Full text of "Glasnik"
"У
СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
КЊИГА ХЕУН
У БЕОГРАДУ
ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ
1879
1 (65 а
ЈиМ 1 21978
М 7 75 >
СИА
10,
11,
Шта ИМА У ОВОЈ књИЗИ
и ГДЕ ЈЕ ШТО,
Акценти трговишкога јеванђеља од 1512 године, од
(тре Новаковића мини ке чарапа на ла оса а пре .
Национално начело у деветнаестом веку, од Г. парна
Прилошци к објасњењу извора српске историје, од И.
Мува о па ан Ин а ана БИ На И вета са
Препис хрисовуља на Цетињу о ман, св, Николе на
Врањини, од Ив, Јастребова,. МЕ
Извештај уметничком одбору, од Драг. Милутиновића
и М- Валтровића со а а. па пе Авр аа 3 ЗНАО
Кратка расправа при излогу снимака, од рат. Милу
ПИНОНИЋа и ВР ари с Мр а а За
0 каталозима пећских патријараха, од И. Руварца...
Хронолошке белешке св, Саве о Стеф, Немањи, од Ив.
Павловића аи св зарате пива а А МЕ иа
Уговор Ст. Првовенчанога с Дубровчанима, од дра К,
Јиречека а ин зала и а ни их па а ма а не
Др. Роберто де Визијани, од дра Ј. Панчића,...
Радња и Стање Срп. Ученог Друштва у год. 1877
УТРАНА
219
316
МА
И
| ;
АКЦЕМТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА
од 1512 године
ПРИЛОГ К ИСПИТИВАЊУ АКЦЕНТУАЦИЈЕ, ПРАВОПИСА И ЈЕЗИКА
ШТАМПАНИХ КЊИГА БУГАРСКО-РУМУНСКИХ
од
[ТОЈАНА јовакОвиЋ А
1. У Гласнику ХШУ, у чланку „Акценти штампаних
српско-словенских књига црногореких и млетачких“, пока-
зано је, да се у главним књигама представницама старога
српског штампања акцентуација јавља 6 толиком следстве-
ношћу, колика се не може без обзира оставити. То је и било
намера горе поменутом истраживању, и на том основу, па
за тим на основу књижевних сведочанстава, која имамо из
прошлости, узет је и тај литерарно - историјеки Факат у
систем оних правописних реФорама, које су у Србији за
времена деспота Стефана предузимане, и којих се ради уз
тога владаоца поглавито истиче књижевно име Константина
философа.
Пошто се пак из истих извора зна, да су таке реформе
предузете раније у Бугарској, за патријарха Јевтимија, и
да је и коловођа њихов у Србији, Конетантин философ, један
од ученика и следбеника те бугарске школе, сама је ствар
ТЛАСНИК ХРУП 1
[5
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
захтевала, да се круг истраживања о овој ствари рашири
поређењем, и да се у њ узме и бугарска књижевност истога
времена. У правописном погледу беше ми за то згодна при-
лика при испитивању судбине слова ћ, које је од ХИЛ века
било ишчезло из српске књижевности, а од ХУ века га на
ново видимо у више рукописа, и то у друштву са познатим
знацима Константиновог реформисаног правописа. Ревултати
тога истраживања показани су у расправи „Ђ у српској и бу-
гарској књижевности од ХУ вијека на даље“, која ће изаћи
у Кади јисовјауепзке акадепије. Испитивањем српских ру-
кописа и бугареко-румунскот најзнатнијег штампаног дела,
Тртовишког јеванђеља од 1512 године, дошао сам у тој ие-
трази до закључка, који је при слабије разрађеној и опи-
ваној бугарској књижевности ХУ и ХУГ века, потребно било
осведочити, а који гласи: да су правописна правила ерпеке
књижевности од ХУ века у напредак, која обично везујемо
« Конетантиновим именом, у начелу иста с онима, која ви-
димо у 'Трговишком јеванђељу. Тај пак споменик, онако као
Црнојевићева и Божидарева издања у Срба, може се ема-
трати као потпуно снажан представник последње Фазе старог
бугареког рада на црквено-еловенеком језику. У употреби Ђ
неких српеких рукопива, писаних Константиновим реоор-
мованим правопшеом, упоредивши га с употребом ђ у Трго-
вишком јеванђељу 1512, нађох стварни доказ, да је наука
Конетантинова потекла из Бугарске и да је у Србији на
српеке прилике примењена. А. пошто су та правописна на-
чела дошла у Србију из Бугарске, наравна је ствар, да је
с њима дошла и акцентуација, која је у словенске рукописе
уведена онда кад и та начела. Настало је дакле питање
неодољивог научног интереса, да се испита боље само бу-
тарско земљиште, како у погледу правописа, тако и у по-
гледу акцентуације, те да се може измерити, има ли п
шта има само српско, шта ли је, може бити, заједничко
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 гГодипЕ Б)
или старије у ономе, што видимо сачувано у толиким п03-
нијим рукописима и старим штампаним књигама нашим. Без
тога бисмо били у опасности, да део своје самосталне радљи-
вости у овом покрету узмемо или сувише ниско или сувише
високо.
Овој научној потреби посвећено је ово истраживање о
акцентима Тртовишког јеванђеља од 1512 године.
2. Као што већ споменух, добар део истраживања о
правопису 'Тртовишког јеванђеља од 1512, нарочито о спе-
цијално бугарској страни (а, а, Ђ, ћ) тога правописа, на-
лази се у поменутој расправи о „ћу српској и бугарској
књижевности од ХУ вијека на даље,“ Овдећу, ради раз-
лика између бугарско-словенскога и српеко-
вловенскога ових позних времена, изнети, чим се
овај бугарски споменик одваја од српских, а шта је у њему
и у српским споменицима једнако, 6 надом, да ће се тако по-
казати, коликог су удела израдиле себи у овом покрету
наше народне особине и колико ву самосталне радње изазвале.
Тако се види једнака, како у српеким споменицима тако
и у Трговишком јеванђељу, тежња, да се уклоне јотовани
гласници и да се уведе слово 1 свуда „где би се н пред
гласником затекло. Само је Трговишко јеванђеље у
томе отишлодаље него српеки споменици, јер се у њем
нигде не налази «е, ћ, њ, и јер и их долази само у почетку
речи, те је по том веома ретко. Где бићу унутрашњости
речи неопходно било, долази место њега 5: аште нога твол
СЋЕЛАЋИЋЕТТА ; — ВЂСЋКБО огнемћ осолнтсх Н КЋСВКА ЖРТВА
сома осолнтСА; — ноднелвше са 21 невђрствте нхњ; —
надавшн свод већ. Исто тако ни иза гласника никад се не
виђа јотован глас осим јединога 10, које се сматра као изузето
од овог правила. Место слова 1 врло ретко се види но по
старијем, а старије ме место познијега реформаторског Те
није могуће нигде наћи већ и по томе, што слова
1
4 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 године
овај споменик никако и нема. Ову већу следственост у избе-
гавању јотовања, која је неразумно подражавање грчкоме,
ја могу у Тртовишком јеванђељу протумачити овим узроцима.
Пошто је 'Трнов, средиште радње патријарха Јевтимија,
први извор познате правописне системе, која је за основ про-
менама узела правило, да се што већма примакне грчком,
то је иста система у књижевном раду тога средишта најслед-
етвеније извршена. Дошавши из тога у друга средишта, она
је трпела промене према назорима који су онамо владали. У
Бугарској овим је назорима јако на руку ишла мања скло-
ност бугарског народног језика на јотовање. Српеки пак на-
родни језик својом јачом склоношћу на јотовање и евојим
чвршћих природним упливом на писце није допустио, да се
у нашим споменицима ово правило толико изведе, колико та
видимо изведено у Тртовишком јеванђељу. И то јетлавна
разлика међу ерпеким и бугареким књижевним споменицама
овога периода. Колико је дакле карактеристично, што је у
њој нашла израза и једна од главних разлика ерпеког и 6у-
тарског језика !
Колика је разлика у следственој примени (не говорећи
о вредности његовој) један пут изабранога начела у овом
пункту, толика је готово и у осталим правопиесним тачкама.
Изван што слово ћ служи као заменик елова ћ — оно долази
иначе врло правилно на својим етимолошким местима. 'Гога
ради довољно ми је упутити при чланку мрбти на разлико-
вање оџмретђ ртавз 3. 52. од оумрвтв аот. 3. 52. У го-
мили примера, којом сам ја располагао, ртае“. долази три
пут, а аог. 8. 52. 11 пута. Исто то се може казати о слову
у. Потврде ради могу упутити на чланак бмтн [Х, у вопаћ.
Бим. Тај се сопа Шопа 5 оштро правописом одваја од оста-
лих облика тога глагола, који се свуда правилно пишу са њ.
Не мање ложе овоме као потврда послужити и разликовање
Бити регсијеге од Бмтн еззе, које је при честим елучајима и
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ 5
једнога и другог доста знатно. Таких примера се још може
наћи при разликовању падежа, што се може врло лако пре-
гледати при разним примерима. И за само е не би се могло
рећи, да је немогућно у примерима открити неку тежњу за
разликовањем тога од осталих знака за глас о. Константин
философ има по Даничићеву изводу, збагте ], 20 ово пра-
вило за 0: Кад пјес, ц Којој дојам гјаз 0, 5Бој1 ла топ,
опда, уећ, Фтеђа ртзаћ с, ђПо ц росевки Шо зтједф. Овога
ради могло би све погледати на чланак онњ, премда не могу
пропустити, да не приметим, како је сам објекат овога правила
толико матловит, да је готово недостижан.
Још више тачака сатласности и још карактеристичнијих
разлика међу ерпеким и бугарским споменицима може се
наћи у самој акцентуацији.
Та акцентуација је, на прилику, знатно правилнија
од оне наше, коју сам у чланцима мојим у Главнику ХИЛУ
испитивао. Основе ву јој у осталом једне исте. Тако Трго-
вишко јеванђеље од 1512 год. има ове знаке:
оксију | (о2еба лросодест, асеепћив асићив)
варију (Васта плросодгка, ассепћив стауј5)
псилу (фуга, зршњћиз Јеп5)
Као еложене помињем :
две варије
псилу и оксију |
И осим ових поменути се текст никаквим другим зна-
цима не служи.
О једнакости основа још боље сведочи ово што ћу сад
навести.
У Гласнику ХШИУ. 150 казано је на основу проматрања
српеких споменика, да се „две варије готово правилно јав-
љају над дугачким и контракцијом посталим гласницима.“
Та теза, показујући појав, који по природи својој мора бити
оритиналан југословенски, може се прекрасно доказати при-
( АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
мерима Тртовишког јеванђеља од 1512 године. Јер на стр.
958 имамо написано полагахж 6 океијом над ла а две варије
над га, а на стр. 201 видимо полаглахљ, исти облик само е
оксијом над ла. Двема варијама првота случаја одговарају
два а другога. Тако на стр. 287 читамо вЂиЋтахА с оксијом
над 5 а две варије над та, а на стр. 252 Фмвталшеса има
само оксију над 5, а место две варије трећега слога налазе
се два пл. Тако је ивкм 48 са две варије над ва нбквин више
пута само е океијом над %. Тако су сва виђ5ћ. уегђ. на не,
која у јос. 50. имају ин писана с једним н, а 106. 82. по-
сллин 2 (м. посланнн), које примера ради наводим, има
две варије над ин, а оксију над сла.
Али је баш тај акценат, акценат дужине, у Тртовишком
јеванђељу од 1512 године сразмерно врло редак. У акцен-
туацији старога словенског језика, коју почеше да бележе
Југословени у ХТУ и ХУ веку, овај акценат припада у део
Србима. У тртовишком јеванђељу, на прилику, нигде ја не
нађох тога знака дужине на последњем слогу сеп. р]., на ком
је он у српеким штампаним књигама, што их претресах у
ХШУ Главнику, тако чест. Колико је већ то карактери-
стично ! Јер ако се за српеки акценат не може рећи да се од
бугарскота разликује преватом дугих елогова и особитим
законом симетрије, који влада за склапање дугих и кратких
влотова у једну акценатну реч, ја не знам чим би се иначе
српски акценат према бугарекоме рељеФније могао каракте-
рисати. А по чешћем и ређем дугом знаку ето како сем
површним погледом могу распознати српски споменици од
бугареких !
Иначе слагања у акценту има доста; врло многе речи
акцентују ве у главноме једнако. Али има и случаја, који
ве такође истичу е печатом особине народне, и, као што је
наравно, у таким се споменици одмах разлазе. Кад је, на
прилику, оксија у вљдећетнтн над стн, у теминуд 9 пута
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ
[о |
над ин, а 2 пут над те, у оџунтн над ун, у тажатеме над
жа, у сввдвтелћ над дђ у облицима од гора над последњим
влотом, у кнноградњ над но, у живот и жнивотнњмхв над ко,
у плаштаннуа над шта, у своте над ко, у ткоритн у сЂтво-
рнтн над фн, у тоунло над ун, у мнмоходнтн над дн, ја бих
је ематрао као уплив бугарекога народног језика. А пошто
у српеким штампаним делима океија на том месту ниједан
пут не долази, и пошто је и у 'ТГртовишком јеванђељу од 1512
она на том месту само по изузетку, а правило се и тога
епоменика слаже ва српеким споменицима (јер, нпр. уз мн-
моходнтн 177 6 оксијом над дн, има ходнтн 237 прнхо-
дитн 221 е оксијом над хд) — то нам ови бугаризми
могу стајати као знак нечега живог, што би преко њих
продирало кроз мртво ауторитетно правило. Или су они,
дакле, знак, да се у Бугара црквено-еловенеки језик, према
каквој старијој традицији, читао друкчије него што
је биоправи изговор живога језика народног,
или је тај изговор живог језика био толико подложан про-
менама, да бин у 1512 био толико далеко од садашњега
живога изговора, колико нам показује овај споменик старе
акцентуације. Бугарски дакле окситони и нарочито паро-
кентони и српеки чешћи дугачки елотови долазили би на
једну страну као знаци живота и данас виднога и знаног
елемента у акцентуацији; а акцентуација на корену, која
толико претеже у овим етарим акцентованим текстовима, и
која донекле и од српскога (Гласник ХШУ, 150 подб)и
од бугарскога одетупа, долазила би на другу страну, да ли
као заједничко што смо онда и ми и Бугари имали, па по
том изгубили, или као нешто страно (еловенско), што смо у
средњем веку као заједничку традицију имали, тешко је
пресудити. ( последњом претпоставком везале би се опет
друге претпоставке, које би морале објаснити, како је мо-
гућно кроз неколике векове сачувати традицију акцента без
8 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
икаква бележења, пошто знамо од када је бележење. Сва-
којако се и ја у та питања не мислим упуштати, јер држим,
да је за њих приправних радова још врло недовољна количина.
8. Још остаје да кажем што је потребно о начину ове
радње. Ја сам се служио књигом народне библиотеке, која
је у збирци старих штампаних књига под бр. 19. Испи-
сивао сам само акцентоване речи и то све, а изостављао не-
акцентоване (које су ретке) и скраћене (е титлама). Таким
начином прошао вам и оних 0 листа пред кватернионом 8.
(Види 5ат. Сезећ, 4. зегђ. Зећт И, 256) и све даље, колико
хватају јеванђеља Матијино и Марково. Моја пагинација
упућује на стране. Тако је стр. 11 мога упућивања прва
страна првог листа кватерниона. в., тако је моја 27 стр. прва
страна првог ливта кватерниона. г. итд. Тако је последња
исцрпена страна у мене 260, што је по оригиналној паги-
нацији друга страна листа 5-ог кватерниона ди. У том кругу
књита народне библиотеке (којој је и крај врло оштећен)
нема никако стр. 147—156, што је неко са свим искинуо,
тако да ву од тих листова само крајичци остали. Све остало
је употребљено за овај посао ве пажњом највећом. У транс-
крипцији чуван је верно правопис оригинала осим слова фр,
које ја увек растварам у шт, п 8, које је и ретко, и које и
стара правила сматрају као и ш за обичну писарску скраће-
ницу. 0) је често задржано, јер ве тиме, у таком случају,
објашњава за што нема акцентуације. Минимум елучаја, који
је одлучивао хоће ли реч ући у круг мога разматрања јесте
број 8. Али при словулим (у почетку) по изузетку су
размотрени сви случаји, јер су та слова од интереса за
разматрање средње-бугареког правописа.
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ 9
(КАБГе долази 60 пута, и то 57 пута са псилом и океијом
нада, 2 пут (етр. 25, 170) само са псилом над а, а један пут
је написато абне, #89, п над а је оксија, али јету у групи
н лене, па је над н (свезом) псила.
Ма долази у разним облицима, које ћемо различности
њихове ради посебице, сваки за се, прегледати. 1. Хот. зте.
даћ долази 58 пута, међу којима 57 пута са пеплом и оксијом
нада, а 1 пут, стр. 31, само са пеилом на поменутом месту.
— П. беп. зте. мене, 26, 170, 202 паее. зе. мене 138
имају океију над ме. — ПП1. Рај. зе. ми у осам случаја,
стр. 24, 40, 140, 188, 191, 211, 221, 225, има увек варију
над 5. — ТУ. Ја ајт, зе, мнод 23, 64, 246 имају оксију
над 0. — У. Паћ, 4. нама, 224, има оквију над на. — У].
Кот. р]. мм има 8 случаја, од којих 6, стр. 8, 34, 159,
216, 223, 250 имају две варије, а 2, стр. 47, 108 једну
варију над м. — УП. беп. асе. еђ ]ос. р]. насв има у 9
случаја увек океију нада. — УП. Раћ. р]. намву 26 слу-
чаја има такође увек оксију нада. — 1Х. Газбг. р]. намн,
14, има такође оксију над а. —
Ааклтн, највише сложено е предлогом вђа, долази у аог. |
8. 1. р. кљаллкахћ 138 два пут; 8 р. 5. вЂуллка 22, 61, 111.
107, 228; 3 р. р]. вћдллкаша са 60 увек с оксијом над ал.
Рахб. ргаећ. асћ. несложеног глагола у абе. 8. алуашта 138,
199 и у пот. р]. адулштен 26 има над ал пвилу с оксијом.
Амињ у 48 влучаја има 42 пута пеилу над а а оксију
над н, а у 6 елучаја само пеилу над а без оксије над н.
ЖХрхгерен у разним облицима у 96 случаја има увек
над « пеилу, 11 пута над трећим слогом (е) пеилу а 22 пута
никакав знак, и 27 пута над четвртим елогом (ре) оквију
немајући над осталих 9 случаја над тим четвртим елогом
никаква знака. Овај последњи знак, оксија над фе, налази
се у пот. зе. хрхгерен стр. 280, 250, 251 два пут; у 4аћ.
вио. дрхтереовн, 250, у 106. зе. лрхтерен 177; у пот. р1.
1) АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
лрхгерене, 111, 116, 140, 229, 243, 250 два пут, 252, 253
два пут, 255; у сеп. р!. архтерен (архијереј) 88, 145, 249;
у да. р]. архереемћ 141, 158; у ровв. ад). аее. 52. лрхге-
реово 140, 250 и лрхтереова 145, 249, и у сеп. р]. тога
посесивог адјектива хрхтереовћ 251.
Мите видимо у 206 случаја, од којих јеу 111 само
пеила над а а на стр. 32 у групи мште ли же још и оксија
над ште, у 94 псила и оксија над а, а у једном, аште на
етр. 223, само оксија над а.
Битн долази чешће у разним, понајвише еложеним обли-
цима, те ћемо их тако и прегледати. Тако 1. внтн 133 има
оквију над Би, а оџбнтн 6, 54, 76 има сва три пута пеплу
над оу, а на стр. 6 и 192 јоши оксију над вн. П. Ртаез. од
истога глатола оџбитн — оубнешн 28, 102 има псилу над
оу; оубнетњ 25 има пеплу над оџ и оксију над Бн; оубнете
126 има пеилу над оу; оџбнатв 224, 240, 243 има псилу
над оу и оксију над Бн, а исти облик на стр. 53, 98, 128,
140, 216 има вамо псилу над оу. ПТ. Ппрег. не оџвтн 221
има над оу пеплу, оувнем 1 р. р]. 282 има над оџ псилу, а
над Бн океију, а обим 114 лети облик има над оу океију,
не имајући више нигде акцента. ТУ. Ратћ. ргаез. асћ. внаште
232 има над Би оксију. У. Аог. Биша 114, 231 има океију
над Бн, а сложен нубн 17 има пеилу над н;, 2 р. р!. оувнсте
126 има псилу над оу; 3 р. р]. оувиша 114, 116 има само
поилу над оу, докле исти облик на стр. 115, 2382 два пут
има уза псилу над оу још и оксију над Бн. С другим пред-
лозима сложени исти облици понша 114 п провншх 232
имају над ви оксију. У. Рат. ргавћ. асћ. внев 254 има над
н окбију, ндбнемн 126 има над ну пеилу а над Бн океију,
докле је над навнештихв 125 само пеила над 7, а у повбнвше
пошт. р]. 2382 вамо оксија над вн. УП. Рагћ. ртаећ. раз5.
оџвнењ 216 има псилу над оу, даб. 8. оувненох 58 има пето
тако само пвилу над оџ (првим), докле исти облик на стр.
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ 11
209 има још оксију над е; пош. р]. вненн 239 има оксију
над бн. Зиђ5ђ. уегђ. од тога облика Бтенте 107 има оксију
над е. УП. Ратћ. ртаев. асћ. сложен с предлогом оу — оувн-
клаште 232 има псилу над оу а оксију над ка, докле у сеп
р]. оџбнелаштихв 6, 54 има само псилу над оџ без икаквих
других акцената. 1Х. Зиђ5ћ. асе. 5. радвоннинка, 249, 255
и даћ. р]. радвонинкомњђ 229 има свуда океију над 60. Х.
Зиђ5ћ. пошт. р]. п. оџбтнствл 82, 204 и асе. р]. оуБТНЦА
117 имају само пеилу над оу; докле асс. 5. оуБтнство има
уза псилу над оу још и оксију над н.
Благин уос. 5. 221, као и асе. 8. несложене деклинације
влага 221 има оксију над првим елотом. Хот. 8. рагћ. ртаевћ.
разб. влажењ 995, као и пот. р]. истога влаженн 26, где се
налази пуних 8 пута, имају оксију над же.
Блажнћаха са 76 има оквију над вла. Исто тако СЂЕЛАДЊ
поп. 8. 99, 95, као и сеп. р]. селадињ 94 (гофе мнроџ Фф
СћЕЛАДИЋ) И асе. р]. свладим 73. Глатолеки облици: ртаезв.
— 1 р. 5. СЂБЛАЖНА СА 143, 3 р. 8. сввладните 27, 94, —
2 р. р]. свеладинте са 143, 247, — 3 р. р]. сЂЕЛАДНАТ СА
128, 143, 247, — аог. 3 р. р]. сљвладнише са 852 по том
ртаев. 3 р. 5. сђелаживетћ 29, 30, 70,95, 218, 219, сћвла-
жимот 184 имају такође свуда оксију над Бла.
Блидћ 131 два пут 141, 242 два пут, по том прнвлнаћ
164; влиживго сеп. 8. 236, влижићго асе. 5. 236, БАЛТИКА
асе. Р]. 172; привлнжитн се 173, привлнжн са, асг. 3 5. 145
два пут, 169, 227, 248, прнелижише са 226, приванжадтћ са
81 имају увек оквију над ван. Од тога одетупају приближи са
аог. 8 8. 114, прнвлижн ко са 19, 24 (као једна гласовна
група), приванжише са 109 имајући океију над жи.
Бмостн 87, 121, 159; сљемодетса 48: ппрегаћ. БмО-
мете 241, 242; ппрег!. сљемодлаше 196, ппрегаћ. сљемо-
данте 121 имају океију над 10. Од тога правила одступају:
императивни облици вмодн 178, сћемоди 102 у којих је
12 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
варија над ди и императивни облик вмодвте 237, у којега
је оксија над дћ.
Богати потп. ве. 108, и вогатн потп. р]. 287, даћ.
8. коглатоџ 103, 222, ос. 8. вогатемњћ 3, и вогатамњ 161: ко-
гатњство абе. 8. 222 два пут и вогатђстко сеп. 8. 70, 184
имају свуда океију над га. Хот, 52. Тет. оџукогл 287, и
оувогах 238 имају пеилу над оу и оксију над 60.
болни поп. 5. (написано вел) 57, воле пот. 8. 1. 61,
12, 236, волшн поп, 5. . 236 имају свуда оксију над ко.
Боленћ полп. 8. 1388, и исти облик, написан на стр. 18
Болањ, колих асе. 5. 188, 139; Беолашт!н пота. р. 175, Бо-
лаштал асе. 7]. 25, 201 имају увек над во оксију. А именица
у даћ. р]. волвунемњ 138, 231 има оксију над А.
Боттн са има акценте различита постојанства према
томе, како је сложен или несложен. Тако од несложенога
пирг. водше са 196, волхл са 228, 229, 281, 259 имају
оксију над а, ппретаћу. не вон са 192, не вонте сл 79, 91,
158 (два пут), 200 имају оквију над н. А од сложенога
оуволтн се има 14 случајева сваки са пеилом над оу; у
осталом је променљивије. Тако оукол се аог. 8 8. 79 п оубо-
дешн са 191 нема осим псиле над оџ никаква акцента ; међу
тим оувол са 18, оувоаше са 90, 116, 187, 288 и оуволкса
136 имају још и оксију над а. Исто тако императивни облици
не оубон са 14, оувонте са, 54 (два пут) немају осим пеиле
над оу никаква више облика, докле облици истога реда:
оувонте са 6, 54 (два пут) имају осим псиле над оу још
океију над н,
Брдк пола. 5. 117, асе. 5. 4, 116, 117, асе. р]. на брак
134, врлуное асе. 8. 117, врлуна сеп. 8. 117, враумтн поп.
р!. 47, 176 имају свуда оксију над вра. Одступа од овог је-
дини облик аее. р]. вракм 116, у ком је на истом месту варија.
Бран у облицима: брлнемњ даб. р). 127, 239, бранн
асе. р]. 127, 239, ппрегаћ. не кљубраикнте 102, шпре. 8.
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 године 13
8: кљабрлиташе 21, аот. р]. вЂабраннхемћ 217 има свагда
оксију над бра. Императивни облици не браннте 217, 221
имају оксију над нн.
Бралтн (Берж) долази у облицима : сЂерлтн 126; СЂЕРАСА
аст. 8. зте. 180, 182, 190, сљерашљ са 67, нхбраша 174
(уз пеилу над ну), сераша са 117,120,140, 173,197, 201;
сљералсх 171; СЋЕрлкњ 12, сЂеравшоу 41. 8, 74; СЋЕрлеше са
пот. р]. 158; сврдин пот. р]. 97, набрлинихњв сеп. р]. 106
(где је као и на свима другим местима, у предлога н7, псила
над и) 117, 241, сљвраном же дат. р]. 120, нуврдитњх асе.
р1. 129 (два пут), 131, 241, 242; по том ве може овде при-
бројати и 106. 8. тлаголске именице нхбратн 160 (у којега је
такође над на, псила). Сви ови примери без изузетка имају
над Бра оксију. Само аог. 8 8. нубра 241 нема ништа више
осим псиле над нд. У глаголима истога корена сћенраж ртав5.
136, сљенрлетв 64, 126, сљенражтв 26 акценат је над БН,
Именеки облици: даб. 8. срверо 19, сворињимњ, да. рит.
6, сљвориштих 106. 8. 58, 239 имају оксију над коренитих 0.
Кратв пот. 5. 12 пута; брата сеп. еј. асе. зте. 19
пута; братоу даб. зе. 6 пута; братомћ 29 таћг. ; соПевћ.
Братта пот. 8. 10 пута; брумн даћ. 8. 158; Брата сеп.
те. 119, 228, 234; Брата асе. 8. 11, 223 и исти облик
Брат 12, 104 — имају свуда оксију над Бра.
Бљавти долази у овим облицима и овако писано повдвтн
248 «с оксијом над 5; ргаез, вдитћ 243, ппрегаћ. вднте 132,
134, 144 два пут, 242, 243 два пут, 247, 243 свуда о
океијом над н. Придев Бљдрњ 144, 245 има оксију над БЋ,
а глатолеки облик вђувомдиша 187 оквију над дни.
Батн долази у многобројним елучајевима по разним
својим облицима, те ћемо га према томе и прегледати. 1.
Ја! вљтн долази 36 пута, увек с оксијом над м. 1. Ргаев.
1 8. есмћ (на стр. 239 есвмћ) има у 13 случајева над е 9
пута пеилу а 4 пута пеилу и оксију; — ргавз. 2 5. сен у
11 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
39 случајева има свагда над 6 пвилу а на стр. 222, 233
још варију над сен; — ртаез. 8 8. еству 209 случајева има
55 пута псилу и оксију, а + пута само псилу над е; — Фцај.
5 р. еста 97, има над 6 псилу и оксију; — рт. 1 р. есмм
6, 188 има над е само пвилу; — риг. 2 р. есте у 14 слу-
чајева има над е 12 пута само псилу, а 2 пута (етр. 26)
пвилу и оксију; што се тиче крајњега те, над њим 6 слу-
чајева имају још варију (стр. 86, 54, 125 два пут, 1897,
218); — рћш. 3 р. сату 28 случаја има увек океију над
ж. Исто време у одреченом облику ићемћ, нбств, иђста, исте
у 19 случајева има увек оквију над 5; само дуални облик
икста 220 има само над ста варију (премда и он по горњем
правилно долази). — ПТ. Ртаев. вадљ 49, 92, 191, 215 увек
; оксијом над ж; Бадешн 29, вадетв у 97 елучајева (међу
којима ву неколики вложени ва сћ и ну, над којим последњим
има пвила) има 95 пута оксију над ж, и од тога одступа
вамо бадетв 29 с варијом над фи нубадетв 69 само са пеилом
над #24; дуални облици кадета 100, 132, 220 имају оксију
над а; риг. бадемњ 6, бадете у 9 случајева И Бадањ у 24
случаја имају такође увек оквију над ва. — ТУ. Императивни
облици вљдн 2 регв. 5. у 7 случајева имају варију над дн;
Бљдн 31, 42, има оксијурнад ж; Бадн 53 има и оксију над
кои варију над ди; вадвте 7, 23, 132,.247 има оксију над
љ. — У. Ратћ. ргае“. асћ. пот. смн 14, 240, 249 и см 163 и
сн 239, има две варије над ви н; поп. 8. 1. слштн и остали
једнаки облици на стр. 79, 129, 165, 172, 190, 240, даћ.
сљштох 188, 228, 243 два пут, 251; асе. сшта 9, 172, пот.
р]. саште 36, 65, сеп. р]. слшт!нх 145, даћ, р]. стим
61,137, 138 177, аве. р]. саштља 17 има свуда оксију над
ст. — УП. Ратћ. ргаез. сеп. 5. Бадаштаго 20 и асс. 8 пп.
Бадештн 64 и даћ, р]. вадаштимњ 7 имају окесију над Ба.
— УП. Ппрег!. Беж 249 с варијом над ћ; Бвше 45, 55,
182 ес оксијом нади на стр. 258 с варијом на истом месту;
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ 15
Бв у 58 случаја долази 39 пута с варијом, а 14 пута с две
варије над Ђ, међу тим ту нису урачунати случајеви Бћ БО
108 вћ же 168, 255 који састављају једну акценатну групу
и који имају оксију над 5; Ббхљ у # случајева има увек
оквију над 5. — УЈП. Аог. долази 51 пут у 8. р. зе.
Бест увек с оксијом над м,а 11 пута у 3 р. риг. ББША
(9 пута написано тако, а 2 пут, на 6 и 26 стр. Бива) та-
кође вазда се океијом над м. — 1Х. Сопаћ,. од Бимњ мислим
да је у облицима који се правописом (н место иначе увек
тако постојанога ћу) разликују: Бихеомњ 125, висте 61 два
пут, БНША 59 три пут и имају евагда оксију на Би. — Х.
Ратћ. ргаећ. асћ. поп. 5. та. Бе 17, 197, 216 два пут,
222; вмешн 13, 77, 56, 184, 193; пот. 5. ш. Бмешее 159;
(аб. 5. бившој 12 пута; поп. р). 1. Бивша 59 вмешах 29;
Чаћ. р]. ввевшимњ 259; аве. р]. п. Бмвшал 99 два пут, 158
имају увек оксију над м. — ХТ. Рагћ. ртаећ. ас. 11: ЕМ
199, вала 129, вмло 142, 246, вали 59 два пут, 125 два пут
имају увек оксију над ва. — ХП. зиђ5ћ. уетђ. ватте асе. 8.
9, 104 ват!н Јос. 8. 9 има такође оксију над м. — ХИ.
Деривативни глаголски облици вљелетњ 70, 72, 184, 186,
Бљелат 183, вмвлашта асе. р]. п. 242, прввњелаше порт.
8 р. 5. имају правилно оксију над м; само у бмвлатћ 193
оксија је над Ва.
бвећ аее. 5. 58, вћеоу даћ. 8. 50, ввен пот. 7]. 1898,
вђем асе. р]. 40, 50, ввенма 24 асе. р]. имају свуда океију
над ћ. Придев Бтеовствмћ ос. 8. 63 (на етр. о0 и 150 у
истом облику написан Бњсовствмћ) има сва три пута варију
над сов. Глагол венојетсл 92, ввсноулшта са 63 аее. 5.,
бћеноужштимех 2 два пут, 160, 162 има увек оксију над
ноу. Облик истога глагола у ратћ. ргаез. раз5. Бвесноџема
пол. Фаа]. 44 има само над е пеилу. Рагћ, ргаећ. асћ. 1. од
истога глагола Бтеновлкмн са 159, ввенокавшхго аее. 8. 189
има на оба места оквију над ка.
16 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 године
Карнти 78, 199; ртаев. 1. р. вара 247; аот. 3. 8.
варн 93, 244, аог. 9. р]. првдвлрише 198, за тим ргаев. 1
р. варља 143, карветњ 158, 258, клрвжтњ 113 и рагт, ргаев.
асћ. првделрва 223 имају свагда оксију над ва.
Кашњ, -а, -е, у разним облицима једнине и множине има
у 60 случајева 59 пута оксију а један пут, стр. 85, варију
над вл. Правописа ради могу поменути асе. р]. та. ваша,
који на стр. 81, 32 два пут, 101 увек тако долази.
Вед- долази понајвише сложено. Тако ртаез. наведетњ
50, 63 има само пеилу над на; ппрегаћ. вђведн 34 има ва-
рију над ди, докле облици аот. прнведохњ 92, 214, регв. 3.
нхведе 169, 209 (са пвилом над нд), вђуведе 90, 212, дпај.
8 прнкедоста 227, рит. вљведохемћ 138, кђведосте 138,
139, кедошх 250, 252, 254, прнведошл 43, 50, 98, 101,
909, 215, наведоша 115 са псилом над #7 имају свуда
океију над ве. Иткедоше 254 има само псилу над на. Ратћ.
ртавћ. аб. Т ведћ 98, вђуведше 91 има такође оксију над
кед. У глагола воднтн облици ртаев. воднтв. 82, ратј. ЕЂ-
водан 38, рахводешта сл 169, рагћ. ртаез. раза5. Фкоднмн
6 имају свуда оквију над ко. Вождв 15, вожде 123, кождн
82, 124 имају такође свуда оксију над 0.
ћелен 24, 28, 258 пот. 5. пма оксију над ле; КЕЛМА
пол. 8. Тет. 187, веле поп. 5. п. 188, велих асе. 5. 1. 245,
кемемћ 1изђу. 8. т. 187, 188, 256, вемгево 10517. 5. 1. 158
имају свуда оквију над ве. Само велиа асе. 8. [. 157 има оксију
над ли. Напротив великв пота. 5. 44, 108, 225, велних поп.
8. Е. 120, 186, велнкм поп. ећ. асе. 5. тлазе. 127, 131 два
пут, 139, 142, 144, велнкла поп. 8. 1. еђ асе. п. 7]. 120,
298, велнклаго сеп. 8. 30, 211, велики сеп. 5. 1. 141, ве-
ликоу асе. 8. 140, великом 1р8фт. 5. 171, велниуутн поп. 5.
108 и глаголеки облик квелнудљатћ 122 имају свуда оксију
над ли. Ваште 243, и каштвшал асе. р]. п. 124 имају оксију
над ВА.
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ 17
Бетефњ 157, кетероу дај. 5. 141, 199, 245, по том
ветефа асе. 8. од ветефих 196 имају оксију над зе. Напротив
ветеф 157, 243 п кетером Даћ. 5. 186 имају оксију над ве.
Андбти у 111. 11 пута; у ртасв. вНтдА, ВНДНШИН, КНДНТЋ,
кнднта дпа]., кнднте, вндатв, по том вђудненакнхитв 35 и ЕЋ2-
ненаендат 128 свега у том времену 26 случаја; у ппрегаћ.
вид, ВНДНМЊ, внднте свега 9 пута; у ратЕ. ртаев. асћ. КндАН
88, 84 (на етр. 88 други елучај написан Вндбн) ЕНДАШТН
165, вндаште 69, 94 два пут, ненаквндаштимњ 3], у раг!.
ртаезв. разв. кндимн 32, 122 пот. р]., ненавндимн такође пот.
рт. 53, 128, 240; у аористу 88 пута у разним лицима,
међу којима бележим вндвха 179 рт. 3 р.; у рагћ. ргас!.
дећ, 1. Кндбвћ, по вндеше највише, а и у осталим падежима
у 41 елучају; у ратћ. ргаећ. разб. Видић 259 пма увек
оксију над вн. Акценат на истом коренитом слогу остаје у
придеву прокнднтелна 165 и у именици дакнстн сеп. 5.
253. Само вндљтн 150 стр. има уз оксију над вн исти знак
и над 5.
Внна пота. 8. 101, повннењ по. 5. 28 четири пута,
181, повнина асс. 5. о51. неповннин 61 поти. р]., НЕПОВННЊХ
сеп. р]. 61, повниљжесх 163 имају свуда оксију над ЕН.
Облици кним сеп. 8. 255 и внић даб. 8. 100 имају варију
над ми 5.
~
бино у 7 облика једнине и киноптнца пот). 5. 58 имају
оксију над вн. Виноградњ међу 16 случаја има 12 пута оксију
над но, 1 пут над ен, 2 пут надгра, а 1 пут киноградњ асе.
8. 105 и над но и над град.
Владатн 205 и власт у 9 елучајева понајвише асе. 5.
имају увек оквију над вла. СОвладамтњ 108, 225 има у оба
влучаја пеилу над е, а на другом месту још и оксију над Бал.
()власт у 9 случајева има 6 пута пеилу и оксију над 6,
а три пут само пвилу на истом месту. Погледом на унутрашње
ТЛАСНИК ХрУП 2
18 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
слогове нађох само оксију над Бла у еоБластћљ 112 1п5бт.
Зетврљтовластинкњ пот. 52. 76 има океију над кла.
Вањк- видимо у речи еоблакњ, која у 7 случајева увек
има само пвилу и оксију над 0. (Увлатнтн са 194 има псилу
над Фе и океију над Бла; ФОБАЋУСТЕ СА 96 има само псилу
над 0; ОБлаЋУК са аот. 8 5. 36 има пеилу над о и океију
над 5; надвлув са аог. 8 5. 145 навлвкоша 74 аог. 3 1].
имају тако исто пеилу над и и океију над 5; ФБАЂКОША
954 има псилу над е) и оквију над ко, а исти облик на етр.
254 има само псилу над о; ратћ. ргаећ. асћ. ндвлвкв 249
има само псилу над Н2. Облћуенњ 168, овљуена 57, нео-
вауена 117 имају само пеилу над првим словом, докле исти
облик ОБАЋТЕНА 159 има псилу над 0 а оксију над те.
Кљувратнти 101. 16, кљувраштљ са ртасз. 1 8. 66,
вЂукфрлтнт са 129, 240, еобратнте сл 94 (са псилом над )),
обрататса 69, 183 (ва псилом над 0); кђавратн аог. 3 5.
144 ; крашт са раг|. ртасћ. 142, краштвше са 37, вЂАврашт
сА 111, 248, ебрашт са 49, 89, 191, 211 (свагда још са
псилом над е)), радкраштењ 92 имају увек оксију над кра.
Императивни облици обратн 31 (који има и псилу надо)и
Фкрдтн 31 имају варију над ти. Врата поп). р]. 38 имају
оксију над вру, а крлта истог облика 938 имају варију над
та. Кратамо Даб. 5. 243 имају оксију над та.
Врђг- у кљерњштн 55 има оксију над Ф. б)врђжешн са
247, 252; фврђжетса 211, кљерђже аог. 3 5. 238 два пут,
Фврђже са 251, непроврћже (још са пеџлом над не) 229,
кљерђгошА 238, навргоша 74, 232 (још са пеилом над 2),
ратћ. ртаећ. фврћг 226, вврђгшон Ј06. 5. 162 имају свуда
оксију над врћг. Од императивних облика КЂЕрћзн са 230
има оксију над крћ, али остали императивни облици, које
налазим, као крђ5н 29, 30, 95, кљвјфњзн 94 и Ферђзн 134
имају варију над 5н. Међу тим врђзн са 22 п радврћон са
206 имају оксију над 5н. Дог. Фиа]). Фврљдостђ са 49 има
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 године 19
окбију над до а непроврђже 110 нема никаква другог ак-
цента овим псиле над не. Рагћ. ртаећ. раз5. вљвржено потп.
58. п. 30 има оксију над же.
бода у 8 разних облика једнине и множине и придев-
ски асе. р]. п. исте основе ведкоднлл 66 имају свуда океију
на коренитом 0.
Волт у 7 облика једнине (у номин. увек писано КОД,
пошто наш споменик у осим почетка не употребљава) има увек
оксију над ко. Доколењ поп. 8. 20, 42, доколим асе. р1. 158
и доколно аду. 9 имају такође оквију над ко. Ртаез. 8 5. ко-
литђ 60 има такође оксију над ко. Нхколих 62 има само
пеилу над ну. Императив покели 45, 157 има варију над
дан, а покелн мн 79 оксију над дн. Аог. од истога глагола
покелћ 188, 220 има варију, а покелћ истога облика на стр.
243 океију над Аћ.
Кљнатфњ 89, 204, 254 има оксију нада, а кђилтфњ 250
исти знак над ж. — Вљиатрадој 124, 125 (два пут) имају
оксију над на и псилу над другима, а Кђнатрђадо 204 има
само пеилу над другима.
Кљторинкњ (у нашем споменику увек писано кторинкњ)
у 289 случаја у разним облицима има увек оксију над о.
Кторни пот. 8. 284, кторм пош. 8. 119, кторлл пот. 8. |.
120, кторов авс. 8. п. 252, по том втортјеж 144, 247 имају
увек окбију над кто. Ктора поп. 8. [. има и оксију над кто
и две варије над фа.
Касовх аее. 8. 28, 90, 212 има оксију над со. Емсотн
сеп. 8. 260, ввине 256, ввинићго сеп. 8. 198, кишинхњ Јо.
рит. 110, 228 имају оксију над км.
бвећ пише се у нашем споменику увек кесњ. Тако на-
писан пот. има у 15 случајева, који су преда мном, увек
оквију над е. Пађ, 8. та. кћсемох 10 има оксију над се; даћ.
8. Тет. кђеен 258, 260 и ксен 106. 8. #. 172 имају оксију над
е. Асе. 8. 1. вљел 201 има варију над а. Јазбг, 50. ВЂСЋИЋ
ож
–
2() АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
а.
985. 236 (два пут) има оксију над 5. — Хот. р]. т. вену
11 елучајева без енклитике има над сн, а у четири случаја
0]
• енклитиком #Ељен ко 200, 231, 238 и вђен же 122 има
оксију над ен. Исто тако пот. р]. п. вљећ (читај вћећ) у 11
случаја без енклитике има варију а у вђећ во 223 оксију
над Ћ. Сеп. р]. и Тос. р]. вљежхв у 5 случајева има оксију,
а у деветом, стр. 24, варију над ћ. Паф, р]. вђевић у 5 слу-
чајева има увек оксију над 5. Тазју. р]. вђећмн 240 има
океију над 5. — Вљевињ (читај вљетњњ) у 9 облика једнине
има увек оксију над ћ. — Вћеегда у 20 случајева има увек
оксију над се, — Вљеждо“ 260 има оквију на ж. — Кесма
30 има оксију над Е.
Књд- прегледаћемо по разним облицима, које од те ос-
нове нађосмо. 1. Ртаез. 1 р. 5. ЕЋМ Бо 158, км та 170, не-
кић 253, када (место ЕД.) има евуда океију над Ећ. Нспо-
кемћ 40, 55 има вамо псилу над н. Ртаев. 2 ђ. 8.: кћен 221
без енклитике, има варију над сен, а кђен дни 51 има оксију
над истим слогом. Ртаев. 3 р. 8.: Ељетћ 36, 131, 242, не-
вћетћ 1825, оувћста 32, 216 (још са пеилом над оу) 11П0ЕЋСТЊ
22 има евуда оксију над ћ. Оџећстњ 20, 192, нсповљстњ 59
имају само псилу над оџ и нс. Ргаев. 4. 2 р.: вћста 107 има
оквију над вћ. Ргаев. р]. 1 р. ввмм 233 има оксију над вћ.
Ргаев. р]. 2 р. квсте 107, 182, 185, 225, 249 и оувксте
174 (још са псилом над оу) има варију наде, а кксте 139
и оувћсте 46 (покрај пепле над оу) имају океију над #6Ћ.
И. Ппрег!. ввдкмне 136, невћдвше 212 има океију над ЕЋ.
ИТ. Ппрегај. поввждњ 200 има океију над вђ; а вћднте 13
132, 212, покћдите 91, проповђунте 54 имају оксију над
ди. ТУ. Ратћ. ргаез. асћ. вам 46, 68, 283, ввдин 196, вђ:
даште 235 има увек над 6» оквију. У. Дог. оуввавша 132
само са псилом над оу. У1. Ратћ. ргаећ. ас!. 1: оувбдвва 257
само са псилом над оу и оуећаваше поп. р]. 198 са псилом
над оџ и оксијом над вђ. УП. Рат. ртаећ. ас%. 1] ЕЂАВЉ 6
АЕЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ 21
океијом над вћ. УП. Ратћ. ртасћ. раз5. ОЕБДвНО пот. 5. П.
54. ва пеплом над оџ. 1Х. Проповвдатн 107. 163, 179, 189,
проповљданте ппрегаћ. 51, пропоккдлк рагћ. ргаез. пот. 5.
т. 168, проповвдалше тпр!. 3 р. 5. 169, даповтда аог. 100
проповљаужењ 163 имају увек оксију над вћ. Одступања су од
истог тлатола неповћдаљ ргавв. ]. 5. 59 и нсповвдалште
ратћ. пот. р]. 20 са пеилом над не и проповђдам рат!. ртасв.
п. 8. ттазе. 25, пропоккдано рат!. ртаећ. разз. 5. пет.
141 е оксијом над да. Х. Сввдтелћ сеп. р]. 251, сввдћ-
темство у 6 елучајева у облицима једнине, свбдктелСтеФун
пирет. 221, свђавтелствовлхха 200 два пут, имају увек ок-
свију над дћ. ХТ. Хаповкаћ у 15 случајева махом У облицима
једнине, осим једног сеп. р)., има 13 пута оксију над 74,
14-ти пут оквију и над да и над вђа 15 путу сеп. р!.
улповћден 28 има оксију над вђа варију нади. ХП. Бвств
асб. 8. 18, нектстљ ас. 8. 50, имају океију над вћ. ХПТ.
Нрекствовлењ 163 има пеплу над и; и окепју над 65, а н2-
кћетно 15 само пеилу над н2. ХТУ. Кахећститн 158 два
пут, вђдекстите тпрегаћ. 16, ввлевсташу 189, 197 имају
океију над сти. ВЂувљсти 1трегај. 159 има варију над сти.
_ Бањ аве. 8. 228, Ева сеп. 8. 70, 78, квкоу 4аћ. 5. 127,
вљушњи асе. 5. 95, 104, 221, вћунм асе. 8. 223 (где вуин над
им две варије), првкљуноес аве. 5. 9, ввунал асе. 7]. п
имају увек оквију над Ећ. Мак дев. р]. 228 има само ва-
рију над км.
Ара у 14 облика једнине има 12 пута океију надћа
2 пут, вђрж асе. 8. 124, 174, варију на истом месту. Облици
глаголеки : квроџљ ртаев. 18. 215, квроџетћ 230, 260, 4пај.
кљроџета 49, р]. кђроџемњ 256, ппрег. ввроки 192, квроунте
169, 230; рат. ртаев. кћроулште 112, кљроџлиштихњ 94;
аот. кврока 3 7. 5. 8. 48, кђрокасте 113, 231, рат. кброклк-
им 7, 9, 260 имају увек оксију над КЋ. кећ ратћ. ргас!.
раз5. некђрокакмже 260 има оксију над кв и две варије над
22 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
км. Малоккре уое. 8. 79, мллокђрн убе. р]. 36, 44, 86 имају
оксију над кћ, само што последњи случај, на стр. 44, има и
а над ма. Вврењ поп. 8. 136 два пут, некђренњ поп.
. 92, квривн у. 5. 136, кврити пот. р!. 163, по том некћр-
стко асе. 8. 76, некћрсткте аее. 8. 92, 198, некфрпо 44. 8.
215 имају такође свуда оксију над ЕЋ.
Кет- долази у овим речима е акцентуацијом доста не-
постојаном: сљећтв асс. 5. 62, 118, 198 два пут, 1лаЂта сеп.
8. 142, 246 имају океију над св или 74. Међутим СЂЕЂТЊ
асе. 8. 158, 2528, свевтникњ потп. 8. 257, имају оксију над
ћ, а сљевтовлише са 10 има оксију над то. (увљитлвлешн
250 има оквију над 6л; ОВввШТА аог. 3 5. 212 има варију
над а, а 2203 оксију над 5; Фвтштаев 229, 231, ФЕЋШТАВ-
ше 231 и императивни облик февштанте 231 пије оксију
над шта, а фећштавњ 22 има оксију над већ. Сђевштлета 97
има пвилу над е; оуввштаваж са рагћ. ртаез. асћ. 29 има
пеилу над оу; а обвшташа 245, обћтовлжште пот. 7]. 7,
оБвтовАНх ас. 7]. п. 7 имају само псилу над 0.
Ветрв у 12 разних облика има увек оксију над ћ. Вљ-
уЕЋАША 40 два пут има такође оксију над вћ.
Кал- у свадатн 197, скажешн 59, сважетћ 64, 151,
аог. скада 76, свазлавше 252. свадањ 253, свадлил 97, сва-
тло 55, прнвахано 109, 297, тАвАДАШтА 25, имају свуда
оквију над А. Ппрегаћ. скажнте 72 има океију над жн.
Глава у 20 случајева у облицима једнине има увек
окбсију над глл. Вљагаленнун 106. 8. 187 има такође оксију
над гла.
Глас у 12 влучајева у облицима једнине има увек
оксију над гла. Исто тако и глаголски облици: глашлетњ 256,
КЂагААСНЋ 247, 252, кћагллен аог. 3. р. 8. 252, патлоглмшене
(и луб=) дес. 8. 3245. Одетупају: КЂаглАеНт 143, тде је
оквија над снтв; кђугллен аог. 3. р. 252, тде је оксија над Ћ
и прнеласн аот. 8. стр. 217 где је оксија над прн.
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ 23
Гнатн долази понајвише у сложеним облицима, те ћемо
их засебице прегледати. 1. Нугнатн 92 има само пеилу над
на, а ндгнатн 216 уз пеилу над ну има оксију над гна. 1.
Облици презенеса тога глагола : нжденетњ 205, нжденете 126,
нжденат 26, 214, 260 имају само пеилу надн. ПТ. Аог.
гнаша 172 има оксију над а; нагиаша 26 уз псилу над н2-
има такође оквију над гна; нагна 259 има псилу над нуа
варију над а, а нагна 43, 110, 172 имају само псилу над н5.
ТУ. Ратћ. ргаећ. асћ. 1. нагилењ 192 има пеплу наднха
оквију над а. У. Рат. ргаећ. раз5. нагнанњ поп. 5. 49, н2-
гианоу даћ. 5. 50, нугнанн пол. р]. 26, 42 има псилу над
ни; и оксију над а. УЛ. Нугонитн 51, 179, 180 имају псилу
над н; и оксију над го, а нугоннтн 228 има само пеилу над
на. УП. Ргтаез. ндгонишн 45, нугоннт 20, 63 два пут, 180,
гонатћ 53, нагонатњ 64 имају оксију над го а псилу над н2.
У. Ппрегаћ. нагоннте 51 има пеилу над 62 а оксију над
го. 1Х. Ратћ,. ргавз. асћ. идгопа 64 два пут, 172, нагонашта
асе. 5. 217, нагонаштља асе. р]. 32 имају псилу над нуа
океију над го. Х. Аог. нагоннхомх 40 има пеплу над н5,
а оквију над го. ХТ. Нугливла 193 има само пеилу над н;,
а гоненпо да. 8. 184 само оксију над не.
Гора има двојаку акцентуацију, тако: сеп. 5. горм 27
има оксију над го, а исти облик, стр. 41, 91, 213 има ва-
рију над м. Пађ. зе. горђ 92 има оксију над го, а исти
облик или Јов. 8., који исто тако гласи, на етр. 109, 112,
127, 227, 230, 238 имају варију над 5. Две. 5. горж 159,
199, 212, 246 имају оквију над го, а исти облик на стр.
28, 26, 79, 84, 90, 148, 179 има 'варију над д. Асе. ђ1.
горм 129, 240 и ос. р]. горахњ 180 имају оксију над го.
Горе као тафетј. (каткад писано горђ) у 16 елучајева
има увек океију над го.
Господ у 16 облика једнине, господнић поп. 5. 99,
24 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од, 1512 ГОДИНЕ
господинох даб. 5. 245, господењ асс. 5. 168, господне асе.
8. п. 126 имају увек оксију над го.
Готовљ попп. 5. 117 има оквију над го; готовн пот.
р]. 132, готовма пот). р]. 1. 134, готовж асе. 8. 245 имају
оксију над то. Оутотовитњ ргаев. 57, 167 има такође оквију
над то. ГПпрегаћ. р]. 2: оџготовнта (у последњем слоту А
хм. е) има окбију над кн. Оуготовлемњ ртаез. 245 има само
псилу над оу, а исти облик на етр. 141 има покрај псиле
над оу још и оксију над вл. Ппрегаћ. оуготованте 168, 245
има псилу над оџ и оксију над го. Аот. оџготовлхђ 116,
оутотока са 107, оџготоваста 245, оуготовлша 141 имају
вамо пеилу над оу. Тако пето има само псилу над оу: оџго-
тованњи асе. 5. 138, оџуготоклно поп. 5. п. 225, оутото-
клиное аее. 5. 188 и оуготоклин (106. 5. од оуготоклине) 4.
Градњ у 19 облика једнине и множине има увек оквију
нада. Глатолеки облик еоградн аот. 3. р. 114, 231 има у првом
елучају само пеилу, а у другом пеилу и океију над 0.
Гровњ у 17 облика једнине и множине има увек оксију
над 0. Погревстн 43 има оксију над е.
Грвхв у облицима грђен пол. р]. +6, грвевхв 165 два
пут, гркшнемћ Јос. 8. 211, грвшннун плота. р]. 175, грмш-
ником дат. у]. 245, грвшиивв асе. р]. 176, гршинкњ 11567.
р]. 175 (два пут) увек има оксију над грб. Одетупа грбхње
асе. 7]. 168 6 варијом над ње и грвхевњ сеп. у]. 168 с ва-
ријом над е. Сћгрвшента поли. 7]. 181, и аве. р). 230, као
и стрвшешн сер. р]. 230 има оксију над ше.
Гева по. 5. 140, 244, погмбнетњ 29, 30, 96, по-
инат 45, 177, погмешаго асе. 5. 95, погљишнимћ да4. 7].
51, 88, погмвлемћ 44, 187, погоџвитњ 232, погоуватв 178,
229 имају свуда оксију над мо или ом. Одступају погоукнти
170 е оксијом над Бн, погоџбн аог. 8 8. 117 с океијом над
по, плгоубх аее. 8. 38 6 оксијом над па.
с
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 године 2
Град- у облицима градетњ ртае5. 165, гради рат.
ртаез. асћ. пот. 126, и исти облик само друкчије написан
греду 56, градаштее потр. 8. п. 225, градашта асе. 8. 130,
градаштаго асе. 8. 90, грдаштен рот. р). 228, градљаштемл
даћ. диа]. 259 има свуда оксију над гра. Одступају импе-
ративни облици гради ++, 46, 103 имајући варију над дн.
Дллете у 9 случајева има увек оксију над ле.
Дати долази у више облика и чешће, те ћемо га пре-
рледати засебице. 1. Та!. датн у 9 случаја, по том ВЂДАТН
187, кђадатн 98 и продлтн 95 имају увек океију над да.
П. Ргаез. дам тн 88, 196 два пут, кћудамћ 98 два пут,
првдамњ 141 има увек оксију над да. Кљадлен 29 има оксију
над да, а вћадасн же 30 има океију над сн. Даств у 35
елучаја, вђдаств на стр. 114, вђадаст у 6 случаја, надастсА
на етр. 260 још ва псилом над н7, подлств на стр. 25, пр-
даств у 16 случаја имају увек оквију нада. ВЂудадат 115
имају океију над да. П1. Ппрегаћ. дужд у 7 случаја и
продаждћ на стр. 108 имају оквију над а; р]. 2 р. даднте
у 5 случајева и вђададнте на стр. 233 имају оксију над дн.
7 Аог. длсте 138, 139, првдхсте 203, даша 158, ПРЕдАША
252, првдашк 253 има увек оксију над да. У. Ратћ. ргаећ.
авћ. КљдАЋ 242, вћудакћ 85, 142, 207, 246, надавшн пол.
|. 8. 190 још са пвилом над 67 и дакшаго асе. 8. +6 имају
океију над да. У]. Рагћ. ргаећ. асћ. П. првдал 135 има
океију над да. УП. Ратћ, ргаећ. раз5. првдаш поп. 5. у 6
случаја, дано поп). · 69, 158 и исти облик продлио 140,
по том пот. р]. п. даннлх 193 и првдана 60 имају океију
над да. У ПТ. Првдлетса 145, 248, дасте ртаез. 2. р]. 244,
дан ппрегаћ. 31, продан у истом облику, етр. 222, далше
пир. 3. 8. 194, првдажн ратћ. ртаез. асћ. пот. 8. 249, прв-
даљште пот. р]. 239, продлаштимњ Д4аћ. р). 229, продлх-
штља аве. 7]. 110, 299 имају увек океију над да. Одетупа
пут. далти 38, у којега је оксија над другим а. 1Х. Прљ-
20 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ
дание у 11 облика има увек оксију над да. Х. Дланта асе. Р].
88 има оксију над другим а. ХТ. Дар пош. еђ асе. 8. 29 два
пут, 41, 81, 123 и дломаее. р1. 16 има такође оксију над да.
Два у 27 случаја има 20 пута две а % пута једну ва-
рију над а; деђу 13 случаја има 9 пута две а 4 пута једну
варију над 5; двео 17, 161 има оба пута оксију над 0;
деђма даћ. 85 има две варије над 5.
Двефњ асе. 5. 38, дкерн поп. р]. 184, 258, дкерен сеп.
|. 157, 258, дверемћ 445. р]. 172, двережњ 100. р]. 131, 173,
242, двервжњ 10. у]. 22% имају увек оксију над две.
Двигижтн 121, вђудвагижтн 20, денжешн ртаез. 191,
кљудвнгнет 62, поденгнатса 130, поденжатса 241, кђ2-
денже аог. 3. 8. 171, 216, двнгнв са ппрегаћ. 230 имају увек
океију над ден. Императивни облик двнгнн са 111 одступа
и има оксију над ин.
Десиал пот. 8. 1. 30, десное поп). 5. п. 29, десижа асе.
8. 1. 224, 225, 236, 255, 266, дестмхћ Јос. р]. 258 имају
океију над де, а десинул поп. 5. 33 има исти знак над ин.
Дикитн са 75, 54, 175, 258; днивншн са 10 и оџдн-
вншн са, где је још над оџ пеила, имају евуда оксију над
вн. Ппрег!. дивлше са 229 по днвлвхљ са 223 имају оксију
над дн, докле дивдбха 200 и днвдбха са 103 имају такође
оксију над ћ. Дог. 3 8. днен са 257 има оквију надднња
р]. 3 истога облика днвнша са 112, 118 пи дненшљ са 50
имају океију над вн. Адјесћ. дивна пот. 5. #. 115, 282 имају
океију над дн.
Добфњ поп. 8. 64, добри уос. 8. 136, добра сеп. 5. 20,
доврое поп. еђ аве. 8. п. 73 два пут имају свуда оксију над
до. Аве. ећ потр. 8. п. добро у 11 елучаја имају 9 пута ва-
рију над бро, а 2 пут, 39, 71, оксију над до. Добри [0с. 8.
70, 184, доврал аее. р]. п. 27, добрњи аес. р]. тп. доврма асс.
Р]. Тела. 74 два пут, 117 имају оксију над до. Аду. добрб
у 6 случаја има оксију над до. Сотраг. вомн попр. 8. 94 два
~
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ 2
пут, 122, 161, 217, вомшн 3, 36, волшее пол. 5. п. 186,
веле 128 имају свуда оксију над во. Оуне 101 и оџиве 29
имају пеилу и оквију, а оунђе 30 псилу над ду.
Дом у 30 разних облика има увек оксију над до. До-
мокнт 114, домовнтоу 72, 104 имају окбију надн. До-
машнел асе. 7]. ш. 54 има оксију над а.
Дондеже у 24 елучаја има 21 пут океију над 0, измеђ
којих случај на етр. 29 има још и оксију над де. Случајеви
на стр. 16, 17, 90 имају само океију над де.
Дроџемн пот. еђ асе. 8. 10, 58, 182, 282, 246, дроџ-
гдд пот. 8. Тет. 157, 178, дроугое пот. 8. п. 182, 188 два
пут, дроџгомоу 444. 8. 113, дроџгаго асе. 8. 35, дроџ5н поп.
рт. 9, 87, 110 и дроуан 210, дроџгла попа. р]. п. 68, 135
дроџгњаа аее. р]. 105, 185 имају свуда оксију над дроџ.
Дроуњ у 20 различитих облика има увек оксију над
коренитим гтласником.
Доухђ у 9 облика има 8 пута океију над коренитим ело-
том, а у деветом, сеп. р]. доухевћ 67 има варију над 0). Доу-
ши 406. 8. 18 има оксију над оџ. Вљудљхна аот. 3, 206 и
надћшеаог. 8 р. 256 два пут имају оквију над дћ, а последњи
случај још и пвилу над н2.
Аљштн поп. еђ. уое. 8. 48, 83 два пут, 191 два пут,
204, дштерн дађ 5. 196, дтштера Ј0е. 5. 2 (у садржини 0
дћштера) имају свагда оксију над ДЋ.
Дљ- прегледаћемо по различним облицима, који су од
њега изведени. 1. Дати 11. 251, двета ргаез. дпај. 227, дљ-
жтел ртавв. 195 недките ппрегаћ. 221, дадвшл аот. 25, рад-
двлел 63 имају оксију над 5, а Вљдћ аог. 3 р. 206 варију на
истом месту. П1. Речи моводкица п. р]. 112, 114, моБодњАНтА
пол. РО]. 204, прамоводњнсткокатн 30, прамоводкисткомстњ
80 још с оксијом над оу, првмоводкхнихго, Бллгодтњ пот.
8. 165, добродњтелемћ даб. р]. 6 имају оксију над дб, а прћ-
28 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
мокодвишњи пој. 8. 65, 96 имају оксију над н иза дђ. ПП.
(ддљетњ ргае5. 36, одвлахомћ 138, одћасте ма 138 имају
само псилу над о или 0; одвлесте аог. 139 има псилу над
о и океију над а, одеждимса ртавз. 36 има псилу над о или
океију над де. ТУ. Одвањ 250, одвана 258, одклша сеп. 5.
117 имају пвилу над 0 или Фе и оксију над а; Одћлнте пот.
8. 157 и одћантихњ 106. У]. 237 имају псилу надо и оксију
над дћ, међу тим одваше асе. 8. 117 има само пеилу над 0.
У. Одежда асе. 8. 208 и одеждахћ 106. р]. 29 имају псилу
над 0 (00) и оквију над де, одеждн 106. 5. 96 има само оксију
над де, одеждљ асес. 5. 36 има само пеилу над о. УЈ. Дувал
асе. Р1. п. 27, 56, 122, двлан ппрегаћ. 118, двла аог. 8. 8.
185, сђавла аогт. 8. 5. 140, 244 имају оксију над дв; међу
тим дљлатем сеп. у]. 50, двлатела аее. р]. 104, 105, двла-
телемћ дађ. р]. 114, 115 два пут имају оксију над ла. УП.
Педљла (или недела, а на стр. 45 недвле) поп. 8., барем по-
највише, у 55 случаја има увек океију над дђ или де. УП.
Попедклинке пли понеделник у 7 елучаја има увек океију
над дћ или де.
Љенх поп. 8. у 13 елучајева има увек варију над на;
женм сеп. 58. 76 има варију над им; женћ 4аћ. 5. 100, 220
има варију над ћ; женљ аве. 8. у 20 случаја има увек ва-
рију над на. Од овога тако често потврђенога правила од-
ступају женн сеп. 8. 195, жеше исти облик 161 и жепо уое.
83, имајући оквију над же. Хот. р]. женм 256, и сеп. ђ].
жењ 79, 95 имају такође океију над же. Ад). женекњ аее. 5.
100 има оквију наде. Женнхв поп. 5. 134, 176, женихој
Чаћ., 5. 1388, 134 и жениха асе. 5. 176 има евуда оксију над
ни. Глатолеки облици: неженнтса 101, оженнтса 220 уз
пеилу над е, женатса 119, 2385, женан са рагћ. 101, же-
наштеса пот. 7]. 132, ооженнех аог. 3 5. 195 уз пеплу над
о — имају свуда океију над же. Одступају оженнтса 101
и оженса 119, имајући еамо пеилу над 6» или 0.
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ 29
Жикњ пот. 5. 259, жива пот. 5. 1. 190, жнелго сеп. 5
87, живмхћ сеп. р]. 235, живаштимже дат. у]. 93, житге
аее. 8. 288, жнилнште асе. 8. 187, имају свуда оксију над жи.
Одступа ежикетњ 49 само са псилом над Ф. Жнкот у 9
случаја с деветим придевом животињхв сер. р]. 165 има свих
десет пута океију над ко.
Жхтел поп. 8. 78, 181, 186, 242, жатвм сеп. 5. 71
два пут, жатећ даћ. 5. 50, жатвљ асе. 5. 50, жатеме поп.
р]. 73, жателемћ (аћ. у]. 71 имају свуда оксију над жа.
Тане у 11 случаја има увек варију над не.
Ткатн 122, 226, прнделтн 47, 116, 175 имају свуда
океију над 48. 1 токет ТА 290) има оквију наде. Ли-
регаћ. придовн 105 има варију над ви. Ратћ. ртаез. асћ. 10-
клште 111 има оксију над до. Ппрег!. увламве 226 има
оксију над два. Аог. кђувахћ 17 има океију над два, а истога
облика треће лице прнхвл 194 два пут има варију над ХКа.
Ратћ. ртаећ. асћ. Т: прнхвањ 81, 180, 206, 211, 225, 237,
сљувлкше потп. |]. 254, по том рат! ргаећ. раз5. двања 106,
увлин 117, двлиин 117 еве троје потп. р]. двлнињим дађ. 7].
116, уалииња асе. у]. 116 и двлмишњх Је. р]. + имају свуда
оксију над Хва.
Ћумиа аве. у]. 238 два пут, скадашх сеп. 5. 220, сљ-
7длипо Дај. 8. 241 имају свуда оксију над Хда. Тако исто
знтдете 125, зиждаштен поп. р]. 115, сћонжда ргаез. 15.
88 и скуижда ргаез. 1 8. 250 имају океију над 5н или 28.
Дог. скада 40 има варију над а.
Ћле у 18 случаја има 16 пута варију, а 2 пут две ва-
рије над е.
Темлн сеп. 5. 66, лемла асе. 8. 247, демлн 106. 8. 97,
126, 135, 136, демсклх пот. 5. 130 имају оксију над Хе.
Темлв пот. 5. 242, демлн сеп. 8. 26, и 106. 8. 199 имају
варију надђи н; а демлдн 06. 8. 97 имају варију над хе.
Ћин долази у облицима ;: подилете, ртасз. 2 7. р]. 39,
3() АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
пољилша аог. 3 7]. 91, подихкше 80, 198, 200 два пут, по-
тилно 65 и има свуда океију над ид. ХДилетњ 60 има оксију
над 6. Хилмеше у 12 случајева има 6 пута оксију над љиа,
а 6 над ме.
Трљтн видимо у облицима : проррж ртаев. 1 ве. 226 6
варијом над ж; драшн 118, 233, оџдришн (са псилом над
оу) 37, кљаритњ 29 с оксијом над дрн. Хрнте ргаев. 2 1.
208, оџхдрнте (са псилом над оу) имају оксију над н; оудрнте
исти облик, стр. 240, има пвилу с оквијом, а стр. 251 само
пеилу над оџ. Оудратњ ртаев. 3 7]. 130 има псилу над оуа
оквију над а, а исти облик на стр. 26, 69, 241 има псилу
над оу. Ппрегаћ. дрите 127, оџррите (са пеилом над оу) 69,
првдрите 95, кђурите 36 има оксију над н. Рагћ. дра 209,
дрмите 183 има варију, а драште 256 има оксију нада.
Аог. дрвестћ па]. 3 р. 258, има окбију над дрћ, а оудрб
зте. 8 р. 111, 170 има само псилу над оу. Рагћ. ргав!. асћ.
Т: вљурвећ 199, 206, 209, 222 два пут, оудрљеже 198 и
оудрђећ 209, (обоје само ва псилом над 07), КЂДрвемн 7, ВЉ-
друввшн 251, курваше поти. 7]. 213, 223, 258 имају свуда
оквију над 5; а оџррвеже 25 има само псилу над оу. Глагол
вљунрати 165 има оквију над дин. Хрлкв поп. 8. 157, прн-
трлкћ потп. 5. 200 имају оксију нада; а придракв пот. 5.
79 има оксију над н. Острогрнтелна асс. 8. 165 има пеилу
над 0, а оксију над дрн.
Тњ долази написано као дађ поп. 8. 65 и има две, а
ТАЋ лес. 8. 26 једну варију над ћ; дло аб. 5. п. 64 и 1л0
поли. 8. п. 39 имају варију надо пе; дал сеп. 8. 162 има
варију над а; хлом даћ. 5. има две варије над оу; Дли поп.
р!. 65 има две варије над н; тламихв сеп. р]. 115 има оксију
над н; хала асе. р]. 32 има оксију над м; улова поп. 8. 3
има оксију над о. Сотрагаћ. горштн попр. 5. 1. 48, 176, го-
рес асе. 8. п. 190, горшал п. р]. п. 67 има увек оксију над
АЕЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ 81
го. Горшх попп. 5. Т. (н Бадетњ послвдиња дђетњ горша прљ-
вв) 157 има оквију нада.
Ндеже у 27 случаја има 15 пута псилу а 12 пута псилу
и оксију над н. Међу првим елучајима на стр. 35 има још
осим пеиле над н и океија над де.
Не, пе, геже долази веома често у различитим својим
облицима, те ћемо га по тим облицима и прегледати. 1. Хотр.
8. еђ р]. т. ниже у 157 облика има 155 пута пеилу и оксију,
а 2 пут само пеилу над н. П. Хот. 50. Тет. тже у 4 слу-
чаја има увек пеилу и оксију над ћ, а пот. 5. п. еже у 71
влучају има 46 пута псилу и оксију, а 25 пута само пеилу
над првим елогом е. ПТ. белу. 82. его у 368 случаја
има 350 пута само псилу, а 18 пута пеилу и оквију над е;
међу првим случајима њих 24 имају још варију, а њих 2
(стр. 159 и 226) још океију над го. бгоже у 17 случаја има
увек псилу над е, а над го 13 пута има оксију, а + пута
нема ништа. Него у 10 елучаја има увек оквију над не. ТУ.
(Сеп. те. јета. ем у 18 елучаја има 15 пута само пеилу над
е, 1 пут, стр. 191, оксију над е, 1 пут, стр. 197, пеилуи
океију наде, и 1 пут, 204, пеилу и оквију и наде и над а.
Пеж стр. 142, 246, 259 два пут, има оксију над не. У. Раб.
ве. т. 6ђ п. емоу у 261 случају има 228 пута пеилу, а 38
пута псилу и океију наде, а међу првим случајима 10 их
је још е варијом над у. бмоџже у + случаја има 3 пут само
псилу над е, а 4#-типут псилу наде и оксију над моџ. Ме-
моџ у 14 елучаја има оксију над не. У. Паз. зе. Тет. ен у
21 случају има 19 пута пеилу и оксију наде, 1 пут, стр.
244, само ивилу над е,и 1 пут, стр. 247, енже, пеилу
и наде и над н. Пађ. нен 228 и Јо6. нен 14, 111, 171, 228
имају океију над не. УП. Асе. 8. та. наш у 6 елучаја и нлн-
же 63 има увек оксију нада. УЛ. Аее. зе. [ет. аже
107, 168, 224, 235, 229 има пвилу и оксију нада, а на
стр. 16 само пеилу над тим словом. Исти облик е предлогом
92 АКЦЕНТИ ТРТОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ТОДИНЕ
КЋ на 227, кћ наже 37, на па 48 има варију нада; међу
тим КЋ наже 195 има оксију над а. 1Х. Асе. ве. п. на не
227 два пут има варију наде. Х. Таут. 5. ниже у 12 елу-
чаја има увек песилу и океију над н, а тимћ (сђ пимђ) у 16
случаја увек оксију над н. ХТ. Гос. 82. немђ у 17 случаја
има увек оксију наде. ХП. Сеп. дпа1. ето 25, 49, 109 два
пут има ева четири пута псилу над е. ХШ. Рад. дџај. нмад
у 22 случаја има 21 пут пеилу и оксију, а 1 пут, стр. 49,
само псилу над н. ХТУ. Хот. еђ асе. р]. Тет. аже 94, 123,
957 два пут имају три пут пвилу и оксију,а 1 пут саму
пеилу нада. ХУ. Хот. 66. аве. р]. п. теже у 15 случаја има
14 пута псилу и оквију а 1 пут само пеилу над. ХУТ. Сеп.
еђ асе. р]. ихв или нхже у 91 случају има увек псилу и оксију
над н, Михв у 5 елучаја има над н оксију. ХУП. Раб. р].
ни у 201 случају има 198 пута пеилу и оксију, 2 пут, на
стр. 88 и 157, вамо пеилу, и 1 пут, на стр. 184, само оксију
над н. Нимњ у 5 случаја има евагда оксију надн. ХУШ.
Асе. ђ]. та. 6 предлогом на на у 7 елучаја има увек варију
над А. ХЛХ. Јазбу. у]. имн у 5 случаја има псилу и оксију
над првим елогом. Нимн у 7 елучаја има оксију над ин.
Нлн у 67 случаја има 55 пута вамо псилу над првим
влогом, а 9 пута псилу и оксију на истом А Међу првим
влучајима са пеилом над првим слогом има у 9 случаја још
варија над лн.
Имљтн у 25 случаја има увек само пеилу над н. Над 5,
стр. 195 и 222 има оксију; остали случаји немају на том
месту ништа. Ртаев. 1 р. 5. нмам 102, 107, 246 има пеилу
и оксију над н, а стр. 143 само пвилу на истом месту; 2 р.
8. : нилшн 103, 222 два пут има пвилу и оксију над првим
слогом, а на етр. 136 само пеилу на истом месту; 3 р.8
иматћ у 29 случаја има 21 пут пре и оксију, а 8 пута само
псилу над н; 1 р. р].: имам 20, 78 има пеилу и оксију над
н, међу тим не имам 208 има само певилу надн; 2 р. 1].
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ 38
имате у 21 случају има 14 пута псилу и оксију над н, 6 пута
само пеилу на истом месту, а 1 пут, стр. 24, ненмате над н
је оксија; 3 р. р],: нмжћ 140, 180, 212, нмаћ 43, 84, 59,
118, 176, 184, 198, 288, има пеилу и оксију надн, а не-
имат 206 има на истом месту само пеилу. Ратћ. ргаез асћ.
нмм 164, 170, нмвмн 119, нмлшти 140, 243, нмаштн 14
пот. 52. [ет., нмаштаго сеп. 52. 137, нмаштоу да! 52. 95,
218, 219, нмаштомоу 137 два пут, 178, нмашт асе. 52.
214, нџмаште 5, 54, 208, 209 пот. р]., нмаштен пот. Рр].
50, 222, нмаштихв 106. 7]. 160, нмаштх акее. 5. 1. 228, не-
имаште 198 има свуда псилу и оксију надн, а нињ 1, 61,
178, и пеним 119, ненмаштох да1. 52. 95, 98, 218, нмашта
асе. р]. п. 6, нмаштем даб. 7]. 206 има само пвилу на истом
месту ; на послетку ненмњ 117 има над н пеилу. Рат1. ргаез.
асћ. нмћа 42, 103, 137, 222, 232 и нићан 58, 68, 74, 183
има свуда само пвилу над н. Ппрегаћ. нмте 129, 130, 241,
249 има само пеилу над н, пети облик нмвнте 219, 229 има
такође само пвилу над првим елогом, а нивнте 219 (други
случај) има псилу над првим, а оксију над другим н. Пп-
рет!. нмђаше 3 р. 5. етр. 288 и исти облик у 10 елучаја, по
том нмвха 3 р. у]. у 7 елучаја има увек пеилу над н. Само
имаше 3 у. 8. стр. 74 има псилу над ни још оксију над 5.
Дог. вмћ 3 р. 5. етр. 177, 219. 244 п нмвшкх 3 р. 7]. 68,
119, 234 има само пеилу над н, Рат. ргаећ. асћ. 1. нићкшлго
аве. 8. 189 има псилу над на океију над Ћ. Зиђ5ћ. нмвие
аее. 8. 108, 135 и нивием 133 има само псилу над н.
Има у 36 облика једнине има 85 пута псилу и оксију
а 1 пут псилу над н. Именојетв 163 има само псилу над н.
Ињ у 36 облика има 32 пута пеилу и оквију, а + пута
само псилу над н. Ниде 9, и ннилко 7 имају такође пеилу и
оксију над н.
Нскатн 17 има пеилу и океију над н; нштетв 65, 56,
96 има пеилу и оксију, а 208 само пеилу над н; нштете
[+]
ГЛАСНИК ХрУП о
34 АКЂЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ
158, 258, нштат 36, 181 имају пеилу и оксију, а Нштатћ
172 вамо псилу над н. Нштн ппрегаћ. 207, нштите 87, 39
имају само пвилу, а нштн 220 псилу и оксију над првим ело-
гом. Рагћ. ртаез. асћ. нштан 38, ншташте поп. 7]. 67, 116,
ншташтен пот. |]. 15 имају само пеилу, докле нштх 66,
ншташтн 208, вшташтоу дат. 5. 74 имају псилу и оксију
над првим слогом. Парег!. неклаше 141, 245, неклаха 229,
9388, 243, 250 имају само пеилу над н. Кђумеклвшоу да1. 5.
5 има океију над ћ:.
Нстнил у 10 облика једнине има увек пеилу и океију
над првих слотом. Адј. нетинењ полп. 5. тп. 118, 238 и аее.
|], нетвнић 9, попа. 5. 1. нетнино, аду. нствнно 9 и нстин-
изише 164 имају свуда псилу и океију над првим елогом.
Тов. у]. нетљишихњ 10 (два пут) има псилу и оксију над пр-
вим елогом. Глагол нетннствоужтв ргаез. 10 има псилуи
оксију над првим слогом.
Нтн ваља нам прегледати посебице по облицима. 1. Т11.
нтн у 8 случаја има “ пута пеилу и оксију, а 1 пут само
пеилу над коренитим н. (нтн 78 има над коренитим н пеилу
и океију, а отитн 199 псилу над 0. Вљинтн у 15 случаја има
увек оксију над коренитим н. Мимонтн 144, принтн 58, 79,
пронтн 108, 222, сљиитн са 13, имају такође оксију над
коренитим н. Ндмти 216 има псилу над нХ, а оксију над њ!.
П. Ртаев. нда 43, ндешн 43 има пеилу и океију над н. Нум-
дешн 29 уза псилу над на, има оксију над му; синдешн 59,
вћиндешн 42 имају океију над коренитим н. Ндетв у 5 слу-
чаја има увек псилу и оксију над н; кћиндет у 8 случаја,
мнмондет у 2 случаја, 138, 144, пртндетв у 9 случаја,
прбидетћ у + случаја, сђиндет у 1 случају имају увек ок-
свију над коренитим и. Надмдетв 15, 66 имају пеилу над на
а оксију над ње. Одступају мимондетв 131, прандетњ 242 са
псилом и мимондет 245 са пеилом и оксијом над коренитим
н. РЈ. 1 р. вђиндем 188 има оквију над коренитим н. РЈ. 2
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ 35
р. кљиндете у 6 случаја има оксију над н; намдете 52 има
пеилу над #52, а оксију над , а 194 само пеилу над н5. РЈ.
8 р. ндатв 139, 158 има пеилу и оксију над Н; ВЂИНДАТЊ
929, намдатћ 74 (још са псилом над ну), прндхтњ 42, 126,
127, првндатв 242, раумдатсл 143, 247 имају свуда оксију
над коренитим елогом. Одетупа мнмонджтв 131, које над
коренитим слогом има псилу и оксију. 11. Ппрегаћ. ндн у
19 случаја има над првим слогом пвилу, а над другим ва-
рију ; Вђиндн 33, 136 у два случаја, нумдн 171, 188, 215
покрај псиле над н, — пртидн 42, 79, 222, прандн 93, 144
покрај пвиле над коренитим н, сђивдн 255, неовндн 221
покрај пвиле над е — имају свуда варију над дн. Само Ељ-
нидн 209, 215 и првндн 55, 141 имају оксију над коренитим
н. Пџај. ндљта 229, 245 два пут има над н псилу, а над Ћ
оксију; адвта 109 и ндвтв 158 имају само псилу над н; пртн-
дата 158 има оксију над ћ. Рт. ндвмћ 145, 248 има само
псилу, а ндвмв 172 пеилу и оксију над н, првндћмћ 196 има
пеилу над н. Ри. 2 р. ндвте (на стр. 51 написано ндете) у 9
елучаја, за тим дндвте 40,49 има над н псилу ; ндвте стр. 138
има псилу над ни оксију над 5; намдтте 130 има само пеилу
над ну; пртндњте 60 има над на 232 надћ — оксију. 17.
Ратћ. ргаез. ндаште поп. р]. 228, ндаштемл даћ. 4. 158,
259, ндаштимже дат. 7]. 134, ндашта аве. р]. т. 198 има
свуда псилу и оксију надн. У. Ппрег!. ндвше 126, 175
има само псилу, а 16, 177 псилу и оксију над н; ндвстћ
даај. 3 р. 158 има само пеилу, а ндвхл 190 пвилу и оксију
над н. У]. Дог. намдохћ (покрај пеиле над ид) 66, 172,
приндохв 27, 175 имају оквију на коренитом елогу. Уа. 3
р. нде у 16 пл енде у + случаја (23, 71, 82, 86) има пеилу
и оксију, а исто нде у 3 (стр. 60, 172, 1978) и енде у 2
случаја, 17, 62, имају само песилу над н. ВЂамде у 7, сћинде
у 14, ндмде у 19 (још са пвилом над на) Фнде у 1 на стр.
18, пртнде у 14, првнде у 3 и сћинде у 2 елучаја имају увек
[а]
ја
36 АКЦЕНТИ ТРГОВИШЕОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
оксију на коренитом слогу. Варију над де има исти облик у
иде 189 још са псилом над н, у вђинде 200, у отнде 222
још са псилом надо и у прнде у 10 случаја. Отнде долази
тако написано “ пута само са псилом над о. Оџај. ндоста у
5 случаја има пеилуи оксију над н; ндоста 25 има само
псилу над н; ндоста 227 има псилу над ни окесију над 0.
Намдоста 25 има пеилу над н; и оксију над м; пртндоста
994, 245 има оквију над до. Рут. 1 р. ндохемњ 103, 223
има пеилу и океију, пртидохемњ 15 само псилу над н. Рт.
9 р. намдосте 57 три пут и 249 има ева четири пута пвилу
над их и оксију над м. Рт. 3 р. ндоша (на етр. 25 напи-
вано ндошаж) у 12 случаја има увек пеилу и оксију над н.
Случај ндошх 193 има псилу над ни океију над до. Вљам-
доша 257, вђиндоша 134, 170, ндмдоша у 6 елучаја (поред
пепле над #25), пртидошх у 6 случаја, сбиндоша са 198, 250
имају увек океију над коренитим слогом. Пртидошах (на стр.
200 написано пртидошљк) покрај горњих 6 случаја с акцен-
том на кореном елогу имају још 12 случаја с оксијом над до.
Отндоша 118, 233 пи етндоша 116 имају само пеилу надо
или 0, а ондоша 16 има псилу и оксију над н.
Кала- долази у облицима: поклдатн 825, 127, покажетћ
9, 245 с океијом над ка. Ппрегаћ. скажн 73, 82 има варију
над Н, а покажиса 41, 178 има оквију над жни. Ратћ. ргаез.
раза. скадлемо 14, 256 има оксију над ка, а скадлемосв 255
има оксију над Да. Аот. покада 20, прћоукаха 9 још са псилом
над ок, скадаша 99 има океију над кл. Проклжењ у 7 облика
има увек оксију над ка. Прокада пола. 8. зцђ5ћ. 41 има океију
над 0, а некадишх 101 има само пеилу над не. |
Како у 19 елучаја, по том клково 238 и клова асе. 7].
п. 2388 имају увек оксију над ка.
Камње и камеше у 30 разних облика (међу којима 106.
р]. написан је на стр. 68 и 70 камених) имају увек океију
над ка. Окаменено 200 има такође оквију над ка; окаменено
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ 37
208 пи еклмененн зиђ5ћ. уегђ. 106. 5. 178 имају само псилу
над 0 или 0.
Кма- у поклат са 195, поканте са ппрегаћ. 19, 24 има
океију над ка; поканте са 169 има океију над н. Покланта
овп. 8. 20, 168, покалите асе. 8 20, екланн ос. 8. још са
пеџлом над о, +, и рлскалин 106. 8. + имају оксију над
другим а.
Клонн- у облицима: ртаез. поклона са 1 ђетв. 8. 16 с
оксијом над на, поклонншн са 23 с океијом над ин; аог. по-
кабин са с океијом над кло, поклоннств сл па]. 158, по-
клоннша са 80, поклонншх са 16 с оксијом над нн; рагћ.
ртаећ. асћ. поклонса 163, 221 е оксвијом над кло. Кланкаше
са порт. 98 има оксију над трећим, покланахљ са 254, КЛАНА
са раг!. ртаев. 92 над другим, а кллића са 214 над трећим
влогом, над а.
Клатн са 30, 252, клатвм сеп. 5. 77, 197 аве. 71. 30,
клаткод та5јт. 76, имају оксију над а. ЖДаклнила ргае5. 188
има океију над на, а проклатв аог. 3 5. 229 над про.
Кинга у 7 и кннжинњ у 45 облика има увек оксију над
коренитим Н.
Кољ 97, кољ 126, колмн 35, 38, 54 имају оксију над
коренитим 0. Колнко у 6 случаја има увек оксију над лн.
Доколв 92 два пут има оксију над ко. Мнколиже 61, 115,
143 има оксију над ко, стр. 40 и 50 над ли, стр. 175 над ни.
Конеуњ у 71 елучају има 54 пута оксију над ко, 12
пута оквију наде, и 5 пута варију наде. На етр. 178 на-
лазим написано конуњ е океијом над 0. Сеп. зе. која 125,
240, 242 има варију над ца. Аду. конехић 6 има оксију над
е. Конуниа у 8 случаја има оксију 5 пута надоа 3 пута
над ун. Сконул асг. 3 8. 139, сконудита сеп. 5. 159 и скон-
уднте ас. 8. 78 имају оксију над ко. Медоконхаљ 103, 222
има оксију над последњим слогом. Нскенн 100 има псилу
над не и оксију над «о. Дакоњ у 9 облика, длконинкњ пот.
38 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 године
8. 120 и ведакоште у + облика имају увек оксију над 12д.
Таконооуунтељ поп. 52. 120) има оксију над Да, пеилу над
оу и оксију над ун. Одступају: даконинућ Јос. 8. + и веда-
кошињилн 1057. 252 е оксијом над ко.
Корлвљ у 30 случаја има 29 пута оксију нада 1
пут, стр. 199, над 0.
Коснатн са видимо у облицима коснет са 209, 221,
прнкоснат са 50, 179, 201, аог. косих са у + и прнкосна са
у 9 случаја, прикоснаша са 50, увек с оквијом над коре-
нити елогом. Прнкасллхж са 201 има оксију над ка.
Комо видимо у разним речима. Кровњ у 6 облика има
увек оквију над о. Покровњ асе. 8. 174, има оксију над по.
Оукрмтн са 27, поред оксије над оу, Окрмет са 5, ОКринА
174, крвав 60 имају океију над м. Сљкрћвенна асе. 7]. 72
има оксију над ке. Покрмвлтн 44, сђкрвелн ппрегаћ. 34,
сћарњканте ппрегаћ. у]. 35 имају оксију над м. Скрокнште
у 11 облика, скровнштноев асе. 8. п. 287, 288 и скровншт-
номоу 237 имају увек оксију над коренитом 0.
Коупитн 134, коупатњ 78, коџпн аог. 3. р. 74, 257, коупл%
виђ5ћ. по. 164, воупла ас“. 5. 116, 163, имају увек оксију
над коџ. Коупнте ппрегаћ. 134 има над пн, а коупојжштља
асе. Рр]. 229 над по оксију. Коупцоу даб. 5. 74 има ва-
рију над последњим елогом.
Коџсн- видимо у речима : нскоџентв 22 два пут, вЂкоу-
снтн 89, 212, нскоџшеноу даћ. 5. 210, нскоџснтелћ поп.
ве. виђаћ. 22 увек с оксијом над ком и псилом над не (у
дотичним речима). Искоушлете ртаез. 118, 233, нскоџшла
ратћ. ртасв. асћ. 120 и нскоушлаште ратћ. ртае5. пот. 71.
208 имају само псилу над не; међу тим некоџшажште 85,
100, 219 и ратћ. ргавз. раз5. некоџшлемњ 169 имају псилу
над не и оксију над коџ.
Ауто долази написано кто (на стр. 183 кто) и има у
' случаја варију над о. Комох дај. 5. 210 и комоуждо 135
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ 39
имају оксију над ко; кого асс. 5. 210 два пут, 230, има
такође оквију над ко. Комоуждо 243 има оксију над оу. Ник-
тоже у 16 случаја има 13 пута океију над ин, а 3 пут над
кто. Мнкогоже асе. 5. 213 има над го, ннкомоуже 41 над
ко, а ннкомоуже 259 над ни окбију. Нин потр. 5. пп. у 6
влучаја и икла пот. 5. 1. 190 имају оксију над Б. Нека
пошт. 8. т. 48 има само над ми две варије. Кос пот. 5. 238,
коемоуждо да1. 5. 164 и коеж таг. 230, 231 (два пут) имају
оксију над ко; ићкоемоу да. 8. 95, и коеж та5(7. 112, 113
има вамо пвилу наде. Аее. 5. Тет. нбкља 164 има оксију
над ћ. Мун плот. р]. у 10. случаја и нека асе. р]. 233
имају оксију над 5. Кмихњ сеп. р]. 93 има оксију над н.
Которомоу даћ. 5. 234 има окепју над то. Когда у 5 случаја
има 6 пута оксију над ко а 2 пут, 127, 238 над да. Кљадоџ
у 2 случаја има оксију над а.
Љег- долази у разним дериватима. Вћдлештн 78, 52,
907, ратћ. ргаез. кулежљаштоу да!. 52. 47, 140, 175, 248,
КЋалеЖАШтНхћ сеп. р]. 117, кђалежљштимњ дат. у). 245,
959 аог. оџлеже 187, 200 уз оквију над оу, кђулеже 141,
вћулегоша 199 — имају увек оксију над ле. Ртае5. оБлежитњ
218 има само псилу над 0. — Ндложнтн 163 покрај псиле
над ну, приложнтн 36, ртаез. 1 8. положљ 63, 236, вљало-
жишн 190, вљхложит 205, положнтв 123, приложит са 155,
ЕЋАЛОЖАТ СА 260 пи приложат са 37, 9 јр. 5. имају свуда
оксију над до. Ппрегаћ. вљуложн 45 има варију над жн,
рт. 1 р. приложнмињ 156 оксију над ло. Хот. ВЂДЛОЖН 3 5.
209, положи 257, првложн 5, првдвложн 72, КЂАЛОЖНША
109, 145, 227, 249, 254, положншх 197, првуложншх 207;
ратћ. ргаећ. асћ. [. вљаложћ 102, 198, 221, вђаложнеже
256; рагћ. ртаећ. раз5. положешњ 185, положењ 1855 имају
увек океију над коренитим слогом, Глаголеке именице прн-
ложенх сеп. 5. 176 и првдложента сеп. 5. 177, сложента
оеп. 8. 188 имају оксију над же. Пћалаглате 121, ПОЛАГАТЊ
4() Акценти ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
199 и полагаахљ 201 имају оксију над ла. Полаглхи 228
има оксију над аза две варије над га. Првдлагажтњ 207 има
оксију над га.
Мије у 13 облика има увек оксију над ли. Анцембфњ у
12 случаја има над дно свагда оксију, а над мв 5 пута има
оквију, а + пута је тај влог без акцента,те у та + случаја реч
има само оквију над мб. Лнцемћрте асе. 5. 283 има океију
над мћ, а лицемђриа сеп. 5. 125 само над ли. ХЖетворолну-
нихћ сеп. р). 164 има океију над тво и дн. Анка сеп. 5. 8,
самолнунћ аду. 6, раданковатн 10 два пут, раданкоужтв 10,
рладанунњхв сеп. р]. 2, 160, радлихтнњилн 10517. Рр]. 160, 172
имају евуда оквију над лн. С)влнунтн 14 уза пеилу над 6)
има океију над ли, овднун ппретаб. 96 има псилу и океију
над 0 а варију над ун; оулниоете ргаез. 2. р]. 208 има
пеилу над оџ а океију над 10.
Ломн- долази у облицима: прувломнтњ 63, прБломнхв
209, првломн аог. 3 58. 85, 142, 199, 207, 246, првломнењћ
48 и има увек оксију над до.
Мато у 8 облика има увек оквију над дћ, а дТБХЋ 106.
р]. 159 још и над другим 5.
Мовнтн 236 два пут има један пут над мо, а други
пут над Бн оквију. ВЂумовтин 31, 102, 120, два пут, 235,
236, мобитв 55 два пут, мобатћ 39, 123, МОБАШТАА асе.
р]. 32, Кћумовн аог. 3 5. 222, вђамовленњи пот. 5. 21, 62,
90, 169 (још се оксијом над вле) 213, вЋамОБленнагО аее. 8.
282 имају свуд оксију над мо. Лиобњи пот. 5. ПБмоБњЕ сеп. 8.
29, аве. р]. 101 имају океију надао. Ппрегаћ. мовнте 81
има оксију над БН, а првмовм сеп. 5. 102 и асе. р]. 220
имају оксију над 5.
Модее поп. 24, 202, модем 157, модн аве. 14, 15,
модехњ Јос. 140, по том модеттн пол. у]. 140, модекма асе.
Р]. 15, модекехжв 106. р]. 165 имају свуда оквију над :0.
Лавлећ у 10 облика, лававстета по. р]. 205, имају
АЕЦЕНТИ ТРГОВИШКОГТА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ 41
оксију над ва. Међу тим радлаунтћ 137, Флататђ 74, фл5-
дљудетћ 100, 137, 220 имају увек океију над ла.
Мали и мадн у 17 случаја имају увек оксију над мл.
Мепшн потр. 5. [. 15, меншее пот. 8. п. 156, менштихв геп.
р]. 139 и Јов. 7]. 10 имају оксију над првим слогом.
Метатн видимо у овим речима, написано као што селе-
дује: мештетњ ргаез. 237, вЂмвтлетв 39, омвтлете 202,
помћтанте шпрегај. 37, вЂмиЋтаљшта асе. 4. 24, аее. 5. 169,
вЋмтлемо пот. 5. П. ратћ. ртаез. раз5. 36, емћтлаше са
пир!. 258, Фмвтанн зиђај. уегђ. ]ое. 5. 162 имају свуда
оксију над коренитим главником. Вмбтаха 237 има океију
над мђ а две варије над та.
Мифњ у 16 облика има увек оксију над н; мнротворун
26 има оксију над мн и над тво; сћмнрн са ппрегаћ. 29 има
оксију над фи.
Минтн у мнвт, ргаев. 3 5. које нађох 6 пута; минте,
ртаез. 2 7]., које нађох 2 пут; мнатса 164, минте ппрегаћ.
55, мивштен са рат. ргаез. асћ. пот. |]. 225 има увек
океију над коренитим елогом. Поминте ртаез. 56, 209 има
оксију над по.
Мнољ у разним облицима и много аду. долазе 109 пута
увек е оксијом над коренитим слогом. Из тих елучаја бе-
лежим правописа ради 1а5бг. 59. многож 241 и многом
130, по том аее. у]. многа 128, многма 142 и многе
225. — Многоућнењњ асе. 8., многоућнихго 140, 243 имају
оксију и над мно и над уб. — Множле у 6 случаја; мно-
жанштн поло. р]. 110, множаншалл пот. 7]. #. 59, мпожанша
асе. 7]. 114; множнцеж 92 два пут; многаштн 157, 215;
оумноженте асе. 5. са пеилом над 0у, и множљство поп. 8.
179 имају увек океију над мно.
Мон пот. 5. т. 229 има варију над н; мол поп. 5. |.
144, 190, 247 има варију нада. Сеп. еј асе. 8. т. моего
има 17 случаја, и између њих 10 има пеилу а 7 оксију над
42 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
е. Деп. 8. 1. мовеж 222, има пеилу, а мбеж 102 пеилу И ок-
свију над е. Раћ. зе. ш. моемоу 121, 236 има псилу, а 42,
915 оквију над е. Рај. 52. [. меев 158 има пеилу над е.
Тпзђу. 52. та. монмћ 22 има оксију над н. Гое. 82. 11. моемђ
143 има псилу,а 113, 217 оквију наде. Сеп. еђ 106. 71.
монхњ 191, 211 има океију над н. Гпзфг. р]. монмн 141,
245 има оквију над другим слогом, над Н.
Молнтн 159 и помолитн са 199 имају оксију над ан,
а помолнтн са 79 има исти знак над мо. Ргавз. 1 р. 8. по-
мола са 247 има оксију над по, а 3 р. помолнтса 101 над
лит. Ппрегаћ. молнте са у 6 случаја има увек оквију над
ан. Ратћ. ргаез. асћ. мола 144, 172, молаште 833, 280 два
пут имају свуд океију над мо. Ппрег!,. молвше (на стр. 189,
247 карактеристичном погрешком молвша) и молвхх у 11
елучаја има увек оксију над мо. Дог. оумолн (поред пвиле
над оу) 99, помодн са 144, 145, молиша 45, 188 има
увек оксију над мо.
Море у 17 облика, придеви морствн Јое. 5. 94, мофр-
сТЕМ Ј0е. 8. 161, по том помофтн [ос. 8. 68 и помофте асе.
8. 28 имају увек оксију над мо.
Моштн у 5 случаја; ртаез. могљ 49, можешн у 5 слу-
чаја; может у 19 елучаја, вљуможет 207, 217; дџај.
можевђ 107, 225, можета 107, 224 (на последњем месту
можета лн с оквијом још и на та), можете 65, 244, мога
176 (два пут) имају увек оксију над мо. Ппрегаб. помозн
215 (два пут) има варију, а помозн мн 53 океију над 5Н.
Ратћ. ртаев. асћ. мотан 101, немогљште потр. р]. 178, могљ-
штихв сеп. 7]. 7, 54 има океију над мо. Ппрег!. можаше
121, 140, 187, 244, можлаше 188, 198, 196, можахл 196
има увек оксију над мо. Дог. не може 204, кћуможе 248,
кљамогохем 216, вћамогосте 144, вљумогошх 214, ндне-
могошж 6 (још са пеилом над н2) има увек оксију над Н7.
Ппђрега!. помажн 34 има варију над жи, а помажатв 258
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ 43
има океију над ма. Вћуможно поп. 5. у 7 и ВЂДМОЖИх пош.
ећ аве. п. р]. у + елучаја, као и немоштна пол. 5. [. 144,
248 имају такође океију над мо.
Мрљ- у оумрвтн 143, 247 има само псилу над оу.
Ртаез. оумретћ 591, 234 има пеилу над оу и океију над
е, а 203 само пеилу над оу. Хот. оумрвтв 52. 8 у. у 11
случаја има увек само пеилу над оу, а тако исто и 0у-
мрбша 45. Намрвша 18 има псилу над ну а океију над
. Ратћ. ртаећ. ав!. 1. оумефшоу даћ. 5. 18 има псилу над
оу а оксију над е. Зиђ5Е. уегђ. оумрта сеп. 5. 17 има
само псилу над оџ. Оумнрлетњ ртаез. 218 има само пеилу
над оу; неоумнрлетв на истој страни псилу над оџи е; не-
оумнрлет 219 има псилу надо и оксију над мн. Ратћ. ргав5.
асћ. оумнраж 234 има само псилу над оу. Мрћтемихњ сеп.
р]. 285 и мрљтвмих 106. р]. 235, свмрћтн да. 8. 251 и 10е.
8. 8, сћмрћтно асе. 5. п. 260 имају свуда оксију над мфрћ.
Оумрђтватв 250 имају само псилу над оу.
Маеслв асе. 8. 164, мем 10517. 120, 236, маслн асе.
р]. 63, сбммељно аду. 236; ртаез. ммслншн 59, 211, рл1-
ммелнт 230, ммелнте 46, 96, мвиилваха 231; СЂИМСЛАШТА
аве. 8. 189; поммелнешоу дај. 5. 14; зиђаћ. уегђ. помњ-
шлента по. р]. 852; помвишлњете ргае5. 2 р]. 174, 208;
помљишлватћ 174; помвшавасте Тарб. 217, ПОМБИВАБАХА
112 имају свуда океију над коренитим слогом мњ. Одетупају :
смвел асе. 5. 0 С оксијом над сћ и помљишлента пот. р].
е оксијом над е.
Митаф у 11 случаја има увек океију над та. Матинун
Две. 8. 46, 175 има оксију над мм.
Мвсто у 10 случаја има увек оксију над мб. Вљамв-
штажтњ 101 има такође оксију над мћ.
Мадфнн пот. 5. 28, 138, мадроу Фаћ. 8. +0, мждрм
поли. Е. р]., мадрња пола. Е. р]. 134, првмждрмхв 29, прђ-
мљарма асе. р!. 125, увломадрпо 4аћ. 52. 6, 7; прбмљ-
44 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 године
дроств пола. 8. 29, асе. 8. 66, имају увек оксију над а.
Мадростн (аћ. 52. 6, 7 и првмадроств поп. 5. 193 имају
оксију над 0. Мадрн пот. р]. 7, има псилу и оксију над ж.
Маха у 11 облика, Мжжћекв асе. 8. 100 пи мажетвом
даћ. 8. 6 имају свуд оквију над а.
Пашњ у 11 разних облика има увек оквију над ко-
ренитим а.
Недљаг асе. 8. 25, 20, сеп. у]. 160; недагм асе. Р].
179, тазћт. р]. 25, 1 недљатимхћ сеп. 7]. 193; НедљАтињеА
аев. р]. 8, 171, 195, 201 имају оксију над д. Асе. р].
неджеи 43 има варију над д.
Нес- долази у разним облицима. Ја!. понестн 20, прн-
нестн 197 имају оксију над коренитим е; ртаез. принесешн
28 има над се, а несатв 2385 над ж оксију; ппрегаћ. мнмо-
несн 245, принеен 29, 41, 173 има варију над сн; а прн-
нескте 298 над сћ има оксију. Рагћ. ргаез. асћ. вЂанескн
59; аог. понесе 43, принесе 135, 197, принесоша 16, 77,
80, 118, 233; даћ. р]. понесшим 106 имају оксију над не.
Рахћ. ртаећ. разв. принесена потп. 8. #., по том зиђзћ. уегђ.
вђанесене асе. 5. 259, кћунесеша сеп. 8. 9, 159 имају
оксију над се; само вљанесента сеп. 5. 260 има оксију над
не. Г0]. приноснтн 201 има над ен, а проноснтн 173 над
но оксију. Ргаев. ндноснтњ 65, 75 (покрај пеиле над нд),
приноснтњ 70, понпосатв 26 имају оксију над но; али н;-
носнт. 65 има само пеилу над ну. Рагћ. ргаез. асћ. носа
245, носаште 173, носаштен 57 и приносештимњ даб. рит.
221, рагћ. ргаев. разв. носима асе. р]. п. 121, 178; ппр1.
приношалхк 171, 221 и аог. 3 поносн 259 имају свагда
оксију над но.
Нн (није) у 10 елучаја има увек две варије над н.
Ниже (нити) у 9 случаја има увек варију над же.
Покњ у 16 случаја има увек оксију над коренитим 0.
АБЕЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ 45
На новм асе. р]. т. 3 (убројан већ међу горњим случајима)
има поред океије над но и две варије над м.
Нога у 15 случаја има 12 пута оксију над но, а 3 пут
ногама 94, 287, ногамн 194 над га, премда ти исти облици
и толико исто пута долазе и е оксијом над но. Подножте асс.
5. 121 има такође оксију над но.
Ношт у 14 облика, полоуноштн 134, 243 пи ноштићн
Чаћ. 8. 200 имају увек оквију над но.
Одвл у 7 случаја имају 3 пут псилу, 8 пут пеилу и
окбију над 60, а седми пут је написано оБа, те и тад има
само пеилу над 0; — 6 199 има над е псилу и океију;
— фввма у 6 случаја има само пеилу над 6, а међу тим
случајима, на стр. 245, још и оксију над ћ. Окое 48, 71, и
ово у 6 случаја (на етр. 107 сто написано) имају
пеилу над 0.
Окћ пот. 8. у 3 случаја и овже такође у 3 имају увек
пвилу и океију над о. Око пот. 8. п. у “ случаја има над
првим слогом само псилу. Овомоџ даћ. 5. у 3 и окого асе. 5.
у 8 случаја имају само псилу над првим слогом. ФОка попа.
4. 68, февн же пот. р]. 159, екн пот. |]. 57 имају само
пеилу над Фе. С)вн 232 и овм же 232 асе. р]. имају над о
псилу и океију.
СОкух у 11 облика има 85 пута само пвилу, а 3 пут
пеилу и оксију над о. Овул ас. 8. 62, евулте сеп. 5. 62
и еовуахћ адјесћ. 106. р]. 39 имају над о пеилу и оксију.
|
Огњњ у 18 облика има 15 пута пвилу и океијуа 3
пут само псилу над е). Придевеки облици еогнићн аа4. 5. 28,
огии аее. 8. 1. 78, согиђиља асе. 5. #. 70, (огИНИљА асс.
8. #. 75 имају пеилу и оксију, а Фгнанжа асе. 5. 1. 219 само
пеилу над 0).
Одфњ асе. 5. 46, 174 (четири пута, од којих је два пута
написано одрђ), одремњ тазћг. 156, одрђ ос. 5. +6, 205,
46 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
содрвхћ ]00. р]. 201 имају пеилу и оксију, а едромњ даб. 7].
201 само пеилу над првим слогом.
Око пот. ећ асе. 52. у 9 случаја има 6 пута псилу и
оксију, а 3 пута само пвилу над првим слогом. Јазјт. 82.
окомћ 95 и оком 64 имају само пеилу над првим слогом,
а окемћ 219 псилу и оксију на истом месту. 1,06. 52. ОБ
87 три пут има увек пеилу над о. Хот. (4. оун има у 10
елучаја 5 пута пеилу и оксију а 2 пута само пеплу над првим
слогом. Сеп. еђ 10. 4. от по 49, 115 има пвилу и океију, а
109, 282 само пеилу надо. Јазћу. 4. отима 69 има псилу, над
о. Кот. у]. отесл 145, 248 има пеилу, а 69 оксију над 0.
ФОњ или онже (каткад са 60) поп. 8. т. у 73 елучаја
има 68 пута пепилу и оксију а 5 пута само псилу над 0 или
о. Деб. 52. 05 ош 219 има псилу над об, а оквију над он.
Кот. 52. Тет. онл же 53 два пут, 205 има само пеилу, а
196 два пут 259 има пвилу над 0, и још оксију над на;
онл же исти облик, стр. 77, има пеилу над 0 а варију над
на. Хот. 52. п. опо (ређе опо) у 113 случаја има 93 пута
пеилу и оксију, 19 пута само пеилу, а 1 пут само оксију
над првим слогом. У случајима, где је над првим слогом само
пеила, нађох још 16 пута варију над другим слотом. бгећ.
50. опого 25, 178 има пеилу над првим слогом. Паћ. 82.
ономох 5 има пеплу над првим и оксију над другим слогом.
Тос. 82. оношњ 4 у оном 78 имају пвеилу над првим слогом.
Кот. диа]. енаже 25, 224, 225, 22% има пеилу наде, а
оксију над на; енаже 50, 108, на 24, по том опљже 159
имају само пеилу над е. Хот. р]. опнже (само на стр. 173,
220 и 2338 оннже) у 33 случаја увек са псилом над е има
19 пута још окевију над ин, а 14 пута тога нема. О)ннже
157 има псилу над 0), а варију над и; еннже 105 има псилу
и оксију над о. Сднн 5, 9 п онм 259 поред океије над 0
имају још варију над по ее влотом. (теп. р]. онљхв 8,
АКЕЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ 47
124 има пенлу наде. Паћ. р]. еннже 69 и онемље 183
имају такође пеилу над о. Асе. р]. та. енм 19, 117 имају
пеилу над Ф. Т,06. р]. онвхв 168 има пеилу и оксију над 0)
и океију над 5. — Адхетђ. онде има на етр. 129 псилу и
оксију, а на стр. 241 само псилу над 0.
Отроњ у 7, отроха у 17, отрококнуа у 3 и 1ос. |]. отро-
унштихв у ]1 елучају имају увек над првим слогом (који се
каткад, нарочито кад је множина, пише са 0) псилу, а над
другим оксију.
Пад- видимо у разним речима. Ргаез. не плдетћ 54,
вЂпадет 52, вљплдета са 82; аог. паде 40 два пут, 144,
182, 183, 247, прнпаде 191, 205, плдоша 68 четири пута,
90, нападоша 40; рагћ. ртаећ. раз5. 1. падћ 23, 98 два пут,
251, падше 16 имају увек оксију над коренитим а. Исто
тако спаднатњ 130, нападатн 179, падлетћ 92, плдаж раг!.
ртаез. асћ. 1, 172, спадатште 241, плдлаљштих сеп. р]. 83,
пирег!. припадллха 179. Ндплеств асе. 5. 248 има такође ок-
свију над коренитим а; међу тим наплетћ 32, 34, 144, ла-
пад 130 имају оксију над првим елогом.
Пака у 21 елучају има над м 20 пута варију, а 1 пут,
стр. 22, две варије.
Пате у 13 случаја има увек оксију над па.
Пнсатн видимо у разним облицима. Ја. илпнелтн 6, 9,
220; пирг. пнелаше 9; аог. пнед 2384, напнел 8 два пут,
10, 220, сћпнел 163 два пут, напнслшк 10 два пут; ратб.
ртаећ. асћ. 1. напнелвшехв гел. р!. 9; рагћ. ргаећ. раз5. пн-
слано у 16 случаја случаја, напнедно 255, сћпнелно 163
а сћпнслна поп. 7. п. 9 има свуда оксију над пи. Глаголске
именице пнемие поп. 5. 164, 255, пнелнта сеп. 8. 163, 232,
пнемпемњ зп5јт. 163, пнемиа пот. ећ асе. р!. 6, 249, пн-
смимн тп5бг. 5, по том напнемне пот. 8. 288, 255, имају
увек у наведеним случајима оксију над пн. Међу тим пн-
48 АКЦЕНТИ ТРГОВИШЕОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
слита сеп. 8. 119, 285, писаних 106. р]. 115, напнедите пот.
8. 118 имају оксију над са.
Пнтн у 7 случаја има увек оксију над пн. Ртавз. пнж
946 има оксију над пи; пне 47 има пеилу над 6; непнета
107 има псилу над не и океију над пн, а 225 само пеилу
над не; непнат 260 има само псилу над не. Дог. ПИША
946 има оксију над пн. Ртаез. од напонтн : напонтђ 26,
918 и аог. од истога глагола: иапонхомћ 138, напонсте
138, 139 имају океију над трећим слогом н.
Палуђу 6 случаја, плакатн 47, КЂеПАЛУАТСА 130, палуа-
штен 26, 192, платаштим 259, плаклаше 222, плакасте аог.
58 имају свуда океију над пад.
Плодв у 20 облика, по том плодит ргав5. 3. 52. 185,
плодствоужт 194, приплодовалше пир! 183, и весплодно
184 имају свуда оксију над коренитим слогом.
Паљи у непаћњ 199 и 209 има псилу над не, а оксију
над плћ, неплћић 95 има пеилу над не, а оксију над пл;
неплић 78 има само пеилу над не. Неплљнитн 21, 27 има
пвилу над не а океију над па; непдћин са 74, 169 има над
не пеплу, а над пађ 74 има оксију, а 169 варију; неплнн
са 117 и неплљинсте 125 имају пеилу над не а оксију над
пл, Неплђиветћ 185 има пвилу над нси оксију над ПАЂ.
Непљвенх геп. 52. 209 има пеилу над не а оксију над не.
Подовенћ пот. 82. 58, подовно пот. еђаее. 52. п. 104
два пут, 164, подовиа гел. 8. 141, подовиа поп. 61. аее. р].
120, 202 имају увек оксију над до. Ргаез. оџподовла 40,
58 има само пеилу над оџ. Ппрегаћ. подовнте са 83 има
оксију над БН. Аог. оџподовн са 97, 116 има само псилу над
оу. Подовлетв 239 (два пут) има океију над до, а подовастћ
91 има над е пеилу.
Пољ у 17 елучаја има евагда оксију над коренитим 0.
Поств у два облика: поста сеп. 52. 211, 214, 177 и
постомњ 11567. 216 има оксију над коренитим 0. Ј11. по-
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ 49
ститн са 176 (два пут) има океију над сти. Ртае5. постим са
47, постите са 34, постатћ +7 и постат са 48, 176 три пут
(трећи пут написано постетса); рагћ. ргавз. асћ. ПОСТА СА
34 два пут и ратћ. ртае!. разз. пошт са 22 имају евуда
оксију над по.
Прлвв асе. у. ТЕ. 19, правђ аду. 206, правдх у 5 раз-
личитих облика, непрлвдњн сеп. 5. 129, прлведенћ поп. 5.
14, прлкедила пот. 52. Тет. 126, праведнаго геп. 8. 126,
праведна асе. 8. праведињимћ та5г. 82. 113, 196, прлведнн
пот. р]. 1220, праведних сеп. р]. 74, 125, праведна асе.
р]. 32, непрлведима асе. р]. 32, праведно адуветђ. 105, пра-
кедникв у 6 разних облика, прлвединул асе. 52. п. 56 (где
је А м. е), правединух асе. 52. Тет. 26 имају свуда оксију
над пра. Глаголски облици епракдншн са 65 и опрлвдн са
аог. 99 имају псилу над 6) а оксију над пра. [000. 82. тла-
голеке именице непрлвлентн 5 има псилу над не а оксију
над пра.
Проснти долази у разним облицима, те ћемо га тако и
прегледати. Ји. проснти 253 има оксију над сн; вљпроснтн
121, 236 имају оксију над про. Ртаег. прошх 196, квпрошж
112, 281, попросншн 196, проснтк 38, вђепроснтв 77, про-
снећ 224, проснта 97, 107, 224, проснте 230, вђепроснте
112 имају оквију над про. Ппрегаћ. просн 196 има варију
а проснте 88 оксију над сн. Рат! ртаез. асј. проса 226,
просан 38, просаштн поп. 5. Т. 107, просаштомох 31, про-
сашттнимњ даћ. у]. 35, просаштихв ]0е. р]. 2, 3 имају свуда
оксију над про. Гарет! прошаха 258; аог. просн 257 и још
14 облика тога времена од вђпроснтн имају оксију над про.
Рахћ, ргав!. асћ. вљпросшимњ 100. 8. пп. +, 161, вђпросшнихћ
Јос. р]. 8, 4, 161, 162 (два пут) имају такође свуда оксију
над про. Од глаголске именице кћпрошенте налазим 106. 52.
вђпрошенн 8, 162 с оксијом над про, на страни пак 161 с
оксијом над ше, а истога облика непрошенн 162 само са псилом
ТЛАСНИК ХЉУП 4
50) АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
над не. Гпрет!. учестанога значења вљирашаше 15, 87, 188,
910, 216, 221, 258, вђпрашалхљ 202 два пут, 208, 2138,
216, 238 и рат. ртаез. асћ. вљпрашлаштихв Ј0с. р]. 3 имају
свуда оксију над пра.
Прљемн поп. 52. та. 225, прђетн исти облик 105, прљвл
пот. 82. #. 167, прђвал исти облик, 285, прђеља асе. 82. 1.
959, прђен поп. р]. 223, прђетн исти облик, 223, прљевхћ
105 и прљемхњ 67 сеп. р]. имају свуда оксију над првим
слогом.
Првдњ 167 и првжде у 7 случаја имају увек оксију над Ћ.
Прљтитн 210 има оксију над првимтн; првшталше пар.
179 и дапрвтн аог. 3. 52. у 6 случаја имају Озуао океију над
прћ. Глаголеске именице првштента асе. р]. 7 и дапрштенн
Пре. 5. 2 имају оксију над ште.
Птнун плота. 4па]. 54, птнуд поп. 7]. 43, 68, 182, птнуњ
сеп. р]. 24, птнуамњ даб. 7]. 72, 1896, птнија асе. р]. 36
имају свуда оксију над птн. Исто тако асе. р]. птенца 126
има оксију над пте.
Поџств пот. 52. 126, поусто поп. ећ асе. 82. п. 7,
172, 197, 198 два пут, поџствин Јос. 52. 19 имају оксију
над поу. Т0!. поуститн 14, 100, 101, етпоуститн 84 има
окбсију над сти, поуститн 3 има исти знак над поџ. Ргавв.
фпоушта 97, 206, 253, поуститв 253, фпоуститв 230 два
пут има свуда над поџ оксију. Ппрегаћ. Фпоџстн 81 има
варију над сти. Аог. поустн 98, 254, попоустиша са 9 имају
оксију над поџ, а Фпоџстн 78 р. 3 52. истога времена има ва-
рију над стн. Рат!. ртаећ. асј. поџштв 256, дпоуштв 78,
85, фпоуштвше 196 имају океију над по. б)упоуштенте асе.
во. 168 и Јов. 52. поуштенн 161 имају оксију над поџ.
()поуштлат са 174, недпоуштлете 230, фпоџшталше ппр!.
3, 258 имају оксију над поџ. Придев фраспоустинља асс.
зе. 1. 30, 100, 220 има По над пох. Масопоустић пота.
еђ асе. 52. т. 244, 252, масопоустиња сеп. 52. 1. 248 (још
АЕЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ 51
са оксијом над ма), масопоустнохх асс. [. 8. 137, смропоу-
стнон 85 (још с оксијом над см) има свуд океију над поџ.
Тапоуствна сеп. 52. 240 има оксију над поџ.
Пат у 12 случаја, патимњ 87, патнхћ 106. 2, ПАТБДЕ-
сатномох 97, петдесетннун 95 има свуда оксију над коре-
нитим тласником. Патвкњ 257, патокњ 30, 55, 130, 176,
182, паткоу 81, 68, 84, 191, 218, 223 имају свуда оксију
над па. Петњкњ 190 и патокњ 222 имају оксију над ти то,
а патко 200 има варију над у.
Пат у 31 облику, рлспатн ов. 52. 227 и рлспаттнхћ
Јов. р]. 201 имају свагда оксију над па.
Равњу 27 случаја има увек оксију над коренитим а;
рављин поп, 52. Тет. 252 има оксију над м.
Радни ртаер. у 10 случаја има увек варију над дња у
11-ом фадн 26 има оксију над фл.
Радост асе. 82. 136 два пут, радостта ш5бг. 16, 70,
158, 184, по том аорист кђррладоваша са 244 имају свуда
окбсију над фл. Аорист вЂурадовАШљ сА 16 одступа и има
оксију над ва.
Рал- у разним речима. Ртаез. поража 247 има оксију
над фра. Дог. првеврадн са 90 има само псилу над 6), а исти
облик на стр. 212 има уз псилу над ее још и оксију над фа.
Биђзћ. еобрадћ 118, 283, 260 и обрадом та5јт. 259 има
пеилу и оквију над 00; но сеп. 80. ебрада и 106. 527. ФОБрлаћ
имају пеилу над о, а оксију над фа. Жетвороокрлрнов ас.
8. п. 164 има оксију над тко и фра, а псилу над ед. Пркобрл-
женте асе. 82. 90 и првебраженпо даћ. 52. 91, 213 имају
песилу над е), а оксију над же. Међу тим првовраженте асе.
80. 212, првображенн ]0е. 52. 8, 161 имају пеилу над о
(или 0) а оксију над фа. — ЛирЕ. фвдллхж 110, 227 имају
пвилу над фв, а аорист оџрвда 145, 249 има само псилу
над оу.
4“
сл
го
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ
Рек- долази у овим облицима. ЈП. рештн 174 два пут,
913, фрештн са 197 с океијом над фе. Ргаез. ребљ 71, 29:
ретешн 10, има океију над фе, а наретешн 14 над те; фе-
зет у 15 случаја, по том наретет са 229 и прврететњ 63
имају оксију над ре, докле реуств 28, пидретет са 18, 28 (два
пут) имају исти знак над тет; дпа!. реуета 109 има оксију
над ре; р]. рехтемљ 231, ретете 112, 126 имају оксију над
ре, а ретете 92 над хе; илрекжтњ 14 има над фе, а нлрекат са
96 над ж оксију. Ппрегаћ. рђун у 5 случаја и прорђун 221
имају варију над ув; дпај. 2 р. рђувта 227, 245 има оксију
над ћ. Аог. фбхв 158, 241, рвста 224 и рвша у 18 случаја
има океију над фв; међу тим (фубста 225 има варију над
ста; аог. 8 52. фете у 251 елучају, нарете 14, 179, 180,
нхрете (поред псиле над на) 77 имају оксију над фе; про-
рекоша 58 има такође оксију над фе. Ратћ. ртавћ. асћ. фекђ
145, 248, фрек са 199 има такође оксију над фре. Рагћ.
ртаећ. раз5. фетенн пот. 52. ш. 19, наретенмн 51, ре-
тено поп. 52. п. 29, 30. два пут, 31, ретенос (каткад
ретенпое) поп. 82. п. 14, 17, 18, 23, 48, 72, ретенижа
асе. 80. Тет. 129, 240 има евуда на наведеним местима
оквију над те; међу тим ретено 260, ретенов 62, реуен-
наго 119 има океију над фе. ОУтритетњ 7, нарнудетњ 75,
121 два пут (и од тих један пут још са пеилом над е),
ндрнулемњ потп. 52. (још е варијом над њђ), идрнудемља асе.
50. Тета. (још са пеилом над 6), нарнулемкм 106. 52. ; плрн-
улнте са ппрегаћ. 122 два пут, нарнулаше са пирт. 163 имају
свуда оксију над фри. — Пророк у 17 облика, лжепро(кокњ
сеп. р]. 39, адј. пророхћекаго сеп. 52. 260, аог. пророуљ-
ствовх 51 имају евуда оксију над фо. — бин рвуњ 201 има
две варије над сна оквију над 5. —
Рида у 28 облика има увек оксију над фн.
Роднти видимо у разним облицима. Ртаез. роднтв 14,
роднт же 14 има оксију над н. Дог. 3 82. родни или фодн са
АЕЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ 53
у 6 случаја има оксију над фо, а роднша сл 101 над дн.
Рагћ. ртаећ. асћ. 1 рожден са 15 има оксију над жде, а рождљ-
шоџ са 15 над ро. Ратћ. ргаећ. асћ. 11 родндњ 142, родна са
246 има оксију над н. Раг!. ргаећ. раз5. рожденмхћ 106. Р1.
5 има оксију над жде. Раждлет са 15 има океију над фл.
Чешћи еу именски деривати од овога корена. Роднтемх асе.
52. 240 има оксију над дн. Рожденша сеп. 52. 165 и рож-
денте асс. 52. 164, порождеша пот. р]. 20 имају океију
над жде; међу тим порождеша сеп. 52. 125 има оксију над
(о. Родњ пот. еђ асе. 82. 58, 65, 98, 126, 181, 242 (на
стр. 58 и 131 федњ), рода 74, родћ Јов. 50. 211, редове
пот. р]. 138 три пут има океију над фро; родовћ сеп. 7]. 13
има варију над о. Родстка сеп. 52., сђродстећ ]ос. 52. 198
имају оксију над коренитим слогом. Илродњ (у 54 случаја
56 пута фо а 285 ф0) има 76 пута океију над на, 7 над фо,
а 1 пут, стр. 283, и над на и над“ ро. Рождљстко у 8 случаја
има свуда оксију над фро.
Рака у 11 облика, фњинуњ сеп. р]. 855, 207, фмдрђ
Фпа]. 169 имају оксију над фм.
Рет- у ту. обрвстн 96, овраштешн 94 има псилу над
гласником првога елога. Ртаев. обраштетњ 59, собраштетњ 56,
66, 183, прнокраштетњ 211, обрвштетв 343, срђштетњ
имају свуда над предлогом 0 пеилу, а над коренитим елогом
океију; Фбрувштетњ 225, прноврвштетњ 89 има пеилу над
предлогом оБ; дпа]. обраштета 109 има само пеилу над 05;
р]иг. обраштете 35, обрвштете 227, еобраштете 16, 60,
117 имају псилу над предлогом, а оксију над коренитим
слогом. Дог. обрвтохћ 42 има пеилу над 06, а оксију над
(5; прноврвтохв 136 и прнобрвтежњ 135 имају само псилу
над предлогом; Фобрвте у 10 случаја има увек псилу над
предлогом, и 6 пута оксију над коренитим гласником ; прн-
ообрћте 135 има псилу над Ф6; срвте 157 има оксију над
(5; обрктоста дпај., 227, 245 и еобрвтоша 117 имају пеплу
54 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ
над ее и оксију над ћ. Ратћ. ртавћ. асћ. [. сеобрвтњ 74 два
пут има само пвилу а обрбтшн плот. Тет. 8. 190 и ебртше
пола. р]. 172 има пеилу над е и оксију над 5. Раг!. ргавћ.
асћ. прнобрвљ 96 има пеилу над об. Ртаез. ебрђтлетћ 38
и обрвтажтњ 89 имају псилу над об а оксију над 5; ФБр5-
тлетв 66 има само пеилу над ФоБ. Ппрег!. ебрђтлахља 220
има пвилу над е) и оквију над %. Зиђ. уегђ. сбрктенио
даћ. 52. 58 има псилу над се а оксију над 5; срљтенте аб.
52. 45, 138 има окбију над те.
Рака у 35 облика има 88 пута окевију над фра; ракама
та аћг. 4. 198 и ржвамн та5бг. р]. 201 имају оксију над ка
(но и та се оба облика међу горњима на стр. 82 и 202 на-
лазе с оксијом над ра). О)Брауенћ Даб. 52. 1. 18 има такође
оксију над фра.
Сам у 13 облика има увек оквију над коренитим
тласником 4.
Свон асс. 50. еђ дпа). 242, 249, свол пот. 52. Тетп.,
асе. 4. еђ п. р]. 16, 87, 194, 224, свое асе. 82. п. 198, 248
имају варију над њ, ап е. беп. еђ асе. 82. свовего у 34 слу-
чаја има 19 пута псилу, а 15 пута оксију над е. беп. 582.
Тет. своеж 52, 56, 137, 218 има увек псилу над е. Паћ.
50. т. скоемоџ у 9 случаја има 5 пута оксију, а + пута
пеилу над е; на стр. 26 пак стоји над тим е пеила и океија.
Паћ. еђ ос. Тет. 50. сквен у 8 сјучаја има 4 пута оксију
а 4 пута пеилу над е. Деб. 52. Тет. свољ 100 има оксију
над 0. Јазфг. 52. т. сконмњ 29 два пут, 174, 208 имају
оксију над н. Јозтт. 52. Тет. сведе 77, 104, 120, 211 имају
псилу а 81 оксију над е. Тов. 52. пп. своемњ у 16 случаја,
има 9 пута оксију, а 7 пута псилу над е. Сел. р]. сконхв у
10 случаја има 7 пута оксију, а 3 пута пвилу и оксију над
н. Паћ. у]. свонмњ у 31 елучају има 30 пута оксију, а 1
пут пеилу и оксију над н. Тазћу. р]. свонмн у 7 случаја има
увек оксију над другим елогом.
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 године 55
Севтћ 24, 27, 35, светло поп. 8. 35, аду. 209; сељтитњ
ртаев. 27, просетн аог. 164 имају свуда оксију над коре-
нитим ћ. (ентажштн 157 има океију над сен. СВЂТНАННКЊ
у 6 облика има увек оквију над другим слогом, а у аее. 7].
свтилинкм 133 има варију над вм. Просквштатн са 6 има
оксију над шта. Ппрег!, просевшталха са 5 има оксију над
свћ. Зиђаф. уегђћ. просевштеншн Јо. 52. 21, 22, 24, про-
свштентемћ 1и5тг. 82. 19, 169 има евуда оксију над ште.
Тов. 82. севштинућ 27, 185 има оксију над сЕЋ.
Севе у 4 случаја, себћ у 9 имају над се, а собож у 12
елучаја има над со оксију.
Седмњ у 11 случаја (на стр. 97 написано СедћМмћ) по
том седмаго сеп. 52. 119, седммх 106. 7]. 3, 161 имају сву-
да оквију над сед.
Село у 15 облика, селное поп. 52. 36, селнимхв геп. 7].
36, 73 имају оксију над се. Кћселн са аот. 8 52. 18, 23 има
такође оксију над се. Зирђ5ф. уегђ. првселене асе. 82. 12,
пркселета сеп. 52. 13, првселенн Јоде. 52. 12 имају оксију
над ле.
Сила у 22 облика има увек оксију над ен.
Слабњ у глаголским облицима сославћатћ 207 има пеилу
над 00, а 85 пеилу наде и оквију над сла. Рат|. ргаећ. раз5.
рлелавленњ поп. 82. 41, рлславленми по. 52. 174, рлслаБ-
лепомо дат. 52. 46, 174 два пут, ославленномоу 174 још
са пвилом над 6, раславлена ас. 52. 45, 178, РАСЛАБЛЕНИМЋ
Јов. 52. 2, 160, рлславленма абе. р]. 25 има свуда океију
над села. Паћ. 82. раславленомоџ 46 има океију над Бле.
Слатн видимо само сложено с предлогом по. Ртаез. по-
слетћ 78, 109, 130 има над последњим слогом а стр. 242 над
по оксију. Јппрегаћ. посли им 158 има оксију над сли. Аог.
8 52. посла у 10 случаја има варију, а 3 р. послашх у 6
случаја има океију над слл. Рагћ. ртавћ. асћ. 1: послањњ у 6
случаја, пославшаго аее. 52. 56, 217 има оксију над сла. Рагћ.
526 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
ртавћ. разз. послан поп. 82. 58, послмтих асе. 7]. 126, по-
сланхњ 106. р]. 2 има оквију над села. зиђаћ. уегђ. послани
Јов. 52. 2 има оксију над слл, а две варије над ин. Поснлатн
194, поснлаж ртавз. 152. 58, 125, 167, поснллетв 179,
посналатћ 118 имају оксију над сен.
Слоко у 55 облика једнине и множине има 56 пута
океију над првим коренитим слогом. Јазфт. словомђ 43 има
океију над оба слога. Десе. р]. слокесх 41 има варију над сл.
Првдисловте пот. 52. 1638 има оксију над сло. Прослоу са
аот. 8. 82. 159 има оксију над про. Хлословнтн 217 има
оксију над сло. Длмословнтћ ргав5. 51 има оксију над сло.
Тлослован рагћ. ртаев. 202 пма варију над 2л0 а оксију
над сло. Слава у 11 случаја; славнтн 175, прославатњ
ртавз. 27, слававхљ 94, прослакнста 20, прославнша 46,
имају свуда оксију над сла.
Слога пот. 82. 217, 225, слоузћ даб, 52. 29, слоџтћ
пол. р]. 251, Пов. 52. слоужбћ + имају океију над слом.
Слоута пот. 52. 108, 122 има варију над га. Ргаез. послоу-
жишн 23, послоужнтв 225, послоџжатћ 108 и послојжатћ
995, по том пр. слоужалха 29, 257, аот. ПОСЛОЖНХОМЊ
139, имају такође оквију над слој. Ппрег!. 52. слоужалше
171 има океију над жа.
Слминатн у 5 случаја има оксију над сам, ОСљИШАТН
127 само пеилу над оу. Ртаез. слвишнишн дн 111, СЛАИШНТЊ
у 7 влучаја, слвиннта дпај. 57, смљишнте 54, 70. 185, оуслњ-
шнте 239 (још са пеилом над оу); р. 3 р.: слвишатв 57,
оусмљинат 69 (још ва псилом над оу), слаишатћ 69, 70, 183,
184, оџслљинатв 184 два пут (оба пута још са пеилом над
оу) имају свуда океију над слм. Одступа оуслишнит 63 само
са пеилом над оу. Ратћ. ргаез. сљишан 40, 70 три пут, слм-
шаштомо 70, смашљаште поп. 7]. 69, 183 имају евуда
окбсију над слм. Ппрегаћ. слвинн 9, 165, 235, има варију
над шн; слишнте 182, 114 има оксију над ши, а сљишнте
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 године
сл
|
81 исти знак над сл; оуслљишнте 69, 70 има само пеилу
над оу. Ппреге,. слвинаха 201, слвишлахж 228 има оквију над
сл. Аот. осмина 76, 195 два пут има псилу надока
оксију над м; сљишахомњћ 250, слвишасте у 6 случаја и
сминаша 69, 70 пмају оксију над сл. Ратћ. ртавћ. асћ. 1.
смишав у 14 случаја, сливлешн потп. 52. Тет. 190, 204,
слинавша пот. Фа]. 108, слвинхвше потп. 7]. у 19 случаја
има увек оквију над слм. Рат!. ртаећ. раз5. савинањњ 17,
смљишано 173, оусмивано 159, оусљишлн 23 (последња оба
елучаја још ва пеилом над оу) има такође свуда пеилу над
слћ. Зиђаћ, уетћ. слвиианта асе. 7]. 239 има океију над слв.
— Ртаез. послоџшлетћ 52, 96 три пут, првеслоџшлетњ 96,
послобшаатћ 171, 187, 194 има свуда оксију над слоу; по-
слоушлатћ 44 има оквију над ж. Ппрегаћ. послоушанте 213
има над слок, а 90 над ша оксију. Ппрег!. послоушлаше
196, 237, ратћ. послоџшавњ 196, послоушлвше поп. 7]. 16
имају оксију над слоу. Слоухв 25, 76, слоуха 206 имају
такође оксију над слм.
Сад- видимо у овим речима : Кћелвдћ у 5 случаја има
7 пута оксију, а 1 пут, 175, варију над ћ. Послвдн, 22, 113,
114 има сва три пута оквију над 5. Маславданикв пој). 52.
932, наслвдсткте пот. 52. 282, послвдшн попп. 52. еђ р]. 104,
106, 223 два пут, послвднемоу да. 52. 106, послвдићх асе,
р]. п. 67 имају свуда океију над коренитим 5. Глаголски об-
Лици наслдАТЋ 26, послвдоџетњ 59, 217 (у ком последњем
елучају има још оквија и над е), послвдојатњ 260, наслвд-
сткоуљ ртаез. 1 52. 221, послвдсткоун ппрегаћ. 172, послвд-
сткоужштимн ратћ. ргаез. таађг. р'. 260 имају свуда оксију
над 5. Именица послвдовлтељњ 8, 163 има оквију над ка.
Слвтн пот. 82. 227, савпа аее. 82. 209, слати пот.
с. 82, славињ асе. р]. т. 54, славпмхњ Ј0е. 52. 3 има свуда
= над 5, а последње меето, Јов. 3, има оксију и над њ;.
Савпецћ поп. 52. 82, сматуа пот. 4. слвлуоу ]06. (. слвп-
58 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
цемљ даб. р]. 82 имају оквију над 5. блвпун Јос. 52. 161
има варију над н.
Смокећ асе. у]. 39, смоккамњ дај. р]. 228 имају оксију
над смо, Смококинуа у 10 облика и адј. смоковннунпое асе.
зе. 112 имају свуда оксију над другим слогом.
Сољ пот. 61. асе. 82. у 20 случаја (на стр. 26 се),
сома 1п5фг. 219 има увек оксију над со. Осолит са 219 има
пеилу и оксију над 0 и оксију над со, осолнт са 219 и есо-
дат сл 219 имају псилу над првим и океију над другим сло-
том ; осоднт са 27 има само псилу над првим елогом. Фолнло
асе. 529. 142 и 246 има океију над лн.
Спатн у облицима спитв ргаез. 185, 192, спнте ппрегаћ.
145, 248, спвше ппрег!. 44 има оксију над првим елогом.
Ратћ. ртаез. асћ. спа 187 има варију нада; спаштим 041.
р]., спашта асе. р]. 144 два пут, 243, 248 (два пут) имају
оксију нада.
Срвда у 13 облика има океију увек над првим слогом.
Милосрђдокакв 98 и жестосрљдпо 444. 52. 220 имају оксију
над сфћ.
Статн 180, 181 два пут, вћстатн 58, и остатн 127,
238 имају оксију над ста, а последњи случај још и псилу
над 0. Ртаез. кљетлаих 157, стлнетћ 64, 96, кљетлнет 66,
93, 128, 239, нестанетњ 63, недостанетв 134, вђетанатв 58,
66, 128, 129, 240, 241 има такође свуда океију над ста.
Ппретаћ. стлин 178, кђетанн 174 два пут, 192, 226, прћ-
стани 187 има варију над ин, а вљстанн 46, кљетлићте 91,
248 има оксију над ста. Дог. ста 16, вета 157, 158, 181,
195 два пут, 258, наста 186, првста 79 има варију над
ста, а КЋСТА Бо 158 има над истим слогом оксију ; исто тако
кЂетАшША 134, присташа 200 имају над истим слогом оксију.
Рахћ, ртавћ. асћ. ставв 118, 226, кљетавњ у 18 случаја, вљ-
ставша поп. 4. 259, кћставше поп. р]. 250 имају оксију
над ста. — Ртаев. поставла ] 52. стр. 136, поставнтв 133,
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ 59
137, оставитњ (или оставнтћ) 100, 104, 220, 234 два пут
(још са пеилом над 0 или «)) има оксију над ста. Ппрегаћ.
оставн 28, 34, 37, 44, 170, 205 има свуда псилу над пред-
лотом а варију над ен; остаен 21 има пеилу над предлогом
а оквију над ста. Рјиг. оставнте 71, 102 има пеилу надо
а оксију над вн; на стр. пак 82, 244. 256 исти облик има
пеилу над 0 а оквију над ста. Аот. оставихћ 99, остден 3 р.
8. (каткад еставн) у 5 случаја, постлен 94, 217, сЂставн
164, остакехомћ 103, 223, оставнсте 124, оставнша 9, 227
неоставнша 234, поставнша 141 има свуда оквију над ста,
а над предлогом о (где га је) пеилу; остлен 21, 43, 171
има само псилу над предлогом. Ратћ. ртаећ. асћ. 1. остАВљ
у 9, оставлљша поп. 4. у 4 случаја, еоставањше поп. р1. 233,
249, оостакнвњ 95 имају псилу над предлогом и оксију над
ста; одступају остављвше пот. р]. 118, 202 имајући само
пеилу над 0. Ратћ. ртаећ. асћ. П. оставилљћ 223, (покрај
псиле над 0) ргаез. вљетажтв 57, 225, 111. составлвтн 124,
174 (покрај песиле над предлогом), ртаез. оостаклет са 126,
182 два пут, приставлђетв 49, еостаклаћемњ 34, оставлкете
128, 208, поставлватв 27, оставлат са 193, ппрег!. оста-
влваше 172, 229 имају свуда над коренитим слогом Ста ок-
сију, а над предлогом 0 пеилу. Именица оставленте асе. 82.
4 има псилу над о а оксију над ста, прнставлента асе. р].
48 има оксију над кле; наставник 1232, наставннун 122
имају оксију над ста. Стадо у 6 случаја и адј. стадиња потр.
р]. Тет. 143 имају оксију над ста.
Старци поп. р]. 112, 140, 250, ан сеп. р]. 80,
88, 145, 201, 202, 210, 249 , старуњи тазбг. 158, 252, стар-
пжв ос. р]. 3 имају свуда океију над ста, Старишнинамњ 441.
Р1. 196 има океију над 5.
Стотти видимо у облицима достонћ 3, 76, 100, 219,
с оксијом над сто, а у достонтњ 61, 283 и Фстонт 51 тај је
знак над н. Раг(. ргаез. асћ. стом 256, столштоу 441. 52.
6) АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ
240, столште по. р]. 252, столштихв сеп. р]. 249, сто-
млитнхћ сеп. у]. 256, прадстољштимњ Даб. у]. 252 има свуда
оксију над сто. Ппрег!. недостолше 177 има океију над сто.
Првстољ 30, прастолћ 106. 82. 104, 137 имају оксију надпфрв,
а пркстоломњ пет. 124 над сто. Достонњ поп. 82. 20, 52
има оксију над сто; достонњ поп. 5. 168, достонић поло. р].
117, недостоннип. у]. 6 имају оксију над ншто је после сто.
Стрвти видимо у облицима прострн ппрета!. 62, 178,
где је варија над стрн, простефњ ратћ. ртавћ. ас. 41, 67,
где је оксија над другим елогом. Овамо иде и страна у 12
облика увек с оксијом над првим слогом, само је на стр. 19
варија над на. Стрлнењ плот. 52. 138, 139, странна асе. 52.
138, 139, пространна потп. |]. п. 38, прострлаинншн 164
имају такође свуд оксију над стра.
Стапнтн видимо у пирегаћ. прнстапн 90 с варијом над
пн. Дог. пристапн у 2, пристапнста у 1, прнстапншх у 16
случаја има над ста океију, само прнстапн 52. 8, на стр. 41
и 112 има на истом месту варију. Ратћ. ртаећ. ас!. прнстапла
(на стр. 186 пристаплађже) у 15 случаја, прнстжиљшн у 2
и пристаплше у 13 елучаја има увек оксију над ж. Ргаев.
прнстаплете 90, пристжплатв 80, рат! пристаплаште 203,
зађећ. уегћ. пристжпленн 06. 52. 2, 161 имају такође оквију
над Ста. |
Соџхв у аве. 52. Гет., соуха 2, 61, 178, соуша асе. 52.
128, имају оксију над соџ. Овамо припада аот. неђше 183
несвше 111, нхећше 112, где је, поред обичне псиле над н
оксија над с%; нећше 229 има само пеилу над Н, насЂхошаА
68 има пеилу над н; а оксију над хо. Ратћ. ртаећ. асћ. неЂх-
шон Јов. 82. 3, 162 има псилу над ни оксију над с.
Сљ пот. 52. т. у 44 случаја има две варије над Ђ.
Хот. 52. Тет. ен у 10 случаја, плот. у]. та. 81, 189 имају
две варије над н; попа. р]. п. сн 242 има варију над н. Снрвуђ
' два пут, 9 има сва три пута две варије над ен, а на стр.
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ 61
7 оба пута и оксију над 5. Хош. еђ асе. 52. п. по том нај-
чешће у значењу ессе долази се 104 пута и има 65 пута
две а 89 пута једну варију над е; сеже у 14 случаја има
9 пута једну, а 1 пут две варије и 4 пута оксију над се.
(еп. еђ аве. 82. сето у 21 случају има оксију над се. Паћ.
50. семох 10, 106, 193 има океију над се. Паћ. 52. Тет.
сен 93, 230 има оксију над се. Деб. 52. Тет. Ста 230, 281,
247, 250 има варију надом. Јазћт. 50. ш. симњ 66 два пут
има океију над н. Гос. 52. семћ 115 има оксију ба е. Хот.
еђ асе. р]. сћл у 9 случаја има “ пута варију, а 2 пут оксију
над а. (Сеп. ећ. Јов. р]. сихв у 11 елучаја има оксију над н.
Јизћу. р]. снмн 6 има оксију над сен. — Снце у 7 случаја
има увек океију над ен. — Сеп, р]. снуевњинх п има та-
кође оквију над ен. Аду. само 78, 92, 227 п Ф сљдоџ 98
имају оксију над првим елогом.
Сљимнште у 14 облика (увек сљим- само на стр. 32
симнштнхћ) има увек океију над сћ.
Сљтникв у 7 облика има увек оквију над сђ. Сто 65,
70, 95, 98 има две варије а сто 183, 184, 199 има једну
варију над 0: сљтк 106. 52. 3 има океију над сћ. Сторнцељ
тубт. 228 има оксију над сто.
Свма поп. еђ асе. 52. 71, 78, 234, смене сеп. 52.
2384 два пут, свменн Јос. 582. 161 имају свуда оксију над
. сћ. свати 182, свет 184, свет са 184, сватв 36, сан рагћ,
ртаез. 68, 182, свмше пирг. 182, већа аог. 72, ВЂСВАВЊ
ратћ. ртаећ. аећ,. 28 два пут, сам 71, вћевано 156, свлинос
70 два пут, сванин пот. РЈ. 184 два пут, имају свуда
оквију над Сб. Зара. уегђ. свашта асе. р]. 60, 177 има
оксију над 4.
Скетн 65, 107, 225 има океију над сб, свдвтн 1852
над дљ. Опај. ргаез. сладекћ 224 има оксију над са. Ппрегаћ.
сван 121 има оксију над ди; свдн 236, свднте 143, 247
има оксију над сћ. — Ратћ. ргаез. СЉДА 250. свдан 164,
62 АКЦЕВТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ
свдаштаго сеп. 52. 251, свдашта асе. 82. 175, 189 имају
океију над сћ, даћ. р]. свдаштимњ 24, 58 има оксију над
последњим елотом. Ппрег. свдвше 84 има оксију над дђ, а
157 над сћ. Дог. скде 260, кљевде 227 два пут. СДОША
191, скевдоша 10 има свуда оксију над сђ. Рат. ртавћ.
аећ. 1. свдћ 217, 237, свдшоу да. 52. 26, свашихњв сеп. 7].
9 има свуда океију над 5. — Нослдитн 198 има оксију над
дни; наслдн аот. 114, 231 има оксију над на, вљеддн 98
исти знак над са. — Именица стдлалишта аее. р]. 229 има
оквију над ст, прђвосвдана асе. у]. 122 има оксију над да,
праждесвдаша сеп. 52. 287 над оба ћи над да. бадњ пот.
8. 82 има оксију нада.
Савота у 45 облика има 44 пута оксију над са, а 1
пут, на стр. 65, над во.
Саду 6 облика, сђеждћ асе, 82. 229, сељдм асе. р].
74, суви асс. 52. 52, 59 два пут, 194 имају свуд оксију
над љ. Глаголски облици садитн 31, осљдаишн 65, слднтњ
8, осждат 66, 106, 224 имају оксију над ж и псилу над
предлогом; Фежднтњ 66 има оксију над последњим слогом.
Пирегаћ. садите 37 има океију над ди. Рагћ. ргаев. разв.
сљдимн попа. р]. 37, аот. есжљдиша 251 (поред псиле над
Ф) имају оквију над са. Ратћ. ртавћ. асћ. П есљдндан 61
има само пеилу над е'. Рагђ. ртаећ. разб. осљжденћ поп. 52.
ш. 260 има псилу над 0, а оксију над ж. Зиђ5ћ. уегђ. осљт- |
денте ас. 82. 128, 287 има на оба места псилу нада
иначе 128 има оксију над жде, а 237 над са. Фреквента-
тивни глагол расљатдатн 96 има оксију над са.
Танна у 7 случаја има увек оксију над н. Адј. танно
попа. 52. п. 54, 185, има такође оксију над н. Међу 106. 52.
таннем 4, и аду. тан [4, 15 имају океију над та. Глагол
оутантн са 204 има има само пеилу над оу, а оутандњ 59
има пеилу над об и океију над н.
Тако у 18 и такожде у 7 случаја имају свуда оксију
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 године 63
над та. — Таковћ поп. 82. 6, таковл потр. 52. Т. 241, такоко
аее. 8. п. 94, таковњ попа. 7]. 198, таувхв сеп. 7]. 221 имају
евуда оксију над та.
Ткон аее. 82. 189 има варију над н; твон же поп. у].
176 имају оксију над н. Хот. 52. Тет. твод 181 два пут,
296, има варију а ткол 33 оксију над а. Хот. 52. п. твое
219 пма варију над е. Сеп. еђ абе. т. твовего у 11 случаја
има 6 пута океију а 5 пута псилу над е. Сеп. 52. Тет. ТЕдем
22, 191 има пеилу, а 205 оксију над е. Пађ. 52. тп. еђ п.
твоемоу 33, 34, 37 има оксију, а 23 пеилу над е. Тозтт.
52. т. еђ п. твонм у 7 случаја има 6 пута океију а 1 пут,
57 стр., пеилу и океију над н. Јизћг. 5р. Геш. твбеж 120,
236 три пут, има сва четири пута пеилу наде. Гос. 82.
твоемњ 37, 107 имају оксију а 71 псилу над е. Гос. 82. Тет.
тввен 224 има оксију над е. Пађ. па]. твонма 121, 237
има океију над н. Сеп. рт. твонхћ 29, 30 има пеилуи
оксију над н. Пађ. рит. твонм 92, 189 има океију над н.
Хот. р]. Тет. твод 181 има варију нада, ааее. у]. т. теољ
2396 варију нада.
Творнтн долази у разним облицима. [. Творнтн у 10
случаја има 9 пута оксију над тво, а 1 пут над рн; сЋтвЕо-
фнтн у 5 случаја има 7 пута оксију над тво а 1 пут над фин.
П. Ртаев. 50. 1 р. твора 3 пут и сђтвора 9 пута има свагда
оксију над тво; 2 р.52.: ткоришн 4 и сљтворишн 3 пута
има такође свуда океију над тко; 3 р. 50.: твориту 11и
сљтворнтћ у 6 случаја има океију над тко; само тВорнтЊ
20) има оксију над фнтв. Опај. творнта 227; рт. 1 р. сљ-
творнмњ 159, 2 рег5. творнте 32, 202, 203, свтворнте 112,
8 р. творатњ у 11 случаја имају над тко океију; само сћтко-
фнте 64 има оксију и над сћ и над тко, а сђтворнте 64 само
над фн. 11. Пирегаћ. сљтворн 42, 221 има над фи варију;
твофнте у 6 случаја има над тво а у 2 случаја над фн ва-
рију; сћтворимњ 90, 212 има над тко, а сљткорнте 20 над
64 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
рн океију. ТУ. Рагћ, ртаез. асћ. твора +0, ткоран 39, твора-
штомох 115, творашта асс. 52. 138, твораштља ас. 52. |.
82, твораште 123, твораштен поп. р]. 39 има свуда оксију
над тко. У. Ппрег!. твеорвше 179, 196 два пут, 258 има
оксију над тко. У]. Аог. сђтворн у 20 случаја, СЂТВОрнхоОМњ
40, сћтворнсте у 6 случаја, сђтвориша у 12 случаја (међу
којима само је на 258 страни сљткорнша) има свагда оксију
над тво; оџтеорн са 209 има само пеплу и оксију над оу.
УП. Ратћ. ргаећ. аесћ. [. датворнећ 93, сљтворнвмн 100,
сљтворшижа асс. 52. (ет. 191 сљтворвша поп. 4. 109, сђтвор-
ше 158 и сћтворше 252 пој. р]. таазе. има свуда оксију
над тво. УП. Ратћ. ртаећ. асћ. П. сљтвориљ 100, 106
има оба пута океију над тво. [Х. Ратћ. ргаећ. разв. 2л-
творенњ пол. у]. 134 има оквију над тво; ржакотвореннља
асе. 82. 1. 250, нержкотворенх асе. 82. Т. 250 имају оксију
над фе. Х. Хатвлрвете ртавз. 128 има оксију над тва. ХЛ.
Мпротворун 26 има оксију над мн и тво, а ткарн даћ. 52.
260 над тва.
Тек видимо у овим речима : аог. тете 188, текостђ 158,
рагћ. ртаећ. асћ. 1. тек же 256, притекњ 221, овљтекше поп.
р]. 201 (још са певилом над 06) има свуда оксију над те.
Тос. 52. тетенн 191 има оксију над те. Глаголи СЂТНУСТЊ
164, растаулетњ 64, растотнхђ 136, растотнљ 136, имају
оксију над кореним слогом. Кркотоунвл 48 (уз оксију над
крђ), крђкотоунећи Јос. 82. 2, 161 имају оксију над то. То-
тндо асе. 52. 114, 231 има океију над ун. Вљетоув 106. 52.
15, 16, вљетокв сеп. р]. 15, 42 има оксију на Ђ, а КЂстокћ
сеп. р]. 180 има оксију над е. Првднтетева сеп. 52. 165
има оксију над ди, а нстоуник поти, 52. 191 има пвилу над
не а оксију над 0.
Тогда у 74 случаја има 52 пута оксију над о а 22 пута
варију над а. Тогда 599 има над 0 окбију а над а варију.
Трн 8, 66, 212 има две, а 54, 90, 143 једну варију
АБЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ 65
над н; тремн 210, 224, 284, 255, третгаго сеп. 52. 157;
третнцеж 115ф7. 145, 248 имају оксију над тре.
Тоџ 161, у 33 елучаја има 31 пут две варије а 2 пут
једну варију над у.
Тљ поп. 5. шп. у 44 елучаја има увек оксију над. П.
Кот. еђасе. 8. п. то у “ случаја има 5 пута две варије а 2
пут једну варију над 0; тожде 32 два пут, 145, 248 има
оксију над то. ПП. Сеп. еђ асв. 82. т. того у 18 случаја
има свуда оксију над то. ТУ. Пађ. 52. т. еф п. томој у 14
елучаја има увек оксију над то. У. Паф. 52. Теш. тон 40,
49, 50, 241 има увек оксију над то. УП. Асе. 52. Тет. Та,
7, 201 има једну а 40, 80 две варије над ж. УП. Јизћт.
тЕмћ 163, твмже 9, 164. 177 има свуда оксију над 5. УЈШ.
Тос. 80. том 131, 209, 242 има оквију над о. 1Х. Паћ.
Чаај. твма 259 има оксију над Ћ. Х. Хот. р]. ли. тн (само
на стр. 184 тм) у 15 случаја има 9 пута две а 6 пута
једну варију над н. ХТ. Кот. еђ асе. р]. п. пол. Фцај. та у
5 случаја има свуда две варије нада. ХП. Сеп. р]. ТБХЊ
у 4 случаја има вазда оквију над 5. ХИП. Пађ. р]. тв 5,
6 има оксију над 5. ХЈУ. Абе. р]. пп. та 129, 176, 206
има две варије над м. — Овде ве може додати тамо у 2 слу-
чаја е оксијом над та; дтадоџ у 89 случаја с оксијом над Та.
Тљемо у 8 случаја има увек оксију над ћ; тђута 9,
168, 165 исто тако.
Тк- (тљенатн) видимо у прувтљкнешн 22, 6 оксијом
над Ђ, нствкин ппрегаћ. 219 са пвилом над н. Прнтул (која
— притђух — такође овамо иде) у 36 облика има увек океију
над прн. Асе. 52., који ради средње-бугарског правописа
може интересовати долази 18 пута, и 17 пута написан је
притуд, а само 1 пут, стр. 97, притуд.
Тема пот. 52. 35, твМА асе. 82. 42, 117, 137, ТЋМЋ
Лос. 82. 24, 54 имају свуд варију над последњим слогом.
Га
ТЛАСНИК ХГУП о
66 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
Теминух у 10 облика има 9 пута океију над ин, а 1
пут над те.
Та поп. 82. у 21 случају (ти написано је само на етр.
142) има 19 пута две, а 2 пут једну варију над). [. Асе.
во. НА ТА 28, 253 има варију нада. П. Тавћг. товод 21, 31,
168, има окбију над то. ЈУ. Паћ. ећ 106. 52. тТеБЋ 85, 188,
214 има оксију над те, У. Паф. дца]. вама 108, 109, 224,
927 има евуда оксију над ва. У1. Хот, р]. вм у 83 случаја
има 238 пута две а 10 пута једну варију над м. Вие же 110,
129 има оксију, а вв же 229 варију над м. УП. беп. 6ђ Јо.
р]. васв у 31 елучају има увек океију над а. УП. Паћ. 82.
вамћ у 113 елучаја има увек оквију над а. УЈШ. Асе. Ђ].
на км 126, 217 има једну, а 26 две варије над мм. 1Х. Гозтт.
рт. вамн 92, 159 има оксију над ва.
Тисљшти пол. 4. 189, тмсљшта поп. еђ аев. р1. 55,
207, 209, тисаштв сеп. у]. 78, 199, 209, тасжшташ 4441.
р!. 37 два пут, тмсљштинкомњ даб. р]. 196 имају свуда
океију над тМ.
Тло у 5 облика има увек оксију над 5.
Тажко аду. 69, тажка асе. р]. п. 121 имају оксију над
та. Тажмеме поп. у]. 232, тажатем сеп. р]. 231, тажа-
телемћ (ај. р]. 231 два 5 тажатела аее. р]. 932 имају
свуд оксију над жа. Стадатн са 98, стазлтн са 185, 208,
стадллштнх са сеп. р]. 235, стазаша са 217 имају оксију
над ста. (тазатн са 171, стажантх асе. р]. 222 имају оксију
над другим слогом. Ратћ. ртаећ. ра5. отеготена пот, 7]. п.
145 има псилу над 0.
Оуво (каткад написано ово) у 125 случаја има 113
пута пеилу и оксију, а 12 пута само пеилу над оу.
Оужаск пола. 52. 259 има псилу над оџ а оксију над
жа, ожасомњ тег. 192 има само псилу над оу. 111. оужасатн
са 247 има псилу над ом, а оксију над жа; ппрегаћ. пеоџжа-
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ 67
санте са 289, 258 има псилу над оу, а океију над жа, а 1
има само пеилу над оу; пирет!. оужасалаха са 200, 228, 2
има сва три пута оксију над жа, а над оџ стр. 200 пеилу и
оксију, а у остала два случаја само псилу. Од оужаснатн
са има аог. оужасе са 214 само са псилом над оу, по том
оужасоша са 159,192 ва псилом над оу, и оквијом у првом
елучају над жа, а у другом над со; оужлсоша са 171 има
само псилу над оу, а 208 пеплу над оу и оксију над жл.
Оуже у 16 случаја има увек океију над оу.
Оумић видимо у овим речима еложеним или изведеним.
Јаву. радоумомћ 236 има океију над фл; ртаев. рлдоумћетћ
240 има оксију над 5, оумђете 39, 56 псилу надоупу
првом елучају окевију над 5, радоумбатћ 193 има оксију
над оу; ппрегаћ. радоумаите 51 има оксију над 5; ппрег!.
неоумћаха 248 има псилу над об а океију над 5; аог. рлдоу-
миша 200, 233 има оксију над ћ.
Оџста асе. 7]. 26, 72, 82, 94 има пеилу над оу а ва-
рију над а: оуста 65 има само пеилу, а 81 псилу и оксију
над оу; сеп. р!. оуств 10, 22, 81, 82, 111 има свуда псилу и
океију над оу; ба. р]. оустемњ 6 има пеплу и океију над оу;
та5ћт. р]. оустм 5 има пеилу и оксију, а 51 само псилу над
оу; 106. р]. оџствхв 96 има пеилу над оу. Оустилмин 1517.
81, 202 има оба пута псилу и оксију над оу.
Оутро у 9 случаја, оутрвн асс. 82. 37, 228, оџтрђитн
пола. 82. пп. 37 имају свуда пеилу и океију над оу. Оутрђим
Јов. 82. 13 има само псилу над оу.
Оутнтн 56, 182, 193, 198, 210 и оџунтн са 6 има
пеилу над оџ и оксију над ун, 11 Ргаез. оџуншн 233, илоу-
унтћ 28 два пут има пеилу над оџ и оксију над ун; међу
тим оуунши 118 и оџунтв % имају само пеилу над оу. ПТ.
Пирегаћ. ндоуунте 159, нхоуунте са 47, 131, 242 има псилу
над оу, оквију над ун; одступа нлоџунте са 60 само са пенлом
над оу. 1У. Рагф, ргаез. асћ. оута 25, 50, 170, 193, оџтан
5
о
27
23
68 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА Од 1512 ГОДИНЕ
41, оџташтоу даћ. 112 два пут, оуташте пот. р]. 159 имају
вамо псилу над оу; међу тим оута 296, 249, оуташте 81,
202 имају пвилу и окевију над оу. Ратћ. ргаев. раз5. оуунми
6 два пут има пвилу и оквију над об. У. Поретт. 3 52. оуташе
у 9 елучаја има 5 пута псилу и оксију, а + пута оксију над
оџ. У. Дог. наоуунша 197 има псилу над оџ а оксију над
“н. УП. Ратћ. ргасћ. асе. наоух са 95 има псилу и оксију
над оу; илоууне са 8 има псилу над ока океију над н. Рат.
ртавћ. раз5. наоутенн пол. р]. 159 има само оксију над оу.
МИ. 8Зиђаћ. уетђ. оухенте пот. 52. 171, оутета сеп. 52.
87 и Јос. 52. оутенн (и оутешни) у 5 случаја имају само
пвилу над оу; 2 елучаја 106. 52. 1, 237 имају псилу и оксију
над ом. Оутенте асе. 8. 202, оутена асе. р]. 51 имају псилу
над оу а оксију над те. 1Х. Оутеникк у 152 облика има 147
пута само пвилу, а 5 пута псилу и оксију над оџ. Што се
тиче осталих акцената у 129 случаја долази над ин оксија
(увек покрај пеиле над оу), на етр. 06 оџуеннкњ сеп. р!. има
псилу над оџ а оксију и над е и над н, на стр. 237 оџтеннкм
асе. р]. има пвилу и оксију над об, а оксију над хе; 18 пута
је само пеила и 8 пут вамо псила и оксија над оу. Што се
тиче даћ. у]. оутеннкомњв, њега налазим 02 пута, и има 20
пута 6, а 5 пута 0 у последњем елогу. Х. ФОуунтељ у 28
облика има 26 пута пеилу над оу а оксију над Ун, а 2
пут само пеплу надом. Даконооутнтељ пот. 8. 120 има
оксију над Хал, пеплу над оу, и оксију над ун. ХЛ]. Ртаез.
пооуудетв 7 има пеилу над ома оксију над уд; ппрегаћ.
пооууднте 239 има само пеилу над оу.
Оухо асе. 82. 54 пма псилу а 249 псилу и оксију над
оу; оушн у 13 облика имају 8 пута пеилу и оксију а 2 пута
вамо псилу над оу.
ХавБћ асе. 52. 142, 202, 246, хавва сеп. 52. 83, 180,
194, 208, хаввћ Јосе. 52. 22, хлвЕн поп. р]. 22, хавЕњ сеп.
р]. 87, 207 два пут, хађем асе. р]. 86, 198, два пут 199,
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ 69
208, хавећхв 106. р]. 161, 200 имају свуда оксију над ко-
ренитим ћ. Гов. р]. хувевхћ 161 има оксију над другим ело-
том. (тел. р]. хаввћ 2 (е ретким елучајем ћ на крају) има
окбију над 5, а две варије над Ћ.
Ходитн 237 п приходнтн 221 имају океију надхо, а
мимоходнтн 177 над дн. 11. Ртаез. 3 82.: ходнтв и е пред-
лозима ВЕЋ, ВЂД-, нс-, мимо, при, прђ, сђ у 15 елучаја има
свуда оксију над хо; ртаез. 1 р].: вћеходимћ 106, ргавз. 2
р]. ввходнте 123, првходнте 123; ртаев. 3 р].: ходати е
предлозима не (врх кога је, као обично, океија) и прн у 7
елучаја има оксију над хо. П. Ппрегаћ. ходн 222 има ва-
рију над дни; ходн 46, 174, кђеходимђ 224, неходнте 134
(покрај псиле над не) имају оксију над хо. П1. Ратђ ртаев.
асћ. хода у 10 случаја (и с предлозима ке, 69, прћ,) има
свуд оксију над хо; пол. еђ асе. 52. п. мимоходаште 229
и неходаштее 81, 204, (уз пеилу над нс) лма океију над
хо; даб. 52. ходаштоу, тако, и с предлозима не и прћ, има у
у 9 случаја оксију над хо, а у 10-ом неходаштоу 108 има
само пеплу над не; асе. 80. вЂеходаштњ 153, сходашт 21,
169, ходашта 79, 200, Јов. 52. неходаштнић 22 (покрај
пеиле над не), дуални облици вћходашта 227, неходашта
44 неходаштема 57, исходаштнмих 50 (покрај пепле над нс)
имају свуда океију над хо; пот. р]. ходаште и се предлозима
ећ и нс у 8 случаја, а исто тако и вљходаштен 95, мнмо-
ходаштен 255, отходаштен 197, прнходаштен 197, првд-
ходаштен 110, 227 имају свуда океију над хо; пот. 7]. п.
неходаштла 52, 203, (покрај пеиле над не), сеп. |]. вЂхо-
даштихв 123, 184, даћ. р]. сђходаштимћ 91, 213 паее. 71.
ходаштж 209 имају такође свуда океију над хо. Ратћ. ртаез.
раза. кходимос поп. 52. 203, 204, има оксију над хе. ТУ.
Ппрет!. хождлаше 79, 192, квхождамше 201, хахољдламше
171, нехождамше 19, 165, 229 (покрај пеиле над нс), про-
хождлаше 22, 193, хождалка 257, прнхождала 179 има
70 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
свуда оквију над хо. У. зиђ8ћ. 106. 52. хожденн 161 неходн-
шта асв. р]. 117, вћеходњаес. 82. 7 и адј. свисходењ поло. 52.
163 имају оксију над хо и пеилу над не на оба места.
Хотвти видимо у овим облицима. 1. Ртаез. хоштљ у 11
влучаја, хоштешн у 12 случаја, хоштетв у 10 елучаја, хо-
текћ 224, хоштета 108, 224, хоштемћ 65, хоштете у 7
влучаја, хотатв 121 има свуда океију над хо. 11. Рагб. ртаев.
абћ. хота 14, 76, 254, хотан 58, хоташтаго 31, хоташтомој
81, хоташте пот. 7]. 67, хоташтихћ сеп. р]. 237 има свуда
океију над хо. 111. Ппрег!. хотваше 196, хотваха 224;
хотше 3 52. 18, 98, 200, 204, 216, хотвха 6, 116 имају
свуда океију над хо. ТУ. Дог. вђехотвхћ 126, хотћ 179, кђе-
хотћ 14, 97, 197, вђехоткете 126, ктехотвша 91, 214 има
свуда псилу над хе. У. 5иђаћ. хоткиа асе. р]. 6 има оксију
над хо и над тв; похопљ тј. 29, похотен сеп. 7]. 184
има оксију над хо.
Храмћ у 5 и храмнна у 6 облика има евуда океију
над хфа.
Хранн- у свураннтн 22, хрмнаштвшњ даб. р]. 7 два пут,
сђхрхнихв 102, 222, храннанштоу 237, сђхравно аду. има
оксију над хра. Храннлнште аее. 52. 1. 287, храннлишта асе.
р]. 123 има оквију над ин.
Хоџла пот. 52. 64 два пут, 204, хоул асе. р]. 174
има варију над последњим слогом. Кђехоџлитв 181, вђехоу-
лат 181, хоџлвха 255 имају оксију над хоџ. Зићућ. уегђ.
хоулента пот. р]. 131 има оквију над ле.
Цеднтн 179 има оксију над ан, а нецантн пеплу над
не. Ртаез. нефвла 1 7. 52. 42 има пеилу над на оксију над
ћ, а неућла 69 и нефвлитњ 178 само пеилу над не. Дог. 3 52.
неућлн у 9 случаја има 85 пута вамо пеилу над не, а 1 пут,
на стр. 172, оксију над у. — Ртаез. неуклћетћ 42 има
пеилу над не пи е, ппрег!. неублвелаж 195 има само пеплу
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ 4
над не. Дог. неућлав 42, 83, 92, 191 има само псилу над
не. Рагћ. ргаећ. абћ. неувлвешнхњ Јосе. Рр]. 3, 160 има пеилу
над не и океију над лб. — Швловлтн 254 п увлованта асс.
р!. 122 има оксију над ка; увлоџете 32 и ућлоџнте ппрегаћ.
52 има оксију над оу.
Хасву 28 елучаја има увек оксију над та.
ЗХаша 144 два пут и аб. 82. ташљ у 9 случаја имају
свуда оксију над та.
Четмрн у 12 облика има увек океију над тм. Асе. 52.
уствфњтља 79 има океију над ћ. Жеткрњтвињ поп. 52. 29
уетврвтвкњ 237, уеткрђткв 115, устефтокњ 44, устврљтокњ
81, 197, теткфљтекњ 53, тетврљтокњ 139, 213, уеткрљткох
даћ. 30, 44, уетврћткох 116 имају свуда оксију на другом
слогу. Одступа тетвфњткоу дај. 52. 189 е варијом над у.
Знств асе. 82. 5, унсто пот. в2. п. 124, унст!н поп.
р]. 26, неунств у 14 облика, неунстотм сеп. 52. 125 има
евуд оксију над ун. СОунститн 41 и оунститн 172 имају
псилу над предлогом и океију над ун. Ппрега!. оунстн 124
има варију, а оунсти са 41, 172 океију над стн, а све троје
пеилу над 0. Дог. оунсти са 41, 178 има пеилу надо а
океију над ун. Уиђ5|. уегђ. оунштеште асе. 52. 171 има
пеилу над 0 а океију над ште. Ртаез. оунштадт са 27 има
псилу над 0), а оксију над ун, а оунштлете ргављ. 2 1]. 124
и оунштанте ппрегаћ. 51 имају само пеплу над 0.
уто (ретко хте) у 27 случаја има увек варију над 0;
уто мн 141 има над 0 океију. По уто 202, 231 има оксију
над по. Ннутоже у 5 случаја има океију над ин. Увмњ 10567.
27, 219 и ннунмже 15 имају океију над унм.
Мт- видимо у речима : ућтет са 226 е оксијом наде;
пирегаћ. увтн 221 ућтн 80, 102, 202, 255, утн 55, 142,
144, 255, 256 е варијом над н. Кесувстењњ пот. 52. ш.
193, 232 има оксију над ув, а унсла сеп. 52. 207, 208 над ун,
рј> АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
Ма- видимо у нататћ аст. 3. 52. у 27 случаја и ДАтАТЊ
165, по том наташа у 5 случаја има свуда оксију над Та,
само наташа 60 има варију на истом месту. Ратћ. ртавћ. асћ.
1. натењ 105, 252, натетиоу да. 52. 98 имају оксију над
е. Науало у 7, датало у + и поуало у 10 случаја имају оксију
над ха. Жахело поп. 52. 200 има варију над ло. Ндунндет 165
има окбвију над ун, науннанте ппрегаћ. 20 има оксију над
на. "адо у 18 случаја има 16 пута океију над та, 1 пут
уада асе. р]. 104 варију над а, а 1 пут, уадћ сеп. р]. 228
варију над а, али ти облици долазе и оксијом над а акцен-
товани. Паћ, р]. уадемњ два пут долази, пи оба пута је тако
написан. Нсхада пот. р]. 65 има над не псилу, а над
у оксију.
Шњд- имамо као. шедњћ и са предлозима ЕЋ, НХћ, прн,
пр у 40 случаја, шедшн и са предлозима у 10 случаја,
нашедша сеп. 52. 260, шедшоу даб. 52. и са предлозима у
12 случаја, навшедшњ пот. 8. та. 205 још са псилом над
ну, пришедшее абе. 52. п. 212 навшедшжа асс. 52. Тет.
191 (још ва пвилом над ну) шемил пот. 4. 57, 109, 259,
по. р]. шедше (на етр. 157 написано шедћше) и е пред-
лозима у 88 случаја, шедшен 104, пришедшен 201, нањ-
шедшен 180, сеп. р]. стшедшнихв 9, даћ. р!. шедшим с
предлозима у 6 влучаја -— имају увек оквију над шед. Без
оксије над шед нађох овим ових само 10 облика сложених
с предлогом #72, на ком је у таком случају псила и 1 с пред-
логом 0, на ком је ту пвила и оквија. Непретворено ћ нађох
у нашњдаћ 198, прншњдв 41, нувшљдше 62 где је у првом
случају псила над н5, а у другом оксија над шњ. Ратј. ртавћ.
асћ. пришемљ 170 попа. 8. п., пришестете пол. 52. п. 130,
182 два пут, сеп. 82. 127, 106. 82. пришестен имају такође
океију над ше.
ево у 7 случаја има 5 пута пвилу и океију а 2 пут
пвилу над и. Глаголекога обличја ртаез. авншн са 84,
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА Од 1512 ГОДИНЕ 8
ент са 180, 185 (имајући оксију над н), ват са 33, 34
имају само пвилу, а илвитњ 7 псилу И окбију над та. Дог.
ен са 4 пута има псилу и оквију, а 2 пут само псилу над
па; ен са 18 има псилу над а оксију над Ен; ЕН са 17,
50 има пеилу над 1, а варију над са; иенста Фа]. 3 7.
90 има пвилу над (%, а оксију над вн, 3 р. рат. твнша 71
има псилу над и. Рат. ргаећ. аећ. 1. АВАЂШЉА СА сеп. 52.
(ет. 15 има само пеилу над ћ. Ратћ. ртаећ. раз5. елена асе.
52. 179 има пвилу над т, а оксију над е. Зиђаћ. џегђ.
пвленте асе. 52. 195 има пвилу нада. Ратћ. ртаез. АЕЛБА
260 има псилу нада и оксију над 5; ртаез. тлелвет са 130,
хвдђете са 185, твлћат са 125 имају само псилу над. Ад).
вестђено 164 има пеилу над ил и оксију над ћ.
Кети у 18 елучаја има пеилу и оксију над. Ртаез.
тен 245 има пеилу над т, а варију над сен; тств 4#7, 170
има псилу и оквију над т; сте 36 има пеилу над А; АДА
4 пута има пеилу и оквију, а 2 пут вамо псилу над . Ппре-
таћ. таднте 142, 246 има пвилу над ћи оксију над дн. Ралћ.
ртаез. асћ. тдм 58, 168, 246 има пеилу и океију, а 28 само
пеилу над ту; аве. 59. дљшта 175 има пеилу и океију. Холп.
р]. аджште 200 пма пеилу и оквију, а 132 само псилу над
', сеп. пдашттнх 75 има вамо псилу; даћ. адаштим 142
(два пут) има само пеилу, а 245, 246 псилу и оксију над ћ.
Дог. ша 207, адоша 78 имају пеплу и оксију, а дОшА
199 пеилу над . Рагћ. ртаећ. асћ. иадшен поп. р!. 207,
адшнх 94, 85, 199, нетдшк асе. 7]. 206 имају свуда пеплу
и оквију над т. Потдажште пот. р]. 237, и именица тд
поп. 82. 19 имају пвилу, а именица дуа поп. 52. 28 има
пвилу и оквију над. Сћикст 61, 177, стивмњ 245 има
оксију над 5; ОБЋДћ поп. 82. 116 пеилу над 0).
ко у 316 елучаја има 197 пута пеилу и оксију, а
119 пута само пеилу над пл. Ккоже у 64 случаја има 49
пута само псилу, 9 пута пвилу и оксију надаћ, 9 пута пеплу
74 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА ОД 1512 ГОДИНЕ
над их а варију над же, а 1 пут, 246 етр., пвеилу надта
оксију над же. КАкока 129 има пвилу, а 241 пеилу и оквију
над 1; мубхже сеп. р]. 212 има само псилу над ћ.
'ноша пот. 52. 102 два пут, 103 има пеилу нада
оквију над но, а 249 пеилу и оксију над 10. Асе. онпошх 258
и пот. р]. тоноша 250 има пеилу и оксију надао. ЕОнун
пол. р]. 116 има псилу над «о а варију над цн. Сел. 52.
'ностн 102 има пеилу и океију надао, а 222 само псплу
на истом месту.
беда у 65 случаја има 60 пута над е само псилу,а 2
пута уза пвилу наде и варију над да, а 0 пута псплу и
оксију над е. бгдл же има 4 пута само псилу, 3 пут псилуи
оквију над е; на стр. 16 над е нађох псилу, а над да варију.
Сда у 19 случаја има 10 пута псилу наде а варију
над да, 1 пут, стр. 63, псилу над е, а две варије над 4, 1
пут, стр. 246, пеилу и оксију наде а варију над даља “
пута само пеилу над Е.
дни поп. ећ асе. 82. т. у 57 случаја, еднна пот. 52.
(ет. у 9 елучаја, ннедина писти облик, 24, еднно поп. 52. п.
у 6 елучаја, единого сеп. еђ асе. 52. та. у 27 случаја имају
свуда псилу над е, а оквију над другим слогом. Исто тако
сеп. 52. Тет. ннедннодж 190, 193 има псилу над е а оксију
над дни. Паф. еднномоџ у 8 случаја има псилу наде а оксију
над н, а исто тако и асе. 82. (ет. едниж у 2 случаја, ша5ђг.
52. еднићм у + случаја, 106. 52. еднномњ 22, пота. р]. еднин
у 8 елучаја, сеп. р]. еднимхв 10, аее. р]. едињњ у 5 случаја.
Одетупају: еднињ лото. 52. 235 са псилом над е а пеиломи
оквијом над н, еднномоу даћ. 52. 259, едннон даћ. 52. 157
· са пеплом наде и дн, единн поп. р]. 159, еднивмњ даћ. р].
61 са псилом над е. Нееднногласоужтњв 10 и еднногласовхлн
10 има пеилу наде и океију над дн.
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ 75
Слнко аее. 52. п. у 3 случаја, елнун у пош. р]. п. у +
влучаја, елнка пот. али понајвише асе. р]. п. у 24 случаја
и еликм асе. р]. т. у 2 елучаја имају свуда псилу и оксију
над е. Одступа елнкла асе. 52. 159 са псплом наде а ок-
вијом над лн.
Сеште у 12 елучаја има 10 пута псилу и оксију, а 2
пут вамо песилу над првим слогом.
Аглоу даћ. 52. 115, 282 има псилу и оксију нада.
Аднуж асе. 52. 94 има само псилу нада.
до же 136 два пут има псилу и оксију нада.
" Мжемњ 1057. 82. 188 има пеилу и оксију над да океију
над е; ажн абг. р]. 187 има псилу и океију нада.
Ал пот. 82. 206, аза асе. 52. 20, ада 25 има на
првом слоту пеилу а на другом варију. Ма аве. р]. 43 има
над А псилу.
Мукимн та5јт. р]. 38 има пеилу нада.
Мљћ пот. ебаее. 52. 24, 127, 128, 239 п жаћињв аее.
52'. 206 имају пеилу на првом, а океију на другом слогу.
(теп. 82. мања 5, 206 има пеилу на првом, а оксију на
другом влогу. Раб. 52. адикох 115, пот. р]. адћијн 63, 137,
сеп. р!. адћињ 51, 107, дађ. р]. ад икошњ 23, 63, 128, 224,
229 по аднкомћ 107, аве. р]. адмвм 159, табу. р]. АД
260, 1ос. р]. адвијхв 239 имају свуда пеилу на првом, а
оксију на другом елогу. Газћу. р]. адвњ 128, 225 има пеилу
и океију на првом а оксију на другом слогу. Хот. р]. едвијн
96 има такође пеилу на првом, а оксију на другом слогу.
Мљуннкњ пот. 82. 96, адмуннун пот. р]. 38 имају псилу
на првом, а оксију на другом слогу.
роде уос. 52. 28 има пеилу на првом, а оксију на
другом слогу.
' Под овим словом узимам, ради интереспости правописа, све случаје
у преглед.
76 АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ
Ати 116, 238 има пвилу и оквију над А; дтн ма 29
има пеилу над а, оксију над ти; ВЂАТН 81, 86, 129 два
пут, 208, 240, ндатн 37 (покрај псиле над #52), етатн 83,
фтатн 205 имају свуда оксију над а. Мдатн 104, прнати
14, 58, 114 имају над а пеилу. Сћнетн 256 има оксију над
е. П. Ртаев. нхиж 37 има над ну пеилу, нмешн 94 пеилу
и оксију над првим слогом. Нметњ 62, 214, Фимет са 47,
115, бнмет 184, понмећ 31, 66, 237 имају пеилу и оксију
над коренитим н; понметњ 119, фимет са 176 пмају псилу,
а понмет 30, пргиметњ 14, 281 оксију над поменутим ко-
ренитим н. Вљамат та 22 има оксију над ж. 11. Ппрегаћ.
вћумн 94, 106, 174 (два пут) има варију над н; нумн 29,
87, има пеилу над ну а варију над мн; понмн 135, 96 има
пеилу над коренитим но а варију над мн; понџмн 17 има
океију над коренитим н. ТУ. Дог. 3 52. дат 49, 79 нлатњ
105, пол 17, 18, 22, 90, 106, прнатв 14), 48 има,
свуда псилу нада. Мт 195, прнатв 255 има на истом месту
псилу и окбију. Врат 132, подт 284 има нада и м оксију.
Па. аств са 158 има нада пеилу и оксију. РТаг. ВЂДАХОМЊ
86, прнахомњ 8, имају оксију, а прнахом 5 пеплу над А.
Ри. 2 р. асте 249, пртасте 51 имају псилу, а вђдасте 86,
87 два пут, 209 има океију нада. Ра. 8 р. аша 145, 249,
950, прнаша 105 два пут, пожша 196 имају псилу, — АША
959, нелша 259, прваша 201 имају псилу и оксију, а вљ-
тла 77, 78, 85, 134 два пут, 197, 207 има оксију над
коренитим слогом. У. Ратћ. ртавћ. асћ. 1. емв 192, 209, 216,
и обљемђ 221 (покрај псиле над Ф) имају пеилу и оксију,
а емћ 76, 171 прнем 246 два пут, прнеммн 136 имају само
пеилу над е. Вђдемв 174, 222 «овњем 217 (покрај псиле
над 06), поем 88, 144, 192, 206, 224 два пут, пртемњ (или
"прнемђ) 18, 78, 85, 142, 199, 207, прнеммн 185 три пут,
136 имају свуда оквију над е. Хот. р]. емже 114, 115, 116,
931, 282, 243 имају пеплу и оксију, поемше 254, прнемше
АКЦЕНТИ ТРГОВИШКОГА ЈЕВАНЂЕЉА од 1512 ГОДИНЕ 777
138 само псилу, а прнемше 16, 105, 134, 159 оксију наде
коренитим. Гое. р]. пртемшиж 4 има над е псилу. Рат. ргавћ.
асћ. 1. кљхал 137 има окбију нада. УП. Ртаез. поемлет са
132, прнемлетћ 38, 56 и овњемлатњ (уз псилу над ФБ) имају
псилу над коренитим е; напротив : поемлет сл 132 пртемлетњ
56 два пут, 94, 217 два пут, прнемлете 230, вђепрнемлатњ
82, 38, вђепртематв 34, пртемлат 93, 184 два пут имају
свуд оксију над коренитим е. УЛ. Ппрегаћ. кђнемлнте 32, 39
два пут, 93, 86 има оксију над трећим елогом. УП. Рат.
ртаев. аећ. пртемла 70, пртемлан 56 (још с варијом над
н), прнемлаштен 93 има свуд океију над коренитим е. 1Х.
Нлемникм 1а5бу. У]. 170 има псилу и оксију над е; лнихо-
нметех по. 7]. 204 има пеилу и оксију над коренитим н;
рАнмствовати 31 има океију над коренитим н.
тунлнштн [0е. 52. 56 има оквију над дн.
МАЦИОНА ЛЕО НАЧЕЛО У ДЕВЕТМНАЈЕСТОМ
ВЕКУ, у
А ПОСЕБИЦЕ ЊЕГОВ ОДНОШАЈ ПРЕМА ПРАВУ НАРОДНОГ
САМООПРЕДЕЉЕЊА (ПЛЕБИСЦИТУ),
Апеолутна монархија или т. н. просвећени деепотизам
17. и 18. века не могаше према самој унутарњој природи
својој за дуго да остане преставник и носилац националних
интереса и националне мисли, ма да је он у самоме почетку
своме, у прво доба свога поницања из развалина Феодалнога
друштва као такав излазио на среду и сматран од стране
ваме масе оних нација, које су се у то доба иза средњевечног
хаоса пи врења први пут опет појавиле као историјски готове
Формисане националне групе, кристалисане у чврето усред-
сређеним монархијама. У колико је тада још нижи био сту-
пањ умнога образовања у масе народне, у колико су појмови
праве политичке слободе мање занимали умове, у толико је
веће било оно тајанствено поштовање, она религиозна ода-
ност, без којих ниједна права монархија не може опстати, а
која су, као што Беџхот каже „на уображењу основана
овећања, која никакво законодаветво ма у коме народу не
може вештачки створити. Та су полудетињека овећања у
!' Ово је пети одељак или свршетак оне „историјске студије из међуна-
роднога живота“ чија су прва четири одељка штампана у 46 Гласнику.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 79
стварима владавине некоме народу тако исто наследно
предана и уливена, као што и права детињска осећања у
обичноме животу постају“.' Доиста је овај тако да кажемо
пвихолошки моменат у историји политичког живота и поли-
тичких устава увек обраћао на се пажњу дубљих политич-
ких ивпитача. Један од њих, Токвиљ, казао је на једноме
месту да се „народ много више управља по овећањима него
по разуму“ и ако то у опште стоји, онда то мора важити у
толико више, у колико је ум народни слабији и неразвитији,
јер је онда осећање и уображење тим јаче. Ту је Токвиљеву
изреку баш посебице обзиром на монархију згодно допунио
већ наведени Беџхот казавши: „И зато ће, докле год чо-
вечје срце буде јако а човечји разум слаб, краљеветво бити
јако, јер се оно позива на веома распрострањена осећања“.“
Народи, који су иза целе оне Феодалне анархије и не-
престаних властеоских приватних војна и зађевица пре свега
тражили вамо мира и безбедности за евој тек отпочети мало
развитији економни живот и рад“, ти народи беху веома за-
· довољни кад то нађоше под закриљем једне велике и моћне
"власти, која је обавијена нимбом некога за масу импосант-
нога величанства стојала на највишем врху друштвеном, обо-
ривши око себе еве оне Феодалне виле, које су је донде од
масе народне заслањале и могле шњоме у власти и ејају да
ривалишу. Кад се све то узме у обзир што емо казали, онда
ве са гледишта природног историјског развића мора при-
"8. У. Васећоћ, Епоувеће Уегтазвипезхив апде, стр. 4.
2 Доиста је занимљиво то потање аналисање тих „свакоме типу дру-
штвеном својствених осећања“ као што Спенсер каже. И тај је
дубоки и оштроумни посматрач веома многе интересне и основане
примедбе и напомене о томе „психолошком моменту“ у држ. и соц.
науци учинио у УП глави своје већ више пута наљгедене књиге:
Еп]. пп 4. Зеаапип Чег Зослојоге 1. стр. 200—224.
„Вољно су они (т. ј. народи) мир и безбедност рада откупили це-
ном краљевских ћуди“, каже Не хаја, СиНигсевећ. стр. 697.
80) НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
знати, да је апсолутизам у томе периоду, о коме је овде реч.
у опште узевши био допста политички израз за културно
стање и културни ступањ, који је престављао неку нужну
прелазну Фазу развића, нужну у томе смислу, у коме су по
некад и саме болести нужне, т. ј. извесним пређашњим ста-
њем организма неизбежно изазване. Разуме се кад би хтели
тадашње стање и оно доба да оцењујемо према данашњем
политичком развићу и данашњем ступњу умнога образовања,
онда нема сумње, да ће цело то тадашње стање изгледати
веома жалоевно и да ће повебице политички израз његов, ап-
волутизам, потпасти најоштријој критици и осуди. Алиу
историјском проматрању прошлих културних стадија такво
„ретроспективно“ гледиште, таква оцена по мерилу данаш-
њих потреба и појмова нема места и не води никаквом објек-
тивно правилном схватању тих разних епоха. Ту се напротив
мора увек то имати пред очима, да установе, устави, упо-
треба и подела политичке моћи понајпре никако не зависе
од субјективних логичких закључака или од разумности и
основаности извевних теоријских учења“, него зависе пре
свега од свагдашњега стања и распореда друштвених еле-
мената, од реалних одношаја моћи међу тим елементима, од
јачине оних заједничких истоветним интересима евезаних
социјалних група, које једна на вупрот другој стоје или се
једна с другом у народу сливају. И онда се нећемо ни мало
чудити, кад читамо како је у поменутом периоду апсолутна
монархијека власт допста почивала на широкој националној
основи, имала популарне корене своје у самој народној маси
1 Од прилике исту мисао изриче Градовскти, Нашоналнви во-
просљ, стр. 231 где каже: „Истора человђчества не естђ пблнал
и законченнал система, задуманнал по одномоу плану и проведеннал
сљ безпомотцадноо лотикоо“. — В. такође и Но1ехепадог 11, на
стр. 8 свога предговора уз немачки превод већ наведене Беџхотове
књиге : ЕпеПаеће УегбавзиповаивфАапде.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 81
и како се сами ти народи нису никако бедни осећали под
тим јармом, него им је напротив та монархијека диктатура
изгледала као нека благодетна заштитна Форма, којој су се
они радо предавали“.
Кад је Токвиљ казао: „Било је време у Јевропи, кад
ву закони пристанак народа давали краљевима готово
безграничну власт“, онда је јамачно имао пред очима доба,
о коме ми овде говоримо. Доиста, нема те политичке власти,
која би могла за дуго опетати и одржати се, кад не би имала
за се ако баш и не изречни, свечано изјављени, а оно бар
прећутни пасивни, у вољном покоравању изражени пристанак
претежне већине самога народа. Јер о томе нема сумње да
је у последњој инстанцији сва власти моћу на-
рода; он ту своју највишу моћ може за неко време не вр-
шити, он је може на извеснога носиоца, на извесну влада-
лачку породицу изречно или прећутно пренети да је у име
његово врши, али да се народ свота права вамоопредељења,
своје суверености за свагда одрече, да је за вечна времена
отуђи и преда у друге руке, то никада не може бити већ и
због тога, што је Фактички највиша моћ увек у њега, и кад
тод је неки народ нешто хтео са сталношћу и свешћу и кад
је заложио целу евоју снагу, да то поетитне, онда није могло
бити те политичке власти, која би ве могла томе за дугом
са успехом противити. 'То је историја у толико примера нај-
јасније и најочигледније засведочила“.
1 В. о томе међу осталима: Брпду. Напззег, КЕгапхозасће Ке-
хооп, стр. 4—5. — Токвиљ, О демократији у Америци, св. П.
стр. 86 такође каже: „Било је време под старом Француском мо-
нархијом, кад Французи осећаху неку радост што бејаху предани
самовољи свота монарха и гордо говораху: „ми живимо под нај-
силнијим краљем у свету“.
В. међу осталима Ка сћепоувку, МопуеПев гесћегсћез виг ].
Коттев 4. сопуеглетеп! (Кеупе а. аг. тегла, г. 1871) стр. 13.:
„Еп ећег, Тев Еогшез Чез сопуеглетепл! петоди ез раг 1ез дЧезрогев
ТЛАСНИК ХрУП 6
82 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
То је оно начело народне суверености, право народног
самоопредељења, које при дубљем, пажљивијем испитивању
налазимо мање или више на дну, у основи свију политичких
установа вамо што је оно много пута „као сахрањено у њима“
као што Токвиљ каже. Некоме ко само површно гледа на ту
ствар, долета ће чудно бити кад види како бистри и при-
знати политички научници и пепитачи као Токвиљ, Лабуле,
Иполит Паси, Хелвалд и др. налазе то народно самоопреде-
љење, то начело народне суверености и онде, где би га човек
најмање тражпо, а то је у самим тим апеолутно-монархијским
државним облицима, о којима ми овде говоримо. Тако н. пр.
Лабуле каже: „Наши стари краљеви нису се плашили на-
родне суверености, они су је признавали у теорији, ма да ву
је на делу потирали.“ " У томе смислу од прилике говоре и
остали горе поменути пилеци. Кад су народи примали тај
апеолутизам, кад су му се вољно покоравали, кад ву га шта
више ематрали као заштитника, као оснивача државнога реда
и мира, као облик владе који су они тада најбоље разуме-
вали и схватали,“ јер су онда још нееповобни били, да схвате
мисао увтава п уставности, идеја права им је још сасвим
непозната била а о политичкој елободи нису још ни појма
имали — кад је све то тако било, онда се може с правом
казатп, да је то био акт њиховог самоопредељења, разуме се
онако пасиван и несвестан, као што је њиховом тадашњем
ступњу развића одговарао. А да нису народи тада тако рас-
;,
ећ 1е8 сопдибгтапа пе зопб раз1езг р1ив збађ]ев дапз ]е
топде; саг 1е сопзепбешеп« богте]!оц бастбе дЧе5
репр]е 5 Јепг тапаце ; #66 оп бата еПез ргоуодцепе Ја теза валсе
де Ја зос1666 еб зиссотђепћ оп ве под ел« Чеуапћ Ја уојопбе цпа-
пшпе 4. грепрјез“ ећс.
'" в,„ Ед. гађоп1ауе, ОпезНопз сопа иноппеЛев, стр. 415.
2 У. Васећог, ЕпоПзеће УегРаввиповлизбАпде стр. 60, 61. то веома
добро разлаже казујући међу осталим. „Монархија је зато најјачи
облик владе, што је лако схватљив; велика маса људи разуме тај
облик, докле би ма какав други на свету тешко могла разумети“ и 1, д.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 83
положени били, да нису пристајали, никада се. апсолутизам
у онаквој својој неограничености не би могао дуго одржати
и утврдити.“
Но мора се и то казати, да су апеолутни монарси у по-
четку у приличној мери одговарали ономе, што је народ од
њих очекивао. Зато је то доба у културној историји п названо
„просвећеним“ деспотизмом. Токчиљ га добро каракте-
рише : „Кад краљеви виде да им народи отварају своје срце,
они су милостиви, јер се осећају јаки; и штеде љубав евојих
поданика, јер је љубав поданика потпора престола.
Тада се међу владаоцем и народом порађају нека узајамна
осећања којих благост и пријатност опомињу у друштву на
унутарност Фамилије“ ит. д. Но докле је то моглотако бити '
Кад нема никаквих установа, које друштвено благостање
и грађанска права обезбеђују, кад све зависи од добре воље,
личних својетава и способности онота лица, које као само-
владар сву врховну политичку и друштвену власт неогра-
ничено у својим рукама има, онда може ли се по обичним
законима људске природе очекивати, да ће непрестано читав
ред таквих краљева са племенитим намерама, ва блатошћу
и заузетошћу за друштвено благостање еве један за другим
долазити У томе и јесте опасност и незгода апеолутизма
и апсолутне владавине. Опште је познат одговор, што га је
' Веома добро разлагање о томе пристајању и тој оданости народа
према апсолутној монархији, посебице погледом на Шпанију, на-
лази се у Вис кК]е, Севећ. дег СтуШ. та Епеј. П. Ва. стр. 26—32.
— А такође и Мах. Пејосће, Пп ргтпетре (ез паНопаев,
стр. 143. каже: „Га сопсептаНоп Фев Еогсез атаз1 дпе Фез гезвопгсев
восјајев Чапз 1е5 талз ди рмисе, сопсеттабоп фие 1е репр]ев
осстдаепвацх, епбтатпев раг 1' баисаНоп роћиуце ди'5 Неппеп! дев
Кота за, ашап! дице раг Јепга Јазбпсва, опЕ зропбапстеп«
еб асблусетепћ сопсопки 3 геазег,“
0 демократији у Америци П. стр. 191. — в. такође Не! “аја,
Сиппигстезећ, стр. 704 и 717.
6"
84 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
руски цар Александар [. дао чувеној Франц. списатељци
госпођи Стајелки, кад му је ова тоспа држала декламацију
у похвалу просвећенога и блатодетнога деспотизма; он јој је
одговорио: „Јест, тоспо, али је то увек само еретан случај.“
Тај просвећени монарх знао је врло добро, да велике епо-
вобности и добре намере, које ву нужне свакоме добром ва-
мовладару, ако ће успешно да врши евој велики задатак, да
ве та ретка својства веома ретко или скоро никада не налазе
и не скопчавају непрекидно у целоме низу владалаца из
једне владалачко лозе. Он је знао, да се таква својства „на-
лазе далеко ван круга и домашаја обичне наследне људске
природе“ као што Беџхот каже. Па и кад се нађу, онда је
то домета сретан елучај.“
Ми разуме се овде немамо тај задатак, да се упуштамо
у потање културно-историјско расматрање и свестрано 06-
јашњавање тога апеолутно-монархијеког перпода и његовога
иначе доста великога значења у многоме погледу, пошто он
беше непосредни претеча данашње политичке и културне
епохе. Нас се он овде тиче само у колико има свезе ва ево-
луцијом и развићем националне мисли и с тога мора ово
наше разлагање о њему остати доста непотпуно и Фрагмен-
тарно. Али евакојако и по овоме што емо досада у кратко
напоменули, види се како није нимало чудно, што се наскоро
обистинила она теза, коју смо одмах у почетку овога одељка
поставили, а то је „да просвећени деспотизам 17. и 18. века
према самој природи евојој не могаше за дуго даостане
преставник и носилац националних интереса и националне
мисли.“
Док ву апеолутни дворови све више подлегали иску-
шењима и мамцима, што их највиша скоро неограничена власт
' в. о томе осим поменутога Беџхота јоши ВискК1е, Севзећ. Џег
Стушв. П. Ва. стр. 85—98. где се налазе веома основане и исто-
риски засведочене примедбе о тој ствари.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 85
по обичну људеку природу неизбежно са собом донови, док
су почели еве већма себе ематрати као свемогућни и необо-
риви центар евега државног и националног живота, око кога
се све окреће, коме се еве жртвује и све служи и док је тим
начином апеволутизам еве више упадао у саможиво и сјајем
заслепљено обожавање самога себе и жртвовање народа и
његовога интереса за засебне династичке и дворске цељи —
дотле је 6 друге стране у средини, у недру самога нацио-
налнога друштва тихо и поступно али неодољиво напредовао
преображајни умни и економни процес, који је све више
подгризао и слабило у саму масу народа пуштене корене и
основе апеолутне владавине и најзад кулминисао у великом
покрету, који је у Францеској револуцији пробио на
видело.
Ми наравно овде не можемо пропратити цео веома за-
нимљиви ток и све поједине моменте тога преображајнога
процева , него се морамо ограничити само на неке опште
летимичне напомене. У економном погледу почеше пре свега
индустрија и занати све већма да се развијају, што је не-
опходно повлачило за собом све веће растење друштвенога
богатства и бројно растење нарочито варошкога становниш-
тва; то све беху последице пређашњих узрока“, које ни сам
апеолутизам није могао да отклони, него је он то шта више у
неколико и потпомагао, јер је то донекле и њему ишло у ко-
ривт. Што је више растао број становнитшва, то је више
монарх могао да повећава стајаћу војеку, то најзгодније и
и најпримамљивије оруђе апеолутизма; што је више расло
друштвено богаство, то је апсолутизам могао из народа да
извуче више срестава за евој раскош и за своје властољубиве
планове. Али је то индустријско и у опште економно раз-
' Те је узроке у збијеном нацрту добро означио међу осталима. Кета,
Гава11е, Агђебегргосташт, стр.
86 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
виће и то намножавање нарочито градеког становништва по-
влачило за собом и друге неке повледице које апеолутизму
нису ишле у рачун и које можда одмах није ни предвиђао,
али које ву међутим ипак понајлак и све у већим размерима
наступале, јер то беше неминован резултат културног на-
предовања, чији је ход по природним историским законима
прописан, неизбежан п неодољив. Нема вумње да је ва тим
развићем индустријеког и економног живота и са намножа-
вањем народа морало ићи упоредо такво исто поступво и еве
веће развиће науке, које је већ са победом реормације и
елободнот испитивања у великој мери отпочело, а сада у томе
_ перподу између т,и. реневанса и еранцеске револуције све у ја-
чем полету напред корачало уједно са развитком националних
литература; резултати тога обилатог научнога рада и ути-
цаји те националне лепе литературе вад су могли продирати
све у шире народне кругове, јер је нарочито то бројно на-
расло и економно обогаћено граћанество по варошима било пот-
пуно способно да се за њих запинтеревује, да их прими и да
у умном погледу напредује. Тако је онда из дана у дан расло
и ширило се опште образовање а шњиме и оттита национална
свест, а што се ова већма развијала тиме су интилитентни
и развитији слојеви јевропеких нација све јаче пи живље
осећали притисак, увиђали несрећу и корупцију тадашњег
политичког и социјалног стања, до кога је апеолутизам нај-
зад дотерао био.
Династички и властољубиви интереси апеолутних дво-
рова мало по мало потпуно су потленули и забацили нацио-
налну мивао; национална међународна политика, која је
почела у понеким светлим тренутцима тамно и издалека да
просијава пепод плашта ново пониклота апеолутизма, сад је
већ потпуно замењена била династичком кабинетском поли-
тиком, у којој још живеше и радише некадашњи Феодални
погледи на државне и међународне односе, који су се у су-
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 57
штини својој одржали и у апсолутној монархији, ма да је
Феодализам као спољни политички облик већ умро и варањен
био. Као што ву некада Феодални господари сваки за се ема-
трали ону област, над којом су мање више независно владали,
као своју приватну својину, тако су сада апеолутни
монарси , победивши Феодално влателство и скупивши и
усредередивши еву његову некадашњу власт и област у своје
руке, одржали и наследили тај исти Феодални поглед на
свој одношај према народу и земљи, над којом су владали.
Дакле је п апеолутно-монархијека власт задржала тај при-
ватно-правни карактер, какав је пренесен из средњега века,
и онда није нимало чудно, што ву се права некога владаоца
над извесном земљом сматрала као својина, са којом он, као
и са осталим приватним правима по начелима Феодалнога
права неолраничено располаже, те она онда могоше да буду
предмет приватних правних послова, као: куповине и про-
даје, трампе, мираза и наслеђа без икаквог обзира на саме
интересе земље и на индивидуалност нације.“ Кад је дина-
стичка кабинетека политика почела да налази једини скоро
задатак свој у грамзивом присвајању што више душа и ква-
дратних миља, кад су настали услед тога они освојачки по-
ходи и ратови око владалачкога наслеђа, који испуњаваху
међународну историју целога скоро 17. и 18. века, онда у
таквоме стању етвари о признању права некога народа на
његову националну самосталност и индивидуалност није могло
бити ни говора, него је напротив у тадашњем међународном
праву еве више облађивало начело, да оно има само посла
са међусобним правима и обвезама јевропеких владалаца и
" в, А1 67. Мапгу, Т7адтнизгаНоп Фгапсаје ауалЕ Та тбеуојиНоп
Че 1789., стр. 588. : „Сопзтавгале Је раув, ди" 15 сопуегпајеле, сопше
Тепг ргорг16(6 рглубе“ еће.
> 8. бе ћш1а, р. роп веће Ведешипе дев Хабпопа а врмастрез,
стр. 112—118. — Градовск!и, Нашонадљини вопросљ, стр. 251 и др.
88 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
владалачких кућа, то му је једини предмет, пошто су се
једипи монарси са интересима њихових домова сматрали
као подмети, субјекти међународног права, народне ли-
чности нису се ни у што рачунале, оне су се делиле,
цепале, поједини њихови комади у наслеђе, у прћију уз
какву принцезу, у промену давали, и онда је „деоба,
равцепљење једнога народа било лако као перо на морал-
ној вази те бездушне, материалистичке политике, која је
знала само за принчеве, којима се масе људи дају на нео-
граничено располагање и експлоативање,“ као што је Бер-
нер казао.“
Кад је у томе општем властољубивом грабежу и оти-
мању око земаља и народа, у томе непрестаном проливању
крви и трошењу народне снате ради освојачких намера и ди-
настичких наследних претензија, у томе нагомилавању земаља,
и народних комада у рукама појединих монарха, који су
сретним ратовима или путем наслеђа по неколико круна на
ввојој глави саставили, те је Фенелон могао да изнесе на
среду питање: „да ли какав владалац, који као на прилику
Карло У. половину Јевропе наследи, тиме уједно наслеђује
и то право, да другој половини Јевропе и целога света за-
коне прописује!“ — кад је дакле у таквом непрестаном
крвавом сударању оесвојачких страсти и династичких инте-
реса, усред тих ново просуђених универеално-монархијских
покушаја поникла и појавила се мисао политичкеђрав-
нотеже, онда је она изгледала као неки веома користан и
епасоносан проналазак, као нека велика пдеја, којом се на
вупрот још из етарога века наелеђеној застарелој идеји уни-
версалне монархије покушава остварење новијег међународно-
правнога принципа. Но јели то долета тако било" Догађаји
' Вегпег, агј. Копотезве и ЕтеЧепззећИаве Дег пепегеп Леб
(5баа ву бтбегђ. 5 Ва) стр. 671.
у НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕБУ 89
су на скоро јасно показали, да та цела мисао политичке
равнотеже у томе чисто механичком смислу као што су је
тада схватали, није никако довољна била, да стално и са
успехом учини крај томе крајње несигурном и колебљивом
стању јевропеких међународних одношаја, који су још је-
днако били играчка у рукама властољубиве и себичне каби-
нетске политике, којој поједине земље и нације беху просто
мртве шаховеке Фигуре, које је она распоређивала, гурала
овамо и онамо, раздвајала и састављала према својим тре-
нутним политичким рачунима и интересима династичких
кућа не обазирући ве баш ни најмање, немислећи ни издалека
на неку можда давнашњу историјску везу, на националне
интересе, симпатије и антипатије, на географеки положај, У
опште дакле на поједине нације као на неке историјски-
политичке индовидуалности. Доиста та мисао равнотеже беше
веома бедно п немоћно ерество да извесним властољубивим
и себичним рачунима и плановима на пут стане, да јевропски
систем од држава оснује на неким трајних, правно утврђеним
темељима. Показало се дакле да је томе међународном си-
стему од држава нужна нека основа дубља, више органска,
него што је та чиста механика политичке равнотеже.
Док је та кабинетека политика апсолутистичког пери-
ода настављала своју напред у кратко карактерисану радњу
на међународном пољу и лакоумно изазивала вечне зађевице
и крваве вукобе око сразмерно ситних, ненародних, шта више
већином антинационалних интереса и питања, дотле је у уну-
тарњости појединих културно већ Формисаних нација нарочито
грађански елеменат или т. н. трећи ред све више растао у
Фактичкој социјално-економној снази и моћи, у образовању
и свести и са тим његовим развићем сасвим је природно у
њему све више равла тежња, да према том своме Фактичном
друштвеном значењу и својој Фактичкој моћи постане и по-
литичком сенатом, политичким фактором у држави. То
9) НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
је значило, да ву се у течају времена мало по мало Фактични
реални одношаји моћи у друштву изменули били, и да су
ново поникли и ојачали друштвени елементи тражили и по-
литичког признања. Монархија, која донде беше услед већ
поменутих узрока апсолутно најјача друштвена па услед тога
и политичка моћ, она вад доби моћнога такмаца у тим про-
буђеним и развитијим редовима друштвеним, у чијим је ру-
кама натомилан био и капитал. Сасвим неприметно и полако
поницао је у унутарњости јевропеких културних друштава
дух опозиције према апеолутно-монархијском државном по-
ретку и према социјалним остатцима Феодализма, који су под
скутом монархије још једнако трајали и шњоме заједно и
под њеним окриљем народу на грбини седели; та је опози-
ција већ у националној литератури почела израза добијати.
Народи исцеђени и уморени династичким ратовима и непре-
етаним спољним зађевицама, притиснути и згњечени унутар-
њом поквареном и самовољном управом, не могоше више да се
увпављују у тренутном благостању што га је просвећени
деспотизам у почетку произвео био, они се почеше будити
и кад се разбудише видеше да су — бедни.
Природни је закон у животу народа да нови елементи,
што излазе на површину у политичком процесу развића,
увек оним пређашњим старијима одричу право екзистенце.
А тде тод настане питање о екзистенци, о опстанку, ту мора
одмах да поникне и борба за опстанак међу старијим соци-
јално-политичким елементима, који ву донде владали и међу
новима, који су ве развили и ојачали, те хође да ве ослободе
и траже самосталнота активно-политичкога учешћа и места
у политичкој организацији друштва. Ту онда наступају кри-
тички обртни моменти у петоријекоме животу друштва, где
се етари дотадашњи облици политичкога живота преживљују
и падају, а на њихово место долазе нови, који одговарају
измењеним реалним одношајима моћи у друштву и новој кул-
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 91
турној стадији, у коју је оно етупило. Кад је бије, после
Русо-а најглавнији и најодрешитији литерарни преставник
мисли и тежња, које су тада одушевљавале интелигентни и
моћни слој народа, а то је трећи грађански ред (Мегз бфаћ),
кад је дакле бије у својој историјеки познатој књизи питао:
„Шта је трећи ред '“ „Ништа !“ — „А шта треба да буде“
„Ове !“ онда је у томе сасвим јасно и енергички добио из-
раза и обистинио се онај природни закон у политичком про-
цесу развића, који смо торе напоменули. Јер кад трећи ред
као нови елеменат, који је изишао на површину политичкога
живота, ваља да буде све, онда то значи да етари влада-
јући елементи, монархија и племство, ваља да буду према
њему — ништа, као што је он донде према њима ништа био.
Очевидно је дакле тај нови социјални елеменат оним етари-
јима одрицао право екзистенце и онда је у таквом вве већма
заоштреном сукобу морало међу њима најзад да дође до от-
ворене борбе за опстанак. Та је борба достигла евој вршак,
дошла до силовите експлозије у великој Францеској
револуцији, која је по Боклу „без сумње најважнији,
најзнаменитији и најславнији догађај у петорији“ !'
Нема сумње да су у томе пиеторијеком великоме покрету
и преврату од т. 1789. први пут силовито себи пут прокр-
чила она политичка начела, која су целоме новом времену
њетов карактер и печат ударила. Ту су први пут на јевроп-
ском копну начела демократске народне самоуправе етала у
отворену борбу на живот и емрт са апеолутном монархијеком
влашћу и ова је у тој борби еаевим природно морала под-
лећи, јер је њено време већ прошло било. Што је та борба
баш у Францеској дошла до тако акутнога облика, што су се
противности баш у тој јевропекој земљи тако оштро и силно
сукобиле и дошле до крвавога решења, то је такође имало
' Сезвећ. Фег Стушзаноп, П. стр. 883.
92 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
свога дубоког историјског основа и по нашем мишљењу Х е л-
валд има право кад каже да то „није био случај, него ду-
бока историјска нужност, што је револуција баш ту
а не гдегод на другоме месту букнула“. Ми овде не пишемо
историју те знамените револуције и с тога не можемо ни го-
ворити опширно о целокупном њеноме значењу, току, непо-
средним и удаљенијим узроцима и последицама ит. д. То је
у осталом од стране толиких знатних и оштроумних писаца
већ у толикој мери, са тако потанком историјском анализом
и толиким апаратом дубоке и свестране студије учињено,
да би наше ма како опширно разлагање морало само нара-
мати за њима, бити сиротанеки и бледи одсјајак онога, што
ву већ о томе Мишле, Миње, Кине, Тјер, Ламартин, Бокл,
Хајсер, Гервинус и други казали и написали. Ми ћемо овде
само још толико напоменути, како је већ по томе сасвим при-
родно било, да је баш у Францеској такав покрет букнуо,
што је целокупни онај друштвени и државни поредак, про-
тив кога је револуција управљена била, у тој јевропској зе-
мљи дошао до свога најпрецизнијег, најјачег и — најнесно-
снијег израза тако, да је она у томе погледу већ служила
као образац осталим континенталним државама. Нису заман
баш у тој знаменитој и занимљивој нацији поницали апсо-
лутни монарси који су ве доиста сматрали као „заступници
божји на земљи“ „' који су изустили оне Фамозне изреке „7 ббаћ
6'е5ђ таој“ (држава сам ја), и „артез тој је 46ејпсе“ (иза
мене потоп), у којим је изрекама ва необичном прецизношћу
формулисан основни карактер тога модерног деспотизма, који
је у то доба владао и који је допета у веби усредсредио и
прогутао био сву државу, а с друге стране опет најбезбриж-
није задовољавао своје ћуди и своју неизмерну амбицију,
1 Кегд. Весћага, Пигод. ап дгоћ тишејра] тодегпе, стр. 16.
„Болта ХР Те Гтепбепал а е риеа викта бетте =
В1ип| већ], Зфаафзгесће, 1. стр. и др.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 93
пливао у раскошлуку, тонуо у корупцији и у грозно скупим
са највећом рафинеријом измишљеним уживањима окружен
читавом легијом удворних куртизана, а не водећи никаквог
рачуна о будућности евојој а још мање народној и о после-
дицама, које таква владавина може за собом повући. А дотле
је нација тонула све више у сиротињи, етењала под при-
тиском и теретом тога грозно екупога, поквареног влада-
винског апарата, чија би зла било сувишно овде сад опет
појединце набрајати, кад је то већ у тако обилатој мери на
основу несумњивих историјских података учињено од стране
толиких озбиљних и потпуно објективних писаца, који ву о
томе периоду Францеске историје ттеали". Францеска је на-
ција псцеђена пи потажена лежала под мамузом свога деспота
„имајући ногу једне — метресе за вратом“. Остављајући на
страну све појединости, може се дакле у опште е правом ка-
зати, да сва она поквареност и злоупотреба, до које је у
ошште модерни деспотизам прошлога века у доба свога опа-
дања пи кварења могао да дотера, беше у концентрисаном,
типичком облику престављена у Францеској апеолутној мо-
нархији, која је стојала у петорији јевропској као ненадма-
шени модел, образац свију сјајних и бљештећих, а и свију
мрачних, убитачних и крајње несносних етрана те апеолут-
но-монархијске политичке Форме. И онда се лако може ра-
зумети, како је тај деспотизам у стилу Луја ХГУ и његових
непосредних претходника и наследника морао бити за остале
јевропске велике и мале апеолутне монархје предмет бри-
жљивог угледања и подражавања, као што смо то већ по ре-
' Међу многима да напоменемо опет само једнога од најновијих
Спенсера, који је на стр. 193—195 свога већ наведенога „увода
у социологију“ у маркантним крупним цртама најпрецизније и нај-
обијеније обележио карактер тадашњег несретног политичког и со-
циалног стања у Францеској. — В, такође: Ко1ђ, Саибигеезећсћее
П. Ва. стр. 425—488.
94 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
чима Фридрика 1. прајског у прошлом одељку ове расправе
напоменули.
Је ли сад дакле чудно, што је баш на оној тачци јев-
ропеке политичке карте, на којој је притивак монархијеког
деепотизма најјачи био, морало доћи и до најенергичније и
најсилније реакције пробуђене националне и политичке еве-
ети против тога притиска ' Доиста није чудно а није ни слу-
чајно, него је баш по неизбежном историјском закону тако
морало доћи. Уз то ваља још и то имати на уму, да су се
тада на целоме копну јевропеком баш у Францеском народу
у највећој и најразвитијој мери стекли били еви они услови
и моменти, који обично и неопходно прате и потпомажу пре-
лаз једне нације ка вишем социјалном и политичком развићу,
јер је међу осталим чине све способнијом, да већма но друге
овети притисак, који је на њој, да евесније и дубље почне
размишљати о узроцима тога притиска те да се у њој сасвим
природно пробуди жива и неодољива тежња, да те узроке ма
и насилно уклони и притисак са себе збаци. Међу тим усло-
вима и моментима ми ћемо само споменути интелекту-
ални напредак, што га је у то доба Францеско друштво
испред осталих нација на копну јевропском учинило било.
Нема сумње да је то доказани културно-историјски акт
да је у периоду који је непосредно претходио револуцији
францеска нација сретним стицајем разних узрока и прилика
стојала на челу интелектуалног и научног покрета у Је-
вропи. Немамо места а није ни нужно да то потање и оп-
ширније доказујемо. Довољан је међу осталим само један
'" В.НеПуа1а, Сибигеезвећећје стр. 710—710, који међу осталим
каже: „Прелаз из 16-та у 17-ти век означује превагу, првенство
Францеске на умном, као и на политичком пољу;“ па мало
даље: „Тако дакле према ономе, у колико се која од три културне
нације испеда била, стајаше Францеска на врху, а Немачка на
подножју културне левице“.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 95
поглед на тадашљу политичку литературу и Философију, па
да се види, колико је само у томе погледу Францеека изма-
кла била испред осталих сувремених континенталних дру-
штава. Је ли нужно да помињемо Монтескија, Енциклопе-
дисте, Русо-а, Волтера и др. '
Разуме се да ми не мислимо тиме да кажемо да је тај
интелектуални протрес тадашњег Францеског друштва био
баш најглавнији мотор и први узрок великом покрету и ре-
волуцији, ма да ве још у многим књигама о историји казује
како ву Русо, Волтер и др. ва својим списима револуцију
изазвали. То је сасвим површан поглед на историјски ток
друштвенога развића. Литература извеснота доба никада
није првобитни узрок револуцијама; она се пре може ема-
трати као симптом општега друштвенога стања, као ре-
Флеке онога расположења, онога правца у мишљењу, који у
друштву облађује; то је оно што је новији културни историк
Леки“ веома добро означио казавши: „да је револуциони
покрет ма које врете био довледни, логички резултат правца
извеснога доба, да тлавне овновне узроке његове ваља тра-
жити сасвим ван расправа политичких Философа и да појава
великих републиканских писаца ба начелима, која су они
на среду износили, и да победа њихових аргумената у много
већој мери беше последица, него узрок демократског
духа онога доба. Другим речима, ти су људи били више
преставници, но виновници. Без покрета, који је претходио
они се никада не би појавили или бар не би никада побе-
дили“ ит. д. Но ма да је то тако и ма да ми дакле никако
не прецењујемо утицај, што га је литература и политичка
философија имала на ма који револуционаран покрет, то се
ипак 6 друге стране мора признати, да та литература онај
З У. Е. Н. геску, Севећ, дез Џтзрг. п, Епизвез дег АпеКТатипе
тп Епгора, П. стр. 170,
90 национално начело У ДЕВЕТНА ЈЕСТОМ ВЕКУ
пети друштвени правац и покрет, чији је она рефлекс и који
је њу изазвао, у великој мери ојачава, унапређује и руко-
води. Она му даје све јачега и свеенијег израза, већу ин-
тензивност и енергију дајући некој можда још тамној и не-
јасној друштвеној тежњи прецизан, научним разлозима уте-
мељен и расвветљен облик. У томе је поглавито то велико
значење литературе у друштвеноме покрету. Свакојако је
дакле висина интелектуалнога развића, до које је тада већ
дошло било Францеско друштво, један од веома важних мо-
мената, по којима је баш оно позвано и одређено било, да
отпочне и до извеснога решења доведе одсудну борбу између
демократеког принципа и између апсолутизма.
Најзад још морамо као један такође веома значајан уз-
рок поницању велике револуције баш у Францеској нацији
напоменути вам природни карактер те исте нације,
који је без сумње имао великога учешћа у томе великом пис-
торијском догађају. Доиста је јасно обележен тај национални
тип са бвојом покретношћу, раздражљивошћу и променљи-
вошћу, која су својства још Римљани код старих Келта на-
лазили и која су без сумње етални наследни састојак оних
етничких елемената, из којих је претежно састављена Фран-
цеска нација. Ниједан народ није толико створен за то, да
се у тако напрасним скоковима и прелазима овамо и онамо
колеба, између највеће слободе и између покоравања најторем
деспотизму ; али ниједан није опет засведочио толику ела-
стичност и внату да одушевљен и испуњен каквом великом
идејом за остварење њено учини тако велика дела и ступшу
очајну крваву борбу.
После свега овога што смо еада овако тек у кратко и
честимично напоменули, ипак је мислимо довољно јасно, за-
што смо казали, да је по самој псторијекој логици неизбежно
револуција морала понићи у Францеском народу, који тиме
стаде на чело политичкогта покрета на целоме копну јевроп-
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 97
ском. Исход те знамените и огромне борбе између два
еветско-историјска начела доказао је опет једном ону велику
истину, да свака владавина која хоће да има успеха и тра-
јања мора да ве прилагоди умноме етупњу и стању друштва,
које се непрестано мења и даље, напред корача; а такође и
ту истину да политика, која је у једноме веку добра била
и благостање производила, у неком другоме доцнијем веку
води пропасти и беди“. Закон историјски који је Дрепеђр
обележио казавши да „све установе морају ићи с овом про-
лазном природом, и, ма да се могу развити у политичку моћ
и црпети отуд срества за навиље, опет им је трајању врло
мало поможено ; јер, раније или позније, популација којој су
наметнуте, следујући спољашњим варијацијама, обориће их
вама од себе, и њихова погибија ако и може бити одгођена
опет је јамачна“, — тај ве закон историјски и у овоме елу-
чају на свечан и грандиозан начин потврдио. А то беше до-
писта свечан историјски призор и тренутак, кад је једна ста-
родавна и моћна инетитуција од неколико столећа, која се
обавила беше толиком сјајношћу и блеском, која је толико
времена била предмет религиозног поштовања и оданости од
стране умно малолетних нација, чијој су се свемоћности те
нације предавале ва радошћу и поносом, тледајући у њој
оличену своју националну величину и независност — кад је
таква инетитуција подлегавши неминовном природном закону
квара и опадања најзад у великом вулканском потресу сру-
шила се под неодољивом силом измењеног мишљења и Фак-
тички извршеног преображаја у друштвеним елементима. То
беше као нека величанствена, моћна зграда, која у течају
времена беше већ опала и остарела, те се од јакога дисаја
новога времена, од олујине узрујане политичке атмосфере
најзад са громовитом праском затресла и срушила сахра-
1 В. Беску у наведеном делу стр. 102.
-л
ТЛАСНИК ХГУП
98 национално НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
нивши под развалинама својим и саме своје власнике и ста-
новнике, апсолутну молархију и остатке Феодализма. Разуме
се да већ сама та борба у својим разним фазама и потревима
није могла никако остати без уплива на околне суседне на-
роде јевропоке, пред чијим се зачуђеним и пажљивим по-
тледима одигравала та велика, ретка историјека драма. Већ
у првим стадијама и моментима својим она је есенцијално
доприносила томе, да се и код осталих образованих нација,
које беху истим политичким апеолутно-монархијеким систе-
мом притиснуте, почну будити и јачати успавани и сиете-
матеки елабљени и угушивани национални инетинкти и раз-
вијати се у националну свест. Па ипак је овде сасвим умесно
то питање: да ли се донета Францеска револуција може са до-
вољним историјски оправданим основом означити као онај
повеснички догађај од кога се датира увођење националне
идеје као некога вамосталног политичког принципа у
јевропеки међународни и државни живот' Је ли ту врело,
из кога је непосредно истекло начело народности као нови
пресудни политички атенат и Фактор у покретима деветна-
јестога века, који се већ и означује као век националне
борбе '
На, то питање не одговарају једнако еви писци, који су
ту знамениту историјску појаву дубље испитивали и о њој
писали. Неки пивци“ доиста од Францеске револуције непо-
средно доводе почетак и пробуђење националне идеје као
самосталног политичког начела и по томе рачунају да са
поменутом ревулуцијом одмах отпочиње период те велике
' Као н. пр. Мах. Пес]осће, Пи рмпсре Аез пабопа ћев, стр.
45—55. где међу осталим каже: „Ј! пе Рапе Чопс раз 5'Сгоппег
адаз Резрле Фабгапсјћиззетеп. Чез паНопрз а16 зшу! Че ргез 12 гауо-
плетеп! Чез !4без (опдатепгајез Че 1780. Га геуојшПоп #гапрсалве
с56, ропг апр Фте, Је зоје Фопе Ја сћајеиг Гесопдапбе а ва
сегшег еђ Нецтг ... 125 пабопа 65...“ егс,
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 99
данас већ на неким етранама у неколико довршене, а на
некима већ у великом јеку отпочете и развијене борбе за
ослобођење и ујединење народности. Међутим други писци"
б правом примећују, да Францеска револуција по самоме
своме значењу, по својим непосредним цељима и руководним
начелима никако није имала пред очима мисао националности,
да је била путпуно равнодушна и страна према националном
начелу или осећању; у сасвим природној силовитој реакцији
према староме апеолутистичком са Феодалним елементима из-
мешаном поретку, у коме човекова личност као таква није
ништа значила, револуција је пре евега за тим ишла да ту
литност човечју емаципује, ослободи од свију етешњавају-
ћих уредаба и установа старога поретка и то да та еман-
ципација буде на основама, кује ће бити равне и једнаке
за све чланове друштва; дакле отуда онда слобода и јед-
накост као главне лозинке револуције. Људи од г. 1789.
одрасли ву и живели у друштву, које беше основано на веома,
великој неједнакости, на неким историјским привилегијама,
на леђима велике народне масе, у опште на целоме томе
историјеки наслеђеном поретку, који је огрезао у раскошлуку
и корупцији око престола искупљене привилегисане мањине
а у беди и материјалним и моралним мукама притиснутеи
и од свакога политичкога права искључене већине; није
дакле чудо, што ти људи испивши до дна све горчине, осе-
тивши еве стеге и невоље тога на историској неједнакости
основанога вистема хтедоше у првим тренутцима свога мучно
и јуначки извојеванога ослобођења, у првоме заносу победе
потпунода раскрете са целом том мрском прошлошћу,
' Као н. пр. В. Зе ћтт1а, р. роће. Ведешипа дез Мабопа левргп-
срез, стр. 118, — ВЛипезећ1у, р, пабопаја 5еалбепђидипла. стр.
4—6. — Мапг1се В1оск, Мабопаћев (Плепоп. сепега! 4. 1.
Ро аие 10. Нуг.) страна 359. — Градовскти, Намоналљиви
вопросљ стр. 252--258. и др.
(а
100 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
са целим тим низом поступнога историјекога развића, у коме
они не видеше ништа друго, до саме заблуде, глупост и ти-
ранлук; сваку је неједнакост дакле ваљало из корена ишчу-
пати, дотадашњу историју са свима њеним творетинама сасвим
збривати, те узети човечју личност као такву са њеним уро-
ђеним и неотуђивим основним правима на среду као полазну
тачку и овнову новој демократекој организацији. Зато су се
дакле вођи револуције обраћали човеку у опште, без
обзира на место и време и пре свега проглавили опште-
човечанеска права, која припадају свима људима, а ни-
како они нису узимали у обзир историјског човека 1. ј.
таквога, који припада извесној историјски посталој и раз-
витој нацији са свима њеним природним и повееничким 060-
синама. Револуција је дакле посамој логици њенога положаја
и околности, у којима је поникла, носила на себи више неки
опште-демократски, космополитски карактер, који је у пр-
воме полету своме морао итноровати и далеко прећи све исто-
ријом и националношћу повучене границе. Према целој тој
историјској прошлости вођи револуције не могоше етојати ни-
како друкчије, до у положају негације, одрицања, јер је та
прошлост тако исто непрестанонегирала, одрицала она „при-
родна човечанска права“ у име којих су они отпочели борбу.
А ти велики и знаменити људи од г. 1789. нису у своме
полету и у ватри борбе опажали, да ву и они сами поникли
из те исте прошлости, из тога петог историјског развића, из
тих истих заблуда, које су они све бутун хтели да збришу
и да се над свим тиме узвисе до неке апстрактне опште ч0-
вечности ; они даље нису опажали да је то титанеки па ипак
потпуно немогтућан посао, сасвим равкретити са целом
прошлошћу, са евима историјским претпоставкама, ва тим
| в. о томе У. Васећог, Пег Отзргише дег Хабопеп (ингдески
оритиналџи наслов: Рћузтев апа Ро св) стр. 86 и 37.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 101
у течају дугих векова и повесничких процеса наслеђеним и
развитим националним типом ит. д. То доиста није могућно
и сама је револуција то најбоље засведочила, јер пи она при
евим својим космополитеким, опште-човечанеким тежњама и
идејама ипак није могла никада сасвим да сакрије и да
стреве свој локални, национални карактер.“ Но како му
драто евакојако то стоји да непосредна цељ и вадржина ве-
ликог револуционота покрета на крају прошлога века није
имала никакве директне свезе са националношћу, као неком
засебном политичком мишљу или политичким начелом. Но
зато ипак није никако искључен био повредан, инди-
ректан утицај револуције на пробуђење наплоналне еве-
сти и на увођење начела народности у политички живот
јевропски.
Цео тај револуциони покрет може да се подели у две
_ Фазе, две перлоде. Прва Фаза револуције беше посвећена
једино унутарњем преображају Францескога друштва на
новим демократеким овновама. Остали ву народи ту били
вамо вољни или неволни гледаоци те велике политичке драме.
Па кад је вад пред очима осталих притиенутих и сваковрено
раскомаданих народа појавила се на историјској позорници
наједанпут једна нација, која је испод развалина срушеног
Феодалног и апсолутно-монархијског поретка извукла оно
тато на дну, у темељима његовим сахрањено и заборављено
начело народне суверености, те не мислећи никако
1 То међу осталима нарочито потврђује дубоки Философски испитач
Токвиљ, о демократији у Амер. 1. стр. 31. где каже како народи
„увек носе тратове свога порекла. Околности, које су пратиле
њихово ЊЕ и служиле њихом развићу упливишу на цео њихов
остали живот:“ па даље на стр. 58.: „Никонеможе сасвим
да раскрсти с прошлошћу“ит,д.
2 в, Не ма а, Сибигоевзећ. стр. 720.
8 в, Токвиљ, О демократ. у Америци 1. стр. 67.: „Начело парод-
вога суверенства, које се увек налази више или мање у основи
скоро свију људских установа, обично је као сахрањено
уњима“ит.д.
102 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
више да га опет метне пред ноге каквом апсолутноме монарху
она га је почела свесно вршити сама собом и записала на
чело новој демократској државној организацији — онда то
доиста беше нов, донде невиђен призор у јевропској међуна-
родној историји, то беше први пример да је једна нација
изишла на среду као државна личност, која своју судбину
узима у своје руке и која једном у живоме историјскоме
Факту заступа ту мивао, да су народи као политичке инди-
видује прави носиоци и подмети државног и међународног
права. У кратко, Францеска је тада изнела примор једнога,
политичкога тела, које говори, осећа и ради као нација,
и то као нација чврсто организована и уједињена, која је
кадра била да изведе огромну вилу од 1,200.000 људи за
одбрану својих ново проглашених права и новога државног
поретка. Такав пример доиста није могао проћи без икаквих
последица и без утицаја на остале народе, он је био већма
но ма који други кадар да из темеља покрене и преврне
цело тадашње јевропско друштво. Нема сумње да је глас
који је тада из Францеске први пут проговорио у име целога
угњетеног и притиснутог човечанетва нашао великога одзива
у свима развитијим умовима и срцима по Јевропи; нова по-
литичка наука о народној суверености очигледно је показала
сав несмисао дотадашње кабинетеке политике, која је државне
и националне интересе редовно потчињавала и жртвовала
интересима појединих личности и породица.
И тако дакле та начела од г. 1789. постадоше барјаком
и преходницом свију угњетених нарбда и произведоше у
даљим својим конзеквенцама таква дејства, на која вођи
револуције, као што смо напоменули, нису управо ни мислили.
Али то међутим веома често бива у историји, да историјске
вудбе нарбда и практичне повледице исвесних начела не
зависе од намера оних лица, која су их прогласила. Исто-
ријски покрет има своје законе и практичка примена извес-
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 103
них начела веома често доводи до сасвим неочекиваних и
непредвиђених резултата. Свакојако је дакле идеја народ-
ности у тесној лотичкој вези са оним идејама, које су на крају
осамнајестота века обладале у политичкој и социјалној обла-
сети, ма да покретачи и главни носиоци тих идеја нису на
то помишљали. Већ по томе умни покрет 185. века и Фран-
цеска револуција морадоше имати очевидан утицај на про-
буђење националне идеје, што су они довршили процес
раепадаја и брисања средњевечнога поретка. Кад је тада,
док је још сувереност сматрана као својина појединих лица
те се о њој судило по начелима приватнога права тако, да је
Формација скоро свију тада постојећих држава била продукт
наследног права, освојачких похода и уговора њихових вла-
далачких породица — кад дакле тада индивидуалност
појединих нација није никако узимана у рачун
него су се најразличније нације стапале и купиле у једну
државу, или се једна иста нација, на комаде поцепана, де-
лила у мираз или баштину појединим принчевима и прин-
цезама : онда у томе беше само лотичка примена оних начела,
која су тада владала. Па тако исто је онда са падом тога
поретка и тих начела, кад је на крају 19. века постављено
начело народне суверености, морала природно доћи та ло-
тичка последица, да се уједно призна и неко право самим
народима као историски- политичким индивидуалноестима.
Идеја народне суверености вадржи у себи мисао суверенота.
права појединога народа, али пошто је у 18. веку
са идејом народ. суверености у исто доба постављено и про-
тлашено и начело једнакости, то је онда заједнички
утицај тих двеју идеја неопходно морао довести и до при-
.
.
1 Тако је исто било п. пр. са крсташким походима, са реформацијом
и т, д. Сви су ти догађаји у даљем току времена повлачим за собом
такве последице, какве покретачи и преставници тих догађаја нису
пи слутили.
104 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
знања равноправности нација, која дакле није ништа,
друго, него доследна примена на народе оних начела, која у
18. веку као базив за све правне одношаје бише протлашена.
Свакојако је дакле ма и посредним, индиректним на-
чином прва теоријска основа идеји народности као неком
самосталном политичком принципу положена Францеском ре-
волуцијом, то беше још у првој Фази те револуције. Али је
она наскоро прешла у другу своју Фазу. Кад је нови демо-
кратски поредак Франц. револуције био принуђен да ступи
у борбу за опстанак са старим поретком, који беше пре-
стављен у коалицији апсолутистичких вила, онда је у тој
гигантекој борби усамљеног Францеског народа са свом сје-
дињеном сенатом јевропског апсолутизма већ војнички еле-
менат морао да изиђе на површину у Франц. друштву: и
сад ву које ти спољни ратови, које унутарње револуцијоне
кризе ствари у Францеској довеле до тота, да је најзад из
целога тога демократско-републиканескога врења и покрета
поникло демократско императорество војничкога порекла
у лицу војничкога ђенија Наполеона Т. Сад је Францееска
нација као бујицом нарасла еиловита река изишла из свога
корита и под предвођењем победоноснога ћесара поплавила
скоро сву Јевропу рушећи пред собом све преграде и нацио-
налне и политичке међе; сад се идеја универсалне слободе
Францеске револуције у рукама властољубивог диктатора
претвори у идеју универсалне монархије са руше-
њем и брисањем евију националних и поличких разлика и
предања.
Изгледало је као да ће у Јевропи још једном да се
понови период освајања и освојачких похода у стилу нека-
дашњих римеких ћесара, као да ће карта Јевропе под нео-
дољивом силом великога освојача пи у самом 19. веку да
прететави једно отромно универсално ћесарство, које не води
никаква рачуна о националним и исторпеким створовима то-
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 105
ликих векова, него еве то безобзирце брише и стала у једну
огромну државну целину под врховним господаретвом новога
имшератора. Али је већ прошло било време таквим покуша-
јима и таквоме освајању у великом светеко-монархијском
стилу; то све могаше имати само ефемерно значење и бити
веома краткога века. Али је за нас овде најважније то, што
ву та освајања Наполеона првога, која престављају другу
фазу Францеске револуције, што су она потпуно разбудила
и у област практичног међународног живота извела она
национална осећања пи националну свест, која се већ по-
чела била "разгревати на зрацима нових начела од г. 1799.
Кад је гвоздена рука победоносног императора почела не-
милице бривати народе и државе са карте јевропеке, кад
потлавари државни бејаху збачени или понижени, кад свуда
облада тешко туђинеко господаретво, онда нације остављене
ваме себи увтадоше на ноте на разним крајевима Јевропе,
да се ослободе тога туђинскога јарма и сад је национална
идеја добила своје крваво крштење на бојним пољима за
ослобођење од Францеског говподарства. У време те крајње
опасности нације се први пут осетише као неке целине, први
им је пут опет требала целокупна национална снага, да се
може одолети огромној освојачкој сили. Тако је међу оста-
лима велика немачка нација тада први пут осетила немоћ
своју због евоје равкомаданости у толике мале државице и
под туђинским јармом први се пут пробуди она тежња за на-
ционалним уједињењем и ослобођењем, која је од то доба
једнако трајала у немачком народу све до данашњега дана.
Карактеристично је допеста за оно време, како је н. пр. један
од тадашњих највећих умова немачких, Фихте, који је
тек две године пре тога прогласио био народност као ствар
саввим равнодушну, као неку ограниченост људскога духа
коју ваља савладати те тежити за неком космополитеком сло-
бодом, како је дакле тај исти Фихте у својим знаменитим
106 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
товорима немачком народу апеловао на националну свест и
сву је своју наду за спасање погажене отаџбине оснивао на
пробуђењу и разгревању те националне свести. И та је на-
ционална свест немачка доиста очеличила се и потпуно са-
зрела у тежкој борби за ослобођење т. 1818—1815. Тако
било и са осталим од Наполеона освојеним, збрисаним и по-
таженим нацијама јевропским. И у тим тешким и великим
борбама, које беху националне, јер су биле управљене против
страних установа и странота господарства, ту је тек
тамна национална мисао изишла из ефере осећања и тек мало
разбуђене елутње, те постала политичким начелом, које је
ушло у међународни живот и било одређено да наскоро за-
трози опасношћу целокупном међународном еклопу јевроп-
ском. Доиста је имао право онај Францески писац који је
казао: „Хопз пе стоуопз раз Фтор попз ауапсег еп вопфепалђ
фув ћ0п8 Јев рппстрев ројујупев опћ репг отете ппе
тбасћтоп.“'“ И збиља је и национална идеја тек онда по-
стала политичким принципом, кад се она појавила као реак-
ција на супрот духу оевојачком, који је још једном у
торостасном обликв и стилу јавио се на међународној позор-
ници јевропекој у лицу првога Наполеона.
Кад је најзад Наполеон са целом својом универсалном
империјом пао под претежном свилом сједињених јевропских
држава и нација, онда се показало, да су елементи, који су
против њега заједнички војевали, припадали двема разним
категоријама, двема разним епохама и само их је заједничка
опасност тренутно ујединила била. Кад је та опаеност прошла
онда се ти елементи опет раздвојише у два табора и заузеше
свој положај према начелима која су их руководила. Пре
свега они апсолутни монарси који су са целом својом каби-
нетском дипломацијом старе школе војевали против Напо-
' Мацг1се В1оскК, КМабопа ев стр. 859.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 107
леона, они ву у њему гледали још једнако преставника
револуције, парвенија, живу супротност начелу династичке
легитимности и кад ву га помоћу одушевљених и из дубине
покренутих нација победили, онда им је на бечком кон-
тресу прва брига била, да поврате стари државни и ме-
ђународни поредак, како је пре револуције постојао, основан
на начелу легитимности, које је некадашњи јакобинац а сада
присталац реакције Таљеран први изустио а остали та
сви прихватили. Сад је опет оживела она стара кабинетска
политика из доба апеолутизма са свима својим средњевечним
погледима и традицијама и ту се показало да ти средње-
вечни елементи још нису потпуно угинули и сатрвени били,
да ву још имали животне енаге и да јевропском друштву
није било испало за руком, да тако брзо потпуно раскрсти
ва прошлошћу, као што су људи од тг. 1789. у племенитом
занову замишљали. Опет ву нације постале жртвом дина-
етичких и дипломатеких спекулација, опет се шњима посту-
пало и располагало као са томилама без гласа и своје воље, које
се комадају, цепају или састављају, како је кад политички
рачун и тобожња „јевропска равнотежа“ захтевала. Али су
у другоме табору стајали већ пробуђени, демократским иде-
јама задахнути национални елементи јевропеки, који нису
никако мислили да крв своју пролију у наполеонеским рато-
вима само зато, да се може вратити опет онај стари већ
преживели пререволуциони поредак и систем.
И тако ве сад морадоше сударити они елементи, који
ву некада у тренутној заједници против Францескот импери-
ализма војевали. Демократски правац већ је еувише јака
корена био ухватио у народима јевропским, национално на-
чело, које је са тим демократским правцем у најтешњој вези и
које је већ као реакција на према универсалном империализму
изишло било на површину, оно је сад још једнако тражило
задовољења а није та никако нашло у уговорима од т. 1812.
108 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
и целој даљој међународно-правној диктатури свете алијан-
вије. Није дакле чудно, што сваки час на једноме или
другоме крају јевропеког континента видимо устанке и по-
крете, који се појављују у име демократских рефорама и
у име ослобођења и уједињења подјармљених и раскома-
даних националности. Није нужно да овде те новије устанке
и покрете редом и појединце набрајамо, пошто су то веома
познате ствари. |
Но овде нам се свакојако намеће питање: зашто ве ти
устанци и покрети овота века нису задовољавали тиме, да
у самој оној државној заједници, где су се затекли, извојују
реформе и што основније преображаје у демократекоме правцу,
зашто ву они прелазили државне границе, те тражили да се
ваме те границе померају, прошире или стесне, те да се ре-
конструише извесна нација као политичка целина У кратко
дакле, зашто је покренуто то велико јевропеко питање
народности у тако акутном, пресудном облику, као ни-
када у прошлим вековима, те озбиљном опасношћу прети
целоме томе староме међународно-правном еклопу јевропеком '
То је питање тек у последње доба постало предметом бриж-
љивијег претресања у новијој политичкој Философији и пу-
блицистици.
На први поглед може изгледати да ми сада наново
покрећемо једно питање, на које емо већ на прошлим стра-
нама овога чланка одговорили, кад смо покушали да дока-
жемо, како је национално начело 19. века било и ако
индиректна и посредна, али ипак сасвим логичка последица
демократеких идеја Франц. револуције и 18. века. Истина
је да има новијих писаца који се тим одговором и обја-
шњењем те појаве потпуно задовољавају. Тако н. пр. већ
више пута поменути културни историк Леки' каже: „Кад
' Севећ. дез Отвру. п. Еп извез дег Ап КТагипе 1 Епгора П. стр. 178.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 109
се аналише деморатки идеал, који тако простран уплив
има, онда ће се наћи, да ве он из два дела састоји: из пре-
ображаја карте јевропске по начелу народности и из
јакога увођења и мешања демократског елемента у владу
сваке државе.“ Па тако исто руски публициста Глинка'
такође вели: „Дуги ред година, шта више векови могу да
прођу, а да се националност не развије до јасне свести. Разни
узроци, а нарочито развиће демократскога духа,
изазивљу пробуђење извесне националности“ ит. д., па мало
даље: „Полет до кога је у новије доба дошао национални
дух, показује у исто време његову тесну узајамну везу
ва духом демокрације.“ Доиста, у томе има некога
објашњења и оправдања нацлоналноме покрету 19-ога века,
али по нашем мишљењу то још није сасвим довољно и данашња
се политичка наука не може на томе уставити кад већ хоће
да узме на се тај задатак, да темељито и са дубљим погледом
теоријски испита појаву националнога начела у данашње
време. Она је већ узела на се тај задатак и није код свију
писаца, који ву се тим питањем бавили, то начело народности
прошло тако добро и олако, као код ових, што емо их навели.
Мора се признати, да је национално начело веома чудне
судбине у дапашњој политичкој и социјалној теорији. Докле
једна група писаца знаменитих и духовитих сматра начело
народности као „најприродније, најправедније, најтрајније
и најблагтодетније за устројство држава и за обележавање њи-
хових територија“ “ те гледа у прокламовању тога начела
почетак нове ере за јавно право јевропско — дотле је с
' У својој са Фрашцеског пресведеној књизи: Пле тепзећћсће Севзе!-
већа ће шп ћеп Ведмећипсеп 21 Етејћен ц. Кесће (етра, 1878).
стр. 887, 888, и 300.
2 в, би1до Радсе1еће1, ГРА]засе еб Та Гоггате, еб Је Агоћ дев
стерз. П. Па рмистре де панопаее (Кеупе а. дат. пабеглаб. Т. ПТ.
1511). стр. 478.
110 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
друге стране то начело предмет одвратности и осуде за многе
заступнике данашње политичке теорије. Али је ту сад пај-
оритиналније то, што се противници начела народности
налазе у разним таборима те га осуђују са диаментрално
супротних гледишта.
Реакционарни писци и пристаоци историјеке легитим-
ности и међународнога зфафиз-а (по гледају на национално
начело као на најопаснији извор револуционаретва и пре-
врата, као на бунтовно срество, које ће из основа да потресе
и разруши „легитимни“ међународно-правни поредак и да
на његово место мете међународну анархију и хаов. Докле
писци те врете тако суде, дотле њихови политички антиподи,
воцијални радикалци, начело народности осуђују сасвим са
вупротнога тледишта, те у њему гледају назадну мисао, која
је противна данашњем културном прогреву, који све више
иде за тим да зорише међу људима све оне историјске и на-
ционалне преграде и предрасуде, које ву их некада у су-
ровим нбразвитим вековима раздвајале и гониле у бесплодне
борбе и крваве ратове; култура је једна, њени резултати
ваља вазда да буду једни исти, она иде за тим да све више
изједначује људе у овећању и мишљењу и да их обухвати
у опште-човечанеку везу слободе, једнакости и братетва.
Начело националности напротив свакојако у себи крије неку
клицу себичности, самољубља и противништва према осталим
нацијама; оно дакле рађа трвење и завист међу племенима
и народностима, постаје извором раздора и бесконачне војне,
одвлачи народе од мирнога пропзводнога рада око својих
унутарњих задаћа и друштвенога бољитка. Начело народ-
пости дакле ваља да се одбаци у име виших захтева и по-
треба културнога прогрева и цивилизације, у име много ши-
рега и вишега начела човечанеке волидарности и братства.
Ми овде нећемо опширно набрајати имена и разлоге оне
множине писаца, који начело народности заступају и бране
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ ПАН |
у данашњој политичкој теорији, јер смо то у неколико већ
учинили у четвртом одељку ове расправе.“ Али што се тиче
сада баш поменутих противника тога начела, то је свако-
јако нужно, да се на овоме месту нешто опширније зауста-
вимо на разлозима тих противника. Што ве тиче оне врсте
писаца, који начело националности одбацују са гледишта
одржања постојећег међународнога поретка, то о њима и њи-
ховим разлозима нема мното да се каже, јер престављати
тај дипломатеки крпеж, који се оснива на бечким уговорима
од г. 1815. и на доцнијим уговорима и конгреским закључ-
цима, као неки легитимни правни поредак, који мора „вечно“
да траје и који ако се поремети, онда настаја хаос и општи
потоп — то је већ тако застарео поглед, такав анахронизам,
кога су сами догађаји већ давно претекли и метули у акта.
Сваки поредак у историјекоме животу културнога човечан-
етва трај бамо дотле, докле он одговара социјалним и кул-
турним потребама и ступњу развића људскога друштва, а
чим он томе више не одговара, он почиње да се руши и крњи
као нека стара опала зграда, док најзад сасвим не падне.
Ако је сва мана националноме начелу у томе, што оно ремети
тај „постојећи“ међународни еклоп, што раствара и цепа
многе државе, а друге опет повећава и проширује, то онда
није никаква мана за сваки правилни историјски поглед,
који у целој досадашњој историји налази довољно доказа
томе, како је и пре него што се се појавило начело народ-
ности било непрестанога ремећења и кварења тога поретка
и како баш у оно доба, кад су нације још сасвим успаване
и безглавне биле, и кад је кабинетека дипломација неогра-
ничено управљала међународним пословима, како је баш у
то доба било највише трвења, сукоба и зађевица око уређења
државних одношаја, који никако нису могли чврсто да се
1 в. „Гласник“ књ. 46.
112 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
консолидују, јер је себичност, трамзивост и утакмица лоје-
диних дворова и кабинета непрестано изазивала сударе, кр-
ваве и дуготрајне ратове и то понекад ради најништавијих
узрока. Но доста о томе.
Они разлози, који се против националнога начела на-
воде са космополитеко-радикалне стране и то у име некога
вишег културног прогреса, ти су разлози већ озбиљнији
и важнији и имају велику примамљивост и привидност за
ве. Та је примамљивост у осталом својствена свакоме ђре-
зоновању , које се па идеолошким претпоставкама оснива.
ЛДоиста није лако изићи на крај са таквим космополитеким
погледом на свет; он се доводи из веома далеке прошлости,
још од старих грчких а затим римеких Философа, који су
још у оно древно доба почели еневати о некоме јединству и
братству целога човечанства; тај се дакле поглед образовао
и влатао вековима, он је јасан, без логичких противуреч-
ности а уједно и преставља стање много идеалније и лешше,
него што је ма које досадашње историевко стање било. То је
она од нав већ напоменута мисао универсалности, која се
непрестано у историји у разним конкретним облицима ја-
вљала, а која је данас услед све веће заједнице и везе кул-
турних и економних интереса још већега полета и ослонца
добила. дбиља, зар ву те разне нације неке тако чврсто и
јако обележене категорије, да оне не могу ни при овако
развитој културној заједници да нађу неку заједничку опште-
човечанску основу за евој даљи политички и социјални
развитак ' Зар је националност такав важан историјски еле-
менат да она пресудно утиче на облик и правац полички-
воцијалнота живота, те постаје чак и поличким Фактором,
политичким начелом, са којим се мора рачунати '
' в о томе међу осталима Е. Гапгепе, Кбпдев зпг РАВЕ. де Рћи-
тапње Т. П. Га бтесе. Т. ПТ. Коте.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 113
У чему ве управо савтоји та националност или народ-
ност! То је питање било предмет опширног претресања у
новијој политичкој литератури и Филовофији. И веома је ори-
гинално како су се поједини писци мучили, да утврде појам
народности, да обележе елементе из којих се он састоји и
многи ву у томе истраживању дошли најзад до тога чуднога
резултата, да националност управо и није никакав обележен
појам, који би имао евоје сталне карактерне црте и знаке,
него да ву саставни елементи народности тако побркани, про-
менљиви, нестални и у непрестано течноме, неконеолидованом
стању, да их није могућно похватати и са научном тачношћу
Формулисати. И као да сама светска историја хоће понекад
да пронише, тако видесмо наједанпут ту појаву, где се у
практици, у практичном међународном животу национал-
ност јавља као важан и пресудан агтенат, у чије се име из-
лази са тако замашним захтевима, отвара се борба, пролива,
се крв, бришу ве са карте државе и престоли, нове се др-
жавне заједнице Формишу или старе реформишу, док међу-
тим извесна теорија долази до тога закључка, да те нацио-
налности управо и нема, да је то неки појам сасвим таман,
неопредељен, равплинут, без обележене и сталне садржине !
— Па ипак се та супротност и противуречност може објас-
нити. Пре евега је допста тешко у таквим питањима од ве-
ликога политичког значења, у којима се толики замашни по-
литички и економни интереси укрштају и косе, тражити
потпуну научну објективност и непристрасност при претре-
сању њиховом. Талијански публициста Паделети' имао је
право кад је у томе погледу казао: „П езђ ца #ић аса
а |Лавђотте де Та зетепсе ди дгој : е'езћ аце Јев риз гтапав
риђћезаћев опђ 6%6 ол1аев ртеваце ћопјопт5 дал Јеша #ћ6о-
' У својој већ наведеној расправи: 1' АТзасе еђ Ја Богташе ебс.
стр. 4717.
ТЛАСНИК ХРУП 8
114 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
г1ев рат Је пћец оп 18 утуателђ“ еђе. (То је већ засведочен
Факт у историји правне науке: да сви велики публицисти у
својим теоријама беху руковођени оном средином у којој су
живели и т, д.) Нема сумње да су многи иначе озбиљни на-
учници извесно стојали под упливом средине у којој су жи-
вели, кад су се тенденциозно трудили, да докажу, како на-
ционалност није никаква обележена и јасна појава, него нешто
нејасно и колебљиво, што се никако не може узимати у обзир
у политичкој науци.
Овим тога пак из данашње државне п политичке науке
још никако нису изатнани остаци и трагови некадашње т. н.
рационалистичке методе“ у политичкој Философији, која је
полазила од неке из „чистога ума“ изведене државне идеје,
те је из ње евоје даље поставке изводила не обзирући се
нимало на природне и петоријеке атенције, које опредељују
државни живот и пресудно утичу на њ. Разуме се да је
таква метода јако примамљива и згодна, јер по њој није
нужно ваздан бавити се мучним, потанким и заметним ибпи-
тивањем, изучавањем појединих природних и историјских
елемената, из којих ве државни живот састоји, тим спорим
и тешким аналисањем државе по њеним саставним деловима
и т. д. него ту је довољно вамо удубити се у свој уми из
тога чистога ума црпсти целокупно знање о држави и др-
жавном животу. Згодно је о тој рационалистичкој методи
казао Беџхот: „Неки стари ФиловоФ — на прилику Де-
карт — мишљаше да чистом дедукцијом из примитивних
истина, до којих је он дубоким размишљањем дошао, да
таквом дедукцијом може чинити закључке о целој васелени.
По његовом мишљењу може дубок ум све да сазна и позна.
Душа ће „сама кроз себе ваму“ моћи да каже еве, што јој
1! в. збијену али веома добру карактеристику и критику те методе у:
Сопзе. Ктгапбг, 4. Мабитјећге дез Збафез, стр. 67—71.
2 ЕпоПзеће Уегбавзиповхцз ап де стр. 309.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 115
треба, само кад остане себи верна у својој највећој осами.
Тај ФиловсоФ обећава својим пристаоцама и следбеницама нај-
веће задовољство, што човеку може у део да падне — а то
је задовољетво, да увек има право и да увек пра-
вилно суди, а да уз то не буде никада обвезан ма на
што да се обзире и да пази.“ "Трагови те тако шупље, а
ипак тако претендиозне методе још се и до данас једнако
повлаче у државној науци и писци такве врсте одмах еу
тотови, да о ма којој појави пресуде не имајући никако 06-
везу, да је прво мучно и темељито аналишу и изуче; они са
своје научне вивине наоружани једино „чистим умом“ са
ароганцијом бришу свакњу појаву, која не иде у оквир њи-
ховог већ у напред смишљеног система и проглашују ту по-
јаву као тамну, неопредељену и без научне вредности, ма
колико она иначе у самоме животу, у самоме историјскоме
процеву развића имала важности и значења.
Отуда онда долази да ћемо у тој још једнако тим старим
рационализмом надахнутој државној теорији заман тражити
објашњења многоме чему, што се у реалном државном животу
налази. Она еве оно, што не може да разуме и да објасни,
просто игнорише јер у својој Философекој надутости никако
није навикла да скромно призна, да неку појаву још није
довољно проучила и ивпитала, пошто она без анализе и без
испитивања све зна и све разуме а што случајно не разуме,
тога за њу никако и нема. Заман ћемо у тих свезналичких
философа тражити ону минуциозну пажњу и обазривост, ону
Фину и дубоку анализу и мучно истраживање, ону каракте-
ристичну скромност у изрипцању резултата, скромност, која
се нимало не етиди признати о некој појави да је још пот-
пуно не разуме и да је још није довољно испитала. Та се
евојетва налазе вамо у оних новијих писаца реалне, натура-
листичке школе, какви ву искрели нарочито у пинглеској
књижевности. Доиста код једнога Миља, Дарвина, Спенсера,
5%
116 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
Беуџхота и др., који су толико много допринели истинеком,
темељитом сазнавању човека и друштва, који су са огромном
наученошћу и неуморним трудом приступали рееормисању
и дубљем испитивању природне науке о човеку и друштву,
код тих људи нас чисто изненађује она скромност и скоро
би рекли бојажљивост и обазривост, са којом отпочињу своје
проучавање и са којом изричу своје трудно стечење научне
резултате. Тако међу осталима Беџхот у својој већ више
пута поменутој знаменитој књизи „о постанку нација; про-
матрања о упливу природнога избора (велекције) и наслеђа
на образовање политичких заједница“ приступа питању о
томе, како постају нације, овим уводом: „Но шта еу то
нације! Шта су те националне групе, које су нам тако по-
знате, а ипак нам при мало дубљем размишљању долазе тако
чудне и загонетне; које су толико старе колико и историја;
које је још Иродот у скоро истоме броју и са тако исто обе-
леженим разликама налазио, као што их и ми видимо, Шта
цепа и дели човечанство у те одломке, који су међу собом
тако неједнаки, и од којих је сваки поједини у својој уну-
тарњости тако једнолик " Ма да нам јефакт тако добро познат,
ппак је питање веома замршено, и ја не бих смео тврдити,
да ћу потпуно на њега одговорити и ако сам у стању о томе
да саопштим нека проматрања, која ће, као што ми се чини,
моћи да прокрче пута томе одговору.“ Ето са таквом екром-
ношћу, савесношћу и брижљивом анализом приступа томе
питању човек, који са тако великом научном спремом, ош-
трином опажања и богатим искуством полази своме раду и
_ који је својом књигом о интлееком уставу и овом, коју емо по-
менули, много више допринео савременом реФормисању старе
државне науке и дубљем сазнавању историјеких, реалних
елемената државнога живота, него све у екупу оне дебеле
Философеке књиге и расправе о држави, о политичкој теорији
ит. д. које без обзира на природу и историју, без дубљег
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 117
испитивања прпродно-иеторијеких елемената државнога жи-
вота граде своју теорију у облацима неких једино на уму осно-
ваних спекулација, које немају практичне, реалне вредности.
Велики и брзи полет и напредак, што га у новије доба
учинише природне науке и нови погледи који су тиме задо-
бивени бејаху без сумње најглавнији Фактор умнога прео-
бражаја, којим је сломљена влада схоластике п рационализма,
па ипак као што смо већ напоменули тај рационализам још
није ваевим ишчезао; сасвим ве ослободила од њега само тек
вама природна наука, затим историја и лингвистика, али у
државној науци он још једнако живи, као што је у последње
време Конест. Франц опет наново доказао. Рационали-
стичка државна наука повледњих векова, као што је све при-
родне елементе тако је и нациалности потпуно игнорисала,
те је познавала само неке гомиле људских створења, које
ваља једино неки из чистога ума емишљени вештачки устав
у свези и заједници да одржава. Уз ту науку ишла је упо-
редо као сенка она већ описана кабинетска политика влада,
која такође није ништа знала о народностима, него провто
рачунала по квадратним миљама, војницима и порези. На-
силно комадање и подјармљивање националности, као и про-
тивуприродно спајање и обележавање граница, које је тим
начином постало, морало је најзад изазвати сасвим природну
реакцију увређених народности. Кад те народности кроз сто-
лећа у политици не беху ништа онда је вада требало да буду
све. Једно је друго изазвало, као што у опште цело ието-
ријско развиће човечанетва у непрестаноме низу од реак-
ција, у колебању међу вупротностима и крајностима напред
корача.“
Па кад се сад национална мисао појавила у све већој
' в., већ наведену: Мабитјећге де Беааћев, стр. 70 и др.
3 в., о томе Не11уа1а, Сибигсевећасћее, стр. 552 и на др. местима.
118 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
енергији и јачини на политичкој и међународној позорници
јевропској, кад је тај покрет обузео умове и масе људи,
тражио политичкога задовољења и у многоме већ пореметио
и поколебао цео међународни склоп —— онда су се тек ти на
старој рационалистичкој државној науци васпитани данашњи
епигони у публицистици пробудили из свога доктринарнота
сна, видели где им неки нов страни елеменат квари њихове
сасвим лепо удешене и смишљене вистеме, а пошто се ти
системи не смеју никако кварити, то је сад свакојако ваљало
то национално начело тобожњим научним разлозима изатнати
из државне науке, не дати му места у теоријскоме систему.
Али је националност природно-историјски Факт,
који постоји и који живи и који се неда никаквим спекула-
тивним резонима уклонити ни збривати. Но сад је сва мука у
томе што ето не може да се нађе стална, свестрано усвојена
дефиниција те народности !“ И онда за тај модерни док-
тринаризам, који је навикао да сваку ствар одмах сведен
утегне у неку брижљиво заокругљену и лепо удешену дефи-
ницију, да одмах теорију сваке ствари отпочиње са појмом
њеним, за тај доктринаризам разуме се да нема места у науци
таква ствар, којој још није нађена дефиниција. Ту би се са
малом изменом могла применити једна стара правничка из-
река, те казати „дпод поп езђ 1 дет опе, поп е5ђ т
до.“ Но ми знамо и многе друге ствари и појаве, које
ву предмет читавих засебних наука, које се још једнако
научно пепитују и проучавају, а за које међутим такође још
никако није смишљена права дефиниција. Многима, који се
тим предметом нису изближе бавили, чудно ће бити кад ка-
жемо да је таква једна још до данас недефинисана појава
баш сама — држава. Сушта је истина, да и данас још међу
1 в, н. пр. о томе Ег. у. Но1Егепдогт Е, Егођегипсеп п. Егође-
тилозгесће (Вег п, 1872). стр. 22 и 28.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ _ 119
политичким Философима и заступницима државно науке по-
стоји најшаренија и највећа разноликост у деФиницијама др-
жаве и који је год покушао да постави ту дефиницију, свакп
је наишао на отпор и побијање од стране других писаца, који
ву редовно налазили да је његова дефиниција непотпуна и
да не пецрпљује етвар. И баш то је био повод, те је међу
осталима познати Францески писац Бастија један евој пам-
Флет о држави отпочео овим речима: „Ја бих хтео да се
распише награда, не од пет стотина Франака, него од једнога
милијуна, са крунама, крстовима и лентама, у корист ономе,
који би дао добру, просту и разумљиву деФиницију о тој
речи : држава.“ ' Па на питање одкуда та оскудица у правој
дефиницији, један је од знаменитијих новијих државних
научника одговорио: Отуда што се још једнако права дефи-
киција тражи, а никада се неће наћи. Би ли дакле сад
требало и државу искључити из науке, пе дати јој места у
теорији зато, што јој нема још утврђене, свестрано усвојене
одредбе! Шта би нам на то одговорили ти мудри државни
научници, који су толике велике расправе и књиге о др-
жави писали, а међутим националност гледају преко рамена,
сматрају је као „прост природни акт,“ који не може ни-
када имати правног ни политичког значења, који се неда
дефинисати и о коме међу осталима један од корпФеја да-
нашње државне и међународне теорије, Холцендођре,
каже: „Досадашње постављање начела националности носи
на себи толике мане и недостатке, да оно у опште и не за-
влужује име теорије.“ -
' в, о томе такође К. Ктап|х, Мабигјећге д. Зеалабев, стр. 68 и 69.
— Е. Рећзсће, безећлећје дег СбезећасћЕзећге ипо ппзегег 216,
стр. 214. — Пг. Гог. Збе1п, Уегма позјећге, 1. део стр. и др.
2 Но и то је већ знак колико је за. данашњу државну теорију то
начело народности нова још довољно не испитана и не оцењена
појава и како о томе у опште у науци још акта нису закључена,
што и сам такав писац као што је Холцендорф није још пот-
120 национално начело У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
Свакојако се види по ономе што смо о дефиницији др-
жаве казали да би према таквоме назору о целој државној
теорији ваљало казати, да она не заслужује име теорије са
потпуно истим правом. Што природа државе још није до-
вољно испитана и проучена, то није никакав узрок нити би
икоме могло пасти на ум, да 6' тога и саму екзистенцу државе
као иеторијскога Факта пориче и да сваку научну студију
о њој прекине; па то онда исто важи и мора важити ио
народности. Историјско развиће политички-социјалнога жи-
вота човечанеког иде својим обележеним законима повееничке
еволуције прописаним ходом и свака је ма како оштроумна
теорија и еувише немоћна, да тај ход задржи, измени или
натраг врати. Главни задатак сваке поситивне, реалне тед-
рије може се састојати једино у томе, да то развиће и тај
ход у свима његовим елементима и атенцијама правилно
ехвати и објавни, а она не може никако имати право, да ма
који елеменат, ма коју појаву у томе развићу игнорише или
избацује само с" тога, што она још није била у стању да је
ехвати и дефинише. Ту је онда евакојако кривица само до
ње, а никако да саме те појаве, која пониче, ради и пролази
по непроменитом историјском закону. Такав је наш поглед
на ту ствар.
У осталом новији реални, натуралистички правац у
државној и друштвеној науци, који тако да кажемо Физио-
лошки испитује друштво људеко у свима његовим Функци-
пуно на чисто са својим мишљењем о националности, јер кад се
упореди све оно, што је он о томе у разним списима казао, онда
се очевидно види, да се он још колеба у своме научноме мњењу о
националноме начелу; осим његове у тексту наведене изреке из
његове већ наведене брошире: Егођегипсеп цџ. Егођегипозгесћећ,
стр. 23. ваља упоредити оно што је местимице казано у другим
списима, као: Рлпстрјеп дег Ропик, (1869). стр. 228. ; затим у: Ге
рптастре дез паНопај без еб Ја Шјегабите наПеппе (Кеупце 4. дгоћ
пњегп.. Т. ПГ) ит. д,
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 124
јама и елементима, тај правац нимало не запиње за неке
лотички удешене и округло изведене деиниције, јер с" једне
стране знаде веома добро, да науку о држави и друштву
пришити уз неке у напред постављене деиниције скоро ни-
када не значи ма у колико потпомоћи разумевање саме ствари,
шта више у већини елучајева таква дефиниција позитивно
шкоди и замршује само разумевање, пошто она тако да ка-
жемо истрчава пред само испитивање и проучавање, а осим
тога такве дефиниције, кад су једном постављене важе као
нека реална норма, од које се не еме отступити, па кад се
затим у течају испитивања у самоме истинскоме животу нађе
понеки знак или елеменат, кога у дефиницији нема, онда се
он превиђа и пориче, да се само не квари једном постав-
љени систем. С" друге је стране пак добро познато, колико
је компликован, богат и разноврстан тај државни и дру-
штвени живот, колико су му појаве сложене, испрекрштане,
у узајмној зависности и вези а ипак ва неким евојим овобеним
карактером и т. д. тако, да је веома мучно, скоро немогућно,
сву ту неизмерну разноликост, компликованоет и замршену
природу тих појава обухватити и Фиксирати у неколицину
кратких прецизних појмова, у прецизне тачне дефиниције,
које би ма и издалека језгру саме ствари означавале. Најзад
нека нам ко каже: шта је човек“ шта је природа" шта
је прогрес, шта култура али еве у тачним, прецизним
дефиницијама, које не садрже у себи ни више ни мање него
што треба, па ће се одмах видети како је и за највећега
зналца то збиља мучна ствар усудити се да даде округао,
пресудан одговор, кад ће баш такав зналац најпре признати,
како целокупна суштина човека, па и саме природе још није
потпуно испитана, па се можда никада неће потпуно ни
изучити! Па то ипак нимало не смета да се пи тај човек и
та природа једнако проучавају, испитују и научно прома-
122 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
трају ма колико спори и сразмерно малени били резултати
према великом труду, који се улаже.
Ми смо се око овога разговора о дефиницијама у опште,
а о дефиницији народности посебице мало подуже задржали
највише с тога, што данашњи теоријски противници народ
ности као политичког принципа највише застају на томе,
највише се хватају за то, што се народност тобож не да тачно
дефинисати, те им је то онда најјаче оружје против ње.
Према свему овоме, што смо досада казали, ми се ни-
како не мивлимо упуштати у дефинисање народности, него
је просто узимамо као природно-историјеки Факт, који се
никако не да порећи, који повтоји као живи несумњиви про-
дукт дугога историјскога процеса, продукт, који ве у течају
многих векова образовао, развијао и вазревао, док није у
данашњем веку изишао потпуно кристалисан на површину
политичког и међународног живота. У се потледу ми елажемо
ва оним новијим руским писцем, који је пишући такође о
националном питању међу осталим казао: „1 не намђренљ
пока давалђ опредђленја народности. Такое опредђленје
должно авитђел резулђтатомђ расмотрђија историческаго
пропехождена нашоналљнон идеи“.' По нашем су миш-
љењу веома залудне и сувишне оне дуге препирке око тога,
шта је управо главни, битни елеменат народности, да ли
језик, или заједничко порекло, пили историјска предања и
обичаји и т. д. Само један поглед на историју и данашње
друштво човечанско довољан је, да се види, да то човечан-
ство као целина није нека огромна једнолика маса самих
индивидуа, појединаца, који у скупу евоме сачињавају чове-
чанство; такво је човечанство засада само још теоријска,
апстрактна идеја, али конкретно, у самој ствари човечанство
2 Градовскт и, Намоналљнви вопросљ (Сборникљ государственнихљ
знави Т. ПТ. 1877) стр. 237.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 128
се јавља у извесним одељењима, одломцима и групама и то
су нације које по изразу познатога Фр. Д. Страуса сачи-
њавају „средњу инетанцију међу личношћу и човечанством“.
И свака таква нација ика свој извесан тип и и карактер,
који је резултат целокупног њеног историјског живота у
свези са неким кроз векове наследно преданим особинама.
Беџхот' каже у томе погледу: „Исти узроци, који произ-
воде неизмерну разноликост индивидуалног карактера, иза-
зивљу подобне разлике и у националном карактеђру.
.... Климат и Физички облик околине у најширем смислу
имају без сумње велики утицај; али ипак они нису једини
Фактор; јер ми налазимо веома неједнаке људске расе,
које у истоме климату и у истим околностима живе а нема
узрока да се узме, да оне не живе већ од векова као суседи
једна до друге. Узрок том типу, који се јавља и пониче
мора бити у „нечем“, што е' поља делује на неко друго
„нешто“, које лежи у самоме племену те му је урођено
пили наслеђем предано. Но ја не знам како би се то
нешто мотло ма каквим начином објаснити.“ Не знамо да
ли би се лако нашао какав континентални политички Фило-
воф, у коме има још ма и најмањег и најудаљенијет рефлекса
од модерног схоластицизма, који би тако искрено и скромно
признао да „не зна како би се то нешто могло објасвнити.“ Међу
континенталним научницима извесне врсте то се сматра као
неки захтев научне части, да се еве мора објаснити и све ра-
зумети. Они кад немају правога објашњења, онда кажу ма и
какву Фразу, која научно звони, ма у њој и не било никакве
реалне садржине, никаквог правог објашњења. Међу осталим
они ве у таквим елучајевима понекад сасвим у кратко позову
на божанство, као што ву то у овом нашем елучају учинили
такви иначе знаменити писци као што је већ наведени Стра у с
" р. Огтвргипе Фег Хабопеп, стр. 208 и 209.
124 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
и познати белгијски историк Лоран који каже: „Га Фујајоп
Фа септе ћштат еп пабопв а зоп ргтере еп Јлеп.“' У
осталом ми то објашњење, како су те националне групе по-
стале, какви су разни узроци ту радили можемо сасвим спо-
којно оставити стнолозима и антрополозима, који се у новије
доба брижљивије но икада са тим предметом баве. За нас је
овде пајважније то да те националне групе са својим обе-
леженим какактером стоје у историји као неке кон-
стантно развијене величине, са којима не само етнологија и
и антропологија, него и политика и културна историја мора
рачунати. У томе обзиру новији културни историк Хелвалд
каже веома карактеристично: „Не само поједини народи, него
и поједине индивидуе разликују се као што је познато у
својим назорима, појмовима, умним правцима, наклоностима
и делима..... Најглавнија је ствар урођени или насле-
ђени карактер човеков, који истина до извесне мере може
да се ублажи и модификује, али који ничим не може да се
створи или уништи. Па тако је исто са народима , који
су само колективне, велике индивидуалности.
Добра и хрђава својства народа определивала су њихова
умна и материјална дела и условљавала су виши пили нижи
положај некога народа у леторији. И ако су поједини велики
људи нешто велико учинили и своје народе преобразили, то
ву они тако што могли учинити само онда, ако су добар,
а то је развитљив, за образовање способан материјал нашли.
Као што је карактер појединих индивидуа, тако је и карак-
тер народа константан, сталан.““ Ту константност тога т. в.
" рапгепе, Ебидез зиг ГвЕ, де РАши. ГУ, стр. 13.
2 О тој теорији о „великим људима“ налазе се веома добре, карак-
теристичне напомене у: Н. БЗрепсег, Еп. па. зеца. дег 8ос10-
Тогле, Т. стр.
3 НеПта1а, Сибигсевећ. стр. 68 и 64. — А такође: р. Сћуо1воп
р. Зепшвећеп Уб Кег. Уегзисћ етег Сћатакфемаик (Вег!п, 1872)»
стр. 1—18. У
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 125
етничког елемента или националног карактера Хел-
валд доказује међу осталим нарочито тиме, што и сами
вепољни, Физички агенти, који имају тако велики уплив на
умну и физичку организацију човекову, ипак остају само
тек утицаји, који истина имају некога дејства, али који ни-
како не пресуђују нити коначно опредељују. Климат, зем-
љиште и географски положај истина да су услови за начин,
како ће се карактер неке нације изјавити, маниФестовати ;
они му шта више ударају неки особени печат, али га они
никако не стварају.“ 'То се може доказати небројеним при-
мерима из историје, где су разне нације једна за другому
једној истој земљи живеле, дакле под једним истим спољним
условима, па су се ипак на сасвим различан начин појављи-
вале у историји. Каква је огромна разлика између древних
Мисираца под Фараонима и између данашњих мухамеданеких
становника Мисира; између старих Финићана и данашњих
Спраца; између некадашњих етановника древне Картате и
између оних у данашњем Туниву. Опадање данашње Шпаније
приписује се поглавито упливу климата, који има већ неки
тропски карактер; али одкуда је онда дошло, да је Шпанија
под Маврима онако цветала '
Може се неко и не елагати потпуно ва овим Хелвал-
довим назором, па ипак ће морати сваки дубљи посматрач
историјекога тока у развићу човечанства признати, да је тај
национални карактер увек имао час јачег, час слабијег,
али увек сталнога утицаја на облик умнога, политичкога и
воцијалнога живота разних народа. |
Због тога су еви оштрији, темељитији испитачи у об-
ласти политичког и социјалнога живота велику и брижљиву
пажњу обраћали томе националном фактору. Тако да напо-
' То исто тврди и Токвиљ, О демократ. у Америци П. стр. 182.
где каже: „Физички узроци не утичу дакле толико на намену нарбда
колико се претпоставља,“
126 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
менемо само Токвиља, који посебице напомиње како народи
увек носе трагове свога порекла те даље казује: „Кад би
нам било могућно допрети до самих елемената друштава и
испитати прве споменике њихове историје, ја не сумњам да
би емо у њима могли пронаћи првобитни узрок предра-
вуда, навика, владајућих страсти, на послетку свега онога,
што се зове народни карактеђр.... Тако би ве проту-
мачила судба извесних народа које као да нека непозната
сила привлачи к' цељи, коју и они сами не познају. Али
таквом су изучавању до данас недостајала дата“ ит.д.
Па тако исто данашњи најзнаменитији социолог Спенсер
у нарочитој глави евога најновијега „увода у социологију“
оптитрно и темељито доказује како установе, политички об-
лици и облици владе вамо онде имају вредности, где се по-
јављују као продукти националнога карактера, где
ву у сагласности са том унутарњом националном природом.
Повле Спенсера и Токвиља није нужно ни наводити ону мно-
жину осталих писаца од мањега значаја, који о тој ствари
у истоме смислу али са мање темељитости и реалне студије
говоре.
Свакојако овде морамо напомепути још неке темељитије
новије радове у немачкој књижевности, у којима је ва про-
етраном студијом доказано како не само политички и еко-
номни живот, него и сама наука, где би се најмање очекивало,
'етоје под упливом националних обобина и предиспозиција“.
Далеко би нас одвело и морали би сувише велики
простор заузети, кад би хтели овде још и даље да наводимо
сва она пространа истраживања о нациоцалноме карактеру
и његовој улози у свима правцима људскога живота; то је
1 0 демократ. у Америци 1. стр. 31.
2 в. о томе: МУ. Агпоја, Сп биг пипа Весћевјеђеп (Вег!п 1875),
нарочито на стр. 44, 45, 152, 153 и др. — ЕКе11х Раћп, 21!
Кесћев озоће (Ктшзеће Улегбађјаћгзвећи) и др.
+
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕБУ 12
читав легион писаца, који је у новије доба бавио се ва тим
веома значајним и важним питањем. Ми смо већ у прошломе
одељку ове расправе навели нарочито ону талијанску
школу у данашњој политичкој литератури, која је нацио-
нално начело поставила као Фундаментални принцил данаш-
њег државног и међународног живота".
Али свакојако још морамо застати при тој чудној појави,
да је баш у данашњој тако развитој културној епоси
то питање националности већма но игда на површину иско-
чило и са тако замашним политичким претензијама на среду
изашло, где би се бош на против могло очекивати, да ће се
националне разлике све више избрисати и изгладити задо-
битцима и прогресом опште-човечанске културе, да ће по-
себни национални интереви и погледи све више уступати
пред свемоћном свилом великих културних интереса и велике
културне заједнице, која изједначује, зближује и везује
широком мрежом ошштих, заједничких економних, поли-
тичких и интелектуалних иптерева еве нације, које стоје
на истој површини цивилизације и образовања. Нема сумње
да културни прогрес еве више узима опште-човечанеки облик
на се, па ипак не може а да се не опази, као што је Х олцен-
доро у својој најновијој расправи“ нарочито напоменуо, како
је основна црта наше епохе у томе, што се она у много
јачим вибрацијама, него ма која пређашња, креће између
те две тако да кажемо поларне идеје светске историје, на-
ционалностининтернационалности. Од завршет-
ка „Францеске револуције у Јевропи у исто доба сасвим
упоредо растоше национално начело 6' једне и интернацио-
налност узајмних народних утицаја с друге стране. Исто
' в. „Гласник“ књ. 46.
2 Но1елепадотте, р. Зете тасеп Фез пепцегеп Уб кеггесћ[ев (ре.
ивзеће Еапдзећап, октобар 1875) стр. 56,
128 национално НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
то доба, које је чак и особеност традиционог народног ношива
потиснула у удаљене и скривене долине и које једнолики
крој јевропеке одеће са радикалним уништавањем воцијалних
разлика намеће и самоме оријенталцу у Турској, Мивиру,
Индији и Јапану, то исто доба такође показује, како је усред
тота живога светског ваобраћаја, у тој непрестаној размени
физичких и умних добара, тако исто огромно нарасла свест
о засебним културним задатцима и о самоопредељењу у ве-
ћине баш самих тих културних нација. То може многоме
чудно изгледати, то може шта више јако ожалостити некога
васвим космополитски расположеног Филантропа који је оду-
шевљен и заневен идеалом некога братством и једнакошћу
уједињеног човечанства али то је ипак акт, који се не да
порећи. Један је новији воциолог“ у томе погледу казао:
„Питање народности је данас оно социјално питање, које се
најживље и највише претреса и које највећом опасношћу
прети. Што се оно у 19. веку при пуној светлости и блеску
новије културе појавило, то је доказ његовога великога ду-
ховнога значења.“
И доиста за све оне новије писце, који не пишу под
утицајем извесних дневних политичких интереса, чији спиви
не носе на себи сувише јак рефлекс оне средине, у којој су
се нашли, него који на културну историју гледају погледом
објективне науке, за све те писце то нити је појава сретна
ни несретна, жаловна ни радосна, него просто једна Фаза у
културном развићу, коју ваља научно објаснити. С" потпуним
су основом они научници, који су се тим објашњењем бавили“,
напоменули пре свега, како се и код појединих индивиду:
'" Рап] у. БГ лептТе1а, Седапкеп 5ђ. 4. Зослаћу1ззепзећаћ Чег
Хака, 1. стр. 242.
2 Као н. пр, осим већ поменутога Лилијенфелда јоши У. Н. Геску,
беевећ, дег Ап КА типе т Епгора П. стр. 178 и 179. — Ј. у. Е ог у 08,
р. Хапопа белтгасе, стр. 12—14. и др.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 129
опажа, да њихове индивидуалне разлике и сама евест о
евојој индивидуалности, о своме персоналитету све већма
расте и напредује, што се више развија култура и цивили-
зација међу људима. Инглез Џонсон казао је једном при-
ликом: „Дивљаци ву сви потпуно налик један на другога.“
Па тако исто пи Беџхот говори о чудној једноликоети, која
евакоме посматрачу пада у очи код дивљих народа; кад
сте видели једнога становника Тасманије или Фајерланда,
онда сте их еве видели." Тек ва напретком културе развија
се п индивидуалност у људи. Па како је то код појединих
људи, тако је то и код појединих нација као колективних
индивидуа. Што оне већма напредују у образованости и
култури, то се еве већма п у њих буди, развија и сазрева
свест о својој индивидуалности '. ј. националности.“ Тако је
и културни историк Леки приметио: „Новија наука о пра-
вима народности никако није могла до данашњег столећа
добити икакво веће значење, јер национално осећање може
само при великом проширењу ирастењу обра-
зованости да добије нужну снагу, концентрацију и ин-
телитенцију.“
Језик као најјаче срество духовног зближавања или
дељења међу људимал као највиши духовни знак разлике
! в, о томе такође и Р. Гг 1ептТе1а, Сед. пђ. а. ЗослаТуззелзећ,
а. Дакипее ПИ. 151—167, 224. — Х е ке л, Природна псторија постања,
стр. 280 који помиње једноликост првобитних људи не самоу
умном и друштвеном погледу, него и у самој Физиономији.
Веома занимљив пример томе буђењу свести о засебној национал-
ности услед напретка у образованости имамо у данашње доба у
самој Францеској, где би сваки најмање очекивао такве нацио-
налне „јереси,“ пошто- се Францеска увек сматра као држава са
најједноставнијом и најкомпактнијом националношћу; ла ипак је
и ту појавио се у новије доба т. н. Фелибридски покрет. в, Ап 5-
Тап4а бр.
ЗТоквиљ, О демокр. у Амер. 1. стр. 83.: „Језик је можда најјача
и најтрајашнија свеза међу људима,“ — Раде1ећћ, [7 АТзасе
тлАСНИк хруп 9
130 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
међу народностима, тај је језик могао своје пуно значење
тек онда да добије, пошто је човечанство, или управо пошто
су културне нације достигле више умно и културно развиће.
Нико зацело неће порећи да је реч оно умно оруђе, које
човек непрестано са собом носи, које он у саобраћају са
другим људима непрестано употребљује; језик је по томе
ова тако да кажемо умна атмосфера, у којој се човек од ко-
левке па до гроба непрестано креће; језик поглавито пре-
суђује о умноме животу или умној смрти, о духовноме „о
ђе от поћ ћо ђе“ некога народа. Са појмом језика сваки народ
везује мисао свога умнота развића, својих умних добара,
своје умне екзистенце. Он дакле свакојако стоји на првоме
месту међу саставним елементима народности и онда је по
томе лако увидети, како све већа култура, “развијајући и
дотерујући језик већ тиме самим развија и већма утврђује
националну свест. — Овим тога се баш данашњи пробуђе-
нији умни живот и покрет не ограничава више као некада
вамо на „више“ слојеве друштва, нето он данас све дубље
продире и обухвата читаве социјалне организме, пошто се
целокупне народне масе речју, писмом и штампом покрећу
и разбуђују на изјављивање и развијање својих умних сила.
У томе је можда главно покретало и основа новијим демократ-
ским тежњама а у томе има свој корен и национално питање
у данашњем своме акутном поличком облику. ;
Сад се већ може разумети за што је баш у наше време
при толико развитој цивилизацији и културној заједници
ојачала и свест о засебној националности по од некадашњег
тамног пинетинкта постала јасном културном мишљу, која
тражи политичког задовољења, као што је и један новији
ећ Ја Гоггате ебс. стр. 476.: „Ђа Тапспе езђ гап5 Чопје ргезапе
бопјбоцтв Ја Фогте ехђемепге Ја риз #Ндеје Фе погге сатастеге,“
— ЕлсћагаВбекћ, Пје геана веће Ведец пе дег Уокавртасће
а15 Кеппхејсћеп дег МабПопаба( 1866. и др.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 131
Францески писац добро приметио; „Лев пов још Ја паћо-
пајће езћ пп веп тел га1тзоппе, те 1две фи 8'аррше
зпг Је рађлов те, Ратпопт де Ја ПЂетђе ећ фопће пе зете де
револт5 тогацх.“ У осталом та је појава потпуно у сатлас-
ности ва онимопштим законом развића, о коме смо ми
већ нешто напоменули у прошломе одељку ове расправе, а
који је закон унинерсалан за цео органски и социјални свет.
Новији ву социолози као Спенсер, ЛилијенФфелди др.
тај закон на вреду изнели и Формуливали и ми га овде ради
ввезе морамо опет поновити, ма да емо та у течају ове
расправе“ већ једном навели; он дакле глави: развиће је
прелаз од неопредељене, неевезане једнородности, ка
опредељеној, евезаној разнородновти путем непрестаних
диференцирања и интеграције.“ Веома брижљива и дуга
студија у области органскога и воцијалнота живота доказала
је истинитост тота закона развића у обема тим областима“ и
данас већ нема више сумње да је и човечанство у дугоме току
свота историјскота животау тлавноме потпуно подложно томе
пестоме природном закону. Није нужно да се овде позивамо
на појаве у органеком биљноме и животињекоме евету, кад
нам већ и само људеко друштво даје довољно јасне пи несум-
њиве доказе о влади горњега природнога закона. Као што
из општих биљних и животињеких старијих типова у ду-
томе току развића све већим диФеренцирањем постадоше све
епецијалнији типови, тако је то било и у развићу друштве-
нога живота човечанеког. Што је које друштво достигло
виши ступањ и виши тип у своме развитку, то се у њему
' У прошлом четвртом одељку в. „Гласник“, књ. 46.
в. Н. Брепсег. Стипдјасеп де“ РћПозорћте (пђег5. уоп Уебег),
стр. 434.
3 „Прежде свего развитје облцества, такљ же какљ и разтипе жизни,
подходитђ под обшти закон развиттл, внаснениви Спен-
серомђ“. Джонљ Фискљ, законљ обшцественато развила (руски
превод у „Знанпо“ Бр. 1. г. 1875). стр. 16.
>
ја
132 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
опажа све веће диФеренцирање и специализација у свима
гранама и правцима физичког, економног и умнога живота;
та карактерна црта воцијалнота развића веома је згодно још
од Шелинга названа индивидуализацијом, који «се
израз данав и у новијим соцлолошким и биолошким сливима
употребљује. Већ поменути Џон Фиск испитујући у својој
наведеној расправи „закон друштвенога развића“ долази на
крају свога ивпитивања да такве исте Формуле друштвенога
развића — коју он назива законом прогреса — као што смо
је сада напоменули и која се завршује речима „и при чему
јединице, које састављају општину, излазе све више и више
са опредељеном индивидуалношћу“. Па кад тај закон
важи у поједином друштву за јединке, које га састављају,
онда он извесно важи и за човечанство као целину обзиром
на поједине социјалне групе или нације, из којих је то чо-
вечанство вастављено. — Да се данас Дарвинова тео-
рија „о постанку фела природним избором (селекцијом) или
о одржању усавршене расе у борби за опстанак“ примењује
и на човека у његовом ортанском и социјалном животу,
то је већ позната ствар а то смо и ми у течају ове расправе
већ напоменули. О томе су у новије доба чињена пространа
и темељита пепитивања. Ма колико они природни закони,
који по Дарвиновој нарочито Хеклом још даље развитој
п дотераној „теорији развића“ безусловно владају цело-
купним ортанским животом, ма колико дакле ти закони у
воцијалном животу човечанском били модификовани по-
вебним социјалним и културним условима и факторима, ипак
' в. међу осталима: Ргог. А. ЕскКет, Р. Кашр! цшт5 Равет 1п
Чег Мајцг ппд па УоЈКегеђеп, Копзбап2 1571. — Ег. у. Не11-
жа1а, Хеве си игесесаћсће сће Когвећилсеп (Апзјапа, 1878. М.
84). — Пг. А. бећа РЕ1]е, Џђег фе пабигНеће Хпсћета] т дег
шепзећПећеп СезеПасћаћ (у часопису: „р. Мепе СезеПвсћањћ“
Н. 1. и П. октобар и иовембар :877) и други.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 133
о томе нема сумње, да је „природнинзбор у борби за
опетанак“ тако исто пресудни Фактор у механизму стварања
п самога цивилнога света, грађанскога друштва. Разуме се
да начиниоблик, како се ти биолошки закони у друш-
твеноме животу људеком јављају, има неки свој специ-
Фички карактер тако да има потпунога обнова, кад се
товори о социјалној борби за опетанак и о социјалноме
избору као о неким засебним облицима појаве тих закона у
људекоме друштву. Опшпрно разлагање о свему томе не може
епадати овамо. Ми хоћемо овде само толико да напоменемо
да горе поменути општи закон развића наједнако важи како
у органскоме тако и у друштвеноме свету само 6" тога, што
у суштини исти закони владају како ортанеким тако и соци-
јалним животним процесом.
„Природни избор“ (почивајући на узајмици наслеђа и
прилагођивања или промене) произвео је како неизмерно
шаренило и разноликост биљнога и животињекога света тако
и огромну разноликост индивидуалних телеених и ум-
них особина међу људима културно развитијим, а затим тако
исто и дисеренцирање засебних социјалних група или нацаја,
у које се човечанство поделило. У томе је погледу долета
веома поучан само један поглед на развиће језика. Међу
осталима је знаменити новији геолот Лајел целу једну главу
у својој књизи „Старост човечјег рода“ посветио примени
Дарвинове теорије на науку о језику, а још надлежнији зато
Хекел, Природна историја постања, стр. 143. каже: „И ако је
природни избор доиста она чудновата сила која је на површини
земљанога круга развила све шаренило органских појава, то ће онда
та иста сила морати растумачити и све занимљиве појаве
људскога живота..... Историја свију народа иди т н. „Исто-
рија светл“ мора се растумачити природним парењем (из-
бором), мора бити један Физичко-хемијски процес, који почива на
узајмици наслеђа и прилагођивања, а у борби човечанској
за опстанак.“
134 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
беше Шлајхеђр у својој књизи „Дарвинова теорија и наука
о језику (1863)“,/ који такође признаје да се Дарвинова
начела потпуно примењују и на развиће језика. Нема сумње
да сви скоро јевропеки језици произлазе из једног пђр-
вобитнога корена, из санекритекога или индо-ђерман-
скота пра-језика; па тај се пра-језик у течају многих и
дугих векова разрачвао у толике разне гране, а ове опет у
даље огранке и 1. д. Тису т.н. индо-ђермански језици
данас необично разасути и распротрањени, непзмерно дие-
ренцирани, јако и високо развити и деле се у велику
масу засебних група и пододељена. Па и у томе развићу
језика су „промена“ и „природни избор“ били пресудни
моменти у евези са осталим Физичким и културним условима
и утицајима. И тај културни прогрее, који изједначује и
зближује, не само да није могао до данав никако барту групу
индо-ђерманеких језика да стопи у један општи културни
језик, него је напротив баш ва тим све већим развићем кул-
туре упоредо све више равло повебно развиће и значење на-
ционалних језика тако, да је оно у данашње културно време
већо него што је икада било и разне се нације баш данас бриж-
љивије и суревњивије но икада држе свога језика, негују
га и дотерују и не би ни пошто пристале на то, да та жртвују
некој замишљеној културној заједници, у којој би се посебни
национали језици претопили у неки ошпте-човечанеки кул-
турни језик, који међутим још нико није покушао да створи
и пронађе.
Па као што је то са језиком, тако је било и са свима
осталим карактерним знацима и састојцима онога, што се
зове народност или националност. Као год што у појединоме
људеком друштву начело друштвене солидарности и узајам-
ности, које се са све већим развићем културе такође све
1 Превод тога Шлајхеровог списа од Стојана Новаковића
штампан у „Матици“ г. 1869.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 155
већма и интензивније развија и мора у социјалној органи-
зацији еве више да облађује, ипак не може тако апсолутно
пи једнострано да облада, да би могло прогутати и збрисати
све посебне индивидуалне особине и разлике међу чла-
новима друштва — тако исто ни у великој међународној
дружини, у целини културнога човечанства не може начело
интернационалности, међународне културне заједнице и уза-
јамновти, које са културом непрестано напредује, не може
дакле да потисне, да савлада и паралише све оне националне
особине пи разлике, које ву се у течају векова, у другоме
природно-петоријекоме процесу развића етвориле пи уста-
ниле. Једно је и друго дакле за данашњу културну епоху
немогућно, јер „писти узроци, који производе огромне разно-
ликости индивидуалнога карактера , изазивљу такве писте
разноликости нацлоналнога карарактера“ по Беџхотовим
речима, које смо већ једном навели а чија нам основаност
после целога овога расматрања још већма излази на видик.
Говорећи о извесној културној епови ваља по нашем
убеђењу увек то имати пред очима, да свако доба у кул-
турној историји неопходно и природно по закону историјске
еволуције пониче из онога, што му је непосредно претходило,
оно је просто једна алка у томе непрекидноме ланцу од раз-
витака, који један за другим долазе и један из другога ис-
тичу. Какве ву дакле те историјске антецеденце, такве мо-
рају бити и консеквенце, то не може никаква људска вила
изменути. Данашња култура морала би бити у стању, да
једним махом збрише етолетни утицај целога онога низа од
разних физичких и социјалних услова, под којима еу мало по
мало поникле и утврдиле се те неједнакости и разноликости
у националним типовима, о којима међу осталима Спенсер
веома основано каже: „Па још и међу оним народима, који
су по заједничком пореклу њиховога језика као аријски
народи класификовани, имамо обилатих доказа за то, да је
136 национално НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
подвртавање разним начинима живота у течају времена про-
извело трајне телесне п умне разлике. Становник Индије и
Инглез, Грк и Холандез без сумње показују супротности и
разлике у своме телесном и умноме бићу, које се могу при-
пивати једино непрекидним упливима материјалних, морал-
них и социјалних околности на Функције дакле и на коп-
ституцију. Према томе могло ве с правом претповтавити, да
је једва нужно неко веће бполошко образовање, па да људи
увиде и утуве те велике чињенице, које су као елементи у
воциолошким закључцима веома важне““. Па даље би да-
нашња култура својим евемоћних цивилизаторским утицајем
морала бити у стању, да једним махом друштво људско иб-
тртне и издигне из великога света природе, да га изузме и
очисти од последица и утицаја оних природних ортанских
закбна, који владају органским животним процесом, те да га
ватради на новим засебним темељима, који идеалу опште-
човечанеке културне заједнице одговарају. Је ли могла бити
у стању новија култура, да све то учини ' Разуме се да није.
Кад је једном већ утврђено да је велики закон „природнога
избора у борби за опетанак“ имао своју пресудну улогу У
воцијалноме животу људекоме, онда наравно да нису могла
изостати ни остала два закона, који су по новијој природној
науци неминован резултат тога истот „природнога, из-
оора“, а то је као што емо већ напред напоменули, један
закон диФеренцирања, или закон поделе рада, по-
лиморфизам или као што га је Дарвин назвао „гра-
нање одличја“ ; а други је закон непрестаног развића.
Како ву ти закони неминовно морали понићи из природнога
избора у борби за живот, то је новија природна наука, а
међу осталима један од назјзнатнијих заступника њених
Хекел темељито објаснио и доказао. Ми то овде претпо-
" Н. Зрепсег, Еп. пп 4, Збцд. дег Зостојовте, П, 173.
НАДИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 137
етављамо као познату ствар. Само ћемо овде понешто из за-
нимљивог Хекеловог разлагања иекинутн и навести као по-
тврду томе, да ти поменути закони раде пи у животу људ-
екога друштва. Тако међу осталим тај писац каже: „Узмите
вамо на ум цео процес природнога избора; подсетите све оне
толеме узајмице којом су испреплетани и изукрштани закони
наслеђа и прилагођивања, па ћете онда ласно увидети, да је
отуд морала настати не само дивергенција карактера,
него и напредовање њихово. Овај исти појав видимо
ми џи у историји људскога рода“. Па мало даље
на стр. 230 Хекел наставља: „Особито је ово поређење по-
јава људске и животињеке промене од великога значаја
код проучавања дивергенције и напредовања, два основна
закона, која су као што смо већем доказали неминован ре-
зултат природнога парења (избора) у борби за живот. Кад
бацимо поглед на историју народа, или тако звану „Исто-
рију света“, одмах нам као какав општи резултат излази на
очи разлика занимања, и то не код појединаца већи у жи-
воту породице и државе. Ову дивертенцију људекога ка-
рактера и живљења изазвала је деоба рада која је се све
даље ширила и све дубље корена хватала. На најстаријем
и најнижем ступњу људеке културе, видимо ми првобитнога
човека где су му одношаји и послови врло једнолики,
врло сурови и врло прости. Али што год даље идемо то се
и са сваким историјеким периодом позорје све већма пред
нама промењује: све веће разлике у обичајима у
нарави ни у установама разних нарбда. Непре-
стана деоба рада изазивала је у свакоме погледу и све већу
разлику у Формама“. Ово се јасно види чак и на самој људ-
ској ФиЗзИономији“ ит. Д.
' Природна историја постања, стр. 228.
2 То је горе у тексту већ поменути подиморфтизам или оно
Дарвиново »гранање одличја“.
138 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
Напомињући како су јевропски путници у дивљачним
покрајинама код људи који у културном погледу сасвим
ниско етоје опазили и тај акт, да су и лица тих див-
љака тако елична међу собом да их није ласвно разликовати,
Хекел даље наставља : „Носа напретком културе
и људска Физиономија чудно ве мења“ те настаје све већа
дивергенција Физиономије. Не би ли се ово могло
довести у свезу е оним, што је Токвиљ на једноме месту
приметио казавши: „у време кад се јевропеки народи иескр-
цаше на прибрежја новога евета, црте њихова карак-
терабехувећ јасно означене. Сваки од њих има-
ђаше засебну Физиономију“ ит. д.% — Свакојако
дакле из свега, што смо досада навели, излази тај непобитни
резултат, да те обележене националности што се појављују
на политичкој позорници јевропској са својим националним
претензијама нису неки застарели анахронизам, неки зао-
стали трат варварскога доба, који се помаља у данашње
културно време као нека супротност према данашњим кул-
турним тежњама -— то све националност није, него је она
напротив баш резултат, продукт досадањег историјског про-
цева и многовековне културе и та напионалност у данаш-
њем евоме облику није могла у друго време управо ни да
се појави, јер вамо је данашњи општи демократски покрет,
који је већ захватио дубине народнога живота, могао потпуно
тек да пробуди јасну свест о националној индивидуал-
ности, као што емо већ једном напоменули.
Свакојако је дакле нужно е тиме бити на чисто, да
народност у емислу данашње културне епохе не треба
никако променути и побркати ва племеном у смислу ста-
ријих културних ступњева. Данашњи појам народности је
' 0 демократији у Америци 1. стр. 82.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 139
појам културни, дакле појам историјски". Друго су оне
старовечне мале племенске заједнице у генетичком, етно-
лошком смислу, у којима је најближе крвно сроство
играло главну улогу, а друго су данашње нације. Пре свега
већ сам тај Факт, који емо ми већ у прошломе одељку ове
расправе напоменули, а то је, да нема данас међу култур-
ним нацијама ниједне у којој није неке смесе разних ет-
ничких елемената, некога помешаја крви и укрштања међу
разним племенима било — већ вам тај Факт довољан је да
нам објасни и засведочи ту вуштинеку разлику међу етаро-
вечним првобитним племеном и данашњом нацијом“. Допста
је огромна већина данашњих народности по постанку своме
разноплемена, само ве тек у свакоме националном типу
показују поједине црте овога или онога племена, које пре-
облађују. А то је све могло да буде само продукт дугога
историјскота процеса. Ту је ваљало столећа да прођу, ваљало
је кроз толике векове да се продужи рад и дејство разних
физичких и културних вила и атената“, ваљало је да пле-
мена издрже велике историјске борбе за опстанак, многа да
угину и да се претопе, друга да се измешају, асимилишу,
па да из те смесе неки нови тип поникне — све је то морало
да прође, док су се образовале те нације као историјеки-
политичке индивидуалности са неким обележеним засебним
' Атпо1а, Сибиг п. Кесћезјеђеп, стр. 3—4.
2 То међу осталима помиње и Баптгепе, Кепдев зиг У ЗЕ. де ћи.
ТУ. стр. 18, где каже: „Рапз Гапдцње 1 у а де ребез сбез, оџ
4 пшттерзез етртгев, 11 пуа раз Че па 1015“.
3 „Толђко вђ историческои жизни дђлаетсл возможнимљђ постолиное
влјианје тЕхљ географическихљ, климатическихљ и другихљ вићшнихљ
усломи, под вајанјемђљ которнхђљ живетђ цћлви народљ; потому да-
лће, что толљко вљ историческон жизни обнаруживастљ сво силу
начало преемствености, наслђдствености, установллетса маста опре-
дђленинхђ преданји“, ит. д Градовскти, Нашонаднни во-
просљ, стр, 261.
140 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
карактером, који се огледао, изјављивао у уметности, у на-
равима, у правним појмовима и установама, у економном и
политичком животу, па и у самој — науци, као што смо већ
једном напоменули.
Тако н. пр. што се економног живота тиче, ми можемо
овде само летимично указати на то, како је сразмерно нај-
доцније у томе погледу обладало у науци то увиђење, да и
сам тај економни живот и развитак појединога народа стоји
у тесној вези са националном природом и каракте-
ром његовим. Повебна историја економне науке, а нарочито
вам правац онота времена, у коме је та наука почела озбиљ-
није да се развија и обрађује, довољно нам може објаснити
узроке, ради којих се тек у данашње доба дошло до тога
сазнања, да је народно газдинетво и привреда исто као и
држава израз националнога живота, Функција његова као
што је Савињи то назвао.Кад је иза некадашњих меркан-
тилиста 17. века дошла школа Физиократа у 18. веку,
онда је она разуме се своје оружје за побијање и обарање
својих противника морала узимати из оружнице евога
времена и ту се она обратила пре свега Философији, која
је у то доба владала. А то прошло столеће беше баш по
превасхотетву Философско столеће пили као што ву га Фран-
цези елегантније назвали „зтесје дез Јаиегез“. То беше
тада баш она иста рационалистичка философија, која је међу
осталим мислила да може поставити неко апсолутно Фило-
софеко право за све народе п за сва времена, које ће као
неки непроменљиви канон стојати изнад посптивнога права
те имати тај задатак да то посиљивно непрестано исправља
и до своје „висине“ подиже. То је било т. н. прпродно право,
које је а ртлогр из ума изведено и поцрпљено. Тачно на то
исто гледиште стала је и Физиократска школа у економној
науци. И она се позивала на природно право, на природу
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 141
ствари (Ја пафиге дЧез сћовев)' или на захтеве чистота ума.
6 тога је дакле она покушавала да покаже не како се овде
пили онде може најбоље економисати, привредни живот уре-
дити, него како се у опште евуда мора економни живот
удевити. Та школа дакле својим апстрактно - Философеким
обрађивањем економне науке дође до неких апеолутних за-
кона, о којима је држала да имају безусловну важност и који
су по томе названи „природним законима“. На раменима
Физиократа стоји Адам Смив, оснивач модерне инглеске
економне науке, који је истина пошао другим правцем но
Физиократи, али је у методи, по којој је економну науку
разрадио, остао у главноме на истоме земљишту. Полазећи
од људекога рада као основе народноме блатостању он је
такође покушао да оснује теорију економних закона, која ће
имати општу важност за привредни живот ма кога народа
или земље. Дакле опет неки канон, неко „природно право“
у економној области, и ако не у ономе истоме смислу, у коме
ву то Физиократи узимали. Свакојако је дакле и Адам Смие
био овнивач апеолутизма и космополитизма у економној на-
уци и на тој ве науци и до данашњега дана још виде и по-
знају трагови тога, што је она у исто време са природним
правом поникла, из једнога истог Филобофеког земљишта пз-
равла. Али тај космополитизам старије економне теорије
данас је већ у многоме оборен и потресен. Пре свега ве да-
нас при разрађивању економне теорије то има на уму, да је
најбитнија претпоставка, која свуда и у сва времена еко-
номноме животу даје правац и значење, одређује му извесну
вадржину и карактер — да је та претпоставка увек неки
извеван народ. Ивтина да се у наше дане границе држава
и нарбда разноврсно прекрштају и сливају, ал то ипак само
1 Отуда онда и назив рћузосгапе (топуетпетепћ де Ја пабиге 428
сћовев).
142 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
правило, сам првобитни однотај етвари, који у сва времена
важи, не мења тако ивто, као што та иста околност не може
да измени националну особину права. У опште дакле на су-
прот некадашњим апетракцијама старије теорије данашња
економна наука полази од конкретних, релативних претпо-
ставака. А такве су конкретне претпоставке за економни
живот потлавито и пре свега две: неко извесно индивиду-
ално земљиште (територија) и човек, али не апстрактан,
него тако да кажемо националан човек. Кад је Ад. Смис
поставио људски рад као основу економији, онда је он пошао
од апетрактнога појма рада, претпостављајући да је тај рад
свуда једнак. Али таквога апстрактнога евуда једнакога
рада нема, него напротив ту постоје што се тиче јачине и
окретности, брижљивости и издржљивости, умешности, тач-
ности и још многих других својетава највеће националне
разлике. Човек, чији је рад Смис метнуо у основу своме
систему, није конкретни, живи, свуда различни, него је то
неки апстрактни и само замишљени свуда једнаки човек,
какав у таквој Форми нигде не постоји.
Дакле не само да је најглавнији објект народне еконо-
мије, а то је људска радна снага, према појединим народима
неизмерно различан, него је пре свега и сам народ као суб-
јект, подмет економије, тај народ у природном, историјско-
генеалошком емивлу, он је по евојим умним и моралним свој-
етвима, вклоностима и сповобностима онај Фактор, који услов-
љава националну разноликост економнога живота.
То ве види — да само тај један Факт споменемо — већ отуда
што два народа под петим или бар васвим подобним при-
родним увловима и претпоставкама иду сасма различним
економним правцима. То се види најјасније онда, кад посмо-
тримо оне земље, у којима су један иза другога разни народи
настањени били. Тако дакле економни живот извесне нације
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 143
стоји евакојако под утицајем националнога карактера и пре-
ставља једну и то веома важну страну националне културе.
То што рекосмо о економноме животу важи тако исто о
праву и правноме животу. Ми емо већ напоменули оно оп-
ште природно право, што су хтели Философи 18. века из чи-
стога ума априористички да га конструишу и изведу. Такви
ве Филовофски покушаји пружају и у 19. век. Али већ на
прагу тога садашњега века стоји јака научна опозиција, која
се од стране т. н. историјске правне школе (са Х угом
и СЏавињијем на челу) појави на супрот томе етаријем
догматичком или природно-правноме правцу. Та је школа
показала и доказала, да нема „прпроднога права“ т. ј. да
нема некога апетрактног апеолутног узор-права, које може
за сва времена и све народе наједнако да важи. Таквога
права, које би као неко „идеално“ опште-човечанеко право
стојало ван и изнад скупа евију историјских националних
права, доиста нема. Јер кад загледамо у она разна дела,
која ву се под именом тога природнога права на евет изно-
сила, онда ћемо пре свега наћи, да је за Философеке ауторе
тих природно-правних дела римско право важило као
оно право, које се највећма са начелима тога њиховога при-
роднога права слаже, а то беше опет с тога, што су они цело
то природно или „умно“ право управо извели, исписали из
–— римског права, које су звали „тајзоп еетће“, написан
разум. Осим тога пак и у њиховим сопетвеним Философским
умовањима о томе, шта треба као апсолутно право да важи,
они сваки имадоше своје засебно мишљење те се тако пока-
зало, да ти „општи постулати ума“ не беху најзад ништа
друго до вубјективни погледи и назори о праву, што постоји .
' Друкчије је тај »чисти ум« говорио из Канта, друкчије из Хегла,
опет друкчије из Шелинта и т, д. Које дакле онда беше тај прави
ум 2 В. о томе међу осталима Ке11х Раћп, Диг Кесћез овзоће,
"
144 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
И тако ве под упливом тога природно-правнога правца це-
локупни државни и правни поредак и систем раеплинуо и
растопио у неки атомистички субјективизам. Историјска
школа оборивши то замишљено природно право, вратила је
праву његову националну и историјекуоснову и непобитно
доказала, да је само идеја, мисао права опште-човечанска,
заједничка свима народима ; али је спољна појава те мисли
у извесно време и у извесноме народу увек индивидуално
различна према националноме карактеру и евеколиким исто-
ријским претпоставкама. И сад је тек могла да отпочне ду-
оља петоријека етудија на пољу права и правнога живота,
сад је тек обичајно право појединога народа као не-
посредни израз народне правне свести постало предметом
пространог и брижљивог прикупљања и испштивања'. А ус-
лед тога свега могла је тек да се оснује упоредна правна
наука, која у свези са брижљиво испитаном и разрађеном
историјом појединих националних права може да буде
једина поуздана, реална основа новијој Философији права,
која ће бити нешто друго него што беше оно некадашње ме-
таФизичарско „умно или природно“ право. Ми могосмо овде
о целој овој ствари само веома у кратко и летимично про-
говорити, јер нам је на овоме месту главно било вамо то, да
покажемо како и право у историји допста излази увек у на-
ционално модиикованом облику и како „разне нације имају
већлећ ећег Апзјеће, стр. 4, 5. итд.
' Као што је то и у нас на словенскоме југу знаменити наш правник
др. Богишић са великим трудом и успехом отпочео. Најновије му
је дело у томе погледу : Дбђогшк задазијћ ргаутћ ођсаја по јаХпћ
ЗТоуепа, озпоуао, зКирћо, цгефо У. Вост1516, Колса ргуа. (Ма
зујеђ тадаја јигозвјоуепзка акадепија гпапози 1 шојеблови). Џ Да-
втеђи 1874. На основу те Ботишићеве књиге и као кратки извод из
ње изишла је у последње доба и на ранцеском језику једна књи-
жица од Феодора Демелића под насловом: Ге Агојћ сопби-
пјег Џез ЗЛауез ди зид, Рат.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 145
о тога различно право, што имају различан карактер'“.
Најзад да узмемо и државу у свакидашњем њеном кон-
кретном облику, па ћемо при пажљивијем и дубљем прома-
трању увек наћи, да евака политички развитија нација, као
што има евоје засебно право, тако има и евоју неку засебну
државну организацију т.ј. неке засебне облике политичког
устава и управе. Да не наводимо многе и разне сведоџбе и
примере из разних времена, него да останемо при данаш-
њем најновијем времену, па ћемо се одмах уверити, да се и
код самих данашњих културних нација, које стоје у глав-
номе па истоме ступњу умнога развића и образованости, ипак
опажа велика разноликост у њиховим државним уставима,
устројствима, облицима управе и т. д. Па и сам данашњи
уставни или преставнички систем, који је по обрасцу интле-
ског устава а затим под упливом велике Францееске револу-
ције и догађаја који непосредно шњоме беху у евези обла-
дао са веома малим изузетцима на целоме копну јевропском,
тај исти преставнички систем ипак је добио различан облик
и различно развиће код разних културних нација, ма да му
је основна мисао свуда иста и ма да има неколико општих
основних начела, без којих он нигде не може опстати. До-
иста, нико неће порећи да при свем угледању и подража-
вању ипак није ниједној од новијих нација могло да испа-
дне за руком, да инглески устав потпуно и по свима
његовим карактерним цртама пренесе и превади на своје з6е-
мљиште, у своју државну организацију. Интлески је устав
поникао и израстао само у инглеском народу, везап је са
целокупном његовом националном природом и свеколиким
његовим историјским антецеденцама и претпоставкама. 'То
се не да вештачки створити и пресадити опако у целини са
'" В. Вјипезећја, Весће, Весћезђевт ни! (ЗЕлавамуотбегтћисћ 5 Ва.)
стр. 502.
тлАСПИК ХРУПЏ 10
116 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
свима карактеристичним појединостима. Развитак уставног
или репрезентативног система у Францеској, Немачкој, Ин-
глеској и", д. показује свакоме дубљем пажљивијем посма-
трачу доиста битне разлике, које ву по великом делу своме
поникле из разноликости самога националног карактера, у
свези са још другим повесничким узроцима. С тога је
међу осталима и Спенсер у своме уводу у социологију ка-
зао: „да облици владе само онде имају вредности, где се ја-
вљају као продукти националног карактера... И
гдетод постоји невутласица међу народном природом и ус-
гановама извесне нације... ту ве увек опажа празнина, шро-
вала, која тој несугласици одговара “. Свакојако се дакле
тај национални моменат показује као веома пребудан ути-
цајни Фактор у развићу и облику поједине државе и њене
ортанизације“. Више и опширније о томе на овоме месту не
можемо товорити.
Па кад се тај национални карактер доиста огледа у
обичајима, у економном, правном и политичком животу, кад
све те стране људског заједничког (друштвеног) живота
тако да кажемо органски израстају из саме националне при-
роде извеснога народа те отуда добијају неки засебни на-
ционално обојени тип, онда није чудо, што ву толики теме-
љитији новији испитачи у области државног и друштвеног
живота иза многог претревања и разлагања најзад морали
' Добра и основана испитивања и напомене о томе налазе се међу
осталим у: Воћ, Моћ], Ббааћаг., УбКкетт. пц. Рок 1. стр. 38—65.
Ру. К. Вједет тапп, Пје Вергахепбану-Уег аззипееп по Уојк5-
маћјел, (Љетргла, 1864). — МУ. Агпо1а, Сибит- цлд. КесћЕзјеђеп.
стр. 48—58. — Џ. Ст. Мил, О преставничкој влади (превод Влад.
Јовановића) и др.
Н. Брепсегт, Ене иле 1п Чаз За пшп Дег Бослојогте стр. 91792.
То нарочито папомиње један од најновијих аутора о држ. праву:
Нојехепдот #, Решећев ЗеаавзгесћеЕ (Епсусторате Фег Кесћиз-
мазепсћаћ 1. зузбешај. Тћеп 1878) 5. 1. стр. 755,
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 147
доћи до тога закључка : да државна веза и заједница најпри-
роднију основу своју налази у извесној обележеној народно
ети и да је по томе најбоље кад се државне границе покла-
пају ва границама националним. Поједине од тих писаца
шта више баш је сама неодољива логика ваме ствари доте-
рала до таквога закључка, ма да они нису нимало еимпа-
тички расположени према новијим националним покретима
и ма да су ве трудили да смисле и пронађу све могућне раз-
лоте, који би се мотли против начела народности навести.
Међу такве новије пиеце спадају н. пр. Роб. Мол, Х ол-
цендоре, Прадије-Фодере идр. Тако Холцендорф
претресајући новију талијанеку литературу о начелу народ-
ности казује најзад свој сопствени закљчак : „за будућност
евакојако се мора признати: да слагање, поклалање (вотас-
Чепее) између националности и састава (композиције) др-
жаве мора бити цељ, за којом ће се тежити, чим се појави
сукоб између субјективне свести нација и између објектив-
ног положаја државе онакве, каква је историјом постала“,
Признаје дакле да у сукобу између ". н. историјског и
и између националног права ово последње ваља евакојако
да одржи победу. А допста је данас сва национална борба
управљена против тога т, н. историјскога права, које ву чу-
вари данашњега „постојећега“ државног стања и поретка
пронашли и изнели на среду као неки правни штит, као
оедем против навале и опасности новијег националног по-
крета. Све што је трајало и одржало се кроз неколико ве-
кова, што се историјски затекло и као петоријека релик-
вија дотрајало чак до данашњега времена, еве се то онда
санкционише, обавија плаштом тога „историјекога“
права, па ма то према данашњем друштвеном развићу била
највећа историјска неправда и највеће навиље. Сам тај по-
јам историјекога права нема никакве унутарње основаности,
нема никаквога утврђенога правнога емиела. Иеторијом се
10
148 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
посведочава и показује само то, како је неко извесно дру-
штвено и државно стање постало, како се утврдило, развило
и под упливом каквих начела и околности ве одржало и по-
стојало, али та историја сама по себи никада неможе некоме
стању ударити печат неке правне неповредљивости и нео-
боривости, никада му не може дати право на вечити не-
променљив опстанак, јер је историја сама по себи непрестано
течна етруја, у којој ве све мења, обрће, постаје и престаје.
Што је за неко извесно меторијско доба било право, одго-
варало околностима и ступњу развића, то за пеко доцније
време постаје неправдом, преживелим анахронизмом, који
не може више имати права на опетанак'.
Осим Холцендорфа ми још поменусмо Мола и Пра-
ди је-Фодереа. Мол: претресајући питање народности
са својом обичном општрвошћу и скрупулозношћу са свију
страна, у свима облицима и могућностима налази ипак да је
једино најприродније стање ствари онда, кад у једној држави
само живи једна целокупна нацлоналност, па онда узви-
кује: „Али се на жалост тонајправилнијен најздра-
вије стање веома ретко налази, пошто се по правилу др-
жаве и народи не одређују и распоређују према својим при-
родним састојцима, нето се за љубав најразличнијим инте-
ресима час цепају у комаде час опет у шареној емеси саста-
вљају“. Прадије-Фодеђре' такође признаје: „ПИ зета
а Чбатег аце сћадчпе пабјтопа11ћ6 вопзбзфпаћ по
К бај; се зета реше ефте Говпуте Че Рауетшг“ ебе. (ваљало
' 0 томе међу осталима : Рг. А. Н. Ров, р. Хабигсевећ; Че Кесћће,
стр. 64.
> Б. Моћ], Рле Хапопа ћабел тасе (Збаабзгесће, Уојкехт. апа Роћик
П. Вапд). стр. 342 и 348.
з Ргадтлег-Кодетее, Ртлпетрез сепегапх де аАтој, де роупе с!
де |еозајавоп, стр. 191.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 149
би желети да свака народност конституише државу за се;
то ће можда бити дело будућности и т. д.) Кад емо већ
појединце напоменули ово неколико писаца, који без икак-
вих нарочитих еимпатија за национални покрет иза потан-
кот објективног претреса дођоше до таквих закључака, као
што смо их навели, то у томе реду и набрајању не смемо
никако изоставити хм Џ. Стјуарта Мила, који једну на-
рочату главу у својој књизи „о прететавничкој влади“ по-
ввећује „нациокалности у њеној свези са преставничком
владом“. Ту знаменити политички философ отсечно изриче
ово правило: „Где чуства народности у енази има, оно је
разлог за сједињење чланова народности под јед-
ном истом владом и то владом која је самоза њих
опредељена“ “.
Но Миљ је осим тога нашао још један веома важан раз-
лог, који иде у прилог националноме начелу и националној
државној формацији а тај је разлог у томе што „елобеодне
установе скоро су немогућне у једној држави скр-
шљеној из разних народности, “ И ту он сад са познатом сво-
' Овде ћемо мимогред још навести како у томе истоме смислу каже:
Непга бујопап, Везигтеспоп Чез Ханопа вез еп Оплепе, стр. 2:
„Пев поз јопт5. апепп Кбаг пе репе 5'евађ |“ та дитег еп дећог5
ае Гезрг1, Депа јопа]ј!ђе6«. А тако истои: Ке1лх Раћп,
Хау Кесћез озорћте (Куј6. Улегбе јаћтзећиј ЋЕ ХП. Вапа 1870) стр.
996 и др.
Џ. Ст. Миљ, О претставничкој влади, глава ХУГ. стр. 261.
~
Истина, ту би се као противан доказ могао навести пример Швај-
царске. Али когод изближе познаје ствар, тај лако увиђа како
Швајцарска у томе погледу сачињава јединствен изузетак
од општег правила. Оле три напионалне Фракције. које су се ту
стекле као крајњи изданци три велика напионална стабла и уједно
као додирне тачке између те три велике националне групе — те три
фракције нашле су се на једној самом природом, самом географском
конфигурацијом неутралисаној области и у тим су својим од
светске вреве и големих историјских борба и покрета удаљеним и
скривеним долинама однетовале и развиле своје демократске уста-
150) НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
јом темељитошћу и свестраном анализом доказује основаност
те своје тезе и мора ве признати, да ти његови докази имају
потпуно практичнога емисла и да морају убедити свакога,
који непристравно и објективно оцењује етвар. Слободне уста-
нове, које су данас већ постале неопходним елементом, нуж-
ним условом за умни, политички и државни прогрес свакога
културно развитијета народа, те елободне установе не па-
дају саме с неба нити наједанпут изничу из земље као
биљке, него оне ваља увек да се створе, задобију, изво-
јују у мучној дугој борби политички потчињених и при-
тешњених друштвених елемената са оним елементима, који
владају и који еву политику и друштвену моћ имају у сво-
јим рукама. Ту обично стоји политички потчињена већина,
народна маса на супрот некој привилегисаној чврсто ор-
ганизованој мањини, која влада и ту своју власт лако из
руку не даје. То бива по општем непроменитом историј-
нове, које у потпуној каптоналној децептрализацији
дају свакој националности довољно маха за самостално кретање и
развитак, пиједна ту не помишља на превату и игемонију према
другима, јер нема ни снаге ни потребе зато. У Швајпарској је дакле
може се казати у маломе, у минијатурној слици остварена онаква
слободнавеза ни федерација међу разним националностима,
каква се у међународној теорији замишља за целу Јевропу у вели-
коме, разуме се у некој далекој будућности. Швајцарска је пеким
историјским удесом далеко измакла испред осталих околних држава,
у својој унутарњој слободној организацији; ту дакле разне нацио-
налности пе могу већ више бити сметња за. развиће слободних уста-
нова, кад су им те слободне. устапове заједничко наслеђе
протлих векова, заједничка тековина толиких нараштаја,
који су образовали ту швајпарску државу »у једнакој борби њених
разних делова, у борби са околинама, које имадоше сасвим друга
пачела и пазоре у политичкој организацији“, као што вели Ка1зет“,
Стппдавафхе зећуетлетласћег Ропик, 1. Неће, 1867. стр. 160. У Швај-
царској је дакле национално питање већ решено самим установама,
самом организацијом и зато има право У1сбог Сћегђи11е2
(па Ргизве еБ ГАПЏетаспе у Кеупе де Аепх топдевз од 1 Априла
1870 стр. 637) кад каже: »ба зишве а ропг рабтје 525 115 616 и-
блоп 5, ап ртбтете а бопЕ се да уојЕ ааПепт5«.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 151
ком закону. Но да би народ могао извојевати те установе
неопходно је нужно да је он концентрисан и организован
као политичка енага, иначе му борба неће имати успеха.
А је ли могућна та концентрација и организација наро-
дне енаге онде, где разне националности са разним
националним погледима језиком и традицијама живе једна
уз другу насилно екрпљене у једној држави Може ли ту
сили једног јавног, општега мишљења, које је тако важно
и нужно за развиће и одржање слободних установа, кад
ву они утицаји који образују то мишљење и правац му
дају тако различни у разним националним одломцима те
државе: Један исти владин акт, један исти систем не де-
лује једнако у разним националним групама; једне исте
књиге, новине, брошире не читају се у свима крајевима,
једни исти вођи партија немају исто поверење у свима на-
ционално одељеним групама. Једна иста мисао, један исти
правац не може да прожме целокупну масу народа, кад је
она поцепана националним разликама. Свака национална
група осећа да не може имати довољно вере, поузданога
ослонца у другој групи у евоме отпору према влади. А. влада
се опет са своје стране користи том националном разноли-
кошћу, баревњивошћу и неповерењем, те потпомажући једну
групу употреољује је као оруђе против друге.
Свакојако дакле то етоји, да национална разноликост
насељења у једној држави јако смета правилном и успеш-
ном развићу слободних установа у тој држави. Та је Миљева
мивао сасвим основана. Но тиме није казано, да онде тде
великих и обележених националних разлика нема него где
је у главноме једна нација у једној држави, да ту са сло-
оодним установама иде све тако глатко, лако, брзо, да већ
онда више нема никаквих других сметња! То би било сасвим
паивно тврђење, које слмо један поглед на данашње државе
152 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
јевропске побија. Ми смо с тога горе и напоменули, да се
слободне установе задобијају само дугом борбом ва разним
еметњама, а међу њима је једна и то од највећих и нај-
дуготрајнијих еметња та, кад су разне националности у јед-
ној држави састављене. Доиста когод је пажљиво пратио
унутрашње политичко развиће у разним државама, тај је
морао увидети, колико нациопална трвења, несугласице, са-
ревњивости пи борбе у унутрашњости поједних држава неиз-
мерно сметају томе, да се Формише неко концентрисано јед-
ним правцем задахнуто јавно мишлење, да политичка акција
парода према влади буде поуздана и успешна. Колико ве
енате, колико дратоценог времена троши у тим међусобним
националним задевицама и борбама, а таби ената народна
без тих националних трвења и разлика могла сва укупно и
заједнички да се употреби на постижење општих, за еве
корисних човечанеких и друштвених цељи.
Но зар ее те нациопалпне разлике и опа трвења и несу-
гласице, што отуда поничу, не би могле паралисати и укло-
нити тиме, што би ве народност проглавила просто као нека
потпуно равнодушна ствар, што би се све народносне претен-
зије затуриле и метуле у акта, те би измптрене пи збратим-
љене нације пале једна другој око врата и здружиле се у
заједничком раду око општих човечанеких задатака и цели"
Донета, ми признајемо да би то било веома дивно и да би
било најудесвније и најкорисније по културни и друштвени
прогрев. Има данас већ довољно писаца, који су иза мучног
и дугога размишљања најзад смислили и пронашли тај пут
и начин као поуздан лек против целе те националне борбе,
као најкраће срество да се национално питање избрише и
уклони се дневнога реда у данашњем политичком и међуна-
родном животу. 'То би збиља био сасвим радикалан лек
и ти писци мисле, да је то велики проналазак, који не беше
лако наћи, то је сасвим нова, велика мивао, која је ту први
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 153
пут на свет изнесена. Међутим нама се чини да та мисао нити
је нова, ни оштроумна и велика, јер је не сеше нимало тешко
емислити и пронаћи. То би одиста био лако и згодан начин,
да се решавају политички и друштвепи проблеми, кад би
еве оно, што у извесној историјској епови као веома утицајни
и важан моменат излази на површину политички-друшт-
венога живота, а што међутим потпуно не одговара идеалу
опште-човечанскота братства и једнакости, кад би се све
то просто збрисало, игпорисало, одједном увинуло те преко
њега прешло на дневни ред. Али на жалост такав начин ре-
шавања може само да буде у ослацима теоријске епекула-
ције, али никако на земљишту реалних одношаја и реалнога
света.
Ко хоће и мисли да може то данашње јевропско на-
ционално питање уклонити са света просто једним де-
кретом, једним новинареким чланком или космополитском
научном расправом, тај мора бити тога по нашем мишљењу
васвим наивног убеђења, да је то национално питање веш-
тачки, силом измајсторисан продукт појединих атитатора,
новинареких чланака и расправа, заноених сеседничких де-
кламација и т. д. Разуме се ако је оно таквим начином пос-
тало и створено, онда се оно може таквим истим начином и
укинути. Али то би био сасвим неписторијски поглед на
ту ствар и ми емо већ у течају ове расправе покушали у
неколико да докажемо, како то збиља није тако. Оно што је
продукт многовековног историјског процеса, што је устањен
и историјеки израђен резултат претходнога развића нити се
може вештачки етворити ни од једном укинути. Кад један
новији радикалан писац руски просто декретује : „Вопросљ
нацтоналђивги, по нашему миђицо, долженљеоверте-
но исчезнутљ пред важивми задачами еоцталњнон борбн“,
онда та изрека, да се послужимо познатим Лесинтовим ре-
чима, у колико је истинита пије нова,а у колико хоће да буде
151 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
нова није никако истинита. Јер о томе нема сумње да ће
једном то национално питање свакојако исчезнути са днев-
пога реда у међународном животу, да ће утонути и изгубити
се у струји историјској и уступити место другим социјалним
и културним питањима, која ће занимати потоње човечан-
ство. Нема сумње да ће доћи време, где потоњи нараштаји
данашњи национални покрет, данашње одушевљење за на-
ционалноет тако пето неће осећати ни разумети, као што ми
данав не појмимо оно одушевљење, које је у 11. и 12. веку
половину Јевропе у креташким походима гонило Христовом
гробу. Можда ће већ после педесет година питање народно-
сти спадати међу „престарела гледишта,“ на која доцнији
људи тек понекад са неким сажаљењем свој поглед обрну.
То је еве истина, али је то истипа стара, толико етара
колико и историја људска. И баш због тога изрицање такве
истине може имати само значење једне опште Фразе, која
важи о свима питањима редом што су у историји искршавала,
али оно не може никако имати практичног, актуалног зна
чења за поједини случај, за поједино питање.
Ако је пак поменути руски писац ва својом наведеном
изреком хтео нешто ново да каже, што специално важи баш
о националном питању, онда би ве то ново могло једино у
томе састојати, да се то народносно питање сматра као једна
ефемерна појава, која нема никаквога сталнога, практичног
значења, као пород тренутне заблуде, који као шарени ме-
хур одма исчезава чим вихор социалне борбе на њега дуне;
по томе је дакле национално питање просто залудна, празна
играчка малолетних нација или частољубивих и краткови-
дих политичара и агитатора, играчка, којом се никаква ис-
тинека, реална друштвена и политичка потреба не подми-
рује, која дакле и није неко озбиљно важно питање, које
је вредно да се око њега прептре, бори и крвави, да се о ње-
товом решењу мисли, него оно мора просто исчезнути не-
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕБУ 155
решено, невиђено и нечувено као сенка пред јавом, као
заблуда пред истином, као један застарели анахронизам пред
данашњим културним и еоцијалним задаћама. Тиме би до-
иста изречено било нешто ново о данашњем националном
питању, но дали је то ново уједно и истинито % Свако питање,
које се досада у извесној епоси у историјскоме животу по-
јавило, на површину пискочило, те је почело занимати савре-
мени евет, почело обухватати све шире кругове у друштву,
давало повода веома озбиљним дугим борбама, трвењима па
чак и крвавих сударима —- свако је такво питање било по-
еледица извесних претходних историјеких узрока, израсло
из извесног политичког п друштвеног стања као његов ло-
гички продукт, и се тога је свако такво питање тражило
збиљекога одговора, тражило решења и није пома-
гало ништа, што га хтедоше претрпати, ућуткати, просто
збрисати ва евета они, којима је оно кварило рачуне и неки
већ „постојећи“ поредак, пили они, који су занесени неким
идеалом далеке будућности излетали испред свога времена
те им је такво једно актуално, практично питање извеене
историјске епохе кварило њихов на идеолошким претпостав-
кама сатрађени систем. То све није ништа помагало, питање
ве ипак морало решити! Да је нешто н. пр. у средњем веку
покушао неко дао религиозном питаку, које је у тако
великој мери занимало тадашњи свет, резопише овако: а
што се ти људи толико препиру, боре и крваве око тих тако
витних религиозних разлика и размирица кад је човек
свуда човек ма какву веру он исповедао, то је потпуно ра-
внодушна етвар и не треба то људе да цепа, него они треба
да заједнички приону око решавања далеко важнијих кул-
турних и еоциалних задатака — би ли такво резонисање
кадро било, да завађеним религиозним етранкама и сектама
истргне оружје из руку, да религиозно питање једним махом
уклони ел евета и да га мете у историјску архиву међу
156 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
ангиквитете Доиста, оно то не би могло учинити нити је
учинило. Религиозно је питање морало иза дуге мучне борбе
најзад да се рети и тек кад је оно било у главноме решено,
кад је извојевана и призната слобода п равноправност
разних вероисповести, онда је религиозно питање
легло, изгубило се и исчезло са дневнога реда и уступило
меето другим питањима, која су у даљем току историјскога
живота на површину искочила.
Па тако ће исто бити и са националним питањем.
Са апектрактног космополитеког тледишта то може изгледати
веома жалосно, што је човечанство још једнако подељено у
неке оделите националне групе, које имају своје засебне
различне националне погледе, тежње, традиције и 1, д., али
то је ипак Факт, који се не да порећи ни просто збривати,
јер је он производ природно-историјекота процеса. Какво је
још велико значење националности на данатњем етупњу ци-
вилизације, у дунашњој културној стадији, то емо напред већ
покушали да покажемо у летимичним напоменама о поли-
тичком, правном и еконпомном животу. Колико н сам данашњи
културни човек још етоји под утицајем националне сре-
дине, у којој је поникао и одрастао, колико у њему и
нехотично раде урођени и наслеђени национални инетинкти,
погледи, традиције, то није ни мало тешко увидети пи доказати.
И сами они људи, који су се евојим умним образовањем и
својим дубљим Философеким погледима уздигли над масом,
који улазе у ред научника и мислилаца, и ти људи данас
још нису кадри да се увек пспну на довољно високо опште
човечанеко гледиште, те да без националне заузетости, сим-
патије и антипантије посматрају и оцењују данашње догађаје
на политичком и државном пољу“. Тако мимогред примера
| О томе веома добро говори Н. зрепсет, Еше о 1п да ЗЕ:-
Фила Чет Зостојовле. 1, стр. 2—17.
~
написнално НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 15
ради да наведемо само како је н. пр. Тјер наоружан тако
пространим историјским знањем и својом великом речитотћу
узео на ве задатак да сасвим побије ту 1. н. теорију на-
родности (а ћеоглје Чез попа Њћез)' па наводио пре
свега, како би услед те теорије морао хаос да завлада у овој
„несретној“ Јевропи, јер националности нису као што ваља
обележене, нису утврђене и неспорне, па би еве те нацио-
налности јевропске ваљало подвргнути нарочитоме трибуналу
за ревизију ! Али мећу тим националностима ипак има поне-
ких само, које су јасно обележене, које су „птез еђ пујез-
(тав јев“ а ту је на првоме месту разуме се нација
Францеска! Па тако ивто талијански новији публициста
Гвидо Паделети претреса начело народности поводом
питања о Елсаву и Лотрингији“ и он на супрот већини дана-
њих талијанских публициста и писаца о међународ. праву
излази на среду као одсудан противник тога начела и упиње
се да докаже потпуну ненаучност, лабавост и опасност тога
националнога принципа. Он хоће потпуно да га изатна из
науке о међународном праву ! Али чим почне говорити о та-
лијанској нацији, онда се одмах обрће лист, то је одмах
друга ствар. „Не беше у осталом у Јевропи ниједне земље
где су се та карактерна обележја националности нашла у
већој хармонији састављена но у Италији ; језик, литература
географски облик, интереси економеки, рава, најзад осећање
и свест о припадању једној истој нацији, славна историјска
предања, све то беше заједничко, све се стекло да од те
нације начини уједињену и велику државу“; тако
вели Паделети, тај одсудни противник народносног начела.
| У седници франи. законодавног тела од 14 Марта 1867, в., Ргадтет-
Кодетее, Рулпстрез себпетацх ебе. стр. 191—198.
» с. Раде1је ва, 17'Ајвасе еђ де Коттатпе еђ је дг. 4. сеп ШП. Пп
рпетре ди пабопа ће. (Кеупе а. ду. табетпаг. еве. ШП. стр. 478 — 7180)
158 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
Само где се сопетвене нације тиче ту је оно спасоносно
и сасвим основано !
Ми би могли још многе овакве примере навести, али
то није нимало нужно, пошто се са тим фактом сусретамо на
сваком кораку у данашњем политичком и међународном жи-
воту. Па кад национални моменат тако јако утиче и на саме
људе од науке, на политичке Философе, кад ни они јот нису
у стању да се отресу националних обзира, предрасуда и
". д. те да узлете на чисто опште-човечанско гледиште, онда
шта се може очекивати од оне огромне већине људетва, која
стоји на средњем или још нижем ступњу умнога развића и
која онда тим већма подлеже утицају оних природних и
историјеких агенцијх, које људе и народе у засебне групе
деле. Па кад је то национално осећање још тако чврсто
уткано у нервни систем данашњега човечанства, кад наци-
оналност код свакога народа то исто значи што и индиви-
дуалновт код појединог човека, и кад она тако пресудно
опредељује правац и облик конкретних државних и дру-
штвених задатака, цељи и потреба, онда је она Фактор, са
којим се мора рачунати, који се не може игнорисати. И
ко би хтео да се у социјално-политичком животу не осзире
на те историјеки израђене националности и на све оне раз-
ноликости. које отуда поничу, него би хтео политички и
друштвени живот свију данашњих културних народа да
стопи у једну општу једнолику Форму, да поведе једним
у свима појединостима истоветним правцем, тај би поку-
шавао нешто, што је шросто немогуће, јер је противно
антрополошкој организацији данашњег чове-
штва.
По свему се дакле види, да националност није нешто
ефемерно, пролазно, пород тренутнога заноса, вештачке ати-
тације, него да је она нешто сасвим рсално, што као не-
престани моћан агенат ради у историјскоме животу људеком.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 159
Онај исти руски писац, чију смо изреку о националном пи-
тању мало пре навели, ипак је морао одмах после те изреке
признати, да „нашоналњности представлиотђ совершено-
реалну инеизбђжнуго почву длакаждаго 06-
шественнаго процеса.“ Дакле и вам данашњи соци-
јални радикализам, ма да по програму своме етоји највећма
на космополитекој, интернационалној основи те хоће еве радне
класе цивилизованих друштава да споји и збратими у зајед-
ничку борбу против данашњег индустријализма и капиталис-
тичког газдинства, ипак при свој тој својој интернаци-
оналности не може да порече и да превиди потпуно
реално значење националности, чим ее из облака општих
апстрактних социјалних теорија спусти на реално земљиште
конкретних практичних друштвених задатака и цељи.
То је осим горе наведенога и други један писац истога
правца“ признао казавши : „Само на најапстрактнијем
становишту социјалних теорија и при најопштијим појавама
социјалне револуције могуће је имати у виду сваку без
разлике историјски израђену културу, сваку историјски
изграђену народност. Но чим етвар пређе на оп редеље-
није и конкретније земљиште, одмах народносне
особине добијају свој значај“ и 1. д.
Ма колико дакле неки мислилац био у стању да се
уздигне изнад уских националних граница те да мишљу
својом обухвати целокупно човечанетво, ма колико он био
занесен тежњом за општим човечанеким братством и соли-
дарношћу. ма колико он истицао поједине друштвене цељи
и задатке као тачке за свезу, ипак он при размишљању
и суђењу о конкретним државним и друштвеним питањима,
"П. Лавров, Писма о радничком социјализму (у српском преводу),
стр. 91 и 92. — По неке напомене гиди још у: Егпез« Бау1556,
ћев рата востајзбев еђ Гастабоп опугете еп АПетаспе (Кеуце
Де Чех топдев, Септембар 1873).
'
160 НАДИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
потребама и задатцима одмах мора да се сусретне са на-
циопалном разноликошћу услова, културних навика и по-
треба извеснога тренутка и месности. И е тога можемо 6 пу-
ним правом као резултат досадашњег разлагања за данашњу
културну епоху поставити правило: да је данашњи прави,
практични облик космополитизма у разумномионрав-
даном национализму, јер овај по самоме начелу своме
већ садржи у себи признање једнакога права евију осталих
историјски израђених националности; ко се вам за се позива
на начело народности, тај по истоме начелу мора признати
исто право и осталим народностима. Ми смо зато и казали
„разуман и оправдан“ национализам, јер га хтедосмо ра-
зликовати и одвојити од оне претеране ниансе његове, која
је позната под именом шовинизма који преставља наказно,
аномално изметање националног овећања у тесногруди наци-
онални егоизам;: у пеихолотији народа то је иста појава,
као што је претерана лична себичност у психологији ин-
дивидуалној. Спансер је па једноме месту казао: „Па-
трлиотизам је национално оно исто, што егонзам индиви-
дуално; он домета пониче из истога корена и уз еличне
врлине и користи повлачи за собом и елична зла.“ А та
зла долазе онда, кад се индивидуално нужна и корисна мера
етопзма изврне у претерану саможивост, а национално кад
се корисни и племенити патриотизам изметне у товинизам.
Колико је дакле национализам или патриотизам оправдан
и природан, толико је товинизам болесна појава и штетан по
уређење и развитак међународног друштва.
Ми смо у летимичним цртама објаснили дубљу антро-
полошку и историјску основу надионалноме начелу и по-
крету. Видели смо да се тај покрет нашао на средини између
две супротне струје, које се косе и укрштају на пољу да-
пашњет државног и међународног живота: једно је струја
консервативно-реакционарна, која хоће да одржи „постојеће“
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 161
државно и међународно стање и поредак и вечно да крпари
око држања тога вајнога збафив-а дио, а друга је етруја
у радикалном космополитизму, који тежи за тим, да бришући
све националне разноликости и суревњивости из основа по-
тресе и измени данашњи међународни поредак и склоп за-
мишљајући општу Федеративну ортанизацију Јевропе на ос-
нови човечанскога братетва и волидарности. Она прва струја
потиче из прошлих већином застарелих дипломатских и
политичких традиција и погледа, она дакле представља
прошлост, ова друга пак излеће у неку још веома удаљену
будућност, она преставља ту далеку будућност, а између
њих као предетавник садашњости, каоактуална прелазна
Фаза стоји данашњи национални покрет. Отуда онда оно про-
тивништво, што га показују обе те тако супротне струје према
националноме начелу и покрету, као што смо у течају ове
расправе већ напоменули. да једну, ону прву, народносни
је покрет сувише револуционаран и опасан, јер хоће да
поколеба и поремети територијални склоп и опетанак данаш-
њег међународног поретка, који почива на основама из про-
шлости; за ону другу космополитеко-радикалну струју на-
ционални покрет преставља нешто назадно, ограничено јер
ве не слаже са њеним идеалом у будућности. Но при свем
томе, што оба та правца са евога гледишта имају право,
при свем томе и садашњост има своје право, и ма колико
ве оружјем прошлости или разлозима неке магловите бу-
дућности војевало против данашњег национализма, он ипак
остаје реална, неизбежна основа данашњем конкретном др-
жавном и друштвеном животу и национално питање остаје
политички и међународни проблем, који садашњост мора ре-
шити; 6 тога је имао пуно право онај новији немачки публи-
циста, који је казао: „То је оно велико национално питање,
што та је Јевропа као нерешено од средњега века наследила,
ТЛАСНИК Х УП 11
162 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
икоје се неће смирити, док не буде решено“'.
Међу тим ваља нами то казати, да ми од решења тога
њационалнога питања у територијалном склопу јевропском
нити се надамо оноликим неизмерним користима и досада не-
виђеним добитцима, као што их занесени пристаоца народ-
носнога начела очекују, нити пак верујемо у оне ужасне
опасности и она зла, што их противници националнога начела
сликају п престављају као неопходну повледицу тога начела,
кад би ве оно потпуно и до краја остварило. Ми знамо н. пр.
како збиља има довољно новијих публициста, који са стра-
хом напомињу како би потпуна примена начела народности
„Ђошјететвета пбсезвајтетеп ]' Епторе епеге, еђ фтоцћ]е-
таћ ропг Бопјоптв пп ббађ де сћовев, пп. (ву ејорретелћ Ћ15-
боце дфш п'евЕ раз ратфоцћ 11 Боцјоцтв Г оеуте да ћавага,
]а вартее еђ де Ја ауотаће веше.““ Зар то није страшно
опасно пи штетно начело, које прети из основа, у самим теме-
љима да „преврне и разори целу Јевропу“ и да „за свагда
поремети и поколеба јевропски међународно-правни поре-
дак“% Кад би доиста тако било, онда би се национални покрет
морао сматрати само као разорва, превратна сила, која се
помолила из дубике вулканског земљишта јевропског, да по-
тресе и у развалину претвори све оно, што је историја кроз
векове мучно саградила те да остави за собом међународни
хаос, као што га је покојни Тјер у своме већ наведеном
говору претеказивао; и тада би сваки морао тај национални
Ре. ГК. Ри тррвоћп, Џеђег Фе Жезијћафје дет Ууеревсћлећће,
стр. 47. — Веома је добро тај проблем данашњега доба обележио
такође и више пута наведени Е. Гапгепф, На. де УНитапње
ТУ, стр. 14 и 15.
6. Радеје 61, Т'А]васа еђ Ја Гоггате, стр. 478. Вадимо и наво-
димо овога једног: само као пример, као преставника деле групе
писаца, В. о томе јоп Мах. рПе]осће, Пи рттетре дев пафопа-
п6ев, стр. 32.
з „... Уоуех адпе! сћаов уа Феуетт сефе тајћецтепве Епторе !«
"~
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 163
покрет овудити. Али срећом то није тако. Стара је Јевропа
већ мноте потресе пи преврате претурила и издржала, али
је увек из ошпштега врења и колебања поницао и кристаливао
се неки нов међународно-правни поредак, који је обично
бољи и бар релативно напреднији био од онога пређашњет,
који се у међународноме метежу утопио. Па тако ће бити п
са данашњим националним покретом. Истина, он ће понеку
данашњу државу раздробити и збрисати као такву са карте
јеврошеке, као што је то у неколико већ и учинио, али то
нити ће бити нешто ново и досада невиђено у историји нити
ће бити тако огромно поремећење у међународном поретку.
Један је новији писац веома умесно приметио да су „наше
државе бар у томе налик на жива створења, што морају
умрети и што од времена на време мора нов живот из ру-
шевина да поникне, ако ће живот у опште да се одржи'.“
Нације обично надживљују државе“ и на развалинама неке
пропале државе Формиту се нови државни облици. То нам је
историја у толико примера засведочила.
Кад је на крају прошлога века настао онај велики по-
крет за елободом и једнакошћу индивидуа у поједи-
ном друштву, тада су ве тако исто са свију страна чуле
тужбе и страховања од стране противника тих идеја. Зар није
стотину и стотину пута казано, да ће се све државе распасти
и да ће свако државно уређење немогућно бити, ако се на-
чело ауторитета потресе и замени пдејама слободе и
ебс. В. већ наведени Тјеров говор у законодавном телу 14 Марта
1867. год.
" В. Кг. А1ђ. Сапгсе, Гле Атђе бег гасе, те Ведецбипо ет Се-
сепуатћ цпа 2акаш 6 (1875) стр. 24.
То је оно, што је покојни Палацки заступајући чешку нацију
једном приликом казао : »Хопз ехјабопх ауапб У Албттеће, попе ех15-
бетопв аргез еЏе«. В. За1п«-Кепе Та апајег, 1 Апблеће
еф Ја Воћеше еп 1869 (Кеуце де депх топдезв од 1 Августа 1569)
стр. 525,
(Ј]
|
164 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
једнакости · -– зар није казано, да ће начело слободног пс-
питивања поколебати она морална начела, на којима друш-
тво почива и подерати, раскинути везе, које људе у зајед-
ници одржавају“ Па ипак ева та страховања нити су се
обистивила нити ву била у стању да тај покрет зауставе и
когод не пристрасно суди о тој ствари, тај мора признати,
да је тај знаменити покрет, који је начелима слободе и јед-
накости изазван, у целоме узевши доиста потпомогао напре-
дак данашње цивилизације и политичкога живота, шта више
да је он баш био непоходни услов тота даљега културног
напредовања. Данашње је национално начело, као што смо
већ напомињали, потпуно логички наставак тога пок-
крета за елободу п једнакост у унутарњој политичкој п соци-
јалној области, који је још са реформацијом стпочео на
религиозном пољу. Кад је индивидуална слобода и равно-
правност призната данас као општа основа за све унутарње
политичке и друштвене одношаје, онда је сасвим природно
и логично било, да ве отуда пређе на пространије међу-
народно поље и да се иде за остварењем елободе и равно-
правности у широј области међународнога друштва, где је
товор о великим колективним индивидуама, које се зову
нације. Она начела, која су иза крваве борбе призната као
база за однотшаје појединаца, не могу ве одбити ни одбацити
као природна консеквенца ни онде где се тиче узајамних од-
ношаја међу целим народима.
Аристократизам и привилегисан положај морадоте
пасти у унутарњем друштвеном животу, кад су одржала
мејдан начела индивидуалне слободе и правне једнакости,
па зар опда није логично било, да се настави борба против
тога аристократизма и привилегисаног положаја и на међу-
народном пољу % Као што је било аристокрације и привиле-
тиваног положаја међу индивидуама у поједином друштву,
тако псто има такве аристокрацијен привилегије
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 165
и међу нацијама у великом међународном друштву. О
томе нема сумње, да има извесних великих нација, које не
само да заузимају неки надмоћни, аристократеки положај у
међународном друштву, него су још и убеђене о томе, да је
то њихова самом природом подарена привилегија, јер су
оне по самој природи еповобније и нарочито позване за вишу
културу и за васпитавање и цивилизовање „нижих“ нееспо-
собних раса и националности". Ту су оне разне „културне
мисије,“ цивилизаторски задатци и т. д. којима се правда
тосподарество и влада над „инФериорним“ народностима. Тако
ето и у најновије доба један од најпризнатијих данашњих
писаца о међународном праву, Х олцендоро", изречно на-
води, како општој примени националнога начела највише
на путу стоји то, што у међународноме друштву једна уз
другу живе и постоје тако неједнако развијене на-
ционалнеличности. „Кад прегледамо целокупну област
јевропеких нација ми ћемо у томе обзиру наћи опет оно исто,
што сваки дан при погледу грађанског друштва опажамо:
неједнаке личности : децу, недоравле, малолетне, зреле људе
и старце“ ! вели тај писац. По њему дакле та теорија на-
родности, која је могла е пуним правом да се примени на
Италију, на ту тивућу година стару културу и једну од
најплеменитијих нација, не би се никако у истој мери
»П у а дез гасе бит1пепбез еђ дез гасез 1пегјлецтге 5«. В.
5. Кепе Та апатег, Т'Аџфтеће еђ Ја Воћбте, стр. 517. У
томе чланку има веома добрих напомена и навода о тој национал-
ној сујети, томе умноме аристократизму и привидегији, што себи
присвајају поједине културне нације на према осталима.
2 У његовој већ више пута нлпоменутој расправи: Паз Хабопа ва а
рилетр пла фје њаћешзсће УбКкеггтесћез фегавит (изишла прво у
»„Летфасћт 6 #бг УбКегрзусћојовје ппа Зргасћуулавелзећ.«“ УП. Ва.
2 Неђ г. 1870, а затим у Францеском преводу у Кеуце аде Аго
петпаћоп. еђ де ЈеолајаНоп сопрагее као што већ торе наводисмо)
стр. 199—201.
166 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈКСТОМ ВЕКУ
могла применити на Башкире, Калмуке, Козаке и на оне
тако разноврсно измешане и испрекрштане националне од-
ломке на истоку Јевропе!" Зар то није отворено при-
знање некога племства и привилегије међу нацијама! Зар
није тиме казано, да има вечно недораслих, малолетних на-
родности, које су самом природом и историјом одређене да
буду под туторством и господарством тих „племенитих“
народа, да буду само павиван материјал за њихове политичке
и културне експерименте, да вечно потчињене, згажене и
раскомадане служе само као постоље и подножје туђој наци-
оналној и државној величини и као згодан предмет за еко-
номно и војничко екеплоатисање !
Али данашње још потчињене и раскомадане национал-
ности имају о томе сасвим друго мишљење. Оне никако не
верују у ту културну мивију, у ту природом подарену при-
вилегију и вишу културну способност евојих господара и
екеплоататора и то б пуним правом, јер их непоблтни ре-
зултати данашње науке и досадашње историјско искуство
баш о противном убеђују. Као што видимо у садашњости где
многи народи ове земље стоје тек на првим почетним сту-
шњима културе, тако исто опет налазимо у прошлости раз-
валине толиких некада развитих цивилизација, које су са
своје висине пале и пропале, и оба та Факта доказују нам,
да културна способност никако није и не може бити нарочита
особина извесне зоне а још мање извевне нације; и кад још
налазимо данас на челу цивилизације оне народе, које је
стари век варварима звао и држао да су сасвим неспособни
за културу, Кад помислимо, да место некадашњих високо
образовних Јелина и Римљана данас заузимају потомци оних
полудивљих становника британских острва и страшних Ким-
вра и Тевтона, онда се збиља морамо насмешити тој сујетној
= Стр. 200 и 206 његове наведене расправе.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 167
предрасуди, ва којом неки културну способност сматрају као
нарочити дар евоје нације а проглашују природни „инфе-
риоритет“ других народнотти.
И кад према томе нека нација неће више да буде про-
ста „материја етнолошка“ (ппе руте та егте еб ћпојоглуце"),
неће да буде вамо подножје туђој моћи и величини ни па-
сивна грађа за туђе државне и културне планове и покушаје,
него хоће да се овлободи туђега туторства и господаретва,
да уклони еве сметње, које њеном слободном националном
развићу стоје на путу и као политички независна и равно-
правна, национална личност да буде у великом међународном
друштву — онда је таква тежња извесне нације потпуно
легитимна, потпуно оправдана пред историјом и пред дана-
шњом политичком науком, јер је то само природна консек-
венца оне исте борбе против аристократизма н привиле-
тисанот положаја, логичка даља примена оних истих начела
слободе и равноправности, која су у главноме већ извојевана
и призната у области појединих друштава у одношајима међу
појединим индивидуама. И онда није нимало чудно, како су
се поводом данашњег националног покрета у јевропској пу-
блицистици појавиле оне исте већ поменуте тужбе, она
пста страховања, каква су се чула и онда, кад је на крају
прошлога века отпочео велики покрет за индивидуалну сло-
боду п равноправност. Противници једнога и другог покрета
веома су добро осећали, да је то у суштини један исти по-
крет, да је то примена истих начела, само у две разне области
и на индивидуе разне врете. Зато ве против оба покрета боре
! То је израз, који су прво употребљавали Немци (ебћпојогтвећег
Бов) говорећи о Словенима, а затим та је употребио и транцески
писац : А. гегоу-Веа пи] 1тец, Јетрте дез фзатв еб Јев Киззез
(Веуце 4. Фецх топдег, Септембар 1878) стр. 270.; у осталом мо-
рамо овде мимотред напоменути да тај Францески писац са потпу-
ном научном објективношћу и непристрасношћу оцењује словенске
народе и товори о њиховој културној способности и будућности.
168 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНА ЈЕСТОМ ВЕКУ
истим оружјем, истим разлозима и етрашним пророчанствима ;
но као онда тако и данас публицистичке кукумавке неће
моћи ни један покрет задржати у своме даљем неопходном
продирању и крајњој победи, чим је тај покрет природна
консеквенца довадашњега развића јевропеке цивилизације и
Фактор даљега културног напредовања.
А да ли је остварење националнога начела доиста Фак-
тор даљега културнога напредовања ' Ми са пуним убеђењем
одговарамо да јесте. То је темат, о коме се може много гово-
рити, но ми ћемо овде само тек у кратко нешто напоменути.
Пре свега јеочевидан добитак по даље културво напредо-
зање већ у томе, кад сва она умна и Физичка снага, која се
данас још троши у тим дуготрајним, упорним националним
трвењима, размирицама и борбама, кад ева та снага буде
тако рећи ослобођена, кад слобода и равноправност на-
ционалности ту дугу борбу прекине и уталожи, те ве сва та
снага узмогне окренути на постижење општих културних
задатака и цели. Осим тога пак није тешко увидети, да се
општа цивилизација тиме очевидно и знатно унапређује, кад
се потчињене и можда још међу разне господаре раскомадане
националности, које су до сада као прост пасиван етнолошки
материјал дремале и чамиле на дну извесне државне зграде,
кад се те националности пробуде из свога столетнога вена,
кад се у маси одушеве за своје ослобођење, кад живо настану
око свога умнота образовања, да би могле издржати утакмицу
са напреднијим нацијама — то опште одушевљење за слободу,
та племенита културна утакмица, то је знатан резултат по
цивилизацију. Најзад један је новији писац међу осталима
веома добро казао: „закон деоберада важи и у животу
народа. На свакоме земљишту не роди еве, једна нација не
може све“. Доиста је то тако ; ниједна личност не може имати
'" Кид. Тћег1п с, бејзћ 4. гбпавећепр Кесћђез, 1. стр. 6.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 16'
претензију да собом и у себи прететави потпуно исцрпно
оваплоћење целога човечанства, па не може га у себи ова-
плотити тако ивто ниједна нација. Сваки народ у својој
историји изражава и до опредељенога резултата доводи само
неке извесне стране опште садржине људскога духа.
„Обцечеловђческое начало естђ начало, такљ еказатђ, Х о-
ровое, вђ которомђ каждому голосу, каждому звуку должно
от мђето, иначе ме сђузимљ понатје обшечеловђческато до
такихђ елементаринхљ и однообразнихљ рамокђ, что вђ нихљ
не будетђ уже мћета личному творчеству, вели сасвим
умесно Градовски'. Што више дакле нација буде учест-
вовало у општем човечанском културном раду, то ће сеп
култура све обилатије и свестраније развити и нема сумње
да наша цивилизација своме големом и високом задатку само
онда може што потпуније одговорити, кад све нације са јед-
наком слободом буду на заједничкоме делу радиле.
Много се до данав већ о томе мислило, пивало и пред-
лагало, како би се укинуло ратовање у цивилизованом
међународном друштву и основао сталан, вечити мир.
0 томе има цела литература почевши од Сен-Пјера па до
Канта, Русо-а и др. Ти покушаји и предлози до данас оста-
доше племените космополитеке утопије и маште. Ратови се
не могу укинути или бар смањити, док се не укину или не
емање узроци тим ратовима. Кад погледамо на ратове, који
су се десили у Јевропи у течају овога века а нарочито после
конгреса бечког од г. 1815, видићемо да су ти ратови већи-
ном потицали из једнога општег врела, да су имали један
општи дубљи узрок, а тај беше у раскомаданости и
потчињености појединих нација, које ву путем
' Нацлоналљиви вопросљ, стр. 232.
2 Гев Фа егепсез регз1абапфез Чез гасез, јез Фепдапсез Чез пабопа-
пњез уегз Је гебађИззетелћ де Јепг ацбопоштје регаце, Е#ејјез зоп:
јез сацзез ртојопаез, ди, Черила дпагапбе апз, опб зизете еп Еп-
17) НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
устанака и путем спољнних ратова тежиле да се ослободе и
уједине. Према томе је онда лако увидети, да ће са правед-
ним решењем јевропског националнога питања, са задовоље-
њем легитимних националних тежња доиста да ве уклони
један од знатних узрока повијим устанцима и ратовима, а
тиме да се учини веома много за утврђење трајнога мира и
за могућност општега разоружања. А да све оно, што утвр-
ђује мир и уклања узроке ратовању, иде у прилог мирноме
културном раду инапредовању, то није нужно до-
казивати.
Но ми кад кажемо, да ће решење националнога питања
знатно допринети утврђењу трајнога мира, тиме не мислимо
пристати уз ону петина лепу и поштену али на жалост на~
ивну веру, као да ће са националном слободом и равнопра-
вношћу осванути у Јевропи хиљадугодишње царство вечитога
мира и рајскога спокојства и братства и да ће рат бити
избрисан из кодекса међународнога права. Добро је у томе
погледу казао Фр. А. Ланге' да ће „столећа још протећи,
пре него што се борба за опстанак међу народима ове земље
претвори у мирно заједничко живљење једнога уз другог.“
То би се дакле доиста звало заносити се сувише илузорним
надама. Али то ипак нимало не побија вредност оним вели-
ким и благодетним резултатима и последицама, што ће их
победа националпога начела у јевропски међународни живот
унети. Свакојако ће будући територијални склоп и распо-
ред јевропеких држава мање давати повода честим проме-
нама п поремећењима, кад се буде оснивао на природној,
горе Ја рђурагћ Фез тпацттеснопз Чапз Је зезп дез Ебаћа ег Ја рји-
рагб Фез опегтезв Чез Ебаћа елбге еих,« Мах. рРе]осће Пи ргте.
аезв пабопа ћев, стр. 29. — В. још Веасћ Сам геп се, Соптел-
базте зиг Јев Ејетелћз 4. атол шееглабопај Т. 1. стр. 156—160.
' Пје Атђенегттасе, стр. 992 — О томе такође: Но1+2епдо: 1,
Етођетципсеп папа Егођегипозтгесћћ, стр. 20.
национално НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 171
волидној основи заједничке историјски утврђене национал-
ности, него кад је „еопше Ја Тигуше оп РАштеће ппе
шатупефеге де рецрјев ћеђетогепез ауапћ ећасцп 8е8 фга-
филопв ећ вез тафегећ8“ као што каже један Францески писац'.
На крају овога нашега разлагања о националном начелу
свакојако морамо још једном у кратко додирнути његов од-
ношај према начелу народнога самоопредељења или т. н.
плебисциту. Објашњавајући историјску генезу данаш-
њега националнога покрета ми емо видели, да је он у нај-
тешњој логичкој вези био ва начелом народне суверености или
вамоопредељења, које је проглашено Францеском револуцијом.
Но кад се теорија народности усвоји као руководни принцип
данашње државне Формације и као главни оенов, којим се
правдају данашње територијалне промене, онда не би ли се
могло догодити у самој практици да понекад национално
начело дође у сукоб са начелом народнога самоопредељења '
То би се допста могло догодити у таквом случају кад Н. пр.
неки одломак извесне нације не би никако имао вољу ни
тежњу да се придружи великоме националном центру, који
већ живи у засебној држави, а тај би центар опет хтео
свакојако да присвоји тај одломак на основу начела народ-
ности; да може одиста таквога изузетнога елучаја бити, то
нам сведочи н. пр. Швајцарска и Елсае-Лотрингија“. Баш
зато, што се такав сукоб између оба поменута начела у самој
практици изузетно може догодити, зато су многи новији пу-
блицисти као међународно-правни основ за територијалне
промене захтевали још и плебисцит, а то је путем општега,
1 А. Гетоу-Веац]1еп, Г'ешрте дез бзагз еђ Јев Киззез, стр. 242.
2 Зна се да талијански, немачки или Францески кантони Швајцарске
никако не желе да се придруже великоме талијанском, немачком
или Францеском центру; они би се изјавили увек против такве
свезе. Па тако су исто и немачки становници Елсаса и Лотринтије
били одсудно против свезе са Немачком.
1:72 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
главања изјављени пристанак самога становништва оне те-
риторије, са којом ваља та промена да се догоди. По нашем
је мишљењу но потпуно основан захтев. Ми смо већ видели,
како је националност нешто, што се састоји из више поједи-
них обележја, елемената, који кад се сви заједно нађу, онда
Формишу извевну обележену народност. Али међу свима тим
елементима на првоме месту као њихова умна резултанта,
вубјективна есенца стоји без сумње жива национална
свест и воља за припадање овој или оној нацији. Ако тај
субјективни елеменат народностл недостаје, онда је знак да
је у некој популацији некадашња стара националност из-
брисана, угатена и вамо још трају понеки одломљени остатци
њени, који без националне свести не могу имати значења у
јавно-правним одношајима. Начело народње воље и народнога
вамоопредељења ушло је као пресудан Фактор у данашње јавно
право, оно се дакле ни при територијалним променама не
сме изиграти ни укинути. (' тога плебисцит доиста ваља да
буде нужна допуна и коректив националноме начелу у свима
оним случајевима, где је народност извеспога становништва
због разних историјских удеса и узрока сумњива, спорна
или где то становништво није већ у напред Фактички јасно
и несумњиво изјавило своју вољу, да хоће да припада извее-
ној националној целини".
У осталом тај плебисцит у новије доба није остао само
теоријски публицистички захтев, него је у неколико већ
усвојен у самој међународној практици као што је било
нарочито при ослобођењу и уједињењу одцепљених талијан-
' Као што је случај н. пр. кад извесне области путем непрестаних
протестација пи оружаних устанака очигледно изјављују теж-
· њу за одцепљењем из садашње државне везе и за сједињењем са
својом националном државом, као што су то увек чинили хришћан-
ски становници турске царевине. Кад хришћани у Турској устају
на оружје и своје националне државе очекују и дочекују као своје
избавиоце, онда ту није нуждан плебисцит.
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 173
ских области као: Ломбардије, Млетачке ит. д. Затим кад
су Савојска и Ница придружене Францеској, а метут је по-
именце и у прашки уговор од г. 1866'. Па ипак се
не може казати, да је тај плебисцит већ потпуно усвојен у
данашњем практичном повитивном међународном праву. Ни
вами данашњи признати заступници међународно-правне те-
орије нису међу вобом сагласни у томе шитању. У новије се
доба о томе важном питању заметнула веома интеревпа и
поучна дискусија и препирка у талијанској, Францеској и
немачкој публицистици, али на жалост ми овде немамо већ
више простора, да је потање саошштимо и претресемо. То
морамо допунити у засебној расправи“. Ми овде хтедосмо
вамо у кратко да обележимо наш поглед на тај одношај из-
међу плебиецита и националнота начела и при томе смо увек
то имали на уму, да начело народности само дотле има пот-
пунога овнова и оправдања, докле се схвата као право сваке
за живот способне националности, да се ослободи туђинског
освојачкога тосподарства и да Формите засебно национално
политичко тело, у коме ће се развијати према својој свестл,
способностима и особинама — дакле је начело народности
| Али је то опредељење прашкога уговора у најновије време укинуто
сатласним пристанком уговорних страна (Аустрије и Немачке)
о]
В. међу новијим расправама о плебисциту нарочито: Ег. Блеђет,
Пе Та уајецг аез ређазсћев Аапа Је Агој6 тпабеглаНопај, 1871. —
б. Раде1ећа, Т'Ајзасе ећ Ја Готтате еђе. ШП. Пе агоћ дез
репрјев Ае атвровег ИЂтетелћ Фепх-тпетев, 1871. — Во] 1п-Јасапе-
т уп, Пе Ја тапеге Ф'арргесјег, ап ротпб де упе де дат. тпбегпа-
Попа], Јев #2165 де Ја Дегтете спегте, 1871. — А де Мопе]ис,
Те Агоб де сопдцебће, 1871. — (Све ове наведене расправе штампане
су у часопису: Кеуце де Агоф зпбегпаћ. еб де 16215]. сотр. Тоте
И.) — Но лепаог +, Етођегипееп ппа Егођегипавгесће, 1872
— ВеасћГахутепсе, Соптепбатте зиг Јев ЕЛбт. 4. аг. зпјет-
пабопа] еб. Т. 1. (1869). — Осим тога говоре о томе знаменити та-
лијански публицисти Мамијани, Палма, Пијерантони
и др. у својим већ напоменутим списима,
1741 нАапионАлНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
начело слободе и једнакога националнога права. И која
је нација у тој великој борби за опстанак међу народима,
која ве зове историја, одржала и кроз векове пронела очу-
вану своју националну свест и индивидуалност и показује
још довољно животне моћи, да живи самосталним национал-
ним животом, таква нација има неспорно, незастариво право
на свој независни, слободни национални опетанак и раз-
витак. Али начело народности не може никакако имати
ту силу, да у веки нов живот васкрсне, вештачки гал-
ванише неку већ изумрлу и претопљену народност или да
вилом утерује у извесно национално коло и такву групу
људи, која томе колу неће да припада. Ту би се онда на-
чело националне слободе изметнуло у начело насиља.
Национално је начело дакле, као што смо видели, у
данашњој културној стадији веома пресудно и моћно начело,
које ће без сумње да прекроји територијални склоп јевроп-
окот међународнога друштва, али зато ипак народност није
апсолутан политички принцип, јер над њоме вазда стоји
онај вечни највиши принциџ човечанства, по коме човек
као такав своје основно право располагања са самим собом,
право самоопредељивости не може изгубити ни онда, кад је
питање о његовој националности. Увек његова свест ваља да
реши. Разуме се да на такво решавање могу спокојно прив-
тати све оне нације, у којих је историјски израђена и раз-
вита национална индивидуалност и свест, у којих је жива
успомена на заједничку националну прошлост и жива, жр-
твама и крвљу запечаћена вера у светлију народну будућ-
ност, јер такве нације нити умиру нити све претапају.
У овоме, што смо вада на крају споменули о будној
националној свести као превудном субјективном елементу у
појму народности, у томе је уједно и довољан теоријски од-
товор на оне примедбе п замерке, којима су неки новији
писци мислили највећма да побију и до апсурда доведу те-
57
НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ 17
оријеко значење начела народности. Ту мислимо ону већ
поменуту Холцендорфову примедбу о Башкирима, Калму-
цима итд., уз кога се међу осталима придружује и Францески
публициста В. Шербилије' питајући: „Шта су то на-
ционалности ' По чему се оне познају' Имају ли све оне
потпуно иста права Шта ће бити од Јевропе, ако се
усвоји деоба по расама или по језицима као највиша норма
у политици“ Међу свима начелима, која ву до сада вла-
дала у политичком и међународном животу, не беше ни једно
које би се могло извести сасвим до крајњих својих консек-
венца, које су се апстрактно дале замислити, а да се не
дође до бесмпслених, апеурдних резултата. Па зашто се
онда баш само од начела народности тражи, да ве оно изведе
до крајњих својих консеквенца, зашто баш једино оно хоће
тиме да се доведе до апсурда, кад би се таквим резонивањем
могло у опште свако политичко и државно начело побити и
исмејати %“. Зар зато, што се негде у поневим кутићима
Јевропе налазе малени етнички остатци негдашњих већ изу-
мрлих нација, који су такође већ на умору, или што има
понеких културно сасвим заосталих екитничких племена
тамо на јевропско-азијској граници, која племена још немају
никакве свести ни потребе за независан национални живот
— зар зато да начело народности нема теоријекота значења
ни практичне важности ' Теорија народности не може никако
имати ту цељ, да од међународнога друштва створи неки
инвалидеки дом, неки добротворни завод за немоћне или
'" У. Сћегт ђи1тех, Га Ргизве еБ ГАПетаспе (Веупе де децх топ-
пев, Април 1870, стр. 687).
# Та и сам Холцендорф признаје да »у државним стварима у опште
нема принципа, који би се могао извести до свију својих апс-
трактно могућих консеквенца, а да отуда не поникне бесмислена
повреда свију одношаја и обзира целисходности“, Види Егођетил-
сеп цпа Егођегипезгесће, стр. 28.
176 НАЦИОНАЛНО НАЧЕЛО У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ
изумрле националне фракције и племена, него она може по
правилноме сехватању имати вамо то значење, да живим и
за. самосталан опстанак способним националностима даде
могућности да се прикупе, ослободе п као равноправне лич-
ности ступе у велику међународну породицу; више све не
може с правом захтевати ни од једне политичке теорије, ни
од једног политичког принципа. Ниједној се националности
не може и неће вилом просто по захтевима пеке теорије
наметати национално влободан и независан међународни
положај, кад она тоне тражи и кад јој то не треба, то би
се дакле звало гонити начело народности до крајњих својих
апстрактно могућих конееквенца. Али то није никакав раз-
лот да се примена начела народности одриче и онде, где
једна нација свесно и стално тежи за својим ослобођењем,
имајући за собом богату историјску традицију и обилато
проливену крв, а пред собом будву животну моћ и тежњу
за вамосталним културвим радом.
[. ГЕРШИЋ.
ПРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА
СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
од
ИЛАРИОНА РУВАРЦА,
У животу ев. Ђурђа Кратовца, кога су Турци т. 1515
за владе цара Селима спалили у Средцу (Софији) за то, што
се није хтео потурчити, каже се, како су хришћани, кад је
Ђурађ већ умрђо, приступили кнезу градском и замолили
та, да им да тело, да га погребу. Али Турци то не дадоше,
вичући: „да ме надмете се, тако пршетн имате отб ТЕЛА
вего ТЕСТ О НЂКОМО, МО КњСЕ свжежемћ, но пепелћ тего НА
вњадомхћ фадемемћ, коже сљткорн се н на Макроднн
н кљ Дркнопнн“ (в. КојЖемик код. П. 805 исписе
из живота св. Ђурђа од Ђ. Даничића). Но г. Стојан Нова-
ковић прочитао је то последње место овако: „створи се
н нама књ Родннн вљ Дрвнополнни“, (Гласник ХХТ.
стр. 151.), а т. Јагић износи у Гласнику ХГ. 126., како је
то место код Гиљеердинга наштампано: „но нлмв књ Родтимк
н вљ Дренополн“.
ТЛАСНИК ХРУШ 12
178 прИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
Л. Туберо (Сегуа, Превић), рођ. 1455 1 1527, увр-
сетио је у књ. У1. 230—232 својих мемоара читаву легенду
о смрти богатога хришћанина Мавердина (Мауегфа сћта-
Пап тјизвит 5пррћенио ав втешата то ћде вопзћата
ећ Тол идо), кога су за владе цара Бајазита [, оца Сели-
мовог, Турци спалили у Дренопољу за то, што се не хтеде
одрећи хришћанеке вере.
Ја мислим, да не може бити никакве сумње о том, да су
вредачки Турци, не хтевши дати тело Ђурђево, мивлили на
Тусероновог Мавердина, спаљенога у Дренопољу, и да по
томе приведено место из живота евечевог треба читати:
„коже свтвофн се их Мавреднић или Мавроднић еђ
Дрвнополн“.
По Туберону описује мучење Мавердиново у кратко
Каре. Зећић у Ппрегафотев Обботате стр. 67. — У еи-
наксару Никодима Светогорца помиње ве под 10. Марта ев.
новомученик Михаил Мавруд, али ее за њ каже, да је
сажежен у Солуну г. 1544. —
ПНЕ
У повестном слову о кнезу Лазару, печатаном у Лето-
пису Матице српске за г. 1874, књ. [1, описује се на стр.
114 пренос тела Лазарева са Косова у манастир. Раваницу
подробније, него у другим житијама. Ту се приповеда како
је на сусрет дошао зет Лазарев, Вук, ва женом и евима бла-
тороднима, како је оплакао и иепратио св. моћи таста свога,
па за тим вели безимени поведач: „Н вв града Брљкеннкљ
прншњдавше н та прнблнаћ монастирњ н женамн нменока се
нова обнтедњ, нже сестра его н сним сестрн его отб осно-
Ками о КњудЕнгАН 66Х8 СГО, но првкрленао но БОжЊСТЕНЕ
ПРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 179
црљкокњ зстронвше вђ нме књсепетте владнунце вњхода се
вв светал скетмих но тв светме н усне мошн его по-
ложнише прђпохнтн, ндеже прнснал сестрл ето со снић
се положени Ббха, првеладклго Стефана глагомо н ЛМа-
харфа. Стих: „е матн деодосте прунмн сним сђ братом,
с дрзгого матерфпо деммео“ ; стих (2): „Даше ваше вњс-
прретн сатњ вњ рауђ Божтн сб прлкеднтимн“. Из тога места
дознајемо, да је кнез Лазар имао рођену сестру, која се по-
калуђерила, те се назвала Теодосија, и која је са евојим си-
новима Стефаном и Лазаром погребена била у свето-боторо-
дичном манастиру од ње и синова јој основаном и подигнутом
код или близу града Брвеника. На порушени град Брвеник
на утоку речице Брвенице у Ибар, на левој обали Ибровој,
који епомиње Милићевић у „Кнежевини Србији“ етр. 658,
не може се овде мивлити, јер пут из Приштине или Грача-
нице у манастир Раваницу не води поред Ибровеког Брве-
ника. Истина, да данас на Косову пољу нема трага граду
Брвенику, али и данас има тамо поток или речица Брвеница,
која утиче код села Лужана у Лаб. (Наћл стр. 163.). Ту,
на утоку Брвенице у Лаб, могао је постојати град Брвеник,
као што је на утоку Брвенице у Ибар еатрађен био други
град Брвеник".
У ХХКУ. књизи Гласника печатана је на стр. 259. по-
веља кнеза Лазара одг. 1381, којом он на молбу брата
му челника Масе пи његових синова, Стефана и
Лазара, дозвољује и потврђује, да могу приложити од
своје државе светогорском руском манастиру ев. Пантелен-
мона село „фФлалре, фекомн горнн Хакатв он 2лселкњ ма Тф-
1 У листу паше Климента УГ од 6 Јануара 1846 краљу српском Сте-
Фаву, спомињу се католичке цркве запсје Мапе де Ртг1хгеп,
запсн Реф зпрга Реутеп, запсн Тпрћошв де Вегпептећ, итд.
(Тћетег Молшип. Б]ауог. шегта. 1. 215) у ком је Брвенику та като-
личка црква св. Трифуна била, ја не умем казати.
12“
180 прИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
нава, но прњкел се. Микодн, н 2лселкомњ, н 2лсемљћ с оне
стране Лава горин Локовњке со мегамн н прханидмн“, а то
је учинио кнез Лазар „кв помењ господстех ми н књ помењ
братамн уелника Млвсе, н сестркмн Дрхгнин,
н нихћ снновњ“'. Да је ова Драгиња, сестра Лазарева,
пета особа ва калуђерицом 'Теодосијом, то показују деца
њена Стефан и Лазар на оба места. Челник Млвед био је по
томе зет Лазарев или муж сестре Лазареве, Драгиње, која
му је родила Стефана и Лазара. Држава тога челника Млсе,
кога кнез Лазар у повељи братом зове, била је у Лабу, где
и данас има село Трнава, а Уларе је морало бити у истом
пределу, али га вад, бар на до сад познатим картама, не
налазимо.
Стеван, син Млее челника биће онај исти ЗђеТапо
Мо1зтећ, кога Орбини на једном месту спомиње. На страни
984, приповеда исти Дубровчанин, како је Никола Алто-
манић, бежећи испред кнеза Лазара и савезника његових,
Николе Гаре, бана сремеког, и Твртка, бана босанског, уте-
као у свој град Ужице „пе] зпо сазђећо 4 Ол“, но ту
буде ухваћен и предан на чување својим највећим неприја-
тељима „де дпаћ ега саро Уђејапо Мојзјећ“, који га, по
напуту кнеза Лазара, ослеши и тури у манастир. И „Мусић
Отеван“ наших народних песама није нико други, но Ор-
бинов Убегапо Мојзтећ или Стефан син Млвее = Мусе, т. ј.
Стефан Мусић“.
1 Филарет (Сватне пожинхљ Славанљ, 1. стр. 98. прим. 5 и стр. 96) и
Мајков (срп. превод стр. 87) пишу : »брат челник Млђе или Млђ1е
и сестра Драгана«, а село приложено зову »Дла бе«; но ја др-
жим да је читање Леонидово поузданије.
2 У „Српском народном листу“ за г. 1846 бр. 32 има кратак извештај
о породици „Мусића Стефана“.
прилОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 181
145
У животу архијепиекопа Максима (Гласник ХЛ. 128.)
каже се, да се он по емрти влашког војводе Радула (1 1508
т.) а бојећи се злонравног војводе Михне, вратио из Влашке
у Срем, где „непроснењ отб сконхб сЕлтОвЊ кшнкв Стефлих
н Марка место добро н вндммемњ крхено, Крашедолћ
довомо, с помоштио Гохнихд нвкосго коскодн тв
вљуденљлетњ БлагОдЋПНа обнтедњ књ име Благовњфених пре-
свете вогороднуе.“ Тако је и у печатаном римничком Сро-
љаку. У великореметском рукописном животу том етоји : с
помоштпо | о Икос коскодњ, а у рукописном Богородич-
нику манастира Крушедола пише с помоцто [о Нгоес
коскодн, пу другом рукопису иетога манастира: с по-
мошто [о Мегол воекодн.“
У прерађеном од јеромонаха Гаврила Стефановића жи-
воту владике Максима гласи то место: Свет Макенмњ –
тапросн се отђ Пакштића, дати ма 24 манлстнрћ она долина,
(Круаевћ до) н онн ма то нераврлинше, такн ма 6 посвднше
тадафљ онђ сета се с опдашиимћ коекодом, нменокатим
се јовлић МШегосквић те штеговнм се догокором, н с помоћу
мз сградн келика лепа уркев ит. д.“ · Но оставимо калуђера
из прошлога века и његове дометке и тобожње исправке на
страну, па се држимо наведених старијих рукописа. По ис-
тима је дакле Максим владика по повратку свом из Влашке
саградио и подигао манастир Крушедол помоћу Толна Икгое,
који је био влашки војевода од 1512—1520 г. — Владика
Максим, бивши деспот Ђурађ или као што се у латинским
листинама зове „беотетца, теста Кахеје дезроћћив,“ покалу-
ђерио се после 1495 т. и рукоположен је за свештеника
(пресвитера) од софијеког митрополита Калевита у граду
Купинику. По смрти брата свога, деспота Јована (7 10
182 ПРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
Дек. 1502.), који није оставио „мажљекм подњ,“ те добра
њихова, која су у Срему имали, припадну иноплеменику, а
на име Ивану Берисалићу (Јоаппев Вегаро тегли азеје
Чезровћи), остави Максим јеромонах Срем, те узевши
моћи отца и брата свога с матером својом Ангелином оде у
Влашку, где га војвода Радул радостно прихвати и упокоји.
У Влашкој посвећен је Максим за епископа „хефотоннесхњ
на првстољ хрхгеренствл влашклаго,“ може бити руком бившег
патријарха цариградског НиФона (између 1508 и 1508 7.).
Из Влашке вратио се, као што је већ речено, Максим вла-
дика у Срем око г. 1509., где од пријатеља својих Јакшића
(чија је сестра Јелена била за братом његовим, Јованом
Деспотом, те је тада, може бити, с другим мужем својим,
поменутим Иваном деспотом у Купинову живела,) испроси
место Крушедол, и ту с новчаном помоћу Јоана Његое Баса-
рабе, који је после Михне, убијенога г. 1510 од Дмитра Јак-
пића у Сибињу, и као такмац Владу војеводи постао влашким
војеводом г. 1512. — подитне манастир, који и данас постоји.
Максим се преставио 18 Јануара 1516 г. и по томе је мана-
стиру Крушедолу ударен темељ између 1512 и 15167. Ако
пак то стоји, а тако је по нашим најбољим изворима, онда је она
даровница деспота Јована од 4. маја 1496. г. (МКЈ. Моп.
зегђ. 241.) у којој пети „самодержавити господнић темме
СфЂЕљекте“ пише „но нзволихђ ктитор парешн се мопастнра
Крашедолв оже суда сотб ОСНОВАНА Брат мон мнтро-
подттњ Макепаћ, кђаденже 10 н нареуе Срвив мнтрополта
Ббути стоттелна КЂ вЂкњ“... апокриФна. То није могао рећи и
написати дати деспот Јован, јер за живота његова нити
је било манастира Крушедола, нити је Максим био митропо-
лит. Осим тога пак све товори против, а ништа за истинитост
исте даровнице: говори бугарски или правије влашки право-
пи (в. Раш Јов. Зајаг к безећјећје дег Зетђ. Гаћегаћиг, стр.
185); говоре називи дворске тосподе: „плић додофњ келнкти
ПРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 183
саднлинк, но плић Петар но плњ Гофрко, келиктн н ....,“ го-
вори против ње и то, што ве само у њој деспот Јован пише
„слмодержавнин господињ демме срљвекте,“ које он није био,
нити је могао он дати и записати толика села манастиру.
без повеље и потврде краљеве. Манастир Крушедол подигнут
је дакле после емрти Јована деспота, и то помоћу 1) Игое,
влашког војводе. У том манастиру има огрлица од Фелона с
овим написом: „већ фелошњ сљтворн госпожде Деспнид књ
дин господних сввега [0 Иагос косвода н убдћ их део-
досте н Петарњ ни Стлил н Рокслида, вњ мљто 7027—1519.
ма нан. двињ 15.“ Од исте је Деспине и други Фелон, који
је сада у Дечанима, на огрлици кога је скоро исти натпис,
вамо што је место Роксанде навезено име: Говлана а писан
је књ авто 7028 муа Дек. двић 2 дакле 1519.
У Крушедолу има и књига еванђеље од Матеја, која је
по записима била најпре деспота Стефана, отца Максимовог,
после деепотице Ангелине, па онда архијепископа Максима,
бившег деспота, и на повледку СТАО КННГљА ГАдГОЛЕМА КАТА
Мале. капи влагоућстнећ н хрнстомовнењи господнињ Го Ивгое
коскода н приложн кљ скон мопастирњ глаголемњ лргнињ'
храма оуепента првст ни владнунуе наша Богороднум књ лто
7027—1519. —
У поменику Крушедолском, оном истом, који је г. Стојан
Новаковић у ХИЛ књизи Гласника употребио, помињу се
„тоспода влашка“
„Вадоџла воскодо
Иго коскодох
Госпопо Деспинох
хеда их
! В. опис истог манастира и натпис у њему у књизи Глдуја Кезззеп-
регвег: Гле Љавећо еће КЛозеетктеће Ђег Китбеа ФАтсулзећ И
ЧФег Ууајасћеј, Хулеп 1860.
184 прИилОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
господина деодостх
госпопо _ Стално
госпопо _ Тожинох |
монахпо _ Пллтонндоу
жоупана _ Прђкомла
равоџ сн _ Магоџ
господних Петрд
господних Гожних и 1. д.
Да је Деспина, жена Јоана Његоје, била род последњим
нашим деспотима, о том нема сумње, но чија је управ кћи
била она, то овде расправљати не могу, само то тврдити
смем, да никако није могла бити она кћи последњег правог
деспота Лазара, (који се скончао 20 Јануара 1458 г.), као
што се домишљао кроничар Ђорђе Бранковић и као што по
њему пише наш Рајић.
Ту.
Кад бих хтео коментирати цео живот деспота Стефана
Лазаревића, од Конетантина Филовофа (Муравђва, житја евл-
тнхљ СОпб. 1856 м. Дек. 262—814; Изборникљ елаванскихљђ
и рувекихђ вочинени и статећ, од А. Попова Москва 1869.;
Гласник ХХУШ. 366—428:; Гласник ХИП. 244—828.)
морао бих написати читаву књигу. Јаћу се држати последњег
издања и покушаћу овде, да нека само места из 39, 41, 42,
43, 44 п 45 главе објасним, допуним и исправим, пратећи
Стефана од Ангоре до Трипоља на Косову. Описивање саме
битке на пољу ангореком, под звездом тором, није моја ствар,
а није ни од потребе, јер сваки, ко ве накани да ово чита,
знаће, где му потанко описивање те битке — која је по
Хамеру „ете дет мтећ евђеп дет Клег5- пла УоКегге-
пРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 185
зећећје — тражити треба. Али код саме године, мевеца и
дана велике те битке морам се мало задржати. Баст же
ово келнкмах Бранћ књ Аибкнрб, Еб лвто 6911—1403. пише
на стр. 280 Конетантин, но то је погрешно, јер ее битка
догодила г. 1402. у летњем месецу, као што јен у нашим
безименим летописима забележено: Ењ лвто 6910—1402.
оџвн Демнифћ улрњ (татарски —— темнр акњ сав) улра Бахднита
под ангаром (лигаромв) тонл 29 (Шао. лет. 75. Гриторовић
51. Јагић 108. Гласник 1Х. 150. зфатте УТ. 21. 5фагте 1Х.
9.) И у месецу се еви новији историци слажу, но што
ве самога дана тиче, то је Хамер (1. 632. Моје) узео за
дан битке 20. Јули (четвртак) „а њему еледи у том и Цин-
кајзен (1. 369) и Хопо (Егзећ Епеусјорефе ИХХ ХИЛ. 65)
но Француз Мага (Сћтопогтарће Ђђузапшпе 1057—1458)
на основу најбољих извора изјаснио се за 28 Јулија 1402. г.
Овим Византинца Францеса, пишућег на стр. 67. (Бон. изд.)
„4те улеезтто осђауо шеп51в Ји] ап 6910 Пе-
пштев (0 тешио) Маззасећатшт, Ретватит еђ Зсућћатш
зерфеп лопаћит тех, Вајалећет аттегата си пхоге ећ По
Мозе аздив аае оршпаћ из поп рапетв сер, бобице
ејиз ехетефшит Фазтрауњ“ потврђује то и један очевидац,
којега речи Сегатдо Загтедо, који је 3 Августа 1402 из
Брусе побегао и 22 Августа у Цариград приспео, у извеш-
тају своме, млетачком већу под 12. Окт. 1402 поднесеном
наводи. (Мигађотл, Зеттрђогев тетшт Њаћсатип ХХИ. 795)
Рлефто Гипео био је у војеци Бајазитовој, и тај је казао
предпоменутом извештачу млетачком, да су се судариле обе
војске „т Гапеога 28. Тарћо“ и да је у Бајазитовој војеци
бпо и син кнеза Лазара.
У нашим летописима могло је преписивањем лако по-
стати из „рола“ пона, као што за то у самим летописима
примера имамо. На то као да указује и место дотично у
збаппата УП. 21.
186 прРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИВВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
У почетку јуна 1402 био је кнез Стефан још код
куће, и спремао се се братом својим Вуком на војеку, као
што се види из писма дубровачке општине, писаног у јуну
поменуте године (Пуцић |. 41.)
Гдекоји наши летописци ко речма: „уби Темир цара
Бајазита под Јантуром“ додају јошт: „нхдаде возего деспотћ
Стефањ“ (Шав. 75.). Чудновато! А у самим турским ана-
лима пише, да су изневерили Бајазита најпре Татари, па
повле да су та и турски војници оставили, и да ве једини
Стефан, син Лазарев, са својом дружином храбро борио и из-
лдржавао навалу Татара, па наводе и речи, које је Темир,
дивећи се јунаштву чете Отефанове рекао (Пецисј. Аппајез
Тигата стр. 820.).
Кнез Стефан 6 братом својим Вуком и заосталом дру-
жином пробије се кроз 'Татаре, и прошавши кроз огањ и воду,
склони се 6 једним делом своје дружине у Цариград, а неко-
лицина од војника његових „првињдше мофе н мало мнмо-
паше Мдрнтановњ градњ (бдрене) насвуевна стр НЕКОНМЊ
Саражепо који је и отца Стефановог, кнеза Лазара на Ко-
сову — тај се разумети има под „довлатго стрлдаљух —
ухватио био, и по томе је имао „мепленств но књ сто
кего“) у черноменским (данав чирменеким) луговима (стр.
274 и 275).' У Цариграду је кнез Стефан 6 великим
слављем дочекан од цара Јована, кога је оставио био место
себе стриц му цар Манојло, кад се на крају г. 1899 кренуо
на пут, да у старом Риму куша ејединити цркве и покре-
нути западне народе на избаву царског града, опседнутог
и притешњеног војском Бајазитовом. „Жогдл же (а имено
у Августу 1402) н деспотскаго слана вњсприемметњ ОТБ
Хамер (1. 210) каже, да је у боју на Косову уз принца Јакуба био
тенерал пионира Заагттазсће — Разсћа (Загидзеће - разећа)
може бити да је исти Константинов СЏаража.
пРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 187
БлагоуњстивлагО ЦАфих Годид,“ То потврђује и горепоменути
вувременик Сегатдо Застедо у наведеном извештају: —
„ртаећетеа (1556, с 1] Ппрегадог Сајојапт Тесе Пезроћо пеђе
фетте 5це По тасолог ћејиојо де! сопђе Галлето.“ А и
Орбини вели на етрани 320: Еф еззепдо ај ћога 5|е-
(ало ртедећћо а Сопзфаштороћ Ћеђђе #ојо де] Пезроћ.
У Цариграду догодило се у месецу Августу још нешто, што
Константин не спомиње, а што су не само наши летопиевци
забележили, но што и Орбин потврђује. Први лаконички
питу : „Евтожде (1. ј. 1402) дато сву (пили оухелти) деспот
Стефмњ Порга Влљковнкћ оу уригрлдом.“ А Орбин подроб-
није казује, да је Ђорђе Бранковић, који је са својим братом
Гргуром био такође у војсци Бајазитовој, па ве и он спасао
у Цариград (а Гргур пао у ропетво татарско, из кога је
после иекупљен био), ухваћен на молбу својих ујака (Стефана
и Вука), који, живећи с њим у непријатељетву, бојаху се, да
Ђорђе не оде у Романију к Мусулману Челебији, (најста-
ријем вину Бајазитовом, који је повле битке код Ангоре по-
хитао у Европу, те се утврдио био у Адријанопољу), те да
пре њих не стигне у Србију пи не заузме област њихову.
„На сужањестел оу Шлрнградох оукрлде Јорга Родоп Еђ
мто 6911—1402. беп. 3“ бележе обично наши летописци.
само један (У баппе У]. 21.) каже, да је то било 81. Августа;
а Орбин пише: „та упезћо таело блогало Тог троје (Стефанов
и Вуков) 51 #тоуауа 1псатсегајо а Сопзфаппороћ, доуе 1
Пезроћ 21 ћатеуа Јавејаћо пп 5по сеп ћиото, 1 дпаје
тадовћо Тогве да апајсће стап ртотезвза, #тоуапдо 1е саз
деПе сатсеге 10 Пђегб.“ Поменути ослободитељ Ђорђев може
„бити да је онај „Хаеоја Кодор ртобоћаафатиз,“ који «ес
Радичем челником и е другим дворанима потписао на уго-
вору, закљученом 14. Авг. 1435. између деспота Ђурђа и
млетачког посланика (Гласник ХЈУ. стр. 19.) Ослободивши
се тавнице, отиде Ђорђе Мусулману цару у Једрене, који га
188 прИЛлОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
милостиво прими и обдари. (Јафет аПа Фопауњ е1 јат: филе
Ратђатезсепћ! Вагђатиз ата ргортја, ши атпог18 Пдетупо
ће поп а фиата 10. ешт вопетртеђаћ, вели по Орбину Павао
Витезовић (Ритер) у рукопивном делу: „зетфта Шпзфтађфа.“
— Угостивши и венчавши Стефана на деспотство, цар Јован
пошље га к тасту своме, господару Митилинском, „Клте-
лото“, да га оданде у Зету оправи. И на острову мити-
ленском (Лесбосу) славно је дочекан и угошћен Стефан.
„Тогда оуко н дештефњ сего држатемх оу2фквњ сђ првен-
сокин, 0 мемже намћ слово, гоже послвжде већ женоу
повет. По матерфн Бо н си анепсет удио Маноунлох. —
Глагола еемој тогдл Кхеелоудћ сћ: тоже хоштешн отђ душте-
бини монхв понмн вњ женоу себђ. АН сна оустронше се с
СЕТОМ Но свдвлованнемњ улрнуе Подннокм, сеге сестрм.“
На броду оном, на ком се Стефан е Вуком и дружином
својом из Цариграда у Митилин превезао, био је и поменути
млетчанин Сагредо, који казује „еће 51 рат! да Сопађфал -
пороћ воћа гтапде Совва Потеппа Ђепе аттаја, зорта Та
упаје ебјат етапо дпе Пејтпој! де] вопђе Га-
пето соп тоа сепђе. Е дцапдо едћ то ауапн а ба-
Трон, зефе гајете (1 Са роћ агтађе е Ђепе 11 огате
уеппето сопфто апела, сове обћо да пп Јабо е оћбо даП аПто,
фтаепдо тојће заећће рег Ђа1 тподо, сће регеоззето зе! потапа
ЧеПа Сосеа, де апаћ ппо тот1. Е даие деПа Сеева зпптпепђе
(таззето еопфто де" деПе гаПеге тобће заећће, ретвопћепао
е Тетепдо рет Ђа] тодо, еће Је Чећје сајете ти тагопз; 11
Фетто, е Ја Совеа апдо а Зето, е 1 Ддећћ1 Га 11по]] де!
сопђе ГБаллего тттазего пе11' Твоја 41 МеђеПпо
воп ретвзопе слтва 260— ргавћетеа фШсеуа Појтојо та-
оотот (Че! сопђе Галлето, сће уојеуа ћос]тете рег зпа
тог ле Ја Пе Ппоја де] Зтепоге 41 Међе по. Ге
пРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 189
апаћ полле #таћђате 1 дебћо Порегадоте. Ма доро ћи дећбо,
сће апезћо табглиото поп 81 вошрјетеђђе.“ ' —
„Варденг се деспотћ отб првдретеннаго острокх (Мн-
тилнић) корабњмн ндваше, но тако Бмств пристати јемоу КЊ
Хрванасљ, сђ великмнмњ мокоуњстиемњ сбрвтмет јего госпо-
дни стрлашњ тбхв. Бћ во н детћ јемо. Св Бо лрванашњскмн
господнић, ГПорљ нме емоу, поведћ ваше Келенооу сестроџ
кего вњ женоџ, отб нејеже родн смнл Балшом, нже но т
Баст господин демме токе, Даств же вљоуедине Бллго-
чћетивон госпождн матерн свозен деспот, детћ же јего кишне
фетенњн подастћ јемоџ квоннњство, јелнко ЕњмОжно, вћ теже
допрокоднтн того.“ (гл. 41). Орбин у краће казује: „1
уиаје (УђеГапо дЧезроћ) шазтете с0'1 зпо гаће о епфрд 11 шпа
сајеа 41 Међећпо, еђ уеппе уто зофћо Појетото, рој зђатед
арртезво Апштуал 6ћ 51 асоптодо со впо соспаћо блогело а
МЕ газе Вајв Зтепог 41 лепђфа, И дпаје 21 феде тоће
оепфе соп Ја апаје уеппе та Каззја,“
Дубровачка општина, одговарајући госпођи Евђенији на
писмо, којим их је била умолила, да пошљу Никшу Влахо-
тића „8 брнгентнић нскатн ибноџ дћуоу“, јављају јој под 10.
Новембра 1402. да пошто међу тим „по мнлостн Божнен
господнињ кнедћ н братћ ма догоше,“ то није потребно елати
Никшу, и к томе придају „многохотини Бвхомо припрлвин
н уеклемо нхћ сђ КЕЛНКОМЋ МОББКОМЋ Н поутеннемћ прнмнтн,
да ето се потегоше тамоквдамћ, да Богћ датефђ
1 Ј. Шаарик вели у извештају о свом путу и истраживању споме-
ника српске историје у млетачкој архиви (Гласник 1Х. стр. 299.)
да је преписао из рукописног дела: Согпаго СПоуатш Бебеге даје
та Сопзап пороћ аппо 1402., врло занимљиво савремено извешће
о великом боју између татарског хена Тимура и турског султана
Бајазита, у ком су и синови српског кнеза Лазара учествовали, и
које заслужује, да та у Гласнику налечатамо. То до данас није
учињено, и за то сам држим да није сувишно, што сам из Сагредовог
извештаја односна на историју нашу места повадио и приопштио.
190 ПРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
имћ еаде доколно сђпохутенњемћн с ВЕСЕЛНЕМ
докн кљдетћ своно какио.“ (Пуцић 1. 42.)
Утврдивши се „Ер рападшњанхњ (у Европи или Романији)
Мусулман цар ОмЕдЋЕЊ 0 деспотк Стефлић Таже Бмше н
КЂАЋИХКО КБ ДАПАДЊИЊИМЊ мбстомњ гдћ мово намтн хоштет н
сммњ КБ 2АПАдивиић оукламиметсе сђ вњевмн сконмн. Бвхоу
же тогда с реуетимњ Моџсоуаманомњ н смноке сестрња
старввшене деспотовм Мафње, ниже н не хотеште Тоурком
повлрлахоџ, пи Бо инако вљаможно 6% (7). Там же н пославњ
уарњ повелћ поџте свдржатн н стрвштн по демлн сихв, нн
БО ННОудћ вБуможњно БЋ пронтн едагоуњстивомоу семоу (Тл.
44.). Из Бара пошао је деспот Стефан е дружином својом и
6 војском даном му од зета Срацимира, господара зетског, и
ударио је путем, који је водио на стару или прву архиепи-
екопију, Жичу, а оданде „прншњдњ ил Косово, н оуељдвењ
многмнхв (Турака) соџште, рајувммет ког соуштеке сћ
нимб вћ дЕх плака, тако да мште веднић наскуеић БОџДЕеТЋ,
дроџемн скпасет се; хште же зеднињ Брдтњ падетњ, дроџгн
стадом влагоуњстикомој паствфњ останетњ. беже ше пришњло
н от матере кего трштвивншее вонњство. — Н оуко мно-
жаншете козевб дметњ брато свокемој Вљком, самђ же малњ-
ншомо уеств сб СОБово ВБЉМЊ нДЕТЊ Ењ Брана.“ И турска
је војска подељена била на двоје; Стефан ударивши на онај
одел турске војске, којим су заповедале паше, и који се код
Грачанице утаборпо био, разбије га и потуче, а млађи брат
Вук, намеривши се на свог нећака „но опљун се на нетна
свога, христтанское скиптро“ буде од истог са евим потучен.
— Бвше же тогда н кеслрђ Оуглеша св неманлитм н
то много слоужение сбтвофн Сб СБААННЕМћ БЊ О БлагОуњСТН-
комох ндћ сихв, снхћ сет но ковљ веште.“ (гл. 45.).
6 Константином се потпуно слаже Орбин, који на стр.
321. пише, да је Вук, брат Стефанов, потучен од нећака
Ђорђа, а Стефан напавши на турске капетане разбио их је
пРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 191
и победио „рта ћозђо воп 5фтабасета, сће соп ргодегла деј
5001. Ппрегосће ета пп сепћ!]' ћпото, адда1шапдаћо
Ог о езетла, уазаПо ећ соптедегаћо де Тигећа, 1 дпаје #70-
уапд ов] а" ћота пе] еззете о Титећезео, еотае 11. 11 ртосићо
Ја Ђабас Па, регзпазе а Тагећа, еће 51 азђепеззего (1 Тата
ототпаја, аПегтапао сћ'ез5] поп рофгеђђопо зозћепете 1 ргшо
ппрећо, еђ аззаћо Че" Ота али. Опде теопитејађа еће 15
Ја ЂаћасПа, 11 Титећт ацавј 41 зиђио 81 Федего а Теотге.
П еће сапзб еће таојћу Ф1 Того тезђаззего тог да дпејћ де!
Пероћ. П дапаје фотпб уегво Тт1р011, стедепдо а] Тетпо ф
Етоуате ушботлово Џ зцо ТтађеПо УпК, та 211 ауепле 160
Горровтћо. Регетовће 1лпеопфто рат Ја з!тада ассотрагпаћо
поп рт сће да уел 1 сата табогпо.“
И летописци наши спомињу тај бој деспотов е Ђурђем
Вуковићем и с Турцима. Једни бележе то овако: Вњ тожде
дћто (1. ). 1402.) вон вест деспоток сђ Глоргемћ н с Токруи
на Трнпомо, нокемвфта 21. (Шао. 75. Јагте 108; Збагте
У1. 21. Убатше 1Х. 79.) Само летопие код Григоровића има
6912—1403 годину; а други овако: „Ењ двто 6911—1402
фаден деспот Моџспо на Трнпомо, Нокемефта 21. (Шао. 75;
Гласник ХТ 150.) Овде је погрешно стављен „Моџстл“, јер
је исти тада био код Татара, а није јошт прешао био у Ро-
манију. Скоро у евима до сад познатим летописима нашим
назначен је као дан боја на Трипољу 21. Нов. ; само Григо-
ровићев и у Убагшата 1Х је 20 Нов., а Орбин пише, да је
Вук потучен од Ђорђа 25. Нов. 1402.
По месту, где се Стефан сударио е Турцима зове Кон-
стантин бој грачанички „по Бранн сен келнкон градњулинуњ-
скон“, а летописци кажу, да је бој био на Трипољу : Пехроћа
сес1аћ Миззјат а Тетроћо, 19 та Стасћапат (АТК.
1). Тттро спомиње и Орбин.
Допративши деспота до 'Грипоља, могао бих овде пре-
стати, али не могу ве растати са „животом деспота Стефана“
192 ПпрИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
а да не рекнем коју о „кесару Угљеши“ Орбиновом „ееп-
и ћиото Џеећезста, уаваПо ећ сопТедегаћо де" Титећ].“
Ј. Шасарик приопштио је у Гласнику (У. 299—2801.)
објашњење натписа извезенога на завеси Хилендарској од т.
1399., које му је стриц његов, П. Ј. Шаарик послао био.
Тамо се вели, да је позната нам Ееимија „родила са Угљешом,
погинувшим на Марици г. 1371, колико је познато, три сина:
најстарији Јоан био је већ 1369 г. за себе господар, и
спомиње се у дипломама манастира руског у Св. Гори; други
син њиов звао се Тврдислав, незна се шта је био и где је
живио, али има и од њега диплома у монастиру светогорском ;
а трећи син звао се Отефан,и лежи сахрањен у монастиру
Љубостињи у Србији.“
Но ја би рекао, да то не стоји, а на име да не стоји, да
је стари Угљеша имао сина Јована, но да се он сам писао
„Деспот Тодниљ Оуглеша“ и у грчким хрисовуљама и у
српским повељама (Ј. Ма Шег, Вулапћт . Апајекел 1852. 75.;
Ми. Зјау. Врђоћћек 1851. 1. 164.; Мак]. Моп. зетђ. 179;
Гласник ХХ1ТУ. 248, где је издавач погрешно ставио Т.
1372. место 1369, коју годину “. индикт иште. У истој по-
вељи зове Угљеша кесара Вопихну родитељем, јер је био отац
жени његовој, потоњој калуђерици Еимији).
Трећи тобожњи син девпота Угљеше, Стеан, био је за
цело бин овога кесара Угљеше, кога Константин и Орбин
спомињу, јер на гробној плочи у манастиру Љубостињи пише:
„А се лежн Стефлић, кесара Оуглеше сви.“ Истина, да
је и стари Угљеша најпре био кесар, па онда деспот, али
Стефан лежи у манастиру Љубостињи, који је кнегиња Ми-
лица после боја кововскога саградила. Истина је даље и то,
да Лукари у својим дубровачким аналима на стр. 68 пише,
да је Угљеша оставио државу Стефану, еину своме, али ја
мислим, да се ипак мора узети, да је сахрањени у мана-
стиру Љубостињи Стефан био син онога кесара Угљеше који
пРИЛОШЦИ Е ОБЈАСЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 193
је т. 1402 тајно помагао деспоту Стефану, да потуче Турке
и који је мало за тим и сам прибегао под крило деспоту
Стефану, „но хеммо свело отбућскомо Врлшо н Нногоштој н
Првшеко прветњ н оудрвжа, н БЊЕСТЊ тако нвкоге крмло хрн-
стиномњ“ (тл.. 45 на крају) он је био у животу ит. 1412,
кад ве цар Мува уетремио био на Ново брдо, те у мало није
кесара ухватио у „Врмино, ндаже — он — пребљмклине
нише“ као што пише Константин на стр. 305.
Исти је „Кесар Мглешњ, господхрњ скрелем н подуна-
впо“ јошт вв двто 6931—1423 записао манастиру Хилан-
дару село Вране (Гриторовича путешествје стр. 52.) До душе
Филарет примећује (Сватне зожинхђ елаванђ стр. 225. поја
42) на то: „здћеђ во означети года, опибка, зане по лђто-
пиви Углђшњ билђ убленђ на Кововомљ полђ вђ т. 1870,“,
али ми већ знамо шта та примедба вреди.
Но ко је управо био тај кесар Угљеша, није ли бар
он био еин деспота Јована Угљеше Могуће је, да је Угљеша
тај, који је кеварем за цара Уроша постати могао, бло син
етарога Угљеше, али ја то тврдити не емем, јер не знам како
онда да изјасним приведене речи Константинове: „н прђетв
деммо сколо отуљскомо Врмио н Нногоштој н Првшеко,“
да све троје знамо где су (за последње в. Даничићев речник
а Инотошта је предео на веверу Врање око планине Поља-
нице), али места та нису била у држави деспота Угљеше,
који је столовао у Серу (Серезу) и господарио у странама
„демме груњскње.“ Он је свакако био један од оних еилних
властела, који ву се после т. 1371. покорили Турцима, те
као вазали туреки били се и крв своју проливали за Турке.
Шафарик спомиње, као другог сина деспота Угљеше,
Тврдислава. да какву диплому његову у еветогорском
манастиру, не знају ништа ни Аврамовић ни Уепенески ; може
бпти да је Шафарик начуо био о'оној листини, која почиње
ТЛАСНИК ХГУП 18
194 пПРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
„обе се Лерњднслакњ Фглешнитњ“, п коју је Миклошић
на стр. 149, својих Мопштела печатао, али тај Тврдислав
тешко да ће бити икакав род деепоту Угљеши.
Ј
М.
У тако названом летопиву Ђорђа Бранковића, изданом
у „АМуц ха роуезфиси јисовјатепвки“, књ. ИП. стоји на
страни 18: „6920—1412 зеспадо аппо гађегил, петре
6920—1412 тоу (Мила) адуетвиз Зегујас бетгатп, волтта
Туапоу гтад, зед пл ећееи,. Розћ ћов тагапиз по аппо,
адеодце 6921—1413 туњ соита Вшеалат еђ етует ћи
Ви галат“. То место мучило ме је много тодина; е почетка
тражио сам тај Иванов град, али наравно труд тај не има-
ђаше никаква успеха. (С Иванградом, који г. Кукуљевић у
путовању свом по Босни на стр. #77 спомиње, нисам се задо-
вољити могао. Знао сам, да приведено место одговара оном
податку других наших летопива: Ењ лето 6920 генкдра
10 догље царњ Моџста подђ — пли ходн на — пли ходи
подћ — ноко брдо (Шо. 75, Јаг1е 94, Гл. ХГ. 150). Али
од куд „Иванов град“ немогох ве никако досетити.
Познати језуита Пејачевић, добивши ерпеки ориђинал
поменутог Летописа, даде та превести на латинеки језик, и
употребио та је врло добро у његовој српској повестници
(Нааботта Зегујае. Сојосзае 1799). На страни 338 тога свога
дела позива се он на речено место, те вели: „де уазђ ађе
зетђлав рет Мовеп Шафа, рашо аег ећ Фазегф а позфт ши
тапиветрфши (т.ј. летопис). Тећиг тоу158е а1ћ Мовеп та
Зегуја аппо 1411 ећ Ттуапостад орриспаззе, 5ед
(тивћтаћо 191 сопафи, 8јепа адуегзив Вшсагов вопуетћвве
еозуце оррпепазве“. Може бити да је вам г. Иван Кукуље-
ПРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 195
вић из „Птуапогтад“ направио „ТЈуапоу стад“, ваљда за љу-
бав своме креном имену, али Форма Пејачевића помоћи ће
нам, да се досетимо, како је у ориђиналу дотично место тла-
сити морало.
У животу цара Уроша од Пајвија патријарха, печата-
ном у Гласнику ХХП књизи, нисам хтео приопштавати и
ова места, која је Пајсије из родослова и летописа наших у
живот цара Уроша уплео и увретио. У том Пајеијевом жи-
воту цара Уроша глави место, које се нав овде тиче, овако:
„Нмомстх третте дбто приходитњ их срвескомо теммо н фњЕл
НОВО Брдо н неоуспе ннуто. Пакао по еднпомој лђтоу
пондк на Блвежрњи но расипа блбгаре“. „НО рњех ноко Брдо“
написано је у другом рукопису овако: „нрђклноко Брдо“.
Но откуд „традњ“ место „брдо“ ' У цароставницима нашим
пише : приходнтњ же (улрњ тоџрскн) н нх Ноко грлдћ,
сребрфњин градњ, ндвже сребро двлахоу, и на другом месту:
прнходитв же Стефлањ деспот но св братомћ сконшић Влњ-
комћ књ скон град МНовоградњ, град сребрни, Ењ нстн-
но длатм (Гласник ХХХ 270, 275). Могао би и из Ле-
венклава слично једно место навести, али и приведено до-
вољно ће бити за потврђење, да је из Новог Брда постало
„Новиград“ или „Новоград“ и по томе, да је из „н ОЂЕА
нокобрњдо“ постало „Јтуапогта “и „Јуапоугсга4“.
Реч „фњедтн“ у том смислу употребљену види у Речнику
Миклошићевом : Кијеушк 1, 63; Ату ТУ ; Константинов
живот Стефана Лазаревића (Гласник ХО 270; Јаге 97).
Дубровачка општина напомиње деспоту Стефану У
писму свом од 18 Октобра 1417 услуге Дубровчана, десив-
ших се год. 1412 у Новом брду, који: „негледме страха
стрвле но слете тарђске нн првдњве срњдитогл улрх Массте
Таркомљ Нокобфњдо збрлинише“. (Пуцић ], 140).
196 ПРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
ЧЛ.
И. Ј. Шаарик описујући часловац, који је печатао т.
1566 у Млетцима Јаков из Камене реке, приводи „послђ-
словие“ издаваоца, у ком вели: Ег зе] апз Маседоп1еп,
вето Уађегјапде, Чез Вбећегагискез уесеп Ћи паће се-
сеп А-Кот ћи сегејзећ, павћ дег 5 бадћ Уепедје, уо бг
(Фе Вода зећеп Мафећлет (Кајцрт) пасћ Феззвеп Зоћи
У теепло, Јапге ппееђгацећћ, ап ее пдеп ппа дати длезев
Нотојоетт гедтискћ ћађе. Ег депке ађег ацећ пеце Туреп
(поу! Куратј) та уегем сеп. Ер зе) уоп аћеш Рглезђег-
гезсћјесћће, аза Кизве Фев сгоззеп Сбеђјтсев О80-
гоуса, паће Чет Збадћ Која (Ко1аз1з Като стада)
па Омје Катепа-тека сеђотен“. (Хујепег Јаћгђиећег Фет
Тђетаћии ХРУШ. Оф.--Оее. 1829; Аплејеећаћћ стр. 24
“ 86; Сезсћаећће дег зегћ. Пњегаћиг 1865, 1. АЉЕЋ. стр.
274). А на страни 127 последњег дела вели за Камену реку
откуд је родом био поменути Јаков, да је „ат Кцззе ез
Ветсев Озосоуав, пате Чег Убаде Којазт то Озбћет-
лесдоутпа“ и на другом месту: Јакођ л Катепе Беку,
002 У Нетсесоутиб ЊИко Коабта (Зеђгапе зрззу,
41 1. 254).
Ми данас прилично познајемо п један и други српски
Колатин, али ни код једног не налазило ни Осоговца ни Ка-
мене реке. „Коластшекши градњ“ није то што Колашин, те
нам га и на другом месту тражити треба.
Год. 1586 извештен је цар руски „о прадћ кљ нимљђ
изђ Болтарскон земли, изђ обители благовђцена митропо-
лита Висвартона Колоссећскаго, и отђ великоћ
гори Сотовицм, изђ обители пустиножитела Тоакима,
итумена Гервасја, да изљ Билина монастира архангелљскато
сваценника Стефана, которнхљ вефхљ отпустили вљ Москву.
ПРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 197
Митрополитђ привезђ сђ еоболо граммату отђ архтелископа
вербекаго, которни извђцалљђ, что близ Колоесетлскаго
торода созданђ бмлђ отђ прежде почившихђ ктиторовђ,
Константина великато воеводњ (то је наш Конетантин ће-
тлиговац, брат Драгашев), монастирђ, которни разрушенљ
землетрасентемђ, и хотатђ ето возобновитђ, итд. (Сношеншта
Ровеши сђ востокомљ стр. 182.)
Преподобни Јоаким постио се и подвизавао се у пусти-
њи гора Осотовских, на месту названом „Слрмњдапофњ“,
те се отуд зове осоговеки и варандапореки (Гласник ХХЦ,
246, 247, 251; Гласник ХХ УПЕ, етр. 291 „на Осоговоу“.)
Константин Јпречек у „Историји Бугара“ (Ртаг 1876)
вели на стр. 22 „дет погаћећађе Чет беђтевлћее тлузећећ
Утва па Уагдаг 155 дет посћ ппетгботасћје Озогоу. —
Аце деп Катеп Похмаптса Р. ђе Носћаће бег апећ
Озесо-Ва1Кап“. Ту и Коласијеки град тражити треба,
а то је „Коллетл“, која се у наслову митрополита бањеких
или ћустендилеких спомиње : Михана митрополита БАЊСКЕ
глахгодема Коласта, кратовскм он рипски (Гласник Х А,
188; ср. Голубинскога Очеркљ истори православиихљ цер-
квећ, Москва 1871, стр. 499, 712).
На карти нисам могао наћи Камену реку, родно место
Јакова, који је штампао поменути чавловац, али мислим, да
ипак безазорно тврдити смем, да Јаков није био ро-
дом из Херцеговине, већ из Македоније, тамо где је
Ћустендил, Кратово, у подножју велике горе Осоговеке, а
може бити да је и родом Бугарин био, као и сапмени му и
једновремени Јаков Крајков из Софије. (Зећат. 1. е. 128.)
Још приметити имам, да је велики Шафарик еамо на
основу поменуте погрешне претпоставе да је „Коласијски
град под гором Осоговом“ наш херцеговачки „Колашин“,
могао у својим Словенских етарожитностима казати, да Тара
истиче из Осоговеких гора '
198 ПрРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
2
Ако и не са великом 4 иљом, но ипак привести морам
још једно место из апокрифне приче о ботородичиној смрти,
печатаној у Примерима књижевности и језика старога и
српско-еловенскога од Ст. Новаковића, стр. 441, где се каже:
„но тв предсташе Богомадфме трн епископи: Дтоннсте н
Сровен от Хонне н бтловен от Македонте, отљ
града Коластп.
Ју
„Ва лвто 6986—1477 (6954.) оуморн — погоукн,
оудавн, дала — царђ Мехмедћ ипо (— Кантакоудина,
Кане лкоџдиновнка —) сђ два брата н9 снновљђ (с бра-
Тео но свновн — н Брдта но снноке моџ — н сннове его)
ок Цлрнгрхдоусек. 6 (Дек. 6.) нотнесе ихћ пллео-
логтћоџ галатоунсе (') оукопаше бек. 16. (Јаг1е.
Већг. лпг зегђ. Аппапзик, 98.; Атк. 11. 28.; Гласник
Х. 275.; Шав. лет. 81.; Григоровић 57; Деч. Спомен. 15.)
Хамер, описујући у повестници Османског царетва про-
паст грчке царевине у Трапезунту (г. 1461), казује нам,
како је трагички екончала царска породица трапезунеких
Комнена, коју је цар Мехмед П. јошт исте године у Цари-
граду погубити дао. Цар Давид, брат му Алексије, синовац
Јован и седам синова његових (само је осми као мусломан
поштеђен) буду у један дан удављени, и трупови им псима
и гавранима на храну остављени. Само је царица Јелена ис-
трајала подобно мајци Макавеја, те је у пркос забрани ти- |
ранина клетог дошла е мотиком на губилиште „ископала
раку, и закопала ноћу телева деце и милих својих, која је
цео дан бранила од тица и псина; на скоро и она од ве-
лике жалости умре.“ (Наштег ГП, стр. 59, 60; Жакеј-
зеп П. 342.).
пРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 199
Поменута царица Јелена била је од рода Кантакузина,
и била је рођена вестра нашој деспотици Јерини, жени
Ђурђа Смедеревца. Закопавајући миле своје није знала, да
ће еличан удес и њен род после неколико година повтићи.
Грозно екончање Јована Кантакузиновића, његове браће и
синова забележили су само српеки летописци, а забележили
су зато, што је Јања Кантакузин био етриц деспотици Је-
рини, па као што су забележили емрт брата њеног Томе,
тако нису пропустили завести у листове своје и тратички
конац Јована Кантакузина и његове породице. О том ћу рас-
прављати на другом месту, а овде ћу само приметити то, да
деспотица Јерина није била, нити је могла бити унука бившег
цара цариградског Јована Кантакузина (1341—1355.),
нити јој је краљ Вукашин (7 1371.) дед био по матери,
као што је у Отаџбини |. етр. 880. г. Чедомиљ Мијатовић
тврдио, и из тога много шта изводио.
Јања је као род Јерини познат био Србима, а морао се
неко време и бавити међу Србима, јер летопив у 5багтата
књ. 1Х. 81. зове га новобрдеким Јањом: „но то лвто оуморн
Кино нокобрдњевог сњ сво.
Стари Јања и винови његови спомињу сен у српским
јуначким песмама, то је опај „старац Јањо од старине кнеже
пили од Српјема кнеже“ ; то је онај старац Кузун Јањо, кога
спомиње војвода Рајко: „на бијелом граду Дмитровици, онђе
бјеше старац Кузун- Јањо, бјеше њему триста и три љета“.
(Вук Ш. 53.) „Кнеже Јањо од Сријема тлаво! Колико ти
имаде година '“ питао некакав паша београдеки Кузино-
вића, или Пузиновића Јању, кнеза сремачкога (Вуков
речник 1. издање 315. п. р. кнез). Одломке пееме о Кули-
новићу Јањи и паши београдском, из којих је и тај цитат
у Речнику 1. издању, штампао је Вук у првом издању књ.
ТУ. нар. песама (1833). Од исте је песме варијанат „же-
200 ПРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
нидба Јањевића Видака“, коју је Б. Петрановић штампао
у своме зборнику нар. песама из Босие и Херцеговине, Бео-
трад 1867, стр. 443.
МЕ
У домаћим изворима за повееницу нашу: житијама, ле-
топивима и цароставницима, каже се за кнеза Лазара, да
му је отачаство било град Прилепац а отац Прибац
(Шае. Лет. 72; Главник ХХХП. 270; Летопив матичин
за г. 1874. П. 110. — у гдекојим летописима: Гласник
ХЛ. 148; Деч. Спом. 8. Летопис за 1828 1.; Хиландарски
по Рајићеву рукопису и АтК. 11, 16 етоји место „Прнлепљуњ“
погрешно „прнлђуњ, прилеуњ, Рга2л“ ; а у Пајсијевом животу
цара Уроша стоји опет место „привњуњ“ Примац. „И седла
оџевен — речи су Пајсијеве — 0 кнејоџ Ллдароџ, откздо
Бместњ но клко вћ житин тего, јеже 6 рлвлинун необрктохв,
тотпо вћ некоемћ лвтопнсв: еше јемо отвућство отв грлдл
при. . ул н откућ ема прима“)
О граду Прилепцу не знам ништа опредељено казати;
може бити да је то онај град Прилипац, који т. Милићевић
на стр. 658 спомиње.
За оца пак Лазаревог, Прибца, каже се у животу Ла-
заревом или повестном слову о кнезу Лазару (Летопие 1874.
П. 110.) да је био велики слуга цара Стефана“.
(0 тим се лепо слаже Орбини: „1 сопђе Галато 1
' Које је од прилике место међу достојанственицима заузимао „вели
слоџгд“ може се видити из оног записа Јована. Оливера, у ком
исти вели за себе „да е Бно оџ Срвблих келнкњ Науслин6њ, по
томћ келнкм слагл, по томћ келикм коскодл, по том К6-
ликм севастокрдтофњ — но пл последкоу деспот, (Гласник ХИ,
стр. 294).
пРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 201
бојиојо Фа Ређал — сће 18 сеп! ћпото еђ Вагопе пе! јетро
Че! пирегадоте УбеГапо,“
Кад дакле летописи, житија и цароетавници наши са-
гласно е Орбином кажу, да је отац кнеза Лазара био влас-
телин Прибац, то и критика здрава неможе ништа против
тога имати, и мора противно томе умовање Мајковљево (етр.
86.) просто одбацити. Но кад је Прибац, велики слуга цара
Стефана, бло отац кнезу Лазару, откуд је онда то, да сви
пиеци наши, почињући од првог кроничара, самозваног дес-
пота Бранковића па до најновији „Вукића — Бранковића,“
називају кнеза Лазара Гребљановићем или Грбљановићем
„Сенже кнедђ Ллруњ — пише кроничар наш на стр.
874 — плрнулемн нмепемњ оца своего, снић Бњиећ Лазара
Гревеллновиха, Благородилго но велможилго Бомхрниа
степенемћ,“ п на другом месту — „Ллдарњ СНи Греке-
лхновнуеећ“ Из кронике те прешло је презиме то преко
„извода“ рукопшених, преко Јулинца и Рајића у све наше
списе и књиге, само што су познији пиеци мислили, да могу
и смеду из првобитног „Гревемлноваћл“ направити „Гре-
кланокића“ а из овога опет истесати „Грољановића“ као што
данас на пр. 9. Мијатовић, а по њему и Калап пише.
__ Откуда је дакле оно „Тревелановић“ Бранковићеве
кронике
У приведеном горе месту из Орбина ја сам изоставио
једну реч, јер тамо стопи управ овако: „П сопфе Галато 11
Пћејпојо Ф41 Рмђал Сћтеђејапоујећ, еће Та еће. или као што
Дирен по Орбину вели: „Ртћаливз СОћгеђејапоулећтиа по-
ђув ас Ђаго Казејепаја, Галал ргпп Зегујве Фезроће рађег.“
Кал. Вуг. 338.
Отац Лазарев звао се дакле по Орбину Прибац Хребе-
љановић, или: Прибац, отац Лазарев био је вин „ЖХревемхил“
и по томе се Лазар, (ако се баш по сасвим непознатом деду
свом називати мора) по деду свом назвати може Лазар Хре-
202 прилошци К ОБЈАШЊЕЊУ ИВВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
бељановић, али никако ни Гребељановић ни Гребљановић
ни Грбљановић ни Гербљановић, као што га је бесмртни
песник Србијанке назвао.
„Хревеман“ и „Хрекемлновнћњ“ позната су имена у
нашим старим листинама (в. Даничићев речник).
Поеле Орбиновог „царства Олавена“ изишли су Лука-
ријеви анали Дубровачки, у којима на стр. 58 пише: —
тасопталдо — цар Стефан — Ја Возпа а Галато бтеђе-
ојтапоутећ. Очевидно је, да је овде погрешно напечатано
„Отеђег Папоујећ“ место Оћтеђеглапоујећ или Нтеђегћа-
поујећ, и за чудо је, да су познији писци претпоставили Лу-
каријевог Гребељановића Орбиновом Х ребељановићу.
Но први кроничар наш није знао за Лукарија и за
Диерена; бар се из кронике његове не види, да их је упо-
требио, па откуд њему „Гревемлнокић“) На приговор тај
одтоворићу аналогијом.
0 Херманом грофом цилеким учинио је Твртко П.
1427. уговор, Мајков је по руски написао „с Германом“, па
то је и србеки преводилац задржао, те и у другом издању
стоји на стр. 164.: „е Германом грофом цилеким — да Гер-
ману — и Герман огласи евоје право“.
У Босни се спомиње 1482—89. кнез „Нклинињ Хреве-
мапокићњ“. Но у подложној босанској листини од т. 1459.
долази један Вук Гребљановић (Ктсеће Хобћае ртае!-
пупатев 279; Капан ЈУ. 78. Регасетје 409.) |
Преко грбаљескот казивања које Ст. Љубиша у „Отаџ-
бини“ књ. 3. стр. 13. спомиње („кажу да се у Грбљу родио
Лазар Грбљановић посљедњи цар србеки“) прећи ћу муком.
О Прибцу, отцу кнеза Лазара и великом слузи цара
Стефана врло мало зна историја наша, а о Прибчевом отцу
„Хревемлноџ“ не зна баш ништа. Према томе најбоље ће бити
ПпРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 203
оставити се и „Хребемлнокића“ и „Грољановића“, па са ста-
рим писцима нашим, с певцима и народом нашим светога
кнеза Лазара звати просто „кнезом Лазарем“.
1Х.
Кад сам год, преврћући листове кратке (с немачког
преведене) и опширне историје Рајића нашег, наишао на она
места (Кратке историје стр. 121. 122. 127., а у опширној
историји П. 688 и 11. 29. 81.), где је говор о Плакиду
или Плакиди, или где се спомиње Вук Пладић, увек сам
се чудио романтичном имену и необичном презимену том; а
доцније, сазнавши из извора од вамог Рајића приведених, да
је Вуков отац био Бранко а Бранков Младен, етао вам се
домишљати, да су поменута имена само погрешком каквом
у историји нашој места добити могла.
Сада пак било би скоро сувишно доказивати, да је Вук,
зет кнезу Лазару, био син Бранков,а унук Младенов;
но ја ћу ипак из наших домаћих најбољих извора навести
места, којима се то потврђује. Сам Вук каже за себе у лис-
тини од 1392 (МИ. Мопшт. 223) „лак, сви секасто-
краторх Брлика, визкв Млалдена војводе“ а у пого-
вору псалтира писанога 1346 т. стоји: „написа сн псллтифћ
Брдињљко Младеновикљ (Збагте ТУ. 29)“. У повестном
слову о кнезу Лазару (летопис за 1874. П. 114.) каже се
за Вука, зета Лазарева: „ећ (т. ј. Клавкв) БЉЕСТЊ ОтБ СЛАВНИХ
но квлнкњих пронсходе, но сћ отђ Немлиних племене, Брлива
же секастокрлтора снињ, Мллденовњ же кизкњ“. У Родо-
слову једном стоји: Хакндњ, свињ Блвклнокњ роди Георга, н
Глоргнућ родни Младена, н Младен роди Бранка, н
Бранко родни Клаљка“ (Убатше ТХ. 90.) У повељи цара
Стефана, датој Котору год. 1851, спомиње се као прису-
204 ПРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
тан „Вгапсо АПафпоујећ“ тесбиз „М'адепоујећ“ (Катјаћ
МГ. 450).
Кад к томе додамо, да је и по Орбину Вук, зет Лазарев,
био син „а Вгапко 41 М]адлеп, сеп Лпото Ф1 Казеја“ (стр.
810), п да Лукари пише на стр. 174. да је „М]афеп Чег-
утапо радте 4! Вгапко ед ауо Ф4! Упк Вгапкоујећ“, онда не-
знам како ву могли и новији писци наши (Кретић у историји
срб. народа 99; Срећковић у Гласнику ХХУП. 248. 279;
Мајков 77, 82.; Каси ц Вади [. 55.) красном нашем „Мла-
дену“ претпоставити „Плакида или Плакиду“ и то само
мутавом једном Грку за љубав.
Грк Лаоник Халкокондил, (који је — мимогред буди
речено — евоје властито име Никола променио у Лаоника)
спомиње у својој историји Турака на три места једно име,
из кога се може и „Пладић“ извести и „Плакид“ истесати.
Прво је место на стр. 58 бонског издања, где се каже, да је
кнез Лазар једну од кћери својих удао за Шишмана, цара
бугарскога, а другу је дао Вуку Бранковићу па
тоу тор Враууор тоо Пдадаиж:о тебу, Касто-
огаа те ха Орогдос тје су Мажхедоуа ђугибуос“ —:
а етапа. 56. Пал сопићто јипх Вијео Втапеј, дш 1ић РјЈа-
отада е 15, тегепћу Сбазбомат еђ Осћм ет Маседошае то-
стопе гласи латински превод, а ми бисмо то на српеки пре-
вели; а другу је кћер удао — кнез Лазар — за Вука, сина
Бранка Младеновића, који је Бранко био господар Костору
пи Охриду па бисмо на то приметили, да у садашњем грчком
тексту погрешно стоји „тор ПХадсхео од)“ место: „тор
Млади пабу“, п даље бисмо још додали, да сеп у српекој
једној листини спомиње севастократор Бранко као „госпо-
дни грлуоу Охрндоу (Мајков 81.)“.
Друго Ј је место на стр. 176: Хтелауос игу ору ортос
2. ге 00 Подиже тђе уруважос адедрбс, Бор,
хос де торуоц «до (15 егађ ЗБерапив, ЕЈеалал Раде
ПРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 905
пхог18 Ттађет, (1 Вшео потеп егај.) И то је место исква-
рено, али мислим да не може бити сумње о том, шта је Хал-
кокондил рећи хтео. Он је хтео рећи, да је то био Стефан,
син Лазарев или Стефан Лазаревић, а брат жени Вука
(Бранка) Младеновића.
А "треће је место на стр. 28 и 29, где се каже, да је
цар Стефан подунавље у државу дао: ВорАжо то Е2еа-
50000 тор Подужоу — — та 5 леди Орошда те жал
Полатфоу уддау отто жаорџбуђу елетосфе
Поди годруну, фудо орж фувуув.“ Како се прва
реченица разумети има, то је већ казао Мајков на стр. 51.
— а у другој је Халкокондил рећи хтео, да је цар Стефан
за управитеља Охридеке и Прилипеске области поставио —
Младеновића т. ј. Бранка, сина Младеновог.
Као што зналци казују, текст Халкокондилов јако је
искварен, а латински превод јошт је грђи. Није се чудити,
дакле, што је још Левенклав у мусломанској историји евојој,
„т. 1591 печатаној шшеао „Ушео Рјафе Зип.“ (стр. 161.),
што и Орбини на стр. 267 шше: „Осћг а соп 1 раезе (1-
тапдаћо Ргиађеа Феде 1 сопуетпо а РЈада1са“; не мо-
жемо се чудити ни примедби Диереновој: „Вгапспп де М!а-
Фепо, дцет РЈас1д4 а т удећиг арреЏаге Гаотсиз поп ппо
1060.“ ; али се чудити морамо првим писцима нашим, како
могоше променити Младена за Плакида, а већ је Павао Ви-
тезовић у почетку прошлог века у рукоштеном делу „Зетћа
Шизбтађа“ приметио: „Ставес! ртаећетеа попта регштидие
иђа ац ебетепдо вотттривћ, Ја Гаопјецв : — Галатит
Ееалатит, Млада Рјадсат ебе. и на другом месту: „УцК
ашћеш #10 Вгапјка АПлиз, перо уего Мадлив, дпет
Ставс! ђа1ђићтепћев РЈад! сат уосапђћ“
„Грбљановић“ и „Плакид“ само су имена пуста, али
та имена најбоље показују и осветљују примитивност ието-
ријеке критике код нав.
206 пРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
».4З
_БУРАШ ИЛИЋ И ЂУРАШЕВИЋИ,
Кад се т. 1881 млади краљ, потоњи цар Стефан, поди-
тао из Зете од Скадра града и пошао еа својом дружином
„једнноу комо но хотвине нмоџште вћ тБлесно гелнко 6
жикотоџ нов свмрњтв“ (Данило 212) на родитеља свога,
краља Стефана Уроша ПТ, који је тада боравио у двору свом
у Неродимљи — бејате Ђураш Илић један од глав-
них присталица и саветника младога краља (Отбни 259.
бтитазе Пећ“); а кад је на крају т. 1355 умирао цар
Стефан, налазимо пиетога Ђураша Илића (Јигазев
АИиз дпопдат Неће де Кахја) као кастелана Душановог
у граду Скрадину, где с једне стране одбија жестоке нала-
даје угарске војске, а 6 друге стране преговара с начелни-
цима млетачке поморске и сувоземне војене силео уступу
града Скрадина, и како на последку, 10 Јануара 1356, пре-
даје исти трад Млетчанима, који му под заклетвом обећаше,
да ће република примити под своје крило и опекрбити њега,
винове његове и браћу му, Николу и Владина (ВЈапдил) и
њихову децу, ако би се због предаје те на њ љутио цар Сте-
Фан, ако је жив, или вин његов, ако је он умрђо (Бјиће,
изнпе Ш, 305—806). За слабе владе цара Уроша (1356
до 1369) овилише се Балшићи у Скадру у доњој
дети, а после емрти цареве нападну и на торњу дету,
коју је држао ЂурашИлић са својим родом, те убивши
Ђураша, заузму и горњу дету. (Огђи1 257: „Лепа 5пре-
поге, Ја фпаје фепеуа СПигаве ИШјећ е зпот ратеић, 1
апаје Сјигазе 1 апшталаћо дај ћећпол Фа Вајва).
Иза Ђураша остали су винови његови, а на име налазимо
око т. 1404 Ђурђа и Леша (Алексу) Ђурашевиће
ПРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 907
(Сеоголив ећђ Ајехш5 Јитазез), где се дотоварају с Дубров-
чанима, да заједнички нападну на земљу Сандаља, великога
војводе босанекога, који се е кућом Балшином дружпло. (Пу-
цић [, 49, 50).
У течају рата, који је с Млечанима последњи господар
зетски из куће Балшине, Балша ПТ, зоог заузетих свакојаких
начином градова зетеких водио и од г. 1405 до смрти своје
(7 1421) више пути обнављао, често бива епомено Ђура-
шевићима у млетачким листинама. С почетка, рекао бих,
да су Ђурашевићи били с Балшом, јер су Млечани г. 1409
захтевали, да им се даду у таоство од синова Ђурђа Бура-
шевића — „ећ аПотша зцотша (Балше) тајогиа сила
сцјавИ ћећ вопа ош еј тагтв рофешфиии, дацов ћађећ арпа
зе“; али доцније видимо Млечане, како јако настојавају,
да против Балше добију на своју етрану Ђурђа и Алексу
Ђурашевиће, називајући их ђатопез Лепћае, п обећавајући
им дарове, провизије и саме градове (Гласник ХП, 274,
828, 388; ХШ, 18, 17, 22, 28). Није невероватно, да су
Ђурашевићи као винови Љураша Илића, који је Млечанима
Скрадин предао, и у опште као „Зећани“, за добру провизију
влужбу чинили Млечанима у рату против Балше Ш. — И
кад овај г. 1421 умре, те Стефан Лазаревић, деспот српеки,
а ујак Балше 11, објави „дапод Лоса, дпае от егапћ Вајзае,
розћ тотћета. Штаз 51 зресфапћ“ — и још исте 1421 год.
под Скадар дође, и рат се е Млечанима због Зете опет от-
почне, наставе Млечани своју стару политику, и радили су
нарочито преко свота провидура (ртоуедноте) у Котору, да
задобију Ђурашевиће за Млетке, обећавајући им на послетку
Баригорњу Зету; али почетком г. 1428, упућују
истога свога провидура, да на леп начин прекине преговоре
е Ђурашевићима. (Гласник ХПТ, 105, 126, 139).
Тада се преговори,о миру између Ђурђа Вуковића, не-
ћака и пуномоћника деспота Стефана Лазаревића, и млетач-
208 прИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
ких пуномоћника започеше, и тек што је склопљени уговор
од деспота Стефана 25 Јула 1426, а од дужда млетачкога
8 Фебруара 1427 т. ратификован био, захтевали су Ђурађ
и Алеква Ђурашевићи — пођНев Депфав рат ит Ађашае—
који су уговором тим подложени деспоту ерпеком, да их ре-
публика прими под своју владу ; на што им иста 1 Јануара
1428 г. одговори, да то због поменутог уговора не може
учинити. (Гласник ХПТ, 270).
Из познијих листина а на име из захтевања посланика
млетачкога, деспоту Ђурђу 14 Августа 1435 предложених,
и из уговора истога дана закљученога дознајемо, да се један
Ђурашевић од деепота Ђурђа одметнуо био (Јигазеулећ фипс
ћозћј8 еђ теђејз де Шазбаз ти Фопшта Резроћ) ; да
ву Његуши (Хееизт) подложници Ђурашевићима, а и ови
сами многе штете чинили Котору, и да на тужбе, тога ради
војводи Алтоману, — који је, рекао бих, намесник
деспотов у Зети бпо — предлатане, никада се до суда и
правде не могаше доћи, почем би војвода Алтоман увек од-
товорио „ешти поп еззе зпретогтет д1ећ1 Јигазеујећ.“ (Глаен.
ХТУ, 28). Год. 1439 принуди вила турска деспота Ђурђа,
да остави Србију и да тражи на страни помоћи и начина,
како да се натраг врати у своју деспотовину. Тада устане
нов претенденат, велики војвода босански, потоњи херцег
Стефан, за кога је већ у почетку Октобра 1441 год. мле-
тачки кнез у Котору јавио својој влади „апод ргасђеп ћ ос-
спрате Това АЈђапјае, адцав зпрроз!ћа егапђћ 40-
ш1по даезроћоКћКаввтје, јашапе сопсог5г езђеђ
тпбе 1 сепбјатћађећ сптп Јпигазеујесћ ећјп-
ст65518 е55 Депђаш зцреглогет (Гласник ХУ,
43), а следеће године 1443 ушао је Стефан војвода иј
доњу Зету „рег е! тело (посредетвом) де ЗђеТап1ла
Јигаз еђ сопфга Ја шћештоп 1! а15т1 фге Јитаз1“ еђе.
Гласник ХУ, 57.)
ПРИЛОШЦИ К ОБЈАСЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 209
Даље нећу, јер ми је несносно просто наводити места
из листина млетачких, тичућа ве Ђурашевића ; само ћу још
да напоменем, да је 26 Марта, 1444 г. у Скадру закључен
уговор између господетва млетачког и војводе Стефана
Црнојевића, — фпапдо е! уепе — као што се у патенту
кнеза и капетана скадарског, Францишка Квирина, каже
„еп 850а Ђопа уоћшта е Фездето, а еззет ђоп е Па] зег-
удог де Ја Шизбмазита пса! зтепота Че Уелехта“. Глас-
ник ХТУ, 89.
А сад ми предстоји још расправа ва Немцем Карлом
Хопеом због Ђураша Илића, с Хрватом Љубићем и Ру-
свом Голубинеким због Ђурашевића ис архимандритом
Дучићем због Црне Горе.
Почећу « Голубинеким, који у кратком очерку „Исто-
ри православнихљ церквен болтарскон, еербскоћ и румнн-
скоћ, Москва 1871“, на етр. 599 пише, да је око г. 1444 „во
верхнен Зетђ или нинђинен Черногори возникло подљ име-
немљ воеводетва новое особое владђије -—— основателемђљ което
билђ СОтесанљ Черноевичђ, иначе Стефаница,
прописходившти изђ Фамилши Орашиченћ, которал
при Балшичахљ била первото по значенцо и силђ между
болрекими или удђлвно владђлеческими Фамилјами дЗетн“.
И Љубић у Огледалу своме идентификује Ђурашевиће с
Црнојевићима, те услед тога пише на стр. 259, да је Степан,
велики војвода босански „Пађорада 1441 догоуогпо 8 ђгасот
Стпојеутбеуот ргоуаћо ц гогпји Лепи“ ; тако још је-
данпут на истој и на стр. 260, где свуда „Љурашевиће“
извора свога замењује „Шрнојевићима“ ; а на стр. 199 из-
риком вели: „а ЗБерап зрогамштпо за ЗНПерапот Сгпо-
јеусет (Јигазеутсеш) уеђтохет жепфакип орећ ргоуац 1
Лети“. — А ја држим, да су Ђурашевићи и Прпојевићи
две различне породице зетске. Прва произлази од познатог
нам већ Ђураша Илића, а војвода Стефан Црноје-
ТААСНИК ХРУП 14
210 прИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
вић од год. 1444, биће потомак оних Црнојевића, који су
у последњој половини ХТУ века издали Дубровчанима по-
вељу и обећали да ће Раднуви Стаплниљ Црнозекнкн
сл свом братномњљ скотомњ, бити Дубровнику и људма ду-
бровачким срдачни пријатељи, да ће их бранити, да трговци
њихови ходе по земљи њиховој слободно без забаве, и 1. д.
(Ма. Мотпи. Зетђ. 566, 567). Старијем од браће Радичу
Прнојевићу (Вадјс Фе Сетаце допттив Лепђе еђ Видуе еће.
рагби Уејауоте) поделила је млетачка република право
грађанства још под 30 Нов. 1892 (Пјићае, Та шпе ТУ, 301);
пети се спомиње иу напутку од 20 Априла 1896, „ст
аподап Вадтев Сетпоутећа фи езћ стул5 позђег, 65 шђ
зепфлии5 езђ уајде рођепз“ (дет етр. 872); али већ 80
Маја исте године јавља Ђурађ Срацимировић републици, да
је 25 Априла (1896) „таајефсћиз 18615 рабле Чезфтпећог
мдесећ; Њад12 Детпое 1пбегРесћиз Гплфа позђго
ехеге1 ћи (Пије, Јазипе ТУ, 377). И тај дакле г. 1896
убијени Радич био је само један од Црнојевића, али ов
сам није родоначелник те славне породице. У которским (до
душе интерполираних) листинама цара Стефана од т. 1351
и цара Уроша од г. 18256, спомињу се „Мец е Кадозахо
Тетпоујећ (Кадозјауо Латпоеујећ). (Кад јасовоуепзке
акадепије 1, 143, 149).
На поелетку да се позовем још на К. Хопеа, (Егзећ.
Епсу орефе 2ХХ ХИЛ], 101) који такође разликује Ђура-
шевиће од Шрнојевића, као што се види из речи: Пет Зепаћ
(млетачки) уетајећегће Тип, (Ивана Кастриоту) Фе Јитав
(Ђурашевиће) пцпа Фе сефтецећ Сегпојеу 16 зетег Рго-
бесћоп. Даље вели ХопоФ на истој страни епохалне те исто-
рије грчке у средњем веку : 80 ћаћје Уепеф о Чосћ већ евв-
пећ Тазђ Фаз сапле Папа дег Вађба епапећ. — Пасесећ
Бећацрфејеп. зјећ за. Сећије Фе Зоћпе (2) јепев Наде Сетпој
дег 1895 (1896) уоп Сеогг П Вака сефодћећ уогдеп таг :
ПРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 211
Сеого Сбпгаза!п (1407—1451), Солећја (Уосћт7 то
ће бити Којчин 1407—1451) пва ЗђеТап (1419—1456)
фје Сетпојеује; Јефаћегет, Уепефев Сарбајп та Седда цпа
Стетаћ] дег Мала Казблофа, ууаг дег Аћпћетг (Џез етзђећ
Убатитев дет Китађеп уоп Мопфепегто. Даље следи еуд Хоп-
Фов о пуљском Стесану Магатопђе, но мене се не
тичу овде Црнојевићи већ Ђурашевићи, и зато ћу се опет
вратити на Ђуратша Илића.
Неки дан дође ми до руке прилог к „Аугебуршким
општим новинама“ од 28 Маја о. г. број 148, у ком познати
А. “у. У. с пута пише о А влони у Епиру. У чланку томе
изложена је читава историја тога града, те се ту каже:
како је после емрти цара Стефана овладао Авлоном „АЈе-
хапдег бјог1фаећ“, кога Млечани у уговору од т. 1857
титулишу „деспотом авлонским“. — „Ет Копифе 1371 Чаз
сапде РПезројаф уоп ЛАујопа ппеепштдегћ зетет 5Зоћпе
бптав Пећ ћпњегјаззеп. Плезет ађег уегјог зећоп
1872 ејећ ппд Геђеп ап деп стозвеп Зегћеш гађећ
Вајза П.“ Но откуд немачки путник тај зна за „Тлеквслн-
дра, господина Клинић и ЖХелону“ (МИК. 178) и откуд зна,
да је Ђураш Илић, кога су Балшићи убили, био син тог
Александра авлонског ' А. у. УУ. писао је г. 1968 критику
на ХопФову горе поменуту историју Грчке у средњем веку,
(Та Његаттасћев Сепфта а 1968 У 24), али полазећи на пут
у исток, није ипак заборавио понети са собом то важно „21
Језеп па еће, дет НазбомКкег ппепћђећгјеће Ууегк“ као
што сам на крају критике вели, и из ХопеФа је црпао он
причање своје о Авлони, о Алекеандру и сину његову Ђу-
рашу Илићу. Због овог последњег водимо ми парницу управо
против Хопфа, но пошто се исти међу тим плреставио, то га
може поменути туриста А. у. УУ. слободно заступити. Пађр-
ница ће се та брзо свршити. Ја сам у почетку ове расправице
казао, ко је и од кога је Ђураш Илић, и основао сам то
14“
2:12 прИилоШцИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
своје казивање на једној млетачкој листини и на Орбину. И
Хопо се на те исте изворе позива (в. Епсукорефе РХХХУ
458, пи ДХХ ХМ] 43), па сад нека трећи реши, ко није до-
бро сравнио листине с Орбином, ко је подметнуо што овоме,
што он не каже. Ако тај трећи даде за право Хопеу, те се
долета потврди, да је Орбинов „Ојигав ПИјећ“ син био
Александра из Авлоне, онда хипотеза моја пада, и еве што
се на њој оснива.
да тај последњи случај морам повући на суд још ит.
Дучића, који расправљајући од куда и од када је Шрна
Гора то своје име добила, тврди (в. Гласник ХГ, 4, и даље)
да „до ХУГ вијека ништа се знало није за име Црне Гође,
нћти је садашња катунека нахија била насељена (изузевти
Цетиње)“, а наиме „дасе Црна Гора није звала тијем
именом до пресељења у њу војводе Ивана Црнојевића (14894)
и да се теку почетку ХУПГ века чуло у народу ново име
зетској планини, најприје: Прнојева Гора, а позније скра-
ћено: Црна Гора“, и завршује одел. 1, речима: „на по-
шљетку опет остаје најјаче оно тврђење, да је Прна Гора
тако прозвана по Шрнојевићу“.
Г. Дучић приложио је оплеу своме рне Горе читав
каталог свакојаких епива о Шрној Гори, што баш није тако
нужно било, као што је нужно било да је прочитао и проу-
чио листине из млетачког Архива, те би у поменутом већ
уговору од 14 Августа 1435 нашао ово место: „Пет фша
ређеђаћ ртетаћив Шизђтта допштиз дегроћив саћппов бет-
патоте 51 сопвјепал рет Шизфтет Дфоптшт дивет еф
Чота ни. Уепећатши, вопуепетцић ртефјеће рагћез, еђ соп-
согф ћет ас плапшпићег Фесјагауегишћ, ошпев ртедјећов са-
бпповз Сегпасоте еззе, еђ вресфате ас регбтеге ргетаћо
ов] Фото даст еђ дотио Уепебатши, сшп олпајћив
5118 Ф0%15, роввеввроп1ђив, рај поп, у1ле15
ећ сатар1в, сшп трзр сафцил Сегпаготе та сол ићив Уе-
пРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 2113
пећјавит таеји5] ви еб Трзтав дотити соп би це Ецегт,“
(Гласник ХТУ, 14 15). ПШротиву садржаја јавног овог
документа не може бити приговора ни ве које стране, и зато
ја прекидам сваки даљи говор, и подновим списе на пресуду.
ХЛ.
ВИТЕШКА ТРПЕЗА,
„ВУ лето 6954—1476 ходи пдр на Клра-Богдана н
равно га, н то двто Химе ходн на Доџилкњ ил 3 Каш-
тнлан но рлрвлн нхћ, но тогда Бместв Хлал дима (Убате 1Х,
51). — Ва лето 6984—1476 ходн улр Мехмед-кегљ
на Стефана косвода молдокскога н флдЕн га н
вњакрласе Ф тоудоу рлдовори Оугромћ кентежка трл-
пеја над Данлез (Јаге, Ветас лиг зетђ. Аппапз К,
стр. 98). — Ва дето 1477 ходн дрво на Клра-Когдана н
неполоџун ннуто; кл то лето рлдофн ул оутромћ
ентвжкоџ трвпвдом на Доунлкоу; но то лето БАСТЋ
љах дима (Уагше [Х, 87; тако и у Летопису у Дечан.
Спомен. само што је стављена г. 1476). — Ва лвто 6984 —
1476 ходи уде Мехмедњ ке на Карл Богданл но радЕн
га. Но та нхв Х8и8 Бнше дгрн, но слгрладише дел града
на Годомннскомћ полио. Н та нхе дима рлдбн улрб
Мехмедњ вео но пршетњ тен градове, н радно нж. Но тада
Бњестњ 2АА дима н омота (Убаттпе УГ, 23). У Бранковићеву
Летопису имају о том две вервије. Прва је: „6984—1476
ретелћ слаг сопјта Сагађосатши Уоууодит ећ еши рег-
ће еђ тефепз уазјаућ Џпсагоз ад Папиђип“, а код
г. 6982—1474 пише: „Е+ слау Мећтећ дезфтшћ пгђез ад
Мотауат, дпаз атсез аедућсау1ћ УЈК Сбгоепгеујећ
спт Опраг18 (АтКу ЈИ. 28).
214 прилошци К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
О походу дара Мехмеда против Стефана, молдавског
војводе у тод. 1476 види Францеса 451; Хамера П, 144;
Цинкајзена П, 381—2884; Феслера друго издање ПТ, 115,
а ја ћу овде да покушам разјаснити српске летописе стра-
ним хроникама и летописима.
О) „витешкој трпези“ нашао вам спомена само у Бонфи-
нију, који је живео у двору краља Матије и довршио своју
историју Угарске „Кетшиа Нипеатје. Чесадев душе“ год.
1495. Исти у ТУ Декади, а на на крају књиге ПЛ описује,
како је краљ Матија освојио град Шабац (20. Фебр. 1476),
и како се томе успеху краљевог оружја цело хришћанство
обрадовало; па одмах за тим штше: „Утдегоута (Смедерево)
балиши ад Рапађи трат = Ња зпрегетаћ, упала Тигеца ал =
ризаћио ртаезјфо, аб опш! тип опита вепеге ођћттагађ,
ехрпспапдав Феллши ћијав ИЉао поп тедост18 тсезвегаћ.
Опод иђ еГћсетећ, еадет ћуете фла стеши сазђеПа, ех
Пелиз еђ етезфа |егта соптесћа, ртортиз егехегаћ, #трјеа
аподуце уаПо, Еоз5а пшћефце липегаћ; упипеја ћаве
таоезађиз ођдихегаћ, диае ех фетта тађеттадце сопсезта,
пи ов богтетолии 1ефив регћоттеђалћ. Ех Ћ15 ши, дпод
Бпдегоујае ртопитеђаћ, У1ђез фтарелап а пшнал
аепза попипауњ“. А у следећој књизи пише БонФиније:
офа Тете Џпсала ад Кетабиш ппрбатши сејеђгњаћеј
запе сопуепетаћ (сватови краља Матије са Беатричом на
крају год. 1476) апод веша Тигса арегђе зепзтавећ, фешриз
вола о по пасћиз Јопецшт, дпадтагтфа сјаш Ћћоптиш
па ех Епгора шта сејегфаће соег Њћ, еђ ех ћешрјо Фт1та
сазгђе]јја, дпавад Зупдаегоујатш Мафћ1а5в
етехегат, гтјрепђе ђгцита, атецштувић; сшт зав-
ушћа Елеотја поп тодо [оввав адца сотрјећае, зед Папц-
Ба уподце сопаБ звећ, тасепзо уао, тоепћивупе Пелеј,
зе шаспо песобо ппрозЊа Раппопши ртееза оррше-
пау ћ. ПН дезрегафа зајифе, Једу јопеш Гесете еће.
пРИЛОШЦИ КО ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ истоРИЈЕ 915
С тим треба сравнити оно место туреких летописа код
Левенклава стр. 881, где се вели: тде Мисћетејез тећећа
Мојдамја, ртојесћиз е5ђ ад атлет Мотауат. [8 11 10с18
Опеат пишпелша ећ атсет фпатдат ехфтихетцић, дџат
Мисћешеђез фиши осепразвећ, Сопафап пороти теуетвив езђ
аппо 881—1477. Геппв] Рапдес. А 149.
(0 обзиром на та места из страних извора можемо на-
пред изложене вервије разних наших летописа свести и од-
носно у еклад довести овако :
Год. 1476, турски цар Мехмед, вративши се из Мол-
даве, на концу те године, на најљућој зими развали (разори)
три кавтела, и међу њима кастел „Витешка трпеза“ названи,
које је кастеле те исте године (у Марту и Априлу) Вук
Гргуровић (дмај Деспот Вук) с Угрима око Смедерева на пољу
Годоминском, од земље и Орвана саградио био. И сад тек
можемо разумети, за што се у Летопису, од В. Григоровића
изданом („О Сербши итд. Прибавленје [, стр. 58) каже: „Вњ
дато 6995—1487 свградн се внтежка трвпеха каменомњ“
јер је она од г. 1476 била од земље саграђена.
По указањима тих наших летописа могу се Хамер (ПЦ,
146) и нови издавач Февлерове историје Угарске, Клајн
(1, 117) и други исправити, јер ве из тих места види, да
нису управ знали, где су и на којој ву страни поменуте твр-
ђаве подигнуте биле.
ХИ.
У нашем „Родослову“ каже се за Отесана Немању, да
је саздао „но црљкокњ светлго Ннкодн оу Нероу“ (Шао. 58,
68 ; Збатле 1Х, 74) или потпуније „но пак СњХдА Цркокњ
скетого Миколн на рбуђ Нерв, нже књ Контуподн-
кохђ“ (у животу цара Уроша од Пајеија патријарха из
916 прИЛОШЦИ КО ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
„родослова“ ; у Богишићевом рукопиву, који помиње т. Ја-
тић у Гласнику ХИП у чланку „о житни скетого стмеонх
неманте срђвскаго слмодржуа, нубрано 6 крлтућ) „ЈЕ
тигаиз јетрћт 5. Хоја арпа Ноуши ЈЉаг то Сопећи-
иззосћ“ (816 — Ату Ш, 8).
И то ће бити исти манастир, у ком се архијецискои
Данило за краља Милутина и архиепископа Евстатија 1,
(1291—1308) покалуђерио. „И пришњд евмонастифђ
келнкахлго лдрвхнкефред хрнстова Мнколн,
ниже на брвгоу рвкм гдлагодиемљми НЕрб, м5-
стољокомоћКонњљхолњ“ вели биограф Данилов на
стр. 385.
У том манастиру Кончулеком постављен је за краља
Милутина и архијепископа Никодима (дакле између 1317—
1320), епископ. У познатом списку српеких епископа, кон-
чулеки је на реду петнаести и последњи (Шае. 54.) Пре
тога постављен је био Данило, потоњи архиепископ, за епи-
скопа бањекога (в. у животу његову стр. 359) или зве-
чанскога, као што ве по блиском граду, (Мопшо. зегђ.
стр. 60) или ибарскога, као што ве по области, у којој
је био манастир вв. Стефана, звао (Гласник ХХЛХ 19%6);
но кад Данило остави етарешинство цркве ев. Стефана „же
кестб не пнскопна ванњска“, те се врати у Св. Гору
„сљтворн краљ мћсто то нменоватн ке нгоуменни
(тамо стр. 360). Тако је могло бити и е „кончулском еписко-
пијом“, која је такође за Ибар одређена била, јер у списку
српеких игумана (ШаФарик. 55), кончулеки је на
реду осми.
Никоља (црква) пли никољски манастир на Ибру, по-
стојао је дакле у ХИЛ веку, и за ту цркву каже родословац
да ју је сазидао Стефан Немања. Но синови Немањини, Сте-
Фан краљ и ев. Сава, набрајају у животу отца свога цркве и
манастире, које је он основао и подигао, па међу њима не
пРИЛОШЦИ К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 21
~
налазимо цркве св. Николе на Ибру. Може бити, да је писац
горе поменутога извода из живота св. Симеона имао пред
собом старији препие тога живота, у ком су и горе приве-
дене речи биле, које су познији преписивачи лако изоста-
вити могли. Но било тако или не било, казивање родословца
да је цркву ев. Николе на Ибру саздао СтеФан Немања није
невероватно. У ХИ. глави Типика за манастир Студеницу
пропивује св. Сава, као тадашњи игуман истог манастира,
како се има постављати игуман етуденички, те између оста-
лог наређује, да самодржавни господин српеке земље, идући
тога ради у Студеницу, има повести, или „да понметњ с
совоо епнскопх (рашкога) но нгомене: скетлго Георгина
в Рлсћ (рашких Њурђевих ступова) но скетме когороднце
Грлдњућке (то је из Градца на Морави) но скетаго Миколм
ој Топлнун (где је после постављен епископ); Нд роу-
гаго Ннколм оџ Клаунповнкљхњ“, итд. (Гласник
Х. 155). Казновићи доњи и горњи данас су у крушевачком
округу, у срезу јошаничком (Милићевић Србија 756) а негда
су, као што у Годишњици | примећује г. Стојан Новаковић,
спадали у кнежину „торњи Ибар“. На Кипертовој ручној
карти од Србије види ее на десном брегу Ибра „Казпо-
мизећ“ а одмах више њих, но на левој страни Ибра у ново-
пазарској нахији, „Копавећи већ“. На карти пак Шединој
назначени су само „Калпојеује!“, и до њих ситнијим словима
„Мкоће“, а на левој страни Ибра нема Кончулића. Мени
је пре неколико тодина казивао један калуђер из Дечана,
да има село Конвчулики на Ибру. На којој је страни
Ибра била управ црква или манастир ев. Николе и да ли
му и данас каква трага има, то би се само на лицу места са-
знати могло; ја то не знам, па се ипак усуђујем нагађати и
тврдити, да црква ев. Николе, „ниже ењ Конуоџликохњ“ и
„монастиф се. Ивколм оу Кадпоквкихњ“ нису две различне
218 ПРИЛОШЦИ, К ОБЈАШЊЕЊУ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
но једна иста црква св, Николе на Ибђу, коју је Оте-
Фан Немања сазидао.
Но све ако тачнија истраживања покажу, да је ово
само пусто нагађање и да претпоставка о истоветности каз-
новићке и кончулске цркве ев. Николе не стоји, то ипак ми-
елим, да труд мој није узалудан, и да није сувишно што је
после т. Даничића (в. речник под „Контоџлекњн“) и т. Голу-
синскота (Кратки очеркљ исторти православнихљ церквел,
Москва 1871, стр. 468) написао овај мали прилог грешни и
унили раб божји, монах Иларион „Ењ увстђ н плметњ“ све-
тота оца Николе, свога кренога имена.
' Распитавши међу људима, који места добро познају, радосни смо,
што можемо показати јасне потврде комбинацијама ученога испи-
таоца. Црква светога Николе јесте управо онде, где је на карти
аустр. ђен. штаба забележено Х1Кко11е са знаком цркве, Она и
данас поје, и зове се у народу Никољача, налази се на левој
страни Ибра према Казновићима, у пољу покрај Ибра и далеко је
1), сах. од Казновића, из кога се места крај цркве и развалине виде.
Село Конџули лежи у истом правцу, даље на запад, на левој
страни Ибра, далеко је од Казновића 1 сах. и од села с леве стране
Ибра најближе је цркви Никољачи. Уредн. „Гласника“.
ПРЕПИС ХРИСОВУ ЉА МА ЦЕТИЊУ
0 МАНАСТИРУ СВ, НИКОЛЕ НА ВРАЊИНИ,
У своме чланку „Врањина у Зети“ (види Гласник
ХХУЦ), г. Дучић пребројао је све ориђиналне хривовуље,
које ве находе на Цетињу, и изнео је садржај њихов. Бо-
равећи једном и ја тамо неколико дана, имао сам прилике
видјети оне хрисовуље. Међу њима неке још чекају да их
етручни људи објелодане у потпуном п вјерном текету, као:
1) хривовуља' српског цара Душана, у којој се рјешава рас-
пра између властеле и грађана града Котора и патријарха
Данила, због цркве Аранђела Михаила на Превлаци и жупе
Гроља, у корист првих, на основи хривовуља краља Ђорђа,
Уроша, краљице Јелене, краља Радовава и др.; 2) повеља
Балше Ђорђевића од 6925 г. т. ј. 1417, којом овај Балша
поклања „првунстон“ на Морачнику од његових „Солнл
одњ Брода ведно гуено“.... што је „господнић мнтрополнтњ
уетекн Хрсенне св всвмћ 760оромћ н клнросомљ прђунсте
крлељеске доброкодно поткрдн но хапнел дал дакамћ прбун-
стон крлвннскон десети КЕдЊ СсОдн“.,. ИТ. Д.
1 Ова је хрисовуља наштампана у Раду југослов, академије, али не
с ориђинала, него с италијанског пријевода.
220) ПРЕПИС ХРИСОВУЉА НА ЦЕТИЊУ
Овим ових хрисовуља које нијесу јошт наштампане и
овим оних које су већ наштампане у Моп. ветђ. од Микло-
шића, очевидно било је још других хривовуља и повеља
које су изгубљене, јер је у цетињској ризници сачуван при-
јепис таквих повеља у листинама, у којима су биле еку-
пљене еве хрисовуље до године 1469 односно манастира св.
Николе на Врањинском отоку скадарекога језера. А. сабрао
их је и преписао неки монах Гаврил из истог манастира,
тодине #129 т. ј. 1621, као што је исти Гаврил на свршетку
тих листина забиљежио. Он вели:
Покеленнем н влагослоквеннем отуд н госсоднна нгамнх
кур Гакрнла Гарлашковнк от места Цеклина н покеленнем
Брата его Нелне Теромонаха от села Кранк. преписаше се
стн хрнсоколи много грвшним рласофором Гаврнлом ел хрл-
ме скетаго Инволн 8 новон каки н келнах вел тожде лето
но саграднше: светнтелствшошца тогда но ва то крме ар-
жефев кур Даннла но лрхтерев Кур бавн нмеоше отулство
Нгашн. но мре уто нандете вл снх хрнсоколех ненспрлвно,
простите, неств мол внна но расокодн от многих кремен
престарлан н предртн н дамрматн, но еднко могох препн-
сах н неправнх :. лето „деске. (7129 = 1621) Тама 6 (9)
на светога Панкрлтта Тавромен: —
Између поменутих хрисовуља изновим овдје само неке,
које нијесу наштампане, колико ми је познато, ни од Микло-
шића, ни у Раду југослов. академије, нити пак у Главнику,
а на име: пријепис хрисовуље краљице Јелене, краља Ми-
лутина, Ђорђа Стратимировића и сина му, и друге неке
повеље.
Читајући онај пријепис, свак ће лако опазити, да је
монах Гаврил на много мјеста одетупао од изворних ријечи
текета и правописа, и за то је допустио доста периФраза, али
од тога није пострадала истинитост смисла. Не би било су-
[5]
ј
ПРЕПИС ХРИСОВУЉА НА ЦЕТИЊУ 2
вишно наштампати из поменутих листина пријепив хрисо-
вуље ев. Саве са потпуним ријечима, које гт. Миклошић није
прочитао, а такођер пријепие хрисовуље Ивана Црнојевића
— различне од оне, што је наштампана у Мопшаи. Зетћаса.
Ваљало би, да когод једном узме на се труд, да прегледа те
листине у Цетињу, и да уредивши их наштампа, што није
до сад наштампано.
У Дубровнику 1877.
у в. ЈАСТРЕБОВ.
Слена Кожне!го помошио кралнуд србска оста-
вн село Крнитје нв бланик 8 Крзшекнуа
н сто перпефрћђ свкетома Инколн.
Ка натетцехћ тн Господин теммо осповх н делл фвка
твое!о сатђ небесл. та погибнатћ. ти же превнклешн. н велсд
ако рндл оветшмот но ихко одежда савнеших н наменетсе.
тиже тажде есно н лета твол не оскаделотв, Слткорн рл58-
момњ некеса. н деммо 8тврднен на кодахћ. прнемн страстњ
волио ко да насњ грешннихћ н недостонинхв фхбб СВОНХЊ
нхкедешн отњ хдескихњ нерешнмихв у2. но сконмн дпостолн
н светнтедн поставн фрадануна скетнла но фекћ нм уунтн
модн зоже стежа тестиоо крвто. нже верзетђ н спасеш
вдетв. Сн свети н келнкн лохгерен Хрнстовњ Микола. нАшњ
вунтелћ н плстнр ва ндпастехћ но 6њ бранехњ крепкн по-
магатедњ снротамђ но Влдовнјхмњ но ницџемњ скорн н топли
улетапникћ. нова власмјехњ Бедахњ о мнлостнен 2ртнтељ.
Сагради се КЂ нме его храмњ слан Иларнономћ ЕПНСКаПОМЊ
љетекимћ. нже зело мовнмћ беше господлремњ скекровн-
мамн Господних крллат пркокенулнога Стефана скетопо-
тнвшегд. н Господиномњ скетимћ кур Слвоо. ТХже гест
устворнишн Стн о дарћ н прннесла кђ светомв но кеднкомв
лрхгерев Христова Мнкодн. н нд многа молета ка БОЖНЊ
прквжмв. но смерена ка днгелскому но мнвшхскома оБрл28
мовнма. А грешних рлд Божнх ленд крллнул последако
стопамћ светима господннома мн. господином монм де-
[55]
~
ПРЕПИС ХРИСОВУЉА НА ЦЕТИЊУ 2:
веромђ светопоунешиимљ крхлемћ Владтслкомњ. еже свтЊ да-
рована нин светома велнкома дрхнерев хрнстова Миколн
џ селехђ всехћ и 8 модехћн 8 пласншехв 78мннхћ н летинхв
нов клелнхв прлвннахњ церковнихв. По томзжде Обрада н
лаћ припладмо ка милости скетлто Мнкодн. но сне малое
приношенне приношв ва скетома но келнкома лрхнерето
хрнстову Николе. кндекшн дх 6 убого негоко место модмн.
но дах Генл Вогланка сл братомћ но са децамн. Андрпо
Балка са братом. Каксв са братом. Дамникх (Салата сл
братом. Блрдона сћ дато. Маршеновнће н Кринце да св
комосн: но дах отљ трга свето-сфћскаго „р. (100) перпефњ,
ДА МАМА црква унмћ мобн келко годнише но сна утврдивши
дахћ свеша зманнк мон на просвешенте храма скетомв.
Х веше зманнкњ на деммо црковна на Крушевнун, но сл
иманнкомћ дах Павла н брата ма. Но пнкто дл не потко-
фнтв утвржденаго семв скетома храма мноо грешноно крл-
лије Еленоно. ни свињ мон пи внук нн слродникњ кра-
левства мн нлн когл ндводн Когћ кралввдтн сркского н по-
морћскоо хемлео. Кто лн-“то потворн еже сатв света
господа втврднал но дапнеллх но лаћ грешна. да ма ес су-
плринкњ Бог н претиста Богоматн. нодх гл порадн СНА
уестилго н жикотворешаго крста. н свети МИнколх вл место
милости да ма е супзрникњ но књ семђ кеце но кл гредуцемћ,
нода вест проклетћ отв прваго архгепнекупх но скетнтелћ
кур баве. н от мене грешне да ест провлетћ. А ОтБ
властелњ великих нано млланхв Но ВАлаихњ проунхњ нлно е
СБНИЋ нлн латини нлно дрбанаењ нАН КЛАХЋ. КтО дрдне
непакостити ндв отнутн уто мобо отв светлго храмл сего
нанио 8 селехђо нан 8 модежћ. нлно 8 пленрехв ДАМИНХ и
летних ван 8 конхћ прхеннахе црковннхв. да примн гневљ
' Вогља рнаутски значи мали. Ген мора бити Ђо н. Ђона Воглика
значи Јову малога,
[55
[55]
[=
ПРЕПИС ХРИСОВУЉА НА ЦЕТИЊУ
и накарлнне отњокрллт. но да плати крлла петњ слтб перпефњ.
сего радни подпнсве крллекстко мн вл сведенте влслком8.
2.
Стефлиђ крадђ Богомћ поставленни ХКрош
пруложн село Орахоконоше .р. перпер
отђ скетаго Срљћа.
Блдго но тестно уто јест Когу влаговгодио еже 1естћ
творђнти скетнмћ н вожеставннимћ урквлмћ. сего ко инутоже
краснеке нестћ. ин сребро ни хлато нн клменне многоценпо.
ин Бнсерска крлеота. того ко радн накодн крллвество мн
сте доврое дело. И ксхотевњ приложнтн сте мос малос прн-
ношенте еже кл светому Инколе рекше у Брлтне. ГЛкоже
рекалћ есн ва скетемћ ткоем емангеда. да проскетнтсе светЂ
ВАШ предћ уловђкн н здретђ ваша добра дђла. Но про-
славетћ ул влшего нже гест на некесехћ. но пдкн мобен
ме КЉАМОБАЋИЋ БУДЋТЋ. опемћ монмћ но кал нему ндћке н
овнтеле 8 него слтворнке. да н нас грешнихв н недосто-
нинхњ рабњ свонхћ нхведешн от адекнхњ нерешнмихћ у2ђ.
Но са сконмн оууенткн н апостоли н светнтелн ПОСТАВНЕЊ
фадануна светла. НО река нмћ. вунтн модте. нже стежа ућ-
стиого крвто. нже кефу нметв н крститсе, спасенћ БЗДЕТЋ.
Да понеже стл велика обетовлита реуена Бнше мовефшимте
спасе мон. Но ааћ грешни дррле пртпадмо ка ненхрете-
нома твосема уловекомовшо. но сн о мадн натетак прнно-
шенна. принноша твсема мнлосрдно ико мнлост ТЕОА
Дастин Благн жнвотђ. н грехомћ рахдрешенте. но вћ БВД8-
шиемђ кљје прнуестне пулрствна небеснлго. бемже но аљ
грешин Стефанђ фрошћ по мнлостн Божнен краљ всехњ
' Ова хрисовуља чува се пу ориђиналу па Цетињу.
[55]
[55]
сл
ПРЕПИС ХРИСОВУЉА НА ЦЕТИЊУ
„ срвскнхв 5емлаћ н поморских прнпадмо КА мнлостн ске-
таго Николн рекше 8 острове Крмине. Но дахв село 8 Цр-
ннуа нменемљ Орахоко сл модмн н сл влсемн мећамн. д
8 том селе нме Миковнтн. Дамни Кослађкатћ са Брдтном.
Полаковл ћеца. н Дрлгалевх ћеца Пркославћ. но дка Рак-
снита Толнславаућ. Шотевнтђ Томнух кривце Кара Мар-
шенљ. Бардона сл детн. Петарђ 2ллтарћ. Каусентн,. Дра-
гошњ воглит“ сл братномћ. Станетних дћул, Петарљ 600-
анунћ. (АО от крлинскихв лрбанасњ Плауке: НО прндахв
межда Лимланн. и межда Орлховомњ. полуждревнуу. ИЕн-
титаре. сл модмн. х меће селу томз. от Годнић 8 мћле 8
Сљектоморљунуи. 8 рићи потокљ. обрњхњ рнћегл потока 8
Плоуџ. от Плоте по дела 8 двБћ Протић. отњ дуд прлво
проншфенне 8 кламоовлн о днека стрлна мора н 8 Брхб
вђаленуе. оттуда оу Лнкова продолћ 8 дантв право 8 река
према Бнгорв. нндв река 8 крепа. отђ оне стране 8 урем-
(ивућски скала покфљхњ дела. 8 "рлена пешерв. отв У рлене
пешере право 8 катаић отб катуна оу грлнтуа клтунска. Н
сна втврдихв дахђ планниз межда Битомњ н межда Шрин-
цомљ нменемљ белуа. А меће планнин тон: от Битх 8
Пегалтув покфњхв Уртеннка клко се камно клла ка Сеоцем.
по квненуз годнехњ стрлањ 8 скала межда праннамн. име
межда бСелун 8 Брранова стена. отб Крелћ 8 скала ниже
бровнућ. оттада премотн на Плурадћ 8 Орах. Отђ плу-
рада 8 грлинув. на Корншњкалћ. сл кокорнна кала прако 8
Жидова мака. отђ жндоке маке прлво опет 8 пегллина":
Н еше приложнхњ сељша на проскешенте скетомв Николи.
отђ тргл светаго Сефгтл. вслко годнше .р. перпер. одњ Мн-
комп дне до Шиколп дне. дл се удима увм се прккн моБн.
Н внде крллекстко мн русокале господина мн деда кур
Савн н скетолохнешега господина но деда мн врамх Влл-
1 Воглдит — мали.
ГЛАСНИК ХГУП 15
226 ПРЕПИС ХРИСОВУЉА НА ЦЕТИЊУ
днелава н господина н роднтемх превнсоклго крхмх дрошал.
нихв данна и зтвржденна. потомажде обрада н тлкожде н
крллевство мн. слтворн мвлостњ модемћ светло Мнколн.
ксемђ прввмћ но конхњ сам ад придао. дал нерлвотмо фа-
оте нн е господстевлоома, нн дани дмо нн пати термо
ни вонске вокмо. нн патинке приплаћмо. ни внпоградљ теже
ин грла Диждв. ин подовн дмо. ни клридне ни пас хране.
отљекакне данн сководнхњ влслкумн прлетнамн, раке дасв
равотинун слкршенн скетома Миколн: Но ефе прндахњ отћ
Урне Горе отђ лрбанлесњ Вленлаћ сл децомђ да веств та-
кожде фаботникњ скетома Мнколе. ткоже по внше пнслин.
Но пко сема Бнтн тврда н непоколевнма: Кто лн се обрете
сна потворнећ нан господстекен нлан слродникњ крхлекствл
ма ндн когл нхволн Богћ по мне Бити крллевстевкоца. да
мв ес суплрника Богђ н прескета Богороднух. но уестин
Крстђ Жрнстовњ да ма не буде помошиикњ вђ сно векћ ин
ва Будин. н светн Никола да мате супдринкђ. на Ето-
ромв пришаствто. (А от властелњ великнхже н малнхв. кто
се обрете н уто мово неплостн дома скетаго Николи. план
во селехћ ндлн у модехћ нан од мединке селЂ ТЕХЂ. НдАН 8
хема нном8. нлн србнић нлн латиннић, НАН О ДрЂБАНАСЋ, НАН
ВЛАХЂ. ДА Примно гибећ н накаданте отћ крхлевства но ДА
плати крллвествв „т. (200) перпер: сего рад! подпнсве
краљевство мн кл севдене всемћ'.'.
о
>.
Гоџргћ Стратимнровик пртложн Раке.
Кожеставих н икнхретена мадростђ Божна слова. стро-
ефина васл нашего рад! спасента отђ првлго УЛОВЂКА пра-
ДЕДА нашего Адама. дажћ но до насЂ грешних. ВапНОШН
КА нам гласћ флдостин н спасеннн (7). ако травамн ве-
го
[55]
~
ПРЕПИС ХРИСОВУЉА НА ЦЕТИЊУ
легласнимн оглашмошн насљ светнмн свонмн лпостодн н
проровн н мутеннкн н светли 8Е8ЖАМОШН нНАСЋ отљ сна
грвховнаго. тако тен намћ на пат покалина но кл жнаин
неконулеме егоже мнлосрдио но уловвкомовно приплдмо
даљ фАБ твон Гаргћ Стрлјимнровнк. поменах—6о Гос-
подн гллголћ пророка твоего Давнда глагомоцих. тко тН-
сара летЂ. ако дћић вуерашин нже мимонде. слдаввоме
Господн но фекми. тко деммх есн о улокђте нок'деммо т8-
ожде пондвшн. н пакн рлдамевђ ннуто Бити Болшеев плате
Божне мобке. но црвен клрденхатн н ОБнлЕлАТН. (БЕНО-
стно раждегохсе Божставноо моковно срдул моего. КХ
ВАСЕМЋ СТИМЋ урквамћ. Хо нанплуе БЛ семв стомз8 храма
скетаго келнкаго лрхнерел хрнстовл Мнколн вел остроке Вра-
нине. Придожнхњ сема светому храма половнив Равал. по-
умишн на Спнлнце. н по средњо дкорнић Микодћ Нлнића,
оттле на кваке Фровнућ. но одтле прлко келнцем патемћ
8 гоквећн Брод 8 Џекиз, терћ низ Цевна их Кослуни камн
н тако ину џемакен (7) опет на Спнлнуз. н сна слвршнхњ
спасе мон. предах ка држава но област светлго Ииколн,
н тако молесе впиотн примн сте мос мллов прнложенте
ва дар Себе. ТАКО ВУНТЕА ТЕОН НО ВАЛДНКА НАШЋ МАН РААСБ
фадбонинућ прнет но рмо того житемх слткорн. но мллне
лептн онне звоге прнет н длрова ен живот кеунн н плкн
момо егоже Бог ндволнт по мосмњ ошлстето господ-
ствовалтн сномћ ХЕмлОМЋ свиЂ мон ндн слродиик нлн
нноплавмениикћ клко годе нхволн КБољ слдрњжатн прђстол
нашега господства свив непреложна Бнтн. ико н мн не-
радорнсмо ннуто тв цркокнога. ид прндожнсмо н прн жн-
коте овновнемо. мре ли кто дулколнмњ накатденнемћ отннмн
н покредн уто моко ет сего прнложенаго много тлковлго
да поражн Стал тестилго крста Господ. но кл место по-
мошин да мве суплринк светн Миколл 2Д6 но кл Беда кек
амин, — Пнслсе н потврди се лето „зукн (6912—1404).
15%
228 ПРЕПИС ХРИСОВУЉА НА ЦЕТИЊУ
4.
Господнић Балша прнложнв Карате.
бе во Благотестно но зело прнетно гест н достолњпно
похвамти са нстиного Екрото улрско славословлах вњСве-
денне клко па слмодржавини господларђ Бамих по милости
гожнен дака келикн н господларћ демлн детскон н скемз 274-
паднема поморио. нихмћ хотенне саткоритн мнлоств уркен
скетаго Николе крлинпскога да село уркокно пл темћ седе
Карвун да давмо уцркен двсетак ет свега цио давл лето от
ЖАТА НО ОДЋ Вних Од мдннд н от свмих шо нм лето
ДАКА Но да копмо цркен дел дин внногрлде. тколн се собрљте
по семљ сега да држн дђсетав Фотћ села тога Клко стон
село нос мећлмн села тога науемњ седе Карутно скетому
Пикодн вранинскому нан Баде мон Ћефллна нлн нин тко
ОДЋ владмошнхњ демлн господствл мн ван села тогл ндн
проун уловћић твосе обрете да одржн двсетакљ црковн:
таковлго да пораун Господ Когљ. в првунста скета Бо-
городнућ. но да гА порлан сила уестидго н жнвотворешлго
крста н дама светн хрхрерфен хрнстовњ Мнколле вал место
малостн сапдринкћ на сада страшном предђ богом. н дах
платни господара. „.е. (5) сат перпер а томв мнлостинк н
прнставћ Бека а 8 глленун ТАлезл Нресвн Кллогаруевнћ н
Богдан Медошевић н Гаргљђ Бутковић н ти више клен ст
Карутв. Пнсахњ лето „зукн 8 Бруедн 8 двора господнна
Блоше:. —
~
9.
Прн улре Соџлтан Сокленмане.
Предамномћ сивдервегомћ Шрновнкемћ санудкомћ цур-
ногоркнемђ доће нгаманћ отђ скетогл Мнколе крлннискога
ПРЕПИС ХРИСОВУЉА НА ЦЕТИЊУ 220
но калагери пожалишемнсе клко нм са прнтнедн 7хпешлнн
меће прковне. сђерунне под длбес. потомв вфех 1 госпо-
ДАЋ кадно улхрева нундосмо на Вир н сквинсмо „кд. (24)
кластела сотђ све уфњеннце но 2Аклесмо НХЋ БОГОМЋ н дза-
шамн нихб да поклажа каднеса меће црковне н длрешке.
8 око матаванско реком. 8 граб 8 камн пвтемћ претумнел
8 Поглинуз по врлн Илиме 8 кршњ до теоулрнце низ мећа
старога внпогрлдћ радостина Фховеф ооБнда 8 плоув влнуз
по крхв крша 8 Мемљ влко гледл око 8 Годнне. по 607-
ником влко се камин вал КА лагао неспод костлић опет 8
око Матавлнско. х сљерунна нодагћ но кесмћ н оБндХ ил-
ћоше да е пркећ Крлиниљске, но тако кметћ обнлћоше н
пред намн покадаше. но мв ос клдном осаднемо свдом
честитога цара н црквн дасмо дал држи клкос н првом др-
жалА но кинга зпнелемо но хлконнмић пеуатомћ Господства
мога дапеудтихњ ДАТО се моднмо свлкога господхра кома
Бог да оком демлом 2лповнедатн да 068 КннгВ не БН
потворно н рнеућ наша него потврдно како господафњ коне.
н тома сведокћ мехмет Плавнтуа Мустава дрлгоман. Скен-
дерђ жарннл. Жакерђ Жавакћ. Мовакћ клнел ДЛазлрђ. Мн-
лос Нелиђ Вуковић Сћепављ Дрлговић. Ва лето „дале (7085
= 15287) пнслхв 8 аБтк :. —
О;
Господларђ Недић хрпоскикљ.
Прнложн свло Хавес сл влсемн мећамн н пракннхмн:.
а св меће Хавес цркокнома 8 око матаслиско. реком 8
Граб. 8 ками пзтемћ прву 2мнед 8 Поглинув покри Плимљ
8 кршћ до Теоудрине ни мећа старога нНОгрл. Ра-
достнил. 8 ховер обнде 8 плоуво влнув. Побрхњ крша 8
230) ПРЕПИС ХРИСОВУЉА НА ЦЕТИЊУ
мелћ како гледа око 8 Године по ваннкомњ какосе камн
ВАМА КА ЛВГВ О НСПОДЋ востаић опет 8 око млтаванско. а
серуних но лагћ н весмуњ оБнДА Есе црковно. светаго Нн-
коле : -— Калет „502, (1469).
Потом потврди сте утос прнложто господнић Неднљ
Урноевнкћ снић неговљ Скендефњ Бег Нелнокнњ. влсе по
реда внше пнелно цркви скетлго Инколе. лет. „7ле (7085)
фр е (5) дњ: — (1527).
Ф град ФЖавак пнесх Мнкола Поповић внвљшн 2х:На
скендервеговђ 8 то врнеме: — —
%
Снилин улрћ н келтк амиф султан Мухамед.
По милости отћ Богд пише улрство мос клко длвам
просторђ но слово(ду) но власт манлстнрв светога Николе
8 Брлаинин н кллагером кон 8 нему жнезио. н шогоћее Бнло
до сад манастирско, нлано шо тома манастира но тнемд кл-
хаћерима придато но по них 2лк0на тапнсдто н осталено.
нан о каће но вмрине. нли днелде но кннограде нан млнне н
валлоннце нан села но планине нлн горе нлн воде. нлн
о е гоћћ отђ тогл посла. Митко да нне коман ком фл-
котом томз5 манастира досладнтн нлн аро вљетн тнемл ка-
лућерима нн Одђ БАШАХ монх но слижак Бег нн кадна ин
сввмша ннедли удекђ малн о пн келнкн нашега ухрства ДА
нема вуннн тв 28А8ИЋ но дослда ког. Но каде хоће хо-
дати по хемлн ухрства мн да ин ннтко комтн да нх смћте
дано уто вуннн него сваћђ словодно да нд8 та НМЋ мн-
лоств н слобода свлтанство мос нима длровлх тако да 180.
Подпнелх под Склдафћ: — (Броја године нема).
ПРЕПИС ХРИСОВУЉА НА ЦЕТИЊУ 281
8.
Матагважн пруложнше фену 8 Хетн.
Бадговолкинем Фуа н поспешеннем сних н слврше-
ннем светло н жнвоткорешаго н влхсеснлнаго духа прнде
ка дом скетаго Мнколе 8 брлинна Никола ћефалил. но Лекћ
Груватевићљ н Гаргћ н Бада н Петдрћ. н Плвлл н Лидрел
но приложнше на Бллгослокенте Бога н светома Инкодн
теммо феућ межда фека Илавннув н поток б)тклвежљћ. н
до Брода Мнхолмх. то приложнше н прнпнелше цркен све-
тога ИШнколе. 21 помен фроднтелћ свонх но скон н напред
вд род н род вљ кекн века. Н тома договор вунн нгамли
кир Тосне но Миклидро пронгаман Теклнеснхрхћ ДАМЂАНЋ
Говли Ваунновнћћ Ћнрил н Лаздрћ Шишоевићн, н влед Брл-
тна келнкн н мали н дадоше даровлнне „г. гроба ВАНУТАрЋ
монастнрх Матагажем. оу кнек. н ктомв ко годћ БН дошло
от них да нМмА уаств 8 каслко доба како кто отЋ нас Брлтне
кон слажнмо скетомв монастнра. нан колом ндан ОТЋ нажде
или Бнсе ктно пострићн. да нн е воман ни нгаман ин кто
ФТЂ Брлатне да реус нећемо те примнт него да кеств при-
МЂЕНЂ клко Брат монастнрскн, но данмђе мертнећ Елсегдл
каден ко дошло. сего раду подпнсао вл скедеше ксем:
лет „5ц07, (1468) ноембра „кг. (23) дан а Крдиннн : —
ИЗВЕШТАЈ
УМЕТНИЧКОМ ОДСЕКУ СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА,
После дуге одпочивке једва ове године могаху изавла-
ници Српеког Ученог Друштва наставити прекинуто испи-
тивање споменика отачаствене уметности, који ву посао још
1871 год. одпочели подпором друштвеном. Али једва обез-
брижена и по себи кратка двомесечна екскурзија (Јули
Август) не могаше се извршити, а да не наиђе на неочеки-
ване препреке. Прва и најосетнија бијаше онај случај, што
снађе мога сатрудника г. проф. Валтровића, који после шев-
најестодневнот заједничког рада мораде омиљени му посао
прекинути и у Београд се вратити. Друга пак препрека
бијаше кишовлто време, које још поред ситних местних теш-
коћа такође не бијаше удесно, да олакша ово и по себи
трудно прикупљање творевина српског духа. Но и ако ове
несавладиве препоне осетно успораваху овогодишњи рад,
ипак не мотаху — поред тврде воље и немалаксале издржљи-
вости — осујетити поститнуће оне мете, коју са непромењеним
вамопрегорењем мишљасмо постићи летошњом екскурзијом.
Ове године обратисмо сву своју пажњу испитивању
уметничких споменика по срезу студеничком ; јер 1875 год.
испитани Градац и мимогред виђена Студеница преднаве-
стише нам, да је баш тај крај наше отачбине један део оне
ИЗВЕШТАЈ УМЕТНИЧКОМ ОДСЕКУ 233
велике уметничке области, у којој су можда најстарији а
ваљада и најлепши споменици, што их је српска уметност
створила. У том изчекивању ступисмо у давно жељени срез
студенички са онаквим узвишеним одушевлењем, какво је
евојствено сваком оном, који се је из дубљине своје чисте
душе са свим посветио служби уметности. Али непосредним
испитивањем оних млогобројних црквица, што су раштркане
по једва приступним велима, — за доста се уверисмо, да она
знатна уметничка делателноет, која у Студеници и Градцу
цветаше, није оставила свота видног трага у другим савре-
меним споменицима од једнаке уметничке вредности. Ове
мале и једва по имену познате црквене грађевине већином
ву из познијег доба, када је већ српеки парод био изгубио
своју самосталност, те подлегао варварском насиљу, сирома-
штини и незнању. Пак и опет у овим скромним споменицима
има још толико доказа, да дух српетва у оно доба не бијаше
ва свим изнемогао за уметничко произвођење. То сведоче
млоти остатци живописа и архитектуре, који су још сачу-
вали доста знатан ступањ негдашње техничке умешности, а
опет нису изневерили предања византијске уметности, каква
су се у Српству гајила. Нарочито пада у очи, да су живописци
овог доба још непрестано с негдашњом љубављу и вештином
гајили полихромну орнаментику, као што сведоче они лепи
остатци у Баљевцу. С тога дакле држим, да свима ове го-
дине пиепитаним споменицима архитектуре и живописа остаје
неокрњена вредност као грађи за историју српске уметности
онога доба, у ком ву постали,
Летов пепитане цркве и црквине ове су:
1 Црквина у Батини.
Ово је до темеља порушена негдашња црквица. Она је
пекопана у њиви манастира Студенице, али је опет затрпана
234 ИЗВЕШТАЈ УМЕТНИЧКОМ ОДСЕКУ
тако, да јој се сад једва може приступити од урвина и ши-
бља. Ова по себи незнатна црквица описана је односно ма-
теријала и техничке израде.
2 Црква у Брезови.
То је једна мала, доста сачувана црква на гробљу села
Брезове. Она није ни од какве уметничке вредности. (С тога
је ова црквица само опивана по материјалу, конструкцији
и изради.
3 Црква у Доцу.
Ово је најзанимљивији архитектурни споменик, који
смо ове тодине испитали, 'Го је надгробна капела на гробљу
села Доца. Гробница је над земљом, а над њом је подигнута
капелица, која има полукружну апсиду, подигнуту на једној
плочи, што излази из зида високо изнад земље. Од ове цр-
квице, која је обновљена у време Ђурђа Смедеревца, имамо
опис по материјалу, изради и живопису. Осим тога сни-
мљен је:
а) Основ, пресеци и геометријски изгледи . . 1 лист
0) Акварелисани перспективни изглед с југо-
ата ла а Ин ЛИ УНА Св АИНУ ИА
в) Акварелисани перепективни изглед цркве
од северовисрова ке + ин а А А ин
4 Црква у Годовићу.
Ово је порушена црква на сеоском гробљу. Она је опи-
сана по материјалу, изради и живопису.
5 Црква у Милићима.
Мала црква на сеоском гробљу са живописом из 16 века.
Црквица је ова описана по материјалу, изради и живопису.
ИЗВЕШТАЈ УМЕТНИЧКОМ ОДСЕКУ 235
Од ове доста порушене црквице нацртан је и премерни ос-
нов и два изгледа са западне и источне стране. . 1 лист
6 Испоеница.
Ова је мала црква метох манастира Студенице. Сама
је црквица без икакве уметничке вредности, пак је зато само
описана по материјалу, изради и живошеу.
7 Црква у Савову.
Она је најпре дозиђивана, пак је после порушена. Цр-
ква ова лежи на сеоском гробљу. Овим описа ове цркве по
материјалу, изради и живопису, узет је још и основ...1 лист
Све ове наведене цркве оба су друштвена изасланика
заједнички испитали.
8 Црква у Врху.
Ово је мала и још добро одржана црква на сеоском
гробљу. Има интересантан живопие у олтарској апсиди ове
цркве. Осим описа ове цркве по материјалу, изради и жи-
вопису, још је од ње прецртан
а) Основ и подужни пресек . . . . . . 1 лист
0) Источни и западни изглед с попречним пре-
веком и архитектурним детаљима. . .1
9 Црква у Палежима.
Врло порушена црквица са Фрагментима живописа.
Црквица је описана по изради, материјалу и живопису.
Овим тога узет је још од ње и основ . . . . . 1 лист
336 ИЗВЕШТАЈ УМЕТНИЧКОМ ОДСЕКУ
10 Црквина у Реци.
Ово је до земље срушена црквица, која у свему под-
већа на ону у Брезови. Само је описана у колико је нужно.
11 Црква у Дражинићила.
Она је позната у оном крају под именом „Никољача“.“
Ова је мала богомоља не давно обновљена и представља, као
и она у Врху, леп пример једне скромне црквице. Осим описа
материјала и израде још је од ове цркве прецртан
а) Основ и подужни пресек . . . . .. . 1 лист
б)“Ибпречан-превани јаје ли И Ра о
12 Црква у Тепечима.
Јако порушена, и у шибљу обравла црквица без икакве
уметничке вредноети. Ова црквица такође лежи на сеоском
гробљу. Само је описана.
13 Црква у Жељезници.
Порушена црква са занимљивим распоредом олтарске
стране, који опомиње на годовићеку цркву. И ова црквица,
која није била засвођена, лежи на сеоском гробљу. Осим
описа по материјалу, изради и конетрукцији, узет је од ове
цркве
а) Основ и један детав 2 су е. сек а елисе
0) Део подужног и попречног пресека од олтара 1,»
14 Црква у Косурићима.
Ово је мала, порушена црква на сеоском гробљу. Као
речка, тако је и: ова налик на брезовеку цркву. Црквина је
ИЗВЕШТАЈ УМЕТНИЧКОМ ОДСЕКУ 237
ова без икакве уметничке вредности, пак зато је само опи-
вана. по материјалу и изради.
15 Црква на Ушћу.
Такође мала и порушена црква на сеоском гробљу. У
њој има остатака живопива из 17 века. Ова црквица и ако
није од какве особите уметничке вредности, она опет пред-
ставља једну лепу развалину, живописног изгледа. Осим
тачног описа ове цркве по материјалу, изради и живопису,
узет је још
а) Основ и попречан пресек . . . . . . 1 лист
0) Дводелни мраморни продор на западној
ма ИДР А Прва ву 42 ОТИВО И ВДРОТВВАОВО СОЈ
в) Акварелисани перепективни изглед са се-
А АЕ Ти РИВАЛА АДЕ ИО ЕВРА СЛОМ
16 Црквина у Лозну.
Ово је до основа порушена црква на сеоском гробљу.
Црква је била мала и врло налик на ону у Косурићима.
Иначе је без икакве уметничке вредности, и зато је само
описана по материјалу и изради.
17 Црква у Јарандолу.
Врло мала порушена црква на једном брежуљку, на
ком се сада не познаје гробље. Прква је налик па онуу
Лозну. Описана је по материјалу и изради, аи основ је
снилљен и премерби“ ;. <<: се... ~ ~ « 1 лист
18 Црква у Побрђу.
Доста занимљива порушена црквица, која у нечем под-
сећа на ЛДражинић. Ова црквица лежи на сеоском гробљу.
238 ИЗВЕШТАЈ УМЕТНИЧКОМ ОДСЕКУ
Она је описана по материјалу и изради. Овим тога узет
је од ње:
а) Основ и попречан пресек . . . . . . 1 лист
0). Подушни ресен еј по пен о ен
19 Црква у Шумнику.
Ова порушена и једва приступна црква лежи близу
Ибра. Она се зове због оближег села и черењека црква. То
је свакојако једна од већих цркава овога краја. По распо-
реду основном могуће је, да је на овој цркви била купола
на тамбуру. У цркви има Фрагмената од живописа, који доста
опомиње на онај у Палежима. Иначе ова црква није по свом
украсу, нити по изради од какве велике уметничке вред-
ности. Овим описа материјала, израде и живописа, нацртан
је још од ове цркве
га) Основ ји папи. НЕ НЕНА НАНЕЛИ
(). Попречан ровови па пе еа еа Е
20 Црква у Баљевцу.
Порушена црква на сеоском гробљу. Ова је црква у
свом основном распореду врло подобна оној шумничкој. У
цркви има Фрагмената занимљивог живописа, а особито
лепих орнамената на потрбушју црквенских прозора. На
цркви су допрозорници од белог мрамора, али доста оште-
ћени од разорачких руку. Поред тог значаја, ова је црква
још и лепа руина. Овим описа по материјалу, изради и жи-
вопиву, узет је још од ове цркве
а) Основ · | ливл
ој "Изглед ушне (олр ан е УИА 2 аннн Пон А И а
в) Изгледи са источне и западне стране . .1 ,
ИЗВЕШТАЈ УМЕТНИЧКОМ ОДСЕКУ 939
г) Акварелисани перспективни изглед изнутра
(Нолдоре) ен ан А И НИА 7а дист
д) Полихромни орнаменти изнутра. . . .10,
21 Црква у Брвенику.
Такође врло порушена црква на сеоском гробљу. Основ
је ове цркве врло сродан са шумничким и баљевачким. Ку-
пола на тамбуру од чести је сачувана, али ће се и тај тро-
шан остатак скоро срушити. У цркви има још остатака од
лепог живописа на зидовима. Овим тачног описа материјала,
израде и живописа, прецртан је још
а САО АВНЕ. нађе: ] лист
6) Попречан пресек Је:
в) Изглед са западнестране . . . . . .1 0,
г) Изглед с јужне стране 1
д) Једна пруга полихромног орнаментта. . 10,
22 Црква у Џавлици.
У Павлици има две старе цркве, од којих се једна зове
„нова“ и елужи; а друга је „стара“ и порушена. Новој
Павлици поклонио је пажњу најпре т. Каниц. Напротив ја
вам предузео испитивање старе, још непознате павличке цр-
кве. Ова црква има основни распоред, који врло опомиње на
Дренчу. Стара Павлица има три апеиде на источној страни,
од којих је средња тространа, а остале су полукружне. ПЦр-
ква има једну куполу на тамбуру. Сама пак купола каои
обимни зидови порушени су. Унутарње површине од зидова
показују још трагове од живописа, који је местимице још
добро очуван. — Врло хрђаво време једва ми је допустило,
да сам могао од старе Павлице прецртати основ, који сам по
по његовим остатцима обновио , , . , . , , 1] лист
240 ИЗВЕШТАЈ УМЕТНИЧКОМ ОДСЕКУ
Од нове Павлице, коју сам само прегледао, није било
могуће ништа прецртати. То је остало за другу удеснију
прилику.
23 Црква у Беоцима.
Ово је не давно обновљена црквица на сеоском гробљу.
Она је без икакве особите уметничке вредности. У својој пак
целини ова црквица доста опомиње на Дражинић. Осим описа
по материјалу и изради, узет је и основ од ове црквице..1 л.
24 Црквина код Рашке.
На гробљу новоосноване варошице Рашке има нека мала,
црква, која је до темеља порушена. Ова црквица је далеко
пре грађена, но што је гробље око ње емештено. Апеида је
ове црквине од тако необичне Форме, какву до сад још нигде
не нађосмо; она је двострана, т. ј. образована од два права
зида, који ве на источној страни под неким извесним углом
веку. Иначе нема ништа особитог на овој црквини, коју сам
сам прегледао једног дана, када је баш почела падати киша.
25 Краљева црква у Студеници.
Приморан кишовитим и облачним временом, склоних се
у Студеницу у нади, да ће се време скоро пролепшати, пак
да онда довршим још неке цртеже у Баљевцу и Брвенику,
а нарочито да продужим прекинуто испитивање Павлице.
Но у том исчекивању употребим дато ми време на испити-
вање краљеве цркве у Студеници. Ова необична црквица
коју је саградио Стеан Урош, достојан праунук Немањин,
— доиста је јединствени предетавник строго изведеног ви-
зантијског етроја. Црква има једну куполу на осмостраном
тамбуру, која доминира целом грађевином, На источној пак
ИЗВЕШТАЈ УМЕТНИЧКОМ ОДСЕКУ 241
страни има црква три апсиде, од којих је средња тро-
страна, а уз њу прислоњене друге две само су двостране.
Цела је грађевина од пријатних, премда малих размера;
али и као таква представља лепу архитектурну групу 6 пи-
рамидалних израшћивањем. Изнутра је цела црква украшена
лепим Фрескама.
Од ове цркве, која је удесна, да пробуди у зналцу жив
интерес, прецртао сам при облачном, кишовитом и хладном
времену :
а) Основ 1 лист
6) Основ куполе с разделом кровова. 1
Бреза а НИ Зи Поле Де ПИ ЕЈ ша а
т) Источни изглед ]
д) Северни изглед 1
е) Богоматер с Исусом у акварелу 1
Свеетрано пак описивање, цртање пресека с архитек-
турним детаљима и копирање лепог живолиса ове цркве мо-
раде остати за другу прилику, кад ће ве моћи — ако Бог
да — с више среће продужити овај посао, који може пред
образованим светом достојно предетавити духовне способно-
сти српског народа.
Ситна уметност заступљена је занимљивим примерцима
у богатој ризници величанствене студеничке лавре. Само
пак опредељавање уметничке вредности евију оних, већином
литургијских утвари, — морало је остати за други пут; јер
летов ве хитало, да ее кратко време од два месеца употреби
на испитивање осталих представника уметности, којима
прети извесна пропаст од времена.
Од споменика световне (профане) уметности није се ове
године ништа нашло.
То је резултат овогодишње двомесечне екекурзије, на
којој је нацртано 38 листова, међу којима су 6 акварела.
МАСНИК ХРУП 16
242 ИЗВЕШТАЈ УМЕТНИЧЕОМ ОДСЕКУ
Све торе побројане цртеже намерни смо јавно изложити
на углед евој г.г. члановима Српског Ученог Друштва.
Завршујући свој извештај, сматрамо за пријатну дуж-
ност, да и овом приликом поновимо израз своје дубоке за-
хвалности Српеком Ученом Друштву, које ни ове године
није пропустило потпомоћи нас, да могосмо верним цртежима,
тачним примерима и евестраним описима сачувати неколико
споменика уметности од пропадања. Трудним овим испити-
вањем нађена права уметничка вредност отачавтвених епо-
меника сигурно ће допринети к оботаћењу духовне ризнице
српског народа. Далеки тај доматај, као и још ближа много-
страна практична вредност овог предузећа, које је хваљено
друштво својим екромним материјалним средствима покренуло
и потпомагало, — и ове ву нас тодине живостно подстицали,
да својим вавестним и одушевљеним радом оправдамо ·-оно
поверење, којим нас је Српско Учено Друштво одликовало.
· Свестни дакле оваквог свог рада, који је већ евију про-
шлих година стекао признање, — ми се одајемо праведној
нади, да ће Српеко Учено Друштво и у будуће подпомагати
ово не само по њега частно, нето пи по Србију користно ис-
питивање споменика отачавтвене уметности; јер у њиховом
се ваставу јасно огледа уметничка обдареност, а у извршењу
техничко знање и занатска умешност, што укупно сачињава
културну сповобновт, која се даје употребити као јак аргу-
мент за постигнуће давно заслужене боље екзистенције срп-
ског народа.
22. Октобра 1877 год.
у Београду.
ДРАГУТИН | МИЛУТИНОВИЋ
АРХИТЕКТА И ИНЖЕЊЕР
РЕД. Чл. СРП. УЧЕН. ДРУШТВА
М. ВАЛТРОВИЋ.
АРХИТЕКТА И ПРОФЕСОР
РЕД. ЧЛ. СРП. УЧЕН. ДРУШТВА.
КРАТКА РАСПРАВА
ПРИ ОТВАРАЊУ
ПЕТОГ ИЗЛОГА СНИМАКА АРХИТЕКТОНИХ, ЖИВОПИСНИХ
И СКУЛПТУРНИХ
14 Маја 1878 године.
Као што за дуго бијаше стари, теократеки управљани
Мисир уточиште високих, тајанствено гајених знања и умет-
ности, чијим се ненадмашеним творевинама у служби рели-
гије још и данас свет диви, — тако и Стара Србија постаде
у христијанском средњем веку седиште моћног духовенства,
којег поглавитим утицајем претвори се ова пространа област
у један непрегледан храм свеколике уметности српске. Скоро
у сваком тајанственом куту овог још затвореног храма, на
чијим дверима азијска аждаја брани улазак посвећеном слу-
жиоцу уметности, — крије се од зналачких очију по који
драгоцени споменик црквене архитектуре, живописа и скулп-
туре. Ови једва по имену, а камо ли по својој уметничкој
вредности познати споменици јаван су доказ разнолике умет-
ничке обдарености ерпеког народа ; но они су још и сведоци
побожности и великодушја самих њихових оснивача, који
знатно подпоматаху монументалну уметност давањем при-
169
244 КРАТКА РАСПРАВА
лике, да се стварајући дух уметников достојном употребом
овековечи. Владајући појмови о побожности у средњем веку
били су управ основни узрок, што се негда у светлим, а сада
мрачним и тајанственим кутовима Старе Србије могла та-
јити и развијати непојмљиво живосна уметничка делател-
ност, коју дуго подржаваху читави нараштаји чистим оду-
шевљењем загрејаних уметника. Једва ву нам по гдегод са-
чувана имена ових смерних уметника, који ве истинским
предањем елужише уметност; али зато на срећу преосташе
бар чеда њиховог духа, отеловљена вредноћом њихових веш-
тих руку у оним мраморним црквама, чије и урвине у својој
свечаној тишини још моћно разглашују славу српеких архи-
текта, и на далеко засведочавају културну вивину Старе
Србије у средњем веку.
Културна висина Старе Србије објашњава се најпре
оним духовним особинама, којима се у опште одликује југо-
западно Српство. Те су особине упутиле становништво, да се
користи, овим плодности земље, — јот и богатством домаћих
рудника, чија се блага са мање више умешности почеше
претварати у занатеке производе. Занимање пак са занатима
стварало је на урвинама римских културних центара нове
српеке општине е имућним грађанством, које се већ и својим
занимањем тешње везивало за своју отачбину. О самој су-
штини, као ни о унутарњем животу ових општина још није
могуће добити прави појам.
Но ако ву и мимо овог приметни какви утицаји стране
културе, то они могу само имати узрок у одношају Старе
Србије к најобразованијим земљама средњевековне Европе.
На име је географеки положај доводио Стару Србију на ис-
току у непосредни додир с византијским земљама, а на за-
паду 6 Италијом преко српекот и млетачког Приморја, које
је п само било дуго изложено струји италијанске културе.
Осим тота нису могли бити без утицаја ни сами одношаји,
КРАТКА РАСПРАВА 24
сл
што их особито живо подржаваху Немањићи са западом и
истоком у политичким и црквеним питањима. Ови су одно-
шаји постајали трајни срађањем куће Немањића са знатни-
јим династијама оног времена. Најпосле и додире оним
многим феудалним државицама, које латинеко-крстоносним
походом основаше западњачки витези на развалинама визан-
тијеке царевине. Све ове околности могле су дакле лако до-
принети, да се у Отарој Србији развијала култура, која се
није јако разликовала од оне у другим земљама тадање
Европе.
Сам културни ступањ Старе Србије сведоче они заним-
љиви остатци средњовековне књижевности, који се сачуваше
до наших дана. Они су већином духовне садржине, али има
их и световне, као што ву: разне повеље, летоптен и живото-
писи владара. Ма да више пута ови летописи и животопиви
показују местимице развучено причање простих и мање важ-
них ствари, — ипак се одликују живим стилом и поетском
дикцијом.
Много важнији, премда и мање познати су споменици
црквене архитектуре. Цркава и монастира, од којих су неки
од скупоценог градива, а раскошном екулптуром и одабра-
ним живописом украшени, — има по питомој Старој Србији
свуда равутих као китњастих цветића по мирисној пољани.
Али овим њих налази ве још градова, дворова и мостова.
Сви ови споменици архитектуре засведочавају поред умет-
ничке обдарености још и висок степен техничког знања, а
својом израдом доказују у једно и велику умешност грађе-
винеких занатлија. Но колика је управ сама уметничка
вредност ових споменика, то још није зналачки оцењено. Али
да је свакојако велика, то се даје закључити из извештаја
разних очевидаца, који говоре с, удивљењем нарочито о епо-
меницима црквене архитектуре. На жалост и српску штету
још није могуће доћи испитачу уметности до тих прикриве-,
Ј
246 КРАТКА РАСПРАВА
них драгоцених творевина. Па и кад би се радознао испитач
срећно провукао у Стару Србију, те пошао разгледати ос-
татке уметности по њеним неприступним кутовима, у које
још није ступила нога зналчева, — помутио би му на први
корак свако уметничко уживање онај страхотно тежак гробни
задах, што би га задахнуо из нагло отворених, а давно за-
творених Србину светих простора; — угушио би га распи-
рени дебели прах од иструнулих чувара, који у обрани сво-
јих поновитих споменика гомилама попадаше; — обхрвала би
га на мах наваљујућа оживљена успомена на прослављене
велике владаре, опште поштоване архипастире, неумрле
јунаке, заслужне државнике и високо цењене уметнике, —
све саме неуморне раднике, који заједничким трудом етва-
раху моћну и поштовану државу без икаквог помишљања, да
сви граде онај велики маузолеум, у који се на судбоносан
Видов-дан положило уморено средњевековно Српетво на ве-
чито одпочивање. Стара Србија постаде од тужног косовског
догађаја земља паметодостојних успомена и славне прошло-
сти српске.
Није дакле никакво чудо, што ова историјски значајна
српска област, која негда моћно утицаше на судбу балкан-
ског полуострова, — још и данас развија неку чаробну и тако
дуготрајну привлачну силу на ево Српство, да јој се неможе
одолети; нити пак може изненадити она оправдана чезња,
зналаца за оноликим прикривеним архитектурним спомени-
цима, који као размештени саркофази у велико-српском мау-
золеуму хране по какав преостатак духовне моћи и културне
величине Отаре Србије у средњем веку.
6 тога у намери, да испитујемо споменике црквене ар-
хитектуре из 12 и 13 века, који се распростиру као изданци
старо-српске архитектурне школе и у југо-западне крајеве
наше лепе отачбине, — кренемо се ја и мој друг г. прог.
Валтровић у студенички врез. Овамо нав је упућивала да-
РА
КРАТКА РАСПРАВА 247
леко северно на утоку Иброве у Моравину долину истакнута
Жича, која примамљује и задовољава испитача, показујући
му одма и пут у велику припрату оног још већег храма срп-
еке уметности, чија је садржина још нерешено уметничко-
историјеко питање. У обиму овог краја наше још непроучене
отачбине, где су Студеница и Градац два светла представ-
ника српске уметности 12. и 13. столећа, — бејаше се огра-
ничило наше летошње, а пре две године прекинуто испити-
вање освештаних споменика црквене архитектуре, за које се
осећао српски народи у својој највећој невољи магичним
узама привезан.
~ Већ 1875 год. похођени студенички срез испунио нас
је надом, да ћемо у њему наићи можда и на старије пред-
ставнике црквене архитектуре, но што су они из 12. и 13.
века. Ми емо летов доиста и налазили старе црквено-архи-
тектурне споменике, али они не представљаху онакав ступањ
развитка уметновти, нити богатетво њихових издашних осни-
вача, како се огледа у велелепној Студеници и необичном
Градцу, где је на оба места без сумње морало бити дуже
време гајилиште уметности. Али из ових центара као да
опет није потицала уметност у каквим особито приметним
струјама, што показују остатци архитектуре, живописа и
скулптуре у ближој или даљој околини. Том ће бити узрок
ако не малаксалост у грађевинској предузимљивости, а оно
јамачно смањено благостање, које се безусловно изискује за
гајење уметности. Многе по целом срезу растркане цркве
већ својом маленошћу и екромношћу материјала доказују, да
нису постале краљевском издашношћу Немањића, као што
су Студеница и Градац. Оне ће по свој прилици бити, пошто
ву на гробљима, задужбина сиромашније велике или мале
властеле, која их је поградила себи као надгробне цркве.
А као такве нису баш ове цркве ни морале бити велике.
Међу овим летов испитаним црквицама има и таквих,
248 КРАТКА РАСПРАВА
које ву постале у време турског господаретва, овобито кад
се ово после косовеке победе почело све више ширити над
нашом отачбином. Цркве из овог времена падају у очи ево-
јим маленим размерама и утонутошћу у земљу. У њих се
обично силази на неколико степена кроз западна врата. Врло
лако је могуће, да су за време турске владе неке оваке
скромне богомоље постале трошком сиромашних сеовких оп-
штина, а као такве јамачно су биле мирске парохијалне.
Друге пак од ових црквица, што су поред великих монас-
тира (Студеница, Жича, Градац), и за које народ обично
прича, да су грађене пре велике цркве, — ваљда тада по-
стадоше, кад је велика црква порушена стајала, коју су
наваливши Турци у првом свом Фанатичком беснилу разо-
рили. А да се неби побожан народ ва свим отуђио од разо-
рене велике монастирске цркве, — могли су поједини вра-
тивши се калуђери подизати овакве мале привремене бого-
моље, после којих је обично следовала општим прилагањем
предузимана обнова блиске црквине. Највише је ваљада са-
грађено оваквих црквица после извршеног гоњења злоглас-
нота Синан-паше, који је беснио у другој половини 16. века,
поглавито против врпеких еветиња.
Мало теже је објаснити узрок, из којег се у неким се-
лима налазе по две или више оваквих екромних богомоља.
Да ли зато, што сваки сеоеки крај или завелак по свом ужем
домољубљу, а у дубокој побожности жељаше имати и своју
засебну црквицу; — или 6 тога, што ву архијереји рукопо-
лагали млоге свећенике с намером, да ови сачувају пропа-
дајуће христијанетво, пак им је градио побожан народ овакве
црквице можда на оним местима где је некад ев. Сава као
архимандрит студенички градио камене и дрвене цркве, а
кад год и само Крет постављао, као што веле Теодосије и
Доментијан; — или најпосле зато, што се побожан народ
мислио удворити Творцу и добити опроштај за прадедовске
КРАТКА РАСПРАВА 249
грехе, који му наметоше турски јарам, — то сву све отворена
питања, на која се сада још неможе одговарати. Толико пак
за сад као вероватно изгледа, да су оваке црквице постајале
у простору времена од друге половине 15. пак до завршетка,
18. столећа.
На некима од ових незнатних црквица, при свој њи-
ховој скромности у материјалу, размерама и декоративном
накиту, — ипак се још сачувао неки траг негдашње грађе-
винске технике и каменотесарске умешности. На име се ова
последња огледа у оном правилно отеваном и лепо саставље-
ном олтарском зиду порушене цркве у Жељезници. Такође
правилан и чист тесачки посао види се на оним каменим лу-
ковима од тврдог пешчара, што појачавају јужно и северно
платно, која носе свод над целом црквом у Побрђу. Чиста и
брижљива израда белог мрамора огледа се на довратницима
и допрозорницима једно — и дводелних прозора на црквама
ев. Николе у Баљевцу и Ушћу. Но при свем том ова бриж-
љива израда студеничког мрамора ипак непоказује слободну
и сигурну тесачеву руку, којој се дивимо на Студеници и
Градцу.
Што ве пак тиче архитектурних мотива, они нам по-
казују разноликост у равнородном, а у нечему и сродност
ових црквица са српеким споменицима из најбољег времена.
На име се примећује скоро свуда полукружна алтарска
апсида; она је обично б поља глатка. Редко је кад полу-
кружна апсида украшена ва лизенама, спојеним већим полу-
кружним луковима, који мотив пријатно оживљава иначе
глатку апвидину површину, давши јој ритмичком изменом
светлости и сенке живостан рељеФ. Овако је изведена само
олтарска апсида на цркви ев. Николе у Баљевцу, где су још
и све три остале површине платна оживљене истим елепим
луковима, какви се налазе још и на цркви у Шумнику. Цр-
ква краља Милутина у Студеници такође показује овај исти
25() КРАТКА РАСПРАВА
мотив. Само на старој Павлици и краљевој цркви има тро-
страна олтарска апсида.
Храм је обично дугуљаст, а његова средина је неки
пута маркирана куполом.
Свод, којим је покривен већи број ових црквица, обично
је полукружан (цилиндричан); но негде је и шиљаст, као
н, п. у Савову, Дражинићу, Врху и Ушћу. Поред оваквог
свода имају неке цркве још и куполу на осмостраном (кра-
љева црква) или цилиндричном тамбуру (Брвеник, Павлица)
који су осветљени уским полукружним прозорима.
Врата ву на свима старијим црквицама четвороугла,
над којима је полукружно поље. бамо на црквицама у Врху,
Дражинићима, Жељезници и Милићима поклопљена су врата
сегменталним надвратником.
Прозори су на старијим црквицама полукружни; има
их и врло уских четвороуглих прореза, но ови су доцнији.
Али има полукружних прозора, који су по среди подељени
једним стубићем. Оваквих дводелних прозора од белог мра-
мора има на баљевачкој цркви. Штета је само, што су сту-
бићи на среди прозора насилно избијени, те се о њиховом
облињу неможе ништа поуздано дознати. Само њихове за0-
ставше, е прозорским банком једноставне базе показују слабе
и плитке профиле, без полетног потеза и енергије у цртежу.
Овај мотив дводелности очевидно подеећа на лавру и кра-
љеву цркву у Студеници.
Исти мотив дводелног прозора налази се и на црквици
св. Николе на Ушћу, само с том разликом, што су овде Форме
лукова већ шиљасте. На западној Фасади још је добро сачу-
ван овакав један прозор од белог мрамора, који даје с бело-
мраморним довратницима и остатцима негдашњег живописа
на зиду особито лепо бојадисану слику од ове црквене раз-
валине. Неки пак растурени надпрозорници од белог мрамора
КРАТКА РАСПРАВА 254
показују, да су остали прозори били једноделни са шиљастим
луком.
Што ве није могла иецрпити плодовитост уметничковог
духа у архитектурним детаљима ових, по својим размерама
и материјалу веома екромних црквица, — то се она опет из-
разила у оним разноликим распоредима основа, каквих ни
у самом Градцу ни Студеници не налазимо. С тога се могу
све ове цркве по њиховом основном распореду свести на еле-
дећих осам образаца :
1. Дугуљавт или лађаст храм е полукружним конхом,
без припрате п куполе. (Види 1.).
По овој као најобичнијој шеми саграђено је највише
цркава, и то: Батина, Брезова, Милићи, Савово, Врх, Па-
леж, Река, Дражинић, Тепечи, Косурић, Ушће, Лозно, Ја-
рандол, Побрђе. По свој прилици епадаће овамо и црквица
у Беоцима, која је пре неких година оправљена, те том при-
ликом ваљада и добила своју садању тространу апеиду.
П. Дугуљаст хпам с полукружном апсидом, без при-
прате али се куполом, која се диже на осмоуглом и округлом
тамбуру, што почива на четири из северног и јужног зида
испадајућих ступаца. (Види Џ.)
292 КРАТКА РАСПРАВА
Овај распоред оличен је: у Баљевцу, Шумнику и Бр-
венику. Све три су ове цркве на блиском одстојању једна
од друге, пак је лавно могуће, да ако нису од истог мајстора,
а оно је најстарија од њих (Баљевац) служила као узор при
грађењу осталих. Е
ШП. Дугуљаст четвороугли храм без икакве е поља из-
ведене олтарске апсиде, без куполе и припрате, са или без
свода. (Види ШП.)
Овамо спада Жељезница , која има у дебелом источном
зиду три с поља неприметне нише, од којих је средња нај-
већа и садржи узидану олтарску трпезу. Из нутра је био
отворен кров на цркви тако, да се могло у њега видити, као
што је на етарохристијанеким василикама. Овај овобени строј
цркве нисмо до сад још нигде нашли.
Такође спада овамо и мала црква тако звана Иеспосница,
која има у источном зиду само две нише, али је покривена
коритастим сводом.
ТУ. Дугуљаст четвороугли храм без икакве е поља
видне олтарске апсиде, али е две нише у источном зиду, 6
припратом и полукружним (дилиндричних) сводом.( Види ТУ).
Овахмо спада једина црква у Годовићу.
У. Четвороугла, цилиндричним сводом покривена над-
земна гробница, у коју се улази кроз западна вратанца на
степене. Над овом гробницом диже се пето толико дуга и
широка капела, која има на источној страни полукружну
олтарску апсиду, подигнуту на једној хоризонталној плочи,
што као конзол излази из зида високо над земљом. Капела
је такође полукружним сводом покривена, а цела јој је за-
падна страна тако отворена, да се унутра види. (Види У.)
Јединствену ову мисао за надгробну капелу нисмо до
сад нигде нашли, осим на гробљу села Доца. Из заосталог
навлаш квареног зашива види се, да се обновио овај храм у
КРАТКА РАСПРАВА 258
дане деспота Ђурђа. У време ове обнове могуће да је при-
зидана и припрата, која је сада порушена.
У1. Квадратан храм без припрате, који на источној
страни има пространу апсиду, уз коју се 6 југа и севера још
две двостране прислањају. Над целом црквом подиже се на
четири појаса, који се опет на четири конзола ослањају, —
витка купола с осмостраним тамбуром. (Види У.)
Ова шема строто византијског етроја такође до сад
није нађена на другом месту, осим краљеве цркве, коју је
саградио у Студеници краљ Милутин, побожан оснивач да-
леко чувене Грачанице. Краљева црква има дводелне полу-
кружно-узвишене прозоре и первазе од белог мрамора. Цела.
је ова тек први пут снимана црквица од пријатних, премда
малих размера, но и као таква представља лепу архитек-
турну групу 6 ппрамидалним израшћивањем. Над целом
овом витком грађевином доминира купола.
УП. Дугуљаст храм с припратом и три апсиде на источ-
ној страни, од којих је средња тространа и највећа намењена
олтару, а уз њу јужно и северно прислоњене су полукружне.
У средини храма диже ве на четири етупца е луковима и ла-
тицама (пандантивима) купола на тамбуру. (Види УП.)
По овој шеми саграђена је стара, још непозната црква
у Павлици. Она је јако порушена, те представља доста за-
нимљиву разваллну. Нова пак Павлица позната је уметнич-
ком и научном свету публикацијом т. Ф. Каница, који је
држи за прототип старосрпеке цркве,
УП. Дугуљаст храм без припрате е остроуглом апеи-
дом, поставшом од продуженог северног и јужног платна,
која се источно веку. (Види УП.)
Ова чудновата шема налази ве остварена у једној малој,
до земље срушеној цркви на гробљу варошице Рашке. Незна
се, да ли је била ова црквица, у коју се на неколико степе-
254 КРАТКА РАСПРАВА
ница са запада силазило, — сводом покривена, или је имала
из нутра отворен кров као црква у Жељезници.
Неда се порећи да ове црквице, макар што неким мо-
тивима подсећају на сродство са бољим епоменицима, — ипак
већ представљају опадање архитектуре у односу смишљања
и техничког извођења. Пак опет и као такве заслужују ове
многобројне црквице озбиљну пажњу пспитивачеву зато, што
ће оне бити по свој прилици творевине домаћих архитекта,
каквима ву се мотли послужити њихови спромашни ктитори;
Јер не имајући новаца за скупоценије градиво пи већи умет-
нички накит својих задужбина, они наравно ниву ни поми-
шљали на дозивање страних уметника, које је требало и
пристојно наградити. Само богати и чувени владари из куће
Немањине могоше за своје многобројне и великолепне задуж-
бине дозивати са стране чувене уметнике, кад таквих неби
налазили у својој земљи. О дозивању страних уметника у
Србију прича једини Теодосије, да се св. Сава заузимао за
довршење Жиче; а почем је црква велика и непопивана
била, то „... светмн Бвше мраморњинки но пншомштнхњ сђ
сового от Коњстањтина града прикедњ, — што никако не
искључује могућност, као што у осталом и цео основни рас-
поред показује, да је сам план за цркву могао начинити ка-
кав српски архитекта, а не ба грчки. За друге какве са
стране дозиване уметнике за сад се барем незна, почем ис-
торија грађења појединих већих цркава лежи још затрпана
у вековном забораву.
Да је пак и у српским земљама средњег века могло
бити архитекта за велике послове, те их није требало са
стране дозивати, то се даје предпоставити. Јер од куд на
једанпут на Студеници изнешена онако сјајна грађевинска
техника, онај одабрани укув и Фини уметнички осећај, да
иначе још пре Немање није морало бити какве цветајуће
архитектурне школе, о којој ми сад наравно ништа, незнамо,
[55]
ЦМ
от
КРАТКА РАСПРАВА
почем не познајемо њене ваљада још постојеће но растурене
споменике 5 Студеница је можда један од крајњих резултата
дугог уметничког приправљања те непознате архитектурне
школе.
Из 14. века имамо већ позитивних доказа о том, да је
у српској земљи било не само архитекта од велике уметничке
обдарености, него и вештих грађевинских мајстора. Тако
Григорије Цамблак, животописац Отеана Уроша ШП, вели,
да за грађење славних Дечана краљ „повелћелаше кламено-
свувуцемњ принтн, н от поморњскинхћ градовњ нахелннкњ
ралинА томоу првдњставнтн“. Ови каменосечци, који су се
својим вештим радом овековечили, били су јамачно из срп-
ских земаља, јер им краљ неби могао заповедити да дођу.
А да ву и „начелници“ били из српске државе, 0 том нас
убеђује срећом сачувани запис на Дечанима из кога се види,
да Фрад Виде, мали брат, протомајетор из Котора града
краљева сазида овузи црков... сазида ее за 8 годишта, и
доспела је са вавем црков 1885. Архитект високих Дечана
био је дакле бокески Србин из самог Котора; но он је још
био и монах западне цркве од реда миноритеког ; а црква се
градила од 1827—1885 год. Наш Фра Виде морао је већ
бити гласовит архитекта, кад му је краљ поверио грађење
своје величаствене задужбине, у којој се заједнички овеко-
вечише : краљевско великодутшије, српска уметност и занат-
ска вештина.
Као што у западно-ерпеким крајевима Фра Виде сјајно
одпочиње 14 век у историји српске архитектуре, тако га У
источним пределима завршује други са свог плодног рада
чувен српеки архитект. 'То је љубостињески протомајстор Раде
Боровић, ког је народна песма ваљада не без основа под
именом „Раде неимар“ довела у свезу са зидањем Раванице.
Раде је врло знатан архитект у нашим крајевима, јер он је
управо основао ону карактеристичну школу китњасте и гра-
256 КРАТКА РАСПРАВА
циозне архитектуре с особитим основним типом, која је бат
у Србији оставила своје најлепше представнике у Калинићу,
Љубостињи, Раваници и Манасији. Последоватељи овог мно-
гозаниманог архитекта јамачно су још дубоко у 15. веку
продужавали исти правац архитектуре не само по Србији,
нето и по Срему, а ваљада и по суседној Румунији. Да ли
је наш Раде био Бокељ из Котора или Новог, пак ваљада
савременик и као такав у буди Којем сношају са оцем Ви-
дом, — то се за сад још неможе знати; али је лако могуће,
јер је то име тамо доста распрострањено. И сувише су к томе
још и данас Новљани једини зидари и каменотесари за сву
ближу и даљу околину. Свакојако о Раду, Виду и још дру-
гим непознатим мајсторима моћи ће дати објашњења тек вамо
проучавање тамошњих споменика, а особито брижљива ар-
хивеска истраживања.
Као што у опште монументална архитектура непојав-
љује се, без да јој неслуже посестримеке уметности скулп-
тура и живопис, које тада допуњују уметничку вредност
саме архитектурне творевине, тако и на споменицима сред-
њевековне српске црквене архитектуре. Прошлог лета ив-
питане црквице са њиховом спромашном архитектуром истина
не показују ништа од скулптираног орнаменталнот или Фи-
гуралног украва, али зато је опет живопив у њима обилно
заступљен. Међу ових 26 цркава има их 13, које на својим
зидовима сачуваше још толико мањих или већих остатака од
живописа, да је довољно за увиђање карактеристике и оце-
њивање њихове уметничке вредности. Испитани ови преос-
татци живописа групирају се у две поглавите живописне
школе, које нека су овде кратким и маркантним потезима
прегледно карактерисане.
Милићи, Савово, Палеж и Шумник образују једну
школу живописа. Он показује строг цртеж појединих Фи-
тура у мирном положају. Пропорција људеког тела правилна
КРАТКА РАСПРАВА 257
је. Фигуре, а нарочито гужве од њихових одећа пластично
ву моделиране. Колорит је јасан и прозрачан, али у целини
немирно-шарен. Техника је у наношењу боја сигурна, но не
увек брижљива. Фигуралне композиције непоказују онакав
цртеж, какав би одговарао замишљеном покрету тела, те
тако се примећује у целини неко крутило и дрвеност.
Црквица у Милићима има ваљада најстарији живопис
ове врсте. Он је од 1631 год.
Друга је школа заступљена живописом из краљеве цр-
кве, Годовића, Брвеника, Баљевца и Ушћа.
Цртеж врло тачан и мек, нарочито у појединих досто-
јанствених Фигура, које су јоши лепо пропорциониране.
Пластика је природна и брижљиво изведена како у главама,
тако и у драперији. Кеивопивачка је техника особито савр-
шена. Колорит је дубок, топал, провидан и тако хармоничан,
да цео живопив због посредујућих средњих тонова добија
неку чаробну нежност. Напротив цртеж у композицијама од
многих Фигура није онако природан, као што је у засебним
Фитурама ; цртеж је крути доста дрвењаст, чим ваља изра-
зити жив телесан покрет у каквом необичном положају.
Много бољи је цртеж у Фигуралним композицијама, које
представљају какав тих и свечан епровод.
Ову школу најдостојније представља елегантан и дра-
гоцени живопис краљеве цркве, који се може такмити се оним
најбољим испод жичке куле. Овај живопис биће ваљада нај-
старији у оној околини.
Најближи ву му они дубоко бојадисани, ма нешто и
хладније удешавани остатци живописа порупене цркве у Го-
довићу. Такође му је врло сродан и живоште у порушеној
цркви брвеничкој, али ни живопиени остатци у Баљевцу и
Ушћу неудаљавају се много.
Нешто различитији од живописа обе карактерисане
школе налази се у вршкој цркви, за коју вели невешто уре-
ГЛАСНИК ХрУП 17
[55]
сл
со
КРАТКА РАСПРАВА
зани и затонетни запис, да је ватрађена 1799 г.; но она ће
бити по свој прилици знатно старија, пак је само оне године
оправљана. У њој је живопив олтарски друкчији од оног у
цркви. На име живопис у олтару с правилним и нежним
цртежом, топлим прозрачним колоритом и брижљивом тех-
ником много је бољи од онога у цркви, који са својим груб-
љим цртежом, хладним и непрозрачним колоритом представља
брз декораторски рад. Овај живопис јамачно је познији од
оног олтарског.
Живопис у олтару једва се разликује, јер је у нечем
потавнио, но још више због велике тавнине доста подсећа
на Благовештење код Страгара, али као да му је цртеж бољи
а израда још брижљивија.
На млађи и лошији живопис из ове цркве опомиње онај
у Испосници са својим грубим премда елободним цртежом п
у опште дубоким, али непрозрачним колоритом. Он је ста-
рији од године 1768.
Осим овог Фитуралног живописа, што га има по некима
од испитаних цркава, налази се још и полихромног орна-
ментског украса од великог интереса. Тако краљева црква
храни неке особлте врежавте, врло вттно компоноване орна-
менте, какве иначе нигде нисмо нашли. Овим ових има још
у истој цркви и оних тракастих пруга, какве смо нашли у
неисцрпимој орнаменатској ризници Жиче. Али највећу бо-
гаштину особених орнамената сачувала је без сумње баље-
вачка црква. Ту превлађују мозаички мотиви као и у при-
прати Киче. Кретови, кругови, палмете и преплети од трака
у дубоким живим бојама, — то су елементи баљевачке ор-
наментике. Подобну врету орнаментике морао је имати и
Брвеник, где се сачувала само једна пруга од кретова у две
боје. Сви ови орнаменатски остатци укупно доказују, да су
живописци српских цркава били вешти орнаментисте.
Из ове разнородности нађенот и испитаног уметничког
сл
>
КРАТКА РАСПРАВА Р:
материјала даје се закључити, да у средњевековној српској
уметности већ није владало оно стереотипеко репродуцирање
уобичајених типова или композиција, услед чега је морала
наступити тобоже стагнација, какву у опште налазе у ви-
зантијеком живопису сви пиеци историје уметности. Влада-
јуће ово мњење једнострано је изречено само на основу по-
знавања минијатура по грчким рукописима неких европских
библиотека, — али без икаквог познавања византијеких Фре-
сака, о којима ве лотично тек закључивало да су ропски из-
ведене по руководетву к живопису (Еоитуга тђс #оура-
фажђс), што та је Дидрон нашао у Светој Гори. Но надам
ве, ако Бог да среће и здравља, да ћемо у току нашег даљег
испитивања све више доказа прибавити о неоснованости по-
стојећег мњења о суштини византијског живописа, — наро-
чито пак, да се то мњење неможе безусловно односити и на
стари српски живопие,
Необична важност споменика средњевековне архитек-
туре не само по историју уметности, него и по културну, јер
из зиданих споменика чита зналац и свестрану духовну моћ
једног народа, — почела се тек у нашем веку увиђати, што
је подстакло на сачување, достојно оправљање, уметничко
испитивање и публицирање тих драгоцених доказа произ-
водљивости свежег духа у хришћанском средњем веку.
Скоро еви образовани народи Европе, мање — више радише
на испитивању својих архитектурних споменика средњег
века, који је много његових. особина. предао новијем времену,
те их је оно сприопштило најновијем. Добивени пак резул-
тати много су допринели, да се у историји уметности хри-
шћанска епоха попуни. Но при свем том оетало је још осетне
празнине, коју да испуни позвана је најмање позната визан-
тијека уметност, чији се утицај на далеко осећао у хри-
1=
260) КРАТКА РАСПРАВА
шћанској Европи. Но и у том познавању, благодарећи неко-
лицини европеких научењака, који су поглавито неке визан-
тијеко-архитектурне споменике испитали, — учињени су
знатни кораци напред. Али шта је ерпеки народ, примивши
већим делом из Византије хришћанство, а 6 њим и умет-
ност, — под утицајем исте етворио, то ве за доста још незна;
јер споменици српеко-византијски једва су по имену познати,
а камо ли да су и зналачки испитани и публицирани. При
ввем том ипак се по нешто у разна времена публицирало,
особито од споменика ерпске црквене архитектуре.
Најстарији рад овог рода биће ваљада онај редки ба-
крорезни таблоод Дечана, што га је у половини 18 века
издао неки зограф (Жефаровић) патријарха Арсенија ТУ.
у Бечу. Овај етари нацрт опомињем се, да сам 1563 год.
видео у монастиру Раковици; у њему је са северне стране
представљен изглед величанствене задужбине побожнога
краља Стефана Уроша 11. Око 1845 ова је слика изашла
наново литографивана у Бечу. Канда је од истог зографа
био и онај изглед с југа од Немањине Студенице, што га је
1839 г. препечатала српека влада у Бечу. У Враћевшници
сачувана је из двадесетих година 19 века још недовршена
таблица, на којој је у перепективном изгледу представљен
исти монастир. Такође је дрворезом представљен и распро-
страњен изглед Немањиног Хилендара у Св. Гори. У педе-
сетим годинама изашао је у Београду неки литотрафисани
табло са изгледом високих Дечана. А 1856 г. литографиван
је у Беотраду изглед пећске патријаршије. Ваљада ће из
овога времена бити и онај изглед, што предетавља монастир
Сретење у Овчару. Сећам ве, да је у истим годинама изашао
и један српски календар, који је био украшен дрворезним
изгледима Фрушкогорских монастира. Али између свију ових
таблоа биће најукуснији онај од Манасије, што га је цртао
1858 год. г. Стеван Тодоровић.
КРАТКА РАСПРАВА 261
Овим ових снимака од појединих дрквено-архитектур-
них српеких споменика, који су без икаквог објасњавајућег
текста изашли, има од неколицине путника из двадесетих
година пак до најновијег времена описа појединих, или чи-
тавих трупа српеких монастира из разних крајева. Но ови
опшен излазили су опет без икаквих цртежа, који су неоп-
ходно нужни за објаснење представљених грађевина.
Први, који ве поред описа још и цртежом почео слу-
жити при изношењу српеких уметничких старина, — то је
живописац Димитрије Аврамовић. Он се био одао на проу-
чавање српске уметности, те је зато ишао о трошку српске
владе у Свету Гору (1945 г.), мислећи тамо упознати се са
уметничком школом, која је у средњем веку на српску умет-
ност осетно утицала. Резултате евојих светогорских студија,
који су само изнели српеку етарину и неке непознате исто-
ријеке документе, али ништа од буди које српеке уметности,
— публицирао је Аврамовић у своја два дела: „Описаније
древности ерпеких у Св. Гори“ и „Света Гора са стране
вере, художества и повеснице“. По свом повратку, мислећи
да је већ довољно етудија учинио у Св. Гори за разумевање
и саме српске уметности, — почео је Аврамовић путовати
по Србији по евој прилици у тој главној намери, да проучава
стари српеки живошше ; јер из архива министарства просвете
види ве, да је он био у Манасији пи Раваници, у којој по-
следњој му се особито допао живопис ваљада с тога, што је
то био први виђени. Даље се види још и то, да је Аврамовић
у оба похођена монастира нешто и цртао; али шта је то
управо било, и где су ве дели ти по свој прилици у контури
изведени цртежи, — то се на жалост неможе сазнати. По-
крет од 1848 год. прекинуо је Аврамовићев мио рад, при-
моравши га на цртање оних познатих карикатура, које су
га стале доста неповољности и новчане штете.
Све ове побројане графијске и писмене публикације.
262 КРАТКА РАСПРАВА
које се баве старом српеком црквеном архитектуром, —— могу
задовољити велику публику, побуђујући у њој патриотеке
осећаје и пијетет према светињама, које цео ерпеки народ
поштује; али никако не могу повлужити зналцу као до-
вољан материјал за озбиљно оцењивање уметничке вредно-
ети описаних цркава, од којих се неизносе ни основни рае-
пореди, ни конетрукције, ни свестрани изгледи, а камо ли
још и нужни архитектурни детаљи.
У испитивању ерпеких црквено-архитектурних епоме-
ника средњег века тек се у новије време напред коракнуло.
Та заслуга припада г. Каницу. Он је приликом евог путо-
вања по Србији ради својих етно- и картографеких студија,
мимогред прецртао и описао неке од старих српских цркава.
Прикупљени уметнички материјал за познавање српске цр-
квене архитектуре изложио је чувени путник у свом позна-
том делу „Византијски епоменици по Србији“. Истина, да
је овим делом најпре обраћена пажња научног света на не-
познату врпеку архитектуру; али у једно је и његова жа-
ловна завлуга, што је изнесеном невештом рестаурацијом
жичких купола навело про. Унтера у Гетингену — иначе
великог познаваоца византијске уметности — да у српској
црквеној архитектури налази утицаје чак из Јерменске.
Иначе је заслужни познавалац балканског полуострова још и
у другим својим списима говорио о српшској уметности; но ту
има изражених мњења, која ће морати исправку претрпшти.
У најновије се време одважило и Српско Учено Дру-
штво на испитивање споменика средњевековне уметности по
Србији. Године 1871 понуђен је тај частан, али тежак по-
вао т. Валтровићу и мени. Ми емо се тога посла примили и
савесно та вршили с непроменљивом преданости и једнаким
одушевљењем за, сво време од 1871—7 7 год. Штета је само,
као што емо увек наглашавали, — што емо имали преко го-
дине тек по два летња месеца (Јул и Август) за рад; јер
КРАТКА РАСПРАВА 263
и од то мало датог нам времена отпадало је више дана на
путовање или и на кишовиту погоду. При свем том овде лз-
ложен уметнички материјал — овим прикупљених грађевин-
еко-историјеких података и других нужних описа — при-
купљен је за 10 мевеци без икаквих других помоћних мо-
дерних срететава, осим руке и ока.
У овом свом раду обзиремо се — различно од довада-
њих једностраних испитача — подједнако на архитектуру,
живопис и скулптуру; јер нам је крајња мета, да издамо
дело, које би постало права ризница свеколиког уметничког
блата српског народа. Ово дело било би једини извор за ис-
торију српске уметности, а као таквом ваљада му се неће
моћи одрећи научна вредност.
Брижљивим описивањем, тачним снимањем и свестраним
премеравањем могу се још вачувати архитектурни споменици
од претеће им пропасти. Јер ако се нека уметнички важна
или историјеки значајна грађевина због немара или другог
узрока вруши — ту ву онда барем верни снимци од њеног
распореда, унутарњег склопа и архитектурног украса. Спо-
меник архитектуре не пропада дакле са свим.
Овим тога добија се испитивањем споменика архитек-
туре прави појам о уметничкој епособности, техничком знању
и занатској умешности, што све сачињава неоспорну духовну
моћ народа, који је те споменике подигао. А народи, који
такве доказе о себи могу изнети, — то су културни. Непо-
мичним епоменицима архитектуре доказана културна моћ
оних народа, који се е правом боре за достојнији положај,
јамачно неби било излишно срететво за поститнуће жељене
мете и поред најбољег оружја или за доста доказане рат-
ничке вештине.
Најпосле што је до сад и оволико урађено на испити-
вању монументалне уметности по Србији, сматрам за дужност
изјавити Српском Ученом Друштву у име самог предузећа
264 КРАТКА РАСПРАВА
најтоплију блатодарност, која му с правом припада ; јер оно
није само поклањало најживље саучешће, него је поред сво-
јих скромних сретстава још и новчано подпоматало овај рад,
који Србији вамо части и уважења доноси, — ма што се
оваква уметничко-ивторијека испитивања у другим земљама
на државни трошак предузимају и извршују. И по томе неби
ни по Србију недовтојно било, кад се иначе у свачем труди
да неизоетане за осталим цивилизованим државама, — ако би
у овом испитивању споменика уметности сматрала земаљску
и народну чавт, почем је овај повао до сад српеким трошком
предузиман а знањем и уметношћу отачаственом извршиван.
Пак кад би Србија при таквом схваћају овог предузећа жр-
твовала нужна еретства и поклонила своју моћну заштиту,
да ве што пре прикупи и публицира још непознати умет-
нички материјал, — то би она достојно изданим уметничко-
историјеким делом не само образованом свету доказала своје
поштовање и чување драгоцених уметничких творевина, него
би у једно поставила приличећи споменик својим синовима,
који ве у испитаним црквама приправише да погину у све-
тој борби за овлобођење своје подјармљене браће.
уДРУТУТИН | Милутиновић
АРХИТЕКТА И ИНЖЕЊЕР
РЕД. ЧЛ. СРП. УЧЕН. ДРУШТВА
К ЧЛАНКУ
О КАТАЛОЗИМА ПЕЋСКИХ ПАТРИЈАРАХА
у ГЛАСНИКУ ХХШ, 240—252.
У „Чтешала вђљ пмператорскомђ обтествђ истори и
древностен о росатекихљ при московекомђ университетђ
1876“ књ. Ф-а, приопштио је познати руски канониста А.
6. Павлов „Грамату цариградског патријарха Јеремије 1.
о присаједињењу српеког патријархата охридекој архије-
пископији“, по препиву ХУП. века. Рукопис у ком се та
грамата нашла, страдао је јако од влаге; но пскварена чрез
то места у грамати обновљена су трудом издаваоца и озна-
чена су заградама. Грчком тексту додан је руски превод
трамате а претпослано је неколико речи ради објашњења.
Како књижевнику нашем није лако доћи до поменутих Чте-
нија, то мивлим да ће важност речене грчке листине за ис-
торију наше цркве оправдати препечатање њено и руског
превода у овом органу Српеког ученог друштва.
Грамата та глави у ориђиналу и у поменутом преводу
овако :
" Герештас #Аво бео фо- _— Терема, Божјео Милостио
41елибжолос Коубтаути- _Архепиекопљ Константино-
266
уорлолАеос, Меас Рош,
хаг осхооџе ос Патбн-
20205.
"Ну џг» абс просђхоу
[ојџоб жаг дгжалоу, то та
хаос фл абуђе Уорџо-
јетудеута те а: лос
Огуто | #и6 то] х00ос Ереп
дег жао Ведалоу, жаг [и]ђ
игтатуг о дал лара т[07]
обтероу , ид. – дежагор
лосраве _|пиудс ара]
тобти» посене боујод-
хас] ха Полоасјиха
хатајуа» |тростеујиа-
та. Ела 0: торто ооџ-
Ват полАфжс угеб-
да, тђ тбу лрауџатоу
игто дојАђ, леЉлу ф ла-
тобож | туда форца
тајђта диеруете жаг с
тор джашор тОлоу
длохавта, [ха] Товлео
ха аи воуодиња: алофе-
вис драже вуооутаа. Еле
88 фот каг о пахоота-
тос Мод иелионолос тје
Подтђе _ Тоостилауђе,
уто тду Ародоу, 0 су
"Аусо Погдђџрали фувјлђ]-
тоу
1 Не слбдуетђ ли чита 8Ебша
опредђленномљ бебагу 2
0 КАТАЛОЗИМА ПЕЋСКИХ ПАТРИЈАРАХА
града, Новато Рима, и Все-
ленеки Патрархљ.
Било Он, конечно, и при-
лично и справедливо, чтобв
отђ начала прекрасно уза-
коненное и устроенное веет-
да
твердостђ и
вохранало свој свилу и
не измђналос
поздни ћи ми (обстолтелђ-
етвами), и чтобн лодљ пред-
лотомђ какого либо права
не нарушалисвљ соборнва дљ-
ла по не уничтожалисђ Па-
трларшеска _ распораженја.
Но такљ какљђ зто часто слу-
чаетса вљ елђдетвле измћичи-
вости дблљ (человђческихљ):
то новое Патртлршеское об-
сужденје опатђ все благоу-
стролетљ и возетановллетљ на
мђето права, какљ предписв-
вазотђ и соборнна опредђле-
шта. Поелику же теперђ бла-
женнђишти __ Архјепискошљ
Первон ТОстинтанн, ". е.,Ох-
ридн, во Свлтомђ Духђ воз-
(т. е., та уоџобетубеута) или вђ не-
0 КАТАЛОЗИМА ПЕЋСКИХ ПАТРИЈАРАХА 26
тос адгфос ђиду жаг
водАетоорубе #00 Поо-
49006 |тај то аорта #ђ-
06: лелоубос с ту
гуоргау атоб (ј уфр тор
Пежгор Хеуоџбуц бода
либхолђу дуофу жаг ес
«оруђе у» иу оложешвуј
ту еххАђоса аутор, тђ
тду "Ајодбу – дудаду
Фло терос 0%, ос торес
фава, Веас ђолауј џгу
ал ауотђе жаг ис сито-
рошсау |халћ]еотђ . . 60!
пу0с" 00 иђу 0: маг #0с
[тоб лаодутос] одто диб-
пругу, ал ла леду тђ ви -
хаоса сотор лообетеј
ха оловлоудос"аотђ сув-
убун, жалћоти орде уудиђ
ха. диажосве туос тоу
огхоореижор _ соуодоу
те сол), лараугуоше-
706, ис џиас, дуђууг ле
та лаоижоћ о вауто
А 2 %а > „ >
увобте су ту срорга 01)-
тоб. Паолос убо те,
~
лмобленнви братђ нашљђ и со-
влужебникљ Курђ Прохорђ,
потерићлљ таковое (правона-
рушевје) вљ евоећ Епархјаи
(пбо, такљ назнваемал, Арха-
епискоша Печекал прежде и
изђ начала подчинена бнла
его Церкви, т. е., Охридекоћ;
но, какљ нђкоторке говоратђ.
†елђдетвје нђкоего набил1а
омла отторгнута ОТтЂ нели
поставлена вљ состолије авто-
номи, но не осталасђ таковоо
до настолцато времени, а
внова бмла присоединена, кљ
ето (Прохора) Церкви и сдђ-
лаласђ завислацејо отђ нел, вђ
еплу тото, что и не бнла поч-
тена (автокефалљностио) по
приговору и суду какого либо
; Вееленекихљ Соборовљђ):
то онђ, приођгнувђ кљ намђ,
возвђетилљ о недавно пропс-
Епархли.
шедшемђљ вђ его
1 Кели предђљ Фу0: столло у0об7оп, то надобно сотласитњел, что постро-
енје Слподлинникђ било доводљно необикновенное (;007ог
бог туос). Но всето вђролтиће,
нужно ли
Стефана Душана) 2
отђ переписчика. Не
нфкоего Кнази (т. е.,
2 Вљ рукописи »лдолобог.
пострадала и
пуос, ОТЉ
что тутђ
читатђњ :
трамота
, , У ,
ал «ботос
268
ода игу (бреооу лог-
џибуос (Аохос убр ду тђ
оу бе), ор тбр Алоб-
стојћоу ПаоХоу шиор-
игуос, фЉ а тоу аловАј-
тоу гапобатеа, у, гЕ0
дУ4 20ђодивуог, соу
хол е% тоу Хорлоду тоас
Вођдоос, див дов«ос 10.
боб: Ффеавалто ту тор
Пежор #ижађотау, жаг
во» аотђ ха адлас але-
хофргу с А огас те тоу
Ауогдду гласјгас. Каг
таота д: ауауувАас екс
бис 6 џисжариотатос
пбдислиболос ж00 П00-
29006 гдацћу 1 иду, олос
хата уобоос Феооуавиву
хаг даљогуоргу , Оле
фу ђу убџшоу жаг ха-
уолажбу. Каг ду ту ак!-
обе: тоб бр деутос пажа-
сотато) бојиласжолор
Адодду жатаугуваутес
хаг брродижос соудаб-
херашеуо, _— Фбурошеу
ха алгрђраџеба, (та
О ву Од суде Пар-
Лос ос ажароттбта лод-
526, 0 олеојђ уложе иуос
тђ холћалобва, блбта»
бора јђ бородос тоду
0 КАТАЛОЗИМА ПЕЋСКИХ ПАТРИЈАРАХА
Нћето Павелљ, нобаши 0б-
разљ паствра, а по истинђ
волкљ, подражал не Апостолу
Павлу, а отверженному Са-
мобатцу, употребивљ вићи-
ноојо власт, имђа помошни-
ками нђкоторнхљ изљ мранљ,
повредствомљ дачи золота за-
хватилљ Печекуо Церкови
еђ нео оттортнулђ и друга
церкви Охридскон Епархли.
Возвђетивљ намљ о семљ, Бла-
жениђиш | Архтепискошљ
Курљ Прохорђ птросилљ насђ,
дабк ме по законамљ раземо-
трђли и разсудили, законно
ли зто и сотласно ли сђ ка-
нонами' И, внавђ просо
реченнато __Блаженнђишаго
Архтепиекола и раземотрћвђ
(дЂло) соборић, ме. признали
и опредђлили, что упоману-
ти Павелђ, какљ поступив-
ши противно канонамљ, под-
лежитљ изверженцо отђ имђ-
оцаго собралљел вљ тамошнен
Епархаи собора Архлереевђ,
по канону, товорацему: „Аце
кто, мтрекихљ началљниковђ
0 КАТАЛОЗИМА ПЕЋСКИХ ПАТРИЈАРАХА
аодисобоу гу ту гуорга
аотоу, жата тбу жауоуа
тбу Агуоуто; „Фе т!С Ж06-
шажоћс Фодоови 10ђ58-
игуос, 07 аотоу сужоа-
тђе еимацогас уброто,
халћодов о о хаг брори-
беаодо ха: аутос, хас
осбоужтуоуодтес аото
торус“ ' ос бе “боре
талоог (уб од» срооло-
ибџог сло дер Парто-
ховтовос, ха асоујоођ-
тог, е!. и истеуруоћеу жол
игтаројболеу, ха тђ тор
Огор гижаџота тоосле-
сову. Еле 05 хаг 10)-
вобооА Ла Вес аха 00
ожоутаа лолољугуђ. 0-
Аолоорута алавау тђу
тоб Пежор суоргау ббу
т 2 го8га ууђогиу егуоа
тђс подаеливлол< то
Адидоу, [же] пето д-
тус ђиду хала тђу ле-
о0рупу тоу дуо феутоу
уосшатоу, уудић боуо-
дихђ боса ха блофаг-
уста, (78 то Пежор жаг
става ђ тђе Уговкас
суорка оласјови уло
' Апостолљљское правило.
269
употребивљ, чрезђ нихљ за-
владђетљ церковпо, да будетљ
изверженђ и отлученљ самљ и
већ сообшцалошлеса ељ нимљ;“
воучастники же (его) да бу-
дутђ отлученк отђ Бога Все-
держитела и не проценк,
евли не одумаротва и не рае-
калотен и не припадутђ Кљ
Церкви Божјен. Поелику же
обрђталотен и древне Пар-
екје хрисовулн, доказввајо-
шје, что вел Печекал Епађр-
ха ељ Сербтео ест законное
(достолије) Охридекон Арх1-
епискоши : то мђрностђ наша,
по емнелу означенинхљ гра-
мотЂ, воборивмљ притоворомљ
опредђлаетљ и постановллетљ,
чтобн Печђ и вел Сербекал
област находилис подљ ру-
коло Сватђишен Архтеписко-
ши Охридекон, какљ отђ на-
чала и до ннић подчиналисњ
ећ. И кто
производитњ изљ за нихљ ка-
отинић захочетђ
ков либо емлтенје, таковви,
270
0 КАТАЛОЗИМА ПЕЋСКИХ ПАТРИЈАРАХА
тђу дара тје фупотатуе – Кто бљ онљни билђ, да будетљ
аоживлавхолђс Аогдоу,
халћос ха! ал аоже жал
еос тор убу рлетасбо»то.
Ка: обтс дало тор уђу
где је | лаосуојА о)
додо ту лерг аутоу,
о тогобтос, жау оОлофос
хаг ђ а ђ ареоравигог
сло Огор Паутоховторог
хаг фоџурорцтоб су то
уђу буг жар су то
ивАјоут, ага ђ ико
аутор) иста тодб лородо-
тор Тода угуџветаи. Ор-
тос су Ауо алора»о-
педа Пуговати, жог #12
тђу лед тоџтор дроби
субугто хш ђ ларооса
гууотфрос алофравис туђе
ПИ ; у
ђифу шетоготђтос, жал
гледо ћу ту фуготату 60-
2иглиблолђу тђје Поотђб
"Торвтилауђе, тђе су тр
Адосда, Фу Фта „62,
ил Бежтебокео, Гудижт!-
орђос 0.
отлученђ отљ Бога Вседержи-
тела и не прошенљ ни вљ сен
ВђЕЉ НИ ВЂ оудунић, и част
его будетљ еђ Тудојо предате-
лемљ. Такљ постановллемљ м
во Сватомљ Духђ, и вђ изђав
лене о семљ востолловђ насто-
леве писљменное опредђленје
нашенћ мђрности, (которое) и
дано Сватђишел Архлепиеко-
ши Первоп ЈОетинтанк, что
вљ Охридђ, вљ лђто 7039, вђ
мђенцђ Сентабрћ, индикт1о-
на 4.
У каталозима пећеких патријараха, о којима је рас-
прављаноу ХХ ПГ књизи Гласника (стр. 24#0—251), долази
иза Арсенија 11. одмах Макарије 1. Пошто је пак први па-
тријархом био у време коначне пропасти српеке државе,
т. ј. 1459, а други седео на престолу св. Саве од г. 1557
[|
ј
0 КАТАЛОВЗИМА ПОЋСКИХ ПАТРИЈАРАХА 2
до 1574, то вам из тога извео, да Макарије 1 не може никако
бити непосредни прејемник Арсенију 1, — пили: у Пећи по-
сле Арсенија 11" па све до Макарија [, дакле за читаво
столеће није било српекот патријарха. Хипотеза ова изре-
чена пре 10 година налази јакога наслона у Јеремијиној
грамоти од т. 1581. У грамоти тој каже патријарх Јере-
мија 1, како је тако називана архијепископија пећска пређе
и од почетка потчињена била охридекој цркви (то ће рећи:
од почетка хришћанства међу Србима до св. Саве), и како
је, као што неки говоре, насилно отргнута од ње и поста-
вљена у аутономно стање (то је било од св. Саве до Арсе-
нија П), но није у том стању остала до настојећег вре-
мена, већ је с нова приваједињена охридекој архијеписко-
пији и постала зависном од ње, будући да автокефалност и
није била добила по изреци и суду вавионеког сабора. За
тим спомиње патријарх Јеремија оно, што се недавно у
епархији охридској догодило, и што је принудило архије-
лископа Прохора, да ве цариградском престолу за помоћ
утече. Неки Павао је помоћу спољне -— туреке — власти
и неких од световњака и давањем злата захватио пећску
цркву, а 6 њом отргао и друге цркве од охридске јепархије.
Павао је дакле око г. 1581 покушао обновити и успо-
ставити пећеку патријаршију, али ја бих рекао, да се на
престолу њеном није дуго одржао, односно да решење патри-
јарха Јеремије 1, није остало само на папиру већ да је из-
вршено“, и да је пећека црква с нова подложена архијепи-
! Доротеј, архијепископ охридски називао се већ г. 1466 архијепи-
скопом свију Бугара, Срба, и северних страна итд. (в, Гласник УП
стр. 117 и 178).
2 Павлов је другог мњења : „ближаишимљђ поводомљ кљ изданио столђ
рђшителњнои, хотл какљ извђстно, и слишкомљ еце преждевременном
грамотн, послужили, вђролтно, какје ни будњ безпорадки вђ серо-
скомђ патрилрхатћ, (Предисловиг ].).
272 0 КАТАЛОЗИМА ПЕЋСКИХ ПАТРИЈАРАХА
екопији охридској. Речени Павао записан је у поменицима
и увршћен је у именицима међу патријархе српске и то из-
међу Макарија [и Антонија, где му није место. Али се у
неким поменицима (в. Гласник ХИП, 34) и у једном ска-
занију (Гласник ХХХУ, 4) спомиње међу патријарсима
врпеким и поменути архијепискои охридеки Прохор, а из
запшеа једног произлази, да је тај Прохор обилазио и над-
зиравао српеке епископије и да је у њима вршио власт ду-
ховног и црквеног начелника. Драгоцени запис тај у руко-
писном једном врпском четверојеванђељу из Х УП века гласи:
„Прохор мнлостио вожтено дрхгепнскоп.д.-6 18СтантАНТе ВСаЂ
ваћелром срввмем н проунм. смћренте мов пише, дл се
тилет, клко пртвдох ЕЋ вогохранимос мћето 1лптеко при
вљее освефентомћ мттрополтте КТрћ инклноре, н пртде Кљ
намљ, кнрћ петрђ герден н приложн спо кинг8 тетроскли-
гемге лрхнетратнга Миханда но Ракртила н плаклн нуке ма-
хаље нода сн нматв внше феуенна црква сто кита ннкнм
не Фемлемв. Но на сте во Бмстњ сте наше пнехите ЕЂ
велко сљхранеше но зтерљждене, вћ мто 7056— 1548.
апрелта 11 дњић (Олисане рукописећ библотеки А. И.
Хлудова. Москва 1872, стр. 21). Прохор се преставио Г.
7058—1550 (в. Главник ХХХУ, 74), а на истом месту
за њим следећи Никанор, који је умрђо т. 7065 — 1557
био је такође управ архијепиекоц охридеки (в, Стиви Тиг-
состаесае р. 940 п ср. Голубинеког Очеркљ исторли правоел.
церквен болтарскоћ, сербскон итд. стр. 136), а спомиње се с
Прохором међу патријарсима ерпеким зато, што су они по-
следњи од архијепископа охридеких били, који су пећском
црквом управљали.
Никанор се преставио гт. 1557, а те исте године обно-
вио је Макарије престо св. Саве као што се каже у пого-
вору пеалтира, печатанога у манастиру Милешеву при
игумену кир Данилу „Ев лвто 7066 а отђ рождњстка хрн-
О КАТАЛОЗИМА ПЕЋСКИХ ПАТРИЈАРАХА 273
стова 1557 — месеца посмврид + ди; ТогДА ЖЕ ОБНО-
вашој но првдрвженој престолђ скетло Слем пркаго
лрхтепнскопа н оџунтемх сфњескаго, преоскештенномој хр-
хгепнскопв вњсе сфњескме демме н поморсквие н секефрињимљ
странам но проутим курђ Макарпо (в. Летопле Матице срп-
ске за г. 1827, 17, 24). 6 тога се у натпису грачаничком
каже, да је Макарије „прђвн патртархв по втофђ ОБ-
ноклентн увстномоу н светомоу првстолој“ (Гласник
ХХШ.); с тога се Макарије и у летошису једном (Јаглс,
Еп Вентаг таг зетђ. Апаћз к стр. 101) назива „оБнО-
кнтемемћ првстола сфњескаго“. |
Како п чијом је помоћу пећска патријаршија одце-
пљена од охридске архпепископије, и ко је Макарију по-
могао до престола ев. Саве — није нам познато. Мехмед Со-
коловић, велики везир од г. 1565 до 1579, родио се у Тре-
бињу пи учио се у манастиру Мплешеву. (Мећетеђравета
ртиио ушао 6 пајо ја. Ттећели, уШа мета а Кагпа, (1
вапоце Ђазво Та вози ајићо деј сцгаћо 41 5. Зађа пеПа
Возта, 41 доте (у Јеуаћо да птиз ит де] Тптео пе! пптаего
деј слоуат деЏе дестпа“. Из Гарцонијеве релације код
ХГлпКкејвеп-а 11, 92. — Капке, Гле зетувеће Кеуојићоп
1829 стр. 282. Исти Цинкајзен вели на истој страни зањ
„ава ег зветеп Џтартиле Ја зојетп те сапл уетјепопећ
ћаћ, ајв ег, ођејејећ еп збтепсег Мивеппапе, — деп Оћттађеп
Чеппосћ етпе туеге безшто Ђелаћтгће, пад вере #ат
Чеп сет ћећеп Убапа ете селаве Уогћећђе ђећјећ“. Мех-
медов синовац посвећен је у Цариграду у Септембру 1574
за архијепископа охридског (Јлпикеззеп ПТ, 93, Хоге 1.).
Патријарх Макарије, по 'Гроношцу брат тадашњемве-
ликом везиру — Мехмеду Сбоколовићу — имао је бра-
танца Антонија, који је повеле њега патријархом постао.
Може бити да је позни троношки летописац помешао пећекот
и охридског архијепископа и на првог пренео оно, што се
ТЛАСНИК ХрУП 18
274 О КАТАЛОЗИМА ПЕЋСКИХ ПАТРИЈАРАХА
управ на овог другог односи, јер Герлах, који је тада у
Цариграду био, каже изрично, да је синовац великог везира
поввећен г. 1574 за архијепископа охридскот, те је те-
шко веровати, да је, у исто доба, други синовац његов
постао патријархом у Пећи.
Премда ве дакле на вамог Троношца ослонити неможемо
то је ипак веројетно, да је негдашњи милешевски ђак или
чатац допринео, да ве успостави пећека патријаршија.
Приликом овом још ћу покушати, да у горе поменутој
расправи о каталозима пећеских патријараха гдешто испра-
вим и допуним.
У години смрти патријарха Макарија не слажу нам се
извори. У Летопису код Јагића и у сказанију пећском (Глас-
Ник ХХХУ, 74) назначена је као година емрти његове л.
7081—1578, али у натпиву морачке цркве (Гласник ХГ,
56.) каже се, да се он преставио 30 Октобра 7083 —1574
год. ; пошто је пак по саопштеном, у ХХ ПТ књизи етр. 245
Гласника, сувременом запису Макарије жив био г. 7082—
1574, то ве година натписа морачког претпоставити мора
години летописа и сказанија. Према томе мислим да у
Јагићевом летопису није добро забележена ни година смрти
пријемника Макаријевог патријарха Антонија.
Патријарх Герасим. Герлах у свом путопису пише
на стр. 530, да је лети 1578 г. у Београду од младог про-
топопа Лазара чуо, да њихов патријарх по имену (татавип
у Пећи се неколико калуђера живи и да мора турском цару
плаћати годишње 2000 дуката „Те Њећелопзтећењ“. У
белешци саопштеној у Гласнику ХП 192, „вћ лвто 7104
при кљсеоскефшеномђ мнтрополнте п;нрренскомб кур Мн-
ханле пр! патртлрху Герлснму“, погрешка јеу години,
јер 7104—1596 био је патријарх Јован. У рукопису стоји
0 КАТАЛОЗИМА ПОЋСКИХ ПАТРИЈАРАХА
[5]
~
сл
по свој прилици #094—1586. Герасим је преминуо у Жичи
28 Јунија 7095—1587. (Гласник ХХХУ, 74).
Патријарх Јеротије спомиње се у запису од 7097
тод., а умро је 17 Фебруара 7099 —-1591 (в. на и. м.). Из-
међу њега и патријарха Јована, који је тод. 7100—1592
већ пећеким престолом управљао, треба уврстити патријарха
Филипа, јер у панеђирику раковачком записано је, да је
еписан књ лђто 7100—1592. Тогда првстом србвекм дфњ-
жише патрнлрхв вур фнлипт. Исти се спомиње и у поме-
нику сопоћанском (Гилљфердинг, Боен ит. д. стр. 152).
Одредити право место патријарху Саватију нисаму
стању. У толико пута спомињатом еказанију пећеком заби-
љежена г. 7094—15896 смрти његове погрешна је, јер је
тада патријарх био Герасим; Пајсије патријарх пре-
ставио се 2 Новембра 1756—1547, а не 1546 као што је
казано у Гласнику ХХП, 220. Патријарх Гаврило
скончао се 18 Јула 7167—1659.
У расправи о каталозима пећских патријараха привео
вам код 23. патријарха Атанасија речи Мојсија Петровића,
потоњег митрополита београдеког, по којима је после Ка-
линика постављен 6 Јануара 1711 год. на патријаршаство
скопски митрополит кир Хелнасте, а г. Косановић каже
у Гласнику ХХХУШ, 150, да ја за босанског Ата-
насија велим, да је био 23-ћи патријарх. Чудновата заиста
примедба ! О босанском Атанасију и о његовој познијој суд-
бини говорићу на другом месту.
Арсеније ТУ. Из бележака у рукописном за истог
патријарха с немачког преведеном календару за 1747, до-
знасмо, да је Арсеније рођен 1698, да је постао митропо-
литом рашким 10 Јуна 1716 год. (дакле у 19. години жи-
вота) а патријархом 16 Маја 1726.
У Карловцима, 3 Септ. 1878.
Иларион РУВАРАЦ,
184
ХРОМОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ. САВЕ О
СТЕФАМУ МЕМАЊИ,
Уређујући 1874 г. биографије српских краљева, опа-
зим да се хронолошке белешке св. баве о Стефану Немањи
не слажу међусобно, што је — да богме — до преписачке
кривице. То сам и подробно истакао у делу своме „Житија,
краљ србеких“ 1877 г. стр. 70. п. 1. Тада их и расправим
како се могло. Расправицу евоју о томе дам у Марту ове
тод. Српеком ученом друштву ; али у Августу ове год. рас-
прављајући даља нека хронолошка питања, дођем до пода-
така који доводе друге резултате о Немањи, но до којих
сам дошао уређујући житија, те узев пређашњу расправу
натраг — износим је прерађену према садањем знању свом.
Ова се расправица наша, лакшег прегледа ради, а и по
природи својој, дели на троје: 1. Хронолошке белешке у
Савином делу и њихово неслатање међусобно, — одноша)
бележака у типику хиландарском према белешкама у жи-
вотонису. П. Начини којима су унесене погрешке у Савино
дело, — Савине белешке у првобитном виду свом. ПЛ. Ис-
траживање година оних догађаја, којима је Сава забележио
само месец и дан.
ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ, САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ 227
Х ронолошке белешке о Немањи, у животопису његовом
од сина му Саве", у природном реду свом, ове су: ФТЊ
рождњства же емоџ шм,н.5. — 46 — лбтво н тоџ дБТЕ БО-
гоџ наколневшој прбетњ Вллдмуњство“, но пркељстњ – ПЛЕЊ
ВО ВЛАДМУЋСТЕЋ „Л.Н.7. 87 — мат, н тоу лБТЕ Прге
светмо аггелљљскмн Обрад мћсеца Марта „ке. — 25 — на
скетос Бллговвштене вњ лвто „зјг.“ — 6703—1195 —
но ПпрбБљивњ књ монжстрн (рбкомвињ Стокденнуа) ,К. — 2
— Авив отиде (от соџда оу Светој Гору мвсеца ООк-
томкфта ,н. — 8 — двињ кб дЂто „35. — 6706—1197,
донде же књ Скетомо Гороу мђееца Ноемкфих .6. — 2 —
Дињ“. Првемств же 6њ Горђ Светкн годнште н ге. — 5 —
мвевуњ“, од чега : прб6мстњ вњ монастнрн рекомвмњ Жн-
Ада ,Н. — 9 — мвсефћ“; пожн БО ВБ АГГЕЛБСКОМЊ
' У Шасариковом делу: Рата:ку Фгеуп. разепимевут Јућовјоуалпу,
Ргас 1851. у одељку ТУ. у препису од 1619 године. При позивању
на то дело Савино бележићемо знак Св.
2 Св. 14. —
8 Св. 1,2, 8, 4. —
4 Св. 6 —
5 Св 7. —
6 Св. 7. — Погрешно сам ја ставио у Житијама краљ србских стр. 50
и стр. 49 пр. 2, — 1198 г. — а то је с тога: што сам, при преобра-
ћању година од створења света у године по Христу, смео с ума да
#83. у овом случају стоји уз месец Октобар, те да одбијем
5509, а не 5508.
Св. 8. —
Св. 8. — Овде јасно стоји да је Немања у Св. Гори живео го-
дину и пет месеца, а у једном изводу из његовог дела, који ћемо
мало после споменути, стоји да је толикоу Ватопеду провео.
Та погрешка дошла је отуд, што је састављач извода, после Сави-
ног причања о Немањином бављењу у Ватопеду, изоставио све до
причања колико је Немања свега у Св Гори провео, те му је иза-
шло да се ова белешка односи на бављење у Ватопеду.
• Св, 9. —
св ~
278 ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ, САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ
обрафћ 2. — 3 — дбтА, но вњсего живота его Бљмстњ .П2.
—– 87 — мат, К дЂто бо „Зј.н. — 6708 = 1200 —
иксеуца Фферкара вв ам. — 13 — дњињ првложн се књ ЕЂУЊ-
номоџ влаженњствој“. Лежлштој емоџ књ грокћ (Хилањ-
дафњеувић) ,н. — 5 — лммњ, првнесене Бљмста убствињие
моштн его но положене 6 ОБТОВАНЋМИЊ емоџ Гровћ 6
монастирн рекомкмћ Стоуденнца мкесул Фферклра вљ „61.
2 Ио У ДЕН;
Кад се ове белешке међу собом сравне, излази крајња
несатласност ; јер, ако се Немања закалуђерио 25 Марта
1195 тод. и живео у Студеници 2 год., онда није отишао у
Св. Гору 8 Октобра 1197 г., почем дотле има пуне две и
по године. Или, ако је обоје то тако, пошто је у калуђерству
живео свега три тодине — о чему ћемо се ми доцније и врло
лепо уверити, не излази да је умро 13 Фебруара 1200 т.,
него, рачунајући од Марта 1195 три године, излази да је
умро Фебруара 1198", а рачунајући до Октобра 1197 се-
Ов. 14. —
Св. 14. —
Св. 14. —
Св. 13. —
Св. 18. —
И г. А. Мајков опазио је, да од Марта 1195 до Фебруара 1200 год,
има више од три године; али он ипак није у томе видео несатлас-
ност међ Савиним белешкама, но овако објашњава: „треба знати да
Св. Сава узима почетак калуђерства Немањина од онога времена
кад је дошао на Атон“ (види Истор. срп. нар. превод Б. Даничића
П. изд. Београд 1876, стр. 17). Осим што овоме тумачењу нема ни-
каквог основа, јер св. Сава није имао разлога не рачунати Нема-
њино калуђеровање у Студеници, — нити од Октобра 1197 до Фе-
бруара 1200 има три године па да то наведе човека на Мајковљево
мњење, — ми ћемо се на свом месту и другим начином уверити,
да је и доиста Немања провео у калуђерству света три го-
дине. У какву је, пак, забуну пао г. Мајков, верујући свакој бе-
лешци у Савином делу и онако објашњавајући по нешто, навешћу
један пример. Одмах пред горенаведеним речима, он вели: „У калу-
ђерству поживје Немања у Атону три године а у Светој
Гори годину ипетмјесеци“!
ф са то њ» =
ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ, САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ 279
дамнаеет месеци — излази да је умро Фебруара 1199 године!
Да богме, не можемо претпоставити, да је у погрешци, које
очевидно има негде међ овим белешкама, крив сами Сава, јер
он није могао погрешити пишући о евом оцу , но је погрешка
дошла од преписача ; а томе је се и надати кад се сетимо кроз
колико је препива и руку — неједнако вештих томе послу —
могло проћи Савино дело, док емо та и ми познали у препису
од 1619 године!" и као што је дотле имало кад много што
шта изгубити од својих првашњих лепота и карактеристика,
тако је, а и најпре, имало кад претрпети промене и међ хро-
нолошким белешкама у себи.
Овим у животопису Немањину, хронолошких бележака,
о њему имамо и у — такође Савином делу — типику хилан-
дареком, које се у осталом налазе и у животопису — сла-
жући се, а те су: о години Немањина доласка у Св. Гору,
и о години смрти његове.
1 Види предговор ШаФариков Савином делу, Рата ку одељак ТУ.
2 Штампап је прво у Гласнику српског ученог друштва, књ. ХХ. с.
159—213, по врло доцном и рђавом препису; а по старијем и бо-
љем препису у Гласнику, књ. ХХГУ. с. 171—230. Наслове поје-
диних глава, прескочивши неке — нехотице, истакао је јошт Д.
Аврамовић у делима својим: „Описаније древности србски у све-
тон атонскои гори,“ Београд 1847. с. 8—192, и „Света Гора са
стране вере, художества и повестнице,“ Београд 1848. с. 24—82,
Хронолошке белешке у поменута два преписа не слажу се, а то
с тога, што је онај доцнији преписач — држи се да је неки Пај-
сије — године од створења света преобраћао у године по Христу,
па том приликом погрешио; преписивао је, пак, с оног истог пре-
писа, према коме је доцније наштампан типик у Гласнику ХХТУ.
(види о томе у Гласн. ХХГУ, с. 167). Да је, пак, доиста тим на-
чином произашло неслатање у тима преписима, те да никакве
нарочите пажње не засдужују варијације у поме-
нутим белешкама два преписа, види се из тога, што су и Д. Авра-
мовић и арх. Леонид видели онај старији препис, који је и Пај-
сије преписивао, и обојица су подједнако преписали та места.
(Штампарском погрешком стоји у Гл. ХХТУ. стр. 117. — СЗЖ.
место С5.8.5. а тосе види из тога, што арх. Леонид у примедби уз
тај број, вели; „т,ј. 6706 = 1198,“ и што и у Аврамовића стоји: 7.Н.5.)
280 ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ. САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ
Тиме, што ве поменуте белешке у типику слажу е бе-
лешкама у животопиву, изгледа, да тежина наше сумње у ко-
ректно преписивање Савиних хронолошких бележака не може
никако пасти ни на једну од те две белешке, почем су на
два разна места подједнако забележене, те да смо ми ва ево-
јом критиком — тако да речем — и а ртог: упућени на
остале белешке. Али, како је то веома важно, ми имајући на
уму све захтеве историске критике, пре но што би се одлу-
чили тима белешкама, једино на основу тога, признати исти-
нитост, морамо расмотрити одношај типика хиландареког
према животопиву, што се тиче места на коме су оне две
белешке.
Типик хиландареки, као и животопис Немањин, није
сачуван у ориђиналу, но у препису на кожи, незнано из ког
доба, јамачно из друге половине ХТУ. века." Између поду-
жег предговора и вамих чланака типичних уметнуто је неко-
лико речи 0 наслвгенн светаго сего манастнрд прБлодовнимњ
отцемћ нашим Симеоном н Слвого оумнленњиљ, по о Брњ-
мени смрти првподовнаго отул Симеона мвнха; — ту до-
лазе и горе поменуте две хронолошке белешке о Немањи. По
самом том, што је овоме врло неприродно место између пред-
говора типику и типика сама, види се: да то није Савин по-
сао; јер и да је Сава хтео био о томе што говорити уз типик
хиландарски, говорио би у самом предговору типику, где би
пуно повода и места за то нашао, а не би онако — управо
да речем —— насилан уметак правио; у осталом, Сава је пи-
сао и типик карејеки и типик студенички, па у њима ни-
! "Го велим за онај старији препис, штампан у Гласнику ХХТУ. Г.
Архим. Леонид, који га је за штампу приредио, мисли, да је из
прве четвртине ХИП. века, и вели: „по предању манастирском,
писа га један од првих ученика преподобнога.« (в Гл.
ХХТУ. с. 167), што никако не може бити, судећи по је-
зику и правопису
ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ. САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ 281
шта не говори о Немањи!“ да ботме е тога, што томе
није ни место уз типик. Осим тога, ко је добро упознат са
животописом Немањиним од истога ев. Саве, познаће, те на
први поглед, да је онај уметак извод из животописа; па не
само она места, која говоре о Немањину доласку у Св. Гору
и о емрти његовој, нето чак и сами наслов — 0 наслвгенн
светаго сего манастира прбподовннињ отњуемњ нашнмњ Сн-
меономњ“ — узет је, од речи до речи, из наслова доцније
писаном животопиву,“ и у животопису се он односи на Сту-
деницу, а у типику је употребљен за Хиландар. Па и прве
и почетне реченице причања о Немањи у типику — нашњ
свет манастнрћ стн, ко оуендвтн вамћ, ко опоуствло
вуше место сте“ — од речи до речи узете су из почетка
животописа,“ и оне сеу животопису односе на Студеницу,
а у типику су узете за Хиландар. Животопис, пак,
писанје много после типика хиландарског, по
Шасариковом рачуну — између 1208 и 1215 г.," те онај
извод није св. Сава уметнуо у типик, но неки преписач ти-
пика, коме је познат био и животопис Немањин. Ни како,
пак, не смемо претпоставити, даје ев. Савабио
толико сиромашану мислима н изразу, да би она
места у типику, која говоре о Немањину доласку у Св. Гору
и о смрти његовој, па чак и наслове појединих глава! —
„скоро одречидо речи задржао и у позније пи-
саном животу свот оца !“ као што г. проф. Ковачевић,
у домишљању евом, на прво место ставља.“
1 Види Кпојбеушк Ш. с. 139—140. и Гласник ХГ. с. 138—181.
2 Види у Гласнику ХХГУ. 177.
3 Сравни с животописом с. 1. у Шао. Рат. ТУ.
%# Види у Гласнику ХХТУ. 178.
5 Сравни с животописом с. 1. у Шао. Рат. ТУ.
8 За игуманства Савина у Студеници, Види Шаариков предговор
Савином делу, у Рат. 1У.
" Види му књижицу: „Које је године умро Стефан Немања.« Бео-
град :818. с. 7. пр. 2
282 ХРОНОЛОШКЕ ББЛЕШКЕ СВ. САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ
Ништа, дакле, нису белешке о доласку Не-
мањину у Св. Горупиосмртињеговојтим јаче
што свеналазезаписанениутипику; јернисупи-
саненезависноодживотописа. Пошто, пак, тиличне
"белешке таком оделитошћу евојом ништа не доприносе кри-
тици Савиних хронолошких бележака, ми се у овом послу
не ћемо на типик ни освртати.
После овог можемо прећи у други део ове растраве.
ко
1:
У средњевечној исторпској литератури у опште, а по-
главито у нашој, најслабије је заступљена хронолошка етрана ;
управо, као и да није, та веома важна чињеница у исторп-
ским делима, ни била тада јавно призната за књижевни еле-
менат; те се и по томе види, колико је ниско стојала исто-
рпека литература у средњем веку; — јер се према томе, ко-
лико се пажње поклања хронологији и географији у некој
исторпској литератури, може у многоме и њен ступањ одре-
дити. Наша средњевечна исторћска литература, на првом
месту биографије српеких владалаца, развила се из биогра-
Фија светаца, и управо то је и била; јер готови еви краљеви,
којима је живот описан, увршћени су у свеце, — осталима
нема биографије! С тога, пак, што су ови евеци из реда вла-
далачког, провукло се у њихове биографије и по нешто чисто
исторпске природе; географија, пак, а нарочито хронологија,
могла је према томе рахат изостати, па је и изостајала ! За
то ми у биографијама наших владалаца и налазимо веома
мало, и то непотпуних, хронолошких бележака, чему се —
да богме — не можемо чудити; него јошт, кад погледамо
на намеру тих списа, морамо рећи, да их је много; почем ни
у византиској исторпској литератури средњег века, која
ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ. САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ 283
веома вивока етоји над нашом, јер сенхтело
да буде чистоисторћска, па нема много више, и друге
природе — хронолошких бележака. И тамо, каону нашим
- делима, ређају се догађаји један за другим, везани просто
са „послетога“, или „на скоро затим“, или „пред
тиме „у исто врење онапрољеће лети“; „0
јесени“, „зими“, па чак и ба „те исте године“ — баш
као и у нашим — ане стоји које! Наћи се ту и оваких
оележака : колико је година било неком владаоцу кад је на
престо ступио, колико је година владао, колико је година
трајао неки догађај, ког је месеца и дана умро владалац итд.
— баш као и у наших; а штосенајређе налази, то
је:тодине, којих седогађалооно штосе прича.
У цела два-три тома, наћиће се, или неће, једна
или две године забележене.“ Једино преимућство,
дакле, што има византћека средњевечна исторпска литера-
тура, у овом погледу, над нашом, у томе је: што у њој
има по неком догађају игодина забележена
у нашој тога нема.
Но напред видесмо, да међ Савиним хронолошким бе-
лешкама о Немањи има трима догађајима игодина
забележена; те ће, по овоме, отпасти и оно једино преимућ-
ство, што га има византиска средњевечна исторпска литера-
тура над нашом! То изгледа, домета, на први поглед; али
кад узмемо у обзир:
а) да се таквих бележака не налази сразмерно
толико ни у ма ком средњевечном исторпском делу визан-
тиском, која у опште над нашима веома високо
стоје;
' "Греба загледати ма у које дело те врсте. Ето дела Костантина пор-
Фирогенита, Ане Комненке, Кинама, Никите Хонијата, Пахимера,
Акрополита, НићиФора Григораса, Јована Кантакузена, Дуке, Хал-
кондила, итд. све у Боннском издању. Многи од ових писаца и
савременици су наших, које ћемо сад споменути,
284 ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ ОВ. САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ
8) да је св. Сава отац наше средњевечне литературе у
у опште, па и ове врсте, и да је он животописом Немањи-
ним изазвао ту врсту литературе код наших ередњевечних
писаца ;
у) с једне стране: да посљедници његови ни у чему
нису повели ствар напред у овој врсти литературе, него су
— најповољније за њих да се изразимо — остали верни сво-
јој прегледалици; а с друге стране: да у њиховим де-
лима има хронолошких бележака свију оста-
лих врста, које се налазе пи у Савином, а те једне
врете апсолутно нема!' — и најзад:
ду да се те белешке никако не могу сложити с осталима
— повреднима, које се све измеђ себе врло лепо
слажу, као што ћемо видети;
морамо закључити: да поменуте три белешке
нису нибилеуориђиналу Савиног дела, него их
је неки доцнији препивач, уз месеце и дане — што их је Сава
забележио био, при преписивању приписао, управљајући се
или по усменом предању, или по каквим записима, или од
чести по једном а од чести по другом. Дакле, уз 25 Март
приписана 6703-ћа, уз 8 Октобар —- 6706-та, уз 13 Фе-
бруар — 6708-маг.,нису Савине белешке, но уме-
так доцнијегнеког преписачањеговог дела.
Из приведених разлога са свим је јасно и природно, да
тих бележака није било у Савином делу, него да је он само
месец и дан забележио био, као што је чинио и при причању
о Немањином доласку у Ов. Гору — донде же вљ Светоо
Гороџ мвсеца Мосмертх „6. двиђ — године нема! и при
причању о полагању Немањина тела у Студеници — сте же
вместв мбсеца ферклра кђ „61. де — такође без године!
' 'Греба загледати у дела ма ког од ових писаца: Стефана првовен-
чаног, Доментијана, Теодосија, Данила, Данилових настављача, Гри-
горија Цамблака, итд. У опште: у дела писаца Савине школе,
“
ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ. САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ 285
Али кад би могли наћи и који мало непосреднији доказ, бар
за једну од ове три белешке, да је доиста доцнији уметак,
— нестало би сваке, и најмање, сумње у ову поставку.
Срећом има и тога !
При белешци о емрти Немањиној, у животопису стоји:
прветавленте же Бљместв Блаженомоу отвцоџ н хтнтороџ го-
споднној Снмеоноџ књ лвто „5р.н. месеца фефњедрл Ев.Г1.
ди прбложн се вђувномој влаженствоу. У овом ставу, са
свим се јасно види, двојица су имала посла, почем се једна
иста мисао два пут казује, прво — пред годином -- име-
ницом, а после — иза месеца и дана — глаголом; те се, п
са свим тачно, може одвојити посао једног од посла другог.
Првставленје же Бљместв Бллтеномоу отњцоџ н хтитороу го-
споднној Симеоноу вњ лвто „5.у.Н, посао је једног, п по мом
схватању доцнијег писца, а мвееуа фрефвлра Бђ „г!. дбић прБ-
ложн се кв Кбућномоу Блаженњствој посао другог, и то —
побсадржини судећи — старијег пиеца, самог аутора;
само ја држим да у изворном делу та реченица није стојала
на том месту, на коме стоји сад, но уз причање о смрти Не-
мањиној. На ту ме мисао наводи то, што ев. Сава, говорећи
о боловању Немањину, свакој Фази његове болести бележи
месец и дан до саме смрти,“ па зар је могуће да самој смрти
није забележио дана!% Ја држим да га је допста забележпо
био, и то — наравно — без године, а доцније неки препи-
вач његовог дела да је ту белешку дигао е тог места и пре-
нео је пред сами крај житија, угледавши на том месту го-
дину смрти Немањине, коју је такође неки преписач пре
овога ставио, у реченици која таква долази само у доцнијим
књигама нашим за причање о нечијој смрти.“ Свему овоме
има и поближа доказа :
: Види у живопису с. 9, 10, 1.
2 Види на пример код Данила и његових настављача (Животи кра-
286 ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ ОВ. САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ
Има један врло кратак, али добар, извод из живото-
пива Немањина. То је у једпом летопису" у латинском пре-
воду, штампаном у АтКту-у ла јигов!. роујез ти Киј. ПЛ. од
#-ме стране последњих врета до 9-те стр. првих врста. И
тамо, после причања о осмомевечном бављењу Немањином у
Хиландару, стоји: егођиа ћ1п РПотт1по еђ деровив евв 1п
еодет тпопазђето 18 Кеђгпат1 — године нема.“ Ода-
тле, пак, наставља, као што је и у животопиву у РатајКа-ма,
причање о Савином бавлењу у Хиландару, о преносу мошти
Немањиних у Србију, итд. На оном меету, пак, на коме јеу
животопису „13 Фебруар“ и „1200 г.,“ у изводу нема
„18 Фебруара“ носамо „1200 год.“ — „асеаањ
тотв ејив 6708,“ “
Из овога се јасно види:
а) да је свети Сава у животопиву евог оца,
причајућиосмртињеговој, на том месту забе-
лежио био месец и дан тога догађаја — без
тодине;
8) да при крају животописа није био забележио ништа
о смрти Немањиној, него је доцнији неки препивач његова
дела пренео белешку „месеца Ффефљвара Ево „г!. двињ“ са
свога природнога места, раставивши је од речи „оџепе е) го-
љева и архиепископа српских,“ изд. Ђ. Даничић 1866 г. Београд-
датреб) стр. 52—58, 101, 161, 272, 275, 290, 318, 379.
Он је, управо да речем, један некритички уређен зборник из неко-
ликих животописа и летописа. У њему има грађе с више разних
страна, често противне између себе, али то све стоји мирно једно
поред другога, не показујући ни мало трагова каквог покушаја: да
се то измири и у свезу доведе. Међутим, за историка критичара то
је јошт и боље, јер му је у томе јамство да ће наћи податке из извора,
доцнијом руком непомућених.
2 Види АгКу га роујев си јитозоуепзки, пгефо Ту. Какшјеује.
Ккпј. Ш. р. 8. Дастеђ 1854.
3 Види у Агћу-у Ш. р. 9.
ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ, САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ 287
сподњ,“" којима се у животопису казује издисај Немањин, и
ставио је пред сами крај животописа, где је нашао забеле-
жену годину емрти Немањине од неког ранијег преписача;
— дају је хтео, пак, Савазабележити: забе-
бије уз месецидан!
Овим тога, из поменутог извода, који је, као што се
ипомногомевиди, учињен из много потпунијег
истаријег преписа Савиног дела — но што је онају
Шасариковом издању,“ јасно ве види и за годину покалу-
ђерења Немањина: да није била у изворном делу Савину.
Ево како. У изводу јецелом једном реченицом
растављена 6703ћаг. од 25 Марта; значи: да
ГУ изводу веран превод: „ођнЕ ја Пошто“ (види горе). Преписач
дигавши „18. Фебруар“ са свог места, није га мотао понети с рече-
ницом у којој је био, јер онда не би се знало да је умро Немања;
нето је „Оуспе 0 ГосподЋ“ оставио на свом месту, а „18 Фебруар«
поставио у новој реченици: „првложн се 6њ Квућномоџ Блажешњ-
ствоу.“
2 У изводу се, на пр. говори јошт и: да је Немања сазидао цркву
св. Николи у Кончулу, што се слаже ис податцима с друге стране.
(Види о том изврсну расправу г. Ил. Руварца у његовим драгоце-
ним „Прилошцима к објашњењу извора српске историје.“ у Глас-
нику ХРУП. с. 215— 218) Даље, стоји : да је Немању закалуђерио епи-
скоп Калиник, што се такође слаже с податцима с друге стране
(види Ст. прв. с. 12, Дом. с. 43, Теод. с. 19.) Осим тога, уз причање
о одласку жене Немањине у манастир св. ботородице у Рас, у из-
воду стоји: да је тај манастир уз епископију рашку, и да је Ана-
стасија тамо и умрла, а после да јој је тело пренето у Студеницу,
(што — јамачно — св. Сава није пропустио казати у свом делу.)
И г. Ил. Руварац, у свом истраживању, дошао је на закључак:
да је изводу Аткћу-у ПТ. учињен с ранијег и потпунијег преписа Са-
виног дела — но што је онај у, Шаариковом издању. (Види Гл.
Х.БУП. с. 217.)
Види Агкју Ш. р. 8. у. 12—18. Истина, та реченица, што раставља
6703-ћу г. од 25 Марта једно с тога, што не стоји у лепом складу
с предидућом (једним делом својим понавља неке речи предидуће
реченице), а друго, што се не налази у животопису познатом нам из
Шаарикова издања, — изгледа: да је страном руком уметнута.
Али, кад се узме у рачун: да се у тој реченици прича, да је Не-
СЕЈ
288
ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ, САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ
у јоштранијем препису никаконије ни била,
— јербистојала узасами 25 Март; У доцнијим,
пак, преписима, међ које спада и онај у РатајКка-ма, та је
неравнина углађена, и год. 6703-ћа стављена уза сами 25
Март."
=
мању закалуђерио епископ Калиник, што спомиње и
Стефан првов,, који у мањем размеру прича о закалуђерењу Нема-
њину — но св. Сава, па пи Доментијан и Теодосије, — није мотуће
претпоставити да је св. Сава то пропустио споменути; а при она-
ком кратком изводу из прилично великог дела, као што је Савино,
није ни могуће било невешту писцу не учинити коју инконгруенцију.
Па и белешка о години одласка Немањина у Св. Гору не стоји
у изводу у оном стилистичком реду, као у животопису. У изводу
на пред стоји 6706-та г. па за њом 8 Октобар, а у животопису
обратно; те се п из те неједнаке стилизације види: да је и бе-
лешка „6706“ уметак. Кад би имали који јошт ранији препис Са-
виног дела, но што је овај у изводу, јамачно би опазили и виднији
траг уметању и те белешке.
Према овом поређењу извода са животописом, а узевши у обзири
оно мало извода у типику хиландарском, можемо нацртати разне
Фазе, кроз које је прошло Савино дело, односно поменутих бележака
На име:
Т. препис веран ориђиналу. „18 Фебруар“ — без године, стоји на
свом природном месту, уз причање о смрти Немањиној; при крају
житија нема о смрти ни какве белешке. Белешка о закалуђерењу
Немањину и одласку у Св. Гору састоји се само у месецу и дану.
— Такав препис није сачуван.
П. прелис с допуном, без органске свезе са ауторовим причањем.
„3. Фебруар“ — без године стоји на, свом месту; али, је при крају жи-
тија уметнута „1200 година“ — без месеца. При белешци о зака-
луђерењу Немањину, неспретно уметнута „6708 год.“ тако и при
белешци о одласку његову у Ов. Гору уметнута је „6706 год.“ и
стављена пред месец и дан. — Тако је било у оном препису из кога
је извод у АгКу-у 111. Усамљена „1200 година“ налази се и у за-
пису на препису студеничког типика: КЊ ЛЋТО СУЖН. Пртстдавн се
господни Свмеоњ. (види Гл. ХГ. с. 138).
Ш. препис с допуном, у органској свези с ауторовим причањем,и то:
а) „18 Фебруар“ стоји на свом месту, а „1200 година“ премештена
с краја узањ. При осталим двема белешкама неравнине углађене. —
Тако је било у оном препису из кога је извод у типику хиландарском
8) »18 Фебруар“ премештен са свог места уза „1200 годину.“
Остале белешке у истом стању. — Тако је у оном препису од 1619,
године, који је штампан у Шао. Ратака-ма.
ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ, САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ 289
После свега овог, што емо говорили до сад у 1 делу ове
расправице, држим, да не ће бити никога ко би сумњао: да
ов. бава у животопису свог оца није бележио
године, носамомесеценидане. Те тако остаје, као
штојеприродноночекивати, да средњевечна исто-
риска литература византиска, и односно хронолошке стране,
има једно преимућство над нашом.
Чим смо дознали да међ хронолошким белешкама св.
Саве има их и страном и доцнијом руком унесених и које
су те, разуме се, да ћемо морати одмах помислити да ће оне
бити најглавнији узрок свеколиком заплету и међусобној не-
сатласнасти бележака у Савином делу. И доиста, као што је
и са свим природно то помислити, не ћемо се ни преварити ;
први и најглавнији узрок неватласности међу поменутим бе-
лешкама јесу доцније уметнуте белешке. На те смо белешке
могли посумњати и кад емо их прво све поређали били, док
јошт нисмо ни елутили да су доцнији и туђ елеменат. Но о
свему томе најбоље ћемо се уверити у ПГ делу ове рас-
правице.
Преписачко уметање, или — боље да речемо — пре-
писачко допуњавање хронолошких бележака св. Саве о Не-
мањи, први је и најглавнији начин, којим је увучена погре-
шка међ Савине белешке. Но има у једној групици Савиних
бележака и погрешке увучене другим једним начином — по-
грешним преписивањем. Ми ћемо и ту групицу овде прегле-
дати, да би чистије поље спремили истраживању у ПТ делу
ове расправице.
(Ов. Сава вели, као што смо и напред видели, да је
Немањи било 46 година кад јена престо сту-
пио, а владао је — вели 87 година. По овоме,
Немањи је било 83 године кад је престо оставио и закалу-
ђерио се. Кад се овоме броју дода јошт године живота
Немањиног у калуђеретву, излази, –— да је Не-
ГЛАСНИК ХрУП 19
290) ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ, САВЕ 0 СТЕФАНУ НеЕМАЊИ
мања свега живео 86 година,а у Савином делу
стоји 87 !
Држећи се строто сабирака, најлакше нам је огласити
број 87 „па. за погрешно преписани број 86 „па. Дакле
рећи : да је Немања доиста живео 86 година, а не 87, као
што треписачком погрешком стоји у Савином делу. Али, исто
тако, може бити да је сабпрак 46 .м5. погрешно преписани
орој „ма. #7 ; дакле, да јест Немања живео свега 87 година,
само му је било 47 кад је на престо ступио, а не 46, те
84 приликом закалуђерења, а не 88. А осим свега тога, може
бити, да св. Џава при једном или два прва сабирка није ура-
чунао по који месец, што је пуну годину прелазио, а при
збиру урачунао их све — заокруглив у целу годину, те му
је изашло 87 година пуних. — И тако што, велим, могло је
сити ; али, ко ће знати, који је управо био од ова три могућа
случаја !
По овоме, што ћу сад епоменути, изгледа, да ни један од
поменута три случаја није био, но ва свим четврти, коме смо
се најмање надали. На име: наједном месту, у Сави-
ном делу, стоји, да је Немања владао 88 го-
дина!" (6 овим се бројем рачун изравњава и излази сума
87; али ја, и при свем том, не држим да је овим питање
решено; јер што нам после овог остаје рећи за број 37, но да
је он погрешно препиван, а то, просто: није могуће! јер је
између „лн. 98 и .л5. 37 тако грдна разлика у облику, да се
и при највештијем увијању опет знатно примећава. Па баш
и кад би пристали да је преписач могао некако и превидети,
па место „ан. написати .л2., намеће нам се јако питање : како
да на четири разна места на један исти чудновати начин
" Приликом Немањиног остављања престола сабор му говори, — из-
међ осталог: НЕ ВАСЕ АН. ЛЕТА ТКОНХЊ СКЕМОДЕНН БМХОМЋ Но ЕЊ–
сиНтЋиН (в, животопис с. 4.) Слагачевом погрешком испало је то
из мог свода житија краљева српских,
ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ, САВЕ 0) СТЕФАНУ НЕМАЊИ 291
погреши! — Не могавши, пак, пристати да је 87 погрешно
стављено место 88, остаје нам да објаснимо: од куд на оном
споменутом месту број 38, кад је тако исто тешко погрешити
те од .А2. 87 начинити „ан. 38!) На ово питање врло је лако
одговорити, и ако изгледа да нам наши сопствени разлози
стоје на путу. Број 38 мора да је погрешком преписачком
постао од 37; јер у 37 никако не можемо посумњати; и то
постао је овим начином: у ориђиналу је морало стојати на
том месту овако: — љн.2. — 30 и 7, па је преписач свезу
н узео за број, а 2, можда мало избледевши није се добро
примећавало, те не смотривши га није та ни преписао.
Колико ву јаки разлози да је број 38 постао погрешним
преписивањем, опет оно чудно слагање његово, у друштву с
остала два вабирка 46 и 3, са збиром 87, ставља под јаку
сумњу еве разлоге наше; те имајући на уму све захтеве кри-
тике, не можемо се поуздањем прпвтати ни на што, док који
нов Факт не би претегао на коју етрану. Дошав у оваку не-
згоду, морамо зажалити што немамо још који препис Савиног
дела, можда би у њему нашли одгонетку ! Но ми, као што
знамо, имамо један стари извод из Савиног дела, па ћемо
у њега загледати; можда ће нам и овом приликом помоћи.
У поменутом изводу дописта има и ових бележака, и то
у врло природнијем стилистичком реду, но што су у живо-
топиву у РатафКка-ма, и у најтачнијем одношају!
Тамо стоји : ртавфегјарзо апаутфађе ејцв 46 сов-
915 Оео ацх апђфе геспаге ећђ талпз1ћ 151 87
апијв,евцзсер1 шопасћаћцтш ећ узхаћ Фтађивз
апп1в, еб боба ејиз узба Гас1ћ 96 аппов.' Потвр-
ђује се, дакле, изреком, да је Немања владао 87 го-
дина, а не 838, — даму је било 46 г. кад је на пре-
сто ступио, — да је свега живео 86 година, а не
' Види Агтћу Ш.р. 9,
19"
292 ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ. САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ
87, као што погрешком преписачевом стоји у препису живо-
тописа од 1619. године. ' ——
Истражујући каквим је узроком и начином појавила се
несатлавност, те и погрешка, међ Савиним хронолошким бе-
лешкама, нашли емо да је на два начина: доцнијимдо-
пуњавањеми погрешним преписивањем. Том смо
приликом издвојили доцнију допуну и истравили препи-
сачку погрешку, тако, да сад можемо васпоставити првобитну
слику Савиних бележака, што ћемо и учинити. Ево је:
„Кад је било Немањи 46 г. по божијој вољи
завлада и владао је 87 година, па се покалуђери
25 Марта на Благовести. Пробавив у Студеници
две године, оде у Св. Гору 8 Октобра, и стигне
тамо 2 Новембра. У Св. Гори живео је годину и
пет месеца, а од тога је осам месеца провео у Хи-
ландару, свега пак у калуђерству живео је три го-
дине, па умре 13 Фебруара, живећи свега 86 год.
Пошто је тело његово лежало у гробу хиландар-
ском 8 година, пренесено буде у Србију, и поло-
жено би у Студеници 19 Фебруара.“
То је првобитна елика Савиних хронолошких беле-
жака о Стевану Немањи, коју смо с великом обазривошћу вас-
поставили. Из ње црпећи податке постараћемо се да п оне
изнађемо које Сава није забележио; дакле, тражићемо: Фе)
које је године — 25 Марта — Немања престо оставио и за-
'" И Шаарик, у примедбама својим уз издање Савиног дела, спомиње
како је преписач врло непажљив био при преписивању хронолошких
бележака Савиних. Тако, зна се, а и тамо се каже, да је Немања
умро 18. Фебруара, а овамо у истом препису Савиног дела стоји :
да ·2!. Фферклрл, место само „5. — 7 — није већ могао ништа јести;
а ФН, место само „А. — 8 — звао је, вели, све калуђере светогорске
да се опросте; а „Е. — 22 — место .Е!. — 12 — било му је најгоре,
те је сутра дан и умро ! (Види прву страну после животописг у
Рат. од. 19.)
ХРОНОЛОШКЕ ББЛЕШКЕ СВ. САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ 293
калуђерио се; 3) које је тодине — 8 Октобра — отишао у
Св. Гору; у) које је тодине — 13 Фебруара — умро; ид)
које је тодине — 19 Фебруара — тело његово положено у
Студеници; — ни мало предубеђења немавши о истинитости
оних бележака, које емо отласили за доцнију итуђу допуну.
Према њима одновићемо се с највећом резервом, п тек ако
се која с нашим резултатима, добивеним независно од њих,
подудари, имаће за нас вредности,
ЈЕ
а«) Последњи епомен о влади Немањиној имамо у запису
на цркви св. Луке у Котору. У њему етоји: ја хрр попе
аппо ађ таеагпаНопе Ффј пл хр; ш1]]ева то попас
а уп ћо та. јегћа деешта.... ги бетшроге дпј Хе-
шапе тасгпј јирап: еђ АИ зш Уејеатиј“ итд. Из
овога, записа, дакле, знамо да је Немања владао и 1195 го-
дине, вамо се из њега, почем није забележен месец, не види,
да ли је владао и после 25 Марта те године.
Но, да је Немања владао и после 25 Марта 1195 г.
види се из тога, што му династички рачуни нису допуштали
тада оставити престо, а он је се више њих ради, но душе
своје ради, и закалуђерио. Још нису били полегали у гроб
еви, који су, осим синова Немањиних, имали права на српски
престо. Остала ву деца оних људи — по речима Никитиним
— дил еввећ.ео а1ап1ог, али аџов рзе ететг-
бега ћ, којима и одавно се он бојао његов престо да не до-
падне, ·
а своме сину још није био отворио сигурне изгледе.
' Види у Киј еушк-у 1. р. 486. Запис је приопштио г. Др. Фр. Рачки.
3 Види Хасебае Сћоптабае Назбопја, р. 207. Воппае 1585.
294 ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ, САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ
Пораз на Моравин мир на штету ' чему тек
ако је прошла година, јошт јевише уве-
личавао бригу Немањину! Истина, оженио је
сина синовицом грчког цара, али та је била тек сино-
виц,“ а и тај се цар — баш некако у то време —
спрема у рат на животисмрт, у рат ве људима
с којима никад није добро пролазио! Исак
П Анђел, не могавши више подносити победе влашке, реши
се, сам собом још једном окушати ерећу у борби, и не оста-
вити оружја док потпуно не сврши с њима. Сабравши зна-
тан број најамника а и своје војске, добив обећање од таста
свог — угарског краља Беле П1 — да ће му послати по-
моћ преко Видина, и понесав 15 центенарија злата и 60
центенарија сребра и свега што војсци треба, кренесеу
Марту 1195 7г. упоход, који — ко зна како
би испао! но Исака још на путу ститне таква несрећа,
која је више помотла Немањиним плановима, но да је рат
ма како испао. Алексије, старији брат Исаков, прогласи
се царем, ухвати Исака, ослепи га и затвори у там-
ницу, војску распусти, а благо скупљено за рат — растури
онима који су му помогли докопати се престола. “ И већ 10
' Види Х1себас Сћошпавае бота, р. 569, и сравни с Ргот. Рг. С.
Норђ-а: Сезвећећје Слесћепапдв уош Вестпп Фезв Мигеја егв Ђз
ап! ппзеге Де, р. 168. (у Егвећ ппа бгиђег-а: АПсет. Епеп 1о-
рафе Фег УУ15в. цпа Капзће. Вапа 85) и ОПг. К.Ј. Јатесек-а : Се-
зећлсћее дег Вшсатеп р. 228. Ргас 1877. и са г. Ст. Новаковића изврс-
ном расправом : демљиште радње Немањице, с. 71. (прештампано из
Годишњице Н. Чупића за 1878 г). и с примедбом 4 ни стр 36. Жи-
тија краљ србских (Гласник срп. уч. др. П. одељак књ. УП).
2 Види житија краљ. српских с. 86, пр. 4.
3 Види у Масе. Сћоп. р. 587, 588, и сравни с Нора: Сезећеће
Ссплесћеп ап 5 р. 186.
+ Види Хте. Сћоп. Швбола, р. 993—596, 599.
ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ, САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ 29
о“
Априла 1195 г. Алексије ПТ Анђел седео је на крвавом
престолу византпском' прозвавши се Комненом.“
(6 тим ве одмах отворе бољи изгледи и кући Немањи-
ној и држави српекој. На византиски престо, с кога ве до
јуче Србији заповедало, а и јошт нису били јасно одређени
друкчији одношаји, сео је човек, чија је рођена ћер била 31
најстаријим сином и наследником Немањиним.“ Тек тада
могло је Немањи пасти на ум да се побрине и за душу своју;
а — како ја држим — Немања се и није закалуђерио то-
лико душе своје ради, колико што му је то био излаз да
својом руком намести свог сина на престо српски, и да
га својимочима види на престолу, који
је с тешком муком за се освојио био. Све то,
пак, могло је бити само после Марта 1195 г., кад је пред
сабор могао извести не само сина свог, тега и тим са-
мим препоручити, но и зета цара византпеког
и севастократорадржаве византиске. Тада
је, с пуном надом у успех, и могао рећи сабору: егоже
КАМЕ МЕСТО СЕБЕ ПОСТАЕНМЊЋ, БОГОМБН ЕЛ-
шезо лРОБовнао КладМУвСтКоОкваАтН, БЛлАРО-
покорнкомња браном Бвмтн молднић, тко
н ми благопокорики н кђрого докропо-
слоушланен Бемсте!“ Никако, пак, Марта 1195 г.,
који је 6 првим данима Априла, између свију месеца те го-
дине, најбурнији у историји балканског полуострва !
' Ргог Пг. О. НорЕ: Сезећтећее Стлесћепапда, р. 186. — Пи Кгезпе,
позивајући се на Никиту, вели, да је то било 8. Августа (в. Назбо.
ма Вухаппа. Га(ебае Рашзмогцит 1680. р. 205), али ја то нисам
нашао код Никите, у
Види Хе. Сћоп. Назболла, р. 605.
3 Евдокија, трећа кћи Алексијева. Види Х1е. Сћоп. Нзеома, р. 703,
704 Види и Житија краљ срб. с. 36.
Житија краљ србских, с. 12.
У
=
296 ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ. САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ
Па и сам Немања каже, у хрисовуљи евојој Хилан-
дару, само другим речима, да је — у време кад је он оста-
вио шресто вину своме Отефану — цар грчки био Алексије
ПГ Анђел—ћ омнен, таст Стефанов; дакле, да се зака-
луђерио после Марта 1195 г. во тих речи:
„остакнихћ на прастодћ мозјемћ н књ хрнстодхровл-
нмв ми кладнустећ мобоквнаго мн смих Ствфана, квелнегх
жоџпана но секхстокрлторуа, детн одћ Богд ЕЋНЊ-
уанаго кирњ Хлекснђ улра грљуљскаго'.
Може ко помислити, да Немања овим речима није хтео
то рећи, што сам ја разумео, него да се то овако објаш-
њава: како је Немања хрисовуљу своју писао у време
царовања Алексијева, споменув у њој Стефана — споменуо
му је и стања, у којима је тада био. Ја, пак, разумем
то онако како сам горе рекао и видим у тим речима — има-
јући у виду и еве остале оновремене прилике — ону бригу
Немањину о еталности престола (Стефанова, о којој сам на
пред говорио, која му је спала с душе тек пошто се Алек-
сије зацарио и утврдио на престолу. Он је оним речима хтео
да каже, да је пред сабор, који је такође с том мишљу ивс-
купио, извео не само сина свог, и тиме самим препоручио
га за владаоца место себе, него и зета цара грчког и сева-
стократора државе грчке, што је могло и морало много вре-
дити Стефану, осим великих очевих заслуга, у околностима,
због којих је Немања то и спомињао. “ Да се, пак, доиста не
могу оне речи Немањине разумети друкчије, види се из речи
св. Џаве, такође о Немањином остављању престола. Он вели :
Мопиптепја Зегћаса, ефаћ Ег. Ми озећ, Улеппае 1858. р. 5.
2 Колико је то Стефану ваљало, баш исто у овој ствари, које је сен
бојао Немања, види се врло депо и из тога, што је се и сам Вукан
оружјем усудио устати на Стефана тек поштоје СтеФан оте-
рао био од себе Евдокију. Види о томе Хе. Сћоп. Нззго-
ла, р. 705. Џотање о овоме говорићу другом приликом,
ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ. САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ 29
|
„набра — Немања — Бллгороднаго н мовнмаго сина, Сте-
фана МНемато, отђ когл квуињудного Детн кир Алек-
стл удара грбуљскаго, н сего првдаств имћ — са-
бору — глагоме, “итд. Као што знахо, Сава је писао
ове речи после царовања Алексијева ну
време кад Стефан није више бџо зет Алек-
сијев, — како би се, дакле, Савине речи могле разу-
мети 3 Из Савиног се дела види, да је, пишући животопис
свог оца, у коме су и ове речи, служио се на многим местима
речима његовим из оне хрисовуље хиландарске, па и ово је
место отуд узео. Тиме, пак, ев. Сава протумачио је ове
речи онако како их и ја тумачим; јер их не би ни исписи-
вао из поменуте хрисовуље да није знао да је Немања њима
хтео рећи оно што мало пре поменух, и да и сам није то ивто
хтео рећи; — почем у оно време кад је он то птеао, као што
рекох, нити је Алексије царовао, нити је Стефан више био
зет Алексијев, па да се иначе може протумачити то што је
и он употребио исте речи; — већ ако се еме рећи : да је св.
ава писао то не знајући шта ради!
Нема, дакле, никакве сумње, да је Немања престо оста-
вио и закалуђерио се у време владе грчког цара Алексија
ПГ Анђела-Комнена, повле Марта 1195 године. Остаје нам
само наћи: које је године, 25 Марта,а за владе Алек-
сијеве, то било.
Знамо из летописачког казивања, а и с друге стране,
да је Немањин син и наследник, Стефан првовенчани,
умро 1224 године.“ Летописци веле да је владао 432 год.
' Види у животопису с. 4. Житија краљ србских, с. 44.
2 Св. Сава писао је животопис Немањин између, 12085 и 1215 године,
а Алексије је владао до 1203 године, а Стефан је отерао Евдокију
око 1202 године.
3 Види о томе у расправици мојој „Неколико хронолошких питања
из српске историје,“ која ће изаћи у Гласнику ХБУПТ,
298 ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ. САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ
али они то веле с тога: што држе да је Немања оставио
престо 1182 године, што — као што знамо с многих страна
а на послетку и из оног записа на цркви св. Луке у Ко-
тору — није истина; 6 тога ћемо потражити с друге које
стране белешку о тодинама владе Стефанове, да би израчу-
нали које је године завладао.
Ја сам белешку о томе нашао цигло јошт на два места,
код Мацга Отђим-ја и Пп Ктевпре-а. — Маџто Отђи, гово-
рећи о Стефану првовенчаном, вели:' у1856 пе] 40-
ш1пјо хуепћтобђоапиј — 28. — То исто вели м
Пи Етезпе.“
По томе, Стефан првовенчани завладао је, а Немања
· престо оставио и закалуђерио се, 25 Марта 1196
тодине, — допета за владе Алексија П1 Анђела-Комнена
цара грчког !
8) Лицем на Благовести, 25 Марта 1196 године, осни-
вач средњевековне државе сршске приже врат „Бллагомоуџ
нгоу Христокомоџ“, оставив на престолу најстаријег сина
свог Стефана, „великог жупана и севастократора, зета од
бога, венчаног грчког цара Алексија Комнена ;“ али се ипак
не одлучи одмах испустити из својих озбиљних погледа то-
ликотодишњу, мучну, екроз евоју — тековину. Он не оде из
своје земље, но се склони у манастир студенички, одакле
је будним оком с дана на дан пратио развој њен и утицао
на њега.
Ов. Сава забележио је, да је Немања провео у Студе-
ници „двх двта“, па отишао у Св. Гору 8 Октобра. Према
овоме, ми ћемо потражити које је године то било.
Од Марта 1196 г. двадесет четврти месец не пада у
Октобар ни једне године, нето у Октобре падају седми, девет-
' Мачто Отђш; Ј! гестпо де оп За, Резаго 1601. р. 249.
2 Пи Егезпе: Нззбола Вухапита. Глиебае Рагогшл 1680, р. 287.
ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ. САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ 299
наести, тридевет први — месец итд.; те се Савина белешка
„ДВА дћта“ не може друкчије објаснити но: да је постала
или од мало мањег, или од мало већег броја, заокругља-
вањем. Или је, дакле, Немања пробавио у Студеници 18
месеца или 30.
Кад се узме у рачун то, да ев. Сава — калуђер — го-
вори овим о живљењу Немањином — као калуђеру — у
Студеници, и да је св. Сава писао о томе бавивши се у ие-
томе манастиру, — не може се никако пристати, да је, хтевши
заокруглити број месеца Немањиног бављења у Студеници,
већи број 30 месеца — за пуне по године скратио, него
је од 18 месеца — хтевши заокруглити — начинио „ДК
авта“. Да је то и доиста тако, т. ј. да је Немања у Студе-
ници пробавио 18 месеца, осим што је тиме, што напоменусмо,
са свим јасно и природно, види се јошт јасније и из овога:
св. Сава, као што смо и напред видели, каже да је Немања
у Св. Гори живео годину и пет месеца, 17 месеца, дакле:
седамнаест месеца, пак, живљења у Св. Гори, са 18 месеца
живљења у Студеници, износи три године свега живљења
Немањиног у калуђерству, а ев. Сава и каже за њ: пожн ко
књ аггелњскомћ обраћ Г. — 3 — лњта'.
Нема сумње, дакле, да је Немања провео
у Студеници 18 месеца.
" Да је, пак, доиста свега само три године у калуђерству провео,
види се из тога: што — као што смо напред видели — тако стоји
и у оном старом изводу из Савиног дела (еб зизсер шопасћабит
еб ут фефђиз ап); а осим тога, тако излази и из оне групе Са-
виних бележака, коју смо напред разгледали. Тамо смо видели, да
је Немањи било 46 т. кад је завладао, а 37 кад је престо оставио;
46 и 37 чине 83 године; толико му је, дакле, било кад се закалу-
ђерио, а свега је живео 86 година. Поб томе је три године
провео у калуђерству! (Управо, три године не излази, но је-
дан месец мање, али је св. Сава и овом приликом — хтевши Зао-
круглити број — додао један месец. И ми ћемо тако рачунати,
само да знамо да смо заокругљавањем додали 1 месец.)
300 ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ, САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ
Кад се Марту 1196 г. дода 18 месеца: деветнаести
пада Октобра 1197 године. Дакле, Немања је отишао
у Св. Гору 8 Октобра 1197 године. Тамо је стигао 2
Новембра, као што вели св. Сава, да богме — исте године.
Као што видимо, годину одласка Немањина у ев. Гору
погодио је онај преписач Савиног дела, који ју је у Савином
делу уз 8 Октобар — Савину белешку — приписао.
у). Одавде нам је врло лако дознати годину смрти Не-
мањине. Од Марта 1196 године трећа година, или од Окто-
бра 1197 г. седамнаести месец, намирује се Фебруара 1199
године, а ев. Сава пи вели, као што се и с много других
страна зна, да је Немања умро 13 Фебруара — БмењшоХ
крмени оутрвине : " по томе је Немања умро зором 18
Фебруара 1199 године.
До овог, као и пређашња два резултата из којих је
овај изашао, ми нисмо дошли учинив ма где и једну голу
претпоставку, него рачуном из најпажљивије пречишћених
Савиних бележака, те с тога резултати наши заслужују
пажње. Наше домишљање, у сваком досадањем елучају, по-
тврдили смо чистим рачуном из Савиних бележака, а поврх
тога каквим другим доказом ва стране. Код године Немањи-
ног остављања престола привели емо доказ из причања на-
ших летописаца и Мапга Огђи-ја; три години његовог од-
ласка у Ов. Гору не мало вреди то, што се извођење наше
слаже с белешком преписача Савиног дела, почемонније
могаослучајно погодити, но мора да је се послужио
каквим ваљаним заптеом; а кад би и за годину смрти ње-
тове нашли какав доказ са стране, не само што би тиме њу
боље доказали, него би и сав довадањи рачун наш издржао
пробу. Срећом има и за њу доказа и ми ћемо их привести :
' Види у животопису, с. 19. Житија краљ србских. 69—70.
ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ. САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ 301
1) Машто Отђим, који доста о Немањи прича, п то
веома. погађајући, не зна да се Немања закалуђерпо, но вели,
да је поњеговој емрти завладаонајстаријимну
син, Тихомир, који јевладаосамо годину дана,
па 1200 године завлада други мубин, Симеон.“
От се вара да је најстарији син Немањин владао само
годину дана, као и да је 1200 г. завладао други му син,
некакви Симеон; али о томе ми сад и не водимо рачун, доста
је то: да је тиме рекао, да је Немања умро 1199
тодине.
2) Стефан првовенчани, у плему свом папи Иноћентију
ПТ, 1199 г. назива Немању „покојним“ оцем сво-
јим — ђопе тетоге рафег тепз; а из хрисовуље цара
Алексија ПТ Анђела-Комнена од 6707 год. (1 Септ. 1198
до 1 Септ. 1199)“ знамо: да је Немања преживео
' Стефану првовенчаном, дакле, најстаријем сину Немањину, било је
крштено име Тахомнфћ (у Па Егезпе«а: Т Мотив. В. Назолма Ву-
тапшпа р. 286.) Он је, дакле, онај »Тоћи«, син Немањин, за кога је
Немања 1159 г. уговорио с царем немачким Фридрихом у Нишу: дао
Ђурђеву дну (1190г.) узме ћер далматинског кнеза Бертолда. (Види
Апзђег из: Назеола де ехред опе Етдете1 шпрегаћог а, у изд. До-
бровског, Ргатае 1827. р. 88.) као што је претпоставио и г. П. Мат-
ковић у изврсном делу свом „Рифоуапја ро Ђак. роповоки а
згед, уђјека.“ Ластеђ 1878. р. 72, веома бистро домишљајући се; а не
Вукан, као што се домишља г. Ковачевић, у књижици својој »Које
је године умро Стефан Немања,“ с. 18 пр. ), на основу по-
грешно схваћеног одношаја Андреје 11 према Ву-
кануи Стефану.
Мапто Огри!: Ј! геспо де с Б]ам. Резаго 1601. р. 249.
Тћетег: Уефега топипепфа Зјахогиш тег1д. Т. 1. Котае 18563, р. 6.
Види „Трудн Кјевскон духовном Академји,“ 1571, г. м. Понњ, стр. 667.
Садржину поменуте хрисовуље нисам до сад знао, нити сам ове
књиге икад видео, него сам о свему томе дознао од велеученог нашег
историка, мога мнотоштованог пријатеља, господина Иларијона Ру-
варца, на чему му велика хвала. Ту хрисовуљу спомиње и архим.
Леонид у своме делу »Историческое описане сербскоћ царском лаври
Хиландара“ ес. Москва 1868. г с. 3 пр. 2, о чему сам ја одавна
знао, али из оно неколико речи нисам могао ништа закључити, не
знајући о самој хрисовуљи ништа по ближе.
~
= 2»
за ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ, САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ
Фебруар 1198 године. Које је, дакле, године 18
Фебруара — умро, него Фебруара 1199 године! Писмо
Стефаново, према овоме, писано је после Фебруара 1199 го-
дине, а писмо Алексијево пре.
д) Још нам остаје израчунати, које је године пренето
тело Немањино у Србију, а то нам је најлакше, знајући го-
дину емрти његове и колико је времена лежао у гробу хи-
ландарском ; па да завршимо расправу нашу с пуним увере-
њем у њене резултате.
Св, Сава вели, да је тело Немањино лежало у гробу
хиландарском 8 година. Од Фебруара 1199 године осма го-
дина навршује се Фебруара 1207 године, а ев. Сава и вели,
да су мошти Немањине положене у Студеници 19 Фебруара;
по томе, тело Немањино понето је из Хиландара у Јануару
и донето у Србију месеца Фебруара, где је у Студеници
сахрањено 19 Фебруара 1207 године. '
~
жЖ
Из евега досадањегт расматрања нашег добијамо ове
хронолошке белешке о Немањи:
а) Немања, сг родио 1118 године, — почем је умро
1199 а свега живео 56 година.
8) Бивши му 46 година, завладао је српским
престолом 1159 године.
7) Владавши 37 година, оставио је престо и
закалуђерио се 25 Марта 1196 године, бивши му
88 године од рођења.
' Немањи је требало, живом, од Студенице до Св. Горе 23 дана (од
8 Окт. до 2 Нов.); а за толико га нису могли пренети у Србију,
јер је била зима у велико, те и путеви незгоднији; а осим тога и
много метсжоу соуштом вђ емњмаж ТЕХЊ, кроз које је пратња
пролазила, носећи тело, (в, животопис с. 13.), те је и то отежавало
путовање. По свему томе, може се рећи, да је тело Немањино по-
нето из Хиландара првих дана месеца Јануара 1207 т.
ХРОНОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ СВ, САВЕ 0 СТЕФАНУ НЕМАЊИ 303
д) Пробавивши у Студеници 18 месеца, оти-
шао је у Св. Гору 8 Октобра 1197 године. Тамо је
стигао 2 Новембра исте године.
2) Живевши у Св. Гори 17 месеца, од којих 9
пада на Ватопед, а 8 на Хиландар умро је 18 Фе-
бруара 1199 године, проживевши у калуђерству 8
тодине, а свега живевши 86 година.
6) Лежавши у гробу хиландарском 8 година,
тело његово пргнето је у Србију и положено у Сту-
деници 19 Фебруара 1207 године.
ПОР АвР. 18 9РТ.
Београд.
Ив. Пави.
УГОВОР СТЕФАНА ПРВОВЈЕНЧАНОГА С
ДУБРОВЧАНИМА
ИЗ Г. 1515—1219.
ИЗДАО
ДЕ Конст. јос. ЈИРЕЧЕК,
Старе повеље српеке, које су се чувале у аркиву не-
кадање републике дубровачке, пренесене су отуда г. 1833
(заједно с грчким и једним делом турских и латинских)
у Беч, где се јоши сада налазе у ц. кр. дворском и држав-
ном аркиву. Но у Дубровнику је (у старом аркиву код
окружне области) од повеља српеких неким случајем остала
једна веома стара и важна до вада нелздана. У првој евесци
листина па година 1200—1300 налази се особити један
свешчић, у којем је скупљено мноштво листића пертамено-
вих, или водом оштећених или трулих или такових, које
они, што су пре 40—50 година уређивали аркив, нису мо-
тли или ниву знали читати. Међу овим листовима нашао сам
уговор великога жупана Стефана (потоњег краља
првовјенчаног) и његових синова е Иваном Дан-
долом, кнезом дубровачким, учињен у годинама
1215 — 1219. Послије повеље Кулина бана босанскога од
УГОВОР СТЕФАНА ПРВОВЈЕНЧАНОГА С ДУБРОВЧАНИМА 305
т. 1189 и Немањине повеље хиландарске ово је најстарија
листина, плсана језиком српским.
Споменик овај написан је на листу пергаменову, 21
вантиметар дугом и 10 сантиметара и 5 милиметара широ-
ком. Вас впољни његов облик много напомиње еувремена ла-
тинека плема дубровачка. Пертамен је груб и тврд, страга
жут, сприједа бијел. Редци (има их тринаест) испарани су
сухим оруђем. Слова су црна, крупна и добро сачувана.
СОкраћених ријечи је са свим мало. Овим њих има и спле-
тених слова; један пут јећ привезано с десна дот (у ријечи
двтмо), а други пут је здружено т и н (у пошљедњем елогу
ријечи плкоститн). Слово ж написано је тако, да су двије
ково наклоњене линије постављене у накрет, а једна трећа
положена је хоризонтално преко њих. У слову а основна
линија извучена је вертикално изнад пи испод ретка. Слова
ни н готово ву једнака. Слово у дубоко је положено, тако,
да доња цртица лежи са свим испод редка; ша опет високо
стоји изнад редка. Мјесто оу евуда се налази 8; Ћ нема,
него само ћ.
На стражњој страни листа чита се неколико латинеких
биљежака, руком ХИТ вијека : Уберћапиз Њех. Даље: Га-
ба еђ Зејапотеј. А под тијем: УБ.
Грубим концем привезан је вивећи печат из воска цр-
венога, сада готово црнога. али боже сачувала све од њега
једва четвртина, силно оштећена; у натпису је била, види
се, ријеч Стефањ.
Године у повељи самој нема, али вријеме, када је на-
писана, може се ставити у године 1215—1219. Иван Дан-
доло, кнез дубровачки, први пут ве спомиње 1215, 17 Ав-
густа“ и владао је до године 1222 или 1228, када је на
' Атећ. Касив. 1200—-1800 Газе. П. Други пут помиње се (15. #азс. 1)
18 Јудија 1218 у једном дисту од 25 Јунија 1254, трећи пут у Мају
1222 (1р. Газе. П).
ТДАСНИК ХрУП 2
(
~
306 УГОВОР СТЕФАНА ПРВОВЈЕНЧАНОГА С ДУБРОВЧАНИМА
његово мјесто ступио Дејотећив'. (0 друге стране зове се
Стефан јоште жупаном; као краљ први пут се помиње год.
1220".
Лиестина сама није била непозната, али знао се је само
стари латински пријевод, ваљда сувремени. Преписао та је у
дубровачком аркиву Иван Кукуљевић Сакцинеки и издао га
по овом препису Фрањо Рачки у Раду југословенске акаде-
мије, 1, 128, ставивши га у год. 1214—1217. По другом
пријепису на пергамену из ХПЛГ стољећа, који је из Ду-
оровника пренесен у аркив бечки и на ком страта стоји заби-
љежена година 1229, издао га је Љубић, Мопшпепфа =рес-
алија Кађолал ЗЈауотши тег ова ши Ј, 31, положивши
га у год. 1205—12228 и примјетивши: „чини се, да је
пријевод из врпскота““. И од повеље Кулинове имамо такав
стари пријевод латински ; штампан је код ШаФарика заједно
6 изворником српским,“
Положио сам овдје под бр. [ вјерни пријепис нашега
споменика; под бр. 1 налази се текст е читањем ријечи
екраћених и с новом интерпункцијом; под бр. П1 додан је
за лакше сравњење латински пријевод по Кукуљевићу и
Љубићу.
При овој прилици проговорићу нешто и о два друга
добро позната писма дубровачка. Међу најстарије споменике
српеке обично се броји пишемо опћине Поповеке (Поповот
поља у старом Хуму, садашњој Херцеговини, Рароа латин-
ских извора) управљено Дубровчанима ради „етанка“ на
! Листина, у којој се помиње 2ДејоуеПив (Љубић Мопитеп«а |, 81),
је из времена међу Мајем 1222, када је кнезовао јоште Дандоло, и
Априлом 12923. када је у Спљету престао кнезовати Влчина.
2 Писмо Стефаново у Старинама УП, 58.
3 Љубић додаје: „Каже Кукуљевић (Аркив ТУ, 326), да је он видио
српски изворник у окружном аркиву дубровачком“, али Кукуљевић
на наведеном мјесту говори само о оном латинском тексту.
Рата ку, Окахку стр. 8.
УГОВОР СТЕФАНА ПРВОВЈЕЧЧАНОГА С ДУБРОВЧАНИМА 307
Ријеци (итал. Отаћја) код Дубровника. На другој страни
петога листа читају се имена неколико одличних грађана
дубровачких, те се види, да су се Поповљани за своје писмо
послужили комадом неког дописа, примљеног из Дубровника,
на којем је било написано мноштво свједока. ШаФарик је
овај уломак с именима дубровачким ставио у год. 1050 до
1150, и вамо пиемо Поповљанима у г. 1150—1200". Микло-
шић положио је оба споменика у ХЛ стољеће. Али поре-
ђењем с другим племима дубровачким увјерио сам се, да су
оба два споменика много млађа и да је само примитиван
епољни облик њихов бло узрок мњењу, да су тако стара.
Из лица, којих имена читају се страт на писму попов-
ском, Дум Матео Лучић спомиње се као „ртезђућег
Мафћепа Џуее“ викарије епископа дубровачкога, у уговору,
који је 22 Априла 1242 Марко епископ олгунеки у име
Ђурђа, кнеза дукљанекота, сина жупана Вукана и синовца
краља Стефана Првовјенчанога, учинио е Дубровчанима ; и
још један пут долази у једном писму од 8 Априла г. 12517;
Филип Моврешић, Палма Пикуларевић, Мађр-
тин Сочибабић, Коленда Ломпиновић налазе се
потписани у уговору, који су Дубровчани год. 1258 скло-
1 П. Ј. ШаФарик, Молитепа Шумса веп ЗЈауотит сеп, типуегвав
Шуге! зепзи Јабазнпо зити, ртоуасјав, уздећсећ ћофеглат Нип-
сама, Раћпаат, СтоаНал, ЗТауотат, Зетћтали, Возоат, Фиса-
«ша 85. Зађђае зеп Негсесоућат, Мопет Хртит, АЉапат, Ма-
седотат, Ви тата, Џогоујасћјат ећ Мојдамалт теојеп и 1ес#15-
випа отијв аеу; еб селета Јегатја Чоситепфа 1Фотабе рабто е!
Небема сугИИсја сопзјапаба. Ргасае 1889 (јако ријетка књижица ;
у којој је издожен пројект великога зборника старих споменика
српских и бугарских). У „Ратку“ Шаарик је ова два споме-
вика ставио на прво мјесто међу повељама, без године; само код
уломка с именима додао је, да је „ртазгагу“ и да „пезе раку
пејћјађ Ћћо 56411“.
2 Штампано у Раду, 1, 132.
3 Изворник у аркиву дубровачком 1200—1300 Е. 1.
~
20
308 УГОВОР СТЕФАНА ПРВОВЈЕНЧАНОГА С ДУБРОВЧАНИМА
пили с Михаилом Авеном, царем бугарским“ Рубин Бо-
леславић (Коваутиз де ВаШзсјаца) је г. 1265 био по-
слан као поклисар у Млетке". Филип Печенежић
(Рћућррив Че Растего) којега име такођер долази међу пот-
писима т. 1258, имао је виноград на Ријеци дубровачкој
јоште 1278" г. И Петар Пикуларевић (Рефтив де Ре-
вотатјо), Богдан Пижиновић (Восдапиз де Рато);
Пуск Бенчулић (Кизвпз Втеоје) и Висти Гаталдић
(Вав пв Сеђајау) живјели су јоште 1278—1280. Од Ту-
дора Растића долази год. 1299 син ЕПав Теодот де
Кази. Налокони Ђурђа Которанина бин живио је т.
1278 и 1279: Јавођив (Сеотеп де Сафалпо. Иле овога
Ђурђа Которанина дуго сеје памтило у Дубровнику; на
бедемима градским у најстаријој чести града (саввеш и)
изнад стрмина (Јађез), које бране Дубровник од стране
морске, још се год. 1346 спомиње кула „Ета Спогел Сођо-
та“, и у вријеме рата скупљало се је „звехђетиит Запеђе
Мале де Сазђећо“ (трад је био раздељен на шест сексте-
рија) с оружјем код негдашње куће Ђурђа Которанина“. Из
ових разлога мислим да је уломак писма с именима Дубров-
1 Миклошић, Моп. Зегћтса, 89, 40.
2 Кнеза Меда (Орсата) Пуцића Ромгезбса РПиђгомшка. (0) 2адти
1856) 42, по нештампаној доселе историји Дубровника од Јунија
Растића (Т 1735).
Тађег весиг а ив, кеви фсанопта еђ аЛатил зеттреигатит, ехсер-
#15 тајећенз еб адисиз, васбвизв бетроге пођша уп1, Фош Матгс
Сепо, сова ћоготађћз Васизи, вегрфив рег те Тћотазтт
Бапегћ, васта рајасј еђ соптила Васизи вепђапј еб погати. На
по се јесу уписане и „паисле“ и „роззезвзјопез уепање“. Запнси
иду од Октобра 1278 до Августа 1280. Најстарија књига аркива
дубровачког“, 101 лист на хартији.
<=
а Закључак великога вијећа 924 Марта 1846 (Пабла Вебогтанопши
1845). Онда је у Дубровнику много кула имало имена од властео-
ских породица ; била је кула Гундулића, Бенчулића и т. д. Данас
једина „Минчета“ носи име славне породнце Минчетића, (Мепзхе).
УГОВОР СТЕФАНА ПРВОВЈЕНЧАНОГА 0 ДУБРОВЧАНИМА 309
чана и писмо поповеко нијесу старији, од половине или из
треће четвртине ХИ вијека".
Е
у Бе име оца. но сна. н стаго (516) дха. (Аб ЕБЛН
жапанћ. стефањ. но сњ сковењћо дбтњо. кл] ]нвсе. кнех8.
АВБрОвњувкОМа. ЖАО дАНЊДВАУ. НОВЊСЕ ФоБКННЋ грлдд. д8-
55
бровљин|2|ка. КЊ БА: Но ста Буа НЕ усни н животворешн
д = = (У
крђство гиђ но ве ста евланњГЗ]|глнб. но Вћ стих „К!, ДПАЋ. НО ББ
стихом. муеннкњ : но Вњ „ти!. стихб оу. кл [4 ]ниаен се.
већ веслкогл пропадњствх ; вкоре да ВН о смв. приатедњ н
моћ[5] дет (810). докв мн сте прлен. Но дке кто клшћ краљ.
првебгне 8 мово 2е[6]млв. да ВН гл дам лко вн нме то
плкоститн н мос демле.“. ИН ода греда 7] вашн ладне по
моен демлн. сб трвгомћ : Бејб квелке воваћин. Н да нм[5]
нв ннкере снле: и да сн продмо. но капао. сководћно :
а шос даконњ тј |женнкомњ : 8 моен демли да мн да :
Но да не емле срђблнињ влаха. Бе[10]7 сада: нћ лко се
зупн крненна, мепо градом н мовењ демло[]]]ењ : дл се
стмо судне. где е дакошњ. но да нспрдвдмо. дода не нама.
м[1-]кодн сне прествпла. да ме Бо свдн н ста вца.'.[13]
П.
+ Вњ име о(трууа но с(н)нх н с(кејтаго д(в)ха.“ Лаћ
вблн жаплаињ Стефан но св скофењ дбтмо КАН Се кне28
дабровљукомв Жан Даљдвла но Књсе оБкнниЋ града Д8-
„Каладњрнуа отђ Врртоломкк“ и „опдтица етђ Семтонд мала
сестра, Врсанка књкн“, поменуте међу именима, јесу из женских
монастира св, Вартоломије и св. Симеона у граду Дубровнику.
Овај Врсајко ваљда је Врсајко Проданчић у повељи г. 1258,
310 УГОВОР СТЕФАНА ПРВОВЈЕНЧАНОГ С ДУБРОВЧАНИМА
Броквника књ Б(ог)л но с(ке)јта Б(огородијуа но књ у(љ)стин
и жикоткореарн крст г(осподњуњ но вњ с(вејта екхињглнћ
н већ с(ке)тихњ „к!. ап(о)ст(ојлљ н вњ с(кејтихњ .Мм, м(8)уе-
нико но веб „ти. с(вејтнхњ о(тејућ. Клана вн се Бед КСл-
кога пропадњства, коре ул ви с(бумњ прихтедћ, ноћ дет,
докв мн сте прлен. Нодке вто кашњ крлеб прибвеве 8 моко
темаа, ДА ВН О гл дам, дко вн име о плкоститн н2(ћ) моес
ћемле. Нода греда ваши ладне по моен демлн сђ тргом
Бедћ вњелке БОобаћиН, НодАа НМћ НЕ никере силе, нњ да сн
продмо но вапаио своводвно, А о с 220онњ тржњинкомњ
8 моен демлн да мн дмо. Но да не емле Срвлињњ Влаха
Бедћ сада, иђ лко се зу(н)нн крнених мето градомћ н мо-
ов демловњ, дал се стмо садне, где 6 Хакошћ, н да нс-
правамо. (ХО да не нама. Ако дно сне престопла, да ме
(ог) сади н с(ве)тл Б(огородн)ца.
О
+ Та попе рабта еђ А1 ећ зри из запе . Еео тас-
пиз јпрапиа УБерћализ са Ив таеја пито сол Капа
Јоћалт Рапдијо еђ 6081 соли | Касизте спава ш део
еф а ћеафа деј сешмев ећ та запеђа шшћеа стисе Фоли
еђ ад запеба Че! ецапегећа еђ ад запећов ХИ арозћојов еђ ад
ападтагиба татштев еђ ад Егевепјов запејов рафтез. Јиго
поћаа зе опала Ттацде, аиод ето пцезђет аптепз, ећ тле 1,
Чопев па гес аетиз. Е6 81 аћушв пезђег тапилепа Тагетћ
ад тавалп. беттата, пђ Чета еши поћи, 51 серетћ поћа аћаша
таојевфате (је фетта теа. Ебу целапћ цеви ћопштев рег
таеала. јеттала си. таетеђиопиа зе Шо Фипоте, еђ 16 поп
ви: Ибв та Рогеја, вед 16 пепдат! еб сотратенћ Пђеге еђ
Шпа, дпод евв таетваћогити сопвпефидо та бетта тава ; 15 дец
УГОВОР СТЕФАНА ПРВОВЈЕНЧАНОГА С ДУБРОВЧАНИ 311
поћи. Еп Залив поп арртећепјаћ Каспзеши зе дело,
зе 81 Тави Фает аза бег епшајет Кагпзн еј
ћеттат теати, ропалћ зе пифесев, цћт езђ сопзцећидо, ећ 11-
Февелћ. ЕЕ ић поп Тасјалћ" ртезваНа. под 51 сопфта ћос те-
вето, тадеећ те Чепз ећ вапеба (ет сеп тх.
' У бечкој копији нема ове ријечи; Љубић је допунио: ћапе,
ДР. РОБЕРТО ДЕ ВИЗИЈАНИ
ВУ КОЗЕНО АТОМУ
6 Маја 1878 год. умре у Падови Др. Роберто де
Визијани. чувени ботаничар и професор у падованеком
свеучилишту , од године 1867 и нашег Ученог Друштва
почасни члан.
Визијани се год. 1800 родио у Шибенику у Далмацији.
Које у месту рођења које у Опљету сврши ниже и средње
школе, а ради изучавања медицине крече се год. 1817 у
Падову, и постаде ту већ год. 1822 доктором медицине а
мало за тим и асистентом професора ботанике. Пошто се ла-
вршише четири године авистентуре — која му би преко
обичаја и по други пут досуђена, Визијани се врати у
свој завичај, и ту је, испрва као приватан лекар, касније
као званичник у различитим местима, Дрнишу, Котору и
Будви елужио, вазда побринут да се што боље позна са
Флором своје отаџбине, коју је већ као ђак био почео да
проучава. Кад год. 1835 емрћу професора Воната би упраж“
њена у падованском свеучилишту катедра ботанике, Визи-
јани пође у Беч да се за то место пријави и по сјајно свр-
НЕЕРОЛОГ 313
шеном конкурсуалном испиту би постављен за професора.
ботанике и управника ботаничке баште у Падови. И ту је
Визијани преко +0 година као учитељ и научник неуморно
радио, те је списима својим не само у ботаници, већ и дру-
гим неким струкама, археологији, повесници и др. у својој
новој постојбини лепо име стекао.
Оне, који би што више хтели да знају о целокупној
радњи овога. вредног полихистора, упућујем на Визијановог
биографа", а ја ћу овде да се ограничим само на оно, што
се нас и нашег народа ближе тиче.
Главни је Визијанов епив Флора Далмације“, не само
по обиму — три тома у кварту, већ и по брижљивости,
којом је она до краја израђена. Ових је делом први пут из-
несена пред учени свет пребогата Флора, до тада у овом
обзиру непознате Далмације и то у облику строго научном
и са илустрацијама свију нових или у науци довољно још
непознатих биљака. На крају описа биљака имају и народна
имена, за која је Визијани могао да дозна; али ова за нае
доста важна партија Визијанове радње потребује критичке
ревизије кога ботаничара језику нашем вичнијег, него што
је то Визијани могао да буде. У главном свом делу Визи-
јани се држао политичких граница Далмације, у каснијим
пак суплементима“ проширио је област својој Флори на су-
седну Црну Гору и Херцеговину, само ће, бојим се, због
смрти Визијанове, део повледњег његовог рада остати недо-
вршен.
Визијани је имао удела и у Флори наше кнежевине а
томе је био овај повод. Кад сам год. 1856 први пут са уче-
' а. Саппезетии, Соптетогалопе де! Ргог. Соштепдабоге Кођ. де
Уа. Радоуа 1878.
2 Кођ. де Уаш, Мога Раптанса Т. 1842, П. 1847, ПТ. 1850. Глразае,
8 Кођ. де Углаш, Зпрреше и Ејогае Паппабае 1. 1872, П. рагз
1. 1877 УепеШ в.
314 НЕКРОЛОГ
ницима по Србији путовао, нашао сам подоста биљака за
науку нових, које сам мислио да проучим у Бечу, кад
ме је приликом вастанка природњака и лекара терманеких
управа нашег ванитета као евог изасланика тамо пратила.
Том се приликом први пут познам са професором Визи-
јаном, пак како ми кратко одмерено време не допушташе
да нове биљке собом проучим, уступим их свом новом
пријатељу, а он их по неком времену у особитом делцу'
опише и иконама објасни. Касније ме Визијани понуди,
да заједно порадимо око издавања ботаничких и других
новости и то тако, да ја приберем добре примерке за анали-
зу и нацрт и да их пропратим описима, а он да се побрине
о вештаку који ће биљке да нацрта, о редакцији и штам-
пању дела. Из овога удружења произађоше три свеске нових
брпеких биљака „а и више би их било, да томе нису послед-
њих година свакојаке еметње на путу стајале. —
Визпјани је био човек тела слаба, али, ва необичне
енергије духа и велике умерености, дурашна, те је и поред
многих претрпљених болести лепу старост доживео. Нарави
је био тихе, понашања господског, у већем друштву од мало
речи у поверљивом разговору врло љубазан, много крати
шаљив. Да би могао све, чим располагаше, јединој науци да
посвети, није се никад женио, а како је поред тога бло мн
јако штедљив, могао је у многим приликама знатне издатке
да чини за побољшање баште, која је управи његовој пове-
рена била и у којој је већину свога живота провео; пак је
и по смрти добар део своје имаовине, ботаничке збирке и
библиотеку овом институту завештао. Кад у последњој 60-
лести опази да му се крај животу приближава, замоли своје
1 Вођ. де Узаалђ Решргав рјапбатит Зегђјае поуагиш. Уепеа 1860.
2 Вођ. де Уа еђ Јов. Рапсте, РЈапбае бетћтсае гапогев ап! поуае
Песав 1. 1862, П. 1868, ПТ. 1870 Уепе в,
НЕКРОЛОГ 315
пријатеље, да му смртне остатке у Далмацију оправе, које
они и учине: те вада Визијани, по дугом и корисном животу,
почива у земљи, која га је родила и којој се он за то обилно
одужио тим, што је угледни венац њезиних врених синова
једним светлим листом увећао.
У Београду на Петров дан 18738.
ДР. ј ПАНЧИЋ.
РАДЊА И СТАЊЕ
СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
у години 1877,
ПРОЧИТАО СЕКРЕТАР
НА ГОДИШЊЕМ СКУПУ, 18 ЈУНА, 1878
Господо,
И нехотице дешава нам се да, као стари хроничари,
бележимо и дневне догађаје на листове књига које су
куд и камо несродне ва догађајима тима. Доиста, рат
или мир, срећна или несрећна борба, може тек у врло
удаљеним последицама утицати у рад самосталнога на-
учника. Па опет, чим дође на ред питање: за што је
на прилику извесна количина чланова впречена у обич-
номе раду у овоме друштву, или за што се још не
штампа босански зборник, или за што област за испи-
тивање наше старине, нашег земљишта и нашег народа
постаје час ужа а час шира, или зашто резање слика
у нашој штампарији не може да иде упоредо ва оном
брзином и оним полетом у опште кога је развила врсно
руковођена државна штампарија, или за што је у при-
Ходима овогодишњим од државе примљено 4200 гроша
РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 317
пореских мање, или за што је тако слаб књижареки
обрт, — онда се одмах осети тежина и утицај споља-
шњих догађаја.
Ипак можемо ударити главом на то да је Српско
учено друштво, иза време поновљене крваве и славне
борбе нашег народа за опстанак, у стању било да штампа
и на етраноме језику такве расправе као што је поку-
шај „квадратуре круга“ и да су и у овој години угледале
света две књиге „Гласника“, четрдесет пета и шеста
и уз њих девета књига другога одељка Гласниковог, у
коме је крмчија морачка, и да је сада у штампи овим
Гласника 47 и десете књиге 11 одељка и „Морава“ изме-
рена , изцртана и објасњена. И то све у доба кад гдекоји
пријатељи наши злобне примедбе чине о количини бројној
овотодишњих наших књита и кад нав многи остали рачу-
нају у народ неспособан за самосталну образованост!
Од лањскога тодишњег екупа до данас у Српеком
ученом друштву читани су пили на оцену давани ови
послови :
1, У одбору за науке природне и математичке,
У три састанка:
Од ред. члана Д. Нешића: Покушај квадратуре
крута.
Од ред. члана Јов. Мишковића, карта књажевачког
округа са описом.
2, У одбору за науке Философеке и Филолошке,
У 4 састанка:
Од ред. члана Ст. Новаковића „Где су се почеле
штампати књиге новије српске књижевности и штампани
буквари за Србе од 1727 и 1784“
Од ред. члана Ст. Новаковића „Библиографија за
тод. 1876“.
318 РАДЊА ОРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
Од ред. члана Ст. Новаковића „Акценти трговишког
јеванђеља од 1512 године — паралела к истраживању
о акцентима старих српеких штампаних књига црно-
тореких и млетачких у Гласнику 44“.
Од ред. члана Ст. Новаковића „Приповетка о Алек-
вандру великом у старој ерпекој књижевности“, кри-
тички текет с расправом.
Од дописног члана Ивана Јастребова „Препис хрисо-
вуље на Цетињу о манастиру ев. Николи на Врањини“.
Од ред. члана Илар. Руварца „Прилошци к обја-
сњењу извора српеке ивторије“.
Од ред. члана М. 6. Милојевића „Препис живо-
тописа бив. наших архијепископа“.
8, У одбору за науке друштвене и историјске,
У четири састанка:
Од ред. члана Јована Мишковића „Грађа за новију
историју Србије“ ва шест цртежа бојишта српеких у
почетку овога века,
Од ред. члана П. СОрећковића „Породична гробница
Мрњавчевића“.
Од г. Стојана Обрадовића: 19 свезака ратне кро-
нике данашњих дана, у етиховима.
Од ред. члана Г. Гершића продужење расправе
„Територијалне промене и национална мисао“.
Од допивног члана Ивана Јастребова: НПодатци за
историју српске цркве (6, 7, 9, 9,) са два Фотографска
снимка.
Од доп. члана Ив. Јастребова: Белешке о имену
Црне Горе. |
Од г. Радисава Радића: Флорентински сабор и са-
јуз (унија).
Од г. Панте Ј. Савића: Кратки преглед казнене
процедуре стране и наше.
РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 310
Од г. Ивана Павловића: Хронолошке белешке ев.
Саве о Стевану Немањи.
4, У одбору за уметност,
У 2 састанка:
Од редовних чланова Драг. Милутиновића и Мих.
Валтровића : Извештај о раду овогодишњем заједно ва
цртежима.
Од ред. члана Лраг. Милутиновића: Расправа о
архитектонским старинама нашим, приликом излога свих
до сад снимљених уметничких црквених старина.
Средетва новчана , којима је располагало Српско
Учено Друштво у току 1877 тодине била ву ова:
ГР. ЧАР. ПР.
1, Готовина у каси од лањеке године . 1.249 8
О равна ПОМО бин па ен 00210 00
8, Од продатих књига. . . . . . 19834 —
_ Света . . 58.898 28
Та су средства новчана употребљена овако:
ГР. ЧАР. ПР.
1, На хонораре за Гласник. . . . 38.897 20
2. да 11 одељак Гласника . . . . 6.750 —
8, На екскурзије и путовање. . . 7.500 —
а лове њива а зе а 1.471 —
5, На експедицију и канцеларијске
ППОШШКО ВО а ај а, 1.085 30
6 „бевретару Ае ЈА А ОВОДНЕН ит 8.084 —
КА А Кори ређи ла аи аи ИЦ 8.080 —
Света . . . 61.818 10
Опет је дакле ова 1877 год. пала на терет 1878-0)
са 7.924 троша и 22 паре чарш,
320 РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
Али је овај мањак само привремени. Државна каса
издала је ове године друштву 85400 гроша чартијских
мање, него што је буџетом одређено. А то ве догодило с
тота што је још за 1876 годину остатак државне помоћи
у 4200 гр. пор. због неодољивих војних издатака, при-
мљен из државне касе тек после 1 Фебруара, па по томе
и забележен у књитама државним у годину 1877, док је
Српско Учено Друштво по праву своме забележило ту
вуму у приход године 1876, за чији је рачун и испла-
тило, а што није изузело из државне касе пре 1 Фебруара,
то доиста није стајало до воље него до невоље бСрп. Уч.
Друштву ! Управа Сбрп. Уч. Друштва предузела је одмах
ове године потребни корак преко минивтаретва просвете,
да се овај остатак путем законитим врати Српском Уч.
Друштву, и тиме да се измири недостатак који ве пока-
зао у средствима од ове године.
Друштвени архив приновљен је ове године једном
Србуљицом о чудесима од 1714 год., коју је послао члан
И. Јастребов, п двема синђелијама из старе ужичке на-
хије, које је преписао члан М. Ђ. Милићевић, на чему
им велика блатодарноет.
А библиотека друштвена умножена је прилозима
Бечке академије наука, Берлинске академије наука,
Римске академије Деји Линцеји, Јужно-словенске акаде-
мије, Варшавеког университета, Московског јуридическог
обшчества, Ректората богословије карловачке, Српске
гимназије новосадске и карловачке, Уредништва „Зоре“
и Матице Српеке. |
Овим тога поклонима Јов. Гавриловића, дра Б. Да-
ничића, Ант. Хаџића, дра А. Калине, Љ. Каравелова,
РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 321
Н. С. Стамболова, Марка Пенијера, Ал. Љубавског, Ни-
коле Милаша, Мартина Штиглица, Ђоке Поповића, Стев.
В. Поповића, Милана Ј. Шимића, Мате Некића и Стев.
Максимовића. Нека им је братска хвала.
Вечити прпродни проћес, који чини промене у лич-
номе саставу друштвеном, ове је тодине појавио се у снази
етрашнијој него ли обично. Друштво је од лане изгубило
4# редовна, 2 допиена и 2 некадања редовна члана своја.
Међу тим члановима је Јован Гавриловић, најетарији и
најприснији пријатељ овога друштва, мнотогодишњи пред-
ведлик његов, чија је дарежљива рука осећала се све до
овог тренутка у библиотеци и архиву друштвеном. Међу
тим изгубљеним члановима је Јарослав Чермак, који је
идеалним чаром огрнуо, у сликама познатим целом образо-
ваном свету, херцеговачко и црногореко робовање и елобо-
довање. Међу тим члановима је, на необичан начин смрти,
Коста Николајевић, који је са ретким оружјем позна-
вања толиких изворних језика рушећи и уздижући бацио
се у вртлог првих тамних векова наше народне историје.
Међу тим члановима је, опет на необичан начин смрти, Лаза
Чолак-Антић, који је показао вреноћу и марљивост не
вамо држећи перо на челу књижевности војне, него и др-
жећи мач испред Јанкове Клисуре. Међу тим члановима
је,и Павле Ђорђевић, чије баливтичне студије друштво
је ово с хвалом прихватило и он се још епремао да их
потпуним учини, чије ће име морати споменути се онда
кад се славни Шуматовац помене, и кога емрт опет ван-
редно изненади у сред планова за почетак новога рата.
А зар да не споменемо овде и Михаила Панића, који је
онако марљиво и савесно прихватао оцењивање матема-
ГААСНИК ХГУЦ 21
322 РАДЊА РОПОКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
тичкот рада у друштву. Нека им је светао спомен међу
нама.
Има већ неколико година, како је Срп. Уч. Друштво
позвало своје чланове да му саопште писмени нацрт свога
живота, и да пошљу слику своју. Од оних који су пока-
зали пажње према друштву и саопштили му до сад оно
што је од њих потраживано, прибрао је нацрте одбор за
науке Философске и чланови његови Ст. Новаковић п Ј.
Бошковић узели су на се посао да прегледе и за штам-
пање уреде нацрте оних чланова, који данас нису више
међу живима.
У исто време управа друштвена је одлучила да се
одмах чим педесета књига Гласника угледа света, при-
бере, уреди и оделито напечата спивак радова који су се
дотле јавили у Гласнику, како по времену, тако и по ва-
држини и по именима писаца. |
Управа друштвена за целу ову годину служила је
се према закону заменом председништва, јер пзабрани
председник др. Ђуро Даничић још и сада се бави у За-
гребу редакцијом великога академичког речника српског
п хрватеког језика.
Приликом прославе тридесетотодишњега књижевног
рада Даничићевог, коју је прославу приредило српско
академичко друштво „Зора“ у Бечу, управа није пропу-
стила да у име друштва изрази своје саучешће у овој
слави, шаљући поздрав „Зори“, како „не могавши при-
редити тридеветотодишњицу због ванредних околности,
радује се слави Даничића, наследника Вукова, изврснога
унапредиоца науке о језику, првога Филолога српског и
хрватског, желећи да „Зора“ на разним пољима наукеи
уметности пропзведе такве духове који ће себи стећи
РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 323
бесмртну славу, а Словенима на југу достојно место у
реду културних народа“.
ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА
ДР. ј к РСТИЋ
СЕКРЕТАР
Милан КУЈУНЏИЋ
ЧЛАНОВИ
А. јЕШИЋ.
Ст МОВАКОВИЋ
Драт. Милутиновић
21“
САСТАНЦИ
српског УЧЕНОГ ДРУШТВА
од 13 Јуна 1577 до 18 Јуна 1878 године.
У одбору за науке природне и математичке.
Састанак 23 Јуна 1877.
Председава Е, Јосимовић, бележи Д. Стојановић. Чланови:
Љ. Ивановић, 6. Здравковић, Ј. Драгашевић, 6. Пантелић, М, Пет-
ковић, К, Алковић, Д, Нешић, (6, Лозанић, Љ. Клерић, К, Црно-
горац, Др. Валента.
Бр:
Професор Дим, Нешић саопштава друштву своје студије о
квадратури круга под насловом : „Покушај квадратуре круга“.
На овом састанку није се могло свршити предавање са ве-
личине сама предмета, с тога отсек одлучује, да се предавање
продужи 25 ов, месеца,
Састанак 25 Јуна 1877.
Председава Е, Јосимовић, бележи Д. Стојановић, Чланови:
Љ. Ивановић, Ј. Драгашевић, 6, Пантелић, К, Алковић, Д. Нешић,
Д. Стојановић, (6, Лозанић, Љ, Клерић, К, Црногорац, др. Валента,
Ф. Хоман.
По одлуци отсека професор Е. Јосимовић замењује председ-
ника с тим да га замени и на првом састанку управе,
РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 325
Расправа г. Нешића може се у главноме свести на ово:
|. Кратак али прецизан нацрт досадањег рада о квадра-
тури круга.
2. Потпуну и научно вешто изведену дискусију у конструк-
52: ф Он 6
цији влака о == ел: на који је наишао г. професор Клерић при
одређивању тачака тежишта кружних лукова,
3. Извод особитих, оригиналних начина за конструкцију тан-
тената, не само на овај, него и на друге влакове,
4. Примену овога влака на ректиФикацију и квадратуру круга.
Отсек налазећи да је рад г. Нешића оригиналан и да је
заиста од веома големе добити за науку и општу литературу, прими
га с хвалом и одлучује:
1, Да се расправа штампа у друштвеном органу,
2, Да се о друштвеном трошку одштампају две засебне
брошире у Француском и немачком преводу, како би овај веома
интересантан рад приступнији био и осталом научном свету,
3, Да се писац за Чланак и преводе награди отсеком са
100 дуката цес.
Састанак 18 Марта 1878.
Председава Д. Нешић, бележи секр. М. Кујунџић, Чланови ;
др. Ј. Панчић, Љ, Клерић, Д. Стојановић, К. Црногорац, К, Алковић,
Бр. 1.
Секретар подноси прилог ред. члана Ј. Мишковића „Опис
књажевачког округа са картом“, Одређују се за оцењаче чланови
Ј. Драгашевић, К, Алковић и Д. Стојановић,
|
У одбору за науке Философеке и филолошке
Састанак 11 Повембра 1877.
Председава Ј. Бошковић. Бележи Кујунџић, Чланови: Ст,
Новаковић, М. Ђ,. Милићевић, М, Ракић,
326 РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
Бр. 1.
Члан бт, Новаковић чита своју расправу „Где су се почеле
штампати књиге новије српске књижевности и штампани буквари
за Србе од 1727 и 1734“. Одлучено да се штампа у Гласнику
Ј
и награди са 8 дуката од табака,
Бр. 2.
Члан Стојан Новаковић подноси своју библиографију за го-
дину 1876. Прима се за друштвени „Гласник“.
И пошто Новаковић изјави да због премештаја из народње
библијотеке београдске не може више бавити се потпунијим при-
бирањем нове грађе библиографске, на понуду одбора прима се
овога посла члан друштвени Ј, Бошковић,
Бр. 3.
Одбор налази да би добро било да се у друштвеном органу
наштампају животописи умрлих чланова друштвених, као што су
их они сами написали и друштву предали. Преглед и уређење
ових афтобиографија поверава се члану Стојану Новаковићу и Ј.
Бошковићу,
Састанак 22 Марта 1878.
Председава Ј. Бошковић, бележн М, Кујувџић,. Чланови: Ст,
Новаковић, М, Ђ. Милићевић, Ст, Д. Поповић, М, П. Шапчанин.
,
Бр. 1.
Ст, Новаковић, редовни члан друштва, чита своју расправу
„Акценти трговишког јеванђеља од 1512 године“, прилог 6 испити-
вању акцентуације, правописа и језика старих штампаних књига
бугарско-румунских, а паралела к истраживању о акцентима ста-
рих српских штампаних ењига црногорских и млетачких у Глас-
нику ХПУ.
Одлучено је одмах да се ова расправа штампа у друштве-
ном Гласнику и награди са 8 дуката ћесар. од штампаног табака.
РАДЊА СРПРКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА · 327
Бр. 2.
Исти члан чита „Прпповетку о Александру Великом у ста-
рој српској књижевности“ критички текст с расправом.
Одбор одлучује да се ово штампа као засебна књига у И,
одељку Гласника и награљи са 6 дуката ћес. од табака, узимљући
једно на друго и расправу и текст.
Бр. 3.
Члан М. Ђ. Милићевић приноси као грађу за историју срп-
ске цркве 2 синђелије проти М, Гучанину и 1. синђелију попу
Миловану Шротићу, којима се потврђује да је епископска столица
доиста била у Ужицу.
Прима се са хвалом и ставља се у друштвени архив,
Састанак 6 Маја 1878.
Председава Ј. Бошковић, бележи М. Кујунџић, Чланови: Др.
Дим. Матић, Ст, Новаковић, А, Васиљевић, (0. Сретеновић, (Ст, Д.
Поповић,
бр. 1.
Редовни члан друштвени Илар. Руварац шаље преко члана
Ст, Новаковића своје „Прилошке к објашњењу извора српске исто-
рије“. Пошто су ови прилошци у седници прочитани, одлучено је
да се печатају у друштвеном „Гласнику“ и награде са [0 дуката
од штампана табака.
Бр. 2.
Дописни члан Иван Јастребов шиље „Препис хрисовуље на
Цетињу о манастиру Св, Николе на Врањини“, Одлучено да се
штампа у друштвеном „Гласнику, са благодарношћу.
Бр, “9
Редовни члан Милош Милојевић, шаље „Препис животописа
бив., наших Архијепископа“ који је препис према рукопису прош-
лога века нађен у Пећском манастиру,
Да се даде на оцену члановима Ј,. Бошковићу и 4, Мијатовићу,
328 РАДЊА ОрпСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
Бр. 4 .
Пошто се увидела јака потреба уређенога сниска о свему
што је до сада у „Гласнику“ печатано, одлучено је да се пред.
ложи Управи Српског Ученог Друштва да се постара да уз педе-
сету књигу „Гласника“ изради се регистар свега што је у тих
50 књига наштампано,
Састанак 8 Јуна 1878
Председава Ј. Бошковић, Бележи М. Кујунџић, Чланови: (Ст,
Новаковић, М, Ђ. Милићевић, (,. Сретеновић, М, П. Шапчанин,
Стеван Д. Поповић. Е
Бре
Редовни чланови: Ст. Новаковић, Милићевић, и Ј. Бошко-
вић подносе овај предлог ; |
„0 обзиром на члан 6 уређења Српскога Ученог Друштва потпи-
сани имају част предложити за дописне чланове ниже име-
новану господу:
1. Исмаила Ивановића Срезњевског, оседелог у служби
руске и словенске науке професора и академика петербуршког, који
је, необјашњивим случајем, остао до сад непочаствован избором
у чланство Српског Ученог Друштва, Његове симпатије према
српском народу, према правцу новије српске књижевности, које је
оцу, Вуку Ст. Караџићу, он најтоплију биографију написао, његову
труди око издавања и описивања српских књижевних старина —
чине излишним свако даље образложавање,
2. Алфреда Рамбо, професора Факултета у Нанси, једнога
од најзнатнијих словениста у Француској. Његова су дела:
1. Т/ешрше стес ап хте чтесје. Сопзбап пе Рогрћу“
тосепеје. Раг1в5, 1870.
| 9. Га Визује брлдце. Еепде зиг 1е5 сћапзопз ћеготдпез
де Та Киззје., Рагл5, 1876.
“ 8. Шеботге де 1а Епиззје дершв 1е5 омеше5 јизушта Гап-
псе 1877. Раглз 1878.
Осим ових већега опсега дела писац је писао и мањих чла-
нака о словенским стварима, У почетку првога рата нашег штам-
пао је у познатом часопису Ееупе Фез сопга вејепшуцез еј
РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 399
|ибегајгез чланак, у ком је мало обавештеној публици западној
објашњавао тежње нашега народа, У прошлој години спремао је
ред лекција о нашој историји за публику у Нанси,
3. Др. Грегора Крека професора словенистике не универ-
ситету у Градцу, књижевника словенског, који се опсежним не-
мачки писаним пословима о словенским старинама у новије време
на далеко спомиње, Његови су послови:
1. Џеђег даје У/лећбокењ дег зјаујасћеп (гадшопеПеп
Таегабиг ај ОпеПе Чег Мубојоге. Хлеп 1869.
2, Венгасе хаг чамзсћеп Муојовје. Уејев, Уојо5 цпа
ВЛазјце, у Јагићевом Агејпу Тар зјау, РћПоЛогле. 1. 1, и
3. Епјенипе то Фе чјаувеће Гл егабигсевећећје ппа Паг-
веште гег Абегеп Реподеп. Егзбег Тћећ,. Епјенцпе та Фе
зЈамлзеће Пбегаћигоезећећје, Отабх 1874, којим је делом писац
свој научни глас основао,
4. Др. Константина Јос, Јиречка, који је поименце
наш народ многим научним трудом већ задужио, и по плодности
својој задуживаће га и у напредак, пошто му је круг радње ис-
торија јужних Словена, Главна су његова дела:
|. Библиографија бугарска, У Бечу 1872.
9. Историја Бугарска, штамлана најпре чешки, по том не-
мачки, а сад се штампа и превод руски. Кратак извод и на срп-
ском је језику изашао трудом дра. Милана Савића у Новом Саду,
пре краткога времена,
3. Гле Неегзбгаззе уоп Вејстад пасћ Сопзап оре] опа
Фе ВаЈКапраззе. Ргас 1866.
4. Типик св, Саве за Студеницу у Гласнику ХИ, где је
писац и увод српски сам својом руком написао,
Осим ових већих послова писац обделава исто поље у сит-
нијим расправама, и има неколико година, како је тако рећи
сталан извештач о српским важнијим књигама У Часопису чеш-
ког музеја, где је већ његовим трудом многа лепа реч речена о
нашем народу и његовој књижевности,
А с обзиром на члан 7 потписани предлажу за почаснога члана
Г. Б. П. Хаждеа румунског професора университета и ђене-
ралног директора архиве у Букурешту, заслужнога за лингвистику
и историју румунску, Одлучено да се овај предлог упути управи
ради даљег поступка,
330) РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
Бр, 2.
Председник одбора г. Ј. Бошковић јавља да се навршило
две године од како је он изабран за председника овоме одбору,
те по закону мора да се бира друго лице за председника, Изабран
би за председника одбору г. Ст. Новаковић,
111
У одбору за науке друштвене и историјске
Састанак 6 Септембра 1877
Председава Ст, Бошковић, бележи Мил. Кујунџић, чланови :
Арх. Н. Дучић, Мил, Ђ, Милићевић, Панто Срећковић, Г. Гершић,
Гав. Витковић, Милош Зечевић,
Вр. 1.
Редовни члан Јов, Мишковић подноси друштву евоју, „Грађу
за новију историју Србије“ са шест цртежа бојишта српских у по-
четку овога века. За референте овоме раду одређују се чланови:
Н. Дучић и П. Срећковић,
Бр. 2.
Ред. члан П, Срећковић чита од путничких описа својих П
слику : Породична гробница Мрњавчевића, После подуже дебате
одлучено би да се штампа у „Гласнику“ као и прва слика, а тако
и награди,
Бр. 3.
Стојан Обрадовић, пензионисани председник суда, шиље дру-
штву 19 свезака своје ратне хронике данашњих дана у стиховима,
Пошто овако пабирчење свакојаких вести из новина не само да
не спада у научан рад, него је и већином противно истини, то
се овакав посао није ни узео у озбиљан претрес, него ће се про-
сто вратити шиљаоцу.
РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА ОУ
Састанак 2: Децембра 1877.
Председава (Ст, Бошковић, Бележи М,. Кујунџић, Чланови:
Н. Крстић, Љ. Каљевић, 4. Мијатовић, Њ. Павловић, Г,. Гершић,
М. Зечевић,
Бр. 1,
Члан Г. Гершић чита продужење своје расправе „Територи-
јалне промене и национална мисао“ : „Национално начело у 19 веку,
а посебице његов одношај према праву народног самоопредељења“,
Одлучено да се штампа у „Гласнику“ и награди одсеком
за 35 дуката ћесарских,
Састанак 1 Априла 878.
Председава Ст, Бошковић, бележи М. Кујунџић, Чланови :
А. Васиљевић, М, Ђ, Милићевић, Чед. Мијатовић, Арх. Н. Дучић,
Др. Н. Крстић, Наст, Петровић, М. Зечевић, Г, Гершић,
Бр. 1.
Доп. Члан И, Јастребов, руски консуо, преко г, Митрополита
шиље своје „Податке“ за историју српске цркве (УТ, УП, УП, 1Х)
са два Фотографска снимка, даље: „Белешке односно имена Црне
горе“ и „Прениис Хрисовуља на Цетињу о манастиру св. Николе
на ост, Врањини“.
Прва два чланка упућују се на оцену члановима 4, Мија
товићу и Н. Дучићу, а трећи чланак упуђује се у одбор за на-
уке Филолошке,
Бр. “2.
Канд. каноничког права Радослав Радић, шиље расправу своју
„Флорентински сабор и сајуз (унпја)“ за штампање у Гласнику,
Даје се на преглед члановима: Ст, Бошковићу, и Ал. Васиљевиђу,
Бр. 3.
П. Ј. Савић шиље на штампање своју расправу „Кратки
преглед казнене процедуре, стране н наше,“ Упућује се на оцену
члановима : Др, Н, Крестићу, и Ст, Вељковићу,
392 РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
Бр. 4.
И. Павловић, шиље своју расправу „Хронолошке белешке Св,
Саве о Стевану Немањи“, Даје се на оцену члану М.Ђ,. Милићевићу,
и из другога одбора члану Ст, Новаковићу.
Састанак 10 Јуна 1878.
Председава Ст, Бошковић, Бележи Мил, Кујунџић, Чланови:
М. Ђ. Милићевић, Др. Н, Крстић, Арх, Н. Дучић, Г, Гершић, Г.
М. Витковић, М. Зечевић,
Бр. 1.
Чита се реферат члана Дра. Н. Крстића, о „Кратком прегледу
казнене процедуре стране и наше“, Пошто други референат др.
Ст. Вељковић, јавља да због званичних послова не може да пре-
гледи рукопис, и пошто Др. Крстић разлаже да је питање ово
израђено у тако кратким потезима и тако журно, да ни један део
није исцрпљен како се тражи од научне расправе, одбор одлучује
да се овај спис врати писцу ради употребе,
Бр 2:
Чланови: Ст, Бошковић и А. Васиљевић, дају писмен изве-
штај о рукопису „Флорентински сабор и сајуз (унија)“. Референти
наводе да би расправа под овим насловом занимљива била кад
би била израђена са вишег научног гледишта и критичким мето-
дом, но писац је узео само догматичку страну, па и ако се служио
бољим изворима израдио је ствар једнострано, и језик му је врло
слаб. Одбор на то одлучи да се овај спис не може примити у
друштвени орган,
Бр.“5.
Председник одбора јавља да је истекао законити рок њего-
вом председништву, и да се према закону мора изабрати друго
лице. Одбор изабра себи за председника дра. Н. Крстића.
РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 333
ну:
У одбору уметничком.
Састанак 27 Октобра 1877.
Председава Драг. Милутиновић, бележи М, Валтровић, Члан
Никола Марковић,
Бр
Изасланици Срп. Ученог Друштва за снимање уметничких
старина по Србији подносе одбору извештај о раду свом ового-
дишњем заједно- са цртежима које су израдили,
Одбор је саслушао извештај, прегледао цртеже, изјавпо своје
потпуно задовољство са успехом у раду и жели да се исти рад
као и досад настави и даље, Одлучује даље да се извештај
штампа у Гласнику.
Бр. 2.
На предлог председнка да се у Гласнику штампа говор М,
Валтровића приликом овогодишњег излога цртежа од уметничких
споменика у Србији,
Одбор потпуно усваја исти предлог,
Састанак. 1 Јуна. 1878.
Председава Драгутин 6. Милутиновић, Бележи М, Валтровић,
Чланови: Никола Марковић, Милан Кујунџић,
Бр.
На позив председнаков да се приђе избору нових чланова,
сва тројица чланови предлажу за дописног члана одбора уметнич
ког г, Новака Радонића живописца у Молу у Бачкој.
Усваја се,
Бр. 2.
Председник даље предлаже за дописног члана г. Светозара
Ивачковића, архитетка у Панчеву.
Усваја се.
334 РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
Бр. 3.
Председник јавља да је 14 Маја о, г. држан излог свију
досад снимљених уметничких црквених старина и да је излог
отворен говором, за који пита да ли да се као и досадањи том
приликом држани говори, штампа у Гласнику 2
Реши се да се говор тај штампа у друштвеном органу.
Бр. 4.
Како се приближује време које су изасланици Срп, Уч, Дру-
штва за снимање српских уметничких црквених старина до сад
употребљавали на тај рад, председник пита да ли тај посао и
ове године да се продужи.
Реши се да се тај рад продужи и ове године и да се у-
права умоли да спреми изасланицима у своје време сва потребна
средства и препоруке,
М
Управа Српског Ученог Друштва.
Састанак 30 Јуна 1877.
Председава члан Ј. Бошковић, бележи Дим, Стојановић, чла-
нови: Е, Јосимоввић, Ст, Бошковић, Драг, Милутиновић,
Бр. 1.
Председник јавља, да се г, професор Даничић прима пред.
седништва, Одбор прима к знању.
Вр. 2:
Пошто ће нови председник друштва дуже времена одсуство-
вати, одбор одлучује, да га према 26. члану пословника заступа
за све време најстарији члан у одбору Јов, Бошковић, Исто тако
да секретара заступа привремено члан Дим. Стојановић,
Бр. 3:
Члан Е, Јосимовић јавља, да је одсек јестаственички и ма-
тематички прегледао расправу члана Дим, Нешића: Покушај о ква-
РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 335
дратури круга и одлучио, да се штампа у Гласнику и у две за-
себне брошире у Француском и немачком преводу и да се писап
награди за чланак и преводе са 100 дуката цес, Одбор усваја
предлог с тим, да се сваки превод штампа у 200 екземплађа,
Бр. 4.
Због одсуства секретара а по молби члана Драгутина Милу-
тиновића одбор одлучује, да председништво нарочитим актом
издејствује код г. министра Финансије потребан кредит за снимање
архитектонских и живописних старина наших на личност члана
Драг. Милутиновића,
Бр. 5.
На молбу г. Мил, Стокића професора богословије одбор од-
лучује, да председништво извести г, Стокића о његову преводу
Мајковљева списа: Порота код јужних Словена, и да с преводом
поступи онако како је у друштву наређено,
Бр. 6.
По молби Ив, Павловића одбор одлучује, да се у одређеној
награди од табака за његов рад: Житија краљ српских, разуме
и предговор и садржај.
Састанак 5 Децембра 1877.
Председава заменик преде. Ј. Бошковић, Бележи секретар
Милан Кујунџић, Чланови: Д. Нешић, Драг. Милутиновић,
Бр. 1,
Одобрава се одлука одбора за науке друштвене да се штампа
и награди Срећковићева „Породична гробница Мрњавчевића“,
Бр. 2.
Одобрава се одлука одбора за науке Философске п Филолошке
о штампању и награди Новаковићеве расправе „Где су се почеле
штампати књиге новије српске књижевности“ и „Библиографија
за годину 1876“,
336 РАДЊА ОРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
Бр. 3.
Одобрава се одлука одбора уметничког да се штампа из-
вештај члана Драг. Милутиновића о летошњем снимању старина
архитектонских и живописних,
Бр, 4.
Г. Николи Арсеновићу издаје се 25 дуката ћесар. у помоћ
за снимање народног ношива по Србији на путу који ће уз војску
сада предузети,
Бр. 5.
Да се јави одбору за науке друштвене и историјске да по-
зове своје чланове г,г. Срећковића и Гершића да даду оцену о
расправи г. Стокићевој „о пороти“ или да рукопис врате.
Састанак 2 Јуна 1878.
Председава заменик председника Ј. Бошковић, Бележи се-
кретар М, Кујунџић, Чланови: Ст, Бошковић, Драг Милутиновић,
Бр. 1.
Секретар јавља да је Његова Светлост потврдила измене и
допуне уређења друштвенога, што су одлучене на скупу друштве-
ном 12 Јуна 1877 и предлаже да се овако измењено уређење
штампа посебице и разда г. г. члановима, Усваја се,
Бре а:
Како је наступило доба у које се обично држи годишњи
скуп друштвени, то се одређује дан 18 Јуна за овогодишњи скуп.
Састанан 17 Јуна 1878.
Председава члан др. Н. Крстић, Бележи секр. М, Кујунџић,
Чланови : Ст, Новаковић, Д. Нешић, Драг, Милутиновић.
Бр. 1.
Пошто је досадањи заменик председника иступио према за-
кону из одбора, то се одређује за заменика председнику на главном
скупу др. Нив. Крстић,
РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 94
Брза:
Секретар јавља да одбор за уметност предлаже за дописне
чланове Новака Радонића и Светозара Ивачковића а одбор за науке
Философске пи филолошке: за дописне чланове: Исмаила Ивано-
вића Срезњевског, Алфреда Рамбо-а, Грегора Крека, дра Констан-
тина Јиречека, а за почасног члана Б, П, Хажде-а.
Управа одобрава да се овај предлог изнесе пред главни скуп,
Бр. 3.
Секретар саопштава управи које су књиге дошле друштву на
поклон или у замену:
Од пок, Јов, Гавриловића на поклон 164 разних књига,
Од минисгарства правде: Зборник закона и уредаба, 3 КЊ,
Од бечке академије знаности : ЗУИтпиозђегтећее дег Каљегј.
АКкадепе дег УУ1ззепзећа еп, та ћета зећ -пабитутзепасћаг-
Пећег СТазве, Јаћгсапо 1877. — Вапа 76. 1. Ађеће!. Т—У. —
И. Ађбћ. П—=7У. Не. — 1, Арћ. Неб 1Т—7У. — Вапд 77,
1. Ађећ,. Небћ 1— Ту. — Џ. Абђћ. Нећ 1Т—1Ш!. — РћПозорћ.-
ћаабоглаеће СТазве, Јаћг 1877. Вапа 88. Неб 1Т—–П1. — Вапа
89. Неб 1Т—– 1.
Од бечког географског друштва: Миће псеп дег К, К,
сеостарћ зећеп СезеПзаесћаћ, УУлеп 1877.
Од царске академије наука: Записки, томђ 28. ки. П, томљ
29. кин. 1Т—1. — 30, ки. 1[—1. — 32 ен, 1. — Петроград 1877.
(Од московског правничког друштва : ридическји Вћстникљ,
Феврллђ, Москва 1878.
Од московског археолошког друштва : Древноств, трудњ мос•
ковскаго археологическаго обтцества, Томљ УП, ввпускђ МИ и 1,
Москва 18577 год,
()д московске духовне академије: Указателђ длла обозрђија
московском патруаршен библиотеки, Москва 1858.
Указателђ дла обозрђији московском патрмартен ризници.
Москва 1863.
Па леографическје снимки сљ греческихљ и славинекихђ ру-
кописен московском библаотеки, УТ, ХУП, Москва 1363.
Од Југословенске академије знаности и умјетности ; Кад,
кој, 41—44. Јастеђ 1877 год. — ЗСампе, Кој. Х. Ластеђ 1877.
ГЛАСНИК ХГУП 22
338 РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
Од маџарске академије знаности у Пешти: Масуаг Тбгеб-
пет)! Етјекећ, кбђеј 14, 21, 25, 28,29. — А тастуаг (па от-
апуоз акад. бухбпууе! КкбЕ. 1—УШ. В.-Резј 1877.
А таг. (а. акад. Кепасјееђа! Еггезибје 1876, 1877 г.
В.-Резђ 1877 Г,
П. Какбесл Кегепс2 1еубјага Ш. У.
Масуаг ћогбепејпи Таг. ХХПИ—ХХ!У. В.-Рез| 1877.
Атсћаеојовал кблЛетепуек. [-—- У. 1877.
Атећаеојоса! о заса, П. #85, — 1877.
Егјекегезвек а (бг бепећит бпдотапуок Кбгвђој. 1875, 1876,
1877 и 1878 год.
Атсћасојоста! Егфезћб. Х. ХТ. В.-Резђ 1877 год.
Котгап ћаха «бгбепејтнкћбог аКкатагуа. В.-Резе 1877.
Од писца: Кга(Кка Кагеће Ка, ха ђосовјоузКе хауоде 1 ртге-
ратап је, од Ог. Магла зЗбонс. Кгајеус! 1877.
Од пнеца: Ргог Влостоф хић Диофагођс говђува хо1
“ах сешаг Маоохоф Реугг07. Атина 1873
Од издавача: Пћени и стихотворенја Н. С. Стомболова, Бу-
курешљ 1877 Г,
Од писца: Соколђ, еборникђ отђ разни списаша га прочи-
тане, отђ Л, Каравеловђ, књ. 1. Букур. 1879.
Од преводиоца: Историја војничке крајине (1535—1873)
по изворима п изворним делима написао Ф. Ваничек, превео Мил,
Ј. Шимић, Књ, 1. Земун 1877 Гг,
од писца: Писмотђ на др. Ф. Ригера до И. (6. Аксакова и
отговорот на послђднат, отђ Л. Караволова. Букур. 1877 г.
Од писца: Кридическји монографји и пелћдовавл, Алексан.
Лпобавскогљ. Томљ ТУ. Петроград 1876 г.
од уредништва : Орао, велики илустровави календар за 1578
год. Уредио Ст. В. Поповић. Нови Сад 1877 год.
Од уредника: Шумадија, лист за политику, науку и књи-
жевност, Година 1]. Уређује Дим. Алексијевић, Београд 1976 год.
Од уредништва : 2-то приложенје кљ журналу „Гражданинљ“.
Петроград 1876 год.
Од уредништва: Тежак, илустровани лист за пољску при-
вреду. Год. УП. Београд 1875—76 год.
Од писца; Апесдоба Рајаеоројотса. Пт. А. Капа. Пе.
троград 1877,
РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 339
Од писца: Ргауџ а ргајоћ! а рбуедеш. Апеотт Кућска.
Праг 1872 год.
Од издавача: Правила православне цркве, српски превод с
тумачењем од Николе Милаша ЏП, ШП. Задар 1873, 1877.
Од издавача: Једна јунакиња из Француске револуције, пре-
вела Милица Тодоровићка, издао М, Грабовачки, Земун 1877,
Од издавача : Честитка за нову годину 1877, Издао Милош
Грабовачки. Земун 1877.
Од писца: Пе #оп из арпа уегегез сттрбогев, аш ад зап-
тотаватши гез регпел.. Апбопиз Каппа, — Напз захопши
1873. род.
Од писца: О Псхеђшикасћ м јегуки загоројзкјеш. Апбо-
шеоо Капа. Петроград 1876,
Од писца: Кацпа Когпјазаћ Тгоједпе Кгајјеуте, парао
Рт. Јочр Кгазозјау Зећроззег К]јеКоузк!. Буехак ргу!. ГЛастеђ
1877 год.
Од писца: Глеегамзеће Вемлећје апз Опсагп [. Ва, Не
1—1Ту. — Раш Нишајуј. В.-Рез| 1877.
Од природничког друштва у Шербургу: Собе гепди де ]а
збапсе ехгтаог лаје (еппе раг Ја Зослеје је 30 аесетђге 1876,
а Госсалоп ди утој-стпуашете аптуегзатте аде за Гопдацоп,
Сћегђопго 1877.
Од црквене карловачке општине: Успомена на светковину у
славу стогодишњице Лукијана Мушицког. Н, Сад 1877 Гг,
Од издавача: Магодти Коједаг по! 1 збал 7а 1878 204.
дао Маге Хекје, Ладаг 1878 год
Од директоријата : Програм српске православне велике гим-
назије карловачке за школску годину 1877. — Год. ХХУ, Књ,
ОМ Не бал 18: оће
Извештај о српској великој гимназији у Новом Саду за школ-
ску годину 1876—7. Н. Сад 1877 Г.
Извештај о православном богословском училишту у Срем.
Карловцима за школску год. 1876—7. Н, Сад 1877 Гг.
Све ово прима се с хвалом,
нож
ГЛАВМИ СКУП
СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
18 јунА 1878 год.
Предведава члан управе др. Ник. Крстић.
Бележи секретар Милан Кујунџић.
Бе
Пошто се председник друштва др. Ћ. Даничић у
Загребу бави уређењем великога речника, заменик пред-
ведников др. Н. Кретић поздрави екуп, напоменувши из-
ванредне политичке прилике овогодишње, у којима је
ваљало да прихвати борбу цео народ и књижевни и не-
књижевни, те исказавши наду да ће и Учено Друштво
дочекати срећније дане, јер је ту место на коме се могу
ујединити све умне снаге народне, јер је ту поље на коме
могу развити рад и људи који су иначе разнога правца
у животу, јер и противна мишлења расчишћавају појмове
и чине да истина изиђе на видик.
За тим обзнани промене у управи ове године.
Бр, 2.
Секретар прочита извештај о радњи п стању Српског
Ученог Друштва у минулој години.
Извештај прима се на знање.
РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 341
Бр. 8.
Комисија одређена за преглед рачуна друштвених
извештава годишњи екуп да је прегледала и с докумен-
тима поредила рачуне прошле године и да је нашла да
ву тачни и уредни.
На предлог заменика председн. бира главни скуп у
комибију за преглед рачуна овогодишњих чланове т. 1.
М. Петковића, (0. Лозанића и Љ. Клерића.
"Они ће потпивати и протокол овог скупа.
Бр. 4.
Члан друштва т. А. Васиљевић изјављује да он као
министар проввете и црквених дела има да искаже при-
медбу о једној тачци у новом устројству друштвеном за
које се у извештају спомиње да је ове тодине добило нај-
вишу потврду. Примедба се тиче члана 5-ог. Г. А. Ва-
виљевић вели : да он тај члан не одобрава, ако ве разуме
у ономе смислу у коме је стилизован у закону. Само у
влучају кад у коме одбору има већ 30 чланова па је по-
треба да се изабере који нов члан, али се према попу-
њеном броју чланова то не би могло по закону учинити,
само у таквом случају могло би доћи до премештаја ре-
довних чланова у почасне. Иначе никако. Јер, прво „ит-
норирала“ би ве — друкчијим вршењем ове тачке —
заслуга, ради које су чланови једном изабрати, и нема ни
једног који неће ма кад малаквати, а друго, претворила
би се вршењем ове тачке „почаст“ у казну. С тога позива
;. А. Васиљевић СОрпеко Учено Друштво да и оно тачку
8-му објасњава тако како је објаснио он кад је предложио
да измене у устројству друштвеном добију највишу по-
тврду.
Заменик председника др. Ник. Кретић опажа да је
ова изјава г.-А. Васиљевића нов предлог, који није на
342 РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
дневном реду. Ни т. Н. Крстић није бпо за то да тачка
5-ма уђе у устројство друштвено, али кад је већ друштво
друкчије одлучило и ова тачка постала закон, онда је
Управи дужност да закон савесно брани. Одбори раде
самостално. Садањи чланови екупа немају право да везују
одборе тумачењем које је на супрот закону, него се може
донети предлог за измену закона, па и то би требало чи-
нити тек онда кад се допста у практици појаве тешкоће
које би биле незгодне.
Члан г. Н. Дучић напомиње да је и он био у коми-
сији која је ново устројство предложила. Неучествовање
неких чланова у раду друштвеном сметало је редовноме
послу. Та је незгода изазвала члан 5-ми. Па ни друштво
наравно, не ће чинити никакве употребе од ове тачке,
него само у елучају кад се појави крајња сметња.
Секретар т. М. Кујунџић изнови на видик разлику
између разлагања г. Дучићевог и г. министровог. Први
говори о штедљивом вршењу члана 9-ог у устројетву
друштвеном, а други говори изрично о неком испуњеном
ороју чланова и како ће се бирати нови чланови кад је
законити број већ потпун, па само у таквом елучају ми-
сли да се може употребити одредба члана 8-ог. На про-
тив, смивао пи реч закона са свим је друкчија. Друштво
хоће да у одлукама одбореким престане свака случајност,
да не одлучују један пут једни а други пут са свим други
чланови, него да они чланови, који неће или не могу више
да учествују у редовном раду друштвеном, добију своје
достојно место, те да не долазе у незгодну борбу ва евојом
дужношћу. А кад г. министар већ једном признаје згоду:
да се и заслуга „итнорује“ и почашћу могу да „казне“
чланови онда кад их има довта, од куд на један мах
незгоде баш онде где се не истискују стари чланови само
с тога да новима место уступе, него где се према самој
РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 3483
природи њиховој, према склоностима њиховим и према
послу даје могућности да и сами заузму достојно место,
на коме не ће заслуге своје непрестано потирати невр-
шењем нових дужности. Ово је смисао закона већ потвр-
ђенота и само новим предлогом о пзмени његовој може се
тај потврђени закон довести у склад са тумачењем госп.
министра.
Члан т. Ст. Новаковић обрће пажњу скупа на на-
челно питање које се овде на среду истакло. То је ши-
тање : ко тумачи закон! И шта је то тумачење закона '
дна се, да онај који врши закон тај та тим вршењем у
исто време и тумачи. Тумачи ли га пак противно ономе
што закон хоће, онда то није тумачење но невршење за-
Кона или намена закона. На коју се од ових поставака
ослонио т. Васиљевић) Ни на једну. Никакво питање
које се тиче члана 5-ог није изнесено на среду, па да се
у вршењу овога појави начин тумачења г. Васиљевића.
Нити је друштво почело вршити овај закон противно
смислу његовом, нити оно само тражи каква тумачења у
надзорне власти. Г. Васиљевић дакле тумачењем својим
не излази овде ни као члан друштва ни као министар
просвете. Министар може одрећи предлог за потврду ка-
квог закона. Али он нема право да пред највишим местом
тумачи закон друкчије него онако какав је он, нити може
тражити да се закон врши по онаквом тумачењу, које у
самој ствари није тумачење но укидање закона. Госп.
Васиљевићу дакле остаје само двоје: или да се послужи
правом као и остали чланови, па да донесе предлог за
измену члана 8-ог, или да изванредним мерама власти
устане против оног устројства друштвеног, које је он сам
пре месец дана потврдио.
Члан г. Ст. Бошковић разлаже да није згодно ме-
њати законе док се у практици не види њихова вредност.
344 РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
Ваља оставити времену да оно покаже хоће ли бити
штете или добра од извевнога чланка у устројству дру-
штвеном. А док ве закон не промени донде му се не може
дати друго какво тумачоње но оне које је у ствари и које
и у највишим вудовима у земљи врши се практиком дотле
док се закон не истумачи друкчије законодавном влашћу.
Члан г. 4. Мијатовић пита, је ли г. Васиљевић под-
нео своју изјаву као члан друштва или као члан владе '
И је ли ова ствар на дневном реду или није7 Тек ако се
одлучи да може сада бити дискусије о овоме, он би имао
да подневе предлог један те да се измири ова ствар.
Г. А. Васиљевић тражи да се одустане од дебате. Он
вели да је изјавио како жели да се тумачи члан 8. у
устројству друштвеном. А ако је друштво другчијега ми-
шљења, — онда ће и он потражити другога изласка.
Члан г. Јефрем Грујић напомиње, да је т. Васиљевић
стављен био у ту незтоду : да као члан друштва. или ва-
ветује потврђење новога устројства или да га одрекне
друштву. Не желећи према друштву да дође у овај по-
еледњи положај, он је предложио да се закон потврди, али
да приликом скупа друштвеног позове друштво да чланак
8. истумачи другим начином. Пошто је се о овоме већ са-
влушало друштво, то не остаје ништа друго него да се
пређе даље на посао.
Пошто се још говор повео о стилизацији преласка на
дневни ред, одлучи ве: да друштво не налази да је потре-
оно за сад да улази у тумачење свога новог устројства а
т. Министру остаје право да чини даље кораке.
Повле свршенога гласања г. заменик председника по
саизволењу екупа допустио је реч члану г. Милораду И.
Шапчанину који је, вели, накнадно устао да објасни: за
што је т. министар учинио евоју изјаву. Он је учинио за
то, што уз штемо Српског Ученог Друштва којим ве преко
РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 345
министарства просвете тражила потврда новом устројству
није за сваки чланак у једно написана и мотивација за
што се тај чланак мења, па је према томе и г. министар
морао сам на себе да узме тумачење нових чланака.
Секретар т. Милан Кујунџић опомиње т. Милорада
Шапчанина да загледи у друштвени „Гласник,“ где је
уз предлог комисије печатана и мотивација за што сетраже
нове измене и тај је Гласник био у рукама свих чланова
у Београду много пре него што је од т. Министра тражена
писмена потврда новог устројства, у ком је тражењу јасно
напоменут дух и правац садањих измена. Па не само то,
него је протокол главнога скупа, на коме се одлучивало о
посебним чланцима новога устројства изведен потпуно
онако како наређује пословни ред и у том протоколу јасно
стоји: да је ит. Васиљевић при одлучивању о чланку
8-ом учествовао у дебати! Од куда се дакле у министар-
ству просвете није знало за смисао тога чланка ! Зар
таква очигледност потребује туђег тумачења | Секретар
као члан управе одбија од управе оваква подметања.
Бр. 4.
На предлог посебних одбора управа износи пред
главни скуп имена оних научника за које мисли да су
достојни да им се покаже почаст избором у чланство
Српеког Ученог Друштва. И једногласно бише изабрани :
За почасног члана: г. Б. П. Хажде.
За дописне чланове :
г, Исмајил Ивановић Срезњевски,
Г. Новак Радонић,
г. Светозар Ивачковић,
др. Константин Јиречек,
г. Алеред Рамбо,
Г. Грегор Крек. |
346 РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
Бр:
За председника друштву на годину дана избира се
т. професор велике школе, др. Јосиф Панчић.
ОВЛАШЋЕНИ ПОТПИСНИЦЛИ
РЕДОВНИ ЧЛАНОВИ СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
Михаило ЛЕткОвиЋ.
ЈАМА ИОВАНИЋ.
УБУБОМИР КЛЕРИЋ
је И 67 „'
РА ИРА
би ај а #
/.
Згрзко цбепо дгибфуо, Вејетад
201 Сав. Е, одејјак
РТЕАЗЕ РО МОТ КВЕМОМЕ
САВР5 ОКО З5ЦР5 ЕКОМ ТН!5 РОСКЕТ
ОММЕКБПУ ОР ТОКОМТО ШВКЕАКУ
Live Music Archive
Librivox Free Audio
Metropolitan Museum
Cleveland Museum of Art
Internet Arcade
Console Living Room
Books to Borrow
Open Library
TV News
Understanding 9/11