Skip to main content

Full text of "Delo; list za nauku, knjizevnost i drustveni zivot"

See other formats 


НА 
РАИ | НА 
Н МАНААНИН КА па па ЦК 
АЛАНА пи ои | МУ | 
( АНА А Ц Н и И 
0 1 
МИ | | |. 
И, | АЦА А. МЦ 
Пан И ам и таи ин | Ни 0 
НАНИ КЕ: па Пн | НИ (Иећ ђ ђ Ни | НИ) АНИ Ши 
1 1 | | 1 || 
МАНЕ ЦИННИ И | НА | И АЊА | НИЦ ви | ЦјЕ А | Па || 
АКО НАВАНЕ ПИ МИ АИ | АЦА АЦА АЦЕ 1 2 
| МЦам НЕ Ши ЕЦ ПА | МАН У АНИ | Цј || ну ИН пМ || А И А А | 
ЕН ШЕ И ЦЕ МИ |. || НЕ; АН КЕ) Ни НЕ ИАННА Ц МИ И Ај АДА ИН МАН | 
| | | | || | | ||. | ПЦ: | | 4 | || | || Ни И || ИЦ | 14 МН Му АН ТИ ЕД НУЛЕ МИН А 
| || | | || | | || || | | | ПА Ни ПЦ ПИ ОН НА. ЕИЦЕЊЕ ЈЕ А АН НА ЈН 
ПА, | ШИ | ЦЕ А : ЕН ЊЕ Му пи: мај АНИНА (И ин па ииу Ц | АД ЗА Цу Ила Ми : ИН И ПА 4 
ин о НА ИЕ | МИН НОАН КИ || | 4 НА ои ИЦ Њи 15: ШИ у па НА МИ И НАНА 
ЊЕ ПА || ПАН И пи Ш : АНИ Н) ЦИ | 1 : | Ц И И км ми | ћу 0 
М | | МИН | А МИН | и 1 И и ЈН || |. Њ ЕЦ ЕНИ || | | НЕ НИК М 46 0 
4 : | :: | | || || ||| |. НЕНА МЕ || || | | | | ||| Ц || | || || || || | НАНСИ . 1 1 | | 
| | | | | || | | | | | | у |: Це ми НАД | ПИ А) Ци Пан БА 
| | | пи ЊУ | Пи ВАН 1 ИН | АН ШАН при А. пи 5; А Ц и НА пи ПАН Ми А 
ИЕ ИНА (у Ји и АНЕ | | Н ит НЕ ин АЦА | О и НЕ Ки | КАНА | Ен |. 1 У! ПИ ЦИН А 
| А | : | ДАЛА НАННОН ПЦ НА | А |. И | Пи па 11 ИЦ ИЦ ВЕНУ АНА 
ННННОАН НЕНННУ |. | | ВН НИ (6 | | ЈЕ | ШИ ЗАК и | 1 | МЕР Ц о 1 
| || Ки | || |. Ц Цу НЕ 1 || | 1 ђ |. | КЕ МА ПЦ И ИМ а || | || Ва |" | ПЕ Ји НЕ А | 
| | | | | | | || 0 МЕ ПН ИН ђ Ц НЦи ! ВАН | ПН пи ЈЕ Г ЊЕ НЕ 
| | |. | | | | | | || || | | | | || | | || 1 | | | | | | | |. | | 
Ијћ "" ИН) | у Зи и | |Н | | пи Пи 
Ц | | | ПА Ти |. |. || 0 па: ЦД | | | 1 О || || | | а || | | | || | | | 
Ц 1 и И | |. Кан и | | | | ПИ |. а оИилии и НК ИЕ :5 А ПА Ни А ЕН: ЕЦ Ши : | | 
ћ Ц| МУН па Ц ИЦ || Ма АЕ | Ка | | : | 2 || Не ЗА НИ АЕ и и (6 А 1. 
|| ЈЕ || Ц (И | Ц | || АН Ц НА Мани И па НА КВА ПРАВЕ ИЕ и " ИН а пчи ПН ИН 0 2 
НУНАН ПИ | ЦМ Ми! | НА Ји | КИМИ 454 ЈН ПН А АИ МЕ ЊЕ и (И И НА | ПА Ц ИН П | Ци И АНА 
| | НЕ: ШИ | ан НИ Ц |. | | ПИ ЈЕ ари 0 МА Па ШЕ аи ПА | ПИ НА | | 
и ђ | ПЕН у Панић Ни ЕЛИН аи АНА АИ АНА ЦЦ: а паи НИ ЦМ ИН: За Мими: АНА 
| | ИУ И аи МУНИ И и НРНА ми | А ЦАНА | НЕ И ЦН: ЦК ВАН || 
| || М | | | | Ц | | 0 ЦЕ | | 1 | || : | | | 1 || | | || 1] 
па | Ми 1 ПА ПИ | 1 па Ц Мијин ИЕ ВК ЛАА Ка ПЦ и КАН ИКАНОН М 0 
Ни НИ || ПЦ ма Ми и КЕ ЕЦ МА Чу || | А | | | 1 | Ши | АИ ЦИЕ А НИК. Па Ма ЛА | 
| | А | А | МАН У И и О | | || Ци Ку ки | | || ПаК НИНИ НИ пути аи Ш 1. | 
ИЦ Ми ЦЕ ћу | | Ц 1 | || || | (и ти | 1 НИ ИН ОН || : пе |: 
| 4 | пи Ц | | | Ц ПА | тН] | || || и И | 1 || || 0 || А. | по па НА у 0 
и КАЛЕ И и ЗНА || Н | ПЦ ЊЕ КАН НЕ НИ |. НЕ ЦН а ||| АМАН ЛАО. 
| – ђ ин 1 | 4 17. Мини ИН Ми пи и | | ЊЕ. НИ АНА Њ И ЕНЕН ние пи јиин АН ПУН Миа || а УДА На | 
| | | · | | | | | | || ШИ 1 | И " И 1 ПВ ин ЈЕ НА у Лин || А 
| | | | || | || “ | 0 | || || | || | 1 ЛА. 
0 Уа УН : Ц И ћи | | | |. НА || | | | Н| 4 ПИ МЕ АЕ ЦИЕ ЈИ пи ЊЕ Нин НА и У 1 
0 И | АЦА ЊЕ. НААИ пи ИН || А | | ЧИН А ИЦ пи пи 1 Р Н Не 1 0 
ИН Ма НА (| НИ НИ МИЦ а 1 пАци Це ИН НННН | И 1 На пи МЕ пи МИН Неа | А. 1 У ЕЦ 
| || | | | || |. | | Е. | НЕ АНА | А | ЕН НЕ А пон (и ПУЛИ На 
| || | | | || || ||| || ||| | || | |. 1 
| || | || | | || || | 0 | | 1 
ЗЕН КАН КЕ и Мр | | РАНИ 1 ји АВА | И) ЊЕН пи АЕ ММ | | 
| | 1 |. А | А 
0 ПЦ | 1 Ки | С ПА Ц И: | ЊЦ | | | 1 2 ки | Е 
пари Пи ИН и пи КИНИ [и и НИ ИЦ | ни. пи и НИ Нана ! и! АЕН | | МА 1. 
! па | 1 ЦН || | и | ЕЦ | | | НА па Ц АЊА КА НЕНА ____ | 
| |: ||| | | | а | |: Па ИЦ | АНА И па НЕ | 1 
| 1 Ш |. | | | 1 || || 1 0 НП 
и МВ п ИМ ' Зи пи НЕ НО А ЕЦ ИЦ плин 1. 0 А 
НЕ 55 Ту АЕ МА МИНА ЛЕ ИРА || НАНМ #51 | || | ПИ НА ЕН ПН 0 чНчН 1 Мани БИ 
+ ИН пи а АН ЊЕ по прићи Ц МИ НЕ (АНИ ПН Ји Нину аи У па Ми ЊЕ 1 | МА ДЦ | | 
и | А ПА Ен МЕ | ПО НЕ || а ми КАН ЕЦ ИЦ ПО . 
ЈЕ ПЦ пина ИК ђ па кл ПА | | пи ИН ЊЕ Пн Њу 5 ан ва ИН Н| | 1. | 
: у ИЦ ни: || | | Ни Ни ||| НИ ПЦ Ми Ка ЛИН | ПЕ | УН ПА А 
ПИНН НА ЦМ | КА 1 ННИНИНУ | МИН ИЦ О И Ц па 1 |. 1 О. |. 
ОН НА ДЕНН И АНА и Нин || 4 НЕД ИЦ МЦ 1 МИ НЕКН Ши ПО | Е МИНА А ПЦ. | 
ИЦ ЊЕ и ИЦ пи мани ли ; НИТИ па 1 |. Уне АНЕ 0, пи 
| | | | | 1 А | ЦЕ ||| 1 1 
0 |. 4 а | | | 1 0 1 ЦЕ ПТ 
| | 1: 1 АЦА || | АИ а 1 || || | 1 А 
АЦА ПНЕ ПИ ЗЕН ОИ ПИ 1 ан 18 ПН __ : | 
| | | | | | | | || || | | 18 1 : 5 1: | пи АНА А ПН 
| | | | | | |. | | |. | НА. | | пи 0 
| || | | | 1 НЕ Ц Ма 1 1 | О 
АНИ Нр Ни; Ни ти ан) ЕЦ ђ Г Цу || Пи има 5 у таи ПА #Еи 4 или 5 НО 0 1 1 Ел пи Уа пио 
ИН Цу Иин НИ НЕ А Нин | Ц ШИН НЕ Га 15 ЊЕ Ме ји пи пир 1" пи пути НЕНА МИ У 0 ин пп 1! а МЕНИ 1 
ТЕ (ћу КЕ | Ман НЕ ПИ ПЕН 1 | ми НЕКИ пиши КЕВи О На примани Па А 1 А НК АНА 
Н. И МЕ И; 1 ин МЕ НЕ МОКА ПА ПИ ин аи 1 АН | МЕН | 16 
"ид: НЕ 25 Ми ал а ни 2 1 ин ЛИ а 1 1 
ћ | АИ ИМ; па пала На АН 6 А ен Ми Мао 1 1 | 
| а || 5 НИ А пина 5 а ЊЕ па паши пи ми | А ЛЕ 
| На 2 |. 0 | Мини НИ 5 пи И Маи И 
НЦ БАНА пи Е На али а ( ТИ а НА | А НИ пи Ми Мт | а 1 
и: Мали пиши Нин КЕН и па ЛАН ПЦ НА И ' пи И Нић КАН мини НА 0 пи иви А 45 
4: 65 5 у пао пи ђ ПН НЕ ин Пе 1 || ни П 58 пина АЈ ЈН ОН МИН АНА | НА ПАН ЗАО 0 ПА и |: 
НЕ" а | Ни пи А ПР ИН НЕ 146 ТИ и |. пићу | ПИ 0 ДНА и Ка 
| | | . | | | | | | | О ПО | ПЕЈН о 1 ПЛАН НЕЛИ кај из 
| | | | | ||| | || || 1 На | |. ЛАНА И ТН па и пи Мај ти 
ЈЕ НИНАН ИН (Ни М мн у ЛИН Ни пи повећани НАИЋИ А и паин 0. и ИААНН ЊЕ ПН 4 и М Ц Ц | || 
ПА 4 | 1 1 ПН || | | И | (| | | . |. | | 
| . | || | | | |. |. 118 СВА 1 ПА АИ А А 
| | | || 1 | : Пи Ма Ни 2 и Џ при НАДА пате ПАН АНИНА 1 КЕН и Н ЊЦ | ЈП ц ' ај 
0 0 | 0 | 0 аи || па КА 
| КА па ма КАН АНЕ ни | || Ни пина ренин: 
| |. | Ц 11 |) ЈЕ |. | 0 | | || || | | | 
1 ИН ( пи | НИ Би | КУ ЦИЕ пи пива УНА | Цу ти Ју иди ки Ма | А 
1 Те пи НА МЕ А. пи а и) | ЊЕ и и Ми Ва : А 55 | | 
1 : ЕЦ ДНИ 1 ПА и и НЕ Ц 0 | | 1 у А | | 
|. ту ИЕ ин 158 Н пица 15 : | МИ (НА А А мини НА АОН пи 1 МА а : 
| _ | – 0 |. 1. 0 НИ | | НЕ Ца 1 нај ЦЕ и 
1 ПО и ЛА ПА 2 Ма И 1 И: 5 и |. АЕ | 1 Н : | | 
| 15 |. НЕ | | 2 П. | А а 
| || 1 и 1 ин иинив пр НЕ ићи 
Га А и Из УНЕ А НА УНИ и | и 1 АЕ и из 1: ЧИ И НО ја КГ Миу МИЛЕ НИМ па И | 
АРА МЕН НН Ма аи па КИЛ | РА | НА 1 1 | 
| Цу и мана ИН и МИЛА | | Пана 1 АТИ | | | 
| |: ЕЦ НА ПИ СВЕН | ка: МИА | пати пи и ЗЕТИ га || Н 1 | 
| | | || | | ПР 1 
– | | | | : С 1 Ања Мане П Ми Њу ја 0 па 
пи Ме с | пиви Па: А И НАДА | 5 АЕ | | пик НЕ ИН Ма КИНЕ 0 
|. | || | | | || Н о 1 
АН РијЕ Нин Јн НЕНА М - И и ин НИ НА Ми пау Тј] И Ши ИЕ и ни пе ННу ПАН 
ШАН И | Ун ПН 4 | БЕЛА 1 ЗА ЗНиЈЕ КИ НИИИН Тин АМАН Ши: с ни ПА Мауи 
ЛА НА пи МА 1 пи пи | ара ГИ ЧИНИ пи ПАН ПН Ми ВИНА у Над и 
и 6 мане КЕ ЕНИ пали Ја : Ки пи и у ПИР па МР и; НААИЕ МЕНИ 0 РАИ 
АНА а аи (и ан АЛАНИ ин НЕ па Пи И пи Пра ери па АМА. 
| |. 1 МЕЗА || | МЕ | | " 11 | пиј М 
101 || | : | | МИ ђ 0 АН Ина 
0 | 0 5 
1" : ТАН ђ | 4 пинии 4 
|. и 1 И | || МЕ РАНЕ И 
| : : пРАн 
| | ЊУ А. 
|| 5 | | а 
НЕ МАЛА: 
Ба а 


ЗА 
науку, КЊИЖЕВНОСТ И ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ 


пи рјен-_— 


ТРИДЕСЕТ ШЕСТА КЊИГА 


ГОДИМА ДЕСЕТА 


> УУ ов 


БЕОГРАД 


ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ ЧИКА-ЉУБИНА УЛ. БР. 8. 


1905. 


ХАВК Аћ |> 
АРВ 30 1969 


(4 

(7 х 
; о 

руту мр ле“ 2 


7, 


КЊИГА 36. 


МЕВСКО 


Јули, 1905. год. 


СВЕСКА 1. 


ПОЕЗИЈА 


080 ЈЕ МОЈА ЗЕМЉА... 


Ја видим није дуго, 
доћи ће жељан дан, 
Стасаће деца наша, 
одважан мушки пас, 
Поносна чела неће трпети 
ропства. срам, 
Нит срце оков стида, 
што стеже сада нас. 


Отхранили су веће векови 
пород свој 

Време је дало снагу, 
време ће дати плам, 

Из праха понижења 
устаће народ мој, 

Поноса свестан свога и 
свестан себе сам. 


Већ гледам децу нашу: 
кад дође суђен час 
Набрекнуће им груди 
свима у један ма 
Закликтаће им душа 
свима у један глас 
Оно је моја земља, 
где с мачем станем ја! 


Пијетро Косорић 


1% 


ДЕЛО 


ИЗ „ПРОЗАИДЕА“ 
Еј) 


У часу кад душа зажели мира, 
Кад ми се светски притаје боли — 
Скривена жеља једна обузме мушке груди 
И ко да срце запита разум: 

„Реци, да ли ме моја драга љубиг 


А кад ми биће обузме миље 

И крв заструји ко бујно пролетње биље — 

Намах од свега тога опет никаквог трага, 

Јер са потсмехом разум запита срце: 
„Реци, зашто те воли твоја драга:“ 


Јипиз 


(РИ 
' 


ТАТИНЕ ПРИЧЕ 


[ 


Рано сам остао без оца, или, ако ћете, отац без мене, или, 
најбоље рећи, и он без мене и ја без њега. 

Да ли је мој Тата видио од мене икаква хајира и ишта 
зазнао до немира и брига, не знам; мени пак од њега није 
ништа у насљеђе остало осим гласа јуначког сина и танталског 
бремена традиционалних политичких мука и борбе. 

Чудно сам се васпитавао у дому својих родитеља. Отац ме 
учио моралу примјером и — шибутом, начела ми је предавао 
уз гусле, на друштво ме навикавао озбиљним евјетом и крвавим 
погледом, а за рад и борбу ме спремао руковањем свијетлог 
оружја. 

Ако и у колико нијесам оправдао ватрене жеље и испунио 
витешке наде свога у крви окупатог оца, није крив нико други 
до моје њежне и питоме мајке, која је више вољела да, јој син 
постане човјекољубиви учитељ но крволочни војвода. Њен је 
уплив био на мене што и вода за усијано гвожђе, помоћу које 
се оно нади у челик. 

Татина нарав и карактер и Мамина њега и напутак ство- 
рили су од мене неку загонетну средину од бујности и мелан- 
холије, одушевљења и разочарања, родољубља и космополитизма, 
крвожедности и хуманости, карактерности и необузданости — 
управо ово што сам а што, да то нијесам, не бих нипошто желио 
да будем. 


6 ДЕЛО 


Сјећам се као да је јуче било. 

Дом је мојих родитеља био мусафирски хоџак; врата су 
му била отворена за свакога, како за домаћег тако и за странца, 
за друга и недруга, за пријатеља и завидљивца, за богата и за. 
просјака у подне и поноћи. Око Тате се увијек врзла тевабија 
као око не знам каква мулућа, а о месојеђама би у нашој кући 
бивала сијела. Међу сијелџијама би се увијек намрштени и ијетки _ 
отац разведрио, разрахатлехисао, прекрстио ноге на шарену 
серџаду, запалио бојали чибук са сребрним такумом, па узео 
мене у крило — а ја бих му танким прстићима стао жбаркати 
око срмајли оружја за бенсилахом или му мрсити црне густе 
и дебеле брке до иза ушију. Разговори који су се ту водили 
били су обично о старом добу и крвавим бојевима и мегданима. 


П 


Прелиставајући тефтер својих херојских успомена, ако не 
овим ријечима а оно потпуно у овом смислу, између осталога, 
Тата би отиснуо причати ово: 

— Често наш народ, српски православни народ, отприје 
по херцеговачко-босанском небу, плавом као вилино а чистом 
као рибље око, могаше виђети нека особита небесна „знаменија“ 
и божја чудеса и „приказанија“. 

Каже, да је, као дијете, запамтио — како би за турско 
доба у Херцеговини ђе-год нагувно или под дрво при каквом 
извору изилазили стари људи сиједих брада до паса, бијеле 
косе до рамена, с бијелим штаповима у десницама и црним 
бројаницама у љевицама, па би упрли своје влажне очи у са- 
фирни небесни свод, као пеленче у свијећу. Гледали су и зи- 
рили и побожно показивали један другоме на божје прилике 
— или на црвен барјак на истоку баш на оном мјесту окле сунце 
на Ђурђев-дан гране, или огњен крет с милиунима распрштаних 
зрака насред неба, или нимб око мјесеца као око светитељске 
главе, или у сребрнастом раскомаданом облачном прамењу још 
по једно мало „мртво“ сунце ја мјесец, или јатомице прелије- 
тање звијезда с једног краја на други преко ведрог небосклона, 
или падање луча озго на земљу, или хватање сунца и мјесеца 
у коштац с неситом хаждајом тамо неђе иза сланог и дебелог 
мора на крвавом западу, или чудновате приказе по читавих 


ТАТИНЕ ПРИЧЕ Т 


фантастих градова и предјела у одблијеску гараво-сињих облака, 
или појаву сивога сокола на југу право пут Свете Земље и 
хришћанске ћабе, како држи сколутану змију у кљуну и канџама. 

— А, кад би понеки од унука Змај-Огњена Вука и Змаја 
од Јастрепца прелетио и просуо свој сјевак по ватреном путу 
изнад Невесиња „с Мора на Дунаво“, сиједи би се старци гур- 
кали лактовима, шаптали о нечему и крстећи се уздисали као 
одојчад за матерњом храном. 

— А данас, браћо моја, од свега тога нема ништа!... Откад 
се појави у наше стране овај проклети дошло — бечко-будимско 
двоглаво црно чудовиште — све се промијени и свака нам се 
срећа затрије, као да све подивљали вјетар спуха у паника 
и Ра 605 у ђавоље греде. — 


1 


— То је било на десет-дванаес година прије наше гласите 
и неталичне Невесињске Пушке. Гонећи се с Турцима од Ма- 
јевице до Планинице, неђе уз часни пос ујавим се кришом са, 
својом четом ускока у манастир Житомислић. Ту се, брате си 
мој, исповиједимо по ајдучком закону земљи уз олтар светога, 
храма, а игуман покојни Серафим, побожна душа и изнурени 
старац ко паучак, причести нас све из-реда без икаква околи- 
шења — и то све по ноћи при сјају небесније и земаљскије' 
свијећа и благослову божије анђела и православније икона. 

— Потље причешћа нас сиједи игуман одведе у тајну ће- 
лију на зијафет; угости нас што је Бог до; и да нам шјет о 
свему, како је умио. Препоручи нам: да пазимо да не прзнимо 
руке осветом над нејачи, па ма она и душманска била; да не 
отимљемо злеуду нафаку и јадо-нимет од само ранаца; да прије 
прегриземо језик но што опоганимо уста богохулном ријечи и 
непоштеном лажи; да прије погинемо но пољубимо у скути 
у руку зулумћара и горег од себе; а да Бога, вјеру, образ, име, 
свој род, груду родног камена и друг друга љубимо и од своје 
крви више. 

— Ја потегокте му дадок два дуката да мени и мојој чети 
држи '"денија за здравље и срећу и да ме при освећењу свете 
тајне спомиње. Елем, с ријечи на ријеч, са ствари на ствар, 
расговор се запођеде и о тадашњијем свјеткијем приликама. 


с 4 Џ Џ : 


8 ДЕЛО 


— „Вала Богу, оцо, на његову дару!“ зађок ја к'о 'арам- 
баша; „Кад ти је Бог до — да му је слава и милос'! — те 
ш њим разговараш сваки дан, би ли нам ти знао казат : на шта 
ће све ово изаћ до пошљеткаг“... 

— Игуман не би лијен, но скочи ко да су му петнаес' 
година а не шесет, отвори неки раф на дувару и изнесе једну 
дебелу књигу од зечине — бијаше сва црвенијем словима ис- 
писата, па се задуби у њу. 


— Брате си мој! Ми пуши, а шути и присркуј мученицу 


из пуније, плосака, а игуман нешто по књизи чати и преврћи 
лис' по лис — Бога ми, учи по за комад, док се тек у једна доба 
исправи, залута погледом по нама, па с окрену правце мени. 

.. „Е!“ заучиње: „Браћо моја, није фајде крит ништа! 
Што је Бог одредио да бидне, то се мора испунит зор зориле, 

..Ев' ово је, к'о што видите, књига „староставна“. У прва 
сретна доба српског царства ову су србуљу по гласу самог 
Ар анђела Гаврила својеручно исписивале наше старе патрике 
и владике. Од постањ свијета до Страшне Судије она предска- 
зује шта се чинило и шта ће бит. 

..„Ево саде шта нам се под овом црвеном пасхалијом 
прориче: 

...„Настаће — каже — друго вријеме. Небо ће се помутит' 
тамом ко око бијелом. На истоку ће се показат крвав мач, а 
запад ће се вас претворит у црвенило ко броћ. Планине ће 
се затрес сам Бог зна од чега, а иж њиг звјерад избјежад 
с циком и урликом. Ријеке ће се посвађат с рибама, а ни саме 
неће знат' зашто, и искочит из корита а неће умјет оварисат 
куд ће. Читава ће се јата вукова појавит за бијелом курја- 
чицом и завит куд год се помолиш. Славље ће прокукат а 
гавранови пропјеват — Настаће рат. 

. „И ви ћете бит први што ћете се мотат у њему ко 
варнице у диму. А продужиће вам се ципан цио наш народ 
што се су три прста крсти између три сиња мора. Турци ће 
нам кидисат на кумбуље, почев од Шама и Медине и Мисира 
па све до Саве и Дунава. И крв ће протећ из камена и с бо- 
квице и шљеза прокапат, а од базда барутнога дима ћеи 
орлови крепават на лету. 

·..„Таде ће нам доћ у индат неки пријатељи у бијелијем 
аљинама — смјеђи људи из шјеверова царства, црномањасти 
са сунчевије врата и мрки из југова гнијезда. И народ ће нам 


ТАТИНЕ ПРИЧЕ 9 


се ограшит, и Турке ћемо сломит на халаје до у перишан, те 
ће с одбит од нас неколико конака ближе Пејгамберовој Ћаби 
и увућ врат у рамена к'о спуж рогове у спужалину. 

. „И пунуће вјетар са шјевера те рашћерат ону катра- 
насту маглу изнад нас; а наше ће се — дотад крваво — сунце 
окупат у росу од облака, те ће нам синут — 'ваљетно име 
божије! — ко златна јабука у ђевојачкој руци. Но за мало. 

..„У дариће јдпе други вјетар са запада, а сами ће га 
анатемњаци кроз своје аратосне трубе надут и придружитга 
дивљем виору из Анадола и од Стабола. И побиће се четири 
вјетра унакрес испод облака ко четири дива небесна. Само се 
по себи разумије да ће бит јачи они чили но они уморни, они 
проклети од оније праведније — баш ко што ј и поганство 
у данашњи вакат претежније но поштење. И на то ће неча- 
стиви наћерат облак на наше тек ражџилитано сунце, те ће 
потавњет и небо и земља да се никуд не можеш маћ с јед- 
нога мјеста. Све ће живо панут ничице и од стра' заклопит 
очи рукама. А кад се мало поразгали и смири те се народ 
смједне и могбудне обазрет око себе, виђеће е му нема бије- 
лије пријатеља но иг вјетрови сподбили и однијели натраг у 
њиов сенат — шћели не шћели! 

. „И таде ће утолит и јужни и источни и шјеверни вјетар, 
а западни ће навријет жешће но игда и нанијеће црне људе 
у црнијем чизмама те ће поклопит нас и земљу нашу ко ска- 
кавци тек покошену ливаду. 

..„Стамболскога султана у црвеном ћурку и крвавијем 
јеменијама замијениће тудешки ћесар у гаравом шкрљаку и 
плавоме мундиру с ужеженијем влачегом у руци — и тешко 
ономе врату око когаг он обавије! 

...„да владе тога намет-цара ће пропиштат и српско ско- 
винче у замету у мајчиној утроби; а и они старац што је на 
турскијем ченђелима висио пожалиће за Османлијом, који је 
— по души — био зулумћар али и јунак и сојевић при томе 
новом белају и бетерсузу. 

·..„Но то неће тако остат довијека. Доћће напошљетку 
неки вакат кад ће Бога Правде текнут мученичке сузе и вапај 
кажњене сирочади, његове пасторчади, те ће нам послат из 
Едемске Царевине риђе људе у црвенијем аљинама а под цр- 
венијем барјацима у помоћ. Они ће нам донијет огањ свијести, 
свежањ стријела слоге, муње снаге, мачеве освете и громове 


10 ДЕЛО 


витешког поклича, те ћемо срушит све ште треба да с обурда 
и подић све што је за подизање. 

. „И тада ће из љескове ресе прокапат млијеко ко из 
вимена најмљечније краве; из вријеска и другог цвијећа ће 
шицнут мед сам по себи; ваздух ће постат чис и свјеж ко 
анђеоски пољубац невиног ђетета, испуњен и обогаћен здра- 
вијем мирисом ко ливада о Видову дану и богохвалнијем сла- 
вопојем милогласније' тичица ко што је обогаћено грло и груд. 
тек вјенчане невејсте звекетом злтније и бисерније ђЂердана. 
Жито, а да га нико не сије, понић ће само из земље а да је 
нико не оре. Људски ће живот бит попут оног небесније' 
љиљана; сунце ереће неће никад залазит с неба свјетског 
мира. — И благо ономе пасу што та доба дочека !“... 


У 


— Од бирземана су, каже, биле чувене виле у Бјеловином 
Језеру у Борчу и на гласу орлови Благајлије у благајскијем 
гредама. Виле су животариле по старом хадету, пјевајући им 
купајући језерском водом своје набубреле снијежне дојке и 
златокосе власи, верући се по шуми и шкркама кроз Невесиње, 
и прелијећући с брда на брдо, с облака на облак те кршећи 
муње и стријељајући по гори јунаке. Орлови су пак вили гни- 
језда и логоровали у познатој пећини Херцега Шћепана у 
Благају, чувајући му ту на аманет им од њега предату богату 
оставу, и узлијетајући кроз облаке те их обаметајући да не 
пуцају громовима у народске рањаве светиње и оборена чела 
к тлима и прашини. 

Српски је народ и с једним и с другим био у дослуку. 
Виле су га слатким и спасоносним пјесмама кријепиле у вјери, 
оживљавале у љубави и подржавале у нади; училе га уз гусле 
србовању, а у свакој му муци и невољи били с руке. Орлови 
су му били највјернији савезници његових најбољих синова — 
горских царева ускока и хајдука. Шестарећи и вијући се по 
плавој дучини, уходили су им добре пљенове и масне шићаре; 
грактањем и кликтањем им јављали ђе им и на кога ваља уда- 
рити; својим су их крилима заштићавали од зла и непогоде; 
у бусијама им предмете осветничког устрмљења — испреметане 
душманске лешине — черечили гвозденим канџама и черупали 


ТАТИНЕ ПРИЧЕ ла 


челичним кљуновима. Хајдуци су њих и они хајдуке потпуно 
разумијевали. Орлови су дозвољавали вилама да им черупају 
паперје с груди те завијају ране рањених ускока, а с оног су 
им свијета доносили у кљуну животворне воде које су виле 
мијешале с горским биљем те правили мелем за видање јуначких. 
хајдучких рана и народних болова. 

— Но јао! Баш онда кад наврије швапска неман из Беча 
и маџарски ћулибрк из Будима на нашу и на сито и на решето 
просијану Херцег - Босну, нестаде и вила у Невесињу и „Бла- 
гајлија“ у Благају. 

— Једне јесење вечери одједном се наоблачило, као да је 
ђаво дошао те небо и земљу намазао катраном. Пљуштила је 
киша, рекао би и из неба и из земље. Осула се страховита 
грмљавина, одбијајући се од испресамићених брежина и ста- 
пајући се са шумом лиснатих дубрава и звиздом пронзитељних 
вјетрова, да су се куће тресле и обарале и брда проламала — 
што-но ријек. Сијевале су муње; једна другој није „дала оду- 
шити; и пецале својим змијастим, вијугавим и ватреним јези- 
цима врхове и шибутове одвојеног висином полусухог, сухоги 
сировог дрвећа у стародревној борачкој шуми. Вјетар је горо- 
падно мео; носио дрвље и камење; обарао сијена и кровове; и 
танковрхе јеле, затупасте борове, трепетне јасике, здепасте 
дубове, витке брезе, жинћели иве, тврде дренове, високе грабове, 
кабасте букве и господске тисе љуљао назад и напријед, а 
шумор им мијешао и разносио попут јесење јеке надошлог 
водопада. Бура се манито ломила и разлијегала, стењући зви- 
јучући, завијајући и урлајући — као да се отворио пакао са 
свим ужасима из себе. 

— Под рушидбеном бујицом ускипјеле холујине камење 
се обурдавало са својих стрменитих положаја, и котрљало се 
низ окомите стране те с грозовитом праском падало у побје- 
сњеле речине и поточине. Неретва бијаше страшно придошла 
и прелила се преко и најширих међа свога корита. Сва пјену- 
шава, као бијесан пас кад забали, у јецавом бунилу дераше 
између наткапљених греда по свом завојитом судбом прописатом 
путу између праисконских лолија, носећи што год дохвати. 

— У старој шуми на планинској узвишици око Бјеловиног 
Језера необуздани се вихор бијесно ковитлао и чупао и крљао 
из коријена и старо пи средовјечно и младо дрвље. Нагонећи 
се на зелено у гори језеро, ијетко му је мрскао огледаону раван, 


12 ДЕЛО 


и у кључевима и валовима његове питке воде умивао каљаво 
и згрежбано лице околних грубо стрмљивих му обала, чији се 
глиб сустопице враћао и језерски чисти и свијетли образ брљао. 

— На оној страни језерске обале ђе је у недосижној ис- 
кони дух стварања заборавио саздати још једну главицу; на 
оном мјесту које највише личи зубној шкрботини у устима каквог 
јуначине; ђе је језерска вода, излокавши себи капију, отворила 
речни пут, као реп у жмурка, до Неретве, због надошлих по- 
точањака и кишног прољева Бјеловино је Језеро грчевито пре- 
вирало у овај мах. Вода му је надирала кршевитим коритом 
поманитале Језернице и стропаштала се у запјенушеним и бучним 
водопадима низ вратоломне урвине и испрегибане окомке мимо 
питоми Улог до у подивљалу Неретву. А ова је, јурећи као по- 
мам између поднебесних литица и хамбулина, гњевно ударала 
балавим таласима о зборано каменљиво подножје орлујског бла- 
гајског брда. Низ његове се пак браздате стијене уз немушто 
роморење обараху кишни поточићи, као знојне грашке низ по- 
грежбано чело изнемоглог под бременом стогодишњег старца 
или грозне сузе вјерне љубе над искасапљеним лешем свога 
непрежаљеног војна на крвавом разбојишту. 

— Неђе око саме поноћи засијеваше муње јаче но све до- 
тад; загрмјеше громови страшније но сви дотад; зајаука и за- 
коловрати вјетрина жешће но сва прије тога; и затутње земља 
као да прште на четворо и као да се распучише све седморо 
небеса, а све оно што се налази с ону невидовну страну од 
њих као да се стропошта на ову мршаву земаљску окорину. 
Тргнувши се иза сна од страхоте таког земљотреса, људи, по- 
луголи, избјежаше из својих склоништа, у недоумици неки гра- 
бећи своју ђецу а неки и без ње — као да су на-домак смака 
свијета. Стаде вриска жена и нејачи — да ти оба уха заглухну 
а коса ти се од ужаса увис накостријеши. Стока искочи из 
својих торова и обора, па нададе бјежати то овамо то онамо, 
као да ју је читаво јато вукова заокупило. А најзад сву ту 
стравичну забуну и ужасну галаму заглуши за срце уједљива 
цика и очајнички вапај бјелогрлих вила бродарица из Бјело- 
вина Језера и нагоркиња са Зелен-Горе, Лолије, Црвња и Ве- 
лежи, и предемртни клик који душу раздире орлова Благајлија 
из благајеке пећине испод обурваног и закоровљеног у бурјан 
града Херцегова. 


ТАТИНЕ ПРИЧЕ 22518 


— Сјутра-дан, пошто се раздани и попреста рђаво вријеме, 
оштећене се невесињске стране и промукле горе виђаху поку- 
њене и тужне, као сву ноћ исплакана мати над гробом свога. 
јединца п хранитеља. Мутна и крвава, Неретва се жалостиво 
вијугаше између окупаних херцеговачких брда, као блахор под 
клизавом и љигавом крљушти између сурих омеђина кроз зим- 
зелени брштан и коприву-жару. Искрљано и изломљено дрвеће 
тљаше у смртним мукама по невеселим пропланцима и исква- 
реним висовима, као оборени војник коме је на бојишту топ 
обје ноге покосио. Примирено Бјеловино Језеро, обагрено крвљу 
својих житеља и прићућорено у својој котлини, дријемаше и 
стињаваше се, као изнемогао див коме су и оно једно око саврх 
главе извадили; а својим раскоканим валовљем бућкаше о ка- 
мените обале — као кад се из очајања лупа челом о камен или 
удара шакама у прси полуђела мајка преступница над лешином 
ванбрачног плода своје утробе, чијом је невином крвљу мало 
прије упрскала своје џелатске прсте: само да избјегне срам и 
стид пред предрасудном свјетином а за Бога како буде. Благај 
пак са замком и пећином као да непомично куњаше и натму- 
рено пркосаше сигавом прамењу густе магле која га облијеташе 
и око цикуљастог му врха изгледаше као хамедија око главе 
каквог јеменског мујезина — права слика скелета каквог прет- 
потопског змаја кад га милијуни летећих мрава обисколи, или 
неког старог духа коме је савременост обнеспособила моћ вра- 
ћања и маштарија. 

— И отада више нико у читавој Босни и Херцеговини ни 
једне цигле виле ни једног једитог Благајлије нити чу нити 
виђе. Да ли их нечастива неман поби муњама и громовима; да 
ли их рашћера непогодом и вјетровима; да ли их некако зароби 
и како их упропасти и оте испред наших очију и између нас; 
— То је засад тајна за наш смртни нараштај, као и то: да ли 
ће игда више невесињске планине вила а Благај орлова угле- 
дати и имати. 

— И отад окрену неродица у земљу и квареж с поган- 
ством у народ, као да се свијет преврну наопако. Сунце изгуби 
свој први весели и благодатни сјај; мјесец побуђави и потавње; 
звијезде се пропасјалучише и стадоше људима намигивати и 
жмиркасто им се подругивати; пјесма пресахну на уснама, као 
да се никад није ни рађала; дипле засушише и изгубише свој 
идилески далик, а гусле некуд промијенише свој витешки глас 


14 ДЕЛО 


и окренуше га са радосног и похвалног на жалостивни и по- 


кудни гуд. 
— А све то зашто и због кога2... 


— Хеј, наша златна старино! Како бијаше отприје, како 
ли је сад, како ли ће тек посада битиг!... 


Радован Тунгуз-Перовић Невесињски 


ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ 


[ 


Хришћанство се зачело у доба када је једна пространа 
цивилизација била на заходу. Гоњено испрва, и савршено не- 
разумљиво једноме свету који је био прожет сасвим другим 
„уверењима, оно је потајно, као дуб жиле испод земље, ширило 
своје велике истине међу људе. Али су при свем том судари 
били неминовни. У колико је садашњица била шкрта и оскудна 
у делима праве и велике културе, у толико су традиције из 
славне прошлости биле јаче, а успомена на сјајне епохе живља. 
На промолу Хришћанства, још су једнако градови у Грчкој и 
у земљама јелинског Истока (Родос, Пергамон, Александрија и 
др. изгледали као прави музеји:, у којима се налажаху у 
изобиљу, поред несавршенијих радова нових школа, и ори- 
гинали, или бар одличне копије, једнога Фидија, Пракситела 
и Скопаса. Када је римски орао разапео крила и над тим 
ведрим земљама, живљаше у њима један народ, који је убрзо 
постао просвећени учитељ окрутних завојевача. У Рим се тада, 
као у Париз за време Наполеонових похода, довлачила умет- 
ничка дела да красе палате и тргове. Грчки су градови, на 
"тај начин, постали нека врста уметничких расадника, у којима 
се живо пословало у духу ранијих времена, како би се што 
боље и брже задовољиле развијене уметничке потребе италпске 
„аристокрације и самога народа римског. Радови грчких умет- 


1 Сћ. Вауе[: Гг'атф ђузап ћ, р. 10. 


16 ДЕЛО 


ника, не само што су у Италији имали најбољу прођу, него се 
онда налазило и доста људи, који беху способни да их под- 
вргну стручној процени. Та је околност благотворно дејствовала 
на унутарњу вредност савремене јелинске уметности, и много 
допринела да она, на самом исходу свом, дочека још једну 
знамениту епоху. Из мешања њеног с римским елементима и 
из оне неосујетљиве размене, која се сама од себе почиње да 
врши, чим се ове културе, ма како различне биле по висини, 
додирну — излучио се, као природна последица, један комби- 
нирани стил, који је у себи помирио веселост јелинске душе 
с озбиљношћу римскога темперамента. Када се Хришћанство 
појавило, Сотровња — стил био је у пуноме цвету, а његови 
споменици беху расејани по свој римској империји. 

Поникло у једноме народу, у кога смисао за лепоту форме 
никад није ни био развијен, Хришћанство је са својом су- 
морном теоријом о небесном царству морало доћи у опреку с 
религијом, којој су земаљска блага била преча. Култ Диониа, 
вечито мамурнога бога штедрога чокоћа и пенушавог вина, и 
обожавање Венере, дражесне заштитнице безбрижне младости 
и земаљске љубави, били су тад у јеку. Том насмејаном свету, 
који је и саме богове скинуо на земљу, морали су свети оци 
хришћански изгледати врло комични, када се гнушаху сли- 
карства и скулптуре, и када у лепоти тела откриваху увреду 
ока и морала. Речита проповед св. Павла у Атини, испред кипа 
једне Афродите с Милоса или Аполона Белведерског, изгубила, 
се као глас у пустињи. Зар бог да буде ружан; зар сме тело 
једнога бога бити трошно и наказно! Ко може таквога бога 
волети — тога мрачнога бога, који онима што у њега верују 
крати свако задовољство на земљиг... ЈЉуде класичког доба 
навикнуте да искључиво у оном што је позитивно траже смисао 
и лепоту живота, отуђивао је од себе мистицизам првобитнога 
хришћанства. Ма колико да је у то време и само њихово веро- 
вање у егзистенцију сопствених богова било донекле поколе- 
бано, ипак земљиште беше још врло непогодно за брзо успевање 
нових идеја, које су на људе чиниле дуго утисак фантастичних 
утопија. Стога је хришћанство било принуђено да ради лагано, 
да чини уступке и да позајмљује од класичне културе одећу 
за своје идеје. Народна је уобразиља била навикла да види 
предмете свога веровања насликане или извајане; народи ве- 
рују кроз уметност. Хришћанство је осетило ту истину и при- 


ас, 
„ 6 


ВИЗАНТИНСКА УМЕТНОСТ 17 


" грлило уметност. Готови уметнички облици стајаху му на ра- 


– 


сположењу и оно је имало само да се користи њима. Тако је 
постала нова уметност, позната под именом Старе или ране 
хришћанске уметности. Пошто је она била први претеча, 
византијској уметности, то ћемо се, у ширим потезима прет- 
ходно њоме позабавити. 

Историјска важност старе хришћанске уметности готово је 
несрачунљива. Она је била посредница између античке културе 
и уметности Средњега Века. За читав низ столећа, скоро до 
краја Х в., Хришћанство се разносило по свету у облицима, 
јелинским. Узмимо на пр. чести уметнички приказ „Христа, као 
доброг пастира“, било виду фреске, мозајика или статуе 
(фреска у катакомбама св. Агнеше код Рима или чувена ста- 
туета у Латерану). Младалачка фигура Христова, у краткој 
туници и с јагњетом на рамениима, није ништа друго него 
имитација добро познате античке статуе „Хермеса с овном на, 
леђима“ Пет у1ддемтасепде Негтез). Или: фреске са плафона 


катакомбе св. Домитиле, са сценама из Старога и Новога Завета 


(у среди Христос крај стада и с лиром у руци, а наоколо: 
„Данило у лавовској пећини“, „Мојсије ствара воду из стене“, 
„Давид с праћком“ и „Христос оживљује Лазара“). Да се ова 
фреска не налази у једној хришћанској катакомби, нико не би 
ни часа часио да не огласи Христа за Орфеја, а Данила за 
Херкула. Могло би се још много таквих примера навести зарад 
веће потврде овога парадоксног факта: да је баш Хришћанство 
временом постало најревноснији популаризатор једне много- 
божачке уметности! Али се то још много лепше види на старим 
хришћанским саркофазима, који су обичне копије римских, и 
на првим хришћанским црквама или т. зв. василикама. 
Почетак ЈУ. в. означава време, када су у историји Хриш- 
ћанства, а следствено и у историји хришћанске уметности из- 
вршене најзначајније промене. У то доба пада и Милански 
Едикт, којим је Хришћанство признато за државну религију. 
Сам Константин мења веру и постаје због тога велики. До тога 
времена, унижавано и обесвећивано, ступа Хришћанство на- 
једанпут под моћну царску заштиту. Та нагла промена имала, 
је двогубо дејство. Она је с једне стране учинила да број след- 
беника нове вере несразмерно порасте, али је с друге стране 
још више омела Хришћанство у стварању своје, потпуно ори- 
гиналне, културе. Сад се више није имало ни времена. за то, 
Дело, књ. 36. 2 


И а НИ ко Љу ј 
Е миту Пе а 


али а че а 


18 ДЕЛО 


јер је ваљало много хитније послове посвршавати. Пре свега 
требало је градити цркве. У катакомбама не само што није имало 
места за многобројне нове присталице, него оне више не беху 
ни достојне једне вере, која је постала слободна, са свима при- 
вилегијама од стране императорског двора и врховне државне 
управе. На против, сад је ваљало подизати што више цркава! 
и трудити се да буду што веће и лепше. 

Хришћанска црква слична је у толико античком храму, 
што обоје представљају дом божји; а разлика је у томе, што 
хришћанска црква, осим тога, представља још и место, на коме 
се сви верни искупљају, како би заједнички могли учество- 
вати у служби божјој. Према томе, хришћанска је црква отво- 
рена много већем броју људи, него што су били храмови Грка 
и Римљана; а из тога, као природна консеквенца, излази: да 
је хришћанска црква морала садржати у себи куд и камо више 
простора од грчко-римскога храма. 

Први хришћански архитекти били ву свесни те потребе, и 
само је у томе њихова заслуга. Ма колико да се у последње 
време труде неки стручњаци, да у хришћанској василици от- 
крију извесну оригиналност, ипак она остаје очигледна копија 
познатих античких василика,“ само у неколико измењена и но- 
вим потребама прилагођена. У осталом, хришћански архитекти 
нису имали ни потребе да измишљају какав нов облик, јер по- 
деснијега од античке василике која им је свакога дана била 
пред очима, не би ни могли тако брзо изнаћи. Осим тога, и 
обична практичност налагала им је да се користе оним што већ 
постоји и што је у сваком погледу добро. 

Као што је у античкој василици простор за судске про- 
цесе био одељен од дела грађевине који је служио као трг, 
тако се иу хришћанској василици издвајала апсида — пре- 
бивалиште владике и свештенства — од уздужнога простора, 


1 Тако је одиста и било. Савремени хроничер црквенски, Евсебије, вели 
на једном месту: „У сваком граду приређиване су велике свечаности, на 
којима су освећиване нове цркве и ударани темељи новим грађевинама. У 
таквим се приликама стичу владике из најудаљенијих крајева, а народи по- 
клањају један другоме љубав своју“. 

% Античка — римска — василика спадала је у ред световних (профавих) 
грађевина. То је била подужа четворокутна зграда, са једним шпроким дво- 
спратним простором у средини, који су два реда стубова делили на три оде- 
љења. Тај је простор служио као трг, а полукружно издубљење у дну било 
је одређено само за судске процесе. 


ВИЗАНТИНСКА УМЕТНОСТ 19 


у коме се публика бавила за време службе. Дуж полукружнога 
зида апсидног простираху се клупе за свештенике, а у среди, 
у једноме издупку, подизаше се престо владичин (катедра). 
Зидови и свод апсиде беху покривени ликовима Христа, апо- 
стола и светаца. На граници између ње и уздужнога про- 
стора дизао се, обично над гробом каквога мученика (Т. зв. 
„сопТез10“), још увек примитиван олтар, надкриљен балдахином 
на стубовима. Он је морао бити приступачан свима погледима, јер 
је на њему вршен обред приношења свете жртве. Над њим се 
разапињаше триумфални лук, подупрт на обема странама по 
једним огромним стубом. Зид који је испуњавао празнину 
„између тога лука и таванице, био је такође покривен ликовима 
светаца у мозаику или а! !тезсо!. 

Уздужни простор пак, који заузима највећи део грађевине, 
састојао се из једног одељења у средини, познатог у аркитек- 
тури под именом „средњега брода“, коме се лево и десно при- 
дружаваху по један или два узана и нижа ходника, али — 
технички речено — „споредна брода“. У средњем броду су се 
обично бавила свештена лица; десни је био одређен за људе 
(апдгоп), а леви брод за женскиње (табошкоп). Бродови су 
били растављени један од другога колонадама стубова, који су 
били међусобно повезани или заједничким каменим балваном 
(архитрав) или великим округлим луковима, на чему су почи- 
вали горњи стубови дотичнога брода. Ти су зидови били испро- 
бијани симетричним редовима прозора, кроз које је продирала 
дневна светлост. 

У цркву се улазило кроз један портик и једну пространу 
четвороугаону дворану (абтишт), у чијој се средини налажаше 
бунар (сапбћаги5), из којег се верни умиваху. Сваки је брод био 
везан с атриумом нарочитим вратима. Изнутра је цела зграда 
била покривена таваницом од позлаћена дрвета; а на гдекојим 
црквама није ни било тавана, те се грађа од крова могла из 
цркве лепо видети. (Види сл. на идућој страни) 

Од старих хришћанских василика заузима, по величини 
основнога плана и по отмености својој, прво место: Сан Паоло 
пред Римом. Ова је василика подигнута још крајем ТУ в,, 
под владавинама Теодосија и Хонорија. Њена апсида само 
широка је око 80 стопа, а уздужни јој се простор састоји из 


17. Грке: безећећје дег Атећњек . 


20 ДЕЛО 


пет бродова. Год. 1823. разорио је пожар, и тек је у наше дане 
обновљена. За њом долази Сан Пјетро, на чијим је темељима. 
у ХУ в. дигнута данашња чувена Петрова црква у Риму. 


апатол 


е е ге зг г2г •о е 


средњи брод 


ГДИДЛИА 
ПИ о 51 


7п ос гопекеећ 


Основни план једне хришћанске василике. 


Од осталих хришћанских василика у Риму вредно је спо- 
менути: Санта Марија Мађоре, Санта Сабина и Сан 
Пјетро ин Винколи (све три из У в); Сан Лоренцо из 
почетка УГ и Сан Клементе из [Х. века. 


Д-р Божидар С. Николајевић 


(Наставиће се) 


ЛЕКЦИЈА ПРАВИЧНОСТИ 


ПРИПОВЕТКА 
И. Н. ПОТАЦЕНКА 


(СВРШЕТАК) 


Обично би се посадио у „наслоњачу одмора“, но сада је 
ходао по кабинету, ослушкујући сваки шум у предсобљу а на- 
рочито звонце. Страшно га је узбуђивала садашња потреба, да 
ради тајно, чему се није навикао. 

Не мешајући се у новинарске интриге и навикнут свагда 
да ради отворено, веома га је тиштала перспектива да говори 
полугласно и чак, може бити, и нешто да слаже. 

И ето, око осам часова, чуло се звоњење и дубок глас 
провинциског издавача питао је, да ли је он код куће. Кроз 
један минут издавач је био у кабинету. 

— Ну шта сте решили, драги Петре Васиљевићу ; — веома 
јаким гласом отпоче издавач. 

Петар Васиљевић погледа га са неразумевањем. Сувише 
занет својом „одсудном мишљу“, он је некако са свим изгубио 
из вида главни узрок посете издавачеве и у први моменат чак 
му се учинило, да је гост говорио баш о том, о чем јеон мислио. 

— Решио... Да, изволите!... проговори он, но од једном 
опоменувши се свега, сети се о чланку и одмах се поправи: 
— Ах, да, да... То ради сарадње: Да, да... управо... 

Издавач погледа на њ сумњиво... „Шта је то с њимг Из- 
гледа, да је јасно, да сам због сарадње дошао, а он као да се 
о њој случајно сетио... Шта је тог“ 


22 ДЕЛО 


— Па разуме се, због сарадње, Петре Васиљевићу... Шта 
другог — рече он гласно. 

— Да, да, наравно... Ја то исто и велим... — рече Заботов. 

— Ну па шта сте решили % — понови своје питање издавач. 

— Како да вам кажем; Признајем, ја... Ја готово нисам 
ни мислио о томе... 

— Петре Васиљевићу! Та шта то чините; Ви хоћете да 
ме убијете: — узвикну издавач, и при том произведе тако висок 
глас у басу, као да се Заботов доиста спремао да га убијеа 
он звао у помоћ. 


— Па зар Ви не знате, драги мој Петре Васиљевићу, да. 


сам ја само због тога у Петрограду: — Ах, ах, ах!.. — с жа- 
лостивим укором додаде издавач... 

Ствар је била у томе, што је Петар Васиљевић доиста био 
обећао да ће се промислити и данас дати одлучан одговор од- 
носно сарадње. И у нормалним приликама он би неизоставно. 
одржао реч. Он би чак могао раније казати, у ком смислу би 
било његово решење: он би отказао своју сарадњу. 

У суштини ствар је била проста. Провинциски издавач је 
хтео да „освежи ступце“ својих новина. У граду где је он живео, 
његове новине биле су за много година јединим гласником ду- 
ховног живота његових грађана. Но ту скоро на један пут се 
јави конкуренат, у облику других новина, које нису ни у чем 
уступале његовим новинама. Претплата и глас листа одмах су 
почели да се колебају и падају. Исцрпевши сва средства у месту, 
издавач је решио да се обрати за помоћ престоници и дође овамо. 

И, изгледало је, да није било никаквих разлога, да му 
Петар Васиљевић откаже своју сарадњу. Новине су биле „чи- 
сте“, и није због чега имало да се долази у сукоб. Правац је 
у њима био врло симпатичан. Око десетак његових сабрата по 
перу, којима се издавач већ обратио, дали су свој пристанак. 
Петру Васиљевићу требало је одмах да изјави: „пристајем са 
задовољством“, тим пре, што су и предложени услови били 
повољни. 

Ну Петар Васиљевић место тога казао је: „Извините ме, 
ја никада ништа не решавам од једном. Допустите ми да се 
размислим и решим. Дођите к мени у четвртак у вече, и тада 
ћу Вам дати одлучан одговор. 

На издавача је ово рђаво утицало. Требало је чекати још 
четири дана, а посао га јо звао кући, у губерниски град. Ну 


ЛЕКЦИЈА ПРАВИЧНОСТИ 28 


он је тако ценио сарадњу Заботова и тако му је био потребан 
за Васкрс његов чланак, да је због тога остао. Али дође до 
тога да његова жена, узнемирена његовим дугим седењем, на 
један пут неочекивано допутује у Петроград. 

— Ну како то, Петре Васиљевићу — продужи да му пре- 
бацује издавач: — та ја сам се надао... седео... чак и жена 
ево допутовала... Уобразила да ми се нешто рђаво десило или 
да ме је коњ убио... Па и шта да мислите, мили мој Петре 
Васиљевићу ; Пристаните, све је... 

„Ђаво да га носи! — помисли у том тренутку Петар Ва- 
сиљевић. — Оно истина: није ништа лакше но пристати... Ну 
не допада ми се његово лице. О свачему се распитује и прави 
се важан...“ Али се на један пут сети своје „одсудне мисли“ 
и би му јасно, да без пристанка на давање чланака, не може 
се њено остварење ни замислити. И он, више не мислећи, врло 
се брзо реши и рече: 

— Ну, добро... ја ћу Вам давати чланке иу опште... 
пристајем... Ну... хтео сам и ја Вас да замолим... Хоћете ли 
Ви мени да учините једну услугу #... 

— Молим Вас, Петре Васиљевићу, — опет дубоким гласом 
у басу узвикну обрадовани издавач: — зашто пак једну: Сто- 
тину, хиљаду услуга готов сам Вам указати, драги мој!... Ви 
само чланцима нас послужите а већ за услуге не брините... 


— Брло добро... Ах, да! — од једном се присети Петар 
Васиљевић. — Не разговарајмо тако јако... Код мене у кући 
има, знате, болесника... 

— Доиста г Ах, опростите, молим Вас... У таквом случају 
да нисам сметао 2 Надам се, да није опасно!... 

— Не, не, ни то, ни друго... Ничег озбиљног. Тако, не- 
знатно... Ну, ипак — говоримо тише. Видите ли, у чему је 
ствар... 

И Петар Васиљевић поче веома тихим гласом излагати у 
чем је ствар, а издавач почео се некако гушити и усиљавати 
да би задржао свој звонки, дубоки глас, при чем ипак с вре- 
мена на време извикиваше... 

— Да, то је прекрасно! Ништа лепше! Ја Вам захваљујем!... 
И у добри час, што је моја жена овде! Она ће ово волети, 
него ма шта друго! Хвала Вам, хвала, ја ћу управо, тако рећи, 
с великим уживањем... 


24 ПДВ О 


— Само говоримо тише, — понова га опомену Петар Ва- 
сиљевић, опазивши да он опет повишава глас. 

— Ну значи, ствар је свршена! И ја.не смем више да 
Вам досађујем својим присуством! — рече провинциски издавач 
и, подигавши се, поче се здравити. -- Будите спокојни... ја 
ћу проћи на прстима... Не гледајте, што сам тако дебео, — 
проћи ћу као сламка ношена ветром... 

Ухвативши већ руком за врата зауставп се. 

— Дакле сутра у једанаест часоваг — упита он. 

— Да, да, молим Вас: равно у једанаест часова у јутру!... 
— одговори скоро шапатом Петар Васиљевић. 

— Тако ће и бити... Али само и за чланке немојте за- 
боравити, драги Петре Васиљевићу... Чланци молим Вас, нека 

буду важнији од онога... А! како Ви мислите2 

за Вас —да! А за мене — сасвим обрнуто ! 

— Ну, гле! Опет излази, да се интереси издавача и са- 
радника не слажу, ха, ха, ха! — шалећп се говораше издавач 
и понова се поче здравити. 

Петар Васиљевић спроведе га кроз предсобље и сам за- 
твори за њим врата. 

Не обзирући се на дубоко уверење, да он врши правичну 
ствар, Петар Васиљевић цело то вече био је узбуђен и осећао 
се рђаво. Дотле у његову породичну животу, ако су се и де- 
шавале мале размирице, ипак се никада није дошло до тога, 
да се приступа средствима, која напомињу на војну. А сада — 
та то је била права војна. Кућа се разделила на два неприја- 
тељска логора. Њега сматрају као непријатеља, — то не под- 
лежи никаквој сумњи. Па ион сам, — зар не припрема непри- 
јатељску ствар: 

„То је — самоодбрана! — говораше, да би се утешио. — . 
Треба пак једном за свагда дати Марији Михаиловној лекцију 
правичности и угледања. И немогућно је, да људи, који стоје 
једно другом тако блиско као муж и жена, тако различно схва- 
тају обавезе према човеку и друштву. После ове лекције она 
ће разумети, да саучешће тражи жртве“... 

Тако је он себе умиривао, али од тога му није било лакше. 
Наравно, он није ни мислио да се правда, био је чврст. У ње- 
гову характеру било је много упорства, није волео да одступа, 
чак некад на штету себи самом. И цело то вече ништа није 
могао да ради. Књиге су лежале отворене, чланак недовршен. 


ЛЕКЦИЈА ПРАВИЧЕОСТИ 25 


Једнако је ходао по соби и при том није имао никаквих одре- 
ђених мисли ни јачих осећаја, а то је управо одвратно стање. 

У будоару, где је у усамљености проводила време Марија 
Михаиловна, поступак Заботова тога вечера објашњавао се не- 
како друкче. Тако дуготрајно ходање Петра Васиљевића из угла 
у угао није била обична појава. Навикла се она да је у каби- 
нету дубока тишина, у сред које могло се чути лагано шкри- 
пање пера или шум од превртања листова. По некад се вршило 
и ходање по соби — од стола ка орману с књигама, но кратко, 
два три обрта, не више. 

И, разуме се, промена начина живота у кабинету, била је 
_ доведена у везу са главним догађајем у кући. „Код њега је 
отпочела грижа савести, — мислила је Марија Михаиловна; — 
јамачно, јамачно! Он не може ни читати, ни писати; њему се 
не седи у месту. Па другче и не може бити. Петар Васиљевић 
у суштини није рђав човек. На против, он има срца. И кад не би 
били ти проклети „принципи“... с њиме би било лако живети“... 

Тако је мислила Марија Михаиловна и почела се надати, 
да ће на крају крајева „добро срце“ добити превагу над „прин- 
ципима“. Сем тога, надала се мало и у утицај, који је имала 
на Петра Васиљевића њена мати, Олга Игњаћевна Баруљина. 

Сутра ће она отпутовати у Љесни, све ће испричати ма- 
тери, наравно, са потребном обазривошћу, и донети од ње писмо, 
а већ то писмо све ће довршити. 

С обзиром на те околности и не пазећи на то, што је врло 
"мало остало до дана, када ће се извршити преглед касе Андрије 
Михаиловића, Марија Михаиловна легла је мирно да спава, скоро 
у потпуном уверењу, да ће Петар Васиљевић поступити тако, 
„како треба.“ 

И толико је имала силну веру у то, да је сутра у јутру, 
пред полазак у Љесни, својој матери, послала Андрији Миха- 
иловиу утешно писамце:: „Не очајавај мој мили Апдте; има неких 
предзнака... Ну, једном речју — ја се надам. Овог часа идем 
к татап. Мислим, да ће се вечерас све уредити. Твоја Масја“. 

А Петар Васиљевић, ма да се пробудио тога дана сувише 
рано, старао се што је могућно дуже да остане у постељи. Већ 
у осам часова почео је да ослушкује, шта се ради у кући и 
наравно приметио, да је Марија Михаиловна, пробудивши се, 
звонила за собарицу, потом изишла и почела се умивати и ра- 
дила је то, по обичају, око пола часа; за тим је пила кафу у 


26 ДЕЛО 


трпезарији и у то време полугласно је давала наређења кува- 
рици односно ручка и доручка. Све је он то слушао и услед 
тога ово мучно време пролазило му је брже. 

Најзад је чуо како је она тражила од собарице своју ручну 
торбицу, — поуздан предзнак наумљеног путовања и запове- 
дила јој да опомене куварицу да за доручак не препече месо, 
„јер то господин не воли“. - 

Ова пажња чак је дирнула Петра Васиљевића, али ипак 
није изазвала у њему никакво кајање. 

Даље је слушао како је ишла по предсобљу намештајући 


шешир, огртач п вео. По том шкрипну кључаница на вратима. 


и у стану све умуче. 


Тада Петар Васиљевић скочи из постеље п поче брзо да 


се облачи. Било је већ око десет часова. Брзо ће наступити и 
одређени једанаести час. Када је изашао у трпезарију, где га 
је чекао још врели самовар, на столу је налао писмо њему 
адресовано а без поштанског знака. Одмах је познао рукопис 
Марије Михаиловне и пре него га је отворио, у мислима га је 
прочитао. Ту се наравно налазе „последњи разлози“, којима је 
намењено да сломију његову упорност. 

Марија Михаиловна је писала: „Идем к мами. Сутра ће 
Андрији бити преглед касе. Срамота, која ће постићи њега, 
тиче се и мене, па наравно и тебе. Мени изгледа, да, кад људе 
везују дубоки осећаји, они се ни пред чим не заустављају је- 
дан другог. А ако се заустављају, то... остављам теби самом 
да довршиш. М,“ 

Петар Васиљевић прочита ово писмо и не придаде му ни 
најмању важност. Није прва година како је био ожењен, и врло 
је добро знао шта се још не изговара за задовољење жен- 
ске ћуди. 

„Ово је написано за сваки случај: можда ће имати ути- 


цаја“, — рече он и отпоче пити чај. 
М. 
„Ах, кад би се све ово што пре свршило...“ — не без 


раздражења мишљаше Петар Васиљевић, када, свршивши са 
чајем, пређе у кабинет. 
Ну „све ово“ ишло је лагано, а њему је време пролазило 


26 


ЛЕКЦИЈА ПРАВИЧНОСТИ“ 24 


узалуд. Ништа није могао да ради. Себе је пак осећао тако, 
као да је учинио преступ. 

А више од свега на свету бојао се тога, ако би у то време. 
дошао ма ко од познаника. До тога времена односно свога ре- 
шења објашњавао се само са самим собом; а тада би јамачно. 
отпочела распитивања и морало би се лагати. 

Ствар је закаснила само за пола часа. Већ у пола два-- 
наест у стану је отпочела чудна граја, каква давно у њему 
није била. У кабинот је дотрчала собарица, необично У Еј 

— Господине! Овамо су дошли некакви носачи... Веле, 
као да су за намештај некакав. 


— Носачи: упита Петар. Васиљевић, као да је то за. 
њега била новост. 
— Ја мислим, да није погрешно... — изјави собарица. 


— Не, не... То су к нама дошли. Њима треба издати из. 
гостинске собе... 

Из гостинске собе; убезекнуто упита собарица. 

— Да, да. Диван, две наслоњаче и шифоњер... 

— Господине, шта је то: 

Собарици је ово изгледало невероватно. Она је већ пет 
година живела код Заботових и тако се саживела са овом 
кућом и упознала са њеним стањем, да га није ни у чем могла. 
другчијим замислити. Њој је изгледало да без дивана, двеју 
наслоњача и шифоњера то већ неће бити та кућа, него нека 
друга. Па и господин и госпођа биће други, и цео свет ће се 
изменити. И она је гледала у Петра Васиљевића двоумећи се. 

— Ну да, све једно шта... Нека они узму, а ви при- 
пазите... 

Собарица се неодлучно упути вратима, но, недошавши до. 
њих, заустави се. 

— А шта ће госпођа2... Госпођа ће жалити неизмерно... 
рече она. 

Петар Васиљевић гледаше у њу и од једном се наљути. 

— То се све вас ништа не тиче, Јелисавета... Извршите. 
то што вам говорим!. 

Јелисавета се покуњи и пође да изврши. У гостинску собу 
уђу носачи, узму диван, две наслоњаче и шифоњер, пажљиво. 
обавију све то асурама и изнесу из стана. 

Петар Васиљевић за време тога пустошења гостинске собе 
ни једном није ни привирио из кабинета, као да се све то њега. 


28 5 И а О ТЕ) 


није ни тицало. Био је веома љутит. То је одмах опазила со- 
барица, кад је дошла да му достави, да су носачи узели диван 
две наслоњаче и шифоњер и однели их. Он чак и не погледа 
на њу, не даде јој никаквог одређеног одговора, но тако — 
промрмља нешто. 

Чуло се звонце у предсобљу и собарица је понова ушла 
у кабинет и јавила, да је дошао „јучерашњи господин“. 

— Замоли га да уђе овамо! — рече Петар Васиљевић и 
с неком необичном живошћу пође к вратима. 

Уђе издавач и опет отпоче у кабинету тајанственн разго- 
вор, који је овога пута био кратак. Издавач положи на сто 
неки пакет. По том упита: 

— А реците како Ваши болесници 2 Њима је, надам се, боље; 

— Захваљујем Вам! — опоро прогунђа Петар Васиљевић 
и чак се не примаче к пакету, који је издавач метнуо на сто. 

Издавач брзо увиде да домаћин данас није расположен, 
и поседавши још минут два, из пристојности, поздрави сем 
оде. Петар Васиљевић узе пакет, некако га немилосрдно стеже, 
згужва и баци у фијоку од стола. 

Па ипак расположење његово поста повољније кад се све 
то свршило: носачи са намештајем отишли и издавач такође. 
Он чак осети подобност да пише, седе за сто и поче да ниже 
редове; али је посао ишао усиљено и он га брзо прекиде. 

„Но ево шта ћу: доручковаћу и ићи ћу у редакцију. Тако 
ће време проћи неприметно“, — рече у себи и потражи доручак. 

Ово је била проста формалност. Он није имао апетита. У 
опште није волео да доручкује код куће петком, када је жена 
ишла у Љесни. У толико мање могао је сада да једе, ма да је 
доручак, према наредби Марије Михаиловне, нарочито према 
његову укусу спремљен. По том, затворивши фијоку са судбо- 
носним пакетом, оде у редакцију. 

Овде су сви били зачуђени тим случајем, што је Заботов 
обично долазећи овамо на пола часа, седео сада од једног до 
пет часова, мешајући се у све редакциске послове и питања. 
Изгледало је, да га данас интересује свака маленкост. Читао 
је преписку из унутрашњости, држао је чак и коректуру туђих“ 
састава. И све то ради тога, да би ма како убио време. 

Најзад сат је показао четврт на шест. Он узе капу и оде 
кући. У шест часова је обично долазила Марија Михаиловна. 

Код куће, у предсобљу, нађе официрски шињел. 


ЛЕКЦИЈА ПРАВИЧНОСТИ 29 


„Значи, да је Андрија Михаиловић овде“, — помисли он. 

Но ни у трпезарији ни у кабинету не виде шурака. Он се 
завукао у будоар Марије Михаиловне и тамо чекао. Чувши 
кораке Петра Васиљевића изиђе отуда и завири у кабинет. 
ли се к теби; — упита он. 

— Зашто не; — упита опет Петар Васиљевић и при том 
је тако зловољно погледао у њега, да је овај био готов да се 
уклони, али, сматрајући то за малодушност, уђе. 

— Шта, Масја се још није вратила; — промуца он, оче- 
видно не знајући, како да отпочне разговор. 

— Ја мислим, да ти то знаш боље од мене... Ти си био 
у њеној соби.. 

— Ти, свакако, данас ниси расположен... 

= Да, нисам расположен... Погодио си. 

Са свим се он данас грубо опходио са шуражом. И откуда, 
Масја мисли да има некакве наде2 Зар се може имати надеу 
тако грубог човека 2 

А Петар Васиљевић међу тим испод ока посматраше како 
се Баруљин за ово дана јако променио. Образи му пребледели 
а испод очију појавили се огромни модри колутови. 

Шурак је некако непрестано ходао по соби често застај- 
кујући час пред орманом с књигама, час пред којом сликом, 
час пред прозором, као да први пут гледа те предмете; а Петар 
Васиљевић седео је у „наслоњачи одмора“, пушио цигарету и 
немилосрдно ћутао, као да се наслађавао његовим глупим по- 
ложајем. 

Пратио је покрете Баруљинове и мислио: 

„Кад би ти само знао да ту, у фијоци писаћег стола лежи 
нешто, одређено за твоје спасење, ја мислим, ти би учинио 
разбојнички напад на мој скромни сто!..“ 

— Реци ми молим те, Петре Васиљевићу, — од једном пре- 


киде ћутање Баруљин: — каква је то код вас промена;.. На- 
мештај су из гостинске собе некуда однели.. 

Да однели! — тоном необичног спокојства одговори 
заботов. 


— Ваљда на поправку: Или ради покривања другом ма- 
теријом2 

— Да, на оправку и... и ради покривања другом материјом... 

— Очигледно, он ми се руга!.. До ђавола, какве ту могу 
бити наде!..“ — помисли Баруљин и дође му, да одмазди до- 


"80 ДЕЛО 


маћину равном дрекошћу. Ипак, находећи се у дављеничким 
околностима, савлада себе и уздржа се. 

— Изгледа, да ти досађујем... боље да идем у будоар!... 
— рече и ишчезе. 

На скоро после тога у предсобљу се чуло звонце и соба- 
рица, са предосећањем да иде госпођа, као стрела промаче кроз 
коридор, упутивши се у предсобље. И тада Петар Васиљевић 
осети, да је наступио одсудни моменат. Ну чудна ствар! Он од 
„једном осети тако мирно спокојство, као да му ништа друго, 
није предстојало, до обичног ручка са женом и шураком. 

„Мора бити, да је то онај исти осећај, који се јавља за 
време боја код војника у том моменту, када се он лицем у лице 
срета с непријатељем,“ помисли он. 

А Марија Михаиловна мора бити да је врло журно ски- 
нула у предсобљу каљаче и огртач, те собарица није доспела 
ништа да јој саопшти. Она брзо пође право у кабинет — у ру- 
кавицама, са ручном торбицом и у шеширу. 


— Ти си код куће; — упита она, ма да је то било тако 
очигледно. 
— Као што видиш! — кроз зубе одговори Петар Васи- 


љевић не мичући се с места. 

— „Мама ти је послала писмо!.. Буди тако добар те га 
трочитај!.. 

И Марија Михаиловна као уз пут метну на сто коферат с 
писмом и упути се даље к вратима. 

— Добро, прочитаћу га... Стани! 

Она се заустави и виде га већ да стоји поред стола. 

— Шта јег 

— Ево... — он откључа фијоку од стола и извуче је. — 
Ево... узми ово и... дај твоме брату... он је тамо, код тебе... 

— Ово су... новци; — упита Марија Михаиловна, гледа- 
јући у њега и у гомилу банкнота некако збуњеним и у исто 
време засијалим очима. 

-— Ово су — новци. Овде је управо толико, колико је њему 
нужно: хиљаду двеста рубаља! 

— Пећо... Та је ли могућног... Како си мио!... — узвикну 
Марија Михаизовна, зграбивши обема рукама банкноте. — Значи, 
-ти си се решиог.. 

— Да, решио сам се. 

— Ах, мили, мили!... Хвала ти! Хвала!.. 


ЛЕКЦИЈА ПРАВИЧНОСТИ 31 


— Не захваљуј, молим те:.. — грубо скупивши обрве, рече 
Петар Васиљевић. 

— Она га је радознало посматрала: 

— Како то да не захваљујем, Пећо. 

— Па ето тако: не захваљуј и ништа више... 

— Како си чудноват... У осталом, разумем... Теби је 
наравно, било тешко решити се... — Ово је — жртва... 

— Дај новац брату!... — осорљиво рече Петар Васиљевић 
и окрете се к прозору. 

— Марија Михаиловна ућута и тихо изиђе из собе. Петар 
Васиљевић не промену свога положаја, и као да се укочио 
пред прозором. Напрегао је слух и пажљиво слушао. 

Тамо је ово једно за другим следовало: жена је ушла у 
спаваћу собу, где ју је чекао Андрија Михаиловић, и дала му 
новац. Он стрпа новац у шпаг п обави се њој око врата, пре- 
пун радосне захвалности, а за тим потрча к Заботову, улете у 
кабинет и узвикпу: 

— Петре Васиљевићу! Драги мој! Како да ти захвалим; 
Ја просто немам речи... Не, знаш, то је тако великодушно, 
тако благородно... 

Петар Васиљевић, као од камена, стајао је на свом месту, 
лицем к прозору а леђима к њему, и не помаче се. Тада Ба- 
руљин прекиде поток захвалних речи и као да се збунио. 

— Како је чудновато, ипак... Ти чак нећеш да примиш 
од мене захвалност... 

Петар Васиљевић са полуокренутом главом рече му кратко: 

— Знаш, Андрија... Ти... Ти боље бежи... 

— Ну зашто пак; Зашто; Ако је то за тебе било толико 
тешко... узми натраг... 

— Са евим не... Ни мало није то, али... боље бежи! То 
је у твом интересу. 

— Не разумем!... 

— Сад ћеш разумети! 

У будоару, међу тим, ствар је такође ишла својим током. 
У то време, кад је Марија Михаиловна узбуђена, радосна, дрх- 
тећим рукама скидала шешир и рукавице, уђе собарица, и са- 
општи јој: 

— Госпођо, а овде без Вас намештај узели... 

— Шта 2 

— Намештај узели, госпођо... 


52 дало 


— Какав намештај 2 Ко је узео намештај; 

— Носачи, госпођо... Тек што сте Ви отишли, у скоро 
дошли носачи... Ја сам јавила господину и господин запове- 
дио да издам... А после тога дође јучерашњи господин и... 
Већ ми тако изгледа, да је он господину новац донео... 

Марија Михаиловна гледала је у Лизу и ништа није ра- 
зумела. 

— О каквом намештају ви говорите, Лизог 

— Па о гостинској соби, госпођо. Диван, две наслоњаче 
и шифоњер... Њих су пи однели... И сад — ево видите... Сад 
је тамо празан кут. 

И Лиза отвори врата гостинске собе и покретима позва 
Марију Михаиловну да погледа у празан кут. Марија Михаин- 
ловна махинално пође за њом и тек тада је све разумела. 

Гостинска соба представљала је ужасан призор. Најмилији 
кутић Марије Михаиловне, тај баш, за који су познаници гово- 
рили: „како је прекрасан тај Ваш кутић!“ — зијао је пуст. 
Најбоље ствари, које су састављале украс стана, ствари са 
којима је била везана успомена на њихов медени месец, — 
биле су однесене... 

И њој је сада било јасно све, што се догодило. Петар Ва- 
сиљевић јој је у шали причао, да се тих дана провинциски 
издавач усхићавао њиховим намештајем а нарочито да је жудно 
погледао на диван, две наслоњаче и шифоњер... 

Покренута неком страном силом она пројури кроз трпеза- 
рију у кабинет, с лупом отвори врата и заустави се на прагу. 

— Петре Васиљевићу... — гласом који је дрхтао и при 
ком су већ јуриле сузе, проговори она: ето дакле на што сте 
се Ви решили... Ето на што! Ну, кад је тако, то знајте: не 
треба ми Ваш новац... Узмите га натраг!.. Андрија, чујеш лиг 
Ако имаш ма трунку љубави према мени... Чујеш ли; Дај му 
одмах новац... дај, дај!... Мој мили диванчић... Ши-фо-њер... 
И сузе су се већ потоком лиле из њених прекрасних очију. 

— Но Масјо... — тихо, нежно умиривао ју је Баруљин, а 
сам у исто време опрезно иђаше натрашке ка другим вратима: 
— ти се најпре умири, а по том слушај објашњења Петра Ва 
сиљевића... Ну, ну, умири се, Масјо... 

Последње речи он је изговорио већ за вратима, а одатле 
на прстима, као стрела појури у предсобље, дохвати с чивилука, 
шињел, сабљу и качкету, оставив чак каљаче, подиже кључа- 


ЛЕКЦИЈА ПРАВИЧНОСТИ Е 38 


ницу, и као лопта, скотрља се доле низ степенице. Сад је тек 
разумео, зашто му је Петар Васиљевић саветовао да што пре 
бежи кући. 

Шта се збивало за тим у кабинету Заботова, мучно је опи- 
сати. Марија Михаиловна, не штедећи лепоту својих очију, пла- 
кала је, падала је у несвест, устајала, изговарала страшне укоре, 
опет падала у несвест, потом наступи грозничаво стање, за, тим 
изјави да више ни минута неће остати у овој кући... Петар 
Васиљевић на све то непрестано јој је предлагао да пије воде 
и да се умири, при чему се није ограничавао само на речи, 
но као брижни муж отрча у трпезарију и донесе отуда стакло воде. 

Све је ово трајало око један час. Најзад Марија Миха- 
иловна стаде се умиривати, јасно плакање замени се тихим 
јецањем и лаким дрхтањем рамена, а по том иово престаде. 

Тада Петар Васиљевић седе до ње и рече јој са свим при- . 
јатељским гласом, шта више не без израза нежности: 

Ну сада можеш да слушаш, Масјо, и да расудиш. Та, 
доиста, требало је избавити твога брата..- Помисли шта му је 
грозило! А намештај — шта; да намештај ми ћемо зарадити 
и опет купити такав исти... Ну право је, боље је живети неко 
време без омиљеног намештаја, него узети туђ новац и сваког 
тренутка сматрати себе лоповом... 

Неизвесно је, да ли су подејствовале на Марију Михаи- 
ловну његове убедљиве речи или је утицао на њу пријатни 
глас и нежно додиривање њене руке или јој је најзад просто 
досадило да узалуд троши енергију, ну Марија Михаиловна, 
није му противуречила и није покушавала да га одгурне. Она 
је само подигла главу и слабим, дубоко потресеним гласом 
проговорила:: 

— Ах, ја сам тако страдала, Пећо! 

И опет заплака, ну то је већ био остатак суза, који је 
требало излити. 

— Ништа, ништа! — тешећи је рече Петар Васиљевић. 
— Устани, добро се умиј хладном водом па... Па да ручамо 

— Штаг — Зар ми још нисмо ручали; Ах, да, збиља... 
Ти си сиромах гладан! А куд се деде Андреја: 

— 0, он је ухватио маглу!.. Али слушај, драга моја, ти 
си тражила, да ми он даде новац... У његову положају то је 
било много теже, него да даде ђаволу душу, па је стругнуо 
благовремено!... 

Дело, књ. 36. 3 


ја АРА Ни а Ае АНИ НЕ 


34 ДЕЛО 


На то се Марија Михаиловна већ осмехнула. 

— Како је он хитар! Ну, Пећо, пошљи по њега... Нека 
дође да руча. Он, сиромах, тамо, може бити, тужи... Напиши 
му док се ја умијем и спремим... А знаш, Пећо, ти... Ти имаш 
право, — рече она, устајући с дивана: — доиста, боље је жртво- 
вати своје но... Ну, да, једном речју — ти имаш право... ја 
ћу — за десет минути бити готова! 

Она оде, а Петар Васиљевић седе за сто и написа: | 

„Андрија Михаиловићу, опасност је прошла. Масја Вас 
моли да дођете да ручате с нама. Ипак, за сваки случај, из 
предострожности, новац оставите код куће, или још боље — 
однесите га у вашу касу...“ 

Кроз четврт часа у трапезарији је седело њих троје и пот- 
пуно мирно ручали. 


Пожаревац, 1904 год. 


С руског превео 
Мих. Ј. Миладиновић 


0 МУЖЕВЉОЈ ВЛАСТИ НАД ЖЕНОМ 


С ПОГЛЕДОМ НА НАШ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК 


од 
ДР. ДРАГ, АРАНЂЕЛОВИЋА 


(СВРШЕТАК) 


У чему се састоји санкција законских наређења да је 
глава брачне заједницо муж, чије је наредбе жена дужна слу- 
· шати, ако оне не представљају злоупотребу мужевље власти. 
Пре свега да констатујемо, да муж по нашем грађанском зако- 
нику нема права да своје наредбе, које се оснивају на мужев- 
љој власти, од жене телесним казнама над овом изну- 
ђава. Муж не сме тући жену и бојем је принуђавати на по- 
слушност. Такав поступак био би противан самоме појму брака, 


ТУ 5 349 казн. зак. прописано је, да ће се, на тужбу повређеног, каз- 
нити затвором до тридесет дана старешина, за кога би се доказало, да је 
спрам своје жене и других домаћих крајње нечовечан био и ове немилосрдно 
тукао и злостављао, а у 5 350 наређује се, да ће се и кућно чељаде на 
тужбу старешине задруге или куће казнити затвором до 10 дана због крајње 
непослушности, а кад би домаће исправителне мере против упорника упо- 
требљене без успеха остале. Из ових законских објашњења Ђ. Ценић у своме 
коментару казн. зак. изводи право за старешину куће да овај сме „своје 
млађе, па и жену, покарати, па и ударити и то не само шамаром него и пру- 
том! Ја мислим да је, што се тиче жене, ово тумачење противно духу гра- 
ђан. законика. Пре свега, као што је у тексту изложено, власт мужа над 
женом није истоветна са влашћу родитеља над децом. За тим кад казн. зак. 
по 5 349 казни крајње нечовечног старешину, који би жену немилосрдно 
тукао и злостављао, онда тиме није хтео казати, да муж може жену тући, 
само да бијење не сме бити крајње нечовечно и немилосрдно. Законодавац 
је само хтео рећи, да ће немилосрдно злостављање жене бити кажњено, а 


3“ 


36 ДЕЛО 


у коме по пропису 5 108 супружници треба да љубавно међу 
собом живе и пристојно једно друго да предусретају. Истина 
по 5 920 грађ. зак. удате жене уподобљавају се малолетницима, 
над којима родитељи и старатељи и по најмодернијим закони- 
цимаз имају право телеснога кажњавања, те би услед тога, могли 
доћи на мисао, да се и мужу при вршењу његове мужевље власти 
има признати право телесног кажњавања над женом. Међу тим 
такво мишљење било би погрешно. И ако се удата жена по 5 
920 „уподобљава младолетнима,“ ипак има велике разлике из- 
међу односа родитеља и старатеља према деци и односа мужа 
према жени, и услед тога и не може се на однос мужа према. 
жени применити све оно, што важи за однос родитеља према, 
деци. Жене се „уподобљавају младолетнима“ само што се тиче 
њихове способности за предузимање правних послова која је у 
интересу брачне хармоније, а не због умне неразвијености же- 
нине, ограничена, те жена правне послове не може предузи- 
мати без мужевљег одобрења, који на тај начин најбрже о њима, 
сазнаје и њихову штетност по брак може отклонити. За одр- 
жање те брачне хармоније и брачног интереса довољно је што 
муж има права не дати жени одобрење за правни посао у слу- 
чају, кад би имао разлога веровати, да ће се тиме слога и срећа 
у браку изложити опасности. Према овоме право мужевље да, 


да ли ће мање злостављање жене мужу бити допуштено, то треба одлучи- 
вати по грађан. законику, који, као што смо видели то недопушта. Мање 
злостављање жене није истина по казн. законику кажњиво, оно не пред- 
ставља кажњиво дело, али оно ипак није мужу правом допуштено. У праву 
има много што шта што се не казни кривич. казном, али и поред тога ипак 
није допуштено то чинити. Има поступака некажњивих али за то неморал- 
них. А муж, који тако злоставља жену, да то злостављање није немилосрдно 
и крајње нечовечно, не казни се истина по 5 349 казн. зак. али њега ипак 
постиже морална осуда. Жалостан би у осталом то брак био, у коме би су- 
прузи смели једно другом све чинити осим оно, што је казненим закоником 
забрањено. Такав брак није имао ни наш законодавац на уму, кад је по- 
стављао наредбе о мужевљој власти. 

2 В. на пр. 55 1631 и 180 о нем. грађ. зак. По нашем законику то 
право имају родитељи на основу 55 115 и 124, а ако то није изрично спо- 
менуто као у немачком законику. Јер по наведеним законским прописима и 
родитељи су дужни васпитавати своју децу. Па кад имају дужност да децу 
васпитају, онда им се морају признати и овластити и на употребу средстава, 
којима ће они своју дужност испунити. Међу средства долази по педагошким 
ачелима и право умереног и разумног телесног кажњавања, 


0 МУЖЕВЉЕВОЈ ВЛАСТИ НАД ЖЕНОМ 37 


слично родитељу и старатељу, телесно кажњава своју жену не 
може се изводити по 5 920 грађ. зак. 

Генерална санкција права која потичу из мужевље власти 
јесте у томе, што се жена, која основане наредбе мужевље не 
слуша, излаже моралној осуди друштва. Жена скитница, која 
сваки час оставља мужа, жена која занемарује домаће послове, 
имовину своју и мужевљу растура, на децу не пази, таква жена 
биће од друштва морално осуђена. Истина у много случајева 
оваква санкција мужевље власти неће бити довољна за оства- 
рење исте, али права, која потичу из мужевље власти, такве 
су природе, да их законодавац јачом санкцијом, на пр. принудом 
државне власти, није могао огарантовати, већ се морао задо- 
вољити споменутом моралном осудом жена, које се мужевљој 
власти не покоравају. Не може власт натерати жену, да мужа 
не оставља, да у кућењу штеди, да на децу и чистоту пази... 

Као посредна санкција мужевље власта појављује се и 
овлашћање да муж може тражити развод брака, ако се жена 
не повинује његовим основним наредбама. Наравно да онда не- 
послушност женина мора бити таква и толика, да је њоме створен 
који од законом прописаних узрока, услед којих се може развод 
брака тражити. На пр. жена која не слуша мужа да с њиме за- 
једно станује, већ живи у другом месту, даје мужу могућности, 
да на основу тач. 4. 5 94 грађ. зак. тражи развод брака због 
неизвесног и злоковарног одсуства. Посредна је санкција му- 
жевље власти и у томе, што би он услед непослушности же- 
нине могао тражити на основу 5 102 грађ, зак. разлучење од 
заједничког живота, а то исто и жена у случају злоупотребе 
мужевље власти. 

Из свих разлагања о санкцији мужевље власти јасно се 
види, како је законодавство немоћно, да средствима, која му 
стоје на ресположењу, помогне страни која неправедно пати у 
браку, да до законом му признатог права дође. Законодавац 
побраја исцрпно права и дужности која мужу и жени припа- 
дају, и која би, кад би их супружници испуњавали, учинила, 
да брак буде онаква веза између мужа и жене, какву су још 
стари Римљани замишљали: ХпрЏае зшњ% сопјипеЏо тамз еђ 
јепипае ећ сопзог шп отапа убае, Ффупа еб ћшташ јшл5 сол 

1 С друге пак стране злоупотреба мужевље власти даје могућности жени, 


да она тражи развод брака, на пр. у случају злостављања према тач. 2. 5 
94 грађ. зак. 


38 ДЕЛО 


пиштеано. Али како брак и није само правна установа, како 
он дубоко задире у морал и религију, то се не може ни оче- 
кивати да само законодавство својим прописима и прину- 
дним средствима зајемчи супрузима призната им права и срећу 
у браку. 

8. Од појединих права, која мужу у брачној заједници на, 
основу мужевљеве власти припадају, на првом месту ваља. 
споменути право мужа да одређује место становања и 
стан. За то се и сматра да жена има оно место становања, 
које и њен муж, па баш да она фактички у томе месту 
не станује. Према овоме сви законски прописи, који се тичу 
места становања, важе како за мужа тако и за жену, тако по 
5 81 грађ. суд. поступка за жену надлежан је суд њенога мужа 
и т. д. И наш грађански законик у 5 110 даје мужу ово право, на 
ређујући да је супруга дужна за мужем „ићи и где он за добро. 
нађе с њим онде живети“. Ма колико дакле жена да жели живети 
у једноме месту или у извесној улици и стану, ипак је мужев- 
љево право, да место становања и стан одређује, и женина је 
дужност, да се наредби мужевљевој повинује. Али и поред 
категоричког прописа 5 110 да је сутра дужна за мужем ићи 
и где он за добро нађе с њим онде живети, муж не сме с по- 
гледом на 5 108 грађ. зак. злоупотребљавати дато му право да. 
одређује место становања и стан, јер онда жена није дужна 
свога мужа послушати. Муж, коме без икаквога разлога падне 
на памет, да живи на Златибору, или који хоће да се настани 
у иностранству, из разлога да само своју жену шиканира, зло- 
употребљује своје мужевље право, и жена га тада није дужна. 
послушати. У таком случају не би жена могла бити оглашена 
за криву страну, кад би муж због осуства жениног тражио 
развод брака (т. 4 5 95 грађ. зак.), нити ће она тада бити из- 
ложена моралној осуди друштва, којој би на пр. била изложена. 
жена, која не би са болесним мужем хтела живети на Злати- 
бору или у иностранству. Муж злоупотребљује своје право и 
онда на пр., кад од жене захтева, да она проводи с њим скит- 
нички живот: да с њиме станује час у једном час у другом 
месту. Међу тим ако је муж по своме позиву упућен да често 
мења место становања, на пр. као глумац или уметник у пут- 


1 Брак је веза између мужа п жене и уједињење за цео живот, зајед- 
ница по божанском и човечанском праву С. 1 0. 28,2. 


259 0 МУЖЕВЉЕВОЈ ВЛАСТИ НАД ЖЕНОМ 539 


ничком позоришном друштву, као трговац по вашарима или 
као инжињер, који ради на грађењу неке железничке пруге итд. 
онда га жена мора пратити на његовом путу и с њим заједно 
становати. ! 

Пошто муж има права да одређује заједничко место ста- 
новања и стан, то му се признаје и право да се обраћа и вла- 
стима, да би своју жену приволео да к њему у његово место 
становања и стан дође или да друге, који би жену спречавали 
да к мужу дође, нагони, да је пусте. Још је римско право 
давало мужевима средство — т. зв. пиегасефат де ихоге ац- 
сепда — којим су од власти могли захтевати, да нагони онога, 
који жену задржава да оде мужу, да је пусти. Наш грађански 
законик уредбом од 6. фебруара 1857 год. ВМ 212, одштампаном 
под 5 108 грађ. зак., наређује да нико сем родитеља и сродника 
жениних, као и месне власти, не сме примити к себи одбеглу 
жену од мужа. По том законском наређењу муж, коме жену за- 
државају да дође у његово место становања и стан, има права, 
обратити се полицијској власти и тражити од ове, да онима, 
који му жену задржавају нареди, да му жену пусти. Не учине 
ли оне то, онда могу бити одговорни а по 5 197 казн. зак. по 
коме се, на тужбу мужа, кажњава затвором од три месеца до 
пет година онај, ко туђу жену с њеним саизвољењем но без 
знања и противу воље њенога мужа одведе или на захтевање 
овога последњег неће да изда, међу тим ако сама жена изјави, 
да неће к мужу на заједничко живљење, онда њу полиц. власт, 
може само саветовати да мужу иде али је не може кажњавањем 
принуђавати да се врати мужу. У случају категоричке изјаве 
женине да неће к мужу на продужење брачног живота, поли- 
цијска је власт дужна упутити и њу и мужа надлежном пароху 
ради прописног мирења и даљег поступка. Упорство женино 
да живи заједно с мужем може у даљем судском поступању 


1 Немачки судови доносили су одлуке, да жена није дужна становати 
у истом стану с мужем ни онда, кад би она ту била изложеза грубим зло- 
ставама од стране мужа или свекрве, кад би се у истом стану захтевало од 
ње да ради оно, што би по њен живот било опасно, кад би муж у истом 
стану држао као послугу женску, са којом је раније невенчано живео. В. 
Ретприге. Вигај. К. 4. св. стр. 101 пр. 5. Нема сумње да и по нашем грађан. 
зак. жена не вређа мужевље право одређивања заједничког стана кад се 


опире, да у таквом стану с мужем станује. 


40 АЕ 


бити разлог, да се изрече разлучење од заједничког живота 
(5 102 грађ. зак.) или развод брака (тач. 5. 5 94 грађ. зак.) 

Законско наређење да муж има право да одррђује место 
становања и стан јавне је природе и не може се вољом стра- 
нака мењати. Према томе уговор, којим би супружници уго- 
ворили, да ће за све или за неко време брачнога живота живети 
у извесном месту, или да ће место становања, одређивати жена 
или да ће муж смети мењати место становања само с одо- 
брењем жениним, био би ништаван. Њиме се муж не може огра- 
ничити у своме праву да одређује место становања и стан брачне 
заједнице. 

9. По сили своје мужевље власти муж има право од жене 
захтевати да она носи његово породично име (презиме) 
пошто она ступа у његову породицу. Промени ли муж своје по- 
родично име, онда и жена његова мора промењено име узети. 
Међу тим жени је слободно додати породичном имену свога 
мужа своје породично презиме, ма да то код нас није у оби- 
чају: на пр. Љубица Јовановић рођена Петровић. Породичним 
именом свога мужа има се жена потписивати и на свима пи- 
сменима, која су за јавност одређена; власти су дужнену 
праву одбити оно писмено женино, које би она другим (на пр. 
девојачким) презименом потписала. Ако жена води трговачку 
радњу, 'она по правилу и онда има да носи име свога мужа и 
њиме да потписује своје писмене обвезнице. Међу тим, ако је 
жена као девојка водила радњу под својим девојачким именом, 
и оно јој за фирму служило, онда јој је слободно и по удајп 
потписивати се својом фирмом, јер је ова позната и може бити 
с поверењем примана у саобраћају. 

Мужевље породично име задржава жена и по смрти мужа 
док се не преуда. Ако се пак разведе брак, онда настаје пи- 


' За одржање брака у снази заинтересована је, поред приватних лица, 
и држава. За то је у 5 103 грађ. зак. и прописано, да супружници на развод 
брака не могу уговора чинити, нити се на уништење или развођење могу 
сагласити. Како би се пак супрузи, да би изиграли закон и добили развод 
могли сагласити, да жена остави мужа, па на основу тога да овај тражи 
развод брака с погледом на тач. 4. 5 94. грађ. зак. то је дужност духовног 
суда да извиди све околности, под којима је жена оставила мужа и разлоге, 
због којих неће к њему да се врати, па тек кад се утврди, да договара из- 
међу њих није било, и да је једна страна желела да остане у браку, да пре- 
суду изрече. 


0 МУЖЕВЉЕВОЈ ВЛАСТИ НАД ЖЕНОМ 41 


тање, да ли разведена жена сме и даље носити мужевље име. 
У аустријском је приватном праву ово питање спорно. Угледни 
писци ! заступају мишљење, да има аналогије између случаја 
кад брак престане смрћу и случаја кад престане разводом и 
према томе сматрају, да и разведена жена има да носи му- 
жевље име. Али има и писаца, који то жени не допуштају.“ Код 
нас сасвим је умесно, по моме мишљењу, обичајем утврђено, да 
разведена жена узима своје девојачко породично име. Ово је 
умесно с тога, што су по схватању нашега народа распуште- 
нице у рђаву гласу (што је, наравно, у много случајева без 
разлога и према томе за осуду је такво мишљење друштва о 
распуштеницама), па би било неправично једну, и без своје 
кривице, разведену жену, нагонити да можда целога века. носи 
име бившег мужа и тиме на сваком кораку да буде излагана 
неповерљивом предусретању...7 


1 Кгајпх П стр. 405 Кттећзје ег, Котеп(аг стр. 94. Бшђепгацећ | стр. 169. 

2 РоШпсег ГУ стр. 250. 

3 Цело ово питање о праву мужа да захтева да жена носи његово по- 
родично име није у нашем праву законским прописима регулисано, већ се 
оснива на обичају. У 5 92 аустр. грађ. зак. прописано је: „Жена добија име 
свога мужа и ужива права његовога сталежа.“ Најбоље је тек ово питање 
регулисано у немачком грађан. законику 5 1355 „Жена добија породично име 
мужево.“ 5 1577: „Разведена жена задржава породично име мужево. Жена 
може понова узети своје породично име. Ако је она пре ступања у разведени 
брак удата била, то она може понова узети и име, које је имала при ступању 
у овај брак, осим ако је само она за криву страну оглашена била. Поновно 
узимање имена бива изјавом пред надлежном влашћу; изјава се има датиу 
јавно овереној форми. Ако је само жена за криву страну оглашена, онда јој 
муж може забранити, да носи његово име. Забрана се изјављује пред над- 
лежном влашћу. Она се мора дати у јавно овереној форми. Власт треба за- 
брану жени да саопшти. Са губитком мужевљег имена жена понова добија 
своје породично име.“ 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 


— ХЕНРИ СЈЕНКЈЕВИЧ — 


Мој се јунак звао Бартек Словик, али како је имао обичај 
да се бечи кад му се говори, суседи су га звали Бартек бу- 
љави. Са славујем је имао мало сличности, али место тога ње- 
гове умне способности и одиста хомерична наивност стекли су 
му надимак: Глупи Бартек. Овај је надимак био најпопулар- 
нији и сигурно ће само он прећи у Историју, ма да је он носио 
још и четврти, званични. Пошто речи словик и чловик не- 
мају за немачко ухо никакве разлике, а Немци воле да у име 
цивилизације преводе варварска. словенска имена на културнији 
језик, с тога се у своје време, при уписивању у војску, водио 
овакав разговор: 

— Како се зовешг; пита Бартека официр. 

— Словик. 

— Шлоик2г... Аха! Ја. О. 

И официр записа „Мепзећ“. 

Бартек је био из Погненбина, а у кнежевини познањској 
и осталим покрајинама старе Пољске многа села носе ово име. 
Имао је он осим имања, куће и две три краве, још коња шарца 
и жену Магду. Хвала буди оваком стицају прилика, могао је 
да живи мирно и сагласно с мудрошћу из ова два стиха: 


• 
„Коњ шарац — жена Магда, 
Што ће Бог дати — и иначе ће да да“. 


И заиста му је живот протицао како је Бог дао, и тек кад 
Бог даде рат, Бартек се забрину озбиљно. Дошла је наредба да 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 43. 


се иде, да се остави кућа, имање, и да се све преда жени. У Пог- 
ненбину су људи уопште били доста сиромашни. Бартек је 
зими радио у фабрици те се тако помагао — а сад шта ће; Ко 
зна кад ће се рат са Французима свршити2 Магда, кад прочита 
позив, стаде да куне: — „Дабогда поцркали ! Ослепили дабогда!.. 
И ако си глуп... опет ми те жао; а ни Французи ти неће про- 
гледати кроз прсте — осеку главу, па то ти је!...“ 

Осећа Бартек да жена говори паметно. Француза се бојао 
као ватре, а сем тога је и њега било жао. Шта су њему Фран- 
цузи учинили! Што да он тамо иде и зашто, у ону страшну ту- 
ђину где нема ниједне болећиве душе. Кад је човек у Погнен- 
бину, изгледа, тхе, ни овако ни онако, као у Погненбину: али 
кад нареде да се иде, тек онда се види да је ту боље но игде. 
Али тада нема помоћи — таква је судбина, треба ићи. Бартек 
загрли жену, затим десетогодишњега Франка, затим пљуну, 
прекрсти се па изађе из куће, а Магда за њим. Он и дете су 
плакали, он је говорио: „Но, мир, но!“ и тако се нађоше на 
путу. Ту тек видеше да се у целоме Погненбину дешавало исто 
што и код њих. Изишло је цело село, пут је прекриљен по- 
званим војницима. Они иду на железничку станицу, а жене, 
деца, старци и пси прате их. Позванима је тешко на души, само 
неколицини млађих висе луле о зубима; неки су већ пијани, за 
почетак; неки певају промукло: 


„Скшињецкога руке и златно прстење 
Неће више махати сабљом у боју.“ 


А-и по неки Немац од погненбинских насељеника пева од 
страха Масће ап Кћеј. Сва ова шарена и разнолика го- 
мила, усред које блистају жандармски бајонети, иде поред 
ограда крају села с виком, жагором и лармом. Жене загрлиле 
своје „војнике“ па плачу; једна старица показује свој жути 
зуб, и прети песницом некоме у даљини. Једна куне: „Бог вас 
покарао за ово наше плакање |“, чују се узвици: Франче! Каско! 
Јосо! Срећан вам пут!“ Пси лају. Црквено звоно звони. Све- 
штеник сам чита молитве за умрле, јер се многи од ових који 
сад иду на станицу неће вратити. Рат их узима све, али их 
неће вратити. Плугови ће зарђати по њивама, јер је Погненбин 
објавио Француској рат. Погненбин не може да пристане на 
превласт Наполеона Ш и заузео се за шпански престо. Глас 
звона прати гомилу која је већ изишла у поље. Пролазе поред 


44 ДЕЛО 


распећа: капе и качкете лете с глава. На друму се диже жућ- 
каста прашина, јер је дан сух и леп. С обе стране жито шуми 
тешким влаћем и повија се под ветрићем који овда онда пирне. 
У плавом ваздуху лебде шеве и свака цвркуће без престанка. 

Станица! — Гомила још већа. Ту су већ војници из Ве- 
лике Кривде, Мале Кривде, из Вивлашчињаца, из Њедоље, 
Мизерова. Мување, жагор, збрка! Станични су зидови облел- 
љени прогласима. Рат је „у име Бога и Отаџбине“. Народна ће 
војска да иде да брани своје загрожене породице, жене, 
децу, куће и имања. Види се да су се Французи нарочито окдо- 
мили на Погненбин, на Малу Кривду, Велику Кривду, на Ви- 
влашчињце, Њедољу и Мизерово. Тако се бар чини онима што 
читају прогласе. У чекаоници дим из лула пресићава ваздух и 
заклања прогласе. У вреви се тешко споразумети, сви иду, лар- 
мају, вичу. На перону се чује немачка команда, чије оштре 
речи звоне кратко, сурово, заповеднички. 

Разлеже се звоно; писак! Издалека се чује силовити дах 
локомотиве. Све ближе, јасније. Ово изгледа да се примиче рат. 

Друго звоно! Језа подузима свакога. Нека жена почиње 
да виче: „Јадоме! Јадоме!“ Сигурно виче свога Адама, али 
жене прихватају реч и вичу: „Јадон! (Иду!). Неки глас јачи од 
осталих додаје: „Французи иду“, и док длан о длан паника 
обузима не само жене, него и будуће јунаке од Седана. Гомила 
се заљуља. Међутим воз стаје пред станицом. На свима су про- 
зорима капе са црвеним ширитима, и мундири. Види се да има 
војске као мрави. На вагонима за угаљ црне се дугачке топов- 
ске цеви; над откривеним вагонима јежи се шума бајонета. 
Очевидно је војницима наређено да певају, јер цео воз дршће 
од силних мушких гласова. Нека сила и моћ бије од овога воза 
чији се крај не види. 

На перону почињу да уређују војнике. Ко може, још се 
прашта. Бартек размахну ручердама, као крилима од ветрењаче, 
очи избечи: 

— Но. Магдо, с Богом остај! 

— Ој! Мој јадни човече! 

— Више ме нећеш видети! 

— Шта знам! 

— Нека те мајка Божја чува и брани... 

— С Богом! Чувај кућу. 

Жена га загрли, плачући. 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 45 


— Бог те чувао! 

Настаје последњи час. Писка, плач и запевка жена заглу- 
шује за неколико минута све. „Срећан пут! Срећан пут!“ Али 
су војници већ одвојени од збркане светине, већ праве црну, 
збијену масу која се скупља у квадрате, правоугаонике, И по- 
чиње се кретати вентилом и правилношћу машине. Команда: 
„Пењи се!“ Квадрати се и правоугаоници преламају у средини, 
испружају се уским појасевима ка вагонима и губе сеу њима. 
У даљини локомотива пишти и избацује колутове црнога дима. 
Сад већ одише змај, бљујући пода се потоке паре. Јецање жена 
достиже врхунац. Једне покривају очи кецељама, друге пружају 
руке вагонима. Испрекидани јецањем гласови изговарају имена, 
мужева и синова: 

— С Богом, Бартече! — виче оздо Магда. — Па не иди 
тамо куда те не шаљу. Нека те Мајка Божја... С Богом! Еј, 
леле мене! 

· __— Чувај кућу — одзива се Бартек. | 

Низ вагона задрхта одједанпут, вагони лупнуше једни о 
друге и кретоше се. 

— А сећај се да имаш жену и дете — виче Магда каса- 
јући за возом. Срећан ти пут, у име Оца и Сина и Светога, 
Духа! Срећан ти пут... 

Воз је ишао све брже, возећи ратнике из Погненбина обадве 
Кривде, из Њедоље и Мизерова. 


П 


На једну се страну враћа Магда ка Погненбину и плаче, 
а на другу страну света лети у сиву даљину воз најежен ба- 
јонетима, а у њему Бартек. Сивој даљини краја не сагледа. Па 
и Џогненбин се једва види. Само се мало види липа, и тороњ 
се на цркви сија, јер се на њему прелама сунце. За мало па 
се и липа изгуби, а златан је крст на торњу изгледао као светла, 
тачка. Докле се ова тачка сијала, Бартек ју је гледао, али кад 
и ње нестаде, сељаковом страху не беше границе. Обузела га, 
силна изнемоглост и осећа да је пропао. С тога је почео гле- 
дати у подофицира, јер већ, осим Бога, није било никога над 
њим. Шта ће сад с њим бити, то је већ капларева ствар, а Бар- 
тек нити више што зна, нити разуме. Каплар седи на клупи и, 


46 ДЕЛО 


држећи карабин међу коленима, пали лулу. Дим, као облак, 
сваки час му заклања забринуто лице. Не гледају у ово лице 
само Бартекове очи, гледају га све очи из свију кутова вагона. 
У Погненбину или у Кривди сваки је Бартек или Војтек свој 
госа, сваки мора мислити о себи за себе, али сад је за то каплар. 
Ако им се нареди да гледају десно, гледаће десно; ако лево 
— лево сваки се пита погледом; „А шта ће с нама бити;“,а 
он пак зна колико и они, па би он волео да му когод старији 
у том погледу изда какву заповест и обавештење. У осталом 
сељаци сад не смеју да питају отворено, јер је сад рат, са свом 
поворком ратних судова. Шта је слободно, а шта ли није, не зна 
се. Бар они то не знају, а плаше их опет речи као што је Кг1е о 5- 
сеттећђ! коју добро не разумевају, али је се тим горе боје. 

У исти мах осећају да им је овај каплар сад још потреб- 
нији но на маневрима под Познањем, јер само он зна све, он 
са њих мисли, без њега они ни маћи. Међутим је њему сигурно 
већ отежао карабин, јер га даде Бартеку да га држи. Бартек 
узе оружје радосно, заустави дисање, очи исколачи, па гледа у 
каплара као у икону; али му отуда мала корист. 


Ух... нешто је зло, јер и каплар као да је с крста скинут. 
На станицама вика и певанка, каплар командује, врти се, грди, 
да би се показао пред старијима, али чим се воз крене, сви 
ућуте, ућути и он. И за њега свет има две стране: једна светла 
и разумљива, то је његова кућа, жена и перина, друга мрачна, 
али сасвим мрачна, то су Француска и рат. Његово одушевљење 
као год и одушевљење целе војске, радо би позајмило ход од 
рака. Погнебинске је ратнике оживљавао дух, у толико очи- 
гледнији што је био не у војницима, но на раменима. А пошто 
је сваки војник имао на рамену торбу, шињел и осталу војничку 
опрему свима је било и сувише тешко. 


Међутим је воз хуктао, тутњио и летео у даљину. На свакој 
су станици закачивали нове вагоне и локомотиве. На свакој си 
станици видео качкете, топове, коње, бајонете пешачке и за- 
ставе уланске. Лагано се спуштало лепо вече. Сунце се разлило 
у велику црвену светлост, високо на небу дизала се стада ма- 
лих, лаких облачића са ивицама поцрнелим са запада. Најзад 
воз престаде примати људе и вагоне, само се тресао и јурио 
напред у ону црвену светлост, као у море крви. Из отворенога, 


1 Кргјеегзгегјећ| — ратни суд. 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ - 41 


вагона у коме је седео Бартек са Погненбинцима, видела су се 
села и варошице, торњићи на црквама, штркови посавијани као 
куке како стоје по гнездима на једној нози, усамљене куће, 
вишњеви воћњаци. Све је то промицало као стрела, а све црвено. 
Војници стадоше шапутати међу собом тим слободније што је 
подофицир, подметнувши торбу под главу, заспао, са порцу- 
ланском лулом у зубима. Војтек Гвиздала, сељак из Погненбина, 
који сеђаше поред Бартека, муну га лактом: 

— Бартече, слушај! 

Бартек му окрете лице са замишљеним, буљавим очима. 

— А што гледаш као теле кад иде на кланицу — шану 
Гвиздала. Него ти, јадниче, на кланицу и идеш, то је сигурно... 

— Хеј! Хеј! — уздише Бартек. 

— Је л те страх; — пита Гвиздала. 

— Што да није... 

Вечерња светлост постаде још црвенија, те Гвиздала пружи 
на њу руку и настави шапутање: 

— Видиш ону светлост; днаш ли, лудо, шта је оног Оно 
је крв. Овде је Пољска, наша земља, разумеш“ А чак тамо да- 
леко, где се оно онако светли, оно је Француска. 

— А хоћемо ли брзо стићи 

— Што, ваљда једва чекаш: Веле да је бестрага далеко. 
Него не бој се, Французи ће изићи у сретање... 

Бартек стаде напрезати своју погненбинску памет. Мало 
после запита: 

— Војтече 

— Шта је: 

— Ама, на прилику, каки је то народ, ти Французи; 

Овде ученост Војтекова у једанпут спази пред собом амбис, 
у који беше лакше улетети главачке, но излетети. Знао је да 
су Французи — то су Французи. Слушао је нешто о њима од 
старијих људи, који су о њима причали да су увек свакога 
тукли; најзад је знао да су то неки врло туђи људи: али како 
да се то протумачи Бартеку, да би и он могао знати колико 
су туђи. 

И он најпре понови питање: 

— Каки је то народ: 

— Аха! 

Три је народа знао Војтек: у средини „Пољаци“, с једне 


48 ДЕН О 


стране „Москаљи“ а с друге „Немци“. Али Немаца је било од 
више руку. Хотећи дакле да буде више разумљив но тачан, рече: 

— Каки су народ Французи; Како да ти кажем... мора 
да су иони Немци, само још гори. 

А Бартек ће на то: 

— 0, стрвине! 

Дотле је према Французима имао само осећање неописнога 
страха, а сад је овај пруски добровољац осетио према њима 
праву патриотску мржњу. Него још није био све разумео како 
треба, те опет упита: 

— Па то ће Немци с Немцима да ратују: 

Овде Војтек, као други Сократ, одлучи да пође путем по- 
ређења, те одговори; 

— А зар се твој Лиско не дави с мојим Бурком ; 

Бартек зину н неко време гледаше свога учитеља. 

— Па јес, истина... 

— Па и Аустријанци су Немци — наставља Војтек — а 
зар се наши нису били с њимаг Та стари је Свјершч причао, 
кад је био у томе рату, да им је Штајнмец викао: „Напред, 
момци, на Немце!“ Само са Французима није тако лако. 

— За Бога. 

— Французи ни у једном рату нису изгубили. Кад се он 
залепи уза те, не одлепи се, не бој се. Сваки је њихов колико 
два или три наша, а браде ти имају као Чивути. Неки је опет 
црн као ђаво. Такога кад угледаш, онда слободно Богу душу. 

— Па онда што ћемо ми на њихг — пита у очајању 
Бартек. 

Ова филозофска примедба можда није била онако глупа, 
како се чинило Војтеку који, очевидно под утицајем надахнућа, 
пожури да одговори: 

— И ја бих више волео не ићи. Али ако не пођемо ми, 
доћи ће они. Немаш куд. Читао си шта је било наштампано. 
Каже, најгоре су се окомили на наше сељаке. Причају да су 
они с тога лакоми на оне земље што би хтели да кришом пре- 
носе ракију из Пољске, а власт не да, па је с тога рат; но ра- 
зумеш лиг2 | 

— Што да не разумем — рече Бартек с резигнацијом. 

Војтек настави: 

— А и на жене су ти лакоми, као пас на поздер... 

Па то онда они, на прилику, не би опростили ни Магдиг 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 49 


— Они ни бабама не праштају. 

— Аа! — узвикну Бартек, као да хоће да каже: кад је 
то тако, онда ћу да тучем! 

И заиста му се чинило да је то превршило сваку меру. 
Ракију најзад и нека преносе из Краљевине Пољске, али од 
Магде себи руке. Сада ти мој Бартек на цео овај рат поче гле- 
дати са гледишта свога интереса и осети неки понос кад по- 
мисли да оволика војска и оволики топови излазе да бране 
Магду од покварених Француза. И нехотице му се стискоше 
песнице а страх од Француза се у његовом мозгу помеша са 
мржњом према њима. Дође до уверења да већ није куд ни камо, 
да треба ићи. Међутим се вечерња светлост угасила. Смркло се. 
Вагон на неједнаким федерима стаде се јако љуљати, а по такту 
његових покрета љуљаху се лево и десно качкете и бајонети. 

Прође један, прође други сат. Из локомотиве сипаху милијуни 
варница које се као дуги злаћани млазеви и змијице укрштаху 
у помрчини. Бартек за дуго не могаде да заспи. Као ове варнице 
у ваздуху, тако су у његовој глави врцале мисли о рату, о Магди, 
Погненбину, Французима и Немцима. Чинило му се да не би 
могао, баш и кад би хтео, устати са ове клупе на којој седи. 
Најзад заспа, или боље занесе се. И одмах долетеше привиђења: 
најпре угледа како се његов Лиско дави са Војетковим Бурком, 
све одлеће длака са њих. Он зграби батину да их развади, кад 
у једанпут виде нешто друго: поред Магде седи Француз, црн 
као света земља, а Магда се задовољно смеши и кези. Остали 
се Французи подсмевају Бартеку и пружају прст на њега... Си- 
гурно локомотива тутњи, али њему се чини да то Французи вичу: 
Магда! Магда! Магда! Магда! Бартек подвикну: језик за зубе, 
лопови! Пуштајте жену! А они: Магда! Магда! Магда! Лиско 
и Бурко лају, а цели Погненбин виче: не дај жену! — Да ли 
је он везан или није; Није! Кидиса, запе, везе попуцаше, Бартек 
Француза за гушу, и на једанпут... 

На једанпут га силно заболе, као да га неко удари, Бартек 
се пробуди и ђипи. Цео вагон пробуђен, сви питају шта се де- 
сило. А оно јадни Бартек зграбио подофицира за браду. Сад 
пак стоји прав као свећа, два прста наслонио на слепо око, а 
подофицир млата рукама и виче као бесан: — Асћ 51е Опт- 
тез Мтећ ацп5 дег Ројаке ! Нап 1ећ деп ГЧтпте!1п 
дате Етез5зе даз5 ћт дате Ддаћпе зекћопепхејзе апз 
Фет Маше ћегапз есеп мегдеп! 

Дело, књ. 36. 4 


50 ДЕЛО 


Подофицир чисто промуче од беснила, а Бартек једнако 
стоји с прстима на слепом оку. Остали војници гризу усне да 
се не засмеју; него се боје јер из подофициревих уста падају 
још последње речи: Ејп ројп1зећег Осћзе! Осћзе апз Ро- 
Чоеп! Најзад умуче све. Бартек опет седе на старо место. 
Само осећа да му се образ почиње некако надувати, а локомо- 
тива, као за инат непрестано понавља: — Магда! Магда! Магда! 

И још је Бартек осећао неку велику жалост... 


Ш 


Јутро! Треперава, бледа светлост обасјава лица сањива и 
изнурена од неспавања. По клупама спавају у нереду војници, 
једни поспуштали главе на прси, други их позаваљивали. Рађа 
се јутарња светлост и залива руменилом цео свет. Ваздух свеж 
и оштар. Војници се буде. Сјајно им јутро вади из таме и магле 
неку незнану земљу. Хеј! Где ли је сад Погненбин, где ли Ве- 
лика и Мала Кривда, где ли је Мизеровог Ово је већ туђина 
и све друкчије. Наоколо брегови обрасли храстовином, у доли- 
нама куће са црвеним крововима и црним пругама на белим зи- 
довима, куће лепе као палате, обрасле лозом. По где где цркве 
са шиљатим торњевима, по негде фабрички димњаци из којих 
куља густ дим. Само је овде некако тесно, нема поља и њива 
са житом. Место тога има људи као мрави. Промичу села и гра- 
дови. Воз, не задржавајући се, пролази много мањих станица. 
Морало се нешто десити, јер се свуда виде гомиле света. Сунце 
се лагано помаља иза гора, те један и други Маћек почиње да 
чита оче наш, За њиховим примером иду и остали; први зраци 
обасјавају сељачка лица, молећива и озбиљна. 

Међутим воз стаје на главној станици. На мах га опко- 
љава гомила света — већ има вести са бојнога поља. Победа! 
Победа! Има већ неколико сати како су стигле депеше. Сви су 
очекивали пораз, те кад их пробудише лепом вешћу, радости 
не беше краја. Људи поизлазили из постеља и кућа полуоде- 
вени, и похитали на станицу. Са неких се кровова већ вију за- 
ставе, а из свију руку мараме. У вагоне уносе пиво, дуван и 
цигаре. Одушевљење је неописано, лица сијају од среће. Масћ| 
алт Кћејп грми као гром. Неки плачу, неки се грле. ЏОпзег 
Ег1с потукао до ноге! Освојено је топова, застава. У племе- 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 51 


нитом заносу свет даје војницима све што има. Војнике обу- 
зима нада те и они почињу да певају. Вагони дршћу од силних 
мушких гласова, а свет са чуђењем слуша неразумљиве песме. 
Погненбинци певају: „Барагошу, Варагошу, ој не губи наду.“ 
Оте Ро1еп! ОПте Ро]еп! говори светина ради објашњења ис- 
купља се око вагона, дивећи се изгледу војника, и у исти мах 
крепећи се у радости причањем анегдота о страховитом јунаштву 
ових пољских пукова. 

Бартеку су надувени образи, што га, уз његове жуте бр- 
кове, буљаве очи и големи кошчати узраст чини страшним. А 
и чуде му се као особитој зверци. Какве Немци имају браниоце ! 
Тај ће тек ојадити Французе! Бартек се смешка задовољно, јер 
је и њему мило што су Французе потукли. Сад бар неће стићи 
до Погненбина, неће завести Магду, ни заузети земљу. Смешка 
се дакле, али пошто га лице веома боли, он се криви, те је 
заиста страшан. Зато једе с апетитом Омировога јунака. Коба- 
сице од пасуља и чаше пива губе се у његовим устима, као у 
чељустима. Дају му цигаре, пфениге, он узима све. 


— Добри неки народ ови Немци — вели Војтеку, а мало 
после додаје — а видиш да су Французе потукли! 

Али скептички Војтек баца сенку на његову веселост. Војтек 
предеказује као Касандра. 

— Французи увек пусте да их потуку у почетку, да би 
преварили, а после кад навале, све пршти. 

Војтек не зна да његовово мишљење дели већина Европе, 
а још мање зна да се цела Европа вара с њим заједно. 


Иду даље. Све куће, докле ти око види, покривене заста- 
вама. На неким станицама стоје дуже, јер је свуда пуно возова. 
Са свих страна Немачке хита војска да појача победничку браћу. 
Возови су окићени зеленим венцима. Улани задевају на копља 
ките цвећа које су им поклонили уз пут; међу овим уланима 
већина је Пољака. Често се чују из вагона у вагон разговор и 
довикивања : 

— Како сте момци! А куд Бог да! 

Понекад из воза, који промиче по суседној шини, долети 
позната песмица: 


„С оне стране Сандомира 
Вели дева војнику... 


52 ДЕЛО 


А тада Бартек и његови другови прихваћају: 


„Пан-Војниче, ходи милуј, 
Још нисам јео — Бог ти платио!“ 


= 


У колико су из Погненбина пошли жалоснији, у толико 
су сад пуни одушевљења и духа. Али први воз са првим ра- 
њеницима из Француске квари ово лепо расположење. Воз се 
зауставља у Пепћ/-у и стоји дуго, да пропусти возове који 
хитају на бојно поље. Но докле сви пређу преко моста у Келн, 
треба неколико сати. Бартек трчи заједно са осталима да гледа 
болеснике и рањенике. Неки леже у затвореним, неки, због не- 
мања места, у отвореним вагонима, и они се могу видети добро. 
Чим погледа, јуначки дух Бартеков опет одлете на раме. 

— Шта је ово, Војтече, по Богу! 

— Тако ће бити и с тобом. 

— Исусе Кристе! И то се тако кољу људи. А кад избије 
сељак сељака, жандари га терају у полицију и казне. 

— Е, а сад је онај бољи, који побије више људи. Ти си 
ваљда мислио, глупаче, да ћеш пуцати као на маневрима, или 
у мету, не у људе. 

Ту се показа јасна разлика између теорије и практике. И 
наш је Бартек био војник, ишао на маневре и вежбе, пуцао, 
знао" да је рат за то да се убија, али сад кад виде крв рање- 
ника, ратну невољу, обузеше га нека слабост и малаксалост, 
те се једва држи на ногама. Опет поче поштовати Французе, 
и то се поштовање смањи тек кад стигоше из Дајца у Келн. 
На централиој станици први пут видеше заробљенике. Опкоља- 
вало их је мноштво војника и света који их је гледао поносно, 
али још без мржње. Бартек се проби кроз светину, размичући 
је лактовима, погледа у вагон и зачуди се. 

Гомила француских пешака, малих, прљавих измршавелих, 
у поцепаним плаштовима наслагана је у вагону, као рибе у 
бурету. Многи су пружали руке за поклоне које им је давао 
свет, у колико томе нису сметале страже. Бартек је, по ономе 
што је слушао од Војтека, имао сасвим друкче мишљење о 
Французима. Дух му с рамена опет уђе у груди. Осврте се да 
ли је ту Војтек. Он стајаше поред њега. 

— Шта си ти причаог — пита Бартек. — Па ово су пр- 
давци. Да треснем по глави једнога, четворица би се претурили 
од страха. 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ · 58 


— Мора да су се некако смањили! — одговори тако исто 
разочаран Војтек. 

— Како ли они говоре: 

— Сигурно не говоре пољски. 

Умирен у томе погледу, Бартек пође дуж вагона. 

— Страшни кукавци! — рече, свршивши преглед пешака. 

Али су у идућим вагонима седели зуави. Они му зададоше 
више бриге. Пошто су седели у затвореним вагонима, није се 
могло утврдити да ли је сваки двапут или трипут колико обичан 
човек, али се кроз прозоре виделе дуге браде и јуначна озбиљна 
лица старих војника, црнемасти и страшно сјајних очију. Бар- 
теков се дух опет упути рамену. 

— Ови су страшнији — шану тихо, као да се боји да га 
не чују. 

— А још ниси видео оне што се не дадоше ухватити — 
одговори Војтек. | 

— По Богу! 

— Видећеш. 

Нагледавши се зуава, пођоше даље. Одмах при првом ва- 
тону Бартек одскочи као опарен. 

— Ајаој, Војтече, у помоћ! 

На отвореном се прозору видело тамно, скоро црно лице 
једнога туркоса с преврнутим очима. Мора да је рањен, јер му 
се лице згрчило од бола. 

— Не рекох ли ти! — рече Војтек. 

— Ово је ђаво, не војник. Боже, буди милостив мени 
грешному. 

— А погледај-дер каки су му зуби. 

— Чума га уморила! Не гледам ја у њега. 

Бартек ућута, али ускоро опет упита: 

— Војтече ! 

— Шта је: 

— А кад бих онога прекрстио, да л би помогло: 

— Безбожници немаре за свету веру. 


Дадоше знак да се пењу. Мало после воз пође. Кад се 
смрче, Бартек је једнако пред собом видео црно лице турку- 
сово и страшне му беоњаче. Из осећаја који су у тај мах ожи- 
вљали погненбинскога ратника, не би се могло много предска- 
зати о његовим будућим успесима. 


54. ДЕЛО 
М 


Ближе учешће у великој битци код Гравелота најпре увери 
Бартека да се у битци има чему дивити, а нема се шта радити. 
У почетку је било наређено да и ои и његов пук стоје са пу- 
шкама „к нози“, у подножју брда засађенога виноградима. Из- 
далека су грмели топови, изблиза су пролетали коњички пукови 
с тутњавом од које се земља тресла; блистале су час заставице 
час кирасирски мачеви! Над брдом по плавом ваздуху, преле- 
тале су с фијуком гранате као бели облачићи, затим је дим 
испуњавао ваздух и заклањао хоризонат. Изгледало је да битка, 
као бура, прелази странама; али то је трајало мало. 

После извеснога времена неко чудно комешање око Бар- 
тековога пука. Пред њега се почеше заустављати други пукови, 
а у празнину између њих долетали су што може коњ потрчати, 
топови, те су испрезани на врат на нос и окретани чељустима 
брду. Сва се долина напуни војском. На све стране грме ко- 
манде, лете ордонанси. А пољски редови шапућу један другоме: 
» Ој, добићемо ми, добићемо!“ Или, узнемирени, питају један 
другога: „Хоће ли већ почетиг“ — „Сигурно хоће“. Ево се 
приближује неизвесност, загонетка, можда смрт.. У диму, који 
заклања брегове, нешто страшно ври и врти се. Све ближе се 
чује потмула грмљава топова и грохот пушака. Из далека до- 
пире као нека нејасна треска; то већ почињу картечи. На је- 
данпут, кад грмнуше тек намештени топови, затресоше се и 
земља и ваздух. Пред Бартековим пуком нешто страховито за- 
пишта. Погледаше: лети као нека сјајна ружа, као облачић, а 
у том облачићу нешто пишти, смеје се, шкргуће, рже и урла. 
Сељаци вичу: граната! граната! Међутим ова ратна птица лети 
као вихор, примиче се, пада, пуца! Страховит пуцањ проби уши, 
тресак као да се свет руши, а ваздух фијукну, као да ветар. 
духну. У редовима који су више топова настала је зорка, ра- 
злеже се вика и команда: „мирно!“ Бартек стоји у првоме реду, 
карабин му при рамену, глава горе, брада подвезана те зуби 
не цвокоћу. Није слободно задрхтати, није слободно пуцати. 
Стој! Чекај! А ево лети друга граната, трећа, четврта, десета. 
Ветар разноси дим са брега. Французи су већ отерали с њега 
пруске батерије, већ су наместили своје и сад сипају огању 
долину. Сваки час из винограда излазе дуге беле пруге дима. 
Пешадија под заштитом топова, силази све ниже, да отпочне 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 55 


огањ из пушака. Већ су на пола брега. Сад се виде врло лепо, 
јер ветар растерује дим. Да није лоза процветала, маком Није, 
то су црвене капе пешака. Одмах их нестаје у виновој лози, 
не виде се: само се по где где вију тробојне заставе. Почиње 
брз, грозничав, неправилан пушчани огањ, појављујћи се из- 
ненада на разним местима. Над тим огњем непрестано фијучу 
гранате и укрштају се у ваздуху. На брегу по некад јекну уз- 
вици којима оздо одговара немачко ура: „ура!“ Топови оздо 
грме без престанка. Пук стоји непомичан. 

Но огањ почиње и њега обавијати. Зрна зује као мухе и 
пролећу са страшним звиждуком. Ове их је више; већ звижде 
око глава, носева, очију, руку, иду их тисуће, милијуни! Чудо 
је како сви не изгину. На једанпут се, одмах иза Бартека, чује 
узвик: „Исусе!“ затим: „Мирно!“, опет: „Исусе!“ „Мирно !“ 
Најзад већ јаок непрекидан, команда све учестанија, звиждук 
све чешћи, без прекида, страшан. Убијене извлаче за ноге. 
Страшни суд! 

— Бојиш ли се; — пита Војтек. 

— Што да се не бојим!.. — одговара наш јунак, цвоко- 
ћући зубима. 

Па ипак стоје обојица, и Бартек и Војтек, па им чак ни 
на ум не пада да би се могло побећи. Наредили су им да стоје, 
па крај! — Бартек лаже: не боји се он онако како би се ти- 
суће других бојали на његовом месту. Дисциплина влада ње- 
говом уобразиљом, а уобразиља му чак и не износи положај 
овако страшан какав јесте. Али Бартек мисли да ће га убити 
и ту мисао поверава Војтеку. 

— Сунце ће опет сијати, и ако убију једну будалу! — 
одговара набусито Војтек. 

Ове речи много умирују Бартека. Умирен у том погледу, 
стоји стрпљивије, само осећа голему врућину и зној му лије 
низ лице. Међутим огањ постаје тако силан да се редови губе 
на очима. Већ нема ко да извлачи побијене и рањене. Кркљање 
самртника меша се са звиждуком куршума и хуком пуцњаве. 
По кретању тробојних застава да се скривени улози пешаци 
примичу све ближе. Стада картеча десеткују редове које почиње 
обузимати очајање. 

Али се у овом очајању осећа нестрпљење и беснило. Да 
им нареде да пођу напред. полетели би као одуја. Они само 
не могу да стоје у месту. Један војник изненада скида капу 


56 док Л'О 


с главе, треска је што год може о земљу и вели: — Једанпут 
се мре! 

Бартеку од ових речи опет толико одлахну, да се скоро 
ни мало не боји. То је сељачка философија, боља од сваке друге 
пошто даје наду. Бартек је у осталом и сам знао да се једанпут 
мре, али му је ипак било мило што је то чуо, и сад је потпуно 
убеђен, особито што је борба прелазила у пораз. Ево је пук, не 
избацивши ни метка, већ скоро преполовљен. Гомиле војника 
из других, разбијених пукова протрчавају поред њега у нереду, 
само ови сељаци из Погненбина, Велике Кривде, Мале Кривде 
и Мизерова, задржавани гвозденом дисциплином, још стоје. Али 
се и у његовим редовима већ осећа неко колебање. Часком ће 
попуцатн дисциплински окови. Земља им под ногама постаје 
мека и клизава од крви чији се непријатни мирис меша са 
мирисом барутнога дима. На понеким местима војници не могу 
да се збију, јер их лешеви преграђују. Крај ногу људи који 
су још живи, друга половина лежи у крви јечећи, грчећи се, 
умирући или мртвачки мирни. Не може да се дише. У редовима 
настаје гунђање. 

— Довели су нас на кланицу! 

— Нико неће остати жив! 

— ЕШ ропивећев Меећ — чује се глас официра... 

— Лепо је теби иза мојих леђа... 

— згећ| Чег Кег! да! 

Изненада неко поче говорити: 

— Под твоју заштиту... 

Бартек одмах прихвата: 

— Стајемо Света Божја родитељко ! 

И одмах хор пољских гласова на овоме пољу смрти моли 
се заштитници Ченстоховској: „Молимо те да наше молитве не 
презреш!“ А оздо их прате јаоци: „О, Марија, Марија:“ И усли- 
шала их је, јер у тај мах допада на коњу у пени ађутант, раз- 
леже се команда: „На бајонет! Ура, јуриш!“ Гребен се бајонета 
нагло спушта, ред се истеже у дугу линију и јури брежуљцима 
да бајонетом потраже непријатеља којега не могаше очима са- 
гледати. Али од брежуљкова подножја наше сељаке дели око 
двеста корака и тај простор морају прећи под смртоносним огњем. 
Да ли неће изгинути до једнога, да ли неће узмаћи:; Изгинути 
могу, али се повући неће, јер пруска команда зна шта треба 
свирати овим пољским сељацима за јуриш. Усред рике топова» 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ ) 57 


усред пушчанога огња, дима, збрке и јаока, гласније од свих 
трупа диже се до неба химна од које им свака кап крви игра 
у прсима. Ура! одговарају Матеје. „Докле ми живимо!“ Обузима 
их занос, пламен им лиже уз образе. Иду као олује преко по- 
падалих лешева људских и коњских, преко поломљених топова. 
Гину, али иду кличући и певајући. Већ допадају до винограда, 
нестаје их. Само песма јечи, по некад сине бајонет. На врху 
огањ све страшнији. Доле трубе непрестано свирају. Француски 
плотуни постају бржи, све бржи, грозничави и убрзани.. 
__ На једанцут умучу. 

Тамо доле стари војнички курјак, Штајнмец, пали порце- 
ланску лулу и вели задовољно: 

— Њима само то свирај! Стигли су већ јунаци! 

И доиста мало после једна од поносно уздигнутих тробо- 
јака подскакује у вис, повија се и нестаје је. 

— Ови се не шале! — вели Штајмец. 

Музика непрестано свира исту химну. Други познањски пук 
иде у помоћ првоме. 

У лози ври битка бајонетима. 

Сад, Музо, певај мојега Бартека, да би потомство знало 
шта је радио. И у његовом су се срцу страх, нестрпљење, оча- 
јање слили у један осећај — беснила; а још кад чу ову музику, 
свака се жилица у њему затеже као жица. Коса му се нако- 
стреши, из очију врцају варнице. Заборавио на свет, на то да 
се „једанпут мре“, но зграбио силним шакама карабин па лети 
напред. Док излете на брежуљак претурио са десетину пута, 
разбио нос, умрљао се земљом и крвљу која му је потекла из 
носа, и лети напред бесан, задихан, једва дишући. Избуљио очи 
да би у части што пре опазио каквога Француза, најзад их крај 
заставе угледа тројицу на једанцут. Беху туркоси. Али мислите 
ли да је Бартек устукнуог Не! Он би сад и самога Луцифера, 
ухватио за рогове! Допаде до њих, а они с виком кидисаше на 
њега; два бајонета, као две жаоке већ, већ му додирују прса, 
— Ја кад ти мој Бартек зграби карабин за тањи крај, као левчу, 
пак да размахну, па кад развуче... Само му одговори страшан ври- 
сак, јаок — и два црна тела стадоше грчевито дрхтати на земљи. 

У тај мах трећем, који је држао заставу, долете у помоћ 
десетину другова. Бартек као згранован кидиса на све њих. 
Скресаше, сину, грухну! А у исти мах у колутима од дима чу 
се промукли рик Бартеков: 


58 ДЕЛО 


— Промашили сте! | 

И опет карабин у његовим рукама направи страшан лук, 
опет су ударцима одговарали јаоци. Пренеражени туркоси устук- 
нуше пред овим побеснелим дивом и, да ли је Бартек пречуо 
или су одиста викали нешто арапски, тек му се чинило да они 
разговетно вичу: 

— „Магда! Магда!“ 

— Магду ли хоћете! — заурла Бартек и једним скоком 
паде у сред непријатеља. 

Срећом у тај му мах Матеје, Војтеци, и остали Бартеци при- 
текоше у помоћ. Усред густога винограда настаје бој прса у прса, 
и у гомили, а пратио га је тресак карабина, дување на нос, и 
тешко дисање бораца. Бартек је беснео као бура. Одимљен обли- 
вен крвљу, више налик на звера но на човека, не осврћући се 
ни на шта, сваким је ударцем обарао људе, ломио карабине, 
разбијао главе. Руке су му се кретале страшном брзином ма- 
шине која сеје смрт. Стигнувши до заставника зграби га гвоз- 
деним прстима за грло. Заставнику се очи избуљише, лице му 
се наду, закркља, и руке му пусттше мотку од заставе ! 

— Ура! — подвикну Бартек и дигнувши заставу махну 
њоме по ваздуху. 

Ту је заставу видео из долине генерал Штајнмец. 

Али ју је могао видети само за тренутак, јер је већ у другом 
Бартек том истом заставом располутио једну главу покривену 
качкетом са златним ширитом. 

Међутим су му другови измакли напред. 


Бартек остаде један часак сам. Смаче заставу, метну јеу 
недра и, зграбивши оберучке мотку. полете за друштвом. 


Гомиле туркоса, урлајући нељудским гласом, бежале су 
сад ка топовима на врх брега, а за њима су трчале Матеје ви- 
чући, јурећи, тукући кундацима и бајонетима. 

Зуави код топова поздравише и једне и друге огњем из 
пушака. 

— Ура! — подвикну Бартек. 

Сељаци стигоше топовима. Код њих настаде нова борба, 
хладним оружјем. А у тај мах други познански пук стиже у 
помоћ првоме. Мотка се од заставе у Бартековим снажним ру- 
чердама претвори у неко паклено млатило. Пренераженост стаде 
обузимати зуаве и туркосе. Бежали су с места на коме се борио 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 59 


Бартек. Мало после већ је он седео на топу, као на погненбин- 
ској кобили. 

Али још га војници добро и не видеше на првом, он је 
већ седео на другом код којега је опет оборио заставника са 
заставом. 

— Ура Бартек! — подвикнуше војници. 

Победа је била потпуна. Освојени су сви топови. Фран- 
цуски пешаци, наишавши с друге стране брега на пруски пук 
положише оружје. | 

Ипак је Бартек у потери задобио и трећу заставу. 

Требало га је видети кад је, уморан, обливен знојем и крвљу, 
дувајући као ковачки мехови, силазио са брега носећи на ра- 
менима три заставе. Французи! Ех, шта су они њему! Поред 
њега је ишао Војтек, подеран и рањав, те ће му Буртек: — 
Шта ти оно неки причаше! Та ово су црви, никакве снаге у 
костима немају. Изгребли су и мене и тебе, као мачке, али то 
је све. А ја чим кога млатнем, он ти о земљу трес... 

— А ко је знао да си така прзница — одговори Војтек, 
који је видео Бартекова дела и почео га гледати сасвим дру- 
гим очима. ; 

А ко та дела није видео! Историја, сав пук, и већина офи- 
цира: Ови су сад са дивљењем гледали овога дивскога сељака 
ретке плаве косе и буљавих очију. — Асћ! 51е уег псћбег 
Ро1аКеп! — рекао му сам мајор и повукао га за ухо, а Бартек 
му од радити показа чак и ресицу. Кад је пук опет стајао на 
подножју брега, мајор га показа пуковнику, а пуковник самоме 
Штајнмецу. 

Овај прегледа заставе и нареди да их узму, затим поче 
осматрати Бартека. Мој Бартек стоји опет затегнут као струна 
и поздравља оружјем, а стари га генерал гледа и задовољно 
клима главом. Најзад стаде нешто говорити пуковнику. Јасно 
се чује реч: Опбего 1е1ет. 

— ћуп аптт, Ехсе епа! — одговара мајор. 

— Да видимо — вели Његова Екселенција и обрнувши коња 
прилази Бартеку. 

Бартек већ ни сам не зна шта је с њим. Нечувено у пруској 
војсцп: генерал хоће да говори са редовом. Његовој ће Ексе- 
ленцији то бити тим лакше, што зна пољски. У осталом тај је 
редов отео три заставе и два топа. 

— Одакле си2 — пита генерал. 


о ~ Да РА у Роч о 3 АЈ а 


60 ДЕЛО 


— Из Погненбина — одговара Бартек. 

— Добро. Твоје име2 

— Бартек Словик. 

— Менш... тумачи мајор. 

— Менес! — понавља Бартек. 

— Внаш ли зашто бијеш Французе: 

— Знам, Целенцијо... 

— Кажи! 

Бартек почиње муцати: Јер... јер... На једанпут му, сре- 
ћом, падају на ум Војтекове речи, те изговори брзо, да се не 
би помео: 

— Јер су и они Немци, само су још горе стрвине. 

Образи старе Екселенције почињу подрхтавити, као да би 
Његова Екселенција пренула у грохотан смех. Али се мало после 
обрће мајору и вели: 

— Имали сте право. 

Мој Бартек задовољан собом, стоји непрестано као струна: 

— Ко је добио данас биткуг — пита опет генерал. 

— Ја, Целенцијо! — одговори без устезања Бартек. 

Образи у Екселенције почињу опет подрхтавати. 

— Дабоме, дабоме, ти! Ево ти награде... 

-Стари ратник скида гвоздени крст са својих прсију и при- 
дева га Бартеку. Лепо расположење генералово се сасвим при- 
родним путем огледа на лицима пуковника, мајора, капетана, 
па чак до подофицира. По одласку генералову пуковник од своје 
стране даје Бартеку десет талира, мајор пет, и тако редом. 

Чудна ствар! Један једини Војтек није баш задовољан на- 
шим Бартеком. 

У вече, кад су обојица засели крај ватре, кад су племе- 
нита Бартекова уста била пуна пунцата кобасице од пасуља, 
као год што је кобасица била пасуљем, Војтек се одазва тоном 
дубокога уверења: 

— Еј, Бартече, глуп си као ноћ... 

— А што; — вели преко кобасице Бартек. 

— Што си ти, човече, причао Французима да су и они 
Немци 2 

— Па ти си казао... 

— Али требало је да видиш да су генерал и официри та- 
кође Немци. 

— Па шта то мариг 


ПРУ Ко. 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 61 


Војтек поче некако муцати: 

— То, исто и ако су они Немци, опет им то не треба, го- 
ворити, јер то није лепо... 

— Ама ја сам то казао за Французе, није за њих... 

— Ех, ама кад... 

Војтек прекиде нагло, очевидно је и он хтео да рекне нешто 
друго, хтео је да објасни Бартеку да пред Немцима не треба 
рђаво говорити о Немцима, али му се некако језик помео!... 


1 


Неко време по том краљевско-пруска пошта донесе у Пог- 
ненбин ово писмо: 

„Нека је хваљен Исус Кристос и његова света Родитељка! 
Најљубазнија Магдо!“ Шта има код тебе новог Лепо је теби у 
кући под перином, а ја овамо страшно ратујем. Били. смо код 
велике тврђаве Меца и била битка и тако сам ти Французе из- 
лемао да се цела пешадија и артиљерија дивила. И сам се ге- 
нерал дивио и рекао да сам баталију добио и дао ми крст. А 
сад ти ме и официри и подофицири много поштују и за мало 
за што ме шљискају. Затим смо одмаширали даље и била је 
друга баталија, само нисам утувио како се то место зове, и опет 
сам ја лемао и четврту заставу отео, а једнога сам највећега 
кирасирског пуковника обалио и заробио. А кад буду наше пу- 
кове сами слали кући, подофир ми је световао да напишем „ре- 
кламацију“ и да останем, јер у рату само се спавати нема где, 
али да јеш колико можеш, а и вина у овој земљи има свуд, 
јер је народ богат. Кад смо палили једно село, нисмо опростили 
ни деци ни женама, па ни ја. Црква ти је изгорела до темеља, 
јер они су католици, и људи је изгорело доста. Сад идемо на 
самога цара и биће крај рату, а ти чувај кућу и Франка, јер 
само ако не чуваш, ребра ћу ти поломити да познаш који сам. 
Богу те препоручујем. 

Бартоломеј Словик“ 

Види се да се Бартеку свидео рат и почео га је сматрати 
за свој занат. Стекао је велико поуздање у себе, и сад је ишао 
у бој као на неки рад у Погненбину. По сваком боју су на ње- 
гове прси летеле медаље и крстови, па и ако није постао по- 
дофицир, сматран је у опште као први редов у пуку. Свагда се 


2: ДЕЛО 


покоравао дисциплини, као и пре, и свагда је био неустрашив, 
као човек који не зна за опасност. Ова неустрашивост није више 
долазила као у прво време, од љутине. Сад јој је извор био 
војничка извежбаност и поуздање у себе. Уз то је његова дивска 
снага издржавала све напоре, маршеве и неугодности. Око њега 
су пропадали људи. Он једини није се мењао, само је постајао 
све дивљији и све немилостивији пруски најамник. Сад је он 
Французе не само тукао, но их је почео и мрзети. А изменили 
су му се и остали појмови. Постао је војник — родољуб и слепо 
је обожавао своје старешине. У другом писму Магди писао је: 

„Војтек је прекинут преко половине, али за то и јесте рат, 
разумеш лиг А а он је био будала јер је говорио да су Фран- 
цузи Немци, а Немци, то су наши“. 

Магда у одговору на оба писма изгрди га као никога: 

„Најљубезнији Бартече — писала је — пред олтаром ми 
привенчани! Да Бог да те Господ покарао. Ти си будала, без- 
божниче, кад католички народ у друштву са псима убијаш. Ни 
то не разумеш да су ти лутеранци, и ти католик им помажеш. 
Заволео си рат, дроњо, јер можеш ништа да не радиш, само 
да се бијеш, пијеш, и друге да грдиш, и да не постиш и цркве 
да палиш. А дабогда тебе у паклу пекли што се још тиме и 
хвалиш и што ни према старима ни према деци немаш милости. 
Сећај се, овну, шта је у светим књигама златним словима пи- 
сано за пољски народ од почетка света до страшнога суда, у 
који дан Бог неће за таке несреће имати милости, и поправи 
се, Турчине један, да ти не расцопам ту твоју главурду. Шаљем 
ти пет талира, ма да ја овамо оскудевам, јер не могу да по- 
стигнем, и имање пропада. Грлим те, најљубазнији Бартече. 

Магда“ 

Ове су придике на Бартска учиниле слаб утисак. „„Кена, 
не зна шта је служба, мислио је, а овамо се плеће!“ И ратовао 
је као и пре. Одликовао се скоро у сваком боју, те је најзад 
на њега пао поглед још достојнији од Штајнмецовог. На по- 

слетку, кад су десетковани познањски пукови послани натраг 
у Немачку, он је, по савету подофицира, поднео „рова а АЈ 
и остао. С тога се нашао под Паризом. 

Сад су му писма била пуна презирања према Французима. 
„У свакој ти битци стружу као зечеви“, писао је Магди. А писао 
је истину! Него му се опсада није баш свиђела. Под Паризом 
је требало по читаве дане лежати у рововима и слушати грм- 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 68 


љаву топова, копати често шанчеве п киснути. Уз то му је било 
жао свога старога пука. У овом, у који су га сад преместили 
као добровољца, били су већином Немци. Немачки је знао по 
мало, јер се још у фабрици научио, али је знао врло рђаво. Сада 
је почео брзо напредовати. Ипак су га у пуку звали е1п ро|- 
п1зећег Осћ5, и само су га медаље и страховите песнице 
чувале од подсмевања. Али је после неколико битака задобио 
опште поштовање код нових другова и почео се с њима полако 
саживљавати. На крају су га сматрали за свога, јер је цео пук 
прославио. Бартек би увек сматрао за увреду кад би га когод 
назвао Немцем, али је опет сам себе, да би се разликовао од 
Француза, називао еп Пеп(«зећег. Њему се чинило да је то 
сасвим нешто друго, а сем тога није хтео да мисли да је он 
гори од других. Али се деси догађај који би га бацио у дубоке 
мисли, да је мишљење штогод штогод било лакше за овај хе- 
ројски мозак. Једном су неколико чета из његовога пука по- 
слали против слободних стрелаца, спремили су им заседу и 
стрелци су у њу упали. Али овога пута Бартек не виде црвене 
капе које беже после првих метака, јер је одред био од старих 
војника, остатак некога пука страначке легије. Опкољени, бра- 
нили су се упорно, и најзад кидисаше да бајонетом прокрче 
пут кроз прстен пруских најамника. Бранили су се тако упорно 
да их се један део пробио кроз војску, а особито се нису дали 
заробљавати, знајући каква судбина чека слободне стрелце. 
С тога је Бартекова чета заробила само двојицу. У вече су их 
затворили у собу, у шумаревој кући. Сутра ће их стрељати. Не- 
колико су војника стражарили пред вратима, а Бартека су ме- 
тнули у собу, код разбијенога прозора, заједно са везаним за- 
робљеницима. 

Један је заробљеник био човек у годинама, просед, врло 
хладан; другоме је могло бити дваестак година: плави му бр- 
чићи једва покрили наусницу, а лице му је више личило на 
девојачко но на војничко. 

— Свршено је — рече по кратком ћутању млађи — куршум 
у чело, па крај! 

Бартек тако задрхта да му карабин у рукама звекну: 
младић је говорио пољски. 

— Мени је већ свеједно — одговори други немарно — 
Бога ми, све једно. Наскитао сам се већ толико, да ми је до- 
садило... 


64 дело 


Бартеку је срце куцало све живље... 

— Слушај, — настављао је старији — нема се куд. Акб 
се бојиш, мисли о чему другом, или лези па спавај. Живот је 
гадан! Тако ми Бога, мени је свеједно. 

— Мајке ми је жао! — одговори загушљиво млађи. 

И хотећи да угуши узбуђење, или да превари самога себе, 
стаде звиждукати. Наједанпут прекиде и узвикну с дубоким 
очајањем: | 

— Дабогда ме гром убио! Чак се нисам ни опростио ! 

— Онда си побегао од кућег 
Јесам. Мислио сам: потућиће Мемце, биће Познањ- 
цима боље. 

— И ја сам тако мислио. А сад... 

Старији махну руком и заврши нешто тихо, али му те речи 
покри шум ветра. Ноћ је била хладна. Ситна киша је с вре- 
мена на време прекидана пљуском, оближња је шума црна као 
гробница. У соби је ветар звиждао по угловима и арлукао по 
камину као пас. Лампа, намештена високо над прозором да је 
не би ветар угасио, бацала је на собу доста трепераве светлости; 
али је Бартек, стојећи одмах испод ње до прозора, био у тами. 

И можда је боље што заробљеници нису видели његово 
лице. Са сељаком се дешаваху чудне ствари. С почетка се за- 
чудио, те је исколачио очи на заробљенике и трудио се да раз- 
бере шта говоре. Дакле они су дошли да туку Немце да би 
Познањцима било боље; а он је тукао Французе за то исто. И 
ову ће двојицу сутра стрељати! Шта је овог Шта да он, јадник, 
о томе мисли; А кад би им нешто проговориог Кад би им казао 
да је он од њихова племена, да му их је жаог — Наједанпут 
га нешто стеже у грлу. Шта ће да им каже; Хоће ли их спасти; 
Онда ће и њега стрељати! Хеј, до Бога! Шта је ово с њим; 
Жалост га толихо гуши да не може остати на месту. 

Нека страховита туга налеће на њега, чак од негде од По- 
зенбина. Незнани гост у најамничком срцу, милосрђе, виче му 
души: „Бартече, спаси своје! То су твоји!“ а срце се отима, 
кући, Магди, Позненбину, и отима се као никад дотле. Доста, 
му је ове Франпуске, овога рата и бојева. Све изразитије чује 
глас: „Бартече, спаси своје!“ Дабогда овај рат у земљу пропао! 
Кроз разбијен прозор црни се шума и шушти као погненбинско 
борје, а из тога шуштања опет нешто виче: „Бартече, спаси 
своје !“ 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 65 


Шта ли ће он да уради; 

Хоће ли утећи с њима у шуму, или шта; Све што год 
пруска дисциплина улије, од једанпут се буни на ту мисао... 
У име Оца и Сина: Само да се човек прекрсти. Он, војник, да 
побегне; Никад! | 

Међутим шума шушти све јаче, а ветар звижди све 
жалосније. 

Старији сужањ одговара изненада: 

— И овај ветар, као с јесени код нас... 

— Остави ме на миру!... — одговори млађи пониште- 
ним гласом. 

Ипак мало после неколико пута понавља: 

— Код нас, код нас, код нас! О Боже! Боже! 

Дубок уздах слива се са звиждањем, а сужњи, опет, 
леже мирно... 

Бартека почиње трести грозница. 

Најгоре је кад човек не даје себи рачуна шта му је. Бар- 
тек ништа није украо, а било му је као да је нешто украо па 
се боји да ће га ухватити. Ништа му не прети, а опет се не- 
чега страшно боји. Ево му ноге клецају под њим, карабин му 
страховито тежи, и нешто га гуши, као неки велики плач. За 
Магдом или за Погненбиномг За обојима, али и овога му је 
млађега сужња тако жао, да не зна шта да ради. 

Понекад се Бартеку чини да спава. За то се време ветар 
још појачава. У његовом звиждању множе се чудна дозивања, 
и гласови. 

Наједанпут се Бартеку под качкетом свака длака костреши. 

Чини му се да тамо негде у мрачним мокрим шумским 
дубинама неко јечи и говори: „Код нас, код нас, код нас!“ 

Бартек се стресе и удари кундаком о земљу да се расани. 

И доиста му се врати присебност... Осврће се: сужњи 
леже у углу, лампа светлуца, ветар хуји, све је у реду. 

Сад светлост пада управо на лице младога заробњеника. 
Право девојачко или детиње лице. Али су му очи склопљене 
слама му под главом, па изгледа као мртвац... 

Од како је Бартек Бартеком никад га није било оволико 
жао. Баш га нешто одиста стеже за грло, одиста му из груди 
иде плач... 

Међутим се старији сужањ с муком обрће на бок и вели: 
Лаку ноћ, Влада... 
Дело књ. 36. 


сл 


66 ДЕЛО 


Настаје тишина. Пролази сат, Бертеку је веома зло. Ветар 
свира као погненбинске оргуље. Сужњи леже мирно; наједан- 
пут се млађи подиже с напором и узвикује; 

— Карло! 

— Шта: 

— Спаваш лиг2 

— Не... 

— Слушај, мене је страх... Говори што год хоћеш, а ја 
ћу се молити... 

— Па моли се! 

— „Оче наш иже јеси на небесјех, да сватитеја имја Твоје, 
да придет царствије Твоје... 

Јецање прекида изненада речи младога сужња... ипак се 
још чује испрекидан глас: 

— „Да будет... воља... Твоја!...“ 

— 0, Исусе! — вије нешто у Бартековим прсима — 0, 
Исусе! 

Не! Он не може уздржати дуже! Још часак само па ће 
викнути : „Господичићу ! Та ја сам сељак !..“ Затим кроз прозор... 
у шуму... Нека буде што ће бити! 

У тај се мах из предсобља чују равномерни кораци. То је 
смена, са њом подофицир. Смењују стражаре. 

· Сутрадан рано Бартек је био пијан. Идућег дана тако исто. 


Али у даљим данима насташе нови походи, сукоби, мар- 
шеви... и драго ми је изјавити да се наш јунак вратио у рав- 
нотежу. После ове ноћи остало му је само мало љубави према 
флаши, у којој се може увек наћи сласти, а по некад и забо- 
рава. Иначе је у биткама био још страшнији, победа га је 
пратила свуда. 


УТ. 


Опет протече неколико месеци. Било је већ у велико про- 
леће. У Погненбину су вишње цветале и окитиле се силним 
листом, а на ливадама се зеленила бујна трава. Једнога дана, 
је Магда седела испод куће и љуштила за ручак ситне кром- 
пире, који су пре пристајали за марву но за људе. Али то је 
било пред новином, у Погненбин је завирила невоља. Видела, 


У МИТ 
Ме лун 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ | 67 


се она и на Магдином поцрнелом и брижном лицу. Може бити 
да би заборавила на бригу, жена је, зажмуривши, певала тан- 
ким, високим гласом: 


Ој, мој Јаша је на војни! Ој! Писма ми пише, 
Ој, а и ја њему — ој! Јер сам жена му. 


Врапци су на трешњама цвркутали као да је натпевају, а 
она је, замишљена, погледала чак на пса који је спавао на 
сунцу, час на пут поред куће, час на стазицу од пута преко 
баште и поља. Можда је Магда гледала на станицу и с тога 
што је она преки пут за станицу; и Бог јој даде да не погледа 
узалуд. У даљини се појави нека прилика, те жена наткри очи 
рукама, али не могаде видети ништа од светлости која јој је 
засењивала очи. Само се: Лиско пробуди, диже главу на другу 
страну. У исти мах до Магдиних ушију допре неразговетна, 
песма. Лиско ђипи п што може полете човеку. Тада Магда 
мало побледе. — Да л је Бартек, да л није! 

Наједанпут ђипи тако да се карлица с кромпирима пре- 
тури, није више било сумње. Лиско се пропиње човеку чак на 
груди. Жена полете напред, викнувши од радости што је грло 
доноси : 

— Бартече! Бартече! 

— Магдо, ја сам! — викао је Бартек наместивши шаке 
око уста и хитајући. 

Она отвори вратнице, закачи за дирек, поведе се, у мало 
не паде и загрлише се. 

Жена стаде говорити брзо и на претрг; 

— А ја мислим да се нећеш ни вратити... Мислила сам: 
убили га!.. Шта је теби Стани лепо! Да те се нагледам! Много 
си се осушио! 0, Исусе! Ој, ти, лоло!... О, најмилији!... Вратио 
си се! Вратио!... 

С времена на време је скидала руке са његовога врата и 
гледала га, и опет му их савијала око врата. 

— Вратио се! Хвала Богу!... Мој драги Бартече!... Како 
Како сиг... Хајде у кућу... Франек је у школи! Немац по 
мало и кињи децу. Деран је здрав. Само су му очи буљаве, као, 
и теби. Ој, време је било да се вратиш. Ја ни маћи. Невоља, 
права. невоља!... Кућа се руши. Житница прокишњава. Како 
си 0, Бартече, Бартече! Само кад си дошао! Што сам ти имала 
муке са сеном!... Чермјењицкови су ми помагали, него оста- 


- > 


57 


68 ДЕЛО 


вимо то! Па јеси ли здрав; О, што ми је мило! Бог те је чу- 
вао. Хајде у кућу! 0, по Богу, чисто не верујем и да си ти! 
Ама шта је теби; Еј, куку мене! 

Магда тек сад виде дугачку масницу на Бартековом лицу, 
која се пружаше од слепоочнице низ образ, чак до браде. 

— Тхе, ништа.., Кирасир ме то мазнуо, али и ја сам њега. 
Био сам у болници. 

— Исусе! 

— Ех, није то ништа. 

— А мршав си као смрт. 

— Киаћ1е! — одговори Бартек. 

Био је одиста мршав, поцрнео, пун ожиљака. Прави побе- 
дилац! Уз то се поводио. 

— Шта је теби, да ниси пијан: 

— Ништа... слаб сам још. 

Био је слаб, то је истина; али је био и пијан, јер му је 
због слабости један полић био довољан, а он је на станици 
попио три четири. Али је за то изгледао као прави победилац. 
Пре тога никад није изгледао овако. | 

— Каћте! — понови. Свршили смо Кмег (рат)! Сад сам 
ја господин, разумеш; А ово видиш ли; — показа руком кр- 
стове и медаље. — Знаш ли који сам јаг Ај; Глпка! Кесћђа! 
Непџ! 5ђгосћ! Сено! Слама! Слама, сено! На! 

Ово ћајћ дрекну тако силно да жена одскочи неколико. 
корака од њега. 

— Јеси ли полудео 2 

— Како си, Магдог Кад ти кажем како си, онда како сиг2... 
А знаш ли француски, ти, глупачо једна;.. Мусју, мусју! 
Ко мувју! Ја мусју! Знашг 

— Човече, шта је теби“ 

А. шта се тебе тичег М аз2 Доне динер, разумеш 

Маври се поче набирати чело. 

— Како ти то трабуњашг Шта не знаш пољскиг Прави 
си луторанац! Од збиље ти кажем! Шта су од тебе начинили! 

— Дај ми да једем! 

— Улази у кућу! 

Свака је команда имала на Бартека утицај коме није умео. 
да се одупире. Чувши дакле „улази“ исправи се, опружи руке 
низ бедра, окрете се полу-лево и одмашира куд му је наређено. 
Тек се на прагу прибра и погледа Магду зачуђено. 


БАГТЕК ПОБЕДИЛАЦ 69 


— Шта ти, Магдог Шта тиг 

— Напред! Марш! 

— Он уђе у кућу, али паде на самоме прагу. Сад му је 
тек ракија ударила у главу. Поче певати и освртати се по кући 
за Франком. Рекао је чак и: тогсеп Кег!! и ако Франка није 
било. Затим се засмејао, корак сувише велики, два врло мала, 
викнуо ура! и пао на кревет колики је дуг. Увече се пробуди 
трезан, одморан, поздрави се с Франком и, искамчивши неко- 
лико пфенига, изврши тријумфални поход у крчму. Слава му 
је пре њега стигла у Погненбин, јер су неки војници из других 
чета његовога пука, вративши се рапије, причали његова јуна- 
штва код Гравелота и Седана. Кад се сад разишла вест да је 
победилац у крчми, сви му стари другови похиташе да га виде. 

Седи дакле наш Бартек за столом, нико га сад не би познао. 
Он онако миран пре, сад лупа песницом о сто, шепури се и 
блебеће као ћуран. 

— А сећате ли се кад сам оно потукао Французе шта је 
рекао Штајнмец 

— Како да се не сећамо. 

— Причали су о Французима, плашили, а оно је сићушан 
народ, жаз2 Они једу салату као зечеви, па тако и беже. Пива 
ти они не пију, само вино. 

— Гле! 

— Кад смо палили које село, они одмах склапају рукеи 
вичу: Питје! Питје! А то значи да ће дати пиће само да их 
не дирамо. Али се ми нисмо на то освртали. 

— То се може разумети како они говоре; — упита један 
момчић. 

— Ти не можеш разумети, јер си глуп, а ја разумем. 

Доне дипен, разумеш: 

— Шта то велитег 

— А јесте ли видели Париз“ Тамо су ти биле баталије 
једна за другом. Али смо у свакој победили. Они немају добре 
команде. Тако су говорили људи. Плот је, веле, код њих добар, 
али су клинци рђави. И официри су им рђави, и генерали не 
ваљају, а с наше стране добри. 

Маћеј Кјеж, старац, паметан газда из Погненбина, стаде 
махати главом. 

— Еј, добили су Немци страшну војну, добили, а ми смо 
им помогли; али шта ћемо ми за то добити, Бог једини зна. 


70 ДЕЛО 


Бартек избуљи очи. 

— Шта то говорите | 

Немци нас ни пре нису хтели гледати, а сад су ти по- 
дигли носеве као да ни Бог није старији од њих. Још ће нас 
горе: презирати, па и презиру. | 

— То није истина — рече Бартек. 

У Погненбину је стари Кјеж толико био уважен да је цело 
село мислило његовом главом, те је било дрскост бити против- 
нога мишљења; али је Бартек сад био победилац, и сам уважен. 

Ипак су га сви погледали зачуђено, па чак по мало и љутито. 

— Шта, ти хоћеш с Маћејем да се препиреш2... Шта то 
радиш2,.. 

— Шта је за мене Маћеј! Ја сам говорио са мало бољима, 
разумеш ли! Зар нисам говорио са Штајнмецом, жаз: А да 
Маћеј измишља — измишља. Сад ће нам бити боље. 

Маћеј посматраше неко време победиоца. 

— Еј, моја будало! — рече. 

Бартек тресну песницом о сто, те поскочише све чаше и 
полићи. | ~ 

— УШ дег Кел да! Наџ! 5осћ!.. 

— Мир, не дери се! Упитај, глупаче, попу или пана. 

— Зар је попа био у ратуг Или је био панг А ја сам био. 
Не верујте, људи. Сад ће нас поштовати. Ко је баталију задобио 
Ми смо је задобили. Ја сам је задобио. Сад што год затражим, 
даће ми. Ако ћу да у Француској будем пан, бићу. Власт нај- 
боље зна ко је највише тукао Французе. А наши су пукови били 
најбољи. Тако је писало и у заповестима. Сад су Пољаци на 
гласу, разумете 2 

Кјеж одмахну руком, диже се и оде. Бартек је и на по- 
литичком пољу однео победу. Младићи, који су остали с њим, 
гледали су га сад као икону; а он је говорио: 

— А ја што год хоћу, даће ми. Да није мене, онда не 
велим! Овако је стари Кјеж будала: разумете. Кад власт наре- 
ђује да се бије — да се бије! Ко ће мене да презире Немац; 
А. ово шта је2 

Овде опет показа крстове и медаље. 

— А за кога сам ја тукао Французег Није за Немце, шта, 
ли; Ја сам сад бољи Немац, јер никаки Немац нема оволико 
овога. Дајте пива! Разговарао сам се ја и са Штајнмецом и са 
Подбјељским. Дајте пива! 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ (МЕ 


Полако се спремаше пијанка. Бартек запева: 


„Лаик, Блак, блок! 
Мепп ш мешег Тазсће 
Хосћ ет Тћајег Кеј!“ 


На једанпут извади из џепа шаку пфенига. 

— Узмите! Ја сам сад пан... Нећетег Еј; много ли смо 
ми блага у Француској задобили, али је отишло. Мало ли смо 
се ми села напалили, људи наубијали... Бог зна кога не... 
Франциаера... | 

Расположење се пијаних људи мења нагло. Преко очеки- 
вања Бартек згрте новац са стола и поче говорити жалостиво. 

— Боже, буди милостив мојој грешној души! 

Затим наслони оба лакта на сто, а главу на руке и ућута. 

— Шта ти је: — упита неко од пијаних. 

— Шта сам им ја крив — прогунђа кроз зубе Бартек — 
Сами су наишли! Само ми их је било жао, јер су обојица наши. 
Боже, буди милостив! Један је био као рујна зора. А сутрадан 
ти је био блед као крпа. А после су их затрпали још живе. 
Ракије ! 

Наста тренутак неугодне тишине. Сељаци су се згледали 
зачуђено. 

— Шта то говориг — упита неко. 

— Са савешћу ти нешто разговара. 

— Вбог тога рата човек пије — прогунђа Бартек. 

Напи се ракије једном два. Неко време поседе, нем, затим 
пљуну и опет му се врати веселост. 

— А јесте ли ви говорили са Штајнмецом; А ја јесам. 
Ура! Пијте! Ко плаћа2г Ја! 

— Ти плаћаш, пијаницо једна, ти! — чу се Магдин глас. 
А и ја ћу теби платити, не бој се. 

Бартек погледа жену укоченим очима. 

— А са Штајнмецом си говорила; Ко си тиг 

Магда, место да му одговори, обрати се осетљивим слу- 
шаоцима и стаде се жалити: 

— Људи, погледајте моју срамоту и моју несрећу. Вратио 
се, обрадовала сам му се као некоме доброме, а он се вратио 
пијан. И Бога је заборавио, и пољски је заборавио. Легао је 
да спава, истрезнио се, а сад опет пије и мојим радом, мојим 
знојем плаћа. А откуда ти новци: Зар то није моја зарада 


12 ДЕЛО 


моја цркавица, а: То, људи, више није католик, није човек, то 
је прави Немац што блебеће немачки и гледа да учини човеку 
зло. То је отпадник, то је... 

Ту је загушише сузе, затим подиже глас за октаву више: 

— Глуп је био, али добар; а сад шта су од њега начи- 
нилиг Чекала сам га вечером, чекала јутром, и дочекала га. 
Ни од куд утехе, ни од куд смиловања! Боже силни! Боже 
трпељиви!... Да Бог да ми се ти згрануо, да Бог да постао 
прави Немац. 

Последње речи заврши необично жалостиво, скоро запе- 
вајући. А Бартек на то: 

— Мир, док те нисам звекнуо! 

— Удри, одсеци главу, одсеци одмах, убиј! — виче на- 
метљива жена и, опруживши врат, обрати се сељацима : 

— А ви, људи, гледајте. 

Али сељаци почеше одлазити. Убрзо се крчма испразни, 
остадоше само Бартек и жена испружена врата. 

— Шта пружаш ту шију као гуска — гунђа Бартек. — 
Хајдемо кући. 

— Одсеци! — понавља Магда. 

— Е баш нећу — одговори Бартек и тури руке у џепове. 

" Ту крчмар, хотећи прекинути свађу, угаси једину свећу. 

Настаде мрак и тишина. Мало после разлеже се пиштави глас 
Магдин: 

— Одсеци! 

— Е баш нећу — одговори победнички глас Бартеков. 

Према месечини се виде две прилике како иду од крчме 
кућама. Једна од њих иде напред и жали се гласно, то је Магда; 
за њом, оборене гллаве, иде досто покорно победилац од Гра- 
велота и Седана. 3 


УП 


Међутим се Бартек вратио толико изнурен и слаб, да не- 
колико дана није могао радити. То је била велика несрећа за 
кућу, којој је веома требала мушка рука. Магда се помагала 
како је умела. Радила је од јутра до мрака; суседи Чермје- 
њицки су јој помагали колико су могли, али опет то није било 
довољно, и имање је ишло по мало у расап. Уз то је било и 
нешто дуга код насељеника Јуста, Немца, који је у Погненбину 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 3 78 


некад закупио од спахије неколико јутара необрађене земље, 
а сад је у свем селу имао најбоље имање и готових новаца 
које је зајмио на поприличан интерес. Позајмљивао је на првом 
месту пану Јажињскому, чије је презиме светлило у „златној 
књизи,“ али који је баш због тога морао одржавати сјај дома 
на одговарајућем ступњу; а зајмио је Јуст и сељацима. Магда 
му је има већ пола године дужна дваестину талира, које је 
делом уложила у рад на имању, делом слала на границу Бар- 
теку. Но то не би било ништа. Бог је дао родну годину и из 
будућега приноса могао се дуг исплатити, само да се све сради 
како треба. На несрећу Бартек није могао радити. Магда није 
у то баш много хтела да верује, те је ишла попу да га пита 
како би могла мужа натерати на рад; али он одиста није могао. 
Нестало би му маха чим би се и мало заморио, а и крста су 
га болела. Седео је дакле по ваздуге дане пред кућом и пушио 
из порцеланске луше са сликом Бизмарковом, у белом мундиру 
и кирасирским шлемом на глави, и гледао је измученим, са- 
њивим погледом човека из чијих костију још није изашао умор. 
При том је размишљао по мало о рату, по мало о победама, о 
Магди, по мало о свему, по мало ни о чему. 

Једанпут, кад је тако седео, чу издалека Франков плач. 

Франек се враћао из школе и драо се да се све орило. 

Бартек извади лушу из уста. 

— Но, ти Франче! Шта ти је: 

— Ја, шта ти је!... — понови Франек, јецајући. 

— Што плачешг 

— Ја, како да не плачем кад сам био бијен... 

— Ко те био 

— Ко други, но пан Беге! 

Пан Беге је вршио дужност учитеља у Погненбину. 

— А какво право има он да те бије: 

— Ваљда има, кад ме био. 

Магда, која је копала у башти, пређе преко плота и с мо- 
тиком у руци приђе детету. 

— Шта си радио; — упита. 

— Шта сам имао да радим. Него ми пан Беге казао да 
сам пољска свиња и избио ме и рекао да ће сад, кад су побе- 
дили Французе, нас газити, јер су они најјачи. А ја му ништа 
нисам учинио, него је он питао који је сад највећи човек на 
свету, а ја сам казао да је Свети Отац (Папа), а он ми опалио 


дна УЧИ 


74 ДЕЛО 


шамар, а ја сам почео да плачем, а он ме назвао пољском свињом 
и рекао да ће сад, кад су Французе победили... 

Франек је остао понављати: „а он казао, а ја сам казао“, 
докле му Магда не покри рукама лице, а она се окрете Бар- 
теку и стаде да виче: 


— Чујеш! Чујеш!... Иди ти туци Французе, а после нека 
ти Немац дете туче као пса, нека га грди!... Иди ти туци... 
нека ти Шваба дете убија: ето ти награде... нека ти одрпаница... 


Ту и Магда, разнежена својим говором, стаде плакати у 
друштву с Франком, а Бартек истрештио очи, разјапио уста и 
скаменио се — скаменио се тако да речи није могао просло- 
вити, а још мање разумети шта је било. Како то; А његове по- 
беде... Поседе још мало, ћутећи, на једанпут му сину нешто у 
очима, крв му појури у лице. Зачуђеност, као год и пренера- 
женост, често код простака прелази у беснило. Бартек ђипи и 
процеди кроз зубе: 

— Ја ћу се с њим разговорити. 

И оде. Није било далеко. Школа је била одмах иза цркве. 
Пан Беге је стајао баш пред ходником, опкољен гомилицом пра- 
цију, којима је бацао комадиће хлеба. 

Био је висок човек, од својих педесет година, још чврст 
као: дуб. Није био много дебео, лице му је само било врло де- 
бело, а у том лицу су пливале крупне рибље очи, с изразом 
смелости и енергије. 

Бартек му приђе врло близу. 

— Зашто ми ти, Немче, дете бијеш; маз; — упита. 

Пан Беге се одмаче од њега неколико корака, одмери га 
очима без трунке страха и рече хладно: 

— Напоље, пољска „путала!“ 

— Зашто дете бијешг — понови Бартек. 

— Ја и тебе била, пољска „гејак“. Сад ћемо ми вама по- 
казати ко је овде господар. Иди у ђавола, иде ме тужи суду... 
одлази ! 

Бартек зграби учитеља за раме и стаде га снажно дрмати, 
вичући промукло : ' 

— Знаш ли који сам јаг Знаш ли ко је Французе потукаог 
Знаш ли ко је са Штајнмецом гевориог Што бијеш дете, швапска 
вуцибатино 2 

Рибље се очи пана Бегеа избуљише ни мало горе од Бар- 


" 5“ ПИОИ АИ а о х У Аи и ДР о у. Е а ДУ С ј и.  У У | рРчаћА 1. 
мо = - и: 1 4 МА а И Ур 
х У аи 


~ ~ 


уклања И ! љие 
ди" ~ - 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ (67 


текових, али је пан Беге, био снажан човек и одлучи да се 
једним махом ослободи нападача... 

Тај мах се изрази јаким шамаром на лицу победиоца од 
Гравелота и Седана. Тада се сељак избезуми. Бегеова глава 
учини два нагла покрета, налик на покрете клатна, с том раз- 
ликом што су покрети били страховито брзи. У Бартеку се 
опет пробудио страховити победилац туркоса и зуава. Узалуд је 
Бегеов двадесетогодишњи син, Оскар, снажан као и отац му, 
дотрчао у помоћ. Заметну се кратак, страшан бој, у коме син 
паде на земљу, а отац се осети у ваздуху. Бартек га је диг- 
нувши руке у вис, носио ни сам не зна куда. На несрећу пред 
кућом је стајала каца с помијама, које је госпођа Бегеовица 
ревносно остављала за свиње, и сад нешто бућну у кацу,а 
мало после виде се како из ње стрче Бегеове ноге и стрижу 
врло брзо. Бегеовица испаде из куће. 

— У помоћ! У помоћ! 

Присебна жена одмах претури кацу па просу мужа заједно 
са помијама. | 

Из суседних кућа полетеше насељеници у помоћ. 


Десетину Немаца кидисаше на Бартека и стадоше га тући, 
ко батином ко песницом. Начини. се гужва у којој је Бартека 
тешко било разликовати од непријатеља: десетину се тела збило 
у једну масу која се грчевито вије. 

На једанпут из те масе испаде, као тане, Бартек и што 
може полете к плоту. 

Немци потекоше за њим, али се у исти мах чу страшно. 
трештање плота у Бартековим се гвозденим рукама створи 
проштац. 

Обрте се запенушен, бесан, измахну прошцем: пренуше сви. 

Бартек кидиса за њима. 

Срећом не стиже никога. За то се време прибра и стаде 
се повлачити кући. Ах! Да су нешто пред њим Французи! Ово 
би одступање историја обесмртила. 


Било је овако: око двадесет нападача, скупивши се, по- 
ново су наступили на Бартека. Он се повлачио полако, као 
дивљи вепар кад га гоне пси. С времена би се на време освруо 
и застао, тад су застајали и гониоци. Проштац му је задавао 
силно поштовање. 

Али су га гађали камењем, и један га камен рани у чело 


76 ДЕЛО 


Крв му је заливала очи. Осећао је да изнемаже. Поведе се, 
поведе, испусти проштац, и паде. 

— Ура! — повикаше насељеници. 

Али пре но што стигоше, Бартек се диже. То их устави. 
Овај рањени курјак могао је још бити опасан. У осталом то 
се дешавало већ близу првих пољских кућа, а издалека се 
видело неколико момака како трче што их ноге носе на бојиште. 
Насељеници се вратише својим кућама. 

— Шта је то било; — питаху придошлице. 

— Пропустио сам Немце мало кроз руке — одговори им 
Бартек. 

И изгуби свест. 


УШ 


Начини ег од комарца магарац. Немачке новине написаше 
врло узбудљиве чланке како питоми немачки народ гони вар- 
варска и затуцана маса коју подстичу антидржавне агитације 
и верски фанатизам. Беге постаде херој. Он, тих и благ учитељ, 
који шири просвету у најдаљим крајевима отаџбине; он, истин- 
ски проповедник културе међу варварима, први је пао као жртва 
нереда. Срећом те иза њега стоји сто милијуна Немаца који 
неће допустити да се... ит. Д. 

Бартек и не сања каква му се бура спрема над главом. 
На против, био је расположен. Био је уверен да ће на суду 
добити. Та Беге му је истукао дете, и њега је ударио први, — 
а после су онолики напали на њега! А он се морао бранити. 
Још су му и главу каменом. И коме Њему, којега су имено- 
вале дневне заповести; њему, који је задобио битку код Гра- 
велота, који је говорио са самим Штајнмецом, каји има ово- 
лика одличја! Заиста му није ишло у главу како су могли 
Немци о свему томе не знати и тако га увредити, као год што 
није могао бити паметан како је Беге могао претити Погнен- 
бинцима да ће их сад Немци ногама газити за то што су они, 
Погненбинци, онако мушки тукли Французе кад год им се дала 
прилика. Али за себе био је сигуран да ће суд и влада бити 
на његовој страни. Та они ће тамо знати ко је и шта је по- 
чинио у рату. Ако нико други, Штајнмец ће се заузети за њега. 
Та Бартек се због тога рата и разболео и имање задужио, па 
ће му ваљда доделити правду. 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ (4 


Међутим су за Бартека дошли жандарми. Надали су се 
да ће наићи на страшан отпор, јер их је дошло петорица с 
пуним пушкама. Варали су се. Бартек није ни мислио. Наре- 
дили су му да седне на кочије, сео је. Само је Магда очајавала, 
и упорно понављала: 

— Хеј, зар ти је требало оне Французе онако тући; Ето 
ти сад, јадниче, ето ти. 

— Мир, глупачо! — одговарао је Бартек, и путем се доста 
весело осмехивао на пролазнике. 

— Показаћу ја њима кога су нападали — викао је с кола. 

И са својим медаљама на прсима возио се у суд као три- 
умфатор. 

И заиста му је суд био милостив. Признате су му окол- 
ности. Бартек је осуђен само на три месеца затвора. 

Осим тога је осуђен да плати сто педесет марака као оштету 
породици Беговој и осталим „повређеним по телу насељеницима“. 

„Па ипак зликовац — писале су у извештају из суда Ро- 
зепег Дебипе — не само по саопштеној пресуди да није показао 
ни најмање кајања, него је осуо тако погрдним речима и тако 
је безочно стао пребацивати суду своје тобожње услуге, да се 
може само чудити што га присутни прокуратор није поново 
ставио под суд за увреду суда и немачкога племена...“ 

Међутим је Бартек мирно размишљао у затвору о својим 
подвизима код Гравелота, Седана и Париза. 

Него бисмо били неправедни, тврдећи да и поступак пана, 
Бегеа није изазвао накакав јаван протест. На против, на против. 
Једнога кишовитога. јутра један пољски посланик је врло ре- 
чито доказивао како се променило понашање према Пољацима, 
у Повнањској кнежевини, како би, за јунаштво и жртве које су 
поднели познањски пукови у рату, требало више водити рачуна, 
о народним правима у познањској провинцији; како је најзад 
г. Беге из Погненбина злоупотребљавао свој учитељски положај, 
тукући пољску децу, називајући их пољским свињама, и пре- 
тећи да ће, после овога рата, дошљаци ногама газити домородце. 

И док је посланик овако говорио, киша је мирно падала; 
а пошто таквога дана људе обузима сањивост, то су зевали кон- 
сервативци, зевали национал — либерали и социјалисте, зевао 
је и центар, јер се то догодило пре културне борбе. 

Најзад је преко ове „пољске жалбе“ Парламенат прешао 
на дневни ред. 


78 ДдЕЛО 


Бартек је за то време седео у затвору, или боље лежао у 
затвореничкој болници, јер му се од ударца каменом отворила, 
рана коју је задобио у рату. 

Кад није имао грозницу мислио је, мислио, као онај ћуран 
који је цркао од мишљења. Али Бартек не црче, само ништа 
и не измисли. 5 

По некад ипак, у тренутцима које наука зове еј да пзег- 
уаПа падало му је на ум да можда није требало онако „лемати“ 
Французе. 

За то су опет Магди наишли црни дани. Требало је пла- 
тити казну, а није се имало откуд. Позненбински би попа радо 
помогао, али се у каси не нађе ни пуних четрдесет марака. 
Бедна ти је била парохија тај Погненбин, а сем тога старчић 
никако није знао како му се новац разилази. Пан Јажињски 
није био код куће. Говорило се да је отишао у краљевину за 
неку богату девојку. 

Магда није знала куда да се окрене. 

На продужење рока није било ни мислити. — Па онда 
шта Продати коња, краву: Иначе је било пред новину, најгоре 
време. Кетва се примицала, радови су захтевали новаца, а по- 
трошило се све. Жена је кршила руке од очајања. Поднела је 
суду неколике молбе за милост, набрајајући у њима Бартекове 
заслуге. Није добила чак ни одговор. Рок се примицао а с њим 
и попис. 

Молила се Богу и молила, горко помињући старо време 
пре рата, кад су били имућни и кад је Бартек јоши у фабрици 
зарађивао. Отишла је суседима да позајми новаца: нису имали. 
Сви су осетили последице рата. Јусту није смела ићи, јер му 
је и иначе била дужна, а није му платила интерес. Међутим 
је Јуст изненада сам дошао к њој. 

Једно после подне седела она на кућњем прагу и није 
радила, јер је и снагу изгубила од очајања. Гледала је преда се 
како се муве јуре по ваздуху и мислила „како су ове мухе 
срећне, лете безбрижно и не плаћају... ит. д“ С времена на 
време тешко уздахне, или јој се са побледелих усана отме тихо: 
„Боже! Боже!“ Наједанпут се пред вратима појави отомбољени 
нос Јустов, под којим се видела обешена лула. Жена побледе. 
Јуст се одазва: 

— Могсеп! 

— Како сте, господине Јустег 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 19 


— А мој новац: 

— 0, мој златни господине Јусте, стрпите се мало. Шта 
ја, сирота, могу: Мужа ми затворили, казну за њега морам да 
платим, не знам куд ми је глава. Боље да умрем, но што се 
овако мучим из дана у дан. Почекајте, мој златни господине 
Јусте. 

даплака се и, сагнувши се, покорно пољуби гојазну, цр 
вену Јустову руку. 

— Кад дође пан, узајмићу од њега да вама дам. 

— Добро, а чиме ћете казну платити; 

— Зар ја знам. Сем да продам краву. 

— Онда ћу вам ја позајмити још. 

— Бог вам платио, мој златни господине. И ако сте лу- 
теранац, ипак сте добар човек. Од збиље вам кажем! Да су 
остали Немци као ви, човек би их благосиљао. 

— Али ја не дам без интереса. 

— Знам ја, знам. 

— Онда ћете ми написати једну квиту на све. 

— Хоћу, златни господине, Бог вам платио и за то. 

— Ићи ћу у варош, па ћемо потврдити признаницу. 

Отишао је у варош и евршили су ствар, али је пре тога 
ишла попи за савет. Шта се ту могло саветовати; Попа је го. 
ворио да је рок сувише кратак, да је интерес сувише велики, 
и веома је жалио што пана Јажњскога нема код куће, јер би 
можда он помогао. Али Магда није могла чекати да јој про- 
даду стоку и морала је пристати на услове Јустове. Позајмила 
је триста марака, то јест двапут колико је износила „казна“, 
јер је требало имати који грош и за рад на имању. Бартек, 
који је морао потписати признаницу да би важила, потписа. 
Магда је због тога нарочито ишла у затвор. Победилац је био 
веома поништен утучен и болестан. Написао је опет молбу и 
изнео своје заслуге, али му молбу не примише. Чланци Розепег 
ћеципе-а учинили су те су та власти омрзле, И зар власти нису 
дужне да штите мирни немачки народ „који је у последњем 
рату дао толико доказа пожртвовања и љубави према отаџбини 2“ 
С правом су дакле одбили Бартекову молбу. Али није чудо што 
га је то сасвим утукло. 

— Сад ћемо ми пропасти сви до једнога — рече жени. 

— Сви до једнога — понови она. 

Бартек се нешто веома замисли. 


% Г, о ји) а У О ЛИ бо и и УУ а а ЈА ДА ОР" 


80 ДЕЛО 


— Страшна ми се неправда чини — рече. 

— Беге нам гони дете — вели Магда. Ишла сам да га 
молим, а он ме још и изгрдио. Еј! Сад су у Погненбину Немци 
јачи. Они се сад не боје никога. 

— Сигурно ву они најјачи — рече тужно Бартек. 

— Ја сам проста жена, али ти ово велим: јачи је Бог. 

— У њему је наша нада — додаде Бартек. 

Неко време ћутаху обоје, затим он упита: 

— Но, а како ћемо с Јустом 2 

Ако Бог милостиви да родну годину, можда ћемо му се 
моћи како одужити. А можда ће нам и пан помоћи, ма да је 
и он дужан Немцима. Још пре рата су причали да Погненбин 
мора да прода. Сем ако се ожени богатом девојком. 

— А хоће ли се вратити брзог 

— Ко га зна. У двору веле да ће се скоро вратити, са 
женом. Немци ће га прикљештити чим се врати. Свуда ти Немци! 
Има их као мрави! Куда се обазреш, где се не надаш, у селу, 
у вароши, свуд Немци, ваљда за грехе наше. А спаса ни од куд! 

— А можда ћеш се ти некако довити, та ти си па 
метна жена. 

— Шта ја могу да се довијем: Ваљда сам ја од беса зај- 
мила новац од Јуста; Кад би дошло до суда, онда би имање 
и она кућа у којој седимо били његови. Јуст је бољи Немац од 
осталих, али и он човек гледа свој џеп. Неће нам опростити 
као што ни другима није опраштао. Зар сам ја луда, зар ја не 
знам што ми он ћушка новац! Али шта да се ради! Шта да се 
ради! — говораше, кршећи руке. — Светуј ти, кад си паметан. 
Умео си Французе тући, али шта ћеш кад ти крова над главом 
нестане, или кашике јела: 

Победилац од Гравелота ухвати се за главу. 

— 0, Исусе! Исусе! 

Магда је била добра срца; дирну је овај Бартеков бол, те 
одмах рече: | 

— Смири се, човече, смири се! Не хватај се за главу кад 
ти још није зарасла. Само нека Бог да родну годину! Жито ти 
је тако лепо, да би чисто пољубио земљу, а и пшеница. Земља 
није Немац, неће ти учинити неправду. И ако је због твога рата 
земља рђаво урађена, опет жито расте да ти око стане! 

И добра се Магда осмехну кроз сузе. 

— Земља није Немац... — понови још једном. 


Ни. 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 81 


— Магдо! — рече Бартек гледајући је својим буљавим 
очима — Магдо! | 

— Шта2 

— Ама ти си... као... 

Бартек је осећао према њој велику захвалност, али није 
умео да је искаже. 


1Х 


Магда је одиста вредела колико десет од ње горих жена. 
Држала, је мало оштрије свога мужа, али га је истински волела. 
У часовима љутине, као оно онда у крчми, говорила, му је у 
очи да је глуп, али је иначе волела да људи мисле друкче: 
„Мој се Бартек прави глуп, али он је препреден“, рекла би често. 
Међутим је Бартек био паметан колико и његов коњ, и без Магде 
не би умео изићи на крај ни са имањем, ни са чим. Сад је ето 
било све на њеној- доброј глави, и кад је почела ићи, трчкати, 
молити, испроси спас. Недељу дана после посете у затвореничкој 
болници упаде опет код Бартека, задихана, весела, срећна. 

— Како си, Бартече, лоло — повика радосно. — Знаш, 
дошао пан! Оженио ти се у Краљевини; млада му као јагода. 
А узео ти је уз њу свакојака блага!..“ 

Погненбински се пак одиста оженио, дошао са женом кући, 
и заиста узе уз њу „свакојака блага“. 

— Па шта је с тим“ — упита Бартек, 

— Ћути, глупаче! — одговори Магда. — Ух, ала сам се 
задихала! Ух, Исусе!.. Отишла сам да поздравим пану, гледам: 
изишла преда ме као нека краљица, млада као роса, лепа као 
зора... Ала је врућина! Ала сам се задихала!... 

Магда стаде брисати кецељом знојаво лице, а после поче 
опет говорити на претрг: 

— Хаљину ти је имала плаву као различак... Обгрлила 
сам јој ноге, а она ми и ручицу дала... пољубила сам је: а 
ручице су ти јој миришљаве и мале као у детета!... Као год 
нека светица на икони, и добра је, и милостива према несрећи. 
Почела сам је молити да нас спасе... Бог јој дао здравља!... 
А она вели: „Што год, вели, будем могла учинићу“. А кад го- 
вори, мислиш мед јој из уста тече. После ти јој станем при- 
чати како је у Погненбину народ несрећан, а она каже: „Еј, да 
је само у Погненбину...“, а онда ти се ја расплачем, а и она 

Дело, књ. 836. 6 


82 ДЕ 0 


са мном. У то наиђе пан, виде да она плаче, па кад ти је стаде 
љубити, и у уста, и у очи... Панови нису као ви!.. Онда му 
она каже: „Учини што можеш за ову жену!“ Мајка је Божја 
благословила, ону јагоду златну, нека је благослови децом и 
здрављем. И одмах пан каже: „Погрешили сте много што сте 
пали у руке Немцима, али, вели, спашћу вас и Јусту ћу ис- 
платити“. 

Бартек се стаде чешати по леђима. 

— Ама па и пана су Немци имали у рукама. 

— Шта то мари, кад је пана богата. Сад би они могли све 
Немце у Погненбину купити за трице, па пак има право да тако 
говори. Избори ће, вели пан, бити скоро, нека људи не гласају 
за Немце, а ја ћу Јусту дати, а и Бегеа ћу умирити. А пана 
га за то загрли, а он пита за тебе и каже: „ако је слаб, онда, 
ћу се ја с доктором разговорити да му напише уверење како 
сад не може да издржава затвор. Ако га не ослободе сасвим, 
онда ће, вели, одлежати зимус, а сад је потребан за жетву;“ 
Чујеш лиг Јуче је пан био у вароши, а данас доктор идеу 
ЏПогненбин, позвао га пан. Доктор није Немац. И уверење ће на- 
писати. Зимус ћеш седети у затвору као краљ, биће ти топло, 
а. даће ти џабе и да једеш; а сад ћеш кући, на рад, и Јусту да 
се одужимо, а пак можда неће ни тражити интереса, а ако му 
не платимо на јесен, онда ћу се код пане умолити. Мајка је 
Божја... Чујеш... 

— Добра пана. Нема шта! — рече весело. Бартек. 

— И ти ћеш јој морати пасти пред ноге, и ти, иначе ћу 
ти расцопати ту твоју главурду. Само да Бог рада да! А видиш 
од куда је спаса Ваљда од Немаца2 Јесу ли ли дали макар 
грош за те твоје глупе медаље; Ај: Разбили ти главу, то ти 
је награда. Пашћеш пани пред ноге, велим... 

— Што да не паднем! — одговори одлучно Бартек. 

Изгледало је да се победиоцу опет осмехује срећа. После 
неколико дана известише га да је, због болести, за сад осло- 
бођен затвора, до зиме. Но пре тога срески началник нареди 
да га изведу преда њ. Бартек оде, премро од страха. Овај сељак 
који је с бајонетом у руци отимао заставе и топове почео се 
бојати сваког мундира више но смрти, почео је носити у срцу 
неко глухо, несвесно осећање да га гоне, да могу учинити од 
њега шта хоће, да је над њим нека преголема сила, немило- 
стива и зла, која ће га сатрти ако јој се одупре. Стајао је сад 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ | 88 
пред среским начелником, као некад пред Штајнмецом, испра- 
вљен, трбуха увучена, прсију испупчених, не дише. Било је 
ту и неколико официра: рат и војничка дисциплина изиђоше 
пред Бартека као живи. Официри су га гледали охоло и пре- 
зриво, као што се пристоји пруским официрима према простом 
војнику и пољском сељаку. Он стоји скоро не дишући, а срески 
началник говори нешто заповедничким тоном. Није молио, није 
наговарао, — наређивао је, ли У Берлину је умро посланик 
расписан је нов избор. 

Ру ројп1зећез Утећ! Прорај само да гласаш за пана 
„Јажињског, пробај ! 

Официрске се обрве у тај мах скупише у страшне лавов- 
ске боре. Један огризајући врх од цигаре, понови за среским 
началником: „само пробај!“ а победиоцу Бартеку дође душа у 
нос. Кад чу једва чекано: „одлази!“ окрете се полулево, изађе 
и одахну. Наређено му је да гласа за г. Шулберта из Велике 
Кривде. Наредбу није ни мислио непослушати, али одахну, јер 
је ето ишао у Погнеибин, јер је о жетви могао бити код куће, 
јер је пак обећао исплатити Јуста. — Изађе из вароши. Оба- 
стре га жуто житје класје. При пиркању ветра тешки је клас 
ударао о клас, и сви су шумили сељаку милим шумом. Бартек 
је још био болестан, али га је сунце загревало. Хеј! Како је 
на свету красно! — мислио је изнурени војник. А и Погненбин 
је већ близу ! 


Х 


Избори! Избори! Госпођи Марији Јажинској их је пуна 
глава, не мисли, не говори, не сања ни о чем другом. 

— Ви сте госпо, велики политичар — говори јој сусед 
племић; љубећи јој, као змај, ручице, а велики се политичар 
румени као вишња и одговара са чаробним осмејком: 

— (0, ми агитујемо колико год можемо. 

— Пан Јозеф ће бити посланик! — вели убедљиво пле- 
мић, а „велики политичар“ одговара: 

— Ја бих веома желела, ма да ми није толико због Јозе 
колико с тога (овде „велики политичар“ неполитичарски пору- 
мене) што је општа ствар. 

— Прави сте Бизмарк! Јест, Бога ми! — узвикује племић 
и опет љуби ручице, затим се одмах саветују о агитовању. 

6% 


84 ДЕЛО 


Племић узима на себе Доњу Кривду и Мизерово (Велика 
је Кривда изгубљена, јер је тамо баштиник пан Шулберг), а 
госпођа Марија треба да се стара о Погненбину. Она не зна 
шта ће од радости што јој је додељена тако важна улога, и 
не губи време. Сваки дан је можеш видети на широком друму 
међу сељачким кућама: подигнута хаљина у једној руци, сун- 
цобран у другој, а испод сукње се помаљају сићушне ножице, 
и ватрено табају у великој политичкој мисији. Улази у куће, 
пролазницима назива: „Помози Бог!“ обилази болеснике, при- 
влачи народ, помаже где може. Она би то чинила и без по- 
литике, јер има добро срце, али за политику у толико више. 
Шта не би она учинила због те политике! Ето, само не сме 
да призна мужу, а желела би отићи на сеоски збор, чак је 
смислила и какав би говор требало држати. Ала би то био говор! 
Што би био! До душе она га можда не би смела изговорити, 
али кад би га изговорила... то би тек било! С тога се, каду 
Погненбин стиже глас да је збор растурен, велики политичар 
заплакао у својој соби, поцепао махраму, и целога су му дана 
очи биле црвене. Узалуд је муж молио да се не једи толико. 
— Сутрадан је у Погненбину агитовање било још жешће. Го- 
спођа Марија не узмиче сад ни пред чим. За један дан обиђе 
по дваестину кућа и грди Немце тако страшно да је муж мора 
стишавати. Али нема опасности. Јуди је дочекују радосно, 
љубе јој руке и смеју се на њу, јер је тако лепа, тако румена 
да где дође, светлост доноси. По реду дође и Бартековој кући. 
Лиско је не хте пустити, али га Магда у љутини тресну др- 
ветом по сред чела. 

— О, милостива пано! Моја златна, моја дивна, моја ја- 
годо! — узвикује Магда и љуби јој руке. 

Бартек, као што је решено, пада јој пред ноге, мали је 
Франек прво љуби у руку а после меће прет у уста и губи се 
у дивљењу. 

— Надам се — вели млада госпа — надам се, драги Бар- 
тече, да ћете гласати за мога мужа, а не за Шулберга. 

— 0, моја зоро! — узвикује Магда. — Ко би још за Шул- 
берга гласао! Болест га тешка напала! (Овде љуби госту руку). 
Немојте се, молим вас, љутити, али човек не може да се уз- 
држи, кад говори о Немцима. 


— Баш ми је муж говорио да ће исплатити Јусту. 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 825 


— Бог му дао! (Овде се Магда окреће Бартеку:; Шта си 
се укрутио као нека клада; Он је, молим вас, много ћутљив. 

— Гласаћете за мога мужа, јел тег Ви сте Пољаци, ми 
смо Пољаци, па ћемо се помагати. 


— Шију бих му заврнула, само кад не би гласао! — од- 
говори Магда. — Шта стојиш као проштац> Много је ћутљив. 
Та макни се! 


Бартек опет љуби госпу у руку, али непрестано ћути, и 
мрачан је као ноћ. У мислима му стоји срески начелник. 


Примиче се изборни дан, дошао је. Пан Јажињски је си- 
гуран да ће победити. У Погненбин долази суседно племство. 
Племићи се већ враћају из вароши; гласали су па ће саду 
Погненбину сачекати резултат, који ће пм донети свештеник. 
"Затим ће бити обед, а у вече ће Јажињски отпутовати у По- 
знањ, одатле у Берлин. Нека су села изборнога округа гласала 
још јуче. Резултат ће се знати данас. Гости су сви располо- 
жени. Млада домаћица мало узбуђена, али пуна наде и насме- 
јана, тако је љубазна, да се сви слажу у томе, да је пан Ја- 
жињески у Краљевини нашао прави драги камен. До душе овај 
драги камен не може да се скраси на једном месту, трчкара од 
госта до госта и чека да јој сваки каже да ће „Јоза бити иза- 
бран“. У истини она није славољубива и не жели из сујете да 
постане посланиковица, него је увртела у своју младу главу 
да она и муж имају да изврше истинску мисију. Срце јој куца 
онако силно као на венчању, и радост јој обасјава лепо лишце. 
Провлачећи се вешто кроз госте, приближава се мужу, вуче га 
за рукав, и шапуће му на ухо, као дете које некога назива „го- 
сподине посланиче!“ Он се смеје, и обоје су веома срећни. Обоје 
имају велику жељу да се ижљубе, али пред гостима то не иде. 
У осталом сви погледају сваки час кроз прозор, јер је ствар 
одиста важна. Пређашњи је посланик био Пољак, и сад у овом 
округу Немци први пут истичу свога кандидата. Очевидно им 
је победилачки рат дао одважпости, али баш због тога су ови 
у погненбинском двору желели да буде изабран њихов кандидат. 
„А уз то још пред обедом не недостаје патриотских говора, који 
потресају нарочито младу домаћицу, непривиклу на њих. У из- 
весним је тренутцима спопада страх. А ако учине какву под- 


86 ДЕЛО 


валу прибпребрајању гласова; Али опет, ваљда у бирачком од- 
бору нису сами Немци; Старијп јој објашњавају како се гла- 
сови броје. Она је то слушала сто пута, али воли да опет чује. 
Ах! Та ту се решава хоће ли у парламенту народ имати бра- 
ниоца или непријатеља. Још мало па ће се то одлучити, још 
врло мало, јер се на путу зададе прамен магле. „Попа иде! Иде 
попа!“ — говоре званице. Домаћица бледи. Сва су лица узбу- 
ђена. Уверени су у победу, али им опет у последњем тренутку 
срце бије јаче. Но оно није попа, оно се кмет враћа, на коњу, 
из вароши. Можда што зна; Везује коња за гвоздени колут и 
и хита у двор. Гости, с домаћицом на челу, испадају у ходник. 

— Има ли вести Има лиг Је ли наш пан изабран: А2 
Ходите овамо! Знате ли сигурног Је ли резултат објављен; 

Питања се укрштају и падају као град, а сељак баца 
капу у вис. 

— Наш је пан изабран! 

Домаћица пада на клупу и притискује таласаве прси. 


— Живео! Живео! — вичу суседи. Живео! 

Слуге допадају из кухиње. — Живео! Потучени Немци! 
Кивео посланик! И госпа посланиковица! 

— А попа; пита неко. 

— Сад ће — одговара кмет — још броје... 

— Дајте обед! — виче посланик. 

— Живео! — вичу остали. 


Опет сви улазе у салу. Честитања домаћину и домаћици 
иду већ мирније, само домаћица не уме да сакрије радост и 


без обзира на сведоке савија мужу руке око врата. Али јој то 


не узимају за зло: на против, све обузима раздраганост. 

— Хвала Богу, још смо ми живи! — вели сусед из Ми- 
зерова. 

У тај се мах пред ходником разлеже зврка кочија, иу 
салу улази свештеник, а с њим стари Маћеј из Погненбина. 

— Здраво! Здраво! — вичу. Дакле чија је већина; 

Попа један часак ћути, и на једанпут баца, као у Бе 
овој општој радости, две одсечне и кратке речи: 

— Шулберг... изабран! 

Часак запрепашћеност, град журних и плашљивих питања. 
на која попа опет одговара: 

— Шулберг изабран! 


БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 87 


— Како2 Шта се десило Како тог Кмет је казао да није! 
Шта, се десило 

У тај мах господин Јажињски изводи сироту госпођу Ма- 
рију, која гризе махраму да не би бризнула у плач или изгу- 
била свест. 

— Их несреће! Несреће! — говоре званице, хватајући се 
за косе. 

У тај мах из села долазе неки нејасни гласови, као неки 
радосни узвици. То погнебински Немци славе своју победу. 

Јажињски се опет враћају у салу. Чује се како домаћин 
вели домаћици: „НП Таб Тате ђопле пипе“. И доиста домаћица 
више не плаче. Очи су јој сухе, образи врло румени. 

— Испричај нам како се то десило — рече мирно домаћин. 

— Како да се не деси, милостиви господине — вели стари 
Маћеј — кад су и овдашњи, погненбински сељаци гласали за 
Шулберга. 

— Који тог 

— Како, овдашњи 2 

— Дабоме. Ја сам својим очима видо, и сви, како је Бар- 
тек Словик гласао за Шулберга... 

— Бартек Словик;г — вели домаћица. 

— Јесте. Сад га они грде. Сељак се ваља по земљи, плаче, 
жена га грди. Али ја сам видео како је гласао... 

— Из села га истерати! — рече сусед из Мизерова. 

— Јер, милостиви господине — вели Маћеј — и остали, 
који су били у рату, гласали су као и он. Веле да су им на- 
редили... 

— Влоупотреба, гадна злоупотреба власти, незаконит избор, 
насиље! Подвала! — чују се разни гласови. 

Није био весео ручак тога дана у погненбинском двору. 

У вече су домаћини отпутовали, али сад не у Берлин, 
него у Дрезду. 

Јадни, проклињани, грђени и омрзнути Бартек седео је за, 
то време у својој кући, туђ чак и рођеној жени, јер ни она не 
проговори с њим ни речи, целога дана. 


Те је јесени Бог дао родну годину, и Јуст, који баш у то 
доба прими Бартеково имање, беше весео што је свршио добар 
посао. 


88 ДЕЛО 


Једнога дана ишло их је троје из Погненбина у варош: 
човек, жена и дете. Човек је био веома погурен, више налик 
на просјака но на здрава човека. Ишли су у варош, јер у Пог- 
ненбину нису могли да нађу службу. Киша је лила, жена је 
горко плакала од жалости за изгубљеном кућом, и целим селом. 
Човек је ћутао. Цео је друм био пуст, ни кола, ни човека, само 
је крст надносио нада њ своје покисле руке. Киша је лила све 
јаче, гушће, и смркавало се. 

Бартек, Магда и Франек су ишли у варош, јер је побе- 
дилац од Гравелота и Седана имао ове зиме да одлежи затвор 
због г. Бегеа. 

Јажињски су се једнако бавили у Дрезди. 


С пољскога 
/. Р. Кнежевић. 


ЈОСИП ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР 


(СВРШЕТАК) 


Док је све то ђаковачки владика код куће, за свој. народ, 
за народну просвјету и за народну част изводио, име је његово 
било познато већ у читавоме образованом свијету. Глас му је 
равнио црквени сабор, што се састао у Риму 1969 године, а 
познат је под именом ватиканскога сабора. 


Ми смо до сад имзли довољно прилике, да видимо, како 
Штросмајер није ни као човјек ни као владика био једностран, 
реван само за једну страну, већ га видјесмо као црквенога 
умника, који је свој високи положај умио спојити са схватањем 
рада човјека. Такви је био и на црквеном сабору. 


Много се о томе говорило, много се писало, много се Штрос- 
мајеру и подметнуло — што је само доказ, да су га и изван 
домовине држали великим човјеком — а ја ћу овдје само укратко 
приопћити, поради чега је Штросмајерово име било разглашено 
по свијету баш с ватиканскога концила. 


Мени познати као најновији писац о ватиканском концилу, 
јежовита Тћ. Отапдегаћћ у својој књизи Оезећесћје Чез уапса- 
шзећеп Коп2 15, који је радио на врелима ватиканскога архива 
и по стенографским биљешкама, признаје за Штросмајера, да 
се одмах у почетку истакнуо као особит говорник. Признаје му 
изврсно познавање латинскога језика и велику говорничку вје- 
штину. Познаваше, тако већ иде традиција од ватиканскога, кон- 
цила, особито добро Цицерона, па се радо и служио у својим 
говорима Цицероновом риториком. Од 12. децембра 1869. год. 


90 ДЕЛО 


Штросмајерово име бијаше познато свима члановима концила, 
а полагано и читавоме католичкоме свијету, а и другдје. 


Штросмајер је с француским бискупима први потписао. 
молбу, да се промијени ред расправљања на црквеноме збору, 


Ватикански су кругови сложили такви ред расправљања, да 


се слободнијим члановима концила чинило, да тај ред није друго. 


већ самовоља, која се у онакву збору не би смјела да допусти. 


До данас нема у свим фазама јасно привезана потпуна рада. 
ватиканскога концила; а нема га за то, јер је по одредбама папе 


Пија 1Х сваки члан овога збора морао присећи, да ће о свему 
шутјети и да у јавност неће ништа износити. Потписујући 12. де- 


цембра 1869. год. Штросмајер као вођ петицију на папу да како 
да је захтијевао да се ублажи и ова одредба. Из Отапдега ћ-ове 


се књиге разбира, да су потписивачи ове петиције наводили 


као узрок своме захтјеву то: добра и поштена ствар, а напосе 


овако замашна за цркву и читав католички свијет, како се имала 


решавати на овом збору, не смије бити тајна, будући да би се 


из тајности могло закључити, да се црквени оци боје са својим 
разлозима изаћи пред свијет, по чему може само да страдава 
углед и озбиљност збора. Штросмајер је био увијек човјек сло- 
· боде, за то није чудо, да је он и сад војевао за слободу, праву 


и истиниту слободу свих људи свега свијета против допуштања. 


слободе само појединим лицима, па била то лица и у самоме 
Ватикану. 


И то нам ваља споменути код прве ове појаве ђаковачкога. 


владике у Риму. Не зна се, ко је саставио овај поднесак на, 


папу, али се из извадака види, да су састављачи били, може: 


се рећи, потпуно незадовољни састављачима реда за сабор. Не- 
задовољни црквени оци питају зашто се хоће да спријече сло- 
бодне расправе, за што само одабрани кругови имају право да 
бирају чланове појединих комисија, или зашто да сам папа име- 


нује те чланове мјесто да их бирају сви чланови овога сабора“ 


По овој представци на папу њезини потписивачи потпуно су 
увјерени, да се овако изиграва свака слобода, да су сазвани 


нови црквени достојници само за то, да даду свој глас на оно, 


што су саставили људи који могу да буду посве опречнога увје- 


рења. Јер шта би друго и значило ово одређивање него: папа. 


има једини права да износи на претрес члановима збора ствари, 


а други имају право да кажу само своје мишљење, а одлука. 


припада папи: 


ЈОСИП ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР 91 


Несумњиво је, да су људи, научени на слободно расправ- 
љање, били изненађени поступањем вођа концила, па је и нама 
разумљиво, да се Штросмајер нашао међу француским влади- 
кама и да је он, који се код куће много борио за слободу свога 
народа, с болом у души гледао, како ватикански црквени збор 
по својем раду неће да иде оним стопама, што су их утирали 
пређашњи црквени зборови. Предалеко бих ишао, кад бих хтио 
спомињати, како је покојни владика у сваком слободоумнијем 
питању за овога великога ватиканскога збора свагда радио о 
слободи и у цркви и у свијету, већ држим, да ми је доста то 
утврдити према оним врелима, која се не могу ни с које стране 
узети као једнострана и противничка врста. Но ваља ми одмах 
рећи, да су противници приређавача ватиканскога концила. 
успијевали толико, што се бар изјавило, да ће се слобода рас- 
прављања штитити. Сам Штросмајер је доживио на концилу 
оно, што није ни један други члан његов. 

Кад се расправљало о томе, да ли су позвани сви кршћан- 
ски заступници, т.ј. да ли су позвани на овај збор осим ка- 
толичких владика и православни епископи и протестанти, го- 
вораше Штросмајер тако о протестантима, да је много назочних 
владика подигло формалну буну против Штросмајера. Али он 
се није дао омести. Предсједник га је прекинуо и индиректно 
га прекорио — но ђаковачки се владика није престрашио. Он 
је говорио као образовани представник маленога свога народа 
и даље, док онима, који су мислили, да га смију у његову го- 
вору спречавати, јер је по својем, а не њихову увјерењу го- 
ворио истину, није напокон успјело, да га тероризирањем уз 
протесте његове не макну с говорнице. Ђаковачки је владика 
од 1870. године био познат у читавоме свијету, јер уза сву тај- 
ност расправљања ова бурна сједница није могла да остане 
тајном пред свијетом. Штросмајер је био заточник и заставник 
слободне мисли и слободне ријечи у очима образована свијета, 
а што су се више пред јавношћу крили и затајивали догађаји 
у сједницама — то је у свијет продирало више и додавања, 
дакако на славу Штросмајерову. 

Да је било немилих појава међу оцима, који су искали да 
сију љубав и мир, не усуђује се занијекати ни Отапдегаћ. Но 
што је најгоре код свега тога, то је ширење ружних гласина 
о владици Штросмајеру. Није доста било, да су га називали 
одметником, већ су говорили, да Штросмајеров приватни живот 


'92 ДЕЛО 


ни најмање не одговара животу једнога владике. Ја у овој по- 
јави нападања на приватнога човјека и владику не могу да 
видим друго, већ немоћ противника великога ђаковачкога го- 
ворника и богослава, који је у свакој прилици, па и Ватикану, 
говорио ријечи духа јеванђеља: „Вјера, која би била кадра си- 
јати раздор међу браћом, не би била вјера, не би била истина, 
него блудња људска“. Но ако се свијет почињао занимати и 
питати, гдје је то малено Ђаково, одакле долази овакви човјек 
и овакви дух, Хрвати су имали довољно узрока, да буду по- 
носни својим владиком, који их је пред читавим свијетом, што 
мисли и ради око слободе не само тијела, већ и духа, управо 
разласио. Наш је владика у Ватикану проводио свој дугови- 
јечни принцип: Гађегћав зштиташи пабтае Фопшп — слобода је 
највећи дар природни. Тога се дара он није могао да одриче 
нити за себе нити за друге. У Ватикану су се бојали овакве 
ријечи — али свијет је славио онога, који се јавно пред са- 
браним црквеним оцима усудио захтијевати слободу и напредак 
не само за знаност, већ и за вјерско схватање и разумијевање 
прилика овога свијета. Те су идеје у Хрватској биле истакнуте 
већ у доба, кад је Штросмајер постао владиком, како се види 
из писања наших новина 1848. и 1849. године. Није могуће у 
овакву чланку, који је намијењен читаоцима, да само у главним 
цртама упознаду огромни губитак парода, који је имао до сад 
само једнога Штросмајера, нанизати више догађаја из рада 
Штросмајерова у Риму. Но држим, да је потребно споменути, 
да су везе владичине с Римом биле за неко вријеме попустиле. 
Требало је почекати, да на папинску столицу дође дух, који ће 
разумјети оно, што је владику ђаковачкога одбијало од Рима. 
Послије избора папе Лава ХШ. већ су се прилике промијениле. 
Штросмајер је остао исти, који је и прије био. Кад га је умник 
на папинској столици разумио, није ни он хтио, да не поради 
око онога, што Штросмајеру је и као владици сријемскоме и 
као великоме Славенину, каквим су га признавали већ од 1860. 
године, кад је у царевинском вијећу у Бечу својим политичким 
дјеловањем изашао као заштитник Славенства, било од првога 
часа на памети. 

Штросмајер се као владика држао насљедником у влади- 
чанству словенскога апостола св. Методија. Овај пак словенски 
научитељ и апостол мораше поради словенске службе и ода- 
ности спрам словенске цркве да подноси многу невољу од оних, 


ЈОСИП ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР 98: 


којима није било стало толико до цркве и вјере, колико до 
части, власти и доходака. А што је св. Методију била светиња, 
коју је он намро многим својим и недостојним насљедницима, то 
је и Штросмајер поред својих других културних дужности држао 
најсветијим позивом и с обзиром на цркву и с обзиром на народ. 
„Ма сто пута ткогод довикивао да је Хрват — говораше Штрос- 
мајер 1882. године — не верујем му, ако не пригрли, ако свом 
душом не чезне за нашом литургијом, јер ова је у стању чу- 
деса у ово доба произвести. — Наш народ имао је и вршио право 
славенске литургије; жалосним положајем сахрањено је ово. 
право, али још није утрнуло. Сад или никад треба да га се до- 
копамо, на срце притиснемо и с њим умремо.“ И право је имао, 
кад је тако говорио. 

Сав свијет с потпуним правом мисли, да је на понуку и 
увјеравање ђаковачкога владике папа Лав ХШ. издао свој де- 
крет познат под именом „Отапде тиши,“ којим је славенске апо- 
столе Ћирила и Методија прогласио свецима, што се имају по. 
цијеломе католичком свијету поштовати и славити. И Хрвати 
захвалише великоме папи на уста Штросмајерова за ову осо- 
биту част словенства. Но није то било једино. Кад не би било 
политичких противника славенства, по настојању Штросмаје- 
рову и склоности и увјерењу папе Лава ХШ. данас међу нама 
католичким Словенима, бар на југу, не би од 1882. године било 
латинскога богослужја и латинскога језика. Како је то питање 
за нас Хрвате са сваким даном јаче и погубније, јасно се раз- 
бира из резултата посљедњих мајских вијећања наших владика, 
у Риму. Међу њима није већ било владике Штросмајера, који 
би и својим угледом и својом умном снагом могао пред Лати- 
нима показати, да је право на нашој страни и да политичка 
утјецања у оваквим пословима не смију да говоре. Штросмајер 
је као погодио: не успијемо ли за Лава ХШ., таква часа више 
не ће бити; знао је он и сам добро, што значи имати умника 
на мјесту, с којега могу да иду трајне и здраве одлуке. Али 
су притисци били јачи него воља и снага папина: ми, како то- 
лико пута, тако и сад, изгубисмо бој! Хоће ли доћи повољније 
вријеме за нашу народну цркву, то се не да прорицати, али да 
и за тај посао нећемо имати може бити ни за стољећа нашега, 
Штросмајера, то би се дало вјеровати. И тако је смрт Штрос- 
мајерова била и на овом пољу огромни губитак за нашу, а мислим 
да смијем рећи, и за славенску ствар. 


са ва ава кал ОИ ава АА со РО века 
МИ МИА у А а оваа та: 


94 ДЕЛО 


Свакако је веома карактерно за нас јужне Словене, кад је 
славенски језик имао доћи до свога права код католичких Сла- 
вена у Хрватској, Далмацији, Босни, Црној Гори, Истри, а да- 
како и за католике у Србији, што се баш у ово доба нашло пра- 
вославних владика, да приговарају и прекоравају Штросмаје- 
рово настојање око славизације наше цркве, све само од страха, 
да Штросмајер не би ово радио као какви особити ревнитељ 
римске цркве. Заборављали су ти противници Штросмајерови 
оно, што је он 1877. год. говорио за источну и западну цркву. 
Те су његове ријечи остале увијек њему равналом и потицалом 
у раду, а вриједно их је и на овоме мјесту споменути. „Вјера 
нам је осим једне једите изнимке једна и иста. Опћенита пак 
је она света и отајствена жртва; опћенито нам је свећенство, 
које предавање црквено чува; опћените су нам свете књиге бож- 
јега надахнућа; а опћенит нам је и број седам светих сакраме- 
ната, које је Исус сам уредио, да по њима у свим потребоћама 
живота свога плодове муке и смрти његове уживамо. Све су то 
свете везе, које нас на љубав братску нукају и побуђују. А штета, 
би, срамота и грехота била, да чим смо самом вјером једни дру- 
гима ближи, да тим одурнији и несноснији једни према дру- 
гима у јавном животу будемо.“ 

"Не слаже ли се то с његовим кијевеким телеграмомг; Не 
слаже ли се то с натписом на улазу његове дивне цркве у Ђа- 
кову: Не слаже ли се то с оном његовом жељом, да му се на гроб 
поставе заговорници славенства и оснивачи славенске цркве, 
као пратиоци пред суца најпотоњега; А напокон зар и није 
његова академија, университет, његов политички и црквени рад 
од 1860. године ишао за тим, да нестане шовена, да нестане, 
бар међу нама православнима и католицима, који смо дјеца једне 
мајке, а најближа браћа, да нестане само поради вјере сијане 
мржње и свађе Та он као насљедник св. Методија на сријем- 
ској владичанској столици свагда проповиједаше љубав међу 
црквама, а никад мржњу; он се као владика католички осје- 
ћаше у неку руку и духовним оцем 150 хиљада православних 
у његовој епископији. Кад би год међу њих долазио, они су га 
примали лијепо и достојно, као брата, који носи љубав и мир, 
који жели јединство духа и љубави. Дапаче и у самим Карлов- 
цима, гдје би из куртоазије могли госта дочекати, свагда га радо 
и лијепо дочекиваху, да чују његове слатке ријечи. Народ је 
без разлике вјере долазио, да слуша његову ријеч, па кад је 


Даја ИЕ Чрит Ио 1 и >. 


ЈОСИП ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР 95 


он 1882. године у Даљу разлагао о својој најмилијој теми: о 
јединству цркава, слушао га је и садашњи патријарха карло- 
вачки, и послије проповиједи дођу к њему и рече му: „Брате, 
ја свето потписујем, што сте говорили!“ Има ли њогових дјела, 
која би обарала ријечи у том погледу: Држим да нема људи, 
који би их знали навести. 

Да не би по овоме ко мислио, да је Штросмајер био мекан 
човјек, па као занесени може бити неки фантаста за јужно сла- 
венство није ни сам као владика разбирао што ради. Нашло их 
се оно 1870. год. у Риму, а има их и сада, који су вољни као 
из увјерења казати, да је Штросмајер био слаб и нехајан ка- 
толички бискуп. Дакако да оваквим судијама лебди пред очима 
далеко мања мисао и далеко једностраније схватање дужности 
епископских него ли је то и могло да буде код покојнога ђа- 
ковачкога владике. Ко знаде, да је Штросмајср свагда и без 
измирења презирао оне, који су се истицали тиме, да својим 
радом покажу жељу господства, а особито господства једнога 
народа над другим; ко знаде, да је Штросмајер увијек имао пред 
очима тежњу за јединством људскога рода тај ћеу ситницама 
наћи приговора на рад владичин, али у цијелости га мора приз- 
нати ваљалим. 

Штросмајер у политичком погледу није никад прелазио у 
љубави не своме народу међа, које би изазпвале господујући 
шовинизам хрватски; браћу љуби као родбинство, а сматра ту 
љубав дужношћу свакога поштењака. Жели узајамности, али 
то није никада државно јединство. А што га је водило у по- 
литици, то је као веома образован човјек и врстан познавалац 
богословије једнако развијао и у црквеноме своме раду: нека 
не буде подређених, и осуђиваних нека нема господара; љубав 
нека веже све у једно и у братској љубави нека свијет напре- 
дује у вјерским стварима иу душевности. Како је сам управо 
мрзио људе без значаја и несталности у одлучивању, тако је 
на другој страни у љубави и жељи за напредовањем људскога 
рода свагдје радио, да се поравнају опреке и да им се нађе 
начин измирења. 

Ко га хоће да мотри само као католичкога владику, тај 
ће му моћи и приговарати, да није био реда ревнитељскога; 
но да је био владика љубави, да је био за спајање, а нигдје за 
одвајање, тога му неће моћи нико да порече. А да ли је љепше 
једно или друго, тога ми није потребно овдје даље распредати. 


И а у С У тииа зе- а ~ о Да А МЕ ит "ној А “ј 6 
У # > А ка ЕМ "33 а 


Мр Ена АД с 


96 Див 0 


~ 


Само ћу споменути -— и опет само за то, да ме не би ко криво 
разумио — Штросмајер није био човјек и владика, који би у 
сваком случају и свагдје и пристајао на слогу и заједницу, па 
страдало и његово увјерење. Те слабости у њега није било. У 
осталом ко може презирати и ко неће рђаву да прашта, тај не 
може ни да буде слабићем у схватању своје задаће и свога увје- 
рења. Штросмајер је у стотинама згода показао, да је и велик 
човјек и велик дух, но увијек само човјек, па они којима би 
мило било да му бар на којој страни приговоре, радо ће се у 
четири ока набацити на Штросмајера као на владику. Било је 
њему и приговора, што је трошио своје паре у културне по- 
слове. Ти су приговори увијек пали само поради једностраности. 
Али ми сви знадемо, да се оваке задјевице постепено губе и 
нестаје их, а велике замисли, знатнија дјела остају. Штросма- 
јеров рад као рад владике остаће сјајним примјером потомству 
и његовим насљедницима, хтједну ли да раде за добро свога 
иарода. 

На грудима и књигама Јана Колара загријаше се многи 
наши људи. У Хрватској је идеја Коларова нашла веома оду- 
шевљених ученика, који су на словенској узајамности градили 
своје илирско царство духовно. Штросмајер је као ђак залазио 
> у Пешти Колару. Већ је онда дознавао, што значи рад једнога, 
Палацкога и Ридера за Чехе, а кад је био у Бечу, ови одлични 
родољуби и трудбеници народа чешкога бијаху му другови. Већ 
је и у Загребу била лијепа кита увјерених Илира. Које чудо, 
да је млади Штросмајер, поставши ђаковачким владиком, узео 
себи за грб модро небо, полумјесец са, звијездом даницом као 
знак за свој рад око препорађања наших земаља; То је била 
звијезда проводница хрватске књиге и политике све до Јела- 
чића. Његово гесло: „Све за вјеру и домовину“ на једној страни 
са поменутим грбом бијаше као ознака за наставак рада у Хр- 
ватској прије 1848. године, а на другој страни; „Просвјетом 
к слободи“ бијаше гесло за рад у напредак. И што су Хрвати 
проводили да именовања Штросмајерова за владику, то је он 
настојао да даље дотјера, па му је то и успјело. Идеја сла- 
венске узајамности код Хрвата није никад заспала — највећи 
њезини заговорници бијаху најпознатији наши људи и у поли- 
тици и у књижевности, а све пријатељи Штросмајерови. И да- 
нашњи још увијек само идејални односи, који изазваше и овај 
чланак у овоме листу, нису ништа друго, већ наставак влади- 


ЈОСИП ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР 91 


чине мисли, коју је он у свакој згоди показивао и доказивао. 
Његови односи спрам свих Славена бијаху увијек најтоплији; 
но спрам браће најближе и што искренији. У лијепоме вијенцу 
славе, што но је Штросмајеру запало на различним странама 
великога славенскога свијета, много му је вриједило признање 
с јединим одликовањем у опће од црногорскога кнеза Николе. 
Руси, Пољаци, Чеси, Словаци, Словенци, Срби и Бугари у разли- 
читим згодама код слава народних почастише нашега владику. 
Али у самоме Београду дочека владику слава, као признање 
његових врлина. 5 

Владика Штросмајер већ 1860. 5. новембра доби од мла- 
дога српскога кнеза захвалу за честитку код преузимања власти, 
гдје му Михаило каже, да сви пријатељи јужнога словенства, 
морају себи честитати, што имаду на овакву мјесту тако одлучна, 
заштитника. (Радило се о уређењу односа спрам Аустрије). А 
послије што је било- са српским кнезом и са политичким осно- 
вама — то је познато. У дане његове смрти изнијели су српски 
листови и других вијести, које Штросмајера карактеришу као 
„поборника своје народности — како рече Михаило — и народ- 
ног значаја.“ 

_ СОпоменућу овдје његове односе само спрам Србије, јер би 

о другим Славенима било прије мјеста у притајивању владичина, 
рада, који би се односио на све веће и мање његове радове. 

По својем звању бијаше витар за католике у Србији, гдје 
је имао и одличних пријатеља. То му је давало прилике, да је 
седам пута походио Србију. Прилике су хтјеле, да се нашао и 
1868. год. у Србији. Како су га Београђани дочекали, нека по- 
свједочи Београдска Србија од 2. новембра 1868. год., која је 
писала о Штросмајерову боравку у Београду овако: „Синоћ су 
код нас ношене бакљаде у част владици Ј. Ј. Штросмајеру. Ово 
ваља да прибележимо као један од врло значајних часова у 
повесници наше младе вароши и наше младе земље. Значајем 
је ово час прво по том, што показује развитак личне свести у 
нас. Обично се указивала почаст код нас само онима, који само 
својом влашћу или својим положајем стоје изнад обичне повр- 
шине. А овде видесмо синоћ потпуно поштовање личне узви- 
шености, личне врлине и заслуге. Значајан је ово час и по том, 
што показује, да је нешто жива у грудима нашим мисао о за- 
једници нашега поцепанога народа. Ако је ишта у нашој власти, 
оно нам је потпуно у власти, да остваримо духовну заједницу 


Дело, књ. 36. / 


98 ДЕЛ 0 


нашега целога народа, да се знамо и да се помогнемо као браћа. 


А куд ће лешшега појава него кад православни Београд поз- 


дравља и штује католичкога владику, кад се грле браћа, које 
је иста црква божја тако често и тако жалосно раздвајала. — 
Значајан је напокон тај час и по самом чину, на који је почаст 
учињена. Стекао се при бакљади најотменији свет београдски, 
а усхит му се не да изрећи. Певачко друштво „Лијепа наша 
домовина“ (хрватска народна химна), па „Што ћутиш, ћутиш 
Србине тужни“ и „Напреј заставе славе,“ а на пенџуру један 
поред другога стоје владика ђаковачки и митрополит српски.“ 

Јован је Бошковић поздравио Штросмајера у Београду; у 
своме говору рече и ово: „Ми не претимо ником овом својом 
заједницом већ желимо отворено и искрено, да смо у пријатељ- 
ству са сваким народом, који љуби слогу и који поштује права 
народа српеско-хрватскога, где га год има.“ Дух Штросмајеров, 
идеја његова бијаше јака и у Београду. 

То су били вањски искази. Сам је Штросмајер увијек остао 
једнак, па ћу споменути само једну његову мисао изречену у 
самој ђаковачкој цркви 1888. год., како је схватао српске односе 
спрам Хрвата. „Зло ради, ко крв од крви дијели; једна смо 
браћа, један језик, једна нам срећа, једна будућност. Да су ми 
сви Срби овдје, ја бих им рекао да чују, што им католички 
владика, вели: „го, бос, невољан слободу је себи извојевао српски 
народ; својом крвљу, својим мачем и својим мукама писао је 
своју повјест. Није је доспио писати пером, али су му је други 
написали и признали његово јунаштво“. 

Што је ђаковачки владика учинио за Босну, то ће тек по- 
тоња времена знати приповиједати; а што је урадио за Слове- 
нију и за Бугаре, то се може разабрети из велике споменице, 
која је изашла 1905. год., а написали су је као педесетгодишњи 
дар бискупу његови свећеници М. Џавић и М. Цеџелић. У тој 
књизи има за свакога занимљивих података, па ако је и пи- 
сана као панегирик, грађа за вијек Штросмајеров у Хрватској 
прибрана је у толикој мјери, да ће се једва у нашој сиромашној 
литератури моћи доћи до већега дјела о Штросмајеру. 

И овај мој посао излази као похвала; но ја нисам ни могао 
друкчије: ваљало ми је истакнути главна дјела Штросмајерова 
— а то ми даје право тежње за истином, да га само хвалим. 
Штросмајер је био владика, али он је у својем владичанству 
постајао великим човјеком, оцем просвјете и културе хрватске, 


За 


у МИ ДА ДА а АТА а МОК ДАТОК > 4 МУРА ~ 
Па па АЕ АТАР и а), 1 а ата А очни 


~ 


ЈОСИП ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР · 99 


па што је као владика радио, то је све говорило више о ње- 
говој умничкој слави него ли о слави једноставнога, обичнога 
владике. Није ни Штросмајер био ништа друго него човјек, но 
човјек, који се тек у вијековима рађа и маленим народима. У 
њега је било свих слабости људских, али је у њега билои вр- 
лина, какве се налазе само код умника. Њега је створило хр- 
ватско илирство, но што је гријеха у његову раду, то се има 
добрим дијелом одбити на наше народно развијање. Не може 
се рећи, да је Штросмајеров положај њега створио. Његов по- 
ложај само је добро долазио, да се мисао могла претворити у 
дјело. Није свака његова баш увијек била једина ваљана; но 
то је много, што је главне институције хрватске управо он 
дозвао животу, и што нашнапредак долази управо из његових 
институција. 

Штросмајер је, може се рећи, био управо од Провидности 
послан Хрватској. Његово доба најживљега рада бијаше кратко: 
од 1860.—1884. год, он завршује своју мисију. Али у том је 
размаку основао академију, университет, изградио дивну ђако- 
вачку катедралу и отворио галерију слика у Загребу. Ако и 
није за сваки овај институт идеја никла у души Штросмаје- 
ровој — признати се мора, да је Штросмајер први приступао 
к извођењу идеје. У Хрватској и то много значи. Као велики 
културни прегалац сабираше око себе трудбенике око просвјете, 
па се може мирне душе рећи, да је његов вијек окупљао око 
себе све родољубе и научењаке, да проводе његове замисли. У 
ситницама се није губио. 

Споменем ли, да је Штросмајер уза свој умни рад за своју 
домовину у најразличније циљеве пораздијелио око шест мили- 
јуна круна (динара), мислим, да ће се још боље моћи разумјети 
његово значење за Хрватску. У њега се нашло срца, духа, мисли 
и великашке, управо краљевске дарежљивости, па није никакво 
чудо, да је свагда, до последњега свога часа био пријатељ ве- 
ликих мислилаца, а одлучан противник фарисеја. Као човјек је 
осјећао угризања црва, али га то није могло зауставити у раду. 
Ако и није код куће свагда налазио оно поштовање, које је за- 
служио, он је у срцу носио љубав за свој народ и њему тражио 
да осигура мјесто у културном свијету. 

Може се готово рећи, да га је Бог чувао до крајњих међа 
људскога вијека, да види, какви ће успјеси бити од његова 
рада. Деведесету је годину навршио; успјеси његова рада били 
су већ осигурани и он се могао преселити од нас оставивши 
нас сироте без оца, али са задужбинама, које ће му чувати у 
народу вјечни спомен. 


Загреб. 
Ог. Ђ. Шурмин 


МАТИ 


— ВЕРЕСАЕВ— 


Јутрос сам ишао по улицама Старе Дрезде. У души ми је 
било непријатно и некако незгодно: ишао сам да гледам њу, 
прослављену Сикстинску Мадону; њој се сви диве, срамота је 
њој се не дивити; међутим, безбројни снимци, које сам ја виђао, 
доводили су ме у праву недоумицу, чему се ту може дивити; 
мени су се свиђала само два анђелчића доле. И ето, — ја сам 
знао, — да ћу с поштовањем стојати пред сликом, и с пажњом 
гледати у њу, гледати непрестано и старати се да навучем на 
себе подесно расположење; а пркосни ђаво ће се у души под- 
смевати и говорити; „ја се не стидим ничега, — не свиђа ми 
се: "на то-ти јељи“ 

Ушао сам у Цвингер. Велике су сале одозго до доле по- 
кривене сликама. Очи се растрче, не знаш у шта да гледаши 
тражиш у каталогу спасоносне звездице, које означавају „до- 
стојно поштовања“. Ево великих врата, која воде у северну собу 
на углу. Пред очима затрепереше познате контуре, јасне боје 
одела... Она! С непријатним, готово непријатељским осећањем 
ушао сам у собу. 

Усамљена, у великом раму, који лични на иконостас, а по- 
лази још од пода, висила је на зиду слика. С лева, с великог 
прозора, који је био полупокривен црвеном завесом, падала је 
светлост. На малом дивану и код зида седели су и стојали људи 
и тупо с поштовањем бленули у слику. „Другови по несрећи!“ 
— помислим ја, смејући се у души; али се одмах пожурим да, 
угушим у себи тај смех и с озбиљним, посматрачким изгледом 
станем код зида. 


МАТИ - 101 


И одједном, — неприметно, неосетно, — све унаоколо као 
да поче ишчезавати; нестаде људи и зида, нестаде украшеног 
иконостаса; све више се губише у магли старац Сикс и кокетна 
Варвара, као да су се стидели и осећали да нису потребни 
слици. И усред те магле јасно су се видела два лица, — мла- 
денца и матере, — и пред њиховим животом све унаоколо било 
је бледо и мртво... Он, скупивши усне, великим, страшно-ве- 
ликим и страшно-црним очима пажљиво је гледао више глава 
у даљину; те су очи виделе у будућности све: виделе су фа- 
рисеје, који су устали да заштите поредак, и издајицу — при- 
јатеља, и чиновника — судију, који је прао руке, и народ, који 
је викао „распни га!“ Да, он је видео тим проницавим погледом 
како ће да стоји под трновим венцем, избраздан шибом, с лицем _ 
унакаженим увредама, као тамо кроз неколико сала на малој 
слици Гвидо Рени... 

И поред Њега — Она, озбиљна и замишљена, с округлим, 
девојачким лицем, с челом замагљеним велом предосећања. Ја 
сам гледао, гледао, и мени се чинило — Она је жива и вео 
час наилази, час силази с њенога младог, милог лица... Ду 
уму се бесмислено понављао почетак потписа, који сам доле 
прочитао: 

„Еесе Кааећо алпопас! пел...“ 

— Шта је то тамо доле, јаје: — питао је нечији женски 
глас из мртве, бледе магле. 

— То је папска тиара, — одговори мушки глас. 

А вео се уздизао и понова спуштао на чисто девојачко 
чело. И сва Она била је пуна живота, пуна љубави према жи- 
воту и земљи... И ипак — она није пригрљивала сина к себи, 
није се старала да га заштити од будућности; она је, напротив, 
грудима истицала њега на сусрет тој будућности. И озбиљно, 
сконцетрисано њено лице је говорило! „Настала су тешка вре- 
мена и ми нећемо видети радости. Али потребно је велико дело, 
и блато Њему, што он то дело узима на себе!“ И лице њено 
«се светлило страхопоштовањем и поноситом гордошћу према ње- 
говом подвигу. О кад се сврши подвиг... Кад се он сврши, 
њено срце ће препући од материнске туге и крв ће из њега 
истећи. И она је знала то... 

У вече сам седео на брилевској тераси. У души ми је било 
тако, као да се у животу десило нешто врло важно и нарочито. 
У ваздуху је пиркао априлски ветрић, пупољци на дрвећу су 


со Ија ЗЕН АВИН ри с ЕР зеко. илдиај 4 42 Зи тај 
РИВАЛА Поа А а не 22 
у “о ~ РРЛУХ МЕ 


102 ДЕЛО 


бујали, с оне стране Елбе на нагубу обале се зеленела про- 
летња трава. Сунце је зашло, запад је био покривен неранџа- 
стим велом, град се огртао плавичастом маглом. По мосту преко 
Елбе, високо, као по ваздуху, пројурио је воз, опцртавајући своју 
црну силуету у неранџастом фонду вечерње светлости... Ја сам 
седео и одједном ме обухватила светла радост, која уздиже 
душу, — радост и гордост за човечанство, које је умело да 
створи и да уздигне на висину такво материнство. И нека се 
у мртвој магли чују само плашљиво јецање и речи прекора, — 
постоји Она, постоји тамо, у ономе фантастичном четвороугао- 
нику Цвингера, и, док она постоји, вредно је и весело живети 
на свету. И мени, невернику, хтело је се да се молим Њој. 

Смркавало се. Ја сам ишао кроз пијацу од Августовог 
моста. На небу се оцртавала два црна, као почађала шиљка 
цркве св. Софије. Ево и њега, ћутљивог Цвингера. Његови су 
прозори тавни, унутра тишина, ни живе душе. И мени би чудно, 
— зар и у тој соби може бити мрачно, зар се Њено лице не 
светли ; 

С руског 
М. Јанковићева 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 


РОМАН 
ХЕНРИЊА СЈЕНЊИЈЕВИЋА 
У 3 КЊИГЕ 
ПРЕВОД С ПОЉСКОГА 


ДРУГА КЊИГА 


(НАСТАВАК) 


Госпођа Броничова, која дотле беше већ дошла к себи, 
изјави, да се сад могу добити докази најпотпунији, и да ће 
се срце покојног пана Евстахија показати у ствари веће него 
што свет мисли. „Покојник је преко мере волео Линету, а такав 
човек не може бити рђав“. Њу, т. ј. госпођу Броничову, покат- 
кад је потсећао на Теодора, због тога јој је толико приолуо за 
срце. Био је до душе каткад у толико грубљи у колико Теодор 
пријатнији, али су оба били честите душе, о којима ће сам Господ 
Бог најбоље суд изрећи. 

После се окрете Линети те јој напомену да ће јој најмање 
узбуђење изазвати бол у слезини, те да пази да не дадне маха 
урођеној јој осетљивости. Осећајући да је и њега и Линету први 
пут сад снашла жалост Завиловски јој стаде љубити руке. 

Овако расположење прекиде први Каповски, који рече, као 
да размишља о несталности људских ствари: 

— Радознао сам шта ће госпођица Завиловескова учинити 
са толиким чибуцима старога Завиловскога 

И одиста стари племић имао је толику збирку лула да би 


104 дало а 10 


било доста за цео град, и некада је, зато што није марио за 
цигаре, скупљао око себе љубитеље пушења на чибук. Али брига 
Коповскога за лулама не би умирена, јер у тај пар Завилов- 
ском дође писмо од Полањецког којим се потврђивала вест о 
смрти старога, и он сам звао на погреб, а опет и зато што се 
и Основски са женом поче спремати да оду до Јасмјења. 

Остаде на том да се сви крену у град, где ће госпође 
успети да покупују разне ситнице ради жаљења, а сутра дан 
на дан погреба да буду у Јасмјењу. Тако је и било. Завиловски 
оде у свој стан да однесе ствари и да припреми црнину, а после 
оде до Полањецких, држећи да суи они дошли од Бигјелових. 
Слуга му рече да је јуче био ту само господар, али је одмах 
отишао у Јасмјењ, близу кога је пре две недеље или најмио 
стан или купио кућу. Чувши то он се врати вили Основских 
да бар вече проведе са заручницом. У претсоби се зачуди то- 
новима Штраусова валцера који долажаху негде из дубине дома, 
а кад у најближој соби наиђе на госпођицу Ратковску и поче 
је питати ко свира. 

— Линета са господином Коповским — одговори му она. 

— А зар је Коповски још туг 

— Дошао је пре четврт часа. 

— А Основеки! 


— Нису се још вратили из града. Анета набавља тамо што 
треба. 


Први пут осети сад Завиловски да је незадовољан са Ли- 
нетом. Он је знао да јој покојни стари племић није био ни род 
ни помози Бог, па ипак му се учинило да ни најмање није било 
време згодно за свирање с Каповским у четири руке. Учинило 
му се да ту недостаје укуса. И госпођа Броничова која је умела 
читати с лица, погоди тај израз шта значи. 

— Линета је била страшно узбуђена и заморена — рече, 
чим уђе, а њу ништа тако не узнемирује, као музика. Страшно 
сам се узнемирила, јер је одмах стало чупати по стомаку, у том 
баш и господин Коповски и ја сама рекох да одсвирају штогод. 


Они одмах престадоше свирати и немили израз ижчезе са 
лица Коповскога. У тој је вили било за њега много свежих 
драгих успомена. У сумрак поче под руку са Линетом шетати 
по собама, и задржавајући се час овде час онде, сваког се тре- 
нутка сећао по чега год. 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦЕКИХ 105 


— Сећаш ли се — говорио је у њеном атељеу — ту си 
ме при сликању ухватила за чело, да ти окренем главу и тада 
сам те први пут цмокнуо у руку. А кад си рекла: „разговорите 
с тетком“ не само да сам изгубио присебност него ми стало 
било и дисање... Мила ти моја, драгана моја... 

А она му одговори: 

— А како си онда био пребледео! 

— А како и да не пребледим, кад ми срце стало од уз- 
буђења. А и пре сам те тога неограничено волео до лудила. 

Госпођица Кастели подиже очи горе и мало после рече: 

— Како је то све красно! 

— Шта, Линетог2 

— Што све то почиње некако тако као каква проба, као 
каква игра, па се некако тек улети и клопка хоп! 

Завиловски је поче притискати на груди па рече: 

— Дакле клопка! Онда ја моје девојче држим и не пуштам. 

После ходећи све тако под руку уђоше у велики салон. 
Завиловски показа на стаклена врата, па рече: 

— Наш балкон и наш багрем. 

Било је све мрачније и мрачније. Намештај у соби губио 
се у мраку. Овде онде од позлаћених рамова за слике одбијало 
се по нешто светлости, као какве очи да погледају у млади пар. 

— Волиш ли ти менег — упита је одједанпут Завиловски. 

— Ти знаш! 

— Реци: волим! 

— Волим. 

У тренутку је притеже силно на груди и поче говорити гла- 
«сом, који се променио од силног узбуђења, које је њиме овладало: 

— Ти просто немаш појма колико је среће у теби. Тако 
ми Бога, немаш. Ти не знаш како ја тебе волим. Живот бих 
дао за тебе. Цео свет бих дао за једну длаку из твоје главе! 
Ти си мени и свет и живот; ти си све моје! Ја бих без тебе на 
мах умро. 

— Седимо — шапну госпођица Кастели — тако сам уморна. 

Они седоше. Раменима се наслонили једно на друго, тако 
сакривени у мраку. Наста тренутак ћутања. 

— Шта ти је, ти сав дрхтиш:; — упита Линета. 

Али она сама, да ли заталасана успоменама, да ли покре- 
нута његовим осећајима да ли његовом близином, стаде живље 
дисати, зажмуре и сама поднесе своја уста. 


106 ДЕ 10 


Дотле је Коповски у оближњој соби зевао од досаде са. 
госпођицом Ратковском и старом Броничовом; али у тај пар се 
зачуше звуци оног валса, који је он мало пре свирао с Линетом. 

Кад се Завиловски вратио својој кући учинио му се његов 
момачки стан некако пуст и тужан, као нека циганска черга. 
без циља, о којој ни успомена не може остати. Он помисли да 
му се та златна Линета тако обавила око срца, да без ње одиста 
не би ни могао ни хтео живети. 

Сутрадан је био погреб старога Завиловскога, и то неиз- 
мерно велика пратња. Околна имања, будући ближе граду при- 
падала су људима јачега стања, који су лето проводили већи- 
ном на страни, а са истога разлога мало је остало и познаника, 
старога Завиловскога у граду. Али је дошла била маса сељака, 
која се тискала у цркви и погледала на мртвачки сандук као 
„да се чуде, како то да тако силан богаташ, који је имао толико 
земље и новаца и свега на свету, како то да он сад иде у земљу 
као који било сиромашак од реда. Други су опет посматрали 
госпођицу Завиловскову која „наслеђује тако грдно имање“. И, 
што ти је човек, не само момци, него и зрели људи, познаници 
старога нису се могли уздржати ни за време опела од размиш- 
љања: шта ли ће сад госпођица с тим милијунима, ' које јој 
остало за утирање суза. А било их је и таквих који су нага- 
ђали да ће и млади Завиловски бити наследник знатног дела, 
тог имања као блиски рођак, па се питали да ли тај срећни поета, 
сутра можда већ милијунар, неће престати да пише стихове. И 
држали су с некаквим необјашњивим задовољством да ће ве- 
роватно престати. 

Али је пажњу у главном обраћала госпођица Јелена. Ови 
су се чудили како је она подносила тај губитак, јер после 
очеве смрти остаде сама самцита, без ближих крвних сродника, 
као млади песник, па и без пријатеља, о којима се одавна пре- 
стала старати. Она је ишла за сандуком са лицем које се за- 
ливало сузама, али лицем мирним, како је код ње био обичај, 
нешто мало само леденијим него обично, а кад се вратила 
с погреба, причала је о очевој смрти, као да је оно било најмање 
пре неколико месеци. Даме из Авеновског летњиковца нису 
могле појмити да из ње говори силна вера, и да јој се на основу 
те вере, та смрт, поред оне коју је она преживела и која је 
њену душу ранила, учинила истина тужном али у исто време 
и као неки благослов, да она изазива сузе бола, али не и сузе 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 107 


очајања. И одиста стари Завиловски је умро побожно и ако 
нешто изненадно. Од како је дошао у Јасмјењ имао је обичај 
да се два пута недељно исповеда, те није био оскудан у вер- 
ској утеси. Умро је с бројаницама у рукама, у својој фотељи, 
а прво заспао лаким сном, болова није имао никаквих, јер су 
га његови свакодневни напади напустили пре неколико дана, 
тако да му се стала појављивати нада на скоро оздрављење. 

Приповедајући о том својим загушеним и монотоним гласом 
обрати се госпођица Јелена господину Завиловскому с речима: 

— Вас је такође често спомињао. Готово на један сахат 
пре него што ће издахнути говорио је: ако ви дођете до Буч- 
ника, код Полањецких, да вам одмах јавимо, јер би хтео да се 
пошто пото види с вама. Он вас је много ценио и волео. 

— Госпођице — рече Завиловски и примаче њену руку 
к устима — и ја га с вама оплакујем свом душом и свим срцем. 

И у његову гласу као и у речима било је нечег племе- 
нитог и искренога, и очи госпођице Јелене залише се сузама, 
а плач госпође Броничове разлеже се тако гласно, да није било 
бочице са мирисима, које Линета поднесе њој под нос, она би 
добила нервозни напад. 

Госпођица Завиловскова, и не обраћајући пажње на овај 
плач, стаде захваљивати Полањецкому на помоћи, коју је указао 
јер се он старао о свем оном што један погреб од ближњих сам 
по себи товари на ближњега, поред саучешћа у тузи ближњих, . 
који кога својега изгубе. Он је пак све те ситне бриге узео 
на се и са услужности, а и ради тога што се користио сваком 
приликом да се чим било забави да би се само отарасио раз- 
мишљања. 

Марина, није била на погребу, јер њен муж није желео да, 
се она излаже тегобама и замору, него је место тога правила 
друштво госпођици Завиловсковој код куће, тешећи је, колико 
се то могло. Она је желела да је поведе заједно с дамама из 
Основсковог летњиковца у Бучинек и да је задржи ту неколико 
дана. Полањецки потпоможе молбу своје жене, али госпођица 
је имала код куће своју стару наставницу и пријатељицу, те 
одби уверавајући Марину да јој у Јасмјењу неће бити тако 
тешко, и да баш сад првих дана не би хтела да га напушта. 

Зато оне опет из летњиковца Основскога, које су и иначе 
по наговору Швирскога намеравале да посете Полањецке, по- 
ђоше драговољно са својим познатима у Бучинек, у толико пре, 


108 дЕ Лл.О 


што је госпођа Бронпчова осећала воље да од Полањецких 
дозна подробније о последњим часовима старога Завиловскога. 
Марини је била врло занимљива госпођица Ратковска те је узе 
у своја кола, те се деси оно што се често у свету догађа: да 
ова млада жена и девојка осетише неку узајамну привлачност. 
У сетним очима госпођице Ратковске, у њихову изразу, у њеном 
лицу, „мирну“ како се изразио Швирски, било је такога нечега, 
по чем је госпођа Марина на први поглед познала и погодила 
да је то нека несмела природа, навикла да се повуче у се, али 
природа нежна и осетљива. С друге стране опет Ратковска се 
толико наслушала од младог Завиловскога о Марини (а наслу- 
шала се због тога што остале даме у летњиковцу Основских 
нису радо пружале ухо похвалама других) да, видећи по њеним 
очима заинтересованост и симпатију, на које по својој сиротињи 
и осамљеностп није била навикла, пристаде уз њу свом душом 
и срцем. На тај начин дођоше до Бучника већ као добре по- 
"знанице, и Швирски, који приспе са Полањецким, Основским и 
Коповским није морао бити много проницав да погоди да ће 
суд Маринин о Стевки бити на њену корист. 

Ипак је хтео да чује тај суд. Марина стаде показивати го- 
стима свој нови стан, који ће постати и њихова својина, пошто 
се Полањецки већ био решио да купи Бучинек. Разматрали су 
нарочито парк, у коме су биле необично старе беле тополе. Ко- 
ристећи се тим прелажењем Швиреки узе Марину под руку и 
при иовратку кући, кад се друштво разишло по разним алејама, 
упита је навалично: 

— Па, госпођо, какав је први утисак: 

— Не може бити лепши. Оно мора да је особито нежно де- 
војче! Потрудите се да је упознате. 

— Ја! А нашто тог Ја ћу учинити да изађем са бојом. Зар 
ви мислите да нећу то учинити; Само под условом: још данас 
и то у Бучнику. Немам ја већ времена да расматрам и да се 
размишљам. У тим стварима мора човек бити ризика. Данас ћу 
изаћи са бојом тако, као што ту пред вама стојим. 

Госпођа Полањецка се стаде смејати мислећи да се он шали, 
а он одговори: | 

— И ја се смејем, нема у том ничега тужнога. Не мари 
ништа што ће бити баш на дан погреба старога Завиловскога; 
ја нисам човек од предрасуда. Чак на против, у нечем јесам и 
ето верујем да ће све бити добро што пође из ваше руке. · 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 109 


— Али то није из моје руке. Ја сам се с њом тек упознала. 

— Мени је све једно. Целога сам се својега века бојао 
женскиња, а ове се баш ништа не бојим! Она просто на просто. 
не може бити незахвална срца. 

— Не, и ја мислим да не може. 

— А, ето, госпођо. Ако пристане целога ћу је својега века 
носити ту (и показа где срце стоји), а ако не прими... 

— Шта онда; 

— Онда ћу се затворити и кеколике недеље сликаћу од. 
рана јутра до мркла мрака. Али мислим да ће морати пристати. 
Поуздан сам у то да она за оног женског Петка, онога Ко- 
повскога, не мари. Она је на овом свету сама и сирота, а мени 
ће учинити доброчинство за којећу јој остати захвалан целога 
свога века, јер сам ја у основи добар човек, па се бојим да не 
покварим. 

Марина тек тада опази да Швирски можда говори озбиљно, 
те му одговори: : 

— Ви сте заиста добар човек, али се нећете покварити. 

Он одговори врло ватрено: 

— На против. Могло би се тим завршити. Према вама ћу 
да будем искрен. Да ли ви мислите да сам ја тако срећан, као 
што изгледа да сам. Верујте, да нисам. Стекао сам неки грош 
и славе — то је истина. Али међу људима нема човека који је 
пружио руку за каквим идеалним женским створењем, као ја што 
сам. Па шта Наишао сам на вас, на госпођу Бигјелову, можда, 
још две три, красне, истините, умне и чисте као суза... Допу- 
стите! Не ласкам вам, а ово што ћу за овим рећи, нећу кри- 
тиковати, него само да откријем свој бол. У нашега женскиња 
нашао сам толико онога што се зове шик, толико простих и 
плитких душа, толико саможивости, толико незахвалних срдаца, 
толико лутака од картона, толико неискрених аспирација, да бих 
од тог могао да се поквари десет пута бољи човек од мене. 

После мало додаде: 

— Она ми се чини друкчијом: тиха, блага и врло честита. 
Дај Боже да је таква и у самој ствари и да ли хоће. 

Дотле госпођа Броничова сподби Полањецкога без околи- 
шења па опучи говорити а очи к небу издигла, 

— 0, да! Он ме подсетио на моје младе године, и ако ви 
видите да су се наши односи били прекинули на дуже време, 
ипак сам му ја остала пријатељица до краја живота. Мора да 


110 ДУЕЛ О 


сте слушули о том... Али не! Нисте могли слушати, јер нисам 
нигде и ником о том говорили., да је од мене само зависило да 
ја будем Јелена мати. Двапут ме тражио, и оба сам га пута од- 
била. Ценила сам га и волела и сувише, али ћете разумети да 
младост тражи друго нешто, оно што сам нашла у мојем Тео- 
дору... 0, да! Једном је то било на Исхији, а други пут у Вар- 
шави. Овога је то веома болело — али шта сам му могла учи- 
нити: Кажите правог 

Полањецки није имао ни најмање воље да одговара на то 
ни искрено ни неискрено: шта би учинио да је било на месту 
госпође Броничове, те рече: 


— Ви сте вероватно желели да ме што питатег 


— Да, да! Хтела сам вас питати о његовим последњим ча- 
совима. Јелена рече да је брзо свршио, али ви као тако близак 
сусед, мора да сте га погодили, можда сте упамтили шта је 
говорио, можда знате какви су били његови последњи смерови 
и мисли. Немам у том никаквог нарочитог интереса. Нема ство-. 
рења које би било мање лично незаинтересовано. Не знате ви Ли- 
нету! Али стари ми је обећао да ће младому Завиловскому оста- 
вити своја добра у Познању. Ако није одржао обећање нека му 
и: Господ опрости као што му и ја праштам. Истина имање не 
значи Бог зна шта. А и ко је дао бољи пример како се не гледа 
на имање, него Линета. Да није тако, она не би одбила такве 
партије, као што су били Јао Колимасао, или господин Кана- 
фаропулос. Ви сте зацело слушали о господину Уфињском. Он 
је такође тражио Линету. О, драги господине, ако је ико ишао 
за имањем, ми баш нисмо! Али не бих желела да моја Линета 
икада помисли да је штогод жртвовала, јер онако међу нама 
речено она ипак жртвује, а ако узмемо како остали свет цени, 
жртвује веома много! 


На то Полањецки, како га је Бог дао жустра, а наљућен 
последњим речима госпође Броничове, одговори: 


— Нити сам познавао маркиза Јао Калимасао, нити тога 
господина Канафаропулоса, али у овој ствари ове титуле звуче 
ми мало чудно. 


Допуштам да госпођица Кастели полази за Завиловскога, 
из љубави, али је ту искључена свака жртва. Ја сам, госпођо, 
човек отворен и говорим онако како мислим. Да ли је Зави- 
ловски и практичан човек, сасвим је друга ствар, али Завиловски 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ | 111 


не зна и не пита шта доноси госпођица Кастела; ви потпуно 
видите шта он уза се има, баш и у том светском погледу. 

— Па ја видим да ви и не знате да Кастели воде порекло | 
од Марина Фалијера... 

— Зацело, госпођо, нити сам ја то слушао до сада, нити 
ико живи. Рецимо да за мене и за вас такви погледи немају 
значаја, кад сте већ и сами рекли: како госпођица Линета чини 
жртву по том како то свет сматра, ја ћу бити тако слободан да 
вам опонирам и да вам речем како су, не говорећи о таленту 
Завиловскога, они једно за друго партија. 

По његову гласу и лицу могло се видети: ако госпођа 
Броничова не би остала на том, што јој је он рекао, да је готов 
био да говори још отвореније; али је госпођа Броничова имала 
више стрела у својем тоболцу, те одмах шчепа руку Полањец- 
кому, протресе је јако и повика: 

— Ах како сте ви добри, кад се тако силно заузимате за 
господина Игњата, и како вас само за то волим! Али против 
мене њега није потребно бранити, јер сам и ја веома заволела 
њега, као да ми је рођени син. Кога ја имам на овом свету до 
њих двоје, а ако распитујем: да ли не знате о каквом било 
распоређењу, које је учинио стари са имањем, то једино из 
љубави према Игњату. Знам да стари људи радо одлажу и од- 
лажу, као да би се тиме могла и смрт одложити. Али, госпо- 
дине, смрт сене може одложити! Не, не! Само Јела неће учи- 
нити ништа са свима тим милијунима!... док Игњат!... он би 
могао тек раширити крила... Мени и Линети стало је пре свега, 
до његова талента. Али кад би било што од онога. 

— Шта вам ја могу рећи — одговори Полањецки. — Да 
је стари мислио на Игњата то је за мене ствар несумњива, а 
казаћу вам и зашто. На неких десетак дана пре смрти наредио 
је да се донесе неко старо оружје, да ми га покаже, при чем 
се окрете ћерци и чуо сам да јој је овако говорио: „Ово не 
вреди у тестаменту помињати, али после моје смрти подај то 
Игњату, теби на што ће“. Из тога изводим да је већ или 1о- 
менуо што у завештању за Игњата, или је о том мислио. Више 
ништа не знам, јер га нисам ни питао. Ако буде каквог новог 
завештања, за дан два знаће се, а госпођица Јелена зацело га 
неће скрити... 

— Познајете ли ви добро ту честиту Јеленуг Али, да, да; 
ви је не можете знати као ја, аја за њу могу јамчити. Немојте 


24 др о ИНЧА зу а СУ на си а -4 


112 


никад преда мном посумњати у њу! Зар она да сакрије заве- 
штање! Она то никад не би учинила, господине мој! 

— Будите тако добри да ми никад не приписујете мисли, 
које нису биле моје и којих се ја клоним. Завештање се ни у 
којем случају не може скрити, јер се прави пред сведоцима. 

— Па ето и не може јер се прави при сведоцима. Поуз- 
дана сам у то да се не може сакрити. У осталом стари је тако 
волео Линету, да не би заборавио на Игњата, макар и ње ради 
само. Он је носио на рукама, кад је била ето оволичка... 

Ту госпођа намести шаку над шаком тако, да би могла 
показати Полањецкому колика је била онда Линета, а мало за 
тим додаде: , 

— А можда није била ни толика ! 

После тога вратише се осталому друштву, које свршивши 
прегледање парка пође на обед. Полањецки је гледао у лепо 
лице госпођице Кастели и помишљао да је морала бити и онда 
дивно дете, кад је стари Завиловски носио на рукама. После 
се сетио покојне Литке, коју је он сам носио на рукама те ће 


запитати: 
— Знате ли се ви одавна са покојним Завиловским 
« — 0, да! — одговори госпођица Кастели. — Имаће, Бога 


ми... четири године... Тето, колико ће бити од кад се знамо 
са старим Завиловским : 

— 0 чем ли та заљубљана главица мисли! — повика го- 
спођа Броничова. — Ах, господине Полањецки, како је то срећан 
век, како срећно доба! 

Дотле Швирски, седећи поред госпођице Ротковске, осе- 
ћаше: како ће много теже ићи да испуни обећање, које је дао 
госпођи Марини, него што је он мислио. Сметало му је друштво 
а још више неки немир у срцу, те никако није могао да дође 
до оне слободе, којом се увек кретао. „Помисли — говорио је 
у себи — та ја сам већа страшљивица, него што сам замишљао!“ 

И некако није му ишло. Хтео је бар да припреми земљиште, 
а говорио је о сасвим другом чем, него што је желео. Опазио 
је да је у госпођице Ратковске леп врат, са неком бисерном 
бојом око ушију, и да јој је глас био веома звучан, али је 
опазио да од тога постаје још несмелији. По обеду цело дру- 
штво остаде, као у инат, заједно. Даме су биле прилично замо- 
рене од пратње, а кад један час доцније госпођа Анета изјави 
да је време повратку, осети да му је и криво и нешто лакше. 


у ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 118 


„Није моја кривица — помислио је — ја сам баш имао 
тврду намеру.“ 

А кад су даме већ седале у кола оно осећање лакнућа 
претвори се у жаљење самога себе. Помислио је на своју са- 
моћу, да нема коме да преда ни славу, ни имање, помислио је 
на своје осећање према госпођици Ратковској, а нада, коју је 
она у њему будила, од искрене симпатије којом је према њој 
задахнут био од првог виђења — и у последњем тренутку 
се осмелио. 

Он пружи руку госпођици да је води колима, па рече: 

— Молио ме господин Основски да допаднем још који пут 
до његовог летњиковца — и врло добро! Зацело ћу доћи, али 
с четкама и палистром. Тако бих волео да снимим вашу главу !... 

Ту прекиде тражећи начина како би наставио да дође до 
оног до чега му је било стало, али кад опази да му се ваља, 
журити јер недостаје времена. Али госпођица Ратковска оче- 
видно не навикнута да се ма ко њоме интересује запита зачуђена. 

— Мојуг 

А Швирски живо нешто загушеним гласом рече: 

— Допустите да будем ваш одјек да и ја поновим ту реч. 

Госпођица Ратковска га погледа као да не разуме о чем је 
реч, али у тај мах је госпођа Анета позва у кола, те Швирски 
једва доби времена да јој стисне руку и да рече. 

— До виђења ! 

Кола се кретоше. Разапети штитови од сунца већ скрише 
лице госпођице Ратковске, сликар отпрати очима кола што се 
удаљаваху и већ задаваше самому себи питање: 

— Да ли сам се ја изразио: 

Био је уверен да ће госпођица Ратковска целим путем ми- 
слити о том што јој је он рекао. Говорио је сам себи да се добро 
држао и да се добро користио њеним питањем. У том погледу 
био је задовољан собом, али му је у исто време чудно било што 
то он сад не осећа ни велике радости ни великога немира, и 
што некако тупо осећа као да му још штогод недостаје. 

Учинило му се да је мало узбуђен према тако судбоносном 
тренутку. И замишљен се врати од капије у кућу. 

Госпођи Полањецкој, која је издалека мотрила на њихово 
растојање гореле су уши од радозналости, али и ако јој муж 
у тај пар није био у соби не смеде прва запштати него Швирски 
то питање прочита само из њених очију, те одговори. 

Дело КЊ. 36. 8 


114 ; | и 130) 


— Свршено, госпођо. Истина не сасвим. Није било згоде 
за опширнији разговор, те ми није дала одговора, не знам чак 
да ли ме је и разумела. : 

Како Марина није опазила у њему ону живост, којом је 
пре тога говорио и то приписивала узнемирености, хтеде га мало 
утешити, али то омете Полањецки, који баш тад уђе. Стаде се 
и Швирски праштати за полазак, али пошто хтеде прво да за- 
довољи њену радозналост, па да иде, не осврте се на то што 
је ту и Полањецки, рече: 

— Свакако ћу сутра бити у Основских, или ћу писати; 
надам се да ће одговор бити како треба. 

Врло усрдно пољуби руку госпођи и убрзо је био на путу, 
у сивом диму од дувана и удубљен у своје мисли. , 

Као сликар, он се тако навикао да схвати све сликарске 
разнолике ситнице, које му пред очи излазе, те је то и сад чинио, 
али некако узгрег, без нарочитог запажања као да то чини тек. 
површином мозга. | 

— Па шта је, болан Швирог — говорио је сам себи. — 
Шта се то с тобом дешава» Да се ниси побојао својих двадесет 
и пет година те не смеш да прескочиш тај ров: Зар није било 
оно што си певао јутрос рано. Где је твој напон; Где твоје 
весеље # Жениш се, разумеш ли, стара момчино 2 Но, најзад и то! 

Али је то било узалудно његово наморавање себе самога. 
Онај унутарњи човек оста хладан: појмио да то што му се де- 
сило треба да је срећа, али он тога није осећао. 

Стао се све више чудити. Изгледа да је учинио све са. 
својом умешношћу и вољом. Нит је био дете, нити плашљивац 
нити хистеричан да не би сам знао шта хоће. Кад једном смисли 
да ће нешто бити добро — онда он не мења план. Госпођица 
Ратковека остала је исто оно умпљато чељаде, и што га не за- 
грева сад јаче мисао: да ће она бити давно жељено његово 
„женче.“ Што се надаше, које већ прелази у стварност, пе прет- 
вори у радовање, него му негда у дубини душе оставио нешто 
као неки облачак : 

— Оно што сам ја њој зборио — мислио је — могло је 
бити исправно, али сухо испало. Ђаво да ме носи, ако не буде 
било сухо, а уз то и непотпуно. Просто на просто још нисам 
сигуран и не осећам да је све извршено. 

Ту му сликарски утисци прекидоше ток мисли. У једној 
оближњој пољани полегале овце, па онако у даљини, а сунцем 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ | 115 


"обасјане учинише му се на оном зеленом тлу као пламенови, 
сјајни и златом опточени. 

— Баш су те овце нека небеска створења. Импресионости 
имају мало права, али, ђаво нек их носи ја се женим, — мрмљао 
је Швирски. 

Он, се врати својим мислима. Да!... Има разних тих мисли, 
које човек не би хтео да има, али има и осећаја, које не би 
хтео да окрене у изразима мисли. То је било и са Швирским. 
Он није заволео Ратковску, и то је био готов, прост одговор 
на сва питања, која је себи задавао. Он га је отуривао, колико 
је год могао. Није хтео признати да би узео ту девојку само 
зато што је имао јаку вољу да се жени. Трудио се да проту- 
мачи зашто да не осећа ствари, које су већ свршене, а то је 
било заваравање. Он није био заљубљен. Други .су људи дола- 
зили до заљубљења само помоћу женскога, а он осећањем љу- 
бави у своме срцу хтео је доћи до жене. Други су имали бо- 
жанство, па зидали за њега храм, он код готовог храма хтео 
је да нађе и божанство за њега, не што би осећао да му треба, 
него што би то тако лепо пристајало тој архитектури. И сад је 
познао како то да је јутрос дисао таквом топлином, а сад остаје 
хладан. 

Његово чуђење мало помало стаде прелазити у сету. Сад 
је размишљао да би може бити учинио био много боље да је, 
уместо да размишља о жени, уместо да прави којекакве тео- 
рије, да је просто узео прву згоднију девојку на коју наиђе, 
а која би му била по срцу и души. Сад је схватио да човек 
воли ону у коју се заљуби и не дотерује се она никаквим напред 
постављеним теоријама о љубави, јер се та љубав, као и деца, 
добивају од жене. Сећао се како му је још у Риму Полањецки 
причао о неком младом лекару, којега је нека обична лутка 
отурила, те је говорио: „Знам ја каква је она, али не могу душе 
своје од ње одвојити.“ То је била љубав, силна као смрт. Тај 
је волео!... Не зна се како и зашто му падоше на ум го- 
спођица Кастели и Завиловски: Он се сећао како је овога 
лице било као с оног другог света, каквог га је виђао у вили 
Основских. 

И опет се пробуди у њему артиста, који је услед толикого- 
дишњег навикњавања улазио у човека и онда кад је човек ми- 
слио о стварима сасвим десете врсте. У тренутку му паде на ум 
госпођица Ратковска, па он сам, па лице Завиловскога и оно 


5 К 5 


паса беј пи ве ај 


116 


што је представљао његов израз. Као нека оваплоћена халуци- 
нација..., али још нешто... нешто још етварније. 

Стресе се наједаред. 

— Чудновато — помисли — то је трагична глава! 


ХН Е 


Неколико дана доцније Завиловски, на позив Полањецкога, 
оде с овим у град. Млади песник није никако волео да напушта, 
вилу Основских, али га је позивала госпођица Јелена, да при- 
суствује отварању тестамента њенога оца. Он, Полањецки и за- 
ступник старога Завиловског, адвокат Конуловић оду у Јасмјењ. 
Кад је после два дана у писму Линети Завиловски само излио 
своја осећања, а ни речи није поменуо о тестаменту, госпођа. 
Броничова, коју су ти изливи раније одушевљавали, сад тајно 
призна Анети: да је прво и прво такав начин писања заруч- 
ници управо глуп; а друго да има „диејуцие сћозе де Топеће“ 
у таквом као нарочито удешаваном прећуткивању о тестаменту. 

Истина прво је писмо било из града, а друго после до- 
ласка у Јасмјењ, али је стара тврдила да је у оба случаја ва- 
љало да бар чекате своје надање, а ћутањем показивао је 
Линети да се ничему и не нада, и тако је просто вређа. 

Основски је тврдио томе на супрот: да Завиловски пре- 
ћуткује своја надања просто из деликатности према Линети, и 
стога дође између њих до мале препирке из које изађе то: да 
људи у опште имају сасвим наопаке појмове о логици и де- 
ликатности. 

— Да и о логици; можда није ваша кривица што сте такви, 
али сте такви, мој Јувјо, сви ви људи! 

Она не остаде да се скраси ту и после два дана нађе какав 
било изговор те оде у град, да се обавести о том шта је с тим 
тестаментом. 

Враћајући се сутрадан она довезе са собом госпођу Маш- 
кову коју је нашла на станици, а која је желела да се види са, 
„том милом госпођом Анетком“, а донесе и вест да се није 
нашло никакво ново завештање старога давиловскога, и да је 
по оном ранијем једина наследница свега огромнога имања гос- 
пођица Јелена Завиловека. Ту је вест донело и писмо Зави- 
ловскога на трећој страни, које баш тада прими Линета, а то 


| 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 117 


је тако поразило госпођу Броничову, да јој је долазак госпође 
Машкове изишао из памети. 

Све је то било одиста веома чудно. Оне су се пазиле са 
Завиловским као с човеком који нема нигде ништа. Госпођица, 
Кастели постала је његова заручница онда кад није било ни 
спомена о каквим изгледима на тестаменат. То је било испрва 
под утицајем госпође Анете која је „подстицала жар код Ка- 
стели“ то је било под утицајем огромног утицаја који су про- 
извеле песме Завиловскога, под утицајем његове славе; због 
славољубља Линетиног и госпође Броничове, која се осећала 
задовољна толиким славољубљем, али која је искидана тим 
самим што је тај чувени Завиловски, који је обратио на се 
пажњу целога света, клекнуо пред никојом другом, већ баш 
пред Линетом. Било им је до гласа њенога: како је она могла 
да претпостави човеку с имовином човека који је имао само 
оно што има Завиловски. А кад се једном тако отисло онда и 
у животу са људима бива што п са стварима кад их речна ма- 
тица потхвати. Сад како тако, Линета постаде заручница За- 
виловскога, и да није било доцније овог изгледа, нико од њих 
ни Линета, ни Анета ни Броничова не би му замерили што 
нема ничега од наслеђа. Али је таква људска природа, зато 
што су никле те наде, и што су оне учиниле да Завиловски 
буде необично добра партија, сад кад је разагнао ветар ствар- 
ности нико се није могао одупрети осећању да је обманут. 
Једни су се инстински једили, други, као Каповски и г-ђа Маш- 
кова (која ни сама није знала зашта) осећаху потпуно задовољ- 
ство што је ствар такав обрт узела, али то осећање није могао 
избећи чак ни такав пријатељ Завиловскога, као што је био 
Основски. 

У последњем писму госпођици Линети Завиловски је из- 
међу осталога писао и ово: „Волео бих да сам највећи богаташ 
овога света, само тебе ради, али шта би ми то све било без 
тебе. Искрено ти велим да више и не мислим о том, а знам да 
и ти, која по земљи не гамижеш, не желиш да се због тога то- 
лико једиш колико и ја сам, А ја савршено ништа тако ми 
љубави моје! Кад се овако закунем, кунем се свим што ми је 
најсветије, и онда ми мораш веровати. Људима прете у овом 
свету свакојаки недостаци, али ти се ја кунем да ти нећеш 
ниједан осетити. Злато моје једино, чедо моје, госпођице моја!“ 

Линета показа то писмо Анети, Ратковској, а кад тетка 


Му 


118 ДдЕЛО 


дође и њој, њој нарочито. И ако се Завиловски није варао у 
њој бар у погледу тога, ипак кад се у вили Основских гово- 
рило само о том завештању, она је ћутала. Можда су јој само 
очи добиле онај пређашњи полусањиви изглед, можда се у 
углу њених уста негде купила бора кад се говорило о Зави- 
ловском, можда је увече с тетком разговарала много оштрије о 
том, кад би после општег опроштаја одлазила на спавање, али 
баш као створење „које не гамиже по .емљи“ пред људима 
није говорила о том. 

Кад Коповски оста једном на само с њом и поче разговор 
о том, она намести прво прст на своја уста, потом издалека 
према његовим устима у знак да о том не жели говора. Шта, 
више и госпођа Броничова је исказивала своје разочарање врло. 
пажљиво. Али кад није била у соби није могла одржати на 
устима нагомилану тугу на срцу, што је неколико пута одвело 
тако далеко да се умало није посвађала са Основским. 

Он је био избацио из своје душе оно осећање обмане, од. 
којега се ни сам у почетку није могао одбранити, те се старао 
свим силама да умањи слику катастрофе и докаже да је Игњат 
у опште изузетна партија, а да баш ни у финансиском погледу 
не стоји лоше. 

— Не мислим — говорио је — да би он престао певати, 
кад би био наследник старога Завиловскога, али би му само 
управљање тако огромним имањем заузело толико времена, да 
би његов таленат могао од тога претрпети штете. Ви се сећате 
како је Хенрих осми рекао, кад је неко од великаша насрнуо. 
на Холбајна: „Од десет сељака, кад ми прасне ћеф, направићу 
десет лордова, али не могу ни једнога Холбајна“, Игњат је 
изузетан човек. Вероваћеш ми да сам веома ценио Линету и 
иначе, али је она у мојим очима још више порасла од онога. 
часа, кад сам је познао каква је према Игњату... Бити нешто. 
у животу таквога човека то је судбина којој би многе позави- 
деле. Је ли, Анетог 

— Разуме се — одговори госпођа Основеска — да је мени 
најпријатније код човека који јесте нешто. - 

Основски јој одговори пола смејући се, пола озбиљно: 

— А зар ти мислиш да мене не тишти често што једна. 
таква жена, као што си ти, припада таквој нули, као што је 
господин Јосиф Основски. Али сад лека нема; што било, било. 
Уз то још та нула силно воли. 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 119 


После се обрати госпођи Броничовој: 

— А ви размислите и о том: да Завиловски има десетак 
петнаест тисућа рубаља, пи да ће му по смрти његовога оца, 
остати оно што је стари овом оставио. Сиромах неће бити... 

Госпођа Броничова махну главом презриво: 

— Па разуме се, Линета није гледала на богаство кад је 
пристала да буде његова. А да нам је до тога било ваљало је 
само да мрднемо прстом пи ето нам Кемафаропулоса... 

— Тетко, смилујте се! — завика смејући се госпођа Анета. 

— А још све није свршено — рече Основски. — Госпо- 
ђица Јелена и онако се неће удати, те ће имање неком при- 
пасти, ако не на Игњата, а оно на његову децу — у том је 
цела ствар. 

Видећи да госпођа Броничова још никако не диже главе, 
додаде: 

— Но, тето, остало је у Божијој руци. Игњат од тога није 
ни за длаку мањи. 

— Та наравно — одговори она нешто зловољно. — На- 
равно да то све ништа не мења. Завиловски је човек талентован, 
али је добио девојку преко свакога очекивања. 0 да, о том не 
може бити сумње. Разуме се да тај иметак овде не значи бозна 
шта, а људи и иначе веле да га је он не баш најчеститије 
увећао. Нека му се Господ смилује и опрости му што ме 0об- 
мануо, не знам зашто... И данас смо се ја и Линета молили 
Богу за њега... Тешко је ту наћи се! Волела бих да није имао 
обичај да говори неистину, јер можда им је то породична махна; 
и ја и Линета више бисмо волели да нам господин Игњат и 
није давао на знање да ће постати његов наследник... 

— Али молим, молим — прекиде је живо Основски — он 
то никад није чинио!... Допустићеш, тето, да је то и сувише! 
Није хтео ни да им иде; сами сте га ви на то нагнали. 

Али је госпођа Броничова већ узела била ђем на зуби 
ништа је није могло сад зауставити, те одговори још раз- 
драженије: 

— То он теби није давао на знање, а мени јесте. Ево Ли- 
нете па нека каже. Већ сам ти рекла: то на страну. Разуме се 
да то не мења ништа, ах ово мало реда, то није баш због тога. 
Ти ниси нигда био мати, те као човек, нећеш моћи да разумеш 
колико ми матере бриге имамо кад дајемо дете у туђе руке. По- 
знала сам тек сад да Завиловски, покрај свих својих врлина, 


о ДМ ~ КА ВВ А а ваја ибн 141 
120 ЉеЕЈЕ 6 


има набуситу нарав... Има! Ја сам све нешто у њему слутила... 
А, ако је тако, то је за Линету просто смрт... И сам господин 
Полањецки није другог мишљења... Сам Полањецки, његов вајни 
пријатељ (у колико људи могу да буду пријатељи један другом) 
дао је на знање, да је и његов отац био такав, и да је стога 


сишао с ума, што може бити наследно. Знам да господин Игњат. 


воли Линету (у колико људи могу кога истински волети) али 
да ли ће та љубав остати задуго; Да је он нешто мало саможив, 
то ми ни ти не можеш порећи (у осталом сви сте ви такви). 
Али немој се чудити ништа, што је мене у последње време нешто 
страх: да моје дете падне у руке саможивца, окрутна човека 
и битанге... 

— Ух! — повика Основски, обраћајући се својој жени — 
Тако ми твоје младости ово је да човеку заглуну уши! Ово је 
да човек полуди! 

Али је изгледало да госпођа Анета овај разговор посматра 
као на позорници. Она се и пређе забављала кад би се спо- 
речкала госпођа Броничова и њен муж, а сад је било куди 
камо забавније, јер госпођа Броничова погледа некако сажа- 
љиво на господина Основскога па настави: 

— А уз то та сфера!... Сви ти Швирски, Полањецки, Би- 
гјели! Сви смо ми били заслепили за тим Завиловским, али 
право да говоримо, да ли је то сфера погодна за Линетуг Тешко! 
Сам је Бог направио разлику међу људима, а отуда разлике и 
у образовању. Ти можда то и не опажаш колико треба (људи 
у опште за такве ствари немају очију). Али ја ти кажем да има 
ту разлика које на дуго и дуго остају. Зар си ти заборавио ко 
је Линета, па ако би њу нешто заболеле, главом би могла да 
плати. Помисли само, међу нама буди речено, ко су ти Пола- 
њецки, ти Швирски и све то друштво у којем се креће Зави- 
ловски и с којим он може погонити и Анету да живи. 

— А с те ми тачке примамо ствар; — прекиде Основски. 
— Добро! Хајд и с те! Пре свега ко је био стари Завиловски, 
ви добро знате, бар по вашем некадањем узајамном односу. Ако 
је реч о сфери, имам права да кажем да смо ми сви у погледу 
на Полањецке прави парвени и ту смо једнаки. Ја се не 
плећем ни у какве родослове, али кад их ви свећом тражите, 
нека, вам буде. Ви сте морали слушати о Швирскима да су кне- 
жеви. Она линија, која долази од Вјелкопољских, бацила је 
титулу али има право на њу. Ето шта су они. А што се тиче 


са у аи ар феаави оличава 
ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 121 


мене, мој зет је био свемоћним у Украјини, а откуд су Брони- 
чеви, ви лешше знате од мене. Ја нисам ни покретао то питање, 
али, кад смо овако сели, можемо да говоримо отворено. А ви 
знате и о Кастелима. 


— Кастели воде порекло од Марина Фалијера — повика 
разјарено Броничова. 

— Драга тетко, напомињим ти да смо сами. 

— Али зависило је само од Линете да буде грофица 
Колимасао. 

— „Га ује рамаеппе!“ — одговори Основски. — Знате ли 
ту оперетуг: У њој има и адмирал од Швајцарске. 

Госпођа Анета се тим жестоко забављала. Али Основском 
дође криво што је у својој сопственој кући додирнуо немиле 
успомене за госпођу Броничову, те додаде: 

— Али нашто све тог Ви знате како ја Линету силно 
волим и како бих желео од свег срца да се она покаже згодна 
за тог Игњата. 

Тим се сипало уље на ватру. Кад чу такву хулу, госпођа 
Броничова изгуби оно хладнокрвности што је још држало те 
повиче с новом силином: 

— Линетаг Да се покаже достојна Игњата Једнога... 

На срећу уђе госпођа Машкова те прекиде даљи разговор. 
Те ти Броничова умуче, као да јој се отсече језик, а Анета 
одмах стаде питати госпођу Машкову шта је с осталим дру- 
штвом и где их је оставила. 


— Господин Коповски, Линета и Стевка остадоше у башти. 
Њих две сликају а господин Коповски је забављао нас — одго- 
вори госпођа Машкова. 

— А чимег — упита госпођа Основска. 

— Разговором — и баш смо се насмејали до миле воље. 
Причао нам је како је неки господин Виж, знаменити херал- 
дичар њему опет причао: како има једна породица пољска чији 
је грб „столове ноге“. 


— Вар само једнаг... — промрмља весело Основски — 
Коповски су зацело такви. 


— А и Стевка остала у баштиг — упита госпођа Анета. 
— Да. Заједно нешто сликају. 

— Хоћеш ли до њих. 

— Па, хајд. 


122 ДЕЛО 


Али у тај мах слуга унесе писма, која господин Основски 
прими од њега и раздаваше. 

— За Анету, за Анету! Она има силну кореспонденцију... 
Вама госпођо (окрете се госпођи Машковој) за тетку... а ово. 
за Стевку... Неки познат рукопис... о сасвим познат... Ви 
ћете допустити да јој однесем то писмо. 

— Сасвим. Иди, а ми ћемо уопште прочитати наша. 

Основски узе оно писмо и пође ка стакленој башти загле- 
дајући га непрестано понављајући уз пут: 

— Ама откуд ми је познат овај рукопис!.., ово као да је... 
знам, виђао сам већ овај рукопис! 

У стакленој башти нађе њих троје како седе под великим 
екземпларом рода Агшп крај жута железна столића на ком 
је стајао каћунак. Госпођице су га прецртавале у сликарски 
албум. Коповски пак нешто преко обичаја ућутао па гледа преко 
рамена обеју госпођица у цртеж, а у устима му се пуши ми- 
рисна цигарета, коју беше извадио из скупоцене дувањаре. 

— Добар дан! — рече Основски. — Како моји каћунциг“ 
Лепи, је лиг Што ли су то неки особити цветови! Стевка, ево 
ти писма. Извини се господину и госпођици и прочитај, јер ми 
„се чини да ми је познат рукопис, а никако да ми дође у памет 
чиј би могао то бити 

Госпођица Ратковска отвори писмо и стаде читати. Убрзо. 
се промени у лицу, по челу јој се осу румен, па бледило, па 
опет румен. Основски је гледао у њу радознало, а она, кад. 
сврши, показа му уздрхталом руком потпис: 

— Ето од кога је. 

— А!... учини Основски, п одједном му би еве јасно. 

— Могу ли те замолити на реч, две. 

— Одмах, дете моје. Стојим ти на услузи — рече нешто: 
ревносно Основски. 

Изиђоше из стаклене баште. 

— Нас једва једном оставише саме! — чу се наивно Ко- 
повСКи. 

Госпођица Линета не одговори ништа него само узе са. 
стола његову дувањару и поче њом полако гладити по лицу. 
Он пак гледаше на ово дивно лице својим чудним очима, у 
којима се крило... Госпођица Линета је одавно знала шта јој 
ваља о њему мислити, за њу није било тајне у његовој беспри- 
мерној глупоћи, али ипак држање и несравњена лепота овога. 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ · 128 


глупака силан су уплив имали наову девојку крви италијанске 
на пола. Свако влакно из његове браде имало је за њу неки 
нарочити неодољиви чар. 

— Да ли ви опажате да нас од неког времена пазе као 
ни на кога другога — одговорио је даље Коповски. 

Она се правила као да не чује него је пи даље гладила 
своје лице дувањаром а кад је приближи чак до уста рече: 

— Ала ова кожа лепо мирише! Видите само како пријатно: 

Коповски узе дувањару али је притиште на своја уста и 
поче полако љубити оно место што је било на њену лицу. 

У тренутку настаде међ њима тајац. 

— Морамо ићи одавде — рече госпођица Кастели. 

Узе саксију са каћунком и хтеде је метути на степенице 
од стаклене баште, али то није могла учинити јер не беху во- 
по РаННУ 

Допустите да 1 — рече Коповски. 

— Не, не! — одговори она. — Пашће па ће се » разбити. 

Говорећи то она узе саксију обиђе ступњеве и оде на другу 
страну, где је између њих п дувара био узани пролаз, Коповски 
пође за њом. 

Она се тамо попе на једну гомилу опека мету саксију на 
највиши ступањ, али кад хтеде сићи стаде се рушити она го- 
мила опека под њеним ногама и она се стаде нијати. У томе баш 
тренутку Коповеки који је стајао иза ње ухвати је око паса. 

— Шта радите то! То није лепо! — поче она шаптати а 
груди јој се стадоше надимати, те њен топао дах купаше ње- 
гово лице. 

У место одговора он упи своје бркове у њена уста. Одје- 
данпут, она обви своје мишице око његова врата и не дишући, 
несвесно стаде љубити његова уста. 

Овако занесени нису ни опазили кад се Основски вратио 
кроз отворена врата сишао по мекој тли на стуфе и гледао их 
блед у лицу као крпа од силног узбуђења. “ 


(Наставиће се) 


ХРОНИКА 


Хрватека јубиларна сликарска уметничка изложба у Загребу 


(СВРШЕТАК) 


Мирко Рачки, који је интелектуално јачи од Ковачевића, 
својом композицијом „На вратима смрти“ (бтрфусћоп) и црте- 
жима пером из Божанске комедије Дантеове, дао је доказа о 
свом узвишеном песничком духу, о јако развијеном осећању 
уметника философа. 

Ттђ.усћоп „На вратима смрти“ је слика лепа по компози- 
цији, а узвишена по идеји. Она преставља човека који с болом 
у души напушта свој органски привремени живот и одлази из 
њега, с плачем. Скрхана од туге једна људска прилика прилази 
вратима вечности; у страни још стоје носила покривена белим 
платном и жртвеник с кога се диже дим од последњег прино- 
шења жртве. Оно бело платно пуно колорита има неколико лепих 
тонова плавкасто-зеленкастих. У овој магловитој атмосфери оба- 
вијена фигура младог и снажног човека, правилно развијена, 
стоји наслоњена на вратнице, очекујући с пуно туге свој улазак 
у вечност духа, чија га тајанственост плаши. Пријатни У те, 
који влада на овим сликама, ваздух пун сребрнастих, плавка- 


стих и љубичастих тонова, показују, да Рачки влада финим. 


уметничким осећањем, види и осећа богату колористичност ве- 
черњег ваздуха, и да је снажан и енергичан у извођењу за- 
мисли. На левој страни лрфбусћоп-а има један веома леп акт 
младића, који седи на обронку замишљен, добро колористично 
израђен, с врло лепим тоновима вечерњег осветљења. 


Ри 
.." с аЕВ 


РО ЕТ ИРА а | 125. 


Поред све своје оригиналности у идеји, Рачки је, као и 
остали хрватски сликари сувише конвенционалан. Он је вас- 
питан на извору западне културе, напојен идеализмом немачке, 
вагнеријанске п беклинске поезије која се битно разликује од 
наше народне словенске (јер јој корен није у народној поезији), 
те је и њега занела ова струја и он тамо тражи хране своме 
песничкоме духу. 

Словени потребују велике таленте и генијалне духове, који 
ће бити носиоци њихових идеја и тумачи народне поезије. 

Срећна је појава оваких младих идеалистичних талената 
у доба данашње хипер-реалистичног и декадентског идеализма, 
као што су Видовић, Мештровић, Рачки, који своје истините 
идеје, створене на поетској основици, изводе из ове свакидање 
реалности. 

замисао Рачког да илуструје велику класичну поему Дан- 
теову, колосална је и пуна крепког самопоуздања и песничког 
полета. Цртеж је слабији и њему се може много што шта 
замерити. 

Онај снажни, темпераментни и изврени пленериста у својој 
слици „На Кордуну“ и „Пре одборске седнице“ с прве југо- 
словенске изложбе, наш стари познаник Ото Ивеховић, појавио 
нам се сада много слабији, нешто усиљен, конвенционалан и 
једнолик. Необјашњено нам је, откуда код њега они слатки зе- 
ленкасти тонови баш тамо где је он био енергичнији, као на 
слици „На Кордуну“. На обема сликама „Крајолик-а“ осећа се 
опет нека, разнеженост. На слици пак „Косци“ има врло лепих 
и енергичних тонова, ту је сунчано осветљење на пшеничном 
жутилу и на белим фигурама сељака-косача изведено са неколико 
снажних потеза врло лепо. Унутрашњост једног сеоског дома, 
и једног дворишта калуђерског манастира две су врло лепе 
слике и одличне студије; на слици „На огњишту“ веома су лепи 
тонови чађавих зидова и гредица. Ивековић нам је овога пута 
дао и три добра портрета. На једном портрету веома је лепо и 
пластично израђена једна округла мрко-црвена столица са сре- 
брном табакером; она је израђена тако пластично да се чини 
као да излази из рама полу-фигура једног младог симпатичног 
човека наваљена на неукусно шарени диван, изгледа само као 
потребна позаднина овој столици п њеној скупоценој табакери. 
Овако добро — право уметнички — сликану мртву природу 


126 


нисмо скоро видели; само је она прогутала цео портре, који је 
декоративно сликан. | 

Чикош Бела појавио се је с веома мало и доста незнатних 
ствари, од којих је акварел „Данте и Матилда“ најлепши и по 
цртежу и по композицији и по богаству у бојама. На тој елици 
Данте са стене, испод које протиче речица, ословљава Матилду, 
која у ходу бере цвеће крај потока. Близу, па опет тако далеко, 
стоји песник према лепој девојци, која му прича о Беатричи. 
Овде је Чикош, веома срдачно, насликао једно међу најлепшим 
певањима Дантеовим. 

Два врло добра пастела студије с природе дао нам је 
Мелкус Драган с много мекоте и нежности у тоновима, (то двоје 
је пастелу и својствено) — „Предвечерје“ и „На изласку шуме“. 

Клеменс Црнчић одлични сликар воде и прави уметник у 
сликању природе, постаје театралан и као какав драматичар 
иде за крупним панорамским мотивима — сценама воденог — 
морског кретања у слици „Пљусак“, где узбуркани таласи па- 
дају преко неких стена у пенушавим млазевима. Млазеви су 
сувише компактни, тешки, и пре личе на ледене свеће. Јако се 
осећа да је слика увеличана скица: сви онп детаљи, који се на 
слици не могу унети због малог простора овде на слици недо- 
стају те се осећа празнина и декоративност. 

Целестин Медовић поред својих одличних студија мртве 
природе: грожђа, воћа, рибе, сардине, јутрењег доручка и не- 
колико портрета егзотичних Госпођица, којима под ружичастим 
пудером струји сок од малина и које имају харемско — бела лица 
и уснице од јагода, изложио је и своју велику композицију „Кру- 
нисање Владислава Напуљца“ и две композиције — скице за 
награду „Крштење Хрвата под краљем Томиславом“, од којих 
је једна добила прву награду. Код Медовића људи и жене из- 
гледају као егзотичне биљке, без темперамента и енергије. Живот 
његових модела је вечити празник, оне не скидају свилу и пудер 
досадно позирање и званичност. На слици „Крунисање Влади- 
слава Напуљца“ најбоље је израђена лепа плавокоса краљица 
у белој свиленој одећи, заваљена у столици, окренута од целог 
свечаног чина крунисања као да се он ње ништа не тиче; и 
она, се је, изгледа, предала уметнику, који је тако лепо нацртао 
елегантне линије њене грациозне фигуре и свилене материје. 
Сувишно детаљисање одвело је уметника од концентрисања и 
јединства у радњи; сваки делић на слици, сваки комад мате- 


“, УРА“ Цу УР Р" стУЦУР Ч" КРЕ | ДУР ДУР" , 749 5" 
ЈА линија и Ае 


Хх РОДНО ИСКА | 127 


рије и накита Медовић слика као слику за себе, и код њега је 
чињеница засебна у радњи. Овим претераним детаљисањем из- 
губио је Медовић оно што је на слици најважније; јединство 
тонова, јединство у хармонији боја, јединство у радњи, а пре 
свега преспективу. 

Али у сликању детаља Медовић је виртуоз. У осталом, код 
њега уошите, у целом његовом раду, огледа се виртуозност; исто- 
риског правца уметник често и несвесно упада у анахронизам, 
преносећи време и место историских догађаја из једног пери- 
јода развића историског времена у садашњост и због тога се 
готово код свију на сликама осећа театралност и дилетантизам, 
фигуре губе своју живост а радња природност. Све то вредиим 
за Медовићеве историјске слике. 

На скицама за конкурс све оно што није постигао у својој 
великој композицији и што је услед детаљисања изгубио, то- 
плије се осећа: сликано је широко, с много више претензија, 
срдачније и енергичније. 

зора Прерадовић и Бранко Шеноа и овом приликом, као 
и на изложби у Београду представљени су с много топлинеи 
вредноће. Од Владимира Бечића биле су две лепе слике с при- 
јатним тоновима, „Алеја,“ и један добар шфелеш „У послу“. 
Овај последњи рад представља једну жену са шавом у руци крај 
прозора осветљену пријатном дневном светлошћу. У ђачком оде- 
љењу било је неколико добрих студија и скица од Бранковића. 

Вајарски одељак јубиларне изложбе не може се похвалити 
многобројношћу излагача, бар не оноликом као сликарски, а 
нема ни своје омладине, јер је дилетантизам код скулптуре не- 
допуштен. Три уметника, најбољи на словенском југу и овом 
приликом многобројно су били заступљени. Прва огромна ствар, 
која при уласку у вајарско оделење скреће пажњу сваког по- 
сетиоца, то је велика г;упа — композиција „Философија“ од 
Роберта Франгеша“. Лепа тема за вајање, али тешка. Није до- 
вољно унети у извођењу предмета уметност своје технике, снагу 
и енергију у вајању облика, површина и линија, но треба, 
имати пре свега и проницавост духа, и топло срце. Треба бити 
философ. Без надахнућа и дубоких мисли дело постаје суво и 
празно. Овака висока тема својствена је длета и чекића једног 
Родена. Нежни и осетљиви, каваљер без мане Франгеш није 
способан да у грубом тону изведе грубости животне борбе, да 
им да ни оштрог облика у великој маси. Под његовим финим 


128 ДЕЛО 


урукавиченим прстима меке форме нежних дечијих главица, 
финесе у форми прсију меког женског тела и младићских плећа, 
добијају њежан, љубаван, побожан и светитељски израз. Благост 
Христа Спаситеља међу децом Франгеш јединствено ваја. Ону 
мекоту, питомост у изразима дечијих очију Франгеш је одличан 
анатом. 

Франгешов стари философ није дубоки мислилац. Конвен- 
ционална идеја философије представљена је у фигури старца, 
снажна и крепка, мускулозног, анатомски добро простудираног. 
Дебела непробојна материја покрива више од половине фигуре. 
Сукнена материја „философа“ подсећа нас на Зурбаранова Фран- 
циска Асиског. Круг који се креће у ваздушном — гипсаном 
полеђју око философа, почиње с две фигуре с једним човеком 
и једном женом, који се обгрљени држе. Тај шар губи се идући 
даље у рељефе меко моделиране, техником правом уметничком. 

Симболички хтео је Франгеш да представи живот и поче- 
так борбе у сједињењу човека са женом; даље развијање и по- 
ступност шара животног: материнство; труд и рад; плодови 
рада; разочарење са тугом и очајањем, сломљеност духа и опа- 
дање, старост. То су симболичке слике које прелазе старцу 
"испред његових душевних очију. Све је то уметнички модели- 
рано, одличном техником, али без духа, без философије. 

Кад је Клингер у Дрезди изложио свога Бетовена, ана- 
томски проштудирани акт, Роден је био у Дрезди и отишао је 
да види дело немачког мајстора, ћутећи он је обилазио и раз- 
гледао Бетовена. Али још више је гледао рељефе дечјих глава 
и фигура, које је Клингер такођер био изложио. Кад га је један 
од присутних упитао за мишљење, Роден је показајући на те 
рефеље, рекао: „Клингер је уметник; рељефи су веома лепи.“ За 
остало није ни речи рекао“. Клингер је Бетовена представио 
као телесно добро развијеног атлета. Тиме је хтео да симболише 
величину вредности његове музике. И Франгеш нам је свога, 
философа представио као атлета за то нам се они не допада 
толико. Али су за то његови рељефи уметнички рађени. Са 
много мекоте, топлине и срдачности моделирао је она лепа тела 
женска и мушка, ону мајку с дететом на прсима. 

Бацач камена добро представља идеју, како претерано фи- 
зичко развијање често пада на рачун интелекта. То је један 
идијот у потпуном развитку своје снаге. „Бацач“ је моделиран 
без замерке. С много фине француске духовитости израђен је 


Ме“ 


Хе ОН ИК А у 129 


ражљућени Пуран, пандан човеку идијоту. Франгешеве пла- 
нете „Четири годишња времена“ и „Исус пријатељ деце“ је- 
динствени су уметнички радови у југо-словенској скулптури, и 
ако носе на себи печат конвенционалности, утицај Париза. 
Оригиналнији међу својим колегама вајарима, талентиран 
уметник, мистичар, философ Иван Мештровић истакао се је овом 
приликом више но на југо-словенској изложби. Он је драги 
камен коме драгуљар још није, последњим чишћењем, дао сву 
сјајност; то је брилијант, који оригиналношћу својих идеја, 
својим стваралачким духом и надахнућем ствара од обичне мртве 
иловаче живот, који гипсаним очима даје духа и израза свога осе- 
ћања. Техника којом он влада је манирирана, импреспонистичка» 
то је техника Родена, Трубецког. Али техника је споредна ствар 
онде, где је дух и дубина мисли главно; где идеји ваља дати своју 
интелектуалност; где се уметник у иловачи индивидуално овапло- 
ђава. У рељефу „Рипебшт пиеггога ут“ израз огорчења: велика, 
снажна, кошчата рука човечанства грчевито је ноктима запарала 
стену. Оштре линије скелетних прстију, губе се у стени, правећи 
оштре површине форама. Моделирање је правилно и осећајно. 
„Медицинарка“ и „Моје пуце“ два су потртета, у којима, 
поред прецизности и апсолутне тачности, преовлађује декора- 
тивност. Уметник је хтео тим својим радовима да представи 
душевно стање двеју жена, девојке научарке и једног младог, 
заљубљеног девојчета. Једна је од тих на извору науке изгу- 
била своје идеале, и друга, пуна идеала и заљубљена, на из- 
вору је своје среће. Научарка је утонула у мисли о прошлости 
и будућности. Оба портрета чине на нас силан утисак. Под оном 
импреснонистички декоративно моделираном материјом осећа 
се куцање двају срдаца. Лице у медецинарке има пријатних 
оштрих линија које му дају озбиљан израз. Као таласи бујна 
расута коса скрива готово застиђени израз лица младог инте- 
ресантног девојчета. С много темперамента и душевне емоције 
моделирао је Мештровић ова два портрета. Његова брижна и 
нежна мајка с детенцетом на прсима одиста је леп споменик 
мајчиној љубави. Грчевито а опет лако држи га она голишава 
у своме наручју, бојећи се чисто да га не удави. Група је пуна 
лепих, осећајних и искрених линија и меких облика. Веома лепо 
и меко моделирана је коса на рељефу „Цурица“. У руци која 
подупире главу те младе осетљиве душе струји свежа румена 
крв, жилице и вене које су фино моделиране одају живот. Нај- 
Дело, књ. 36. 9 


са ЊЕ сама иабавун овте наново саћа ава “раси 246 


130 Девет о Џ 


изразитије пак симболисао је Петровић величину мисли у „Ми- 
слиоцу“. Глава човека наслољена на руку избраздану жилама, 
венама и пругама. Израз намрштеног чела, горчина у цртама 
око усана, исказују тешку мисао, која обара главу и најснаж- 
нијег човека. Портре Конта Уголина био би добар и за студију 
„Пакост“. Карактеристична глава овог господина изгледа мало 
више карикирана с веома много оштрина. Поред силне душевне 
снаге овог младог уметника и његовог јако развијеног унутарњег 
живота, пуног темперамента и искуства, он је песимиста. Умет- 
ност његова носи на себи расположење његовог великог духа 
који трпи у ропским ланцима. Мештровић је интересантан и не- 
обичан мислилац. У Бечком Сецесиону он је изложио овог лета 
Једну необичну композицију „Типог Пеј“. На гомилу женских 
и мушких и женских телеса, згрчених и у клупче свезаних у 
страху, јауку и плачу гази ногом Господ Бог без сажаљења. 
„Рле Кипз,“ донела јеу својој свесци за Јули слику те нео- 
бичне групе. Рука — Ролећшт пиегтова уши — и Типог Ре су 
изрази паћеничке душе сина земље која стење у ропству. 

Портретиста Рудолф Валдец изложио је читав низ од- 
„личних портрета (биста) и неколико студија у рељефу. Портрети 
Др. Кршњавија, Грахора и Трнског су између његових најбољих 
ствари на овој изложби; они се сви одликују изврсним каракте- 
рисањем главних особина типова. Техника г. Валдеца је веома 
пријатна, он моделише топло, с много срдачности. Валдец, 
даље, у вајање уноси много од свог свежег хумора. Духовити 
портре критичара „Сауе ст ешп“ изазивао је у сваког посма- 
трача необично ведро расположење. Критичар, старац смежу- 
раног лица, с гушчијим пером за ухом, једна је лепа шала и 
освета најнепријатнијим лицима у друштву — критичарима. Па- 
косни подемевало гледа испод очију своју жртву, усне је иро- 
нично развукао. спрема се да избаци оштру примедбу, хладну 
и дреку. Испод „Сауе Ст ештп“ било је исписано десет до пе- 
тнаест пути „продато“; како изгледа Валдецу је „Критичар“ 
створио златну кишу. Рељефи „Карађорђевићи“, портре Његовог 
Величанства Краља Петра и „Паја Јовановић“ познати су нам 
још с прве Југо-словепске Изложбе, а и слабији су радови. Пла- 
кета „Штросмајерова“ исто тако позната, нам је израније. Валдец 
ради енергично и има темперамента, добро моделира, добро црта, 
а нарочито је добар као портретиста. 

Надежда Петровић. 


Х РАОСНАИСКА 131 


Један календарски пројекат 


Познато је да се време мери поред других споредних овим 
главним јединицама: 

1. годином, а то је време потребно земљи да се обрне 
једном око сунца и 

2. даном, временом које употреби земља да се обрне један 
пут око своје осовине. 

Те су јединице тако карактеристичке периодним понав- 
љањем природних појава, да се намећу и против наше воље за 
јединице мере и ни једна од њих не може се занемарити нити 
заменити другом којом вештачком јединицом. 

Међу тим те две природне јединице једна од друге су не- 
зависне и — што је најгоре — нису самерљиве једна дру- 
гом, те се не могу једна другом тачно измерити, јер док се 
земља обрне један пут око сунца, она се обрне око своје 0со- 
вине нешто више од 365 пута. То значи да година (тропска) 
има 365 дана 5 сати 48' 46,'08... или 8365, 2422... дана, т. ј. да 
година има један несрачуњљив (ирационалан) број дана, који 
се може само приближно тачно, до на неколико децимала тачно, 
израчунати. 

С тога је и немогућно удесити тачан календар. Наш, т. зв. 
јулијански (по Јулију Цезару, за чије је владе утврђен) узима 
да година има 365,25 = 865 ул дана, те додаје свакој четвртој 
години по један дан (преступна година). Католички, т. зв. гре- 
горијански (по папи Григорију УП, по чијој је наредби уведен 
у живот) узима да је година мања од наше те с тога неке наше 
преступне године узима као просте, те је с тога католички ка- 
лендар одмакао од нашег до сад за 13 дана, али се и он раз- 
ликује од правог календара, те и њега треба поправљати. 

У последње време ово је питање стављено на дневни ред 
и многи су пројекти изнесени за поправку календара, међу ко- 
јима је и један из Србије, г. Максима Трпковића, професора. 

Ми овде износимо други, наш, који је био пролетос пред 
француским астрономским друштвом и нотиран у Вше -у тога 
друштва у свесци за април ове године. 

Тај се пројекат састоји у овоме: 

Узимајући да година има 365,2422 дана тачно, без петога 
и даљих децимала, календар се може за 10000 година без по- 


9% 


132 ДЕЛО 


грешке. утврдити. Кад се узме у обзир да историја света не 
обухвата још овај период времена, увидеће се да је тачност 
календарска осигурана за пристојну будућност. 

Утврдивши тако годину као срачунљив број, на четири де- 
цимала тачан, ми смо одвојили вишак преко 360 дана у за- 
себну недељу, са промењивим бројем дана и метнули је изван 
датума, а 360 дана распоредили у 12 месеци по 30 дана а ме- 
сеце у 5 недеља са по 6 дана. Ово је новина, на коју би се 
требало навићи, али за нас Словене то ће бити враћање у пред- 
хришћанско доба, јер тада словенска недеља није ни имала 
седмог дана (суботе), који је примила тек са хришћанством. 

Према томе година би се састојала: 


1) из Нове Године, празничне недеље од 6 дана 
2) из 12 месеци по 5 недеља по 6 дана. 360, 
Свега 366 дана 


На тај начин гради се погрешка од 0,7578 дана сваке го- 
"дине или за 10000 година од 2578 дана. 
Расе погрешка исправља преступним годинама овако: 


1) Сваке друге године нова година траје 


5 дана, што за 10000 година чини . 5000 дана. 
2) Сваке четврте године нова година има, 

само 4 дана дакле за 10000 година . 2500 , 
3) Сваке 200-те године нова година спада 

на 83 дана, а то је за 10000 година, . он 


4) Сваке 400-те године нова година своди 


се на 2 дана, т. ј. за 10000 година Брка 
и 5) Сваке године која се свршује са 2000, 
4000 и 8000 нова година нема више 
него 1 дан, отуд за 10000 година. да 
Укупно за 10000 година Теа је 
Тако поступајући 10000 година износило би 
без преступних 7 и А авва а аи ОНО Бан орка: 
са преступнима а а а па ари невини па“ 
дакле 10000 година износе ~ |. 4 = а даља ин 
или, 1 година изноби |. 5 На и он НЕ СУ ЕИНЕ 


Као што се види нова година је променљива недеља која 
има редовно 6 дана као и остале, али преступних година спада 
на 2, 4, 8, 2 па и 1 дан. Али пошто је она изван датума, неће 


ХРОНИКА 185 


утицати на њих, јер се ови могу утврдити за све месеце и го- 
дине као што преставља ова таблица: 


понедељак 1 енан 19 25 

уторак 28714 20 26 

среда У ОНИ ОК 27 

четвртак Ат Ол 6 2228 

петак Ом ата 29 
6 


недеља 12%.18' 24. 30 


Овакав начин рачунања уштедео би историцима срачуна- 
вање недељних дана према датумима и обрнуто, те се не би 
морале писати расправе о томе: кога је педељнога дана била 
Косовска битка од 15. јуна 1889 године; 


Петар А. Типа 
професор. 


„Једна чудновата небесна појава“ 


— Поводом џисања под тим насловом у једном делу наше штампе о појави 
која је посматрана на северном небу 29. маја ове год. у вече — 


Све београдско становништво било је јако узрујано посма- 
трајући једну особену светлосну прилику на североисточном 
небу у вече 29. маја ове год. Исту појаву посматрали су и са 
дела Шумадије од Обреновца на југоисток према Аранђеловцу, 
по том на исток и североисток до испод Голупца. Као и при 
свакој необичној појави тако се иу овом случају свашта нага- 
ђало о природи њеној. Али је готово сваки, који ју је гледао 
био склон веровати у какав надприродни њен значај, него ли 
у нешто обично, у нешто што нема никакве везе са судбином 
људи и народа. Што тако по неки људи верују није се чудити, 
кад се зна да они не разумеју своје небо ни прилике које им 


"оно развија сваког боговетног дана и ноћи, нити су се научили 


посматрати га; али се човек мора насмејати „верзији“, која је 
такође кружила оног вечера, како је то неки сигнал из Аустро- 
Угарске који је она пустила или да се споразуме са некима у 
Србији или да нас поплаши!... 


134 ДЕЛО 


Ми ћемо овде изнети право стање о тој појави, најпре како 
се она развијала, а по том изнети из листова астрономије она 
места, на којима су те појаве објашњене и утврђене. Из те це- 
лине читаоци ће онда и сами моћи видети у чему је ствар. 

Та „необична“ светлосна прилика појавила се на северо- 
источном делу неба у 8“ 56“ у вече и трајала је пуних 17 Ми- 
нута готово на једном истом месту. За то време прошла јеу 
главном кроз 8 разних облика, у којима се задржавала нејед- 
нако. Међу тим мене су се вршиле лагано и непрекидно.: 

1) У току првог минута појавила се велика светла лопта, 
која је за врло кратко време прелетела ка североистоку. Она је 
убрзо почела добијати јајаст облик и бивати све већа по обиму. 
Светлост је била веома јака и бела, која засењује. На НИ 
после тог добијала је све дугуљастији облик; 

2) У току 2. минута појава је већ била сасвим дугуљаста 
и узана са зашиљеним врховима доле и горе и имала је пра- 
вац управно према хоризонту. По средини је била најсјајнија, 
а по крајевима блеђа. 

8) У току 3., 4. и 5. минута наступиле су осетне варија- 
ције облика. Од оне бразде, која се видела управно према хо- 
ризонту, најпре се с доње стране савила једна грана готово: 
хоризонтално, у облику положеног писмена |___. Та хоризон- 
тална грана имала је на предњем крају задебљање као главу, 
Иза те главе, с горње стране појавило се неко проширење, као 
надимање, које је имало облик круне. 

4) У току 6. и 7. минута појава је имала облик положеног 
писмена, |____ при томе доњи крак с главом дужи од горњег 
који је био доста слаб и нешто повијен на више, а њихова 
спојна црта била је мало увијена. Сјај је у опште слабији. 

5) У току 8., 9. и 10. минута, појава је у главном задр- 
жала претходни облик, при чему је доњи крак био краћи, прав. 
и без главе, а горњи више повијен на више и назад. На том 
савијутку са унутрашње стране видела се такође назад пови- 
јена, нешто шира грана у облику листа. 

6) У току 11. и 12. минута одржавао се у главном још 
исти облик, при чему је доњи крак био још краћи и блеђи, а 
горњи се развијао у облику дужег репа са истом оном граном 


1 У идућој свесци биће изнесене слике, које представљају низ тих про- 
мена, како су их запазила поједина лица у Београду. 


Х) РИОАНРИ-КА 185 


у облику листа. Тај део крака био је сада најсјајнији, само је 
сјај био блеђи, сивкаст. Спојна линија између кракова била је 
јако извијена налик на цик-цак линију. 

7) У току 18., 14. и 15. минута појава је била у облику 
протегљастог облачка сиве и слабе сјајности, који је био с доње 
стране на једном месту мало угнут. Доња ивица тога облачка. 
била је сјајнија, а горња блеђа и губила се постепено. 

8) У току 16. и 17. минута појава је била у облику дугачке, 
сјајне линије, која је остала од доњег перваза поменутог облачка, 
онако како се види траг обичне падалице. Та се линија посте- 
пено губила, док није сасвим ишчезла. 

У последња два облика појава, се задржала најдуже, те ју 
је већина тако највише и запазила. Поменуте промене облика, 
утврђене су на основу више исказа и цртежа разних посматрача, 
који су појаву гледали у разно доба њенога, развоја.! Неки по- 
сматрачи причају да су при развоју појаве чуки и неки шум, 
налик лету тица. 

Та. „необична и чудновата небесна прилика“ у самој ствари 
је појава једног већег метеора, који се истина не јављају тако 
често, али нису нитако необични нити чудновати догађаји у астро- 
номском свету. Мањи метеори обично се називају падалице. 
То су мале, врло ситне небесне прилике, које се виде ноћу како 
брзо засијају на небу, пређу дужи али краћи пут, па се нагло 
гасе и остављају на својој путањи неки сјајан траг за још који 
тренутак. По њиховој привидној величини, падалице су поде- 
љене у [—УГ величина, па их по томе и називају на пр. Јупи- 
трове величине, Венерине величине и т. д. кад се виде онако 
крупне, као што се виде планете: Јупитер, Венера ит. д. Које 
су падалице веће од тих, називају се ватрене лопте или 6о- 
лиди. Дурбином се могу видети и мање падалице, од величине 
9.—18. па и још мање. 


Путања тих, тако рећи, летећих прилика изгледа нам у ве- 
ћини случајева као лук, као део највећег круга на небесној 
сфери. Из тога морамо закључити, да је видљиви део падали- 
чине путање у главном праволинијски. Ну има падалица на чи- 
јим се путањама показују разне кривине, па чак и змијолика 
кретања. 


1 Целокупни развој појаве, од почетка до краја, посматрао је и саопштио 
ми г. Милош Милисављевић, командир пожарне чете у Београду. 


: СВ “: нај лун] 


ЗИД и а Рија пива. 


136 ДЕЛО 


Трајање тих појава је обично врло кратко; износи само 
који део секунде, а врло ретко се одржава 3—4 или више се- 
кунада. Ну поменути траг њихов, који се често види као свет- 
лосна бразда за по који секунад, може се одржавати и дуже, 
може трајати и по неколико минута, а у појединим случајевима 
и до 30 минута. Ти светли трагови готово никада нису исте · 
боје као што је сам тај метеор (падалица), који је пројурио 
тамо. По јасним и одсечним первазима њиховим они изгледају 
као да су усијане цеви. Ма да се пи њихова светлост гаси нагло, 
али ипак постепено, дешава се, да поједина места тога трага 
понова засијавају и гасе се. Они трагови што се виде дуже 
времена већином се криве или у опште сасвим измењају свој 
облик. При томе се често кидају и онда се издвајају поједина 
сјајна места, налик на светлу маглину. Помоћу јаких дурбина, 
који имају широко видно поље, могу се видети трагови пада- 
лица по 2—8 минута, који се голим оком виде једва кроз 5— 
10 секунада (Ј. Ф. Шмит). Одређено је да од падалица [ вели- 
чине и јачих скоро 40% остављају дуготрајни траг, а већ од 
падалица П величине једва нешто више од 16%—17%. По томе 
изгледа, да се тај видни траг јавља код највећег броја пада- 
лица, али се он слабо види због слабе му светлости. У прилог 
томе иде и посматрање Хумболтово, који је у току ведрих и 
чистих тропских ноћи код већине падалица посматрао дугачке 
и сјајне трагове. е 

Боја је падалица бела код највећег броја појава, ређе је 
жута, а још најређе наранџаста. Само се код сјајнијих при- 
лика те врсте на пр. код ватрених лопти (болида) виде и друге 
боје, а најчешћа је жива зелена боја. Ј. Ф. Шмит је открио 
неку сасвим особиту врсту падалица, коју он назива „магли- 
настим падалицама“. Те се прилике одликују посве слабом 
светлошћу, имају пепељасту боју, маглинасте [су, али су врло 
великог пречника. По томе аутору на 100 падалица јављају се: 
62 беле боје, 15 жутих, 14 маглинастих, 6 жућкастоцрвенкастих 
и 8 зелене. Те маглинасте падалице могле би чинити прелаз 
ка оним чудноватим небесним телима, између комета и метеора, 
на које је обратио пажњу тек италијански астроном Скиапа- 
парели. То су она маглинаста тела, често пута великих димен- 
зија, која се већом или мањом брзином вуку преко неба и по- 
степено бледе, растурају се. Најлепше и најинтересантније при- 


ХРОН ИТЕЈА : 137 


лике те врсте посматране су 22. јуна (8. јула) 1845. и 5. (17.) 
новембра 1882. 

Падалица има од две врсте: спорадичних (случајних) 
и периодичних (систематских). Спорадичне или случајне 
падалице јављају се овде-онде сваке ноћи, вуку се у свима мо- 
гућим правцима и веома се разликују међу собом по боји, тра- 
јању, изгледу и у опште по свеколикој њиховој појави. Пери- 
одичне или систематске падалице (т. зв. метеорски ројеви) на 
против јављају се сваке године.и у исто доба са неким не- 
знатним закашњењем или убрзањем. Оне су међу собом сличне 
у целокупној њиховој појави, а кад се њихови правци продуже 
линијама унатраг, види се, да се они секу у једној површини, 
која се сматра као полазно место, одакле се оне расипају на 
све стране (т. зв. радијациона тачка). Некима од тих метеорских 
ројева дати су називи звезданих слика (констелација) према 
којој лежи њихова радијациона тачка. Тако су познате:. лириде, 
леониде, андромедиде ит. д. Метеорски рој што се јавља сваке 
године од 27. јула до 1. августа (9—14 августа) назват је пер- 
зеиде, а иначе је познат под именом „сузе св. Лаврентија“. 
Врло често се може опазити, да се по неких ноћи јавља много 
више подалица него ли што се то обично види. А. Хумболт 
посматрао је са својим пријатељем Бонпланом после поноћи 
81. октобра (12. новембра) 1799. у Кумани (Сев. Америка) праву 
кишу од падалица, а тада је први пут обратио пажњу на њи- 
хову периодичност. Тада су падалице штрцале ка југу између 
истока и североистока на хиљаде, по сјајности су често пута, 
превазилазиле и сјајност Венере, па су се неке сјајније виђале 
и на четврт сата после, пошто је Сунце изгрејало. Хумболт је 
прикупио извештаје о тој појави, па је нашао, да су је видели 
по целој Америци до Гренланда, а местимично и у Немачкој. 
Та се појава видела, дакле, на простору од скоро 55 милијона 
квадр. километара, па се на сличан начин појавила и у Европи 
1 новембра (13 новембра) 1828., 1882. а у веома сјајном раз- 
воју 1888, када су је посматрали Олмстед и Палмер у Њу-Ха- 
вену. К. Литров са једним помоћником избројао је ноћу 1. (18). 
новембра 1838. у току од 8 сати 1002 падалице. Тиме је не- 
сумњиво утврђена периодичност тог метеорског роја. После тога 
је Олберс обратио пажњу на ноћи од 29—81. јула (10—12. ав- 
густа) и утврдио, да су и њихове падалице периодичне. За тим 
су утврђене и падалице од 8—12. априла (20—24. априла) као 


а 


аи ни авина ван роу ~ веку ла Др чее аћ. 
| з Уа ( МУ а ~ 


138 5 ДЕЛО 


периодични метеорски ројеви. По томе, што све падалице пе- 
риодичног роја штрцају као из једне тачке т. ј. имају зајед- 
ничку радијациону тачку, изводи се, да такви метеори хиља- 
дама и хиљадама круже око Сунца заједничком путањом. Та 
њихова путања пресеца ма где Земљину путању, те онда Земља, 
при проласку кроз пресечну тачку своје и ројеве путање, од- 
ваја својом привлачном силом неку количину његових чланова. 

Међу тим су доцнија испитавања, а нарочито Ј. Шмитова, 
утврдила, да се оне спорадичне падалице јављају онако без. 
реда само с тога, што оне (на пр. 2—>5 на сат) припадају раз- 
личитим радијационим тачкама. Дакле су и спорадичне пада- 
лице чланови неког метеорског роја, који је само много разре- 
ђенији а растресенији него ли што су периодички ројеви. 

На основи свих историских извора, нарочито кинеских, 
може. се између осталих, нарочито рој од 24—28. марта, 6.—10. 
априла) т. зв. лириде, пратити уназад до 687. године пре Христа. 

Дуго времена није била објашњена појава: што су пада- 
лице неједнако распоређене према основним странама света, 
као ни дневне варијације њихове честоће. Ма да је још Бран- 
дес 1825. тачно уочио, да је узрок томе до комбинације кре- 
тања Земље и падалица, на његову се теорију није обратила. 
довољна пажња, те је ускоро и заборављена. У том смислу 
објаснио је појаву тек Бомпас 1857. О томе се Скиапарели у 
главном овако изражава: 


(Свршиће се) 


КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 


Темпераменти код деце, њихова каракте- 
ристика и васпитање у кући и школи, написао 
Бернхард Хелвиг, а с немачког превела Ј. Перовића 
— Поморишчева; штампарија Андре Петровића у Бео- 
граду 1905. стр. 96. Цена 1 динар. 


Свакодневне појаве у друштвеном животу нашем сведоче нам, 
да је васпитање у нас још у повоју. А кад се о послу озбиљно брину 
народи, који су културом и духовном и материјалном много измакли 
од нас, онда је нама дужност, да бригу о подизању свога подмлатка 
удвојимо. Ни једна појава ни у друштву, ни у породици, ни у школи, 
која може потпомоћи васпитање или му нахудити, не сме остати нео- 
пажена. А нарочито је ово дужност књижевних и педагошких листова, 
који ваља да буду будни чувари и народних интереса уопште и под- 
млатка народнога посебице. Јер што год чинимо за омладину пародију, 
то чинимо за себе, за будућност свога народа. 


У појаве ове врсте долазе и књижице, које су намењене поди- 
зању омладине, биле оне као лектира за њу, биле као упут родите- 
љима, учитељима и васпитачима уопште како да поступају у свом 
васпитном послу. И једне и друге су од неоцењене вредности, и ако 
се оне, на жалост, у нас читају веома мало, особито ове последње. 
И, доиста, рекао би човек, да родитељи и учитељи не читају нигде 
мање него у нас и да се с тога и књига о васпитању нигде мање 
и не чита и не пише него у нас. А откуда ово, нек читаоци сами погоде. 


У толико нам је милија појава књижице, којој напред испи- 
сасмо натпис. Она је превод, али то не чини ништа да она читаоцу 


а Авара Ран раан с пара и ај 
7. ~ Зи, при = 


140 ов ЈЕО) 


буде исто онако корисна као и да је оригинал. Шта више превод 
доброга дела може да буде и кориснији од нашег оригинала. 

Горње дело с пажњом смо прочитали и само га можемо препо- 
ручити читаоцима, који су научили да читају оваква дела н да мисле 
о ономе што раде и што опажају на деци својој. У њој ће наћи при- 
родне разлике у деце, најдубље и најбитније особине њихове, према 
којима морају подешавати и своје поступање ако хоће да оно не до- 
лази у опреку с природом дечјом и да доноси онога рода што га желе. 

У књизи су најпре оцртана сва четири темперамента па је онда 
одмах показано и како се васпитају деца којега темперамента. За тим 
су поређени темпераменти међу собом а после овога показано је, како 
се они мешају, преплићу, тако, да је тешко и наћи ма који чист тем- 
пераменат. Најпосле говорено је о темпераменту у самих васпитача, 
родитеља и учитеља, и о значају њихову у васпитном послу, па се 
завршује овако: „Ко је сва ова четири темперамента у подједнакој 
мери јединио у себи и ко према потребама уме да буде у исто време 
и холерик, као и меланхолик и Флегматик, тај је међу васпитачима 
најбољи, а међу учитељима најспособнији“. 

А за децу или васпитанике наше вели: „Једнострани темпера- 
менти опасни су увек по карактер и врлину. Мешавина темпераме- 
ната је неопходна (ваља: одвише потребна, реф.) Најбоље је време 
за ту мешавину (боље: за то мешање, реф.) младост; опхођење (боље; 
дружење) с осталом децом, добар избор игара и душевних занимања 
и религиозно образовање јесу средства за то. При тачној примени 
ових средстава може и дете са потпуно маркираним темпераментом 
постати човек, човек кога смо представили као идеал, т. ј. човек, који 
је сјединио у себи све темпераменте и који ће према потреби умети 
да исповеда радосно одушевљење сангвиника, ватру холерика, озбиљ- 
ност меланхолика и мирноћу Флегматика, јер: ћ 

„С добротом кад се здружи снага, 
А са строгошћу кротост блага, 
Тада се чује складан звук.“ 
(Шилер: Песма о звону) 

Штампарска израда књиге је прилична. Само је штета, што је 
штампана у одсуству преводиочеву, те су се поткрале многе штам- 
парске а неке и правописне грешке. 

Али све оне опет неће сметати ништа, да читалац ову књижицу 
у сласт прочита. После нас, уверени смо, он ће се запитати: шта ја 
од свега овога опажам на својој деци и да ли је моје досадање по- 
ступање било правилног И одговориће: добро је; имао сам права 


КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 141 


што сам поступао тако и тако; и остаће у уверењу да добро ради. 

Или: није добро; видиш, нисам имао право што сам радио тако и 

тако; боље овако... И онда је књига извршила своје посланство. 
С тога је срдачно и препоручујемо. 


1 јула — 1905. год. 
Београд Ј. М. 


Н. Вулић, Антички. Споменици у Србији. Из 
Споменика Срп. Краљ. Академије ХШ. 4", стр. 79—99, 
око 27 слика и око 40 факсимила. 


Ово је шеста руковет античких споменика из Србије коју издаје 
Ру. Н. Вулић, у друштву с неким страним научницима, или сам. Она 
се састоји од једно двадесет римских натписа на камену (махом над- 
гробних и заветних — вотивних), два на металу (један на једној оловној 
„пломби“, а други на једном бронзаном тегу), четрнаест на циглама 
(међу њима један курзиван), једног на земљаној лампици, затим од 
једног већег броја скултура (статуа, рељефа), слика на циглама и 
других предмета. Све ове старине обрађене су као и старине објав- 
љене у досадашњим свескама „Античких Споменика у Србији“; само 
је овде још за сваки споменик, осим натписа (који су издати у Фак- 
симилама, приложена Фотографија или цртеж, његов. Ова збирка је 
драгоцен прилог за историју наше земље у римско доба, а садржи м 
неколико новина за науку у опште. нпр. у натпису п. 8 помиње се, 
по свој прилици, први пут прокуратура самих панонских (без далма- 
тинеских) сребрних рудника, из натписа п. 17 а сазнајемо да је у ле- 
гионима постојала, досад непозната, служба „мерача пшенице“ (теп- 
звог #1101) и 1. Д. 

А. 


БЕЛЕШКЕ" 


РАЗНО 


„Бранково Коло“ посмртни помен Јанку 
Веселиновићу. — Већи део „Бранковог 
Кола“ бр. 25/26 посвећен је сени + Јан- 
ка. На првом је месту неколико речи 
од уредника поводом смрти Јанкове. 
Затим је прештампано што су тим по- 
водом рекле „Правда“, „оамоуправа“, 
„Срп. Застава“, „Одјек“, „Политика“, 
Новосад. „Застава“, „Браник“, „Нови 
Србобран“, „Трговачке Новине“ (Нови 
Сад), „Глас Црногорца“ и „Срп. Ри- 
јеч“. Даље се ређају чланци; „Јан- 
кови последњи часови“ (из „Правде“), 
„Како је умро Јанко“ („Штампа“ и 
„Самоуправа“). Иза тога долазе опро- 
штајне речи на гробу Јанкову од С. 
Матавуља и П. Маринковића. Затим 
опет чланци: „Из доба Јанкова боло- 
вања“ („Политика“), „Наш Јанко“ („Н. 
Лист“), па џесма „+ Карде“ (Брана) 
и, напослетку, „од једног новинара“ 
„Успоменена Ј. Веселиновића“ (Беогр. 
Новине“). 


Џиновска гробља у околини Крушев- 
ца. — Написао Рад. Васовић. (Пре- 
штампано из „Наставника“. 1905., 80, 


стр. 3—8. Г. Васовић износи у овој 
расправици своје мишљење да камење 
на тако званим џиновским, римским, 
латинским, маџарским ит. д. гробљи- 
ма у околини Крушевца (а јамачном 
у осталој Србији) нису надгробни 
споменици, но ератички (луталачки) 
блокови, које су на садашња места 
доваљали глечери. 


М. Уипс, ! Фодтнае пеПа „Уна Маге!“ 
21,7 — (Отисак из Куба 41 Зола 
Аппса, 1905). Писац доказује да се 
реч „цезар“ на једном старо-грчком 
натпису вероватно односи на цара Лу- 
ција Вера, а не на Марка Аурелија, 
како се је досад мислило. 


М. Уине, Сопзојаћо ад Цмјат и. 387—8._ 
(Отисак из Шуба 4! Беола Апшса, 
1905). — Овде се расправљају два пи- 
тања: Како треба разумети два ла- 
тинска стиха и где су Апули, једно 
дачко племе, становали. 


О-г Милан Јовановић — Батут. Се- 
љачки хлеб и задружне пећи. — Пре- 
давање држао на 1Х конгресу срп. 
земљорадничких задруга 30 авг. 1904 


' Ко од писаца или издавача жели да му се дело прикаже у овоме 
листу, међу белешкама или међу рефератима, нека изволи свој епис или своје 
издање послати уредништву овога листа. 


· тод. — (Прештампано из Рада 1Х кон- 
греса). 80 стр. 29. Гледаћемо да се 
вратимо на ову књижицу. 


Еп боћећгоћга сћез ЕТепбетгене т 
Мапопа!тизешт 21 Мипсћеп. — Јпапец- 
тај — ГлезегфаЧоп 21: Елапеипе дег 
Росјогу где... уоп УМ] ит Ребко- 
у1е. НаПе а. 5. 1905. 80, стр. 83 и једна 
слика. — Једна озбиљна расправа. 


Војничка Библиотека. — Тако ће се 
звати збирка радова, популарних и 
приступачних војницима — редовима, 
која ће ускоро почети излазити у из- 
дању књижаре В. Марковића. Чланке 
које ће В. Библиотека доносити пи- 
саће Рад. Космајац (поручник Мих. 
Степановић). « 


Невесињска буна 1874. и почетак устан- 
ка: у Херцеговини 1875. године. — Рис. 
Т. Пророковић — Невесињац објав- 
љује да ће скоро изићи издањем Ко- 
ларчеве Задужбине његово дело под 
горњим насловом. Оно ће имати 12 
штамп. табака 80, а стајаће 1:50 дин. 


Извештај Српске Вел. Гимназије Кар- 
ловачке — за 1904/5 (књ. 46, год. 53). 
Садржај неслужбевог дела: А. Ђукић, 
Оснивање срп. вел. гимназије карло- 
вачке. Г. Лазић, Пабирци из грама- 
тике лат. и грч. језика. М. Хедељко- 
вић, Реч две о настави из географије 
у гимназији. Св. Коларовић, Телегра- 
фија без жица. Реч директорова а) при 
освећењу гимн. заставе и 6) о Светом 
Сави. 


Цвијеће са Хума. — Пјесме Новице 
Ј. Николића. Књига П. Цетиње 1905, 
80, стр. 68. И ако се ове песме не од- 
ликују ни осећањем, ни мислима, ни 
језиком, ни духом, опет оне можда 
неће бити на одмет сиромашној цр- 
ногорској књижевности. 


Мазјамт Мјезтк. — Књ. ХП, св. 4. 
Садржај: В. Рожић, Још некоје лоше 


БЕЛЕШКЕ 


143 


ријечи кованице у хрв. језику. Д-р И. 
Касумовић, Пабирчење по Ивековић — 
Брозову Рјечнику хрв. јез. Ф. Марти- 
новић, Живот и пјесме Фрање Себа- 
стијановића, Загреб. Каноника и ла- 
тин. пјесника (сврш.). М. Огризовић, 
Како је Емерик Павић превео Качи- 
ћев Разговор угодни. М. Кузмић, Ко- 
ментар Аристотеловој „Поетици“ (на- 
став.). Ог Г. Манојловић, Цариградски 
народ („Четов“) од год. 400—800 по 
Хр. (с особитим обзиром на његове 
војне силе, елементе његове и ње- 
гова уставна права у овој периоди). 
С. Ћурчић, Елементарна теорија плиме 
и осјеке. А. Корлевић, Прилог за но- 
менклатуру животиња у опсегу сред- 
њо-школ. обуке. ТУ дио: бескраљеж- 
њаци (ехегјеђгаја). Рг Ј. Голик, О сек- 
суалном узгоју. Књижевне обзнане. 
Различне биљешке. Школске вијести. 
Из часописа. 


Периодическо списание на Бљлгарско- 
то Книжовно Дружество вљ Ссфи. — 
ШХУТ. 3—4 свезка, 1905. Садржина: 
Синтактички ОЂлђжки за сљдинени- 
ето на минало дђиствително прича- 
стие сљ глагола сљмђ вђ новобљл 
гарскиа езикљ. Отђ 10. Трифоновљ. 
Фонетични особности на помашкитђ 
говори вђ Чепинеско. Отђ д-рђ Миле- 
тичђ. Допљлнителенђ приносљ КЉМЂ 
водорасловата флора на Рила-Пла- 
нина. Отђ Ст. Петковђ. Приносљ за 
изучване флората на Бљлгарил. Отђ 
В. Т. Ковачевђ. Бђлђжка вђрху нови 
рђдки и спорни бљлгарски растениал. 
Отђ Б. Давидовђљ. Вђћети и оцђнки: 
Нап-нови изелђдванил по етнографи- 
ата на гагаузитђ отђ д-рђ Л. Миле- 
тичђ ; тектониката на Бљлгарил, ОтђЂ 
А. Иширковђ; приносђ кљмђ антро- 
пологическото изучване на Ољлгаритћ, 
од В. Златарски; Г. Н. Златарски, 
Сенонскитћ образованиа вђ източнил 
и от части вђ ценвтралнил Балкавђи 
на погђ отђ тога планина, разглемда 


Задруженљ трудљ — (Мљђесечно 06- 
тцествено — научно еписание. Редак- 
торђ И. Н. Гозелевђ. Год. ТУ, ЕОним, 
1905. Ки. УЛ) Садржај: Независимђ 
печатђ. Заколаване на човђшкил ор- 
ганизђмђљ (Споредђ академика Кназљ 
Тархановђ). Интелигенцил и народђ. 
Отђ Б. Н. Балкански. Вопската и иси- 
ната психологил (наставак). Студил 
отђ Хр. П. Голмезовђљ. Репетиторђ. 
Отђ А. Чеховљ. Писма отђ Изтокљђ. 
От Д-рђ М. Ивановичђ (наставак; 


Б-вђ ; п, 00. Тодоровђ. Самодива, дра-_ 
ма, разглежда А. Теодоровђ Баланљ 


превод путоџиса Д-р М. Јовано 
„Тамо-амо по Истоку“). Погледи 


на Ивана. Сатира отђ Хр. П. Глолме- 35 


н 
зовђ. Останки отђ укрђпепата, линил. 20 
на Римланитђ по дђениз брђчђ на 


Дунава — отђ Силистра до Свишновљ _ 
(крај). Отђ М. Ванковљ. Мирвана. ОтБ 
Д. П. Русалски. Критика, хроника по 
разни вђсти; 


вђ класнитђ училица (Отђ Ц. Ста- 7 


лићски; реферат Д. П. Н.); Списљкљ 
на полученитђ вђ редакцилта книги 


Литература и живот; 
Прђевенати и непрђквенати занатил 


и списанил; приложение; „Вљрху прин- _ 


ципитђ на човђшкото познание.“ 


Песма „Ово је моја земља“ коју доносимо у овој 
свесци „Дела“ била је намењена „Српској Ријечи“ у 
Сарајеву, али ју је босанска цензура забранила. 


чсТитаоцимјга 


У редакцији Дела може се добити „Дело“ из ранијих го- 


дина како у комплетима од целе године тако и у појединим 


свескама. Цена је: За Србију и то: 


за пргу, 1894 годину 380 


динара, а за остале године обична цена, 16 динара. За ино- 
странство од 1894 године 40 круна, за остале. године 20 круна. 


А за поједине свеске 2 динара. 


Власник и уредник Др. Драгољуб М. Павловић 


(Дубровачка ул. бр. 17.). 


Доситије Обрадовић — Штампарија Аце М. Станојевића (Чика Љубина улица бр. 8) 


У ЛО 


КЊИГА 36. Август, 1905. год. СВЕСКА 2. 


ПОЕЗИЈА 


НЕЗНАНИ ГРОБОВИ 
(ово — 


У туђинској земљи труну кости њине, 
Гробове им суза братска не залева, — 
Нит их згрева сунце тужне Домовине: 
Вај! У туђој груди слатко се не снева. 


Њих чобанска песма никад не потреса, 
Џесма што ту бруји изнад гробља њина, 
Не! То нису звуци са наших потеса, 
Меки гласи фруле са жупних долина. 


Довели их младе овде из далека, 
Казали им: „гинте! Све вас слава чека 
И част земљу вашу“. 0, надање ташто! 


П по гробљу томе док ми нога клеца, 
У бескрајном болу душа тужно јеца, 
И срце се пита: крв невина наштог! 


1305 — 


0, гробови свети, растурени редом 
По тој земљи лепој — земљи наших снова, 
Где се црне села преплављена, бедом, 
И гомиле пиште без хлеба и крова, — 
Дело, књ. 36. 10 


146 


РУСЕ И ~ ОБОРЕ РК А РАНО ЊУ И ДР 4 МР "РГ у иГ „4 
| % за Ма Ра „Ли МЕ МАТА У 
И Џ Оз „а 


ДЕЛО 


Зашто тако брзо у ваше дубине 
Окованог робља све уздање скристе; 
Неколико звезда сред загушне тмине, 
Наговештај среће и Слободе чисте. 


Гробови без краја, пусти и незнани, 
Под травом, без крста и неопојани, 
Скоро ће се свршит започето Дело: 


И сред маћедонских гора и врлети 
Блисаће на сунцу (оштри) бајонети 
И плотуни наши биће вам опело. 


Милутин Јовановић 


БРАЋА 


НОВЕЛА 
написало ПЕТАР Ј. ОДАВИЋ 


. Гушећи се од суза нашли су се у загрљају. 

— Тешко, тешко нама, говорио је један. 

— Милане, Милане, јецао је други, тешко изговарајући им 
ту једину реч. И једном и другом плач и тешки уздаси нису 
давали ни говорити. | 
| За то време једна стара тетка тамо у крајњој соби закла- 
пала је очи матери њиховој, која је умирала. Њима обојици 
било је тешко гледати како им мајка издише и ако су обојица 
били људи. 

Било је пред зору, новембарског дана. Време је било 
облачно. Црни облаци лако су се кретали на једну страну. 
Ситан и редак први снег полако је промицао. У граду је још 
све било мирно. Само гомиле чавака чуле су се око димњака 
и јатомице, кречући, пловиле су ваздухом. Једно слушче уне- 
зверено, погледало је испред кухињских врата ка њима, и 
«с времена на време, полеђицом шаке брисало је сузе што су 
му падале низ образе. 

— Јанко брате, и њу више никада нећемо видети, јецао 
је млађи брат. 

— Мајко, драга мајко наша, кукао је други, и све више 
брата на груди притискивао. 

Убрзаним корацима ишло је тамо, вамо, поред њих неко- 
лико старијих жена, али њима не приђе ни једна да их теши. 
Молила их стара тетка да их оставе да плачу. „Сузе ће им још 
највише олакшати“ говорила им је. „Оставите их јаднике моје“. 

10% 


148 Ја МО ова 


Из ходника где су дотле плакали нађоше се њих двојица. 
после кратка времена у собици, што се још непрестано звала. 
детиња. соба. Седели су на миндерлуку, држали се за руке и 
плакали. Било. их је жалосно погледати. 

И кад мала деца оплакују смрт материну; кад се препла- 
шена, у оном још инстинктивном страху, због губитка храни- 
теља, почну, као тичићи, прибијати једно уз друго, и стану 
уплакани само немо посматрати великим, отвореним очима сва- 
кога старијег који им приђе да их милује и да их теши, тешко 
је гледати. Као у мало ком часу емрт у тим часовима изгледа, 
страшна и ужасна. Тешко је гледати и старе родитеље кад. 
оплакују смрт детета свога. Има ли ичега што више потреса 
но суза материна; У оба та случаја и сама она помисао на 
слабост и једних и других изазива у сваког нормалног човека. 
сажаљење и саучешће. И можда само зато још теже, још тра- 
гичније изгледа кад човек види одрасле, здраве, јаке људе, 
кад ожалошћени плачу, као што је ту био случај. Ту је туга, 
ако се може рећи, некако чистија, јер у оним сувама што тада 
теку, у оним дубоким уздасима што тада потресају ожалошће- 
нога, нема и оног несвесног страховања за самога себе, за свој 
опстанак, које неминовно прати сваки слаби организам: и онај 
који је тек у развоју своме, и онај који је у опадању. 

Јанку је тада било тридесет година, а млађем, Милану, 
двадесет и шест, Смрт, која их је раније чешће посећивала по- 
следњи десетак година беше их оставила па миру. Од четворо 
деце умрло је двоје. После њих умро је и отац. И тако су остали 
њих двоје с мајком, коју су још непрестано и један и други, 
волели детињски нежно. Изгледало је да се у обојици њима 
некако причврстила, да се никако није мењала још она нај- 
ранија љубав њихова према мајки. Време је пролазило, они 
су од деце постали младићи, од младића људи, али још не- 
престано на, само то име мајка, пред њиховим мисленим погле- 
дима стварали су се они исти благи, мирни хоризонти, као и 
оних дана, кад су још децом били; кад их је још по који пут, 
маторце мале, заспале јој у крилу онако успаване носила; кад 
их је још купала, и после купања преносила их у креветиће; 
кад им је намештала да спавају, и свакога од њих прекршта- 
вала, и тако правећи крст на њима молила се Богу и мајки 
божијој да им дарује здравља и живота, и припаљивала кан- 
диоце, чија би се велика сенка полако дизала и спуштала око 


БРАЋА у 149 


читаве собе, по сва четири зида. Још у тим часовима њихове 
детиње груди дрхтале су слатко узбуђене од неког великог и 
дубоког, неког светог осећања према матери. Крај ње, и под 
оним крстом њеним како је све било добро и мирно! После 
тога ни оне најстрашније приче што су им причали момци или 
слушкиње нису остављале никаквога трага. На већ сане им 
очи сан би се полако спуштао, и не би потрајало дуго, а њи- 
хове детиње душе љуљкане као у облачју каквом, чекале би 
дан да сване. Тај крст, тај благослов мајчин непрестано је 
лебдио над њима. Под њим су проходали, под њим су у школу 
пошли, под њиме расли. 

Њих двоје била су прва деца. Као кроз сан Јанко се сећао 
онога дана кад су му рекли да је добио малога бату. Испрва 
га је то и чудило и бунило. Рекли су му да га је донела једна 
рода, а баш некако ускоро пре тога, обраћали су му пажњу 
на неке роде што су летиле, и већ тада су му наговештавали 
да ће таква једна рода и њему скоро донети или бату или сеју. 
И с оним познатим чуђењем у деце кад нешто не разуму, слу- 
шао је он те разговоре старијих, и кривио свој мали вратић 
за каквим већим птицама у лету. 

После, мало по мало, па се навикао на бату. Кад му је први 
пут пришао гледао га је с великим интересовањем, онако малко 
намрштен, а после, мали бата дошао му је смешан и смешио се, 
и полако, сасвим полако, стављао је своју руку час на батину 
главу, час на ручице, час на ножице. Све је то некако друкче 
изгледало но код њега, и зато му је било и чудновато и смешно. 

И ако је мали непрестано плакао и повијен или лежао у 
својој колевци, или био у мајкином наручју, Јанко је ипак у 
њему добио друштво. То није било увек, али је било момената, 
кад се и с њим забављао. Кад год је на пољу било хладно, или 
кишовито, или ветровито, морао је остајати у соби; у двориште 
му ниси давали. И тада кад би му већ досадило стајати на про- 
зору и пратити оне велике људе, велике коње, велике псе што 
су пролазили испод њега, или би му досадило ређати војнике 
и правити куће од карата, он је прилазио маломе бати и на 
свој начин разговарао и забављао се њим. И после матере први 
осмејак малога брата задржао се на њему. А кад је мали доц- 
није и ногом пошао, Јанко му је био не само друг, но и при- 
јатељ и учитељ. Под његовим надзором Милан је правио прве 
чавке и капе од хартије, намештао Линду да шени и да држи 


150 ДЕЛО 


пушку, пуштао змај, играо ораја и кликера, цртао човека и 
кућу, грудвао се и санкао. Што је најглавније с Јанком је и 
први пут ушао у свет. 

Свет, то је била једна пољана недалеко од њихове куће, 
где је било као неко зборно место за сву децу из комшилука. 
Није била Бог зна како велика, али Милану, ни доцније, кад 
је порастао, ни само Косово поље, онако у машти, није изгле- 
дало веће, но та пољана, кад је први пут на њу наишао. Било 
је по подне. Већ је било деце која се играла. Он их је гледао 
ал им игру није разумео. Деца су се играла, трчала, викала, 
свађала се како је кад било чему време. Мало даље од оног 
места где су играли пасли су спутани неки сакаџијски коњи. 
Тамо опет с друге стране, цимермани, као што се то онда звало, 
тесали су греде намештене на ниским, кратким ногарима, и 
оним црвеним, затегнутим канапом, пуцкали по греди. После 
је наишао пољем некакав велики пас, и кад је већ дошао близу 
њих, идући смотрено и држећи се стране, деца се почеше ба- 
цати за њим камењем, а он, подвијена репа, у неколико опру- 
жених скокова, штуче мимо њих. То неколико слика биле су 
Милану најјаче импресије тога дана. Све што је видео допало 
му се. Испрва је само с Јанком одлазио, а доцније, кад се већ 
био боље познао с децом и с тамошњим приликама, одлазио је 
и сам. Код куће су га због тога и грдили и тукли; али требало 
је само да му, онако уплаканоме, приђе Јанко и сам уплакан, 
и да му у поверењу каже, како ће, кад буду други пут тамо 
ишли, гледати, да то мајка и не зна, и он би се и кроз сузе 
смешио, уживајући у томе, што ће, ето, на некакав фини начин 
да преваре мајку. 

да оба њих могло се рећи, да су на тој пољани провели 
највећи део свога слободног времена док су још били у основној 
школи. Та им навика била је тако јака, да су мислили: нигде се 
на другом месту не могу тако провести као ту, одмах иза њи- 
хове куће. А пољану од њихове куће растављала је једна ве- 
лики башта, у којој је било сваковрсног воћа, што су они, као 
и остала деца врло добро знали. Само у тој примамљивој ситу- 
"гацији било је незгодно то, што је башта са свих страна била, 
ограђена великим зидом, и што се само из причања знало, да. 
је било и такве деце, која су чак и сам тај зид прескакала и 
брала воће. 

Пољаном је било обично мало пролазника; мало их је ко 


а ч“ 
ел 


„7, 


х БЕРНА 151 


у њиховој игри узнемиравао. По који пут само кад би више 
лармали, из околних дворишта појавио би се неко старији, и 
препадао би их својим "изненадним грдњама, па док би их само 
грдио они би и даље сасвим мирно продужавали своје игре и 
не обрћући се на њега, то је била као некаква њихова тактика; 
али кад би приметили да се дотични приближује, и још наро- 
чито ако би имао какав штап у рукама, они би се, као на 
команду, разбегли сваки на своју страну, држећи дотичну лич- 
ност на око, како ће се убрзо затим вратити да продуже запо- 
чету игру. И то је тако ишло из дана у дан читавих година. 
Само су се према добу године игре и забаве мењале, а они су 
остајили исти. 

Буде тако на пример у пролеће. У оном чврстом, скоро 
миришљавом ваздуху, који прашина није још почела да кужи, 
кад све што гледаш дође ти некако свежије, светлије, оцрта- 
нијих контура, све београдске улице, сви празни плацеви, све 
куће, па чак и оне најстарије, бондручаре, и они најстарији, 
већ наерени, блатом излепљени зидови, — дођу некако млађи, 
новији. Па што је вредило за све крајеве вредило је и за по- 
љану. Кад су тих дана излазили тамо, њихова стара, добро им 
позната пољана, изгледала им је много, много лепша. Према 
сунцу трава се преливала као да је местимице златом прскана. 
Окбне баште увиле се у младо, свеже зеленило, и осећао се 
мирис јоргована. У корову, крај зидова и тараба тушта гуште- 
рова. Многи бели лептирови дрхтећи споро лете ваздухом. Чује 
се зука мува и бубица. По неки сакаџија или таљигаш протера 
саку или таљиге преко пољане, како никад кроз град не тера, 
Видиш коњ, обична кљусина, запео из петиних жила да још 
једном пред смрт потрчи као што је некада, ал бадава, видиш 
да не може, а кочијаш, затурио мало више капу, певуши, и, 
јамачно, на велико чудо кљусетово, пуцка бичем и фијуче, а 
што му иначе није обичај. Тамо негде преко баште такође 
се чује неко певушење. Више свега тога сунце благо греје. 
Дан одужао, тако, да већ после школе имају довољно времена 
да се наиграју. Кад се већ и сутон почне да хвата одлазе сваки 
својој кући. Њих двојица су обично пролазили кроз комшијско 
двориште, које је једном страном гледало на пољану а другом 
тамо на улицу где је њихова кућа била. Кад дођу пројуре се 
и поиграју још мало по дворишту, а потом, већ уморни и гладни 
уђу, и то понајчешће прво у кујну да виде, не би ли се шта могло 


| ул ЕМ ранк и о аде пећ а би. 2 
152 ДЕЛО | ји 


и пре вечере појести. Па ту се и задрже. Ако је куварица каква 
добра жена што воли децу, она им и нађе какав залогај. А ако 
поред тога, на њихово мољакање пристане још и да им прича 
шта, они би је тако жудно слушали да би чак и вечеру забо- 
равили. Ти часови имали су неке нарочите дражи за њих. Де- 
тиње им маште као да би крила добиле, односиле би их вазда 
у неке нове стране и крајеве. Како тада почиње већ дан да 
дужа, то се још лампа не пали кад они дођу с играња, и онај 
сумрак, само с једне стране: кроз отворе на малим, гвозденим 
вратима, осветљава ватра, на којој се спрема вечера, и која се 
рефлектира на супротном зиду. Куварица иде по кујни, спрема 
вечеру и прича, а они је помно, мислиш недишући, слушају. 
Глад их у пола прешла, и кад их после позову на вечеру њима 
чисто криво. 

Одмах по вечери ишли су да спавају. Пре но што легну 
моле се Богу. Онако свучени стану под икону што је висила 
у углу до врата, прекрсте руке на прса и очитају оче наш. 
У брзо после тога мајка пали кандиоце и прилази и крсти их. 
Чим легну заспе. Из јутра дижу се рано. Отац већ отишао у 
дућан. Кад умивени и обучени изађу на поље, а оно дивна 
хладовина. Све двориште још у сенци. Доле у шупи шегрт цепа 
дрва, и некако звонкије но иначе одјекују ударци секири. На 
ђубришту скупиле се коке око петла, и с пуно мара чепркају 
и кљуцају. Матора Линда чучи пред шупом, и умиљава се око 
шегрта, који, и секући дрва тек грицне комад хлеба што је 
после доручка понео да му се нађе. Пред кућу дотрчу млека- 
џијска кола, и чују млекаџију где преко малих басамака иде 
горе. Они онда, и ако су били за доручком, иду ка кујни, и 
кад млекаџија саспе у суд обичну количину млека, траже му 
још малко да порасту, и он им, неки добар чичица, даје 
После се већ спреме и за школу и заједно оду. Многе дућан 
џије у улицама кроз које пролазе већ их знају, и често сме- 
шећи се гледају за њима. По неки их од њих чак и ослови: 
Здраво, здраво, велики ђаци, а они погледају, па како према 
коме: или ће се насмешити, или и даље озбиљно продужити 
пут, и то полако, скоро лено корачајући, а торбице им бију по 
куковима. И тако из дана у дан. ; 

Или опет за време лета. Припече сунце да је већ тешко 
и дисати под њим. Све то тражи хладовину. По ручку и отац 
и мати легну, а они двојица чим ручају ето их у двориште. 


ЧИ у је 
у 


БРАЋА 158 


Зађу тамо, овамо, завире у шупу, у перионицу, изиђу на улицу, 
опет се врате, оду на таван, појуре какву мачку коју тамо нађу, 
а Линда, која их евуда прати, као бесомучна почне лајати под 
прозорчетом кроз које је мачка штукнула, и док јој они вичу: 
пуци, пуци, таванска се врата полако отворе, појави се кува- 
рица, и скоро шапућући наређује им, да се одмах сиђу и да 
не лармају, пошто отац и мајка спавају. Они полако пођу низ 
басамаке, па кад Линда, промичући између њихових ногу опет 
залаје, они се смеше и показују куварици прстом на њу, ко 
веле: ето, она ларма а не ми. Тако сеопет нађу на дворишту. 
Не потраје дуго, а горе на ходнику отвара се прозор и мајка 
их зове да их спреми за школу. Они пођу, отру два, три пута 
руке о панталоне, и пењу се уз тако зване мале басамаке, оне 
из дворишта што су за млађе. Мајка им каже да други пут не 
лармају толико и да се отац љутио, па их онда умије, мало 
зачешља, очисти, метне им преко рамена торбице, а они већ 
знају да се унутра налази и по која кифла. И поново, један 
поред другога полако иду ка школи, све поред кућа, као што 
им је мајка рекла. Кад после школе дођу кући пољубе мајку 
у руку и све старије редом који би се ту затекли, оставе тор- 
бице, добију по кришку хлеба, па одмах иду на пољану. Тамо 
већ све друштво чека. По неки бозаџија, или онај што продаје 
куване кукурузе или кокице, или онај с округлом таблом што 
на глави носи, пуном шећерлема, која на троношцу стоји поред 
њега, — седе негде у крају и мирно чекају на муштерију. Они 
играју и по који пут погледе тамо. Неки пут у сред игре за- 
стану. Пољаном се укажу каква већа деца, и међ њима по неки 
с паром тикава преко рамена. Иду доле на Саву да се купају. 
Они их посматрају као нека ретка бића. „Знају да пливају“ 
мисле у себи, а дани, кад ће и они умети пливати и купати се 


у Сави, изгледају им још тако, тако далеки. Пред вече дођу 


кући и тако их и сутон у дворишту затекне. Ласте се већ сми- 
риле и по неки слепи миш запишти више њих. Питају: каква 


је то птица, а они им кажу слепи миш. И њихове мале главе 


почну решавати ту загонетку: миш што има крила и још слеп' 
Више њих чисто сјајно небо пуно звезда. Они гледају кроз 
прозор и мисле где ли је то, и како то да не падну. По неки 
пут само поред гласова у кући прекине тишину тандркање точка 
на бунару. То шегрт вади воду. У томе већ дође и време спавању. 

А кад стигне јесен, и почну и дању и ноћу да падају оне 


154 ДЕЛО 


ситне, хладне кише; кад се улице раскаљају, а пољаном по 
улоквинама барице се задрже; кад оголе дрвета по околним 
баштама и започне ветар да фијуче кроз димњаке и да повија, 
мокро грање; кад се сунце као да изгуби, — тада дође крај 
играма ван дворишта и по пољани, и из школе право се иде 
кући. Дан окраћао, тек што су из школе дошли а оно већ мрак. 
У предсобљу и у кујни упале се лампе. Они упола озебли једва, 
чекају да дођу. Добро су увијени, али ипак осећају неку језу. 
Оне доскорашње жеље за играњем и трчањем нестало. Широка 
мирноћа и монотонија што се спушта, као да се и на њима. 
огледа. Нађу ма какве забаве у соби, било једној, било другој, 
било у кујни, тек, више им се не силази доле у двориште или 
на улицу. Или кад немају никакве забаве, они седну крај про- 
зора, па гледају тамо на поље. Ако су крај прозора из двори- 
шта, они преко баште, што је у зачељу њихова дворишта, и 
која се не зелени више но црни, виде један део пољане, и то 
баш онај којим донекле води пут, па онда неколико кућа и 
међ њима висок један јаблан, па онда одмах окона брда, прво 
једна нижа па онда иза њих тамо једна висока, врло висока, 
како је то њима тада изгледало, која допиру у само небо. Поврх 
све те слике у једном сивкастом тону сипи ситна киша. По 
оном првом грању у комшијској башти много врабаца, шћућу- 
рили се и мало се крећу. На јаблану, који се лагано ниха стоји 
обично по која чавка сасвим мирно, и ниха се заједно с гран- 
чицом на којој стоји, па се тек одједном отисне у ону сума- 
глицу. Из димњака, којих тада као даје више но обично, бије 
дим, али и он, тек што се појави, скрха се, и нестане га. 110- 
љаном по какав редак пролазник прође, било на једну, било на 
другу страну. Они гледају и нове импресије утискавају им се 
у њихове детиње душе. На свој начин осећају и они да се на 
пољу, да се у природи, дешава нешто велико, али нису свесни 
тога. И тако непотраје дуго, а већ се и пећи почну да ложе. 
И одмах суморност, језовитост и нелагодност оно неколико пре- 
лазних дана, почне да се открављује. Око пећи тако је пријатно. 
Мајка седи за столом и ради: шије им или крпи шта, а они 
крај ње нађу ма шта и забављају се. Мајка им по неки пут, 
кад је за то расположена, онако у раду прича, а већ зна шта 
они највише воле, па према томе и причу удешава. Они љу- 
бопитљиви, како то само деца могу бити, по вазда је запиткују 
те о овоме, те о ономе. У пећи пуцка сувад; на пољу по кој 


БРАЋА 159 


пут запишти ветар, а киша јаче запршти о прозоре. И често 
пута не траје дуго, а они, по неки пут само један, а по неки 
пут и обојица, пошто су сепре тога наместили на миндерлуку, 
заспали, и само им се чује правилно детиње дисање у сну. 

Џа кад се тако једнога дана пробуде, а оно освануо снег. 
Онп се радују. Облаче се брже но иначе, и једва чекају да. 
сиђу, да направе прву грудву. Грудвају се и код куће, и на 
улици, и у школи. А кад снег велики напада, они онда праве 
човека од снега и удале се па га гађају. Тоциљајке на све стране, 
а не далеко од куће има и једно згодно место за санкање. А не- 
дељом после подне и празником још одмах после ручка иду тамо, 
и тек кад се смркне враћају се кући. А буде дана кад се већ о ве- 
черњу спусти мрак, и тада оно звоњење чисто их плаши; дође им 
сасвим страно, непознато, непријатно. Тад мали Милап зове Јанка 
да иду кући, и кад пођу еве се држи за њега, а Јанко, већ мато- 
рац, не иде кући што му се иде, но што види да се Милан 
почиње да плаши. Неки пут опет и не удале се од куће и дво- 
ришта. На дворишту је пуно врабаца, а често слети и по која. 
чавка, што је врло ретко у друго доба године, и они остану 
да их хватају. А хватали су их или испод карлице, или на зрно 
кукуруза, кроз које претходно провуку доста јак дугачак канап, 
од којег, скривени, држе други крај у руци. И ако тако у лову 
проведу много часова, велико је питање било хоће ли преко 
читаве зиме ухватити једнога врапца или неће: али ипак то 
њима није ништа сметало да тај лов понављају врло често. 
Удешавали су чак да и на лајмпам хватају штиглице и се- 
нице, којих је у приличном броју било по жбуну у суседној 
башти, али ту нису никад имали среће ни колико с врапцима. 

У то већ дође и Божић. И оцеви, и материце, и бадње 
вече, и слама, и пијукање, и полаженик, и колач здравље 
који отац обично искити с парама, и чесница, и силни колачи, 
и они пријатни моменти у кујни, кад су вредној мајки пуне 
руке посла, а они се, као прави пилићи, врте око ње, и тек 
само кљуцну час овде, час онде. 

Тако је пролазило време, а они с њим расли и јачали. 
После су добили и трећег брата и малу сеју. С временом и једноме 
и другоме после оне велике љубави према игри и друштву на по- 
љани, полако, полако с годинама све се више развијала воља 
"за радом и школским, и у опште за књигом. У току времена 


156 ДЕЛО + 


све их је више и више загревала она племенита амбиција: да 
не буду постидни, да буду добри, да буду међ најбољима. Као 
и у осталом Јанко је иту служио Милану за пример. Као ста- 
рији ђак Јанко је упућивао Милана, а Милан је с пуно вере 
слушао савете његове. Он је врло добро знао како Јанко ужива 
добар глас међ друговима, и поносит због тога трудио се да 
не заостанга за њим. Развијајући се и растући заједно, непре- 
стано један с другим, и у мислима, и у држању, и у понашању 
њиховом, било је много, много сличнога. Слагали су се и волели 
непрестано као кад су још мали били. Никада између њих није 
било оне заоштрености, нити какве веће свађе, као што се то 
обично виђа међ браћом. Никада ни најмање злобе нити пакости 
једнога према другоме. Само једном, јер ипак и тога је морало 
бити, мали један црни облачак беше се за мало свио више њи- 
ховог чистог, братског и другарског неба. 

Једнога дана, Јанко је већ тада био матурант, Милану је 
сасвим случајно пало руку једно Јанково писмо. Једна инсти- 
тутка, коју је и он врло добро познавао, писала је Јанку како 
га воли, како непрестано само на њега мисли, и моли га да 
што чешће пролази поред њихове куће. И, дотле још непробу- 
ђени осећаји љубоморе, почеше да муче још мале, дечачке 
груди Миланове. Сасвим нови хоризонти обреше се пред њим. 
Он на то дотле није још никада мислио. Оставио је поново 
писмо где га је и нашао тако, да је Јанко могао помислити да 
га није нико читао. О) томе није никоме говорио, само је Јанка 
од тога дана по неки пут некако нарочито посматрао, и све га 
је нешто вукло тамо, ка њеној кући. А кад је први пути 
отишао да прође мимо њене куће и кад је већ био близо, није 
чисто смео очи да подигне од неке срамежљивости. Веровао 
је да сви они тамо који га виде, знају зашто пролази туда. 

Није био свестан тога али они, још скривени, они најблеђи 
гласови зависти према брату почели су га узнемиравати. И ако 
су то били сасвим нови осећаји за њега, савест га није нимало 
мучила, нити се и једном бар првих дана запитао: од куда у 
души његовој те хладноће према Јанку, које до тада, од кад 
зна за себе, није осетио. Њега је, онако малога, нешто мучило, 
нешто му беше и криво и жао на брата. Наравно, није био у 
стању да аналише те своје осећаје. Знао је само, да га је одмах 
по том изненадном открићу писма некаква сила избила из ње- 
говог дотадање обичног колосека живота мисли и осећаја, и 


: БРАЋА 157 


као вихор некакав бацила га негде у страну где дотле није 
никада био. Јанко је истина старији од њега, већ је матурант, 
младић, али ко зна: можда је Јанко још иу његовим годинама. 
добијао писма од девојчица, само није хтео њему то да каже. 
И што му дотле није никада ни на ум пало, од тих дана поче 
и он по који пут кришом погледати девојчице кад иду у школу 
или из школе. А вазда је сретао једне исте, и није много 
прошло, а он виде, како и њега по нека девојчица погледи у 
исти мах кад и он њу, и како се по нека од њих чак и на- 
смеши. Ти чести, скоро свакидањи еретаји, нису ли им зар да- 
вали права да, се сматрају за неке, бар у пола познанике; Тек, 
та у ствари ситница, поново га је вратила Јанку какав је био 
и пре но што је писмо нашао. Ако је било девојака које Јанка 
гледају, има, ето девојчица које и њега гледају, и на њега се 
осмејкују. И облачка оног на њиховом чистом братском и дру- 
гарском небу поново је нестало. Наравно, нити је он о томе го- 
ворио шта Јанку нити Јанко њему, али је после видео, да је 
то баш тако требало да буде, и да би било врло незгодно, да. 
би се он стидео, да је и о томе говорио с Јанком. 

После и сам је био матурант, и њему је после оног дети- 
њег срца, почело да бије младићско срце. Каквих је само ту 
било момената! Колико и оне најслађе чежње, онога нечег не- 
јаснога што крила даје; колико љубави и без и једног писман- 
цета, и без и једне речи! 

Тако је време што је чинило с милијонима пре њих, чи- 
нило и с њима. Од деце беху постали младићи, од младића већ 
зрели људи. Јанко је свршио технику код нас и политехнику 
на страни, а Милан философски факултет и провео две године 
у Лајпцигу, и обојица су били у државној служби. 

У то доба већ су били остали само њих двоје с мајком. 
Читава, некад тако лепа прошлост њихове куће, и оне хиљаде: 
слика и догађаја што су се развијале у њеним зидовима, огле- 
дала се још само у њима двојица. Они су то добро знали, на- 
рочито Јанко. Ретко је кад она запањујућа меланхолија про- 
шлости могла наћи представника као што је он био. Најмања 
ситница у кући што га је. опомињала на умрлога оца, брата 
и сестру, будила је у њему некакву дубоку, дубоку сету. Зна- 
јући колико је нежно и осетљиво срце у њихове мајке, веровао 
је, да више ништа не може њој разгонити тугу, што јој се, 
после њихове смрти свила око срца. С тога и он, а и Милан 


158 ДЕЛО 


поред њега, трудили су се, све су чинили да јој дани што 
мирније теку. Чим су обојица добили за чиновнике, и чим је, 
према томе, наступила околност, да преко читавога дана, догод 
су они у канцеларији, мајка остаје сама код куће, они су, пошто 
су се претходно договорили, уверили је, како би добро било да 
· узму у кућу њену једну сестру од тетке, старију сироту госпођу, 
која је као удовица живела сама. Зашто нег Нису ли је зар 
они и дотле помагали; и зар би она могла излазити на крај 
с њеном пензијом: И мајка је, зато опет што су они тако хтели, 
пристала. Самим тиме, како су њих двојица мислили, било је 
учињено врло много: мајка неће остајати сама и имаће разгд- 
вора. Та околност била је исто тако узрок што су и сами нај- 
чешће остајали код куће. Сматрали су за грех да у слободним 
часовима одлазе ма где, а њу да остављају. Испрва су мислили 
на то, а доцније тај им је начин живота ушао у навику. 

Мирно као каква река и њима је живот текао без даљих 
потреса, утанчан и једнобојан. Многи другови њихови који су 
знали да они не радо излазе, долазили су к њима, нарочито 
кад настану јесењи дани и спусти се снег. Тосуиониаи 
мајка највише волели. Њима је требало друштва, то је мајка 
добро знала, и Јанко не беше још ни чиновником постао а она 
му је говорила, да је већ време и да се жени, и да гледа да 
нађе себи каквога доброг друга. Али Јанко, увек смешећи се, 
избегавао је и да говори о томе, наводећи да за то има још 
времена, и да он о томе мисли. У ствари лагао је. Ако му је 
који пут и пала на памет та помисао, једновремено с њом осе- 
тио би и неко страховање, бојазан да се у избору може и пре- 
варити, а то би значило загорчати мајки и последње дане; 
значило би убити је, и зато је решење тога питања непрестано 
одлагао. 

Али у томе изненада као гром из ведрога неба наишла је 
и мајкина смрт. То је било најстрашније искушење кроз које 
су њихова срца, њихова велика, нежна и ретка синовља љубав 
имала да прође. Како се њеној смрти нису још надали, како 
на њу још ни мислили нису то да је у тим часовима наишао 
какав катаклизам који би имао читаву земљу да сруши тамо 
негде, у некакве поноре, и то их не би могло више преплашити. 

Кад су после погреба дошли кући, одмах, на прагу још, 
поново су се обојица заплакали. „Она више неће никада тај 
праг прекорачити“ морали су обојица једновремено помислити, 


ђе ОВЕНА. 
" ДУ 


ВРАЋА ; 159 


а Јанко је још, погледајући онако са стране Милана помислио: 
„ја сам му сад све и сва“. Тога дана туга је њихова била дошла 
до врхунца. Сирота стара тетка чинила је све што је могла да 
им олакша, и то се све састојало у томе, што је непрестано око 
њих нешто пословала, али не говорећи ништа. Она је знала да 
у тим моментима речи могу имати и противжељеног дејства. 
Кад је било о вечери позвала их је да се мало окрепе, пошто 
тога читавог дана нису ништа окусили. Јанко и ако није био 
гладан, обрнуо се Милану и рекао му: хајдмо да се мало при- 
хватимо, ти си гладан. 

Прва ноћ била је исто тако сврашна, само како су били 
јако уморени, црне их мисли нису дуго мучиле: убрзо су за- 
спали и пробудили су се доцкан изјутра. И као што је свуда 
више, мање, и код њих је одмах од сутра дан живот имао поћи 
својим неумитним током. Отишли су сваки на своју дужност, и 
поново се почеху низати дани, дотадањега рада и брига. 

Није прошло дуго а онај сумрак, они мрачни тонови што 
се свише више њих о смрти материној почеше се местимице 
разведравати. Посао, разни смерови, нејасна будућност којој су 
магловитим стазама ишли у сретај, као ветар пред олују гонио 
је оно мрачно облачје више њих, и овде, онде, указало би се 
и по које парче чистога, плавог неба. „Једнога читавог нара- 
штаја нестало је“ премишљао је Милан једном, нестало га у 
средини која је њима била центар читавога света; али нису ли 
зар они ту, да стварају нове, подмлађене, оне исте изумрле на- 
раштаје; То је живот, и ми само треба да га разумемо“. 

Јанко, рекао је брату једнога дана, ти треба да се жениш, 
крајње је време. Сад смо ето остали сами, и тетка је стара, ко 
зна шта и с њом може свакога часа бити. 

— Мислио сам и ја о томе, одговорио му је Јанко, мало 
изненађен, пошто од смрти материне није чак ни из далека било 
говора о томе, само ти знаш, то баш није тако лака ствар. О 
томе треба доста, доста размишљати. 

— Толико смо паметни и један и други, продужи Милан, 
да се нећемо ма како женити. Кад човек само хоће и обазре се 
око себе он може наћи и оно што је добро. 

— Па и теби је време, додаде Јанко, мисли и ти о томе. 

— Мислићу. 

— Нећеш ваљда чекати да се прво ја оженим : 

— На против, то би било у реду. 


а ле са 


160 ДЕЛО 


— Какав ред молим те, нађи ти само какву добру девојку, 
па да идемо да је просимо. Не знаш како ћу се ја томе ра- 
довати. 

Те зиме Милан поче чешће да изостаје од куће. Одлазио 
је већином кућама неких својих другова и познатих породица: 
тражио је девојачка друштва. Пође и на забаве, и ако раније 
није волео да иде по забавама. 

Због тога, симпатије старе тетке, која је, и ако је то крила, 
више волела озбиљнога и осетљивог Јанка, праву слику мате- 
рину, — почеше све више прелазити на Миланову страну. Она. 
је знала зашто је управо Милан почео посећивати друштва и 
забаве, и радовала се томе. Он је и с њом говорио о женидби 
и Јанковој и својој и њено нежно, теткино срце дрхтало је. 
„Још ће и унучиће дочекати“ мислила је „а каква би то тек 
радост била!“ Истина, на ту помисао сетила се и своје покојне 
сестре, и после краћег размишљања утирала је неколико суза. 
што јој овлажише очи. 

0 тим својим намерама Милан није често говорио се њом, 
само је више пута смешећи се правио алузију на своју скору 
женидбу, али тетки је било и то довољно. Поче само о томе 
мислити. Многе је девојке познавала, а о некима које је мање 
знала поче распитивати, трудећи се, наравно, да никоме не 
падне у очи зашто се она распитује. Али, не прође дуго, а све 
су њене друге и пријатељице знале шта је у ствари: хоће Јанко 
и Милан да се жене. Тетка је тврдо веровала да ни један од 
њих неће ништа предузимати без њенога знања. „Не могу они 
знати каква је која девојка, као што то она може. Немају они 
тога искуства, још су млади, па се могу и преварити“. 

Зато, кад би једнога јутра, те ноћи Милан је дошао доцкан 
са. забаве, умал што није пала од изненађења кад јој Јанко 
рече, да је Милан на забави верио девојку, и да ће кроз који 
дан ићи да је просе. Сирота тетка није могла доћи себи од из- 
ненађења. Девојку није познавала. Оца јој је само по чувењу 
знала. А кад јој је Јанко после рекао да познаје и девојку и 
њену породицу, и да је њему Милан још много раније био са- 
општио своју намеру, мало је требало па да се заплаче. „И један 
и други знају о томе, разговарају се, договарају, а њој ни речи 
да кажу“. Било јој је жао. Тако нешто важно у кући да се деси, 
а она о томе ни појма да нема. Страшно! Залуд је Јанко тешио 
и уверавао да то данас није ништа необично; да је Милан па- 


БРАЋА 161 


метан и да зна шта ради; да се много њих млађих на тај начин 
верило, па тек после и она саопштавала својој мајки и он сво- 
јима, — ништа није помогло. Тога читавог дана сирота тетка 
била је нерасположена. Али зато, чим се почело радити на 
спреми за свадбу, она заборави ту њихову непажњу. „Што би 
им мајка била“ мислила је, „то сад она треба да им буде“. 

Одмах од тога дана у кући поче нов живот. Редовно сва- 
кога дана одлазио је Милан својој вереници, а с њим одлазио 
је по који пут и Јанко, а одлазила је и тетка. Њима такође 
почеше свакодневно долазити. На тај начин и Јанко се мало 
разгали. Обузе га неко расположење за које није давно знао. 
Миланова вереница била је и лепа и пријатна девојка, и он је 
заволе на свој начин. „Она ће му бити сестра као и рођена. 
Срце му се напуни нежношћу према њој. Што је њима и њи- 
ховој кући њихова мајка била, то ће сад она бити. Као вила 
каква она ће, на свој некакав начин, да оживи многе успаване 
традицаје из њихове прошлости. На ту помисао, и ако су били 
решили да Милан тражи теби стан, а он с тетком да останеу 
њиховој кући, реши се, да се он с тетком исели. Итек кад му 
је тетка казала, да су ти његови разлози и врло братски и врло 
паметни, али, да ће се и он сам скоро женити, и да ће после 
његова жена имати да оживљава прошлост и успомене на њи- 
хову кућу и мајку, он је пристао да то већ једном решено пи- 
тање више не потрже. 

Истог дана кад се венчао Милан је с младом отпутовао у 
Лајпциг. Још пре но што се кренуо радовао се што ће и с њом 
бити ма и неколико дана само у месту где је недавно као ђак 
живио. У успомене о најлепшим данима живота свога хтео је 
да и њу уведе. 

Тога дана Јанко је први пут у кући остао сам од својих. 
Кад је пала ноћ и нашао се у својој соби, а у соби до његове, 
у Милановој соби, било све мирно, било му је тако тешко да 
је чак и сузе осетио. Али у исти мах тргао се. „Шта ти је“ 
питао је самога себе „ти си луд. Зар ти се сад први пут при- 
лика дала, теби матором човеку, да видиш како је све пролазног“ 
Трудио се да се умири. Уверавао је сам себе да се на против 
треба да радује. „Милан је срећан и ни о чем другом не мисли 
до о срећи својој“. Али бадава није могао. У грудима је осећао 
неку потајну језу. Изгледало му је да су и мрак и тишина она 
на пољу и око њега некако друкчији постали; да има у њима 

Дело, књ. 36. 11 


162 


нечега тешког, нечега што плаши, и једва је чекао да сване. 
Из искуства је знао да је ипак дању све Некако лакше под- 
носати. | 

У сличним мислима затекло га јеи прво писмо, што им га 
је Милан с пута послао. Из свакога реда у њему, па и између 
редова, читао је Миланово душевно расположење. Милан је био 
срећан, то се јасно огледало у свакој речи његовој. 

И тек што је прошло неколико дана од одласка Милано- 
вог, а он га се зажели. Читава једна половина бића његовог 
била је отишла с Миланом. Од првога детињства живот им је 
тако текао, да су тек њих двоје чинило једно, али никада дотле 
као тих дана није то осетио. 

Онога дана кад су добили депешу да Милан с младом 
тога вечера стиже у Београд, био се узнемирио, постао нерво- 
зан. Време му је врло споро пролазило. Знао је да воз обично 
стиже око пола десет сати, па ипак кад је стигао на станицу 
није било више од девет. Пред сам долазак воза дошле су и 
Дарина мајка и сестре. 

Кад већ воз уђе у станицу, он пође завирујући по колима, 
а с њим пође и сва она гомила што је чекала. У хитњи дође, 
и до последњих кола а њих не спази и пође натраг. У то угледа 
Милана како скочи с једних кола и како се одмах обрте и 
пружи руку да помогне Дари да и она сађе. Он похита, алџ 
тамо су већ биле Дарина мајка и сестре, и пре но што је сти- 
гао до њега, док се Дара љубила са сестрама, Милана је гр- 
лила Дарина мајка. И због те ситнице њему нешто дође жао. 
Срце му је ударало као у мала детета, и само што рече: Ми- 
лане, стави му руку на раме у моменту кад се Милан беше 
сагао да пољуби ташту у руку, и одмах затим загрлише се. 

Са станице отишли су сви у нов стан младенаца, који је 
стара тетка уз припомоћ Дарине мајке и сестара спремила, и 
где их је она дочекала. Пошто су поседили мало разишли су се. 

— Знате ли тетка, рекао је Јанко уз пут старој, да ми 
чисто невероватно изгледа да ће Милан одвојено живети од нас. 

— Зашто, синко, одговорила му је она, то тако обично 
иде, навићићеш се већ. = 

После тога. скоро до куће није ни речи проговорио. Био је 
замишљен. Беху га савладале неке сетне мисли, и ако им тада 
није ни најмање места било. Све му се представљало као да 
наступа на неку прекретницу. Нешто ново, непознато, отимало 


ВРАЋА | 163 


«се да уђе у његову дотадању мирноћу, у његов живот и да га 
поремети. Како, и кад, и где, није био свестан тога, али некакво 
непријатно осећање увлачило му се у душу. 

И после тога, у том новом начину живота протицали су 
дани мирно а једнообразно као и дотле. Често су се састајали, 
"често бивали заједно. Само Јанко је стално ишчекивао, да и 
поред неких малих, једва приметних обележаја, и виднијим зна- 
цима наступи оно нешто непознато и ново, што некакву хлад- 
ноћу око себе шири, и због тога све се више повлачио у самога 
"себе, и нарочито у своју прошлост, на коју је увек скоро с неком 
побожношћу помишљао. Престаде бити онако експанзиван као 
што је дотле био, и никоме, па ни Милану није више саопшта- 
вао разне мисли с којима се у самоћи често забављао и у про- 
леће кад почне природа да се буди, и у лето, јесен и зиму, кад 
постепено велики живот у природи почне да изумире, кад му 
о окна на прозорима лупа киша и ветар фијуче, и кад му ватра 
пуцкара у пећи, и кад ударе звона на вечерње или да огласе кога. 


ВОУВИ АЈ 


5; 


НА ВАРару а и и У 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 


„Католицизам, то је Француска, — Француска, 
то је католицизам. Француз, који би урадио што. 
против католицизма, урадио би и против величине 
Француске; и обратно, све што ради у интересу 
католицизма, то ради и у интересу Француске“. 

Е. Вгипенеге. 


„..· Она, Римска Црква, упиње се из петних 
жила, да замијени француским принципима римске 
принципе: а овамо пријети француским принци- 
пина, који су уједно и принципи модерног дру- 
штва а који се потпуно разликују од принципа. 
Римске Цркве,“ 

Кошз Наует. 


Плод Велике Француске Револуције 


| 


Са првом искром Француске Револуције искаче и прва 
удружена Воља, да раскида окове сугерираних духова, што 
блуђаху по засталој бари опасних навика. И та удружена воља, 
ослободивши се испод јарма мрачних и назадних традиција, 
наставља борбу започету Великом Револуцијом, спасавајући 
индивидуе од учмалог ропства. Неустрашиво и сигурно, мало 
по мало, приводи се крају то велико дјело. 

Након минулих сто година, након узбуркане и магловите 
борбе, током цијелог ХЛХ-ог столећа, млада удружена воља, 


РРА 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 165 


множећи се и јачајући вољом ослобођених робова, одлучује се 
на важна и велика дјела. 

Ова година, ! година хиљадуидеветсточетврта, живи је свје- 

док те моћне акције, којој је на челу егзекутиве данашње ми- 
нистарство Емила Комба. 
Ну не треба мислити, да је триумф младих воља достигао 
своју мету. Јер није лако искоријенити старе навике, које су 
«се укорјениле, прелазећи с кољена на кољено, и заточиле разум 
и вољу још многих индивидуа. Али ипак, ова година даје врло 
видан и значајан плод тог тешког рада. Она приведе к дјелу 
санкционисани закон о укидању конгрегација, она пружа ловор- 
вијенац народном учитељству, прекида везе с Ватиканом и она 
довршава гроб ултрамонтанској идеји. 

Успјех 1904-е подмлађује дух прогреса, који ће, тако под- 
млађен, да настави борбу двоструком снагом и да извуче по- 
шљедње перо из старих крила мрачњачког духа. 


П 


Кад се укоријени неко мишљење, тешко га је угушити. 
А и ако се угуши, не значи, да је искоријењено. С тога је и 
„Јасно покоје назадно мњење и код појединих већих људи. С тога 
је и схватљива њихова, борба против рушења многих мрачњачких 
идеја и против укидања опасних установа. 

Отуда долази и мишљење академичара Ф. Бринтијера, 
које на челу ове расправе наведосмо. „Католицизам, рече, то је 
Француска, — Француска, то је католицизам. Француз, који би 
урадио што против католицизма, урадио би и против величине 
"Француске; и обратно, све што ради у интересу католицизма, 
то ради и у пнтересу Француске.“ 

0 колико нелогичности и колико неистине у овим рије- 
чима! Тим више, што се католицизам хвата народности, онда, 
кад хоће да ојача своју акцију. А кад му то није нужно или 
кад му је то немогуће, онда гњечи народност и често пута 
окреће копље против ње. Пошљедњих деценија ХУШ-ог вијека 
виђе многе Французе-клерикале и многе заступнике Римске 
Цркве у војничком табору аустриског ћесара и пруског краља. 


' Овај чланак написан је 1904. године. 


166 ДЕЛО 


А цјелокупна историја Западне Цркве је живи свједок непри- 
јатељског расположења римске цркве наспрам националне сви- 
јести. Но тог свједока тешко назире кратки вид и тешко га 
схваћа затворени ум. 

С тога је и разумљив аутоматски пристанак на Бринтије- 
рово мишљење многе француске душе, која се дави у мору 
клерикалних софизама. С тога је и схватљиво, да још има, у 
француском народу, приличан број присталица уз католичко- 
клерикалну странку, која се појављује и у лажном виду наци- 
оналне странке. 

Националиста у Француској, значи прво католик — кле- 
рикал, онда тек Француз. — Ви нијесте Французи, са правом 
им довикују републиканци, ви сте Римљани. Ваш је патриотизам 
лажан и лабав, ми га не требамо. Наша покољења треба да су 
на првом мјесту патриоте и људи, а вјеру нека сваки слободно. 
исповиједа, коју хоће; јер смо сити католицизма, који је неза- 
конито узео монопол правде и истине, претворивши га у не- 
правду и неистину. Сити смо католицизма, који је толико вије- 
кова гњечио наш народ, остављајући га у мраку незнања, угу- 
шујући му политичку и економску слободу. 

Француз и католик није једно исто. Патриотизам француски 
је антипод фанатизма католичког. Циљ католизма и циљ фран- 
цуски потпуно се разилазе. Католицизам тежи за универсалним 
господством, француски патриотизам се тог гнуша. Римска 
Црква је мајстор троструког јарма, под којим јечи 
људскобиће: она убијаразумивољу, злоупотребљу 
јућисвој ауторитет; она гњечи слободу народних 
права, злоупотребљујући незаконите привилегије; 
она замотава у црно благостање народа, злоупо- 
требљујући измамљени и отети капитал. 

Римска Црква и Народ, то је крволочни тиранин и спутани 
роб. И она, као така, не устручава се, да, тобоже, замјењује 
своје принципе са принципима, који не потичу од ње. То јест, 
како рече Луј Хаве: „Она се упиње из петних жила, да 
замијени римске принципе француским принципима; а овамо, 
она је највећи противник француских принципа, који су прин- 
ципи модерног друштва, и који се потпуно разликује од прин- 
ципа Римске Цркве. Јер није то била Црква, што је створила 
девизу Слобода, Једнакост, — не, то је била прва Фран- 
цуска Револуција“. 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 167 


Римска Шрква није Народна Њрква 


Карактеристична је појава у историји Римске Цркве по- 
кушаји идентификовања католицизма са националним именом. 
Ти су покушаји избили и избијају у оно доба, када је немо- 
гуће, без моста, вршити мисију Римске Цркве. 

Овај метод римске политике се опажа, у новије доба, и 
изван Француске. Тако н. пр. у српским п хрватским дијело- 
вима Аустро-Угарске монархије настоји се, да католицизам 
буде идентификован са Хрватством, које је потпуно стегнуто 
под јармом Римске Цркве.! А хтјело се показати мусломанима, 
како хрватство није мост католицизма, како би, без страха и 
без колебања, преко њега, могли да прелазе. Ко познаје тајне 
аустријског политичког система, томе није тешко стати у крај 
марифетлуцима оваке руке. А коме је познат и политички 
систем римске пропаганде, лако ће у овим смицалицама, уочити 
индиректни пут његов. Пут, који врца и заобилази према сти- 
цају околности. 

Неће бити згорег, да се упитамо: Од куда мисао Римској 
Цркви, да се хваћа идентификовања вјере са националним 
именом; И је ли могуће вјеровати у искреност оваких поку- 
шаја, који су опозициона тачка циљу Римске Црквег 

Нема сумње, да је највиднији извор овог идентификовања 
у дјелокругу оних народа, чија црква представља националну 
свијест. С једне стране то, а с друге, опет, револт појединих 
нација римо-католичке вјере, против своје религије, наметнуше 
мисао Риму, да се лати (наравно, привремено), гдје буде 
нужно, метода идентификовања, како би се послије могло 
право ићи циљу. 

Овај неприродни покушај или потпуно пропада или при- 
видно успијева. Рекох, привидно, јер чим се човјек боље за- 


1 „Нгуагака је Фотепа Кјемканста. Мета уађда па ђиги гепије, џи Ккојој 
1 Кемкантат (ако пеоетатшсепо ујадао, Као п Нтуашзкој. Та 1 п затој — 
КМемлкајпот Мадаупот ологјазепој — Брат нпа снамћ =тапака 1 рокгеја 
ргошегканић, а Мемкантат же п пјој 42 Као 1 5уашдје зуојнп једу т 1 
пајсугаспп промет: хаозбајосси рика, јакот 1 тоспот огсаштасјот 2а- 
гпрђуапја. 

Види Предговор У. К. у књизи „Розје па КМемкантат п Нгуазкој 
од Ог. Франка Поточњака. 


168 ДЕЛО 


гледа, он одмах уочи, да ту, од идентификовања нема ни говора. 
Фанатизам вјерски држи у чељустима националну свијест и 
чека час, када ће је, на један миг Римске Цркве, да прогута. 

Није се ни чудити. 

Уређење и прошлост Римске Цркве, њезина средства и 
њезин главни циљ, коме је ишла и коме иде, уништила је једном 
за свагда национално хришћанство. Католицизам се није бринуо 
за националну индивидуалност, он је њу чак и угњетавао. Рим- 
ској Цркви је једна једина брига: универсална власт. А да се 
до тог дође, треба средстава, без обзира на њихов избор и на 
њихово трајање. Тако Римска црква мисли, да јој може послу- 
жити, као привремено средство, њезином циљу и име нације, 
спајајући га са вјерским фанатизмом. 

„Нација“ — то је мост, преко кога треба „вјерни“ директно, 
"а „јеретици“ индиректно, да прихвате основну девизу Римске 
Цркве, по којој папизам представља вјечно блаженство: 
„Што Бог каже на небу, то папа заповиједа на земљи, — а 
духовна лица, то су вјесници Бога на земљи, — а духовна 
лица, то су вјесници Бога на небу, односно Бога на земљи, у 
лицу „непогрјешивог“ папе. Из чега излази, да Римској Цркви 
није брига ни за католичку, а камо ли за националну инди- 
видуалност. Она се служила и служи и једном и другом, као 
готовим или провизорним мостом, који је води њезиној девизи. 
што јој претходи главном циљу, циљу неограничене моћи и 
универсалног господства. | 

По тој девизи, она је и могла да формише у своме „вјер- 
номе“, не католичку, него клерикалну индивидуалност, која 
води слијепом фанатизму и одвратном шовинизму. 

Код вјера, које су, по изгледу, идентификоване са народ- 
ношћу, ствар друкчије стоји. Тако н. пр. православље, код нас 
Срба, иије се могло да изметне у клерикализам, те по томе 
није могло ни да подвргне нашу националну индивидуалност. 
Ми не имађасмо опипљивог Бога на земљи, нисмо му се могли, 
дакле, ни клањати: у души нашој није се могла никако излећи 
идеја клерикализма, те по томе није се могла образовати -ни 
клерикална индивидуалност. 

Тако, Српска Црва није могла да постане теократска црква, 
јер њена глава не пребива у земаљском царству. Отуда је дошло, 
да православне чисто приону уз нашу националну индивидуал- 
ност, која је остала као вјерни носилац његов. Оно се није 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У фРАНЦУСКОЈ 169 


развијало наобашка, него уз развитак и јачање националне 
индивидуалности и оно је јачало. 

Отуда је дошло, да црква нашег народа одговара потпуно 
појму праве цркве, т. ј. појму, који означава скуп чланова, 
Српског Народа. Потоме наша православна црква означава на- 
родну српску цркву.! 

Као што је Српска Црква, народна црква, сасвим је јасно, 
да су службеници те цркве службеници чисто народни, који 
носе име, не православни свјештеници, но српски свјештеници, 
— не православне владике, но српске владике. У овој ознаци 
је садржан и појам православља, те с тога је и сувишан, да 
се спомиње.“ Једном ријечи, службеници наше цркве, народне, 
српске цркве су службеници Српског Народа, коме безусловно 
припадају. Ма који покушај, да се одвајају од свог народа зна- 
чило би издајство не само народу, него и самој народној вјери, 
коју он исповиједа. А таки покушаји, као и свако издајство, 
не носи користи, нити дотичном народу, нити његовој религији. 
Јер уз мршање организма, мршају и органи, уз опадање нацио- 
налне индивидуалности опада и вјерска. 

С тога су врло тугаљиве природе сви покушаји, који се 
испољују, у томе правцу. Ти покушаји, нажалост, наилазе на 
усрдан дочек и код неких службеника наше Српске Цркве, у 
административном оквиру Аустро-Угарске монархије. Заслијеп- 
љени анти-хришћанском славом и господством, задахнути уби- 
тачним делом бирократске сфере, ови малодушни или кратко- 
види чувари Српске Цркве траже Архимедову тачку тог народног 


1 Отуда не излази, да чланови Српског Народа морају имати једну 
цркву, него да сви православни чланови српског народа припадају једној, 
српској цркви. Тако н. пр. Срби римо-католичке или мусломанске вјере, и 
ако припадају Српском Народу, не припадају Српској Цркви, те је код њих 
нужна шира ознака, него код православних Срба, ознака, у којој је назначен 
и појам нацијг и појам вјере. С тога јекод њих нужно, да се испољи у ознаци 
и вјерски карактер, који је потпуно независан од националног карактера. 

2 На основу овога, код нас би већ требало, да се једном престане са 
ознакама српско-православна црква, српско-православна читао- 
ница, српско-православни свјештеник ит. д. За цркву још би се 
могло и дозволити сувишном другом појму да остане, како би се јаче иста- 
као вјерски карактер, који се у Срба, других вјера нарочито и нужно истиче. 
Но за школу, општину, читаоницу и т. д. које носе, по своме раду, најмање 
вјерскл карактер, појам „православна“ и прекосувишан. По томе називи 
Српска Школа, Српска Општина, припадају нам јиге еб Тасо. То су 
свјетовне установе, које обухваћају све вјере српске народности. 


170 дЕелоО 


монумента, да га из темеља униште. А то радећи, и не пред- 
виђају, да након тога акта и њихов се гроб отвара. 

Истина, ми би били врло наивни кад у тим покушајима 
не би уочили непријатељске прсте једне удружене акције, чији 
циљеви се не мимоилазе. И.ми би били врло неискрени, кад 
не бисмо одобрили природни револт српске народне душе према. 
издајству својих заступника, као и према државном политичком 
систему ниског егоизма. Систему, који гази природна права. 
санкционисаног друштва. И ми бисмо учинили атентат на сами 
морал, на поштење и правду, кад не бисмо гнушањем осудили 
тај незаконити систем, што зобље енергију нашег народа, на 
штету његове природне и законите еволуције. 


Један поглед на морал и политику Римске Цркве, ес осеобитим 
обзиром на Француску 


[ 


Докле су народносне цркве развијале и јачале националну 
индивидуалност својих народа, дотле је Римска Црква распа-. 
љивала само вјерски, односно клерикални осјећај, код католичких 
народа. Наравно, на штету националне свијести. То јест, Римска 
Црква, тежећи за универсалном влашћу, тровала је католичке 
народе фанатичким клерикализмом, који је подвргавао себи на- 
ционалну индивидуалност и тиме зауставио њену еволуцију.! 

Но није то све. Римска Црква се све то више и више уда- 
љавала и од саме науке Христове, изврћући је својим софиз- 
мима, да би им могла послужити, као аван-гарда папизму. 
Хришћанство, у њезиној руци, није ништа друго, 
до ли маскирани клерикализам или папизам, чија. 
дјела су прави атентат на Христову науку. 

О истини овог тврђења даје нам данас вјерних и јаких 
доказа сама прошлост и садашњост Римске Цркве, која је пре- 


1 Карактеристична је појава, да има међу католичким народима, који 
и не знају за своју народност, што доказује горњу тврдњу. Тако на пр. 
прије окупације у Босни и Херцеговини, са развијањем католицизма, нацио-- 
нално име бијаше посве ишчезло. На питање, које је иародности, католик је 
кршћанин, католик или латинин. Докле, на исто питање, православни су од-- 
говарили, да су Срби. Шта више што опет доказује нашу другу тврдњу, и 
на питање, које је вјере, он одговара: српске вјере. — 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ у: 


пуна анти-хришћанских дјела. Та то је она, што, „у име Бога 
и Христа“ (|) остави крваве трагове у историји човјечанства, 
што су забиљежени под именом „Злочини Римске Цркве“. 

То је безбројни низ црних успомена и неиспитани број 
невиних жртава пред којима би и срце највећега тиранина мо- 
рало да задрхти. 

Оне су живи сведоци свирепства Римске Цркве, чија Исто- 
рија нам баца, и ако слабу, БАЈА на њезин анти-храшћански 
и нечовјечни рад. 


Морал рпмо-католичке вјере се изгуби у моралу клерика- 
лизма или папизма, чији му се представници крију за прво- 
битним именом. Заступници чисто духовне установе претварају 
се у заступнике политичког центра у Риму. Од Христовог мо- 
рала постаде клерикални морал, а од духовних корпорација 
настадоше бирократске дружине. 

„Цаљ оправдава средство“, девиза језуитског морала, по- 
стаје и девиза Римске Цркве. Но, да и та средства буду оправ- 
дана, потребита је помоћ светог писма, које се, у рукама ове 
„јединоспасавајуће Цркве“ изметну у зборник нечувених софи- 
зама. Софизама, по којима је морално, да и син оца и мајку 
убија, — да брат брата усмрти, да жена мужа трује и напушта, 
да се скрвни постеља брачна. Но круна тог жалосног, клери- 
калног морала, је крађа, клевету, лаж, убијање индивндуалне и 
колективне свијести. 

Пол Бер, професор француског Универзитета и посланик 
француске Народне Скупштине, је изнио, у једном свом дјелу, 
неке моралне принципе; од ријечи до ријечи, теолошких док- 
трина Римске Цркве. Он је узео само анализу језуитског „Сот- 
репа шт-а моралне теологије“ и нарочито „Случајеве савје- 
сти“, што су угледали свијета, под уредништвом Р. П. Рири-а, 
професора Моралне Теологије у Римском Колежу.! 

Сотсепа ит, то је теоретичка књига, раздјељена на 
више серија: о акцијама, свијешћу, законима, и т. д., које се 
односе на човјека. Сазпз сопзјепае, је низ случајева, догађаја, 
анегдота, у којима расправља, колико о проблемима, толико и 
о моралу теолошком. 


ГТРац! Вег|: Га Могаје де Језшћез, Рала. Сћагрешпех. 1880, стр. 666. 


ла а 5 а 


172 ДЕЛО 


0 Сотрепаћшт-у Пол Бер, вели: „Ова књига је све, или 
у најмању руку, иде за тим, да буде све: каноничко право, 
грађански закон, казнени закон, шта кажем ја # Трговачко право, 
вођење спора, — а с друге стране, опет, ту је изложена божија, 
и човекова наука уједно. Може се мислити, да уз ову књигу 
која је за вријеме студије добро проучена, свршени семинарац 
и не носи, изван семинара доли још свој требник, катихизис 
и требник исповједника. Те књиге сачињавају сву његову би- 
блиотеку, било у граду или најзабаченијем селу, за коју је 
увјерен, да се све у њој налази, што треба да га води у ње- 
говом владању, напрам људма и у његовом односу са небом“. 

Па шта је казано све само у тој књизи; Кад би ми изни- 
јели и најнезнатнији дио, морали би уступити томе све стра- 
нице наше расправе. 

Довољно је, да се задовољимо појединим принципима је- 
зуитског морала, што се садржавају само у тој књизи (а колико 
тек других има)!). 

Узмимо примјер, којим примордијални морал опрашта рђаво 
дјело, које је имало добру намјеру или није имало рђаву на- 
мјеру. Слушајмо, како га језуитски морал тумачи. „Адалберт 
рече у исповједи: Хтијући убити мог непријатеља 'Титиуса, 
убих мог пријатеља Кајуса. — То није гријех, вели се у је-. 
зуитском моралу, јер не постоји обвеза, да се поправља несво- 
јевољно зло; Адалберт је дакле потпуно невин. 

Други принцип: „Убиство, у многим случајевима, није 
гријех“. Јаков је убио Марка, Фабог тога, што Марко, бивши 
раскошан, упропашћава своју породицу. Јаков није одговоран 
Марковој породици, него ју је чак и задужио, опростивши је 
распикуће. Јаков је дакле невин. 

Стотинама таких и још много одвратнијих примјера је из- 
несено у споменутој књизи, примјера — којима се потпомажу 
и одобравају најужаснија и најодвратнија дјела. 

Теорија крађе и теорија клевете је стара теорија језуит- 
ског морала. Нетолеранција, у најдивнијем степену, заузимље 
видно мјесто у језуитском моралу, као и отимање туђег добра, 
и туђе дјеце, како би могли испунити крило Римске Цркве. 
Држати у узди владаре и власти, а у ропству народе, то је 
доктрина, на коју се нарочито осврће језуитска моралка. Про- 
давање робова и мучење „дивљака“, као и насилно или потајно 
употребљавање туђег иметка, се препоручује од стране ових 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 178: 


светих отаца. Непокорност дјеце напрам родитеља, што се тиче 
прелаза у крило једино спасавајуће, Бог награђује — по њи- 
ховој моралци. Зеленаштво и каишарење, у највећем степену, 
лаж и лажна свједочанства, најужасније казне за „јеретичке. 
књиге“ и писце тих књига — треба да постигне, по моралу је- 
зушта. Жена, по њима, није створена ни за што, до ли за ра- 
ђање. С тога, не треба имати никаква обзира напрам њеним 
осјећајима. Гдје само треба, изобличавајте је, веле Језуити својим 
агентима. У њиховим очима и љубав и стид, и част и понос 
човјека нијесу ништа. Они гледају у пољупцима оца и кћери, 
брата и сестре, мајке и унука, потајне намјере животињске. 
похоте! 

„У колико ови „свети оци“ не знаду, што је љубав и стид, 
тим мање полажу на њежност, човјеково достојанство, на гра- 
ђанску дужност и на љубав домовине „они не знаду ни за име 
ових, тако дубоких и племенитих осјећаја“, како рече Пол Бер. 

„Ви нећете наћи ни једне од ових ријечи у Моралу Је- 
зуита. Све што дјелује, да закуца срце хуманитета, оставља га. 
хладна, као стијену. Не говорите му ништа о Прогресу, брат- 
ству, слободи, нади; он то не разумије,“ 

Задана ријеч! — Моралка језуитска је не познаје. Крива 
заклетва — језуитски морал је нарочито препоручује. 

„Тако н. пр. вели се у њиховој моралци, пошто ријеч 
салЛпи5, на латинском, може значити и кокот, и Француз, 
ако ме буду питали, да ли сам убио Француза, ја ћу рећи, на 
овом језику, да нијесам, мислећи на „кокота“! 

„Исто тако ријеч е55е значи, на латински бити и јести. 
Ако ме се дакле буде питало, да ли је Титус код куће, ја ћу 
одговорити, не, мислећи, да не једе“. 

„Ни мало се не гријеши против правде, веле Језути, и 
накнада није обавезна, ако се прими новац од некога, у сврху, 
да се неко има убити, ударити или да се неком ма што учини, 
кад се то тиче правде (!)“. 

„Да ли може један син, пита се, у језуитској моралци, да 
жели смрт своме оцу, како би могао наслиједити његово имањег 
И да ли мајка може жалити смрт своје кћери, како би се могла 
опростити бриге око ње, у колико се тиче хране и мираза2 

„Наравно“, одговара језуитски морал, „јер, у том случају, 
ви се не веселите због зла другијех, него због њиховог имања“. 


174 ДЕЛО. 


У Сотрепатт-у часног оца Мулеа,' налазимо ово: 

„Сумња се, да ли је допуштено убити човјека, који се хоће 
да докопа свјетовног имања од велике вриједности, које му ме- 
ђутим није нужно за његов живот ;“ 


„Потврдно мишљење изгледа врло вјероватно“. 


„Ако неко налази уживање у односима с удатом женом, 
не с тога, што је то удата жена, но због тога, што је лијепа, 
то уживање није у том случају злочин преступа“. 

Оваке и још, куд и камо одвратније принципе, препору- 
чују свети оци у самим школским књигама и у књигама уопште 
за дјецу. 

У колико је год морал уткан у педагогију, у толико и је- 
зуиски морал је садржан у њиховој опасној педагогији. Прин- 
ципи њиховог морала су уједно и принципи њихове педагошке 
доктрине. „Главни принципи језуитске доктрине, вели Габриел 
Компере, су и потпуној противности са нашим модерним иде- 
јама. Слијепа покорност, лишавање сваке слободе и сваке спон- 
таности, сачињава основ њиховог моралног васпитања“. 


„Одрећи се своје властите воље, веле они, већа је заслуга, 
но васкрсавати мртве“. — „Сваки од нас треба, савјетују Је- 
зути, да се преда Римској Цркви, толико да, кад. му она каже, 
за неку ствар, да је црна, и он је дужан да тако мисли, па 
макар ствар била бијела..“ — „Вјера у Бога (не треба забора- 
вити, да папе и свећеници замјењују Бога на земљи) треба да, 
је толика, како би нас могла натјерати, у случају не имајући 
брод, да препловимо море на обичној дашчици“. — „Ако би ти 
Бог одредио за господара и саму бесловесну животињу, на- 
ставља језуитска педагогика, ти си дужан, без колебања да јој 
се покораваш, као год своме господару или своме вођу, једино 
с разлога тога, што је Бог тако одредио“. — „Треба се пустити, 
да тобож управља промисао божија, која се појављује преко 
својих посредника, т. ј. преко старјешина реда. То треба радити 
тако, каогод, кад би ти био лешина, која се може ставити ма 
у који положај и с којом се може радити по својој ћуди; или 
као кад би био батина у рукама једног старца, којом се служи, 
како му је воља“. 


Може ли се замислити ужаснији принцип, по коме треба 


7 Моше: Сотрепаћшт еоогае тогаћз ејге... Емропга, 1834. 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У фФРАНЦУ СКОЈ 175 


убити у човјеку његово достојанство човјека! Може ли се за- 
мислити грозније средство, којим се зауставља друштво, да 
остаје у мраку незнања и у ланцима ропства ; ! 


П 


Својим лукавством, својом подлошћу и својом активношћу 
Језуите се дочепаше власти у „Римској Држави“. „Чланови 
Друштва, вели се у Јтпасо рпим заесин Босјејан Јези, још у 
ХУП. столећу су расути у све дијелове свијета и подјељено 
на толико нација и толико краљевина колико их на земљи има; 
разлика, која се испољује међу њима је једина, с погледом на 
удаљеност мјеста, али не с погледом на осјећаје. Та је разлика, 
у погледу разноличности језика, но није у погледу љубави, 
која их спаја; она је с погледом на њихову физиономију, али не 
у погледу њихових обичаја. У овој породици Латинин мисли 
као Грк, Португалац као Бразилијанац, Хибернон као Сармат, 
Шпањолац као Француз, Енглез као Фламан: и међу толико 
разних женија не постоји никаква препирка, ништа што би 
вам могло засмеати, а да у њима свима не видите 
до ли Једнога... ... Мјесто рођења њиховог не даје 
им никакве побуде, у погледу персоналног инте- 
реса... Исти циљ, исто владање, исти завјет, све то, као брачна 
веза, њих је скупа свезало... На најмањи знак, један једини 
човјек креће и покреће цијело Друштво и одређује револуцију 
тако великог тијела; лако га је узбудити но врло тешко 
га је поколебати“. 

Из ових горњих редова се јасно види, како се језуитизам 
прелијева из морално-педагошког питања у политичко питање. 
Нијесу то само профанатори морала и отров педагошких идеја, 
не, то је већ цијела организована, универсална војска. Морал 
и педагогија им је једно од најјачег и најљућег оружја, што 
га носе у руци. И тако оружани, они се упуштају на терен по- 
ЛИТИЧКИ. 

Да би нам јасније био освијетљен тај терен, неће бити на 
одмет, да летимично прелетимо историју језуитизма. 

Језуити датирају од године 1584. У то доба реформа се 


' Под „Римском Државом“ разумијевамо утопијску универесалну др- 
жаву „јединоспасавајуће“ цркве. 


176 ДЕЛО 


рађа и њен вјетар пухну на Западну Европу. Нирмбершки уго- 
вор диже Њемачку испод господства папског, осигуравши сло- 
боду вјероисповијести. Француска бијаше на реду; Калвин из- 
даде своју прву књигу. У том се појави Игњат Лојола. 

Он не бијаше обичан човјек, то бијаше геније. Уочивши, 
да међу старим калуђерским редовима, носећи различита оди- 
јела и бивши одани извјесним радовима, наобашка, може бити 
мјеста и за једну специјалну војску, он се одлучи да установи 
Друштво Исусоваца. Том Друштву постави као главни циљ: 
сузбијање слободног исповједања и обраћање свију чланова 
људскога рода у крило Римске Цркве и на покорност папи у 
Риму. Овој војсци, као год и у војничким четама, апсолутна 
покорност је неизбјежна. 

Сто година није прошло, а ово Друштво постаде елита, 
Римске Цркве. Језуити се размилишсе на све стране, а у њихове 
руке падоше и краљеви и власти. Већ у то доба њихов отров. 
стаде да дјелује, изазивајући несношљивост јачу, но што би- 
јаше, и често пута љубомору, међу другим редовима Римске 
Цркве.! 

Међутим, њихов рад на политичком пољу роди успјехом: 
Француска, Италија и Савоја се отрже из страха пред „јереси“. 
А шта би се у то кратко вријеме могло више и постићиг 

Њемачка, Енглеска и Овандинавине земље бијаху изгуб- 
љене за Римску Цркву. 

Свемоћни краљеви, божји помазаници, исповједајући ка-. 
толичку вјеру, бијаху заклети, да ће се покоравати и да ће из- 
вршивати законе Римске Цркве, које су они одани синови. И 
ти краљеви се заклеше, да ће искорјенити и пошљедњег „је- 
ретика“ и обратити своје поданике у крило јединоспасавајуће 
Цркве. 

Папа постаје моћан господар: краљ краљева. 

Дотле Језуите не заборављаху ни на своје једно јако по- 


1 У ХУП вијеку се већ пјевао оваки напјев: 


Спрегпај зри пале, 
бтпђегпај еђ јетрогале, 
Сбтпрегпаћ опша таје. 


Рефрен: 
0 ов, аш ешп Јези 15, 
Хоп Не сшт Јегши. 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 177 


литичко средство: јавну наставу. Краљеви и власти им 
иђаху у томе на руку. За што; Разлози су посве јасни. Двор 
и режим влада имађаху исте интересе као и Римска Црква. То 
„јест, и једни и други су имали пред очима, да се власт може 
тим самовољније вршити, чим је скученост народног умног хо- 
ризонта ужа. Држава је ту мисију повјерила Цркви, којој су 
на челу Језуите, знајући, да ће мисија, у њиховим рукама, нај- 
боље успјети. На тај начин, у многим државама, је Римска Црква, 
с Језуитима на челу, дочепала патенте на јавну наставу, чији 
циљ није ни морални, ни интелектуални. Не, циљ те наставе 
је, са интелектуалног гледишта, да ствара незнање 
или бескорисно знање; а с морално-политичког гле- 
дишта, да човјеку исише и пошљедњу искру њего- 
вог достојанства, а друштво да претвори у покорно 
робље.! 

Услуге Језуита, учињене папи, у погледу његовог плуто- 
кратског духа, као и краљевима, у погледу њиховог деспотизма, 
вјечито се награђују. А савјете њихове објеручке дочекују и 
једни и други. | 

Њихова дјела, усвојена и одобрена од папе, постадоше 
дјела Римске Цркве. Њихова средства постадоше средства 
Римске Цркве, као и средства, мање више, појединих краље- 
вина. Језуитски систем постаде папски политички законик, под 
којим се друштвени организам изједа, као да је под утицајем 
жестоког отрова. А јавни и отворени извршиоци тог закона су 
сами њихови творци, који предводе осталу одану војску моћ- 
ног папе. 

Инстинкат француског народа, пробуђен идејама Волтера, 
Монтескија. и Русо-а, виђе у помрчини ту демонску војску. Већ 
год. 1762. у добу буђења тог инстинкта, у коме је испољен 
геније сваког народа, Француски Парламенат дере маску те 
црне војске. У својој пресуди слика душу тих демонских вој- 
ника Римске Цркве, износећи им њихове доктрине: 

„Ове доктрине, које иду за тим да оборе природни закон, 
то правило обичаја, које је сами Бог урезао у срце човјеково; 
ове доктрине које хоће да прекину сваку везу грађанског Дру- 
штва, овлашћујући крађу, лаж, накриминалнију похоту и уопште 


1 Клименто ХТУ, присиљен силом околности, да укине ред Језуита (тај 
одмор не потраја дуго), страшно је жалио, знајући добро, да су Језуити 
најодабранија војска Римске Цркве и најоданије слуге свете столице. 

Дело кљњ. 36. 12 


178 ДЕЛО 


све страсти и све злочине, посредством тајне компензације (сот- 
репзапоп осешње), двосмислености, прећутавања, пробабилизма 
и филозофског гријеха; доктрине, чије посљедице руше све 
осећаје хуманитета међу људима, потпомажући убиство и оце- 
убиство; доктрине, које уништавају краљевски ауторитет...: итд. 

Но ауторитет краљевски био је уништен, у погледу правде 
и истине. Језуитизам га је претворио у деспотизам, да биу 
њему могао имати своје оружје. Француски Народ се стаде да 
миче, инстикат његов поче да се све то више и више буди, 
указујући му свијетлу тачку у дугој помрчини... 


Борба Француског Народа против Римске Цркве 


| 


Удар нађе исиру у камену: искра Револуције сину и осви- 
јетли ужасна и нечовјечна дјела Римске Цркве, стаде на пут 
удруженоме деспотизму и ниском егоизму клерикалне тираније. 
Рањена душа Француског Народа, под утицајем Генија Морала 
нађе одушка у природном револту. Отпоче борба: борба Здра- 
вог Разума са Помраченим Умом, борба природног Морала са 
профанисаним Моралом. Настаде борба демократске Француске 
с аутократско-клерикалном Француском; настаде борба Фран- 
цуског Народа са Римском Црквом. 

Народ се је гушио у смрдљивој бари клерикалног Морала; 
хтио је да изиђе на чисту пољану здравог и племенитог Мо- 
рала. Народ је јецао у тиранским оковима Римске Цркве; хтио 
је да растрга те окове и да се огрије на сунцу заточене Сло- 
боде. Од ропске Воље рађа се ослобођена Воља. Њена акција 
тече бујицом, рушећи бедеме својих тирана. 

Борба се отвара. 

У једном табору је Народ, Француски Народ, који акцију 
отвара, у другоме је табору стара власт, која одговара рекцијом. 
И усред пушчаног праха, Дух Слободе спасавши се тешког 
тамновања, указује Народу на права његова и на права сваког 
човјека. „Сваки човјек има своја права; ниједан ч0- 
вјек не смије да лишава тих права свог ближњег, и 
да им на пут стаје!“ И усред пушчаног праха, Француски 


1 Атгтеб ди Ралетеп| де Рам, од 5 марта 1762. 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 179 


Народ, угледа „Проглас човјекових права“, које постаде 
племенито оружје у борби против тиранији и деспотизму сваке 
злоупотребљене власти. Чланови француског народа, престадоше 
да буду поданици, а незаконита разлика, међу њима, се укину; 
поданик се претвори у грађанина (споуап). 

„Буди се рађају и остају слободни и једнаки у 
својим правима; вели први члан у „Прогласу Чове- 
кових Права“; друштвена разлика једино можебити 
у погледу заједничке користи. 

Римска Црква застаде. 

„Нико не смије бити узнемириван због својих 
назора, било то вјерских или ма којих других, само 
ако њихово манифестовањене квари јавниред, који 
је законом установљен“. (Члан 10 Човекових Права). 


„Олободни саобраћај мисли и мњења је једно 
од најдрагоцјенијих права човјека. Сваки грађа- 
нин може дакле да слободно говори, пише, штампа, 
имајући на уму да је одговоран за злоупотребе те 
слободе, у случајевима, што их одређује закон 
(Чланом ХГ Права Човјека). — 

Пред овом лучом народне свијести, Римска Црква устукну. 


П 


Но тај устук бијаше часовит. Римска Црква у Француској, 
изгубивши свој један јаки стуб, краљевску власт, даде се на 
посао, да ојача још. више, једно од најјачих својих средстава: 
конгрегационистичку наставу. Пројекат врло јасан: „Оја- 
чајмо француска покољења још више у нашеме духу; тиме ћемо 
се опет дочепати мрачњачке власти. Дух Мрака однијеће по- 
бједу над смјелим духом Свјетлости!“ И тако реакција своју 
снагу удвостручи, посветивши је највише конгрегационистичким 
школама: 

У рукама им је још јако оружје: интелектуалне снаге, 
традиција, новац, јака централа и т. д. Али у рукама пробуђеног 
Народа је Дух Прогреса, ког води умна и морална елита. 

Прва Република уочи истину Дантонових ријечи: „Послије 
хљеба васпитање је прва народна потреба“. И установи, у ко- 
лико је било могуће, на самоме почетку, народну јавну наставу. 


12% 


180 ДЕЛО 


У свакој општини требало је, да се отворе народне школе, у 
које, под пријетњом глобе, родитељи морађаху слати своју дјецу, 
најмање три године. Године 1798. и 1794. изиђоше и наредбе, 
у смислу тог првог покушаја. 

Како све новине задају бол старим навикама, тако и све 
нове установе не нађоше усрдан дочек у многим мјестима. Још 
уз то, услијед честих побуна и других политичких трансфор- 
мација, настаде метеж у Француском народу, који засмете прве 
кораке народне наставе. 

Реакција употријеби тај згодни моменат на своју корист. 
Конгрегације отворише агитацију, имајући на расположењу и 
материјална и морална средства. Падом прве Републике та 
средства постадоше јача. Пред њима, изгледаше, као Да и 
идеја о народној јавној настави сваким даном све то више и 
више вене. 

У години 1801., први конзул Бонапарт наче дјело Рево- 
луције. Посредством лукавог и амбициозног интриганта абеа. 
Берниа, упусти се Бонапарт у преговоре са папом Пијом УП, 
како би обновио везу међу Француском и папством. 

Ти преговори уродише Конкордатом, који постаде законом 
18 жерминала год. Х. (18. априла 1802); услијед чега мијешање 
Римске Цркве, у народне послове, поста приступачније. А др- 
жава се обвеза, да установи буџет, из кога ће се издржавати 
култ Римске Цркве у Француској. 

У колико се тиче конгрегационистичке наставе, она се је 
требала, по конкордиту, да уништи, али законом од 3 месидора 
године ХП. даде се право оним конгрегацијама, које би добиле 
дозволу од Државе. Но на тај увјет, ни сами покушаји На- 
полеона, да умањи мрачњачку акцију Конгрегација, не учини 


! Узрок је томе познат, јер двије године послије узакоњеног Конкор- 
дата међу Римом и Француском, папа Пијо УП посвећује Наполеона у Бо- 
городичиној Цркви у Паризу за цара француског. Том приликом, излазећи 
Наполеон из цркве, угледа славног генерала Делмаса јако снуждена. 

— Шта ти је, упита га цар, што си невесео: 

— Напротив, одговори Делмас, по све сам добре воље, него нешто ми- 
елим на оних 600.000 бугера, што изгубише главе да униште оно, што сте 
ви сад опет установили. 

Неколико дана, иза тога, Делмас би стављен у пензију, гдје оста до 
год. 1813. А тад, Наполеон, требајући све ове „добричине“ позва и Делмаса. 

— Ргезеп«, рече, и оде да погине код Лајпцига. — 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 181 


много штете Римској Цркви у Француској, која развијаше своју 
моћ испод подземних ходника. 

Истина, у години 1830-ој видимо 27.365, што јавних, што 
приватних народних школа, но под руководством директним, 
или индиректним, духовне власти. То су школе јадне, че- 
мерне, удешене по калупу језуитске педагогике. У њима се 
учаше само „а Ште, а беше еб а сате“ (читати писати и ра- 
чунати). 

Три славна дана („јез +1015 ојопеџке5=“) револуције 1830 го- 
дине, као да живнуше идеју о народној настави. Већ год. 1833., 
Гизова влада почиње неке реформе у јавној настави. По из- 
гледу, те реформе донијеше плод, јер након шест година, број 
народних школа се удвостручи. Још уз то Француска доби 
први пут своје учитељске школе, што даде наду народним шко- 
лама, да ће подигнути достојанство својих учитеља. 

Али Гизове реформе не учинише оно, што је главно: на- 
родне школе не имађаху карактер чародних установа. Оне су 
дисале у духу конгрегација, које се све више и више умно- 
жаваху.' 


Ш 


Година 1848. — опет Револуција. Поглед народне наставе 
очекиваше зору. Но нада изневјери: друга Република не по- 
траја дуго. С падом њезиним, реакција још више размахну сво- 
јим отровним крилима. 

Пројекат министра Фалуа забоде нож у крила слободног, 
демократског Духа. Напредни духови задрхташе, слутећи, да 
ће пројекат постати законом, под којим ће дух слободе, да до- 
пане ропства. А мрачњаци и њихове чете очекиваху, да, на 
темељу тога закона, посједну најважније стратегичке тачке, 
одакле ће бити њихова побједа. 

Шта каже Фалуов закон (Ја [,01 КаПопх)г 


1 Под министарством Гизовим, као и Вилменовим (1841. и 1848.) 
била су приправљена три пројекта, гледа конгрегација, односно слободе у 
настави. Борба Језуита и Конгрегација против Свјетовног Друштва је оста- 
вила у аналима француске Скушштине многе напредне идеје ријетких говор- 
ника. Ријечи Дипонове могу служити као девиза свакој држави: „Др- 
жава, рече, има право, да се брани против поплаве и 
утицаја Језуита.. Ускрснуће Језуита и њихова импа- 
тронизација у Француској је права куга по народ. 


182 ПРВЕ ар) 


Ми би требали много више простора, да га изнесемо у 
његовој цјелини, што у осталом није ни потребито. Његова са- 
држина ће се моћи лако да сведе и у ових десет тачака: 


1. — Прокламирана Слобода Наставе за основне и средње 
школе. 
П. — У Виши Просвјетни Савјет улази седам духовних 


лица: четири арцибискупа или бискупа, два заступника про- 
тестантске вјере, један члан јеврејске централне Конзисторије. 

Ш. — Тако исто и у Академски Савјет се рачунају: бискуп, 
један свећеник ког одређује дотични бискуп, један протестански 
свештеник и један изасланик јеврејске конзисторије. 

ЈУ. — Закон означује двије врсте школа: јавне (Је есоје5. 
робНапез) и слободне (јез всојег Штез). Али ове друге општина 
може да присвоји. Надзор над свима школама припада свје- 
товњацима, (јатуџе5), као и свећеницима (ессјезјаз папе): паро- 
сима, пасторима или рабинерима. 


М У основну наставу улази и наука о моралу и наука 
о вјери. 
МГ. — Сваки Француз, који је навршио 21. годину живота, 


може бити учитељем основне школе, било јавне или слободне, 
ако има свједочанство оспособљења. Но мјесто свједочанства, 
вриједи и кандидатски цертификат или потврда од једног 
свећеника, чији је култ признат. 


УЦ. — Вјерским асоцијацијама се даје право, да бирају 
учитеље. 
УШ. — За учитељице женских школа могу да буду и оне, 


које, мјесто свједочанства имаду потврду од надстојатељке ма- 
настира (Пе Тебтех а' ођефепсе); ако дотичне припадају вјер-- 
ским конгрегацијама. 

1Х. — Сваки Француз, који је навршио 25. годину живота, 
може да отвори завод за средњу наставу, ако има стажну свје- 
доџбу, свједоџбу зрелости (ја фрбте де ђасћећег), или свједо- 
чанство оспособљења. 

Х. — У Комисији, која је одређена за издавање свједо- 
џаба, мора да буде и један свећеник од оне вјере, којој при- 
пада кандидат. 

Овим законом се даде потпуна слобода конгрегацијама,. 
школама мрака, да се множе по својој вољи; да учврсте власт 
реакције и да убијају народно школство, које бијаше тек чедо. 
у повоју. 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 183 


Епоха Фалуова закона носи горки почетак и за народно 
учитељство. Не само, да у његову обрану не остаде нико, осим 
двојице републиканаца, Бартлема Сент-Хилера и Вик- 
тора Ига, него га чак и сама влада не трпљаше. 

Фалуов пројекат није одмах постао законом. Пуне двије 
године сазријевао је у главама парламентарне деснице. У ко- 
мисији не бијаше изабран већ један једини демократа: Берт- 
леми Сент- Хилер, чији глас остаде глас вапијућег у пу- 
стињи. А у законодавној Скупштини рапортер Бељо изјави, без 
устручавања, да је смјер Фалуовог закона, да брани католичке 
интересе и распе демократске принципе. Дискусија настаде 
жива, у којој велики дух Виктора Ига, изли жар љубави на- 
прам своме народу и својој домовини. Пун одушевљења за сло- 
бодом и прогресом, и пун огорчења напрам назадним мислима 
својих противника, писац „Јадника“ и „Наполеона Малог“ до- 
казиваше убитачност Фалуовог закона за народ и народну 
школу. Пристаје на Слободу Наставе, али не на слободу на- 
ставе, што хоће да души отргне и најмањи зрачак слободе. У 
очима Виктора Ига, закон Фалуов не садржава ништа, што би 
изазвало одобрање. Слобода, коју тобоже тај закон прокламира, 
није друга, до ли слобода, помоћу које се земља ставља под 
убитачни јарам Римске Цркве. И Виктор Иго показује на ру- 
шевине, што их иза себе оставља вјерски фанатизам у Шпа- 
нији и Италији. 

Одвратно прекидање деснице, као да још више успали де- 
мократски дух великог пјесника: „Ваш закон, рече, гори је но 
икакав политички закон, то је закон стратегички, то је мисао 
ропства, што узимље на се максу слободе... „Одбијам вам за- 
кон, јер укида основну наставу, јер понижава средње школе, 
јер обара науку, јер срамоти моју земљу“. 

То је било завршетак Ипова говора, чија језгра и чија 
љепота не утицаше ни на мрачни разум ни на укорјело срце 
већине. Закон Фалуов би потврђен 15. марта 1850. 


ТУ 


Фалуов закон даде апсолутну власт Римској Цркви над 
француском школом. Како тог Црква и онако јака, постаде још 


184. ДЕЛО ~ 


јача, докопавши се потпуно слободе над школском наставом.. 
Идеја Велике Револуције о слободи и напретку будућих поко- 
љења, задоби тешки ударац тим законом. „Фалуов закон, како 
рече један публициста, ускомеша дјело Револуције и обори га, 
као год кулу карата“. 

Колико са педагошког, толико и са политичког гледишта, 
овај закон је уродио злим плодом. 

Поред конгрегација, богатих и моћних, народне школе не 
бијаху у стању да се такмиче. Шта више старе навике, још, 
код многих родитеља, бијаху у свој својој јачини. Отуда дође, 
да огромна већина дјеце похађаху не француске, народне, но 
клерикалне школе или конгрегације. 

Та чињеница, узета само са политичког гледишта, није без 
својих пошљедица. Она учини, да грађанско друштво потпаде 
под власт вјерског друштва; надмоћност овог другог над првим, 
надмоћност и морална и ефективна, бијаше у толико већа, уко- 
лико се духовна власт, (у виду еклезијастичке контроле, која 
је установљена Фалуовим законом) све то више протезала на 
народну наставу. У Вишем Савјету, у академским савјетима, 
једном ријечи, свугдје, Римска Црква имађаше управу школа 
у својим рукама. У градовима бискупи, у селима пароси (ситез) 
бијаху најкомпетентнија лица у погледу народне школе. Колико 
основна, толико и средња настава се је развијала, како су то 
хтјеле конгрегације. Држава, изгледаше, као да је дигла руке 
од народне наставе, видећи се, у том погледу, тек на другом 
степену. Чак, што је Рестаурација и Јулска Монархија чувала, 
то Фаулов закон обори; премда су и једна и друга познате са 
својих ултрамонтанских идеја. 

Са педагошког гледишта плод Фалуовог закона није не- 
обилнији. Стварајући апсолутну неједнакост међу наставницама 
исте категорије, ниво наставе је постајао све то нижи и нижи. 
Јер, како споменусмо по тачци У[-ој, УШ-ој и 1Х-ој Фалуовог 
закона, могао је наставником да буде и онај, који није био за 
то оспособљен. Још, кад се уз ово дода, да се комисија за из- 
давање диплома састојала из већине духовних лица, онда је 
јасна превласт Цркве над националном школом. То јест, од 
Римске Цркве је зависио дух будућих француских генерација, 
као што је то искуство и показало. 

0 томе пише један републиканац: 

„Допуштамо, међутим, тврдњу, да су савременици васпитног 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 185 


режима, под Фалуовим законом, претрпили знатан утицај, премда 
је у њиховим жилама текла волтеријанска крв: она је дошла, 
у правој линији, од оних, чији је мозак био, у години 1790-ој, 
прожет идејама Енциклопедије. Али која корист од тога, кад 
Фалуов закон разби мисли тих људи код њихових потомака. 
Разби их исто тако, као год што је уништио организацију на- 
ставе, што ју је установила Конвенција (Уставна Скупштина). 

„још и данданас, Фалуов закон тешко пада републи- 
канској држави, у пркос томе, што је исти закон скоро по све 
уништен“. 


Ђорђе А. Чокорило 


(Свршиће се) 


БОЈЏИЈА РАДУЛЕ 


Бојџија Радуле и дјевица Јелица чували су заједно сеоске 
свиње. Он их је догнао из једног краја села, а она из другога; 
на крижању пута састали су се свако јутро и како су се свиње 
весело поздрављале, што се опет виде, како су роктале и од 
весеља једна на другу наваљивале, тако су се и Бојџија Ра- 
дуле и дјевица Јелица сваки дан радосно поздрављали и од 
радости једно на друго замахивали бичем и пред носом си 
пуцкетали. Та је шала изискивала много вјештине и искуства. 
Јер то је био силни плетени свињарски бич на дугачком 60- 
ровом бичалу — с бичалом скупа био је дуг најмање шест рифа 
— па кад је Радуле њиме замахнуо, да прасне баш пред Јели- 
чиним носом, ваљало је то прорачунати тачношћу астронома, 
јер буде ли мало даље, праснуло би Јеличино румено лице, 
крв би је облила и она би јадна бар тједан дана носила на 
лицу красту, а рана би се видјела црвена кроз цијелу годину 
— а после је нестало не би нигда. 

Тако се је то једанпут и догодило и у оно вријеме није 
бојџија Радуле дуго, дуго овако поздрављао дјевицу Јелицу. 
Ах, сад је опет Радуле био сигуран, да неће дјевицу Јелицу за- 
хватити бичем, па је свако јутро снажно и слободно овинуо. 
бич око себе и замахнуо њиме испред Јелице, да јој је баш 
пред носом пукнуо као гром. 

Што је пастиру слатка фрула, којом умирује и дозивље 
своје благо, то је свињару бич. И пастири имају бичеве: ма то 
су кожни, куповни бичеви, привезани на каковом год врбовом 
клипчићу — то су бичеви, којима се само благо смије — би- 
чеви тек за шалу, да и пастир има нешто у руци. Прави бич, 


БОЈЏИЈА РАДУЛЕ ; 187 


то је свињарски бич, плетен од конопље, три рифа дугачак, на 
врху дебео и чврст као шака, а при крају све тањи и тањи, 
док се не сврши с лаким швигером, који у вјештој руци праска, 
као гром. Такав бич и треба за благо, које свињар чува. Јер 
свиње нису као говеда или овце; свиње су некакви страшни, 
дивљи народ живински, па немаш ли чврста бича, којим ћеш 
их умирити, нигда их не умириш и не доведеш реду. Тврдо- 
главе су то свиње, злобне и гадне и да нема у свињара чврстог 
бича, сваки би се дан поклале. А јер и код свиња треба да 
влада ред, јер ни свињама није слободно да раде све по својој 
вољи, Јелица и Радуле су се добро извјежбали, како треба за- 
махивати бичем, да баш добро одагнаш каквог бицка из квара. 

Кад пастир тјера из квара говеда, оно га мирно пусти све 
до себе, па му даде да га бичује, колико год хоће. Али свиња 
није тако покорна. Она зна већ из далека, да ће ју свињар 
истјерати из квара, па трчи још даље у квар — и кад не би 
у свињара биле брзе ноге и дугачак бич, нигда не би ниједно 
злођело, што их свиње на паши или у жиру чине, било кажњено. 

Свако јутро, кад су се бојџија Радуле и Јелица дјевица 
састали на крижању, гонили су свиње куд је већ требало: љети 
на стрниште, јесени у шуму на кестење или у жир. Свиње су 
се на пољу или у шуми разишле, како је то већ у њих обичај, 
а дјевица Јелица и бојџија Радуле сјели би у хлад под бри- 
јестом, па пазили да свиње не зађу у квар. И кад је требало 
повраћати, учинио је то једанпут Радуле, а други пут Јелица. 

Они су сад већ трећу годину чували сеоске свиње — они 
су их тако рећи одгојили, па су свиње њих знале и нису им 
задавале много брига. Они су зато под својим бријестом у хладу 
имали много мира и ту су се шалили и забављали, ту су плели 
бичеве, резали штапове, пекли кромпир, кукурузе, рибе, пужеве 
и гљиве, а кад им је дошло друштво, играли су коло и пје- 
вали поскочнице. 

Увијек о подне, кад је стала најјача жега палити широка 
поља, требало је гонити свиње на воду и у блато. То је било 
у потоку, који је текао кроз густи врбик и јалшовину, што се 
је од бријеста видио доље у низини, како вијугасто сијече ци- 
јелу силну зелену равницу. Свиње су се најприје у води оку- 
пале, а онда полијегале у блату и онђе остале док је трајала 
највећа жега. 


188 ДЕЛО 


То су вријеме употријебили и Јелица и Радуле, да сеи 
они окупају. 

Али једно зато, јер је ваљало, да нетко буде код свиња, 
а онда, јер је Јелицу било стид, нису се купали заједно, него 
најприје Јелица, а онда Радуле. 

Јелица је увијек отишла далеко уз воду, где је знала ли- 
јепо мјесто за купање, које је било од вињаге сасвим закрито; 
— Радуле је пак увијек ишао низ воду, јер је тамо близо била 
брана, па је вода била дубока, а он је волио пливати и гњу- 
рити по води и скакати у воду с високих врба. 

Тако је било љети. 

Јесени је било тужно; — али ипак мило и угодно. Свиње 
су се раштркале по шуми и само се је чуло, како рокћу и 
глођу жир; Радуле и Јелица дозивали су их из далека име- 
нима, што су им их надели; која су свиње знала, па се рокта- 
њем на њих одазивале. А њих двоје шћућурило се једно уз 
друго уз огањ, па гледали кукуруз и кестење како се пеку и 
слушало, како мокро грање гори на огњу. То су биле честе, 
бесконачне јесенске кише, тамне магле, тмурни дани, што касно 
почињу, а скоро скончавају. 

А баш ти дани су им били најмилији. То је дебела јесен, 
кад има свега доста. Шума је на бријегу: на обронцима заса- 
ђени виногради, па је грожђа колико хоћеш. У виноградима 
шљива, јабука, бресака и крушака. У торби често меса, сваки 
дан буклија ракије, крух бијел — ма боже, то се Јелица и Ра- 
дуле царски хранили! Истина бог, то се баш не би умјело знати, 
да Радуле залази у винограде, да бере грожђе и трга воће — 
али, боже мој! тко да то баш за зло узме сеоском свињару, 
кад је баш тако ваљан свињар; кад тиме храни сеоску свиња- 
рицу, која је баш тако ваљана свињарица. Треба нешто и кроз 
прсте прогледати и пудари, кад би из клијети виђели, како се 
Радуле опрезно провлачи кроз живицу у виноград, вратили би 
се у клијет и пустили га, да набере грожђа, колико му драго. 

Тако се њих двоје хранило и дохранило. Јер кад је Јелици 
било петнаест година, било је Радули осамнаест. А јер су то 
била сеоска дјеца и јер је село водило бригу за њих, нашао 
се у опћинском вијећу некакав мудрац, који је предложио, да 
се Радуле ове године пошаље у војску, а кад буде готов, да 
ожени Јелицу и да се тако опћина ријеши бриге око њих, сви 
опћинари, дабоме, увидјеше, да је то најбоље и мудрије, што 


БОЈЏИЈА РАДУЛЕ 189 


се може урадити, јер не само, да ће сеоска дјеца стећи срећу, 
него ће се и опћина ријешити велике бриге. Ту не треба пуно 
памети, да видиш, да је то мудро. 

И тако се збуде, да је бојџија Радуле једног лијепог про- 
љетног дана, кад је сунце баш стало припицати и кад га је 
мило позивало под бријест на врху пољане, био узет за солдата. 

Бојџија Радуле знао је додуше, шта су то солдати, али 
није био баш посве на чистом, каква то њега судбина чека. 
Сеоско дијете, од раних ногу без оца и матере, он је растао 
заборављен и презиран, искључен из друштва својих вршњака, 
својих старијих и млађих — он је живио као дивља вињага, 
што се пење уз јалшу на потоку, без свезе са свијетом — иу 
невиности и незнању достигао је ту многа љета, колико их је 
сад бројао. Свиње његове и дјевица Јелица — то је било ње- 
гово друштво, широка поља и дубоке шуме царство његово — 
а све је друго њему било ускраћено и од њега отргнуто. 

Зато већ оно, што је Радуле доживио на тај лијепи про- 
љетни дан, кад је био узет за солдата, напунило га је неким 
страхом али и неким ишчекивањем нечега непознатога, нечега 
· страшног али ипак лијепог. Та фина господа са сабљама, сва. 
пуна злата и сјаја, пред којима је гол стајао и која су га са. 
задивљењем гледала — особито онај дебељкасти малени госпо- 
дин, који га је свог пипао, гледао му у зубе и на посљетку га 
пријатељски поташшао по раменима, тај му је улијевао неко: 
страхопочитање пуно оданости. 

Он је кушао Јелици приповједити, шта се је с њим тај дан 
догодило, али његов језик није био навикао приказивати дога- 
ђаје, навластито, којих право разумео није и Јелица је о свему 
томе добила неку мрачну, нејасну слику, као из какве бајке. 

Она је само то знала, да се с Радулом догађа нешто зна- 
менито и страшно и да ће се она од њега морати у јесен ди- 
јелити за три године, а кад се послије три године врати опет 
у село, да ће ју оженити. 

Скоро је опет дошло вријеме, кад је свиње требало изго- 
нити на пашу и кад су Јелица и Радуле своје дане проборав- 
љали сами на жеги сунца, на киши, вјетру и олуји. Тамо су 
њих двоје у хладовини под бријестом причали красне приче о 
свом будућем животу, кад се ожене. На то, да ће се растати 
на три године и да су три године баш тако дуго, колико су 
биле три године њихова досадашњег живота у двоје — а то је 


190 ДЕЛО 


било као цијели им живот до сада — на то су помишљали ри- 
јетко када и кад би већ мислили, онда су држали, да ће то 
проћи као некакви сан, да ће то проћи хитро и брзо, као каква 
хлаповна слика, кад је вјетар растјера. 

Али јесен вукла се је полако к њима, приближавала им 
се хромим кораком као каква ружна стара циганка, која зна 
само црну будућност прорицати — и они су у својој невиној 
души све јаче и јаче осјећали, да ће доћи онај страшни час, 
кад ће морати да се дијеле. 

Напокон је дошао и тај час... 

Њих двоје растало се и за Јелицу је од тог часа пао преко 
очију мрак, јер она о Радули није дуго, дуго, нит шта чула 
ни незнала. Само једанпут чула је узгредице код комушања 
куруза у газде Марка, да је нетко видио Радула у граду, да је 
он хусар и да изгледа као какав краљевић. 

Та приповијест хранила, је кроз годину дана њезину изу- 
једљивост и њезину фантазију. И све, што је она кроз ту го- 
дину дана мислила о свом Радули, све што је код свиња 
под бријестом у хладу снила и сањала, све се свраћало на ту 
једну изреку, која је у њезиној души створила нов живот и 
она је кроз паучину, што јој је та једна изрека сплела испред 
очију, виђела свога Радулу у новом свјетлу, у неком чаробном 
дивном: — она је била сретна, што Радуле проводи такав сјајни 
живот и само јој је једно жао било: што и она није с њиме. 

Сад је с њом чувао свиње свињар Јанко: — али он је био 
млађи од ње и она га је морала учити, како се свиње одгоне 
из квара и како се бичем замахује. Она је за Јанка била оно, 
што је бојџија Радуле био за њу и Јанко је висио уз њу, како је 
она вишјела уз бојџију Радулу. Она је имала Јанка врло радо: 
њих су се двоје на крижању састајали и она га је поздрављала 
праскањем бича, како је некоћ бојџија Радуле поздрављао њу. 
Зато је Јанко увијек за њу био као неко дијете и нигда није 
могао бити оно, што је био бојџија Радуле — тај силни јунак, 
који цара служи и који сад изгледа као царев син. 

А поготово онај вјечни њезин сан, да ће се с Радулом 
једноћ оженити, она бајка, коју су њих двоје задње године у 
у својим бесконачним разговорима под оријестом већ на пол 
проживјели, то јој је давало, да се је љетос уз свог новог друга 
знала срцу заборављати и да је мислила — мислила — и да 
је у свем своме осјећала тешку тугу. 


БОЈЏИЈА РАДУЛЕ а 191 


Једнога врућег љетног подне лежале су свиње у блату. 
Јелица се баш окупала на свом мјесту, које је вињага још јаче 
него прије крила од сунца и од људског погледа. 

Она се је обукла и узела торбу и бич, па се враћала 
к блату, да се Јанко може поћи купати. 

Иде она тако, а сунце пали, да све зрак титра од огња, 
што га оно баца од себе. 

Кад је случајно дигла главу, виђе она у даљини, како код 
бријеста стоји сјајни некакви катана — онда виђе, како је подбо 
свога коња и како се спустио доље к потоку и да ће баш књој. 
Срце јој стало јаче тући, дах јој стао и она, како га је виђела, 
тако је стала, отворила широм очи и уста, па чека што ли ће 
то бити. 

Слутила је, да је то Радуле, осјећала је, да он иде к њој 
— али то је дошло тако ненадано, да није знала гђе стоји ни 
што се с њом збива. 

А катана пустио својој бедевији узде и лети преко поља 
равна као вјетар. И ето, већ га она види. Види му црвену, ви- 
соку капу са златом и равним пером, види му фини, плави 
капут с гајтанима и великим сребрним пуцетима, црвене, сјајне 
хлаче обрубљене гајтанима и високе чизме, што се прислониле 
прстима уз зенгије, а на петама му звече оструге. Уз бедро му 
виси сабља, а преко рамена припео пушку — и такав сјајани 
лијеп језди бојџија Радуле својој Јелици — Радуле, негда сеоски 
свињар, а сад краљев хусар. ' 

И код је дошао до ње, стане коњ као укопан, а он се за- 
гледа у њу. 

Јелицу буде страх пред њим и она му не смједе гледати 
у очи. Та то мора да је постао велики господин, кад тако 
лијепо изгледа, кад јаше коња и кад сабљу паше. 

Да сиђе с коња, па јој пружи руку: 

— Добар дан, Јелице, јеси ли здрава и како свиње; 

— Свиње се багрљају у блату, а ја сам се окупала. 

— Ја сам молио лајтнанта, да ме пусти амо — хтио сам, 
да те видим. Је ли ти драго, што сам дошао к теби: 

— Радуле мој! — викне она и удари у плач. 

Сузе као сузе, па се и катана расплакао. Сва младост ње- 
гова пројурила му срцем и потјерала сузе у очи. 

— Ја ћу скоро доћи за увијек кући, а онда ћу те оже- 
нити. О Михољу ме чекај, а до онда ме не заборави. Али сад 


192 ДЕЛО 


збогом, морам одмах ићи, наша патруја мора даље. Збогом 
Јелице! 

— Збогом Радуле! — 

И њих се двоје пољубе, а сузе им текле низ лица. 

На то Радуле зајаше своју бедевију, па у силном скоку 
опет одјаши... 

Из далека гледао је тај чаробни призор мали Јанко избу- 
љених очију и широм отворених уста, па кад је виловит катана 
био већ далеко на бријегу, рекне за себе: 

— Види, то је царски син, никад нисам мислио, да је 
тако лијеп!.. 


Загреб 
Михаел Горски 


И РУСИ ПЕСНИчКИ РЕАЛИЗАМ 


| 


РУСКА КЊИЖЕВНА КРИТИКА О ПУШКИНУ КАО ТВОРЦУ 
КЊИЖЕВНОГ РЕАЛИЗМА 


Једно врло важно питање руске књижевне историје, питање: 
којега између руских писаца прве половине деветнаестог столећа 
треба сматрати за правог оснивача руског песничког реализма 
— није у летописима руске књижевности ни до данашњег дана 
добило завршног, задовољавајућег одговора. При постављању 
питања о постанку и пореклу данашње реалне школе у руској 
поезији са њеним природним, реалним описивањем живота, са, 
њеним морално-друштвеним, рефлектујућим правцем могли су се, 
од времена Бјељинскога па на овамо, чути веома различити по- 
гледи, — погледи, који стоје у међусобној супротности и који један 
другог искључују. Као зачетник и оснивач поетичког реализма 
чији су главни представници: Гогољ, Тургењев, Гончаров, До- 
стојевски, Лав Толстој, Њекрасов, драматичар Островски, Шче- 
дрин, Љесков и недавно преминули Антон Чехов, истицан је 
од књижевне критике с почетка А. Пушкин, затим Гогољ, па 
Пушкин и Гогољ у исти мах, затим опет Гогољ и критичар 
Бјељински, Бјељински и публицист Херцен, а у најновије време 
опажа се тежња да се као оснивач реалног, хуманог, друштве- 
ног правца у руској поетичкој књижевности истакне честити, 
ванредно симпатични али несрећни Александар Радишчев. 

Патање: одакле је дошао први подстицај за оснивање мо- 
дерног руског поетичког реализма, једно је од најважнијих ни- 
тања руске књижевне историје, јер епоха реализма, која је почела 

Дело књ. 36. 13 


194 ДЕЛО 


у тридесетим и четрдесетим годинама прошлог столећа и траје до 
наших дана, представља у исти мах и целокупну садржину новије 
руске књижевности. Све, што је пре те епохе у књижевности ство- 
рено, било је или непоетично и безсадржајно, или, ако је баш 
и потекло из пера правог песничког талента, оно је скоро без 
изузетка обрађивало стран, измишљен живот, тако, да је данас 
кадро да изазове само историјски интерес. Истински поетички 
производи, који би у уметничком облику обрађивали прави на- 
родни, национални п друштвени живот са његовим вишим ду- 
ховним потребама, могу се наћи само у епохи реализма, о чијем 
ће пореклу и постанку бити реч у овој расправи. 

Та околност, што порекло пи начин постанка једне тако 
важне, управо једине доиста велике епохе руског књижевног 
живота нису довољно објашњени, побудила ме је да објавим 
своје погледе на књижевно-историјско значење песничке делат- 
ности А. С. Пушкина, којега, како се мени чини, неоправдано, 
знатан део критичара и књижевних историка сматра за оснивача 
руског књижевног реализма. 

Труд око решавања тога питања не може се никако сма- 
трати за узалудан. Јер, поред тога, што сама историја књи- 
жевности, према својој природи, тражи да се тачно одреди 
порекло и начин постанка једне њене важне епохе, — решење 
овога проблема има и свог практичног значења, у колико је 
са правилним решењем питања о постанку руског поетичког 
реализма у нераздвојној вези правилно схватање саме књи- 
жевне школе и онога писца, за чије се име везује постање њено. 

Но пре но што бих прешао на подробније излагање својих 
погледа на истакнуто питање, рад сам да пред читаоце изнесем 
летимичан преглед мишљења главних руских критичара и ли- 
терарних историка о оснивању саме школе ио Пушкиновом 
учешћу у том послу. Тај ће нам преглед бити од двоструке 
користи: он ће нас, пре свега, уверити, да поновни претрес 
питања, о коме је овде реч, није сувишан, а у исти мах из 
њега ћемо се моћи упознати са погледима руског друштва и 
књижевности на задатке песничког стварања, који се погледи 
знатно разликују од сличних погледа у другим књижевностима 
и које, при решавању горе истакнутог литерарно-историјског 
питања, не смемо ни на тренутак губити из вида. 

Прву опширну и темељну критику Пушкинових поетичких 
творевина, која стоји на књижевно-историјском становишту, 


Пени А ~ 
МУ 


ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 195 


написао је В. Бјељински. Иста је изашла на свет у годинама 
1848——1846 у „Отачаственим Запискама“, приликом првог по- 
смртног издања Пушкинових дела у 11 томова (1838—1841). 
Осим тог опширног покушаја критичаревог да одреди Пушки- 
ново значење за развитак руске уметничке поезије, Бјељински 
је још неколико пути, час краће и овлашније, час опширније 
и исцрпније, говорио о Пушкиновим творевинама. Но како се 
Бјељински, као и све сувремено му друштво руско, у току целог 
свог живота налазио у сталном и брзом развијању ', а уз то сам, 
због својих великих и напорних обвеза према редакцијама књи- 
жевних часописа, никад није могао радити своје чланке са по- 
требном мирноћом и прибраношћу, — није никакво чудо, што 
се у исказима критичаревим о Пушкину налазе неке супротности 
и недоследности. Целог свог века чезнуо је генијални критичар 
за могућношћу тихог, систематског рада, но то му не би суђено: 
сатрвен од напорног, изнуравајућег рада, он умре у најбољим 
годинама, у својој тридесет деветој години (1848). 

Бјељински констатује на разним местима своје поменуте 
опширне критике Пушкинових дела“, као и у многим другим 
својим критичким саставима, где се о Пушкину опширније го- 
вори, да је задатак Пушкинов у руској књижевности био, да 
за руски друштвени живот изради, извојује идеју поезије 
као уметности. Целокупна тежња поетичке литературе ру- 
ске пре Пушкина, вели Бјељински, била је на то упућена, 
да руском друштвеном животу, руској култури, изради идеју 
поезије као уметности, т. ј. таку поезију, која не би била само 
гола верзификација, званично величање дворских светковина 
и опевање важних државних догађаја, но поезија, која носи 
на себи обележја праве, слободне уметности. У том раду узи- 
мали су учешћа, са више или мање талента, међу осталима: 
Ломоносов, Державин, Фонвизин, Карамзин, Жуковски, Крилов, 
Баћушков. Но крај свег књижевничког, а често и уметничког 
талента, који се види у појединим делима поменутих писаца, 
они ипак не могоше руском песништву дати изглед и тип праве 
уметности. То пође за руком тек Пушкину. 


1 „У Русији све расте не годинама, но часовима, и пет година су за 
нас — скоро читав век“, — рекао је једном приликом сам Бјељински. 


2 Сочинеша В. Г. Бђлинскаго вђ пати томахљ. Изд. и редакци Б. К. 
Фукса. Клевђ, 1901. Томђ Ц, стр. 1—288. 


195 


196 ДЕЛО 


„до Пушкина смо, — вели Бјељински (Т. Ц, 183), — 
имали песника, али не имађасмо ниједног песника-умет- 


ника. .. Пушкинов је позив био да за руску земљу једном за. 
свагда изради поезију као уметност, тако, да би се руска. 


поезија доцније могла употребити као израз сваког правца, 
сваког гледишта на свет, без бојазни да ће престати бити 
поезија и да ће прећи у стиховану прозу...“ 


У исти мах констатује Бјељински да је Пушкинова поезија. 


без оне социјалне, критичке, моралне, једном речи друштвено- 
аналитичке садржине, која је својствена потоњој руској поезији, 
њеној реалној, „натуралној“ школи. Упозоравајући читаоце на 
поезију Омирову, Шекспирову, Бајронову, Гетеову и Шилерову 
и налазећи код сваког од тих песника, поред чисто умет- 
ничког елемента, још и филозофски, социјални, политички 
и т. д. моменат, критичар прелази на Пушкина и вели (П, 138): 
„У Пушкину ћете, на против, пре свега опазити уметника, нао- 
ружаног свим чарима поезије, позваног зарад уметности као умет- 
ности, испуњеног љубављу према свему естетички прекрасном, — 
песника, који љуби све па је с тога готов и да отрпи све“. 

У време, кад је критичар те редове писао, руска је пов- 
тичка књижевност већ могла да укаже на неколика знаменита 
дела, којима је била напустила земљиште чисте, „неприме- 
њене“ поезије и ступила на терен аналитичке, рефлектујуће, со- 
цијалне поезије. Тада је она већ имала Гогољева Ревизора, 
Шињел и први, главни, део Мртвих Душа, а Љермонтов- 
љева. бурна, аналишућа, критички расположена поезија већ је 
успешно утицала на морално сазнање руског друштва. Кад је, 
дакле, Бјељински на наведеном месту указивао на естетичку, 
чисто уметничку природу Пушкинове поезије, он је у исти 
мах хтео и да упозори на недостатак аналитичког, социјалног 
елемента у песниковим производима. То се јасно види из ових 
речи критичаревих: „Непосредно творачки елеменат био је код 
Пушкина несравњено јачи од мисаоног, сазнавајућег елемента“ 
(0, 175); „...Пушкин-песник стајао је далеко више од Пушкина- 
мислиоца“ (П, 188). Е 

Кад, дакле, критичар једном каже (ТУ, 267): „Руска поезија 
почиње управо е Пушкином“, то он под изразом „поезија“ под- 
разумева без сумње само уметнички, естетички, а никако и анали- 
тички, критички, рефлектујући моменат поезије. Тако тумачење 
тога става очевидно је из овога места, које налазимо у чланку 
„Руска књижевност у 1841 години“ (т. ТУ, 88): „С Гогољем по- 


3, МА и дује 5) и | 


3 


ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 197 


чиње руски роман и руска приповетка, као што се с Пуш- 
кином почела права руска поезија“. 

Но даровити и заслужни критичар није се увек држао 
тих погледа на историјско значење Пушкинових поетичких тво- 
ревина. Оцењујући песниковог Евгенија Оњегина, Бје- 
љинески налази да Пушкин није само естетичар- песник, но да 
он својим производима утиче и на социјално и етичко сазнање 
друштвено. На једном месту своје критике Евгенија Оњегина, 
критичар вели: „У њему нам се (у Оњегину) Пушкин при- 
казује не само као песник, но и као представник први пут про- 
буђеног друштвеног сазнања — заслуга неизмерна!“ (ПИ, 201). 
На основу тога и других сличних посматрања, долази Бјељински 
до убеђења да је „стихотворни роман Пушкинов (Евг. Оњегин), 
заједно са сувременим му генијалним производом Грибоједов- 
љевим!:, послужио као темељ нове руске поезије, нове руске 
књижевности“ и налази да су оба поменута дела били први 
обрасци „сликања руског истинског, свакидашњег живота у 
опширном (дакле не само искључиво уметничком) значењу 
речи“ (П, 204, 208). — Ту се, дакле, изразу „поезија“ даје већ 
опширније значење, јер он са речју „књижевност“ има да означи 
једну исту мисао. Критичар је у том тренутку био наклоњен, 
да у Пушкину гледа зачетника не само чисте, естетишуће, него 
и критичке, социјалне, моралишуће поетичке књижевности. Исту. 
мисао је критичар исказао још једном и то много јаснијеи од- 
ређеније, рекавши о „натуралној“ т.ј. реалној школи поетичке 
литературе да иста своје порекло води не од Карамзина и Дми- 
тријева, но од Пушкина и Гогоља“ (ПИ, 263). 

Као што рекох, начин, на, који је Бјељински писао своје 
чланке и расправе, био је такав, да је крптичару било немо- 
гућно полагано и систематски излагати своје назоре о најваж- 
нијим појавама руске књижевности. Услед тога се није чудити, 
што се у погледима критичаревим често сретамо са противно- 
стима и недоследностима, које је читалац без сумње уочио већ 
и у горе наведеним одломцима. Но ипак, кад сва места, где 
Бјељински говори о садржини и књижевно-историјском зна- 
чењу Пушкинове поезије, изближе разгледамо, неизоставно ћемо 
опазити да је критичар у својим зрелијим годинама нагињао 
гледишту, по коме су Пушкинове творевине чисто формалног, 


1 „Горе отђ ума“ — „Зло с памети“. 


198 Ја) 2 ОВИ Ој 


естетичког карактера. Према изказима Бјељинскога из последње, 
најважније, епохе његова делања, Пушкинова се заслуга за, 
развитак руске поетичке литературе састоји у том, што је он 
усавршио руски поетички језик, што је народним мотивима, из- 
војевао коначну победу и што је на тај начин за потоњу умет- 
ничку поезију створио услове, при којима ће она са успехом 
моћи обделавати оне мисаоне, моралне, социјалне, политичке 
итд. мотиве, који сачињавају њену садржину. У споменутој кри- 
тици сабраних списа Пушкинових, вели Бјељински (Ц, 149): 


„Како се поезија Пушкинова сва састоји у главном у 
поетичком посматрању света и како она безусловно 
признаје његов садашњи положај, ако не свагда за уте- 
шан, оно ипак за неопходно-разуман — то се она одликује 
карактером више посматрачким, но рефлективним, иска- 
зује се више као осећај или као посматрање, но 
као мисао. Сва скроз проникнута хуманошћу, муза Пуш- 
кинова уме дубоко да страда од дисонанса и противуреч- 
ности у животу; но она на њих гледа са неким самоодри- 
цањем (течопа о), као признавајући њихову фаталну не- 
избежност и не носећи у души својој идеала, бољег стања 
и вере у могућност његовог остварења. Такав поглед на 
свет проистицао је већ и из саме природе Пушкинове; томе 
је погледу Пушкин обвезан за прекраспу углађеност, ду- 
бљину и узвишеност своје поезије, но у том се погледу 
садрже и недостатци његове поезије. Било како му драго, 
но по својим погледима Пушкин припада оној школи умет- 
пости, чије је време већ сасвим прошло у Европи и која чак 
ни код нас не може створити ниједног великог песника. 
Дух анализе, неукротива тежња за истраживањем, страспо, 
пуно мржње и љубави мишљење постали су сад живот 
сваке праве поезије. Ето у чем је време обпшло Пушкина, 
и већи део његових производа лишило оног живахпог ин- 
тереса, који је могућан само као задовољавајући одговор 
на немирна, болна питања дапашњице... Пушкин је, као 
песник, велик онде, где он просто у живим песничким облич- 
јима оваплоћује своја поетичка посматрања, али не онде, 
где хоће да буде мислилац и решавалац питања“. 


У последњим годинама живота Бјељинскога, кад су ње- 
гови погледи на биће и на задатак уметничке поезије били ко- 
начно израђени, при чем је он без икаквог колебања, био за утили- 
таристички правац поетичког стварања, — назива критичар другог 
писца, и то Гогоља, оснивачем литерарног реализма. У свом 
„Прегледу руске књижевности за годину 1841“! вели Бјељински: 


Г00н. т. 17, стр. 38: 


ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 199 


„Од Гогоља се почео руски роман и руска припо- 
ветка, као што се од Пушкина почела права руска пое- 
зија... Гогољ је унео у нашу литературу нове елементе, 
саздао мноштво подражавалаца, довео друштво до правих 
погледа на роман, какав исти треба да буде: од Гогоља се 
почиње нови период руске литературе, руске поезије“. 


Шест година после тога, неколико месеци пре своје смрти, 
писаше Бјељински о истом предмету овако: 


„Руска је литература непрестано тежила ка самостал- 
ности, националности, тежила је да од реторичке постане 
природна, натурална. Та тежња сачињава сав смисао и 
душу историје наше књижевности. И ми, без икаква уви- 
јања и околишења, изјављујемо, да та тежња ни код једног 
руског писца није постигла таког успеха као код Гогоља... 
Потребан је био генијалан таленат, да руску поезију, која 
слика руске обичаје и руски живот, за навек ослободи од 
утицаја, који су јој туђи. Пушкин је за ту ствар много 
урадио; но да се та ствар доврши, да се она коначно из- 
веде — то беше остављено другоме таленту“.! 


Из даљег излагања Бјељинскога видимо да критичар под 
тим другим талентом подразумева — Н. В. Гогоља. 

У последњим годинама свога живота изражавао се Бје- 
љински о литерарно-историјском значењу Пушкиновом скоро 
увек у том смислу. Он је на књижевну делатност Пушкинову 
гледао не као на почетак неке нове, но као на завршетак једне 
старе, прошасте епохе. 

Наследник Бјељинскога, Н. Г. Чернишевски, казао је мало 
шта, ново о Пушкину. Његови су погледи у том питању, као што 
он то и сам признаје, само понављање онога, што је Бјељински 
у разним приликама говорио. Неко време је и Чернишевски 
сматрао Пушкина за оснивача новог, „натуралног“, правца 
у поезији и говорио је о творевинама песниковим као о некој 
противности раније поезије, која је сама себе била обележила, 
као — пријатно провођење времена... Чернишевски беше с по- 
четка мишљења да Пушкинова поезија није у служби само 
уметничког, естетишућег начела, но да у њој постоји и соци- 
јални, етички, мисаони моменат. Но после неколико година по- 
гледи се критичареви на значај поезије Пушкинове изменише 
и Чернишевски обележава исту као уметност, која са социјал- 
ном и мисаоном садржином нема ничега заједничког. Упоређу- 
јући Пушкина са Гогољем, критичар вели о првом: „Неће далеко 


1 (04. т. ТУ. 149—151. 


200 део у 


отићи уметник, који није у исти мах и мислилац“. Иван Иванов, 
у свом веома поучном спису „Исторја русскон критики“ (Спб. 
Ч. Ги П. 1898; ч. Ш и ТУ, 1900.), т. П, стр. 545—-546, обележа- 
вајући погледе Чернишевскога на Пушкина, вели да је по 
Чернишевском Пушкин сасвим индиферентан посматрач. „Он је 
равнодушан као песник, и не зна да ли да куди или да хвали 
онај живот, који описује. Новим писцима је непозната та равно- 
душност, они знају да бирају међу појавама, које им излазе 
пред очи, а Пушкинов начин посматрања — то је просто оштрина 
чула вида и добро памћење... Пушкин није могао добро ути- 
цати на Гогоља. Он је могао у разговорима (са Гогољем) о умет- 
ности да се позове на дубокомисленог Катенина!:. могао је По- 
љевоја“ назвати свађалицом и лармаџијом, могао је прочитати 
свој песмотвор „Простота“...3 Све то није могло код Гогоља ство- 
рити чврстих убеђења, саопштити му ширину друштвенога по- 
гледа“. 

Критика шездесетих година прошлога столећа, која се од- 
ликује строгим реализмом и утилитаристичким погледима, а чији 
су главни представници Н. А. Доброљубов и Д. И. Писарев, није 
сматрала за потребно да што мења у споменутим погледима 
Бјељинскога и Чернишевског на Пушкина. У наведеном делу 
Ив. Иванова, т. П, 545, читамо да је Доброљубов у „Савременику“ 
за 1867 писао да у Пушкина нема озбиљних, независно разви- 
јених убеђења и да му недостаје озбиљно образовање. Другом 
једном приликом пише Доброљубов у још строжијем тону. По 
његовим речима, Пушкин је опевао само дивоте раскошних 
гозби, лепоту колона које иду у битку, грандиозност лавине 
која се сурвава, „миомир говорничког јелеја“ који се пролио 
на њ с некакве „духовне висине“ ит. д. ит. д. „Пушкину је — 
вели Доброљубов, — скоро непознато уважавање човекове лич- 
ности, осим можда у епикурејском смислу“. 


Други критичар шездесетих година, Д. И. Писарев, ишао 
је још и даље и прогласио је једном Пушкина за доколног ће- 


1 Један између последњих представника педантног и сухог класицизма 
у руској поетичкој и критичкој литератури. 

2 У време, о коме је реч, представник напреднијег правца у публици- 
стици и књижевној критици. 

3 Позната песма Пушкинова, у којој песник изјављује да у свом пе- 
сничком стварању неће да чује за народне потребе, но хоће да пева само 
„слатке звуке и молитве“. 


ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 201 


ретала. Упозоравајући на сувише често јављање еротичних и 
епикурејских мотива у Пушкиновој поезији, Писарев анализује 
најглавније дело песниково, Евгенија Оњегина. Критичар 
налази да је јунак тога романа једно сасма неозбиљно, лењо, 
неморално, себично биће. Писарев не може песнику да опрости, 
што свог јунака није исмејао, што га није у блато бацио. 


„Мени се чини — вели Писарев у својој исцрпној и 
разложној расправи „Пушкин и Бјељински“!, — он је (пе- 
сник) требао да појми сав дубоки комизам те црте“ (Оњегин 
убија свог невиног пдијатеља Ленског само из бојазни да 
ће га суседи, које он иначе презире, псмејати, ако 
не пристане на двобој); он је требао свим силама свога 
талента уочити и разрадити у тој црти све њене смешне 
стране, требао је да исмеје, да огади и да без најмањег 
сажаљења у блату изгази тај ниски кукавичлук, који па- 
метна човека нагони да игра улогу шкодљивог идиота само 
за то, да се не би изложио... подемеху правих идиота, који 
су достојни презрења. Да је тако урадио, песник би указао 
фактичку иозбиљну услугу друштвеном самосазнању... А јел 
тако урадио Пушкин; Не, он је поступио таман обратно... 
Пушкин свим силама свога талента успављује оно дру- 
штвено самосазнање, које прави песник треба да буди и 
васпитава својим производима“. На крају своје. расправе 
назива Писарев Пушкина „такозваним великим песником“ 
и налази да се слава песникова оснива на заблуди. „Пу- 
блика Пушкиновог времена, — вели критичар, — била је 
тако неразвијена, да је на лепе стихове и сјајне описе гле- 
дала као на неке велике догађаје свог умног живота“, а 
о поштовању, које је према Пушкину гајио Бјељински, вели: 
„Бјељински је волео онога Пушкина, кога је он сам себи 
створио“. 


Сасвим у противном духу писаху неки књижевни крити- 
чари из приближно истог времена. Тако, на пр. Аполон Гри- 
горјев у својој расправи „Поглед на руску литературу после 
смрти Пушкинове“8 вели: „Пушкин је наше све: Пушкин је 
представник свега нашег друштвеног, особеног... Сфера 
душевних симпатија Пушкинових не искључује ништа, што је 
пре њега било, и ништа, што је било и што ће бити правилно 
и органски наше после њега“. Други критичар, Н. Н. Страхов, 


1 Сочинеши Д. И. Писарева. Полное собранје вђ 6-ти томахљ. Спб. 
1901. (Изд. Ф. Павленкова) Т. У, стр. 26—27. 


= (5оч“ т У, 62. 
3 Сочинеши Аполлона Григорљева. Спо. 1876. Т. Т, стр. 239. 


202 Кин ВИ ЛЕ 


у својим „Примедбама о Пушкину“! овако се изражава о питању 
које нас овде интересује: „Ми налазимо сад, да су, крај све 
множине токорсе нових путева, којима је до јако ишла руска. 
литература, ти путеви били само продужење путева, које је 
Пушкин или био почео градити, или их већ сасвим и изградио“. 

У истом се смислу о значењу А. С. Пушкина говорило им 
приликом знаменитог откривања песникова споменика у Москви, 
месеца јуна 1880 године. Том приликом назва професор Тихо- 
нравов Пушкина реформатором књижевног језика, зачетником 
рускога романа и новеле, при чем би — по Тихонравову — 
Гогоља требало сматрати само као продужиоца Пушкиновог у 
том погледу...“ 

Тај несклад у суђењима о Пушкиновом књижевно-исто- 
ријском значењу опажа се исто тако и у сувременој критичкој 
и литерарно-историјској књижевности. Дочим неки критичари 
и литерарни историци говоре у смислу Чернишевскога, Добро- 
љубова и Писарева, други опет у смислу Страхова, Григорјева. 
и Тихонравова, — наилазимо и на таке писце, који су, као Бје- 
љински (прве епохе) и Тургењев,“ колебљиви и последњу реч 
о Пушкину неће да кажу, остављајући завршан суд о њему 
потоњим генерацијама. Тако читамо на пр. у опсежном, веома, 
поучном делу о руској књижевној историји од А. Пилина, 
књ. ТУ (прво издање), стр. 886: „С појавом Пушкиновом јавља 
се у књижевности нов елеменат, после кога је у руској пое- 
зији и у читавом друштвеном сазнању морао да се сврши 
читав преврат“.' Затим, пошто је учени писац указао на не- 
колике битне недостатке Пушкинове поезије (на подражавање 
другостепених и на непознавање најбољих поетичких талената 
у Европи (У, 388); на сувише велику наклоност и блиску везу 
са старијом, скоро безсадржајном руском литературом (17, 388); 
на сувише велику склоност ка еротичним, епикурејским моти- 
вима (ТУ, 380—881); на колебљивост песникових моралних, со- 
цијалних и политичких убеђења — ТУ, 347 итд.), — изражава 
се Пипин на крају својих посматрања о Пушкину у овом смислу: 


7 Складчина. Литературиви сборникљ. Спб. 1874. 

= П. В. Владимђровђ: Отношенје кђ А. С. Пушкину русскоп критики. 
Кзевђ, 1899. Стр. 41. 

3 У свом говору приликом откривања Пушкинова споменика у Москви 
1880. Собр. соч. И. С. Тургенева, 2. изд. т. Х. 

А. Н. Поешинљђ: Исторја русек. словесн. Т. Т— ТУ. Изд. !-ое. Спб. 1899. 


ЕМ 
2 


ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 208 


„На крају крајева, Пушкин оставља завет, којим је жи- 
вела потоња литература“. 

Но, на крају својих посматрања о Гогољу, Пипин то исто 
каже и о Гогољу. У наведеном делу, т. ТУ, стр. 501, читамо: 
„Дела Гогољева, обележена дубоким реализмом а у исти мах пси- 
холошким проницањем, пламеном љубављу према човеку иу 
полак сазнатим, али силним друштвеним осећањем, постадоше 
завет за даљи развитак руске књижевности, где се као његови 
последници појавише Тургењев, Островски, Њекрасов, Досто- 
јевски и гр. Лав Толстој“. А у свом јубилејном чланку о Го- 
гољу приписује Пипин појаву реалног, хуманог правца у ру- 
ској литератури сасвим Гогољу, те каже: 

„Ако узмемо да историјски испитујемо порекло оне 
унутрашње садржине, која сувременој руској књижев- 
ности даје тако велику привлачну снагу, онда морамо не- 
сумњиво Гогоља и никог другог признати за главни извор 
тог дубоког унутрашњег смисла“. 

„Кад пратимо даљи развитак руске литературе, бива 
нам јасно и разговетно, да нарочита наклоност те литера- 
туре ка представљању унутрашњих процеса сопственог жи- 
вота и ка сликању јавних прилика, њена нарочита тежња 
ка изодличавању друштвених лажи и у исти мах ка тра- 
жењу моралног идеала — потиче у првом реду од Гогоља“. 
Исту разноликост п противуречност у погледима на порекло 

руског поетичког реализма наилазимо у целокупној огромној 
литератури, која се односи на ово питање. Док, на пример, А. 
М. Скабичевеки, Евгеније Соловјев, М. А. Орлов у својим делима= 
приступају гледишту Бјељинскога (последње епохе) и критике 
шездесетих година и налазе да Пушкин није творац новог, ре- 
алног правца у руској уметничког поезији, но завршилац ра- 
није епохе, чији је карактер више формалне, чисто уметничке 
прпроде, — дотле други, исто тако угледни, критичари налазе да, 
је улога Пушкинова при стварању руског песничког реализма била 


1 Атејћу Еиг чјамјзеће РћПоогле, Ва. ХХУ, 1903, стр. 291. 3025. 
2 Исторја новђишен русскоћ лптературљг. 1848—1898 г.г. А. М. Скабичев- 
скаго. 4-ое изд. Спб. 1900. 


Евг. Соловљевђ. Очеркп изљ исторји русек. литературбг ХЈХ вђка Спб. 1903. 


~ 


Курс истори русскоћп литературњ. Составилђ М. А. Орловљ. Ивд. 7. 
Спб. 1887. 


Лау 
ни 


204. ДЕ ТИ) 


од пресудног значаја! Така сасвим противна мишљења о значењу 
песничке делатности Пушкинове падају тим већма у очи, што 
је јасност и разговетност песникових творевина очигледна. Пуш- 
кин је певао и своје творевине штампао више од двадесет 
година; његов се таленат логички развијао према природи 
његова карактера; о њему постоји веома драгоцен биограф- 
ски материјал; његова врло поучна писма, дневници, забе- 
лешке — на расположењу су литерарној критици и књижевној 
историји већ неколико деценија, тако, да ни у ком погледу 
не може бити тешко одредити његову песничку индивидуалност, 
апсолутну и релативну вредност његових творевина. Но нај. 
обилатија и најважнија грађа за то лежи у самим његовим 
песничким творевинама, у којима је лични моменат свагда у 
највећој мери заступљен.. Као прави лиричар, Пушкин је свагда, 
кад год је што стварао, полазио од своје сопствене личности, 
услед чега су његове творевине, а нарочито његова лирика, 
најбољи и најпоузданији податци и за његову биографију, и за 
опредељење његовог личног и књижевничког карактера. У по- 
великом броју својих песмотвора, својих писама и прозаичних 
састава, говорио је Пушкин о бићу и задатцима поезије уопште 
и своје поезије нарочито, тако да се данас могу тачно знати 
песникови назори у том погледу, те се нејасна и спорна места 
његових творевина могу објаснити без великих тешкоћа. На 
основу свега тога не може бити говора о каквим несавладљивим 
сметњама да се изближе одреде односи, који постоје између 
Пушкинове поетичке делатности и литературе, која је дошла 
после њега. Тај је посао још нарочито одлакшан тиме, што је 
садржина руске лепе књижевности после Пушкина сва прожета 
једним и једноликим, хомогеним духом, па како и Пушкинова 
дела, као што ћемо ниже видети, имају своју јасно оцртану, 
одређену уметничку и садржајну физиономију, то се сличност 
или несличност, која постоји између Пушкинових дела и по- 


ТУ том се смислу о Пушкину говори, међу осталим, у овим новијим делима: 

Д. С. Мережковекш: „А. С. Пушкинљ. Характеристика“ у зборнику: 
„Философескја течени русскон позаји“. Спб. 1899. Изд. второе. Стр. 40, 75—76. 

П. Д. Боборвкинљ: Европенскји романђ вђ ЖХ стол. [ ки. Романђ на 
западђ за двђ трети вђфка. Спб. 1900 стр. 557. 

Г. В. Александрове: Чтенји по новђишен русеск. литературђ. ВБш. 1. 
Клевђ, 1903. 

Л. Мелвшинљ: Очерки русскон позаји. Спб. 1904, стр. 5—90 („ПЂвецљ. 
гуманнои красотвт“). 


ПРЕ 


ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 205: 


тоње литературе, међусобна зависност или независност једног 
од другог врло лако може запазити и констатовати. Да би се 
то могло извести, потребно је, пре но што пређемо на анализу 
Пушкинових поетских производа, да се мало изближе упознамо 
са погледима руског друштва на задатак поетског стварања и 
са самом природом, обликом и садржином руске поетичке лите- 
ратуре, која се јавила после Пи инове смрти. Но о томеу 
идућем чланку. 


Др. Јован Максимовић 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 


РОМАН 
ХЕНРИЊА СОЈЕНЊИЈЕВИЋА 


У 3 КЊИГЕ 


ПРЕВОД С ПОЉСКОГА 


ДРУГА КЊИГА 


(НАСТАВАК) 


УШ 


да то се време Завиловски врзао између Варшаве и Буч- 
ника одлазећи свакодневно и бавећи се по неколико часова то 
тамо то овамо према томе како би му налагали његови по- 
слови и занимање. Како је ваљало да му свадба буде о јесени, 
чим се врате из Швенингена говорио му је Полањецки да је 
већ време да нађе стан и да га како тако удеси. Он и Бигјел 
обећали су му у том послу своју помоћ, а госпођа Бигјелова, 
би узела на се улогу око уређења као домаћица. Завиловскому 
се ваљало бавити у Бучнику и због послова са госпођицом 
Јеленом Завиловсковом. Како је раније завештање учинило Је- 
лену наследницом неког огромног имања, она није ни мало 
крила од њега да до промене тестамента, није дошло само због 
тога што се стари није надао тако брзој својој смрти, те је, 
како обично то чине стари људи, одлагао то с дана на дан. Она 
није ни мало сумњала да је њен отац хтео нешто учинити за 
својега рођака и презимењака, те је отворено говорила: да сматра 
за своју обавезу да испуни очеву вољу. Истина нико није умео 


о 


| ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 207 


погодити: у којој мери она мисли то да учини, а и она сама 
тешко да би била могућна на то одговорити при састављању оног 
огромног инвентара имања и капитала. Међутим је извештавала 
Завиловскога о свем што би, по њену мишљењу, ваљало да 
наследе мушки наследници. На тај начин предала му је један 
део из ормана покојникових, златну и скупоцену збирку оружја, 
а које је покојник веома волео, коње које је стари волео, а које 
је Полањецки узео под кирију, и најзад ону збирку чибука, о 
чијој се судбини бринуо Коповски. 

Хладна и по спољашности равнодушна према свима она 
је удивала неки страх у људе својим суровим лицем, опа је 
имала само према Завиловском некако скоро материнске бла- 
готе у говору, погледу, као да је са наслеђем имања од старога 
оца наследила од овога и наклоност према овом младићу. А 
он је једини и био на овом свету с којим су је везивале неке 
крвне везе, а још више и презиме. Кад је она дознала од По- 
лањецкога да се млади Завиловски стара да уреди свој стан 
замолила је Полањецкога да у име њено однесе у банку знатну 
суму новаца на тај циљ а на име „господина Игњата“, молећи 
га да му о том никад не спомене. 

завиловски, младић захвалне душе, прионуо је бпо уз њу 
као уз старију сестру, и она је то осећала. То је била узајамна 
симпатија две душе, које желе добра једна другој п верују 
једно другом. А време те почетне симпатије обично преобраћа 
у трајно пријатељство, које може бити великом потпором кад 
у животу настану кобне промене. Али у ово време њој је За- 
виловски могао посветити само незнатан део своје душе, јер је 
и душу и срце и све своје силе уложио фанатички искључиво 
у љубав према Линети, коју је све више и више обожавао. 

Међутим се он заплео као пиле у кучине те је између 
Бучника и града правио све нова и нова познанства. Једно од 
тих познанстава био је пи професор Васковски, који се вратио 
са својега хаџилука међу „најмлађе од Арија“. Обишао је цело 
приморје Јадранскога мора и цео Баклански полуострв, али 
стање његовога здравља било је тако жалосно, да су га Пола- 
њецки узели стално у Бучник, да би га сачували запиткивања 
и да би га обасули негом, која му је била потребна, а коју, 
онако усамљен, не би нигде нашао. 

дЗавиловски је и сам био човек који се лако одушевљава 
и готов да осети сваку искрену идеју, све да се она показује 


208 


свима прибраним глупацима неостварљивом, те заволе од првог 
дана старога професора заједно са његовом теоријом о исто- 
ријској мисији, која је досуђена најмлађим Аријанцима. Он је 
о тој теорији слушао и раније, и то не једанпут, од Швирскога, 
и Полањецких и сматрао је за ванредну машту. Али је и њему 
и Швирскому и Полањецкому пало у очи то како професор по 
повратку са својега пута о њој ни речи не рече. Кад су га за- 
питали о његовој књижици и о путовању одговорио је: „Нико 
се не може ослободити службе, коју му је Христос доделио“, 
и затим би се загледао својим мистичним очима преда се као 
да нешто тражи или да нешто види у бескрајној даљини, а на 
лицу му се накупило толико неке дубоке туге, чак бола, да. 
никоме није више било лако ставити то тугаљиво питање. 

Кад су Полањецки позвали лекара он изјави да су одвише 
масна јела код млађих Аријанаца донела староме желудан катар. 
Али је Завиловски погађао у том нешто друго још: а то је 
очајну борбу сумње с оним у што је веровао, и чему је као 
истинити фанатик идеалиста посветио цело своје биће п у том 
угледао појетску тему: слику старца, што седи на сунцу пред 
кућом, на развалинама живота својег. 

Можда професор није баш тако лоше _стојао, као што се 
учинило Завиловском. До душе могло је бити да су га „нај- 
млађи Аријани“ и обманули, али му је остала вера да хри- 
шћанство још није казало своју последњу реч, и да идућа сина 
у људском животу неће бити ништа друго до ширење духа 
Хришћаниновога и пренашање његово из односа међу поједин- 
цима у односе међу народима: „Христос у међународним де- 
лима“ није то престајало бити непрестано сликом будућности. 
Он је чак потпуно веровао: да мисија увођења тога у живот 
остаје досуђена најмлађим Аријанима; али само после онога 
пута обузела га била дубока туга, јер је увидео да ће пре тога 
умрети не само он, него и читава поколења ваља да помру од 
катара стомачнога који се добија од неварљивих јела у поду- 
навским државама. Е 

Међутим се он повукао био у се иу своје ћутање што је 
све више изгледало на какву животну горчину него што је 
било у ствари. О својој „идеји“ он просто није ни говорио, али 
се видело лако да се све његове мисли сводиле на једну идеју, 
као год кад часовник застане те показује, све једно и исто 
време. Он је на поједина питања одговарао речима, које су пре 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ - 209 


биле у вези са оном идејом, него са ствари о којој су га пи- 
тали. Кад год би га хтели привести стварности ваљало им га 
будити! Исто тако је запустио и своје одевање. Својом вечитом 
расејаношћу, својим очима кратковида човека и дечка, из којих 
је некако механички избијало унутарње расположење, зами- 
шљеним изгледом на лицу испалих јагодица, најзад он што 
није пазио на одећу, те су му, на пример, панталоне биле двапут 
шире него што би требале да су, свим је тим побуђивао у при- 
сутних веселост и био нишан више мање заједљивих шала. Из- 
гледало је да је такво осећање побуђивао понајвише код „нај- 
млађих Аријана“. Сматрали су га у туђини за човека којему 
„фали“ четврта даска у глави. Неки су га чак и саљажевали. 

Овде је пак осећао да га Полањецки воле, да му се не 
смеје, али и да га не сажаљева тако, како се сажаљевају идиоти. 
Али ни претерано масна храна код „најмлађих Аријана“, ни 
катар стомачни нису уништили у њему опраштање. и љубав 
према људима. Био је то онај стари професор, који је заборавио 
на се а био потпуно свеж, кад је ваљало помоћи другима. Он 
је као и пређе волео и Полањецкога и Марину и Швирскога 
и госпођу Емилију па чак и Машка, једном речи све с којима 
је долазио у додир. Он је у опште имао о људима чудан појам: 
да сви они, и они који хоће и они који неће, служе некој на- 
рочитој сврси, да су као пијани, креће хоће невидљива рука 
Божја у циљевима које само она зна. Вештаке, као што је 
Швирски, сматрао је за посланике, који „измирују“. 

Таквим је очима гледао и на Завиловскога, чије је песме 
пређе читао. Кад се познао и са самим писцем тако се радо- 
знало загледао у њега, као да је он нека реткост. Кад је сутра- 
дан млади Завиловски отишао у град те о њему почели гово- 
рити за време чаја, он подиже прст, обрати се Марини и рече 
некако тајанствено: 

— 0, то је Божји човек! Он и не слути шта је Бог њему 
на челу написао и на што га је одредио. 

Марина му стаде приповедати о том како ће се он ускоро 
оженити, приповедала му о Линети и његовом осећању према 
њој, хвалила лепоту и доброту Линетину. 

— Збиља! — рече професор, кад све то чу. — Видиш и 
она има своју мисију, и она је „изабрана“. Њој је Бог рекао 
да она бди над тим пламичком, и кад је њу већ избрао ваља 
је и сматрати као изабрану... 

Дело, књ. 36. 14 


210 ДЕЛО 


Затим се замисли па додаде: 

— Ва човечанство је све то пут ка будућности. | 

Полањецки погледа у жену да би јој погледом рекао: како 
професор сања без свезе, али он мало зажмури и гледећи преда 
се настави: 


— На небу има млечни пут, и кад се Богу усхте он до- 
хвати одатле прамен магле и створи нове светове. А, вите, ја 
мислим да постоји исто тако и душевни млечни пут, у којем се 
находи све оно што су до сада људи мислили и осећали. У 
њему свега има: и оног што су створили ђенији, и дела тале- 
ната, и све мисли мушкараца и честитости женских срдаца, и 
доброте рода људскога и људских болова. Ништа се не губи 
и ако све иде у прах, јер се из тог праха вољом Господњом 
стварају нови духовни светови. 


Ту стаде очима жмиркати, као да разматра оно што је 
рекао, стаде тражити дугмад на кошуљи, па додаде: 

— А у те госпођице мора да је душица чиста као суза, 
кад је Бог њој указао прстом и наредио да буде чуварком 
онога огња. 


Долазак Швирсков прекиде даљи разговор. Марини тај до- 
лазак није био неочекиван, јер јој је сликар сам казао да ће 
јој или лично казати, или писати: како се свршила његова, 
ствар. Кад га је спазила кроз прозор Марина је одмах поми- 
слила да се све свршило не може бити боље, али кад он уђе 
у собу и са свима се поздрави, погледа у њу таквим погледом 
да она није знала шта ће из њега прочитати. Очевидно је хтео 
с њом говорити о оној ствари, и то одмах, али није хтео пред 
Полањецким и Васковским. 

Марина се изрекла раније пред мужем у чем је ствар те 
он приђе Швирском у помоћ речима: 

— Њој би требало да повише шета; пођите с њом по врту, 
јер знам да имате неки разговор. > 

Ускоро је њих двоје било усред баште. Неко су време хо- 
дили ћутећи, он се прекретао на евојим широким, атлетским 
бедрима и тражио чиме да почне, она, нешто погнута напред 
с изразом доброте и радозналости. Обоје је желело да отпочне 
разговор, те најзад Швирски поче са сасвим другом ствари: 

— Ви сте све казали мужуг — упита је. 

Марина. порумене, ухваћена, и одговори: 


а. 


“4 
1 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 211 


— Он вам толико жели добра, да ја нисам хтела то крити 
од њега. 

Швирски је пољуби у руку. 

— Па ако, врло добро! Ја се не стидим тога, па ни кад 
сам добио корпу. 

— Не може бити! Шалите се!— рече Марина застајкући. 

— Кад вам кажем! 

Кад виде колико је њу сневеселила та новост рече: 

— Само немојте ви то примати к срцу јаче него ја. Било 
је што је ваљало да буде. Ето ја сам дошао к вама, стојим ту, 
нисам се убио, а и не мислим то чинити, али да сам добио 
корпу, добио сам и квит. 

— Али зашто; Шта вам је одговорила; 

— Зашто; Шта ми је одговорила; — понови Швирски. — 
У том баш и јесте несрећа, од чега ми је грко у грлу. Отворено 
да вам признам нисам се бозна како ни заљубио у њу. Допала, 
ми се (а све ми се девојке допадају), држао сам да ће у ње 
бити захвално и учтиво срце и понудио сам руку. Али више 
по разуму — и што је крајње време! После ми је и грло било 
мало у катару. У једно време рекох себи: „Твоја изјава у Бу- 
чинку није била доста јасна, него ти то јасније мало“. Било 
ме стид. Онда јој напишем писмо, ко велим кад сам крочио 
једном ногом да учиним и другом, и сад сам био потпуно јасан. 
Ево шта ми се одговорило. 

Рекавши то, извуче из капута писмо, али чим га стаде 
читати већ рече: 

— Ово испочетка су све обичне ствари и фразе... Ко што 
већ знате! Веома ме цени, била би поносна и срећна (али воли 
да не буде), гаји силну симпатију према мени (ако буде гајила, 
тако и према својем мужу, тај јој се, бели, неће угојити) а нај- 
зад вели: 

„Нисам у стању да вам дам своје срце с онаком радошћу, 
коју ви заслужујете. Решила сам се на друго, иако не будем 
никада срећна, нећу бар себи да пребацујем, да сам била према 
вама неискрена. Због нечега што се код нас догодило не могу 
вам писати даље, али вас молим да ми верујете да ћу вам це- 
лога живота бити захвалном на поверењу које сте имали према 
мени, и да ћу се од данас увек молити Богу да вам помогне 
да нађете срце које ће бити према вама и да вас целога жи- 
вота штити“ 


212 ДЕЛО 


То је све. 
Наста ћутање; Швирски га прекиде; 


— То су, што се мене тиче, празне речи, али то ће дру- 
гим речима значити: волим другога. 


— Изгледа да је тако — одговори забринуто Марина. — 
Сирота девојка, јер је њено писмо ипак честито. 
— Честито писмо! Честито писмо! повика Швирски. — 


Све су оне тако честите! Ето што има горчине у грлу. 
Неће мене! Па лепо. Свака има право то да каже. Воли дру- 
гогаг Свакој је то слободно. Али кога она воли; Ако не Основ- 
скога, или Завиловескога, онда кога; Ваљда оног лутка, оног 
идеала слушкињског. Ви сте зацело гледали на цицу изре- 
ђане такве дедаке2 Мора бити да њега воли! Да га мету у 
излог код фризера, жене би искривиле шије гледајући у њега. 
То је да се човек наједи. 

— Нису све такве, нису све! У осталом ви као вештак 
ваља да знате шта је то осећање. Наиђе ли то на човека, збогом 
разуму! 

— Не — рече Швирски сад мало мучније. 

— Знам ја да нису све такве. А што се тиче љубави, ви 
велите: „Наиђе ли та на човека, збогом разуму!“ И то може 
бити! То је као нека болест... Али постоје болести од којих 
племенитије душе не болују! Ви ћете допустити да вам речем: 
да ваља човеку имати папке да добије ту болест. Још није 
било случаја да се голубица заљубила у грлицу мужјака, и 
ако је то врло лепа тица. Видите, госпођо, то не може да се 
деси голубици. Грлица се заљубљује у грлицу мужјака. Добро 
нека се заљубљује, али само нека се не прави голубицом. Мени 
је само до тога стало... Сетите се само како сам пре оно код 
Бигјелових говорио о госпођици Кастели. Али је она заволела 
мираз господина Завиловскога. Мени је криво на те лажне ас- 
пирације, на ту неискреност, на то фразирање. Кад си грлица 
имај смелости признати се за такву. Не прави се што ниси, 
не веруј, не обмањуј. Ја бих смео био главу дати да таква, 
као што је Ратковска, просто није у стању да се заљуби у јед- 
нога Коповскога, а оно видите да јесте! Ја ћу се умирити, јер 
је то у мом интересу, а не због госпођице Ратковске, него због 
тога што и такав тип, као што је Коповски, може да ме избије 
из седла. 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ ; 213 


— Да, ваљало би видети зашто се то све тако заплело, 
рече Марина. 

Швирски само махну руком и рече: 

— И збиља то се само сад сплело. Да је за ме пошла 
на глави бих јој место правио. Тако ми Бога!... У мени се 
скупила маса осетљивости. Био бих према њој права мајка, и 
она би била срећна И стога ми такође нешто мало жао. Али 
није ни она једна једина на овом свету. Ви ћете ми наћи какву 
честиту душу која би хтела мене. И то што скорије, тако вам 
Бога, госпо, јер не могу овако издржати. Хоћете ли2 


Марина стаде бивати веселијом, кад виде да сам Швирски 
не прима толико к срцу губитак госпођице Ратковске. Али кад 
мирније разгледа садржину писма, њу поче бацати у бригу једна 
реченица, на коју у почетку није обраћала пажњу, те ће рећи: 

— Да ли сте опазили, како она вели: „Због онога што се 
код нас десило, не могу даље да пишем“. Да ли ви не нага- 
ђате шта се тамо могло деситиг 

— Можда се Коповски већ изјаснио. 


— Не. У том случају би она то казала отвореније. Ако је 
она прионула узањ, онда је заиста бедна девојка, јер она одиста 
нема ни паре, а као и да Коповски није најсигурнији, те ће 
се тешко решити. 


— дбиља — рече Швирски. — Знате ли да је и мени то 
падало на памет. Она њега воли, то је ван спора, али се он 
неће с њом оженити. Наједаред застаде па ће рећи: 

— У том случају шта ће он тамо; 

— Он њих забавља, а и он се њима забавља — одговори 
брзо Марина, окрећући лице нешто у страну, да Швирски не 
опази њену забуну. 


Она није искрено одговорила. Од оног времена како је 
Полањецки саопштио њој своја запажања о односу г-ђе Основске 
према Коповскому, мислила је она о том врло често и прису- 
ство овога момка у летњиковцу чинило јој се више пута сум- 
њивим, а тумачење госпођицом Ратковском још и ружним. То 
је у толико било ружније, ако се госпођица Ратковска одиста 
заљубила у Коповскога. Али је све то могло сваког тренутка, 
избити на површину, и Марина је сад узнемирено размишљала 
9 оном у писму: „Због оног што се десило...“, да то не буде 
баш тако тешко. У том случају то би била права катастрофа, 


Ру и ТИ РУТЕ 1 4 > 
и" Е | 


914 | ДЕЛО 


како за онога честитога господина Основскога тако и за сироту 


Ратковску. 
Све се могло окренути на трагични свршетак. 
— Ја сутра идем к њима — рече Швирски. — Хоћу на- 


влаш да одем до Основских, да бих показао да нисам ничим 
увређен. Буде ли било тамо чега у ствари, или ако буде ко 
оболео, јавићу вам. Мора да Завиловски сад није тамо. 

— Није; господин Игњат је сад у граду. Сутра или прек- 
сутра биће или овде или у Јасмјењу. И Сташа се сад спрема за 
у град. Моја пријатељица, сестра Анђела, јако је ббна, те како 
ја не могу да одем по њу, иде Сташа. 

— Сестра Анђела, то ће бити она што је ваш господин 
муж зове госпођом Емилијом... Ега Ауећсо!... Лице као у све- 
титељке. Дивно лице! Два пута сам се с њом виђао код вас. 
Штета што се закалуђерила... 

— Па болна још. Већ не може ни да иде. Од силна рада 
боле је крста. 

— Мука је то — рече Швирски. — Сад ћете имати код 
себе и професора Васковскога и ту сироту жену... Како сте ви 
само добри људи! 

— Гле, Сташа! — рече Марина. 

У том тренутку на крају алеје се указа Полањецки и жур- 
ним кораком пође к њима. 

— Чуо сам да данас идете у град. Хајдмо заједно — рече 
Швирски. 

— Добро. 

Сташа се окрете жени па рече: 

— Марина, да ниси много ишла, хоћеш ли да се наслониш 
на мене. 

Марина га узе под руку и заједно дођоше до веранде, а 
после она оде у собу да нареди за подневни чај. 

Полањецки пак приђе Швирскому па рече: 

— Примио сам чудновату депешу, коју нисам хтео пока- 
зати жени. Пита ме Основски где је Игњат и позива ме да по 
његовој ствари будем сутра у граду. Шта то може битиг 

— Чудновато — рече Швирски. — Мени је писала госпо- 
ђица Ратковска да се тамо нешто десило. 

— Да се није ко разболеог 

—- Онда би позвали само Завиловскога... Да је случајно 
Линета или госпођа Броничова... позвали би одмах... 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 915 


— А да га Основски није хтео плашити телеграфирао 
би мени. 
И њих двојица гледаху се с узнемиреним погледима. 


ХМ 


Сутрадан на по часа по доласку Полањецкога зазвони 
Основски. Чувши звонце Полањецки изађе сам да отвори. Од 
синоћ је био веома узнемирен. Он је знао да у Летњиковцу 
може сваки час пренути бомба, али се узалуд борио с мислима; 
какве то свезе може имати са Завиловским. 


Основски му стеже руку како то чине пријатељи у изу- 
зетним приликама, а кад га Полањецки позва у свој кабинет 
он га гредом запита: 

— Је ли госпођа у Бучинку 

— Да — одговори Полањецки — сасвим смо сами. 

У кабинету Основски седе на показану му столицу, обори 
главу, и неколико минута ћуташе, а дисаше живо, јер је и иначе 
патио од заптивања у грудима а сад му беше још теже дисати 
због узбуђености и пењања уза стубе. 

Полањецки почека мало али најзад урођена му живост 
превлада, те запита: 

— Шта је то било, господине 

-— Несрећа се десила — одговори тужно Основски — 
с Игњатом је све прекинуто. 

— Све, а заштог 

— То је тако страшна ствар, да је за Игњата боље да не 
зна разлога. Борио сам се час два да ли да прећутим, али не!... 
Треба све да зна, јер ту сад игра нешто важније него његово 
самољубље. Може бити да ће му срџба и одвратност помоћи да 
ту несрећу поднесе. С његовом се женидбом кида због тога што 
је госпођица Кастели недостојна руке таквога једнога човека, 
и кад би сад и било могуће да се ствар сврши, ја бих први 
ставио своје неоступно уеб(о. 

Основски стаде опет прибирати дах, а Полањецки, који га 
слушао као окамењен, наједаред викну: 

— Али, за Бога милога, шта се десилог 

— Догодило се то: да су моји већ пре три дана отишли 
на страну са г. Коповским као заручником Линетиним. 


а ба ан дај ~ да ПО а Зе ада а Маи уче ха [у у о 
1 у Ка О АААЊ о 


216 ДЕЛО 7 


Полањецки беше мало пре устао са столице, сад седе. На 
његову лицу, при свем том што је било очигледно изненађење, 
огледало се још и неисказано чуђење. Он гледаше неколико 
минута у Основскога, а после као да не може да прибере 
мисли, рече: 

— Коповскиг... И то с госпођицом Кастели2... 

Али је Основски и сувише обузет самим овим послом те 
није ни приметио ово питање Полањецково. 

— Ти, на жалост, знаш да сам ја у сродству с Броничовом 
и Линетом. Моја је мати била сестра од тетке Броничовој и Ли- 
нетиној матери, и неко време су и заједно живеле. Видиш по 
том да бих је могао штедити. Али то на страну! Наше су везе 
покидане, а при том да ми је Кастели рођена сестра, казао бих 
вам то што ћу вам сад рећи. Са Завиловским могу се не наћи, 
јер и ја са женом путујем, и то данас још. Да ти отворено кажем: 
да просто немам смелости с њим да се састанем, али ћу теби 
да кажем све што сам видео. Ти ћеш као његов присни при- 
јатељ наћи начина да то некако заташкаш. Ипак ваља да 
Игњат све зна, јер у несрећи те врсте нема бољег лека од 
одвратности. 

Ту му стаде причати шта је видео у стакленој башти, а 
при том је постајао све узбуђенији, чешће бивао задухан, а у 
исто време никако се није могао начудити код њега да види 
више хладнокрвности, а није знао да Полањецки има нарочитих 
разлога са којих је причање ове врсте на њега производило 
јачи утисак него што би могла вест о смрти Завиловскога или 
госпођице Кастели. 

— У почетку нисам знао где сам — говорио је даље 
Основски — нисам могао, али се чудим како га нисам онда 
смрвио. Можда сам се сетио да ми је гост, можда што има ту 
нечега важнијега него што је он, можда сам мислио на Игњата, а 
можда ни о чем нисам мислио. Запрепастио сам се и изишао. 
Мало се после вратим и речем му да пође са мном. Кад смо 
ушли у собу кажем му: да је поступио непоштено, да је по- 
газио гостопримство у једној честитој кући и да је Линета у 
мојим очима једна бедница, за коју немам довољно прекорних 
речи за њу, да сматрам да је веридба њена са Завиловским тим 
самим уништена, а да ћу наћи довољно средстава да нагнам 
њега самога да се њом ожени, па ма употребио и крајња сред- 
ства... Ту се показало да су се они одмах по оном сагласили, 


– 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 217 


те он изјави: да одавно воли Линету и да је готов оженити се 
с њом и сада. Што се тиче Завиловскога, чух како он понавља 
речи, које му је Линета спремила, а којих се он никад не би 
сетио: да је готов дати Завиловскому задовољења каквог год 
затражи, али да му није потребно водити рачуна о њему... 
„Што је госпођица Линета изабрала мене у место њега, то је 
у толико горе по њега, али је то њена ствар“ рекао је. Не знам 
како је дотле ишло између Линете и тетке, али чим сам до- 
вршио разговор с Коповским тетка Броничова улете у моју собу 
као фурија, па окупи: како смо ја и моја жена и спречили те 
она није пошла за осећајима својега срца, да смо јој ми нату- 
рили Завиловскога, којег она није никада ни волела, да је Ли- 
нета по читаве ноћи плакала, да би тај брак платила животом, 
и да је све то што се догодило очигледно божја воља... и све 
тако читав један сахат... Криви и ми и Завиловски — само њих 
двоје прави каоанђели! 

Основски стаде трти руком по челу па настави: 

— Ах, господине! Тридесет ми је и шест година а ни по- 
мислити нисам могао: шта је то женска превртљивост. Ни сад 
не могу да појмим то извртање свега наопако. Разумем да је 
стање било без излаза. Разумем да су појмили: да је са Зави- 
ловским све свршено, макар и по том што сам ја ту да не дам, 
и да им не достаје нико други но Коповски. Али то олако окре- 
тање белога на црно!... то одсуство свакога морала правде и 
правичности!... та саможивост без мере и краја!... Оставио бих 
их све до ђавола да само Игњат није ту у питању... Он би био 
претерано несрећан са њима; али за човека оне маште како је 
то страшан удар!... Како тешка обмана!... Па и та Линета!... 
Ко би могао помислити!... Ону цепаницу, молим те!... Она ба- 
јаги пуна полета, која је пре неколико дана измењала прстење 
и дала реч!... И то заручница једнога Завиловскога!... То је 
просто да човек излуди! 

— Просто да човек полуди понови Полањецки као одјек. 

Наста тренутак ћутања. Је ли то било одавно; — упита 
најзад Полањецки. 

— Пре три дана су отишли сви троје у Швенинген. Отпу- 
товали су још истога дана. Коповски је имао пасош уза се. 
Видиш ти само, како и такав зевзек уме да смисли лукавство! 
Имао је готову путну исправу, јер се све правио као да га 
интересује ова моја рођака, Ротковска, и да намерава да пође 


Не он ера па и рааје = аи аи Еви ал ЕРИ 3 о 
218 ДЕЛО 


с нама заједно на страну. Правио се да га она интересује, да 
би ову могао обрлатити. Ах, кукавни мој Игњат! Ево вам кажем: 
да је мој брат, не би ми то теже падало... Срећа!... Срећа што 
се није оном оковао, оном ни Пољкињом ни Талијанком!... Али 
како је то силан удар! 

Основски извади убрус и стаде њиме трти наочаре жмир- 
кајући при том очима а на лицу му се огледало крајње очајање. 

Полањецки га запита: 

— А што одмах нисте јавили: 

— Што нисам одмах јавиог Разболела ми се жена. Нервни 
напад добила... Или сам Бог зна шта... Нећеш ми поверовати 
колико је то на њу утицало... Није ни чудо!... Таква жена и 
још у нашој кући! Према њеној осетљивости то је удар и за 
њу, тешко јој било и што се преварила у Линети, коју је тако 
волела а жао јој је било и Игњата!... За тако чисту и честиту 
душу, то је више него што може да се поднесе. У први мах 
сам помислио да ће је то оборити у постељу; а и сад се молим 
Богу да је само то не обори. Ми не умемо ни да замислимо: 
шта се све догађа у таквој души при самом погледу на зло. 

Полањецки се загледа у Основскога, угризе се за усну па. 
ћуташе и даље. 

А овај мало после настави: 

— Пошљем по лекара и други пут да просто полудим. На 
срећу ту су били Стевка и она честита госпођа Машкова. Обе: 
се тако усрдно заузеше око Анете, да ћу им остати целога жи- 
вота захвалан. Госпођа Машкова изгледа онако хладна а то је 
створење само једно срце!... 

— Ја држим просто — рече Полањецки хотећи да окрене: 
разговор од госпође Машкове на другу страну — да је стари 
давиловски оставио песнику које своје добро, да се ништа од 
тога не би догодило. 

— Може бити — одговори Основски. Али за мене је ван 
сваке сумње: кад би Линета пошла за Игњата, све да он на- 
следи и сву имовину покојнога старца, она би опет инстик- 
тивно тежила „људима као што је Коповски, само да на њих 
наиђе у животу. Таква је то душа. Ја сад по што шта разумем. 
Рекох да човек просто може излудети што је то тако, као што 
је, али делимично могу и да објасним себи како је могло изаћи 
на то. То је и сувише простачка природа, те није у стању 
истински заволети човека, као што је Завиловски. Њој су по- 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 219 


требни Коповски. Али су је назор упућивале на разне више ствари 
тако да је она и сама почела веровати најзад да у ње има онога, 
чега у ствари нема. Игњата су привлачили себи из дуга вре- 
мена, да би се показали само, из таштине, и што нису сами 
себе познавали. Али што није искрено не може дуго да траје. 
Кад им је доколица задовољена била, није им био доста Игњат. 
После ву се поплашиле да са њим неће имати онаквога жи- 
вота, какав оне највише цене, можда је за обе њих биоси 
сувише трудна висина његова духа. Додајте томе и оно са заве- 
штањем, што и ако у главном није било главни узрок преки- 
дању, што је умањивало у њиховим очима Игњата, а пре свега 
додајте нагон Линетин, Коповскога, па ћете имати за све од- 
говор. Има жена таквих као што је ваша, или моја Анета, али 
има ето и онаквих као што су оне!... 

Опет мало поћута Основеки, па настави: 

— Видим напред како ће то тешко пасти вашој госпођи, 
а жао ми је што нисте видели шта је било са мојом, кад је 
чула... па чак и госпођи Машковој. Да, има жена и жена... 
Ах, господине драги, ваљало би сваки дан да клечећи захва- 
љујемо Богу што нам је дао такове жене. 

Њему чак глас задрхта од узбуђења. 

И ако је при том Полањецки поглавито мислио на дЗави- 
виловскога, опет му никако није ишло у главу: како то да је 
овај Основски тако наиван човек, кад све онако дубоко и лепо 
разуме. Смешно му пак како Основски вели да је то Машковој 
било одвратно. У опште обузела га била нека ироноја о животу, 
безмерност које није никад дотле раније сагледао. 

— Ви се нећете састајати са Завиловским: упита мало 
после Основскога. 

— Кажем вам и по други пут: да не осећам снаге за то; 
сад идем у Летњиковац, а одатле ћемо данас на железничку 
станицу. Морам извести жену једно зато што ме за то моли 
сузним очима, а друго што од промене упечатака може да за- 
виси њен живот. Отиђи ћемо куда на море, само не у Шве- 
нинген, куда су отишле оне две с Коповеским. Али имам једну 
велику молбу на вас. Ви знате како ја волим Игњата и како 
га ценим. Опишите ми како ће он то примити, кукавац, и шта 
буде даље с њим. Замолио бих за то Швирскога, али се може 
бити нећу видети с њим. 

Ту покри рукама очи па рече: 


290) ДР) 


— Ах, како је то све жалосно, како жалосно ! 

— Добро — одговори Полањецки — јавите ми вашу адресу, 
а ја ћу вам јавити како све иде. Кад већ на мене пада та тешка, 
порука да Завиловскому све објасним, онда ми бар мало олак- 
шајте у том. Ваља ми имати вест о свему не од неког који је 
о том слушао, него који је то све гледао. Ако од мене чује о 
њиховом одласку, могао би помислити да ствар не престављам 
верно. У таквом случају људи се хватају за сенку од наде. Се- 
дите и напишите му једно писмо. Даћу му ваше писмо у по- 
тврду онога што му будем испричао. Иначе би можда био у 
стању да одјури за онима у Швенинген. Сматрам такво писмо 
као ствар апсолутно потребну. | 

— Да он не дође амо док то буде: 

— Не. Отац му је болан, и он је сад код њега. Он чека 
да ја по подне будем тамо. Свакако пишите му. 

— Имате право, потпуно право — рече Основски. 

Он седе за стб. 

Ходајући по соби што је до ове била, а у врло великом 
узбуђењу Полањецки је мислио: 

— Иронија животна! Иронија овога живота! Па шта је 
друго него крвава иронија ово што је снашло Завиловекога2... 
Шта је та госпођица Кастели са својим лабудским стасом и са 
нагоном једне собарице, та „божја изабраница“ како је колико 
синоћ називао Васковски. Шта је та Броничова, и Основски са 
својим поверењем у своју жену; шта су ти правни напади ње- 
гове жене, на доглед самога зла, и то глушање госпође Ма- 
шкове;... Ништа друго до само смешна. људска комедија, у 
којој једни варују друге. а други сами себе; све су то само 
варалице и преварени, само обмана, заслепљеност варања жи- 
вота, жртве обмана, жртве неваљалства, лавиринат без израза, 
смешна а у исто време очајна иронија што покрива људске 
осећаје, страсти, наде, као што снег зими покрива пространа 
поља — и то је тај живот ! 

И те су мисли падале Полањецкому у толико теже, што 
су у исто време биле и обрачунавање са његовим личним појмо- 
вима. Био је довољно саможив, те није примао све и на свој 
рачун, али није био толико глуп да не види да је у тој страш- 
ној иронији људској и он одиграо врло ниску улогу. Положај 
је био такав да му се хтело свом силином својег духа одухнути 
ту госпођицу Кастели, и осећао је да ако ико други има права, 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ : 221 


да осуђује госпођицу Линету, он бар нема. У чем је он био 
бољи, у чем мања притворица“ Она је изневерила једнога чо- 
века, ради једног глупака, а он жену ради једне лепе лутке. 
Она је пошла за својим помодарским нагоном, и он за нагоном 
једнога — магарца. Али је она бацила под ноге само своје изве- 
штачене фразе, којима је обмањивала себе п друге, а он своја 
начела. Она је обманула једно поверење, али погазила само 
дату реч, а он тако исто злоупотребио поверење, али погазио 
не просто дату реч него заклетву. Па2 Има ли права да је он 
грди; Ако нема могућности да је оправда, ако је готов да 
призна да би било неправо и нечасно да она буде жена За- 
виловскому, то по којем праву он остаје муж Маринин2 Ако 
нађе једне једине речи за осуду госпођице Кастели (а не- 
могуће је не тражити) онда у том случају, ако хоће да буде 
доследним, ваља да ослободи Марину везе с њим, а он то не 
би могао учинити нити би икад учинио. То је то врзино коло! 
Полањецкому није првина била да прежиљује тако горке ча- 
сове, поводом својега успеха, али је ово био тако тежак тре- 
нутак да се он запрепастио. Попело се било просто у подгрлад, 
Најзад простим инстинктом самоодржања стаде тражити штогод 
што би му ма и тренутно олакшало. Али је узалуд говорио сам 
са собом да, на пример, такви људи, као што је тај Коповски 
не би то примали к срцу тако, као он. То му је таман толико 
олакшавало, као кад би казао: да то тако не узима во или коњ. 
Узалуд се опомињао Балзакових речи: „Вероломство, кад не 
испадне за руком није ништа, а кад испадне онда су то трице“. 
„Лаж! — понављао је са стиснутим зубима — и ништа више, 
а тако силно тишти!“ Осетио је тако исто да иза самога учина 
има још нешто, што тај учин прави више или мање преступним; 
али је осетио како су у његовом случају све околности такве 
да од њих његова кривица постаје неизмерна и неопростива. 

— Ето, већ ми и сада — говорио је — одузима право су- 
ђења, право да се послужим савешћу! Оног вишег човека у 
себи посветио сам за глупака, гурнуо сам га у ништавило, у 
трагедију, која га може смрвити; учинио сам то ниско и подло, 
те сад немам права ни да жалим такву једну, као што је та 
г-ца Кастели. И никад до тада није му била тако опипљива та 
истина, за извесне поступке човек може бити осуђен на искљу- 
чење из живота друштвенога, као што је он сада искључен из 
живота моралнога. И дотле је имао доста једа, али му се указа. 


ОВУ 4“ 


222 ДЕЛО 


сад нови, о којем пређе није ништа знао. У колико се више 
задржава на трагедији Завиловскога, и у колико га она све 
више и више тиштала, отпоче га обузимати неки тајни страх, 
налик на неко предосећање, да по сили неке више тајанствене 
логике, и у његовој судбини мора доћи до нечега страшнога. 
Ко у себи носи клицу смртоносне бољке, за тога је у смрти 
само питање о времену. 

Најзад ипак нађе ту олакшицу, јер се његове мисли обр- 
нуше одлучно на оно што је ту, Завиловскому. Како ће он то 
примити; Како ће поднети За Завиловскога поред оне дубоке 
вере, коју је имао у својој вереници и поред оне силне љубави 
према њој, било је просто страшно. 

— Све ће му наједаред попуцати и све се измаћи испод 
ногу — мислио је Полањецки. 

Учинило му се да има нечега одвратнога и наказнога у 
том што чак и такви животни односи, који не носе у себи клицу 
трагедије, и који ваља да се сврше како ваља, свршавају се 
без основаног узрока зло, и да је живот као нека шума, у којој 
несрећа напада на човека горе него зверови на пса, јер напа- 
дају подмукло. Одједанпут осети Полањецки да сем његове вере 
самога себе, коју је давно изгубио, могу у њему да се захвате 
разне ствари, које су још значајније, јер су дубље у основи. У 
том је часу мислио само на Завиловскога. По срцу је био до- 
бар, а Завиловскога је волео, те га искрено заболела његова 


несрећа. 


— А онај тамо као да му пише решење — помисли слу- 
шајући како у суседној соби шкрипи перо у руци Основског. 
— Јадно момче!... Па све то бар да је заслужио!... 

У том Основски доврши писмо, отвори врата и рече: 

— Писао сам му врло обазриво, али сам му казао сву 
истину. Сад нека му сам Бог даде снаге! Зар сам се ја надао 


" да ћу морати такву вест да му јављам! Али и поред његове 


искрене туге јасно се видело како је задовољан са својим по- 
слом. Видело се да мисли е је боље срочио него што се надао. 

— А сад још једном понављам своју молбу — рече — 
да ми пишете бар реч две о господину Игњату. Ох само да 
то није сад тако птерагађје! — додаде пружајући руку Пола- 
њецкому, додајући још; — 

— До виђења! Писаћу и Игњату. Али сад морам ићи јер 
ме жена чека! Дај Боже да се видимо у срећнијим околно-- 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 223 


стима. Збогом! Поздравите од моје стране најсрдачније вашу 
госпођу. 

Он изађе. 

— Шта да се ради: — мишљаше Полањецки. Да ли да 
ово писмо пошљем Завиловскому кући, или да идем да га 
тражим, или да чекам овде. Ваљало би га не остављати сама 
у оваквим тренутцима. У осталом нико му не може спречити 
да се пред људима уздржава; ја бих тако чинио да сам на ње- 
гову месту... Морам ка г-ђи Емилији... 

Осећао се тако утруђеним и том неочекиваном трагедијом 
и мислима о себи и мишљу о тешкој улози, коју има да изведе 
код Завиловскога, да се с потпуним задовољстом сети да му 
ваља ићи ка госпођи Емилији, а затим је одвести у Бучинек. 

У једно време нешто му се јако прохте да одложи са- 
станак са Завиловским и предавање тога писма до сутрадан, 
али му паде на ум да би Завиловски, кад га не нађе данас, 
могао отићи у Бучинек. 

— Боље је да за све дозна овде — рече у себи — због 
стања у којем се находи Марина ваља да остане у тајности и 
оно што се догодило и оно што се може догодити. Исто тако 
треба удесити да нико о том ништа не говори. Завиловски би 
најбоље учинио да оде куда на страну. Марини бих казао да 
је у Швенингену, а после како су се тамо разишли и све пре- 
кинули. 

Опет стаде ходати по соби крупним корацима понављајући: 
— Иронија животна! Иронија животна ! 

После тога опет навалише на његову душу новим тала- 
сима грчна пребацивања самому себи. Њега обузе неко чудно 
осећање, као да је он одговоран за све што се догодило. „Шта 
до беса — понављао је — ја бар ту нисам ни за длаку крив!“ 
Мало после паде му на памет: ако и није нарочито он крив, 
ипак да је те горе лист, које и госпођица Кастели, и да су 
такви, као што је она и он, створили ту друштвено-моралну 
атмосферу, у којој такви цветићи могу ницати, цветати и раз- 
вијати се. Помисао на то силовито га једила. 

Међутим у предсоби се чу звонце. Полањецки је био чо- 
век силан, али ипак при том звуку звонцета он осети неку уз- 
немиреност. Заборавио је био да се догорорио са Швирским да 
заједно иду на ручак, и у први мах му се учини да то зацело 
долази Завиловски. Чисто се љутну кад чу у предсоби глас 


294 | | ДЕЛО У 


сликарев, јер је тако био изломљен да му је долазак овога био 


непријатан. | 
— Ала ће овај пустити језику на вољу, ала ће тај гр- 
дити! — помисли нерасположен. 


Ипак се реши да му исприча све, јер ствар и тако није 
могла остати у тајности. Стало му било и до тога да би Швир- 
ски, на случај одласка у Бучинек, знао како да се држи према 
Марини. Али се преварио, кад је помислио да ће га Швирски 
ту сад стати гњавити алегоријама о незахвалном срцу. Сликар: 
је схватио ствар не са тачке теориске него с погледом Зави- 
ловскога. Изводи ће доћи тек доцније, а за све време док је 
Полањецки приповедао само је узвикивао: „О, да силне не- 
среће: Ох, сачувај Боже!“ — а уз то су се његове снажне шаке: 
стезале у песницу. 

давиловски се све више и више раздражавао, осуђивао 
госпођицу Кастели без сажаљења, заборављајући да том истом 
изриче пресуду и самому себи. Али је тим говором ипак себи 
нешто олакшао. Дошао је био већ и у свој обични колосек. 
Држао је да Завиловскога није могуће у таквом тренутку напу- 
штати, те стаде молити Швирскога, да у место њега одведе го- 
спођу Емилију у Бучинек, а Марини да каже да је он остао. 
због својих трговачких послова. Како Швирски није више имао 
ради чега да иде у летњиковац врло радо пристаде, а кад до- 
ђоше наручена кола седоше оба и одоше ка госпођи Емилији. 

Посао који је у сваком случају превазилазио снагу ове 
жене донео јој је обољавање у крстима. Нађоше је веома ослабелу 
и промењену у лицу које је дошло некако прозрачно и веома 
смршало. Истина није могла ходити, али се наслањала на два 
штапа и није владала потпуно покретима ногу. Као што је пре 
рад изнурио са животом, сад је почео све више удаљавати од 
њега. Она је живела само у кругу својих мисли и успомена, 
гледајући на људске послове као кроз сан, као с друге обале 
какве реке. Бол је осећала веома слаб, што су лекари сматрали 
као рђав знак; али је она као милосрдна сестра нешто позната 
била са разним болестима, те је знала да јој нема спаса, или 
бар да он није у рукама људским и остала је мирна. Кад је 
Полањецки упитао како јој је, одговорила је трудно дижући 
трепавице. 

— Тешко ходим, али ми је добро. 

А и било јој је добро. Само је једна ствар морила. Увр- 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 225 


тела је била себи у главу; кад би отишла у пећину Лурду 
Фрацуску, да би нашла себи лека; али од тога је одбијала једно 
удаљеност тога Лурда од Литкина гроба, а друго њена жива 
жеља за смрћу. Није знала да ли има права да одузима при- 
лике да се не излива милост божја и чудо, и то је узнемира- 
вало. Сад се осмехивала на промисао да се види с Марином и 
одмах је била готова да пође. Ваљало је да Швирски дође по 
њу у пет часова, а дотле он и Полањецки оду на ручак, јер 
је Швирски, покрај све бриге за Завиловским, осећао глад 
као вук. Кад стигоше где треба проведоше неколико минута у 
ћутању, најзад Полањецки рече: 

— Хтео сам вас још за једно да замолим, а то је: да ка- 
жете госпођици Јелени све што се догодило, а у исто време 
да јој кажете да ништа не говори о том с Марином. 

— Добро — рече — још ћу данас отићи до Јасмјења, као 
шетње ради, и потрудићу се да се с њом видим. Ако ме не 
прими написаћу јој писамце: да се то тиче Игњата. Ако узахте 
доћи овде, довешћу је, јер ћу се на сваки начин још данас 
амо вратити. 

После мало запита га: 

— А да ли није што вама казао Основски шта је са го- 
спођицом Ратковском; иде ли и она, или остаје; 

— Није ми ништа говорио — одговори Полањецки — го- 
спођица Ратковска станује обично код своје старије рођаке, го- 
спођице Мјељницке. Ако и пође с њима то ће бити само ради 
друштва госпођи Основској, чија је анђелска природа добила 
лупање срца при оном што се тамо десило. 

— Истина!! — рече Швирски. 

— Да. Другог разлога нема. Госпођица Ратковска се ба- 
вила код Основских због Коповскога, а како се Коповески окренуо 
другој, не би имало више разлога да ту она и на даље остане. 

— Тако ми Бога, то је нешто врло интересантно! — рече 
Швирски — изузевши госпођу Основску сви су се они тамо 
поиззаљубљивали у тога лутка! 

Полањецки се иронично насмеја и махну главом а на уста 
му, готово саме изађоше речи: „Без изузетка! Без изузетка!“ 

Али Швирски поче са својим теоријама о жени, од којих 
се дотле уздржавао. 

— Ето, видите господине! — говорио је. — Ја познајем 
Немице, Францускиње, а нарочито Талијанке. У Талијанака је 

Дело, књ. 36. 15 


226 ДЕЛО 


мање заноса, мање васпитања, али више темперамента; оне су 
простије и искреније. Не окусио од њихових макарона, ако игде 
у њих наишао на толико лажних аспирација и толико неслагања 
између природе просте пи напендечене фразе. Да знате само шта, 
ми је говорила госпођа Ратковска, о оном Коповском. Али погле- 
дајте само на ону, ону Линету. Заклео бих се да спрам ње није 
ништа ни љиљан ни мимоза. Да је вештак од главе до пете! 
Права Сибила! Идеал са златном косом и дугим крацима. А 
погледај само. Изашло све на видело! Избрала човека несрав- 
њене доброте. А кад се дала прилика од Сибиле се учинила 
обична собарица. 

Ту Швирски стеже своју песничетину и хтеде њоме о сто. 
Али га Полањецки задржа руком говорећи: 


(Наставиће се) 


АРХИМАНДРИТ ИЛАРИОН РУВАРАЦ 


1 8. АВГУСТА ОВ. ГОД. У ГРГЕТЕГУ 


Кад је Руварац почео писати своје стручне радове, српски 
су учени кругови гледали у професора Милоша Милојевића 
као у велики аукторитет у питањима српске историје и архео- 
логије, а као службени и признати представник српске исто- 
риске науке појавио се мало после пок. Панта Срећковић. 

Познато је колико је у тадашњег школованог нараштаја 
српског силна била национална самообмана, и колико се сма- 
трало допуштено, оправдано и похвално говорити, писати и 
веровати много штошта што је често имало врло мало стварне 
подлоге, а понекад и никакве, само ако је то годило истинским 
или измишљеним интересима савременога српскога живота. На- 
родне су се песме самовољно дотеривале, неке сасвим нове 
писале; лажне су се старине протурале; споменици преправ- 
љени објављивали ; славни се владаоци и династије измишљали. 
· Све је то требало да умножи славу и увећа права Србинова. 
Томе су правцу подлегали српски писци, с ретким изузетцима, 
а понајизразитији му представници беху, сваки на свој начин, 
Милојевић и Срећковић. 

Али да тим општим путем иде, да се с таким научним 
радом помири, нико није, уз Даничића, био мање створен, 
него млади Руварац. У њега је била, као неко породично на- 
следство, критичарска жица, која је млађег му брата Косту 
истакла изнад свих ондашњих књижевних критичара наших, 
и већ је та склоност довољна била да Илариона одведе на, 
испитивање праве вредности онога што су савременици радили 
на пољу науке. Али канда је у њега друго нешто било јаче и 


157 


228 ДЕЛО 


од те жице. То је љубав према истини, коју му је, како он 
пише, мајка усадила у душу, и мржња према лажи, неодољива, 
одвратност према лажљивости, у каком се год облику јављале, 
било као разметљиво фразерство патриотских публициста, било 
као лакоумно извртање истине или просто измишљање неистина, 
у наших научника. 

Тако се у њему јавља силан испитивач који ничему више 
не верује, који сумња у свако тврђење и тражи да се све из 
нова претреса и докаже. На тај начин стаде његова критика. 
обарати немилице мноштво дотадашњих научних догмата, на 
право изненађење а често и на велико запрепашћење и ужих 
и ширих читалачких редова. У том су погледу можда нај- 
значајније његове расправе о природи и начину српске сеобе у 
Угарску под патријархом Чарнојевићем и о истинитости ве- 
ковне и непрекидне независности црногорске. 

Многи од таких догмата беху међу тим саставни елементи 
српскога, па и Руварчева, националнога веровања. Чупати их 
савременицима из душе није било лако, није могло бити без 
болова, колико читаочевих, толико научникових. Руварац ипак 
није никад устукнуо испред свог немилог задатка. Болна му 
је душа, па ипак руши смело стара историска веровања. То 
му међутим толико тешко пада, да је, у писању, раздражен, 
те често заједа, место да пажљиво блажи, оне који су у то ве- 
ровали, љути их и изазива. Зато опет многи од њих устају на 
критичара огорчени, мешајући у научну расправу много личног 
и страначког. Тако настајаше борба, и у њој је Руварца по- 
некад савлађивала љутина, те би с огорчењем уједао све оне 
о којима је мислио да су противу њега. При том се често пре 
твараше у сатиричара нашег родољубља и народног поноса, 
не разбирајући сваки пут да ли је родољубље истинито или 
надувано, да ли је понос претеран или оправдан. 

Та је сатиричка жица била јака у Руварца. Она је духо- 
вито избијала и у обичним, најхладније писаним његовим 
расправама о питањима потпуно индиферетним за наш патрио- 
тизам. Зато је стручњаку била права сласт читати те његове са- 
ставе. Разлагање је његово увек лако било пратити и почетнику. 
Све је било јасно и одређено. Многобројни исписи из дотадање 
стручне литературе нису бунили читаоца ни замршавали питање. 

Исписујући и поредећи шта је о чем написао који његов 


ИЛАРИОН РУВАРАЦ 229 


преходник, Руварац је редовно — и са свим правилно — 
стизао до самих извора, и онда је настајало оно што је у њега 
било увек најглавније — претресање и оцењивање споменика: 
шта доиста казују и колико се њихову казивању може веро- 
вати. Ни једно ни друго, врло често, није било лако. Поруше- 
ност у којој су многи извори до данас допрли, реторска школа 
која је избегавала одређеност и простоту, хотимично бирање 
тамних израза и употреба алусија и других слика место јасних 
ознака задају много посла, док им се смисао ухвати, а после 
свега тога настаје оцена њихове веровности. Сем тога: ти 
споменици нису ни прибрани, ни сређени и издани како треба. 
Зато ће Руварчево неуморно трагање за изворима и његово 
трезвено ослушкивање гласова које преко њих даје о себи срп- 
ска прошлост остати сјајно сведочанство српскога научнога духа. 

И ако је можда био јачи онда кад је обарао усвојена 
погрешна мишљења, Руварац је знатан п поситивним прона- 
ласцима који су осветлили многу тамнину у нашој прошлости. 
Зато је понегде довољно било уклонити лаж, па да одмах сине 
светлост; али је негде, пошто би се обелоданила погрешност 
старога мишљења, ипак било тешко казати: како је управо 
било; а најчешће је требало у мраку незнања, у сумраку не- 
доумице упалити јесну зубљу истине, а то је Руварац радио 
с великим успехом. Он је умео и смело поставити питање и 
умним домишљањем правилно на то одговорити. Нарочито ће 
његове оцене многих извора и појединих података из извора 
остати, с незнатним изузецима, као коначна тековина срп- 
ске науке. 

Тим тековинама не може сумњати прави значај што их 
писац није систематски излагао, него припадом, како му је кад 
затребало ради расправе посебних питања историских. Тако је 
он врло значајне ресултате својих студија о времену постанка 
и о класификацији ерпских летописа изнео узгред у једном 
одељку расправе „О кнезу Лазару.“ Он уопште није писао ве- 
ликих систематских дела. Његов је омиљен облик био мали, 
кратки „приложак“, и само је у ретко узимао да пише веће 
саставе. Баш ако ћемо право, он је увек узимао да пише краће 
радове, и с таком би намером послао почетак ком уреднику 
српском, па се састав после, под пером, ширио и дуљио. Тако 
је, готово од броја до броја, писао „О кнезу Лазару“, тако 
„Мопбепеомпа“, тако чланке о Чарнојевићу, Бранковићу и сеоби 


ИЗА па Ава о о ан о СОЊЕ АЕ пао У а ове У ~ 5 
Њу А 7а. Л лЕ!. ИЕ аи Неа 2 


930 Е ДЕЛО 


српској у Угарску. Па и то су били, поред све темељитости с 
којом су писани, више низови стручњачких подлистака, него 
ли гломазне научничке расправе. И у њима је расправљано, 
као год у малим „прилошцима“, све једно по једно засебно 
питање. У 

Он је тако расправио и неколико крупних питања из наше 
народне прошлости. Така су била питања о цару Урошу и 
краљу Вукашину, о Вуку Бранковићу, о истинитости порекла 
последњега деспота српског. Али је у погледу научног напретка 
по свој прилици још значајније оно што је он урадио на рас- 


прави големог броја ситница, готово из свих области српске 


историске науке и њених помоћница. Тим ситним проналасцима 
он је, још више него ли оним' крупнима, унео толико новина 
у науку колико није ниједан други радник на пољу наше на- 
родне историје. Његова критика, исправка, тумачење текстова, 
у изворима; његово исправљање и утврђивање наше занема- 
рене и непоуздане хронологије; пречишћавање тамних и не- 
одређених података из старе топографије; притицање у помоћ 
српским археолозима; трагање за штурим, често противуреч- 
ним или намерно онакаженим подацима генеалошким; издва- 
јање и осветљавање старинских зрнаца сачуваних у народним 
песмама — толико су изменили наше раније знање-историско, 
да такој промени нема примера у нашем раду на историји, 
а нема их много ни у туђем. 

Ако је пенити по количини, најрадије се занимао про- 


шлошћу српске православне цркве: испитивањем њене хроно- 


логије, расправљањем о патријарсима, архијепископима, је- 
пископима, архимандритима и другим њеним службеницима, о 
владичанским катедрама, о манастирима, црквама, црквеним 
утварима, књигама, штампаријама. А како је православна црква 


из Зори 
доо « 

је УМ Ба 
; о 


ки 


сама собом била један од битних делова прошлога српскога. 


живота, већ је тим самим обухватио Руварац велики део на- 
родне прошлости, а још више тим што је природно прелазио 
испитивањем и на она поља прошастога живота која су с 
црквеним била у тешњој вези. Познато је међу тим да је све 


до најновијега времена и остали живот православних Срба био 


готово сав проткан вером и црквом. Зато Руварац не говори 
само о раду Саве Немањића на оснивању автоћефалне цркве 
српске, он расправља и о Савину учешћу у венчању брата му 


Стевана првим венцем краљевским у Срба; кад разлаже „о 


ИЛАРИОН РУВАРАЦ 281 


натпису на цркви херцега Степана у Годажду“, он врло мало 
говори о тој цркви и у опште о цркви тога доба у Херцего- 
вини, а опширно о политичком раду Херцегову. Тако је обим 
Руварчевих испитивања био доста широк, обухватајући разно- 
вресне појаве српскога историскога живота на целом простору 
земаља које је под собом имала српска православна црква, од 
Сент- Андреје до Атонске горе, од Самокова до Велебита. Па и 
код свег тог пространства, ипак су неуморна вредноћа, про- 
страна спрема и широко родољубље његово одводили често 
Руварца још даље, на расправљање историских предмета, који 
немаху никаке, ни ближе ни даље, везе с нашом црквеном 
историјом. Ту је доста споменути његова истраживања о роду 
великога војводе Хрвоја Вукчића, зетских Ђурашевића-Црно- 
јевићђа, о многих кћерима и женама босанских банова и кра- 
љева, о именима босанских жупа у листинама угарских кра- 
љева. То су само примери, јер је тешко изређати и саме 
натписе, а камо ли изређати садржину свих његових радова. 

По големој количини уложенога труда Руварац се може 
најбоље упоредити са чувеним радницима бенедиктовскога ка- 
луђерскога реда на Западу, чији списи стоје и данас као спо- 
меници њихове пословичке вредноће. У нас се с Руварцем нај- 
лепше може у том погледу поредити Рајић. Међу њима је, истина, 
било и доста знатних разлика, али их још везује и подједнако 
поимање српскога народнога живота. Наравно, разлике су иу 
томе међу њима велпке; не дели их залуду читав век, испуњен 
многим преокретима у људским умовима; али се ипак и на Ру- 
варчеву раду, узетом у целини, види да га је писао калуђер. Ту 
не мислим само на његова суђења о питањима која су у вези 
с борбом што се већ преко двеста година бије између јерар- 
хије и осталим представника црквених с једне и представ- 
ника српскога грађанства и осталих мирјана с друге стране у 
старој Војводини. Имам нарочито на уму његове погледе на 
целину српскога народа и његова живота. О томе је довољно 
констатовати да је он по правилу, од кога је одступао ретко 
и. у нарочитим приликама, обрађивао само оне делове српске 
историје који се тичу живота православних Срба. Као годи 
многи други православни Срби који нису калуђори, он је Србе 
католике, унијате, муслиме, па и многобожце, остављао на страну, 
и једино је, стицајем прилика, чешће писао о богомилским Бо- 
шњацима. 


232 ЈА 10) 


Занимљиво је у том погледу да је Руварац највише радио 
на изворима које су нам од своје руке оставили стари српски 
духовници: летописима, поменицима, жићима, похвалама, ли- 
стинама. И ако је одлично знао и остале споменике, опет се 
највише служио овима. Отуд још једна занимљива појава: да 
је највише расправљао она питања о којима говори та врста 
домаћих извора. Тако је врло мало залазио у време пре Сте- 
вана Немање, о ком немамо српско-словенских извора као год 
што није дирао ни у Х1Х век, кад већ настаје сасвим други 
живот, с друкчијим историским изворима. Али је зато, с бес- 
примерном дубином залазио у најситније појаве из живота пра- 
вославнога Српства с краја ХП века па до почетка новога доба, 
увек веран научној псторији. И док је Рајићу рад на овој струци 
био само еписода у његову књижевничком животу, Иларион 
га није прекидао пуних педесет година (1856—1905). Објављивао 
је, истина, само део својих ресултата, али је и оно што је издао 
на свет, самим обимом, толико, да му се и највреднији морају 
ПОКЛОНИТИ. 

Сваки је од тих радова, излазећи на свет, бивао запажен 
у научним круговима. Сваки је од њих вршио поступно пре- 
окрет у нашем схватању историске науке, и поступно се уз 
Руварца јавља, ширећи се све више, коло радника који иду 
његовим критичким путем, држећи се правила да јеи Српској 
историји научна истина преча од свега. Тај је правац сјајно 
победио; он је и до сад — а прави се ресултати истом имају да 
јаве — учинио не само лепих услуга српској науци него и 
српској свести. Ко хоће да трезвено мисли о свом народу и 
отаџбини, о њихној снази и величини, о правима им и будућ- 
ности, треба да правилно гледа и на њихов значај у прошлости; 
ко тачно зна њихну прошлу снагу и развиће, моћи ће разум- 
није схватити и њихне савремене тежње, и поузданије оценити 
могућност и средства да се ове остваре, јер се само на про- 
шлости и садашњости може зидати нови живот, будућност. — 
За тако истинито сазнање онога што смо збиља негда били и 
до сад ја стекао, а и од сад ће тећи, заслуга многи научни по- 
сленик српски, али ће као почетнику и као најодлучнијем пред- 
ставнику критичкога правца у испитивању српске прошлости 
слава остати гргетешком осамљенику Илариону Руварцу. 

Љ. Јовановић 


њу ари кида 147, ". 


по и 


СЕРВАНТЕСОВА ПРОСЛАВА 


И ако лепу и некад силну Шпанију сад растржу унутра- 
шње борбе, борбе црних попова и мрачњачких назадњака против 
еруптивних еволуција слободоумних захтева, ипак је она про- 
славила ове године такву свечаност, какву ни једна друга др- 
жава, сем Енглеске, не може славити. Ове 1905. године, навр- 
шило се равно 300 година, од како је први пут 1605. године 
угледала света ђенијална књига Дон Мигуела де Сервантеса 
Сааведра. 

„Оштроумни витез Дон Кихоте де ла Манча“. 

И Шпанија је тренутно заборавила на своје болове и свет- 
ковала је овај светско-културни догађај, с оном усрдношћу, с 
којом се народи сећају значајних дана своје некадање вели- 
чине или пропасти. Од толике силе и моћи, толиког злата и 
великог блага, Шпанији је остала једна утеха; да је Серван- 
тесова отаџбина, али је та утеха довољна, да је не само очува 
од коначне пропасти, него да јој ускрсне стару величину. 

Ретком једнодушношћу придружише се културни народи 
и племена из свију делова света, овој шпанској прослави. Свуда 
где је књига приступачна приређено је „благодарење“, као да 


је светкован много већи светац, но што су они, забележени 


црвеним словима у календару. А то за то, што је Сервантесов 
„Дон Кихот“ после библије, књига, која је највише штампана, 
преведена и читана. 

Српска јавност пропратила је доста симпатично ову шпан- 
ску свечаност. Управа српског народног позоришта имала је 
срећну и оригиналну мисао, да ове године овековечи у свом 
репертоару „Дон Кихота“. Што још није успела да ту мисао 


234 ДЕЛО 


приведе у дело, није кривица до ње, већ до тога што нема драме, 
која би била достојна тог имена, као што је то јавио ових дана, 
славни шпански драмски писац Дон Хозе Ечегарај, потписа- 
томе, српски илустровани лист „Нова Искра“ донео је ове го- 
дине у част Сервантесу, превод његовог међучина: „Судија 
за брачне парнице“, „Дело“, појимајући значај и величину 
овогодишње прославе у Шпанији и дужност своју према срп- 
ској књиги, изјавило је потписатом жељу, да и њему преведе 
један сличан Сервантесов комад. Потписати се радо одазива 
тој жељи, дајући приложени међучин Опсенарије. У исто. 
време он обећава да ће ускоро превести за „Дело“ Серванте- 
сову новелу и написати о овом великану пригодан есеј. 


Опсенарије 


Међучин Мигуела де Сервантеса Сааведре. 


ЛИЦА ШТО ГОВОРЕ: 
Чанфала 
Гудач (свирач) 
Начелник 
Бенито Реполо, сеоски кмет 
Хуан Кастрадо, одборник 
Педро Капачо, ћата 
Чириноса 
Један конагџија 
Хуана Кастрада | 
Тереза Репола = | 
Један играч, Бенатов синовац 
Светина 


сељанке 


Улаве Чанфала и Чириноса. 


Чанфала Немој, Чириносо, сметнути с ума што сам ти ре- 
као, нарочито утуви добро моје упуте односно нове подвале, 
која мора да нам упали бар онако, као наша ранија: „Чудо 
невиђено“. 

Чириноса Славни Чанфало, моје памћење и мој ум стоје 
теби безусловно на услузи, а к томе и моја гвоздена воља, да 
те задовољим у свему и свачему премаша сваку границу. Но. 


СЕРВАНТЕСОВА ПРОСЛАВА 985. 


кажи ми, молим те, зашто си најмио ону жгебуг Зар не би нас 
двоје сами могли да пребринемо цео тај посаог 

Чанфала Он нам је потребан као парче хлеба. За време 
паузе и улазака лутака нашег дечјег позоришта мора нам неко 
свирати. 

Чириноса Биће право чудо, ако нас светина због ове журе 
не распне. Од кад за себе знам, не памтим, да сам икад ви- 
дела такву неман. 

• 


Улази Гудач 


Гудач Има л ту посла, господине управниче% Горим од 
нестрпљења, да покажем вашој милости, да нисте натоварили 
себи на леђа рутину за путину, што сте мене узели. 

Чириноса Четворица твог подобија једва достижу трећину 
праве човекове величине. Ниси ни пуна шака, а хоћеш да си 
товар. Ако ниси као свирач већи, но што си као човек, обрасмо 
зелен бостан. 

Гудач. Дела говоре: ма колишни био, ја сам ипак добио 
писмену понуду, да ступим у једно деоничко друштво. 

Чанфала Ако ти то друштво одмери део према твојој ве- 
личини, мучно ћеш га моћи видети. Чириноса, ми ево на те- 
нахне стигосмо у село, а они људи што амо иду мора да су 
началник и кметови. Хајдмо им у пресрет. Наоштри добро свој 
језик на брусу ласкања, али пази да сувише бритка оштрица 
не ушкрбави. 


Улазе Начелник, Бенито Реполо кмет, Хуан Кастрадо, општин- 
ски одборник и Педро Капачо, ћата, 


Чанфала Љубим руке, господо, ко је од вас овде началник. 

Началпик Ја сам. Шта желите добри човече: 

Чанфала Где су ми биле очи; Да имађах две унције па- 
мети, морао бих одмах спазити, да ова патетичка и прсата 
особа, не може бити нико други, до многоуважени началник 
овог лепог среза, и дај Боже, да ваша милост, будете ускоро 
унапређени за окружног начелника 

Чирипоса Да, тако нам живота ваше супруге и ваше деце, 
ако их имате, господине началниче. 

Капачо Господин началник није ожењен. 

Чириноса Онда на случај, да их буде имао. Од добре жеље 
ништа не губи. 


# 


"~ ј“ ћ МР „У (/- 1 Ц МУН ст дира пи ва Уа 


236 | ДЕЛО 


Началник Али реците ми једном, драги поштењаковићу, 
шта тражите ви овдег 


Чириноса Доживели часне дане, ваша милости, што нам 
толико почасти указујете. Раст рађа жир; крушка носи крушку, 
лоза рађа грожђе, а поштењаковић указује част, пошто нема 
ништа друго до своје части. 

Бенито То је речено Цицеронски, ни ижице да се дода 
или изостави. г 

Капачо Цицерчански, хтедосте. рећи господине Бенито. 

Бенито Ја увек хоћу како је најбоље, ал не погодим. Но 
реците нам, добри људи, шта хоћете ви: 


Чанфала Господо моја, ја сам Монтихел, власник опсенар- 
нице. Господа болничарских братија позвала су ме, да дођем 
њима у престоницу, пошто се сад тамо не налазе позоришне 
дружине, од чијих прихода живе болнице, па желе, да им сво- 
јим позориштем притечем у помоћ. 

Началник А шта то значи опсенарница; 


Чанфала Опсенарница зове се зато, што се у њој прика- 
зују и дешавају чудновате ствари са живим сликама. Слике 
ове опсенарнице израдио је и преустројио је високоучени Пин- 
село под таквим паралелама, ромбима, угловима, констелаци- 
јама небеског сазвежђа, и толиким тачкама, словима и опсер- 
вацијама, да од свега што излази и указује се на позорници 
не види ништа онај, коме тече у думарима, ма и једна кап 
покрштењачке крви, или није зачен и рођен од својих роди- 
теља у законитом браку. Ко је заражен једном од тих тако че- 
стих зала, нек дигне руке од тога, да ће у мојој опсенарници 
моћи икад видети нечувена и нигде невиђена чуда тих слика. 


Бекито Сад тек видим, да нема дана, а да се човек чему 
новом не поучи. Тонтонело! велиш, звао се научењак, што је 
опсернарницу израдиог 

Чириноса Да, Тонтонело се звао, јер је био родом из Тон- 
тонела, и има скаска о њему, да му је брада била до појаса. 

Бенито Људи са дугачким брадама обично су велики 
научњаци. 

Начелник Господине одборниче, Хуан Кастрадо, с вашом 
дозволом, располажем, да вечерас буде претеновање ваше кћери, 


1 Тонтонело значи заврзан. Лр. 
р 


СЕРВАНТЕСОВА ПРОСЛАВА % 237 


а моје кумице, и да господин Монтихел увелича сјај ове свет- 
ковине својом опсенарском представом у вашој кући. 

Хуан Радо се одзивам жељи господина начелника, са чијим 
се смером потпуно слажем и потпомажем га, па ма на какве 
тешкоће наишли. 

_ Чвриноса Тешкоће би биле једино, кад нам господа не би 
унапред платила за наш труд, пошто без тога, не би могли од 
слика угледати ни ђавола. Та за Бога, господо чиновници, зар 
ви немате душу и срце; Лепо би нам ишло, кад би вечерас 
сви сељани поврвели у стан господина Хуана Кастрада, или 
како се оно зваше, и видели нашу представу, а сутра, кад би 
хтели да дајемо представу у селу, не би било ни живе душе 
у њој. Не, господо моја, апфе општа, пре свега паре напред, 
што је право, здраво. 

Бенито Госпођо ауторка, ми овде не знамо ни за каквог 
Антонија. Господин одборник Хуан Кастрадо, наградиће вас 
издашно, ако не он, а оно из општинске касе. Ви као да мало 
познајете ово место. Не, драга секо, нисмо ми ту стали за тим, 
да нам дугове плаћају којекакве Антоније. 

Капачо Тешко мени, ви господине Бенито Реполо, прома- 
шате увек циљ. Госпођа ауторка не говори ни о каквој Анто- 
нији, већ о неком плаћању напред, а то ће рећи, апје апша. 

Бенито Кад је тако, а ти мој ћато, Педро Капачо, кажи 
тим људима, да са мном говоре јасније, како бих разумео шта 
управо хоће. Ви писмени и школовани људи разумете тај ма- 
новески или арапски језик, а ја не могу да окренем њиме. 

Хуан Добро дакле, задовољавате ли се, господине ауторе, 
ако вам дам шест дуката капаре, и ако се постарам, да ни један 
мештанин, сем званица, не уђе вечерас у моју кућу: 

Чанфала Задовољавам се и потпуно се ослањам на уви- 
ђавност и мудрост ваше милости. 

Хуан А ви онда пођите са мном, да примите паре, и да 
уједно разгледате моју кућу и њен положај, како бисте могли 
удесити све што вам треба за вашу представу. 

Чанфала Хајдмо, али немојте сметнути с ума оне особине, 
које морају имати сви они, који се усудили буду, да прису- 
ствују мојој опсенарској представи. 

Бенито То је моја брига. Што се мене лично тиче, могу 
вам одмах рећи, да се ама ништа за себе не бојим, пошто сам 
кметовски син и имам на сва четири поља мога породичног 


238 ДЕЛО 


грба с четири прста дебелу кожуру стародревне хришћанске 


сланине. Према томе, пресудите сами, хоћу ли моћи видети чу- 
дотворне слике или нег 

Капачо Господине Бенито Реполо, ми се сви надамо, да 
ћемо их видети. 

Хуан Нисмо се ни ми на буњишту родили, господине 
Педро Капачо. 

Начелник Како видим, ваља да смо приправни на све, 
господине кмете, господине одборниче и господине ћато. 


Хуан Хајдмо ауторе, и одмах на посао! Име ми је Хуан 
Кастрадо, мој се отац звао Антон Кастрадо, а мати моја Хуана 
Мача и не кажем ништа друго до то: Залажем своју реч, да 
ћу гледати право у очи и чврсто стајати пред вашим сликама. 

Чириноса Дај Боже. 


(Одлазе Хуан Кастрадо и ЧанФала) 


Начелник Госпођо управнице, који су песници сад нај- 
више на гласу у престоници, а поглавито који су најчувенији 
писци шаљивих игара Треба да знате, да и ја имам неку по- 
етску жицу и волим до лудила комедију. Двадесет и два ша- 
љива комада леже ми у фијоци, сви нови и као јаја налик 
један на други. Још чекам на какав нов размештај, па да на- 
вратим у престоницу и мало обогатим неколико управника пу- 
тујућих друштава својим комадима. 


Чирипола Ваша милости, господине начелниче, на питање 
о песницима не бих вам могла управо, тачно одговорити. Има 
их много и жалибоже што их сунце греје, и ако сваки за себе 
држи, да над собом нема већег ђенија. Што се пак тиче пи- 
саца лакрдија, и њих је тушта и тма, што пишу за механске 
представе, али њих нико ни у шта не рачуна, те не вреди ни 
спомињати њихова имена. Али пре свега, кажте ми, ваша ми: 
лости, како је ваше часно имег 


Начелник Госпођо, ја сам лиценцијат Гомецилос. 

Чирипола Боже мој! Ви сте, дакле то онај славни госно- 
дин лиценцијат Гомецилос, што је писао оне дивне песме. 
„уциферт болно хуче“ и „Напоље га нешто вуче“ 

Начелник Зли језици подметнули су ми те стихове, ал је 
њих могао написати падиша исто као и ја. Оно што сам ја 
испевао, и што за своје признајем, односи се на Севиљску по- 


ту 


СЕРВАНТЕСОВА ПРОСЛАВА : 239 


плаву. И ако је у песника обичај, да један другог краду, ја 
сам то увек избегавао и нисам ни од кога што узимао. За моје 
песме, Бог ми помаже, а ко хоће нека краде. 


Улази Чанфала 


Господо, изволите доћи, јер је све готово и само се на 
вас чека, да представа отпочне. 

Чирипола Јесу л ти паре у ћемеруг 

Чанфала У најскривенијем ћилеру. 

Чирипола Помисли, Чанфала, господин начелник је песник. 


Чанфала Песник! Сто му мука! Овога можеш унапред ра- 
чунати у преварене, јер су сви његове багре безбрижни, лако- 
умни и добродушни људи, створени за поспрду и да се с њима 
тера шега. 


Бенито Хајдмо, управниче, цупкам већ од нестрпљења, да, 
видим та чуда. 
(Сви оду) 


улазе Хуана Кастрада и Тереза · Репола, сељанке, прва обучена као 
невеста. 


Хуана Кастрада Седи ту, пријатељице, Тереза Репола, 
како би смо имали пред собом слике. Јесу ли ти познати услови 
под којима се може гледати та опсенарска представа; Промисли 
се добро, јер иначе може искренути каква саблазн. 

Тереза Хуано Кастрада, ти знаш да смо блиски род, се- 
стричине, а тиме је довољно речено. Ја сам тако сигурна да ћу 
видети те слике, као што је извесно да ћу доћи у рај. Тако ми 
рајског насеља мајке моје, ја бих себи пре ископала очи из 
главе, но што бих допустила да ми се тако што деси. Не, не, 
такву бруку не бих могла преживети. 


Хуана Касттрада Умири се, рођако, ево их иду. 


улазе Начелник, Бонито Реноло, Хуан Кастрадо, Педро Капачо, 

Управник, Управнипа, Гудач (Овирач), позвани гости из села и 
Нећак Бонитов који ће после да поигра 

Чанфала Господо, изволите сести. Опсенарница је иза оне 


завесе, сад ће се Управница тамо упутити, а свирач ће ту 
остати. 


ПЕР ПИРАУ МЕ о а МА Те ње Ја Коен АЕ) а Ара | У и о ЗЕТ а ама 55 ~ а МЕ з> / 
5 = ДЕР а РЕМ 5 Уа Ра ње 
А ~ у Бана Марић те 


“ 


240 ДЕЛО 


Бенито Шта, зар је то свирача Сакрите и њега иза за- 
весе, кад га моје очи не буду више виделе, моћи ћу слушати 
његову свирку. 

Чапфала Ваша милости, господине кмете Реполо, ви много 
грешите, што се срдите на мог јадног свирача, он је прави 
хришћанин и витез доброг имена, и гласа. 

Начелиннк Све су то излишне особине за једног свирача. 


Бенито Вероваћу радо у глас његовог имена, само да не 
чујем глас његовог грла. Ратос га било! 


Свирач Тако ми треба, кад сам пристао да свирам пред 
таквим... 

Бенито Имамо ми овде бољих свирача од ове... 

Начелник Не пуштајте их да доврше своје речи, јер неће 
бити краја распри. Господине Монтихелу, изволите, молим вас, 
отпочети вашу игру. 


Бенито Мало је слика и направа донео овај управник за. 
тако велику представу. 
Хуан Овде се мора све збивати чудесима. 


Чанфала Позор! Мир, господо моја, ево почиње. О ти, ко 
си, да си, што си ову слику преустројио тако чудотворном ве- 
штином, да је добила име опсенарије, ја те силом и снагом што 
у себи прикриваш, заклињем, налажем и заповедам, да с места 
покажеш овој господи своју опсенарску моћ и своја чудеса, те 
да се разоноде и провеселе, а да не морају при томе црвенети 
од стида. — Ево већ видим, да си услишао моју молбу, и да 
се тамо доле указује горостасна прилика силног Симеона који 
савија снажне руке око стубова храма, да их из темеља раз- 
руши и под њима закопа своје душмане. Страшна освета! Стани, 
стара јуначино, стани ако Бога Оца знаш, не чини чуда и по- 
кора, јер ако срушиш овај кућерак, умесићеш велико тесто од 
ове сакупљене господе. 


Бенито Гром и пако, станте! Лепо би нам ишло. Ми дошли 
овде да прођумбусимо, а овај хоће да нас изгњави као питу. 
Станте, стари Симеоне, сто му мука! Зар не видите да вас че- 
стити грађани моле: 

Капачо Видите ли га ви, Кастрадог 

Хуан Бог с вама, како да га не видим, нису ми ваљда 
очи остраг. 

Капачо Чудновата је то ствар. Ја видим Симеона, колико 


СЕРВАНТЕСОВА ПРОСЛАВА 241 


видим великог Могула. А вере ми, нико не би смео рећи, да 
нисам чист овејан хришћанин. 

Чириноса Пази, човече! Ево сад излази бик што је пре 
неки дан убио оног амалина из Саламанке. Лези доле, човече, 
лезите сви! Нек вам Бог буде у помоћи! 


Чанфала Лезите сви, сви! Ху, ху, ху! 
(Сви полежу престрављени и јаучу) 


Бенито Какав је то бес ушао у тог бика; Он има црнкасте 
пеге на ребрима; а то су најопаснији. Ако се не сагнем, раз- 
неће ме роговима. | 

Хуан Господине Управниче, немојте више пуштати такве 
слике да се препаднемо. Не говорим ја то себе ради, већ ради 
ових девојака, што су као крпе пребледеле од страха и ужаса, 
кад су угледале овог грозног бика. 

Хуана Кастрада Те још како смо се препале, оче! Чини 
ми се да нећу доћи к себи ни после три дана. Било ми се 
већ учинило, као да сам натакнута на његове рогове шиљате 
као јегуља. 

Хуан Да ниси моја кћи, ти то не би видела. 

Начелпик Не помаже ништа, сви кажу да су га видели, 
само ја не видех од бика ни трага ни гласа. Али ћу морати 
пригнути главу и слагати да сам га видео, да ми не пришију 
оне тугаљиве особине. 

Чирипоса Овај чопор пацова што сад амо врви, доводи 
своје порекло у правој непобочној линији од пацова из Нојевог 
ковчега. Има их белих, бобичавих, вугастих и модрих, али најзад 
све су то мишеви. 

Хуана Кастрада Јој, куку мени! Држите ме, скочићу кроз 
прозор! (О, тешко мени несретници! Пријо, слатка, придигни 
сукње и чувај се да те не уједу. А зар је то само један чопорг 
Живота ми старе мајке, то су хиљадама хиљада чопора! 

Тереза Репола Ја сам ти паћеница и велика мученица, 
сви се пацови окомише на ме. Онај сури попео ми се до ко- 
лена. Нека ми с неба дође помоћ, овде на земљи нећу је наћи. 

Бенито Добро је што носим сукнене гаће те ми ни нај- 
ситнији пацов не може да уђе на голу снагу. 

Чанфала Вода ова што пада као пљусак из облака, то је 
врело из ког Јордан извире. Ако једна кап те воде пошкропи 
женско лице оно се углача као сребро, а пошкропљена мушка. 
брада постаје златна. 

Дело, књ. 86. 16 


242 ДЕЛО 


Хуана Кастрада Чујеш ли, рођо, откри лице, да видимо 
шта, ће да буде. 0, да пријатне течности! Покрите се, оче, да 
вас не покапље. 

Хуан Сви смо се покрили, чедо моје. 

Бенито Мени вода цури низ леђа до дебелог меса. 

Капачо А ја сам сувљи од жукве. 

Начелник Сто му мука како то да ја не осећам ни једну 
кап, док други хоће да се утопег Шта, наопако, да нисам слу- 
чајно једино ја копиле међу овим рођеним у законитом браку: 

Бенито СОклоните ми овог свирача одавде, јер тако ми 
Бога, удалићу се, ма више ни једну слику ие видео. Нек те 
враг носи, утворо музикантска, са тим твојим несносним кла- 
парањем. 

Свирач Господине кмете, не срдите се на ме, ја свирам 
како ме Бог учи. У 

Бенито Капцу ниједан, теби Бог даје лекције из музике! 
Сакри се с места иза завеса, док ти нисам овом клупом раз- 
мрскао главу. 

Свирач Који ме је ђаво довео у то селог! 

Капачо Студена је вода са Јордана. Ја сам крио лице ко- 
лико сам могао, али је ипак једна кап пала на моју браду и 
опкладио бих се да се цакли као ужежено злато. 

Бенито Сто пута више! 

Чириноса Ево сад улази двадесет и четири комада бесних 
лафова и белих медведа. Причувајте се сви колико вас је. Јер 
и ако су то утворе, хоће, боме, да чине херкулеска чуда и по- 
коре голим мачевима. 

Хуан До беса, господине управниче, шта сте то окупили, 
те ми сад пуните кућу још и лафовима и међедима;г 

Бенито Господине Управниче, кажите ви том вашем Тон- 
тонелу, нека нам не шаље ваше лафове и змајеве, већ шевеим 
славује. А сад или нам изведите мирољубивије зверке, или ћемо 
се задовољити овим што смо досад видели и нећемо тражити 
ништа више, а ви како вас Бог учи, хватајте маглу и за живу 
главу да нисте више амо дошли! 

Хуана Кастрада Господине Бенито Реполо, пустите још 
да видимо и те лафове, нама девојкама за љубав. 

Хуан Како то, кћери моја, пре у мало што ниси душу 
испустила од страха од мишева, а сад би још хтела да гледаш 
лафове и медведе; 


ЕЛ, а "ЕВИ У 


СЕРВАНТЕСОВА ПРОСЛАВА - 243 


Хуана Све што је ново има своју драж, оче мој. 

Чириноса А ова девица, што улази сад тако постидна и 
умиљата, то је тако звана Иродијада, чија је игра стала главе 
предходнику Господњем (Светом Јовану). Да ту има каквог 
играча, ви бисте чудо видели. 


Бенито Гле, гле, ала је то мила, љупка и светла појава! 
0, да је ђаво носи! Како уме, тако мала, да се врти и поцу“ 
пкује. Синовче Реполо, ти умеш да клепећеш кастањетама, иди 
и поиграј мало с њом, то ће бити право весеље. 

Снновац Драге воље, стриче Бенито Реполо. 

(Свира се и игра Сарабанда) 

Капачо Деде ми мог, јесте стара ова игра Сарабанда и 
Чакона! 

Бенито Тако синовче, тако, стегни ти ову хорјаткињу Је- 
врејку. Само ми то не иде у главу, ако је она јеврејка, како 
може да види сва ова чуда“ 

Чанфала Господине кмете, свако правило има изузетка. 

Затруби труба иза позорнице и улази конагџија ескадрона. 

Конагција Ко је овде господин началник; 

Началник Ја сам, шта желите, ваша милости: 

Конагција Да спремите с места конак за тридесет коња- 
ника што ће за пола сата бити ту, а можда и пре, јер ено 
чују се њихове трубе. 

Бенито Главу дајем, ако их то мудри Тонтонело не шаље амо. 

Чанфала Варате се, то је коњички ескадрон што је лого- 
ровао на две миље далеко одавде. 


Бенито Сад сам провидео тог вашег вајног Тонтонела и 
знам да сте ви и он највеће хуље под небом заједно с том ва- 
шом музикантском наказом. Али чујте што вам налажем: ка- 
жите ви том вашем Тонтонелу, да се за живу главу не усуди 
да пошље овде ове коњанике, јер ћу му иначе дати оцепити 
двеста врућих, да му се на леђима сваки фиргас распознаје од 
другог. 

Чанфала Али господине кмете, уверавам вас, да их не 
шаље Тонтонело. 


Бенито А ја остајем при том, да их Тонтонело шаље, као 
што је слао ону другу жгадију, коју сам гледао својим очима. 


Капачо Ми смо их сви видели, господине Бенито Реполо. 
Бенито Не велим да нисте, господине Педро Капачо. Пре- 


162 


244 ДЕЛО 


стани са том чегртаљком, ти свирачу из царства ружних снова, 
јер ћу ти иначе главу разбити. 


Враћа се Конагџија. 


Конагџија Јесу ли станови разређени, коњаници су већ 
ушли у село. 

Бенито Тонтонело је дакле продро са својим. Чекајте ви, 
опсенарска варалице, искијаћете ви то! 

Чанфала Призивам вас за сведока, да ми кмет прети. 

Чириноса А ви сте овде сви сведоци, да је кмет огласио 
војнике његовог величанства, за утворе што шаље Тонтонело. 

Бенито Утонула вештицо, да Бог да. 

Началник Мени се све чини, да ови људи под оружјем 
нису проста шала, већ да су збиља цареви војници. 

Конагџија Каква шала, господине начелниче, јесте л ви 
при себи: 

Хђан Могу они ипак за то бити опсенарско масло, као и 
она ранија његова чуда. Молим вас, господине управниче, пу- 
стите девицу Иродијаду, да се још једном укаже, те да овај 
господин види, што никад још у свом животу видео није, шат' 
ћемо га тиме придобити, да што пре оде одавде. 

Чанфала Драге воље, ево је опет и већ маше руком и до- 
зива играча, да је поведе у Сарабанду и одигра с њом. 

Синовац Ја се не дам дуго молити. 

Бенито Тако синовче, тако! Врти је, да јој се мозак за- 
врти! Живље, брже, да зазвирји! Тако ми Бога, та је цура ва- 
тра жива! Весело, весело! Хитро, хитро, хопа цуп! 

Конагџија Јесу ли ти људи полуделиг О каквој то де- 
вици, игри говоре непрестаног Шта им је тај Тонтонелог 

Капачо За Бога, господине конагџијо, зар не видите пред 
вама Иродијаду, лепу играчицу. 

Конагпџија Ког ћу ђавола да видим, кад је нигде овде нема. 

Капачо Сад знамо, он је ех 115. 

Хуан Јесте од оних је, од оних сте, господине конагџија. 

Началник Од ех Ш је. јесте од ех Ш5 је. 

Конагџија До беса, наравно да сам од оних, а нећу ваљда, 
бити заврзан као што сте ви. Гром и пакао, ако само потегнем 
сви ћете скочити кроз прозор на поље и ни један неће изићи 
на врата. 

Капачо Знамо. знамо, од ех Ш5 је. 


СЕРВАНТЕСОВА ПРОСЛАВА : 245 


Бенито Од оних је, чим ништа не види. 

Конагџија Погана жгадија, ако ми још ко рекне да сам 
од оних, све ћу му кости поломити. 

Бенито Покрштењаци и копилад нису никад били јунаци, 
с тога нам нико не може бранити, да кажемо, да сте од оних. 

Конагџија Сто му мука и с тим геџама, а чекајте ви хуље 
ни једне! 


(Конагџија нападне их сабљом у руци и отера на поље, само кмета остави 
да излема кепеца свирача. Чириноса скида завесу и говори). 


Чирипоса Сам ђаво мора да нам је амо послао трубаче и 
коњанике. Дошли су нам као поручени. 

Чанфало Успех нам је био ванредан. Опсенарија не губи 
ништа од своје важности, и сутра ће светина поврвети, да 
гледа нашу представу. Ућарили смо доста и задобисмо битку. 
С тога ускликнимо: Живели Чанфала и Чириноса! 


Превео са шпанског 
Х. 6. Давичо. 


ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ 


(НАСТАВАК) 


||| 


Дубок историјски процес распада римске империје, који 
је на једној страни окончан пропашћу западнога, а на другој 
заснивањем источнога римског царства — био је, сасвим при- 
родно, судбоносан и по уметност. С премештајем престонице са. 
Запада на Босфор, које је извршено под Константином 828. или 
329. год., пресељено је и тежиште римског царства на Исток. 
На тај је начин не само политичком, већ и културном, животу 
одређен нов правац. Константинова генерација била је још до- 
некле у стању. да у Новом Риму остане на културно-уметничком 
пољу верна прошлости и да бар за врема свога битисања 
обезбеди колико-толико преимућство оним уметничким типовима 
и облицима, који је окружаваху у староме Риму и који јој се 
као неодољива успомена наметаху и у новом завичају. Отуда. 
су све цркве, које је Константин подигао са својом побожном 
мајком Јеленом у Цариграду и другим градовима на Истоку 
(Јерусалиму, Витлејему и т. д.), још увек по плану старо-хри- 
шћанских василика, и само у толико под утицајем источњачким 
што су поједини делови раскошније и више искићени. 

Па и сам Цариград, као варош, јако је личио за владе 
Константинове на Рим. Као овај, тако се и Цариград простирао. 
на седам брежуљака и делио на четрнаест квартова, а имао је 
и свој капитол. Велики форум, познат под именом Аугусте- 
она, беше такође чувен. Широки тремови (портици) с много- 


ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ 247 


бројним статуама овенчаваху му све четири стране. Од тих 
вајарских радова била је најзанимљиваја једна статурна група, 
која представљаше Константина и Јелену око крста. Она је по- 
стала доцније типична у византијској уметности, те је често 
сретамо репродуковану као фреску или икону у црквама источ- 
нога обреда. 

Осим овога форума, налазио се на другом крају вароши 
још један, назван Константиновим форумом. Био је окру- 
гао са једним предворјем и двема апсидама. У средини тога 
форума падао је у очи један шедрван украшен вајарским гру- 
пама које су, по замисли и изради својој били, одлични при- 
мерци првобитне хришћанске уметности: „Христос као добар 
пастир“ и „Данило међ лавовима“. Ово беху две омиљене Кон- 
стантинове сцене и њима је он, по речима хроничара, украсио 
све јавне бунаре градске. 

Око Аугустеона низаху се неколико најлешшпих грађевина 
варошких, од којих се сјајем и декоративним изобиљем наро- 
чито истицаху: палата Сената у виду василике, и царски 
двор, који још у ТУ в. заузимаше огроман простор. Док је један 
крај био окренут према Аугустеону, дотле је друга страна тога 
дворца гледала на Босфор. Простране дворане беху ишаране 
блиставим и скупоценим мозајиком, и златом урешене. Изгле- 
дало је као да је цела ова зграда била саграђена само зато, да 
у себи прими и објави васколику осијоност и фантастичност 
једног источњачког двора. 


Од осталих Константинових профаних грађевина вреди 
споменути још хиподром, који је био подигнут по угледу на 
римске циркове. Био је намењен гимнастичким утакмицама, али 
му то није сметало да иу политичком погледу игра важну 
улогу. Хиподром је био место на ком је често маса народна, 
сакупљена на циркуској представи, стала изненадно да демон- 
стрира; и са којег се, у више прилика, заковитлаваше бура 
мржње према крутом двору византијском. (Види доцније). За 
Византинце У и Х в. беше хиподром уточиште њихових после- 
дњих слобода, и место на ком су они, подбодени и запаљени 
помамним играма циркуским, извојевавали своја последња, угро- 
жена права.! 


1 Подаци о Константиновим профаним грађевинама узети су из Бајеове 
Тгаге ђугапш п. 


248 ДЕЛО 


Исто је тако Константин био издашан мецена и при по- 
дизању религиозних грађевина. Хроничари веле, да суони 
мати за седам година сазидали 21 цркву. Најлешши стубови и 
орнаменти довлачени су тада из разних грчких градова, да се 
њима украсе хришћанске богомоље. Константин Велики, поред 
све жарке привржености хришћанској вери и крај свеколике 
нетрпељивости првобитнога Хришћапства према класичној умет- 
ности, умео је да здружи у својој високој души хришћански 
осећај са потпуно развијеним смислом за Лепоту у духу ан- 
тичке уметности. А пошто је он, осим тога, био једна од оних 
ретких историјских личности, које још дуго после себе остав- 
љају на свима јавним пословима траг своје снажне индивиду- 
алности — није онда ни чудо што се и византијска уметност, 
за доста времена после његове смрти, није могла сасвим иско- 
бељати испод класичних реминисценција. 


Од цркава које је он подигао — а све су биле василике 
— најважније су: црква св. апостола и црква Божанске 
Мудрости. Прва је била намењена за. гробницу царске поро- 
дице, а другој је било суђено да двапут до темеља изгори. 
Можда баш том куриозном случају има да се захвали коначна, 
победа византијске архитектуре. Јер је, после тога поновног 
пожара, Јустинијан подигао на истом месту цркву св. Софије, 
на којој су први пут, и најсрећније, примењена сва начела 
византијске архитектуре. 


Ш 


После смрти Константина В. настаје преокрет у јавном 
животу византијском. Јаче ослањање на Исток и чешћи додири 
с тамошим народима упутили су политику Византије новим 
правцем; а и судбоносни политички догађаји на Западу много 
су томе допринели. Исток је постао на тај начин шира позор- 
ница византијског државнога живота, извор материјалне и др- 
жавне моћи Византије. Јер док он од ње није имао ништа ново 
да прими, дотле су њој стајале на располсжењу његове древне 
и разноврсне културе. Њихов је утицај био тако несавладљив, 
да га некад ни много јача култура од византијске у ово доба, 
ни класична култура, није могла надбити. За византијску умет- 
ност био је он од пресуднога значаја. Могло би се чак — без 


ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ 249 


бојазни да би то било одвећ смело тврђење — рећи: да без 
њега не би ни ње било; а то би у првом реду важило за ви- 
зантијску архитектуру. Она је свој основни елеменат, најбит- 
нију и најкарактеристичнију одлику своју — кубе — позајмила 
са Истока; и тамо се, осим тога, први пут навикла да у изви- 


јеним линијама, луковима, аркадама и централном плану гра- 


ђевине тражи лепоту и јачину. 


Занимљиво би било пратити све мене, кроз које је пролазила 
конструкција византијског кубета, док се није усавршила. У 
прво је доба кубе почивало непосредно на цилиндрастом зиду 
(тамбуру), - изазивајући због тога, споља и изнутра, утисак једне 
незграпне капе (на пр. црква св. Ђорђа у Солуну, која је сада 
џамија). Тек доцније, у почетку МГ в., дошло се на мисао да 
се кубе постави на лукове, који ће бити разапети измеђ четири 
снажна ступца („пфајлера“). Троугласта празнина која преостаје 
испод кубета, а на месту где се два лука сустичу на ступцу, 
испуни се такође зидом (т. зв. пандантиви). На тај начин 
добија кубе виткији облик, а и у конструктивном погледу по- 


"стаје сигурније. Овај систем „кубета на пандантиве“ налазимо 


већ на неколиким византијским црквама у Сирији: (данашња 
област Хауран), као што је на пр. црква св. Ђорђа у Езри; али 
никад и нигде није он тако конзеквентно изведен, као на цркви 
св. Софије у Цариграду. С тога и јести њено кубе постало 
образац са сва времена, и њим се и сам талијански ренесанс 


у више прилика користио (катедрала у Фиоренцији, реконструк- 


ција Петрове цркве у Риму у ХУ! в, ит. Д.) 

Бурни политички догађаји, који се кроз цео У в. одигра- 
ваху у византијској царевини, морали су природно скренути на 
себе сву пажњу византијских владалаца. Сваковрсне побуне 
беху у то доба тако честе, да се двор бринуо једино о њихову 


угушивању. Искљученој од активнога учешћа у политици — 


маси народној остадоше још демонстрације као последње сред- 
ство да бар тренутно дође до речи; а то је најчешће бивало 
приликом циркуских представа, које тада у Цариграду беху 
необично омиљене. Привидни повод овим демонстрацијама 
лежао је у самом циркусу, у ком се обављаху трке са кочијама. 


„Један део кочијаша имао је плаве значке и ношњу, а други 


10 њима је ошпирно писао М. де Вогие у свом делу: 5упе сеттаје. 


_Атећесфиге ступе еј тећелецзе ди 1 ап УП згесје. 


250 ДЕЛО 


зелену, те би се према том и светина поделила у два против- 
ничка табора, од којих је један био за „плаве“, а други за „зе- 
лене“. Из циркуске арене демострација се брзо преносила и на 
улицу, где се претварала у праву побуну политичког — а нај- 
чешће религиозног! — карактера. Једна таква врло крвава 
побуна десила се за владе Јустинијанове, 530 год., и у мало га 
није стала главе и престола. Јуначком војсковођи Велизару 
једва је испало за руком да сузбије бунтовнике. Цар који има- 
ђаше највише разлога да се радује тој победи, подигао је у 
славр њену цркву св. Софије на оном истом месту на ком ста- 
јаше, пре свога поновног пожара, Константинова црква Божанске 
Мудрости. 

Редак је случај да се каква ђенијална мисао људска остари 
потпуно онако како се жели, или да превазиђе очекивања свога 
творца. У уметности, која се беспрекидно усавршава и која сва- 
кога дана стиче нова и савршенија средства, још су ређи такви 
случајеви. Мало је таквих уметничких творевина, за које би се 
могло рећи да су кроз сва времена остале ненадмашене. У Исто- 
рији Архитектуре тим би се, можда, још једино смели похва- 
лити: Партенон у Атини, Петрова црква у Риму и св. Софија, 
у Цариграду. Света Софија — Хагиа Софиа — то је обистињени 
сан једнога просвећеног монарха, и вечити доказ: да би визан- 
тијска уметност, под другим погодбама и околностима, била 
кадра да даде много више тековина које би, као св. Софија, 
биле добро целокупнога човечанства. Због чега није она у томе 
успела — видећемо доцније; а сад да пређемо на саму гра- 
ђевину. 

Д-р Божидар С. Николајевић 


(Наставиће се) 


! Таква је била и побуна 404. год. у корист Јована Златоустог. Том 
је приликом први пут горела Константинова црква Божанске Мудрости, а 
други пут поменуте 530. године, 


ВАЛАКОЊЕ 


ИЗ ПУТНИХ БЕЛЕЖАКА „КРОЗ НАШЕ РУМУНЕ“ 


од 
ТИХ. Р. ЂОРЂЕВИЋА 


21. јуна 1905. г. 


Истога дана после подне кренули смо се из Бољевца за 
Балакоње, прво село идући од Бољевца ка Брестовачкој Бањи. 
Пошто смо прошлога дана и сувише напора издржали, нисмо 
журили. Валакоње наменисмо за место конаковања, а то је свега 
један час далеко од Бољевца. 

Чим се из Бољевца пође друмом уз брдо према Валакоњу 
па се окрене и погледа на Баљевац и оно што је око њега, 
оку се ствара величанствена панорама која се не заборавља, 
лако. Силан утисак чини Ртањ који се одавде види цео од под- 
ножја па до врха и са једнога краја до другог са свима својим 
огранцима. Ртањ није с ове стране онако гб и чисто олињан, 
као што смо га навикли гледати из Соко Бање и са највише 
других тачака са којих се види јужна страна његова. На против 
северна му је страна одевена лепом јеловом гором и бујном 
травом, те га чини некако питомијом од сурих планина чији 
камени скелет, кроз срозано земљиште изгледа као кости које 
се кроз живе ране прозиру. | 

Већ од Бољевца идући Валакоњу настају Румуни. Или их 
човек срета путем, или их виђа у пољу на раду. Они се на 
први поглед распознају оделом, те их није тешко уочити. 

Одавде управо отпочиње наша права екскурзија. 

Око 5 часова бесмо већ у Валакоњу и одседосмо у хладу 
пред механом. 


252 ДЕЛО 


Још уз пут кад пролажасмо поред валакоњског гробља 
спавих поред многих гробова засађене шљиве, од којих неке 
беху већ велике, неке мање, а неке сасвим сасушене. На неким 
шљивама беше извешано прамење вуне различито обојено. За- 
интересован овим забележих неколико речи о самртним обича- 
јима у Румуна у Валакоњу. Кад се већ види да ће човек умрети 
иде мугсвојта, пријатељи и суседи те се с њиме опраштају. Пре 
но што ће ко умрети оперу му руке и лице и лепо га обуку, 
па у руку метну запаљену свећу која гори док му душа не 
испадне. Још му мећу и пару у недра да с њом умре. Чим је 
мртвац душу испустио сви мушки укућани поскидају капе и не 
мећу их на главу за 40 дана. За то се време и не шишају и 
не бријају. Жене само скину шапцу а девојке расплету косу. 
Преко ноћи се мртвац чува исто онако као и код Срба. Кад 
умре човек или женскиње у најбољим годинама, онда изваде 
шљиву па је оките шареним крпама и обојеном вуном и носе 
на гробље и засађују поред гроба. Кад умре момак или девојка 
на пратњи свира гајдаш и пуца се из пиштоља. За тим се из- 
весних дана дају помане (ротапа од словенске речи помђнљ 
и значи у румунском језику даћа, милостиња): Кад се коље 
бравче или живина за поману, најпре се запали свећа, која гори 
док животиња не издане. За поману се коље овца, коза, ћурка, 
кокош и т. д. — Мени се чини да је најинтересантније од свега, 
то што је у овим крајевима обичај да се на 40 дана мртвац 
откопава да га фамилија још једном види, па се опет закопава.= 
И ако су овај обичај свештеници забранили ипак га многи наши 
Румуни тајно ноћу врше.з 


1 При тумачењу румунских речи послужио сам се у колико сам у њима 
могао наћи што ми је требало речницима: ГлеЏопаг готапо-сегтап де Галат 
Батпеапи, Букурешт 1889. у коме су речи етимолошки протумачени и Мопуеаџ 
Глебопајте гоштат-гапсај5 раг Егеделес Раше Букурешт, 1—1894., 1— 1894. 
11—1895., ТУ— 1896. 

2 Ово је можда остатак двоструког сахрањивања мртваца, који се обичај 
врши још и данас код неких некултурних народа: најпре се мртвац сахрани 
па се после неколико година ваде његове кости из земље, очисте се и са- 
хране на другоме месту. Очевидни остатак од обичаја двоструког сахрањи- 
вања који се и данас ревносно врши код нашег народа у Дебру описао је 
Михаило Вељић учитељ у „Браству“ књ. 1Х и Х, стр. 438—439. 

8 Г. Драг. Михаиловић учитељ валакоњски обећао ми је да ми детаљно 
опише самрте обичаје у своме селу, те се надам да ћу при штампању ових 
"бележака имати потпунијих података о томе, но што су ови које забележих 
на брзу руку. 


ај 
А Де 


ВАЛАКОЊЕ 253 


И у Валакоњу као год и у свима скоро влашким селима, 
нарочито поред друма, где год смо пролазили, налази се по 
једна или по неколико механа по плану, које обично држе саме 
газде од зграде. То је обично мештанин Влах, који је био уме- 
шиији, отреситији и вреднији од осталих; или је какав досе- 
љеник из вароши или из другог ког села, па су својом окрет- 
ношћу, умешношћу око власти, својим марифетлуцима око. 
сељака, на рачун њихове лакоумности, запуштености, често пута. 
и лености, умели да учине да се код њих потроши и последња 
пара, највише за ракију, коју Власи тако радо, по ваздан могу 
да пију; и да тако себи направе леп капитал, те су то најбо- 
гатији људи у селу, који тргују и на ситно и на крупно, који 
имају најбоље њиве, забране, ливаде, стоку ит.д. Носе се, а 
често пута и живе у кући, полуварошки, и ако их многи памте 
кад су били као и они. Па ни у селима која не бије друм није 
много боље. Гдешто су те механџије силни богаташи који у 
својим рукама имају све. 

Валакоње је велико село. По А од 31. децембра 1900. 
г. оно броји на 2100 становника са 375 домова. Сем учитеља, 
свештеника, можда још ког досељеника и нешто Цигана сви 
су остали становници Румуни. 

Пред механом застадосмо неколико сељака и ја са њима 
отпочех разговор. 

Некад су, причаху ми сељаци, Валакоње и Подгорац чи- 
нили једно село, које се звало Паралово и које је било на са- 
моме Тимоку на месту које се и сад зове Паралово. Кад су 
некад Турци ударили на овај крај, становници се Паралова 
разбегну и једни отидну те населе данашњи Подгорац, а други 
отидну у долину уз садашњу Валакоњску реку у којој је било 
много ивовине (јовине, ајпи5 опшпова). Долина се влашки каже 
вале (уаје) а ивовина — ањин (ап). И од вале ку ањин 
(уде сп ашп = долина са ивовином) постаде селу име Ва- 
лакоње. 

И овде као и у свима влашким селима у Краљевини Ср- 
бији сви Румуни славе славу коју зову празник. У Румунији 
је слава непозната, а реч ргахп1с, која је постала од словен- 
ске речи празђникђ значи 1. Кезе (бао); 2. Гејсћепзећтапцз5. 
И Румуни у Банату имају славу и зову је такође празник. 

Од обичаја у Валакоњу забележио сам још: 


254 ДЕЛО 


обичају краљица. У старо доба за време Русалија (Тројичке 
недеље) ишле су у Валакоњу по селу крајице те су играле 
и певале. Пред њих су износили болеснике па су их оне др- 
мусале да би оздравили. Овај је обичај данас потпуно изумро, 
али га многи још памте. Угасио се потпуно пред српско-тур- 
ски рат. 


Кољинда (соћпда, од латинске речи сајепдае, значи у 
данашњем румунском језику божићна песма, Метасћ|вНед, 
а значи и идење од куће до куће ради певања божићних пе- 
сама и добијања дарова). Овај обичај одговара нашим коле- 
дама. Врши се на Бадњи дан (ажун, ајшп). Тога дана рано 
из јутра скупе се деца од 10—12 година па узму у руке шта- 
пове које су им родитељи за то направили. Штапови се ови 
нарочито ошарају тиме што им се огули кора да остане само 
чиста белина, па се око њеу виду спирале као пантљика омота, 
лика и тако се држе на ватри, те она места на којима нема 
лике поцрне. За тим се лика скине и од врха штапа до дна 
остане црна шара која се пружа као спирала око штапа. На 
врховима штапова направе се процепи у које се метне беле и 
обојене вуне. Са тим штаповима зађу деца по селу од куће до 
куће, вичући непрестано: Киу! Киу! Кад у коју кућу наиђу 
певају: 

Буна зео, ла ажун, 
Шнтру шас бун, 

Калушеј, мјелушеј, 
Вицелеј, пуршелеј, 
Санатаће, богатаће, 


Ој ла струнга, 
Бањ ла пунга! 


Књижевним румунским језиком ово би се рекло: 


Випа па, Ја ајџил, Добар дан, Бадњи дане, 
Ретути сеазв ђил, У добри час, 

Сализећ, плејцзеј, Коњићи, јагањци, 
Уцеје!, ригсејеј, Теоци, прасци, 
Бапафаје, ђокајаје, Здравље, богаство 

01 Ја зтипеа, Овце у појатама 

Ваш Ја рипга! Новци у кеси! 


Кад испевају добивају свињска меса и колача. Свака кућа 
умеси за ову прилику по 40 колача, који се зову колиндерц 
(румунски соппаеј, божићни колач МепасћивКисћеп), па се 


БАЛАКОЊЕ и 255 


они дају деци. Овако се иде до подне. Поклоне што деца до- 
бију једу тек на Божић (крачун, стастшп) јер је донде пост. 
Крљесат. То је обичај који се врши у очи Богојављења 

(Бобочеазе, Вођојеаха). Скупи се неколико девојака и поведу са 
собом по неколико момака па иду од куће до куће, те певају 
и звоне у звонцад. За крљесат има нарочитих песама. Једна 
је од њих: 

Крлељеса ! 

М' дељеса, 

Сите раре, 

Јеш афаре! 

Сите џасе, 

Тун 'н каса! 

Боји, грау, 

ПГ 'нтре грау 

Ој линоса, 

Ваш лаптоса! 


Књижевним језиком румунским ово би се рекло: 


Сгалејва ! Господе помилуј! 
ЈЕ На 1 Зи ви ијЕЕ = 
5Џе гаге, % Ретко што, 

Ез1 атага ! Иди напоље! 

Зе дезе, Гуето сито 


10 колиндама имају Румуни у Румунији читаву литературу. Помињем 
само: Теодогезси 6. Пет. ХМофша дезрге сонпде, Букурешт 1879. — 
Ста ппезсо, Је рецре гоштат Ф'аргез 5е5 сћала, Рагј5 1874. — Аг. 0. 
ТосП езестцп, Пезрге соПппде (соћшипа ћи Тгајап 1871. стр. 184, 189: 1872. 
стр. 13, 20, 38, 45). — Ј. К. гећиПег, коПпда, етпе 5шфе пђег готалзеће 
Метасћ|вНедег, 1860. -— 5. Мапетиса, Сопда, п Санпдагши ре 1882. — 
Ат. Папзизјапц, Соппдеје 51 ћиппеје уедсе, Кејтепш соПпдејог (Кеујаба 
сетшса Шеегага, Тазћ, 1, 1893. — Од зборника колинда помињемо: Ег1псп 51 
Сапдгеа, Кот фл тиши Аризеш стр. 187. —198. — базђбег у Кемба 
релфти 1абогје, агсћеојогје 51 Шојогле 1888., уо1 П. — Сахеја ТтапзЏуашеј за 
1892. ~ 264, 270, 276, 282, 286: 1900. Ж 270, 275. — Џсепезесец, Стјесе 
аде згеа 51 собпде 1863. — Р. Вапс11а, Соппдаеје Сгастпићи 51 аје Раз ог, 
Зрш 1875. — А. М. Магјлепезспи, СОппде сшезе 51 согезе Ређа 1859., 
Ед. [Џ Букурешт 1861. — Т. Паџ!, Соппд, Агад, 1890. — А. В1гљеапи 
Стелтест де соппде, Вгазоу 1890. 

1 Прва два стиха од ове писме задала су мисилну муку, јер онај који 
ми их је казивао није знао шта значе. Међу тим они су у устима народним 
толико искварени да у румунском језику овакви као што су не значе ништа, 
и ако сам о томе питао баш добре познаваоце румунског језика. На срећу 
нађох у Хопуеац Глебопатге од Е. Пате-а да реч Сћага1језа значи ки- 
рие елејсон (= Господе помилуј!) и из примера који је поред те речи 


256 ; ДЕЛО 
Типа 'п саса! Иди у кућу! 
Воћ, гтац, Волови, жито, 
51 тиге гтаџ И у житу 
01 Тапоаве, Овце вунасте, 
Уас1 Јаргоазе ! Краве млечне. 


Кад отпевају девојке остану пред кућом, а момци уђуу 
кућу те добију брашна, меса, сира, сланине. Кад тако обреде 
многе куће иду у једну кућу, па од онога што су добили спреме 
вечеру те вечерају и веселе се до сванућа, а кад сване иду 
у цркву. 

Мене је интересовало све што се односи на народни живот, 
на обичај или на народну одлику, и колико се то могло у овако 
летимичној екскурзији ја сам бележио. Како овде пред механом 
беше нешто сељака, ја сам забележио и делове њиховог одела 
како мушкога тако и женскога. 

Мушко одело (цоље војнишеск, (оаје уоџшсез!. У Ру- 
мунији би се рекло: ћапе де-ђагђаџ или ћаше ђатра(езст) са- 
стоји се из ових делова: 

опинка (орпеа, множина опинш, оре; реч изведена 
од словенске речи ошљнђкђ) = опанци, које граде врло не- 
спретно и неукусно од пресне коже; 

обела (ођеаја, множина обеље, оћјеје; реч изведена од 
старословенске речи обижонђ = а шлагига, омотати) = обојци 
које граде од вунене тканине; 


калцуњ (сацип, множина калцуње, сабши; реч порекла 
новогрчког и италијанског сајлопе) = калчине, сашивене од 
белог сукна тако да изгледају као чарапе; 


шореш (5отесђ = чакшире. Шореш је управо множина 
од шорек (зогес) = ногавица. Порекло ми је ове речи непо- 
знато. Шореш се граде од белог сукна, крој им је налик на 
крој панталона са ногавицама свуда подједнако широким, које 
се пружају чак до земље и покривају калцуње. Гдешто су шореш 
толико дугачки да се морају подавати. Ова се дужина шореша 
гдешто сматра као мода, раскош и луксуз па их у неким се- 
лима носе заврнуте на више за читаву шаку и још више; 


одмах видех да је то Крлељеса горње влашке песме. Пример гласи: Јаг Ја 
Вођођеахта зШеап ећ!га]је!ва де сососла зафи = ЕБ Је јопг де Г Ер1- 
рћапје вз ЂгаШаједф Кугје ејејзоп а Тате гезоппег [#0ш Је уШаге. 
Сћага]јејза значи још зли дух. Гезрге танп, бећгескђид. Шта пак значи 
м дељеса ни сад не знам. 


БеЛАКОЊЕ 257 


камаша (сатаза, од латинског сатаза) = кошуља од 
тежињавог платна. Још се овде кошуља, али само мушка зове 
и клцан. Рукави (м њика, шапеса, од латин. татса) колир 
(гуљер, сшег, од мађарске речи саЏег) и прса на кошуљи 
испуњени су везом који они зову рури (лим. У помињатом 
Мопуеаџ Глебопабте од КЕ. Пате-а код речи пил стоји да се 
тако зову цветови извезени на сељачким кошуљама). Гдекоје 
кошуље, нарочито женске, толико су претрпане везом, који је 
обично врло леп и правилан, да израда његова мора стајати 
врло много времена, замета и дангубе; 

шиш тори (:1убоате) = тканице, изаткане од вуне; 

кура (ешгеа, од латин. соглела) = капш, којн се опасује 
преко тканица; 

забун (лађип од турскога жљуђип) = хаљина од белога 
сукна, која досеже до колена. Има рукаве до лаката. Препасује 
се појосом око снаге; | 

ајна (ћатпа, од српскога хаљина) = део одела од белога 
сукна налик на капут. Облачи се преко забуна и не препасује се; 

измење (тепе) = гаће. Њих Власи обично не носе, 
сем што их понеки носе лети у место шореша. 

На глави се лети носи кечија = црвена капица од ву- 
нене тканине, налик на фес. Зими се носи кашула (састЏа од 
албанског каза и латинског сазша) = шубара. 

Уз ово помињем још да сваки Влах у Валакоњу носи бри- 
шаг фтсеас, од словен. бричђ) = бритва, коју им граде Ци- 
гани са јаким корицама од волујског рога. 

Младић и људи који воле да су кицоши (марец, тагеђ) 
носе на ногама врло много врца (аца, аја од латин. аста) од 
црне козине. 

Уза све ово иде готово облигатна мала влашка лула са 
кратким камишем, коју Влах никад не оставља, већ вечито из 
ње пућка, и то онај најгори дуван, и пљуцка. Дуван је за наше 
Влахе у овом крају једно од највећих задовољстава. Од како 
је због монопола дуван поскупео они муку муче. У своју лу- 
лицу метну по мало дувана па га врло штедљиво пуше, а кад 
га попуше, а немају чиме да купе онда се довијају тиме што 
у своју зифтосану лулу мећу по мало жара па пуше онај зифт. 
А кад већ и зифт изгори онда изваде из луле камиш па га на 
жару нагоревају и пуше камиш и зифт из њега, докле и с тим 


Дело, књ. 36. 17 


258 ДЕЛО 


не истерају до краја. Главно је да нешто треба у устима и око 
носа да мирише, или бар мирисом потсећа на дуван. 

Женско одело (цоље мујерешће. У Румунији би се 
рекло: ћате де [етеј или ћаше Тетејезсј) састоји се из: 

опинка = као и код мушких; 

обела = као и код мушких; 

калцуњ = као и код мушких; 

шореш. Женски је шореш до колена, има стопалу и на 
ногу се прво облачи шорек па калцуњ; 

камаша = кошуља, али само женска, а мушка се кошуља, 
као што рекосмо, зове камаша и к лцан; 

мањиш ђе пндза (таша де рапсд) = одећа од куде- 
љиног платна, налик на либаде са рукавима до шаке или до 
лаката и сва је извезена и по рукавима и по јаци и у наоколо 


и на прсима. 

кеба (оћеђа) == хаљина од вуненог сукна као кошуља али 
без рукава и носи се само зими. 

опрег (множина опрежиље) = шарена кецеља од танке 
вунене тканине. Влајње носе по две кецеље: једну с преда 
другу позадп. Оне су понекад тако лепо ишаране или приликом 
самога ткања или везом да су у истини лепе. Шаре на влашким 
кецељама и кошуљама могле би бити предмет нарочитог про- 
учавања и испитивања, који би, надам се, био интересан у 
многом погледу, нарочито пак мислим у погледу на порекло 
мотива тих шара, које, колико сам запазио, нису свуда код 
Влаха једнаке ни по боји, ни по комбинацији боја, ни по об- 
лику, ни по величини, ни по укусу са којим су рађене; 

ајна = као и код мушких. 

Женско одело досеже нешто мало до испод колена, тако 
да су ноге од испод колена, лети, кад Влајње иду босе, са 
свим голе. 

На глави носе жене и девојке пљећери, налик на тр- 
веље које су носиле наше Моравке у јужним крајевима Србије. 
За тим шапце, крпа која се носи преко трвеља. То су носиле 
само жене. Најзад пропода, крпа врло налик на пешкир којом 
се обрађују. - 

Од како су трвељи пре неколико година из здравствених 
разлога забрањени пљећери се више не носе. 

Пред вече дође г. Тих. Петровић, начелник срески из Бо- 
љевца са својом породицом, г. г. учитељи, тројица великошко- 
лаца који пешице путују по Тимочком округу, те смо пријатно 
провели вече. 


идо ње 


ХВОНЗЉКТА 


„Једна чудновата небесна појава“ 


— Поводом писања под тим насловом у једном делу наше штампе о појави 


Ој 


која је посматрана на северном небу 29. маја ове год. у вече — 


(СВРШЕТАК) 


Изузимајући нарочите случајеве, падалице нам у опште 
долазе са свих страна прилично равномерно. Кад се престави, 
да наша Земља мирно стоји у средини онога облака од тих 
сићушних тела, онда би падалице ударале сасвим равномерно 
на све делове њене површине, па и онда, кад би се она у том 
случају и окретала око своје осе. На основи таквог положаја 
отпада она разлика у честоћи падалица кроз поједине сате. Кад 
се сад представи, да се Земља креће у простору знатно већом 
брзином од оне којом се крећу падалице, онда би иза ње остајао 
простор где неби ударала ни једна падалица. Падалице би тада 
могле ударати само на предњу половину Земљине површине. 
У таквом случају могле би се видети падалице само онда, кад 
би тачка на небу, ка којој је упућено кретање Земљино стајала 
изнад хоризонта. Између та два крајња случаја, са сасвим мир- 
ном и одвећ брзом Земљом, може се узети средње стање, по 
коме би се Земља кретала у простору брзином, која се може 
упоредити са брзином падалица. То средње стање преноси се у 
исто време и на саму појаву, при чему се честоћа падалица 
мења према добу дана, а број падалица стоји до висине горе- 
поменуте тачке изнад хоризонта. Ту тачку Скиапарели назива 
„апекс“или или „метеорско сунце“. У току године аџекс про- 


ји = 


260 ДЕЛО 


лази целу еклиптику, а са незнатне ексцентричности Земљине 
путање, одржава се увек на угловном одстојању 899—919 за- 
падно од Сунца. По томе, та је тачка увек око 6с. изјутра у 
својој горњој, а око 66. у вече у својој доњој кулминацији. 
С тога се види да падалице многобројније падају у доба ју- 


1 
Е 
Е 


тарњих часова, а најређе у доба вечерњих часова. Између 6 
сати у вече и 6 сати изјутра креће се апекс од,положаја доње 
ка положају горње кулминације и налази се непрестано на. 
источној полусфери небеској. Ето то је узрок што посматрач у 
највише случајева види: да му падалице долазе са источне 
стране неба, а у најмање случајева из западних предела, а не-_ 
једнак распоред при томе, објашњава се помоћу азимута. 


преулти пари тнеие АТА спада дер с 2; 6 
омела НЕВЕН КЕ БРДО ПИ јаје а па МЕ ДАЈЕ 


8 


На сличан начин објаснио је годишњу варијацију А. С. | 
Хершел. У доба пролетње равнодневице еклиптика стоји при | 
Сунчеву изласку високо над хоризонтом; дакле је апекс ниско. | 
Број падалица у то доба од увече до поноћи стоји испод про- 
сечне вредности. При изласку Сунчеву еклиптика стоји у нај- 
нижем положају над хоризонтом, тада апеке кулминира у својој | 
најмањој висини. И тада број падалица ва време јутарњих ча- 
сова стоји испод просечне вредности. Сасвим обратно томе стоји _ 
ствар у доба јесење равнодневице. | 

На основи тих посматрања и њихових резултата нашли су . 
Х. А. Њутн и Ј. В. Скиапарели: да је средња брзина метеора | 


ХРОНИКА 261, 


знатно већа од Земљине, да она одговара параболичној путањи 
т. ј. да се падалице крећу по веома ексцентричним параболич- 
ним путањама. По томе факту, тек је Хладни изнео мишљење 
да постоји несумњива веза између комета и метеора. Даље је 
утврђено, да су радијационе тачке на небу прилично равно- 
мерно распоређене, а то значи, да су метеорске путање у про- 
стору нагнуте према еклиптици на све могуће начине. Тиме је 
знатно поткрепљено мишљење о сродству метеора са кометама, 
као и оно, да се оне развијају у простору ван нашег планет- 
ског система. У томе смислу поставио је.Скиапарели ову тео- 
рију крајем 1866. 

Може се узети да се у ванпланетским просторијама. налазе 
ројеви сићушних васионских тела, која су постала локалном 
концентрацијом материје, те се могу сматрати као космички 
облаци. Кад такав облак дође у предео Сунчевог привлачења, 
тада се он развлачи у дугачак параболични рој незнатног пре- 
сека и то тако, да према евентуалним приликама, може проћи 
година, или столеће па и хиљаде година док све те честице 
прођу кроз ону тачку те путање која је најближа Сунцу (пе- 
рихел). Неки од тих ројева сусрећу Земљу у њеноме путу и 
тада се јављају падалице, које нам изгледају као да се расту- 
рају из неке тачке на небу. Честице тих ројева су тако разре- 
ђене, да се може десити, да један рој пролази кроз други без 
икаквих узајамних поремећења. По преласку кроз перихел те 
су честице још растресеније и тада, кад прођу поред какве 
веће планете, она може причинити у њима не само знатне под- 
ремећаје, него чак може поједине чланове роја и скренути са њи- 
хове путање и определити им сасвим друге путање. Тим начином 
обично и постају спорадичне падалице. Наведен великим ана- 
логијама у сваком смислу између комета и метеорских ројева, 
исти аутор је нарочито прорачунао путању роја од 28. јула 
(10. августа), који је по његовом предлогу назват рој перзеида. 
Упоређујући елементе те путање са елементима путање велике 
комете 1862 Ш утврдио је да су перзеиде њен саставни део. 
То је био најнеоспорнији пример о тесној вези између комета 
и метеора. Исто то извео је и за рој леонида од 31 октобра (13. 
новембра), који се развио из комета 1866 |. 

Ну комете се не могу сматрати као споредни састојци рав- 
вијеног метеорског облака, већ као првобитна тела из којих се 
растурањем тек постепено развијају метеорски ројеви у међу- 


262 ДЕЛО 


планетском простору. Метеорски ројеви су у опште јако растре- 
сени, њихови су чланови обично врло сићушни те по томе 
космички облаци мора да су одвећ незнатне густине, кад их 
утицај планете претвара параболичне низове метеорског роја, 
а утицај најближе звезде у стању је да савлада њихово уза- 
јамно привлачење и да их растури. На ту могућност сагласио 
се доцније и сам Скиапарели. Дакле стоји у ствари ово: свака 
периодична (комета гради метеорски прстен дуж своје путање; 
све периодичне падалице постају из пресека Земљине путање 
са каквом периодичном кометом. 

За дуго се није могло знати на којој висини изнад Земље 
прелећу падалице. Одређивањем те висине бавили су се још 
Монтанари и пастор Дерфел, па се знало само толико, да та 
висина мора бити веома знатна. Сосир је посматрао на Мон- 
блану, Хумболт на Чимборасу и другим високим бреговима да 
су падалице прелетале исто тако високо изнад њих као и кад 
су стајали у долини. Тек су Брандес и Бенценберг предузели 
систематско мерење висина на којима се падалице појављују и 
гасе. Изабрали су положај на коме су били далеко један од 
другога за 1 геогр. миљу (7,4 Км.) па су тачно бележили сваку 
падалицу. Упоређујући време појаве појединих падалица утвр- 
дили су које су идентичне, па по том из различитог положаја, 
на небу одредили паралакесу, а тиме и њихово одстојање од 
Земље. Они су тако одредили висину од 70 до преко 150 Км. 
Најсјајније падалице нису увек најближе. Хајс је одредио да 
се падалице појављују просечно на висини 105—112 Км. а гасе 
на вибини 70—75 Км. У најновије доба успели су, да скоро 
тачно одређују висину и мањих и већих падалица (метеора) 
фотографијом помоћу одговарајућих посматрања у суседним ста- 
цијама. Тако је новембра 1898 у роју леонида одређено: да се 
њихови метеори појављују на висини 111 Км. а гасе на висини 
99 Км. При томе се може рачунати на највећу грешку од 2—8 Км. 
(опсерваторија у Њу-Хавену; сев. Америка). 

Ватрене лопте или болиди у самој ствари су пада- 
лице, али велике, јављају се у облику пламена, обично их прати 
тутањ налик на грмљавину, а често се распрскавају уз јак пуцањ 
те отуда пада на земљу т. зв. метеорско камење. У понеким 
случајевима појављују се ватрене лопте велике као пун Месец 
и осветљавају читаве пределе. Кад наиђу дању, виде се и онда 
при најјачем сијању Сунца па још остављају за собом зрачан 


"РОМУ 


+ . 
"7" _РУ_Н_"" "РГ" >", 


о" РРЕЗРУТРУЋ 


"рту 


"МР НИ УРУ МУСРРУРУЧМ о РРЗЕУРР 


| 


пе де нанио 
МР ЛАА Ј 


РА 5а 


ХРОНИКА 263 


траг, који се види још за дуго после њихова проласка. Астроном 
А. Криш прича о једном таквом призору, који је он посматрао 
још као гимназиски ученик. Појава се десила почетком седам- 
десетих година једног жарког летњег дана после подне (Хрудим 
у Ческој). „Седео сам — вели он — за столом на високом бал- 
кону радећи неки задатак, леђима окренут Сунцу, које је јако 
пекло. Одједаред приметих као да сену нека велика и веома 
светла муња. Одмах отрчах својим родитељима који су били у 
соби према западу и видех их како изненађено гледају у небо. 
Ја сам видео само „реп“ ватрене лопте, т.ј. њен траг на небу, 
који се био пружио од истока западу у облику „укочене“ муње 
широке као шака, а која је била од зенита ка западном хори- 
вонту извијена налик на цик-цак. Још читавих 10 минута после 
тока посматрао сам поједине делове тога трага, док није по- 
степено сасвим ишчезао. Ну мој отац, који се случајно десио 
тога тренутка на прозору, посматрао је и саму ватрену лопту. 
Он ју је ценио у величини за половину пуног Месеца и беле 
светлости, па је видео како се близу хоризонта распала у 3—4 
повећа комада, која одскочише један од другог у облику ра- 
кетле после чега је појава ишчезла.“ 


Ватрена лопта од 20. фебруара (4. марта) 1863. и при нај- 
сјајнијој месечини ширила је тако јаку светлост, да су се ви- 
деле сенке од свих предмета. Око 10 сати пре подне 13. (25.) 
марта 1878. и при јаком сијању Сунца видела се у Енглеској 
и Скотској иста таква појава. Таква је и она појава која се ви- 
дела и код нас 29. маја (11. јуна) ове године и која је била 
произвела онолику сензацију. 


Према честоћи обичних метеора (падалица), појава ватре- 
них лопти је врло ретка. Ну од како се у новије доба обраћа 
на њих много већа пажња, и број њихов све више расте. Араго 
је нашао, да се пре Христа виделе свега три ватрене лопте, 
а после Христа у појединим вековима њихов број је овако 
забележен: 


ПА ОВОВИ 5 а МРАК вену они Ман И 
18 био ретец и МЕ Ди нара Две 4 Ба за ннО8 
Пена а ара нв | Хо РМ а 54 
Пасау ас КБ 410 авио ЈЕ Ни а 
а 5: У, Млави ДЕ Бао лаик | 


По 1 20 У АЕ АИ а Е: 


964. ДЕЛО 
МА веку о 18 ЖУТОХВОВИ УН не о Го 
УШ АН ЛР А У МА А НА не 
1Х За и аи ХУШ = . преко 100 


Тако је било кроз 18 векова, а сада се готово сваке го- 
дине види по нека особита ватрена лопта. 


Боја светлости ватрених лопти је већином бела, али се 


доста често виде и друге боје. Ј. Шмит је набројао од 412 ва- 
трених лопти: белих 344, зелених 34, црвених 23 и жутих 11. 


Већина ватрених лопти распрскавају се у комаде често 
пута са јаком пуцњавом или грмљавином (детонацијом) при 
чему, као што смо већ нагласили, не ретко падају на земљу 
камене и гвоздене масе, које су скупа обично називају „мете- 
орско камење“. То камење у усијаном стању пада на земљу и 
и зарива се до већих или мањих дубина у њу или пада у воду. 
Само неки мањи део тог камења нађе се тек случајно, а нај- 
већи део остане непознат, изгубљен. 


Распрскавање метеора бива на разним висинама, а биваи 
по неколико пута у току падања, нарочито по површини. То 
даје призор као кад силне варнице одскачу, а то даје по некад 
врло чудновате слике, као на пр. облик руже, штита, круне итд. 
па то и изазива код простог света разна сујеверна нагађања. 


Метеор од 29. маја о. г. појавио се и ишчезао између констела- 
ције Великог и Малог Медведа. Његово бављење на нашем хори- 
зонту није трајало ни 30 секунада, али је његов траг трајао још 
скоро 17 минута. Правац кретања тога метеора био је у главном 
управо према нама. Отуда је и опажено да је његов округли 
облик бивао постепено све већи по обиму, у колико се већма 
приближавао нама, држећи се у главном истог положаја, а вазда 
завијен као у неки облачак. Кад је појава већ заишла у други 
минут, метеора већ одавно више није било над нашим хори- 
зонтом, а траг му је мењао наведене облике, у којима се ви- 
дела нека нова засијавања у 2—8 маха, која као да су резултат 
мањих експлозија, од којих су при једној одскакале и варнице, 
те чиниле облик круне (сл. 3). Из напред наведенога, читаоци ће 
увидети да се те појаве обично увек дешавају при појавама ве- 
ликих метеора, као што је био и тај о коме је реч. А што су 
неки посматрачи чули и неки шум при развоју појаве, то значи 
само то, да је метеор пројурио доста близу површине земљине, 
толико, да се могло чути и његово продирање и трење кроз 


ХРОНИКА 265 


ваздух. А у томе не може бити ничега чудноватог нити тајан- 
ственог. Чудновато је само држање неких београдских листова, 
који су поводом те појаве пустили међу своје читаоце толико 
празноверних спекулација. Жалосно је да у нас има и таквих 
„новинара“ који нису сматрали за дужност да обавесте свет 
о правој вредности тих прилика, већ су се спустили толико 
ниско, да код простог света одржавају празноверице, у место 
да их искорењују; да своје читаоце свесно обмањују, у место 
да им истину саопштавају; да на нечувен начин изврћу на- 
учне истине, у место да војују за њих и да их шире по народу. 


29. јуна 1905. 
Београд 


Ј. Михаиловић 


Старо бугарско црквено певање 


Крај месеца јуна и цео јули провео сам у Бугарској у 
средини Родопа, у Чепелару. Том приликом био сам са г. Алек- 
сијем Владимировићем—Шуљговским, бугарским учитељем му- 
зике који је, помињем још, и почасни члан нишког певачког 
друштва „Бранко“. 

Г. Шуљговеки за сада стално живи у Чепелару где при- 
купља народне мелодије и то поглавито помашке (Помаџи—Бу- 
гари мухамеданске религије) од којих има већ скупљених око 
две стотине. 

Код г. Шуљговекога имађах особито задовољство да видим 
велику збирку забележеног материјала старог бугарског цркве- 
ног певања, који је сабрао из разних старих рукописа из 16. и 
17. века из црквено-археолошког музеја у Кијеву и других ма- 
настирских библиотека и аитикварница у Русији. Целокупан 
сабрани материјал износи близу 300 страна. То је све преве- 
дено из старог начина писања (квадратне ноте у алт кључу) 
на модерни начин а међу тим задржана је тачна копија старо- 
славенских натписа и старог правописа до патриарха Никона. 

Ово певање, овакво какво се налази по руским црквеним 
архивима, постало је у доба цветања бугарске државе у 14. и 


966 ДЕЛО 


почетком 15. века, када је Бугарска имала својих сопствених 
патриарха. Ово је певање доцније пренесено у Русију и то по- 
главито у Кијево за време Јарослава |, када су многи бугарско- 
словенски певци доведени у Русију. Ти певци певали су бу- 
гарске црквене мелодије без нота, а пошто су биле лепе то их 
руски калуђери почеше бележити у безлинејни систем, а од 
1652. године бележише их у линејни систем квадратним нотама. 
Најстарији докуменат — Ирмологија — јесте из те године па 
је и њега, између осталог материјала, забележио г. Шуљговски. 

Из разлога, што је ово певање самостално т.ј. нема слич- 


ности ни са грчким ии са руским певањем, већ једино са срп- 
ским и то многим својим карактерним цртама, ја овде и изно- 


сим ову забелешку. 

Г. Шуљговски заслужује велику пажњу и похвалу за 
овако трудан посао и надам се да ће се у Бугарској наћи пута 
и начина да овај сакупљени материјал угледа света и тиме се 
омогући избацивање данашњега грчкога певања из бугарских 
цркава а одомаћи право бугарско певање, које је много лешше 
и као словенско много приступачније нашем словенском укусу; 
јер грчко певање какво је данас у бугарским црквама, нема ни- 
чега у себи чиме би дух Бугарина, или ма кога Словена, могао 
покренути на молитву. 


Влад. Р. Ђорђевић 


КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 


Авда Карабеговић. Пјесме. Београд, штампа 4. Сте- 
фановића 1905. Цена 


Ова је књига до душе мала (има свега педесет и осам страна), 
али је укусна и елегантна. У целој књижици има четрдесет и седам 
разних песама, које су подељене на четири дела. 

У првом су одсеку три песме, пуне патриотског осећања и ви- 
соког песничког заноса. Најбоља је: „Ханџар“, у којој песник, иначе 
Србин мухамедовске вере, позива свој ханџар, да му прича о мегдану, 
о крвавим бојним данима и негдашњој, давној прошлости ерпској. 
Али, ту се од једном сети проливене братске крви, те моли, преклиње 
свој ханџар, да ћути, да му не прича и не вређа тиме само старе 
ране и не спомиње оне дане, кад је оштри врх његов братском руком 
забадан у прса и груди рођене браће наше. 

У другом одељку има четрнајест разних песама, посвећених 
пријатељима, познаницима, књижевницима, песницима и младим Срп- 
кињама. 

У трећу групу, која носи наслов: „Емире“, спадају песме о 
љубави, срећи и младићској радости песниковој. 

Четврти део под насловом: „Са источног Парнаса“ посвећен је 
Мил. М. Петровићу, песнику и тај је одељак најдужи. 

Ето тако изгледа ова малена књига, у којој су штампани лирски 
продукти Авде Карабеговића. Књига је малена, песама је сразмерно 
мало, али је Авдо у њима исказао много. Показао је свој дар, своју 
душу, своје поетско осећање и себе самога. У свакој песми: осећај 
и душа. Та све песме су сами осећаји, који су плод његове наивне, 
непомућене младићске искрености. И у целој књизи разлевају се ти 
осећаји младићскога доба. Види се здрав и снажан темпераменат, 


268 е | ДЕЛО 


где кипти и ври у грудима младога човека. Из тих здравих, мирисних 
и неокужених песама веје дух, који ће свакога, хтео не хтео, занети, 
да загледа у исто доба свога живота; и са топлоте, једрине и буј- 
ности осећаја у тих песама осуће се у грудима свију нас исто осе- 
ћање. Свака поетичка замисао у Авде, сваки моментали штимунг 
душе његове показао се у једром и крепком изливу, те не може бити 
"сумње, да се они неће слити са сличним осећањем и расположајем 
из наших груди. Авдо је у њима изказао своју индивидуалност је- 
дрим, јаким и складним звуцима. У песма његовим има обилна по- 
етска градива. И мада га песник није изнео у пуно и правилно 
строгом поетском облику на видик, ипак му се не може одрећи: жив 
и бујан полет, јако и безгранично родољубље. И по томе се најјасније 
види, да су песме његове излив снажнога духа и чврстог карактера 
једног младог, одушевљеног Србина, који у борби са животом стоји 
на биљези одлучно и храбро: 

„Стао сам ти на биљези, 

Па ударај, душманине, 

Знај, јуначке ове груди 

Град су моје отаџбине“... 


То је извод из родољубиве и јаке песме: „Сад пореци, што си 
реко“... и са тако истом јачином, са таким истим јаким родољу- 
бивим заносом и осећањем испеване су и друге родољубиве песме 
његове. У појединим има тек пуно туге, вапаја и уздаха или очајног 
крика несретне, али ипак здраве, српске душе његове. Така је на 
пр. песма: 

Петру Кочићу. 


„Срце ми је скамењено, Још пилати крвожедни 
Укочене очи стоје; Упрљави руку стоје, 

Ах, ни суза више нејмам, А самрт се наднијела 

Да над гробом среће моје... На крваво лице твоје... 
Само једна кане!... Отаџбино моја!... 

Ништа више нејмам свога, На мртвачком одру твоме, 
Душу су ми отровали, Црни гавран гнездо свио; 
А из срца несретнога Потомака Кајинови 

Све су зв јерски ишчупали... – Вјек се овај постидио... 
Ао, љуте ране!... Вај, судбино моја!... 


Дај отрова Божје правде 
С које многа суза кану, 
Да испијем и ту чашу 

И наздравим оном дану... 
Када човек поста...“ 


КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА“ | 269. 


То је последња песма у 11 одељку, који јо посвећен пријатељ- 
ству и рефлективном осећању. У овим песмама има, многи леп, складан 
јак и заносан родољубиви звук. Из основних идеја тих песама види 
се, да је песник у свом родољубивом заносу уочио много поетских 
момената и — то што је обрадио, извео је на леп и поетичан начин. 
Има у тим песмама тако лепих, нежних, топлих и пријатних излива, 
који би се могли рачунати у најтоплије и најлепше изливе српске 
поезије. (Мати, Сироче и Био сам срећан!...) 

Али најјача и најкарактеристичнија је жица у поезији Кара- 
беговићевој она, која ромори и пева о судбини несретнога народа. 
његовог. Ту је он јединствен. Песме: „Скоро нас неће бити“, „Сад 
пореци, што си рек'о“, . „Проклет да си“... најјасније показују то. 
И то су тако снажни, тако одушевљавајући, запошљиви и да кажем 
рапсодични изливи његове српске, родољубиве душе, каквих ћемо у 
песмама наших данашњих песника ретко наћи. У њима додуше не-. 
ћемо моћи наћи особито вештих стихова, пластичних, богатих слика, 
које би проносиле ефекат у Фигуративном изразу пли лепом упоре- 
ђењу, нати ћемо читати занесена. лиричара, из којега проговара какав 
модерни Филозоф, а нећемо имати посла ни са каквим босанским по- 
зоришним декламатором, али ћемо зато имати јаке, одушевљене, једре, 
здраве, чисте и лаке песме, које ће тражити и читати сваки онај, 
који уме топло српски да осећа. 

У трећем одељку су: „Емире“, те свеже, слатке и нежне, пе- 
смице. И тим Карабеговићевим песмицама намењен је дуг и леп 
живот. Јер у њима је чиста и искрена љубав. У њима има тек прве 
инспирације, љубавног заноса, пластичне савршености, лирског осе- 
ћања и песничке искрености. Песник у њима не износи сасвим нове 
одјеке, незнане љубавне чари и досада неспеване предмете — али 
у тим песмама има љубави и осећања, којим нас песник уздиже и. 
узноси. 

„Доћи ћу ти, драга доћ. 
Кад се небо звјездам' оспе, 
Кад се мирис ружа проспе 
Кроз ту благу ноћ 

Доћи ћу ти, драга, доћ'. 


Дон'јећу ти златан прстен, 
У прстену алем камен, 
Као мајске зоре пламен, 
Нек се свјетли ноћ, 

Доћи ћу ти, драга, доћ'. 


270 ДЕЛО 


Сапутник ће бит ми Љељо, 
И он ће ти дати дара, 
Срце моје из недара. 

Буди спремна поћ! 

Доћи ћу ти, драга, доћ'. 


И све песме овога одељка, посвећене су љубави и севдаху топла 
срца, а колорит приказује раскош и блесак источњачке Фантазије... 


„Прими ову киту цвјећа! У њој три су српске боје, 
Име јој је Љубав, срећа. И све жеље душв моје, 
Нек те она на ме сјећа! С' њом ти дајем срце своје, 
Прими ову киту цвјећа ! Све што имам ето то је.“ 


Да Авда у овом одељку свуда пева овако; 


„И све што свјету љубави даје 
Никада, веруј, ту нема смрти, 
Подигни главу, осмјехни се на ме 
Љубав су нама богови дали, 
Љубави светој тамјана пали,“ 


И да је свака песма као она: „Доћи ћу ти, драга доћ;..., за 
коју је и покојни Јанко Веселиновић рекао, да је најлепша лирска 
песма у целој нашој овој последњегодишњој лирици, па да ту песму 
још Мокрањац или Бајић стави у ноте, па би се Авда овековечио 
том врстом поезије. Али овако, више ценим и морам да узнесем ње- 
гове родољубиве песме. 

Последњи, четврти одељак, који носи наслов: „Са источног 
Парнаса“ садржава махом винске песме. Песник не мари за невољу 
и јад у овом данашњем чудноватом и гадном свету, он гледа и ужива 
у тихом и сретном животу. Њему је румен овај свет, јер га он гледа 
кроз зашу руменога вина: 

„Пјевај брате, док год живиш, 
Очају се људскем не дај, 


Друг ми будп, па кроз чашу 
Овај свијет красни гледај! 


Он тражи и воли вино, јер у њему тражи и гледа утеху младом 
животу своме. И када душу његову обузме немир, туга и јад, он се 
лаћа чаше, јер: 


„Када јоште оно не би Ја бих давно изгорио 
Жеђ гасило срца мога Посред жара љубавнога. 


И у скоро свакој од ових винских песама наћи ћемо и жицу 
љубави. Он то двоје: љубав и вино спаја уједно. Њему да је румена 
вина, румене цуре, па је задовољан. 


КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 271 


„Ко би мене утешио Где би мени азил био, 

Да румена вина није, Кад ме снађе горка туга, 

И чашице од алема, Осим овде, поред тебе 
Врела рајске поезије: Реци: хоћеш бит ми друга“ 


У тим песмама нема оне сензуалности, која се данас тако радо 
уноси у лирску поезију. Али има искрености и велике лакоће. Из 
њих гледа песник, пријатељ и друг. Карабеговић воли живот, осећа 
се у њему задовољним и сретним. Он не пати од песимизма, те обли- 
гатне, модерне прилепчиве болести најмлађих песника. Његови су 
осећаји питоми и нежни, проткани сликама, упоређењима и фигурама, 
које су тако умиљате, пластичне и верне, да читилап ужива у њима. 
И цела збирка чини утисак здраве, живе и верне поезије. 

Ресимујући своје литерарне опаске ја могу рећи: да у Авдиној 
поезији превлађује субјективно осећање. Оно се опажа у свакој рећи. 
Код њега осећај струји, док се не разлије и читаоце не одушеви. Али 
— Авдиној поезији недостаје фантазија. Он до душе има живо и 
топло осећање, али нема дубоких и светских мисли. Нема ширег и 
даљег погледа на свет. Нема оне својине, која даје писцима титулу; 
правог песника, нема снажне и богате уобразиље. И то ће по- 
знијем раду његову доста шкодити. Али ово није дефинитивна књига. 
У њој пева један врло млад човек, који ће доцније, надамо се, стећи 
сва својства правога песника. 

Но за то у Авде има друге једне особине, која често недостаје 
и већим песницима, а то је: живо, топло и искрено осећање, здрав 
смисао и схватање лепога, племенитога и узвишенога, лакоћа у слику, 
лепоте у стилу и снаге. Главна особина његове поезије лежи, како 
се мени бар чини, у његовој одушевљеној песничкој души, у истин- 
ском, темпераментном осећању и у снажном патриотском жару. У 
њега додуше нема простране замисли, светских идеја н широке кон- 
цепције света, али има силног патриотског осећања и чисте љубави. 

Авда је симпатичан и — а то је данас реткост — интиман 
песник. његове ће песме, баш том интимношћу, обогатити нашу 
лирику. Оне по својој простоти, по лаком ритму и ло пријатности 
једне од најлепших производа наше новије лирике. И то је оно што 
у данашњем нашем животу потребује младом човеку. За то ја волим 
и хвалим те песме... И то је и оно, што не налазимо данас у наших 
млађих песника. Данас је такво певање велика реткост. Данас би 
овакво певање наши модерни цесници, поФранцужени лиричари сма- 
трали као застарело, наивно и просто. Јер наши данашњи млади 
песници, највише њих стојећи под утицајем западне буржоаске ли- 


212 ДЕЛО 


рике, мрзе и избегавају сретан, тих и миран живот. Они хотимично. 
траже и измишљавају за себе гадне, дирљиве и рањаве моменте из: 
живота човечијег. У њиховим песмама је песимизам облигатна, не- 
изоставна ствар, док у Карабеговића нема ни трага од песимизма. Јер. 
Авдо није човек мрких и тмурних погледа, већ душа песничка, која 
тражи само лепо, милује само добро, па воли и само о томе да пише 
и пева. 

Родио се и одрастао у Босни. Одгајио га је идеализам народа, 
паћеничког и скрханог народа српског у Босни. Одушевљава га здрав 
и снажан патриотизам и ваепитава га, потстрекава дух сломљенот 
ђенија српског, који се само у Босни лепрша и крепи човекову душу 
и срце. И све то идеално осећање таког песника-човека. уоквирује, 
одржава силна снага патриотизма и неодољива тежња, за извојевањем 
слободе оном свом милом народу српском. И може ли онда такав. 
песник да руши, да мрзи и да се грози овога живота, за који њега 
везује већи, светији задатакр Може ли у њега бити песимизма > Ка- 
рабеговић оставља то другима. Људима изживљеним, уморним, који 
на овај свет гледају другим очима. Он неће тим очима да гледа 
на свет. 

Карабеговића поезија биће у српској новијој литератури трајни. 
доказ, како је једна идеална душа кадра данас идеално да мисли, 
идеално да љуби и идеално да пише и пева песме о поноситој Босни, 
отаџбини својој и милом народу своме! 


Милан Л. Поповић. 


„Гајење Живине“ израдио Ог. Ђорђе Радић, а издало, 
као пољопривредну поуку, српско пољопривредно дру- 
штво. Београд 1905. г. 


И ове године јави нам се пољопривредна старина многоуважени 
Пут. Ђорђе Радић. Жељан да помогне и поучи своје пољопривреднике 
практичаре он се не обзире на своју старост; не жали ни труда ни 
умора, већ непрестано и неуморно ради. У својој књижици „Гајење 
Кивине“ хоће да поучи пољопривреднике у томе: Како и коју 
врсту живине треба да гаје, да би имали што бољу жи- 
вину и од ње што више користи. 

Поуку је своју поделио у главноме на два дела. У првоме делу 
описује разне врсте живипе и њихове сојеве, а у другоме говори о. 
болестима живине и живинарницима. 


ЖОРРОСНОИА | 218 


У чисто пољопривредну живину убраја: кокош, ћурку, гуску и 
пловку, али не и све сојсве и одлике од њих, већ само оне, које се 
одликују добрим несивом, брзим порастом и крупноћом. 

Негу живине сматра као најглавнији и битни услов за пораст 
и напредовање наше живине, у чему наша кокош јако оскудева. Због 
слабе неге она и јесте ситна и кржљава, мало носи јаја, рђаво леже 
и води пилиће, али се својом издржљивошћу одликује од свију страних 
сојева, те је врло погодна за укрштање, Укршена с другим сојевима 
даје одличан подмладак. 

Од страних кокошака, које се гаје по нашим живинарницима, 
а подесне за укрштање с нашом кокоши, помиње на првоме месту 
„Црну андалускињу“ или „Минарку“, која се одликује нај- 
крупнијим јајима, многобројним и другим несивом (до 220 годишње). 
Препоручује „Талијанку“ као добру иосиљу, а нарочито „Хам- 
буржанку,“ јер снесе годишње до 230 јаја. „Худанку“ сматра 
као најподеснију за укрштање, јер је издржљива као и наша кокош, 
а и пилићи јој се лако подижу и врло брзо развијају, а за тим и 
„Крев-керку,“ која се одликује пуним, сочним и врло укусним 
месом, а и тиме, што се одлично и брзо гоји, само је рђава лежиља. 

Осим наведених помиње пунокрвну „Ла-Флешанку“, „Ланг- 
шанку“, названу због своје крупноће „Краљицом кокошака“ и „Пли- 
мес-рок,“ а од мелеза „Мехелиску кокош“, „Вијандоту“, и 
„Орпингтонку“, које су такође погодне за укрштање ес нашом 
кокоши, јер дају опет одличне мелезе, који се разликују од својих 
родитеља тиме, што носе ситнија и бројно мање јаја. 

Као најсигурнију лежиљу и најпоузданију водиљу сматра „Ко- 
линку“ и „Браманку, али нису добре носиље, ма да су им и јаја 
доста ситна, а као најлепшу међу кокошкама „Падованку“, јер се 
одликује прекрасном ћубом и господским и величантсвеним држањем. 

На стр. 8—29. описао је све напред побројане стране кокошке 
по свима њиховим особинама, а нарочито у погледу њихове привред- 
ности, чиме је дао могућности привредницима, да се с њиме упознају 
и себи изберу врсту и сој, коју желе да гаје. Корисно је „под ли- 
нијом“ упозорио привреднике и на живинарнике, где се ове стране 
кокошке код нас гаје, како би могли да набаве њихова јаја и насаде 
нашу кокош. 

Излагањем привредних особина у овој својој поуци не да по- 
љопривредницима да лутају у избору соја за укрштање своје живине 
јер, као што и сам напомиње, „од избора петла и кокошке зависи 
корист или штета у живинарству“. Осим овога обраћа пажњу и на 


Дело књ. 36. 18 


274 ДЕЛО 5 


то, да се за приплод задрже прво изведени пилићи, јер су развије- 
нији, а женски боље носиље, као и да треба водити рачуна о броју 
мужака, ако се жели да све женке буду оплођене и не носе бес- 
плодна јаја т. зване „Чистце“. 

Обраћа нарочиту пажњу на старост живине, која се употребљава 
за приплод. Петао не треба да је млађи од године ни старији од 
три године, док у сваком случају кокош треба да је старија од петла, 
јер само тада носи плодна јаја, из којих се излегу већином женски 
пилићи, што је за привреду врло важно и корисно. Дуже од четири 
године не треба употребљавати кокош за приплод, јер губи оплодну 
моћ и носи бројно мање јаја. 

Ћурка не треба да је млађа од две ни старија од шест година. 
Живљи, несташнији и окретнији ћуран бољи је за приплод, док на- 
против она ћурка, која је мирнија и блаже нарави. Гуска може бити 
стара од две до десет година, док гусан не сме бити ни млађи од 
две ни старији од четири године, а тако исто и плован и пловка. 

Упозорава привреднике на шта све треба да пазе при гајењу 
живине, а нарочито приликом извођења младих, а на име: да су јаја 
чиста и оплођена, што треба претходно испитати, показујући и како 
се то ради, јер од избора јајета зависи и успех; кад треба живину 
насађивати и за које време, нарочито обраћа пажњу, да једну кокош 
не треба два пута узастопце насађивати, јер није стална лежиља; 
каква гнезда треба правити, као и да их треба одржавати у чистоти, 
али, да јаја у гнезду не треба превртати, нити пак помагати пи- 
лењу, јер све то утиче рђаво на кокош и може да напусти своје“ 
гнездо. — 

Обраћа пажњу на негу младих, при чему треба водити рачуна 
највише о томе, да не озебу, јер су сви а нарочито ћурићи и плов- 
чићи врло осетљиви на хладноћи. Због овога они и задају највише 
бриге и труда, али треба имати стрпљења само за три месеца, па 
ће и то проћи. Труд ће се наградити, јер не треба губити из вида, 
да је пловка, најкориснија од све живине, јер поред тога, што даје 
меса, јаја, јетре и перја, тамани пољопривредне штеточине у највећој 
мери. Од страних за укрштање с нашом пловком препоручује „Ајлс- 
берку“, „Пекингкињу“, „Руанку“ и „Јапанку“, од којих су 
последње две најбоље носиље, јер носе јаја до 16. своје године. 

Поред неге, други битни услов за напредовање живине је и 
храна, с тога се писац у изложеној својој књижици потрудио, да и 
у томе погледу почи привредника. Учи, како треба да се храни млада 
живина; како, да се чува непогода и напада својих непријатеља; 


ХРОНИКА 975 


каква легла да се спреме, да би живина била развијенија и боља 
за приплод; какву храну треба давати лежиљама, а какву опет оној 
живини, која се гоји за трговину или спрема мастан залогај при- 
вреднику као награда за труд и то разуме се у што краћем времену. 

Како се јаја највише троше и неопходно су потребна свакој 
домаћици и у доба, кад живина не носи, а то је зими, то се писац 
потрудио, да привреднике поучи у томе: како ће очувати свежа јаја 
преко целе године, напомињући, да за ову цељ треба остављати само 
јесења јаја, јер она нису оплођена, те се и не кваре. 

У другом делу говори о разним болестима, којима је живина 
изложена, упозоравијући на знаке — симптоме, по којима се познају 
болести. Нарочиту пажњу обраћа на то, да живину треба чувати да 
не оболи, показујући мере, које треба предузети, а кад оболи и начин, 
на који се она лечи. 

Своју поуку завршио је живинарницима т.ј. склоништима, где 
се живина чува и гаји, упозоравајући на најпростије, али најпрак- 
чније и најјеФтиније живинарнике. Живинарници су неопходно по- 
требни једно, да би живина имала удобна и чиста стана и склоништа, 
и да би се сачувала од непогода и својих непријатеља а нарочито 
разних болести. Привредник не треба и не сме да жали труда и 
трошка у подизању живинарника, јер ће само на овај начин имати 
контролу над својом живином а тада и праву корист. 

„Гајење живине“, као пољопривредна поука, одговорила је у 
свему своме задатку. Књижица је проткана како теориским, тако и 
практичним знањем и искуством, а при томе је написана н лаким 
стилом, чиме се нисац нарочито и одликује, те ће сваком привред- 
нику бити од користи само, ако је темељно прочита и ако се изло- 
жених у њој савета у свему буде придржавао, јер ће му труд бити 
успехом награђен. 

Привредницима обраћамо пажњу на ову скроз поучну књижицу, 
а писцу изјављујемо своју топлу благодарност. 


Привредник 


18“ 


БЕЛЕШКЕ 


РАЗНО 


0 нашем Јанку. — Италијански ча- 
сопис КМпоуа Каззгегпа ВЊ-ло- 
гта со-Пс(јегсгта, који излази већ 
трећа год. у Флоренцији и у последње 
време скоро редовно доноси краће 
прилоге пз наше пе књижев- 
ности, посветио је у своме 7.—8. броју 
т. г. велики део свога простора не- 
заборављеном нашем књижевнику — 
Јанку Веселиновићу. Госпођица Ум- 
берта Грифини, која уређује одељак 
о српско-хтватској књижевности, сама 


„је превела познату дивну Јанкову 


бајку „Кумову клетву“ (Га тајед- 
лопе де! сотраге), која је на итали- 
јенскоме лепом језику један од нај- 
бољих и најсавеснијих превода са 
нашег на стране језике. Сем кратког 
лепог некролога од стране саме ре- 
дакције, који се свршава речима: 
„Нека буде лака црна земља Јанку 
Веселиновићу“, налази се засебно као 
чланчић кратак преглед живота и 
књижевног рада (и политичких мука) 
Јанкова од Спире Ј. Геруна, који га 
назива „српски Тургењев“. Чак по- 
миње како је „под режимом Владана 


Ђорђевића Јанко био у затвору због 
свога романа „Јунак наших дана“. 
Због своје краткоће овај чланак ће 
мало допринети да италијанска чи- 
талачка публика јасно и правилно 
схвати Јанков значај у нашој књи- 
жевности, и поврх све љубави и сим- 
патија, које писац чланка има за 
Јанка и његов књижевни рад. (Но 
ово и није и не треба да буде никакво 
чудо: та зар ми нисмо имали горих 
примера у самоме Београду, кад изве- 
сни претенциозни књижевни представ- 


ници у јавности о смрти Јанковој нису. 


проговорили или ништа или никако). 

Поред овога у овој је свесци леп 
препев познате песме Ђуре Јакшића; 
Црногорац Црногорки и пре-. 
вод наше женске народне песме: ла 
војка јунаку прстен повра- 
ћала, коју је преводилац класифико- 
вао као „Саптопе роршаге Сгоађфа“! Уз 
то се још налази непотпун преглед 
српских и хрватских часописа. Ми- 
слимо да није нарочито потребно исти- 
цати важност оваквога рада по нас 
Србе, с тога смо ми најискреније за- 
хвални свима оним радницима, који 


РА Ји. . 


17 


1 Ко од писаца или издавача жели да му се дело прикаже у овоме 
листу, међу белешкама или међу рефератима, нека изволи свој спис или своје р 
издање послати уредништву овога листа. 


"а 


“ 
МЕ 


ј БЕЛЕ 


истински и незапнтересовано ма на 
који начин упознају страни свет са 
којом било граном нашега култур- 
нога живота. 


Из земље бесправља и деморализа- 
ције. -– Др. Франко Поточњак, 0 чи- 
јем је раду: Рог1ед! па К]ег|- 
капзаш и НгуабзКкој било оп- 
ширног говора у нашем листу, концем 
прошле године издао је под горњим 
именом другу своју књигу, у којој 
је изнео постанак, узроке и развитак 
борбе своје пи врло малог броја сво- 
јих пријатеља противу корупције, која 
већ толико година — благодарећи 


клерикалима, бечкој камарили, чифут-. 


ским капиталистима пи грофу Куену 
Хедерварију — бесни у овој затуца- 
ној земљи југословенској. У овој сво- 
јој књизи не износи Поточњак више 
своје теоријске погледе на најраз- 
личнија социјална, политичка и ре- 
лигиозна питања, већ се потрудио да 
пред читаоце изнесе сва најразлич- 
нија судска акта, оптужбе против 
њега и пресуде хрватских судова, 
даље своје одбране и одговоре, што 
све најлепше и најизразитије пружа 
верну слику ове страховите назад- 
њачке борбе, коју у Хрватској јоши 
данас води средњевековни свет про- 
тиву модернога са срествима, која су 
равна у историји само грубостима 
птшанске инквизиције. 

„Службени разбојници, вели 
на једном месту Поточњак, у Хрват- 
ској стоје сигурни и заклоњени, шти- 
ћени својим положајем и свом вла- 
шћу, моћи и силом што им је на 
расположењу противу голоруких и 
осамљених. Овај систем може да се 
подржава само злочинима, што их 
чине они, који се налазе на најви- 
шим местима а који су у савезу и 
узајамном помагању са онима, што 


ће њима делевласт и кори- 


НЕ 
|з 


|. 


· Ови пак савезници гори су од 


У и > СУ 78 и“. · ". “~ # и“: 
~ Му Л мит ~ . 


ШКЕ 217 
свакога разбојника што дочекује људе 
у чести и из заседе, јер он за овај 
чин рескира и сам свој живот,“ док 
ови ништа. Књига ова има 400 стра- 
на и стаје 5 круна. Она ће бити је- 
дан од најбољих докумената, из кога 
ће доцнија покољења моћи јасно вИ-_ 
дети: какав је режим у ово време 
владао у Хрватској. 


Основни проблеми философије или 
увод у философију. — Др. Бошко Пе- 
тровић оштампао је засебно из „Школ- 
ског вјесника“ низ својих философ- 
ских радова, који има за задатак да 
послужи почетницима као згодан увод 
у простране области философских на- 
ука. На 124 стране писац је говорио 
о одношају философије према другим 
наукама, о философској пропедевтици, 
о општим философским дисциплинама 
(теорији сазнања, метафизици, онто- 
логији, космологији) и специјалним 
философским дисциплинама (филосо- 
фији о религији, етици, проблему сло- 
бодне воље, социологији, философији 
историје, философији права, педаго- 
гици и историји философије). На овако 


малом простору писац је додирнуо 
све могуће проблеме, који спадају у 


ову научну област, али баш због тога 
његова књига и пружа читаоцу само 
оно што би могао и иначе наћи у 
иоле добром лексикону. После сваког 
одељка писац је навео литературу, 
којом се при изради служио а на 
крају се налазе два мала регистра 
наслова и предмета и имена. Књизи 
овој цена је 2 круне. 


Докторска дисертација. — Проф. Да- 
нило Катић положио је овога лета 
докторат из природних наука на уни- 
верситету у Хале са тезом: Ве!гаг 
хгигКеппбл15 дег ВИ дипг дез 
гобеп Кагђза ог 5 (Ап ћосуап) 
јп уекеба уеп Огсапеп дег 
Рћапегогашеп. На 83 стране из- 
нео је писац своја сопствена испити- 


278 


вања као и раније научне ресултате 
из ове области те ће стручњаци у 
њој вероватно наћи и нових научних 
ресултата, до којих је он марљивим 
радом дошао. 


Историја философије. — Др. Ото Си- 
бер штампао је ове године у Ланген- 
салци (Немачка): Еп Кштег Ађт55 дет 
саезећјсћје дЧег Рћ озорћје, 
којој је главна сврха да укратко, ја- 
сно и разговетно пружи читаоцима 
„оно што сваки образован човек мора 
знати из историје философије“. После 
кратког излагања о задатку и методи 
историје философије, литератури, по- 
четку и подели ове науке писац је 
приступио врло збијеном и јасном из- 
лагтању философских школа и система 
У првом главном одељку: грчка 
и римска философија говори о 
свима грчким философима од Анак- 
сагоре па до неоплатонаца, истичући 
свуда и проблеме, којима су се по- 
једини бавили и начин на који су 
ове решавали. Други главни део обу- 
хвата хришћанску средњевеков- 
ну философију (патристика, схо- 
ластичари и прелаз преко хуманизма 
и природних наука новијој филосо- 
фији). Трећи главни део: новија фи- 
лософија до почетка 19. столећа 
почиње са Баконом Веруламским а 
завршује са Хегеловом философијом 
(Картезијус, Спиноза, Хобес, Локе- 
Лајбниц, Кант, Хербарт, Фихте, Шле- 
гел, Шелинг). У четвртом главном 
одељку: филосифија после смрти 
Хегелове историјски пропраћа фи- 
лософску мисао и њене носиоце и 
представнике од Штрауса и Лудвика 
Фајербаха до данас. На крају се на- 
лази леп речник најважнијих фило- 
софских израза и термина као и ре- 
гистар имена. 


Књига Сибертова је израђена мар 
љиво и врло прегледно, тако да своме 


Па рај сва. 16.715 Њ АН Ра и 


5 Уве ке ~ 
К мр: РО ићи К 


ДЕЛО 


постављеном циљу потпуно одговара. 
Он је успео да све најглавније ствари 
изнесе на 318 страна, стога ми ову 
књигу препоручујемо свима онима 
који се желе упознати са Историјом 
философије а владају немачким јези- 
ком. Нарочито почетницима може врло 
добро послужити као један од најбо- 
љих увода у изучавање Историје фи- 
лософије. У Београду се може добити 
у књижари Цвијановића. 


Споменица „Опште Радничког Дру- 
штва“. -—— На лепој хартији и у при- 
лично укусном издању издало је ово 
друштво своју Споменицу (24. авг. 
1881.—20. јула 1905. год.), у којој је 
изнета историја његова постанка, пра- 
вила о његову задатку, разни рачуни 
и многобројна имена његових најра- 
зличнијих чланова за цело ово време. 
Напред се налазе неколико слика 
оснивача, управног и надзорног од- 
бора и домаћина. Историја друштве- 
нога рада је изнета и сувише приго- 
дно, тако да врло мало одговара пра- 
вој истини. Поред осталога држимо 
да је требало бар поменути и све оне 
многобројне славе и преславе, које 
је друштво за ових двајестак година 
променнло_ као и све своје ниске и 
„високе“ заштитнике. Споменица има 
205 страна и стаје 2 дин. 


Ар. В. Суботић, — трп предавања 
(1 судска психијатрија — ПО прогре- 
сивна парализа -— Ш Русаље). Бео- 


град, Држ. Штамп. 1905., 80, стр. 100 
и 4 слике (читано на [ конгресу срп- 


ских лекара и природњака). 

Ђорђе Мелентијевић, — Два преда- 
вања: [ Угрони апт у Грљишту и 
голт у Леновцу. П Новине за геоло- 
гију Вршке Чуке. Београд, Државна 
Штамп, 1905., 80, стр. 11 (читано на 
Т конгресу српских лекара и природ- 
њака). 


БЕЛЕШКЕ 


Доктор Савићевић, Венеричне болести. 
— Кратке белешке о познавању, ле- 
чењу, последицама и предохрани. Бе- 
оград, 1905., 160, стр. 80. Цена 1 дин. 


Годишњак Главнога Савеза Срп. Зем- 
љорадничких Задруга за 1904. годину. 
— Садржај: 1. Дневни ред Х. кон- 
греса. 2. Извештај управног одбора 
Главног Савеза о пословању његову 
и о пословању Земљор. Задруга у 
1904—5. г. 3. Стање земљ. задруга 
на крају 1904. г. 4. Дневни ред У! 
ред. скупштине Земаљ. Савеза Земљ. 
Задруга. 5. Извештај управног одбо- 
ра Земаљског Савеза о пословању 
његову од 1. јула 1904. г. 6. Изве- 
штај надзорног одбора Земаљ. Саве- 
за о пословању његову од 1. јула 
1904. г. до 30. јуна 1905. г. 7. Годи- 
шњи рачун Земаљ. Савеза на дан 
30. јуна 1905. г. 8. Одлуке 1—1%Х кон- 
греса. — Држ. Штамп. 1905. 


Из позоришта. — Народно позориште 
је отпочело, после дуже паузе, свој 
рад са једном од најбољих наших дру- 
штвеннх драма из живота Срба са 
далматинског приморја — већ добро 
познатим „Еквиноцијом“. Према по- 
четку изгледа да ће репертоар бити 
добар, бар бољи од лањскога. Од но- 
вих комада Позоришна је управа до 
сада изнела већ два: Наду од Хер- 
мана Хејерманса и Кнегињу од Баг- 
дада од Александра Диме Сина. 


Нада је једна социјална драма раг 
ехсеПепсе. У њој је писац на умет- 
нички начин изнео суштнну данаш- 
њега социјалнога питања: сукоб из- 
међу рада и капитала. Сам је комад 
преимућствено дескриптивног карак- 
тера: веран опис представника да- 
нашње владајуће класе са тенденци- 
јом модернога капитализма и свима 
свирепостима, која је он стању да 
изврши на путу свога развитка, уз 
припомоћ свега што му стоји на ра- 


! 
279 


| 


сположењу у данашњој држави — 
с једне стране; и исто тако тачан опис 
беде раднога народа, који под ути- 
цајем социјалистичких теорија и аги- 
тације почиње да се буди и подиже 
на свима местима земљине кугле, па 
чак и на морским лађама — с друге 


стране. 


Кнегиња од Багдада — од Диме Си- 
на је породична драма са пуно ро- 


· мантизма и неприродности, којима се 


тежило да се изазове ефекат код бла-~ 
зирање париске публике. И ми се чу- 
димо поред добре Госпође с каме- 
лијама, зашто је ова ствар и уно- 
ношена у репортоар. 


Мало позориште. — Госп. Мих. Сре- 
теновић, учитељ, у жељи да деци из 
основне школе пружи забаве, која од- 
говара њиховом добу иу исто време 
наставу, нарочито из Српске истори- 
је, учини разумљивијом и примамљи- 
вијом, дошао је на лепу мисао да 0- 
снује „Мало позориште“, у коме ће 
се давати комади што стоје у вези 
са наставним програмом за основну 
школу. Благодарећи добром пријему 
ове замисли и сарадњи неких струч- 
њака, она је већ и у дело приведена 
тако да ће око половине октобра би- 
ти већ свечано отварање „Малога по- 
зоришта“, у коме ће играти мали 
глумци — ђаци, међу којима ће бити 
и сталних малих глумаца. Због чега 
ће ова установа бити као једна при- 
препремна школа млађима, доцнијим 
глумцима за народно позориште. Ма- 
ло позориште ће имати свој мали по- 
зоришни оркестар и мали певачки 
хор а преставе ће давати четвртком и 
недељом по подне у згради старе 60- 
гословије. 


Овој лепој просветној установи, ко- 
ја има за задатак да духовно подиже 
наш школски подмладак, желимо сва- 
ког успеха, 


280 4 


Босанска Вила, — ор. 13/14 и 15. 
„Босанска Вила“ почела је опет ре- 
довно излазити. То ће обрадовати 
сваког српског родољуба, јер је „Бос. 
Вила“ једини српски лист у потла- 
ченој Босни, у коју, осим тога, тако 
тешко улази свака боља српска књи- 
га. Надамо се да ће претплатници од 
сад бити пажљивији према њој. Горе 


Ни И ибн а нв ДЕ занеми нањо 


ДЕЛО 


Николе Јанковића, Саве Вулетића и 
Тадаје Костића, чланак „Српска кул- 
тура у Старој Србији и Маћедонији“ 
од И. Иванића, неколико преведе- 
дених прича и неколико народних 
умотворина. 


Ог. Егапко Рокобпјак, 5ја зто | како _ 
светог — ЕКјека 1905, 89 стр. 52, На 


ову знатну и интересантну брошуру 
гледаћемо да се вратимо. 


поменута три броја уређена су добро. 
У њима имамо неколико песама (три 
од Ј. Поповића), по једна прича од 


Исправка: На стр. 132. јулске свеске Дела од ове год. 
изостављен је знак — (мање) пред бројевима, 5000, 2500, 
50, 25 и 83 као и пред збиром њиховим. 

Пошто та омашка утиче на смисао, моле се читаоци да 
је изволе накнадно исправити. 


Ћитга огпи-меа 


У редакцији Дела може се добити „Дело““ из ранијих го- 
дина како у комплетима од целе године тако и у појединим 
свескама. Цена је: За Србију и то: за прљу, 1894 годину 30 
динара, а за остале године обична цена, 16 динара. За ино- 
странство од 1894 године 40 круна, за остале године 20 круна. 


А за поједине свеске 2 динара. 


Власник и уредник Др. Драгољуб М. Павловић 
(Дубровачка ул. бр. 17.). 


Доситије Обрадовић — Штампарија Аце М. Станојевића (Чика Љубина улица бр. 8) 


ДАЛО 


КЊИГА 36. СЕПТЕМБАР, 1905. год. СВЕСКА 8. 


ПОЕЗИЈА 


СВИТАЊЕ ЉУБАВИ 


Додирнуо ме сан једнога доба далека. 

По младој, пролетњој земљи још незнано откуд пала 
Светлост белог расвитка што се лепршат стала, 

Кб поглед ока мила од туге влажна и мека. 


Закриљују је тихо маглице танке, сјајне, 

Ко паучине свилне измеђ небних сводова. 
Ваздух мирише топлим, дубоким уздахом снова, 
Земља дише душом чежње болне, вапајне. 


Милују сенке земљу меки, чаробни крили 
Док магле с висине машу бесциљног свога лета, 
Ко љубав спокојно тонућ у ништа, преко света, 


Да преко пустоши њине Дан закрвављен мили — 
И, кб да ме задишу кроз њих дуси згаснулих глоба, 
Додирнуо ме сан блажена једног доба. 


СУКОБИ И ИЗМИРЕЊЕ 


Милану Беговићу 


Не замери ми, драга, што се ја бавим 

У крајевима душе за тебе страним. 

Не мислим да тим ја препреке измеђ нас правим, 
Нити да чедност твоју хоћу ја тим да раним. 

Дело, књ. 36. 19 


290 


ДУО 


Сви смо ми, сваки за сваког питање тајно, 
На истом путу живота путници разни. 
Најближи што су, далеко су бескрајно 

Кб сводови неба, што дању изгледају празни. 


Светлост душе ко светило дана открива 
Безбројне стазе, видике безбројне 

Али у сумраку, гле, много се у једно слива 
У млазевима светлости звездане, опојне. 


Тако на душе силази слатки сутон. 

Што простором, што телом далеко изгледа 
Ближи светлуцај чежње. Као што Плутон 
Све чара у царству сна и сјаја бледа. 


Не тужи ме, кад знаш да љубав твоја, 

И моја према теби кроз душу, и тело 
Оплеменила ми да каже, ко некад: „Моја 
Ти си, мој Бог и небо цело!“ 


Тако сад: „ЈБубављу, ја теби припадам само“. 
Јер измеђ наших тела душа је сплела 
Невидљиве, безбројне везе, ми знамо, 
Некидљиве је везе разапела, — 


Ко сребрни конци тајанствених звезда, 
Што неба сном преплићу земни мир. 

Од звездана паперја градимо себи гнезда, 
Где душа спи док тело светкује пир. 


И не бој се од мене невере вражје. 

Да пољубац други није сладак ко први 
Говоре, знам, ал на то ја кажем: Лаж је! 
Заблуда пусто узрујање крви. 


Ал ко у души подиже природи храм, 
Том груба страст постаје извор вере 

У њему се мире Танхајзер и Волфрам. 
Светињом реси се жуд, што не зна мере. 


СУКОБИ И ИЗМИРЕЊЕ 291 


Остај ми увек жеља кутија млада. 
Последњи пољуб, да, најслађи он је за ме, 
Од њега једино слађа ми је нада 

На онај "што се смеши још кб из таме. 


У теби за ме увек имаде тајне. 
Простака жеђ је, која се засићава 

Уз пут на многом бунару, јера тај не 
Слути каква је сладост извора права, 


Ни дал где неће наић да мутљаг пије. 
Ал ти си за ме вода извора чиста, 

У чијој се дубини тајанствено крије, 
Ко Јордан-вода што крштава Христа. 


Кедан сам, џа те пијем страсно, с грчем, 

Све ме дубине тајна више привлачи, 

Мислећ кад извор ма до дна посрчем — 

Ил наћ' ћу ил усахнут за небом, што у њем зрачи. 


Свет. Стефановић 


19 


ГЛЕДАЈУЋИ ХАМЛЕТА 


СИМО МАТАВУЉ 


Управа нашег народног позоришта, на прагу банкроства, 
позва у помоћ Салвинија, који је онда „гостовао“ у Бечу, или 
Пешти. Славни глумац пристаде, јер и намеран беше на Исток. 
Уговорише, да он са својом дружином прикаже: Хамлета, 
Припитомљену Злоћу, Ромеа и Јулију, Отела, за че- 
тири вечера, засопце, за десетак тисућа динара. Управа по- 
плави престоницу правом американском рекламом, а уг то, удари 
неверовне цене местима, особито ложама. Како уз то ни 2% 
наше публике не разуме Дантеов језик, свакако и то припоможе 
те се за један дан разграбише сва места за све четири пред- 
ставе, много пре доласка талијанске трупе, а нашој управи пре- 
тече бар онолико, колико ће дати Салвинију. 

Од нас шесторице самаца, што се храњасмо код Два Га- 
врана, четворица се обезбедише за места, а наш Чича и ја, 
(устаоци какве нас је Бог дао), једва стигосмо да узмемо два 
скромна седишта за две последње представе, а прегорели би- 
смо све три за Хамлета! Ја сам кривио свакога више него 
ли себе, као што ми је у ћуди, а наш игуман, (звасмо га и 
тако), као свашта и увек, окрену то у шалу, давши јој ми- 
стички зачин, јер је то њему било у крви. Вели: Е 

— Не може се, синовче, против судбине! Она се у свашта 
меша, па хоће, ето, понекад и ситницама да подвали! Али то 
је кад се површно гледа и схвата, а, у истини, нити има сит- 
ница, ни подвала, него сваки догађај има своју знатност, и сви 
су у некој вези међу собом, те је најбоље веровати да је нај- 
боље оно што наиђе на човека, и да би све друкчије било горе! 


ГЛЕДАЈУЋИ ХАМЛЕТА 998 


Бата добаци: 

— По томе, може бити, да ћете вас двојица избећи какву 
катастрофу првог вечера у позоришту, — ко зна: пожар, или 
какав атентат, или трус! 

Чичу обузе онај његов јединствени смех, због кога смо ми 
прекидали јело, због кога непознати не могаху га никада за- 
боравити, — смех који је често наводио људе удаљене да се 
смеју, као луди, не знајући зашто! Зажмури и збрчка образ, 
па се за неколико само тресе, па почне грохотати, најпре на 
размак, после чешће, докле се грохот не заврне у дуг сврдао. 
Заиста је штета што га таког не ухвати какав мајстор вајар, 
па да се не оличи: „Смех!“ 

Онога дана кад ће бити прва талијанска представа, за 
ручком, Чича беше мрзовољан, те узалуд другови за столом 
покушаваху да га надраже. Тужио се да му није добро, и баш 
кад се крену на спавање, уђе нама двојици добро познати момак 
Мике Протића, нашега амфитриона и мецене и предаде Чичи 
две хартије. Једна беше неки смртни оглас, који он прелети 
очима и остави на столу; друга беше писамце, које отвори и 
узе читати. У црну оквиру писаше, да је напрасно преминула 
нека Станија, у 86-тој години, а међу многобројним „ожалошће- 
ним“ беше пи име Мике Протића. Чича рече момку: 

— Добро. Нема одговора. Поздрави господина и госпођу! 
Реци, да им захваљујемо и изражавамо сажаљење. А већ ми 
ћемо се с њима видети до ноћи! 

Даде ми писамце, а задржа у кошуљици неку жуту це- 
дуљу. Рече ми: „Можеш читати на глас!“ Прочитах: 

„Драги Чича! Ево, као што видиш, задеси ме ненадна 
жалост. Синоћ напрасно баба Станија отиде на други свет и 
тиме спречи мене и моје да гледамо Хамлета, а учини, да ме 
ти и синовац можете заменити, што, мислим, неће вам тешко 
бити. Тако се и овом приликом потврди стара реч: „Није коме 
је намењено, него коме је суђено!“ Потврђују се и твоја ваздашња 
умовања о тајној вези догађаја, о загонетним путевима судбине 
итд. — Прилажем ти улазницу за „пањегу“, како вас двојица 
зовете ложу. — Свакако баба је заслужила, да јој обојица од 
срца кликнете: вечна јој памет!“ 

Брадати обешењак Бата започе испод гласа велико „вје- 
чнаја“, али се Чича не придружи, него оста мало замишљен и 
као мало најежен, па устаде рекавши: 


294 Д Е-ИО 


— Вечера у седам! Полазак у седам и три четврти! Го- 
стију јок! | 

— Слушајус, слатки мој Чича! И одсада у свему ћу те 
боље слушати, јер видим да те у наступима шале надахњују 
више силе! 


Десетак минута пре почетка, уђосмо нас двојица у нашу 
пањегу, у партеру. Заблештише нам очи од пламенова, уни- 
форма, брошева и минђуша, од беласања кошуља у оквирима 
црних преника и фракова, од тепелука, а највише од разголи- 
ћених женских груди, вратова и мишица. Позориште беше дупком 
пуно. И у партеру беше доста фракова и деколтажа, — нешто 
у нас дотле невиђено. Музика свираше, али је загушивао жагор 
и врдање на све стране, а у нашој близини највише. Наше две 
главе, над црним, до грла закопчаним капутима, привукоше 
одмах батерије догледа, те као да слушасмо узвике: — „Гледај, 
молим те, ко је у ложи! Од куд они ту!;г 

Пошто се прилагодисмо, започех: 

— Ово је, Чича, као у сред Беча! Да ово посматра неки 
туђинац помислио би, е су све милиунари око њега! 

— Ја, а оно све сами чиновник, све сама пуста меница! 
Јао јада, за дуго ли ће се помињати Салвини, не само ради 
његове уметности. 

У тај мах у ложи до наше, с леве стране, где је и дотле 
била највећа граја, настаде такав жагор, смех и вардања, да 
привуче пажњу готово целе публике. Нагох се мало. Спреда 
сеђаху три женске, а за њима стојало је ваљда десет кавалира. 
Од те три женске, она најближа мени, беше млада, у средини 
беше нека зрелија, јунонских облика, а на крају, баба нека, у 
српској ношњи, под тепелуком. Млада госпођа не само што 
беше душа тога скупа, него у томе маху и предмет опште 
пажње; јер неверовном гипгошћу мрдаше, полегаше, превијаше 
се, окреташе се, изврћаше главу, удараше мушкарце лепезом, 
даваше знакове рукама, а уз то сипаше ли речи, сипаше, и српски 
и француски и немачки и талијански, питаше одговараше; ба- 
цаше досетке. Беше у мавеној дубоко исеченој хаљини, са ди- 
јадемом у црвеној, по свој прилици обојеној коси, коју је из- 
дигла на темену као стожић сена! Мука ме хваташе гледајући 
онолику потрошњу животне снаге у неверовној акробатији, за 
коју нико, ни за тренутак, није могао поверовати да је при- 


ГЛЕДАЈУЋИ ХАМЛЕТА Е 295 


родни израз темперамента, или тренутног расположења! Има- 
ђаше превелике очи (од природе велике, а привидно увећане 
коксом), сатинирану кожу, прерумене усне, (дабоме, бељено и 
и црвењено), али јој у оноликој вардањи не могох ухватити 
право обличје. Иза ње укрштаваше се прави ватромет поли- 
глотеких изрека — беху махом наши фићфирићи, Парижани, 
будући наши државници. Свима очи севаху од роздражене по- 
хотљивости, а тај исти израз опазих у других у оближњим ло- 
жама и доле у партеру. Окретох се-ка моме Чичи, атом он 
се нагао и бленуо у њу. Гурнух га и запитах : 

— Бога ти, ко је ово чудог 

Он слегну раменима и диже обрве и рече: 

— Не знам! Шмизла нека! 

Па заврти главом и додаде: 

— Али шмизла... 

Не мога даље. Образи му се збрчкаше, обузе их црвенило 
и настаде трептање целог тела, Узалуд грешни Чича стискаше 
и шираше песнице, заори се, неодољиви, силни, управо бесни 
грохот, као млаз воде која је на ниже јурнула. То привуче 
пажњу на нашу страну. Ја се повукох у угао, Чича је задуго 
„сврдлао“ и изазвао веселост надалеко, те неко поче ташшати. 

Одједном завлада тишина, јер уђе двор. Посетиоци из су- 
сества почеше тихо излазити и кроз шапат јасно чух поздрав: 

— О рвоар, мадам Младеновић! 

А, дакле, то беше жена нашег младог посланика при ба- 
глајском двору, — она пређашња додолица, коју сам добро за- 
памтио као шипарицу! А који би је ђаво сад познао, након пет, 
шест година! Али како се по јутру познаје дан, тако се могло 
онда слутити, да ће се из оне бубице развити овакав лептир!.. 
нагох се поново, да је уочим, али беше ми окренута леђима, 
разговараше са гошћом. Баба са бисерним тепелуком, пергамен- 
ског лица, сеђаше озбиљна, укрућена, готово јерархична израза, 
као да очекује почетак каква верског обреда. Кога ће ђавола 
она на талијанској представи Хамлета! И готово у свакој ложи, 
поред модерних деколтованих дама, беше по једна така матрона, 
у старовремској ношњи, са истоветним изразом, — махом остаци 
пређашњег женског нараштаја који је девовао у време кнеза 
Мијајла, од кога потекоше данашње вијоглаве! Каква разлика 
за четрдесет година! Иза бабе у сусеству, стојаше Младеновић, 
бухав, шкрофлав, млитава и сетна погледа, иначе најбоља душа. 


« 


296 ДРЕ ЕТО 


Беше ли узео додолу из љубави; или ради имањаг или због 
једне и друге ствари; По свој прилици, и једно и друго, али, 
ни по којој прилици, она не пође за њега са мало наклоњено- 
сти. Доста их је било погледати једно поред другога, да човек 
посумња о томе, а већ њена раскалашеност и дрскост са туђим 
људима, а пред његовим очима, показиваху, да га и не поштуја... 

Познадох је, рекох, као девојче од тринаест четрнаест го- 
дина, кад су је звали мамзел Николић. Беше то приликом неке 
родбинске јој свадбе, а била је с оцем и са гувернантком, Ин- 
глескињом. За десет минута мамзелка је умела показати, да 
говори четири језика, да уме флертовати и добацивати двосми- 
слене досетке! Отац јој, удовац а без друге деце, богат трговац, 
већ изван послова, једва писмен, позираше префињена и раз- 
мажена господина, кога већ мало што може занимати, сем ње- 
гове јединице и његова здравља, те нас заглуши причајући 
нам цео развитак њеног васпитања и образовања поред четири 
учитељице, од четири народности, које су се смењивале сваке 
четири године, — затим нам подробно исприча његово консул- 
товање најчувенијих факултетских професора по Јевропи! Не 
прође много времена, Николић умре, а мамзелку склонише код 
родбине, где даде повода пикатним причама и најпосле постаде 
Мадам Младеновић и као така, представница српског женског 
света међу дипломацијом и при балгајском двору!.. 

У сред дубоке тишине завеса се лагано поче дизати. На 
глумишту се појавише Фрања и Бернардо, не баш лични момци, 
али кад заромонише прве речи драме, слатке речи њихова је- 
"вика : „Ки е:“ — „Ди ми ки ту сеј г Ферма ти!“ обузе ме милина. 
Многи отворише књижице, доиста немачке и француске преводе. 
Тада добро уочих дипломаткињу, која се пуним лицем окрену 
на моју страну. Утисак беше готово немио. Под округластим 
образима канда се скриваху протегљаста коштана грађа и јаке 
јабучице, што је чинило, да се у исти мах виде два обличја; 
превелике јој очи са подвлакама и омашћеним обрвама, гледаху 
круто и хладно. У целини беше нешто налик на неку студију 


анђелске главе, студију каква нервозна, раздражена уметника, 


коме су под притисцима, устрептале руке излазиле круте линије, 
те је од трзања, нагла заустављања и љутита повлачења, не- 
хотице израдио место анђелског демонски лик! Уз то беше тако 
мирна, као да је свака честица њеног тела била у савршеном 


ГЛЕДАЈУЋИ ХАМЛЕТА 997 


покоју, али, у исти мах, као да беше припремна на надчовечији, 
тигарски скок!.. 


Уђоше Хорације и Марцело и започе онај језовити раз- 
говор о утварама и привиђењима. Мој Чича знађаше на изуст 
Хамлета, те хваташе звучније талијанске речи, понављаше ша- 
патом, погађајући им значење. А кад се приказа дух оца Хамле- 
това и Хорације рече: „Обузима ме чудо, страх“, то су тачно биле 
моје речи, које су означавале моје душевно стање, између де- 
монскога струјања у близини и језивих виђења великога пе- 
сника! Стадох цептети слушајући у најблажем језику страхо- 
вити приче: | 

Кб трун је то, да збуни умни вид! 
У моћног Рима слави највишој, 
уочи пада силног Јулија, 
опусте гробље, — мрци нагоше 

. опстењујућ у покровима, Рим, 


па звезде пламна репа, крваве, 
у сунцу чини; месец влажни 
помрча... 


Уђоше: краљ, краљица, Хамлет, Полоније, Лаерте, Волти- 
манд, Корнелије, властела, пратња. Разуме се, да се сви погледи 
одмах наперише на Хамлета. Моја сусетка страсно узвикну: 

— Пло! Стађо! Сће ђеПо! Оћ, сће ђЂеПо! 

Усне и руке јој дрхтаху, а образи се зажарише. Кад пре- 
даде доглед другарици, онда је тек видех, — видех Афродиту, 
у тренутку највишег чезнућа, кад хоће да се преда душом и 
телом! Настаде чудна појава. И Чича и ја и остали са страна 
и оздо осетисмо зрачење похоте и тргосмо са, па правцем муња 
Афродитиних очију, скренусмо наше на глумиште, на стасита, 
млада, ванредно лепа човека, у црну спутану оделу, са плавом 
косом до рамена ! Обузеше ме два силна осећања, а доиста и Чичу 
и остале мушкарце у околини: завист према лепом глумцу и 
жеља предати се ропски томе демону женском. Чича махну 
главом. 


— Браво! викну она и запљаска рукама. Викну таким 
страсним гласом, да се тргоше и публика и глумци и да свак ра- 
зумеде право значење једине речи. Стадоше је ућуткавати, али 
она понови узвик, само што се другог пута већма осећао пркос, 
него страст. 


298 ДЕЛО 


На краљево питање: — „Ну, сад, синовче, сине Хамлетеј“ 


Хамлет једва видљиво мрдну својим витим телом и одговори 
готово шапатом, али се свакоме учини да му на ухо шапти. 
На друго питање краљево: „Зашто си увек као наоблачен 2“ 
одговори гласно. „Не, господару, одвећ самна сунцу!“ Сва- 
коме се учинило, да је те речи изрекао не може бити простије, 
без икаква наглашавања, а ипак, уверен сам да и они који не 
знађаху талијански, који не знађаху ни текста, разумеше сву 
горку иронију трију речи, толиком уметношћу то исказа Сал- 
вини! То је обећавало неслућено уживање, и дах силне го- 
миле, као једног човека, прекиде се, кад он узе одговарати 
матери: 

Зар чини, госпог... 

Не, драга мајко,... 

ни обичај црнине свечане, 

ни усиљен, ветровит уздисај, “ 

ни очију ми поток неисцрпни, 

ни жалостиво удешени лик, 

ни начин сав што жалост износи 

не каза верноме: то, збиља, чини се 

јер сав тај посао мож се глумити... 


Диже се бура од ташшања и од вике: браво! бис! Дипло- 
маткиња беше се просто помамила, — мени се учини да је са- 
страг задржаваху, да не искочи! Али, поред тога, видех је 
преображену, видех лице божанствене лепоте, озарено љубављу 
и уживањем високе уметности, те онога маха пао би јој пред 
ноге, вапијући за делком милоште! Опазих да се одушевљење 
и осталих дели између великог уметника и чудне жене! Чича, 
блед, узрујан гледаше час Салвинија час њу и као да заусти 
нешто, што заустави, али доиста не онај ружни пређашњи 
израз... 

Драмат се развијао. Од Хамлетових покрета, од севања 
његових очију, од сваке речи његове летијаху електрични та- 
ласи, те су лица бледела, очи водниле, руке мрдале. Мало по мало, 
фикција постајаше јава; мало по мало, нико већ немађаше ни 
вида, ни слуха, ни мисли, ни осећаја за што друго, до за оно 
што се догађало на глумишту; поступно се ништио лични жи- 
вот, на сваком лицу ишчезе онај трајни израз чуства нискости 
и јада живота, а свако сијну и пролешша се од унутрашње 
необичне топлине и светлости; и све што даље, велика глума 
све већма личаше на свету службу, у којој се народ причеш- 


ГЛЕДАЈУЋИ ХАМЛЕТА | 299 


ћиваше телом и крвљу Шекспировом! Младу жену беше обу- 
зело смртно бледило; очи јој беху пуне суза; њена мирноћа 
већма слућаше на устук, него ли на скок. Просто беше дивна. 
Тако сврши први чин. Излетех напоље, да дахнем и да по- 
пушим цигарету. Чича изиде за мном. Обојица бесмо ломни, 
ја свакако више, издржавајући две драме! Дуго смо анализо- 
вали наше утиске и сложисмо се, да први пут гледамо Хам- 
лета, каква смо слутили. О младој жени, такође након дуга. 
разлагања, закључисмо, да је производ колико дегенерације, 
толико и васпитања и снобизма. У главном, и остала четири 
чина протекоше слично. Ја сам отишао кући носећи дубоко у 
души Хамлета, а у машти младу жену, и од тада остадоше ми 
у памети обе успомене нераздвојне. 


Након годину, или нешто више, Мадам Младеновић од- 
беже од мужа са неким младим човеком из нашега посланства 
у Баглају. Догађај није изазвао у престоници велико изнена- 
ђење, али се свак чудио, прво, зашто побеже кад је чинила и 
могла чинити што је хтела поред мужа: друго, зашто изабра 
човека, који у свему и по свему, беше осредњи, те се није могло 
претпоставити да га је заволела. Значи, да је поступак био им- 
пулсивпа створа, подстрекнута пркосом. То се наскоро доказало 
јер је отпустила јарана, те без њега проћерда готово све своје 
знатно имање... 

Врати се у завичај под својим девојачким именом, са пре- 
осталим називом мадам, Мте Николић и ступи на позорницу 
као певачица. Тим постаде добротворка нашег народног позо- 
ришта, које поново беше на прагу банкроства, а од њеног де- 
битовања, биваше дупком пуно. Лепо је певала, али не успе да 
стече признање да је особит таленат као што беше сама уве- 
рена и као што увераваху неки јој поклоници. Кад год сам је 
гледао и слушао на истоме месту, са кога је велики уметник 
и њу онако силно потресао, нисам се могао доста начудити 
чудној „игри судбине“. Да ли се није поред пркоса родбини и 
урођеног каботинског темперамента, збиља онда зачела истинска 
љубав према позоришној уметности: Како му драго, не прође 
много, наша јој публика постаде антипатична, а ова јој врати 
мило за драго, те нова глумица побеже у свет! 

Заборависмо је све до скоро, кад новине јевише да је 


300 ДЕЛО 


умрла у бечкој болници, у највећој беди. Тада се, на брзу руку, 
из огромног складишта српског сентиментализма, изнесоше све 
оне дирљиве фразе и њима се напунише стубови већине наших 
листова, те се не зна ко се већма морао стидети или „незаслу- 
жена зла судбина која је пратила иглаве дошла велику умет- 
ницу“, или „наша незахвална публика која не уме по заслузи 
ценити своје велике таленте.“ 

Тада се чича озбиљно наљути и викну: 

— Идите... са шмизлом! 

А како ли се чича тресао, кад после неколико дана, изађе 
„покојничина“ изјава да је жива и здрава, да је имовно обев- 
беђена, да се нада сјајној будућности као уметница. 

Тада бацих на хартију ово бележака, међу којима има 
свачега, те их назвах по успомени која ми је најглавнија, на 
коју ме подсећа име те жене. 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 


(СВРШЕТАК) 


М 


Докле конгрегације напредоваху, захваљујући злоупотреби 
слободе наставе, што је санкционисана Фалуовим законом, дотле 
се француске народне школе упињаху, да бар очувају завјет 
Велике Револуције. И ако тај напор, по изгледу бијаше узалудан, 
ипак се је испољавао у заједничком појму прогреса. Сваким 
даном, Наука, све више и више потискиваше догму; а демо- 
кратске идеје захваћаху све веће и веће таласе француског 
друштва. 

Римска Црква је слутила да ће ти таласи захватити цијелу 
Француску и бојаше се да се не пренесу на цјелокупни терен 
њене „државе“. 

Године 1864., 8. децембра излети из Ватикана једна папска 
прокламација Опапба спга, која уздрма цио цивилозовани 
свијет. У њојзи папа Пије 1Х. изли своју немоћну срџбу на 
науку, на прогрес, на народе и владе, које не поштују и не 
потпомажу католичку вјеру. Стил те прокламације је тако же- 
сток, да је превазишао папске анатеме и из средовјечних була. 

Прокламација се састојала од два дијела, енциклике, у 
чистом смислу ријечи, и силабуса (5уПађиг — садржај). 

У првом дијелу прокламације, енциклици, папа излаже мо- 
тиве, који су изазвали прокламацију и износи, у главном, мо- 
дерне доктрине, на које хоће да баци анатему. А у другом 
дијелу су набројене све пропозиције, које се анатемишу. Си- 


302 ДЕЛО 


лабус је раздијељен на десет секција, састављених од 80 
чланака, кому је дат наслов: Главне заблуде нашег доба. 
А те „заблуде“ нијесу ништа друго, до ли научне, философске 
и модерне идеје, које пријете плутократизму Римске Цркве и 
њезином деспотизму. Између осталих пропозиција, у том не- 
моћном и дрском ферману се анатемишу све вјере, осим римо- 
католичке; и захтјева се од сваке државе, да римо-католичка 
вјера, буде државна вјера. Ту, папа осуђује сваку теорију, која 
се противи старој теократској теорији, по којој треба употре- 
бити силу против свакога, који није католик. Осуђује се тако 
исто, слободно исказивање мисли и слобода штампе, као и су- 
веренство народа у његовим властитим пословима. Уједно се 
осуђују сви они, који мисле и приповиједају, да Римској Цркви 
није дата власт од Бога, и да не смије да употребљава и тје- 
лесну казну за „јеретике“. 

Не заборавимо да нас од ове прокламације Римске Цркве 
одваја само 50 година! 

Силабусом је Римска Црква дала себи најзначајнију и 
најбољу свједоџбу о својој суштини, наказном и демонском духу. 
Сваки прогрес, свака цивилизација је у њему осуђена. Пошљедња 
пропозиција: у Силабусу, коју анатемише папа, јасно показује 
уображени фанатизам папизма, који неће ни братство, ни слогу 
међу самим хришћанима, као што анатемише и модерну идеју 
хуманитета. 

Од овог часа, јаз међу папизмом и модерним свијетом по- 
стаде још већи. 


М] 


Другу Царевину (1852.—1870. дочека Римска Црква у 
Француској с особитим весељем. Али моћ Скупштине од које 
тињаше идеја Велике Револуције, учини да се та радост Римске 
Цркве не испољи у оном степену, у коме се она надала. Борба 
против конгрегација. се настави, борба, у којој је Римска Црква 
тражила и проналазила нове подземне путове, да постигне. 
побједни вијенац. 


1 Пропозиција, коју анатемише у Силабусу, гласи: „Римски понтифе 
може и треба да се измири и удружи са прогресом, либерализмом и модер- 
ном цивилизацијом“. 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 303 


Падом Друге Царевине, та борба постаде бурнија и од- 
лучнија, нарочито, од године 1879. када Република доби вје- 
штије и слободоумније своје крманоше. Под њиховом управом 
настаје и касапљење Фалуовог закона. 

Шеснаестог марта 1879. Жил Фери, министар просвјете, 
предложи Парламенту један закон, с погледом на слободу више 
наставе. У овом закону се налазаше знаменити чланак УП: 
„Никоме није дозвољено да учествује или да управља неким 
заводом, ма које врсте, ако припада неауторизованој религиозној 
конгрегацији. Овај пројекат би усвојен од Скупштине, али год. 
1880. пропаде у Сенату. 

Нужност оваког закона је била неоспорна, јер конгрегације 
умножаваху нагло своје заводе и увећаваху број својих чланова. 


Но и ако тај закон не могаше да уђе у важност, ппак се 
је настојало, да се стане на пут злоупотребама конгрегацио- 
нистичке наставе. Године 1880. забрањује се бискупима, да буду 
бирани у Виши Просвјетни Савјет (наредба од 27. фебруара). 
А мало послије, излази наредба (18. марта), којом се испштна 
комисија претвара у чисту свјетовну комисију, искључујући 
абсолутно духовна лица. Тако исто, би поништен закон од 1875, 
по коме су католички университети имали право колације. 

Исте године (16. јуна) се прогласише, да су без икакве 
вриједности, све врсте свједоџаба, осим оних, које потврђују 
прописане стручне студије. 

Годину дана касније, 28. марта 1832., уведе се обавезно 
похађање основне наставе, коме је претходила наредба о бес- 
платном школовању. А као допуна ових реформи, народна се 
школа претвара у чисту свјетовну школу (Г есоје Јајдџе), остав- 
љајући црквама, да испуњавају вјерске дужности. Сваки надзор, 
од стране еклезиастика, ма коме култу они припадали, би за- 
брањен у државним народним школама. 


Ове реформе, које се испољише у облику трилогије бес- 
платног и обвезног школовања, као и лаицизирања јавне на- 
ставе, зададоше смртни ударац Фауловом закону. Но само на 
папиру, али не и у самој ствари. 


1 Год. 1878. статистика нам казује, да је било у Француској: 935 ауто- 
ризованих конгрегација, са 3315 завода и 139.593 чланова (мушких и жен- 
ских); —- 235 неауторизованих конгрегација са 986 својих завода и 21.447 
чланова; — 56 језуитских завода са 1339 чланова. 


304 ДЕЛО 


Римска Црква, и онако обилна многобројним средствима, 
упрегну све своје силе, да стане на пут народној школи, ра- 
садници демократских и напредних идеја. Удвостручивши своју 
активност, истодобно изазва и јачу активност од стране о 
Републике. 

Година 1886. даде први закон, искључиво о јавној на- 
стави. Чланком 17. и 18. тог закона, настава се повјерава у свима 
јавним школама, без разлике, само свјетовним лицима. Осим 
тога, би прописано, да ни у једном департману неће моћи бити 
наименован нико за учитеља-ицу, ако није свршио свјетовну 
учитељску школу. 

Тим се је законом хтјело да постигне потпуно лаицизи- 
рање јавне наставе, у року од пет година, за мушке основне 
школе. Па шта биг Пет година пролеће, а закон није продро 
ни у половину означених школа. Убитачне пошљедице Фалуова 
закона ометоше тај одважни корак Треће Републике, као што 
не даде ни осталим законима, да уђу у потпуну своју важност. 
Сви напори правих француских патриота не могаху да уроде 
оним и онаким плодом, ког су били заслужили. Јер, након свију 
закона Треће Републике опажа се јачина и функциони- 
сање Фалуовог закона. О) томе писаше Ханри Брисон године 
1902., у своме дјелу о Конгрегацији, овако: „Фалуов закон, 
и у својој суштини и у акцији (еп Таб еб еп асПоп) повраћа у 
важност, у колико дозвољава наша епоха, стару претензију 
Римске Цркве на свјетовну власт. Јер, захваљујући само овоме 
закону, Конгрегација се могла да дочепа, у Држави, ових „ро- 
зоп5 5тајеојуџез“, о којима говораше, у Тулузу, г. Валдек- 
Русо, и без којих не би били у стању непријатељи наших ин- 
ституција, да се упуштају у извјесна подузећа“. 

И заиста, да не бијаше тог судбоносног закона, свршетак 
ХАГ Х-ог вијека би донио много зрелији плод слободног и демо- 
кратског духа Велике Револуције. Он је запријечио природни 
развитак тог духа, чија величина ће се тек онда осјетити, кад 
се њиме надахну сва француска покољења. Лако је уочити 
штетне пошљедице Фалуовог закона, што заустављају ево- 
луцију француског народа и малаксавају акцију многих корисних 
закона Треће Републике. 

И поред тих закона Римска Црква напредоваше, не при- 
знавајући никакву власт на, земљи, да је већа од њезине власти. 
По томе сматраше и све законе „земаљскога царста“ као законе, 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 305 


којима Римска Црква није дужна да се покорава. Језуите као 
елита Римске Цркве бијаху увијек први од својих другова, да, 
манифестују и тај принцип смијелог папизма. Француска ди- 
пломација покуша, да се спасе, бар ових демона, те употријеби 
радикално средство. Год. 1880. 29. марта морадоше Језуите да 
оставе Француску, у року од три мјесеца. 

Због тога, реакција се још више узбуни, и не узимајући 
у обзир, да се број Језуита највише умножио баш за времена 
Треће Републике. Ни четврти септембар, ни неуспјех Мак-Махона, 
не омете ширење Језуита. За вријеме другог царства не бијаше 
их ни хиљаду, а године 1876. њихов број поскочи на 1509. У 
години 1879. број језуитских завода се подвостручи (од 14 на 
27), а број ученика нарасте од 5000 на 9000. 

С тога закон од 1880. био је неизбјежан. Али која корист“ 
У рукама ових бесавјесних људи и сами анђео претвара се у 
нечастивог, а и највећа светиња постаје профанисана, 

Ухвативши се наиме члана 14. закона о асоцијацијама, 
профанисаше корисне намјере, којим је требало народу помоћи. 
И шта би Језуити, бивши прогнани кроз врата, уђоше кроз 
прозоре још у већем броју. Године 1902. њихове чете се удо- 
мише у 40 француских апартмана, да „усреће“ француски народ 
и стварају своја покољења. 

Њиховом помоћи и под њиховом моћном руком, конгре- 
гациона настава у Француској, у пркос свима законима и даље 
напредоваше. Средњи заводи, нарочито, показиваху тај на- 
предак. Тако године 1884. већ бијаше, у Француској, 368 кон- 
грегационистичких средњих школа, у којима је било 51.380 
ученика. А четрнаест година касније, број тих школа нарастао 
од 368 на 438 са 67.648 ученика. Додавши уз то мале семинаре, 
који скоро сасвим изгубише свој еклезиастички циљ, онда број 
конгрегационистичких ученика достиже цифру од 91.140; из чега 
излази, да само средњи заводи конгрегације, у четрнаест година, 
а за вријеме Треће Републике достигоше двоструки број. 

Но није то све. Уз то треба урачунати и приправне кур- 
сове, што их држи конгрегација при државним школама. А још 
кад се узме у обзир, да су горњи бројеви, бројеви њихове ста- 
тистике, колике тек морају бити реалне цифре француске омла- 
дине, што се трује, у средњим заводима, језуитском наставом! 
Џа и кад не би се освртали на ове примједбе, довољна нам је 
горња чињеница, да нам докаже рапидни напредак римске 

Дело, књ. 836. 20 


306 : ДЕЛО 


пропаганде на штету Француске Републике и на штету њези- 
ног народа. Римска Црква се ни мало не устручава, да изи- 
грава најкорисније законе Треће Републике, којима се стаје 
на пут злоупотребљеној власти одвратног папизма, чији је уби- 
тачни циљ довољно познат. И због кога, сви религиозни редови 
Римске Цркве су задахнути језуитском политиком, еванђељем 
ненаситивог папизма. 


И нема ли право Ханри Брисон (данашњи предеједник 
Француске Посланичке Коморе) када прије двије године узвикну: 
„Да ли нијесам имао право, кад рекох, да све пропада: и школ- 
ске мјере, и административна предузећа и финансијски! поку- 
шајиг Бацимо поглед само на ових пошљедних двадесет година, 
па ћемо видјети, да „вијек“ узмиче испред Конгрегија. 

Број манастира се повећао, школске муштерије се умно- 
жиле, а њихово непокретно имање је поскочило од 700 на 1.100 
милиона франака, у најмању руку“. 


УП 


Напредак конгрегације значи назадак Прогреса, назадак 
права човјека и права Народа, кому Велика Револупија даде 
мјесто, које му припада. Напредак конгрегације и њезине школ- 
ске наставе, значи устук томе праву и црне дане будућим по- 
кољењима. Напредак конгрегације значи и пропаст демократ- 
ском систему државе, за који се Република Француска бори, да 
би се могла посве отргнути од убитачнег утицаја Римске Цркве. 

Борба народних школа са конгрегационистичком наставом 
није само дакле значајна са педагошког гледишта, него је зна- 


1 Непокретна имања, која су дошла у руке конгрегација вјештином и 
подмуклим смицалицама језуитске политике, као и џривилегије, у погледу 
пореза, навукле су силно благо конгрегацији. О тим порезним џовласти- 
цама нам прича Ханри Брисон: „Године 1880. бијах већ годину дана, као 
предсједник буџетске комисије. То ми је дало прилику, да се извијестим о 
привилегијама, које уживају конгрегације, било ауторизоване или неаутори- 
зоване. Те привилегије су ишле тако далеко, да се од њих не захтијеваше 
више од 0 17. 5090. гдје су грјешне општине морале да плаћају 1 1. 22. 
Скандалозни процеси, тужна повјерења, тајне комуникације су ми једва 
могле да расвијетле шарлатанска и пљачкашка дјела која, под формом гра- 
ђанских Друштава, закупа на храну ит. д. исисаваху имања, како сиромашних, 
тако и имућнијих породица, у корист недозвољених заједница. 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 307 


чајна и са политичког гледишта. Борба Прогреса са мраком 
захваћа, колико културни, толико и политички терен Француске 
Републике. Културно питање се прелијева у политичко питање, 
од кога зависи будућност Француске Републике, која је одре- 
ђена, да носи лучу цивилизације. Борба, у којој данас Фран- 
цуска грехне, знатно је зауставља на путу њене мисије. Трза- 
вице, што их она преживљава, стварају кризу, друштвену кризу 
француског народа, из које ће Дух Прцгреса, да на пошљетку 
побједоносно изиђе. 

Утицај конгрегационистичке наставе, одуговлачи и погор- 
шава ту кризу, копајући јаз међу француским народом, не би 
ли га раставила у два противничка народа: „Ми смо двије на- 
ције, које скоро немају никаква међусобног стицаја“, рече Лавис, 
професор париског унинерзитета, приликом једне свечаности, 
држане у Великом Амфитеатру на Сорбони (10. марта 1901). Те 
„двије нације“ се испољују у многим, чисто политичким мани- 
фестацијама, у којима клерикализам не узмиче ни од каквих 
средстава. 

Година 1900. остаје пренеражена пред пошљедицама, мрач- 
њачке реакције. Буланжизам, Драјфусова афера, немири по 
улицама, нелојално поступање реакције, испољене у струји кле- 
рикализма, — све то даде повода озбиљним патриотским и на- 
предним духовима, да уоче опасну ситуацију, у којој се нађе 
Прогрес и Република. 

Од године 1877., па до 1900. у 283 године дана, број не- 
потврђених конгрегационистичких завода је нарастао од 14.000 на 
75.000. А број потврђених, који су требали, да мало по мало, 
под законима Треће Републике, ишчезну и уступе мјеста народ- 
ним школама, није стануо, у истом року, већ на мању половицу. 
Од 113.750, остало их је још 54.409. 

Број еклезиастика, мјесто да опада, он се, за вријеме Треће 
Републике, утростручава. Док их је било на почетку ХЛХ-ог 
вијека само 60.000, тај се је број, на крају истога вијека, како 
показује статистика од год. 1900. повећао на 190.000. Добра 
Конгрегације, прије педесет година су вриједила 50 милијона 
франака, а у години 1900-ој износе 1 милијарду франака. 

Политика конгрегације у Француској, као и свугдје прот- 
кана језуитским моралом, употребљава сва могућа средства, да 
достигне циљ Римске Цркве. Софизми се употребљују, да се 
руше закони, а калуђери и сестре свлаче своја одијела и облаче 

20% 


308 ДдЕЉљО 


лаичка, да би се, на тај начин увукли у слободне школе и 
тим начином ширили своју мисију. Једном ријечи, сва средства 
дозвољене и недозвољене једне пропаганде гомилају се у рукама 
реакције. Помоћу бесједа по црквама и ван цркава: пресе“, 
поткупљивања, наставе у школи и изван школе ит. д. њихова 
пропаганда се шири, на велику штету народне еволуције. Про- 
фанишући праву науку Богочовјека, срамотећи прави осјећај 
патриотизма, изврћући чисти значај слободе, братства и једна- 
кости, Римска Црква у Француској, дочекује, и ако у виду 
тобожње жртве, пуна наде и увјерења зору ХХ-ог вијека. 
Република стрекну, хуманим духовима набраше се боре на 
челу, видећи, гдје дух Мрака, хоће наново да замлата својим 
црним крилима. На лицу му је опет маска, у облику човјека, 
коју већ једном скину одважна рука великог Гамбете, пока- 
завши тако демона народне слободе у свој својој голотињи. 
Нова маска реакције, испод које тајна акција куљаше, за- 
брину Републику и њезину владу, на челу које бијаше врсви 


1 Год. 1897. догоди се страшни пожар у Паризу. Мјесеца маја букну 
пламен у великом базару „де Та Спћагње“. Француска се обуче у црно, видјевши 
многобројне жртве тог ужасног случаја. Француска влада, хтијући да задо- 
вољи осјећаје и својих религиозних чланова, одазва се величанственом па- 
растосу, који је даван за покој погинулих жртава у Богородичиној Цркви у 
Паризу. Чланови Сената и Коморе, чланови владе и безбројна множина на- 
рода бијаше ту. Бесједу је држао доминиканац П. Оливие. О томе прича 
Ханри Брисон: „Још чујем, и чути ћу цијелог мог живота овог дрског 
доминиканца, правог насљедника силних страсти, што управљаху при ства- 
рању његовог рода, како расиравља тему своје одвратне бесједе: Жртве ка- 
тастрофе, рече, су погинуле због испаштања наших гријехова. Наши злочини 
то је наше безвјерство! Двадесет година у назад, у 1870—1871, Бог нас је 
казнио поразом. И ми, не само, да нисмо примили ову казну и прихватили је 
као лекцију за у будуће него смо, услијед нове непобожности, установили 
Републику, коју предржавамо већ четврт стољећа! Ми нијесмо осјећали, 
не осјетисмо још да је наш једини спас у подвргнућу народне власти 
под религиозну власт. О тога нас божија казна ево постизава опет, која, 
у ствари није казна, него нови вјесник, што нам га Бог шаље, у својој 
очинској великодушности и бескрајној благости: више од стотину милосрдних 
жена би принесено жртвенику, а учинивши тиме завјет, како би нас већ 
једном Бог окренуо на прави пут, по коме би се повратили, окајујући наше 
гријехе, у крило универзалне цркве, која је апсолутна вла- 
даркасвију друштава!“ Ми се згледасмо сви, наставља Брисон, пуни 
једа или забуне; скадал бијаше достигао свој врхунац, народна побожност 
увријеђена, а народна власт осрамоћена“. 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 309 


ученик славног Гамбете и одлични дипломата Треће Републике. 
То је Валдек-Русо. 

Закон Валдека-Русоа о асоцијацијама и конгрегацијама 
опет скида и дере лажни плашт Римске Цркве. Пред тим за- 
коном, кога посланичка комора одобри 28. јуна 1901., са 313 
гласова против 219, — пред тим законом реакција се нађе у 
узбурканом мору разбијених нада. Њена акција, видећи се за- 
устављена, пада у грозничаво стање, и отима се... хоће да још 
живи... Агонија, у коју је баци Валдек-Русовљев закон још и 
данас траје, а можда ће трајати и до оног часа, док и задња 
варница мрачњачког духа не ишчезне у младој и здравој сфери 
народног Прогреса. 


УШ 


Само на темељу закона о удружењима, конгрегације су 
могле да злоупотребљују своју активност и за вријеме Треће 
Републике. Потреба је, дакле, тражила један потпун закон, који 
би могао доскочити свима смицалипама језуитске политике Рим- 
ске Цркве. Стогодишње искуство је дало доста градива репу- 
бликанским политичарима и искреним патриотама Француске 
Републике. Али, то градиво, будући расцјепкано и разбацано, 
требало је да нађе вјештог мајстора, који ће га методички са- 
брати и вјешто заокружити. Потреба је захтијевала, да се већ 
једном отворе очи и многим честитим елијепцима, како би угле- 
дали црне тачке фаталне реакције. Вријеме је искало, нужност 
је захтјевала човјека-мајстора, који би испунио те услове и који 
би знао да унесе свјетлост у што бројније слојеве загушљивог 
мрака. 

Епоха избаци на површину генијални дух Валдек-Русоа. 

Име овог човјека излети из Парламента још 1883. године, 
када Валдек-Русо, са ријетком проницавошћу, стаде да указује 
на опасне кораке кобне реакције. Као министар Унутрашњих 
Послова, у министарству Жила Фериа, његов предлог елек- 
тризира слојеве француског друштва. Године 1899., 22. јуна би 
повјерено да склопи министарство Валдек Русо. То бијаше тешка 
задаћа, коју на се прими, са искреним пожртвовањем, овај 
славни дипломата и искрени патриота своје домовине. Јер отров 
реакције поче да испољава своје опасно дјејство. Мржња једно- 


310 ДЕЛО 


крвне браће отимаше маха н захваћаше све то више и више 
друштвене слојеве француског народа. Драјфусова афера. про- 
буди ту мржњу, систематичко дјело Римске Цркве. Пламен 
мржње покуља и запријети општим пожаром. 

Активна снага и вјешта рука Валдек-Русоа угаси тај по- 
гибељни пламен. А одмах, након тога, даде се на посао, да 
ишчупа и разгранато корјење, из кога избијаху отровне клице 
те одвратне мржње. 

Предлог Валдек-Русоа, с погледом на опасност, што долази 
из реакционарних подрума, паде у Народну Скупштину, као 
наручен. Дебата се отвори, пуна ватре, пуна љубави и мржње. 
Дискусија настаде и потраја пуне двије године. Побједа би на 
страни Прогреса. Пројекат Валдек-Русоа постаде законом, ког 
изгласа Скупштина и потврди сенат 1 јула 1901. Сјутра дан би 
објелодањен у Официелном Журналу, са потписом пред- 
сједника Лубеа, а под насловом: „Закон о удружењима и Кон- 
грегацијама. 


Пред нама је текст тог закона, који је подијељен на три 
дијела. Прва два дијела обухваћају 13 чланова и баве се уопште 
о асоцијацијама, докле трећи дно је посвећен специјално кон- 
грегацијама и обухваћа осталих осам чланова. 

Да би могли уочити некоје смицалице реакционарне поли- 
тике, изнијећемо поједине чланове, које се јасно испољују, као 
вјеште доскочице тим смицалицама. 


„Ма које удружење, вели члан 3., које је установљено не- 
допуштеним путем, те које је противно закону, добрим обичајима 
или које има циљ, да штети неприкосновености (а | пместце) 
националног земљишта и републиканском облику владавине, 
таково друштво сматраће се као посве ништавно и без икаквог 
значаја.“ 

„У случају поништења, споменутог у члану 3. распуст 
удружења одређује грађански суд, било по жељи неког заинте- 
ресованог грађанина или на захтјев народног министарства. 
(Члан 7). ~ 

„... У случају прекршаја члана 5-ог,' распуст ће се моћи 
изрећи, било на молбу неког заинтересованог или на захтјев. 
министарства. (Чл. 7). 


1 У чл. 5. се говори о судбеној потврди удружења. 


У ИАЕА АРА Ја. 3 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 381 


„Биће кажњени глобом од шеснаест до двије стотине (16 
до 200) франака, а у случају поновне казне (ресидиве), биће 
кажњени двоструком глобом, сви они, који би се противили од- 
редбама члана 5. 

„Биће кажњени глобом од шеснаест до двије стотине фра- 
нака (16—9200) и затвором од шест дана до једне године, сви 
оснивачи, директори или администратори неког Удружења, уста- 
новљеног или реконституисаног, послије осуде о распусту. 

„Биће кажњене истом казном све оне особе, које би пру- 
жиле помоћ члановима укинуте асоцијације, давши им на рас- 
полагање просторије свог локала за њихово удружење.“ (Чл. 8). 

Чланак 18. гласи: „Ниједна вјерска конгрегација (ја соп- 
отбоабоп теПојецке) не смије се формисати без ауторизације, 
прецизиране законом, у којој треба да буду одређени услови 
функционисања дотичне конгрегације. 

„Тако исто, ниједна конгрегација нема права. да подиже 
нови завод, ако није добила дозволу од Државног Савјета (Соп- 
зе 4 Ебађ). 

„Распуст конгрегације или затварање ма којег завода може 
се извршити на темељу наредбе Министарског Савјета (Сопзец 
Аез тоеге5). 

У члану 14. се вели: „Никоме није дозвољено да управља, 
било директно или посредством друге особе, неким наставним 
заводом, ма које врсте он био, као ни да наставља у њему, — 
ако дотични завод припада некојој неауторизованој вјерској 
конгрегацији. 

„Преступници биће кажњени казном, што је означена у 
члану 8, 5 2. А затварање завода ће се моћи да изврши на 
темељу судбене осуде.“ 

У члану 15 се наређује, да свака конгрегација мора да 
води тачан протокол о приходу и расходу, као и да има списак 
покретних и непокретних добара. Тако исто, да води листу пер- 
сонала, са њиховим правим и присвојеним именима, код којих 
ће бити означено: народност, дан рођења и доласка у конгре- 
гацију. На захтјев власти дирекције треба то да покаже. 

Ако би се ухватило, да су комуникације лажне, дирекцију 
ће постићи казна, што је означена у 5 2. члану 8. 

Члан 16: Свака конгрегација, која нема ауторизације, биће 
поништена (Шеке). А њене саучеснике ће постићи казна, што 
је означена у 5 2. чл. 8. 


312 


Утемељачи или администратори ће морати да поднесу дво- 
струку ту казну. 

У чланку 18. се дозвољава неауторизованим конгрегаци- 
јама, да могу поднијети молбу за потврђење, у року од три 
мјесеца. За тим се говори, у истом члану, о добрима конгрега- 
ције, која су смицалицама присвојена или насилно отета, да 
буду повраћена правим власницима. 

И коначно, чланом 21. поништавају многи параграфи из 
Казненог Закона, који се косе са Валдек-Русовљевим законом. 


|Х 


Закон Валдек-Русоа ослободи заковано крило републикан- 
ског духа, чије око бацаше будни поглед на све, што се око 
њега збива. Закон Валдек-Русоа електризира младу снагу де- 
мократског духа, давши му још јачи полет на његовом трновитом · 
путу. Један час колебања, с његове стране, могао би бити суд- 
боносан за природну еволуцију Прогреса. С тога је било нео- 
спорно, да се разум преда у окриље одважности. Он је свршио 
своју улогу, створивши правила, по којима Народна Воља треба 
да се влада. Дао јој је у руке закон да га привађа к дјелу. 

Разум уступа своје мјесто Вољи: Валдек-Русо се уклања, 
како би могао заузети његову столицу Емил Комб. 

То је било 7. јуна 1902. 

Као год какав мелем привијен на рану, што треба да изазове 
реакцију, ако хоће да постигне свој циљ, тако исто дјејствују 
и закони, којима је сврха, да лијече болесна мјеста друштвеног 
организма. Бол, који се појачава није ништа друго, до ли 
агонија болесног организма, који изумире на корист будућих 
здравих целула. 

Дјејство Валдек-Русовљева закона на болесни дио фран- 
цуског друштва није било изузетак овог правила. Јер чим ње- 
гово извршење отпоче, реакцијин јаук још јаче одјекну. 

Настадоше многобројне и узалудне дебате у Скупштини! 


' Годину дана, послије доласка Комбова министарства, реакција поку- 
шава, да га обори. 5. јула 1902, на нападаје реакционих посланика, министар“ 
предсједник одговара: „Ми смо радили постепено, што нам закон наређује 
(буна на десници). Ми смо се владали по закону, одлучно и искрено... Ми 
се не плашимо од ове дискусије, напротив, она нам је мила јер не узмичемо 
пред нашом одговорношћу“ (живо одобравање на љевици). 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 313 


и јавности, настадоше немири по улицама, а мржња се прости- 
раше и по самим домовима, међу родитељима и синовима. По- 
пови потстракиваху омладину против својих наставника и роди- 
теље против својих синова. По црквама се заорише клетве на 
„заблуђеле“ овце и на демонску републику.: Конгрегације не 
хтједоше да се повинују Валдек-Русовљеву закону, ради чега 
се мораде да употријеби „у име закона“. 

А 7.јула 1904. би потврђен: Комбов пројекат о проширењу 
Валдек-Русовљева закона и проглашен законом од стране Скуп- 
штине и Сената, 

Тај се закон односи на конгрегације и њихово укидање, 
а састављен је од шест чланака. Ми их наводимо, у изводу: 

[. — Конгрегацијама се забрањује настава у Француској. 
Ауторизоване конгрегације, као и оне, које се искључиво баве 
наставом, биће укинуте, најдаље, у року од десет година. 

Конгрегације, које имају већ дозволу или које су на путу, 
да је добију, та им дозвола вриједи само за иностранство. 

"П. — Наставничким конгрегацијама се забрањује рекруто- 
вања нових чланова. Њихови садањи питомци биће отпуштени, 
једино са изузетком оних, који су одређени за службу у Фран- 
цуским школама на страни, у колонијама и земљама, што стоје 
под француским протекторатом. 

Ш. — У року од 10 година, што се спомиње у чл. !. биће 
затворени: 

19 Сви заводи, што зависе од укинуте конгрегације. 

20 Свака школа и сваки разред, који је додан заводима, 
што зависе од ма које конгрегације, споменуте у чл. [., изу- 
зевши оне, које служе у сврху милосрђа, т. ј. које су одређене 
за таку дјецу, која не могу да похађају јавну школу, због слабог 
здравља или због којих других узрока. 

Затварање завода одређује Министар Унутрашњих Послова. 
Његова наредба биће старјешини конгрегације и директору за- 
вода петнајест дана прије свршетка школске године. 


1 Год. 1903. крв се проли и по некојим париским црквама. Реакција је 
тражила. пошто по то, да буде немира. Попови позиваху „вјерне“, да буде 
што више у цркви како би могли, да јуначком побједом спасу своју душу. 
Инстинкат Вартоломејске ноћи буђаше се на прагу ХХ. вијека. 

2 Тај закон је објелодањен у 184. бр. Официелног Журнала од 
8. јуна 1904., под насловом: „Закон, с погледом на укидање конгрегациони- 
стичке наставе“. Осим потписа предсједника Републике Лубеа, и мин. предеј. 
Комба, потписан је још и мин. јавне наст. и Лијеп. Вјешт. Ж. Шомине. 


314 ДЕЛО 


Иста наредба ће се изнијети и на врата дотичне опћине. 


ЈУ. — Свако шест мјесеци ће бити објелодањен преглед 
затворених завода у Официјелном Журналу. 


У. Тиче се конгреганистичких добара, о којима је ликви- 
датор дужан да да тачне извештаје, у року од шест мјесеци. 


УТ Поништавају се све досадање наредбе и актови јавне 
власти, које су у супротности овом закону. 


Х 


Како се види, скоро сва унутарња политика Комбовог ми- 
нистарства се своди на конгрегације, на борбу Државе са Рим- 
ском Црквом. Није се ни чудити: сваки други посао, у правцу 
Прогреса, могао би бити неуспјешан пред неизмјерном чељусти 
Мрака, чији слојеви постају све то гушћи и гушћи, захваљујући 
конгрегационистичкој просвјети. С тога приговори, у овом по- 
гледу управљени на министра Комба, нијесу посве оправдани. 
„Чудим се, како неки политичари, рече министар Комб, који сма- 
трају као критеријум јавног мњења, мишљење извјесне средине, 
извјесног комитеа или стола, могу да с осмјехом на уснама одо- 
бравају њихово судјеловање у бризи око модерне политике са 
вјерским питањем. Но, господо, треба имати на уму, да ће овај 
проблем остати још дуго као један од битних фактора наше 
политике... Међу свима чињеницама, о којима наша политика, 
треба да води рачуна, ниједна није од толиког значаја, као ова 
чињеница католицизма, који, прелазећи дуги низ столећа, са 
монополом наставе, монополом идеала, се је дочепао социјалног 
штатута, од кога се не може лако да одвоји...“! 


Но те везе католицизма са „социјалним штатутом“ је већ 
ослабила Велика Револуција. Народна Воља се пробудила: она 
се испољује у чистој демократској политици, коју треба да воде 
њезини легални заступници. Њихова борба са Римском Црквом, 
то је борба Народне Воље са незаконитом и злоупотребљеном 
влашћу, под којом, захваљујући кобном закону навике, још 
стењу, са задовољством, многе индивидуе убијене Народне 
Воље. Морална дужност заступника Народне Воље, Државе, 


1 Из говора министра Комба, приликом дебате о конгрегацијама у Се- 
нату 27 јуна 1903. 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 515 
% 


јесте та, да спасава таке индивидуе, које нису одјељене једи- 
нице, него чланови друштва, чланови те удружене Воље. 


„Нико не може спорити моралну величину, рече на једном 
банкету министар-предсједник, нашег рада, као ни безбројне 
потешкоће, које нас сретају у вршењу политичких и социјалних 
реформи. Очевидно је за цио свијет, да се ова реформа (ре- 
форма наставе) тиче најузвишенијих интереса и највећих пи- 
тања у животу нашег народа. Истина, она дрма друштвом, из 
темеља, услијед неминовних трзаја, притискујући његове навике 
и његове осјећаје. Она је управљена против једне огромне вла- 
сти, мрачне власти конгрегације, пред којом дрхтаху монар- 
хијске владе. Та мрачна власт знала је, да улије безразложну 
бојазан и републиканским владама, постигнувши, на тај начин, 
од њих сервилност разума и срца. (Одобравање.) 

„Нијесу то била само министарства, уосталом, по својој 
природи пролазне, што су пропала, тежећи, да ограниче ту 
власт. Та и сами закони су устукнули пред њом. (Бурно одо- 
бравање)... 


„Па и кад бисмо изгубили терен у овој колосалној борби, 
не би требали да се нађемо у чуду и да губимо одважност: 
немогуће је трамеформирати народни дух у двије године дана, 
који је трован цијелим стољећима... 

„Но, господо, ми не само да не губимо терен, ми га још 
више добивамо. Ми смо посадили републиканску заставу у оп- 
штинама, које су биле до сада цитаделе реакције. Са нашом 
заставом учинићемо да продру наше идеје. Отргнућемо умове 
испод вјековног јарма, што их притиска. Настава ослобођена, 
калуђерског туторства и повраћена у народне руке, ослободиће, 
у своје вријеме, и наша покољења. Ту, као и у већ напредни- 
јим општинама, демокрација, поставши господар своје судбине, 
ступаће рапидним корацима на широком путу прогреса и сло- 
боде (Живио и поновно одобравање)... 

Истичући републиканску политику, министар-предсједник 
настави: 


„-- У лтрамонтански дух се довијаше током толиких стољећа, 
да стегне нашу несретну земљу у пекље конгрегационистичке 


1 Говор министра-предеједника Комба, на банкету, у Каркасону 24. 
јуна 1004. 


816 ДЕ ПАО 


мреже, која је вештачки истакла. Републиканска Француска је 
раскинула пекље и од себе далеко одбацила ту кобну мрежу, 
у коју је хтједе клерикализам да стегне,.. 


Х 


База политичког система данашње владе у Француској 
је постављена на фондаменталном принципу Велике Револуције. 
То јест, на принципу народног суверенства, по коме треба, да 
друштво буде слободно у своме развијању, те по томе и осло- 
бођено испод клерикалног јарма, као што је ослобођено и испод 
взлоупотребљене монархистичке власти. Рођењем Републике, ова 
је власт скрхана, те јој тако остаје у аманет, да ради на томе, 
како би Дух народа могао потпуно да скине тај тешки јарам 
клерикалног мрачњаштва, под којим је запао у току дугог вре- 
мена. Задаћа, дакле, владе, као законите заступнице Народног 
Духа је та, да се вјерно држи закључне формуле фондамен- 
талног принципа, по коме треба да се изврши потпуна секулари- 
зација друштва. 

Нажалост, укорјењене навике, с једне стране и моћна про- 
паганда Римске Цркве, с друге стране, јако сметају потпуном 
остварењу споменутог принципа. То нам свједочи и сами ми- 
нистар предсједник, Комб, у свом скорашњем говору, у коме је, 
приликом банкета у Оксеру, изнио систем владине политике. 

„Господо, рече, кад смо примили власт у своје руке, ми 
смо нашли Француску, у пола побјеђену римо-католичким кон- 
грегацијама. Наша прва брига је била, да протјерамо преко 
границе ове нападаче. Закон о асоцијацијама нам је пружио 
оружје, у погледу неауторизованих конгрегација. Ми смо тај 
закон примјенули на све редове, без разлике, који не имађаху 
право на закониту егзистенцију. То смо учинили, како са на- 
ставничким, тако и са предикаторским и комерсијалним редовима. 


„--- У часу нашег доласка на посао, 7. јуна 1902. било 
је у Француској 914 ауторизованих конгрегација, од којих су 
5 мушких и 909 женских; за тим је било 457 конгрегација у 
току спора за ауторизацију, од којих је 61 мушка и 396 жен- 
ских; свега дакле 1371 конгрегација. 

„Пет мушких ауторизованих конгрегација је имало 1140 
завода, а 909 женских је имало 15.915 завода. 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 917 


„Што се тиче оних, у току спора за ауторизацију, којих 
је било 61 мушких и 396 женских, прве су имале 1964 завода, 
а друге 1534 завода. 


„На тај начин, господо, сви конгрегационистички заводи 
су се попели на огромни број од 20.823. 


„У овом броју се рачуна 16.904 наставничка завода и 8919 
мјешовитих, т. ј. који су и наставни, и милосрдни и контан- 
плативни, или су чисто милосрдни или чисто контанплативни,.. 


„У овом часу,! од 16.904 наставничка конгрегационистичка 
завода, 13.904, скоро 14.000, је већ затворено. И за идућу го- 
дину, 1905., ми смо намислили, да се користимо буџетним кре- 
дитом, помоћу кога ће моћи бити затворено још 500 завода на 
преосталих 3000, које треба да се укину“. 


Успјех Комбовог министарства у борби са Римском Црквом, 
је неоспоран. Но у том успјеху, тек борба добива своју праву 
слику. Тим више, што тај успјех не застаје само на конгрега- 
ционистичком терену, него се лагано упушта и даље, на терен 
Римске Цркве. 


Везе Француске са, Римпапом смо већ споменули, везе, 
које је Наполеон утврдио санкционисаним уговором, познатим, 
под именом Конкордата. 

Француска је дужна, на темељу тог уговора, да уздржаје 
римо-католички култ и исплаћује његове заступнике. Заступ- 
ници су дужни, да испуњавају своје дужности, напрам Држави, 
како се је углавило у Конкордату. 

Премда се је буџет Француске управљао увијек на темељу 
уговора, ипак Римска Црква, у Француској, није одговарала — 
по језуитској моралци — својој задатој ријечи. Злоупотребе тог 
уговора од њезине стране, су се сваки дан множиле. „Може се 
рећи, рече Комб, да има више од тридесет година, како екле- 
зијастичка власт са све већом и већом смјелошћу експлоатише 
Конкордат, на корист својих интереса. Она га је бевочно осквр- 
нула и оскврњава га без прекида... 


„Час је дошао, кад би свако наше стрпљење и свако наше 


1 3. септембра 1904. 


818 ДЕЛО 


ћутање значило, не само неизмјерну слабост, него би потвр- 
дило и абдикацију наших права као и неиспуњавање наших 
дужности. | 

„А то би значило издајство напрам Републици, издајство 
напрам Народу. 

„Ми смо позвали еклезијастичку власт, тог упорног нару- 
шитеља Конкордата, да нам одговори већ једном за свагда, 
хоће ли се држати уговора, као што га му се је и влада стално 
покоравала. 

„Будући, наш позив на испуњавање обвезе је остао без 
икаква успјеха, ми смо обзнанили Ватикану, да прекидамо 
с њиме дипломатске везе... 


„Господо, ја сам тврдо убеђен, да ће републиканска пар- 
тија, без колебања, одобрити мисао о разводу, и ја мислим, — 
шта више, ја сам сигуран, да ће ту мисао одобрити, не из неког 
нерасположења напрам хришћанске свијести, него на основу 
друштвеног мира и вјерске слободе. Тако исто, на истом овом 
основу Комора ће да се бави и питањем о сепарацији Цркава 
од Државе... 

„.-. Како би одјељењем Цркава од Државе настала нова 
и трајна ера социјалне слоге, у којој би била зајемчена стварна 
слобода вјерским ошштинама, без разлике...“ 


Римска Црква не признаје никакву власт већу над собом, 


из чега излази, да и сваки уговор с Њоме је узалудан. „Като- · 


личка доктрина одбацује сваки систем реципрочне слободе, у 
односу Цркве и Државе, и она се позивље, да би поткријепила, 
своју тврдњу, на фамозну енциклику Пија 1Х на Силабус. 

„Срећа је, господо, да не живимо више у оном добу кад 
се стрепљаше од анатема, које и Силабус тако обилно сипље 
на све оне, који га не припознају. 

„У слијед одвојења Римске Цркве од Државе, пријете нам 
реакционарни листови, да ћемо изгубити протекторат хриш- 
ћана у орјенталним крајевима!... 

„Прије свега, питање сепарације и питање протектората, 
немају нужне везе. Прво се тиче наших одношаја са папом, 
друго се односи на наше релације са другим силама. Но, ја не 
мислим, да се заустављам на овом опажању, ја хоћу, да се 
осврнем на друго гледиште. 


БР 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 319 


„Папство се љуто. вара, ако мисли, да му Француска треба 
да служи за његове сврхе. Ми немамо више претензија, да 
Француска носи титулу најстарије кћери (Ше атее де 1 ЕгПке) 
Цркве, којом се је поносила монархија. И ми смо тврдо убје- 
ђени, да наш углед и наш утицај данас искључиво зависи од 
наше стварне снаге, као и од принципа части, правде и хумане 
солидарности, што су учинили, да модерна Француска, нашље- 
дница великих социјалних максима Револуције, добије одје- 
лито мјесто у свијету“. 


Значај културне борбе у Француској 


1 

„Дајте право сваком човјеку, које му припада као човјеку, 
ослободите му разум, срце и вољу, како би могао бити користан 
друштву, у коме се налази“, — то је девиза Духа Слободе, што 
предводи модерну Француску. 

„Недајте право никоме, ко се не покорава безусловно па- 
пизму. Заточите разум, срце и вољу сваког човјека, како не би 
могао да размишља и да се буни против догми; које му ми и 
Римска Црква дајемо, — тако прокламира реакција. 

Свјетлост и Мрак, Слобода и Ропство, Знање и Незнање, 
Прогрес и Назадњаштво... ето, то су антиподне чињенице, које 
карактеришу културну борбу у Француској. 

У једном је табору француски народ, предвођен генијем 
Свјетлости, Слободе, Знања, Прогреса, а у другом табору је 
реакција, предвођена Мраком, Ропством, Незнањем, Назадња- 
штвом ... демонима, оличеним у Римској Цркви. 

Хумани и патриотски осјећаји предводе први табор, ек- 
спанзивни и шовинистички осјећаји воде други табор. 

Човјечанска и народна воља шаље на бојиште прву војску, 
демонска и папистичка воља гура на недјела други табор. 


Како се дакле види, значај те борбе, не обухваћа само 
француски терен, него се тиче и цијелог човјечанства. Није то 
само борба Француске са Римском Црквом, не, то је борба Свјет- 
лости са Мраком. То је борба Слободе са Ропством. У колико 
је она француска у толико је и човечанска. Јер роб не само да 
не може бити патриота, он не може бити ни човјек. Права на- 


~ 


320 ДЕЛО 


ционалних и човјечанских осјећаја у ропству су заједно с чо- 
вјеком заточена. „Роб, вели Монтескије, нема породице, 
по томе нема ни нације. Он је ствар посве изолована; по 
томе не може утицати на нацију ни на човјечанство. 


Настава и васпитање, сама, им ријеч показује, не могу се. 
ни замислити у мрачном табору: то би значило свезати лађу, 


да по води иде. у " 
Отуда и долази, да школе, предвођене и управљане духом 


ду 


Мрака, профанишу само име школе, профанишу права дјетета, 


као човјека, права породице као честице друштва. (СО тога је 
јасно, да школска настава искључиво припада Народном Духу, 
духу Свјетлости. 

У Француској, будући је Влада, законита изабраница На- 
родног Духа, њојзи у дужност спада, да екзекутира што прије 
Народну Вољу, која стоји, једино, под утицајем својих права. 

Треба дакле имати на уму, да укидање конгрегациони- 


стичких школа „није пошљедица злоупотребљене власти, — то 
спада у дјелокруг духа Мрака — не. то је пошљедица сло- 
боде, братства и једнакости, — пошљедица човјекових и на- 


родних права. 

Држава, у Француској, не иде за тим, да јавна настава 
постане њезин монопол; напротив, она се труди и хоће, да јавна, 
настава постане монопол оног народа, који у Француској живи. 
А она, само придржава право контроле, — али контроле, у којој 
је испољена дужност, што јој је у аманет стављена од стране 
Народа. 

Тако исто, треба држати на уму, да борба Француске против 
Римске Цркве, није борба, као што би хтјела реакција да при- 
каже, антихришћанска или атеистичка. Напротив, она иде за тим, 
да осигура слободу сваке вјере — Ја Шетје де сопзсјепсе —, 
чему се, на жалост, Римска Црква, као и да није хришћанска, 
енергично одупире. Идеја модерне Француске је та, да једном 
за вазда стане на пут вартоломејским ноћима, да ишчупа не- 
сношљивост из душе свог Народа, да унесе мир и спокојство 
међу људма. „Слава Богу на висини, а мир људма добре воље 
на земљи“ рече Христос“ на уста евангелиста Луке. 

То рече Христос, то хоће и дух Прогреса, то хоће данашња 
Француска. Но, Римска Црква то неће; она је заборавила и 
самог Христа, напивши се лудог плутократизма из врела ча- 


, # У 


ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ 321 


робне и отровне сујете. Она је престала бити хришћанском, ка- 
толичком црквом, претворивши се у антихришћанску клери- 
калну цркву. — 


||| 


Школа у рукама клерикалне цркве губи свој значај: она 
нити је човечанска, ни народна, ни вјерска. А кад школа није 
ни једно од ово троје, онда је она и анти-човјечанска и анти- 
народна и анти-вјерска. Природни закон и човјека и друштва 
не трпи таку школу, нешколу. Он захтјева школу у правом 
смислу своје ријечи, како би му припомогла при његовом раду, 
који се састоји у еволуцији човјека и друштва. Он захтјева 
дакле праву народну школу, која ће да потпуно васпита душу 
дјечију, како би створила будућа покољења, са широким по- 
гледом, племенитим срцем и разумном вољом. 

Конгрегационистичке школе, као и школе, које се намећу 
нама у оквиру Аустро-Угарске монархије, не одговарају овом 
природном закону. Ове школе — нешколе, не само да не одго- 
варају томе закону него не поштују ни најмање природно право 
човјека и друштва, силујући га да присваја незаконите догме 
ниског политичког егоизма, на штету природне еволуције и на 
уштрб васпитне и хумане мисли. 

Природни закон иште, да се поштују права човјека и 
права народа. Он захтјева, да се Прогресу не стаје на пут, те 

· по томе, да буде прокламирана слобода наставе и васпитања 
. свакоме народу, свакоме друштву, који Прогрес у наручје до- 
чекује. 

Конгрегационистичка настава и намет — настава, коју по- 
једине владе, незаконито шире у оквиру својих држава, злоупо- 
требљујући тиме повјерену им власт, не престављају слободу 
„наставе, него неслободу наставе. Јер чим настава, не одговара 
своме правом циљу, она није слободна, те по томе може бити 
само од штете мјесто од користи. | 

А школе, у којима се предаје така настава, Народ неће, 
он их се гнуша. 

Модерна Француска и сваки Народ, који је и свјестан својих 
природних и социјалних права, хоће своје школе, у правом 
смислу саме ријечи; хоће школе Свјетлости и Напретка, школе 
разумне воље и човјекових права. 


Дело, књ. 36. 


15 
Гази 


322 ДЕЛО 


Српски Народ у оквиру Аустро-Угарске и Босне и Херце- 
говине свјестан је својих права. Његова борба за живот својих 
школа, школа Свјетлости, против намет — школа — нешкола, 
од стране удружене и злоупотребљене власти, борба је Про- 
греса против Мрака. 

А успјех културне борбе у Француској, може без сумње, 
да буде од великог значаја на тешку судбину његове егзи- 
стенције. 


ЛУДИ ЉУДИ 
У КЊИЖЕВНОСТИ 
— АНАТОЛ ФРАНС — 


Некакав Француз, бавећи се у Лондону, походио је једног 
дана чувеног књижевника Чарлса Дикенса. Дикенс прими љу- 
базно Француза који се извињаваше што је дошао к славном 
књижевнику — да га лиши неколико минута скупоцена времена. 

— Ваша слава, додаде он, и опште симпатије које ужи- 
вате, без сумње вам навлаче небројне досадне походе, Ваша 
су врата увек отворена. Ви, свакако, примате сваког дана кне- 
жеве, државнике, научењаке, писце, уметнике па чак и луде људе. 

— Да! И луде, луде људе, узвикну Дикенс устајући живо 
са оним узбуђењем, које га није остављало последњих дана ње- 
гова живота. Да! Луде! Они ме само и занимају! 

И он потапша по плећима зачуђеног госта. 

Дикенс је увек волео луде људе; познато је с каквом је 
дирљивом нежношћу описао безазленост доброг г. Дика. Сви 
знају за г. Дика, јер мало има њих, који нису читали Давида 
Коперфилда. У Француској су га, бар, читали сви; што се 
тиче Енглеске, тамо је данас у моди да се свет не интересује 
за једног најбољег енглеског приповедача. Један млад естет 
рекао ми је скоро, да се ОПошђеу апа 5Зоп чита само у 
преводима, он мије казао и то, да је Лорд Бајрон био песник 
без веће вредности као што је од прилике наш Понзар. Ја му 
· то не верујем. Ја мислим да је Бајрон један од највећих пес- 
ника свог века, и верујем, даје Дикенс изазивао код читаоца, 
више него икоји други писац, моћ за осећањем. Ја верујем да 


218 


324 ДЕЛО 


су његови романи лепи као љубав и милосрђе, које онп ули- 
вају у људска срца. Ја верујем, да је Давид Коперфилд 
ново јеванђеље. Ја, најзад, мислим, да је г. Дик, о коме је овде 
у главноме реч, један лудак који уме да да добар савет, јер је 
онај једини разлог, који он наведе, разлог срца, а он ретко вара. 
Шта мари што г. Дик пушта, змајеве, на којима, је исписао не 
знам каква фантазирања односно смрти Карла 1! Он је добар; 
он не чини никоме зла, а то је мудрост до које не могу да се, 
као он, уздигну ни многи разумни људи. Г. Дик је имао среће 
што се родио у Енглеској, где је лична слобода већа него у 
Француској. Оригиналност тамо више вреди и више се поштује 
него код нас. А шта је, на крају крајева, лудило нешто друго 
него једна врста душевне оригиналности; Велим лудило, не 
манитост. Манитост је губитак интелектуалних моћи. Лудило је 
само настрана и чудновата употреба тих моћи. | 

У свом детињству познавао сам једног старца који је по- 
лудео кад је дознао за смрт свога сина, јединца, кога је, на 
Риги Кулму, затрпала једна лавина. Његово се лудило огле- 
дало у томе, што се облачио у платно од душека. Иначе је био 
потпуно разуман. Сви мангупчићи његова кварта ишли су за 
њим, по улицама, дерући се као дивљаци. Али, су га се ипак 
бојали, јер је, и поред питомости каквог детета, био човек веома 
снажан; а то им је уливало страх — и ако им није никад учи- 
нио ма какво зло. Што се тиче његова понашања, оно је могло 
служити као пример. особите учтивости, чим уђе у коју кућу, 
где га радо примају, била му је прва брига да свуче неку врсту 
огртача, са великим квадратима, у коме је изгледао смешно, 
узео би тај огртач и наместио би га на наслоњачу, пажљиво, 
као да покрива какво човечије тело. Затим би метнуо преко 
огртача, уздуж, свој штап, који је ваљда требао сад да пре- 
стави кичму, па би затим натукао на дршку штапа шешир са 
„обореним ободом — што је изгледало веома фантастично. Кад 
је све то готово, гледао је неколико тренутака своје дело као 
што гледамо свог старог, болесног пријатеља кад спава, и одмах 
би постао најразумнији човек, као да у ствари на наслоњачи, 
пред њим, спава његово сопствено лудило у карневалском руху. 
На, себи је сад имао пристојно одело, неку врсту црног преника 
са рукавима, слично ономе што су називали преником под 
Лујем ХУЈ. Колико ли сам пута имао задовољства да га гледам 
и слушам! Он је говорио о свима стварима веома разумно и 


4 ЛУДИ ЉУДИ 5220 


зналачки. То је био учен човек, који је знао све што је по- 
требно за познавање света и људи, његова је глава била 600- 
гата библиотека силних путовања, а није му било равна у при- 
чању о бродолому Медузе, или о каквој морнарској авантури 
на мору. 

Огрешио бих се кад не бих споменуо, да је тај човек био 
добра срца; захваљујући његовој доброти могао сам да постигнем 
знатан успех у проучавању латинског и грчког језика; он ми 
је дао неколико ваљаних лекција. Он је био према сваком услу- 
жан. Једном приликом гледао сам га кад је прекинуо решавање 
неких компликованих рачуна, које је имао да сврши по налогу 
неког астронома, и то само зато да би помогао једној старој 
служавци при цепању дрва. Памћење га није било изневерило. 
Сећао се свију догађаја из свог живота, само не оног, који му 
је потресао ум! Изгледало је као да је сасвим заборавио смрт 
свога сина; бар нико није чуо из његових уста ни једне ре- 
чице, по којој би могао закључити да се тај јадни човек сећа 
оне страшне несреће. Он беше добро расположен, готово весео, 
и радо је освежавао свој дух уживајући у пријатним и великим 
санкама. Тражио је друштво младих људи. Чешће дружење 
с њима имало је утицаја на његов дух, који је имао све одре- 
ђенијпи педагошки карактер. Ја сам доста мислио о том читајући 
Ттање дез ебпаев од Ролена. Морам рећи, да се слабо уно- 
сио у мисли својих младих пријатеља; али је своје мисли иска- 
зивао с великом упорношћу, не допуштајући ником да га 
прекида. Приметио сам слично расположење код свију таквих 
личности, које сам имао прилике да походим. 

Пошто се скоро двадесет година облачио, и лети и зими, 
у навлаку од душека, појави се једног дана у пренику с малим 
квадратима, на коме није било ничега смешног. Са оделом је 
променио и расположење, али ова промена није била ни мало 
срећна. Јадни човек беше тужан, ћутљив и повучен. Неколико 
полугласно изговорених речи одавале су његово неспокојство 
и страх. Његово лице, које се увек јако црвенило, беше сад 
покривено малим, ружичастим кружићима. Усне му беху готово 
црне п отромбољене. Храну није хтео да прими. Једног дана, 
говорио је о сину кога је изгубио. Сутрадан су га нашли у 
његовој соби — обешеног. Сећање на овог старца улива ми 
истиниту симпатију према свима људима, који су му слични. 
Ну ја мислим да је мален број таквих луда. Њих има као и 


526 ДЕЛО 


других људи; добри су ретки, и ви можете тражити по свима 


заводима за умно оболеле, али нећете наћи више ни једног 


старца са навлаком од душека нити другог г. Дика. Г. Пол 
Хервије није далеко од уверења, као и Дикенс, да су само 
луди људи интересантни. Он нам, у | Гаеоппп, прича једну 
страховиту историју лудила која је, и ако се на крају крајева 
окарактерисава као сан, један од најстраховитијих снова: сан 
једне луде. То је г. Пол Хервије изнео с ретком вештином. Као 
присталица Декартове философије, изнео нам је и узроке лу- 
дила. Он је испитивао поступна узнемирења махине за миш- 
љење с онаквим интересовањем, с каквим разгледа часовничар 
махину каква скроз покварена часовника. Његова је књига 
веома занимљива и оригинална, она производи два ефекта; 
застрашава нас, и натерује на размишљање. Што се тпче страха, 
имам разлога да вас поштедим. Требао бих да имам дар г. Хер- 
вије-а и да га употребим онако како га је он употребио, па тек 
бих онда, можда, успео, да вам опишем како сам дрхтао од 
страха. А што се тиче рефлексија, које изазива његова књига, 
оне су многобројне. Ах како је пријатно размишљати! Док ово 
пишем, на мом се прозору њиха једна акација са витким и 
цветним гранчицама, а ја у себи понављам двостих једног пес- 
ника из Антологије: „Седимо под ово лепо дрво; ах, како ће 
бити пријатно ћеретати у његову хладу“. Шта има боље на 
свету, него лепо дрво и тихе мисли. Моја акација, коју ветрић 
тихо љушка, шири чак до мог стола мирисави снег својих цве- 
това. Под тим пријатним утиском, немогуће ми је да се осло- 
бодим истинске симпатије према лудима, који не чине зла. Зло 
не треба никако чинити; то је забрањено и лудима и разум- 
нима. Али нема начина да човек живи а да не нашкоди другом. 
Зато не треба ни луде мрзети. Зар и они нису наши ближњиг 
Ко може да ласка себи да ни у чему није луд; Мало час сам 
баш тражио у Литреовом и Робеновом речнику дефиницију 
лудила, па је нисам нашао; бар оне које сам прочитао, немају 
готово смисла. У том се по мало и разумем; јер за лудило, кад 


није окарактерисано тачним испитивањем, нема дефиниције. Ми. 


обично велимо да је један човек луд, кад не мисли као ми. 
Ето то је све, философски: мисли лудих имају исто тако корен 
у природном закону као и наше. Они престављају себи спољни 
свет према утисцима које тај спољни свет чини на њих. То је 
управо оно што чинимо и ми, ми који себе сматрамо за разумне. 


ЛУДИ ЉУДИ · 327 


У њима рефлекси овог света постају на други начин — не као 
код нас. Ми кажемо да је слика, коју ми добијамо о овом свету, 
верна, а она коју они виде неверна. У истини, нити је наша 
слика потпуно верна, нити је њихова сасвим неистинита. Њи- 
хова је верна за њих, а наша за нас. Слушајте ову басну: 
Једног дана нађоше у неком врту једно огледало, чија је по- 
вршина била сасвим равна, и друго огледало, испупчено. 

— То је крајњи безобразлук, рече прво, кад неко пре- 
ставља природу онако као ви. Мора бити да сте луди, кад све 
предмете представљате са великим трбухом, малом главом и 
танким ногама, а праве линије промећете у криве. 

— Ви сте унаказили природу, одговори испупчено огле- 
дало; ваша равна површина уображава себи, да су сва дрвета, 
права, и да је све равно и пред вама и око вас. Стабла дрвета, 
су крива. Ето, то је цела истина. Ви сте лажљиво огледало. 

— Ја никог не лажем, одговори друго огледало. Ви, испуп- 
чено огледало, карикирате људе и ствари. Препирка поче да 
се заоштрава, кад им се приближи један геометар. То беше, 
како вели прича, славни д' Аламбер. 

— Пријатељи моји, рече он огледалима, ви обоје и имате 
и немате право. Ви обоје мислите о предметима по законима, 
оптике. Предмети, које примате из природе сасвим су геоме- 
тријеки тачни. Они су потпуно тачни. Издубљено огледало би 
показало слику сасвим различну од прве две, па ипак савршено 
верну. Што се тиче саме природе, нико не зна њен прави из- 
глед, и чак је вероватно да она и има саму слику у огледалима, 
која је рефлектирају. 

Утувите ово добро, господо огледала, па немојте називати 
једно другог лудом само зато, што не примате исти рефлекс 
предмета. 

То је, како ја мислим, лепа басна; ја је посвећујем лека- 
рима (за умно оболеле) који затварају људе, чије страсти и осе- 
ћаји нису у складу са њиховим. 

Они сматрају да су лишени разума, распикућа и заљуб- 
љена жена, као да у распикућству и љубави нема бар толико 
исто разума колико у тврдичлуку и саможивости. | 

Они ематрају да је онај човек луд који чује што други 
не чује и види што остали не виде; међутим Сократ се разго- 
варао са својим демоном, а Јованка од Арка је чула разне 
гласове. У осталом, зар нисмо сви мало под утицајем при- 


328 ДЕЛО 


виђења и халуцинација; Знамо ли ма шта из спољњег света, 
и опажамо ли што друго у нашем животу да таласасто кретање 
светлости и лако треперење наших осетљивих живаца. Истина 
је да су наша привиђења обична и ошшта, док су опажања 
лудих ретка, изузетна и деликатнија. По томе се и могу познати. 

Краљ приповедача, Ги де Мопасан, упознао нас је са једном 
лудом у „Ног]а“.: 

Сиротог човека мучи један вампир, који му растерује сан 
и пије ноћу млеко са стола. Он је због тога разјарен и у оча- 
јању. У осталом и има разлога, јер ништа није ужасније него 
борити се са непријатељем кога не видите. 


Хоћете ли да вам кажем шта ја мислим; Та Мартино 
луда нема макар мало досетљивости. Да сам на његовом месту, 
ја бих пустио вампира да се напије млека колико му је драго, 
размишљајући овако: „Врло добро, дивота! Нека се само тај 
мој вампир напије алкалне течности, нека се насрче непровид- 
них састојака па ћу га бар моћи видети! Јер кад једном не 
буде провидан, моћи ћу да га видим; јер, ако не могу да видим 
њега, видећу бар млеко што је попио. Шта више, ја се не бих 
зауставио само на млеку; већ бих га напојио и броћем, па да 
се зацрвени од пете до главе. 


Ако се претпостави, да вампири не пију ни млека ни воде, 
што да не постоје; Зашто не, молим вас; Шта смета да прет- 
поставимо да они постоје; Таква би хипотеза била противна, 
разуму, јер то би била чудновата ствар кад би живот, у свима 
својим облицима, био у власти наших чула, и кад бисмо ми 
били у стању да држимо у својој руци лествицу свију бића. 
Да бисмо могли видети цео тај живот, требало би да се он по- 
каже под нарочитим условима температуре. 

Ако живот постоји у гасовитој средини, што најзад и није 
немогуће, ми га не можемо ни видети, што, опет није никакав 
разлог да поричемо његову егзистенцију. Материја нема, кад 
је у гасовитом стању, мање снаге него кад је у чврстом. Зашто 
би била сунца, која како изгледа испуњују васиону, поприште 
вечитог ћутања Зашто као да она немају, поред топлоте и 
светлости, живота, који царује на њиховим опсежним просто- 


1 Преведено и на српски. 


луди ЉУДИ | 329 


ријамаг А зашто као да и атмосфера планета, и атмосфера 
земље не би биле настањене; Зар не можемо да замислимо 
бића веома лака, сасма прозрачна, бића која сишу своју храну 
из виших слојева атмосфере 

Ништа не смета да постоје деца ваздуха, као што постоје 
и деца воде и синови земље. 


С француског 
Мил. Ј. Илић 


ЏЕМЗ ХВИСЛЕР 
(ЈАМЕЗ МНОТРЕК) 


Веома је распрострањено мишљење, да је само уметник 
кадар дати правилан суд о једном уметничком делу и да би 
с тога требало, да се у уметничкој критици његов глас што 
чешће чује. Уметност би, према томе, била налик на тајанствену 
цркву, ограђену високим и непробојним зидинама за светину, 
која би хтела унутра, отворену само онима, који су се њој по- 
светили. Изнад врата што воде овој цркви, стајале би записане 
речи: Од! ртотапшп ушепв. Она би ту била једино ради све- 
штеника, што пред њеним олтаром служе вечној тајни лепоте 
и само би они имали права да проповедају о њој и да уносе свет- 
лости у загонетке њена бића. Ну, пре свега, једно уметничко дело 
није створено ради уметника. Оно управо постоји ради осталога 
света, који би хтео да у њему нађе задовољења једној од ду- 
ховних потреба својих. Овај свет пак није толико лаковеран да 
верује, е је постанак једног уметничког дела замотан у тајну, 
чији кључ лежи само у рукама његова творца. После опсежних 
студија, савесног истраживања и дугога проматрања сваки може 
себи обезбедити суд, који ће увек бити поузданији од суда 
уметника, што познаје само своју уметност, и у толико објек- 
тивнији, у колико уметници буду пропустили обазрети се иза 
себе и око себе и научити се, да је осем њих било још безброј 
других уметника и уметничких школа, од којих је свака имала 
своје нарочите тежње. Један уметник, који се креће само у 
уским границама своје технике, неће у уметности никад имати 
ни приближно правилан суд као један човек, који је'цео свој 
живот посветио истраживању уметности у најопсежнијем смислу 


ЏЕМЗ ХВИСЛЕР | 881 


те речи. Уметник, који не познаје другу уметност изван своје, 
биће увек једностран, кад буде имао да искаже свој суд о делу, 
што припада другој уметничкој школи. Ово је сасвим природно. 
Сваки треба најбоље да познаје оно, чиме се највећма бавио. Сли- 
кати слике и бити у стању судити о њима две су сасвим раз- 
личите ствари. Тек када се уметник темељним проучавањем 
историје уметности буде припремио за високи задатак једног 
уметничког критичара, моћи ће он правилније судити о умет- 
ности. Иначе ће његов суд бити сличан суду оног обућара, који 
је слику Апелову осудио само с тога, што обућа на њој не беше 
правилно нацртана. Сетимо се исто тако анегдоте о опоме ле- 
кару, који је, посматрајући малога Христа на слици Мадоне св. 
Систа у Дрезданској Галерији, по очима његовим одредио своју 
диагнозу и нашао, да би му требало дати пилула против глиста; 
или још боље анегдоте о оној чуварци деце, која пред истом 
сликом, посматрајући она два анђелчета доле, узвикнула: Нева- 
спитана деца. Види се, да нису имала гувернанте. Сваки види 
само оно, што њега највећма интересује. 

Није тако редак случај, а да гласовити уметници нису, 
било писмено, било усмено, износили своје погледе на уметност, 
којој се беху посветили. Велике је мајсторе увек нешто под- 
стицало, да обелодане тајну свога стварања, како би човечан- 
ству олакшали суд о себи и о својим делима. Међу новијим 
исказима ове врсте несумњиво су, и по дубини рефлексија, и 
по оштрини схватања, од највеће вредности, они А. Хилде- 
бранда, једног од највећих савремених вајара немачких и Хви- 
слера, једног од најоргиналнијих сликара, који су игда посто- 
јали. Ну и код њих је исти случај као и код свих других, који 
су само једну ствар врло добро познавали. Кад год су се усу- 
дили говорити и о предметима, са којима се нису ближе упо- 
знали, они су стално доносили погрешне закључке. Хилдебранд 
говори о проблему форме у сликовним уметностима. Сва његова 
разматрања могу бити тачна, кад се. за полазну тачку узму 
дела од мрамора, чију технику он изврсно познаје, ну она по- 
стају погрешна, кад се прошире и на дела у бронзи. Хвислер 
вели, да је уметност наука о лепом, тврдња, која својом тачношћу 
не уступа оној дефиницији рака: рак је рептилија пурпурне 
боје, што иде натрашке. Ова не би била рђава, кад би рак био 
одиста рептилија, кад би његова боја била пурпурна и кад бп 
он ишао само натрашке. На другом месту Хвислер, који је це- 


332 ДЕЛО 


лога живота свог војевао против критичара, вели: „Ја се само не. 
буним, кад је критика непријатељска, већ и кад је у исто време 
неспособна. Ја тврдим, да само један уметник може бити спо- 
собан критичар“. Ну да би иронија била потпуна, судбина је 
хтела, те су Хвислерове слике биле увек осуђиване баш од сли- 
кара, одбијане управо од оних, на чији би суд он хтео једино 
да се позове. Далеко праведнији били су према њему ипак кри- 
тичари, о којима је он увек говорио са ретким омаловажавањем: 
„Шта би од вас било, ви што пишете о уметности, без нас 
уметника г Потпуно зависни од нас ви сте само наши трабанти. 
На вашу дерњаву: „И Та ујуге“ ја одговарам сасвим отворено 
и енергично: је пеп уол5 раз Ја песез5е“. 

У историји уметности тешко је наћи тако ексцентрична ч0- 
века, какав беше Хвислер. Његовом личношћу занимало се 
јавно мњење у Енглеској много више, него сликама му. Док су 
ове врло ретко спомињане, дотле су име овога чуднога човека 
са шумом проносила скоро сва гласила енглеска. Фамозним учини 
његово име чувени процес против Раскина (Кизк ут), веома ори- 
гинална парница, која силно беше заталасала свеколико јавно 
мнење у Енглеској. 

При отварању Отозуепог баПегу 1877. године посла Хвислер 
неке своје радове. У уметничкој критици Енглеске диктатор 
беше у то доба Раскин. Под утицајем његова моћна пера беше 
у Енглеској поникла уметност, која је најбоље одговарала иде- 
алима енглескога народа. Енглези беху веома охоли што њи- 
хова уметност, у којој преовлађиваху идеалне тежње, остаде 
заатворена погубним утицајима са стране. Све оно, што би са 
континента покушало продрети овамо, дочекивано је са нај- 
већим неповерењем. „Уметност ради уметности“ није никако 
могла прионути за срца Енглеза. Они су увек замишљали 
уметност са далеко пространијим задацима, него што јој овај 
уметнички правац беше наменио. Њима је изгледало, да ова 
уметничка струја поставља уметности за циљ оно, што би 
"требало да буде само средство, да се до циља дође. Уатс 
згодно вели, да је чисто техничка страна ствар, која се мора 
претпоставити код сваког доброг уметника, суштину уметности 
чини њена садржина. Хвислер имађаше одважности, да и 
крај оваких погледа на уметност изложи своје радове, међу 
којима Ноктурно у Црном и Златном заузимаше најви- 
дније место. Осем набацаних боја на слици се скоро ништа није 


та у 
4 во: 


ЦЏЕМЗ ХВИСЛЕР | 388 


могло видети. Раскин није могао уздржати свој гнев, јер увиде 
опасност за уметност, коју беше створио, од стране новога правца, 
чија лозинка беше „уметност ради уметности“. „Ради самога 
господина Хвислера, не мање него ради заштите купца!', није 
требао сер Сопшз Шпазау пустити у Галерију дела, у којима, 
рђаво васпитана машта уметникова изгледа срачуњена на на- 
мерну превару. Ја сам до сада впдео много бестидних ћифта, 
(Соскпеу), а и слушао сам о њима; ну никад не очекивах чути; 
да један блесан (сохсотађ) иште 200 гиниа (ошпеа = 2625 дин.) 
за то што публици баца у очи лонац боје“. Под утицајем овако 
снажних речи, изговорених од једнога таког аукторитета какав 
беше Раскин, слабији човек од Хвислера осећао бп се поражен 
пи уништен. Ну Хвислер, одличан стратег у борби живота, - ко- 
ристи се слабостима, које Раскин беше у своме гневу на видик 
изнео, па за ове и неке друге увреде позва Раскина пред суд. 
Њему не беше стало до тога, да се увреде врате натраг или 
да заштити „пијачну вредност својим производима“, колико 
до тога да обори Раскпна. За њега беше право задовољство, 
да јасно изнесе свету, како и тај велики човек, на кога цела 
Енглеска гледаше са страхопоштовањем, може да се покаже 
слаб и смешан. 


У целој Енглеској праћен је процес са највећом пажњом. 
Суд у Вестминстеру беше заузет питањем, да ли је Хвислерово 
сликарство само рђава шала или је одиста уметност. Слика 
Хвислерова, која беше узрок овој парници, беше донесена у 
дворницу за суђење, а први уметници у сликарству енглеском 
беху позвани, да у овој ствари даду своје стручно мишљење. 
Цео ток суђења показа се пак само као триумф Хвислеров над 
његовим противницима. Оштроумним одговорима својим, који 
беху у исто време и одбрана и напад, он је доводио у теснац 
и државнога правобраниоца и судије и сведоке — уметнике. 
Као доказ ништавне вредности Хвислерове слике свима је слу- 
жило то, што боје на њој беху без икаквог реда набацане. Хви- 
слер признаде, да је слику радио највише дан-два. Државни 
правобранилац, запрепашћен једним таким признањем, обраћа 
се Хвислеру најзаједљивијим тоном : „да рад од два дана, дакле, 
ви тражите две стотине гиниа“ — „Не“ рече Хвислер, у свако 
доба спреман на одговор, „ја их тражим за знање од целога 

• 

1 Слика беше откупљена за 200 гиниа (5250 дин.). 


3354 2818 40. 20) са 


једног живота“. Не мање духовит беше одговор његов на ово 
питање правобраниочево: „Мислате ли, е можете учинити, да 
увидим лепоту те сликег“ Док суд у тишини очекиваше Хви- 
слеров одговор он ћуташе неко време, проматраше лице држав- 
нога правобраниоца, гледаше на слику, па ће, после краткога 
размишљања, рећи: „Не. Бојим се, да би то било за мене исто 
тако безнадежно, као за музичара, који би хтео своје ноте улити 
у уши глуха човека“. Највише је могло једити Хвислера, што 
Едуард Берн-Џонс (Е. Витпе-Јопе5), један од најгласовитијих 
сликара тога доба, позван да даде своје стручно мишљење, 
беше све своје исказе одлучно дао против Хвислерова дела: 
„Према моме мпшљењу“, рече Берн-Џонс, „једна слика. требала 
би да се одликује оним, што се кроз векове сматрало за савр- 
шено“, на шта Хвислер веома згодно одврати: „Једна је слика 
савршена, кад се више ништа не може учинити, да се поправи“. 

И поред сјајне одбране и неоспорне победе Хвислерове на 
суду, његова уметност беше, после два дана необичне дебате, 
истина прећутно ну ипак, осуђена. Раскин је имао да плати 
Хвислеру само један фасинг (јат по, четвртина једног пени, 
= 272 паре) оштете п да накнадп свеколике судске трошкове, 
који изношаху више од десет тисућа динара. Цело јавно мнење 
стаде на страну Раскинову и за кратко време јавни прилози, 
који са свих страна притицаху, омогућише Раскину, да своје 
огромне трошкове исплати. Од тога доба носио је Хвислер стално 
на ланчићу од свога часовника онај добијени фасинг као трофеј: 
он је за њ значио пораз једнога од највећих аукторитета ен- 
глеских у то доба. Хвислер постаде човек, о коме се оних дана 
на све стране врло много говорило. Његове слике стекоше на- 
клоности многих људи, који, истина, нису могли потпуно це- 
нити његову уметност, али се за то дивљаху његовој одважности 
и оштроумљу његову. 

Овај процес даде Хвислеру материјала за први од пам- 
флета, којима он чешће занимаше енглеску публику. „Хвислер 
против Раскина. Уметност и критичари“ беше наслов овога, пам- 
флета. Нешто доцније унесе он целу ову ствар у свој чудновати 
спис: Племенита вештина стећи себи непријатеља 
(Тће сепЏе атф об Макто Епетлјез). Човек би, по натпису су- 
дећи, мислио, да је ту изнета на видик мудрост једнога много 
искуснога човека, који је дубоко студирао свет и прозрео му 
душу. Ну у место тога писац нас уводи у своје личне разми- 


ЏЕМЗ ХВИСЛЕР 585 


рице са разним „аукторитетима“, са којима се у животу имао 
борити. На све стране размахује он ту својим заједљивим до- 
сеткама, дели грубе ударце и пакосно се смеје непријатељу, 
кога излаже порузи. Човек се чисто чуди оноликој грубости 
осећања. За чувену Собу са Пауном (Реасоск Коот) имађаше 
Хвислер да изради њену сопственику Геујапд-у декорације. 
Ове су требале да стоје у складу са чувеном сликом Хвисле- 
ровом Га Рг1псеззе ап Рауз де ]1а Рогсе]а1пле, која беше 
намењена овој соби. Скупоцена шпанска кожа, којом беху 06- 
ложени зидови ове собе, хармонирала је већ врло лепо својом 
црвеном бојом са бојама ове слике. Према свему овом требало 
је удесити остале декорације. Хвислер склони Геујапда-а, да се 
за неко време удаљи од места његова рада, па са једним по- 
магачем настаде грозничаво, да скупоцену шпанску кожу обоји 
плавом и златном бојом. Кад се Геујапа врати натраг, нађе да 
је вредност саме коже, која на овај начин беше злоупотребљена 
износила читавих тисућу фуната (ропад). Љутит због самовоље 
Хвислерове, он му рече, да његових хиљаду гиниа (26250 дин.) 
хонорара своди на хиљаду фуната (25000 дин.) Хвислер, раж- 
љућен, што му се хонорар смањује, користи се једаред одсу- 
ством Геујапд-овим, па наслика на једноме зиду два пауна: 
једног угушеног у пљуску од шилинга, другог, како се разба- 
цује у триумфу. Кад је све довршио, он испосла на све стране 
позивнице и позва публику да разгледа собу. Геујапа је морао 
отпутовати из своје рођене куће и бити одсутан за све време, 
док је соба била отворена посети публике. Па и доцније беше 
он изложен непријатности, да пред очима беспрекидно има 
једну карикатуру, које се није могао отрести. Ну Хвислеру не 
беше довољно оволико освете. Он у поменутоме спису немило- 
срдно шиба свога Мецену и излаже га јавној порузи. 

У својој полемици не презаше Хвислер од најнедопуште- 
нијих средстава, само да би доскочио своме противнику. Кад је- 
даред нападе он писца једног чланка, што тобож беше написао 
„Ја не бих хтео да разумем (пипдегзбапд) радове Хвисле- 
рове“, убрзо се обелодани, да је реченица у ствари гласила: 
„Ја не бих хтео да потцењујем (пипдегзђаје) радове Хви- 
слерове“, да је Хвислер, дакле, рђаво прочита. Сваки частан 
човек сматрао би за дужност, да се због овакога поступка из- 
вини. Хвислер се пак не само не правда, већ наноси писцу 
чланка читав низ нових увреда: „Да, штампарска се погрешка, 


336 ДЕЛО 


доиста, не може опростити. Ја и слагач требали смо знати, да 


је код дотичнога господина и њему равних увек реч само о пот- 
цењивању, а никад о разумевању једне ствари“. Многи су се 
после оваких испада правдали пред публиком, што су се толико 
заборављали, те су, ма и за тренут, Хвислера озбиљно узимали. 
Ретко се ко с тога упуштао у полемику с њим. Једини се Озсаг 
М'Пде усуди, да се пусти с њим у препирку. У писмима, која, 
су и један и други наизменично упућивали на уредништва, по- 
јединих дневних листова, водили су они очајан бој, у коме игра 
речи беше најмоћније оружје. Озсаг У'Пде беше својим оштрим 
пером не само дорастао Хвислеру, него га је отменим начином 
писања далеко надмашавао. „Популарност је једина погрда, коју 
му још нису прикачили“ писаше он о Хвислеру. Победа беше 
одлучно изневерила Хвислера. Тада се он хвата једног недо- 
пуштеног средства и напада на веома дрзак начин једну личну 
махну свога противника. Хвислерова сигнатура беше често пута 
лептир. И он би се сам могао згодно упоредити са оном врстом 
лептира, чија дивна, нежна, шарена крила прикривају отровно 
тело осице, која често извлачи своју жаоку. 

Са шумом и праском протекао је на тај начин Хвислеров 
живот. Изгледало је, као да је за сваки лист лаворова венца 
његова морао он извојевати нарочиту победу. А када му пут 
не беше довољно трновит, он сам стављаше бране на своју 
стазу. Обдарен високим дарима он је хтео утрошити драгоцене 
часове својих радних дана на нападање, критичара, врло често 
својих пријатеља и сродника. Он је шибао и Краљевску Ака- 
демију, што га је занемаривала. У њему беше крви једнога 
диктатора. Он није смео никада немати права. За бој имађаше 
он доста духа. Никада се не би ону битку упустио, док много 
моћнији непријатељ не би доспео у положај, који спутава ње- 
гову снагу. Против моћи другога уводи он у бој своје оштро- 
умље и не допушта да се овај опорави од првог ударца пре 
него што он сам буде од јавнога мнења крунисан победом. 

Не мање чудњак беше Хвислер и у приватноме животу 
свом. Са блиставим наочарима, са дугом палицом од трске, са 
свиленим шеширом равних обода, са дугим рукавицама иђаше 
он улицом, са демонским осмејком на уснама, ходом петла, 
који се спрема за бој. Његова заједљива мала фигура беше 
махом фантастички обучена, увек пак кицошки, подједнако у 
атељеу, при раду, и у салону, у средини најотменијега дру- 


ЏЕМЗ ХВИСЛЕР : 387 


штва. Једну белу коврчицу, која се више чела демонстративно 
кочоперила усред његове црне косе он је нарочито неговао и 
због ње је био веома поносит. Не обзирући се на друштвене 
прописе, он беше закон сам себи. Он прави своје најнапорније 
излете у ципелама за играње и са овима се пуза уз стене на 
морској обали, а одаје, у којима станује, зпјају на посетиоца 
својом празнином. Осем постеље у њима не беше другога на- 
мештаја. „Ако желите угодност“, рекао би он своме посетиоцу, 
смејући се, „а ви изволите у постељу“. Интелектуалан рад не 
беше за њ. Он је имао мало књига, а још је мање читао. О 
религији је мало водио рачуна. Он је хтео, да што више ужива, 
живот. Људе је махом упознавао по њихову ћаскању и њихову 
оштроумљу. 

И у саобраћају са људима он је мало обраћао пажње на, 
конвенционалне форме. Долази посетилац и куца на врата ње- 
гова атељеа. Врата остају затворена, ну за то почиње да одје- 
кује с оне стране врата весело звиждање. Узалуд чека посети- 
лац дуго времена. Најзад бива принуђен вратити се натраг, 
огорчен, што је не само узалуд чекао, већ и што је намерно 
остављен, да на пољу чека. Једна отмена дама, коју Хвислер 
портретираше, морала је из дана у дан долазити њему. Кад јој 
он једаред одреди, да дође опет другога дана, она му се по- 
жали, како то дуго траје и како она мора тако много да жртвује, 
док јој слика не буде готова. „Поштована Госпођо“, одврати 
Хвислер, пола са патосом, пола иронично, „то ипак није ништа 
упоређено са оним, што ја ради Вас жртвујем. Погледајте само!“ 
и при томе показа на читав пакет још нераспечаћених писама. 
„Док ја Ваш салик радим, моја коресподенција чека узалуд да 
дође на ред“. Своје пријатељство онима, који га тражаху, да- 
ваше он по цену, да се одреку саобраћаја са људима, које он 
није могао трпети. Често пута, уз много извињавања, тражио 
би он натраг каку слику од њена притежаоца. После више го- 
дина забринути притежалац обраћа му се и иште своју ствар. 
„Јесте ли Ви пали на теме!“ узвикује Хвислер „за пуних десет 
година ви сте имали повластицу да живите у друштву са овим 
ремек-делом, па Вам сада још пада на памет, да га иштете 
натраг |“ 

Овај овако ексцентричан човек носио је у себи душу једнога 
од највећих уметника, које је енглеска раса показала. Његове 
очи беху отворене лепоти мајсторских дела јапанских сликара 

Дело, књ. 36. 22 


8388 | ДЕЛО 


и тесноме сродству закона боје са законима музике. Нада све 
то оне са обожавањем беху подигнуте пут великога сликара 
шпанског Веласкеса. Под утицајем ова три фактора (Веласкес, 
јапански сликари, сродност музике и сликарства) створи Хви- 
слер једну оригиналну уметност, која му у историји уметности 
обезбеђује веома угледно место. 

Он се иначе разликује од својих школских другова им- 
пресиониста. Обоје су, истина, ишли у школу код великога 
мајстора шпанског Веласкеса, ну док су се Мане (Е. Мапе) и 
његова школа на Веласкесу научили својој сопственој техници, 
дотле се Хвислер трудио да великога Шпанца модернизује. 
Онима је Веласкес био само подстицај, Хвислеру позајмљује он 
тихи и свечани тон своје уметности. Хвислер никад није сли- 
као у мрљама и тиме се разликује од неомпресиониста. Техника 
ових састоји се у томе, да се светлост разложи у боје једне 
призме. Боје се стављају једна поред друге као тачке већих 
или мањих димензија. На ретини ока треба ове мрље од боја 
да се стопе у ефекат светлости. Боје се, дакле, не мешају још 
на палети, већ се примењују чисти тонови призме. Оку гледаоца 
оставља се, да оно само учини најпогодније мешање ових чи- 
стих боја. 

Уметност Јапанаца учини његово око веома осетљивим за 
боје. То најбоље показује његова слика Га Рт1псеззе ап 
Рауз де 1а Рогсејајпе. Једна је боја на његовим сликама 
обично кључ целе композиције боја. Остале су боје унете само 
као споредни тонови и као потребна допуна скале, коју има- 
ђаше пред очима. Као главни тон служи му на сликама, сли- 
каним масним бојама, увек црна боја, а на сликама водених 
боја бела хинеска боја. Он беше тако фрапиран слагањем закона 
музике са законима боја, да је за своје слике врло често узимао 
музичке термине. Он везује своје боје у хармоније и симфоније, 
као што један музичар везује своје тонове. Кад он једној слици 
даје име Хармонија у Црном и Сивом, онда то значи, да 
су Црно и Сиво главне боје на његовој слици, као што је у 
једној симфонији само један тон главан. Тиме пак нису остале 
боје искључене. Слично музичару, који према главноме тону 
подешава остале тонове тако, да овај остане увек у превази и 
Хвислер бира само таке боје, које не кваре склад са његовим 
главним бојама. Кад је била изложена слика Хвислерове мајке, 
која беше означена као Аранжман у Црном и Сивом, хтели 


ПЕМЗ ХВИСЛЕР 389 


су неки критичари поласкати синовљој љубави Хвислеровој и 
на основу ове слике истаћи племенит карактер његов. Ну за 
Хвислера тако што не беше ни мало ласкаво. Он сам вели: 
„Узмите на пр. слику моје мајке, која је у Краљевској Акаде- 
мији изложена под насловом: Аранжман у Црном и Сивом. Она 
управо и није ништа друго до то, што је означена. За мене 
има она нарочиту вредност као слика моје мајке; ну како се 
може и сме публика интересирати за личност оке, која, је пре- 
стављена; За њ беше само спољашња страна слике главна, 
ствар. | 

О ма којој од његових слика нема се, према томе, много 
што шта рећи. Код њих се још може говорити о оном распо- 
ложењу душевном, које оне у нама изазивају. Као што музички 
тонови дају душевном расположењу слушалаца извесну боју, 
тако и боје на Хвислеровим сликама изазивају извесне тонове 
у души гледалаца: 

Ево на пр. слике Карлајла (Камује). Пред сивим зидом 
у скоро сасвим празној соби седи у профилу овај велики човек. 
Лице му испијено, болан израз уста, тужан поглед. Он седи на 
прној столици, а на коленима држи велики црн шешир свој. 
Тело му изгледа као укопано у пространој црној хаљини, са 
дубоким борама прекрштене ноге ишчезавају испод тешкога 
горњега капута, који је стављен више њих. Мртвачка бледа 
глава малаксало је клонула на лево раме. Неочешљана брада 
и дуга коса су седе; очи пола затворене, а пола будне; у цр- 
тама лица огледа се озбиљна резигнација, из које веје дах сете. 
Све, што окружује Карлајла, складно се допуњује са меланхо- 
лијом, преливеном на његову лицу. Дан је суморан и мрачан, 
као магла, која се диже из Темзе. На зиду виси један бакрорез 
у црном оквиру, сличан посмртној листи, опвиченој црним ли- 
нијама. Боје (слика је означена као аранжман у црном и сивом) 
својим распоредом тако утичу на гледаоца, да се чини, као да, 
сетно и у молу одјекује жалосни погребни марш. 

Слика Хвислерове мајке врло је лепо описана код 
једног Француза: „„Кена седи у једној просто намештеној соби, 
у коју продире последњи зрак вечерње светлости. Она је окре- 
нута профилом, непомична и утонула у снове, у једној од оних 
пауза, које изгледају с поља тако тихе, ну које су изнутра снажно 
помућене успоменама целог једног живота.“ 

„На овој мирној, благој жени и око ње има много што 


22 


840 | ДЕЛО 


шта туробног и мрачног. Завеса, ишарана цветићима; столица; 
оквир што виси о зиду; други један оквир, од кога се види 
само мало ивица; обућа на обема ногама, које, састављене, по- 
чивају на једној клупици; пространа хаљина; све је то црно, 
црно као туга, црно као мртвачка опрема, црно као оквир на 
посмртним картама. Ну живот је нашао прибежишта у овим 
тужним украсима, живот једнога топлог срца и једнога вед- 
рога духа. Обе руке губе се у маншетама стављене преко једне 
мараме са чипкама што се у крилу налази; мршаво, фино, за- 
мишљено лице спуштено је земљи, док се очи дижу невидљивим 
ну познатим визијама. Ове руке и ово лице су веома нежни, 
коже тако мекане и тако нежне каку је још само могао на 
платно пренети један уметник прожет љубављу према старости, 
која је сачувала границу младости — ту красну успомену на 
лепоту.“ 

„Ова грација, ова лепота, ова младост находе сету свугде: 
оне су присутне у вијугама упалих уста, у дубокоме погледу, 
у ружичастом цвету који још цвета на измршавелим образима. 
Ова ружа обасјава ове зидове, ове застире, ово одело, на ко- 
јима се скупило тако много помрчине, још више него ова сре- 
брнаста и румена светлост, која испуњава собу. „„Од како постоје 
сликари,“ писаше д Оревили тако изредно, „„зар најнежнија, 
ружичаста боја не бива увек растрљана на црној палети“,.. Љу- 
бав, младост, први заноси у животу, све је то тако лепо, кад 
га више није; све се то тако зарумени у нама, кад нам црна 
ноћ падне на главу...“ 

„Тако дивно значење има, ова слика, из које расипа зраке 
једна проста, хармонична уметност, уметност великих линија, 
која се може упоредити само са уметношћу највећих уметника: 
једна тако индивидуална и тако нова уметност. Дивно, хармо- 
нично дело, озбиљна, пуна дубине слика, где се геније Севера. 
сија у полутами са највећим поносом и са бескрајном умиља- 
тошћу. Она није само портрет материнства, какав могаше за- 
чети син рођен од ове жене, који је постао велики уметник, 
већ је она у исто време једна изванредна поема у славу жене. 
Човек је, можда, и сувише упућен, да за свој салик бира како 
младо и лепо створењо, у полету снаге, па да га на платну из- 
ложи дивљењу публике. Хвислер је показао, да је њему исто 
тако лако узети ово створење и онда, кад његово витко и ела- 
стично тело постаје тромо и млитаво у своме држању, кад ње- 


ПЕМЗ ХВИСЛЕР | 341 


гова коса поса постаје сребрнаста, а она дражесна ружа на 
образима остаје дражесна, ну постаје тако меланхолична, кад 
је уресила већ дотрајало тело и прибежиште старачких мисли“. 

Портрет леди Сатрђе!, један од најпознатијих салика 
Хвислерових, (означен као: Хармонија у бледо-црвеној и сивој 
боји) описује други Француз исто тако лепо: 

„.· један портрет нас нарочито плени. Модел је једна жена 
висока раста, лака и танка; она корача, као да би хтела уда- 
љити се од гледаоца и ући дубоко у слику; ми је видимо у 
профилу, у тренутку, кад окреће главу натраг, да би бацила, 
последњи поглед пре него што ишчезне. То је леди Сатрђеп, 
једна од најлепших жена у Енглеској. Портрет је показује 
веома живу, у свој дражи њеној, са њеним витким стасом, са 
плавом, свиластом косом њеном, — која се лепрша, са њеним 
веома нежним цртама, са њеним влажним очима и дубоким по- 
гледом. На лице јој је уметник ставио израз лаког презирања, 
који јој веома доликује, јер једној овакој лепотици ништа лепше 
не стоји него извесно сажаљење према толико ружних посети- 
лаца, који долазе да је посматрају, сажаљење према сиротим 
људима, исто тако ружним и рђаво насликаним, чији су пор- 
трети прикачени о зидове у њену сусеству. Техника, компози- 
ција, колорит ове слике потпуно су оргинални и оштро одскачу 
од целе околине. Сива хаљина је стављена на црну основу; 
сива. боја костима и црна боја основе комбинују се и чине хар- 
моничну целину; техника је смела; композиција је у великим 
цртама, а уз то необично проста; слика је пуна ваздуха, а по- 
зађе је натраг повучено. Осећа се, како модел живи, корача, 
креће се. Ако моји појмови о уметности нису погрешни, чини 
ми се, да су овде остварени сви услови, који се траже од је- 
днога великог уметничког дела. Оригиналност форме, пронала- 
зачки дух у садржини, простота извођења; живот, кретање, који 
се осећају на платну; — све добро познате карактерне црте 
једног мајсторског дела. И, доиста, овај је портрет од г. Хвислера“. 

Лепоту ноћи ретко је ко тако осетио, као Хвислер. У ње- 
говим многобројним Ноктурнима то се најбоље показује. Он 
сам о томе пише на једном месту: „... кад вечерња магла облачи 
речне обале у поезију као у вео, а бедне кровињаре потпуно 
ишчезавају у мрачним облацима, што су се спустили на земљу, 
кад дугачки димњаци постају звонаре, а стоваришта робе из- 
гледају палате; кад цео град виси о небу, а пред нама се отвара 


ПА ИУ 


542 ДЕЛО 


земља бајки: тада путник хита кући; радник и културом углађен 
човек, научник и човек што лети за уживањима престају ми- 
елити, као што су престали видети; а Природа пева своју из- 
врену песму једино уметнику, њеном сину и њеном мајстору — 
њеном снну, у колико је он воли, њеном мајстору, у колико је 
он познаје“. 

На другој једној грани уметности Хвислер је остао до сада 
ненадмашан. Вештини гравирања иглом (Кадтиле) он је отворио 
нове путеве, а њену технику толико усавршио, да је у том по- 
гледу, управо изрекао последњу реч. Нарочито су му чувени 
радови ове врсте које је радио у Венецији и у Холандији. Свака, 
цртица ма и пола милиметра дужине, има ту своју вредност. 
Поједине црте, које не достижу ни један сантиметар дужине, 
сугерирају често у једноме пеизажу Хвислерову ове врсте терен, 
што заузима простор од неколико миља и то тако убедљиво, да 
ни најсавршенија фотографија не би могла боље. Прецепти, које 
је Хвислер овој грани уметности поставио, сматрају се данас 
у њој за јеванђеље. 

Живот Хвислеров био је мање више номадски. Рођен 11. 
јула 1834. године у Гоме -у у Масечусетсу (Маззасћизе 5) он 
остаје у својој домовини само девет година. 18483. видимо га у 
Петрограду, где заједно са својим родитељима беше дошао. 
Његов отад био је војни енжењер, те с тога беше од руске владе 
позван, да узме учешћа у грађењу жељезничке пруге између 
Москве и Петрограда. У петнаестој години остаје Хвислер без 
оца и са својом мајком враћа се натраг у своју домовину. Тамо 
ступа он у седамнаестој години својој у војно училиште, у коме 
се и његов отац васпитавао. Ну он осећаше мало наклоности 
према војничком позиву. Он брзо иступа из овог училишта и у 
двадесетој својој години напушта домовину, да више никад не 
стане ногом на њено земљиште. 

Са ентузиазмом младога уметника. упути се он у Француску 
и 1855. год. настани се у Паризу. Овде ступи у школу код Маге 
СПеуге, романтичног сликара осредњега талента. Другови му беху 
у истој школи садашњи стубови францускога сликарства: Песав, 
Капшт-Габоцг и др. У двадесет петој години својој пресели се 
Хвислер у Лондон. Год. 1860. шаље он своју прву слику у Кра- 
љевску Академију: Напијану (А фће Рјапо), а 1862. год. своју 
слику Темза у леду (Тће Тћатез т 1се). Год. 1863. шаље он 
у Салон у Париз своју слику У ће а1г], ну она му беше од- 


а 7", Ка 4 у". 


ПЏЕМЗ ХВИСЛЕРА_ 3438 


бијена. Исту судбину дељаху тада и Мапећ, Салт, Песавз и др. 
Салону одбијених (бајоп Чех Кећизез) произведе ипак слика Хви- 
слерова „велику сензацију. Овај неуспех с једне стране, а, на 
против, успех с друге беху за њ веома поучни. Још тада се беше 
у њему распалила искра нападачкога духа, који се руга аукто- 
ритетима и баца им ударце у лице. Од њега беше том приликом 
духовито казано, ако би му био отказан приступ у Небо, он ипак 
не би за то осећао у себи мање духа, па да би се хтео сићи 
ниже. Он би своје сопствено Небо поставио преко пута од врата 
св. Петра, па би могло бити зло, кад би најодабранији свет по- 
јурио уњ. 

Год. 1866. и 1867. посети Хвислер Валпараизо (у Ј. Аме- 
рици) где постадоше неколика. ремек-дела. Год. 1867. шаље он 
Академији своју Симфонију у Белом М 3. Том приликом На- 
петбоп, добро познати писац у Енглеској, ког Хвислер, поред 
свега тог, назива „известан Господин Натегбоп“, учини кобну 
примедбу, да ова слика и није управо симфонија у Белом, пошто 
су на њој и друге боје заступљене. То даје повода Хлислеру 
да га нападне: „Да ли је он склон веровати, према његовој нечу- 
веној логици, да симфонија Е у музици не садржи никакву другу 
ноту, већ је само беспрекидно понављање ККЕ2 Будала!“ Овој 
слици следоваху друге слике, на којима се опажа утицај јапан- 
ских сликара: Ка Рттпсезве ап Рауз де 1а Рогсејајпе; 
Тће рифбје Ме (17), једна од најлешших слика Хвисле- 
рових и Тће Ва1сопу. 

Год. 1872. беше у Академији изложен салик његове мајке 
после једне бурне сцене, чија је последица без мало хтела да, 
буде кобна по Хвислерову слику. Да би се задовољио други 
један сликар, који Хвислера није трпео, ова је слика требала, 
да буде одбијена. Доцније је овај потрет откупљен за Луксем- 
буршки Музеј по незнатну цену од сто шест фунти (2650 дин.). 

Год. 1874. беше изложен Карлајл и један од повећих 
портрета детињих М155 А1ехапдег. Карлајл беше прва 
слика, која Хвислеру донесе хиљаду фунти. М:55 Ајехапдег је 
један од најдивнијих портрета детињства, који су икад људске 
руке насликале. Суптилна атмосфера детињих година мајсторски 
је ухваћена. Са неспретном грацијом њених година стоји пред 
гледаоцем, тако живо престављена, ова девојчица. 

Год. 1877. изложи Хвислер у Отозуепог баПегу своје нок- 
турне, од којих један даде повода фамозноме процесу против 


344. ДВЈ О 


Раскина. Год. 1879. видимо Хвислера у Венецији. Овде постаде 
чувена серија слика изрезаних иглом (Кадтило). Год. 1884. из- 
ложи ону Отозуепог СаЏегу чувени салик Гаду КатрђеЏ, а 
исте године беше изабран за члана Краљевског Удружења бри- 
танских уметника. Год. 1885. држаше он своје гласовито пре- 
давање о уметности у Лондону, Оксфорду и Кембриџу, коме 
даде назив Теп о' сјоск према часу, у који га је држао (десет 
часова у вече). Предавање произведе велику сензацију. Исте 
године изложи он салик чувенога музичара Сарасате, који му 
беше један од најинтимнијих пријатеља. При крају исте године 
изиђе у Свету (Тће Уолд) Хвислерово писмо, у коме веша 0 
велико звоно познати догађај са Геујапа-оом односно Собе са 
Пауном. Год. 1886. беше Хвислер изабран за председника по- 
менута друштва. Он употреби ову прилику, да ово удружење 
оживи. Колико је његова љубав према друштву ишла далеко, 
види се већ и по томе, што он узе на себе да изради таблу, 
која је служила као фирма овога друштва. Он је обоји црвено, 
стави на њу натпис златним словима а уз то наслика на њој 
златна лава пи лептира. Ну год. 1888. подиже се читава бура, 
против њега и он беше принуђен одрећи се председништва. 
Хвислерови противници беху толико озлојеђени на њ, да уни- 
штише све трагове, који би могли на њ подсећати. Отровни 
лептир на поменутој табли беше укаљан. а златан лав црно 
обојен. Исте године угледа света његов Теп о: ОЈјоск, а Мин- 
хенска га Академија изабра за свога члана. 

Год. 1892. пзложи он своје Ноктурне и Марине. Ње- 
гова репутација оспе већ обезбеђена. Он путује по Британији, 
за тим иде у Париз. 1895. враћа се се натраг у Лондон. 1896. 
излази серија дивних литографија Темзе из његове руке. Исте 
године умре му жепа, коју је он необично волео. Он се беше 
сувише доцне ожепио, ну брак ипак беше срећан. Жена му се 
одликовала и зпатџим уметничким талентом. 

Год. 1898. установи се у Лондону Међународно Удружење 
скулптора, сликара и гравера. За његова прва председника беше 
изабрат Хвислер. Год. 1899. изиђе Хвислеров памфлет Едеп 
уегтзиз МУћ1абЏег. Тће Вагопеђ апа ће Ви бег у. да са- 
лик жене Едеп-ове, за који је Хислер требао да изради само 
скицу, била је уговорена цена између 2500 и 4000 динара. Хви- 
слер не изради скицу, већ потпун салик. Едеп предаде Хвислеру 
у руке у затвореном писму 2500 динара. Хвислер га за то позва 


ЏЕМЗ ХВИСЛЕР 845 


пред суд, ну изгуби парницу. Он се за то сада свети овим 
памфлетом. Као прави Терзит сипа он на све стране заједљиве 
речи и обасипа противника погрдама. Он се ту понаша као 
човек, који је навикао да убија лавове, па се осећа понижен, 
кад му падају шака створови нижега калибра. 

У почетку лета 1908. год. разболе се Хвислер, а 17. јула 
исте године издахну он у седамдесетој години живота. 

Један круг сликара у Енглеској наставио је његов правац, 
ну са мало среће. Они веома много изостају иза нео-импресио- 
ниста с ове стране канала. | 

Као један од мало уметника, који су обићу уметности ду- 
боко размишљали, Хвислер заслужује, да се његовим погледима 
на уметност поклони пажња. „У уметности је ревност невоља, 
не врлина; сваки траг њен је један недостатак у делу, а не 
његово добро својство“. „Дело мајстора не мирише на зној ње- 
гова чела, не подсећа ни на какав напор и још од почетка је 
савршено.“ 

„Ремек-дело треба да изгледа једном сликару као цвет, 
савршен у своме пупољку као и у пуноме развоју своје кру- 
нице, без разлога, који би имао објаснити његово присуство, 
без икаког задатка, који би имао испунити, радост за уметника, 
илузија за филантропа, загонетка за ботаничара, један случајан 
пример за осећање н алитерацију за литератора.“ 

Из ово неколико реченица лако је увидети једнога одсуд- 
ног противника онога правца, који уатс у уметности заступаше. 
То још јасније избија у овим речима: 

„Уметност би требала да буде независна од свих опсена, 
она би требала да почива сама на себи, да се обраћа само оку 
и уху, а да се не меша са емоцијама, које су овима сасвим 
стране, као што су на пр. вера, сажаљење, љубав, родољубље 
и т. д. Све оне немају ни најмање посла са уметношћу.“ 

„Имитатор је бедно створење. Кад би уметником био човек, 
који слика дрво, цвет или иначе само што пред собом види, 
онда би фотограф био краљ међу уметницима. Уметнику при- 
личи да чини нешто више од овога. При сликању портрета 
мора он нешто више на платно пренети а не само лице, са ко- 
јима се модел дотичнога дана показује; он мора да слика ч0- 
века, а не само његов изглед.“ 

Од нарочитог су интереса мисли, које Хвислер излаже у 
своме предавању Теп о' Сјтоек. Оне су управљене против есте- 


' 846 дил о 


ЏО 


тицизма, који оних дана беше захватио целокупни духовни 
живот енглескога друштва. Најмоћнији изданак овога естети- 
цизма беху Прерафаелити у сликарству, а у поезији Свинберн. 
Романтика, жедна лепоте, болешљива разнеженост, нервозна 
усхићеност карактерне су црте овога правца. Предавање беше 
непосредно управљено против естетичара што су хтели подр- 
жавати друштво у водама овога уметничкога правца. Према 
њима је све требало да буде прожето уметношћу, јер ова опле- 
мењује народ. 

„--. Уметност је оклеветана“ вели Хвислер. „Она нема 
ништа, заједничкога са овим задацима, који јој се намећу. Она 
је богиња отмених мисли, у понашању уздржљива, противна, 
свакој наметљивости: она и не покушава да друге поправи. 
Она је заузета једино са својим сопственим усавршењем, без 
жудње да ма о чему поучава, јер она тражи и налази лепо 
свугде и у свако доба, као што на пр. чињаше њен првосве- 
штеник Рембрант, кога плењаше живописно величанство и пле- 
менито достојанство јеврејске махале у Амстердаму, а не беше 
уцвељен због тога, што није имао пред собом Грке. Као Тин- 
торето и Паоло Веронезе... као што на двору Филипову чињаше 
Веласкес... ови велики људи не беху реформатори, не беху по- 
прављачи других људи. Њих занимаху једино њихови произ- 
води — испуњени поезијом њихова знања они не осећаху жудњу, 
да утичу на њихову околину.“ 

„Уметност је чедо случаја — ниједна колеба није од ње 
сигурна, никакав владалац не може је подјармити, најопеежнија 
интелигенција не може њу изазвати, а ситничарске тежње, да 
се она учини општим добром, само су комедија и изигравање. 
Тако мора бити и сви напори, да се то измени, имају извора 
празноме бенетању незналица и у жестини уображених. Гра- 
ница се показује јасно и видно. Далеко је од мене, да преко 
ње подигнем мост и туда преведем мучени народ. Не. Ја бих 
хтео да га ослободим даљега мучења, хтео бих му помоћи, хтео 
бих му са плећа скинути ову утвару уметности. За што му се 
сада, после толико векова слободе и апатије од стране слепих 
хоће она да натура на врат, и то све дотле док изнурен и збу- 
њен не буде једном научио, како треба да једе и пије, како 
треба. да стоји и да седи, чиме треба да се одева, а да сео 
уметност не огреши.“ 

Влад. Р. Петковић 


Три песме од 8. Ч. Свинберна 


СВЕТ. СТЕФАНОВИЋ 


ПРОЗЕРПИНИНА БАШТА 


Овде где цео свет је мир, 
Овде где изгледа сваки крет 
Кб валу мртвог ветра додир, 
Кроз снове снова, сумње сплет, 
Ја чувам младе сенокосе 
За жетеоце за косаче 
за доба жетве, за оштре косе, 

· Сањивих струја један свет. 


Сит сам већ сваког смеха и плача 
И људи што плачу и смеју се, 
Нит марим шта све судба јача 
Спрема за човека што сеје да жње. 
Не марим за часе, нити за дане, 
да неплодне пупољке покидане, 
да наде и моћи, моћи жељкане, 

Ни за шта друго до ли за сне. 


Ту живот кб друг уза самрт седи, 
Овомо невидно, нечујно броде 
Ветрови влажни, таласи бледи 

И слабе лађе духови воде; 

Ал залуд, насумце плове само, 


348 


ДЕЛО 


А куда оду то не знамо 
Јер нема ветра да душе амо, 
Ни овде таке ствари роде. | 


Не цва ту цвеће поља млади, 
Вињага, нити маховина 
Већ мак без цвета овде сади 
И грожђе зелено Прозерпина. 
Ту шумне метле садови бледи, 
Ту лист што не цвета нит црвени, 
До онај из кога она цеди 

да мртва нуде смртна вина. 


Бледи, без имена и броја туна 
У бесплодним пољима жита и мака 
По сву ноћ сањају сагнутих круна, 
Док не дође зора пуна зрака. 
И слично духу касном, полаком 
Што нема у рају, ни у паклу друга, 
Скривено паром и облаком 

Јутро се рађа ту из мрака. 


И да је снажан ко њих много 

Са смрћу би моро становат свако, 

У небо не би крилима мого, · 

Нит би у паклу од мука плакб. 

Лепотом да је сличан ружи, 

Лепота, му се губи и вене, 

Нек љубав му је, да све јој служи 
На крају није јој добро тако. 


Бледа с круном од лишћа стоји 
Више сводова и над луком 
Она што скупља све смртно и броји 
збира га хладном, бесмртном руком. 
да људе, што се из свих времена 
И места разних мешају пред њом, 
Слађа су влажна уста њена 
Нег што је љубав са слатким гуком. 


ТРИ ПЕСМЕ ОД А. Ч. СВИНБЕРНА 


Све људе што се игда роде, 
Све и свакога она ту чека, 
Не мари за мајку земљу, за плоде, 
За воће, нити за жита мека. 
Усеви, ласте, пролеће и цвеће 
За њоме шири крила и леће 
Где песма лета тупо звони, 
Где цвеће презор кида и рони. 


Овде је љубав уморних крила 

И љубав она која вене, · 

Времена што су прошла и била 

И ствари кобне, тајанствене. 

Пропалих дана наде мртве 

И дивље лишће што ветри однеше, 

Пупољци слепи, сметова жртве, 
Срушеног пролећа тлапље црвене. 


Камо нам радост дуга и трајна; 
Од бриге камо нам поуздан лекг 
Што ј] данас сутра је прошлост вајна, 
Људском се мамцу не клања век. 
И љубав вене, малаксава, 
Уздише уснама полу-покајним, 
Очима плаче пуним заборава, 
Што сваке љубави пролази јек. 


Љубав живота мени не гове, 
Слободан страха, изгубив наду, 
Ја хвалим хвалама кратким богове, 
Штогод су да су и штогод даду: 
Кад ником нема живота вечна 
Кад мртви никад ускренут не ће, 
Кад и најтромија вода речна 

У неко море се сигурна креће. 


Тад не ће бити ноћи ни дана, 
Ни звезда нити сунчева сјаја, 
Ни жубора вала узбуркана, 

Нит каквог шума ил уздисаја, 


349 


350 


ДЕЛО 


Ни пролетњег лишћа, нити зимског, 
Ни ствари што пролазе као дан — 
Остаће само вечни сан 

У вечној ноћи, сан без краја! 


БАЛАДА 0 ЗЕМЉИ СНОВА 


У гнездо од ружа срце сам своје скрио, 
Далеко у хлад, где не стиже сунца сјај; 
Нег меког снега, мекши му починак мио, 
Ја сакрих срце под руже, у крај. 
Па што не спиг не стиша откуцај: 
Кад ни лист не дрхти на стабљи ружиној; 
Шта гони ода њ крилатог санка рај; 

Само скривене птице пој. 


Рекох му: Ћути! ветар је крила свио, 
У меком лишћу мре зрака задрхтај; 
Ћути, јер на мору ветар је уснио, 
Немирнији но ти што си несмир тај! 
Па рани л' те мисли бодљив насртај:г 
Што очи отвара санак твој: 
Дави л те наде суров загрљај г 

Само скривене птице пој. 


На мапи нико није забележно 

Земљу кб лепи тај зелени гај; 

Нит плод њеног воћа игде је био 

Ко роба на тргу за продај! 

Ту лете ласте сна кроз мрачан крај, 

Ту шуми сан на грани лиснатој; 

Не буди дивљач паса лавеж и грај — 
Само скривене птице пој! 


У свету снова сам изабрб себи крај, 

Да спим где нећу чути живота рој, 

Ни веру љубави, ни невере вај — 
Већ само скривене птице пој. 


ТРИ ПЕСМЕ ОД А. Ч. СВИНБЕРНА 851 


МАТЕК ТЕЈМРНАШ5 


Мајко људских кроз време нагрнулих чета, 
Ноздрва њиних дах си, срца им крви, | 
Бог на богови ти од целог слављена света, 
Светлост на светлошћу, закон од свију први. 


Твој лик је као мач што сече љути 
Сени и ланце и силу ма каква била, 
Пред тобом море је немо, гром заћути, 
А ужа су небеса од твојих крила. 


Анђеле и богове држиш, духове и тела, 
Коб капље росе у десној ти руци, пал их 
Ко тврђе и храмове времена, речи и дела 
Рушиш да подигнеш нове уместо палих. 


Сви смо ми сишли са пута твог и скрили 
Очи пред славом твојом. Залуду речи 
Залуд нас зове труба ти, залуд нас били 
До рана бичеви збора твог и речи. 


Ми смо те знали, ми смо стојали уза те, 
Стопама твојим ишли и пили даха твог. 
Волели, славили те и клетве бацали на те 
Ко да си нам била ти неки други бог. 


„Пусти нас час тек, рекосмо, да смемо спати — 
Сав дан је служисмо ми, ко да јој ноћу стражари“ 
Не знајућ тебе, не знајућ лица твог, Мати, 

Ти сјају, од ког се и ноћ ко дан зажари, 


Издала нпси оне који те издали, 

И расе што те не знаше ти си њих знала. 

Народе будила си, што беху ко поспали, 

Пред твојим божанством идолска божанства су пала. 


Све старе приче што лик ти заклањајк, 
0, душе моћни и тајни! све људске басне 
И вере што их људи за тебе ткају 

Ко вела су тек, хаљине л теби красне. 


352 


ДЕЛО 


Без избора се свак у теби спасе, 

Ког лажни мир ил борба до несвести зане, 
Ти Бог и човек, живот си ти и спасе 

И васкрсење нам у теби сване. 


Ти крилма сенчиш воде; засија тама 
Од ока твог и ужас помрчина; 

Под ногом твојом светлијом од плама 
Засветле мраци земљиних јазбина. 


Смрт ти је робиња, пукла је пакла стега, 
Где трајеш ти ту сија неба зрак. 

И ко је за те глув, време је глуво за њега, 
Том име тек је безимен, мртав знак. 


Бесмртна биће том смрт, без имена име, 

Без звезда биће живота његова сумрак. 

Пакленом ватром ће срам се разбуктати над њиме, 
Кад умре смртну утонуће у вечни у мрак. 


Године рухо су твоје, низ векова је 

Кб прашина пала с твојих брзих сандала. 
Време ти служи кб неко, ком награда сва је 
Тек горак прекор ил слатка реч ил хвала. 


Ти кажем „Добро“ и столећа засјаје 

Ил „Даље ми испред очију“ рекнеш љуто, 
И с лица људских сва светлост клонула је 
И векови су кб стакло препукнуто. 


Ноћ је кб печат на челу тог људског сина; 
Чиј мрачни лик не прима светлости нити 
Дубинама је даје страшних тамнина, 

Слепи ти телом су ноћи обавити. 


Њине су душе гмије смрзнуте, круте, 

Крај ногу ти срам им ко звери питоме, смерне; 
Усне им хладне прашину ждерући жуте, 
Лажима грде тебе и твоје верне. 


ТРИ ПЕСМЕ ОД А. Ч. СВИНБЕРНА 353 


Ал тад кад време претрчи дане њине, 

Сјај твога чела изненад откривени, 

Помрачи јутро и твоја рука скине 

Веб ноћи и дана и ваздух пун страшних сени. 


И свет девички чист и сјајан стоји, 

Го кб девојка истом новорођена, 

Небо ти лишено чисто свију зракова своји' 
И земља све љубави своје чисто ослобођена. 


Јер земља сва је твоја, небеса цела, 

Твоје су све дубине, твоје висине; 

Пред тобом сенке су ствари и векова вела 
Кб краљи људски без своје краљевине. 


Кроз гвоздене године, столећа тучних врата, 
На прагу векова што улазак сваки брани, 

Од вечери чекали смо све до јутарњих сата, 
Хоће л' твој срећни крок одјекнут по дворани. 


По дворишту по ком не крочи сунчев зраче, , 
По поду ноћи ког звезде нису такле. 

Има л' унутри сјаја; Гле, тугом се мраче 

Гостију главе, губе се, већ су измакле. 


Свој блесак губе главе крунисане, 
Свањује јутро и гуши гозбу гласну, 
Гаси дан добе тек буктињом обасјане, 
Пред твојим царством царевине гасну. 


зар оно неће доћи Сумњај, пореци ! 

А није л то сад већ на вису муња твоја : 
И нада мном затвара очи, реци, 

зар они да дрхте који те воле ко ја: 


Ја сам, о Мати, харфа у руци твојој, 

Све жице ми љубав за те затегла је, 

Ми двоје се рвемо у љубави својој 

Ко ветар с морем, што моћи се његовој подаје. 
Дело, књ. 36. 23 


854 


ДЕЛО 


Ја нисам дворанин твој са смерном платом, 
Који за малу плату и воле мало, 

Нити је мени до ветра, до мача ми за вратом, 
До стопљених круна, и до грехова твојих стало. 


Грешила јеси некад за то без греха сва си, 
И мрљати те, за то ти без мрље све је 
Душом ти човек сродан ал без рода си, 
Ти, којој Време разно у утроби семење сеје. 


О страшна мати! штеди ме, ја нисам реко, 
Већ молим те, не штеди милости твоје, 
Јер како би мени било да други неко 
Пред тобом узме ми ово место моје: 


Ја сам труба на твојим устима, фрула 

Твога звука пуна и звонка твојим дахом, 
Јавбине пузавих душа и веру што поста трула 
Гром твога суда пуни самрти прахом. 


Ти си на оргуљи свирач што изводи громе, 

А ја под ногом ти педал гордо худи, 

Кб зрак си ти пред којим се раздрте ноћи сломе, 
А ја му одблесак ношен на твоји груди. 


Згорећу пред тобом, пропасти, нестати ме 

Ко магле пруга над морем што пред сунцем црвена пада. 
Ал ти ћеш од јутра све до мрака волети ме. 

Мисли моје и душе од којих ми душа сјала. 


Јер измеђ ноћи и дана преплашене, 
Птичице оне што кроза сутон лете, 

С цвркутом, гле, у подне свака њих вене, 
Моћнога неба крајности страх је плете. 


Ја немам духа тог да затежем жице 

Ил попуштам их кад ми се како рекне. 

На руци ни царској не знам да цвркућу птице 
Нит знадем песме која се златом стекне. 


ТРИ ПЕСМЕ ОД А. Ч. СВИНЕРБНА_ 352 


Ја сам твој галеб дана мрака и таме, 
Твој галеб у пени, која ти барку диже, 
Кроз ноћ и олуј, луци; ослушни на ме, 
Мој глас пре него шевин на небо стиже. 


Песма је моја у магли, што јутро крије, 

Мој глас за тобом рани пре ране зоре, 

Ја сам те чуо, видео, објавио прије 

Нег точкови твоји разделише небо и море. | 


Доћи ће птице лепшега гласа и боје, 

Да виде у лето, што ја у пролеће ћути, 
Ја имах ока и срца за громовништво твоје, 
А. оне нек имају језик да певају ти. 


Волим те бар без страха, нит скретох игда, 
С твог пута на ком нема брода ни крила, 
Ти оклеваш, али ја те не порекох нигда, 
Нит сумњах у дан твој док си у ноћи била. 


Твој славопој ће певати мраци зори, 
Брег ће га брегу одгрмети, доља дољи, 
И Сафина песма у гласу славуја се ори 
И крилма у ветар шуме Есхила орли! 


Певана од моћних синова и кћери дана 

Из ноћи наше тек једну ћеш песму чути, 
Од које је дубока вода Канала уздржана, 
Чијем, ко сунце божјем, ти пође позиву ти. 


Дођи! па нека све небо над тобом пламти, 

Да видик рашчисти нек дође смрт преда те 

И који те волимо, лик твој покажи нам ти, 
Ма убила нас, устај и дај нам да мремо за те! 


23: 


ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ 


(НАСТАВАК) 


ђ 


(15 


— — — „Соломоне, ја сам те надмашио!... 
(Јустијан о св. Софији). 


Црква св. Софије подигнута је за непуних шест година 
(28. фебруара 582 — 26. децембра 587). Већ само то кратко 
време показује, са коликом је журбом и енергијом зидана. Па- 
вле Спленцарије, чији списи — поред све претераности једног 
савременог византијског панегиричара — садрже највише из- 
вора и података о св. Софији, вели: да је њеним зидањем ру- 
ководило стотину архитекта и предузимача, од којих је сваки 
имао под собом по стотину аргатина; а свих тих десет хиљада 
људи радило је по плану који је један анђео донео цару у сну! 
Цар је лично, убрађене главе и са штапићем у руци, надгледао 
грађење, и није се ретко дешавало да се између њега и архи- 
текта изроди несугласица. Тако су се једном препирали око 
тога, да ли на зачељу црквеном (апсиди) треба пробити један 
или два прозора, док се није анђео појавио и препоручио им 
три прозора. Из ове, и сличних, анегдота види се, како су 
огромни послови и разгранат рад око подизања св. Софије ути- 
цали на машту простога света, који је увек склон да оно, што 
превазилази границе његова сазнања, припише невидљивој сили 
и заодене у одећу шарених чаролија. Гу судбину деле готово 
сва велика техничка предузећа, о којима пук најрадије испреда 
своје наивне бајке. Општи намети и кулучења, која су тада 


ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ 857 


неизбежна, дижу до врхунца интересовање за такво дело у 
свима слојевима друштвеним. Тако је било и са св. Софијом. 
На њеном је грађењу суделовала цела Византија, све покра- 
јине пространога царства морале су дати свој принос. За њен 
амвон само причало се, да је вредео толико колико је износио 
годишњи приход једне провинције. Ни у једној згради — судећи 
по описима хроничара — није се никад стекло у толиким ко- 
личинама злата и драгога камења, као у њој. Олтар, табернакел, 
балдахини, крстови — све се угибало под златом и бљештило 
као на сунцу. Све врсте мермера — бели с ружичастим влакнима, 
из Фригије; зелени, из Лаконије; плави, из Либије; црни келт- 
ски, с белим влакнима; бели с црним влакнима, са Босфора — 
беху утрошене на декорисање унутрашњости и на стубове. Оче- 
видци свију времена не умеју довољно да се нахвале јединствене 
хармоније, у коју су се слиле те разноврсне боје мермера. Ску- 
поцени мозаици, сложени из разнобојних стаклених коцкица на 
златном позађу, покриваху сводове и оближње површине зи- 
дова, придружујући своје чаробно шаренило и блистање мер- 
мерној инкрустацији којом је била обложена сва црква изнутра. 
Многи од тих, по богатству материјала, углађености укуса и по 
брижљивости израде, ненакнадивих примерака у тој врсти умет- 
ности, пропали су у току времена или су намерно упропашћени. 
Највећа је штета за велики мозаик, који се налажаше у сред- 
њем делу кубета и приказиваше Христа као судију светова. Од 
мозаика који су до данас сачувани, најлепша су горостасна 
обличја херувима, на латицама (пандантивима) испод кубета, и 
једна сцена на полукружном пољу (бутрапоп-у) изнад главног 
вратника који из припрате (нартекса) води у цркву: на раско- 
шном престолу седи Христос. Десницу је подигао благосиља- 
јући, а левом руком придржава на колену расклопљену књигу, 
на којој пише: „Мир вам! Ја сам светлост света!“ С обе стране 
престола су ликови богородице и арханђела Михаила у виду 
медаљона; а пред Христом — и верно прописима византијског 
церемонијала — метанише Јустијан. На глави му је диадема 
од перла, а на себи има тунику с дугим набраним рукавима, и 
дугачку, перлама извезену, далматику. Овај мозаик! спада, 


1 Вауећ држи да је тај мозаик из доцнијег времена, и да онај цар није 
Јустинијан (у. Г/агЕ ђухапш , р. 50). Многи мисле да је то Ираклије или Ва- 
силије Г (упор. Негфђеге : безећјећје дег Вузапег, 1 књ, р. 52). 


5 
358 ДЕ ЛО 


поред оних неколико у цариградској цркви Мопе [е5 сћогаз, 
солунској св. Софији и чувеном Сан Витале у Равени, међ нај- 
лепше те гране уметности, која је у Византији била све до 
ХТМ в. јако омиљена и с успехом обрађивана.“ 

Црква св. Софије, после које византијска уметност — нешто 
због материјалних неприлика, а највише због беспрекидних трза- 
вица у земљи — није била кадра створити веће уметничко дело, 
остала је до данашњега дана у главном онаква иста, какву је 
знаменито и творачко време Јустинијаново завештало човечан- 
ству. Пред њеном узвишеношћу устукивало је увек беснило 
заслепљених гомила, па су је чак и хорде турских занесењака 
донекле поштедиле. Кад се маја 558 године — 22 године после 
првога освећења — срушио усљед земљотреса источни део ку- 
бета, наредио је Јустинијан да се појачају лукови - подупи- 
рачи (У/лдепасег) и да се кубе издигне за 25 стопа. На Бадњи 
дан 563 г. — по Салценбергу: — извршено је затим друго осве- 
ћење. Од тога доба нису ни буре политичкога живота ни еле- 
ментарне непогоде ништа нахудиле овом непролазном споме- 
нику византијске мудрости и поноса царског. Чак ни преобра- 
ћање цркве у џамију, после пада Цариграда 1458 г., није богзна 
колико изменило првашњи јој облик. Једино се унутарњи ра- 
според, који је дотле одговарао потребама хришћанскога бого- 
служења, морао прилагодити одредбама Корана. Због тога беху 
и мозаици сви до једног премазани. Тек када је 1847 г. тали- 
јански архитекта Фосати (Козза) предузео репаратуру цркве, 
разгрлио је — у колико су то прописи мухамедове вере допу- 
штали — не само мозаике, већ и сав остали накит од мермера, 
ослободивши и споља грађевину од многих кашњих незгра:- 
них дозидака, којима су је разни султани (Мухамед, Селим |, 
Мурат ЈШ) унакарађивали. На тај је начин Фосати вратио у 


1 Прокопије, велики савременик Јустинијанов, у своме чувеном делу о 
Јустинијановим грађевинама (Ре аеф сена, у шест књига) описује један мозаик 
из царске палате, који представља повратак Велизаров с ратничког похода 
у Италији. Из овога се види да јеу Византији био и у профаним грађеви- 
нама у моди мозаик, као што је данас у Европи тапет. 5 

8 За студију византијске уметности задржало је до данашњега дана 
Салценбергово дело „АбећмаШеће Вапдепктаје Копабапшпореја уош У. ЊЕ 
УШ. Јаћтћипдел. Вегћп, 1854“ најактуелнију важност. У њему су подвргнути 
стручној критици наводи старих писаца о византијској уметности и на основу 
дугогодишњих личних истраживања изведени закључци, са којима су се сви 
доцнији византиолози сагласили. 


ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ 359 


многоме св. Софији њен првобитни сјај и ону јасноћу облика, 
са којом су је били снабдели њени први архитекти: енергични 
и ђенијални Антемије из Трала, и Исидор из Милета. 


= 


“а. 


Полухружни 
аростој 


а: 0 | Кубетни ароетор | 0 6----5 
о алао. 


Пол ухружни 44 4 


____-|___--- и ________- 
(пољни наритекс 


Глабни улаз 


Ауит 


аи на 


| 


5 ј 


= — – ~ 0 - – 


Основни план св. Софије. 


Црква св. Софије занимљива је у конструктивном погледу 
због очевидне тежње њених архитекта, да помире централни 


360 ДЕЛО 


план грађевине са системом василике. То су постигли тиме 
што су, паралелно с главном осовином црквеном, подигли лево 
и десно по два спрата, која кроз аркаде гледају на главни 
простор, над којим се извија кубе; и од којих је горњи кат био 
намењен женскињу (супаесешп). Овим је поступком извршена 
привидна подела главнога одељења — храма — црквеног на 
три брода, као што је био обичај у старо-хришћанским васили- 
кама. Цела грађевина која је у основи четвороугаона, дугачка 
је 77 метара, а широка 76 м. 70 ем. Простор, над којим се кубе 
издиже, има облик правилног квадрата, и тако је ту матема- 
тички решен проблем везе кубета с квадратом. Кубе се одмара 
на четири широка лука, које опет подупиру четири снажна. 
рогљаста дирека (пфајлери) на угловима квадрата. Пречник ку- 
бетов износи 32 метра, а висина од тала до темена 56 метара. 
западно и северно налази се по један полукружни простор; оба 
су засведени полукубетима, која се ослањају на лукове из ква- 
дратнога простора. У тим полукружним просторима има на обема 
странама по једно мање полукружно издубљење, са два стуба по 
среди (Зашетшивеће): кров њих се улази у споредне просторије 
црквене. На истоку је апсида, а на западу су деветора врата, 
која из храма воде у унутарњи и спољни нартекс. Осим ових 
нартекса, црква, св. Софије имала је, по примеру старо-хришћан- 
ских василика, још и свој аптшп, са бунаром у средини. 

На супрот унутарњем раскошу и блеску, спољашница цркве 
св. Софије врло је сиромашна. Зидана је од опеке и занимљива 
је само у толико, што се на њој, као и код римских грађевина, 
доста јасно оцртава унутрашња подела зградина. На све стране 
пење се поглед с нижих делова ка вишим, док се не заустави 
на кубету које све надкриљује. Многобројни прозори, од којих 
су се четрдесет сплели у виду венца око доњег круга кубе- 
товог, оживљавају спољашницу и пропуштају широке млазеве 
светлости у све просторије црквене. 


џ 


Први утисак који црква св. Софије изазове, толико је из- 
ненађујућ и засењив, да посматрачу треба доста времена док 
се не разабере и не усуди да је критикује. У тој моћи, да сво- 
јим материјалним сјајем управо опчини људе, лежи обја- 


ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ 861 


шњење онога дирљивог одушевљења, са којим су је савременици 
описивали. Павле Силенцарије вели у једној песми, да је њена 
унутрашњост лепша од звезданога неба, и да око људско и не 
осети умор прелетајући све њене дивоте. Али — Павле Силен- 
царије био је Византинац, и имао је поглед који, као и код 
свију источњака, лепрша само по површини! Јер црква св. Со- 
фије, у суштини својој, и поред свега тога што је прототип 
византијске архитектуре, није оригинално уметничко дело. Ни 
један конструктивни мотив није у њој нов, ни за један грађе- 
вински облик не би се могло рећи, да је дело искључиво визан- 
тијске изналазачке способности или да је поникло из маште 
једнога византијског архитекте. У једној држави у којој је сло- 
бода мишљења и делања била тако спутана, као у Византији, 
и у којој је васколик друштвени живот био укалупљен у строга 
и неумитна правила — није ни људски осећај за лепо у стању 
да се, слободан од сваке формалности, искаже у новим и не- 
зависним облицима. Тако се дошло до тога, да је на свима 
пословима човечјега духа творачку моћ и полет заменио студен, 
готово еснафски, прописи прорачун, а фантазији људској 
остаљено још само толико слободе, да се инспирише оним што 
већ постоји. То се већ у велико и на св. Софији види. Она 
је збир архитектонских искустава ранијих времена; 
а величина је њених архитекта у томе, што су они та искуства, 
хладно проверили и вешто их сложили у један нарочит 
грађевински систем, који је први пут ту онако доследно и 
сјајно примењен. 

Утицај који је црква св. Софије, у архитектонском и орна- 
мерталном погледу, вршила кроз сва времена на византијску 
архитектуру, био је јак и дуготрајан не само у Византији, него 
и у земљама које су стајале с њом у политичким и културним 
везама (Русија, Србија, Бугарска, Италија и Немачка за време 
Каролинга). Али је при свем том доцније измењен у неколико 
основни план цркава, ма да није никад напуштана тежња за 
подражавањем св. Софији. Та измена јавља се као природна 
последица новчане оскудице и општег назатка уметности, који 
је наступио усљед вечитог политичког и верског трења у земљи. 
Размере тих цркава нису више онако велике и импозантне, као 
на св. Софији, а по унутарњем богаству украса нису јој ни из 
далека дорасле. Њихов план има облик грчкога крста (саптада), 
који је на западној страни ипак нешто дужи. Над простором 


362 ДдЕЛО 


где се секу уздужни и попречни крак крстов (раскршће — 
Улетипе), издиже се главно кубе, које сад више не почива не- 
посредно на луковима, већ на т. зв. тамбуру. Исто су тако и 
споредни рукавци крстови, нартекс и предверја већином покри- 
вени омањим кубетима. - 

Од цариградских цркава доцнијега времена најзнаменитије 
су: црква Мајке Божје (Наса Тћеобокоз), коју је око 900. 
године подигао властелин Константин Липе, и горе поменута 
црква Спаситељева (Мопе |ез Сћогаз). Нарочито прва пада 
у очи због спољне живописности, коју има да захвали многим 
кубетима (с онима над нартексом има их дванаест) и зидовима 
који су, по доцнијем византијском начину зидања, подигнути 
у слојевима од цигаља и камена. 


Д-р Божидар С. Николајевић 


(Наставиће се) 


На. 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 


РОМАН 
ХЕНРИКА СОЈЕНЊИЈЕВИЋА 


У 3 КЊИГЕ 


ПРЕВОД С ПОЉСКОГА 


ДРУГА КЊИГА 


(НАСТАВАК) 


— Допустићете да се догодило нешто изузетно! 

Швирески стаде опонирати и доказивати „да су оне све 
такве“, и да све више воле меру кројачку него меру Фидијеву, 
али поступно стаде долазити до равнотеже и признаде да го- 
спођица Кастели може бити изузетком, те рече: 

— Сећате ли се што сам вам говорио, кад сте питали о 
Броничовима; нема у њих ни принципа, ни характера, духови 
скоројевића и ништа више! Он је био глупак, а њу већ знате... 
Сам ме Бог спасао, јер су оне онда знале да ја имам тих глупих 
пергамената, које они немају, не би се пућиле и жестоко бих 
се провео!... Сад овако, каквог ме видите, идем на страну са 
Завиловским, јер ми је овога већ и одвише. 

Платише и изађоше. На улици Швирски запита: 

— А шта ћете ви сад: 

— Идем да тражим Завиловскога. 

— Где ћете га наћи. 

— Тамо, мислим, у дому за умобоне; код његовог оца а 
ако не буде тамо, чекаћу га код своје куће. 


364 ДЕЛО 


Али у том часу се приближавао хотелу Завиловски главом. “ 
Швирски га опази први и још из далека. 

— Ево га! — рече. 

— Где 

— С друге стране улазе; познао бих га на два километра 
само по његову лицу. Хоћете ли му одмах све казатиг Онда да 
идем. Сведока вам не треба. 

— Добро — рече Полањецки. 

Видећи их Завиловски и сам пожури и стаде пред њима, 
укусно одевен, чисто пролешнао и с веселим лицем. 

— Оцу ми је боље — повика задихано, пружајући им руке; 
— имам један сахат времена и отићи ћу до Летњиковца. 

Али Швирски га само стеже крепко за руку, па оде не 
рекав ни речи. Младић погледа за њим зачуђено, па рече: 

— Да се није чиме нашао увређен господин Швирски:г 

Он погледа и у Полањецкога и тек тада опази и на ње- 
гову лицу неки озбиљан, чисто суров израз. 

— Шта значи тог — упита; — да се није што догодилог 

Полањецки га узе за руку и рече гласом узбуђеним и 
срдачним: 

— Драги мој Игњате, сматрао сам те увек као изузетни 
таленат, али и као изузетни характер. Имам да ти саопштим 
страшно неповољне гласове, али сам убеђен да ћеш имати до- 
вољно снаге и да нећеш посрнути у несрећи. 

— Шта је било; — упита Завиловски, а у тренутку се сав 
променн у лицу. 

Полањецки махну главом на кочијаша, па рече Завиловском: 

— Седи!... 

После се обрати кочијашу и викну: 

— На мост! 

Затим извади писмо Основекога и пружи га Завиловскому. 

Младић брзо отвори коверт и стаде читати. Полањецки 
веома дирнут обгрлио га беше руком око паса и не спушташе 
очију с његова лица, на којем се поступно са читањем огле- 
дала сумња, неверица у то што чита, вртоглавица, а пре свега 
бескрајни страх. Лице му пребледело као крпа, али се ипак 
видело: и ако осећа несрећу, не схвата сву њену обилност и 
не разуме је потпуно, јер погледа у Полањецкога некако глупо 
и запита загушеним тихим гласом: 

— Каког... како је моглаг... 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 965 


Затим скиде шешир и стаде пролазити руком кроз косу. 

Полањецки пак поче: 

— Не знам шта ти је написао Основски, али је тако!... На 
што ствар умањивати. Имај снаге да речеш сам себи: било и 
битисало. Само она губи, јер ти вредиш много више, него сви 
они. Има људи који тебе истински цене и воле. Разумем да је 
то велики удар; ни рођену брату не би те било жалије. Али сад 
је све свршено! Драги мој Игњате! Они су отишли Бог зна 
куда. Основски исто тако. Тамо сад нема никога. Појмим како 
је теби сад у души, али ти је сад пред тобом боља, будућност, 
него што би била са госпођицом Линетом. Теби је Бог назначио 
веће ствари, и зацело ти је дао и већу снагу него другима. 
Ти си со земљи! Ти имаш изузетне обавезе и у погледу на себе 
и према људима... Знам да је тешко одједном само макнути 
руком и одвојити се од оног што се волело, те и не тражим 
то од тебе, али теби не иде одати се очајању као О ко. 
Драги мој, уцвељени мој Игњате! 

Полањецки је говорио дуго и силно, јер је био потресен. 
Али је у даљем говору говорио не само срдачно него и паметно: 
да је несрећа у том што стоји на једном месту, а човек, хтео 
не хтео мора ићи на сусрет будућности, те се све више од 
несрећв удаљује. Истина за човеком се вуче конац бола, али 
је тај све тањи, јер је снага у том што је јутро старије од 
дана... Све је то била сушта истина, али је била једна много 
ближа, много стварнија, опипљивија, а то је оно што је било 
у писму Основскога. Иза тога факта постојали су само празни 
звуци, који су споља ударали у уши и од њих се одбијали, 
али били су тако неразумљиви, и, за Завиловскога, тако ли- 
шени свакога смисла као онај тутањ по железничком мосту, 
којим су сада прелазили он и Полањецки. 

дЗавиловски је могао схватити и мислити све као кроз нај- 
гушћу маглу, али је ипак некако осећао: прво, да је оно што 
писмо вели просто немогуће, па ипак је било, и друго, да се 
он ес тим викако не може измирити и да нигда и неће — што 
ипак не значи ама ни колико црно под ноктом. Ни за што друго 
није било места у његовој глави. Чак није могао појмити ни 
шта све губи осим Линете, ни сав бол, ни тугу, ни пропаст, 
ни потпуну усамљеност, ни губитак свих наснова живота; осећао 
је само да му нема Линете, да га није волела, да га је напу- 
стила, да је отишла с Коповским, да је његова женидба уни- 


о» ђе "~ 


366 ДЕЛО: 


штена, да је остао усамљен — и да он на то не пристаје као 
на ствар лажну, неможну, и страшну. 

Па ипак се то догодило. 

Преко моста прешавши кола иђаху полако, мумоиђоше 
џелеп волова што иђаше ка граду и усред њиховог тешког то- 
пота говорио је Полањецки даље. О уши Завиловскога одбијале 
су се ове речи: „Швирски, преко, Италија, вештина“. Али он 
није разумео да му то „Швирски“ значи једног његовог позна- 
ника, „преко“ — одлазак на страну; а „Италија“ да је једна 
земља... У том је тренутку он говорио госпођици Линети: „Лепо, 
али шта ће са мном бити; Како си могла да не помислиш на 
то: да те ја тако мало волим: у 

У тренутку му се учини: кад би је видео, кад би само 
могао да јој рече: да с људским болом треба рачунати, да би 
му она сама обисла о врат. 

— Нас толико ствари веже — говорио је он њој даље — 
јер сам ја онај исти, твој... 

И наједаред му се осуше грчеви по лицу, очи замаглише 
од суза. Полањецки, човек необично мека срца, мислио је да 


га је узбудио, загрли га и сам узбуђен и поче љубити у образе, | 


Али ово осећање не остаде дуго код Завиловскога, јер се врати 


осећању стварности. „Не могу јој то никад рећи — мислио је 
— јер је нећу ни видети више, пошто је отишла са својим ве- 
реником — с Коповским. 


И на ову помисао лице му се опет укочи. Сад је почео 
осећати сву тежину своје несреће. Сад му први пут дође на ум: 
да је Линета умрла, мањи би удар био за њега. Растанак по- 
моћу смрти оставља наду, у оних који верују, да ће се са својим 
драгим састати на оном свету, онима, који не верују, наду на 
заједничко небиће, а затим наду на заједничку ...... и спајање. 
Ув то смрт нема силе над љубављу, која иде и иза гроба; она 
нам може узети милу душу, али не може нам забранити да је 
волемо, не може је уништити — него шта више облачи је у 
божанску светлост те је не само још више волимо него и 060- 
жавамо. А Линета одузевши Завиловскому себе саму, то јест 
њему најдражају душу, одузела му је у исто време и наду, и 
право вољења, и право туговања и право на меланхолију и 
право обожавања; тиме што је сама отишла оставила је прете- 
рано онакажену успомену. Сад је Завиловски осетио јасно; ако 
не престане волети је тим самим да ће постати несрећна а осећао 


бе . 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ | 567 


је да то неће моћи да учини. И од тог часа осети сву пустош 
ружну своју сву тегобу. 

А Полањецки му је и даље говорио: 

= Иди са Швирским у Италију, драги мој; преболуј то!.. 
друге ти нема. Али је свет широк. Толико има човек да види, 
да заволи. Пред тобом је све отворено. И ни пред ким није тако 
као пред тобом. Свет од тебе много очекује, али имаш и ти права 
да толико исто од њега тражиш. Иди драги мој; у путу је живот; 
живота има свуда; доћи ће нови утисци, којима се нећеш про- 
тивити те ће обратити твоје мисли, олакшавати твоју бољу. Нећеш 
се само вити око једне једине успомене. Швирски ће ти пока- 
зати Италију. Видећеш само какав је то другар и какве ће ти 
све он хоризонте отварати. Уз то ти велим: да човек, као ти 
што си мора имати ту снагу, коју има бисерна шкољка, и да 
све промените просто на просто у бисер. А сад чуј шта ти вели 
истински пријатељ. Иди и то одмах. Обећај ми да ћеш ићи ! Само 
да да Бог да моју жељу срећно прође ова нејакост, на пролеће 
ћемо и ми тамо. Видећеш како ће нам тамо дивно бити. Шта 
је, Игњате, хоћеш ли ми обећати, је лиг — Јесте — одговори 
Игњат чујући последњу реч, али пе знајући шта је онај рекао. 

— Е баш хвала Богу! повика Полањецки. — Хајдмо сад 
назад у град да проведемо заједно вече. Ја имам посла у кан- 
целарији и дошао сам на два дана. 

Он то рече, заповеди кочијашу да окрене натраг јер је 
већ и сунце било на заходу. Био је диван дан, један од оних 
којих има при крају лета. Над градом се подигла златно жута 
магла; кровови, а особито црни велики торњеви сијали су се 
на обалама као ћилибар и оцртаваху се чисто на хоризонту 
у ваздуху, да их се сит нагледаш. 

Ишли су тако неко време ћутећи. 

— Куда волиш, да идемо мојој кући или твојој ; — упита 
га Полањецки, кад стигоше у град. 

Као да онај покрет у граду отрезни Завиловскога, он по- 
гледа тужно и рече: 

Од синоћ нисам био у стану, ноћио сам код оца; хајдмо 
мојој кући; можда ће бити какво писмо за мене. 

И добро је предвиђао. Чекало га је писмо од г-ђе Брони- 
чове из Берлина. Грозничаво поцепа коверту и стаде читати. 
Полањецки је гледао у његово лице које се мешало и мишљаше: 
и Бог и душа, у њему се крије још нешто наде. 


368 ДЕЛО 


Ту му паде на памет онај млади доктор, који му говораше 
некада о госпођици Краславској: — Знам је каква је али не 
могу душе своје од ње да одвојим.... 

Завиловски доврши читање, наслони главу на руке и стаде 
несмишљено гледати у хартије по столу. Кад се трже предаде 
писмо Полењецкому, па рече: — Читај. 

Полањецки узе писмо и прочита ово: 

„Знам да сте ви веровали у истини у ваше осећаје према 
Линети, и да ће у првим тренуцима учинти вам се ово што се 
догодило правом несрећом; верујте ми пак, да ни мени ин њој 
није било лако одлучити се на овај корак. Ви може бити нисте 
добро познали Линету (мушкарци толико ствари не могу оце- 
нити), али је ред био да је познате у толико да би знали: ко- 
лико њу стаје, кад мора учинити ма и најмање горчине другому, 
чак п непознатому. Али шта ћете; таква је божја воља, коју 
би грех био не послушати. Ми обе чинимо то што нам савест 
казује — и Линета је живела у праву, јер како би могла дати 
вама своје срце кад вам не би била истинито одана. То што се 
догодило не само да се потпуно слаже с божијом вољом него 
и са вашим добром и с добром њеним; јер кад би постала вашом 
женом, а не би вас довољно волела, како би се могла одупрети 
искушењу, на коју таква жена може да наиђе у овом свету. 
Сем тога ви имате свој талент, имате нешто. Линета само срце 
које би у таквом животу просто препукло; а ако бисте ви др- 
жали да је она вас обманула, промислите само савесније: чија 
је кривица већа Ви сте силно нахудили Линети, јер сте јој 
оковали њену вољу и нисте јој допустили да пође за оним што 
јој ум заповеда, а том силом жртвовали сте ви или би готови 
били жртвовати и то вашој себичности њено срце, па и живот 
а у том случају ја сам убеђена да она не би преживела ни 
годину дана. Нек вам то Бог опрости онако, као што вам и нас 
две праштамо и знајте да смо данас нарочито дали одслужити 
једну мису иарочито за вас и ту смо се помолили Богу за вас 
у цркви св. Јадвите. 

Имајте доброту прстенчић послати у вилу Основских а ваш 
прстен, пошто Основски нису дома, добићете преко госпођице 
Ратковске. Још једном нек вам Господ све опрости и задржи 
вас у својој милости“. 

— Ово је нешто нечувено! — рече Полањецки. 

зЗавиловски одговори тако тужно да човека душа заболи: 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 369 


— Као што видите и са истином се може оно исто учи- 
нити што и са љубављу, а нама то ни на ум није падало. 

— Чуј ме, Игњате, то је питање не само твоје несреће, 
него и твојега достојанства. Трпи колико мораш трпети, али 
мораш имати снаге да се покажеш као да те се то ништа 
не тиче. 

Настаде дуго ћутање. Само Полањецки, кад му падне на ум 
ово писмо, тек понови: 

— То је да човеку памет стане! 

Најзад се обрати Завиловскому: 

— Вечерас Швирски долази из Бучника и у ноћ биће код 
мене. Дођи и ти да проведемо заједно вече, па се поразгово- 
рите и о путу: 

— Не — одговори Завиловски — кад се вратим од виле 
Основеких морам ићи до оца; обећао сам му да проведем с њим 
ноћас. Сутра ћу рано доћи до вас и видети се са Швирским. 

Тако је рекао само за то што је хтео остати мало на само. 
Полањецки се није противио томе да он проведе ноћ у заводу 
над болесним оцем, јер ће се од тога уморити и заспати. Али 
се реши да га допрати до завода. 

Опросте се на самом улазу заводском; али Завиловски за, 
минут два распита у вратара о очеву стању, па изађе и оде 
крадом кући. 

Он запали свећу, прочита још једном писмо госпође Бро- 
ничове, покри лице рукама и стаде размишљати. И поред писма 
Основскога, и поред свега што му је причао Полањецки, у ње- 
говој је души било нешто вумње, нешто надања. Знао је да се 
догодило, али је по који тренут у њему било осећање као 
да то није стварност, него као неки ружни сан. Тек је писмо 
госпође Броничове допрло до некојега кутића његове душе, 
који није хтео веровати, и спалило му и остатак заблуде. Да! 
Нема више Линете, нема будућности, нема среће. Све је то сад 
било у Коповскога, а њему је остала самоћа, понижење и стра- 
шно ништавило. Остао му је такав утисак: кад би му Линета 
могла узети и онај таленат о којем говори госпођа Броничова, 
она би му и њега одузела и дала га Коповскому. Шта је он 
за њу поред Коповскога%! „Ја то одиста никад нећу моћи да 
разумем — помислио је — али је тако!...“ И почео је разми- 
шљати, чега има у њему тако беднога, да га тако немилосрдно 
жртвују, тако без икаква обзира, да се с њим не обрачунају, 

Дело, књ. 36. 24 


370 ДЕЛО 


што се не чини ни са најјаднијим надничаром. „По чему она, 
воли Коповскога а не мене, кад је увек говорила да ме воли“ 
И сећао се како му је некада дрхтала на рукама кад се с њом 
праштао оне вечери о верењу. А сад исто тако дршће на ру- 
кама Коповскога. И на ту мисао извади убрисачу и поче је 


А Б о 
гристи зубима да не би закукао од бола и беснила. „Шта је тог 


Због чега је то билог“ Било је времена кад он њу није волео, 
што тада није пошла за Коповског;г Шта јој је требало да га 
тако баци под ноге без икакве потребе» 

И опет узе писмо госпође Броничове у некој нади да ће 
наћи одговора на та страшна питања. Прочита још једно место 
о вољи Божјој и о том како је он био крив, да је он причинио 
силног зла Линети, и о том да му она прашта и о миси, која 
се за њега дала у цркви св. Јадвите, а кад доврши стаде гле- 
дати у свећу, мрдати очима и говорити: 

— Како... зар је могуће таког... У чему сам ја то 
секривиог... 

И наједаред осети да га почиње издавати поимање: шта 
је истина а шта лаж, шта је зло а шта добро, шта право а 
шта неправо. Отишла од њега Линета, однела му себе саму, 
његову будућност и сад се почеше једна по једна измицати 
све наснове будућности и разум и осећање и живот... Знао је 
још да је он ту своју Линетицу преко мере волео, више него 
живот свој, и да јој није имао ама ничим нахудити, али сем 
тог утиска све што чини некога мисаоним створем по њему је 
летело вихорем, у том огромном оркану од несреће. 

Па ипак је волео. Сад му се Линета равделила на пређа- 
шњу и садашњу. Стао се опомињати њенога гласа, лица, свет- 
ло-златне косе, њених црних очију и њених уста, њена висока 
стаса, руке и оне топлине, коју је толико пута од њих осећао 
уснама. Његова силна машта створила је готово живу, те он 
виде да је не само волео ту своју некадању, него да је и сада 
воли безгранично и да страда прекомерно што је губи. 

А кад то виде поче јој опет говорити: 

— Како си могла помислити да ја то могу преживети ; 


У том тренутку није ни најмање сумњао да, на пример,“ 


Бог то зна врло добро. Дуго је тако преседео ћутећи и свећа 
беше без мал до пола догорела, кад се тргао. 

Али сад се учини нешто необично с њим. 

Учинило му се да отискује лађу од обале, и учинило му 


Ма 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 3 371 


се, што се увек чини да се не удаљује он од обале него сама 
обала на којој је до тада био. Све што је састављало њега, 
његово биће, све мисли, наде и амбиције, циљеви, планови, 
чак и љубав, па и госпођица Линета, и губитак ње, и то вр- 
зино коло и ти болови које је препатио, све му се учинило да 
је не само одвојено од њега, него да је нешто стрепио, и да при- 
пада само тој обали тамо. И поступно нестајаху, топљаху се, 
час више час мање.... час више налик на сан; а он се уда- 
љава све више, осећајући да се неће више враћати том дру- 
штву, да не може, и да све што је од њега остало припада 
оному простору, који га је примао у се и отворио се пред њим 
— неизмеран и тајанствен... 


ХМ 


Четири дана доцније, на сам дан Успења Свете Дјеве Ма- 
рије, који је био у исто време и имендан госпође Полањецкове, 
Бигјелови и Швирски дођоше у Бучинек. Марину не застадоше 
дома, јер је била отишла заједно са госпођом Емилијом на ве- 
черњу у јасмјењску цркву. Чувши то госпођа Бигјелова са пола 
туцета Бигјелчића упути се право за њима. Оставши сами људи 
су се разговарали о случају, о којем је неколико дана говорио 
цео град, то јест о покушају самоубиства Завиловског. 


— Био сам код њега данас трећи пут — рече Бигјел, али 
послуга госпођице Јелене има наредбу да не пушта никога дру- 
гога до лекара. 

— И ја тако данас први пут нисам могао бити код њега 
али пређашњих дана проводио сам поред њега по неколико 
часова. — Жени причам да седим у канцеларији због послова 
— рече Полањецки. 

— Кажи ми како је то билог упита Бигјел, који је 
хтео знати све ситнице, да то после његовски са сваке стране 
разгледа. 

— Ето како — одговори Полањецки. — Игњат нам каже 
да иде у завод за умобоне због оца. Било ми је мило, јер сам 
мислио да ће га то отргнути од размишљања. Отпратио сам га 
ипак чак до капије и обећа ми да ће сутрадан доћи к мени. 
Међутим испало је тако да је хтео мене да обмане, да би могао 
просвирати себи тане кроз главу. 


24“ 


372 ДЕЛО 


— Ти га ниси први нашаог 

— Не, нисам ни помишљао да може бити таквог чега, и 
чекао бих га до сутра. На срећу госпођица Јелена дође на сам 
глас о поквареном верењу... 

— Ја сам јој то јавио — прекиде га Швирски — и она 
је то тако примила к срцу, да сам се зачудио — као да је слу- 
тила тако нешто! 

— Красно је то створење — рече Полањецки. — Нисам 
могао дознати, како је било; доста то да га она прва нашла, 
она му прва пружила помоћи, она позвала читаво туце лекара 
и наредила да га пренесу у њен дом. 

— А да ли лекари држе да ће живети; 

— До сад управо ништа не знам о том. Мора да је при 
пуцању искривио цев тако да је тане пробило чело, пошло на- 
више и задржало се под теменом. Нашли су га и извадили 
доста лако; али да ли ће остати жив, и ако остане да ли ће 
остати и при свести, не зна се. Један од лекара боји се да не 
изгуби говор, али за сада је сва брига да остане жив. 

И ако се за овај случај већ знало у ошште, и ако су га 
новине свакодневно описивале, учинио је ипак силан утисак, 
да се неколико минута само ћутало. 

Швирски, који је при свој атлетској мускулозности имао 
меко срце, пребледе мало па викну: 

— И то за такве почерке! 

Професор Васковски седео је уз њега. Он рече: 

— Оставите их божјем милосрђу. 

— Ама молим те — окрете се Бигјел Полањецком — ти 
ниси ништа посумњао; У 

— Ни на ум ми није падало, да ће он то учинити. Видео 
сам да се бори сам са собом. У једном му се, за наше вожње, 
стаде трести брада, као да би хтео бризнути у плач, али је то 
поносита душа. Ипак се уздржао и привидно умирио. Главно 
је то да ме преварио обећањем да ће сутра доћи к мени. 

Мало после настави: 

— Внате ли шта се мени чини Држим да је чашу нре- 
пунило оно писмо госпође Броничове. Игњат ми га је дао да 
прочитам: писала му да је то била Божја воља, а да је он 
крив, што је био егоиста, а оне да иду за гласом савести и 
истине, да му праштају и моле Бога да и он њему опрости, 
једном речи чудо нечувено! Видео сам да је то учинило на 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 3183 


њега очајни упечатак, и замишљам шта је могло бити са ч0- 
веком тако окривљеним а тако бујне маште, кад је уз то још 
видео: да њега криве, кад је разумео да се све може изопа- 
чити, изврнути, да се може метути под ноге разум, истина и 
најобичније његове правице, па се после заклонити за Бога. 
Мене то прво није дирало, али кад сам опазио тај цинизам, и 
оно потпуно одсуство морала одмах сам се запитао: да ли ја 
нисам полудео, и да ли нису истина и честитост на овом свету 
само једна обмана. | 

Ту Полањецки стаде нервозно чупати браду, толико га 
узбудила и сама помисао на писмо госпође Броничове. Швирски 
пак рече: | 

— Сад, само, ако верујеш у Бога, сада можеш слободно 
пљунути на живот. 

Васковеки стаде трти руком чело, па поче као сам за се: 

— Да. Виђао сам их и таквих... Има људи који верују 
не из љубави, него можда једино зато што је атеизам банкро- 
товао... као из неког очајања. Ко уобрази да тамо негде, иза 
овог света, нема оца милосрдног, који ставља руку на сваку 
несрећну главу, него неко неприступачно, непроницаво и равно- 
душно биће, онда је све једно као кад би веровао у нирвалу; 
тада би он био само појам, а не љубав, не би га могли волети, 
тада се пљује на живот. 

— Лепо, лепо одговори прзница Швирски — али сад За- 
виловекп лежи с разбивеном лобањом а оне лепо отишле на 
море па живе по вољи. 

— Од куд ви знате да је њима лако; — упита Васковски. 

—- Зар је побожан бедан! 

— А ја вам опет велим да су то несрећна створења. Не може 
се истина бацити некажњиво под ноге. Оне ће убеђивати једна 
другу у различите ствари, али неће постићи уједно да се убеде 
да су поштовања достојне; почеће се у тајности радити. И, 
најпосле она оданост коју имају једна према другој пртвориће 
се у скривену одвратност. То мора доћи — Зар су побожни 
бедниг — понови Швирски. 

— Милосрђе је Божје за рђаве, а не са добре — заврши 
Васковски. 

Дотле се Бигјел разговарао са Полањецким о госпођици 
завиловсковој и дивио се њеној доброти и срчаности. 

— Ала ће свет да оштри језик због тога! — рече. 


374 ДЕ ду 


— Не води она рачуна о том — одговори Полањецки. — 
Не води она рачуна о том шта ће ко рећи, јер од света ништа 
не тражи. То је такође поносито створење. Она је Игњату била 
увек изузетно одана, и његов учин морао је силно заболети. 
Знате лиг... Оно штои с Плошовским 2 

Добро сам се знао с њим — рече Швирски. — Његов ми 
отац први у Риму рекао да ћу избити на површину. О госпо- 
ђици Јелени говорило се да је верена за Плошовског. 

— Вереница му никад није била али га је вероватно по- 
тајно волела. Таква му је била срећа... Поуздано је да се после 
његове смрти потпуно променила. За женско онако побожно 
његово самоубиство морало је бити страшан удар, али каква је 
то само тешкоћа. кад се неко не може ни Богу молити за онога 
који јој је драг био!... Сад опет Игњат!... Ако ико, то ће она 
учинити све само да га спасе. Кад сам био јуче тамо, изашла, 
је преда ме, сушта вејка — бледа, заморена, неиспавана. А 
има ко да га негује. Госпођица Ратковска ми рече да је за та 
четири дана спавала цигло један сахат. 

— Госпођица Ратковека; — упита живо Швирски. 

— Да! Заборавио сам вам рећи: прочитала у новинама о 
томе и истога још дана преселила се код Јелене да бди над 
Завиловским. Кукавно девојче и она је постала пре сенка, него 
човек. 

— Госпођица Ратковска!... понови Швирски. 

Од стаде механички тражити у капуту бележник, у којем је 
држао њено писмо. 

Сад се сетио њених речи у писму: 

„Решила сам се на друго, иако никада не будем 
срећна, нећу да имам бар доцније да себи преба- 
цујем е нисам била искрена.“ Сад је потпуно разумео и 
значај и стварну трагедију тих речи. Дакле у пркос свим свет- 
ским погледима, не марећи шта ће рећи зли језици она је 
отишла да негује овога самоубицу. Шта је то могло да значи; 
Ствар је била јасна као дан. Истина је Коповски отишао с дру“ 
гом, али је она говорила отворено шта мисли о Коповском, а 
да је према Завиловском била равнодушна не би ишла да га 
чува крај постеље његове. 

— Изгледа да сам ја магарац! — прогунђа Швирски. 

Али није био то једини исход, до којега је дошао пошто. 
е ствар добро расмотрио. Наједаред га спопаде нека туга за. 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 975 


том девојком, жаљаше што није било оно што је могло бити, 
и бескрајно сажаљење над њом. „Опет си пропао, матора мом- 
чино — говорио је даље себи — тако ти и ваља! Али би при 
том ваљан човек осећао сажаљење а ти си стао шкрипати зу- 
бима; осуђивао си је због љубави према глупаку, због тога што 
се прави да има аспирације, што је просто по природи; ого- 
варао си је пред госпођом Полањецком и пред њим самим; 
кривио ви то умиљато а несрећно девојче не због тога што те 
њено одбијање сувише заболело него просто због повређеног 
ти славољубља. Тако ти и треба! Ти си магарац, ниси достојан 
ње и тако ћеш се самохран скитати као мандрил иза гвогдених 
шипака у менажерији... 

У том пребацивању било је и истине. Швирски се није 
озбиљно заљубио у госпођицу Ратковеску, али њено одбијање 
заболело га је јаче него што је он сам признавао, па како није 
умео савладати своју бољу, ударио је у опште теорије о жен- 
скињу, наводећи госпођицу Ратковску као пример,“ на рачун 
__ ње саме. 

А сад је увидео колико вреде такве теорије. „Све су ми 
упропастиле те глупе синтезе — размишљаше он сад. — И 
женскиња је инднвидуа, као и људи и општи појам: женско 
не објашњује ништа. Постоје тако госпођице Кастели, госпођа, 
Основска у којима признајем да има извесног неваљалства, за, 
што, у осталом, немам доказа, али ето има госпођа Полањецки 
па госпођа Бигјелова, па сестра Анђела, па госпођица Јелена, 
па Стевка. Јадно дете — тако ми и треба! Она сирота у тај- 
ности цркава, а ја овамо шкрипим зубма. Ако, вала, таква де- 
војка није сто пута боља од мене, онда ни сунце не вреди више 
од моје луле! Са свим је била у праву што је дала корпу та- 
квом мазгову, као што сам ја. Идем на запад и квит! Нигде 
нема такве светлости, као што је има у Египту!... Али како 
је то красна девојка! Она ми је учинила добро са тим својим 
одбијањем, јер сам помоћу ње дошао до убеђења: да ми све 
своје теорије о женскињу ваља обесити мачку на реп. Али да 
госпођица Јелена постави пред својим вратима читав пук дра- 
гона, ипак морам отићи до њих, те да тој кажем шта ми- 
слим о њој. 

Сутра дан он право оде кући госпођице Јелене. Нису га 
хтели пустити, али он тако навали, да га најзад примише. Го- 
спођица Јелена је мислила да њега амо гони искључиво при- 


376 ДЕЛО 


јатељство и брига о рањеноме, уведе га чак и у собу, у којој 
је овај лежао. Ту, у мраку због спуштених ролетна, виде он За- 
вилскога, од којега је из далека ударао мирис од јодоформа, 
главе увезане и испалих јагодица, и крај њега оне две девојке, 
уморне и с ватром у образима од несанице, које су биле готово 
сенке. Завиловски је лежао с отвореним устима, ни налик на 
онога познатога Завиловског, постарео, да га просто не познаш. 
Њега је Швирски био заволео, и имао према њему толико исто 
осећања, колико и Полањецки, или Основски, али га ипак не- 
мило дирну оно што је онако поружњао. „Овај се жестоко по- 
грдио!“ -—. помисли, па се окрете госпођици Јелени и полу- 
гласно је упита: 


— Још није дошао к себиг 

— Не — одговори му ова. 

— Шта пели лекар; 

Госпођица Јелена само рашири своје помршале руке: у 
знак да се још ништа не зна на чисто, па поново прошапута: 

— Већ пети дан... 

— А ватра је мања — додаде госпођица Ратковска. 

Швирски хтеде понудити своје услуге око чувања боле- 
сника, али му госпођица Јелена очима показа на младога ле- 
кара, којега он није могао одмах опазити онако у мраку. Лекар 
је седео у фотељи крај стола на којем је стајао умиваоник од 
меди и пакет вате са јодоформом и дрхтао од умора, чекајући 
да му дође заменик. 

— Имамо их два — прошапута госпођица Ратковска, а 
поред њих имамо и болничаре, који надгледају болесника. 

— Али сте ви ипак на грдну терету. 

— Па то је болесник!... — одговори она, бацивши око 
на болесникову постељу. 

Швирски пође оком за њеним погледом. Његове се очи 
већ биле навикле на мрак те сад јасније видеше лице Зави- 
ловскога како лежи непомично, са уснама модрим као чивит. 
Његово дуго тело такође је било непомично, само се прсти 


омршале руке, која је такође била непомична на покривачу,“ 


мицали тако као да чупају покривач. 


— За дан два оде он, или данас није дан! — помисли он, 
сећајући се онога својега колеге што се ранио у главу и за 
два дана свршио. 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 877 


Али је хтео ипак да да мало наде девојкама, те рече у 
пркос својему убеђењу: 

— Ране ове врсте или су одмах смртне, или се излече. 

Госпођица Јелена не одговара ништа, само јој се лице 
стаде стезати а усне бледети. Јасно је било да се у њеној души 
тајила мисао да ион може умрети, а она то не би хтела да 
буде. Доста јој је било оно самоубиство, а у исто време стало 
јој било до нечега вишега него што је спас Игњатова живота. 

Швирски се стаде праштати. Овде је ушао био са готовом 
беседом за госпођицу Ратковеку, којој се решио исповедити да 
је без икаква права осуђивао, исказати сву пошту, коју гаји 
према њој и молити је да му буде пријатељ; али пред стварном 
трагедијом ове две девојке, пред страхотом ове смрти и овог, 
већ готовог леша, одмах је увидео да је неупутно и мало све 
што је намеравао рећи, и да за такве личне и сањариске ствари 
није ту време. 

Он само ћутећи притисну на усне руку госпођице Јелене, 
а затим госпођице Ратковске, изађе из те собе препуњене ми- 
рисом јодоформа и несреће, и дубоко одахну. 

У његовом сликарском уображењу сад се јасније оцрта 
Завиловски, промењен, старији за десет година, с увезаном 
главом и поцрнелим уснама. 

И поред све симпатије, коју је гајио према њему, спопаде 
га наједаред одвратност. 

Лепо чова пробио себи чело, упропастио таленат, па 
ни мукајет! А оне се сиње кукавице тресу, падају на нос од 
умора и цепте као лист од трепетљике. 

После овлада њим нека саревњивост, неко туговање над 
самим собом и стаде сам са собок разговарати. 

— Е, моја матора момчино! А да си ти гурнуо у твој та- 
ленат залогај олова, нико поред тебе не би ишао онако на 
прстима! 

Даљи му разговор прекиде пан Плавицки, који га срете 
на углу улице, задржа и отпоче разговор: 

— Ја сад баш из Карлових Вари. Господине мој! Колико 
је ту само красне женскадије! Сад идем у Бучуинек... Видео 
сам се већ са Полањецким и знам да ми је кћи здрава; али 
ми он некако скучен изгледа. 

— Имао је једа! Јесте ли чули о Завиловском. 

— Чуо сам, чуо! Шта веле жене; Шта мислите ви о том; 


378 ДЕЛО 


— Несрећа, па то вам је! 

— Да; али је још и то, што данас нема ничега. Све не- 
какви нови изналасци, ти ваши атеизми, хипнотизми, еоција- 
лизми. Нема ничега у младежи, ето то је!... | 


ХМЛ 


Под утиском ове катастрофе Полањецки беше сасвим за- 
боравио на обећање дато Основском, да ће му писати: како је 
Завиловски поднео вест о уништењу његових нада и одласку 
госпођице Кастели. Кад је Основски дознао из новина о оном 
што се догодило, окупи из дана у дан питати депешама о стању 
болесникову, и даде се у грдну бригу због тога. 

По штампи и у јавности кружили су гласови све супрот- 
нији једни од другога. Неке су новине писале како је стање 
без икакве наде, друге опет да је на путу брзога оздрављења. 
Дуго ми Полањецки није нигде могао казати ничега поузданога, 
и тек после две недеље посла депешу, да се болесник престао 
колебати између живота и смрти и да лекари јамче да ће скоро 
оздравити, 


Основски одговори дугим писмом у којима-је јављао раз- 
нолике новости из Остенда. 


Нека вам сам Бог плати за ту лепу вест. Је ли дакле сад 
минула свака опасност. Не умем вам казати колики ми се терет 
скинуо с душе и мени и жени. Кажи Игњату, да смо, не само 
ја, него и моја жена, примили са сузама у очима вест о његову 
оздрављењу. Она сад не говори ни о ком другом, него о њему. 
Ах, господине, какве су то само женске душе. Књигу читаву 
да напишем о том. Али Анета моја просто је изузетак, и веро- 
ваћете, да је поред свега запрепашћења, туге и симпатија, 
Игњат још већи постао у њеним очима самим тим поступком. 
Њима је понајчешће стало до романтичности, и то толико, да 
је п у Коповски Анета, која има сву дубину његове глупости, 
сад види аутора те несреће, нечега демонскога. Али пре свега, 
хвала Богу за оздрављење Игњатово! Нека живи на славу на- 
шега друштва, и дао Бог да нађе душу према себи. Из ваше 
депеше видим да је под окриљем госпођице Јелене. Нека јој 
Бог да свако добро за тако добро срце. Истина она нема ни- 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 379' 


кога ближега на свету, и замишљам да јој је Завиловиски, због 
_ успомена на Плошовскога, још дражи. 

„А сад пошто сте ме обрадовали вешћу да он остаје у 
животу, да вам кажем штогод о тетка — Броничовој и о Линети. 
Можда сте чули да су оне овде, а и Коповеки. Прво су отишли 
у Швенинген, али дознаду да тамо владају мале богиње, те 
утекну у Остенде, не знајући да смо ми тамо. Срели смо се 
неколико пута у курсалону, и чинили смо се да се не позна- 
јемо. Коповски је чак оставио код нас карту, али му нисмо 
вратили походу, и ако је он у том најмање крив, како лепо вели 
моја жена. Тек кад сам примио депешу у којој ми јављате о 
потпуном оздрављењу Завиловескога, држао сам да је ред да је 
и њима пошљем па сам тако и урадио. Њима је овде врло 
тешко, јер се познаници туђе од њих. Хтео сам да знају барем 
да немају на души живот једног човека, у толико пре што је 
Линета јако осетила тај поступак Игњатов. Оног истог дана 
дошли су нам у походу, и моја их је жена примила. Право она 
вели да је зло морална болест, а у болести није ред своје на- 
пуштати. Уопште тај први састанак био је и за нас и за њих 
и мучан и тежак. 0 Игњату нисмо ни речи проговорили. Ко- 
повски се овде појављује као вереник, али ни не изгледају тако 
срећни, и ако је, право да кажем она некако ближа њему, него 
Игњату што је била, те по том све што се догодило можемо 
узети за чисту Божју вољу. А од других дознајем да тако држи 
и тетка Броничова. Не треба ни да вам ту вазда дуљим ко- 
лико ми је досадно то уплетање Божјег имена у сваки посао. 
Вести и то преко неких који су се овде бавили: да је она по- 
кушала да протумачи онај прекид тиме што у Игњата није било 
религијских осећаја; другима је опет причала о његовом деспо- 
тизму и неслању с Линетом. Све је то обмањивање и света и 
себе самога. Пунећи и другима и себи главу тиме да је Линета 
узвишена карактера, тетка је најзад почела и сама у то веро- 
вати, али се сад осећа да је обавезна заклањати је, измишља 
буди Бог с нама шта њој у одбрану, и превија се као луда, 
али у њој се зачело осећање да се обманула, и држим да је 
то страшно једи, јер је грдно омршала. Види се да им је 
много стало до тога да наставе односе с нама; они мисле 
да ће их то некако довести у везу са светом; али и ако 
их је моја жена примила, наши се односи не могу више 
вратити у стари колосек, ја сам не бих могао то допустити, 


380 ДЕЛО 


с обзиром на то што сматрам за дужност да нађем за жену 
друштво, које је према њој. Свадба Линете и Коповскога биће 
вероватно кроз два месеца у Паризу. Разуме се да ми не- 
ћемо тамо бити. У осталом моја жена гледа на то врло скеп- 
тично. Расписао сам се овде на дуго и на широко у нади да 
ћу на тај начин обвезати вас да ми тако исто опширно пишете 
о свима појединостима о господину Игњату. Кад Игњату допусти 
стање здравља загрлите га у име моје и кажите му да ће он 
и на даље имати у мени најсрдачнијега пријатеља, који ће му 
бити од срца одан“. 

И ако је било већ позно. госпођа Марпна је становала још 
у Бучинику, а Полањецки кад доби то писмо у канцеларији, 
показа га прво господину и госпођи Бигјел, код којих је био 
на обеду. 

— Једно ме само теши — рече госпођа Бигјелова, када 
писмо прочита — и то баш што она полази за тога Коповскога. 
Иначе бих се бојала да Игњату нешто опет не падне на ум 
те да се по оздрављењу не врати опет к њој. 

— Не би; у Завиловскога је силан карактер и држим да 
се ни у којем случају не би вратио к њима — рече Бигјел. 
— Шта мислиш ти, Сташо, о томг 

Бигјел се тако навикао да за свашта припита Полањецког 
у радњи, да се и у овим разговорима обраћао тако њему. 

— Ја држим да би пре оне, кад би увиделе шта су учи- 
ниле, лепо се вратиле к њему; а што се тиче њега: доста, сам 
проживео и доста видео невероватних ствари, да ни за кога 
не бих могао стајати добар. 

У тај мах Полањецком опет падоше на ум речи: „Ја знам 
каква је она, али не могу душе своје отргнути од ње.“ 

— А да си ти на његовом месту би ли се ти вратиог — 
упита Бигјел. 

— Држим, да не бих, али не стојим добар ни за себе сама 
Пре свега не бих се гађао у чело. У осталом не знам ништа. 

Он је то говорио с великом зловољом, јер му је било на 
уму: ако ико други, то он нема права да јамчи за, се. 

Али госпођа Бигјелова стаде говорити: 

— Не знам шта бих дала само да могу видети Игњата, 
али за цело је лакше отворити тврђаву, него до њега доспети, 
И не знам зашто га госпођица Јелена склања од људи, чак 
таквих његових пријатеља као што смо ми. 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 381 


— Она га склања одљуди зато што је лекарказао да мора, 
имати безусловну тишину. У осталом, од кад је дошао к себи 
присуство ма и најближих пријатеља тешко му пада. А то се 
разуме само по себи. Прво он не може с њима да говори о 
својем поступку, а види да свако ко му се приближи не мисли 
ни о чем другом до о том. 

— А ви често идете к њему! 

— Мене пуштају, јер сам се ја некако затекао у тој ствари 
још од почетка. Ја сам му први и донео вест о прекиду са 
онима — и као да сам га подбоо на ово. 


— Да ли он још помиње ту девојку: 


— Питао сам о том обе госпођице и Јелену и Ратковску, 
и рекле су ми да је никако не помиње. И сам преседим тако 
с њим по читаве сахате и нисам никако то чуо. Чудна је то 
ствар: присебан је, зна да је рањен, зна да је болестан, али 
изгледа да ништа не памти од онога што је пређе било, као 
да прошлост за њега није ни постојала. Лекари тврде да ране 
у глави производе такве врло занимљиве појаве. Он у осталом 
познаје свакога ко му се приближи. Показује се веома захвалан 
госпођици Јелени и Ратковској. Страшно воли Ратковску и већ 
тужи за њом кад се за тренутак одмакне. Али обе оне, тако су 
красне, да се не може описати. 


— Мене највише дира госпођица Ратковска — рече гос- 
пођа. Бигјелова. 

А Бигјел се уплете: 

— Кад све онако узмем у обзир долазим до закључка да 
се она заљубила у њега. 

— Није требало да узалуд трошиш време на размишљање 
одговори Полањецки — јер је то јасно као дан. Она кукавица 
крила то у себи све док се није догодила ова несрећа. Стога, 
је одбила онакву партију, као што је Швирски. Ја то не кријем 
јер сам Швирски прича о томе где стане, где седне. Њему се 
учинило да је дужан да јој се извини што је држао да се она 
заљубила у Коповскога. Кад је Завиловеки пуцао на себе де- 
сила, се она код њене рођаке госпође Мјељницке, камо је отишла 
по одласку Основских, и кад чује да је госпођица Јелена од- 
нела Игњата својој кући, дошла је к њој и замолила је да до- 
пусти да може и она ту остати. Сви знају како то ваља разу- 
мети, али она слабо о том води рачуна, као и госпођица Јелена. 


382 ДЕЛО 


Ту се Полањецки обрати госпођи Бигјеловој: 

— Ах, госпођо, вас највише дира госпођица Ратковска, а 
да знате само како је трагична слика та госпођица Јелена. За- 
виловски је бар жив, а Плошовски боље погодио, и по њеном 
ехватању њему нема опроштаја ни на оном свету. А она га 
воли. То је тек положај! Па уз то још поред оног једног уби- 
ства ово друго, што раздра све ране, освежи све успомене. 
Може бити да госпођица Ратковска може човека да дарне, али 
она, њој је живот сломљен једном за свагда, никакве наде, само 
очајање. 

— Да, да! Али мора да је и она прионула уз Игњата, 
кад га тако чува... 

— Ја разумем што она то тако чини. Она тим хоће да из- 
моли у Бога милости за Плошовскога. 


— Може бити — рече Бигјел. — Ако зна да се Завиловски 
не ожепи с госпођицом Ратковском, чим оздрави потпуно. 

— Ако заборави на ону: ако се не преломи; ако оздрави. 

— Како то ако оздрави; Па је ли сам рече да је то ван 
сумње. 

— Несумњиво је да ће живети, али је питање да ли ће 
бити онај некадањи Завиловски. Све да није пуцао на себе то 
би опет тешко било. Казати да ли такав прелом не би саломио 
човека, и још тако егзолтованога. А додај још рану у глави! 
То мора да се плати. Ко га зна шта ће бити доцније, али сад, 
на пример, рекао би човек да је присебан, да паметно говори, 
а тек по који пут запне и не може да се сети ни најобичнијега, 
израза. Пређе није никад тако застајкивао. И то је за дивно 
чудо: сад имена ствари памти, али ако се тиче радње, он по- 
најчешће ту запне, па или се с муком сети или баш и никако. 


— А шта на то вели лекар“ 


— Нада је у Бога да ће то проћи — и лекар је не губи. 
Али ето, колико синоћ, чим ја уђох он рече: „Госпођа...“ па 
ни маћи даље. Мора да је мислио на Марину, које се у тре- 
нутку сетио, али није умео да пита о њој. Истина сваки дан 
све више говори, само док дође к себи потпуно има још доста, 
времена да протече, а какве последице још могу остати. 

— Вна ли Марина о свем том“ 


— Све сам држао у тајности догод се не показаше изгледи 
да ће остати, али сам јој волео сам казати. Разуме се да сам 


ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 383 


то учинио сасвим опрезно. Даље би врло тешко било одржати 
у потпуној тајности. О том се и сувише говори, те сам се по- 
бојао да не чује са стране. Казао сам јој да се само ранио и 
да нема никакве опасности, али да лекари забрањују да га по- 
ходе. Па и тако је силно била потресена. 

— А кад ћете ви њу да водите у град: 

— Догод је овако лепо више волим да седи на селу. 

Даљи разговор прекиде писмо, које Полањецкому предаде 
слуга. Писмо је било од Машка и гласило је: 


(Наставиће се) 


ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧНИ РЕАЛИЗАМ 


1 


ПОГЛЕДИ РУСКИХ ПЕСНИКА И КРИТИЧАРА НА ЗАДАТКЕ 
УМЕТНИЧКОГ ПЕСНИШТВА: 


Руска поетичка књижевност ХТХ столећа заузима својом 
садржином — предметима које обрађује и друштвено-етичком 
рефлексијом која ју прожима — нарочито место у скупу европ- 
ских књижевности. Док се ове, појединим својим епохама, поје- 
диним (често врло угледним) представницима, држе или чисто 
естетичког, психолошког, научно-експерименталног итд. правца, 
те служе као нека врста отмене забаве или као допуна научном. 
изучавању човека и друштва и тек једним својим делом служе 
етичким и друштвено-политичким проблемима, — дотле је руска 
литература, од најранијих почетака у средњем веку, а нарочито 
од половине ХУШ века — дидактична, поучна, моралишућа, 
док у другој четвртини ХТХ века не постаје проповедничка, 
пропагаторска, политичка, често аскетски сурова, не губећи при 
том никад из вида уметничких захтева, које она скоро увек у 
високој мери задовољава. . 


1 Овај одељак расправе објављен је, у скраћеном и измењеном виду, 
као увод у пишчев оглед о Антону Чехову, који је пролетос изашао у, „Срп. 
Књиж. Гласнику“. Но како је исти одељак у самој ствари органски саставни 
део расправе о Пушкину и његовим односима према руском песничком реа- 
лизму те је, као такав, неопходно потребан да би се могли како треба разу- 
мети и оверити пишчеви погледи на питање, које нас овде занима, то се 
он овде поново штампа у свом првобитном, исцрпнијем и опширнијем виду. 
То је потребно већ и стога, што је врло лако могућно да је оглед о Чехову 
већини читалаца овога часописа остао непознат. — П. 


ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 385 


Узрок превлађивању тог поучног, „грађанског“, етичког 
елемента у руској уметничкој литератури не лежи само у томе, 
што је она своје темеље зидала при непосредном, живахном 
утицају француске моралне филозофије и поезије ХУШ века, 
но се тај узрок мора тражити и у самој суштини рускога ду- 
шевног живота, чији је превлађујући елеменат потреба Бога и 
Богу угодног живота. 

Кад бисте запитали ма ког руског ратара-хаџију, који на 
обалама Црнога Мора, често и у радно доба године, чека лађу 
да путује на поклоњење гробу Господњем у Јерусалим — кад 
бисте га запитали: како је могао оставити кућу и своје, често 
још несређене, усеве, он би вам, погледавши вас кротко и врло 
озбиљно, одговорио: „Бога сам се ужелео, рођени!“ или: „Треба, 
и о души помислити!“ Ти одговори лебде на уснама хиљадама 
хиљада руских хаџија-богомољаца, који од средњег века. па до 
данас не престају озбиљно и упорно тражити Бога и прибли- 
жавати му се. И тај њихов Бог није никаква нејасна, педантски 
замршена творевина богословске схоластике — њихов је Бог онај 
сладосни, заносно лепи образац истински човечанског, то јест, 
на правди и љубави основаног живота, који је тако просто и 
јасно насликан у Јеванђелију. 

Ту, у тој супстанцијалној црти руског душевног живота, 
треба тражити објашњење поменутог искључиво етичког, дру- 
штвеног правца руске поетичке, а с њом и критичке литературе. 
Та религиозно-етичка црта у животу руског народа потекла је, 
у првом реду, из благе, етичком идеализму наклоњене словенске 
природе; но што је она дошла до савршенства, можда једин- 
ственог у светској историји, мора се приписати и начину како 
је у руски народни живот унесена идеја хришћанства. Иста је 
донета из Византије Х века, одакле је са новом вером пренет 
и строго аскетски живот црквених људи и књижевност, која је 
имала увек религиозан, а често и аскетски, „подвижнички“ кара- 
ктер. Такозвани Несторов „Летописац“ и Кијевопечерски Патерик 
пуни су дирљивих повести о иноцима руским, којима ни степ- 
ски пиргови и шумске испоснице нису биле довољно усамљене 
и од светских саблазни удаљене, и који траже још већу усам- 
љеност, док се не зауставе у подземним, мрачним пећинама 
(„печерама“), где тело не добија ништа, а дух се уздиже у верски 
занос, из кога годинама не излази. У првим руским хришћан- 
ским општинама манастирима — било је много праве рели- 

Дело, књ. 86. 95 


ПЈЕР - 7 
5; УМ 


386 


гиозности, која је одатле преношена у народ. Кад је у средњем 
веку, за време татарских најезда и ропства, народ често остајао 
без хране и склоништа, манастири су свагда драговољно узи- 
мали на себе хришћанску дужност да свет исхране и душевно 
окрепе. Изишавши нахрањен и утешен из манастира и вративши 
се на своја попаљена и порушена огњишта, народ је удешавао 
свој живот према обрасцу, који је видео у манастирима. У обичан 
и грађански живот уношена су монашка правила и манастирски 
обичаји, а поред њих поче у руску душу широким и бујним 
струјама улазити и истинита хришћанска религиозност, које је 
од увек у изобиљу било у руским манастирима и која мало по 
мало обузе читав народ и све слојеве друштвене. Уздизање у 
област Божју, у царство верских идеала постаде мало по мало 
руска суштаствена, етничка особина, а потреба Бога и Богу 
угодног живота постаде преча и од саме бриге за насушни 
хлеб. Аскетство, неопажање земаљских блага, потреба страдања 
и бола, одушевљено праштање увреда, детињска незлобивост, спо- 
собност баснословног жртвовања за другог, за веру, за мисао — 
постадоше стални атрибути правог руског човека. Толстојев Је- 
лисије у „Два старца“, Тургењевљева Лукерја (Живе мошти), 
Лиза, (Племићско гнездо), Достојевскога старац Зосима (Браћа 
Карамазови), сестра и мати Раскољњикова, Островскога Ката- 
рина, ЉЉесковљев војник Постњиков и Чеховљева Зинаида (Прича 
непознатог човека) — нису само лепе поетичке слике, којима 
руски песници казују друштву како треба живети, но сутоу 
исти мах и констатације истине, указивање на факта, којих има 
тако много у руском друштву, да се с правом могу назвати 
његовим типским обличјима. 

Појмљиво је да је народ са таком душом оберучке при- 
хватио идеју уметничке литературе, кад је она, заслугама Јомо- 
носова, Державина, Карамзина, „Куковеког и најзад Пушкина, 
унесена у Русију. Руски практички дух одмах је осетио да ће 
му поезија — у којој је живот човекових осећања полазна и 
излазна тачка — бити неодољиво силно оруђе за стварање рели- 
гиозног и етичког сазнања, за ширење виших духовних начела у 
друштво и народ. 

Руска практичност, једна такође битна особина руског ду- 
шевног живота, била је од пресудног утицаја при опредељивању 
и грађењу садржаја и правца књижевности која се заснивала. 
Тај је национални практички дух учинио да се, при уношењу 


ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 387 


идеје уметничке поезије у руски живот, одмах погодило шта је у 
истој битно, шта формално, спољашње, и поезија постаде на 
руском земљишту служитељком — додуше свагда уважаваном 
и веома паженом служитељком — етичких, друштвених, поли- 
тичких итд. потреба. Чиста уметност, „апстрактна“ поезија, која 
би била сама себи сврха, која би већма волела служити идеји 
чулне лепоте, но вишим наравственим потребама, није се у Ру- 
сији нигда могла одржати на дуже време. 


Као пример таког сматрања руског друштва и књижевности 
на задатак песничког стварања може послужити следећи редак 
и веома поучан случај, који се пре неколико година десио на 
земљишту руског књижевног живота. Руски песник и признати 
књижевни критичар, Д. С. Мережковски, не будући задовољан 
равнодушним пријемом, који је од стране руске читалачке пу- 
блике указан његовим романима: „Омрт богова“ и „Васкрс 60- 
гова“!, даде превести оба та своја производа на француски и 
постара се да их једна позната париска издавачка фирма изда 
на свет. Последица тога беше та, да су оба та дела у свету, 
који је песнику туђ, за врло кратко време постигла успех, који 
је несравњено виши био од успеха, постигнутог у отаџбини. 
Романи, који су у песниковој отаџбини били читани сасвим равно- 
душно, као обична творевина извежбаног песника другог или 
трећег реда, — исти ти романи, кад доспеше у руке француских 
читалаца и пред суд француске књижевне критике, бише по- 
здрављени као несвакидашња књижевна појава, као дело које 
носи на себи печат крупног талента и читали су се на све стране 
са великим ентузијазмом. Нашавши се пред том занимљивом и 
несвакидашњом појавом, руски се критичар Евгеније Соловјев 
пита, како да се разуме та необична, на изглед парадоксна 
појава, где песник мора да прибегава иностраној публици да 
би стекао признања, својим песничким производима Као узрок 
те појаве сматра критичар ту околност, што је суштина оба та 
романа (као и уопште сва поетичка делатност Мережковскога) 
искључиво естетичке природе; што његови романи, описујући 
не руски и не сувремени живот“ и имајући у виду чисто умет- 
ничке сврхе, — не дају одговора на (у Русији свагда отворена) 


1 Оба романа изашла су за последње 2—3 године у „Бранкову Колу“. 


2 Време радње тих романа су прва столећа после Христа и средњи век, 
мљиште — Италија. 
а земљ Е Италија 


о5% 


8388 До вЕ “0. 


питања друштвеног, моралног, политичког, мисаоног живота. 
Написани у том правцу, романи Мережковскога не могоше по- 
стићи скоро никаквог успеха у руској књижевности, у којој се 
при стварању песничких дела више гледа на морални и миса- 
они, но на естетички моменат. А што је песник са истим тим де- 
лима постигао у иностранству, и специјално у Француској, онакав 
одлучан успех — има се приписати једино томе, што се тамо поет- 
ском стварању стављају сасвим друкчији захтеви, једном речи, 
што се у Француској од поетичких продуката тражи да служе ле- 
поти, да су мајсторски написани и занимљиви, а не да служе ра- 
справљању дневних друштвених питања. „Г. Мережковски, — 
вели Соловјев !, — употребљава сву своју снагу да нас забави, да 
порази нашу уобразиљу страхом или тугом, да изазове осмех, 
и све му то, у већини случајева, полази за руком“. Но руски 
читалац, узимајући у руке песнички производ, а нарочито роман, 
не тражи ништа од свега тога. „Руски читалац, — вели даље Со- 
ловјев=, — није размажен. Њега су, у самој ствари, мало забав- 
љали и увесељавали. Литература, у творевинама својих најбољих 
представника, није никако ни помишљала на забаву и увесе- 
љавање: она је учила, водила, указивала пут и то у прилично 
тешком облику... Што се тиче боја и ефеката, у нашој књижев- 
ности доиста влада ригоризам, некаква стидљивост, могло би 
се скоро рећи: девичанска... Сад, јесмо л ми у праву, или не, 
то је врло велико питање, али је несумњиво да нас је баш сама 
наша књижевност научила да ценимо њену вољу, њену тежњу 
к животу, а не само посматрање живота. У том се и састоји 
особеност наше књижевности“. Критичар затим примећује, да 
се у Русији од књижевности, у току целог њеног живота, захте- 
вало да служи социјалним и моралним моментима живота, који 
су прва и најважнија ствар („самое важное“) руског духовног 
живота. „Стотине и тисуће дела, — вели Соловјев, — посвећи- 
ваху се том „најважнијем“; оно је — то најважније — стварало 
репутације и уништавало их; он је подчинило себи есте- 
тику, постало душа књижевне критике; шта више — код Тол- 
стоја се оно одлило у читав филозофско-религиозни систем. Књи- 
жевност постаде дело, ствар, постаде друштвеном службом“.з 


1 Журналђ дла веђхђ, 1902, П, 232. 


то 


На наведеном месту. 
8 Наведени чланак, страна 235. 


ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 389 


Услед таких захтева, који се стављају пред поетичке творе- 
вине, случајеви, као овај, што је мало час наведен, нису ретки у 
руском књижевном животу, они су, може се рећи, типски. У 
руском књижевном животу није никаква реткост, да какав та- 
ленат другог и трећег реда са утилистичким правцем својих про- 
извода (Григорович, Рјешетњиков, Горки) — у очима публике, 
· па чак и критике далеко више значи, но неки првокласни та- 
ленат (Тјутчев, Фет Шеншин), који се ставио у службу есте- 
тичком начелу. 


Горња карактеристика руског уметничког песништва не 
односи се само на сувремену поезију, но се с пуним правом 
може применити и на целокупно руско књижевно песништво од 
његових првих, слабих и несигурних, почетака у делима сати- 
рика Кантемира до данашњега времена. Стицајем равних фактора, 
који су већином производ или последица народног карактера, 
од песничког се стварања, већ при првој појави његовој на 
руском земљишту, тражило да служи и не уметничким потре- 
бама у животу појединаца и целога народа. То се види не само 
на првим песничким производима ХУШ столећа, чији су писци 
Већином били лишени правог песничког талента (Кантемир, 
Тредјаковски, Ломоносов, Сумароков, Херасков), но и на делима 
тако даровитог песника, као што беше Гаврило Державин 
(1744—1815). Одарен ретким песничким талентом, способан да 
ствара високо уметничке описе природе, људи, сувремених при- 
лика, он у ретко ком од својих производа остаје при чисто 
песничким мотивима, но скоро увек увлачи у своје оде и таке 
предмете, који се иначе обрађују у беседничкој прози, нови- 
нарском чланку, научној расправи. Писци, који су се после 
њега појавили, иду у том погледу и даље, и чисто поетички 
производи су, све до Жуковскога и Баћушкова, велика реткост 
у руској поетичкој књижевности. Сва литература, која се раз- 
вијала од половине до пред крај осамнаестог века и у којој су 
видна места заузимала дела Катарине 1, Фонвизина, Новикова 
и Радишчева — служила је практичким сврхама: исправљању 
друштвених мана, увођењу хуманих, правичних начела у др- 
жавни, грађански, породичан живот. „Руска Академија“ која се 
основа у то време и чији је задатак био да научно испитује 
руски језик и историју и да се стара о развитку националне 
литературе, израдила је била Поетику, која полазаше од основног 


390 ДЕЛО 


принципа: да је лепо само оно што је морално. Као потпуно. 
уметнички производ признавао се, по начелима те Поетике, 
„само онај производ, који подједнако делује и на ум и на срце. 
И сврх свега тога, нова естетичка теорија; дајући првенство 
срцу над свим осталим странама човековог духовног живота, 
тврдила је чак, да као главан задатак лепих уметности треба 
признати: нарочито развијање у човеку таког високо моралног 
осећања, које би уносило у срце љубав према добру, а 
мржњу према злу“. Истичући то естетичко начело, Руска 
Академија није у сазнање друштвено унела ништа ново и 
страно: она је само својим ауторитетом дала снаге и угледа 
начелу, које је својствено руском гледању на свет и које се 
доследно примењивало на уметничким производима руским, по- 
чевши од прастарих билина о Илији Муромцу па преко средње- 
вековне аскетске литературе до најновијега времена. Што су 
после утилистичке поетичке делатности осамнаестога века, после 
Фонвизинових и царичиних комедија, после Криловљевих ба- 
сана, Радишчевљева „Путовања од Петрограда до Москве“ и 
после оштрих сатира Измаилова, Долгорукова и Д. Горчакова 
дошли служитељи чисте непримењене поезије, као што беху 
Богдановић, Жуковски, Баћушков и Пушкин — то се ништа 
не противи општој поучној тежњи литературе, но је, у из- 
весним обзирима, и то служило њеним сврхама. Да би поетичка 
књижевност у деветнаестом веку, кад се јави велики Гогољ са 
својом школом, могла што јаче и успешније служити социјалним 
и моралним принципима, потребно је било да се уметнички, 
спољашњи, стилски део поетичке вештине потпуно усаврши, 
како би се после „руска поезија могла употребити као израз 
сваког правца, сваког гледишта на свет, без бојазни да ће (вр- 
шећи тај не строго уметнички посао) престати бити поезија и 
прећи у сликовану прозу...“ (Бјељински, П, 138.) Да би се то 
извело, потребно је било да три тако велика талента, као што 
беху Жуковски, Баћушков и Пушкин, потпуно напусте соци- 
јалну и етичку страну песништва и да се са свим посвете уса- 
вршавању уметничке, спољашње стране поезије. И они су тај 
историјски потребан и важан посао тако сјајно извели, да је“ 
одмах после њих руска поетичка књижевност могла помишљати 
на стварање светски великих песничких производа, у којима би 
и садржајна и стилска страна поезије била подједнако велика. 
И доиста, после припремних радова Пушкинове епохе, така се 


ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 391 


дела доиста и јавише у производима Гогоља и његове школе, 
коју представљаху уметници светскога гласа: Тургењев, Гон- 
чаров, Достојевски и Толстој. 

Сви су нам ти писци, поред својих великих песничких 
производа, оставили и по који, већи или мањи, састав, у коме 
расправљају о начелима песничког стварања. У том погледу 
има највећих заслуга Гогољ. Он јеу својој „Преписци са при- 
јатељима“, у својој „Ауторској исповести“, „Портрегту“, „Мртвим 
душама“, у својој огромној преписци веома често са истинским 
даром анализе и генијалним проницањем говорио о поетичкој 
уметности, о задатцима приповетке, романа и свега песничког 
стварања. Па како су његови погледи на задатак поезије од 
сувремене му и потоње књижевности потпуно усвојени, држим 
да неће бити сувишно, да неке од тих погледа, који Гогоља 
највећма обележавају, овде саопштим. 

У свом писму песнику Н. М. Јазикову, Гогољ се овако из- 
ражава о задатцима песништва: 


„Садашње је време као створено за лирског песника. 
Сатиром се данас ништа учинити не може; простом сликом 
свакидашњег живота, коју је уочило и описало око сувре- 
меног светског човека, никога нећеш разбудити: јуначки 
је заспао данашњи век. Не, него ти нађи у прошлости догађај 
сличан садашњици, прикажи нам га јарко и јасно и по- 
рази га пред очима свију, као што је кадгод био поражен 
од гњева Божјег; у прошлом удри садашње и двоструком 
ће се снагом опасати твоја реч: услед тога ће живље 
изаћи пред нас прошлост, а садашњост ће, од бола, до 
неба пропиштати... Ти имаш за тако што и оруђа и сред- 
става: твој стих има снагу — и ону што коре, и ону што 
подиже. А сад је потребно и једно, и друго... 

Обрати се, у виду лирског поклича, к прекрасном, 
али заспалом човеку. Баци му са обале даску и викни му, 
колико те грло носи, да спасава своју јадну душу. Јер он 
је већ далеко од обале, њега већ носи и носи таштина 
„Вишега света“, носе га ручкови, ноге играчица, сваки- 
дашње опијање које га и морално успављује; он се и не- 
хотице облачи у тело и већ је сав постао тело, а душе у 
њему скоро и нема. Завапи вапајем и изнеси пред њега 
вештицу - старост, која му иде у сретање, од које је и же- 
лево милосрдније и која ниједно изгубљено осећање лепе 
младости не враћа назад. 0, да можеш да му кажеш оно, 
што треба да каже мој Пљушкин, ако само кад доспем до 
треће књиге „Мртвих душа“ ! 

Осрамоти у гњевном дитирамбу најновијег каишара 


392 ; ДЕЛО 


садашњих времена и његову проклету раскош, и скрнаву 

жену његову, која је кинђурењем и крпама упропастила, 

и себе, и мужа; осрамоти презрени праг њихова дома и 

гнусни ваздух, којим се тамо дише, да, као од чуме, све 

од њих побегне у сав мах и без освртања. 

Уздигни, у свечаној химни, скромног, незнаног труд- 
беника, који се, на част високе расе руске. налази посред 
најдрскијих подмитљиваца; који не прима мито ни тада, кад 
сви око њега примају. Уздигни и величај и њега, и по-' 
родицу његову, и племениту жену његову, која већма воли 
носити старинску капу и бити код других предмет под- 
смевања, но допустити да јој муж чини неправду и под- 
лост. Изнеси на видик њихову дивну сиротињу тако, да 
као светиња засија у очима свију, па да сваки зажели и 
сам бити сиромах. 

Прослави химном онога исполина, који се рађа само 
на руском земљишту, који се наједаред буди од срамнога, 
сна, постаје наједаред други: пљунувши пред целим светом 
на своја гадила и најгнусније пороке, постаје први борац 
за добро. Покажи како се свршава то јуначко дело у правој 
руској души; али покажи тако, да у сваком и нехотице 
затрепти његова руска природа, па да све живо, чак и 
груби нижи слој, викне: „Тако, јуначе!“ — осетивши, да 
би и он могао тако што учинити!“ ! 

Дајући така упутства своме пријатељу, Гогољ вели да би 
мотиви, које он у свом упутству спомиње, били подесни предмети 
за лирског песника. Но под речју „лирски“, „лирика“ — Гогољ 
не подразумева толико врсту поезије, колико онај ступањ оду- 
шевљења и патоса, који треба да загреје сваку добру поезију, 
а нарочито опу, која се бави анализом и критиком друштва и 
стварањем животних идеала. Да је тако, види се и по томе, 
што Гогољ у горњим цитатима и сам вели, да ће, све то што 
саветује Јазикову, и он сам учинити, ако кад доспе до треће 
књиге својих „Мртвих душа“. 

У зрелом добу свога стварања, одмах после првих пред- 
става „Ревизора“ (1885), у време кад је градио план за „Мртве 
душе“ и издао прву књигу тога романа, Гогољ је на песничку 
производњу гледао као на таку делатност људску, чија је виша 
сврха да учи човечанство добру и истини, и да га исправља. 
Говорећи у својој „Ауторској исповести“ о постанку свог вели- 
ког дела „Мртвих душа“, Гогољ вели: 


1 Сочинена Н. В. Гогола. Изд. 12-0е. Редакца Н. С. Тихонравова. Сноб. 


1894, — Т. У., стр. 77—80. („Преписка с пријатељима“). 


, 


ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 593 


„Ја увидех јасно да више не могу писати без плана, 
потпуно одређеног и јасног, да треба прво самоме себи 
добро објаснити циљ свога дела, његову истиниту кори- 
сност и неопходност, услед чега би се сам писац расплам- 
тео истинитом и силном љубављу према свом делу... једном 
речи, ја увидех да је неопходно потребно, да сам писац 
осети и убеди се, да, стварајући своје дело, он испуњава 
управо онај дуг, за који је и дозван на овај свет, за који 

"му је и дата снага и способности, и да, испуњавајући тај 
дуг, он у исто време служи својој држави исто тако, као 
и када би био у државној служби... 

Што сам више размишљао о своме делу, све сам 
више осећао да оно може доиста.донети корист. Што сам 
више мислио о свом делу, све сам јасније увиђао, да ја 
у њега не смем уносити карактере, који ми случајно дођу 
под руку, но да морам изабрати само оне, на којима су се 
јасније и дубље изразила права руска, коренита наша 
својства. Хтео сам да у свом роману иставим у првоме 
реду она виша својства руске природе, која још сви не 
знају како треба да цене, и нарочито оне наше ниске 0осо- 
бине, које нису како треба од свих исмејане и поражене... 

Ја сам мислио да ће ми лирска снага, које је у мене 

било задоста, помоћи да тако насликам та преимућства, 
да их сваки Рус страсно заволи, а сила смеха, којим сам 
ја такођер у довољној мери располагао, помоћи ће ми да 
тако јасно и јарко насликам те недостатке, да их читалац 
мора омрзнути, па ма их баш и код себе самог нашао...“ 


Размишљајући о бићу и сврси поетског стварања и рас- 
"прављајући о томе у многобројним приликама, Гогољ се једном 
дотиче и таких песничких производа, који из свог програма 
искључују расправу социјалних и моралних проблема и једино 
се старају да задовоље естетичким захтевима: да описана ствар 
одговара истини и животу и да је описана поетично и заним- 
љиво. Таким производима Гогољ не признаје право на живот, 
и у свом писму о суштини руског песништва, Гогољ. о њима 
овако вели: 


„Поезија је наша пробала све акорде, васпитавала 
се на литературама свих народа, слушала је лире свих 
песника, израђивала себи некакав светски (песнички) језик 
за то, да би све (потоње песнике) спремила на значајну 
службу. Сад се већ не може више говорити о оним сит- 
ницама, о којима. још свеудиљ несташно и неозбиљно 
ћућори сувремено младо (песничко) поколење, које не 


1 Сочиненја, Т. У, стр. 275—277. („Авторскал исповђдљ“.) 


894. ДИО 


води рачуна ни о чем што ради; не може се више 
служити ни самој уметности, ма како да је иначе 
дивна та служба, док се не схвате и не појме више сврхе 
саме уметности и док сами себи не одредимо: на што нам 
је дата та уметност; не треба непрестано понављати Пу- 
шкина. Не, од јако нам не сме Пушкин, или ма ко други, 
бити образац: друга су сад времена настала! Данас се 
ничим не може победити — ни оригиналношћу ума, ни 
сликовитошћу карактера, ни гордошћу својих покрета: 
хришћанским вишим васпитањем мора се васпптати дана- 
шњи песник! 

Друга времена наступају за песништво. Као што је 
оно, у младићско доба народа, служило на то, да народе 
позива у бој, будећи у њима ратоборни дух, тако ће сад 
морати позивати човека на други, важнији бој — на бој 
не за прелазну, времену нашу слободу, но за нашу душу. 
Велики посао очекује данас поезију — да враћа у дру- 
штво оно, што је доиста лепо и узвишено, а што је изгнато 
из њега садашњим бесмисленим животом.“: 


Није потребно да наглашујем да се Гогољ, при изради 
својих генијалних творевина, строго држао начела, која је про- 
поведао у својим књижевно-теоријским чланцима, својим пи- 
смима и у појединим песничким производима. Држећи се прин- 
ципа да је песников писаћи сто амвон, са кога се друштву држи 
проповед о добром животу, Гогољ је, са урођеном му одлуч- 
ношћу и издржљивошћу, ишао тако далеко, да је чак и свој 
рођени уметнички таленат сузбијао и обуздавао, бојећи се, да 
читалац, наслађујући се сувише јако истакнутим уметничким 
делом приповетке, романа, комедије, не би заборавио на онај 
етички елеменат, који лежи у основи дела и који је Гогољу 
био прва и најглавнија ствар у свакој поезији. 

„Од оно доба, — пише Гогољ у евојој „Преписци с при- 
јатељима“, — како су ми почели говорити да се ја смејем не 
само недостатку, него пи целокупном човеку, код којега се налази 
тај недостатак..., ја сам опазио да писац са својим смехом 
мора бити обазрив, — тим пре, што је смех заразан, и по- 
неки пут је доста, да се онај који је оштроумнији подемехне 
само једној страни ствари, па да се после онај што је тупљи 
и глупљи, подемехне или смеје свима странама ствари. Једном 
речи, ја увидех јасно, као два пута два четири, да док прво 


1 Соч., т. У, стр. 282. (Чланак „У чем је најзад суштина Дусној песни- 
штва и у чем је њена особеност“) 


ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 3925 


сам себи јасно не одредим шта је високо а шта ниско у нашој 
природи, шта су наше добре стране, шта ли мане, — ја не 
могу приступати раду“ — тј. не могу давати маха својој тво- 
рачкој, поетичкој, комичкој моћи. 

И то признање песниково није само одломак из његова 
дневника, сведоџба тренутног колебања и пољуљане вере у свој 
таленат, — но је то појава, која се потпуно слаже са природом 
Гогољева талента, са његовим погледима на задатке песничког 
стварања. Цео је живот Гогољев дирљива историја тражења 
религиозно-моралног и социјалног идеала и мучне борбе за до- 
стојно оваплоћење тог идеала у уметничким творевипама. И у 
тој борби он је тако строг и немилосрдан према својим произ- 
водима, да их се одмах и без икаква колебања одриче, чим 
увиди да недовољно служе оном високом идеалу, до кога је сам 
у даном моменту дошао у свом сопственом моралном развићу. 
Први свој штампани песнички производ, „Ханс Кихелгартен“, 
почео је Гогољ, ускоро после појаве његове на свет, откупљи- 
вати од књижара и, као ствар незрелу, спаљивати. О новим 
издањима својих, етички и социјално незначајних, приповедака 
из малоруског живота („Сорочински вашар“, „Виј“, „Мајска ноћ“ 
итд.) говорио је као о греху, који ће он искупити ваљаношћу 
и корисношћу потоњих својих дела, којима ће човечанству и 
отаџбини бити од несумњиве користи. — Други део „Мртвих 
душа“, у који је хтео унети сву своју високо развијену душу, 
уништавао је неколико пути, док му и последњу редакцију није 
спалио дан, два пред своју смрт, налазећи да му творевина 
није пошла за руком! 

Слично умеравање и сузбијање естетичког, а истицање на 
прво место етичког и социјалног елемента постаје, после Гого- 
љевог великог примера, обична појава у историји руског умет- 
ничког стварања. За то су класични примери: Достојевски, 
Гљеб Успенски, Њекрасов, Шчедрин, Лав Толстој. Ако читалац 
узме у руке ма који роман Достојевског, он ће на првим стра- 
ницама видети како је ту уметничка форма често само стилско 
оруђе, а главно је социјални и етички моменат. У најважнијем 
роману Достојевскога, у „Браћи Карамазовима“, непоетички, 
филозофски, социјални елеменат често се у такој мери прелива 
преко окрајака уметноснога сасуда, да понеке главе романа чине 
на вас утисак пре публицистичког чланка или ученог трактата, 
но уметничког производа. 


396 Дд Ек 1"0 


„Достојевског узнемирује живот, његова. материјална 


страна, његови етички проблеми.. Он као да се уклања од 
лепоте, отмености, насладе. Живот — то је страшно озбиљна, 
страшно тешка, чак немилосрдна ствар. Коме ту још може 
бити до љубљења и миловања, или до описивања пољубаца 
и миловања. Живот је задатак, дуг, обавеза, борба, после 
које ће и ноге и руке у крв утонути. Отуд у делима До- 


~. 


стојевскога ви нећете наћи ни очаравајућих описа природе, | 


ни заносних љубавних сцена, састанака, пољубаца, ни не- 
обично лепих женских типова. Све то Достојевски 
одриче у принципу. У свом роману „Бесови“, у лицу 
Кармазинова, Достојевски је исмејао Тургењева због његове 
страсти, да црта, на пр., пољупце не онако како они бивају 
код свег света, но тако да у близнни расте жутилова или 
каква било друга трава, о којој морате да се објашњавате 
у ботаници, при чем и на њој мора да буде неизоставно 
некакав љубичаст пресенак, који, наравно, никад нико није 
видео, а дрво, под којим седи тај занимљиви пар, мора 
свакојако бити некакве неранџасте боје. — Тај је пуризам, 
очигледно, долазио од сувише озбиљног, сувише мисаоног 
држања према животу, који је за Достојевског био пре 
свега — религиозни проблем“.! 

Н. К. Михаиловеки, указујући на уздржљивост, с којом је 
Гљеб Успенски свесно обуздавао своју урођену наклоност ка, 
смешним ситуацијама и хумористичким фигурама, вели да је он 
то чинио „из бојазни да не профанише жалосне мотиве не- 
срећних социјалних прилика руских“. Читајући „Обичаје Растер- 
јајеве улице“ или „Власт земље“ Гљ. Успенскога, ви осећате да 
је пред вама писац, који уме да ствара високо уметничке про- 
изводе и рођена га природа неодољиво вуче томе, но он се не 
да, неће да да маха уметности над собом, и ствара јединствено 
мрачне, аскетски сурове, бригом за народну судбу испуњене — 
пола приче, пола социолошке трактате, помажући се при томе 
поетским стилом као нечим, што читалац може сасвим и не 
опажати. 

Исто то намерно избегавање чисто естетичких ефеката и 
јака наклоност обрађивању етичких и мисаоних мотива свој- 
ствено је већини руских песника и критичара друге половине 
деветнаестог века. „Све наше напредно уметничко стварање 
скроз је проникнуто моралним питањима“ вели Евг. Соловјев у 
напред поменутом чланку о Мережковском. 


1 Евг. Соловљевђ: Очерки изђ исторји русскон литературвг ХЛХ в. СОпб. 
1903, стр. 481—2. 


а. % 


ПУШКИН И РУСКИ ПЏЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ. 397 


Из неколико одломака, који говоре о Пушкиновим одно- 
сима према песничком реализму а који су наведени у првој“ 
глави ове расправе, читаоци су се могли у неколико упознати 
и са погледима руске критике после Бјељинскога и Гогоља на 
задатке песничког стварања. Следбеници и ученици Бјељинскога, 
— Валеријан Мајков, Чернишевски, Доброљубов, Писарев, Н. К. 
Михаиловски, Џипин, Скабичевски, ових дана преминули Евг. 
Соловјев и др. захтевали су од поетичке књижевности да буде 
„реална“ тј. да се осврће на потребе и питања времена не 
само за то, што ће услед тога поетички производ као такав 
бити занимљивији, што ће тако естетички ефекат бити тим си- 
гурније постигнут, но су тражили од поезије да директно служи 
потреби и „злоби дана“ као својој крајњој и мал те не јединој 
сврси; тражили су од ње да, не губећи ипак из вида естети- 
чке обзире, нигда не заборавља да је уметнички моменат у њој 
не крајња сврха, но лепо, згодно, неопходно средство за пости- 
гнуће у овај мах важнијих, пречих — етичких, мисаоних, соци- 
јалних сврха. Један типски песник те епохе, говорећи о облику 
и природи своје музе, вели: 

„Не, ја не знам да сам кад над собом чуо умилну 
песму дивне, милогласне музе! У небесној лепоти, нечујно 
као дух, слетајући са висине, она није мој детињски слух 
учила чаробној хармонији и није крај моје колевке оста- 
вила своју свиралу... Не, него ме рано сташе притиски- 
вати окови друге, немиле и невољене музе — тужне сапу- 
тнице тужних сиротана, који су рођени да се муче, да се 
пате, да вуку окове — оне Музе, што плаче, тугује и пати, 
која је увек свега жељна те понижено проси... Она ме је 
научила да осетим њене патње и благословила ме да свету 
о њима јавим“.! 


Мање више, сви су руски песници и романсијери деветнаестог 
столећа били за таку поезију. И то је гледиште, мало по мало, 
постало чврсто скалупљен принцип, постало је закон, кога се 
сваки писац морао држати, ако је рачунао да му производи буду 
опажени и у памћењу народном чувани. Руска се литература, 
и поетичка п критичка, тако строго држала тога практичког 
гледишта, да су често несвакидашњи, вишег реда таленти, нпр. 
Фет-Шеншин, Аполон Мајков, Ф. И. Тјутчев, који се у својим 
песничким производима нису хтели дотицати дневних друштве- 


1 Н. А. Некрасовђ: Муза. 


398 


них и моралних питања, остајали у позадини свеопште пажње, 
док су обични, осредњи, далеко мањи од њих таленти, који су 
својом музом служили грађанским интересима, „дневној злоби“ 
— били предмет не само опште пажње (Д. В. Григорович, Ф. М. 


Рјешетњиков), но чак и неке врсте обожавања (Максим Горки). 
Но држање целокупне новије руске литературе и њених. 

представника према естетичком елементу у поетичким произво-- 

дима најјасније илуструје појава „великог писца руске земље“ — 


— Лава Толстоја, с којим ћу и завршити овај овлашни покушај 
карактеристике руског уметничког песништва. 


Познато је да је код Толстоја у седамдесетим годинама, 
прошлога столећа наступила криза у његовим погледима на 
смисао п сврху живота, а у исти мах и на огледало и регулатор 
живота — на уметност и поезију. У животу, а још више у облику 
садржини и правцу у књижевних производа Толстојевих, опажа, 
се темељна промена. У уметничким производима филозофа- 
песника нема више оног мирног, самозадовољног задржавања код 
„поетичких“ мотива, као што то видимо у „Козацима“, у „Сечи 
шуме“, „Севастопољу“, па чак и у „Анп Карењиној“ и „Рату 
и миру“. Уметник се сад код „поетичких“, етпографских, чисто 
психолошких мотива или нимало не задржава, или то чини само 
за тренутак, па да брже, као са неком журбом, пређе на шптања 
о смислу живота. Њега више не занима, као пре, истина кон- 
кретних чињеница, но истина јеванђелска. Тачне описе кон- 
кретних чињеница, ако из истих не зрачи јеванђелска истина, 
Толстој проглашује за лаж; а измишљене невероватне ствари, 
ако само довољно и примамљиво илуструју. какву истину Хри- 
стовог учења и читаоца за њу задобијају, Толстој проглашује 
за истину. Поезију конкректних чињеница, неосветљену и неза- 
грејану религиозним начелом, па ма она по сувременој естетици 
бита врхунац уметности — Толстој обележава као лаж и рђаву 
уметност, и обратно: очигледно измишљене, навијене и удеша- 
ване чињенице, ако су кадре заразити читаоца добрим, човекољу- 
бивим осећањем — проглашује за производе „добре уметности“. 


„Истину ће дознати, — вели Толстој, — не онај ко 
дозна само оно што је било, што је сад и што уопште 
бива, но онај ко дозна, шта треба да буде по вољи 
Божијој. 

„Написаће истину не онај ко само опише како је 
била нека ствар и шта је учинио овај а шта други човек, 


ПОНТ РАТУ У Ч Ре 


5 аљфсик“ а- = је 


Кеа. 
=“ 
Бањ "РЕЧИ 


ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 399 


него ће истину написати онај ко покаже кад људи раде 
добро, тј. сагласно са вољом Божијом, а кад рђаво, тј. 
против воље Божије. 

„Ови су књижевни производи и добри и потребни не 
онда кад описују шта је било, но кад показују шта треба 
да буде; не опда кад причају оно што су људи радили, 
но кад оцењују добро и зло, кад показују људима једини 
узани пут воље Божије, који води у — живот.! 

„Оцењивати производ уметности по ступњу његове 
реалистичности, истинитости саопштених подробности, исто 
је тако чудновато, као и судити о храњивости јела по 
спољашњем изгледу истога. Кад реалистичношћу одређу- 
јемо ваљаност производа, тим показујемо само то да гово- 


> 


римо не о производу уметности, но о имитацији уметности“.“ 


И тога се начела Толстој држи у свем свом песничком 
стварању са урођеном му пздржљивошћу и нескретањем у стјану. 
Он налази да свака уметничка или песничка творевина треба 
да је задахнута хришћанском идејом, или, бар, да просто, сваком 
разумљиво описује не искључива, сталешка, но свим људима 
заједничка осећања, која ће их зближавати и учити да су деца 
заједничког, небеског Оца. Како Толстојева дела до приповетке 
" „Ода шта људи живе“ (1881) нису била писана у том смислу, 
но су веома често била „уметност ради уметности“, умовање 
због самог умовања, служила изучавању душа разних људи, 
које изучавање, ма оно како било сјајно и духовито, очигледно 
ни на мрву није унапређивало људско религиозно и етичко са- 
знање — Толстој их се одрекао и стално их у својим чланцима 
оглашује за производе рђаве, ружне уметности. Па не само да 
их осуђује, но се од њих толико одбио, тако их сматра као 
нешто туђе, нешто бескрајно далеко од своје данашње личности, 
да их овда онда и исмева! „Верујте Богу, — говорио је Толстој 
1902 године једном свом посетиоцу, — све су то лудорије, гатке. 
Просто ме стид у мојој седамдесетој години почети измишља- 
вати и описивати осећања неке даме које нигда није ни било, 
и разговор њен са господином кога такођер нигда није било — 
ни разговора, ни јаве · Од тих лудорија бива и штете. 
Ето у породици Х., (ту 1 тодетој спомену једну познату му по- 
родицу), — неке шипарице-госпођице читале ономад „Рат и 


1 Сочинена гр. Л. Н. Толстаго. Москва 1887. Ч. ХИ, стр. 740. (Пред- 
говор једном зборнику прича п поука за народ.) 
2 Д. Н. Толстоћ: Что такое искусство2 Москва, 1898 г. 


400 Д ко 


мир“, па сад непрестано фантазирају о баловима и излазима... | 


Ја сад, после болести, нарочито јасно сазнајем у чему је једини 
и главни смисао живота. И то треба исказивати правце, без уви- 
јања, а не измишљавати гатке...“ 


Није потребно нарочито доказивати да нове уметничке тво- 
ревине 'Толстојеве, писане у том утилистичком, практичком 
правцу, нису нашкодиле ни гласу, ни уметничком угледу ве- 
ликог писца. Толстојева „Два старца“, „Где је љубав, тамо је 
и Бог“, „Ода шта људи живег“ „Газда и слуга“ јасно сведоче 
до поезија, стављајући сеу службу религиозно-етичким и соци- 
јалним питањима времена, ништа не губи од своје важности. 


Питање о уметности, на коју се у свету троши толики но- 
вац, толико умне и физичке снаге и од које религиозно-морални 
и социјални напредак човечанства тако много очекује, заинте- 
ресовало је Толстоја толико, да је идеју уметности (музике, 
сликарства, поезије) и начин њеног примењивања на унапре- 
ђење правог прогреса човечанства дуго година свестрано про- 
учавао. Као плод тога рада појавио се 1898 г. необично бриж- 
љиво израђен спис Толетојев — „Шта је уметностг“ Доказавши 
у њему својом гвозденом и неодољивом аргументацијом ништа- 
вост па чак и неморалност сувремене уметности, велики писац 
синтезира погледе руске литературе ХГХ столећа и своје соп- 
ствене на уметност уопште и на уметничку („лепу“) књижевност 
посепце: и каже: 


„Уметност је једно између оруђа општења, па стога, 
и прогреса, тј. кретања човечанства напред. ... Она омогу- 
ћава да људи потоњих поколења могу осећати сва она 
осећања која су пре њих осећали људи, а у њихово време 
осећају најбољи напредни људи. И као што бива еволу- 
ција знања, тј. истинитија потребна знања изгоне и заме- 


1 Општи смисао Толстојевог учења о задатцима уметничке, песничке 
књижевности налази се јасно и тачно исказан још код Гогоља у његовом 
„Расплету Ревизора“ (1846), „Одабраним местима из преписке са пријатељима“ 
(1847) и још у неким делима. У исто време и мало раније писао је слично 
томе и В. Г. Бјељински. Из њихових списа прешли су ти утилитаристички 
захтеви за поезију и у дела других уметника-писаца и критичара (Вале- 
ријан Мајков, Чернишевски, Доброљубов, Писарев, Н. К. Михајловски итд.) 
и иду без прекида, као превлађујући руководећи принциџ, све до данас. 
Толстојев геније све те оделите струје прима у себе, прерађује их у научни 
систем и износи своју теорију, која се у исти мах, с правом, може назвати 
уметносном теоријом читавог руског друштва и литературе. 


"ЕУ “ПРУ ЊЕ ФР: 


ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 401 


њују погрешна и непотребна знања, тако се исто збива и 
еволуција уметности: бољима и за људско добро потреб- 
нијим осећањима изгоне се осећања нижа, мање добра и 
за људско добро мање потребна. И стога је уметност по 
својој садржини у толико боља у колико више испуњава 
тај свој задатак, и у толико гора у колико га мање испу- 
њава. А оцена осећања, тј. признавање ових или оних осе- 
ћања за више или мање потребна за добро људско, врши 
се на основу религиозног сазнања извесног времена...! 

Уметност је духовни орган човечанског живота и она 
се не може уништити, и стога, крај свег усиљавања људи 
виших класа, да сакрију онај религиозни идеал којим живи 
човечанство, људи све више и више сазнају тај идеал и 
он се све чешће и чешће, посред нашег поремећеног и 
поквареног друштва, исказује делом у науци, делом у умет- 
ности. С почетка ХТХ столећа јављају се све чешће и 
чешће у литератури и у сликарству производи више ре- 
лигиозне уметности, прожети правим хришћанским духом, 
а исто тако и производи свима доступне и појмљиве умет- 
ности. Тако да данас и сама уметност зна прави идеал 
нашега времена и тежи му. Најбољи производи уметности 
нашега времена саопштавају осећања која позивају људе 
на сједињење“ и братство — така су дела Дикенсова, В. 
Ига, Достојевскога...= 

Религиозно сазнање нашега времена, које за сврху 
живота признаје сједињење људи, доста је већ разјашњено 
и на чисто изведено, и људи нашега времена треба само 
да одбаце лажну теорију лепоте, по којој се као циљ 
уметности признаје наслада, и тада ће религиозно сазнање, 
сасвим природно, постати руководиоцем уметности нашега, 
времена...3 

Садржај уметности будућности биће — не изражавање 
искључивих осећања: сујете, туге, пресићености и сладо- 
страшћа у свим могућим формама, која су присту- 
пачна и занимљива само људима који су себе насиљем 
ослободили од рада, но ће она бити израз осећања која 
осећа човек, живећи животом својственим свим људима, 
и која проистичу из религиозног сазнања нашега 
времена или из осећања доступних свим људима без 
изузетка...“ 

Уметност није наслада, провод или забава, 


1 Сочинени гр. Л. Н. Толстаго, ч. ХУ. („Что такое искусствоз“) Изд. 
первое. Москва, 1898. Стр. 174. 


2 Тла., стр. 208. ' 

8 па., стр. 209. 

4 Та., стр. 216. 

Дело, књ. 36. | 26 


Зи мзучиа Си о ње бр И ИДИ Ји 
ме А а ЋИР и 


402 ДЕЛО 


уметност је велика ствар. Уметност је орган живота чове- 
чанства, који разумно сазнање људи преноси у осећање. 
У наше је време религиозно сазнање људи — сазнање да 
су људи браћа и сазнање да ће бити добро ако се они 
сједине и збрате. Права наука треба да укаже различне 
начине примене тога сазнања на живот. Уметност пак треба, 
да преноси то сазнање у осећање.“! 


Ступивши на тај нови терен, Толстој неустрашно иде даље 
и, не водећи ни најмање рачуна о непрегледној провалији која 
ће настати између његових погледа на уметност и сувремене 
светске уметности, не страшећи се чак ни тога што тиме пориче 
и спаљује плодове свог дугогодишњег уметничког делања, он 
продужује: 


„Задаћа је уметности огромна: права уметност, помоћу 
науке руковођена религијом, треба да учини да се ово мирно 
сажитељство људи, које се данас одржава спољашњим 
мерама — судовима, полицијом, добротворним уредбама, 
надзором радова итд. — постизава слободном радосном 
делатношћу људи. Уметност треба да одстрањава насиље. 

И само уметност то може учинити... 

Та кад се уметношћу могло саопштити осећање по- 
штовања према икони, према причешћу, према особи кра- 
љевој; кад се уметношћу могао улити у људе. стид због 
издајства отаџбине, оданост застави, неопходност освете 
за увреду, потреба "жртвовања своје зараде за зидање и 
украшавање храмова, обавеза заштите своје части или за- 
штите отаџбине, — иста та уметност кадра је изазвати 
поштовање и према достојанству сваког човека, према жи- 
воту сваке животиње; кадра је изазвати стид и одвратити 
људе од раскоши, од насиља, освете, од користовања за, 
своје задовољство предметима који су неопходна потреба 
других; она може довести људе дотле да слободно и ра- 
досно, и не опажајући то, жртвују себе на службу људима... 

Можда ће у будућности наука пронаћи за уметност 
још нове, више идеале, п уметност ће их остваривати; 
но у наше је време задатак уметности јасно одређен. За- 
датак је хришћанске — тј. наше — уметности: остварење 
братског сједињења људи“.= 


Тим речима завршује Толстој један од најдубљих и нај- 
важнијих својих списа. Полазну је тачку за та своја излагања 
узео Толстој, као што сам горе рекао, из духа и тежњи цело- 


Гола. стр. 281. 
2 Та, стр. 281—283. 


ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 408 


купне руске лепе и критичке књижевности Х1Х века, а наро- 
чито из Гогоља, Бјељинског и Доброљубова — но велики је 
писац силом свог необичног духа све то представио тако јасно 
и примамљиво, да је тек после тог његовог списа и уметничких 
производа, писаних у том правцу, постало јасно да уметности 
њена најглавнија грана, поезија, може и мора бити хришћански 
наравствена и општеразумљива, ако је рада да служи задаћи 
која произлази из њеног бића. 

Држање тако важних представника руске литературе — 
Гогоља, Бјељинског, Достојевског, Гљеба Успенског и Толстоја, 
— према идеји уметничке поезије држим да је довољно упо- 
знало читаоце са погледима руске лепе књижевности на свој 
сопствени задатак. Па, пошто смо се на тај начин упознали са 
назорима најзнатнијих представника руског песништва и кри- 
тике о бићу и задаћама песничког стварања, добили смо ме- 
рило, критеријум, на основу кога ћемо моћи испитивати и оце» 
њивати одношај Пушкинових песничких производа према лепој 
књижевности, која се појавила после смрти песникове. Да би 
се то последње могло извести, да бисмо могли утврдити могућ- 
ност утицаја Пушкиновог на потоњу руску песничку књижев- 
ност и ступањ зависности ове последње од Пушкина, јаћу у 
следећим одељцима овога састава разгледати и испитати мо- 
рални и социјални моменат оних дела Пушкинових, која су, 
према својој природи и садржини, могла са потоњом руском 
поезијом обрађивати иста или сродна градива. Ту спадају Пуш- 
кинове лирске, епске и дидактичке песме, које је сам песник 
обележавао заједничким именом „Стихотворенји“, под којим се 
се називом оне и данас штампају. Осим тога, ту спада и већина, 
Пушкинових поема, затим песников чувени роман у стиховима 
„Евгеније Оњегин“ и најзад“ „Приповетке Бјелкина“, у којима 
се песник мање или више дотицао истинског, свакидашњег жи- 
вота. Како су „Стихотворенја“ у хронолошком погледу прва на 
реду и како је песник у њима, као што ћемо одмах видети, 
често имао прилике да се и сам изјасни о бићу и сврхама пе- 
сништва, то ћу ја излагање својих погледа на Пушкинову по- 
езију и на њено књижевно-историјско значење отпочети том 
врстом песникових производа. 


Др. Јован Максимовић 


ИЗ ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


РОСЕТИ. СВИНБЕРН. БРАУНИНГ. ВИТО. ВАЈЛД. 


1. Општи поглед 


(Захваљујући љубазности госп. уредника овога часописа. 
слободан сам одазвати се овде једној, на добро српске књи- 
жевности, а моју нарочиту радост, већ живо осетној потреби 
наше читалачке публике да се с главним представницима ен- 
глеске новије поезије што исцрпније упозна. На добро српске 
књижевности рекох, јер није потребно доказивати да свако 
ближе упознање наше с неким од главних представника ен- 
глеске, прве у свету поезије може само добра донети нашој 
књижевности, у публике развијајући укус и осећање за лепо, 
у песника смисао, проширујући хоризонт творачки према ве- 
ликим узорима. На моју нарочиту радост рекох за то, што сам био 
у том завидном положају да уведем неке од тих великана пое- 
зије у нашу књижевност, што сам их према својим смерним 
силама представио српској читалачкој публици. Огромни део 
вредности тога посла припада дабоме самим тим песницима и 
великој вредности њихових песничких дела. Ја сам био само 
веран и одан слуга у једном величанственом храму. 

Намера ми је овде приказати неке од првака новије ен- 
глеске поезије — не у потпуним портретима него у главним 
цртама, у ужем оквиру краћих есеја. Изнећу ту оно што сам 
критичкога прочитао о њима и оно што сам сам о њима пресудио 
у себи, јер ваља знати, и то желим истаћи, да сам се са сваким 
од тих песника бавио најпре ја по својим личним симпатијама, 


из ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 402 


па сам тек накнадно тражио критичког и бијографског обаве- 
штаја о њима. 


Како о овим новијим песницима енглеским нема говора у 
Теновој историји енглеске литературе, то нека ми је допуштено 
— поред историје енглеске литературе од Едатопда Созве-а, из 
које се добија врло јасан преглед и појам о значају појединих 
знатнијих писаца, — препоручити онима који би се желели де- 
таљније упознати с поменутим писцима исцрпне, критичке мо- 
нографије из Мопеу-јеве колекције Епобаћ теп о! Јебегз, где 
је о Росетију врло лепу и озбиљну књигу написао Вепзоп, а о 
Вгоупипо-у Сћезјетфоп и о Кеа 5-у Со. О Свинберну има добар 
есеј у издању избора његових песама у Тапећин7-овој колек- 
цији, у којој су изашле и две књиге Росетија, четири књиге 
Браунинга. На немачком — поред УУШКег-ове историје енглеске 
књижевности, у којој ти најновији песници заузимају тек по- 
следњих неколико страна — написао је башо њима врло лепу, 
нешто магловиту, али пуну идеја књигу Кидо Каззпег: „Пле 
Музик фе Кипра ег ппа даз Геђеп“ (издање Пједетећ5-а у Гејр- 
поп), у којој сам п сам нашао доста потврде за своја опажања, 
а и нека нова драгоцена опажања. Ко би желео познати ен- 
глеске песнике у немачком преводу могао би то постићи у пре- 
водима Хаузеровим: Коззе а „Наша дЧез Геђепз“, Гетрује, П1е- 
Чемлећ; 5уођште =: Сефећје, Вашпе « Копое; М де бефећје 
(у штампи). Од Браунингових дела изишла су на немачком 
нека у познатом Гпзејуегјао-у где је изашла и Вајлдова Сало- 
меа и Тће Нопзе о; Рототапајез. Драме овога изашле су на 
немачком у издању Мах 5роћт-а, као и роман Помап бОтау. — 
Књига есеја „„Јпфепјоп5“ изашла је у издању Ј. С. С. Вгип5-а, 
у Мидеп-у, Мези, а познати УУјепег Уемас приређује превод 
целокупних дела Вајлдових. 

Књига енглеске књижевности, коју је издала прошле го- 
дине „Матица Хрватска“ и која би нам била најближа са свим 
је слаба, без личног пишчевог критеријума, нетачна у детаљима, 
непоуздана у оцени нарочито баш ових најновијих песника 
енглеских. За прву општу информацију о енглеској књижев- 
ности она може поднети — али то јој је све, што се добро 
може рећи за њу). 


406 по. 6 ~ Ма. 


Пре него што бих прешао на говор о сваком поједином од. 
песника, рећи ћу нешто у опште о модерној поезији, којој је 
Ките први апостол, Браунинг велики магус, Росети екстатични, 
вечно очарани свештеник, Свинберн пламени, снажни освајач, 
истаћи јој значај и одлике које су бациле светлост сазнања и 
на удаљеније епохе, тако да под њиховим сјајем читаве, скоро 
заборављене епохе добијају боју живота, и друге добијају друк- 
чији, нешто потамнели сјај. 

Шта је модерна поезија и у чему се она тако битно раз- 
ликује од раније, од старије, да захтева нарочито ' обележје; 
И ако је лако опазити огромну разлику модерне поезије према 
старијој у мотивима, у изражају — иџак је тешко те разлике 
систематисати. Да оне постоје ништа толико не потврђује као 
тај факт да је модерна поезија свугде где год се појавила могла, 
освојити тек после упорне борбе са затеченом поезијом, са оном 
која се пре ње петрифицирала, постала конвенцијонална. Као 
што је први појав њену Енглеској значио протест против кон- 
венцијоналности у уметности — у сликарству и у поезији — 
тако она и по том свугде има да издржи ту борбу, која је негде 
заоштренија, негде се свршава у блажијој форми са нежнијим 
прелазима, негде има облик буре, револуције духова. Несумњиво 
је пак то да је она узела џиновске размере, да је прешла целу 
Европу имајући свуда карактер једне рекао бих религије умет- 
ности, која има своје апостоле предане и верне, и убеђене као 
апостоли првог хришћанства. Из смерне клице посејане у ор- 
гану Росетијева прерафаелитског браства, из бетт-а покренутог 
око половине прошлог столећа, она се развила у богату жетву 
једне неслућено раскошне баште лепоте. Не само да је богате 
књижевности она обогатила новим благом, њена је заслуга већа 
од те. Она је сиромашним књижевностима дала неслућено благо. 
Непознате књижевности, народи код којих је душевна, књи- 
жевна култура изгледала као заспала, угушена пробудили су 
се под сјајем новог сунца и почели задивљавати свет. Белгијска 
и холандска култура као пример. За Белгију каже згодно сад 
већ и у нас познати г. 0). Хаузер, који је као ретко ко посма- 
трао и пратио развијање модерног духа кроза све народе, те је. 
и ретко позван да о том суди: „И белгијска култура лежала је 
кроза столећа мртва. — Река културе долазила је истина из. 
Француске преко границе, али благодати њене беху мале. Она 
је донела одвише песка, па се добре клице, које лежаху скри- 


и а и БАС Оља озај о тобом дај Ви 


"о" Ра РРА 0РЧЕ- А 


' 


ИЗ ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 407 


вене у белгијској земљи и народу, нису могле развити. Тек 
много доцније, када је вода отекла, разлила се, земља поста, 
плодна; али као земљиште, које се много година од- 
марало, донесе она сад двоструки, троструки род“. 
Наводим ове речи из г. Хаузерова есеја о „белгијској песничкој 
плејади“ у Гњегамаеће Уатбе за ову годину и напомињем само 
то, као довољно, да је у чланку реч о једном Роденбаку, можда, 
најсуптилнијем, најлепшем изразу познате Верленове пароле 
„Разг де сошецт, меп пе пџапсе!“ даље о Метерленку најин- 
тересантнијем проблему модерне књижевности; па о Ферхерену 
великом рапсоду, „највеличанственијем лиричнру од свих што 
су икад писали на француском језику“: како каже г. Хаузер. 

Слично се опажа и на многим другим књижевностима. Али 
и тамо где је нова струја могла донети само нова блага да их 
дода, наслаже уза стара, она је по обиму тога новог блага, по 
драгоцености његовој равна најјачим, најбогатијим у том по- 
гледу струјама светске књижевности. Е. Гос у наведеној исто- 
рији енглеске књижевности, говорећи о значају Росетија и 
Свинберна употребљава израз „једна врста нове ренвсансе“. И 
са свим тачно погађа тим не само значај нове струје, него и њено 
биће, њен карактер. 

Јер ако се у ренесанси види окретање уметности од чисте 
спекулације ка физичкој лепоти, ако се у њој душа приказује 
у телу и кроз тело онда се у том смислу и уметности коју инау- 
гуришу ови уметници мора придати то обележје. „У свима њима, 
и у самој светитељској Христини (сестри Данте Габријела) био 
је врло снажно развијен инстинкат физичке лепоте“ (б0556, 
|. с. р. 881). Вепзоп бијограф и критик Росетијев цитирајући 
значајне Росетијеве речи: 

Хућове зреесћ Ттшћ Кполуб пођ Ттот ћег «ћоцеће 
Мог боџе ћегђоду гготћег 5011 
(Нитиљубавзнањенотелоосимдуше 
(Гохе- Шу). 
налази у њима, са свим правилно, израз уметничке вере Росе- 
тијеве и есенцију његова посланства, његова месијства. (Вепзоп. 


1 Леп избор песама ових и других знатних белгијских песника дао је 
г. Хаузер у својој антологији „Вејејзеће Гумк 1880—1900“ изашла код Ваџ- 
тегј « Копсе Гејрле као и остале његове антологије. А преводио их јеи 
бфетап Сеогсе, апартни немачки песник у својој серији „Лебсеповајеће П1- 
сћбег“, коју издаје беоге Вопаф, Вегп. 


408 ДЕЛО 


р. а. Козвећ , р. 79. Тим речима је изражено биће нове умет- 
ности, која се с нарочитом љубављу задржава у оним крајевима 
душе где се у далеком хоризонту небо са земљом уједно слива, 
гди иматеријално добија облик материје, где празно, оно што 
не постоји добија излед плавог фирмамента, где се душа осећа, 
види, чује као нешто конкретно. Те речи једним крајем својим 
додирују царство мистерија, док другим крајем претварају реални 
свет у свет симбола. У њима лежи и објашњење оне тежње ка 
мистичном, која тако одликује нову уметност и она значајна 
црта, по којој је та уметност симболистичка. 

Веома је значајно да је УШат Вјаке, велики мистичар 
енглеске поезије исказао ту исту мисао, мал те не истим ре- 
чима: „Мап ћаз по ђоду а егепћ топ Ка зош“ (човек нема тело 
различно од своје душе), као што је значајан факт да симбо- 
листичка уметност почива на том сазнању. Душа је мистицизма 
да човек реално, непосредно осећа оно што је нереално, не- 
битно; да своје тело, своја чула направи примчивим за безте- 
лесни, ванчулни, надчулни свет. Није то уништавање свога тела, 
него овапућивање бестелесног света. Најпримитивнији има тај 
карактер. Тиме је омогућено да се осети и оно што нема ути- 
цаја на наша чула; и оно што је етерично постаје интензивно, 
непосредно осећање, конкретно осећање. 

У супротном правцу опет свако осећање добија карактер 
нечег конкретног, свако осећање постаје доживљај. Сваком ко 
је прочитао Росетијеву „Блажену деву“ та етерична, небесна, 
песма бива јасна као слика, јаснија од слике, јасна као до- 
живљај. Све је у њој, до најситнијих детаља чисто виђено, чуто, 
осећано — све је чулно. Одмах у првој строфи имате за то кла- 
сично леп пример, у оним речима, које се свугде истичу: 

„Очи јој беху дубље нег воде 
Вечерњих тишина“ 


Нег суез жеге Чеерег ап ће дерћ 
ОГ мафега 5,Шеа ај еуед. 


(Тће Меззеа Ратогеј). 


Нема ту баналне, јер нереалне фигуре „дубоке као ноћ“ ил. 


слично што у жанру старије поезије, што у ствари ништа не 
казује. Овде је фигура конкретна, непосредна, чулна. 

Тако је и са осталим фигурама од оне о златној огради 
небесних висина која се загрејала од груди девице наслоњених 
на ограду, до оних кринова, који су од чежње њене чисто као 


А“ ЈЕ 
>5 с 
јђ ) 


из ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 409 


занети, уснули полегли по њеној руци, или до оног ваздуха, 
оног зрака око ње, који је пун анђела задрхтао на крају њена 
говора. 

Леп је пример који за ово наводи Каснер (Иђ. ен. р. 136): 
„Струје дана и ноћи“, та слика је од првог постанка природне 
лирике постала већ несносно опште место. Али чујмо Росетија; 

ЈЕ Нев 15 ћеауеп, асговв ће Пооа 

ОЕ ефег, аз а ђгпге. 

Вепеаћ ће Паез ог дау апа шеће 
мић Џате апа дагкпезв 51д2ге 

Тће ход, аз Јоу а ућеге 5 еагфћ 
зри ШКке а Тге ш птдге. 

Ко неки мост преко реке етра 
Лежи у небу самом 

Под њиме струје дана и ноћи 
Браздају сјајем и тамом 

Празнину до доле где се земља врти 
Ко залудна муха за пламом. 


Тће еззед Ратогеј). 


„Апстрактна фраза постала је овде конкретном сликом.“ Росети 
у свакој фигури изражава нешто лично, конкретно, свака слика 
му постаје жива и као живот стварна, реална. Слично у Свин- 
берна, у кога је свака строфа, сваки стих, свака реч конкретна. 
„ЈЂубав је спустила своју бесану главу на постељу ружичну 
трновиту“ (Гое Та14 ћег чЈеерје5в ћеаа оп а Фћогпу гозу ђед); или 

Ј зћа ђигп пр ђегоге 'ћее, раз5 апа ремаћ 

Ав ћазе 1 зиштве оп #ће геа зеа пе 

Ја ћу сагорети пред тобом, пропасти, нестаће ме 

Ко магле у исходу сунчеву на црвеној линији морској“. 

(Мабег тштрћа) 


И безброј таквих примера. Управо цела се та поезија састоји 
из таквих слика, све је у њој конкретно, лично чулно. И то је 
оно што даје тој поезији нарочити карактер, то је њен, то је 
тај нови стил. Јер најзад оно што даје једној уметности 
обележје то је стил, не дабогме онај површни стил спољашње 
форме, него стил „као начин на који уметник свет у себе прима 
и изражава га“. Ми смо истакли на који начин ови уметници 
примају свет у себе и како га они изражавају, ми смо тиме 
обележили њихов стил, стил њихове уметности. Њине су слике 
покретне, њихова су осећања, реална, чулна и за то стварна, 
конкретна, њина су осећања слике, симболи. 


ја. РИБУ ВЕКА ИЛ ЕМА књ И ал визе а Мр 77“ 
Е А с У сира ари ж МИА а 


410 Раоа 6) 


Морамо се овде мало више задржати, јер се у нас нови стил 
и симболизам на један нарочити начин погрешно схватају. До 
нас је симболизам дошао од Француса, п то онда кад јеон код 
њих почео губити свој прави првобитни значај и претворио се у 
тражење пластичног ефекта, бираних речи. Није чудо. Кад свако 
осећање, свако стање душе бива чулно, конкретно, пластично, 
онда се долази дотле да и свака реч као израз неког осећања, 
постаје чулна, конкретна, постаје пластична, слика. Тиме стил 
губи свој дубљи, унутрашњи значај и постаје обични површни 
стил. Он није више начин на који уметник свет лепоте у себе 
прима и изражава, него начин на који артиста изражава мање 
више утврђене преставе укуса. Свет лепоте је променљив, ње- 
гова скала огромна. Прави уметник схвата тај свет у његовој 
промењивостп, свестан како Каснер лепо каже, моћи тога спо- 
љашњег света и своје тек тренутне, релативне независности од 
њега“ (Пб. си. 125). Артиста се све више затвара у свет својих 
престава, њега се све мање тиче оно што изазива осећање од 
самог осећања, оно што је изван њега губи значај према оном 
што је у њему, у његовој души, што је он. Артист је увек у 
одношају према свету — често према имагинацији — а не свет 
према њему, за то он не прима у себе свет у његовој целини 
односно у деловима његове скале, него га он прекраја према 
свом артистичком осећању, често га преливајући својим сенза- 
цијама које с њим немају никакве свезе. Извесним речима се 


да нека артистичка престава и онда се свет удешава према тој 


представи, према тој речи. Лепо и врло карактеристично каже 
Хаузер за Вајлда, који је од енглеских песника још највише 
артиста, а поводом Вајлдова, „Сонета, слободи“: „То у многом 
— т зоте #Ћтћез — показује целог Вајлда, који никад није 
могао у једној ствари сав утонути, него је увек са њом само у 
толико, у колико она има за њ момената лепоте“. (Види „Плје 
Хабоп“, број 52 од ове године). 

У Француза је убрзо овладало то артистичко схватање 
символизма, и према том је и символистички стил у њих постао 
онај спољашњи стил речи, који се у њих развио до чудне вир- 
туозности како кажу његове присталице, до апсурдности како 
кажу његови противници. · Ваља истаћи да је нова струја код 
њих у опште била површнија, плића, што донекле лежи у самој 
природи француској, и за то се лако и изгубила, усахнула, у 
површини душе као вода у површини земље, одајући се по 


изд ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 411 


некој чудној светлости, чудним преливима боја. Сетимо се да 
је и прва права ренесанса имала у Француза један специфичан 
артистички карактер, и док је она у Енглеза кулминовала у 
Шекспиру, чије име све казује, она је у Француза кулминовала 
у тав. псевдокласицима. Историја се понавља и тако је и нова 
ренесанса имала сличну судбину као и стара. Култура истина 
изглађује противности, нивелише врхове, ћошкове, али она не 
мења корен, биће. У Француза је превладао и опет артизам. 

Друкчије, а слично шекспирском моменту њине књижевне 
историје било је у Енглеза. Коб што се за Шекспира каже да 
је најпотпуније изразио целог човека, тако се за нову струју 
бев поговора може слично тврдити. Нигде иначе није нова пое- 
зија била поред или баш помоћу свег идеализма и мистицизма, 
толико људска, толико широко човечанска као у Енглеза. Од 
дубоке интимне религијозности Росетијева „Ауе“, до смела ате- 
изма Свинбернова; од мистичне екстатичности Христине Росе- 
тијеве до оних као кре црвених, земаљских строфа Свинбернових 
песама „Заба је запошпе“ и „Без поуадез“; од болећиве сажа- 
лости према оним одбаченим, изгнаним из људског друштва 
изражене у Росетијевој Јеплу — најлешпој песми што је о једној 
блудници икад испевана, или у Вајгловој снажној „оалади о 
рединшкој тамници“ до дитирамбских, револуцијонарних химни 
слободи као што је Свинбернова Мабег фтшпрћанв или Мез:1дот 
— од недогледних дубина Браунингова „Парацелзуса“ или ње- 
гове „Помпилије“ до меких ко душа детиња дечјих песама Свин- 
бернових — читава, пространа скала света и душе људске звони 
у енглеској поезији. 

И тај широко-људски карактер енглеске поезије приказује 
се на први поглед као одјек демократизма. Чудно заиста. Док 
се поезија Француза, тог политички најдемократскијег народа 
ограђује у неки аристократизам форме; поезија Енглеза тог 
конзервативног, претежно аристократског народа пуна је битних 
црта демократизма, што истиче и Соззе у својој историји. Од 
Гапоевапда у чијој се „Визији Петра орача“ први пут јавља она 
величанствено-демократска мисао о Христу Богу, који слази 
међу људе да с њима живи и ради — коју је Тургењев тако 
просто лепо употребио у једној својој „песми у прози“; па све 
до Росетија и Мориса који држе предавања лондонским радни- 
цима о уметности и Свинберна који пева слободи свију смелије 
него ико. 


412 ДЕЛО 


Истакавши нови стил и широко-људски карактер нове пое- 
зије у Енглеза, истакли смо оно, што је најбитније. Али пре 
него што бисмо прешли на поједине песнике, морамо се задр- 
жати на још једној црти нове струје, о којој владају разноврсна 
често са свим супротна мишљења и криво разумевање. Реч је 
о тефаеуШшату њихову, 0 њиховој нарочитој љубави према 
средњем веку, према мотивима средњега века. Неки иду тако 
далеко да на пр. за Д. Г. Росетија кажу да се требао родити у 
16 или 17 веку. Нема сумње да је Росети претежно обрађивао 
мотиве из прошлости, и ако и мотиви из садашњости нису у 
њега тако ретки како би се по том могло мислити. О друге 
стране Свинберн који је обрађивао средњевековне мотиве, иза- 
шао је баш на глас својом класичном драмом Абајап(а 11 Сајудоп, 
док је у лирским песмама сав у садашњости. Браунинг је врло 
често својим идејама давао само рухо средњега века. И кад 
при свем том постоји међу њима душевно сродство — то онда 
није медиевилизам, није нека нарочита симпатија према сред- 
њем веку, него једна симпатија модерне људске душе једне 
према другој. Та модерна душа, то је оно што њих спаја, што 
кроз савремене и средњевековне и класичне мотиве тражи свог 
израза, тражи себи сродну душу. Ништа ми не изгледа погреш- 
није него тврдити за некога од њих да се требао родити у ком 
од прошлих векова. Сви они сваки на свој начин, а увек са 
душом модерног човека прелазе векове прошлости, бу- 
дећи гробове својом душом, задахњујући мртве векове својом 
душом. 

Свет је људски тако незнатан део општега, света, овај живи 
свет чак незнатан део великог историјског света. И сваки по- 
јединац и у том малом свету тако је усамљен, тако осуђен сам 
на себе. А душа је општа, душа је пространа до бескрајности, 
у њој су читави светови, мртви и живи, угашени и још неро- 
ђени. Како да стане та велика душа у узани оквир једне лич- 
ностиг Она ствара себи светове, њена чежња оживљава, мртве 
својом симпатијом, својом потребом за симпатијом. Та чежња 
за симпатијом бескрајности, то „осећање бескрајности“ — то је 
једно пуно специфично осећање модерног човека. Он оживљава, 
мртву природу, он буди у њој симпатије за себе, за. своју душу, 
и како да не потражи симпатије у оним световима прошлости, 
који су осећали, и то осећали можда слично као ми, који су 
можда имали сличну оваку чежњу за симпатијом као ми! Има 


Ма 
= 
паника 


из ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 413 


у тој тежњи њине уметности да нам приближи далеке епохе, 
људе који нам се чинили без икаква одношаја према нама — 
баш нечега дубоко модерног, нечега што иде из дубине душе 
модерног човека. Ти уметници, нарочито Росети и Браунинг 
освојили су за нашу модерну душу средњи век, тај тамни, не- 
провзрачни средњи век, они су у њ унели своју душу, то јест 
васкрели у њему душу, која за нашом чезне. Тај век није за 
нас више мртав. И док је тај век старија романтика обрађивала, 
на један чудан начин, као засебан свет чуда, као чист продукат 
маште, нешто изван човека, што са животом нема никакве везе 
— ови уметници, ти новоромантици довели су тај свет у везу 
са животом, они су и њега оплодили својим стилом, они су 
како лепо каже Каснер за прерафаелите „стилизовали романти- 
ку“. Јеру том и јесте развитак уметничког стила, што он доводи 
уметност у везу са животом, што уметност постаје један израз 
живота. Уметност није више једно засебно царство маште, у 
којем је душа са свим одвојена од тела, духовни свет од фи- 
зичкога. Напротив она је свет у ком је душа најинтимније ве- 
зана са телом, и духовни свет са физичким. Тим сазнањем освојен 
је средњи век, њиме је и класична старина постала интимна 
модерном човеку и стари фатум, који је изгледало да је једна 
немогућност за новога човека постао је овом интиман, јер га 
је он нашао у себи, у својој души. 

И кад Росети, или Браунинг или Свинберн обрађују сред- 
њевековне или класичне мотиве или библијске мотиве — они 
их осећају том својом душом модерног човека. „Блажена Дева“ 
је у свом прерафаелитском оквиру и украсу тако блиска нашој 
души, она је доживљај свакога од нас. Браунингова „Помпи- 
лија“ у свом мрачном колориту — није ли као извађена из 
најимпулсивнијег, најстварнијег живота! Свинбернова „Аталанта“ 
у својој класичној сценерији нема ли пуно тајни из наше ро- 
ђене психе; 

При том ваља имати и то на уму да се ни једна нова 
истина не јавља одмах и у новом облику, него мора прво да 
освоји форме, норме, које су се затекле. Тако се и нови стил 
појавио најпре кроз облике који су се били затекли. Јер у том 
и јесте сваки прогрес, па и прогрес уметности. Кад би се свака, 
истина, свака новина, сваки нови стил појавио свету у новом 
облику — свет га не би могао сагледати, он за њ не би ни по. 
стојао, јер се душевне очи света навикле да виде оно што се 


414 дело 


затекло. За то свака новина мора да уђе у затечене форме, 
мора да дође према њима у неки одношај. Тада свет опажа, 
разлику. Што је до јуче изгледало стално, утврђено, гле, данас 
прожето новом душом, обасјано новом светлошћу са свим друк- 
чије изгледа! 

Кад смо видели како нам затечене форме средњег века, 
како нам средњи век задахнут душом Росетија Браунинга и 
Свинберна са свим друкчији поета него пре, видели смо да мора 
бити неки нарочити начин, на који уметници изражавају тај 
свет, да нам тако изгледа. Тај нови начин, тај нови стил — 
постао је тада јасан, али је он онда освојио нашу душу па 
њиме изражавамо и оно што пре није било на неки други начин 
изражено, што у опште није било ни изражено. Новим стилом, 
којим је од њих изражен класични и средњевековни свет —- 
Свинберн у свом пуном развитку изражава и овај живи свет, 
који још и данас и после његове обилне, богате поезије тражи 
још свога пуног песничког израза. 

И ако су дакле ови уметници с нарочитом љубављу обра- 


ђивали мотиве средњег века, то није неко искључење реалног 


живота, то није узмпцање испред живота. Напротив то је по- 
треба живе душе модерног човека да приближи себи и најуда- 
љеније епохе, као и најудаљеније светове мртве природе; то је 
потреба новога стила који мора најпре да се прикаже у утвр- 
ђеним облицима па да освоји свет и који, као што рекосмо, 
једним крајем свога бића понире у мистицизам, у тај мал те не 
специфични продукат средњег века, помоћу кога је људска душа 
обогађена једном читавом скалом осећаја. 

Ко је год прочитао Арнолдов есеј о „паганском и средњеве- 
ковном религијском осећању“, тај је морао осетити каквим је 
благом обогатио људску душу средњи век. И ко о мистицизму 
говори с неком мином осуде тај је осиромашио за једно од 
најдубљих осећања људских и тај свакојако није достојан су- 
дија уметности која се у свом најдубљем бићу додирује с ми- 
стицизмом откако је света и уметности. 


Јагодина, августа 1905 год. 


Светислав Стефановић 


ХРОНИКА 


Прешернова прослава у Љубљани 


Словенски народ приредио је недавно прославу која је 
одјекнула по свем словенском свету и показала да и словеначки 
народ има књижевних великана, којима се може поносити. „АВ- 
густа 27. ове године свечано је откривен у Љубљани споменик 
највећем словеначком песнику Фрањи Прешерну. То је био не 
само акт признања заслуга песникових, него и културна про- 
слава словеначког народа и величанствена манифестација за- 
једнице словенских народа, у којој су узели учешћа сви сло- 
венски народи сем Бугара и Пољака. На ту прославу, поред 
осталих словенских народа, позвани су и Срби. Београдска оп- 
штина узела је на себе инцијативу да на ову прославу одведе 
из Београда и из Србије што више гостију. И Срби су се, на- 
рочито из Београда, у лепом броју (близу 80 учасника) одазвали 
братском позиву љубљанске ошштине и на тај начин достојно 
одужили заслугама Прешерновим. 


Мислим да се не би могао довољно појмити значај ове, 
врло лепо изведене прославе, -ако се не би и читаоци „Дела“ 
што боље упознали са животом и радом овога великога песника, 
те ћу укратко изнети биографију и значај рада Прешернова, ма 
да је он у нас и из раније познат, нарочито“ по спису проф. А. 
Гавриловића „Писма о Словенцима“. Литература о Прешерну код 
Оловенаца доста је велика, а приликом прославе изашла је лепа 
и кратка популарна књижица „ЗЈауа Ргебетпи!“ од Е. Гангла и 
критичко предавање о Прешерновој поезији од От. И. Пријатеља, 


416 ДЕЛО 


које ће бити ускоро и штампано, поред других ситнијих прилога 
о Прешерну у „Зоуепзкот Хагоди,, „ЗЈоуепсп“, „Гјиђ. 2уопи“, 
„Рот шп зуеђи“. 


Фрања (Франце) Ксавериј Прешерн родио се 8. декембра 
1800. год. у маленом селу Врби, у оном лепом крају словеначке 
земље, кроз који протиче бистра Сава, а окружују га Караванке 
и Јулиски Алпи и чувено Бледско језеро. 

Његов отац Симон Прешерн био је имућан сељак, а имао 
је осморо деце: пет кћери и три сина. Фрања је био најстарији 
међу синовима. Своје детиње године провео је Прешерн у своме 
селу, које он допније у једној песми помиње: 


„О Угђа, згеспа, дгаста уаз Чотаса, 
Кјег иза! тојеса 5[ој; осега !“ 


Кад је Прешерну било седам година пошље га отац своме 
ујаку Јосифу Прешерну, свештенику у Копању на Доленском, 
који је и потпомагао Фрању за све време школовања, док није 
стао на снагу. Како у Копању није било школе, деда га пошље 
у Рибницу ка своме пријатељу Бонавентури Хумљу, који је био 
рибнички декан, да под његовим надзором иде у школу. Ту је 
остао годину дана, а за тим га пошље у Љубљану, где је ступио 
у други разред основне школе. 

У јесен 1813. године ушао је Прешерн у љубљанску гим- 
назију. Овде је био одличан ђак, а одличне су ученике одли- 
ковали похвалницом на крају године. У свих шест разреда 
гимназије био је Прешерн други или трећи ђак по учењу и 
владању. За тим је учио и два разреда тако зване „мудрости“, 
па је 1821. године завршио своје школовање у Љубљани. По- 
миње се да се Прешерн често пута љутио на своје професоре 
у гимназији што нису били правични према њему, већ су давали 
прву награду Шајхенстуелу, сину намесничког саветника, и ако 
је Прешерн био најбољи. Сви су га ученици волели, јер је био 
не само најбистрији, него и према свима добар, љубазан и дру- 
жеван. Најбољи су му другови били: Матија Чоп и Андрија 
Омоле, доцније заслужни књижевници словеначки. 

У правни факултет бечкога Универзитета уписао се Прешерн 
1822. године. Што се могао школовати има да захвали своме 


1 Кућа. 


Пн = 


ОВУ 0 180 аи а У 417 


деди Јосифу, који га је и даље помагао. Али је поред тога и 


сам Прешерн давао часове у неким заводима и поучавао сина 
некога грофа, с којим је доцније путовао по Моравској. 27. 
марта 1828. године положио је докторат и штампао тезу из 
правне струке. Бављење Прешерново у Бечу значајно је не само 
зато што је добио докторат, већ и стога, што се ту упознао са 
Анастасијем Грином, Франчиском Ладиславом Челаковским и 
Јернејем Копитаром. Грину је био Прешерн учитељ грчке и римске 
историје. Овај доцнији славни немачки песник веома је ценио 
својега учитеља Прешерна и био му је увек искрен пријатељ. 
Челаковеки је био велики чешки књижевник и он је пробудио 
у Словенцу Прешерну љубав према свима Словенима. Све до 
Прешернове емрти остале су међу њима јаке пријатељске везе. 
Копитар је био у то време чувар дворске библиотеке и сматран 
је као одличан познавалац словенских језика. Он је први почео 
употребљавати име Словенац у ширем значењу. Прешерн је сам 
причао, да је као правник у Бечу дао Копитару да прочита 
збирку својих песама. Копитар му је саветовао, да те песме не 
штампа, него да их доцније прочита и поправи. Прешерн је 
примио тај савет, али је све те песме спалио. Копитар је био 
доцније велики противник Прешернов, јер се Копитареви погледи 
нису слагали са слободним духом Прешерновим. Копитар је 
утицао на владу, те је забранила излажење неких Прешернових 
песама. Због тога је Прешерн био љут на Копитара и жалио се 
на њега у једном свом писму Челаковском. 

Прва Прешернова песма изашла је 12. јануара 1827. год. 
у „ЈПупмзећег Вјаб“ у Љубљани на словеначком језику пи у 
немачком преводу. Тада је баш Пт Људевит Гај удесио слове- 
начки правопис, који је одмах приватио Прешерн, а чему је био 
главни противник Копитар. Тај је правопис уведен службено 
1848. године; а прву је књигу словеначку гајицом написао 
Станко Врав. 

Кад је свршио науке врати се млади доктор Прешерн у 
Љубљану да би добио службу; али није има среће. 1829. год. 
добио је Прешерн за бесплатног практиканта у тадашњој комарној 
прокуратури у Љубљани. Исте године био је у Целовцу рас- 
писан стечај за практиканта, с 300 фор. годишње плате Прешерен 
је молио за то место, али, поред свих препорука, није добио. 
И друге године опет је био расписан стечај за то место, он се 
опет јавио — и опет је био одбијен. Тако је било све до новембра, 

Дело, књ. 36. и 


са па 
"ул 


418 ДУО 


1881. године. Молио је за адвокатско место у Целовцу и кад му 
нису дали, Прешерн је тражио да га отпусте из државне службе, 
јер није могао живети без плате, а дуг му се све више увећавао. 
Једва су га отпустили из службе. 


У првој половини 19. века биле су у тим земљама врло 
тешке прилике за младе слободоумне Словенце. Још је био ве- 
лики утицај немачки, а Љубљана је била права немачка варош. 
У друштву и у литератури водило је прву реч католичко све- 
штенство. Због тога песме Прешернове не само да нису цењене, 
него их је духовништо сматрало као неморалне.: Прешерн је, 
као наш Јакшић, био човек отворена карактера и. нападао је 
своје противнике, те се због тога замерао многима. На сваком 
кораку правили су му сметње и због тога није могао добити 
адвокатског места, него се целог живота борио ес оскудицом 
и бедом. 

Почетком 1882. године положи Прешерн правозаступнички 
испит и ступи као писар у адвокатску канцеларију свога при- 
јатеља От Хробата у Љубљани. Ту је остао четрнаест година 
као вредан и спреман радник. Тада је почео скупљатип народпе 
песме и проучавати списе Валентина Водника, првог словена- 
чког песника. 

Прави јавни књижевни рад Прешернов почиње још у 
Љубљани, кад је био бесплатни практикант у коморној проку- 
ратури. Тада је у опште врло јако оживела сва словеначка 
књижевност, почео је интензивнији рад у свима словеначким 
покрајинама. Почели су се јављати људи, који су писали па сло- 
веначком језику и будили на још необделацом књижевном пољу. 


Да би помогли тада занемареном уметничком песништву 
оснује Матија Чоп с пријатељима, 1830. године, у Љубљани 
„КтапјеКо Сђенсо“, збирку песама итд., у којој је у првој години 
њеној изашао Прешерн са својим песмама. Али, на жалост, Сло- 
венци нису поздравили Прешернове песме с великим одушев- 
љењем. Тада су против „ОђеНсо“ устали многи, а међу њима и 
Копитар, који су хтели сузбити „Сђећсо“. Прешерн је тада доста 
нападан, али се он није поплашпо, само се жалио Челаковском“ 
на тешке прилике у својој земљи. У то је време највише оп- 


штио са Станком Вразом. Чини се да је поступно почео попу- 


1 Па и сад му не дају мира, него му бискуг Јеглић замера што му на 
споменику муза, нагих прсију, меће венац па главу! 


ХРОНИКА 419 


штати у мржњи према свештенству, што се види у највећој 
песми „Ктз, рт Јата“, коју је штампао 1836. године. Као да 
је том песмом хтео Прешерн стишати ону борбу коју је свештен- 
ство, због „ранијих грехова“ водило против њега. 

Тада је био већ у јеку илирски покрет, који је предводио 
Станко Враз. Ма да је Прешерн био његов пријатељ и с њим 
се дописивао, ипак се није одушевљавао том идејом. То се об- 
јашњава великом љубављу Прешерновом према свом народу. 
Али је он ипак волео 'словенство, но не и илирство, које је 
било утопија, као што се доцније увидело. 

Број се Прешернових искрених пријатеља од године 1839 
све већма смањивао. Најпре је умро Коритко, за тим Чоп, па 
најзад Смоле. За све то време он још није био свој господар. 
То га је веома болело и због тога се жалио у писму своме при- 
јатељу Челаковеком. У Крањској је било тада дванаест адво- 
катских места. Више пута је по које било упражњено и Прешерн 
се јављао, али је све било узалуд. Прешерн је био знатан човек, 
поштен од главе до пете, потпуно извежбан у својој струци, 
неуморно вредан радник, па и поред свих тих лепих особина 
његове су молбе биле безуспешне. Тада се жалио својим при- 
јатељима: „Глава ми се бели, а ја још нисам адвокат!“ 

Тако је трајало до 1846 године. Тада су установљена још 
два места адвокатска у Крању. Прешерн се опет јави и тек 
тада буде изабран и 18. августа исте године постављен за адво- 
ката у Крању, где се одмах настанио. До почетка године 1848 
Прешерн је добро радио. Много је зарађивао, да је могао ис- 
платити раније дугове. Ради његове правичности и доброте по- 
штовали су га варошани и сељаци, које је заступао. Сиромахе 
је више пута потпомагао, а нарочито су га волела деца, јер их 
никад није дочекивао празних руку. Његово су друштво сви 
тражили. Он је био искрен човек, његова је судбина била врло 
истинита, његова реч врло мудра. У друштву је био духовит 
и весео. 

Године 1847 скупио је Прешерн своје песме и штампао у 
књизи „Роегј“, коју је поделио у шест одељака. Велика већина 
није познавала значај и богаство те „Роегје“. Године 1848 изашла 
је пета свеска „Ктапјаке СђеНео“ иу њој је Прешерн штампао 
своју последњу песму, којом је пропратио значајну 1848 годину, 
желећи живот и слободу целом Словенству. У „Кгапјзко Сђећео“ 
је Прешерн отпочео а у њој је пи довршио свој песнички рад. 

27% 


490 ДЕ ДЕО 


Немиран и несталан живот убио је његову телесну моћ. 
У Љубљану је дошао последњи пут септембра 1848 године. 
Био је слаб и тако изнемогао, да су га једва познали. Кад се 
вратио у Крањ, било му је све горе и горе. Није могао изаћи 
никуда из собе, а од болова није могао у постељи ни седетпи 
ни лежати. Није било наде да ће оздравити. Сам је Прешерн 
то увиђао, али није губио веселости и духа. Пријатељима, који 
су га походили, више пута је говорио: „Кад умрем, напишите 
ми на гробу: „Кгапсе Ртебтепћ — досфог пепитеп!“ У последњим 
часовима био је код њега исповедник крањски декан Дагарин. 
7. фебруара 1849 било му је врло тешко и молио је Бога, да 
га опрости мука. Свести није губио до последњег тренутка. 8. 
фебруара, око 8 часова у јутру, повиче: „Подигните ме — хоће 
да ме загуши!“ Кад је то изговорио, мирно умре. 

Одмах је јављен тужан глас о смрти Прешерновој у Љуос- 
љану. По свима црквама објавише звона, да је умро Словенцима, 
највећи песник. „Словенско Друштво“ у Љубљани нарочитом 
посмртном листом позвало је све Словенце да укажу последњу 
почаст овом славном човеку. Око самртног одра Прешернова 
били су сакупљени љубљански студенти. Спроводу је прису- 
ствовало врло много народа из Љубљане, Крања и других 
околних места. Сахрањен је у Крању. После три године подигнут 
је на његову гробу споменик, на коме су исписане и ове речи: 

„Епа 5е Теђ] је хејја зропша, | 
У леп]; дотас да про 1271.“ 


= 


„Водник је описао сам свој живот; ја не бих свога могао. 
Сам мој живот тако је прост, тако свакидашњи, да ничега ос0- 
битога не бих могао испричати“. Тако је говорио о свом животу 
сам Прешерн; али из овога што је речено о његову животу 
види се, да је у његову животу било доста занимљивога и жа- 
лоснога, п да је Прешерн самога себе ценио врло скромно. 

Његов се живот огледа у његовим песмама, које су из- 
никле из његовог унутрашњег живота. У њима се огледа ду- 
бина, искреност и лепота Прешернове песничке душе. Кад човек“ 
позна његов живот, мора се чудити, да је Прешерн могао у 
онаким приликама певати таке песме. То се не би могло разу- 
мети, да није Прешерн био велики, прави песник, кога је гонила, 
унутарња песничка моћ да излива своје осећаје у бесмртне песме. 


ХР ОНИ И А. 421 


Прешернова је поезија многоврсна и различна. Од најне- 
окнијег сонета до оштре сатире, од веселе песме до тужне баладе 
и романсе разлива се и расцветава чаробност његове поезије. 
Прешерн није тражио предмета својим песмама на другом месту: 
диктовало му је његово срце, узимао их је из несреће своје 
домовине. Несрећа домовине и његова лична несрећа били су 
главни предмети свих његових песама. Између Водника и Пре- 
шерна прошло је само десет година, али каква је разлика међу 
песницима у мислима, језику и. облику! 

Прешерн је лирик, у његовим песмама огледају се ударци 
срца, из њих севају мисли и осећаји племените душе. Његове 
су песме одјек свега што је у њему живело. Прешерн је песник 
чисте љубави. ЈЉубав та поступно прелази у родољубље, а за 
тим се-разлива у љубав ка човечанству. 

„Прешерн је краљ у лирској поезији и у сонету“ рекао је 
1863. год. проф. Мацун. Сонетни је венац тесно везан с важним 
временом живота Прешернова, с временом љубави његове. Та 
је љубав извор најлепшим сонетима песниковим. У Љубљани 
је у то доба живео богат трговац Примиц. После своје ране 
смрти, оставио је жену и кћер Јулију. Тада је Јулија била нај- 
богитија девојка у Љубљани. Била је то мала плавојка. лепог 
белог лица и врло нежног састава. Поред обичних женских ра- 
дова (шивења и плетива) Јулија је доста читала, а говорила је 
само немачки. Прешерн у једном свом сонету, који је испевао 
1833. године, сам казује, да му је Јулија била прва љубав. Међу 
тим она, као богата девојка, није хтела поћи за сиромаха песника, 
већ се удала у својој двадесетчетвртој години за богатога Шај- 
хенстуена, друга Прешернова из гимназије. Због тога је Прешерн 
у већини својих песама опевао неверство женско.“ 

Прешерн је први обогатио дотле сиромашну словеначку 
књижевност свима главним песничким облицима које имају други 
народи. Он је први дао словеначком песништву савршену умет- 
ничку целину. Зато је он творац словеначког песништва, а ње- 
гове су песме класичне песме за Словенце. До тога успеха није 
њега довела само духовитост и таленат. Он је за све време свога 


1 Доцније се Прешерн заљубио у девојку Ану Јеловшек, која је била 
гувернанта код Д-р Хробата, адваката, и с њом је имао кћер. Та кћи Пре- 
шернова, Ернестина Јеловшек, у књизи „Зротеш па Ргезегпа“ тврди, да је 
Прешерн волео само њену матер, а да му је Јулија Примчева била пе- 
сничка љубав. 


422 ДЕЛО 


живота непрестано учио и знао је литературе других нарада: 
грчку, латинску, талијанску, француску, енглеску, немачку и 
словенску, а познавао је и лепоту народне песме словеначке. 
ж у 2 

Још године 1897 образован је у Љубљани одбор за поди- 
зање Прешернова споменика, и одмах је упутио проглас на 
народ за скупљање прилога. Одбор је састављен из људи који 
припадају словенској либералној странци, која у јавности пред- 
ставља „ЗЈоуепзку Хагод“. Председник је одбора љубљански_ 
жупан Иван Хрибар, а потпредседник др Иван Тавчар, вођа 
либералне странке. Споменик се почео градити 1900 године. 
Кад је био потпуно довршен, општина љубљанска позвала је 
на прославу и остале словенске народе, те је то била не само 
народна словеначка, него и свесловенска прослава. 


Ми, Срби, кренули смо се на прославу као на Косово: 
једни раније, други доцније, без нарочитог плана, не знајући 
ко нас предводи, јер председник београдске општине, која је 
узела на себе иницијативу, није с нама дошао, него тек после 
нас на сам дан прославе. Пут смо провели у пријатном разго- 
вору, од Загреба до Љубљане још и у разгледању дивне око- 
лине брдовите Крањске, кроз коју протиче бистра Сава, а 
испуњавају је величанствени огранци Јулиских Алпа. Стигли 
смо у Љубљану 27. августа у један час по подне. На станици 
железничкој није било великог дочека можда зато, што прире- 
ђивачки одбор није знао време нашега доласка ни колико ће 
нас бити. ЖКупан љубљански Хрибар са још неколико чланова 
из одбора дочекао нас је и поздравио, а на то му је у име 
Срба одговорио прота Марко Петровић. Тада тек дознадосмо 
да је прота Марко овлашћен да нас представља. За тим је отпо- 
чело размештање гостију по хотелима, и већином, по приватним 
становима. Са станице смо се разишли без икаква договора за 
доцнији састанак тако, да смо цело после подне лутали по 
Љубљани без икаквог плана, и тек тада један од другога до- - 
знавали, да ће у вече бити заједпички састанак у „Хагодпот. 
Поти“. 


Љубљана је лепа и чиста варош, има до 40.000 становника, 


са лепим зградама, међу којима је и чувена трговачка акаде- 
мија, има електрично осветљење, трамваје и канализацију. И 


ХРОНИКА 428 


ако у њој има и Немаца, ипак су Словенци успели, да својој 
варошп даду словенско обележје, у чему се одликује од За- 
греба. Још је дивнија околина љубљанска; уз саму варош на- 
лази се лепо уређен парк, као наш Топчидер (разуме се тако 
велики, али не и тако уређен). Недалеко од Љубљане, желез- 
ницом се за кратко време долази до романтичног Бледскога, 
језера и чувене постојинске Пећине. У Љубљани има и Срба, 
којп су створили и читаоницу у „Хагодпот Поти“. 

Целог дана и ноћи у очи прославе долазили су возови са 
свих страна; гостионице су биле пуне, а свет је врвео улицама 
до неко доба ноћи. Варош је била окићена заставама: словен- 
ским, града Љубљане и аустриским (на државним зградама). 
Истога вечера држао је у Месном Дому предавање о Прешерну 
д-р Иван Пријатељ. Он се заустао највише на љубави Прешер- 
новој која је изазвала многе његове песме, доказујући да је 
Јулија била идеална љубав његова, док је права била Ана Је- 
ловшек. Д-р Пријатељ, као и д-р Мурко професор градачкога 
университета, млад је човек п бави се словенском филологијом 
и литературом, ради чега је студирао на неколиким универзи- 
тетима. — У башти хотела „ЈИије“ учитељи и учитељице сло- 
веначке приредили су леп концерат. Лепо је било чути женски 
хор састављен од близу сто учитељица. 

Орби су се тога вечера искупили у великој башти „Хагод- 
поса Пота“, где су провели пријатно уз лепу песму Београд- 
ског певачког друштва. Међу присутнима био је и председник 
општински Хрибар. 

Свечани дан 28. август (10. септембар) освануо је у магли 
што се врло често дешава у Љубљани. Али се око 10 часова 
почело ведрити и сунце се појавило у потпуном сјају. У то 
време почеле су се скупљати корпорације и изасланици у ба- 
шти и пред „Магофштп Потот“. Тек око 11 часова могао се 
кренути овај величанствени спровод. Сви учесници били су 
или у народном оделу, или у нарочитим униформама или у са- 
лонском оделу. Напред су ишли љубљански „Соколи“ на ко- 
њима. да њима редом у колима: изасланик града Београда 
прота Марко Петровић, изасланик града Прага д-р Владимир 
Срб, заступник чешког универзитета у Прагу чувени књижев- 
ник Јарослав Врхлицки, заступник клуба младочешких посла- 
ника у Бечу д-р Херолд, изасланик града Загреба д-р Милан 
Амрум, заступник и председник југославенске академије зна- 


424 ДЕ ЈЕО 


пости и уметности Таде Смичиклас, заступник петроградскога 
универзитета Петар пл. Заболотски п заступник српског уни- 
верзитета проф. Павле Поповић. 

За колима је свирала љубљанска музика, а за њом су 
ишли дуги редови словенских „Соколова“ у витешком оделу, 
ва тим ђачка и студентска словеначка друштва, и за њима учи- 
тељи и учитељице. За тим су се низале разне корпорације и 
изасланици, најпре из Београда и Србије, а после из Загреба 
и Крањске, Корушке, Штајерске, Истрије, Хрватске, Далмације, 
Чешке. По том разне словеначке читаонице и културна дру- 
штва, и, на послетку, певачка друштва са својим заставама. 
Пред сваком корпорацијом ношене су табле са називом те кор- 
порације. У најлешшем реду стигла су сва изасланства у 11и 
по часова на Маријин трг, где се налази споменик Прешерну. 
И на путу, и на тргу, као и на мосту речице Љубљане, и по 
улицама које су се ту стицале, била је непрегледна маса света 
да се рачуна на 20.000 душа. 

Уз пут су поједине корпорације и изасланици дочекивани 
узвицима: „„Кивели!“ „На здар!“, а нарочито је била одушев- 
љено дочекана наша група Срба из Краљевине. Кад смо про- 
лазили с венцима писаним ћирилицом, дочекивали су нас уз- 
вицима „„Кивели Срби!“ Миле Словенкиње бацаху цвепе са 
прозора и балкона. Ми смо и овом приликом били сведоци ве- 
лике љубави словеначког народа према Србима. У тим тренут- 
цима сваком од нас пуниле су се очи сузама при помисли на 
судбину наше браће. 

Сва та огромна маса поређала се око споменика, док су 
гости са стране заузели места на нарочитој трибини. Мало по- 
стоја па љубљанска певачка друштва „ЗТауес“, „Гјоибђапа“, „Мег- 
Киш“ и мушки збор „ОТазђепе Масе“ под управом хоровође 
проф. Матије Хубода запеваше громко Антон-Недведову кантату 
„Зјата Ргебетпи“. Песму су поздравили узвици „Слава Пре- 
| шерну!“ За тим је ступио на говорницу потпредседник одбора 
' Д-р Иван Тавчар и као одличан говорник језгровито је обе- 
лежпо значај Прешернова рада... „Прешерн је створио песнички ~ 
језик и открио све небројене лепоте тога језика“. Овим чином 
словеначки народ одужује се само своме песнику. Изјављује 
захвалност свима онима који су прилагали да се овај споменик 
подигне, а нарочито женскињу које је показало да жели имати 
своје међу радницима за народну ствар. „Зато је данашње 


= 


и 


“РОН АНКОА 425 


откривање споменика прослава словеначке моћи, словеначке 
јавности и нашех нада у словеначку будућност! Зато је да- 
нашње откривање још п прослава свесловенска... При свем 
том наша је прослава у својој основи словеначка игу најтешњој 
вези са земљом у којој живимо. Та је земља у којој је пустио 
Франце Прешерн дубоке жиле и дух његов лебди од Саве до 


Драве, од Триглава до Ичке Горе.“ ...... „Увек имајте у свести, 
да је тај споменик подигао словеначки народ и да су гаљЉуб- 
љани подарила словеначка срца..... Он ће бити чувар словен- 


ског обележја ових крајева....“ 

. „Био је песник и због тога је био пророк! И своме је 
народу задахнуо мисао, да ће му се некад судбина разведрити 
Да то време што пре дође, то је жеља коју гајимо дубоко у 
својој души у садашњем тренутку кад овај споменик откривамо. 

У тај мах се размахнуше завесе и показа се споменик 
Прешернов, небројено цвеће поче падати са свих страна на 
њега, а из хиљаде грла се орило: „Слава Прешерну.“ У том 
тренутку запеваше певачка друштва „Хеј Словени!“ а ту је 
песму механички понављао сав онај свет сакупљен око споме- 
ника. Музика је за тим свирала „Маргеј лазбауа 5]јауе“. 

Споменик је радио словеначки академски вајар Иван Зајец, 
а стаје 71.000 круна. На високом постаменту са кога се у вис 
подиже стена седи муза песништва, од бронзе начињена, и држи 
у руци лаворов венац. Муза је до прсију нага, а даље покри- 
вена велом. Испод музе стоји бронзани кип Прешернов, висок 
8» метра. Лик је правилан, направљен по слици Голденштај- 
новој, са идеалним изразом. Са стране споменика су два рељефа. 


' Првом је узет мотив из Прешернова „Рибича“, а други пред- 


ставља призор из „Крштења на Савици“. Постамент је начињен 
од гранита. 

за тим су представници појединих словенских народа из- 
лазили на говорницу и сваки је на свом језику држао поздравни 
говор. Најпре је говорио у име руског народа изасланик пе- 
троградског универзитета Петар пл. Заболотски. У име српског 
народа поздравио је прота Марко Петровић и положио на спо- 
меник сребрни венац београдске општине. Појаву руског а на- 
рочито српског представника поздравио је народ одушевљеним 
клицањем: „Живели Руси! Живели Срби!“ У име Чеха говорио 
је прашки жупан Д-р Владимир Срб и положио на споменик 
лаворов венац. Његов громки говор пропраћен је узвицима, а 


Пира иЗИ ај ан ов ЗИ оаа иЛИЕ 


426 | ДЕЛО 


у исто време поздрављен. је и велики песник чешки Јарослав: 
Врхлицки, који је ту био као представник чешке академије наука. 
и прашког универзитета. Најзад је у име Хрвата говорио за- 
гребачки градоначалник Д-р Милан Амруш, положивши на спо- 
меник хрватско цвеће. 

После свршених поздрава изашао је на говорницу гимна- 
зиски директор Сенековић п у име одбора предао споменик 
општини љубљанској. Примајући споменик жупан Хрибар рекао 
је, да бела Љубљана радосно прима споменик човека, који је 
својом поезијом највише учинио за буђење словеначког народа 
и народне свести, за ширење словеначког језика, који је некад 
био потиснут у сеоске кућице и колибе, а сад господари у ЈЉуб- 
љани, а и за подизање саме Љубљане, која је постала отада 
знатно културно средиште. 

После тога прилазили су редом изасланици и на споменик 
полагали венце појединих друштава и установа. Највише је 
падао у очи венац нашег Професорског Друштва од алумини- 
јума са дивним тракама, и са ћириловеким натписом. За то 
време љубљанска певачка друштва певала су лепу Прешернову 
песму „Струнама“ (у српском преводу „Зујте струне“). Кад се 
утишаше усклици народног одушевљења, кренуо се овај све- 
чани поход кроз варош, и обишавши многе улице стигао је око 
1 часа по подне пред „Хагодпј Пот“, одакле се разишао. 

После подне у 2 часа приредила је општина љубљанска 
банкет гостима у великој дворани „Хагодпоса Пота“, у коме 
се, поред те дворане, налазе и многе друге собе и дворане за 
поједина хумана, литерарна и гимнастичка друштва у Љубљани. 
да време ручка поздравио је госте жупан Иван Хрибар, изго- 
воривши поздраве присутним изасланицима словенских народа, 
на њихову језику. Србе је поздравио овим речима: „Ослобођена, 
пак Краљевина Србија, којој ми сви сваке среће п сваког на- 
претка од свег срца желимо, послаше к нам толико и тако мно- 
гобројних депутација, да нас управо задиви. Ценити знадемо 
овај доказ братских осећаја тим више, пошто се је јуче у прво- 
столном Београду светковало проглашење престолонаслеоника- 
за пунолетног. Зато и градоначелник Београда, којег је његово 
часно звање задржало у Београду, пораби прву згоду а да на 
крилима братске љубави полети међу нае. 

Браћо Срби! По Вуку, Копитару и Миклошићу дошли сте 
на душевном пољу у додир са словенским народом; по вашим 


и“ 


ХРОНИКА ; 427 


дивним народним песмама ми смо вас почели загрљавати. Да- 
нашњи дан нека утврди побратимство наше“. 

Још су говорили и наздрављали ПО. Карел Трилер, адво- 
кат у Љубљани, От. Херолд, младочешки посланик, Коста Гла- 
винић, председник београдске општине, Ог. Милан Амруш, гра- 
доначелник загребачки, От. Шукић, равнатељ обртне школе у 
Љубљани (наздравио вајару Зајцу), Габријела Прасова, чешка 
списатељица. Али је најодушевљеније поздрављен говор хрват- 
скога књижевника ЈЉубе пл. Бабића — Ђалског, који је одао 
хвалу словеначком народу, што је подигао диван спомен ономе 
који му је створио красни песнички језик. Он је нарочито на- 
гласио да је тај споменик подигао народ својим знојем, одва- 
јајући од уста својих, а својим живим учешћем показао је да 
нас све мора удружити један етички моменат, који је оличен 
у демократисму. Последњи је говорио жупан града Крања Ша- 
вник. Најзад је жупан Хрибар захвалио свима на учешћу и 
банкет је завршен у 5 часова по подне. у 

Од Срба су били на банкету: председник београдске 01- 
штине са свима одборским изасланицима, председник крагује- 
вачке општине са тројицом одборника, неколико одборника 
ошштине шабачке и параћинске, изасланици: Српског Универ- 
зитета, Српске Књижевне Задруге, Професорскога Друштва, 
Уметничког друштва „Ладе“, Адвокатскога удружења, Инжи- 
њерског Удружења, Грађанске Касине, Учитељског Удружења, 
Савеза новинарских сарадника, Београдског певачког друштва, 
универзитетског студенског друштва „Побратимства“, Трговач- 
кога Удружења, Литографско-штампарског еснафа, кафанско- 
механског еснафа, обућарског еснафа ит. д. Од књижевних 
листова били су заступљени: „Дело“, „Српски Књижевни Гла- 
сник“. „Српски Народ“, „Словенски Југ“ и „Српска Застава“. 

Тога дана у вече били су конгреси у баштама хотела: 
„Лојда“, „Новога Света“, „Илирије“ и „Народног Дома“. У њима 
је било толико света, да се једва могло проћи и седети. Због 
тога се није могао ни извести програм, да на тим конгресима 
говоре говорници одређени од стране приређивачкога одбора. 
Много би боље било да се место тога приредио на једном ме- 
сту заједнички састанак за изасланике свих народа ради упо- 
знавања. То би било потребно ради утврђивања и одржавања 
јачих веза са појединим словенским радницима на политичком 
и културном пољу, што и треба да је циљ овим састанцима. 


4928 ДЕЛО 


Зато смо ми доцније веома жалили што се нисмо довољно упо- 
знали са представницима словеначког народа, јер је међу нама 
било људи из књижевних, чиновничких, трговачких и занатли- 
ских редова. У највећем раслоложењу и у песми провело сеу 
свима гостионицама до после поноћи. Око нашег Београдског 
певачког друштва у „Народном Дому“ било је сакупљено много 
света да чује српску песму. 

Цео онај дан био је највећа свечаност за Љубљану. Куће 
су биле окићене заставама и цвећем. Гдегод се прође, чује се 
песма и звекет чаша. По улицама су продаване слике и књиге 
о Прешерну, споменице од месинга, а оба словеначка политичка 
листа: ЗТоуепзк! Хагод (либерални) и Зјоуепес (клерикални) 
изашли су у свечану руху и посвећени Прешерну. 

Многи су се гости почели још те исте ноћи разилазити 
кућама, а сутра дан већ су се сви кренули из Љубљане. Срби 
су се враћали једни преко Загреба, други преко Трста и Ри- 
јеке, а трећи преко Граца и Пеште. Утисци које су понели 
с ове прославе били су јаки и пријатни и нико није жалио што 
је у Љубљану долазио. Љубљана је већ сутра дан почела узи- 
мати пређашњи мирни изглед, али су се још видели по ули- 
цама трагови свечанога дана. | 


Мил. А. Костић 


КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 


ба“ Маседотпе овпдапћ 165 Фегпјегев сдиа 
апппевез 1899. Македонил прђађ последното пет- 
лђтие. 1903. ЕсћеПе 1:400.000. 


Као и све бугарске ствари о македонском питању није ни ова 
карта беспристрасна. Али је ипак од значаја по своме главном циљу, 
јер нам износи борбу македонских комита за четири године од. 
1899——1908. 

Борбе комита су на карти подељене у три дела: 1) сукоби пре 
устанка, 2) сукоби после устанка и 3) атентати. Првих сукоба било 
је свега 135, и то највише између Тахинског Језера, Охридског и 
Преспанског и северно од њих; мање је било око Пирина и на гра- 
ници Источне Румелије и Македоније. Ови сукоби обележени су 
плавим, неиспуњеним троуглом. Других сукоба, сукоба после устанка, 
било је свега 198, и они су обележени плавим испуњеним троуглом. 
Највише их је било у битољском вилајету, а појединачно у целој 
Македонији и Старој Србији. Атентата је било 16; обележени су 
плавом бомбом која се распрскава. Сви су, изузев три, на железни- 
чкој прузи. 

Црвеним, усправним шрафама, на карти су означени крајеви 
који су се дигли на устанак; а црвеном бојом, заузете области. И 
први и друге находе се у битољском вилајету. 


Р.Д. 


| 


БЕЛЕШКЕ" 


РАЗНО 


Огадшт М. Апазтазјем!с, Пје рагапе- 
"изећеп А!трћађеће !п Чег угестасћеп + 
кегашг. (Докторска дисертација). Мпл- 
сћеп 1905, 80, стр. 1—92. Писац је овде 
обрадио све познате старо-грчке (свега 
три) и византијске (тридесет и три) 
пареистичке алфабете, т.ј. песме мо- 
рално-религиовне садржине са стило- 
вима који почињу словима по азбу- 
чном реду (правом или обрнутом). Он 
говори о њиховој садржини, њиховом 
метру, њиховом аутору, њиховом ли- 
терарно-историјском месту ит.д. На 
крају се налази известан број општих 
закључака о овој интересантној вр- 
сти поезије у старих и средњевеков- 
них Грка. Расправа је израђена со- 
лидно, на основу темељне студије ма- 
теријала и с лепим текстом, а напи- 
сана је научним језиком и стилом. 


Дан. — У Сарајеву покренули су 
неколико младих људи један књиже- 
вни лист под горњим именом. Уре- 
дник му је Саво Миладиновић. Већ 
је изишао и први број. 


1 Ко од писаца или издавача жели да му се дело прикаже у 


(е упауећ 4' Адгпапорје еп 1903. — 
ЕсћеПе 1:450.000 Одринско прђз 1903. 
— Истим знацима као и на пређа- 
шњој, представљене су и на овој карти 
борбе комита. Сукоба пре устанка до- 
годило се 8, после устанка 34 и атен- 
тата 5. Заузете области и крајеви који 
су се дигли на устанак налазе се на 
СИ Једренског Вилајета, између Цр- 
нога Мора и бугарске границе, где 
су и борбе вођене. 


Проф. Дејан Михајловић, Критика на 
Општу Историју. Средњи Век, од Л. Зр- 
нића. — Држ. Штамп., 1905, 80, стр. 
1—923. (Прештампано из Просв. Гла- 
сника). — У овој критици писац из- 
носи велики број погрешака, међу 
њима и принципијелних и крупвих, 
из Зрнићеве Историје Средњег Века. 


Мински радови у српско-турском рату 
1876. год. (Одштампано из „Ратника“). 
1905; 80, стр. 32. Интересантно. 


С. М. Лозанић, Извештај о огледима 
с вештачким ђубретом у Србији 1904 
године. Београд, Држ. Штамп. 1905. 


овоме 


„ 


листу, међу белешкама или међу рефератима, нека изволи свој спис или своје 
издање послати уредништву овога листа. 


882 27 


80, стр. 28. Цепа 0:25. (Издање Гла- 
вног Савеза Срп. Земљор. Задруга). 


Учитељски гласник. — Орган млађих 
учитеља. Власник и уредник Милорад 
М. Петровић. 1905. Годипа , бр. 1. 


Месћае! богзкћ, Гјид! ође 1 пеођ|- 
ст. Рпроушке. Ласфеђ 1905, 80, стр. 
103. На ову књигу гледаћемо да се 
вратимо. 


Раја Павловић објављује да ће за 
који дан издатп П коло Одабраних 
срп. нар. песама за певање и 
клавир. Песама ће бити педесет. Цена 
4 дин. 


Д-р Драг. Аранђеловић: 1) Неколико 
речи о миразу, спреми и удомљењу по 
нашем грађ. законику (Београд, 1905, 
80, стр. 35, цена 0:60) и 2) О оштећењу 
преко половине код теретних уговора 
(Гаезто епогп5) (Одштампано из „Бра- 
нвича“, 1905, 80, стр. 22, цена 0:50). 


Киг! Вгеузћд, — Пег 5шецђап ипа 
Фе Сезефје дЧег Ме сезесћећбе. 1905. 


Ову духовиту књижницу препоручу- 
јемо онима који се баве о историји и _ 
који је радо имају. 


Рад. Космајац, Војничка Библиотека. — 


Св. 1–6 (1—% и 8—6 уједно). Београд, 4 


Нар. Штамп. 1905, мала 80, стр. 96. 
Цена 0:25 д. (1–2: 0'05 д. 3—6: 0:20 
д.). Једна богата збирчица лепих, ма- 
хом патриотских, топло и просто на- 
писаних прича и песама. Књижица је 
намењена војницима, али може згодно 
послужити и као лектира простијег 
света. 


Мазјауп! Мјезтк. Књ. ХМ св. 2. Тако 
Тгеоусеује, Рагарћохтиз В]Кг.1Те- 
ћебез Вопар. п уодата ШКе 1 Кгђахе. 
4. Зсћеудеја, о фаакпској еге. (наста- 
вак). А. Вахоја, ЕПозонја ес. наста- 
вак). 1. МПсенс, РгПов1 ес. (наставак). 
А. бећпеј ет, Ргозј ећс. (наставак). 
У]адоје Рикаћ, Оуђе #11 о „Когјепшпа, 
Банпзкога је: ка“ (Кафшса Табпае Пп- 
опае.) Остале четири рубрике каопу 
свесци 1. 


Ри та о шисмод 


У редакцији Дела може се добити „Дело“ из ранијих го- 
дина како у комплетима од целе године тако и у појединим 
свескама. Цена је: За Србију и то: за пр:у, 1894 годину 80 
динара, а за остале године обична цена, 16 динара. За ино- 
странство од 1894 године 40 круна, за остале године 20 круна. 


А за поједине свеске 2 динара. 


Власник и уредник Др. Драгољуб М. Павловић 


(Дубровачка ул. бр. 17.). 


Доситије Обрадовић — Штампарија Аце М. Станојевића (Чика Љубина улица бр. 8) 


АР Рејо; 11855 за пашка, 


56 Каја беупозћ 1 дгибђувиа 
038 Хауоћ 
Ккпј . 36 


РЈЕАЗЕ РО МОТ КЕМОМЕ 
САКР5 ОВ 5ЦР5 ЕКОМ ТН! РОСКЕТ 


ОММЕК5УТУ ОБ ТОКОМТО ШВКАКУ 


па веша ЕВЕ ЕРЕ 522 акте -- == = = ЕН ЕЕ 
се ЕНЕЛ АЕК етра тата 5: = Е = ЕРЕ 
се Ле ЕРЕ ЕН = = Сек 
= с есеСј === 


с = 
ЕТ ЕЕЕ мати бета О, ~ === 
М= Ра а ЕЕ = 5 == <> : 
= = 522 Е Ене == === -- 
= траси Аз 


ска 


с КЕ > С НИНЕ == Ер == 
сре и ара Ер ЕЕ Мала а пева ЕН НЕ ВЕС 
а па саЕ === рт = пе = ЕН ЕРЕ НИ ЕН НЕ ЕНЕН ЕЕЕЕ 


пара пЕ 
= са 
аташеа сера 
ЕЛЕН ЕРЕ ЕНЕС 
ЕБВ Бат ЕТЕЕЕТА КИКИ ТЕ 
Мт 


пе 
Ела 21 


РЕЕЕЕЕ 


те 
у а