Skip to main content

Full text of "Delo; list za nauku, knjizevnost i drustveni zivot"

See other formats 


НИ 


Ћ 
НЕ 


Ни 
| 


ии 


ДЕЛО 


ЛИСТ 


ЗА 


НАУКУ, КЊИЖЕВНОСТ И ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ 


п швтен 


БЕОГРАД 


ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ 
Димитрија Гавриловића (пређе А. М. Станојевића) 
ЧИКА-ЉУБВИНА УЛ. БР. 8. 

1911. 


Ма ју - О 


КЊИГА 60. ЈУЛИ, 190. ГОДИНЕ СВЕСКА 1. 


ЗНАК 


— На свету нема појава које долазе из ничега, нити има 
ствари које не представљају ништа; зато ни сновима не треба 
одрицати сваку вредност — бранио је тврдоглаво, на једном 
журу, млади доктор Борисављевић једну теорију о веровању 
у снове. — Они се рађају у нама, као последице нашега цело- 
купног живота, спољњег и унутарњег. Кад човек спава, мо- 
зак не престаје радити. Он и даље прима утиске споља и из 
нутра, или, већ примљене, израђује у представе. Како су у 
томе стању дневна занимања отклоњена и воља ослабљена, од- 
ношаји између физичког и душевног света човекова јачају, 
успомене се јављају много живље, осећања су интензивнија, 
закључци иду брже и инстинкат бива сигурнији. Ја не идем 
дотле да стварам нове сановнике, али хоћу да кажем да снове 
треба узимати у оцену као и све друго што се у нама или 
изван нас дешава. По њима један полицајац може негда са- 
знати за многе детаље једног догађаја који се одиграо само 
у присуству једног човека који је спавао и уснио тада нешто 
услед онога што се око њега збивало. По њима један неодлу- 
чан човек може често пута доћи до правилног закључка у 
једном питању, у којем би узалуд тражио праведно решење за 
време будноће, сметан многобројним обзирима и приликама из- 
ван домашаја тога питања. По њима некад лекар може оценити 
телесно и душевно стање свога болесника, па и врсту и степен 
болести. Да би ме лакше разумели, ја ћу вам испричати један 
интересантан сан, који ми је испричао један мој друг одмах 
сутрадан пошто га је уснио. Сиромах, није прошло ни три дана 
после тога сна, а већ смо га морали одвести у болницу. 


„Те вечери — покушаћу да говорим његовим речима — ра- 
1% 


+ ДЕЛО 


дио сам много на једном умном послу, за који нисам имао ни сми- 
сла ни воље, али који сам морао радити. Цигару нисам испу- 
штао из зуба и дима је било толико, да је у соби изгледало 
као да је пала нека плава магла. Кад ми је почело да зуји у 
ушима, а у глави да се не отискује ниједна мисао, оставио сам 
рад и бацио се, тако раскомоћен, на постељу. 

Пријатна хладноћа и мекота чистих навлака, јастука и 
душека разблажавале су грозничаву ватру умора у жилама на 
мојој руци и челу, и чиниле да ми се свест понајлак враћа. 

Споља је продирала хука буре. То се у средини марта 
водила битка између два годишња доба. Ветрови су урлали 
преко кровова. Дрвеће јаукало улицом. Прозори се тресли. У 
кући, напротив, био је мир: било је доцкан, а моји су иначе 
били раније легли, да ме не узнемиравају у раду. Само је кроз. 
тишину заспалог дома избијао своје секунде, увек будан, собни 
часовник. | 

Било ми је и добро и рђаво: добро, што сам се осећао удобно 
у постељи, а рђаво, што ме је бунило злокобно куцање часов- 
ника и јаук дрвећа под дивљом шибом ветра. Ипак сам про- 
дужио лежати и не мислити ништа. 

Не знам колико сам лежао, док поново не почех мислити. 
Прво, што сам тада приметио, било је: да су се једноставна, 
бело-обојена врата моје собе отворила и да је на њима стојао 
један човек. | 

Био је хладан и замишљен. Гледао је тупо. Ипак се могло. 
приметити да се само прави хладан, јер му је једна усна др- 
хтала и на очи му избијала дубока потресеност. 

Чинило ми се да га познајем и да ми је врло близак. Ли- 
чио је на моју браћу и мене. Знам добро да је косу чешљао 
као ја, управо да је није чешљао, већ пуштао да му пада преко 
чела и очију. Али га нисам познао. 

— Дошао сам да ти кажем збогом — рекао ми је он, по- 
што ме је неко време посматрао. — Ти идеш... одлазиш тамо 
где неће за тобом ни твој отац, ни мајка, ни браћа ти, ни се- 
стра, тамо где нема душа им где неће ни она која ти се клела 
да те воли више него себе. Тамо нећу ни ја, и ако те више волим 
него ико који зна за тебе. 

Глас му је био благ, уморан и дрхтао је на сваком слогу. 

— И сад, дошао сам да се опростимо, нас двојица, који 
смо досад били увек заједно ...да се опростимо за сва времена. 


ЗНАК о 


Овде непознати гост стаде и предахну. Ја сам га гледао 
и чекао да настави. И он продужи доиста: 

— Нама је остало још неколико тренутака, па да се ра- 
станемо. Време је тако брзо. Шта можемо учинити још за ту 
мрву времена; Да се забавимо; Забавити се, то је још једино 
што си сматрао да је сврха живота. Али чим; Сликама снова, 
шареним плановима за будућност; Твоји су се снови разбили, 
за тебе су планови глупи, а будућност2... Ха, та лепа збирка 
лажи, ти је немаш. Садашњошћуг% Ни тим, јер је садашњост 
увек ружна. Остала је још једина прошлост! Ни она ти није 
лепа, али знам како ти је мила. Ја ћу ти је сад показати. 

Ту ућута незнани гост и пружи руку прозорима. 

Наједанпут затутње гром, прозора неста, у собу удари 
хладноћа споља, а на месечини се указа једно мало, округло 
гробље, зарасло у купину и дивљу ружу. Више њега је сијао 
месец, и гробовно камење је бљештало сјајем мртвачких покрова. 

Гост настави: 

— То мало гробље, то је прошлост твога живота. Све што 
си осетио и сазнао, све што си видео и чуо, преживео и познао, 
лежи ту сахрањено дубоко у сенци трња и руже. Несвесно и 
не знајући, ти си свакога дана ту сахрањивао по кога мртваца 
свога живота и својом коштуњавом руком резао им надгробне 
плоче и споменике. Гле, ено гроба твојих жеља: 

„Болесне дошле на свет, умрле су не живећи ни колико 
лале“, пише на плочи која их покрива. 

— До ње ено гроба твојих нада. Више њих пише: 

„Наде, чеда туге, лагале су у часовима беде свога оца, 
Кад то више нису могле, оне су се упокојиле“. 

— А онај пребијени крст — Први пут узех ја реч у овој 
чудној посети. 

— Ту почива твоја вера. На њеној плочи могу се прочи- 
тати ове речи: 

„Изневерила у јаду и умрла у раној младости“. 

— А тамо далеко, где има највише ружа, она капела: 

— То је храм твоје љубави. На његовом фронталу напи- 

сано је: 
| „Била је велика и снажна. Живела је дуго. Њен јој је 
отац жртвовао све и она је убила све. Умрла је од обмане... 9, 
ти, који идеш незнаном стазом живота, застани овде, погледај 
овај мртви дом и чувај се љубави“. 


6 ДЕЛО 


— Око ње су гробови и гробнице твојих песама, твоје неж- 
ности, твојих болова, среће и радости твоје,. твоје снаге... и 
тако даље. 

Ту гост заста. Погледа ме као да хтеде видети да Ми 
није тешко. 

Ја упитах полугласно: 

— А онамо, онај отворен гроб; 

— Ту ће сахранити твоје незадовољство. Па после... 

— Па после; Шта ће бити после% — зајауках ја. 

— Ништа. Једно ништа. 

Ја се охладих и зној ми проби чело. У глави осетих осеку 
крви, а пред очима ми се појавише плави колути. У сред ко- 
лута је стојао незнани гост и посматрао ме са видљивим болом 
и жаљењем. 

Тек тада ми паде на ум да га запитам: 

— Ко си ти; Кажи ми ко си ти! 

Гост махну главом, и ја га чух: 

— Сироти човече, ја сам твоје Ја. Зар не видиш да ти је 
дошло твоје Ја, да ти каже збогом на растанку за свагда. 

Скочих. Хтео сам да му полетим и да га задржим. У ходу 
ме смете мој сто на сред собе који паде заједно са мном. 

Кад сам устао и освестио се, видео сам пред собом огле- 
дало онде где сам мислио да су врата. У њему смо се гледали 
ја и Ја. Прозоре је био ветар отворио, али се већ утишао. На 
пољу су гране још дрхтале, а часовник у соби куцао је тајан- 
ствено и уморно, као одјек говора мога госта“. 


— Ту је завршио мој друг са причом о своме сну, и ја 
се нисам много изненадио кад смо га, дан два доцније, одвели 
у болницу за душевне болести. | 

Доктор Борисављевић прекиде свој говор, па кад виде да 
цело друштво ћути, он онда додаде скромно: 

— Извините што сам вас ожалостио овом причом. Хтео 
сам да је наведем као пример. Наши стари су веровали у снове 
и у томе ишли до бесмислице. Ми идемо у другу крајност и на 
снове се не обазиремо. 

М. М. Ускоковић. 


књ 


ПРЕЗРЕНЕ ДУШЕ 
(из ЦИКЛУСА МРТВЕ СЕНКЕ) 


1 


На чесми су били робијаши. Дошли су да се уморни, из- 
ломљени напију свеже воде, и, окрепљени, однесу пуне судове 
својим друговима, који су се повијали под теретом дебелих 
стабала. У њиховим очима као да је био неки нарочити сјај, 
некако замишљен, тужан. Он је уједно био и бол и чежња и 
живот. А очи су израз свега бића. 

Како се ко напио, удахнуо је пуним грудима свеж мар- 
товски зрак, протеглио се, и добивши неки прилив у снази, 
жудњу за кретањем, скакањем, и нехотице зазирући погледао 
у сјајни бајонет десетарев. 

Приђох једном. Младић изразитих, живих покрета, најобич- 
нијих црта на лицу. Поглед му лутао по даљини, ка шумама 
преко железничке пруге. Локомотива писну. Он се трже. 

— Шта ти учини, богати, те си овдег — упитах га, а 
остали ме — њих десеторица — погледаше чудновато мило, 
ненавикнути на блага питања. 

— Убио сам! — одврати и потамне. 

Преда мном пукло зеленило, које се истом будило. Црвени 
сунчев зрак на оголелом брду. Први, најслађи, пролећни цвр- 
кут. Бујање природе, нов живот, који се пренуо, васкрсао. 

— Убио! 

И он причаше. 

Био је радник у врањској фабрици. Мала зарада, од које 
треба купити и хлеба и с хлебом, и гаси дрва. Отац болестан, 
мајка слепа. Прашина гуши, очи сузе од дима, руке боле, крста 
изломљена... 


8 ДЕЛО 


— И социјали се осилише — ја их још волим. — А право 
и имају: неће они да буду гладни а раде за другог да седи 
и једе. Дајте, брате, и нама нешто. — Аја, — веле они и кли- 


мају главом... Последњи грош сам давао за социјале, на књи- 
жицу. И ако, алал им! Носио сам црвену машну у недељу, и 
читао Радничке Новине код Недељка. Социјали су људи! — 
рече и сав се засија. 

И погледа на жуто брдо које се жутело пред нама. Отуда 
допираху удари секире, потмули, снажни. Сунце на заходу зла- 
тило је истом напупеле гранчице у висинама. Ваздух миран, 
као застао. И од једном Кошутњак умуче; рад је престао. Њему 
као да би несносна ова изненадна тишина и повика, 

— Ако сам убио! 

Погледах га. Позеленео, закрвављених, изгубљених очију, 
гледао је на оне људе на брду, обучене у бело грубо сукно, 
са оном мрљом на леђима, гледао је у те људе од којих је 
сваки имао по једну историју, догађај тако природан, а тако 
необичан за данашње друштво. Он их је и сажаљевао и осу- 
ђивао. У том тренутку појмио сам његов велики бол, појмио 
сам да је он свестан тога да су „зликовце“ створиле прилике, 
ми. Разумео сам му поглед и нисам се изненадио његову сил- 
ном гласу: 


— Убице смо, али смо бољи од вас. 


И указа руком на шетаче, доле између она два реда др- 
вета, које се у висини склапа, гради као какав природни там- 
ник, и губи се у првом пролећњем тихом сутону. Осећао сам 
да је његова рука управљена на мене, да сам и ја кривац као 
што је он, тај крупни дечко упалих очију и потамнела лица, 
невин. 


— Умукни! — подвикну му десетар, суровог, дивљег из- 
гледа. — Хоћеш да ћутиш! 

Стишао сам војника понудивши му цигарету, затим се окре- 
тох младићу. 

— Кога си то убиог — упитах га. 

— Био је штрајк. Хтели смо и ми да имамо бар хлеба. 
Затворили смо фабрику — ја сам је закључао — и решили да 
гинемо. Господар ми оте кључ, а ја сам га ножем. 

И клону. Осетих да му је у овом тренутку теже него кад 
је убијао господара. 


ПРЕЗРЕНЕ ДУШЕ 9 


Гледао је у поцеџане опанке. Вунене, беле чарапе посу- 
вратиле се и виделе му се голе мршаве цеванице. Он је питао 
искрено. 

— Ама је ли, господине, зар је то нешто убити из нужде. 
Ти си читао књиге, убијају се сви и то буд зашто, а ја сом 
бранио свој трбух, свој живот, живот своје мајке... 

Ја сам занемео и гледао у земљу. Никад се нисам нела- 
годније осећао. И он се усправи. С дигнутом руком у вис повика: 

— Ипак ћу пободем црвен барјак на фабрику. 

Одушевљење је прилепљиво као смех. У утуљеним очима 
појави се притајени сјај, глава се подиже, груди испрсише, 
жиле набрекоше. И када младић запева крештаво, тупо, али 
гласно да се све ори, они га сви почеше пратити. 


„Напред хајдемо ми, 

Јер правда зове нас 

На рад, на рад, 

Који ће нам донети срећу, спас...“ 


И ја ти као читах у мислима фиктивну слику демонстра- 
ција, свих могућних револуција. Босонога деца, мајке с невином 
децом на прсима, људи озарених лица новим идејама, све је то 
срећно, блажено у уздању на бољи живот. Заставе натопљене 
крвљу вију се и позивају заспале, идеја једнакости као да влада 
васионом, као да је у свакој тварци као да... 

И песма се наставља. Испрекиданих, изломљених тонова, 
одбијана од брега до брега, она се враћала и зујала ми у ушима 
новом, непознатом аријом: „Напред хајдемо ми...“ И одбијени 
тонови мешаху се са гласином: 

— Немојте, молим вас, Илићу... 


||| 


Још као деран остао сам без оца и без мајке, и као такво си- 
роче узе ме баба к себи. Живели смо уврх мале, тамо у крај 
друма, код Сењака. Кућа нам је била ониска, покривена ћера- 
мидом, мало нахерена. Леп опао, па се зидови жуте, коров го- 
тово надвисио прозоре. Пред њом је била клупа бог те пита ко- 
лико пута оправљана, сва иструлела. А на оној клупи, у сумрачак, 
кад се посао остави, најближе су сусетке расправљале сва знат- 
нија питања: како је Перса тукла ону суклату Јоцу, мужа јој; 
како Тинка није вратила узајмљену шољу каве, кад јој дошао 


10 ДЕЛО 


онај, та већ знате... И све је то остављало неки утисак заним- 
љивости, неко сапутништво и помоћ. Ту су биле обично жене 
„којима је судбина досудила да се пате“, „усуд заповедио 
да никад не предахну од посла и раде за друге“. И моја је 
баба била ту као неки председник, њен се глас понајвише 
чуо, некако тужан, плачан, па ипак јак. А ја сам обично у то 
време претао кромпире у пепео на огњишту у ком је свагда 
било лонче — право грнчарско — с кавом и котао у веригама; 
— и чекао да прође воз, па да ужинам као свако уредно дете. 

Дани су пролазили споро, нарочито у прво доба, кад сам 
се нашао у сасвим новој средини. Али доцније сам се већ изу- 
чио и у друштву, а био сам међу првим мангупима. Лети, кад 
би припекло сунце и усијала се земља, моја баба, крупна, тешка 
жена, изборана лица, с наочарима привезаним масним црвеним 
концем за главу, — легала би у један од оних старинских кре- 
вета, чије је дрво већ почело трулити, а оне фијоке доле ра- 
склиматале се. И тада сам се полако, пазећи да не престане 
јако хркање бабино, увлачио у другу собу, и испод разбоја узи- 
мао канап за змај, вечито сањајући о каквом змају, који би ме 
могао носити далеко, тамо у васиону, где је тако благо, топло. 
Онај редак ваздух, устрептао, привлачио ме, узбуђивао. И кад 
сам задуван, с исцепаним змајем, покиданим канапом дошао 
кући, једва чекајући одмор — чекале су ме батине. Баба ми 
је била блага жена, али кад се наљути — прави рис. Тукла ме 
обично чим било, чега се најпре докопа, а у толико јаче, у 
колико сам ја, стидљив и образан, боље сносио, ћутао. „Псето. 
једно, не осећа!“ Но после пола сата, она ме љубила и закли- 
њала да будем човек. 

А у зиму, кад се заледило оно брдо, што води до Мила- 
нове чесме, и са кога је онако леп изглед на вијугаву Језаву, 
узимао сам саонице и возао се поваздан, ако је било друштва, 
иначе седео код куће и бројао колико кола прођу за сат и да 
ли неко пада на поледици, или ћуљио уши да чујем избијање 
црквеног часовника, — ако би ми баба сакрила „хиљаду и 
једну ноћ“. Волео сам да читам и уживао сам у оним прочи- 
таним чудесима, којима је дечја фантазија давала још лепше, 
шареније боје... То је било све. Дремање поред пећи и гле- 
дање у часовник који је криво висио на окречену зиду и свагда. 
или „ишао напред“ или „ишао натраг“, од како је деда умро. 
Његово монотоно тиктакање успављивало је, одмарало и опо- 


'" ПРЕЗРЕНЕ ДУШЕ 1ђ 


мињало да време пролази. И баба је дремала, оборене главе, 
опуштених руку. 

И тако бисмо се дуго и дуго гледали, ја с мислима на 
топло лето и купање у Дунаву, кроз чију се милину једва као 
слаба сенка провлачило бледо сећање на умрлу мајку и напа- 
ћена оца. У ушима као да ми једнако беху последње очеве 
речи: „Ја одлазим, а теби остављам само — тебе...“ А она, 
баба ми, шта је могла мислити, и зар сам ја то могао знати“ 
Поштовао сам је ћутке, доста и волео — и поред батина, — 
њу стару и вредну домаћицу старог кова, која је знала само 
за своју кујну и клупу пред кућом. 

.. „Једнога дана изведрило се. Цича. Пуца и дрво и камен. 
Преседели смо цео дан, а увече не запалисмо светиљке, осећа- 
јући неко задовољство да гледамо у усијану пећку што се свет- 
лела у тами. Кроз прозор, окован гвожђем, трептаво светлуцање 
звезда. Мир. Са Убилаца лавеж. Баба метну у пећ парче угља 
— он је јевтинији него дрва — и уздахну. 

— Е, да је он жив, сад би ова мала рупа озго била отво- 
рена, да боље вуче, — и указа на пећку. Тако је он волео. 

И одједном трже се и настави: 

— Нисмо ваљали ни ја ни он. Ето, кад смо се узели, одмах 
смо се покајали... Говорила је некако задувано, успламтело. 
Такву је нисам никада видео. И њена се ниска силуевта сави- 
јала преда мном полако, незграпно, при пуцкарању ватре. 

движдук ветра. Шуштање оголелог грања. 

— Била сам млада кад сам се удала. Он је био тих, благ, 
ћутљив. Првог дана смо се завадили око моје свекрве — Бог 
да је прости била је добра — јер нас је изгрдила што нисмо 
поранили. Он је оћутао, а је нисам хтела... 

И баба је причала, као себи, отворено, пекрено, не обзи- 
рући се на мене. — Мислила сам да никад нећу бољег човека 
наћи, али сам се љуто покајала. Није знао ни две унакрст што 
се није тицало негове трговине или трбуха. Мислио је само на 
себе. Надала сам се да ће доћи други, нови живот, који не знам, 
на који нисам навикла, и очекивала сам га за целог свог де- 
вовања. И дошао је, али без заноса, без мириса, сасма прост. 
Свадба је прошла најобичније. За дугачким софрама засели су 
наши и његови, јело се и пило, што сам толико пута гле- 
дала. Сећам се да су певали: 

„Маријано, вечерај па лези...“ 


12 ДЕЛО 

Приче младих жена, испричане тихо крај каве, готово на 
уво, сад се поново појавиле. Ја сам са зебњом ишчекивала. 
„Сад ћеоно“. Шта је то било, нисам знала. Снови се изгубили. 

Он је дошао у нашу кућу, „довела сам га“. Кућа нам мала, 
али таман за нас двоје. Имали смо и једно псето, „Зељова. И 
прођоше године. Добисмо децу, посао се окрену на боље. Ку- 
писмо виноград и њиве. Он исти, млак, клонуо и незадовољан. 
Нешто га је јело. Нити децу милује, нити мене гледа. Ћути. Моја 
кујна, његова кавана. 

Кад се руча, он се извали, најевши се, на кревет, на коме 
је седео, ту поред стола, и захрче мирно, јако. Било ми је криво 
што се тај човек мало више не брине о мени, о кући, што ме 
не запита нешто, нашали се. Поредила сам његове дане са сво- 
јим. Не знам зашто, али сам волела тихе, свеже сутони кад 
бисмо заједно шетали. Али то никад није дошло. Да је да про- 
ђемо у сумрачак, после свршеног посла, у ћеретању о свачем 
а највише о деци, поља, ливаде. Ноћу сам сањала. Зеленило, 
лишће шушти, сунце високо. Ми по неким дубодолинама, про- 
валијама. Ја се као оклизнем — доле понор, неповрат, горе 
забљештило сунце, а све некако тихо... А ујутру, после тих 
лепих снова, лаћала сам се варјаче или грубог вуненог плетива. 
Било ми је из дана у дан све теже. И у вече, када се он за- 
држи у кавани, у пићу, питала сам под иконом Бога, види ли 
све ово, и зашто ме створио. 

Стање је било добро, али смо били сиротиња. Носили смо 
се просто, никако, радили сами. Ја сам још у праскозорје но- 
сила на обрамици јело радницима, а он је спокојно пушио, и 
из доколице, разговарао са по којом снашом. И тада би ми уски- 
пело, живог бих га појела, али ме један његов поглед смири- 
вао. Гледао је некако хладно, тупо али страшно. 

Прођоше многе године. Деца одрастоше. Он не промени 
нарав. Поче се и старати, и ја осетих да ће се живот измаћи 
као да није ни био, без трага. Он је све чешће остајао у кавани 
и пио, пио дуго, дуго, и није мислио ни на шта. Свађе уче- 
сташе, те је понекад одлазио у виноград и остајао недељама. 
На нас није мислио. С времена на време послао би коју качицу 
сира по некој сељанци. 

— Снашо, шта ради, богати % — питала сам је. 

— Лешкари, — вели она и смеје се, лешка и чисто жмури 
и кад говори. | 


ПРЕЗРЕНЕ ДУШЕ 13: 


— Па шта вели; 

— „Носи — вели — оној мојој, ако хоће нека узме, ако 
неће, продај по други пут. 

И ја сам плакала. Преклињала сам судбу, што ме није 
везала за каквог отреситог човека, снажног, живахног, ваљда 
ме он не би презирао, већ заповедао. 

Деца ми изумреше и ја остадох с њим, сама самцита. Били 
смо као два посечена пања. Једног дана, донеше га мртва из 
винограда. 

А даље, и даље је све обично. Живот тих, учмалост, та- 
ворење, све... све је то једна обична историја... 

И баба зајеца. 

— Па бар да ме је свет сматрао за живу. Да ме је ого- 
варао, грдио, псовао, сажаљевао, него ћу умрети без трага. Да 
сам само једном осетила како живим и како други знају да 
ја живим. 

Фијук ветра престао. Звезде се утулиле. Почео снег. Џећка 
се угасила. У соби хладно. У тмулој ноћи као да одјекну усам- 
љени глас стално презиране душе која није разумела свет 
нити он њу. 

— Сине, ти ћеш бабу сматрати у живе, ти ћеш на њу ви- 
кати, да осети како се о њој води рачуна, ти ћеш је... тући 


Београд 1910 год. Новак Животић. 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


"трагедија у пет чинова, написао граФ А. Толстој, с руског превео 
Р. Ј. Одавић 


(НАСТАВАК) 


ЧИН ТРЕЋИ 
Соба Царице Марије Фјодоровне 


Царица и дадиља Царевића Димитрија 


Царица 
Шта је било, дојог Је л у колевциг 
Да ли ми већ спава Царевић-душко # 


Дадиља 
Царице-матушка, спава, већ спава. 
Уживах свом душом гледајућ њега; 
Најмирније лежи; склопио очце, 
А ручице стег'о 'вако у шаке. 
Трчећ', срце моје, уморио се. 
Живахан је. Неће ни по чем бити 
На брата Фјодора Ивановића. 
Фјодор је тих, смирен, к'о нецаревић, 
Ни по чем није што Иван беше. 
Он је, Господ нек му опрости души, 
Сав на оца био. О-о-ох, Боже! 
Кад помислим само како нам умре! 
Ах, ужасног греха!... Невероватно ! 


Царица 
Не говор'мо више о томе, дојо, — 
Да ли је Господар поруку слао, 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


Да ће амо доћи2 Није л' ко био 
Да пита о здрављу Царевићеву 2 


Дадиља 
О није, матушка, још није. 


Царица 
Пређе 
Сам је сваког дана свраћао лично. 


Дадиља 
Не, матушка, није још никог слао, 
Ал' малочас нам је, у шетњи бесмо, 
Бојарин Годунов пришао био, 
Царевића нашег на руке дизо, 
Мазио, ужив'о... 


Царица 
Шта, зар си дала 
Да нам Царевића мази2 Јер нико 
На тб нема права. Чујеш ли, дојог 


Дадиља 
Тако је, матушка. И Годунов је 
Говорио о том: „Дадиљо, пази, 
Царевића чувај. Јер ти ћеш, вели, 
„дЧа сваки влас косе“, — тако ми рече. — 
„Пред Богом и земљом одговарати |!“ 


Царица 
Послушај ме, дбјо. Пристојво није 
Ћаскати са сваким. Од сада немој 
Да с дететом ико разговор води. 


Дадиља 
Како то, матушкаг Никита, ето, 
Романовић беше ономад с нама — 
Дакле да ни с њиме не разговарам 


Царица 
Не, са њиме можеш! Верујем њему. 


Он је мени исто што отац прави. 
(Улази дворкиња) 


16 


ДЕЛО 


Дворкиња 
Царице, може ли к теби Никита 
Романовић ући, Захарин Јурјев: 


Царица 
Је л' овде:.. Замоли, замоли одмах ! 
(Дворкиња изиђе. Улази Захарин) 


Захарин 
Марја Фјодоровна, Царице наша. 
Здраво да си. 


Царица 
(Иде му у сусрет) 
Здраво, чика-Никита ! 
Тебе као да је посло сам Господ. 
Треба ми да с тобом говорим. Дојо, 
Царевићу иди а нас напусти. 
(Дадиља оде). 
Говорити желим, Романовићу, 
С тобом. Ал' седи... Овамо... Ближе! 
Не знам шта је са мном, тако ми Бога. 
Већ толико дана тешко ми срцу, — 
К'о да слути неку — несрећу!.. Реци, 
Јеси л' ишта чуог Шта је то билог 
Шта цар намерава 


Захарим 


Матушко наша, 
Ево баш и дођох да те прирремам. 
Ја већ ни сам не знам шта ћемо с њиме. 
Зло је — ништа друго. Као коњ дивљи, 
Што ненадно жвале под зубе стави. 
Или дивљи ован сверушног трка — 
Тако ни он не зна да се уздржи. 
Слична бујној реци, његова гордост 
Из обала својих већ је изишла 
И све око себе потапа. 


Царица 
Реци, 
Шта то намерава 2 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 17 


Захарин 
Бог нек му суди! 


Царица 
0 чему то страшно шапћу по дворуг 
Сам је с послаником енглеским дуго 
Говорио нешто... Ја већ знам шта је, 
Одгоненух и то: неком туђинком 
Хоће да се жени, па се сад спрема 
Да одрине мене са Димитријем. 


Захарин 
Буди, дете моје, на све приправна ! 


Царица 
Није мене срце тиштало залуд! 


Захарин 


Царице, још данас он ће ти доћи 

Да говори с тобом. Ал се не одај, 
Да ти ја о томе шта споменух. 

Ја ћу овде бити. Ти га покорно 
Саслушај до краја. Ма шта ти реко — 
Не одвраћај ничим, као да си нема! 
Звук један једини, уздах или покрет 
Наступи ли само — ту ти је пропаст ! 
Нека бура прође! Још, може бити, 
Пред покорством твојим стажиће себе. 
Не дође ли до тог — на своју главу 
Примићу ударце и смело реци 
Бесавестан да је. 


Царица 
0, бојарине ! 
Спаси ме! За себе ја страха немам 
Јер, ти знаш, о себи ја брига немам. 
Кад ме за се узе Василић Иван 
Не обрадовах се високој части; 
0, да је се са мном — пре три године — 
Развенчао био: Богу бих за то 
Још захвална била. Сад, бојарине. 
Дело, књ. 60. 


18 


ДЕЛО 


Нисам више сама. Сада сам мати! 

Ако сад за жену доведе другу 

(И мислити страх ме) — моје ће дете, 
Димитрије мали... о, бојарине! 

Већ ни сама не знам шта све то зборим, 
Чега се то бојим... Ал' неку мрачну 
Димитрију своме слутим опасност!.. 

Ти саветуј Цара и наговори ! 

Још он тебе штује! — Нек прво с тобом 
Размисли о свему. 


Захарин 


Царице чедо ! 
Ког он штује; Ма да пред њиме, збиља 
Не огреших душе до сад још никад, 
Ипак ни сам не знам како још трајем! 
Он у целом свету једнога само 
Послуша покадшто: Бог нек нам чува 
Борис-Годунова!.. Једини он је - 
Који јоште уме да га задржи! 


Царица 
0, не веруј, чико, томе Годунову! 
Јер он није такав! Његово увек 
Господско држање, па скромни изглед, 
Па тек онај поглед неузбунљиви, 
А највише глас му увек једнолик — 
Не плаше ме залуд!.. Није ми дато 
Да гледати могу када он моје 
Чедо мази. 


Захарин 


Како, Царице, каког2 
Годуновг.. Опрости, али... 


(Утрчи дворкиња, задувана) 


Дворкиња 


Цар иде! 
И одмах ће доћи! 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


Царица 
Ах, чико, страх ме! 

Не могу... 

Захарин 

Што брже прибери себе, 

Да што не примети. А сад отари 
Са очију сузе... 

Царица 

Срце ми стаје! 


Захарин 
СОклон се за тренутак! Па се припреми, 
А ја ћу га примит. 
(Царица оде. Улази Иван; Годунов га прати) 
Иван 
(Захарину) 
Откуд ти овдег 
Захарин 
Ја, мој Господару, Царицу чекам. 


Ивам 
Каква ти то посла с Царицом имаш 2 


Захаримн 
Питати за здравље. 


Ивам 
А где је онаг 


Захарин 


Чим ти је глас чула, одмах отиде 
Да пред твоју милост опремна дође. 


Иван 
И без тог је могла. С опремом неће 
Ништа лепша бити. 
(Годунову, седајући) 
Настави само. 
6 посланицима си, рече, већ биог2 


19 


20 


ДЕЛО 


Годунов 
Бејах, Господару; с обадва бејах. 


Иван 
Па даклег 


Годунов 
Посланик енглески Баус, 
Уверава да ће Краљица радо 
Кнегињу Хастинску, рођаку своју, 
Удати за тебе; али о томе 
Уговор потписат није овлашћен, 


Док с Царицом јавно, пред целим светом, 


Не будеш разведен. И јоште рече, 
Да у земљи нашој сав трг забраниш 
Туђинима разним држава свију, 
Изузев од тога само Енглезе. 

А за то нам, рече, Краљица одмах 
Обећава савез и пријатељство, 
Па и своју молбу немачком Цару 
Да војску покрене против Пољака. 


Иван 
Захваљујем сестри Јелисавети 


Што нам пријатељство и худо родство 


Не прима с гнушањем. Али мП засад 
Без милости њене можемо проћи; 

Ни Немце за помоћ нећемо молит': 
Брзо ћемо сами границу прећи 


С пуковима својим. А шта од пољског 


Посланика носиш2 Које нам земље 
За мир обећава наш сусед Стеван 


Годунов 
Господару силни, пијући вино 
Седели смо оба до сванућа. 
Тај им Харабурда, прирођен Пољак, 
Јунак је на пићу и врло брбљив. 
Ал ипак не могох дознати ништа 
С чиме нам је дош'о. Једино теби 
Поверити жели. 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


Иван 


Јоште је рано 
Хвалит' се ма чиме! 


Годунов 

Јутрос му трком 
Краљев гласник дође. Залуд се старах 
Да по Харабурди ма како дознам 
Садржај тог писма. На лицу му се 
Не беше помакла ни једна црта. 
А уморни гласник, чим испи пехар, 
Клону, земљи паде и заспа чврсто. 


Иван 


Па кад није спаво целога пута! — 
Нешто им је мучно, нешто нетрпно! 


Годумов 
Само да нам... 


ивам 
Како # 


Годунов 


Да, само да нам 
Сада не донесе какав глас лоши. 


Ивам 


Никад лоших вести ја нисам прим о! 
Оно што ја не знам — тога и нема. 


Годунов 
Господару, пажљив буди! 


Иван 


Борисе, 
Да ли то сад опет не желиш можда 
Савете ми дават % Знај препун страха 
То ми сусед Стеван уступке нове 
По свом Харабурди шаље. — Марија! 


(Лупа о под својим штапом) 


21 


22 ДЕЛО 


дар лицкања није већ доста било 
(Царица долази у великој опреми и, поклонивши се Ивану, застане 
ћутећи пред њим) 


Иван 
(Испитивачки је посматра) 


Зашто су ти, очи, гле, уплакане 2 
(Царица ћути, оборивши поглед) 
Чујеш ли што питам2%.. Шта је то билог 


Царица 
Господару, ја сам... Опрости... 


Иван 


Дакле 2 


Царица 
Сан сам врло ружан снила... 


Иван 
А какав: 


Царица 
Снила, Господару... снила сам да се 
С тобом... развенчавам. 


Иван 


Сан ти је тачан. 
Ниси ми по вољи... Зато и дођох 
И јављам ти ево: од сад ми више 
Жена ниси ! 


Царица 
То је истина дакле ! 
Димитрија са мном гураш од себе2 
С Димитријом мојим 2.. Ти хоћеш... 


Иван 
Тише 
Не волим ни сузе ни дреку женску ! 


Царица 
0, не, Господару, не плачем... ево... 
Не плачем... ти видиш... Али ми реци 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


Како се то мислиш развести са мном: 
Шта ћеш о том рећи архијерејству 2 
Какву ли кривицу пронаћи 2 


иван 
Како 2 


Ти мене, изгледа, на испит стављаш! 
Ко си ти Којег ли владара ћерка: 
Зар ћу ком због тебе да одговарам % 
Или си од других боља и лепша, 

Па сад да те чувам ко бесцен-благо # 
Ил ја у свом дому не господарим 2 
Да л Царица поста собом: 


Царица 
Опрости ! 
0, мој Господару, опрости!.. Ћутим!.. 
Не молим за милост, јер ја сам, ево, 
Већ на све приправна, ал' чему крив је 
Димитрије јадни; 


Ивам 

Не брини о том. 
У баштину њему даћу град Углич. 
А кривица твоја — што ће ми; — Тебе 
Послаћу у постриг и... готов развод! 
А архијереје, Господу хвала, 
Не навикох да се у моје ствари 
Мешају и да ми рачуна траже! 


Захарин 
Царе Господару, реч ми допусти 2 


Ивам 


Ја већ видим, старче, шта мислиш рећи. 


Ма шта да урадим — ти се не слажеш. 
Познајем вас добро! 


Захаримн 


0, Господару... 


28 


24 


ДЕЛО 


Иван 


Познајем вас добро! Ви бисте опет 
Спутати ме хтели као Адашев 

Ил' ко поп-Силвестар! Друг си им био! 
А кад их прогонством због тога казних, 
Какве нам све јаде ниси прориц'о! 

Да послушах тебе — оде ми царство ! 
Па штаг.. Отад већ је двајест година. 
Где је твој Адашев, где ли Силвестар 
А ми, и сам видиш, милошћу Божјом, 
Не начесмо нигде државу своју! 

Без савета ваших, ми полагано 
Проводимо живот по својој вољи. 

Не тражећи, старче, упутства твојих 
Никада за себе. 


Захарим 

0, Господару ! 
Што смо мачем стекли на бојном пољу — 
Једино на мачу изгубит' смемо. 
Господару, све је у Божјој руци, 
А Бог благосиља тек добра дела, 
А ти, Господару, добра не смишљаш. 
Царица је твоја пред тобом чиста, 
Ко бели дан чиста! Царицу такву 
Грешно је да новом женом замениш ! 
На шта ће ти савез с енглеском земљом % 
Ти Русију гледај! Њену судбину! 
Ти си, Господару, јавно ти велим, 
Још за младих дана застрашен смутњом, 
Бојао се увек тобожњих буна 
И паћену земљу тлачио само, 
Сатиро си у њој све што је силно, 
Газио си у њој све што је умно, 
Од људи си стваро безумна бића, 
А сад и ти, ето, ко храст у пољу, 
Остајеш усамљен, јер свог ослбнца 
Ни у коме немаш... Ако л те јоште, 
Нека Бог сачува, остави срећа, 
Пред несрећом бићеш и гб и бедан. 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 25 


А несрећа никад није далеко!.. 

Не радуј се што је Батур потучен! 

У Русији има и других мука! 

Татарска и Шведска — прете! У земљи 
Нема правосуђа, свуд глад и неред. 
Савезом енглеским нећеш их савладат |! 
Силни Господару, ја сам већ старац 

И близу сам гроба. С разлогом ја се 
Са тобом не слажем. Па и ти, ето, 
Силни Господару, млад ниси више. 

У тим годинама мислит о браку 
Грешно је и ружно! Место да Богу, 
да Царицу добру, захвалан будеш, — 
Хтео би да другу узмеш!.. 


Иван 


Никита ! 
Све ти до свршетка допустих речи. 
Ти си ближе гроба него што мислиш! 
Досади ми да те штедим. Ја могу 
Одговорит друкче брбљању твоме, 
Ал ти одговарам: Ја тако хоћу!.. 
Доста и — ни речи!.. Сад посланика 
Батурова треба примит. — За мном! 

(Царици) 

У манастир поћи приправна буди! 


(Оде са Захарином) 


ПРОМЕМА 
Престона дворница 


Цео двор, раскошно обучен, улази и размешта се поред зидова. Поред врата 

и око престола стаје телесна гарда са секирама преко рамена. Трубе и звона 

објављују Иванов долазак. Он долази из унутрашњих соба, заједно са За- 
харином. 


Иван 
(Захарину) 
Нек уђе посланик!.. Али почасти 


ДЕЛО 


у 
[+] 


Не треба никаквих! Не намеравам 
Да више ма чиме Батура мазим 
(Захарин оде. Иван седе на престо. Кроз свечани улазак долази Харабурда 
и, поклонивши се веома дубоко, застаде пред Иваном) 
Иван 
(Мерећи га погледом) 
Ово није првом што те ја гледам, 
Пане Харабурда, пред својим троном. 
Одмах после смрти Жигмунда Краља 
Ти си с порукама скупштине ваше 
Долазио к мени. 
Харабурда 
Да, моћни Царе. 


Иван 
Колико се сећам, панови пољски 
Нудише ми круну. 
Харабурда 
Тако је било, 


Иван 


Ал' примити круну само за себе, 
Без права да пређе наслеђу моме 
Не нађох за добро. Па и ви сами 
Не изволесте ми погодбе примит. 


Харабурда 
0, велики Царе, ми не могасмо 
Републици крњит привилегија ! 
Јер у нас је закон, да се Краљ увек 
Од скупштине бира. 


Иван 


Баш добар закон! 
Достојног владара он вам је био 
У Хајнриху дао. 


Харабурда 
Несрећу нашу ! 
Та то нам је био најгори владар. 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


Кад побеже од нас, — махнусмо руком 
И избрасмо другог. 


Иван 
Батура, јесте, 
Који је Султану плаћао данак 
Докле беше кнезом у Седмоградској. — 
Шта хоће од мене% Зашто те шаљег 


Харабурда 
Велики, пресветли, моћни Господин, 
Краљ целе Пољске, кнез Седмоградски, 
Кнез високославни Литавски... 


Иван 


Чекни ! 
Јеси л' православни 2 Дознадох да си 
У нашем храму био на служби. 


Харабурда 
Јесам, Господару ! 


Иван 


дар „Господином“ 
Тог шизматичара зовеш латинског 2 


Харабурда 
Јер, велики Царе, он све слободе 
Украјини даде и обезбеди; 
Јер нам свету цркву штује и чува, 
Јер допусти гонит проклете „ксендзе“ ! 


Иван 
Чух да су све вере једнаке њему, 
Чак и Басурмане поштује, кажу. 
Али дај сад реци: с каквом то молбом 
Послао те к намаг Шта ли то од нас 
Моли веусед Отеван% 


Харабурда 
Моли, пан-Царе, 
Да га од сад више не зовеш „сусед“, 


(Прекине га). 


27. 


дело 


Већ да му одаваш, писмом и речју, 
Оно поштовање, титуле, име, 

И почасти редом што припадају 
Његовој пресветој маестетности ! 


Иван 
Гле шаљивца!.. Садаг.. Зар баш у часу 
Када своме дому бежи од Пекова7.. 
Није лоше!.. Даљег 


Харабурда 
Даље, он тражи 
Да из Ливоније, не оклевајућ, 
Све пукове своје одмах изведеш 
И да круни пољској заувек предаш 
Градове: Новгород, Смоленск, Псков, Полоцк. 
(Жагор међу дворанима) 
А кад све то буде, спреман је с тобом 
И мир да закључи. 


Иван 


Много си вина, 
Посланиче, пио! Како си смео 


Да ми пијан дођеш 2 
(Столницима) 


Ко се то дрзну 
Да нетрезног мени у дворац пусти: 


Харабурда 
Ако ли, пан-Царе, милости твојој 
Погодбе овакве нису по вољи, 
Краљ ми Стеван рече да ти дојавим: 
„Зашто крв народа узалуд литиг 
„Појашимо коње, па један с другим 
„Туцимо се на смрт сабљама својим 
„Како витезима и личи правим !“ 
Рукавицу своју шаље ти, ево! 
(Ваци пред Ивана железну рукавицу) 


Иван 
Који ли је од вас двојице — луда2 


Ти или Краљ2 Чему та рукавица 2 


СМРТ ВАНА ГРОЗНОГ 


Да ли није за то да те ја њоме 
Излупам по лицу; Зар не знаш, псето, 
Да пред собом немаш бираног Краља 2! 
Зар ти смеде Божјег помазаника 

На тучу да зовешг%.. Биће ти туче! 

У медвеђе крзно зашивен бићеш, 

И у поље бачен пујданим псима!.. 


Харабурла 
То не може бити, пан-Царе ! 


Ивам 
Како 2! 
Да л' се овај шали са мном% Бојари, 
Да ли сам за подемех већ згодан :.. 


Харабурда 
Не, не! 
Посланик се не сме у крзно шити! 


Иван 


С очију ми бежи!.. Бичем по њему! 
Терајте га бичем његову Краљу! 
Напоље из двора!.. Напоље, псето!.. 
. (Докопа секиру од једног чувара и баци је на Харабурду) 


Харабурда 
(избегнувши ударац) 

Прегониш, пан-Царе! Јамачно досад 
Ти јоште ни чуо ниси, пан-Царе, 
Из Варшаве да је са војском новом 
Дошао Краљ Стеван Да је на међи 
Разбио ти војску у прах и млевог 
Зар још ниси чуо да су ти Нарву 
Швеђани отели и заједно с Краљем 
Спремају се поћи већ на Новгород 
Војсковођи твоји ни за шта нису 
Када ти о томе још ништа не знаш! 


Иван 
(Уставши е престола) 
Ниткове, не лажи! 


29: 


30 


ДЕЛО 


Харабурда 

Не, истина је! 
Зашто да те лажем; Лагати — зло је! 
Ако ли, пан-Царе, изићи нећеш 
У поштену борбу с пресветлим Краљем — 
Краљ ће ти у Москву и незван доћи ! 
А сада, пан-Царе, буди ми здраво ! 

(Оде. Општи метеж) 


Годунов 
(Утрчи) 
Силни Господару! Шта учини овог 
Посланика ти си Краљева вређо! 


Иван 
Лаже као псето ! 


Годунов 
Не, Господару ! 
Истину ти рече: весници ту су! 
Швеђани су, веле, отели Нарву, — 
Војску су нам тукли! 


Иван 


Весници лажу ! 
Вешајте их! И смрт сваком ко каже 
Да сам тучен! Никад не може нико 
Моју војску тући!.. А сад молепства 
За победу нек нам све цркве служе! 
(Изнемогао клоне у престбно седиште.) 


—- НАСТАВИЋЕ СЕ — 


НА КИШИ 


Ситна, хладна киша монотоно бије, 
Удара по лишћу, засипа и веје, 

Под чађавом маглом све се тужно крије, 
И замрзло грање и жуте алеје. 


А у мојој души све је тако тавно 

И досадно, тешко, оловно кб време. 

Твоје плачне очи ишчезле су давно, 
И гаврана јата што у њима стреме. 


И љубави плахе — о, коб беше брза, 
Ноћи пуне страсти и сањивих лажи, 

И студени дани, што их бура трза. 

И све што значаше живот сна и дражи. 


И те бледе усне. Све је прошло давно, 
Одоше и јата гаврана што стреме, 

А у мојој души све је тако тавно, 
Покрила је туга и оловно време. 


Божидар Пурић. 


ж 
ж # 
(Н,. А. Некрасов) 


Умукни, музо освете и јада! 

Сну туђем не бих да потреса дам. 
Доста нам клетва на другога пада, 
Умирем самац, ал и ћутат знам. 


Што жалит прошло и бити у чамиг 
К'о да би тиме мањи био јад... 
К'о шкриџа врата у тамничкој тами, 
Јаук ми срца одвратан је сад. 


Свему крај стиже. Непогодом, буром 
Није ми залуд пут застиро мрак; 
Засијат неће на небу ми суром, 
Душу ми топли не загреја зрак. 


Мађијски зраче препородног рада, 
Љубави братске — тебе бејах рад; 
У раду, борби, на ивици пада 
Тебе сам звао, ал нећу и сад. 


Нећу да видим бездан што ме боли, 
Где би се твоја светлост могла стећ'. 
Не може срце свикнути да воли 
Кад и за мржњу уморно је већ. 
0. 


ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 


У прошломе веку маџарски је народ имао три велика чо- 
века, који су га задужили својим великим заслугама. Кошут, 
Деак и Андраши — у колико личности у опште могу утицати 
на историјски развитак — творци су данашње маџарске хеге- 
моније у Транслајтанији, другој половини хабзбуршке монархије. 
Револуционар и идеолог, Кошут је разбудио успавану моралну 
и физичку снагу свога племена и показао културном свету, шта 
може један народ кад се очајно бори за своју слободу и оп- 
станак. Мудри и скромни Деак, који никад није мислио на себе 
но увек на отаџбину своју, паметном и реалном политиком сво- 
јом, за коју је у миру требало исто толико храбрости коликониу 
најбурнијим данима крваве борбе, револуције, умео је, и после 
слома у 1848 г., да својој отаџбини стече уставне слободе и 
државну самосталност. Разборити, трезвени и енергични Ан- 
драши обезбедио је својој отаџбини стечене тековине погодбом 
између ње и Аустрије 1867 г., — учврстивши превласт маџар- 
ског племена у њој. | 


Дела ове тројице великана допуњују се и тесно су везана 
једно за друго. Да није било револуције 1848 г., не би било 
државне погодбе 1867., нити би, да није опет ове, могло ма- 
џарско племе учврстити своју превласт у овој половини! хабзбур- 
шке монархије. Фанатизам уверења и егзалтирани темпераменат 
Кошутов заталасали су маџарски народ у његовим најдубљим 
слојевима и повели га у херојску борбу у револуцији, која је 
туђинском помоћу скрхана код Вилагоша. Али је и поред овога, 
слома, који је само за људе уских погледа значио то, револу- 
ција отворила очи и противницима: да се стим народом мора 
рачунати, да се о њему а без њега не може ништа решавати. И 


у 


Дело, књ. 60. 3 


34 ДЕЛО 


када је дошао такав један моменат, после катастрофе код Кени- 
греца 1866 г., Деак је умео с достојанством отмена човека и 
несумњивог патриоте од притешњених Хабзбурга примити и тра- 
жити оно, што је Круна и могла дати и што је могло задово- 
љити његов народ. Добри геније маџарскога народа дао му је 
у овом моменту мудрога Деака. Његов сарадник на том послу 
и следбеник оживотворио је државну погодбу од 1867 г., и обез- 
бедио своме племену искључиви положај у Транслајтанији. Тим 
положајем маџарско племе нема разлога да буде незадовољно. 

А када се овакви догађаји вежу за имена људи, онда ти 
људи морају бити необични. И ван своје отаџбине позната су 
имена њихова, — па и код нас. За Кошута знају и старије и 
млађе генерације, а за Андрашија исто тако, ако ни због чега дру- 
гог, оно због несрећног удеса српског народа — окупације Босне 
и Херцеговине, који је факат везан за његово име. О Деаку се 
најмање писало па и најмање зна код нас. Скромни и пову- 
чени Деак није истицао своју личност на видик, пуштајући 
друге да се истичу, да деле славу и власт. Ваљда је то разлог 
што су о њему и његови, иначе захвални му, земљаци мање 
писали но о Кошуту и Андрашију. Овим редовима циљ је упо- 
знати наше читаоце са животом једног од ове тројице маџарских 
великана, с личношћу Андрашијевом и његовим историјским 
значајем према последњој публикацији о њему.: 


Ретко се који народ може похвалити таком вредноћом у 
истраживању своје даље и ближе прошлости, као што то могу 
Маџари. Раса, која је само у релативној већини и која има опет 
за то искључиву власт и хоће силом да апстрахује и туђа права, 
и бројну надмоћност других, немаџарских, народности, врло се 
радо обраћа прошлости — историји. У срећном географском 
положају, према другим мање бројним и државно неорганизо- 
ваним племенима, маџарско је племе и у прошлости било по- 
литички надмоћније. Исто би, и још са далеко већим прохте- 
вима, прохтевима маџаризације, хтело и сада маџарско племе, 
у доба најшире демократије, у доба владе принципа народнога 
суверенитета. И стога људи од политике траже у прошлости 
аргументе — позивајући се на историјска права. Отуда је и 


1 Види Сбга! Ји11и5 Апагазв5у, Зеш Геђеп џпа зете 7е% пасћ шп- 
гедгискђеп ОпеПеп, уоп Едпага уоп Мег«еће! тег. 1 Вапа: Ва 2аг Егпеп- 
попе шп Мишафег дез Апззегп. 5шеагћ, Пешвзеће Уепарз-Апзбај,, 1910. 


гРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 85 


историјографија у наших суседа више но игде — тенденциозна, 
отуда је тамо чешће но игде историјографија у служби по- 
литике. 

И најновије дело о Андрашију, познатог аустро-маџарског 
историка, Вертхајмера, с којим хоћемо да упознамо наше чита- 
оце, има све врлине и све слабости маџарске историјографије. 
Аналишући ово опсежно дело, читаоци ће сами видети све то 
на примерима. Опет је зато вредно упознати се с њим. У најно- 
вијој биографији Андрашијевој употребљен је до сада необ- 
јављени материјал из архива бечких и берлинских, и приват- 
ног архива куће Андрашија. У њему је врло много нових ствари 
и интересантних детаља — да одиста слика и Андрашијева и 
времена његова постаје рељефнија, јаснија и занимљивија. 


Гроф Јулије Андраши родио се 8 марта (п. н.) 1823 г. у 
Кашави. По фамплијарним традицијама Андраши води порекло 
од Андраша, једнога од вође једнога племена, које се из Ски- 
тије доселило. Историска је истина, да су они секлерска фами- 
лија и отуд и њихов предикат — Св -5дел -Ктају. У ХУГ в. 
Петар Андраши, због устанка Бекешевог, побегао је из Ердеља 
у Маџареску. Ту је, због верности краљу, добио за кастелана 
града Кгазпоћотка — и то је други предикат фамилије Ан- 
драшијеве. 

Од Марије Терезије један је Андраши добио титулу грофа. 
То је био Карло (ђ Андраши. Унук његов, који се такође 
звао Карло (0) био је отац грофа, Јулија Андрашија. Карло (Ш) 
Андраши, отац, био је један од најлепших људи маџарске ари- 
стократије, али трошаџија, човек лаке руке, ни сиромах ни 
богат. Он се ожени грофицом Етелком Сапари, коју родитељи 
преко воље дадоше, јер је она пошто по то хтела да пође за 
њега. Карло Андраши је маџарски патриота; он пише брошире 
на маџарском и немачком језику и брани народ свој. 1844 год. 
члан је Сабора маџарског и припада опозицији, члан је и Ко- 
шутовог „Убдесује“ друштва за заштиту маџарске индустрије 
и привреде. Годину дана за тим — 1845 г. — умро је напрасно, 
у Брислу. 

Ваљана и енергична жена, грофица Андраши, води бригу 
о свом одрасломе сину као и дотле, докле јој је муж био жив. 
Млади Андраши учио је гимназију у Забопја-ЏОјћеју, у земплин- 

3% 


36 ДЕЛО 


ском комитату, а правни факултет у Пешти. С каквим је успе- 
хом учио — његов биограф Вертхајмер вели — не зна се, али 
јамачно да није био међу одличним ђацима, јер је познат био, 
као одличан јахач, играч, стрелац, пун шале и живота. Свр- 
шивши студије, кренуо се на пут по Европи. 

Гроф Јулије Андраши млад је ушао у политику. Он је 
1844 изабран за члана скупштине земплинског комитата. А то 
доба, када је Андраши отпочињао своју политичку каријеру, 
није ни мало повољно и згодно било. То је доба круте стеге 
полицијског система — када је Двор стојао у затегнутим од- 
носима с Маџарском, када су комитатима управљали из Беча 
постављени „администратори“, када се за најблаже опони- 
рање ишло у затвор. Тада је Кошут, због штампарских кри- 
вица, осуђен био на пет година затвора! У то доба дебитирао. 
је као политичар гроф Јулије Андраши — и то одмах као опо- 
зиционар режиму. 

Он се у скоро затим јави и у штампи. 21 маја (0. н.) 
1846 год. штампао је чланак у Рези - Ни ар-у противу Емила 
Дешевија, вођа конзервативне странке. И не само што је он 
противу конзервативне политике већ и противу опортунизма 
Деаковог. Он излази, дакле, да се представи као присталица 
крајње опозиције. Дотле се веровало да ће остати у групи 
умерене опозиције, коју је водио гроф Сечењи, велики Сечењи, 
патриота и мецен. Гроф Сечењи страховао је за свој народ, 
гледајући како сваким даном бивају све гушћи редови Кошу- 
тових присталица, страховао је да ће Кошутов радикализам 
одвести земљу у револуцију, у којој ће нестати и самостално- 
сти и паладијума маџарске слободе, вековне уставности. А гроф 
Сечењи био је и интиман пријатељ породице Андрашија и веома. 
је волео младога Јулија Андрашија. Он је њему предсказивао 
сјајну будућност: „Од тебе може све бити па и палатин Угар- 
ске“. Колико га је ценио и волео казује ова епизода. Када св 
млади Јулије Андраши разболео, Сечењи је лекару, који га је 
лечио, рекао: „Знајте да земљи не можете већег добра учинити 
него ако спасете овог младог човека“. 

Гроф Андраши раскину са конзерватизмом и опортунизмом 
и кандидова се као радикални кандидат за Сабор 1847/48 го- 
дине. У Сабору је одмах почео играти велику улогу, чешће 
говорити и ако није био добар говорник. Интересантно, да је 
крај свег свог радикализма и слободоумља, гроф Андраши био 


гРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 87 


противу предлога Мадарашевог о општем праву гласа. Андраши 
је, као и Кошут, хтео маџарску државу са превлашћу маџарског 
племена — а ту дакле нема места опште право гласа! 

У скоро је букнула и револуција бечка. Маџарска доби за: 
"себно министарство, — постаде готово самостална држава, јер 
је нови положај личио више на џерсоналну унију. У новоме 
стању гроф Андраши би наименован за великог жупана свога, 
земплинског, комитата. 

Али су настајали тешки дани. Двор се кајао што је, у да- 
нима слабости, дао Маџарима онолико превласти, па је гледао 
да им је згодном приликом отме. После победа Радецкових над 
Талијанима и победа српских над Маџарима, Двор се реши да 
прекине с Маџарима, позивајући се на Прагматичку Санкцију, 
основни државни уговор између Маџарске и Аустрије, (1713 Г.) 
као да јој нови закони о засебном министарству ит. д. не одго- 
варају, противе јој се. 

У новој ситуацији гроф Андраши остаде веран Кошуту. 
Када је требало оружјем одбити најезду аустријску, гроф Ан- 
драши се борио у редовима својих сународника као хонведски 
мајор. Кошутова влада све велике жупане постави за хонведске 
мајоре. И као такав Андраши је учествовао у битци код 15а5- 
тес-а и при заузећу Будима од аустријског генерала Хенција. 

Друге године револуције, 1849, Кошут је, као што је по- 
знато читаоцима, збацио династију хабзбуршку. Сада је новој, 
самосталној, Маџарској требало тражити на све стране симпа- 
тије и стварне помоћи. И Кошут је веома полагао на пријатељ- 
ство Турске. Од ње се, шта више, он надао некој стварној по- 
моћи. У априлу месецу 1849 г. Кошут посла као посланика 
маџарске владе барона Сплењија, да са енглеским послаником, 
Канингом, ради на споразуму с Турском. Одмах затим наиме- 
нова Андрашија за посланика у Цариграду. За што је Кошут 
сменио енергичног и живог Сплењија — не зна се. Нови по- 
сланик, Андраши, оде најпре у Дебрецин, седиште маџарске 
владе, да од губернатора, Кошута, прими инструкције и почет- 
ком јуна крену се на своју дужност. Преко Панчева дошао је 
у Београд, где је имао нарочиту мисију. Још у јулу месецу 
1848 г. био је: одређен пуковник гроф Федор Карачај да иде 
у Београд и ступи у везе са српском владом. Непознато је, да 
ли ја Карачај ишао у Београд. Тек када је Андраши дошао у 
Београд, затекао је многе Пољаке, који су се издавали, да су 


38 ДЕЛО 


у маџарској мисији. Андрашијев први посао био је — да их 
уклони, јер су они, својим неразмишљеним држањем јако сме- 
тали да се задобију српска влада и београдски паша. 

Интересантна је ова Андрашијева екскурзија у Београд. 
Она нам сведочи како Маџари, ви у најкритичнијим моментима, 
не могу да увиде неостварљивост претераних тежња својих, 
да владају као мањина над већином. И онда, када је на прагу 
руска интервенција, када је до предаје код Вилагоша још само 
два месеца, Маџари се носе надама да ће се моћи одржати у 
неравној борби и неискрено траже пријатељство Орбије не да- 
јући јој за то ништа. Како је овај пасаж рађен по писмима 
Андрашијевим, то је и све аутентично што нам је Вертхајмер 
испричао о овој екскурзији и немамо разлога сумњати у објек- 
тивност пишчеву. Хусејин-пашу, команданта београдског града, 
Андраши је лако задобио — буретом токајг! Паша се бојао ко- 
лере и налазио је да је токајац лек од ње. Али крај свега тога 
Турчин је био резервисан. Он је одговорио Андрашију, да Тур- 
ска још није спремна да се изјасни за Маџарску. А сардински 
посланик увераваше Андрашија, да кроз Хусејин-пашу го- 
вори званична Порта, — да му треба веровати. Опет му је паша 
учинио једну услугу — даде му пасош као да је дански трговац 
и да слободно путује кроз Турску. Исто је тако свршио без одре- 
ђених резултата и покушај да се српска влада задобије. Од 
личности од утицаја у Србији Гарашанин и Мариновић, по 
уверењу Андрашијевом, били су једини за споразум. Како су 
поменути Пољаци, који су се издавали за маџарске агенте, били 
издашни у обећањима, то је Андраши морао бити обазривији. 
Он се ограничи на томе. 

У стану францускога посланика састао се Андраши с Га- 
рашанином. Он је уверавао Гарашанина да ће маџарска влада 
дати Србима све, што је за опстанак и развитак народни по- 
требно, а да се тиме не оштети целина маџарске државе, али 
ништа неће дати, што би јој се оружјем хтело изнудити. За 
тим је позвао Гарашанина, да он каже услове, под којима би се 
могли Маџари и Срби измирити, на што овај одговори, да тај 
моменат још није настао, и да се сада Срби не боре као на- 
родност већ као аустријски војници под Мајерхофером и Јела- 
чићем. Шта више, Гарашанин је предлагао да Маџари нападну 
Јелачића с бока, да би га одвукли тако из Маџарске, заузимао 
се даље за Србе у Војводини и обећавао, да ће се доцније Орби 


ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 89 


и Маџари споразумевати и погађати. Гарашанин је, по забе- 
лешкама Андрашијевим, правдао прелазак Срба добровољаца 
тиме, што није хтео допустити да се Срби у Војводини обрате Ру- 
сији за помоћ, како су се спремали. Али је, од како су Јелачић 
и Мајерхофер узели власт у своје руке, забранио да Срби прелазе 
у Војводину и у скоро ће, обећавао је и Книћанина вратити. 

Биограф Андрашијев био је искрен те нам је испричао, 
како је Андраши предложио маџарској влади, да се обрати јед- 
ном прокламацијом Хрватима и Србима, да им у општим фра- 
зама обећа много штошта, што после она, ако Маџари буду били 
победиоци, може увек тргнути и не испунити, или ако буду 
побеђени, онда остаје разуме се без обавеза. Свакако морал — 
достојан једино племена, које силом хоће да влада! 

Не свршивши ништа позитивно у Београду, Андраши се 
крену 1 (12) јуна преко Оршаве Цариграду. С разним тешко- 
ћама имао се борити на путу — а највише с опасношћу да не 
буде познат и проказан аустријским агентима. У Видину га у 
мало нису задржали агенти аустријског паробродског друштва, 
а срећно се извукао опет благодарећи заузимању пашином. До 
Рушчука ишао је Дунавом, затим сувим до Варне, па одатле 
паробродом у Цариград. 

Положај грофа Андрашија у Цариграду био је веома тежак. 
Шта је он могао да уради у Цариграду; Апсолутно ништа. Скло- 
нити Порту, да бар неком оружаном неутралношћу помогне Ма- 
џарима било је немогућно. Сви знаци младости прате тај по- 
четак Андрашијеве дипломатске каријере. Он је, као сваки млад 
човек, оптимиста из непознавања ствари, из оскудице искуства. 
Андраши држи да ће Порту увући у рат с Аустријом и Русијом 
ако је на овај начин компромитује. Порта је имала да да при- 
станак, да ће аустријску или руску војску, ако пређе на тур- 
ску територију — разоружати. Како се ни Руси ни Аустријанци 
неће дати разоружати, доћи ће до оружаног сукоба, и фа- 
натизирана маса у Цариграду тражиће од Порте — рат! А 
Русе и Аустријанце тераће на турску територију маџарски ге- 
нерали: Бем, Дембински, Гергеј! Тим се планом носи човек, 
чији опстанак у Цариграду није сигуран, јер је Андраши првих 
дана свога доласка изјавио Порти, да ни по чијем налогу неће 
напуштати Цариград, ма ко то тражио. Андраши се бојао да ће 
аустријски посланик, гроф Штирмер, тражити од Порте, да га 
изда Аустрији. 


40 ДЕЛ 


Колико је наивно Андрашијево схватање ситуације Тур- 
ске, казује и његов извештај о томе министру, грофу Баћа- 
њију — да је једини Риза-паша, бив. председник министар- 
ства, који би се могао задобити за ову идеју, али је он, на 
жалост, у Бруси, куда иду сви турски државници који падну 
у немилост. Све је било узалуд. За бунтовнике Маџаре нико 
није хтео мрднути главом. Ни Пулски у Лондону, ни гроф Телеки 
у Паризу, ни Андраши у Цариграду не могоше ништа испосло- 
вати. Кошутов апел (1 јула 1849 г.) упућен „Народима Европе“ 
био је наивав акт. Нико се на то није осврнуо. У скоро је дошла 
и катастрофа — предаја Гергејева код Вилагоша Русима. После 
тога судбоносног догађаја, разуме се, није могло бити ни речи 
о каквој дипломатској акцији, већ је, шта више, требало спаса- 
вати самог себе. Још почетком 1849 год. аустријска влада своме 
посланику у Цариграду, барону Штирмеру, послала је била 
потернице с личним описом бунтовника. Али Турска не хтеде 
да чује о захтеву аустријском да изда маџарске емигранте. Тек 
када је цар Никола послао нарочитог свог изасланика, кнеза 
Радзивила, с писмом султану, Турска-је морала озбиљно ми- 
слити о томе питању. Цар Никола је претио објавом рата, ако 
би који од емиграната из Видина (где се Кошут налазио) пре- 
шао у Маџарску, а тражио је да изда емигранте Аустрији. 
Турска је била немоћна да покаже озбиљан отпор, те помогнута 
од Енглеске, она саветова емигрантима или да приме ислам, или 
да буду интернирани у М. Азији. Емигранти, разуме се, не при- 
стадоше на то. Кад је Андраши увидео, да му је немогућан даљи 
опстанак у Цариграду, он се укрца у један француски брод и 
оде у Марсељ. 

Интересантно је, да је Кошут био незадовољан овим од- 
ласком Андрашијевим и да је, и у тим моментима, када је за 
сваког јасно било да је маџарска ствар пропала, опет он упорно 
мислио, да се ипак нешто може учинити дипломатским путем, 
и беше науман да на место Андрашијево постави свога секре- 
тара, Бека. Смешно је, да је Кошут и после Вилагоша још 
непрестано био идеолог — разуме се маџарски. 

Гроф Андраши не оде из Марсеља у Париз, већ у Лондон. 
Ту је кратко време провео, па онда оде на стално борављење 
у Париз. Ту је био скуп отмених маџарских емиграната — гроф 
Телеки, гроф Казимир Баћањи, Семере, гроф Павле Естерхази, 
Павле Алмаши и други. Гроф Андраши беше тада још само 


ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 41 


емигрант, али не и осуђеник. Тек из Париза би позван од по- 
сланика аустријског да предстане војном суду на одговор за 
кривице своје. Он беше оптужен што се као хонведски мајор 
борио противу царске војске, што је био жупан земплинског 
комитата, што је радио, да Србију приволи на рат противу 
Аустрије, што је заступао бунтовничку владу у Цариграду. Како, 
разуме се, Андраши не хтеде отићи пред суд, то је он 11 соп- 
штасјат осуђен 15 (8) априла 1851 на смрт. 

У Царизу се гроф Андраши није осећао толико несрећним. 
Његова њежна мати бринула се да увек има пара, те је он 
могао и другоме позајмљивати, а у париским салонима, у кру- 
говима отмених дама, које су га звале Је ђеац репди де 1848, 
он је заборављао на несрећу своје отаџбине. Шта више, еми- 
гранти су замерали грофу Андрашију, што више не узима 
никаква учешћа у агитацијама, које је Кошут из Лондона 
водио. Њега се шта више канда слабо тицале револуционарне 
агитације и радикална политика. И његов биограф, Вертхајмер, 
брани га тиме што је он био разуман човек, те је из последњих 
злокобних догађаја изашао као сасвим зрео и смишљен поли- 
тичар. И још тада се већ гроф Андраши обележио као велики 
опортуниста, који је у стању да прави грдне скокове. У енгле- 
ском чавопису „Есјесбе Кемјеџ“, у броју за новембар 1850, 
публиковао је чланак „Садашњи положај и политика Аустрије“, 
у коме је стао на сасвим супротно гледиште Кошуту. Није 
Андраши више за револуцију — већ за измирење са Аустри- 
јом. Револуционарство грофа Андрашија било је дакле сан мла- 
дости, једна заблуда, које се он одмах отресао, чим се нашао 
пред опасношћу живота. Овај је гест у толико ружнији, јер је 
дошао пре осуде, сигурно надајући се, да ће му оваква испо- 
вест помоћи пред судом. Али његов биограф нема речи да ко- 
ментарише овај корак Андрашијев. 

У Паризу се Андраши спремао, да напусти сасвим своја 
некадашња убеђења и друштво. 1856 год. он се, у Паризу оже- 
нио лепом и богатом земљакињом својом, грофицом Катинком 
Кендефи. Од тада је фамилија његова живо радила у Двору, 
да се помилује Андраши. И 27 (14) јуна 1857 цар га је на молбу 
брата му, Аладара Андрашија, и помиловао. После пуних осам 
година изгнанства Андраши се вратио у отаџбину. 

Његов биограф, Вертхајмер, правда сву ову промену у 
мишљењу и раду Андрашијеву са доста разлога. Зар није сува 


42 ДЕЛО 


штета да се један такав државнички геније упропасти у ја- 
ловим револуционим агитацијама — пита се Вертхајмер. Било 
је потребно престати с револуционарном пропагандом, која је 
све више штетна била по Маџаре. Под утицајем тих агитација 
кројач Либењи покушао је да убије ножем цара Франца 1858 
године, а пензионисани капетан Сакмари да бомбом сруши двор. 
После тога дошле су још горе репресалије и гоњења у Маџар- 
ској. Снага маџарског народа трошила се узалуд под крутом 
стегом Бахове системе. Најбољи људи били су у изгнанству — 
и њима је дотужао живот у туђини. Горове, Павле Алмаши и 
чувени историк, владика Михаило Хорват молили су, да се 
врате, Није чудо што је то исто учинио и Андраши преко свога 
брата, грофа Аладара Андрашија. 


Апсолутистички систем, који је после 1848 г., владао, одр- 
жао се пуних једанаест година (1849—1860). То је доба познато 
по имену злогласнога Баха, министра унутрашњих послова, 
човека који је 1848 г. био ватрен револуционар а после нај- 
већи гонилац слободоумних људи. Његов режим то је полициј- 
ски режим — стеге, туторисања помоћу жандарма и шпиона. 

Тај режим срушили су финансијске кризе и — спољње не- 
даће. Између Аустрије и Француске и Сардиније водио се због 
Италије 1859 г. рат. У битци код Мађенте (4 јуна п. н.) и Сол- 
ферина (24 јуна п. н.) Аустријанци беху потучени. Рат се, дакле, 
несрећно свршио миром у Вилафранци. Како је апсолутизам 
разорио био финансије, несрећне су се последице рата још већма, 
осећале — Аустријска Народна Банка обустави плаћања, а зајам, 
који је требало уписати у земљи, није се могао остварити. Цар 
је онда био решен да прекине с апсолутизмом и да се врати 
уставности. Министри Бах и Кемпен, који су се сматрали као но- 
сиоци апсолутизма беху отпуштени. Али и ако се цар решио, 
да напусти апсолутизам, он није хтео тако лако напустити цен- 
трализацију. Стога је покушао да одржи овај систем. И 20 
октора (п. н.) 1860 г. декретовао је цар неку врсту устава — 
такозвану октобарску диплому. 

По тој октобарској дипломи постојао је један централни пар- 
ламенат за сву хабзбуршку монархију (сезаттфег Кејећзгаћћ), 
који је имао да решава о финансијским и војничким стварима, 
а остали део законодавства остављен је био провинцијалним 


ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 43 


скупштинама. Тиме се хтело нарочито да задовоље Маџари, 
Пољаци и Чеси. Главна личност у кабинету, која је била и но- 
силац ове политике, био је гроф Агенор Голуховеки (на место 
Баха, који је одступио 21 августа 1859). Али Маџари нису могли 
бити задовољни овим решењем уставнога питања. На против, 
све што је слободније мислило тражило је да се врате основни 
закони од 1848 Г. 

Ово незадовољство Маџара платио је својим положајем 
гроф Голуховски. На место његово би постављен за „државног 
министра“ (Збаафбашшбег) Антон Шмерлинг (15 децембра 1860) 
Тако је пропао покушај Голуховскога, да хабзбуршкој монар- 
хији постави федералистичку основу — истина у најблажој 
форми. Нови министар, Шмерлинг, био је противник федера- 
лизма, он је, шта више, сањао о великом немачком царству од 
то милиона, а под круном хабзбуршком. 

Да би се задобили Маџари за нову политику, беху позвани 
у Беч Деак и Етвеш. Они су покушали, али без успеха, да 
увере цара, како се Маџарска може задовољити једино тиме, 
ако се поново врате суспендовани закони из 1848 и 49 г. Пада 
у очи да Андраши тада није позват у Беч, јер, како његов 
биограф тврди, он је био непрестано пањкан од полиције да је 
још љути револуционар ! 

Неуспевши. с октобарском дипломом, цар се, по савету Рех- 
берга, министра председника, и Шмерлинга решио на један нов 
корак — на нову уставну измену. 26 фебруара 1861 освануло 
је ново министарство и нека врста новог устава. У министар- 
ству су остали сви чланови, а за председника само дође ерцхер- 
цег Рајнер место Рехберга. Нова уставна промена то је такозвани 
фебруарски патенат. Њиме се опет враћало централиза- 
цији. За хабзбуршку монархију био је један парламенат од 348 
посланика изабраних по куријама, т. ј. од појединих сталежа 
а не од масе бирача. Тај парламенат имао је сву законодавну 
власт, не делећи је с провинцијалним скуштинама (ландтазима). 
С таквим решењем уставнога питања најмање су били задо- 
вољни Маџари. Шта више, они беху огорчени, јер су се свему 
другом само не томе надали. Међу њима беху сада две струје 
— једна, која је хтела измирење с круном, а друга, која није 
хтела да чује ни за какве преговоре с „некрунисаним“ краљем. 

Тако је пропао покушај Шмерлингов, да изведе централи- 
зацију, да створи једноставну монархију. Двор је окренуо сада 


44 ДЕЛО 


другу подитику — увидео је да му се треба мирити с Маџа- 
рима и напусти систем централизације, Јула 27 (п. н.) 1865 за- 
кључен је последњи рајхсрат Шмерлингов Престоном Беседом, 
у којој се отворено признавало, да државни интереси захте- 
вају да се што пре сазову легални представници народа Угар- 
ске. Шмерлингу би (уједно и друговима његовим: Пленеру, 
Ласеру, Мечерију, Бургеру и Хајму) уважена оставка, а место 
њега дође гроф Белкреди као председник министарства, Менс- 
дорф Пуљи, као министар спољњих послова, и гроф Лариш. То је 
тако звано „министарство три грофа“ („Оте!-ОтаТеп-Мишвбегтита“). 

Ово министарство је имало нарочити задатак — да пре- 
кине ис федерализмом и с централизацијом. Аустрија није 
могла бити федеративна држава — т. ј. савезна држава, у којој 
би важније народности имале своју државну аутономију, као 
што је мислио гроф Голуховски и покушао то октобарском 
дипломом. Исто тако није могла бити ни једноставна монархија 
т. ј. с једним парламентом за целу земљу, као да у њој не би 
било више народа, који не признају над собом власт само јед- 
ног народа. То је био покушао Шмерлинг с фебруарским па- 
тентом. Ново министарство имало је да за неко време обустави 
сва ова државно-правна питања, докле се најпре не реши спор 
с Маџарима. То је дакле политика систирања. И септембра 
месеца 1865 г. изађе један царски декрет, којим се обуставља 
патенат (устав) фебруарски и одлаже његово поново ступање 
у живот, докле се не реши питање с Маџарима. Тако је Ау- 
стрија дочекала опет дане — неуставности, апсолутизма, само 
не апсолутизма, који је имао да стеже и да гони либералне 
струје, већ који није хтео ни један досадањи устав. 

Свакако да ово доба — систирања устава, није било ни мало 
пријатно либералнијим духовима, који су се плашили да ово не 
постане систем а не само привремено одлагање решења устав- 
них питања. Највише су од овога презали либерали у Аустрији. 
Потребно је било умирити их и — задобити их. Андраши је то 
увиђао и стога је 6 августа (п. н.) 1865 у пештанском листу „Ре- 
51 Харјб“ публиковао чланак: „Либералима с оне стране Лајте 
(Литве) неколико речи без претензија“. У том је чланку Андраши 
први изнео ову здраву мисао: да се уставност у једној поло: 
вини монархије (Маџарској или Аустрији) не може одржати, 
ако у другој влада апсолутизам, и да је стога безусловно по- 
требно извојевати и чувати уставност у обема половинама. 


ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 45 


Децембра месеца 1865 год. гроф Белкреди предложи цару да 
сазове маџарски сабор. Већина чланова маџарског сабора сто- 
јала је под свемоћним утицајем Деак-а, који је увек био по- 
мирљива духа и веровао да се споразумом а не револуцијом 
може опет вратити маџарска уставност. Његов је кандидат био 
за председника сабора Карло Сент-Ивањи а за потпредседика 
Андраши. Интересантно је, да је у помирљивости према Круни 
Андраши био испред Деака, — он је био за још већа попу- 
штања. Деак је тражио да се што пре врати уставно стање у 
Маџарској наименовањем одговорнога министарства, али није 
хтео да чује о захтеву Круне, да се Маџари заложе свом си- 
лом за одржање престижа монархије. Тада је баш била криза 
у Немачкој, трвење између Пруске и Аустрије, и у Бечу се 
осећало да је сада у питању положај Аустрије у Немачкој, па 
су стога апеловали и на Маџаре, у Престоној Беседи! Деак 
није хтео о томе да чује, а Андраши је био мишљења, да се 
у Адресу, као одговору на Престону Беседу, унесе готовост и 
обећање Маџара да ће се свом снагом заложити за престиж мо- 
нархије. Тек после овога, па ако би требало и на делу показати 
своју приврженост династији, очекивао је Андраши потпуно 
измирење с круном и — уставност. Деак је био моћнији но 
Андраши. 

Тако је примљена Адреса, коју је предложио Деак, и у којој 
се тражило од круне, да врати законе од 1848 г., разуме се 
ревидиране. Андраши је сада у пештанским листовима бранио 
ово становиште. | 

Међутим бура се приближавала. Догађаји су се низали, 
и рат је између Пруске и Аустрије био на прагу. Питање је 
било шта ће бити с измирењем Маџарске и Круне, ако настане 
ратг Сем тога, ако се сретно сврши рат, настајала је опасност 
— да после Круна не хтедне чути за измпрење. И ту се Деак 
и Андраши размимоилазили. Андраши је хтео свечаним обећа- 
њима да веже Круну, а Маџари су се имали показати као пџа- 
триоте. Он је шта више говорио грофу Белкредију: да саветује 
цару, да постави самостално маџарско министарство и врати 
основне законе од 1848 г., а Маџари ће с Аустријанцима оду- 
шевљено марширати на Берлин. Колико се мало веровало Ма- 
џарима, сведочи одговор Белкредијев — да ће онда победо- 
носна аустријска војска морати угушивати буну у Маџарској! 
Двак је — и ако изгледа радикалнији — био практичнији од 


36 ДЕЛО 


Андрашија. Он је био за то — да се седнице Сабора за време 
ратних догађаја одложе. И тако је и било. Али је опет за то 
хтео да обележи једним актом, докле се до преговора на изми- 
рењу дошло. Нарочити саборски одбор израдио је о томе ела- 
борат, који је доцније послужио као основица за споразум. Ако 
победи Аустрија, резоновао је Деак, војничка странка имаће 
пред собом нацрт измирења: како би се нова Аустрија могла 
формирати. Ако Аустрија буде побеђена, маџарски ће народ 
имати да бира између — измирења и револуције. Ни у једном 
ни у другом случају Деак и партија његова не би носили од- 
говорност — већ круна или маџарски народ. 

Тако је и рат настао, а од преговора о измирењу Крунеи 
Маџара не би још ништа свршено. Шта више ратни догађаји 
одложише то питање, те је све зависило сада од тога како ће се 
рат свршити. 

И ако су догађаји још 1865 г. јасно наговештавали да Пру- 
ска хоће ратом да реши оно вековно питање између ње и Ау- 
стрије о превласти у Немачкој, опет су аустријски министри 
били толико невешти и неувиђавни, да су као опчарани улазили 
у замке Бизмаркове, које је овај по смишљеном плану наме- 
штао. И после рата сви су — главнији — министри тврдили, 
како они нису хтели рат, и министар председник Белкреди (у 
својим успоменама под натписом „Фрагменти“) и министар. 
спољњих послова, Менсдорф Пуљи, и министар за Маџарску 
гроф Естерхази, а међутим, као што лепо примећује Вертхај- 
мер, нису хтели изићи из кабинета дајући оставку, да спрече 
тиме рат или бар, ако то не могу, да оперу себе од кривице. Они 
нису хтели рат, али су за то опет остали у кабинету и са- 
чекали рат. Сви су они бацали кривицу на дворску камарилу. 
Као што је за рат с Француском (1859 г.) био крив главни ађу- 
тант гроф Грине, тако је исто требало да буде крив за рат 
1866 опет главни ађутант гроф Кренвиљ, један од чланова вој- 
ничке странке. 

Бизмарк је умео вешто целом свету да представи Аустрију 
као кривца што се дошло због Шлезвиг- Холштајна до рата. 
"Он је сем тога умео да усами Аустрију, и да стекне себи са- 
везника у Италији, да поплаши Беч својим везама с маџарским 
емигрантима, Кошутом, генералима Клапком, Тиром и др., да 
„ће успети дићи буну у самој Маџарској. Највећа је вештина 


ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 41 


била Бизмаркова задобити Француску, која је учинила тада 
велику погрешку, да допусти да се створи — Немачка под 
вођством Пруске. Русија је опет била кивна на Аустрију због 
кримског рата. (Тада је (1855) Аустрија извела своју војску на 
границу Русије и посела Влашку, и ако је Русија 1849 г. њу 
спасла од Маџара). Тако је Аустрија била усамљена. И да би 
несрећа била још већа, за главног команданта би наименован 
генерал Бенедек, човек честит али недорастао за тај велики 
задатак, човек, који се сам бранио и отимао од ове велике од- 
говорности. И порази су били неизбежни. Докле је херцхерцог 
Албрехт разбио Талијане код Кустоце на суву, а адмирал Те- 
гетоф на мору код Виса, дотле су Пруси разбили до ноге главну 
војску под Бенедеком код Кенигреца. Прусима је био отворен 
пут Бечу, у који су, без отпора, могли доћи за 3—4 дана марша. 

Катастрофа код Кенигреца изменила је из основа ситуа- 
цију, разуме се, у корист Маџара. Опште је примљено мишљење 
— да је пораз код Кенигреца највише дошао стога, што су Ма- 
џари, као незадовољан народ, ишли преко воље у рат, и што су 
се тако борили, да се то може назвати неком врстом пасивне 
ресистенције читавог једног народа. Да је маџарски народ био 
задовољен, исход битке код Кенигреца био би сигурно друкчији! 
Ми не верујемо да су баш једино Маџари могли допринети по- 
беди, као што верује биограф Андрашијев. Нису били само 
Маџари но и остали народи незадовољви. Исцрпљени финан- 
сијски, оптерећени дажбинама, а под режимом полиције и шпиу- 
наже, лишени политичких права и слободе, народи Аустрије 
нису могли ићи одушевљено у рат. Тек су Маџари међу наро- 
дима Аустрије били једини народ, који је изгубио своју само. 
сталност државну, свој давнашњи и скорашњи устав, једини 
народ политички организован, те је изгледало да је он највише 
изгубио, или он једино изгубио, и да је стога у праву да буде 
најнезадовољнији. Сем тога, Маџари су отворено и манифесто- 
вали то своје незадовољство. У Кечкемету су дочекали оду- 
шевљено заробљене Прусе, демонстрирајући на тај начин про. 
тив Аустрије. Генерал Клапка, познати револуционар из 1848, 
беше образовао легију, да се бори противу Аустријанаца. Није 
дакле чудо, што се Круна најпре поплашила Маџара — и њима 
се обратила. Неколико дана после битке код Кенигреца царица 
Јелисавета оде у Пешту, да се увери о расположењу Маџара. Деак 
и Андраши изађоше на станицу да је дочекају. Доцније је то 


48 ДЕЛО 


Деак бранио тиме: да би од њега било подло окренути леђа 
царици, кад је у негрећи, а умео је дочекивати кад је била 
срећна. Овај факат окуражио је цара да лично дође у кон- 
такт с маџарским опозиционарима. Деак би позват да дође у 
Беч цару. Под лажним именом „адвокат Ференчи“ Деак од- 
седе најпре у Медлингу (близу Беча) и тек сутра дан у скром: 
ном фијакерчићу кришом се одвезе у двор. И сад је био Деак 
тактичан — он није тражио више но оно што су пре рата Ма- 
џари тражили, и ако је сада била измењена ситуација. Од Деака 
је било политички мудро не повећавати захтеве када је Круна 
у невољи — не изнудити их но споразумети се. А први услов 
за споразум и за сваки даљи рад било би наименовање маџар- 
скога независнога министарства. И цар понуди Деаку, али овај, 
који никада није марио за власт, одби и предложи — Андрашија. 

Од тога момента, када је Деак предложио цару Андра- 
шија за маџарскога министра председника, почиње историјска 
улога Андрашијева. Он постаје најважнија и најистакнутија 
политичка личност. Преговоре је сада Круна почела непосредно 
с њиме водити, обилазећи и Деака. Међутим преговори су 
ишли веома тешко. Министар председник, Белкреди, одвраћао 
је цара — истичући му опасност, да се Маџари неће на томе 
зауставити, већ ће, временом, тражити персоналну унију, а то 
би значило што и пропаст Аустрије као велике силе. Андраши 
је опет уверавао цара, да је баш сада тај моменат згодан — 
јер ће Аустрија моћи добити много повољнији мир од Пруске 
измиривши се с Маџарима. Када је цар приметио да су народ- 
носна питања сада још акутнија и тежа но 1848 год. Андраши 
му одговори — да је прошло доба када су се народности, једне 
противу других, могле дражити и употребити и да је такво екс- 
периментисање горе и опасније по монархију од свију репу- 
бликанских агитација. Шта више, у земљи с толиким разним 
народностима, потребно је створити баланс — а то ће бити ако 
се створи дуализам, две половине у монархији, да у свакој по 
једно племе, немачко и маџарско, има престиж над осталима. 
У интересу је Круне опет — имати два парламента, јер ако се 
с чиме не може проћи у једном, моћи ће се у другом. Парла- 
менти ће се такође одржавати у равнотежи и омогућити јачу 
власт Круне. 

Цар је за тим тражио од Андрашија да му гарантује, да, 
тако мисли и Деак. И Андраши оде Деаку у Пуста-Сент-Иван 


ГРОФ ЈУЛИЈЈ АНДРАШИ 49 


Од њега се вратио у Беч 27. јула (п. н.) у петак — што је на- 
рочито Андраши забележио у свој дневник, јер је веровао да 
му је тај дан увек срећан био. Сутра дан примио га је цару 
аудијенцију у којој поднесе опширан писмен елаборат, који 
је заједно с Деаком израдио. Две су главне идеје биле у њему 
обрађене — ревизија закона од 1858 и истовремене уставне про- 
мене и у другој половини монархије, Аустрији. 

да разумевање политичких односа и политичког развитка, 
хабзбуршке монархије, ово је значајан и карактеристични фа- 
кат. Андраши с Деаком предлаже, да се у исти мах на истој 
основи и у другој половини монархије реши уставно питање т. ј. 
у корист немачког племена. Дуализам имао је дакле, да утврди 
превласт немачког и маџарскога племена у двема половинама, 
монархије над осталим народностима. Немци су тежили за цен- 
трализацијом, Маџари за дуализмом а Словени за федерацијом. 
Централизација — једноставна монархија — била је немогућна 
више; федерацију — савез народносних покрајина Аустрије — 
нису желели Маџари, већ се шта више бојали ње. Стога су 
онп и тражили решење уставног питања на истој основи да би 
се обезбедили, да се у другој половини монархије (Аустрији) не 
би увела федеративна система, јер би то исто, једнога дана, и 
племена и народи Маџарске затражили за себе и онда би пре- 
власт маџарскога племена била у питању. 

Цар је пажљиво саслушао Андришија, али се није решио 
ни на шта, већ затражи времена да се размисли. Цар се жалио, 
да Андраши много тражи а ништа не обећава. И Андраши је већ 
држао да је прекинуто с преговорима, али се царица умеша. Она 
позва Андрашија к себи у Шенбрун 30 јуна (п, н.) исте године, 
саслуша га и изради му, да га цар још једном прими. Маџари 
су стога захвални царици Јелисавети, јер је она свим утицајем 
својим радила да се дође до споразума. Али је реакционарна 
струја и камарила била довољно јака, да одложи споразум. 

Међутим сви свеснији елементи увиђали су, да Аустрија 
не може ићи старим путем. И када је тада образована независна, 
Главна Команда војске под ерцхерцегом Албрехтом — жалили 
су чак и Тегетов (победилац код Виса) и генерал Габленц 
што су Аустријанци победили код Кустоце! И тако и Двору бли- 
ски људи презали су од Главне Команде као знак враћања у 
реакцију. 

И кад се још једном покушало доћи до споразума — није 

Дело, књ. 60. 4 


50 ДЕЛО 


се успело. Узалуд су, по жељи царевој, преговарали од његове 
стране Белкреди, Хибнер, Мајлат, Сењеј, а од стране Маџара 
Андраши и Лоњај. Белкреди и Хибнер беху присталице фе- 
дерализма. Не могући очувати централизацију они су желели 
сада пре Аустрију као савез аутономних провинција него ли 
дуализам. 

Све до једног необичног корака царева, који је изненадио 
цео свет, споразум је био у питању. Тек наименовањем ранијег 
министра савезничке Сасконске Краљевине, Бајста, за аустријског 
министра спољњих послова споразум није био више у питању. 

Тако се десило нешто необично у политичком животу. За 
министра једне државе позајмљен је министар друге. Аустријски 
министар спољњих послова постаде дотадашњи министар Сак- 
сонске, која је заједно с Аустријом 1866 г. ратовала противу 
Пруске. И ако су сви виђевији политички људи били противни 
наименовању Бајстовом, он опет, сигурно утицајем камариле, по- 
стаде аустријским министром спољњих послова. Рачунало се на 
реванш Пруској. А Бајст је био познат као непомирљив про- 
тивник Бизмарков и лични пријатељ -Наполеона Ш, те је тре- 
бало да представља носиоца идеје реванша. 30 октобра (п. н.) 
постављен је за министра спољних послова и већ одмах је био 
за то, да се с Маџарима закључи споразум и радио је свим си- 
лама својим на томе. Претерано је, да је он творац дуализма, 
и ако он сам, у својим мемоарима, тврди, да му је Андраши 
рекао: „Да нисте ви дошли, од споразума не би ништа било“. 
Тачније је што је Деак о њему рекао: да је он много помогао, 
али да би се до споразума и без њега дошло. 

Бајст је одмах почео да ради. Још 17 новембра (исте го- 
дине, 1866) изађе царски рескрипт, којим се сазива маџарски 
сабор. Он је држао да најпре треба извесне измене учинити у 
Деаковом елаборату — који смо раније поменули — осигуравши 
заједничке финансије и војску, затим узевши од Маџара оба- 
везу да ће у заједничком парламенту израдити дефинитиван 
споразум. Маџари, т. ј. Деакова већина, стојали су на другом 


гледишту — најпре маџарско министарство образовати па тек 
онда прићи осталом послу. Поред Деакове партије постојала је 
и друга — тако звана партија „тигрова“, названа по хотелу 


код „Тигра“, где је држала своје састанке, али је донекле име 
одговарало екстремним тежњама њеним. Вођ њен беше Коло- 
ман Тиса — доцнији дугогодишњи министар председник и вођ 


ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 51 


либералне странке, која је највећма бранила дуализам. Тада је 
Коломан Тиса био непомирљив противник дуализма — и ње- 
гова странка није хтела да чује ни о каквим преговорима, већ 
је тражила да се просто врате у живот закони од 1848 године. 
Како је Деакова странка била у већини, одговори она на цар- 
ски рескрипт кратком Адресом, усвајајући да води даље прего- 
воре за споразум. 

И ако ова Адреса није ни мало задовољила Беч, Бајст не 
изгуби наде. Он је употребио све утицаје, да Маџаре задобије. Он 
је испирисао чланак један у „Тајмсу“ у коме је саветовано Ма. 
џарима да буду умерени; слао је грофицу Карољи у Париз и 
Лондон, да наговара маџарске емигранте, да пишу својим при- 
јатељима у Маџарској, да се што пре споразумеју с владом. 
Одмах затим, како сам Бајст каже, по жељи царевој, он се 
крену у Пешту, да се лично споразуме с маџарским вођама. 
Али и тај пут није донео очекиване користи. 

Опет за то Бајст настави рад. По овлашћењу цареву он 
позва на конференцију (9 јануара п. н. 1867) Андрашија, Ло- 
њаја, Мајлата, Белкредија, Сењеја и Етвеша. Маџари су тражили 
да се њихов елаборат узме као основ за преговоре. И ту се ра- 
зиђоше не свршивши за тај мах ништа позитивно, али опет не 
без наде на потпун споразум. Бајст је у присуству Белкредија 
обећао Маџарима министарство ако се буду обвезали, да ће 
финансије, војску, порезе, монополе, спољњу политику признати 
као заједничке ствари, које се у заједничкој скупштини (деле- 
гацијама) решавају. И како је за све то требало одобрење — 
за споразум с Маџарима — требала и сагласност парламента у 
Аустрији, то је Бајст успео код цара, да одобри сазив „ван- 
редног“ рајхсрата (скупштине) целе Аустрије (т. ј. друге поло- 
вине монархије). Противу.ове мере био је Белкреди, који никако 
није хтео централизацију у Аустрији, џа ни један заједнички 
парламенат. Белкреди даде оставку. С тиме је пала и последња, 
сметња споразуму. Министар председник постаде Бајст. 

Нови министар председник настави сада, без сметња, рад 
на споразуму имајући као помагача највећу личност од утицаја 
на цара — царицу Јелисавету. Биограф Андрашијев с пуно пи- 
јетета прича о улози ове симпатичпе и несрећне жене, која је 
била добри геније маџарскога народа. Волећи маџарски народ 
она је научила његов језик, не мешајући се никада у политику, 
она је узимала ипак реч, кад се тицало Маџара. Кад се Франц 

4» 


52 дало 


Јосиф осећао онако усамљеним и несрећним после пораза код 
Кенигреца, она се онда сва залагала за измирење с Маџарима. 
То јој није опростио пређашњи министар Белкреди, већ јој 
с пуно жучности пребацује у својим „успоменама“. Она је по- 
сле прекинуте конференције позвала себи Андрашија, да га са- 
луша о захтевима Маџара. Андраши, који није патио од ла- 
жне скромности, рече, тада, царици, да је, у овим приликама, 
једини човек он, који може помоћи да се до споразума дође. 
„Толико сам пута то цару рекла“ — био је одговор царичин. 
Одмах после тога био је Андраши позван од цара. Њему цар 
лично предаде измене, које је желео у закону од 1848 г. Нај- 
пре је тражио да се измени члан 12, по коме је цар имао само 
да потврди министарску листу, коју му подноси министар пред- 
седник. Цар је тражио да има право наименовања, дакле бирања, 
министара, а не само потврђења. Око овога су се брзо споразумели. 
Али је највећа тешкоћа била око хонведског министарства. Се- 
ћајући се 1848 г., цар је тражио, да Маџари немају самосталну, 
своју, војску, па стога није требало да остане ни маџарско 
министарство домобранства (народне војске, хонведа). Око тога 
и права парламента да одобрава сваке године контигенат ре- 
грута, највише је тешкоћа било, те је изгледало да ће се све 
покварити. Али су све маџарске патриоте и странке било једно- 
душне — и Андраши и Деак и Тиса и њихови људи. Цар је 
у томе попустио — и тако је остало хонведско министарство. 
Питање о спољњој политици и трговинским односима била су 
много лакша и ту се одмах у принципу сложили, остављајући 
да се у детаљима доцније реши. 

Када су овако главна питања у начелу решена, онда је 16 
фебруара изашао знаменити царски рескрипт, којим се то утвр- 
ђује и именује маџарско министарство под председништвом 
грофа Јулија Андрашија. 

Маџари су могли дахнути душом, што су, после толиких 
година тешкога јарма апсолутизма, опет дошли до слободе и 
самосталности. Споразум, истина, још не беше потпуно свршен, 
јер се имало углавити детаљније одредбе о финансијама, трго- 
вини и спољњој политици, и — на све то још имао је да пристане и 
аустријски парламенат. Али главних сметњи није било, а Маџари 
су стекли своје министарство, које је било гаранција, поред 
царског потписа, да ће споразум добити и последњу, дефини- 
тивну форму. И 30 маја (п. н.) маџарски парламенат примио је 


гРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 58 


са 257 противу 111 гласова поменути елаборат. Тим законом 
— ХИ од 1867 како се зове у маџарском законодавству — мо- 
нархија хабзбуршка добила је карактер дуалистичке државе, 
Дуализам, двојство, две половине свака са својим парламентом, 
— таква је од сада била хабзбуршка монархија. Разуме се, да 
то није официјелан термин, већ га је први у штампи употребио 
Макс Фалк, дугогодишњи редактор „Пестер Лојда“, нама добро 
познати тип, који је увек у делегацијама, сваке године, постав- 
љао питање о односима Орбије и Аустро-Угарске. Пикантно је 
поменути, да је исти Макс Фалк, борећи се противу централи- 
стичког система Шмерлинговог предлагао у једном бечком листу 
„дуализам“, и да је због „дуализма“ тада (1861 г.) био осуђен 
на три месеци затвора! Сада је дуализам био стварна озако- 
њена истина: Аустрија је сада постала Аустро-Угарска. 

После овога није ништа сметало остварењу заједничке 
жеље и цареве и Маџара — да се Франц Јосиф крунише ма- 
џарском круном. Крунисање требало је да буде као доказ 
националног обележја владара, да је то маџарски владар. И 8 
јуна извршено је крунисање у Будиму, у цркви св. Матије, ма- 
џарском гвозденом круном, коју су 1858 год. ископали близу 
Оршаве, где је револуциони маџарски министар председник Се- 
мере закопао био. 


Драг. М. П. 


—- СВРШИЋЕ СЕ — 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 
— В. С. Карцов — 


— НАСТАВАК — 


Стање у Београду и повод који је изазвао мисао о кон- 
венцији А. Н. Карцов је у свом извештају представио искрено 
и без сваког утајивања. Пошту своју понео је сам у Беч. Деј- 
ство је било необично. Е. П. Новиков просто се пренеразио; 
„Шта, викао је он, зар се ми погодили с Аустријом да радимо 
заједнички и у духу помирљивом, међутим сами иза њених 
леђа постичемо Србе да се оружају. А тачка девета, која оба- 
везује Србију и Црну Гору да помажу устанак... зар то није 
безобразлук 2!“ Ни часа не часећи, Е. П. Новиков заседе да 
пише у Петроград и пројекат конвенције подврже најоштријој 
критици. И док су се преписивале депеше и конвенција, посла- 
ник је још једнако, као ван себе, корачао по соби. А. Н. Карцов 
седео је у наслоњачи, оборене главе. „Шта вам је %“ — питао га, 
је Новиков заставши пред њега. А. Карцов му сетно одговори: 
„Је 55 сопте Сћагев Оши: ј авзјафе а топ ргорге епјеттете“. 
(Ја сам као Карло У: присуствујем свом сопственом погребу). 


Са конвенцијом је био незадовољан и Н. П. Игњатијев; 
али, оно што је њега руководило да не буде задовољан, било 
је сасвим друго. Он се највише бојао (и не без основа) да тајну 
конвенцију, са несмотрености нашег посланства у Бечу, не до- 
кучи гроф Андраши. Ту бојазан је Н. П. Игњатијев без околи- 
шења саопштио А. Н. Карцову, у писму од 2 (14) априла 1876 го- 
дине: „Писање и саопштавање конвенције, послате по Алимпићу, 
било је врло несмотрено. Довољно је било постарати се за прост 
одбранбени уговор, који би утврдио крвну заједницу, не ком- 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 55 


промитујући никога. Не знам како и од куда, али садржину 
конвенције сазнали су Мађари. На вашем месту ја бих по про- 
читању пројекта, који вам је показао Павловић (и, може бити, 
гледајући да га хитно препишем) исти вратио назад, захваљу- 
јући на поверењу, и посаветовао бих да чине како год знају, 
тек да нас не доведу у лажан положај. Тако сам бар ја по- 
ступио 1868 године. На тај начин ми бисмо избегли комуника- 
цију са бечким посланством и петроградским литографијама. 
А овако, сада се преписи пропалих конвенција, (ћогђ Не Феби) 
ваљају по свима канцеларијама и, свакако, пале су у руке и 
Бизмарку и Андрашију. Лако је било предвидети утисак Е. П. 
Новикова у оваком случају. 

„Знам из најпоузданијег извора да је Е. П. Новиков уверио 
(преко Сабурова) Комундроса да не прими српског изасланика. 
Грчка влада, преплашена са српске несмотрености која је тобож 
проказала бечкој влади тај пројект, решила је одбити прегова- 
рање пре времена, да се не би компромитовала пред Европом 
и Портом без сваке користи за саму ствар. Из Атине ми ја- 
вљају, да се Грци диве лакомислености Срба који нису морали, 
ако су мислили ма шта озбиљно, уплетати европске владе, зна- 
јући да ни пријатељска влада не може ништа друго да им са- 
ветује, већ да буду мирни“. 

Пред тим, у писму од 5/17 марта 1876 године Н. П. Игња- 
тијев писао је А. Н. Карцову. 

„Србија и Црна Гора требало је, с обзиром на могуће до- 
гађаје, да закључе међу собом уговор за одбрану. На жалост, 
у састав тог нацрта унесене су тачке, које испољавају лако- 
мисленост, несмотреност и неопрезност. Није само тачка девета, 
већ су и неке друге некорисне па чак и штетне, јер компро- 
митују посредно и нас (њихове заштитнике). Осим тога, војна 
конвенција улази пре времена у такве појединости, које могу 
да упропасте целу ствар. Бојим се да ће се разгласити. 
Ако Андраши дозна, онда ће и Турци за њу знати. У искре- 
ност Мађара према нама ја не верујем; а да они Србе мрзе, 
о томе сам уверен. Знам да сада највише желе да заваде кнеза 
Милана са кнезом Николом, да распире узајамно неповерење, 
да охладне Петроград спрам Србије, да селабе Србију унутра- 
шњим емутњама, и најзад да потисну кнежевину за неколико 
година уназад, како би се унутрашњи и спољашњи Срби сми- 
рили те не би смели писнути пред Мађарима. Смер је бечки 


56 ДЕЛУ 


врло провидан : хоће да подрију (под маском пријатељства) наш 
утицај а затим и значај (морални и политички) двају српских 
средишта — Београда и Цетиња — па онда да заснују утицај 
аустријски. И то не виде ни у Петрограду ни у Бечу“.... 

А ко је издао тајну Аустријанцима Н. П. Игњетјев тражи 
кривца на све стране. Он мисли (писма од 5/17 марта 1876 и 
2/14 априла 1876 г.), „да је кнез Милан кад што искрен и ла 
комислен у разговору са неким личностима, и да се све то до- 
ставља Мађарима“.... Тако је, на прилику, казато и што није 
требало рећи Доску, а грчки агенат саопштио Вреде-у, или из- 
вестио Ипсилантија, који је, да би се користио, (или по глу- 
пости својој), све то саопштио Андрашију. 

Са свога гледишта Н. П. Игњатијев имао је потпуно право, 
када је тврдио, да је А. Н. Карцов требао да води преговоре „8015 
Ја таш“ (испод руке), и (особито ништа да не саопштава Е. П. 
Новикову. Факт, да између Србије и Црне Горе имају тајни одно- 
шаји, па још са допуштењем Русије, ставио је нашег посланика 
према графу Андрашију у веома лажан положај. После све- 
чаног обећања да ћемо једнодушно радити, сада смо се већ 
понизили до погађања са маленом Србијом, која је у самој 
ствари, са слабости свог владаоца кнеза Милана, била само 
оруђе револуционарне „Омладине“. Представимо себи да граф 
Андраши дође Е. П. Новикову и да му онако, од једном, по- 
стави питање: „Шта значи пзашиљање Ранка Алимпића па 
Цетиње“2 Е. П. Новикову не би остало ништа друго већ да 
покуша свалити кривицу на српску владу. У незгодном поло: 
жају и падајући све више у ватру, да би оправдао своје ђоппе 
[0], он би могао изрећи неке појединости, које графу Андрашију 
дотле нису ни биле познате. Али ако би Е. П. Новиков и успео 
избегнути непосредни одговор, ту је био С. С. Татишчев, који 
је са графом проводио вечери у Саг1 Тћеађјег-у, а ноћи, заједно 
са Ипсилантијем, при картама у Јоскеу Сђ-у. Разуме се, то 
су саме претпоставке, али у тадашњим приликама, оне су се 
саме човеку наметале. После неколико година, Н. П. Игњатијев 
причао је писцу ових цртица да је на столу код аустро-угар- 
ског посланика у Цариграду, графа Зичија, случајно видео 
једну руску дешешу, врло важну, чини ми се, кнеза Горча- 
кова. Други чланови нашега посланства у Бечу (саветник Ва- 
силчиков, секретар Алексије Татишчев) бунили су се што је 
Е. П. Новиков дубио пред Андрашијем. На такав се начин 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 57 


склопила легенда, чудновата легенда, да је тобож. С С. Та- 
тишчев продао Аустрији дипломатске тајне. 

Да је аустријска влада била добро обавештена, то је из- 
било на видик врло брзо и у неочекиваној и грозној форми. 
Десио се инцидент, који, у својој преписци, кнез Милан назива 
ја ђотре Уугеде. Ево како тај инцидент описује сам кнез Ми- 
лан у промеморији. 

„Кнез Вреде био је овог јутра код кнеза Милана и тоном 
доста неприличним изјавио је: да су Аустрија и Русија тврдо 
решене да сачувају мир; да су изјаве кнеза Николе врло за- 
довољавајуће; а положај Србије да је изазивачки. Обадве ве- 
дике државе захтевају, да се Србија категорично изјави у ко- 
рист мира; да прекине своју припрему, иначе ће јој Државе 
послати свој ултиматум, а ако се Србија не приклони — Аустрији 
ће се поверити да предузме мере, како би нагнала Орбију да 
се држи према Порти у пристојном положају. Кнез је одгово- 
рио да он не признаје кнезу Вреду право да говори у име Ру- 
сије; да се према њему не понашају онако, као што се пона- 
шају према кнезу Николи; да Србија не изазива Турке, док 
кнез Никола помаже устанак; да у часу када 40 хиљада тур- 
ских војника стоји на граници, српски војници још сређују 
поље; најзад, да ће он кнезу Вреде-у одговорити после неко: 
лико дана. Кнез Милан наложио ми је замолити вас за савет, 
да ли аустро-угарске претње бивају са одобрењем Русије% пл, 
најзад, да вам кажем — да је војно спремање Србије настало 
по савету Русије“ 

Кнез Вреде је своју изјаву исказао у најсвечанијој форми, 
на званичној аудијенцији и у име цара Франц: Јосифа. Кнез 
Милан се није тако лако уплашио. У очи дана аудијенције он 
је позвао к себи А. Н. Карцова. Овај је био већ у постељи и 
није отишао. Поред меморије, коју је предао Министар Ино- 
страних Дела, кнез Милан је позвао и писмено А. Н. Карцова, 
да му дође на разговор о ђотђе У/геде. Али шта је могао рећи 
А. Н. Карцовг Смер аустријској декларацији није био толико 
да уплаши Србију, колико да пред њом истера руску политику 
на чистину. Па, када је кнез Вреде смео говорити у име руске 
владе, онда је јасно, да је граф Андраши рачунао, да из Пе. 
трограда неће бити побијања. У нади, да ће бар код Н. П. 
Игњатијева наћи помоћи, А. Н. Карцов обрати се њему са пи- 
"тањем : сматрамо ли ми себе солидарнима у претњама, које је 


58 ДЕЛО 


кнез Вреде изјавио у Београду и шта да се одговори кнезу 
Милану 7 Тај телеграм је саопштио Н. П. Игњатијев кнезу Гор- 
чакову, а А. Н Карцова известио, да ће одговор добити из Пе- 
трограда. У даљој приписци Н. П. Игњатијев избегава дотицати 
се тугаљивог инцидента и само једном, као узгред, пише (2/14 
априла 1876 год.): „Ја вас својски браним. С мојим пријатељем 
графом Зичијем посвађао сам се због Вреде-а и писао сам Ни- 
коли Карловичу Гирсу ( с којим сам одавно у најбољим при- 
јатељским односима), да је срамота издавати своје агенте ту- 
ђинима, нарочито Мађару“. На брзо А. Н. Карцов доби писмо 
од Е. П. Новикова од 21 марта (2 априла). Е. П. Новиков му 
је саопштио налог кнеза А. М. Горчакова, да се о стварима, 
које се тичу садашње политичке кризе на Истоку, обраћа Ми- 
нистарству непосредно, а не преко посланства у Цариграду, 
као што је пре тога поступио у инциденту Вреде, због чега 
је кнез Горчаков поручио Е. П. Новикову да му „пријатељски 
примети“. Е6, с' езб 6ош!. Ухваћена са согриз делсн наша ди- 
пломација нашла је за најприличније заташкати непријатну 
ствар и не предузимати ништа ње ради. 

И тако, док је наш посланик у Цариграду гледао у Ау- 
стро-Угарској корен свега зла, његов бечки колега гледао јеу 
њој, и само у њој, котву спасења. Нашавши се између две ватре, 
наш дипломатски агент у Београду осећао се сасвим утучен. 
А како је наше Министарство Иностраних Дела, са своје стране, 
гледало на положајг Н. К. Гирс пише А. Н. Карцову 5/17 фе- 
бруара 1876 године. 

„Када је Порта примила Андрашијеву ноту и изјавила своју 
готовост да уведе захтеване реформе, она је наваљивала на нас 
да утичемо и на устанике, као и на Србију и на Црну Гору, 
да се смире. Ево, шта је канцлер писао по тој ствари Игњатијеву 
пре неколико дана: „Је пе те Фаазпише Ф4'апсипе Тасоп Јев 49- 
Пешћев дпе попз ауопз епсоге а згишттопфег. 51 Ја Рогфе пе 5е 
богпе раз а ассерђет пов ргороз опз, тајв зе пећ патедајетел еф 
сопзјепсјепзетеп а Гоецуге ропг 1е5 гтеа зет зиг рјасе, еЏе поп5 
оба Јев тоуелз ег ј'озегај5 Фе поп5 ппрозега Је дехот де 
сопфешг ]ез борбгепсез бхасегбез ди'оп аџцга ри Јапте паште еп 
Возпе еђ еп Негуеооуе“. 

„С озбиром на значај садашњег момента, чинило ми се да 
ће бити корисно, па и потребно да вам саопштим тај опис, у 
коме је садржан читав програм, нарочито после писма, у коме 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 59 


сам вам јавио о Височајшем одобрењу саопштених вам назора, 
од моје стране. У суштини, по мом мишљењу, нема узрока 
мењати их, али је потребније но икад бити смотрен при њихову 
извођењу... 

Као што знате, овде су узнемирни због изаеланства Ранка 
Алимпића. То показује, колико ми желимо избећи све што би 
могло омести умирење“. 

Као из огледала, одбија се из писма Н. К. Гирса кобна 
противуречност наше политике. Прво из депеше Горчаковљеве 
навод у духу и слогу Огекајзетђипа-а, који тобож садржи у себи 
цео програм. Тај програм у толико је значајнији, што је по- 
стао после Височајшег одобрења за српско оружање. Али цео 
постигнути ефект Н. К. Гире сам поништава дометањем, да — 
па његову мишљењу — нема повода да се мењају пређашњи 
назори, само их треба изводити што смотреније. Чувену мисију 
Ранка Алимпића он не одобрава, али јеи не осуђује, већ само 
вели — да је она у Петрограду узнемирила неког, што још боље 
показује мирољубивост цара Александра И. 

У Београду би се одгонетком руског дипломатског сфинкса 
још за дуго мучили и колебали — кога да елушају: претеће 
опомене Аустрије, или пуне болећивости, али у исти мах и пла- 
шљиве савете Русије. Али одједном покрет доби силан подсти- 
цај: из Петрограда стиже јунак од Ташкента, каваљер Ђорђева, 
ордена, генерал Черњајев, и понуди своје услуге српској влади. 


ГЛАВА 1У 


М. Г. Черњајев. — Пут Карцова у Еме. — Цар намеран да одузме Черња- 
јеву знаке војничког реда. — Опет двојака политика. — Декларација Кар- 
цова графу Андрашију. — Писмо Н. К. Гирса. — Н. П. Игњатијев предочава 
султану опасност која му грози. — Положај у Цариграду после преврата. 
— Погледи Н. П. Игњатијева на српско ратовање. — Његов оптимизам. Ње- 
гово заузимање да се организује помоћ Србији: новцем, војничким потре- 
бама, добровољцима, болничким потребама. — Састанак у Рајхштату. — 5е- 
стеђ ди гој —- Одзиви Н. П. Игњатијева и Е. П. Новикова. — Непојамно по- 
влађивање Аустро-Угарске добровољачком покрету. 


Долазак М. Г. Черњајева у Србију, са гледишта и прав- 
ног и формалног, био је врло природан и законит. Пошто је 
био у оставци, М. Г. Черњајев је имао право да собом распо- 


60 ДЕЛО 


лаже. Савет да се спрема за рат дала је Србији сама Русија. 
Ако је српска влада налазила за потребно да као инструктора 
позове руског заслужног генерала, онда је овакав избор петро- 
градски круговима, могао бити само пријатан у сваком погледу. 
Сасвим други изглед добива ствар, када се имају на уму све 
тадашње околности, расположење рускога друштва и сама лич- 
ност М. Г. Черњајева. Одлазак М. Г. Черњајева из Петрограда, 
или боље рећи његово нестајање, имало је дејство електричне 
струје. И пре Черњајева у Херцеговини су учествовали руски 
добровољци, али то су били очајни људи и већином голобради 
момчићи. Сада је изишао на арену велики друштвени и вој- 
нички усталац. Са проницљивошћу, којом се одликују источ- 
њаци, српски министри одмах увидеше колики им адут даје у 
руке популарно име М. Г. Черњајева. Верујемо да је М. Г. Чер- 
њајев од њих једва могао сакрити важну ствар — да с њим 
стоји у преписци В. В. Зиновјев, дворски маршал наследника 
рускога престола. 

А. Н. Карцов држао се према М. Г. Черњајеву, када се 
овај појавио у Београду, доста индиферентно. Из Петрограда 
се није ништа ни јављало ни у опште писало. Како је готово 
од свог изласка из школе А. Н. Карцов био са службом у ту- 
ђини, то је појамно, што је био врло мало познат са развићем 
унутрашњег руског живота. Не помињући Србима да је потребно 
да се наоружају, за случај да до рата дође, он се само могао 
радовати, што српска војска добива искуснога вођа. У М. Г. 
Черњајеву он је испрва видео војника специјалисту, а поли- 
тички значај његов објаснио му се тек доцније. Осим тога, 
Карцов није познавао Србе по казивању, већ их је знао онакве 
какви су. Мисао му се чинила и сувише непаметна, да би Ру- 
сија њих ради заратила. Опште одушевљење које је брзо после 
тога обухватило целу Русију, он није предвиђао. 

При крају маја 1876 г., А. Н. Карцов би позван у Еме, 
где је тада цар Александар био на лечењу. Он је тамо стигао 
баш оног часа, када је из Цариграда дошао извештај о цари- 
градском преврату и доласку на престо султана Мурата. Са 
царем су били: канцлер кнез Горчаков, старији саветници: ба- 
рон А. Г. Жомини, А. С. Енгелхарт, барон Фридерикес и други. 
У бујној природи Емса, господа су уживала живот сасвим сло- 
бодно, нимало се не снебивајући што је монарх био у бли- 
зини. Цар је био љутит на Черњајева, што је смео стати на 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 61 


чело српске војске, без допуштења за то, и био је намислио- 
да одузме Черњајеву сва војна одличја. „Постарајте се одвра- 
тити цара од тога корака“, говорио јо кнез Горчаков Андрији 
Николајевичу Карцову. „Ми, његова, околина, изгубили смо сваки 
утицај. Мопз зопштез 1565, сопрјебетеп( 1565“. А. Н. Карцов. 
је казао цару, да се Черњајеву не може одузети оно што је он 
заслужио и што чини његово достојанство, и да се строгим 
поступцима према њему може само појачати његова популар- 
ност. „Добро, рече Господар, али ја ти забрањујем да примаш 
Черњајева“. После тога, А. Н. Карцову је дато категорично 
упутство — да не допусти Србији да угази у рат. Праштајући 
се, кнез Горчаков је ослабио значење тог упутства, додајући: 
„При свем томе не смећите с ума ово: ако је цар против рата, 
његов син, наследник престола, вођ је покрета“. А. Н. Карцов 
оде из Емса, страшно смућен подвојеношћу у влади, која тако. 
осетно избија на површину. У Бечу га је са нестрпљењем оче-. 
кивао Е. П. Новиков. 

— Можете ли јамчити, да рата неће бити; — питао је он: 
Карцова. Овај му одговори: „У колико се човек може ослањати 
на своје предвиђање, ја могу рећи: мир неће бити поремећен“. 
„Пристајете ли ви да то поновите графу Андрашијуг“ — „При- 
стајем“. И оба дипломата одоше државном канцелару Андра. 
шију. У присуству Новикова, Карцов је аустријског министра. 
најодлучније уверавао о мирољубивим намерама руске владе. 
Изгледало би, после тога, да је њему остајало још само, кад. 
се врати у Београд, да изјави одлучно жељу рускога цара и 
да захте да се с места из Србије удаљи Черњајев. Али испало 
је сасвим друкчије. Од привременог управљача министарством 
иностраних дела Н. К. Гирса стиже писмо са упуствима у духу 
Аничковског двора (престолонаследника). Човек до крајности 
обазрив, Никола Карлович је био ћопите а'ауепт, на чије се 
политичко осећање могао човек ослонити: та и кнез Горчаков 
се колебао између цара и наследника престола. У резултату је 
следовао рат. 

За време док се Карцов бавио у Емсу, цар Александар П. 
понашао се према њему сувише милостиво. Двапут је био удо- 
стојен части да буде позван за царски сто. После обеда, један 


1 Карцовђ: Семђ лђтђ на ближнемљ. Востокћ. С.- Петерсбургљ, 1906, 
г. стр. 49—50. 


82 ДЕЛО 


страни принц приђе А. Н. Карцову и рече му: „Езб ве аие 1е5 
оте ев пе уопз опб Шие Чев бјокев дпе ГЕтрегеџг Газа де 
хопз репдап« Је ашег2“ 

Цариградски преврат био је за Н. П. Игњатијева, као и за 
остале, изненађење, али да ће се ствар неминовно завршити ка- 
тастрофом, — то је он одавно јасно предвиђао. Обично је између 
њега и султана посредник био представник кедифа Исмаил- 
паше, Аврам-ефендија, доцније Аврам-паша. Преко Аврам-ефен- 
дије Н. П. Игњатијев је опомињао султана и саветовао му да две 
најопасније паше прогони. Са поуздањем у себе одговарао је 
Абдул: Азис: „Генерал Игњатијев се узнемирује стога, што не 
зна обичаје наше вере. Ја треба само да покажем своје броја- 
нице, па ће бунтовницима намах овладати такав страх, да ће 
одмах доћи к себи и издаће вође завереничке“. Од онога часа, 
кад је руска влада одобрила да се непосредно споразумева са 
Турском и претпоставила томе споразуму епфепје 4 депх са Ау- 
стријом, наш утицај у Цариграду почео је опадати. Убијство 
Абдул-Азиса и уздизање на престо Мурата, нанесоше му по- 
следњи удар. Ево како у писму А. Н. Карцову од 17 јуна 1876 
г. Н. П. Игњатијев описује положај: 

„Ви сте се интересовали нарочито да сазнате: да ли је 
уздрман наш утицај на Босфору или нијег Тројни савез (као 
што сам предвидео) претрпео је потпун фијаско. Због бечких 
измишљотина нама су биле везане и руке и ноге а енглеска 
флота се међутим појавила на Безији. Енглеска јавно помаже 
мусломанску револуцију. Појаву њене флоте није с наше стране 
ништа контрабалансирало. Овде је потпуна анархија, у уну- 
трашњости пирује фанатизам. Дипломатске радње не може бити 
никакве, догод се не састави озбиљна влада и док султан не 
постане господар. Сада је он заточеник олигархијских паша. 
Енглези су покушали с уставом и сада виде да су се опрљили. 
Они су уобразили да господаре, у ствари они све одобравају 
турским револуционарима и пливају по мусломанској матици, 
предавајући хришћане у руке џелатима. Ја сам рекао пре неки 
дан Елпоту пред целим дипломатским телом: ди' пп зђегрје сћазе 
етите попз 8015 се гаррогђ езе ппроза је еђ аш је л1 абапдоппе 
уојопбајтетел је рлх“. 

Пре тога саветник султанов и страшило турских министара, 
Н. П. Игњатијев, заједно са својих пет секретара, одмах сутра 
дан по преврату осети да је насео на спруду. Измирити се са, 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 63 


безизлазним положајем није било у његову карактеру. Он је знао: 
да је то што се догодило било без његове кривице, као нешто 
неизбежно, што је он предвиђао и прорицао, као последица 
погрешнога правца. Енглески посланик лорд Елиот прорекао је: 
Србија ће бити најзад прегажена, а са Миланом пашће и руски 
утицај. „Узео му се језик, да Бог да!“ викнуо је генерал Игњати- 
јев на то. Српско-Црногорска авантура још је једини преостали 
изглед да се Турска пригњечи уза зид, и да се присили на 
покорност“. 

У другом писму од 29. јула 1867 године Н. ЏП. Игњатијев 
пише Карцову: 

..„Рећи ћу вам, да сам свом душом и срцем у стану цр- 
ногорском. Јунаци су Срби. Никако се нисам надао да ће се 
одмах тако дивно држати у сударима. Пораз Мехмед Алије и 
освојење Новога Пазара врло су значајни...“ 

Али брзо се испољи, да су извештаји о српским победима, 
били новинарске лажи. Што човек жели, то тврдо верује. Онда 
Н. П. Игњатијев продужује: 

„Ја сам био противан ратовању, јер оно није довољно при- 
премљено. Грци се још не мичу, а Турци су, ето, могли за време 
од девет месеци да приберу сву своју војску противу кнеже- 
вине и да распламте фанатизам и одушевљење до крајности. 
Мудрост је захтевала очекнути још месец или два месеца и при- 
хватити се неких претходних мера. Али, кад је већ ратовање отпо- 
чето, потребно је (ми смо солидарни морално у том погледу, па 
ма се какве дипломатске мере предузимале) да се Срби, Црно- 
горци, Бугари могадну одржати противу турске војске, па да 
имају и успеха, макар кроз два, три месеца, т. ј. док се Европа 
увери о потреби једне конференције, те да се прекрати неко- 
рисно проливање крви. 

.... Ми морамо желети из све душе своје да Срби имадну 
успеха, јер, иначе, они ће и нас увући у рат. У сваком слу- 
чају, ако би Турци напредовали, ми бисмо се морали уплести, 
што би било врло мучна ствар у садашњим околностима. 

.... Ако се Срби одрже два месеца у положају у коме се 
данас налазе — ствар је добивена и кнез Милан биће господар 
на дому своме“. 

И тако, генерал Н. П. Игњатијев нада се, да би успех срп- 
ског оружја, ма и привремен, нагонио Европу да се дипломат- 
ски уплете и на тај начин да отклони за Русију потребу да 


64 ДЕЛО 


сама непосредно ради. Што се тиче речи — да је ратовање 
почето пре времена. да је требало очекнути још два месеца 
и т. д., то је обичан [асоп де раџег у таквим случајевима јер 
и Турска не би чекала скрштених руку, а помоћу енглескога 
злата, она би искористила та два месеца много боље од ма- 
лене Србије. После се сам Н. П. Игњатијев тужио на дуго оста- 
јање наше армије у Кишењеву и упоређивао турско оружање 
са пожаром, коме дају времена и маха да се распламти. Кори- 
стећи се неактивношћу Турском, Срби су се држали дуже од 
три месеца, а, опет зато, Европа ни прстом не мрдну, да стане 
на пут „некорисном проливању крви“, и најзад није она зау- 
ставила победничку турску војску, већ послати ултиматум Ру- 
сије. У то време, када је генерал Игњатијев, да би Русију спа- 
сао од ратовања, рачунао на успехе српске, — вођи покрета, 
напротив дивно појмише, да својом снагом не могу ништа 
учинити, и зато су се њихове тежње сводиле на то, да Ру- 
сију, на сваки начин, уплету и увуку у рат. 

Стављајући све остало у зависност од успеха српскога 
оружја, генерал Игњатијев тражи начина да се Србији пружи 
помоћ. У истом писму он пише: 

„.- -- Србију треба свачим помоћи, ако желимо да сами не 
будемо „увучени“ у размирицу“. За новац се треба обратити — 
преко словенског комитета или преко графице Блудове — у 
Москву. Ја сам већ писао кнегињи Трубецкој. Али би тре- 
бало да тамо Срби пошљу кога било вештог човека. Ако би 
требало ма шта постићи из Петрограда (дипломатски), могли 
би послати Мариновића, али то тако да подесе, да Новиков не 
омете, као што се чешће дешавало.... 


.... Где је Бекерг: Ако се осећа потреба за ваљане офи- 
цире, треба глас пустити по Русији — и многи ће се јавитим 
тамо доћи. Да ли прелазе у Србију граничари и аустријски 
официри Словениг... 

.... Ваља се обратити Московском Комитету (Словенском) 
да набави и пошље олова и т. д. Ја ћу гледати да порадим 
на томе у Петрограду“.... 

У тим кратким реченицама Н. П. Игњатјев оцртава про- 


1 Руски официр генералног штаба. Напустивши службу, дао је оставку и 
због неког неспоразума, био отишао у Египат, а отуда дошао у Београд и 
ступио у српску службу. 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 65 


грам оног „комитетског“ друштвеног рата са Турском, који се 
у осталом и поред њега, водио у велико. Да је он озбиљно 
веровао у могућност српскога успеха, доказује ово место из 
истога писма: 

„-- -· Одавде се испраћа сва војска. Од кедива су захте- 
вали да испрати обавезни сопбсеп!. Он је, преплашен енглеско- 
турском флотом, послао два деморалисина пука, који су се тек 
вратили из Абисиније, где су се бунили против њега. Мислим 
да ће се на том и свршити његова помоћ. Кедифови пукови ће 
остати у Цариграду. Када би Новопазарски Корпус био уни- 
штен, а Нишки и Софијски један за другим разбијени, Србија 
би била на коњу“. 

Руска влада међутим није делила оптимизам Н. П. Игња- 
тијева и није ништа полагала на победу српскога оружја. Пре- 
двиђајући међународне заплете, она је, у духу преговора од 
1875 г. о што већем зближењу са Аустро-Угарском, учинила. 
нови корак. 26 јуна 1876 год. у Рајхштату састали су се ца- 
реви: руски Александар П и аустријски франц Јосиф. Ту су 
решили да се не мешају у сукоб Турске са Србијом и Црном 
Гором; да Турској не допусте, ако би поумила да ма који део 
просторије поменутих држава одузме или освоји. Затим је Ау- 
стрија изјавила, да неће допустити да се преко Дунава обра- 
зује икаква велика држава словенска; иначе, ако се 5Баф из дио 
на Балкану поремети, она ће тражити себи компензације. У од- 
говору на то, Русија је изјавила да полаже право на део Бе- 
сарабије, који јој је 1856 године одузет. 

Оно што се доконало на састанку у Рајхштату, чини два 
дела, потпуно одвојена. Први је —: неуплетање у рат, што је 
одмах објављено и постало предмет дипломатске преписке. 
Други — односно територијалних преиначења, кабинети су- 
решили, да то остане тајна. Генерал Н. П. Игњатијев, разуме 
се, згрануо би се, када би дознао, да је руска влада, тајно од 
њега, већ свршила погодбу са Аустро-Угарском. Ево шта је 
он поводом тога, писао Карцову (29 јула 1876 Г.): 

„На скорашњем састанку нашега Господара са царем ау- 
стријским уговорено је потпуно неуплетање (о коме су нас јед- 
нако молили Ристић и Мариновић), с тим, да доцније, када се 
околности развију, кабинети заједнички реше шта им ваља 
предузети. Ако победе Срби, онда ће се Тађ ассотр! решити 
у њихову корист. Моп фегуепбоп — то је мач оштар с обе 

Дело, књ 60. 5 


66 · ДЕЛО 


стране. Зичи је о том резултату саопштио Порти. Андраши 
бесни, када му само помену да Босну треба присајединити 
Србији“... 

Ако Н. П. Игњатијеву рајхштатски споразум није по вољи, 
он је велики догађај за Е. П. Новикова, који овако свечано и 
задовољно о томе пише, 28 јуна 1876 г. Карцову: 

„У Рајхштату је решено прогласити политику неуплетања 
ни код једних ни код других, али с тим, да царски савезници 
остављају себи право даљег споразумевања са осталим великим 
хришћанским државама, у случају, ако прилике буду то за- 
хтевале. 

„Био сам срећан да присуствујем овом историјски — зна- 
чајном састанку и уверити се о потпуном и искреном споразуму 
нашег премилостивог Господара са Императором аустријским. 

„. А шта би са „одбранбеном“ припремом Србијег Ви се 
сећате, драги колега, да сам ја српско спремање вазда сма- 
трао „за нападајно“ и, на несрећу, нисам се преварио“. 

Са тајанственошћу, којом су замотавани преговори са Ау- 
стро-Угарском, није чудо што зближавање међу владама остаде 
без утицаја на односе међу народима, и што ни мало не про- 
мени старо расположење рускога народа против Аустрије. Цела 
руска штампа, војници, дипломате који нису били посвећени 
у зестећ аи гођ, и даље су као и пре тога гледали у Аустрији 
заклетог непријатеља делу светог ослобођења хришћана у Тур- 
ској, које је Русија сада предузела. А зашто тај непријатељ 
не само не смета ни Србији ни Црној Гори да ратују са Тур- 
ском, већ пропушта и товаре оружја што се из Русије испо- 
шиље ратницима, и превози читава одељења руских доброво- 
љаца на својим бродовима: — Та питања није нико себи 
стављао. У осталом, шовинисти су имали готове разлоге и за 
то: услужност Аустрије тумачила се њеним страхом од Русије 
и Словенства. 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 67 


ГЛАВА У 


Русија званично саветује Србији да не ратује. — Лично мишљење Карцова. 
— Одушевљење у Русији и мучно расположење у Србији. — Успомене кнеза 
В. Н. Мешчерскога. — Словенски добротворни комитети. — Званична Русија 
и комитетска Русија — Револуционарне појаве: хапшење и инцидент Миле- 
тића. — Значајне речи наследника Царевића гардистима добровољцима. — 
Две врсте добровољаца. — Стан Чернајевљев на Делиграду. — Карактери- 
«стика М. Г. Черњајева. — Одречан однос Карцова спрам Србије, словенским 
комитетима и добровољцима. — Генерал Н. П. Игњатијев не одобрава му. — 
Теорија, по којој је Русија дужна да чини добра Словенима. 


Нико у Србији није желео рата: ни кнез Милан, ни његови 
министри, ни сами политички агитатори, а још по најмање народ 
српски. Рат је дошао као резултат заоштреног унутрашњег стања, 
које је створила агитацијаи финансијска криза, која је настала 
због издатка на оружање. Прилике су се стекле тако, да се није 
имало куд. 

Поводом објављивања рата, кнез Милан је писао нашем 
дипломатском агенту: 

„Г. Ристић вам је долазио, и тако ви већ знате да ја сутра 
зором идем својој војсци. Молим вас телеграфирајте у Ливадију 
да молим Њ. В. Цара да ми опрости, ако у овај мах не поступам 
по његовом савету. Али прилике ме приморавају да одем Черња- 
јеву, јер је опасност сасвим другог карактера“. 

После, у премоморији, казује се врло одређено да је Србија 
отпочела рат од своје воље и противно саветима рускога цара: 
„Кнез Милан сажаљева тако исто, што није послушао очинске 
савете Њ. Величанства, али нагнале су га прилике да тако чини“. 

Овде излази факт који је ван сваке сумње: да је званично 
Русија саветовала Србији да не ратује. Ако је Карцов себи 
дозволио да има своје назоре, он је то учинио с напоменом, да 
је то само његово лично мишљење. Са спољашне стране, Кар- 
цовљев поступак значио је неизвршење упуства, које је добио 
од самога цара. Али на жалост, упуства се нису вазда међу 
собом слагала. Када је допустио Србији да се оружа, цар Алек. 
сандар је први погрешио. А када је Черњајев дошао у Београд, 
руска је влада добила прилику захтевати од српске владе да 
Черњајева удаљи из Србије и да на тај начин прекине са стран- 
ком која је покрет стварала. Али је цар Александар волео из- 
бећи судар са јавним мишљењем. Но осећајући под ногама 
тврдо земљиште, дипломати опет нису желели да запале бро- 
дове. Писмо које је Карцову писао помоћник министров Гире 

5ђж 


68 ДЕЛО 


о потреби имати на уму манифестације народнога расположења 
беше последња кап која је препуњавала чашу. Покрет је све 
захватао и све односио, док на свом путу није наишао на ма- 
теријалне препреке — турску војску. 

У Русији је глас о рату изазвао опште одушевљење. Све 
разлике општега мишљења стопише се у симпатисању према, 
делу словенског ослобођења. У консервативном логору овлада 
словенофилска струја. Либерали, западњаци, рачунали су да ће 
прегнуће друштвених снага благотворно утицати и на унутрашње 
стање царевине и потиснути реакцију која се од 1866 била за- 
царила. Противу покрета једва се чули ретки гласови графа Л. 
Н. Толстоја и неких крупних чиновника минулога царствовања. 

Настаде права крсташка тишма. У Готином двору и по 
улицама појављивале су се женскиње отменога света са кути- 
јама за добровољне прилоге. По црквама су свештеници држали 
беседе, држали молебствија, а кад отпочеше стизати извешћа о 
'погинулим војницима — и парастосе. Около добровољаца оки- 
ћених зеленим гранчицама, гурала се светина. На железничким 
станицама, при поласку возова, певало се: „Спаси Господи“ и 
„Боже царја храни“. 

Док је у Русији патриотско одушевљење бујало, — у Србији 
је владало врло мучно расположење. Руска помоћ није стизала. 
на време; добровољци су пресретани хладно, готово неприја- 
тељски. Узрок је таком понашању био врло прост: Орби су ми- 
слили приморати Русију да ратује, а испало је да они у рат 
угазе. План генерала Игњатијева, који је мислио да Русија мора 
свакад обилно помагати Орбију, ако не жели сама ратовати, 
Србима се није нимало допадао. Они су се надали, да ће се Ру- 
сија за њих наступити, али место тога она је у Рајхштату сми- 
слила поп шбегуепоп, шиљала добровољце и новац. Тако је из: 
политичке демонстрације за рат испао прави рат. У том часу 
Србија је била налик на дуеланта, који је о свом двобоју изве- 
стио полицију, али, приближујући се месту одређеном за двобој, 
са ужасом види да полиције нигде нема. 

У својим успоменама (део П стр. 292) кнез В. П. Мешчар- 
ски врло тачно карактерише више београдске сфере: „У Бео- 
граду, после познанства са главним личностима, одмах сам до- 
био хладан туш, јер сам се уверио, по утисцима што су их на 
мене учинили, да и кнез Милан, и митрополит Михајло, и чу- 
вени први министар Ристић, — да су све то били мање или 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 69 


више вешти глумци, који су заједно престављали комедију 
устанка и, нарочито комедију експлоатисања добродушне, у 
свом одушевљењу, Русије. Доминантна нота све тројице било је 
незадовољство са Русијом, јер мало чини за Србију; не одлу- 
чујући се да објави рат, ограничава се само на то, да упућује 
пробисвете добровољце који праве скандале и да шиље новац, 
који им се, како нарочито наглашаваху, врло мало шиље, па 
сам видео чак и неку срдитост, што се Черњајеву шаљу веће 
суме, но Милану и Михајлу“. 


Превео с руског В. Љ%. 


—- НАСТАВИЋЕ СЕ — 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И А.-УГАРСКЕ 
(1906—1910) С ПОГЛЕДОМ НА НАШУ СПОЉАШЊУ ТРГОВИНУ 


(НАСТАВАК) 


В. Трговина са сточним производима. 


Говорећи о трговини са стоком ми смо имали прилике да 
констатујемо, да 1906 година, т. ј. наступање царинског рата 
између Србије и А.-Угарске, преставља почетак једне нове епохе 
у нашој спољашњој трговини с тим артиклом, једне епохе која 
се од свога претходника разликује, и количином извоза, и прав- 
цем који тај извоз узима. Исту појаву, као што ћемо доцније 
видети, можемо констатовати и код извоза оних артикала, који 
долазе у групу сточних производа (тар. бр. 56—90) с напоме- 
ном, да су померања код појединих артикала из ове групе по 
интензитету различна како међусобом, тако и с погледом на 
одговарајућа померања код извоза живе стоке. 


[ Померања у погледу на количину извоза. 


Према јачини померања у овоме правцу дају се артикли 
из ове групе поделити у четири категорије. 

1. — Прва категорија обухвата свега два извозна артикла: 
прерађено месо (шумке, кобасице, саламе и т. д.) и екстракте 
од меса с једне, и сланину с друге стране. 

за прерађено месо и естракте од меса може се казати, да 
1906 година преставља почетак наше спољашње извозне трго- 
вине са овим артиклима, јер је раније извоз био толико незна- 
тан, да се збиља могао сасвим занемарити. За последњих 12 
година уговорнога стања, на име од 1893 до 1905 год. закључно, 
извезла је Србија свега 6.400 кграма прерађеног меса у вред- 
кости од 10.000 динара. Са наступањем царинског рата Србија 
почиње извозити и прерађено месо, у почетку у малим, а после 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 11 


у све већим количинама. Тако на пр. извезла је Србија у току 
пет последњих година прерађеног меса. 


1906 год. 394 кгр. у вредности од 550 дин. 
1907 18.490 5 А Е " 146110: 2. 
1908“ с тркаче 6 је 5 » 482.029 , 
1909. 7 „75341 139 | Е „ 615.002: -, 
1910 аза О а Њ „. 05.384. |. 


Изгледа да ће исти случај бити и код извоза сланине, 
мада се за њу ово не може и цифрама уврдити, а из разлога, 
што статистика наше спољашње трговине све до 1905 год, за- 
кључно, не нотира извоз сланине засебно, већ заједно са све- 
жим и сувим месом. Па ипак се сме са доста вероватноће за- 
кључивати, да је извоз сланине у ранијим годинама био врло 
незнатан. За овакав закључак говоре више разлога: а) што су 
главни потрошачи за нашу сланину Италија, Енглеска и Турска, 
у које се земље раније није извозило; ђ) што се извоз сланине, 
све до 1905 год. закључно, није засебно нотирао, а ово значи, 
да је извоз био незнатан; и најзад с) што 1906 год., дакле прва 
година са засебним нотирањем извоза сланине, даје цифру из- 
воза од непуних 400 кграма. 

После 1905 године показује се из године у годину стално 
појачавање код извоза сланине и то од 399 кграма у 1906 на 
381.220 кгр. у 1907, 784.122 кгр. у 1908 526.058 кгр. у 1909 и 
553.041 у 1910 години. 

2. — У другу категорију долазе следећи артикли: непре- 
рађено месо, маст и лој, кокони, јаја, сир и кајмак. 

Код свих ових артикала, који су чинили и раније пред- 
мет наше извозне трговине, осећа се доста јако појачање из- 
воза, наравно негде јаче негде слабије. Тако на пр. дуплирао 
се извоз свежег меса, а триплирао, квадруплирао, а у поједи- 
ним годинама и у још већем проценту мултиплицирао извоз 
осталих артикала из ове категорије. Следећа табела, у којој су 
изнете цифре из 1894/908 и 1905 год. с једне, а цифре из пет 
година царинског рата с друге стране. — казује'нам повећање 

извоза сваког појединог артикла. 


У годинама извежено је кграма 
свежег меса, масти и лоја, кокона, јаја, сира и кајмака 
1894/903 3,263.900 256.000 19.900 454.200 161.200 


905 3,615.202 11.620 97.256 437.869 239.988 


~1 
~ 


~ ДЕЛО 


У годинама извежено је кграма 
свежег меса, масти и лоја, кокона, јаја, сира и кајмака 
1906 2,097,080 828.513 89.941 = 1,357.463 307.452 
1907 4,407.209 1,861.587 106,895 – 2,274.791 381.931 
1908 7,691.320 1,209.87 1 91.834 – 1,265 493 693.000 
1909 3,551.047 1,736.492 130.004 – 1,188.368 854.367 
1910 2,492.750 2,010.859 121.465.– 3,028.158 671.563 
8. У трећу категорију дошли би артикли, чији је извоз, 


услед наступања царинског рата, остао по готову непромењен. 
Ово је био случај код извоза кожа говеђих и овчих, перја, 
црева и желудаца, меда и воска, вуне и козине, рибе и т. д. 
Потребно је пак одмах напоменути, да се и код извоза ових 
артикала осећају из године у годину мала померања на више 
или на ниже, али су та померања веома незнатна, т. ј. то су 
она обична померања у спољашњој трговини сваке државе, која 
наступају и при иначе сасвим нормалним приликама, и за која 
се не може казати да су изазвана наступањем царинског рата. 
Примера ради навешћемо извоз за последњих шест година нај- 
јачег артикла из ове категорије, на име извоз кожа. У 1905 
год., дакле години уговорног стања -извежено је 1,859.759 кгр. 
говеђих и овчих кожа, у следећим пак годинама извезено је 


у 1906 1,683.601 
у 1907 1,192.985 
у 1908 1,946.906 
у 1909 1,604.869 
у 1910 год. 1,402.854 
4. — Најзад имамо два артикла из ове групе, а то су 


жива и клана живина, код чијег је извоза са наступањем ца- 
ринског рата наступило знатно опадање. Ово је опадање било 
веома јако у првим годинама царинског рата, када је извоз од 
1,804.809 кгр. живе и 206,955 кгр. заклане живине, колико је 
износио извоз у 1905 години, џао на 166.700 гезр. 79.200 кгр. 
у 1907 години. Доцније се цифра извоза нешто поправила. 
Тако на пр. показује 1909 год. цифру извоза од 436.235 и 90.700, 
али ова цифра још увек заостаје иза цифре ранијих година, и 
не показује.тенденцију да је понова достигне. 


___П Померања у погледу на правац извоза. 

С обзиром на правац;извоза, и на померања у том погледу 
извршена, артикли из ове групе могу се поделити такође у 4 
категорије. 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 78 


1. У прву категорију долази прерађено месо и сла- 
нина. Раније смо напоменули, да су се ова два артикла почела 
извозити тек са наступањем царинског рата, и према томе о 
неком померању у правцу извоза пре и после наступања царин- 
ског рата не може ни бити говора. Прерађено месо према пода- 
цима наше статистике извози се поглавито за Турску (/2—5/4 
целокупног извоза), а сем тога у малим количинама и за Ита- 
лију, Француску, Швајцарску и Немачку. Овде би се имала 
извршити коректура дестинације, и онда би удео Турске знатно 
опао на рачун осталих држава. Исто важи и за сланину, т. ј. 
и ње се извози највише за Турску, али доста велики део со- 
„љене сланине иде и за Француску и Енглеску. 

%. — У другу категорију долази: непрерађено месо, 
маст и лој, жива и клача живина и јаја. 

У погледу на правац извоза померања код ове категорије 
једначе се са померањем код извоза стоке, т. ј. аустро-угарска 
пијаца замењује се, негде више а негде мање, другим европ- 
ским пијацама. Тако имамо: 

а) да су поред а.-угарске пијаце, која је у уговорном пе- 
риоду била једини потрошач за наше свеже месо, дошле за 
време царинског рата као јаке потрошачке пијаце Француска, 
Италија и Енглеска, а у слабијој мери Турска и Белгија; 


в) маст и лој били су раније извожени, готово у по- 
дједнаким количинама, на а.-угарску, немачку и бугарску пи- 
јацу; после 1905 године нагло расте удео извоза за Немачку, 
на коју сада долази више од "/. целокупног извоза, док се удео 
А.-Угарске, нарочито у последњим годинама, потпуно изгубио; 

с) нај-јаче померање извршено је код извоза јаја: до 
4905 год. закључно јаја су извожена искључиво у А.- Угарску, 
сада се извозе готово искључиво у Немачку 


4) најслабије пак померање међу артиклима ове категорије 
показује извоз живе живине, за коју је и пре и за време 
царинског рата А.-Угарска била и остала нај-јачи потрошач; 
напротив замењена је а.-угарска пијаца немачком, у погледу 
на извоз клане живине. 


8. — У трећу категорију дошли би фабрикати из ове групе 
извозних артикала, на име, сир и кајмак. Извоз ових артикала 
не показује никаква померања у погледу на правац при пре- 
лазу из једног у други период, т. ј. Турска и Бугарска биле се 


14 ДЕЛО 


и пре наше најјаче и готово једине потрошачке области, па 
то су и сада остале. 

4. — Исти имунитет према дејствима царинског рата по- 
казује и извоз артикала из четврте категорије, у коју долазе: 
коже свих врста, перје, црева и желудац, и вуна и козина. И 
овде се у правцу извоза није осетило никакво померање: нај- 
већи део извоза ових артикала ишао је и пре и сада за А.- Угарску. 


У погледу квалитета царински рат, с обзиром на саму 
природу ових артикала, није могао изазвати никаквих осетних 
померања. Свега су две ствари које би овде заслуживале на- 
рочитог спомена: а) почетак прераде меса, и ђ) извоз меса усо- 
љеног, у место дотадашњег извоза у потпуно свежем стању. 


ж ж 


Интересантно, а у исто време и веома важно питање је: 
на који је начин и из каквих узрока постојање царинског рата 
могло изазвати горе анонсирана померања у нашој спољашњој 
трговини; Ово је питање у толико важније, што се, под Ти П 
обележена померања јако раликују од одговарајућих померања 
код извоза стоке, јер: 

1) док је код стоке (говеда и свиња) почетак царинског рата 
престављао и годину минималног извоза, који се тек доцније по- 
степено опорављао, али ни данас још није достигао цифре рани- 
јих година, дотле је извоз већине артикала из ове групе јошу 
првој години царинског рата показао вишак извоза према рани- 
јим годинама, а доцније је све више и више растао, знатно над- 
машујући извоз из година уговорнога стања; 

2) док је код извоза стоке померање у погледу на правац 
наступило свуда где је раније био у питању извоз у А.-Угар- 
ску, — код извоза ових артикала ово померање важи само за 
неке од тих артикала, док су други, и поред царинског рата, 
продужили да у А.-Угарској налазе своје главне потрошаче. 

Да би се могао дати потпуно правилан одговор на горе 
постављено питање, било би потребно испитивати узроке код 
сваког артикла посебице; ми се у то детаљно испитивање не- 
ћемо упуштати и задовољићемо се да наведемо оне опште уз- 
роке, који су дејствовале на све, или бар на већину артикала. 
из ове групе. 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА (62 


1. У првом реду овде се појављује дејство онога закона 
у међународној трговини, по коме се увезена роба плаћа 
извозом робе. Саобразно томе закону мора се мањак, који 
се појави у позицији једног извозног артикла, накнадити виш- 
ком извоза кога другог артикла, сем ако се неће у одговара. 
јућој мери да смањи увоз са стране. Кад је, дакле наступањем 
царинског рата смањенг за неколико милиона цифра извоза 
стоке, онда се морало ударити једним од ова три пута: 


а) да се у одговарајућој мери смањи увоз са стране; 
ђ) да се мањак код извозне позиције „стока“ надокнади 
вишком које друге извозне позиције; 


с) да се изврши једна комбинација прва два начина, Т. ј. 
да се мањак надокнади делимично умањеним увозом са стране, 
а делимично опет појачаним извозом других извозних артикала. 


Код нас се учинило оно, што се у таквим приликама ре- 
довно и чини, на име: у првој години царинског рата смањен 
је јако увоз са стране (од 55,000.000 на 44,000.000), док је у 
осталим годинама онај мањак надокнађен јачим извозом дру- 
гих извозних артикала. Умањен дакле извоз стоке изазвао је 
са своје стране појачан извоз код појединих артикала из групе 
сточних производа. 


2. — Наступање царинског рата затекло је Србију са ве- 
ликим контингентом стоке спремљене за извоз. И пошто се ова 
стока није могла сва извести у живом стању, то је један знатан 
део морао отићи на кланицу, с тим да се у закланом стању, 
прерађена или непрерађена, извезе у иностранство. Према изве- 
штајима који нам стоје на расположењу, клало се на нашим 
кланицама у току последњих пет година много више стоке, но 
што је то био случај у годинама уговорнога стања. Тако на пр, 
заклано је свиња 


у 1905 год. 35.838 брава 


1906 „ 37.480, 
190 51208. - + 
1908 „ 63.268, 


1909 2 150.097. 


1 Онај изузетак, по коме се мањак у извозу надокнађује или накнадом 
за преносне услуге, или интересом на у иностранству пласиран капитал, не 
спомињем, јер је он за нас без практичне примене. 


76 ДЕЛО 


Потребно је напоменути, да производња стоке не само да 
«се није смањила, него се нешто мало и појачала, једно због тога, 
што је произвођач и ван А. Угарске налазио купца, који је плаћао 
врло добре цене, а друго и због тога, што се смело са позитив- 
ношћу рачунати, да ће а.-угарска граница, а пре а после, бити 
отворена. 

3. — До 1905 године ми смо излазили са својом робом го- 
тово искључиво на а.угарске пијаце, што је имало за после- 
дицу тотално непознавање понуде п тражње на другим европ- 
ским пијацама. После 1905 године, натерани да се обазремо и 
на друге стране, ми смо морали, да би се одржали на овим 
пијацама, одговорити захтевима тих пијаца, водећи разуме се 
у исто време рачуна и о томе, да је долазак на исте скопчан 
са више трошкова и ризика. Овој околности имамо да захвалимо 
за следећа два померања у извозу ових артикала: а) што је извоз 
потпуно свежег меса делимично замењен извозом улађеног, соље- 
ног меса и сланине (саламуре), ић) што је почео извоз прерађе- 
вина и екстракта од меса. Свеже месо било је на име неспособно 
да издржи дуга путовања, док је сољено, а нарочито прерађено 
месо могло да издржи дуг пут и да се очува дуже време. 

4. — Да је царински рат остао без икаква дејства, на извоз 
кожа, перја, вуне и козине (5 Па даје се објаснити правцем 
царинске и трговинске политике у суседној нам монархији. Ца- 
ринска политика у А.-Угарској, која стоји под врло јаким ути- 
цајем моћне аграрне струје, увела је високе царине за све 
аграрне пропзводе, као и за оне сточне производе, који се 
непосредно употребљују за потрошњу, као што је на пр. месо 
свеже или прерађено, сланина, и т. д; за оне артикле пак, који 
се пре директне употребе морају прерадити, који дакле служе 
као ро-материјал у индустрији, а ту долазе ова четири побро- 
јана артикла, а.-угарски аграрци нису тражили забрану увоза, 
тим пре, што им наша конкуренција у том погледу није била 
нимало опасна. 

5. — Као што смо видели извоз живе и клане живине са 
наступањем царинског рата знатно је опао, па се ни сада није 
попео на стару висину, нити пак показује тендецију за то. Ово, 
по нас најнепријатније померање, даје се објаснити нарочитом 
природом првога, а забраном провоза кроз А.-Угарску другога, 
артикла. Жива живина долази у ред оних извозних артикала, 
који не могу да издрже сувише дуга путовања: једно с тога, 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 17 


што се на путу лако побољевају, а друго и с тога, што је тран- 
спорт, у односу према вредности дотичног артикла, релативно 
врло скуп. Из ових разлога жива живина може ићи само на 
оближња тржишта, — и како нам је а.-угарско тржиште било 
затворено, а тржиште суседних нам држава Бугарске, Турске 
и Румуније снабдевено у довољној мери домаћом живином, то 
је извоз живе живине, за све време царинског рата, морао остати 
мањи од извоза из ранијих година. 

Што се пак тиче заклане живине, она може да издржи 
дуга путовања; и да је провоз кроз А.-Угарску за Немачку, 
која је најбољи купац за овај артикал, био слободан, извоз би 
се несумњиво одржао на старој висини, чак би се, у сразмери 
умањеног извоза живе живине, и повећао. Како је пак провоз 
кров А.-Угарску био забрањен, морао се извоз и овог артикла 
умањити. Еманципациони покушаји: да се жива и клана жи- 
вина извози морему Италију и Александрију, дали су скромне 
резултате; и о извозу на те тргове може бити речи само тако, 
ако се уреди питање о превозу. 


ж 
ж ж 


Познат је факат, да је нов уговор са А.- Угарском прављен 
не толико да се понова задобије а.-угарско тржиште, колико да 


се добије слободан провоз кроз А.- Угарску за друга тржишта За-- 
падне Европе, у првом реду за Немачку, Швајцарску, Француску 
и Белгију. И с обзиром на то могло би на први поглед изгледати. 
несумњиво, да ће нов трговински уговор веома повољно утицати 
на извоз ових артикала, за које је сада отворена, бар делимично, 
и а.-угарска пијаца, и за које је слободан долазак на друге европ- 
ске пијаце уја А.-Угарска. Па ипак се, и поред свег овога, поја- 
вила сумња у побољшање извоза код најважнијег артикла из 
ове групе, код свежег меса и прерађевина од меса. Питање је и 
сувише важно, да би се смело ћутке оставити, с тога ћемо се 
мало опширније на њему задржати. 

Према члану ТУ ноте о саобраћају са стоком и сточним 
производима Србија може извести за А.-Угарску 50.000 свиња 
и 15.000 говеди у закланом стању, дакле као свеже месо. Ца- 
рина за овај контигенат износи 9.40—10 дин. од 100 кграма. 
Према тач. 9, протокола овај се контигенат има извозити са 
пограничних кланица, моментано само са кланице у Београду. 
Преко контигента месо плаћа 30 дин, од 100. кграма свеже, а 
45 дин. прерађено. 


78 ДЕЛО 


Благодарећи овим уговорним одредбама стављена је бео- 
градска кланица, према кланицама у унутрашњости, у један 
повлашћен положај за извоз целога, у уговору предвиђеног 
контингента; и њено изједначење са другим кланицама на- 
ступа тек од момента, кад се контигент исцрпе. Од цена пак на 
осталим пијацама зависиће, да ли ће и у колико ове уговорне 
одредбе утицати на извоз ових артикала на остале европске 
пијаце. 

Тако на пр. утицај ових одредаба веома је велики баш 
сада, јер цене месу на а.-угарској пијаци стоје изнад светског 
паритета. Према најновијим подацима цене месу на светским 
пијацама, трошкови до тих пијаца, и увозна царина стоје од 
прилике овако. 


Цена на пијаци, царина, трошкови, 10со Београд 


А. Угарска 150 10 6 134 
Немачка 130 40 16 74. 
Италија 125 12 18 95 
Француска 128 25 17 86 
Швајцарска 112 14 10 88 
Енглеска 125 –- 25 100 


Из горњих цифара излази, да кланица у Београду може 
плаћати свиње до 134 дин. од 100 кгр., док кланице у унутраш- 
њости могу платити максимум 100 дин. Имајући у виду ту окол- 
ност, да је шток свиња које Србија годишње извози много већи 
од уговорног контингента од 50.000, веровало се у почетку, да 
се цена свињама у Србији неће управљати према ценама на а.- 
угарској, већ према ценама на другим светским пијацама; ова се 
нада није испунила, и цене свињама до сада стално су се управ- 
„љале према ценама у Пешти и Бечу — из посве оправданог ра- 
злога: јер се сваки сопственик надао да ће а пре а после и ње- 
гове свиње доћи на ред — а ово је имало за последицу нерад 
кланица у унутрашњости. 

Пошто је обустава рада кланица у унутрашњости за чи- 
тавих 4—5 месеци и сувише штетна не само по сопственике 
кланица, већ и по нашу привреду у опште, то неће бити бе- 
скористан покушај, да се да једно решење, које би им омогу- 
ћило рад. 

Најприродније, а у исто време и најправедније решење 
било би: да се уговором предвиђени контигенат ре•= 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 79 


партира, по извесној сразмери, на све кланице. Са 
трговинско-политичког гледишта не може се ништа навести 
против овога решења, и једино питање које би се овде имало 
поставити, јесте: да ли би А.-Угарска без икакве контраконце- 
сије, дозволила ово репартирање # 

Под претпоставком пак, да се прва солуција, из ма кога 
разлога, покаже као незгодна, кланицама у унутрашњости могао 
би се омогућити рад на тај начин, што би се клање на београд- 
ској кланици условило одговарајућим клањем на кланицама у 
унутрашњости. 

Према доста тачном прорачуну Србија ће у 1911 години, 
имати за извоз од прилике 100.000 свиња. Ако се одузме од 
овога броја уговорни контигенат од 50.000, и 25.000 колики ће 
вероватно бити извоз живих свиња, онда остаје још 25.000, које 
у прерађаном стању треба извести на ван аустро-угарске пијаце. 
Између кланице у Београду и кланица у унутрашњости дала би 
се извести подела рада на тај начин, што ће се оних 25.000 за- 
клати на кланицама у унутрашњости, дакле дозвола за клање 
на београдској кланици имала би се дати само онима, који у 
размери 25:50 кољу на кланицама у унутрашњости. 

Поред овога неповољнога дејства на рад кланица у уну- 
трашњости, ново закључени трговински уговор са А. Угарском, 
може изазвати још једно, такође неповољно дејство. Споменуто 
је да је извоз за А.- Угарску дозвољен само са пограничних кла- 
ница, и доста је велика вероватноћа, да ће та уговорна одредба 
изазвати подизање нових пограничних кланици. Целисходност 
пак овога поступка јако је под питањем. 

Обим рада наших кланичних предузећа условљен је коли- 
чином оних сировина која се има прерадити, дакле количином 
стоке одређене за клање; а место где ће се та предузећа по- 
дићи одређује се условима за добијање сировина с једне, и усло- 
вима за продају прерађеног меса с друге стране. 

У Србији се сада налази 5 великих кланичних предузећа, 
и према постројењу истих она су потнуно довољна да прераде 
цео шток стоке одређен за клање. С обзиром на то ми немамо 
ни најмање разлога, да путем концесија потпомажемо оснивање 
нових кланичних предузећа. 

У погледу на штандорт продукције кланична предузећа у 
редовним приликама; — а с обзиром на транспорт сировина с једне 
и готових фабриката с друге стране, — воде вазда више рачуна 


80 ДЕЛО 


о условима за добијање сировина (живе стоке), а мање о усло- 
вима за продају израђених продуката; и с тога су од 5 таквих пре- 
дузећа 4 подигнута у унутрашњости земље, ближе произвођачима 
стоке. Одредба новога уговора о повлашћењу пограничих кланица 
уноси један нов моменат у калкулацију предузимача, који, при 
нарочитој конјуктури цена месу на појединим европским пија- 
цама, може учинити, да се штандорт продукције са једног бољег 
места премести на једно горе. Овде се згодно огледа она не- 
нормалност у привредној радиности, кад држава стави два про- 
извођача једне и исте бранше у неједнаку конкуренцију. 

Сем овога премештај кланичних предузећа из унутрашњо- 
сти земље у погранична места има још једну незгодну страву, 
која стоји у вези са самом природом предузећа ове врсте. Главни 
артикал с којим тргује један кланичар, кад му је потрошачко 
место у непосредној близини предузећа, јесте свеже и сољено 
месо: — кобасице, шунке, саламе и остале прерађевине чине за 
њега предмет трговине, да се тако изразим, само по нужди, 
т. ј. ове фабрикате он прави од одпадака при сољењу меса. Са 
опште привредног гледишта има се пак трговина са артиклима. 
овога другога реда сматрати као као здравија, јер је у много 
мањој зависности од појединих пијаца. 

С обзиром на све ово желети је да се нове пограничне кла- 
нице не подижу. 

Из свега изложеног јасно је: да новозакључени тр- 
говински уговор са А.-Угарском, којим се обезбе- 
ђује слободан провоз кроз А.- Угарску, може имати 
повољних последица по извоз артикала из групе 
„сточни производи“; али у исто време он може имати 
и неповољних последица по трговину најважнијег 
артикла из ове групе, по трговину са месом и њего- 
вим прерађевинама, ако би се пропустила довољна 
опрезност у том погледу. 


Завршујући нашу извозну трговину са стоком и сточним 
производима држимо да неће бити излишно да упоредимо, у 
једном табеларном прегледу, извозну трговине ове групе у 1905: 
год. дакле последњој години уговорнога стања, са извозном 
трговином исте групе у последњој години неуговорног стања. 

Извозна трговина у тим двема годинама кретала се (види 
таблице на стр. 81, 82 и 83). 


81 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 


огвто0 
воиа 

внигеом "енАа 
изоон "ом 
'нвиГем 'ио 
пеиАгож "енодп 
еГег 

оГдоп 

инолом 

огвтоо ожом 
обовол ожом 
оно ожомл 
еничиж внегм 
[ог ови 
енинего 
онобедодп осом 
онобедодпон ооок 
ениниж 

онетшах 'очиво 
огадоп 'очиво 
пџедеГ течлеГ 
овом 'опно 
пегол 

џРНАГ 

епонол 

ипделеи сзичом 


ссе'е с 16508 969'26  |298'891 – |,92'2 бор ср 
069'6 сврае _ |егб _ |е801 1 _ [60220 |252'92 
РООТ Тет [61 олефе Р68'ОР 902' 52 Р06'62 ОРое 
| 5 ВР с01 с01 88 61, 
051'118 |81%'92 869' 5 8192 ,61'298  |690'129  |с02'812  |886'622 
[СР сдр' 11, сф/'099 ОРРСОТ 11668 12518 6/'09 
с06'01 98 Дер |ст9у9те'а |891' 2202 |#19'782  |698' 29 
10270 100 21, 021'121  |Р80' 25, Р10'0Р1 – |100' 52, 
689'088  |сор'1ат – [002'96 965" 26 
РТ 62811 860'111 – |989'8 822'181  |160'52 
0052 6Р9'8 с0р'29 [91'21 204'12 60601 – (60729 
082'8 922'22% с69'628 (66546 |Рог'686' 2 (261 1261 |рег6оре |002'962 "1 
826'90% — — сер'691  |сс6'90% 
092 с86'11 бе1 18/'8Р9'а |628'010'а [28901 029'11 
61 1066'154 _ |ТрО'С98 — == 
066'11 #82'204 – |052'042 — — 
681'1 8с1'165 502 5192 |с21'169'2 [097 2672 [981'269'2 |202' 219'9 
88627 _ | 796'208 1 |820'58 #9'92, ПеСРРТ |608 #0871 
6 с61 (5 886'2/, РеР 8РОС 026 
966'% #66'121 – [009'970'1 [02021 002'0269'#1/126'121 
СТ с68 6 816'92 ОРО'/ таоТе 61%'8 
1 з81'8 86Р'208 81828 118'8,9 |16807, 
9 сб 01 18 81 0165 се 
ст Р — ер0'6 с6 022" Н 
Р91 (46 106'11 816'667'2, 92592 с21'с09'01890 21, 
92 811 се 621 бердлф |рест 696'021  |20'2 
- вина при ава 1 ШАР тој та лаиај ПО АИ Шон ши ивонња У. ЊУ АИ 
внићигом енићигомјенићигом РНиИЋИТГОМ ВНИЋИГОМ ЕНИЋИГОМ тоонџода внићигон| тоонпода ВНИЋИГОМ 
0161 | 2061 0161 0161 2061 0161 с061 
емоделаа еГилкод влодеј с - у 


ај 


Дело, књ. 60. 


ДЕЛО 


82 


000'01 


692'55 
02 
99 
7#16'91 
5069 | 
515 
РЕЈ" 


5 ; 


| 
| 
енивигон внивигомјенићикОм ЕниигоОМјЕнНИЋИгОм 


| 


0161 | 061 


к[инАКАД 


стр 
16 
1681 


610'295 
Рат 
с. 
64: 


с5 
9796 


1268 
600"655 
сер 016 
185 208 
569'15 
026 
8015 
1:69; 
с8/'58 
6 

ТИЛ 

052 95 
с0р% 


| отв1 


| влодА], 


Р1 
Ра 
#80'102 
| 2815 
5868" С1 
+ 
799'21 
| 894: 
| с16'07 
ов 
19 
90829 
(68 


2641 


2061 


| 
| 


| 


от61 | 2061 _ 


влодинеа ф | 


012'09 


00411 
02786 — |109'201 – |980'69 
сет 

[92'а — | 

14615 — | 

025 


енивикомјенићигоОМ внићигомјениЋигОом 


Р 


0161 2061. 


бита И 


182'1 
006'8 
1615 
41000 
069'сЕ 
181'1 
сее'с 
ПР6ЕР 


016'Р0671 


2681 


0161 


внекон 


внићигоћ 


061 


огвтоо 

тона 

внивом 'енАа 
уеоон "ом 
хеиГем Чио 
пеџАгож "енодп 
е(еГ 

оГдоп 

инолом 

огетоо ожом 
обоној ожом 
оћао ожомл 
твивиж внетм 
[ог чови 
енинего 
онобедодп оодол 
онобедодпон ооом 
вничих 
опешаи '%очиао 
огодоџ 'очиво 
пееГ течлег 
овом 'опно 
петој 

ГвНАГ 

епонол 

ипд ле 'ичом 


83 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 


6ет1 096 


862'292 1 | 


енићигомјенивигоОмМјЕнНИЋИгОм 


енићигомјениИЋиИгоОм 


| 
| 
| 


вНИЋиИгОЛ 


69601 _ | 


6956 


внићигом ЕнНИЋиИгОЛ 


огетоо 
веома 

ениголм 'ЕнАЧ 
уеоон од 
зепГем "дио 
пеџАгож "енодп 
еГеГ 

оГдоп 

иномом 

огтлоо ожом 
обонол ожом 
оћно ожомл 
евичиж знегм 
(ог чови 
енинего 
онобедодп ооож 
онобедодпон оодл 
енивиж 
онешдаи 'чиво 
огодог 'очичо 
печлеГ тедег 
огол 'опао 
пвгоЈ 

ПРНАГ 

епоној 
ипделех 'ичом 


6% 


__0161 | 9061 | отет | <о6т | отет | <овт | от6т |  сов1 
еноогавц едо 1 енаџц еГпоХа4 емоде ев 


Ја мањи | РАНИ ПИ С МИР они ни ЗВЕР. |РНИН мЕ БН ННВ НА ННРИЊИ ИЕ И РА 


1. Група стока и сточни производи играла је у нашој из- 


Ако дестинацију извоза коригујемо према раније изложе- 
ним подацима, онда се из ове табеле дају извући два веома 
возној трговини много већу улогу у уговорном но у неуговор- 


важна закључка. 


54 ДЕЛО 


ном периоду. У уговорном периоду долази на ту групу скоро 
50% (348 од 71. —) целокупног извоза, у неуговорном једва 
959 (24'6 од 98. —) 

2. — Извоз ове групе у уговорном периоду показује ве- 
лику једностраност како у погледу на удео појединих артикала, 
тако исто и у погледу на удео појединих земаља: на позиције 
„говеда“ и „дебеле свиње“ долази скоро половина, а на А.-Угар- 
ску пијацу 95%о целокупног извоза из ове групе. У неуговорном 
периоду губи се овај предоминантан положај појединих арти- 
кала и тргова: цифри извоза говеди као најважнијој у овом пе- 
риоду, приближују се јако цифре извоза меса, масти, кожа, јаја 
и т, д., чак је у појединим годинама цифра вредности извоза по- 
јединих од 4 побројана артикла надмашила цифру вредности из- 
воза говедч (на пр. извоз свежег меса у 1908 год.). Исто тако 
изгубио се и предоминантан положај појединих пијаца. 

Резултат пак ова два померања казује нам: да је Србија, 
у погледу на извоз стоке и сточних производа, у неуговорном 
стању постала у много јачој мери независнија према иностран- 
ству, јер има већи број извозних артикала и већи број пијаца 


Др. М. Тодоровић. 


— НАСТАВИЋЕ СЕ — 


О СРПСКОМ ИМЕНУ 


по ЗАПАДНИЈЕМ КРАЈЕВИМА НАШЕГА НАРОДА 


— НАСТАВАК — 


Ш,. ГЛАВА 
Дубровник. 


Премда не би било потребито, да говорим у новој глави 
о Дубровнику послије онога, што сам рекао у П. глави, опет 
ћу казати неколико ријечи. Та шта би могло постати од роман- 
скога градића, коме су од првога почетка са свијех страна били 
Орби сусједиг 

1364. год. потписује се међу свједоцима Нико Бијелић, 
српски писар дубровачке опћине, овако: „а Нико Бфликђ дивкђ 
српски“. Послије 4 године пишући талијански каже он „а п1 
Месо де Вјеје, зегптап 5сапопезсо.а 

1409. год. пишу дубровачки кнез и властела у Србију и 
кажу, да су неком Стјепану Ризничару, који је послан из Ср- 
бије у Дубровник, нешто „рекли и приповидђли прђдр добрђми 
шодБми грагани лашини Србле и много инђхђ“.3 Овдје треба 
истаћи, да дубровачки кнез и властела дијеле дубровачке гра- 
ђане у Лашине (романскога племена) и Срдбље. 

1447. год. помиње се „српски“ писар дубровачке опћине: 
кнез и судије дубровачке „рекоше Никше Звездико димку 
срискому, да упише све по реду“.“ 

Професор М. Решетар доказао је, да су „српски“ писари 
дубровачке опћине били прави Дубровчани. 


1 К. Јиречак, Споменици српски, стр. 33. (= Споменик срп. кр. акад. 
књ. 11). — ЗТоупас ТУ (1881) стр. 351. 

2 К. Јиречак, у истој књизи стр. 34. 

8 М. Пуцић, Споменици срђбски, | (1858) стр. 99. 

4 К. Јиречак, у истој књизи стр. 86. 

5 Агећу г зјау. РЕПОЈ. ХУГ (1894) стр. (332), 336—7 итд. 


86 ДЕЛО 


1550. год. пише дубровачки писар на „српском јевику“ 
као што се види из ријечи: „Зибђвемрџо(пет) птодце зетлате“ 
[ест (4. ћ. Чег гасизашвеће Каплег) ће вемлрбат рег Хте. Равд. 
де Ргито, сапсеЏатштп Фебе Ипепе, де тапдајо 4(опипогита) 
с(опа шп)“. 

1564. год. постави дубровачки „сенат“ писара за писма 
на „српском“ језику овијем ријечима: Ргтпа рагв ез, де дапдо 
опиз Птомае зетлапае Шетопуто Егапсјзе! де Ртппо (поједпе 
отасјапзке ођнејђ, еб под рто ба обћсо ћађеге деђеаћ рго 
зпа ргомајропе Тррегрегов сетит апплат де ша Тррегрегјв 4и- 
сеп в, дпоз а Сотапиши позето ћађеј Хаеојаца ејиз рабтилв дпо- 
бал, сшт десјагабопе ебат, дпод Фатебиз Шегопутам5 ровви 11 
дегеска Фен Хтеоја! 5пррјеге т Утсала тодо ефб Тогта ргош 1рве 
Хтеојапз рофез|“ 3 „(Костабогит, 2. 1564. р. 151 п зБаготе атктуп).“ 

1591. год.: види у ТУ. глави 1591. год. 

1605. год. наштампа Дубровчанин Јаков Лукаревић књигу: 
Сорпозо тафтево дес аппан 4! Касиза 4: СТасото 41 Ртегго 
Гаесал бер иаото Каогпзео Ил дпабто дефасан а1' ессејво 5е- 
пајо 41 Каопза. — Касива 1790. [Ово је друго издање, које се 
на овом мјесту разликује од првога (1605) само у правописуј. 

На 144. стр. (1605 = 240. стр. 1790) говори Ј. Лукаревић 
о догађајима у Угарској послије боја код Мухача (1526), по- 
миње како је турски заповједник у Столном Биограду отворио 
краљевску гробницу и оплијенио је а пепео и кости краљевске 
побацао у блато. У том су крају случајно тада били Дубров- 
чани, који су тамо дошли по трговачком послу: „Ппрегосеће 
меогдападов] созфого де апаала Џпоћега пеПа диаје Ја Керп- 
риса 41 Каоспза трозо 167 ап, сотргагопо а Чепал сопбал! 1 
согрћ, е Је гећаше 41 апеј роуел Ке да пп Тигсо сће ауеуа раг- 
пешаг сига сће апећ согр! соз; сећа поп Товзето Фајсппо гас- 
сој е рога уја; е Теггапдоћ пеПе саззе пазсозбатепје | 
вобфеттагтопо 11 ппа сарреЏа. 1 ростћ Зетата сот 15 реув; апассат 
рлапзето а гото татада зоте“. [Српски гласи ова реченица: 
Српски се пјесници у дирљивијем(%) стиховима изјадиковаше 
над њиховом злом судбиномј. 


# „5о жштп егајеп Мај, зоп5Е шштег Шема зејаџа“. 
1 У К. Јиречка, Агсћју Шг вјау. РАНО. ХХГ (1899) стр. 500. 


2 Кад јивов!. гкад. књ. 115 (1893) стр. 204. Некакав назови академик 
каже ту, да је то „тумач србијанског језика !“ 


0 СРПСКОМ ИМЕНУ 87 


Да су овдје „српски пјесници“ = дубровачки тјесници, 
потврђује ово: 

1) Прије 1605. год. није у другом крају ни било српскијех 
пјесника. 

2) То потврђује и ријеч „ргатзето“, исп. напријед „аписиа 
Џпоћега пеПа аиаје Та КерирИса гррозо 167 ап“. 

3) То потврђује и пјесма М. Ветранића „Тижђа Вида 
отада“ (5батћ р1зе! Ш, 58). 

1605. год. каже Ј. Лукаревић, да је српски цар Стефан 
Душан умро „18. децембра, који Срби називају просјенац (про- 
синац)“ („НИ а 18. 41 Песетађте, сћл зегшаш Фотапдапо Рго- 
зјепал“).. Ријеч просинац (== децембар, декембар) спомиње Вук 
Ст. Караџић у свом Рјечнику као особину дубровачкога говора. 
Не може се потврдити, да је ова ријеч по источнијем краје- 
вима нашега народа била позната. Код Љуб. Стојановића“ „про- 
синецђ“ значи јануар, и неће бити српска народна ријеч с тијем 
значењем. Према томе Ј. Лукаревић овдје Србима назива по 
свој прилици Дубровчане. 

1638. год. стајаше у једном дубровачком огласу, да се тај 
оглас оглашује „на српском језику, да га свако може боље ра- 
зумјети :“ 3 

„А Ф рто Хјоуетјрге 1638. 
Ре с[ојпјашјео де' 51ојпојг ОНПејаји 51 опда е ргосјата | путја5з- 
ст бо фепоте а Ппопа Зетдата рјејг тлагтојот пњеШеепла 4'02- 
пипо аПа Госоја де! Сој. р. Јуап К!ујего рјасепје те Попо З(ау 
аџапбо зесце: Ро лароујед! созгроде ОН. Та од РгатаЏ Ке, дауа 
зе па гпапје зуакоши....“ 

1648, год. пише руски кнез Ј. Тимотеј Владимирски из Рима 
„Вљ сербђекао земло в дубровницкои оућздђ обце веђмђ по- 
сбланомђ особножјеј избранномв кн[ејав милотинв“. Шаље му 
„препоручну књигу“ кнеза Томе из Старога Влаха и каже, да 
је био у Котору и у Млецима али да му није било суђено, да 
га кнез Тома препоручи, јер није долазио у Дубровник.“ 


1 Соррово глафгебћо (1605) стр. 61. 

2 Каталог рукописа и старих штампаних књига. Збирка срп. краљ. ак. 
(1901) стр. 5. 

8 Српски лист 1886. бр. 52. (Ја сам додао она слова што стоје у за- 
гради | |). Срђ—5га. 1 (1902) стр. 581. 

4 Српско-далмат. магаз. ХУГ (1851) стр. 170—8. 


88 ДЕЛО 


1711. год. наштампа дубровачки филолог и археолог Ан- 
селмо Бандурије у Паризу: Јтретит Отетае (1—1), гдје је 
наштампао с поправцима и књигу Константина Порфирогенита 
„Пе адпиизгапдо итрего“ с коментаром „Аптадуегвопев 
Сопзбап и Рогрћугосеш |. де ћета из ећ де адтиа гапдо 
штрепо“. 

Ево шта он каже о нашем народу у Далмацији: На стр. 350: 
„ће Чезетњи Рогрћугосеп из гегопет Стоаботит, уш 10 Пај- 
таае осегаетаћ ратће, бата пат па упат теднеггапеа, ведет 
Нхете еб тело ИН Сгоабае чуе Нтиабае соспотеп Аедегтши, 
фаод. ебатши 1п рагбе гебпеп(«, ћов ашелт уегов (егппов Огоа- 
пае Гшазе озбепаћ Глас 1. 2“. Одавде се види, да је и Банд“: 
рије као и Порфирогенит (и многи други) држао доњу Цетину 
за јужну границу хрватском насељу. 

„Уз Порфирогенитове ријечи: ог де уду Фметов огхобутес 2а- 
27060 Увовог тоудауоотшу (а садашњи су тамошњи становници, 
Захумљани, управо Срби) додаје он ову биљешку (р. 395): дпо- 
тлодо Зетфи Тасћиитогтшт феггат осспраует, рушћиз сарне 
ртаеседеп  паггаб земрбог позђег (како су Србљи населили: За- 
хумље, о том више приповиједа наш писац у пређашњој глави). 
Уз Константинове ријечи: то де Каталђ Егоџтугета 7ђ тОУ 
УхлавВоу Фдаљежто бџиаса [а Конавли значе у словенском језику 
коловоз (колни пут)] додаје он ову биљешку: Сапаје зеп Сапа 
згођ дотапио те; робИсае Каопзтае, ошп асег Ердашјиз педпе 
Сапаје еп СапаПз геојо Ша Феба езф, и- рибаб ће Рогрћугоге- 
пи, дпод Сапаје Зегтотит тавотаће Утала р]аз Ел 5јопшсе«: 
пат, ди Ше, ргорфег Јос1 рјапшет взегуибев оппев рјаи5 15 
ртаезбад! и т. д. Константин каже, да Конавли значе у „словен- 
ском језику“ (тђ тор Ухлавоу Фалехто) коловоз, а Бандурије 
каже: није онај крај добио име Конавли како овдје мисли Пор- 
фирогенит, што Конавли значе „у србском језику“ (Зеготшт 
1фотаје) коловоз (колни пут). Бандурију је овдје »тду 2хлаво « 
исто што и „зетбјогит“ те он прву ријеч или преводи овом 
другом или је њоме поправља“. 


У рукопису франц. библијотеке у Дубровнику негда бр. 
812, стр. 185—6 а сад бр. 300 (Срђ— га Ш, 1904, стр. 665) стоји 


1 Погрешка би била, кад би се рекло освојили, јер Константин у пре- 
ђашњој глави говори о насељавању. 


2 В. Ђерић, Стражилово, УД, стр. 414. 


0 СРПСКОМ ИМЕНУ 89 


ово: „по пп Прто 8етмато дЧохе У; зопо |Ерфбоје е 1 Мапсећ 
сће 51 Јессопо рег Бшбо Гаппо 1 Зетато, Чоро рој рит та Зег- 
тато 51 јессе соз1: „Мека зе хпа Када зе росео Опфгомшк гота- 
4 од Ларфаба па 626 со ба 15икгзаба па ХК 5“ 

Ријеч „Исукрст“ доказује, да је то католичка „српска“ 
књига, у којој су апостолске посланице и еванђеља, што се 
читају цијеле године на „србском“ језику. Исп. у истога В. Ма- 
кушева на стр. 6: Славанеки азмкђ, по словамђ извђенаго ду. 
бровницкаго ученаго Маттен (Лбајдопе М 267) бнлђ вђ употреб- 
ленји при богослужени елце вђ его времл по деревнамђ, а вљ 
страстнуго недфло даже вђ самомђ Дубровникђ“, за тијем по- 
миње његове ријечи на латинском језику, које то потврђују, а 
ја овдје исписујем само ово мјесто: „Јт раде ротто рет Топиз 
атт ситзит отимђив ферђиз Потатасев его а!ив Кезиз ртаесертз 
т Мазза Ергзгодав об Есатдепа ТГаште ртттит, баллсе детав а 
Ситетибиз ебаћа џосе једитит“. — Ријечи „која се читају цијеле 
године на српском језику“ доказују, да се та књига није упо- 
требљавала у самом Дубровнику него у околнијем католичкијем 
селима. 


1767. год. (15. јун.) пише Сава Петровић, владика црно. 
горски, дубровачкој републици и каже: „и драго намђ 6 вла- 
дане ваше, кои се ви иоце од нашега срдскога иезика нахо- 
дите, кон заповиедате“.“ 


1775. год. пише Сава Петровић, владика црногорски, ду- 
оровачкоме кнезу и сенату: „Мон премили 1 прегрлени прлтатели: 
жудим ви од господина бога милости здравла: 1 на свакога 
вашега неприлтела и противника славне викторие и побћде“. 
А у писму каже он: „Ваша славна република зна, да е све 
господство 1 слава сербска пала: и назцо тле осшало до вас 
како еданљ цегеџњ на вас свиеињ: тцо таце, може се сербска 
земла с вама похвалити“,8 

1818. год.: испореди у П. глави 1818. год. и у У. глави 
1818. год. 

Биљешка 1. Сумњиво ми је, како треба разумјети примјер 


1 В. Макушев: Изелћдованја обђ историческихљ паматникахљђ и бњто- 
писателахђ Дубровника (1867) стр. 1—2. По П, М. Колендићу (Срђ-5га И, 
1904, стр. 780) написао је ове талијанске ријечи пјесник Игњат Ђорђић. 

2 Агкћу, ПГ (1854) стр. 133. 

8 Аткћу, Ш (1854) стр. 136. 


90 ДЕЛО 


од 1345. год., кад српски краљ Стефан Душан одређује, да Да 
бижив у Требињу не узима царине ни Влаху ни Србину.) 
Биљешка 2. Хрватско име нијесу нигда употребљавали 
Дубровчани ни за свој народ ни за свој језик. Једини“ је до 
сад познати изузетак Д. Златарић, а и тај изузетак треба онако 
тумачити како мисли професор Т. Маретић“ и П. Будмани.' 


В. Ђерић, 


— НАСТАВИЋЕ СЕ — 


1 Ег. Миовјећ, Мопитепба Зегћђтса (1858) стр. 117. 

2 Што И. Кукуљевић каже у својој Нгу. ЊрНорга!. бр. 1426. 1427, да је 
и Бернардин Павловић (у 18. вијеку) био из Дубровника, то није једина ствар, 
коју је он измислио. Ст. Златовић (Егапоусј, стр. 478) каже (без потврде), да 
је био из Стона, али ни то се не може вјеровати, јер се у Стону и у његовој 
околини употребљава //ужни говор (Кад СП1, стр. 68), а Б. Павловић пише 
западнијем. Ја не вјерујем, да је И. Кукуљевић био тако неук, да је онако 
разумио Конст. Порфирогенита као што стоји у његовијем дјелима Јига 1 (1861) 
стр. П, и Сод. арот. 1 (1874) стр. 86, него је хотимице хтио да изврне сми- 
сао туђијех ријечи. 

8 Кад, 89 (1888) стр. 239. 

4 Брат! рјвећ, ХХГ (1899): Рјеја РПопшака Мафагсба, у чланку „Луој 1 дјеја 
р. 2,“ стр. ХХХ. 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 


| 


У свакој науци мења се периода синтезе с периодом ана- 
лизе и ако, кад се једна развије, обично упоредо с њом иде 
и друга, само слабије. Испрва се скупља груб емпиријски ма- 
теријал, сређује се, класификује се, затим се траже везе између 
појава, стварају се узрочне везе, правила, закони и у даљем 
развоју иду, обично само поједини духови, тако далеко, да хоће, 
с једног јединог гледишта, да обухвате све појаве, цео мате- 
ријал, да протумаче све појаве, да схвате битност, суштину 
ствари ; то је периода синтетична, еминентно философска, кон- 
структивна, и у суштини неемпирична и непозитивна. 

У њој се обично наглашава потреба приближавања фило- 
софији, удара се на сувишну расцепканост и претерано специ- 
јализирање, на ситничарство, обарају се примитивна схватања 
специјалиста или се бар доказује њихова недовољност и не- 
потпуност и стварају се основни појмови, који обухватају што 
већи број појава и њихову везу најбоље тумаче. 

Такав се синтетичан правац у биологији у:последња два три 
деценија прошлога века па све до данас развија и може се 
рећи да је већ дошао до врхунца. Он има два облика; с једне 
стране у морфологији осећа се потреба, да се животни појави, 
као што су дељења ћелија, растење, асимилација, протумаче 
преко границе ћелија. Ти се појави тиме тумаче што се ства- 
рају мањи носиоци свих тих функција него што су ћелице, и 
њима се приписују све особине које треба објаснити. С друге 
стране иде се према физиолошким појавама, објашњавају се 
основни физиолошки проблеми, у садашњој биологији, нарочити 
проблеми физиологије форме, затим психофизиолошких и пси- 


92 ДЕЛО 


хичних појава. Оно је прво становиште статично и иде у ме- 
таморфологију; ово је друго динамично и иде у метафизиоло- 
гију, јер оба прелазе границе емпирије. 

Осврнимо се, укратко, на метаморфологију ; она је оличена 
у различним теоријама о хипотетичним животним јединицама 
које прелазе границе ћелице, као што су плазоме од Визнера, 
пангене од де Упез-а, биобласте, грануле, мицеле од Негели-ји, 
и т. д. Послужимо се кратким приказом и разлагањем Оскара 
Хертвига о овим теоријама. И ако ћелица садржава многе де- 
лиће, а протоплазма и јездро показују многоструку структуру, 
ипак морамо рећи, да смо ми далеко од сврхе, да можемо за- 
кониту грађу животних бића тако исто схватити као што то 
чине хемичари са својим формулама о структури хемијских 
тела. Кад замислимо колико безброј комплицираних особина 
очевих микроскопско једва видљиво семе пренесе на јаје, и 
ако нам се оно чини хомогеним да готово подједнако изгледа 
код свију животиња; кад даље промислимо колико различних 
деловања у току развоја та привидно хомогена супстанца има, 
и колико латентних диспозиција после буду видљиве, тада мо- 
рамо доћи до закључка, да у тој хомогеној маси има органи- 
зација које се не могу нашим помоћним срествима, па и нај- 
бољим микроскопима докучити. Као што хемичар на основу 
атомске теорије ствара структурну хемију, тако и биолози хоће 
да о невидљивим, елеметарним организацијама имају преставе 
и они их стварају хипотезама. Жива се бића разликују од не- 
живих и мртвих асимилацијом, дељењем и растењем. Већ сами 
делићи у ћелији показују те исте процесе, и они асимилују, 
расту и деле се. У први ред треба указати на једро и на став, 
„Ош писјепз е писјео“. У једру постоји хроматска супстанца: 
за коју је тако исто доказано да од дељења до најближег де- 
љења двоструко нарасте и тада ствара матерње хромозоме, које 
се цепају у двоје. Дељивост хромозома оснива се вероватно на 
томе, што су оне састављене из хроматинских зрнаца, која се 
тако исто деле, кад достигну извесну величину. Дељива су 
телешца у ћелици даље и центрозоме, затим различна телешца 
у биљној ћелици као што су хлорефилна и скробна зрнца, хро- 
мопласта, која се сва могу назвати трофопластилин. Под тро- 
фопластом треба разумети индивидуализирање, продукте дифе- 


1 Озкаг Негује, АПсешеше Вјојогле. Јепа 1906 р. 49—955. 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ ВИОЛОГИЈИ 95 


ренцирања у протоплазми, који, као и једро имају велику фун- 
кијоналну самосталност и могу асимилирати, расти и дељељем 
се множити. Из таких је чињеница закључио Визнер, да про- 
топлазма мора имати у себи још других, дељивих и органи- 
зованнх индивидуалности, и да се ћелица састоји управо из 
таких јединица. Али ипак у обиму организма мора се поставити 
граница дељивости, и така телешца, која још могу да се деле, 
која дакле потом још живе, зове Визнер правим елементарним 
органима живих створова или плазомама. 

Сличне су мисли и Дарвинове, Спенсерове, Пе Уле5-ове 
Вајсманове и Ру-ове (Копх). Дарвин зове та последња телешца 
гемулама у својој хипотези о пангенези, Вајсман биофорама, 
ре Упез пангенама, Спенсер физиолошким јединицама. Сви 
претпостављају за своја телешца растење и дељивост. Хертвиг 
зове така телешца биобластима и овако их карактерише. И ако 
су једро, хромозоме, центрозоме, трофопласти идивидуализирана 
телешца у ћелици, ипак се мисли да она још Рнису животне 
јединице последње врсте. Она су агрегати од више или мање 
многобројних биобласта. Биобласт је последње, најмање живо 
телешње у ћелици као и у организму; он се не може делити 
а да не изгуби, карактеристична својства, као што су асими- 
лација, растење и дељење у кћери, биобласте. 

Биобласт је животна јединица која лежи испод границе 
микроскопски видљивога, али разликује се ипак строго од хе- 
мијских и физичких атома и молекила својим животним поја- 
вама (асимилацијом, растењем, и дељењем). Атоми су недељиви, 
молекили се даду разделити али само у делове, који немају осо- 
бина целине. Извесни беланчевинасти молекил не може расти 
а да не промени своју природу; јер кад придођу нове групе 
атома, стварају се нова једињења, и тиме престаје молекил бити 
што је био. Биобласти морају дакле бити састављени бар из 
молекуларних група. Величина биобласта мора бити веома ма- 
лена, јер у таком маленом семену преносе се све особине или 
диспозиције очеве на потомке. Као што се животиња и биљка 
даду раставити у милијарде и милијарде ћелица, тако је и сама 
ћелица саграђена из врло многих, елементарних животних је- 
диница, које се не могу видети под микроскопом, а хемијски 
се разликују једна од друге и састављају протоплазму са свима 
њезиним продуктима диференцирања и једро, хромозоме, ли- 
нијске кончиће, нуклеоле ит. д. и које у органским везама 


94 . ДЕЛО 


стоје као интегрирани делови једног организма. „Као што фи- 
зика и хемија своде појаве на атоме и молекиле, тако и биолошке 
науке треба да продру до јединица и из њихових комбинација 
да протумаче животни свет“. Тај последњи став од Пе Умева 
карактерише најбоље ове назоре. 

Други је правац оличен у неовитализму ;: његови су главни 
предмети: сходност или сврховитост животних појава, постанак 
и динамика сврховитих облика, веза између психичких и од- 
носних телесних појава, идентифицирање све сврховитости на 
душевну сврховитост или свођење на неки нарочити фактор, 
као што је ентелехија, доминанте, витална енергија, психична, 
психофизична или неурафизична енергија. Под неовитализмом 
треба дакле обухватиги све оне назоре који животне појаве 
своде на нарочите факторе или константе у природи, које се 
не налазе у анорганском свету и које према томе прелазе преко 
границе анорганских закона и таких схватања која хоће да све 
биолошке и животне појаве сведу на законе и факторе, који се на- 
лазе у анорганским појавама. Тај последњи правац значи меха- 
низам и механичко схватање; он није тачно прецизиран им не упо- 
требљава се у истоме значењу. Бичли каже да појам механизма 
стоји само у врло далекој вези са механиком, науком о кретању 
и равнотежи тела. За механистичко схватање је карактери- 
стично што хоће да схвати и протумачи организме на основу 
закона који смо у анорганском свету искусили и што у прин- 
ципу тврди, да се све биолошке појаве могу свести на таку 
анорганску законитост. Чисто механично схватање пак није ни 
у анорганском свету могуће провести. Механистичко схватање 
не треба по Бичли-ју заменити материјалистичким, које хоће 
да душевне појаве протумачи као последице физичних док по 
механизму психичне појаве могу се само помоћу психичних 
схватити, и ако стоје у вези с физичним, ипак су раздељене 
од њих. Дакле постоји однос координације а не каузалности. 


10 Визећи, Месћашатиз ипа Убанатив. Гера 1903 — 6. Мош, Ме- 
сћапатиз ипа Унашзтивз. П. Ашасе 1905. - Е. у. Нагфталп, Месћашвтиз 
па Унанзтиз јп дег тодеглеп Влојогје, Агећју Таг зув6. РћПозорће ћгеђп 
хоп У. ршћеу, В. Егатапп, Р. Хафогр, Сћ. З!опогћ, [. Нејп ипа р. 7еПег В. 9. 
1903. — УУ. Вледапеј, Хеоуазтиз 11 дег тодегпеп В;догје, — Аппајеп !. 
Хаг рћозорћје ћегеп УУ. Озруаја. В. 4. 1904. — Ргоћ Мах Каззом ил, УЊа- 
Патиз попа Теједогте, — Во. Сепфгађћјав ХХУ. 1805. — Н. РПлевећ, Пег Уба- 
Петиз 215 бевећећеке цпад ајз Гећге. (Мабиг-ипа Киигрћ!. Врнофек В. Ш). 
Гејрде 1905. 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 95 


Неовитализам развио се услед борбе против механизма, 
материјализма и дарвинизма. У тој борби главне лозинке су 
биле сврховитост (7 леска оке) као примарна првобитна по- 
јава органска и психичне појаве. Тим лозинкама уосталом није 
било тешко продирати. Механизам је достигао врхунац око 1870, 
а од тог се доба јавља реакција у облику неовитализма; међу- 
тим већ 1561! говори Е. ди Вој-Кеутопа о границама сазнања 
природе. 1880 говори тај исти научник о седам светских тајна. 
У те тајне убраја: 1. суштину материје и силе, 2. порекло кре- 
тања, 3. постанак живота, 4. сходност (сврховитост) природе, 5. 
постанак простих чулних осећања и постанак свести, 6. порекло 
разумног мишљења у свези стим постанак говора, 7. питање о 
слободи воље. Први, други и пети проблем су трансцедентни 
и нерешиви; трећи, четврти и шести решиви, а о седмом не 
може да се одлучи да ли је решив или не. Треба се сетити, да је 
тај исти аутор у својим испитивањима о животињском електри- 
цитету критиковао одлучно назоре о животној сили, па да се схвати 
психолошки оно време. 4., 5., 6., проблеми су биолошке природе и 
сви они играју главну улогу у неовитализму, нарочито сходност 
органских појава и питање о развићу пеихичних особина са 
свешћу. За постанак свести коже Ди-Боа-Ремон, да се не само 
према садашњем стању не може протумачити из материјалних 
услова него да се и по природи ствари не могу схватити помоћу 
тих услова, што значи потпуни фијаско и материјализма и ме- 
ханизма. Није ли онда природно што се јавила реакција у 06- 
лику веовитализма, која хоће да реши проблеме у сасвим су- 
протном правцу:г“ Кад даље замислимо и сетимо се да после 
првих отрежњења од Дарвинове науке и кад се почело кри- 
тички анализовати вредност и биолошка моћ теорије селекције 
помоћу борбе за живот, увидело се да је позитивна вредност 
и стваралачка моћ, односно стварање нових особина, нула и да 
селекција утиче само на одабирање неприлагођених, слабих не- 
способних индивидуа, које угину под њезиним утицајем, али 


1 Е. ад. Вој-Ееутопд, Џђег фее Степхеп дез МафшКеппеп5. Пје =јеђеп 
Муенга(зе]. Герда 1884. 

2 Сам официјелни заступник науке О. Негуба изражава се у Месћа- 
шк ппа Ваоогле. 7е-ипа 56ештасеп дег В!догје Нећ. 2. Јепа 1897 да је и ме- 
ханистично и виталистично становиште једнострано, и да снаге, које ову има 
ону појаву у ћелији изазову, измичу при садашњем стању развоја природних 
наука физикалном или хемијском тумачењу. 


96 ДЕЛО 


та смрт неспособних још никако не може да створи нове осо- 
бине у старих, преосталих индивидуа. Кад се још томе дода, 
да варирање и стабилност за варирање управо значи фактор 
у промени врста и развоју органског света, а варијације Дар- 
вин претпоставља као дате, односно оперише као датима, онда 
увиђамо како се првобитни Дарвинизам све више губио, узи- 
мао нове облике (МУ ејатап), допуњавао се неоламаркизмом, ме- 
ханистички и психобиолошки, затим ортогенезом од Еттег-а; али 
све то допринело је да се прилагођеност организама и прила- 
гођивање претпоставља као првобитно својство, а то води до 
схватања сходноси (сврховитости), што значи већ неовитали- 
стичко схватање. 

Нарочито је на развитак садашњег неовитализма била од 
утицаја идеалистична теорија сазнања. Од 1880—1890 влада 
или бар уопште је припозната идеалистичка теорија сазнања. 
Она за собом повлачи дедуктивност и рационализам, што се види 
у неовитализму. Врло су карактеристичне речи садашњег нај- 
истакнутијег неовиталисте, Ханса Дриша: „У психичној сфери 
постоји за идеалистичног философа само моје „Ја“. „Ја“ имам 
осећаје, чуства, судове и жеље; а природа као објекат мога 
опажања, суђења и жељења има само агенсе или факторе“! 

Шнајдер каже ово, како се чини чудновато за једног хисто- 
лога и емпиричног научника: „Философија стоји над искуством 
и не може из њега ништа научити, што не би из себе саме, 
из идеје светске целине, могла извести самостално“.“ И даље: 
„Философија није ниуколико слушкиња емпиријских наука, него 
влада сама собом и искуство има да се подвргава њој, као што 
је то Хегел већ уочио“. 

Становиште идеалистичне теорије избило је одмах код 
првог енергичнијег неовиталисте, Бунгеа (1890) : „Најдубљи и не- 
посредни утисак, који добивамо у нашем унутрашњем бићу, по- 
казује нам нешто сасма друго, показује нам квалитете различне 
врсте, показује нам ствари, које нису у простору, показује нам 
појаве, које немају ничег заједничког са механизмом“. Што 
детаљније, боље и дубље проучавамо, животне појаве тиме све 


1 Напз РОпезећ, РЕПозорћје дез Огетатшзсћеп. Гејрде 1910 П В. Стр. 138. 
2 К. Г,. Бећпејдег, Ог5зргипе шпа Мезепез Мепзећеп. Стр. 199. 


8 4. у. Вшасе, Гећгђисћ дег Рћузтојогле дез Мепзећец. П. В. Гетрће, 1901. 
Стр. 2. изречене већ 1887. 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 97 


више долазимо до схватања, да су појаве, за које смо мислили 
да смо их физикално и хемијски схватили, много сложеније 
природе и претходно ругају се сваком механичном тумачењу.“ 
У активности лежи загонетка живота, по Бунге-у. Појам актив- 
ности нисмо створили из чулних опажања него из самопосма- 
трања. Појам активности и живот су можда две речи, које 
означују исти појам. Бунге тврди да су сви појави у нашем 
организму, који се даду механистички објаснити, тако исто жи- 
вотни, као и кретање лишћа или грана на дрвећу, које потреса 
ветар и непогода или кретање цветног праха (полена), који 
ветар носи од женске биљке до мушке. Овде имамо појав кре- 
тања који је безусловно потребан за животни ток. Али ипак 
неће нико тврдити да је то животна појава, јер се прах просто, 
при том кретању, пасивно влада. 

Суштина је витализма, — управо идеализма, — како се 
Бунге изражава, у томе, што он иде једино правим путем са- 
знања и што полази од познатог, одјунутрашњег света, и хоће 
њиме да протумачи непознато, спољашњи свет. А механизам 
иде противним путем и странпутицом, јер хоће непознатим 
спољашњим светом, и хипотетичним објектима чулног света да 
протумачи познати, унутрашњи свет (стр. 11.). 

То тумачење унутрашњим, познатим светом, дакле психо- 
лошким факторима провлачи се несвесно или свесно готово 
кроз све неовиталистичке погледе. Рајке каже директно за до- 
минанте да су интелигентне, ентелихија има знања и вољу и 
суди, витална енергија по Шнајдеру има чуства и осећаје, и 
сама неурофизична енергија по Бехтереву има унутрашњи, су- 
бјективни корелат, а тај може бити само психолошке природе, 
а да се не осврћемо на неоламаркистична схватања психоби- 
олога, који директно претпостављају код постанка и најједно- 
ставније сходне функције или особине органске, моћ суђења, 
синтезу и асоцијацију двају искустава. Бородинове: су речи 
врло карактеристичне у том погледу. По њему виталист долази 
до уверења, да су организми свакако подложни моћи и сили 
закона о одржавању материје и енергије, али у организмима 
мора бити осим тога нарочита стваралачка снага, која свесно 
или несвесно али зацело разумно употребљава материју и силе 
мртве природе у колико их води извесној сврси, стварању и 


1 Вогодш, ВеПасе хиг АПсетештеп 7ебипе 1898 ~ 166—167. 
Дело, 60. књ. 7 


98 ДЕЛО 


одржању организама. У осталом то није ниуколико чудновато, 
кад помислимо да један од најистакнутијих механиста и дар- 
виниста,! који се тужи због неовитализма на деправирано стање, 
и сам замишља ћелије са душама, шта више атоме с душама. 
Тај хилозоизам није далек од неовитализма. Проблем постанка 
психичних појава решавају и виталисте тиме што га интројицију. 

Разлике између старог и новог витализма нема; и стари 
и нови витализам претпоставља неке нарочите животне факторе 
каквих нема у анорганској природи. И стари и нови витализам 
има готово исте проблеме, проблеме целина, форме и психичне, 
и решава их на исти начин или помоћу нарочитог анимисти- 
чног, пехистичног принципа или помоћу силе. Једино би се могла 
ставити та разлика, што у садашњем неовитализму замењује жи- 
вотну силу животна енергија и врло је вероватно да ће тако 
схватање с променама иу будућности наћи присталица. Ата 
зеја Г. Штала, животна сила НаПег-а, формативни нагон од 
Блуменбаха, две снаге од В!сћа-а и цела школа у Монпелијеу 
имају исте ентитете, суштине што и садашњи виталисти у енте- 
лехији, доминантама, виталној енергији, психичној, неурафи- 
зичној енергији. 

Врло су карактеристичне и опомињу на Бунгеа ове Шта- 
лове речи, да се не може довољно поновити, да основу живота 
чине активности а не материје и то активности не у матери- 
јама него с обзиром на материје; тако да се материје само 
пасивно и индиферентно према активитетима односе и подвр- 
гавају се подели и сређивању у било какву форму или струк- 
туруз Свак конструира нарочиту силу и снабдева свима свој- 
ствима и способностима, које су за извршење задатка потребне. 
Тако је и К. Е. МоП! чинио са својим „уј5 езвепан5“; инте- 
ресантно је код њега, што и његови одговори и решења не- 
ких проблема физиологије форме опомињу на Дриша. На пи- 
тање како прелази храна из јајета у ембрио, одговара да то 


1 Е. Наеске), Гле Менгајве! — АПтед Кгопег Уепаг 11 Гере. 


2 „Ргорфегеа уего ћаес (обез герефепда зип6, и тетол шие тепфе 
ћаегеапћ, апод ргтае ппауце розјез регребио зт6 асбопшт, тиште уего та- 
Кети: аб асбопшп уашдет ппте 11 тађегиз, зед т тајегјаз: адео пЕ ћаес 
ад Шаз зиприскег разајуе еђ сепега ег де егепфег зезе ћађеап«, еђ опшпо 
аспуае фрозШош абапе соарбанош ш дпат Шеј 5бгпсфигат аддаце Нечгат 
риге ођзеацашиг“. Н. ОПлезвећ, Пег УМ атиз ајз Сезећсћее шоа ај5 Гећге. Г,е]- 
рае 1905 стр. 82. 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 99 


не бива контракцијом крвних судова или срца, нити контрахо- 
вањем срца због спољашње компресије, а не ни преформираним 
каналима него има нарочита сила, „у15 еззеп а 5“ и она делује, 
она води и управља епигенезом, као што и код одраслих то 
чини. Дакле од прилике исте функције, које има да врши и 
ентелехија. 

Ми ћемо садашњи витализам поделити у три врсте: 1. 
анимистични или психични (Кетке, Опевзећ, Рашу с неоламар- 
кистама); 2. енергетични (Шнајдер, Бехтерев, Крајински, Оствалд 
Отоб, Газзтон2); 3. супстанцијални (Мопјоотегу, Даниљевски, и 
у неколико Шнајдер). За прву врсту витализма карактеристично 
је да је фактор који има више или мање особине психичке, он 
је иматеријалан, он је интелигентан, суди и производи све своје 
радње у више или мање антропоморфној форми За другу је 
врсту карактеристично што се тај витални, нарочити и специ- 
јални фактор замишља у облику енергије, виталне као у Шнај- 
дера, психичне као Отоба, Газзго 7-а, нервне као у Оствалда, неу- 
рофизичке као у Бехтерова. За трећу је врсту карактеристично 
схватање, да постоји нека нарочита материја, супстанца, на, 
основу које се догађају животни феномени и којој се управо 
имају приписати животни ефекти и њихова специјалност. Та 
је супстанца „жива супстанца“ у Шнајдера, „материја вишега 
реда“ у Даниљевског, и супстанца Монтгомерија. Ипак треба 
додати да особине првог витализма могу имати и два питања, 
на име: енергија као и матереја могу имати психичне особине 
али обратно анимистички витализам не мора бити ни енерге- 
тичан ни супстанцијалан. Из тога се види да је управо аними- 
стичко схватање првобитно и старије и значајније. 


П 


Пре него што пређемо на излагање појединих система и 
погледа виталистичких, осврнућемо се мало опширније на те- 
леологију, телеолошко схватање, на сходност или сврховитост 
организама и то нарочито узећемо у претрес мисли Г. Волфа, 
Дришаз и Паули:ји.з 


а. Мо, Месћатшапиз под Уњанзтиз. Стр. 8—27. 

2 Н. Омезећ, Пег УњаПзтив ајз Сезећесћје ппа ај5 Гећге. Стр. 174—181 
у РћПозорћје дез Огкашзећеп П св. Стр. 129—135. 

8 АпепзЕ Рашу, Пагупизтиз под Гатагек ти. Епбупге ешег русћо- 
рћуззећеп Тејеојогје. Мипећеп. 1905. Глава 1—Ш, 1Х—Х. 


7“ 


100 ДЕЛО 


Волф зове, наслањајући се на Канта, онај орган или справу 
сходним или сврховитим, кад нас нагон за каузалитетом при- 
морава, да постајање те справе доведемо у каузалну везу с 
њеним ефектом. Кад посматрамо функцију срца, то нас примо- 
рава, наш нагон за каузалитетом, да претпоставимо везу из- 
међу егзистенције тог органа и његове функције и да гледамо;у 
функцији разлог (основе) његове егзистенције. Оно телеологично 
схватање је исто тако потребно као и каузално, просто зато што 
је каузално. Психичног елемента (т. ). антропоморфизма) нема у 
овом схватању и ако су они случајеви, у којима је пошло за 
руком, да се константованом телеолошком каузалном односу даде 
бар, до неког извесног степена, довољно објашњење, т. ј. где је 
зависност ексистенције неког органа од ефекта у појединостима 
образложена, јесу такве природе, да смо приморани, а и оправ- 
дано је, да претпоставимо песихично посредовање. Али то значи 
само, да нам досад није пошло за руком, да дамо друго обја- 
шњење овом каузалном телеолошком односу, али из тог не из- 
лази, да је психично објашњење једино применљиво и да теле- 
олошко стватање није исто, што и супституисање психичног 
узрока. 

Ако посматрамо тело животиње, коју смо мало час убили, 
ми знамо, да ће оно после извесног времена почети трухнути 
и распадати се. Погледајмо сад живо тело животиње те исте 
врсте и питајмо се, — по Волфу, зашто се оно не распада! 
Одговор ће бити: зато што има црева, која ресорбирају храну, 
јер има срце које тера сокове по целом телу, оно, што је вредно 
доводи се, не вредно одводи и што има даље плућа, која из ва- 
здуха потребан кисеоник узимају а угљени двооксид издају 
и што има бубреге, који екскрете излучују и т. д. Заједничко 
деловање свих тих органа одржава организам, а одржање је 
резултат свих функција тих органа. Тај резултат није случајно 
постао, нити су органи случајно постали, и случајем одржа- 
вају организам, него резултат и одржање организма мора да 
се крије у заједничком деловању свих тих органа, као да је 
резултат сврха била. Недостатак механистичног тумачења није 
у томе, што оно не искључује случај и случајност него у томе, 
што приписује случају главну улогу при постанку сходности. 
Ми смо приморани да тако телеолошки просуђујемо, јер свака 
друга претпоставка противречи нашем логичном мишљењу. 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 101 


Ако каква птица за грађење гнезда узме ову или ону врсту 
сламе, та случајност није никакав биолошки проблем, него про- 
блем лежи у томе, како птица долази да употреби те случај- 
ности; то не може према нашем каузалном мишљењу постати 
случајем, така се претпоставка противи нашем каузалном ми- 
шљењу. Механизам и витализам разликују се у томе, што вита- 
лизам захтева за сходност и сходне појаве каузално схватање, 
док се механизам опире том захтеву нашег разума и хоће да се 
завара. Сходност и сврховигост није безгранична, што доказује 
регенерација. Да ли је какав појав сходан у биолошком сми- 
слу, не одлучује то, да ли се дошло до сврхе или смера, него 
је главно да се сврси тежи. Успех не одлучује у процењивању 
сходности, и степен савршенства какве функције је за биолошко 
проматрање споредно. Дарвиново тумачење постанка сходности 
није успело. Телеолошко и виталистичко схватање су, према 
Волфу, истоветни појмови, док Дриш схвата телеологију, као 
схватање, које сходност или сврховитост само дескриптивно 
констатује а оставља нерешено: да ли је организам саграђен 
на основу какве машине или је детерминисан каквим витали- 
стичким фактором. За Дриша су витални појави само оне ре- 
акције, које Волф зове првашњом сходношћу. Под тим појмом 
треба разумети све оне сходне реакције на какве спољашње 
узроке, за које се не може претпоставити какво организаторско 
припремање. Највећи је број сходних реакција фиксиран на- 
слеђем, но ми морамо претпоставити, да су те фиксиране ре- 
акције, кад су постале или се први пут појавиле, постале из 
таквих реакција, које носе карактер првашњих сходних реакција. 

Таква првобитна сходност види се из регенерације сочива 
у тритона. Способност првашњих сходних реакција дата је 
чињеница и она доказује виталистичне појаве. 

Као што се из свега види, по Волфу је телеологија до- 
пуна каузалности, теолошко схватање је допуна каузалним од- 
носима а способност реакција првашње сходности су доказ ви- 
тализма. 

По Дришу питање витализма не чини проблем да ли жи- 
вотне појаве заслужују ознаку „сходност“ (сврховитости), него 
да ли се могу сходност и сходни појави протумачити из кон- 
стелација оних фактора, који су у анорганским наукама познати, 
или су сходни појави израз самозаконитости, автономне биоло- 
гије. Да многог сходног у животним појавама има, јесте чи 


102 ДЕЛО 


њеница која се даје извести из дефиниције тог појма. У обич- 
ном животу обележавају се таке радње као сходне, за које ми- 
слимо, да смо их према неким извесним сврхама учинили, да 
су их дакле сврхе произвеле у живот. Свако просуђује сход- 
ност радња према себи и по себи. Ја знам најбоље кад ћу на- 
звати своје радње сходним, јер знам своје намере, своје сврхе. 
Радње других људи зовем тада сходним, ако разумем њихове 
смерове, т. ј. ако замислим да то исто може бити и моја сврха 
и ако с гледишта те сврхе просуђујем. Реч сходност проширује 
се у два правца у својој примени. Из њезине примене на био- 
лошке феномене проистиче основни биолошки проблем. 

Дриш, као и други, многе покрете и кретања зове сход- 
ним и то не само таква, која су човечјим радњама слична него 
и таква, која се због постојаности и сталности не могу радњом 
означити, као што су инстинкти, рефлекси и т. д. Од кретања 
такве врсте па до кретања биљака је само један корак, и ако 
један корак даље идемо, можемо и растење и кретања растења 
назвати сходним. Тако се дакле могу све оне појаве у животу 
означити сходним, које иду према једној тачки, мети, која као 
да је сврха и смер тог појава. То је дескриптиван појам 
сходности. 

Као што се види, аналогијом се може пренети појам сход- 
ности на биолошке феномене, али не само на њих него и на 
људске уметничке творевине, као што су различне справе или 
машине. И та примена појава сходности на справе и машине 
доноси основни биолошки проблем и питање, да ли су органи- 
зми машине или се органски појави догађају на базама машина, 
или су организми детермирани нарочитим, виталним фактором. 
То значи: да ли су органски појави сходни ради дате структуре 
или тектонике, дакле какве машинерије, или је сходност у орга- 
низама нарочите врсте 

Ознаке сходности у организмима носе у себи особине хар- 
моничне и регулаторне, дакле регулација и хармонија су сходни 
појави органски. 

Хармонија се показује у тројакој форми, као каузална, 
композициона и функцијонална. Има у историји развоја живо- 
тиња и биљака познатих случајева, у којима један део у орга- 
низму, у развоју, изазове, утицајем на други део, постанак трећег. 
Да тако што буде могуће, јасно је да онај део (А) који изазива, 
и онај који буде изазван, морају бити тако створени, да В може 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 103 


одговорити на драж (А). В мора бити пријемчив за А, као узрок. 
Тај однос треба да се назове каузалном хармонијом. Он се по- 
јављује код регенерације очног сочива у кичмењака; растење 
очног мехура изазове на спољашњој кожи стварање очног со- 
чива; очни мехур и кожа односе се једно према другом каузално- 
хармонијски. 

Експерлментална ембриологија показала је у множини слу- 
чајева, да између делова неког организма у развију постоји нека 
зависност, али кад већ поједини органи или делови постану, 
развијају се даље без обзира на остале делове. Ру (Копх) је 
назвао тај појам само диференцирањем. Многи комплицирани 
органи постају из сједињења више њих, који се свак за се са. 
мостално развијао, те у том случају мора владати хармоничан 
карактер између ембрионалних делова, помоћу којег се само- 
стални делови спајају уједно. Тај је однос композициона хармо- 
нија; композиција ембрионалних делова је хармонична. 

Функцијонална хармонија је трећа врста хармоније. Делови 
и ако се развијају независно, ипак, кад се споје и створе је- 
динство, они функционишу хармонично. Типичан су пример зато 
разни одељци црева и жљезда; различни одељци постају и раз- 
вију се сасвим независно једно од другог, једни из ектодерма, 
други из ентодерма и ипак функционишу хармонично. 

Те три врсте хармоније обележавају само једну страну 
органске сврховитости; друга су страна појави регулације. Под 
регулацијом треба разумети способности организма, да одржи 
његово нормално стање, норму с обзиром на облик и функције, 
на супрот абнормалним приликама, које на њега делују. Та је 
способност код неких животиња у чудновато великом степену 
развијена; тако делићи каквог организма могу да даду цео 
организам, т. је сваки део створи првобитну норму, облик и 
функције. Ако се нешто у организму поремети, и организам 
то поремећење регулише, зове се регулација корелативном, а 
адаптивном, ако је регулација постала услед промена споља- 
шњег света. 

Сваки органски процес сходан је зато, по Дришу, што ако 
има специфичну констелацију и помаже да је одржи и ако се 
јавља у безброј много екземплара, а особеност тих екземплара 
има свој разлог и основ у особености пређашњих истог типа; 
само из тог разлога је органски процес телеолошки. То се 
схватање (у философији органскога) приближава све више Канту. 


104 ДЕЛО 


Само тела, која се у безброј јединица јављају и имају специ- 
фичан сложен карактер, а имају порекло од истоврсних, ва- 
служују са својим органским процесима, који их стварају и 
одржавају, назив телеолошких појава. 

Ако посматрамо телеолошке појаве, које се збивају при 
грађењу машине, са стране човека, тада нам постаје јасно; како 
може какав појав у природи бити телеолошки или сврховит а 
у исто време и чисто механичне или физикално-хемијске при- 
роде. Сви процеси на човечјим машинама су оваке врсте, па 
била ма каква справа; сваки је процес само зато сходан јер 
стоји у некој извесној вези, на извесном месту иу извесном 
положају према целини и према осталим процесима. То је ста- 
тична телеологија или телеологија констелације. Сад настаје 
питање, да ли сви природни појави припадају статичном типу 
телеологије или не; И даље, да ли сви организми припадају 
овом статичном типуг Све оне врсте појава у природи, које су 
сходне, али не на основу какве машине, т. ј. сходност није по- 
следица градње машине, зове Дриш динамично телеолошким и 
по њему организми припадају у ову врсту, што ће се то из ра- 
злагања његовог витализма најбоље видети. 


Д-р Славко Шећеров 


КОРАЛА СУРЕГУ 


=— СВРШЕТАК — 


4 | 
Квалификација т. зв. Босанско-Херцеговачког Катастра. 


У намери да овом расправом што боље послужим интере- 
сима своје отачбине, ја морам да проговорим и о т. зв. босан- 
ско-херцеговачком Катастру. Кад сам једном приликом био код 
г. д-р Лазе Пачуа, бив. министра финансија, он ми рече: „Ја 
желим да држава изврши катастарски премер, јер без Катастра 
не може се паметно ни финансирати у држави“, али одмах до- 
даде изречно и ово: „Ја нећу онај ваш (Андоновићев) велики 
Катастар, већ финанцијски Катастар, као што је онај у Босни 
и Херцеговини, који се брзо може да сврши, и јевтинији је“. 

Ја сам, устао против те министрове жеље, и молио, да 
не тражи Катастар као што га има Босна и Херцеговина, јер 
оно је једно техничко ругло, једна катастарска мизерија, какву 
су у стању били, да лиферују за скупе новце само окупатори, 
на штету угледа државе, па и на сигурну штету самога ста- 
новништва у Босни и Херцеговини. 

То што сам рекао, налази се потврђено у штампаном делу: 
„Кађазе та! Гапдез-Мегтезвипсеп“ од 56. Споскомле-а, — у коме се 
нашироко говори баш о техничкој вредности тако званог б6о- 
санско-херцеговачког Катастра, које сам дело и послао мини- 
стру ради увере и ради поређења, са мојим наводима. 

На страни 53. поменутога дела, налазе се ове речи (од речи 
до речи преведене): 

„На жалост мора се одмах констатовати, да војна снимања, 
у Босни и Херцеговини не могу у опште ни да се ставе у ред 


106 ДЕЛО 


катастарских премеравања јер им, или боље целом елаборату, 
недостају све оне техничке особине, које такав елаборат данас 
имати мора, па да одговори многоме циљу коме је и намењен“. 

Када је тако, онда је јасно као дан, да ја, као 86:0 го- 
дишњи професор Геодезије и стручњак, који сам се само својом 
струком и бавио, и који сам за Катастар Србије п своје име 
везао, нити могу, нити смем препоручити, да се и наша Кра- 
љевина премерава по тој мустри. 

Даље на страни 58-о] поменутога дела стоји: (опет у вер- 
номе преводу) ово: „Нетачност и неподесност босанско-херце- 
говачког катастарског премера увидела се нарочито тада, када 
се покушало да се заведу правно вредеће баштинске књиге, 
јер органи, који су били одређени да тај посао изврше, не мо- 
гоше ни корака напред, докле нису неопходне исправке или 
боље рећи сасвим нова премеравања предузели и извршили, 
али која су често много скупља испадала него ли п сами ори- 
гинални снимак“, — тако, да је сасвим оправдано, што се на 
стр. 59, баш тим поводом врло драстично, али верно преставља 
и каже, а на име: ( 

„Исто тако су судови и остала надлештва, у многобројним 
случајевима увидели, да се катастарски елаборати, — при ра- 
справама заузећа, при решавању спорних граница еге. — апсо- 
лутно не могу ни употребити, и то само због њихове техничке 
нетачности“. 

„Босанско је државно премеравање дакле постало једна 
права државна мизерија, која ће се моћи тек после деценија 
отклонити, — јер за сада нема за такво предузеће потребних 
милиуна, — пошто су први, — за овај циљ издати, као што се 
јасно види, као у воду бачени“. 

„Босански ће Катастар дакле умрети, као и да није никада 
ни био“. И ово досада уопште речено о босанско-херцеговачком 
Катастру, било би довољно па да свака држава од њега бежи, 
али, да бих својој дужности до краја одговорио, те обавестио 
свакога, да у опште и при помену тога ругла у земљомерству, 
— при помену тога босанско-херцеговачког елабората више и 
не употребљава назив Катастар, — јер тај елаборат то никако 
и није, — ја ћу цитирати још само и ово што следује и што 
стоји у истоме делу на стр. 62, а на име: „Снимања општин- 
ских атара, потеса ефес. извршена су у размери 1:12500. Тек 
затим увећавала се ова размера у двапут већу, дакле у раз- 


ОКТ ТОГО ВУ 107 


меру 1:6250, — и са тако погрешним основним скелетом, пре- 
лазило се још на погрешније крокирање детаља. Већ и сама 
манипулација при преношењу геометриски одређених тачака 
помоћу стакленога планиметра (ОТагрјаптејег) за детаљисање, 
— даје целокупном послу карактер простога крокирања (а Ја 
уџе), т.ј. даје карактер посла без икакве техничке поузданости“. 
Ово што следује пак карактерише веома јасно вредност тога 
целога босанскога Катастра, да ја немам ни потррбе, да га даље 
црним, пошто се он следећим подацима преставља и сувише 
јасно у најцрњој боји, јер на страни 62-ој стоји изречно и ово, 
од речи до речи преведено: 

„У размери 1: 6250, која је за детаљно снимање усвојена, 


могу се још само 10 корака изразити, — све дакле, што је 
испод 10 корака! — све дужине мање од 10 корака или мање 
од 7,584 метара, — при томе босанском Катастру и не долазе 
у обзир!!!“ 


„Но још је неповољнија техничка тачност при снимању гео- 
детским столом, којим су одређиване границе општинских атара 
и потеса, јер, пошто је то, тако звано оригинално снимање вр- 
шено у размери 1: 12500, то је сасвим природно, да се при та- 
квоме снимању нису могле узимати у обзир ни дужине испод 
15 метара,“ 

Ето стога, што су границе атара и потеса при босанском 
Катастру снимане до на 15 метара нетачно, а детаљно снимање 
до на 7,584 метара нетачно, — зато ја нити могу, нити смем тај 
начин рада препоручивати. Ја никако не могу саветовати, да се 
баци до 10 милиуна динара, па да се опет нема ништа. Ја сам 
се за ово 36 година мога јавног рада борио против таквога 
начина рада, и морам и опет да молим, да на такав рад као 
што је овај босанско-херцеговачки назови Катастар, нико и не 
помишља. 

Када се пак узме у обзир још и оно, што на страни 62 
стоји о мерењу углова, а то је (опет преведено од речи до речи): 
„Угловна оступања оцењивана су (дакле од ока узимана — 
шацована) што је могућно тачније (!), — па и оно даље (види 
стр. 69): да су махом сви детаљи, парцеле итд. одкорачавани, 
јер се на тој страни изречно тврди: 

„Отопдваблаћећ угпгде ђеј дег Сабазега!-Мегтегвипе 11. В. ипа 
4. Н. дег Џпјапо, во зује ђаз Гапеге етег једеп ВапратсеПе ђе 
Метел ОтфзаећаЊеп шп Маззе 1: 6250 (дакле са нетачношћу од 
7,584 метара) б]ов пасћ зећг јел сетеззеп“ — онда је сасвим 


108 ДЕЛО 


јасно, да овде и није вршен катастарски премер, већ да је прав- 
љена само тек једна окупациона скица и ништа више !! 

Најпосле, да се дотакнем сада још и онога, што је при 
сваком катастарском премеру главно, а то је одређење садржаја 
површине појединих парцела, па и површине појединих пар- 
цела па и површине целог премереног предела. Све што се пре 
рачуна ове површине као главнога циља предузима, — то је 
то, да се изврше претходни радови за одређење и мерење оних 
димензија, које су нам потребне и дају површину, по којој се 
цени принос, одређује порез итд. 

На страни 70-0] поменутога дела стоји опет о овоме послу 
од речи до речи преведено ово: 

„Увиђавно је врло лако, да се добри и тачни подаци по: 
вршински могу добити само тада, када су сви претходни по. 
слови извршени са оном тачношћу, која се по строгим техни- 
чким правилима тражи“. 

„Ако је пак обим (конфигурација) једне (или више) пар- 
цела само приближно одређен, тј., ако је он одкорачавањем 
и оценом од ока (шацовањем) добивен, (а то је све при тако 
званом босанском Катастру, као што смо видели било) онда је 
сасвим природно, да ће на таквој основи израчунати садржај 
површина имати исте непоуздане особине, као и подаци из 
којих је овај садржај добивен“, 

Из свега до сада наведеног види се јасно, да нити су 
подаци тачни, нити могу површине бити тачне, па је онда и 
сасвим разумљиво зашто, нису могли бити употребљени, при 
заснивању баштинске књиге, па најпосле и зашто Аустрија још 
није решила аграрно питање у Босни и Херцеговини. 

Овакав рђав елаборат, свршен је за 4'/2 године, и нањ 
је утрошено: 6,974.160 круна, дакле је за толику суму у злату, 
добивена та босанска катастарска државна мизериа, са којом [се 
не зна шта да отпочне. 

Ето тако стоји са босанско херцеговачким ткзв. Катастром, 
који су вршили аустро-угарски официри у окупираним провин- 
цијама. Ето, то је рад Министарства војног, па да не би и код нас 
тако Катастар прошао, ја устајем најодсудније против таквог 
рада, и то само у интересу наше државе, наводећи при крају 
овога и сувише јасног резултата и речи: ашададаша депгап гегев, 
ресфи(иг асћјуј, или кратко преведено: 

Господски греси, тежачко испаштање ! 

Професор М. Ј. Андоновић. 


ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 


(НАСТАВАК) 


Штампарије у области данашње брбије. 


1. Штампарије пре ослобођења. 


Прва штампарија, у области данашње Србије, била је 
штампарија у Рујанском манастиру (рушевине овог ма- 
настира и данас постоје под планином Пониквама, на реци 
Биосци у селу Врутцима у округу ужичком). Штампарију су 
основали 1537 године несумњиво монаси, и то више њих, јер 
су слова од више врста и свакако да их није радио један. 
Слова су толико различита по величини и облику да, ко би 
видео одвојено две стране јеванђеља, које је ту штампао монах 
Теодосије, не би рекао да су обе из једне исте књиге. Слова 
су поред тога и груба. Стога је врло вероватан закључак Ша- 
фариков: да рујански монаси нису знали резати матрице и у 
њима лити слова, већ су слова резали и то не од метала него 
од дрвета. Несумњиво је да је онда јеванђеље, једина књига 
која је рађена у овој штампарији, један од најгори продуката 
наших старих штампарија. 

Налазимо затим, да је у Београду 8. Августа 1552 го- 
дине завршено штампање једног јеванђеља, око кога се трудио 
јеромонах Мардарије. Ово је у исто време и прва штампарија 
у Београду. Њу је основао кнез „у Христу раб, Радиша Дми- 
тровић....... не поштедев богатог имања“. Али му, пре него 
што је рад у њој и почео, „приде ужасни час смрти, те 
остави форме у дому својему“. Штампарију пренесе у свој дом 
Тројан Гундулић „од великог града Дубровника“, где је јеван- 
ђеље и одштампано. Слова су ове штампарије крупнија аи 


110 ДЕЛО 


боља од слова штампарије рујанске, управо, крупнија су од 
свију слова старих наших штампарија. Она, као ни рујанска, 
немају никакву везу са млетачким. И једно испреплетани ини- 
цијали као у рукописима, а друго крупноћа слова, која одго- 
вара крупноћи писаних јеванђеља, утврђује нас у мишљењу, 
да су слова резана у Београду по угледу на неко писано је- 
ванђеље, и ако Шафарик вели да је за оригинал служило је- 
ванђеље штампано у Трговишту 1512. 

Десет година доцније налазимо опет у данашњем округу 
ужичком у срезу црногорском, у селу Косјерићу, где јеромонах 
Мардарије „од манастира званог Мркшина Црква у поткриљу 
Црне Горе;“ који је радио на штампању београдског јеванђеља, 
довршава 26. јуна јеванђеље у своме храму Мркшинојцркви. 
У поговору јеванђеља вели се: „рукаделисах сија слова од же- 
лези и меди, благовачењем у Тројици славимог Бога ја у Хри- 
сту раб јеромонах Мардарије“. 

Један део иницијала, вели г. Љуба Стојановић у својој 
студији „Старе српске штампарије“ „једнак“ је са онима 
из београдске штампарије, докле је други „сличан“ са београд- 
ским; једна су слова готово “истоветна“ са београдским а друга 
„слична“. 

У овој је штампарији штампан 1 септембра 1566 годинеи 
„Цветни триод“, који износи 24 табака тог са "четири слике. 
Око њега су се трудили још и поп Живко и ђак Радул. 

Кад се све ово зна, можемо слободно рећи, да је слово за 
београдску штампарију радио овај исти Мардарије, као и за 
ову, она што су „готово иста“, док је она друга радио који 
помагач, можда баш поп Живко или ђак Радул под надзором 
и упуством Мардаријевим. Да је сва слова радио Мардарије, као 
што се из поговора да закључити и што јег. Љ. Стојановић готов 
да верује, онда би сва слова била једнака, „готово иста“ са бео- 
градским. Нека је баш, као што закључује г. Стојановић, Мар- 
дарије понео само неколико слова из Београда, имао је свакако 
један егземплар београдског јеванђеља и могао је по њему изра- 
дити остала слова као што су, како вели г. Стојановић, и за 
београдску штампарију слова рађена по неком рукопису. 

Веома је карактеристично што се ове штампарије јављају 


1 Ваља имати на уму да су старе наше књиге штампане рукописним сло- 
вима и само вешто око једног палеографа може их разликовати од рукописа. 


ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 111 


у време највеће силе турске. Али те није ни најмање чудно- 
вато, кад се зна да у то време пада и обнова Пећке Пантријар- 
шије. Њу добивамо потпомогнути тадањим великим везиром 
Мехмедом Соколовићем, братом патријарха Макарија. Несумњиво 
је пак, да је слобода вероисповести изазвала отварање цркава 
а потреба црквених књига изазвала подизање штампарија. Ми 
видимо да све три штампарије штампају најпотребнију књигу 
— јеванђеље. 

Рад аустријских агената изазвао је ратовање и сеобу, која 
је ишла преко данашње Србије. Са овом се епохом цео културни 
живот, у колико га је тада могло бити кад нас, преноси у земље 
под аустријском влашћу. За све то време, аи у времену после 
сеобе, када настаде влада још већег турског безвлашћа и освете, 
код Срба на овој страни Дунава и Саве нема ни једног поку- 
шаја оснивања штампарије. Тек подпадањем београдског па- 
шалука под аустријску власт (1717—1789), јавља се покушај, 
да се у Београду оснује српска штампарија. 

Године 1730 на народном-црквеном сабору у Београду по- 
креће митрополит Мојсије Петровић и питање о штампарији. 
Представници свештеничког реда одговорили су му 29 маја на 
то: „Као што се ни једна вештина не може показати без по- 
требног за њу оруђа, тако ни. наука без штампарије не може 
бити, те због тога и трпимо велику оскудицу у науци и про- 
свети. А ако Царско Величанство усхте допустити нашем на- 
роду да се подигне једна штампарија, ми смо сви спремни пот: 
помоћи то дело сваки по својој могућности“. Ова одлука би 
усвојена и представници свију осталих сталежа додаше јој, да 
се потребна средства за штампарију прибаве истим путом, као 
и за остале народне потребе. Истога дана патријарх Мојсије 
изнесе ту одлуку пред сабор, коме је присуствовао и царски 
комесар. Свакако утицајем царског комесара и да би се сачекао 
одговор Двор Ратн. Савета по ранијој молби о овој ствари, до- 
носи сабор решење: „Да би истина ваљало штампарију завести, 
али да за сада о тој ствари не могу ништа решити“.! 

Аустријска влада, која је увек тежила да се покаже као 
разносач културе, уводи нов живот у Србију. За њене владе 
ми видимо где се у Београду оснива и у Бечу утврђује први 
еснаф. У исто доба чујемо где народ виче: „Окрени Боже“. 


1 Срп. Књ. Гласник књ. 25. стр. 668. 


112 ДЕЛО 


Па и ако је штампарија једна од највећих културних тековина, 
и ако семи данас по ступњу на коме је штампарска вештина и 
распрострањеност њена у једноме народу, може да оцени и цени 
на којој је висини његов целокупан развитак и култура, ипак 
је Аустрија, да би остала конзенвентна себи и да не би и свој 
план унијаћења ометала, одговорила негативно: „Непотребно 
је и сувишно, вели се у акту који је ускоро стигао као оче- 
кивани одговор по ранијој молби, отварати посебну ћириловску 
штампарију у Београду, кад већ једна такова постоји у угар- 
ском граду Трнову, па се тамо могу штампати и све нужне 
књиге за Србе пошто пређу обичну цензуру.“ 

Долази поново турска власт (год. 1739). Због помагања Ау- 
стрији у ратовању а нарочито због сталнога исељавања, Турци 
се све суровије понашаху према Србима и 1766 год. чак уки- 
дају и Пећску Патријаршију. Затим настаје буђење Срба (Ко- 
чина Крајина); Поновно освајање Београда од Аустријске војске, 
свиштовски мир (1791). После тога поновна турска управа, коју 
убрзо узимају у своје руке јаничари — спахије. Најзад настаје 
под Карађорђем борба за ослобођење. 


2. Државма штампарија. 


а) Рад на оснивању. Културно стање народа у Србији 
почетком прошлога века познато нам је. Робујићи неколико 
векова под једном нижом расом као што је турска, народ у 
Србији није имао од кога да прими никакву вишу културу, јер 
је био остављен самоме себи. Уз то заплетен у честе ратове, 
као што су: Кочина Крајина, Устанак први и други, народу 
Србији није ни могао обраћати већу пажњу на народно про- 
свећивање и образовање. Колика је била потреба за образова- 
нијим људима и колико се радило на томе да се што пре створи 
један део образованих људи, који ће просвећивати и упући- 
вати ондашњи непросвећени наш народ, види се по оснивању 
Доситејеве Велике Школе 1808 год. Тако рећи у сред најљућег 
ратовања, одмах после првих успеха у борби са Турцима, поред 
оснивања Велике Школе, која би давала Србији образоване 
људе, помишљало се и на отварање штампарије, која би штам- 
пала за школу потребне књиге. На отварању једне такве штам- 


1 Срп. Књ. Гласник књ. 25 стр. 669. 


ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 118 


парије највише је радио наш највећи човек онога доба — До- 
ситије Обрадовић. Тај вечити путник и просветитељ наш, који 
је оставио миран и угодан живот у иностранству, да би дошао 
у Србију да у њој ради на просвети — био је готов да се 
лиши свега свога блага, да остави „бјеле дворе и пуне подруме“ 
само да има штампарију у којој би штампао своја дела. 

Како се у недостатку штампарије у оно доба помагало, 
показује нам овај случај. За спомен плочу на гробу Чарда- 
клијином написао је стихове Доситеј Обрадовић. На то Југовић, 
који је био противник Чардаклијин, напише пародију на те 
стихове, умножи је у више примерака и излепи по угловима 
београдских улица. Доситеј на то напише одговор, који се по- 
чињао са „у лажи су кратке ноге“ и који је износио читав 
писан табак. Како онда није било штампарије, која би тај од- 
говор штампала, тај је одговор кружио из руке у руку те тако 
био читан и преписиван.: 

Како се потреба за штампаријом све више осећала и како 
је на њеном оснивању живо радило неколико ондашњих нај- 
истакнутијих Срба, вероватно би се штампарија и основала да. 
се није догодила позната катастрофа од 1813 године. После 
1813 године све тековине Карађорђеве, и политичке и културне, 
пропале су. За непуне две године турске владавине и иначе 
непросвећено и задивљало становништво садашње Србије, пало 
је у још већу дивљину и мрак. Другим устанком постигли су 
се само неки политички успеси, иначе је народ остао и даље 
у ранијој непросвећености. Тек 1830 године, на петнаест го- 
дина после другог устанка, одобрио је султан да Срби у осло- 
бођеној Србији могу отварати јавне школе. До тада у целој 
Србији, рачунајући ту све различите школе, број њихов није 
износио више од десет. 

С временом тај је број брже растао, тако да је на измаку 
1884 године број општинских школа износио 34, а број при- 
ватних 29. 

Узрок тако рђавим просветним приликама у ондашњој Ср. 
бији лежи великим делом и у самој политици кнеза Милоша. 
Дошавши до власти путем крвавих борби са Турцима и мора- 
јући посведневно да се бори против незадовољника, који су 
врло често дизали буне, кнез Милош је целокупну своју поли 


1 Вук Стеф. Караџић, Правитељ. Совјет Српски стр. 86. 
Дело, књ. 60. 8 


114 ДЕЛО 


тику усредсредио на то: да уклони своје противнике и да за- 
добије за себе наследно кнежевско достојанство. Ради бољег 
успех код Турака, за што му је требало много новаца, кнез 
Милош је готово целокупну трговину Србије узео у своје руке; 
закупио харач и царину а најлепше њиве, ливаде и винограде 
присвојио. „Све је твоје, Господару“, говорио је народ. И у 
другим гранама државне управе, кнез Милош се мање обзирао 
на народне потребе него на своје. Он је уз то хтео целокупан 
живот да потчини својој вољи. 

Угледајући се на њега нахијске старешине су настојавале 
да сваки у својој нахији буде онако исто неограничен госпо- 
дар као и кнез Милош. Од такве владавине народ је имао штете. 
У место што је радио земљу за себе и Турчину давао десетак, 
као што је то било раније, сада је имао да кулучи и аргатује 
и кнезу Милошу и нахијским старешинама. Кулуци. су били 
врло чести тако да су једном врстом кулука кулучиле чак 
и жене.“ 

Такво рђаво стање изазивало је народ на буну и он се 
бунио. Од 1819 године, када је почела прва буна противу кнеза 
Милоша па до 1839, када је била последња, народ се бунио 
шест пута. Те је буне кнез Милош угушивао на врло суров 
начин не презајући ни од каквих средстава. 

У тадашњим приликама, а према својим погледима на 
власт и народне потребе, кнез Милош није увиђао потребу на- 
родног просвећивања, нити је желео да народ просвећује. Уз 
то окружен људима који су из дубине душе мрзели просвету 
и просвећене људе и који су, да би у „отечеству“ био мири 
срећа, ишли тако далеко да су предлагали да се побију сви 
они који знају читати и писати, „јер учени људи подижу буне 
против свог правитељства“.3 

Такво је стање било у Србији у оно време, када су сви 
учени људи из Аустрије тврдо веровали да ће Србија почети 
препорођај целокупног народа српског. Такво је стање било 
када је Д. Давидовић (3 августа 1821) упутио „Високославном 
Совјету народа србског“ молбу, а писма: једно свом старом при- 
јатељу и познанику проти Матеји Ненадовићу а друго кнезу 


1 Вукова преписка, књ. Џ, стр. 644. 
2 Вукова преписка, књ. П, стр. 644. 
1 Вукова преписка, књ. П, коментар, стр. 654. 


ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 115 


Милошу нудећи им своје услуге са штампаријом у Србији, „где 
ће“, како вели, „исти напори и жртве које сам имао у Бечу до- 
нети више користи народу... Јер сем слободе, која значи много, 
али не све, треба прибавити и све науке и вештине којима се 
поносе други просвећени народи“.: 

Непосредни повод за молбе, које је Давидовић послао у 
Србију, као и да се одлучи за прелазак у њу (14 нов. 1821) 
несумњиво је био рад Вуков у Србији. Вук је, разуме се, из 
личних побуда, утицао на Милоша још почетком 1821, да се у 
Србији подигне штампарија. То је морало интересовати и Ко- 
питара коме Вук одговори у једном писму: „Што се тамо го- 
вори за нашу типографију, то је све основано на може бити“, 
Међутим, Давидовић не познавајући стање у Србији и с по- 
гледима које излаже и у својој молби, дознавши да се тамо 
ради на подизању штампарије упути одмах три молбе. 

Нарочито у молби Совјету детаљно је изложио побуде због 
чега жели да пређе у Србију. Ту је уједно изнео и читав план 
свога рада. Ми ћемо навести сва места из ње која се тичу 
штампарије и начина да се она установи. 

„Правитељи Народа Сербског“, вели се у почетку, „зна- 
јући колика је разлика између ученог и неученог народа, ради 
су да заведу прва средства просвешченија народног школе и 
типографију“. 

Зато он, који познаје под, и свак у роду, кога вуче рев- 
ност к роду и свим што се клони добру и напретку рода, и 
кипи му срце жељом да услужи род, дознавши да „Правитељи 
Народа Србског у Србији желе да им се заведу школе и типо- 
графија у отечеству, а да се снебивају зато само што не имају 
толико способних људи к томе, запламтео је жељом да им под- 
несе сам услужност своју и да их моли преко Високославног 
Совјета Народног, понизњејше, да приме њега да пређе у 
Србију и да заводи школе и типографију у њој. Свршио је све 
науке, зна шта ће рећи школе. Има своју типографију, зна како 
је треба водити“. 

Препоручивши се тако он излаже свој план о раду. И По- 
што је прво изнео свој план о организацији школа, прелази 
на саму штампарију, о којој вели: 


1 Држ. Архива. Писмо Д. Давидовића кнезу Милошу 3/15 авг. 1821. 
2 Вукова преписка, књ. |, стр. 19]. 
“ 8% 


116 ДЕЛО Р 


„Упоредо са школама приноси највећу чест к просвешта- 
вању народа једног типографија, простирући по народу 
књиге, које би се морале преписивати, множином, а кром тога 
чинећи те не мора народ изгледати књиге нужне му из туђи 
руку, кад их може имати у половину цене у рођеној својој земљи“. 

„Установити типографију много је лакше него школе. Не 
изискује се томе ни толико људи ни времена ни трошка као 
установљењу школа. С 10—12 и најпростији људи Србаља или 
не Србаља установиће се типографија, која ће нам моћи закр- 
пити све наше потребе. За 2 или за 3 месеца моћи ће сву 
неколико радити у њој. А с 40.000 гроша установиће се на вјеки, 
и то типографија, у којој би било 50 центи различних слова, 
4 тиснице и довољно други потреба, нужни по числу слова и 
тисница“. | 

Најлакши пут да се она установи био би да он своју из 
Беча пренесе. Но на жалост његова „типографија“ није устро- 
јена толико за српске колико за туђе језике. Стога би је могао 
продати па купити српску. А да је прода нема рачуна јер би 
за њу, која га је коштала 12.000 форинти, добио једва 2.000 
форинти. Сем тога и кад би штампарија била само српска не 
би је могао пренети, јер аустриска влада би допустила да се у 
област турске царевине пренесу слова и друге типографске по- 
требе, јер се тиме укида посао тамошњим штампаријама, које су 
дотле штампале највећи део српских и грчких дела. Стога би 
се штампарија морала донети или из Петрограда или из Лајп- 
цига. Но како је Петроград далеко а штампарија скупа, онда 
остаје да се набави из Лајпцига, Сем тога транзит кроз Аустрију 
неће им се забранити. 

„Рад будући да се устроји типографија народна у земљи, 
у којој би сви наши списатељи и јефтиније и безбрижније жи- 
вели и слободније писали, а тако дух свој и корисније и више 


развијали; — пламтећи жељом, да се приведе и жеља Прави- 
тељства Народа Србског у дјеиство; — и не бранећи све на 


свјету и сам живот свој за отеческу полау и корист његову; 
— не видим да има икакве препоне, која би била толика, да се 
не би могле завести и школе и типографија сад још у Србији“. 
Материјалне ће се сметње отклонити: 
„Ја ћу поднети све што би ми дошло из продаје ове типо- 
графије у Бечу. А народ нек принесе остало, чим би накнадили 
суму од 12.000 форинти сребра, или 40.000 гроша, која се изи- 


ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 11 


скује к прекуповању слова, тисница и други типографски по- 
треба у Лаипсику и пренашењу њином од Лајпсика до мјеста 
у Србији, гди оће Високославни Совјет Народни да му поставим 
типографију. Но сву суму коју принесе народ на типографију 
примам ја на себе тако, да сам је ја дужан Народу исплатити 
за. 10 година, и то тако, да враћам сваке године по 4000 гроша, 
ако не узмогнем више, и плаћајући интерес на суму, коју остајем 
јоште дужан. Толико сам љубитељ Отечества, да ћу не само при- 
нети на олтар његов све, гди што имам, и да ћу се још задужити 
на. типографију, но да ћу опет за то учинити ту типографију 
народном, то јест, да ја нисам господар од ње, веће само упра- 
витељ, и да не вучем сав добит сам но да имам неки процент, 
а о осталом приходу да дајем рачун народу сваке године. Тим 
начином не би стало установљење типографије у Србији народ 
ни крајцаре; сва жртва била би само моја“. 

„Најпосле рећи ће ми, може бити, ко од читатеља овога, 
оће се к свему томе и боља и мирнија времена. Истина, да је 
тешко у немирно доба овако што и почињати. Но ја сам то- 
лики љубитељ отечества и толко храбар, да ме никакво поло- 
женије земље ни најмање не страши. Србљи смо, народ смо, 
људи смо, којима куца храбро срце и неустрашимо у прсима, 
зашто би се поводили по времену, коме ми треба да запове- 
дамо а не оно нама2 Зашто да одлажемо што је добро, нужно 
и полезно отечеству и браћи нашој, због мале неке страшљи- 
востиг Историја старији и новији времена, историје Грка, Ри- 
мљана, Немаца и саме браће наше словенске Руса сведоче 
нам, да су народи ови гледали науке и художества усред 
бјесни ратова своји; онда су завађали школе и друга потребна 
заведенија, онда су ји јоши распрострањавали и величали. 
Зашто би ми Срби то одлагали, та нисмо ни мало мањи од 
њи ни у храбрости, ни у даровима ума нашега. Јевреји су 
народ, свуда угњетани: не да им нико ни данути, нити има гди 
државе, у којој могу дићи главе, и опет нема ни једног обште- 
ства у њи, гди немају школа. Зашто не би ми Срби могли 
имати, кад смо хвала богу слободни, и не само слободни, но 
и толико успјели, да нам се нико не мјеша у дела правитељ- 
ства земље наше; Усред рата, а камо ли гди га јоште нема, 
дижимо школе и друга полезна заведенија, којима ће процве- 
тати отечество наше, па ће нас славити и други народи. Сла- 
виће нас и преузносити што смо почели онда управ старати 


118 ДЕЛО 


се о наукама, гди нам се капа пуши. Колики ће нам дух при- 
писати сусједи наши За какве мужеве ће нас држати, који 
усред колебања политически имају јоште времена мислити о 
школама и типографији; А слава имена народна треба да нам 
буде мила и премила, и дужност притицати к њој, исто тако 
света, као и дужност љубити народ свој и отечество. 0! кад би 
имао прилику излити сва чуствованија, која ме обуревавају у 
онај ма, кад помислим: совјест ми каже, да смо ми народ, да 
смо храбри и неустрашими, а тежимо к просвешченију; па 
увјерен сам да би ми дао сваки за право у свему што би у 
том говорио! Не одложимо што је добро, нужно и полезно, на 
даље: браћа наша с ове стране чинили су то, а чине и дан 
данашњи, јесу л пропјевали; и јесу ли процвјетали # 

„Мене је вукла к предложенију горњи моји мисли о за- 
веденију школа и топографије у Сербији чистосрдачна жеђ за 
благом отечества и неугасима жеља, да се спореди земља 
наша с другим европејским и просвјештеним државама. Руко- 
водио ме у томе само чисти и некористољубиви пламен који 
оживљава сваког правог родољуба. Не иштем чести, не жудим 
за достојанством, нити тражим да се мјешам у државна дјела 
отечества нашег. Поставите ме једним од најмањи, држите ме 
у реду с најпростијим учитељем — задовољан сам, само ми 
дајте круг у коме ћу радити.“ 

Отечества ради он не искључује себе ни од ратовања за 
отечество, а умеће пушку носити и мачем махати као и перо 
водити, јер му живот, када се тиче отечества, није ништа. И, 
пошто се на завршетку, позвао на проту М. Ненадовића, коме 
се 1816 нашао у Бечу, када је овај поради народних послова 
тамо долазимо и на Милоша који му је у знак народне благо- 
дарности за ту услугу послао 100 дуката; пошто је за тим на- 
поменуо да је издавао тамо новине девет година не са коришћу 
својом већ са штетом, — завршава са мишљу, да је већ време 
да се прими тамо ко други да то ради, а он да дође и почне 
овамо где ће исти напори донети више користи целокупном 
српском народу.: 

Цео његов план може нам сада изгледати и смешан и сра- 
чунат, што он, који има 30.000 форинти дуга, хоће још да се 
задужи и да отвори штампарију. Али то, што је Давидовић онда 


' Држ. Архива, Д. Давидовић 3/15, 1821. 


ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 119 


писао, нису била празна патриотска пренемагања. То нису били 
ни рачунски смишљени планови у његову корист, То су биле 
искрене речи једнога човека који је силно осећао љубав према 
отечеству, који је љубио цео српски род, који је, једном речи 
био сав Србин. Њему је „грозна и помисао што има људи 
који га држе за подозрителна и за способна издати отечество 
и господара и корист отечествену и господареву“. А кад се де- 
сило и њему, оно исто, што се догађало доцније, као и раније, 
свима ученим Србима“ који су из Аустрије овамо прелазили; 
кад је, док још није ни прешао, умешан и преко своје воље у 
политику, морао је да се удаљи од кнеза. Том приликом пише, 
да му је врло тешко да схвати свој неутешан положај и да је 
целим путем од Крагујевца до Шапца, где је био прогнат, пла- 
као, јер је, вели, удаљен од лица онога кога обожава. 

Ни ово држање и писање не треба да нас изненађује, јер 
ми му можемо потпуно веровати. То је жалост не због личне 
користи, већ због пропадања његових планова и идеја, због 
штете народа, на чији ће напредак он мислити „до последњег 
даха у прсима“. Као разборит човек, он је одмах по свом до- 
ласку схватио положај у коме се Србија налазила. Он је одмах 
увидео да у Србији, каква је онда била, није недостојало само 
школа и штампарија већ да је у много којечему била далеко 
од тога да се прилике у њој назову добрим и да се рече да у 
њој влада благостање. Он је увидео, да има много што шта да 
се преобрази и установи пре тога. На првом месту потребно је 
било прво кнеза преобразити, јер је од њега све зависило. 

Но ипак то, што је он схватио ситуацију, не значи да, 
када се ускоро вратио уз кнеза као његов секретар, није по- 
кушавао и стално радио да оствари план, са којим је дошао. 
И ако је Димитрије Тирол још 1823 године писао Вуку како 
је он чуо да је Давидовић отворио у Србији „типографију“, 
ипак је било далеко од њеног отварања. Али то што се чешће 
о штампарији говорило значи да се на њеном отварању по- 
одавно радило. 

Свагда, кад год је могао, Давидовић је истицао потребу 


1 Кад се чуло да ће Давидовић прећи у Србију, у Русију буде јављено 
да њега шаље Аустрија да са Вуком и туркофилима раде противу интереса 
руских. Из Русије стигне савет да таквога човека не примају у државну 
службу. Но како је он био прешао и већ био уз књаза као његов секретар, 
само га удаље из Крагујевца у Шабац. 


120 ДЕЛО 


стварања типографије. Несумњиво да је његовим утицајем дошло, 
те су изасланици истакли као захтев те је ушло и у одвојени 
акт Акерманске конвенције (1827) одобрење за подизање штам- 
парије. Хатишерифом од 1830 године, којим је завршено ства- 
рање Србије, којим је она призната као вазална држава и којим 
је признато и Милошу наследно кнежевско достојанство, он је 
ово доби» не заузимањем Русије већ само умешношћу свог 
изасланика Д. Давидовића и благодарећи свом новцу. Давидо- 
вић ни тада не заборавља штампарију. У том акту уноси се, 
као засебна тачка, одобрење за подизање штампарије. 

Па ипак, и ако смо ми хатишерифом од 1830 добили право 
отварања штампарије, Милош је и смео и могао да отвори 
штампарију и раније, јер је велики новац имао увек сигурног 
дејства код подмитљивих турских чиновника. Кнез Милош је 
помоћу њега могао успети у свему што је хтео. Чиновници 
турски, које је кнез Милош готово стално плаћао, трошили су, 
по старом, без рачуна. Зато су примали мито. Милош им је 
давао новац а узимао власт и права. Уз то је дошла и погрешка 
Марашлије: што није на време обезоружао Србе, те су се Турци 
увек бојали да се Срби не побуне, којом би приликом на основу 
букурешког уговора Русија интервенисала. Фбог тога су увек 
попуштали Србима. Такво стање у Србији објашњава то што 
видимо неколико озбиљних покушаја и пре добивања дозволе, 
да се штампарија оснује. 

Тако је Мих. Герману кад је ишао у Петроград (1825 го- 
дине) наређено да тамо потражи и распита се за цену једне 
добре штампарије за Србију. И одмах по свом доласку у Ру- 
сију Герман (7/1лз августа 1825 год.) извештава неког Михајла 
Теодоровића да је „према његовој поруци нашао једну врло 
добру штампарију умерене цене.“ Затим извештава шта она 
садржи и додаје да је, поред тога што је толика и што јој је 
цена 25,000 рубаља, потребно је још 6000 рубаља па да има 
све што за Србију треба. На завршетку, вели, да се нада да 
ће штампарија моћи користити и кнезу Милошу. Герману је 
(14. маја 1826 године) издато из државне благајне 24.000 гроша 
за набавку штампарије и за пренос њен и његов путни трошак 
12.000 гроша,“ али се до штампарије није дошло, нити је она 
донесена у Србију. 


1 Држ. Архива. Штампарија 1/13 авг. 1825. 
2 М. Петровић. Фин. и Уст. књ. Д, стр. 771. 


ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 121 


Два месеца после свога доласка у Србију успе Вук Ка- 
раџић, излажући своје гледиште о штампарији и њеној потреби, 
да кнез Милош нареди да му се из народне благајне изда „хи- 
љаду форинти у цванцицима“, да оде у Беч и Лајпциг „и онђе 
да распита и уговори, пошто би се могли купити калупи од 
наших слова и остале потребе за типографију и шта би стало 
да се слова за једну повелику типографију онђе салију, и на 
какве би се уговоре људи могли наћи за све ове послове; а уз 
то да гледа или у Аустрији или у Сакеонији не би ли нашао 
каква човека, који би нам у Србији начинио фабрику од хар- 
тије и довео људе за њу“. И Вук Караџић, на годину дана 
после давања новца Герману да набави штампарију 28 маја 1827 
године пише из Беча Кепену: „Вљ Сербји ел, пробвлњ толбко 
два мђелца потомђ К. М. 0. возвратилђ мена опатђ вђ Вђну 
сђ препорученјемђ, купитђ типографно дла Сербји. По окончанји 
дђла сего л намђравао (вђ началђ 1828 года) опелтђ отправитђ 
ел вђ Сербно“ 3 Из Беча је то исто јавио и Аделунгузи Шишкову.“ 

Вук је заиста радио да набави за Србију добру штампа. 
рију. Он поради тога пише Давидовићу: „Сад сам се опет на- 
канио, да вам пишем и да чрез вас представим господару ново 
мјеније о типографији. Кад опстојатељства још задржавају да 
подигнемо тамо у један пут и цијелу типографију и словолив- 
ницу и фабрику од артије; како би било, да купимо за сад само 
од четири руке слова (Меј, Стеего, Согриз и Ре свега око 
25 ц. и макар само једну пресуг С тим би смо могли штам- 
пати различне српске књиге, а то све (с осталим нужним ситни- 
цама) до Бијограда не би стало више од иљаде дуката а за 
артију можемо за сад са Штраусом или с каквим другим фабри- 
кантом у Маџарској начинити контракт или онако куповати. Ја 
мислим, макар како стање српско унапредак било, да је такова 
типографија тамо потребна и нужна; а ако Бог да те се једанпут 
послови народни сврше и утврде, онда ћемо ласно наручити 
калупе од црквени слова и подигнути словоливницу и фабрику 
од артије. Колико би такова типографија била на ползу народну, 
толико би и још више, била на чест и на славу господареву, 


1 Вукова преписка, књ. П стр. 730. 
2 тад. књ. Ш стр. 565. 
8 та. књ. Ш стр. 448. 
4 па. књ. Ш стр. 514. 


122 ДЕЛО 


о којој ја једнако мислим. Ја сам, вративши се овђе из Србије, 
писао и у Петербург Шишкову и у Лондон Баурингу, да ме је 
Г-дар послао да купим типографију за Србију. Бауринг у јед- 
номе писму од 8 јунија зато подиже Г-дара до неба, говорећи: 
„Милош је човек по мојој вољи, он ми сад све у глави стоји; да 
му Бог благослови намјеренија његова“! и т. д, (Даље је било па 
избрисано: Сад је вријеме, да Г-дар учини што гођ славно и 
за данас и за свагда; а кад се судбина народа нашега са- 
свим ријеши и утврди, онда може бити, да ће бити и другије, 
који ће с њим славу дијелити и говориће се, да он сам није 
био кадар ништа учинити. „Ко има уши да чује, нека чује“). 
Ако Г-дар одобри ово моје препокорно представленије, а ви 
гледајте, што прије да ми се пошље до двије иљаде форинти 
сребра, да идем ове јесени у Липиску, да наручим одма слова, 
да се лију: а остале новце послаћете кад слова буду готова (а 
прије прољећа неће моћи бити готова). Ако ли Г-дар, из мени 
непознати узрока, на ово представленије моје не пристане; а 
ви га молите мјесто мене, да ми пошаље благослов моме пре- 
водун.8. — — — —  - --- = –_ - – – – – — 


„Ја сам увјерен да ћете ви ово писмо Г-дару прочитати; 
а ви уз њега кажите што налазите за право; само вас молим 
да ми одма одговорите, да знам, на чему сам“.: 


Али су се у то време у Цариграду прилике по Србију 
доста погоршале и Милош је привремено одустао од набављања, 
штампарије, а Вуку на његово писмо није ништа одговорио. 
Стога је Вук, мислећи да се писмо изгубило и да му се за то 
не одговара, писао (14 окт.) Василију Поповићу и молио га да 
настане код Господара да му се одговори на писмо. Изложивши 
у том писму целокупно гледиште, Вук вели: „Камо среће да. 
се може да и фабрику од хартије подигнемо! Колика би то 
слава била за Господара, што би он први у Турском цар. 
ству подигао фабрику од артије! А ја мислим, да то ни трго- 
вина не би мала била, јер би наша артија ишла не само у 


· Баурингово писмо од 18 јуна 1827 г.: „П езе деја дап5 топ Соепг 
еђ дало топ Езргћ соште је уој5, ди И уа ебађиг шпе Ппргетепе а Вејатаде. 
Оп' еПе во ђеше! Оп' еџе герапде де |оџ5 1е5 сојев еј 1ез Јџпшегез еф 1е5 ет фи! 
(Вукова преписка, књ. У. стр. 473). 


2 Вукова преписка књ. П стр. 830—82. 


ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 123: 


Босну, Арнаутску, Маћедонију у Бугарску него и у Каравлашку 
и Карабогданску.“ 

„Ето сад ми један пријатељ из града донесе врло непо- 
вољан глас, да је данас умрђо Штраус, с којим сам био 
уговорио да нам начини фабрику од артије, и за кога сам мало 
прије казао да би смо с њим могли начинити контракт за 
артију. Ето што је човек! Јако трава дије јего јако цвјет селвни. 
Навалите да би смо што славно учинили, док и нас није смрт 
једног по једног покосила. Јер она, кад јој час дође, не чека 
никога“. 

Но и ако је Вук хвалио кнеза Милоша и указивао му на 
славу коју ће стећи отварањем једне штампарије, као и на 
рентабилност, која је у изгледу подизањем фабрике хартије, 
ипак није могао ништа успети. Како у Цариграду „народни 
послови“, који су били много пречи и значајнији, нису добро 
ишли, на све његове молбе одговорено му је да се за тај мах 
свега тога мане и да, као и раније, гледа своје приватне послове.“ 

Али чим су послови у Цариграду пошли у корист Србије, 
опет се почело да ради да се добије штампарија. У то време 
(на Божић 1829 године) Константин Пеичић пише Вуку : „Чујем 
да ћемо Типографију у милој Сербији добити. Да Бог да, да 
и ја тамо дођем, неће ни моје перо ленствовати“.“ Димитрије 
Исаиловић пише (16 априла 1830 године) Вуку и моли га да се 
постара да му нађе какву бољу службу но што је има у Аустрији 
У том писму Исаиловић вели: „Особито би ми се правленије 
новозаводими школа кое најбоље разумевам, поверило, или при 
Типографији служба каква н. пр. цензорат, коректура ит. д. 
или издавање новина Србски или што ви за најбоље и свој- 
ствима моима најсоразмерние нађете“.“ 

Власт. Будимовић. 


(Наставиће се) 


1 Вукова преписка књ. ПГ стр. 115. 
2 ба. књ. 2 стр. 781. 

8 Вукова преписка књ. У стр. 644. 
4 тад. књ. У стр. 675. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 


РОМАН 
МАТИЛДЕ СЕРАО 


— НАСТАВАК =— 


Седећи на наслоњачи од најчистијег анпир стила, дивној 
столици од угасито-црвеног махагонија с порупчићима и укра- 
сима од позлаћене бронзе, са седиштем које беше постављено 
брокатом зеленим као мирта, седећи усправно, ненаслољена, 
према својој баби, Виторија Фиоре је ћутала, у знак дубоког 
поштовања. На овој трећој и последњој походи војвоткињи од 
Алтомонте, којој беше дошла да се опрости и захвали јој, млада 
је имала на себи богату хаљину од сиво-сребрнастог, дивно из- 
везеног крепа; о малим јој ушима висиле су огромне брили- 
јантске наушнице; на плавој коси беше велики шешир покри- 
вен сиво - сребрнастим перјем; између чипака њеног струка 
провиривала је огрлица од брилијаната и смарагда. Била је 
тако раскошно обучена стога, што је поносна, званична, велика 
бурбонска госпођа, када су је први пут походили, напоменула 
свом унуку, Марку Фиоре, да му је млада одевена и сувише 
скромно, да јој одећа није у складу с положајем супруге и 
даме, да није у складу с походом у коју је дошла. 

— Виторија је у погледу тоалете веома скромна — од- 
говорио је философски Марко. 

— То је једна од многих заблуда нашега модерног дру- 
штва, та извештачена скромност — додала је одмах војвоткиња 
од Алтомонте. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 125 


Тако је Виторија Фиоре на свечаном обеду, што га је вој- 
воткиња давала младенцима и на који беху позвати сви стари 
племићи и све старе племићке, који су остали верни законитом 
краљу обеју Сицилија и за њим пошли у изгнанство у Париз, 
тако је Виторија Фиоре, на том обеду, имала на себи не само 
своје најраскошније вечерње одело, него на дивној коси и ди- 
јадему, коју јој је поклонила њена свекрва Ардуина Фиоре, а 
на врату брилијантску огрлицу, што јој је дао Марко Фиоре; 
и под бременом тога блиставог накита, у том уваженом, али 
некако сетном друштву, умиљата млада није прозборила ни речи. 
Сада, .на један дан пред полазак, беше она дошла са својим 
мужем, да баби ода пошту, и постиђена у тој околини, а на- 
рочито пред војвоткињом од Алтомонте, Виторија Фиоре седела 
је на својој старинској римској столици затворених уста и 0б0- 
рених очију, очекујући да је њена званична нова рођака удо- 
стоји које речи или каквог питања. 

Војвоткиња од Алтомонте, дона Ђулија де Маси, рођена. 
ди Кастропињано, беше навршила осамдесет година. Дивна јој 
бела и сјајна коса, коју је очувала до тих година, беше веома 
брижљиво очешљана, по старинском начину, и окружавала јој 
је лице на коме се, у младости и у зрелијим годинама, морала 
блистати величанствена лепота, царска лепота; али од те про- 
шлости остао је само неизгладиви израз властољубља у круп- 
пим, још непрестано живахним очима и поносан осмејак, који 
беше за чудо крепак према тим годинама; све друго било је 
старачко, али не трошно. Додуше плећа беху мало погнута, 
а корак помало лаган; али у то старачко опадање, у те знаке 
оронулости војвоткиња од Алтомонте умела је да унесе нешто 
што улива поштовање; велика анпир наслоњача, на којој је 
радо седела по читаве сахате, наслањајући ноге с дрним ча» 
рапама на један велики узглавник извезен према сувременом 
укусу, та наслоњача личила је на престо, а црна абоносова па- 
лица, с искривљеном сребрном дршком, којом се у ходу пошта- 
пала, личила је на скиптар. И све на њој говорило је о огром- 
ном поштовању, немој оданости, часној прошлости и верном 
одржању свих обећања, и заклетава, о прошлости пуној жртава, 
које је подносила ћутећи и не очекујући награда; о читавом 
једном поносном, озбиљном животу, коме је, може бити, недо- 
стајао смисао за доброту и трпељивост, али у коме су тријум- 
фовале све друге врлине. Војвоткиња од Алтомонте гледала је 


126 ДЕЛО 


како јој поступно ишчезавају сви њени, како једне односи смрт, 
друге њихова судбина; како неки одлазе у даљину и кад и кад 
се враћају, а други на вечно нестају. Њен законити краљ умро 
је и сахрањен у некој усамљеној цркви, у једном усамљеном 
пределу у Аустрији. Сваке године одлазила је она својој кра- 
љици туге и бола, које је она сносила с највећом и необичном 
јачином душе. Њихов разговор био би уједно и кратак, и тужан, 
и озбиљан. И тако је свака ствар из прошлости и свака ствар 
из садашњости узвишавала Ђулију де Маси, војвоткињу од 
Алтомонте. 

— Марког — рече она својим звучним гласом, који је још 
звонио заповеднички. 

— Изволите, баба% — одговори он одмах. 

— Имаш ли шта да спремаш за пут; Иди, свршавај 
своје послове. Остави своју женицу код мене. Доцније можеш 
доћи по њу. 

Не прозборивши ни речи, он се поклони, у знак послуш- 
ности, пољуби руку војвоткињи од Алтомонте, пуну прстења 
с аметистима и топасима, спусти лак пољубац на ручицу своје 
Виторије, која га узалудно гледаше погледом пуним молбе, и 
изиђе из собе. 

— Кћери моја — рече хладно војвоткиња од Алтомонте, 
играјући се са златним ланцем, који јој беше двоструко обави- 
јен око струка од угасито љубичастог тафта и између тешких 
чипака од црног гипира — хтела сам нешто да разговарам 
с тобом на само, те сам рекла Марку да изиђе. 

Не одговоривши ништа, Виторија Фиоре управи своје очи 
на ту величанствену жену и очекиваше, с неким потајним уз- 
буђењем, њене речи. 

— Веома ми је драго што си се ти удала за мога унука, 
Марка Фиоре. Још онда када је објављено, пре три или четири 
године, ваше верење, ја сам га одобрила, јер сам слушала много 
што шта лепо о теби и твојим врлинама. Фиореов дом је већи 
него твој, истина је; твој мираз, како ми се чини, није. бог зна 
колики; али све то не мари ништа. Узимајући тебе, Марко је 
окренуо леђа једној махнитој прошлости и почео је нов живот. 

Израз најдубљег бола оцрта се на белом лицу младе жене; 
али она је ћутала. 

— Али немој ти у том погледу ништа много уображавати 
—- настави хладно та озбиљна жена. — Ниси ти учинила то 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 127 


чудо; он се наситио оне друге. Видећеш касније, Виторија, 
како се мушкима брзо досади њихова најстраснија љубав. Ма 
рија... Гваско, да, Гваско, тако је, рекоше ми да је била дивна, 
веома заносна жена, и да је Марко лудовао за њом. А сада се 
излечио. 

И њене испитивачке очи, које су читале на тисућама лица, 
у тисућама срдаца, у тисућама душа и којима је живот пове- 
равао своје највише и своје најдубље тајне, прочиташе на Ви- 
торијином лицу дубоку, мученичку и неизлечиву сумњу. Отмена 
старица намршти мало лице, када спази ту прикривену и болну 
истину. Она омахну главом. 

— Ти не верујеш у то исцељењег Тебе мучи страх од 
прошлости, кћери мојаг Твоје прве брачне радости отроване су: 

Видећи да је погодила, да јој је та стара жена завирила 
у најскривенији кутак срца, лице Виторије Фиоре се снужди 
и она затвори очи, као да је изгубила свест. 

— Шта је, шта јег — рече јој јачим и оштријим гласом 
војвоткиња од Алтомонте. — Зашто се стидиш признати ми 
своје патње; Да ниси, случајно, бојажљивог карактера; Да 
немаш, може бити, љубоморно и затворено срце: 

— Да, да... — промрмља слабачким гласом Виторија. 

— Онда ти себи припремаш жалостан живот. Бојажљи- 
вим карактерима, љубоморним и затвореним срцима суђено 
је да увену од туге, да пресвисну од бола, а дато нико не 
види. Буди одважна! Савладај себе и своје мисли, ако су оне 
достојне да их људи чују и разумеју, искали своја осећања, 
ако су истинита ! 

И стара жена постаде још свечанија. Чинила се израз 
суште врлине и племенитог живота. 

— Ах, не могу, не могу! — узвикну Виторија и метну 
рудац на уста, као да је рада да себи спречи говор. 

— Зашто не можешг 

— Зато што га волим! — рече Виторија дрхтавим гласом. 

— И он тебе воли, мислим — одговори војвоткиња, чије 
лице беше опет постало хладно. 

Ох, како ли је болно, збуњено, преплашено погледала у 
очи војвоткињу од Алтомонте ! 

— Ти не верујеш да те он волиг — наваљивала је дама. 

Раширивши руке, млада жена одговори понизно и тихо: 

— Не знам; не знам. 


128 ДЕЛО 


— Ти вараш саму себе — рече полако велика дама. — 
Ти си Марку драга. 

На лицу плаве жене оцрта се велико разочарање, разо- 
чарање помешано са зебњом и тугом. 

— Зар ти то иппје довољно, кћери моја, што си му драгаг 
Шта хоћеш више7 Шта захтеваш, шта желиш, шта тражиш 

— Ах, баба, баба, — усуди се она да изусти у болу те 
породичне речи, — ја хоћу да ме он воли, да ме воли љу- 
бављу, жарко, страсно, као што ја волим њега ! 

— Укратко: као ни ону другу: 


— Као и ону другу! — усуди се јадница да призна. 
— То није могућно — рече војвоткиња од Алтомонте. 
— Није могућно, није могућно; — и мале стиснуте ру- 


чице обузеше грчеви. 

— Тако је! Марко према теби не може осећати праву и 
снажну љубавну страст, и ти то не можеш од њега изискивати. 

— Али зашто Али зашто; Нисам ли млада; Нисам ли 
лепа; Нисам ли његова; Не обожавим ли гаг 

— Све то не помаже. Знај, кћери моја, да човек никада, 
не може осећати две љубави једну за другом; да има створења, 
која једва дотерају до једне; да има много, врло много ство- 
рења, која нису никада осећала ни једну, па чак ни утвору од 
љубави, чак ни сенку од љубави. Љубав је, као што видиш, 
један изузетан случај; она је изван живота. 

Скрушена, бледа као крпа, слушала је несрећна млада 
тај глас који јој се чињаше глас њене судбине, озбиљан, пун 
истине глас, глас који се чинио свиреп и био свиреп, али чија, 
је свирепост имала у себи један виши и добар разлог. 

— Уосталом, ти не би требалс да се тужиш. Касније, када 
будеш паметнија и мирнија, видећеш како је то велика реткост 
да човек букти љубављу у срцу и чулима према жени, коју 
узима. Људи се жене, готово увек, да би се смирили, да би 
се обезбедили од свих љубавних бура. Није ли то исто учинио 
и Марко; Додаћу ти још, да бих те утешила, да се у оним 
ређим случајима, у којима се ступа у брак да би се задово- 
љила страст, брак увек свршава несрећно. 

— Виторија је све то слушала као утучена, не мислећи 
ништа и не «дговарајући ни речи. 

— Тако је божја веља — говорила је дубоким и озбиљним 
гласом велика дама. — Хришћански брак, брак, који вера и 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 129 


црква освештавају за живот и смрт, не може и не сме да нам 
служи на то да њиме задовољавамо бурни пламен наших по- 
жуда и наших чула. И кади наступи то стање, онда је оно грех. 
Ми се не венчавамо ради оног кратковечног заноса, Виторија; 
Господ нас на то не позива и не спаја у брак, који он благо- 
сиља. А када ту свету тајну понизимо до ниске проводње, онда, 
газимо један божји закон. 

— Ах, то је ужасно! то је ужасно! — узвикну Виторија, 
која је осећала да се гуши. 

— Није тако ужасно. Буди у браку више Хришћанка него 
жена; а више жена него драгана. Не падај у гнусни грех и 
опаку заблуду, да будеш драгана свом мужу! Виторија, Вито- 
рија, не спуштај се никада дотле да зажелиш бити оно што 
је она друга! Увени од туге, пресвисни од бола, али не тежи 
никада да будеш као она друга! да кратко време издала би 
се и била презрена. Тисуће жена, су покушале да буду драгане 
својих мужева, и пале су у замку; друге тисуће ће после тебе 
то покушати, и све оне, кћери моја, све оне доживеће исту 
судбину : издаће се и бити презрене. 

— Али, да ли је свет увек био такав; Хоће ли увек бити 
такавг А зар вас, вас, баба моја — усуди се да упита Вито- 
рија Фиоре — зар вас није ваш муж ватрено волео, вас која 
бејасте онако лепа и урешена сваком врлином, богата, из велике 
куће; Зар нисте ви ватрено волели свога мужа, војводу од 
Алтомонте # То је оно што зна свак; реците ми, је ли то истина. 

Дона Ђулија де Маси, војвоткиња од Алтомонте, рођена 
принцеза ди Кастропињано, омахну лако руком и, први пут, 
слаб осмејак залебде на њеним уснама. 

— То је било тако давно, тако давно! — и њен заповед- 
нички глас мало задрхта од узбуђења. — Од оног дана, када, 
ме је први пут видео, па до смрти, војвода од Алтомонте био 
је према мени увек подједнако нежан, задахнут јаком моралном 
симпатијом, осећао наспрам мене неку тиху и поуздану на- 
клоност. 

— Зар ништа вишег Ништа вишег 

— Ништа више. 

— И зар вам је то било довољно, баба моја“ 

— Било ми је довољно; бејах тиме задовољна; захваљи- 
вала сам на томе Богу сваки дан; па још и дан данас је то 
најмилија и најслађа успомена мога већ доста дугог живота. 

Дело, књ. 60. 9 


130 ДЕЛО 


— А ви: а ви; како сте га волели ; 

— Као Хришћанка, Виторија, волела сам га нежно, по- 
штујући га, понизно, верно. 

— Вар никако друкчије% Никако друкчије; 

— Никако друкчије. 

— И је ли то било доста вашем мужу 

— Ништа друго није од мене ни изискивао; увек сам га 
гледала весела; умро је весео, држећи своју руку у мојој. 

Млада плава жена, лепа, белог лица, ћутала је неколико 
тренутака ; затим, одлучно, очајнички, диже главу: 

— Ја нећу никада, никада имати снаге да се тако жртвујем. 

— Моли се Богу, па ћеш је имати. 

— Ко ми је, ко може дати: 

— Моли се Богу, па ћеш је имати. 

— Благословите ме, баба — промрмља јадница, паде на 
колена пред уважену жену и обори чело. 

И лице војвоткиње од Алтомонте као да у истини беше 
оварено неком светитељском светлошћу. Она полако додирну 
Виторијино чело руком и управи очи. у небо. 

— Благослови, Господе, ову моју кћер; подај јој снаге, 
па ће се умирити. 

Затим се њене модре усне спустише на младино чело. 
Виторија Фиоре устаде; али ни молитва ни благослов не беху 
је утишали нити јој утолили бол. 


— Модан, Модан! — узвикивано је са свију страна када је 
раскошни воз париски с потмулом тутњавом улазио у станицу. 

— Ах! једва једном стигосмо у отаџбину — рече Марко Фи- 
оре и уздахну, као да му се неки терет свалио с груди. 

И не сачекавши да му шта одговори Виторија, узе своју 
суру путничку капу, метну је на главу и изиђе из купеа. 

— Хоћу ли да изиђем и јаг — упита полугласно његова 
жена, која га беше стигла у ходнику. 

— Можеш, ако желиш да мало прошеташ; а ако нећеш, 
није потребно. Ова станица је тако суморна, тако тужна! 

— Тако тужна, — понови жена тихим гласом. 

— Али наша отаџбина је тако дивна! Је ли ти мило што 
се враћаш кући 2 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 131 


— Мило ми је — проговори само то она. 

Он је погледа, као што је чешће чинио, испитивачким по- 
гледом; али њено чисто лице беше тако тајанствено и хладно, 
да је узалудно било свако испитивање. 

И он ишчезе у дну ходника; мало после спази га Вито- 
рорија Фиоре како хода тамо амо по суморној станици, коју 
чак ни јутарње мајско сунце није могло да осветли. Онда она 
устаде, приђе прозору с друге стране купеа и стаде посматрати 
један заустављени воз, који је путовао у Француску. Њене очи 
беху чврсто упрте на тај воз. Трудила се да види лица пут- 
ника, да, ако је могућно, проучи њихове црте и да прочита 
њихове мисли. Дубоко је уздахнула, као да се гуши, и, у исти 
мах, изражавајући тако свој скривени бол, стала је завидети 
онима који одлазе из Италије, може бити за увек, који идуу 
Француску, у Енглеску, још даље, да се, може бити, не врате 
никада више; била је рада да буде неки од тих непознатих 
путника, да се врати, да за увек окрене леђа својој отаџбини, да, 
одведе човека кога обожава некуда далеко, врло далеко, у непо- 
знате земље, те да чак заборави своју земљу и своју породицу. 

— Ох, тај повратак у завичај! Тај повратак у завичај! 
— мислила је у себи тако очајнички, да је те речи готово гла- 
сно изговорила. 

Изнова се завали на седиште у купеу, узе грчевито пре- 
турати цреће и књиге на сточићу пред собом, тражећи штогод 
што би је могло разонодити: неку књигу, какве огласне новине, 
какав распоред вожње; узе две или три од тих ствари и од- 
мах их баци; завали главу на наслон, зажмури и потруди се 
да не мисли, да одагна тешке мисли, које јој се као оно црв 
под кору беху у мозак увртиле. | 

— Једва једном, једва једном крећемо се — рече Марко, 
који уђе у купе. 

Хуктећи крену се воз, изиђе из таме те суморне станице 
и поче да јури између зелених, цветних ливада, што се про- 
стиру по брежуљцима око Мон Сенија. 

— Враћамо се кући, мала Виторија! Враћамо се кући, у 
своју постељу, у којој протекле ноћи нису спавали други, у 
којој туђин неће спавати довече. Кући, Виторијета, кући, а не 
више у гостионицу, не више у ресторан, где је кухиња непо- 
знатог порекла и од непознате мешавине. Знај, мила моја, да 
је у Фиоревој кући одличан кувар, чија кухиња нема никаквих 

9% 


132 ДЕЛО 


мистерија. Какво уживање, спавати и јести у дому Фиоревих, 
у улици Бока ди Леоне! 

Виторија је пажљиво саслушала цео тај одушевљени Мар- 
ков говор, који је додуше био весео, али у коме беше неке 
потмуле раздражености. 

— Овај пут те је заморио, Марко; — рече она, као да го- 
вори нешто сасвим обично. 

— Физички, може бити — одговори он одмах, више учтиво 
но нежно. — Нисам више тако млад. 

— Тридесет две ти је године. 

— Али сам живео много више но што имам година — од- 
говори он искрено. 

— То је истина — додаде она мирно. — Место што смо 
путовали, могли смо отићи у Спело. 


— Ах, у Спелу није баш најзанимљивије, мила моја! Ви- 
дећеш летос. А затим, зар није био ред, да идеш на леп свад- 
бени путг 

— Јаг Ја% — узвикну она задрхтавши. 

— Ти, дабогме, Виторија. Моја је дужност била, лепојко 
моја, да те водим на занимљив, дивни свадбени пут; ти сито, 
радости моја, заслужила. Мислим да сам се добро владао г 


— Ох, изврсно! — одговори она двозначајно. 
— Био сам ти добар, паметан, ревносан, љубазан друг 
на путу: 


— Да, све си то био, Марко — одговори она хладно. 
— Јесам ли, дакле, извршио тај део свога задатка, Вито- 
рија % Јесам ли га извршио како треба 2 


— Ти имаш зар неки задатак, Марко; Какавг — упита 
она нешто оштрије. 

— Онај што ми га је препоручио свештеник у цркви Санта 
Марија дел Пополо, онај што ми га је поновио начелник у Кам- 
пидољу, онај на који сам се сам заветовао... 

— А то је2 -— упита она и опет хладно. 


— Да тебе учиним срећном. драгана моја — заврши он 
љупко јој тепајући, да би ослабио свечаност речи. 
— Ах! — изусти само она. 


— Дакле2 Издајеш ли ми то прво сведочанство, госпођо 
моја супругог Јеси ли била срећна на путу или ниси2 Јесам ли 
чинио све, да те усрећим 2 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 138 


— Чинио си све што год си могао — одговори она брзо, 
не подвлачећи речи. 
— То, дакле, значи све, — додаде он, гледајући је. 


— Све оно што си могао. 

Он набра веђе и ућута. Ућутала је и она, пошто је окре- 
нула главу. А после неколико тренутака додаде он мрзовољно: 

— Сада сам мало уморан, те ми је мило што се вра- 
ћам кући. 

Воз је јурио и јурио кроз поља што се,спуштају ка Сузи, 
а. од Сузе пењу ка Турину. 

— Јеси ли писала својој мајци и својој сестри да се вра- 
ћамо; — упита он расејано. 

— ..Нисам — одговори она. 

— Аха! А кад мислиш то да учиниш:% 

— ..Не знам. Нисам била поуздана, да ћемо се вратити... 
наш пут се могао наставити, одложити... не знам — рече она 
збуњено. 

— Онда ћемо телеграфовати из Турина; ту се воз задр- 
жава неколико часова — додао је он мало јетко. 

— Наравно! Наравно! Стићи ћемо у Рим сутра изјутра 
у десет. 

— Ах! 

И покрај све своје необичне снаге у обуздавању себе саме, 
није била кадра да прикрије израз ужасавања. 

— Чини ми се, Виторија — рече Марко, који се беше 
озловољио — да ти не волиш што се враћамо у Рим. 

Његов глас био је тако неочекивано оштар, да се она збуни. 

— ...Вараш се... вараш се. 

— Може бити да се не варам. Све друге жене, напротив, 
осећају живу потребу за кућом, за својом кућом; а ти, чини 
ми се, не осећаш ту потребу. 

— Није истина... није истина... — промрмља она. 

— Немој ме, молим те, сматрати да сам будала — плану 
он наједанцут. — Мислиш ли ти, зар, да Фиореов дом није 
достојан тебе% 

— Ох, Марко! — протестовала је она плачним гласом. 

— Да ти се Рим не чини сувише мали2 Не чини ли ти 
се, може бити, да је град, у коме живи твоја мајка, у коме 
живи моја мајка, осредњи, пуст 2 

— Марко! Марко! — преклињала је она. 


184 ДЕЛО 


Али њен муж је био већ изван себе. Прва жешћа, гневна 
брачна препирка беше избила и узалудно се она сада, узбу- 
ђена и ужаснута, трудила да га умири. Дрхтавица јој није 
дала да прозбори ни једну реч; грло јој се беше стегло, гу- 
шила се. 

— Можеш ли да порекнеш, можда — настави он гласом 
из кога шишташе гнев и иронија. — Хоћеш ли да порекнеш, 
да се ни у колико не радујеш као ја што се враћамо у Рим 

Не говорећи, склопи она руке, као да тако ћутећи пре- 
клиње, да је не кињи више. 

— Жао ми је што ти то морам рећи, драга Виторија — 
настави он немилосрдно — али ти лажеш каткада. 

— Ох! ох! — узвикну она и згрозивши се покри лице. 
рукама. 

— Или се претвараш, и онда је то исто. 

Видео је како је пребледела, како је стегла зубе, као да 
је добила грчеве; али његов гнев се више није могао обуздати. 

— Виторија! — узвикну он гласно, као да је буди из 
сна. — Хоћеш ли да ми одговориш2. 

Запрепашћена, погледа га она збуњено разрогачених очију. 

— Ја сам био навикнут на женска створења пуна истине 
и поноса. Хоћеш ли да ми кажеш истину 2 

— Добро! — изусти она, као да ју је то подсећање смртно 
увредило и вратило јој сву снагу. 

— Зашто ниси весела што се враћамо кући; Зашто се не 
радујеш што ћеш и опет загрлити своје% Зашто ниси срећна, 
што ћеш сутра бити у Риму, где ћеш почети свој нови живот; 
Одговори; немој крити ништа, немој се претварати; говори ми 
истину, као што ми је увек говорено. 

— Ја мрзим Рим — рече она, подстрекнута увредом, али 
учинивши највећи напор да открије своју тајну. 

— Ти мрзиш Рим: А заштог 

— Ти знаш узрок. Не гони ме да ти га кажем, — додаде 
она достојанственим гласом пуним болне молбе. 

Наједанпут се у човеку угаси, расплину сав гнев. Изнова 
га обузе човечно, братско милосрђе, изнова га испуни болећивост. 

— Ти си болесна, Виторија — рече он. — Ти ћеш оздравити. 

Она махну главом у знак одрицања, у знак немогућности; 
потом обори главу и ништа не прозбори. Ни он не покуша више 
да прекине то горко ћутање. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 185 


М 

Емилију Гваску је четрдесет пет година. То је висок, сух, 
коштуњав, кршан човек. Црномањаст је: црни и сјајни су му 
бркови, црна и сјајна му је коса, али, на слепоочницама, та коса 
је већ бела, што расветљава и помало ублажује његово гараво 
лице. Очи су му црне као угаљ, понекада непрозрачне, када је 
поглед уморан или када се хладно одмара; али понеки пут 
нека потајна ватра их оживи и даде неки ватрен и мрачан ка- 
рактер лицу тога човека. Чело је високо, правилно, нос орлов- 
ски, дуга брада одаје човека упорне воље, а цео профил има 
нешта оштра, сурова, што једва нешто ублажавају још свеже, 
још младалачке усне испод бркова, на којима оштро око може 
чешће опазити једну црту стрпљена и доброте. Али уопште 
израз лица Емилија Гваска је оштар, понекад мрачан, ма да је 
свака црта тога лица правилна, па чак и складна. Може бити 
због те доста угасите боје лица; може бити због озбиљности 
што се огледа на цртама тога тек сазрелог човека, на које је 
пре времена пао снег година, може бити због оне поносне хлад- 
ноће погледа; може бити с тога што се те усне никада не смеше; 
може бити због свих тих ствари укупно појава Емилија Гваска 
пада у очи и допада нам се као и сви људи, чија спољашност 
показује озбиљан дух, крепку вољу, строгу савест. Један део 
људи, с којима се он сусреће, али мањи, прилази му с оним поу- 
зданим осећањем што га људска симпатија гаји према душама, 
које скривају у себи истиниту и праву личну тајну живота. Други, 
већи део, гледа га с извесним поштовањем помешаним са нена- 
клоношћу, јер се боји да он није драмска личност у каквој 
смешној комедији; а последњи део, највећи и најфриволнији, 
клони га се као каквог досадног, веома досадног човека, који 
другима смета да се проводе и да живот схватају као поезију. 

Емилио Гваско је из реда високог финансиског света и оне 
велике римске буржоазије, која је од пре стотину и више го- 
дина у сродству с римским патрицијатом и која се доцније сро- 
дила с оним великим талијанским друштвом, које се преселило 
у Рим да ту живи у близини Квиринала. Његови дедови, стри- 
чеви, његов отац припадали су од вајкада тим високим дру- 
штвеним круговимла, а сродством и пословним везама мешали 
су се и с другим отменим друштвеним класама престоничким. 
Доста пута били су они спасиоци великих племићских добара 
која су лебдела у опасности, били су тајни помагачи талијанске 


186 ДЕ ДУО 


политике, којој у оно време стално беше потребна новчана по. 
моћ. Емилио Гваско је јединац, отац му је умро, те је он са 
својим стричевима и браћом од стричева члан банке Гваско и 
Другови. Али, и покрај свега тога што се још као дете, као дечак 
и младић непрестано бавио о банкарским пословима и премда 
је радња, за последњих десет година, после једне велике еко- 
номске кризе, добила силног полета, он је веома осредњи трго- 
вац, веома осредњи банкар. Никада није волео тај умни рад, 
који покаткад није без грознице и извесне поезије. Он јеу 
Банци Гваско радио и ради одмерено, методички, сухопарно, 
не показујући ни трунка генијалности нити и искре љубави. 
Тако је наставио очево дело, које је било нуно живота, ревности, 
успеха, среће; али га је наставио као дужност, која му је сињи 
терет, наставио га је с најпотребнијим и најужим механичким 
напором, и већ неколико пута свет је помишљао, да би он врло 
радо иступио из банке, оставивши наравно у њој своје капи- 
тале, али не хотећи да њима управља и да их још више умно- 
жава. Више пута је и сам неодређено наглашавао да неће више 
ни за шта да чује. Тада би га његов брат од стрица, Роберто 
Гваско, нагнао да остане, како се не би чинило да је он хтео 
ослабити банчин кредит. Срећом његов брат Роберто Гваско је 
веома образован, способан и вредан банкар; његов разум, ње- 
гова снага, његова огромна вредноћа богато накнађују ледену 
укоченост Емилија Гваска. 

— Шта ће ти човек који је за тај посао глуп и нема воље; 
Пусти ме да идем! — рекне чешће Емилио Гваско, бледа лица 
свом брату Роберту Гваску. 

— Остани, остани — одговара му Роберто, не водећи ра- 
чуна о његовом противљењу. 

И Емилио Гваско остаје на свом послу. Понеки пут и он 
се сам пита, шта би чинио када би једнога дана одиста иступио 
из чланства банке Гваско и Другови, те морао сам да троши 
своје огромне дохотке. На шта би употребио своје бескрајно, 
досадно време; Он је још од ране младости осећао кобну страну 
своје нарави; покушао је да се против ње бори, да се отресе 
сете, одајући се спортовима који су од више година уведени у 
Риму и спортовима што су их од скоро донели странци. Емилио 
Гваско је вешт и смео јахач, седи у седлу као ретко ко и сваке 
године иде редовно у лов на лисице. Па ипак, њему је милији 
но тај сјајни, потпуно световни спорт, на који се иде у црвеном 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 137 


фраку и најелегантнијој и најсмелијој јахачици предаје лисичји 
реп, милији му је но тај парадни лов онај други лов, онај усам- 
љени и сетни лов по пространим пределима између Палидора, 
Макарезе и Понтегалере, у који се иде у простом, обичном оделу 
и ретко када прозбори која реч са снажним, ћутљивим буте- 
рима, кампањским пастирима, што их човек сусреће на коњу 
у њиховим сурим огртачима с поставом од црвеног шајка. По- 
некада остане он по три до четири дана у том лову, који се 
тако слаже с његовом замишљеном и сетном нарави, ноћива- 
јући по говедарским колебама као у каквом афричком пределу. 
Пријатељи му наводе за пример Проспера Лудовиси, неког 
страсног ловца, који је у Макарезу добио грозницу и за три- 
десет шест сахата умро као да га је гром убио. Маларија је, 
доста пута, смртоносна у тим пространим и пустим крајевима. 
Емилио Гваско се на то само насмеши. А међу модерним спор- 
товима, међу свима енглеским пешачким и коњичким, морским 
и сувоземним играма, најдражи му је 2011, који обожавају сви 
они који воле слободан ваздух, самоћу и тишину, јер 2011 је 
прави символ усамљена човека, човека који на некој усамљеној 
ливади, погнут над неку рупу, држећи палицу у руци, потпуно 
сам прати фантастични ход лопте. У свом клубу никада се он 
не придружује хучном и узбудљивом роКег-у, него остаје ћу- 
тећи и неуморно при игри ђг1асе-а. 

Емилио Гваско је у својим првим младим годинама про- 
водио љубав као и, више или мање, сваки богат и млад човек 
у Италији. Али никада није чинио сладострасничке лудорије, 
те га је због тога јавно мишљење уврстило у ред више хладних 
људи, који маре мало или нимало за женски свет. Понеки па- 
коснији људи оптуживали су га да је тврдица, пошто љубав, 
уопште и у извесним приликама, изискује велику издашност 
у духу и новцу. Он није компромитовао ни једну удату жену, 
није завео ни једну девојку, нити је имао страсног каприса ни 
према којој галантној дами. Његове авантуре су биле умерене, 
може бити осредње. Срце, што га је он донео дивној и зано- 
сној Марији Симонети, када ју је узео, било је здраво, непо- 
кварено, искрено, поштено срце, срце, које, ма да није било 
испуњено љубавном страшћу, беше пуно озбиљности и вере. 
Ако није био страсно заљубљен, био је заљубљен, када се верио 
с Маријом Симонети, и може се рећи да ју је узео из љубави, 
пошто му је дражесна девојка донела у брак само лепо име, 


138 ДЕЛО 


а ни паре мираза. Такође његова љубав, докле беше вереник, 
није била притуљени жар који је, доцније, избио у пламен 
страсти: он је Марију волео умереном, искреном љубављу, која 
се после венчања није ни умањила нити јаче развила. Веома 
је поштовао своју вереницу а затим своју жену, због њеног сме- 
лог, поноситог, истинитог карактера; она га је помало и оча- 
равала својом лепотом, коју он ипак није умео довољно да 
цени. Пошто беше по нарави сетан, он није осећао, нарочито 
у првој години свога брака, ону вољу на живот, од које мла- 
денцима срце подрхтава и душа букти, и која им доцније не. 
заборавном лепотом првих успомена олакшава тегобе живота. 
Тек доцније, много доцније, опазио је Емилио Гваско огромно 
разочарање, које је био он, као муж, страсном срцу Марије Си- 
монети; то је опазио доцкан када је све већ било изгубљено. 
Дуго, веома дуго мислио је, да је својој жени чинио све што 
му је била дужност, пошто ју је волео, поштовао, уважавао, 
био јој веран, и ништа више. Он није појимао, да су живот и 
срећа Марије Симонети били у његовим рукама и да је само 
он могао од тога створити нешто величанствено или нешто 
бедно; и пошто то није разумео, допустио је да Маријин живот 
зачма у сентименталној беди, у моралној беди, да она на другој 
страни тражи и нађе пут и начин да развија и усавршава све 
своје способности и сва своја осећања. Када је све то схватио, 
било је сувише доцкан, то јест, пошто је Марија Гваско Си- 
монети, која није трпела лаж нити хтела варати, напустила 
брачни дом и побегла с Марком Фиореом. 

Тек тада видео је Емилио сву погрешку свога живота, 
погрешку која је потекла из његове хладноће, његове равно- 
душности, из недовољне преданости и недовољног одушевљења 
према свему и свачему. Сам, остављен, у кући која је наје- 
данпут опустила, опазио је у себи праочински грех, немарност 
срца, тежак грех, који човека одваја од свега онога што је 
лепо, од сваког милог створења и који, на жалост, удаљује од 
нас све оне које не умемо волети, који мисле да их не волимо 
и у том имају право, који мисле да их мало волимо и којеу 
истини мало волимо. И несрећа, која га је једнога дана заде- 
сила бегством његове жене са љубавником, све је већма сла- 
била душу Емилија Гваска; неспособан да плане гневом, не- 
способан за дужу страст, способан само можда за боли лагано 
и узалудно туговање, он није ништа чинио, није појурио за. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 139' 


Маријом и Марком, остао је код куће, да ћутећи пати, и на- 
послетку је дотле дотерао да своју несрећу достојанствено сноси. 
Један део друштва, у коме он живи, назвао је то незаслуженом 
несрећом, пошто је он за њ био потпун муж. Међутим мањина 
тога друштва, образованија, оригиналнија, тврдила је да он није 
боље ни заслужио, пошто није умео ни волети, како треба, Ма- 
рију Симонети, и да ју је дражио и стварао јој досаду. Испи- 
тујући подуже савест, као што чини сваки човек у часовима 
моралне кризе, Емилио Гваско је напослетку признао да су у 
праву они који су га кривили као виновника тога кобног ко- 
рака његове жене. У многим несаним ноћима видео је он очима 
своје душе шта је све требало да он буде а шта није био; многе 
дубоке истине душе и срца, које му беху непознате, искрсавале 
су му сад пред очи у живој светлости. И као год што велике 
револуције разривају и измене цео унутрашњи живот неког 
створења, тако су и у њему, за те три године самоће и јада, 
многе чињенице добиле потпуно нов облик. Чудне чињенице, 
дубоке, различите, противречне чињенице! Докле му је Мари- 
јино бегство с Марком задавало силан бол, последњега дана, 
као и првога, морална слика његове жене, у свом подвигу за 
слободом, чинила му се поноснија и смелија; и докле је као 
муж у својој души носио и још носи сву тежину увреде, тако 
да и сада, након три године, осећа како га бриди та крвава 
краста, као човек се дивио оном Маријином презирању сваког 
добра, да би постигла једино добро, најузвишеније добро. Докле 
је Марија физички далеко од њега, као да је залутала у про- 
страном свету, Емилио Гваско је гледа, пред собом, још лепшу, 
још пунију живота, и почне да је воли у самоћи, у тишини, 
узалудном, некорисном љубави; тада одједанпут види да за 
њом жуди, да је хоће, као никада дотле; и у тој таштој љу- 
бави, у тој таштој жудњи, позна он онај силни и страховити 
љубавни нагон, бурну и дивљу љубомору. Он се увек чудио, 
када је у других видео тај мучилачки унутрашњи бич љубо- 
море и њене свирепе спољашне изражаје. Сада је сам он жртва, 
те потмуле и неодољиве силе, која долази из најнижих елеме- 
ната човечјег склопа, али која целим човеком влада и госпо- 
дари. У извесним часовима дао би цео свој живот, да истргне 
своју жену из наручја Марка Фиоре; у другима пак страховао 
је да би га огорчење могло довести до злочина, и тада би мо- 
рао оставити Рим, отићи у крајеве, у које га не би могла пра- 


140 , ДЕЛО 


тити чак ни успомена и из којих се увек враћао, захваљујући 
својој снажној равнотежи, миран, трпељив и снужден. 

И, напослетку, у последњој од те три дуге године, тако 
дуге за срце које није умело волети, које, можда, још није 
научило боље волети, за те три године, тако болне за непот- 
пуно срце, срце неспособно за љубав, али способно за патње, 
у последњој од те три године Емилио Гваско је са прикриве- 
ном радозналошћу, са прикривеном зебњом, опазио да Маријин 
и Марков љубавни занос беше малаксао, да се претворио у 
сенку раније страсти, спустио на бледу и ташту навику. После 
тога опажања, које му је долазило из поузданог извора, из по- 
тајних истраживања, што их је вршио с највећом опрезношћу, 
знајући да је та сенка оне силне љубави сваки дан све више 
ишчезавала, једно једино осећање, које је поникло из супрот- 
них осећања, која беху у међусобној борби, уздиже његово 
срце до јунаштва: осећање човечне и хришћанске болећивости 
према другом бедном људском створењу, према једној несрећној 
жени, која је дала, која је хтела дати сав свој живот за свој 
сан и која је — још живећи и буктећи — гледала како јој цео 
тај њен сан нестаје муњевитом брзином. Дуги и уздржавани 
гнев, скривани и одавно ношени бол, увреда што задаје ране 
које никада не зарашћују, љубав која се све више разбуктава, 
силна и страсна љубомора, све се то у Емилија Гваска растапа 
у ту нежну болећивост према Марији, и он осећа у себи сву 
ону библијску врлину милосрђа, које је, може бити, јаче но ма 
какво друго осећање. Он је милостиви Самарјанин који на путу 
наилази на рањеника, те му вида крваве ране и залива их ле- 
ковитим уљем. 

Тако је Емилио Гваско понудио опроштај својој жени, која 
га је изневерила и оставила. Када јој је јавио да ће јој опро- 
стити, он није мислио на прошлост нити на будућност, мислио 
је само да залечи ране те јаднице, која је на путу издисала, 
рањена суровим и неумитним оружјем љубави. Он је осећао у 
себи нову, већу, племенитију душу, која се високо уздизала 
изнад софизама и начела данашњег друштва; осећао је у срцу 
као неко јунаштво, које га је веселило и усхићавало. Она силна 
нежност према њој пренела се и на њега, те је сам себе жалио 
и себи се дивио, као јунаку каквог романа, чији је живот про- 
читао у тренутку тронутости. И што год се више приближавао 
дан, у који је требало да се она врати кући, он је бивао све 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 141 


узбуђенији и све више му се чинило да опроштај, та племенита 
и узвишена врлина, тај закон који је донео Христос, има у њему 
великог и искреног тумача. И он је једног априлског вечера, 
пред једном бледом и уздрхталом женом, како је никада није 
видео и како је неће никада више видети, изговорио ону хриш- 
ћанску реч, реч која све брише, која ослобађа, која спасава: 

— Праштам ти, Марија. 

Али одмах затим осетио је како му се у души руши, не- 
стаје то једино и узвишено осећање, та хришћанска болећивост, 
која му је, како се чинило, могла дати само један једини минут 
јунаштва; осетио је како му сеу души зачињу стара осећања, 
што се међу собом боре, гнев, бол, љубав, љубомора и видео 
је да је, пошто немађаше ни воље ни вођа, био играчка тих 
осећања. 


Марија Гваско Симонети довршавала је, врло брижљиво, 
своју тоалету. То јутро обукла је суру вунену хаљину енглеског 
кроја, испод чијег се жакета видела бела блуза од ирских чи- 
пака и испод чије су сукње са широким наборима провиривале 
мале ноге, на којима беху ципеле од црне јареће коже. Велики 
сури сламни шешир с венцем од румених ружа, обвијен лаким 
црним велом, беше на кестењавој коси намештен тако, да су се 
лепо видели широки праменови власи на челу, на слепоочни- 
цама, на потиљку. Испод црног, готово непровидног вела, овално 
лице чинило се ружичасто, а дугуљасте и тужне очи, које по- 
некада беху у пола затворене, регби од умора, равнодушности, 
као да су се јаче отварале, да приме све појаве живота. И у 
тој простој и сурој одећи, у тој одећи без украса, али која се 
тако љупко приљубљивала уз витко тело, чинила се тако млада 
да је просто заносила човека. Она рече Кјари, која јој је до- 
давала рукавице, штит, торбицу: 

— Јавите господару, да сам готова и да га чекам овде. 

Марија намршти лице, те за трен ока ишчезе румен с ње- 
них образа. Потом, као да је и опет надвладала њена воља 
окрену се и упути мирним кораком ка књижници свога мужа; 
на њеном умиреном лицу не беше више ни најмањег трага од, 
узбуђења. Седећи за својим великим столом за писање од изре- 
заног дрвета, Емилио Гваско је писао неко писмо, пушећи ци- 
гарету. Он не подиже главу. 


142 ДЕЛО 


— Шта, Емилио — упита жена благим гласом, заставши 
на сред собе — ти се ниси обукао за ловг 

— Нисам — рече он, дигнувши главу, расејано, као да 
су му мисли отишле бог зна куд. — Нисам се обукао. 

— Јесмо ли рекли у ово доба; — настави жена пријатно. 
У десет, чини ми се! 

— Да, у десет, — одговори, спусти главу и настави писати, 

Маријина рука, која беше у рукавици, стеже помало нер- 
возно у злато уоквирену јабучицу од оника на свом штиту. 

— Паг Шта ћемо сад; — упита она опет с извесном 
ужурбаношћу. 

Емилио баци перо на сто, гурну у страну писмо, завали 
се на наслон своје столице и погледа жену. Гледао ју је дуго, 
упорно, не говорећи. И напослетку рече полако: 

— Одлучио сам да не идем на тај последњи лов. 

— Ах! — изусти само Марија. 

И као да јој се досадило да и даље стоји покрај стола 
свога мужа, потражи очима какву столицу, нађе, мало даље, 
неку велику наслоњачу од црвене коже и седе на њу, држећи 
у руци свој штит и своју торбицу, понашајући се као да је 
дошла у походе. 

Обоје су ћутали. Али, као и увек, откако се она вратила 
у Гваскову кућу, Емилио је дуго гледао лице своје жене и целу 
њу, пола замишљеним а пола посматрачким погледом, погледом 
"оштрог посматрача који је Марију покаткад збуњивао. 

— Али ипак, Емилио — рече она тихим гласом, да би пре. 
кинула то ћутање — ти радо идеш у лов на лисице. 


— Идем радо, то је истина — одговори он замишљено. 
— И мораш чекати пуну годину дана, докле опет почне. 
— Тако је. 


— Зар ниси синоћ био одлучио да идеш2 

— Да, бејах одлучио. Али отада је прошла једна ноћ. 

— Ти не спаваш ноћу и мислиш на митинг код Ћећилије 
Метеле, је лиз — рече она, покушавајући да збија шалу. 

— Тхе! Не може човек увек ни спавати — одговори он 
гневно и зловољно. 

Сада заћута она. Затим одлучно диже главу. 

— Дакле, пошто нећу ићи с тобом, онда могу слободно 
располагати својим временом, — упита она мало нестрпљиво. 

— Да се ниси спремила да идеш некуд; — рече јој они 
поново је премери погледом. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 148 


— Нисам, — одговори она одмах, — јер смо се догово- 
рили да идемо заједно. 
— Молим те да ми опростиш... — прогунђа он — молим 


те да ми опростиш, што си се због мене облачила... Изгубила 
са једну тоалету... 

— Не мари ништа — рече она слегнувши раменима. 

И стаде штитом шарати по арабескама угасито-црвеног 
сага. Протекоше два минута гробног ћутања. 

— Емилио –- рече она наједанцут. 

— Марија ; 

— Зашто не одеш сам Ћећилији Метели2 Иди, обуци свој 
црвени фрак; викторија је готова и одвешће те до капије, 
где те чека Франћеско с коњем. Иди, иди. 

Њен глас био је миран, хладан и убедљив; био је ведар, 
као и речи, као и лице жене која је говорила. 

— Не, — викну он гневно — не, нећу. 

И његов глас беше узбуђен, лице намрштено. 

— Емилио — настави она још убедљивијим гласом, у 
коме беше неке пријатне звучности — ја знам, да ти због мене 
не идеш Ћећилији Метели. Молим те, да не лишаваш себе тога 
уживања. 

— Хвала ти; нећу да идем — одговори он сухопарно. 

Она одмах устаде, као да нема шта више да каже. 


— Куда ћешг — викну он, уставши са своје столице и 
крочивши неколико корака за њом. 

— У своју собу — одговори она мало зачуђена. — После 
ћу отићи... 

— Куда% — упита он сурово. 

— Не знам... прошетаћу.,.. отићи ћу некуда... — рече 


она још непрестано чудећи се, 

— Кудаг% — упита је он опет гневно. 

— Емилио! — рече му она благим и прекорним гласом. — 
Емилио ! 

Он се умири. 

— Опрости ми, Марија, опрости ми... 

И седе на велики диван, не узевши руку коју му је она 
пружила. Жена је стојала а гледала га. 

— Хоћеш ли да заједно изиђемо, Емилио; — упита га 
она стрпљиво. 

— Нећу. 


144 ДЕЛО 


— Хајдемо у поље, изван града... где нема света. 


-— Нећу, нећу. 

— У колима, у вилу Памфили2 Јутро је тако дивно, ваздух 
тако благ, хајде... дакле... — говорила му је она стрпљиво, 
убедљивим, умиљатим гласом: 

— Не, не, не — рече он и не гледајући је. 

— Па онда, шта да чиним јаг — упита она. 

— Ништа. 

— Шта ћеш чинити тиг 

— Ништа. 


— Хоћеш ли да останем овде; Хоћеш ли да идем одавде; 
глас јој беше пун највећег стрпљења. 

Он то осети, те поскочи. 

— Марија, ти се понашаш према мени као према неком 
детету; Мислиш ли ти да сам ја болестан; Коса ми је оседела 
и нисам болестан. 

Она виде све знаке гнева и бола, те га тужно погледа. 

— Понеки пут смо, Емилио, болесни, а не знамо да смо 
болесни. Не треба никада одбијати нежну руку. 

— Колико милосрђа! — узвикну оп подругљиво. 

— Зашто се једиш, Емилио2 Јеси ли нешто љут или те 
ја једимг — упита га она мирним гласом. 

— И једно и друго — одговори он сурово. 

— Ах! — изусти она, а рука јој, која је мало уздрхтала 
стеже јаче дршку од штита. 

Она опет крочи неколико корачаји, хотећи да изиђе иг 
собе, не опростивши се с њим и не окренувши се. 

— Јесам ли те увредиог — викну он за њом. — Ти ћеш 
ме напослетку почети да мрзиш! 

И сва његова ускипела осећања, сви ускипели нагони, 
што су га мучили, избише тако јасно, да га је жена морала 
разумети и прозрети. 

— Ниси ме увредио — одговори она, заставши, оборене 
главе и говорећи лагано. — Ја сам обуздала свој понос, Еми- 
лио, у додиру са животом, те не осећам увреде. И не могу ни- 
кога мрзети. 

Необичним, упорним, мрачним погледом гледао ју је он, 
као оно човек, који је рад да у очима, на лицу прочита неку 
страховиту тајну. Али она беше оборила главу, те то није ви: 
дела. Питање, које је лебдело на уснама Емилија Гваска, ишчезе. 
Он опет утону у узрујаност, збуњеност, тугу, ћутање. 


-- 
– 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 145 


— Ти ћеш да одеш до своје банке, је лиг — упита она, 
тек да би нешто рекла. 

— Хоћу, часком — одговори он расејано и замишљено. 

— Хоћеш ли доћи на доручакг 

— Хоћу, у обично доба. 

— Па после, шта ћеш да радиш 

— Не знам; не знам — промрмља он. 

— Ја ћу остати код куће; сада је већ доцкан — настави 
она с оном монотонијом с каквом се обично воде празни и из- 
лишни разговори. 

— А данас; — упита он, пренувши се. 

— Имам састанак. 

— Аха! — одговори он, погледавши је. 

—- Са Фламинијом Колоном. Због неких добротворних ствари 
— објасни му она хладно. 

— Фламинија Колона те зар још непрестано воли2 

— Још непрестано ме воли — одговори она, угризавши 
усне и мало пребледивши. — Као и друге пријатељице. 

— И састајете сег Заједно и шетате, је лиг 

— Дакако — одговори она, а лице јој још више пребледе. 
— Зар се ти томе чудиш:г 

То питање било је мало оштрије. 

— Не — рече он, једва изговарајући речи, толико беше 
узрујан — Фламинија Колона је жена, пријатељица... а ја... 

— А тиг — упита она потмулим гласом. 

— Ја сам човек: муж. 

Наступи мучно ћутање пуно буре. 

— Због тога, дакле — рече она — због тога, дакле, ниси 
ти ишао са мном ка Ћећилији Метели 2 

— Због тога — признаде он, раширивши руке. 

— Чега си се бојао; — упита она загушеним гласом. 

— Исмејавања. Сви би ми се смејали, када би ме видели 
с тобом. 

Она стукну један корак. Очи јој се наводнише сузама; али 
имала је снаге да не отвори уста, да коракне, да отиде, не 
окренувши се, оставивши човека, који је казао своју тајну, ле- 
жећи на дивану као какав немоћни, бедни замотуљак. 


Дело, књ. 60. 10 


146 ДЕЛО 


Послуживан је сладолед: ручак се приближавао крају. 
И, наједанпут, услед мало живље фриволности, која је насту- 
пила после званичне утегнутости, Франћеско Серлупи, млади 
витез, који се већ унеколико беше прославио својим несмотре- 
ностима, које су понекада биле покрупне или и драматичне, 
учини једну несмотреност:; 

— Знате, ваљда, да су се младенци Фиоре вратили са 
свадбеног пута; Рекао бих да ствари не стоје најбоље! 

Ледено ћутање. Марија Гваско, иза велике ките белих јорго- 
вана и румених ружа, која ју је готово заклањала, ни оком 
не беше тренула. Емилио Гваско, који је био ћутљивији него 
иначе, беше оборио очи, а гости: Фламинија Колона, Марио 
Колона, Ђани Прована, сенатор Фабио Гваско чинили су се 
расејани. 


— Кажу да ће се позориште Костанца затворити за не- 
дељу дана... — покуша Ђани Прована да скрене разговор на 
другу ствар. | 

Али Франћеско Серлупи, који је и даље остао неотесан, 
рећи ће и опет: 


— Одиста, као што рекох, Марко Фиоре је одмах, чим се 
вратио, отишао у клуб, а јуче је био на тркама без Виторије. 


Опет наступи мучно ћутање. СОрдачним погледом, пуним 
молбе, који одмах заклонише капци, обрати се Марија Флами- 
нији Колони, и она јој одмах прискочи у помоћ, рекавши својим 
звучним гласом, који је допуњавао љупку и поносну лепоту 
те жене: 


— Ја се томе ни мало не чудим. Марко Фиоре је увек 
волео клупски живот. Дона Ардуина, његова мајка, жалила 
ми се више пута због тога. Затим, Виторија је некако повучена, 
стидљива ! 


И тај свој мудри говор изговорила је полако, наглашујући 
речи и гледајући оштро својим смеђим и милим очима у лице 
Франћеска Серлупија, као хотећи му рећи, да о том предмету 
више не говори. Он виде, додуше доцкан као и увек, шта је 
учинио, те заћута оборивши поглед на тањир, и више се не 
усуђиваше да упути ма и једну реч домаћинима, Марији и 
Емилију, једва чекајући да се ручак сврши, те да побегне, као 
што је увек чинио, кад год би осетио да је учинио какву круп- 
нију глупост. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 147 


— Јесу ли ове ране брескве из Ламе, Емилиог — упита 
Марио Колона, да би још већма скренуо разговор на други 
предмет, мислећи на велико Гвасково добро код Тернија. 

— Дакако — одговори одмах домаћин, радујући се што 
може да отвори уста, да говори о нечем; — моји воћари тамо 
чине права чуда, а и моји вртари. Сваки нам сада дан стиже 
цвеће и воће. 

— Ти, мора бити, уживаш у томе, Марија — рећи ће Фла- 
минија доброћудно се смешећи. 


— Те још како! — промрмља она. 
— Ви свакако волите Ламу, дона Марија — рече Фран- 
ћеско Серлупи, хотећи да поправи своју погрешку. — Откад 


нисте били тамог 


Превео с талијанског 
Миханло Добрић. 


—- НАСТАВИЋЕ СЕ — 


10% 


ХРОНИНА 


ИЗ НАЈНОВИЈЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ : 


Кад странац дође у Београд или у други који град про. 
стране српске земље, мора се, ако не потпуно разочарати, бар 
зачудити, што тако мало, а каткад и никаквих трагова матери“ 
јалне културе не види. Нема „великих“ градова, нема храмова 
и грађевина које броје много година и које би сведочиле о зна- 
менитој прошлости народној. Свуда, готово на сваком кораку, 
путник види само нове ствари: мале и незнатне, кад се упореде 
са сличним стварима у другим земљама, које је пре тога оби- 
лазио. Међутим тако је много слушао и још непрестано слуша с 
Србији, о бурном политичком животу у њој; слушао је, а можда. 
и читао, да постоји велика књижевност српска, интересантна 
усмена књижевност народна, знамените „јуначке“ песме народне, 
које су преводили Французи, Немци, Пољаци... 

Српски је народ проживео у добро организованој држави 
и у миру само другу половину ХП, ХШ и ХЕМ век, време, кад. 
је и европска култура тек била почела да се развија. Само споме- 
ници тога периода српске историје и одржали су доцније народну 
традицију, која није допуштала да народ клоне духом и која, 
је будила наде на бољу будућност и на обнову државе. 

У току ХУ, ХУГ и ХУП, ХУШ века и првих двеју десе- 
тина прошлог века српски је народ водио борбе с Турцима, 


' Овај је чланак изишао у фељтону дневника „бахеја Магзлалзка“ 
од 1 јануара ове године. За основу чланка писац је узео расправу г. Ј. 
Скерлића „Млада српска поезија и приповетка“, која је изишла у „Нгуазкот 
Ко“ књ. 1, 1905 г. 


ХРОНИКА 149 


< народом, који није имао културе и није могао дати ништа у 
замену за дезорганизацију и уништење српске независности; 
с народом који је, повлачећи се на југ, остављао за собом тра- 
гове само у језику српском. ·Водећи непрестано борбе, Срби 
нису могли ништа стварати у материјалној култури. Али су 
зато располагали бујном маштом, имали су за оне прилике 
развијен и богат језик и природни инстикат за, причање о свему, 
што се догађало; имали су творачку способност књижевну и 
били су духовно развијени. Кад је сишла с позорнице Србија 
Немањића (1459 г.) и био прекинут рад на старој књижевности, 
на црквено-словенском језику, почела се неговати усмена књи- 
жевност, а у Дубровнику је поникла нова књижевност, као од- 
јек италијанске књижевности, на народном језику. А кад је 
пала и Дубровачка Република, наставили су рад на књижев- 
ности они Срби, који су се преселили у Аустрију, тако, да у 
српском народу прекида у књижевном раду није никад било. 
„Оловенски славуј“ — како Србе Бугари називају — није ни- 
кад престајао да пева. 


У претпоследњој деценији прошлога века појавио се на 
књижевном пољу симпатични и образовани песник Војислав Ј. 
Илић, син песника Јована Илића. То је једини српски песник, 
који је био под утицајем Пушкина и Љермонтова, први је пре- 
кинуо с традиционалним угледањем на народну поезију и увео 
класичне облике у српску књижевност, држећи се принципа 
Гагђ ропг Гагб. Окренувши поглед класичној поезији Грка и 
Римљана, он је црпао материјал за своје песме из њиховог 
живота и митологије. Спољашњим обликом својих стихова Во- 
јислав је скренуо на се пажњу целе интелигенције српске и 
стекао читав ред младих имитатора. Био је то песник ширих 
погледа, који је сем српске књижевности познавао добро и књи- 
жевности других Словена и других народа. Међу његовим пе- 
смама налазимо и песму Епа Ројопјае, у којој тужи за изгу- 
бљеном Пољском. 

Један од знатнијих подражавача Војислављевих био је 
песник Милорад Митровић (! 1907), чија се „Књига о љубави“ 
појавила 1899 године. Читајући његове песме, читалац се не- 
престано сећа дела старе трубадурске школе; то је, да се тако 
изразим, псеудотрубадур, песник, који је јако волео живот 


150 ДЕЛО 


средњег века и о њему само сањао. Доцније, за време реакциј- 
ских влада краља Александра, припадајући малој групи младих 
прогресиста, Митровић је променио правац своје поезије, почео 
је да пише сатире и басне, које су имале антирежимску тен- 
денцију. 

Из групе истакнутих песника, који су пошли за Илићем, 
заслужују пажњу и два жива песника: Милета Јакшић и Алекса 
Шантић, које додуше критика није одушевљено примила у по- 
четку, али су убрзо Јакшићеви описи природе и Шантићеве 
родољубиве песме освојиле омладину српску. Дивна је песма 
Шантићева „Остајте овде!..“, испевана у тренутку, када су 
саплеменици његови из стеновите Херцеговине почели да се 
селе у Америку у великом броју. То је данас најпопуларнија, 
патриотска џесма у српској књижевности. 

Представници модернизма у српској поезији су два млада 
српска дипломата: Јован Дучић и Милан Ракић, први из Хер- 
цеговине, а други из Београда. Дучић се у почетку, као и 
остали, угледао на Војислава Илића, али кад се упознао с мо- 
дерном француском поезијом, подлегао је њеном утицају. Прве 
његове „Песме“ изишле су из штампе 1901 године. У познијим 
делима својим, изданим после дужег бављења у Женеви и Па- 
ризу, почиње он имитовати француске песнике, али самоу 
спољној форми. Он описује исте предмете које и француски 
песници, али без инспирације и без осећања. 

Међутим Милан Ракић, непознати „7“ из полумесечника 
„Српски Књижевни Гласник“, већ првим својим песмама из 1908 
године обратио је на се пажњу српске критике. То је песник 
који мисли, песник необичних способности и великог дара. Бу- 
дући под утицајем Сили Придом-а, Алфреда де Вињи-а и других 
француских песника првога реда, Ракић је започео своју де- 
латност скромно и без икакве помпе. Поезија је његова искрена, 
и права лирика, проткана дубоким песимизмом. Не интересује 
њега само његова личност; он мисли о целом човечанству ио 
општој беди. Његове су песме најлепше ствари савремене српске 
књижевности. 

У истом се правцу развијају и млади наставници: Сима 
Пандуровић и Велимир Рајић, Госпођа Даница Марковић, сеоска 
учитељица, као и читав ред млађих песника, чија дела чине 
главну садржину српских часописа. Делатност ових младих пе- 
сника најновије српске књижевности доказује, да Српски Народ, 


ХРОНИКА | 151 


и ако мали и непознат, и на том пољу људског рада иде ла- 
гано за културним народима европским, трудећи се да у општој 
уметничкој књижевности заузме оно место, до којега је доспео 
прост Народ Српски својим усменим песмама. 


Ба 


Прозних писаца има савремена књижевност српска много 
више но песника. Има једна интересантна појава за историка 
опште књижевности: у српској књижевности нема романа, ни 
историског ни из савременог живота друштвеног, бар не у оној 
форми, у каквој га има у других народа. Књижевни историци 
мисле, да је то последица недовољно развијеног друштвеног 
живота у Орби, који су тек од неколико десетина година на 
овамо спојени у једну независну државу; у тој држави тек се 
почео стварати грађански сталеж, који је, као и српско плем- 
ство, за време Турака био ишчезао. Али је зато српска новела, 
доведена до савршенства, нарочито новела из сеоског живота, 
која већ има, истина кратку, историју свога развитка. 

Западно-европски романтизам донесен је у Србију доста 
касно, тек у половини ХЛХ века. Најистакнутији представници 
романтизма у српској књижевности били су Јаша (Јаков) Игња- 
товић (! 1887) и Ђура Јакшић (1 1878), који су живот простог 
народа и сувише идеализоволи. Тек осамдесетих година про- 
шлога века д-р Лаза Лазаревић, лекар и, мало доцније, Јанко 
Веселиновић, учитељ основне школе, будући под утицајем пред- 
ставника, либералног покрета у Русији, Чернишевског и Писа- 
рева, почињу у новелб из живота српског сељака уносити реа- 
лизам. „Први пут с оцем на јутрење“, „На бунару“ и „Вертер“ 
то су мала ремек дела српске књижевности. Подражаваоци њи- 
хови, Милован Глишић и Павле Марковић Адамов с великим су 
успехом продужили рад на развоју српске новелистике. 

Потпуно је усамљен Симо Матавуљ, Србин из Далмације, 
који је у својим новелама уметнички описивао живот далматин- 
ских Срба. Његово је најбоље дело „Бакоња фра Брне“. 

С Матавуљем настаје извесна промена у новелама: почињу 
се јављати у књижевности провинцијализми. Стеван Сремац и 
Јелена Димитријевић почињу цртати живот и обичаје становни- 
штва из околине Ниша на дијалекту те околине. Дошавши из 
Баната непосредно у Ниш, овај је млади професор одмах опазио 
све интересантне и оригиналне појединоста животи ове про- 


152 ДЕЛО 


винциске вароши, и располажући великим даром за хумори- 
стику, он је дао читав низ новела, пуних комичних епизода, од 
којих му је најбоља „Ивкова слава“, прерађена касније у по- 
зоришни комад. (Она спада у најпопуларнија оригинална п030- 
ришна дела у Срба). 

У ову групу писаца долазе и Борисав Станковић и Иво 
Ћипико. Први црта патријархалан живот своје варошице Врања 
на српско-турској граници, а други, угледајући се на Симу Ма- 
тавуља, пише лепе новеле с колоритом северне Далмације и 
далматинских острва. 

Име Борисава Станковића с поносом изговара данас сваки 
Србин, јер он је један од нардаровитијих српских писаца. Прва 
збирка његових новела изишла је 1890 год. под насловом „Из 
старога Београда“ и оригиналношћу својом изненадила је књи- 
жевне критичаре српске. Убрзо за тим појавиле су се и друге 
новеле његове под насловом „Божји људи“, у којима, као Горки, 
силази у најнижи друштвени слој, међу јаднике и богаље, и 
с ванредним артизмом црта њихов живот. Али што је утврдило 
његову славу, што га је учинило најпопуларнијим и најомиље- 
нијим писцем, то је генијални драмат његов „Коштана“. Циганка 
Коштана је лепотица варошице Врања, певачица омиљених на- 
родних песама с лепим источњачким мелодијама, која као вила 
прелеће с једног краја варошице на другу, сејући за собом 
очајање, јер у свих буди страсну љубав, па затим — ишчезава. 
Отуда и није чудо, што се у њу заљубио и најмлађи син јед- 
нога од најбогатијих варошана, из старе, консервативне и па- 
тријархалне генерације. Старији његов син, који је ожењен — 
зепех соп1сив — иде да спасава брата, који луди од љубави, 
али чим чује (у крчми) Коштану и он се заљуби. Баца новце, 
лупа чаше и флаше и моли Коштану да пева. А он слуша. 
Обузима га неко сентиментално расположење и он јадикује, 
што младост пролази, што се више неће вратити. Најзад до. 
лази и отац, да изгрди синове што су полудели, али... и њему 
је пријатна близина лепе певачице; скида капу, седа и тражи 
вино. Напослетку цигани, кад виде да Коштана воли најмађег 
сина, узму је и одвуку. 

„Коштана“ је персонификација љубави и младости, које 
увек потресају душе гледалаца и читалаца. Проткана дивним 
народним песмама и болним лиризмом Калче, то је најбоље 
драмско дело у српској књижевности. 


ХРОНИКА 158 


Као Станковић, и млади босански радник Петар Кочић, 
чим су се појавиле његове новеле „С планине и испод планине“, 
постао је чувен и цењен писац. Најлепше је његово дело „јЈа- 
завац пред судом“, у коме, цртајући босанског сељака, исмева 
врло духовито тамошње власти. 

Занимљиве противности у животу српског варошког ста- 
новништва најбоље су досад описали рано преминули Радоје 
Домановић и Бранислав Нушић. „Краљевић Марко по други 
пут међу Србима“ то је дело Домановића, које је одушевљено 
примила читалачка публика. Сама идеја евокације народног 
јунака из јуначких песама народних врло је срећно изабрана: 
Краљевић Марко се враћа с оног света у Србију, чуди се са- 
дашњем њеном уређењу и исмева своје ситне земљаке. Друге 
његове сатире као „Данга“, „Вођа“, „Страдија“ (земља у којој 
сви страдају — Србија) имају црте јувеналске сатире, у којима 
се без милости исмевају друштвени односи из времена краља 
Александра и краљице Драге. 

Нушић је, поред мањег броја хумористичних новела, написао 
и неколико комедија и драма из савременог живота, од којих 
су му најбоље: „Тако је морало бити“ и „Јесења киша“. На- 
писао је и два комада историске садржине: „Кнез Иво од Сем- 
берије“ и „Данак у крви“. 

Тако у најкраћим потезима изгледа савремена српска књи- 
жевност. Наравно, ја сам се у овоме чланку задржао само на 
најзнатнијим именима. Из овога се види, да књижевни рад у 
Срба није незнатан. На књижевном пољу нема политичких гра- 
ница, које би делиле српске покрајине, које иначе припадају 
туђим државама. На овом се пољу сви СОрби спајају у једну 
духовну целину, коју материјално потпомажу како појединци 
тако и слободна држава српска. 

М. Јанковић. 


БЕЛЕШКЕ 


Друштва. 

Матица Српска у Новом Саду. — На 
седници Књижевног одбора Ма- 
тице Српске од 5 маја ове године, 
поред других административних по- 
слова, свршени су и ови књижевни: 
1. На питање Матице Српске у Ду- 
бровнику одговорено је да нема по- 
требе преводити и издавати „Историју 
војничке крајине“ од Фр. Ваничека. 
— 2. Секретаријат је поднео извештај 
о издањима за 1911 годину, које 
је Матица досад издала. — 3. За „Ле- 
топис“ су примљени ови списи: а) 
„Чувар своје жене“, приповетка Боже 
Ловрића; — 6) „Својој мети“ и „Још 
један дан“, песме Душана Бојића. — 
4. С неким изменама примљен је за 
„Књиге за народ“ спис Србољуба Љу- 
бибратића „Свети Сава у народним 
причама и песмама“. — 5. На оцену 
су издата ова дела: а) „Мала психо- 
логија укуса“, од Марка Цара; — 6) 
„Бадњи дан“, „Српска књига“, „30- 
ра“, „Њој“, „Питаш ме“ и „При месе- 
чини“, песме Душана Ј. Бајића; — 
в) „Дунав“, од непознатог писца; — 
г) „Олгин удес“, новела д-ра Милана 
Савића; — д) „Унутрашњи дијалог“, 
од Душана Срезојевића; — ђ) „Ду- 
гови“, драма у 83 чина од Боже Лов- 
рића. — 6. Нису примљени ови спи- 
си: а) „Свака сила за времена“, при- 
поветка из каменога доба (превод с 


немачког); — 6) Јогдашв Пе опште 
ас фуизаие Сефагшт, 


На седници истог одбора од 18 ју- 
на: 1. Председник је известио одбор 
да је умро Филип Обркнежевић, про- 
фесор и један од најстаријих чланова 
Матичиних. — 2. Примљени су за 
„Летопис“ ови списи: а) Песме Ду- 
шана Бајића из циклуса „Српска књи- 
га“: „Још један дан“ и „Бадњи дан“; 
— 6) „Дунав“, од непознатог писца; — 
в) „Мала психологија укуса“, од Мар- 
ка Цара; — г) „Из историје Србау 
Угарској, Х“, од д-ра Алексе Ивића; 
— д) „Виктор Иго и Срби“, расправа 
д-ра Миленка Р. Веснића; — ђ) „Ли- 
тература и народност“, расправа од 
Марка Цара. — 3. Издата су на оцену 
дела непознатих писаца, која су стиг- 
ла на расписане конкурсе: а) „У мла- 
дости“, приповетка; — 6) „Јарани“, 
приповетка ; — в) „Илоња Боратије- 
ва“ и „Нађењедске две врбе“, припо- 
ветке; — г) „Једрилица без једрила“, 
драма; — д) „Драгомир, жупан Тре- 
бињски“, драма. — 4. Издати су на 
оцену ови списи: а) „Римски мудрац 
Епиктет“, од М. П. Бирјакова, у пре- 
воду Нике Николајевића (за „Књиге 
за народ“); — 6) „Српкиња дјевојка 
у пјесми и приповијетци“, од Симе 
Кончара (за „Књиге за народ“); — в) 
„Шкртац“, приповетка Боже Ловри- 
ћа; — г) „У лову“, приповетка Стеве 


БЕЛЕШКЕ 


Јанетовића; — д) „Очева смрт“, при- 
поветка Боже Ловрића; — ђ) „Кра- 
љевић Марко и Арапин“, еп у два- 
десет песама од д-ра Николе Прода- 
новића ; — е) „Пожар страсти“, драма 
од Јосипа Косора; — ж) „Јоакима 
Вујића учитељевање и страдање у 
Земуну“, од Димитрија Руварца; — 
3) „Храбри витез“, песме Момчила, 
Милошевића. — 5. Нису примљени 
ови списи: а) „Хроника свију глав- 
нијих догађаја херцеговачке буне“, 
од Вука Врчевића; — 6) „Олгин у- 
дес“, приповетка д-ра Милана Савића; 
—- в) „Списи о педагогији“, од Ема- 
нуела Канта (превод); — г) Збирка 
песама под натписом „Путни дух“; 
— д) „Дугови“, драма у 8 чина; — 
6. Саслушан је извештај, који је Јо- 
ван Живановић, Матичин изасланик 
на овогодишњој екупштини Српске 
Књижевне Задруге, поднео Матици о 
раду Задругине скупштине, и одлу- 
чено је да се тај извештај штампа у 
„Летопису“ с допунама од д-ра Тихо- 
мира Остојића. 

На седници Књижевног Одбора, ко- 
ја је држана 4 јула, поред још неких 
послова, свршени су ови: 1. За Мати- 
чина издања примљени су рукописи; 
а) „Шкртац“ и „Очева смрт“, припо- 
ветке Боже Ловрића; — 6) „Римски 
мудрац Епиктет“, од М. П. Бирјакова 
у преводу Нике Николајевића; — в) 
„Јоакима Вујића учитељевање и стра- 
дање у Земуну“, од Димитрија Ру- 
варца; — г) Две песме из спева „Кра- 
љевић Марко и Арапин“, од д-ра Ни- 
коле Продановића. — 2. Нису прим- 
љени ови списи: а) „Храбри витез“, 
„Пожар страсти“, „Српкиња дјевојка 
у пјесми и приповијетци“. — 3. Изда- 
ти су на оцену ови рукописи: а) ХД 
чланак „Из историје Срба у Угар- 
ској“ под натписом „Од смрти послед- 
њег Јакшића до смрти Петра Бакића“, 
од д-ра Алексе Ивића; — 6) „Љубав 
и појезија Лазе Костића“, од д-ра 


155 


Бошка Петровића; — в) „Са словен- 
ске равни“, од Р. Ф. Мађера; — г) 
„Притисак светлости“, од М. М. Ма- 
тића; — д) „Низ живот“, (приповет- 
ка), „Последњи дани Босне“ (драма), 
„Гуја“ (драма), „Хајка“ (драма), сва 
четири списа од непознатих писаца. 


Маука. 


Ог. Науаз5г Кеззб. — А тадуаг 8- 
годаот Кбгјод 16хкере (државно-прав- 
на карта угарске краљевине). Мегјек 
1: 1,000.000. Ага 2 Когопа. А тагуаг 
#О1дгајг ћагзазар тест вазађо! Мадја. 
А тасуаг Т9]1дгајл Табегеб гезлуепу- 
баглавас. Видаре5е, У., Кидон-Какраге. 
8, 1909. — У тексту, којим се ова 
карта пропраћа и који је написан на, 
мађарском, хрватском, немачком и 
француском језику, изнесене су по- 
буде које су аутора побудиле да из- 
ради саму карту. 

После анексије поникла је мисао 
о образовању нове југословенске др- 
жаве као саставног дела Аусто-Угар- 
ске (тријализам). Саставни делови те 
југословенске краљевине били би: 
Босна и Херцеговина, Далмација, Ри- 
јека, Хрватска са Славонијом, Крањ- 
ска, они делови Корушке и Штајер- 
ске што су јужно од Драве, Истра, 
Трет, Горица и Градишка. Како би 
се тиме Угарској одузела Хрватска 
са Слгвонијом ин Ријека, она би, као 
накнаду, добила пољски део Шлезије, 
Галицију и Буковину. 

Аутор ове карте одсудно је проти- 
ван таквом политичком груписању: 
с једне стране, Босна и Херцеговина, 
на основу историјске прошлости и 
заклетве краљеве од 1867 год., и Дал- 
мација на основу закона од 1868 го- 
дине, могу бити само саставни делови 
Угарске; с друге стране, Мађари, тра- 
жећи ослобођење Пољске, одричу се 
својих права на Галицију. Ова је карта, 
израз таквог схватања; на њој је пред- 


156 


стављена угарска краљевина, која би 
се састојала из Угарске, Хрватске, 
Славоније, Далмације, Ријеке и Бо- 
сне са Херцеговином. 

Као што се види, Мађари теже да 
у састав своје државе увуку Босну 
са Херцеговином и Далмацију, погла- 
вито на основу тога, што су угарски 
владаоци успевали, у средњем веку, 
да задобију, за извесно време, пре- 
судан утицај на ток јавних послова 
у овим земљама. Тиме се превиђа да 
се данас политичке целине образују 
као резултат тежњи, које у садашњо- 
сти делују као живе силе у једном 
народу; а тежње народа поменутих 
трију земаља никако не потпомажу 0- 
стварење изложеног мађарског плана. 

Мора се признати да мађарско јав- 
но мишљење заслужује похвалу, када 
захтева поновно образовање народне 
пољске државе; али оно несумњиво 
поступа сгсвим недоследно, када се 
свом жестином бори против истовет- 
них тежњи код свога јужног суседа. 


Б. Милојевић. 


Турско-словенски споменици дубговач- 
ког архива. — Познати испитивач про- 
шлости Босне и Херцеговине д-р Ћи- 
ро Трухелка објавио је у овогоди- 
шњој | и 2 свесци „Гласника земаљ- 
ског музеја у Босни и Херцеговини“ 
(стр. 1—162) 180 писама из дубровач- 
ког архива, а која се тичу веза ду- 
бровачких са Турцима. Скоро сва су 
та писма писана српским језиком и 
српским писмом, а свега је њих око 
десет писано арапским језиком и пи- 
смом. Највећи број тих писама писана 
су од стране султана или турских 
власти Дубровчанима и у њима се но- 
главито говори о трговачким везама 
дубровачким са Турцима. Највише их 
је која су просто потврде пријема дан- 
ка, који су Дубровчави давали тур- 
ским султанима за слободу и трговања 
по турским земљама. Стога су ова 


ДЕЛО 


писма драгоцена грађа за историју 
трговачких веза између Дубровника 
и Турске. Сем тих података за еко- 
номску историју Дубровника, може 
се међу овим писмима наћи, истина 
врло ретко, и по који податак за по- 
литичку и културну историју у ши- 
рем смислу. Тако је, на пр., занимљиво 
у том погледу баш прво писмо у овој 
збирци. Њега је издао султан Му- 
рат П 10 јула 1430 године, који при- 
говара Дубровчанима што му не по- 
шљу посланика који ће га као суседа 
и пријатеља поздравити. Султан ка- 
же: „Да буде ведому (овде исписујем 
речи данашњим правописом) вашему 
племенству, јере ви по всех мојах 
земљах ходите тер тргујете, и што ви 
је потребно од моју земљу все има- 
те, а од вас нигдар чловек не је до- 
шел, да поздрави господство ми и да 
ме види, да учинимо познаније међу 
себе пи да имамо добро пријатељство...“ 

Има неколико писама у којима се 
може наћи понеки нов податак о по- 
следњим српским деспотима, о хер- 
цегу Степану Вукчићу Косачи а на- 
рочито о синовима његовим Влади- 
славу и Влатку. Тако, у овој се збир- 
ци налази једно писмо деспота Лазара, 
сина деспота Ђурђа, писано 22 де- 
цембра 1457 године. Тим писмом он, 
у име своје и свога брата Стевана, 
потврђује да је примио сав остатак 
оставе, која му је по свој прилици 
остала у Дубровнику од оца. Зани- 
мљиво је и то што у овом писму де- 
спот Лазар јавља Дубровчанима о 
смрти угарскога краља Владислава, 
по вестима из Угарске, и да ће се 
угарски сабор састати 1 јануара ради 
избора новога краља. Из ових писама 
дознајемо још и то да је кћи деспо- 
та Лазара, Мара, жена последњега 
босанскога краља Стевана Томаше- 
вића, ишла 1485 године у Цариград 
султану и жалила му се на Дубров- 
чане што јој неће да исплате оставу 


ВЕЛЕШКЕ 


њенога деде деспота Ђурђа, а то се 
тицало баш ове оставе коју је де- 
спот Лазар примио. Дубровчани су 
се бранили од те тужбе напред спо- 
менутим писмом деспота Лазара, али 
је краљица Мара оспорила аутентич- 
ност писма. Стога је султан изнео пи- 
смо пред вештаке, који су утврдили 
оно што је краљица Мара наводила, 
те султан наређује Дубровчанима да 
јој одмах исплате остатак оставе де- 
спота Ђурђа (види писма под бр. 
90 и 99). — 

Довољно је познато да је дубро- 
вачки архив пребогата ризница исто- 
риске грађе не само за историју Ду- 
бровника већ и суседних српских и 
других балканских земаља и народа. 
Тако исто позната је ствар да би нам 
многи моменти из српске историје, 
политичке и културне, били данас 
потпуно непознати да им помен није 
сачуван у Дубровнику. Захваљујући 
труду Миклошића, Пуцића Јосифа 
Ђелчића, Талоција, Рачкога, Јиречка, 
Ант. Вучетића, и сада д-ра Ћире Тру- 
хелке, нама данас стоји на располо- 
жењу прилично обилата грађа за и- 
сторију српске државе средњега века: 
До данас је из дубровачкога архива 
доста издано, али је несравњено већи 
део грађе још необјављен, и српски 
историк мора с нестрпљењем очеки- 
вати да когод из њега што испише 
и објави. Он радосно и оберучке при- 
хвата све што отуда добије, због тога 
и д-р Ћиро Трухелка заслужује осо- 
биту нашу захвалност што нам је 
пружио ову лепу збирку драгоцених 
података за нашу прошлост. Ми ће- 
мо му стога радо опростити што он 
не каже да су ова писма писана срп- 
ским језиком и српском азбуком, 
већ „словјенским“ језиком и босани- 
цом. Нека их он и даље исписује и 
издаје, па макар какво им име на- 
родно давао. Неће он моћи од нашег 
ока и срца сакрити оно што је наше. 


157 


Дужни смо још напоменути да је 
Д-р Трухелка уложио доста труда и 
вештине око издавања ових спомени- 
ка. Стога је издање врло добро и поу- 
здано те се с те стране с правом мо- 
же уврстити у ред добрих издања, 
као што су Миклошићево и Јиречко- 
во. Трухелка је додао још 19 врло 
добрих снимака. Истина снимци су 
смањени, те се на њима понегде врло 
тешко распознаје текст, али то не 
ице на штету издавача. 


ДеФориел де ла Лоранси: Ло- 
гика. — А. Ст. Јотић, професор у Би- 
тољу, превео је књигу Фориел де ла, 
Лоранси „Логика општа и примењена, 
са примерима за вежбање у општој 
логици“ (Битољ, 1911, 450, стр. 187. 
Цена 2,80 дин. или круне). Дело је 
добро преведено и може послужити 
врло добро и као помоћна књига они- 
ма који овај предмет предају у сред- 
њим и стручним школама. 


Књижевност. 


Богдан Поповић: (0 књижевно- 
сти. — Као трећа књига збирке „Ода- 
браних дела за школу“, коју уређује: 
г. Тихомир Остојић, прештампано је 
из „Дела“ за 1894 год. уводно пре- 
давање „О књижевности“, г. Богдана, 
Поповића, професора упоредне књи- 
жевности на Универзитету. Ово је 
предавање овде прештампано са не- 
ким ситнијим изменама (изостављени 
су само подаци о историји катедре 
историје књижевности). Уз ово пре- 
давање штампан је одломак из оп- 
ширног писма, које је г. Поповић у- 
путио уреднику, поводом његове мол- 
бе за одобрење да ово предавање 
прештампа. У овом је писму г. По- 
повић изложио, управо допунио, своје 
погледе о књижевности и њеном зна- 
чају по опште образовање. 

Г. Поповић се код нас данас сма- 


158 ДЕ 
ста као ауторитет првог реда у пи- 
тањима о књижевности. Стога његове 
мисли имају особит значај, и оне се 
често примају без даљег размишља- 
ња и проверавања. Али то још не 
значи да г. Поповић не може понеки 
шут рећи по нешто погрешно, или 
бар нешто претерано, или тврдити 
нешто што се тешко може доказати. 
И доиста ми налазимо у овом његову 
писму, штампаном уз предавање у 
овој књижици, понеку мисао, коју г. 
Поповић или није ни доказивао или 
која се чак не може ни доказати. Он 
по неки пут рекне нешто и то тако 
да је на врло чудноват начин поме- 
шано тачно са нетачним, да се чита- 
оцу, који размишља о ономе што чита, 
врло тешко наћи. Узмимо само поче- 
так пропратнога писма. Г. Поповић 
ту каже ово: „Књижевност треба да- 
нас у толико више неговати у колико 
живимо у једно демократско доба. 
Књижевно образовање, у пуном и нај- 
вишем смислу те речи, представља 
можда највиши степен људског обра- 
зовања. За такво образовање демо- 
кратска доба, сама по себи, нису по- 
годна. Њихова је култура претежно 
култура материјална, која је спољаш- 
ња, и до које се може много брже 
доћи. Да се дође до унутрашње „ху- 
манитетске“ културе, потребно је вре- 
мена. Само старији друштвени сло- 
јеви, ако тако могу да са изразим, 
могу је постићи. Доба друштвене де- 
мократије обележена су сталним при- 
доласком нових, културно нижих сло- 
јева, који тек имају да се васпитају; 
док се не васпитају, они остају си- 
рови и скоро у опреци с том финијом 
и вишом културом“, 

Ми смо навалице навели цео овај 
пасус, јер је он веома занимљив. Ка- 
сжемо занимљив само стога што је он 
од г. Богдана Поповића, иначе — пра- 
во да кажемо — рекли бисмо: „Жив 
ми Тодор, да се чини говор“. У њему 


л 


је речено веома много; у њему је тако 
помешано тачно са нетачним, нејасно 
са неодређеним, да сумњамо да ћеу 
Србији и Српству бити икога ко ће 
овај пасус разумети како треба, Пре 
свега: да ли ко може јаким и непо- 
битним доказима утврдити да демо- 
кратско доба није погодно за књи- 
жевно образовање: Даље: ко тако 
исто може доказати да само „стари 
друштвени слојеви“ могу постићи уну- 
трашњу „хуманитетску“ културу: За- 
тим какве то слојеве разуме г. По- 
повић под „старим друштвеним сло- 
јевима “ Најзад: је ли свеколика ка- 
рактеристика демократије то што је 
њена култура претежно материјална, 
и што је она обележена „сталним при- 
доласком нових, културно нижих сло- 
јева, који тек имају да се васпитају:“ 

Читаода, који како тако пређе преко 
наведенор пасуса, чека особито изне- 
нађење кад дође на 12. страну ове 
књижице, на којој г. Поповић каже, 
од речи до речи, ово: „Књижевно обра- 
зовање заиста није духом антидемо- 
кратско. Добра књижевност је увек 
полазила из народа, и увек се вра- 
ћала у народ. Аристократске и учене 
књижевности, и књижевности поједи- 
них сталежа, нису никада ваљале. 
Кад књижевност тако стоји са сво- 
јим кореном у народу, није могуће 
да је она неком битном особином у 
опреци са демократијом“. — Овај па- 
сус садржи апсолутно тачне мисли, 
али он чини да се онај напред на- 
ведени пасус још теже може разумети. 

Сем тога на овој истој страни има 
и ово: „Демократији је судбина и 
циљ да се претвори у аристократи- 
ју“ Доиста мора се човек наљутити 
кад прочита оваку реченицу, а наро- 
чито кад је она одг. Поповића, који 
уме, кад хоће, да буде јасан. Што 
нам не каже: на који се те начин де- 
мократија претвара у аристократију 
и у какву аристократију : 


БЕЛЕШКЕ 


Овако неодређених, нејасних и сум- 
њиве тачности места има још неко- 
лико у овом писму, али чх ми овде 
немамо места наводити. Читалац ће 
их и сам лако наћи и уочити. Но, 
поред тога, ово писмо има и врло ле- 
пих места и тачних констатација, ко- 
је надокнађују наведене нејасности. 

0 самом предавању нећемо гово- 
рити, јер је оно одавно написано. Оно 
је говорено пред зрелијим слушаоци- 
ма и за њих је и подешавано, али ће 
свакојако моћи послужити и за лек- 
тиру старијим ученицима средњих 
школа. Потребно ће бити само да на- 
ставници књижевности понеку мисао 
г. Поповићеву развију и објасне уче- 
ницима. М. 


Маг1п Вево: 8 тога. — Друштво 
хрватских књижевника започело је 
треће коло својих издања збирком 
приповедака једнога од млађих, можда 
и најмлађих, хрватских приповедача, 
Марина Бега. Ова збирка носи наслов 
прве приповетке у њој „С мора“, и 
има у њој свега пет прича: „С мора“, 
„Удовица“, „Стешиз ушовиз“, „Оџа- 
аге“, „Напокон“. 

Марин Бего је, као што рекосмо 
један од најмлађих хрватских припо- 
ведача. У кратком животпису, на кра- 
ју ове књиге, каже се да се родио 16 
новембра (п. н.) 1881 год. Први му је 
значајнији рад из 1905 године и то 
не књижеван у ужем смислу ове речи 
већ поучан. Та прва његова књига 
носи наслов „Узори праве радиности 
и човјештва“. Сем тога он није књи- 
жевник по занимању, већ као доктор 
права ради у адвокатској канцеларији 
д-ра Мајстровића. Књижевношћу се, 
дакле, бави у доколици као и многи и 
српски и хрватски књижевници, пошто 
се још ни код нас ни код Хрвата не 
може живети само од књижевности. 
У оваким приликама тешко је, 0со- 
бито почетнику, да сву своју умну 


159 


снагу употреби на стицање погодаба 
које мора имати добар књижевник — 
уметник. Истина једну од понајглав- 
нијих погодаба Бего већ има у до- 
вољној мери: он врло лепо и течно 
прича. Са другом погодбом, која је 
најзначајнија за приповедача - умет- 
ника, са студијом и инвенцијом као 
да не стоји тако добро. Он у овим, 
и то у свима, својим приповеткама 
хоће да реши социјалну страну про- 
блема сексуалнога живота. Од при- 
лике он хоће исто оно што и наш 
Ускоковић у већини својих припове- 
дака јако наглашује, и чега унеко- 
лико има у „Нечистој крви“ Боре 
Станковића, и у још понекога нашег 
бољег приповедача. Али се Бего мно- 
го разликује и од Ускоковића и од 
Боре Станковића. Он не показује ни 
близу ону снагу коју налазимо у У- 
скоковићевим причама нити ону пси- 
холошку дубину коју има Б. Станко- 
вић. Сем тога се Бего и у погледу 
на тај живот разликује од Ускоковића 
и Б. Станковића и других наших. Док 
ова двојица сматрају да су погрешке 
против морала довољан разлог за 
трагедију, дотле Бего на то гледа 
веома оптимистички. Он сматра да 
су погрешке против морала исто та- 
ко природне, као што су природни и 
сами морални закони. То се најлешпе 
види из приче „Опадгше“, као што се 
то добро може уочити и у причи 
„С мора“. Тиме он, дакле, устаје про- 
тив досадашњих погледа, који вла- 
дају у свету. Ако он успе да своје 
погледе довољно образложи и да тиме 
увери свет у тачност тих погледа, 
онда ће и његове приче имати неки 
успех. Иначе не. Овим нас причама. 
које су пред нама, није ни близу у- 
верио о тачности свога гледишта. 

А штета што се бацио на то поље, 
кад ту нема шта ново да се исприча, 
бар нема шта да нам ново исприча 
приповедач као што је Марин Бего. 


160 


Све оно што је он испричао, читали 
смо ми већ којегде у веома разно- 
ликим варијацијама. Једино би га још 
могло оправдати, п спасти, да су ли- 
чност у причама боље обрађене. Али 
ту баш Бего стоји понајгоре. Све су 
његове личности скоро безличне — 
општи типови. У овом случају причу 
спасава оригинална фабула. Рекосмо 
већ да Бего препричава већ често 
пута препричане фабуле. Дакле нема 
ви оригиналних личности нити ори- 
гиналне фабуле, и онда је јасно што 
у овим причама, сем течног причања 
и оног оригиналног гледишта, нема 


ДЕЛО 


ништа ново и оригинално. А кад јол 
узмемо да су му погледи сумњиве 
тачности, — онда је јасло колико 
мало вреде ове његове приче. Украт- 
ко: Марин Бего је више него добар 
приповедач, али веома, веома слаб 
уметник. Једина прича у којој има 
понеки уметнички потез, јесте по- 
следња прича „Напокон“. Али је Бего 
ипак пи ту причу покварио завршет- 
ком у коме се налазе нека разми- 
шљања, која је готово немогуће ра- 
зумети према оном што је раније ис- 
причао. И сам наслов приче неразум- 
љив је с обзиром на њену садржину. 


ВЛАСНИК 


Аца М. Станојевић 


УРЕДНИЦИ 
Др. Драгољуб М. Павловић и Риста Ј. Одавић 


Штампарија „Поситије Обрадовић“ Димитрија Гавриловића (пређе А. М. Станојевића) 


(Чика Љубина улица бр.8) 


ДЕЛО 


КЊИГА 60. ДУВА С ТРИ ТУДО РОДТНЕ СВЕСКА 2. 


МАНЧИНА СУЗА 


1 


Море... мењаше се и владике, и начелници, и кметови, па 
не би толико ларме као кад изменише Манчу гробара! Најпре 
га ожалише жене: 


— Бог да суди на Ване кмета што напраји сос Манчу 
Испудија га из гробље! — викале су оне враћајући се једне 
суботе са гробља, полако, по три четири у гомилицама, у цр- 
нини, са корпицама и зембилима у рукама, с празним стакли- 
ћима и судовима. 


Тог јутра Манча није био ни у гробљу ни иза гробљанске 
порте, међу убожјацима из Сиротног Дома, који, у палвим блу- 
зама и расходованим цокулама, услоњени уза зид, погнутих 
глава, немо пропраћају пролазнике и примају ако им ко шта 
понуди; нити тамо даље, поред пута, где, под кестеновима вре- 
вају и богораде просјаци, слепи, кљасти и узети, — одакле га 
не би могао отерати нико, па ни опаки кмет Ване. Није био 
стога, што га је било срам од тога што му се јуче изненадно 
деси, и чинило му се да цела варош говори о њему: како је, 
сад под старост, постао неваљао, и што би се жене четиле око 
њега и питале: „Забога, Манчо, шта то биг“ — те не би им 
могао напричати шта је то било ономад уочи Петке. 


А њима необично без њега, без тог малог човечуљка зде- 
пасте главе и малих очица као у свињчета, што је ту, у про 
од Бог те пита кад. 

Стар али крепак тај Манча, мало нарамује и лево му сто- 

Дело, књ. 59. 11 


162 ДЕЛО 


пало затурено у страну; у оделу разне боје, кроја и матерје: 
нешто ново, нешто половно или исцепано, како му ко шта да 
од пустолина ових покојника, што им табана и услужује гро- 
бове: пали свеће и кандила. Иде, геља, носи кадионице, зеј- 
тин, жижак. 

— Манча! Дај кандилку! Мало огањ! 

— Ст, невесто! Имаш ли тамјан, јало измирну ; 

И док она тражи по корпи или зембиљу, он се пипа по 
џеповима, пуним прашине и зрна од тамњана и измирне, пар- 
чића свећа, палидрваца и труда за фитиље, и услужно нуди 
шта коме треба. Сагне се, пали свеће, долева кандила, дува у 
кадионицу да распали жар, стење и шиче на нос — и одмах 
се маша празне кадионице с другог гроба и трчи да узме ватре 
са свога огњишта. Не требају му машице ни кукач, већ џарне 
угарком по огњишту, и тапавим прстима са огорелог и задеб- 
љалом кожом узима жеравицу, спушта је у кадионицу, крши 
и ломи да боље стане, и, по обичају, дуне у њу, да растера 
пухор, па је носи. Иде од гроба до гроба, прескаче крстаче, 
удара о камење, цепа се о трње и боцу, а оне попадале по гро- 
бовима, не виде се од траве и жбуња, и чују се као кукавице: 


Отвори прозор, јали врата, сине... 
Мајка несретна по туђу работу, 
Нема кад да дојде да те обиђе... 
Ти си ми, мајки, у довлет бија; 
Како ти тамо у тмину, чедо 

Са голем памет бејаше сине, 
Голем бејаше, мераклија беше. 
Таско, Таско, беспрекоран Таско, 
Мајкино име големо, сине. 

Нигде твој бој не могу да видим, 
Паметан много и бистар Таско: 
За мало време мајстор ми беше... 
Да ли мајка да ми те чека 

Од ники варош да дојдеш, сине2 
Леле, Бошке, ал је жално много! 
Да си мен, Бошке, ту донеја, 
При татка и мајку. и слатко чедо... 


Вревају на све стране и иза сваког џбуна чују се разни 
гласови, запевке, нарицања, зацењивања, јецања. Оне кукају, 
а он врши посао, не теши никога нити га то што дира, као да 


МАНЧИНА СУЗА 163 


му је ова врева омиљена песма, и као да би му необично било 
кад би ћутке палиле свеће и преливале гробове. 

А, Бог зна, да ли је ко у стању и да га ражали; окорело 
му, срце као опута и ни сам не зна кад је сузу пустио. После 
што би их тешио и што би се жалостио, кад зна да се свак 
утеши сам. Знао он то боље но ико. Млада удовица, сутрадан 
по сахрани, чим изађе из вароши, кука и лелече, и кад се по- 
моли на гробљанске вратнице трчи и простре се по гробу, буса 
се у груди, само пазиш одакле ће севнути нож да се распори, 
зацењује се, пада у несвест, преврће очима. 

— Манчо! Воде, воде! Поскоро! — вичу жене и трче. 

— Ст, невесто, сг! — виче он. Геља, а шапће: „Де, кротко, 
ништо гу неће будне. Хм!“ 

Сутрадан та иста опет кука и нариче, ама не трчи и не 
пада у несвест. Трећи, четврти, пети, десети дан запали свећу, 
мало поплаче па иде. И прође још неки дан, а она уздахне 
и вели: 

— Гледај си, Манчо. Ево тамјан је туј и фењер, и зејитин 
у стакло. Лепо смо живували. Ћу се наминем... 

И онда: „ајд са здравјем“, и кад гу видиш. 

Зна то Манча, зато их пусти те се искукају до миле воље, 
бусају се, чупају, бацакају, и кад се утишају приђеи рече 
полако : 

— Ви да сте живи... Чини ли адет; — то јест је ли звала 
попа да учини помен па ако није, он га тргжи и призове, и 
тада зна да је учинио све што се од њега очекује. 

Тада и оне деле, једна другој, шта су донеле па при- 
зову и њега: 

— Манчо! Ела за покој душе! 

И он, онако с ногу, услоњен на камен, приноси чашу 
устима, рекне: „Ви да сте живи“, па је накрене те мало отпије, 
намршти се и стресе, узме залогај симита, ђеврека или мекике, 
и прелази, А оне поседају, једу, пију, прелазе једна другој те 
се нуткају шта која има; причају како је покојник боловао, шта 
му је најпре било, шта је кад рекао; изјадикују се нашта жале: 
на доктора, на неког из фамилије, или на неки зао удес: ређају 
шта је волео да једе, и то шта је волео донеле су ту да поделе 
и да му од тога и на гробу оставе. 

Кад полазе кући, понека сврати у капелу те се сетиим 

1 


164 ДЕЛО 


њега, Манче, и даје му што је преостало од јела: кашику па- 
прикаша, јаније, сарму, парче меса, и он то трпа, све заједно, 
у једну велику шерпењу са окрњеном ногом, бушну и затиснуту 
кочањком. А парчиће хлеба, симита, погаче, пењерлије, трпа у 
ћошак на полицу, те су ту измешани као у циганској торби. 
0 Задушници добије читав џак комада, да грћеш лоџатом. А 
не забораве потражити му и бардаче што га крије доле под кре- 
ветом, и сипају у њега шта која има: шљивовицу, комовицу, 
клековачу, а госпође рум и препеченицу. 

Све то јело и пиће за дан два, па нестане. За дуго се није 
знало куд га то Манча дева, кад га сам не може потрошити, 

— Ете, на сиротињу га давам. Мене Бог, а ја на сиро- 
тињу... Дете, ела овам! — викне он и погледа на тарабу, кроз 
коју увек вири као куче по неко босо и чупавс дете, и кад чује 
његов глес оно не иде на капију већ се провлачи на одваљен 
пармак, кров тарабу, и још отуда шири прљаву мараму да му 
мете по неколике гуке кувана жита и оних комада с полицеи 
из шерпење, па да, зверајући као из крађе, стругне, провуче се 
кроз тарабу, и, као да га ко јури, побегне. 

Понеко вече, наравно кријући, и у неко доба ноћи, одгеља 
и он, на час два, тамо у Расаднички Крај, у једну тесну и ка- 
љаву улицу, у малу мемљиву кућу, одакле ова чупава деца 
излазе. Тамо код Бркате Магде, једне крупне старије удове, 
што има длакаву наусницу и говори крупно као мушко, — 
праље „што иде по госпође“, па пере и њега сиромашка, Манчу 
гробара — и носи јој и шаље што му преко дан остане, ао 
Побусаном Понедеонику и по читаву зобницу јаја. То му је сав 
излазак у варош, међу свет, у коме није имао никога свога. 

Иначе је увек ту, у гробљанској зградици, некадањој ка- 
пели, старој чатмари са чађавим и оронулим зидовима, што удара 
на прокиселину, ужегнут зејтин, буђ и чађ, са подом од изло- 
кане, увек мокре, земље. У крају, за вратима, стоји му кревет 
на два ногара, на њему сламњача претрпана поцепаним крпа- 
рама, прљав и масан јорган из ког провирује и виси улепљен 
и потамнео памук; а место узглавља пустолине: панталоне, пр- 
слуци, капути, које облачи како му кад затреба. У истој зградици,. 
која служи и за давање подушја и за склањање од рђавог вре- 
мена, стоји дугачак астал, дунђерски склепан од треница, масан 
и умрљан, нагорео од догорелих свећа, а у другом крају пр. 
љави рафови и у њима мноштво стаклића са апотекарским ети- 


МАНЧИНА СУЗА 165 


кетима, у којима су били лекови, и сад се виде трагови вина 
п зејитина, и безброј земљаних кадионица, нових и старих, са 
одбијеним рукуницама. Он зна шта је чије, и ту чува да не раз- 
несе свет. 

Зими, и на сувомразицама, и кад навеје снег и најури 
кроз размакнуте даске на вратима и ноћу избразда по капелином 
поду и његовој постељи, грчи се он ту за вратима, остављен 
сам себи, сам ложи и тарка ватру да се греје и да се огреју 
други и да је увек има за свакога. Општина, с времена на 
време, или му да по једна кола дрва ил' не да, а он се довија 
сам, крије под кревет олупине од извађених полуиструлелих, 
мртвачких сандука и крадом их цепа и ложи, креше грање од 
багрења и суши га под стрејом за кућом, копа пањиће из земље, 
и мољака којекога да му пошље по једну цепаницу „за огањ“. 


Лети, пак, безбрижнији је и не би мењао живот ни са 
газдашким. У ведре летње ноћи, кад се небом шеће месеци 
трепере звезде, а по гробљу жмиркају кандилца и по жбуно- 
вима певају славуји, далеко од варошке вреве и необузданог 
света, он не спава у капели, већ бира место по овом мирном 
насељу, где му се кад допадне: под разгранатим багрењем, по 
широким мермерним плочама, или по удољицама међу неогра- 
ђеним гробовима, по густој и мекој трави. Извали се на леђа, 
разбаца ноге и руке, а око њега једини сажитељи гробљански 
и нераздвојни пратиоци, — његове мачке. Он спава а оне се 
скотуре код главе, код ногу, на прсима, и час преду, час на- 
чуље уши и скачу у траву да гоне мишеве. Спава тако по сат 
два па се дигне, седи, зева, пали цигару и разговара или сам, 
или са мачкама, па се протегне и помакне неки корак даље. 


— Потамо се, Коле, оћу мало да поспијем и код теб'... 
Шта напраји ти Коле, злокобниче; — вели он, као да се раз-. 
говара с Колом опанчаром што лежи ту до јаловог дуда, и баци 
капут у удољицу до његова гроба... 


ПЦ 


Тако и ту ноћ, уочи Петке, преспавао је ту до Коловог 
гроба у уској удољици са густом и крупном травом. Око по- 
ноћи разби му се сан те седе и запали цигару. Ноћ тиха и 
мрачна, звезда тек понека провирује кроз облак. Горе на брду, 
више робијашких гробова, чу се испрекидан глас совољуге, а 


166 ДЕЛО 


у ситном багрењу међу госпоским парцелама — славуј. Кан- 
дила догоревају и понеко још светлуца и трне кроз дугачку 
траву и шибље, као свитац. 

— Шта је оно у мртвачкој капели2 


. 


Растрља очи, извири се и погледа боље у капелу у којој 
се светљаше прљави прозор. Откуд тог; Синоћ је рано легаои 
биће да је неко донет а он није опазио. Ко ли ће то битир Не- 
какав самоубица, утопљеник, или путник, коме је суђено да 
остави кости у овој „багрен-бањи“..% Ко ће то знати! 


И као авет, полако се подиже са земље, пребаци капут 
преко рамена, и онако раздрљен и бос, нечујно прође дугачку 
ставу и успе се уз капелине степенице. Накашља се и рече: 


— Ту ли стег — не би ли се ко одазвао. 

Па брзо дода: 

— Нема никога, само си спије мртвак. 

И дрмну за кваку, окрену кључ и уђе унутра. 

На мртвачком столу лежаше човек дугачак, средовечан, 
пун и необријан, у чистој кошуљи, фусеклама и папучама. Без 
сумње некакав сиромашак, пошто од одела имађаше само по- 
лован и тесан преник, закопчан на горње дугме и нову плаву 
шајкачу на глави. У чираку, више главе, до пола догорела, 
свећа жмиркаше и бацаше помало нејасне светлости по овој 
пространој соби чије су дуварове замрачили многобројни венци 
и нови и стари, већ извештали, са избледелим и искрзаним 
тракама. 

Он приђе ближе, загледа га, мрдну раменима и рече: 

— Кој си па тиг2 

Свећа жмирка, час слабије час јасније и помиче сенку 
преко мртваковог лица, а он се извирује, загледа га и не може 
да га позна. Напослетку заустави му се поглед на новој шајкачи. 

— Право ли је да се овај капа потика у земљу # — рече па 
смаче своју шајкачу. 

Гледа у своју, а гледа у његову, трешће и врти главом. 

— Бре, како наликују овеј шајкаче, сал што је мртвакова. 
поубава. Бива ли па тај да он носи поубаву шајкачу ; 


Рече и опипа своју шајкачу, да види има ли још што ду- 
вана у њој. Извади нешто прашине и две згужване цигаре 
што их је нашао на једном гробу, затим журно смаче мртва- 
кову шајкачу, мету у њу дуван и наби је себи на главу, а своју 


МАНЧИНА СУЗА 167 


намести њему, па прилупи вратима, окрену кључ и оде да на- 
стави сан... 


Ш 


Сутрадан кад је зашао по гробљу и носио кадионице, пред 
капелом је већ кукала, и као да је била прикривена међу вен- 
цима о дувару, нарицала и помињала Манчин грех, жена Тонче 
тестераша што је синоћ напрасно умро у баштованској механи 
и заноћио у капели са новом капом а освануо са старом и улеп- 
љеном. Кука, пишти, нариче и само чујеш: „Другаре... зла судба 
моја, погле шајкача твоја“ и гледа на Манчину главу. 

— Ти ли се нађе, келеш, да још и с мртваци дижеш! — 
чу се на то пиштећи глас Вана кмета, младог болешљивог и 
мрзовољног човека, који је једва чекао какву прилику да још 
на коме злоћу искали. 

И унесе му се у очи: 

— Мало ти беше што похара гробље сас ону халу бркату 
из Расаднички Крај, но и тој да правиш, мртваци да свлачиш!. 
Купи си твоје прње па хајд да чистиш из гробље сад! Ама сад!' 

Манча ушепртљи, осети се кривцем, те му јурну крв у 
лице и тамна препланула кожа дође му црвена као бакар. | | 

— Неје то такој било, кмет Ване... — поче он па се за- 
дија и пробише га знојеви. Затим досети се брзо и стаде при- 
чати као из књиге: како је доиста ноћас био у мртвачкој ка 
пели да обиђе Тончу тестераша, да не би пала свећа и запа“ 
лила га, па није пала свећа но Тончина капа, и он се сагао 
да је подигне и у том спала и његова, те их дигао обе, и тако 
погрешио те Тончину капу метнуо на своју главу, а своју на 
мртвака Тончу. 

Он прича а кмет и не слуша већ маше руком и показује 
вратнице : 

— Ајд! Ама сад! 

На то није умео ништа више рећи, но: 

— Арно, кмете... ћу идем. Ама викам: несам ја пандурин 
па да ме испудиш без ич. Хај, хај, бија сам ја у овај гробје 
кад се неси ти ни родија.., 


ђ 


Три недеље за тим, једног мршавог суботног дана, свет 
се разиђе рано, па се разиђоше и свештеници и они што су 


168 ДЕЛО 


давали подушја, и њихова послуга, с корпама пуним занеопра- 
њених судова и празних флаша. Па нестаде и гробљанских над“ 
ничара који свакога јутра по час, два, очекују хоће ли се при- 
новити који гроб, те да и они штогод зараде. 

Нови гробар, крупан и подадуо сељак, са великом главом 
и отпуштеним брковима, луташе од гроба до гроба, и пошто 
већ беше добро оквасио гушу и уцаклио очима. изгуби се и он. 
СОклони се негде у неку ладовину од несносне врућине и јаре 
која од загрејаних плоча и толиког камења, удараше право у 
мозак да обезвија и најприсебнији човек. 

Док пред подне појавише се кмет Ване и гробљански над- 
зорник. Иду главном стазом полако а за њима једна старија 
жена у црнини, погнуте главе, тамна и бригом испијена лица, 
са једним млађим човеком који је помало придржаваше. До- 
ђоше на половину гробља и тада жена окрену у лево, зађе у 
траву, писну и ухвати се за један незграпан крстат камен, бео 
и шупљикав, вајкадашњи споменик, на коме се виђаху и једва 
распознаваху неколико славенских слова,и лепо изрезане тер- 
зијске маказе. 

— Антоније! 0 Антоније! — викну надзорник и потражи 
гробара. 

Али нити се ко види, нити одазива. 

Он се окрену гробљанској згради и викну још јаче: 

— 0, Антоније! Хајд да копаш гроб! 

На то провири на врата једно дете и одазва се преко 
залогаја : 

— Татко си пијан спије у корову. Не може ич! 

Кмет позелене и погледа у надзорника. Погледаше и спо- 
разумеше се, те надзорник оде вратницама, а кмет оста псу- 
јући: „Од опуту да видиш ајир!.. У сиџимку да се поуздаш!.. 
Каква сиротиња Где је тај сиротиња!.“ Све док надзорник до- 
веде, отуд од кестенова — старог гробара. 

Кмет подиже будак, и важно, као да му предаје знаке 
неког високог достојанства, даде га Манчи и рече: 

— А сад пази шта радиш! 

Манча се ослони на држалицу, укоси главу, добро отвори 
очи, погледа га и заусти да рекне: шта је то чинио с њим, 
што га је брукао па га сад тражи — али жена писну: 

Не ли је грубо, сестро млађеја, 
Гроб да ти бира сестра стареја... 


МАНЧИНА СУЗА 169 


Ох Бошке, Бошке, заш' мене неси 
Прибраја, јадну, у црну земљу... 


Њему се диже коса у вис, најежи се сав од усхићења, па 
шоуну у дланове, опкорачи гроб и изману. Будак звекну пот- 
муло и тупо и извали велики бусен суве ледине. Кена јекну и 
крупне сузе откидоше јој се са самог срца и попрскаше земљу. 

Манча изману још јаче, заиграше му трепавице, и као да 
пљуну, падоше му две сузе на окорео бусен. 

То беху сузе радоснице за повраћену му службу. 


Тадија П. Костић. 


ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 


=— СВРШЕТАК — 


Остало је било, као што рекосмо, да се споразум — погодба. 
— између Маџарске и Аустрије доврши, јер су оно била главна 
питања тек решена. За Маџаре је било такође од значаја — 
какве ће бити норме које ће регулисати ошште односе и оба- 
везе и колики ће бити финансијски терет од тога. Прво се овом 
другом пришло да се реши. Најпре дакле питање о квоти, т. ј. ко: 
лико ће од заједничких државних издатака пасти на терет бу- 
џета Маџарске, Како је Маџарска сиромашнија земља — то се, 
а према њеном буџету, после већих тешкоћа и узајамног попу- 
штања 12 септембра (п. н.) 1867 углавило, да квота аустријска 
буде 70 процената, а маџарска 30. Толики исти део и државних 
дугова (т. ј. 3090) имао је да падне на терет буџета маџарског 
— а они су тада износили 3046 милиона номиналних, чији је 
курс (права вредност) тада била не више од 1641 милион. Ма- 
џари су дакле корисно решили и ово питање по себе. 

Али све то имало је да прође и кроз аустријски парламенат. 
Међутим најјача, немачка либерална странка била је незадо- 
вољна оваквим решењем споразума. Разуме се да су њиме били 
незадовољни и сви Словени сем Пољака. И Бајст је узалуд 
покушавао, да састави парламентарно министарство — најви- 
ђенији немачки политичари, Гискра, Хербст, нису хтели да чују 
о томе. Тако је Бајст био принуђен да састави ванперламен- 
тарно министарство. Немци су зазирали од Маџара и толиких 
повластица, датих њима, знајући да у овој својој половини не 
могу имати то. Али, да би углед Бајсту, главном творцу дуа- 
лизма, порастао и после овог неуспеха, цар му даде положај 
„канцелара царства“ (Кејсћакаплег). 


ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 171 


Неколико момената помогло је да се и Немци у Аустрији 
задобију за дуализам. Прво је;било писмо Кошутово Деаку, објав- 
љено у већим европским листовима 26 маја 1867. „Гувернер“ 
Маџарске кривио је Деака што је Маџарску предао на милост 
и немилост Аустрије. То писмо, које је казивало како су пре- 
тирани захтеви маџарске левице, могло је поплашити Немце 
и уверити их с каквим се тешкоћама има да бори Андраши. 
Затим попуштања царева у питањима проширења политичких 
слобода у Аустрији, а које су осигуравале надмоћност немачког 
племена, одобровољиле су Немце. Тако је на послетку и у беч- 
ком парламенту изабран одбор, који је имао да проучи владине 
предлоге о измени устава од 1861, о делегацијама, грађанским 
правима, судској и извршној власти. Тек у зиму, 21 децембра 
(п. н.) исте године примљени су ови предлози. То је такозвани 
децембарски устав аустријски. И одмах затим дошло је на управу 
земље и ново парламентарно министарство из немачке либералне. 
странке, која је тим уставом осигурала себи власт. Ново мини- 
старство — или тако звано грађанско министарство — било је под 
председништвом кнеза Карла Ауерсперга, а у њему беху нај. 
виђенији Немци: граф Тафе, барон Хазнер, Гискра, Хербст, 
Берстл, Бергер, — све сама чувена имена у парламентарној 
историји Аустрије. Од Пољака у њему беше једини кнез Адам 
Потоцки. 

Тако се извршила метаморфоза хабзбуршке монархије. Дуа- 
лизам је представљао две половине монархије: царевину Ау- 
стрију (Цислајтанију) и краљевину Угарску (Транслајтанију). 
Званично име од сада је Аустро-Угарска. У једној половини је 
загосподарило немачко а другој маџарско племе. 

Велике су тешкоће очекивале Андрашија као министра 
председника. Он је имао да се најпре бори противу незадо- 
вољних револуционара, присталица Кошутових, противу Хрвата, 
и да изведе нови закон о војсци. Све то није лако било. Култус 
Кошутов био је непрестано јак. За Кошута се сумњало, да он 
сада ради као руски агент. Говорило се да је примио 50.000 
динара од руске владе и да се у Дијепу састао са руским по- 
слаником на бечком двору, графом Отакелбергом. Шта више 
барон Кемењи кривио је Кошута у пештанском листу „Рези 
Хард“ (од 27 септембра п. н.) да је он кнезу Паскијевићу че- 
тири пута нудио, да Маџарска постане руска секундогени- 
тура. Сем тога барон Кемењи, који је био министар правде у 


172 ДЕЛО 


Андрашијевом кабинету, тврдио је да има копију писма Кошутова, 
којим је известио Семера и Баћањија, министре из 1849 г., да 
је у преговорима с руским царем да му изда маџарску круну! 

И опет и поред оваквих изношења, култус Кошутов није 
ослабио. Кошут је кривио Деака да је издао Маџарску. А када је 
комитет изабрао за свога посланика Кошута, онда се овај и том 
приликом користи, да изјави како се не може примити мандата, 
јер је слобода Маџарске немогућна под хабзбуршком династијом. 
Неколико комитата послали су адресе поштовања Кошуту. То је 
натерало Андрашија, да буде енергичнији према овим агитаци- 
јама. Он забрани комитатима вотирање адреса. 

Али је Кошут имао нарочито велики број присталица међу 
ратницима, војницима и официрима из 1848 г. Стога је немо- 
гућно било у свему усвојити жељу цареву о једноставној вој- 
сци. Маџарска је легалним путем добила била 1848 г. своју 
војску и она је стога и могла тада водити борбу с династи- 
јом. Тешко је било сада сасвим збрисати маџарску народну 
војску, сада када је дуализмом требало да буде и тај захтев 
остварен. И у томе су се слагали и Деак и Андраши. То тешко 
питање упутио је правилном решењу канда шеф војне канце- 
ларије цареве, пуковник Бек (доцнији шеф генерал-штаба) — 
својим мемоаром цару: да се у Маџарској задржи установа до- 
мобранства (хонведа) и да се исто тако, као паралелно домо- 
бранство (Бапауећг) заведе и у Аустрији. То је питање 060- 
рило министра војног Јона, и тек под новим министром бароном 
Куном, решено је на тој основи. Андрашија су у овом тешком 
питању помагали некадашњи другови Кошутови и револуци- 
онарни генерали: Клатка, Тир, Перчел и Фетер. Својим ауто- 
ритетом они су успели задобити старе ратнике и одборе хон- 
ведске, каквих беше у сваком крају земље. Па опет се то пи- 
тање протезало скоро годину и по дана, сваки час будући у 
опасности да буде одложено или скинуто с дневнога реда. 
Официрски кор био је противу свега, ма и најмањег захтева, 
који би јединство војске пореметио. И представник тога духа, 
а помоћник министра војног, даровити генерал Ђорђе Гривичић, 
у делегацијама у мало није целу ствар довео у питање својим 
говором, којим је у име официрског кора одбијао сваки уступак 
Маџарима. Министар војни морао се оградити од Гривичиће- 
вих изјава. 

Тек августа месеца 1868 г. изнет је дефинитиван предлог 


ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 178: 


парламенту маџарском, а децембра месеца, пошто су и Деак и 
Андраши уложили сав свој ауторитет — примљен је тај закон 
о војсци. Аустро-Угарска монархија имала је од сада заједничке 
сталне војске и резерве 800.000, затим 200.000 дефанзивне ре- 
зерве, са званичним немачким језиком. Маџарско домобранство 
(хонведи) имало је 82 батаљона пешадије и 32 ескадрона ко- 
њице, артиљерије и инжињерије није могла имати, а команда 
и званичан језик у њему били су маџарски. 5 децембра (п. н.) 
1868 цар је потврдио тај закон — о засебном војном министар- 
старству домобранства. 

У исти мах када је Андраши решавао ово тешко војничко 
питање, била су на дневном реду и ова три, тако исто тешка 
и важна питања: питање о односу Хрватске према Маџарској, 
питање о територији Фијуме и о укидању војничке границе. 
Хрвати су се узалуд надали да им двор неће бити незахвалан 
за њихово држање 1848. Они су веровали, да ће сада, када је 
земља изашла из апсолутизма и постала уставном, и државни 
положај Хрватске постати одређенији и самосталнији. Међутим 
Маџари су дуализам сматрали као гез шо о ееотшт — 
потпуно враћање старога стања, какво је 1848 г. било, када 
о Хрватској није ни речи било, већ су је сматрали као про- 
винцију. 

Хрватски сабор не хтеде да пошље депутацију да прису- 
ствује крунисању, нити је хтео пристати на предлоге Андраши- 
јеве о регулисању односа двеју земаља. И сада се Андраши реши 
да деспотски поступи према овој земљи. Она је морала примити 
онакав државни споразум, какав је Андраши диктовао. О бру- 
талном искреношћу прича биограф Андрашијев, како је овај 
без скрупула натерао Хрвате да приме његове законске пред- 
логе, не тражећи да преговора, с њима. Чиновницима, члановима 
сабора, одређено је да гласају за предлоге, иначе ће изгубити 
службу ма колико је година имали! Чувени хрватски патриота, 
владика Штросмајер би позван у Беч, и ту му би наређено: да 
слуша или да се одрече свога владичанства. И Штросмајер се 
повуче из сабора. Опет за то хрватски сабор не хтеде примити 
предлоге Андрашијеве. У Пешти су веровали, да целу опози- 
цију хрватску помажу из Београда и да су руски агитатори 
поплавили земљу. 

Андраши распусти хрватски сабор, смени бана хрватског ге- 
нерала Шокчевића, и постави му заступника барона Левина 
Рауха. Овај је с лакејском послушношћу и беспримерном суро- 


174 ДЕЛО 


вошћу извршио изборе, изабравши, разуме се, већину посла- 
ника послушних и вољних за споразум. Све се савијало пред 
охолошћу овог суровог човека, и владика Штросмајер, како 
злурадо бележи Вертхајмер, био је међу првима, који се при- 
клонио пред владином вољом. Мањина саборска — њих свега 
14 — напустише седнице саборске испраћени речима сервил: 
нога Јосиповића, данашњега министра за Хрватску, — „идите 
Горчакову!“ И 24 септембра (п. н.) 1868 сабор је примио Ан- 
драшијев законски: предлог о државном положају Хрватске еп 
Лос, без специјалне дебате уз бурне узвике одобравања ! 

Није без тешкоћа свршено ни питање о Фијуми. Маџари 
су хтели по што по то да имају излаза на Јадранско море и 
стога је Фијума морала бити њихова. Позивајући на историј- 
ско право — да Фијума није никада, од како је Хрватска сје- 
дињена с Угарском, припадала Хрватској већ само Маџарској, 
Андраши је без устезања одмах пришао и законском решењу 
тога питања. То није лако ишло, јер је на отпор наишао и код 
једнога дела становништва Фијуме и Хрватског Сабора. Тек је 
20 јула (п. н.) 1870 г. Хрватски Сабор са 55 противу 10 гла- 
сова решио да се изабере једна такозвана регниколарна коми- 
сија, која ће решити потање о својини Фијуме. Разуме се, да 
је та комисија, имала бити састављена онако, како је влада 
хтела, те је и питање о Фијуми тиме решено било. 

А са још више тешкоћа имао је Андраши да се бори за 
укидање Војничке Границе. Одмах после маџарске погибије код 
Мохача — у 1527 г. — основана је В. Граница, као бедем про- 
тиву најезде Турака. И Срби и Хрвати граничари сјајно су 
одговорили полаганим надама, задуживши и хазбуршку монар- 
хију и европску културу — чувајући им мир од навале турске. 
"Сада пак, када је уставно питање решено, Маџарима је изгле- 
дала крива аномалија и даљи опстанак В. Границе на њиховој 
и хрватској територији, јер је она могла бити држава у држави, 
независна од маџарских власти. Сем тога они су се бојали, због 
познате лојалности и верности према цару, да ће В. Граница 
остати увек под утицајем Беча и увек им моћи бити огромна 
сметња. А опет војничка странка у Бечу, на челу које ста- 
јаше ерцхерцег Албрехт, победилац код Кустоце, није хтела тако 
лако испустити из руку 70.000 храбрих бораца, граничара. Шта 
више, ерцхерцег Албрехт носио се планом, да од Војничке Гра- 
мице, Хрватске, Далмације и Босне и Херцеговине створи као 


ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 175 


једну засебну целину, југословенску земљу, која ће моћи увек 
држати у шаху Маџаре. У својој солдатској искрености ерцхерцег 
није се устезао да то Андрашију и у очи каже, на што му је овај 
— како тврди биограф му Вертхајмер — одговорио: да је боље 
оставити Маџарима да чувају динанстију, но југословенској кон- 
"федерацији! Стога је цар тек 29 августа (П. н.) 1869 својом 
одлуком (Напађџеф) решио, да се Војничка Граница поступно 
укине и присаједини Маџарској. Тако јеу В. Граници имао да 
изведе тај декрет царев генерал Молинари. Али овај у души 
не беше за то. Ерцхерцег Албрехт подстицао је и даље официре 
граничаре у отпору њихову. Уз то је дошла као најгора и 
најопаснија српска агитација — коју је водио Светозар Ми- 
летић. Он је, вели Вертхајмер, сањао о неком југословенском 
царству и није се могао помирити « тим, да се В. Граница при- 
саједини Маџарској! Он, генерал Стратимировић и „неки“ Јанко- 
вић (Милован) удружише се с Чесима: Скрејшовским и Грегором, 
те су запалили штампу чешку противу Маџара. 

Напослетку се досадило и Андрашију. 15 фебруара (п. н.) 
1870 оде лично цару, да га подсети на декрет од 19 августа 
прошле године и на царску реч. Цар је одржао реч и решио се 
да одиста ликвидира ово питање о Војничкој Граници. Аустриј- 
ски парламенат је примио и 8 јуна 1871 одобрио укидање Вој- 
ничке Границе и присаједињење Маџарској. 


То су била најтежа унутарња питања, која је Андраши 
срећно пребродио. Тако исто тешка спољна питања истакла се 
баш сада, када је Андраши свршавао поменута унутарња пи: 
тања. Европа је стојала пред једном тешком ситуацијом. да је 
изгледало као да ће се све запалити ратним пламеном. Аустро- 
Угарска је требала такође да буде захваћена тим пламеном. Њен 
канцелар живео је у идеји освете Пруској за Кенигрец. Гроф 
Бајст је заједно с једном моћном војничком струјом радио свим 
силама, да Аустрија покаје Кенигрец, да понизи Пруску. 

Политика реванша доносила је собом пријатељство и са- 
вез с Француском, а непријатељство према Пруској. И сва 
спољна политика Бајстова прожета је том идејом реванша. Биз- 
марк је на против желео политику пријатељства и савеза с Ау- 
стријом. После Кенигреца рекао је Бизмарк краљу Пруске: „Сад 
су обрачуни с Аустријом свршени, сада треба старо пријатељ- 


176 ДЕЛО 


ство обновити“. И већ је идуће године (1867) почео радити на 
обнављању старог пријатељства. Бизмарк, у споразуму с бавар- 
ском владом посла у Беч, баварског министарског саветника 
графа Тауфкирхена — да ради на закључењу савеза. Али Бајст 
одби хладно и учтиво сваке преговоре о савезу. Њега је у свему 
помогао и ерцхерцег Албрехт, славни увенчани победилац код 
Кустоце, који је такође горео од жеље за осветом над Пруском. 
И сам цар је био под утицајем тих идеја. 

Бајст се пожурио да одмах извести Наполеона Ш како је 
одбио нуђени му савез с Пруском. Како су тада између Фран- 
цуског и бечког двора били охладнели односи због трагичног 
свршетка брата царевог Максимилијана, цара мексиканског, који 
је, како се у Бечу тврдило, кривицом Наполеона 11 изгубио 
главу, то је Наполеон Ш тражио да се састане с Францом Јо- 
сифом, да му изјави своје саучешће. Састанак је био у Салц- 
бургу. Али до савеза, и ако су се преговори водили, не дође, јер 
Наполеон није успео да задобије Франца Јосифа за решење 
немачког питања, нити опет Франц Јосиф да осигура помоћ 
Француске у источној политици Аустрије. Исте године, октобра. 
месеца 1867, посетио је Франц Јосиф париску светску изложбу. 
Том се приликом користио краљ Пруске, Вилхелм, да се састане 
са царем Францем Јосифом при пролазу кров Немачку, у Осу, 
недалеко од Баден Бадена. Чудноват је тај састанак био у 7 
сахати у јутру, а који је трајао свега десет минути. Тада су се 
после пораза код Кенигреца, први пут видели. Али и ако се 
Франц Јосиф бавио у Паризу пуних четрнаест дана, опет до 
каквог дефинитивног споразума није се дошло. Остављено је 
дакле времену — да се до савеза дође. 

Сасвим је друкче гледао на спољну политику гроф Ан- 
драши. Он је раније држао, да се оваква Пруска не може одр- 
жати у Немачкој и да ће кад тада Аустрија играти много зна- 
чајнију улогу у немачком питању. 

Кад је постао министром председником и боље се упознао 
с чињеницама светске политике, он је променио мишљење и 
уверио се, вели његов биограф, да се Бизмаркова творевина 
не може тако лако распасти. Мало по мало, Андраши долази 
до концепције спољне политике, какву је он одиста после и 
водио, оцртавајући је још тада. У спору између Пруске и Фран- 
цуске Аустро-Угарска има да остане неутрална. Једино, ако би 
Бизмарк склопио савез с Русијом, и отуда запретила опасност 


ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 144 


монархији хабзбуршкој, Маџари не могу остати равнодушни, 
Тада још није Андраши имао потпуно јасну представу о ко- 
ристи по маџарско племе, ако се створи уједињена Немачка. 
Ми ћемо видети да се то код Андрашија поступво развијало 
до потпуно тачне концепције. Али још тада он је био начисто 
с односима према Русији. Он је из дна душе мрзео Русију — 
што казује, да су код министра председника још једнако биле 
силне оне тужне успомене маџарског револуционара, сећања 
на Вилагош! А сем тога пи његово схватање спољне политике 
Аустро-Угарске није се могло измирити са савезом руско пру- 
ским. У Русији он је гледао опасног такмаца Аустро-Угарске 
на Балкану. О источној политици Аустро-Угарске;и њеној улози 
на Балкану он је много више мислио и много више полагао. 
на њу него Бајст, коме је Немачка непрестано важнија била, 
од Балкана ! 

Андраши је назирао агитације на Балкану иу Румунији. 
Иза Русије гледао је Пруску. И прву пробу могућности добрих 
односа између Пруске и маџарског племена имао је да види 
у питању о агитацијама румунским у Маџарској. Андраши је 
хтео да проба Бизмарка колико су искрене његове жеље за 
добрим односима с Маџарима и стога се обрати талијанском 
посланику у Бечу, жалећи му се да Румуни, подстрекавани 
пруским агентима, рију противу државног аукторитета у Ма- 
џарској, међу својим земљацима, те ће ион морати гледати од. 
сада Француску као природног савезника. Разуме се, да је 
Бизмарку одмах то доставио пруски посланик у Бечу, и он је 
учинио одмах кораке у Букурешту, који су потпуно задовољили 
Андрашија. Бизмарк је саветовао кнеза Карола, да престане с 
румунским агитацијама у Маџарској, што овај одмах и послуша, 
и с места отпусти министарство Голеску-Браћано. То је био 
први успех Андрашијеве политике. Па је затим пошао и даље 
— радећи супротно политици Бајстовој. Аустро-Угарска имала 
је у ствари две спољне политике — Бајстову и Андрашијеву. 
И ако Андраши није био позван да се бави спољном полити- 
ком, те би се то могло с правом назвати нелојалним држањем 
према Бајсту, он није престајао водити потајну борбу противу 
званичне аустро-угарске спољне политике. Његов биограф пре- 
лази преко ове нелојалности правдајући Андрашија, да је то 
интерес земље захтевао спасавајући је од неразумне Бајстове 

Дело, књ. 60. 12 


178 ДЕЛО 


политике, коју су и догађаји у скоро за овим демантовали и 
осудили. 

Нарочито је Андраши хтео да Аустро-Угарска источну по- 
литику измени. Он је ту видео Русију — и њу је требало исти- 
снути. А сем тога он је држао да Аустро-Угарска има права 
бити много више респектована на Балкану и имати много већи 
утицај но што је до сада имала. Прво је хтео да поправи од- 
носе са Србијом. Када је после убиства кнеза Михаила изабран 
кнез Милан, Андраши је тражио од Бајста да одмах призна 
регенство, „јер регенства не ратују и не освајају“. Затим је са- 
ветовао да се Аустро-Угарска одрекне консуларне јурисдикције, 
јер ће то и иначе временом отпасти, па је корисно задужити 
Србију тим јевтиним поклоном. А најинтереснија је његова по- 
литичка комбинација с Босном и Херцеговином. Колика. је про- 
валија између Андрашија као министра председника и Андра- 
шија као држ. канцелара — када је могао доћи тада до онакве 
политичке комбинације. Држало се као сигурно да ће Аустро- 
Угарска првом приликом заузети ове две српске земље. И не- 
мачки посланик у Бечу, барон Вертер, известио је Бизмарка 
(децембра 1867) да су о томе измењали мисли кабинети бечки 
и париски, и да су се они потпуно споразумели о судбини Босне. 

У Бечу се дакле тада озбиљно помишљало на окупацију 
Босне и Херцеговине. Све то није могло бити непознато Андра. 
шију, када су и у Београду знали о том. Септембра месеца 1867 
Гарашанин је питао о томе Андрашија, разуме се уплашен за 
судбину ових двеју српских земаља. Андраши је утешио Гара- 
шанина, да се нема чега бојати за судбину Босне и Херцего- 
вине. Сасвим супротно тежњама Беча, да монархија треба да 
тражи компензације на Југу, ако се не буде могло решити не- 
мачко питање у корист Аустрије, Андраши је био противу сваке 
освајачке политике на Балкану. Он се, као Маџар, бојао да ће се 
анексијама српских крајева увећати словенски живаљ и да ће 
отуда настати опасност по његово племе, по превласт маџарску. 
Његова је политика била: што тешње пријатељство са Србијом, 
и засновано на стварним доказима, по могућству отуђити је са 
свим од Русије. И отуда је дошао на мисао — да Босну и Хер- 
цеговину треба поделити између Србије и Аустро Угарске, — 
све до Врбаса и Неретве имало је припасти Србији а одатле 
даље Аустро-Угарској. На тај начин би задобио Србију одво- 
јивши је од Русије и још завадивши је с Хрватима, који 


тРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 179 


никада не би Србима опростили што су узели већи део Босне 
и Херцеговине. "Го је био политички рачун Андрашијев. А њега 
је ватрено помагао тадашњи аустро-угарски конзул у Београду 
Венијамин Калај. 

С тим планом Андрашијевим упознат је био и Бајст, који 
рече: да „ова идеја обећава много“. Али Андраши не покуша 
да је оствари, јер се бојао да тиме не заплете односе према Пру- 
ској. Француска и Енглеска имале су да склоне Турску, да 
уступи Босну и Херцеговину Србији и Аустро-Угарској. За ову 
услугу, бојао се Андраши, могла је Француска тражити од Ау- 
стро- Угарске, да је помогне у спору са Пруском — а то ни по коју 
цену није хтео Андраши! То је, по уверењу биографа Андра- 
шијева, омело цео овај план. А од каквог формалног предлога 
српској влади о томе, који она није хтела усвојити, већ га 
"одбила, вели Вертхајмер, није било ни речи! 

да сва ова тврђења, биограф Андрашијев, позива се на 
аутентичне документе, којима се одиста може вера поклонити. 

То је опет, овај план о деоби Босне и Херцеговине, могла 
бити једина политичка погрешка, коју би учинио гроф Андраши, 
јер биограф његов не налази никаквих ни политичких ни лич- 
них недостатака овог одиста великог маџарског државника. Шта 
би било да се којом несрећом остварио овај план Андрашијев, 
пита се преплашени биограф; Створила би се велика југосло- 
венска земља, која би била и остала непријатељ Маџарске! 
Андраши и Калај изменили су из основа своје погрешне кон- 
цепције Источне политике. — 

Из свега што смо испричали о спољној политици Аустро- 
„Угарске за читаоца је очевидно, да се јасно оцртавају два 
правца, с два представника — Бајстом и Андрашијем. Нешто 
из страха за опстанак дуализма, који је тако лепо осигурао 
превласт маџарскога племена у Транслајтанији, а нешто из 
личне и националне сујете, Андраши је био одлучан противник 
политике Бајстове. Овај је хтео реванш Пруској и стога је ра- 
дио, да се дође до савеза с Француском, а Андраши је свим 
силама радио противу тога савеза и хтео је пријатељство с Пру- 
ском. Борба се између ова два правца и њихових представника 
све јаче развијала, докле није 1870 г., када је букнуо рат пру- 
ско француски, достигла врхунац и свршила се победом Андра- 
шијевом. 


Свима се оруђима служило у борби — личностима, штам- 
12% 


180 ДЕЛО 


пом, личним утицајем на Двору и т. д. Када је Андраши успео, 
да у министарству спољних послова постави за начелника једног 
оделења свога повереника барона Орција, Бајст онда постави 
за посланика аустро-угарског у Бриселу, пређашњег саксонског 
чиновника грофа Вицтума, човека, који је слат у поверљиве 
мисије у Париз и Лондон. Мало затим дође друго изненађење. 
Децембра месеца 1868 у органу Деакове партије „Рези Харјд“ 
изашла су два значајна чланка — да Маџари не могу допустити, 
да Пруска пређе реку Мајну, крајњу границу докле су је још 
могли трпети. Ови чланци пали су као бомба. Бајст је ликовао 
и наредио пресбиро-у да то лансира у страној штампи. У Па- 
ризу се насигурно држало, да је савез скоро готов. И то се онда 
морало поправљати. Андраши одмах затим у истом листу даде 
деманти, да је без знања редакције ушао тај чланак, који није 
израз мишљења странке. Одиста је чланак без знања странкине 
управе ушао — инспирисан од владике Даниелика, који је ве- 
роватно могао радити по мигу из Беча. То је толико узбунило 
Андрашија да је лично отишао у Беч да протестује противу 
Бајстових изазивања Пруске у штампи, која му је служила. Овом 
кораку Андрашијевом биограф његов даје већи значај него што 
га је имао, — да је спречио, да Европа 1869 не угази у кр- 
ваве ратове. 

На изборима 1869 Деакова партија изгубила је неколико 
мандата. И то није поплашило Андрашија да продужи своју по- 
литику. Губитак тих мандата за Деакову странку значи да јој 
је само трбух спао, да би могла лакше ићи! То му дакле није 
сметало, да свога партнера, грофа Бајста, нагна да усвоји ње- 
гову политику. Обоје се сложише — да, у случају рата између 
Пруске и Француске, Аустро-Угарска, остане неутрална и изјави 
Француској, да не мисли никада коалирати се с Пруском ма 
како рат испао; а да ће одмах стати на страну Француске ако 
Русија и Пруска закључе савез. 

Тако је изгледало, да је после дуге борбе политика Ан- 
драшијева победила. Али су у скоро затим настали догађаји, 
који су нагнали Андрашија да се најодсудније заложи за своју 
политику налазећи у њој спас за земљу. 

Споразум између Аустрије и Угарске (дуализам) наишао 
је на отпор код свих осталих народности противу превласти 
немачког и маџарског племена у двема половинама монархије. 
Нарочито су Чеси били незадовољни и тражили су једнак по- 


гРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 181 


дожај са Угарском и крунисање цара чешког круном. Када је 
цар хтео да посети Чешку и Галицију и умири духове, оба 
ландтага (обласне скупштине) донеше такве резолуције, да му 
је немогућно било ићи, и он отказа пут. Бајст је од тада ла- 
вирао између дуализма и федералистичких тежња народа Ду- 
стрије. Кнез Ауерсперг, председник аустријског министарства, 
незадовољан овим држањем Бајстовим, даде оставку и гроф 
Тафе постаде министар председник, опет утицајем Бајстовим. 
Од тога доба водила се потајна борба у самом кабинету између 
Тафеа, Потоцкога и Бергера, мањине министарске, која је хтела 
федералистички систем владавине, Пленера, Хазнера, Гискре, 
Хербста и Берстела, већине, која је хтела дуализам да очува 
и да извојује да избори за аустријски парламенат буду непо- 
средни — из народа, а не посланике да бирају, између својих 
чланова, ландтази. И једна и друга страна поднесе цару ме- 
морандум о томе, и што је врло необично било у хабзбуршкој 
монархији, оба ова меморандума беху објављена у званичним 
новинама 12 јануара (п. н.) 1870, по тражењу и једне и друге 
стране ! 

Све ово било је од значаја и за судбину дуализма у Ма- 
џарској. Кнез Бизмарк није пропустио, да преко пруског по- 
сланика у Бечу, саопшти Андрашију како он не жели да Беч 
буде провинцијска варош Немачке. Кнез Бизмарк држао је да 
се дуализам не може одржати — већ ће га заменити или фе- 
дерализам или апсолутизам, и саветовао је Андрашију, да се 
енергично умеша. Али Андраши и пре тога се умешао био, — 
разуме се у корист већине. Тафе одступи, а министар гпред- 
седник постаде Хазнер. Али се мало одржало ово министар- 
ство, због интрига у самом њему и нерасположења Бајстовог 
— 4 априла (п. и.) 1870 оно одступи. Њега замени министар- 
ство грофа Потоцкога, које је требало да значи: измирење с на- 
родностима у Аустрији, нарочито с Чесима. Али је оно немоћно 
било да задовољи Чехе — и после пропалог покушаја, оно већ 


21 новембра 1870 одступи. Без знања Бајстова — докле се он 
у Пешти бавио — цар је, на велико изненађење свију, наиме- 
новао Хоенварта — 7 фебруара 1871 г. — за председника ми- 


нистарства, у коме беху поред осталих чувени социолог Шефле 
и Јиречек! Све је то тако тајанствено и без икаква знака из- 
вршено, да је свет изненађен био појавом овог „католичко-цен- 
тралистичког“ министарства. 


182 ДЕЛО 5 


Ни Бајст ни Андраши нису кумовали новоме министар 
ству — већ сасвим други људи, људи из вишега племства: 
кнез Хоенлое и гроф Диркхајм, а преко личног секретара ца- 
рева, Брауна. Више племство, силно својим утицајем, а и цар 
били су незадовољни досадашњим покушајима. Треба стегнути, 
да ни једна народност другу не гњави, треба „аустријски“ ми- 
нистровати ! Гроф Хоенварт, дотадашњи управник (5гаа ћађег) 
Горње Аустрије, био је изнад партија и важио је као ваљан 
администратор. Новоме министарству, поред председника, давао. 
је обележје професор Шефле, познати социолог. Хоенварт се 
ослањао на католике и Словене. 

Изгледало је да ће чешки народ давно жељена права сада 
добити, да ће се остварити сан његових патриота: о чешкој кра- 
љевини. Цар је у једном свом рескрипту од 12 септембра 1871 
признао права чешке краљевине и изјављивао, да хоће то при- 
знање и крунисањем да обнови! Тај рескрипт царев био је 
упућен ландтагу чешком, који се састаде да решава о уставном 
положају Чешке. Шта су чешки прваци тражили тада, види се 
из „фундаменталних чланова“ (Кипдатеплбајаг кеј) — одлука 
тога ландтага. Место рајхсрата за Аустрију они су тражили 
„конгрес делегата“ и „сенат“ — дакле делегате ландтага, а у 
министарству је требало да буде министара из појединих земаља 
(БАпдеттив(егтп). Аустрија је имала да добије федералистички 
тип, — немачки, чешки и маџарски елеменат имали су да по- 
деле власт, и у место дуализма тријализам. 

Бајст је желео савез Француске, Аустро-Угарске и Италије 
противу Пруске. Али се Италија опирала, јер су је Пруска и 
Русија помагале у тежњи да заузме Рим, који је једнако био 
под заштитом француских трупа. О друге стране Бизмарк се 
трудио, да обнови старо пријатељство с Аустријом. Он се кори- 
сти приликом, коју му је нудила прослава отварања суецког 
канала те престолонаследник пруски, Фридрих, полазећи за Сувц, 
прође кроз Беч и посети цара Фрању Јосифа. 

Али дотле је војничка партија опет живо радила да склопи 
савез са Француском. Вођа те странке био је, као што смо ви- 
дели, ерцхерцег Албрехт. Марта месеца 1870 г. оде он у Париз. 
Поузданог ничег немамо, да ли је он то по својој иницијативи 
учинио или с царевим одобрењем. Ерцхерцег Албрехт је понудио. 
Наполеону формално израђен план акције Француске, Аустро- 
Угарске и Италије. Французи су имали да почну акцију и за- 


гРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 183 


држе Прусе на својој граници, докле Аустријанци и Талијани 
не мобилишу, — а осудна битка имала је бити код Лајпцига. 
У Паризу нису никако пристајали, да Французи сами улазе у 
рат, већ су тражили да то истовремено буде и с том мисијом 
би послан у Беч генерал Лебрен, који стиже 7 јуна (П. Н.). 
Вероватно, да су у Бечу били поплашени, да ће цела Јужна 
Немачка прићи Пруској, јер је баш тада Баденска ушла до- 
бровољно у Северни Немачки Савез. То је можда био повод, 
да ерцхерцег Албрехт оде у Париз, ала је тамо, у својој мржњи 
према Пруској претерао и ушао у преговоре о савезу, јер да 
је то било са знањем цара Франца Јосифа, не би онда овај 
дочекао генерала Лебрена речима: „Ја хоћу мир и у рат ћу 
ући само натеран“. Могућно је, да је Бајст на своју руку за- 
једно с ерцхерцегом Албрехтом радио на савезу, јер у својим ме- 
моарима Бајст ни једном речи не помиње овај пут ерцхерцега 
Албрехта у Париз. 

Кад је међутим избио сукоб између Француске и Пруске 
и претио да сврши ратом, Бајст се на један пут тргао и сав 
преплашен молио секретара француског посланства у Бечу, ба- 
рона Бургоана, да иде у Париз и саветује министру спољ. по- 
слова, херцегу од Грамона, да својим индискрецијама не излаже 
Аустрију опасности ! Својим ранијим држањем, Бајст је створио 
код француских званичних кругова уверење, да ће Аустро-Угар- 
ска увек стати на страну Француске. И ако се није дошло до 
формалног савеза, у Паризу су рачунали на помоћ Аустро-Угар- 
ске — разуме се погрешно! Кад су већ догађаји били ту, кад 
се одлука Аустро-Угарске није могла избећи, онда је цар био 
принуђен да то питање реши у најужем савету свом, у тако“ 
званом крунском савету; 18 јуна (п. н. састао се тај савет: 
ерцхерцег Албрехт, Бајст, Андраши, гроф Потоцки, заједнички 
министар финансија Лоњај, министар војни Кун, и као дело- 
вођа Конрадсхајм, начелник министарства спољних послова. 

Било је три могућности: активно ући у рат, или сасвим 
пасивно пустити догађаје нека се развијају, или бити неутралан. 
Ово треће је Андраши заступао. Аустро-Угарска треба да се 
спрема — да допуни војну спрему и полако мобилисати до 
800.000 људи. Како се буду развили догађаји — онако ће се 
онда одредити Аустро-Угарска. Само у једном случају Аустро- 
Угарска не може бити равнодушна, већ мора оружаном руком 
учествовати у догађајима — ако се Русија јави као савезник 


184 ДЕЛО 


Пруске. Страх од Русије — то је фике идеја Андрашијева. „из- 
вјапа 186 зет Седапке #ћ ппа зри“ — каже о Андрашију 
немачки конзул у Пешти а доцније немачки посланик у Бео- 
граду, Векер Готер. 

Маџари су се такође бојали могућности: да Француска по- 
беди Пруску, јер би онда Аустрија заузела свој стари положај 
у Немачкој, а тиме би дошао у питање дуализам! Политика неу- 
тралности највише је дакле годила интересима Маџарске, јер 
чим би Аустро-Угарска изјавила, да је савезник Француске, 
Русија би је тога часа напала. Тако је и цар Александар П из- 
јавио и аустријском и француском представнику у Петрограду. 

Тако је и кнез Бизмарк резоновао: или ће победити руско- 
пруски савез и онда неће бити добро ни Маџарима, или ће по- 
бедити аустријско-француски савез и онда опет неће бити добро 
Маџарима — јер ће централизација заменити дуализам. Ни у 
ком случају, ако би се умешала Аустро-Угарска у рат, неће 
бити добро по Маџаре Те своје мисли саопштио је кнез Биз- 
марк Андрашију преко пруског генерала Швајница, с ким је 
пре тога Андраши у Бечу водио говор о политичкој ситуацији. 
Та политика, неутралитета, и победила је. 20 јула Бајст је обја- 
вио окружницом аустро-угарским посланицима на страни, да ће 
Аустро-Угарска остати неутрална у спору француско-пруском. 
Андраши је даље успео, да уклони европски рат, избегне опа- 
сност по опстанак маџарске превласти у Транслајтанији, и — 
да стекне наклоност Бизмаркову ! 

У незгодном се положају налазио Бајст, који није одобра- 
вао политику Хоенвартову, а међутим и Хоенварт и цар тра- 
жили су од њега да се он активно заложи за њу. Да би опет 
задобили Андрашија за себе, чешки прваци послаше редактора 
„кип -а“, Јордана у Теребеш где се бавио Андраши. Али 
је узалуд све било — Андраши се није дао задобити ни попла- 
шити од претњи, да ће његове везе с Бизмарком цару проказати, 
јер је с царевим знањем и одржавао те везе! 

Хоенвартов режим никако није могао годити Маџарима, који 
су страховали за своју власт, ако Словени у Угарској буду тра- 
жили исти положај, који ће Чеси стећи у Аустрији. Стога је 
Андраши гледао згодан моменат, када је требало да се умеша 
у унутарње ствари Цислајтаније. Два су случаја помогла да се 
умеша Андраши. Приликом свечаности ступања у дужност новога, 
ректора универзитета, професора Хија, који је био министар про- 


ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 185 


свете у 1867-0ј] години, десили су се ђачки изгреди, који су били 
фатални по положај Бајстов. На тој свечаности били су канцелар 
Бајст и министар просвете Јиречек, и када је ректор у говору 
споменуо имена Шефлеа и Хабјетенека, пређашњих професора 
а тадашњих министара, студенти се одазваше громогласним 
„регеа!“ Јиречек одмах напусти салу, а Бајст остаде. Студенти 
су тада правили овације Бајсту, вичући му „живео!“ У место 
и он одмах да оде, он остаде и даље у сали. Министарство 
Хоенвартово сматрало је, да је Бајст и сам хтео да покаже не- 
задовољство према њему, остајући и даље са студентима. Хо- 
енварт оптужи цару Бајста и тражаше — или он или мини- 
старство да иде. Уз то се десио и други један догађај, који је 
ишао на руку Андрашију — да убеди цара како је Хоенвартов 
режим опасан по опстанак монархије. У Огулину „побунила се“ 
била српска граничарска регимента! Та „буна“ одмах је и угу- 
шена (8 октобра п. н. 1871). Али је цару представљено — да 
је то требало да буде покушај, да се створи ни више на мање 
него југословенска засебна краљевина! Андраши је преко својих 
агената раструбио — о том велеиздајничком покушају, у који 
су били умешани Орби из Србије и — Чеси! Разуме се, да су 
морали Чеси бити умешани, јер је Хоенвартово министарство 
имало да реши у корист Чеха уставно питање у Цислајтанији. 
Чеси су дакле морали бити компромитовани. А што се српски 
официр Влајковић бавио, при пролазу, у тим крајевима, то је 
значило да је он послан из Београда да дигне устанак! И био- 
граф Андрашијев озбиљно верује и у овакве ствари, позивајући 
се на депеше Андрашијеве и на „Успомене“ Молиндија, гене- 
рала, који је тај „устанак“ и угушио и спасао монархију — од 
тако велике опасности ! 

Огулински пуч имао је да послужи Андрашију, да убеди 
цара о разгранатим словенстим агитацијама, да га убеди, каква 
ће опасност настати по монархију ако се Словенима повлађује. 
Цар је био у врло незгодном положају због сукоба канцелара, 
његова и Хоенвартовог. Он је хтео да саслуша и Андрашија 
и овај би позват у Беч. И 20 октобра (п. н.) 1871 одржана је 
знаменита седница Хоенвартовог кабинета, у којој су учество- 
вали поред чланова његових, још и заједнички министар финан- 
сија, Лоњаји, барон Венкхајм маџарски министар при Двору 
(а Табеге), гроф Андраши и канцелар Бајст. Цар је пажљиво 
слушао диспут између Андрашија и Хоенварта. Из тога диспута 


186 ДЕЛО 


изашао је побеђен Хоенварт, — кога је напустио и друг му, 
министар финансија, Холцгетан, налазећи, да ће програм каби- 
нета Хоенвартовог ако се оствари, разорити финансије аустријске, 
Јер одиста, чим је објављен царски рескрипт (од 12 септембра 
1871 Г.), — одмах је почео падати курс аустријским папирима, 
и гроф Хоенварт, који је био каваљер од главе до пете, при- 
знао је цару уз то, да је у јавном мњењу и међу Немцима 
огромно незадовољство противу њега. 

Цар је напустио Хоенварта, а овај даде оставку (28 окто- 
бра п, н.). И опет је Андраши позван да саветује цара у овом 
тешком тренутку. Андраши је био толико груб према Хоенварту, 
да је саветовао цару, да он тражи од свог напуштеног мини“ 
стра председника, да потпише други рескрипт царев, којим се 
све оно опозива, што је Чесима обећано. Хоенварт одби то. 
Тада Холцгетан састави једно привремено, чиновничко, мини- 
старство, које је трајало свега 25 дана, да га замени министар- 
ство Ауерсбергово из немачке либералне странке. 

Тако је пропао најозбиљнији покушај, да се чешки народ 
задовољи, дајући им уставни положај, на који је по својој исто- 
ријској прошлости и високој култури својој држао да има права. 
И Немци и Маџари свим силама упели се били, да оборе Хо- 
енвартов кабинет, да спрече славизирање монархије. У поку- 
шају Хоенвартову они су гледали — постанак нове, словенске, 
Аустрије, у којој би Маџари и Немци, као бројно слабији играли 
равну или потчињену улогу. Од те славенске Аустрије препали 
се и Немци, а још више Маџари. Они су гледали, где на Југу већ 
ничу: краљевина Хрватска, краљевина Далмација, краљевина 
Славонија, краљевина Ердељ! И тај „сатански“ план, „маки- 
јавелистички“ систем, — како биограф Андрашијев вели, — 
једним ударцем срушио је гроф Јулије Андраши! Дуализам је 
тек сада добио у очима Немаца. Тек су сада немачки либерали 
видели какву им корист он пружа! 

Најслабија је партија у делу Вертхајмерову последња 
глава, у којој говори како је Андраши постао канцелар царства. 
Он није могао убедљиво да изложи за што је Бајст изгубио 
поверење царево и да ли је Андраши одиста радио противу 
Бајста, као што га овај у својим мемоарима криви. Бајст је, по 
Вертхајмеру, изгубио поверење монархово, јер су демантовали 
његову спољну политику. Бајст је имао, по Вертхајмеру, сталну 
фиксидеју, која га није напуштала, да се освети — Прусима за 


гРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ · 187 


1866 г. И дуализам — Бајст је желео и помагао да се створи 
само стога — да би задовољио Маџаре, те да Аустрија изађе 
консолидована и морално јака у борби с Пруском. Све је дакле 
требало да послужи тој његовој идеји. Отуда је он живо радио 
и на савезу аустријско-француском. А када је дошао судбо- 
носни час — онда је он уступио пред разлозима и јаком вољом 
Андрашијевом. Овај је, а не Бајст, спасао хабзбуршку монархију 
те није 1870 улетела у рат с Пруском и изложила се недоглед- 
ним опасностима. Интересантно је да је Бајст приписивао себи 
— т. ј. бар тако је у јавности раструбио брошуром (непозна- 
тога писца): „Ота! Веп5е., Оезђегтејећа Мешта а рок“. Верт- 
хајмер, немајући доказа, узимље као доказан факат да је ову 
брошуру инспирисао граф Бајст. Противу те брошуре изашла 
је у априлу 1871 друга једна „Апдгаззу ппа зете Ропшк“, у 
којој се супротно тврдило и нападао граф Бајст. Листови, који 
су стајали уз Бајста, нападали су Андрашија да је он инспи- 
рисао ову брошуру. Ово није могао отрпети Андраши и одеу 
Беч, те се објасни с Бајстом. Али је то „објашњење“ било као 
права свађа — Бајст је ћутао, а Андраши грдио. Ипак га је 
еластични Бајст, чија сујета, по биографу Андрашијевом, не зна 
ни за лично достојанство, ни за скрупуле моралне, позвао тога, 
вечера у Оперу, да би пред светом доказали, како између њих 
нема никаквих диференција. 

Бајст је човек, који хоће по што по то да се одржи на 
канцеларској фотељи, — и прелази преко својих недаћа, нане- 
тих му личних увреда, па би прешао и преко неповерења ца- 
рева, које је сваким даном бивало све јаче. Али је његово ме- 
шање у унутрашње ствари монархије било тако исто штетно. 
Он је спремио земљиште за долазак клерикално словенског ми- 
нистарства Хоенвартовог. А то је била последња његова велика. 
грешка, која је претегла на теразијама његове судбине, и он 
би отпуштен, принуђен да поднесе оставку, ускоро по паду 
Хоенвартовог кабинета (7 новембра 1871 п. н.). Сутра дан већ 
је Андраши изјавио цару на понуду да је готов примити се. 
Неколико дана, вели Бајст у својим мемоарима, крио се од 
њега Андраши, сигурно због гриже савести. Биограф Андра“ 
шијев то наивно правда — да га Андраши није могао потражити 
из простог разлога, што он, Андраши, тада није био у Бечу! 

За историју је од слабог значаја да ли се некоректност 
и незахвалност може уписати у грех Андрашију што је радио 


с 
188 ЛЕ 10 


да Бајст буде отпуштен. Једино још има неке вредности за 
оцену етичке личности Андрашијеве. Сигурно је, да је он же- 
лео да он постане канцеларом, сигурно је да су му погрешке 
Бајстове помогле да оствари ту своју најинтимнију и најкруп- 


нију жељу, и — да су му Немци, либерална немачка странка, 
помогли толико исто. Ова немачка либерална странка увидела 
је — да је дуализам за њу веома корисна ствар, јер он не да, 


да се у другој половини монархије могу вршити уставни експе- 
рименти и што осигурава немачком племену превласт у Цислај- 
танији. Андраши је помагао либералној странци да дође на власт, 
а она њему да постане заједнички министар спољних послова. 
Тако се остварила и његова жеља и сан Маџара, и да политиком 
монархије диригује један Маџар! 

Али је вероватно да је Андрашију помагао и Бизмарк. 
Цар Фрања Јосиф после победа пруских у Француској, увидео 
је, да је политика реванша немогућна и штетна и да се треба 
приближити сада великој Немачкој. Како су Маџари одавна 
инстинктивно, бранећи своје интересе, били поборници те поли- 
тике, то је и за нови курс политички, аустријско - пруско при- 
јатељство, Андраши био највећа гаранција. И Бизмарк је нашао 
пута и начина, да цареву околину и Немце у Аустрији задо- 
бије за Андрашија. 

Овим последњим догађајем Вертхајмер завршује први део 
свога великога дела о Андрашију. Оно није било без интереса 
за српску читалачку публику, а други део његов, биће још за- 
нимљивији за нас, јер је Андраши имао судбоносну реч и — 
у нашим националним питањима и догађајима, који су се за 
његова министровања низали. 

Драг. М. П. 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 
— В. С. Карцов — 


—- НАСТАВАК — 


Прикупљањем прилога, испраћањем добровољаца и новаца 
бавили су сеу Петрограду и Москви — словенски добротворни 
комитети. Рад тих комитета, ширећи се све даље, напослетку 
је постигао необичне размере. Комитети су изашиљали своје 
нарочите пуномоћнике, са руским посланствима и консулатима 
у иностранству гледали су да ступе у непосредне везе, ради 
разних питања и захтева, па и давања упуства. Ма да су коми- 
тети гледали на дипломатске чиновнике као на рутинере, који 
нису патриоте, одговорност је сносило владино представништо. 
Оно је расматрало неспоразуме између српских власти и добро- 
вољаца, и њему су се обраћали добровољци када су имали да 
се жале на пуномоћнике словенских комитета. И ту се прво 
показао антагонизам руског друштва и дипломације. Штампа и 
друштвене вође омаловажавали су дипломацију свакојако, а 
после су од ње тражили да утиче на „братушке“. Да би свикао 
добровољце на дисциплину, Словенски комитет је решио да 
изашље у Србију добровољцима једног генерала, и избор му 
паде на генерала Дандевиља. Али „генералство“ на добро- 
вољце није утицало. Они су тражили новаца, а како је генерал 
Дандевиљ новце издавао с рачуном — на њега су се осуле 
грдње, и то таке грдње, да су његови другови по служби сма- 
трали за потребно јавно устати у одбрану његовог доброг имена... 

„Благочестива“ декорација у којој се покрет јављао: пјеније 
црквено п певање народне химне, саучешће духовништва, сим- 
патије високих личности из царевога двора, царице и наслед- 


190 ДЕЛО 


ника престола — у први мах није давала да се у покрету са- 
гледа револуцијонарна језгра, која се ипак створила и постала 
видљива и обичноме оку. Сама влада гледала је на Србију, у не- 
колико, као на неко врело и са задовољством је тамо пуштала 
„политичке подозриве личности“, са рачуном, да ће на разбо- 
јишту погубити своје луде главе и на тај начин руске власти 
и њу, владу, спасти бриге да даље о њима мисли. Радикални 
органи, који су вазда били противници и исмевачи словено- 
филства, сада су од једном променили тактику и постали оду- 
шевљени народњаци. Они су мислили, у сваком случају, да на 
овај начин помогну да се пробуди свест народна, па да онда, 
опет дођу на посао у Русију. Полазећи у рат противу „спо- 
љашњих“ Турака, поглавице радикалске понели су под пазухом 
камен и за оне, које су називали на свом политичком језику 
„унутрашњим“ Турцима. 

Са осећањем дубоког негодовања посматрао је Е. П. Но- 
виков догађаје у Србији, навалу добровољаца и радњу словен- 
ских комитета. Река је преливала своје обале; влада није била 
у стању да спречи њено разливање. У тој владиној слабости Но: 
виков је назирао скоро наседање целе државе. Од своје стране 
гроф Андраши није пропуштао ни једну прилику да не обележи 
нарочито револуционарни карактер покрета: „Ви се на нас љу- 
тите, казао је он Новикову, што смо ухапсили дописника „Но- 
вог Времена“. А ако бисте хтели видети полицијско сазнање, било 
би вам разумљиво зашто је тај господин ухапшен: на тајном 
састанку у Загребу, препоручивао је он федеративну словенску 
републику“. Тај дописник био је доцније познати патриотски пу- 
блициста Ш(арапов). 

Негодујући према Русији, — што мирно и хладнокрвно 
гледа на неједнаку борбу српског Давида са турским Голија- 
том — уредник листа „Застава“ Милетић дозволио је себи да 
учини врло груб испад. Он је изразио жаљење, што је револвер 
4-ог априла промашио циљ, те је на престолу руском Алексан“ 
дар П. а не Александар Ш. Тим поводом Новиков пише Карцову 
28 јуна 1876 године: 

„Хвала вам што сте ми дали могућности, шиљући ми 80-ти 
број новосадске „Заставе“, да обратим пажњу аустро-угауском 
министарству иностраних дела на чудовишне изјаве југословен- 
ских демагога. Гроф Андраши је испунио своју дужност: чу- 
вени Милетић је ухапшеп, у наточ протестима његовог прија- 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 191 


теља Полита. Тако се поступило у Аустро. Угарској. Да видимо, 
да ли ће наша питомица Србија бити промућурна да забрани 
улазак том мрском листу и да тим посведочи своје негодовање 
против њенога писања. Ал о томе се нешто ништа не чује — 
бар до сада“. 

Руски добровољци у Србији делили су се на две катего- 
рије. Једна — људи из виших кругова, гвардејци (гардисте): 
Дохтуров, граф Келер, Мједвједовски, Шевич, Волков и други. 
"Они су дошли у Србију подлежући утицају Аничковог Двора 
и ради војничке славе. Испраћајући их, царевић наследник им 
је казао неколико врло значајних речи. „Ја ћу ваше таковске 
крстове заменити са Георгијевским“. Војници тога типа нагла- 
шавали су, да су дошли да ратују, а не да се баве политиком, 
и, како је изгледало, клонили су се Черњајева. Тако, на пример, 
када је начелник штаба В. В. Комаров напустио војску, на ње- 
гово је место ступио Дохтуров, али само под условом — да се 
не зове начелником штаба. 

Друга категорија добровољаца били су војници, који су 
напустили војску и гледали да се користе случајем — неко да 
прође по свету, а неко и да заради коју пару. У Србију је био 
бануо пуковник П., који је проћердао огромно имање, а после 
пао на милост својих другова. Сви ти елементи пунили су ка. 
фане, нису плаћали трошак по гостионицама, пили су, картали 
се, и имали сваки час посла са полицијом. 

У то доба писац овога завршавао је течај у царском Алек- 
сандровом лицеју. Као и многи други, ја нисам могао а даи 
сам не пођем у Орбију као добровољац. Стриц мој Александар 
Николајевић прими ме својски. Он је хтео да останем у консу- 
лату, а после ми је саветовао да одем у војску генералу Но- 
воселову. 

„Тај генерал, рече ми стриц, бави се само војничким ства- 
рима, а не политиком Што се тиче Черњајева, ја с њим немам 
никакве везе. Његов је главни стан на Делиграду. Око њега 
се искупили свакојаки људи и он се бави само манифестаци- 
јама. Сада су смислили да прогласе Милана за краља. И такве 
сопр Ае «ћеафге не прави победоносна војска већ војска која је 
мало час грозно тучена. Сада је поручио да му упуте неке 
кројаче у стан... и знаш ли заштог Шта мислиш% Хоће човек 
да кроји одело за своје словенске телохранитеље. Србима су 
те комедије већ и сувише постале досадне. Ристић ми је изјавио, 


192 ДЕЛО 


да је Србија изгубила веру у словенски комитет и да ће на 
даље слушати само савете званичне Русије“.: 

У писму Карцову од 25 октобра 1876 године, Н. П. Игња- 
тијев описује Черњајева са неколико потеза, који су му дивно 
испали за руком: 

„Черњајев је мој друг из војне академије. Нико боље од 
мене не познаје његове личне особине и недостатке. Он је ура- 
дио лудо и направио много погрешака. Оп Га зштањ еб Ш пе 
роштта јатлал5 зе ташбелт а Ја ћашепг оп пофте ргеве Га р]асв, 
али ипак за то, он је — по чудноватом стицају прилика — по- 
стао некакав милски народни херој. Није наше, али би требало 
желети да му можемо отворити очи, да му помогнемо ако уз- 
треба, и да га уразумимо. Ко је вешт, може врло лако на 
њ утицати. Како се мени чини, он је пао у рђаво друштво, а 
интриганти су му везали и ноге и руке. Треба нам желети да 
га видимо што пре на доброме путу. Он грдно одговара за 
скорашњу штету, коју је нанео Србији а није постигао смер“. 

После одсудних ђуниских дана, М. Г. Черњајев се бавио 
неко време у Београду. Са српским министрима био је сасвим 
прекинуо односе. У ваздуху је мирисало нешто налик на др- 
жавни преврат. Милан се свађао са скупштином и мислио се 
њој одупрети помоћу руских добровољаца. Планове те врсте 
Карцов пребриса категоричном изјавом: да се апсолутизам не 
може основати на туђинским бајонетима. 

Први пут сам ја сам видео Черњајева у консулафу. Он је 
кукавно изгледао, био је као изгубљен. Дражио се и љутио 
због некаквог добровољца, који је у пијаном стању пуцао на 
некакво Орпче и ранио га. Он се затим јуначио, тешио се надом, 
да ствар словенскога ослобођења није пропала, да ће је он 
најзад извести до краја итд. Али нека тамна сумња као да му 
је говорила, да се пало, и да се тај пад не може поправити. 
А пало се са такве висиве популарности, о каквој се после 
Кузме Минина, у Русији не памти... У брзо Карцову је пало 
у део да саопшти Черњајеву царску заповест, по којој му се 
закраћује повратак у Русију. 

Када је дошао у Београд и када се уверио о неупотреб- 
љивости српске народне војске, Черњајеву, строго узев, била 
је дужност да Србима саветује да не ратују. Али је он собом 


: В. Карцовђ, Семђ лбтђ на Ближнемљ Востокђ. Стр. -51—52. 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 198 


представљао покрет, и то га је подигло и понело. Најзад није 
ни могао. Мислити да ствари преокрене, да се помогне месним 
средствима, није могао; остајало је надати се у помоћ Русије, 
с почетка у помоћ рускога друштва, а после и васколике др- 
жаве. Али рат с Турцима постао је као некакав декорум; права 
борба водила се противу званичне Русије или противу зимњег 
двора. М. Г. Черњајев, као српски главни војни заповедник, 
у истини, продужио је само онај посао, који је нешто раније 
отпочео био као уредник „Рускоћ Млра“. Његов начелник штаба, 
био је други сарадник тог истог листа: В. В. Комаров. 

... М. Г. Черњајев није био практичан човек и живио је 
у уображењу. Око њега се вазда гурала гомила људи, која се 
дивила његовим фантазијама и тако стицала његово поверење. 
Као оно онај чувени јунак Сервантеса, М. Черњајев није при- 
знавао да за њега могу постојати препреке, и целог свог века, 
он се борио са злим духовима и џиновима и зато посртао у 
борби и вечно видао задобивене ране. Код њега, као војводе, 
особине његове воље биле су јаче него особине његове критике, 
а. срце му је било јаче од разума. Али баш та болећивост, главна 
црта његова карактера и објашњава тајну како његовог првог 
огромног успеха, тако и потоњих необичних недаћа. Поред овога 
треба још нешто приметити : злато не рђа. Черњајев је падао ду- 
боко у политички вртлог, за њега су се лепиле свакојаке па и 
врло незгодне личности, али све то није могло да умрља прса. 
која је китило одличије Св. Ђорђа. Највећи његови непријатељи 
— а он их је имао — нису могли да укажу на ма какво његово 
дело из користољубља. То је био човек велике душе и несебичан 
у пуном смислу те речи. „Вас познаје цела Русија“, рекао је 
Черњајеву Александар Ш. Али се не може никако разумети како 
су могли људи, који су га изближе познавали, дајући му висок 
административан положај, где је практична памет и издржљи- 
вост толико нужна, — како су могли после да се чуде његовим 
грешкама, а затим још и да га гоне и да му пребацују те грешке, 
готово до последњег његовог чага,! 

Са својом обичном искреношћу, живим бојама, Карцов је, 
у својим извештајима, описивао слику оних прилика у које је 
Србија била запала. Себичност и малодушност кнеза Милана, 
неекромност и рачунање митрополита Михајла, чисто источњачка, 


1 В. Карцовљ. Семђ лђтђ на Ближнемђ Востокћ. Стр. 53, 24, 55, 56. 
Дело, књ. 60. 13 


194 ДЕЛО 


подмуклост Ристића, све то он је без поштеде износио, затим 
доказивао лажљивост новинарских гласова, изобличавао систе- 
матичне покушаје словенских комитета да званичним представ- 
ницима подметну ногу. Није пропуштао ни такве ствари, да су 
српски војници напуштали рањене руске официре, да су сами 
бежали из војске или сами себе онеспособљавали сечењем пр- 
стију. О начину Карцовљевог предстаљања ствари у својим 
извештајима, секретар Н. Н. Ладиженски овако се изражавао: 
„А. Н. Карцов представљао је Србију као црну тачку, али није 
казао шта би требало учинити, па да се поправи што не ваља, 
и што се покварило. Али Карцов је сматрао да треба да из- 
бегава све, што би личило на неку личну политику. Он се 
трудио да прикупи непристрасно што више материјала, и тај 
материјал није никада подешавао као што то многе дипломате 
чине врло често, намерно да би изазвали овако или онако 
решење“. 

Овакво поступање Карцова, који је својим старешинама 
описивао цео покрет онако, какав је он у ствари био, многима 
се није свидео. Стари протектор Карцовљев, генерал Н. П. 
Игњатијев, полазећи са гледишта, да има ствари, које се не 
казују, а још мање смеју да иронишу, у писму од 25 октобра 
1876 год. отворено је казао Карцову да му такав рад не одобрава: 

„Немила ми је хладноћа, која постоји између вас и мно- 
гих руских добровољаца. Ми преживљујемо једну историску 
епоху, у којој не само сви Руси, већ сви Словени треба сложно 
да раде, заборављајући на све ситнице живота и пакости људ- 
ске, имајући на уму само то, да смо опкољени непријатељима, 
који се користе сваком слабошћу нашом и наших једновераца. 
Ваши су извештаји красно написани, али се у њима назире 
неко презирање српскога народа и ругање неко с борцима за 
праведну ствар. Можемо се смејати нашим једноверницима, али 
не у овом часу, када су у питању наши најбитнији интереси 
на Истоку Влада треба да зна истинско стање ствари, и у том 
погледу ви сасвим паметно обраћате пажњу на тамне стране 
ствари. Гадних људи, на жалост, врло је много на свету. Али 
Ристић, Мишковић и компанија, па и сва београдска интели- 
ленција, није српски народ, за који су руски добровољци про- 
гивали своју крв, и који ми не можемо ни напустити ни од себе 
одгурнути... 

„Само наши заклети непријатељи (политички), партија Ми- 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 195 


"тад-пашина, Енглези и Мађари могу желети да се распири 
незадовољство и свађа између Срба и наших добровољаца. Зем- 
љиште је спремљено за успешну радњу њихових агената. Али 
у толико више треба ми да прегнемо и да им посао покваримо. 
Поред ваше признате вештине вама неће тешко бити, без сумње, 
да примирите и измирите, и да омогућите да се ускоро јави 
једнодушност. Ја не могу веровати, да у Србији нема правих 
патриота, људи разумних, који се не би подухватили да за- 
ташкају данашње врење и да улију народу уверење, да је цела 
будућност Србије сада — више но икада — везана за Русију, 
и да од ње једино и зависи. Ако непријатељима Словенства пође 
за руком да заваде Србе са Русима озбиљно, Србија ће про- 
пасти између Маџара и Турака. Одоли ли српски народ овој 
садашњој кризи, верујући Русији и слушајући нас, онда ће доћи 
час успеха и наплате, и Словенство ће без сумње победити не- 
пријатеље своје“. 

Падајући у одушевљење словенофилске идеологије и узи- 
мајући племенско сродство за реалну основу снаге, Н. П. Игња- 
тијев само одужује свој дуг духу времена. Заузимање Русије 
за Словене једноверце, на тај начин, престајало је бити акт по» 
литичког рачуна и слободне воље, већ се испољавало као мо- 
рална обавеза безусловнога значаја. Немогућност решити пи- 
тање месним средствима рељефно је обелодањивала нашу немоћ, 
"стављала је на пробу народно трпљење, увлачила нас, и, на 
крају, учинила рат неизбежним. И у том погледу брзо је уви- 
дела Русија: да су доброчинство и здрава утилитарна политика, 
два појма, који не стоје близу један другога. 


132 


196 ДЕЛО 


ГЛАВА УМ] 


Карцов у Петрограду. Саветовање 16 новембра 1876. — Карцов предлаже да 
се две дивизије расформирају и пошљу у Србију. — Одлучно противљење 
великога кнеза Николе Николајевића. — Аудијенција Карцова код царице 
Марије Александровне. — Положај Карцовљев уздрман. — Шиљање генерала, 
Никитина у Србију. — Неуспех његове мисије. — Срби покушавају да измаме 
од Никитина један милијун. — Сукоб Карцова са Никитином. — Опозивање 
Никитина. — Клеветање Снесарева. — Цариградска конференција. — Генерал 
Н. П. Игњатијев и граф Андраши. — Миланова сплетка. — Рад „одбора“. — 
Равнодушност петроградских кругова према „Одбору“. — Приватно писмо 
Карцова Гирсу, које је показано цару. — Генарал Фадјајев у Београду. — 
Политика немешања у српске послове. — Премештај Карцова из Београда. 
— Узрок његовом паду. — Карцов генерални конзул у Паризу. — Његов 
значај и популарност његова. Његова оставка, болест, смрт и сахрана. — 
Одзив листа „Тетрз“. 


Првих дана месеца новембра 1876 год. кренуо се Карцов 
са женом из Београда. На парном броду путовали су заједно 
са њим: српски изванредни пуномоћник Мариновић, францу- 
ски дипломатски агент у Београду де-Кержегји; деловођа ази- 
јатског департемента Григорије де-Волан, дописник Јулије Шра- 
јер и писац ових родова. У Бечу он заста у врло суморном 
расположењу, због тешких окривљавања од стране штампе, која 
га је корела да нема ни мало патриотизма и да сав његов рад. 
иде само на то, да угоди Аустрији. Примив од њега што је имао 
да понесе за министарство, по доласку у Петроград, он се са 
железнице упути право кнезу Горчакову. Канцелар одмах изве- 
сти господара: „М. Катбзолу езђ сћег тло1, таајз еп ћађ| де уоуаге. 
Мампоушхћ езђа 56. Ребегеђошг. Опејв зопф Јев огдагез де Могге 
Масезје Ппремаје ропг јез гесеуојг Чета оп бо аште још“ 
Ја; ања Калолу де зе ртезепбег а Мопзејопепг је отапа Ппс 
Хасојав дез ди аџга 666 апх ред де Уофге Масез(е“. На истом 
саопштењу висока одлука: „П реш Је Тајте дез а ргезепћ“. Истога 
дана после пола ноћи Карцов је био примљен код великог кнеза, 
и представио му тешки положај Србије и крајну потребу да се 
она заштити од турске војске која сваки час може да навали 
на њу и да је упропасти. 

У автобиографској белешци ево како прича Карцов о свом 
доласку у Петроград, о својим првим корацима и утисцима: 

„У новембру Карцов је био позван у Петроград, имао је 
у Царском Селу неколико аудијенција код господара, и у истом 
месту, 16-ог истог месеца, присуствовао је саветовању, које се 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 197 


држало под председнуштвом Његовог Величанства. Ту је Карцов 
поново исказао своје мишљење, да се жељена циљ може постићи 
и без званичног прекидања са Портом, на што је добио оштар 
одговор великога кнеза Николе Николајевича, који је још тада 
био назначен за главнокомандујућег. Између осталих мера, на 
том је већу решено да сеу Београд пошље, ради војене орга- 
низације Србије, једна комисија под начелством генерала (лај- 
тнантна) Никитина, и да се на трошкове те организације изда 
један милион рубаља, о чијем ће трошењу водити надзор Кар- 
цов и нарочито упућени чиновник министарства финансија — 
Рихтер. 

Војено дипломатско веће, од 16-ога новембра, држано је у 

лавој поплоченој дворани. Цар се према Карцову понашао као 

и пређе врло милостиво: пре седнице, ходајући са њим по дво- 
рани, причао му је исторују те дворане, која је још из доба 
царице Катарине П. На седници је учествовао и будући управ- 
ник грађанске управе у Бугарској — кнез В. А. Черкаски. Ко- 
ристећи се згодним случајем, Карцов је молио за реч и пред- 
ложио, да се две руске дивизије расформирају и пошљу у Србију. 
На то га је љутито прекинуо велики кнез Никола: „То би се ко- 
сило са војном дисциплином и није никако могуће“. Кад је остао 
сам са кнезом Горчаковом, Карцов се обратио њему са питањем: 
„је сгој5 аие је Та18 џцпе саНег“ — „Раз ди бо, топ сећег, од- 
говори стари канцлер „поџз ебопз Ја роџг Фге погте орпоп“. 

После тога био је Карцов примљен од царице Марије 
Александровне. Аудијенција је трајала врло дуго. Царица је 
распитивала о општем стању Србије, а нарочито о раду сани- 
тетеког одреда Црвенога Крста и опуномоћеног тајног саветника 
Токарева. Листови су нападали Токарева за тврдичење и бе- 
дили га да је користољубив. Токарева је Карцов карактерисао 
као чиновника — формалисту, али, поштеног и савесног човека. 
У тај мах се појавио иза заклона сам господар. 

— Е па, је си ли задовољан са мном; — обрати се он бла- 
наклоно Карцову. 

— Ваше Величанство! Боље се и милостивије није могло 
ништа учинити за Србију. 

— Ја сам одредио да ти се стави на расположене мили- 
јун рубаља. 

— Ја се усуђујем молити Ваше Величанство за нарочитог 
чиновника који ће водити рачуне. 


198 ДЕЛО 


— Е, о томе се споразуми са Рајтером. 

Без обзира на милостиво опхођење господара, Карцов је 
овог пута ипак није одлазао из Петрограда већ са старим поуз- 
дањем. Царевић наследник био је с њим хладан и није му рекао 
ни речце. Код царице Марије Александровне и грофице А. В. 
Блудове осећала се нека уздржљивост, које пређе није било. 
Царица се жалила на Карцова, да је оштрином у исказивању 
свог мишљења прекорачио међу дворске етикеције и довео је 
у незгодан положај: „П езе бгор раззтопе“, говорила је она после 
за њега. У истини, Карцов је био крив, што је Србе приказао: 
какви су у ствари, те је нехотице повредио сентиментална осе- 
ћања високих патриота и раздерао вео оног обмањивања, које 
се у словенофилским круговима сматрало као обавезно. 

У комисију ванредне војне мисије, која је требала да пође: 
у Србију, ушли су: генерал Никитин, и са њим ова три офи- 
цира: пуковници Шепелов, Бобриков и Ожелорев, а у својству 
финансијског контролора, Карцовљев школски друг из лицеја 
и пријатељ — А. А. Рихтер. Расходовање сума требало је да 
врше колегијално Карцов, генерал Никитин и српски војни ми- 
нистар Грујић. 

У Петрограду су се тешили мишљу, да је Србија за све об. 
везана Русији, која је својим тадашњим ултиматумом зауставила, 
победоносну турску војску од даље најезде. Братску помоћ Ру- 
сије — па ма у каквим се размерама и облицима она чинила — 
Срби су требали да приме с одушевљењем. — Међутим, Србији 
је грозила опасност, да ће Турци, по истеку примирја, опет 
навалити, расути се по њој и опустошити је сасвим. У тај мах, 
граф Андраши дао је Србији да појми, да — њеном судбином 
стварно располаже Аустрија, а не Русија. Кнез Милан у проме- 
морији саопштава руском дипломатском агенту: 

„Кнез сматра за своју дужност доставити на знање кнезу 
Горчакову, да је граф Андраши опуномоћио Мариновића да 
отворено саопшти кнезу Милану, да ће Аустро-Угарска у слу- 
чају, ако би се Русија хтела користити Србијом као операци- 
оном базом за прелазак војске, да ће такав рад сматрати за, 
повреду Парискога уговора, и да ће према томе сматрати да 
по томе уговору, већ као погаженом у ствари, није више везана 
према Србији. Па ни то још није доста: из речи графа Андра. 
шија излази, да ће за случај рата између Русије и Турске, 
Аустро-Угарска имати начина и права да окупира Србију, чак 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 199 


и онда када руска војска не би ни прелазила преко српскога, 
земљишта“. 

И тако, Србији је грозила опасност не само од Турске, 
већ, претпостављајући да речи графа Андрашија нису биле 
празне претње, и од тобожње руске савезнице, Аустро-Угарске. 
Поред тога генерал Никитин, осим своје личности, трију офи- 
цира и једног милиуна рубаља — шта је доносио Србији Без 
обзира на његов високи чин и званична пуномоћија, он јеу 
ствари био онакав исти асеп(. ргоуосађецт, као и његов пред- 
ходник — генерал Черњајев. У промеморији кнез Милан свраћа 
пажњу руске владе, да је јавно мишљење у Србији више но 
икада против рата и да једина нада на заједнички рад са Ру- 
сијом може Србију нагнати да ратује. Стога, кнез Милан за- 
хтева, да се до 20 децембра две руске дивизије искрцају у 
Кладову. 

Али, као што смо видели, на већу, 16-ога новембра, пред- 
лог Карцова — расформирати и послати у Србију две дивзије 
— изазвао је љутит одговор великога кнеза Николе. Сасвим 
је појамно, што се Карцов више није усудио предлагати оно 
што је већ предлагао, и жељу кнеза Милана у Петроград није 
саопштио. Но шта би било, ако би се у ствари две дивизије 
као путници пребацили у Србијуг Би ли турска војска остала, 
на миру или би почела нападати; Би ли се Аустрија ограни- 
чила на то да изрази своје незадовољство, или би њен отпор 
томе добио израз одређенији; Све су то, разуме се, питања. 
Али са чисто војничког гледишта, те две дивизије би послу- 
жиле српској народној војсци као кадрови, и тако би се у Ср- 
бији образовала значајна снага, која би имала врло јак утицај 
на развој догађаја. Већ само то, што би Србија била окренута 
против видинског корпуса спречило би испадање Осман-пашино 
на Плевну. 

Од првих корака генерала Никитина у Београду испољила се 
лажљивост његовог положаја. У промеморији, која је написана, 
ваљада по упутству Карцова, и која је требало да се изнесе 
Министарском Савету, циљ и карактер мисије генерала Ники- 
тина кнез Милан одређује овако: 

„Са неизвесности, шта ће собом донети (цариградска) кон- 
ференција — рат или мир, Русија би желела сачувати Србију 
од турске најезде. Због тога је поверено Карцову, да се заједно 
се генералом Никитином, који је нарочито послат ради војне ор- 


200 ДЕЛО 


ганизације с материјалним средствима ад ћос, споразуме са 
српском владом о начину уклањања опасности. Г. Карцов из- 
изјављује категорично: да Русија за овај мах не тражи за себе 
никакве стратегиске користи и, за случај рата са Турском, може 
се потпуно проћи без сарадње Србијине. Србији се оставља 
потпуно на вољу — да прими или одбаци руске предлоге. Ако 
Србија мисли да може на крај изићи са својим рођеним сред- 
ствима, нека слободно каже, и Русија неће морати упадати у 
крупне трошкове. Ако ли Србија прима руску помоћ, руска 
влада онда очекује од српске владе да ће стајати уз њу отво- 
рено и поштено“. 

Питање да ли су Србима потребне услуге генерала Ники- 
тина, или нису, Карцов је поставио одмах и захтевао од ерп- 
ске владе да му на њ што пре одговори. Ако јесу, онда гене- 
рал Никитин да одмах приступи послу, ако нису — онда му 
не остаје ништа друго већ да иде из Београда. Тако одлучно 
поступајући, Карцов није хтео дати маха генералу Никитину 
да уђе у српске сплетке, онако као што је после десет го- 
дина постао жртва бугарских интрига други руски генерал — 
Н. В. Каулбарс. 

Српски су министри били врло ради да се курталишу ге- 
нерала Никитина, али опет, с друге стране, њима се некако 
особито свидео милијун што га је генерал са собом донео. И 
ето, за руски се новац изналазе различите потребе. У автобио- 
графској белешци налазимо по тој ствари врло интересантне 
појединости. 

„· ·Никитин се показао тако без такта, да је Карцов био 
потпуно незадовољан и његовим правцем и начином рада. Са 
српским интендантима се снебивао као да им је потчињен, те 
су се ови тим користили да би што пре потрошили руски ми- 
лијун. С изговором на оружање, они су чинили на рачун његов 
разне поруџбине: у Угарској за сено, којега је Србија имала у 
изобиљу, у Будимпешти се куповале каљаче итд. Сам Никитин 
испросјачио је себи, без свакога стида, српску ленту (Таков- 
ски |-га реда) о Новој Години. О свему томе Карцов је достав- 
љао државном канцелару, и већ почетком фебруара Никитин и 
његова комисија беху „позвани да се врате назад. Рихтер је 
однео назад у Русију около 850 хиљада рубаља. Постиђен са 
незгодног свог избора, војни свет није могао то заборавити 
ономе, који је био узрок његова изобличења. По Петрограду 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 201 


настадоше свакојаке сплетке и гласови са смером да Карцова 
дискредитирају пред Господарем. С друге стране и Милан је 
био љут на њега, што је упутио назад у Русију замашан оста- 
так од рускога милијуна“. 

Са генералом Никитином Карцов није много увијао и го- 
ворио му је отворено сву горку истину. Један помоћник Ники- 
тинов, пуковник СОнесаров није се либио да оклевета Карцова, 
— да се јавно опија. По налогу кнеза Горчакова, најстарији 
саветник А. С. Енгелхардт, због те клевете, тражио је шифром 
изјашњење од Карцова. Карцов је одговорио од прилике овако; 
„Повод за оптужбу дао је војнички доручак у Топчидеру. При- 
сутни су много пили, међу њима и — кнез Милан. Кад ми је 
било зло, ја сам се склонио у кабинет рођака кнежевог, Германи, 
и поседео сам мало у наслоњачи“. 

Међутим захтев конференције великих сила у Цариграду 
Порта је одбила. Такав резултат није био неочекиван и њега је 
предвидео генерал Игњатијев, када је у писму од 25-ог октобра 
1876 г. писао Карцову: 

„Вама су, свакако, јавили из Ливадије о утврђеном про- 
граму рада. Господар је у Москви. Тамо ће се објавити моби- 
лизација војске у јужним крајевима. До конца примирја ми 
ћемо бити готови заузети се за наше једноверце с оружјем у 
руци, ако се ствар не би могла свршити на конференцији. Ен- 
глеска је предложила да се конференција сазове у Цариграду 
на основу пређашњих ђазез епојајв. Сумњам да ће бити успеха. 
И место је за конференцију незгодно“. 

Са одлуком цариградске конференције најнезадовољнији 
._ је био граф Андраши, Он је мислио да су те одлуке на штету 
независности и развијања грчког становништва и на искључиву 
корист и подстицање „руских и свесловенских интереса“. При 
свем том, записник конференције, па и чланак о границама Бу- 
гарске, аустриски пуномоћници су нерадо али ипак потписали. 

Шта је то гурало бечку владу да поступа противно свом 
уверењу: Ствар је у томе, што је пристанак аустро-угарски 
имао значај да завара рто [огта. Да неће дозволити да се на 
Балканском Полуострву образује ни словенска нити каква друга 
значајнија држава — Аустро-Угарска је изјавила у Рајхштату 
на састанку царева и царскоме изасланику Сумарокову-Ељо- 
тону и канцелару Горчакову, и рускоме посланику у Бечу — 
Новикову. Што је она у Цариграду, на конференцији, пристала 


202 ДЕЛО 


на општи програм — то је било за то, што тобож није желела да 
квари једнодушност великих сила. Зар не би тачније било рећи: 
дотакавши се болесног места, аустријска се дипломација по- 
плашила да не изазове сумњу генерала Игњатијева, те да га 
наведе на траг о споразумима, који су се водили иза његових 
леђа, тајно, између Петрограда и Беча. Када је, после годину 
дана, о тајној конвенцији од 3-ег јануара 1877 године дознао 
генерал Игњатијев, он се бунио и љутио и није хтео да зна за 
њу. Ма како да је била правно обавезна моћ конвенције, она 
за генерала Игњатијева као и да није постојала. За њега су 
била обавезна само акта цариградске конференције, која су одо- 
брили и потписали представници шест великих држава. У марту 
1878 године, он је путовао у Беч, где се о питању Босне и Хер- 
цеговине и границама Бугарске са графом Андрашијем дуго и 
врло бурно објашњавао. Значајна дијалектична вештина гене- 
рала Игњатијева разбила се о предрасуду његова противника. 
Полазећи са савршено различитих гледишта — један са цари- 
градске конференције, други са рајштатског споразума и кон- 
венције од 3-ег јануара 1877 године, — генерал Игњатијев и гроф 
Андраши представљаху две паралелне линије које се не су- 
срећу већ и зато шта су паралелне. 

Свршивши са генералом Никитином, Карцов се живо стао 
заузимати да испраћа добровољце у Русију, да се раздаје помоћ 
рањеницима итд. У генералном консулату, било је основано до- 
бротворно друштво, које је српски носило име „Одбор“. У са- 
став тога друштва ушао је Карцов, Лодиженски и Рихтер. А 
кнез Милан и Ристић, пошто изгубише наду да ће ма шта до- 
бити од Русије, стадоше правити пакости. Користећи се пове- 
рењем Карцова, кнез Милан га је навео несавесно на једну кли- 
завицу. О том Милановом кораку у автобиографској белешци 
пише Карцов: 

„.- Милан је молио Карцова да му не откаже своју помоћ 
код политичких људи, од којих је намислио да склопи ново 
министарство. Сматрајући људе, које му је кнез именовао, као 
погодне за прилике, Карцов је с поверењем примио молбу кне- 
жеву и с успехом је испунио, када од једном доби од канцелара 
телеграм ове садржине: „Етрегеџ: уоп5 дејепа ђе уопз тејех 
де Ја род упе њђемеџте де Ја Зетђје“. 

Ужасан царски налог објаснио се тако, да је кнез Милан, 
молећи Карцова до придобије за нову министарску комбинацију 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 208, 


те и те, у исти мах заповеда свом агенту у Петрограду да упита, 
канцелара — да ли заиста царска влада жели да ти и ти буду 
министри # 

. „После много година, са тим истим Миланом, који је 
тада већ био краљ у оставци, доручкујући заједно у Сајб Ап- 
о1а15 (у Паризу), Карцов изазва бив. краља Милана на искрено 
објашњење о тој жалосној епизоди. „Ећ, еп Ггапесћетеп, топ 
сћег Катфсом, јеп ауај5 аззећ Че уофге јопо еђ Че уофте бшеПе, 
ад та раззајеп« раг (тор, еђ је уопз а; Ппаојпе сефе стаззе, 
вресшалћ зиг уофте пегуозће фш уопз атепегаћ а диејуџе сопр 
де |6је“. 

22-ог марта 1877 године по београдском улицама биле су 
прилепљене објаве у којима је стајало, да добровољци морају 
отићи из Србије за 48 часова, иначе ће бити похапшени. Да 
није било „Одбора“ да притекне у помоћ, добровољци би зло 
прошли. Противу „Одбора“ и његових чланова распростирале 
се клевете и сипале тужбе. Тако су, на пример, српски листови 
тврдили да Рихтер није Рус, већ Немац. Карцов има да бла- 
годари Богу што се постарао за рана да му се даде нарочити 
чиновник за рачуноводство, иначе би и њега направили сва- 
којаким. 

На рад „Одборов“, у Петрограду се није нико ни осврнуо. 
Ликвидирати наслеђе ратнога доба — то је посао тако мучан, 
као када би човек купио парчад поразбијаног посуђа, чистио. 
и проветравао стају у којој се пировало. Рихтер је писао Кар- 
цову Фог јула 1877 године: 

. „Све рачуне „Одбора“ ја сам предао заједно са повра- 
ћеним новцем. Све је примљено као исправно (за благајну, а 
не за мене, ја сам добро доплатио). Верујем, да ни контрола, 
којој су рачуни већ послати, неће имати шта да примети. Твој 
потпис на „Одборским“ рачунима нису тражили. Место похвале, 
коју си ми ти у изглед стављао, ја вам наишао овде на пот- 
пуну равнодушност и сутра хитам на одмор у село“. 

Под теретом тешких прилика, које га окружаваху, Карцов 
је писао помоћнику министра иностраних дела, Н. К. Гирсу, 
једно писмо, на коме је написано било: лично и поверљиво. 
Па ипак је Гире налазио за потребно да покаже то писмо кан- 
целару, а канцелар — Господару. Карцов је био непажљив да 
напомене како је — у своје време — предлагао да се расфор- 
мирају две дивизије и пошљу у Србију. Наспрам тога места, 


204 ДЕЛО 


била је височајша белешка: „То би било недостојно (непри- 
лично)“. — Онда је он описивао новчане прљавштине којима 
су се умрљали добровољци и сажаљевао је, да се велико дело 
хришћанског ослобођења срамоти таким појавама. Господар је 
ставио височајше „тако“ са знаком дивљења. Као што се. доц- 
није показало, објашњења Карцовљева, која су се дотицала 
части војничког мундира, ни мало се нису допадала војном 
министру Д. А. Миљутину, који је тада био свемоћан. Гирс је 
одговорио писмом од Фог марта 1877 године: 

„Ма да је ваше писмо од 12 фебруара 1877 г. строго по- 
верљиво регзоппеЏе, али с обзиром на велику важност изло- 
жених факата, која објашњавају исцрпно стање ствари и пра- 
вац, којим сте ви ишли, ја нисам могао друкчије, већ да га 
саопштим канцелару. Уверен сам, да сам тиме учинио и вама 
лично једну услугу, јер ваша објашњења многих ствари, о ко- 
јима је овамо по нешто допирало околним путевима, доказују 
правилност ваших послова. Нема сумње, да је ваш положај 
био врло мучан и да је готово било немогуће да се сачувате 
од свакојаких непријатности, нарочито у такој једној навали 
саотачаственика свих могућих особина, те није ни чудно да 
сте међу њим стекли себи неколико непријатеља. 

... Како изгледа, као да ћемо свршити садашњу кризу. 
Пут Игњатијева, вероватно, имаће успеха, али тешкоће, које 
ничу у преговорима између Турске и Црне Горе, могу да по- 
кваре све... 

...Као што сам већ о томе телеграфирао, Протић не стоји 
готово ни у каквом сношају са министарством, а нико код нас 
није ни мислио да одобрава Ристићу, кога ми сматрамо за 
штетног човека. Само што у садашњим приликама канцелар не 
сматра за подесно бринути се о његовом обарању и у опште 
уплетати се у унутрашње ствари Србије“. | 

Превео с руског В. Љ. 


— СВРШИЋЕ СЕ — 


ПРЕД РЕФОРМОМ 


ЗАВЊОНА О СЛОБОДНОЈ ШТАМПИ 


Поводом покренутог питања о реформама Закона о штампи, 
наше јавно мњење и наша журналистика јако су се, у последње 
време, бавили тим питањем. 

Као што то обично и бива, јер друкчије не може ни бити, 
само питање о слободној штампи стоји у вези: са личним ин- 
тересима професионалних људи, који се баве журналистиком, 
јер за њихов лични интерес, пошто штампу сматрају као за- 
натски посао, није свеједно у ком ће се правцу нова реформа 
кретати, и да ли они овом реформом неће бити оштећени ако 
би се пооштриле мере против свих злоупотреба, које се у штампи 
чине, а које, несумњиво, доносе знатан интерес људима, који 
се занатски баве штампарским журналистичким подузећима; 
са партијским људима, који, кроз своје партијске органе, чине 
опет друге злоупотребе и из партијских рачуна, али не и из 
својих слободних уверења, јер док су у опозицији желели би, 
да се у јавном мњењу представе као поборници потпуне сло- 
боде у штампи, и допуштају њену разузданост до крајних гра- 
ница, ласкајући маси, да би је придобили за своје партијске 
рачуне, и на тај начин сметају влади, која управља земљом, 
да не може да проведе своје конзервативне идеје, које би, у 
истини, одговарале потребама земље; са самом владом на управи, 
која, у жељи, да се не обележи новим реформама као конзер- 
вативна, избегава да унесе у нове реформе потребне законске 
прописе, којима би се до краја стало на супрот свима злоупо- 
требама од којих пате земаљски битни интереси. 

И, тако, било из егоистичних интереса, било из партијских, 
било из претераног страха, ове реформе Закона о штампи носе 


'206 ДЕЛО 


увек на себи отисак колебљивости и несигурности полутанских 
мера. Ова нестабилност показује се стално, кроз неколико де- 
ценија, у нашем законодавству о штампи, а то веома јако штети 
како опште тако и посебне интересе. Правне заштите нема за 
све злоупотребе, које се чине у оба правца, и широм су отво- 
рена врата свима могућим злоупотребама. У право и правну 
заштиту изгубљена је вера. Данас ретко ко и покушава, да је 
редовним путем добије, јер у напред зна, да до ње не може 
доћи. Принудне мере у данашњем закону по све су ништавне, 
а већином и илузорне. И, стога, нико данас не преза изнети 
у штампи најодвратније клевете против свога противника, јер 
је без страха да ће га постићи правилна законска казна. 

Основни принцип у праву: да свако повређено право мора 
да добије своју накнаду, јер се из сваког повређеног права 
рађа ново право у накнаду нарушеног права, — готово је из- 
губљен, пошто се овим садањим законом о штампи овај циљ 
не да постићи. Чим један закон не може да врши правилно 
своју функцију, одмах се ту јављају људи, који надиру на ту 
брешу и руше и јаван и приватан поредак. Увреде и клевете, 
уцене и насиља редовне су појаве у журналистици од чега 
пате грађани једне земље, који ничега заједничког немају са 
јавним животом, јер не врше никакву јавну функцију у њој; 
док с друге стране, јавни, политички радници, свучени су у 
блато неваљалства без икаквих доказа о томе, и, одоздо до доле, 
све је дискредитивано. У таквој земљи мора се сматрати, да 
је јаван ред поремећен и да сама земља иде у суноврат својој 
рођеној пропасти. 

Пред овим крупним и озбиљним задатком — реформом 
"Закона о штампи — ваљало би основније позабавити се и пре- 
трести какве би реформе ваљало у нас увести, па да се њима 
не повреди ни основно начело слободне штампе, слободне ми- 
сли, слободе исказивања и публиковања мисли, загарантовано 
уставом, које се има сматрати и као природно право; а с друге 
стране, да се заштити од њених злоупотреба и појединац и 
сама земља. 

Ми не мислимо овде износити и претресати сам текст за- 
кона, већ хоћемо у основним начелима да изнесемо своје гле- 
диште на Закон о штампи, и какав би он требало да буде код 
нас, па да одговори своме задатку и потребама наше земље. 


ПРЕД РЕФОРМОМ ЗАКОНА О СЛОБОДНОЈ ШТАМПИ 207 


У нашем животу јасно се опажа, да се читалачка публика 
органичава готово искључиво на читање дневних листова. Мали 
је број читалаца књига. Док код нас журналистика није била 
развијена до овога ступња било је обрнуто, књига се више чи- 
тала, а и више куповала. Данас је журналистика потисла књигу, 
и дневни листови постали су васпитач народни. ЏПризната је 
истина, да морал једнога народа већим делом зависи од добрих 
ствари, које тај народ чита. Па како код нас маса читалаца 
чита дневне листове, то они из њих и црпе своје васпитање, они 
покрећу његове осећаје, пробуђује његове мисли, поучавају и 
васпитавају његов дух и образују и стварају његову свест, јед- 
ном речи: они стварају и образују његову душу. Наша стара 
народна пословица, која је израз наше народне мудрости, вели: 
„О ким се онаки си“. Овим нам она саветује, да избегавамо 
рђаво друштво, и да се са рђавим друштвом не мешамо. Са 
истом тачношћу може се казати: реци ми шта читаш, па ћу 
ти рећи колико ваљаш и вредиш; — јер се душа и срце за- 
пајају неосетно осећајима и мислима, које хране њихову радо- 
зналогт. За ово је довољно, да сами себе посматрамо, па да ову 
истину признамо, до које долазимо посматрањем и проучавањем 
самих себе. 

Сви ми, који имамо већег искуства у познавању нашега 
живота, морамо се сложити, да је код нас извршена основна 
промена, и да се између ранијег доба и данашњег налази таква 
разлика, да се не дају ни сравњивати, и да је чисто тешко ра- 
спознавати их. У овоме међувремену неосетно се у животу на- 
шег народа изменила његова физиономија. Код једних и истих 
лица извршене су такве основне промене са таквом брзином и 
таквом потпуношћу, као кад би могао наступити такав случај, 
који би од младог, развијеног и пуног снаге човека направио 
наједанпут оронулог и изнемоглог старца. У колико су та лица 
некад имала моралне особине и идеалне погледе на све оно 
што је узвишено и племенито, јуначно и храбро, и била оду- 
шевљена свим оним што их уздиже изнад беде и ружноће 
стварнога живота —— у толико се они данас показују суморни и 
погружени, скептични до бласфемичности, и позитивни до су- 
ровости, јер они не знају више до само за дневне листове, који 
их запајају и кваре. Под овим приликама подиже се наш нови 
подмладак, коме је још теже одолети овим утицајима рђаве 
штампе, јер њима нису могле одолети ни старије генерације. 


208 ДЕЛО 


Кад се гледа само на штампу, онда се за њу може рећи, 
да је она у исти мах нешто најгоре и најбоље, она је орган 
најплеменитијих побуда и најодвратније оруђе сврхе. Ова рђава 
заједница и добра и зла донела јој је доста рђав глас. Свет је 
мало цени и још мање воле. Осетљивији је према њеним рђа- 
вим особинама него према њеним добрим странама. Али, ово 
стање душе остаје интимно и скривено, ма да је оно опште, 
јер не налази јавног израза те да би могло бити јавно иска- 
зано. Једини је орган за јавну мисао дневни лист, а од њега 
се не може тражити да баш против свога материјалног оп- 
станка војује. 

Дужност, коју на себе узима новинар да васпитава народ, 
да управља његовом душом, да му срце загрева страстима, да 
му ствара суд о свима приликама и о свима могућим питањима, 
слична је проповедима. У опште узевши, ова морална служба, 
коју врши штампа, може се узети као најузвишенија од свих 
других, јер је она истовремено савет и глас јавног мишљења, 
Али, она је тако исто и врло опасна, јер је без контроле и без 
одговорности. Како нема равнотеже“ између добра и зла, које 
она чини, то је од ње и опасност велика за општи поредак. 
Свако добро које она постизава, то је постигнут успех против. 
наших урођених наклоности, то је учињена жртва, којом се 
постизава доброта и племенитост. Док, на против, зло је под- 
стрекавање наших рђавих инстиката. То је забрањени плод, 
који нас увек дражи. 

Сваки морални поредак заснива се на отпору, који ми 
истичемо према нашим рђавим природним наклоностима и скло- 
ностима, т. ј. према гласу интереса наше пожуде. Политички 
поредак ни у чему се не разликује од тога и он је стицај про- 
тивотпорности заједнице према анархистичким противностима, 
личног егоизма. 

Вечити сукоб постоји између ових непријатељских сила, 
а суверена је арбитража овога сукоба штампа. Она је врховни 
давалац, који дели мишљења која обезбеђују или уништавају 
одбрану јавног поретка. Њени читаоци, у огромној већини, 
лако су поверљиви, незналице и лако узбудљиви, неспособни 
да критикују, па стога и несвесно послушни политици, коју 
она служи и послужује. Они су конзервативни или револуцио- 
нарни, послушни пили непокорни, религиозни или безбожници, 
идеални или материјалисте, према савесности листа, који им 
зи дана у дан проповеда. 


ПРЕД РЕФОРМОМ ЗАКОНА 0 слободној штампи 209 


Позната је ствар, да се ваља чувати човека, који само 
једну књигу чита. Тај зна и познаје само једну страну, а и не 
сумња о другим странама тих питања. Та једина књига у ње- 
гову животу прави од њега манијака или скептика. Он никад 
не може постати разумно биће, способно за распознавање, јер 
му оскудевају потребни елементи за сравњивање и упоређивање, 
он нема слободе у избору. У раније доба ово је било мање опа- 
сно кад су поједине књиге читали само мањи број људи. Случај 
је био подесан и редак. Поредак је могао бити поремећен од 
неког лица посебно и није ни могао бити опасан за јавни, општи 
поредак. Али, данас ствар стоји сасвим друкче кад је реч о 
посредовању, које свакодневно врше дневни листови. 

Замислимо да има хиљадама читалаца, који свакодневно 
читају један и исти лист, не хотећи и да чују и за какав други; 
они несвесно постају страсни, па чак и бесомучни у толикој 
мери, да постају несвесни умни робови тога парчета хартије. 
Уредник таквог листа може да је нека незналица и букач, који 
и не схвата, да пишући своје фразе и чланке може учинити, да 
они одсену у главама његових читалаца као муња, да униште 
јавни поредак и подигну буну. Но шта се све то тиче њега, 
он то ни сам не зна, и они што читају то, још мање знају. Они 
постају као мистичари, који чују глас у својој усамљености и 
покоравају му се, и не питајући се откуда долази. Такав је лист 
њихово јеванђеље. Верују му све што каже: поступно и лагано 
продиру у њих идеје, које он брани; распаљују се за страсти, 
које им он излаже; губе своју моћ расуђивања или, боље речено, 
свакодневно се трују; губе свој персоналитет и замењују га са 
овим позајмљеним, који им њихов лист препоручује и приуго- 
товљава, те и не слутећи, постају страсни партизани или огор- 
чени глупаци. О себи мисле да су слободни а овамо су освојени, 
потчињени и заробљени; сами себе ласкају, да исповедају чисто 
своје мишљење, а међутим понављају само оно што су тамо 
прочитали ; сачињавају у својој заједници демократију, која је 
суверена, а њихово је суверенство најгоре ропство. 

Кад би штампа била прави незаинтересован проповедник, 
као што се она често истиче као такав, т. ј. кад би она про- 
поведала неинтересовање и морал, сву оданост према истини, 
лепом, добром, њена огромна моћност, коју она има у утицању, 
била би увек појава од које ваља стрепити, или би, бар, својим 
истинским добрим странама, откупила опасност коју има у себи. 

Дело, књ. 60. 14 


210 ДЕЛО 


На жалост, далеко је од тога. Штампа није ништа друго до 
занатско занимање. У већини случајева, лист је оруђе за добит 
и партијски орган. Редак је случај, да се орган остави само за 
исказивање мисли, да се каже своме веку оно што се жели да 
остане за доцније покољења. 

У нијансама, у којима се штампа јавља, сусрећу се нај- 
разнороднији елементи: наука, трагедија, осећај, пожуде, шар- 
латанство, уцењивање. И ова разноврсност даје право назвати 
је: најбоље и најгоре, јер се и једно и друго додирује у истом 
занату. Ови листови изгледају по облику исти, али немају и 
исту срећу. Несумњиво је, да конзервативни листови имају мање 
среће код публике но демагошки. Лист, који брани ауторитет, 
традицију, морал, религију, једном речи, све што је племенито, 
добро, идеално и што чини част, лепоту и здраво стање народа, 
а, на против, напада на демагошко расуло, на оно што ствара 
· живе ране на друштвеном организму такав лист имаће мањи 
број читалаца по избору, али неће добити читалачку масу. 

Овим хоћемо да речемо, да се добива много већа корист 
кад се маса поучава дужностима. Лист, који би бранио кон- 
зервативна начела друштвеног реда, увек ће стајати код масе 
у мање добром пријему, но лист, који би проповедао презирање 
свију законских прописа и њихово гажење. То је, у осталом, 
само по себи разумљиво. Јавни ред, као добро, то је неугод- 
ност: ваља се лишити или принудити себе, ваља победити 
инстинкт, да би се тај ред поштовао. На против револуционарне 
проповеди лепе се као свако зло, и већина оних, који га поку- 
шају, увиђају да је много комотније и пријатније спустити се низ 
воду, но ићи уз воду. Срећа, дакле, није подједнака код такве 
две странке. Једна има за себе све, стоји добро на гласу, бујна 
је и светли блеском успеха новчаног и политичког, осваја и 
ужива власт, једном речи има општу превласт; друга има само 
као добит да остаје у тами, с неуспесима и као напуштена. 
Узвишене душе, које је присвоје, налазе своју награду у све. 
сности, коју имају у својој моралној узвишености и у величини 
презирања. Али за то ваља имати нарочито висок дух и че- 
личан карактер, који је доста редак, јер Катона има мало, који 
прилазе на страну побеђених, где се налази само мали број 
елите, а елита по својој особености, увек је у мањини, док уз- 
буркана. маса, обузета свим насилним страстима, чини већину, а 
општим правом гласа тек се деле награде. 


ПРЕД РЕФОРМОМ ЗАКОНА О слободној ШТАМПИ 211 


Ц 


Овим се код штампе јасно обележава у чему је зло и шта 
му је узрок. Сад настаје питање, да ли одговара интересима 
нашег народа, да се ово зло појачава, допуштајући, да се и 
даље развија% Ако би се угушило, шта ће бити са слободом 
писања и исказивања мисли; Ако остане недирнуто, шта ће 
бити са самом земљом: 


Наше политичке странке, наши представници у штампи 
у овом питању безгранично су подељени. Ако се суди по ми- 
шљењима истакнутим у нашој штампи, питање се појављује 
као најкомпликованије. У ствари, ово би се питање могло лако 
решити, кад би они, који га у јавности једнако расправљају, 
били искрени. Мишљења су подељена према политичким пар: 
тијама, које их покрећу и исказују. Кад су поједине странке 
у опозицији, онда су либералне, кад су пак на влади, нетрпе- 
„љиве су, и тако овај проблем остаје нерешен, и вечито остаје 
под променама партијских духова. 


Али, поштеном човеку није немогуће да се уздигне на 
степен непартајичности и да одатле сагледа праву истину. 


Слобода мисли и исказивање и публиковање мисли при- 
родно је право. Ну ова слобода, као и све друге, ограничава, 
се правом другога. Чим има увреде постоји злоупотреба, а 
свака злоупотреба повлачи за собом законску казну. Здрави 
најпростији разум налаже нам, да онај, који изазива или са“ 
ветује далеко је већи кривац од онога који извршује. Први је 
размишљен и са свим свестан учинилац дела, јер он заповеда 
и налаже, да се дело учини; други, по најчешће, само је слепо 
оруђе страсности, коју му његов подстрекач улива. 


У свима законима о штампи признато је, да чим се по- 
вреде чија права, да је за ту повреду кривично одговоран учи- 
нилац. Ове повреде квалификују се као злочин или преступ, 
увреда, клевета подстрекавање на насиље, и за то су пропи- 
сане казне. Али, ово је најмање у овоме питању. Увреда, кле- 
вета, насиље сачињавају само споредности, које се врше по- 
средством штампе, али ова дела са штампом немају заједнице, 
и у сваком случају у овоме не могу бити подељени поштени 
људи. Штампа је тржиште мисли. Листови са својим разним 
нијансама слични су роби у вашарским дућанима у којима је 
трговци лаким и погодним речима нуде пролазницима. Ми- 

14% 


912 ДЕЛО 


шљења која продају, са свим су разнородна. Од најконзерва- 
тивнијих до најанархистичнијих, она су безлична, апстрактна, 
чисто спекулативна и доводе у питање и саме системе и идеје. 
Да ли сва ова мишљења имају подједнаког права на слободу“ 
Овде лежи тежиште решења овога питања. И овај трновити 
проблем увек је до данас доводио у питање и сукоб теорети- 
чаре слободе и конзервативне владе од реда и поретка, и ни 
мало се не можемо чудити, да су у ову полемику ушли и први 
научници, као што су Бенжамен Констан, Токвиљ и други. 
Бенжамен Констан признаје и сам, и ако је био за начело сло- 
боде исказивања мисли, да се ипак морају узети извесне мере 
предохране у законодавству против пропагирања извесних идеја 
и теорија, које имају и могу имати извесних опасности по јавни 
поредак. За то је он и предложио суд пороте, т. ј. јавну свест 
да суди парнице у штампи. Ова гаранција није изгледала до- 
вољна Роаије Колару исто тако великом научнику и партизану 
слободе, као што је био и Констан, јер се бојао претераности сло- 
бодне штампе и измислио је давање кауције. Чувени писац о 
демократији, Токвиљ није био ни сам начисто и вели: код сло. 
бодне штампе нема средине између слободе и разузданости. 
Позната је истина, да као што има шкодљивих материја, 
да тако исто има и шкодљивих и штетних мишљења, која зло 
и рђаво утичу на ошшти ред и поредак. Па како је опште усво- 
јено, и законима се с правом забрањује слободна трговина с отро- 
вима, да би се овом мером предохране сачувао живот грађана 
тровањем из непажње и несмотрености, или баш и намерно, 
исто је тако законски оправдано предузети све мере обазривости 
против слободног пропагирања убилачких мисли, да би се са- 
чувала народна свест од тровања. Могло би се рећи, да се 
ове две врсте мишљења не дају сравњивати, да нису за срав- 
њивање. На пример: стрихнин је материјална супстанца и ње- 
гово убитачно дејство је познато, и цео свет, као и свако лице, 
које га је узело, зна, да је неповратно убиствено. За то је и 
оправдано што се не може слободно продавати, без лекарске на- 
редбе. На против, мисао је нематеријална, те по томе не да се 
ни забрањивати. Ако је штетна, она је и неутрална и подложна 
је, да се може обарати и супротним, другим мишљењем. По 
несрећи, ово је резоновање и нетачно и недоказано. Оно прет- 
поставља, да постоји равнотежа између добра и зла, а то није 
истинито, нити се то може признати, а нарочито то не може 


ПРЕД РЕФОРМОМ ЗАКОНА 0 СЛОБОДНОЈ ШТАМПИ 218 


признати ни моралиста, ни државник. У начелу, зло нема права, 
а још мање има права заблуда. Они обоје постоје, јер су на- 
личја добра и истпне, за које се не би ни знало кад не би било 
противности њима. Али, из тога не излази, да у основи имају 
права на поштовање од стране поштених људи. Болест је та- 
кође једна фаталност анималног живота, али и ако је фатална, 
људи се ипак труде, да је победе у интересу и у корист здравља. 
Тако је исто и у интелектуалном и моралном поретку. При свем 
том што фатално постоји заблуда и зло, постоји увек и обвеза, 
и дужност за оне, који су позвани, да се брину и старају за 
друге, да се боре и да их, од своје стране, умање и сведу на 
најмању меру њихову нетачност и шкодљивост. 

Али, да за моменат претпоставимо, да постоји равнотежа, 
између добра и зла, између истине и заблуде, и да се сукоб идеја 
може увек да реши слободном расправом, и да је довољно истаћи 
само говорницу или катедру према катедри, лист према листу, 
па да се осигура победа онога што је боље, — онда би још 
остало, да се докаже, да ли је овај начин неутрализовања и у 
практици остварљив са истицањем ових супротности. Кад неко 
узме отров, општо је познато, да му одмах ваља дати против- 
отров, па да се спасе. Али каквих средстава има да се да инте- 
лектуалан против-отровг Човек без васпитања и критике сваког 
јутра кљука се штампањем наказним анархистичким идејама. 
Све су мисли нематеријалне и не могу се забранити. Али ове не- 
материјалне идеје распаљују код читалаца огњиште мржње и 
освете и доводе га на помисао, да зажели, да се овај свет сруши 
и пропадне. Како се у овом случају може дати против-отров, 
т. Ј. неки други лист, који би исправљао погрешне идеје и који 
би могао навести такво читаоца, да коректније мисли о зако- 
нима, који светом владају и о поштовању друштвеног поретка 
Радник се издвоји из колективистичког скупа где се напајао 
софизмима, који су му у кратком року обећавали пад капита- 
листичког друштва и претварање својине у општу народну 
својину. Који би био тај, који би се подухватио, да тога рад- 
ника пошље у какву богомољу где би се очистио мржње и беса. 

Анархисте неће никад читати листове, који бране општи 
поредак; колективиста неће да зна за здраве идеје и, ни један 
ни други, неће пристати на лечење ни под каквим погодбама. 
Рећи ће се: али ће бар неко читати листове и књиге, које ови 
неће да читају нити да знају за њих, и тај прозелитизам чи- 


214 ДЕЛО 


ниће равнотежу над злим! Боже сачувај! Револуционарне те- 
орије било да ласкају грубим инстинктима гомиле, било да пот- 
стичу њихове мржње, имаће увек више допадања но против- 
ничке теорије, из простог разлога што у свему има више 
бедника, више сањалица и завидљиваца, но оних који су за- 
довољни својој судбином. 

Неизбежно је, дакле, да демагошка пропаганда осваја зе- 
мљиште бројем приврженика, а како је, у демократији, број 
суверени господар, он ће бити и саучесник у успеху софиста, 
који га воде 

Али, држави припада, да се стара о чувању и неговању 
моралног здравља, као што се стара и за физичко здравље 
својих грађана. Нико не налази за рђаво што се држава стара 
и брине за ово опште здравље својих грађана. Па да ли је за- 
конски мање допуштено држави, да се стара да очува интелек- 
туално здравље и морал од софизма и покварености% И у томе 
лежи вечита борба између мрака и светлости, између добра и 
зла, између реда и анархије. Теоретичари и дилетанти могу 
налазити, да ови непријатељски узроци имају подједнака права 
пред духом, и да све то има да зависи од слободне критике. 
Влада, која има дужност о старању кад влада над једним на- 
родом, има и обавезу да бира средства за то, и да своју поли- 
тику саображава разлозима, који су је на управу довели према 
начелима странке, која је путем избора дошла на управу. 

Но сва је тешкоћа оценити по чему се може окарактери- 
сати, да ли је једно мишљење заблуда, а друго истина: Са 
свим просто по њеној штетности или по њеној корисности, По- 
литичка истина је она, која одговара добру највећега броја: за- 
блуда је кад овом највећем броју шкоди. У начелу, индивидуа 
нема својих властитих права против колективитета. Стање дру- 
штвено почива на прећутном уговеру између грађана једне и 
исте земље. И овај уговор састоји се у тачном примењивању за- 
кона и уговора на којима почива то друштво. По строгом праву, 
ја не дугујем ништа своме суседу и мој сусед не дугује мени 
осем поштовање узајамне слободе. По овоме начелу, колективи- 
тет т. ј. друштво је обавезно према индивидуи само у онолико у 
колико она подноси сама према свима грађанима. 

Штампа има својих мана, али има и својих врлина. Она 
је, ако не најпривлачнији, а оно бар најјачи чувар права, правде, 
слободе, части у променама у држави; она бадрим оком мотри 


ПРЕД РЕФОРМОМ ЗАКОНА 0 СЛОБОДНОЈ ШТАМПИ 215 


на све што потиче од стране државне власти и неумољиво от- 
крива злоупотребе и рђаве поступке и административне власти 
и владе. Као сведок очевидац она бадро прати и прича свако 
јутро о поступцима и обичајима људи, који су на власти, од 
чувара шуме до министра. Истина, ова су изношења увек под- 
ложна сумњи и партајичности и врло ретко су неинтересована. 
Она подстиче страсти, мржњу, властољубље, прохтеве, коју су 
у непрестаном рату, а ни тачност ни правда не чине саставни 
део њен, али и ова неправда чак је заштита. Добро је да над 
онима, који су у власти, увек стоји ово шпијунско око, које 
ће их спречавати, да не чине зла, самим тим што их она гледа. 
Али, нека би они који управљају били и свеци, нека би били 
генијални људи, непорочни и изузетне врлине, добро је да има 
бадре и слободне критике и контроле над свим оним што они 
раде, и добро је да они осећају ту контролу. Извесно је много 
лакше владати у тишини и засенку. Може се чак и признати, 
да су радње без сведока и услова брже и од јачег дејства, но 
оне које се дискутују са резонима и објашњењима, али не увек 
носе собом и случајности, јер се никад далеко ноћу не иде по 
мраку а да се не закачи за какву препреку и да се не наиђе 
на какав амбис. 

Роаије Колар имао је, дакле, право кад је рекао: добро 
и зло у штампи обоје су нераздвојни, стога до данас.и није 
нађен режим који би за њу био угодан. Но искрености није 
никад ни било о штампи, а вероватно да неће никад ни бити. 
Најбољи режим био би, који би се прилагођавао приликама: 
слободан и либералан кад за поредак нема никакве опасности, 
строг за време криза. Може бити, да би идеалан режим био 
воља једног интилигентног и шире образованог човека, онако 
нешто као што је то замишљао Ренан, што би се могло очеки- 
вати од „једног доброг деспота“, а кога поштени људи почињу 
да прижељкују у својим жељама. Он би одмеравао слободу 
штампе према користи добро сехваћених државних интереса 
и грађана, а његова, ни чим неомрчена, правичност вредела 
би боље у сваком погледу од случајне и применљиве правде 
поротника, која је обично подла и кукавичка, но боља од ре- 
довних судова. 

Али, на жалост, „добар деспот“ остаће само личност из 
снова. На држави лежи, да процени користи и опасности, које 
собом доноси слободна штампа, њој и припада, да законодавним 


216 ДЕЛО 


путем регулише њену употребу. Вредност законодавства штампе 
зависи једино од правосуђа како се оно уреди, а правосуђе 
мора да се прилагођава према кривицама. Штампарске кривице 
могу се поделити на две врсте: кривице против лица и кривице 
против политичких ствари, или кривице због мишљења. 

Штампарске кривице учињене према лицима то су: увреде, 
клевете, уцене и т. д. Ово су кривице из општег кривичног 
права, и имају се судити по општем кривичном праву. Уоста- 
лом, не постоји никаква разлика између увреде и клевете, која 
се учини путем штампе или у другој каквој форми, осем што 
лист даје могућности већој публикацији. Али, било да се увреда 
и клевета нанесе путем штампе или јавним говором, кривица, 
остаје иста, те мора тако и бити да подлежи истој законској 
санкцији. Права је аномалија, која се тешко да појмити, а не- 
могуће је бранити, што је створена у нашем законодавству 
једна посебна категорија за ову врсту кривица. Угледање на 
француски закон о штампи у овом погледу остаје погрешка, 
па ма она била учињена и по угледу француског закона о 
штампи. Злоупотребе учињене путем штампе или путем речи 
непосредно долазе под редован суд. И ту нема и не треба чи- 
нити никакву разлику. 

Но, правилно је и то, да казна буде сразмерна не само 
према тежини кривице, већ и према њеној публикацији. Онај 
који оклевета и увреди некога на улици и онај који то учини 
путем штампе у неком листу, чине исту кривицу. Али, тежина 
неправде, која се наноси оклеветаном лицу, није иста кад се 
кривац обраћа десетини лица на каквом скупу или стотинама 
читалаца. Наш Закон о штампи, од 1904 г., казни за клевету 
затвором од 1—12 месеца. У Енглеској закони су страховити 
за клевету пошто с казнама иду до потпуног упропашћавања 
кривчевог. Овим мерама енглеска штампа има да благодари 
што је данас тако достојанствена и што ужива толики кредит, 
који јој даје прво место. 

Сасвим се мора бити на чисто: приватни живот је светиња 
и не треба се устезати пред икаквим репресивним мерама, које 
би осигурале његово поштовање. Истина, и овде има да се чини 
разлика између грађана чији је живот строго приватан и гра- 
ђана који врше извесне функције у политичком животу. Нико 
не мора имати чиновничких дужности. Али, онај, који то хоће 
и добије је, дужан је имати неокаљану прошлост и неокрњен 


ПРЕД РЕФОРМОМ ЗАКОНА 0 СЛОБОДНОЈ ШТАМПИ 217 


кредит. Кад је реч о јавној служби, или о јавном мандату, први 
је услов са сваку сигурност и јемство што се од њега може 
тражити, да је на првом месту поштен човек и човек од части. 
Ако то није, онда је у вишем државном интересу, још више но 
у јавној моралности, да штампа, која је овде тумач народне 
свести, има пуну слободу да каже и да све докаже. По несрећи, 
код нас, како је демократија још млада, појам о чистоти и по- 
штењу није тако префињен, и ако је част чистота душе. И 
страшни скандали, који су се јављали у потоњим годинама, 
сведоче да има доста прљавих душа, ако не у самој демокра- 
тији, а оно међу онима, који је представљају и који јој служе. 
Ово је судбоносно за режим у коме се све ствара на брзу руку 
и који нема ни васпитања ни правила. Данас је неко на улици, 
а сутра се нађе подигнут било у политичке врхове, било у 
служби где је уздигнут на положај. Ови чудни прохтеви среће 
готово увек развијају код људи, који су фаворизирани, неодо- 
ливе апетите за уживањем и да би их задовољили тргују са 
својим положајем. Не треба далеко тражити узроке скандалима, 
који су попрскали Народну Скупштину: они се објашњавају не- 
достатком равнотеже између лица и њихова положаја. Почиње 
се тежити части, а не гледа се шта она стоје. Најпосле се 
дође да се она ужива по цену прљавих радњи. Пример одатле, 
као заразне болести, прелази из централне власти у админи- 
стративну. 

Код нас се зна с каквом страховитом лакоћом јавно миш- 
љење прима посредовање о подмићивању. Ова страшна реч да- 
нас се свуд сусреће и свуд се сматра као државна монета. Чисто 
човек да тргује, да се све може и продати и купити, да је све 
у државној управи, одозго до доле, подмитљиво. Ово је ново 
и датира од неколико десетина година. Но ово ваља једном да, 
престане, и ради части и ради сигурности овога народа. Смрто- 
носна је опасност за народ пустити да ово мишљење и даље 
живи. Кад се један народ почиње да навикава, да се сви дају 
поткупити, у напред је изгубљено све и на дан општег иску- 
шења не може се више нико наћи, јер се не може тражити 
никаква жртва од оних који немају вере. Влала, којој лежи на 
срцу успостављање административног и политичког морала може 
лако успети, да ове ране залечи. Она још мора бити и потпо- 
могнута од стране штампе. Да би њена помоћ била од пресудног 
дејства, неодољиво је потребно да поднашање доказа, које је 


218 ДЕЛО 


забрањено у материји клевете кад је у питању противан човек, 
буде допуштено против човека, који врши неку јавну службу 
а отпуштен је за недостојност и подмићивање. Ако је дело лажно 
изнето, клеветнички лист има да поднесе најтеже казне, ако је 
оптужба истинита, он ће имати награду у утеси, да се над 
кривцем примени правда, а државна служба чисти од нева- 
љалаца.! 


Ш 


Код нас редовни судови суде штампарске кривице. По 
ономе што је у јавности познато, тек се сад премишља, да се 
установи поротско суђење за ове кривице. Може ли се рећи, 
да се овим чини корак на боље; Од ове реформе зависи, да ли 
ће она бити добра и хоће ли се њоме учинити један прогрес у 
напред, јер није довољно увести само поротско суђење, већ 
ваља да је њоме пронађен и сигуран лек овоме злу, које се код 
нас залегло. 

Закон о штампи ваља из основа реформисати у смислу 
овде истакнутих мисли и увести пороту. Али какву пороту # 

Порота у обичном смислу само је један несавршен инстру- 
менат и чисто у штампарским парницама она може постати по- 
рицање правде и права. Порота није само површна и неозбиљна, 
покретљива и пасионирана, као и јавно мишљење чија је она 
слика, него је још уз то потчињена, у личности свакога њеног 
члана, утицајима, који могу угушити савест или неправичну 
пресуду донети. Све зависи од момената у којима порота суди, 
а то ће рећи, да у моментима, кад је њена помоћ најнужнија, 
кад је ред поремећен, и кад државна власт тражи од ње помоћ 
да је баш онда не добије. У обичним временима она нема сталне 
јуриспруденције; у временима кризе она је без куражи; у свако 
време и у свако доба код ње се правда тешко може наћи. Она 
пушта по систему, који уобичаји, или из кукавилука, или из 
неког милосрђа правда непознатог, тако, да би се код штам- 
парских кривица завођење пороте могло сматрати као банкрот- 
ство правде, ако се не буде мислило на нарочити састав по- 
ротника. 

Неопходно је потребно створити нов судски инструменат, 
ако се хоће да загарантује и слобода штампе и њена одговор- 


1 Види Тћеотје де Гогаге раг Јшезг Пејатовве 1901. Рагј5. 


ПРЕД РЕФОРМОМ ЗАКОНА 0 СЛОБОДНОЈ ШТАМПИ 219 


ност. Порота мора бити хомогена и стална, да би њена правда 
била једнообразна; мора бити независна и просвећена, да би 
била правична. Састав оваке пороте мора у себи садржати по- 
требне елементе, конбиноване из независне пороте и снабдевене 
правним знањем, а то ће рећи састављену од чланова из суд- 
ског реда. Чланови Касационог и Апелационог Суда и грађан- 
ске судије трговачког суда ушли би у састав оваке пороте. У 
ову специјалну пороту судије из каријере унели би своје про- 
фесионалне особине, чланови трговачког суда представљали би 
са више ауторитета и сигурности јавно мишљење и надати је 
се од оваке пороте да би правда била и разумна и сигурна. 

И ако штампа није нешто особено, она ипак заузима ве- 
лико место у модерном друштву, да се, без икаквог претери- 
вања, може за њу установити и нарочито судство. Слобода 
штампе нужна је за очување јавних интереса, а обуздати је 
ваља што су њена претеривања опасна за јавни поредак. За 
државу постоји непрестано обвеза да одржи прва, а да спречи 
поремећај овога другог. Ова посебна судска установа, која би 
се завела, била би, благодарећи професионалном ауторитету, со- 
цијалним приликама, апсолутној независности њених чланова, 
најбоље средство, да се очувају све добре стране слободне 
штампе, а с друге стране, да се обуздају њена претеривања и 
отклоне њене рђаве стране. 

Наш Закон о штампи, овакав какав је, показао се као не- 
довољан, јер су тако мале гарантије, које он пружа увређеном 
и оклеветаном лицу, да се ни један дневни лист није устру- 
чавао, да их не прекрши, пошто, на крају крајева, оклеветани 
није могао прибавити санкцију редовним путем. Државви ин- 
тереси такође су остали незаштићени са истих разлога. 

Добре стране слободне штампе остале су у засенку према 
злу, које она чини. 

Дужност је нашега законодавца и да очува слободу штампе 
и да је спречи у њеним претераностима реформама, које су већ 
на дневном реду. 

У овом излагању изнели смо наше напомене за које ми- 
слимо, да би их наш законодавац ваљало да усвоји. У начелу, 
ми смо за оштрије и осетније новчане казне или казне лишења 
слободе за обе врсте штампарских кривица: наспрам лица и 
наспрам политичких ствари или кривица мисли. Паралелно уз 
казне, да се досуђују накнаде по грађанском делу приватним 


290 ДЕЛО 


тужиоцима, што би спадало у одмеравање поротног суда без 
икаквих законских ограничења, већ да се досуђују према ве- 
личини повређене части и учињене штете; да је поротни суд 
дужан ову накнаду досуђивати увек кад се тражи уз кривичну 
тужбу и да је може одвојити само на случај кад је кривац 
умро или је амнестиран. 

Уредник или издавач увек је одговоран за учињено дело, 
а ако је и писац познат, одговара као саучесник. На овом истом 
основу за саучешће ваља да се оптужују и сва она лица на 
која се може применити одредба 5 46. казненог заковика. 

Ваља установити за суђење дела по Закону о штампи је- 
дан поротни посебан суд у Београду, који ће имати да суди 
све штампарске кривице. Овај поротни суд ваљало би да буде 
састављен из чланова Касационог и Апелационог Суда и су- 
дија из трговачког реда, свега 27 судија (по 9 из Касац. и 
Апелац. Суда и 9 из судија трговачког реда). Шест судија 
сачињавају поротни суд, који се коцком одређује: по два из 
Касац., по два из Апелац. и два из трговачког реда судија. Ста- 
рији судија Касац. Суда председава у поротном суду и глас је, 
који одлучује при суђењу: при равној подели гласова већина је 
на оној страни на којој је страни председавајући. Председници 
Касационог и Апелационог Суда и председавајући судија П. 
одељ. Касац. Сула не улази списак поротника. Председник 
Касационог Суда својом наредбом позива поротнике по списку 
ради извлачења коцке и састава поротног суда коме предаје и 
акта кривице за суђење. Због редовних послова судија Каса- 
ционог и Апелационог Суда, овакав поротни суд суди по подне. 
Поротници имају накнаде тридесет динара дневно из државне 
касе, којој се као и остало досуђује пресудом од криве стране. 

Овај поротни суд судио би о делу, кривици и примењи- 
вао би закон. 

Учинити измене у поступку садашњег Закона о штампи 
у чл. 46. тако, да су и тужени и тужилац дужни да означе у 
Београду место свога домицила и лице коме ће се позиви и 
акта судска достављати, н. пр. код правозаступника кога од- 
реде. Исто тако, дужни су одредити место домицила и за све- 
доке на које се позивају, ако то не учине сматраће се да оду- 
стају од тих доказа. Предаја акта бива по 5 370. грађ. суд. 
поступка. 


ПРЕД РЕФОРМОМ ЗАКОНА 0 СЛОБОДНОЈ ШТАМПИ 221 


Тужба против пресуде може се поднети Касац. Суду, који 
је расматра и по њој решава у !. одељењу из којега судије не 
улазе у листу поротника. Сва остала процедура остаје на ста- 
ром, а разуме се само по себи, да се саопштења и позиви не 
чине више преко званичних новина што јако отежава поступак 
и што се овим све то отклања. 

Ово су само наше начелне напомене, које би ваљало дове- 
сти у сагласност са осталим одредбама новога Закона о штампи. 


Д-р М. Полићевић. 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


трагедија у пет чинова, написао граФ А. Толстој, с руског превео 
Р. Ј. Одавић 


КЕЕИ ДЕЦА ТАЗВЈА Ју сс 


ЧИМ ЧЕТВРТИ 


Трг у Замоскворечју 
Трг је пун народа. Са страна су брашнарнице. Иза реке види се Кремљ. 
Спушта се вечерњи сутон. Гомила народа метежи пред једном брашнарницом. 


Житарски трговац 
Одбијте се, људи! Не наваљујте ! 
Већ вам цену казах: седам алтина 
Пола четверика. 


Један из народа 


Не, Бога ради! 
Бар за шест нек буде! 


Други 
Глад четирдневна ! 


Трећи 
Бојиш ли св Бога 


Четрти 
Омилуј се, брате! 
Дај на дуг! О Пасхи новац ћу дати — 
Господ ми је сведок! 


Житарски трговац 
Даље!!.. О Пасхиг 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


Господарско добро на дуг да дајем: 
Одбијте се, велим ! 
(Гура) 
Први 
Људождер хоће 
Да липшемо ваљда 


Други 


Боље нас кољи 
Ножем ! 


Трећи 
Разбојниче и душегупче ! 


Четврти 
Пфуј, јеврејска траго! Зар ћеш сам јести 
Готовину своју Сам, је лиг.. 


Житарски трговац 
Стража ! 
Обијају радњу ! 
(Долазе два пристава) 
Први пристав 


Откуд та вика 
Ко то овде граји; 


Житарски трговац 
У помоћ! Буна! 
Избијају врата! 


Један из народа 
(Приставима) 
Господо, помоћ ! 


Други 
Господо, учин'те да цену спусте! 

Трећи 
Господо, не дајте да мремо гладни! 


Житарски трговац 
Скупили се да ме пљачкају ! 


228 


у 


ДЕЛО 


Први 
Лаже ! 
Он нас гура! Умал озледа не би! 
Први пристав 
(Житарском трговцу) 
Како смеш да народ зледиш; А2 Реци! 


Други пристав 
Одмах у суд с њиме! На испит! 


Житарски трговац 
Милост ! 
Господо, зар мене у суд повести 
Господарско добро ја само чувам. 
(Даје им новаца) 
Први пристав 
А, тако је дакле 2 


Други пристав 
Па што не кажеш 2 


Први пристав 
(Народу) 
Разбојници, натраг! Сад ћу вас...! Даље! 


Други пристав 
У апсу са њима! На испита! 
(Народ се уклања) 
Тако! 
(Оба пристава" оду) 
Житарски трговац 
(Гледа за њима) 
Пфуј, Христопродавци!... Иду по тргу 
Тражећи да само одеру кога! 


Један из народа 
Тако ти и треба ! 


Други 
Проп'о да Бог да 
(С готовином својом ! 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 225 


Трећи 
Ми мремо гладни 
А он седи као пацов у кошу, 
Па се још и дује! 


Четврти 
„Пристави !“ Красно ! 


Први 
Па знаш, они пазе да буде реда! 


Четврти 
А ред нам је диван! Кад би Цар знао... 


Први 
Цар их је за мито пређе кажњав 0. 
Једном и ја видех: девет је људи 
Обешено било; а сваком о врат 
Окачили беху примљена мита! 


Други 
Цар није допушто вређати народ! 
Он је сам покадшто, у степеништу, 
Од свакога редом примао жалбе 
И свој суд изрицо; а суд му кратак: 
Кнез ил' војсковођа ил ко му драго, 
Је ли само кривац — главу му скида! 


(Прилази Кикин, преобучен у хаџијско одело, са црним подрасником, са па- 
лицом и бројаницама) 


Киким 
Тако некад беше, некада, сине! 
Ал сад више није! Због наших греха 
Сотона је Цару помрчо очи. 
Сад не Цар — Годунов управља свиме: 
Очи Годунова и Цареве су! 

(Народ се скупља око Кикина) 

Чусте шта каже продавац жита 2 
„Господарско“, вели, не своје добро! 
А. Господар ко јег.. Годунов само ! 
Дело, књ. 60. 15 


226 


ДЕЛО 


Ко подиже цене%.. Годунов опет! 
За то је четрнест алтина цена 
За четверик ражи! Без Годунова 
Не би била већа од два алтина! 
(Жагор у гомили) 

Заслужни смо мука! Гледамо грехе 
Прекрштених руку, а тај јеретик 
Обмањује Цара увек и свугде!.. 

(Жагор се појачава) 
Та није Бог залуд јавио чудо: 
Репатицу звезду од саме крви! 
Видесте је, мислим. 


Једам из народа 
Како да нисмо! 


Други 
Већ колико ноћи излази тамо 
Иза оне куле. 


Трећи 


Причекај, сад ће, 
Чим небо потамни, опет изићи. 


Кикин 
Силни гнев Господњи њоме се јавља! 
Огњени мач то је дигнут над нама 
За то што ми Цара и с њим сву земљу 
Јеретику зломе вређати дасмо. 


Први 
Откуд је то теби све тако знано 2 


Кикин 
По местима светим ја ходим, сине, 
На Атосу бејах, у Соловкама, 
У Јерусалиму — па свашта слушах. 
Набродих се морем, наодих земљом, 
Тицу Евстрафила и кита видех, 
И Алатир камен, бео и пламен! 
Од Кијева сад сам; тамо се чудо 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 221 


Догодило грдно, јер се са крста 
'Софијине Цркве глас силни зачу, 
Пророштво пропасти народа руског, 
(С тог што Годунова још трпи! 


Први 
Браћо! 
Чујете ли шта нам поклоник вели“ 


Киким 
Глас јавља: „Устајте, хришћани браћо! 
Опасујте бедра на Годунова, 
У Русији све су беде од њега !“ 


Други 
Чуј и памти: сва зла Годунов чини! 


Кикинм 
„Јесте, сине, сва зла Годунов чини! 
Закупи сва жита, несреће ствара, 
На. Русију посла Краља, а Хана 
На Москву ће, каже, дићи! 


Трећи 
Па, браћо 2 
Шта сад да се радиг.. Ако је, збиља, 
Свему злу он кривац — свршујмо с њиме! 


Четврти 
Је ли све то збиља г 


Кикин 
Истина цела! 
Грех је, сине, сумњат у глас Господњи ! 


Пети 
Оче поклониче, и ти си чуо 2 


Кикин 
И ја!.. Баш кад народ на бдење пође, 
На Софији Светој крст, сав у огњу, 
„Јави се, и с њега зачу се позив! 
ју 


228 


ДЕЛО 


Нисам ја сам био, Кијевски народ 
Чу га и у страху нице је пао! 


Трећи 
Децо! Шта ћемо сада“ Кад је град Кијев 
Збиља све то чуо, значи — тако је! 


Гласови из народа 
Тако је, дабогме! Годунов дакле 
Издајник је!.. Јесте!.. Издајник! Вештац ! 
Он је и гнев Божји на нас навуко ! 
Антихрист је!.. 


Један из народа 
Браћо! Шта вам јег% Доста ! 
Грех је њега кривит ! 


Други 
Доиста, грех је! 
Осим добра, браћо, о Годунову 
Нисмо ништа друго чули! 


Узвици из народа 
Већ гачу! 
Не слушајте, браћо! Ти су за вешца ! 
Јесу л' ребра јакаг.. Излупај сваког 
Ко лопова брани!.. Не да нам хлеба!.. 
Антихрист је!.. Творац свих наших мука ! 
Да свршимо с њиме!.. Шта да св чека 2 


(Чује се глас Битјаговског. Пева неку јуначку песму) 


Битјаговски 
(Пева из далека) 


„Пијаницо древна, дела нам кажи: 
Шта кријеш под скутом2 Хајде покажи |“ 


Први 
Ко то урла тамог На смех ил' шта ли 
У овако доба песму потежег2 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


Ђитјаговски 
(Капа му накривљена, кафтан распојас) 
„Ја јунак из крчме до браће своје, 
„А овде под скутом гусле ми стоје !“ 


Кикин 
(Битјаговском) 

Грех је велик, сине, у ово доба, 
Кад се на нас Русе и Господ гневи, 
Кад нам и знамења јавља са неба, 
Кад на земљу шаље и глад и болест, — 
Грех је велик, сине, таштини служит, 
Светскоме весељу одавати се, 
Певањем песама и празнословством 
Ђавола у паклу задовољават ! 


Битјаговски 


Друже, дивно рече! Ал штета само 
Што прилика није. Кад ће весеље 
Ако неће садаг.. Не чусте л', браћо, 
Какву нам је милост јавио Господг 


Узвик 
Какву г Де говори! Какву то милост 2 


Битјаговски 
Е, па ево, децо. Чујте! — Бојари, 
Кнез- Шујски са Бјељским — Бог нек им суди! — 
Смислише, о, нека на овом свету 
У катрану горе! смислише: Цара 
Убит тровањем! 
Узвик 
Чусте ли, децог 
(Кикин даје знак Битјаговском) 
Битјаговски 
(Не обраћајући пажње на њега) 
Ал' Бог није дао да то и буде! 


Њихово злочинство Годунов прозре, ; 
Па колач, што беше за Цара спремљен, 


229 


280 


ДЕЛО 
Псу пред ноге баци. — Чим га пас узе 
Ту на месту црче! 

Народ 


То су злочинци! 
Проклетници то су! А ко то — рече — 
Спасе нашег Цара; Ко колач баци; 


Битјаговски 
Зна се добро ко је; Бојар Годунов! 
Ко би други мог'о2 Дању и ноћу 
Он нам Цара чува! Без њег би давно 
Од Бјељског и Шујског поништен био 
Цео корен Царски ! 


Један из народа 
(Кикину) 
Ти л' рече да је 
Годунов издајник ; 


Киким 
Јесте, издајник ! 
Или нам зар залуд Господ због њега 
Шаље и знамења и глад ужасну г 
(Тихо Битјаговском) 
Ил си трештен пијан ил' с ума сиђег 


Други 
(Кикину) 
Па зар издајник што нам је Цара 
СОпасао од смрти: 
Трећи 
(Битјаговском). 


Је л' збиља, братег 
Ал поклоник овај чу сам кад с крста 
Бог је Годунова изобличав о! 


Кикимн 
Поклоник2 А ко тог Је л' овајг.. Ха! Ха! 
Поклоник баш диван!.. Та то је Кикин. 
Властелин Рјазански. С њиме сам често 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


Кроз крчме се гуро... Он из Рјазана 
Не отиде никад даље од Москве. 
(Удара Кикина по плећу) 


Прокофиј-Симићу, ког за нос вучеш“ 
— Удесио себе ко Лазар прави! 


Киким 
(Тихо Битјаговском) 


Та јеси ли махнит: 


Битјаговски 
(Тихо Кикину) 


За кога радиш: 


Кикин 
(Тихо Битјаговском) 
За кога2.. За Бјељског! Јер Бјељски нас је 
Поткупио оба. 


Битјаговски 
(Презриво) 
Некад... А сада... 


Кикин 
Тако дакле, Јудог.. Е чекај само: 
Све ћу рећи Бјељском ! 


Битјаговски 
Како да нећеш 2.. 
Држите га, децо! Шујски и Бјељски 
Послаше га нама. 


Кикин 
Не! Није! Лаж је! 
Везујте га одмах! Од Годунова 
Послат је овамо!.. 


Народ 
Ко ће их знати; 
Али један од њих лаже нас!.. Децо! 
Шта мислите вазданг%.. Држите оба!.. 
А зашто баш обаг.. Један је доста! 


281 


232 


ДЕЛО 


Ког ми ћемо само7.. Дај првог!.. Другог ! 
Не, не, првог ! 


(Чује се бубањ; Григорије Годунов долази јашући коња; с њим су два гла- 


сника. За њима надире нова гомила.) 


Народ 
Браћо!.. Станите!.. Тише! 
С гласницима иде бојарин!.. Мирно! 
Доноси нам вести!.. Лакше!.. Слушајте ! 
Ено, говор поче!.. 


Григорије Годунов 
Људи Заречја 

Московских предгређа и бедног пука! 
Борис Фјодоровић Годунов, бојар, 
Слуга Царев, али најближи њему, 
Шаље вам поздравље!.. Бринућ' о вама 
А знајући добро све ваше муке, 
Болештине тешке, скупоћу ражи —, 
Сва складишта житна у нашој Москви 
Узима у откуп новцима својим, 
И наредбу даје: да вам од сутра 
Бесплатно се дели!.. А од вас жели 
За његово да се молите здравље ! 


Марод 

Бог му здравља дао!.. Он је наш отац! 
Наш хранитељ!.. Чусте л': Годунов жито 
Бесплатно нам даје!.. Бог нек га чува! 
И стоструко врати!.. Живео, ура 
Бојарин Годунов!.. Ко оно рече 
Да нам је он душманг.. Ко ли нас крвну 
Против Годунова%.. Где је то псето 2 
Треба га разнети у паранпарчад!.. 

(Кикин покуша да побегне; народ полети на њ с узвицима :) 


Удри!.. Удри!.. Држи!.. 
Битјаговски 
(Задене руку за појас) 
Шта ћеш сад, лудо ! 
Од сад добро мотри: откуда душе! 


—- НАСТАВИЋЕ СЕ — 


ЈУТРА И ВЕЧЕРА 


НАД ЈЕДНИМ МРАВИЊАКОМ 


1: 
О слушаоцима и предмету проповеди. 


Ево и сунце зађе, уморни мали мрави, и ви сте се већ 
збили у вашем обиталишту, спремни за сан и одмор. Дуге и 
дуге часове седим ја више вашег дома и посматрам ужурба- 
ност вашу, а ви ме и не опажате. 

Не плашите се! Нисам дошао ни да вас у раду узбуњујем 
нити у сну узнемирујем. На против, рад сам да своју љубав 
према вама засведочим једним корисним по вас делом. Да би 
вам сан брже дошао и повратио вам снагу, тако потребну вам 
за сутра снагу, ја хоћу да вас љуљушкам причама о оном роду 
коме ја припадам. 

Нека вас не зачуђава величина моја, као што мене више 
не изненађује маленкост ваша. И ви сте велики као ја према 
неизбројним другим световима, који су испод вас; и ја сам 
мален према онима, који су изнад мене. Но једнаки смо у томе, 
што смо и ја и ви учесници овог чудног живота у истом вре- 
мену и на истом месту. Ко је од нас пре избио на светлост и 
ко ће пре утонути у мрак, свеједно је; главно је да смо се ми 
видели и познали, да, главно је, да смо се бићу, облику, начину 
живота и чудним деловањима један другом начудили. Да се 
начудимо један другом и самом себи и да се познамо узајамно 
— томе нас гони природа наша. 

Ко је и шта је та природа, о томе нећемо сад разговарати. 
Само једно: — она је дубока, мали мрави, као што је дубок 
мрак вашег лавиринтеког обиталишта, неисцрпна је она као им 


234 ДЕЛО 


живот који из ње извире. Страх би вас подишао и сам би по- 
бегао од вас, кад бих вам причао о дубини и тајанствености 
природе. Но ја то нећу, пријатељи моји, не. Нисам дошао да 
улевам у вашу племениту душу страх, но дубљи светски сми- 
сао и храброст. 

0 човеку ћу да вам говори, о цару земаљском, човеку. 
Ништа на овој планети нема чудније, о чему бих вам могао 
говорити, ништа сложеније и фантастичније. 

О почетку човека; Да не питате о томе мали мрави Ја се 
бојим да ме о томе питате. Ми људи увек морамо да питамо о по- 
четку свега онога, о чему се говори. Ми смо несрећни за то, 
што то питање не можемо никад да прећутимо, да скријемо, 
ни од себе ни од других. Да ли сте и ви, мрави, те исте среће, 
те исте несреће2 

Повесница наше прошлости почиње с народом, не с чове-. 
ком. Стотине држава, мравињака, дизани су и рушеви пре нас, 
— и то је оно што нам повесница зна рећи о прошлости. Но 
о првом почетку живота на земљи, и о првом импулсу, који 
је претходио томе почетку, ми људи смо у великој неизвесно- 
сти. Какво је било лице земљино онда, кад је се наш херојски 
прародитељ на њој пробудио, какво ли је било сунце, какав ли 
ваздух и вода, какви ли биљни и животињски другови нашег 
прародитеља, какав ли пак сам његов изглед, лик, — то бисмо 
ми људи радо хтели знати. Ми бисмо хтели да преставимо себи 
онај свечани дан, кад се на бујном, младачком крилу наше 
мајке земље родио праотац нашег рода. Хтели бисмо да га ви- 
димо као цара свега живог око њега, како се усхићава неопи- 
саном бајношћу лепе девојке Земље, из чијих се пуних и 
свежих груди он хранио слатким соком. Хтели бисмо да прису-“ 
ствујемо првом јутру, кад га жарки зраци сунца буде из здра- 
вог сна. Хтели бисмо да откријемо тајне његовог примитивног 
духа и срца. Хтели бисмо — и на томе остајемо. Не остајемо ми 
при првој жељи за то, што ми тако хоћемо, но што морамо. Неиз- 
мерни су трудови наши из столећа у столеће, из године у го- 
дину, да откријемо нашу колевку, да фиксирамо нашег праоца, 
да осветлимо далеке тамне пределе прапрошлости, по којима, 
се не ходи два пута. Ми покушавамо можда не могуће, но ми 
ипак покушавамо. Ми покушавамо да што више приближимо 
себи оно, што се све више удаљује од нас. Где је клупче по- 


ЈУТРА И ВЕЧЕРА 235. 


чело да се одмотава, ми не знамо; ми вучемо конац за собом 
и јуримо све даље од њега. 

Блага месечева светлост обасјава ваш дом, мали мрави, 
но гле — ви већ спавате ! 


2. 
Проповед о рукоткамим храмовима. 


Кроз колико сте рукотканих храмова данас прошли, мали 
мрави; На колико сте литургија данас присуствовали, на ко- 
лико жртвоприношења 2 

Ах, не казујте ми то у бројевима, јер и ја вам то у бро- 
јевима не бих могао рећи. Гле, све је у природи безбројно. Ја 
сам покушавао да бројим и збуњивао сам се, и опет покуша 
вао — и падао од умора, и опет покушавао и — сазнао сам. 
Сазнао сам да природа с осмехом погледа на моје бројеве, 
с презривим, увредљивим осмехом. Таман сам ја избројао де- 
сет, а она ми лагано шане: један! И ја поново погледам- 
по мојој десетици и видим, да она у истини не представља 
десет ткања, но једно. Ја почињем с том новом, природи“ 
ном, јединицом да бројим, но кад дођем до моје нове десе- 
тице, опет чујем насмешљиви шапат: један! И ја поново 
погледам по мојој новој десетици и видим, да она у истини не 
преставља десет ткања, но једно. Тад почињем ја с том новом 
јединицом, но кад дођем до нове десетице, опет чујем исти 
подсмех : један! И ја проверавам моју нову десетицу и видим, 
да она одиста није десетица но јединица. Ја почињем с новим 
крајем, и опет с новим, и опет с новим, док моја мисао не дође 
до свог последњег краја, и још за једну десетицу даље од 
сваког краја, и тад — ах, тад шапат природе постане гласан 
смех и иронија њена несносна, несносна: природа поново из- 
говара један, и мисао моја, уморена и увређена, скрива се у 
тамни вео и пада у болесничку постељу. 

Ја сам покушавао и обратан пут. Тамо где су очи моје 
виделе један рукоткани природни храм, ја сам и бројао један; 
но природа ми је с осмехом, с подсмехом, у еху одговарала: 
десет! Тад сам ја пажљивије разгледао моју јединицу, и уве- 
рио сам се, да је природа у праву. Ја сам спуштао поглед свој 
за једну десетицу и опет изговарао: један; но иронички ехо 
опет ме је исправљао говорећи: десет! Ја сам се опет спу- 
штао за једну десетицу и опет изговарао: један. И опет демант. 


286 ДЕЛО 


И опет се спуштао, и опет демант. И опет је, мали мрави, бо- 
говала мисао моја, уморена и увређена. 

Једнога пролећа, кад је мисао моја оздрављавала, ја сам 
лежао у трави, под сунцем. И мисао моја, измамљена сунцем, 
усправи се у својој болесничкој постељи и на моје изненађење, 
управи овакво питање природи: 

— Кажи ми, добра природо, колико има у теби рукотка- 
них храмова; Кажи ми и излечи ме, — гле, ја болујем за то, 
што не могу да их избројим. 

Ја се уплаших од овог изненадног питања моје мисли, и 
побојах се, да је нештедна природа својом увредљивом иронијом 
"опет не свали у постељу. 

— Не зови ме добром, одговери природа, јер ја сам само 
ткаља добра. Не питај ме о броју мојих рукотканих храмова, 
јер ја ти не могу казати истину у твојим бројевима, а моје 
бројеве ти не можеш изговорити. 

— Кажи ми, питаше даље моја мисао, црвена од напре- 
гнутости, кажи ми, праведна природо, где се налазим ја у ткиву 
твојих храмова 

— Не зови ме праведном, одговори природа са истом крат- 
коћом и с још више ироније; не зови ме праведном, јер ја сам 
само ткаља правде. Не питај ме о месту на коме се ти нала- 
зиш у ткиву мојих храмова, јер ја ти не могу истину казати, 
пошто ти не познајеш ниједан мој крај. 

— Кажи ми, јецаше даље моја мисао, бледа од изнемо- 
глости, кажи ми, лепа природо, бар један крај твога ткива. 

— Не зови ме лепом, одговори природа с дивљим смехом, 
јер ја сам само ткаља лепоте. Не питај ме ни о једном крају 
моме, јер ја ти не могу истину казати, пошто су моји крајеви 
и сувише везани један с другим, да би их ти могао распознати, 
и сувише сродни са средином, да би их ти могао разликовати. 

Ах, мали мрави! И не дослушав овај одговор, мисао се 
моја заогрну тамним велом и спусти се у постељу, и болова 
још до једног пролећа. 


3. 
Проповед о бојазни од смрти. 


Ходећи међу људима, мали мрави, прикључих овб. 
Фанаилов отац упита једнога дана: 
— Фанаило, сине мој, колико је часова > 


ЈУТРА И ВЕЧЕРА 237 


— Сад ће дванаест, оче. 

— Фанаило, сине мој, то је мој час. Питај ме брже што имаш. 

— Што се људи, оче, боје смрти: 

— Који људи: 

— Што се безумни, оче, боје смрти: 

— Они то сами не знају. Они се и не боје, но животни 
иинстинкт који је у њима, 

— Ко зна за њихов страх 

— Онај, ко располаже њиховим животним инстинктом. 

— Што се умни, оче, боје смрти # 

— Фанаило, сине мој, колико је часова 

— Сад избија дванаест. Што се умни, оче, боје смрти # 


ж 


Фанаилова мајка упита једног дана: 

— Фанаило, сине мој, колико је часова“ 

— Сад ће дванаест, мајко. 

— Фанаило, сине мој, то је мој час. Питај ме брже што имаш. 

— Што се људи, мајко, боје смрти: 

— Који људи 

— Што се умни, мајко, боје смрти: 

— да то, што желе бити умнији а сумњају, да ће им смрт 
моћи више казати о животу, но што им је живот могао казати 
о смрти. 

И у колико је већа њихова сумња од њихове наде, да ће 
им сазнање у смрти решити загонетку живота, у толико је већи 
и њихов страх од смрти. 

— Што се праведни, мајко, боје смрти: 

— Фанаило, сине мој, колико је часова: 

— Сад избија дванаест. Што се праведни, мајко, боје смртиг 


Фанаилова сестра упита једне ноћи: 
— Фанаило, брате мој, колико је часова 
— Сад ће дванаест, сестро, 
— Фанаило, брате мој, то је мој час. Џитај ме брже 
што имаш. 
— Што се људи, сестро, боје смрти: 
Који људи: 


288 ДЕЛО 


— Што се праведни, сестро, боје смрти; 

— Кога ти, брате мој, називаш праведним 7 

— Оне, који су за правду живели и за правду страдали 
у животу. Што се они, сестро, боје смрти: 

— За то, што не могу да савладају једну мисао, која им 
непрестано шапће, да су за једну реч живели и за једну реч 
страдали, која се у смрти више не изговара. 

— Што се неправедни, сестро, боје смрти: 

— Фанаило, брате мој, колико је часова 2 

— Сад избија дванаест. Што се неправедни, сестро, боје 
смрти 2 


ж 


Фанаилов брат упита једне ноћи: 

— Фанаило, брате мој, колико је часова: 

— Сад ће дванаест, брате. 

— Фанаило, брате мој, то је мој час. Питај ме брже 
што имаш. 

— Што се људи, брате, боје смрти # 

— Који људи. 

— Што се неправедни, брате, боје смрти 

— Кога ти, брате мој, називаш неправедним ; 

— Оне, које није дирало то што други за њих живе и други 
за њих страдају. 

— Зато, што не могу да савладају једну мисао, која им 
непрестано шапће, да је сав њихов живот био ветар, који је 
обарао све на што је наилазио, но ветар и који се најзад у 
смрти згушњава у једну стварност, у којој ће они морати сву 
оштету, и још с великим интересом, накнадити. 

— Што се сва бића, брате, у природи боје смртиг 

— Фанаило, брате мој, колико је часова 

— Сад избија дванаест. Што се сва жива бића, брате, у 
природи боје смрти2 


ж 


Фанаило упита сам себе једног дана: 

— Фанаило, Фанаило, бојиш ли се смртиг 

— Не бојим се, не бојим. 

— А што се сва жива бића, Фанаило, у природи боје смртиг 


ЈУТРА И ВЕЧЕРА 239 


| — Зато, зато, што не долазе благовремено до сазнања, да 
је њихова смрт као и њихов живот само део једног целог жи- 
вота, који никад не понире у бездан, но у коме поједини потоци 
пониру у његову сен, да поново убрзо опет избију на светлост. 

— Фанаило, Фанаило, гле избија дванаест; то је твој час. 


» 


0, драги мрави, како се мени допадао овај Фанаило! Се- 
тите га се некад пред смрт и то сећање учиниће, да с осмејком 
предусретнете смрт, кад вам се приближи. И ја ћу га се из- 
весно сетити пред моју смрт. Но још боље сетимо га се и ра- 
није, — још у подне живота нашег сетимо га се. 


4. 


Проповед о страстима, 


Ходећи међу људима чух где говоре: страсти воде 
смрти! Слажете ли се и ви с људима, мали мрави 

Но гле, и спавање води смрти, а спавање није страст! И 
читање и разговор, и циркус и путовање све то води емрти, 
јер све то осеца један по један купон нашега века, и све то, 
лако и еластично, гура нас напред к смрти. 

Данас сам био са својим пријатељима на гробљу, где смо 
сахранили једнога од нас, или један део свакога од нас. Кад 
смо покојника заогрнули земљом, поседали смо унаоколо свеже 
хумке и удубили се у размишљање. Но у таквом тренутку ми 
људи смо врло слаби на мисли. Све наше мисли у том тре- 
нутку беже из свести и крију се, и кад их ми с великим уси- 
љавањем измамимо, оне се само одазову, и одмах побегну, као 
рђави војници са бојног поља. (, да вам је видети какво лице 
имају људи на гробљу, кад једнога између себе сахране, па онда 
поседају около његовог гроба! С отворвним устима и развуче- 
ним осмејком само на једној страни лица, и само у пола, у 
овом моменту и најразумнији личе на идиоте, који, кад га ши- 
бају, не зна да ли да плаче, да ли да се смеје. 

Седећи тако у идиотском безмислију, рећи ће један из- 
међу нас: 

— Страсти воде смрти. 

Чувши ове речи, ја осетих, где се једна страна мога лица 
још више згрчи, као побуђујући ме више на смех но на плач. 


240 ДЕЛО 


— Но гле, рекох ја, не дижући очију са свежег бусења, 
нити мисли испод гроба, у коме је лежао наш пријатељ, — гле, 
и спавање води смрти; и читање и разговор, и циркус и пу- 
товање, све то води смрти. 

— Значи, ти ниси за угушење страсти — рекоше остали 
моји другови у глас. 

— Не говорите, рекох, у множини, пријатељи моји, кад 
говорите о страстима једнога човека. Један човек не може 
имати више од једне страсти; ако их има више од једне, онда 
он нема ни једне. Страст не значи демократско уређење душе, 
но деспотско. Раздељена страст на неколико делова јесте као 
раздељена дубока река на неколико рукава, које свака овца 
може блејући прегазити и не мислећи о води но о трави с оне 
стране воде. Преко нераздељене страсти пак нема моста, и још 
мање св она нераздељена да прегазити. 

Страст је дубоко страдање, пријатељи моји, страдање, 0б- 
мотано у једну фину опну, која се назива сласт. Страст није 
свако страдање но само оно, које има и сласти у себи, или 
око себе или на дну себе или на врх себе. Страст је један огањ, 
који нас греје за то, што је близу нас, и који нас сагорева зато 
што је сувише близак. Чега се више бојите ви: да сагорете у 
огњу, или да се удавите влагом гасећи пожар: Бојите ли се 
више пликова или шкрофулаг Знам, знам, бојите се подједнако 
и једног и другог т. ј. бојите се подједнако и присуства и осу- 
ства страсти. За то и ходите ви кроз живот са шареном душом, 
као дете са лаћама, с једном половином црвеном а другом зе- 
леном. (0, како ми је одвратна шарена душа! 

Страст се не да угушити у свету све докле Бог буде хтео, 
да живот постоји. Јер гле, живот наш није друго до страст, т. ј. 
није друго до страдање окађено слашћу. А ви бисте желели да 
се страдање угуши и да остане сама сласт, је л' тег 0, прија- 
тељи, ви не знате шта желите! Ви желите да се живот оплића, 
да постане водвиљ! Ви се бојите дубине; трагедију ви не под- 
носите! А трагедија је 6 ш гала-представа у репертоару земље. 
Водвиљ се даје за публику с умањеном ценом, — с малом ценом. 

Чујете ли, пријатељи: страст није свако страдање, но само 
страдање од себе. Ко није у овом животу никад страдао од 
себе, тај тешко подноси и страдања од других. Страдањем од 
себе ми називамо слатким страдањем, страдање од других — 
горким. 


ЈУТРА И ВЕЧЕРА 7 оД5 


Ко није осетио у сласти горчину, тај не може осетити у 
горчини сласт. 


Ко није страдао од пожара у себи, тај ће зајаукати кад 
му људи прет опрже. 

Зашто, дакле, желите ви да ја будем ватрогасац“ Зашто 
да давим, да гушим, да угушујем страсти своје као Стамбол 
своје калифе% Зашто; Ви знате само да су калифе сагорели 
Александрију, но ја знам да су они и Гранаду сазидали. 


Но ви не волите калифе, — а страсти су калифе. Ви во- 
лите шарану, разроку душу, волите црвено-зелене лаће. 


Та не, не. Не можете ви бити моји пријатељи и пријатељи 
овога под земљом, и при том волети разроку душу. Устајмо, 
пријатељи ! 


Тако ја рекох, мали мрави, и дигох се, и погледах по својим 
пријатељима. Ах, какво лице видех у њих, кад им погледах! 
Један образ у свакога од њих беше искривљен, смежуран од 
ироније, а други безизразан као мермер. То страст, од које они 
страдаху, беше исписана на лицу њиховом. И ја их загрлих, и 
беху ми два пут милији, — ови страстотрпци ! 


5. 
Проповед о разочарању. 


77 Внате ли, каквих људи има највише, мали мрави; Разо- 
чараних; а после ових — очараних. 

Разочарани су они, који су пре тога били очарани. Очарани 
су они, који ће тек бити разочарани. 

Је ли тако и међу вама, драги мрави Изгледа, да није. 
Тако мени изгледа, јер ниједне ноћи још не видех, да се неко 
од вас искрада на месечину и исповеда ноћи своје очарање 
или разочарање. Код нас људи пак свака ноћ испуњена је так- 
вим исповестима. Пресићена је свака ноћ таквих исповести. 

Разочарани су гладни, који су били очарани првим по- 
гледом на богаства овог света. 

Разочарани су милостиви, јер нису били помиловини. 

Разочарани су праведници, јер су на крст бивали ра- 
спињати. 

Разочарани су грешници, јер су увидели, да је и очарање 
од греха само једна варка. 

Дело, књ. 59. 16 


249 | ДЕЛО 


Разочарани су они, који сласти траже, јер кад су свом 
снагом обухватили и стегли сласти, очи су им се отвориле и 
они су видели да су стегли само празне руке. 

Разочарани су они, који чистог страдања траже, јер су 
сазнали да и у страдању има сласти. 

Разочарањем Бог васпитава људе, мали мрави. Разоча- 
рање је добра ствар, као што је добро шибање мишића, да би 
очврсли. 

Многа ситна разочарања припремају само човека за једно 
велико. Претрпљено једно велико разочарање чини човека даљно- 
видим за масу малих разочарања. 

Разочарања су шибања. Ја волим оне, које су под тим 
шибањем очврели, а не волим оне, који су под тим шибањем 
омлитавили. 

Чврстине треба за овај живот ; то обично заборављују људи, 
који се највише жале на разочарања у овом животу. 

— У овом животу нема река меда и млека, рекох ја јед- 
нога дана гомили разочараних, који проклињаху живот због 
његових обмана. Живот вам није никад ни обећавао реке меда 
и млека; он вас дакле, у томе није могао ни обманути. Ви сте 
обмањивали сами себе, јер ви сте обећавали себи нешто на ра- 
чун живота, не знајући да живот не признаје никакав рачун, 
склопљен без виђења и познанства са њим. 

Једно је ваш смртни грех, пријатељи моји; ви остајете 
упорно очарани у себе, и никад не допуштате мисли својој, 
да се у том самоочарању разочара. Ваш је смртни грех, што 
се не можете у себе да разочарате, што се не смете у себе да 
разочарате. 

Разочарање у себе, то је шибање себе. Докле ћете шибати 
друге, и претварати се, да вас боли; Докле ћете затискивати 
уши, да не чујете оне, који другом страном улице иду, упоредо 
с вама, и објављују разочарање у вама; Ослушните, ослушните, 
колико гласова говори о разочарању у вама! О пријатељи, и 
ја сам разочаран у вама! Но ја сам још више: ја сам разочаран 
и у самог себе. Ја сам преживео саморазочарање. 

Разочарајте се сами у себе, ви нежни и лажни, и ако из- 
држите ту шибу и останете живи, онда ћу вас звати пријате- 
љима својим. Разочарајте се сами у себе, и ако тад не извршите 
самоубиство, живот ће вас уврстити у своје праве војнике. Само 
разочарање је рскрутација за живот. При тој рекрутацији један 


ЈУТРА И ВЕЧЕРА 2438 


део кандидата предаје се самоубиству, а други део животу. Ве- 
слики део пак и не дочека ту рекрутацију, јер велики је део 
непунолетан и у старости, или управо велики је део често мно- 
голетан, но никад пунолетан. 

Разочарајте се у свему, и тад ћете бити очарани свим, чак 
и својим разочарањима. Кад би сав живот био разочарење, он 
би извршио самоубиство још пре но што смо се јаи виу 
њ јавили. 

Благо онима, који су се много разочаравали, но који при 
том нису изгубили способност очаравати се. 

Благо онима, који преживљују и не даду се преживети. 

Кад не би било разочарања у очарањима, човек не би имао 
кости и мишиће, но био би као сунђер, који не може ништа 
разбити и кога не може ништа разбити, и који се подједнако 
гордо надима и пући, ма чиме га згњечили, челом или табаном. 
Но нашто сунђер — људи, кад је природа створила засебно 
сунђере и људе. 

Разочарања су наковањ, на којима судба кује људе. Су- 
више слаби падају у опиљке, које судба поново растапа у пећи. 
„Јаки се најзад очаравају целом процедуром, под коју их судба 
ставља. Много одлеће с њих под ударцима судбе, но довољно 
и остане у њима, да могу надвладати самоубиство. Надвладају 
ли самоубиство, тад су пунолетни, тад су сазрели за живот. 

Знате ли, каквих људи има највише, мали мрави Оних, 
који јецају у разочарању; а после ових долазе они, који пе- 
вају у очарању. А знате ли, у чему је живот велики; У томе, 
драги мрави, што он те две песме слаже у једну хармонију, — 
„у томе, што је шири и од трагедије и од комедије. 


Н. Косан. 


% 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И А.-УГАРСКЕ. 
(1906—1910) С ПОГЛЕДОМ НА НАШУ СПОЉАШЊУ ТРГОВИНУ 


(НАСТАВАК) 


Извоз жита. 


да владе другог трговинског уговора између Србијеи А.- 
Угарске, Србија је, благодарећи проширеној одредби о погра- 
ничном промету, уживала при извозу у А.Угарску нарочите 
повлашћене царинске ставове. Наше жито плаћало је при увозу 
у А. Угарску следећу царину: шшеница и раж 1'50 Кг. од 100 
кгр., јечам и кукуруз 0:50, овас 1'20. 

Са прекидом уговорних односа овај повлашћен положај 
нашег жита при увозу у А. Угарску отпао је, и на место ниских 
ставова одредбе о пограничном дошли су знатно виши ставови 
опште царинске тарифе. Према овој наше жито при увозу у 
у А.Угарску плаћало је: пшеница 7'50, овас 6, раж 7, и јечам 
и кукуруз по 4 дин. — све од 100 кграма. 

Разуме се само по себи, да је оволико повишење царин- 
ских ставова, и то код једнога артикла који има релативно малу 
вредност, а даје се при том, са релативно врло јевтиним тро- 
шком, транспортовати и на највеће даљине, — морало јако 
утицати на дотадашњи извоз жита. Детаљнија испитивања овога, 
утицаја одложићемо за мало доцније, кад будемо говорили о 
трговини сваке поједине врсте жита; овде ћемо пак нагласити 
општа померања која важе за све врсте жита, као и узроке 
који су их изазвали. 

[ До 1905 године закључно наше је жито ишло готово искљу- 
чиво на а.- угарску пијацу; количине извожене за друге европске 
пијаце посве су незнатне, у процентима оне се пењу једва до 
5—109/о. После 1905 год. наступа јако померање у овом погледу. 
Ово померање једначи се са одговарајућим померањем код извоза 
стоке и сточних производа, на име: на место А.- Угарске долазе: 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 245 


сада друге европске пијаце, у првом реду Белгија, Немачка, 
Румунија и Турска. 

Узрок овом померању лежи у већ споменутом повећању 
царине при увозу у А. Угарску с једне, и у ценама жита на 
европским продуктним берзама с друге стране: нижа царина 
а боља цена на другим пијацама одвела нас је са а.-угарске 
на те друге пијаце, — и само по изузетку, као што је на пр. 
био случај у 1909. год., кад је цена житу у А. Угарској, услед 
омануле жетве, била врло висока, ми смо, и поред високих 
ставова опште царинске тарифе, извезли велику количину жита 
у А.-Угарску. 

Пут којим наше жито долази на пијаце Западне Европе 
јесте уја Браили и уја Солун. По општем правилу, да је водени 
пут увек јевтинији од сувоземних путева, могло се очекивати, 
да ће пут ма Браила бити у много јачој употреби од пута преко 
Солуна. И заиста, у првим трима годинама царинског рата, тако 
је и било: у тим годинама ишло је готово све преко Браиле. 
Али је у последњим двема годинама наступио мали преокрет, 
тако да данас велике количине нашега жита долазе на евроц- 
ске пијаце преко Солуна. Ова се појава има, по свој прилици, 
приписати ново-закљученом уговору о набавци соли. Док смо 
сб добијали из Румуније, румунске лађе, које су довозиле сб 
у Београд, примале су при повратку, по веома ниској цени 
(0'40 по тони) транспорт жита за Браилу; услед новог уговора 
о набавци соли транспорт се попео на 0:80 по тони, што је ути- 
цало на произвођаче у близини турске границе, да изаберу пут 
преко Солуна. 

П. За време искључивог извоза за А.- Угарску, наше жито 
није било берзански артикал, и по цени стајало је увек са, по 
неколико поена испод цене жита друге провениенце на про- 
дуктним берзама; после 1905 год. наше жито постаје берзански 
артикал и добија исту цену коју и жита осталих држава. Ово 
повећање вредности разно је за разне врсте жита: највеће је 
код шшенице а најмање код кукуруза — а креће се између 10 
и 30% раније вредности. 

Два су узрока која су изазвала ово повећање вредности: 
један стоји у директној вези са самим царинским ратом, има 
се дакле сматрати као његова последица, онај други је потпуно 
независан од тога, и стоји у вези с правцем трговинске поли- 
тике у Западној Европи. 


246 ДЕЛО 


1. Наше је жито, у опште узев, врло доброг квалитета; и 
што је оно пре 1905 год. имало нижу цену но друга страна 
жита, то се има приписати примитивном начину трговине. Жито 
се раније извозило право с гумна, без тако рећи икаквог пре- 
чишћавања. Отуда долази, да је проценат уродице и песка био 
веома велики, често 20—380%, услед чега је наравно његова, 
цена морала бити испод берзанске цене. Наши извозници нису 
се старали да извозе пречишћено жито, А. Угарска примала. 
је и ово непречишћено жито, јер нас је тиме држала приве- 
зане за своју пијацу, и са нашим житом, које је разуме се сама. 
пречишћавала, појачавала је рад своје млинарске индустрије. 

Са наступањем царинског рата морало се престати са ова- 
квим начином трговине. На новим пијацама, које су имале да 
замене досадашњу а.угарску пијацу, тражило се жито, које је 
смело имати само један мали проценат уродице. Цена која се 
плаћала за жито са великим процентом песка и уродице била, 
је далеко испод берзанске цене доброга жита, те је, потпо: 
могнута расписом министра нар. привреде о трговини са храном, 
утицала на наше извознике, да извозе само добро пречиш- 
ћено жито. 

У истом смислу дејствовали су и транспортним трошко- 
вима, којима се сада почела поклањати много већа пажња но 
раније. Транспортни трошкови терете својом висином целоку- 
пан товар, без обзира на то, да ли је у њему већи или мањи 
проценат песка и уродице. На тај начин имало би се, да су 
транспортни трошкови за жито са 309/ уродице готово за тре- 
ћину скупљи но кад ове нема. Висина транспортних трошкова, 
о чему се раније слабо водило рачуна, почела је сада играти 
велику улогу, — а из разлога што су ти трошкови услед веће 
даљине сада били знатно већи — и код наших извозника по- 
јављује се тежња, да се отклоне бар они трошкови, који су 
падали на мртав баласт песка и урадице. 

Да је у овом погледу учињен јак напредак казује нам 
статистика наше увозне трговине у одељку о увозу пољопри- 
вредних справа и алата. Тако на пример увезено. је у 1909 год. 
пољопривредних справа и алата у вредности за 536.000 дин. 
а у 1903 год. свега за 228.000. Заслуга за ову појачану упо- 
требу пољопривредних справа и алата, од чега највећи део пада 
на вршалице и тријере, припада ван сваке сумње корисној ак- 
цији земљорадничких задруга. 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 247 


2. — Независно од наступања нашег царинског рата са 
А. Угарском вредност жита на европским продуктним берзама 
скочила је и услед преокрета у трговинској политици Западне 
Европе, а специјално Немачке. 

Године 1905 и 1906 завршило се трајање трговинског уго- 
вора закључних у року од 1892/94 између свих важнијих европ- 
ских држава. Ови уговори, познати у литератури под именом Ка- 
привијевих уговора, престављали су, према дотадашњем правцу 
у трговинској политици, мали преокрет од заштитне царине ка 
слободној трговини. У агитацији која је почела на неколико 
година пред истек Капривијевих уговора, представници за- 
штитне царине однели су победу, и ново-закључени уговори 
донели су знатно појачане царине на све аграрне производе 
Овим царинама отежан је довоз жита у индустијске државе 
Западне Европе, а једновремено са тим и као њихова после- 
дица појављује се и скакање цена житу према цени из рани- 
јих година. 

Но ако се овим изазвано повећање цена житу упореди са 
повећањем вредности нашег извоза, видеће се и на први по- 
лед, да је за нас од много већег значаја био онај први мо- 
менат, што значи, да се повећање врендости нашег извоза има 
у претежној мери сматрати као последица наступелог царин- 
ског рата. 

Ш. У последњим годинама уговорнога стања Србија је 
извозила просечно око 140,000.000 кграма разних врста жита 
у вредности до 20,000.000 дин.; према подацима пак из по- 
следње, 1910 године, Србија је извезла типа 300,000.000 кграма, 
у вредности од скоро 40,000.000 динара. 

Појачан извоз морао се појавити по сили онога закона 
који важи у међународној трговини: да се увезена роба плаћа 
извезеном робом. Ми смо на име раније видели, да је извоз 
групе „стока и сточни производи“ за време царинског рата 
подбацио према извозу из година уговорнога стања. Овај ма- 
њак имао се на неки начин попунити, и жито је било баш тај 
артикал, који је могао најзгодније послужити за попуњење де- 
фицита: жито долази у ред оних артикала, које се продаје 


1 У целокупном збиру не опажа се појачана вредност жита, стога, што 
је у 1910 био слаб извоз шпшенице (свега 72,644.000) а врло јак извоз куку- 
руза (170,000.000), — чиме је разуме се просечна вредност целокупног из- 
воза редуцирана. 


248 ДЕЛО 


свуда на продуктним берзама и које може да издржи и најдаља 
путовања. 

Сем тога потребно је напоменути, да се продукција жита 
код нас за последњих неколико година знатно појачала, и да 
смо услед тога стављени у могућност, да избацимо на европске 
пијаце много веће количине жита, но што смо то могли раније. 
Појачана продукција дошла је с једне стране услед јачег став- 
љана терена под културу жита; с друге стране пак она је по- 
следица интензивнијег земљорада. Ми немамо статистичких по. 
датака, којима бисмо могли документовати ово тврђење; али оно 
је морало пасти у очи свима, који су пратили развитак нашег 
земљорада за ових неколико последњих година. 

Да споменемо најзад, да је специјално код кукуруза, по- 
већање извоза наступило и услед тога, што се сада услед ума- 
њеног извоза свиња, много мање кукуруза употребљује за гојење 
свиња. Тај мањак употребе јавља се као вишак у извозу. 

Ради илустрације досадашњег излагања оних померања. 
које је изазвао царински рат код ове извозне групе, овде ће се 
дати две табеле (видети табеле 1 и 2 стр. 249). У табели 1 упо 
ређена је количина и вредност извоза сваког појединог артикла 
из ове групе за 1905 год. с једне, и за пет година царинског 
рата с друге стране; у табели 2 упоређена је дестинација из- 
воза истих артикала у 1905 са дестинацијом извоза у 1910 год, 

После ових општих напомена да пређемо на извоз сваког 
појединог артикла. 


1. Пшеница. 


Све до ове последње година престављала је пшеница нај- 
јачи извозни артикал из ове групе. Ње се извози 70—90.000.000 
кграма у вредности 12—15.000.000 динара. У овој последњој пак 
години извоз кукуруза знатно је надмашио извоз пшенице. 

Што се тиче количине извоза, ова је, наступањем царин- 
ског рата, остала потпуно непромењена, т. ј. ова се количина 
мења из године у годину, што стоји у вези с плодношћу године 
с једне, и са ценама на европским пијацама с друге стране, — 
али се не може казати, да је царински рат изазвао било пове- 
ћање било опет умањене извоза. Изузетак од овога чини 1909 
год., кад је извоз знатно надмашио извоз свих ранијих година 
према максимуму из ранијих година од 98 милиона кграма и 
16.700.000 дин. извоз у 1909 гидини изнео је 144 милиона кграма 


249 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 


"виешечтих иипоп А тоонџода еноћене() ; 


"елитног А о[ вивгоовт влооо А внивигом вновене() ; 
|сге | — |0981] — ера 61 сос'61| — || — јој — |ст8е |ст0а |026'601 – [927'05 едаАмАм 
Пн есиар | = Ре 1. ер ам. | <= 2702. ата „|ре0е | 7 не50т ВУ" |5596 „0076 овно 
Бик | ==  |овеаг.|6 90661) — | — [045 2 — | — јотрт 84921 [0902 _– |289'21 хећоГ 
===) = Сбе'Е. |с06 (611 | — 698 9605 |с8 665 — (616 [9695 [065 – 19795 69677 жеа 
== — јесрет|860'1 |6Ре81 _ — јогтт |аРтр' [6011 |0571 [68955 0871 бог" |256'%8 [77961 71'66 епинопш 
| | ЕљЕ | | 
0161 | 9061 | 0161 | <061 61 | с0 0161 | 2061 | 0161 | 2061 | 0161 | с061 0161 | <061 0161 | 2061 
очтког огето0 нова], емекон е(анак ад елоделАд е(игод елодеј А - У 21949 
рт 
| епиџоеј 
зора | 026'691 | 76071 се9'6 — | 862 с09'06 1 289 ођав _ 1 тарат |РоША | _ 0161 
2%9'61 551'06 196 969'8 109'2 05219 166 с69'9 08166 | 6еТт 6061 
6185 966 87 061 651 Рес 616'06 691 05е' 89:01 | СРЕ _ 8061 
06811 684'601 | 2111 с66'8 то" 96016 86т 0615 60601 106% 2061 
ак обе ту ср9'1 80571 878'8 761'85 990'1 208'6 796 1 | 169' ЈА 9061 
7671 9бЕ'06 209 оте 2%8'1 68611 8вт' Соб 66621 | 2156 2061 
"нџода | "ћигом "вџода ЋИгОМ Ба таи | оратор нон | вики ли Ћигом "вода "игол г Вџода | увигом 
ВАЧАМАМ ЈпОУ8О МИУБЧГ жуа упинати | 


"| епиџдеј 


250 ДЕЛО 


у вредности од 29 милиона динара. Ово повећање има се при- 
писати доброј жетви код нас с једне, и високим ценама на тр- 
жиштима Западне Европе с једне стране. 

Но ако се има на уму оно што смо раније говорили о на- 
чину трговине, онда се сме тврдити, да је, и поред једнаке 
количине извоза према статистици спољашње трговине, ипак 
извоз у годинама царинског рата већи од извоза из ранијих 
година. Казали смо, на име, да је извоз ранијих година садр- 
жавао 20—80% песка и уродице, док је проценат исте у са- 
дашњем извозу свега 5—10% — разлика дакле овога процента 
преставља вишак садашњег над ранијим извозом. 

Ово тврђење доказује нам друга колона табеле |, где је 
изнета вредност извоза. Док се вредност шшенице у ранијим го- 
динама кретала између 10 и 12 дин. по товару, сада износи 
18 и 19 дин. по товару — дакле преко 30%о повећања. Тако на 
пр. ако се упореди извоз из 1905 са извозом из 1908 године, 
онда ће се видети, да готово једнакој количини извози (93:90). 
одговарају неједнаке вредности (18: 16.768). 

Код дестинације извоза извршено је веома осетно поме- 
ране у годинама царинског рата. Док је у уговорном периоду 
90—95% ишло на а.угарску пијацу, а само 5—10%о на све 
остале пијаце: Румунију, Белгију, Турску и Бугарску, —- дотле 
се у времену царинског рата а.-угарска пијаца готово изгубила, 
а на њено место дошле су: Белгија, Немачка, Турска, Румунија 
и Бугарска. Најјачи део заузима сада Белгија и Немачка, и то 
у једном турнусу: — једне године једна, друге године опет 
друга; али је и удео осталих побројаних држава прилично ве- 
лики. Изузетно у 1909 години појавио се понова врло велики 
удео А.-Угарске (84: 144 — дакле више од 50%), али је одмах 
у идућој години спао на незнатну цифру од 4.709.000 кгр. 

Кад се садашња дестинација упореди са дестинацијом из 
ранијих година, онда се дају констатовати две битне разлике: 

1. — До 1905 год. закључно извоз иде, може се казати, 
на само једну једину пијацу, на А.-Угарску, која прима 90—952%/, 
— удео свих осталих држава губи се према количини извоза, 
који иде на ову једну пијацу. После 1905 год. изгубио се овај 
предоминантан значгј једне пијаце. Белгија или Немачка (и у 
1909 год. А. Угарска), као најјачи купци новога периода, не 
узму готово никад, сваки за се, врше од 50%, а оба скупа. 
једва 70%о. Онај остатак, овде знатно већи него тамо, распо- 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 251 


ређује се на остала потрошачка тржишта. Једна дакле пијаца. 
замењена је са некслико пијаца. 

2. — Извоз у годинама уговорнога периода показује иу 
том погледу једну монотону једнообразност, што је удео сваке- 
потрошачке области остајао из године у годину по готову не- 
промењен: А.-Угарска долазила је из године у годину на прво ме- 
сто, са веома незнатним варирањем процента свога учешћа, из-- 
међу 90 и 95%; у великом растојању после ове долазиле су, увек 
по истом реду, Румунија са 5—79/0, Белгија, Турска и Бугарска 
— све скупа са 3—50/0. 

У годинама царинског рата ова се монотонија мења; учешће 
појединих држава из године у годину променљиво је. Тако на 
пр. у првој години царинског рата, на име у 1906, долази на 
прво место Белгија, са нешто више од 40% целокупног извоза;. 
за овом долазе по реду: Немачка, са 25%, Турска са 1290, Ру- 
мунија са 11% ит. д.. Већ у идућој 1907 години улоге се ме- 
њају: сада долази Немачка на прво место, са нешто јаче од 
50%о целог извоза; за њом долазе по реду Белгија, сад она са 
259/0, Бугарска и А.-Угарска свака са по 5%, Турска са 200. 
и т. д.. Између учешћа појединих држава постоји дакле један 
сталан турнус, и то како код два најјача потрошачка тржишта, 
Белгије и Немачке, тако и код оних мање важних, Турске, Ру- 
муније, Бугарске и А.-Угарске. 

И једна и друга карактерна црта садашње дестинације: 
своди се на један и исти узрок, о коме је већ раније било го- 
вора. Наша пшеница постала је берзански артикал, и као такав. 
управља се према флуктуацији цена, водећи наравно рачуна 
и о транспортним трошковима, о висини царинских ставова, 
и т. д. Узимајући све ове моменте у калкулацију, наш трговац. 
ишао је на ону пијацу, која му је, у даном моменту, нудила 
најбољу цену. И како је ова на појединим берзама из године 
у годину променљива, то се и удео појединих потрошачких пи- 
јаца у нашем извозу из године у године мењао. 

На завршетку потребно је учинити једну малу напомену 
односно дестинације. Као и свуда и овде се не сме поклонити 
потпуно поверење статистичким подацима. Морала би се извр- 
шити мала коректура, при чему би се нашло: а) да је у извозу 
за Румунију и А. Угарску из година пре 1906 садржан и из- 
вестан проценат извоза за Белгију и Немачку, с напоменом, да. 
је и један и други проценат мали; ђ) да је у извозу за Руму“ 


252 ДЕЛО 


нију и Турску из година царинског рата садржан известан 
проценат извоза такође за Белгију и Немачку. Немамо пода- 
така за тачно утврђење овога процента, али он није већ тако 
мали као онај под а). Наше жито долази у Галац и Браилу, 
овде се пречишћава у тамошњим елеваторима, па се онда, као 
румунско жито, извози за Белгију. Што се пак тиче извоза за 
Турску, сигурно је да знатан део иде за Немачку, благодарећи 
споразуму између оријенталних железница с једне, и немачких 
железница и паробродских друштава с друге стране, на основу 
кога ове последње дају извесне рефакције увозу из Турске. 


2. Јечам. 


Извоз јечма показује далеко већа померања но извоз шше- 
нице како у погледу на количину, тако иу погледу на дести- 
нацију. 

До 1905 године закључно извозило се просечно по 12 мили- 
"она кграма годишње, што је представљало вредност од 1,200.000 
дин.. После 1905 год. извоз се знатно појачао: он се просечно 
триплирао, а у појединим годинама, као што је на пр. 1909 год., 
повећање је још и веће. Када се пак има на уму, да је проце- 
нат песка и уродице у садашњем извозу мањи но што је био 
случај ранијих година, онда се долази до закључка, да је по- 
већање извоза нешто веће но што нам га статистика преставља. 


Упоредо са повећањем количине расла је и вредност из- 
воза; али се поред овог апсолутног јавља још и релативно по: 
већање вредности, као последица више цене. У времену уго- 
ворнога периода просечна цена јечму била је 10 дин. по товару; 
после 1905 цена јечму попела се на 13 динара. Отуда и имамо 
да је процентуално повећање вредности извоза знатно веће од 
процентуалног повећања количине. Тако на пр. био је извозу 
1905 год. 17'6 милиона кгр. са вредношћу од 1'8 мил. дин"; док 
је у 1908 год. количини извоза од 31. мил. кграма одговарала 
вредност од 42 милиона динара. 


Код дестинације среће нас иста појава која и код пшенице, 
само што је то померање овде још интензивније. У годинама 
уговорнога периода ишао је цео извоз у А.- Угарску; учешће 
других држава (Румуније, Турске и Бугарске) било је толико 
„незнатно, да се сасвим комотно могло занемарити. После 1905 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 258: 


, 


године А.-Угарска се потпуно изгубила — свега је у 1906 
год. дошло 10% и на њене пијаце, — на место ње дошле су 
Немачка и Белгија, а у другом реду Турска, Бугарска и Ру- 
мунија. 

Немачка и Белгија учествују готово једнаким процентима. 
у нашем извозу: на сваку од њих долази 35—40%0. Џосле ових 
двеју долази још једино Турска са нешто јачим учешћем; док 
је удео Бугарске и Румуније посве незнатан. 

У погледу на сам ред учешћа наилазимо на исту појаву 
као и код извоза пшенице, на име: удео појединих држава, 


нарочито оне три на првом месту споменуте, мења се из го- 
дине у годину. 


Врло је вероватно, ма да се за то нема статистичких по- 
датака, да је и овде код дестинације потребно учинити омање 
исправке: један део извоза за Турску, а може бити и један 
део извоза за Белгију, — имаће се сматрати као транзит за те 
две земље, а као извоз за Немачку. 


3. Оваг и раж. 


По своме значају извоз ова два артикла далеко изостаје 
иза извоза прва два артикла; стога су и померања која су овде 


услед царинског рата наступила, од много мање практичне 
Бредности. 


С друге стране пак потребно је напоменути, да ова два 
артикла, а нарочито раж, вису ни раније била у оној мери 
упућена на а.-угарску пијацу, као што је то код пшенице и 
јечма био случај, — што опет значи, да царински рат није 
могао овде изазвати сувише јака померања у погледу на де- 
стинацију. 

Количина извоза врло се мало појачала. У овом погледу 
чини изузетак 1906 год. у којој се извоз и једног и другог 
артикла дуплирао према извозу из ранијих година; али већ 
У 1907, а тако исто и у свима потоњим годинама, извоз је 
опао према извозу из 1906 год. и задржао се на једној мери, 


која је нешто мало већа од количине извоза из година уговор- 
нога стања. 


На против и овде се повећала вредност извоза, благода- 
рећи вишим ценама. Док се раније цена кретала између 8—12 


"254 ДЕЛО 


дин. по товару, зада се она попела на 13—15, што је имало за 
последицу повећавање вредности целокупног извоза. 

Дестинација извоза измењена је и овде у истом правцу У 
колико је у питању извоз овса: у место а.-угарске, на коју је 
раније долазило 5/6 целокупног извоза, дошле су у неуговор- 
ном стању: Бугарска, Румунија, Немачка и Турска, и то готово 
у подједнаким количинама. Што се пак тиче ражи, она се, као 
што смо то већ споменули, и раније слабо извозила за А.-Угар- 
ску, те услед тога није било никаквог померања у погледу де- 
стинације. Чак се у последњој години даје констатовати су- 
протно померање, јер је те године готово половина извоза 
отишло за А.-Угарску, што се има приписати великим ценама 
услед омануле жетве. 


4. Кукуруз. 


Све до краја прошлога века, до 1899 године, Србија је 
извозила врло мало кукуруза: по количини и вредности извоз 
овога артикала изостајао је не само иза извоза шшенице, већ 
и иза извоза јечма. После овога времена извоз кукуруза почео 
је стално напредовати, тако да је убрзо надмашио извоз јечма. 
Другу етапу у овом напредовању представља почетак царинског 
рата. Са наступањем овога извоз кукуруза нагло се повећао, 
и почео се борити о првенство са извозом пшенице. У 1907 год. 
јавља се у нашој статистици спољашње трговине први пут вред- 
ност извеженог кукуруза за 1'5 милиона дин. већа од вредности 
извежене пшенице; и после малог падања у двема потоњим го- 
динама долази 1910 год. са скоро два пута већом вредношћу 
извеженог кукуруза од вредности извоза пшенице. 


Ми смо већ имали прилике да нагласимо, да је на пове- 
ћање извоза код овога артикла, поред оних заједничких узрока, 
који су изазвали повећање извоза код свих артикала из ове 
групе, — утицала још и та околност, што је после 1905 год. 
одгајивање свиња било у мањим размерама но раније, те је 
већа количина кукуруза била, слободна за извоз. 


Што се тиче вредности извоза, овде се даје констатовати 
само апсолутно повећање, т. ј. сразмерно повећаном извозу. Ре- 
лативно повећање цене по јединици тежине, овде је минимално 
вредност кукуруза скочила је од 10 на 11 и 12 дин. Ово је са 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 955 


свим разумљиво. Кукуруз није могао имати ни у ранијим го- 
динама онако велики проценат песка и уродице, те је повећање 
цена, које је овим узроком изазвано код осталих врста жита, 
овде отпало, и остало је само оно повећање, које је дошло услед 
повећања цене на светским тржиштима. 


Дестинација извоза показује пак иста померања: А.-Угар- 
ска, пређе најглавнија и готово једина пијаца, сада участвује 
врло малим процентом у нашем извозу, који сада иде поглавито 
у Белгију и Немачку. Поред ове две доста је велики удео, као 
што се то види из табеле П, и Бугарске, Турске и Румуније. 


Статистика наше спољашње трговине казује нам, да је по- 
мерање у погледу дестинације наступило не у првој, већ у 
другој години царинског рата, док је код свих осталих арти- 
кала из ове групе, то померање већ у првој години наступио. 


Ова, на први поглед мало чудновата појава, даје се обја- 
снити нарочитом природом трговине са овим артиклом. Кукуруз 
долази у ред оних артикала, чија се жетва из једне године 
продаје теку идућој години. Кетва кукуруза из 1905 год. про- 
дата је у првој половини 1906 год. — дакле у време кад је 
граница према А. Угарској била отворена. Услед овога није се 
ни појавило померање код дестинације у 1906, већ тек у 1907 
год., кад је продавана жетва из 1906 год.. 


Ако резумирамо досадашње излагање лоћи ћемо до ова 
три, за нас веома важна закључка: 

1. — Царински рат имао је за последицу појачање извоза, 
код свих артикала из ове групе. 


2. — Вредност извоза повећала се не само апсолутно но 
и релативно: ово релативно повећање креће се између 10 и 30%. 


8. — Код дестинације извоза наступа померање на штету 
А. Угарске а на корист других европских пијаца. Сем тога: 
искључиво једна пијаца, или предоминантан положај једне 
пијаце, губи се, и на место тога долази подела на неколико 
пијаца. 


Да ми имамо пуно разлога да с овим померањима будемо 
задовољни, не подлежи ни најмањој сумњи. 


256 ДЕЛО 


Према ново закљученом уговору са А.-Угарском Србија ће 
имати од сада да плаћа следеће царинске ставове: за пшеницу 
6'30, за раж 580, за јечам 280, за овас 4'80, за кукуруз 2'80. 
Као што се из овога види, уговорни царински ставови врло су 
мало редуцирани према до сада примењиваним ставовима опште 
царинске тарифе, из чега се сме изводити закључак, да нови 
уговор неће много изменити досадашњи правац наше извозне 
трговине са артиклима из ове групе. 


Ар. М. Тодоровић. 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 


— НАСТАВАК — 


Паули овако разлаже о сходности и постанку сходних по- 
јава. Суштину живота разумети исто је што и објаснити сходност. 
Ми налазимо сходност у различним формама: као орган т. ј. од 
природе створено оруђе у свим могућим степенима развијено- 
сти и сложености у оба органска царства. У том облику као 
орган, односно његов постанак, показује сходност проблем једне 
протекле појаве. Растење и одржање органа треба, по Дарвину, 
да се споља регулише. 

У другој форми излази проблем сходности као функција 
т. Ј. способност органа за рад. И за тај облик сходности немамо 
објашњења; ипак мора се признати, бар за овај случај, да је 
организам сам чинилац, да сам врши функцију и да у њему 
самом лежи способност за ту функцију. 

Даље налазимо сходност већ на најнижем ступњу у жи- 
вотиња као радњу. Она или је механизована у инстинктима, 
као што је то случај код виших животиња или проистиче из 
слободних закључака и, према општем схватању, прелази у ду- 
шевне особине код човека. 

И ту врсту сходности знамо ми у себи самима, унутрашњим 
искуством, као неку врсту унутрашње радње. 

Поред свег тог објективира се сходност, као уметнички 
продукат — у човечанству, а већ и у животињама показује се 
у врло малом степену. Таки су уметнички продукти машине, 
справе, зграде, уметничка дела; она сачињавају културни посед 
човеков. У тој форми као и у оној првој, приказује нам се 
сходност као протекли догађај (појав), чија је кореспондирајућа 
способност ипак непозната. 

Дело, књ. 60 17 


258 ДЕЛО 


Уметнички сходни продукт разликује се од природног ор- 
гана у томе, што није везан за тело и чини нам се зато, да се 
не може упоредити с природним. Али уметнички продукти ипак 
припадају овом реду сходних појава, јер имају карактер раци- 
оналности, који припада и свим другим сходним појавама, а 
добивају уједно највишу теориску важност, зато што о њихову 
постанку имамо потпуну извесност, која се не може никаквом 
хипотезом оборити. 

Уметнички сходни продукат постаје услед сопствене, пла- 
стичне способности живог организма, као продукт радње, чије су 
покретне силе психолошки фактори. Психолошки су фактори они, 
који два члана радње, мисли и радњу, везују ипроузрокују. И сад 
настаје питање: да ли да се све форме сходних појава сведу 
на сопствену способност живог организма, изузевши органска 
оруђа, органе, за чији постанак још тражимо објашњења, ако 
не примимо Дарвиново тумачење. Егзистенцијом Дарвинове те- 
орије постаје проблем: да ли у свету има двојаке сходности, 
наиме живо биће с органима и физиолошке функције с рад- 
њама и мислима. Обе врсте сходности имају карактер рационал- 
ности; али она прва треба да захвали за свој постанак случају 
(селекцији), а друга једној иманентној способности психолошке 
природе у органској материји. Или има само једна врста сход- 
ности и Дарвинова теорија је лажна, нетачна. Паули се одлу- 
чује само за једну врсту способности и мисли да постоји само 
једна способност да сходно произведе и да је та способност 
психичној сфери иманентна. 

Произвођење сходних појава треба овако да се збива. По- 
јав произвођења вољне сходности (сврховитости у правом сми- 
слу) без сумње је активан. Он је једини, коме се управо актив- 
ност може приписати. Појам активности је уопште узет из су- 
штине радње (Напаџпо). Сваки појав радње иде по парадигми 
стварања и извођења сходности. Радња је телеолошки акт. 
Стварање сходности састоји се у активној синтези или асоци- 
ацији двају искуства т. ј. оног о потреби и о среству, којим 
ће се та потреба задовољити. Порекло овог појава.лежи у чу. 
ственом (емоциалном) стању организма, које ми називамо по- 
требом (Веацт 5), јер је скопчан с каквом жељом и одбраном. 
Та потреба, која или спољашњим или унутрашњим дражима на- 
стаје, показује карактер напона (Зраппипо), који мора да дође до 
неке висине, да изазове последице; тај напон или напетост као 
и последица, којом се рад врши, показује да ово душевно стање 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 259 


не може бити без физичке енергије. Без примене физичке енер- 
тије не може се бити ни онда, кад не прелази стадијум уну- 
трашњи (мисли), јер се и сама асоцијација, којом се вежу две 
преставе, које се не налазе на идентичном месту, треба и захтева 
за спровод и одговор енергије. Макако се овај појав рашчла- 
нио, у континуиране или неконтинуиране фазе, ипак он показује 
у сваком случају, да је прво стање, осећање потреба, прави 
узрок потоњем и то прави узрок због садржаја енергије, а он, 
као узрок, одликује се и тиме, што производи (ствара) сходно. 

Континуирани регулатор свију појава у организму је осе- 
ћање (чуство), стање субјекта, које се одржава кроз све фазе 
какве радње или веза радње као узрок који дејствује, као сапза 
о сејерз Ппанз уједно, дакле као сапза ПпаШег е сјепв. 

Асоцијацијом осећања потребе са средствима, којим ће се 
та потреба задовољити, ствара се под судом, и суђењем се до- 
лази до тога, да ли ће средство задовољити потребу или не. 
Дакле стварању сходности или сврховитости је принцип пси- 
хични, акт суђења, принцип суђења. Тај начин стварања сход“- 
ности показује се и код органа и њиховог постанка, јер ми ви- 
димо, како ткиво, које је било из почетка једнако (хомогено), 
постаје јасно као стакло или пигментирано до најдубље црнине, 
затим еластично, а може да узме и друге форме. Та хетерогеност 
органа, који су срество за целину, не може се објаснити меха- 
низмом, него захтева анимистичко, субјективистично, психо- 
лошко егоистично тумачење помоћу принципа суђења. 

Кад посматрамо постанак сеходних органа, долазимо до 
врло важне теориске појаве, наиме до срества и употребе сре- 
ства. Тај појав манифестира се у томе, што, при постанку сход- 
ности, организам има на расположењу материјал, који преставља 
срества за избор, којим ће се испомоћи при каквој конкретној 
потреби, Та срества односе се према способности организма, да 
њима располаже, као уметничко срество према способности ч0- 
века. Она нису одређена унапред него случајем, према потребама 
постају срества. Органи за жвакање код инсеката постали су из 
екстремитета; то се односи на све аналоге органе као што су и 
крила. Срества нису случајна него је случајност коинцидентност 
са смером и потребом. На основу таких назора долази Паули до 
тога да тврди да је сума изума каквог организма једнака суми 
филогенетских животних искустава и тим, својим искуствима, који 
се манифестирају у органима, описује се телеолошка способност. 

17" 


>" У ч __РЖН је 
% « 
4 у ДЕ 
| 


Сходност је емпиричне природе и, кад ћелице немају о чему 
искуства и нису имале ни прилике да га стекну, могу при на-- 
ступању каквих прилика да не раде сходно и отуда долази 
дистелеологија. 

Сва хармонија у организму, као заједничко фучкционално 
деловање делова каквог органа или јединственост свих органа. 
у телу, дакле целина у организму, даје се објаснити деловањем 
потребе, која код појединих органа изазове јединственошћу 
функције хармонију, а хармонична целина условљена је једин- 
ственошћу свих функција. 

Према том схватању Паули-јевом јасно је да механистички 
слепи принцип и сумирање не може појаве сходности објаснити,. 
него да је зато потребан нов виталан фактор, а то је психичан 
фактор. Пехичан фактор јасан нам је у организмима, и он је 
непознат у физици или хемији. Пеихолошки фактор манифе“ 
стира се двојако: субјективно у осећању, сазнању, вољи; објек- 
тивно у срествима и резултатима употребе, сходним органима. 

Сходност је критеријум психичног. Кад се то схвати, онда 
су сви прекори витализму, — по Џаули-ју исте врсте; они по- 
тичу из неориентованости о стварима, из немања појма каузал- 
ности, због механистичког правоверја и из бојазни од филосо- 
фије и мистике. 

То је учење Паулијево наставак и проширење Ламаркова 
учења. Ламарк у својој философској зоологији каже: прво: да 
свака, ма и мало већа и трајнија промена у приликама, у ко- 
јима свака животињска раса живи, изазове стварну промену 
потреба у њој; друго: да свака промена потреба у животиња 
чини нужним друге радње (делатности) које ће новим потре- 
бама задовољити, а тиме и нове навике; и треће: да свака 
потреба, која захтева нове радње за своје задовољење, захтева 
од животиње, која потребу осећа, или повећању употребу органа,. 
који се пре мање употребљавао, или се тај орган развија и по- 
стаје већи, или употребу нових органа, који постају због потреба 
услед напора његова унутрашњег чуства. Паули је том последњем 
акту додао принцип суђења, асоцијацију и синтезу. искуства. 

Слично томе схватању гласи и Пфлигеров= став: „Узрок 


260 ДЕЗЉО 


1 Јеап Гатагек, 7 о0]оглвеће РАћПозорће, бђегзејл уоп Агпоја Гапе. Гетра 
1908 стр. 120. 


2 РЕцсег, Пје (ејеојошасће Месћалшк дег Јеђепдеп Мафиг. Вопп. 1870. 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 261 


„свакој потреби живог бића уједно је узрок задовољења те по- 
"требе“. Од значаја је поред осталих телеолошких схватања, емпи- 
рично формулисање телеолошког феномена, које је дао Косман у 
„својим „Елементима емппричне телеологијв“.: Каузалност је, 
по Косману, у вредности свуда али не једино. (аПе о, тлеће 
аПете Шо). Телеологија је максима, којом се просуђује, и вреди 
"поред каузалности, и она има нужну везу, која није индентична 
с каузалношћу. За каузално схватање вреди формула л = |. (у), 
дакле последица је функција узрока. А телеологија може се 
изразити формулом и = 1 (А, 5), где џи значи медијум. А — анте- 
цеденс, 53 — сукцеденсе. То значи, да за појавом А, који је про: 
мењив, долази појав џи који је исто тако промењив, и затим појав 
25, који је исти у различна времена, на различним индивидуама. 
"Суштина ове формуле могла би се у кратко изразити овако: раз- 
личне индивидуе исто постижу различним средствима. 

Пре него што почнемо критиковати телеологију, потребно 
је ова факта утврдити: 1.) телеолошко схватање има своје по- 
рекло у радњи човечјој; телеологија постаје из примене тог, 
из психичне радње преузетог, телеолошког схватања на био- 
лошке проблеме, као што је Дриш то признао; 2.) све доса- 
дашње успело телеолошко тумачење је скопчано с психичним 
посредовањем, т. ј. с посредовањем психичних појава, као што 
је Волф признао; 3. све телеологије морају, свесно или не- 
свесно, претпостављати психичне факторе и психичне особине 
у сходним органским појавама, и једино тиме могу протума- 
чити сходност, ако претпоставе психичну радњу, као што је 
суђење, што се најбоље види из аутотелеологије Паули-јеве. 

Кад схватимо ове три чињенице, видимо логичну и емпи- 
ријску вредност телеолошког схватања. Телеолошки проблем је 
основан на аналогији и на могућем аналогом процесу пеихичне 
радње и органских процеса; ту аналогију не труде се телеолози 
да докажу и да јој даду чвршћу подлогу. Они се увек крећу 
У фразама и мислима, као да, су органски појави и појави радње 
исти, али идентичност нису доказали и, све док не докажу, 
отпада свака логична вредност телеологије. Ту идентичност 
у осталом немогуће је и доказати, јер свака психична радња, 
вољни акт, има своје субјективне корелате. Субјективни корелат 
шри органским процесима немогуће је истраживати и то се 


' Р. КМ. Соззтапп, Ејетепје дег етршзасћеп Тејеојогле. 1899. 


262 ДЕЛО 


најбоље види из садашње психологије животиња, где читаве: 
школе (као што су Веег, Веће, Пекхши) поричу сваку психичну 
појаву у животиња, јер немају никаквог поузданог критерија. 
у одређивању животињског психизма. 

Тиме отпада и свака емпиријска вредност телеологији ; те- 
леологија је неемпирично становиште. Она је много пута врло. 
згодан, педагошки израз или формула, којом се процени вред- 
ност органска каквог појава морфолошког или физиолошког, 
али њена се вредност не издиже изнад тог педагошког ста- 
новишта. 


Ш 


Ми ћемо прво изложити систем и доказе витализма по 
Дришу“, јер је Ханс Дриш један од најглавнијих, готово може 
се рећи најглавнији и најизразитији, неовиталист и јер је његов 
витализам најдубље промишљен; он хоће да га докаже, тако 
да свака сумња у његову нетачност мора отпасти. 

Дришев витализам оснива се на експериментилним и био- 
лошким чињеницама и на анализи радње. Он хоће, као што се 
иу физици и хемији ради, експериментом да решава проблеме 
биолошке; он не гледа у описивању и постављању врста, ску- 
пљању грађе и успостављању филогенетских веза последње про- 
блеме биологије и зоологије, него хоће да дође анализом орган- 
ских појава, помоћу експеримената, особито појава ембрионал- 
ног развоја, потенцији било одраслог било организма у јајету 
до каузалног схватања и објашњења органских појава. Дриш 
студира динамику органских процеса, морфогенезу нарочито. 
Он активно ради на експерименталној морфологији, физиоло- 
гији форме, дакле на оном правцу, који је Ру (Копх) пре три 
деценија инаугурисао и назвао механиком развоја (Еп уско 
тесћашк). Експериментална истраживања, а особити феномени 
морфогенетске локализације (експерименти на морском јежу, 


1 Напз ОПгјезећ, РћПозорћје дев Огеашвзећеп. аШога -— Уогјевипреп, 
већа еп ап дег Џпуег5 46 Абегдееп 1т Јаћге 1907—8. Гејрде 1910 (две свеске, 
главно дело, разлагање се оснива већином на овом делу). — Пје Влојогле 
ај5 зеђе ап се Отипдаузкелвећаћ. Гејро, 1893. — Гле ограшвећеп Весша- 
бопеп. Герда, 1901. — Пег УбаПзтивз ај бевећјећее ппа ајз Бећге. Бећрде, 
1905. — Пје „Бееје“ ај5 ејетепфагег Мабттасбог. Гере, 1903. — Гле Гокаћ- 
хабоп тогрћосепе зећег Уогедпсе. Еп Вемеј5 убана зећеп безећећепз. Гејр- 
Зе, 1999. — Апајуг веће ипа кл шзасће Егеаптипсеп гиг Гећге уоп Ашопотје- 
дез Геђепз. Влој. Сеттаћја. Ва. 27, 1907. 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 263 


СТауе па Тиршала) довела су Дриша до мишљења да је свако 
материјалистично и механично објашњење животних појава не- 
тачно, Живот има своју автономију, своју самозаконитост (Е!сеп- 
сзезе Пећке) и биологија није примењена физика и хемија, 
него ствар за себе, автономна наука. Као што ћемо видети, по- 
јам о автономији биологије не поклапа се с витализмом, као 
што то Дриш хоће. 

Пре но што пређемо на детаљно разлагање Дришева учења, 
потребно је да се упознамо с неким основним појмовима из 
експерименталне физиологије форме, који потичу од Дриша. 

Кад јаје обичног морског јежа буде оплођено, оно се почне 
делити, браздати у два, четири, осам, шеснаест делова или 
како се ти делови зову, бластомере. Јаје морског јежа може се 
уметнички раставити у поједине бластомере, тако у две, четири, 
осам, шеснаест бластомера. То растављање може се постићи 
или свиленим кончићем, или тресењем суда, у коме се клице 
налазе, или изазвати, тиме што се у морску воду дометну неке 
извесне хемијске супстанце, које изазову распадање у поједине 
бластомере. 

Кад се бластомере раставе, могли бисмо очекивати, да ће 
поједине бластомере, дакле половина, четвртина, осмина или 
шеснаестина јајета, првобитне целине дати половину четвр- 
тину, осмину или шеснаестину организма а не цео организам. 
Међутим то не бива. Поједине бластомере не дају половину, че- 
твртину, осмину или шеснаестину организма него цео органи- 
зам, целу ларву, цео плутеус, само пропорционално мањи. То 
дељење и растављање у поједине бластомере може се до неких 
граница наставити а да се та моћ или способност развијања 
целине из делића не окрњи. 

Дакле, као што се види, јаје односно делићи у јајету, са- 
државају више у себи, него што у ствари у скупу (јајету) по- 
казују. Делови јајета у саставу или скупу с осталим деловима, 
јајета дају тек половину, четвртину, осмину или шеснаестину 
организма, док сами за се цео — организам. 

Могућа судбина делова јајета или бластомера разликује 
се од стварне, реалне судбине. Они могу више дати него што 
у ствари показују; они садржавају нечег потенциалног у себи, 
има неких особина у потенцији или укратко имају потенцију. 
Дакле, Дриш зове сву могућу судбину, све што делови могу 
дати, проспективном потенцијом јајета или бластомера, а суд- 


264 ДЕЛО 


бину, коју показују бластомере у ствари, проспективним зна- 
чајем (ртозрекиуе Ведешипо). 

Проспективни значај је мањи од проспективне потен- 
ције, односно проспективна потенција је већа од проспектив- 
ног значаја. 

Ако се проспективни значај тако разликује од проспективне 
потенције, да свака бластомера може дати цео организам, или 
ако су дакле потенције у јајету подједнако раздељене, онда се 
зове тако јаје еквипотенцијалан систем. 

Већ је Вилхем Ру уочио важност проблема о месту и вре- 
мену свију морфогенетских односа и тиме указао на проблем 
локализације морфогенетских потенција, чију анализу Дриш 
почиње и гледа да реши. Он овако разлаже. 

Рецимо да имамо известан ембрио у извесном стадију ра- 
звоја, на пр. бластулу или гастурлу или ма коју другу ларву, 
то можемо ма који известан елеменат извесног елементарног 
органа тог ембриона студирати с обзиром на то, што ће фак- 
тично из тог елемента у фактичном току развоја бити, па био 
тај ток нормалан или поремећен. Ту ће се показати, тако рећи, 
стварна судбина елемента. Та је стварна судбина каквог ембри- 
оналног елемента у извесном току стварање форме преспек- 
тивног значаја. И сада се пита Дриш: да ли је проспективни 
значај каквог елемента константна и непромењива величина у 
морфогенези или се мења према различним околностима # Или, 
ако то питање доведемо у везу с проспективном потенцијом, 
питање гласи: да ли је проспективна потенција каквог ем 
брионалног дела у једном моментаном стању проспективног 
значаја потпуно обелодањена или садржи просџективна по- 
тенција какавог елемената више него што проспективни значај 
у неком извесном случају показује; Као што се већ из горњег 
разлагања видело и као што је и експериментима доказано, 
остварује се овај последњи случај много пута. Стварна судбина, 
каквог дела није једнака са могућом судбином, односно про- 
спективни значај није једнак проспективној потенцији. Потен- 
ција првих 4 бластомере морског јежа јесте већа него што се 
показује у ефектима сваког тог елемента. 

Елементи садрже више него што показују и, будући да је 
најзначајнији морфогенетски ток развоја такозвани „нормалан“, 
може се рећи, с обзиром на нормалан ток развоја, да у сваком 
ембрионалном делу леже више могућности него што нормално 
стање у стварности показује. 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 265 


Ако, дакле, у једној тачци ембриона нешто друго може 
постати него што се стварно у каквом случају показује, на- 
"стаје питање: зашто се догађа у сваком случају баш оно што 
се догоди а ништа друго; Тим се питањем ставља основна 
супериорност појма проспективне потенције над појмом проспек- 
тивног значаја. У њему је садржан и проблем: до којег ста- 
дија постоји једнака подела потенције на све елементе. Зна се, 
да свако јаје на двоћеличном, четвороћеличном стадију може 
дати цео организам као и да три бластомере заједно дају на 
четвороћеличном цео организам. Тој чињеници може се додати 
и то, да бластула, која плива и има око 1000 ћелија, може дати 
цео организам ако се пресече у два дела и ако пресек иде 
преко поларних осовина. Дакле, проспективна потенција поје- 
диних ћелија у бластули морског јежа јесте за све једнака; то 
значи, да протективан значај није константан, а из тога даље 
излази да је проспективни значај сваке ћелије у бластули функ- 
ција положаја у целини. И гаструла даје целе, мање орга- 
низме, ако се расече у два дела а пресек иде у правцу осовине 
или управно на њу; и таке, из тих пресека развијене, ларве 
имају свој ектодерм и ентодерм типично: све је пропорцио- 
нално, само мање. Из тог излази да је и у бластули и у екто- 
дерму и ентодерму морског јежа или звезде проспективна по- 
тенција свију елемената једнака; и у ектодерму и ентодерму 
јесте дакле проспективан значај сваке ћелије функција положаја 
или места. 

И један даљи је покушај учињен на гаструли. Ако сеу 
оном тренутку, кад је материјал за будућа црева у бластодерму 
обележен и почиње се диференцирати, али још немају облик 
цеви, пресече екваторијално горњи део ларве од доњег, цео 
ће организам дати само онај део у којем је већ започет процес 
диференцирања ентодерма, а други део даће само оне органе, 
која се из ектодерма могу издиференцирати. Даље, ако се изо- 
лира ентодерм, он ће дати само оне органе, који из њега нор- 
мално постају. То значи, да, и ако су потенције ектодерма и 
ентодерма подједнако раздељене на све елементе, ипак имају 
ектодерм и ентодерм, кад се једно с другим упореде, различне 
потенције. Они су еквипотенцијални у себи самом, а имају раз- 
личне потенције, кад се упореде с другим елементарним ор- 
танима. 

Потенције су ектодзрма и ентодерма специјализиране ти- 


266 ДЕЈО 


пично, а кад се упореде с потенцијама бластула, оне су огра- 
ничене. Потенција бластедерма обухвата целину, потенције екто- 
дерма и ентодерма обухватају тек делове целине. То огранича- 
вање потенција тим је веће и јасније што је развој онтогенетски 
даљи, и последњи елементарни органи немају проспективне по- 
тенције. 

Као што"'емо из досадашњег разлагања видели, Дриш-ева 
аналитична теорија о стварању форме оперише овим елемен- 
тарним појмовима: проспективна потенција, срество и форма- 
тивна драж. На ова два последња појма нисмо се опширније 
освртали; под средствима стварања форме разуме Дриш од 
прилике оно, што се обично зове условима, спољашњим или 
унутрашњим, који су потребни да се могу процеси стварања 
форме догађати и ако они по Дришу не утичу на особеност и 
локализацију морфогенезе. Под формативном дражи треба ра. 
зумети каузални однос каквог ембрионалног дела од другог, 
као што је то нарочито Хербст (Негр5е) показао. Скелет плутеа 
стоји у формативној зависности са скелетом у рукама; ако нема 
скелета, нема руку; и колика је абнормалност у скелету, толика 
се показује и у рукама. 


Д-р Славко Шећеров 


—- НАСТАВИЋЕ СЕ — 


ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 


(НАСТАВАК) 


6) Оснивање штампарије. Чим је хатишерифом од“ 
1830 године дато право Србији да може установити штампа- 
парију, тако рећи, одмах је она и установљена. Мита Петровић 
тврди да је штампарију набавио М. Герман из Беча 1826 го- 
дине и да је била на чувању код Алексе Симића, докле хати- 
шерифом није одобрена.: Он то закључује на основу тога што. 
је нашао да је Герману, чијем се целокупном раду као ни пи- 
сању не може поклањати вере, дат новац да штампарију набави. 
Ј. Бошковић, М. Милићевић и г. Стојан Новаковић у својим 
радовима пак веле, да је штампарија (са две пресе) донесена 
из Русије као поклон руског цара Николе. Питући о овоме 
Милићевић тврди да је установљена 1833 године. Бошковић. 
га исправља, те по њему и г. Новаковићу њено оснивање пада 
у 1832 годину. 

Да тврђење М. Петровића није тачно и да штампарија, 
није донесена пре хатишерифа, мислимо да нам после изнетог 
покушаја и слања Вука Караџића у Беч, да штампарију набави, 
није ни најмање потребно доказивати. И сам М. Петровић тврди, 
да је за „добављени штампарски прибор и намештај на дан 9 
фебруара 1831 издато 75.792 гроша, 31 октобра за нов прибор и 
друге типографске ствари 23.163:28 гроша“. Ово нам још дока- 
зује да штампарија није поклон руског цара. Уз то, као несумњиви 
доказ да штампарија није поклон руског цара, јесу нам и Спо- 
меници руском цару Николи и Милошу, који су штампани у 

1 Мита Петровић, Фин. и Уст. књ. |, стр. 771. 

( 


2 М. Петровић, Фин. и Установе књ. | стр. 771. 


268 ДЕЛО 


у част њихову приликом „напечатања и довершенија прве 
букве, дјела, у новозаведеној типографији у Србији“. Јер сва- 
како, да је руски цар поклонио штампарију, био би у Споме- 
нику поменут као дародавац штампарије. Међутим, Споменик 
се Милошу посвећује као: „основатељу перве књигопечатње 
у Сербији“ и вели се: 


„Сербија се и с печатњом краси 
„Сјајним даром књаза јој прешчедра“. 


Али то не значи да штампарија није довесена из Русије. 
Прве и најглавније потребе за оснивање штампарије — матрице 
за ливење слова — набављене су из Петрограда. Вук пише из 
Београда (20 фебруара 1831 године) Коџитару: „Од наше штам- 


' парије то вам могу јавити, да су матрице (и од грађански и од 


црквени слова) и пресе купљече и фактор (чини ми се Бер- 
ман, који у Бечу брата књигопродавца има) дошао је; но 


"кад ће почети слова лити и књиге штампати то Бог зна“. Он 


би радо на рачун штампарије опет до Беча ишао, па наставља: 
„Кад би мене ко питао, ја бих рекао, да пошљу мене с матри- 
цама у Беч, и ту слова да се лију за сад (као за први пут). 


„Ја мислим да би то било много брже, а може бити и јевтиније, 


него да словоливца отуда тражимо и слова овђе љевамо (као 
што се намјерава)“.! На питање Копитарево, одакле су матрице 
и какве су, Вук је 25 марта одговорио: „Матрице су из Питера,“ 
и од грађански слова су врло лепе, а од ћириловски донели 
су и штемпли и матрице од они слова што је библиско обшче- 
ство у Питеру њима штампало; и све је по скупе новце куп- 
љено. Словоливца још немамо, и мислим да га још нико и не 
тражи. (Берман учи српски и псовати већ добро зна)“.“ Да су 
матрице из Питера донесене, сведочи нам и писмо Вуково пи- 
сано Копитару 14/26 марта 1882 године.“ 

Писмом од 24 маја 1831 године Цветко Рајовић известио 
је кнеза Милоша да су из Русије стигле још неке штампарске 
потребе. Он пише: „Већ три дана како је приспела типографија 
овди и књиге које су с њом послате биле. Штрументи типогра- 


„фически савршено у добром стању донешени су, али књиге 


1 Вукова преписка, књ. 1 стр. 396. 
2 Питер (Пићер) — Петроград. 

8 Вукова преписка, књ. [ стр. 399. 
4 Град. књ. | стр. 417. 


_ ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 269. 


многе силно су покварене. Одмах сам чинијо све разложити их 
и сушити, призвавши и књиговесца овдашњег да их лечи 
и поправи што се може“. На ово му је одговорио Милош 27 
маја: „Из писма вашег од 24 маја разумео сам да је типогра- 
фија заједно са књигама у Београду приспела, и да су књиге 
од влаге понешто и трпеле. Колики су пут за леђа прешле, 
није чудо што су таке приспеле те нису где у путу сарањене“, 
Вели да је добро учинио што их је дао поправити, само да пази 
да не буде скупо. „А место за књиге определиће вам моја Љу- 
бица у старом конаку где ће те дати нужне рафове начинити 
и сложити“.3 Најзад у Типографическом објавленију 
(од 1 јануара 1834 год.) стоји да је штампарија снабдевена 
„с Енглескима, тако завовим Свенхопским гвозденим Тиско- 
вима (Пресовима) у Великој Александриској Мануфактури близу 
Петербурга устројенима“.3 

Сав остали материјал за штампарију доцније набављан је 
из Беча. Врло је загонетан сам факт што је прво набављено 
све из Русије, и што је важну улогу имао Берман у набављању 
штампарије. Он је, као што Вук пише, био из Беча, а ми мо- 
жемо видети из писма, које иде уз Наставленије (од 11 ја- 
нуара 1888 г. М 102) да је и Берман ишао у Петроград ради 
набављања штампарије.“ | 

Кад су слова почели лити, Вук саошптава Копитару: „У сло- 
вима, која се у Бијограду лију то је ново, што је мало „т“ на- 
чињено као и велико т.ј. Т, Н, П, отац (и то није у ћирилов- 
ским словима него у грађанским. Кажу, да су тако у Питеру 
почели, да би се боље разликовало Т од Ш)“5 А чим је извесна 
количина слова изливена, одмах се приступило и раду у штам- 


1 Држ. Архива. Штампарија 24 маја 1831. Да не буде овај део штам- 
парије поклон руског цара, на основу чега се после закључило, да је штам- 
парија установљена његовим поклоном. 

2 Држ. Архива. Шт. 27 маја 18317 

8 М. Петровић. Фин. и Установе књ. | стр. 776. 

4 Разлог, зашто је из Петрограда донесена штампарија, свакако је био 
политичке природе, јер је Беч несумњиво био ближи. Претпоставка, да Лу- 
стрија из чисто трговачких обзира није допуштала снабдевање српске штам- 
парије да се не би тиме укидао посао аустриским штампаријама, — неси- 
гуран је и не може се одбранити кад се зна да су после оснивања државне 
штампарије у Београду сав остали материјал и потребе добављани из Беча. 

5 Вукови преписка, књ. 1 стр. 406. 


270 ДЕЛО 


парији, те (већ 17/29 децембра 1813 год.) Вук пише: „У Бијо- 
граду се штампају којекакве ситнице.: Тако је (21 дец. 1818) 
извештавао и Адама Драгосављевића додајући да се штампа“ 
рија непрестано оправља.“ О овоме шта се у штампарији ради 
известио је Вука (6 децембра 1831 год.) Дим. Исаиловић. Он му 
је писао: „Што ми за објављеније о поезији покоинаго Луке 
из Будима пишете, док само јошт мало типографија наша у 
ред дође, можете слободно у њој, што год вам повољно буде 
печатати дати. Литере љ и њ нису саливене, а незнам, оће л' 
се и саливати — знате зашто. Није ми њи толико жао јербо се 
са лђ и нђ лако заменити могу, али ј ако изостане као што ће 
по својој прилици изостати, то ми се ненакнадива штета види“.3 


в. Управа, уређење, пренос штампаријеу Кра 
гујеваци враћење њено у Београд. Одмах по оснивању 
' штампарије и њеном уређењу Димитрије Исаиловић, професор 
Више Школе и васпитатељ „младих бегова“ пише кнезу Ми- 
лошу (25 октобра 1831 године) и моли да га ослободи „пре- 
тешког бремена“. „Место тога при новом и преполезном иншти- 
туту типографије, кога су Ваша Светлост на дику и велику 
корист Народа Србског шчедро завести и основати благоволели, 
каково нибуд званије великодушно даровати ми не отрекли се. 
двања ту с тим би се милије и пријатније примијо, што би 
при њему свагда толико времена слободна имао да би сваки 
дан по два сата премилим беговима жртвовати могао, и израдне 
заиста даре природне, који се у њима налазе мало развити и 
у савршенство ставити, да Светлост Његова скорим „временом 
радости утеху од њи дочекати може“.“ Како је у штампарији 
настајао све већи посао, кнез Милош усвоји (јула 1832) молбу 
Д. Исаиловића и постави га за администратора. Том приликом 
доби Исаиловић и „типографическо наставленије“ за одржање 
реда у штампарији Немајући регулисане дужности рада чи- 
новника, у типографическом наставленију Исаиловић (27 нов. 
1882) покорно моли: „Обширно нам наставленије издати којим 
ће нам особене дужности наше како год и пристојећи сваког 


В. преписка књ. 1 стр. 409. 

тд. књ. У стр. 261. 

Вукова преписка, књ. У, стр. 678. 

Држ. Архива. Штампарија 25 окт. 1831. 

М. Петровић. Фин. и установе у обнов. Србији књ. |! стр. 772. 


(И Зи ~ 


· ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 211 


понаособ дјелатности наше круг тачно назначити и определити.! 
Већ 30 новембра пише да очекује нову организацију.“ Дуго би 
можда он чекао на ново „наставленије“, да се не догоди један 
„незгодан и непријатан случај“ (којој су „целој незгоди женске 
неслоге и сплетке повод дале“. Док су, пише Исаиловић у 
извештају о томе догађају кнезу Милошу, још заједно живели, 
код „ливчика“ Хамерла служила је као куварица „немачка жен- 
шчина“ Цилика. Она је у јесен отишла у Немачку, а пре ме- 
сец дана, на изненађење свију, вратила се и „живи“ са Ха- 
мерлом, само док је пре изван типографије, сад је са њиму 
типографији, на горњем спрату. Она се стално, као и пре, опија, 
дечаке грди и бије, и употребљавајући непристојне речи децу 
саблажњује. „Сажитељ“ њен поведе се за њом па је чак и 
Бермановицу у соби њеној напао и прст јој под нос метнувши 
тамо амо по соби турао и злостављао, као што сва момчад све- 
дочи.3 Затим је једно јутро освануо чаршав Бермановице, који 
је остао у вече на пољу, сав исцепан. Сутра дан пак чаршав 
Цилике освануо је пресечен ка пола. Исаиловић их је због тога 
позвао 5 јануара на саслушање. Том приликом почну да се 
препиру Берман и Хамерл. Берман изјави тада да он са женом 
има веће право да станује ту него Хамерл са наложницом. 
Овај му добаци на то да је његова жена, пре венчања, њему 
то исто била. На то Берман плане и изроди се туча. Хамерл 
се тужио Јеврему. „Он ништа није учинео већ ми чрез С. Си- 
мића и Цзетка Рајовића наложио да вама јавим“. А и Хамерлу 
је дозволио да се може Милошу жалити,“ Окенфукс и Шрепел 
истога дана послали су Милошу писмо у коме, изложени на- 
сртљивости Бермана, траже заштиту живота. Иначе ће бити 
принуђени молити: „За дозволу да можемо с миром и честију 
натраг у отечество ићи док смо још при читавој глави“. 


1 Држ. Архива. Штампарија 27 нов. 1832. 

2 Држ. Архива. Штамп. 27 нов. 1832. 

8 Берман 23 јан. 1832 пише кнезу Милошу да му је, и ако је прошао 
толике градове, промислом божијим суђено да се овде венча са Српкињом 
и стога се нада још већој милости кнежевој. 14 септ. 1832 је и фактор Оке- 
фукс тражио дозволу да може ступити у брак са неком Терезијом из Зе- 
муна и „по пропису закона Божијом помоћу са стотом другом срећан живот 
проводити“. И Исаиловић, администратор, ускоро се оженио, као и тишлер, 
што је радио у штампарији. 

4 Држ. Архива. Штампарија 11 јануара 1883. 

5 Држ. Архива. Штампарија 8 јануара 1833. 


к б 77. А А 
о 


272 ДЕЛО 


Заиста је имао Исаиловић право, што је у свом извештају 
настављао: „У обште Немци, који се при овдашњој типогра-“ 
фији у служби налазе, кром једнога може бити Шрепла, по- 
корњеише примјетити державам, да су људи, премда иначе у 
послу свом вешти и доста приљежни, на крајње и сувише ко- 
ристољубиви или тако рећи интересирати, који једино добитак 
свој, било праведним или неправедним начином, јединствено и 
непрестано пред очима имају. Људи кромје тога неучтиви и 
нераздјелани на бој и распре међу собом преко мере склони,“ 
Не чуди се што су се ови потукли пред њим, кад су лањске 
године у присуству Милоша у Топчидеру, а у самој канцела- 
рији толику вику подигли „да их је једва Г. Давидовић пре- 
тећи им и грозећи крајњим негодовањем Ваше Светлости уми- 
рити могао, додавши ове исте речи: „Та Господо моја, ви ваља 
да се стидите оваког поступка вашег, ви се токорсе зовете пи- 
томи и воздјелани Немци, а гори сте по сто пута него нево- 
здјелани по вашем мјенију Срби“. Он пак о целој тој свађи 
може да каже: „Најеле се Швабе леба, красног леба србског 
па побеснеле“ и уз то да очекује организацију, која ће 
свакоме опредељење назначити. 

Одмах (11 јануара 1833 год.) известио је Исаиловића Ми- 
лош, да је издао наређење Јефрему како ће по томе догађају 
поступити. А у будуће да се тако што не деси. Чак да биим 
„речима срамотити се престали, које и њих саме опорочава а, 
сувише нашој деци рђав и саблазни чељади пример даје“. Уз 
то наређује да „икаква жена у зданију типографическом оби- 
тавати не може“. Који су жењени, да се иселе, а собе за своју 
личност задрже. 

Истога дана послао је Милош (под М 102) Исаиловићу и 
писмо којим спроводи Наставленије о дужностима чи- 
новника књажевствене србске типографије, напоми- 
њући да је приметио како је оно Прво Наставленије дато муу 
Топчидеру „недостаточно и да је нужно с већим и обширнијим 
снабдјети вас и свакоме чиновнику дужност своје јасно опрје- 
делити да му неморате претежност вашу сами речима или стро- 
гим предусретањем показати, већ да сваки види чему је обвезан 
и ко му заповједати може. Поводом тим дао сам ново настав- 
леније сачинити и приуготовити, које вам у писму овом при- 


1 Држ. Архива. Штамп. 11 јануара 1833. 


ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 273 


лажем и препоручујем да га директору Берману и словоресцу 
Окенфуксу прочитате и протолкујете, и дозволите да сваки по 
један превод себи узме“. По овоме наставленију уводи се чла- 
ном првим „число чиновника“, које се састоји из: „Једног ад- 
министратора, једног ревизора, једног коректора и једног или 
два словолеје и словорезаца којима ће неко число радника под 
именом калфи и шегрта на руци бити“. Но спроводним писмом, 
у интересу штедње, дужности ревизора и коректора поверавају 
се Исапловићу. 

И ако је кнез Милош дао Наставленије: „желећи нужни 
поредак за чиновнике и остале рукодјелце књажевствене србске 
типографије увести“, и ако је у 13 тачака његових одређено ко 
кога има да слуша и ко шта да ради, и ако је на завршетку 
Наставленија, са потписом Милошевим, наглашено: „низлага- 
јући дужности свију типографских чиновника опредељујем и 
то, да се сви администратору повинују, и да га као старешину 
свога почитују; а тако исто да се међусобно дружески преду 
сретају и сваки међусобно распре и други поступака, кои би 
напретку цјеле типографије противне биле клони“, ипак се је 
(16 авг. 1888 а вели требао је и раније) Исаиловић жалио на 
непослушност Бермана и Окенфукса. 

„Берман, пише Исаиловић кнезу Милошу, никог старијег 
не признаје и каже како Наставленије није дато са његовим 
(кнежевим) знањем“. Сам одређује цену књигама, кореспондира, 
са Тирком у Бечу и потребе типографске поручује, момчад не 
обучава, празнује често, строго с момчади поступа, иде куда 
хоће не јављајући се, „једном речи тако се отео и одуздао, 
дотле је сваку границу учтивости и благопристојности прешао, 
да се по всенижаишем мјенију мом исправити и тако рећи у 
чуство довести не може, док нарочитим Светлости Ваше Ви- 
сочаишим устменим налогом дје и угроженијем самовољству ње- 
говом и досадашњим иступлењима пређе положени не буду“. 
Равном мером одговара и словоливчик Окенфуке. Они га не 
признају за администратора већ само за коректора. Због свега 
тражи да се Његова Светлост Губернатор Господ. Ефрем опу- 
номоћити „осиливше се Немце вишом влашћу и строжијим сред- 


1 М. Петровић. Фин. и Установе књ. Т стр. 771 —775. 


2 Ову и друге наредбе, законе и правилнике даћемо у целости у нашем 
раду: „Државна штампарија и њен развитак“. 


Дело, књ. 60. 18 


274 ДЕЛО 


свима у чувство доводити, к надлежној учтивости и совјесном 
отправљању дјела својих упућивати може. Иначе другог сред- 
ства невидим, развје да се исто заведеније типографическо (које 
би по всенижанишем мјенију јошт наибоље и најсовјесније било) 
одавде или Крагујевац или — због блискости Дунава за пре- 
ношење потреба типографически — у Пожаревац премести, где 
би се под височаишим надзором Свјетлости Ваше пристојнији 
и бољи рад сам по себи набљудавати, сва дјела скорије и тач- 
није извршивати, и таквим начином од исте књигопечатње, која 
је с толиким неописаним трошком снабдевена, желајеми успех 
и очевидна полза бесумњено слједовати морала“.: 

Свађа, коју су започеле жене, око нове године (1833) није 
престајала. Односи су се све више између завађених особа за- 
оштравали. 11 априла исте године видимо где Хамерл „без 360. 
гом“ напушта рад и прелази у Земун. 

Додуше, он је тражио отпуст“ због слабог здравља, али га 
није сачекао, да му не би нека капара у Земуну пропала.“ Бер- 
ман и Окенфукс неће, пак, да се иселе.из стана у штампарији, 
наводећи да они на њ имају право по уговору. Па и ако је на 
жељу Исаиловића (да се не би младеж „разврашченију пода- 
вала и служила их у место момака“,)е опет наређено да се иселе, 
јер по уговору није дат стан и женама,“ ипак је морало да се 
дозволи Берману да станује у штампарији. Стога је Милош, 
прочитавши Исаиловићево писмо од 16 августа из кога је видео 
да „крутоврате“ Немце не може нико да обузда, одмах пристао 
уз Исапиловића, да се Штампарија принесе у Крагујевац. Актом 
од 21 августа (године 1838 М 2920) наредио је Милош, који се 
тада налазио у Топчидеру Сими Милосављевићу Паштрмцу, да 
стару касарну у Крагујевцу и још једну кућу подеси за сме- 
штање штампарије. Како је ту кућу на лутрији добио неки 
кафеџија из Чачка“ то је наредио још да С. Радичевић „добијачу 


1 Држ. Архива. Штамп. 16 авг. 1833. 

2 Држ. Архива. Штамт. 16 апр. 1833. 

8 Држ. Архива. Штамп. 5 апр. 1833. 

4 Држ. Архива. Штамп. 23 апр. 1833. 

5 Држ. Архива. Штамп. 15 мартм 1833. 
6 Држ. Архива. Штамп. 5 марта 1833. 

% Држ. Архива. Штамп. 23 априла 1833. 
8 Држ. Архива. Штамп. 22 априла 1888. 


ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 275 


њеном опредељене паре исплати“. Амиџа се пожурио и одговорио 
"одмах кнезу да ће по налогу све извршити, да ће настојати 
те да и још неке зграде буду оправне.: Берман и Окенфуксе 
дошли су у Крагујевац 23 августа (1533) да прегледају зграде 
где ће се штампарија сместити. И Јакшић је 25 августа (1888) 
известио кнеза Милоша да је све спремно и да су сви нашли 
да је и цео шпитаљ потребан за типографију.з 

Чим је 'Окенфукс видео да ће се штампарија преселити у 
Крагујевац и чим је осетио да тамо неће моћи да ради оно што 
је радио у Београду, он је се пожурио и 30. августа тражио 
отпуст, да иде, јер му се отац „преселио“ и мора његов занат 
да настави у Пешти. Биће, писао је још он, веома срећан ако 
му се повере два младића из Србије да их он „совршено научи 
занату те у напредак неће бити нужни странци.з 

Праведно се подозревало у његово поштење. Притегнут, 
признао је он да је у Земун однео три целе азбуке, изре- 
зане у штемплима. Он их је вратио и дао писмену обавезу да 
ништа изван Србије неће изићи што је за нашу типорафију 
рађено.“ 

„По васочаишем Светлости Ваше учињеном расположенију, 
пише (17. септембра) Исаиловић, све су ствари типографије 
овдашње, као справе или машине, оруђа, материјал, слова, књиге 
и остале како к печатњи тако словоливници принадлежеће по- 
требе дјеиствително већ у Крагујевац пренешене; наипосле и 
сви чиновници и служитељи типографически заједно са фамили 
јом и покућанством својим јуче (16. септ.) одавде у Крагујевцу 
кренули се и отишли.“ Он је само остао неизвестан будући 
нашто је и куда од његове Светлости опредељен; да ли ће 
отићи за учитеља „сијатељним милим беговима“ или за типо- 
графијом у Крагујевац. 

да све време док је штампарија била у Крагујевцу нала- 
зимо да дужност администратора отправља Д. Исаиловић, и ако 
је месеца вовембра 1838. године постављен за наставника „ста- 
рије класе“ Више Школе. Када је спремано да се штампарија, 


1 Држ. Архива. Штамп. 22 августа 1833. 
2 Држ. Архива. Штамп. 25 августа 1833. 


8 Држ. Архива. Штамп. 25 августа 1833. 
4 Држ. Архива. Штамп. 12 септ. 1833. 
5 Држ. Архива. Штамп. 17 септ. 1838. 
18% 


276 ДЕЛО 


пренесе понова у Београд, Исаиловић је постављен за сталног 
цензора са платом од 5000 гроша годишње; а за другог цен- 
зора, управо ревизора Сима Милутиновић, „историограф“ са 
платом од 3000 гроша.! Тада је (актом М 1941 од 2. јула 1885. 
године) постављен за инспектора типографије Лазар Арсеније- 
вић. Његово постављење почиње са: „Будући да ће нам тре- 
бати један уредан човек при типографији то сам нашо за добро 
вас поставити инспектором типографије, која се саду Београду 
преноси.“ Истим актом извештава се да ће му се дужности про- 
писати доцније а тада само, да са Берманом и Тиролом састави 
инвентар. Међутим, штампарија за то време да не ради“. Актом 
од истог дана Берману пак и Тиролу (М 1926) наређује се, („бу- 
дући да ће нам, тако се у том акту вели, требати имати инвен- 
таријум свију ствари налазећи се у типографији нашој“) да са 
новонаименованим типографије инспектором Лазаром Арсени- 
јевићем, саставе инвентар. По једном акту који се налази у 
Државној Архиви и носи датум 1 јуна 18835 године а број исти 
као и онај што се Берману и Тиролу наређује израда инвентара, 
види се да је прво „благородном господину“ Димитрију Тиролу 
и Лазару Поповићу, писару било наређено да израде инвентар, 
а после тога да сви послови типографски иду преко њих,“ 
Одмах пошто је штампарија добро уређена, Милош је хтео 
да дође до доброг и потпуног инвентара њеног. У писму којим 
је спровео Наставленије од, 11 јануара 1838 он вели: „Да се не 
би у алату, од ког, као што чујем, Берман знатну част, под 
изговором да га је из Петербурга донео, себи присвојава — ти: 
пографији каква штета учинила, то препоручујем, да пре свега 
и ако је могуће одмах по пријатију овог писма с Алексом Си- 
мићем и Цветком Рајовићем инвентар целог типографическог 
добра покретног саставите и процјените, како ћете до конца 
овог месеца готово бити“. Исаиловић је 12 марта 1833 послао 
Милошу дупликат инвентара Али му је 24 марта овај враћен. 
Милош је захтевао да се у инвентар, (у нарочитим рубрикама). 
према тражењу од 11 јануара (~ 102) изнесе цена саливених 
слова, матрица и осталога; на крају да се изнесе збир свих. 


1 М. Петровић. Фин и Установе књ. | стр. 790. 

2 Држ. Архива. Штампарија. ~ 1941. 2. јуна 1885.. 
3 Држ. Архива. Штампарија М 1926 2 јуна 1835. 

4 Држ. Архива. Штампарија ~ 1926 1 јуна 1835. 
5 Држ.љАрхива. Штамп. 12 марта 1833. 


'ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 217 


цена „да се види колико је вредност типографије“; по том да 
'он, Алекса Симић и Цветко Рајовић потпишу инвентар и њему 
га пошаљу. Тирол и Рајовић одговорили су 8 априла да „у 
инвентару има много недостатака“. Многе су ствари претерано 
скупље назначене и морају се подробније испитати. А да би 
задату им дужност тачније и потпуно могли извршити, тражили 
су да их опуномоћи „да касу затворе па тек инвентар по старом 
смислу предузму“. 

Несумњиво да је са оваквог ранијег тражења за израду 
инвентара рад у штамџарији, кад је наређена израда инвентара, 
одмах престао. Последњи (22) број „Орпеких Новина“ штампан 
у Крагујевцу изашао је 1 јуна 1835 године. Али пошто је Л. 
Арсенијевић члан „исправничества окружја београдског“ морао 
остати тамо где је, то је за инспектора типографије наимено- 
ван актом од 8 јуна 1935 (М 2028) Цветко Рајовић, „каваљир“. 
Њему је препоручено да у прво време уради оно што је наре- 
ђено Л. Арсенијевићу.2 Али је штампарија пренесена у Бео- 
град и стојала не радећи, а инвентар није израђен. Баш оног 
дана који је одређен за инвентарисање (24 јуни) Берман, „на 
крајње свију удивљеније у Земун у контумац пребегао је“ како 
је Д. Исаиловић јавио кнезу, јер новонаименовани инспектор 
није био још дошао. На све Исаиловићево наваљивање, када 
је отишао са одобрењем Готподара Јеврема у Земун, и пред- 
лагао му да се поврати „представивши му непристојност по- 
ступка његовог он при предузетом безрасудном намјеренију 
свом остаде непоколебљив. Шта више и неколико изрезани и 
савршени азбука у печатима са. собом је однео, и што је још 
готови пара при њему било такођер себи присвојио, потврђу- 
јући, да ће како штемпле тако и готове новце код земунског 
генерала на сахраненије оставити док рачуне своје отуда не 
пошље и док му се на нека захтевања не одговори.“з Инвентар 


1 Држ. Аухива. Штамп. 24 марта 1833. 

% Држ. Архива. Штампарија 8 јуна 1835 ~ 2028. 

8 Ту је било: Зђетре!: 

Мике] зегђјвећ; (егба епшћзећ зегђазећ; фехе зјаујвећ; ђогел5 вјамјвећ; 
вагтопа апуца; пиће] епећзећ взегђзећ; Форре! табе! зтамјвећ ; Џејпе сапоп 
епећзећ; уггасћеЧепе збетреј, 

Кећ1епде: 

Мотрага! зегђјзећ; ђогаја зегђјаећ; слеего зегћвећ; фегба ппа пе 
замтвећ. 

Доцније је послата комисија у Земун која их је примила. 


278 ДЕЛО 


није могао бити написан „тим више што је суд овдашњи за 
добро нашао све ствари принадлежеће к типографији под затвор 
метнути и попечатити, до даљег милостивог расположенија Свет- 
лости Ваше“ (кнежеве). У словоливници посао је настављен 
„својим начином“, да се не би дангубило.! 

„Да не би типографија са свим беспослена стојала но да 
би се бар печатало што је напуштено, како ти новине, пасоши 
и овоме подобно: то судимо за добро да се типографија отвори 
и да се речени предмети у печатњи предузму и, како поменути 
инспектор Цветко Рајовић није још дошао, то да се ради под 
његовим надзором док овај не дође. Инвентар да граде са Ти- 
ралом; ако ли пак не могу без Бермана нека причекају док 
„њега К. У. власти ако би хтјеле нама на сочиненије инвен- 
таријума и на положеније рачуна не предаду“, гласио је акт 
(М 2348 од 2 јула 1885 год.) упућен „Нашем цензору књига, 
уреднику новина и коректору при нашој типографији Димитрију 
Исаиловићу.“ И тако је штампарија одмах почела да ради. Већ 
10 јула 1885 изашао. је у Београду први број „Српских Новина“ 
(иначе број 23). 

Власт. Будимовић. 


(Наставиће се) 


а О ————— 


- Држ. Архива. Штамп. 25 јуна 1835. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 


РОМАН 
МАТИЛДЕ СЕРАО 


• 


— НАСТАВАК — 


Али то питање изговорено је слабијим гласом, а и обед 
је био довршен, те је домаћица журно устала, не одговоривши 
на ту нову несмотреност. Она се под руку са сенатором Фабиом 
Гваском кренула у дворницу, а за њом су се упутили њени 
гости, Фламинија Колона с Емилиом Гваском, Ђани Прована, 
Франћеско Серлупи и Марио Колона, 

— Шта теби све не падне на умг — рече Прована Сер- 
лупију, задржавши мало њега и Мариа Колону. — Нико те више 
неће позвати на обед, драги мој, ако ти будеш и даље чинио 
онакве глупости. 

— Имаш право, имаш право, прави сам магарац! — го- 
ворио је Серлупи, докле су пролазили кроз две или три собе 
у дворницу, — ја ћу да идем сад одмах, не могу више издржати. 

— То ће бити још ружније — рече Колона; — остани 
још мало. 

— Ти сад одлазиш са дона Фламиниом, је лиг 

— Да, не можемо дуже остати; морамо отићи на последње 
примање Мадам Такухире, у јапанско посланство, 

— Тако вам Бога, поведите и мене са собом — молио је 
Серлупи. | 

— Добро, добро, спашћемо те — промрмља Колона сме- 
јући се. — Па гледај да опет начиниш неку глупост ! 


280 ДЕЛО 


Потом су се сви скупили у круг, у једном углу велике 
дворнице, где Марија беше од заклона, великих биљака и на- 
мештаја начинила мали салон. Али разговор је текао доста 
тромо; она хладноћа, што је владала још у почетку ручка, беше 
се после оних несмотрености Франћеска Серлупија још поја- 
чала. То је био први ручак што га даваху Емилио и Марија 
Гваско, откако се она вратила у свој брачни дом. Тиме су они 
опет прихватали старински обичај, да за време велике се- 
зоне у Риму, од почетка зиме до маја, дају два ручка недељно, 
један интимни и један церимонијски, што се сматра као тра- 
диционално гостољубље Гвасковог дома и отменог римског дру- 
штва. Фламинија Колона је била прва која је подстрекла своју 
пријатељицу, да сбе обичаје настави онде где су прекинути. 
Та иста Фламинија је, уз пријатан осмејак на уснама, рекла 
једног дана срдачно Емилију Гваску: 

— Та позовите нас на ручак, као што сте и раније чинили) 

Испуњен неком необичном бојазни, коју није умео ни да 
прикрије, Емилио Гваско се усудио да позове само особе, у 
које је имао вере, свога стрица Фабиа Гваска, супруге Колона, 
Ђана Провану и напослетку ту будалу Франћаска Серлупи, 
који беше пријатан младић, неспособан да учини ма шта неу- 
људно, али и сувише способан да створи несрећу каквим упадом 
чији би значај схватио тек доцније, много доцније. И домаћица, 
дона Марија Гваско Симонети, потрудила се да тај друштвени 
живот настави тако, као да се није ни прекидао, те је своју 
трпезарију удесила исто онако као и пре, а званице је, после 
ручка, примила у истом сјајном и дивном куту своје дворнице, 
пошто се обукла и дотерала на онај елегантан начин којим се 
одликовала и којим је задовољавала своје естетичне тежње и 
чинила на околину онај мили и дражесни утисак, на који је 
много полагала. То вече имала је на себи хаљину од црног 
тила, сву обасуту угасито-сјајним шљокицама у облику слам- 
чица, хаљину с четвороугаоним изрезом, кроз који се лепо ви- 
ђаху обла рамена, бели врат и пуначке правилне груди; у тај 
изрез заденула је она киту свежих румених ружа, које су се 
приљубљивале уз беле груди, те су се оне чиниле још беље; око 
врата је имала широку и сасвим приљубљену огрлицу од десет 
низи ситног бисера, с копчом од рубина и брилијаната ; набраши 
јој рукави од црног извезеног тила беху тако кратки, да нису 
допирали ни до лаката, и да су се лепо виделе дивне пуне и 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 281 


обле руке; прсти јој беху препуни прстења све старинског стила, 
а у власима, у широким праменовима густих јој власи, виделе 
су се две мале румене руже. Неко унутарње узбуђење беше 
јој још од почетка облило лице руменилом и дало сјаја поно- 
сним очима које су се чешће мутиле и у пола затварале: то 
вече беше добила неку особиту снагу и лепоту. 

Али при свем том неки нежни облачак забуне и усиљености 
лебдео је за све то време над тим ручком! И сва оштроумно 
створена раскош трпезе, сва изврсност јела, све богатство окд- 
лине, љубазност домаћице и брижна учтивост домаћинова, не 
могоше одагнати тај утисак из душа њихових гостију, утисак који 
је био' још јачи после оних речи Франћеска Серлупија. И због 
тога нерасположења сваки гост је гледао како ће на неки учтив 
и пристојан начин да отиде. Марија је допустила да се после 
ручка пуши у њеном салону; али мушки су отишли у један 
подаљи кут, да не би, како говораху, дим ишао у очи госпо- 
ђама. Тако су Марија Гваско и Фламинија Колона остале неко- 
лико минута на. само, седећи једна према другој. 

— Колика непријатност овај ручак, а Фламинија; — рече 
Марија тихо, јетко се смешећи. 

— Потребно је стрпљење, огромно стрпљење — рече при- 
јатељица, омахујући својом изразитом и љупком римљанском 
главом. 

— Ах, не марим ја ништа! — додаде Марија, говорећи 
још непрестано тихим гласом. — Што се мене тиче, ја сам го- 
това да поднесем сваку непријатност. Као ми је Емилија. 

— Он џати, је лиг — упита Фламинија шапатом. 

— Пати, и сувише — рече Марија тужно. 

И устаде одмах да послужи каву и ликере, које су јој 
донели. Њен високи и витки стас беше заносан, када је с по- 
служавником у руци лако корачала кроз собу и с осмејком на 
дивним уснама подносила га господи. И у очима тих гостију, 
које је послуживала, могла је видети дивљење, и њој се учи- 
нило да је то дивљење, помешано са забуном, видела и у очима 
свога мужа; она га је погледала, погледи су им се срели, иу 
њима се, рекли бисте, огледао цео свет од мисли и осећања. 
Својим ритмичним кораком вратила“ се Марија својој прија- 
тељици. 

— Је ли истина оно што се говориг — упита је она, по- 
што је села. 


282 ДЕЛО 


— Штаг 

— Да... Марко и Виторија већ не живе како треба7 

— А шта те се то тиче; — одговори јој дона Фламинија,. 
гледајући је неповерљиво. 


— Тиче ме се — рече она, озбиљно, сетно. —- Ја сам за- 
хтевала да они буду срећни. 
— Ца шта сад желиш, — упита пријатељица још непо- 


верљиво. 

— Желим свом душом својом, да они буду срећни — рече 
Марија. 

И пријатељица јој је веровала, јер ју. је познавала као. 
створење које не може да лаже и вара. 

— Чини ми се, да се твоја скромна жеља за њих не може 
још остварити — рече дона Фламинија. 

— Ти то дакле знаш:2 

— Знам. 

— Ох Боже! — узвикну Марија дубоко уздахнувши. 

— Може бити, да ће то наступати доцније, с временом — 
заврши дона Фламинија. 

— Потребно је велико стрпљење, огромно стрпљење — 
рече Марија Гваско замишљено, сањалачки. 

Друштво се разилазило: Фламинија и Марио Колона мо- 
ралп су отићи у јапанско посланство; Франћеско Серлупи, који 
је само мислио како да умакне, упутио се за њима ћутећи и 
готово кријући се. А када се опраштао и сенатор Фабио Гваско, 
који је навикао да рано оде кући, и када је веома галантно 
пољубио руку својој снахи и дубоко јој се поклонивши замолио 
је да не заборави походити свога старог стрица, рече му Еми- 
лио Гваско, који по ручку није прозборио ни речи, да ће га 
пратити. И тако је остао само Ђани Прована, који је седео. 
мирно, непомично, с моноклом у очној дупљи и очекивао да 
то вече проведе сам с Маријом Гваско. Она се окретно проби 
између гостију, приђе свом мужу и упита га тихо, гледајући га: 

— Зар идешг Зар идеш: 

— Да, — рече он полако. 

— Зашто идеш2 — упита она. 

— Да отпратим стрица. 

— Хоћеш ли се вратити брзог 

— Не знам. 

— Поведи са собом и Ђана Провану — прошапута му она. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 283. 


— А заштог — рече он с помало ироније. — Не бих био 
рад да останеш сама. 


— Поведи га, поведи га — шапутала је она, узнемирена, 
нервозна. 


— Бојиш ли га се% — упита је муж подругљиво. 


— Не — одговори Марија поносно. — Ја се не бојим 
никога. 


Окрену му леђа, опрости се с пријатељицом, загрливши је, 
пружи мушкарцима руку коју они пољубише, пружи је и мужу 
који је такође пољуби... Није ли јој се учинило, да су се усне 
њенога мужа мало дуже задржале на њеној руци: 


И Ђани Прована остаде ту спокојно, веран својој старој. 
навици тврдоглава и кротка човека, којега не може нико узне- 
мирити у плану који је он створио за свој живот. Не погле- 
давши га, седе Марија у омиљену јој наслоњачу, узе с полице 
неразрезану књигу, потражи коштани нож, нађе га, и полако, 
уз тихо шуштање хартије, стаде разрезивати листове, дајући 
тако посла својим прстима који беху пуни прстења. Ђовани 
Прована је ћутећи пратио погледима лаке покрете тих белих 
руку. Тако је прошло неколико секунада. 

— Да вам нисам досадан, дона Марија: 

— Нисте — одговори она, не дижући главе. 

— Било би вам, чини ми се, милије да сам отишао е 
другима г 

— Може бити — промрмља она расејано. 

— Не!можете ме трпети, је лиг — упита он помало: 
иронично. 

— Варате се, Прована. 

— Веома сам вам немиог 

— Нисте ми немили. 

— Али нисам ни мио2г 

— Нисте — одговори она, сасвим расејана. 

— Онда не марите за мене% — рече он и угризе усну. 

— Тако је, не марим за вас — одговори она тихим гласом. 

Он одмах скочи. 

— Хоћете да идете; — упита га она, као да се чуди. 

— А зашто да и даље остајем овде; Ваљда да још слушам 
такве речи из ваших устаг Најгоре што сте ми могли рећи 
рекли сте ми. 


284 ДЕЛО 


И на лицу тога светског човека, тога весељака, изрази се 
срдачна туга. Она га погледа. 

— Зашто се ви, Прована, тако упорно бавите о мени, о 
омоме што ја мислим, што говорим, што чиним. 

— Зато што сам луд — рече он, извади монокл из очне 
дупље и узе га некако необично разгледати. 

— Нисте ви луди — одговори она смешећи се. — Ви се 
упорно трудите да постигнете нешто што вам се чини да је 
потребно, а што ће вам, међутим, бити узалудно или штетно, 
и што, на своју срећу, нећете постићи никада. 

— Све је речено — промрмља он, пруживши јој руку. — 
Лаку ноћ, дона Марија. 

— Лаку ноћ, Провава. 

Она му пружи руку, он је узе, пољуби је и држаше је 
мало у својој руци. Видело се да је био узрујан. 

— Баш вам не може поћи за руком, дона Марија, да ме 
"сматрате као човека који заслужује мало пажње, мало радоз- 
налости; — упита је он с очевидним узбуђењем. 

— Ох, познајем вас веома добро! — одговори она машући 
главом. 

— Да се не варате 2! 

— Не. Не могу се варати. Ви се већ од више година тру“- 
дите да освојите моју... пажњу, да, да је назовемо пажњом, 
питањем самољубља. Имали сте друге жене, лепше, елегантније, 
које су биле више у моди но ја. Навикли сте се да побеђу- 
јете. Сада сте се наљутили и ражалостили, што нисте успели 
код мене. Због тога патите и напослетку ћете уобразити, да ме 
одиста волите. 

— Ах, ово није уображење... — рече он сетно, али с из- 
разом пуним истине. 

— Не говоримо о љубави — рече она и одмахну руком. — 
Нећу више да слушам такве разговоре. Моје уши су се пре- 
заситиле, замориле, оглувиле за вечна времена. 

— Али ипак неко вас воли у овој кући, дона Марија ! 

— Ко тог 

— Емилио! 

— Варате се — рече она озбиљно. — Емилио ме не 
воли више. 

— Одистаг — упита он забринуто. 

— Одиста. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 285. 


— Зар вас он не воли страсно, зар он није заљубљен 
муж, нежан пријатељ 


— Ништа од свега тога, Прована — одговори она. 

— Па шта је ондаг 

— Непријатељ, може бити — рече она тужно. 

— Та зар вам није опростио 2 

— Да, опростио ми је — додаде она још тужнијим гла- 
сом — опростио ми је; ништа више. 

— То никад не бих био мислио — рече он замишљено. 

— Ни ја. 

— Али може бити — настави он, испитујући је и погле- 
дом — може бити да сте га застрашили, удаљили, својим 


држањем 2 

— Ја сам чинила све што је могућно и чиним све што 
је могућно — рече она, као да говори самој себи. 

— Ви га не волите; мора бити да је то увидео. 

— Ох, ја сам се понижавала и понижавам се из дана у 
дан — узвикну она тужним гласом. — и кршим сваког тре- 
нутка свој понос пред њим! Али не могу му рећи да га волим, 
нити он то тражи од мене. Он не тражи ништа. 

— А када би то тражио; — рече он. 

— Не тражи, неће тражити — промрмља она. — Он је 
појмио. Ја не бих могла лагати. 

— Сиромах Емилио! — рече он. 

— Ви га жалитег2 И ја га жалим. Он је био болећив према 
мени; ја му то враћам. Али осим тога не може он ништа учи- 
нити за мене, ништа не могу ја учинити за њега. 

Разговор беше наједанпут постао озбиљан. Тај човек од 
света, од уживања, као да беше утонуо у неке дубоке мисли, 
а жена, која беше руке скрстила преко колена, причала је као 
кроза сан. Ђани Прована погледа двапут или трипут ту још 
тако младу, тако бујну и лепу жену, са свима њеним женским 
дражима, и рече јој: 

— Је ли могућно да Емилио нема очију, да нема срца, 
да нема чула, и да, гледајући вас, не осећа ову неодољиву 
привлачност која ме већ толико година чини смешним 

— Ко зна! Ко зна! — изусти она, а на лицу и целој њој 
изрази се велики умор. 

— А у интимности, дона Марија # — усуди се он да упита. 

— Ми немамо интимности — рече она, оборивши очи. 


286 ДЕЛО 


— Ах! — изусти само он. Али одмах затим настави: 

— А шта мислите да чините, како да живите: 

— Не мислим ништа, Прована. Живим својим животом, 
који сматрам као неку ни веселу ни тужну дужност; надала 
сам се и још се надам, да ћу моћи извидати ране, које сам 
неправедно задала. За сада... чини ми се, да не грем свом 
циљу. Чини ми се да стојим на једном месту. 

— Зато што вам је срце негде другде — рече он сурово. 
— Ви још волите Марка Фиоре. 

— Да га још волим, не бих се вратила — одговори она 
одмах одлучно. — Мислим каткада на њега, чешће с нежношћу, 
с уживањем, али га не волим. 

— Јесте ли чули Он није срећан — настави он заједљиво. 

— Није крив он, нити сам крива ја. И немогућно је да он 
икада буде срећан, нити да ја икада будем срећна. То смо ми 
знали још када смо се растајали. 

— Али чини ми се, да је и Виторија Фиоре несрећна! — 
узвикну Прована. 

— Ах! то је много, много жалосније! — промрмља она 
утонувши у сањалачко премишљање. 

— Као, уосталом, и ваш муж — додаде Прована. 

— Све је то бескрајно тужно — заврши она хладно и јетко. 

— Ту нисте криви ни ви ни Марко -- рече подругљиво 
Прована. 

— Ви се свему томе можете смешити или смејати — рече 
она и премери га погледом пуним срдачног презрења. 

— Најбоље је смешити се или смејати се, дона Марија! Али 
ја сам оптимиста у свом цинизму. Све ће се то полако довести 
у склад. 

— Како — упита она помало бојажљиво. 

— Виторија и Марко ће се на крају крајева сложити. Она 
ће добити једно, двоје или троје деце, те неће ништа више 
изискивати од свога мужа. Марко ће бити човек у годинама, 
постаће редован похађач клубова, трка, других отмених спор- 
това и сличних састанака. Може бити да ће имати и понеку 
драгану... коју неће волети, јер човек, који је вас волео, не 
може више волети никада другу жену. 

— А овдег — упита она с подругљивим осмејком. 

— И овде ће време учинити своје. Емилијев опроштај ће 
"бити... да се изразимо тако, активан. Он ће вас опет волети 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 287 


тихом и верном љубављу, као и пре: бићете, изнова, супрузи 
за углед. Грижа савести престаће да кињи и Марково срце, и 
ви ћете се, хоже бити, једно другом чинити две лепе и велике 
душе. Године ће прохујати и све четворо вас моћи ћете се још 
ђедра лица састати и погледати. 

И крештави подмукли смех заврши говор, докле је он опет 
достојанствено намештао монокл на око. 

— А ви, Прованаг — упита жена, такође се иронично 
смејући. 

— Ох, ја — узвикну он с лажном добродушношћу — ја 
сам човек који чека. И тако у том очекивању и непрестаном 
очекивању наићи ће старост и смрт. После ћу међу другим по- 
кољењима живети и даље у лепој и смешној легенди, да сам 
узалудно волео дона Марију Гваско. 

— Дакако, лепа је то ствар моћи волети! — рече она 
замишљено. : 

— То се каже у романима и у позоришним комадима. У 
животу је тако што веома досадно. А нарочито је човек, који 
сам воли, преко сваке мере досадан. Лаку ноћ, дона Марија. 

— Лаку ноћ — рече она, не задржавајући га. 

Неки тежак сан, пун неизвесности, сете, немоћи, једа беше 
обузео Маријину душу. 


Нечији глас трже је из њеног дубоког сна. 

— Добар вече, Марија. 

— Добар вече, Емилио. 

Њен муж је ушао, а она, удубљена у свој унутрашњи 
живот, није ни чула његове кораке. Сео је на столицу на којој 
је седео Прована. У свом црном оделу, с белим оковратником, 
није изгледао као домаћин, него као какав господин који је 
у походу дошао. Жени се чинило да су Емилијево црнпурасто 
лице обузеле неке тешке мисли. Она остави књигу, у којој је 
све листове разрезала, и наслони своју лепу главу на белу 
руку, као да јој је отежала. У хармонији њених покрета њена 
женска љупкост, њен чар имађаху у том часу, у тој тишини, 
неке неодољиве снаге. 

— Јеси ли сама% — рече он. 

— Прована је отишао пре један минут. 


288 ДЕЛО 


— Срео сам га овде близу, али он мене није видео... А 
шта ти је лепо причао; — рећи ће јој он мало одрешитије. 

—- Ништа тако особито лепо — одговори само она. 

— Али ипак морало те је занимати његово причање. 

— По чему то судиш; — рече она тргнувши се. 

— Мислим. Разговор је трајао доста дуго, и ти га ниси 
скратила — додаде он мало јетко. 

— Ах! — уздахну она и погледа га. — Је ли требало да 
твога Провану избацим напоље. 

— Мога: Мога2 Зар он није и твој пријатељ 2 — прекиде 
је он, помало узрујан. 

— Не — одговори она укратко. — Он није мој пријатељ. 

— Али ти се удвара — рече Емилио. 

Тон је требало да буде хладан и био је хладан. Али да 
је Марија имала опрезније уши, да је боље погледала у лице 
свога мужа, видела би да је то било питање, питање пуно зебње. 
Међутим она је слегла раменима и није одговорила. Он опет рече: 

— Удвара ти се, је лиг 

— Може бити; да; чини ми се — промрмља она, одго- 
воривши равнодушно као да су јој мисли отишле Бог зна куд. 

— А тиг — упита неки оштар и суров глас који је из- 
ненади... 

То беше њен муж, баш њен муж, баш Емилио који ју је 
сад питао тако оштро, као какав судија. До тога тренутка Ма- 
рији се тај разговор чинио као један од оних обичних, простих 
и монотних разговора, у којима онај што говори мисли на нешто 
друго, а не на оно о чему се говори, на неку сасвим другу 
ствар, неку далеку ствар и у којима усне само механички из- 
говарају празне речи. Међутим сада је наједанпут видела, да 
је њен муж заповеднички изискивао да дозна истину ње- 


нога срца. „ 
— Ја — одговори она, поставши одмах тужна и по- 
низна. — Ја: 
— Да, тиг — рече он, не мењајући тон. 
— Шта желиш да знаш о мени2 — рече она поносно. 


— Да ли ти се допада удварање Ђана Проване; да ли ти 
се икада допадало; да ли ће ти се икада допадати — рече он 
хладно, оштро, ступивши пред њу и гневно је погледавши у очи. 

Она мало стукну, зацело не од страха, него стога да би 
испитала ново Емилијево осећање. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 289 


— А шта те се то тиче; — упита она полако. 
— Тиче ме се — одговори он брзо, не мењајући ни свој 
нагласак ни израз свога лица. 


— Удварање Ђана Проване није ми се никада допадало; 
не допада ми се; неће ми се никада допадати. 

Она је те речи изговорила полако, гледајући свога мужа, 
одлучно у очи. И видела је, да, видела је јасно како се то лице 
мења, како нестаје онога слепог гнева, што се на њему изра- 


жавао, чула је, да, чула је како онај глас добија неки низак 
тон помућен непознатом јој тронутошћу. 

— А заштог — рече он — заштог 

— Зато што га презирем — заврши она разговор и за- 


ћута, као да о тој ствари нема ништа више да рекне или неће 
да рекне. 

— Молим те да ми опростиш, Марија — прошапута крај 
ње неки загушен и мало уздрхтани глас. 

Она погледа Емилиа испод ока. 

— Не мари ништа — одговори му само надувено. 

— Уверен сам да сам те увредио — говорио јој је он, још 
непрестано уздрхтаним гласом. 


— Мало; али не мари ништа — додаде она опет на- 
дувено. 


— Морао сам ти се учинити врло свиреп, Марија — рече 
он дршћући, 


— Помало — одговори она, мање надувено. — Али не 
мари ништа. 
— Дакле теби је све једног — узвикну он гневно, али 


сад од бола. 

Она је ћутала, оборених очију и играјући се прстењем по 
свом обичају. 

— Хоћеш ли да ми даш своју руку у знак измирења — 
упита је он гласом у којем беше вештачке искрености. 

— Хоћу — рече она и пружи му руку. 

Он је држао ту мекану, мирисну, накићену руку у својим 
рукама, али не стежући је. Она је још непрестано ћутала. 

— Не љутиш се више на мене, је ли, Марија% — упита 
је он опет с претворном искреношћу. 

— Не љутим. 

— Тако — рече он. 

Дело, књ. 60. 19 


290 ДЕЛО 


И он јој пољуби руку и држаше је још једнако у својим 
рукама. Она не диже очи, да га погледа у лице, не макну се; 
беше непомична и нема. 

— Уосталом — поче он, као да наставља неки разговор 
— ја налазим да је потпуно оправдано, што ти се Ђани Про- 
вана удвара. Немој се опет љутити, Марија — промрмља он, 
стежући јој руку, коју је она хтела истргнути — то име те јели, 
више га нећу изговорити. Ја само велим да су мушки у праву 
што ти се удварају... 

Она га је слушала, непомично, не учинивши ни најмањи 
покрет, готово не дишући. 

— ...јер ти си тако заносна — рече он тако тихо да се 
то једва чуло 

Беше ли то варка од светлости или је лак плам облио 
женино лице; Али зашто ли није ништа одговорила човеку, 
који је уз њу седео, који је своје лице њеном приближио, који 
јој је тихо говорио; Каква ли ју је мисао обузималаг Какво 
ли је осећање прожимало; Шта је то било што је њом господа 
рило и тиштало је; Човек се саже још више к њој, као да је 
рад да је отргне од тог ћутања, да јој извуче неку реч која јој 
не хтеде прећи преко стиснутих усана. 

— Теби још нема тридесет година, Маријаг — упита је 
он готово шапатом. 

— Двадесет и осам ми је — одговори она тихо. 

— А ја сам већ стар — промрмља он тужно, још непре- 
стано стежући њену руку. — Стар сам за тебе. Младост је тако 
лепа ствар! 

— Младост је дивна ствар! — одговори она јасним гласом, 
а очи јој севнуше. 

Одједанпут нестаде заноса. Гневно одгурну Емилио ту 
руку, гневно устаде, удаљи се, прође двапут или трипут кроз 
собу, намрштен, спотичући се о намештај као да је слеп Она 
га је тужно гледала са свога места, с кога се није помицала, 
видела је да букти од беса и гнева, те јој женско срце стаде 
преплашено ударати и поигравати. 

— Емилио — зовну га она двапут или трипут, али он 
је не чу, 

— Мараја! — одговори он напослетку чисто урликнувши, 
али не застајући. 

— Шта ти јег 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 991 


— Ништа — процеди он кроз зубе. 

Мало по мало, утишавало се његово дивље јурење између 
"намештаја; он застаде крај једног стола, ту седе, наслони на 
њ своје лактове, сакри лице у руке и утону у дубоко и, можда, 
страховито премишљање. Тако је протекло доста времена. И 
Марија Гваско, чије се лице беше натмурило, као да је била 
удубљена у неке мисли. Напослетку, учини се, да се она на 
нешто одлучила: устаде, прође кроз дворницу својим ритмичним 
кораком, приђе мирно свом мужу, погну се к њему, али не до- 
дирнувши га, и зовну га још једном: 

— Емилио. 

Он се само трже; то је било све. 

— Емилио, пријатељу мој, одазови ми се — рече она тихо, 
умиљавајући се. 

— Шта хоћешг — упита је он намрштено. 

— Хоћу да знам шта.те узнемирује7 

— Ништа ме не узнемирује. 

— Нашта лагати% Ти си веома узрујан. Реци ми шта ти је. 

— Ти би ме исмејала. 


— Никада нисам никога исмејала — одговори она трпе- 
љиво, али угризајући усне. 
— Ко зна! — рече он, премеривши је погледом пуним 


махнитог гнева, у очевидној намери да је смртно увреди. 

Она стукну један корак и пребледе. Али њена душевна 
снага била је силна! 

— Ко се смеје туђим патњама, зликовац Ро или будала. 
Ти ме никада ниси сматрао као злу или глупу жену, Емилио. 

— Ја не патим — одговори он суморно, уставши. 

— Ти се вараш, пријатељу. Хоћеш да вараш мене или 
самога себе. Твоју душу тишти неки јад. Кажи ми, шта ти је. 

— Не тишти ме никакав јад и не патим — одговори он 
намрштено. 

Она снуждено махну главом. 

— Може бити да бих те ја могла некако утешити, Емилио. 

— Не. 

— Свако људско створење, које има осетљиво срце, осет- 
„љиву душу, може да да утехе. 

— Не. 

— Вар ја нисам твоја пријатељица, Емилио; Зар немаш 
вере у своју пријатељицу 2 

19% 


292 ДЕЛО 


Он се језовито зацерека: 

— Пријатељица 2 пријатељица ; Ти Тиг У тебе да имам верег' 

Његов смех је уливао језу. 

— Колико ли силно мораш патити, Емилио, када тако го- 
вориш! — рече она болећиво, скрстивши руке на груди. 

Чувши те речи, видевши те знаке болећивости, срце се 
у човеку расплину. Он клону на столицу, а из уста, испод руку, 
које су скривале лице, оте му се крик: 

— Ох, колико патим! 

Огромна болећивост изрази се на женином лицу. Она се 
наже нада њ и лако му прстима додирну рамена. Он се трже, 
диже лице, погледа је очима, које беху тако пуне бола и туге, 
да се он Марији учини оличење тешких патњи што пустоше 
и сажижу душу људску. 

— Кажи ми, зашто патиш, Емилио — упита га. она тако 
дрхтавим и болећивим гласом, да су се његове муке још више 
повећале. 


— Не могу — рече он очајнички. 
— Кажи ми, Емилио, кажи ми! · 
— Не могу — понови он очајнички. 


— Било што му драго, можеш ми рећи, ја то могу чути; 
говори, говори, Емилио, не бој се да ћеш ме увредити, не бој 
се да ћеш ме растужити, говори! — рече она као без душе у 
највећем узбуђењу, пуна болећивости, 

— Не могу, не могу — рече он с хладним очајањем. 

Тренутак клонулости, само један тренутак. Али свети пла- 
мен болећивости, који ју је сажизао, букну изнова. 

— Пријатељу мој, не буди тако свиреп према себи самом,. 
не буди неумољив према свом рањеном срцу, не мучи своју ра- 
њену душу, буди човечнији, нежнији, болећивији према себи, 
пријатељу мој. Те крваве ране неће се никада затворити, оне 
неће у теби никада зарасти, теби ће тако, Емилио, истећи сва 
твоја најбоља крв! 

— Тако је — промрмља он, као да говори себи самом. 

— Пријатељу, савладај свој понос, савладај своје само- 
љубље, сви ми, сви, без изузетка, сви смо ми патили, патимо,. 
патићемо, и није стид, није срамота патити. Сви они, који охоло. 
крију своје болове, нису људи, нису Хришћани, не осећају људ- 
ску заједницу у болу... 

— То је истина –- промрмља он као изван себе. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 298 


— Пријатељу, ја знам речи које утољавају бол, које га 
гућуткују и које га, напосдетку, успављују; и, доцније, када се 
„он. у нама пробуди, блажи је, слабији, онда је он потмулији 
много потмулији... 

— Као неко ожалошћено дете, погледа је он препла- 
'шено и збуњено... 

— Пријатељу, зашто ти патиш% — рече она, нагнувши се 
нада њ с лицем на коме се изражавала нежност и болећивост. Она 
му узе руку и стаде је миловати као што се милује болесно 
дете, дете које пати. — Немој патити. Ти си правичан и по- 
штен човек; у твом животу нема кајања, њиме је управљала 
мирна и јака морална свест; ти, колико ја знам, ниси грешио; 
ти ниси ником болове задавао. А живот без кајања тако је леп, 
да не би требало да га додирује бол. 


Он ју је гледао ватрено, готово гутајући њене речи, као 
какав божански напитак. 


— Ти не би требало да патиш. Ти ниси више сам у жи- 
"воту. Пријатељица је твоја крај тебе, крај твога срца, и она 
жели само једно, а то је да више не патиш, да се више не 
осећаш сам, да осећаш да је једна душа крај тебе и за тебе... 


Он ју је гледао страсно и чинило се да га свака њена 
реч заноси. И она је била опијена болећивошћу, нежношћу, 
преданошћу : 

-— Емилио, твоја Марија је уза те — рече она свечано. 

Тада је он као махнит узе у свој загрљај, махнито је 
стиште на груди и стаде је дуго, жудно љубити у уста, докле 
је она бледа, дрхтећи изван себе, затворила очи као од неке 
смртне опасности. Али одмах затим, као да га је додир с њом 
"опекао, као да су га ожегле те усне, које му нису вратиле по- 
„љубац, он сурово одгурну Марију од себе, викнувши јој: 

— Ја те се грозим! 

— Емилио! — крикну она запрепашћено. 

— Одлази, одлази, грозим те се! — грмну јој он у лице, 
као да је помахнитао. 

Престрављена, запрепашћена, стукну она неколико корачаји. 

— Ти си ми опростио, Емилио — рече она дршћући од 
ужаса. 

— Истина је! истина је! — Али не могу да заборавим. 
"Одлази, одлази! Не могу да заборавим. 


294 ДЕЛО 


И она отиде, скрушена, убијена, као сломљена тешким 
бременом истине. 


У 


У једној од великих дворница Неролиног дома, покрај шу- 
мице од огромних ружичастих, жутих, белих, отворено-плавих ,. 
зеленкастих хортензија стоје две девојчице, и смешећи се разго- 
варају, благо машући својим малим белим махалицама окићеним 
сребрним шљокицама. Једна од њих, Тереза Сантакроће, има на 
себи хаљину од отвореног плавог тила са сребрним појасом, а 
у црној, високо очешљаној коси, венчић од сребрних оршља- 
нових листића. Друга, Стефанија Фарнезе, одевена је у белу 
свилу ; две велике црвене руже у кестењавсј коси дају јој изглед. 
Шпанкиње, премда јој је лепота пуна нежности. 

-— Мислили смо да смо закаснили, с мамом... 

— 0, ми смо нарочито вечерали у седам... 

— За то ти ниси дошла на |еа гоот2 

— За то! Овде је као на двору; мора се доћи пре но што. 
стигне висока госпоштина. 

— Најлепша је појава кад улази цар... 

— Је ли истина, да су све женске у њ заљубљене. 

— Прича се. Мени се Немци не допадају... 

— 0, Стефанија, будимо му захвалне. Да није он дошао. 
овамо у децембру, не бисмо имале вечерас прву игранку. 


— Онда, живео Кајзер, јер да није њега, морале бисмо 
чекати до половине фебруара. 

— А ти очекујеш Ђованија Алтијери, је ли, Стефанијаг 

— Ђованија Алтијериг Нећу ни да чујем за њега! Нема 
превртљивијег и дрскијег човека од њега! 

— Одистаг 

— Кажем ти. Замисли ти, да се он летос три или четири 
пута заљубљивао све у неке туђинке, Американке, Енглескиње, 
Рускиње, и сад тај незахвални човек само рђаво говори о та- 
талијанским девојкама... 


— Да, драга моја, те туђинке нам преотеше све наше момке! 


— Вратимо им мило за драго! Хајдемо с нашим мајкама у 
иностранство! Удајмо се за руске кнежеве, енглеске војводе, 
америчке милионаре. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 295 


— Да, да, имаш право! Али наши Талијани су тако мили! 
Погледај онамо, Марко Фиоре! Какав диван младић! Како бих 
се радо удала за њега ! 

— Учинила би лудорију... 

— Заштог 

— Зашто... баш не знаш ништа... и сувише си безазлена. 

— Кажи ми зашто, кажи ми... 

— Други пут. Већ је неко доба ноћи! А зар се не би могла 
почети игранка пре но што дође цар... 

— Гледаћемо га како игра почасни кадрил, аг 

— Кажу да одлично игра... 

— Да ли ће играти с кнегињом Нерола2 

— Наравно! Знаш да је она Немица. Медијатизована кне- 
гиња. Стога она приређује игранку, и цар долази... 

— Јеси ли ти ангажована за први валцер; 

— Да, са фон Герцом, из аустријског посланства. 

— Почела си већ се туђинцима, а: 

— Дабогме! А тиг 

— 0, ја играм с мојим рођаком Рофредом... 


Две старе жене седе на једном дивану превученом ста- 
ринским лампасом, у другој једној величанственој дворници 
Неролиног дома. Њихове им године не допуштају више да 
играју. Коса им је бела, лице смежурано, леђа погрбљена под 
бременом старости. Из својих патрицијских палата излазе оне 
само о великим свечаностима. То су књегиња Антиколи и вој- 
воткиња Сутри: обе у дивном и тешком штофу, у хаљинама, 
урешеним скупоценим чипкама; најсјајнији породични накит 
реси њихову седу косу, дајући јој неку величанственост; 0 
њиховим вратовима, које су године ислабиле, висе сјајне огрлице 
од брилијаната, смарагда с дугим висуљцима старинског облика, 
Једна од њих, војвоткиња од Сутри, има величанствене, црне, 
живе очи, које су у необичној противности са старим лицем 
и слабим телом. Махалице држе затворене у својим рукама, 
које су се умориле машући њима толико година на игранкама 
и свечаностима. Оне разговарају тихо, полако и посматрају ра- 
сејаним очима отмени свет који хода тамо амо. 


296 ДЕЛО 


— Требало је да дође тај цар, драга Лавинија, па да изи- 
ђем из куће... увече... 

— Ох, ја, никада, драга Ливија, не бих била ни по што 
дошла овамо; Зар он није Лутеранац; Али све се тс сада из- 
менило! Мој Фабрицио хтео је по што по то да ступи у тали- 
јанску војску. Ја сам била удовица: како сам могла да му за- 
браним: Ти ме разумеш. 

— Добро си учинила, драга Лавинија! Напослетку, може 
бити да наша деца, наши унуци имају више права што се при- 
лагођавају новим приликама него ми што се против њих 6бо- 
римо. Па онда, досадило ми се да о томе чак и говорим. 

— Међутим, мени понеке ствари, које се догађају, уливају 
сажаљење, драга Ливија. Али шта вреди о томе и да говоримог 
Вређала бих свет, када бих се освртала на понеке јаде... по- 
неке беде... 

— Сећаш ли се какав сјај беше у наше добаг 

— Сви смо онда били много богатији, Ливија... 

— Колико ли нас је осиромашило, пало у највећу невољу! 

— ...Ђована дела Марсилијана... 

— Јадница! Живи на оном свом малом имању код Перуђе, 
које се састоји из куће и врта, чини ми се... 

— Тамо зар живи и лети и зими2 

— Целе године. 

— То је онда право прогонство. 

— Али њена снаха, Каролина дела Марсилијана, је овде; 
видим је, тамо доле.. 

— Гле, гле, носи накит дома Марсилијанових ! 

— Откупила га је за велику своту од зеленаша Лабонија. 

— Наравно, отац јој има милионе! 

— Кожарски трговац еп отовг 

— Дакако, чини ми се да је намеран да откупи цело имање 
Марсилијанових. 

— Каролина разговара с Ардуином Фиоре... 

— А зашто Ардуина не носи ни своју дијадему ни своју 
огрлицу ' 

2 — Поклонила их је својим двема снахама, Беатрићи и 
Виторији Фиоре. 

— Те Казалтове су баш срећне! 
<—“_ — Мислиш2 Вечерас носи накит Фиореовог дома. Гледај, 
обе снахе „иду у стопу за свекрвом. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 297 


— Беатрића је веома мила. 

— Она друга је незначајна, 

— Помало бледа, врло повучена; чини ми се да не воли 
друштво. Ти остајеш још, Лавинија! Докле 

— Вар не знаш% Не можемо ићи док не оде тај цар. 

— Ја сам добро познавала његовог деда у Берлину. 

— А ја његовог оца у Лондону, када је тамо долазио по 
своју супругу Викторију... 

— Не треба га на то подсећати... 

— Којешта! 


Два господина потиснуо је свет у један прозор; и ту сад 
они стоје прикљештени, хладнокрвно као оно људи, који су се 
у друштвеним метежима навикли на чекање. Обојица испу- 
њавају ту своју друштвену дужност веома стрпљиво, не ода- 
јући ни најмањег знака досаде. Један од њих је Карло Савели, 
из отменог дома Савела, висок, снажан, кршан човек, који као 
да је тога часа сјахао с једнога од оних тромих коња из рим- 
ске кампање и као да је свој пространи бутерски огртач заме- 
нио друштвеним, црним оделом ; други је Ђуљелмо Морићи, блед, 
плав, нежан човек. Он је из реда велике римске буржоазије, 
али је пословима и сродством везан са племством. Код обојице 
се у њиховом испрекиданом разговору јако опажа римски на- 
гласак, а тон говора је фамилијаран. 

— Дакле, за када је утврђен састанак 

— Ва недељу у вече, Ђуљелмо. Хоћете ли доћи: Јесте ли 
слободни 2 

— Добро, могу да будем слободан два или три дана, до 
понедеоника увече, па чак и до среде ујутру. 

— Добро је. Сад само да молимо Бога, да не буде кише. 

— Ја волим мало кише када идем у лов; мало, не много. 

— Имате право. Иначе, идемо железницом до Велетри-а, 
затим три сахата колима до Кампиљона. 

— Стижемо око поноћи 2 

— Да, и одмах спавамо. У шест сахата изјутра крећемо 
«се. Доручкујемо на једном месту које се зове Аква Морта, а 
преноћићемо у једном сеоцу које се зове Фатино... 

— Такав лов волим, драги Карло. Три дана јурити по 


298 ДЕЛО 


пољима и шумама, час јести овде час онде, конаковати некад 
у једном некад у другом крају... Човеку се чисто чини, да је 
отишао некуд далеко, у Африку, у Азију. 

— Кунем вам се, Ђуљелмо, да сам сада према свему дру- 
гом хладан; лов је моје највеће уживање. Пре ми се допадао 
само, сада ми је страст. 

— 0, ја сам ту страст имао још дететом... 

— Људи, који то не воле, смеју нам се. 

— Оставимо их нека се смеју. Ко ће све ићи с нама2 

— Па, као и обично! Марио Колона, Ђовани Сантакроће, 
Емилио Гваско. 

— Ах! врло добро! А јесте ли се већ договорили2 

— Вечерас се сви састајемо овде, да утврдимо. програм. 

— А хоће ли доћи вечерас и Емилио Гваског 

— Мислим да ће доћи, са женом. 

— Лепа жена! 

— Мени се увек свиђала. 

— Ех! није ваљда само вама. 

— Шта ћете! Несрећа је то... за мужеве... 

— Сада су опет заједно, муж и жена. 

— 0, тај Емилио, то је честит човек! 

— Не бих ја то учинио. 

— Тако се каже... али... ваља се препети у његове при- 
лике. Гледајте, нећете ли га видети, због тога договора... 

— Гледаћу, гледаћу. Ено Мариа Колоне... 

— Дајте му знак да нас нађе, пошто дође цар... 

— Видео је већ; одговара очима да разуме. Сада видим 
и Емилија Гваска... 

— Је ли са женом 2 

— Јесте. Вечерас је много лешпа него обично! Знате ли 
да му сада, када је видим, одобравам што јој је опростио; 

— Јесте ли њему дали знак2 

— Јесам, али бојим се да ме није видео. 

— Онда ћемо га наћи после, чим цар буде прошао; све 
ће онда појурити у балску дворницу. 

— Хоће ли се дуго играти 2 

— Свакако. Женске су, због ове свечаности, одушевљене 
за Кајзера. Моја кћи Марија остаће до неко доба ноћи... 

-— Чини ми се да ће моја жена знатно задоцнити. Чешљала. 
се кад сам ја пошао. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 299 


— Ах, та жене са својом тоалетом... 
— 0, ја јој оставим на вољу да задоцни колико год хоће, 
јер не чекам на њу! Тако нема свађе... 


Из немачког посланства јављено је телефоном кнезу да 
се немачки цар са својом пратњом кренуо ка Неролиној палати. 
Десет је и по. Дворски церемонијал захтева да домаћин, који 
је почаствован владарском походом, дочека Његово Величан-- 
ство у дворишту своје палате, у подножју степеница. Хладно. 
је, веома хладно децембарско вече. Улице су забелиле од мраза. 
Кнезу Нероли је већ шездесет година, те то очекивање, на том 
оштром ноћном ваздуху, баца га помало у бригу и покрај све 
високе почасти која му се указује том царском походом. Римски 
патриције слази дакле полако низ степенице своје величанствене · 
палате, увијен у своју бунду, са шеширом на глави; његови 
синови, дон Маркантонио, дон Камило и дон Клементе, иду за 
њим у кратком размаку. На сваком степену с десна и лева 
стоје служитељи дома Неролина у свечаној ливреји; пажеви, 
с великим упаљеним светњацима у руци, образовали су круг 
иза кнеза Нероле и његових синова. Неролина палата је у 
улици Санти Апостоли; она је импозантна и свечана у својој. 
спољашњој архитектури; двориште је веома пространо, огромно, 
с великим водоскоком на средини и венцем од малих зелених 
гредица око тог водоскока; са све четири стране тога дворишта 
протеже се трем: цела унутрашња архитектура подсећа на архи- 
тектуру палате Боргезе, која је тамо доле крај Тибра. Паоло, 
петнаести кнез Нерола, је висок, сух човек седе браде; синови 
му, који су између двадесет пет и тридесет пет година, личе 
на њега, али изглед им је мање аристократски и мање поносав 
но његов. Оковратник на његовој бунди је уздигнут, а они нису 
обукли чак ни врскапуте на свој фрак и гологлави су. Про- 
мичу минути у ћутању. Наједанпут вратар дома Неролина, џин 
у ливреји која се сва блиста у злату, удари трипут о калдрму 
својом великом палицом са позлаћеном јабуком, а са улице 
се зачу потмуло зврјање кола. Дон Паоло, кнез Нерола, збаци 
журно, младићском чилошћу, своју бунду и остаде у фраку с од- 
личјима на грудима. Уђоше прва царска кола, у којима су 
крилни ађутанти; она по обичају обиђоше водоскок и зауста- 


300 ДЕЛО 


више се пред степеницама. Из њих изиђоше први церемонијар 
и три официра у немачким униформама; поздравише се и сва 
четворица стадоше иза кнеза Нероле, да такође очекују. Уђоше 
друга кола и мало спорије начинише лук у огромном дворишту. 
Кнез Нерола пожури се колима, цар сиђе, скиде капу чим 
угледа римског патриција, који дубоко захвали његовом Цар- 
ском Величанству на почасти коју чини дому Неролину. Испод 
бркова, који су охоло у вис заковрчени, цар се смеши. Затим 
се образова поворка. Полако корачају напред пажеви, носећи 
у руци величанствене сребрне светњаке, у којима горе мирисне 
воштане свеће; за њима иде у малом размаку царски церемо- 
нијар, затим, опет у извесном размаку, цар, с којим корача 
с леве стране, мало заостајући, кнез Нерола. Иза њих, доста 
далеко, ступају дон Маркантонио, дон Клементе и дон Камило 
Нерола заједно с целом царевом пратњом. Поворка се креће 
готово ћутећи и свечано степеницама. Монарх разговара мирно 
и весело немачки с домаћином и разгледа и посматра унаоколо 
отмену лепоту куће у коју улази. Горе, у последњем предсобљу, 
на самом прагу дворничких врата чека кнегиња Нерола ро- 
ђена принцеза Текла од Салм-Салм. Одевена у бели брокат, 
носи она на власима затворену круну медиатизованих немач- 
ких принцеза; на брокатском корсажу има једно немачко 
одличје, које добијају жене високог рода, а груди јој краси 
веома богата бисерна огрлица. Њена коса била је некада плава, 
а сада је сасвим бела. Лице јој је непрозрачно бело и веома 
румено као и у свију Арминијевих кћери; крупна је и кошту- 
њава; стас јој је, пошто је изродила синове, изгубио свој облик. 
„Али при свем том у целој њеној појави огледа се велика 
госпођа. Чим се цар појави на вратима, пође му она у су- 
срет и веома дубоко се поклони. Весело, чило, узе јој он руку, 
галантно је пољуби и ослови је њеном титулом медијатизоване 
кнегиње: 

— Ваше Пресветло Височанство... 

Оркестар у предсобљу почео је већ, после првог поздрава, 
свирати немачку химну, у коју је Хајдн унео тако пространу и 
сетну величину, и њени свечано тужни звуци стадоше се раз- 
легати по просторијама Неролиног дома. Далеко, у балској двор- 
ници, почиње и други, велики оркестар такође ту величанствену 
химну, у којој као да се изражава сва тужна и страсна, замиш- 
-љена и тајанствена моћ немачке душе. Поворка се опет обра- 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 301 


зовала: висок, прав, у пуковничкој униформи гардијског кора, 
поносно издигнуте главе, цар и краљ Виљем даје руку кнегињи 
Нероли, да с њом прође кроз сјајно осветљене дворнице, дивно 
урешене зеленим биљкама и цвећем, дворнице, које на тој бли- 
ставој светлости показују сву лепоту својих старинских вајар- 
ских и сликарских творевина. читаво богатство своје уметничке 
покретности, тих и моћан историјски раскош. За царем и кне- 
гињом иду кнез, синови, сродници, владарева пратња, и сви 
корачају полако, подешавајући свој корак према царевом. Цар 
иде лагано: он зна тајну тих приказивања, тих тихих шетњи 
по краљевским дворницама, по кнежевским дворипцама; раз- 
говара, смешећи се, са својом дамом, а, међутим, гледа десно, 
лево, види на обе стране два дуга реда света, дама и господе, 
који га жудно гледају, који му се дубоко клањају и обарају 
очи, када их он погледа оним својим ведрим и сјајним очима. 
То је двострук ред жена, жена у отвореним и сјајним хаљи- 
нама, у белим и меканим хаљинама, нагих рамена која прови- 
рују из свиле, из чипака, из тила, нагих руку што излазе из 
тилова и велова, двострук ред плавих, црномањастих, смеђих, 
риђих џа чак и белих глава, на којима се лепршају лептири, 
трепере бриљантске звезде и јасни полумесеци, на којима готово 
цвета најнеобичније цвеће, глава које су се погнуле под бре- 
меном густих угаситих власи, глава готово дечјих испод пену- 
шавих ореола лаких плавих коврџица, глава које се клањају 
са страхопоштовањем, с дивљењем, можда с немом симпатијом 
према том цару, о чијој је храбрости, поезији и снажној вољи 
створена легенда, која се непрестано обнавља. Он погледа и 
загледа у жене, поздравља их с помало поносним осмејком, 
наставља свој ход уз звуке двеју далеких музика, од којих про- 
стране дворнице Неролине палате одјекују величанственим и 
дирљивим Хајдновим ритмима: и даме, у својим хаљинама нај- 
ређих тканина, различитих боја, од најблажих до најјачих, кла- 
њају се готово до земље, и пред његовим погледом таласају се 
сва та женска лица у својој разноликој лепоти, различитих из- 
раза, и све се сија и прелива од дијадема, огрлица, накита. 
Ни најмањег жагора нити шапата докле он пролази, сем лаког 
шуштања свиле и кадифе приликом клањања, слабог звец- 
кања сабаља из официрске поворке, те та тишина даје царевом 
ходу још јачи, још силнији израз. 


"302 ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА. 


Прибијене једна уз другу у дугим редовима, жене и младе 
девојке не прозборише ни речи, када је он наишао, када је про- 
лазио; равнодушне према својим сусеткама, мислиле су само 
како ће оне видети њега и он њих, како ће га поздравити и 
он им отпоздравити. Међу њима је било и мушкараца, стараца 
и младих људи, који су се такође дубоко клањали владару. И у 
тој сјајпој дворници Неролиног дома, из које се улази у балску 
салу, у оном великом празном простору што је створен у сре- 
дини, како би могао проћи цар и краљ, срели су се, с једног 
краја дворнице на други, погледи једног човека и једне жене, 
који стејаху једно према другом, али растављени тим великим 
простором. Њих двоје су се познали, те се немо и укочено гле- 
дали. То беху Марија Гваско Симонети и Марко Фиоре. 


Превео с талијанског 
Михаило Добрић. 


—- НАСТАВИЋЕ СЕ — 


ХРОНИНА 


ПРОЈЕКАТ НОВИХ ТУРСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА 


— Њихов стратегијски, економски и политички значај — 


Влада Хаки-паше може забележити један успех великеи 
"трајне вредности, а тај је — уговор са француском Генералном 
Режијом о трасирању железничких путова у Арбанији, Старој 
Србији пи Анатолији. Нас интересују путеви кроз поменуте 
три балканске области и са њиховим значајем хтели бисмо да 
упознамо читаоца. 

Звана Јадранска Пруга, по овоме пројекту, иде од наше 
границе (Мрдари) на Приштину, Призрен, па даље на југ до- 
лином Црнога Дрима до Дебра, одакле скреће на северо-запад 
долином раке Мата до Медуве и Скадра. Од Скадра она ће бити 
везана са Баром и, како по свему изгледа, са херцеговачком 
пругом, коју жели да продужи Аустрија од Зеленике до Бара. 

Од Призрена до Дебра и Медуве ова пруга чини троугао, 
који чини пругу дужом од званога „српскога“ пројекта скоро 
за једну четвртину. Ово одступање од праве линије Призрен— 
Медува диктовали су Турцима исти разлози који су их у оп- 
ште покренули на ово велико предузеће — т. ј. стратегијски. 
Стратегијски разлози руководили су их и да вежу ову и со- 
лунско-митровачку пругу са нашом границом, Приштина— Мр- 
дари, ма да ова веза одговара потпуно и нашим жељама. Јер 
с турскога становишта, ако би рат одпочели Срби у тежњи да 
окрње турске поседе на западу Балканскога Полуострва, пето- 
вековни спор између нас и Турака опет би се решио на фа- 
талном Косову, кад би његово решавање зависило само од нас 


304 ДдЕлЛО 


и Турака. Веза ова, Приштине са Мрдарима, има исти смисао 
и задатак који има веза са бугарском границом од Штипа преко 
Кочана и Царева Села. 

(С погледом на то што су српско-турски спорови знатно 
изравнани на штету једних и других посредништвом Аустро- 
Угарске, унутрашњи стратегијски значај ове пруге има много, 
управо несравњиво претежнији значај. Веза са Призреном, ако 
не онемогућава систематске буне северних Арбанаса око При- 
зрена, Ђаковице, Пећи и Љуме, — она их осуђује унапред на 
неуспех. Исто тако и њено скретање на југ, до Дебра, као и даља 
њена веза са Јанином и Скалром на Бојани, значи утврђивање 
турске власти у свима центрима Арбаније, која се нагло по“ 
чела еманциповати национално п која све јаче испољава тен“ 
денцију да заузме средишње место у сплету балканских питања, 
која нису друго до питања опстанка Турске у Европи, 

Од каквога је и коликога значаја ова пруга у овоме смислу, 
довољно је напоменути у какав је тежак положај ове године 
поставила Турску шака Малисора и колико је било потребно 
времена да она на граници Црне Горе скупи 40.000 војске. Исти 
је случај са ширењем арбанашког покрета у корчанском крају 
и Епиру. 

Супротно тенденцији турско-аустроугарске конвенције од 
1879 године, кад су Турска и Аустро-Угарска уговарале да се 
заједничким силама одупру „српској опасности“ са истока и 
запада, од стране Србије и Црне Горе, сад Турска бежи од 
додира својих шина са аустро-угарским на босанској граници. 
Турска није дала свој пристанак, да се Митровица веже са 6б0- 
санском пругом, јер ју је аустро-угарско суседство са Србијом, 
као и аустро-угарско ровење где се год може, у Старој Србији, 
Маћедонији и Арбанији научило памети. Али, не водећи рачуна, 
о саобраћајним средствима у Новопазарском Санџаку, Турска 
као и да не мисли на оружани отпор сили која јавно тежи да 
помакне своју босанску границу на југ, према приликама и по 
могућству до Солуна. 

Истина је, да њен посед између Јавора и Кома морају да 
чувају и бране по цену свога државнога живота две српске 
краљевине, Србија и Црна Гора, али овом по сили апсолутне 
неопходности стражарењу двеју српских држава њенога поседа 
Турска треба да иде у сусрет. Истина је такође, да ни ми, Ср- 
бија и Црна Гора, још нисмо ништа озбиљно предузимали нити 


ХРОНИКА 305 


смо могли до сада предузимати, да се ово стражарење олакша 
и ојача стварањем комуникативних веза између Србије и Црне 
Горе преко Санџака. Једна добра и сигурна цеста од Јавора до 
Виницке у овом погледу била би од неоцењене користи. Пар 
шина који би везао Србију и Црну Гору кроз Санџак на ком 
било месту од Митровице до босанске границе у политичкој и 
економској самоодбрани двеју српских држава од Аустро-Угар- 
ске, самоодбрана која је у исто време и заштита Турске, — 
равњао би се са читавим политичким-економском препорођајем 
Србије и Црне Горе. У овом погледу пруга Мрдари—Медува, 
поред свега њенога значаја за нашу извозну трговину, не може 
се равњати ни са једном осигураном цестом кроз Санџак. 

Ми ово узгред напоменусмо с тога што рачунамо, да сад, 
кад је мрежа жељезничка у Арбанији, Ст. Србији и Маћедо- 
нији одређена и кад је Црна Гора ослобођена аустријских пута, 
у свом Приморју, остварење првобитнога пројекта Црне 
Горе — продужење пруге од Вира до Колашина и Андријевице 
и веза с Митровицом на Косову — не представља никаквих по- 
литичких тешкоћа. У питању би била само рентабилност ове 
пруге, али с погледом на њен велики политичко-национални 
значај, капитал који би се на њу утрошио био би најпродуктив- 
нији. Међутим нама изгледа, да би ова пруга издржала еко- 
номску конкуренцију и са медувском и са херцеговачко-при- 
морском пругом. Потребно је још дуго, врло дуго времена, да 
св у Турској осигура безбедност, ако се ово уопште да зами- 
слити, а трговина тежи да се што пре ослободи не сигурно- 
сти. Независно од тога што би овај пут — Митровица—Кола- 
шин—Бар био најкраћи за излаз на Јадранско Море, због оп- 
ште несигурности у Турској трговачка кретања Балканскога 
Полуострва тежила би да се што пре ослободе ове несигурно- 
сти и радије би се кретала к Бару него к Медуви. Осим тога, 
од Солуна до Бара, а већ да и не напомињемо Србију, невичне 
туђим језицима трговце упућује само знање српскога језика 
барској луци. Веза Бара са Скадром имаће само локални зна 
чај, а међутим нама у Србији потребан је непосредан излаз на, 
српско слободно море, потребно је да од Бара створимо 
националну полазну тачку за светску трговину по 
слободноме мору. Без помоћи Србијине ово Црна Гора не 
може учинити. 

Дело, књ 60. 20 


306 ДЕЛО 


Остављајући позванијим од нас да о овоме воде рачуна, 
да се вратимо прегледу осталих пруга. 

По реду долази пруга која иде од бугарске границе, негде 
око Царева Села, па даље преко Кочана, Штипа, Градишта и 
Прилепа до Битоља. Бугари су врло незадовољни овим пројек- 
том. То је разумљиво. Они су из чисто политичких побуда упорно 
радили да вежу Ћустендил преко Куманова са Скопљем. Они 
су хтели да оваквом везом ојачају свој политичко-културни 
утицај у северном делу Скопске Старе Србије, поред наше гра: 
нице, и у исто време олакшају, у случају рата са Турском, кре- 
тање своје војске вардарском долином. Ово није одговарало тур- 
ској стратевијској рачуници; Турској је потребно било омогу- 
ћити што брже концентрисање румелијских корпуса на југо- 
западној граници Бугарске. Кад се сагради ова пруга, Кочани 
ће добити стратегијски значај Једрена. Незнатне су за Бугарску 
економске добити од ове пруге, пошто се њена извозна трговина 
не нуждава у лукама Јадранскога Мора, као што ће незнатан бити 
њен економско-политички утицај на «своје политичке приста- 
лице у Маћедонији и Скопској Старој Србији у сравнењу са 
стратегијским преимућствима за Турску ове пруге. С погледом 
на економско-политички значај целе пројектиране железничке 
мреже у Маћедонији, значај који се не поклапа с интересима 
Бугарске, бојати се, да Бугарска не убрза ток своје агресивне 
политике према Турској. 

да маћедонско становништво од великога је економског 
значаја веза ових двеју првих пруга. Оне ће бити везане од 
Битоља преко Ресна и Охрида у Дебру. Овом је пругом везан 
Солун са Медувом, Јегејско Море са Јадранским. Кад се овоме 
дода пруга која ће ићи од Охрида на југ, преко Корче и Ко- 
није на Јанину и даље до грчке границе и Јадранскога Мора 
код Гумнице, чиме су задовољени стрателијски захтеви Турске 
према грчкој, онда је цела мрежа од колосалнога значаја. 

Економско експлоатисање богастава Арбаније, Ст. Србије 
и Маћедоније овим пројектом осигурано је. Ове ће богате по: 
крајине, ако политичке прилике допусте, нагло економски корак- 
нути, нарочито Маћедонија. Њеном географском центру, „Ма- 
ћедонској престоници“ — Битољу предстоји сјајна будућност. 
Он је полазна тачка централне Маћедоније за везу ове са дво- 
струком везом с Јадранским Морем на турској територији и са 
везом с Црном Гором и Грчком, а осим тога још и за везу са 


Рони КА 307 


Бугарском, поред старе везе са Солуном. Исто тако и Охрид по- 
стаје један важан трговачки центар. У њему се спајају битољ- 
ска и јанинска пруга да се у Дебру споје са северном јадран- 
"ском железницом. Дебар на тромеђи између Старе Србије, Арба- 
није и Маћедоније добија још виши значај него Битољ, јер он 
постаје саобраћајни центар за целу „Румелију“, како Турци на- 
зпвају ове три своје области. Преко Дебра има да прође и наша 
извозна трговина за Италију, Француску и Енглеску. Преко Дебра 
има да прође све што буде упућено из Русије и Румуније преко 
Србије за пристаништа Јадранскога Мора. 

Ако политички догађаји не омету ово велико турско 
предузеће, што је врло вероватно, онда ће се изменити и 
политичко стање у овим областима. Ово ће бити велики еко- 
номски препорођај за све народности које живе у Мећедонији, 
Ст. Србији и Арбанији, а материјално благостање рђав је по- 
магач онаквих „револуционарних“ предузећа, каква су се до сад 
испољавала у овим покрајинама. Саобраћајне везе и економски 
препорођај несумњиво је да ће припомоћи да се национална свест 
народа који живе у овим крајевима развије и очисти од талога 
пропагандских лажи, које су могле пуштати своје бледе коре- 
нове у тами незнања и страха у недавној политичкој прошло- 
сти Турске. Одмах, чим се приступи трасирању ових пруга, а 
трасирање по уговору мора да се заврши у року за 16 месеца, 
радници из разних крајева доћи ће у додир и свој ће свога, 
познати. Десетине хиљада радника, који сваке године иду на 
„гурбетлук“ у свет, нарочито у Америку, наћи ће зараде при 
грађењу ових железница. Практични дух Маћедонаца, култиви- 
сан остацима старих римских и византијских колонија, умеће 
искористити све што пружа могућност зараде. 

Ако ишта може оживети пропалу веру у младотурски ре- 
жим код свију народносних елемената у овим крајевима, то је 
несумњиво остварење овога великога пројекта. 

Јачањем ауторитета државне власти, које омогућава оваква 
комуникација, међусобно мешање становништва, које ће пробу- 
дити и очистити од наноснога талога народно сазнање, могућ- 
ност мирнога напретка, приватнога и народноснога, све ово 
скупа одазваће се веома јако на „равнотежу“ пропаганда у овим 
областима. Куповање живих душа по рецепту Гогољевих мртвих 
душа постаће немогућно, или у најмању руку биће сведено на 
минимум, ако би политичке прилике допустиле да се народу 


20% 


308 ДЕЛО 


овим крајевима мирно развија, у шта ми, понављамо, мало 
верујемо. 

У овом погледу досадашњи искључиво срећни положај 
Бугарске пропаганде на челу с Егзархијом изменио би се. Не- 
сумњиво је до очигледности, да је „словенски елеменат“ цен- 
тралне и западне Маћедоније — чисто српски. У смислу 
наше лојалне и по свему оправдане жеље, да одржавамо кул- 
турне везе са свима Србима, овакво стање ствари у Маћедо- 
нији ишло би у нашу корист. Јер кристализација националне 
свести у Маћедонији значи ослобођење народне душе од окова, 
бугарске и грчке пропаганде, који су много тежи него што се 
код нас мисли. Јер рад Срба из Турске на повраћају отетога, 
путем пропаганде дела нашега народа општој народној зајед- 
ници срета се са тежим и несавладљивијим препонама него што 
је „четничка пропаганда“. Повраћај сваке породице у Маћедо- 
нији народној заједници значи лишавање те породице цркве 
својих предака, гробља у коме су сахрањени сви мили и драги, 
пословних и рођачких веза, чиме се и да објаснити држање уз 
Екзархију или уз Патријаршију Срба који не крију да су Срби. 

Ове вештачке замке, ова пропагандска пута могу попу- 
цати само културним развитком свију маћедонских Срба. Про- 
јект ових турских железница иде у сусрет овој Пародној по- 
треби, која је у исто време и једна од највиших потреба турске 
државне политике. Као што се наши економски интереси покла- 
пају с турским у питању о везама северне јадранске пруге, тако 
се наши и турски интереси поклапју у смислу економско-кул- 
турнога развитка становништва у овим покрајинама, што не иде 
у рачун ни Бугарској ни Грчкој, нарочито првој која од сада 
има само да губи од онога што је стекла упорним радом на 
стварању новога бугарскога елемента на рачун наше народне 
заједнице. 

У најмању руку, с претпоставком да ће политичке при- 
лике допустити да се становништво ових области мирно развија, 
ова мрежа железница мора мењати начине пропагандскога рада. 
У смислу јачања народносних веза балканских држава са на- 
родима своје расе у Турској економске везе имаће одсу- 
дан значај. Поред све непрактичности наше расе, Орби су 
ипак добри трговци. За трговачка предузећа у Ст. Србији, Ма- 
ћедонији и Арбанији, која ће омогућити грађење ових путова, 
отвориће се нашим капиталистима и трговцима широко поље 


ХРОНИКА 309 


за рад. Истина је, да ми мало имамо слободних капитала у 
"Србији, али ипак односни економски напредак у Србији и лако 
добијање страних капитала за економска предузећа у њој омо- 
гућавају наш економски утицај на нашу суседну браћу у Ма- 
ћедонији и Ст. Србији. У толико пре што ће, кад се овај пројект 
оствари, наша извозна трговина кренути к обалама Јадран- 
скога Мора. Овај утицај био би двострук, кад би се остварио 
првобитни пројект Црне Горе, о коме је раније било говора. 

На завршетку да напоменемо, да је грађење ових пруга 
материјално готово осигурано. По уговору с Генералном Ре- 
жијом зајам за грађење пруга даће француска финасијска група 
на челу са Отоманском Банком. Ген. Режија осигурала је себи 
првенствено право за грађење ових пруга при једнаким пону“- 
дама, а за трасирање добиће по 30 т. л. на километар. 


М. П. Цемовић 


1 Географски радови г. Ј. Цвијића имали су одсудан значај на наше 
раније држање у овоме питању. У приватном разговору наш уважени научар 
потпуно се са мном сложио о значају ове пруге по нашу националну 
"ствар. Желети је, да он и јавно искаже своје ауторитетно мишљење. 


КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 


Етапсезсо Соггдоге: Де Геја1оћ есопотјеће Фе!" 
Њаћа сор ди кан Бајсата. Езбгано даПа Кмзја Тпбегпа- 
мопаје а! зсјепхе зосјан. Кота, Џтопе Еди псе, 1911. 


У моменту све тешњих веза и све јачег зближавања тежња, 
потреба и интереса Италије и нашег племена, треба забележити 
и појаву ове књижице. То нам налаже важност питања које 
третира. Њен значај оснажава факат привођења крају по нас 
предсудног питања трансбалканске жељезнице. Сан Ђовани ди 
Медуа је друга страна пловног парка ка Бари-у, свакако једно 
од најживљих талијанских трговачких пристаништа. Интензи- 
фикација трговинског обрта Италије са Балканским земљама 
је све сталнија. Она је била незнатна и успорена само непо- 
вољним саобраћајним срествима и непознавањем реципрочних 
прилика и потреба. : 

Ово доказује и госп. Д-р Тодоровић у својој документи- 
раној ђудициозној студији „Сточни тргови у Италији“. Важ- 
ност нашег увоза у Италију је истакнута фактом, да смо ми, 
одмах после Аустрије, на првом месту као увозник стоке у овој 
земљи од 35 милиона становника, само после две три године 
покушаја и то са крајње заобилазним срествима за пренос. 
Ослобођени од Аустрије новом жељезничком пругом, наши еко- 
номски одношаји са Италијом поћи ће гигантским кораком 
реципрочним познавањем тргова и њихових локалних потреба. 
Поред за овај циљ специјалних институција: консулата, берза, 


КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 311 


штампе, приватних и државних института за обавештавање и 
подстрекавање у овом циљу је од нарочите вредности и по- 
себна, монографска литература. 

Ово је и циљ горњег дела, да са гледишта економне гео- 
графије упозна уже заинтересовану и ширу талијанску поблику 
са главним артиклима увоза и извоза саобразно потребама, обил- 
ности и потенцијалности консума појединих тржишта. Да ће 
Италија са великом пажњом узети маха у трговинским одно- 
шајима са Балканом у опште а са нама на посе, у то нас уве- 
равају њена непосредна близина, њене политичке аспирације, 
њене везе, велики полет њене индустрије — њене потребе; у 
то нас уверава и факат да се у Француско - Талијанско -Ру- 
ско-СОрпском синдикату за конструисање трансбалканске же- 
љезнице, талијански капитал, а према томе и глас налази на 
другом месту. Као символ латинске генерозности, црвене гари- 
балдијске кошуље су биле увек готове да нашој нацији у помоћ 
дођу, и као илустрација економске моћи Италије, талијански ка- 
питал препорађа индустријски, саобраћајно и социјално другу 
независну земљу нашег племена — Црну Гору. И на врху њене 
Воловице, гордо се показују две куле Марконијеве безжичне 
телеграфије, као символ триумфа ослободилачког латинског 
генија: јер пре ње Црна Гора је и телеграфски била потчи- 
њена Аустрији будући су све њене телеграфске комуникације 
имале пролазити жицом Трст—Котор све до инсталације ра- 
диотелеграфије Бари—Ативари. Нека би се овај символ триумфа 
латинске науке са воловичког врха, распростро и у другим ви- 
довима и на остале крајеве несрећног и усамљеног српског 
племена... 


ж 


Ово је једна монографија од 50 страна која обухвата све 
балканске земље почевши од Црне Горе и Србије па, редом на 
Бугарску, Румунију, Грчку и Турску. Нема претензију да буде 
један исцрпни консуларни реферат као на пр. онај изврени Обко 
Кеззјеп-а за Србију (5етрјепз уп асћа еће Уегћа п55е) али за 
један уце Ф'епзетђје целог балканског полуострва је један дра- 
гоцени прилог за упознање и обавештење у материји међунаро- 
дне трговине. Писац је црџео податке само из анала Моуппепко 
Сопитегсјаје де! Кеспо 4' Каћа и из неколико уџбеника еко- 


312 ДЕЛО 


номне географије, — отуда скромност списа у детаљности и пот- 
пуности. Аустро-немачки подаци би му били веома корисни у 
недостатку познавања језика балканских народа. Овде се истиче 
потреба издања од наше стране на талијанском језику редовних 
периодичких исцрпних реферата о нашој производњи. Овде се 
истиче огромни значај Међународног Аграрног Института у Риму, 
у коме смо ми само формално а не и ефективно заступљени, док, 
међутим овај институт, између осталог, и поставља себи за за- 
датак да регулише и пропорционалише исцрпним информаци- 
јама продукцију и промет аграрних продуката. 

За Србију, давши преглед њене територије и становништва, 
његових занимања, особина и здравствености и њеног полити- 
чко-геограрског положаја, наводи енумеративно које су инду. 
стрије у њој развијене и који су продукти извожени и увожени 
у Италију. На страни 11 вели: „Недовољно јаком нашем промету 
са Србијом су многи узроци, а најглавнији је онај, што наши 
производници у опште, непознавањем, мало воде рачуна, о овом 
важном тржишту, а о чијој се вредности другде води рачун. 
Ивтензификација наших економних одношаја са Србијом настаје 
нарочито после 1906, тако да проценат увоза у Италију скочи на, 
9,12 и извоза на 1,71, према 1,47 и 0,09 у 1905 г. Орпски увоз 
у Италију је представљен стоком и дрвенаријом, сировином, 
текстилним материјалима, биљним и сточним продуктима. У 
утркивању међу државама на српском тржишту у 1906, Ита- 
лија је успела да задобије известан прираштај, који, међутим, 
остаје незнатан према економској моћи Италије и симџатијама 
које она ужива у Србији. Повећање српског увоза у Италију 
је последица прекида трговинских одношаја са Аустро-Угар- 
ском. Но отварање нових путева, — јужних и југозападних — 
обезбедиће потпуно развитак српском извозу ослободивши се 
инквизиција моћне суседне монархије. Многобројне већ сагра- 
ђене унутрашње и у пројекту спољашње жељезнице, ставиће 
у везу Србију са централном Европом с једне и са морем с 
друге стране. Економна политика. Србије улази, дакле, у једну 
нову епоху“. Први знаци овога су огромни увоз српске стоке 
у Италију и учестано крстарење талијанских трговаца у Србији 
као и отварање Итало-Српске Банке. Дајмо цифре увоза и 
извоз Италије са балканским земљама у 1909 год. 


__ КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 513 


у хиљадама лира 


Извоз из Италије Увоз у Италију 
рова Кора ин 1,814 147 
Ка и МИ 1928 180,971 
Буљарека ј млин ке о 5 1179 1,496 
му нија и а а 1,077 606 
Грчка и ЕН 188 140 
Ирска не гири им“ 2 278 289 


Али ово су само цифре за 1909 г. и из изложених табела, ви- 
димо да према збиру последњег деценијума процентуално 
према нашем увозу у Италију долазимо на треће место (после 
Румуније и Турске). Писац излаже за сваку од балканских зе- 
маља вредност њихових специјалних трговина обележивши им 
варијапије као и разлику према природи продукта, назначивши 
економске услове ових земаља као и разлоге које детерминишу 
повећање или опадање обрта. Даље, цифре нам показују да је 
према светској трговини Италије проценат балканске у 1909 
само 7,2 (у 1906 је 9,5), и да је увоз са Балкана јачи од извоза. 
Како пак =/з (70%/0) талиј. трговине је европска, то се налаже 
неминовна потреба интензификовати овај обрт са Балканом. 
Поред осталих, горе наведених узрока који ометају овај разви- 
так итало-балканске трговине, један од главних је и услови 
талијанске продукције, која је у појединим артиклима (шећер, 
спирит и машинерија) недовољно развијена да би могли какво- 
ћом и коликоћом конкурисати истим артиклима Аустрије, Не- 
мачке и т. д. Међутим у текстилним артиклима Италија снажно 
конкурише изнад свију осталих на Балкану; непосвећеност та- 
лијанске продукције у потребама балканских тржишта је други 
узрок; а најпретежнији, изгледа да је онај у недовољности 
саобраћајних срестава: Италија на Јадранском мору располаже 
само само са две компаније (Венецијанска и Пулијска) које 
треба да противстави туцету аустроугарско-хрватских (Гоуд, 
Опеала, Адла, Геуап, и т. д.). Будући пак, да модерна поли- 
тичка економија сматра емиграцију и имиграцију становништва 
из једне земље у другу као уступљена или задобивена продук- 
тивна добра и срдства за производњу, писац излаже и стање 
италијанске емиграције у поједине балканске земље, која је, у 
"осталом, сразмерно црема другим земљама, веома слаба. 


» 


314 ДЕЛО 


Од дужих дисертација за доказ важности по Србију пи- 
тања које ова књига третира ослободиће нас цитирање неколико 
редова са компетентне стране... „Наша економна независност 
јесте залога наше политичке будућности, јер без срестава за 
живот нема слободе... Нема рационалног земљорада 
без блиских пијаца, а ове индустрија ствара. Догод наш 
сељак мора посредством трговине да за своје сировине тражи 
далеке пијаце, све дотле он мора и јефтиније да даје производе 
своје, јер они могу добити само ону цену, која на страним пи- 
јацима влада ито по одбитку свију преносних трош- 
кова и трговачких добити до на лице места. Све 
дотле наш сељак није у стању да боље и скупље алате и ме- 
тоде примењује у привреди својој... (Др В. Вујић: „Наша Еко- 
номна политика“ 1883). Научна вредност ових редова је, с обзи- 
ром на време када су биле изречене, само потенцирана нашим 
најновијим приликама. — Још две речи само с обзиром на бо- 
јазан оних који Италији приписују експанзионистичку политику 
на Балкану, која би по нас била друго издање северног нам 
непријатеља, освојилачког и продирућег пангерманизма. Не мо- 
жемо на овом месту говорити о основи, условима и будућности 
спољне политике Италије, али покажимо са неколико речи неосно- 
ваност ове бојазни. 0 завојевачким пројектима Италије на Балка- 
ну не може бити ни говора. Ако она кад кад и покаже који симп- 
том у овом случају, ово је ако не ради парадирања једне европске 
силе која треба да се конформише осталим, нарочито из легитимне 
бојазни од аустријске флоте која и поред своје бројне инфе- 
риорности испресецаном, брдовитом, фјордовском далматском 
обалом може увек талијанској флоти јоџег пп за1је ф0п1; 
јер талијанска обала на Јадранском Мору је потпуно изложена 
и нема нигде неопходног бојној флоти наслона (рппбо 4' арро- 
село), повучености и апровизирања. А ефективно пријатељство 
двају „Савезника“ је довољно познато, док се аустријска флота 
све више ојачава, сигурно против турске или... грчке „флоте“... 
Спољна завојевања у традицији и у суштини својстава расе 
мало су својствена латинима у опште, а Талијанима најмање. 
На против осећај интернационалне и социјалне правде је у 
њих најразвијенији. Милитаризам у правом смислу ове речи, 
који је један од главних фактора германског завојеваштва, у 
Италији не постоји; то нам доказују и њени порази у ратовима 
за ослобођење, они у колонијалним покушајима, и неспремност 


КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 315 


њене садање убојне снаге, којој, у осталом многа унутарња пи- 
тања имају да претходе. Највећи талијански ратник, Ђузепе 
Гарибалди, по свршетку ратова, повлачи се на своје пољско 
добро где идеалише и снује пројекте светског мира. Тако исто 
и његови војници. Јер Италија не снива никакав велики ге- 
уапеће, нити има силу традиција наполеонских победа, који у 
Француској још одржавају извесну дозу милитаризма. 


Немања Р. Вукићевић 


БЕЛЕШКЕ 


Наука. 


Основе за географију и геологију Ма- 
ћедоније и Старе Србије. — Изишла је 
из штампе, у издању Српске Краљев- 
ске Академије Наука, трећа књига 
монументалнога дела г. д-ра Јована 
Цвијића, проф. Универзитета „Основе 
за географију и геологију Маћедони- 
је и Старе Србије, с проматрањима 
у јужној Бугарској, Тракији, сусед- 
ним деловима Мале Азије, у Тесали- 
ји и Епиру“. (У Београду, штампано 
у државној штампарији Краљевине 
Србије, 1911. У 40, стр. УШ — 689 до 
1272, са 24 географске и геолошке 
карте и фотографије изван текста и 
са 71 профилом и скицом у тексту. 
Цена 2). 

Г. д-р Цвијић је много времена 
провео у Маћедонији и Старој Србији 
ради научног проучавања ових двеју 
српских земаља. Он је главну пажњу 
обратио на географске и геолошке 
прилике у овим земљама, стога је 
ова књига препуна нових и поузда- 
них опажања и констатовања у том 
погледу. Али је, поред тога, г. д-р 
Цвијић поклањао особиту пажњу и 
другим приликама у тим крајевима 
Балканског полуострва, а нарочито 
антропогеографским и етнографским 
особинама тамошњега становништва. 
Како пак он располаже ретком по- 


добношћу да уочи оно што је каракте- 
ристично, типско, у животу народном, 
а уз то улаже особити труд и стара- 
ње да све провери својим сопственим 
посматрањем и искуством, његова се 
опажања одликују не само обиљем 
нових података и констатација, већ 
и потпуном поузданошћу. 

Ово дело г. д-ра Цвијића ни у ком 
случају није обична појава у нашој 
научној књижевности; његов значај 
није ни у ком случају тренутан и 
пролазан. Његови резултати у гео- 
лошком испитивању могу се измени- 
ти једино изменама у геолошким при- 
ликама тих земаља. Она се свакојако 
могу допунити каквим детаљнијим 
проучавањима, али ће основни резул- 
тати његови несумњиво остати. Гео- 
графски је део тако исто пун нових 
података и потпуно поузданих пода- 
така. Читалац ће у овој књизи наћи 
свестрани опис географских објеката 
(планина, река, језера и т. д.); наћи 
ће тако исто свестрани опис климат- 
ских прилика, биљнога и животињ- 
скога света, затим нарочито заним- 
љиве податке о становништву, њего- 
вим националним особинама, његову 
животу у свима правцима. Особито 
су интересантне белешке о привреди, 
занатима, трговини, саобраћају и т. д. 
Једном речи: ова књига д-ра Цвији- 
ћа писана је и написана тако да без 


БЕЛЕШКЕ 


ње не може ни научник, ни природ- 
њак, ни историк ни политичар. 

0 Маћедонији и Старој Србији у по- 
следње време нарочито, много је пи- 
сано. Библиографија о овим двема 
српским земљама била би велика 
књига. Ту би се нашло књига од пи- 
саца од сваке руке, и по спреми и по 
тенденцији. Има много књига, које су 
писали озбиљни научници, којима је 
— приликом писања — лебдела пред 
очима само научна истина, којој су 
они посветили свој живот и рад; али 
је далеко већи број оних књига, које 
су писали људи са нарочитом политич- 
ком тенденцијом, људи који су имали 
да бране овај или онај политички си- 
стем или правац било балканских било 
других јевропских политичара или др- 
жава, или да бране и правдају разли- 
чите тежње и аспирације на те земље. 
Што се тиче књига, које су писали 
прави п озбиљни научници, оне су ве- 
ћином непоуздане, јер су их писали 
научници који су врло ретко писали 
на основу сопственог посматрања. Ве- 
ћина тих писаца служила се литера- 
туром доста непоузданом. Што се тиче 
књига и чланака писаних са нарочи- 
том тенденцијом, по себи се разуме 
да се њима не може поклонити 0с0- 
бита, па често никаква вера. Извр- 
тање и фалсификовање стварних чи- 
њеница из садашњости и прошлости, 
то је најчешћа ствар која се у овим 
књигама мора на свакој страни на- 
лази. Озбиљне, поуздане и свестране 
студије, од научника који би ове 
земље прошао унакрст, који би зашао 
у сваки кут, све видео, све испитао 
дубоко и свестрано, до појаве ове 
студије г. д-ра Цвијића заиста није 
било. Г. д-р Цријић је први таку 
књигу написао. Ми се Срби можемо 
поносити тиме што се у српској 
књижевности налази данас најбоља 
и најобјективнија књига о Старој Ср- 
бији и Маћедонији. М. 


7 


Хепилећ Хапап: Ттазкагтје дег Набз-- 
Вигдег Мопагсће,. Маззббађ 1: 1,500.000 
К. “~. К. Ноагбогтарће 'Апзја 6. 
Егебав п. Веглда,. Млеп, 1909. — По- 
сле анексије Босне и Херцеговине у 
Аустро-Угарској се почело расправ- 
љати о томе, коме треба да припа- 
дају новодобивене земље. Том при- 
ликом се јавила идеја о тријализму, 
чији је поборник и аутор ове карте. 
Тријалистичка Аустро-Угарска, како 
се у картиној пропратници истиче, 
састојала би се из једне југословен- 
ске, једне мађарске и једне немачке 
краљевине. Нова југословенска кра- 
љевина би обухватала Босну с Хер- 
цеговином, Далмацију, Хрватску са 
Славонијом, Крањеску с деловима Ко- 
рушке и Штајерске јужно од Драве, 
Горицу е Градишком, Трст с околи- 
ном и Истру. Угарској, која би тиме 
изгубила Хрватску и Славонију, дала 
би се Галиција, Буковина и пољски 
део Шлезије. 

Сама карта представља изложено 
политичко схватање. Она има једино 
ситуацију. Површине побројаних зе- 
маља, које би чиниле југослсвенску 
краљевину, остале су беле; границе 
ове краљевине обојене су плаво, а 
границе њених саставних делова из- 
вучене су црним цртицама; желез- 
нички путови и реке извучени су ли- 
нијама црне боје; још су унесена 
амена неколико планина, имена ва- 
роши и села. 


Б. Милојевић. 


Књижевност. 


Милан Шевић: Дечја књижев- 
ност Српска. — Из 274 и 275 књ. „Лето- 
писа“ Матице Српске оштампан је у 
засебну књигу чланак д-ра Милана 
Шевића „Дечја књижевност сриска. 
Оглед историјскога прегледа“ (Нови 
Сад, 1911. У 80, стр. 71. Цена 1 круна). 
— У овој књизи налазимо врло мар- 


318 


љиво сређен историјски преглед дечје 
књижевности, и преведене и ориги- 
налне, српске до наших дана. Уз то 
џисац се упушта и у оцену књижевне 
вредности рада појединих, махом знат- 
вијих, радника на дечјој књижевно- 
сти. Његов је суд у главном тачан, 
што докагује да је писац ову лите- 
рарпу врсту код нас пажљиво и до- 
вољно проучио. На завршетку ове 
своје расправе д-р Шевић даје општи 
суд о данашњој дечјој књижевности 
и радницима, који на тој књижевној 
грани раде. Његов суд није ни нај- 
мање повољан, али је несумњиво 
тачан. Чика-Јовини и Чика-Стевини 
наследници не пишу сада за децу 
да их само поуче и поправе, већ да 
би на тај начин штогод и зарадили. 
На тај се начин дечја књижевност 
јавља као згодно поље за рентабили- 
тет. Разуме се да то иде на штету са- 
држине дечје литерагуре. Д-р Шевић 
не критикује само; он предлаже и 
начин како ће се поправити оно што 
се покварило. Не би било рђаво да 
се наши писци разних ствари за децу, 
осврну на ову књигу д-ра Шевића• 


Књиге за народ. — Као 140 свеска, 
збирке „Књиге за нааод“ коју издаје 
Матица Српска у Новом Саду штам- 
пане су приче „Кроз трње и цвеће“ 
(разне приче из живота), које је на- 
писала Даринка Буља рођ. Косиће- 
ва. Овде су четири приче, управо бој- 
ке: „Звездана“, „Љуљашка“, „Сани 
предосећај“ и „Анђелка“. — Приче 
ове немају апсолутно никакве књи- 
жевне вредности. Оне су сентимен- 
тални изливи срца једне доконе госпо- 
ђе, која као да нема пречег посла него 
пише књиге. Ниједна од ових прича ни- 
је за народ. Што су оне ипак штампа- 
не у збирци „Књиге за народ“, то нам 
тешко могу објаснити и сами члано- 
ви Књижевног Одбора Матице Српске. 


ДЕЛО 


Једина збирка која је за последње 
две године штампана у овој збирци 
и која потпуно заслужује то место 
јесте књига „Ускоци у народним пе- 
смама“ коју је спремио Тихомир Осто- 
јић (штампана као 141 и 142 свеска). 
У овој лепо уређеној збирци штам- 
пано је 16 најлепших ускочких пе- 
сама. Из њих читалац доиста може 
видети и познати „све тегобе, све 
племените и сурове стране ускочког 
живота“. На крају је, у додатку, кра- 
ка и лепо написана историја ускоч- 
ког живота, од самога уредника. — 

Раније, пишући о једној књизи из 
збирке „Књиге за народ“ („Под ви- 
дом нових идеја“, од Милана Андри- 
ћа. „Дело“ за септембар 1910 год. 
стр. 475—478), ми смо напоменули да 
се у збирци „Књиге за народ“ не 
штампају увек књиге које доиста мо- 
гу народу дати неке поуке и паметне 
забаве. На ту напомену као да пије 
Књ. Одбор Матице Српске обратио 
своју пажњу. Ми је, стога, понавља- 
мо поводом напред споменутих прича 
„Кроз трње и цвеће“ и препоручујемо 
Књ. Одбору да таке књиге избегава, 
а да прима књиге паметно изабране 
и савесно уређене као што је ова 
збирка од Тих. Остојића. 

М. 


Тодор Стевановић Виловски 
Стари Београд. — Из „Срп. Књиж. Гла- 
сника“ прештампао је у засебну књи- 
жицу г. Тодор Стефановић Виловски 
своју монографију „Стари Београд. 
Постанак и развитак српске вароши 
и културне и друштвене прилике у 
њему (1820—1850“) Београд, 191. У 
80, (стр. 52 цена). — Г. Т. Ст. Ви- 
ловски спремио је историју Београда 
од најстаријих времена до данас, и 
ту ће књигу, како се чује, издати 
београдска општина. Ова је књижица 
по свој прилици један одељак из те 
историје, али свакојако један од нај- 


БЕЛЕШКЕ 


занимљивијих. Овде се врло преглед- 
но, са доста занимљивих и досад ши- 
рем читалачком кругу потпуно не- 
познатих појединости, излаже живот 
у Београду од 1820 до 1850 године. 
У исти мах, по овој се књижици мо- 
же закључити, да ће и поменута ве- 
лика историја Београда бити савесно 
и зналачки израђено историско дело. 


Љуб. М. Митровић: Милентије 
Никшић. — Из „Весника Српске Цркве“ 
оштампао је Љубомир М. Митровић, 
свршен богослов, своју лепо напи- 
сану историску расправу „Мелентије 
Никшић, епископ шабачки“. Распра- 
ва је ова израђена по већ познатој 
грађи, али је писац којекуда расту- 
рене податке лепо средио и дао за- 
нимљив и доста потпун преглед жи- 
вота и рада овога знаменитог човека 
из доба другога устанка. 


Економска еманципација Србије. — У 
органу парискога Друштва за трго- 
вачку географију (Зојсеје де Овогта- 
рћје Сопштегејаје де Раг5) у свесци за 
јули ове године штампан је чланак. 
Гастона Гравјеа под натписом „1 
етапетра оп есопопидџе де Ја Зегђте“. 
Писац у: кратким, али поузданим по- 
дацима документованим, потезима, из- 
лаже економску борбу Србије са Ау- 
стријом од 1906 до 1909 године, из 
које је борбе Србија изишла као по- 
бедилац, успевши да свој извоз упу- 
ти на друге стране и да се на тај 
начио ослободи аустро-угарског ши- 
канирања. Гравје је овим чланком 
учинио српској трговини велику услу- 
гу, упознавши српске економске при- 
лике са Западном Јевропом. За то 
му дугујемо особиту захвалност. 


0 напреднијем пољопривредном раду 
наших манастира — Д-р Милан 3: 
Влајинац држао је на овогодишњој 
скупштини Монашког Удружења пре- 


319 


давање „О напреднијем пољопривред- 
ном раду наших манастира“, и то је 
предавање из „Тежака“ оштампао у 
засебну књижицу. Д-р Влајинац из- 
лаже шта треба учинити па да огром- 
на имања манастира у Србији доно- 
те далеко више прихода него што сада 
доносе и. нарочито, да привреда на 
манастирским имањима буде углед 
околини. Предлози, које је он из- 
нео у овом предавању, могућно је у 
сваком погледу остварити, и то је ве- 
лика и света дужност оних који рус 
кују овим огромним имањима. Али, 
како се чини, лепе жеље д-ра Вла- 
јинца остаће још позадуго глас ва- 
пијућега у пустињи, 


Анегдоте из живота српских књижев- 
ника. — У веома укусном издању књи- 
жаре С. Б. Цвијановића штампана је 
књижица проф. Андре Гавриловића 
„Седамдесет анегдота из живота срп- 
ских књижеввика“ (Београд 1911, у 
м. 80 стр. 84. Цена 1 динар). Проф. 
Гавриловић објавио је у овој књи- 
жици по две, три и више анегдота о 
овим српским књижевницима: Доси- 
тију Обрадовићу, Јоакиму Вујићу, Лу- 
кијану Мушицком, Јовану Дошенови- 
ћу, Вуку Ст. Караџићу, Сими Милу- 
тиновићу, Димитрију Давидовићу, Ди- 
митрију Фрушићу, Милошу Светићу, 
Василију Лазићу, Ђорђу Малетићу, 
Петру Протићу — Сокољанину, Бран- 
ку Радичевићу, Богобоју Атанацко- 
вићу, Ђуру Даничићу, д-ру Јосифу 
Панчићу, Љуб. П. Ненадовићу, Ђури 
Јакшићу, Милану Ђ. Милићевићу, д-ру 
Милану Јовановићу, Влади М. Јова- 
новићу и Стевану Сремцу. — Писац 
каже да су у ову књижицу ушле са- 
мо оне анегдоте за које држи да их 
је он први објавио раније или да то 
сад чини. Било ово тачно или не, пи- 
сац је добро учинио што је ову збир- 
ку спремио и издао. У њој има до- 
ста веома занимљивих причица, које 


320 


могу служити као грађа за личну ка- 
рактеристику наших књижевника, ра- 
ауме се — само ако су колико било 
аутентичне. 


Равличности. 


Становништво Бугарске и Аустрије. — 
Становништво Краљ. Бугарске изно- 
сило је крајем 1910 год. 4,329.108 ду- 
ша, док је 1887 год. овај број 3,154.375. 
Прираштај за 23 године износи дакле 
1,213.733, што одговара прираштају од 
21,79) у овом времену. У ствари је 
прираштај хришћанског становништва 
још већи, пошто се за ово доба иселио 
знатан број мухамеданаца. (беогтар- 
веће Лензећг ће, ХУП Јаћге, 4. Не, 
стр. 220). 

Становништво аустро-угарске мо- 
нархије према попису од 31 децем- 
бора 1910 год. износило је 47,418.598 
душа, од чега је 28,567.898 долазило 
на аустриску, а 20,850.700 на угарску 


ДЕЛО 


половину монархије. Од 1900 год ста- 
новништво Аустрије се увећало за. 
2,417.190 или 9,2 процента а станов- 
ништво Угарске за 1,596.000 или 8,3 
процента. У обе раније деценије при- 
раштај становништва у Угарској иаз- 
носио је нешто више од 10 процента; 
садање опадање процента је после- 
дица исељавања у Америку, које је 
за последњих десет година било јаче 
него раније. Најјачи прираштај у Ау- 
стрији показали су Трст, Истра и До- 
ња Аустрија. Укупно цивилно ста- 
новништво Босне и Херцеговине из- 
носи 1,895.673 лица, што, према попи- 
су од 1895 год. звачи прираштај за 
826.591 или 20,89 процента. Целокуп- 
но становништво Беча износило је 
2.010.803 душе, од чега је 98.400 било 
Чеха. Године 1900 износило је укупно 
становништво Беча 1,974.000 са 102.970 
Чеха. (беогтарћзсће Лешзећтић, ХУП 
Јаћгг., 5. Неј, стр. 281). 
Б. М. 


и зеље пити ита за пина 


ВЛАСНИК 
Аца М. Станојевић 


УРЕДНИЦИ 


Др. Драгољуб М. Павловић и Риста Ј. Одавић 
Штампарија „Лоситије Обрадовић“ Димитрија Гавриловића (пређе А. М. Станојевића) 
(Чика Љубина удица бр. 8) 


ви млаз иаиитне тивктти жеи а 


ДЕЛО 


КЊИГА 60. СЕПТЕМЕХДЕ, 191. ГОДИНЕ СВЕСКА 3. 


ХРОМИ ИДЕАЛИ 
— М. М. Ускоковић — 


ГЛАВА ПРВА 
Нов живот 


У почетку пролећа године 1899, један млад човек заустави 
две девојке на улици, ословивши једну од њих: 

— Кајо! 

Девојка, која се звала Каја, трже се, осмехну весело и 
пружи младом човеку руку. 

— Ах, ти си, Чедомире! Откад те нисам видела — рече 
му она и зарумени се без некога нарочитог разлога. 

Она друга девојка поцрвене такође чак до првих праме- 
нова своје смеђе косе, и учтиво оступи неколико корака да 
не би што сметала својој другарици у разговору са непознатим 
човеком. 

Оне обе училе су девојачку школу у Београду и спремале 
се да је сврше тога лета. Носиле су дугу црну кецељу, прост 
шешир, сукњу испод колена, ципеле изнад чланка, и прити- 
скивале су по један свежањ књига на своје груди... на своје 
мале девичанске груди, које су се стидљиво оцртавале под 
глатком материјом кецеље. 

— Пише ми мајка да си јој обећала неку мустру за вандте- 
пих... шта ли! Па те молим. Ја имам да јој пошљем своје старе 
чарапе, па ми она рече да то уједно пошаљем. 

— Јесте, врло дивно! Тек што је стигао у Београд!... Да 
ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић. Замало не 
заборавих!... А шта ради тетка: 

Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, 
скиде свој шешир који је већ губио форму. 

Дело, књ. 60 21 


822 ДЕЛО 


— Чедомир Секулић, философ друге године — рече мукло 
и поклони се дубоко, очекујући да му девојка пружи руку. 

Вишња корачи неспретно, укоси се стидљиво и пружи 
руку, упрљану мастилом. Један унутарњи пламен запали њене 
дотле безизразне плаве очи од задовољства које се налази у 
овим церемонијама само кад се има седамнаест година. 

У овом представљању, Чедомир заборави да га рођака 
пита о здрављу његове мајке, те се врати на прво питање: 

— Кад ћеш ми то дати; Морам чарапе послати још су. 
тра, јер... 

Ту се трже, погледа у Вишњу и претпостави да не доврши 
реченицу него да говори и даље о овоме и сувише реалистич- 
ном предмету који опомиње на крпеж и зној. 

— Хајде да ти сад дам. Не станујем далеко. Видиш, бо: 
лан, рођаци смо, а још ниси био код мене. Да само знаш како 
ми је леп стан. Гледа на улицу. А и баба је добра. Прича ми 
како је било кад је била млада, описује ми беседе код Златног 
Крета и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као 
питомац Војне Академије — чаврљала је рођака. 

Секулић пређе помпезно с десне стране обе девојке, на- 
чини каваљерски слатку и у исти мах скептичну мину на лицу 
и продужи пут са рођаком и својом новом познаницом. Кад би 
Каја престала да чаврља, он је покушавао да занима своје 
даме. Очевидно је било да се напрезао. 

Али Вишња то није опажала. Она је била нова за оваква 
друштва. Можда је то био први мушкарац који јој је био 
представљен. Одрасла у затвореној паланачкој кући, где се 
прима два три пута у години и са браћом млађом од ње, она 
се могла само дивити Секулићу. 

И доиста, Чедомир јој се свидео. Он јој се учинио паметан 
човек, искусан каваљер и младић око кога се девојке зава- 
ђају. И док је млади човек причао неки занимљив догађај и 
млатарао рукама, Вишња се смешила и мислила: 

— Како уме лепо да одржава конверзацију, а ниједанпут 
да постави какво банално питање, о времену на пример! 

Међутим, било је врло лепо време. Пролетњи облаци су 
блудели преко неба које је дошло угасито по заласку сунца. 
Теразијско кестење се заодевало у широко, маљаво лишће и 
заклањало ружне престоничке куће, чији остарели зидови из. 
гледаху као да се противе пролећу и напретку. 


ХРОМИ ИДЕАЛИ 328 


-— Овај наш Београд се неће нпкад уредити — говорио 
је млади философ. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми 
да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, културе јед- 
ном речи. Кажу да је ова варош по своме положају, после 
Неапоља и Цариграда, најлепша у Европи, а ја се кладим, да 
је она најружнија престоница на свету. 

Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек 
падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цео цинцарски 
Београд, те она продужи ићи, бацајући кришом свој дрхтав, 
девичански поглед на рођака своје другарице. 

Висок, џигљав, с ногама као у роде, испалих јабучица, 
неуједначене коже по лицу, и у оделу које је купљено готово 
и ношено целу зиму, он је био готово ружан. Али, Секулић је 
имао високо, ведро чело, црне мокре очи, сензуална уста, убед- 
љив глас и сигуран мушки корак. Још с цигаретом о губици 
и рукама у џеповима, он је изгледао младој девојци као неки 
јунак из прочитаних књига, који јој је нејасно остао у сећању 

Они се зауставише код Кајине капије. 

— Па кад ћеш ми једанпут доћи; — Пребаци Каја своме 
рођаку. — Бога ми се љутим. Једног од својих имам овде, па 
и он се туђи. 

Чедомир се извињавао како је могао и, у исти мах, у себи 
упоређивао две девојке. 

Његова рођака била је мала, мршава, жива девојка која 
је обећавала практичну жену и срећну мајку. Њена другарица, 
напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, 
угаситих очију по којима су пливале неодређене сенке. Пову- 
чена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто приглупа, али 
њени срамежљиви погледи, румен у лицу при најмањој примедби 
и одушевљено одобравање сваке необичније мисли, говориле 
су да је она од оних бића у овоме свету која иду право и чија 
судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести 
и који ће их учинити срећним или несрећним. 

Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку. 
Ипак, њему се допадала нова познаница, може бити баш за то 
што је глупа, јер се у овоме човеку, кога је Београд довршавао, 
стварала већ бојазан од паметнијих од себе и нервозна воља 
за што бржим успесима. Чедомир је био далеко од тога да за- 
веде ову девојку, али је његовим годинама требало једно по- 
знанство, нешто симпатија једнога женскога срца и најзад ра- 

21+ 


324 ДЕЛО 


зонођења, могућности да се крене једним путем којим дотле 
није био прошао. 

Због свега тога, он пристаде пуна срца кад му рођака 
предложи; 

— Испрати Вишњу до њене куће. 

— Ако госпођица нема ништа против; — свечано задржа 
резерву млади философ. 

— Шта могу имали против ! — кликнула је Вишња наивно 

Школа ју је спремала за самосталан живот; шта ту има 
ако је рођак једне њече другарице допрати до куће! Она је била 
недодирнута животом, с њеним дубоким плавим очима, по ко- 
јима су пливале оне неодређене сенке као добре наде, да је 
само поцрвенела на нејасну мисао да ће се наћи за који тре- 
нутак насамо са једним младићем. 

— Ви на лето свршавате школу% — упита Чедомир своју 
нову познаницу у тренутку кад се нађоше сами и кад је ћу- 
тање могло бити непријатно. 


— Да. 
— На што мислите после; — упита је он поново, зате- 
жући капут рукама у џепу. — У учитељице ; 


— Не. Не знам. Ја се нисам због тога уписала у Инштитут. 

— Но због чега ; 

— У Чачку није било више школе. Отац није волео да 
седим докона. Знате, мој отац је прост човек, али он воли школу, 
он верује у школу. 

— Па зар ћете сад пристати да седите доконаг — упита 
је Секулић нешто ауторитативно и грицкајући цигару у зубима. 

Ово питање се није дотле постављало девојци, те она одмах 
не одговори. 

— Ред је да помогнем мајци. Наша је кућа велика. И за 
тим, ја сам доста потрошила очевих новаца због школе. После 
мене долазе моја браћа. 

— Не, не гледајте на те ситнице, на новац. Погрешићете 
— рече младић са поузданошћу урођеном његовом добу. — Де- 
војачка школа није довољна модерној жени. Она јој не даје 
никакво позитивно знање. Не застаните на путу еманципације! 
Ваши хоризонти остаће уски, ваше мисли непотпуне. Нама тре- 
бају жене на висини нашег доба, жене ослобођене предрасуда 
жена-човек једном речју. 

У то доба реакције и мешовитих влада, Чедомир је био, 


ХРОМИ ИДЕАЛИ 325 


као и сви његови другови, за политичке слободе. Он је од ове 
крилате речи очекивао све: народно благостање и своју соп- 
ствену срећу, социјалну правду им уједињење Српства. Од ре: 
шења проблема грађанских слобода зависило је све. На што 
учити ботанику и физичку географију, ако се у Србији продужи 
владавина ћефа и личних рачуна; Све снаге је требало уло- 
жити за борбу, за политичко ослобођење народа. После ће доћи 
све остало само по себи, ако је ко у опште мислио шта ће 
после доћи! 

Због тога је Чедомир Секулић био како за грађанске сло- 
боде, тако и за слободу у вери, књижевности, у науци и у дру- 
штву. Његов идеал жене била је еманципована Рускиња, ство- 
рена из романа Чернишевског и начутих прича, Рускиња која 
ступа у народ, бори се са човеком раме уз раме, враћа се сама 
с политичких састанака усред-ноћи и пуши дуван. 

— Угледајте се на руске жене, које данас испуњавају све 
универзитете у Русији и Европи — проповедао је искрено млади 
човек својој познаници наук о еманципацији и износио јој нове 
погледе о задацима деце, о новом браку, о улози државе у ма- 
теринству. 

Ове ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибир- 
ска поља. Оне су је одмах дубоко заинтересовале, одушевиле 
је готово, јер их је она примила без сенке од неповерења. Ру- 
сија, велика Русија, маћушка словенска, све је у њој могуће, 
све је у њој по руски. 

Млада девојка не осети у овом разговору кад дођоше до 
њене куће. Би јој тешко да прекине чар у коју су је заносиле 
Чедомирове речи. 

Око њих је било млако пролетње време. С неба се спуш- 
тало лепо вече, сувише топло за то доба, једно од оних април- 
ских вечери које позивају саме на дуге разговоре. 

— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи 
од нас не чују ни једну жалбу — ударао је слободњак у танке 
жице. — Наша интелигенција се одвојила од народа који пати. 
Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама веза мно- 
гостручних задатака. Припаднимо народу како нам он припада. 
Иначе смо роб ропства његова. 

Студент је био пун ових фраза. Девојка га је слушала 
погледом зачуђеним, безазленим, благим и жалосним. И кад се 
растави од њега, она је била дубоко уверена да је њен живот 


326 ДЕЛО 


био дотле празан, недостојап ње као човека, и она је осећала 
дубоку потребу да од сада, од овога дана, од ове вечери мора 
отпочети нов живот, 


ГЛАВА ДРУГА 
Бунтовничке мисли 


Код куће је чекала Вишњу хладна вечера и љута га- 
здарица. 

— Није лепо да се девојке задржавају у вароши — при- 
говори јој стара жена. 

— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први 
пут. — Ја сам еманципована девојка. 

Газдарица је не разумеде добро и погледа је изненађено, 
па по обичају наших жена, да се покажу врло љубавне кад их 
неко навикне, понуди се услужно: 

— Да подгрејем вечеру 2 

— Оставите. Имам вечерас много да учим. 

Газдарица изиђе из собе и рече полако својој мачки: 

— Овој нису вечерас све козе на броју! 

Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се 
онда свуче и леже. Хладна постеља јој је пријала угодно. 

У њеној глави, као у каквом кинематографу, појављивале 
су слике ове вечери: Кајин сусрет са својим рођаком, тера- 
зиско кестење с младим, маљавим лишћем, студент с цигаром 
у зубима и рукама у џепу од капута, његово ведро чело, испале 
јабучице, мокре очи и дно улице које се губило у сивини град- 
ске прашине и првог сумрака. 

Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила 
при додиру чистог рубља. Раније чим би легла, заспала би у 
исти мах. Сад се превртала из једног угла постеље у други. 
Било јој је тешко и пријатно. Тешко, јер је осећала нешто ново 
у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто 
што је наваљивало на њу као пролетњи ветар на расцветалу 
башту, гушило је и дирало је у дубине душе, да јој је сваки 
живац треперио. А пријатно, јер је то све било ново за њу, 
то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, 


ХРОМИ ИДЕАЛИ 327 


разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли и дах будућ- 
ности, све неизвесно што нас чека у даљем животу а које би 
хтели да сазнамо и учинимо лепим као у бајци. 

Доиста, млада девојка схватила је и сувише озбиљно ра- 
злагања свога новог познаника, симпатисала „реалном“ животу, 
и, у својој симпатији, остављала терен реалности и губила се 
у занос, у бајку. Пролетња ноћ ју је опијала као неко горко 
пиће; слике у глави јој су се обавијале као паучина. У крв јој 
улазила грозница нестрпљења. Она дотле никад није била осе- 
тила ове болове ни ове сладости. 

Чудила се овој несаници. Покушавала је да се отресе ове 
узбуђености. Њу дотле нису походили ови осећаји прижељки- 
вања. У њеним прсима 'нису се чули ови удари који звоне жељу 
и нестрпљење. Она је дотле знала само да је примерна кћи 
Митра С. Лазаревића, бакалина из Чачка. 

Лазаревић је држао дућан у главној улици коју чини у 
овој вароши пут Крагујевац — Ужице. То је била права трго- 
вина, с великим двокрилним вратима, обојеним фирнајзом, са 
два велика прозора, пуна шољица, кутија од вошплава, ђин- 
ђува, водених чаша, бутеља коњака и емалираних шерпи. Код 
њега су биле најскупље цене, али је муштерија било увек до- 
вољно, јер се знало да ту човек неће бити преварен ни у мери 
ни у роби. Газда-Митар се разликовао од осталих трговаца и 
по томе што се никад није жалио. Чак ни на порез. Увек се 
лепо носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског 
штофа, а лети шешир у боји и преник од платна. Тражио је 
од жене и деце да се носе лепо. Жена му је имала тепелук 
од дуката и дијамантску грану. Деци је шила хаљине најскупља 
шваља у вароши. Сваке сезоне, т. ј. сваког пролећа и је- 
сени, доносио је Лазаревић из Београда својој жени и најста- 
ријој кћерци штоф за хаљину. Штоф је морао бити по најно- 
вијој моди и сувише скуп да би се могао продавати у дућану. 

Газда-Митар није се имао на шта жалити. Све је ишло 
како само може бити. Ипак, нешто је пекло овог маловарошког 
газду. Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати 
се него отпешачити до Мрчајеваца. 

Стога је он много уважавао школу и књигу. Кад би се 
о томе повео разговор, он је био увек на страни школованих 
људи, ма они и застрањивали. 

— Знање је светлост, знање је моћ — понављао је он, 


528 ДЕЛО 


кио аргуменат, ову реченицу, коју је случајно негде начуо, а 
у себи је додавао: „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, 
стока божја !“ 

Због тога је овај бакалин хтео да му се ћерка школује. 
Као добро дете, Вишња је слушала оца и ишла у школу. Књига 
јој није ишла сјајно. Али се ипак прелазило из разреда у раз- 
ред. Отац јој је био задовољан, а она срећна. 

Кад више није било школе у Чачку, отац јој рече: 

— Сад, дете моје, треба да довршиш школу у Београду. 
Сврши за учитељицу, узми диплому; ко зна шта носи дан, а 
шта ноћ! 

Заман се мајка противила. Тврда сељачка глава газде 
Митра није попуштала. 

— Настаје ново време — одговарао је он на све примедбе 
своје жене. — И ја нећу да ме деца проклињу. 

Вишња је лепо учила девојачку школу, мрзила Београд 
и једва чекала да се врати у Чачак. Њено родно место јој се 
много свиђало: седење пред кућом, купање у Морави, купине 
поред пута, погађање са сељацима око корпе јаја и тихи ви- 
дици чачанске котлине. 

Али ово вече, овај разговор с Кајиним братом избрисао 
је све те наивне слике из њене главе. Живот јој се приказао 
другим. Усред Београда који је дотле видела: бирократског, 
цинцарског, гладног, видела је нову варош пуну младих људи, 
који откривају будућност, мењају живот, жуде за нечим вишим 
од свакодневне егзистенције. 

Она се чудила како је досад могла водити бесциљан жи- 
вот, читати бљутави Подмладак, лист за средњешкол- 
ску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бур- 
ским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом 
на пиво. Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом 
је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим 
обалама и небом пуним звезда. На таласима, који је слатко 
љушкају, плови њен чамац са разапетим једрима и води је не- 
познатим путем ка зеленим предгорјима неке нове земље. 

Мислећи на ову реку, која ју је уљуљкивала, запљуски- 
вала својом слатком водом и шаптала јој недопуштене приче, 
млада девојка заспа са једним осмејком који дотле није до- 
дирнуо њене усне. 

Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније 


ХРОМИ ИДЕАЛИ 829 


него обично. Журно се облачила, спремала књиге и доручко- 
вала стојећи, а све је мислила о једном: о Универзитету на 
који је позива Кајин рођак. Покушавала је да се отресе ове 
мисли, али јој је глас Чедомиров звонио у ушима, облетао око 
главе, додиривао јој запаљене образе и лепио јој усне као 
шећерлема. 

Кад се спремила за школу, видела је да још има доста 
времена. Па ипак је готово трчала путем. 

На пољу је пролеће расипало своје дражи. Око ограда се 
зеленила трава, из башта су допирали мириси на јоргован, 
пред бакалницама се пресијавала извешана роба, иза једне 
тарабе извиривала је бресква у цвету, са пијаце служавке су 
носиле младу салату, ласте цвркутале око телефонских жица, 
са уличног кестена падала киша од белог и црвеног цвећа, 
Београд се осмејкивао у топлини наглог пролећа као старац 
који се напио добра вина. 

Вишњу је бунио овај дан. 

Она се све више журила школи, као да ју је тамо чекао 
лек овој грозници. 

У школи је било као сваки дан. Другарице су говориле 
како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле класну 
наставницу и бројале дане до краја школске године. Само се 
Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, 
повукла у своју клупу и преслишавала се из методике. 

Вишња покуша да с њом заметне разговор. 

Говорила је о методици. Глас јој је дрхтао као да је го- 
ворила о нечему што је забрањено. Бојала се да њена друга- 
рица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по њој, као 
грех. Најзад се окуражи и рече: 

— Шта ти мислиш пошто свршиш школу ; 

Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано. 
Чудила се овоме питању, јер је већ толико пута говорила Ви- 
шњи о својим намерама. Најзад рече озбиљно: 

— Ја ћу на село... за учитељицу. Ја немам мираза. Ово 
школе, то је све. Сем тога, моји родитељи очекују од мене, 
од моје школе... од новца, напослетку, који су потрошили 
абог мене. 

Каја је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те 
се њена другарица не смеде успротивити њеним разлозима и 
навести противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави. 


330 ДЕЛО 


Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу 
изненадно, без некога нарочитог повода: 

— По чему ти је рођак господин Секулић 

Каја се опет зачуди, али се узлржа од сваке заједљиво- 
сти, и одговори мирно: 

— Његова мајка н моја рођене су сестре. 

— Врло смо се лепо занимали синоћ — примети Вишња, 
па кад виде да се Каја не осмехну, она продужи пажљиво. — 
Он је врло учен човек, врло паметан... 

— О чему сте говорили; — прекину је другарица. 

— 0 еманципацији жена. 

Каја се тек ту насмеја: 

— Чеда и еманципација. Ко га џе зна, скупо би га платио. 

Вишњи не би право ова рођачка оцена. Она посумња, 
можда за први пут, у искреност своје другарице. Упита се да 
Каја није суревњива што се опа познаје са њеним рђаком. Или 
може бити, да рођака завиди рођаку што је великошколац, 06. 
разован човек, виши од ње. И млада девојка као да је хтела. 
узети Чедомира у одбрану, подиже глас и рече пркосно својој 
другарици: 

— Он ме саветује да продужим школу и ступим на фи- 
лософију. Ја сам се решила. Девојачка школа не даје пози- 
тивна знања модерној жени. А ја хоћу да се образујем потпуно, 
до краја. Хоћу да будем на висини људи с којима се познајем. 

Каја је била девојка коју живот није мазио. Још од де 
тињства је познала дане скомрачења п увреде пезадовољених 
амбиција. Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал. 
Можда је и она имала жеља, и то још раније него Вишња, да 
се развије што више, да оде до краја пута који је водио на 
девојачку школу. Али се она морала мпрпти са стањем ствари, 
како је она називала своје домаће прилике и неприлике, и са- 
гнути главу пред потребама породице. Стога млада девојка не 
исмеја план своје другарице за универзитетом и ширим живо. 
том. Само, она нађе за паметно да опомене своју другарицу: 

— Чувај се Чедомира, Вишња. Он није рђав човек, ја то 
знам. Али он не мисли много шта говори и... он и сувише 
много воли себе. Моја тетка би та могла много рећи; она је 
много препатила од њега још док је био деран. Он јој то неће 
никад вратити... знати вратити. 

— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња. 


ХРОМИ ИДЕАЛИ 331 


— Не, Вишња. Ја га волим, он није рђав човек, кажем 
ти. Он ми је тако рећи брат. Ја немам другог брата. Најзад, 
шта ме се тиче. Он се можда променио. Ми се сад тако ретко 
виђамо. 

Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са 
Кајом иде кући. Али је ова не пусти испреда се и између оста- 
дих ситница, које се говоре међу девојкама, рече јој: 

— Синоћ сам нашла у једној књизи чудан пасус. Има, 
вели, створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и 
помету. Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје. 
Подпаднемо под њихов утицај. Она постају наши саветодавци, 
управљају нама и заповедају нам. Шта онда остаје од слободне 
воље коју нам професори толико доказују 

Вишња задрхта инстинктивно и не одговори ништа. 

Другарице избише на Теразије. С обе њихове стране про- 
тезао се Београд, измешан од палата и чатрља. Једно јато сврака 
закреча у гранама уличног кестења. 


— НАСТАВИЋЕ СЕ — 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


трагедија у пет чинова, написао граФ А. Толстој, с руског превео 
Р. Ј. Одавић 


— НАСТАВАК — 


ПРОМЕНА 


Царева соба 
Ноћ. Царица Марија Фјодоровна, Царевићка Ирина Фјодоровна и Марија 
Григорјевна гледају кроз прозор. На звезданом небу оцртавају се куле Кремља 
и врхови цркава. Између цркве Благовештења и Ивана Великог види се 
комета. « 


Марија Годунова 
(Ирини) 
Заовице, гледај како се звезда 
Опружила репом у сву даљину. 
Половину неба хвата над градом! 


Ирина 
К'о да сваке ноћи сјајнија бива 
И уз то све већа! 
(Улази Царевић Фјодор Ивановић) 


Фјодор 
(Вуче Ирину за рукав) 
Доста је било! 
Аринушка ! Доста!.. Хајде се склони. 
И то дуго гледат — угодно није! 
Не слути на добро! 


Царица 
(Фјодору) 
Где је Господар: 
Зар јоште посматра знамење овог 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 333 


Фјодор 
Да, матушка ! Вазда с терасе дворске 
Ову Звезду гледа. — Хтео сам с њиме 


Да се разговарам — ал страх ме беше! 
Све ћути и мотри! Бојари стрепе, 
Не смеју ни поглед дићи до њега! 


Царица 
(Замишљена) 
Која је већ вечер што стално иде 
Да звезду посматра ! 


Ирина 
И сваког пута 
Брижнији се враћа, ни једне речи 
Не говорећ' ником. 
Фјодор 
Немиле вести 
задају му бригу. 
Ирина 
Да ли Хан, збиља, 
Дође већ до Окез 


Фјодор 
Годунов рече, 
Да је збиља тако!... И мислит — страх је! 
До Тројице Свете хтедох да пешке 
Пођем и наредим молабну службу, 
Али не знам како оца да питам ! 


Ирина 
0, Господе, беда са свију страна ! 
Да л' се није стога јавила звезда; 


Марија Годунова 
Бог би знао!... Овде стигоше скоро 
Гатари и врачи, што их по царској 
Сакупише жељи, до одгонену: 
Зашто се та звезда јавља на небу 2 


334 


ДЕЛО 


Царица 
Гатари7... 0, Боже! Да л' их Цар виде“ 
Р | 


Фјодор 
Не, није, матушка!... Ал" Борис рече 
Да су сви у скупу гатали о том 
И да ће још данас оцу о свему 
Одговор поднети. 


Ирина 


Звао је, кажу, 
И схимника неког. 


Фјодор 
Јесте, Ирина. 
Од Бориса дознах да га је звао. — 
Светитељ је прави! Већ тријест лета 
Пустинички живи. Цар-отац жели 
Да сад и од њега савет потражи. 


Царица 
Нека да Бог да схимник савет му даде! 


Ирина 


Нека би Бог дао! Јер што Господар 
Да гатаре збпра и душу греши! 
Фјодор 
(Обзирући се) 


Пет, Ирина! Рек' бих кроз ходник чујем 
Очеве кораке. 


Столник 
(Брзо отвара врата и говори шапатом) 
Иде Господар! 


(Иван улази, опирући се једном руком о палицу, другом о плеће 


Бориса Годунова. За њим бојари). 


Иван 
(Фјодору и женама) 
Ходите сви амо!... Приђите ближе 
И чујте! 
(Седне) 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


Знамење — ја сам објасних! 
Гатари, којима наредих доћи, 
Боље неће знати, — све сам објасних! 


(ћутање. Фјодор тихо подгуркује Ирину) 
Ирина 
(Бојажљиво Ивану) 
Допусти, Царзоче, да те упитам: 
Шта то сам објасни: 
Иван 


Видите л' звезду 
Јавила се да ми моју смрт каже! 


Фјодор 
(Падне на колена) 
Бог с тобом, оче!... О, не говори! 
Ивам 
Не сузи, већ устај!... Биће и плача! 


Да државу примиш — дужност је прва. 
Устани, кад велим ! 
(Жене зајаочу) 
Ћутите, жене! 
Биће и том време!... Зов'те лекара ! 
Чуј, царице Марја, ту скоро с тобом 
Не бејах најбољи: дај забораву ! 
Фјодоре, у тешко, несрећно доба 
Ти на престо ступаш! Да л' си размишљ о 
Како ћеш и шта ћеш када ја свршим2 


Фјодор 
Царе мој и оче! Ако то буде — 
Не знам шта би било! 


Иван 
Ал треба знати! 
Цар ћеш скоро бити!... Довека нећеш 
За певницом бити!... Да л' ћеш с Батуром 


Продужити војну ил у мпр ућиг 


Фјодор 
Како ми ти, оче, наредиш ! 


ДЕЛО 


Иван 
Казну, 
Са грехова мојих, Бог посла на ме! 
Иване! Иване! Мој први сине! 
Ти ми не би тако рек'о!... Лекара ! 
(Улази лекар Јакоби) 
А, ту си! Де, шта јег... Какву ми корист 
Твоје знање даде7... Умрети морам! 
Ал кад ћу умретиг... Говори!... Реци!... 
Хоћу да знам: када: 


Јакоби 
(Опипа му било) 
Бблан си, Царе! 
Ал' до твоје смрти још је далеко! 


Иван 
То је лаж!... Умрећу, — ја то знам добро! 
Звезда је крвава — нисам слеп ваљда ; 
Све сам протумачих ! 


Јакоби 
Ако од брига 
Не буде ти вреда, велики Царе, 
Бићеш здрав и даље. То својом главом 
Ујамчити могу! 


Иван 
0, не, ти лажеш! 
Ти си од бојара подмићен! Курбски 
И душмани други митише тебе, 
Је лиг да ја умрем без покајања!... 
Од ког си подмићен 2 


Јакоби 
Велики Царе, 
Ум ти је надражен од дугих бдења, 
А крв ражарена силно. Допусти 
Да ти за ноћ ову напитак спремим — 
Освежен ћеш бити! 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 837 


Ивам 
Нећу да умрем 
Без свог покајања! Чу лиг!.. С успехом 
Покајаћу грехе!.. 
(Бојарима) 
То на страх вама!.. 


Зовните гатаре! — Дознаћу од њих 
О свом судном часу! Али све дотле 
Ја сам вам Цар јоште! Знаћу да казним 
Сваког од вас који жели да умрем 
Без свог покајања, ко пас! 
(Улазе два гатара) 
Ае ту вује. 
Што двојица самог Где су осталиг 


Први гатар 


Сви смо скупа, Царе, Рафле и Зодеј 
Читали три дана. А збор нам сада 
Нас двојицу посла одговор дати. 


Иван 
Дакле — шта је: 
Други гатар 
Царе страшно је рећи! 
Иван 


Знам већ све! Смрт! Је ли... Слободно рецте! 


Први гатар 
Јесте, Господару ! 


Иван 
Кад % 


Први гатар 
Свети Ћирил ! 


Други гатар 
Свети Ћирил дан је — март осамнај сти. 
Дело, књ. 60. 22 


338 


ДЕЛО 
Иван 
(За себе) 
Осамнај стог мартаг.. 0, то је скоро! 
Доцније је мишљах, не тако близу! 
(Гатарима) 


Откуда стег 


Први гатар 
Ја сам из Корелова, 


Други гатар 
А ја сам из Литве. 
Иван 


Ко ли вас учи 
Да звезде читате и да гатате 2 


Први гатар 
Од предака својих, од паса пасу. 


Иван 
Јесте ли хришћани 2 


Други гатар 
Хришћани, Царе, 


Иван 


Проклетници једни, а да ли знате 
Да нам света црква врачања гони 2 


Први гатар 
Ми смо према твојој наредби Царској 
Гатали. 
Иван 
По мојој наредби казне 
Гатаре! И ваша злогука уста, 
По мом наређењу, засуће земљом! 


Други гатар 
Не, ми нисмо криви!.. Из наших уста 
Не прориче наша воља! 


Иван 
Да чија 2 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


Први гатар 
Не питај! 


Други гатар 
Не питај, велики Царе! 
Ти знаш и сам! 


Иван 
Не знам! — Бог ми је сведок 
Да се такве силе одричем!.. Вас ћу, 
Богоодступнике, предати Цркви! 
Окујте их оба и с њихним друштвом 
У тамницу бацте! 
(Одводе гатаре) 
... Март осамнај сти! 
Мало дана оста!.. Већ дође време 
Пред Судију вечног да пођем... Ипак, 
Душманима не дам победно славље, — 
Свршићу са светом све обрачуне. 
(Годунову) 
Борисе, отиди ложници мојој, — 
На полици лежи, под иконама, 
Почет мој синодик. Иди донеси! 
(Годунов оде. Иван наставља, мерећи бојаре). 
Ни једнога нећу од свију оних, 
Које за неверства љуто кажњавах, 
Оставити сада нечитуљена, — 
Ни једног! И робу најгорем ја ћу 
Спремити упокој!.. Оде вам рачун!. 
(Годунов се враћа са хартијом) 
Ходи амо. Јесте, то је синодик. 
Читај ми га наглас и узми перо, 
Па ако се можда сетим још кога, 
Унећеш и њега. 


Годунов 
(Узме перо и чита) 
„Робове своје, 
„Господе, помбни: бојар-Михајла, 
„Ивана и Петра, пре околнике, 


339 


340 ДЕЛО 


„Васиља бојара с његовом женом, 
„И тридесет душа робова њихних; 
„Војводу помени Кнез-Григорија, 
„Кнегињу му жену, обадве кћери 
„И малолетнога сина им; с њима 
„Сто двадесет душа робова њихних; 
„Марју и Јакова, кнеза бојара, 
„Кнегињицу њихну Јелисавету, 
„Кнежевиће браћу Никиту с Вањом, 
„И четерест душа робова њихних; 
„Игумне Корнела и Васијана, 

„С њима Леониду, архијереја, 

„И инока петнај ст...“ 


Иван 
Почекај!.. Петнај ст 2 
Било их је више: напиши двајест! 


Годунов 
(Запише и наставља), 

„Помилуј и вечно упокој, Боже, 
„Све сељане свију отетих села 
„Бојар-Морозова, биће их душа 
„До тисућу двеста! — Три јадна старца 
„Медведом разнета. Па девет жена 
„Догнаних из Пскова; и становништво 
„Што је себе дало у ропство Краљу, 
„А којему он је слободу дао, — 
„Две тисуће на број... И Новгородце, 
„Нешто потопљених нешто ишибаних, 
„Дванајест тисућа; њихна имена 
„Ти ћеш, Боже, знати...“ 


Иван 


Стани !.. То неко 
За вратима збори! 
(Бјељски уђе и одмах се повуче): 


Бјељски 
Управник двора 
Из предграђа стиже, велики Царе! 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


Иван 
Зар у ово доба Ноћуг Шта јег 
-Зовните га амо! 
(Управитељ уђе) 


Зашто ми дође: 


Управитељ 
Царе Господару ! Божји гнев стиже! 
„Јуче раним јутром у двор ти Царски 
Тресну грбм и до тла спали га свега! 


Иван 
Садг.. Зимиг 
Управитељ 
Гнев Божји, мој Господару ! 
За јутра још мразног и безоблачног 
Почела је бура. У ложницу ти 
Грбм удари страшни и — у трен ока 
Упали се дворац. Од старих људи 
Не сећа се нико да икад зими 
Грмљавине беше. 


Иван 
(За себе) 
Јест!.. Гнев је Божји! 
У ложници тој сам убио сина! 
У њој паде — измеђ врата и окна; 
„Једном крикну само и клону –—- хтеде 
Да ухвати застор, ал не могаше; — 
Тад одједном паде — а крв из ране 
По застору бризну! 
(Уздрхтавши) 


Шта је то билог.. 
Борисе, уклони тај мој синодик — 
Свршићемо после!.. Чујете л #.. Нешто 
У подруму гребе!.. Чујете л #.. Опет!.. 
И опет!.. Све ближе!.. „Да Бог воскреснет !“ 
Мој рок још не прође! Ја сам Цар јоште! 
"Фјодоре! Ирина! Марја!... ту станте! 
„Једно с другим! Ближе! Тако!.. Бојари! 


341 


342 


ДЕЛО 


Станите сви редом преда мном овде — 
Чега се бојите2.. Ближе! –- Од свију... 
(Клања се до земље) 


Од вас свију редом опроштај молим ! 


Бјељски 
(Тихо Шујском) 


Бог нек нас чува! 


Шујски 
(Тихо Бјељском). 
Пажљиво само — 
Тб нас, може бити, он само куша! 


Иван 
(Клечећи) 
Робови ми верни и слуге моје! 
Овде међу вама ни једног нема 
Кога не увредих делом ил речју! 
Простите ми!... Бјељски, ти Захарине, 
Ти Кнеже Мстиславски, ти Кнеже Шујски... 


Шујски 
О, не, Господару! Зар да т8 од нас 
Опроштаја тражиш 2 


Иван 


Умукни, робе! 
Кајати се могу и понижават' 
Пред ким хоћу. Ћути — и чуј! Кајбм се: 
Без мере и броја моји су греси! 
Душа ми је скотска, ум изопачен, 
Преластих се сјајем пурпуре Царске, 
Главу охолошћу силно оскврних, 
Језик — срамословљем, уста — хуљењем, 
А руке — убијством, грабљењем злата, 
Утробу — ждерањем и злим пијанством, 
Бедра — неизречним, ужасним грехом ! 
Бојари, вас молим: опростите ми! 
Опростите сада све својем Цару! 

(Клања се до земљеу 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


Захарин 


Царе Господару! Ако Бог хоће 

Да из овог света у вечност пођеш, 
0 државном послу треба да мислиш, 
Као и о рату који ћеш дати 

У наслеђе сину; а грехе твоје 

Ми ти од свег срца праштамо сада 
И Господа Бога молимо зате. 


Иван 
(Дижући се) 
Право рече, старче! 
(Фјодору) 
Приђи ми, сине. 
Још мало и ти ћеш примити царство. 
Последњи ми сада саслушај савет. 
(Спусти се у наслоњачу) 
Царуј милосрђем, богобојажњу 
И кротошћу. Никог неправо немој 
Омрчити казном ил' бескућити. 
Душманима мојим што ме из Царства 
Прогнаше, те као поклоник худи 
Од Русије мољах склоништа себи, 
Не свети се за ме, — Бог ће нам судит. 
А Царицу моју, маћеху своју, 
И поштуј и чувај; живи у слози 
С Димитријем, братом; никад не жели 
Да присвојиш себи и његов део, 
Јер и ако Кајин Авела уби — 
Наследство не дође братоубици. 
Гледај да рат с Литвом завршиш миром, 
Па све силе крени противу Хана; 
С Борисом се светуј и њему веруј; 
Он намере моје зна врло добро; 
Још док млађи беше, за рад у Думи 
Ја га упућивах. У прво доба, 
Биће ти помоћник добар. А после 
Ствари поклисарске, ратне и судске 
Сам собом савлађуј, па да ти другом, 
А не други теби, упуте дајеш. 


848 


844 


ДЕЛО 


Да л' ћеш опричнину "вратити опет, 
Ил' владати мислиш сам целом земљом — 
У вољи је твојој; расуди и гледај 
Да теби и брату корисно буде; 
Углед за све ово имате готов. 
Је л' ти јасног 
Фјодор 

Оче! Милошћу Божјом 
Ти нећеш умрети. Даће Бог, та ћеш 
Молитвама мојим преживет мене! 
Зар сам ја за Царство; И сам знаш, оче, 
Не спремах се за то. 


Иван 
(Гневно) 


Фјодоре! Чуј ме! 
Сад питање није: хоћеш ил нећеш: 
К'о наследник мораш на престо сести, 
Чим нестане мене. · 


Фјодор 
Не буди гневан, 
Царе мој и оче! Ја ти се молим: 
Другога одреди. Русија има 
Од мене и бољих и достојнијих. 
Мени, Царе оче, доста ће бити 
И мањи ужитак. 


Иван 


Их, црквењаче! 
Ја говорим с тобом као с човеком, 
А ти — права баба!.. Куку и леле, 
За синоубијство брат брата свети! 
Иване, мој сине! Вај, што те убихг 
Зар сам целог века водио борбу, 
Сломио бојаре, непослух свлад'о, 
Гушио издајства свуд око себе 
И наследни престо диго на крви 
До такве висине, — да се све са мном 
У прашину срушиг!.. 

(Григорије Наги улази са хартијама) 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 845 


Григорије Наги 
Велики Царе, 
Два писма за тебе. 


Ивам 
Борису подај — 
Нек их он прочита. 


Годунов 
(Разгледав оба писма) 

Из Серпухова. 
Пишу, Господару, да је Хан с војском 
Преко реке Оке почео прелаз; 
Из Казана вест је да је у буни 
Лужна Черемиса и да су с њоме 
Ногајци. 


Иван 
Не!.. Није!.. Таква зла скупа 
Не могу да падну на једну главу! 
Не верујем!.. Није!.. Дај амо писма! 


(Годунов му преда писма; он их дуго гледа, испусти их и остане непомичан 
Улази столник и Бјељском нешто шапће). 


Бјељски 
(Ивану) 
0, велики Царе! Дош'о је схимник. 
Ти наредбу даде да га доведу. 
Ивам 
(Уздрхти) 
Нек се к мени пусти. — Сви се уклонте, 


Јер хоћу да с њиме насамо будем. 
(Сви изиду) 


Иван 
(Сам) 
Ти, свевишњи Боже, мој ум просветли! 


«Остане дубоко замишљен. После кратке паузе улази схимник. Иван устане 
и приклони главу пред њим) 


Благослов ми подај, оче! 


846 


Схимник 
(Благосиља га). 


У име 
Бога Оца, Сина и Светог Духа! 


Иван 
Слушао сам много о теби. Дуго 
Испоснички живиш. Свој слух и поглед 
Ћелијом дубоком ти си сачув'о 
Од таштине светске. А таквим људма 
Поклања Господ пророчке моћи 
И кроз њихна уста истину јавља. 


Схимник 
Да, тако је, сине. Примера има 
У Четном Минеју; ал' до тих људи 
Мени је далеко. 


Иван 
Од кад си схимник2 


Схимник 
Од лета којег си ти, Господару 
Освојио Казан. Колико отад 
До сада је прошло — ја не знам. 


Иван 
Има 
Већ тридесет лета. И од тог доба 
дар живиш ван светаг 


Схимник 

Тек сам га данас, 
При пут од онда, видео опет. 
Из ћелије моје, под земљом што је, 
Мене су извели силом. 


Иван 
Опрости, 
Добри, свети оче, што те покренух 
Из твоје самоће и молитава. 
Али мени треба твој савет. Реци 
И упути: како да склоним пропаст 
Од престола свога и земље. 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 547 


Схимник 


Пропаст 2 
А какву то пропаст г 


Иван 
Шта, зар ти не знаш: 


Схимник 


Не, сине мој, не знам. Вести до мене 
Нису достизале. 


Ивам 


Оче, за грехе 
Господ ме кажњава. Пољскоме Краљу 
Он у део даде да ме победи; 
Ливонију туку Швеђани. С брдом 
Хан на Москву креће. А Черемиси 
И Ногајци већ се на буну дижу. 
Шта треба да радим: 


Схимник 


Од оног доба 
Много се промебни!.. Онда си био 
Душманима несвлад. Високо беше! 
Нико није смео дићи се на те. 
Знамења се оних сећасмо често 
Којима смо били лични сведоци 
О твоме рођењу: у самом часу, 
Када си се рађо, тресну грбм небом ; 
Грмело је ваздан а сунце сјало. 
Свом Русијом тако. Много је тада 
Испосника дошло са свију страна 
Да пророци буду твога величја 
И колевци твојој благослов даду. 


Иван 


Јест, оче. И дуго милостив беше 
Господ према мени: ал сад од мене 
Он десницу склања. Сад ми је престо: 
Већ уздрман. Одевуд душмани многи 
Наваљују на ме. 


348 д кл о 


Схимник 
Пред њих пошаљи 
Војсковође своје. А војсковођа 
Ти довољно имаш, који су свикли 
Народе освајат'. 


Иван 


(0), свети оче, 
Које си ти знао, сад нема више. 


Схимник 
Ни једног; А где је Горбати- Шујски, 
Где Кнез Александар, наш Борисовић, 
Што на Волги разби Кнеза Јапанчуг 


Иван 


Издаде ме, па је — убијен! 


Схимник 
Шујски2. 
Био ти је веран слуга. А где је 
Кнез ти Рјаполовски, што многе славне 
Победе над Ханом одржаг 


Иван 
... Кажњен. 


Схимник 
А где је Фјодоров, коњушник, што је 
У земњи Рјазанској орду савладо 
Заробив и самог Мамаја Кнеза. 


Иван 


Њега ја сам убих, зато што хтеде 
Да од мене отме мој престо. 


Схимник 
Царе, 
Истину у речма не чујем твојим! 
Тебе сви ти људи служише верно — 
Ја сам их све знао. — Ал ти је осто 
Михаило бојар, Кнез Вороћински. 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


Кад тукосмо Казан, он први стави 
Свети крст на бедем непријатељски. 
Душмани га знају. 


Иван 
Премину — мучен! 


Схимник 
Вороћински2!.. Царе!.. А где је Пронски, 
Кнез Турунтај, који у славном боју 
Под Полоцком туче Литву 2 


Иван 
Удављен. 


Схиминнк 
Нека ти Бог Господ милостив буде!.. 
А где је Кнез Курбски, Андреј Михајлић, 
Сувреник ти славног Казанског дана 


Ивам 
О њему не питај! Напустио ме, 
Издао — и мојим непријатељма 
Отипго у Литву. 
Схимник 


Некад су, памтим, 
Волели те људе. Никуд од тебе! 
Купили се многи с далеких страна 
Да те служе. Где суг Где: Оболенски, 
Шченћајев, Шчербдати — кнежеви; 


Иван 
Оче! 
Ни њих више нема! 


Схимник 
А Серебрјани, 
Бутурлин, Мордзов, па Кашин... Где суг 


Ивам 
Кажњени суг2 


Схимник 
Каког! Зар сви до једног 2 


349 


350 ДЕЛО 


Иван 
Сви, оче, сви! 


Схимник 


дар све — побиг 


Иван 
Све, оче! 
(Ћутање) 
Кајо сам се, оче. — Још ми је мало 
Остало да живим, — морам умрети — 


Већ ми је одређен и рок. 


Схимник 


Од кога 
Рок ти је одређен ; 


Иван 


Не питај, оче, 
Не питај о томе, — већ дај ми савет 
Да се Царство спасе. 


Схимник 


Да сада ниси 
Немоћан и болан, ја бих ти реко: 
Устај, Господару! На дело свето 
Сам у бој поведи пукове своје ! 
Ал' те недуг сломи, те сад у теби 
Не познајем више Казанског борца. 
За то сада треба да вођство другом 
Предаш, али таквом чије ће име 
Одушевит' Русе. Твој је син Иван 
До сада, без сумње, већ зрео ратник — 
Пошљи њега. 


Иван 
(Уставши брзо) 
Попе!,.. Јеси л' га за то 
Поменуо сада, да ми се ругашг 
Зар Ивана смеде поменут 2.. Знаш ли 
Да ћу ти сад језик ишчупат ! 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


Схимник 


Царе, 
Тнев твој необјашњен не страши мене, 
„Јер ја, сине, давно своју смрт чекам. 


Иван 
(Седне) 
Опрости... Опрости, мој свети оче! 
Али зар ти ниси баш ништа чуог 
До твог самостана зар збиља није 
Вест никаква дошла 2 


Схимник 
Улазак његов 


До данашњег дана затворен беше. — 
У подземну, тиху ћелију моју 
Допираше само хук непогбда 

И свештених звона звоњење смерно. 


Иван 
Оче мој, не могу ништа учинит 
По савету твоме: јер мој син Иван 
Премину ! 
Схимник 
А ко је сад твој наследник; 


Иван 
Други ми син, Фјодор; ал је и телом 
Слаб као и душом!.. Ни мислит' није 
На његову помоћ ил каква дела. 
Схимник 
Онда — само Бога за помоћ моли! 


Иван 
Зар не можеш, оче, и каквих других 
Савета ми дати2 
Схимник 
Нареди, Царе, 
Да ме опет воде ћелији мојој. 


351 


852 


ДЕЛО 


Иван 
(Устане) 
(), мој свети оче, моли се за ме! 


Схимник 


Милостиви Господ нека подари 
Мир савести твојој. 


Иван 
(Испрати схимника и, отворивши врата, наређује) 
Светога старца 
Одведите опет до самостана. — 


Можете сви ући. 
(Фјодор и бојари улазе) 


Иван 
(Седне и, поћутавшн, говори) 
Метиславски, Бјељски!.. 
Захарин ! Годунов!.. Кунте с на крсту 
Да ћете ми сина до смрти служит, 
До крви и смрти! — Фјодоре, овој 
Четворици веруј! И ништа немој 
Без савета њихна почети. Ако 
Господ Бог сачува Ивана Кнеза 
Петровића Шујског у Пскову здрава — 
Нека буде пети. Остављам њима 
Да заједно с тобом владају Царством. 
(Пружа им свој крст са груди) 


Целуј! 


Мстиславски, Захарим, Бјељски, Годумов 


(Приклонивши се крсту) 
Целујемо, велики Царе! 


Иван 


Веснике још ноћас шаљте у Литву 
И, по сваку цену, нек се мир добар, 
Макар и са роком, с Батуром сврши. 
„Дубоко се клањам Стевану Краљу, 
„Љубљеноме брату...“ титуле за тим 
Поменут му редом; најзад га назват' 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 


Владарем Ливонским, — он тако хоће. 
„У име Ливонске клањам се теби, 
Љубљеноме брату, и ево молим 
Да остане мени само град Јурјев 
А да све остало допадне теби!“ —- 
А ја му уступам градове наше; 
Велиж, Усвјат, Полоцк и Озеришче, 
Изборск, Себеж, Остров, Гдов и остале 
Све градове редом што нам их узе. 
(Жагор међу бојарима) 


Захарин 
О, не, Господару! Зар тако срамне 
Погодбе да буду: 


Мстиславски 
Не, Господару ! 
Боље све нас пошљи с Батуром тућ"' се, 
Ал такву срамоту не дај! 


Бјељски 


Допусти, 
Сва имања своја, велики Царе, 
Да на жртву дамо. 


Сви бојари 
(Појединце) 

Мрећемо за те! 
Залажемо земље!.. Све ћемо продат !.. 
Не дајмо до смрти!.. Лићемо радо 
Последњу кап крви!.. До једног мрети!.. 
Ал градове наше, руске нам крви, 
Не наређуј иком дати! 


Иван 
Умукни! 
А зар ја то желим %.. Тако се мора! 
Ил' не знате да је Хан већ под Москвом 2 
Да се Черемиси бунег Да Шведи 
Прете на Новгород поћи! 
Дело, књ. 60. 


23 


Џ 


МЕ 


ДЕЛО 


Захарин 
Ал, Царе, 
Псков се јоште држи! Док се не преда, 
Не сме га ни Батур оставит' с леђа. 


Даље неће поћи!.. У војсци му је 
Буна, глад и куга, а новца нема. 
Још не хитај, — чекај. Убрзо он ће, 


Опсаду дигнути, предат нам своја 
Сва завојевања. 


Иван 


Могућно није! 
Чекати не могу! Крвава звезда 
Мене већ позива. Фјодору Батур 
Тражиће још више. Могућно није! 


Бјељски 
Господару, чу лиг Куга и буна, 
Глад у њихној војсци! Па зар ми сада, 
Кад сложним прегнућем можемо јоште 
И победу стећи, — да им предамо 
Толики свој посед2 


Иван 
Бићу побеђен! 
дар заборависте да звезда мени 
А не њему — пропаст наговешћава 2 


Захарин 
Царе Господару! Кад би ти, збиља, 
Сад моро умрети — зашто си жељан 
И Русија с тобом да гине2 


Мстиславски 


Зашто 
Да нам част и образ понизиш 2 


Иван 
(Поносито) 
Кад ја, 
Искупљујућ' грехе пред смрћу својом, 
Понижавам себе, ја — ваш Господар — 


СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 852 


Ни мислити није о вашој части! 
Умукните! — Шујски! Јоште пре зоре 
Да ми за Батура опремиш писмо. 
Пушкину нареди, да с друштвом својим 
Буде спреман поћи чим зора сване. 
Док се преговара нека сви буду 
Промишљени, мирни, смирени, кротки, 
Увреде и грдње нек немо сносе, — 

Без сваког роптања. Нека све сносе! 


Бојари 
Не! Не! Господару! Не може тако! 
И нашег имања и наших глава 
И свега си власник. Ал' ниси власник 
Части земље наше. Не, Царе!.. Нико 
Ту наредбу неће потписат. 


Иван 
(Устане) 
Дакле 

Тако ви заклетву чувате своју 
Знате л Свето Писмог.. Онога дана, 
Кад с престола свога хтедох отићи, 
Зашто сте ме били молили скупа 
Остати на њемуг — Ил' тога дана 
Ја власт од вас примих само условнуг 
Ил' сад можда нисам Цар онај исти 
Дат вам од Бога и двапут биран2 
Ил' обвезом другом сад нисте дужни 
Покорни ми битиг.. Ил', може бити, 
Мени тако мало остаје дана 
Да ми и не вреди покоран бити2г 
Клетвопреступници! Ја јоште живим! 
Још ја господарим! Сме ли ко рећи 
Да нисам Царг!.. Доле! У прах пред мноме! 


Ја сам ваш Господар! 
(Занесе се) 


Годунов 
(Прихвати га) 
Цару је тешко! 
довите лекаре! 


356 


ДЕЛО 


Иван 
(Годунов га цредржава) 
Под смртном казном — 
Спрем' те поклисаре!.. Наредбу дати: 
Да све поднесу, да све... све трпе... 
Па и... батинање! 
(Бојари одлазе) 
0, свемогући! 
Ти видиш својега помазаника — 
Да ли је довољно сада понижен. 


(СВРШИЋЕ СЕ) 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 
— В. С. Карцов — 


— СВРШЕТАК — 


24-ог априла 1877 г. Гирс пише Карцову: 

„Из последњих ваших телеграма видим да сте се врло 
забринули за садашње стање ствари у Србији и због тамошњег 
бављења Фадејевљева; то је сасвим појамно, тим више, што 
се у последње време ваше обавештавање са Петроградом јако 
проредило. — Ствар је у томе што, после пораза несрећне СОр- 
бије, овде више мисле о томе како би јој омогућили да залечи 
своје ране, да је не увлачимо у нове тешкоће. Међутим, тамо 
је дошао, Бог зна како и по чијем савету, Фадејев, о чијем 
путу у Србију ми овамо нисмо имали ни појма. Као Черњајев, 
и он, свакојако, постиче на ратовање, али ви већ знате, да 
он нема никаквог упуства од нас. — Ви сте, према томе, врло 
добро поступали, што сте по могућству сузбијали његове сплетке. 

... Поступак српске владе са графом Марковим заиста је 
ружан; рекао сам то Протићу, коме сам изразио и своју срџбу 
противу Ристића. У другим приликама ми бисмо били сасвим 
друкчије расположени, али сада нисмо желели увеличавати те- 
шкоће кнезу Милану.“ 

Премда је Гирс мало пре уверавао, да министарство нема 
готово никаквих веза са Протићем, он је ипак говорио с њим 
и изразио му своју срџбу противу Ристића. Та је срџба, уоста- 
лом, била платонска, јер министарство није хтело ништа про- 
тиву Ристића да предузима. Што се тиче Фадејева, Гирс вели 
да не зна ништа о њему: како је и зашто у Србију дошао, и, у 
главноме, стара се доказати, да министарство нема са њим ни- 


358 ДЕЛО 


какве везе. У опште његова последња два писма чине утисак 
одступања. Србија се потискује на друго место, на њено место, 
по старању руске владе, ступа Бугарска. 

По многим знацима осећајући приближавање немилости, 
Карцов је хтео да је предупреди и молио је министарство да 
га премести као генералног консула где било у Европи. Али му 
не беше суђено да избегне катастрофу: с пролећа 1879 г. њега 
опозваше. По карактеру врло скроман човек, Карцов никада 
није ни желео какву улогу |политичкога вође. Он је савесно 
вршио заповести својега претпостављеног, и у својим оштроум- 
ним извештајима, описивао је живо све што се дешава у месту 
његова службовања, И све је ишло врло добро. Он је ужи- 
вао глас даровитог писца и вештог, ваљаног агента. Али, ето, 
у вихору од догађаја, апарат у средишту престао је давати од: 
ређене одговоре. Све старање и упињање Карцова да добије 
јасно, одређено упутство, било је узаман. У таквим приликама, 
спасти, ако не саму ствар, оно бар себе лично, било је могуће 
само тако, ако се приђе једном од праваца, те да се са њим за- 
једно или исплива или се удави. О Н. П. Шишкину, оившем 
генералном конзулу у Београду пред Карцовом, рекао је Ла- 
диженски, секретар: „Тај би на сигурно испратио Черњајева.“ 
Друкчије је мислио П. А. Сабуров: „Уоџз ашле; 41, рекао је 
он Карцову, уоп5 еп сапашег ауес Јев Зетђез сопте Јопте 8'е5| 
сапа е ауес јез Моп«епвот5.“ Н. П. Игњатијев говорио је са 
њему својственом импулсивношћу: „Зар је могуће све писатиг 
Ја сам напоменуо Господару : Како сте могли, Ваше Величанство, 
онако рећи о Србима у својој беседи у Кремљуг А Господар 
мени: „На то ме је навео Карцов.“ Али Карцов је у томе баш 
и гледао рот а ћоппепг: да буде извршитељ воље владине, а 
не партизан. Напослетку, све устаде противу њега; он је био 
крив свима. Преко зиме 1876—1877 године, налазио се у Петро- 
граду српски министар Мариновић. Када су њему представили, 
да је Србија јурнула у рат, не тражећи допуст од руске владе, 
Мариновић је показао на Карцова и тим га упропастио код цара 
Александра П. Правдати Карцова био би некористан посао; он 
се оправдати није могао; тако би само изобличио друге и тим 
би сам себе лишио последњих пријатеља. Партија ратничка имала 
је на зубу Карцова због његова у неколико ироничног држања 
спрам словенских комитета и добровољачких донкихотстава. 
Министар војни Д. А. Миљутин није лако праштао за нападаје 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 859 


и сматрао је да је част војничкога мундира окаљана Царица 
Марија Александровна приложила је Црвеном Крсту у Србији 
30.000 рубаља. Бојећи се да држи толику суму новаца у кон- 
сулату, Карцов је исту уложио у једну банку у Бечу, мислећи 
да отуда изузима колико кад буде потреба била. Госпођа царица 
примила је то као да је Карцов послао новац из Србије за то, 
што није ценио тај прилог. „Да сте ви тај новац стрпали про- 
сто у свој џеп — говорили су Карцову после у минстарству — не 
бисте себи толико нашкодили, као што сте себи нашкодили тим, 
што сте га положили у банку.“ 

У несрећи његовој, Карцова не оставише кнез Горчаков 
и његов помоћник Н. К. Гирс. Они су гледалиу њему пош- 
штена човека, ревносног чиновника, жртву сплетених политич- 
ких прилика и њихова сопственог банкротства. Жеља Карцов- 
љева била је услишена, он је био послан као генерални консул 
најпре у Напољ, а после у Париз. 

Службовање Карцова у Београду, политичке његове успехе 
разочарања и пропаст — ми смо овим описали а уједно са тим 
прегледали и двојаку негоцијацију коју је водио кнез Горчаков 
паралелно: са европским концертом и Енглеском, преко гене. 
рала Игњатијева, и тајно од овога, лично, са Аустро-Угарском, 
при чему је Германија заузимала положај благонаклоног по- 
средника. У наредној завршеној глави ми ћемо описати кобне 
за Русију последице те вијугаве политике старог Макијавела. 
Али, пре но што се растанемо са Карцовом за навек, да се по- 
забавимо мало и са његовим радом као генералног консула у 
Паризу, па онда да обележимо најсветлије црте његове духовне 
физиономије, и најзад, да посветимо неколико опроштајних речи 
његовој бољци, његовим последњим данима живота, његовој са- 
храни и светлој успомени његовој. 

Године 1881-ве наименован за генералног консула у Па- 
ризу, Карцов је ту дужност отправљао све до 1906-те године, 
када је по закону о старости дошао у пенсију. Посланици, ње- 
гови другови, у први мах, бојали су се, да ће он, као ратобо- 
ран дипломата, моћи да падне у искушење и да угази у поли. 
тику. Али Карцову се политика била огадила. „Ја оп те Татге 
(тапашШе, јећ а1 а55ел“ — одговарао је он вазда, када су га 
позивали да буде активан. Он је волео Париз и није желео 


1 В. Карцовљ, Семђ лфтђ на ближнемђ востокђ стр, 56, 57, 58. 


360 ДЕЛО 


растављати се с њим. Стога се опирао свима понудама за пре- 
мештај и виши положај. Али и не прекорачајући уски оквир 
консулске службе, он је знао придобити и утврдити себи по- 
ложај, како то пре њега нико није могао. Он је Париз знао до 
ситница и њему су се сваки час обраћали за савет, за оба- 
вештење или за помоћ: и посланство, и изаслати представници 
надлештава и приватна лица, путници или трговци и подузет- 
ници. Политику је избегавао, она је сама долазила и остајала 
дуго у његовом кабинету. Остављајући посао, политичари и но- 
винари сматрали су за потребно обићи консула, да с њим оно 
што су чули од посланика, заједно прекувају и оцене. За себе 
Карцов није тражио ништа, па, према томе, у већини случајева, 
био је неутралан. Та околност давала је његовом мишљењу обе- 
лежје независности и непристрасности. Намерници у Паризу, 
министри иностраних дела, — Гирс, Шишкин, граф Муравјев, 
— нису гледали у Карцову чиновника и подчињенога, већ ста- 
рога друга по служби и свога човека. Са Шишкином и Мура- 
вјевом Карцов је био интиман и говорио им је на ти. На 
интимним састанцима Муравјева са француским министром 
иностраних дела, Делкасеом, у ресторану или у позоришту у 
ложи, Карцов је облигатно био трећи. 

Француске власти од своје стране, биле су према Карцову 
најпредусретљивије. Њему је био дат велики официрски крст 
Почасне Легије — одличје, које се даје само посланицима. 
да успомену на боравак цара Николе у Француској, председник 
републике Феликс Фор поклонио је Карцову једну дивну 060- 
јену вазу. 

Своје везе и утицај Карцов није за себе лично искоришћа- 
вао, већ је и њих везивао са интересима службе и својих зем- 
љака. У свима надлештвима, полициским, судским, имао је он 
пријатеља, који су ропг ођИсег М. Каглоу чинили све могуће 
и немогуће. Колико је госпођа клептоманкиња, које замишљају 
да у Лувру или Воп Магеће-у, у страшном гурању и тискању, 
на њих нико не пази, спасао он од срамотв и помагао им да 
превале границу. Захваљујући својим односима са департма- 
ном полициским, које је давно утврдио и стално одржавао, 
њему је често испадало за руком да помогне бедног политич- 
ког изгнаника или да спасе из невоље професора —  знаме- 
нитост, раскошан егземплар кадетске флоре, који се сувише 
упустио и занео у говорништву. Може се рећи с уверењем, да 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 361 


није пролазио дан, да на скромном свом положају Карцов није 
речју или делом коме користио. 

Пред ноћ око шест часова, када би свршио своје послове 
у консулату, Карцов би се проходао по булеварима. На сваком 
кораку сретао је познанике. Свак је сматрао за дужност да га 
заустави и да се с њим упита или да му у проласку укаже 
своје поштовање. Карцов није ником остајао дужан и одазивао 
се љубазностима или веселом шалом. У том човеку је кључао 
живот и весеље. Ма где да се јави, он је са собом доносио 
атмосферу живе радости и доброте. Улази Карцов у ресторан — 
пред њим се момак клања: „Ехсеепсе, топ Ргпсе.“ — „Ргпсе 
пе дајопе“, с величавим гестом и шаљивом интонацијом, од- 
говара Карцов. Сви се околни зацењују од смеха. да мало, а 
гости у ресторану већ сви знају: ено тамо за оним столом руча 
или доручкује М. Като“, најпопуларнији руски консул. 

Налик на И. Горбунова, Карцов је владао даром да ко- 
мично прича невероватне ствари и, уз то, да буде врло озби- 
љан. Дешавало се да саветник К. М. Наришкин дође к њему, 
врло снужден, са актом који му је тек дошао. Од једном, чи- 
тајући, он опази: Карцов као да не слуша, на лицу му израз 
неисказане туге: „Андреја Николајевићу, шта вам је; пита 
запрепашћен Наришкин. „Не разумем, Кириле Михаиловићу: 
како се можете узнемиривати због тих ситница г Помислите само, 
ко ће питати после седам хиљада година о том акту“... „Ах: 
Андреја Николајевићу, ви с вашим вечитим шалама“, вели На- 
ришкин, али, погледавши на сабеседника, не може да издржи, 
брига га оставља и он се и нехотице смеје. 

Без обзира на јаки организам, Карцов је постепено почео 
опадати. Болест његова—астма— слабила је са лечењем, али, 
како које године, напади кашља постојаху све јачи и оштрији. 
Као пенсионар, Карцов се преселио у Онелију, на талијанској 
Ривијери. Место није било угодно. Велика је заблуде мислити 
да болесноме старцу треба само материјалан комфорт, меде- 
цинска помоћ и брижљива нега. Док је у човеку жива свест, 
он тражи оно на што је свикао, тражи своје пријатеље, иу 
мислима оживљује, борећи се с ослабелим памћењем, драге му 
упечатке који се гасе. Вила у Онелији, са чијих се прозора 
дивно видело море, по климату и живописном положају, без 
сумње је задовољавала све погодбе. Али је Карцов желео једнако 
да буде у Француској, у Монте Карлу, Ници и Кану, где га је 


362 ДЕЛО 


сам говор подсећао на Париз, где се надао сусрету са прија- 
тељима и знанцима. Свака екскурзија изазивала је погоршање 
болести. Особито је кобно на њ дејствовало заморно бављење 
у Вентимиљији, где се врши царински преглед. У септембру 
месецу, не слушајући савет лекара, Карцов се крену из Оне- 
лије и пресели се на Сар 5. Мати п, близу Мантоне. Деветог 
дана по сеоби, болест окрену на зло. У ноћ између 24 и 25 
септембра 1907 године, после великих мука, живот Карцовљев 
се угасио. 

Тело је његово пренесено и сахрањено у Паризу, његовом 
милом Паризу, у гробљу Реге Гасћајзе. Према жељи покојни- 
ковој у завештају, при сахрани није било војних почасти, што 
му је као каваљеру почасне легије пристојало, ни венаца. 
Француске власти п руска насеобина изразили су много топлог 
осећања, и присутним на сахрани удовици и сину покојниковом 
изразили су симпатије и саучешће. У штампи руској и фран- 
цуској појавили су се многи некролози. У мало али тачних 
речи, „Тетрз“, најозбиљнији лист у Француској, донео је по- 
хвалу покојнику: „5ез потафђтецх апш5 еп Етапсе сагдегол! пл 
ргојопа зопуелт ап р!из рагјеп Аез сопвша сетапеегез. Пе 501 
сове, Ја сојопје гиззе попћега раз ГехсеЏелј ћопште, дол Ја 
ротбе ебаћ фопјопта опуегје а 6опз сепх уш гесћегесћајепћ ве5 
сопзе з ећ зоп аррш“. Тетрв 21 ОКЕ. 1907. 


ГЛАВА УП 


Стратегиска зависност руске војске преко Дунава од Аустро-Угарске. — По- 
треба одржавати конвенцију од 3-ег јануара 1877 г. као очи у глави. — 
Порадимски предлог примирја. — Он се не слаже са основима конвенције 
од 3-ег јануара 1877 г. — Кнез Горчаков не прима одговорност за уступање 
Босне и Херцеговине Аустрији. — Припреме Н. П. Игњатијева да пође к вој- 
сци. — Тада он први пут дознаје о конвенцији 3-ег јануара 1877 г. — Сла- 
жући се са Н. П. Игњатијевом цар шиље телеграм о кретању војске к Бо- 
сфору. — У стану царевића наследника Н. П. Игњатијев дознаје о закљу- 
ченом примирју. — Стање војске после примирја. — Према промењеним при- 
ликама је ли требало да И. П. Игњатијев закључи мир у Сан-Стефану: — 
Ко одговара за пропаст историске задаће. 


Штета од споразума са Аустро-Угарском била је очевидна. 
Аустро-Угарска је остављала Русији на вољу да ратује ако 
хоће, али је задржала себи слободне руке, а за такву неутрал- 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 363 


ност захтевала за себе Босну и Хецеговину. Био је један тре- 
нут када су наши мислили да огласе рат Аустрији, али од тога 
се после одустало. Кнез Бизмарк је још за времена известио 
руску владу, да је Аустрија потребна Германији с обзиром на 
политичку равнотежу, те стога она неће допустити да Аустрија 
пропадне. Када су Турци, у почетку, одбили одлуке Цариград- 
ске Конференције, па онда лондонски записник Русија се нашла 
пред алтернативом: или да прими аустриске услове, или да ни- 
како не ратује. Ово последње било је немогуће због узаврелости 
рускога народа и словенофилске симпатије придворних кругова. 
Није било друго, већ покорити се невољи: 3-ег јануара 1877 Г. 
између Русије и Аустро-Угарске била је потписана конвенција. 
Русија је дошла у изолирано стање и зависност од добре воље 
своје тобожње савезнице, Аустро-Угарске. Преко границе и 
с оне стране Дунава наша активна војека престављала је, го- 
ворећи речима песниковим: 


....тажелњ; нђкји шарђ 
на танкомђ волоскђ висаши 


(....тежак некакав шар, који се држи на танкоме влакну.) 


У таким приликама, елементарно чуство самоодбране го- 
нило нас је да чувамо сваку тачку конвенције, као очи у глави. 
Иначе је Аустрија добивала не само могућност, већ и морално 
право да дигне руке од нас и да их пружи нашем противнику — 
Енглеској. 


Каквим било махнама да се наш споразум са Аустро-Угар- 
ском одликовао, намену своју: да обезбеди позадину наше вој- 
ске, он је ипак испунио безусловно. После једне битке око 
Плевне, граф Андраши је отишао нашем посланику Е. П. Но- 
викову и рекао му: „Ргобег Чез етпђагтав ди ргосћат пе рогје 
јатајзв ђопћепг. Ј"' а! дез орбзетуа опз а уоџз [ајге, тајз ј' абеп- 
агањ ропг сеја дие уопз ауед риз Ае [о дЧапз уоз ђобе,“ 
Аустрија није прстом мрднула ни онда када нам се војничка 
срећа насмешила и кад се пред победоносном руском вејском 
почела предавати турска војска и турска утврђења. 

Створило се мишљење, као да је расцеп са Аустријом на- 
стао, делом због интрига руске пансловенске странке, делом 
због традиоционалног лукавства бечкога кабинета. У одбрану 
последње версије испао је полузванични публициста Мини- 
старства Иностраних Дела, С. М. Горјаинов (Босфорђ и Дар- 


364 ДЕЛО 


данеллљ, С. Петерсбургљ, 1907 г.. У самој ствари за крах није 
нико други био кривац већ сам творац аустро-руског споразума, 
канцелар А. М. Горчаков. 

У половини новембра 1877 г. у нашем главном стану, који 
је био у Порадиму, приступило се састављању услова ва мир 
са Турцима. О конвенцији од 3-ег јануара 1877 године писци 
предлога о миру нису ништа знали, стога, није чудно, што 
су се они у својим предпоставкама од ње знатно удаљили. На- 
рочито се рељефно та прогивречност обележила код значајног 
питања: о Босни и Херцеговини и о границама Бугарске. У 
питању о Босни и Херцеговини конвенција је гласила врло 
одређено: „Русија оставља на вољу цару аустрискоме да иза- 
бере време и начин за окупацију Босне и Херцеговине“.: У по- 
радимском предлогу та је тачка овако била написана: „Босни 
и Херцеговини даје се автономна управа са довољним гаран- 
цијама, које ће се одредити са учешћем њима суседне Аустро- 
Угарске“. Односно пшштања о границама Бугарске, конвенција 
(члан 3) гласила је „не допушта се образовање на Балкан- 
ском Полуострву какве значајније словенске или друге државе“. 
Порадимски предлог пространост будуће Бугарске обележавао 
је овако: „У границама бугарске народности и никако не мањи 
од простора, који је обележен на Цариградској Конференцији“. 
Онда је порадимски предлог био послан у Букурешт, кнезу Гор- 
чакову, на расматрање и поправку. 

Иницијатор аустро-руског споразума био је кнез Горчаков. 
Према томе, ако је ма за кога, то је за њега конвенција од 
3 јануара 1877 г. била обавезна. Када је добио порадимски про- 
јекат, он је требало да га упореди са конвенцијом, и оно што 
је ушло у конвенцију да у њ упише, и у тако дотераној форми 
да га врати назад у главни стан. „Али је кнез Горчаков, вели 
г. Горјаинов, осећао да уступање словенских земаља аустро- 
угарској монархији може изазвати олште негодавање у Русији.“ 

Да је он унео у порадимске услове мпра измене у духу 
конвенције, одмах би постало јасно: да је Босна и Херцеговина 
била цена, за коју је руска влада купила од Аустрије безбе- 
дност позадини руске армије. Признати себе за крива због такве 
погодбе, кнез Горчаков није има грађанске одлучности. Као не 


1 Описанје Рус. —Турц. вонни 1877—78 г. г. књига П. Изданје военно 
истор. комиссји главнаго штаба. 
2 Босфорђ и Дарданеллљђ, стр. 807. 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 365 


примећујући разлику међу порадимским погодбама и конвенци- 
јом, он је порадимски пројекат послао царевима аустриском 
и германском на увиђај. 

Као што се и могло очекивати, у Бечу је саопштење Гор- 
чакова учинило врло неповољан утисак. Руска је политика уда- 
рала вијугавим путем: од заједничког рада са Аустријом она 
се опет вратила на цариградску конференцију и европски кон- 
церат. Али позивати се на цариградску конференцију Русија 
већ по томе нија имала права, што је конвенција са Аустријом 
била закључена доцније, те према томе била свему што се до 
ње говорило и условљавало као неки резултат. Променив улоге, 
сада је Аустрија прекоревала Русију за вероломство. Питања 
политичне етике вазда су више или мање спорна. Али, ставши 
једном на гледиште чисто практично и војничко, морамо при- 
знати да је време, које је за кидање са Аустријом изабрао кнез 
Горчаков, било врло незгодно. Наша војска, борећи се с непри- 
јатељем прелазила је преко Балкана; на мору је господарила 
турска флота, а к њој је могла у свако доба доједрити и с њом 
се сјединити енглеска ескадра. На олтару некаквог фантастичног 
јавног мишљења стари је канцелар лака срца принео на жртву 
и безопасност везе активне војске и међународни положај Ру- 
сије. Незадовољна са Русијом Аустрија је почела тражити да 
се приближи Енглеској. 

Постављен као пуномоћник за закључење мира са Турском, 
генерал Н. П. Игњатијев спремао се да се крене на пут к војсци. 
И не подозревајући да постоји конвенија од 3-га јануара 1877 
године и о њеним двема главним тачкама, остављање Босне 
и Херцеговине на дискреционо расположење аустрискоме цару 
и недопуштање да се на Балканском полуострву образује већа 
држава, — он се био сав удубиоу разрађивање прелиминарног 
Сан-Стефанског уговора о миру, разуме се у духу начела цари- 
градске конференције. Да му отвори очи и да га обавести, кнез 
Горчаков не само што није сматрао за потребно, већ на против, 
он га је баш постицао на тај правац. На једној седници, гле- 
дајући на рад генерала Игњатијева, марљив, испуњен турским 
и бугарским именима, он је узвикнуо: „Мај5 с'ез пп гауа  4е 
репефаеноп !“ Доцније, када је С.-Стефански уговор био објав- 
љен и изазвао протесте великих сила, њему није сметало 
тврдити ; С. - Стефански је уговор личан посао Генерала Игња- 


366 ДЕЈЛЈО 


тијева и да је њим и он био изненађен. „Ј'а! ћаџзве Јев срашев“ 
причао је у петроградским салонима стари кнез. 

Докле би се продужавала чудновата мистификација — не 
зна се, али је за тајну конвенцију генерал Игњатијев дознао 
сасвим случајно по једној овлашној фрази генерала Н. Н. 
Обручева: „А ми смо се у Бечу, у питању о бугарским грани- 
цама, управљали по вашим жељама“, изрекао се генерал Обру- 
чев. Сасвим запрепашћен Н. П. Игњатијев полете к цару, који, 
опет од своје стране, потражи објашњење од Горчакова. „Ападгаззу, 
рекао је канцелар, а ехјсе де Хомо ва рагоје 4' ћоппепг пе 
је сепега! Гопапен пе запга леп де Ја сопуепшол“. 

Баш у то време расправљања прешне теме — треба ли 
закључити са Турцима примирје или наредити да војска про- 
дужи наступати на Цариград, — између цара и великога кнеза 
главног команданта живо су се измењивали телеграми. Генерал 
Н. П. Игњатијев живо је доказивао потребу заузимања позиције 
на средњем Босфору, на оном месту, где матица удара поред 
саме обале. Осећајући се везан речју, коју је задао Енглеској — 
да неће да заузме Цариград, цар Александар Џ, није био тог 
мишљења. „Али ми у град нећемо ни ући, говорио је Н. П. 
Игњатијев, ми ћемо стати под његеве бедеме, а онда ћемо за. 
молити велике силе да изволе доћи у Одесу на конгрес. Одеса, 
је културно средиште, где кнез Горчаков може доспети у сваком 
погледу лако и удобно.“ После неког колебања, цар попусти. 
Био је написан и испраћен великоме кнезу телеграм — да креће 
напред и да заузме позицију на Босфору. 

Са најлепшим надама пошао је из Петрограда Н. П. И- 
гњатијев. Али тек што је прешао преко Дунава, а на њ нава- 
лише разочарања једна за другим. Уз пут он сврати у руш- 
чушки одред, у главни стан царевића-наследника. Ту га као 
гром из ведра неба порази глас — да је примирије потписано 
и да је војна акција обустављена. — „Ја сам хтео да отимам 
Шумлу, рекао му је царевић наследник, а велики кнез закљу· 
чио примирије“ — Н. П. Игњатијев похитао даље и, стигнувши 
главног команданта, он му приђе са питањем: „Ваше Царско 
Височанство, а телеграм царев г“ — Главни командант не одго- 
вори одређено на питање. У то време био је старешина војно- 
телеграфског саобраћаја генерал Чингиз, школски друг Н. Џ. 
Игњатијева из Пашког Корпуса. „Тебе треба казнити, — нападе на 
њ Н. П. Игњатијев. — Ти си муслиман, па си за то затајио ви- 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 50“ 


сочајши телеграм од главнога команданта у коме се заповедало 
да се иде на Цариград“. — „Да ме Бог сачува, рече Чингиз за- 
чуђен. Ја сам тај телеграм сам својом руком предао великоме 
кнезу“. — Сад када је знао на чему је, Н. П. Игњатијев пође 
назад великоме кнезу. — „Па, да, одговори велики кнез, ја сам 
телеграм примио, али, на жалост, врло доцкан. Турци су наше 
услове примили, а ја сам дао реч: чим они приме наше услове, 
ја ћу закључити примирије. 

На дан пре другог дана по потписивању и обнародовању 
примирија, 19 јануара 1878 године, тако страшан, положај руске 
војске од једном постаде безизлазан. До последњег часа, Тур- 
ска се надала милости од победиоца и да би је заслужила, била 
је готова на сваку жртву. Али кад се уверила о непоколебљи- 
вости, коју показаше руски делегати у питању о бугарској неза- 
висности, Турска немаде куд већ се предаде Енглеској. Неспо- 
разуми са Аустро-Угарском, ма да су ранијега датума, дотле 
су ипак тињали као жишка под пепелом. Али када је Русија 
објавила своје намере у погледу Босне и Херцеговине и гра- 
ница Бугарске, — Аустрија, да одговори Русији на то, нареди 
мобилизацију своје војске. Да ће Румунија стати уз Аустрију 
а не уз Русију, о томе није могло бити никакве сумње. После 
акта од 19:ог јануара 1878 године, тачно после две недеље, 
енглеска ескадра доплови у Мраморно море и усидри се код 
Принчевих Острва 

Опште прилике наше војске, стратегиске и политичке, биле 
су донекле сличне приликама у којима се налазила француска 
војска у Шпанији, за Наполеона. У оба случаја, првенство на 
мору неоспорно: је припадало Енглеској. Као и Французима, 
с преда и са стране нама је грозила енглеска флота и могућност 
десанта. Али су Французи тада опет били срећнији но ми: њи- 
хова комуникација ишла је правим путем, у правцу отаџбине, 
Француске. Док се нама у позадини налазио Дунав и две су- 
мњиво пријатељске државе: Аустро-Угарска и Румунија, које 
су као железним прстеном притешњавали победоносну руску ар- 
мију. У таквим околностима, на продужење рата није се могло 
ни мислити. Остајало је да дипломација похита у помоћ, те да 
покривајући наготу фактичне капитулације реторским цвећем, 
од плодова победе спасе оно што се могло спасти. 

У гомили европских држава једина је била Германија која 
је до извесне мере била пријатељски расположена према Ру- 


3658 ДЕЛО 


сији. Она је са Русијом била везана и везама вековног при- 
јатељства и признањем за благонаклоност Русије у тешким тре- 
нутцима борбе за германско уједињење. На жалост, са кнезом 
Бисмарком кнез Горчаков није се искрено гледао и није хтео 
да буде његов дужник. На питања кнеза Бисмарка — питања 
непосредна и посредна — под којим погодбама намерава Русија 
закључити мир, — кнез Горчаков је одговарао вазда једно те 
те једно: „је па! рах: ђезот де Везтатк ропг Тате Ја ратх.“ 
После тога, постало је појамно зашто се кнез Бисмарк пову- 
као и заузео положај посматрача. Он се ограничио на то, што 
је изјавио петроградској власти своју готовост да помогне Ру- 
сији да сведе рачуне и ликвидира стање. Да се јавља у улози 
заступника Русије, када га о том Русија није ни молила, сма- 
трао је као нешто нзприлично његовоме достојанству и сасвим 
излишно. 

Стварајући Сан-Стефанску Бугарску, Русија је, очевидно, 
мислила да ће за даље своје намере наћи у Бугарима послушно 
оруђе. Но питање је да се она није варала у тим рачунима, 
јер са Егејског мора могао је дунути у Бугарској енглески ветар, 
а не руски. Али С.-Стефански уговор није се остварио, и с 
тога сваки спор о његовој ваљаности и његовим слабим стра- 
нама постаје један узалудан посао. Само име „прелиминарни 
уговор“ већ показује, да руска влада није давала коначан значај 
том уговору; на против, она је намеравала изнети га великим 
силама на одобрење. И кад је то тако, онда, каква је потреба 
била, у опште, закључивати уговор; Задаћу: обуставити војну 
акцију и обезбедити пристанак Турске на руске погодбе мира, из- 
вршило је примирије од 19 јануара 1878 године. Смисао С.-Сте- 
фанског уговора могао је бити само један: дати Бугарима до: 
каза добре воље Русијине, а одговорност на неиспуњење њи- 
хових жеља свалити на Европу. Међутим о Русијиној доброј 
вољи према њима, Бугари нису никада ни сумњали. Али ипак 
ни свест о жртвама што је ради њих Русија принела, није им сме- 
тала, после неколико година, да се обрате Енглеској и да помоћу 
њеном изврше уједињење Кнежевине са Источном Румелијом. 

Н. П. Игњатијев је лепо и уверљиво доказивао великоме 
кнезу, главноме команданту, неподесност стојања војске на Мра- 
морноме мору и потребу превести армију и распоредити је на 
Босфору. У том истом смислу наваљавали су на кнеза и из 
Петрограда. У главноме стану држале се седнице непрестано. 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 369 


Поред све жеље специјалисте у војно-поморским стварима, нису 
могли признати да је могуће спречити енглеској ескадри да 
се пробије кроз Босфор и да уђе у Црно Море. Рок од две не- 
деље, — од 19-ог јануара па до 2-ог фебруара, — било је златно 
време од једнога догађаја до другог, осмех судбине, повољан 
случај, који се у животу народа не понавља, са којим се ми, 
на жалост, нисмо знали користити. Осокољени близином енгле- 
ске флоте, Турци су брзо дизали утврђења, прикупљали и ра- 
споређивали војску. Освојење Босфора постајало је, како којим 
даном, све мучнија ствар. 

Положај, што га је на обалама Мраморнога мора била зау- 
зела наша армија, у неколико личи на положај пруске војске 
у 1866 години, Николебурга. Француска тада није грозила Пру- 
ској. Цар Наполеон Ш ограничио се на изјаву, да ће Француска, 
само у извесним границама допустити ширење пруске тери- 
торије. Али и така једна напомена, која је по форми тако блага, 
била је Бисмарку довољна. Он је одмах захтевао да се рат обу- 
стави, а када је краљ Вилхелм и цео генералитет био противан 
томе, он је поднео оставку и, на крају крајева, постигао што 
је хтео. 

После одласка генерала Н. П. Игњатијева из Петрограда, до- 
гађаји су се гомилали страховитом брзином. 19-ог јануара било 
је потписано примирије и ратовање обустављено. Аустрија је 
мобилисала војску, у Мраморном мору појавила се енглеска, 
ескадра. Било је под питањем да ли би се поновним закљу- 
чивањем уговора са Турском могли надати да ћемо побољшати 
наш положај, или би, на против, требало признати да се даље 
не може, па похитати и што је могуће пре сазвати европску 
конференцију # Независно од политичких намера, генералу Игња- 
тијеву није ништа сметалс да размисли и о себи лично. Окол- 
ности, што су конвенцију од 3-ег јануара 1877 године, за љубав 
Андрашију, од њега крили, казивала му је о томе с каквим су 
се неповерењем понашали према њему петроградски званични 
кругови Он је имао пред собом као непријатеље не само стране 
колеге, већ и своје претпостављене, који су чекали да учини 
ма какав погрешан корак, па да на њега кола сломе и да га 
огласе за виновника свих недаћа. Па при свем том генерал 
Игњатијев за времена не застаде и 19-ог фебруара 1878 године 
у СО.-Стефану потписа уговор са Турском. Шта га је гурало да 
стави своје име на акту, који је, у најбољем случају, личио на 

Дело, књ. 60. 24 


370 ДЕЛО 


швићкање прутом по ваздуху: Ту се показало колико је кобно 
утицало дуго службовање генерала Игњатијева у Цариграду. 
Ослобођење хришћана у Турској, на коме се пољу тако успешно 
кретао, сматрао је он као нешто своје сопствено. Валовима до- 
гађаја узнет на необичну висину, он је подлегао оптичној обмани 
и продужио је веровати у своју звезду и у своју снагу, док је, 
у истини, губио земљиште под ногама. Једним потезом пера он 
је уништио плодове своје дугогодишње и сјајне дипломатске 
каријере, а онда — било је оно што су управо његови против- 
ници и хтели — сишао са арене спољашње политике за навек. 

Цар Александар П објавио је рат Турској под притиском 
јавнога мишљења, противу свог сопственог уверења. Спрема- 
јући се да пападне Турску, он се највише бојао да тај акт 
својом жестином не одјекне у Европи и не повуче за собом 
други рат — европски. Отуда у самој концепцији рата кобна 
подвојеност, која је и паралисала завршно дејство. У том вре- 
мену, међу војним заповедницима било је популарних људи са 
звучним именима : фелдмаршал А. И. Барјатински, генерал Д. А. 
Миљутин, најзад царевић — наследник, велики кнез Александар 
Александровић, који би, без сумње, узео себи за начелника штаба 
кога било од виђених лица:!, Али је Господар дао реч Енглеској да 
неће Цариград узети, и у толико више бојао се појаве једног 
народнога вођа — да догађаје сувише не сплете и не отера 
врло далеко. Зато је за главне команданте поставио своја два 
брата, велике кнежеве Николу и Михаила, с уверењем да ће 
они у одлучном часу, над тежњом за славу ставити безусловну 
послушност према владаоцу. Може бити због тога је и састав 
штаба активне армије постао туђински: на врховима су стојала 
два Пољака, генерали Непокојиоцки и Левицки. Међутим од 
једном догађаји добише такав обрт, да наступање армије све 
ближе ка престоници отоманске царевине постаде чисто војна 
стратегиска потреба. Пред царем Александром Џ стаде тешка 
дилема: или да пре времена обустави наступање, или да погази 
реч задану Енглеској. Стога је цар могао мислити, да кретање 
војске у напред може наступити и мимо његове воље, као при- 
родан развој војнога дејства, и у том смислу је свом брату глав- 


1 У Порадиму генерал Н. П. Игњатијев саветовао је цару да ко- 
манду над армијом узме сам, Д. А. Миљутина да постави за начелника штаба, 
а генерала Н. Н. Обручева за ген. квартирмајстора. 


ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 371 


ном команданту давао савете шта да ради. Али читати између ре- 
дова петроградских упустава, противуречивих и нејасних, велики 
кнез Никола није могао и категорично је захтевао да му се 
каже чисто шта се хоће, а када је такав одговор стигао — било 
је већ доцкан. По несрећи, дипломатској канцеларији активне 
војске шеф је био познати дипломата, сарадник генерала Игња- 


тијева, А. И. Нелидов. Али на жалост, Нелидов се није знао 


држати на потребној висини, и, у очекивању на долазак Игња- 


тијева са пуномоћијем, није био у стању одолети и потписао 


је своје име на историском документу. Своју мисију велики кнез 
Никола извршио је са усрдношћу, достојном боље примене. За 
пропаст историске задаће према томе не може он носити од- 
говорност. Узрок је томе била сувишна смотреност и нерешивост 
цара Александра Џ, али још много више узрок су они царски 
дворани који су, не волећи Русију и радећи по зависти, сме- 
тали људима патриотскога правца и устаоцима да се истакну и 
заузму прво место. 


Превео с руског В. Љ. 


24“ 


ЛАЖИ 


Волим те јер лажеш, а то значи порок, 
Што џиновском руком руши искушења, 
Што над ниским гадом ко ватрени пророк 
Пева дан умрћа и дан васкрсења. 


Ја у твојој лажи живим, вечно исти; 
Она тако годи свем нереду реда 

И, док се пропињу небу дуси чисти, 
Она паучину над чашћу испреда. 


0, зашто би био свуда свет обмана, 
А да твеја душа искра росе будег 

И ти светли живот лучом палог дана, 
Химном Луцифера слави децу Јуде. 


Певај лаж у храму да сводови звоне, 
Учи ме да блудни син будем што брже, 
Гурни ме у неврат, где се лудо тоне, 
Јер ми трепти снага, јер ме очи прже. 


Лажи, јер тек лаж ме из дремежа трже ! 


оф 


М. Бојић 


ХИМНА 


0, пиј из чаше, док је чаша пуна 
И живот хучни помамно те зове, 
Док чело краси још младости круна 
И душа сања дуге златне снове ! 


Обвиј ме страсно својом младом руком 
И упиј усне Пожудно у моје! 

Хоћу, кад једном све заћути муком, 
Да слушам како бије срце твоје. 


Не питај како ко о томе суди 

И да л' ће рећи да је добро тако. 
Шта те се тиче та гомила људи, 

У чијим грудма срце бије млако. 


Умреће дани, погрешшће их Време 
И крв из рана натопиће путе. 
Тада ће наше усне да занеме 
И душе хладном збиљом да заћуте. 


Јер све је јадно. И судба је јадна. 

И ништа није вечито и трајно. 

На душу падне влажна магла хладна 
И око сузом замути се сјајно. 


И тада видиш мртве своје снове, 
Расклопљен ковчег и воштане свеће, 
И знаш да никад златне дане ове 
Свирепо Време повратити неће.... 


О пиј из чаше, док је чаша пуна!... 


Драгослав Илић 


ЧИЧА-МИЈА 
(из ЦИКЛУСА „МРТВЕ СЕНКЕ“) 


[ 


Чудо да никад ништа нисте чули о чича-Мији! Он сеу 
нашој Копчарској Мали родио, оженио и провековао. Одавно 
никако не оставља своје родно место, ретко и саму малу. Не- 
када је он био силан детић, свакој девојци да замакне за око, 
али пролазе године, па и снага. Ено га, сад једва иде. Одело 
му просто, старо. Чакшире сукнене не виде се од закрпа, исце- 
пани преник је без дугмета и показује маљаве, коштуњаве груди. 
На ногама цокуле, на глави излизана јагњећа шубара — је- 
дина његова капа. Обично ја без антерије и фермена, али не- 
дељом није без њих. Кад удари тозлуке, па свилене подвезице, 
којима би се тешко погодила првобитна боја, па кад за силав 
тури два-три стара пиштоља, дуванкесу, а одозго велико црвено 
марамче са плавим пругама у наоколо, злу не требало: — 
биће чича-Мија у таквом друштву где се не сме тек онако, 
без марамчета. Кад се све тако угоди — или му је слава или 
Васкрс. 

Чича-Мија већма седи пред дућаном на пању, који је ту 
одавна, бог ће знати од кад, ваљда од памтивека. МИ он седи 
на том пању и упоређује своју немоћ и старост са његовом. Оста- 
„рео па не може да ради, а што се овда онда заради, једва сти- 
гне за хлеб. И седећи тако, чича-Мија мисли о прошлим старим 
временима, кад није ока могао склопити од рада, кад је живот 
био друкчији, бољи, кад је све било боље. Младеж пролази и 
јавља се, а он само приноси руку шубари, као салутира, сећа- 
јући се свога капларства. Е, сад нико ни у шта не рачуна 
каплара, а он је био сила: кад прође редов, пре него ће га по- 


ЧИЧА-МИЈА 31о 


здравити, броји дугмета. Онда је и војска била друкча, није 
седела бадава као сад, па и... ту се чича-Мија сети мајорове слу- 
жавке Лизе, па се осмехну. Једна успомена повлачи за собом 
другу и чича-Мији изиђе пред очи његова покојна жена, стрина 
Перса, намрштена и крезуба. Би му криво, што да му баба по- 
квари тако лепу успомену, махну руком као да би хтео одагвати 
бабу из мисли, али се она узјогунила па ни маћи. Њему се почеше 
ређати слике из млађег доба: он и она при месечини; он са 
засуканим рукавима, снажан, висок, она једра румена, ватрена; 
он јој обавија своју нагу мишицу око струка и припија уза се 
док звезде подрхтавају а ваздух, пун мириса свеже покошена 
сена, мири и трепери. Затим он у ковачници сав гарав, с че- 
кићем у руци, а она не већ више онако бујна, с једном увелом 
дојком у устима једног малишана; најпосле он с тејом од нане 
у слабој руци, а она сва смежурана, с наочарима чак на врху 
носа тако да мислиш сад ће јој склизити у уста. Стрина Перса 
је умела сваком пребајати, па тицало се то грознице, убоја, ране, 
грчева или чак и љубави. Једном је бајала и некој тешкој се- 
љанци која је желела мушкарца. Сваком је она бајала, и то увече, 
кад је звездано небо, држећи уједној руци стару зарђалу кебу 
а у левој мртвачки претен. И свега се тога чича-Мија сад сећа, 
па су му милије успомене из младићског доба, успомене пау- 
чинасте, маховинасте и опојне. Те старе упомене имају једну 
добру страну: старе су, те им се може додавати јачег мириса, 
и боје; док код нових тога нема, оне су јаке и праве, стварне. 
То им је ружна страна. 

У мислима на свој проминули живот устаде и поче да ода. 
Баш тада наиђе Јован рабаџија и поздрави га: 

— Добро вече, чича-Мијо! 

— Бог добро дао, дете. 

— Одмараш се, а% — Упита Јова, завијајући цигару у 
жут папир. 

— Ја се дете, ево већ толико времена и не умарам. Живео 
сам доста и задовољан сам животом. 

— Е, ве, ча-Мијо! Живећемо ми још, — теши га Јова 
пружајући му дуванкесу. 

— Нашто ме тешити, синко, и не треба се варати. Човек 
ваља да има смрт пред очима, да би је боље дочекао. Смрт је као 
и гост : уколико га више ишчекујеш, у толико си спремнији. Треба 
бити задовољан животом, нарочито на крају, и ја сам заловољан. 


376 ДЕЛО 


Чича-Мија воли Јову. Био је поштен, добар те је и заслу- 
живао свачију љубав а нарочито чича-Мијину, који га је сматрао 
за најбољега човека и по томе што носи име његова сина, који 
је у војсци. Њему никада није могло пасти на памет да би 
неки Јоца могао не бити добар у свему. Јова је у осталом 
један од оних људи, који брзо стичу симпатије. Његове очи 
пуне сјаја и неког саучешћа, било у тузи било у весељу, ули- 
вају поверење и ви, кад их први пут видите, мислите да их 
већ одавно знате, да вам је тај човек пријатељ и познаник. 
Јова је имао жену, дете и два вола који су га хранили и које 
је он волео више од себе. „Волови су племените животиње, у 
њиховим очима има више бола и сажаљења него у чијим 
било“, — говорио би он. 


Тако они сад задимане и јадају се дуго и дуго. Већ је почео и 
сумрак, модрикасти јесењи сутон. Младеж иде на Бошков бунар. 
Месец надвисио Редут. Звезде дршћу као усталасане белом ма- 
глом — кумовом сламом. Гледа их чича-Мија гледа, па ће рећи: 


— Ја знам, Јоцо дете моје, да свако од нас има по једну 
звезду. Тако сам слушао од старих, па,и верујем. Оно је тамо 
моја звезда, — рече чича-Мија и показа прстом на Венеру, која 
само благо трепну као да потврђује. — А оно мога Јоце, на- 
стави указујући на прву сјајну звезду до своје. Јова климну 
главом одобравајући и одби из трешњеве муштикле густ колут 
дима, па се уживајући загледа у њ. Душа му пуна вечерње 
свежине. Чича-Мија гледа у светлуцаво небо, гледа, и у том је 
погледу бескрајна љубав, љубав једнога старца који је ногом у 
гробу, и сумња да ли ће дочекати сина из војске. И он преко 
своје звезде, окружене живахним сјајем, шаље старачке, очинске 
поздраве своме Јоци. 

А из оближње каване допире песма: 


„.... Купи ми, бабо, волове, волове 
Да орем цури долове, долове 
Да орем цури, ај, долове!...“ 


ж 


Тако то сзако вече. Дубоко у ноћ, када се све са улица 
разиђе, чича-Мија још седи сам на свом пању. Давно је већ 
све умукло, а он седи и мисли на сина, док се сенке дрвета 
пред кућама клате, преплићу и праве чудне облике. Тек пошто 


ЧИЧА-МИЈА 377 


осети да му св очи склапају и да је сав малаксао уђе у дућан 
и упали петролејску лампицу од лима. Модроплав пламичак 
повија се и осветљава дућанче које је све и сва чича-Мији. На 
средини, на пању, крњ наковањ, а око њега чекићи разне ве- 
личине. Чича-Мија се увек са жалошћу сећа своје снаге, кад 
год погледа у наковањ. У једном углу огњиште са поцепаним 
меховима. По зидовима бургије и друге алатке. У једном крају 
гвожђарија, крчаг воде и пола хлеба. Чича-Мија скине цокуле, 
окрене се истоку, где је на почађалом зиду Св. Великомученик 
„Димитрије, прекрсти се неколико пута, спомене Јоцу, па леже 
у креветац... 

Једнога дана послао му син фотографију. Чича-Мија је 
одмах показао Јовану. 

— Види, дете, слику што ми послао Јоца, — готово кликну 
чича-Мија. Јован је узе весело, као да је њему послата, поче је 
разгледати са свију страна, чак и позади, па рече: 


— Пљунути ча-Мија! Глава одсечена. Ала ми је имењак! 
Алал му! 


Чича-Мији нарасло срце, нарасло, мислиш сад ће пући: 
— Јакако, дете! Глава одсечена. 


Те вечери, спрам лелујавог пламичка своје светиљке, чича- 
Мија се наднео над сто с крњим огледалцетом у руци. А с огле- 
дала гледа доброћудно старчево лице, на коме је готово највише 
места заузео бабурасти нос. Седи бркови се помешали са ретком 
брадом. Очи благог, готово мртвог сјаја гледају добродушно и мо- 
лећиво. Густе обрве ни најмање не личе благом изразу лица. Гледа 
чича-Мија час у огледало час у фотографију Јоцину и изналази 
сличне црте. 

— Хм, она рупица у образу, па плаво око, густе обрве, 
високо чело. јагодице... сва је моје. Е, шта ти Швабо неће 
измислити. .. Жив човек, само што не рекне: „слатки бабо“. 


Тако су пролазили чича-Мијини дани. Мучио се, зарађивао 
неки грош и надао се на боља времена. Па ваљда ће и то 
„боље“ време наступити, ваљда живот није сама жалост, као 
што неки говоре. Има Бога. Ако су људи заборавили чича-Мију, 
неће он. Памти он добро да чича-Мија пости, иде у цркву и на 
пратње. Он неће све заборавити, није он забораван као Мата 
клозер, који му још не враћа онај динар. Или ваљда нема 
раја, нема среће, нема правде% Чича-Мија се стресе при тој по- 


378 ДЕЛО 


мисли и упита се: „Какав би ми живот био да се не надам 
нечем бољем Било би све штуро, глупо, глупо, глупо...“ 

Мисли му се намећу без реда, по неколико одједном, оштре, 
гломазне, нејасне. Он не влада собом, и види да не може доћи 
ни до каквог закључка, само осети страшно узбуђење као да 
чу реч: Веруј! 

Ето укратко чича-Мијина живота, и ништа се не би имало 
још рећи, да се није десило нешто што је из корена преокре- 
нуло његов једнолики ток. 

Објављена је анексија Босне и Херцеговине... 


||| 


Цела је варош узрујана. Трговци, занатлије радници — 
само о анексији говоре. 

— Шта бринеш, газда-Станког — Упита један трговчић. 

— Хе, синко, голема ме брига спопала, — одговара Станко. 

— Због анексије, а2 

— Море и због анексије, а и због мога жита. Купио сам 
га по 19, а сада је 18. Него знаш како је... анексија је насту- 
пила, па га морам продати, јер ако се зарати, оде жито држави, 
па ће га чак моји унуци наплаћивати. Знам ја то, Мито, по 
турском рату: узедоше мом оцу две магазе жита и кош куку. 
руза! Истина дали су му признаницу, али је ни ја још нисам 
наплатио. 

У Копчар-Мали све живљи разговор, на дугачко и на ши. 
роко, Роза, служавка код оног нежењеног старца што не ради 
ништа него само вуче плату, она иста Роза, која је опалила 
шамар Мики Ћори, моли Бога — разуме се швапског — да не 
буде рата, док она не оде у свој Бечкерек. 


— А како би прешла, — пита Јоца бакалин, — како би 
прешла, Розо, кад наши не возе пречанег 
— Па она би у карлицу, па ајд у Ковин! — дира је онај 


исти Мика Ћора. 

Жене се распричале. Једна вели, само њен Пера да не по- 
гине, па нека буде рата; друга га не жели никако; трећа опет 
вели да има три сина и „нека их вала нека сва тројица погину, 
кад имају зашто.“ 

— Бе аферим, Станија! — не пропушта прилику Стева Вр- 
тиреп да похвали удовицу, и ако га је одбила пре десетак година, 
а њега још и дан данас „боли и срце и душа“. 


ЧИЧА-МИЈА 789 


Пред чича-Мијином дућаном пуно људи. Дођоше и нека 
деца, а један подвикну. 

— Ајде кући, није ово за вас. 

— А зашто, дете, није ово за њих; И ми смо се учили 
од својих отаца. Од млађих не ваља крити. — Приђите децо, и 
добро утувите шта чујете. Ви треба да будете бољи него што 
смо ми били. 

Чича-Мија говорећи то, седео је на свом пању, до њега Јован 
на неком точку без палаца, који је ту из истог разлога из кога, 
и чист бео пешкир пресамићен преко дрвене шипке на вратима 
какве бербернице. Око њега и чича-Мије се начетило пуно ста- 
раца, људи, младића. Направио се круг разних лица, голобра- 
дих, брадатих, риђих, с неколико длака — изгледа сад ћеш их 
избројити, — круг лица густих обрва, с носом кривим, прћа- 
стим, очију ситних буљавих, мишјих... једном |речју скупила 
се цела мала. Јован држи у руци новине. Сви нестрпљиво че- 
кају, кад ће почети читање. И он се накашља и поче једнолико 
с прекидима врло тешко, не без мало сујете, свестан да су 
све очи управљене у њега, у Јову. 


„Београђани, отаџбина је у опасности! 


Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас своју реч. 
Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским 
народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама ра- 
скрвави и да му утробу рашчупа. 

Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину. Њени 
државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе др- 
жавним актом, њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских 
земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће. 

Наша равнодушност значила би самоодрицање, значила би игнорисање 
наших најсветијих интереса од којих зависи и опстанак наше нације и сва 
будућност наше земље 


Београђани ! 

У питању је слобода Српскога Народа, у питању је будућност целог 
српског племена, у питању је част читаве једне нације. Тренутак је судбо- 
носан, отаџбина је у опасности и наш немар овога тренутка клели би унуци 
и праунуци наши и на гробовима нашим лежала би клетва безброј поколења...“ 


Ту Јован спусти новине на крило и погледа око себе. Сви 
изгубили речи. На лицима им се изражава бол и готовост. Не- 
кима већ и сузе потекоше. Ови гледају у своју децу. Баш као 
да им натера сузе оно... и наш немар овога тренутка, клели 
би унуци и праунуци наши и на гробовима нашим лежала би 


880 ДЕЛО 


клетва безброј поколења....“ Јову нешто стегло у гуши, гуши 
га, рекао би човек сад ће издахнути. А и није шала: толико пута 
читати овакву ствар, кадгод би пристигао понеко који није чуо, 
а после тога да су други одважнији, и мирнији и њему би било 
лакше. Чича-Мија се држао јуначки, али му ипак очи засузиле. 

Први се освестио Миле кројач, па ће рећи: 

— Деде, чича-Мијо, реци нам коју, стар си и паметан. 

Чича-Мија погледа по збору благо, као војвода пре него 
ће у бој. 

— Браћо, као стар човек молим вас да не клонете. Не- 
мојте примером учити децу како је живот плач и кукњава ; ако 
смо ми били такви, тужни, млаки, не смеју и они бити такви. 
Слобода је у раду, срећа је награда раду. Треба, браћо, да 
научимо друге раду, јер ништа није светије него улити другом 
"снагу, научити га да живи. Учите децу, у њима је наша снага, 
само ће они донети слободу нашој браћи. Старац сам, али ми је 
— право да кажем — милије да умрем на бојном пољу него да 
се вучем овако, као пребијен, и отеглим на кревету. Орбин сам! 

— Живео! Посветила ти се. Та ти вреди. Златна су ти 
уста — орило се са свих страна и улица одјекиваше. Одобрава- 
њима и похвалама ни краја. 


Људи се осоколише и, поздравивши чича-Мију, одоше 
кућама. 


Те је вечери сваки који је имао оружја, изишао пред кућу 
и чистио га. Обично се по неколико скупе и један изнесе пе- 
тролеја у каквој окрњеној грнчарској шољи са, које је глеђ одавна 
спао, други пак перушку од ћурке или гуске. Каквог ти оружја 
није ту било: ножева, јатагана, кубурлија, сребрњака са позе- 
ленелим улубљеним јабукама, црногорских револвера, шешана,; 
ретко где ловачка. Крај оружја, обнављајући старе успомене 
помало и измишљавајући их, старији уздисаху за старим вре- 
менима, не зато што су она боља и удобнија била, него 
што се у њима момковало, играло, љубило. Стари не знају узрок 
свом свакидашњем уздисају. 


Ш 


Чича-Мија се забринуо за сина. Има већ дваестак дана како 
о њему није чуо ни гласка. Како су се десили ови судбо- 
носни догађаји, реши се да му пише, и да га у писму 0с0- 
коли. Чича-Мија је био неписмен, те оде Јовану. Овај спреми 
перо, мастила и хартије, па упита: 


ЧИЧА-МИЈА 381 


— Шта да пишемо2 

— Па ето, Јоцо сине,-да га охрабримо, да му кажемо да 
буде добар, да се не боји никога сем Бога, да осветла оцу 
образ, да... 

— Уф, ча-Мијо, ко ће све то исписатиг Ти не знаш како 
је то тешка ствар писати. Писање је горе од копања, — жалио 
се Јован. И заиста, он је сиромах, више волео да пробави у 
пољу с мотиком у руци цео дан него сат-два за столом, над 
хартијом. Али био је мало и горд, горд што је писмен. Њега 
збунише онолике чича-Мијине жеље, које све треба испоручити 
тамо, за Београд, за престоницу, и то тек не може бити онако. 
Београд је за Јована био као какав невиђени чаробни град из 
„Хиљаду и једне ноћи“. 

— Знаш шта, чича-Мијо, — рећи ће он најпосле, малаксао 
још у напред; — Да ми узмемо мало ракије у Бошка, па да 
се као људи мало... овај,.. приватимо. 

Зачас се нађе литра ракије на столу. Чича-Мија би први 
понуђен, поглади брке и сркну прву; Јова искапи. За првом дође 
друга, трећа... па редом. Чича-Мија, слаб на пићу, одмах после 
четврте осети неки умор у очима, малаксалост, и млакост. Кадгод 
натегне чашу, он се намршти, стресе као у грозници, па га затим 
свег прожме нека милина, нека струја. Јовина жена није забора- 
вила киселе краставце исецкане на котуре, и жуте „нишлике па- 
прике“. Мало по мало чича-Мији изгледаше да сто не стоји како 
ваља, бојаше се да не падне на десну страну, као вели, крива 
је столица, те се све нагињао на леву. Глином помазан под 
као да му клизи под ногама. 

— Шта велиш, ча-Мијо, кад дође Јоца! А2 — упита Јован 
подмигујући. 

— Оженићемо га. У Илије колара дивна девојка... Е, 
синко, да ми је да доживим само унуче, па кад проходи, да 
га поведем у школу... Ту чича-Мија устаде и багрљајући пође 
као да неког води за руку. — Их, па кад одрасте и сврши школе! 

— А шта ће му школе, ча-Мијо 2 

— Боље је, синко, кад је научен. 


— Е јес! Боље је. Боље ћата него ковач. Не ваља, ча- 
Мијо, у нас, видиш, што отац, чим да дете у школу, мисли на 
какав положај, на плату која ће да се скида са његових и са 
наших леђа, са мојих волова и твога чекића. Ако му тешко 


382 ДЕЛО 


иде школа, он га не вади, већ га силом гура „да сврши“. Силом 
баба у рај!.. За мајсторе оду једва писмени. 

Чича-Мија зажмири како само полупијани људи жмире, 
пипну се за трбух и испусти једно велико „Уф!“, затим као да се 
сети да треба одговорити, да треба решити унукову судбину, 
климну главом: 

— Да, да биће мајстор.... 

Тек сутрадан Јоци је написано ово: 


„14 октобра 1908. 


Драги синко, данас седо да ти напишем неколико речи и 
да у исто време упитам за ваше здравље јесте ли здраво, синко. 
Ја се уби чекајући писмо од тебе, а оно га нема а ја ти желим 
од Бога здравље и да вас ове моје речи у повољном здрављу 
затеку. 

Јоцо, овде је алексија а сигурно ће бити и тамо, зато ти 
синко да се владаш како треба и да осветлаш оцу образ. Слушај 
старије, у рат иди и не брини за мене јер сам стар него мисли 
на народ. Над српским народом шестари грабљиви кобац и ви 
се Јоцо пазите и борите с пуним срцем иначе би наша равно- 
душност значила самоодрицање. Немар овога тренутка клели 
би унуци и праунуци наши. 

Ако се Јоцо предате Шваби жив у руке ниси мој син и ја 
те сматрам за мртваца и упалићу ти воштаницу у старој цркви. 


Остајемо с поздравом Јоцо свим вашим 
друговима у твојој чети нека буду Срби 
као њини дедови. 


То ти жели отац Мија.“ 


Пошто је вештачки савијено, запечаћено, адресовано ра- 
зумесе са оним „предатисе војнику...“ оде и ово писмо са још 
свежим изразима из новина који су Јовану од дуга читања 
ушли готово у крв, те их је једнако у говору понављао. 

Већ сутра чича-Мија овако размишљаше:: Данас је мој Јоца 
добио писмо, сутра ће написати одговор, а ја ћу га добити пре- 
косутра, у петак. И старац, нестрпљив као мало дете, очеки- 
ваше петак као озебао сунце, све се бојећи да никад неће доћи. 

Али петак дође, а писма нема. Чича-Мија беше тако уверен 
у то да ће одговор доћи баш у петак, да је тог дана био као 
на иглама. Још га је више узрујао глас да је артилерија ноћас 


ЧИЧА -МИЈА 383 


излазила на Бањицу а пешадија на Циганлију. — Можда је 
болестан; А можда је рањен, ако је ноћас било окршаја, по- 
гинуо, заробљен2!... Пребегао Швабиг!.. При овој помисли 
чича-Мија се сав најежи и повика гласно: — Не, не! То Јоца 
не би учинио ни за цео свет... Сигурно је болестан, назебао! — 
питао се чича-Мија даље, али му се једнако наметала мисао: 
„Пребегао“ !... 


— Ах, презрео бих га као псето, згнушао бих се... Зар 
· он то да учини, он коме се отац борио у свима ратовима... Ах! 
зубима бих га заклао као најгорег Турчина. 


— Алиг2... Можда је и погинуо; настављао је даље. Ко 
зна, где сад лежи, рањен. На дну Саве или у каквој болници, 
без руке, без ногег Па и нека умре, само часно. Да нису за 
ову земљу гинули, зар бисмо је имали; — питао се он, а из 
краја душе тихо, готово нечујно, чуо се бојажљиви дрхтави 
старчев глас: А коме мене остављаг Он је последњи Петровић, 
па зар да у моју кућу не уђе поп-Ђока на Дмитров-дан и 
изнемоглим гласом отпева „Исаије ликуј“% Зар да се чекић не 
чује у мом дућануг... И чича-Мија прелази са једне мисли на 
другу као бродоломник који се хвата те за један лео разлу- 
паног брода, те за други, али све тоне, све вуче у неповратни 
бездан. 

Тоне... тоне!.. 

Ово му је био један од најмучнијих дана у животу овај 
петак, овај турски светац! Дошло му готово да замоли и Алаха 
кад већ српски Бог не слуша његове молитве, да га спасе ових 
мука, мисли, да му испразни главу, те да види како ће онда 
бити, кад више не буде мислио. Та што он од свог Јоце, од свог 
сина да не добије писмо месец дана, и то у ово доба, сада, кад 
сваки тренут може да донесе смрт и њему и његову оцу. Целе 
ове ноћи чича-Мија не склопи ока, а ујутру је био као да је целу 
боговетну ноћ дувао у процепљене мехове. Пошто се умио, помо- 
лио Богу и отворио дућан, он опет приђе икони, вучен неком 
неодољивом силом. 


Позна јесенска зора тешке, суморне боје — подсећа на сми- 
рај. Њени су зраци малаксали и уливају тугу. И светлост уђе 
кроз чича-Мијина вратаоца. У дућанчету полу тама, а у једном 
углу црни се висока погурена фигура чича-Мијина, која се са- 
гиба метанишући. 


384 ДЕЛО 


— Свети Димитрије, славо моја, и сви свеци, помозите ми 
у невољи!,. Не дајте да не дочекам славу и да ми се свећа 
угаси. Ако ли је Божја воља, да тако буде онда нека Јоца ју- 
начки погине као дед му... Славо моја, учини код Творца, да 
добијем глас о сину, па ма то било преко црних гавранова, само 
да знам шта је. 

Ово му је била друга јутарња молитва, јер човек као што 
је чича-Мија, у данима очаја и туге налази утехе само у молитви. 
И он се сети своје Персе и њене славе Ов. Луке. И једна мисао, 
која заблиста као муња, изазва му читав низ представа. Појави 
му се цео живот ружичаст, маховинаст, привлачан за старца. Се- 
тио се весеља при славама ведрих разговора, и питког вина, сетио 
се да се баш на Св. Луку заверио баби — тада још девојци — 
тамо иза попине куће, код кладенца који је сад обрастао у зову 
и бурјан. 

После молитве чича-Мија оде преко, Јови, на разговор и 
савет: млађи је човек, а на млађима је свет. Ту реше да чекају 
на одговор још тај дан, а после ће гледати шта ће. Али писмо 
не дође. Најзад, увече, Јова напомену како не би било с горег 
послати телеграм, на шта чича-Мија несвесно климну главом. 

Кад је легао, сети се да за телеграм треба пара, много 
пара. а он је последњи грош дао за један бајат црни хлеб, јер 
се он мање једе од свежег. Где да нађе параг Где да узајмиг 
Ко би му хтео дати — нема; а ко има — не да. Ето да има 
новаца, сад би ишао у Београд, могао би га видети. Али за- 
иста : како би он, чича-Мија, са својим закрпљеним, дубоким туром, 
пролазио, шетао покрај скупих панталона и шуштавих женских 
одећа. како бих се владао, кад би се обрео у тим многоброј- 
ним улицама, где оне високе куће готово поклапају те се једва, 
дише; а после тога трамваји, аутомобили, велосипеди... Најзад, 
врло узбуђен, устаде, упали светиљку и поче премишљати, шта 
би продао. И сети се своје ћилибарске муштикле. Да, али њу не 
би дао ни за живу главу, јер како би се без ње пушило, и зар 
би дуван имао и тада ону сласт“ А-ја! Има бројанице... Испу- 
штањем једне жуте ћилибарске куглице на свиленој врвци из 
једне руке у другу, чича-Мија као да се неосетно одваја од горке 
стварности, као да напушта једну по једну несрећу, успомену 
на недаће... Па онда још, кад прода бројанице изгубиће сваки- 
дашње подсећање на таста, риђег поп-Косту. 

Борба је била кратка и одлучна. Успомене изгубише. Ва- 


ЧИ ТА - МИ ЈА. 3825 


љало је продати бројанице на рачун муштикле на коју је слађе 
пушити. И он поче лупати главу, где их је деог Кад нађе поче 
бројати зрна, и полако, с љубављу, одвајати смежураним дугим 
прстима зрно по зрно, изненадив се да има свега осамнаест ку- 
гала, а по њега толико вреде, ма да им је он број тачно знао. 
С њима је и заспао, као вели, да се одужи последњу ноћ. У сну 
му Јова рано ујутру, при кави, читаше писмо, у коме му син 
јавља да је спреман умрети за краља п оца. Али кад се про- 
будио, видео је да од тога нема ништа. Пре него што је узео 
бројанице он је још размислио, али најпосле изнесе сам себи 
разлоге који одлучише, да се једина његова драгоценост прода. 
Победа је била несумњива, јер их је морао продати ради свога 
спокојства. Кад се одлучио, узе их и пође вратима. Баш на 
самом прагу срете га Стева Јанков из Петријева, у војничком 
руху. Срећна му мисао сину кроз главу и једва се уздржа да 
му се не обисне о врат, јер је Стева био с Јоцом у истој чети“ 

— Бројтро, ча-Мијо! Здраво живо,! — узвикну Стева. 

— Бог ти добро дао! прихвати чича-Мија. — А од куда тиг 

— Ја прав из болнице, 'вако како ме видиш. 

— Па је си ли видео мог Јоцуг 


— Ја како, ча-Мијо, гледб га ка теб' сад, — одговара од- 
сечно војник. Стева беше унезверена, неспокојна погледа; један 
од оних, што гледају попреко и на брата, од људи чији поглед 
дубоких очију испод густих веђа плаши, одбија. Чича-Мију као 
„да нешто убоде, кад Стева рече да је Јоцу гледао у болници 
као њега, његова оца сад, и он и нехотице, као да је одавно 
сигуран у његову болест, — упита и глас му чудно, пун стрепње, 
затрепери. 

— Зло, чича-Мијо! — рече поздано Стева. Чича-Мија се 
само занесе блед као мртвац, с испруженим рукама. Бројанице 
падоше у олук: срећом — не разбише се. Стева га придржа. 
Кад се чича-Мија повратио, погледао на бројанице, рече, као да 
већ цео свет зна, како је он, чича-Мија, понео тастове бројанице 
на продају: 

— А ја, синко, узео да се мало позабавим. 

— Ако, ча-Мијо, стар си човек, личи ти. Него ја, знаш, 
ча-Мијо, малопре... нисам рекб баш најправију!.. Јоца није 
толико болестан... је, пије, говори, смеје се, тера комендију... 

— Знаш ли шта му јег Шта веле лекари; 

Дело, књ. 60. 25 


3856 ДЕЛО 


— Доктори кажу да је јектика, како ли рекоше%... Бе.. 
беркулоза, што галопира... како ли Враг и“ знао, учевни су 
много, па и' ми не разумевамо. То му је; ја ко велим, на швап-“ 
ском назеб, јер смо обојица назебли на вежби. Мени је боље, 
па ме доктори пустили кући. 

Чича-Мија се скаменио, чисто не дише. Поразио га као 
гром из ведра неба глас да му Јоца има „галопирајућу“ јек- 
тику. Он и не слушаше, шта даље Стева говораше. 

— Него на ови седам гроша и триест пара. Дао ми и 
Јоца, да ти дам. Не брини се ти, ча-Мијо, биће њему добро! — 
слага Стева и обрте очи у страну, али је чича-Мија све видео. 

Завезао се језик чича Мији, па ни речи. Стева одреши неко 
прљаво, знојаво марамче, извадив га из недара, одви паре и 
пи метну их у зубе, док остало веже. Затим их спусти на праг 
дућана, полако, плашљиво, да не тргне чича-Мију, који се сру- 
шио на свој пањ и управио изгубљени, мртви поглед на Редут, 
тамо преко Пекмезова дворишта. Очи му некако потамнеле, упале, 
а оне боре од носа ка устима појачале. Доња усница, одавно 
сува и бледа, задрхтала. Његов поглед бејаше далеко, далеко, 
он прелажаше виноград Јове Ере, он беше тамо у Београду. 
Пред очима му изнемогли Јоца, како се гуши, дави. И он не 
може да му помогне, он, његов отац од чијег је он меса, крви, 
он који га је замишљао великог, узвишеног, снажног. И зар 
он да умре, он који је све и сва оцу — живот, нада. Та зар 
није био бољи и у школи од овог Стеве, који је ето жив. И чича- 
Мија виде, како га носе у белом, необојеном ковчегу, искрив- 
љена, испијена лица, опуштених брчића и избуљених очију. 
0, како би чича-Мија волео да је на њ наишла ова беда, неми- 
новна болест, смрт, како би радо он умро место њега... или 
бар да је погинуо! 

Тога се дана чича-Мија узео. 


|ђ 


И Јова рано рани. Умио се, полила га Дана, жена му, 
убрисао великим убрусом, прекрстио и сео на мали троножац 
крај широког огњишта, с комадом погаче у руци. Извадио нож 
из каније на десној нози, у вуницом ишараној чарапи, па стао 
спокојно насмешен јести. Резао залог по залог, и с часа на 
час гладио снажним дланом опуштене бркове. Кујна проста; 
од улаза лево ниско, широко, напред истурено, пуно пепела 


ЧИЧА-МИЈА 387 


огњиште, са кога се греје собна сандучара, и где су почађале 
вериге са својим црним улубљеним котлом. Сећа се још и сад 
Јова како је, док је још био мали, деран, гледао, ушав у огњи- 
ште, црни димњак из кога му је падала чађ у очи, а он све 
то трпео зарад оног исечка горе, на врху димњака, зарад оног 
круга, пуног плаве, дневне светлости дању, а с групицом уокви- 
рених сићаних звезда ноћу. И свагда га мати тукла што се 
испрљао и „нагрдио“, тукла га по испалом туру оном жилом 
што је отац донео отуд са Селане, а он ћутао, грцао, мислећи 
у том тренутку само на то, да неће бити бијен кад буде велики 
као што је отац. Под нераван, али скоро помазан. Сто незастрт, 
пун неких тањира, чанака и грнчарских лончића са већ готово 
испареним „кафесцем“, несталим. Ту испод стола на једној да- 
шчици беху и судови са Бодом покривени пешкирчетом. На 
једној столици леген са бакарном циментом. И он све то гледа 
задовољним, срећним оком, он, домаћин који има свој дом, лепу 
згодну, здраву жену, дете, два вола — Мургу и Сивоњу, и Лису 
великог овчарског пса. Кућа није била ни без кокоши, које су, 
слободно ишле по кујни а чак и по соби, и купиле мрве. Бели 
олињали мачак тужно је свагда маукао, ваљда за оном мачком 
што је уби Ера маљем ту скоро у винограду. И он задовољан 
својим домаћинством чисто не може да верује да би могло 
некако другачије бити, да нестане њега, или да му нема жене, 
детета, волова. 

Свршив доручак, Јова устаде, саже се под сто, дохвати 
крчаг и поче слатко сисати воду на сисак. Затим се протеже 
здраво, удахнувши јутарњег ваздуха пуним грудима и одупрвши 
се о довратник. Но жена му, Дана, долете сва зајапурена и пре- 
неражена, не даде му ни да испусти ваздух из пуних, засиће- 
них плућа. 

— Мурга умире! 

Јова не знаде ни сам како се нађе доле. Никада он није 
"тако брзо сишао низ толике, расклиматане иструлеле степе- 
нице, чак ни онда кад је као дечко клизио по оној огради уза 
„степене, за шта је, разуме се, стално извлачио батине. Разро- 
гачених очију, изможден, сав малаксао од страха, он улете у 
стају испод степеница, и видев на средини вола како лежи 
умељан у балегу, маслинаст, модар да се не распознаје од земље 
у модрикастој полутами, поникну, сруши се и јаким мускуло- 
зним рукама обгрли вола. 


[65 
сл 


388 ДЕЛО 


— Мурга, Мурга! — викну — Јова плачним гласом, а во 
тешко дишући, запенушених уста, исплажева језика, окрену 
велико зелено око на Јову. 

— Мурга, Мурга ! 

Пена се мешала са сукрвицом. Стражњом ногом луџао је 
о земљу и витлао дугим дебелим репом кров ваздух, као лети 
при жези кад се брани од мува. Јова легао уза њ, притиска, 
стеже, с наслоњеном главом на његов надувен трбух који се 
надимао. Осећа под прстима Мургине дамаре како играју, тресу 
се као оно свеже заклано месо, и њему набрекоше жиле, а 
глас постаде преклињући, сузан, женски: 

— Мурга, мој Мурга, хранитељу мој, брате мој! — није викао 
него је готово шапутао Јова, обухватив вола за главу. Овај као 
да се трже, отвори око, погледа унаоколо благо, трепћући, па га 
поново полако, упола приклопи. И Јова поче да га милује, 
стеже, да му глади образе, да прислања своје грубо поцрнело 
лице уз његова уста, главу, и осети на лицу и ушима пену, 
влагу, осети оне оштре дуге длаке из Мургине њушке и под- 
брадице. Био је готов да му удахне живота или да умре са 
њим, да га загреје својим крупним кошчатим телом и улије 
даха; али Мургино око, оно око у коме је Јова гледао читаву 
бесконачност, зелене ливаде, жута жита и плаво небо, оно око 
у коме се огледала тишина, строгост и стрпљење, као да се 
преврну, подиже му се капак и управи се у тамни кров, тамо 
горе где спавају кокоши, где је легло. И изгуби светлост, сузи 
се, пена покуља за последњи пут, више крвава но бела, а дрх- 
тави дамари и немирни реп умирише се... 

Мурга није цркао, не, он је умро, као што је Дана јавила 
„Мурга умире!“ | 

Кад је Јова устао, рекао би дигао се са мртвачког ковчега 
неког милога, рођеног. Дана беше села на јарам, покрај кола, 
и оборила главу. Кад виде мужа, устаде као постиђена, што 
је седела ту где је он метао своју главу и послушно, ропски, 
каткад и батинан вукао пуна кола цигаља, песка или хране. 
У прво време гледаху се обоје чудно, као питајући се шта 
се то десило, затим он оде горе уз степене, уђе у собуи 
прући се колико је дуг на миндерлук. Дана улазила, звала га, 
он ћутао. Кад јој најзад досадило да га једнако зове, знајући 
шта се у сличним приликама ради, оде до Пејче касапина и 
сузних очију понуди му Мургу. Оде у бесцење. 


ЧИЧА-МИЈА 889 


Јову је тргао Станко, дечко из суседства, јављајући му да је 
чича-Мији зло. Утучен, погурен, сав умазан балегом по чакши- 
рама и убрљан по лицу од пене, упути се он чичину дућан- 
чету. Чича-Мија беше у кревету. И обојица се међусобно упла: 
шише чим се сагледаше. Чича-Мија као још више остарео, као 
да му се нос још више раширио, а зној већма помрсио и по- 
лепио власи. И једном и другом беше стало до излива своје 
несреће, до олакшавања срцу јадањем... И јадали су се дуго 
и дуго... 

Најзад мања несрећа уступи пред већом и Јова се умири 
да би могао тешити и гледати старца, који се жалио, како га 
све боли а највише срце, груди. Позваше и лекара, који сврати 
пред подне, у путу за болницу. 

Лекар омален, човек, обријаних бркова и браде — што је 
реткост за паланку — саже се при улазу у чича-Мијин дућан, 
не да не би главу ударио о довратник, већ — како рече Јова 
доцније — да не би швапском тиквом извалио врата. Ситне жи- 
вахне очи сијаху у овог старчића. Мало погурен, несигурна ко- 
рака приступи чича-Мији и пружи руку да опипа било. Боник 
трже руку и одгурну лекара од себе. Овај се нашао у чуду: зове 
га, а тера га! Тајанствена беху ова два старца у овом тренутку. Је- 
дан спрам другог, они се пакосно гледаху, један малим, живим, 
лукавим очима, други упалим, готово беживотним. Један мало 
погурен, с истуреном ногом, обријаном главом, тупим црвеним 
голим фратарским лицем, други лежећи на леђима, тешко ди- 
шући, зарастао у длаку, сломљен. И тај из кревета грозио се 
овога старца, овог „непријатеља“ и није веровао у његово знање. 
Зна он још из војске, да је, кад га болела нога, добио кинин, 
па му опет није помогло. Убој, па не помаже, а како ово, где 
га све боли, срцег А најпосле, шта ми баш овај ћоне зна: 

Али са ове мисли чича-Мија пређе на друге, и одједном 
се лице засија као победом, савлађивањем одвратности; те уси- 
љено рече. 

— Докторе, мени није ништа, а и да ми је нека бољка“ 
зар би ме ти као излечио % Него ја сам те звао због друге ствари. 
Кажи ми молим те — ту као да нешто прогута — молим те 
— понови, тако ти деце, тако ти Бог помогао и крст, да ли се 
остаје жив од „галопирајуће“ јектике. Докторе, руку на срце: 
И ако си Шваба, човек си... 


590 ДЕЛО 


— То се чудо није догодило у мом животу. За сада јек- 
тика је смрт, медицинска наука није дотле дошла да нађе лек 
тој болести. Туберкулоза је смрт, потврђивао је са туђинским 
нагласком лечник, но, ви немате јектику, ја ћу вас излечити. 

— Мене не може нико излечити. Ти сад можеш ићи. Иди! 
— рече болесник разјарено, кењкаво као да моли. 

Кад се лекар удаљио, старац зајеца као дете. 

— Ах, боже, нема му лека! Свршио је! 

Јова већ упола заборавио своју невољу, па гледа да одо- 
бровољи, умири чича-Мију. 

— Лаже он, чича-Мијо, зар му ти верујешг% Јова удари 
гласом на оно „ти“ да би му разбио сваку сумњу. А старац не 
би сумњао, да не зна пз искуства шта значи та бољка, али је 
опет хтео да пита, лекар је. — Сад је све изгубљено, све, 
Јоца је пола умро, а и он. 

— Па заклео самга, Јоцо сине, заклео у Бога, децу, крст. 

— Е, мој ча-Мијо, па Швабе немају Бога, они не верују 
у њега, јер да га имају, ча-Мијо, они би се крстили као и ми, 
они би славили п можда би неко славио баш твога Св. Дими- 
трија — Боже ме, прости! (ту се Јова прекрсти). А овако Хе! 
Ама да је он српске вере, би ли се он бријао, бога ти, ча-Мијог 
— говорио је Јова боно, али уверљиво. 


М 


Чича-Мија је лежао као проштац неколико дана, сломљен, 
без наде да ће видети сина и дочекати славу. Најпосле, ако га 
не види овде, онда тамо, горе без сумње, јер ко сме тврдити 
да нема Бога, светаца и неба. Није се могао умирити. Дух му 
растројен, упрт на све стране и слаб, тако слаб, да чича-Мија 
осети немоћ, неспособност да ишта мисли и схвати. Преда њ 
излажаху разне слике, поетичне, црне, слике које никад не би 
могли описати, запамтити. 

Једнога дана, било је ваљда у еумрак, кад никога није 
било поред њега, чича-Мија осети силан терет на прсима, као 
да му неко навалио грдан камен на слаби грудни кош. Он 
би се радо окренуо на десну страну, променио лежање, устао, 
чак би се помолио Богу, али није могао, толико га тиштао онај 
терет. Још јуче се вајкао Јови што не може устати и помолити 
се, извинити Св. Димитрију што га неће кроз који дан славити 
како је он навикао. И сад се, ето, тога сети, сад кад је мислио. 


ЧИЧА-МИЈА 391 


да му је куцнуо судни час. Изгледа му као да се онај камен ваља 
навише по његовим грудима, приближује му се душнику и глави, 
И заиста, чича-Мија претрну од страха, осети лак умор и мли- 
тавост, затим то све као прешло у обамрлост, а он као да је 
знао да је то обамрлост. 

Осећао је како се губи са овог света, како сав утрнуо 
клизи по некој даљној равној површини, тамо далеко, далеко, у 
бескрај. Некако му мило то клизање, та млитавост, лабавост 
свих удова продуљена до у вечност. И њему би мило, лако, 
осећао се најсрећнијим, што га та осећања не дираху, не по- 
тресаху, и што му дух беше незаузет, слободан, празан. Мило 
али некако нелагодно, јер је поред све лабавости и слободе, 
осећао напрегнутост, запетост као да ће се сад пробудити, вра- 
тити у чулни живот, изићи из овога. Клизање се претвори у 
падање, али као да се још ни клизање није свршило, као да 
иде упоредо са падањем, лаким, топлим и дугим. И чича-Мија 
чисто осети како му рукави огрнуте антерије ландарају, ле- 
пршају, а шубара лети, пада... Није знао кроз који простор 
клизи, са марамчетом у руци, нити шта је то што га вуче. Био 
је таман, тих простор у коме је он осећао ону дивну заси- 
ћеност ваздухом као ујутру с пролећа на ливади. Падао је 
затворених очију, а ипак је добро видео да не може ништа са- 
гледати; падао је сав прожман неком милином, оном милином, 
коју је желео, кад би му се мозак испразнио и ослободио сва- 
кодневних мисли, људских патњи. Он се унапред одлучио да 
из ове милине не излази никако, да не узима на се одећу ствар- 
нога, да не почне морити свој и онако остарели мозак ради 
хлеба, на рад, спавање, молитву (сина се и не сети). Одлучио 
се, а појмио је да не зна шта је он сад, шта ће с њим бити и ко 
управља његовим духовним животом... Падао је и клизио сам, 
разбарушене косе, озарена лица — то је он лепо видео — и жму- 
рећи, не мислећи ништа а сав срећан. И то је ишло у беско- 
начност, тако слатко и жељено, да никад не би за желео 
стварни свет, нестанак овога. Ко зна би, ли св он и по- 
вратио, да не осети у оном падању како му се образи квасе и 
влаже, а на својим полуохлађеним рукама топлину, крв. И он 
као кроз дубок сан чу своје име, и би му драго што гаим 
овде знају, што му шапћђу, па чак плачевно: 

— Ча-Мијо, ча-Мијо 


392 ДЕЛО 


Тргао се и видео Дану крај себе, где нагнута уплакана, 
држећи га за руке, јеца. И би му жао што тако млада и свежа 
жена плаче за њим, старцем. 

Сунце. Жагор. Живот. 

— Ја сам, ча-Мијо, мислила да си, да си... муцаше Дана 
у забуни. 

— ...да сам умро, ћериг Е, неће још ча-Мија, — боно се 
смешкао старац, док се и Дана смешила, али само да би старца 
одобровољила. Па упита: 

— Би ли мало млека, ча-Мијо, ево Трајкаг 

— Добро, синко. 

Чича-Мија беше лак али и уморан као окупан. У онако 
истим положају као и синоћ, није осећао потребу да се окрене, 
али кад хтеде да се промигољи и дохвати бројанице, осети сву 
тежину своје бољке и изиђе му смрт пред очи. Сад тек увиде 
да лежи и да не може устати и да има сина Јоцу на самрти. 


Предвече дође телеграм из Београда за чича-Мију, у коме 
беше глас да је Јоца умро. Јован се наравно"постарао да чича-Мија 
о томе ништа не дозна. Прочитао му, како је Јоци боље, опоравља 
се. Кад је пак пошао кући, чича-Мија му наручи да понесе собом 
и бројанице, продаје ради, јер треба свећа за сутра, за Митров- 
дан. „Слава је најпреча, преча и од хлеба. Ко не слави није 
Орбин. Кољиво и колач нису тако потребни као воштаница, њих 
слава може и опростити, али свећу — никад! Зато ћу ја сад 
овако, а догодине Јоца како зна, а сигурно боље. Можда је и 
оздравио, како вели депеша, па ће ме сутра изненадити. Ваљда 
неће наковањ зарђати, а мехови довек пропуштати!“, говораше 
чича-Мија некако тихо, промењеном главом, мало подрхталим. 
Јова се једва уздржа да не заплаче. „Ето што ти је жив човек, 
хвата се и за сламку а оно и клада пропада. Е, да зна! Он умро, 
његов хранитељ, а и мој Мурга до ономад здрав па заковрну 
одједном, као да није ни живео, и толико ме хранио са Сивоњом. 
Прућнуо се у дватри маха, преврнуо око, па 'ајд, умро... Како 
ли, боже, умиру људиг.. Како ли је Јоца умро; питаше се 
Јова, али га трже чича-Мија. 

— На шта мислиш, Јоцог 

— На Мургу, чича-Мијо, на мог Мургу. 

— Е, синко, когод се родио умреће, па и стока. Људима 
је тешко умрети у слабости, у очекивању смрти! малодушно 


ЧИЧА-МИЈА 398 


јекну старац. — Иди сад, крчаг ми је ту да гасим ватру, усне 
ми већ све испуцале; не, дај ми прво Јоцину слику, ту из сан- 
дука. Добро! Само приклопи врата, па ујутру рано, али без 
свеће не долази. Порани, сине, ти ћеш ми бити први честитар 
наместо... наместо, — ту се старац загрцну од плача и сузе, 
притајиване толико времена, линуше и помешаше се са слузи 
из носа. 

Јова измаче да се не би ражалио, јер човек је првенствено 
себичан. | 


Ујутру кад је Јова одшкринуо врата од дућана, и пустио 
сјајан сноп зракова у чича-Мијину избу, уђе држећи свећу у 
руци, и рече још са прага. 

— 'Бројтро, ча-Мијо, и срећна ти слава. Дуго да је сла- 
виш! — Суза му заблиста у оку кад помисли да је слагао оца, 
и да је Јоца умро. С тим речима приђе кревету и ухвати чича-Ми- 
јину руку да је пољуби, али она беше хладна. Јова задрхта и 
брзо припали воштаницу спремљену за славу. Лелујави пламен 
обасја полумрачну кочину чича-Мијину, и Јова виде јасно чича- 
Мијино жуто лице са осмејком на сувим уснама. Очи отворене 
и управљене у таваницу гледају некако тупо, изгубљено, Боже 
ме прости, као оно Мургине ономадне. Гле, па ето како и човек 
умире, исто као животиња. Лице му изнурено, али као задо- 
вољно. Сигурно јадник сањао о оздрављењу свога јединца, о 
његовој женидби, о снази, о себи какав ће изгледати као деда 
с унуком на колену пред кућом на пању, с повраћеном снагом, 
док из дућана допиру ударци чекића, а шегрт дува у мехове 
да све пири. Да срећна времена! А можда је сањао о победи 
над непријатељима, о борбама, о смрти на бојном пољу а не 
„на кревету“... Или можда није ни о чему мислио;.,. 


Јова угледа у чича-Мијиној руци грчевито стегнуту Јоцину 
фотографију, на којој се још виделе мрље од пољубаца. Он му 
скрсти руке на упала прса, ућушка у празну руку воштаницу, 
па му склопи већ укрућене очне капке. У тај мах громко гру- 
нуше звона на јутрење и објавише широм српског света дан 
Св. Димитрија, славу чича-Мијину, и та звона кртог, звонког 
гласа као да у исто доба оглашаваху његову смрт, а — ко 


394 ДЕЛО 


зна — можда испраћаху му сина уз посмртну трубу још не- 
пробуђеним улицама великог Београда. 

А у малом дућанчету, у коме се давно ватра не пали, и 
не види прави живот, воштаница место да гори пред почађалом 
старом неуоквиреном иконом, кад већ нема кандила, догорева 
у згрченим и хладним рукама чича-Мијином, а пламен полако 
облизује и слику Јоцину... 


Београд, августа 1909. 
Бранислав. 


ЈУТРА И ВЕЧЕРА 
НАД ЈЕДНИМ МРАВИЊАКОМ 


6. 
Проповед о пролазности цвећа 


Наша страна глоба опет је пред очима сунца. Устајте брже, 
мали мрави, и погледајте, како облици и боје, бивши изгубљени 
у тами ноћној, поново васкрсавају при само једном погледу сун- 
чевом. Устајте и пребројте се. Гле, кад смо ми спавали, земља 
је била будна и на послу! Пребројте колико је јучерашњих гра- 
ђана ваших земља узела и колико вам их је нових послала 
за ову ноћ. Пребројте, ако можете, колико је нових облика и 
боја извела јутрос земља сунцу на смотру, и колико је успела 
за ову једну ноћ да скрије од оних, које је јуче изводила. Гле, 
колико се данас новорођенчади показују нашем погледу с уз- 
виком : ево и нас овде! 

Једно јагње, које се јуче није могло видети, стоји данас 
пред нама и сушећи се и растећи према сунцу блеји; ево им 
мене овде ! 

Једна ружа, која је до ноћас спавала под зеленим покри- 
вачем, гле, сад се буди и стидљиво смеје на очи сунца — 
ево и мене! 

Једна длака у мојој коси скинула је ноћас за време мога 
сна црнину са себе и обучена у бело поздравља ме јутрос и 
подругљиво понавља: ево и мене најзад ! 

Један нов свет је дошао данас, мали мрави, који нас, јучера 
шње, потискује и с чуђењем нам довикује: зар сте ви још овде 2 

Збиља, мрави, зар смо ми још овдег Мени се чини, ми 
смо овде, а не ми смо још овде. Гле, и ми смо данас ново- 
рођени, као и ови око нас, који нас потискују. Зато и ми да- 


396 ДЕЛО 


нас кличемо не: ево нас још овде, него: ево и нас овде! Гле, 
и на нама је земља сву ноћ делала, и за ову једну ноћ изме- 
нила нам и облик и боју. Мислите ли ви, да земља иједнога 
дана сме извести сунцу на смотру старе облике и старе боје; 
Мислите ли ви, да ми можемо назвати себе јучерашњим, седећи 
за столом домаћина, коме је име Данасг Кад бих ја тако по- 
мислио, моја бела длака, које јуче није било, похитала би с под- 
ругљивим демантом. Ах, кратковиди, као и сам што сам, кратко- 
види мрави! Та то ја видим сву измену на мени од јуче само 
у једној белој длаци; сунце пак и земља виде више, много 
више. Не мислите, да је земља сву ноћ млела око менвиу 
мени, сву ноћ месила и премешавала око мене и у мени, сву 
ноћ витлала вихорима материје око мене и у мени, и да је 
успела само једну длаку на мојој глави да измени. Све је успела 
да измени, другови моји у кратковидости, све, као и на пробу- 
ђеној ружи и новорођеноме јагњету. Ми видимо само, кад земља 
роди, но не и кад рађа; њену новорођенчад ми видимо тек 
онда, кад се она примакну смрти. Ми видимо, кад земља са- 
меље, но не и кад меље. Тајанствена је њена радионица, као 
што је тајанствена њена девојачка, топла, утроба. 

Лакше, лакше, мали мрави, неко долази; гле, ми нисмо 
сами. Један отац и син стоје више тек откривене руже. То је 
"Саладин и његов син, Саладин, прослављен са своје мудрости. 
Ослушнимо, другови речима мудрости, јер нам оне не могу 
шкодити. 

-- Прошлог лета овде је цвала једна друга ружа, којој 
смо се ја и ти, оче, тако радовали, вели син, као што се сад 
овој радујемо. Но за што су, оче, руже тако кратковечне; 

— За то, да би се ми могли радовати, одговара старац 
с осмехом. Мислиш ли ти, сине, да би нас могла радовати је- 
дна ружа, која би била стара као ја, или баш и као тиг 

— Но та пролазност, и ако с једне стране увећава нашу 
радост, мути је, с друге стране. Мени је тешко, кад помислим, 
да ће ова ружа, која је ето тек сад рођена, кроз неколико не- 
деља бити мртва. Гле, седамдесет генерација ружа прошло је 
само за твога века, оче! Још ми је теже кад помислим, да 
тај невини цвет, који нас тако радосно гледа, и не слути, 
како блиско њега стоји заманута коса смрти. Само неколико 
недеља, јадна ружо! Похитај, те диши и гледај! Само неколико 
недеља ! 


ЈУТРА И ВЕЧЕРА 397 


На то ће старац рећи: 

— Ти сине, оплакујеш једну ствар, која троструким жи- 
вотом живи, и која ниједан не може изгубити. Један живот 
ове руже јесте живот јучерашњи, други је живот данашњи, а 
трећи је живот сутрашњи. 

— Кажи ми то, оче, другим речима. 

— Један је живот ове руже у ружама, које су пре ње 
биле, други је у њој самој, трећи је у ружама, које ће после 
ње бити. 

Кажи ми то, оче, другим речима. 

—- Један је живот ове руже у духу, који ју је гледао пре 
садашњег њеног откровења, и који је се сад сећа, други је у 
духу, који је сад гледа, и који ће је се сећати, трећи је у духу, 
који ће је гледати у сећању. Дух, који је ову ружу некад гледао 
и који је се сад сећа, јесте дух провиђења, којп је сад гледа и 
који ће је се сећати јесте дух откровења; дух, који ће је гле- 
дати и у провиђењу и у откровењу, јесте дух засићења. 

— Кажи ми то, оче, другим речима. 

— Ова ружа чини део живота нашег духа од тренутка, 
кад су је очи наше виделе, као што ће она чинити део теле- 
сног живота козе, која је обрсти. Наш дух дели живот духа 
Божјега. Ружа ова отуда не може умрети док не умре наш дух; 
наш дух не може умрети, док не умре дух земљин ; дух земљин 
не може умрети, док не умре дух Божји. 

— Кажи ми то, оче, другим речима. 

— Ова је ружа, сине, пролазна као ветар и непролазна 
као Бог. Ова је ружа, сине, нова као јутрошње јутро, и стара 
као свет. 

То рекавши отац се наслони на раме сину, и ено их, мали 
мрави, ено их где одоше. 


КЕ 


Проповед о рату 


Ходећи кроз живот, мали мрави, чух један разговор, који 
и вама може страх задати од људи. 

Пита мали Велизар мајку своју: 

— Што се тресе земља, мајко моја; За што јече дубраве 
несвојим гласом% За што је ваздух тако тежак као да га неко 
збија у земљу, и сунце тако увело, као да је болесног За што, 


398 ДЕЛО 


мајко, стада беже с ливада и тице се крију у своје дупље; 
За што, мајко, оца и браће нема данас код куће, и ти, за што 
си ти тако бледа; За што су тако горе мирне од јуче, — ни- 
једним листом не трепере, као да су у растопљен метал умо- 
чене и охлађене; За што си ти тако ћутљива, тако тиха; — 
као дух ходиш на врху прстију; говори мајко, за штог 

— да то, што је рат, сине. То људи ратују, — за то. 

— То људи ратују, велиш, мајко; Но не шапћи, мајко, 
говори гласније и јасније. Шта значи то рат, мајког 

— То значи, да се људи бију, сине. То значи, да се људи 
кољу оним мачем, који им је Христос донео, и оним мачевима, 
које ни до Христа ни после никад није рђа нагризала, — вечно 
сјајним и оточеним мачевима. 

— Ха—ха—ха! — насмеја се Велизар. То значи, другим ре- 
чима, да човек човеку испупчи врат као ја пилету, и кад се 
кожа на врату добро затегне, онда човек по човеку заструже 
ножем, тамо — амо, као ја по пилету, и кад рскавица зашкрипи 
и кост испод рскавице зазвечи, онда сб један човек опружи 
по земљи, а други остане стојећи пред црвеним водоскоком, 
задовољан као ја над закланим пилетом, Је ли тако, мајко; 
Ха — ха — ха! Па зар се од тога сва природа уплашила 2 

— Ћути, грозно дете! Рече мајка и здрхта се при том. 
Ћути, није тако. То је коб, која над људским родом виси. 


ж 


Време пролази, Велизар расте. 

Пита мали Теодор, син Велизаров, своју мајку: 

— Што се тресе земља, мајко моја2 За што жене у црнини 
ходе и нејака деца земљу оруг Где су људи, где је отац, мајко 
моја:2 Зашто се песма нигде не чује и за што старци ходе го- 
логлави2 За што се толики свет цео дан око поште тиска 2 За 
што ти, мајко, тако често ноћу устајеш, пењеш се на кров куће и 
гледаш на север, тако дуго на север гледаш одакле долази нека- 
кав тутањ и где некакви необични пожари свакотренутно вежу 
небо са земљом2 За што си ти тако бледа, тако ћутљива и 
тиха; — као дух ходиш на врх прстију; говори мајко, за штог 

— Зато, што је рат, сине. То људи ратују, — за то. 

— То људи ратују, велиш, мајког Но не шапћи, говори 
гласније и јасније. Шта значи то рат, мајког 

— То значи, да човек човека оловом решета и огњем пали. 
А ово значи, да људи настављају занат својих отаца: да својом 


ЈУТРА И ВЕЧЕРА 399 


крвљу натапају земљу и својим костурима означавају међе на 
њој. А ово значи, да је људима милија црна земља но њихова 
крвна браћа. А ово значи, да људима није мила стара пророчка 
реч о њиховим братству. 

— Ха — ха — ха! — насмеја се Теодор. То значи, другим 
речима, да човек човеку ломи једно по једно ребро, и прави се 
да не чује крцкање костију, као што ја ломим пруће на старој 
котарици, па кад се отворе једна врата на прсима, онда човек 
човеку наспе ватре унутра, као ја у изломљену котарицу, па 
кад ватра почне да стињава крв им глође срце, тад човек стоји 
виш човека пред стубом дима и прави се да не осећа никакав 
мирис, као ја над изломљеном и запаљеном котарицом. Јесам 
ли те добро разумео, мајког Ха — ха — ха! Па зар ти због 
тога не можеш да спаваш2 

— Ћути, грозно дете! Рече мајка и задрхта при том. Ћути; 
ниси ме разумео. То је коб, која над људским родом царује. 


бЕ 


Време пролази, Теодор расте. 

Пита мали Борис, син Теодоров, своју мајку: 

— Какав је то урнебес око нас, мајког Какве то људе већ 
неколико дана провозе поред наше куће, с белим платном око 
главе, око ногу, око руку, око груди Погледај на улицу, мајко, 
како испод тих кола капљу црвене капи у прашину; то се крв 
нечија просипа; — чија, мајког За што је наше гробље тамо 
у брду већ од дужег времена тако напуњено народом, мајко, 
за што свештеник свако јутро тако рано тамо јури и тако позно 
отуда се враћа2 Зар што смо ја и ти тако дуго сами код куће, 
мајког За што је се вранац сам вратио кући без оца, мајко, 
с пуним бисагама усирене крви и очевим калпаком у тој крви; 
За што су некакви непознати људи, мајко, отерали сву нашу 
стоку испред куће; Но пре свега реци ми, за што плачеш и 
дан и ноћ, мајко 2 

— За то што је рат, сине. То људи ратују; за то. 

— То људи ратују, велиш, мајког Но не шапшћи, говори 
гласније и јасније. Шта значи то рат, мајког 

— То значи да људи руше и оно што су они зидали и 
оно што је Бог зидао. А ово значи, да људи пљују на све оно, 
што су некад звали лепим и бацају се блатом на све оно, што 
су некад звали добрим. А ово значи, да људи дају прилике и 


400 ДЕЛО 


и себи и Богу за ново стварање. Бог се, сине, не ће уморити 
у стварању, но људи се често и лако уморе за ново стварање; 
они само онаказе, упрљају, раскомадају, разруше, па онда умо- 
рени, седају на рушевине и с гуслама у рукама као слепци на 
пијацама плачу над прошлошћу и просе хлеб у Бога. 

Рат је победа коби, сине, над људским родим. 

— Ах, мајко, каки су бедни људи, с којима ћу и ја сутра 
можда у рат против људи! За што људи не иду у рат против 
коби 2 Кад ће рат, мајко, значити победу људског рода над коби% 
Ах, мајко, тај дан биће од сад циљ свих мојих жеља и све 
моје снаге! Ратовати с људима, мајко, за мене је мала и од- 
вратна и презрива ствар. 


8. 
Проповед о вечноме сјају 


Људи веле, мали мрави, нама се допада сјај, оно што се 
блиста, оно се нама допада. Дај нам то, ако можеш, и ми ћемо 
бити срећни, и у нашој срећи певаћемо и твојој слави и тво- 
јој моћи. 

Досади нам се гледати нашу земљу, нашу Пепељугу, мрска, 
нам је ова наша Пепељуга, очи нам од ње постају сиве. По: 
гледај какве су друге звезде! 0, колика је завист наша према 
њиховом сјају и стид од наше Пепељуге ! Избави нас, ако можеш 
од ове зависти која нам вратове ноћу криви, и од овог стида 
који нам очи дању чини сивим. Дај нам оно, што се блиста, и 
ми ћемо бити срећни, и срећа наша биће твој достојан споменик. 

Тако ми говоре људи и тако раздиру срце моје једном малом 
жељом својом која и кад би им се испунила, не би их ни за 
мрву учинила срећнијим. А ја им велим: 

Није рђава жеља ваша, браћо моја, но је рђаво стрпљење 
ваше. Није рђава жеља ваша, но рђав је разум ваш, који не 
може да усаветује жеље срца вашег. Јер жеља се ваша рађа 
са очима вашим. И као што не можете да гледате, а да не видите, 
тако не можете, ни да срце имате, а да не желите. Но разум 
треба да буде тумач и очију и срца. Ове што кроз очи у срце 
улази, нека кроз разум улази, и све што из срца к звездама 
ходи, нека кроз разум ходи. 

Не гледајте у звезде, кад грдите Пепељугу, јер ће те их 
наљутити. Зар не знате, да је Пепељуга сестра њиховаг Или 


ЈУТРА И ВЕЧЕРА 401 


ако знате, зар мислите, да је међу, звездама мржња као међу вама, 
и да ће се звезде радовати, и вашој грдњи њихове сестре, као 
што се ви радујете, кад слушате грдњу на једнога од ваше 
браће и сестара2 

Сачекајте и промислите. Сачекајте хиљаду година и ви. 
дећете, како се сјај, који ви сад желите претвара у пепео, и 
како пепео, који вам је сад мрзак почиње сијати. И онда про- 
мислите о својој жељи. 

Наш век није хиљаду година, веле мени људи, и ми не 
можемо толико да чекамо, Наш век није дуг као век наших 
праотаца. 

А ја им велим: 

Варате се, кад мислите, да не можете сачекати хиљаду 
година. Варате се, кад мислите, да су праоци ваши дуже жи- 
вели него што ви живите. Није могао Бог бити милостивији 
према њима него што је према вама, јер и ви и они подјед- 
нако сте деца његова. 

Ваши праоци живели ву хиљаду година телом и крвљу, 
но за то мисао њихова није била за цео њихов век колико 
мисао ваша за један дан. Они нису били у стању за хиљаду 
година преживети ваш разум, а ви можете разумом својим пре- 
живете за дан њихових хиљаду година. 

дато и велим, сачекајте хиљаду година, и видећете обрт 
ствари. Пустите разум свој нека толико сачека, јер он може 
што крв и тело не могу. Пустите га нека сачека и нека про- 
мисли; — 

Тако ја велим људима, мали мрави, и ноћу кад људи спа- 
вају, ја мислим, да ли сам им добро рекао; И устајем из по- 
стеље и ходим под звезде и питам се, да ли сам им добро 
рекао; Мали мрави, мали мрави, и вас бих радо упитао: да ли 
сам им добро рекао2 

Но гле, ви већ спавате ! 


| ој 
Проповед о поштовању свачијег убеђења. 


На пијаци живота, мали мрави, стајаху продавци језика, 
лицемери, са погрбљеним леђима п ропском маском на лицу, 
која скриваше неутољиви апетит за влашћу. 

— Шта је данас у вас на дневном реду% — упитах их ја. 

Дело, књ. 60. 96 


402 ДЕЛО 


— Поштовање свачијег убеђења, — одговорише они с ли- 
цемерним осмејком, у коме беше изражена сва њихова мачја 
философија. 

— А на чему ви заснивате ту шалу: 

— На раније већ примљеној тачки о једнакости свих. Сви 
су људи једнаки, убеђење чини суштину људи, дакле свима 
убеђењима припада једнако поштовање. То је, зар не, тако очи- 
гледан силогизам без противречности, као и онај стари: сви су 
људи смртни, Кајус је човек, дакле, Кајус је смртан. 

У томе пролажаху мимо овај р12'8 ет1ђипа1 два човека, 
који попреко гледаху један на другог. Један од њих рече: 

— Моје је убеђење, да су сви људски закони једна иди- 
отска мрежа, коју слободан човек треба да кида са светим оду- 
шевљењем. | 

Чувши ово продавци језика, лицемери, падоше на колена 
учинише метанију пред говорником и једногласно узвикнуше: 

— Част и поштовање твоме убеђењу. 

Тад рече други: - 

— Људски су закони вечити протест људи против иди- 
отизма и бесавесности. То је моје убеђење. 

Чувши ово продавци језика, лицемери, падоше опет на 
колена и, учинивши метанију џред говорником, узвикнуше: 

— Част и поштовање и твоме убеђењу. 

Тад опет рече први: 

— Пресудите ви сад ко је од нас двојице у праву. 

— Да, то нам пресудите, нагласи и други. 

— Онај, ко уме да поштује убеђење другога човека, онај 
је само у праву. Идите и поштујте убеђење један другога, и 
бићете обојица у праву. 

Такав суд изрекоше продавци језика, лицемери. И кад суд 
би изречен два противника се удаљише, оба незадовољни и 
оба гледајући један на другог попреко као и при доласку. 

И један од продаваца језика записиваше нешто на хартију. 
Кад беше готов са записивањем, он се обрати мени, смежу- 
равши лице, као што се шарена гусеница смежурава у трави, 
кад јој прети опасност распознања, — с овим речима обрати 
се он на мене: 

— Ово ја записујем убеђења свих људи, који поред нас 
пролазе. Ми водимо, на име, строгу статистику свих убеђења. 


ЈУТРА И ВЕЧЕРА 403 


Ја му на то ништа не одговорих. Не одговорих му ништа 
из два разлога: једно, што ме гнев беше испунио до грла, а 
друго, што моја пажња би привучена новом двојицом, који се 
појавише пред судом продаваца језика, лицемера. 

Један рече: 

— Закон самоодржања, једини је морални, закон изнад 
и испод кога нема никаквих моралних закона. Безобзирност у 
усрећењу себе, то је један детаљ тога закона. Такво је моје 
убеђење. 

После ових речи продавци језика, лицемери, падоше у 
прашину и метанисаше. 


— Част и поштовање твоме убеђењу, — узвикнуше они 
једногласно. 

Други приђе и пречећи се на првога, рече: 

— Алтруизам, милост, љубав, пожртвовање, — једине су 


речи које се могу допустити у књигама морала. Усрећавати 
себе, то није забрањено, но са свима могућим обзирима на срећу 
других живих створења. То је једино спасоносно и једино исти. 
нито убеђење. 

Продавци језика, лицемери, опет се савише у полупара- 
граф и метанисаше с узвиком: 


— Част и поштовање и твоме убеђењу. 

Тад опет рече први: 

— Пресудите ви сад, ко је од нас двојице у праву. 

— Да, то нам пресудите, нагласи и други. 

— Онај је у праву, ко уме да поштује убеђење другога 
човека. Идите, и поштујте убеђење један другога, и бићете 
обојица у праву. 

Такав суд би изречен од оних, који сами себе за судије 
људима беху поставили. И кад суд би изречен, оба се против- 
ника удаљише, незадовољно мрмљајући. И опет статистика би 
увећана за два броја. И статистичар поново смежураваше лице, 
спремајући се, да мене опет ослови. 

Но мој гнев га претече, — ја узвикнух: 

— 0 продавци језика, о лицемери, како је живот од ваше 
мудрости обљутавио! Како је тешка и тесна атмосфера постала 
од ваше дебеле мудрости за све духове који су навикли на етар 
и светлост! Видите ли ви, колико нежних душа бежи из живота, 
жојим сте ви завладалиг Зар не чујете учестале као нигда 


26“ 


404 ДЕЛО 


ропце самоубица, о ви убице, о ви убице с јелејним лицем, 
зар не чујете; Или се само претварате, да их не чујете: 

0 продавци језика, о лицемери ! Кад бисте ви какво год убе- 
ђење у себи имали и умели га поштовати, ви не бисте могли ни 
говорити о поштовању свачијег убеђења, т. ј. свакога убеђења, 
било оно корисно или штетно, или паметно или глупо. За вас 
су различна убеђења као и различни костими људи. Човек у 
црном костиму нема разлога да протествује против свога ближ- 
њега у белом костиму. Тако је и са убеђењима, као и са ко: 
стимима, мислите ви, брбљиви статистичари туђих убеђења, до- 
садни камердинери туђег веша. Но тако није. 

Поштовати сва убеђења значи уједначити сва убеђења. О ви, 
уједначитељи белога и црнога, и округлог и шиљастог, како 
ви уживате једино у изједначењу свега, у уравњању, утабању 
свега! Кад гробари закопају мртваца у глину, тада они говоре, 
да су мртав човек и глина једнаки. Но ви говорите и за живе 
људе, да су једнаки с глином, ви гробари живих ! И за убеђења 
из крви и нерава говорите, да су једнака са убеђењима из лон- 
чарске глине. 

Како се може поштовати лаж 'Тако се пита човек, коме 
истина лежи и на срцу и на уму. Но вама то питање и не пада ни 
на ум ни на срце, јер висте засули јендек између лажи и истине и 
уселили сте их под један исти кров и дали им једнака права. За то 
и проповедате сад поштовање и лажи и истине јер за вас лаж 
и истина нису више две моћи у међусобној борби но два бли- 
занца једне исте краве, која доје под истом мајком и подојена 
лижу се и сунчају у присоју. 

За што лажете људе, лицемерпи једни; Гле, ви не пошту- 
јете ниједно њихово убеђење, и ако метанишете и кадите пред 
сваким. Гле, за вас свако убеђење и свако безубеђење има једну 
исту вредност — безвредност. За што збуњујете људе, који траже 
поучења у вас, ви самозвани учитељи2 како се усуђујете да се- 
дите на узурпираној учитељској столици, кад гладни и жедни 
правде и ништи духом и чисти срцем ништа од вас не могу до- 
бити осим несвестице 2 

0 продавци језика, о лицемери! Вапијући сте ви доказ оног 
проклества, које над човечјим родом виси. 

Мали мрави, мали мрави, да ли ме чујетег Да ли ме разу- 
мете; Није потребно баш све ово ни да разумете, јер се бојим да 
вам се тиме не би појачала мржња према људима. Деси ли се пак 


ЈУТРА П ВЕЧЕРА 405 


ово, онда ограничите вашу мржњу само на продавце језика, на 
поштоваоце свачијег убеђења, на лицемере. 


2. 
Проповед о Краљевићу Гаутами 


Ходећи једног жарког дана, мали мрави, свратих у хлад 
једне старе палме, да се расхладим и одахнем. Кад сам се до- 
вољно и расхладио и одахнуо, устадох и појмих да пођем даље. 
Но у том тренутку ослови ме палма: Зар ниједне мисли, не- 
благодарни, нећеш мени поклонити за хлад који сам ти дала; 
Не трпим ли ја доста неблагодарности од мајмуна и змија, да 
треба још и од вас људи да трпим: Или мислиш ти, да ти ја 
ништа друго не могу дати осим хладаг 

— А шта би ми ти још могла дати осим хлада, на коме 
сам ти ја у осталом од срца благодаран, добра палмог — рекох ја. 

— Могла би ти дати, на пр., једну истиниту бајку о кра- 
љевом сину, који је пошао да тражи истину, и овде подамном 
је нашао. 

— Та за Бога; Тада кажи ми брже ту бајку, добра палмо, 
кажи. Ево поклонићу ти не једну но све мисли своје, само ми 
кажи ту бајку. 

— Бајку о краљевом сину, који је тражио истину, само 
ја једна знам између свих оних, који се праве да је знају. Ти 
је можеш чути и од сваког лотоса, но не тако праизворну и 
достоверну. Лотоси су горди, што је душа краљевог сина некад 
у њима тобож живела, и од те гордости они не могу довољно 
да се предаду безпристрасном чувању и предавању истине. 

— Нећу лотосе ни питати, ако ми ти кажеш, добра палмо. 
Но кажи! 

— Млад као роса и леп као сунце при јутарњој роси, стао 
је једнога подне краљев син у мој хлад и махнуо руком по 
челу, на коме није било зноја. На његовом челу није било зноја 
од жаркога подне, но било је таме од тешких мисли; и млади 
краљев син је махнуо руком, да скине таму и растера тешке 
мисли своје. Два дана и две ноћи стајао је он пода мноми с 
времена на време махао руком по челу. Дању је ћутао и гле- 
дао у себе, ноћу је ћутао и гледао у звезде. Трећега подне он 
овако проговори: 

— Како да се избавим из чаробног круга својих мислиг 


4106 ДЕЛО 


Како да изађем на један прав пут, на коме глава не кружи и 
несвест не прети; Да не долази овај чаробан круг мисли од 
чаробног круга живота: Да живот није један чаробан кругг 

Заиста, живот није друго до један чаробан круг. И за то 
што је живот један чаробан круг, и мисли моје знају само за 
кружно кретање. Живот се креће у кругу, за то и мисли мора 
да се крећу у кругу. Како, дакле, да се избавим из чаробвог 
круга живота # 

Непрестано кружење у чаробном кругу бића доводи до 
беснила. Досадио ми је непрестани шкргут зуба око мене и 
непрестано ковитлање мисли у мени. Треба се лечити од тога 
беснила. Но како да се човек излечи од беснила, које долази 
од великог кружења, ако се најпре не избави тога кружења; 
Како пак да се избави тога чаробног кружења%. 0, велики 
Вишну, каког 

Како да се управи пут живота, да не савија више у бес- 
крајни круг, но да дође до једнога краја; Или како да се скрене 
у страну с тога кружног пута, да се скрене и устави; Само 
да је се кружења избавити, кружења, које заражује беснилом 
све оне, који се по несрећи у њему нађу! Кокош носи јаје, јаје 
носи кокош — и пут бића непрестано кружи, и беснило ко- 
котања непрестано кружи. Па докле, докле, о Агниг 

Душа се сели из тела у тело, и кад обиђе сва тела опет 
се враћа у своје прво тело, и точак бића поново се заокреће. 
Одмора жели душа моја, за искупљењем из круга бића чезне 
она. Доста је одећа променила она, мрске су јој све постале, 
мрске као беснило и тешки као панцир од гвожђа. Можеш ли 
ме ти скинути с тачка живота, о Шива! 

Не, не; нити је Вишну Бог, нити је Агни Бог, нити је 
Шива Бог. И Вишну и Агни и Шива су у покрету, док Бог 
мора да је ван покрета; и Вишну и Агни и Шива у кругу су 
сравњења и различења, т. ј. у кругу су бића, док Бог мора да. 
је ван сваког сравњења и различења, т. ј. ван круга бића; и 
Вишну и Агни и Шива су у одећи, у телу, и отуда су под 
прагом искупљења. Не, не; нити је Вишну Бог, нити је Агни 
Бог, нити је Шива Бог, нити ми се вреди њима обраћати. 

Сам себи се морам обратити, сам својој мисли. Мисао своју 
најпре морам искупити од сваке жеље за бићем, а кад мисао 
искупим, тад ћу имати бар један спокојан кутић, одакле могу 
изводити даље искупљење. Мишљу својом треба да се вежем 


ЈУТРА И ВЕЧЕРА 407 


за царство покоја Божјег. Искупити најпре мисао од општења. 
са светом и ограничити је једино на општење са небићем, са 
Богом, са самом собом, чистом и насмешаном. Општење са све- 
том значи задуживање свету, а дужника свет не пушта од себе. 
Ко више општи са људима, са животињама, биљем и минера- 
лима, тога душа више мора да се сели у тела њихова. Ко више 
ужива мешајући се са бићима око себе, једући их или радујући 
се или жалостећи се њима ма на који начин, тога душа бива 
све више смешана и заплетена у круг тих бића, и мора се се- 
лити из једног у друго. 

Не мислити о бићима око себе и не желети их; уздићи 
мисао изнад бића до небића, до спокојног, божанског небића, 
у томе је искупљење. Да ли у томе; У томе, у томе, да у томе. 

И рекавши то млади краљевић последњи пут махну руком 
по челу и скиде таму, која је дотле на њему пребивала. Ски- 
нувши таму с чела он скиде и своје краљевско одело са себе 
и положи га у мој хлад и удаљи се лаганим кораком, с пре- 
крштеним рукама на прсима. 

Те ноћи дође к мени млада краљица у сјајној пратњи. 
Обливши сузама доламу и чалму свога мужа, она ме поче ми- 
ловати и питати. 

Кажи ми, добра палмо, где је млади краљевић, муж мој; 
Гле, он је скоро био под тобом у овом оделу. 

— Лепа краљицо, рекох јој ја, муж твој не жели бити 
више ни муж, ни отац, ни краљ ни грађанин. Он је се одрекао 
свега: свију жеља и свију богова; само једно жели он још. 

— А то је: 

— Да буде он Бог. 

Кад то чуше млада краљица и њена свита, сви се толико 
разгневише на мене, да ме почеше бичевима шибати и маче- 
вима насецати. 

Педесет година од тада је прошло. Ране су моје зарасле, 
но успомена моја на младог краљевића није се изгубила. Лотоси 
су око мене ницали и почели ми досађивати својим хвалисавим 
анегдотама о мудроме краљевићу чија се слава проносила свуда 
по трави, свуда по лишћу, по камењу и међу животињама. 

Једнога јутра заустави се пода мном једна група просјака. 
У белобрадоме, меланхоличноме вођи њиховоме ја познадох 
негда младог краљевића. Ја га једина познадох; лотоси га 
нису познали. Тек што поседаше у мој хлад, приђе једна група 
младих људи и клече пред старца. 


408 ЛЕ Л'0 


— Учитељу, рекоше, шта нам треба чинити па да будемо 
спасени ; 

Старац одговори: 

— Ништа не треба да чините, но треба да мислите. Отрг- 
ните мисао вашу од променљивог и пролазног лица бића и 
и уздигните је над бићем, ван бића, до небића. Нека се очи 
ваше не заустављају на бојама света, јер су боје обмављиве; 
нека се уши ваше не заустављају на тоновима, јер су тонови 
обманљиви. Све што је за очи и уши у свету примамљиво, све 
је обманљиво, јер све је привидно и пролазно као сен. Отрг- 
ните мисао своју од ове трке сени, раскините све везе са свима 
нестварним визијама око себе, које вас маме у крило своје, 
у крило жеља и трпљења, и удубите се у себе у чисту мисао, 
где нема покрета, ни боја, ни тонова, ни жеља. Тад ћете бити 
спасени у царству онога, који је ван бића, који је без бића. 

Кад се испосници удалише, један млад човек управи на 
мене питање: 

— Јеси ли га ти разумела, палмог Ја нисам. 

— Он жели да буде Бог, одговорих ја, и вас учи, да то 
будете. 

Презриво ме погледа млади човек и оде од мене. 

Насмејаше се лотоси око мене, чувши мој одговор младићу, 
грохотом се насмејаше. 

— Луда палмо ти, шта говориш“; Како може неко желети 
да буде Бог, ко је чуо, да места богова Вишну, Агни и Шива 
нису још упражњена 2 

— Луди лотоси ви, одговорих ја, како мало познајете ви 
овога мудраца! Да је икад душа његова становала у вама, ви 
би га боље познавали. Да је једног минута његова душа била 
у вама, ви би знали, да он не признаје нч Вишну, ни Агни 
ни Шиву за богове. 

Педесет година од тада је прошло. Гнев мој према лото- 
сима изгубио се, но успомена моја на старога мудраца није се 
изгубила. 

Једнога јутра почеше зидари да зидају онај храм, који ја 
мојим врхом могу видети, а чије белуцање кроз гране и ти 
можеш приметити, онај велики прекрасни храм. 

— Коме то људи подижу нови храм; упита ме тога дана 
један орао. Знаш ли ти палмог 

— Знам, одговорих ја. Некад је у сјају и раскоши живео 


ЈУТРА И ВЕЧЕРА 409 


један краљев син. Једнога дана он је оставио свој краљевски 
двор и своју жену и пошао, да тражи истину. Нашао ју је овде 
пода мном. Од тада до смрти је тражио да постане Бог, но не 
Бог као Вишну, или Агни, или Шива, не Бог у телу, у покрету, 
у бићу, но Бог ван тела, ван покрета и ван бића. И постао је. 
Постати Бог за њега је значило ослободити се од бића, иску- 
пити се из чаробног круга живота. Но он није желео да буде 
Бог, који ће над људима владати и коме ће људи храмове по- 
дизати. Људи подижу храм својој мисли, а не његовој. 

Такву ми бајку, мали мрави, исприча палма својим шум- 
ним лишћем једнога жаркога дана. Можете ли поверовати у ту 
бајку, другови моји; Шта веле ваши скептици; Ја сам одмах 
поверовао палмином причању. Та ми се бајка чинила позната, 
блиска. О мрави, мрави, та то је једна од свакодневних бајки 
живота. То је бајка о томе, како се мисао људска бори за свет- 
лост, како се распиње и страда у тој борби, како племенито 
гине, и како у другом облику васкрсава. 


Н. Косан. 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И А.-УГАРСКЕ 
(1906—1910) С ПОГЛЕДОМ НА НАШУ СПОЉАШЊУ ТРГОВИНУ 


(НАСТАВАК) 


р. Воће. 


После жита и стоке воће са пекмезом је наш најважнији 
извозни артикал. Према подацима из наше трговинске стати- 
стике Србија извози годишње просечно по 70,000.000 кгр. које 
свежег које сушеног воћа у вредности од 12—15,000.000 дин., 
и око 15,000.000 кгр. пекмеза у вредности од 3—4,000.000 динара. 

Највећи део овога извоза ишао је, са резервом коју ћемо 
мало час навести, на а.-угарску пијацу; и стога је се могло 
очекивати, да ће затварање а.-угарске границе изазвати осет- 
них померања како у погледу на количину, тако и с погледом 
на дестинацију и квалитет извоза. 

Ова су померања де Таско и наступила, али само делимично 
и у много мањој мери, но што се то могло очекивати. 

Кад будемо говорили о извозу појединих артикала из ове 
групе, ми ћемо детаљније изложити померање у извозу сваког 
појединог артикла, као и узроке који су та померања изазвали, 
односно узроке, који су спречавали наступање тих померања, 
— овде ћемо се пак задовољити да анонсирамо карактеристику 
тих померања за целу групу. 

1. — Затварање а.-угарске границе није имало никаква 
дејства на количину извоза. Овим се не мисли казати да је ко- 
личина извоза у годинама царинског рата остала потпуно не- 
промењена према извозу из ранијих година. На против, коли- 
чина извоза за пет последњих година знатно је већа од количине 
извоза из ранијих година; али, ако се то повећање изближе по- 
сматра, приметиће се двоје: а) да је постепено повећање извоза 
једна редовна појава за читав низ ранијих година пре царинског 
рата; и ђ) да осетно повећање извоза наступа на читаве две 
године пре царинског рата, на име 1904. год. Из ова два факта 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 411 


сме се дакле тврдити: да је повећан извоз у годинама царин- 
ског рата потпуно независан од затварања а.-угарске границе, 
и да се он има приписати нормалном појачању продукције, што 
је редовна појава код свих артикала, за чију су продукцију 
повољни услови, 

2. — Затварање а.угарске границе изазвало је осетно по- 
мерање код дестинације извоза. Ово померање извршено је у 
истом правцу као и одговарајућа померања код извоза стокем 
жита, на име: свуда је а.-угарска пијаца замењена другим европ- 
ским пијацама. Потребно је пак напоменути, да јачина овога 
померања није свуда иста: оно је врло велико код извоза сувих 
шљива и пекмеза, на против једва осетно код извоза све- 
жег воћа. 

8. — Квалитет извозних артикала осетно се поправио према 
квалитету из ранијих година; али се поправљање квалитета има 
приписати само једним, и то мањим делом, дејству царинског 
рата, оним другим, већим делом ова поправка квалитета после- 
дица је онога општег развитка, који се осећа у свима гранама 
нашег привредног живота. 


Суве шљиве и пекмез. 


1. Према подацима из статистике наше спољашње трговине 
Србија је извезла сувих шљива 


у периоду 1892/909 просечно годишње по 28.800 тн. 


з 3 904 5 | „ 40.502 „ 
Е у 905 4 Х „ 37.616 , 
„ = 906 Е И А ОТО а 
~ 5 907 8 ма „ 42.648. , 
4 Ј 908 Б с „ 49.042 , 
; 4 909 = У 9.380 , 
5 5 910 Е - „ 23.900, 
Наведене цифре казују нам двоје: 
а. — Да је количина извоза у периоду од 1904—1910 


знатно већа од количине извоза у претходном периоду од 10 
година. Повећање износи нешто више од 25% (36:28), а било 
би несумњиво и знатно веће, да у двема последњим годинама, 
нисмо имали по све рђаву бербу. Само пак повећање, као што 
је већ раније наглашено, има се сматрати као нормална појава, 
код извоза једног артикла, за чију се продукцију код нас на~ 
лазе веома повољни услови, 


412 ДЕЛО 


ђ, — Повећање извоза, као што се из горњих цифара види, 
почиње на читаве две године пре царинског рата што значи, да 
царински рат, сам по себи, није изазвао ни повећање ни умањење 
извоза. Ово је, у осталом са свим и разумљиво. Сува шљива 
долази у ред оних артикала, који нису ни у колико везани за једну 
пијацу. Сува шљива је берзански артикал, продаје се дакле на 
свима пијацама, док опет с друге стране може да издржи, са 
релативно малим трошком, и далека путовања. Са оваквим осо- 
бинама наша је шљива, кад јој је отежан приступ на а.-угар- 
ску пијацу, отишла без велике муке на друге европске пијаце. 

С друге стране опет сува шљива била је непогодна да у 
нашем трговинском билансу компензира онај мањак, који се по- 
појавио код извоза стоке. Извоз једног артикла условљен је 
његовом продукцијом у земљи, и како се ова није могла чагло 
и одмах повећати — од сађења до ношења плода потребно је не- 
колико година — то се и повећање производње, у колико је ца- 
рински рат утицао на развитак ове привредне гране, има поја- 
вити тек доцније. 

_ МИ. Што се тиче дестинације извоза, овде се даје посма- 
трати оно исто померање које и код извоза стоке и жита. До 
1905 год. закључно извоз сувих шљива био је упућен готово 
искључиво на а.-угарску и немачку пијацу, наравно у врло не- 
једнаким процентима, док је извоз на остале пијаце: бугарску, 
турску, белгијску и т. д. био по све везнатан. А.-Угарска је 
примала, према појединим годинама, 70—90%о целокупног из- 
воза, Немачка 8—25%, а све остале државе 2—250/0. 

У периоду после 1905 године остају А. Угарска и Немачка 
такође најглавнији потрошачи наших сувих шљива, али са јако 
промењеним учешћем. А.-Угарска је од својих 70—90%о пала на 
једва 10%о, док се учешће Немачке јако повећало, тако да на 
њу долази сада више од половине целокупног извоза. Исто тако 
појачало се и учешће осталих држава Енглеске, Белгије и Ру 
сије, које, према појединим годинама, узимају до 30%. 

Ш. Било би по све погрешно, ако би се, упоређењем коли- 
чине са вредношћу, хтео изводити закључак о померању код 
квалитета. Познат је на име факат, да цена шљивама зависи 
не само од квалитета, већ, и то у још јачој мери, од годишње 
бербе, тако да цена једном и истом квалитету из године у го- 
дину јако варира. У место дакле да изводимо закључке из вредно- 
сти извоза, ми ћемо овде само констатовати појаву, познату свима 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 418 


жоји су у ма ком виду ангажовани у шљиварској индустрији и 
трговини, на име, да се квалитет сувих шљива знатно поправио. 
Ова поправка ишла је у два правца: а) побољшање квалитета 
при самој производњи, односно при сушењу. У овом правцу 
дејствовали су срески и окружни економи заједно са пољоприв- 
редним одељењем Министарства Нар. Привреде; и ђ) побољшање 
квалитета оног дела производње, који је одређен за извоз. У овом 
правцу радиле су тржишне комисије, постављене од трговин- 
ског одељења истог министарства, које су, према прописаним 
правилима, дозвољавале извоз само оним шљивама, које су биле 
доброг квалитета. У овом погледу учињен је знатан напредак 
нарочито у последњој години, пошто су правила о трговини са 
сувим шљивама измењена према захтевима немачких увозника, 
израженим на конференцији одржатој пре кратког времена овде 
у Београду. 

Исти моменти који су дејстовали на извоз сувих шљива, 
јављају се и код извоза пекмеза, отуд и имамо, да се овде из- 
вршена померања једначе тамо посматраним померањима, 

Тако, на пр. количина извоза, која се сада извози, већа 
је од количине ранијег извоза; али се ово повећање има при- 
писати не наступању царинског рата, већ нормалном развоју 
производње. У деценијуму 1898/903 Србија је извозила просечно 
годишње по 7'5 мил. кгр., сада се извози годишње до 15 Ми- 
лиона кграма. Исто тако поправио се и квалитет извоза, бла- 
годарећи утицају среских и окружних економа и правилима о 
трговини са пекмезом. 

И овде је нај-јаче померање код дестинације. Док је у го- 
динама уговорнога стања цео извоз био упућен на а.-угарску 
и немачку пијацу, од чега је 9590 долазило на прву а само 590 
на другу пијацу; сада се учешће ових двају замаља знатно из- 
менило, и оне партиципирају с подједнаким деловима у нашем 
извозу. Мора се пак поменути, да се поред ове две јављају и 
друге земље као потрошачи нашег пекмеза. Овде се истиче на- 
рочито Русија, која је у 1907 год. примила преко 2:/г милиона. 

У погледу на дестинацију ранијег извоза потребно је учи- 
нити једну малу корекцију. Врло је вероватно, да је један део 
од извоза, означеног у нашој статистици као увоз за А.- Угарску, 
у самој ствари транзит за А.-Угареку а увоз за Немачку или 
Русију, које су примале ове артикле са босанском етикетом. Ови 


414 ДЕЛО 


случајеви нису били ретки, али је немогуће утврдити, колики 
је део нашег извоза ишао на тај начин у друге земље. 


Остало Воће. 


Кад се имају па уму наши несбично повољни услови за 
одгајивање воћа, онда нас збиља мора непријатно изненадити 
појава, да извоз свежег воћа игра тако незнатву улогу у нашој спо- 
љашњој трговини. У активи нашег трговинског биланса ова по- 
виција једва се пење до 1.7/2 динара. 

Узрок овоме лежи у начину одгајивања с једне, а у на- 
чину брања и паковања у вези с неугодним транспортом с 
друге стране, 

Воћка се сматра као природин дар, који се добија готово 
без садејства човечијег рада, који је овде ограничен на сађење 
односно на калемљење и на прикупљање плодова Као после- 
дицу овога имамо две, по трговину незгодне појаве: 1) велику 
разноврсност; и 2) преовлађивање летњег и ранпо-јесењег над 
позно јесењим и зимским воћем. И једна и друга околност шкоде 
јако трговини, која тражи једнобразно воће, које се даје и преко 
зиме добро очувати. 

Још веће тешкоће трговини са овим артиклом доприноси 
оскудица у транспортним срествима и оскудица у довољној пажњи 
при брању и паковању, а од овога зависи, у каквом ће стању 
стићи воће на потрошачке пијаце. Брање и паковање било је све 
до скора веома примитивно; и тек у последње време осећа се 
знатно побољшање у овом погледу. 

Затварање а. угарске границе није имало никаквог утицаја 
на извоз свежег воћа. Количина извоза нешто мало појачала се, 
а тако исто осећа се извесно побољшање и у квалитету; али 
се и једно и друго померање има узети као природна после- 
дица јаче продукције, и сме се поуздано тврдити, да би она 
наступила, и да није било затварања границе. 

Карактеристично је пак, да је извоз воћа за време царинског 
рата задржао своју стару дестинацију, то јест и сада као и 
раније, највећи део иде на а.-угарску пијацу. Ова на први по- 
глед мало чудновата појава даје се врло лако објаснити, кад 
се упореде ставови а.-угарске опште царинске тарифе са ста- 
вовима раније уговорне тарифе. Упоређењем тих царинских ста- 
вова долази се до сазнања, да је царински рат донео посве 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 415 


малу разлику у висини царинских стопа, и онда је сасвим ра- 
зумљиво, што та незнатна разлика није могла изменити дота- 
дашњи правац извоза. 

Према статистичким подацима Србија извози годишње не- 
што јаче од 20,000.000 кграма свежег воћа, у вредности 1'5 до 
2,000.000 дин.: Највећи део овога извоза пада на шљиве и ја- 
буке, од прилике 8/4 целокупног извоза; после ових долазе 
крушке, и најзад ораси са осталим воћем. 

Најјаче учешће у извозу узима увек А. Угарска, на коју 
долази 80—90%/6 процента. Изузетак у овом погледу чини 1907 
год., када је само 50%о дошло на а.угарску, а она друга по: 
ловина на немачку пијацу. После А-Угарске долази Немачка, 
на коју пада готово цео остатак; Бугарска, Турска и Румунија 
узимају само спорадично учешћа у пограничном промету. 

До пре 3—4 године у Србији су постојали само шљивар- 
ски воћњаци, док је остало воће: крушке, јабуке и т. д., — било 
растурено било по шљиварима, било по баштама, виноградима њи“ 
вама, ливадама и т. д.. У последње време учињен је знатан напре- 
дак у овом погледу. Тако на пр. ако човек прође чачански, руд- 
нички и ужички округ, он ће наићи на младе воћњаке с кру- 
шкама и јабукама, и то, што је веома важно, са позне-јесењим 
и зимским воћем, дакле са воћем погодним за трговину. Овај 
напредак има се приписати раду среских и окружних економа, 
а по свој прилици и рђавој берби шљива за последње 2—8 
године. Кад ови млади воћњаци буду стигли за бербу, и када 
се буде поклонила већа пажња брању и паковању, онда ће се 
извоз воћа јако повећати; и нема сумње да ће у најскорпјој 
будућности извоз свежег воћа престављати сасвим друкчију 
слику у нашој спољашњој трговини. 


Наступање царинског рата, као што смо видели, имало је 
врло незнатан утицај на извоз артикала из ове групе, из раз- 
лога, што је разлика између ставова опште царинске и раније 
тарифе била незнатна. Исто тако остала је мала разлика између 
садашњих уговорних ставова и ставова опште царинске тарифе, 
што значи, да ће ново уговорно стање изазвати мало померање 


1) Количина као и вредност извоза јако варирају из године у годину 


“ 


с обзиром на бербу с једне, и на цене на страним пијацама с друге стране. 


116 ДЕЛО 


са своје стране и то само у погледу на суве шљиве и пекмез, а не 
и за свеже воће. 


Е. Остали извозни артикли. 


У уговорном периоду који је претходио царинском рату, 
дакле све до 1905 год. закључно, Србија је извозила две групе, 
артикала. | 

Прва груџа, у коју долави: жито, воће и стока и сточни 
производи, — обухвата артикле, који су ишли готово искљу- 
чиво на а.угарску пијацу. Ова је група далеко значајнија од 
друге групе, јер на њу долази 90—95%о целокупног извоза. 

Друга група обухвата артикле, који су ишли у суседне 
балканске државе, Бугарску и Турску. Од важнијих артикла 
из ове групе треба споменути брашно и конопљу односно њене 
израђевине. Проценат који долази на ову групу, креће се од 8-7%/0. 


Са наступањем царинског рата појављује се у нашој спо- 
љашњој трговини једна трећа група артикала, која из године 
у годину стално напредује. Међу артиклима ове групе највид- 
није место заузимају руде и метали, а после њих долазе по 
реду: шумарски производи, варива, фосили, остаци при пре- 
ради индустрије пољопривредних грана, пића, и т. д.. Артикли 
из ове групе иду поглавито на пијаце Западне Европе, а руде 
и метали поглавито у Америку, 


Према оваквом саставу наше спољашње трговине јасно 
је, да је се дејство царинског рата морало најјаче осетити код 
артикала из прве групе, дакле код оних артикала, којима је 
приступ на дотадашњу пијацу био или потпуно забрањен или 
јако отежан. Што се тиче артикала из друге две групе, њихов 
извоз остао је потпуно недирнут наступањем царинског рата; 
о дејству царинског рата може се овде говорити само у толико, 
што је, благодарећи раније споменутом закону у међународ- 
ној трговини, по коме се наступели дефицит код извоза једног 
артикла има да надокнади суфицитом код извоза других арти- 
кала, — услед умањеног извоза групе „стока и сточни про- 
изводи“, морао је доћи појачан извоз артикала из других група, 
у колико је наравно земаљска продукција то дозвољавала. 


С обзиром на ово незнатно дејство царинског рата, ми се 
овде можемо задовољити и са краћим излагањем. 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 417 


1. Млинареки производи : 


Као извозни артикал јавља се брашно, и то искључиво 
пшенично, тек од 1900 год. — извоз који је пре тога постојао 
толико је незнатан, да се може потпуно занемарити. 


Као што је то случај код свих нових извозних артикала, 
темпо повећавања извоза у првим годинама био је врло велики, 
Тако на пример док је извоз у 1900 год. износио 147.039 кграма 
у вредности од 33.098 дин. попео се извоз после пет година, 
у 1905 год. на 1,937.590 кграма у вредности од 331.788 дин, 

Са наступањем царинског рата извоз брашна продужује 
стално повећавати се, тако да нам последња, 1910 год. даје 
цифру извоза од 10,118.844 кграма у вредности од 2,494.372 
динара. Нема сумње да се ово повећање има сматрати, бар 
једним, делом, као последица самога царинског рата, т. ј. као 
резултат оне тежње: да се мањак код извоза стоке надокнади 
вишком код извоза брашна, — али ми немамо могућности да 
утврдимо, који се проценат овога повећања има приписати ца-. 
ринском рату, а који опет оном нормалном прираштају овога, 
иначе новога извозног артикла. Овај је проценат у толико теже 
одредити, што је извоз овога артикла тако рећи још у своме 
зачетку. 

Вредност извоза порасла је и апсолутно и релативно. Док 
је просечна вредност у 1905 години износила 17 дин. од 100 
кграма, износи вредност у 1910 год. 24 дин. од 100 кграма. 
Ова повећана вредност последица је бољег квалитета услед, 
развитка наше млинарске идустрије. 

Као што смо већ напоменули, дестинација извоза није се 
ни у колико изменила: како пре тако и за време царинског 
рата цео наш извоз иде на турску пијацу. Потрошачка места 
су северни део Европске Турске (Скопље, Приштина, Нови Па- 
зар ит. д.), мада овда — онда, приспу транспорти нашег брашна 
и до Солуна. 

По квалитету наше брашно је далеко боље и од домаћег 
турског, и од онога које се увози из Бугарске; на против још увек 
тллијанско брашно стоји по цени за 2—83 поена над нашим. 

Поред брашна Србија извози доста велику количину ме- 
киња. Тако на пр. извежено је у 1907 години нешто јаче од 
8,000 000 кграма у вредности од преко милион динара. Мекиње 
су и за време царинског рата, а наравно и пре тога, ишле го- 

Дело, књ. 60 27 


+18 ДЕЛО 


тово искључиво на аугарску пијацу, из разлога, што је ца- 
рински став опште царинске тарифе остао непромењен према 
ранијим уговорном ставу. 


2. Конопља и израде од ње. 


Све до 1905 год. закључно Србија је извозила од прилике 
до једног милиона кграма конопље у повесму у вредности до 
850.000 дин., и исто толико кграма ужарије, у вредности од 
1,200.000 динара. После 1905. год. извоз ужарије остао је непро- 
мењен, чак је нешто и опао, док се извез конопље прилично 
појачао. Тако на пример извежено је у 1910 год. 1,326,819 
кграма конопље, у вредности од 778.826 дин. а само 870.945 
кграма ужарије, у вредности од 859.877 динара. 

Једновременост овога померања са наступањем царинског 
рата могла би изазвати веровање, да у овоме лежи узрок тој 
појави; али, ако пропратимо дестинацију извоза, видећемо да 
би ово веровање било неосновано, и да узрок лежи у другом 
чему. Конопља у повесму ишла је, до 1905 год. поглавито у 
А.Угарску; ужарије у Турску и Бугарску, и то готово у по. 
дједнаким количинама. После 1905 год. иде кудеља у повесму 
у А-Угарску и Бугарску, ито у потпуно једнаким количинама, 
док извоз ужарије за Бугарску пада веома нагло. Ради илу- 
страције овога навешћемо цифре извоза из 1905 и 1909 год.. 


конопља ужарија 
свега АљУгар. –Бугар. свега Бугар. Турска 
19051! 1,291.679 кг. 1.224.082 кг. 25.604 1,135.906 572.137 556.531 
1909 1.111.348 „  476.372 „ 481.077 809.095 189.428 603.343 


Узрок овоме лежи у новој бугарској царинској тарифи, од 
1906 године. Док је ужарија до 1905 године плаћала при увозу 
само 5. дин. од 100 кграма, по тарифи од 1906 год. ужарија 
плаћа 45, 55 и 120 дин., према квалитету. Под заштитом ових 
високих царинских ставова увоз ужарије у Бугарску јако је 
отежан. У исто време пак, што је у осталом било природно и 
и очекивати, ова заштита утицала ја повољно на развитак ужар- 
ске индустрије у Бугарској. Тако на пр. док је пре ступања 
у живот нове тарифе постојала у Бугарској свега једна фабрика 
за прераду конопље, после увођења тетарифе оснива се не. 


1 Година 1905 била је јаче но просечно богата извозом ова два артикла. 


~ б—ои 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 419 


колико нових фабрика. И како је домаћа производња кудеље 
недовољна да да сировина за све ове фабрике, то се морала ко- 
нопља увозити са стране, и услед тога је повећав извоз ку- 
деље из Србије. 

Поред овога нова бугарска царинска тарифа имала је и 
ту последицу, да изазове извоз и радне снаге из Србије; а нису 
ретки случајеви, да је по неки наш индустријалац преместио 
своју делатност из Србије на бугарску територију. 

Према оваквом стању ствари Србија би могла предузети 
један од ова два пута: 1) да путем других уступака добије од 
Бугарске спуштање царинских ставова на израђевине од ко- 
нопље; и 2) да покуша извозити ужарију на друге пијаце: грчку 
и турску. Турску пијацу ми имамо за све грубље врсте ужа- 
рије; за финије израде још увек не можемо конкурисати та- 
лијанској роби. Ово исто важи и за Грчку, која увози велике 
количине финијих израђевина из Италије. 


3. Шумарски Производи. 


И ако није потпуно тачно доскорашње веровање, да је 
Србија веома богата са шумом, ипак је тачно, да су све наше 
шуме потпуно зреле за експлоатацију, и да би, с обзиром на 
ту околност, а под предпоставком интензивне експлоатације 
шума, Србија могла не само подмирити све своје потребе, већ 
и знатне количине извозити у иностранство. На жалост, као 
што знамо, ова претпоставка не стоји: благодарећи рђавим са 
обраћајним срествима код нас је врло мало комплекса узето у 
експлоатацију, и због тога је Србија, у место да извози, јак уво. 
зник како дрвета за грађу, тако, и то у много јачој мери, и свих 
финијих израђевина од дрвета. 

Извоз дрвета, према подацима наше трговинске статистике, 
достиже вредност од милион и по динара; а цео је извоз упу- 
ћен на суседне пијаце: Турску, А.-Угарску и Бугарску, готово 
у подједнаким количинама. 

Нове железничке пруге у изради и пројекту имаће несум- 
њиво за последицу јачу експлоатацију наших шума, што ће опет 
са своје стране знатно изменити нашу спољашњу трговину за 
ове врсте артикала. 


4. Руде и Метали. 


И ако се и ранијих година појављивао у нашој спољашњој 
трговини извоз руда и метала, ипак се може говорити о извозу 
21“ 


420 ДЕЛО0О 


ових артикала само за последње 3—4 године, јер је извоз ра- 
нијих година био по све незнатан. Од пре 3—4 године пак па 
на овамо извоз руда показује стално и јако напредовање; и 
судећи према годишњој производњи с једне а потрошњи у земљи 
с друге стране, сме се са сигурношћу очекивати, да ће се извоз 
још за дужи низ година стално повећавати, тако да ће, у неда- 
лекој будућности, извоз руда и метала играти веома видну улогу 
у нашој спољашњој трговини. 

Према статистичким подацима из 1909 године Србија је 
извозила руда и метала у вредности од 7,300.000 дин.. Највећи, 
управо лавовски део пада на бакар, како у руди (1,667.000 дин.), 
тако и у металу (4,880.178 дин.). Поред бакра извози се, до душе 
у врло малим количинама, олово и џирит. Пирит се извози у 
руди, а олово у металу. На ова два последња доћи ће годишње 
до 700.000 дин.. 

Олово и пирит иду поглавито на а.-угарску пијацу; бакар 
у Фравцуску п Америку, и то, бакарна руда много више у Фран- 
цуску. а бакар у металу у Америку. 

Царински рат био је овде без икаква утицаја, како на ко- 
личину тако и на правац извоза; а тако исто и прекид царинског 
рата неће изазвати никаквих померања у досадашњем извозу. 


У досадашњем излагању прешли смо најважније извозне 
артикле, и обележили смо она померања, која је изазвао насту- 
пели царински рат између Србије и А.-Угарске. Поред ових 
јавља се још један мали број других извозних артикала, али 
је овај извоз у тако малим количинама, да је излишно упуштати 
се у она беззначајна померања, која су се и овде делимично 
појавила. У завршном чланку изнећемо у табеларном прегледу 
количину и вредност извоза свих појединих царинских група, 


овде ћемо се задовољити, да само неке од тих нарочито спо- 
менемо, 


Варива се извози гоишње у вредности за 700.000 дин.. 
6/7, дакле 600.000 кгр. долази на пасуљ, који се извози, го«. 
тово у подједнаким количинама, у А.- Угарску, Бугарску, Турску 
и Немачку. Готово цео остатак долази на лук, који иде погла- 
вито за А.- Угарску. 


Разних пића извози се годишње у вредности за нешто. 


ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 421 


јаче од 200.000 динара. Више од половине долази на пиво, 
које се извозе искључиво за Турску, остатак иде на вино и ра- 
кију, што се, наравно у малим количинама, извози у Турску, 
А.-Угарску и Бугарску. 

Фосили се јављају тек од скора у нашој спољашњој 
трговини. Вредност овога извоза пење се на 500.000 дин,, и то 
У/3 чини брикет, а једну трећину камени и мрки угаљ. Извоз је 
упућен на суседна тржишта: А.- Угарску. Румунију и Бугарску. 


Ар. М. Тодоровић. 


— СВРШИЋЕ СЕ — 


О СРПСКОМ ИМЕНУ 


По ЗАПАДНИЈЕМ КРАЈЕВИМА НАШЕГА НАРОДА 


== НАСТАВАК, — 


ТУ. ГЛАВА 
Босна. 


822. год. дочу посавски владалац ЈБудевит, да против њега 
иде франачка (фрушка) војска из Италије те побјеже из града 
Сиска „к Србима, за који народ кажу, да живи у великом ди- 
јелу Далмације“. Овдје се мисли на римску Далмацију, која 
је ишла на сјевер до Посавља а на исток преко ријеке Дрине. 
Фр. Рачки мисли (Када ГМ], 1881, стр. 109) — а то јеи при- 
родно -— да је Људевит побјегао к Србима у Босну. Ова је 
биљешка фрушкога љетописца Ајнхарда за год. 822. (и 828.) 
знаменита за то, што се у њој први пут спомињу Срби у (рим- 
ској) Далмацији т. ј. у данашњој Босни, Херцеговини, Далма- 
цији итд. 

Око 950. год. каже Константин Порфирогенит, да су се 
у Србији, која је у његово вријеме граничила с Хрватском код 
ријеке Цетине и код Хлијевна, населили Срби, дакле и у доцнијој 
Босни. Види у П. глави 950. год. и у Фр. Рачкога, Када ГМ], 71, 
и у ТУ. глави 1180. год. 

Око 1180. год. спомиње грчки писац Кинам „ријеку која 
се зове Дрина и која... Босну раставља од остале српске земље“ 
(»лотаџбу Доорау буоџа, бс... Вбодуау тђс ал/ус 2вовиттђс дидловг“), 
те каже да је Босна самостална држава.2 

1188. год. потврди римски папа стара права дубровачке 
цркве. У писму се спомиње и „српска држава т. ј. Босна“ 


1 Фр. Рачки, Поситепфа (Моп. зресћ. ћазЕ. Зјау. тег. УП, 1877) стр. 827, 
328 („Ипдем из, 515сја стубаје геПсбја, аа Зогађов, дизе пабо таспат Рај- 
тапбае раггет об пеге Феиг, Гпглепдо зе сопбић“). 

2 Стпашив, стр. 104. бонскога издања. 


0 СРПСКОМ ИМЕНУ 428 


(„тестшт 5егуше, адпоа езе Возпа“).' Босна је у то вријеме била 
самостална држава. 

1227. год. потврђује римски папа нека права дубровачке 
цркве. У папину се писму спомиње и „српска држава т. ј. 
Босна“ (Кеопштп зегуШае, дапод езђ Возпа“).“ 

1232—34.2) год. потврђује католички босански бан Мат. Стје- 
пан Нинослав (1282—1250) „кнезу дубровачкому Ивану (Жану) 
Дандулу и свој опћини дубровачкој“ привилегију, коју им је 
дао бан Кулин, па каже: „Ако тужи СОрбљин (т. ј. Бошњак) 
Влаха (т. ј. Дубровчанина), нека се пре (парби, правда) пред 
кнезом (дубровачкијем); ако тужи Влах СОрбљина, нека се пре 
пред баном (босанскијем“). („Ако вђроув србблинђ влаха, да се 
при прђдр кнеземђ; ако вђроуе влахђ срђблина, да се при прђдњ 
баномђ“).3 За ово каже Ђ. Даничић (Рјечник Ш, 150): „тако 
име народно бјеше јаче од земаљскога, те и босански банови 
у истијем приликама зваху Србима своје људе.“ 

Да се види боље значење ријечи „Влах“, исписаћу овдје 
ријечи Фр. Рачкога (Када ГУП, 141): „Када 5е рба ха пагод- 
1056 Шћ У]Јаћа, «теђа га: Коуа  аује дође. [О збалјој добу рт 
радаћи М]аз; ла сјејо готапзкој пагодпози.“ А мало послије 
каже: „Одамје ес „ујаћ“ тпатепије пи зрак ћ зротептећ пјеко- 
ИКко рша Котапа п ођсе, ра 5 ћосга Пирђгоубашпа, Кој1 зп ро- 
се Кота ЂђШ хеб К о Фејот готаапзке пагодлоз и, Капо 560 1 56а- 
попе! Ладга, Зрђеба 1 Ттогета. Вап бБозапзк; Мајеј Хшовјау 
робутајијаа! (1234—1240) роујав и, Које је пјесоу ртедзавник ђап 
Кип родћећо (1189) Опђтосапота, одгедјије : „ако вброуе срђблиш 
влаха, да се при прђдђ кнеземђ (д4абгоуаскит); ако вђроув 
влахђ србблина, да се при прђдњ баномђ“ (ђозапзкип)“ Оудје 
тпатепије „влахђ“ Оибгоусашпа, сомјека Котапа, Гаппа, „срђљ- 
бливђ“ родашка ђозапзКоса ђапа, рогекја чјоуаћоста; 560 5е 


1 р. Капан и Ј. Соје, Ессјезјав Кагизтае Нзбогје (1800) стр. За. И. 
Кукуљевић, Содех Ффрот. ПИ, 148. Т. Зпне Каз, ОПуротавек! Хбогик, 1 (1904) 
стр. 206, 208. 

2 р. Капан и Ј. Сојећ, Ессјезјае Касизтае Неола (1800) стр. ба. Т. 
Зппа к]аз, Гротанек ЈЉогпик ПТ (1905) стр. 274. |Мепгле], Сод. Аград. ХТ. 
902: код Т. Смичикласај. 

а) 1282. год. почео је владати Нинослав, а 1234. год. преста кнезовати 
Иван Дандуло. 

3 Фр. Миклошић, Моп. ет. (1858) стр. 25. 

4 Мико5с: топшт. Зегђ. р. 25. с!. р. 29, 38. 


424 ДЕЛО 


рогугајије 1 дгпшип зротешкот. 0 Изблј па ппе зтђаКкоша уе- 
пКкога Хпрапа Зберапа, робопјеса ргуоујепбапота Кгаја, 1лдапој 
2од. 1215—19, бЊа ве: „и да не кмлв србблинљђљ влаха бедљ 
соуда“ | а (о зе Тапизку ртеуод!: КЕ ше Зејамив поп арртећепда! 
Касизеши зе шаео“.“ За тијем каже Рачки: „А ројасапо 
ва зе У]азр ро пагодпози ргебобш п Зјоуепе, тедји Који ви 
мУШ, 1 род Којћ пи дгдаупи објаве родрадан. Ппе 1 (ада овђа, 
ап пе хпатепоуабе у5е ротекја пето сСоујека опоса хапшпапја 
Које Ђђазе сјаупо Котапот зеапијистли тедји БЗјоуеп1; епа 
„Влахњ“ 1 разит, респагтиз, розбабе 15боује та. То ђрабе дгиго, 
падје Чођа, п Које ште „влахђ“ шије рмКкорсапо ђПо пагодпози 
уес пасши 2Муђепја зеовкоста рака; ра је тоојо гпатепоуа 1 
соујека гтотапзке пагодпози 1 соујека разшта 11 зато оуога, 
како зе је па ппе [ај рлеја2 розешртсе 12уод!о,“ 

1240. п 1249. год. обећава Нинослав, да ће у миру жи- 
вјети с Дубровчанима. Том приликом написаше двије повеље 
У Дубровнику. У објема овијем повељама зове Нинослав своје 
Бошњаке више пута Србљима и никако друкчије“ Први пут 
долази ријеч „Бошнанинљ“ за Бошњака тек год. 1882. Прије 
тога свагда се употребљава за Бошњака име „Срдбљин.“ За вла- 
дања Нинослављева било јеу Босни толико католика, да је 
папа писао 1288. год. своме посланику Јакову, да гледа да два 
или шри или чешири учена човјека посвети за бискупе (у 
Босит),5 

Око 1245. год. каже варадински каноник Руђер (Когети), 
да је татарски краљ „уништио срдску (рашку) државу Босну“ 
(„де тихЊ Возпат, геопштп Казсјае“)е 

1252. год. спомиње се у писму дубровачког архибискупа 
Ивана „српска краљевина то јест Босна („Кеспшп зегушае, 
апод езђ Возопа“)“ 


1 Код Јтеска 10. Сб. 
Рпеуоа рпођаћ п Кади 1, 128—9. 
3 Фр. Миклошић, Моп. Бегђ. (1858) стр. 29, 33. 
4 Фр. Миклошић, Моп. Бегђ. (1858) стр. 101. 
5 А. Тћетег, Хеј. топ. ЋЕ. Нипг. засг. Ш. Т (1859) 113. 
6М. Косегиз, МазегађПе Сагшеп. Сарш ХХХУШ (Зећмапћег, Зогрћо- 
гез гето Нипгапје, 1, 1746, стр. 318). 
7 р. Капан и Ј. Соје, Ессјезјае Касивштае Нбола (1800) стр. 1036. Т. 
Зппе јаз, ГПротанек 7Гбоглик, ТУ (1906) стр. 482. 


(5 


0 СРПСКОМ ИМЕНУ 425 


1333. год. даде босански бан Стјепан Котромановић (1322 
— 1858) Дубровнику Рат, Стон и Превлаку и острва око Рата. 
Тога ради написа четири повеље под Сребрником и то двије 
латински а двије српски („двив латинеци а дви срљшсцие“).! 
Овдје је лашински == на лашинском језику, јер је то био (поред 
талијанскога) службени језик у Дубровнику у 14. вијеку, према 
томе је српски = на српском језику. Дјетиња би погрешка била, 
кад би ко рекао да је овдје лашитпски = лалинскијем словима, 
а српски == српскијем (ћириловскијем) словима. Та у српском 
се језику 14. вијека нијесу ни употребљавала никаква друга 
слова осим ћириловскијех. Испореди и латински пријевод: „ЕЕ 
де ртедћсеив опићивз ГТасба еб зелрфа за дџпабог рмуцегла 
виа е ппшп абел, дио ветра ту гтатта са Јјапта ећ апа 11 
зекиротасо.. .““ 

1346. год. поставља римски папа думањскога владику Ивана 
и препоручује га спљетском архибискупу и бану Стјепану, срт- 
ском (босанском) владаоцу“ |, берћапо Вапо ргпејр! Казсјепа! 
(Возперз1)“].3 | 

14. вијек. Горички архиђакон Иван каже у 14. вијеку, да 
је један хрватски краљ у 11. вијеку „опустошио сршска брда 
све до Дрине“ („топбез... Зетујов ад Омлпшт пзаџе уазбауњ“).“ 

1438. год. пише Сребрничанин „Џирко“ Бољесаљић кнезу 
и судијама дубровачкијем тужећи се, што су дошла два Дубров- 
чанина с грађапима (1 прлставима) сребрпичкајем у подпе у ње- 
гову„кућу и свезали га и одвели у окове. У писму каже „Пирко“: 

„Гесподе, Ђа Џирке геворахђ: ке имате са мнеме правду 
али кривину, да ме вежете, Сербли, безакено #“> 

Видимо, да овај „Пирко“ Бољесаљић своје Сребрничане 
заједно с она два Дубровчанина зове „Србљима.“ 

1450. год. пише римски папа дубровачком калуђеру Ивану 
о католичкој цркви у Босни и каже, да је у писму тога калу- 
ђера стајало, да „у покрајини Босни т. ј. Србији“ („ил ргоупста 
Возпае зтуе Зегујае“) има мало људи, који тамошње становнике 
уче вјери.“ 


1 Фр. Миклошић, Моп. Зегђ. (1858) стр. 107. 

2 Моп. ресе. 1авЕ. Зјау. тег. 29 (1897) стр. 377. 

8 А. Тћеше/, Уе[. топ. ЋЕ. Нипе. засг. Ш. Т (1859) стр. 832. 

4 Ег. Васја, Поситеп(а (= Моп. Бјау. шег. УП, 1877) стр. 472. 

5 У К. Јиречка, Спомен. срп. [Споменик срп. кр. акад. ХГ, 1892] стр. 80 
6 р. Капан и Ј. Соје , Есејегћае Васиз. Нтебома (1800) стр. 168а. 


1521. год. пише неки Лука Корват, који је био послан у 
Угарску, и у писму спомиње град „Јајце у Србији (српској 
земљи)“ („Јајља 1 Ја зегуја“).: 

1529. год. У неком (службеном) спису одређује аустријска 
власт: „Нека се босанском војводи Хасану пише на српском 
језику“. („Та Ппепџа газстапа земђабитг Наззап ајде ђовпеп5ј“). 
Исто тако нека се пише „српски“ („тазсјапе“)у Жарку Маглајцу 
и Јурашину Жепчанину.“ 

1530. год. написа (а 1581. год, и наштампа) Б. Курипешић 
свој путопис,“ у ком спомиње „падр:з џи з70зкот јел ки 1 раате- 
тћ тега (вшт зећег зртасћ пла бисћабађеп)“ близу Рогатице и 
близу њега други „падраа и згрвкот јемки“.' Говорећи о гор- 
њој Босни каже: „Становници су у земљи људи од два пле- 
мена Турци и Срби“ и „ми смо у горњој Босни видели многе 
српске цркве, свештенике па и манастире и у њима српске и 
грчке калуђере“.“ „Ови исти Срби, које као Хришћане затеко- 
смо, много нам љубазности указаше“.' Поменута „два племена“ 
јесу збрка појмова, а мисли се на Србе православне и мусло- 
манске вјере. А 

1538. год. (6. нов.): види у У. глави 1588. год. 

1547. год путовао је француски посланик преко Дубров- 
ника у Цариград. Тај је пут описао његов секретар Ј. Сћегпеап. 
Путујући од Дубровника преко Требиња дође у Фочу (Сћосћа) 
у српској земљи („рајз де Та зегуја“).8 

1550. год. путовао је млетачки посланик „Сабћатп 2еп“ 
"преко Босне у Цариград и у опису његова пута помињу се 
„Срби“ („зетујаш“) у Сарајеву.“ 

1550/1. год. дарова прото Јаков еванђеље манастиру „В. 
сербљско(и) землве во власти босанском... глаголет-ца (Т. ј. гла- 
голет са) Папрата“10 Манастир је Папраћа био у Босни к за- 
паду од Зворника код ријеке Папраће, која тече у Спречу. 


1 Маппо Запшо, Плаг1, 32 (1892) полустр. 58. 

г А. Ивић, Споменици Срба у Угар., Хрв. и Слав. Т (1910) стр. 16. 

5 Р. Мабкомте, Кад јисов!. акад. 56 (1881) стр. 145. 

а Р. Мафкомјс Кад 56 (1881) стр. 165. Испор. Видов Дан, П1 (1868) бр. 81. 
5 Видов Дан, Ш (1863) бр. 82. Испор. Кад 56 (1881) стр. 174. 

6 Видов Дан, Ш (1863) бр. 83. Бад 56 (1881) стр. 175 („МЕ зто п. Возш“...) 
7 Видов Дан, Ш (1863) бр. 83. Ваа 56 (1881) стр. 176. 

8 П. Матковић, Кад јигов]. акад. 62 (1882) стр. 71. 

У П. Матковић, 5багпе јисов]. акад. 10 (1878) стр. 206. 

10 Љ. Ковачевић. Гласник срп. уч. др. 56 (1884) стр. 353—4. 


О СРПСКОМ ИМЕНУ 4927 


1551. год. пише романијски беглербег Мехмед Соколовић, 
који је био родом из данашње Босне,: темишварском заповјед- 
нику Андрији Баторију и каже: „И шо ми постлашњ летова 1 
све МГ срљфскемљ езткомђ постлај, а не фрвшки“.2 

1553. год. каже Кегапапдо Хоуасего за Босанца Рустема 
пашу, који је био велики везир и зет султана Сулејмана, да је 
„по народности Србин“ („4 палопе зетујапо“) из Босне, 

1561. год. У једном запису од 1561. год. стоји: „Там жал- 
тир списана и надана черезђ пана Николоу Сербина до землћ 
срфеско(и) до манастира благовђшцента пречистои, глаголемаго 
Папратњ“.+ 

1573. год. каже млетачки посланик у Цариграду Андрија 
Бадоар за поменутога Мехмеда Соколовића да је „по наро- 
дности Србин“ („41 палопе 5егујапо“),5 Испор. у ТУ. глави 
1551. год. 

1585. год посла руски цар цисмо манастиру Папраћи по 
папраћком игуману. У писму каже да га шаље манастиру Па- 
праћи „сербскље земли“ (и „в сербскуло землпо“),% 

1588. год. пише руски цар Феодор Ивановић „вљ Сердскуго 
земло“ калуђерима манастира Папраће и допушта им да долазе 
у Русију због милостиње“,' 

1591. год. наштампа Апсејо Косећа дјело „ВЊПобћеса Аро- 
веопса Уабсапа“, у ком каже (стр. 171): „А Босанци између 
осталијех племена, која говоре српскијем језиком, обично упо- 
требљавају чистији и одабранији начин говора..., као што сам 
чуо од Исусовца Епидавранина Марина Темперице, који тај 
језик врло добро зна“. („Возта уего 1пбег сејета5г бепјез Зетита- 
пат ппднат, ааа Ђепбезв, ршлог еђ ејесап ог! Јодиепа Гогта уЏ 
војећ..., с: а Матто Тетретгга Ергаашто а Зослебаје Јези. 
ћатес птоиат орпте саџете ассерг“). Темперица је био Дубров- 


1 Мил. Вукићевић, Знаменити Срби Мухамеданци (1901) стр. 4. 

2 А. Тује, Агеу (пг зјау. РЋШ. 80 (1909) стр. 211. 

8 Мил. Вукићевић, Знаменити Срби Мухамеданци (1901) стр. 16. (Узето 
из: Кејалош, Зегпе ПТ. уо1. 1, 88—89). 

4 Ил. Руварац, Годишњица Николе Чупића П (1878) стр. 255. Љуб. 
Стојановић, Стари српски записи и натписи | (1902) бр 622. 


5 Мил. Вукићевић, Знаменити Срби Мухамеданци (1901) стр. 4 (из: А!- 
ђел, Кејадош деги атразсјајвог! Уепен. Зепе П. “а1. 1. р. 364). 


6 Ст. Димитријевић, Споменик срп. краљ. акад. 39 (1908) стр. З8а. 
7 В. Ђерић, Старинар, новог реда година ТУ (1909) стр. 2. 


428 На ја ов ко 


чанин; Испор. у истој књизи стр. 387: „Наес... ех Магпо Тепт- 
ремста Ердашло, ветуе Касизео“.! 

1591. год. пише опет руски цар Феодор Ивановић калуђе- 
рима манастира Папраће „у српској земљи“ („Сербскје земли“).“ 

1602. год.: испореди у У. глави 1602. год. 

1603. год.: види у МУП. глави 1608. год. 

1607. год. допушта руски цар Василије Ивановић калуђе- 
рима манастира Папраће „у српској земљи“ („Сербскје земли“) 
да долазе у Русију због милостиње“,3 

1615. год. (20. авг.) пише у Бечу војвода Радул и у писму 
каже, да везир има са собом и „Србе... из Босне“ („уоп Воввп. 
Кадеп“).3 

Око 1621. год. (2) преписа инок манастира Папраће неку 
књигу, да је донесе у своје „отрчњетво вђ срљб'скао. землло ВЉ 
оудивлевте и похвалв лодемђ збмли нашек“.5 

1644. год. написаше калуђери манастира Папраће молбу 
руској царици Евдокији Лукијановој, у којој кажу: „вђ Сердбском 
землђ ест царскаа свагал и сваџенаа великаа обитељ... что на 
рбкђ називавбмон папороти“.% . 

1645. год. допушта руски цар Алексије Михајловић калу- 
ђерима манастира Папраће „у српској земљи“ („Сербскје земли“) 
да сваке осме године долазе у Русију због милостиње.' 

Око 1650. год. каже турски историк и географ Хаџи-Халфа 
или Ћатиб-Челебија говорећи о Босни: „Подерафтица (Петро. 
вац) на источном крају Црне Горе“ (ово је планина у босан- 
ској Крајини). „У њему станују Срби“.8 

1658. год. путовао је Француз Кикле кроз Босну. Из 
Зворника у Босни кренуо се с друштвом на 14 кола у Бије- 


' Рефаг М. Којепас, Срђ—5га ПТ (1904) стр. 668. 
В. Ђерић, Старинар, новог реда година ГУ (1909) стр. 3, 4. 


га 


8 В. Ђерић, Старинар, новог реда година ЈУ (1909) стр. 5. 6. 

4 Х. Јогва, 5 51 Посштепје си рмуге Ја Гавома Копипног, [У (1902) 
стр. 168. 

5 5гагте, 10 (1878) стр. 182. Љуб. Стојановић, Стари срп. записи и нат- 
ниси, 1 (1902) бр. 1111. 

6 Ил. Руварац, Годишњица Николе Чупића П (1878) стр. 205. (Ту се 
каже да је ово узето из: Сношенја Россеји сљ востокомљ, П, 280, 281). 

7 В. Ђерић, Старинар, новог реда година ТУ (1909) стр. 9, 11. 

8 Ст. Новаковић, Споменик срп. кр. акад. књ. 18 (1892) стр. 80. 


0 СРПСКОМ ПМЕНУ 429 


љину. Кочијаши су им били „скоро сви Власи или Срби, како 
их зову“ („ртезапе 6005 Мотадиев опц Зеттећз, сопште оп Је 
арреПе“).! 

1677. год. У српском љетопису 16. или 17. вијека, у ком 
има запис од 1676/7. године, стоји да је 1458. године примпо 
„начел ство срљб'ско скевђ Фдемаша кралм Стефанђ“.7 Ово је краљ. 
босански Стефан Томашевић. 

1681. год. пишу Сарајевци српском патријарху и кажу 
„патријарху у овој србској земљи“ („патрјархв вђ сеи срђбсцен 
земли“), 

1685. год. помиње цар Леополд у једном свом писму „Хриш- 
ћане Србе Бошњаке“ („Оз апов Возпепзез Казсјапов“.).4 

1688. год. у неком извјештају из Угарске о Босни стоји 
спомен „тамошњијех Срба“ („дазјтег Каблеп“).о 

1689. год. допуштају руски владаоци Иван, Петар и Со- 
фија калуђерима манастира Папраће „у српској земли“ („Серб- 
скје земли“), да сваке осме године долазе у Русију због ми- 
лостиње.6 

1690. год. (18. јуна): види у У. глави 1690. год. (18. јупа). 

1690. год. (21. авг.): види у У. глави 1690. год. (21. авг.). 

1692. год. пише српски и:тријарх Калиник из Сарајева, 
камо је отишао да обиђе тамошње цркве, бпоградском митро- 
полпшту Симеону и каже: „туга делна палежит на христиане и 
по васеи землг Србсцеџ, тоге рад! придосмо посетит Хр(ијсто- 
именитје лоди како сами весте како св естали шкож евце неи- 
муфи пастира...“' Овдје је по свој прилици „земља српска“ у 


1 Ћ. Трухелка, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, ХУШ 
за 1905 год. (1906) стр. 488. 


# Ст. Новаковић, фампе, :Х (1877) стр. 80. Испореди и Гласник срп. 
учен. др. 53 (1883) стр. 98. 

8 С. Косановић, Гласник срп. учен. др. 38 (1873) стр. 148. 

4 Р. Лопашић, Зротепше! ћгу. Кгајте, ПТ (1889) 445. 

5 Пез ОТапх-егћоћејбеп ппа Тштрћецесћбелдеп Клег5-Неџиз Копзећ- 
Кајзег!. Мајезфвај цпа Пего ћоћеп Випдаз-Уегмапдјеп ег деп Маћоте засћећ 
Таиђале ес. 5 ТћеЏе хоп Сћмаафорћого Воефћо, Мигпђега [1688—92]: ТУ 1459.: 
у Андр. Торкв. Брлића, Гле Гел се ТћеПпаћте дег Зегеп ппа Кгоагеп 
(1854) стр. 64. 

6 В. Ћерић, Старинар, новог реда година ТУ (1909) стр. 22. 23. 

7 Ј. Томић, Десет година из историје срп. народа и цркве под Тув- 
цима (1683—1693) (1902) стр. 208. 


430 ДЕЛО 


ширем смислу те се мчели и на западне крајеве: Босну, Хер- 
цеговину ИТД. 

1696. год.: види у У. глави 1696. год. 

1702. год. спомињу се у попису Славоније у неколиким 
«селима Срби (Казсјап), који су се населили из Босне.! 

1706. год. (29. сеџт.): види у ХМ]. глави 1706. год. (29. септ.). 

1712—25. год.: види у П. глави 1712—25. год. 

1713. год. туже се Сарајевци српскоме патријарху Мојсију, 
што је одредио, да њихов митронолит пријеђе у Биоград. Они 
питају у писму за што „да бвдђмо зкорни и постиждђћни е 
евђхђ странђ нашего везика срљбословенђскаго да насљ 
оставитђ митрополитђ нашљ“.а 

1722. год. добише Сарајевци од српскога патријарха Мој- 
сија црквену пјесму, у којој се казује, како хришћани по: 
штују бога: 

„А наипаче Словевђ Србли 
Кон св нинђ мко робли... 
Да наиџаче сђборђ славни 
И вђ христанехђ избранни 
Шо се зоветђ сараевсктш“.3 


1744. год.: види у П. глави 1744. год. 

1754. год.: види у !. глави 1754. год. 

1759. год.: види у ЏП. глави 1759. год. 

1770. год.: види у У. глави 1770. год. 

1788. год.: види у У. глави 1788. год. 

1790. год. наштампана је књижица: ГИззегјацо Вгеу15 ас 
5тпсета Нипстал Апејолв де дете Зетфса регрегат  Казсгата 
Феба ејизаџе Мета еђ Таб5  Нипгала, у којој читамо на 18. 
стр. : „Србијанци и Бошњаци, које Мађари по рашкој држави 
називају Рацима, никада се у свом језику не зову Рацима него 
Србљима, нити гдје свој језик или народ зову рацким него 
српским или славенским (српски, славенски народ)“ [„зетђи еђ 
Возпепзез, адипов Нипсам Казсјапоз а Казсјае Кеспо арреПап«, 
пипуџат 56 1 ргоргја Ппоџа Казсјапов уосапћ, зед Зегб1ов („52е7- 
Буг) пецие пизупат опат 5пат, аш пабопет Казсапат 


1 Т. Смичиклас, Пуезговод. (тако!) озјођ. Зјау. П, 163, 191, 238—9. 
2 Гласник срп. уч. др. књ. 38 (1873) стр. 166. 
8 С. Косановић, Гласник срп. учен. др. 38 (1873) стр. 174—5. 


0 СРПСКОМ ИМЕНУ 431 


пипсирап«, зед Чемсат а Зјамесат, гетрваке, 85атетзака 
Матоа“]. 

1798. год.: види у У[. глави 1798. год. 

18. вијек. У раваничком љетопису стоји ово: „1462. Воз. 
движе цар тврецки бранђ воевати на Мађаре, и тамо у сердскомљ 
владђнпо есвоише Тврци Босну“.' 

18. вијек (2). У дечанском љетопису стоји ово: „но три 
крали бвстђ сербска у то време, у Призренђ Лазарђ, у Босни 
Стефављ Твартко, у Прлешђ Марко Влкашиновљ“,“ 

При свршетку 18. вијека написа неки Бошњак мухаме. 
довске вјере мали рјечник, који се зове „Попис биљака на 
српском језику“ („5бутј плте оЏат бејапа“).3 Овај је „попис би- 
љака на српском језику“ писан икавачки. Блау је писао е мјесто 
ц (према ђ), али у рукопису, који је писан турскијем словима, 
стоји глас ин. п. мличац, питло(во) перо, кукурик (2 пут), била 
сабљица, бобовник корин, јасеново симе итд. (поред тога слез 
или сљез). 

1803—-4. год. пише митрополит Ст. Стратимировић: „Звор- 
никљ, подђ ковго правленјемђ вешал част подданнхљ сутб 
Сербњ православнаге восточнаге благочестил“.“ 

1805. год.: види у М[. глави 1805. год. 

1805. (1806.) год.: види у П. глави 18025. (1806.) год. 

1806. год.: види 'у М!. глави 1806. год. 

1810. год.: види у У. глави 1810. год. 

1810. год.: види у П. глави 1810. год. 

1815. год. каже П. Соларићо за босанскога краља Стефана 
Дабишу, да је краљ српски: „Стефана Дабише, Крала Сердб- 
скога“, и говорећи о његовој писарници зове је писарницом 
„Крала Сербскога“. За тијем пише „Познато е, да св Сердли у 
Босин, Ерцеговинв, Цернои Горв и Албанји, по премногз ра- 
зложили ђ на нђгове стехте, ње, м изговарају га каке несли- 
венно Те; да св изђ овога Је Далматинци и Славонце прево- 
злобили 1, а прочи Сербли...... присвоили св себи изђ 1е 


1 М. П. Шапчанин, Гласник срп. учен. др. ХХ (1866) стр. 2. 

2 Сераф. Ристићљ, Дечански споменици (1864) стр. 7. 

8 0. Блау, Возшаећ-гвеће Зргасааепктајег (Гере 1868) стр. 150. 

4 Д. Руварац, Споменик срп. кр. акад. 39 (1903) стр. 1096. 

5 П. Соларић. ()басненте ко снимка подлиннога дплема Стефана Да- 
бише Крала Сербскога (1815), натпис и стр. 3, 4, 7, 9, 13, 15, 18, 21, 22. 


432 ДЕЛО 


гласђ е: еттуда, на примђрљђ, Дљђте, дете, дите, и дете.“ Још 
каже: „Грђтврв, тораи, стипанљ, демашњ, есв чаателно имена Сер- 
бала западнђ церкве“ п „По двома треластама Далмапје, за- 
падеаћ церкве Сербли или (аке воле) Словинце, служесе п данљ 
дапашвти книгами...“, говори о „сербскомв Дуплемв — сљ Азбв- 
комљ сербскомљ“ Стефана Дабише и спомиње у њој ријечи 
„сербске“ и „сербски Љамкљ“, каже, да није чудо „етквда и 
како и у Дабише Крала Сербскога, подљ сербскимљ мв Д!пле- 
момђ, на Печашв римска надписљ, Чаателно ни медњв Серблм нте 
бнло таковњо нарочитн хвдожника!... таке зарђ и Сердскфи Са- 
модержце хотахв нечимђ чвтисе у тогда всезначацемљ рим- 
скомђ Ђавкв“. 

1818. год. спомиње П. Соларић „Сербе етљ „98 кљ За- 
паду пи кђ га“. 

1818. год.: види у У. глави 1818. год. 

Биљешка 1. Овдје ћу споменути неке примјере, премда су 
из новијега времена. Везир босански Веџид-Мехмед-паша пише 
владици црногорском Петру Петровићу Његушу 1838. гол. а 
„књигу“ завршује овако: „Ја сам написао једну шурску, а једну 
сарпску, обе су једнаке. Друго ништа. Да си ми здраво. У Трав- 
џику овога мисеца года 1838.“ — Други пут завршује му „књигу“; 
„Како ја вас милујем казаће вам ваш Радован, и за вишу дра- 
гост ову вам књигу пишем, која, желим, да вас у лијепому 
здрављу напде. Једна сарпски, а једна турски — обе су једнаке. 
И да сте ми здраво. У Травнику, по турски мјесеца Шевала 4. 
1838.“ — Год. 1839. завршује писмо овако: „Друго ништа него 
ова два писма, једно таџрски, а друго славено-срписки желим да 
вас наиде у лијепому здрављу. У Травнику по турску Зилџиде 
мисеца на 30. года 1839.“ — Исте му године пише друго писмо, 
а взавршује га оваког: „И ове двије књиге једна турски, а 
вторија славено-сартпски и да си ми здраво. У Травнику дана 
11. марта года 1839.“ 

Биљешка 2. О становницима Босне и Херцеговине пиш“ 
Вј. Клајић ово: „7 ејј; Возпе 1 Негсесоуте, ллеу пезјо тајо 
дтпоћ рјетепа, зап! 5џ НгуаЏ. Оуо зе шпе додизе тајо бије, 


' П. Соларић, Римлдани Славенствовашти (1818) стр. 57. 
2 М. Драговић, 5Збагте, 20 (1888) стр 270. 
8 М. Драговић, Збагте, 20 (1388) стр. 270. 
4 М. Драговић, 5фагте, 20 (1888) стр. 271. 
5 М. Драговић, 5бампе, 20 (1888) стр. 272. 


0 СРПСКОМ ИМЕНУ 438. 


јег је пагодпа зујезе п пагоди лапија, ра зе у бе зропипји Ш ро- 
ктајтака (Вобпјак, Негсесоуас) Ш ујегака ипепа (Тиге, 5тђ, 
Габл); пи јемк пагодп!, (бај јеф! бијео пагодпозн, рокахије 1 
зуједосћ, да је бај пагод ћгуабзКоса ромекја. Џ7 Нгуабе ртебј- 
уаја п Возп! јод Атђапаз, Сат, Лао; 1 Озтапје; пи ђтој 
и тогодић рјетепа зазупи је пегпабап ргтета ортотшпој уебу 
Нтуаба“. За тијем каже: „Ро Фот у по, да ћгуабаКко Хе јзфуо 
зато бгој1 96.790 икарпога рисапзјуа“. „Запи рако лоуп ве топлог! 
отбкотоспјаст 379: јег зп 15боса такопа за зизјефи ти 5гђа.: 
Дакле се они само зову Србима, али нијесу Срби! На карти 
(измећу 72. и 73. стране нацртани су „Отеко-абосл! Нгуан“ н. пр. 
око Никшића, Колашина, Новога Пазара и Митровице (у Ст. 
Србији). Још каже Вј. Клајић: „Нгуафба ргауозјаупе 11 отеКко-17- 
(оспе ујеге ша п Возл пајуес! бгој“ и ,„тпогт ргауозјаут! Нгуаб, 
уТдес!, да је 15је ујеге, Које 1 5грђ робео је зуоји ујети хуаб 
„ата Кота“, а зеђе зтб от. Оуо је тедји п уен ка Њидуја, Који 
сте 1 тићатедоус), Када зе ро ујел лоуп „Тигешта“. Као 560 
г1851. тићатедоувку Нгуа шКкакоу! Тигеј, ртетаа ујегији 1560, 
560 1 Тигећ, 1а6о бако ап ргауозјауп Нгуац „5Утр]“, ргетда 81 
1ађоста хакопа за 5] по 5т61% Ко жели измшшљања, ето му 
измишљања В. Клајића, а ко хоће чињенице о српском имену, 
нека чита напријед (у ТУ. глави). О хрватском имену у Босни 
ово су чињенице: 1) Фратар Иван Јукић, Бањалучанин, каже; 
да Бошњаци у босанској Крајини „од Нагуабаћ пегпаји п 
џпепа“.3 2) Иван Кукуљевић описујући свој пут по Босни и го- 
ворећи о Пливи (у западној Босни) каже: „зада је уес одаупа 
гавео јада ппе пегуаћаКко“.3 Погрешка је, што овдје стоји ,72сег1о“, 
јер се ничим не може поуздано доказати, да га је кад ту и било. 3) 
Хрватски писац Ант. Радић каже да се „па Аозја тјезја 40- 
уођјпо 1 пећобсе пујело, да је ппе ћгуафаКко ро Возп 1 Нег- 
сетоупи зеозкоти 5ујефџ розуе перогпајо“. — Ово што И. Јукић 
и А. Радић кажу о Босанцима 19. вијека, вриједи за цјело- 
купну прошлост данашњијех Босанаца. 
В. Ђерић. 


—- НАСТАВИЋЕ СЕ — 


1 Уј. К]атс, Возпа (1878) стр. 71, 72. 

2 Уј. Клајс, Возпа (1878) стр. 99, 102. 

8 Којо, У (1847) стр. 20. 

а Рибоуапје ро Возгј (1858) стр. 68. 

5 Трђогшк та пагоди! "Луој 1 ођсаје јилић Зјауепа, ТУ (1899) стр. 308. 
Дело, књ. 60. 28 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 


= НАСТАВАК (= 


Дриш ставља питање, да ли се збиља морфогенетски догађај 
да објаснити у општим цртама помоћу појмова : потенција, сре: 
ство и формативна драж; Кад би пошло за руком то разре- 
шење стварања форме у суму формативних догађаја, који се сви 
помоћу срества и на основу датих потенција појављују, могло 
би се надати, да ће се у будућности моћи стварање форме у 
организмима разрешити у елементарне факторе анорганског 
света. Организми би били тада документирани као машине не 
само по својим функцијама него и по своме пореклу и форми. 

То разрешење запиње, по Дришу, код локализације мор: 
фогенетских особина. Да ли можемо исказати за сваки типични, 
морфогенетски ефекат свагда типичну, појединачну и специ- 
фичну морфогенетску драж; Зацело не, бар за сад, одговориће 
многи. Али се Дриш пита: да ли има гарантије да ће то моћи, 
и да ли је то у принципу могуће, и да ли не стоје већ сад 
ствари тако да је тај научни смер немогућ; 

Познато је из покушаја да је код већине онтогенетских 
елементарних органа проспективна потенција подједнако поде- 
љена на све елементе, и ако се сваки део у организму, којп 
с морфогенетског гледишта чини јединицу, назове морфогенет- 
ским системом, може се рећи, да су бластодерм ехинодерма 
бар око осовине, а и ектодерм и ентодерм, ситеми, који имају 
исту потенцијалност у свим својим елементима, да су, дакле, 
еквипотенцијални. Али они су сингуларно еквипотенцијални 
системи, јер им потенције нису коплексне као у камбиуму би- 
љака. Они су више у том смислу еквипотенцијални да свак њихов 
елеменат може у скупу сваку поједину улогу одиграти; на ту 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 435 


се улогу односи израз „функција места“. Али још ни тај израз 
не обележава потпуно стварност и чињенице; није само једно- 
ставност (сингуларност) карактеристика ових морфогенетских 
система, него и то, да потенција сваког елемента није једин- 
ствено одређена, него може више и неодређене многе акте из- 
вршити. 

Али све те неодређене потенције многих елемената не дају 
само суму појединих аката свих тих елемената, него цео орга- 
низам, целину, јединство, дакле постоји нека врста хармоније 
између стварања крајњих продуката еквипотенцијалног система. 
дато Дриш зове таке системе хармонично, сингуларно еквипо- 
тенцијалним или краће — хармонично еквипотенцијалним. 

Проспективни значај каквог елемента и његова зависност 
може се по Дришу приказати овом формулом: В(х) (Р, ЈЕ) 
В апсолутна величина система; Р изражава ту чињеницу, да 
кад се систем раздели резултира опет целина али пропорцио. 
нално мања ; 1 значи место односно положај, каквог елемента, а 
Е је фактор биолошки, ентелехија. Тај фактор изражава изве- 
сну вредност проспективне потенције; он је фактор, који одре: 
ђује форму и није вариабилан као оче две величине Ри1 али 
тај фактор не треба идентифицирати с проспективном потенци- 
јом, и ако је она обухвата. Проспективна потенција система или 
каквог елемента значи суму оног, што се у каквом елементу 
може извршити, дакле суму могућих ефеката. Али чињеница: 
да у сваком могућем случају резултира типичан пропорциона- 
лан развој, показује, да та сума није проста сума и суми. 
рање него неки извесни ред. Тај извесни ред може се назвати 
„односом просторности у апсолутно нормалном случају“. Е је 
онај фактор, који одређује невариабилност пропорционал- 
ности и реда. 

Хармонично · сквипотенцијални системи су многи морфо- 
гени елементарни органи, готово свако незрело јаје, али је врло 
карактеристичан пример Тиђиага од хидроидних полипа. Она 
изгледа као морска ружа или саса и седи на своме стаблу као 
цвет. Већ АПтап је знао да тубуларија може да регенерира 
своју главу. М1а55 РјсКГогд, из Америке, показала је, да тај про- 
цес управо није регенерација јер израст не бива из ране него 
нова главица тубуларије ствара се конбинованом радњом мно. 
гих делова стабла. Даља је анализа показала да је тубуларија 
збиља хармонично-еквапотенцијалан систем. Њено стабло може 

28" 


436 ДЕЛО 


се пресећи где год се хоће, извесни крај стабла увек ће дати 
нову главу скупним радом његових делова. Пошто можемо ста- 
бло пресећи у оном правцу, у којем хоћемо, види се да је про- 
спективан значај стабла, које се регулише, функција места и 
да одстојањем од слободног краја варира. 

Ту се види једна од главних карактеристика хармонично- 
еквапотенцијалних система, а и друга вариабилна величина екви- 
потенцијалних система може се код тубуларије демонстрирати, 
наиме зависност елемента од стварне (апсолутне) величине си- 
стема. Та зависност, управо пропорционално умањавање, не 
види се на дугим стаблима, али већ делови стабла испод 10 
см. дужине показују зависност проспективног значаја од апсо- 
лутне величине. 

Таки су еквипотенцијални морфогенетски системи и Сја- 
уеШпа међу асцидијама, Убепјог међу протозоама. 

У формули В(х) = 1 (5,1, Е) значи, као што је спомевуто 
било, 5 зависност од апсолутне величине спстема, 1 од рела- 
тивног положаја елемевта а независно вариабилна величина, 
Е је константна; она значи проспективну потенцију с нарочи- 
тим обзиром на у њој затворену пропорционалност. 

Сад настаје питање да ли је Е израз за извесну суму еле- 
ментарних агенција, које дају заједничке резултате или је кра- 
так израз за једну суму: То се питање може и тако формули“ 
сати: шта знамо о каузалним факторима, који имају локализу- 
јућу улогу при стварању форме2 Ту се треба сетити пре свега 
формативних дражи. Те дражи, биле спољашње или унутрашње 
природе, долазе оном елементарном органу који се диферен- 
цира и где, дакле, и локализација бива увек споља; међутим 
у хармонично-еквиотенцијалном систему не изазива ни једна је- 
дина драж диферевцирање. Спољашња „срества“ немају у ства. 
рању форме локализујући значај и дражи, које су само у ин- 
тензитету различне, не могу јединствено одредити типичне и 
типично локализоване карактере диференцирања. А и претпо- 
ставка до појединости диференцирања хармонично еквипотен- 
цијалних система изазивају поједине дражи независно и су- 
протно, с две чврсте тачке, пада, јер су типично локализовани 
ефекти зависни од апсолутне величине и јер при тој претпо- 
ставци не бисмо могли разумети хармонично - пропорционално 
умањење целине и организације нормалне пропарционалности. 
и величине. 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 431 


По Дришу, дакле, нису ни срества ни формативне дражи 
довољне за објашњење морфогенетских појава и не могу бити 
одговорни за локализацију карактера при диференцирању хар- 
монично-еквипотенцијалних система. 

Хемијска теорија не може органску форму, по Дришу, 05- 
јаснити стога, што је форма, за коју је материјал везан, типична 
не само ради појединих конституената форме, као што су руци 
или нози поједине кости, него је и нарочити облик типичан. 
Хемијска теорија не може никада дати разлог за типично ства- 
рање форме, јер атоми и молекили могу ону форму објаснити, 
која је стереометријска, као што су кристалографске, али не 
могу облик скелета, руку и ногу. Не може се ни машина узети 
за основ хармонијских система, јер ни једна машина, која је 
типично саграђена у три правца у простору, не може се делити 
и не могу јој се делови одузети а она да остане иста. Никаква 
каузалност, која се оснива на просторној констелацији физич- 
ких и хемијских елемената, не може се узети да је одговорна 
за индивидуално стварање форме. 

Константа Е, дакле, не значи резултанту и ефекат какве 
констелације; она није кратак израз за комплицирано стање 
ствари него је израз за прави елеменат природе. 

Живот и стварање форме није нарочита констелација анор- 
ганских појава, него је ствар за себе, и биологија није приме- 
њена физика и хемија него автономна, главна наука. 

Тај фактор БЕ зове Дриш, по Аристотелу, ентелехијом и 
та анализа и констатовање фактора Е чине први доказ Дри- 
шева — витализма. 

Развој и стварање форме јесу епигенеза не само у описном 
значењу ; ентелехија означује виталистичку епигенезу. 

Као што се види, појам еквипотенцијалног система и изу- 
чавање појава диференцирања, а нарочито проблем локализа- 
ције, довели су Дриша до првог доказа витализма и до поставке 
ентелехије. Но осим тих сингуларно еквипотенцијалних система, 
постоје и тако звани комплексни. Док су код обичних система, 
сва акта поједини чини, који у појединим случајевима од еле- 
мената буду извршени, и скуп свих чинова ствара хармоничну 
целину, дотле код комплексних еквипотенцијалних система сваки 
поједини елеменат врши коплексна акта, т. ј. такве чине, који 
показују у простору и у времену многострукост. И ти комплек- 
сни системи оснивају се на појму проспективне потенције и на 
могућој судбини елемената. 


438 ДЕЛО 


Камбиум у фанерогама преставља такав комплексни екви- 
потенцијални систем и стоји у служби реституција. Он иде кроз 
цело стабло нашег дрвећа у облику празне цеви и лежи из- 
међу унутрашњих и спољашњих ћеличних слојева стабла; из 
сваке поједине ћелије може, према приликама, израсти грана 
или корен. Камбиум би се могао и тада назвати системом ком“ 
плексног типа, кад би сваки од његових елемената могао само 
корен или само стабло реститупсати. Али у ствари може тај 
исти елеменат обе комплексне структуре да створи; то зависи 
од релативног положаја у крњем стаблу. 


Особина је комплексних система, односно камбиума, да 
сваки елеменат у њему има потенције за идеалну целину, и 
ако се та идеална целина никад у правом облику не реализира. 


Слични су примери за комплексне системе: изолирано 
лишће у бегоније, које може да да потпуну биљку из сваке 
поједине ћелије епидермиса, нарочито дуж жила или маховине 
међу биљкама. 


Из животињског царства иду оваме сви примери појава 
праве регенерације. Ако посматрамо ток регенерације ногу у 
обичног даждевњака, налазимо да сваки пресек може ногу 
регенерисати. Скуп свих појединих могућих пресека преставља 
комплексан систем, будући да је сваки од њих у стању да ре- 
генерише комплексан орган као што је нога. 


Већ јасније су појаве комплексних система код животиња, 
које могу с оба краја да регенеришу, као што је то случај код 
многих анелида или асцидије СОјауеШта. Рана стражњег тела, 
ствара стражњу половину телесну, а предњи крај предњи део 
тела. Овде се тако исто сретамо с појмом идеалне целине; сваки 
пресек тела садржава потенције за стварање целине, тотално- 
сти, и ако та тоталност организације резултира тек из двају 
делова организације. 


Дакле комплексним системима могу се пазвати п сви они 
системи, који обострано могу да регенеришу. 


Али у сваком организму постоји такав комплексни систем, 
а то су ћелије за множење и плођење, и ти органи за плођење 
су:најбољи примери комплексних еквипотенцијалних система. За 
мислите само стабло (или врећицу) јаја у каквој животињи, па 
ће се видети, да сваки елеменат стабла може тај исти комплексни 
морфогенетски акт да изврши и да створи целу индивидуу. 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ ВИОЛОГИЈИ 439 


Кад посмотримо порекло и генезу ових комплексних си- 
стема, видимо да се сви они могу свести на малу групу ће- 
лија а ова опет на једну једину ћелију. 

Сада се пита Дриш, да ли може теорија о машинској 
структури живота објаснити генезу комплексног система као 
што је јаје Да ли се каква комплицирана машина, која јеу 
три просторне димензије типично саграђена, може сто и сто пута 
делити и опет да остане иста На то питање одговара са „не“ 
и каже да је апсурдна претпоставка, да се комплицирана, у 
три димензије различно и типично саграђена, машина може 
много и много делити и ипак да остане иста и цела. Ентеле- 
хија је основ наслеђа и индивидуално стварање форме нај- 
ближе генерације није зависно од какве машине него од еле- 
метарног природног фактора, ентелехије. То је други доказ 
витализма. 

Обична физиологија учи само о деловима, функцији и 
кретању појединих делова али сем тога има још нечег, а то 
је: да ли је сваки покрет само сума или агрегат; То је цен- 
трални проблем физиологије, наиме питање о целини покретног 
акта и кретања. У физиологији и психологији даје већ про- 
блем инстинктивних дражи и регулација инстинката индиције за 
автономију, али прави доказ за витализам пружа анализа радње. 
Радња (Напашпоа) је свако животињско кретање, чија особе- 
ност зависи од индивидуалне животне историје тако, да та 
особеност није везана само за актуалне дражи него и за особе- 
ност свих дражи у прошлости и њихових ефеката. Ниједно жи- 
вотињско кретање не треба звати радњом, ако нема ове особине; 
та је особина у субјективном животу искуство. 

Искуством а и радњом не може се звати елементарни фи- 
зиолошки процес, којп се догађа за време контракције мишића, 
ма да се мишићи брже контрахирају други и трећи пут, него 
први пут; тај се појав оснива на функционалном прилагођи- 
вању нервног система. И код умора мишића не може се гово- 
рити о радњи. Ти појави могу се комбинирати с правом радњом, 
али критеријум праве радње је, по Дришу, историјска реакци- 
она база. 

Ако анализирамо организам у радњи као целину, без обзира 
на нервни систем и на његов мозак, видећемо да је особеност 
свих радња зависна од особености свих осећајних и покретних 
дражи, које је у прошлости примио, и од нарочитих ефеката 


440 дЕв љо 


ових дражи. Дакле радња зависи од индивидуалне историје 
организма, и та се особина у организму може назвати историј- 
ском реакционом базом. Она је од главних компонената, од 
којих специфичност радње зависи. Та историјска реакциона 
база је нешто друго него историја каквог фонографа; и у фо 
нографу зависе реакције од индивидуалне историје, али фоно- 
граф издаје само оно, што је у прошлости примио а не може 
специфичност своје историје да промени. Он је чува, онако, 
како ју је примио. 

А организам. напротив, има способност да из специфич- 
них примљених комбинација створи нове комбиноване специ- 
фичности, које ће му бити од користи. Он, тако рећи, промени 
специфичност, коју налази, у другу специфичност, коју он на 
основу прошлих и првих ствара. Код организама, као што се 
види, историјска реакциона база само је у врло општем смислу 
историјска; историјски створена база радње није у поједино- 
стима специфична него се састоји из елемената специфичног 
искуства. 

Даља је основна разлика између фонографа и организма, 
што фонограф прима ваздушне таласе и издаје ваздушне ва- 
лове, дакле драж и реакција је једнаке природе. А организам, 
који има искуства, прима чулне утиске и издаје покрете (креће 
се), дакле кореспондирајуће појаве су различне природе. 

Други је критеријум индивидуалност сређивања (Тадтујац- 
ата дег Јлогдапипо). Тај критеријум каже, да је радња реакција, 
која одговара на индивидуалисану драж. Драж је индивиду- 
алисана, ако се састоји из специфичних и специфино-сређених 
спојева појединих елемената; ред може да буде у простору или 
времену. Тај критеријум изражава дакле ту чињеницу, да поглед 
на извесног човека или на извесну кућу утиче на наше вла- 
дање и реакцију нарочито, специфично. Индивидуалисана драж 
радње има свој ефекат, који је опет индивидуалисан. И у анор- 
ганском свету има сличних појава, али ипак постоји врло ве- 
лика разлика између тих и органских. Печат, са извесним 
словима, може се назвати индивидуалисаном дражју или бар 
индивидуалисаним узроком и ако се у восак притисне, он има 
свој индивидуалисан ефекат, али обе индивидуализације јед- 
наке су природе, а то баш кад радње није случај. И драж и 
ефекат индивидуалисани су, али различито. 

Зато се може рећи, да поред принципа историјске реак- 


НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 441 


ционе базе има још један други основни принцип у радњи и 
то је принцип индивидуалности сређивања или индивидуална 
коресподенција. Детаљна анализа тог коресподирања између ин- 
дивидуалне дражи и ефекта показује да код радње не мора 
наступити промена у специфичности реакције, ако је драж фун- 
даментално промењена као и да се највећа разлика у реакцији 
може појавити, ма да драж иста остаје. Узмимо ова два при- 
мера. Састану се два пријатеља и један А рекне другом, В 
„Мој је отац опасно оболео“. Та драж, што долази од А, иза- 
зваће извесни ефекат у В. Отац А нека је у Америци, В ће 
тада говорити о потешкоћама, које спречавају да се болестан 
отац може посетити и о многим другим стварима, у свези с 
тим. Рецимо да је А место „мој отац“ рекао „твој отац“, тад би 
зацело био други ефекат, нарочито ако претпоставимо да А 
долази баш из породице В и овај о том још није чуо. В би 
тад брже боље пожурио дома, звао лекара и т. д. Између дражи 
„мој је отац опасно оболео“ и дражи „твој је отац опасно оболео“ 
постоји врло малена разлика. С гледишта природних наука 
«стоји слово „м“ место „т“ и ипак каква разлика у реакцији. 


Д-р Славко Шећеров 


—- НАСТАВИЋЕ СЕ — 


ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 


(НАСТАВАК) 


На увођењу реда и организацији рада у штампарији стално 
се радило. Како је који инспектор или администратор постав- 
љен, он је заводио нове уредбе, управо, сваки је тражио да 
му се од књаза пошаљу „Настављенија.“ Тако је и Ц. Рајовић 
(17 фебруара 1836) тражио „да би му.се сачинило обширно 
наставленије способно за благопоспјешност завједенија“.! Актом 
од 12 марта (1836 М 569) одговорено му је на његова питања 
и уз то му још наложено да „Наставленија свим у типогра- 
фији намјештеним чиновницима и момчадима сачини сам у са- 
гласију с цензором и фактором и пошаље га на преглед и 
одобрење“ ,з 

На место Цветка Рајовића (који је 1836 године м-ца априла 
постављен кнежевим указом за главног војног комесара) по- 
стављен је за инспектора држ. штампарије Јаков Јакшића Он 
је 31 јануара (1887) писао да има много посла и да се труди 
да му рачуни буду чисти. „Оно злоупотреба које је раније било 
рад сам истребити и да се доведе тачан поредак“. Али као 
да тако није било. Јер изгледа да се Јакшић није старао да му 
рачуни буду тачни, или, у најбољу руку, на време спремни. 
Милош је на жалбу главног казначеја, да већ три године рачуни 
нису предати, 14 новембра 1838 године (актом М 3633) упутио. 
Јакшићу регистратора Загорицу у Београд. Том приликом му 


1 Држ. Архива. Штампарија 17 фебр. 1836. 

2 Држ. Архива. Штампарија 12 марта 1836. 

3 М. Петровић. Фин. и Установе књ. Г страна 781. 
4 Држ. Архива. Штампарија 31 јан. 1837. 


ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 443: 


је наредио: „све рачуне и тевтере приберите и с њиме, За- 
горицом, заједноу Крагујевац пошаљите да овди дојакошњу 
економију вашу видимо и закасњене рачуне те један пут окон- 
чамо“.! Да ли су рачуни били сви у реду или је Јакшић био 
у милости код Милоша, што је према тону аката врло веро- 
ватно, не зна се, тек он је још дуго остао као инспектор са 
систематском платом од 5000 гроша годишње. Поред тога и за 
дуговремену службу имао је такође 5000 гроша годишње. Тек 
25 25 маја. 1842 стављен је у пензију, а за привременог инспе- 
ктора постављен Димитрије П, Тирол, који је још 1827 писао 
Вуку да би, кад се у Србији установи типографија, желео у 
њој наћи себи посла, 

В. М 800 

Још за време Јакшића (8 јуна 1841 године Ва еаг => ) 
добила је штампарија пропис за чиновнике типогра- 
фије књажевства српског. Овај је, са осталим наредбама, 

- ВР 9 
трајао све до 8 фебр. 1862 год. када је под ПО МЕ 109 Књаз 
Михајло са Државним Саветом издао закон „О устројству Пра- 
витељствене Књигопечатње“. У том „Устројству“ у члану 1. 
вели се: „Ради печатања свега онога што је правитељству 
српскога књажевства потребно, постоји Правитељествена Књиго- 
печатња са литографијом и словоливницом, која ће имати, кад 
год правитељствени послови допуштају и приватне наруџбине 
израђивати. Она стоји под управом Министарства Просвете и 
на њега има да се у свима својим потребама обрати“. (чл. 2) 
У управи су: Управитељ, књиговођа и писар. Затим у 4 члана 
побројани су послови и извршена подела послова у штампа- 
рији. Осмим чланом одређене су и опредељене дужности по- 
јединих часника а деветим се вели да ближе опредељења истих 
дужности и целокупног радног персонала прописује Министар- 
ство Просвете. Затим је чл. 11. и 12. регулисано издржавање 
штампарије. 

На основи Устројства 10 марта. 1862 год. ПЦ. М 590 
прописано је Наставленије. Али је оно 1 новембра 1863 
замењено новим Наставленијем за цео раднички пер- 
сонал правитељствене књигопечатње 


1 Држ. Архива. Штампарија ~ 3683. 14 нов. 1887. 
# Вукова преписка књ. ТУ стр. 592. 


444 ДЕЛО 


Законом од 25 окт. 1872 године који је донела Народна 
Скупштина мењају се чланови: 3. п 8. те се додаје још и ра- 
чуновођа при Државној Штампарији. На овај начин је у многоме 
смањен рад Управника и дата му могућност да са више пре- 
даностп ради на унапређењу техничке стране штампања. 

По наредби Мин. Просвете начелник Ј. Пецић издао је „Ра- 
според послова званичника Држ. Штампарије“ (К. П. Б. 1887 
и 8998. 11 марта и 19 маја 1883 год. у Београду). У овоме су 
одређене дужности: пословође, рачуновође, књиговође магацио- 
нара који рукује стовариштем књига, помоћн. рачуновође, пи- 
сара, главног фактора, млађег фактора, фактора: ливнице, др- 
ворезнице и каменорезнице. 

Још око године 1850 уведена је литографија (каменорез- 
ница) помоћу некога Немца Браумана. Године. 1890 установ- 
љава се и фото-цинкографија. Ова проширења учињена су сва- 
како због израде марака. 

Данас Држ. Штампарија има ова оделења: словослагачницу, 
машинарницу, слово-аксиденцију, каменорезницу и каменоштам- 
парију, књиговезницу, словоливницу са стереотипијом, фотоцин- 
кографију, челикорезницу са галванопластиком, дрворезницу 
и сушару. Сва оделења имају своје факторе. 


/т. Прве штампане ствари. Као што је напоменуто већ, 
штампарија, установљена из очигледне потребе, почела је да 
штампа прво којекакве ситнице: пасоше „објавленија“, различне 
протоколе и т. д. Па и почетком 1832 год. радила је такав исти 

' посао. 'Тек 28 марта 1832 год. одштампан је један лист Орп- 
| ских Новина за пробу. Њега је редиговао Димитриј Исаило- 
'вић, који је у молби својој Милошу (25 окт. 1881 год.), којом 
моли да га постави за каквог чиновника у новозаведеној штам- 
парији, предлагао и издавање новина. Исти је (27 новембра 
1782 г.) учинио и формалан предлог и извео предрачун, да се 
са 200 претплатника по 4 талира, могу без штете издавати но- 
вине; шта више са коришћу од 200 форинти годишње. 
Вероватно је да су пре ове пробе новина, можда још међу 
првим ситницама, штампана у [0]. 1 таб. упуства за сузбијање 
колере, јер је колера тада беснила у Србији, и једно такво 


1 Вукова преписка књ. П стр. 337. 
2 та. стр. 389. 
8 Држ. Архива. Штампарија. 37 нов. 1882 год. 


| ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 445 


упуство било је врло нужно. Видели смо, да је, као први рад 
и из штампарије Јанковића у Н. Саду, изашло 1881 год. једно 
такво упуство. 

Али као рад већег обима, који је оштампан у државној 
штампарији, била је књига: „Песма о случајној буни Срба про- 
тиву дахија и о срећном изображенију њини народни дела. 
Састављена Гаврилом Ковачевићем. Сад други пут издано про- 
шком Глигорија Возаровића, књиговезца и књигопродавца.“ 
У Београду у Књажевско - српској печатњи 1832 год.“ 80 стр. 
У —-58. Уз ову књигу са овим издањем изашло је и: „Србском 
роду списано и посвећено“ од Н. Стаматовића. Књига је била 
готова почетком августа 1882 год. „С дужним страхопочитани- 
нијем“ усудио је се њен издавач Глиг. Возаровић да поднесе 
(10 авг) „наченоприклоно кнезу Милошу и сијатељним кнезо- 

вима, дики и одбрани србској мали дарак овај али прво из 
новозаведене светлости Ваше печатње изишавше дело“.“ 

Али као прво дело великога обима ми мислимо да треба 
сматрати „Сабор истине и науке“ од доктора медицине Јована 
Стејића, у Београду у Књаж. срп. књигопечатњи 1882 год. 89' 
стр. УШ + 224. Оно је почето да се ради пре Стихотворенија 

" (још 5 марта 1782 год.) но услед величине и других незгода, 
завршено је тек 4 септембра.“ 8 септембра послао је директор 
Држ. Штампарије. Берман, то „прво дело већег садержанија 
с нижаишим срцем смиреношћу“ његовој светлости кнезу Ми- 
лошу, молећи га „да би га с обичним великодушијем у његда [:] 
Височаишег благоволенија књажевског купно с приложеним 
посвешченијем примили“,“ 

Али када је споменик послат Милошу није био какав је. 
Милош добивши га писао је (12 септ.) администатору Исаило- 
вићу: „Уз Стеићеве књиге послао ми је одономадне Берман и 
печатани Споменик, мени подигнут при печатњи речених књига. 


== 


1 Прво издање, изашло је 1804 год. и штампано у Будиму у штампа- 
рији Кр. Универзитета црквеним словима 89 стр. 55. Но изгледа, како вели 
Шафарик, 1806 год. изашло је и друго издање које је свакако била књижар- 
ска шпекулација. 

г Држ. Архива. Штампарија. 10 авг, 1832 год. 


8 Вук је писао 23 маја 1882: „Ово дана биће готова Стејићева књига 
(„Сабор истине и науке“) у Београдској штампарији (в. Вук. преп. књ. У 
стр. 264. 


4 Држ. Архива. Штампарија. 8 септ. 1832 год. 


446 ДЕЛО 


Повољна ми је помисао, која га је определила печатити ми исти 
Споменик. Вама пак благодарим усердно на стиховима, којима 
сте истом споменик спроводили.“ У истом препоручио му је да 
на место речи, као што је било у послатом му примерку, њиовој 
буде његовој: у место првом наслједном књазу ставе 
наслједственом књазу Милошу Теодоровићу Обре- 
новићу првому, а на место основатељу прве књиго- 
печатње серпске ставе основатељу прве књигопе“ 
чатње у Србији. Све то да се измени с тога, што је оно 
њиховој врло сходно хрватском стилу; првом књазу није 
историјски тачно и најпосле он није основатељ прве књигопе- 
чатње српске већ (ове) у Србији. Вели, за, тим, да му је Дави- 
довић послао и споменик, који би Исајловић и Берман хтели 
да поднесу имтератору Ноколају. „И та помисао леца је, вели 
он, и похвале достојна,“ само налази да он и народ треба да 
поднесу тај споменик а у њему остаће и њихова имена. С тога 
је заповедио канцеларији да поправи тај споменик и наредио 
му да се „у свему владају по приложеном табаку. и у смислу и 
у друци слова, који и гди треба употребити а тако им у пот- 
писима“ (његовом и Бермановом). Уз то је још напоменуо да 
реч пук, која је употребљена у једној строфи, и коју „Шокци“ 
употребљавају, замени са народ. У случају ако се квари „стих“ 
(слик2) нека напише други само са истим смислом јер је „леп 
и важан.“ Тражио је да се штампа у десет егземплара, на свили 
са златним словима и још тридесет на финој хартији, и 
и то да буду готови до прве суботе, када ће их послати у 
Русију. Наредио је да му уз Споменик не шаљу Стеићеве књиге, 
јер их неће да шаље у Русију пошто овај није „от мене толико за- 
служио да му ја или моји шаљу књиге тако великим лицима 
као што су Император и господа руска.““ „И будући да нисам 
рад да Стеићева књига или име његово предамном и спомиње 
се то нећу ни да стоји оно: при напечатању прве књиге у 
новозаведеној типографији у Србији, већ нека стоји при напе. 
чатању прве букве, као да смо ја и народ Споменик овај им- 
ператору одмах дали печатити, како се прво писме у новоза- 


! Било је написано шо ка(чком) па је избрисано. 

" Жеља Милошева није се испунила. Вук је послао Шишкову за Ака- 
демију један комад и књиге и посвете и писао му о догађају са истом књи- 
гом. Берман пак послао је пруском краљу Вилхелму који га је стога 20 
априла 1833 одликовао златном медаљом. 


ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 441 


веденој типографији претисло; пак, како би Руси ма што друго 
могли премислити, кад би ставили: при напечатању првог слова 
ил' писмена, а оно нека стоји прве букве, ово ће најбоље разумет.“! 

Пошто је у рукопису било обележено за сваки ред из којих 
ће слово да се штампа, где ће се која шара употребити и где 
ће имена Бермана и Исајловића стајати, а пошто није било слова 
дрвених, која. је сам Берман морао резати, то Споменик није 
могао до одређеног времена да буде готов. Алп је већ 18 сеп- 
тембра Исајловић послао два комада, колико су свиле тада имали, 
а после осам дана кад им стигне свила, злато и фина хартија 
из Беча, обећао је да ће им послати све остгло.“ 

Тек што је завршено штампање Сабор истине... по 
хитао је Д Давидовић, који се ваљада у Србији највише обра- 
довао установи штампарије, да настави штампање свога За- 
бавника. Целокупан рукопис предао је он крајем септембра 
1832 год. штампарији. Још је 1882 год. штампано: Полити- 
ческо земљописаније. 

Године 1833 штампано је 17 књига међу њима и једна бу- 
гарска Численица. Одмах у почетку године месеца јануара, донео 
је један бугарски трговац и дао да се штампа за његов рачун 
у 3000 екземплара.“ Године 1834 штампано је 19 књига и једна 
велика проба слова. Поред тога штампано је првог јануара 
(1884) „Типографическо објавленије“. Њиме се обја- 
вљује; „Роду србекоме а и целом осталому читајућем, и с књи- 
жевним дјелима занимајући се иностраном публикуму“, да је 
књигопечатња премештена у Крагујевац, снабдевена са изред- 
ном словоливницом, Стенховеским гвозденим тисковима и најбоље 
изрезаним словима, те може сваког рода и содержанија књиге 
и сочиненија (ако условним правилима цензуре нису противна), 
на готово свима европским језицима у свако време печатити 
могу“. Године 1834 с височапшим дозволенијем 5-ог јануара 


1 Државна Архива. Штампарија 12 септ. 1832 г. 

г Држ. Архива. Штампарија. 18 септ. 1832 год. 

8 Доцније су многе бугарске књиге штампане у Држ. Штампарији али 
је ова била прва. — Карактеристично је да су Бугари, када је била готова, 
жалећи се да немају новаца, тражили да им се дозволи да плате мање од 
уговорене цене. Изгледа да би им Кнез Милош и дозволио, али је Иса- 
иловић писао како им не треба дозволити. Он је налазио, да кад могу да 
плаћају нарочитог човека који седиу Београду и врши коректуру да би 
књига што пре била готова, свакако имају пара да плате и уговорену цену, 
која у осталом није била ни велика. 


448 ДЕЛО 


изашао је и први број Српских Новина под уредништвом 
Дим. Давидовића књижевног секретара, који им је дао и име 
својих (старих) новина и штампано 8 књига. Године 1885 штам- 
пано је 19 књига. Године 1836—22:; 1887—19:; 1888—12 ; 18839—11; 
1840—7; 1841—5; 1842—11 ; 1848—17 ; 1844—16. 

Није без интереса забележити да рачуни, које је давао 
Берман за наплаћену израду, нису били штампани, већ шпар- 
тани помоћу лењира. 


д. Цензура и догађај са првом књигом. Као што 
се из Типографическог објављенија види свака књига 
није се могла да штампа у Књ. Срп. Књигопечатњи. Жеља 
Давидовићева „да се устроји типографија народна у земљи, 
у којој би сви наши списатељи и јефтиније и безбрижније 
живили и слободније писали, а тако дух свој и красније и више 
развијали“!, пошто је штампарија основана, није се остварила. 
Оно што је спречавало развитак штампе, први и у духу Ме- 
терниховог система закон о штампи била је цензура. Цен- 
зура је била Књажевска канцеларија — Милош и његови се- 
кретари, како вели Вукз. Новине Србске добиле су нарочитог 
цензора, чију је улогу први вршио Лазар Тодоровић. Но пре 
него књига оде у књажевску канцеларију, цензуру, давао је 
о свима делима своје мишљене (како у почетку тако и доц- 
није) Дим. Исаиловић, администратор. То се види из докуме- 
ната, која се налазе у Држ. Архиви. Тако је питајући да ли 
да се дозволи штампање басана Доситијевих додавао: „Истина 
је да се у њему гди које мисли слободније писане налазе, но 
будући да су по мом нижајшем мјенију содержавајуће се основи 
истинити нарочито по распрострањењу истините науке Хри- 
стове тј. љубави к ближњему... 'то би се иста књига, колико 
се ја судити о томе усуђујем, без сваке опасности и страха, 
да не бих може бити на саблазан и возврашченије простог на- 
рода служила печатати и на свет издати могла“. 

Идеју о установљену цензуре, каква је дословце усвојена, 
није дао неки од правника. Њу је дао у своме писму (од 25 
окт. 1831 год.) у коме тражи какво звање у типографији и где 
предлаже издавање и новина, исти Дим. Исаиловић. „По ни- 
жајшем мјенију мом, пише он, нуждан ће бити цензор који 


1 Држ. архива. Д. Давидовић 3/5 август 1821. 
2: Вукова преписка књ. | стр. 421. 


ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 449 


ће свако дјело, које се у печатњу предало буде наипре внима- 
тељно прочитати, зрело размислити и испитати, да све оно што 
би против вере и закона, против владања и уредбе државне, 
против нараствености, честитости и тако зовомог морала за- 
брањивати и удаљивати може“.: 

Као прилог Забавнику (за 1838 годину) изишла су (дата 
у Крагујевцу 22 децембра 1832 год. М 3366) „Основанија, по 
којима књажевско српска канцеларија у Србији књиге цензу- 
рира“. Ту се вели: 

У Србији неће се ни једна књига печатати у којој би на- 
писане биле: 

1) Хула против Божества. 

2.) — против вјероисповеданија Христијанског. 

8.) Мисли саблазитељне благонаравију. 

4) Мисли противу правитељства срп. и његових чланова. 

5.) Мисли противу правитељства страних и њихових чи- 
новника. 

6.) Пристрасна ружења и грђења личности, чије му драго, 
у књигама или реценсијама књига. 

7.) Које би написане биле с писменима љ, њ, и ј по орто- 
графији познатог списатеља Вука Стефановића Караџића. 

8.) Које би написане биле без писмена малог и великог 
вера и без писмена ерб. Али Књажевска канцеларија није се за- 
довољила само забраном ; она је и наређивала „да се списатељи 
књига србски и писари канцеларија наши у Србији по при- 
мјеруРуса, придржавају ортографије, која се у црквеним на- 
шим књигама набљудава“. То своје наређење мотивише : „и руски 
је језик као и српски нарјечије словенскога и онога, кои се у 
црквеним књигама, налази, и руски има, као и српски различву 
од ови граматику, па за то опет списатељи руски набљудавају 
ортографију поменутог славенског језика“. Те ће се ортографије 
придржавати све док руски списатељи не усвоје другу или, 
„док друштво учени Срба у Сербији и Австрији не пропише 
правила, којом ортографијом, пак после којим наречјем да се 
пише Србима Србски, да не би г. професор Шаффарик право 
имао рећи нам да у начину писања сербски књига право без- 
властија царствује“. Но књажевска канцеларија још и осуђује 
списатеље наше, што се не угледају на француске, енглеске, 


1 Држ. Архива. Штампарији 25 окт. 1831. 
Дело, књ. 60. 29 


450 ДЕЛ О 


немачке, чије ортографије „нису ни мало логическије од орто- 
графије славенске, пак списатељи њини пишу њом све своје 
књиге, и свака струка науке у њих цвета“. Код нас све леже, 
јер се списатељи препиру о питању ортографије. Она уз то још 
и жали што ови „видећи нискост степена на ком књижевство 
наше стоји сви једнодушно за опште полезности списанија 
своји не лете, већ се више предају грђењу и ружењу друштва 
свога пецању и бљувању једа и пркоса један против другога“. 
Стога је она мишљења: „да би много полезније и за обштину 
народа много поучитељније било, да се списатељи наши за сад 
занимају првим, а друго да оставе за боља времена, кад и на 
србском језику иљадама књига од евију струка наука будемо 
имали, или преведено или оригинално списаније; онда нек се 
и с лаганијама занимају“. 

И ако је тек 22 децембра објављена. Цензура је постојала 
и раније. И раније за све књиге, да се могу штампати, давала 
је дозволу Књажевска Канцеларији. Тако на књизи Стихотво- 
ренија Ковачевића и Стаматовића налази се: 


„Допушта се да се може печатити с тим примјечанијем 
да се, после печатања, шест егземплара ове књиге на располо- 
женије цензуре даду.“ 

У Крагујевцу 13 маја 1882. 

Књажевска канцеларија.“ 


Истим речима одобрено је (19 септембра 1582) и штампање 
Забавника Дим. Давидовића. — 

Да је текст Основапија цензуре био познат и ра- 
није сведочи нам и писмо којим је из Земуна Вук одговорио 
Милошу (пре 24 нов. 1882) нарочито на седму тачку цензуре. 
и врло вероватно да је оно и изазвало оне мотивације у Осно- 
ванију. 

Од доктора Стејића вели Вук, дознао је за ту забрану и 
„усуђује се да препокорно представи своје мјеније о томе,“ 1.) 
У где који народа трајала је неслога због ортографије стотине 
година. „Немачки списатељи ни данас, у највећем цвету лите- 
ратуре нису сложни. Али се не опомињем да сам чуо или где 
читао, да се и у каком народу правитељство у то мешало и 
списатељима заповедало како ће писати или забра- 
њивало како да не пишу.“ Знатни руски писатељ савет- 
ник и „каваљер“ Јазикову Петрограду штампао је књигу без 


ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 451 


дебелога јера па му правитељство није на то ништа 
рекло. 2.) Он добро зна да то није из своје главе кнез измислио, 
„већ га на то наговарају“ непријатељи његови (Вукови). Али 
он има довољно узрока да верује да они нису пријатељи ни 
књазу већ га граде само оруђем противу њега. „А сутра кад 
се стане противу тога на срамоту Ваше светлости писати и 
говорити, онда ће се и они смејати Вашој срамоти. И тако ће 
те место славе, којој би се од типографије по правди надати 
могли, без невоље добити срамоту.“ 3.) Такви „родољубци“ 
неће се задовољити ни таквом ортографијом и мало по мало 
прећи ће с ортографије на језик и.т.д. 4.) Ортографију није 
он никоме у пркос начинио већ наишавши на њу при раду 
речника показао „Каква би ортографија управо за наш језик 
према својству његовом требала.“ Уверен је да ће сви паметни 
„људи „како у Бечу и Петербургу тако и у Лондону и Паризу 
и на свакоме другом месту признати, не само да је његова ор- 
тографија за српски језик правилнија од свију осталих начина 
нашега писања него да је правилнија и паметнија од ортогра- 
фија свију народа и језика Европејски. 

Али се Вук није задржао само на овако одбранбеном и 
агитационом тону писма. Пошто је мислио да је убедио кнеза, 
он га саветује шта ће да ради, па му вели: „онима, који Вас 
наговарају да се у ортографију мешате... одговорите да је то 
посао књижевни који Ви не разумете, и да се за то у њега 
неможете мешати, него они нека га расправљају књижевним пу- 
тем, како знаду.“ 6.) Да кнез заповеди да се самодржавне 
ствари (пасоши, протоколи и књиге које се о трошку државе 
штампају) раде колико је могуће словенском ортографи- 
јом, „остале пак све приватне ствари за сад нека се штампају 
како ко оће, док време само једну ортографију не одреди.“ 
в.) Да би најбоље било да се штампарија (осем пасоша и про- 
токола) са свим затвори. 


Власт. Будимовић. 


(Наставиће се) 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 


РОМАН 


МАТИЛДЕ СЕРАО 


— НАСТАВАК — 


Откако су једнога октобарског дана по подне, једног су- 
морног и неутешног дана, заједно плакали, лијући очајничке 
сузе и не могући једно друго утешити, еткако су се растали 
на вечно, сахранивши сан своје мртве љубави, више се нису 
видели. Прошло је четрнаест месеца од онога ужасног дана 
када су се, сломљена срца, одважно растали, мислећи да се 
неће видети никада више до старости, до емрти., И много што 
шта необично догодило се за то време у њима и око њих; до- 
гађаји су се непрестано мењали и низали; њихова судбина из- 
менила је свој ток, изменила је цео свој изглед. И наједанпут,. 
изненада, једног децембарског вечера, у сјајној и раскошној 
средини, између цвећа, жена, накита, музике, мириса, стоје 
једно према другом њих двоје што су се волели страсном 
љубављу, коју су заједно у гроб спустили, далеко једно од 
другог, растављени гомилом света; али оба погледа се жудно,. 
силно привлаче, сливају и не могу се, како се чини, одвојити 
један од другога. Марија Гваско и Марија Фиоре гледају се 
дуго и дуго, и у њиховим очима види се један једини леп, 
прост, снажан израз: чиста туг:, туга без страсти и жеља, туга 
бев кајања, али и без наде, туга која не тражи помоћи а и не 
пружа је, туга којој нема равне и коју могу поднети само снажне 
душе: смерна, невина туга. Тако се гледају и тужни су, тужни 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 453 


због онога што је било и чега нема више, и што се неће вра- 
тити никада, никада, пошто не може ускрснути оно што јеу 
души умрло; и они су тужни само због онога што је умрло 
у њима, у њиховој души. Поносно, смешећи се, пролази цар 
и бујица од света навире за поворком, редови од жена и де- 
војака растурају се и елегантна гомила тиска се и тиска ка 
вратима, тамо доле, да би продрла до цара, да би окружила 
цара. Марка Фиоре и Марију Гваско раставио је сада тај свет, 
потиснуо њега на једну, њу на другу страну. Али они се не 
траже више, немају више шта да кажу једно другом својим 
речитим очима; рекли су једно другом све једним погледом, 
у једном дугом тренутку, и потпуно се разумели; исказали су 
једно другом само тугу, једино осећање у којем мора живети 
онај чије је срце на рубу гроба. 


Докле Емилио Гваско намешта својој жени елегантни бал- 
ски огртач од отворено плаве кадиве, постављен ермелином, 
осећа она како је нешто жеже по нагом јој плећу. То је била 
рука њеног мужа која ју је додиривала. Она се живо окреће. 
Никада га није видела тако бледа. Сами су у оружној дворници 
дома Неролина, где је гардероба; нико сем њих не одлази 
у том тренутку који је врхунац свечаности, јер цар баш у тај 
мах игра почасни кадрил; али он, Емилио, рекао јој је у двор- 
ници, пришавши изненада к њој, одлучним гласом: 

— Хајдемо. 

Она је одмах послушала. Два послужитеља Неролина по- 
хитала су да јој помогну, али Емилио им је узео из руку еле- 
гантни и богати мантил своје жене и чипкани шал за косу. 
Како ју је опекла та мушка рука по белом, хладном и нагом 
плећу! На широким степеницама, које су застрте меканим отво- 
рено црвеним сагом, он је, једним немим покретом, понудио руку 
својој жени, и, као да се бојао да не падне, стегао је њену руку 
својом као менгелама. Не говоре ни речи, не гледају се. На 
последњем степену чекају, докле огромни вратар удара својом 
палицом о плочник и виче, дозивајући кола: 

— Гваскова кућа! 

Погнувши мало лепу главу, увијену у чипкани рубац, улази 
Марија Гваско у купе, у који су упрегнута два белца; и за 


+54 ДЕЛО 


Емилиом се затварају врата с потмулом лупом. Кола су тесна, 
те му је њен огртач и скут пао преко колена и ногу. Он ћути, 
шћућурен у углу; двапут га погледа његова жена и у полу- 
тами види да је тако блед како га никада није видела; његове 
готово увек помућене очи севају у мраку и упрте су у њу. 
Наједанпут муж потражи њену руку која је била у рукавици 
и у пространом чипканом и кадивеном рукаву од мантила, и 
стеже ту руку толико снажно, као да хоће да је скрши, тако 
да она јаукну: 

— Емилио, боли ме! 

Сурово одбаци он ту руку и грохотом се насмеја. Стигоше 
пред Гваскову кућу; она се стаде пети уз степенице, обузета 
неком необичном зебњом, у којој је било неке непознате забуне, 
неког непознатог стида, неког непознатог бола. Није се окре- 
тала, али је чула како јој муж иде у стопу, како пролази за 
њом кроз собе, кроз дворнице, све до будоара, из којега се 
улази у Маријину собу, у коју Емилио није крочио откако му 
се жена вратила у кућу. У тој соби они се увек увече, пред ра- 
станак, опросте. Она застаде, окрену се, пружи руку свом мужу: 

— Лаку ноћ, Емилио — рече му малаксалим гласом. 

Он јој не одговори, погледа је узнемирена лица, и одлучно 
уђе пред њом у собу за спавање. Она је оклевала, беше је обу- 
зела нека женска стрепња. Али у трену ока пробуди се њен 
понос и њена одважност, те уђе у собу. Муж и жена стојали 
су једно према другом и гледали се у очи: 

Лаку ноћ, Емилио — понови она одлучно, готово иза- 
зивајући га. 

— Потребно је да с тобом разговарам — једва изусти он 
загушеним гласом. 

— Добро — одговори она одлучно. 

И чиле и веште руке собарице Кјаре, која је била у соби 
и служила је ћутећи, оборене главе, као да готово осећа сињи 
терет што се у том тренутку свалио на тога човека, на ту жену, 
верне Кјарине руке стадоше јој скидати чипкани рубац, огртач, 
рукавице, торбицу с махалицом, убрушчићем и мирисом. Цео 
тај посао вршила је Кјара лагано и вешто. Мирно сними Ма- 
рија велику бриљантску дијадему с косе и даде је Кјари, скиде 
бисерну огрлицу с врата и гривне с руку, и све то предаде у 
Кјарине руке. Потом јој мирно рече: 

— Иди. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 455 


— Хоћу ли да чекам! — упита верна девојка преплашена 
погледа. 

— Не — рече Емилио са свога места оштрим гласом. 

— Није потребно — додаде мирно Марија. 

Собарица изиђе својим лаганим кораком. У својој белој 
балској хаљини, без икаква украса, Марија Гваско седе на своју 
сћајзе Јопопе и спусти руку на наслон. Њен муж стоји према 
њој у друштвеном оделу, с цветом у рупици од капута, личећи 
у лицу на мртваца, само да му још у очима не букти некакав 
кобни пламен: | 

— Марија — поче он — јеси ли ти одлучила да ме на- 
ведеш на злочин; 

Она је видела још пре пола часа, да је некакав бес, неко 
лудило обузело душу и чула њенога мужа, али је мислила и 
надала се да ће мирноћом и хладноћом моћи савладати то 
лудило. 

— Не разумем те, Емилио. Хоћеш ли да ми објасниш 
шта хоћеш2 — упита она јасним гласом. 

— Не лажи! — викну он. — Не лажи, као и увек! Ти 
врло добро знаш шта ја мислим; ти си разумела. Ти се пра- 
виш, претвараш, лажеш, ето то је! И ја ћу убити некога, да 
бих тебе задовољио. 

— Емилио, Емилио — промрмља она благим гласом, — 
ти ме вређаш, а ја не смем да ти одговарам на те увреде, јер 
видим да си веома узбуђен. Умири се, молим те. Потруди се 
да угушиш свој гнев, да савладаш себе. Разведри се. 

Одговори јој језовит смех. 

— Престани једном, Марија, — викну јој он још узбуђе- 
није — с тим одвратним мелемом твоје болећивости! Та твоја 
болећивост доводи ме до лудила! Иди ти стим у неку болницу! 
Ја сам здрав, разумеш ли мег И убићу некога, убићу га! 

Она омахну главом. С осмејком, који јој је лебдео на уснама, 
ишчезе и онај благи израз на лицу. Постала је замишљена и 
снуждена. Он устаде и стаде ходати по соби, као луд, гово- 
рећи сам себи: 

— Не, не сме се допустити једној неваљалици... да, не- 
ваљалици, жени која нема части ни срца, да учини несрећним 
и смешним... једног честитог човека... не сме јој се то до- 
пустити... 

— Ти то говориш о мени, је ли: — упита она, скочи на- 


456 ДЕЛО 


једанпут, пакосно стаде преда њ и тако га нагна да застане 
у свом махнитом ходању по соби. 

— Да, говорим о теби, мрљо мога живота, несрећо мога 
живота! — викну јој Емилио у лице. 

Она се мало шћућури када чу те нове грдње; али при- 
купи сву своју снагу, да не би одговорила, да не би против 
тога устала, да би савладала цео свој понос и пустила да го- 
вори само њена доброта и нежност. 

— Емилио, Емилио, ти бунцаш — рече му веома тужним 
гласом. 

Он се опет грохотом насмеја, закикота. 

— Ах, ја сам луд, је лиг Луд самг А ти, Марија, шта си 
ти; Ти, која си пре џет година изгубила памет због оне лу- 
тке, због оног звекана, због оне покварене и кукавичке душе, 
оног Марка Фиоре2 О дакако, зови ме лудаком, ти, ти, која 
већ пет година немаш ни образа ни стида! Ти си предмет под- 
смевања и презрења целог Рима због тога твог љубавног беса, 
а усуђујеш се, усуђујеш се мени рећи да бунцамг2 

— Ох Емилио, Емилио! — промуца она сва дршћући. 

— Одричеш ли2 Одричеш ли, можда% — грмну он бесно. 

Она погледа свога мужа. Због велике опасности, у којој 
је лебдела, само је мало побледела, а усне су јој се осушиле. 
Ћутала је. 

— Ниси ли га волела; — грмео је он, пошто јој је при- 
шао, ухватио је за обе руке и стао их стезати као менгелама. 

Она затвори очи, као да је угледала смрт. За тим их от- 
вори, погледа Емилија у лице и одговори искрено: 

— Јесам. 

— Видиш ли #% Видиш лиг2 И зар ниси побегла из куће њега 
ради, с њим2 

Трудила се да ишчупа своје руке из Емилијевих, које су 
их кршиле, али он није пуштао своју жртву. Она имаде одваж- 
ности да и опет искрено одговори разјареном човеку: 

— Јесам. 

— Видиш! Видиш! Видиш! Зар га ниси обожавала три 
године данаг 

Она угризе усне, да би савладала бол својих мучених руку, 
не јаукну и одговори још једном: 

— Јесам. 

— И волиш га још, волиш га непрестано, волећеш га не- 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 457 


престано! — викну он, и у његовом гневу се сада опажао нај- 
дубљи душевни бол. 

Потом јој пусти руке. Она уморна клону, али одговори 
јасним и одлучним гласом: 

— Не волим га. 

— Лажеш, Лажеш! Ви се још непрестано волите! 

— Да смо се још волели, не бисмо се растављали — од- 
говори она не оклевајући. 

~ Када си се вратила у ову кућу, да ми се ругаш, да 
исмејаваш свога несрећног мужа, јеси ли волела Марка Фиоре 
и је ли Марко Фиоре волео тебег 

— Никада не бих крочила у ову кућу, чујеш ме, Емилио, 
да сам још волела Марка — одговори она поносно и хладно. 

— Нека је, проклето оно вече! Нека је проклет онај час када 
си се вратила! — узвикну човек, луд од љубоморе и гнева. 

— Ти си ме звао да се вратим — изговори она поносно 
и хладно. 

— Иначе не би дошлаг Не би дошла, је ли, жено без душе, 
без срца 2 

— Не бих дошла никада — одговори она не тренувши. 

— Ти си чудовиште од поноса и бездушности! — викну 
он, али у његовом гласу бол је надмашао гнев. 

— Ја сам свој понос обуздала према теби, Емилио, то не 
заборави — додаде она. 

-— Када% Каког Зар ти да се понизиш2 Тиг2 

— Када сам примила опроштај, који си ми ти понудио. 
Могла сам га одбити. Али угушила сам свој понос; спустила 
сам се, готово пала ничице преда те; и ти си ми опростио, не 
заборави, то не заборави. 

— Нека су проклете оне речи! Нека су проклете моје усне, 
које су их изговориле ! 

И нехотично пружи Марија руку, као да хоће да задржи 
свога мужа, да се не сурва у понор. 

— Зар ти ниси био искрен у оном тренуткуг% — упита га 
она потмулим гласом. 

— Био сам искрен — проговори он јецајући. 

— Да ли ти је долазио с дна срца тај опроштај г 

— (6 дна срца, с најдубљег дна мога срца. 

— Па зашто онда проклињеш онај минут, оне речи, оно 
осећање 2 


458 ДЕЛО 


— Зато што ти још непрестано волиш Марка Фиоре! 

— Не — рече она. 

— Ти чуваш његова писма ! 

— Истина је; али га не волим. Његова писма су ми света, 
као писма покојника који ми беше мио. 

— Ти га волиш, ти га волиш. Кућа у улици Торино је 
остала као што је била; она је твоја, она је ваша! 

— Али ја нисам више у њу крочила — узвикну она из- 
нова обузета гневом. 

— Знам, знам! Знам ја куда ти идеш! Али отићи ћеш, 
може бити, сутра, и он ће доћи, сутра, да, сутра, зацело. Ох, 
вечерас... вечерас.... шта сам видео вечерас... 

И кршио је руке, као да су га обузели болови које не 
може издржати. 

— Ја сам видео твоје очи, Марија, видео сам његове 
очи, када сте се срели код Нероле: све сам видео. И Виторија 
Фиоре, та јадница, видела вас је: била је бледа као крпа. Ах, 
овај пут, чујеш ли, овај пут нећу отрпети срамоту; ја ћу убити 
тебе, Марија, убићу њега, али ту поругу нећу отрпети! 

Она напреже сву снагу, да савлада своје негодовање, да 
га потисне у дубину своје свирепо рањене душе. Помислила је 
да се вратила, да буде добра, да буде блага, да у кућу унесе 
мир и ведрину, да свом мужу врати срећу, на коју је он имао 
и има право, 

— Емилио, Емилио — рече она уморним гласом — кажи 
ми шта да чиним, да би се твоја душа умирила и твоје срце 
ублажило. Ти ми данас не верујеш, сутра ћеш ми морати да 
верујеш. Реци ми све. Хоћеш ли да одемо из Рима на вечног 

— Нећу — рече он љутито. — Мислио бих да си ти хтела 
побећи од Марка Фиоре. 

— Хоћеш ли да одемо на далек путг 

— Нећу. У све земље си путовала с њим. Знам их, по- 
знајем их! 

— Хоћеш ли да се затворим у кућу, да никога више не 
видим, као да сам умрла: 

— Нећу. Мислио бих да живиш од успомена на Марка 
Фиоре. 

— Хоћеш ли, онда, да живимо хучним, бурним друштве- 
ним животом, да се предамо уживањима 2 

— Нећу, нећу. Сретаћемо га сваки дан, свако вече, те 
бих ја извршио злочин, Марија, злочин. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 459 


Неколико тренутака била је она као смушена. 

— Па онда шта да радим: 

— Има једно једино средство — одговори он и приђе са- 
свим к њој, тако да ју је његов врели дах додиривао у лице. 

— Какво; Какво 

— Да ме волиш, као што си волела њега — изусти он 
дахом, који ју је жегао по лицу. 

Двапут или трипут трену жена не одговоривши. 

— Хоћу да ме волиш, јеси ли разумела; — говорио јој 
је гласом, у којем се узалудно трудио да, угуши жар страсти, 
јер је она избијала силно. — Требало би да ме волиш, као 
што си волела Марка, као што ја волим тебе. Јеси ли разу- 
мела; Нећу више те бледе и слабе наклоности, тога добро- 
душног пријатељства, које ја презирем, које ме дражи и доводи 
до лудила. То мора бити љубав. Јеси ли ме потпуно разумела: 

Хладна као студена стена, раширених очију, седела је 
жена не одговарајући ни речи. 

Он је узе у загрљај, стеже је на груди и рече јој: 

— Ти ћеш ме волети, је ли, ти ћеш ме волети; Ја сам 
твој муж, ја сам био твој вереник, који ти је рекао прву реч о 
љубави, који те је први пољубио; сети се тога, па ћеш ме во- 
лети, па ћеш ме морати волети, као што сам ја тебе непрестано 
волео! Реци ми нешто, одговори, одговори... 

Она отвори очи и одговори загушеним, очајничким гласом; 

— Покушаћу... покушаћу... 


— Када, када; — и то загушено. питање звучало је као 
нека потмула рика. 

— Доцније... доцније... — рече она, осећајући да је про- 
пала, али не могући лагати. 

— Не, не — рикну он — не, још вечерас, баш вечерас... 


када си га видела... када сте се гледали... и разумели се... 

И он је притисну на груди и не пушташе је. 

Дубока је ноћ. Разбарушене косе, која јој је пала преко 
лица, лежи жена на свом сћајзе Јопоџе-у, опуштених руку и 
раширених прстију; очи су јој раширене, као да готово не 
гледају. Напрегнувши сву снагу свога уморног тела и своје 
очајничке душе, диже она једну руку и лако додирну звонце. 
Изнурена рука клону. 

Унаоколо је владала дубока тишина. Не уђе нико. Жена 


460 ДЕЛО 


није имала снаге да изнова дигне руку. У тај мах приближа- 
ваше јој се лак корак. Нал њу се нагну једно мило и верно лице. 
Умирем — рече жена верној служавци. 

Кјара, којој је љубав према господарици дала снаге, диже 
је и поче јој раскопчавати балску хаљину, докле је Марија, 
како се чинило, хтела да падне час на десну час на леву 
страну. 


— Умирем — изнова изусти Марија. 

У трену ока била јој је свучена сјајна одећа. Верна слу- 
жавка јој је обукла пространу домаћу хаљину, затим јој трпе- 
љиво помагала да устане. Марија је сада стојала у сумраку, 
блела као авет. 

— Умирем — оте јој се још једном из груди. 

И стала је рукама по ваздуху тражити ослонца. Потом је, 
посрћући, онесвешћена пала у оној тишини и тами на под, као 
да умире. 


У пространом предсобљу Фиореовог дома, предсобљу од 
мрког изрезаног дрвета, чији је један зид покривен великим 
угасито-црвеним сагом с Фиореовим грбом на средини, застала 
је дона Ардуина Фиоре са својим сином. Њено удовичко оде- 
љење је с десна, иза оног црвеног завеса; одељење њене деце, 
Марка и Виторије, налази се лево иза онога другог тешког и 
раскошног завеса од црвене кадиве проткане златом. И по- 
крај својих година и разних незгода у животу, Ардуина Фи- 
оре је очувала своју племениту лепоту. Њен син Марко поклони 
јој се учтиво и мило, пољуби је у руку, а она њега материн- 
ски у чело: 

— Лаку ноћ, Марко. 

— Лаку ноћ, мама. 

Виторија Фиоре је стојала на два или три корака иза њих. 
у свом златом извезеном мантилу од беле тканине, чија су про- 
страна зарукавља од чинчиле и јака од истога нежног и дра- 
гоценог крзна били у складу с њеним нежним лицем и њеним 
љупким стасом. Она није метнула вео на своју плаву косу, 
чији пенушави ореол притискиваше бриљантска дијадема, која 
се блистала и преливала у оној полутами у предсобљу. Њено 
бело и мирно лице не изражава ништа, баш ништа; њене очи 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 461 


су без живота и поглед им је неодређен. У руци држи свој 
вео и своју торбицу и стрпљиво чека. 

— Лаку ноћ, Виторија — рече свекрва, пришавши снахи. 

— Лаку ноћ, мајко — одговори она и приступи руци да 
јд пољуби. 

Чим је пољубила руку, млада жена се повуче и тако из- 
бегну пољубац, који јој је хтела спустити на чело мајка њенога 
мужа. Дона Ардуина Фиоре оклеваше мало, као да хоће нешто 
да рекне, затим окрену леђа и, лаганим али достојанственим 
кораком, уђе у своје собе. Марко се такође упути у своје оде- 
љење, а на три корака за њим корачала је његова жена, не 
зборећи ни речи. Били су сами, а ускоро ће бити потпуно 
сами. Пролазећи кроз собе и дворнице, Марко је двапут или 
трипут погледао своју жену испод ока, као да је хтео да не- 
што пита то немо и затворено лице. Она се чинила као да и 
не види тај испитивачки поглед. Тако дођоше у своју огромну 
собу за спавање, у којој су од три стотине година ноћивале 
са својим мужевима све жене првенаца Фиореовог дома и које 
модерни укус с новим намештајем и удобношћу није могао да 
измени. Та соба је очувала сву свечаност и озбиљност старих 
римских патрицијских кућа. И у тој величанственој средини, 
ова нежна жена у својој белој хаљини, у белом мантилу, под 
сјајном патрицијском круном, чинила се као нека сен, која је ту 
залутала. Села је, није скинула мантил, само га је мало отво- 
рила, као да јој је врућина. 

— Зар нећеш зовнути собарицу # — упита је Марко Фиоре 
вадећи цвет из рупице на капуту, и почињући тиме свлачење. 

— Нећу — рече она — доцније. Морам нешто да разго- 
варам с тобом. Марко. 

Он се мало намршти, али покуша да пређе у шалу. 

— Разговараћемо у постељи, ако хоћеш, срце моје. То је 
одлично место за разговор и ја ћу те с највећом пажњом слу- 
шати... нећу заспати. 

— Не — одговори она суморним и сухопарним гласом. — 
Ми морамо разговарати пре но што легнемо. 

— Зар овако, у салонском оделу г Као у Неролином дому; 
Добро, душо моја, али ја налазим, да овде недостаје цар. Мо- 
жемо му јавити телефоном, те да и он присуствује нашем раз- 
говору, ако желиш. 

И он се насмеја, усиљено се насмеја. Виторија Фиоре беше 
хладна. Она настави монотоно : 


462 ДЕЛО 


— Хтела сам нешто да те молим, Марко. 

— Штаг 

— Потребно ми је десет дана слободе. 

— Теби, теби зар, Виторија : 

— Мени, да. 

— Зашто: 

— Била бих рада да у тишини издржим деветницу, да се 
девет дана молим Исусу Христу, пошто је Божић на прагу — 
одговори она тихим гласом. 

— Деветницу; — узвикну он чисто радосно. — А ко ти 
смета да је издржиш овде: 

— Није могућно, Марко. Није овде реч само о молитви. 
Потребно је за пуних девет дана повући се у неки манастир. 

— У манастир Хоћеш да се покалуђериш, као оно Офелија; 

— Зашто Офелија% Шта говориш ти; 

— Ништа, ништа. Дакле, ти идеш у манастир; А у који; 

— У манастир белих сестара Христових, у улицу Мерулана. 

— А ко ти је улио у главу такву луду мисао, Виторија; 
Зар ти се не чини да је она помало и смешна; 

— Није ни смешна ни чудна — одговори она машући 
главом ; — и друге жене иду тамо, да се приберу и помоле Богу. 

— Старе, може бити! Џа може бити и уседелице ! 

— Не — рече она хладно — Иду и младе и лепе жене, 
а нарочито младе. 

— Може бити оне које имају какав смртни грех на души. 
Имаш ли ти какав смртни грех, Виторија; — упита он под- 
ругљиво је гледајући. 

— Мислим да немам — одговори она, оборивши очи, да 
би прикрила њихово севање. — Али има много света, који би 
могао учинити какав смртни грех нас ради, те је потребно да 
се за такве душе помолимо Богу. 

— Дакле за мене, драга моја мала калуђерице! — узвикну 
он с усиљеним осмејком 
— И за тебе — промрмља она, али не наглашујући те речи. 
— А када би била рада да уђешг% 

— Сутра увече у осам. Сутра је петнаести децембра. 
— А изишла биг 

— Двадесет четвртога увече. 

— Јеси ли то казала мами: 

— Нисам. Молим те да јој кажеш ти сутра 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 463 


— Може бити да ти мама неће одобрити. 

— Она зна у чему је ствар — промрмља Виторија. — Све 
даме у Риму знају шта значи то повлачење у Христов мана- 
стир... нека ти она каже... 

И лако је поруменела. Он је погледа и настави разговор 
најпријатнијим гласом. 

— У томе се манастиру читају нарочите молитве, је ли, 
Виторија 2 Да ли се тражи нарочита милост: 

— Једна једина милост — одговори она оборених очију. 
Једна једина милост од Божјег Сина, Марко. 

— Ах! — изусти он само, појимајући. 

Међу њима наступи несносно ћутање. 

— Ти жудиш да добијеш дете, Виторија 2 — упита је он 
необичним тоном. 

— Жудим ватрено — изусти она страсно. А, одмах затим 
додаде : 

— За сада немам друге жеље. 

— ...и ја то жудим... тебе ради — одговори он расејано. 

— А себе ради не2г — било је одлучно женино питање. 
Али он није обратио пажњу на израз њенога лица. 

— 0, мене ради... појмићеш... од оног пренутка откада 
мој брат Ђулио има три мушкарца... Фиореовом дому је обе- 
збеђено потомство. 

— Беатриче је била срећна — промрмља она, уздахнувши. 

— Та иди, бићеш срећна и ти — рече он шалећи се и 
смејући се — имаћеш, на жалост, пуну кућу деце, мила Вито- 
ријета; велим на жалост, јер ће ти многа деца бити велика 
досада... Не бој се да ћеш бити неплодна. 


— Ко зна! — рече она тихим гласом који је подрхтавао. 
— Иди, иди у манастир, драга моја, ако се надаш да ће 
ти то помоћи — рече он смејући се. — Исус Христос ће испу- 


нити твоју молбу; када изиђеш, када се вратиш кући, пода- 
риће ти сина 

И приђе јој, да је загрли, да је пољуби. Једним хладним 
покретом она га одгурну, одби од себе. 

— Аха! — рече он, мало увређен — зашто си тако су- 
рова према законитом мужу, дон Марку Фиоре2 

Опет он покуша да је привуче и пољуби. И она ган 
опет одби, још хладније и осорније. 

— Како год хоћеш — промрмља он. 


464 ДЕЛО 


— Од данас је потребно живети у молитви и угушивању 
чулних уживања— одговори она хладним тоном. 

— Па онда; — упита је он. 

— Од вечерас ћеш ти прећи у своју момачку собу. 

— Аха!... и провешћу у њој десетак дана, ар — рече 
он подругљиво и јетко. 

— Да, десет дана, докле се ја не вратим, 

— Браво, браво! А ако ми тамо буде било досадно; — 
упита је он јетко. 

— О не, неће ти тамо бити досадно! — рече она с гор- 
ким осмејком. 


Он се сети да је његова момачка соба, откако се оженио, 
била нетакнута, и да је пуна свакојаких слика, великих и 
малих, Марије Гваско, и свакојаких успомена на његов мртви 
сан, његову мртву љубав. И он појми дубину мишљења и осе- 
ћања своје жене, и појми јачину њенога бола, те, жалећи је, 
покуша да је наведе на разговор, на плач, који би јој олакшао. 

— Виторија, Виторија — кликну јој он тужно, прекорно 
— ти као и увек нешто кријеш, лажеш, прећуткујеш; због 
тога патиш, а тиме и мене једиш. Међутим ја бих био рад да 
се не љутим на те, а и да ти не патиш... 


— Ти се вараш — рече она врло хладно. — Нити ја па- 
тим нити се ти мораш љутити. Мој.исповедник ми је рекао, да 
браку није циљ љубав, него деца, да се Богу треба молити за 
ту децу, да му се треба молити много, и ја идем да му се молим, 


— Ах! — одговори он одмах, такође хладним гласом. — 
Ти си дакле убеђена, да браку није циљ љубав; 


— Потпуно убеђена — додаде она мало осорније. 

— Тим боље! — узвикну он пакосно и подругљиво. — 
Тим боље! А када си одлучила да ступиш у манастир, да из. 
држиш деветницу ; 

Питање беше сурово. Она је оклевала с одговором. 

— Када, Виторија; Кажи истину, поразмисли се. 

— Вечерас — одговори она, напрежући глас. 

— Вечерас% На игранциг — упита он још осорније но пре. 

— Вечерас, на игранци — потврди она сва бледа. 

Али болећивост, то нежно осећање, већ се угасило у Мар- 
ковом срцу, а заменило га је, као и у сваком неправедно сумњи- 
ченом и неправедно вређаном срцу, неко потмуло и свирепо 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 465 


негодовање. Превриво слеже раменима, незграпно пребаци преко 
руке своју бунду, узе свој шешир и изиђе са сухопарним: 

— Лаку ноћ, Виторија. 

Она немађаше снаге да одговори. С великом муком за- 
твори врата своје простране собе, где је сама, потпуно сама 
као очајница. И не усуди се плакати, бојећи се да се он не 
врати и не затекне је где плаче, бојећи се да он, пошто није 
био далеко, не би чуо њен плач. 


М1 


Марија Гваско писала је Марку Фиоре: 

„Марко, немој се чудити када добијеш ово неочекивано. 
писмо. Та ти већ знаш, да ово није љубавно писмо, јер су се 
наше душе у оној прошлости, што се не може повратити, и 
сувише слиле, биле толико сличне, једнаке и тако сложно осе- 
ћале, да је љубави дошао крај, да међу нама не може више 
никако искренути какав сентиментални неспоразум. Када би ко 
други, какав туђин, па чак пријатељ или пријатељица, стао иза 
мојих леђа и преко мога рамена прочитао ове моје прве речи, 
одмах би помислио: ето, сасвим природно, пише свом 
љубавнику, никадаганијенипрестала волети. 
Тако је то! Протекло је прилично доста времена, Марко, откако 
смо се драговољно растали, срца пуног болова, али баш осна- 
женог тим боловима, пошто беше нестало разлога за ту нашу 
ватрену и слободну везу; отада су прошле готово две године, 
јер смо сада у мају. А данас је година дана, откако сам се ја 
вратила у кућу свога мужа и откако ми је он драговољно и 
искрено рекао реч опроштаја; година је дана откако си ти узео 
Виторију Фиоре и откако ти је она, спустивши своју малу руку 
у твоју, свакако опростила дуго неверство и дуги заборав. Дакле, 
пријатељу мој, нико у мојој околини не верује да сам те ја 
престала волети, волети те љубављу, нико, па чак ни они који 
ме добро познају, као понеке добре пријатељице, као Флами- 
нија Колона, да ти баш рекнем име, нико, па чак ни они који 
би били ради да им будем љубавница, као Ђани Прована, да 
ти кажем друго име, нико, нико, а још мање мој муж, Емилио 
Гваско, верује, не може веровати и неће никада веровати, 
да сам те ја престала волети, волети те страшћу, волети те љу- 
бављу. Тако је то! 

„То је крст, који ја носим већ годину дана. У почетку га 

Дело, књ. 60. 30 


466 ДЕЛО 


ношах крепко, с хришћанском и човечанском одважношћу, испу- 
њена ватреном жељом да поправим страховиту неправду коју 
сам нанела другима, да извидам дубоке и болне ране, што сам 
их задала другима, живећи у тој узвишеној нади, да дам мало 
среће, сву могућну срећу томе човеку који ју је заслужио, који 
је заслужује! Марко, како сам радосно обгрила свој крст у оно 
прво време, како сам била понизна, просто као дете које осећа 
да заслужује казну, као створење које признаје грех и каје 
се!... Ти познајеш мој понос, Марко, ти знаш да је он у овој 
борби за живот био увек моје оружје за одбрану и напад; ти 
знаш да ми је мој понос замењивао многе врлине и да је он, 
можда стога што беше и сувише велики, и сувише силан, био 
извор свакога мог бола. Дакле, Марко, ја ти се кунем и знам 
да ћеш ми веровати, ја сам тај свој понос сваки дан бацала 
пред ноге своме мужу, моја душа се покорно клањала, моје 
срце је готово ничице падало, непрестано молећи за опроштај; 
а то сам чинила стога, да бих испунила оно на шта сам се 
зарекла себи, теби, својој милој и ватреној- заблуди, јер је то 
била заблуда; све то чинила сам да бих одржала свој завет, 
да ћу свој грех покајати. Патила сам тако радосно, Марко, али 
тако силно, и при сваком новом убоду не завијах крвави расек, 
и при свакој новој рани пуштах да моја крв тече, сва срећна, 
срећна што патим, срећна што покајавам, срећна што ћу моћи, 
тим патњама које беху час тајне час отворене, час потмуле и 
благе, час дивље и страховите, срећна што ћу њима моћи по- 
кајати свој грех, срећна што ћу моћи да дођем до одређеног 
циља: да будем Емилијева утеха, да му, као и некада, донесем 
срећу. Опијена, опијена сам била том жртвом, Марко; а сада 
када је нестало моје опијености, ах пријатељу мој, ја видим, 
ја знам, да је све било узалудно. Моје кајање је било узалудно, 
узалудно кршење мога поноса, узалудна моја одлука да чиним 
добро и усрећавам. Емилио Гваско, мој муж, много је несрећ- 
ји но пре; и ја, једина ја сам узрок његове несреће. И мени 
је немогућно, кунем ти се, немогућно ми је да га учиним 
срећним, чак и када бих сто година живела, када бих сутра 
умрла. Ни жива ни мртва не могу ништа више за њ учинити. 
Ништа, ништа. 

„Слушај, Марко слушај, па ћеш видети да је све непо- 
вратно. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 467 


„Ја нисам одмах све појмила, јер сам била испуњена мах - 
'нитом надом, махнитом жељом, да све испадне добро, али сада 
знам све, све, знам да се ствар не може поправити! Знаш ли 
ти колико је трајао опроштај мога мужа; Неколико тренутака 
„једног априлског вечера, када је изустио оне лепе, оне свете 
речи, које су требале да ме ослободе, спасу, предаду све за60- 
раву. Одмах затим презирао је себе и мене; одмах затим учи- 
нио му се тај опроштај као неко претворство и лажно понижа- 
вање. Када сам га доцније, приликом једне наше најстраховитије 
кризе, подсетила, да се хришћански опроштај састоји и из об- 
новљеног поштовања, да хришћански спроштај мора уништити 
кривицу и за увек очистити кривца, и да њега треба волети 
као нову и невину душу, он ми је сурово одговорио: Да, али 
Исус Христос, којијепронашао тај опроштај, 
није био муж браколомнице. Шта да му рекнем, Марко; 
Тај ме човек воли, жуди за мном, хоће ме, и у исти мах мрзи 
ме, презире ме и вређа, и ни за часак, разумеш ли, ни за часак, 
не може заборавити да сам га пренебрегла, да сам га оставила, 
и три године била твоја. И он ме уходи сам, уходи ме преко 
других, испитује сваки мој поглед, мотри на сваки мој корак. 
Ако рарговарам с њим, не верује ми, ако сам љубазна према 
њему, одбија ту моју љубазност, а ако избије моја болећивост, 
он одмах осети, као и сва многа осетљива срца, као и сви они 
чија су осећања болесна, да је то болећивост, те је одбацује, те ме 
грди и ружи и захтева од мене да га волим љубављу, да га волим 
страшћу, као што сам волела тебе, Марко! А ја не могу лагати, не 
могу па не могу, нисам се вратила у Емилијев дом да то чиним, 
не могу лагати, никада нисам лагала, а и када би ми пошло за 
руком да лажем један час, један минут, да бих спасла њега, да бих 
спасла себе, он ми не би веровао. Шта да рекнем, шта да чиним, 
Марко2 Све сам рекла, све сам издржала, и ништа више неђу, 
ништа више не могу додати, пријатељу; не могу написати све, моја 
се душа буни, ја не могу да дигнем понеки срамни вео; оста- 
вимо га, оставимо га, мој ми је крст толико отежао, да ме је 
оборио на земљу и ја издишем. Шта да кажем; Шта да радим: 
„Вар није било узалудно цело моје кајање; Зар није била уза- 
лудна сва моја покорност, све моје пожртвовање% Шта ћу чи- 
нити вечерас“ Шта ћу чинити сутра; Тај човек, којега сам ја 
дошла да утешим, постао је због мене безгранично тужан и 
„уврујан; тај човек о којем сам детињасто сневала, да ћу га још 

30% 


468 ДдЕлЛло 


једном моћи учинити срећним, ма ме то стало и патње, и опет" 
је због мене несрећан. И после једне страховите године, Марко, 
после године дана, пуне свакојаких експеримената, свакојаких. 
огледа, у којима сам истрошила сву своју вољу, после године 
дана, у којој сам морала гледати, како се жалосно губи све оно 
добро које се беше прикупило у моме племенитом, да, племе- 
нитом срцу, после године дана, у којој сам морала гледати како 
из дана у дан ишчезава свето поуздање, да ћу моћи чинити 
добро, ја се, заморена, малаксала, јадикујући обраћам теби и 
питам себе, питам тебе, Марко, шта да чиним са собом, шта да. 
чиним са својим животом, када је он још само кадар да несрећу 
наноси; Шта да чиним са собом ја, која нисам способна да чиним 
добро, да друге усрећим, него и нехотично имам тај кобни дар 
да стварам злог 

„И тако сам сама, тако сама, Марко! Он, када ' уза ме, 
гледа ме са жудњом или с гневом, и оба та осећања ме драже 
и киње, и ја се не усуђујем ни да их одбијам ни да се против 
њих борим. И тако постајем оно што нисам никада била, кло- 
нуло створење, ја, ја, Марија, које се ти сећаш, клонуло ство- 
рење! Чешће ме се клони по неколико дана и ја не знам шта 
да чиним са својим пустим и неплодним животом, и не чиним 
ништа, не чиним баш ништа, јер се бојим да би могло бити 
још горе, не чиним ништа чак и када ме се клони и презире 
ме. Презире ме; Дакако. Више пута оде он из Рима, отпутује 
на два три дана, на недељу дана. Не знам куда иде, не каже. 
ми, из неповерења, не знам када се враћа; не воли да ја то. 
знам, враћа се изненада, тражи ме, тражи ме, као да ће ме 
увек ухватити у греху. И ја сам непрестано укочена, као да су 
ми пресечени сви живци, као да сваки мој покрет може за њега 
бити увреда или сенка увреде. Тако сам сама, тако сама! У 
овом Гвасковом дому, у овом Риму, на овом свету, Марко, тако. 
сама, како никада није била ниједна жена, и ја хоћу да ти се. 
изјадам не као драгану, не као заљубљеном човеку, не ни као. 
пријатељу, него као души која је некада била моја, докле је. 
моја душа била његова, хоћу да ти изјадам своју немоћ, своје 
душевне муке, своје болове, које ми задаје ова моја смртна 
самоћа. 


„Марко, ја се бојим. Познајем себе. Када ми чак и непри- 
јатељ изненада пријатељски пружи руку, моја душа одмах за- 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 469 


-трепери тронутошћу, отвори своја нетакнута врата и предаје се 
-с нежношћу, с одушевљењем. Када ме човек, којп ме воли, 
кињи и вређа, морам да се буним; мој ме понос, на неки ча- 
робан начин, заодене челичним оклопом, и ја осећам да пре- 
·стајем волети, да од тог тренутка не волим више и да прези- 
рем љубав човека, који ме не уме волети, и кадра сам смо- 
„ждити срце, два срца, своје и тога човека снагом којој ништа 
не може одолети. Ти ме познајеш. Ти си ме освојио љупкошћу 
своје младости, својом младалачком умиљатошћу, својом правом 
"страшћу, помешаном с оном милом чежњом која подјармљује 
најохолије, најуздржљивије, најодољивије душе, и никада ме 
ниси вређао, никада, ти потпуни пријатељу, потпуни драгане, 
који си мио и сладак у сну, мио и сладак у успомени. За оне три 
године што их заједно проведосмо, мој прости али бурни, искрени 
али страсни, заљубљиви али поносни карактер имао је све љу- 
'бавне сласти, и наш кратки заједнички живот био је леп, пун 
склада, и ми смо се могли растати пуни бола, али без једа, пуни 
бола, али не љутећи се једно на друго. Марко, овај несрећник, коме 
сам се пре годину дана вратила, да га излечим од отрова који 
је пио због мене, не само да је отрованији но пре, него јоши 
искаљује сву своју освету на ме љубављу која се састоји из 
неповерења, презирања, чулности и љубоморе. Тај човек, који 
ми се чинио јунак, и који је био јунак, али само један часак, 
један једини часак, онда када ми је изустио речи опро- 
штаја, тај јунак којега сам ја у души песнички опевала, и који 
је то заслуживао, али заслуживао само за један часак, тај човек 
није више изневерени драган, да се тако изразим, којега треба 
нежним миловањем нагнати да заборави неверство, није више 
увређени муж од којега је тражен опроштај и који је он дао 
и с којим би ме опет везивало ново, поштено, трајно и искрено 
пријатељство. Не! Тај човек је сада непријатељ, непријатељ 
који те час воли час мрзи, који те час прижељкује час отура, 
који те преко дан обожава а увече презире, који би те хтео 
вечито држати у загрљају, а клони те се, који те сматра спо- 
собним за најцрње дело, који ти одаје своје сумње и казује ти 
„их. Емилио Гваско је непријатељ мени, Марији; непријатељ, 
чије име носим, непријатељ, чију судбину делим, непријатељ, 
у чијој кући живим, непријатељ који ме држи, јер сам му 
се вратила, непријатељ, који не жели моју смрт, јер би се, 
можда, убио на мом гробу, него који жели да живим, с њим, 


+70 ДЕЛО 


њега ради, да би мене мучио, да би себе мучио! О Марко, Марко, 
како ме је страх да није исцрпљено све оно добро, којим је 
било препуњено моје срце; како ме је страх да се не распрши 
као облак моја доброта, која није надчовечанска, јер ја сам 
жена а не анђео, и да се не претворим у нагу, студену стену. 
Марко, ако се он не ублажи, ако се не заустави, ако не постане 
човечнији, бољи, племенитији, ако он није човек од опроштаја, 
него човек после опроштаја, то јест тужан и гневан што је 
опростио, како ћу му ја привијати на рану мелем, који би тре- 
бало да га излечи и чији се можда већ испражњени суд ко- 
леба у мојим рукама; Марко, ако ми тај човек не врати своје 
поштовање, своје поверење, своје пријатељство, ако према мени 
не буде пријатан, уљудан, племенит, прост и пскрен, како ћу 
ја онда моћи настати да његов живот улепшам и узвисим; Шта 
ћу радити ја, ако он и даље буде био непријатељ који ме 
воли Ах, ја стрепим, цела моја душа стрепи, да се никада, 
никада неће моћи испунити моја тежња да се дође до сложног 
живота, мира, љубави, стрепим да се ово моје јогунасто срце 
не окрене против непријатеља који га воли, и да то срце не 
могне више осећати ни милосрђа ни болећивости, да би убла- 
жило патње непријатеља који га воли. Марко, шта ће бити са. 
мном сутра, ва недељу дана, за годину дана; — Марија“. 

У то исто време писао је Марко Фиоре Марији Гваско: 

„Мила Марија, знаш ли да није прошао ни један једини 
дан, од оног кобног и трагичног часа када смо се растали, а 
да ја нисам на тебе мислио; Било да си далеко или близу, 
растављена од мене смрћу нашега божанственог љубавног сна, 
растављена за увек, јер смо тако ми хтели, ти увек живиш 
у мом духу који се огледа у теби као у студеном, бистром пла- 
нинском врелу. Мишљах на тебе као на милу мајку, драгу се- 
стру, као на најмилију пријатељицу, као на женско створење, 
које ми је било драго, које ми је драго, мишљах на тебе, Ма- 
рија, па ма где да сам се налазио, ма с ким да сам био, ма шта 
говорио, ма куда ишао, ма колико ћутао. Ја сам, дакле, на тебе 
мислио, душо пуна лепоте, без страсти и без жеље, јер онај 
силни пламен беше се угасио у мени као год и у теби, али сам 
мислио с наклоношћу пуном сете; мислио сам на тебе без 
љубоморе, без једа, без гнева, без оног мутног талога што га 
љубав обично оставља у срцу, али с тужном и тихом приора- 
ношћу, као на успомену која ће ми увек бити драга. Никада. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 411 


те нисам тражио, никада ми није падала на ум мисао да те 
тражим; никада те се нисам клонио, никада те се нисам хтео 
клонити;: никада ти нисам писао; само у мојој души очувала си 
своје место, Марија, оно је још у њој, снажно, непоколебљиво, и ти 
си као мајка, као сестра, као пријатељица, као мртва драгана, али 
животворац мисли и осећања, и са велике угашене ломаче блага 
животна топлота не да моме срцу да се смрзне; блага светлост, која, 
како веле, остаје када се звезда угаси на небесном своду, служи ми 
као вођ на мом непоузданом и неодређеном путу. Али сада, Марија, 
после толиког дугог ћутања, данас, на годишњицу мојег венчања, 
пишем ти, јер ти си мени непрестано извор топлоте, извор свет- 
лости, јер ти ми још можеш дати светлости и рећи ми шта 
да се ради; не обазирем се на време, које нас раздваја од оних 
дана, на простор и особе, и обраћам се теби за помоћ, као и пре 
некада, као и јуче, као и увек. Обраћам ти се за моралну по- 
моћ, јер ти си свагда била моја савест, чак и када смо били 
прекинули друштвене и законске везе, јер ти си ме учила да 
идем путем слободе, истине, учила си ме и ономе што свет на- 
зива заблудом, вера грехом, а ми му дајемо једно једино име, 
љубав, па ма каква била, ма одакле долазила, ма куда нас од- 
вела. Марија, ти која си ме, у часу оног болног растанка, када 
сам на твоје руке лио најврелије сузе у свом животу, ти која 
си ме световала шта да чиним са својим животом, ти која си 
ме опоменула на једну велику дужност коју морам да испуним, 
ти која ми ниси више говорила о мојој срећи, пошто она више 
није била могућна од оног тренутка. када је наша љубав пре- 
стала, него о срећи коју сам још могао дати једном људском 
створењу, ти која си ми у звезде ковала ту дужност и омилила 
ми је, ти Марија, мораш ми казати, ако знаш, ако хоћеш да 
ми кажеш, шта да се ради, јер ја не знам ништа више. 
„Марија, чинило ми се да ће се онај вео, што га је млада 
жена носила пре годину дана у цркви Санта Марија дел По- 
поло, када је клекнула крај мене и свештеник изнад наших 
погнутих глава, изнад наших спојених руку, изговарао свете 
речи које везују до емрти, чинило ми се да ће се тај вео дићи 
после свадбе и ја видети искрено и поштено лице моје младе 
жене, у коме би се огледала цела њена душа, која можда у 
себи крије најдрагоценија блага духа и осећања. Ма колико 
лак да је био тај вео, ни моја рука ни мој пољубац не могоше 
да разреде ту ваздушасту тканину. Виторија не хтеде никако 


412 ДЕЛО 


открити своје лице. Ја сам тај вео осећао између себе и ње, 
тај вео који више није био свадбени, него вео живота, у који 
се она увила првих и најживљих дана по нашем венчању. И 
у току времена — а његов ток ми се каткада чинио веома 
лаган — тај вео је постајао све гушћи и гушћи, докле ми није 
сакрио целу жену; и како време протиче, а мени се чини као 
да оно тромо и уморно пузи, ја осећам да се тај вео претворио 
у густо, непровидно ткиво, које ју је за увек затворило. Ма- 
рија, Марија, све оне свечане речи на растанку, којима си 
успела да мом новом животу даш ту лепу и узвишену сврху, 
да неизмериом срећом обаспем жену која је због мене патила, 
ја нисам покрај Виторије никада заборавио, ни једног тренутка 
нисам их сметнуо с ума, и покрај свега неисказаног умора моје 
душе, покрај смртне изнурености што наступа после великих 
страсти, покрај мога, само мога скриваног неповерења, мада 
сам веома сумњао у свој успех, огледао сам све, да бих учи- 
нио срећном Виторију Фиоре, своју жену. Мила, мила Марија, 
када би знала колико сам те пута прижељкивао, као све- 
тлост, као топлоту, као вођа, да не бих залутао, да не бих за- 
стао на свом путу! Колико ли сам те пута називао својом 
савешћу, да бих могао наставити ову своју дужност! Дакле 
Марија, ти и ја смо се преварили. Или си се, може бити, пре- 
варила ти, лепа душо, узвишена душо, величанствена душо, 
мислећи да је ово требало учинити. Или је, може бити, Вито- 
рија Фиоре преварила све нас, тебе, мене, друге. 

„Ово створење не могу ја учинити срећним. Можда га не 
може нико учинити срећним. Њена душа није способна за 
срећу. Има таквих душа, Марија. Бог их је тако довео на земљу, 
да живе необичним, хладним, немим животом, без жалости и 
без радости, без нада и без жеља: душа, које нису кадре да, 
ма и за часак, постигну онај највиши степен радости што се 
назива срећом, а коју други свакако уживају један једини тре- 
нутак, али је постигну, дођу до ње, осете се уз њу да су божји 
синови, да су у близини Бога, да су крај његовог сјајног пре- 
стола. Тај часак сам ја доживео, Марија, а и ти. Али ми бе- 
јасмо рођени за то да га доживимо. Виторија, моја жена, не 
може се дотаћи тога врхунца. Њене руке су беле, као годи 
њено лице и одећа, руке су јој ледене, као год и чело и срце. 
И њен живот је бео, леден и укочен. 

» О ти моја поуздана и снажна савести, знај да сам се ја 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 413 


"трудио да докучим Виторијину тајну ; знај и то да ми ју је она 
казала: страх од тебе то је била њена тајна, стрепња од онога 
што си ми ти била у животу, и што је њој, том чистом и не- 
вином девојчету, фантастично описивано као нешто ужасно и 
језовито ; знај да је њена детињска, младалачка тајна, коју је 
носила у себи као вереница, као млада на дан венчања, била 
та дивља стрепња, да сам ја још једнако твој драган, да ти 
још мноме владаш тајанственом силом страсти и — пази само 
какво чудесно лудило — силом чуствености, и да бих ја јед- 
ног лепог дана могао опет материјално бити твој, гоњен си- 
лином неодољиве жудње. 

„Ох, ја сам успео, стежући њене беле и хладне руке, да 
бих им саопштио плам живота, успео сам, заронивши своје очи 
у њене, у тим прозрачним и бистрим очима ужећи једну искру, 
и онда сам докучио њену тајну. Њена је душа дакле била 
болесна од те стрепње, и тебе ради, Марија, моја узвишена и 
чиста савести, и себе ради, који бејах одлучио да испуним 
сваку твоју вољу, пошто је то било џотребно, ја сам 
се, речима, делима трудио да у њој уништим ту опаку стрепњу 
од тебе, и веруј ми, веруј ми, свака друга жена би се уверила 
да је њена стрепња била ташта. дала би ми своје срце, своју 
душу, све, из захвалности, из наклоности, из љубави. Али што 
год сам јој више из дана у дан доказивао, да су се везе наше 
страсти раскинуле, раскинуле по мојој и твојој вољи, у толико 
је гушћи бивао вео, који је обвијао Виторију Фиоре. Шта ли 
је хтела она: Шта ли је изискивала од свога живота, живота 
жене и супруге, шта јој је могао више дати тај живот него 
што је пријатно, нежно друштво човека као што сам ја, човека 
који се сав посветио њој, који је желео само да њу види ра. 
досну и насмејану и да само он изазива ту радост и смех; 
Марија. моја се жена пет или шест пута насмешила за ову го- 
дину брачног живота, а насмејала се није никада. Ах, ја сами 
због тога покушавао да подерем то густо и пепробојно ткиво, 
у које се она увила, и питао сам је, питао сам је, шта она још 
од мене изискује, када сам је уверио да ја више нисам 
твој, шта још изискује од човека, мужа, друга, када се он 
сав одао њеној срећи, када јој се тако силно, тако потпуно, 
тако несумњиво предао, да би то било довољно евакој другој 
жени. Она је оборила очи, стиснула као и увек своја мала уста, 
цело јој се лице претворило у мрамор — ох, да ми је било само 


474 ДЕЛО 


једном видети то мраморно лице да је од меса! — и одгово- 
рила је: 


„— Не изискујем ништа, и нећу ништа. 


ну __-о___нг__-о___  ---,.__- 


„Марија, јасна је истина да Виторија уза ме не може, неће, 
није рада, и опет кажем не може бити срећна, јер јој недо- 
стаје осећања, јасна је истина да смо ми били у племенитој 
заблуди. Ја сам уз њу тужан, изнурен, утучен. Ох, не могу ти 
исказати, Марија, колика ме досада мори! Има дана, када ме 
обузме махнит гнев због те страшне досаде, због те неизмерне 
несреће! Зашто сам узимао ту девојку: Зашто сам на себе на- 
товарио ову обавезу мужа, друга, домаћина, коју сам покуша- 
вао, коју покушавам да испуним, и која ми тако наопако по- 
лази за руком, наопако по мене, наопако по њу2 Зашто сам се 
заклињао Богу да усрећим ту жену, када нисам могао, премда. 
сам хтео и био рад, одржати ту своју заклетву: Можда би она 
с другим била срећна. Зашто сам јој донео своје опустошено 
срце Зашто сам јој понудио живот, у коме је већ жетва љу- 
бави завршена, а земља, која је и сувише издашно родила, остала, 
неплоднаг Зашто сам јој доносио душу, у којој више није било 
љубави; Марија, Марија, ми смо били у заблуди оног последњег 
дана: наше душе нису виделе истину, која је у нама, а не ван 
нас. Ништа нисмо видели ни разумели, осим себе. Виторија 
Фпоре није тражила мужа, него драгана, драгана, као што га, 
је имала Марија Гваско. А ти си, Марија, знала, а знао сам и 
ја да је то немогућно. И ја дршћем, дршћем, што сам подерао, 
на вечно вео, који је обвијао Виторијино тело и душу, и што 
све о њој знам, а ништа, ништа за њу не могу учинити! — 


Марко“. 


Као одговор на своје писмо добила је Марија Гваско ово 
од Марка Фиоре: 

„Добра и снажна Марија, позови у помоћ сву своју до- 
броту и сву своју снагу, оне су велике, бескрајне. Ти их не 
можеш измерити; ја могу. И том добротом и снагом покушај 
да победиш непријатеља којитеволи, претвори гау 
пријатеља. То је лепо. Учини то! — Марко“. 


ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА. 415 


Као одговор на своје писмо добио је Марко Фиоре од Ма- 
рије Гваско ово: 


„Марко, покушај да волиш Виторију, То је све. Покушај 
да је волиш. — Марија“. 

датим дуго времена после тога нису више ништа чули 
једно о другом. 


Превео с талијанског 
Михаило Добрић. 


—- НАСТАВИЋЕ СЕ — 


БЕЛЕШКЕ 


Друштва. 


Српска Краљ. Академија Наука. — 
Академија друштвених наука има- 
ла је свој састанак 2 септембра ове 
године и на том састанку свршени су 
еви послови: 1. Приказани су и дати 
ва оцену академику „ђуб. Стојано- 
вићу „Стари записи“, које је прику- 
пио по горњо-карловачкој епископији 
Димитрије Николајевић — Оклобџија. 
— 2. Спис Владимира Николића, учи- 
теља, „Народне школе у Пироту и 
округу пиротском пре ослобођења“, 
упућен је на оцену д-ру Јовану Ра- 
донићу, професору Университета. — 
8. На захтев д-ра Станоја Станојевића, 
проф. Университета, одлучено је да 
му се, ради прераде, врати његова 
расправа „Борба барске и дубровачке 
епископије“, која је раније била прим- 
љена за засебно издање Академијино. 

Председништво Академије има- 
ло је свој скуп 9 септембра и на ње- 
му су свршени ови послови: 1. На 
молбу Димитрија Николајевића — О- 
клобџије одобрено му је да из архива 
Срп. Краљ. Академије може прециса- 
ти писма Лукијана Мушицког и да их 
изда заједно са осталом преписком 
Мушицкога, коју је нашао на другим 
"местима. — 2. Како се ни на други сте- 
чај за израду дела о животу и вла- 
давини пок. краља Милана, за које 
„је дело академији предато 4000 ди- 


нара у сребру, није појавио ни један 
спис, Председништво је одлучило да 
се стечај поново распише. Писци тре- 
ба рукопис да поднесу Академији нај- 
даље до 15 јуна 1916 године. На име 
награде писац ће добити 4000 дина- 
ра. Награђени спис је својина пиш- 
чева и награда ће му се издати кад 
спис штампа. — 3. Примљено је зна- 
њу писмо бугарске Академије Наука 
од 23 јула ове године, којим се из- 
вештава да је Бугарско Књижевно 
Друштво претворено у Академију нау- 
ка. Одлучено је да се бугарској Ака- 
демији пошље честитка. — 4. Пошто 
је д-р Владан Ђорђевић штампао у 
„Новом Времену“ свој реферат о пе- 
смама Јована Дучића, који је рефе- 
рат поднео одбору Мариновићеве За- 
дужбине, одлучено је да се тај рефе- 
рат не штампа у „Годишњаку“ Срп. 
Краљ. Академије. 


Српска Књижевна Задруга. — Књи- 
жевни одсек Срп. Књ. Задруге имао 
је састанак 22 августа. На њему су 
свршени ови послови: 1. Примљен 
је тајников извештај да је спис Све- 
тозара Ћоровића „Комшије“ враћен 
писцу по његовсј жељи. — 2. Одлу- 
чено је да се дело „Косовска битка“ 
од пок. ђенерала Јована Мишковића, 
које је за Задругино издање пону- 
дила г-ђа Круне Ј. Мишковићка, не 
прими за Задругино издање, пошто 


БЕЛЕШКЕ 4117 


је дело застарело. — 3. Примљен је 
знању тајников извештај да је Мило- 
рад Павловић повукао свој спис, 
„Младост“, да га попуни. — 4. Према 
рефератима П. Поповића и Ј. Жива- 
новића примљен је за Задругино из- 
дање роман „Нове“ од Јелене Дими- 
тријевић. — 5. Према реферату Ј. Жи- 
вановића није примљен за Задругино 
издање роман „Зла крв“ од Бож. Мар- 
шићанина. — 6. Маколејеви огледи 
„Милтон“ и „Бекон“, у преводу Бож 
Кнежевића и Влад. Савића, дати су 
на оцену Слоб. Јовановићу и Драг. 
Јанковићу. 


Наука. 
Издања Југославенске Академије зна- 
ности и умјетности. — Југословенска 


Академија знаности и умјетности из- 
дала је досад у овој години: а)уТри 
књиге „Када“ и то једну (књ. 185) ма- 
тематичко-природословног разреда, и 
две (књ. 186 и 187) хисториско-фило- 
лошког и филозофичко-јуридичког ра- 
зреда; — 6.) Једну књигу (књига ХУД, 
свезак 1) „Зборника за народни жи- 
вот и обичаје Јужних Славена:“ — в.) 
„У баби  ргппогакћ етадоуа 1 орета. В!- 
рогтанск! пасгћ.“ Написао д-р Иван 
Строхал, члан дописник Југославен- 
ске Академије; — г.) „Гјећорј5 Јишо- 
гјауепзке Акадепије глапози и шпјеј- 
позп ха годпп 1910; и г.) „Рорја ри- 
рикасја Јивозјауепеке Акадетије тпа- 
позћ 1 шпјеб тог 04 год. 1867 до 1. 
зетје код. 1911. — 

У 185 књизи „Када“ ове су распра- 
ве: 1. „Кривуља 4. реда у равнини са 
шиљком 3. врсте и с дефектом 1“, од 
Јурја Мајцена. — 2. „Оток Ластово. 
Биљно-географичка студија“, од Ау- 
рела Форевбахера. — 3. О употреб- 
љивости Јанечекове реакције плати- 
нених растопина, са станохлоридом за 
квантитативно одређење платине“, од 
Константина Ђорђевића (Сеогсеу1с). 
— 4. „Ламарк оснивач науке о раз- 


војном стаблу“, од Јована Хаџи. — 
5. „Медитерански елементи у загре- 
бачкој флори“, од Аурела Форенба- 
хера. — 6. „О јединицама у кружним 
тјелетима 2"-тих коријена јединице“, 
од Стјепана Болничека. — 7. „Флора 
југо-источне Србије. ога Зегћае 
амафго-олелфа 5“, од Луја Адамовића 
(ова је расправа штампана ћирили- 


цом). — 8. „Уломак Бошковићеве ко- 
респонденције“, од Владимира Вари-- 
ћака. — Д-р Варићак је овде обја- 


вио 108 Бошковићевих писама, већи- 
ном из 1757 године, када се он бавио 
у Бечу. Ова су писма веома заним- 
љива, једно стога што их има неко- 
лико из којих се може видети како. 
је Бошковић расправљао о појединим 
научним (математичким и астроном- 
ским) питањима (на пр. писмо под 
бр. 2), а друго стога што у већини. 
ових писама Бошковић говори о та- 
дашњем седмогодишњем рату, у коме · 
су учествовали и Срби с Хрватима, 
о којима нам Бошковић даје понеки 
податак. 


У 186 књизи рада су ови чланци“ 
и расправе: 1. „Игњат Ђорђић прет- 
ходник Волфу Хомерову питању“, од 
д-ра Ђура Керблера (Когт]ег). Д-р 
Керблер саопштава текст једне крат- 
ке, на латинском језику писане, ра- 
справе Игњата Ђорђића, једнога од 
најзнатнијих дубровачких песника, 0 
питању је ли Хомер постојао и ко је 
спевао Илијаду и Одисеју, које је пи- 
тање озбиљно покренуо Немац КЕ. А. 
Мон својом расправом „Ргојеготепа 
ад Нотегштп“ (1795). Ђорђић је ову 
расправу, по мишљењу Керблерову, 
написао после 1716 године, те би, да- 
кле, он био претходник Фолфов у том 
питању. — 2. „Студије о спису „Пе 
аду гапдо ппрепо“цара Констан- 
тина УП Порфирогенета“, од д-ра Га- 
вра Манојловића. Д-р Манојловић је 
досада дао неколике одличне студије- 
и расправе из византиске историје. 


478 


У овој својој расправи он критички 
прегледа чувени спис Константина 
УЏШ Перфирогенета „Пе адт из таодо 
џпрепо“. Овај је спис значајан и сто- 
га што се у њему налазе релативно 
најопширнији подаци о најстаријој 
историји Јужних Словена. Д-р Маној- 
ловић говори о томе како је постало 
ово дело Порфирогенетово, из каких 
је извора постало и према томе за- 
кључује колика је вредност поједи- 
них историских података. У овој (156) 
књизи „Када“ је друга и трећа 
студија; прва је изашла у „Кади“ ра- 
није, а четвр“а је штампа у 187 књи- 
зи „Када“. -- 3. Веома је добар при- 
лог историји дубровачке књижевности 
трећа расправа у овој књизи. „Када“ 
расправа д-ра Ђура Керблера „Ви- 
ћентије Петровић Дубровчанин (1677 
до 1754). Д-р Керблер је овде изложио 
биографију овога песника по пода- 
цима из дубровачких архива; затим 
даје критички опис и оцену његових 
песама писаних великом већином ла- 
тинским језиком, и најзад, у прило- 
гу, саопштава једанаест, које епских 
које других, песама Петровићевих. 

У 157 књизи „Када“, поред напред 
споменуте четврте студије д-ра Гавре 
Манојловића о спису „Ре адп а гап- 
до ппрегло“ од Константина УП Пор- 
фирогенета, штампане су још ове ра- 
справе: 1) „Прилог за словенски акце- 
нат“, од Стјепана Ившића, и 2) „Ње- 
мачки пријеводи народних наших 
песама“, од д-р Стјепана Тропша 
(Тгорвећ). 

У „Зборнику за народни живот и 
обичаје Јужних Славена“ штампани 
су ови прилози: 1. „Самобор. На- 
родни живот и обичаји“, од Милана 
Ланга. — 2. „Народне приповијетке 
из осјечке околине у Славонији“ (на- 
ставак), од Т. Смичикласа. — 3. Ма- 
„ њиприноси: а) „Загонетке“ (Го- 
спић у Хрваткој), од Мија Биљана, 
6) „Гатање“ (Липово Поље у Лици); 


ДЕЛ О0 


од Милоша Ђ. Скарића; в) „Из осе- 
чке опћине у Лици“, од Ивана Крмпо- 
тића; г) „Јурјево“ (Сарајево у Бо- 
сни), од Хамдије Крушевљаковића; д) 
„Што се не смије“ (Михољско у мо- 
друшко-ријечкој Жуџанији), од Ми- 
лова Вучинића. 

У књизи „Убафи! рттогекућ шгадо- 
ха 1 оратпа“, описао је д-р Иван Стро- 
хал статуте (уредбе) свију далматин- 
ских градова и општина, и на копну 
и на острвљу, који су до данас са- 
чувани. 

У „Тјебори“ за 1910 годину, по- 
ред извештаја о раду Академијином 
у 1910 години, о њеном финансијском 
стању и т. д. налазе сем ови некро- 
лози: 1) Говор у спомен Лаву Ни- 
колајевићу Толстоју. Говорио ТТ. Ма- 
ретић. — 2). Д-р Херменгилд витез 
Јиречек од Самокова. Написао д-р 
Иван Строхал. — 3. Д-р Јаромир Ј. 
Ханел. Написао д-р Иван Строхал. — 
3. Спиро Брусина. Написао Петар С. 
Павловић. 


Проф. Владан Јовановић: 0 
зику Гаврила Стефановића — Венцлови- 
ва. — Из П књиге „Дијалкт. Зборника 
Срп. Краљ. Академије“ оштампана је 
у засебну књигу расправа проф. Вла- 
дана Јовановића „О језику Гаврила 
Стевановића — Венцловића“. Јовано- 
вић прво излаже, на основу иначе 
веома оскудних података, биографију 
Стевановићеву, говори укратко о ње- 
гову књижевном раду, па онда пре- 
лази на детаљно проучавање језика, 
којим је Стевановић писао. Ова је 
расправа ваљан прилог историји срп- 
скога језика. 


Милан Т. Стојадиновић: По- 
штанске штедионице. — Из „Дела“ је 
оштампана у засебну књигу ваљана 
расправа Милана Т. Стојадиновића 
„Поштанске штедионице“. У њој се 
укратко излажу користи ове устинове 


БЕЛЕШКЕ 


у земњама у којима она постоји, па 
се онда расправља о могућности да 
се она и код нас заведе и о кори- 
стима које би од ње имала наша при- 
вреда. Питање, које је овом распра- 
вом покренуо Стојадиновић, веома је 
значајно, и он га је третирао са од- 
личним познавањем. Стога обраћамо 
пажњу на ову расправу свима онима 
који се интересују привредним пита- 
њима у нашем народу. — Књизи је 
цена 1 динар. 


Књижевност. 

Ујепсезјау Хоуак: Тезк! #у0н. 
-— Као 15 књига издања Друштва 
хрватских књижевника штампана је 
збирка приповедака Вјенцеслава Но- 
вака, под насловом Тешки животи. 
У овој су збирци штампане осам кра- 
ћих приповедака: 1. „Незаситност и 
биједа“ ; 2. Сабласти“ ; 3. „На смртној 
ури“ ; 4. „По југовини“ ; 4. „Оставит 
ћеш оца и мајку“; 6. „Слово зако- 
на“; 7. „Лажи“ и 8. „Цртица о Бо- 
жићу“. 
_ Венцеслав Новак је један од нај- 
знатнијих и најплоднијих писаца хр- 
ватских. Он је почео управо писати 
1874 године, (рођен је 1859 год.), али 
озбиљнији његов рад на књижевно- 
сти почиње 1881 године. Од тада па 
до 1905 године када је умро, он је 
написао врло велики број краћих и 
дужих приповедака и неколико ро- 
мана, који заузимају једно од нају- 
гледнијих места у модерној хрватској 
књижевности. У својим приповеткама, 
и романима Новак третира социјалне 
прилике у народном животу. Његове 
су слике из народног живота веома 
лепо, јасно и верно израђене, и ако 
су на први поглед просте и као без 
уметничкога духа. Понеки пут он да 
веома лепу слику понеког момента у 
животу народа или појединца каком 
на први поглед врло простом и обич- 
ном причом. У овој збирци такве су 


419 


му слике „Сабласти“, „По југовини“ 
и „Слово закона“, а тако исто и сли- 
ка „Оставит ћеш оца и мајку“. 

Од знатнијих његових приповедака 
треба нарочито истаћи „Подгорске 
приповијетке“, које су му углавном 
и створиле врло лепо место међу хр- 
ватским модерним приповедачима У 
тим је приповеткама веома живо и 
у занимљивом причању приказана 
беда у животу хрватскога сељака. 
Невоље и патње народне привлачиле 
су особиту пажњу Новакову, и слика 
их веома вешто и са пуло осећања. 
Сем приповедака у овој збирци („Те- 
шки животи“) и „Подгорских припо- 
виједака“, он је написао велики број 
других приповедака у којима се стал- 
но, врло живо и тачно сликају соци- 
јалне прилике и неприлике у народ- 
ном животу. Нарочито, у овом погле- 
ду, треба истаћи приповетку „Неза- 
ситност и биједа“, па онда врло лепо 
примљену причу „У глиб“, и т. д. 

Он је — као што је напред рече- 
но — написао неколико романа, као 
„Павао Шегота“ (1888), „Никола Ба- 
ретић, (1896), „Запреке“ (1905) и „Ти- 
то Дорчић“ (1905 год.), а уз то и већу 
приповетку „Последњи Стипанчићи“ 
(1889). У свима овим романима дрта 


а се народни живот са особитом ве- 


штином и са ретким стварним позна- 
вањем тога живота. Уз то нарочито 
ваља истаћи код Новака врло добар 
стил, који је умерен, без великог ша- 
ренила, али зато природан и течан. 
Језик му је такође релативно чист, 
и без много провинцијализама, који 
се често срећу код других хрватских 
писаца. 

На жалост. као и многи хрватски 
књижевници, тако је и Новак познат 
само врло малом броју Срба, и то 
већином само онима који изучавају 
историју књижевности или се баве 
књижевном критиком. То није ни нај- 
мање добро. Требало би наћи начи- 


480 


на да се што шири круг српских чи- 
талаца упознаје са хрватским писци- 
ма, и обратно. Наша Књижевна За- 
друга, у споразуму са Матицом Хрват- 
ском, већ је учинила прве покушаје. 
У овогодишњем колу Књижевне За- 
друге изићи ће и један од најбољих 
романа Вјенцеслава Новака — „Тито 
Дорчић.“ 


Целокупна дела Ђуре Јакшића. — 
Књижарско-издавачки завод „Напре- 
дак“ у Земуну објављује да је пре. 
дузело ново издање целокупних дела 
Ђуре Јакшића. Спрема овога издања 
поверена је г. Јеремији Живановићу, 
професору П београдске гимназије. 
Сва дела изнеће у овом издању пре- 
ко сто штампаних табака и биће по- 


ДЕЛО 


дељена на четири књиге. Уз текст 
ће се додати: предговор, коментари 
и слика пишчева, снимак рукописа 
и једне његове слике и композиција 
једне песме. У овом ће издању би- 
ти и повећи број досада неприкупље- 
них и необјављених Ђуриних радова. 

Да би ово издање Ђуриних дела 
могли набавити и сиромашнији љу- 
ди, издавачи су одредили ниску це- 
ну: 10 динара све четири књиге за 
претплатнике. Књижарска ће цена би- 
ти 15 динара. Претплата се прима до 
1 децембра ове године и треба је сла- 
ти: д-ру Станоју Станојевићу, про- 
фесору Универзитета, Јеремији Жи- 
вановићу, професору Џ беогр. гимна- 
зије, или Новој штампарији „Дави-- 
довић“. 


и па 


ВЛАСНИК 
Аца М. Станојевић 


УРЕДНИЦИ 
Др. Драгољуб М. Павловић и Риста Ј. Одавић 


Штампарија „Лоситије Обрадовић“ Димитрија Гавриловића (пређе А. М. Станојевића) 


(Чика ЈЉубина улица бр. 8) 


АР Пејог; 11855 28. памчки, 

56 Каја еулозђ 1 адгибђуена, 
1038 За уођ 

Кпј .60 


РЈТЕАЗЕ РО МОТ КЕМОМЕ 
САКР5 ОКО 5ЦР5 ЕКОМ ТН, РОСКЕТ 


ОММЕКЗТУ ОБ ТОКОМТО ШВКАКУ 


= 


== 


И. 
ЕН 
НННИНИРЕ 131 


55 


ЗЕН 


| 


НЕ 


Н; 
ц 


у 235 


55555