Skip to main content

Full text of "Glasnik Srbskog učenog društva"

See other formats 


Соодје 


Та 15 а фема! сору оГа Боок (ћаг аз ргезегуса (ог гепеганоп5 оп Игагу зћеГус5 ђегоге И ма5 саге Шу зсаппед ђу Сооге а5 рап оГа ргојес! 
(0 таке (ће уопа "5 Боок5 Фасомегабје оппе. 

И ћаз зигмуед Лопг споџећ (ог (ће сорупећ! (0 ехрте апа (ће Боок (0 спег (ће рибнс дотат. А рибис дотатп боок 15 опе (ћа! ууа5 пеуег зиђјес! 
(о сорупећг ог ћове Тега! сорупећи (епт ћав ехршед. УУћећег а ђоок 15 т ће рибис дотат тау уагу соштшу (о сошту. Рабис дотат Боок5 
аге опг га(смау5 [0 (ће разг, гергевепипе а уусанћ оРћачогу, си шге апа Кпомледге (ћагв оћеп Фа Аћсин (о Фасомег. 


Магка, поганол5 апа оћег тагеттаНа ргевепг т (ће опата! уојите ШП арреаг па Ае - а гепипдег оР (а Боок'5 Јопе јоштсу Кот (ће 
рибизћег (о а ИЂгагу апа Апапу (о уоц. 


Џваве гшае пев 
(Соогје 15 ргоџа 10 раптег ић Игапе5 (о Фетихе риђис дотат тагепајв апа таке ет мдеју ассезаћ!е. Риђис дотат Боокз Бејопе (0 (ће 


рибнс апа хе аге тегеју ће сичофапв. Мемемћејевв, (15 могк 15 ехрепзјус, 50 1 огдег (о Кеер ргомф пе Ш гевоигсе, уус ћауе (аКеп згер5 [0 
ртеуспг ађиве Ђу сопитегста! рагцез, тејифпе рјасте (есћатса! гезичсНол5 оп ашотагед диегута. 





Ме ађзо азк (ћаг уоџ: 


+ Маке поп-соттегста! ихе ој те јиех Хус дезтгпед Соогје Воок Зеагсћ [ог изе ђу тамаџа! 
регзопа!, поп-соптегста] ригровев. 





апа ме гедисв! (ћаг уоџ иве (ћеве Ајев Гог 


+ Кејтат јгот ашотатеа диетутг По пог зепа ашотаед диспез ог апу зог (о Ооогје'в зузгет: ТЕ уоџ аге сопдисипе гезеагсћ оп тасћте 
(гапзјабоп, орпса! сћагас!ег гесогп оп ог оћег агеа5 мћеге ассез5 [0 а Тагве атошт ог 1ех! 15 ћејреш!, рјеаве сотас! из. Хе спсоигаве (ће 
изе оР рибис дотат та!епај (ог Фћезе ригровев апа тау ђе абје (о ћајр. 


+ Матат аптђипоп Тће бооге “уаееттагк" уои вес оп сасћ Не 15 езвепца! Гог ти огтте реор!е ађош! ће ргојес! апа ћејрте ћет Апа 
ада опа! тагепај5 гопећ Ооогје Воок Зеагсћ. Рјеаве до по! гетоуе И. 


+ Кеер и Теза! Мћајсуег уоиг иве, гететђег (ћаг уоџ аге гезроп5 ће Гог епзиппе (ћаг ућа( уоџ аге дојпе 15 Теза]. По пог азвште (ћаг јиз! 
Ђесацве с Њећеме а Ђоок 15 11 (ће рибис дотајп Гог изегв тп ће Опкед Зга(ез, (ћа ће уогк 15 ајво (ће рибис дотатт Гог изегв 11 оћег 
сошпштев. Уућећег а ђоок 15 511 1п сорупећг уапез 'гот сошпшу (0 сошпшу, апа уе сап'! оћег гшдапсе оп мћећег апу врестће изе ог 
апу зрес с Боок 15 аПозсд. РЈеазе до пог аззите (ћаг а Боок'в аррсагапсе т Соогје Воок Зеагсћ теап5 # сап ђе изед т апу таппег 
апумћеге ти ће мог. Сорупаћит пеетеп. нађуцу сап ђе дине зеуеге. 






Ађош! Соогје Воок Зеагсћ 


Соовје'5 пиззјоп 15 [0 огеатге (ће мола 5 теогтаноп апа (о таке И штуегваПу ассеза ће апа изећ. Фоогје Воок Зеагсћ ћејрз геадег5 
Ффасомег (ће мол '5 Боок5 ће ћејртг ашћогв апа рибизћег5 геасћ пез/ ап епсев. Уоп сап веагсћ ћгоџећ (ће ЕП (ехг о а Боок оп ће међ. 
а(веЕр: //боокз . доодје. сол/ 














· ДРУШТВА 


А ГРАЂА 


ПРИЛОГУ 


1884 


БЕВИНЕ СРБИЈЕ 


(и В. ВаложнкКа 


Зјај 2101.3%. #2 


НАКЕУАЕР СОПГЈЕВЕ 
МВЕАКУ 


ЕВОМ ТНЕ ИЈМР ОР 
СНАКЉЕ5 ММОТ 
СтА58 ОР 1828 











ТААСНИЋК 


СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА | 


КЊИГА 56 


РАЗЛИЧНА МАУЧНМА ГРАЂА 


“ 
СА ДВЕ СЛИКЕ У ПРИЛОГУ 
2 


У БЕОГРАДУ 1884 


У ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРВИЈЕ 





На продају у књижарници В. ВаложнКа 


и. 
) |. 






~“ 


= 5 мн 


ка) Сен ~ 





ј РЕГМЛЕАД. 
СТРАНА 
1. Старине Хиландарске. Од Н. Дучића, архимандрита · · · •· У 


2. Извештај Максима Ратковића, ексарха београдског митропо- 


лита, 1733. Преписао и приредио Гаврило Витковић · • · 117 


3. Белешке и натписи. Прибрао их Љуба Ковачевић. — Друга 


руковет • 3 6 33333 344 +++ «+ +. . • 327 


гф –=д——-оо 











СТАРИНЕ ХИЛАНДАРСНЕ 


од 


Н. ДУЧИЋА 


архимандрита 


РАДРЖАА, 


СТРАНА 
Предговор + · · · · - · · · 1— У 
Слике: Симеуна, Саве и саборне цркве хиландарске 

Монографија Хиландара. · · · · ! — 32 
Типик св. Саве за Ораховицу с примједбама н његов печат · 32 — 52 
Упутак за читање псадтира од св. Саве српскога · · · · 52— 56 
Књижница хиландарска и ређе старине · 56 — 63 
Животопис старца Исаије · · · - · · · • 63 — 78 
б)скињ уестмн слова гелнко РАДГОЛМЋ ! пншемћ · 78 — 86 
Извод из граматике Константина Фидософа · · · · · · · 86—98 
Повијест о словима Црнорисца Храбра · · · · · · · · 94—98 
Записи из старијех књига хиландарскијех · 98—110 
Слово Константина пресвитера бугарскога · • 110—114 
Заклетва попа «Георфтиа> у Хвостну · • 114—115 
Стихира с нотама хиландарскога појања · · · · · · · •· 115—116 


ПРЕДГОВОР. 


о а ~ 


Кад сам 1552 г. био у Цариграду мисијом код васе- 
љенскога патријарха г. Јоакима за „свето миро“, и у Све- 
тој Гори за српски манастир Хиландар, задржавши се у њој 
свега 15 дана; свртао сам пажњу, колико су ми други и 
пречи послови допуштали, И на српске књижевне стариве. 

Па сам се увјерио, да поред свијех д садашњих публи- 
кација ученијех путника и походилаца Свете Горе и Хилан- 
дара, има још много непроучевијех и неописанијех старина: 
књижевнијех, умјетнијех и архитевтонскијех ; које чекају на 
стручнике, да их објелодане и науци приступне учине, 

При свем том, што нијесам могао, да останем у Хилан- 
дару више од 8 дана, послујући «но, ради чега сам у њЊ до- 
шао; опет сам успио: | 

Прво, да прикупим грађу за монографију Хиландара. 

Друго, исписао сам типик св. Саве српсеота с мрамор- 
скога надвратника у његовој „типикарници“ у Карејама ; гдје 
сам нашао и његов најстарији печат, који виси о пергамену, 
на којем је св. Сава написао тај типик. 

Судећи по правопису некодиких ријечи у овоме типику, 
у којима су: ГМ. Н, ди. те пл. к ни м. О ћи. њ; је- 
кло би се, да је из ХУ в. 








П ПРЕДГОВОР 


И ако се по палеографскијем знацима и карактеру: 
језика, правописа и облика слова распознаје и одређује дсба 
писања ењижевнијех старина, особито на којима нема године; 
опет по тијем неколивијем само правописнијем знацима ни- 
јесам могао, да оддучно одредни: ни ХУ, ни ХЛУ в. Тијем 
прије, што се таких ситнијех неправилности находи у по- 
невим вњигама старога доба. 


О Савину сам печату (који је веома драгоцјен за српску 
серагистику и хералдику) проговорио, што је требало, вод 
типика карејскога и у „Старинару“ 1 св. А овдје напомињем 
само то, да ни један учени походидац Кареје није сврнуо 
доста пажње на овај печат. 

Њим ће св моћи, надам се, објаснити грб Србије прије 
постанка краљевине. 


Треће, упоређујући поменути типик с онијем, што га је 
штампао с исправкама покојни д-р Ђуро Даничић по биз- 
градском рукопису у „Којеушки“ ПГ у Загребу 1566 г., 
нашао сам у истом рукопису, Боји је својина српекога уче- 
нога друштва ЈЕ 51., и исписао упутак, или: „Скад хо- 
тештомом дрљжатн фалтирњ сби“; књижевна радња 
св. Саве српскога, за Коју се до сада није знало. 


Четврто, проговорио сам неколике о књижници хилан- 
дарској и ређим старинама у њој. 

Пето, нашао сам у хиландарској вњижници једну србуљу, 
и исписао из ње „животопис“ (до сада незнан у нашој књи- 
жевности) српскога заслужнога калуђера Исаије, који је жи- 
вио у ХГУ вијеку; био: учен, родољубив и од цара Душана 
веома поштован. 











ЊУ 


ПРЕДГОВОР Ш 


Поред многијех заслуга њему припада и та, што је ње- 
говијем настајањем скинута анатема: са српске цркве, вла- 
дадаца, свештенства и народа; за вријеме кнеза Лазара и 
српскота патријарха Саве [У. 

Шесто, нашао сам у истој србуљи и исписао „О)сљмљњ 
уестми слока, еанко глаголемћ н пишемљ“; 
извод из граматике Константина Философа. 

Седио, 0 ортографији из исте граматике. 

Овај хиландарски извод иде у ред онијех извода Кон- 
стантинове граматике, које помиње славни Даничић у „!. КБ. 
Зфагша“ у Загребу 1869 г. 

Џрви — Српекога ученог друштва бр. 26; други — 
Народне библиотеке у Биограду бр. 144; трећи — врднички 
у Фрушкој Гори; и четврти — карловачки најопширнији, 
из којега су по мишљењу Даничићеву постали сви остали 
краћи, написавши о њему расправу. 

Свакојако је вриједно, да се објелодави и овај хилан- 
дарски, као варијанат. 

Осио, „Ф) пнсменехљ Хрвнорнхуа Храбра“. 

Ову сам кратку повијест исписао за то, што је српске 
редавције. Иначе је бугарске реценсије и сувише позната у 
словенској литератури. 

Девето, исписао сам из старијех књига неволика записа, 
који имају књижевну и историјску вриједност, Неки су међу 
њима до сад са свијем непознати; а од небијех су само по 
некодике врсте познате из публикација: Григоровића, Пет- 
вовића, владике ПорФирија, и архимандрита Леониде. 

Десето, исписао сам из једнога србуљског јеванђеља 
„Олово Константина Филососа“ српске редакције. 


Ро си и по 


ТУ ПРЕДГОВОР 


Без сумње је ово „Слово“ Константина псзнатога пре- 
свитера бугарскога и ученика Ћирилова. 

И ако се за ово „Слово“ зна из историје књижевности, 
Руске Бесједе и биљежака вриједнога архимандрита Леониде; 


опет нислим, да није сувишно, да га и ми у цијелости имамо; 
толиво прије, што сву га Руси два пута штампали, 


Једанавсто, исписао сам из истога јевађеља „Молн- 
тва светмхњ отђуб нже хоштетњ принети по- 
повњљство“: 

Ово је иначе заклетва попа „Георгина кепнскопо 
хвоствињскомој Носнфох; која је до сада непозната, 
а садржином и обликом са свијем ориђинадна. Припада 14, 
а ноже бити и 13 вијеку. 

Ни руски ни други учени путници, који су описивали 
књижевне старине у Хиландару, не спомињу: ни ову заЕлб- 
тву; ни животопис Исаијин; ни граматику Константинов); 
ни запис о краљу Душану; ви печат Савин у Карејама. 
А његов „Скадњ“ за читање псалтира, нијесу могли ни спо- 
менути, јер је нађен у Биограду. Само је Аврамовић снимио 
овај печат, и то с техничкијем уљепшањем! не назирући у 
њему ону важност, Боју има. 

Дванаесто, исписао сам једну васерену стихиру из хи- 
ландарске србуље нотнога црквенога пјевања, која није без 
интереса за нашу културну историју. Приложио сам је на 
крају још и за то, не би ли се њом покренула воља којега 
вјештава нашега црввенсг нотног пјевања, да испита и на- 
пише расправу о хидандарском нотном пјевању и његовој мо- 
диФикацији у нашој српској цреви, у коју је без сваке сумње 
пренесено из српекога Хидандара, из Свете Горе. 





ПРЕДГОВОР М 


Исписујући поменуте старине, оставио сам све, па и ин- 
терпувецију, онако како је у ориђиналу; осим што сам скра- 
ћенице исписивао циједе, у које спадају и: 6, 8, и ш; које 
сам растварао и писао: Фтњ, оу, и шт. Само сам у карејском 
типику „Вв“ и „у“ оставио нерастворено, због упоређења и 
разлика с биоградскијем рукописом и Даничићевијем издањем. 

Упутак за читање псалтира, исписујући оставио сам све 
тачно онако, Бако сам нашао написано, и ако је из новијега 
доба, с тога, што сада први пут излази на свијет, 

О важности овијех књижевнијех старина није потребно ни 
једне проговорити. Приредио сам их за штампу и „Гласник“ 
Српскога ученог друштва, гдје им је најприличније мјесто. 

Ваља чи споменути још и то, да сам приложио овоме 
дједу и двије слике: а) св. Симеун и св. Сава; 6) саборна 
црева хиландарска. 

Ове су слике с руских цртежа, које сам нашао у Хи- 
ландару. Оне немају све тачности архитектонске и техничке; 
али су опет и у томе потпуније рд свијех до сада познати- 
јех сливка тијех предмета. 

Вриједни управитељ српске државне штампарије г. С. 
Раичевић дао је уведичати ове снимке према оормату 
„Гласника“. 

Свакојако су ове слике потребне ради потпуније исто- 
рије Хиландара. 

На пошљетку с највећом захвалношћу напомињем, ЕЗКо 
су ми деликатну пажњу указивали и путовање у Свету Гору 
одакшали : српски краљевењи посланик у Цариграду г. јев- 
рем Грујић; његова светост васељенски патријарах г. Јоањим; 
и Султанов министар иност. послова т. Санд-паша. 








У] ПРЕДГОВОР 


А свијем члановима светоторсвога карејскога сабора, 
братству хиландарском, архимандриту русвога манастира св. 
Пантедејмона, оцу Макарију, старјешинама Ватопедским, Гг. 
митрополиту Нилу и многим другим дугујем братску захвал- 
ност за љубазан и одличан дочве. 


У Биограду на Митров дан 1883. 


АРХИМАНДРИТ 


|. ДУЧИЋ, 








ШТАМПАРСКЕ ПОГРЕШКЕ. 





СТРАНА ВРСТА 


9 4 | г. и 8 м. 1197 г. м. 3 г. 1,95 7Гг. 
11 5 Методије а Данило 
99 6 велики жупан « краљ 
37 12 катавтћ « ЕФШТА 
45 12 192) 6. и Д. об на крају 
46 25 Д. ин а 1И 
48 4 Д. ин! на крају 
48 20 4. агрннини « _ АРрипинм 
48 23 4. , 
48 24 4. . 
49 30 д. : « ; 6. без интерпукције 
51 15 539) 6. 16: — на крају, Д. НМ и без интерпункције 
• 4 
54 16 ка ти а Сид 
56 16 Ватација | «  Ватаија 
67 12 раждељ « ражДетћ 
67 28 стражћ а  Стрњ 
68 21 мало се што « вишта се више није 
89 ! настосвштаго «а  мастовшаго 
82 7 изстовштао а  Уизстовшаго 
82 26 или « МАН 
83 17 У 114 а 5866Д 
87 5 | ин де « ИДид6 
00 20 аште «  МШтб 
90 28 слиротнвнда «а  спротникила 
94 18 Ррлулскмић а _ Грбућ ским 
95 12 Ф сљтиов «  ФАљТнов 
95 20 прими « Тримн 
106 8 долио «  ОЛИМО 
106 10 до « 9 
106 93 сешљ «а _ бе 
107 5 соБра «а _ ОраБ 


Т_ 


МОМОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


»„ Да видите чудо невиђено, 
„Б'јел Вилиндар на сред Горе Свете, 
»Чадужбину Саве Сретитеља 
„И његова оца Симеуна.“ 
С. н. а. 


читао 31! ОКТОБРА У СЈЕДНИЦИ ОДБОРА ЗА ДРЖАВНЕ И ИСТОРИЧКЕ 
НАУКЕ СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА РЕДОВНИ ЧЛАН 


архимандрит Н. ДУЧИЋ. 


Доћи у Свету Гору, бити у томе земном рају, видјети 
српску лавру, славни Хиландар, поклоншти се гробу све- 
тота Симеуна Немање, станути на земљу, по којој су ходили · 
најзнаменитији Срби, од Бако се зна за српеко име: први 
ујединилац српскога народа ведики жупан Стефан Немања 
(у вадуђерству св. Симвун); први српски архијепискоц св. 
Сава; први српски цар Душан, и прва српска царица 
Јелона. Одморити се, или у ћелијама, које су они сазидали, 
и у којима су се одмарали; или у хладу под: маслинама, 
лимунина, поморанџама и ћипарисима, које су они засадили 
на обали Јегејског мора; па не рећи ни једне о Хилан- 
дару; било би за Србина гтрјешно, а заствар штетно, 

Прем да су учени путници (међу којима је и Србин 
Аврамовић) писали о Светој Гори.и Хиландару; па би се 
могло рећи: то је доста. Ну, сваки је писао по својему 


ГДАСНВИК 191. 1 


2 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


начину и са своје тачке посматрања; те неће бити, мислим, 
сувишно, да и ја на свој начин искажем своје ресдексије 
и утиске о Хиландару. 


Хиландар је између најљепших и најзнаменитијих 
ионумената српске средњевјечне архитектуре. Пун је унутра 
и изван српскијех светијех спомена. Учинио је на ме нзис- 
казано побожан и весео утисак. Никад нијесам био прожет 
таквијем живзрцима радости, нити ми се икад Боса на глави 
од милине тако подизала, као онога тренутка, Кад сам 
крочио преко прага у њ; Бад сам ушао у саборну велв- 
љепну цркву; и, кад сам се поклонио и цједивао гроб 
нашега великог Немање, св. Симеуна. 


Нема пера, Које би могло описати, нема ријечи, којима 
би се могло исказати: оне побожне мисли; она узвишена 
осећања; оно душевно усхићење; оне небеске тајанствене 
милине, Које обузимају у тај мах срце и душу Србинову. 

Ко није никад имао у својему животу таквијех ду- 
шевнијех, узвишенијех тренутака; Еко није никад био у 
таквом светом и божанском усхићењу; тај не може потпуно 
појмити, каква је хришћанско-српска дутевна радост, каква 
ли је рајска духовна наслада. 


Нема, ја мислим, Србина свјесна, Орбина патриота» 
Србина душевна, који се не би тако исто усхитио, вад би 
ушао у Хиландар, и стануо пред гроб онога великог срп- 
ског владаоца; великог државника; великог патриота ;' Боји 
је ујединио српски народ; створио српску снажну државу; 
утврдио у њој православље; уздигао и прославио српско 
име; и који се је на пошљетку својевољно одрекао: вла- 
далачке власти, круне и порФире, палата и сјаја; па се 
обувао у дрну мантију, сазидавти: 

„Бејел Вилиндар на сред Горе Свете“ 

и у њему, као монах, испоснички довршио свој земаљски живот. 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 3 


Ко није без вјере; ко није огрезнуо у грубом мате- 
ријализму; Ко није духом ништаван; ко није бев патрио- 
тизма и идеала; тај ће дако појмити величину државничкога 
духа и родољубља; величину врдина, побожности и само- 
прегорења нашега великога Немање, св. Симеуна. 

Да св лакше појми све то, доста је споменути се његова 
једнога владалачкога двора у Котору на Јадранском, а 
другога калуђерсвог — на Јегејском, или бијелом мору. 
Велики Немања пружио једну руку на Јадранско, а другу 
на Јегејско море. То је била маршрута његовијем даљијем 
потомцима: краљу Милутину и дару Душану. 

Ну, коднко му је велика најприје замисао, по том 
Факат, да уједини све српске државице својега племена у 
једну; толико је корисно за српеви народ, српеку цркву и 
књижевност, што је са својим сином светијем Савом добио 
од цара грчкога Алексија ПТ Комнина и подигнуо Хи- 
ландар у Светој (атонској) Гори; у ондашњем средишту 
духовнога живота на балканском полуострву; у центру: 
грчког, српског, бугарског и румунског православља; у 
средишту: грчке, позније српске и бугарске цревене Ењи- 
жевности. . 

Зна се,да је Света Гора у средњем вијеку била свје- 
тилница православља; радионица књижевности и умјетности: 
грчке, српске, бугарске и румунске. Њезини су благодетни 
зраци допирали чак у Русију и Грузију. То свједоче и сада, 
њихови манастири у Светој Гори: руски свети Пантелејмон, 
и грузијсви Ивер. А поједини су се владаоци свијех тијех 

народа надметали, да сазидају што љепшу себи задужбину, 
а својему народу богомољу, свети споменик; и да што више 
помажу и заштите у опће светогорске манастире. 

Чав су и турски судтани оставили у вриједности, 
потврдивти и признајући до данашњега дана светогорску ав- 


тономију. 
| 


4 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


Наш је Хиландар био најплоднији ' расадник српско- 
цревене књижевности у средњем вијеку. Он је био, може 
се рећи, српска духовна академија. Из њега су изашли 
српски најбољи и најчувенији писци и поглавари дрвени 
старога доба: св. Сава, св. Арсеније, Доментијан, Никодвм, 
Данило, Исаије и многи други. 

Хиландар је поред тога још и српсви Јерусалим, 
српска „ћаба“; јер је у њему гроб ујединиоца српског 
народа, оца српске најславније династије Немањића, онога 
којета наша ерпева црева признаје за свеца и слави 18 
Фебруара. Е 
Писац се овијех редава није могао уздржати, а да 
не пролије од радости и благодарности побожну сузу на 
гробу нашега водиког Немање у Хиландару 21 септембра 
1882 год. с топлом молитвом: „О, велики Немањо, узоре 
· српевијех владалаца! о, свети оче Симнеуне, свјетило српске 
цркве и српскога валуђерства! заштитниче српског народа! 
смилуј се, погледај с небескијех висина на једнога пигмеја 
твојега српскога народа, који данас побожно клечи пред 
твојим освећенијем гробом након 681 г., и смјерно те 
моли: благослови српски измучени народ, којега си негда 
ујединио, узвисио и прославио; да се опет прикупи у једну 
српску краљевину, и прослави : истином, правдом и просвјетом ! 
Благослови српског краља Милана [! и српсви краљевски 
дом, Који је пошао твојим стопама и твојих славнијех 
потомака: краља Милутина и цара Душана! Укријепи га 
на томе путу до краја! Заштити српску цркву, коју је 
уредио и у православљу утврдио твој син, свети Сава! од, 
свети Симеуне и свати Саво! божји угодници, српскога на- 
рода заступници! сачувајте српску цркву: цијелу, непо- 
рочну и свету онако, Бао што сте је кроз вијекове чували ! 
чували и онда, Бад готово вас српеви народ бјеше до- 
пануо тешког ропства с неслоге, себичности и безумља! Нека 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 5 


српска црква и од сада буде: тихо пристаниште српском 
паћеничком народу ! нека буде душевна утјеха добријем 
хришћанима и хришћанкама! нека остане српска народна 
светиња и најдрагоцјенији ананет! и нека буде у њој божја 
и ваша света воља вазда и ва вијек!“ 

Да би слика Хиландара била потпунија, постараћу 
се да опишем макар ин у најкраћим потезима: прво, његово 
мјесто; друго, како су га св. Симеун Немања и св. Сава 
добили од Грка; треће, од чега је тако прозван; четврто, 
какав је сада; и пето, хиландарско предање о иБони 
Троручици. 

1. Мјесто Хиландара. 


Хиландар је на сјеверно-западној страни Свете Горе, 
први на уласку у њу сухијем путем из Маћедоније и со- 
лунске области међу планинама на мјесту, Које има облик 
лавекијех чељусти; од обале морске унутра ', часа; од 
врха атонскога (Мопф Абћов) с јужне стране Света Горе 
12, а од Бареје, гдје је ц»нтрална светогорска управа, 5 
часова у истоме правцу. 

Хиландар је опкољен са свијех страна планинама; 
само је са сјеверне стране оризонат нешто мало отворенији. 
Ади су и његове планине питоме и обрасле разном ситном 
и крупном шумом. Поред њега тече поток, Који никад не 
пресушује, и утјече послије |, часа у море хиландарско 
на сјеверној страни. Око Хиландара су: виногради, на- 
слине, лимунови, поморанџе и ћипариси. Не може, а да се 
пе устави поглед на стољетнијем ћипарисима, особито поред 
пута са сјеверне стране, који изгледају, као упарађена војска 
пред Хиландаром. 

Граничи: е јужно-источне стране бугарсви:ем манасти- 
ром Зографом; са сјерерно-источна трчким — ЕсФигменом ; 
са сјеверне морем; а са западне морем и Превдлаком; до 


6 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


боје је од Хиландара 6 часова. Превлака спаја Свету 
Гору са солунском облашћу и Маћедонијом. Ту је и гра- 
ница светогорска. Отален почиње полуострво Света Гора и 
пружа се у море на југ до највеличанственијега од при- 
роде врха атонскога скоро 17 часова дужине; а широка је 
од мора до мора: негдје 2, негдје 4, а негдје и 4 часа. 

Превлака је, гдје почиње Света Гора, врло уска. Њу 
је прокопао персијски цар Ксвркс, кад је војштио на стару 
Грчку 480 г. прије Христа, и провео море једнијем 
каналом с једне стране на другу, који је доцније, па 
је и сада, засут. Али се пруга види. За то се и про- 
звала „Превлака“, или, како у Светој Гори у опће веде: 
„Провлака“. | 

На овој је Превлаци цар Душан потписао своју кри- 
совуљу 1348 г., у којој су побиљежене границе непокрет- 
ности хиландарске у Светој Гори; откупивши од оближњих 
манастира за Хиландар веливи простор: земља, планине, 
маслина и винограда. 


На њој су 'потписани поред старјешине карејскога и 
сви игумани 20 великијех светогорскијех манастира; а то 
је одобрење и потврда новијех хиландарскијех граница. 


2. Добитак Хиландара од Грка. 


Хиландар је из најприје био грчки манастир. Запустио 
је, не зна се тачно, које године, услијед честијех напада 
и пљачкања морскијех гусара, којих је било много по 
Архипелагу у средњем вијеку. Гусари су у опће нападали 
светогорске манастире, и доста им чивили штете и зла. 

Калуђери су се бранили из кула (лоопуос), које су 
подигнута око свијех 20 главнијех манастира за одбрану. 

Гусарима је најлакше било нападати на Хиландар: 
једно, што је хиландарско пристаниште на полуострву све- 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 1 


тогорсеом најпространије и најудобније за бродовље; друго, 
што је не далоко од мора н пристаништа усамљен и оп- 
вољен планинама; те је најпослије запустио и срушио св. 
А његове земља, винограде, маслине, и планину прихва- 
тила је карејска управа. | 

Међу тијем Немањин најмлађи син Растко, доцније у 
калуђерству Сава, а по смрти свети Сава, остави у 17 
години своје младости очин владалачки двор, н одеу 
Свету Гору 1185 г., гдје се у руском манастиру светог 
Џантелејмона завалуђери. 

По чем су у Светој Гори два руска манастира светог 
Пантедејмона: један главни и велики Код мора, у когему 
живе у једном диједу и грчки калуђери; а други мањи 
под управом првога у планини више њега на путу у Ка- 
реју један час далеко; то ћу напоменути, да (се свети 
Сава закалуђерио у овоме другом у планини. 

Руси су у новије доба поправили и овај манастир у 
планини; ади су из поштовања свотога Саве оставили у 
првобитном обдику пирг и у њему древицу, на источном 
углу ограде манастирске, у Еојој се закалуђерио свети 
Сава онијех дана, кад. је стигла за њим поточ од Немање 
да га врати натраг. 

Рашчувши се по Светој Гори, да је Сава Немањин 
син ; да се је закалуђерио, и, да богоугодно и строго мо- 
нашки живи; игуман чувеног светогорсвога манастира Вато- 
педа зажели, да пријеђе у његов манастир, и да у њему 
остане. да то позове светога Саву и Прота светогорског (") 


(1) Светогорски сабор у Карејама зове се грчки: лоототос, а пред- 
сједник сабора најстарији игуман зове се: лодтос, т. ј. прзи. У 
сабору су перманентно 20 представника из 20 ведиких манастира 
светогорскијех. А на предсједништво имају право само 4 манастира : 
Лавра св. Атанасија Атонскога, Ватопед, Хиландар и Ивер. Доц- 
није је добио то право и Дионисијат. 


8 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


у Ватопед на славу манастирску Благовијести 25 марта. 
Св. Сава одз у Ватопед, и остане у њему по игумановој 
жељи и одобрењу Протову. 

Наш је св. Сава задивио својим етрогијен конашкијем 
и светијем животом све калуђере светогорске. Њему је био 
омидио монашки, тешки и испоснички живот тако, да је 
често писао оцу, да преда владавину својему сину Стефану, 
па да се завалуђери и с њим заједно у Светој Гори ис- 
пашта и Богу моли. Уједно затражи од оца, да му пошаље 
новаца, како би могао оазидати једну малу црвву српску И 
ћелије у Ватопвду. 

Немања водећи својега мјезимца Саву већма него и 
једно своје дијете; пошаље му: новаца и разнијех цреве- 
нијех „утвари“ од сребра и злата више, него што је 
затражио. Тако сазида у Ватопеду не једну, него три цр- 
квице; међу ојима је једна храм св. Јована Претече у 
стобору манастирском мало на више иза саборне цркве, И, 
у којој се за дуго служила словенска литурђија. Сагради 
и цио ред ћелија на три боја од сјеверне стране Ва- 
топеда. 

Довршивши те грађевине, Немања му још пошаље 
· новаца и цревенијех „утвари“, које св. Сава раздијели 
светогорсвијем манастирима, а највише Ватопеду. Он је ба 
својим оцем Немањом | поправио и богато обдарио ма- 
настире : Каракад и Ксиропотам ; овај је не само поправио, 
изго и цреву дао живописати; а манастир Филотеј, Боји 
је био недовршен, довршио, назвавши се њихови ктитори. 

Сви су ови манастири сада у гочкијем рукама. 

Олавни Нешања најпослије одлучи, да се закалуђери, 
сазвавши сабор српскијех ведикаша у Рашку, и по свршетку 
литурђије, коју је служио рашки владика Калиник у цркви 
св. Петра и Павда, преда свечано владавину својему сину 
Стефану. Цо том сјутра дан пођу сви уједно из Рашке у 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 9 


манастир Студеницу, гдје је такође служио дитурђију вда- 
дика Калиник, и замонашио Немању и његову супругу Ану; 
добивши имена у калуђерству: Слмвун и Анастасија. 

Немања · послије 3 године, 1195 г., оде из Студенице 
са свијем у Свету Гору; настанивши се у Ватопеду у нови- 
јем ћелијама са својим сином Савом, гдје је најљубазније 
дочекан. Игумани свијех главнијех манастира и мноштво 
ћелиота и пустињака стекли су се, да га поздраве добро- 
дошлицом. А он их свијех обдари. 

Монахиња Анастасија остане у својему женском мана- 
стиру св. Богородице у Топлици. 

да тијем монах Немања у друштву својега сина Саве 
монаха походе Карвју и Лавру св. Атанасија атонскога 
под врхом атонскијем, обдаривши богато све манастире све- 
тогорске, врате се опет у ЈВатопед, и продуже у својим 
ћелијама строго испоснички монашви живот. 

Овети Сава у брзо ностане у Светој Гори чувен и веома 
поштован, колико, што је владаочев син. што строго мо- 
нашки живи и обилне придоге дава; тодико и са своје 
ријетке мудрости, којој су се дивили и најпаметнији грчки 
старци, јер је била необична за његове године младости. 

Ватонед, имајући неку ведику потребу код тадашњега 
грчкога цара Алексије Комнина, којега је кћер била удата 
за Савина брата Стефана, тада великог жупана, доцније 
првовјенчанога краља српског, прими св. Саву одлично, и 
све што је затражио, испуни му. 

Хиландар је, као што сам већ споменуо, био у раз- 
валинама. Ну, како није далеко од Ватопеда, св. Сава 
замоли цара Алексија, да га поклони Немањи и њему; а 
они да га уступе Ватопеду. 

Цар Алексије и то му повољи. 

Вративши (се св. Сава из Цариграда у Ватопед с 
пунијем успјехом своје мисије, то веома обрадује, како Не- 


10 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


мању, тако игумана и братство ватопедско, особито за добит 
срушеног Хиландара. 


Рашчувши се по Светој Гори успјех Савине мисије у 
Цариграду и добит Хиландара, веди животописац Немањин 
и Савин, учени калуђер Доментијан, да је тада један ста- 
рац, (по предању Хиландарском, родом Србин) живећи ту, 
замолио св. Саву, да изради један манастир у Светој Гори 
за српске валуђере, воји живе као странци, по туђијем 
манастирима. 

Та мисао одмах прионе за срце и душу Савину, са- 
опћивши је и својему оцу Немањи. Искусни и мудри ста- 
рац с великом се похвалом одазове. И од тога часа оба 
почну најозбиљније размишљати и радити о томе, тражећи 
по Оветој Гори згодно мјесто за манастир. Прегледавши 
све манастире и сва мјеста, гдје би могао бити манастир, 
сложе се да је најзгодније, гдје је срушени Хиландар. 


По правилима светогорскијем обрате се за то предсјед- 
нику карејсеога сабора. Предсједник, који је особито лошто- 
вао Немању и Саву, одобри им, да Хиландар буде српски 
манастир. 

За ово је ваљало добити пристанак и одобрење и игу- 
мана ватопедскога. Ну, игуман, знајући, да ће се одласком 
Немањинијем и Савинијем умањити важност и приходи Ва- 
топеду, с почетка се противио њиховој намјери и одлуци. 
На пошљетку се и он склони, и одобри им Хиландар, 
разумије се, да су му дали за то награду. | 

Тај их је успјех неисказано обрадовао, те пишу ве- 
ливоме жупану Стефану, да им пошаље сребра и злата, да 
подигну и уреде манастир Хиландар за српске калуђере. 
Добивши од Стетана све, што им је било потребно, св. 
(ава подигне цреву, и сазида ћедије за српске монахе, за 
Немању и себе. 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА. 11 


Калуђери српеви, који су дотде живједи по разнијем 
манастирима, ћедијама, испосницама и пећинама светогор- 
скијем с радошћу се прикупе у нови српски манастир 
Хиландар, у Бојему св. Сава уреди кадуђерски живот по 
ватопедском типику; поставивши ни одмах за игумана Да- 
вида, родом Србина: научна, побогена, искусна и енергична. 

За тијем св. Сава по мудром ејету очину оде у Ца- 
риград својему сроднику цару Адексију ПЛ! Комнину, да 
изради за Хиландар повластице онакве, какве имају прве 
лавре светогорске; желећи да буде Хиландар са свијем 
независан од протата карејског, како у управи, тако ну 
бирању и постављању игумана. | 

Цар Алексије прими св. Саву, као сродника, на:љу- 
базније, дивећи се и његовој и Немањиној побожности, 
самопрегорењу и трудном монашком животу; испуни све 
што је затражио од њега. Уручи му хрисовуљу са златнијем 
печатом и својеручнијем потписом, којом се проглашује и 
утврђује Хиландар 38 српски манастир са свијем правима 
и повластицама прве светогорске давре; и, да има право 
бирати и постављати игумана независно од светогорсвог 
сабора, и да је непосредно под царевом влашћу. 

Да би ово јасније било, сломженућу, како је био обичај, 
у средњем вијеку на истоку, који је прешао у право, да 
православни цареви постављају игумане у великијзм и тако 
званијем царскијем лаврама. Манастири тога реда имали 
су засебна и особита права. Тај обичај и то право задр- 
жали су и наши српски краљеви, постављајући итумане у 
неколика српска најглавнија манастира. Како су избирани, 
посвећивани и постављани ти игумани, прописао је св. 
Сава у студеничком типику. Само ћу напоменути то, да су 
и српски краљеви делазили у цркву на ту посвету и да- 
вали из својих руку приуготовљени штап новом игуману 
у знак власти. Игумани тијех манастира имади су за ври- 


12 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


јеме цара Душана свој засебни стб у земаљском сабору; и 
били су у почасти, Као и епископи. 


да зивЕ тијех права и повластица дарује цар Алексије 
св. Сави игумански штап (палицу) украшен бисером и дра- 
гијем камењем, који се и сада чува, стојећи у игуманском 
столу у хидандарској саборној цркви. Овај штап може се 
видјети у Аврамовићеву „Опису древ. срп. у Светој Гори, 
таб. ХШ. Н- 12“. На њему има и запис ћирилицом, 
који је Аврамовић исписао и штампао у поменутој КЊИЗИ 
на стр. 18. 

По мојему је мишљењу овај запис много доцније урб- 
зан у овај штап; јер и језив и правопис и година тврде 
ово моје мишљење. Овдје га не наводим : једно за то, што 
је већ штампан и познат; друго за то, што му није по- 
станак уједно са штапом. Поред тога дарује му јоши 
срушени манастир диг, који је био, док није од гусара 
запустио, непосредно под царском влашћу. Уједно га обдари 
и другијем драгоценијем даровима; а тако пошаље царскв 
дарове Немањи и Хиландару. 


Свети Сава, вративши се са сјајнијем усијехом, цар- 
скијом повластицама и даровима, одмах се с оцем дого- 
ворно постара и поради код карејског сабора, да се уступи 
све, што је припадало срушеном грчком Хиландару: земље, 
виногради, маслине, планина и море. И то је све повраћено 
и утврђено за Хиландар. Поред тога докупе још: ззиље 
и планине у окодини хиландарској од сусједнијех манастира, 
и у Карејама, гдје је св. Сава сазидао двије црквице и 
код њих ћедиј»: једну за хиландарског игумана, Кад до- 
ходи у Кареју, и за представника хиландарсвога у сабору; 
а другу за себе, гдје се испаштао и писао. Прву по- 
свети Преображењу Христову ; а другу св. Сави Освећеном 
(Јерусалимском). 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 13 


да ову другу напише особити ТИПИБ; по којему се 
прозове и дан данашњи се зове „Типикарница“ св. Саве, 

Хиландар има и сада у Карејама: земље, винограда, 
маслина и планине: с кестенима, орасима, љошницима и 
другијем воћвама; више него 56 првијех светогорсвијех ма- 
настира. На тој својој просторији има поред двије поменуте 
цркве и ћедије још 23 црквице, и око сваке по неколике 
ћедије, које се дају по светогорском обичају под завуп калу- 
ђерима, који живе засебно, и зову се „ћолисти“. Те су 
ћедије по питомијем светогорсњијем планинама, Бао љетни- 
ковци, врло лијепе и удобне. да њих имају засебна правила 
у Светој Гори. 

Планине светогорске обилују изворима добре воде. Али 
је најздравији један јак извор на хиландарском каројском 
земљишту, који подмирује сву Кареју. А, кад којему по- 
дворју треба мало више воде, не може је добити без одобрења 
хиландарске управе. | 

У кратко: све што су св. Симеун Немања и св. Сава 
добили и купиди, и доцније: краљ Милутин, цар Душан и 
остали српски владаоци и данас је у Светој Гори најљепше 
и највриједније: црква је хиландарсња најкраснија; при- 
станиште најпространије; риболови најобилнији; земље, ви- 
ногради, маслине и планине око Хиландара и у Карејама 
најпространије и најбоље. 

Те су и тијем, поред осталијех многобројнијех великијех 
дјела, св. Снивун Немања и св. Сава оставили себи вјечан 
спомен, како у Светој Гори, тако и у српском народу и 
потомству, 

3. Од чега је Хиландар тако прозван. 

Хиландарци мисле, да је Хиландар грчки: у'Ммау- 
доо прозван од „тисуће и магле“; изводећи ту ипо- 
тезу из овога Факта: Бад су Каталонци у почетку 14 


14 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


вијека нападали на свету гору, да је освоје и на унију 
присиле, имајући за примјер у томе грчкога цара Михаила 
Палеолога и цариградскога патријарха Веква, Који су 
били примили унију за вријеме крсташке владе у Цари- 
граду; тада се неки манастири предаду без отпора Като- 
лонцима ; 8 неки опет ни по што нијесу хтјели, да се предаду, 
бранећи се јуначки из тврдијех ћелија и кула. Међу овијема 
је био и ваш манастир Хиландар. Каталонци, не могући, 
да та освоје, најпослије раздијеле један одред од 1000 
војника на двоје; па га нападну: једна половина с јужне, 
а друга са сјеверне стране. У тај се мах спусти густа 
магла на манастир и око њета тако, да се ништа није могло 
видјети даље од себе! Те Каталонци с једне стране мимо- 
иђу манастир, и ударе на оне на другој страни, држећи, 
да су кадуђери, побију се међусобно, и сви изгину; ОСИМ 
тројице, који се предаду калуђерима, и по том се закалуђерве. 

Њихове се слике и сада виде на зиду више врата у 
ошпћој трпезарији хиландарској. Имена су ни: Манјид, 
Савед и Авив. 

Из овога историјскога Факта и грчке ријечи: „2сА- 
аудерос“, воје значи тисућа магла, изводе самовољно име 
„Хиландар“. 

Калуђери хиландарски и у опће светогорски увршћују 
овај дотађај међу чудеса. А у бугарском је манастиру 30- 
графу подигнут врло дијеп споменик онијем калуђерима, 
који су, бранећи манастир од Катадонаца, изгорјели у 
ћедијама. 

Историја је забиљежила, Како су Каталонци ударали 
на Свету Гору у почетку 14-та вијека и у Хиландару се 
традиција чува, како је цио један одред изгинуо пред 
Хиландаром, гдје 6е још и сада види востурница тијех 
изгинудијех Каталонаца; али се ни чим не може доказати, 
ла је Хидандар од тога прозван. 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 15 


И тако ова версија о имену Хиландара отпада. От- 
пада управо за то, што се у хрисовуљи Немањиној, Боју је 
дао Хидандару, кад је подигнут на измаку 12 вијека, 
спомиње име: „Хиландар“. Тако сви у дипломи цара 
трчкога Алексија 11 Комнина, коју је дао св. Сави за 
Хвландар, изријеком вели: „у мјесту Милеју Хиландар“. 
А ови су споменици много ранији и старији од војштења 
Каталонаца на Свету Гору и Хиландар. 


Друга је версија, да је Хиландар тако прозван од 
мјеснога облика, који је наличан на лавске чељусти ; гр- 
чки: „ЛА еАос-Аеоуто2“. 


Трећа је версија ова: руски архимандрит и археодог 
(сада владика) Порфирије Успенски, који је дуго проучавао 
старине у Хиландару и у опће у Оветој Гори, мисди, да 
је Хиландар тако прозван од некога старога асривканскога 
народа „Хеланди“. Хеланди су у старо доба освојили многа 
острва у Архипелагу, међу којима је било и острво Тасо 
спроћу хиландарског пристаништа. Па, како је ово приста- 
ниште удобно за бродовље, и, Како је у тој околини било 
много шуме и грађе за њих; тако су се због тога Хеланди 
настанили, гдје је садашњи Хиландар. А за одбрану при- 
станишта и бродовља имали су у власти стари град Са- 
марију; чије се развалине и сада виде на једној високој 
хумци више самога хилачдарског пристаништа. А виде се 
и неке старе развалине пред Хиландаром, за Које нико 
не зна да каже из којега су доба. 


И тако је по мишљењу Пореиријеву од „Хеланди“ 
прозван „Хиландар“. 


Ја бих селоњенији био, да усвојим ону другу версију, 
да је Хиландар прозван од његовог мјесног облика; јер ми 
се чини, да је најближа истини. 


16 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


4. Садашњи Хиландар 


Прије него почнем описивати садашњи Хиландар, 
ваља да напоменем, да је садашњу саборну цреву хилан- 
дарску из основа сазидао српски краљ Милутин 1293 г.; 
јер је она Немањина и Савина бида мања. А паперту је 
садашњу прву на удаску са западне стране призидао кнез 
Лазар у истом стилу и једнакијем Камоњем и опокама 
тако вјешто, да се ни по чему не може разликовати Од 
остале цркве, 


Хиландар је неправилан четвороугао. У њ се удази 
са сјевзрне стране кроз троја велика гвоздена врата, над 
којима је кубе живописано у сликама јеванђелскијех прича : 
о богатом и Лазару и дому на пијеску. Над првијем је 
вратима слика Ваведења (храм Хиландара), пред Бојом 
гори вазда кандило. Над другијем су вратима: велика 
слика Богородичина, и слике светијех ктитора: Симеуна 
и Саве српскога; пред којима такођер тори неугасно кан- 
дило. За овијем су трећа велика гвоздена врата, с вБојих 
св на један пут открива и види цјелокупна унутрашња 
величанствена сликћ манастира: саборна ведељепна црква, 
храм Ваведења 21 новембра, на сред стобора, а поред ње 
са сјеверне стране у растојању неколика метра дивна крстио- 
ница на осам мраморнијех стубова, у којој се сваке године 
закршћава ађијазма на Крстов-дан и Богојављење. Ово ње 
4 колосална ћипариса, Које су својеручно усадили св. 
Немања и св. Сава, кад су довршили Хиландар иу БЊ 
се уселиди. 


Црква је у облику царскога брода. ( поља и унутра 
величанствена. Дуга је са олтаром и обје паперте 17 хвата 
и 2 стопе; широка без пијевница (блироси) свуда 5 хвата. 
На њој су 4 кубета у облику крста. На првом и највећем 
кубету, које је над главнијем дијелом цркве, има 8 про- 


МОНОГРАФИЈА ХНДАНДАРА 17 


зора на около. На остала три мања кубета: два над па- 
пертом до главнога дијела црве, или поноћницом ; а једно 
над папертом на удаску у цреву, или павечерницом по 6 
прозора. У њу се улази и излази ча 7 ведивијех врата; 
а свијех прозора има на њој 40. Њубета су, као и сва 
прква, покривена одовом. Зидана је бијелијем лијепо оте- 
санијем, четвртастијем камењем и црвенијем опекама, 0со- 
битога квалитета и тврдоће, а све у симетричнијем редо- 
вима. Прозори су, довратници, надвратници и прагови на 
вратима од бијелога мрамора рељевно израђени. Тло је 
црквено уздигнуто над површином (пувац) од западнијех 
врата до одтара од 3 до 9 ступања. 

Црква сва сија од богато и чисто позлаћенога: томпла, 
икона, полијелеја и кандила у сребру и повдати. Над се 
погдеда са западнијех врата кроз цреву до у олтар, укаже 
се пред очима сјајан управ небески призор. Није могућно 
ни исказати, ни описати, онај необични. утисак, који п)о- 
изводи та велељепност на Србина и у опће хришћанина, 
који први пут уђе у њу! Не може, а да не узвикне: 
ванстину! ово је небо на, земљи! ово је дом цара небескога! 

У првој су паперти: два мраморна стуба, а у сриједи 
међу њима виси из кубета полијелеј. Међу свецима је, који 
су у њој живописани, и српски кнез Лазар, Етитор окд 
паперте. А за вратима је на зиду слика Милоша Обилића. 

Ово је најочитији доказ, Бодико и свети оци, каду- 
ђери хиландарски, цијене и поштују јунаштво Обилићево ; 
јер се у црквама сликају само свеци. 

У овој се паперти редовно чита: павечерје, молбан 
Богородици и светијем ктиторима: Симеуну и Сави српском. 

У другој су паперти такође два мраморна стуба. Међу 
њима висе из кубета два подијелеја и треће пред иконама: 
Спаситеља и Богородице. У њој су живописани међу све- 
цима сршеки краљеви и неки грчњи цареви. Ту се редовно 


гдасвик 191. 2 





18 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


читају: поноћница и часови пред литурђијом; а, кад је 
свеноћно, излази се у њу на дитију. У њој су троја ве- 
дика врата: једна с источне стране; кроз која се удази у 
главни дио цреве; једна са сјеверне, и једна с јужне.“ 

У храму су, т. ј., главном дијелу цреве: 4 велика 
ираморна стуба, на Бојима се опире велико Еубе. Двије 
пијевнице (Елироси) изнесене изван зида тако, да је ту 
пцрква у обдику крста. Иконостав у грчком стилу, диван, 
и вас ботато повлаћен. Пријестоне су и друге „чудотворне“ 
иконе (већином живопис старе византијске шеоле) у самоме 
сребру и позлати. На сриједи виси из великога Бубета 
величанствен полиједеј, а оБо њега коло с малијем иКони- 
цама и свијећана. Пред царскијем дверима и двјема пи- 
јевницама висе три мања врло лијепа полијелеја. Четири 
колосадна бронзова свијећњака стоје на четири стране: два 
пред царскијем дверима; један пред иконом Троручицом; 
а један пред иконом св. Петра и Павла. На десној страни 
до пијевнице је уз мраморски стуб игумански сто, у којему 
стоји „чудотворна“ икона Богородичина (Троручица). 

0 њој ћу опширније говорити на крају. 

У истом столу пред њом стоји игумански штап (палица) 
украшен бисером и драгијем камењем, којега је даровао цар 
грчки Алексије Комнин св. Сави за знак власти, да је 
Хиландар „Ставропигија“, и да је независан; као што сам 
већ о томе споменуо на својем мјесту. Пред иконом су 
Троручицом 12 сребрнијех кандила, која и дани ноћ горе. 
Ту је више ње и један мањи полијелеј са свијећама, Које 
горе за вријеме литурђије. До тога је стола други игумански 
сто украшен седесом; дар Хиландару од сарајевског ми- 
трополита Исаија 1635 год. Иза ова је два стода при 
зиду гроб Немањин. На њену је поклопница од бијелога 
крамора; више њега поред зида балдахин позлаћен; а св. 
Симеун Немања живописан на зиду поред гроба; над њим 











МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 19 


су двије најстарије иконе: Христова и Богородичица ; "а 


кандило вазда гори. 

"По пријеносу његовијех светијех моћи из Хиландара 
у Студеницу, израсла је једна лоза из његова гроба кроза 
зид на изван, која и сада рађа најдивније грожђе; и држе 
та у Светој Гори за чудотворно. Ту је под том лозом, до 
самога зида цревеног, гроб (Боји се сада не види!) ћесара 
Војихне, оца деспотице Угљешине у калуђерству Јефимије, 


г 


која је везла двије знамените и ријетке умјетности завјесе; 


хиландарску и раваничеу. 
Уз други је велики стуб спроћу роручице. ивона св. 


Тројице. Уз трећи је Богородичина „чудотворна“ икона, која . 


се зове „поповека“. А уз четврти су стуб иконе: св. Петра 
и Павла и св. великомученика Димитрија. Код ведикијех 
је врата са сјевзрне стране трећа Богородичина „чудо- 
творна“ икона, Која је казнила пономара 38 небрежност; 
четврта је била у дохији; па кад је тај дио Хиландара 
горио, остала је цијела! — С десне су стране у иконо- 
стасу нконе: Сведржитеља, Ваведења и „чудотворна“ Бо- 
тородичина икона, која се зове „акатисна“. СО лијеве су 
стране иконе: Богородичина, св. Симеуна, св. Саве српскога, 
и св. Јована Претече. 

Олтар је доста простран и свијетао, као и сва црква 
због многијех прозора. Више горњега је мјеста величан- 
ствена слика Христова; а с једне и друте стране свеци са 
раширенијем рукама. Пријесто је (чаена трпеза) велељепан ; 
а над њим балдахин дивне резотине у чистој поздати. На 
пријестоду : св. Јеванђеље, дароносица и крстови у сребру 
и злату. Ту се чувају светиње и честице од појединих 
мученика и божјих угодника. Чува се часно „древо“, које 
је даровао цар грчки Јован Ватаци св. Сави српском, кад 
се други пут враћао из Палестине преко Никеје у своје 
отачанство. Чува се међу осталијем и једно дивно грчко 

ок 








20 МОНОГРАФИЈА ХИЛАПДАРА 


јеванђеље на најсинијем пергамену исписано с краја на крај 
заатнијем словима; и сачувано, као, да је сада писано. 
Хиландарци по предању тврдо, да га је својеручно писао 
св. Јован Златоуст. У цркви се чува и јодна велика сви- 
лена застава, коју је поклонио Хиландару цар Душан, ЗА, 
је у њему био 1348 год. Она ја нацртана у Аврамовићеву 
„Опису древ. срп.“ таб. У. 

Првва је сва живописана. Али стари живопис, на. 
ведику штету! нијз сачуван; наго је из почетка овога 
вијека 1801 г. 

На зиду је у паперти до главног дијела цркве с јужне 
стране запис краља Милутина, како је 1298 г. сазидао 
ову садашњу цреву. Карактер српског језика и правописа 
13 вијека вије сачуван у њему; него је повварен садашњи- 
јем црквенијем језиком онда, кад је и стари живопис поква- 
рен и новијем замијењен! За то га овдје и не исписујем ; 
толико прије, што је цио штампан у Аврамовићеву „Опису 
древ. срп.“ у Светој Гори. 

Патос је у цркви од најљепшега мрамора. А у главном 
је дијелу цркве израђен веома умјетно у разнијем бојама и 
дивнијем шарама. И врло добро сачуван, 

Оваког патоса нема ни једна светогорска лавра. 

Око цреве су ћелије на 83 и 4 боја на сводовина и 
дроксатима са високијем вулама за обрану манастира; а 
ни једна не додирује цркву; те се може лако обо ње оби- 
лазити. Буда на источној страни надичи потпуно на оне, 
које се пјевају у народнијем пјеснана од 9 „тавзна“. У 
огради хиландарској ича осим саборне цркве још 11 малијех 
црвава, или параклиса, у којима се служи служба: 1, св. 
Симеуна и св. Саве српскога; 2, св. великомученика Ди- 
митрија; 3, св. великомученика Ђорђија; 4, св. Арханђела 
Миханла и Гаврила; 65, св. Јована Крститеља; 6, св. 
апостола Шетра и Павла; 7, наде Госпође; 8, Богороди- 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 41 


чина поврова; 9, св. Николе; 10, св. Јована Рилскога; 
и 11, св. 40 мученика. 

Међу ћелијама су и собе за госте у опће ш за госте 
одијеније; ту су: ризница, библиотека, боница, велисијар- 
ница, дохијарница и велика ручаоница (трпезарија) са 16 
мраморнијех столова дугијех и четвртастијех; а игумански 
у зачељу округао. На сриједи уза зид узвишено мјесто за 
читање по типику „житија светијех“ у вријеме ручавања. 

Ћелија има за неколике стотине калуђера. 

У Хиландару нема сада „опште-житија“, т. ј. зајед- 
ничке трпезе; Које је св. Сава прописао. 

У овоме је братство хиландарско одстунило од завјета 
и типика св. Саве, који ваља на свави начин повратити 
и тачно вршити. 


Иза ограде су мзнастирски врти поред потока са сва- 
ковреснијем поврћем. Ту је међу вртима црева Благовјештења, 
у Бојој је подземна гробница калуђерска. Ту су с горње 
стране пута на удаску у Хиландар засебно ковачнице за 
потребу манастирску. ( те је стране на путу Е мору не 
далеко часовница у спомен „чудотворне“ иконе Троручице, 
Мало даље у истом правцу на потоку воденица манастирска. 
да тијем на истоме путу к мору Ерет на једној стијени, 
гдје се одмарао св. Симеун Немања, ходајући од мана- 
стира КЕ мору .и натраг. Ту је на средини пута између 
манастира и мора једна велика маслина, Боја се зове „царска“ 
за то, што је игуман с братством дочекао под њом цара 
Душана н царицу Једену, кад су походили Хиландар 
1348 тод. 

По правилима светогорскијем, женама није допуштено 
да доходе у Свету Гору. 'То се и сада строго држи. Али 
се у Душановој хрисовуљи, коју је дао Хиландару 1348 т. 
тврди, да је те године с њим заједно била и царица Је- 





22 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


дена не само у Хиландару него и у Карејама и по свој 
Светој Гори, узевши тада Типикарницу св. Саве под своју 
заштиту. (") 

Неколике минуте даље Б мору од поменуте дарске ма- 
слине има једна висова кула од 7 подова, коју је сазидао 
дар Душан по молби Хиландараца за обрану манастира од 
морскијех гусара. Од те је куде до мора равница, која се 
зове „Савино поље“, веома питомо и родно. Туда се сије 
жито; туда су виногради и маслине, којих има толико 
старијех, колико је и. Хиландар. У правцу је од те куде 
висока и обла хумка више самога пристаништа са'"сјеверне 
стране, и на врху развалине старе Самарије. Ту је близу 
куде на сјеверној страни скит св, првомучевика Стесана; 
ту је и црквица св. Харалампија с ћелијама за чуваре 
винограда и маслина хиландарскијех. На дну је Савина 
поља на једној морској стијени манастир: Вазнесења и св. 
Василија, који је подигао српсви краљ Милутин; назвавши 
та у својој хрисовуљи „Џирг“. На томе је мјесту био стари 
трчњи манастир под именом „Крусија“, па је запустио од 
гусара. 

Овај је манастир некад био са свијем у мору; а удази 
се у њ само с једне стране преко моста, под Бојни је 
сада сухо; јер се море у дугом времену нешто мадо 
одмаЕло. ·_ | 

Ту је на пристаништу манастирска житница и радио- 
ница малијех лађа и мрежа за ловљење рибе у мору. 

Већ сам споменуо прије на једном мјесту, да је хилан- 
дарсво пристаниште у свој Оветој Гори најпространије и 
најбезбједније за лађе, и риболов најобилнији; од чега Хи- 
ландар има дијен приход. 





(1) Душанова ориђинална хрисовуља у Хиландару, штампана у Авра- 
мовића „Описанје древностји србски у Светој (атонској) Гори. Бео- 
град 1847 ст. 44—47,«“ 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 23 


Хиландарске су простране и најродније земље и ма- 
слине у Куници, особито маслине на острву Тасо. Кад 
маслине добро роде, могу донијети до 20.000 ока масла 
(зејтина). | 

Осни тога има велики простор земље и шуме у Арсе- 
ници Касандри, и у Бала-Марији у солунској области. Ове 
земље у Кала-Марији приложила је Хиландару турсев ца- 
рица Мара, кћи Ђурђа Бранковића; с Бојих прима Хи- 
ландар годишње од 70 до 100.000 ока пшенице. 


Хиландар има своје метохе: у Содуну, Смирни (у 
Малој Азији), Нишу, Пироту, Софији, Трнову; и у свјема 
другијем већим варошима по Бугарској, Румедији, Старој 
Србији и Маћедонији. Од свијех овијех метоха има по нешто 
прихода; а највише из Солуна и Смирне. 


Сви су српски вдадаоци од Немање до потоњега Бран~ 
ковића прилагади Хиландару богате прилоге, и били му, 
као српској првој лаври, усрдни и моћни заштитници; 4 
особито краљ Милутин и цар Душан. А послије коначне 
пропасти српске државе у 15 вијењу, с којом су пропале 
и хиландарске многе земље по Србији и Маћздонији, при- 
лови српскијех краљева, царева и кнежева; краљица, царица 
и кнегиња; помагала је Хиландар: српска патријаршија, 
српске владике из свијех поврајина, и у опће српски и бу- 
тарсви народ. . 


На измаку ХУП вијека Хиландар је био задужен то- 
диво, да му је пријетила опасност да запусти и пропаднв. 
Ади се тога мучнога времена појави један велики добротвор, 
богати трговац из Мљетака родом Србин, који је имао брата 
калуђера по имену Симеуна, управ тога времена игуман хи- 
дандарски. Овај добри и побожни Србин испдати свз дугове 
хиландарске, и по том се закалуђери у Хиландару, добивши 
име Никанор. 


за МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


Поред исплате дугова он је још много добра учинио 
Хиландару, поправљајући опале ћелије и пиргове, и пла- 
ћајући, да се пишу црквене вњите. 

Никанор се у записима хиландарсвијем назива „башта“ 
и „Бтитор“. За његову се душу и сада сваке године чини 
спомен у Хиландару. 

Вриједно би било знати, од које је српске породице 
овај велики добротвор, који је сачувао српску царску лавру 
од пропасти. 

Најпослије сврне своју пажњу и руски цар, Иван Васи- 
љевић Гровни, одредивши му помоћ, као српској православној 
лаври 1556—71 г. Од то св доба ни Русија није оглушивала 
Хиландара. 

о свему овоме, што рекох, находи се потврде у ста- 
ријем дистинана и Бњигама у Хиландару. 

Хиландар је управо свесршеви; јер нема ни једне 
српске поврајине, из које није било у њему српскијех 
калуђера и, која му није слала и давала прилоге. Тако 
исто нема ни једнога српског манастира: у краљевини Ср- 
бији, Старој Србији, Маћедонији, Босни, Херцеговини, Црној 
Гори, Дализцији, Сријену и Банату; у којем се не находи 
по која црквена вњига, писана у Хиландару. Па ни Русија, 
вије без њих. 

"Фа то га српски народ пјева, слави, и преузноси у 
својим народнијем пјесиана и приповијеткама. Да Хиландар 
и даље остане српски ваља да ну Србија и у ошће српсви 
народ више пажње поклања и помоћи дава. 

Од прије 150 г, и бугареви је народ знатно прилагао 
Хиландару. На стотине је доходило побожнијех Бугара у 
Хиландар, да се у њему помоде Богу, и, да му прилог 
оставе. Али се с ослобођењем и постанком бугарске вне- 
жевине и то прекратило! — 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 25 


Од каквога је и водног благодетнога утицаја био 
Хиландар од својега постанка до данашњега дана у рели- 
ђиозном и књижевном погледу: на Србе, Бугаре и Словене 
у Маћедонији; видјеће се тек онда, Бад св све радње и 
пошљедице пронађу, прикупе, проуче и процијене; и тада 
ће се потпуно знати, Бодика је његова голема важност на 
балканском полуострву. 

Дов се год ово не расвијетли, дотле ни један ни на- 
учник ни књижевнић српски није ослобођен од те племените 
дужности. 

У Хиландару живи сада 80 калуђера већином бугарске 
народности; а српске једва једна десетина. 

Познато је, да Срби радо зидају цркве и манастире, 
а још их радије помажу: да се у њима служи божја 
лаитурђија; да се спомињу живи и мртви; али се у овоме 
Вијеку нерадо калуђере. 

На ову би се тему могла написати читава расправа. 
Али јој овдје није мјеста. 

Прије него завршим опис Хиландара, споменућу још 
и то: чим се Србија ослободила, и почела да живи сво- 
јим државнијем животом, велики је и мудри ослободилац 
кнез Милош Обреновић узео Хиландар под своју заштиту, 
одредивши ну и рздовну помоћ. 

Кад је грчки народ у садашњој грчкој краљевини 
устао на оружје 1821 г., да се од Турака ослободи, тада 
су светогорски манастири неописано страдали с тога, што 
их је турска влада подазријевала, да помажу грчки устанак; 
ради чега је Лобуд паша с 4.000 војнива сједио у Светој 
Гори 7 година на трошкове манастирске, мучећи калуђере 
свакојаким мукама. 

И тада је наш Хиландар најмање пострадао, благо- 
дарећи мудром заузимању и заштити кнеза Милоша. 








96 ; МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


Осим тога кнез је Милош, кад су била призната и 
свечано проглашена политична права Србије, послао прилог 
од 100.000 гроша у 20 великијех светогорскијех манастира, 
да се у њима спомиње његово име на св. Андрију 80 но- 
вембра сваке године, 

Добро вели наш срнски народ: „памет царује, а снага 
кладе ваља“. | 

Кнез је Мидош памећу .највише добио; он је памећу 
царовао. Ово му се и у српској даври Хиландару с благо- 
дарношћу признаје. 

Ну, и његов достојни потомак краљ српски Милан 1 
обратио је своју високу пажњу, као пошљедник српскијех 
краљева и царева, на ову српсву, краљевсву и царску нај- 
знаменитију давру. Те то најпоузданије јамчи, да ће овај 
дивни споменик великијех Неманића под Његовом Браљев- 
свом заштитом опет процвјетати и у српсњијви рукама остати, 
да српске нараштаје покреће и надахњава: благодарношћу, 
побожношћу, науком, умјетношћу, племенитошћу а родољубљем. 


5. Икона Троручица. 


Свршивши опис Хиландара, и споменувши у њему на 
својем мјесту икону „Троручицу“, обећао сам, да ћу о 
њој на крају опширније проговорити. 

Предање о Троручици, Које се свето чува у Хилан- 
дару, није без интереса; тодико већма, што се находи о 
њој спомена и у појединијем Немањићскијем хрисовуљама. 

Ова је икона најприје била својина Јована Дамаскина, 
славнога црквенога пјесмонјовца и догматичара из прве по- 
ловине УП вијека. 

Зна се из цревене историје, да је Дамаскин био велики 
непријатељ ивоноборсве јереси. Веома даровит ФилосоФ-пјес- 
ник, и учен теолог борио се против ње усмено и писмено 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 97 


таво, да јој је био један између најопаснијих противника. 
да то га оптужи заштитник те јереси, грчви цар Лав код 
внеза дамасвога, код којега је Дамаскин био у државној 
служби на високом мјесту. 

Кнез ражљућен, заповједи, да се Дамаскину осијече 
десна руга иза шаке(!); па, да се изложи јавно на ономе 
ијесту у вароши, гдје се народ највише сБупља, за углед 
и страшило ! 

Дамаскин је имао пријатеља ин у најближој околини 
Енежевој; те преко њих замоди, да му кнез допусти, да 
узме осјечену рубу. 

Кнез стишан у својој љутини, одобри; и рука се преда 
Дамасвину. Примивши је, затвори се ноћу у своју собу, 
намјестивши шаву на зглавке, куда је осјечена, клекне пред 
икону Богородичину, Боју је с особитијем поштовањем држао 
у соби, и са сузама се сву ноћ молио, да му исцијели 
руку. У томе плачу и молитви најпослије заспи. Кад се 
пробуди, види, да је шака прирасла и рука цијела и 
здрава. Само је остала црвена пруга, да се зна, куда је · 
била рука осјечена. 

Дамаскин из благодарности да сковати од сребра руву, 
и за вјечити спомен намјести је на ту икону Богородичину, 
те се по том прозове „Троручица“. | 

Може бити, да је отада постао обичај у хришћанској 
преви, да се мећу на иконе сваковрсни украси од сребра, 
злата и драгог камења за помоћ и заштиту, и ко је болестан, 
за исцјељење. 

Ово се чудо одмах рашчује по Дамаску. И било је 
од велике олакшице за успјех против иконоборске јереси. 

Кнез дамаски, покајавши се за учињено зло, допусти 
Дамаскину, да може писати, шта хоће, и живјети, гдје 
му је воља. 








28 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


Дамаскин, оставивши свјетску службу, оде у лавру 
св. Саве Освећенога код Јерусалима, понесавши собом и 
поменуту икону, као највећу светињу. 

По његовој смрти, та икона остане ту у манастиру. 

Свети Сава Освећени, који је умрђо у УЛ вијеку, пред- 
сказао је при самрти учзницима и калуђерима, Боји су били 
око његова одра, да ће доћи негда из Јевропе с јужно- 
источне стране у Палестину, да походи света мјеста и 
његову лавру један светитељ његова имена родом од царске 
лозе, који ће бити ведики учитељ и просвјетитељ својега 
народа у православљу. Па кад такви светитељ дође, завјешта, 
да му се преда његова „патерица“ и „чудотворна“ Бого- 
родичина икона „Млијевонитатељнида“. 

Походивши први пут св. Сава српски Палестину иу 
њој света мјеста у почетку ХИ вијека, дође и у лавру 
св. Саве Освећенога. ушавши у цркву, да се помоди Богу, 
стане пред иконом „Млијекопитатељницом“, гдје је била и 
„Троручица“ Дамаскинова и „патерица“ Савина“. У тај 
мах падне сама „патерица“ са својега мјеста пред св. Саву 
српског. Чувар изненађен тијем, отрчи и јави то игуману. 
Игуман, споменувши се предсказања и завјета св. Саве 
Освећеног, позове путника, замоливши га, да му каже прво: 
име; друго одакле је; и треће од Бојега је рода. 

Свети Сава одговори на сва три питања. Тада игуман 
рекне: „ти си онај,за којета је свети основатељ 
ове лавре предсказао у УГ вијеку на самрти, 
да ће овамо доћи“. Па му се поклони и преда обје 
поменуте „чудотворне“ иконе и „патерицу“ св. Саве Осве- 
ћенога. 

Вративши се св. Сава из Палестине у Свету Гору, 
приложи „Троручицу“ Хиландару; а „патерицу“ и Млијеко- 
питатољницу“ — својој испосници храму св. Саве Освеће- 
нога у Карејама. 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 99 


Све се ово и сада чува, као највиша светиња, у Хи- 
ландару и Њарејама, Које је писац овијех редака прошле 
године дично видио. 

Хиландарци причају још и ово, што је у осталом. 
историјски Факат: завадивши се браћа Савина око власти: 
Браљ (тофан и велики кнез Вукан; тада св. Сава похита 
на позив својега брата краља Стесана из Свете Горг у 
Србију, да измири завађену браћу, понесавши собом моћи 
св. Немањо и „чудотворну“ икону „Троручицу“. Свете моћи 
положи у ћивот у манастиру Отуденици; а икону дарује 
Браљу Стефапу са завјетом, да је чува у краљевском дому, 
и да се у вријеме рата носи пред војском ради побједе. 


Помиривши браћу остао је по потреби и молби брата 
Стефана и српскога свештенства, као архимандрит у Сту- 
деници до 1215 године. да то је вријеме написао ТИПИЕ за 
Студеницу. По том се опет врати у Свету Гору у своју 
ћелију у Ораховици (г» Каралс). 

Икона је „Троручица“ по завјету св. Саве заиста 
чувана у Немањићском краљевском дому, и предавана од 
оца сину до потоњега Немањића. 


По изумрћу те српске славне династије, појави се 
икона „Троручица“ једне ноћи пред Хиландаром на путу 
Од мора са сјеверне стране неколика минута далеко, ондје, 
гдје је сада часовница, која је ту сазидана за спомен послије 
тога појава. 

Игунан хиландарски, уставши једне ноћи у обично 
вријеме, да иде на поноћницу у велику цркву; на један 
пут угдеда кроз прозор своје ћелије свјетлоћу, као сунце 
на мало прије поменутом мјесту. Брже лповове Калуђерв, 
да оду, и виде, какво је то тривиђење и чудо. Њад тамо, 
а оно икона „Троручица“ на земљи с горње стране пута, 
који води од мора у Хиландар. Престрављени тијем до- 





30 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


несу одежде, крстове и кадионице; те је с пјевањем и чита- 
њем однесу у саборну цркву, И положе на горње мјесто 
у олтару. 

(јутра дан, на велико њихово чудо, нађу је у игу- 
манском столу; не знајући откуда је ту; опет је с поклонима 
и модитвама однесу на прво мјесто у одтар. Игуман, су- 
ињајући, да је еклисијарах (који обично држи вључ од цркве) 
није ноћу пренио у игумански стд; завључа цреву, и понесе 
вључ собом. 


Али му се „Троручица“ јави те ноћи на сну с рије- 
чима: „нијесам дошла овдје, да ви мене чуватве, 
него ја вас“. — Игуман прене од сна и одмах пође са 
свијем старцима и Бадуђерима заједно пред цреву; отво- 
ривши је нађу опет „Троручицу“ у игуманском стоду. Тада 
јој се ту сви повлоне, ишчитавши молбан Богородичин; 
оставе је у столу; гдје је и дан данашњи, горећи пред њом 
у вијек 12 кандила. 

Отада калуђери, кад иду да служе у цреви, хетанишу 
пред њом и цјеливањем узимају од ње благослов мјесто од 
игумана по типику манастирском. 


Да су Немањићи држали ову икону по завјету св. 
Саве, вао светињу, потврђује се и тијем, што је дрква је- 
пискупска у Скопљу, коју је сазидао српски краљ Милутин, 
била посвећена „Троручици“; коју је цар Душан, кад се 
ту зацарио 1346 г., с договором свега сабора подигао и 
прогласио за прву српсву митроподију. 


Ево, шта вели Душан у својој хрисовуљи о томе: „И 
по милости вожњен, како поденгохњ санњ Краљевњскм #4 
царњство, н архгепнскопшо на патртаршњство, н епископије 
на мнтрополитњства; такожде ПподЕНГОСМО всеуњстномио 
епнскопшо укстнаго но славнаго града Скопих Троерутнцо 
на прљвопркстонноџо митроподто, понскасмо пнскоутио 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 31 _ 


поддожнти 6љ ОБЛАСТ МиТтроподне скбтие Трокрутнце 
скопљскме. (") 

Онијема, који се баве изучавањем историје и хрисо- 
вуља Немањићскога доба, кад прочитају ову кратку повијест 
о „Троручици“ Хиландарсвој, биће им са свијем јасно ово 
мјесто у Душановој хрисовуљи; а тако и у другијем ли- 
стинама, у којима се спомиње име „Троручица“. 

Завршујући ову вратку повијест по хиландарском пре- 
дању о „Троручици“ овдје је мјесто, да се рекне: „веливи 
си, Господе, и чудна су твоја дјела, и никаква ријеч није 
довољна, да опјева твоја чудеса“. 


а о иоле шет. лаици 





(1) Гласник ХХУП. ст. 289. 





ТТ. 


типик СВ. САВЕ СРПСКОГА МА МРАМОР- 
СКОМ МАДВРАТНИКУ У ЊЕГОВОЈ 
типикАРНИЦИ У КАРЕ- 
ЈАМА ОД 1199 г. 


Српске и остале старине у Светој Гори познате су из 
биљежака и читавијех књига ученијех лутника: кијевског 
монаха Василија Г. Барскога из ХУШ вијека; Францеза 
Вилуазона, Бугарина Мине, Орбина Аврамовића; Руса Гри- 
торовића ; рускога успенског архимандрита (сада владике) 
ПорФирија; рускога вонсула К. Петковића; рускота архи- 
мандрита Леониде; Руса Благовјештеног; професора Т. 
Флоринскога, по Фотографским снимцима атонскијех аката од 
П. И. Севастијанова ; Инглеза Тодега, Грка Ламброса ит. д. 

И поред свијех важнијех публикација овијех ученијех 
путника из прошлога и овога вијека о старинама у Светој 
Гори, опет се може наћи у њој по нека ријетка старина 
још, вади недовољно, или никако непозната ученом свијету. 

Ја ћу се зауставити на типику св. Саве за ћелију у 
Ораховици, Боји је до сада познат у нашој књижевности 
само из друге руке. 

У „Типиварници“ св. Саве у Карејана нашао сак 
његов ориђиналан типик на пергамену, по којему је и про- 
звана „Типикарница“ ; а нема сумње, да га је написао својб- 
ручно св. Сава српски. Типик се тај чува у истој црквици 
у једној тенећци. 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 33 


Завршетак му је: „Ењ лето 57 (= 6707—1199). 
Бесвх посладимин Сава гркшњин“. | 

Мастило и рука иста, као и у циједом типику. (О 
пергамену виси печат од некакве тврде смоле на поветша- 
ној свиленој узици, а на почату на свакој четвртини цијело 
ние: Сава; које имају облик крста. 

Разматрајући овај важни печат нека ми буде слободно 
да овдје кажем, како сам дошао на мисао, да је овај Са- 
вин печат основа ономе грбу Србије, у којем је у сриједи 
крст с 4 оцила, Која су тако до сада називали наши исто- 
рици, археолози и у опље писци. 

Може се с основом мислити, да је овај печат св. Саве 
српскога с краја 12 вијека постао с независношћу српске цркве 
у првој четвртини ХИП вијека грб црквени; Који је с 
ослобођењем Орбије у овоме вијеку погрјешно усвојен 934 
трб државни, ако смијем рећи из недовољног познавања сред- 
њевјечне српске хералдике и овога Савина ориђиналнога 
печата из 12 вијека. 

Према овоме нијесу оно у грбу Србије 4 оцила на 4 
угла крста, ЕВЕО су до сада називани и сматрани; него су 
4 (0; и значе: Сава; Бао што сам већ споменуо. 

Ову нову мисао о печату Савину и грбу Србије истак- 
нух овдје мимогред, Бао ипотеву; 8 снимак ћу печата 
приложити у орган српскога археолошког друштва; гдје ћу 
и коју више о томе проговорити. 

Нашао сам, што је веома важно, Савин каројски типик 
урезан врло умјетнички у мрамжорном надвратнику у тој 
истој његовој древици са сераћеницама, Које се с муком 
разабирају; јер је ту доста написано на мало простора. 

На пошљетку саџ нашао и пријевод на садашњи цр- 
ввени језик, који ми монах и чувар „Типиварнице“ услужно 
показа, говорећи, да је трудно читати онај на пергамену; 


ТААСВИЕ 1,91. 8 








34 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


а онај на надвратнику још трудније; те жељаше, да ми 
тијем олакша труд! 

Чувар је овај из онога броја садашњијех светогорскијех 
монаха, који наукама никако не муче свој мозаЕ. 

Краткоћа времена није ми допустила, да са свом па- 
жњом прочитам и упоредим онај на пергамену, у којем је 
на неколико мјеста мастило изблиједјело, с овијем на над- 
вратнику, те сам сврнуо сву своју пажњу на овај пошљедњи, 
и удожио труд, да га тачно испишем. 


П. Ј. Шасарик објавио је с некодико ријечи типик 
св. Саве за Ораховицу у „Зегђјзеће Певекогпег“ —- 119; 
-— а у „Голубици“ П стр. 247—251 у Биограду 1840 
г. штампан је цио по ономе поквареном пријеводу, Боји се 
по тврђењу Даничићеву находи'у Карловачком архиву, и 
у којем нема ни трага од старине. А нема сумње, да је 
преписан с онога, којега ми поменути монах топло првпо- 
ручива за читање. 

Тек је ученом и марљивом (сада већ повојном) Дани- 
чићу лошло за руком, да нађе карејски типик св. Саве, 
како рече, у вјерном пријепису у једном рукопису у библио- 
теци Српскога ученота друштва Н-- 51; који је наштампао 
с поправкама и тако рећи „исправним правописом“ у „Кај- 
Хемки“ Ш стр. 139—140 у Загребу 1866 год. 


Али овај на надвратнику Савине црквице у Карејама 
до сада није штампан. И ако се може држати, да је исто- 
ветан с оним на поргамену; ја сам га ипаБ исписаб, као 
ријетку старину српске књижевности 12 вијека, и све у 
њему срађенице разријешио, приуготовивши га за штампу с 
упоређењем и разликама онога, који је наштампао Даничић 
у „Којеушки“. 

Даничић, нат најбољи Филолог и највећи ауторитет 
за српске књижевне старине, штампајући карејски ТИПИК 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 35 


из биоградскога рукописа, и тврдећи по некијем старијем 
ријечима и облицима, да је вјерно преписан; опет показа 
у њему неколике гријешке. За које рече: да су гдјекоје 
између њих могле доћи само у преписивању; а неке опет, 
да су се тако находиле у старијем пријепису, с којега је 
преписивач биоградскога —- таво и преписао: 

Из овога се јасно види, да је Даничић мислио, како 
овај биоградски није преписан с најстаријег управо с ори- 
ђинала Савина, него са старијега. 


Даничић, немајући у рукама правога ориђинала, да 
овај биоградски пријепис упореди с њим а находећи у њему 
неке гријешке према науци и језиковнијем законима; до- 
гично јеи појмљиво, што је тако изрекао о њему свој суд, 
сматрајући, да су те гријешке : нешто из старијега; а нешто 
из новијега биоградскога пријеписа. 

Па се постарао, да исправи у њему све, што је 
мислио, да је погрјешно, како у старијем тако и у новијем 
бноградском пријепису, и, да изједначи онако, БаЕо би ва- 
љало, да је написано према науци, законима језиковнијем и 
исправном правопису. 


Упоредивши давле овај типик с надвратнива Савине 
цревице у Карејама с онијем пријепасом у библиотеци срп- 
свога ученога друштва у Биограду и исправкама Даничи- 
ћевијем у „Кпојбетшкци“ ЈП, нашао сам у њима сит- 
пијех и крупнијех разлика, воје ћу истакнути напријед 
на својему мјесту. 

Међу тијем је важно то, што се већином онв гријешке, 
за које Даничић рече, да су преписивача, нешто старијега, 
а нешто новијега —- биоградскога, находе и у ономе на 
надвратнику. Те је сада јасно, да све те гријешве нијесу, 
као што је Даничић мислио, учинили преписивачи; или је 


онај на надвратнику доцније урезан. Кад се тачно ис- 
3 





36 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


пише и штампа онај с пергамена, тада ће и расправа о 
Савином варејском типиву са свијем бити завршена. 

Имајући дакле у ругама пријепис типика Савина с 
надвратника, и 'упоредивши га с биоградскијем и с поправ- 
вама Даничићевијем у „Кој еушки“, нашао сам, да је 
биоградски пријепис истоветан садржином с онијем на над- 
вратнику у Ораховици, осим неколико ријечи, правописнијех 
разлика и завршетка, или боље рећи, потписа : 

„Вњсвх. посладни (Сдкд грашнињи“; којега нома на 
надвратниву, него је у ономе на пергамену. | 

Да сам имао времена, да испишем и онај с перга- 
мена, те да се с овијем на надвратнику упореди и види, 
има ли каквијех разлика; била би потпуна цјелина и за и- 
сторију наше старе књижевности важно. 

Према овом мијења се у неколико и оно Даничићево 
мишљење, да је биоградски пријепис с некаква старијега, 
за који се до сада не зна; и, у Којеш је по Даничи- 
ћеву мишљењу преписивач учинио гријешке, којих нема у 
ориђиналу. | 

Ну, да има у биоградском и преписивачевијех грије- 
шава, али не свијех онијех, Које му Даничић приписа, то 
се види из упоређења с онијем на надвратнику. (ве се оне 
крупније гријешке, које Даничић истакну, и поправи, находе, 
Бао што мало прије рекох, и у оном на надвратнику. 

Штета, што Даничић није низо у рукама ориђинал, 
или барем у свему тачан и вјеран пријепис Савина Бареј- 
скога типика; те бисмо данас знали његово компетентно 
мишљење о онијем ријечима, облицима и правопису, за које 
рече, да су гријешње, бацивши за њих кривицу на пре- 
писиваче! — 

Из свега, што се сада зна о Савину варејском типику, 
мучно би се што друго могло извести, до то, да се још у 
12 вијеку гдјешто писало с таБвијем гријешкама: па се 














МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 37 


с временом развијао и усавршивао, како језик, таво и пра- 
вилније писање, 

Приправљајући за штампу варејски типик с надврат- 
ника цркве св, Саве, истакнуо сам све разликеи гријешее, 
о којима је ријеч, упорело с Даничићевијем исправкама. 

Ваља ми још овдје споменути и то: да сам испису- 
јући га, сераћенице попуњао; уносио _ (њ) у текст; само сам 
свраћеницу ову 8 (0) оставио тако: а да растворао и пи- 
сао: шт; друго сам све, па и интерпунецију, оставио онако, 
како је на надвратниву. 





Матедо прамоудрости страхљ господењ 1) разоумњже 
САД БСКМЋ 2) ТтЕОрештишњ 9) ко же Б0 4) вешта 5) 
велики 6) дпостољ Пављ 7) ихњже око не кндћ 8) ни 
еухо слиша 9) ни на срњдаце УлОЕККЕ 10) не Еђиде 11) 
иже 12) оџгтотока, БОГ МОБВШТИМЋ 13) ке 14) Тамљже 
слишеште 15) сен 16) всакомз 17) хотештомз 18) сплстн 
се 19) подослмет 20) поденхати се, 21) шњствовати ТЕСИЊИЊ 
22) н присхрњениш 23) поутешљ. 24) пат Бо 25) кратњиљ 
ест 26) Брата 27) моа 28) мовимаа, 29) нмњже тетемњ. 
30) дим гест 31) жит!е 32) наше, 33) пара 34) прве, 
35) н прах 36) кљ малу вллетљ се 37) скорћ погн- 
кметк. 38) маљ Бо кест трвдњ 39) житта 40) нашего 41) 
велико же ин вескоњунос 42) влагљихљ 43) вљадацине. 44) 
Тамњже н даљ ксвх 45) последии 46) н грашитн, 47) 
и 49) прнсено 49) слати 50) н оунљилтн 51) на поденг2 те 
52) двховнее. 53) пришњствовањ 6љ 54) СЕевтомо гор5 
55), оврвтох 56) когонхљвранљнаћ 57) е6втила радланућ- 
шеми 58) обради 59) теквште 60) њљ 61) поденгој да- 
ховномз 62) сего ради 63) н азћ оукрвликњ свого немошћ, 
64) подвнгохћ се 65) елнко 66) сила могвштн 67) 8- 
стронти 68) оустронж 69) града 70) светито 71) дошњ 72) 
прксветљ.е 78) Бладнунце нашен 74) вогороднце присљно 


5. МОБЕХРАФЕЈА 3. 1аНЉАРА 


дашња «>) Ми :5) оста же ::) састме 5) дина 
:# в веже ~) им, дегемлаес су Кајсија плаже 51) да 
вриходеште орзкиилауљ име 537) а вез 53) срата 34) 
Бо скањљ 55) вмал етстрвижљ тотхде 55) оу Фрахекици 
3.) месте тишине. ~) светме 59) = вркводеслаго 
2) етда вижте 91) Смил. 92) сђ врсљимак, 93) 
МЕЗЕ Ба тремљ ве гдмељет 931) госвеодљие. 95) идсже 
35) ве 3.) ест 95) дез ваља трес 99) скромне 100) 
мо к20Е, 1')[) тој шсља 103) в а1љ ве срвда ихљ. Таљже 
Се 173) таввивљ дио ЕЂсвмА 11" да ист 105) евдоме. 

Ба пре да вс по есласта 106) ел тошљ Бе- 
ЕбЕЕЋ. 10. а умешљ 15) свстме 1)9 вашсто мона- 
свира. 11". ви ииљ пвсте 111) о сратее. 113) да вс има 
::%) сииштатв 111) хиизштие 115) «а 116) велта 117) 
сев. 11> сетио 113 Смм. И тте 13)) есретвит се 
121) еф тев веза 127) ада свве. 123) али овештас. 121) 
да ве шмињ 175 еттаматв взшљ мевмтира 126) вите- 
СЛФЕ ето теге. 12: вља ггамиа 170) и изма етдаЕЈТа 
129 вњ 157) пате да дмЕЋ се 131) те О мисто ме- 
вљствра 132) вемтив рца сиашта система 133) Слев, 
134) мсла литра #. 135) 1 е 156) ваомљ БсЕМА 130) 
вз Бене саме :35) иамеве. 139) в ска 140) срана. 
11) мите тама ВмЕ 112) џешти прасзмиатати Брата жи- 
што 143) ЕЂ 111) Бела 115) сем. 146' те скрџо ЕЂ 
141) Бега. 115) Сре 149) да ве осе 150) гр 
мака, 151» в 152) теза, 153) ама 151) в ме лште и 
ГУСЛЕ 125) мезатиз 156) шмашате 157) ноти хештет 
53) ЕЂ 153) ПОМеШТА Сека. Стоже 160) 2» за ОСТЗЕМФ 
) ве самрти скеса 1-) к 163) тон Белив 1,4) тен 
) ДА БРЕБВЕЗЈСЋ 105) де хввота скосте 16.) вевре- 
ма 8 оЋ Богожес. 

Ме тошљ аза 159) саикев осрала Гед) давале 171) 
ДА СВЕМЕЋА 1,2) да сљакзаљаст 113) се иумешљ 17.) 


51 
159 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 39 


светаго 175) того 176) монастмера 177) сњ 178) вљсе!о 
179) вратео 180) н да нхбнрмота 181) мвжа 182) ко- 
гогоптинва. 183) нже вест 184) подови житн Ељ 185) 
келни 186) вљ маст ТОш. 187) мово аште Бадењ 188) 
ето. 189) по Теумену, 190) или ињњ накто 191) порако- 
тавшн 192) места 193) томв 194) светомв, 195) да по- 
силакт 196) се кђ 197) то мћсто. 198) н тон 199) 
ењсакв 200) сководв 201) н еБласњ 202) да нматћ надљ 
кемтео 203) товњ, пкоже н пркжде писахом. 204) а мо- 
насњуњљ 205) ни темена 206) да не нматђ никоере 207) 
овласти 208) надћ кемоњ 209) то 210) ни пак мљета 
радни, 211) да не поставлаењ 212) се нивто 218) оџ кедни 
214) тон, 215) а не евдењ 216) достонњ правнла да 
ховнаго 217). 
____ Стиже 218) оџстављ оуставамо 219) њ 220) келин 
221) тон. 222) да држитђ хотен житн 223) вђ 224) нен. 
225) Ба 226) понедалвињ, 227) н срвда, 228) н петањ, 
229) ни масла бждћ, 2930) ни вина пнн. 231) њ 232) 
еторнињ 233) же, 234) н 235) хетвратиљ. 236) масло 
пждњ, 237) н вино пни. 235) бге 239) же все 210) пет 
941) двин, 249) Сднноо 243) двнемњ да (ден. кљ 244) 
своте 245) же, но вђ 246) недвмо, 247) фњим, 248) н 
сљуњ, 249) н књса 250) проте 251) 252 двашти дљнешњ 
258) пденте. 254) књ 255) пости 256) 257) велнкте, 258) 
259) Ећ свеств 260) н кђ 261) недвмо 262) масло пждњ, 
268) н вино 264, вњкишан 265) а Бљ 266) ннее 267) 
дани, 268) ин енна, 269) ни масла. А кђ 270) рождњст- 
коџ христоква 271) постђ, 272) жкоже н Еђ 278) инњ! 
дни окстакнхоњ. 274) Буди 275) н твгн 276) такожде. А 
ЕЋ 277) пости 278) кђ 279) светкињљ 280) дпостоломљ 
281) такожде да ест, 282) вкоже 283) кђ 284) нин 2855) 
дљин препросте 286) оџставмтхомњ 287) 





40 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


Ка панје 288) же да дрљжит 289) св сикоњ 290) 
оустакњњ 291) оџтрна 292) н кетуврна, 293) пкоже есљ 
291) овнтан. 295) Ма оџтрин же првдњ вљсе годиште, 296) 
да поот 297) се по г. кденсмн! 298) 299) а на кетерни 
300) кђ 301) господа 302) вгда 303) кљскрњевх 304) 
рацећ, 305) тропарен. 306) Годнне же пок радно. 307) 
прешо 308) годнив 309) сљ 310) оутрнео 311) везљ 
Жалтира. 312) на г. же 813) године. 314) н 3-н 315) 
н на #.-н 316) поећ 317) по 319) г. каенсин. 319) сљ 
320) метамеш 321) пко же енудн 322) нмамн. 323) 
на вљслко 324) же натело, 385) вђ 326) пондете 827) 
поклоним се 338) по 329) г. метана. 330) и пакњ; кон- 
удеше 331) Жалешћ. 382) н рекша 333) алатлвна. 334) 
по 335) г. метлића. 336) или еђ 337) ветврин 338) или 
еђ оџтрћнин, 339) или еђ 340) меетмонк 341) ман ЕЂ 
342) Жалтирн 343) нап Ећ 344) годинахв. 345) идн ЕЂ 
346) полуноштинцахв. 347) еђ 348) всзкон 349) же служев 
350) сљењтмоштв 321) се конца. 352) гдере 353) глз- 
годет 354) се, воже 355) оуштедри на, 356) по 357) 
61. метанић 358) Полвноштинца 359) же пвелкт се 360) 
вђ 361) цркен 362) сљ 363) лаженамн по 364) г. ка- 
Фнсин 365) н каноњљ молњњ 366) когороднуи 367) а 
уто 368) же естаењ 369) Жалтира 370) то наљглагодн. 
371) мово ЕЂ 372) двне, 373) мово вђ 374) ноштн. 
375) Таупо 876) да првпжемет 377) се удлтир 378) ма 
дЂЊ, 379) н на 380) ноштљв. бљ 381) сввотв 382) же 
кетерн 338) сљавметћ 384) пкоже нмлмо овнудн 385) агри– 
пита 386) се же пћелемњ 337) на агрнатн 338) рекше 389) 
трнскетос, 390) н помнлвн 391) ме Боже. н по том по- 
ешњ 392) канонњ дгриште. 393) н по том ттет се 394) 
тетрљевангеме 395) глалка ад. 396) Аште ли ездењ 397) 
нењхможно, 398) да првполоквнињ. 399) а 400) по томљ 
наунндет 401) се слвжва 402) оџтрвни. 403) ољпвеше 





' 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 41 


404) по 5 405) жламеж. +06) по Бог господ, 407) 
отавеше 408) г. кленемн 409) н д-оџо, 410) Блажени 
411) непоротни, 412) сђ 4138) припетешњ 414) астељскм 
415) сљеоф, 416) и потом, 417) свдданте 418) н 419) 
чтемте. 420) по сешљ. 431) степенне, 423) вљедко 423) 
диханте. 424) вкангемте. 426) н 426) по евангелио +27) 
кљекрсемте 428) хрнстово, н по тошњ помнлоун ме коже 
и песни 429) хасдио 430) да пост 431) бдин. 432 а 
по томљ каноњ Ељскрњссњ, 433) дкоже имамо ОБНУаН. 
434) н скетомв, 435) аште нмашн инош 436) сљерљша- 
ет 437) пкоже подовлетњ 438) светихњже 439) н 60- 
жастећних 440) литурглахњ 441) протикв 442) силв да 
сљЕфњшат се 443) вђ 444) господњскеие 445) н келниге 
446) прудники 447) подовлет 448) намћ сљемодати 449) 
вћ 450) пвити 451) н вдвити 452) ноштномћ. 453) по- 
минмоште слово газмголемос. 454) вдите 455) н молите 
се 456) да невњнидете ЕЂ 457) напаст. 458) дахђ 459) 
со БЂДЊ 460) да пљтњ 461) немоштна. 462) сего ради 
еднте. 463) троџди +64) во плодњ свонхњ снакестћ 465) 
мите сте 466) сљерљшнте 467) н влдженн Бвдете 468). 
бе! 469) оџставњ вђ 470) пвни 471) н еђ 472) ц- 
дени 473) оупнсдхомћ 474) мољеоо молим 475) се, 476) 
ко да Еде 477) мепратворњњ 478) раје аште еђ 479) 
Болвуињ падлет. 4830) то зелнко 431) крћпосљ можетњ. 
0 питин 482) н 483) ден, 484) аште слвунт се 485) 
изкосив 486) мосниомв 487) пришњствте 488) на оута- 
тенје 489) ти тогда 490) радараскњљ 491) се посњ 492) 
рахвћ сради 493) н петка. О сководк же маста того 494) 
љаклнимо 495) господемћ нашим Пнснељ 496 Христош 
497) п пресветог) его 498) матерфпо 499) дко же пнса- 
хошњ 500) 2дв 501) да не евдет 502) потворено аште 
508) кто 504) сте 505) пратеорит, 506) ни смвштатћ 
507) иметк жневштаго 508) вђ 509) семћ маств, 510) или 





42 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


тто 511) ењуњимат 512) има 613) веже 514) есњ 515) 
кљ 516) маста ТОМЊ, иди отњ кинљ 517) или отв Тонњњ 
518) нан нно 519) тто 520) годљ 521) вадета 522) оџ- 
масте 523) том 524) проклетњ вади 525) пи улакдањ 526) 
от. светле 527) и жввотворештте 528) тронце 529) отљца 
и сина н светаго 580) даха 531) н много грашинњ 532) 
а да ме вдет 533) проштење при сешљ вкце 084) и 
евдаштењ. 535) бего ради писаљ 536) н подњписажљ 537) 
скос 538) роукопнсанте. 539) 540) 5 ХК 2 (6707 = 1199. 





У овијем примједбама 6. значи биоградски рукопис; 
а Д. Даничићево поправљено издање у „Ко еушки Ш,“ 


1) Д.љ међу д. и н. 6.. послије ове ријечи. 2) Д. љ 
уметнуто међу 6 и с. 3) Д. н додато пошљедњем слогу И, 
; послије ове ријечи. 4) б. а Д. тко оуво. 5) 6. кешлетњ, 
Д. ваштмета. 6) 6. љи на крају, Д. ин 7) Д.: 8) 6. без ин- 
терпункције. Д.,. 9) б.и Д. ња, 6. бев интерпунеције, Д.,. 
10) 6. ид. оу. 11)6. и Д. њ међуви 2, ин међу 7 ИД. 
12) 6. и Д. нже. 18)6. и Д. е међу би ш, Д. н додато 
крајњем слогу. 14) Д. н, на ерају., 6. без интерпункције. 
15) 6. и Д. њи међу ди ш. 16) 6.., Д.,. 17) 6. оџ на 
крају, Д. њ међу ки с и на Брају оџ 18) 6. и Д. оџ на 
крају. 19) 6., Д. без интерпункција 20) 6. е, Д. ге. 21) 
6. ., Д. без интерпунеције. 22) Д. њ уметнуто међу син 
и нмеђуљи им. 28) 6. љимеђу ни м, Д. њуметнуто међу 
сининхфђуми м. 28)6. њ; међу ни м,Д. њ умет- 
нуто међу Бининхеђу м им 24) 6. в. 25) 6. ид. 
оу 26) 6. е у почетву, Д., послије ове ријечи. 27) 6. Те, 
Д. ше на крају. 28) 6. и Д. б на крају. 29) 6. и Д. мо- 
вима. 30) 6. бев интерпункције. 31) 6. е у почетку. 32) 
Д. не на крају. 38) 6.. 34) Д.,. 85) Д. бев интерпунк- 
ције. 36) 6.., Д.. 37) б. и Д. а додато. 88) 6. и Д. љ 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 43 


ивбђу г. ниб, 6. е међу д ит. 39) 6. и Д. оџ ибђурид. 
40) Д.ниб на врају. 41) 6.. Д., 42) 6. да међу ни 7, Д. 
њ међу ни х“ и међуху ин. и ге на крају. 48) Д. н до- 
дато посдије ће. 44) 6. вљхданта, Д. кљуданне. 45) 6. и 
Д. ђ уметнуто ивђу Ки с. 46) 6. н на крају, Д. њ уметнуто 
ибђу ди ни два н на Брају. 47) 6. % међунин, Д.љ 
додато ивђу ти н. 48. 6. и Д. н нема. 49) Д. љ умет- 
нуто међу си м 50) 0. ње на врају, Д, ин. 51 6. # на 
Ерају, Д. љин. 52) 6. подвнханје, Д. те на крају. 53) Д. 
доухокљном. 54) 6. ћ. 55) Д. е ивђу 6 ит. оџ на крају. 
56) Д. о у почетку. 57) 6. вогонхљераннат, Д. БОГОНХБра- 
пад. 08)6. и међуни м, Д. љин, 59) 6. ње: на крају, Д. 
о у почетку и ње на крају. 60) 6. и Д. оџ у сриједи. 61. 
6. љ. 62) Д. доуховљномоу. 63) 6. и Д. ташњже. 64) 6.., 
Д. бев интерпунеције. 65) Д.,. 66) Д. ке у почетку. 67) 
6. и Д. оу у сриједи, # на крају. 68)6. и Д. нема устро- 
итн. 69) 0. и Д. оџсљтворихв. 70. 6. оџ на крају, Д. 0 у 
почетку и оџ на крају. 71. 6. и Д. оу у сриједи. 72) 6., 
23) Д. ге на крају. 74) 6. ве на крају, Д. се на крају. 
75) 6. н на рају. 76) 6. и Д. не на крају, Д. без ин- 
терпунеције, 74) 6. сфењшаго, Д. ољкштаго. 78) Д. алу 
сриједи. 79) Д. њи на крају. 80) Д. ше на крају. 81) 6. 
с међу д ипо. 82) 6. и Д. нв у почетву и оу у сриједи. 
83) Д. ћ међу 6 и с. 84) 6. Та на крају, Д. на на крају. 
85) б. и Д. же 86) 6. и Д. н уметнуто међу оџи ж. 37) 
6. к у почетку. 88) 6. њ међу дим, Д. ћ међу ли Ки 
то на крају. 89) Д. да у сриједи. 90) Д. љ додато међу 
Би ни да међу ни г. 91) 6. и Д. 0 на крају. 92) 6. 
и Д. Б једно и без интерпункције. 98) 6. и Д. 6 жнанште 
и без интерпункције. 94) 6. и Д. гласоу. 95) Д.: 96) 6. 
и Д.% мвђу ди . 97) 6. и Д. нема во. 98) Д. ке у по- 
четку. 99. 0. њге на крају, Д. ше на врају. 100) Д. љ. 
101) Д. ге на врају. 102) Д. кемњ. 103) Д. шо на ерају. 





44 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


104) Д. њ. 105) Д. ке у почетку. 106) Д. о у почетку. 
107) 6. не, Д. но у сриједи. 108) 6. и Д. н у почетву. 
109) 6. о на крају, Д. да у сриједи и о на крају. 110) 
б. пи Д. н ибђу ти ф, 6. . послије ове ријечи, Д. ,. 111) 
6. накто, Д. к додато међу ки т. 112) Д. ње на крају 
и без интерпункције. 113) б. и Д. е међу ми т 114) 6. 
Ђ мођуси џм, Д. ви оу мбђу ми ш. 115) Д. да у сри- 
једи. 116) 6. ђ послије 6 117) Д. ин на крају. 118) 6. 
и Д. бев интерпунеције 119) Д. да у сриједи. 120) Д. љ 
уметнуто међу у и т. 121) 6. е међу а ит, Д. ћ на ерају. 
122) Д. нн на ерају. 128) Д. без интерпункције. 124) 
6. екоше, Д. о у почетву, и, послије ове ријечи. 125) 6. 
и Д. е међу м ит. 126) Д. н иу т ир. 127) Д., 6. 
без интерпункције. 128) б. и Д.н у почетку. 129) Д.,. 
130) 6. љ. 131) 6. е међуа и т. 132) Д. и међутир. 
133) 6. и Д. оу на крају. 194) 6. и Д. без интерпунк- 
ције. 185) Д.;. 1836) Д. о. 137) Д. њ уметнуто међу 6 
и с. 138) б. ћ уметнуто међу 2 ил, Д. њ само међу ви 5. 
139) 6. и Д. н у почетку и оџ на крају без интерпун6- 
ције. 140) 6. и Д. њ међу 6 и с. 141) Д. ин на ерају. 
142) 6. и Д. оџ у сриједи. 143) Д. ла пред пошљеднијем 
слогом. 144) 6. и Д.ћ 1465) 6. Ти, Д. ни на крају. 146) 
Д.,. 147) 6. ид. њ. 148) Д. ,. 149) 6. и Д. ке упо- 
четку. 150) 6. оскоудњет Ба; тако и Д. са разликом 0 
у почетку. 151) 6. и Д. оџ међумики ње на врају; 
Д.,. 152)6. и Д. ни 153) 6. увандуфњ, Д. уванљуњ. 154) 
Д. ,. 155) 6. и Д. оџ на крају. 156) 6. и Д. оу на врају. 
157) 6. и Д. попахе. 158) 6. и Д. те на крају. 159) 
6. и Д. в. 160) Д. ке у почетку. 161) Д. о у почетву. 162) 
Д. ке међу о и н, к без интерпункције. 168) 6. и Д. љ. 
164) 6. Тн на крају. 165) 6. и Д. тв. 166) 6. 5 међуф 
и 6, Д. такође % и и међу ди т. 167) Д. ке међу ои 
г. 168) 6. и Д. ћивђу ри им. 169) 6. и Д. љи на Брају. 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 45 


170) Д. о у почетву. 171) 6. њ међуки о. 172) 6. и 
Д. међу Би 6, Д. ке међу аи Т, и: послије ове ријечи 
178) 6. сљедкоуплћет, Д. скиљкоуплметњ. 174) 6. к Д.н 
у почетку и оу међуг. и им. 175) Д. ва. 176) 6. и Д. 
нема тото. 177) 6. и Д. н међут иф. 178) Д. њ. 179) 
6. нема ћ, Д. ћ. 180) Д. ме на крају и , послије ове ријечи. 
181) 6. к Д. нуенрмокћ. 182) 6. и Д. оџ међу ми ''. 
188) 6. и Д. б ивђу о и Х, Д., послије ове ријечи, 6. 
без интерпунеције. 184) Д ме у почетву. 185) 6. и Д.љ. 
186) 6. Тв на крају. 187) Д.,. 188) 6. и Д. оџ међу 
5 ид. 189) Д. љ уметнуто међук ит., 6. к Д. без интер- 
пунеције. 190) 6. и Д. игоумењ, Д. без интерпункције. 191) 
Д.  уметнуто међу ви ш. 198)6. и Д. оу на крају. 194) 
б. к Д. оџ на крају 195)6. и Д. оџ на Брају, 6.. посдије 
ове ријечи. 196) 6. се међуд ит. Д. љ! мбђусилниние 
ибђу д ит. 197) 6. и Д. њ. 198) Д.,. 199)6. и Д. ћ. 
200) 6. и Д. њ мођуви с и оџ на крају. 201) 6. и Д. 
оу на крају. 202) Д. о у почетку. 208) Д. не међу ли 
о. 204) 06. е мвђух и м, Д.; посдије ове ријечи. 205 
6. ћи међу Т и р. 206) 6. и Д. в у почетку и оџ међу г 
и и. 207) Д. пе мбђу о иф. 208) Д. о у почетку. 209. 
6. н хбђу д не, Д. но. 210) Д.;. 211) 6. и Д. без ин- 
терпунеције. 218) Д. ве међу кб ит. 213) 6. накто, Д. 
њ уметнуто међу к и т. 214) 6. Тн на крају. 215) Д. без 
интерпувкције. 216) 6. и Д. воџде. 217) Д. доуховњидаго) 
218) 6. и Д. бин хе. 219) 6. и Д.  ивђу л и '0. 220) 
б. и Д. љ. 221) 6. Ти на крају. 222) Д. ,. 228) 6. и Д. 
и мсђу жит. 224) 6. и Д њ. 225)0. и Д. к« међуни 
н, 6. без интерпункције, Д.: 226) 6. и Д. „ељ“ нема. 227) 
Д. њ уметнуто међу и н. 228) Д. оџ на крају и послије 
ове ријечи без интерпункције. 229) Д. без интерпункције, 
6... 230) 6. . Д. бев интерпункције. 231) 6. Ти на рају, Д.; 
послије ове ријечи. 292) 6. љ. 233) Д. љ уметнуто међу Е. 








46 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


и Т, и квђуф и н. 234) Д. без интерпункције. 235) 6. и 
Д. и њ. 236) 6., Д. без интерпункције. 237) 6. и Д. без 
интерпунеције. 238) 6. Ти на рају, Д.; послије ове ријечи. 
239) б. не, Д. не. 240) Д. љ уметнуто међу в и с. 241) 
6. и Д, н на крају. 242) 6. дљине, Д. к на крају. 249) 
Д. ке у почетку. 244) Д. љ. 245) 0. и Д. соусетоу. 246) 
6. п Д. њ. 247) 6. ., Д. без интерпунеције. 248) 6. ид. 
без интерпунеције. 249) 6. н међу сиф, Д. без интерпунк- 
ције. 250) 6. веса. 251) 6. ад и посдије ове ријечи, Д. 
ма. 252) 6. и Д. н 253) 6. и Д. њ. 254) Д. ње на Ерају. 
255) 6. ф. 256) 6. и Д. њ на Брају. 257) 6. и Д. же. 
258) 6. љ: на врају, Д. ман и без интерпункције. 259) 6. 
и Д. љ. 260) 0. и Д. оџ у сриједи и на рају. 261) 6. 
и Д. љ. 262) 6. ,. 263) Д. без интерпункције. 264) 6. и 
Д. а на крају. 265) 6. и Д. оџ међукиш., Д. , послије 
ове ријечи. 266) 6. а, Д. ћ. 267) 6. и Д. ннм. 268) 6. 
и Д. бев интерпункције. 269) 6. и Д. без интерпункције. 
270) 6. и Д. ћ. 271) 6. и Д. оџ на Брају. 272) 6. и Д. 
ђ. 278) 6. и Д. ћ. 274) 6. 0 међук и м., Д., послије ове 
ријечи. 275) 6. и Д. оџ међув ид. 276)6. и Д. њ. 277) 
6. и Д. ћ 278) 6. и Д. њ. на рају. 279) Д. ћ. 280) Д. 
__њав међут и ш. 281)Д. 0 међу ли м. 282) Д. е упо- 
четку 283) 6. и Д. н 284) 6. и Д. ћ. 285) 6. и Д. нне 
286) 6. и Д. % међу р и п. 287) Д. о међу х-и м. 288) 
6. пути, Д. ин ка крају. 289) Д. љ на крају. 290) 6. и 
Д. сиве. 291) 6. ., Д.: 292) 6.  међури н, па на крају, 
Д. љ такође иза на крају. 298) 6. а на крају, Д. љ мвђу 
ринњим на крају, и без интерпункције. 294) Д. ву 
почетву. 295) Д. о у почетку, и; послије ове ријечи. 296) 
Д. без интерпункције. 297) 6. поет, Д. поста. 298) Д. т 
ивђу дин, 6.,, Д. бев интерпунеције. 299) 6. Жалтира, 
Д. асљаљтвра. 300) Д. ћ међу ф и н. 301) Д. ћ. 302) 6. 
и Д. оџ на крају. 308) Д. в у почетку, и, посдије ове 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 47 


ријечи, 6... 304) кљекњевх нема ни уб. ни у Д. 8305) 6. 
и Д. без интерпункције. 306) Д. тропарин. 307) Д. њ умет- 
нуто међу Х ин, и: послије ове ријечи. 308) 6. и Д. о 
међу в к о. 309) 6. к Д. оџ на рају. 310) Д. љ. 311) 
Д.  неђу ни '0. 312) 6. ље међу т иф. Д. пслатира и; 
послије ове ријечи. 318) 6. третненже, Д. те пред пошљед- 
нијем слогом. 814) 6. и Д. % на рају и без интарпунк- 
ције. 315) 6. и Д. на шестон без интерпункције. 316) 6. 
и Д. деветон и без интерпунеције, 317) 6. павлемњ, Д.!е 
мвђуд им. 318) 0. ,Д.. 319) Д. т. мбђу ди њи м 
на Брају. За тијем: 6. Жалтира, Д. пс у почетку. Ове ри- 
јечи нема на надвратнику. 320) Д. њ. 321) 6. мтантамњ, 
Д. ид међун и м,и н на крају. 322) 6. ља међу Би 7. 
Д. о у почетку им међу в и 7'. 328) 6. и Д. о на крају, 
6. . послије ове ријечи, Д.; 324) (0. нема њ, Д. ћ. 325) 
6. и Д. бев интерпунеције. 326) 6. и Д. њ. 327) 6. Тв међу 
фр ид, Д. ин кибђу ри д, и ћ међуд и т. 328) Д. њ на 
крају. 329) 6. ,Д. . 330) 6. а на крају и послије ове ри- 
јечи , Д. не и; 331) Д. њ уметнуто међу ни у, и међу в 
в ш. 332) 6. псалемњ и послије ове ријечи, Д. ћ умет- 
нуто међу лим и,. 388) Д. њ уметнуто међу ки ши 
ох на крају. 334) б. алалокгн, Д. алилоџгн и , послије ове 
ријечи. 335) 6. , Д.: 336) Д. ше на крају и, послије ове. 
ријечи. 837) 6. и Д. љ. 338) Д. љ уметнуто мвђуф им. 
939) 6. и Д. Бљоџтрњин нема. 340) 6. и Д. њ, 341) Д. 
метемонк и без интерпункције. 342) 6. и Д. ћ. 343) 6. њи 
међутиф, Д. пс у почетку и њ међу ди Т, ибез ннтер- 
пунеције. 344) 6. и Д.љ. 345) Д. без интерпункције. 846) 
6. и Д. љ. 347) 6. оу међу ли и, Д. оџ иљђ уметнуто међу 
ткн и; посдије ове ријечи. 348) 6. и Д. в. 349) 6. и Д. 
а уметнуто међу с к к. 350) 6. оџ међу лиж, Д. оу и 
њ ибђу жЖ и Б. 351) 6. н на крају, Д. 5 међу сиви н 
на крају. 352) 60. оџ на крају, Д. њ уметнуто међу н иц 


48 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


и оу на Брају. 858) б. и Д. ћ међу д и. 854) Д. 
међу ли ти на крају, и: послије ове ријечи, 6. . 355) 
Д. ,. 356) 6. ин Д. бев интерпункције. За тијем;: 6. и Д. 
и блдгослови не. Ово нема на надвратнињу. 357) 6., Д. 
358) Д. ни на врају. 359) 6. оу међу лин, Д. оји њ међу т 
ин. 360) Д. ке међу адит и на крају. 361) 6. и Д. љ. 362) 
Д. љ уметнуто међу к и 6,и без интерпункције. 363) 6. и 
Д. љ. 364) 6. , Д.. 365) Д, т међу дин, и ке на крају. 366) 
0. пи Д. модевњ нема. 367) Д.,. 368) Д. љ уметнуто међу 
т и т. 369) Д. о у почетку ице међу ит. 370) Д. вс. 
у почетку. 371) Д.љ нема и без интерпункције. 372) 6. и 
Д. +. 378) 6. и Д. без интерпункције. 8%4)6. и Д.ћ. 375) 
Д. ,. 376) Д. шо на крају. 377) Д. ге међу ди Т, ињ 
на крају. 378) 6. ње међутиф, Д. пе у почетву и ћ умет- 
нуто међу љи т. 879) 6. и Д. без интерпункције. 380) Д. 
на нема. 881) 6. и Д. ћ. 382) 6. и Д. оџ у сриједи и на 
крају. 398. 6. и Д. ћ на крају. 384) Д. ке међу а и 1. 
385) 6. ње међу би у., Д. о у почетку и њи мбђу Би 
7. 386) 6. и Д. нео на грају, Д.; послије ове ријечи. 807) 
Д. ке међу аи м. 388) 6. и Д. агрипним, и, послије ове 
ријечи. 889) Д. љ уметнуто неђу ки ш. 390) Д. трнсвето. 
391) 6. и Д. оу међуд ин, Д. , послије ове ријечи. 392) 
Д. ке неђу о и и. 398) 6. агрипнтине, Д. атрипник и пос- 
дије ове ријечи. 394) увтетњ се. 395) Д. тетрњевлињгванб. 
396) 6. една, Д. гедљна, и; послије ове ријечи. 897) 6. и 
Д. оџ међу е и д. 398) Д. њ уметнуто међу ж и н. 899. 
Д.;: 400) 6. ид. ва. 401) 6. љ на врају, Д. не међу ди 
т, и ћ на крају. 402) Д. њ уметнуто ибђу жи 6. 408) Д. 
без интерпункције. 404) Д. њ уметнуто међу 8 и ш. 4065) 
б. и Д. шести. 406) 6. и Д. псдаљмњж, Д., послије ове 
ријечи. 407) 6. и Д. бев интерпункције. 408) 6. и Д. љ 
уметнуто међу 6 и ш. 409) Д. т међу дин. 410) 6. и 
Д. тетврљтоу, 6. , послије ове ријечи, Д. без интерпунеције. 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 49 


да тијем у оба матисмоуџ. 411) 6. н Д. 6 на крају. 412) 
6. и Д. нема непороуни. 413) Д. ћ. 414) 6. не, Д. не неђу 
ти м, и: послије ове ријечи. 415) аиљтељскин. 416) Д. 
њ. и; послије ове ријечи. 417) 6. е међу т и м. 418) 6. 
стддлне, Д. љ уметлуто међу А Ин. 6. ., Д. , посдије ове 
ријечи. 419) 6. и Д. по том. 420) Д. љ уметнуто међу У 
и Т, и шена Брају, и, посдије ове ријечи. 421) 6. и Д. 
н пред по сешљ. 422) Д. «це на крају. 6. . посдије ове ри- 
јечи. 423) 6. вев, Д. вљсе, 424) Д. те на рају, и, пос- 
лије ове ријечи. 425) Д. вевдигеане и , послије ове ријечи. 
426) 6. и Д. но нема. 427) Д. кевањгелио. 428) 6. и Д. 
њ међу Е ис, Д. и на крају. 429) 6. ља на крају. 430) 
Д. ха кедћно. 431) Д. ке мбђу о ит. 432) Д. ке у почетву. 
433) Д. вљекрњљењ, 6. без интерпункције. 434) 6. њи међу 
ви, Д. е у почетку и ће међу иу, и, послије ове ри- 
јечи. 435) 6. и Д. еџ на ерају. 436) 6. и Д. нномћ нома; 
него: н по тошњ. 437) 6. серњшаст се, Д. саљршмењ се. 
438) 6. и Д. н пред подовдењ, Д. зе међу а и т. 439) 
6. љи међу ти х, Д. љ! и ћњ на Брају. 440) 6. њи међу н 
их, Д. њ међу жи си међу би н. ин међу ни х, 441) 
0. оџ међу ти рки а међу | их, Д. такође оџ и на међу 
г. и х. 442) 6. и Д. оџ на крају. 448) 6. и Д. слоужет 
се. 444) Д. љ. 445) 6. же на крају, Д. ке међу ћ! и Ж. 
446) 0. 1 међу ки ес, Д. пне на крају. 447) 6. д. међудин., 
Д. дњ међу фи н., 6. послије ове ријечи, бев интерпункције. 
448) Д. ке мбђу а и т. 4419) Д. ђ међу си Б,6.. послије ове 
ријечи. 450) 6. и Д. ћ. 451) 6. н ка крају. Д. ин, 4659) 
6. и на крају, Д. међу види н на крају. 4589) 6. 0 
ибђу и и шт, Д. ћ уметнуто мбђу т и мн, 6.. послије ове 
ријечи, Д. ,. 454) Д. ке мнеђул им иге на врају; 6. и пос- 
дије ове ријечи. 455) Д. ћ уметнуто међуки д. 456) 6. 
без интерпункције, Д.,. 457) 6. и Дд. љ. 458) Д., пос- 
лије ове ријечи. 459) Д. оу међу ди х. 460) 6. и Д. + 


ГААОНИК 191. 4 





50 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


међу к и д и без интерпункције. 461) 6. и Д.ћ ивђул 
ит. 462) 6. и Д. уметнуто међу шт к н, Д., послије ове 
ријечи. 463) Д. њ уметнуто међу Би д, 6. и Д., послије 
ове ријечи. 464) 6. и Д. њ на Брају. 465) 6. е на крају, 
Д. љ уметнуто мвђусини е на крају. 466) 6. тд на крају, 
Д. на 467) Д.њ међу с иб.и, послије ове ријечи, 468) 
6. п Д. оу неђу 6. и ад. 469) 6. сти же, Д. сни же. 470) 
6. и Д. ћ. 471) 6. пвтн, Д. ни на крају. 472) 6. и Д.ћ. 
473) 6. Ти. 474) 6. 0 међу х и м, Д. , послије ове ри- 
јечи. 475) Д. њ на рају. 476) 6... 47%)6. и Д. оџ међу 
кгид. 478) 6. и Д. е међур и н., Д., послије ове ри- 
јечи. 479) 6. и Д. ћ. 480) 6. и Д. вњпадећ, (6..,4., 
послије ове ријечи. 481) 6. с у почетку 482) 0. пити же. 
Д. ин на крају. 483) 6. и Д. о. 484) Д. нн на крају. 
485) 6. оџ међу ли у, Д. њ уметнуто међу си, оу у сри- 
једи и њ на крају. 496) 6. и Д. изкомоу. 487) 6. и Д. 
мовнкомоу, 6. код те ријечи на страни М, Као поправка. 
488) Д. те на крају. 489) Д. не на крају. 490) 6. и Д. 
да. 491) Д. ке међуд ити њ на крају. 492) Д. , пос- 
лије ове ријечи, 498) 6. и Д. ње на крају. 494) 6. . послије 
ове ријечи. 495) 6. и Д. ад мођу ни о. 196) Д. ни у ло- 
четку и оу међу ви с. 497) 6.. послије ове ријечи. 498) 
Д. ке у почетку. 499) Д. ше на ерају. 500) 6. о мвђух 
и м. 501) 6. без интерпункције, Д., послије ове ријечи. 
502) 6. и Д. оџ неђувид 503) 6. и Д. ан. 504) Д. 
њ ужетнуто међу кит. 505) Д. не на крају. 506) Д. и на 
крају. 507) 6. ђ међу си м, и оџ неђу м и шт, Д. љ 
међу си м, и оџ ибђу ми шт, Д. њ међу си м, ко 
међу м и шт, и н у оба на рају. 508) 6. оу међу ви 
шт, Д. оу такође и да међут и г. 509) 6. и Д. њ. 510) 
б. и Д: мест« семњ, 6 . послије ове ријечи. 511) Д. љ 
ухетнуто међу у ит. 512) 6. и Д. оу у почетку, и и међу 
ћ и ш н на кКрају. 518) 6. и Д. е међу ми 7т, Д., по- 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 51 


слије ове ријечи. 514) Д.е у почетку. 515) Д. ке у по- 
четку. 516) 6. и Д. њ. 517) 6.. посдије ове ријечи. 518) 
6. и Д. н у почетку, Д. без интерпунеције послије ове ри- 
јечи. 519) Д. , послије ове ријечи. 520) Д. њ уметнуто међу 
“ ит. 521) 6. н Д. год нема. 522) 6. и Д. оџ међу Б. 
ид. б. 5 мвђу ди т,Д. е међу дит. 528) Д. ћ на Брају. 
524) 6.. , Д. , послије ове ријечи. 525)6. и Д. об међу 
Б ид. 526) 6. и Д. какедатњ, 6. . послије ове ријечи. 527) 
Д. ке на врају. 528) Д. ет на крају. 529) Д., послије 
ове ријечи. 530) Д. да међу т и г. 581) Д. оџ неђу д 
и х, и, 6. послије ове ријечи. 532) Д.љ уметнуто међу ши 
ин међу њи м. 533) 6. и Д. оџ међу вид, 584) 
6. ни Ељстешњ 6%у5, Д. те међу си м. 535)6. и Д. ннвљ 
воудештемљ. 5036) 6. и Д. њ 537) 6. и Д. сн. 588) Д. 
ке на крају, и без интерпунеције. 540) 6. вђ лато, Д. њ 
дато н 5 1 2. — 6. кљежхњ посавднн Савл грашињ!. Д. 
њњ сек ПпосаЋДАНН ава грашњњин. 

На надвратнићу нема овога потписа, Који се находи 
на пергамену, на Којем је написан овај типик, и чува се 
у Карејама, Бао што сам то већ споменуо. 


4“ 





ЈТТТ. 


УПУТАК, КАКО ВАЉА ЧИТАТИ ПСАЛТИР, 
ОД СВ. САВЕ СРПСКОГА. 


У србуљи, која је споменута, код Савина карејског ти- 
пика, као својина српског ученога друштва, под Не 51, нашао 
сам упутак, како ваља читати псалтир преко седмице. Упутав 
је преведен с грчкога; а превео га је св. Сава српски; о 
чему има довољно доказа у самоме упутку. С тога је за 
историју српске књижевности од не мале вриједности. 

За чудо, како није спазио овај упутак Даничић, који 
нам је изнио обилно благо из српскијех књижевнијех ста- 
рина у својем рјечнику. Толико зачудније, што је овај 
упутак у србуљи одмах иза типика карејсеога, и, што је 
била дуго времена у рукама, Које су с неописаном истрај- 
ношћу исписивале српске књижевна старине! — 

Тако је исто ова књижевна радња св. Саве умакла 
неопажзна и остадијем стручницима српске старе књижев- 
ности. А јамачно се ни данас нз би за њу знало, да нијесаи 
имао потрзбу, да упоређујем типик Савин онај с надврат- 
ника у његовој цркви у Карејама с овијем у рукопису и 
Даничићеву издању у „Кпјеушки ШП“, Та ме је намјера 
на ову старину намјерила. 

Упутак је овај преписан онога времена, кад је и типик 
Савин ; јер га је исписала иста рука, једнакијем мастилом, 
која је — и поменути типИв. Ади је преписивач онаказио 
„Упутак“, недржавти се вјерно ориђинала Савина ни у је- 
зику, ни у правопису! 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 53 


Штета ! што прзписивач није споменуо: ни матицу, из 
које је преписао, ни мјесто, ни годину! Иначе има заслуге, 
што нам макар и овако искварену сачува ову књижевну 
радњу нашег српеког Светитеља, 32 Коју се до сада није знало. 

Исписао сам га тачно онако, како је у србуљи ; са сера- 
ћеницама, интерпункцијом, и ортографијом. Никакве друге 
промјене нијесам учинио, осим, што сам састављене ријечи 
одвајао, и властита имена писао крупнијем словима. 


Сказк хот б оу дркжати ууал тирћ ско() 


Беонбети и прћелженими и прбповнми иуци наши. ксемоу 
мироу себтилд. ЗемАЖНМИ АРГА, НБЊЕ ЧАЦИ. Испред (б 
сТго дха ПОЕДАНА ИнОчСТКОВАТИ НАВИШЕ. МО БАГ БЖГЕК 
просвтише се. и Ха кљселикше књ прћкраснте и“ дшге. Чтаго 
ради житад и". на ДтАКОлА поБЕДОу ПОКАЗАШЕ. И Того мно-. 
гљими искоушенти раЖигдемји. м Шдблекше бмоу, паче Злата 
искоушена слаб. и шаенће снЕга оуБћлише се. и нека" став НА 
Злата крилћ мешсланћи ењперивлше НА НЕ ЕЊЗлеТеЕШе. 11'Ко 
БРопарни шрли, намњ Шставикше оустакњ БРопрфданнаго 
пена и. и оумљнте МОлИТЕМ, ИМИ же ГА МЛТИВА сеБЉ 
сатворише. Шкњр Бо и“ часми са меЖаучасии помхоу М сњ 
матвами. и саставикше иЗБорне уалМЊО СА МАТЕАМИ. И 
нарекоше КНИГЕ ТТИ ЧАСОСЛОЕЊЦ. 

Дроузњ! же едињ удлтњуњ 665 млтећ поехоу. ини же 
подкижнсиши соуце. са млтЕдми АЛТ оуставик"ше по 
ехау. И стих ПоКАдНЊ И тртов са покланцемњ. ТАЖЕ 
уалтњ сХ 6“ с: 

Да воудетже КЉдомо књсдкомоу Хотфомоу држати 
џадтњуњ. ск . ДА пост здоутрњне, М час и кечрне. ШЕЉМЧНО 
вез межоучаск“ М БЕЗ МАТКЋ. НЕ се емоу Боуди 34 Есе ТО. 
Цгебељ медимон Еб'сњ До НЕКИДИМЊЕ“ Ердгљ Мон", И неКидИ- 





() Крупва дрвена слова. 





54 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


· ми“ Браљ мон“ рак. И дко страшњ. сбудњ. и непостидноув, 
т4, Би поллоџи, М. ТА, пртидете покмнимсе, ГА ТА, 
помлоуи ме Бе. по ти; кани Ст БЦи, пр напрбдњ. 
ТА, САДА ББЕМШЊЕ. Тропи. та, мЕткоу, Ки ки из4 
БАКИ на“. пи“ посади. ту, Ги помлоун, С Аце м 6 
пије, 6. и поти, придете поклонимсе ГА И тако НАЧНИ 
БАЖЕЊ мбужњ. разоутно, а Брљзере. И кончдељ прњвој 
кад И ТА алу" ла. ГА ТА, СЋГ БС. прћетад тбице. ШЧе 
нАШЊ. И СЛС трибтов, поклони се, 47. ТА, ПоКлонНА ДЕЛ, 
Иво. ТА. МЕ, на редоу. ТА Ги поблоуи ма. даје ли в“ 
пиј“, Ба И поклони се га глКфЊ. пр дате поклабним % га 
та. #. кба. тако ом блико ти мафно. И ПОЧИЕЕ мало. И 
начни полоунаџницоу. БАженши непорочињ), М поскончанњј“ ло- 
лоунофници. Шпом, 5, кадзмњ. И свтворњ (О поу“, БАгодА- 
рикњ Ка. и Покоа вњкоуси здкоњно. И ПАКЉ ВЉСТАЊ ПРЕ 
заоутрњике. и (пом, 5, Фкамњ, ткорее поклони И тристов 
и прбчад гакоже оу прњвом, ка зме пнед“. И по ТШМ пон 34- 
оутрњине. И чт5 ти извоудељ ( уалтира, тд избли књ дине 
Аре ли равоту коуб равота“. нољ починоути хешеши, то 
понћ, Г кадзињ ноте изели, 4, Г, ДНЋЕ, 4 не МоЗМ 
ставити правила сего. њњ' на ноф и АЉ уаХТИЊ м ис- 
пћелеши. Ацје же Брате бе Бњдрњ. И разоумћаши пако 
даљ ти „басу и брћпосљ на славословте 66, И оуспћаши 
изРлдти И кв прЕже пришњстена сефтоу, Иди прћже кон - 
чануа Дне. То паКМ ЗДИДИ М почна И Мсплни, УДАТА Бо 
некончаетсе николиже. И Де КЊ оустакленома ТА приле- 
жишило (8 Ка соугоубоу мњЗоу пртимаши шако ПЕТ ТА- 
лан (0 него примњ, Деб бмбу књдаи. т5 тоу ЕЊ 
Прна Жан твоемћ, и мене грЕш"наго помени мниха Са- 
во. ДА ТЕОМ о СВЕрЊШЕНТЕМ , МОМ недбсттикњ – НАПАНИТСЕ. 
Азу Бо грћшни прбписа“ уАМТЊ СК. похвлаше стји“ 
Чифњ Бњдрос И дАБготрњпеликос ЖИТТЕ. скокже похоумак не- 
моцњ. м (аднноуе лћно“, М санноуб теготу. Фие ди жи 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 55 


рате АЋНИКЉ коже и 4'зв. НЕ ШАЧЕ вњспрни. И ПОМЕЈСЛИ 

дара же Меир ћ даровати_ МовецИимњ его. И Троужак- 
шиимсе 675 рам. ЕЖА Бо ЕЖТЕНМ АПЉ. ихже Око не 
Кид. ни оухо слива, ни на сЕце чукоу не 66ЗИДОШЕе, шаже 
Оуготова ГЉ локари. епу. ТАМО Бо ЖелАК И 4ТКА при- 
никноути. и пак: ка. НЕСТЊ СЛАВА МИРА сего, ПОБНАд Бо 
шаго КЋКА слави, такоже бубо и мој ка сего сећтА ничтоже 
соу при ШнЕ". трфпафет Бо и" реч и самњ сатана. КЋСИ 
же лквимиче. ко постракши Чт6И слава. 4 ЛЕНИВИМЊ И 
непотрфћенња по покои телбснемњ моу ка ККчнАд. И ста кса 
расмотривћ. Мо о Ри оукрЖпиксе, стан Крбпко на лЕности, 
и начњњ оустакћ ском и кон'чди. да пртимеши м'3Оу К.Ч'На, 
фије ли И келми свни“ шљетњ Сси. то понћ ноцио Аце и 
Мало начни елико можеши. оутрж кесе исплниши. ЕЋША Бо 
ДКб. ткон 67 дНћ и теда е7 нок. ТКМО ТРО Не ШСТАКИ 
пракилоу сковго, по удлтуњ днем и ноте да испаНиШИ, 
милтњ Гина поможет ти: — 

Аз же недштини И лћниви и хорди мни“ СдЕД. СЕ 
ШдЕћ И КидеЕЋ УАДТЊЊ СИЦеКИ. Грчњскеј 6зКИ“ напи- 
САНЋ. САЖАЛИХ се помррсливњ сЕбе неразоумле понеже нерд- 
зоумињ БК“ доБрћ грњаски, НА ПАКЊО оуБодхсе БЕКАМ РАБА 
(рнд“ | дфникаго сакрњмешаго ТАДНТЊ. И Потњшх се ЕЖЕН 
ето, елико ми мај" дбстиже изложи“. М прбда“ КдМЊ ИсТИ- 
ЊГ тржникиј. да Ер 'тЕбрите прикоуп. 

(ји же оуставњ, 6 ДНИ да дДржитсе. ДА се 3Зачи- 
с“ ће ДЈ А КЊ ПЕК До КЕЧ рне ДА Ер шак , се. 
А Ењ соу“, и'Не да не дрњжитсе. ТОкМО соу“ те свитак ЛА из- 
МЉЕНЦИ, 6, Ку. НА полоуношници. ЗАЧЊ третто, А. 6. 5. 
3. 4 Ећ Не сеитакфи, дроу го, 6. кад. ДА ИЗМЉЕНШ. 
зачић, Н, 4, Г, АГ ВГ. 4 Е ДНИ ТЕМО ЧАС ПОН, 











ЈУ. 


КЊИЖНИЦА ХИЛАНДАРСКА. 


Књижница је хиландарска у једној ћелији више кори- 
_дора опште ручаонице (трпезарија) на првом спрату са за- 
падне стране саборне цреве, Та је ћелија доста пространа; 
али није грађена за књижницу, него је по потреби у њу 
смјештева. Изложена је опасности од ватре, као што је већ 
један пут 1722 г. изгорио јужно-источни дио хиландарски- 
јех зграда, наш, како Хиландарци веде „махала“. У томе 
су дијелу биле: еклисијарница и ћелија за архијереје (госте), 
у којој је управо тога времена сједио босански митрополит, 
проучавајући старине хиландарске, Једнога дана буде позван 
од игумана некијех светогорскијех манастира, да им закалу- 
ђери неколика „искушеника“; а ватра бувне ноћу, и изгори 
јужно-источни дио Хиландара. У еклисијарници и архијереј- 
ској гостинској ћелији изгорјеле су многе старине и хрисо- 
вуље, међу којима је и грамата грчко-никејсвог цара Јована 
Вата ија о часном „древу“, Боје је даровао св. Сави српском; 
и, што је још штетније, изгорела је историја Хиландара, која 
је била у тој ћелији на читању босанскога митрополита ! 

Старци хиландарски причају са сузама о томе несрећном 
догађају, као и то, да је ту историју писао сам св. Сава српски. 

Ћелије су пограђене и поновљене; а историју, старине 
и хрисовуље бог да прости! — 

Књиге су у вњижници поређане на подицама без икавва 
реда. Било је започето нумерисање књига; ади је и то недо- 








МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 57 


вршено. Ну није никакве штете, јер књиге нијесу сортиране: 
ни по Форматима ни по струвама, нити је нумерисање почето 
по азбучном реду; него просто, да се зна Колико их је на 
броју! — 

Књиге су већином србуље литурђичне садржине, писане 
и штампане; ивђу којима су и оне историјске садржине Н. П.: 
животописи: Немање, св. Саве, цароставнић и т,Д. 

Бавећи се 8 дана у Хиландару, оно мало времена, што 
мн је претицало од онијех послова, ради Бојих сам ту До- 
шао, употребио сам на прегледање књижнице нахвалице срп- 
скијех старина. Али, да се прегледају, проуче и стручно 
опишу све старине, у Хиландару, не би доста било ни 8 
мјесеца, камо ди по нокодико часова за то 8 дана. 

За пратиоца у Хиландару имао сам оца Јевстатија најин- 
телиђентнијега члана хиландарског сабора, родом из Бугарске, 
који се учио у кијевској духовној академији. У прегледању 
књижнице доста ми је олакшавао, јер као што мало прије 
рекох, књиге нијесу у реду; те сви му врло захвалан 34 
љубазну услужност, 

Књижница је хиландарска најбогатија у рукописнијем 
јеванђељима на пергамеву и хартији. Ја сам их нашао на 
свијем полицама и на брзу руку прегледао равно 48. Јама- 
чно, има их још у тој гомили по полицама. То је богаство, 
какво се нитдје ви у једној библиотеци не може наћи. И сва 
су та јеванђеља српске реценсије, изузевши неколика бугар- 
ске. Има их с веома лијепијем арабескама, минијатурама и 
иницијалима у злату и разнијем бојама. 

Србин, кад их види и уједно погледа саборну велељепну 
цркву, не може, да се не усхити неком тајанственом божан- 
ском радошћу и да се не диви тој средњевјечној српској 


умјетности. 
Ту је и она дивна завјеса за царске „двери“ у саборној 


хидандарској цркви, Боју је везда српска великашица, Ећи 





58 МОНОГРАФИЈА ХМААНДАРА 


Вонхне ћесара, а жена деспота Угљеше, позније калуђерица 
Јефимија. Завјеса је дуга и широка, водико су и царске 
„двери“ ; извезена је чистијем златом, сребром и разнобој- 
вим свилама на црвеном од тешке свиле атласу. У сриједи 
је слика Спаситељева; а с једне стране Јован Златоуст; с 
друге Василије Велики; изнад Спаситеља два анђела држе 
двије заставе с натписом „агос“; оба светитеља држе ли- 
_стове у рукама с цитатима из њиховијех дјела; а највећи 
је и најважнији заџис испод ногу спаситељевијех, у којем је 
између осталога име везиље приложнице и година 1399, кад 
је завјеса везена. Овај је запис цио штампан у Гласнику У 
српскога ученог друштва стр. 298—299;: за то га овдје и 
не прилажеи. 

На тој је завјеси показала Српкиња деспотовица толико 
дара, и вјештине, да ће вавијек имати велику вриједност у 
историји српске умјетности. 

Отад кадуђерице Јефимије, ћесар Воихна управљао је 
за. вријеме цара Душана Драмом и Сијером (Серез) у Маће- 
донији управо до Солуна; умрбо је између 1357 и бОг., и 
сахрањен у Хиландару с десне стране саборне цркве изван 
до самога зида ондје, гдје је израсла лоза из гроба Немањина, 
прије 6 вијекова, која рађа и сада најдивније грожђе; и о Ко- 
јој се у Хиландару н у опше у Светој Гори причају чудеса. 

Послије Вонхнине смрти управљао је Драмом и Серезом 
његов зет најприје ћесар, позније деспот, Угљеша Мрњавче- 
вић и т. Д. 

Поред све добре воље нијесам могао с раткоће вре- 
мена да то савровиште српског књижевнога блага опишем 
онако, како би задовољило научну потребу. То жалим; али 
другачије није могло бити. 

Барем сам успио толико, да испитем из онијех јеван- 
ђеља, у којима сам нашао: записе, године, кад су и гдје пи- 
сана и имена писаца. 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 59 


Један је међу тијем записима од не мале вриједности 
за нашу историју; јер се у кратко описују својства Душа- 
нова и границе његове државе. 

Јеванђеље је, у којем је тај запис на лергамену, српске 
реценсије умјетнички написано; а прилог је Хиландару од 
краља Душана —- дакле прије, него што је постао цар. Го- 
дина, кад је писано, није забиљежена. Али се у запису ли- 
јепо кажз, да је писано „господиној кради), устЕрљ- 
томоџ Стефано“; па даље веди: И ЕЂ То лато матстћ 
тдати монастарњ архангела Миханла 6љ Прнхрвик градњ“. 
Из овога се записа види, да је Душан почео зидати мана- 
стир св. арханђела Миханла у Призрену док је још био краљ; 
а довршио га је, као цар 1348. т, 

Писац јеванђеља, укратко описујући у томе запису Ду- 
шанове врлине, веди да ни један хришћански владалац тога 
времена није био ни угледнији, ни Физично љепши од њега. 

А Филип Мезијер, описујући посаобину папину цару Ду- 
шану, по што се зацарио, између осталог веди: „1 дшдет 
Вех 1афег оппев ћошјев типа! 8по фешроте талог егађ 
согроте, ећ (еггт у з Тасје“. (= Тај краљ бјеше већи тије- 
Лом од свијех људи на свијету, својега времена, и страшан 
у Анцу)("). 

Очитледна разлика изибђу нашега домаћега и 'иностра- 
нога писца о Душановој физичкој љепоти: први веди, да је 
био најугледнији међу свијем хришћанекијем царевима онога 
доба; а други веди, да је био већи од свијех људи, и да 
је страшан у анцу. 

Ову драгоцјену биљешку писца хиландарскога јеванђеља 
нашао сам на листу пред почетком јеванђеља Матејева послије 
предговора и затлавака јеванђељскијех. Писана је истом ру- 
ком, словима и мастилом, која је писала цијело јеванђеље; 


(5) Гласнак ХХТ стр. 288. 





60 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


те је за то драгоцјенија; јер је аутентична и писана, у Светој 
Тори у даври ев. Атанасија атонскога. 

Читаоци ће наћи и ову биљешку с остадијем на крају. 

Али, вако се до сада није знало за њу, и због вВаж- 
ности за нашу историју, навешћу је и овдје: 

„ФН кожњстањнац ин првелажанац кннга 
рекљше тетрдеџаггелђпнса се 6ђ сектон гор% 
БадгохуБСстивоОмО. и хрнстомовнЕеомој. Н сЕ%- 
тородномој. првемсокомој. н самодружавно- 
џоџ господннох кради, устврљтомој Стефано. 
емоџ же бог подастћ по милости свофен. 8 
молнткамн севтихћ его пртродителћ ЕЉ ОБЉ- 
држани н Ењеовластњимати Бсоџ срљељско 
гемло н на Дагорние даже до Бдннид. грауљкох 
темло даже доМороунвца града, рекљше Хрн- 
стополћ. на Солоуиђ ни Диоклитио ксоџ даже 
до Драта. бе же Ббмстћ по дароџ БОЖННО. ДОБро- 
д%тељи вего ДАМ. МНЛОСТМЕЊ БО ЕЗАШЕ ПаТЕ 
икрн, кротљкњ додњготрљиканвањћ. мужњствомљ 
оукрашенњн красотог тад. пко ни кднномој 
таковомој КњаОрОоХ БНТН Бђ БлагоуљСстиЕнХђ 
царихв.и вђто лвто нахетљ дати монастмрњ 
хдрхангела Миханлад вљПрнхранк град. нд по- 
моцањ нв на спасенне да мо веств доушн н 7з- 
лоџ сгокоџ. ад хотеше унсти си тетрдегуагвлћ 
помннанте прљворетенаго Стефана кралт“. 

Други запис истога писца на крају овога јеванђеља, који 
је врло интересан с превенога гледишта, навешћу заједно с 
овијем овдје и остадијем на крају међу записима. 

Прегледајући у ЕњЊИЖНИЦИ ово обиље српске црквене 
књижевности, нађох једну србуљу на пертамену црквенога 
нотног пјевања, која је већ позната из Григоровићева путо- 
вања и осталијех ученијех походилаца Хиландара. По Ба- 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 61 


рактеру језика и правописа у њој, може се рећи, да није 
старија од 17. в. Исписао сам из ње једну стихиру с нотама, 
која се пјева на вечерњи Васкрсења, и Боју ћу приложити 
на крају. | 

Нађох још једну србуљу по спољашњости тамну и худу, 
али по унутрашњости садржином сјајну и дратоцјену, коју до 
сада ни један од ученијех путнива, који су прегледали хи- 
ландарсву књижницу није споменуо. У њој се находи поред 
осталога и животопис српског до сада мало познатога калу- 
ђера Исаије. А од кодике је важности, лако ће се појмити 
и оцијенити, кад се прочита цио, којега овдје прилажем. 

Овијем ће се попунити једна велика празнина у нашој 
црквеној и политичкој историји. 


Поред тога у овој је србуљи важно још и ово: осам 
дијелова Константинове граматике; Братки упу- 
тав за правопис; и кратка повијест „Од) писменехњ У рљ- 
норнхца Храбра“; која је до сада позната по бугарској 
реценсији. 

Србуља је на хартији средње 8-не у кожаном повезу 
без копача. Има 105 дистова. Многи су оврзани и сви исцр- 
воточени по крајевима; а гдјегдје и између редака и слова. 
Окрпшљени дистови свједоче, да је много читана, а и повези- 
вана више од један пут. Нема имена пишчева ни године, кад 
је писана. Али и осим језика и правописа отеривају још и 
неки дијелови њезине садржине, да није старија од 15 вијека; 
. п. правопис Константина ФилосоФа, учитеља српскога Код 
деспота Стефана Лазаревића. 

На реду је, да изложим у ошље њезину садржину; по 
томе ћу исписати у цијелости: животопис Исаије, осам дије- 
лова граматике, и повијест о словима Прнорисца Храбра. 

На листу 1) (црвенијем словима): масеца Понта к! (12) 
ден СсложБа првподовнаго Фтвца нашего Петра деоњ- 





62 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


скаго творенте. Генљнадта кромонаха. н доместика. на мамем 
кеуерњим, стихифи. гласл К (8) О првславнбе : — 

На листу 17) месеца тога Е: (17) праподокнаго 
вогоноснаго отвца машего (Андонта кедињаго. на малки ке- 
терњим. стихнирљ, гласа К (2) егда ФТЉ дрћва. 

На листу 33) месеца тога 6! (12) плметњ првподов- 
наго Отаца нашего Петра, заеоњњскаго стих: — имвељњ 
оубо и т. Д. | | 

Ски праподокнини Отбуњ нашњ Петр. БЕШЕ ОЈЕО БЉ 
цафњство лема цара грњуњскаго Македона. родомњ стн 
Пкифњ. смнњ удра нвнрњскаго иманемћ, Кархаваква. и т.Дд. 

На листу 38) Тоџнта. 6! (12) жвтее но жиаињ нже Ењ сЕв-– 
тих отца нашего Петра, аооњскаго. Благослоки оте : — 

На крају ове повијести на листу 69 има тајном бувви- 
цом овај запис: 71665 кнзлауихвхћ,. — који сам разри- 
јешио == Генадије доместивњ. 

На листу 70) еосњмћ уестми СлоБА. ГЕЛНКО ГАДГОМЕМЋ, 
и пишем: — 

На дисту 79) Кертађ философљ. (Та словеса Ењ кратућ 
иувбрашњнал. Фот кингм Конљстантина философа. оуунтемх 
срђбњскаго. Бмешаго при влаготастиввињ деспота Стефано. 
смноу стараго кнехл Лагара. 

На листу 87) 6 писменежљ ХЖрљнорнхца Храбра: — 

На листу 90) масеца љугоџста Ка (21) памета (овдје 
једна ријеч изблиједјела) прнснопоминаемаго пркподокнаго 
отњца нашего Неле и т. д. 

На листу 98) жите в жњ првподовна и Богоно- 
снасо оца нашего Футлотел ниже постивњшаго се ЕЂ деодњ- 
сцен горб. Благослови откте: — 

Ова је повијест о Филотеју писана брзописом, а једна- 
кијем мастилом Као и она о Исаицји. 





~. 


ЖИВОТОПИС СТАРЦА ИСАИЈЕ, КОЈИ 
ЈЕ ЖИВИО У ХЈУ ВИЈЕКУ. 


Исаија се родио у српском Подимљу за вријеме краља 
Стосана Дечанскога. Отац му је Ђорђе, а мати Калина из 
реда српске властеде. Научивши га књизи у својем дому и 
васшитавши у духу властеоском, даду га српском краљу у 
двореку службу по ондашњем дворском и властеоском обичају. 

Нашега је Исанју жеља вукла више манастиру и асеб- 
тичком животу, него сјајном двору и свјетском уживању. да 
то једнога дана побјегне из краљева двора у манастир св. 
Јаћима у Сарандапор. — Игуман га с братством радосно прими 
и закалуђери, гдје дуго остане. На пошљетку зажели, и с бла- 
гословом игумана сарандапорскога отиде у Свету Гору у срп- 
ски манастир Хиландар. | 

У Хиландару је тада био игуман у оно доба чувени 
старац Арсеније, којега спомиње и епископ рашки Никодим 
у запису кричије рашке 1305 гт.; он прими Исаију за сво- 
јега ученика. 

Исанјини добри родитељи: Ђорђе и Калина једнако су 
о њему мислили К за њим чезнули. А Исанја опет мислио 
је, како, да приволи своје родитеље, да се закадуђере. 

На пошљетку одлучи, да ради тога походи своје роди- 
теље у Полимљу. Родитељи његови видећи први пут својега 
сина, као монаха сијерна и побожна, плавади су од радости. 

Исаија, селонивши своје родитеље, да се завалуђере, по- 
зове једнога дана свештеномонахе, те их обоје замонаше, до- 








64 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


бивши у калуђерству имена: Ђерасим и Тодосија. По том 
проживе у монашвом и испосничком животу још неколике 
године. 


Па, кад је било Богу угодно, да се с овога варљивога 
свијета преселе на други — вјечни и истинити; обоје умру 
једнога дана, и буду, по причању животописца Исаијина, са- 
храњени у један гроб. · 

Њихов се захвадни и побожни син, монах Исаија, усрдно 
молио Богу за спасење душа својих добријех родитеља. 

Наш се Исаија прочује својим строгијем монашкијем жи- 
вотом, памећу и ученошћу, како у Светој Гори, таво и у срш- 
свом народу. 

Кад су цар Душан и царица Јелена походили Хиландар 
и Свету Гору 1348. г., тада је престарјели игуман Арсеније, 
којега је цар Душан веома поштовао, при самрти препору- 
чио Исвију царевој наклоности због врлина и даровитости. 

И заиста је наш Исаија био велики љубимац цара Ду- 
шана. То се потврђује и једном хрисовуљом, коју је дао ма- 
настиру русвом св. Пантелејмона у Светој Гори 1349. г. 

У ХГУ вијеку Русија није била још првога реда јевро:- 
ска држава. Њезини внежеви (владаоци) или нијесу могли 
или нијесу хтјели, да сврћу своју пажњу, и да помажу руском 
манастиру св. Пантелејмона у Светој Гори; оставивши га и 
са свијем заборавивши. С тога је тај манастир тада био но 
само у оскудном стању, него је почео да се руши и готово 
са свијем да запусти. На пошљетку дође у њ наш Исаија, 
те припадне. о модбом цару Душану за помоћ и поправву 
манастира. 

Цар Душан, којега је Света Гора признавала за цара, 
не осврћући се на анатему цариградскога патријарха Калиста, 
коју је изрекао на њ и српску цреву послије сабора у Скопљу 
и за њим у Серезу, уважи ту модбу, одредивши обилну по- 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 65 


моћ, и тијем поставши други ктитор рускога манастира св. 
Пантелејнона; желио је да се са свијем поправи и у добро 
стање поврати, 


да ово се најбоља потврда находи у Душановијем хри- 
совуљама, које се чувају у истом манастиру у Светој Гори, и 
које је обједоданио руски вриједни архимандрит Леонида у 
ХХТУ „Гласнику“ српсвога ученог друштва. 

Да би се ова Душанова жеља и одлука тачно извршила, 
ваљало је наћи вјешта и часна извршиоца. да то цар Ду- 
тан изабере својега љубимца Исаију, говорећи у једној својој 
хрисовуљи: 

„Понска же ударство ми сњ ксакимњ прн- 
дежаннемњћ, ниже на си Боговгодно дало по- 
слвжити погвштаго; ОБратох. же уљстнаго ЕЉ 
иноцахђ, мив же миогодовимда и ккрна монаха 
Псатоо, н ид сего наложихћђ Ккљсдко пиопетвниг 
и промишленне о сен свбетон обнтвлан, тома 
нехотешти, сљ велиннмкћ вмилкинемћ и ме- 
таммшемњ, бљивак н сљ Благоуљстикон и прљ- 
БЉХЛОБљАИНОО ми царнцбио акгастикио иера 
Сленого. б)нђ же модиминие наше прахрати не 
моги, повнив сени прне('). 

Наш је Исаија својом памећу, побожношњу, ученошћу и 
утицајем у српском царском двору чинио много добра свето- 
горескијем манастирима; особито: Хиландару, св. Пантелој- 
мону и св. Павлу. 

И поред свега тога завист некијех светогорскијех ка- 
луђера, није ни њега мимоишла; те је морао преживјети 
горкијех дана и година; 

Ружна црта, али појамна; јер обично гори завиде бо- 
љима, и чине им, кад год могу, свакојаке пакости! Ну та- 


(1) Гласник ХХГУ стр. 284. 
ГЛАСНИК 11. ~. 9 











66 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


вијех је појава бивало у свијех народа од како је свијета ш 
вијека, и биће их вазда. 

Благо ономе, којему завиде за људске врлине и добра 
дјела ! — · 

Наш добри старац Исаија надахнут науком јеванђелском, 
побожношћу, мудрошћу и узвишен срцем и душом над свијем 
страстима и људскијем ништавидом; ведедушно је опраштао 
увреде, и монашком смјерношћу и трпљивошћу савлађивао 
тешкоће. 

Он је страдао још и од разбојниња, који су често у сред- 
њем вијеку нападали на поједине манастире у Светој Гори. 

Једном, идући са своја неколића ученика у манастир 
св. Атанасија атонскога; ухвате га морски разбојници, и од- 
веду на свој брод, мучећи га нечовечно и гровно! — 

Исанјин животописац вели, да је трпљиво сносио те муке; 
хвалећи га и преузносећи до неба завршује, да га је Бог 
· избавио из руку разбојничкијех. 

Наш је Исанја радио и на пољу ењижевнон. Знајући 
добро грчки, превео је Дионисија Ареопагиту по настојању ми- 
тропоаита серескога 'Тодосија. У драгоцјеном запису, о томе 
пријеводу, који се чува у бечкој дворској библиотеци, спо- 
менуо је у кратко пораз српске војске на Марици 1871. г, 
под краљем Вукашином и деспотом Угљешом("). 

И што је најважније, сва засдуга припада овоме зна- 
менитон српском калуђеру што је скинута анатема са срп- 
ске цркве, владалаца, свештенства и народа за вријеме кнеза 
Лазара и српскога патријарха Саве, 

Изабраши 4 најспособнија калуђера: два Грка и два 
Србина, који су знали изврсно грчки, и били уједно вјешти 





(') Миклошић Сћгезботашћа рајаеовоуешса Упаођопав 1861. г. — Из 
ове је хрестоматије извадио тај запис г. Стојан Новаковић и штам- 
пао у »„Примјерима књижевности и језика старота и српско-словен- 
скога“, овренувши га на српски ивговор стр. 872. Биоград 1877. г. 


= 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 67 


товорници, као што је и Исаија; 8 један је међу њима био 
и дубоки знадац канонскога права; упути се с њима у Ца- 
риград : гдје изради код тадашњега цариградскога патријарха 
Филотија и грчкога цара Јована и сина му Манојла Пале- 
олога, да се свине анатома са српске цркве, Боју је метнуо, 
као што се зна, цариградски патријарах Калист онда, кад је 
Душан подигао српеку архијепископију на патријаршију и 
Браљевину на царевину. 

Шта св и колико зна из Пароставника о старцу Исаији 
и свидању анатеме с наше цркве, навешћу овдје ради веће 
пуноће овога животописа. 

" „Жљетинчишин же старњцњ кифрњ Нсанд 25л06к сен не- 
ратдрашеное БндвЕћ, реЕљностио раждетђ се БОЖМСТЕЊНОНО, 
принде кљ кне2ој Латароџ, Н свкадомет моју 0 кешти. 
кмедљ же Ладарњ БОГОМОБНЕЋ СМО НО МНОГБаН доБродатвљмн 
оџкрашењ, сна оуслошављ иже о прадвретенаи 75065, 6 
инох% петави Баст; посмамењ стафњца кир Нсдто књ па- 
тридфњхој срњељскомој СдЕб. мн Пришњдњ гедкд оумолн зего 
о сешњ рахдрашенин ; он же приклони се н модн стафњца 
Недто понти кљ Цариград понскатн о семћ рахдрвшенне. 
оњњ же семоџ повнноџњ се ко понтн, н пришњањ књ кне- 
тоџ Бљхет ОТА МеГО (еже на потрвкој доволљнаћ, н тако 
емметњ се поутн. поветњ же С СОБОМО уљстаналго 6њ ДОБро- 
дЕтелехњ Бмељшзлаго прота Свете Горњ кир Теофана н 
двд оутсника кего Сидивестра н Нифонд, с симн н Инко- 
дима глаголомћ таковатемА, НО сБороџ кљсемоу оповвдМет, 
старон царнуи кира Клисавњти но вњсвињ соуштинмћ Еласте- 
лом. таже 6ђ Скетоџмо Гороџ ББШЊД, Н От ТоудОХ ЕЋ 
Коравл Елажте царњстволоштлаго града достиљ, стрећ н 
ада многше пртем, цафњствомоштој тогда Калопноџ Па- 
леолотоу но смноџ гего кир Манонлој. патршурњхој КИфЊ 
Ффилотео моужоу добродатаљној н прамоџдроу. Ттаже 0у- 
кедАно емсте пришњетвне стафњуа Нсдије но кнна клеже ради 

Бе 


68 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


принде; но прнетњ сего патрнарњх м КС СЉЕОФЊ, коже 
вест дзпо, ск Ууљстто много. Таже сљЕзљ сљткофљше 0 
семћ. праштмот прикжде смЕњих хапраштених и отлеџув- 
нит цара м патрикрњха но књевх ЖВЕМИХЊ Но праставлљшнихњ 
се, н приеммотљ Есе дрехшерев и омербе 66 Пприосњште- 
ние но скљелоуженше. Бавлктр же 7д% ИФУТО лоууљШС ради 
сихњ пришњашних, паус же да кифњ Нсашо, по ичже 65 
уаАО БаМОБМЕЊ патршуфњхо“. Того ради дародотљ нв њљ 
томоџ имљти арехмепнскопа сремемњ, мн патршхраха само- 
Еластна и никмимњ же обладмема, тединоу о семћ дављше 
тапоетдњ, око аште оукрвпстњ се СфњЕди, и грњуњские ПАК 
страно примоуте, митрополит н поменљ техњ рекњше 84- 
трикрњхокажњ да нв приманет, коже ни сљеорљнах повела- 
емотљ правила и семој БмЕњшој, написоџотљ кљ потЕрљжде- 
нино синњгелна, Но отпоуштмот јего с МОК Но сто, 
н св ними дед уловака нзбрана књ лоуувшемој нзевштенто, 
њњ скештенонноцахњ кнфњ Матех н кир Монсећ. ниже при- 
ињдвше књ Призрањ око отљ лица платрнхрњхока, М Кљињдњие 
65 рњкокљ улрекоу сложише н приогљштише се светитемешњ 
н свештеникомћ срељскенињ ољлоутенмимћ пражде“ ("). 

Мимо ово ништа се више вије знало до сада о овоме 
заслужном старцу Исанји. А сада с наласком његовог жЖи- 
вотописа знамо: гдје је рођен; кад; ко су му родитељи; гдје 
се учио; гдје се закалуђерио; шта је радио; и, Какве 38- 
слуте има за српску цреву и књижевност. 

Ево дакле тога животописа: 

„Месеца авгоуста ка (21) памет (овдје једна ријеч #8- 
блиједједа) приснопомннасмато преподовнаго отаца нашего 
Неле (изблиједјеле двије ријечи) Исатиљ доџхњ пршемлет не- 
весити шљхдокхњ. талО же ид темли оставн доухокнмињ ско- 
имњђ тедомћ, кедику оуташемта н радости. ид темлн остави 


(5) Даничић. животописи краљева и архијепископа српских стр. 381 3. 








МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 69 


Нсаћа сљаданноцо НокоО ФОБНТВАЊ УСДАМЊ сКОММћ доухок- 
имић Христе мон. на ивбеси доухомћ Ељселецетњ се Бљ квуниб 
оБнтали. досродателњији твон сладии емиљ аште оугасе 
на хемли, ( отљув, нзимашн Ек вљишитих невкесниж ОоумОњ 
сладувишомо Бвсвдој. Бњхиде отђ соудој књ К7ДОХОу ЕС- 
днкал слава Иста смоу же слава Белнкад на 7емлн. тебе 
прњнеше некеснад селенту, (О отњус, Н деже оуготовд Бољ 
МОБЕШТНИМЊ (его, Но нас оубогахњ немоштинж ин многи 
сирена одрљжимих,, неостаки светимн молнтками нас. 

Ка ка (21) сладка вестда Мета оџспе, 0 господн: 

Си преподокшњ! н приснопомнндешти Блажени оф 
нашњ Исата. Бмстњ рожденје мн вљспнтанте срињскме хемле. 
От епдрхте гадгомеште Лмањ. 

У једној хрисовуљи краља Милутина спомиње се међу 
осталијем српскијем епископијама и лимека, на Којој је тада 
био епископ Андовије("). 

На једном србуљском апостолу у Народној библиотеци, 
који је нађен у пчинском манастиру у вријеме српскога рата 
за ослобођење и независност и посдан од врховне команде, 
има овај запис: 

„Сени се 6 Бов Ссљи праха. храмз скеттиж ап0- 
стодћ Петра н Павла. митрополте лимсиме покелемтемђ 
пркесвешеннхо мнтрополнта лимљскаго курљ Филоееа. 

6љ многоместежнов Бркме, 

ЕЋ л%ТО „зун (= 6950 = 1442). 

Многограшнти Ромањ“. 

Ова је лимсва епархија установљена за вријеме краља 
Милутина. Главно је сједиште њезина епископа било у сада- 
шњем Биједом-пољу на Лану у манастиру светијех апостола 
Петра и Павла. Тако је постојала, како прије рођења на- 
шета старца Исаије, тако и послије његове смрти. 








() Архим. Леонида. Истор. опис. срб. цар. заврм Хиландара. Москва. 
1868 г. стр. 25. — Опис. древ. срп. 184: г. Аврамовић. 





70 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


Родни же се при слаготдстивињ но хрнстомовнекињ са- 
модфњжун ксес срњпскне хемле н подоумакскне н поморскне 
н дрванашкте свстошмљ кралн Оурошн. Ољ Благородноу и 
влаготастикох -роднтемо, отљуд Георга матере же Кдлтни. 
вљспитанже БмСт отрокћ с н наоутенћ киНГиМЊ. Бкше 60 
многомовнињ роднтели свонмн. н хоткхоџ гего прдати БА 
пољлатоу царекн. он ље послоушањ сткори пмњ БОМО ЕЉ 
мало време. но нехоте оскрбнти нхв. ОТЉ младих 5О НОМЊт 
КњамОвнењ Бога. кскмћ срдцемћ мо сео доушео. Суангел- 
сков слоко оуслишавћ. нже оставнтњ отца н матефњ, и сва 
краснаа мира сего. сторнцего притмет н жидињ квуномо на- 
САВДИТЊ. ОН же умиливњ се доџшео н оставлљ барскаа # 
полатој. отћца же но матефњ, н мобнмомо дроџжина, н кс 
красмда мира сего. н аБНЕ БЉаМЊ Крст сБОН, ПослЕДОКА 
Христо. и оустрмн се Бвжа. н пришњдњ достиже Ељ све- 
тен монастнрњ скетаго отљца нашего Тодкћма нже 6љ Сардн- 
дапорн. но тоџ приет Бнењ от6 нгоумена Но ФТЋ КСе Брат! 
сњ радосттио. н тако постригњ влас приетњ дггискџ ОБратљ 
ет светаго нгоумена нв от Есе Брат!е. 


Жеелантемђ доуховним нспланне се пртде вљ Свстоцо 
Гороџ аеенскох, н дошњда Вњ скеттн но улстити монастифњ 
прасветме котороднце Хиландар нариудаемти. н тоџ с фра- 
достио приетњ Бнвљ ет нгоумена н от всеке вратге. Оџсрд- 
нос н троудомовнкос кего житне елнко поката н то неспо- 
каста. трпвита. смарента. послоушанта. кљгдржанта поштента. 
Бд%Нта. кротостно Благоговант. молнтвамн но моленин, и 
ксакнин добродтелмн оџкрасик се ко прввњхити житисњ 
вљ пати асгтеловндиммић, Есе мнихм сокштее Ењ тон скетон 
окитван. гегда же достиже 6љ савршена моужа довродател. 
вњ мароџ вњураста непљнента Христова. јегоже н ЕНДЕВљ 


Бог, нже са провнде н ккд!н. и хотвн сем спасти се 
н књ ратоумњ нстинн!н притн. | 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 71 


Божњставимињљ поскштентемњ но Благодатно првскбв- 
таго доуха подинг се. имже не себе еднидго на Енсотоу 
бљуведс докољи 66. НЕ СОБОНО поут Н роднтелема скенма 
покатављ. но тано привести кљ догродатедн дгтелскаго житта 
кљуведб. пљсхотвељ ти но Ендети отуљство син. н коже 
прђиде књ родителешњ свонмћ н онн кндвише, похнашс гего. 
0), радоств о весела слика дароваште се ташњ тогда. · 6Н- 
дЕше сесе тедо агтеда Бћ ПАТИ КО ННМ прншњдњи. радо- 
стио кеселфкоу се п скрсто МмОобљЕНО некако непљнохој 
еун смедин, толико време мокимаго невндевше. Блажвим 
же от нашњ Недја ме трљав на мнохв славити се ро- 
дитећн н сљродинкм Ссконми. иђ БљСКОрЕ прихелењ скештен- 
ноеннокм моуже доуховнме. но сих доушепољхтнимн сло- 
кеси ОуЕвШТтавА, но дггелскмиињ оБратомљ оџкрасниљ наоуун 
е ксешћ, 0 нже како ПОДОБаКТЊ ннокошљ подбихати се 
доџховно. 1 сихв праименовлњ, етљца Герасишњ, матере 
же дседоста. таже о нихљ много помоднесе. но асне От 
нихћ нзиде. твишташе ко се шко да не инд мнохћ 2акљСснитњ 
от. прадлажаштаго кемоџ моввмаго и сладуаншаго подвига 
доуховмаго. Семоу же прншњдшој ЕЊ СЕОО ОБИТЕЉ. Ппрб- 
подовниже роднтеле гего. добрћ поденхлеше се пкоже по- 
ДОБМЕТЊ Богооутодно пожнеше елико Бреме сђ миром скон- 
таше се Богоогтодноо смртно сожтемњ покелвнтешњ и 
ова 6њ едтић ди. Но тако положише вогооугодине књ единој 
ракоу н погрекоше. 

0) лодесм дненомоџ. пкоже мито но сте БОР СБДВА 
фадн сеокего оугодника етљца нашего Нсдте модитвамн. 

Блажене же оуслмшављ 6 днЕНОМ оуспенн УСТИ 
родитељ свонхв. но Благодарнењ ксевлагдго согд 9 нихљ много 
МОЛИТЕОНАЕЉ радостно доухоЕеноо много Ењтрадова се. н 
тако по семћ Благодатно доуховноо подвнже се књ по- 
слоџшанио. н обрт. накогсго велнка старца просевштена 
доуше!о. ради пеговехњ доуховнихљ МНОРШХ дОБродћтелен 





72 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


имвнешљ Крсеита. семоџ 9 господин покннека се 6љ Еслко 
послоушаше н покерсите. н многљамћ титан потројдиг 
се н томоу посаоужнећ согојтодио лкоже подовметћ севе- 
моџ ОТљцОџ доуховномоу влико време. 

(бео келикаго и скетаго старца Хрсемта БАЗРОТЊСТЈЕМ 
и христомовнети цафњ нздшњ Стефањ много моеаше. п велмн 
оџсфњдно послоџшаше. ради многшхћ его доухокишх ДОБ'О- 
дфтелен. Кеда же приде БлаготљСтмЕМ цајњ нашс Стефан 
њљ Сестоџо Гороџ, притде књ старцоу келикомоу Хрсенио. 
н много весвдокмине н изелднеше се доушеполхијих сле- 
веск. прим свети старфњ 2Д роукоу Отуд нашего Недтоџ 
глагомећ. благотњстмЕТи цајмо н христомовнетн. вркме (ошњ- 
стега мосго пришло гест, и сб ду НДОЏ 6 Поут От 
монх н ктомој књ пљти менмаши мене ендати. но се тео5 
см мон доџхокнти Псдна 4 имен (его књ масто мене Њ% 
есако нспрлаленте н оуташенте теонмњ ДОуХОЕННМЋ нсправле- 
иТешњ. Н от того кремена толикој зкло покада благоусти- 
кти парњ Стефањ Евроџ н мокавњ н поуњствиј БлаЖеМикњ 
бутаци нашемљ Нсатн елнко ненмаињ како нсповвдати. Таже 
стар(њ)уљ (Лрсемте првиде ФТтњ сего живота кђ Богоу. По 
оџспенн же светаго старца нхиде отмњ нашњ Нсате љ м%- 
сто везјимљвано с оутеннкомњ сконш Силевстромћ, 6 исто 
глагомемов светаго Павла поустинда. ме н сљетинка и 
сеподкижника Блаженаго и пркподокнасо етљца Дтонтста 
оскештеннаго. н тоџ прапрокодикт кремб доколио ЕЉ МНО- 
гомљ соренти н поденхн. И ољ тоудој настаклаемћ доухемњ 
светашњ. иргиде вљ скетоџо сбиталњ светаго но сланаго ке- 
дикомоутевнка н угленика Панделенмомна. 22 неже ваше н 
придев светомоу томоу мжестој миого помагаљ и покрф- 
амдл, и сте кидккњ пороушено тапуствао мало не 50 конца. 
н подвигсе рекностио БОЖАСТЕНОМО, ПОреЕнОКаКљ свстомоу 
Деднаско деонскомоу. призиеје помоштћ кожто н светаго 
великомоухвника Пандеденмона. п пршем СЕТА НО БлДГО- 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 783 


слокенјс оћ свстихњ но доуховитихе етљућ. нхмдб кљ кла70-– 
уљетикомоу цароџ Стефлноу. кидвже его Стефли ул Бели- 
коо радостиев кљзкесеслисе 0 пришњствтн (его. и насладивше 
се деуховнихњ н кожкстанмокњ словесљ. Скадањљ гемоџ Ф Еса- 
кик Кештехћ (же низшес, но о осмовленн и подвнженн 
монастира светло Плиделенмона, н 0 инихљ потрекажхњ ноу- 
жани скстогорскижљ монастирби. помошти но астоуплвин 
и нокркпленни. Балгоуњстивти же Стефањљ цар. миогоој- 
сњднио и обрадоканић весело принео глагола БС 
ет отца изшего Неме. такожде Н елагоуљстиваа царица 
Сдена многооусфњдио пртимаше словбса гего. м ксл еликд 
љехот« с рлдестио кса земоџ нспаљнише но сљЕрњшишв. н 
овљдароваше многад тлата но никада ма помоштњ и на сњ2- 
_ дише монастирој. н на рахтданте оубољињ монастирешњ И 
немоштним уфњицемћ. но тако иго св радостћо м с миром 
етпокстише. от же нзшњ Исла прниде ОТА БлагОтњ- 
стикунхљ царњљ ке момастифњ сњ радостио много. н тако 
ет самого осноканта Бљ2дЕНг црљковљ прккрасноџ. н Тра- 
ветарио, но дох!е. н Бсакме потркен, аже сојт монлсти- 
фоџ на потрвбој но мннхомћ на оупокоемје, црккн велје 
красио, пиргоке, метох!в ск хртсовоџли цадрекнмн. сна кса 
сљЕњшни кожни! помоштио но скетаго келнкомоутеника 
Панделенмона. | 

Сгда же хотваше стк многах Ттроџдокњ потунноути 
н оупоконти се. и нендвнден добра стартни 2л0одћи нже 
МОРИЊ скетиињћ нскоушента накоден. н семоу скстомох, 
многа некоршенја пражде кошњунин наведе. тогда БО нацИ 
ДОБАТН подЕнгше се 2аЕнстио н клеветамин мл влиженаго. н 
Да БН Били низко ивкако. иб соџшти н нскрит нмже то 
Беше многа дора сатворнд. видћЕ же то плаженти, нехотв, 
пративамића дати имђ ин свБлахни, оуклонн сб от нихв. 
да исвешташес распаљат се ил флокоџ. Н поммћ МОуБИМаГО 
свовго окувника нже то Б% кемоџ БлагооугодњЊњ БА БСАКОМ 





74 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


слоужећ нменемћ Мнкандра и пноу накоџо Сбратћо, н отиде 
ид дападномо теммо. н тамо отошњдћ, многм доБродатели 
створи вљ странахњ ТЕХЊ БЛаТОДАТЊО христовоно. многа црњ- 
кЕн свтворн. обшта жутна свекоупн. множљство много мОодТИ 
прикедњ књ Бадгоратумино. н тако Благодатно христовоо Бљ 
свон пакн прде монастирћ о свонм мококншњ УСДОМЊ 
доуховнмшмћ. Тогда же н онтн свпротнвогорнти прбдоше Ељ 
пољстко н татрквше сек ке соутњ стеорнлан покдаше 
се, н прнеше проштенте от праподобнаго, видвкше же (его 
ниноци н мобнмда Братид доуховнда сестае тое ФЕНТЋАН, 
тогда 50 тогда отњ радости н кеселта елика нињ дарова Бољ. 
таковаго скатнаннка насладити се н медотоунаго етика. Бн- 
ДЕ же Блажемти толнко оусрњде н моБок свонхњ син ниже 
и немој. вњхрадова се н Ељувеселн се ДОХОШ. ко сто- 
ештоу мо тогда на маств некојемњ рленх Н програтна, 
Ни окостњ гето свбрзешихњ се ликоке скетмхњ Оту н сратти 
мовнмтих смо внокњ, множство много народа. ако дггело 
(обрадио стосште нос 6роо но с страхомћ Н сљ МоБОМо 
доуховного слишеште н пртеммоште слово его Вљ срдњун 
скогешњ. Сматрме же Блажени и прокнде срдунних отима 
Бброџ но моБавњ сконхћ послоушникњ ниже књ немоџ. ОТБ ра- 
доста н оумнлента. ако св смљудмн књ сегк помолнтн сб на 
многћ уасв. таже пакн рештн. влагодарој те Владико мно- 
гомнлостиве господин мон Псоус Христе, сене н слове Бога 
живдго. свераешомоу светос сков сте стадо: Та гего семОдН 
н наставн на поуњ 2аповтден светмхћ Твонхћ. н толНКОџ 
покда2д МОБОВЊ ДОџХОБНОџ КБ то соуштимњ Братјамњ, НЕ 
туш Ењ тон скетон Обнтвлан, НЕ но 6њ нинхђ окрст њинх 
монастирехњ елнуи вљ Света Горћ ОБрктмот се. БСВМЊ ЕМС 
сетђ него поскштене н покраиленте ин помошт. такождеже 
иже књ ведмактн свдештимњ светим ОТЦЕМЋ ЕЊ СДНИЊСТЕЋ 
књ општи Богоу слоужештимњ крст светаго Дена. и 
пркунстоџо н прксветодо Бладнунцоу н Богороднуоџ нме- 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 75 


прастанио славештижљ много множство. ет нето призше 
оџпокоснта н оџташента доуховнда жб6 н талсенаа. 
Ичкогда оуео Бишшоу првкословшо но расхолк и нв 
сљелашенћо науслнакомњ урњкоњинш. Грњкомљ н Срелењ, 
и не примлхој Грун књ прнобштенћо пратистмихњ Н Божњ- 
стенмнх тлињњ Срељсиме скештенионатвланикм, ИК М пате 
вељмин хоуаахој. Бндђењже то блажени отњуе нашњ Нсата. 
н да не оумножит се 24054 н подЕнљ се доухомњ светим 
сђ велитмимњ потњштантемћ. и поземњ св соко) пркжде кнЕ- 
шаго прота нже њ Светви Горк много Еруме прапроко- 
дивша, н преспвиша Ељ старости Тан, имемнешњ Феофана 
моужа миогонтреднаа. сте 60 пруподовномој ОТЉЦОХ 
нашемоу Исатп сљи блажени деофањ многомовнмћ ради 
кеговихњ многмхњ добродктелти. понеже 50 25 поднашњ оБн- 
умемњ н дивимић оукрашењ. Благћ, кротић, смареномокдр. 
странномовућ, милостнЕњ. сладњкњ кђ словеси. сладтаМиН Ењ 
сесваћ но КЕ ксакомњ СЕКТЕ 51121. ИЕКАКОВОГО БлагОрастео- 
реноо н свето простотио ксакомоџ улеуљскомоу ОЕНУаО 
слагооутодњи. Такожде же н Микодима. удстид н оскештена 
моџжа снана 6 кннгажњ. силнанша 6њ рахоума н словесехњ 
ни ољиљтех. Грка родомњ. ниже но сљставлаушаго на Оугро- 
клашскон 26мАн два Бедика н удстна монастирд сњ кези- 
книњ троудомњ н потиштанћемљ мнохамњ н с СБЕТОШЋ Н 
помоштћо праподовнаго отњуд машего сате. н тако сн- 
мо светаго доуха и кожним поскштентемњ секоџпн оп- 
тад житно множстео много нлрода ннокљ уранорнхињ. ниже 
во она тон темлан смењ ко некда СЕТА дљинуца всдкемн 
доухокинми добродктелмм оукрашењ. Такожде же н оњ 
сконхљ оуусинкњ нхбракњ ДЕА уБСТНА МОЖА Благорајоумиа 
но на кслкоу догродтењ доухокноу много искоџсна нме- 
нешљ Никандра н Стлекестра. нже ТО 6вхоџ Блаженомоу 
Благооугтодин на кслкој СЛОЖЕО. Н Е57МШ6 сњ сооно 
доколнал нже на потркеој достиже царсткомошаго града. 


76 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


и сљеравсв 0 доухоџ светомћ сњ Бселемсвимњ сестишњ аЈтр!- 
дрхом.. н сљ вожнео помоштио и поспкшентемљ свстаго 
доџха кед велика Бљехта сњткорн. Сомиренте н Благослоквит6 
нспроснињ н сЕвкоупн рахдор сбетне цфњкев, н до ДЕНС 
ипроцетњ влагодатно хрнстоково уфњкок вожљствнаа. Бљсе- 
денсктиже скети патрархњ не тЕМО НепАвНН са ноколкннда 
о всакмхћ рдаеотахљ доуховннх. ниже Бљсхота пртподовни, 
об но св велико постио отљпоџсти слаженаго. 

Пришдашој же преподосномој отљ Цариграда сљ радо- 
сто келикојо књ монастиф, н оттоудој прниссе многм 
фазантине потркен н оутвдрн црковине. красни убстине ико- 
ни. завеси. секштники, темела. хора. кандила снрска. н ним 
мног) · уастиме потрвен. Но кмста кеселте радост миогд 6% 
монастирни о пришњетети пракеднаго, НА н кеште пркстас 
старда жлоБа .... ТМ праведникоу. 

Пошњдишој же накогда #љ Лакроу Блаженомоџ, н с 
нимљ пет Братие уљстниахв моужн ниокњ. 0, оџкм мис 
наиме ради потрфби, љпддоше по срвдњ Барвдрб М Ксахљ 
похезтавше Ењкрњгоше Бљ корлев. Пркподоснзго же ОТАЦА 
Исамо онтн проклети крњвоптвце немилостввн толико Биш6 
по всемоу тадоџ 6 по светон гллећ ако и ксемој ТвЛОМ 
оБдерити св крио. њ, 6, свти 0 скрбн колика ин оБрљ- 
тоше тогда. нљ Нема по смотрвнио кожћо прилоуунше се 
пракбдномој. многм Бо скрон прлеедномој. МБ Блан и сн- 
дин и уловвкомовнамн милостиви Богљ сков оугодмикн Ен- 
ВЕЋ НСКОрШАЕТЊ, нђ смфњтн нв Ппрадмета до коњца. и о 
сте напасти књскорћ блаженаго с БСЕ!О БлагостНи!О сБооди 
мановентемћ сконмњ коже ФН БАСТЊ. НЕ ОН ДА сввоудвтсе 
слово некосго светаго ведикаго старца иже прорсте Бла- 
њеномој гамометљ. отљув Неда мокжансв н крвписе ако 
Болидни мо скркн ждоутљ тебе (овдје је једна ријеч изблије- 
дјела) н Фтњ того вркменв (овдје двије врсте изблиједјеле са 
свијем) оџ праввднаго Пенд, но нних миогиж свети. н ољ 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 77 


толике нскоушенти еликожб прилоутнше се слаженомоџ. 
Ис о, подеси. ( дљготривита. о оуташенја. О кротостни. 
· о сиврњноумоудра. о оумиденћа. о милости. 6 сладЕМХЊ 
и топАамх сљ7ћ. 6 скетме ин неловнЕне простотм. влнка 80- 
ката светда ома н просквштназ доухошњ, пкоже слашахом 
књ светих писаниљ 6 светом келнкомљ Стсон, или 0 иниж 
келикмхљ скетихњ многмхћ пришњдишнхњ 6 Кбликомо но у!о- 
диоџто простотоу и мстловне, Снце но блажени Отаца иаињ 
Исла. кљ толико пргиде метловте књ светоџо простотој ако 
нектдвти аште 6 мнрћ сешњ естњ, ИлН ист Каковд 11064 
(овдје двије ријечи изблиједјеле) вако тешко. мнкого тоужи. 
им икакоко слово неоутодно комоџ ихрвув. или неправедно 
изкос и хдо 6Њ споменоу мнкдко. 


~ 


одекмћ “ест слова. велико глагомемћ, н 
ПНШЕМ ('): — 


По вожно епградој СБадањномој УлОЕЋКОџ, 8 СКОКА 
позљтенљномој саномњ. сего теста имнже сљстонт се, не 
"ве оууента оставнтљ потрфед. аште Бо н кромћ сихћ Б5 
доџши сљетонт се слоко. акоже оџусту Богоносни отљци, 
не књ ењторомој рожденпо плати. гест же оџстнами н гла- 
сошњ нхдвллљемо, н протимн сего ороудмн ПљТН. 

Тогду н тести књ сљставленио трфеоџстњ. кром% Бо 
сиха нуљаснитн о нихњ же слово немоштно. соутже оу50 
слова теста сосмњ, јелнка глаголешђ н пишемњ. Ењн5 сихњ 
нитто же Кста. 

· боџтв же сте. име. рат. притестне. рлхануте. масто- 
имене. првдњ, вареуте. сњоџхб. Н сиљ осмшњ теста накме 
пмоутв но Вђ свек ра2двлента. пкоже се име оубо далит се 
на трос. књ моџжвско, н жењско, н сркдне. имеже гла- 
гомет се, пко нматљ подлежеште сојштњство о немже ксњ 
имб. КАалдет же снеје, МОМЖжњСКО име. БОГЉ. ОТА. СМ. 
доџхњ. СВЕТА. ГОСПОДЊ. дггел. улокккћ. Петрњ. Павдњ. КЉ2- 
доухњ. В%трб. мбсец. сватћ. Но шеднка спић подовна. Женско 
сеже се. тронца. светал. согородњца. даба. доџша. лоџна, 
демах. Бода. носим подокила. Сркдне же нме. гестњетво. 
соуштњство. цдарњство. БЛАДМУЋСТВО. небо. УЛОВАУСТЕО. Н 
протда свцева. И нвкод си н кромћ оукаха разлнута лаб 





(') Црвенијем словима; тако и сва зачелна. 








МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 79 


сој ихкопже труеомотњ кљ АЕЛСМИО рахланута. ттоже ест 
рахднтте. помалк оукажемњ. Но кромк оу60 раданута ШВАД- 
емаа имема ОТЉ.СОуД% ПОДНАЕМОТ се. моужљскемоу оуко 
именоу сепрашемнте, пер, сконудедета. женљскомоу же, аза. 
сраднемоџ же, Оњљ. нпдкм косждо име дћлнт се, нд паде- 
Иби пет. пже соу сје. права. родна. Еннокна. датблна. 
хвателма. Ста суво о моџжи сице глагомот се, правда, уло- 
ЕчКљ. родна, УАОЕЂКОКЉ. внмовна, 7ловккл. датедна, улоБткох. 
упателна Ф улокате. 0) пмеми же женљскомљ снце глагомот 
св с!а. права, жена. родна, женнилд. еннокил, женоџ. дателна 
женћ. хвателна, о жено. Сраднемоу же нисноџ сиуцб по- 
САДОМОТЊ ПподПАДНАл. права, гестстео. родна, 1естаство. 
кинокна гестстио. дателна, (естаствоџ. ТЕДТЕЛМА, (> 1еста- 
ство. Соџтљ же намда нмењњ мнашта се Емтњ моужњскал. 
приложеној же књ симшњ раханућо, АБЛАМОТ св женњскад. неко 
ајомњ скоњудкмот се, ић еромњ пкожб н моџжљсклаа. поже 
соџтњ Ста. крћвљ. содћ. стрњетћ. прљств. н просто глагомема, 
мист се моџжљекда. с рахланутемже пАММОТ се женљска. 
Соут же но 6 срадмемњ нмсин, не конудемоште се оном, 
њ кестомљћ. пкоже. солмце. Ороџжте. копте. тамже и се- 
моџ потревд иљ мЕленНо рахлнута. Соџт же н Еђ женљском 
нивин, пже несконудемотсе ид. аб, МА Нд Н. ко мнлостн. 
свекрн. дештн. дд ова ОуЕО нмешћ. сљ ратанугем. ФЕД же 
н кромћ сего тек соџтв кје уести вмвмотћ. Соут ко н њ 
моужљекош имеин, пже не на керђ Конљуњ нмоџтњ, #К ма, 
и. павоже. камин. гвохди. уфрњем. н тдаковда. Соџтљ же Бњ 
именха но дроџга ратдавлента. 6 моужњском же коупно. ни 
жењскомћ. и срвдшемшњ. ОБА ОуБО НМЕНБ ГАБЛНОТ СЕ ФОБ- 
штаа, ксемој пестаствоу. МЕО СК ЕЂ МОуЖБСКОМ пмени 
есемоу гестствоу, моџжљ. совиос же свставошћ. Петр. 
Пакљ Ељ женском же опште всемоџ гесњествој име ест 
љема. совнос же сњставомљ (арњра. (инд. 6љ срднем 
же именн овште ксемоу шестаетвој гестћ име. соуштњстко. 





80 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


сокнос же сљетавомњ. меко. дрфео. желтхо. соутљ же њ 
имбнк п унела. бдино. двобно. множно. н оубо едтнок 
прадиакнхем,. деонно же шесте се. прлвда. таоввка. родида 
уловткоџ. кинокила. коже н пракал. дателида. удоКвКОМа. 
укатеана. (О УлОБЋКА. #љ женњском же нмемн деомид сиџе: 
правла, жемћ. родила, жевних. дателнал, жемама. киновмаа, 
коже н правда. фЕателнаа О женљ. вљ срвдтешњ же дкон- 
иза, снце соу. правал, кстњстев, родна, гестствоу. КН- 
нокила. акоже но правла. длтеднаа, (естаствома. Хкатедиза, 
е (естастећ. множи же, снце соу. пракда, тловаци. 
родила, УАОБЋИЊА. Кнокнал, уловкке. дателнад, УЛОВККОМА, 
тватеднда, О ХаоЕкцИ. ЕЂ женском же нменн, множнад 
сице. правда, жене. родила, жемљћ. внновнда, женм. дател- 
над, женумњ. хБателнал, (О жене. срфднаго же нмени мно- 
жида, сице. правда, оестњетва. родна, шестаствовњ. ДАТ6А- 
над, кестетвомњ. БннОКНаА, ткоже њ правда. 264т6АМаа. О 
нестестка. 

Послкдодошта же именомљ соутњ, пет. род. ЕнДМ. 
натрњтанта, умела. падељн. н оуБо роде соу трње. моу- 
жњеку. женским. срадитн. вндђ же нменљ двант се 6њ Ста. њ 
прњиовштно. н ДЕНСТЕНО. н покасно. н редодатне. прњео- 
емтнео. шеста СЕ. кслкљ улОшакћ. не Бо Отљ ниого прст се. 
деистинос же се, ко Фт6 даНСТвА прохнелст се. мко се. 
ковауњ. дрзкедњаћ. ет рода же, тко се. мантањњ. шоуме. 
оте поктстиже ко се. оБкшеникђ оашентн Бо подасњ 
всемоџ родоу Февтента нме. наурњтанг же ннал соу 
мовомоудрњства хитрости. и мила раустотљства. дроџгд же 
писивињнад. писмењаже 74% ВИМА. МКО ПОСАЕДОМОШТА 
уестемњ слова. науфњтанул же соџтћ. ока, проста. ка сло- 
жид. важе прсложна. н Фббео проста глагомот се. пко 
фетљ единос тести слова сљетбет се. ко се. Петрњ. Илм. 
дома. Милошњ. Драгошњ. сложна же Доврослањљ. Радослањ. 
Добромнфњ. кслко Бо Снхњ Отњ део убстоџ слова слагает 








МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 81 


се. ни Бо довро, иноже слава. н дроуго радост, нноже 
слава. но нно драго, дроугоже мира. ФЕД БО ОТА СНО СОуЋ, 
идрктте. Оба же име моужњско. женско. нан срадић. Уто 
же гест нарвуге Ењ сЕоемћ уиноу оџукажет се. имена же 
преднаписаше се. прасложно же зестђ се. Сже от Треж 
уести слова слежит (е. ако Сб. БАдГОвЋСТНИК. БлАГОПронх- 
колић. ББДНОТМЕМЛЕШЊ. хлопртетњнћ, но слика Такова. | 

Соџт же нетњуно Бћ именуж. 2 моржискошњ. п жен- 
скошћ. п срздњемњћ. нб но реудхњ послахоОШтаа. Сложна 
и прксложна. От ихже уестн слежет се, БлЕМОТ се 6ћ 
фахдеменћа тести. н обе родм, но Бндм. н натурљтанта, 
сидхахомњ. унела же, единио. деоннно. множно. плдемта 
же. правда. роднал. дателнад. кнновна. дЕлтедна. 8 оу 
Фе имени по свађ отљ тести снахахомњ. 6 малнхћ ж6 сихв, 
и проула Ммосооутнимњ ЕЋ СОрДеЕТЋ. бже о нменни. 

По неже прадварше рвхомћ. дко ОСМЊ уести соу 
слова. име же 6ђ сихв пио основднте проусе Бо уестн. огла- 
голанта соутђ нменоу. (0 нменн Бе глагомот сб. пелммоште 
стрњетћ млин деиство сто же гест име. страждоуштаго ндн 
деиствомоштаго. многдеже нинхњ. 

Рат сего радни рвуљ пражде ОџСТАВНХОМЊ НаЕННТЋ. 
фктљ же гест теста слово мепадмошти. сиљрљтелна лнцоџ 
и врамени. данствоџже но страсти но оБвма БКОрПЕ. От 
косго анца двиствоџет се нан страждетљ н 6љ кос краме. Н 
сего ради глагодкт се рвуњ. ко рахуннкошти лица же 
и Брвмена. денстко же но страст и ФкоМ вљкоуоћ. и тегда 
покахомет косгождо лица данство, сице гллгометђ ржућ. 
Петр оууаше. Пауљ посплаше. матњеен Благовкствокаше. 
носе ен данство мимошњдањшаго врамене. Сгда же Ан гла- 
гометћ. Петрњ оуунта. Павле поснадетњ. Матђесн Благокћ- 
ствоџетњ. СЕ шавн данство настосштаго кркмене. бгда же 
ме гадгометњ, ТЕН камњ воудоуштњ соџдуе. ан ТИ Вам соу- 
дет бен данство Боудоуштхо краменл. 


ТДАСНЕК 191. "6 


82 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


(6 ви ркућ дЕНСТЕО МмиНОуЕЋШаГО, но настосшаго, н 
коудоштаго врфмене. на трн во Двант се вркме. пен же 
во коего далота соџтњ. СИ ркуђ данстинаго. дЂистЕо Бо. 
кншеретенад а не страењ. Страдданаго же халога соу 
с!а. Христосћ распет се (“) солице помрњудетћ, камемте ра- 
спадаст се. Хрпстосљ распнист се. солице помњрњкнењ, каме- 
не рдепадет се. се уби рбућ мимошњдашаго, н ндстосшаго, 
н воудоуштаго врфмене страск. н оџео 2алољ дЕНСТЕА И 
страсти свазахомћ 6љ сихњ вишеретењнихњ. оботоже коупио 
снраућ, данства н страсти халољ, еже гдагомет се посрвдћ 
данстед н страсти ркуњ, по рахдвменти крамене сважем. 
ТОГДА Бо БлагодЕљменЊе БОМДЕеТћ. 


Иннпа же посладоџошта руун скажемћ. же соктњ се. 
ихложенте. залог. видм. Нлуфњтанја. унсла. Обрада. Брћ- 
мена. и соупроџжњства. Нхтложенте же кестћ се. кома доушни 
изиосима гласомњ, рњућо елмхема. колд же доуше Бњ си 
пета СЛОВЊЊ ОББДЊЖИТСЋ. Бћ ПОБЕЛЋННОМЊ. Ећ МОЛНТЕЊНОМЋ. 
66 вљпрсномњ. Ењ 7кателномћ. Вћ повксномћ. же нхложенга 
нарнуот се. вест н дроџгос нхложенје. сже 706СТ се не 
(ОБДЕНО, Не 560 можетњ Н7олЕнтн само Ф секћ лица (и)лн 
бркменд нлн 7дл0огд, н нже ннос ког посладоуштихњ рЕтн. 
сего радн гест кегда н нмв ндрнумет се, тамже н радли- 
тле именоџ преммењ. пкоже се. |Сже унсти пољхно. веже 
нести потрвБио. кеже нграти оџкорно. кромћ же ратлнута 
глагомемое не фобавно. свин нмн же уестин слова сљстав- 
мхемо беде ештњ именоу. наН рвун НсплБниоШтН сЕвњ 
доушни. пако се. повелвемо ти Бмтн. покелввмо, рфућ гест. 
ти, место нмене. Бнтн нНеОБАЕНО. да оуБО), рвув, н ние. 
(н)ан масто (н)мене Тревоцотћ неоБденаго, 6љ нспавшенио 
секта доуше. сего радни неовдЕноје 66 уБтетњ св сњ н2ло- 





(5) Попријечно написано: Хрнстосћ расанидет се, солице помрђув, 
каменје распаде св. 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 83 


женми. дште но о секћ само ињ наложенио снам ненматњ. 
тамже ин нареуб се неокавнос, залог же посладомоштн 
рбтн уто јест пвнхемћ, 6ћ посладоноштнхњ раун. Бид же 
много еебраднћ гаагомет се, #љ мосомоџдри н ратетотљ- 
стан нменкхћ. “то же гестњ Вид Ељ раусхђ МЕММЊ. ВИД 
гадгомет се, рњун дванмме на ДБОЈС. ЕЊ првооврахнос, н 
праводнос. АБО СЕ. пракодвраднок, пртимоџ. хошмо. прф- 
кодно же. хомо вњспрнмој Фтњ прста 60. Ељспртетте, 
н проуд таковаа. 


Подокно же. мн мндуфљтанја много обрадић глаголот се. 
уто же шеста науфњтамје Бљ фаувхљ скажемњ. Матурљтдн!е 
· фестћ тнаменје рћун. проста ди кстњ АН сложвна. н про- 
ста, даамћ. сложна ЕЉХДАМЊ, Ппрвсложна, ЕљХДАМЊ (емоу. 
Чнсла же колика соу кљ имунехћ бЕНХОМА. Хто же со 
вљ ретехњ скажемћ. дуистљенме ркум унсла соутњ Ста. тЕО- 
фоџ. творнши. творит. ткоретњ. теорнва. творнта. творимњ. 
творнте. Страдатедна же. то Сб. ктешњ се. сиџет се. емева 
св немо се. Бнете се. БОТ Сб. 


Сен вњ рауехђ БЕНХОМЊ унела. унсло же глдголет се. 
ко ет еднинфњ множна свунтмет. ланца же Бљ рвусж 
соутљ се. Хтоже гест лице. рЕуђ гоже глагометћ кто 
сеек. нан књ немоу же о нишемћ глагометћ. НАН (0 ННОМЊ 
несоуштиш тоџ. Коднко лифњв. трн. прво. еторе. н тре- 
те, ко се. глагомо адв. глагомем тМ. глагометњ ондн. и 
се оуБо двуа пЕНХОМЋ. Соутћ же н двонна н множина пкоже 
новљ нивнех Придлкнхом. 


Браме же тест сљпротедлемо мнра сљставменте. 6 
немже вслко муритсе денженте. (н)лн 26%7Дњ%. (Н)АН ЖИКОТЋ. 
(нули уто таковихе. от6 соџдој но двнства фктн, н страсти 
фкун. н посрвднек данства н страсти рвун књ крамен 
вмедемњме вркмена глагомот се. рахделкист же се врвме ид 
троке. кљ прадњемешеје. књ настоеште. ењ коудуштеје. Н пак 

6: 


84 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


А%лит се прадесмешем Ељ устири. Бђ теженов. Бњ непр“- 
дзанов. Еб мадљпрадвмемон 6љ пркдлежинмоне. настосштем 
ве недвлицо (ест. коџодоуште нже кљ дкос дадитсе. 
помал% омемоштек. н књ коудоуштеке. гАЛГОМОТЖе Сб Брв- 
мена данстељић снце. НрБдњемешесе протежењиом БИХ. 
непрадњанос же, Бмхћ. дЕЋЖЕ проути. (ехмкој непртетик. 
настоештаго же, Бљио. 6 помдлак смЕемМоШштаго, БмтНКО. Б0у- 
доџштагоже. Бмтн имамљ. страддалнаго же холога кркмена, 
снце глагомот Се. прадвемешес протежењњнос, Бмиахоум6 
пспркдвлнок, ваше ме. настосштеје, СМОТЋ м6. ПомдАЋ Бм- 
вмоштеје, бити ме т6. соудоџштек, бити ме имоута. По- 
сртдвже страсти ин двнства, сице глагомот сб Брамена. 
пркдњемешес протожењиосе. Бљнах се. мепрвдваноје Бихен. 
настосештеке, БМО се. ПОМАЛ БМЕМОШТЕЈе, БНТН се к'о. 507- 
доуштеје, Бнти се имамђ. боупроужњства же раун оконул- 
бледа, ко се. слаба. темла. жена. н проуда жењскаго 
имене. КЕеда же ми глдгомемњ рахлиуте, же пЕНХОМЊ 
еднницахљ Ссркдниаго нмене правог. ко се. неко. улокстео. 
дрфво. н протад срвднтих имењњ. 

Падента же именњ раданута нбтраеоџотњ Бљ слоБањ- 
скомњ ехнуб. ниже нмојтњ прадуннљнихћ. подњумннимхњ же 
имоџтњ дЕћ. же соу сте, 6 Ммоужљскомћ нмена. сгоже, 
кемоџже. н оу6о, егоже, падвнта гест роднаго. гемоџ же, да- 
телнаго. Бљ женском же нменн подњунињна соута трн. ке. 
(ен. гоже. Н оуБо, ем; падента (ест роднаго. зен, дателнаго. 
же, внновнаго. Књ срфднемже, веже н 6њ моужљскошћ. и пра- 
ких же нмбињ радлнујћа сњ о нспнтанбемњ. подњунињнаа соуЋ. 
аште но Бљ пркдњуниљнад пртеммот се. множних же нмењ 
моужњскмхњ разлиуте ико нов еднношњ. иже роднда, нхже. 
дателида, нмњже. Ва женскохћ же нменкхњ множна. правла, 
еже. родна, ихже. датеднда, ниже. Не сркдтем же нмбин 


раданује множио. право, же. родноже н кнновно коже 
НО ВБ МОМЖАСКОМЊ, Н ЖЕНЊСКОМЋ. 








МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 55 


| оуБО раданута Бљ бАЛИЊСКОМЊ ет. многа соућ. 
Ба слошљискомћ же мнежде сихћ нхже рекохош некњић- 
штмотљ се. дуастњже се кћ ДВОКЕ, КЊ Прадунињна Н под- 
униљна. 8 оуке прадњуннљида Того радн глагомотсе КО 
предњедрмотњ упиљи слог нменоџ. подљунињнаже КО по- 
саадопошта симњ. НО слика праведохомћ. подунињна соутњ, 
вкоже прудњрскохомњ раулнуге же сето радн нареув се. ко 
рахиљствоџе двуцд именом. снркућ, моужскомој, женњско- 
моџ и срвднемоу. ПОСЛА СтТЕОПОШТа же разанупо соут ст. 
родм. Ендм. тисла. уто же соџтњ Ста. ПЕНХОМЊ Бћ ИМбиЋХ : 
— | оста оџко до 2д6: — 





М ТА. 


извод из ГРАМАТИКЕ КОМСТАМТИМОВЕ 
о 
ХОРА ОХЕКМСУ. 


Куртлђ фнилософњ. 


„та словеса 6њ кратућ набрдивнад. (отћ книгм Конљ- 
стантина философа. оџунтел срђењскаго. Бмешло при 
Блдгоудстивњињ деспотоу Стефаноџ. смноџ стараго кнеха 
Матара : — 

Кто хоштетњ пнедтн, сљмотрн где. словесл но ркун, 
и Бваве, ој но карге, н дпострофк, н срокм, н междој- 
сроуте. н свпротненме. но малителнда слова. н повелнтедна, 
но свврђшителкад. но кон велћум, нАН код слока прикладна 
соут коншњ рвтемњ. дкоже 7Д6 Обруштешни, пнши књ сла- 
коџ кожио днаменте, м.(") се, м повелнтелно јест н непљ- 
нитедно. Шако Бн фештн, посла господћ, апостол. про- 
рокљ. керлрњхм. пркподовнме, постинкм. милостникм. храбрм. 
АБЕЊСТАВИНКЊ. Кркпкм. моужаственм. лнкм. лним, САНЦМ, 
Фбрадњ). сњарханггелњ. сваггедм. прастолм. Давндовљм, мој- 
теннце Кафњвдрм. ДАкулм. кљ Гсоусовм. едннородимн сањ 
сеже о многахњ едннородн!н. тм господин. мм, ЕМ. имамМ. 
ниље. СлаГОЛМ. Отршгној водм. многзшн. скотм. вода. Спо- 
ккстио. пкоже Бн рештн. ехо ток Хм мнохн. влн сеже 
рете апостолњ. вмодате же. снрћућ емодтте се О ји. 
аште Ан самамњ УЛОКВКОМЊ ГЛАГОЛКШН се пншн Жи. 


—___„____________ 
() Црвенијем су словима ове двије ријечи; тако и сва вачедна. 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 87 


Мите ли хоштешн отротв оуунтњ. прече ксего нного. 
навнкохомњ тб светмих отљуњ нашихћ. писати н оџунтн 
__БЂ нателв крсте помаган. крштентемњ распехомњ св Хрн- 
СТОБН ЕЂ наусаћ. но мрасте еднномњ хвданм се господњин, 
по апостодој. њњ ихнде науци хоџлоу ЕЉНОСЕТЊ ЕЋ нател% 
глагомоште. Крсте Боже помаган. н окоженте творетњ кр- 
стоу. сеже (ест днамен!е Божје на БКСМ, ад не Божњстко. 
им же по грњуњсимхв, Ка (24) хђ писмвнеж, положнињ 246 
натело : — 

Крсте помаган.(“) ахћ. кеде. гласоме. добро. ест. ЗВАО. 
темаћ. н. 175. !же. како. моде. ммсмете. нашњ. ХН. он. 
покон. рљрци. слово. тефњдо. оу. фин. хифњ. %н,. 0. 

Ста же прнобрвтена соџт нашнињ еамкоу. !%. Ке. (0. 
Фтћ. мерм. Боукм. жнивете. бтљ. ша. ша. ун. урњењ Ђефњ.: 


Боуквм таже наљоутнењ сје с (обонхњ страњњ. по Том 
написати емоу 24 МмОлНтњЕЊ светмихћ Оту нашихћ, коже 
светмн оТтуни покелкше. по томњ. царој невеснмн таже 
светин Боже. слава 1 нанк. прасветад тронце. отљус нашњћ. 
господи помнлоув, КЕ! (12). књ обрадњ Е!. апостољ. Ксе 
сте св прилежамјемњ по Ењррокоу. снрвув по срокоџ НаБ- 
оџунић. ДА наљоуштаст добрк. н не даждњ емоу НН Б 
хесомњ пограшита, нан сконо Комо сљтеорнти, ни КБ слов. 
ни Ењ снаћ, ни Ењ гласв. аште снце вћмалћ потроуднши се. 
многда БОГАТСТВА Ссловесна Ељскорњ свверешн. Такожде 8 
пнсатв, дште хоштешн оууншн пвсатн, ксе сћ БбАавГМ, Н 
пнсменн да оуунтњ. нигте же БЕО оунну женљивише гест 
вљ Груже, или Бњ Блањгарвхб, нан 6б ннех6 е2убх. Сже 
не Бзтн БОЖЊСТЕНМ ГАДГОЉЊ ВЕЋ ПНтаКЕХЊ, НАН сего сеже 
пакн ннако. 

(0) келико похвално 6ћ оуднвменн. 6) праслакнос “100. 
или 60 Бадгоућстивке господин. ндан 6 вожвстенин пљув. мо- 


(5) Овдје је попријечно ј црвен; тако је и свако зачедно слово. 





88 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


дитедноже. е господин спасиже. ] господин поспашиже. иди 
о владико прихри. поноснтелно. о сетаконида сљимнце [0у- 
денскаа. е неккрте, подосмнад симљ. Рстешњљ и е сем пи- 
смени о кељикда се главио Писме шест. Соломоњ нозв. 
води. мерз. Мессен. родекљ. Бодћ. негљ. роџкљ. ни. се 
о мнозвх. облаци. огникс. Ороужта. одри. такождс н е 
моужех. дседојњ. дседосте. дсефањњ. н подовнад сниђ. 
сеже, 0. о едниомњ, огиђ. ОБлакљ. одрђ. ОфЊАЋ. 0 502% ЕЉ 
покорнтелимхњ же сице. кљходештој ти господин. кљхождеше. 
инсхождемнте. кода. море. неко. дко. оотн. дти.(") 0 мнв. 
о теза, о женахже. деедора. Ософана. дседоста. ом. 
омоужи. С)ињснца. Она. о жену. оуоу, 0 единош ОТљ- 
цемљ. (О мнозвх. отљцоу, отвцемћ. Сеже О. тисло дрњжитљ 
седшњдесетњ. Сеже, н. молително, н сљерњшително, М го- 
сподљствоноштсе. Молително. апостодн светти моднте сб 
господсвн, пророци. моџтеннун. дрњхагели, аггела. не- 
фафњсн. првподовити. праведити. патртарњен. милостивн. 
Бад2ТН. смуренти. улољкомовнЕћн, се о мнохахћ. ЕНДЋ- 
хеомћ. кино. вина, спрбућ оухроњ. Кнноу ТождДе глаГОмМеТњ 
снрђув говори. сего радн, минси. трн. тетмри. ни, менмами, 
нам ненмамљм. сљдАанњнос нмн. Боуди нме господне. пи- 
санте. пнтанте. енрвуњ пишта. ПН. спн. кеселн се. ЕЂНН. 
отћидн, отстоџпн, ОТтнмн. отнесн. оунсти. Сповкстно. 
проста господћ. молнтелно. прости господи. н оунсти доу- 
шоу мого, оставн, етљпоусти, прости. СТе Есб соутк по- 
велитемљне, но молнтелне. сповкстне же. ољпоџстн. прости, 
оумолн. н подовнад сншћ. пкоже вћ трнонљсканхњ добрмих 
НхБОДЕ Обраштешн. 

Пакм се, м. ДВА, дОБрмамн, БААРБИМ. довродктел- 
инан. плодм. добрљ. ннвм плав. самаранним. серафтвиним. 
семанткиним. седи многм. еуун мнозтн. стко СДИЊ. 








() У ова три имена шма у првом о једно зрнце у сриједи; у другом 
о0 и по једно зрнце; а у трећем два зрнца. 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 89 


фаБМ МНОРМН. рмбиућ мало. рима мном. рнха еднна. по- 
обб, ПОРМЕЋА. (мокахћ. ФМДАХЊ. КБДМЕДХЋ ГЛАСА. СЛОКвСМ. 
молитем. мнлостмин. ОБаТМ. обмдате. обомате. жратЕМ. 
саовесиме. весаоквснмб. помшслк сљбршенти. УПО помм- 
сали. поммшлента. глаголм сљерњшенн. горм ЕМСОКМН. НАН 
горм. вратим. доубрдвљ. кедрм. Баст. Бмтбе. БМБДеТЊ. По 
танје. истмтанте. снркуњ прошенте. ауто. ОЋ ништето. 
там. поустаин. пастмрте. Бнерља. бнсефњ. сирм. снротћ. смфњ, 
от ЕвЦЋ. скрљељ. ТЕСНОТЊ. клетем. керигљм. Брага. трага. 
стан. ране. штита. жегм. жетам. певгм. лоџЕМ. стран. 
нгљоштренм, споккстно 6љ прњесм, ВАН напрђсм Есоусовм. 
ван прњста роутими, или ноживи. ндн прњетђ хемлањида. ВАН 
прете от хемме. рок. дАНИТМ. 20066. ЕВА. НОХДрМ. 
власм. глава). Брадм. роусм. сеже БлАСМ УЛОЕЋЦИ. БожњСтв- 
ниши, прамоџдрин. светми, о едвиомњ се. стд 6сд сповкстна 
соу. сљерљшитеднда же н моднтеднаа. н новелителнад сојњ 
се. н. хастоупи. сплен. помндоун, оуштедрн,. евхранн. про- 
секти, ом. оунста. омшн Боже, отљскерфњнм. освети. ште- 
дет твос мнспослн. покрм, скрши. сљпротненоес. Брднн. 
рате, конскм. како, тако. БН. скун, рани. скоуен. оуморн 
Хаколн; Мхкрњан књнњ, МАДБЕОрБ. Еби. Бноутрњ. ЕЉНМ. 770. 
ниутоже. кто. никтоже, Хане, тоџше. како. тако. ПОСфЊЕ- 
скомже на дЕорћ. кљмњ, Ећноутрђ, нањ, ниутоже. Би. стун. 
нв досадн. не оџбн. не оуморн, не 2аК0дН. 

Ста н на првљ рештни хотештал. аште доБбрљ НХЕОдњ ОБ- 
раштешни, ресдељскан. ндн трновњскњн. БсА ОудоБнО нспра- 
виши, но вћ скос масто ељмкстишн. Аште ли наст кос от 
сихљ Ењ скоемњ маста, 70 наст домоџ владмкм. а 86 лн 
нас домоџ Еладмкм. нЕстњ АН. протнено; в5ждамњ же гАд- 
гомо. аште н прамкнет от сихљ еже хотетњ, наст угодно. 
понеже но мм Ењсљерњшенте недостигохомћ, њу ОТБ теСТН. 

Смже пак БвабгН: | у ндеже пограшиш, да при- 
кедљши свињ место погркшеннос, Реуемњ хд6 65 кратук, 


90 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


но сидахљ гласоу. се „оба глагомет се гратљскм. Сим 
остра. н идеже обратаст се, опри оустм. сени. Сеже ~ 83- 
фта. кеже (ест. тежљка. опнрмошти гралошњ. бе есњ ~ перн- 
спомени. срњдњунмн где. снце. Моси емоуже свег мове. 
похвланда. бе ' апостроф. моужњекмн глас. (ест. — а Ста 
се, женских глас. "посдит. "олааитн, "оулгта. н прода 
поџскњ. поустинтањ, моџжњска соџтв. "Порлтањ. и подосна 
сишњћ. ~ св се де дећ ~ те. се же пакм еднно , ндеже 
пољтоммх КиНРАЋ ЕБТМММОТЊ списдтелте 6љ СЕЋАВТЕЊ- 
стеб. ОТЊ БМТТА. НАН проротљствта, коже тто глагомо. се 
дуела 6љ урђећ прунметњ. или Бњ екдгеелти. реус господ го- 
сподеки мосмоџ. нан нлеже пре с еретикм се ОТЉМАБААОТ 
пракослакимхњ рвун. ндеже глагомот., Евроџно ЕЉ единога 
Бога. ВАН НСПОвЕДОМОТЋ нстииномо Богородмцоу нан по- 
кломенте уљстимхћ нкоњњ. бТа кса праквослиненмх соџтћ. Н 
три вала см еднињ ,. А ндеже ерстиуњскме хојам Н Бле- 
дослов!а. ндеже глагомотњ вогородицоу не гласолати. нлн 
единосоуштна смна, отцоу не пртеммот. 2. ВАН От ОТА 
н смена, доџха нсходнт глагомотњ; но хри Бвавгм = ере- 
титњекме сн ДВА, з ДА мште сихђ књпншешн ндеже со 
православнохњ глагол. ВнДНШн ан књ колнкоу пропаст ин- 
уводншн секе окдањњне. 

Сеже пакм ндеже на конун емаггелиста, НАМ посланица 
Паулова, књ Корннетеомћ. или књ Филмансеомњ ндеже то- 
Ане стихов Ста срокд н крста. • Х такожде. и ста, • урљ- 
над ндеже обрвтастсе, н се 1:. "77. поста срока мала. н 
се междоусротће. „, снркуњ коука. пкоже нзков ОТдЊХНО- 
утје посрвдћ рвун се. Сеже свпротиненда. ; пкоже 7то 
глагомо. ОЈБО царђ дно есн та; нлн педесетњ летњ не оу 
имашн; н Аврдама дно есн видвлљњ; Сеже келнкихњ 6ћ фа- 
тоџм% гест, 2. ндеже врђста сберњшаст се. глатољ же Нек 
н подћ титломњ. нав књ тон Ерств невљмаштдстсе, беже 
решти кожљствнос. ман моко кон гадголћ. да не таоанмотсе 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 91 


уљтештен. макра. Брахта. ли. уфенњ. н подтастоли; ин по- 
добнаа самљ. Пи реувмђ о семћ. трвткенје. трепетћ. 
Тресенје. трака. брата. страна. Брана. слока. растворена. 
сљерњшена :: << у 1 

Аште хоштешњ и инако ста словеса. пнедти, некњтљ- 
Брлино ТН О шест. ТУПО право да пишоутв се. такожде, Н 
от. Матљееа светаго емдстелта, аште вљпишемњ нлн ретемћ, 
от Маттел, то глагомеша От соџетнаго, нлн О ма- 
хинта. дома. Барњеоломен. Мхолнандљ. Муодић. Хелњсте. 
Хес. ћикенм. Ањеемте. Детногењ. ДАгавоњ. Суетите. 
Ма ои. Аглтањгељ. деодосте. деодофњ. дсофањ. део- 
пеш. деона. деодорић. деостиркт. длемасте. Хфео- 
номљ. Кнењеднда. Внељсафин. Бнедита. Внелескемћ. Вне!- 
ита. Марњеа. доманда. Сфрањеој. Мефеллишњ. бдеофиљ. 
Ософилактљ. (ТА н си подљена. 

Аште не на свосињ мкста стоств. Бсе хоџам н ра2- 
краштента соџтћ. н ересн. нашуиже. 

Сже ћ нвст нателно слово. нђ повннокатедно. и 
сљерњшнтелно коже но сћ велика ЋЋ, моџжв, вонћ. Петр. 
Павла. н подовнаа симћ. Мали же ерњуњ се теста _“, сћ мн- 
мњже глагомешн, наниже оуповлхв. им'же, фин, (н) дин 
купарис". н подовнда. И аште пашеши велик св Ћ. 6 маст 
малаго сего '. то раставвлеши гадгољћ. но не глагомешн на 
Бога оуповатн. нђ 6 нвнхврљженте исљдкорд. 

Пакм. се ве погревенте. гредетљ. греди самњ. Древлке. 
предетњ. предн. двери. дверце. селе. селћуе. светештта 
ХлАЊ. гредоџшти гредвн 6 нме господне. 

Пакм а. пруподокних. праподовнњишњ. праведнимхк. пра- 
ведиммњ. СЕСТЉХЋ. НАН Светим. првдвм. народм. роде кен. 
фото. (одн. стум. поџтн, нмнже ходишн поутм. снрвуљ 
желћхл, нлн поутоу, тожде поџмо. по мем же ходишн. 
но да не вљпишешн горћ ло или долб. оу дд не ЕњхЕратишн 
РАЗГОМЉ. Пад, СБНЕДМ. БЕХеЕВНЕДМ. ум, Бети. ВЉЊЊ, 


92 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


нанм. помилокн не. идол. нгАМ. МИША. Ммтаф. оунМ. 
та. 0 еднномћ. ти, 0 МНОЗАХЋ. 

Ретешњ, н о 2775, сеже ест писис господскооштее. 
девеск, грвуљскм, Бог гаагомет се. нан грен кед Бољ см. 
ЧП'мовен. уљтмн Богд глагометњ се. н аште пишеш, днмо- 
тен, мростен Бога глагомет се. днмотен брост глагомет 
се. у Киримљ того ради кинжевнмо отроци, не глагомот 
сно книгој слљгафњској, ВАН СфЊЕЊСКОМ. НЊ слоБкињскоу. по– 
меже от 3. (7). си сљстави се, фнилософњ нахета, # 
сњ нишњ Бвхоу ДО 0. (70). моужтн, нхдашта радн пкоже сљ 
Давидом егда сљставлаше фаЉтаЊ 

беже, с. свет господњћ. млин скетши Боже. ск некесе. 
на некесехћ. хлебмн небеснме. снркућ Брата невеснал. пре- 
поситћ. предентерњ. тн спетн Бмше. Емше. н сишњ. по- 
донаа. 

Или ивт ди горше Нестортевн ересн. еже христтаин тЕО- 
фете побратиињство. н прнкодетњ екаггемге севдЕтелА скоси 
праљстн. но пдгоубиме накме молнтЕм. пропокведмоњ, ко 
вен христгане Брата ссмм по крљстоу господно. Плн ске- 
штенљникњ на ЕКМудНИи прњеће увлоџен невкстој, бкожб 
Б! 10 сек женоу нареклћ. нАН СК О НК!О БЕНУДЉ СЕ СИМ 
уклокантемњ. 

|. Матленоже теста, н покорително. Ностфњ. Ноуда. 
Нона. Нслакљ. Наковњ, Нонљ. покорителноже. Гавртиљ. Га- 
хртнањ. Оураљ. Рафанљ. Димнтрте. Грнгорте. уарте. трте. 
влагословенте. метанје. Бмтје. но снимњ подовнаа. 

Ретемњ же н о т'тла сен, с> титаа еств сан, нан слаЕд. 
нан цафњстеје. коже (еста. 6, Е, цфљ. слнце. мињ. Црца. 
Буца, Чакњ, н пр. 

Привљведњже св но доБро с никло се “. дрњжи глагодм 
оже скуљ СА. БЛ6а. БлЦА. гпожа. базу. БАГТЊ. МАН ре- 


усшн БАЋ. непогркшавшни. _ндн еже бе. НАН БЛЕЉ тожДС 
ест ул. 








МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 93 


Таже носе фи. господњствоноштее писме, бљ ОТБАЕЛЕ- 
нТе вештешљ но глдолемљ. ОЋ покол, н слова. по с спраућ 
Талемњ. алт. фаломннк. ос. или Самјењ. Хали. 
Талемљ. томљфдинљ. о Хеб. риуити. Хифтстоњ, Хали. 
ма с. фелосћ. Н подоБида СНМЋ. 

Тажде и се +. Зефљуњ. арљта З6рж. дола. фин. Зе- 
нофљ. Зенофент. Зашњте. Занљтолојлљ. Зенћ. Зеннк. 
Махгмк. Махимтањ. ехи. Махењњтте. Канахагорњ. Духењтте. 
Длехањдњ. Алехге. и подовнаа снмћ. САДфЊЖИТ же много 
ет. суренскмижљ глагољ: — 


"ин 
6) ПНСМЕнНЕХћ хРЋИоРНуЦА ХРАБРАа. 


Пркжде оџБо словжне непикхоџ кингљ. #ђ урћтамн и 
радамн убтахоџ 8 гатаахоу, погдин соуште. Крђстивше же 
се римљсками но гратљскомн писмене, науждлахој се сло- 
ванскм рфуђ ведвоустровнта. нђ како может се писати до- 
Бр грђувскмн пнсменм, Бољ. нлн живота. нлн 5550. или 
црековћ. нан уданте. нан широта. нлН (ддв. МАН пода. ИлН 
воност. ндан редњиљ. Но нида. подовнал сишћ. НО тако Бкше 
МНОГА л%та. · 

По томже уловкомовљњ Бољ строен ећсд. и не остав- 
мде уловљуа рода вежђ радокма. нб ЕЂед књ ратоумоџ приводе, 
н спасенћо. помнловдЕњ родњ УлОвЖУЋ, посла им сестаге 
Костантна философа нарнудемаго Кирила. моужа праведна 
н нстинна. н створи им, л, (30) писмена, н ОСМЊ. 6065 
оџЕО по унноџ грљувскмнх Ппнсмемњ. Фа же по СлоЕи- 
суви рвун. Отб прђваго же науљњњ по груљскоу. Фна око, 
дафа. дсђ, даљ. ОТЊ ада матстћ оббе. н шкоже онн подо- 
ваше се жиДОКСКМЊ пнсменемљ сљтворише, тако н сљ 
грњуљскњиш. ЖидоКе 60 прљесе пнеме имоџтћ алефљ. Сже 
скахлењ оуунњменје сљвршмоште. ееоднмоу датиШТОу Н 
глагомоште, оуун се. веже кестћ алефк. ИН Грњун подокеште 
се томоџ, алфа раше. н сподовн се реуеите скаданта жи- 
довљска грљуљској етмкоџ. да рететб датиштој. кљоууента 
мксто, ншти дафа. коншн се реустњ грђуњскммћ етиком. 
Ташњ во подове се светми Курнаљ, сљтворн прљвов пнеме, 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 95 


дућ. ић бко н прњеомој соуштоу писмбин адљ. н от Бога 
даноу родој слоБЋиљСКоМОу на ФтљЕрђстее Оџстњ. 6љ фа- 
тоџмљ оџтештим се коуквдмћ. великомљ рдрланжентешљ 
оџстњ ЕЂхњРАДСНТ Сб. а на писмена мадомљ разљденже- 
неемњ оуст вљагласет се п нсповздмот се. беже соуњ 
пнемема слокљињскад. снце б подовдетњ писати но слагољатн. 
а6к г("). Друхивже глагодот, поуто ест, лн (38) пн- 
сменљ сљтебрндћ. а можетћ сб н мтњшишњ того писати, 
коже нв Грин. ка (24) пашоућ. и нс вздетњ колиувмн пн- 
шоуњ Грњун. кеста со оубо, КД, пнеменњ. на не навдљимот 
се тамни книг. иђ приложнан соуњ, деогласнахћ, 4! (11) н 
кђ пнеменеж же, Г 5 «с. 5, десетнос. н 3 дљтнос. н сљенра- 
вотсе ихв. дн. Тамже подоно. но Ељ ТежДС ФБрадљ сатВОрн 
светан Кураађ, лн (38) писмењ. Дроџхиже глагомот. 
уесомој СсоутЊ САОБЋИЊСКМ КМНГШ. НЕ Того Бо ест Бољ 
створнањћ. тб мн дггели, ин соутв нжде коннн. во жн- 
дошљскм но римњска но бланињско. нжде ФТ Кона соута. н 
пршетио соут. Богошљ. А дроуси мнењ мко Бог наш 
ест сЂтЕОрнаћ пнемена. но неввдет се “то глагомоште 
екламити. но пко прамн ехокм естњ Богљ ПОКелњањ КННГАМА 
Бџти. мкоже ЕЂ емаггелћн пишета. но 6% дСКА наПНСдна : 
жидошњскм. но рнмњске. н еллињескм. а СЛОБЖИСКМ нЕСЊ 
тоџ. ТЕМА ЖЕ насОЈЋ словњСске Кинга от Кога. 

Ке темљ ттО глагомемћ. нла уто ретемћ књ Тацамњ 
ветоум!емћ. ееблус ретемђ от светих кин пкоже наоу- 
уихемњ се. БЕО Еса по редој Бмемоњ еђ бБогд. а не 
пногдоно. наст ко Бог сљтворнаћ жидовњска е2мка прћ- 
жде. ни римска, ин елланнљска. #љ сирљскмн. имже н Адам 
глагола. ИН оћ Адама до потопа. н от потопа дондеже 
Бољ радаван схмкм при Сстапоткорењтн коже пише. 
фадмашеномже кмешешњ етакомћ. н коже св вамун рах- 


(5) У повијести бугарске реценсије овдје су сва слова исписана. Раш. 
стр. 89. 


96 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


масише, тако н нравн н омуде н оџстакн. н хакони. и 
хмтрости на ем. Сгупткномњ же теммемћренте. а Перњ- 
сом н Халдеемњ н Аспреом,, ЗЕвХДОУТЕНТе. ЕлЂшкенје. 
Кратеванте. удрованба. н Еса хмтрост удовкуд. жидо- 
кеомже светме кингз, Ељ нихже (шеста писано. бко Бољ 
исЕо сљтвори н хеммо. но Бса же на мен. н удовчид. и 
вел по редоу пкоже пише. Слланномњ граматиктоу. рнто- 
фиктоу. философћо. Ић пражде сего Сллини не нмахоу 
свонић етмкомњ писмењњ. нћ фнинитљскемн писменљм пнса- 
хоџ сво рљућ. | тако Еше многа лата. Панамндњ же 
послажаљ пришњдћ. науњињ О длфм мо Кита, 5: (16) пи- 
смешњ тимо Сллиношњ обрате. праложише нмињ кадњшњансти 
писмена, г. тамћ же многа лата, 5 (19) писмена писахоу. 
и по тошљ Симонндњ ОБрктћ приложн дЕЋ писмени. Спиха- 
фТиже скахатељ, Г. писмена орвте. н сљера се ихв, Кд (24). 
По мнозкх же детахљ Дноннсњ граматнкњ 5, ДЕОРЛАСНМ 
обрате. по томже дроугми, «. но дроџтшн, г, унсменитад. и 
тако мнозн многшмн дат, едБа сљераше, лн (38) писмене. 
По томже МНОГОМЊ АТОМА МННОХЕШЕ. БожТемћ Ппокел5- 
нтемћ обрвтв се, 5 (70) моџужб нже прваожнше от жн- 
довњска на грђуљскмн е26њ. д СЛОВЕНСКЕ КННГМ, СДИЊЊ 
светин Костантињ, нарнудемми Курнаћ. но пнеменд сљтворн 
и книгм првложн 6 Ммалахћ АЕТЕХЊ. 5 онн мнозн мном 
вата, 3 (7) нхњ писмена оџстрон. а 6 (70) праложенје. 
теиђ же словвнњскаа писмена, скетвнша соџт н уљстиз- 
ниша. светћ ко моџжњ сљтворнањ повест. а грђуњскад, балним 
погдантн. даште дни кто ретств Бко нест оустронаћ ДОБРЕ. 
понеже се пострашотњ н еште. отвевт реуемњ СИМ. Н 
грђуњске такожде, многажди соџт постратлн. Акилад н 
Снињмахћ. но по томњ нин Ммнозн, оудоБве БО јест потво- 
рити неже пркос сљтворнти. Аште ко Ељпросишн книнго- 
уне грњуњскане глагоме. Кто бм ест. писмена сљтворна. ван 
кингм пржложил. нан Ењ коб време то радњуи От НИ 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 97 


кадетљ. шта ди Кљпросиши словжњске Боукаре глаголе, 
кто вм писмена сљтЕоримљ еста. нлн книго првложндћ, то 
иђси Будетћ. н отљЕвштавше реноуте. свестан Костанињ 
философњ идрицлеми Куридаћ. ТА намљ пнемена сљтЕбрн и 
книг првложн. н МеФфодте Брат его. По аштв кљпросншни 
вљ кос крме, то БаДЕТ Но рекоутћ. КО Бљ Брвмена Мн- 
ханда цара грђувскаго н Борнса кнета Блђгарњскаго. но Ра- 
стица кнеха Моравска. н Коцела кнеза Блдтењска: — 

Ба дато же ОТЋ СЂЕДАНТА ЕЉСбГО Ммнрд. 

џ„зтж (= 6363 = 855) соут же п нна отљевтн. гоже_ 
инду ретешњ. а мина наста вркме. Такокљ ратомњ вратте 
Бог еств дада (лованомњ. вмоу же слава н уљст н дрљ- 
жава н поклонднтв. нинд н прнсно ноћ весконунме ЕбКМ, 
амињ. — 


ГЛАСНИК ЉУ1. 7 


ТОС_ 


БИЉЕШКЕ ИЗ СТАРИЈЕХ КЊИГА КЊИЖ- 
НИЦЕ ХИЛАНДАРСКЕ. 


1. Јеванђеље на пергамену за [0]. српске реценсије с ара- 
бескана у заату и разнијем бојама једно од најљешних, ћи- 
рилицом, за која се до сада зна. На крају: „Ад гршим 
Глвгорнс дитпкљ недостоннмџ ндрешни се дикињ 
таставихњ сние вбднгвлне 7 латомћ кнехио Бс- 
аивославномој Мнрославох синод Ха68дДиноу. 
А мине господин не 7а6ЕОуДН гГрвшнаго им храни 
ме себћ д5 ми ест. господњнсе жалњћ. ТеБ% ра- 
вотавни кнез. свосемоџ господиној. дђ мне 
нехранншн гртшнаго. (Година избрисана с пергамена 
ножем ! — %) Али се зна по именима: давида и сина му Миро- 
слава, брата и синовца Немањина, да је из 12 вијева. 

Упоредивши овај запис с онијем, ксји је прештампао Г. 
С. Новаковић у Ењизи „С археолошке изложбе у Кијеву 
1874 т. стр. 83—84. из „ФЗаписака императорскоћ аваде- 
ији наукђ, том ХХП, Е. 1“, у воју га је унио И. И. Сре- 
зневски из збирке владике Пореирија, русвог старинара; по 
мојему читању находе се неколико ситне разлике; иначе су 
једнаци. 

Важност овога Мирослављева јеванђеља иште, да те раз- 
ликд, и ако су ситне, овдје истакнем; толико прије, што 
је тај запис по читању и испису ПорФиријеву прошао Броз 
руке два стручника, који нијесу имали у рукама ориђинал. 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 99 


7 Новаковића: У орђиналу и моје читање: 
„Гриторив“ ; „Гамгорне“; 
„ИМ храни сек“; „ИМ храни ме севњ“; 
„тоспеоднис жањ“,; „госпедњис жаљ“; 
„равотавши“; „равотавн“; 
„Д% ми 6 ме хранншни“; „А мис не храинши“. 


За љзист, који је би) на угледу на кијовској археоло- 
шкој изложби 1874 г. из јеванђеља, из Бојега је поменути 
запис исписан ин штамнан('), вели Срезновеви: „ашстђ зтоћ 
великолђинов рукописи хранител вђ собраши пр. Пореирз, 
осталђине листи ва Деонк“. 

Из овога се не види: јесу ди и лист и запис из Ми- 
рослављева јеванђеља, из којега сам и ја исписао овај запис! 
или су из неког другога, за које се до сада не зна! 

Аво је тај лист заиста ив хидандарскога Мирослављева 
јеванђеља, трудно је појмити, којни је путем обогаћена њим 
збирка пр. Пореирија, кад листови тога јеванђеља нијесу ра- 
засути; него је у тврдом везу сачувано тако добро, вао да 
је сада прошивено и укоричено%! — 

2. Јеванђеље на пергамену т [0].'српске реценсије с ара- 
бескама у злату ин разнијем бојама писано краљу Душану. 
У њешу се находи веома важан запис између заглавана н 
јеванђеља Матејева: бин сожљстењнаћ н праелаже- 
ид кинга рсињше тетрасулггелћ, писа се вљ 
Сатон горђ. слагоуљстивомоџ. и христолио- 
Бивомо. н светородномој. праамсокомо. н 
самодрљжавномоџ господином ирал!о. устЕрљ- 
томоџ Стефано. кмоу же вбогљподастђ по ми- 
дости скокн. ни молитвдмин сеттихњ его прљ- 


(5) Сревневски. Здаписки императ. абад. нзукљ т. ХХИП. к. 1. ст. 137—40. 
Новаковић, С археодошке ивложбе. — Биоград 1874 г. ст. 35—836. 


7" 


100 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


Роднтваћ БЉ ОББДржЖАННЕ А БЊ ОБЛАСТ ВИ 
ксох срљељскоу тема. н на Хагорне даже 
Бдини. грљтљкоу деммо даже до Мороџуиљ 
града, рекљше Христополид. на Содоунк н Ди 
кантио всоџ даже до Драта, Се же ЕЏСТ. по ; 
роу вожино, ДОБродвтелн тго даАЦ. МмлОсТМ 
БО ЕзАШЕ пате мбрн. кротњкњ Ддолњготрњп 
АНБ. моужетвомћ оукрашењ н красотов ТЕ 
ако ниеднномох таковомоу Ећ 20р0џ ЕШТН 
влатоуљстменхњ удрихћ. н Бљ то афто нате 
дати монастмфрњ дрхагелда Мниханлд 6љ Пр 
рвиаградћ. напомошњ н нд спасенне дам 
естђ доушни н тло сговоу. ад хотешв “нс 
сн тетрдеџаггедђ поминднте прљвореусна 
Стефана кралћ. 

Године, кад је писано, нема; али се дознаје по ре 
Вици „НО ВЂ то авто натет 2ддтн монастарњ дрха(н)г 
Миханла вљ Прнхркик градњ“, да је писано између 18 
и 1348 г. 

У истом јеванђељу на крајњем листу има овај заш 

Сеже одн ЕкдоМО хотешомој унсти кн 
го снпо. бко недрљжитњ урњк(6)н вселкмње 
ни на елажена. ни на литокргн, тнсти апосто 
МОоБо еуаг(релта на всашњ дћнђ СсЕТИМЋ. 
ттиио редовни. рекљше стађ пралћ се годицу 
п саввтнић нубранммћ ниже нматњтропафћ. ац 
лан хошетњ кто литоургно комоу сектом. 
творити пун оке сеттомоџ протикоу сЕ+т 
мо. а веже унсти на ксакњ дњић сефтомоу. о 
свога наволинта. (Овдје је цио ред избрисан ноже: 

Сн тетровулг(гелњ пнед се 6ћ лабрк СЕ 
таго Хеандсни. отћ нуввода манастирска. 
котенпртпнсовати да не дрљанешн рахвраша' 


УНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


8. нњ пишн ко ж6' 
родњ радкратнан 
' силоџ езмкод гр 





в. Саве српскога на перг 
сачуван. — Житим 
н с сковмљ Отвуце 
љ тести тодесм с 
отљуа нашего Сав 
оутитвав српска 
Доменттаношњ, 
онастира Хиланда| 
же деодоснемљи' 

а. Благослови. 
тописа : ' 
љшивљшој мн, Бог 
Об СНио вожљетаћи“ 
8844 = 1836) рукок 


пергамену а [0]. с диве 
бугарсве реценсије, доб) 
гдје је завршено јеван 
са: Богомђ и уарђ 
А ПРЕЕладациМ. 1 
кита н дЋАд БЛАГА 
АИХЂ БОЛА 6гд. 6! 
ууа свовго велткм! 
дго цара деодора 
(| сктатра. Бвлађгарђ 
тедељ сТе тетверов) 
фествд его, ЕЂ сла! 
анв н светомох ДО 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


љоставлента н профенје грахомљ' 
' (6880 = 1822)“. 
иста тлаголицом : 


"22 а ђеШЛУ ДИ = 


ље на пертгамену 1п [0]. српске реценсије с осо- 
жинијатурама у злату и различитијем бојама. 
запис: 

ит, ] ровањговастимие кингМ. 
сврешише се поввлавинемњи попв- 
чподовмаго отца машег нгоумемна 
ид, вњ лто „земе (6845 = 1327) ин- 
• (5) вогоџ на славо. намн амин. 
ге Ба утоџфихв к, О недостатљ- 
остите Романа гршнаго 15, инока 
сихљ“. 

за другом и рајњем листу: 

ето екангедни храма прасвчтие 
манастира нарнцемаго Хиландара 
го Свпивонд н Слим Ељ стан гора 
важинемћ тљетнаго Ек. скеџенон- 
умена куфљ Хрсеннц роуково смљ+- 
па Романа писа се, вљ дљин Благо 
љедго цара Сбрљелешњ курљ Стефана 
ке (6845 = 1387) ниднктиена «“ (5)“. 
„ушан владао, али није био цар. 

љисту другом рувом овај запис: 

уже оџкраси се уљстимншњ 6 сЕ4- 
ухњ нгоуменомћ вурљ Дорофскињ. 
" влагоуљетивдго удара курљ Стефана 





104 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


хиландарњскон. н мол егоже НЕБЕОдДН БОГЊ 
нгоуменда н ксоџ Братнио вљ домоџ светине Бо- 
городнце хиландарски нлн господњстецноца 
срељсково демлеи сиве смврно троудоловим 
неотнетн отђ домоу Богородице хиландарљ- 
ски ашв дин потњшни се КТО лоБО отвнетн сик 
отђ вогоредице хиландарскик, да моџ естљ 
мљетњнаца Богородица сега севта н Бђ дљињ 
страшнти сокдиши Хрнстовкн“. — Године, кад је 
писано, нема. 

9. Јеванђеље на хартији 1 ТоПо, српске реценсије. На 
крају овај запис: 

„бе славо нже вњ тронци Благоуњстно 
славнмомох господој нашемоџ |нсоусоу Хрн- 
стоџ Ењђала%то „зуне (6959 = 1451). сљпнса се стада 
книга кб дин Благоуљстиваго Но христолиоБн- 
маго господина деспота Взка. тогда ЕЛАДН- 
увстЕевофа новооскешенемв митрополитох 
ведградукома кир Ффнловено, н сљпнса (о пошњљ 
(одн. господте н отци н братте момо кн, кого 
донде са книгд уљткте исправлкиоше аше 
самђ уто н сљгрвшнањ никто БО кСстњ Беаљ 
грзха такмо едкенћ Богћ. снце ОБрвтохђ ЕЊ #Х- 
вод%. сљерљшитемо Богоу, отцоџ н смноџ н 
светомоџ доухоџ нинц н присно н 6љ ЕзКМ Е%- 
ковљ амтнњ“. 


10. Јеванђеље на хартији 1п (оНо, српске реценсије с 


овијем записом: 

Бљ лто „7035 (7166) а 07 РрождњстЕд Бога 
нашего соса Хрнста „ахни (= 1658) масеца ге- 
нохарта 16. Смвренте наше Максимњ архте- 


106 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


У њему нема повијести ни о једном српском ни бугарском 
владаоцу. Али имају заграде на странама листова првенијен 
мастилом, које се тичу бугарске историје, и које сам тачно 
исписао. Види се јасно, да их је биљежио нењи Бугарин. 

На 89 листу: „Џарљство Анастаста цара. На 
страви листа: При сата улдрн, наше влађгдре позе- 
махн демано сто. прадшњица ељдмић. и праждв 
натеше понмдти однко хемлао охрндскојо ни 
по томђ СТО ЕЂс8“. 

На 90 листу: „Фдтљ нсхода же Бађгаромђ о 
ннињ е.0. л%то. 

На 115 листу. „Џафљстко Константина Брата 
Нипдак. 

„Прн семљ Константин удрн прадоше Баљ- 
гарв пре Доџнако н отђеше Грљкомђ темдно 
сбо вђ нин же живоут. н до минц. раенеше 
их. пражде же нарнцаше се демаћ сну Мнста“. 

На 121 д. „Џарљство Лева Нкоповорца. 

„Прн семљ удари Лљвч, Квмане нападоше на 
Царнградњ, М на всио демлио. нже н потоноуше 
БЂ мори, н нтевени Грка. А проуте вађгафе 
сђиоше вњса“. 

На 125 д. „Прн вемљ Лљвв вмстћ кнњзоњ Баљ- 
гаромљ Кордамћ. 

На 127 и 8 д. „Џарљство Миктфора Геннка. 

„бљ Миктфорњ, ндиде на Блађгарскио Х6- 
мо при Крам. кнеце. нспркд ОуБО поБади 
его. н расхити нмвнте неснмоес нмљ тогда. н по 
томљ же докрасе. Крамћ сђ сконми ОстаЕН- 
шимн отљ ратвомћ, нападе ноштио на удра. инв 
тљЕмо радни Грљкм, и н самомђ удари глакох 
отђрвуда. мн окова крхђ се срекромћ ни ЕљЉАНЕД 
вино книо. длаш Баљгдромћ пттн“, 


(ОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


уство Миханла Пига! 
Кроџмљ киатњ Бранћ с 
4 фацен ветд. дко ни ' 
при. Књсежв удрсков 
н грљуљско“. 
Арменнид нконокору 
спкокомљђ цдремђ пак 
спракд оџ витез Баљг 
ађ же Бљагдромљ Грљ 
киве свони, фахеншва 
аљ) неоухваценљЕМСт 
нмљ“. 

у Гракомђ М!хандљ. 
унвљста накто Грљиљћ 1! 
его тисло вонскљ бк 
кеммо н придев хоте 
). МИ, пашњдњ ваљгдрска 
'0. Н ПОБДН. танекел 
вханломљ“. 

тво Мтханла сина део. 
пхатлецафи. и при мат 
аре. отђтолвже до ни! 
1 Бо нвезмђ пко сест| 
планина кмстљ Грка 
одана Бмстњ Ни крљфен 
«. Вљ царство жв снхт 
коџ Грљкџ н Блђгафри 
иткосмљ колвринз 0. 
„ши она непрветааше . 
пре Хрнстовњ, дондеж. 
же Крљстившоу с6 Е' 
отефе оуентн иго, бо 
| тон нашњдњ на Бра! 





108 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


БЕдН ихђ. н отђ толђ крсти, овжхђ Боде, Дд 
Др8ГМ ихЂН ноужде!о“. 

На 136 лд. „ЏЦарљство Блснлад Македонкнина. 

„Први семђ Васнати царн брљстише с6 
Расни“, 

На 138 д. „Џарство МДњид прамоудраго, сина 
Басилтева. | 

„Об Дањ удафрђ, Оугрм изведе по пихмк на 
СТивена цара слђгаромђ, понеже конска мго 
многажди рдаден,. иже н раденеше его. поплљз- 
нише блага. д то 2астристњ бљдрљста (3). Сасе нљ 
пакм БосЕДЕЂ на Багра (510) ПОпПАЕН НЕ 26МАФф 
ихђ, и самкхђ рабин н вљакраша се отђ теуд% 
паим вранб сљетавн сљГрњим н поБдн нхњ“. 

На 140 д. „Џарљство Адександ. брата Дљвека 
н Константина сина Дљвева. 

„При семђ Констант!нћ царн. Симеонђ Блљ- 
садрскм вљинде по мор8 Кљ Џаринградћ и Благо- 
слобн се отђ патр!дрха, 8 ОоБЋДОКД Сђљ царем. 
по СсЂ нимђ наљшњдњшбе же отљ т8Д8 науд пдз%- 
новати,. н Бранн емашни, повкдн хаћ Грђкм по 
двашн“. 

На 142 д. „Царство Романа Какаптна. 

„При семљ уцдрнРроманћ влђгтдрски цар С1- 
исенђ иногаждн до самаго Цариграда пакин, 
пате же н удрљскџ дкорљ пожежб; Гобрин пр!- 
етвипрни семћ цара змфе“. 

На 148 д. „Џарљство Романа, смна Констан- 
тима вагрвнороднаго. 

„При семљ Роман% царн, Петрњ царђ 6лљ- 
гадрскм оумрћ. синове же (его Борнсћ н Романљђ 
— талника н саша вљ Царнградћ отљпоушвена 
бмста вђ свое“. 


100 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


родитедњ Ећ ОБЉДржание н ЕњоБластћ иматн 
всоџ срљељскоџ хемадио. и на 2агорнке даже До 
Бднини. грљуљкоџ демло даже до Мороуићца 
града, рекеше Христополћ. на Солоунљ н Дио- 
кантио ксок даже до Драта. бес же Бмстњ по да- 
рој Божи: ДОБродвтели ГО ДЕАЦ. ММЛОСТМЕЊ 
Бо Бзише пате мрн. кротњкћ ДОдЉГОТрњаЋ%- 
КИБЊ. моужњствомљ оукрашеић и красото!о твла. 
ако ниединомој таковомо Бљ 10р0џ БМТВ књ 
влаготљстмЕнхњ уддрнхћ. мн БЂ то дуто наустљ 
дати монастмрњ дрхагела Мниханлд Ељ При- 
руна градћ. напомоцњ н на спасенни да мој 
естћ дохшн н твлоџ сговоу. д хотецеб унсти 
сн тетрасеџаггелђ поминанте прљеоретусмнаго 
Стефана кралп. | 

Тодине, кад је писано, нема; али се дознаје по рече- 
Ници „НО Вђ то дато наует 2даТН монастафрњ дрха(и)геда 
Миханда вљ Прихрвн градњ“, да је писано између 1838 
и 1348 г. 

У истом јеванђељу на крајњем дисту има овај запис: 

Сеже Боди ЕкдомО хотешомо унсти кин- 
Роџ снпо. пдко недрежитњ урљк(в)н Еселкмњска. 
ни на влажена. ин на линтоургн. увести дпостола 
моБо ехаг(гелта ид БсдЕћ днћ СсЕЖТИМЊ. ић 
ттнио редовне. рекљше стађ праањ 6с6 годии. 
и сввтнић нуБранммћ ниже нматђ тропарњ. аџе 
ли хошетњ мито лнтоургнио комоџ сЕеттомо 
творити ни овше светомо противоу сЕљто- 
моџ. ад сеже тисти на Ббсакњ дњињ сЕефтоџмоу. отњ 
свога нзолента. (Овдје је дио ред избрисан ножен). 

Сн тетросвулг(грелњ пнед се Кђ дакрћ сЕљ- 
таго АФанасни. отђ изњводда манастнрњска. н 
хотенпркпнсоватн да не дрљанешн рахерашати 








МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 101 


на своје хотвниб. иђ пиши пко же окрктавшн. 
по неже илшњ родљ рахдЕератидн соџ многб 
книг некздоше снлоџ стакоџ грууљкомој. 





3. Животопис св. Саве српекота на пергамену 4-на има 
210 листова; добро сачуван. — Жнитим н подкнхм 
сеже Еђ поустмни сњ сконмњ ОТБЦСМЋ. И ОСОБЉ 
хожденић. н отђ хести тоодесм СспоЕждданние 
иже кљ сабтмхћ ОтЊуА нашего СаБн прљвадго 
дрхнванскопд ни оуунтваћ српскаго. скахано 
прЕподовљниммњљ Домемттаномњ, ннокомњ н 
прехиехтеромњ монастира Хиландара нарнуле- 
цаго. Сбљпнинсдадио же Одведоснемћ минхо мљђ, 70- 
гожде монастира. Благослови. 

На рају животописа : | 

„Слаба сљЕрљшивњшом мн, богоџ нашемој 
Гисоусоџ Хрнстоџ сиго кожљстаљноци книгоу, 
6љ дакто „земд (6844 = 1336) рукого гркшнаго 
деодоука“. 

4. Јеванђеље на пергамвену 1п [0]. с дивнијем минијату- 
рама 4 јеванђелиста, бугарске реценсије, добро сачувано. 

На крају листа гдје је завршено јеванђеље Марково, 
находи се ова биљешка: Богомђљ и царђ царфљствкој- 
дпримљ. и Бладмка ПРкЕдадацимћ. ТЕОра и ДЋА 
и сљерђшаћ хотвнитда н дЋАд БЛАГА ВОЛЕ БФА- 
ЦИХЂ СА. Н ТЕОРАЦИХЋ БОЛА 6Г0. БААГОНБОЛН 
оџсрљдатемђ сљрдуца свосго велтим! царљ Гве0р- 
гте., Синђљ квдикаго царћ деодора СЕдтОСлаКа 
прздрљжашомој сКТптра. блаљгарђљскаго же и 
грљукаго. и нупнсавђ сте увтверосвлаговкстте, 
повелитемљђ царљствд его, ЕЋ Слава, Н ХБАВЉА, 
и уљстђ Оуц5 Н сми8 н светомоџ доухоџ. удрљ- 


1092 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


сткоџ же ниђоставлента н профемнте грахомљ% 
кђ дато ,„зол (6830 = 1328)“. 
По дну листа глаголицом: 


РоОуУСОЕ а ЕШЛИ А = 
у Рр. 


|] 


5. Јеванђеље на пергамену 1п [0]. српске реценсије с осо- 
бито лијепијем минијатурама у заату и равличитијем бојама. 
На крају овај запис: 

„бине сеттмк, Д роБањгоквстимие кинећ. 
потусише ни сврешише се пОоБблинНКШњ и попес- 
теннемњљ праподовндсо отуд машег нгоумена 
курљ Хресенн, вђ лфто „зоме (6845 = 1327) ин- 
даиктнона <“ (5) вогоџ на славо. намн амињ. 

Мало же Бм утоуфихђ к, О недостатљ- 
уљинмохњ простите Романа грвшнаго та, виока 
урљтавшаго снхљ“. 

За тијем на другом и крајњем листу: 

„Сине светог екансееднм храма прасачтиие 
вогороднцемаламастира нарнциемаго Хиландара 
лаврн светаго Снџмеона н СдЕм 6љ сЕЧТаН гОр5 
дФона. Повелвинемњ уљстндаго Ећ свешенон- 
ноцахњ нгоумена курљ Арсеннд роџвоо смљ+- 
ренаго инока Романа писа се, Еђ ДИМ БлаРОХЉ- 
ствагонорњљедге цара Срљеслемњ курђ Стефана 
вљ дћто „земе (6845 = 1387) ниднктнена <“ (5)“. 
Те је године Душан владао, зли није био цар. 

На истом дисту другом руком овај запис: 

„Посладже оккраси св уљстиоимћ Е. СЕ+- 
ено ннопехњв нгоуменомћ курљ ДороФекемњ. 
бе царљстко Благоуљстивдго цара бурљ Стефана 





| 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 103 


Оџрошад Срљслимћ вњљтораго, смид прљебмоу 
ПрзаЕемсокомоџ БЊ крупости же ин дрљжакц м 
слаготњљсти и ксакон досродвтелн уароџ куфљ 
Стефдик. 65 лате „зохн (6868 = 1360). 

Махдоџ же да подаст. комоужде по 6е7- 
икричи благосте, доБримњ Дателћ Богњ“. 





6. Јеванђеље на пергамену 1п [0]. српске раценсије, 
на крају: 

„Сбпнса же се сТта кмнгд. већ лато „5ехд (6864 = 
1355) индиктноњљ , (9). 

Кљ то брћив праетакн се првЕемшсокм го- 
сподишњ, 4 (1) цдрљ срљескмни. смињ сЕбтаго 
кралк дуроша, г, го. (3) Стафлиљ Доушана. 
смо же коџди куна паметљ“. 





7. Јеванђеље на пергамену јп [0]. српске реценсије, 
на крају: 

„слава сљерђљшитедио согоџ 6љ ЕбК АМАН. 
Григортб нменвемђ минха не даломћ. нсписахљ% 
сине канжицоу свбтомоу келнкомоутеннкој 
Хрпстекој Пантеленмоноџ. покелкитемћ го- 
сподинда н отљца мн Бљсехчљстнаго старца 
Исане. там же простите ме не потркена“. Нема 
тодиве, кад је писано. Алисе може одредити 14 в., јер је 
ово онај знаменити Србин Исаија из 14 в. Види његов жи- 
вотопис у овоме Гласнику стр. 68. 





8. Јеванђеље на пергамену 1п [0]. српске реценсије, с 
арабескама у злату и бојама и овијем записом: 

„Афћ флењ Христовњ Стамккнмњ ЕблнКМН 
вовкода Миколдл приложихњ СсЕЋТТН Н Божљ- 
стЕљити тетравангелњ праунстон Богороднце 





104 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


хилдандарњскон. н моло егожес изЕОДН БОГЉ 
нгоуменда н всоџ вратни кљ домоџ скетим Б0- 
сородице хиландарљскмике или госпводњстиофа 
србвскошо 6емлено си смарно троудоловим 
нвотнети отђ ДОМОџ согободице хиландарћ- 
скмие паше ли потњшни се ктО леоБо отљнетн спе 
Оотђ Богородице хидандарскике, да моџ естљ 
мастннца Богородица сегд сЕефта н Бб дћиљ 
страшнитн соџдиши Хрнстовн“. — Године, кад је 
писано, нема, 

9. Јеванђеље на хартији шп (оПо, српске реценсије. На 
Брају овај запис: 

„Бњ славоџ ниже вњ тронуи Благоуљстно 
славнмомој господо нашемоџ |нсоџсоџ Хрн- 
стоџ 6 дато „зуне (6959 = 1451). сљписа се ста 
книгд кв дин Благоуљстнвдаго Мо христолион- 
маго господина деспота Кзка. тогда Бладн- 
Устава новоосвешенема митрополнитох 
велаградукома кнрљфнинлоееио. и свписа #) повљ 
Тодн,. господте н отуци н братте молио кн, кого 
донде Ста книгд уљтате нспрлавдлкиоше аше 
самћ уто но СсБгркшилњ ннЕтО 6О шест БеХљ 
греха тњЕМО СЕДМ БОГ. снце ОБрЕтохћ 6 и7т- 
Бод%. сљЕерљшитемо Богоџ, отцоџ н смноџ и 


светомоџ доухоџ нннд н присно н Ењћ ЕККМ 6%- 
КОЕћ амун“, 


аи 


10. Јеванђеље на хартији 1п [о00, српске реденсије с: 
овијем записом: 

бе дтто „71035 (7166) а от рождљства когд 
нашего Псокса Хрнста „ахни (= 1658) масеца ге- 
нокафта 16. Смвренте наше Макснвмљ архте- 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 105 


пвскопњ пекускмн, прунде књ светоџио горз8 
аФенскоој. Бљ Ебликоџао ллЕроџ срељњскоко 
монастнрњ Хиландафљ“. 





11. Јеванђеље на хартији 1 [0]. бугарске реденсије. 
Приложно га Хиландару Дмитар, спахија од Подгорице „фрн 
(7108 = 1600). 

12. Јеванђеље на хартији по [0]. штампано, бугарске 
реценсије. Запис на крају српски. 

„Повелчитемљ господина [една Басарава 
келикаго воскоди сина [0 господина кљсен х6- 
ман оугровлахнскониподоунав о. троуџд. све- 
среноннокљ Макарте кљ дато „2к (7020 = 1512). 





18. Псалтир на хартији српске реценсије, без године. 
На једној корици унутра запис овај: 

„Ом фадњтмрљ опраби смрнин Слевтер!е 
бан насилокан пр!вти сдињдрхнеренствд Б%- 
анградскте вепархн при архнепнскопе србћ- 
скомњљ Макснив лето „хрна (7151 = 1648). 





14. Хроногра на хартији велике 4" српске редакције; 
ина 157 листовњ. На крају запис другом руком: 

„Ста книгд рекома цароставннкњ монастира 
Хвландара храмђ Баходђ пресватне Богоро- 
днце Еаската СсЕдАТИХЋ ПодПНСА гртшни Рах- 
фанађ Теромонахђ лето „афн (1508) 

С почетка су на 38 листова питања и одговори из до- 
гматике и о створењу свијета из историје библијске, и не- 
водике различите бесједе св. отаца. 

На 29 дисту почиње повијест од створења свијета би- 
блијским начином, и о царевима римским и грчким. 


106 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


У њему нома повијести ни о једном српском ни бугарском 
вдадаоцу. Али имају заграде на странама листова црвенијен 
мастилом, које се тичу бугарске историје, и које сам тачно 
исписао. Види се јасно, да их је биљежио неки Бугарин. 

На 89 листу: „Џарљство Аинастаста цара. На 
страни листа: При сати удрн, наше Блђгдаре поне- 
махн темано сто. прадшњца Бљдмић. н пртждс 
наусвше понмдти олнко хема охрндскоје и 
по томђљ сто кљс8“. 

На 90 листу: „ФУтђ исхода же Баљгаромљф 0 
нинњ 0.0. л%то. 

На 115 дисту. „Џарљство Константина Брата 
Нмиахвие. _ 

„При семљ Константнић царн придоше Баљ- 
глдрв пред Доџнаво н отђеше Грљкомђљ т6МАО 
с!во 2ЕЂ мен же живоџтђ н до Мини. рахенЕше 
их. пражде же нарицаше се тјемлћ сну Миста“. 

На 121 д. „Царљство Мел Нкоповофрца. 

„При семљ удари Лњек, Камане нападоше на 
Царинградњ, Но на ксио Хемлио. нже н потоноуше 
ЕЂ мори, н нлененн Грљкм. ДА проуте Блђгаре 
скоше Бњса“. 

На 125 л. „При семљ Дљаћ вмст. кинљзођ Блаљ- 
гаромњ Кордамњ. 

На 127 п 8 д. „Нарљство МНикгфора Геника. 

„бђ МНикгфорњ, нхиде на Блљгдарсмноо 16- 
мо при Крзик кнехе. нспрбл ОКО ПОБЋДИ 
его. н рдсхити имантс неснмов нић тогда. н по 
томњ же добрасв. Крамњ сђ свонмп остакн- 
шими от рагвотћ, нападе ношио на удра. и не 
тљкмо рахбн Грђкм, нћ н самомђ цафрио глакоу 
отђрњда. и окока крхђ се сревромћ н БАНКА 
вино Енио. длаш Блађгаромљђ пттн“. 





МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 107 


На 129 д. „Царљство Миханда Пигавва. „бљ 
симђљ цареић пак Кроџумћ кикућ Бран сљетави 
под б)дртикемћ, н факен мвг0. око ни самомза 
цдрекп едкда оутешфи. КБњсвже царсков никите 
Блаљгдре вћхаше: н грљуљско“. 

Царство Мљка Дрменимда иконоворцуа. 

На 130 лд. „бљ снковгомђ царемђ пак Крзмљћ 
срасв вљ дрдин. испрњка оџ сите Бађљгафе во- 
седиште. Гондшамњ же Бљлатаромђ Грљим. нб- 
опасни. БљхЕратикше сеоми, фајЕншенхђљ ико 
малом самђ. Кра(мђ) неоухвдшенђљ емстћ. кон! 
ето пљдша подљ инмљ“. 

На 181 д. „Џарљ Грљкомђљ МТхандђ. 

„При семљцаривљстанакто Грљиљ Гиснбшљ 
дома, н орае много туисло конскњ вко мало 
и ссоџ грљуљскаго темлао н придб хоте Отђ6ти 
МТханав цафљстко. М, пзшњдћ вАаЂгАрскм КНЂЕ 
Мартаго, рахенего. ин поскди. ханес велика л!о- 
сављ импше сђ Михандомљ“. 

На 182 д. „Царство Мтханла сина дсефнлоква. 

„Прнсемљ Михатле цафи. н при матернего 
крљстишесве Блђрарс. оОттолтже ДО ННН А47Љ 
фиа. (511). Ичкогда во неввић ико сестра Баљ- 
тарљскато китада павненда Бмстљ Грњкм, н ЕЂ 
царском деоркарвдана Бмстњи крирена емСтњ 
п наоџтвна кинх. Књ удрстео же сихђ царва 
мира соуша кедикоџ Грљкм м Блђгарн и пре- 
ивнена кмстњ на изкосмђ голвринф десодорћ 
Коџфарв. Пришњдњши онд непрвстлашс оутешфи 
врата скомго О икре Христовћ, дондбжс ин крљ- 
сти вето. оном8 жв крљстнаешој се кљсташе 
Блаљђтари на и, хотвце оувити кго, КкО Бђр8 
ихљ остаЕлњша. МИ тмн нашњдњ на Брани, по- 





108 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


БЕДН нхђ. ни отђ толћ крљсти, окђхђ кодек, а 
дрзетм ихђ н ноужде!о“. 

На 136 л. „Џарљство Блеснмда Македонкнинад. 

„Прва семђљ ВБасилти уцарн крљстише св 
Расни“, 

На 138 д. „Џарстео Лана прамоудраго, сина 
Басилтева. | 

„бљ Дањ цар, Оугрм изведе по ангмк на 
СТисена цара блљгаромђ, понеже Бконска него 
многаждн рабин, иж6 н радбнеше его. подл+- 
нише влђга. ад тб 2астрист Ењдрљста (3), Стон 
пакм восвдвђ на Багрм (510) ПОПАКИНЕЂ 26400 
ихђ, и самахђ рад6бн н Бљавраша се отђ тоуд% 
пакм брдић сљетавбни сљ Грим н поккдн ихљ“. 

На 140 д. „Џарљстео Александ. брата ЛљЕвва 
н Константина сина Дњкека. 

„При семђљ Констант!нв царн. СТМЕОНЂ БАЉ- 
гдрскм кљинде по мор8 бљ Цариградћ и БдаРО- 
слобн се отђ патр!дрха, Н ОБЂДОКД СЂ Царбић. 
по СсЂ нимђљ нхуршњдањше же отђ тада ндуад плаћ- 
НОБаТН. н Брани смеши, погвди 245 Грљкм по 
двашн“. 

На 142 д. „Царство Романа Лакаптна. 

„При семђљ удрнРоманћ Бвлђгарски цафљ 61- 
ивонђ многажди до самаго Цариграда пакин, 
паус же н удрљску дЕОрљ пожежв; Гобрин пр!- 
бетњи при семђ царн змре“. 

На 148 лд. „Џарљстео Романа, смнд Констан- 
Тина вагрвнороднаго. 

„При семљ Роман цари, Петрђ царђ БАљЉ- 
гарске оџмрб. синове же его Борнсљ н Романђф 
— талника н сва вљ Цариград отљпоушена 
Баста 6ђЂ сво“. 


МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 109 


На 145 л. „Џарљстео Миктфора Фоки. 

„Прн семљ Никтфорв цдрн, павнише Рзсн 
елаљтарскаио демло по дедшфњ ЕЂ ДЕО!О лТОу. 
царљствокаве Минктфорз нхкедшв сва слава 
на нихљ“. 

На 148 д. „Џарљство Гоана Џимнсхта. 

„бљ Цимнехтн царђ приктњ Прпдславоу. н 
ељхемљ вљел удрскме евлвгм. н самого Борнса 
отљведе 6љ Цариградњ. сљадетс его тамо сљ 
царљскмхђи сљтвори ето магистра. сеже ест. 
санљведн вљ Грљуфхћ. Попрнетни же Праслака- 
стамљ. Спеславоџ кнезио раскома, попланнЕШ5 
сађгарљскови тема, н под секб сљтворшој. 
а Бљ дрострћ вмох свшџв. Шедњ тамо Цимнсха 
сђљ миогимн ратинкм ПпосчДН кего. самагоже 
свкосводнћ. отпоџстни. Мћ н тђ. дошедћ 6љ П6- 
тенкгни, тамо сконта се СЋ ЕСЋМН СсЕОНМИ“. 


На 149 л. „Царљствео бБасил!а и Констант!на. 
сина Романе цара. 

„6% басилте царђ раден Самвила цара Баљ- 
гадромљ по деди. н прнктњ Бдннњ ни Млинска 
ни Беликоџ Праславоџ н Мданић и проте гра- 
дом многџ. нњ н Скопте првдан Бмстњ ема8 
Романомђљ смна Петра цара. Тлио Бо 65 Дали 
пох бамзнаљ царњ Еладатни, ибо Блафђедре до 
Охрида н до Драуа н далеке царљстеоваше“. 

На 150 д. „Сћ царњ Касилте, МНОГА Бе2ун- 
сан павновм сљтеорн Блђљгаромћ, н раке 
доотм НЕБО разенељ Сбамзила цара а (15) Тнатад% 
Бађгдарђосакпни. ид ЕЋсако сто единого ОСТаЕ- 
два сђљедннемљ окомђ. Н отљсла нхљћ ић Сам8- 
ид5. кндввњ же ихђ оиђ отђ ада оумрћтњ. — 


110 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


На 151 д. „Самодрљжњстве цара Коастан- 
тТна Брата Касилтека. 

„Отљ свето Басидта мест. баЂтарсков цафњ- 
сто подљ овласт о грљуљскон,, дажви до ХАсив 
ЦАра БАЂЕДрОмМћ прљкдго“. 





15. Јеванђеље на пергамену шп (оПо без првога листа, 
српске реценсије. Године нема, кад је писано. На свршетву 
Јованова јеванђеља при дну листа запис црвенијем мастилом: 

„Вакљ Храстовњ д!таљ Боџинде маписах. 
сиписарђ по трвевамигдоџ ретио госмоднид Мми- 
трополита Дамитид. да це иестђ уто ИМ пр“- 
гртуно. прашанте, ад неклљинте. брђ нвписан 
типакљ едњи-га носркдћ. миђ се послу приписа 
ДА ГАСДАН ДОБРр%“. 

да овијем на првом цијелу листу модитва „рада. %- 
шевињна“. За тијем на другов листу „слоко светаго 
Константина филособа“, воје сам исписао ци- 
јело онако, Бао је у јеванђељу. 


112 МОНОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 


поџтна неслошлкњ можетњ Бога водтв се. но Хари же пдин 
цезта неоуханши,. како разоумакт се кожне уодо. оустА 
пже сладњка нетинота. ко кдменл ТЕОриТтњ АКЕЛ. пате 
же сего доџша Бетеоуковна. мртвд пЕЛАТ с6 Бњ УБЛОвКИЕХЋ. 
сежв все мм Братие тамншмаоше. глагомемњ СЕФТЊ МОДО- 
емофњ. шеже теловжин ксе отлоџтита о житно скотска и 
похотн. да неоумњ имоџше нерзхоџмињ тоуждвим ге КОЊ 
самшеше слово. во мадна фбона гласа слишнте. се 50 
света Павла. оџте рете. МОдНТЕОу СКОЈО Буда прежде 50- 
гоу. ако хоцио словесљ петћ ндреши. да но 66 Брлтић рд20у- 
меотљ. неже Тмоу словесљ меразоумњиљ. ЕМН 50 УАОЕЊКЉ 
кератоџмметв. кмн неприложвтњ притте моудрмне. ска 
весадм правннамћ. ко ко тад патех настонтљ. 6с6 плефи 
патда гнод гноефин. (егда свокто срашна меимат. тако 
доџша всдка отљпадметљ жихин кожни менмоџци живота. 
Кегда словесе вожниа неслљинитћ. нноуже паки н притто 
моџдроџ 2950. ДА глатомемњ условауи Мон се хотеше 
расти вожњтемћ растом. Ето Бо Еврм се ке неккстњ правм. 
ако скмене падмоша на низ. тако на срдацах улоЕв- 
теуехћ. требомоше дњжда Божнн Боукошњ. да кохрастењ 
плод вожни пау. вто можетћ притус ксв. ованумоше ееуљ 
книг гедшкн. невљеласк смем нагахгомоша. ми аше гетмки 
ве оумаењ. можетћ скахатн немоцњ снхћ. ОБатус ского 
притио да прнстакмо., мнољ оџмњ Ењ малв раун каже. нади 
БО БСН Бед ми к2мун. врати се немогоуце вехњ ороу- 
жед св протненикомљ доушњ илинх. готовнељ плавих поуке 
вкунмне. ниже ко кун немокнте крагд. крдтн же се мм- 
скефе с нишњ хвл0о. отвфњавте прилежно оумоџ дељри. ору- 
жене прмемше трњсна кеже коџотњ книгм господњне. глакој 
Тропе непртахни већлмн. Боџвен Бо сме ниже принмељ 
моудрост Христос глаголе. н доуше ватв крапитљ. дпо- 
столи же сњ пророкм всн. нже Бо сихњ словеса глаголе 
подовин коудоутњ врага оу6нти. погвдоџ примосеце кљ огоу 





МОПОГРАФИЈА ХИЛАНДАРА 113 


довроу. пати свжеше 7м6 гнонебнше. плтне јеже живот 
ако ињ сик. мепадлоше. крвпко же стоје. огоџ лвљше 
се бко Храрн. стоеше одесноџо оу Божина прастола. гегда 
опцемњ соудита нстмкошњ. радоувоцре се сљ днгелм Бњ ЕЋКМ. 
прасно вогословеше мнлостикдго ксегда кинжними пасмн. 
вегоу помире тедоктко миломошемој. ко томоу подо- 
вметњ всака слава. удстњ же н хвала Божица вмно. с оцем 
но сљ светшњ доухомћ. Бљ БаКН КЗКОМЊ ОТК ксее твари. 
амињ“. 


гласник 11. 8 


У Т. 

На крају овога јеванђеља находи се завлетва попа Ђорђа 
епископу хвостанском. 

„Молитва скетмхњ отђућ. ниже хошетћ. при- 
СТН ПОПОВЕЊСТЕО:· пракмидо::· 

„По правмлоџ светмхњ апостољ. н светих отдуњ седми 
уЕоровњ нже оуставнше прленла. но даконс цркљвне. ду пољ 
Георге пртех поповстко отњ кепнскопа хеоствњскаго Но- 
снфа. н окефахњ се цркен светон согороднце 'епнскопин 
хвостињскон. но настовшим кепископомњ хкостонљскммњ. н 
тапнсахв сме обашанме сеок!о роуко:о. ко отњ селе н до 
самрти мокев. да сљињ смињ црљковнм. н да дохопо књ тепн- 
скопоџ на ХЕОфЊ с повлономћ хаконинмћ (Г ПОџТА) Оџ го- 
дицан. 0 коскњеенн. н на рождњстек хрнстовћ. н 0 покладех. 
н да неоудрњжок 7аконога доходњка урњквЕногд. никонмњ 0у- 
хицњреншемњ диоди. но да не нагокојио кластелнна да 
ми отљ Шан (отљмолн) доходљњ цркљен. не да ГА Силом 
оудржоџ ви да се оукртошњнимћ. ко ли прастоупмо сме 
више пислињине н ољшанше да кесмб проклет ољ господа 
Бога веседржителћ. н отњ пржунстаие (его Богомат(еуре. н 
от сплмтњстњнаго () н животворешаго крста. н отњ све- 
тажњ 6! (12) врховљимхњ дпостољ. н устирехљ гевангелист и 
о светмхњ велнкмнхе патрндрхв н пророка. Аврама, Нслкд 
н КАакова н проун нже по редоџ. н отљ скетехћ проповњд- 
ниж. 5 (70) апостољ н моџуеникњ. н светитељ ЕСАНКМЉ 
Каснана. Григорнх. Нодна татоустаго. Нодна милостиваго. 
н Николад н проунх. же по редоу. н от светмкљ Оту От 





ТТ. 


Србуља на пергамену 4-а српске реценсије; садржина: 
цревенонотно „пјеније“ од Цвијети до Тројичина днв. 

Осврнуо сам се на њу највише за то, што се зна, Д8 
Је цревено пјевање пренесено из Хиландара у српску цркву, 
и, што се у нас до сада није ништа разбирало ни распра- 
вљало о томе важном Факту. 

Очигледно, нов и један више доказ велике важности 
Хидандара у српској културној историји. 

Исписавши једну стихиру 5-га гласа с нотама, Која се 
пјева на вечерњи Васкрса и сваке недјеље за 40 дана, т.ј. 
до Спасова дне, тачно онако, како је у ориђиналу; износИМ 
је овдје поглавито за то: ле би ли се локренула воља, Е0- 
јега нашега вјештака те струке, да расправи постанак хи- 
ландареког и у опће српеко-црквенога гјевања; и да изнађе 
и одреди, колико је модификовано српскијем елементом са- 
дашње пјевање у нашој цркви, — 


стих нНраА. 
| = 2= 2 — — << — – 
Геја амре ТА би РУТРТУ. > 


би це 27 = 22. 
“У СА СМ. 


'Х 
; 
3 
ЗАК ЈЕ 
% 


бф""Ф 


72 Лаеха. преведу кк „Лала КАи- 


Дру пећ. баке. РА 77 геј - 
РА. · - о Ланжа. ФЕЈ 2. Лого #74 

ресе ме да ја пувљфеа. ДУР ДИ 

Два 


— ————————_Б——Б—Б— 





ИЗВЕШТАЈ. 


НАПИСАО 1738 


МНСИМ РАДЕОВИЋ 


Енсарс бесерадскос миперополишња. 


ПРЕПИСАО Н ПРИРЕДИО 


А јавРИЛО ритковић. 


мото, 


„Нами не може други родђ бити прилтедђ и добротвор, 
ако ми сами се међу собомљ не узпазимо, и не одговарамо 
се, и не држимо се..... Немоћте да вданђ мислите себи о 
злу, а други о добру; но свихљ свовму општему добру да бу- 
дете вдинљ другому вћрни...... Ви знате, тко су Немци..... 
Радђ в Немацђ сести за оно наше мало стола, и по реду Чу- 
пати свакога.... 

... Ласно в примити господара на главу, али га 6 мучно 
скинјти...... Те како в мучно свинути сљ врата господара, 
који се силомђ намеће...... И оште нисмо вднога сметнуди 
господара, а други хоће да кидише...... Нека будетБ про. 
клетђ и проклетђ сваки онај, вон би годи што особно, или 
таћно крио, и чинио супротб општему добру и согласл)...... 
Или в болв, да 6 гласђ нашега народа српскога..... Нашљ 
сиромашни народђљ у Мажарскоћ земли не има ни за вдну 
стопу конљску, нити паки какве слободе, него понизни и по- 
турени од свакогљ..... Да бисмо не биди нихне обуће, веће 
да смо поредо шнима у свакоћ правици. Радимо таво, е да би 
намђ био свитао образђ и нами и нашимљ старима предљ по- 
томцима нашим...... « 

Из будимских споменика од 1706—1709 год. 

„Ја ћу од угарских народа да начиним робље, за тим про- 
сјаке, а најзад добре католике...... 512 табо веабив ехрозе“. 


Изрека арцибискупа, примаса и канцелара угарског Ко- 
лонића, 





Мавсим Радковић, Еесарх бзоградског митропо- 
дита, по налогу митрополита Вићентија Јовановића, пропу- 
товао је 1733 цео северни и северно-источни крај Србије. 
Путовао је у тој цеди, да испита и опише стање, у Бом се 
налазе цркве, свештеници и народ тих врајова. 

Нема сумње, да је овај или који други Ексврх обишао 
и проучио и остале крајеве српске а и оне, који су ста- 
јали под управом главне аустријско-српске администрације 
у Београду. 

Јамачно су ови извештаји у неком архиву серивени, 
ву даће Бог, да се и они пронађу, и да се пубдикацијом 
њиховом, што боље расветли стање свију српских земаља, 
које стајаху под аустријском владавином од 1718 до 1799; 
дакде за пуне 23 године. 

Ексарх Максни брижљиво је проучио стање, у пра- 
вославних црвава, клира и народа српског, и по свом уве- 
рењу написао је савесно у свом извештају све, што је 
видео и Чу0. 

Тај веома занимљив и поучан Ексархов извештај #из- 
носим нашем читадачком свету, у жељи, да се што тачније 
обавесте и поуче они, Који се баве проучавањем наше 
прошлости. 

Мавсимов извештај посве је важан историјски податав 
онога времена, 0 Коме до сада немамо ни једног дома- 
ћег књижевног споменика, који би нас тако свестрано поучио 
о стању нашега народа у почетњу прошлога века. 

У том еБсарховом извештају налазимо податке за и- 
сторију, земљопис и статистику наше домовине, за културно 





120 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


и материјално стање нашега народа, у првој половини 
ХУШ века. 

Из тога извештаја дознајемо за један важан ну за нас 
жалостан Факат, да је у поменуто доба било у целом том 
северно-источном крају сзио 83 шкоде, у Београду, Гроц- 
кој и у Пожаревцу. Њако се од турске владавине изшдо, 
тако је остало за 22 године и под владавином аустријском. 
На жалост, види се, да за то време није подигнута ни једна 
нова школа у Србији о трошву Кудтурне владавине. 

Из ексарховог извештаја виднио даље, да је 1798 г. 
у поменутом ерају наше домовине бидо у 109 места, у ко- 
јима беше 2549 домова; 28 парохија; 29 инрсвих и мана- 
стирсњих црвава; 1 митрополит, 5 владика (домаћих), 5 
евсарха, 45 свештеника мирских, 17 калуђера, 5 ђакона, 
и 17 манастира. 

Каква је била образованост тих свештеника; то опи- 
сује Еесарх овим изразима : „Бог во истину истажетљ 
посветившаго неразсудне сицеваго сленца.... 
Одђ слепих поповђ оваков сијасет по људма 
произрасдњ.... И сије веден!в за лоту неволо 
примити се миожетб. Аз не би могал нфга (попа) 
на своју душу узети..... Жали Богљ оно све 
штенства, что ве на нђиђ.... Његовимђ чита- 
нђиђ не тодико славитђ се, вдиво хулитђ се 
Бог..... Изљ сеговидитђ се, какови сутђ учн- 
теди лодеј божијихљ.... 

Такви су били попови поред само 34 шводе, Као што 
дознајемо ИЗ споменика јужних Словена, Боје је из вати- 
Банског архива исписао чувени научник 'Тајнер, римска 
пропаганда, под забриљем аустријске владавине, користила 
се глупошћу тих православних попова, и за 22 године по- 


тајно је придобила за унију више но половину тих необра- 
зованих попова. 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 121 


А у каквом је стању био паш народ под том култур- 
ном владавином ' На то питање одговара нам Ексарх речина 
попа Петра Параћиневог : „Свуд једнавосиромаштво, 
вад му дотежа здје, (под том владавином) бјежит 


Из ексарховог извештаја види се, да је под аустриј- 
ском владавином наш варод у Србији подељен био па три 
власе. Било је људи „војинставног чина“, било је 
Срба „под комором,(“) али је било и „Паора“ или 
спахинских поданика (јобађа). 

Швода није било, али је било јобађа. 

У Београду, престоници „цесарске Аустро-Орпске Ад- 
иннистрације“, била је царска камерална управа, Која је по 
свим крајевима српсени имала своје чиновнићз, који су при- 
купљали данак, десетак и разне друге намете. У свом из- 
извештају спомиње Ексарх: „Провизора Смедеревског“, по 
ниену Нађа. Провизор је био управник царских камералних 
добара. Који су били спахије господари тих „Паора“, нека- 
зује КЕсарх, тек просто назива неке људе „паорима“. 

То је дакде значење оних израза ексархових: „људи 
стојат под ЕБомором“, „људи сут наори“. 

Парохије и општине, о којима овде говори Ексарх, 
биле су под црквеном управом 1-о Митрополита београдског, 
2-о пожаревачког владике, и 3-6 вршачког владике, иди, 
као што веди ЕКЕсарх „под Банатом“. 

[. Под митропод. било је 8" , парох., 49 општ. и 1124 дома 
ПЦ. „ вршач.влад. „ „98', » 49. , 1085 , 
Ш. ,„ пожар. , ,„ ,„! а 1, 990 , 
У 3 ове јепархије било је 18 парохија 109 општ. и 2549 дом. 

Под Пожаревачком јепархијом биле су јамачно и ове 
цркве: Поречка, Мајдан- Печка, Тршка и црква манастира 
Горњака. 

(1) Тћејпег „Мопитета 5јатогиш тег опа ип“. Свеска П. стр. — 


122 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Владичанске столице биле су у Београду, Пожаревцу, 
Ваљеву, Ужицу, Шапцу, к у Вршцу (изван Србије). Осим 
тога спомињу се у овом извештају неи Јеврем владика у 
манастиру Раваници, и владнка Михаило у Београду. 

У овом извештају помињу се још валуђерице у Гроц- 
кој и у Пожаревцу. Али се из тога не може завључити, 
да је у Орбији било жзонских манастира. 

Осим ових важних бележака, има у овом извештају 
множина података статистичких, као на пример; одстојања 
места од главног места у парохији; а колико је било па- 
рохија, општина, и хлебова или домова, то је већ горе 
изложено. 

Остављвио читалачкој публици, да се увери о вред- 
ности овог ексарховог извештаја. А ја сам срећан, што сан 
у стању, да принесем и ову патриотску услугу, и по при- 
меру наших старих вредних кадуђера, молим – читаоце 
речима тих честитих књижевних радника: исправљајте а 
не Буните. 


У Београду 12 марта 1884. Е 
ГВ. 





ЧАСТ ПЕРВА. 


Пришедше њих. врхипастирство, господви Викен- 
тије Јозновић, Архи Епискон и митрополит словено 
сербењи и совјетник цесарсви, здје ва шанац Нараћин 
месеца августа 12 дне 1783 год., по својој пастирској дод- 
жности, цервов и содержаније церковноје, по сочиненому тео- 
теру Еесархом Максимом Радковичем прегледати, 
и начином јего лрегледане церкве в њешнеје, Сооруженије 
обрјетајет се точно, сано сије јеште оставил, Мунара висока. 
од камена одовом покровена, на неј висјат три малена звона. 
Обгтражденије окодо цркве јест од растови колаца, једина 
врата на порти тако и на церкви. Ва нутрије црве сто- 
дови ординари, патос већ покварен од широке дигло. Пре- 
прата преграждена са нови дасками. Ва јединој страни 
натоварене ћерамиде треба изнети, да чисто будет. Крстил- 
ници не имат никаковије, само при дуваре, БаБо долап 
учињено, и Тамо Брстет се дјеца. 'Треба да се повзљет 
справити, Езко се может погружат младенец. Пред икони 
и препрати два свјештника потребна. Црзд олтарије двореј 
не имат, треба да се содјелајут. Осам икон престолних 
обветшале сут и покварене; треба да се пави помолујут, 
ибо сице поруганије јест Богу к свјатим јего. 
нецјела изобразителнаго начертанија суште. Стол архије- 
рејски потребно да се устројит, виштшији од прочих, како 
и на других мести. Одтар потребно јест да се ставит из 
нова, бесчестије слави божијеј јест. На часној 
трапези потребан крст бити. Појас за службу потребан. 
Умиваоница потребна ина, бодше да се справит; тако и 


124 ИЗВЕШТАЈ МАКСОМА ЕКСАРХА 


просвомидија ; једина саксија за ватру и окропац потребан; 
једин сандук, ва чем потребна садртават надлежит. 

Крет изображен верху свјатих двереј свјакако потребан. 
Књиге црковне потребне ове: Октоихон, миној празнични 
минеј општи, опште немоштно 12. Литургија московска; 
Еванђелије на ведико кодо; Пентикостар. Гдје Турци да 
су чинили таван, јест од деве стране учињен од одтарја 
до препрати само греде стојат, потребно бидо поподити и 
љествици учинити, гдје би лијаци временом могли стојати. 
Из внутра сва црков да би репарирада се, предверије ради 
ивон стоднија, и дуваре побјелити. Сије ако неби устројило 
сја и прибавило, ведма поне нужног бдагољепија црве свје- 
тија не било би. 


Енсамен 


свештеника Петра Параћинсваго по повељенију њихо- 
вог Архипастирства дне нв года, јакожо бјаху положено 
узехом пред сја црЕовном исправденији, вјежествје јего, И 
о парохисвом содвржанији испитаније сотворити. Јако ва пер- 
вих вопрошен бист, гдје рожден: родил се во Колашин- 
свом предјелу у селу Милоју, учил књигу код њекојег 
Гаврила Вуграса од Рисна, и Бод него проучив 
педатир, во Раваницје учил код дасвала СтоФана 
једино љето; прочатајуште октоихон. Посље сето во Њар- 
довци код Максима Суворова, 9 месецеј учиди седе- 
сјатословију и граматицје од части, и кад изшел из школи, 
господин покојни Мојсеј Петровић узед граматику од 
него, десјатословије и ниње содержит, Које на изуст неможет 
точију из књиги читајет. Посље изшествија од швол кар- 
ловачких, оженил се здје, и ва Бедградје на 1729 лето 
владика Ниволај(“)) рукоположил јего во дијакона, 


(!) Димитријевић владика Темишварски, после смрти Митрополита М о ј- 
сеја од народа избрани Администратор Митроподије бео. 


градске. 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 195 


и во том чиње јаздин месец днеј пребив, таможде паБ, по 
повељенију господина митрополита Мојсија Петровића госп. 
владика Максим(') руБоположид јего на степен свје-· 
штенства, и обојим Архијерејом дад по дукат;и 
30 днеј учил во Бедградје свјештенствовати. По том го- 
сподин покојни Архијепископ Петровић допустил без синге- 
лији да может свјештенствовати, за что њест дал ни новца, 
и се ниње од нелиже парохију содершит, имат готово 8 
љета. Вопрошен, јетда отпосдат во парохију, вопрошал ли он 
должности свјештеничкој, искусил све ва неј или ни; отвјето- 
вал, да не вопрошал. Вопрошен: јегда послан бил во па- 
рохију, что свазано јему од Архијереја пославшато јего 
Отвјетовал: да сам господин Архијепвскоп покојни по мо- 
ленију покојног духовника Авабума рекл му, да может 
пошти здје поповат за време, докле и сингелију не примит. 


Вопрос. Понеже нињешњи наш Архипастир во својеј 
паствје љубопитње наклонен јест извјесно знати, ва каковом 
вјежествје сут свјештеници, кормителствујушти паству јего. 
Сего ради по сему образу, да ми имаш отвјетовати по реду 
јеже во первих посљедујет вједати свјештенику, но неже чроз 
положеније рук власт примил, и тајинствах црковних Е0- 
ливо јот' Повјеждал ми отвјетовал: 1. Крештеније. 2. 
Миропомазаније, прочеже не вједајет. Вину же преддагајет, 
да њест учид се, ниже од кого предато му. 

Вопрошен: аште невједајет на изуст, да каже, која 
тајна врепчајшу силу имат) Отвјетовал: невједају. 

Исправлен. СОвјатоје крештеније јест начални сакра- 
мент и Бромје сија тајни ниБтоже споменије и царствије 
небесноје получити неможет, по словеси господни: аште Ето 
не родит се с више, царствије небесноје не насдедит. 


(') Мавсим Гавриловић од 1721 до 1731 год. Епископ Мухачки и Си- 
гетски. 


126 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Вопрошен : что плод јест сеја тајни и дља чесого јест 
перваја зовет се! Отвјетовал : ја то ништа учил, нити 
могу отвјетовати по сему иачину. 

Вопротен : Кад не вјерујеши сије, барем на изустје бо- 
жественују литургију појеш, знаш ди, кад се и којњи ЛА 
словеси – совершујут сећ Отвјет: На призиваније свја- 
тато духа. | 

Вопрос: Којими словеси! Отвјети невједајет. 

Исправљен. По триштном глаголенији: „Господи пре- 
свјатато Духа апостолом твојим ниспослави“, глагодет јереј 
Форму или образ над дискосом: „и сотвори убо хљеб сеј 
честноје тјело Христа 'Твојего, а јаже во чаше сеј, чест- 
нују кров Христа Твојего“; над обојим: „преложив Духом 
Твојни свјатим“. Дијакон. „Амин“. 

Вопрошев. По освјештенији свјатих даров, како вјеру- 
јеш бити сја иљи образвитедње иди суштествитедње ! 

Отвјет. Вјерујем бити само п свјетоје тједо, и Еров 
Христову. 

Вопрошен. Что во спасенију нашему нужнејше имјети! 

Отвјетовал : не ведјају, 

Исправљен. Вјеру правују и дјела добраја. 

Вопрос. Что јест вјера правајај Отвјет. „Вјеровати 
во јединаго Бога во 'Тројицје свјатеј славимаго, си јест 
Оца и Сина и свјатато Духа, нераздјелноје Божество И 
царство“, и проча, како свјати Атанасије у својему символу 
глаголет изповједуја. 

Вопрошен: колико сед имат под собом д Отвјетовал 
имат 6. | 

Котороје перво% Отвјет: Параћин. 

Колико имат хљебова“ Отвјет 28 имат. 

Које је друго село 6 сеј нурији належаштед Отвјет: 
Мала Мутница. —- Колико сахата од Параћина ДО 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 197 
| 


Мале Мутнице) Једин сахат и Фертал — Колико хљебова 
имат!' Отвјет 13 х љебов. 

Вопрос. Које је друго село, и Кодико сахата од 
Параћина.) 

Отвјет. Ведика Мутница; до ње сахат и пол. 
Црвов имут нову, хљебова имат 18. 

Вопрос. Које је третије седо, и Колико је од Џара- 
ћина сахата, и којего села најближе Отвјет: Плана да- 
лином сахат и под, инат 10 хлебов; најближа села: Ми- 
риловци('))и Доње Мутнице. — 


Вопрос. Које је четвртоје свао, и Колико далеко од 
Параћина; Кодико в нем хљебов, и кому је селу најближе! 
Отвјет. Видово, далеко од Параћина 3 оертаља сахата; 
11 вућа или хлебов; најближе Параћину. 

Вопрос. Ноје је 5 седо! Отвјет, из Видова что су 
двигнули паоре и здје више Параћина наседиди, зовут се 
Видојевци; имат 13 хљебов; најближе Параћина. — 
Швето Сталаћ, којег, како немогавши од сјуду послуживат, 
оставил и не попујет им. 


Вопрос. Кад идеши в тоја седа причашчавати, крстити 
и проче тајне совершивати, кого на својем мјестје здје остав- 
љајеши ! Отвјет. Препоручујем свјештенику Вудети. како 
га је Евсарх наредил, однелиже поп Стефан побјега 
у Турве. 

Вопрос. Њад по седи венчајеши и Брстиши дјет, на 
Којем мјестје сија дјејствујешич Отвјет, По сели ниже когда 
крстил у дому чијем, ни пак вјенчал. Само једино дјете, 
что се хотедо преставити, те га у дому крстид. А друго, 
что је Параћину близ, то в. Параћини совершава, а что 
је Мутнице горне, то у оној цркви. 


(") Мириловац. 


128 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Вопрос. Имат ди које безаконије у твојеј парохиј 
Отвјетовал, да се њест слишало. 

Вопрос. У сами сели Отвјет. Свуд једнако сиј 
наштво, вад ну дотеже здје, бјежиту Тур: 
тако пав из Турака овамо. 

Вопрос. Колико дал Кесарху на страну митрополит 
Отвјет. 24 сор. и њему 1 оор. 80 кр. 

Сије испита них. Архипаст, понизње прелагао 


Викентије Стеевновић с р. 
АРХИДЕЈАКОВ. 


Пришедше ва Пожаревац августа 18-ог 1733 гог 
первеје црков и стјажаније црковноје начахом преписова' 
јавоже посљедујет, 


Храм светаго Архистратига. 


Порков камено стројнаја, во ва висоту 2 ловтера, 
долтоту 12 вловтереј, убјелена кречем, шиндром покриве 
растовом. Еште јест тврд покров. На цркви 2 врста сред 
од плеха. Од подуноштније страни врата једина од брес' 
вине дупла са кровом. 'Ракова и на препрати. Оволо цр: 
два шуха Фластеровано ваменом. В нутрије цркве, прво 
одтар довољно простран, патосан широком диглом, тако 
веја црков. Овод на овој цркви од дасака чамови депо уст 
јен. В начаље первопрестодија пенжер једин огрезни с 
Блени оБНИ и катре (О бег) од гвоздија. Частнаја трап 
на једином столпу устројена од камена не освештена, да: 
проста на столпу утврждена, на неј перви повров од чи 
два од бела чиста платна. Под Евашелијен нов јасту“ 
од свили шарене. Кутија, в нејже свјатаја стојет, од др 
на шрав. Автими(и)с мален повојног митрополита М' 
сија Петровића. Два свјештника од туча. Два кр 
оковата водичарска са стопицами и позлаштена. Једин ви 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 129 


и порушен. Еванђелије московско ново, Кожеју оправлвно. 
Литургија московска нова (без типика. Проскомидија при 
дувару од вамена созидата, лепо почеврнела од горјаштих 
свешт. На неј три порова од чита: 1 свјештенић од туча; 
6 икон, 1 путир стар, био до звјездица и кашика од сребра; 
Ајер, (ваздух) н два покровци од свиде чрвене. Звонце од 
туча. Сојединенијца чаша стаклена. Анафорника од бакара 
2, леген и ибрик, једин укроп од бакара, једине мумаказе 
од мједи. Једина завјеса од чита на проскомидији, до про- 
скомодије умивалница од Камена совидана, доста умодна од 
десне стране, од лове стране од мермера устројена, идјеже 
богојавленска вода стојит. Од десне стране пак једин ор- 
динар додап од древа, идјеже книги стојат. Прегражденије 
одтарја јест од липове даске, доста лепо предверије и пред 
одтарије двери старинске доволно лепе, тракслерскоје дело, 
позлаштене, катапетасма од богасије. Образ престодни и 
Спасов средњи вјенец од сребра на нем, таковже богоро- 
дичен и вјенец на нем од сребра. Икон лав престодних 
погодемих седи, седи ибон мали, верху паБ сих икон и пб 
дувару раздичне и средне големином 28. Верху одтарја 
крст изображен и од вњежду образ Богоматере и свјетаго 
Јоана богослова, 4 двјета поголема лепа. Испод престолних 
икон завјесе од златна шпадира; завјесе на иконама од 
чита, испод икон пост(ав)дано шпалиром. На сјеверними и 
јужними врати завјесо од чита. Кандида сребрних 8, је- 
дино во одтари од туча; а пред образом светије Богоматере 
једино кандило од ставла. Два велика свјештника од Ка- 
мена; два свјештника од гвоздија поголема. Две округло 
налоне, гдје се читат на обје стране пјевниц чрвоном Е0- 
_жом пошивене. Иконостац, од десне стране, ординар читом 
обетрт и покровен. На нем једина икона пак од бакара. 
Швјет на среди цркве веливи од туча висит на ланцу, на 
ком четири јабуке позлаштене. Во всеј цркви столов, гдје 


таАСВИк ГУ1. 9 


130 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


људи стојат 32. Шредстателсњи стол од липовине 
степена устројен, не оарбован с овади, «бстрт читом. 
икона малена в нем, од обе стране расови од дре 
људи вале полажут. Од леве стране ниже врата , 
прати, једин нов орман окован, гдје прковни синови п 
содержат. Налона, на нејже дијавон Еванђелије ча 
врита читом. Шрепрата висово преграждена даскам 
рих ивон повисоко стојаштих 16, икона Христова и ( 
Богоматере поголеме, на нех помахрамица, од плати: 
завјесе малене од чита. Два кандила од туча. Једи 
стац ординар, читом покровен. Једине маказе; 2 свје 
од древа орд(инјари. Столов 19; умивалница од 
страни при дувару устројена, довољно лепо может се 
жати в неј Брестити, но обносити се оволо не может 
претије мало подзидано каменом, проче од древа ус 
по тавани само даском, и једино њубешце на среди ј 
једина врата сугуба без брави. Орон дцрвве зв0 
четири столпа устројен од древа и чардав ва нем ; 
тодем шиндром повривен; мердивене сталне ин траб 
вњежду. Два звона осредња, одино од пих поменше. 
оводо цркве цједо обграждена, на неј троја врата 
твором. Једин тетрапод повровен бјелим платном. 

Посљедованијем свештених одежд. 

Свиленљ Фелона нова 2, од платна Фелона 4, 
одежда чрвена од богасије; једина чрна од бота 
епитрахила свидена, једин нов а други ветх, стиха 
дена 8, стихара од чита 2, сви цјели. Једин 1 
сребреними павтани, једин појас од мједи на ним 
варуквице двоје, једине свилене а друге од богасије 
орар нов од зелене свиле; 1 санетије, 4 барјака, ј 
тасета чрвена. 

Книти. Два комада овтонха, коначно порушена, 
Два соборника, апостол мосвовсви; 4 Минеја Прол 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 131 


цјели год, московска; једин псалтир србсњи со посљедова- 
нијем, једин псалтир кијевски, тријод постни и пентикостар 
московски ; 5 Евангелија сербска, рукописна, подерата, пето- 
хљебница од бакара, и мазалица од сребра, једин миној сербски 
рувопис, 1 октојихон рукописни, издерат и разрушен; једин 
севсар; 2 вјенца од мједа за венчање. 


Од десне стране цркве келије, идјеже бабе квалојв- 
рице живут црковне од плоти од древа состројано обветх- 
штали духари, готово да се оборит, поБров од ћерамиди. 
Под тим же истим повровом малена школа, могу се вије- 
стити за 30 дјетеј, на средиње једин стар астал, од вњежду 
около њета клупе ординар, слабе. Дувари и покров весма 
слаби. Поред сија шЕоди под покровом Исти дувар раз- 
дјелил једина Белијица Бухином, идјеже магистр стојит и 
поБој свој имат. 

Сеја цркви нареждени служитељи или црковни синови 
сут сији: Нешко Соврић нарежден ЕБсархом покојним 
Никанором и свими здје живушти кметови пребивал у 
сеј служби, 6 љет,и бодше не имат, него једина седмица, 
како су га изметнуди и од њего њест примлен всап, и что 
од ове године собирато, Код него стојит готова новца 40 
Фор. од прежде что је собирато и обрјетова се готово КОД 
Панде 255 сор. 42 нов. јеште на долгу, ЕЗЕО у те- 
теру стојит, имат. Други Пантедија Станвовић на- 
рјежден ва сију службу уже 6 љета, Који ниње. Јоан 
Таћажија нарежден, имат једин год и под, и до того 
времене ДоБле св Јоан наредил, что је бил приход и рас- 
ход црвовни, предали есап варошким нарежденим управи- 
тедем сијим, по имени били при том: Катанео; Максим, 
Отњан Милковић, Мален, Отамат(') Таћажија, 
Панда Костић, Момир Милисављевић, како веде, 


(8)... . Биров Џожаревачки год. 1740. 
9% 





132 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


да имут атестацију од них, како су предали есап. Сад око 
ови горје именовани в од како је Јоан настал, се година 
и под да предадут есап, и како видит се в них теетер, да 
су трошак писали, а од куда что приходило не записивади, 
само кад соберут у некодико крат по 10 Фор, пребро;ет и 
на једином мјестје, који је од них старши бил со записова- 
нијем у тестер числа остављали су, то јест, код Нешка 
Совришћа, и сему посљедујуштаја. бако се у теетери их будет 
видело при есапу. 


Нота, 1, 


Поп Јоан мали сказал ми сего дне у јутру рано са 
попом Лазаром, растребљајуште частнују трапезу, обрјели 
су в ње антими(н)са 3 чести од свјатих тјела вдладичња, 8 
то јест, са небреженијем приневшаго в чера в суботу свја- 
тују и безкровнују службу господеви. Потребно испитати. 


Нотација 2 


Сего пак дне поп ЈосиФ и поп Стефан, бивши у додњеј 
цркви редни, после утрени ниже часов ниже божественој и 
безвровној жоертви совержили сут, еште же људи принесли, 
а имено: Стесан Пауновић од бабе Марије ка- 
лојериде 5 просвори, и потом давши,они ревли: нева- 
љајут за службу; и тако не совершила се служба. Сад ваља 
да попови представет просворе на искушевије, По что пак како 
њеви Нивола Свиденгаћа каже, да су их сњеди. 


Долно махалска црков свјатаго Николаја Пожаревач- 
Бога справљена од древа, дувари од плота блатом о вње и 
о внутр удепљена не чатловати ничим. Покров на црЕви 
шиндра растова половна; два Ерста од древа. Внутрије 
цркве одтар и сва црков до женске препрате учинена на 
свод од чамови дасака. Во олтаре 2 пенжера омалена, два 
пармака на них од древа. Частнаја трапеза, камена плоча 








ШСИМА ЕКСАРХА 


њест освештена. На неј 
од чита турска и нена' 
" оси. Митрополита М 
Лојет тјело владичне в 
еросалимсњи, 2 свјештни 
траведерењи посал. Литу 
аантедије попа Јована н 5 
атни. Проскомидија од 
прилично сведена, на н' 
преди читом застртом, 

кара; звјездица од жута 
"и два дарка од чрвена ат 
це од туча прилично; 

годоосвештеније ; 1 анаж 
плеха. 1 свјештник од 

ду прилично лончар спр 
"рдава потребоватедна. Ј 
Архангела. 

две, једина од мусула ч] 
јас са жутими поведики 
зра наруквиц, од кадиФи 
зже на сјеверними и јуа 
чрвена чита. Олтар пре! 
динар молераја на вих. ] 
је верху ивон поставлано 
4 престолне ивоне, испо, 
тране по них златне. Ј 
а од туча; 1 Бадилвиц 
уна на струг; 2 свјеш' 
утац читон обстрт, на не! 
але иконе с обе стране 
столова ординар; врате 
а страни, где људи стоје; 


134 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


брави, само Блином јединим закључујут, на прегради же с 
бравом. Преогражденији препрати прилично од дрзва; та- 
ван оздод по гредама подбијен дасками чамови. Два свјешт- 
ника од древа на струг без свјешт. Девет стод ординар. 
Умивалница или крстилницо, дончарско дједо, повкварена, 
немоштно погружати в неј младенци; тако пак пред пред- 
пратије мало од древа произведено, и на неј врата сугуба 
брава. В мјесто звона клепало с десне стране објешено. 


Ениги црковнија. Два комада првогласника и пе- 
тогласнив рукопис и штампа србска, апостол штампа влашка (") 
1 соборник сербске штампе; 2 триодна постна рукописна; 
1 пентакостар Кијевски; 2 Минеја по од два месеца, рубо- 
пис сербски; 2 толкованија свјатаго Златоуста на Еван- 
тедије Матеово, рукопис сербски; једин пролог за месец 
јануари; књига в нејже сви осмогласов неделнија служби 
рукопис; једин Батавасијар сербске штампе. Једин цвјет 
маден од туча. Около цркве порта пространа обграждена 
растовим кољем, двоја врата на неј са затвором. Пред пре- 
пратом једин дом од древа содјелан. дувари плот блатом 
улепљени, пуст, са малим трошком могло би се поврпити, 
котори људи на службу цркви справили. Други дом црковни 
вње порти, что су људи ради свјешт(ејника правили доста 
приличан стар, како је пуст не цоправља се, те обветшал. 
Кухина с ожавом древјаним, соба довољно пространа и лепа. 
Авдија широка, плотом обгтраждена, на мјести испропадала. 
И три з(г)радице јединому свјешт(е)јниву удобно живити св, 
које људи конечно между собоју зактевајут, почто сице не 
обејажујеми бивајут. У сеј цркви наредби не имат ни црков- 
наго сина, нето тако просто, како нигдје в хрђавијем селу 
имат, а здје не. Не вјем с кого људи највише на попове 
вичут. У Боже црвовних нов. 5 Фор. у Јоана Јаблановича 





(5) Римвичке. 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 135 


16 Фор. и пак неки 12 Фор. Шрипомину да имат воска 17 
ова на Стојану вишлегињу (') 2 Фор. и 30 Ер. 


Енсатен свјештеников Ексархије Пожаревачке сочинен 
1730-го года, августа 20 дне ва Пожаревцје. 
(под БАНАТОМ И СВА ПАРОХИЈА). 

Јервј, Димитрије Поповић, Поречки. Стар 28 
љет, родом Поречанин. Учил Енигу код својега оца та- 
коже и ва Раваницје два љета код покојнаго даскада 
Ствевна. По сем оженивши се, рукоподоњил јего на сте- 
пен свештенства и дијаконства, имат уже десет љет, и од 
того времене до ниње держал парохију без сингедији. Пре- 
ставила му се попадија се третије љето за минуло од част- 
наго поста. Тајне црве числом ведајет, и именовати же 
их не может све редом. Форму свјатаго крштенија ведајет, 
и что потребно приуготовљати Б сеј тајни. Миропомазаније 
мало натуца. Светој Евхаристији Форму знајет добре. 
Четвртој и пјатој тајни Форми неведајет. Шестој и седмој 
ведајет доста добре и свјатоје крштеније умствујет бити 
нуждњејше ко спасенију. И свјатаја Евхаристија, десет за- 
повједеј божијих на изуст неведајет. В прочем мало искусен, 
читајет полако из соборника, тако и апостол. Пјети црков- 
ноје пјетије србски может. Шисати простачвњи, может 
се читати. Пристјажаније јего, дом трошан ведми. Вино- 
граде продал. Џокуће и посуђе депо имат. Готова новца 
имат сто гроша. Сродних својих: јединаго брата роднаго 
старша оженил; јединаго сина именом Јоан 9-то љето; 
учит се Бедградје сербекој книги. Книги црЕовних 
имат својих; два требника кијевска и два сербска; 1 чудо 
светаго Николаја; једин цвјетник московски; 1 досјато- 
словије ; 1 буквар; 1 дуновни ; једину литургију мосвовсву; 


(5) Од мађарског К!за ]једбпу мдађи момак (слуга). 


136 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


једин полустав Бијевски; једин петогдасник мосвовсњи на 
велико коло; два псадтира московска. И то что имат свога 
добра, именовано и ненменовано, с полу со својни братом. 
Имат намјереније в монастир Раваницу пошти. Парохија јего 
Пореч, 155 хљебов, идјеже не једин но два свешт(е)ника 
али нај честно живети могут. А что пак сих шест сел 
више к Поречу придато у нурију јест; то у Рибници 
имат стара црков обрјела се стародревна, ћемер само пропал; 
дувари стојат цједи, меншим трошком могло би се справит. 
У тој Рибници имат хљебов 12, 6 нему же ова села при- 
ложити се мотут. Перво Орешковица, одстојит од Ри- 
бница једин Фертал сахата; шмат в неј 22 хљеба, људи 
сут Власи под коморсњим владјенијем. Друго село Болв- 
тин, одстојит од Рибнице пол сахата, имат в нем 9 хлебов, 
Серби сут под комором. Третије село Мосна, одстојит од 
Рибнице једин сахат. Имат хљебов 11, Власи в нем жи- 
вут под Бомором. Село четврто Косовица, одстојит од 
Рибници једин сахат и Фертал. Хљебов оси ва неј сут. Село 
Јастребица, одстојит од Рибници 2", (сахата). Имат 
в нем хљебов 14, полак Влаха, а подак Сербаља. Сије 
село, ако је и подалеко од Рибнице, но вердо љеп пут јест 
од Рибнице до Јастребице, може держат они свештеник, 
који се в Рибницу наредит. Ова та горња села са својим 
контентом 85 Фор. 20 вр. дал на своју парохију Евсарх. 





Јереј Николај Петровић, Годубачки, стар 838 
љет, родом од Херцеговини из Мораче, учид внигу в Дроб- 
њаци, у монастиру Тушини, код некојега духовника Н и- 
водима. Тамо оженив се, рукоположил га на степен дија- 
Конства и свештенства владика Арсеније Херцеговачки. 
Свидетелство что имјед од него погубил, Онамо содержавал 
парохију 11 љет, здје пришед в Голубац, амо же покојни 
господин Архивпископ Мојсеј Петровић допустил му све- 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 137 


штенствоват, уже совершило се 3 љет. Синђелији не имат, 
персоном доста је придичан; тајне црковне может 
редом изговорити. Крештенију Форму знајет; миропомазанију, 
вели, „како мира не имам, тако му и Форми неведају“. 
Свјатој Евхаристији по мало зна, и по путу, ади не может 
чисто изговорити. Четвертој и пјатој (тајни Форми) неве- 
дајет; 6 ни 7 ведајет добро; сидн же, что која тајна дој- 
ствујет, неведајет. Десјат заповједеј божијих не может све 
· на уст. У колико чланов вјера православна состојит, сваки 
дан чита, а веди, на зна их. Исправлен, сказа, да у 3 
чденов состојит, исправил, да 12 чденов. Читајет книги 
доста добро, по мало разумева. Појети не зна. И писат ножет 
доста добро. Њнити својих имат: једин требник Бијевски 
мали; једин подустав кијевски; једину сербску литуртију; 
1 епитрахил свилен; Крст светоторсви водичарски неоковат. 
Отца и братију имат одједене од себе. Имат винограда 12 
мотива. Покуће и посуђе сиромашко; јединаго сина, именом 
Марка, 15 љетан, преучид до пете Катисме, и сад код 
нега учит се; и једину девојку од 12 љет, „Оче наш“ зна 
и „Богородице дјево“, вјерују не зна. Сеј свјаштенив со- 
держит са Годубцем четири села. Во Голубцу сут Серби 
хљебов 42. Церков имат справлена не освјаштена. Анти- 
ии(н)е не имат, ниже литургију појет. Село Војидово ин 
Малешево једино код другаго. У Војилову имат 21 хлеб, 
а у Малешеву 8; одстојат од Голубца пол сахата. У Го- 
лубцу жена 42 куће может једин свештеник К)нтендирати 
се; еште и селодобра да му се приложит, које одстојит 
врло далеко низ Дунав, имат два сахата и бодше; пак 
њест прилика, имјевши в нем 35 домов, церков со свим от- 
правна, појет се литургија, треба да се у мјесто наредит 
свештеник. Между пак селом Малешевима и селом Дво- 
риштем и селом Радошевци јест на средокраћи Во- 
јилово. Треба в нем црков правити из нова и попа нарздит. 


138 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Одстојит же седо Двориште од Војилова пол сахата, тако 
и од Голубца, имат 17 хљебов, људи сут Власи. Село Ра- 
дошевци одстојат од Војилове такожде под сахата, тако и 
од Годубца. Имат в нем 10 хљеб, Серби живут в њем под 
комором сије и сва проча. Село Малешево, као рјех у 
једно с Војиловом, имат 8 хљебов; на сија седа дал 16 Фор. 
38 ексархи. 


| 


Јерај Илија Димитријзовић из Бикотинада, 
стар 30 љет родом из Пожаревца. Учид књигу тамо 0 
вод Павла мештера. И оженив се, рукоподожил јего на 
дијаконство покојни госи. Мојсеј Петровић, архиепископ, 8 
владика Николај() на свештвиство. Свидетедства не имат, 
содержит нурију по бдагословенију и допуштенију Ексарха 
Максима у сему селу Бикотинци, имат два года. Синђедији 
не имат. Тајинства црковна, ведн, да имат седем; Еоторе 
же сут, невједајет. Десјат заповједеј божије не зна. Саборник 
доста добро чатат. Самогласно зна лојати. Писати не знајет. 
Ва сиље писанија божественаго и ва вјерје православној 
ничто не зна, ни же о свјатјеј Тројцје что проговорит. Во- 
прошен: „Дух свјати иди од Оца иди од Сина исходит“. 
Отвјетовал : да њест учил. И сије вједјеније за љуту нв- 
невољу примити се может, кад не имат болших, 
да сасма људи некрштени не помирут. А аз 
небимогал њега на своју душу узети, да се со- 
стабилноју граматоју утврдит. Имат својих БНИГ: 
1 требник мади московеви, 1 литургију сербсву ; 1 полустав 
московењи, епитрахил свиден нов; 1 крет водичарски све 
тогорсви ; 1 Федон од платна и стихар, наруквице од свиле; 
дом и јединаго воња; попадију и 2 мушке дјеце од 6 љет 
и вижше. Содержис тест сел. Прво Бивотинци, гаје 


«!) Димитријевић владика Темишварски. 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 139 


стојит поп, јест на средокраћу јего нурији. Имат в нем 20 
хљебов, Серби под Бомором. Седо друго Миљевићи од- 
стојит од Бивотинаца пол сахата; 6 хљебов, Серби под 
комором. Третије седо Мрчвеовац, одстојит од Бивотинаца 
једин сахат. Хљеба 4. Четврто село Барић, одстојит од 
Бивкотинаца 1 сахат, 12 хљебов, и ту и у Мрчковцу људи 
Сербли под #Еомором. бело Бикиње пјатоје одстојит од 
Бикотинаца под сахата; 8 хљебов, Сербли поо комором. 6 
Крушевица од Бикотинаца разтојанијем не имат под са- 
хата; хљебов 10, Сербли под комором. Между овими сели 
у Бикотинци била стара црков од древа, разорена. Сад 
потреба заповједати људен ових свих сел, да подигнут се 
соградити нову. У ово 6 сед могла би сви 2 свештеника 
содержавати за невољу. Дал сеј сидоксији на сија села 12 
Фор. и 15 вр. Људе кад кад собира на литургију у мо- 
настир Тумански од Бикотинаца одстојит два сахата, в којем 
једин калојвр из Ерцеговине Исаија Јеромонах, и с ним 
совершује службу. 





(СЕЛО ЗЕЛЕНИКЕ ПОД БАНАТОМ ДА ПРОЧЕ ПОД БЕОГРАДОМ). 


Јереј Петар Михајловић из Клења, Рабров- 
се в нуријв, стар 44 љета; родом од Сеопља. Учил Ениге · 
у Пећи, код њекота Мелентија Скорупановића 6 
љет, псалтир преучил. По сем оженивши се, рукоположи га 
на дијаконство и свештенство Костантин Владика 
Свопљански, кад су Турци на Бендеру Москаље 
разбили. Держал парохију у Турсвој земљи 15 љет, Здје 
пришед имат девјат љет, и по благословенију госп. покојног 
мнтроподита, нарежден со синђелијеју у реченоје село. Про- 
бација вједјенија јего. Прво: Тајне црвовне не вједајет; 
Форму свјатаго Брештенија зна, прочих неведајет редом, и 
испитан бивши, отвјет (овал) ми, взли, нисам учид. Од седи та- 


140 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


јинств не ведајет котораја нуждњејша. Силу писанија божест- 
венаго не может ни мало, на вопрошеније, казат. СОмирен 
видит се. Читајет книги полабо и пипаво. Појати 
не зна ничто; тако весма слабо и пишет. Имат својих ЕНИГ: 
1 псалтир мали московски; 3 октојиха сербска; 1 апо- 
стод сербски рукопис; 1 литургију сербске штампе; 
једин сербски пентикостар ; једин Фелон од платна, епитрахиа 
свилен ветх; Крст водичарски светогорски на оковат ; једин 
мали мосвовски требви; Попадију, 5 синова, једин ожењен, 
једин учил до 6 ватисме, а други несут учили; једин 
17 љет ожењен, други 14 љет, трећи 10 љета, четврти 7 
љет; пјати при сиси. Од животних имјејет: 2 вола; 2 
краве; 3 тедаца; 1 коња; 3 крика; виноград, 3 мотиве 
и сиромашко покуће и посуђе. Содевржит 7 сел. Перво гдје 
сједиат Клење; 2-о Раброво; 3-е Веленике; 4-0 
Мустапић; 5-о Мишленовци; 6-о Мавце; 7-о Чв- 
шлева бара. Между ово седам села јест на средокраћу 
село Раброво, гдје је прежде поп седјед, что се преставил. 
Имат хљебов 25, Оербди, стојат под вомором. Второ Клење 
одстојит од Раброва једана консва потреалица, на 
прилику Фертал сахата. Имат 21 хљеб, Серби, под Комо- 
ром. 3-в село Зеденике, одстојет од Раброва, под сахата, 
имат хљеба 16, подав Сербаља а полак Влаха под Бомо- 
ром. 4Ф-0 село Мустапић, одстојит од Раброва једин са- 
хат. Хљебова 26, Власи, нити пазе поста, води, 
ни црковнослуженије иповељенијв слу- 
шајут, негомерсе уз пост како и уз мрс, 
кромјеу велики пост рибе јадјат. Нити Бад что 
свештенику дајут Бромје вјенчанија и знамене. 5-0 село 
Мишленовци одстојат од Раброва једин сахат, болше њест, 
мат хљебова 17, Оврбли и Власи изијешали се под ко- 
мором. 6-о Мавце далеко од Раброва на приливу једни 
сахат. Хљебова 16, под комором Срби, 7-о Чешдева бара, 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 141 


одстојит од Раброва једин сахат и пол. Имат хљебова 61, 
све Власи, житијем, како и они горе, ако би Сербли били, 
могд би једин свештеник само у то седо намјестити св. Али 
бивше Власи, како и тужит се свештеник, да не имат од 
њих ничто, подвергнет се под село Раброво, гдје вејачески 
подобајет сих именованих сел људем повељети, да се под- 
витнут црков справити, почто за турскаго времена била 
јест црков, но војска турска западила и сагореда. Џего же 
попа тањи наредит из Клења, да се преселит у Раброво, 
гдје јест средина парохије. И једин еште свештеник, ако 
би имједо, да се наредит 6 нему у помошт, почто имут се 
с чим живјети, доста би и на три било. Ексархији на ови 
год дал 36 Фор. а у тефтеру пишет 2 Фор. 


(под БЕОГРАДОМ СВА ПАРОХИЈА). 


Пон Николај Десиначви стар 08 љета, родом 
из Новога-Пазара, учил книгу у Пећи, код некојега Ва- 
силија за 6 љет, наустицу и пеадтир првучил. И оженив 
се, рукоподожњил га на свештенство и дијаконство Гри- 
горије владика Ваљевски. Имат 35 љет. И во свв- 
штеном чину, читајушти октојихон, учил служити литургију. 
Парохију у Косову держал 28 љет. Здје пришед имат 
4 љета ва речено горв село Десине, идјеже покојни госп. 
митрополит допустил му бев синђелији поповати. Пробација, 
ведјенија јего. Первом, тајне црковне числом вједајет Е0- 
лико јест. Крештеније и Форму знајет, тако миропомазавије 
и јего Форму, проче не знајет изуст. Десјат заповједеј 60- 
жији не знајет; у колико членов состојит вјера не ведајет. 
Из сего видит се, какови сут учитеди људеј 
божијих! Читати, читајет книги подако; пише полако 
доста прилично, старе руке дрећу му. Појати њест учил. 
Имат црковних својих книги: 1-о Еванђелије сербске 


142 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


штампе; једин псалтир сербсви; оБтојих пјатотласнић; И 
молитавнив сербски; и часослов сербски; једин крст води- 
чарски светогорског справа; 1 епитрахил од мусула; једин 
Фелон од платна бедаго; стихар таков подерат; појас тка- 
ница,.павте од туча на неј. Имат 3 сина, једин ожењен, 
а два не; једин, најмлажши, учид Бнигу, и не хоштет, 
води, да се трудит попадају имат. Животних: 2 
краве са тедци и јединаго коња, Бућу и сиромашко повућје. 
Содержит ва својеј парохији пјат сел. Перво Среднево. 
2 Десине. 8 Влашки дод. 4 Пешчаница. 5 Шу- 
мово. Между ово пет сел бије парохије на средиње обрје- 
тајет се седо Среднево, имат в нем 20 хљебов, Оврби 
и Вдави под комором. Десине, гдје ови поп стојит, одсто- 
јит од села Ореднева под сахата, имат хљебова 32, Сербав, 
под комором живут. Влашки дол, одстојит пол сахата 
од Среднева, хљебов 20, Сербли под комором шивут. Пе ш- 
чаница, одстојит од Среднева не имат цјадо под сахата, 
хлебов 17, Сорбли, под Еомором живут. Шумово, одсто- 
јит од Среднева под сахата и менше, имат хљебов 17, 
Оербли, под Бомором живут. На сеј год дал ксархији 
16 оор. 30 кр. У сеј парохији, како бивши село Среднево 
на средне, подобајет повељети црков да справљат војачеси, 
и јеште јединаго попа сему свештенику могут садржати. 


(под БЈЕЛГРАДОМ СВА ПАРОХИЈА МАРИЈАНСКА). 

дереј РадосавМаријансви,стар 57 љет, родом из 
Видина. Учил се по Каравлашкој у Житијану мо- 
настиру, код Луки игумана Светогорца, за 4 љета на- 
устицу псалтир преучил, и неколико крат овтојихон преучил. 
По сем оженив се, рукоположи га видински владика 80 
дијакона и свештеника. Держад парохију у турској зешљи 
8 љета. Здје пришед имат 16 љет, и покојни госп. МИ- 
троподит дал му парохију Маријанску со синђелијеју. Чи- 








ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 143 


тајет подако, не видит без наочали читати. Тајне црковне 
зна на изуст. Форме не ведајет точију Брштенију. Досјат 
заповједеј божијих не знајет на уст. Разумјеније како и 
ва тјех предпомјанутих. Својих Бниги имат: 1 Соборник 
сербски; октојихон оба два Бомада; 1 литургију московску; 
пеалатир московеви, со посљедованијем; 1 часловац москов- 
сви; Еванђелије моековеко; 1 требник московски; 1 Фелон 
од картона, стихар свилен, епитрахна од мусула и нарук- 
вици од тогоже. Крст светогорсви. Животних: 2 вола :' 
краве, 4 јунади, једин кон. Домашни: Попадија, дјетеј 
мужесњих три, оженени, а три малени, једин оженени изу- 
чил Бнигу, мисли се попити. Содержит три села у својој 
Парохији. Перво Маријани, идјеже живит. Второ Би- 
сБупје (Бисвупље). 3-е Кличевац. Ва Маријани имат 
црков Бамено здана. Иза седа од прва манастир бил храм 
свјатато Николаја, хљебова 37, Сербли и Власи помешани 
коморсви. Седо Кдличевац. одстојит од Маријана 3 Фор- 
таља (сахата), хљебова +0, Сербли и Власи коморски. Село Б и- 
скупје одстојит од Маријана једин Фертад сахата, хљебо ва 
имат 31, Сербли и Власи под комором. Ексархији дал 16 
Фор. а у тестзру пишет 14 Фор. 30 кр. У сеј парохији могут 
се вијести(тји два свештеника. 


Од ове смолиначке нурије: Батуша, Божевац, Шапина, 
Лајевица, и Калиште и шолан Смолинца под 
Банатом, а Беране и полак Смолинца и 
Мало-Градиште под Белградом. 


Поп Марко Стајић смолиначки, стар 25 љет, ро- 
дом из Жабља. Учил се ва Белградје код Отосана 
Дасвала 3 љета, преучил наустицу и до 15 Батисив, и 
ва Земуње совершил катисми, и оБтојихон читал 4 Брат. 
По сем оженив се, рупоподожил га на дијаконство покојни 
тосн. митрополит во свештеника владика Никодај. Дал ну 





144 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


синђедију пок. митрополит на сију парохију смоланачку. Со- 
держит села 8. Порве Смолинац. 2 Батуша. 3 Ка- 
лиште. 4 Божевац. 65 Шапина. 6 Градиште, 7 
Лајевнца. 8 Беране, 1-ве Смолинцу имат црков осве- 
штена владиком Стефаном; служнт; имат хљебов 26, 
Озрбли сут коморски. 2-0 Шапина, одстојит од СОмолинца 
пол сахата и ближе; хљеб 11, Сербли под комором живут. 
8-е Лајевица, одстојат од Смолинца оертаљ сахата ; хљебов 9, 
Оербли под Бомором. 4-0о село Мало Градиште, одстојит од 
Омољинца пол сахата; хљебов 15, Сербли под комором. б-0 
Беране, село, одстојит од СОмодинца пол сахата; хљебов, 
сказујет, да имат 28, а у тефтеру пишет 40, Сербли под 
комором. У то пјат села, что су у близу, может сеј све- 
штеник и јеште једин К нему наредивши се содержавати, 
А пак ова три села, Котора до сле содержавал, далеко би 
више трудно, между које Калиште јест на средовкраћи, треба 
онде црков да се справит, и свјаштеник да се наредит. 
Имат 14 хљебов Власи и Сербли војинствени јесут. Друго 
село Батуша, одстојит од Калишта једин Фертал сахата; 
хљебова имат 18. — 3. Божевац одетојат од Кадишта пол 
сахата; хљебова 11, Сербли чина коморскаго. Здје может 
свештеник једин содержавати се, имат депе земље 38 дје- 
ланије. (еј свештеник верло слабо читајет, али то 
чати, омотрено(“) Седми тајни црковних на изуст знајет, 
тако и Форме полако натуца. Десбјат заповједој божијих не 
может на уст све очитат. На колико членов догмат вјери 
православнија располатат се, не ведајет. Појати самогдасно 
ножет. исати может доста добро, и протоквул, Кад би се 
упутил, может содержават. Книги својих: 1 полустав БН- 
јевски; једин петогласник сербски; литургију московеву с 
пједим типиком на мало Бодо; епитрахил од чрвена му- 
суда; крст водичарски; молитавник московски мали. Домашви; 
мати, попадија, једино дјетја мушко тродетно. ивотних : 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 145 


1 воња и 2 вода; кућу са сиромашенк покућем и посућем. 
Њиве ораће и косиће имат. 





(под БЕЛГРАДОМ СВА ПАРОХИЈА). 


Поп Николај Илијин, из Градишта, стар 22 љет. 
Родом онде у мјесту, тамо и учид се код попа и њеког он- 
дешњега мештера 6 љет, и оженивши се, рукоположил га 
на степен дијаконства и свештенства владика Максим 
лане о Петрову дне. Дал му 3 дувата. Намјестил га у па- 
рохију, само на време, Докле нихово преосвештенство будут 
определити му нурију. Читати книги может, али лживо. 
Тајне цервовне не ведајет, вели да њест учил. Сему подобајет 
учити се вејачески, почто јеговим читањем не то- 
лико славит се једико худит се Бог. Пишет по 
мало. Домашни јего; два брата оженена, попадију и једино 
дете мужеско од две године. Книги црковних не имат, само 
једин требнив, којего њест јеште платил; 1 Ерст во- 
дичарски, Жеивотних : једин Кон; 2 вола; 1 крава. Кште 
со јединим свјаштеником из Градишта содержит 4 села. 1-0. 
Ва Градишту имат 50 хљебова; људи сут Сербли чина 
војинственаго и Коморскаго. 8-0. свдо Кусић, одстојит од 
Градишта три Фертаља сахата; 25 хљебов, Сербли и Власи 
чина коморскаго. 8-е. Седо Триброде (Триброда), одсто- 
јит од Градишта једин сахат и Фертал; хљебова ва, нем 15, 
људи Сербли, чина коморскаго. 4-0. Село Пожежена од- 
стојит од Градишта под сахата; хљебов имат десјат, људи 
сут Сербли чина Коморскаго. Овим селом служит црков Гра- 
дишка, идјеже могут два свештеника частно живети и слу- 
жбу одправљати. 





(под БАНАТОМ И СВА ПАРОХИЈА). 


Јереј Павел из движде од села Крушевца. Стар 
24 љета, родом Влах из Најдаша. Учил се таможе у Нај- 


ТААСНИК УЛ. 10 


146 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


дашу код пона Бранка влашњи и сербски 5З љет. По сем 
оженивши се, рубоподожил јего на дијаконство и севјаштен- 
ство Максим владика о васкресенији. Дал владики 25 Фор. 
вамјестил јего ва парохију Кесарх Максим, еште њест год 
совершил се. Читати книги весма худо может. Од 
тајнах црковних ниже слова ножет сказат, десјат за- 
поведеј божијих не ведајет на уст; катисме и наустицу мо- 
жет читати. Појати не знајет, како се запопил, њест отпојаа, 
литургији. Имат Бниги: једин псалтир московски; једин бу- 
квар влашки и словенсњи. Епитрахил од червена мусула; 
Брет дрвен прост не изображен. Содержит у својеј парохији 
пјат сели. Перво гдје седит село Крушевица, имат хље- 
бов 13, Сербли паори. Ондје сут људи приправили грађу, 
цркву стару камено здану да поновет, и начето пословати. 
Друго село Волуја, одстојит од Крушевице једин сахат, 
хљебова 47 непостојани и семо тамо, веди, бежат, Власи 
чина коморскаго. Третије Дубока, одстојит од Крушевице 
пол сахата; хљебов 35, Власи чина коморскаго. Четверто 
Нересница, одстојит од Крушевице пол сахата; хљебова 
48, Власи чина коморсваго. Пето Кучајна, одстојит од 
Крушевице менше од пол сахата. Сијим људем подобајет ло- 
вељети, да би настојали црков соградит, с мадим трошвком 
будет, почто старе цркве дувари више од кловтера стојат 
не разрушими. Вопрошен: људи смертне чим причаштујет " 
Ответовал : Ексарх му дал во јединој кутији светоје тјело 
владичне, и со тим причашђујет. Держит тују кутију у сак- 
дуку код своје куће; кад су веливи праздници, једини хо- 
дјат на службу божију у Витаоницу, а други у Тумав. 
Ексархи дал 30 Фор. не зна се ва что у тефтеру пишет КЕ- 
сархије 10 Фор. 








ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 147 


(под БЕЛГРАДОМ И СВА ПАРОХИЈА). 


Јереј Исак из села Затони, стар 32 љета родом из 
Ђулинскаго поља. Учид внигу у Печвеи(') и ва Без- 
диву 6 љета. По сем оженивши се, рукоположил га вла- 
дика, Јоанићије Владислављевић, темишварски, имат 
18 љет. содержавал нурију Тебеј седо. Пришел у Затоњу 
прошла година днеј, идјеже допустил му вдадика Мавсим 
поповати. да что дал владики пјат дукатов. Читати ЕНИГИ 
не зна весма, и что может весма лживо. Појати слабо, пи- 
сати по мало может. Тајне црковне не зна, ниже од них что 
может проговорити. ЖКади Бог оно свештенства, что 
је на нем. Деејат заповедеј божији на уст не ведајет. Книг 
својих имат: ] модитавник; 2 Псалтир сербски; два ОЕТО- 
јиха сербска ; литургију сербсву ; часловац сербски. Епитрахид 
од богасије; Брст светогорски. Од животних: 2 коња бодша 
ви что. Домашних: попадију и 2 дјеце, мушко и женско. 
Содержит 5 сед. Прво датоња, идјеже имат хљебов 40; 
људи су пола Вдаха а пола Сербаља. Сад људи за цреву грађу 
потребователну приуготовили, само за допуштенијем стојит 
од администрације, да се правит. Друго село Киси- 
љево, одстојит од ФЗатоне једин Фертал сахата. Имат хљебов 
30; људи сут Власи и Сербли под Бомором. Третије село 
Топодовник, одстојит од датоне једин сахат, имат в нем 
хљебов 67, све Власи, од којих никакове ползе не 
имат, само за вјенчање и знамење. Ако би Сербли били, 
могла би се црква у сему селу справити. Четворно Рам, 
одстојит од датоне једин сахат, куће четири више не инат, 
и од туда малу Фајду имат. Здје могд би се јеште једин све- 
штеник наредити. 


(') Печка, варошица у Угарској близу Арада, у негдашњој поморишкој 
војној крајини, где је у то доба био командант капетан Пера Сеге- 
динац, мученик за народ. 

10» 


148 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


(под БАНАТОМ СВА ПАРОХИЈА ЕАМЕНОВСЕА). 


Јереј Димитрије Каменовачњи; стар 25 љет; родом из 
Ресави. Учил нигу ва монастирју ресавском, Бод повојнаго 
игумена Јосиса, и код нинешњаго намесника Арсенија. По сен 
оженивши се, рувоположил га на дијавонство владика Ни- 
водај, а на свештенство владика Стесан(") костајнчки, на- 
режден у Каменову поповати врхимандрит Исајија, и се 
ниње, однелиже содержит парохију, сут два љета. Читати мо- 
жет полако, самогласно може простачњи појати; писати 
может. Тајне црковне зна, но не редом, Форме зна све. Де- 
сјат ваповедеј божијих неможет на изуст. Друго од писанија 
по мало разумјејет. Имат својих книги: 1-0. требник мо- 
сковењи мали: 2-0. псалтир сербски, оБтојих пјатогааснић 
сербеки. Епитрахил од мусула; 2 водичарска крста свето- 
торска. Домашни јего: жена, болше никога; јединаго дијака 
учит 4-ту катисну; прочи сродници остали му у Ресави. Со- 
двржат 5 села. Прво. Каменово, инат црков; стојит между 
сими селами на средокраћи; хљебов 17, Сербли коморскн. 
Второ. Пенавац одстојит од Каменца једин Фвртал са- 
хата; хљебов 20, људи Сербли под комором. Третије село 
Поповац, одстојит једин сертал сахата од Каменова. Инат 
в нем хљебов 24, Сербли под вомором. Ражанци шанац, 
одстојит од Кашенова једин сахат; хљебов 30. Здје потре- 
бовало би црвов да се справит, и свјаштеник да се наредит. 
Моштно и Калиште приложити, не одстојит далећо, точају 

_ бари едстојат од Каженова цјела 3 сахата. 
" село Хајдуци ни 6 једној нурији њест 








ратић, ваодика Славопијски, рођак Саватија последњег 

херцеговачког, с којим је Стеван заједно прешао, во 
крају ХУП века ваузеше Херцеговину, прно у Даа- 

а због тонидбе пере од стране католичких млетачких 
у Славонију. 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 149 


у близ и с великим трудом држит (се, Б сему попу моштно 
јеште јединаго свјаштеника наредити, доста имат хљебов. 





(под ВЕРШЦОМ ИЛИ БАНАТОМ ОВА СВА ПАРОХИЈА). 


. Јереј Нешко Стефановић Шетоноки, стар 26 љет, 
родом из Херцеговине. Учил книгу у Старом Влаху ] 
монастиру Ковиљу код Филипа духовника 6 љет. Пре- 
учил у то вреија наустицу псалтир и оЕтојихон пречитавал. 
По сем оженивши се, рубоподожил га на степен дијаконства 
и свештенства владика Арсеније херцеговачки. 
Парохију содержал у турској страни пол года. Пришел здје 
имат пјат љет и под года. Содержавал парохију омолску, 
по допуштенију владике Стефана, ниње у Шетоњи. Читати 
којењако стуца; појати самогдасно может, писати помало. 
Тајне црковне зна, Форме им не ведајет. Литургију в Бел- 
градје научил појати лепо, таво и Форму знајет. Имат 
својих ЕнИГИ: | отојихон восЕбрсенији гласови и 
преводневица, штампе сврбске; молитавник серб- 
сви. Епитрахила два, једин свиден а други од мусула; два 
крста водичарска. Домашни јего: попадија и једино мушко 
детја пјатољетно, јеште не учил се. Животвих: јединаго 
коња; 2 Браве; 20 пресједа кошница. Дом и сирома- 
шко посуђе; једин виноград од 6 мотика. Содержил у па- 
рохији 4 села. 

Перво Шетоња, на средовраћи сед тоја нурију има- 
јут црков нову, јеште несовершену. Хљебова 14, Сербли 
коморсви. 

Второ Врбовац, одстојит једин Фертал сахата од Шев- 
тоне. Хљебова 17, сербли чина војинственаго. 

Третије Лаоле, одстојит од Шетоне једин Фсертал са- 
хата. Хљебови имат 27, људи Сербли живут под Еомором. 





150 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Четверто Ждрело, одстојит од Шетоне једин Фертад 
сахата. Хљебов десјат, људи Власи, чина војинственаго. Сему 
свјаштениву, кад би од нова — — — 





Јереј Павал Јовановић, стар 20 љет; родом из Гра- 
боваца ресавске вурије. Учил се в монастиру Раваници, 12 
љет, код Стесапа даскада наустницу исадтир преучиа, 06- 
тојихон првогласни пречитал њеколико Брат. И оженив «а, 
рувоположил га на степен свештенства и дијаконства вла- 
дика Максим. Ниње година соверишла се, парохији не имат, 
Книги њест добро извјестан за једва да может что читати. 
Бог во истину истјажет посветившаго нераз- 
судње сицеваго сљепца. Имат книги: Евангелије серб- 
ско; октојихон сербсви; једин молитавник сербски рувопис; 
Ерет и епитрахил. Сродних и домашних својих: оца, матер 
и два брата старша „оженена, попадију своју. Сему свеште- 
нвику вејачески, аште парохију содржавати хоштет, подобајет 
учити се. Никако же по мојему мњенију ва парохију не пу- 
штати од сљепих попов оваков сијасет пољудиз 
и провзрасд. 


Нотација господина архиепискупа. 


У Шетови црква старинска била прикорпили од дасава, 
али не потребно. Треба проскомидију разејећи, и у просвоми, 
днју поставити трапезу другу, ширу и дужу, четвороуголну 
ва бивши столп поставити, пјевници дувара извадити ВисоБо 
водико сад су врата висока, а врата избацити, влостир и 
пол типока.: Женску припрату да се инат до појаса загра- 

фути, и женску припрату равно со олтарском 
удн стојет поравнити до одтара. Села Врбо- 
Едредо термин остависмо Динтров дан, да цр- 


"дет готова. Титор цркве Отефан кнез даде 2 
ачванин | оор. 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 151 


Јереј Димитрије Несторовић, стар љета 22, ро- 
дом из Серњака парохије Ресавске. Учил книгу ва Ре- 
сави, код покојног игумана Јосиса и нињешњаго намјестнива, 
Арсенија 12 љет. Прзучил код них наустицу псалтир и оЕто- 
јихон, и проче, нуждно что му је бидо, онде учид. И оженив 
се, рукоположил јего на степен дијаконства вдадика Иса- 
јија, а на свјештенство владика Максим. Дал Максиму 
2 дувата, а владикњи Исајији један. Посље сего 
учил свештенствовати ва Манасији, цјелу зиму. А сад од. 
св'атато Георгија код духовника Горњачкаго. Ниње не 
имат пак нигдје парохији. Читати ниги веома слабо может, 
појати такожде, таво и писати. Тајне црковне ведајет, а Форме 
не вејем ведаје, Заповеди божија не ведајет. Грехи смертнија 
и који вопијут на небо не ведајет. Обште решти, простак си- 
ромах подобајет ну учити се, аште хоштет парохију содер- 
жавати. Книги својих имат једин требник сербски, псалтир 
сербски, часослов сербски, епитрахил од мусула. Домашни 
јего: отец 2 брата млажша од него, попадију и своје једино 
дјете. ФЊивотних : 2 вола, 2 краве, 4 јунади, 10 кошниц, 
винограда 6 мотике. Дом у Орашију и покућје сиромашко, 
болше ничто. 


Парохија раваничка 


здје овнамснујет са ова сва парохија под Белградом. 


1-о. Село Сење одстојит од монастара не имат сертал 
сахата; хлебов 81, људи Сербли чина војинственато; мо- 
жет под монастиром остати 

2-0. Горње Сење одстојит од монастирја Раванице 
1 Фертал сахата; хљебов 6, људи сут Сербли чина војин- 
ственаго; может под монастиром остати. 

8-е. ИванБбовци (Иванковац), одстојат од монастирја 
1 оертал сахата; хлебов 23, људи сут Сербли чина вомор- 
скаго; может под монастиром остати. 


152 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


4-о. Миросава, одстојит од монастирја такожде ј 
сертал ; хлебов 10, људи сут Сербли чина војинственаго ; 
жет под монастиром остати. 

Б-о. Ћуприја шанац, њекогда град сербски бил. 
стојит од монастирја једин сахат. Хлебов 80, људи Се 
чина војинственаго. Сије село, ако и не верло далеко од 
настира, и не трудно би било держати, обаче село Чин 
ни пристало тано ни тамо, одстојит од нонастирја два д 
сахата, а од Ћуприје један сахат, имат хљебов 14, пе 
сад у Ђуприји ваља црков правити и свјаштеника наред 
может се чесно держати. 


Монастир Ресаве, 


Ова парохија сва под Белградом. 

1-о. Орашје, пол паори, пол војинствени, одстоје 
монастирја не имат једин Фертал; хљебов 35. Может 
монастиром остати. 

8-0. Пањевац одстојит од монастирја 1 сахат; 
бов 12, људи сут Сербли чина војинственато. Может под 
настиром остати. 

3-е. Јоховац (Јовац) одстојит од монастирја пол сах 
хжљебова 15, људн сут Сербли чина коморсваго. Может 
монастиром остати. 

4-о. Грабовица, одстојит од монастира 3 сер 
сахата; хљебова 16, људи сут Сербли под комором. Ме 
под монастиром остати. 

5-о. Поповићи, одстојит од нонастира 1 сахат. 1 
(жљебев) 15, људи сут Сербли чина коморскато. Ово 
предпомјануто 65 сел могут под монастиром остати. Сија 
посљедујушта далеко бивша, нареждујут се инако, имен 
сија сут: 1-0. Ђонци. 2-г. Грабовац. 8-е, Свилајн 
4-0. Гложани. 5-0. Војска, Сим селом јест на средов) 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКОАРХА 153 


село Грабовац, которо одстојит од монастира 3 сахата. Имат 
хљебов 17, људи сут Сербли под комором. Усјевли су ње- 
што грађе за цреву. 

Свилајнци (Свилајнац) одстојат од монастирја 37, 
сахата, од Грабовца једин Фертал сахата, хљебов 28, људи 
сут Сербли чина коморског, остајет под Грабовцем. 

Ђонци одстојат од монастирја 2 сахата. Имат хљебов 
10; остајет под Грабовцем; људи сут Свербли под Комором. 

Село Гложани одстојит од монастирја 4 сахата, 8 
од Грабовца 1 сахат и не цјел. Имат хљебов 11, људи сут 
Сербди под комором; остајет под Грабовцем. 

Седо Војска одстојит од монастирја 4 сахати, а од 
Грабовца 1, сахата. Имат хљебов 9, људи сут паори Сербли, 
остајет под Грабовцем. 

Ово пцјат сел, подвргајушти се под нурију Грабовачку, 
подобајет вејем сих сел људем заповједати, да јелико ташта- 
тедњејше попекут се сви од своје стране црков у Грабовицу 
водрузити, и свештаник да се тави после побраније сидоксији 
наредит; а д) то времја монастир да держит. 


Витаонична (витовничка) парохија. 


Ова сва под Банатом. 


1]. Мелница одстојит од монастира 1 Фертал (сахата). 
Имат хљебов 10, људи сут Власи чина коморскаго, остајет 
под монастиром. 

2. Бистрица одстојит од монастира ] сахат; хљебов 
9, људи сут Сербли чина војинствевато под Видовцем, остајет 
нод монастиром. 

8. Рахановац одстојит једин сахат од монастира. 
имат хљебов 60, људи сут Власи под комором; остајут сија 
сва три села под монастиром. Свја же посљедујуштаја, имено: 
1-о. Куда; 2-0. Црљенац; 3-е. Село Велико одсто- 


154 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


јит од монастира далеко, между којими јест на средокраћу 
Црлењац, које (село) од монастира 4 сахата. Имат в нел 
хљебова 16, људи сут Сербли под комором. Куда одстојит 
од монастира три сахата, а од Црденца једин еертал (са- 
хата). Имат хљебов 15, Сербли под Бомором, остајет под 
Цравнцви. . 

Севдо Велико одстојит од монастира 4 сахати, 4 04 
Црленца не имат под сахата; имат 14 (хљебов) Сербди сут 
под комором, остајет под Прнелцем. Сад ова три села ваља 
да сја подвигнут црков себје у Прљенци справити, почто и 
тако јест била црков у Црденци прежде за турскаго вре- 
мена, сад разорена само познајет се и частнаја трапеза еште 
на столпу од камена. И свештеник да ин наредит се, ис- 
жет добро живети, наши људи сут, а земље ораће и кКо- 
сиће имат доста. | 


Парохија рункомијсна. 


1-0. Брдарци одстогат од монастира Рувомије једин 
овртил сахата, 23 хљеба, остајет под монастиром, људи сут 
под Бомором владјенија бедградскаго. 

2-0. Дрино одстојит од монастира 1 Фертал сахата; 
хљебова 24, људи сут Сербли под кожором, владјенија бјел- 
градскаго, остајет под монастиром. 

8-6. Костолац одстојат од монастира 1 сахат; хље- 
бова имат 39, Сербли паори под Бјелградом, остајет под 
монастиром. 

4-о. Кленовник одстојат од монастира под сахата; 
хљебова 8, Сербли паори под Бјелградом. Та четири села 
могут се держати из монастира. А пак Петку, что су до 
сале держали, имат в неј 54 хљеба, од монастира далеко 
једин сахат, ондешни жители приготовали сут сву грађу, да 
правет црков. За то им еште и повељенија дати ваља, да се 
болтне подвигвут о неј, и свештеник да им се наредит. Место 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 155 


јест јако, и људи, доста при Дунаву; паори сут под Бјел- 
градом. Еште Дубравицу седо моштно приложити, что по- 
жаревачки попови содержет, одстојит од Петке пол сахата, 
од Пожаревца же сахат и под. Хљебова имат 35, паори под 
Бједградом, и кад се ова два села у једину парохију учине; 
два свјештеника частно могут живети. 


Енсамен свјештеников пожаревачних. 


Јереј Лазар Јовановић, стар љети 33, родом Ба ч- 
ванин ил Суботици. Учил се код њекојега мештера Ло- 
зана Никополда 7“ љет, и что потребовадтедно било код 
него првучил. И оженив се, рукоположилд ги на дијаконство 
покојни Поповић, а на свјештенство покојни Петровић, 
Свидјетелство имат на свештенство, начел держати парохију 
здје 1719 года, сингедији не имат. Вопрошен о црковном 
исправденији, на чем црков своје основаније положила и 
утвердила, од Буду своје почело имат. Отвјетовал: да од 
самаго Спаситеља имат начело, и на Петровом твердом испо- 
вједанији утверждена, и на апостолској проповеди оци све- 
„тими основата. — 

Что јест црков' Отвјет: црков јест собраније правовјер- 
них, по реченому: „Братије ви јесте црква Бота живаго и 
проч. Колико тајанств црковних имат, чим же правовјерни 
просвјештајут сја“' Числом повјежд. — Отвјет. Седми. Котд- 
рија сут; 1-о. Крештеније. 2-0. Миропомазаније. 3-е. Евха- 
ристија. 4-0. Исповједаније, 5-0. Свештенство. 6-0. Закони 
брак. 7-о. Елеосвјаштеније, Вопрос. Что јест врштеније — 
Отвјет: Јест умовеније. Исправлен : еште и отјатије праотеч- 
скаго грјеха и проштеније, входа у царство небесноје. — 

Вопрос. Что приуготовљајет се к совертенију сија тајни ' 
Отвјет. Чиста вода. 

Вопрос. да што њест ина која влага на сије опредје- 
дена, Вође вода. Исправлен. Аште и јест њекоја причина 


156 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


сему, обаче јестеством својим, јако вино, ракија, не сут при- 
јатни ко очиштећију и измовенију јако же вода. — 

Что јест Форма 3 Отвјет. Крештајет сја раб божији; нија 
рек; во имја оца, амин, и сина, амин и светаго духа, амин. 

Прочим посљедоватедним знајет добре Форми. 

Вопрошен о сих седи тајинства, Боја јест главњејша, 
и без које не может св человјек спасти сјад Отвјет. Креште- 
није, и без сеја тајни не может никто у царство небесноје 
отити, а без других может, како ти, на примјер, младенци 
крштени что немогут вромје две тајне на себе примити. — 
Десјат заповедеј божијих ведјет, сам гдје што смета, ваља 
да се исправит. — У колико членов вјера наша састојит, не 
ведајет. Исправден, во 12 членов, јако: вјерују во једи- 
наго Бога и прочаја. (О чем во исповједанији православнија 
вјери јавно показујет, чему који член учит. Грехове смртне 
зна, и који вопијут на небо, о отиштенији и проч. Книги 
читајет средне. Појет самогласно. Пишет доста добро. Своја 
домашнија имат: попадију и једину дштер на удадбу, бодше 
никога, Книги: 1 требник кијевски мали; 1 литургију ко- 
сковекују са типиком, отнед му владика Мавсим. 1 псадтир 
србски рукопис со посљедованијом; 1 модитвослов Бијевски; 
1 епитрахил свилден полован; Ерст сватогорски нов и други 
ветх ; 1 наруквице ветхе. Дом и повућје по сиромашво. Ви- 
нограда, что имјел, третији год како туча бијет, веће напу- 
стил. чЧЊивотних : 1 коња; 20 пресједа, 2 ливаде кунил; ВиВ 
ораћих не имат ниже сјвјет. 


Јервј ЈосиФ Савич, родом Белградац, стар 28 љет. 
Учил таможде код владике Ниволаја, бившаго Евсарха 
митрополитокаго сербсњи. По сем код дасвала Гера- 
сима учид гречески читати, и писати и говорити по грече- 
сви, и граматику начел бил. По сем оженив сја, рубоположиа 
та на степен дијавонства владика Максим, а во свештеника 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 157 


господин покојви митрополит. Свидјетелства не имат. Опрв- 
делен со сингедијеју здје ва Пожарејцје поповати, се уже 4 
љета совершила сја. Начином попа Лазарја бист редом вопро- 
шен, њест могл отвјетовати. Тајинства црковна ведајет добре, 
тако и Форме знајет. Что же пак, које тајинство силу в себје 
носит'% 'Того невједајет ни мало. Десет заповједеј божијих 
зна, гдје что смета. У прочих доджности својих мало исправ- 
ден јест. Читајет ениги словенскија и греческија доста добро 
за невољу. Појати гречаски и сербски самогласно 
зна. Писати обојим јазиком может. Имат своја книги: 1 треб- 
ник московеви; 1 пеалтир московски; часослов московски; 1 
епитрахил свилен; Крст водичарски светогорски; наруквице 
свилене. Домовних : попадију и једно детја женско. Дом; ВИ- 
ноград 8 мотике, Башчицу малену; 2 воња; 12 пресједа; 
1 ливаду од 4 косе; ораће земле не держит. 


Јереј Јоан Томић, стар 26 љет, родом из Кар- 
ловца. Учил сја тамо же Код покојног Јоана Бркића 
до седмија катисими. Оставши же сам, занат учид абажилув. 
И паки стојал Бод малаго Стојка ФерФарије (Фехи- 
роварије) у Фурдажијници, 8 љет торговал. По њечто не- 
мецки и талијански знајет, можетсја разговарати. Посље пак 
примилсја ученија книжнаго, њекоје времја сам прочитаја. 
Оженил бја, и покојни архиепископ Братвим временом ру- 
коположил на степен дијаконства и свештенства сам, сл уже 
4 љета и пол совершила сја, здје паб дал му нурију со синге- 
лијеју того же времене. Читати может доста добро, писати 
такожде, појати такожде, и на литургију греческо потребују- 
ште пјетије. Тајинства црковна знајет, тако и Форми зна, ва 
плодих же тајинстав сих њест извјестен. Десјат заповједеј 
божијих не ведајет добрје на уст. О догматје правосдавнија 
вјери поведати недоумјет. Правило црковноје состављати мо- 
жет. Имат својих Ениги: | требник московски; 1 псалтир 


158 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕБСАРХА 


кијевски; часослов Бијрвски; празнично евангедије и апо- 
стол Лвовеки; 1 часослов гречески; 1 енитрахил свилен 
полован; Крст светогорски; ] Федон од чита; 1 стихар од 
платна; једине наруквице по зеленој кадиФи златом везене. 
Домашнија своја: матер и попадија. Дом код црвве близбо, 
покуће и посуђе сиромашво. Честно держит сја. Виноград 
један 5 мотиви, а у Карловци 5 мотики; јединаго конја, 
бодше ви что. 


Јереј Стефан Аранитовић, стар 19 љет, родом 
из Баната. ддје раса и учил сја код мештера Павла 
4 љета, првучил наустицу псалтир, тропаре и посљздова- 
тедно код СоФронија Ексарха. После сам читал оБтоји- 
хон вод Ексарха Максима. И оженив сја, рубололожњил 
јето на степен дијаконства владика Исаија. Во свеште- 
ника же по том кратким временом владика Максих, 
намјестил јего здје ва парохију Ексарх Максим. Синге- 
лији не имат. Держи нурију уже година днеј минудо. Воја- 
чески подобајет му Сингелију узети, и за њу да наподнит 
потребователно. А пав что без вопроса у нурију поставлен, 
благословителнија вини не бивши, јест дивно. Читати может 
доста добро. Појати српски зна самогласно. Писати доста 
лепо и брзо. Тајне црквене знајет, тако тајинств сих Форми, 
како извјестије из двора посдато лепо научил и очитал пред 
мноју на изуст, Десјат заповједеј божијих знајет добре на уст 
одчитав. даповјед првовну не ведајет у Болико членов вјера 
состојит сја православно катодическаја ведајет. Књиги својих 
инат: 1 псалтир сзрбеки; 1 молитвослов кијевски; 1 дуновнив 
московски; досјатосдовије, 1 требнив кијевски и епитрахил 
свилен, крст од древа свјатогорсви. Домашнија своја: попа- 
дију и једино дјетја женско. Дома својего не имат. Бил добар, 
да сја пошље у Пореч, докле и друзији приспјејут. Под мо- 
тики виноград сада више не имат; ]1 коња; 0 ЕОШНИЦИ. 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 159 


Парохија пожаревачка, что них 4 свештеника и пјати 
Ексарх содермит, здје ознаменујет сја. 


1. Варош Пожаревац, људи сут војинствени и Ко- 
хорски, хљебов имат 226 под Бједградоњ, 

2. Црнићи одстојат од Пожаревца једин сахат. Хље- 
бов 29, људи Сербли воморски под Бјелградом. 

д. Царина одстојит од Пожаревца под сахат. Хље- 

бов 40, људи сут Сербли воморсњи под Бједградом. 
4. Дубравица одстојит од Пожаревца 2 сахата. Хљебов 
35. Учињено за прадику како јест кад ва Петку наредитеја 
свештеник и соградитеја црвов, да сије седо приложитеја под 
Петку не одстојит бо бодше развје под сахата. Људи сут 
коморски под Бјелградом. 

б. Ћириковац одстојит од Пожаревца пол сахата. 
Имат хљебов 833. Онде јест била стара малена црков, од бр- 
вана сосјечена. Као сад изволително будет, њест далеко 
од Пожаревца, могутеја служит. Људи сут паори под Бјел- 
градом. 

6. Бобушинац одстојит од Пожаревца пол сахата. 
Хљебов 11, људи сут Сербли, Боморски, под Белградом. 
Остајет под Пожаревац. 

%. Драговци одстојат од Пожаревца пол сахата. Х ље- 
бов имат 16, људи сут Срби под вомором, Бједграду поддв- 
жит. Остајет под Пожаревац. 

Суна 390 хљеба. 


Дијакон Василнији пожаревачки, стар 23 љета, ро- 
дом из Баната, Сервијскија епархији, в селу Кули, 
Учил первјеје внигу в монастарју Раваницје, код покојнаг) 
даскала Стефана; по сем здје у Пожаревац код Павла 
Мештера и сам помагател бил у школи дјети воспитовајушти, 
како по сем сам содержавал два љета. И оженив еја руко- 


160 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


положил га на дијаконство владика Максим Несторович, 
прошла година днеј од Петрова дне. Читајет книги среди', 
хиогл би и болше, кад би трудил сја. Имат писио доста 
лепо учено Сербски самогласно појати. Правидо цр- 
ковноје ординари иожет составити. У званију својему дија- 
конскому јеште добрје неизвјестен; за љеностију лежит. Тајне 
црквовне знајет, али из њеке унијатске книге учил. 
Исправлен сице: 1-о. Крештеније. 2-0. Мирпомазавије 5-е. 
Светаја Евхаристија. 4-0. Покајаније. 5-0. Свештенство 6-о. 
Частни брак. 7-о. Елеосвештеније. Форме седмих тајин зна 
именовати, но не сваву из уст. Десет заповједеј божијих ве- 
дајет, гдје что смета. Догмат светија православнија католи- 
ческија цркве у колико членов состојит, ведајет и по мало 
разумјевајет. Книги својих: једин псалтир московски и 1 
буквар кијевскии; 1 наруквице свилене; 1 Ерст водичарски. 
Дома својего не имат, него у келији вод цркве стојит. Жену 
и једино малено дјета. За храну верло мучно идет друтому 
на жотву и ижиња храну Својего другаго не имат ничто. 
Отец и брат му стојат у Жабари с домом. 

Дијакон Стефан из седла Дрвна, парохије руко- 
мијске, стар 20 љет. Учил книгу здје код мештера Павла 
8 љета, првучил наустицу псалтир, и евангедив 2 крат. Апо- 
стод и октојихон пречитал 1 врат, по том ва Бедграду Код 
даскала Стесана 1 годину днеј, обучавал сеја, посље оженив 
сја, ва горје именому селу, по малом прошлом времена ру- 
коположил га на дијаконство владчка Максим, прошла то- 
дина. Дад владики 1 здатнић, и ради поповетва 
два 2 дуката, таво и пропалдо, нега не запопн- 
вши. Од неди же задијаконил сја, здје у вароши учит сја 
дијаконовати. Њвити читати может полак), али гдје что 
лажет кад чатит. Что пишет может сја прочитати. По- 
јати не зна. Тајне црковне са Формами њест изучил. Десјат 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 161 


заповједеј божијих не зна. Не зна сиромах по том ни- 
что резумјевати сиде что чита. Книге не имат ни- 
какве. Домашни јего: брат, матер и попадија. Дом и сиро- 
машно побуће; 4 вола; 2 краве; винограда 3, мотике 12; 
ливаде и земље ораће, бодше ничто. 


ВИЗИТАЦИА 


Ексариата Пожаревачког, Церквах и Свештеников. 
Сочинена Шксархом кир Максимом Ратковичем 
про љето 1733. 


Црков поречка, 
Храм свети Николаје, здата лето 1780. 


Црков с поља стени од камена, покривена шиндром, убе- 
лена Бречем. Звоно једно имејет. 

Ва нутар ва олтари трапеза од Камена, на неј покров 
од картуна, долни и горни. Чирака од туча 2; Евангедије 
московево депо, и летургиа московска. Антими(и)с митропо- 
лита Викентија. Просвомидиа у духару, на неј по- 
кров од картуна; чирак један од туча. Потир и дискос од 
калаја; звездица и кашика од сребра. Дарка свилена 8; Ба- 
дилница од туча; петолебница од калаја; насорнице бакарне 
2; чаши служабније око проскомидије; Филџана 2; ибрика 
за теплоту 2; умивалница имејет. 

Одежди црковније. Од платна 3; од мусула црвена 1; 
стихара од картуна 3; петрахила од картуна и од свиле 
4: наруквице од картуна и од свиле троје; појаси с џаетами 
" од пиривча 2; 

Споља Брст са распетијем ведики над дверима апосто- 
лов 12, и модениа по среди их. Двери нове, катапетазма 8 
од картуна. Икони по 5 са стране, и други које какови икон 
12. Кандила мали од туча 6; завеси пред иконами од шпа- 
дира немачкога 2; подивдеј од стакла, који прима свешти 


ГЛАСНИК ЉУ1. || 


169 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


6; чирака велика од камена 2; и чирака ваходна од ж0- 
деза 2: стол архијерејски са прочими столови сут (проста). 


Ениги црковне апостол вијевски 1; октојих московски 
1; петотласнић 1; псалтир кијевски 1; и певлтир сербски 
с тропари и кондаци, рукопис 1; пентикостар србски 1; три- 
јод и поученио московско; пролог московски 1; почине (е 
иосеца сектембра, ва себе садржит месеци 6; полустав ки- 
јевсњи 1; квтавасија влашка 1. 

Препрата женска ни что више само чирана дрвена 2; 
икона некодико мали; купели не имејут, него једна рупа у 
земли; миропомазанија не јест; црков неосвештена. 


(Свештеник. Поп Димитрије Поповић, родил се у 
Поречу, на дијаконство и свештенство рукоположен господи- 
ном митрополитом Мојсејом дета 1724 Фебруара 28. Синте- 
лије не имејет. Духовника имејет Јозникије јеромонах и 
Зуграфац; последни крат исповеди се о рождаству лета 
1788. Литургију појет, правило одржават; “ тајин црковни 
знајет. И тој јест вадов лета 2, мушко дете имејет једино на 
име Јоан. 

Что имејет својез 'Гребника московска 3; и оКТтОЈИХ 
московски 2, који примајут гласи ва 8; подустав њијевски; 
псалтир московски с модитвами 1; саборнив србски 1; ми- 
неј обштак московеви 1; десетословије 1. 

Оврут свој. Фелов и стихар од картуна; петрахид и 
наруввице од свиде; појас пафте сребрне. 


Црков Мајдан - Печска, 


Храм свети Арханђел. 


Црков ва нутр. Стара сагражденијем од камена; сврху 
покров шиндром. Ва одтари трапеза од камена даском онер- 
важена, и покривена картуном, и на трапези антими(н)с го- 
сподина митрополита Мојсеја, којего јест принесал протопоп 


МАКСИМА ЕКСАРХА 163 


тавил јего тамо; и кадилнице две 
ча. 

свари малена и покривена платном ; 
звездица, и Башика и ДИСКОС од 
трнице; и саџан за водицу, и уни- 


одежди од картуна тако и сти(хјар 
д меди; наруквице од богасије цр- 
) велене. 

. Катапетазми од картуна 2; и са 
зеси од шпалира немачкога; налона 
, пред ивонани од пиринча 6; црева 
чеј од стакла, воји прима свећа 6. 
втојих сербски, осмотласник, миној 


ннејет ; звоно имејет скорашне, осве- 


је нивјет! Калутер и Зуграсац по- 
јом лето 1787,(") имејет, полустав 
ви, 1 поалтир кијевски маличаБ; 
шжил од вадисе црвене; један па- 
улугер седи у ћелији црковној. 


ков Тршна, 

звети Николаје. 

у обновлена, по Брову шиндром, а 
не знадут человјеци, когда 1046- 


трапеза од камена покривена пла- 
«пи. Мојсија, проскомидија у дувару 
у духару. 


по што је митроп. Мојсије умрђо 1780. 
п• 





164 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Одежди црковени. Одежде од платна бела и стијар од 
картона; наруквице од мусула црвена; 1 божогробскаја 
каница маљечка; епитрахил 1 од мусуда; Звоно ве имејет. 
А црков освештана рукоју владиком СтеФсаноми; анти- 
ми(н)е митрополита Мојсија. 


А свештеник бил поп Нешко, који јесте затворену 
Темишвару, и не зна се, что имејет своје. 


Црнов монастира Горњака, 


Храм Ваведеније Вогородици. 


Црвов стара са једним трулом созданијем од Бнеза 
Лазара, сврху шиндром покривена и неубелена. 

Ва нутр ва одтари трапеза сазидатаја од Бамена и на 
неј покров од свиде жуте. Антими(и)с госп. патријарха 
Арсенија. А на трапези чирака мали од меди два ниосјет. 
Проскомидија у духари малена, и умивалница. Потир од ва- 
лаја, Башика од меди; дискос, звездица од бакра; кадил- 
ница од меди, 1 петолебница од калаја неосвештата. 

Одежди црковније. Од беза бела 2; од мусула црвена 
1], и стара од мусула црвена 2; епетрахила два, један од 
свиле а други од мусула морастог; појас тканица од памука, 
а павте од меди жуте, и наруквице, 1 од Бадисе зелене, 
а друге од мусула црвена. 

Споља над дверма икона, са стране једне 4, з здруге 
2; кандила од једне стране два а здруге два, и свега 96- 
тири и на предверија катапетазив картуна. 

Книги црковне. Саборник србски разрушен један; окто- 
јих првоглабник један и петогласника 2, сва три србски; 
псалтир србски један и московски 1; један тестамент москов- 
ска, једна менеја (минеј); један златоуст бугарски; 46 
тири рукописа пролога србска 8; једна книга: правило 
светаго Григорија Синајита родославије, невем од 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 165 


куду јест; и гробница светаго Григориа Синајита. Звона не 
нибјет. За освештеније не зна се, може бити од пр(вји вре- 
мена да јест, за сада није. 

Ване цркве, Потребити сасуди, что амејет: Ботлић ба- 
Барни что прима шест оке воде; паки поманши два котлића 
по од две оке и пол что может примити; и две тенџере с 
капци; танира дрвени осам; и служебник један од бакара; 
и две калајдије велике. 

Вински сасуди. Каце две код винограда и свака прима 
по две хиљаде (ока) ва себе; велики хардов(“) један, који 
прима во себи 800 (ока). Виноград монастирски са свим мо- 
тика петнајест, и воденица монастирска Код винограда близу, 
Казанчић малечак, што припече ракију од седам ока бакра. 

Свештеник Данидо Јеромонах игумен пребивајет и 
книги своје имејет: псалтир србеки; један акатистар кијев- 
сви; а мартодон(“) сотирија, наука христијанска. Један епв- 
трахил од свиде жуте, а други од свиле беле; један пана- 
тизр стар од кипариса. 


Црков Каменовска, 
Храм 40 мученика. 


Црков саграждена лета 1730 стени од чатме, покров 
од шиндре, духари неубед(енји, свод неимејет. 

Ва нутр ва олтари трапеза од камена, покров од кар- 
туна, антими(и)е владике Максима Несторовича, и на 
транези 1 чирак од туча стар и литургија србска из Ресаве; 
проскомидија од дрвета; дискос, звездица и кашика од те- 
нећета, дарка сва три од картуна. 

Одежде црковне. Одежда од беза бела, и стихар од беза 
бела из Ресаве, појас од памука, наруквице свилене из Ре- 

(') Хардов од мађар. ћогдб = буре. 
(2) Треба да је нашисао Мартиродогион. 


166 ИВВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


саве, појас од памука, нарувице свилене из Ресаве, и на пре- 
дверија катапетазив од картуна турска. 

( поља икона неколико стари са стране и двери старе, 
а друго од хартије, имејут неколико образа шанпа (штан- 
пана); и кандила од пиринча свега четири али нова. 

Припрат женски икона ненибјет ни кандила само Два 
чирака од дрвета проста. Крстиднице не имејет но рупа на 
земљи. Освештата црков нест. 

Свештеник. Поп Димитрије житељ од Ресаве, из 
села Гложани, рукоположен на дијаконство владиком Ни- 
колајем, лета 1781, сингедију не имејет, летургију појет. 
Духовника имејет поп Арсеније Ресавски, последни крат 
исповедил се о Васкресенији 17338. 

Криги своје: Имејет требник московски, октојих, пето- 
гласник србеви; псалтир србски. Звона не имејет. Освештенија 
нест пријела но требујет. 


Монастир ресавски, 
Храм свети Тројида. 


Црвов стара стени од каме(нја и трула на великој цр- 
Еви пет, а покров од олова стари, и оште кад саграждена 
тада и покривева. 

Ва нутр ва одтари трапеза од камена, покров на 80] 
од картуна немачка; и чаршав од беза; и један јастуб од 
свиле морасте; и чирака немачка од древета два, и од пи- 
ринџа два, и крст окован на трапези; просеомидија у духари, 


покривена ћочем (") немачким. Потир и дисвос од калаја, 386-_ 


здица од бакара. Кашика сребрена; чирака на проскомидији 
од меда два; дарци од свиле црвене свих три. 

Одежди црковни. Фелона од халасте свиле једин, и од 
зеденене један и пручараст један; селон свиден, и сти- 


() Управо ђоћем од мађарске речи будјев = еино ланено платио. 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКОАРХА 167 


хара свиљена четири; велона од беза бела 4; наруквице 
свидене петоре; и тканице двоје, павте од пиринча. | 

Споља на двер(ијма Ерст са распетијем; и владични 
престол; и апостолки лик; все иконе, са стране свех и двери 
нове и над предверија катапетазив од картуна турска, и кан- 
дида осам од валаја; једно сребрно, једно од билура пред 
распетијени; и по(лијејдеј од дванаест свешти. 

Книги црковне. Евангедије московско; апостол москов- 
сви; типик московски; тријод московски; октојих кара-вла- 
ши штампа(и); минеја 12 московсњи; поученије неделам 
иосвовеко. 

Припрата женска расипана, сврху била мунара турска, 8 
сад обнавља се. Звон(о) имејет једино; крстилнице не имејет. 
Освештенија требујет; може бит некогда ва преждни времен. 

Игумен ЈоасаФ тамо пребивавт са братијама. Игумен 
ЈоасаФ покалугерио се у Ресави; родом од Бачке; ру- 
коположен на оба степена владиком СтеФсаном Љубобра- 
тићем, и сингадију имејет господина митрополита Мојсија 
Петровича. Духовника имејет Данил Горњачви; последњи 
Брат исповедал се о Сашастви светаго Духа, лета 1732. Ле- 
тургију појет, правило обдржава. 

Книги Игуменове. Книги своје имејет: псалтир србсви; 
требник московски; минеј московски праздником, и општи; 
ванонив; и часловац московсви; тодвованије евангелскоје, 
Еврема Сирина. Тастамент московска лепа. 

Поп Арсеније, житедл од Мораче, подривдом 
Херцеговац. Рукоподожен на дијавонство владиком Ар- 
сенијем херцеговачени, а на свештенство госп. митропополн- 
том Мојсијом. Исповедал се духовнику Данилу Горњачкому 
посдедни Ерат о рождаству Христову 1783. Правило обдр- 
жава, детургију појет. 

Книги своје имејет : псалтира рукописни 2; требник мо- 
сковењи; часловац московски. 


168 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


' Поп Виктор, родом од Херцеговине, покалугерио 
се у Морачи. Рукоподожен на дијаконство владива Арсве- 
није Херцеговачки, на свештенство Доситејем Валев- 
сви. Исповедал се духовниву Данилу Горњачком последни 
крат о Успевији 17382. Летургију појет, правило обдержава. 
Книги своје имејет: часловац московски; псалтир московски; 
требинк московски. 

Јосиф дијакон жител од Пореча, покалугерио се у 
Ресави. Рукоположен на дијаконство владиком Исајијем Ан- 
тоновићем. Исповедал се духовнику Данилу Горњачком. Ле- 
тургију појет, правило обдвржава, посленди крат исповедал 
се о Успенији. 

Книге своје имајет: један псадтир московски: 

Поп Димитрије родом од Херцеговине подриклом 
Пешић, престригал се у Морачи, рукоположен владиком Ар- 
сенијем Херцеговачким на оба степена. Исповедал се духов- 
нику Данилу Гоначком, лета 1730, последни крат о Ваве- 
денију лета 1782, летургију појет, правило држит. 

Книги своје имејет: псалтир рукописни и требник Ки- 
јевеки. 


Мојсеј монах жител од Будима, постригал се у Ре- 
сави. Духовника имејет Герасим Студенички исповедујет се, 
и пречесчујет се. Книги све не имејет. 


Цернков Параћинска, 
Хрвм светог Атанавија. 


Дррков зданијем од ћерџшича, покривена црепом, олтар 
од древени дасака. 

' Ва вутр ва одтари трапеза од древета и Покров из 
трапези од картуна; чирака од туча два; антими(и)с госп. 
митрополита Мојсија; одтар (имејет) свода; потир и ДИ- 
скос и звездица и кашика не имејет, од тенећета, и дарци 
од мусула црвена. 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 169 


Одежди црковне. Одежда свилена једна, једна од му- 
сула црвена, стиар од свиле један; епетрахил од свиле жуте 
један; наруквице од свиле жуте једне. 

6 поља икона са стране по шест и двери старе и кан- 
дила од меди пет; на предверији завеси од вартуна; поли- 
јелеј од туча, Који прима свешти дванајест. 

Книги црковне сЕтојих, петогдасник, један тестамонат 
московска. | 

Припрат женска икон са стране по три и свега седам 
икона. Крстилнице нејест, миропомазанија нејест. Фвона име- 
јет два. Црков неосвештата, а била џамија турска. 

Свештеник поп Петар, родом од Колашина, руко- 
положен на дијаконство владиком Николајем, а на све- 
штенство владиком Максимом Несторовичем исповедал 
се духовнику Арсенију Свето-Павлцу, последнн крат о 
Успенији. 1782, летургију појет, правило держит, синћелију 
не имајет. 

Книги своје свештеник имејет : полустав московски. Пеал- 
тир московски; летургија московска; десетословије московско, 
имејет једино дете мушко именом Јоан. И бил еште једин све- 
штеник, пак побегад у Турску са свим домом, а 
они Парађинеки, и онај, што је отишао, именем (Стефан, за- 
једно су се и задијаконили и запопили једне годннв. 


Цараћи хљебов.......... 28 
Видово... ........... 18 
Мириловац .. .......... 12 
Плавна. ............. 0 
Мало Видово. ....... 2. . 18 

75 


Параћану сије надлежи на 2 свештеника. 

Велика Мутница и црков осветити и једног свештеника 
наместити. 

Мутница Велика има 832 (хлебов). 


170 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Црнов Мутничка, 
Храм светајва Тројици. 


Црков сагражненијем од камена, покривена шиндром, 
не убелена, ва нутр свод не имејет. 

Ва нутр ва олтари трапеза древена, покривена карту- 
ном, антими(ијс госп. митрополита Мојсија Петровича. 
Просвомидија у духари, покров од беза; потир, и кашика, 
и дискос и зведица свех од тенећета; и дарци од мусула 
црвена; Летурћија се не појет; тим људма попује свештеник 
параћински. 

Одежди не имејет, и стиара не имејет, потребна, нејест; 
звона не имејет, освештена не јест. 

Припрата женска крстидницу не имејет, миропомаза- 
нија нојест. 

Црнков Сталаћска. 


Древна, ничто своје не имејет. Храм не зна се. Книга 
не имејет, окрута не имејет, а попује поп параћински, 


Монастир Раваница, 
Храм Васнесеније Христово. 


Прков стара од камена са пет трула на ведикој цркви, 
покривена цреп,м, убелена кречем. 

Ва нутар ва олтари трапеза од камена изидата; покри- 
вена картуном, и чирака на трапези медени два, и врста 
окована 8; проскомидија у духару исписата и покривена му- 
сулом; потир и бљудо, звездица и кашика сребрно, и дарци 
свилени, кадилница сребрна, ручка сребрна. 

Одежди црковни. Одежди свилени 6, од мусула три, 
и стихара свилена пет, и један од беза; наруквица пет пари 
свилени, једне од мусула црвена, орара два свилени, појаса 
са павтами од меди четири, панагијара три у кивоту, И 43- 
шица сребрна у Бивоту, ибрик и деђен у олтару. 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 171 


Споља нконе нове и Крст са распетијем, и шест икона 
велики, и апостодевих дванаест образа и престол Христов по 
среди их и кандила од сребра четири, и катапетазма на прв- 
дверија од Бартуна, и два чирака ваходна од железа. 

Првовни книги апостола србска два, в московеви један; 
евантелије московсњо оковато и детургија московска: минеја 
12 на мало коло; пролога два комата, сваки садржит по 6 
месеци; и паки пролога четири редом что ходет; и НаБи 
друго евангелије московско без окова; псалтира 4, два мо- 
сковењи и два србски; и тастамента кијевска; поученије мо- 
сковеко једно; осмогласник московсви један, и петогласник 
србеки један, саборник србски један; тријод московењи један 
а другн србски; детургије три, две србске; три модитавника 
србска а један московсви; и часловца три србска, један -мо- 
свовски. | 

Припрат женска. У припрати налоне две, и гробница 
Романова; и чирака два железни, ваходна; и крстилница 
од камена у духари узидата; миропомазанија не јест. Звона 
имејет два. Освештена дрков не јест. 

Сасуди окром цркве казана монастирска два котла ве- 
дика два, тенџера велика с капком једна; Ботлића поманши 
два, и тенџера средни седам; тепсићака служабски два, тен- 
џера мали три, калајлија ведики четири и мали танира 25; 
вашика калајлиски дванајет; тепсије бакарне велика три, са- 
хана бакарни 12; аван что се сол туче један; сланика од 
калаја. И винограда монастирска 30 мотика. 

Нареждени Гаврил калугвр, жител од села Би- 
гренице, рувоположен владиком Михаилом пожаре 
вачБенм на обоји степени; и престригал се у монастиру 
Раваници духовниву Данилу Горњачкому, правило држит, 
летургију појет. 

Книго своје имејет; полустав московски и часловац срб- 
ски и требник угровадахисви. 


о и 


1792 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Георгије Јеромонах жител од Карловаца, ру- 
коположен на дијаконство госп. митрополитом Виконтијви 
Поповичем, на свештенство владиком Доситијви Ва- 
левсЕни. 

Книги своје имејет полустав кијевски; требник кијевси; 
саборник србски; часловац московски. 


Исповедил се духовнику Арсенију Свето-Павлну 
о Васересени, лета 1733. 

Гаврил јеромонах жител од Шапца, рукололожен 
тоси. митрополитом Викентијвм Поповичем на дијакон- 
ство, на свештенство вдадиком Доситијем Валовскни. Постри- 
гал се у Врбнику; исповедал се духовнику Ајхенију ва 
Љубостини, лета 1733 о Васвресени; правило држит. 

Книги своје имејет: полустав кијевски; требник кијев- 
ски; часловац србски. Имејет шест мотика винограда своје. 

СтеФан јеромонах, жител од села Раднице; руопо- 
ложен владиком СоФронијем АДрадским на дијаконство, 
на свештенство владиком Максииосм Несторовичемн. Ле- 
тургију појет, правило обдржават. Исповедаа се духовнику 
Данилу Горњачком последни врат о Васкресенију, лета 1738. 

Книги своје имејет; један часловац московски; и три 
устике винограда. 

Сожроније дијакон, жител од села Јазска; руконо- 
ложен владиком Николајем Димитријевичем на дијаконство. 

Книги своје не имејет. Исповедал се Данилу Горњачком 
последни Брат о Васересенију, лета 1733; правило сбдр- 
љава; летурјију појет. 


Црков Смолиначка, 
Храм свети Петозарни мученик. 


Црков зданијем од древета, духари од чатме, не убе- 
аена, покривена шиндром; звона не имејет. 








ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 173 


Ва нутар ва олтари трапеза од камена, покров од беза 
и чирака два; једин древени а други од пиринџа; стар потир 
дискос, звездица и кашика од 6алаја, и дарци ева три од 
морастога вартуна. 

Одежди црковне, Одежда од мусула црвена једна, од 
беза бела једна, и стихар од беза један, и наруввице од 
мусула црвена, појас, павте од пиринча, епитрахил од нму- 
суда црвена. 

Споља. Иконе са стране по две и кандила свега 4 од 
туча; на предверина катапетазив од бева. 

Книге црковне нивјет: оБтојих, рукопис стар; и са- 
борник вентички("), псалтир србеви лознаш. 

Припрат женска иконе не имејет, крстилник не инејет; 
звона не имејет, освештеније пријела рукоју владике Ств- 
Фана Љубобратича. 

Свештеник Марко жител од Земуна, на дијаконство 
владиком Николајем, на свештенство г. митрополитом Мојси- 
јем. Исповедал се духовнику Х ристоФору Студеничком по- 
следни крат лета 1788 о Рождаству. Летургију појет. 

Поп вниге своје имејет: летуртију московску, требник 
мосвовеки, псалтир московски. Имејет једно дете мушко, име- 
нем Васа; имејет свој виноград. 


Монастир марјансни, 
Храм свети Николаје. 


Црков стара зданијем од камепа, покровена шиндром, 
не убелена. Ва нутр свод имејет од камена. 

Ва нутар ва олтар трапеза од камена, покривена кар- 
туном, и чирака два од белога тенећета, просвомидија у ду- 
хари и на нем покров од картуна, и чирак један од тенећета, 
потир, дискос, и кашица и звездица од калаја покровци од 
картуна. 


(") Јамачно Венедички = Млетачки. 





174 ИЗВЕШТАЈ МАКОИМА ЕКСАРХА 


Одежди црковнија не имејет. Звона не имејет, црков 
пуста, доста поћи имејет од седа. 


( поља икона са стране по три, и крст са распетијем, 
и двери старе лепе, Припрата женска не имејет, крстилнице 
не имејет, миропомазанија не имејет, книги црковније не 
имејет, одежди своје не имејет. 

Свештеник Радосав житед од Видина, рувоподо- 
жен на оба степена владиком Симеоном Видинскни; 
и правило држит; исповедал се духовнику архимандриту 
Василију Пекскому последни Ерат о Васкресенији 
лета 1738. Држит правидо, летургију појет, окрут имејет, 
одежду од мусуда црвена, и стихар од свиле, наруквице од 
мусуда, и појас павте од пиринча. | 

Книги имејет саборник србеки, октојих и певлтир ио- 
сковењи, требник и летургија московска, епитранил од мусула. 
Синов имејет пет и дштер пет, 


Црков Градишка ; 
Храм свети Архистратиг. 


Црков зданијем од древета, покровена црепом, саграж- 
дена лета 1720, и убедена кречем. Освештата рувоју вда- 
дике СтеФана. Антими(ни)с госп. митроп. Мојсија Пе- 
тровича. 


Ва нутар ва олтари трапеза од камена, покривена 
иусулом црвеним, и по трапези чирака од меди два, и про- 
свомидија древена, покров од картуна, у проскомидији чирак 
од туча један, путир и кашика, дискос, звездица од Балаја, 
дарка свих три од свиде црвене, 

Одежди црковни Фелона два од беза беда, и стихвр 
од бева бела један, и наруквице од свиле црвене, и појас 
са павтами меденим, петрахила не имејет; него свеште- 
ничаски. 


ИЗВЕШТАЈ МАКОИМА ЕКСАРХА · 175 


С поља преддверија од картуна; икона са стране досне 
три, а с деве две, и двери старе; кандила медена пет и 
два чирава древени. 

Книги црковнија; псалтир србеви, октојих србски, пето- 
гласник србски, требника два србска, апостод србски један. 

Припрат женска: крстадница имејет од камена и миро- 
помазанија не јест; звоно имејет. 

Свештеник Милић, родом од Лувиковје, рукополо- 
жен на оба стзпена госп. митроподитом Мојсејем Петровичеи. 
Исповедва духовнику архимандриту Василију Пекском по- 
сљедни крат о Васкрсени, лета 1738. И правидо држит 
и летургију појет. Њниги своје имејет: подустав московски, 
требнић московски, евангелије србско, летургија србска. 
Имејет једино дете мушко. и сингедију имејет од Гг. митро- 
подита Мојсија Петровича. 


Црков Кленска 
Храм не зна ве, 


Црков стара и расипана, а на пустем селишту, не појет, 
нити что своје имејет. 

Свештеник Петар, родом од Овопља, рукоположен 
владиком скопљанским именом Костандин, ис: правило 
држит, последни крат исповедал се духовнику Димитрију 
о Васкресени, лета 17838. 

Книги своје: Требник мосвовеви, летургија србска, апо- 
стод рукопис, октоих првогласник србски, петотласник србски. 
И синов пет имојет, први дет 18, н други по нему. И син- 
гедију имојет госп. митроп. Мојсија Петровића. 


Село Затоње. 


Поп Исак у седлу седит, цркве не имејет. Поп родом 
од Ђудинска поља, рукоположен владиком Јоапикијем 


176 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Темишварски на оба степева. Правило дј 
дал последни Брат зрхинандриту Василију 
Васкрсени, лета 1738. 

Книги своје инејет: псадтара два србске 
овтонхон рукопис, петогласник, требника два с 
тија рукопис, епитрахил црвен од нусула. бингед 
инејет једино дете мушко, осам лет. 


Црков Голубачка, 


здатв лета 1728, храм није се нарекал, на о 1 
да нвредит се, 


Шррвов зданијем од камена покривена шнЕ 
лена. Антиминса не имејет, црков не освештал 
Ва нутар олтара трапеза од камена покр 
ном, на проскомидији чирав један од туча, а 
у духару, покров од беза, потир, и дискос и 
меди, кашика од калаја, и дарци сва три од 

Одежди црковни. Одежда од платна, пој: 
од миринча, наруквице од богасије првзне, е! 
инејет, кадилнице не инејет. 

(0 поља предверија од картуна, икона са 
иконица којекакви, двери не инејет, чирак једа 
један од дрвета. 

Ениги црковни : Евангедија не инејет; лет; 
инејст, октојиха не имејет, саборник московски ј 
припрате не имејет, крстилнице не имејет. Зво! 
Миропомазанија не имејет. 

Свештеник Никола, родом од Херцегс 
љен па оба степена владика Арсенија Херцегов 
ведал се, правило обдржава, последни крат ! 
духовнику Адексију лета 1788 Васкрсени. 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 177 


Книги своје имејет: подустав московсви, требник мо- 
сковењи, имејет једина сина од петнајест дет. СОингедију 
не инејет. 


Монастир Рукомија, 
Храм Вазнесеније Христово. 


Прков. Духари од камена, покривена црепом. Свод име- 
јат, и звоница пред цревом, и звоно једино. 

Ва нутар ва олтари трапеза од камена, и покрови оба 
од Бартуна немачка, и чирава медни два. Евангелије мо- 
сковско депо, летургија србска штампа. Антиминс госп. ми- 
трополита Мојсија, и јего рукоју освештата, проскомидија у 
духари безом, и чирак једин од дрвзта, потир, и дискос и 
звездица од БКалаја. и кашика од калаја, дарци од бога- 
сије црвене. 

Одежди. ШЦрковне одежде од богасије црвене (2); сти- 
хара од богасије, наруквице од мусула дрвена једне; од 
вумаша црвена једне; појас павте од лиринча; кадилница 
од пиринча; умивалница древена; ибрика два теплотна, и 
чаше службене око проскомидије од стакла, јадан петрахил 
од свиле жуте, а други од богасије црвен. 

Споља на предверија икон са стране десне три, а 
здруге две; и кандила 3 од меди, икона Боје какви 10; 
старе иконе, 

Книге црковне: Саборник србски; апостол московски; 
и псалтир србски а други московски; минеј обшти мо- 
сковски, тријод посни, србсва штампа; Лазаревац, 
рукопис србски. 

Припрата женска зданијем од дрвета, имејет на стони 
написат страшни суд,и гробница светаго Мар- 
тирија Синајита. 

Игумен Димитрије родом од села Смолинца, ру- 
коположен на оба степени патријархом Калинибом 


гААОНИК ЊУ]. 18 


178 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Покским. Исповедајет се духовнику Висари ону Ру- 
комиском последни крат лета 17380 Васерсени, исповедал 
се духовниву архимандриту Василију Покскому. 
И тој игумен Димитриј», человек стар, од неведенија, 
детургију не појвт, у цреву ходит и пречостујет се. 
Своје ничто не имејет, све монастирско обште, 

Гаврил Монах родом од Влашке, исповедет се ду- 
ховнику Висаријону Рукомиском, последни крат оду Архи- 
мандриту Василију Пекском, лето 1738 о Васкрсени 
и пречестујет се, у црков ходит. 

Сасуди вински: каце 2 ведике, по десет хилада (ока) 
и казан манастирски 1, и винограда манастирска имејет 16 
мотика, и хардови има два по 20 хакова; и три ћелије 
око монастира. 

Поп Гаврид из Ливадице. којим јесте попадија 
жива, и там он стојит и служит детургију и правило др- 
жит; а родом јест од Влашке. Рукоподсжен госп. Мојсејом 
на оба стецеви. 

Њниги своје имејет: требник угровлахиски и часловец 
вијевски, епитранл од свиде морасте. 


Црков Барична, 
Храм светих 40 мученик. 


Црвов стара и расипата, летургија не појет се, ника- 
кове службе не инејет, книга не имејет, обрут не имејет 
ничто своје потребно. 

Свештеник Илија житељ од Пожаревца, рукоположен 
на степена владиком Николајви Димитријовичом 
1780; духовника имејет, пооледни крат исповедал се оцу 
архимандриту Василију Пекскому, лета 1783 о Васкрсени; 
правило обдржава, летургију појет, сингедију не имејет. 

Окрут свој имејет, одежду од платна бела, епитрахва 
од мусула црвена; и наруквице од свиде црвене; и треб- 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 179 


нив мосвовеки; и псалтир србска штампа; и летургија србска 
штанпа а из пожаревачке цркве. 


Имејет једино своје дете мушко, именем Пантелија лета 
6, а друго именем Сава, лета 4. 


Свештеник тој седит у другом селу зове се Бивотинци, 
а где је црвов, Барич зове се село. 


Монастир Туман, 


Храм светог Архистратига. 


Црвов духари од камена, покривена циглом, стара 
црков свод од камена. 


Ва нутар ва олтари трапеза од камепа, покривена безом 
белим, и друго ничто више но имејет, ни Евангелија, нити 
летургије на трапези; и проскомидија у духари, на ној по- 
кров од беза бјед; потира не имејет, дискоса не имејет, ни 
звездице, ки вашике, ни дарка, ни кадилнице. 


(6 поља икона Христова и Богородице имејет, двери 
не имејет, завјеса не имејет, икона други не имојет, Бзн- 
дила не имејет, припрате не имејет, крстилнице не имејет, 
ииропомазанија не имејет. 


Одежди. Црковни одежди беле од беза 2, и стихар од 
беза бела једин. Книги друге не имејет, само један октојих 
србеки разрушен, епитрахил не имејет, наруквица не имејет. 


Калугер Исајија родом од Херцеговине, рукопо- 
ложен на оба степена владиком Арсенијем Хорцего- 
вачким; духовника имејет, последни крат исповедал се 
духовнику Алексију. лета 1738, летургију појет. | 

Книги своје имејет: требник угровлахиски епитраид 
од мусула црвена, и законик рукопис србски, све- 
тогорац калугер плисал. 

12» 


180 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Монастир Витаоница.(") 
Храм Успеније Богородици. 


Црков. Духари од камена покров од црепа, опред 
цркве шатор од дрвета, црков древна. 

Ва нутар ва олтари трапеза од Бамена покривена 
мусулом црвеним. Квангедије московско лепо, и литургија 
србска штампа. Антиминс владикеМиханилда и освештата 
владиком Михаилом Пожаревачким; проскоми- 
дија у духари покривена безом; умивадница у духари; 
потир, дискос, звездица, кашика свех сребрно, и чирак 
дезан један, и дарци од свиле сва три. 

Одежди црБовни од свиде црнене једна, и стихар од 
свиле зелене један, нарудвице од свиле зелене 4, ОДОЖДН 
од беза беда три; стихар од мусула црвена један, епитра- 
хила од свиле црвене д, од мусуда црвена оба, појас и павта 
од сребра. | 

(6 поља на предверија катапетазми од Картуна икона 
са стране по две, образ Христов и Богородици, кандила 
сребрни два, од туча три, и подиједеј од пиринча, који 
прима свешти 13; и чирика два железни, који садржавајут 
по три свешти, и два мали ваходна. 

Книги црковни: минеја рукописна 10, октојиха 3, 
пеадтира србски пет; Евангедије окром трапезе рукописна 
два, летургије србске четири, и требника московењи четири; 
тријод постан један руБбопис, и лазаревица два, 
један рукопис, молебник један московски; саборник србски; 
библија московска једна, панагијар један, плачевник ру- 
копис, житије светих отец, рукопис, и ддатоуст један руко- 
пис, други златоуст московски узет у двор за време госи. 
интроподита Мојсеја, Еорви рукопис, Отачник ру- 
Бопис, 


(5) Витопница. 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 181 


Особ цркве, Сасуди лотребити : вазан један, ораниј а() 
једна, и велики котао један; тонџера мали три, аван од 
туча један; тепсија шест велики, сахана бакарни 27; са- 
хана стари, шест; таблица мали осамнајест, сахана на стапу, 
турски шест, калајлије пемачки четири; кадајлија Бод го- 
сподина митроподита Мојсеја, што је узео у наруч за које 
време 12. Кошница манастирски 150, винограда монастир- 
скаго мотика 40. И вир на поречу трићи (трећи) тал 
узимају у мопастир. И водова пет, говеда 8. 


Итумен Данил родом од Ресаве, рувоподожен госп. 
митрополитом Мојсејом на оба степена, лета 1713, јунија 
81 дне. Духовнива имејет, правило држит, летургију по- 
јет, последни крат исповедал се духовнику Алексију о 
Цветоносију. Своје ничто не имејет 0соб но опште мо- 
настирско. 

Калугер Оноврије родом од Будима, рувопо- 
ложен на оба степена владиком") Никанором Кру- 
шедодцем, исповеда се, правило држит, последни крат 
исповедал се духовнику Алексију, лета 1788 о Цветоно- 
сију. Дијака имејет, јединону Петар Огњановић дру- _ 
гому Гаврид Рајковић, 


Црков Пожаревачка. 


Храм свети Архангел. 


Прков зданијем од камена, покров од шиндре, здата 
љета 1723, звоница на четири стапа, и шиндром по- 
кривена. 

Во одтари трапеза стлп издат од цигле, сврху тра- 
пеза од даске, прво покривена шпалиром немачким, пав 


– — пи – —— — – —— 


(') Петопркванским (Печујским). Никанор беше цосдедњи владика Пе- 
чујски, јер је Печујска дијецеза (Печуј, Барања, Мохачко поље) 1738 








182 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


картуном јенишерским на трапезд два Крста окована и чи- 
рака од пиринча 2; и Евангедије, московско депо; летур- 
гија србска. И проскомидија од камена на свод сазидата, 
покривена картуном немачким, и завеса од мусуда црвена. 
Потир, дискос, звездица, кашика сребрна, и дарка три од 
свиле. Умивадлица у духари изидата. Над трапезом ибона 
Богородици, и кандило од туча пред иконом. И стара про- 
скомидија од древета стоји у олтару, ста(в)дају Бнигви 
стихаре у ну, и деђен, ибрик од бакара, и трапеза стара 
од камена. Прков не освештата; ан(ти)ми(н)с господина ин- 
трополита Мојсеја, хорар дијаконски од свиле зеленв. 

Одежди црковни. Одежда од свиле црвене једна, а 
друга од свиле жуте пручараста, и стихара од свиле 3, 
и два истихара од чита; одежда од беза 4, и једна црна 
од беза, и наруввице једне од свиле црвене, једне од вар- 
туна црвена, тканице памучне, павте од пиринча, петра- 
хил од свиле беле вехат. Кадилнице две, једна од сребра, 
једва од туча. 

Споља двери старе, и предверија од Еартуна, и на 
дверима крст са распетијем, и моленије христово, апостолска 
образа двапајест, са стране десне четири икона, а с леве 
четири. И кандила сребрни пред иконом 9, и чираци од 
камена. Свод на цреви од даске. И поледеј од пиринча, 
који прима свешти 12. Иконостас од дрвета покривен 6ар- 
туном. Столови од Крај цркве обадве стране и по среди их 
архиешископски стод; и орман, что стојит восак црковни и 
зејтин, и барјаки, сва потребнаја цркви. И налона два од 
дрвета стари и мали налон, тде дијавон чита Евангелије. 
И чирака од жељеза ваходна два. И сасуд од Езмена, где 
адијазма стојит у олтару. 





и он о 


а 


спојена са Буднмском, а владика Никанор преседио се у маџастар 
Крушедол, где је умрљо и сарањен у манастирској цреви. 


ИЗВЕШТТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 183 


Книги црковни. Евангелије рукопис болгарски; 
саборнив србски. Божидар(ов)('); обштак минеј молдов- 
сби; псалтир кијевски нов; тријод московски посни, нов; 
пентивостар московски нов; пролога четири нова, садржавајут 
иссец 12; апостол. нов московски, октојиха два србска ра- 
сипата, псалтир Божидар(ов) са синаксаром. 

Припрат женска. У припрати икона Христова и Богоро- 
дице, и кандила два од туча, и горе у раву, које какви икона 
има дванавст, и евангелије рукопив, у припрати и налона где 
стојит евангедије, и чирак седевом накићени два, и столови 
од обе стране нови, има и ветхи. Крстилница од камена изи- 
дата и убелена кречем, и црков вса убељена кречем, 

Свештеник Лазар Јованович родом од Бачке, 
рукоподожен на дијаконств) госп. мотрополитом Викентијем 
Поповичем, а на свештенство госп. митроподитом Мојсијем Пе- 
тровичем, лета 1721. Правило обдржава, летургију појет, 
Исповедал последни врат духовнику архимандриту Василију 
Пекском о Васкресени лета 17838. 

Книги своје имејет: псалтир рукопис, требник московски 
летургија московска, петрајил од свиде беле, крст светогор- 
ски. Имејет једну даштер лет 13, походит шкоду. 

Поп ЈосиФ Савич родом од Видина, рукоположен 
владиком Максимом, а на свештенство госи. митрополитом Мој- 
сејом лета 1728. Правило обдржава, дитургију појет. Испо- 
ведал се духовнику Василију Певсвом, о Богојавденију, лета 
1788 последни крат. Книги своје имејет: псалтир московски, 
требник москосковењи, часловац московски, други часловац 
кијевски. Крст дрвен, петрахил од свиле, и наруквице од 
свиле зелене; имејет једино дете женско од лет 4. 


је руна 


(5) Божидар Вуковић војвода, који је у почетку ХУГ века о свом тро- 
шку печатао многе црквене књиге, српске редакције, заслужује да 
му потоњи сриски народ с хвалом спомиње име, као српског књи- 
жевног добротвора. 


184 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Поп Ствсан Аранитович, родом од Влашке, ру- 
коположен на дијаонство владиком Исајијом Антонијевичем, 
и на свештенство владиком Масимом Несторовичем лета 
1782, мапја 1-та ва Белиградје. Правидо држит, летургију 
појет, исповедал се духовнику отцу архимандриту Василију 
Пексвому последни крат о Васкресенију лета 1733. — Книги 
своје имејет: модитвослов московски, десетословије двоје јези- 
ков влашки србски, и требник кијевски, Крст од древета 
светогорски; петрахил од свиле црвене. Имејет једино дете 
женско ва дето второ ваходит. 


Поп Јоан Томић, родом од Карловаца, рукополо- 
жен на оба степена госп. митроподитом Мојсејем Петровичен 
лета 1729, маија 28 у Бедиграду. Правило држит, летур- 
тију појет, исповедал се последни крат духовнику архиман- 
дриту Певкскому дета 1733 о Васересенију. 

Книги своје имејет: требник московски, псалтир кијев- 
сви, тастаменту Лавовску, петранл од свиле жути, крст дре- 
вен светогорски; Фелоп од ђоче беле, наруквице од каднее 
зелене. 


Долња црков пожаревачна, 
Храм свети Николаје. 


Црков сагражденијем од древета, духари од чатме зе- 
илом чатловата, не убелена, шиндром цовривена; свод имејет 
од даске, саграждена лета 1724. 

Ва нутар ва олтари трапеза од камена, покривена кар- 
туном немачким, и на трапези, антими(нје тосп. митроподита 
Мојсеја Петровича. Евангелије рукопис србски; и чирака два 
немачка од дрвета. Проскомидија од древета на ћемер справ- 
љена, прекривена читом немачким; потир; дискос од лима, 
звездица и кашивка од меди, покровци мали од чита, а ведики 
од свиле црвене, умивалница од земље печена, ибрик тепао- 
тви од бакара, петохлебница од земле гледоћана. И звонце 














ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 185 


од туча; у проскомидији и копије, нож малечан и свеште 
старе од древета написате. 

Одежде црковне. Одеждв од беза бела две, једна од му- 
сула црвена, и стихар пручараст од чита један, један пла- 
ветан од памука, наруквице од кадисе црвене, друге од свиле 
беле издрте, епетрахид од зелене свиле, канице од памука, 
павте од пиринча жута, и орар од свиле беле. 

Споља икона са стране десне три, а с леве две, и горе 
над дверма Христов образ, и кандила од пиринча и Крст 
велики са распетијем, и двери нове, и завеси од шпалира 
бечкаго, катапетазме од картуна, и кандила три, једно срв- 
брно, а два од меди; чирака два ведика дрвена, један од 
жељеза ваходни, и подијелеј, који прима свешти 6, од туча. 

Квиге црковпши: октојих прво-гласник рукопис, петогла- 
сник штампа србска, саборник србеки, апостол кијевски, три- 
јод српски рукопис, пентикостар русви, 2 минеја рукопис, 
који садржајут месец 4; поученије Јоана Златоустато, руко- 
пис, и предсловије светаго Јона Златоустаго, слово првоје, и 
катавасијар србски. Столова здесне стране и с леве осам. 

Припрата женска, икона не јест, имејет два чирака од 
древета, что примајут по једину свешту, и столова десет. Кр- 
стилнице пе имејет, на и место једин дагар' од земле печен, 
над којим свештаници крстет децу. Звона не имејет; освештата 
црков нест, и тамо свештеници редом ходет, правило чита- 


јут, летургију појут. 


ЧАСТ ВТОРАЈА 


В НЕЈ ЖЕ СОСТОЈИТ СЈА, ИДЕЖЕ КАКОВА ЦРКОВ ОБРЕТАЈЕТ СБ; 
И что В НЕЈ ИМЕЈЕТ, ЧТО ЛИ ИМЕТИ ПОТРЕБУЈЕТ. 


(МАРТА 1733). 


· Ва диштринту смедеревском. 


Ва вароши смедеревској црков во имја светаго Георгија, 
не освештата, бивша преждо турецкаја џамија, дувари од ћер- 
пића, дужиноју 9 кловтори, шириноју 4 Бловтора и пол, ви- 
синоју 2 вловтора дувар држит; одтар из нова согражден ва 
лето 1726. С поља над одтаром и плевницом од дасака, проче 
прост таван, покривен циглоју, имејет двоја врата, једна од 
севера другаја од запада. По всеј цркви 6 пенџера, то јест 
у одтару два, а на пољу четир. Стојет на полудне два 8 
на васток два. Ва олтарје светаја трапеза од бела мрамора 
додготоју 5 пјади, шириноју 6 пјади, и столп под неју од 
мрамора темелно стојит. На трапези пештемади једин оздод 
од бјела платна, верх ње од чита, ниње нечто изменени. АН- 
тими(и)је блажено почившаго митрополита Мојсеја Петровича, 
изображено снетије, освештвн ва, љето 1719. Спуга (%) на нем 
осњудна, сверху антими(н)са стојит евангелије, рукопис, на 
малоје коло оковато, (ионастира снедеревског), и 
једна тестамента кијевска црковна, литургија московска (попа 
Ђермана). С верху антиминса кутија древена, идеже ча- 
сти свети стојет, ради бодних, но потротене сут. Јеште сто- 
јет 2 чирака од туча на трапеви. Проскомидија узидата ва 
дувару, на неј два пелтемала од чита шарена. Тамо стојат 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 187 


два потира од лима жута, н 2 дискоса, 2 звездице од пи- 
ринча, кашика 1 од пиринча, копије прост нож. Дарци над 
путиром од црвене свиле, зелепом свилом поставлени нови. 
Над дискосом од ћахме стар ајер од атлаза црвеног, а у среди 
црвене свиле гране на ћошети везене плаветном свилом, по- 
ставлен платном жутим. У проскомидији стојит пет икон об- 
раз богородичен, образ светаго Архистратига Михаила, образ 
Предтеча, образ светаго архидијакона Стевана, образ Хри- 
стов ваход во град Јерусалим. Умивалница при проскомидији 
од цигле сазидата; ибрик од бакара, сојединеница од 
калаја; 1 звонце од туча, 1 петохлебница од тенећета; кКа- 
дилнице 2 од туча, 1 пешкир дебела, чини се убрисујет све- 
штенив. Окрут: 2 одежде, од бјела платна једна, друга од 
чита шарена; 1 епетрахил од атласа; појас од пиривча вес; 
1 наруквице од Бадиве црвене. Преграда олтарска од да- 
сака изрендејисатих, висотаја стојит 1 Еловтер и пода, на 
ној троја врата: царскаја, северна и јужна. Двори мадено 
дуж(инјоју 0 пјади, шириноју три ијади и пол. Над двери 
Благовештеније пресветија Богородици и четире евангелиста; 
катапетазма од чита, такожде на врати северни и јужни јед- 
нака завеса. Ва иконостасу десному: образ Христов, образ 
Предтечи, образ светато Георгија, образ воскресевија Лаза- 
рева, образ светаго апостола Петра и Павла, образ Христова 
распјатија. Сији образи на даски среднаго кода. На девом 
иконостасу : образ пресветија Богородици; образ архистратига 
Михаила и Гаврила; образи светаго апостола Петра и Павла 
апостолов ; образ светаго Андреја первозванаго; образ свети- 
теља господња Николаја; образ светих бесребреников Козми 
и Дамјана, образ светаго Алимпија. И свх образи“ на даски, 
једине мере, јакоже и первих среднаго кола. Испод иконостаса 
завеса шпалир зелен позлаштен; еште пред христовим обра- 
зом 1 везен пешкир, а пред богородичним једна махрама. 
Више двери образ нерувотворени христов. Више тога образа 


188 ИЗВЕШТАЈ МАКОИМА ЕКСАРХА 


барјак од платна, на нем образ Христа седјашти на престоље. 
Више барјака крест, распетије Христово, на велико коло об- 
раз пресветија Богородици и светаго Јоана Богослова. Над 
јужними врати други барјак, од бјела платна, на јединој 
страни образ светаго архистратига Михаила, на другој страни 
образ светато ведико мученика Георгија победоносца. Над се- 
верними врати барјак бјед од платна и на ним образ, на 
јединој страви: Успеније пресветија Богородици, а на другој 
светитеља Николаја. Пред волики иконостоси 6 кандила од 
туча, а једно од ђинђуа. Пред крестом чираци ведићи стоје 
на десној страни до полак камен а од подак древо умештено. 
На левој страни вес од мрамора кречем обелен. На чираци 
8 свешта од бјела воска, шарене велике, а у среди од жута 
воска повеће Мали иконостас на десној страни, на нем пеште- 
мал од чита, тамо стонт образ 1, образ праздничви и један 
тепсиџак, једне од туча полијелеје малене. На десној страни 
стол архијерејски доста лепо тишлер соградил и зеленоју 
бојеју бојадисал. Прочих столов просто сограждени, числом 
21 стод. Препрата даском преграждена. На десној страни 
образ Христов и светаго Георгија на артији. На левој све- 
. таго апостола Петра и Павла образ, образ светато Јоана пред- 
течи, образ светаго архистратига на артији. На иконостасу 
малом образ светаго Николи, образ светаго Василија, образ 
светато Григорија богослова. Крстилнице не имајут, ноу 
једном буџаку поливајут. Напољу звоница и ва неј звоно 1 
калено. Книг црвовних что обрјетајут се: 1 саборник серб- 
ски; 1 минеј московски на празнике служит; 1 триод сербски 
постни, 1 пеадтир московски. 

Овајж црков потребујет : 

Охтошх, минеје, продоте, крстилницу и освештеније 
имети, најпаче светаго мира потребујет, и врата, что се кроз 
них ожа (оџа) на мунару пењал, да се затворет, у препрати, 
почто друга сут отворена на обичном местје. 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 189 


Ва селу Ливади 


Церков во име светаго Архистратига саграждена 1724 ал. 


Дувари од плота, покривена циглоју, долготоју стојит 
6 вровтори, шириноју три кловтора мање 2 стопе, висиноју 
1 кловтор и једна пјад Врата на неј једна од запада, три 
пенџера, једин ва олтарју, два у певница, на десној страни 
и на девој. Тавана и свода не имејут. Во одтарју светаја 
трапеза од камена, дужиноју 2 пјади и под, шириноју три 
пјади и пол. На неј илаштеница једна од платна бјела де- 
бела, и тамо само кутија стојит, и ва ној у артији чести, 
ради бодних, обрете се у великом праху и непоштењу 
таја кутија, ни чим же не покривене, Проскомидији 
не имејут, нити умивалнице. Преграда одтарска од дасака, 
на неј троје двери: царсвије, северније и јужнија врата без 
завеси. Двери старописанаја мадени, на них образ благове- 
штенија пресветија Богородици, више тога образа царја Да- 
вида и Соломона образ. На двери завеса од мусула. У ико- 
ностасу на десној страни образ Христов велики, образ Петра 
и Павла апостодов, образ светаго велико мученика Георгија 
победоносца , образ светаго Николаја. На љевом иконостасу 
образ Богородичен ведик, образ светих Мини, Виктора и 
Викентија, образ светато велико мученика Димитрија Ми- 
роточивато. Више тјех образов горе стојит образ светаго 
Сергија на артији, второје пришествоје, образ светаго Јоана 
предтечи, образ Богородичен московски, образ светаго Ни- 
волаја, московски : образ светвго взлико мученика Димитрија, 
московски; икона једна, па неј скупа образ богородичен и 
преподобнија Пјатки Параскеви, образ Христов; образ све- 
тато Стевана перво мученика, паки образ Христов, образ 
Архистратита Михаила. Испод иконостаса на десној страни 
седам пешвира заткати дебеди, и на левом иконостасу шест 
пешкира. Чираци од дервета, на нима по једно парче свеште 


~ 
К7 


190 ИЗВЕШТАЈ МАКОИМА ЕКСАРХА 


воштане, Једна налона, идеже читатеја, од дервета, другаја 
малена за, пјатохлебницу пристонтеја. Припрате еште не нив- 
јут. У буџаку левом стоит од камена изрјадно исте- 
сата на столпу с поклопом; ва њужв аћијазна 
сохрањајетсја. Крстилнице не пибјут. Више речене 
иконе и крстилницу принесла су из пуста неког мона- 
стира, именем Гневотина, Боји јест близ села Ливаде. 

Книг свонх црковних имејут: 1 сербску летургију; 1 
саборник сербски рукопис; ] требник сербски рукопис. И те 
ениге од реченог монастира принесли су. 

Реченој цркви ливадској потребујет. 

Прво свод справити у црви, светују трапезу већу наћи, 
еправити проскомидију, умивалницу, крстилницу. К тому пда- 
штенице на трапеву светују, и на проскомидију; потар, 
дискос, звездицу, дарке, одежду, стихар, епетрахил, нарук- 
вице, појас. 

да које смо приказали и заповедали да сбрбет припра- 
вни бити. 


Ва шанцу Асанпашиној Паланки, 


ЦПрков во имја светитеља Господња Николаја. 


Дувари од вамена, дужиноју 6 кловтори и три стопв, 
шириноју 5 кдовтори и једна стопа, висиноју 2 кловтора и 
једна пјед. Таван равно стовт, покривен циглоју. Олтар про- 
шлаго года из нова сагражден од камена с блатом без свода. 


Не освештена оваја црков, бивти прежда од вундамента тур- . 


ска. џамија. Имејет двоја врата од запада и севера. Такожде 
пенџера 8, ва олтару 1 пенџер, напољу од вастока више олтара 
два пенџера, на западу 2, на југу 2, на северу 1 пенџер. 
Во одтарје светаја трапеза од камена, дужиноју 3 пјади и 
пол, шириноју 4 ијади и под; столи од камена темедно стовт. 
На трапези 2 плаштанице, дојна од платна бјелог, верхна 
од чита шарена, на ној антими(и)е, преосвештенејшаго мк- 


ЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 191 


Петровича, освештат ва љето 1719-тоје, 
'оси. владика Максим Несторович, бивши 
и н митрополитски намјесник 
ца нихиа послал и благословил на врвмја 
ју службу совершивати, (и за сије пла- 
за). 
ту сербско евангелије, попа Петра онда- 
„ сербска реченато пошћ. Хранилницу и 
т у ливадској цркви, и од туда приносјат 
у еште на светој трапези стојет 2 чирака 
дија у дувар узидата, на неј плаштенице 
платна дебела, друга од чита турска. Пу- 
1, дискос тавожде од дима жута мален, 
! вопије од пиринча, дарци над дДисЕОсОМ 
пад путиром од зелене свиле. Ајер од му- 
зена бјелим платном. Одежда 1 од црвена 
инџев од платна, 1 појас тваница тур- 
швице и једна одежда попа Петра). Један 
од жуте свиле вес издрт. Умивалнице не 
од туча. 
арека оздол од дасава до пола, а од по- 
гради троје двери: царскије, северније и 
завеса подак од бјела платна а полак од 
зрни врати од чита шарена, Двери старо- 
јаз благовештеније пресветија Богородици. 
Давида царја и Содомонов. Ва десном 
ристов на велико коло старописни. До јего 
в Лазарево, образ светаго Јоана предтечи. 
ту; образ пресветија Богородици; на ве- 
ресветија Тројици. На горњем иконостасу 
пресветија Богородици, други образ вове- 
угородици ; светато Николаја образ. Сверху 
!, писан, само просто древо. Више креста 


192 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


образ пресветија Богородици. Истод иконостаса завесе једна 
на десној страни издерта од платна шарена. Чираци пред 
иконами од дервета, на них по две ведике свеште од жута 
воска. Мали иконостас на десној страни покривен белни плат- 
ном, на њем образ светаго Николаја, и једин тепсиџак. Сто- 
дов не имејет, точију два. Препрате такожде не имејет. Звона 
не имајут, но у клеџало клепљут. Њниге: 1 саборник попа 
Петра и један псалтир. 

Оваја црева нуждњејша потребујет имети: 

Перво: свод над олтару, олтар да кречлејту; умивал- 
ницу да справет. Охтоих и тестаменту Бупити, и проче ко 
освештенију нове плаштенице купити. 

Које јесмо заповједали, да скоро со тим приправни будут. 


Ва селу Кусатну, 


Црков во имја светаго........ 


Вертал сахата далеко од села ва шуми стојит, темел 
старо времени, ниње паки поновлена прошлаго 1782 љета. 
Дувари од дасака дебели растови, оздол каменом за под ар- 
шина подзидати, (без свода шиндроју покривена. Дужиноју 
стојит 6 вловтори, шириноју 2 кловтора и пол; висиноју ду- 
вари (кромје покрова): 1 кловтор и две пјади; ва одтару 
од вастока три пенџера малена: напољу једин на десној 
страни, на покрову горе врата једна од запада. Во олтарју 
светаја трапеза од камена, дужиноју 4 пјади, шириноју јед- 
нако, стојит темелно на стодпу каменом. На трапези покров 
од платна бела дебела, друго ничто не имејет, точију јесу 
приготовили нове плаштенице ка освештенију. Проскомидија 
од дасака, на неј не обрет се никакова покривача. Потир, 
Дискос од лима жута, ново; имејут звездицу од бакара, 
дарке, ајер. Над дискосом и путиром једнак од беде мате- 
рије шиком затката. Одежде и стихара не имејут ни на- 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 193 


руквиц, точију једин епетранл. Преграда олтарска од дасака, 
на них же двоје двери: царсвија и севернија; завесе од 
беда платна, проста. Двери написанија: образ бдатовеште- 
нија пресветија Богородици, и образ Давида цара и Соло- 
монов. У иконостасу десном: образ Христов, образ Предтечи, 
а ва левом иконостасу: образ пресветија Богородици и све- 
тато Атхистратига. Сија образи на велико коло изрјадно 
написани и позлаштени, но сут старовремени и пору- 
жени. На мало коло образов, у горњем иконостасу образ 
светато Николаја, образ светаго Георгија, образ светаго Ди- 
митрија, образ светија Петки. Сији образи зјело порушени, 
точију что познајут еја. На иконостасу 12 пешкира заткати 
дебели. Чираци од дервета, на них ни једине свеште не обре- 
тајут се. | 

Овој цреви потребујет нужднејша имјети: 

Оврут свештенички, квиге правид(ије, умивалница и 
крстилница, к Томе освештеније, и свештеник. 


Ва шанцу Колари, 
Црков во имја Воведенија преоветија Вогородици. 


Дувари од плота, таван од дасака просто стојит, ци- 
глоју покривена. Долготоју держит 4 Ел'втора, шириноју 3 
кловтора и пол, висиноју дувари 2 кловтора; менше 2 пјади. 
На неј једна врата од левија страни, имејет 2 пенџера, је- 
дин во слтари од востока, други ва певница на страни десној. 
Олтар платном прегражден и одеплен блатом. Во одтари све- 
таја трапеза од камена, шириноју и дужиноју једнако стојит 
4 пјади и под, водружена на столпу каменом темелно стојит. 
На трапеви 2 плаштенице од бела платна, антими(и)јс илжет 
изображено Снетије, освештен блаженопочивтни митрополи- 
том Викентијем Поповичем, љета 1718 октобра 5 ден. По- 
слат им прошааго годи 1732, месеца августа, од намесника 


ТЛДАСНИЋ ГУ1. 18 


194 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


бившаго архивпископскаго госи. Максима Несторовича, епи- 
скопа бившаго, до освештенија цркви да на него служет. 
Сверху антими(иј)са стојит 1 тестамент типа кијевскато. 
(која јест калојера Михаила Раковичкаго). Више ан- 
тими(н)са стојит кутија древенаја. Више тога два чирака, 1 
од туча, други од валаја. (Заповедасмо да имејут тамо на све- 
тој трашези Ерст и покривач. Проскомидија од дасака при 
дувару; на неј 1 плаштеница од бела платна, и један пе- 
шкир шарен; потир од лима жута, тавожде и дискос, звез- 
дица од пиринча, Копије, нож прост, дарци ови Како над 
дискосом , тако и над нотиром, и ајер од мусула црвена; 
поставлени плаветним платном, сојединеница, винџан, упре- 
далница, ибричић, 8 умиваднице не имејут. (Заповедалисио 
да оправет). 2 пешкира бела. Окрут: један Фелон бјел од 
платна (попа ондешнега Василија), стихар плаветан од па- 
мука беза, епетраил (попа Василија), Појас тканица турска с 
павтами од пиринча. Наруквице од црвена мусула (грочанске 
цркве). На прегради олтарској двоја врата, царскаја и се- 
вернаја, на двери катапетазма од чита. Двери новописаније: 
образ блатовештенија пресветија Богородици, и верх тога 
обрав царја Давида и Соломона. Ва иконостасу десном : образ 
Христов; образ Богородичен; образ вознесенија Лазарева; 
образ Воскресенија Христова. На левом иконостасу: образ 
Богородичен на стаклу; архистратига Михаила; образ све- 
таго апостола Петра и Павла на артији; образ светаго Пред- 
течи; образ светато Пантелеимона; образ светаго пророка 
Илији ; образ светаго Атанасија, атонскаго ; образ светаго Ла- 
зара праведнаго. Сви ти образи московсњи на малоје кодо, 
кроме на гртији Архистратига и светаго апостола Петра и 
Павла. Пред иконостасом чираци од дервета, на нихже по 
три свеште воштане. Мали иконостас при десном чираку, по- 
кривен пештемалом од Бартона, на ним икона празднична. 
Под велики иконостаси завеса од картона жута. При иконо- 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 195 


стави три кандила од пиринча, и један од гвозћа чирав. Сто- 
лов не имејет и припрате. 

Овој цркви потребујет освештеније, книге правилне, 
умивалница, крстилнива, миро светоје. 


Диштрикт грочансни, 


Во ввроши Гроцкој. 


Црков храм светаго Архистратига Миха- 
ила, освештата богољубивим архијерејом Михаилом. Ване 
вароши стојит здојне стране. Дувари од черпића, дужиноју 
стојит 5 Бловтори, шириноју 2 кловтора и 3 Фертала, ви- 
синоју 1 влоФтор и 2 шуха, без свода, шиндроју покривена, 
пав по шиндри цигдоју. На неј двоја врата од севера и од 
запада, зједо сниска и малена три ленџера, два у одтару, 
једин у десној певници, сва три малена. Олтар дасками пре- 
гражден. Во олтару светаја трапеза од камена, дужиноју три 
пјади и једна подланица, шириноју 5 пјади, на стодпу ка- 
меном стојит темжелно. На неј стојат 6 плаштеница, первајз 
долнаја од дебела платна, друга од танега платна бједог, 
третија од чита тарена, четвртаја од камалота црвена, 
пјатаја од чита шарена, шестаја пак од бела платна верх- 
наја, на лејже антини(н)с освештен 1717 љета преосвештеним 
мнтрополитом Мојсејом Петровичем. На антими(н)су еванге- 
лије сербскоје, рукепис, не оковато, Литургија московеваја 
на малоје кодо. Тједо Христово стојит у другој древи, рад 
болних. Јеште на трапези пјат свештников од дервета депо 
справлени. Више свете трапезе на дувару образ Христов, пред 
ним кандила од туча. Проскомидија ва дувару од камена. 
На неј 4 плаштенице: перваја од чита; втораја од платна 
везена; третија од црвена мусула; четвертаја од чита. По- 
тир од коситера, дискос од бакара, кашика од рожана, 
копије, прост нож валентраш турски, дарци над дискосом 

18з 


196 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


и над путиром од цервеног дамашка, тавов ајер, синџев од 
плаветна платна. Два чирака од туча, сајединеница од 5а- 
лаја, уропац од бакара, ибрик већи такожде од бакара, из 
чега свештеник полива се, два пешкира бела, умивалница са- 
зидата од камена. Кадилница од пиринча, дованштв (%) од 
туча, пјатохлебница од тенећета бела покварена. Одежде из 
торне цркве служит. Ва прегради олтарској троја врата: 
царска, севернаја и јужња, на них же завјеса од чита ша- 
рена, на двери образ благовештенија пресветија Богородици, 
и образ Давида цара и Соломона. Ва десном иконостасу : об- 
раз расијатија Христова, на средне коло; образ светаго Ге- 
ортија; образ светаго Јоана предтечи ; образ светаго апостола 
Вартоломеја на мало коло. Сија образи московењи. Ва ловом 
иконостасу: образ пресветија Богородици; образ светаго ар- 
хистратига Михаила. Пред иконостаси завеса од чита ша- 
рена. Ва горнем иконостасу: убрус; образ погребеније Хри- 
стово; еште образ једин нерукотворвни ; образ Преображеније 
Христово. Више тога два цвета, из между их крст написан 
распјатије Христово, мален что на барјаки копија постављајет 
сја. Пред крстом кандило сребрно. На горнем иконостасу: 
образ, на левој страни, образ Христов; обрав архистратига 
Михаила; образ пресветија Богородици; образ светаго Сте- 
Фана архидијавона; образ светато Ниволаја; образ пак ар- 
хистратига Михаила, на коњу; два образа светаго велико- 
мученика Христова Георгија; образ светаго Сави. Чираци 
велики, једин десни од камена, други од дервета. На чираци 
по пјат свешта од воска жута велики; два чирака од гвозђа, 
на них по једина свешта. Иконостас мали од древета, на њен 
плаштеница од чита шарена. Тамо стојит икона празднична 
На сред цркве висет полијелеј од 12 свештнива од туча, 
и 12 воштани свешта тамо стојит. Стол архијерејски просто 
справљен, ва њем икона светаго Николи. Прочих стодов чи- 
сло 20, мајсторства проста. Шрепрата преграждена дасками 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКОАРХА 197 


до подак, а од подак решетка од дервета. Тамо ва досном 
иконостасу : образ распетија Христова; образа два светаго Ге- 
оргија. Ва девом иконостасу: образ пресветија Богородици; 
образ зрхистратига Михаила; образ светаго Стефана архи- 
дијакона ; образ светаго Јоана предтечи. Крстилница на левој 
страни, укопато буре, и ва нем землани ћуп, На десној страни 
камен истесат, идеже А ћијазма својит, с поклопцем. У пре- 
прати 5 стодов. На пољу звоница, на четири столпа растова, 
висиноју 6 кловтори. Тамо 1 звоно од 60 Фунти, лијепа гласа. 
Порта плотом ограждена, нињз ново измењена. Ова црква сто- 
јит ван вароши преко потока Грочице. Верло не с руке 
у ну ходити; нашпаче на злу времену. 


Другаја црков во вароши Грочанској. 


Наименовата во имја Васнесенија Христова. 


Стојит на пијаци ва десној страни сокака. Дувари од 
черпића, свод просто стојит. Повривена циглоју. Дужиноју 
держит 7 кловтори; шириноју 4 кловтора и три пјади; Ви- 
синоју 2 кловтора. На неј двоја врата; једина од востока, 
другаја од севера. На неј 4 пенџера; два од востова више 
олтара, а два од западн, и во олтари једин од востока. Ова 
црков бивши турска џамија, к принц Александр До- 
пустио вароши за цркву имјети. И по том олтар преградили 
су од плота, без свода, циглом покривен. Ва одтари светаја 
трапеза од камене, дужиноју 4 пјади, шириноју 6 пјади, на 
стапу каменом темелно стојит. Перви покров ћилим, по њему 
други од танка платна чисто бела. На нем антими(н)с изо- 
бражен(о) Санетије, освештен ва лето 1719 свето почившим 
интроподитом. Мојсејом Петровичем. Сврху антими(н)са Еван- 
тедије типа сербскога, оковато сребром раепјатије Христово 
и четири евангедиста. Поред евангелија, на десној страни, 
Брет светогорски художествено оковат сребро(и) и поздаштен. 


198 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


На левој страви литургија московска на средне коло. 
тота ћивотић, идеже светија части ради болних ст 
чистој артији, лепо ситно раздроблене. Вите тога ћиви 
свешниках дервени, дјело тракслерскоје. Повров по 
светој од чита. Шросвомидија од камене плоча нн 
ном столпу стојит из овола дасками ограждена. На не 
пештемал од бела платна, други од чита. Пако ст 
потира, једин од тенећета, други од лима жута. Ди 
дима жута мален, звездица од жута пиринча; КОПР 
лентраш турски. Дарци над дискосом и над путиром 
вене богасије, платном плаветним поставлени. Ајер 
црвене везен срмом, поставлен памук-безом. Тамо ст 
чирака дервена, дјела тракслерскаго. Сојединеница 
стада, укропалница, ибричић од бавара; друп 
велики, из нега подива се свештеник, умивалница од 
а насорница од земле. (Заповедали смо од калаја Д 
вупити). Петохлебница од тенећке. Оврут црковви ; 
оелона, 1 од плаветне свиле, по рамени материја шар 
дена; синџев од зелене свиле, поставлена плаветном 
Две од бела платна, 1 од чита пругараста. Стихара 
ничаска два, једин од дамашка зелена, други од бе 
тна. Један стихар дијаконски, од жуте свиле. Епитра 
једин од плаветне свиле нов, два стара од богасије 
једин од алаве. Појаса два, један тваница турска, 
павте од сребра, тавожде и други тваница, но павт 
вара. Нарувквице троје, једн од плаветне свиле, Д 
вуте, третије од алаве. Преграда олтарска дувар од 
овдол те до верха. На прегради троја врата: царскаја 
наја, јужнаја. Фавеса на двери од свиле зелене, а на 
и на јужној од чита, старе. Двери новија; на них : обр 
товештенија пресветија Богородици, и образ цара Д, 
царја Соломуна. Ва иконостасу десном: образ свети 
брников Козми и Дамјана; образ светаго евангелист 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 199 


Ва левом иконостасу: образ пресветија Богородици; образ 
Вознесенија Христова; образ светитеља Христова Николаја; 
образ светаго архистратига Михашла ин Гаврила; образ свв- 
тато Јоана богослова; образ светаго Димитрија. Под тих ико- 
ностаси завеса од чита шарена, подобно шпалиру. Више тјех 
икон по дувару на двери икона јерусалдимска. 3 десној страни: 
икона, на неј образов светих ва месецу сектембрију, октом- 
врију, декемврију, генвару, Фсервару. На левој страни тако- 
жде икона, идеже сбрази светих обретајуштих(се) у месецу 
марту, априлу, мају, и јунију, јулију, августу. Више тјех 
образов икона Вознесенија Христова, икона Воскресенија 
Христова, икона светаго ведикомученика Димитрија; образ 
мазленија; образ светаго Георгија. На верху једин барјак не 
велики, на нем образ Христов, здругија страни светаго Нико- 
лаја. Речени образи сви на мадо кодо московски. Јеште једин 
барјак од жутија свиди. На левој страни стојит кандид пред 
десним иконостасом дојним три, пред девим два; више двери 
пред барјаком једно, ева од туча. Чираци ведики два од др- 
вета; на них же по три велике свеште воштане. При десном 
чираку иконостас мали, на њем покров од чита. Тамо стојит 
образ празднички и један тепсиџак. Певнице лијепо справ- 
лене тишдером. Стод архијерејски обложен староју арти- 
јеју. Шрочих столов число 30 просто справљени од дрвета 
аипова. Препрата преграждена простами дасками чамови. 
Тамо у десном иконостасу: образ праздников пресветије Бо- 
тородици ; образ светитеља Христова Николаја; образ светаго 
Киријака и Јудити; образ пресветија Богородици. Ва љевом 
иконостасу образ пресветија Богородици ; образ светаго Дими- 
трија ; образ светаго Николи. Сви образи московског художе- 
ства новији, на малоје кодо. Фавеса пред десним иконостасом 
од чита, пред левим од шарена везена платна. Њрстидница 
на десној страни један зелени лонац велики. На пољу звоница 
на четири ступа растова, озгор шиндром покривена. У њој 


200 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


два звона, једно од 830 Фунти лепа гдаса, друго од 50 Фунти 
слаба гласа. Порта од пијаце плот, 8 проче растови диреци. 
У порти јест школа, идеже дијаци учатеја. 

Ова црева зјело трошна, но зактевајут на другом месту 
да би справиди из нова, цркну, 8 њу мислет оставити. Аште 
будет поправљатисја сему храму пави, вејакому подобајет од- 
тар да сја вес из нова созиждет, и ћемер или свод да бј- 
детеја придично устројил од дасака, почто сице, како ниње 
весма непотребно зритисја. И кад созиждут олтар; потребно 
да сја наспет повисоко, кабо ће од двереј изићи на два сте- 
пена. Честна трапеза ваља ина да сја справит ширша и 
должша. Аште не може (се) таков камен обрјести; то и да- 
ске орехове, или од цигли да сја созиждет, и сија трапеза 
камена да сја тако у нутра на среди изиждет, где будетеја 
светија мошти подожити. Тако проскомидија да сја ина со- 
дјелајет. И умивалница ова да еја лепо умјестит. Предверије 
да сја еште мало наспет земљу, као ће из между своштнива 
два степена или једин, како и ва Бјелградје стојит. После 
предверија, људи где стојат, и препрата да сја уједино ује- 
динит. А од препрате и тако трошан дувар да сја из мјестит 
из нова препрата да сја содједајет, ва широту кодико јест, 
а в додготу три кловтера. А ради пак на сије дјеланије ије- 
ста дом Јоана и Лазе да сја под црков узмет. И та њет 
скупо, 3 возионице кљука више нису дали за њу а цркви 
под којом стојит. И аште сице устојитеја, То потребно вес 
покров на цркви изијенити, и начином устројити, како ће 
јединаго поврова вејуду бити. Инако бо олтар не моштно но- 
висити, ако сја сице не устројет. Увутра у цркви потребно 
еште свештнике велике инакове сдјелати, почто сице непри- 
лични. Тако амвон да сја свуд попатоше. А аште би моштно 
било минеје њупит, или за нужду обштаве. Крстилница да 
сја пре веспресум онако содјелајет, како у Пожаревцу, 
обаче не уз дувар, но ка крају на десној страни, КАКО иб- 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 901 


штно обходитисја. Из нова содјелани сут на олтари апостоди 
и пропроци (Пророци) % по платну. Два стихарка на све- 
штоносце. Ивоностац да сја управит ин, Врата на препрати 
љепавом манером да сја управет. Евангелије мосеовско 
ново да сја Бупит. Шкоду Бод цркве управити, почто не 
имат такови дом при неј за магистра, и рад калућерица. 
И порта око све да сја управит. Ова дрков имат једин ви- 
ноград од 5 мотика, млад и леп два љета однелиже црева 
содржит. Узет од Теодора Бећара, по нем нитко не остал, 
при Јоану Ексарху. 


Диштринт Бјелградски. 


Ва селу Великом црков освештата во нија 
Блатовештенија пресветија Богородици рукоју 
ботољубиваго владике Бјелградсвога Михаила. 
Саграждена ва љето 1705. Дувари од черпића, темел од 
камене без свода, шиндроју покривена. Сверху два крста 
од Еалаја. Имејет дужиноју 5 клдовтори; шириноју два 
кловтора и 2 стопе; висиноју ! Еловтор и 2 пјади. Врата 
једна од востока, пенџер 1 на олтарју, а два на покрову од 
полудне. Ва олтари светаја трапеза од камене, дужиноју 4 
пјади, шириноју 5 пјади, на стодпу каменом темедно сто- 
јит. Која бивши порушена од секеруш(“), когда Бјелград 
добијен. По том паки светопочивши господин митроподит 
Бјеатрадски, Мојсеј Петрович, ва љето 1721, посвјетил. 
На неј 2 идаштенице; перваја од објела платна дебела, 
другаја верхнаја од чита шарена. На неј антими(н)с сонв- 
тије Христово (сањетије), освјаштен ва љето 1716, рукоју 
преосвештеног господина митрополита Викентија Поповича. 
Ва Далској цркви дароват сеј њркви од митрополита Мој- 
сеја Петровича. На нем стојит светоје Евантелије, типа 


(5) Секеруши (мађарска реч) возари. 





209 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Србекаго, обшивена кожоју црвеноју. Поред Евангелија Брет 
написано распјатије Христово. Више тога стојит Бутија од 
древета, и тано ва неј у артији светија части собљудени 
ради бодних ; и око крста два чирака од туча. (Јеште на 
трапезк обрете се 1 тесташента Дворскаја, Која на послу- 
жене ви даровата на време). Проскомидија у дувару, на 
неј две плаштенице, дојна од бела платна, горња шарена 
бошча, памуком црвеним и плаветнни заткана. На неј два 
потира од калаја жути, такожде и дисбоса два малена, 
звездица од пиринча. Дарак над дискосом од атлаза, около 
здатен гадон. Над путиром дарака такожде од атдаза Цј- 
вена, с пјатмн Брестови од галона златна, на углови ките 
од свиле зелене, поставдени платном плаветних. Ајер од 
дамашка дупдоватог; синџев од жутог дамашка, поставден 
платном пааветнни. јеште једни дарци стари од црвена 
иусула, сва три синџеви од пдаветна платна, без поставе, 
Кашика од тенећета, тамо 1 чираЕ стојит од пиринча. Једна 
икона преображенија Христова малена. Сојединеница чаша 
од стакла, анаФорница од земље; кадидница од пиринча 
умивадница, код северни врата, даском заграћена, ибрик 
од бакара. Орут: две одежде, прва од мусула црвена 
синџев плаветан од беза, друга од бјела платна, на ној 
синџев од црвена мусула. Стихар од ћоче беде танке, два 
епитрахила, 1 од црвена мусуда, други од шарена дамашка 
дупдловатога, около чипка од свиле зелене, и доле ките 
од свиле; два појаса, перви тканица турска, с павтами од 
пиринча; други од памука плдетен, и на њем павте од пи- 
ринча; наруквица 2 пара. једне од свиле пругарасте, друге 
од чвта. Преграда олтарска од дасака, на неј двоја врата, 
царсвија и севернија. На двери завеса од чита шарена. 
Двери новија, на них образ Благовештенија пресветија Бо- 
Тородици, и образ цара Давида и (Соломона. Ва десном 
иконостасу образ Христов, московски, на мало коло; образ 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 203 


трех светитедеј на зртији; образ светаг) Стефана краља 
Дечанског ; образ празднически ; образ воведенија пресветија 
Богородици; образ светато Лазара четверодневнаго; образ 
светаго Димитрија. Ва левом иконостасу; образ пресветија 
Богородици; образ светаго Георгија. Испод иконостаса де- 
снаго завеса два; пешкира шарена. А испод деваго иконо- 
стаса једин пешкир плаветним предкат, по два кандила со 
стране. На горњем иконостасу обрав Христов ; образ светаго 
Николаја ; образ пресветија Богородици; образ светаго Тео- 
досија општа житеља ; образ светато Антонија; образ светаго 
Николаја ; образ Христов и преесветија Богородици. Више 
двери собор светато Архистратига и Благовештеније пре- 
светија Богородици на јединој икони. Више того ерест, 
који се ва барјаку носит, на нем изображено распјатије 
Христово. Испод тјех икон 1 пешкнр од платна стојит 
додготоју 8 аршина. Једно кандило више двери пред ра- 
спјатијем стојит барјак од црвена мусуда, синџев плаветан 
три ките црвене од памука. Свештвик на десној страни од 
дервета ; на њем три свеште од бела воска, и једна од жута 
воска велика; на десној страни од гвожћа, на њем 1 свешта, 
бела. Мали иконостас покривен шареним платном, и тамо 
точију једин тепсиџан стојит. Столов не имејет точију један 
на десној страни. Препрата преграждена даскани. Икон на 
десном иконостасу: образ пресветија Богородици, и два 
образа светаго Николаја. На левом иконостасу : образ Х ристов 
нерувотворени ; образ светаго Николаја; образ прасветија 
Богородици, скупа и распјатије Христово. Порту сего года 
просћем јесу отрадили верло тесно, полак гробов на пољу сто- 
јит. Книг црвовних не имејут, точију један псалтир Сербски. 

Ова црква потребујет: перво крестилницу имети и 
кните правилне. Њ тому звоно ведико и мало ва олтари. 
Такожде светаго мира не имејут. Тако и црков веома ма- 
дена, потребно да поваја созиждет). 


904 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Ва селу Вишници, 


Црков храм светаго Архистратига Михаила сограждена 
ва љето 1721 на старом месту. 


Дувари од камене, свод преко све цркве од дасака, 
покривена шиндром, на покрову 3 крста од калаја. Дужи- 
ноју держит 7 кловтора и 5 стопа; тириноју 2 еловтора 
и пол; висиноју дувари 1 кдовтор и под. На неј троја 
врата, једна од југа, другаја од севера; третија од запада, 
имејет 6 пенџера, во одтари два, и на пољу четири, по 
два са стране. Освештена ва Љето 1723 октомбра 235 ден 
преосвештеним митрополитом Мојсејом Шетровичем. Во од- 
тари светаја трапеза од камене, на стодпу Езивном темелно 
стојит. На неј пллаштенице три; перваја дебела од бела 
платна; другаја по неј од памукбеза; третија верхнаја 
од чита, из окола шпалир зелен, со златним гранами. Ан- 
тими(н)с изображен санетије Христово. Освештена ва љето 
1719, првосвештеним господином митроподитом Мојсејом 
Петровичем ва Бјелградје. На антими(ијсу 1 јастучић од 
жута атлаза везен златом стар. На тошже јастуву стојит 
Евангелијо штампе сербске, оковато, образ распјетије и 6- 
тири Евангелиста. При њем крст с деснија страни, древа 
светогорска, оковат среброн и позлаштон, с пјатми, алви 
каменми, и мали камени 26. С девија страни Евангелија, 
литургија московекаја стојит, на средне коло. Више анти- 
минса стојит ЕКутија од дервета, идеже части светија раз- 
дроблене по артији стојат. При том с деснија страни стојит 
крет јерусалимски, пред тим стојат 3 чирака дервена ва- 
раклаисата, на нихже свеште од бела воска шарене. 
Изиежду свештеника кивотић стојит Јерусалимски со седевом 
древо изшарато. Више трапезе свете ] сребрено кандило 
стојит. Проскомидија при дувару, на столпу каменом плоча 
обграждена дасками, на неј 3 бошче шареве. Тамо стојит 
потир сребрен и поздаштен, други потир од лима; дискоса 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 905 


2 од дима, звездица од бакара позлаштепа с четири анин 
(аник, оник = онух) каменми червени; копије бело, ножић 
прост, лажица сребрзна, дарци над дискосом од атлаза 
везена, постављени плаветнон богасајом. Над потиром од 
свиле ачиквнави(1); ајер од црвенећах ме, синџев од жута 
атлаза, поставден пдаветном богасијом. Више потира на 
просвомидији, образ, на дервету, светаго Николаја. Више 
него два цвета малена, пред образом 1 чирве од древета 
вараклаисат. Сојединеница од лима; умивалница од камена, 
ибрик, и укропалница од бакара; два бела пешвира, 5а- 
дилница две од пиринча; пјатохлебница од тенећета; 
анаеорница једна од Калаја, другаја од бакара. Звонце 
мало од туча. 

Окрут; пјат Фелон, једна од адаџе, другаја од атлаза 
црвена, третија од свиде пругарасте, све три старе, чет- 
врта и цјатаја од бела платна подовне. Стихара два, један 
од свиде пругарасте, други од чита, оба нова. Епитраила 
4, порви од ћахије црвене, на њем 20 дугмета сребрени; 
други од жута атдаза такожде и третији, и на них по 10 
дугмета сребрени; четврти од мор свиде з гранами; на ниХ 
по 4 ките свидене, сви тији епитрахили ветхи. Појаса 2 
среб(р)на на лавтама по 5 камени. Наруквицо два пара, 
једне од плавегне свиле дамашка, друге од кумаша црвена 
ветхе. Преграда одтарска од дасака, на нихже двери и 
врата јужна и северна, на БКотори завесе од чита. Двори 
написане: образ Благовештенија, и образ цара Соломона и 
Давида цара. Испод тјех образов, четири Квангелиста на- 
писана. Даље образ светаго Џимеона и светитеља 
Сави сербсвих просвјетитеља. На иконостасу 
дојњем на десној страни: образ Христов седјашти на пре- 
стоље, венец на глави од сребра, такожде и скиптр од сребра. 
По нему образ светаго Јоана Шредтечи и чудеса јего на- 
писана и јего вјенец сребром оковат; образ светаго Ниводи 


206 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


с чудеси, венец сребром оковат. На левом иконостасу, образ 
пресветија Богородици, с вјенцем сребрним и повлаштенни; 
образ светато Архистратига Михаила с венцем сребренни; 
еште други образ Архистратита Михаила без окова. Сији 
образи речени на велико изрјадно написани; на них 
стојит јединајест махрама везвени; а испод них шпадир 
жутог ворана. На горњем иконостасу више двери: образ 
пресветија Богородици, на стаклу; образ собор еветаго 
Јоана Предтечи; обрав сошествија светато Духа; образ 
Христов нерувкотворзни ; образ светаго Димитрија; образ све- 
тато пророка Илији с чудеси; образ светато Николаја ; образ 
светато Киријака одшалника ; образ светаго Алимпија столп- 
вика. На левом горњен иконостасу : образ светаго Атанасија; 
образ светаго Јоана; образ светаго Димитрија. Више иконо- 
стаса торњега, крст велики, на њем образ распјатија Хри- 
стова; на углови 4 Евангелистов. Око распјатија: образ 
прееветија Богородици, и образ Јозна Богосдова; обо нихХ 
два цвета стојит 1 кандило пред распетијем. Испод Бан- 
дила два свештника вараклаисата. на них по једна 
свешта од бела воска. Око тјех свештника стојет шест ор- 
дића од древета вараелансати. Испод орлов висет 25 свешта 
од бела воска шарене, Пред горњим иконостасом висет 4 
кандила сребрна, два од туча. Чираци велики од дервета 
кречлеисати, на них по пјат ведики свешта и по 6 мали. 
Два чирака од гвозћа, что дијаци на воход носет. Иконо- 
стас мади од дасака чамови, на нпм покривач перви од 
зедена шпалира; други бошча шарена. На том иконостасу; 
образ пресветија Богородици на ставлу; други светаго Ми- 
хаила ; третији образ праздничњи, При том иконостасу налона 
од чамови дасака, кожом овгор обшивена. Стол Архијерејски 
просто стојит од дервета; прочих стодов число 27. 
Препрата преграждена дасками. Ва десном иконостасу: 
обрез Восересенија Христова; обрав Шредтечн Јоана; образ 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 207 


на стаелу пресветија Богородици ; образ светаго Николаја. На 
левом иконостасу: образ пресветија Богородици; образ све- 
тато Георгија с чудеси ; образ светаго Димитрија; Предтечи; 
(пред) образов два свештника дервена, на них по пјат мади 
свешта; испод тјех образов завесе од шпали(ра) зелена 
варакланисат. Крстидница од камене изидата; једна нало- 
ница, на њуже постављајут пјатохлебницу. Један барјак на 
левој страни стојит од атлаза црвена. Два цвета, један од 
туча, на њем 15 свештник, други од тенећета; једна кан- 
дило од стакла. 

Книга црковних, једно Евангедије сербско, рукопис; 
] пеалтир московски, на изло коло; 1 охтоих лавовски, на 
ови гласов ветх; један саборник сврбски; ] апостол мо- 
сковскн ; један минеј сербски рукопис, месеца октобра. 

Порта црквена од плота, на неј троја врата поври- 
вена; порта патосата. Звонара вон порте на четири ди- 
река, висиноју 6 Еловтери звоно од 60 оунти, цена јему 
16 Форината. 


' Ва селу Шељезнику. 


Црков неосвештата, назнаменовата во имја светаго Вовне- 
сенија Христова, совижде на прошедшеаго лета 17838. 


Дувари од камепе со землоју муровани еште без 
свода, поБривена дасками; дужиноју держит О кловторин 
пол; шириноју 2 кловтора мање 4 стопе; висиноју 1 КлоФ- 
тор и две цјади. Врата двоја: од севера једна, другаја од 
запада, 6 пенџевра, то јхт 3 на одтару, два у пјевници, 
два у препрати. 

Во одтари светаја трапеза, астал с ножицами, на њом 
два пештемала, дојни од платна бела, верхнаја од чита 
шарвна. Антими(н)с, сонетије изображено, осветил јего, бла- 
госдовенијем преосвештењејшаго митрополита Мојсија, вла- 





208 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


дика Николај Темишварски, месеца јудија 4 ден. 1729 
љета ва Бједградје. Послат же ва сији храм 1792 месеца 
августа од владике Себинискаго (Оибинскаго %) Максима 
Несторовића, бивтаго тогда намјесника архијепископскога. 
Верху Антими(и)са стојит мален јорганчић, на (ијстом 
Евангелије мосвовско (монастира Равовице). Литургија Ли- 
вовска (Лавовска) (свештеника Марка овдашњега). Крст 
неоковат светогорски. Сверху трапезе покривач од памук- 
беза. Јелте тамо три чирака од туча, на ним свеште од 
воска беда шаренв. 

Просвомидија ва дувару, по неј једна бошча шарена. 
Путир од лима жута; такожде и дискос жут од лниа, 
доводно широк, звездица и лажица. Дарци над дискосом од 
црвене свиле; на нем синџев од свиле пааветне; над п0- 
тиром од кадиФе црвене. Синџев од атлаза црвена, на среди 
крст од галдона златна. Ајер од дибе црвене. Синџев од 
зелене свиле, на ћошвови бите, од жуте и плаветне свиде, 
и то је монастира Раковице. Кадиднице две, једна нихна, 
друга је мовастира Раковице. Анафорница од калаја, укро- 
палница од бакара. Сојединеница, винџан, умиваднице не 
ижејут, но у један лонац свештеник умивајетсја, и онују 
воду ва реку изсипљут. (Заповедали смо јаже би что сБо- 
рије умивалницу справили). 

Одежда, стихар, појас, наруквице монастира Равовице. 
Прзграда олтарска од чамови дасава. На прегради троја 
врата, двери севернија и јужнија, на нихже завесе од чита 
шарена. Двери не имајут. Ва иконостасу десном образ не- 
рукотворени ; више тога образ Восересенија Христова; еште 
таковаја стојит поред убруса образ пресветија Богородици. 
На левои иконостасу: образ пресветија Богородици; образ 
светаго Архистратига Миханла; образ первомученика и Ар- 
хвавјакона Стееана; образ светаго Димитрија; обрав све- 
таго Георгија, сва на малоје Кодо, иконе московске. И на 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКОАРХА 9209 


двери образ Христов на мало кодо. Пред образи 3 кандила 
од туча. Барјав од свиде стојит на десној страни. (Того бар- 
јака послал им господин владика Мабсим из двора). Два 
свештника танка од дервета, на њему по 4 свеште беде и 
по једна жута ведика. Поред них два чирака од гвозћа. 
Мадн иконостас на десној страни, на ним покривач од чита 
шарена; еште и два пешкира шарена. Тамо стојит образ 
празнички московски, на мало Еоло, и један тепсипак ба- 
каран. Надона од дервета озгор кожом пошивена. Препратв 
еште не нмејут, такожде ни стодов. Книг цркобних не име- 
југ, точију монастира Раковице. ТоБмо имајут: соборник 
сербски и Лазаревац на послужењу. 


Оваја црева что потребујет: 


Церво свод, и да се кречлејише. Потир, дискос, зве- 
здицу, дожицу, дарке, окрут вес. К тому умивалницу и 
крестилницу, и светују трапезу да справет, по том освеш- 
теније. да које јесмо заповедали, да скорбејет со тим при- 
правни бити. 


Ва селу Лесковцу, 


ЦПрков освештата неведајетоја которим епископом, храм 
зветаго великомученика Христова Димитрија. 


Дувари од растових дасака, свод од бувови дасака, шин- 
дроју покривена. Дужиноју девржит 5 вБлостори и 3 стопе; 
шириноју два каостора и под; висиноју 1 клоФтор и 2 пјади 
дувари держет. На ној 1 врата од запада; два пенџера: један 
ва одтари, други у певница на десној страни, Светаја трапеза 
од вамена, дужиноју и шириноју једнако держит по 4 пјади, 
на столпу каменом темелно стојит. На неј два поштенаља, 
перви дојни од беза бела, други на њем од чита. На нему 
антими(н)о изображено Санетије Христово; дал тој дрЕви 
покојни духовник раковачки ажи Висарион. Тај антини(н)с 

ТААСНИК ЉУ1. 14 


— обави 


910 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


не надписан, Кто јего посветил. Первши пред овим что бил 
антими(и)е, простаја крпа без образов, и на тој не подписан, 
кто јего осветил и дал. На антими(н)јсу стојит евангелије, 
штампи сербској, не оковато, (које. јест манастира Боговађе). 
Литургија црковна, од девија страни евангедија стојит крст 
од ћипариса не ововат; на десноној страни евангелија светија 
части раздроблепе правилно рад бодних во артији чистој, у 
кутији дервеној собљудајутсја. Више светаго евангелија, на 
светој трапези, стојет више тјела Христова два чирака од 


дима са свештами жутими стојет верх них покров на светој 
трапези од чита. 


Просвомидија од дервета на неј 2 пештемала, порви 
дојни од беза, други по њем од алаџе. Путир и дискос од 
дима жута; звездица од пиринча; кашика од дервета; Б0- 
џије, ножић прост; дарци сва три од дибе, нови. Кадилница 
од пиринча; укропалница, и из чега своштеник умивајетеја 
од бавара. Умивалница од четири даске. 


Оврут; одежда од мусула црвена (манастира Боговаће). 
Стихар од чита; наруквице такожде тевница од свиде 36- 
дене, павте од пиринча; епетрахил стар од црвена дамашка. 
Прегради олтарска од дасака, на на неј троја врата: царска, 
севернаја и јужнаја. Завеса на двери од чита, а на северни 
врати од платна бела. На двери образ: Благовештеније пре- 
светија, Богородици; и вите тога образ цара Соломона и Да- 
вида. Ва десном иконостасу: образ Христов; образ архи- 
стратига Михаила; образ светаго Николаја; образ светаго 
евантедиста Марна; образ светих врачев: Ковми и Дамјана. 
Ва левом иконостасу: образ Богородичин; образ светаго Ва- 
силија; образ светаго Пророка Илији. Више тих иконостас, 
шест икон и непознајутеја, Котори светих образи јесу. Горе 


крст мален, на њем образи: распетија Христова и четири 
евангедистов, 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 911 


1733 го да. 


Ексемираније овештеников и преп.......... осмедеревоком, 
грочаноком и бјелградоком. 


(МЕСЕЦА МАРТА ДНЕ 6–АГО). 


Свештеник ћерман Ћувкић имејет 24......... 
Срему, у селу Нерадину, воспиталеја у............ МИ 
Земунац 50-о љетан, художества земљед...... Анастасија 
имејет љет 40. Имејет еште (јејдинато....... (име)нем ЈеФ- 
рем, котори прошадшаго тода 1782 дија....... епископа 
ибишкаго кир Максима Несторович.... архив(пијскопски 
и митрополитски намјесник, зако.......... платиа, нити 
какова дара дал, Бтому.......... иладша, но преставили 
се сва три, точију јед......... не удату именом Стоја. Он 
поп Ћерма(н).......... ми при љету 14-том у Земун ме- 
штеру Томи п.......... пребивши 2 года, преучил на- 
устицу и пса(лтир)..... ти. После дат у Крушедол почив- 
шему Бедомуав...... јего бил 6 год; прочитад 12 минеј, | 
тр......... крат, Лазаревац једин врат. Постн....... 
Акатист и нодебен неколико крат пресветија ..... појати 
самогласно гласове сербски научид. Херу... (гре)чески, ре- 
ченијами србскими, које појати нави..... тну еште слабшв, 
После тога са всем домом реч..... бјегли, које код Кру- 
шедода, које у Белграду, в КБруте.... ченому духовнику 5 
љет на служби пребива(л). . . (роди)тели јего сочетавши јего 
браку, при 1 љетера...... ком и помоштенијем реченог 
духовника. Којегоже на.... 1726, и на дијакоство од бла- 
жено-почившаго ми(трополита... поставден. В којем чину 
пребивши и поучившисја.... благосдовенијем реченаго го- 
сподина митрополита на свештенство.... Ниволајех Ди- 
миитријевичем епископом тамишварским ... пребивши ва 
резиденцији у Бјелграду 2 месеца поучиве.... одпуштен со 
сингелијеју ва Смедереву свештенствовати .... ти, за које до- 

14 





912 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


пуштеније речени духовник плати..... и ниње пола года 
како во Смедереву непремено попу..... но своје детја од 
јединаго году мужеска поду. М.... живут в дому и пазет- 
сја. Свободни од порције... ка и десетка. Својих црковних 
ствари .... тир кијевски на мадо воло; 1 десјато-словије 
мос.... московску; 1 требник њијевсњи на мало коло. Је 
........ крест Светогорски не оковат, једне наруквице од 
80........ домовска имат 3 мотике винограда сад........ 
и ланскаго сада имејет четири мотике......... кошнице. 
Дом свој не имејет, до ниње под........ мађарском и сад 
погодилеја с газдом и новцем,........ пусвајет прови- 
зор смедеревски именени Наћ........ . штенику Бу- 
нити. За того свештеника пон....... људи писмо дали госи. 


митрополиту Мојсеју кад...... ит... ди да му хоштет дом 
сами справити. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
...... ДОСТОНТ Не зна на уст казати. 
....... посвештен 
........ седам 
1..... и проче до 
....... вјетујеш 
...... дом. 
Исправленије, 
| +... . рубоподоженије примих седам тајин црковних 
совер ....... дено же 1 крештеније, 2 миропомазаније, 
д евхаристија..... ·. 5 покајаније, 6 брак, 7 елеосве- 
штенијв. 
вопрос. ОТВЈЕТ. 
..... шисја о сиље их Крештајетсја раб божији 
·... Који словами која во ншија отца амин, и сина 
·.... јетеја. амин, и светато Духа Амин. 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 943 


Исправленије. 


.... јери јест на ред сице отвјетовати; Ерештеније 
савершујет сев.... има чрез триштноје погруженије во ВО- 
дје Отца, амин, и Сина, амин, и светаго Духа, амин..... 
Востријемник доджен глаголати, амин. И по сем примире- 
није .... Богом бивајет и проштајетсја ва ход ва царство 
небесноје ... теја прародителви грјех Адамов. Сија тајна 
једина ..... теа. 

ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
... . светаго крештенија Нисам чатино. 
.... мат своје почедо 4 


Исправленије 


Тајна светаго крештенија имат своје почедо од самога 
Спаситеља Христа преклоншато пречисти верх под длан 
Предтечи на Јордане; јуже својим учеником повелително 
предал, глагоља : идите во вас мир приповједите Евангодије 
већи твари: вејак иже вјеру имет и кКрститеја спасен бу- 
дет: невјеровави же осужден. И индје шедше научите веја 
јазики, крешташте их во имја Отда, и Сина и светаго Духа. 
И паки увјештатедно; аште ето неродитеја водоју и Духом, 
не может ванити ва царствије небесноје. И од тоље апостоли 
начали и свети отци, И даже до сего времене над верними 
совертујетеја. 


ВОЦРОС. ОТВЈЕТ. 
Ову тајну светаго Бреште- Может за нужду да... 
нија может ди простоједице ,,. во водја погрузит, и 
савершити 1 ...... крештајетеја раб бо- 


жији...... раба божија, 
именом, во ција отца...... 
и Сина амин; и светаго.... 
.... и после свештенић... 








214 ИЗВЕШТАЈ МАКОИМА ЕКСАРХА 


....... модитвеа не погр. 
....... живо останет. 
ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Аште детја умрет без по- Јест, зашто је... ..же- 
повски молитав, јест ди совер- није. 
шено врештено 4 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Од вога тајинство бије со- Совершујутеја од Је(реја). 
вершујетеја, такожде и проча 
тајинства ' 


Иосправлдвније, 


Сија тајна светаго крештенија такожз и проче тајне 
.....ника, ниже од простаго совертујутеја; но благодат 
........ Духа. По словеси апостолском: вејак дар совер- 
шен.... дјај од тебз Отца свјетов; убо тако крештеније 
исопр...... совершену силу имат, кз6о и свештеник да 
соверши ..... нужди случитеја кому Еростити, по образје 
више речен..... вје что после очитајет свештенне, точију 
церемон... да исподнит, 


_ ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Тајни второј миропомаза- Печат, дар Д)Хх.... А, 
нија что јест Форма“ говорит св... ... мажет у- 
деса...... 
ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Џија тајна миропомаза- Может јегда одпостит сед- 
нија может ди сја над ким с мицу. 
повторити % 
Исправленије. 


Џија тајна миропомазанија јединожди над вјерним при- 
јемљетеја. Но аште вому случитеја од вјери одступити, и 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 945 


паки обратитеја; потребно јест ова тајна над пим соверши- 
тисја. И јегда Ето од вјери одступит, тогда благодат божија, 
од њего одимитеја, и чрез сију тајну пак дајетоја. 


ВОПРОС. 


·... и Евхаристији, тре- 
тије]..... что јест Форма ' 


ВопрРОС. 


. . . (Евхјаристија когда.... 
... своје почело, и когда....% 


вопРОС, 
.... (Ф)орма свештенству 
четвер.... низ 


ОТВЈЕТ. 


Господи иже пресветаго 
твојето Духа во третији час 
апостолом низпослави, того 
благи не отими од нас, но 
обнови, мољаштихтисја ; со 
стихи: и сотвори убо хљоб 
сији, честноје тједо Христа 
твојзго; а јеже по чашн сој 
честнују кров Христа ТтВво- 
јего ; предложи је Духом тво- 
јим светим, тогда вјерују 
носумниво, јако светија дари 
совершени сут, и Христос 
невидимо на престоље пред- 
стојит. 


ОТВЈЕТ. 


Јегда речет свештеник или 
дијакон ; станем добре, станом 
со страхом вонмен светоје в03- 
ношеније -ва мирје приносити. 


А кончатеја ; јегда возгласит . 


свештеник; Изрјадно о пре- 
светјеј, пречистјеј, преблаго- 
сдовенеј и прочаја. 
ОТВЈЕТ. 
Божественаја благодат. 





216 


ВОПРОС. 
... . ја тајни комо власт 
....' 
ВОПРОС. 


.... Форма пјатој тај... 
МА · 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


ОТВЈЕТ. 
Архијерејон дана власт. 


ОТВЈЕТ. 
Исповједанијв. 


Иосправлденије. 


Форма јест, јегда духовнић над исповедавшимеја очи- 
тајет молитву бију: Господи Бог наш Исус Христос бла- 
· тодатију и ттедротами својего чловевољубија : и прочаја, како 


ва требнику. 
ВОПРОС. 
Что јест Форма браку, ше- 
стој тајни! 


ВОПРОС. 

Что јест Форма једеосвв- 
штенија, седмој тајни и од ко- 
лико свештеников сија тајна 
совершујетеја % 


ОТВЈЕТ. 

Испитав вољу и Хотјеније 
жениха и невјести, н дајут је- 
дино другоме руки, и завлнут- 
сја до смерти једино другаго 
неоставити, и такови согласије 
јегда благословит јереј, тогда 
бивајет брак честан и ложе 
нескверно. 

ОТВЈЕТ. 

Оче свети, врачу душ и тје- 
дес, и проча; совершујетеја 
од седмих свештеников. 


Пробујетеја како читајет, Не вришко читајет но доста 
право. Пишет средне. Појати ведајет гласове сербски само- 
гласно, Херувику и причестну на глас перви гречески, а 
србсњими реченијами појет које као. 


ВОПРОС. 
Јеште вопрошајешисја; ког- 
да последни крат исповедалсја 


ОТВЈЕТ. 
Сего тода месеца •ер- 
Фара исповједио сам сја ду- 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


217 


јеси и кому, нијејеш ди од ховнићу АжиПроконију 


него цедуљу“' 


Хоповцу, цедуљу није ми 
дал. 


Иоправлденије. 
Ва напред заказ јест вихова Архипастирства каждому 
свештенику цедуљу имати од духовника, и тији да будеш 


узимати. 
вопрос. 
Правила на кажди ден чи- 
таши ли, и божественују ли- 
тургију часто појеш лич 


ВопрРОС. 

Ивјејете ли протовол, И 
записујете ли крштештихеја 
младенци, и тјех родитедеј; 
и воспријемника хто бил и 
свештеника хто крестид! 


ОТВЈЕТ, 

Правила свагда обдержу- 
јемо, а и литургију кад ми 
је недедштина, ва суботу, не- 
дељу и ва праздники, нивогда 
не остављаи, Кроме какова 
припјатија. 

ОТВЈЕТ. 

Обдржавали смо протокод 
и тако записували за онога 
интроподита, а сад не пишемо. 


Исправленије. 
По увазу нихова преосветтенства заповеда се вам таки 
од овога часа протокод да справите и по указаному да запи- 
сујете. Под велики штроф подпасти будете, аште преступите. 


ВОПРОС. 
Ходјат ли парохијали твоји 
кажди;а недели И во праз- 
дничвија дни во црков! 


ОТВЈЕТ. 

Који ходјат који не 
ходе, више их не иду 
него Који ид]. 


Иосправленијв. 
Да учиш вевгда во цркви, и сказујеш, да се Бог зјело 
гневајет на онога чловјека, котори најипаче светом недељом 


во црков неходит. 





918 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


ВОпРОС. ОТВЈЕТ. 
Обрјетајет ли сја који бе- Иијејут два: једно Тео- 
законик ва тој парохији“ дор, еште како се Бјелтрад 
узео, вјенчал јего покојни поп 
Вујица, и духовници допу- 
штаја јему и причаштајет сја. 
Други „безаконик Станоје 
Шаула веште за турског 0б- 

державања оженио се. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 

Обретајет ли се котори од Има Ранисав ЖЊивБ6о- 
Христијан, Котори никогда вић, Недедко Бугарин, 
не исповједујутеја и не ходјат и оште један именем Дта- 
во црвков'. нацко, који держит своју 

сваст, и ни један духовник 
није му попустил причести- 
тисја. 


Месеца марта 4 дне 1733 во Асан-пашиној Паланки. 


Свештеник Петар Нинковић из Асан-пашине Па- 
ланке, рожденијем и воспитанијем Шанца Беркасова. 
Родител јето бил Нинко Шилковић, художеством тер- 
зија, имат 2 брата, једин слеп код себје. Отац јего преставиа 
се. Мати јего и ниње жива. Он поп дат родителми својини 
осмато љета возраста својег во Чалму, дасвалу Весе- 
лину учитисја книзје. Бод којега 6 љет (бивши), преучиа 
наустицу веју, псалтир, Мојсејове песме, аватист Богородици 
и нолебен Исусу сладкому, акатист неколико врат пречи- 
тал, и по мало писати, јегоже не употребљушти, заборавил. 
После того во манастиру Петковици, код игумена Геор- 
тија, за три љета: охтоихон, саборник, апостол, евангелије, 
вијиждо по 10 крат пречитад, појати подобија и самогла- 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 219 


снице. Ниње подобија поборавил ; херувику и причастну, које 
кањо стуца перваго гласа. Јеште же и вечбину цр- 
ковну во Петковици учил. После тога братије јего во А да- 
шевце преселившасја из Беркасова, браку сопрегли јего 
16-то љетну сушту. По том јесу сја преселили во Крагује- 
вац со свом кућом, идјеже дјетем наставник (бил) 2 љета, за 
коју службу јего не хотевше људи исправљати, годину днеј 
празан бид. По том блаженејшему светопочившему патр и- 
јарху Мојсеју Пећскому во Нови-Пазар ошавши дјети 
учити, јегоже патрнарховим повељенијем, владика Гри- 
гторије Пећски 1728-го года поставил во дијакона и све- 
штеника, во јединој седмици обоја совершил, идјеже па по 
том соверши, идјеже пак по том служил код Којето годину 
днеј и возјамавши сведедствованоје писаније, пришед ва Асан- 
пашину Паланку со свом Бућом. И се четвртоје љето како 
јест. И дани владика Арадски, бивши намјестник, допустил 
онде му свештенствовати; јемуже за таково допуштеније дал 
4 дуката. Сингедије не имат. Имат двоје малечке дјеце своје, 
мужеско и женско, мирно и поштено на дому пазјатеја. Од 
порције и прочега датка и кулука сут свободни. Својих цр- 
вовних ствари имат: ] саборни сербски, евангедије сербеко, 
литургија сербска, 1 Федон од беда платна, и стихар и епи- 
рахил од червона атлаза. Појас Јерусалимска тканица со 
простима копчима. Наруквице од мусула црвена. Крет Све- 
тогорски, водичар, не окован. Опште домовско: 1 виноград 
од 8 мотиве; 2 коња; 2 вола; 3 краве; двоје јунади; де- 
сет преседа пчела; 1 воденица на Јасеници, од дервета, 
оправлена еште њест. Дом свој имајут и прочи своје грун- 
тове: ливаде, земље ораће, баште и подрум од камене. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 


Јакоже једину свештенику Власт чрез рувоположеније 
достојит ведати, на что и примих 7 тајин црвовних с0- 


990 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКОАРХА 


посвештев јест, дејствовати“ вершивати, именоже, | кре- 
7 тајин црвовних и проче штеније, 2 инропомазаније, 
должносте да ми отвјетујеши проче не помњу на уст. 

во прошавшисја рјадом. 


Исправленије, 


1. Крештеније, 2 миропомазаније, 3 евхаристија, 4 све- 
штенство, 5 повајаније, 6 брав, 7 едеосвештенијв. 


Вопротатисја о сиље сих Не знајем. 
тајин, и којими који совер- 
шивасја словами од первој · 
первих % 


Иоправленије, 


Тајна светаго крештенија истинаго имат своје почело од 
самато Спаситеља Христа, превлоншаго пречисти верх под 
длан Предтечи на Јордање, јуже својини учеником поввли- 
тедно предал, глагоља: идите во вес мир проповедите еван- 
телије в сеј твари. Вејак иже вјеру имет и креститеја спасен 
будет. Невјеровавши же осужден. И индје шедше научите 
веја јазики, Брстетше их во имја Отца и Сина и светато 
Духа. И паки увјештатедно: Аште кто не родитеја водоју 
и Духом, не может внити во царство небесноје. И од толе 
апостоли начали и свети Отци предали, и даже до сего врб- 
мена над вјерними совершујетеја. Форми же и образи сија 
тајни јест сија : Крештајетсја раб божији, или раба божија, во 
вија Оца и Сина и светато Духа, амин, амин амин. Вјеждже, 
сије амин не свештеник, него воспријемник, или кум должен 
глаголати трижди. Сија тајна точију једин врат дајетеја, и 
кад онаја реченија изговоретеја ; во нија Отца и Сина, и све 
тато Духа, свештеником, јест совершена тајна; и проштајетеја 
ва ход во царство небесноје и греха праотечески омивајетеја, 
и будет истином Син по благодати божијој. 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 991 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Ову тајну светаго креште- По правилом. отеческим, 
нија может ли просто лице Бад се свештеник не лрилу- 
совертити 4 чит, может совершити овако, 


да три крат погрузит у воду, 
говорећи : крештајетеја раб 
божији во имја Отца, амин; 
и Сина, амин, и светаго Духа, 
амин. И после свештеник само 
молитве да очатит редом, не 
дјејствујушти, И то по вужди, 
ако дете хоће да умре. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 


Аште ли детја без попови Нест. 
модитва умре; је ди совер- 
шено крештеније од простаго 
авца дјејствованоје % 


Исправленије. 


Сија тајна ниже од свештеника ниже од мирскаго ч6- 
ловјека; тако и проче тајне совершујутоја; но по благо- 
датију пресветаго Духа, по словеси апостодсвому: Вејак 
дар совершен свише јест, сходјај од тебе Отца светов. Убо 
тавово крештеније јест совершено, и такову силу имат, како 
и свештеник да совершит. А молитве что после очитајет, 
само точију церемонију црковну да ислоднит. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Тајни ииропомазанија что Поназујетеја раб божији во 
јест Форма имја Отца и Сина и светаго 


Духа. 





999 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Иоправленије. 


Није тако како ти велиш : него ево јест истинаја Фориа, 
вад на опредељеними удесами мажоши, ваља да говориш 
ова словеса: Печат дара Духа светаго, амин. И чрез сију 
тајну дијутеја во крештајемаго плоди и дари Духа светаго. 
И сија тајна јединашти пријељетсја над вјерним. аште ди 
кому случитеја одрештисја својеја вјери, и пави обратитеја, 
должна ова тајна над ним савершатисја. да что кад одсту- 
пит од вјери, благодат божија од него отимитеја, и чрез 
сију тајну паки дајетеја. 

ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 


Третијеј тајни светој Евха- Дар Духа светаго. 
ристији что јест Форма“ 


Исправленије. 


Јест Форма овој тај(ни) после призиванија светаго Духа, 
глатољушту јереју сверху хлеба: И сотвори убо хлеб сеј 
честноје тјело Христа твојего. (Приразуневајетсја Господи). 
Над путиром: А јеже во чаши сеј честнују кров Христа 
твојго. Над обојим: Предложив Духом твојим светим. Тин 
совертившимеја, да сије пресуштествена сут дари свештеник 
твердо и несумњено да вјерујет, и Христос невидимо суш- 
тествене предстојит на престоље. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ, 
Что јест Форма свештенства Не знајем. 
тајни четвертој ' 
Исправленије. 


Сверху ове тајне имут Архијерији власт совертиват а 
не попови. Форма јест: Божественаја благодат, веегда 16- 
хоштнаја врачујушти: и прочаја. 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 993 


вопрос. ОТВЈЕТ. 


Что јест Форма пјатој тајни Не знам. 
покајанија ' 


Иоправденије. 


Кад чловека по последованију исповједаш и епитимију 
даш му по сиље молитвих прочих, ова молитва јест Форма: 
Господ и Бог наш Исус Христос, благодатију и штедротами: 
и проч. како ва требнику. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 


Что јест шестој тајни браку Не знан. 
Форма | 


Иоправленије. 


Јест Форма жениха и невести вољу и хотјеније испи- 
тав, аште објештајутеја и заклнутеја до смерти једино дру- 
гаго не оставити ни ва какој нужди, исије им објештаније, 
јако устав подожен благословити; и по сем бивајет брак 
честан и доже несевврно. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Что седмој тајни Форма Не знам. 
Елвосвештенију ' 
Исправленије. 


Сија тајна совевршајетсја од 7 свештеников по словаси 
Апостолсеому ; Болит ди Ето во вас, да призовет пресвитери 
црковнија и молитву да сотворјат и проч. Форма же јест: 
Оче свети врачу души тједес послави јединороднаго Сина 
твојего, ва мир и проча. 


Пробовати Еаво читајет; весма слабо читајет, треба, 
да се обучавајет, 


254 ИЗВРШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Марта 4-го дне 1733 года 


Во Асанпашиној ПЏаланки. 


Сваштеник С(т)еФал из Асанпашине Паланке. Ихе- 
јет 35 љет, родилеја у Драгашеву м васпитал. И отец 
бина Арсеније Ђурђевић, художетвом зенледјелац, 
котори исполнивши љет 40, престависја. Такожде и мати 
јего, мијевши 70 љот, прошлаго Года почвнула. Он пон, 
еште јун, принесен родителнн својини у Бачку ва Ша- 
нац Сокпбор, идјеже пребивши 2 љета, прибјегли о ре- 
белије Куруцке ва Сечуј. И тамо дат жаткоју сво- 
јеју некојени Аши(ји) учитсја квизје, код којего пребил 3 
тода, преучиа наустицу веју. По тон преселивши еја ва 
Кобилски шанац, празан 6 љет пребивши. Пак дат у 
Кобиљу свештенику Ђурици учитисја. Код кКојего за 
4 љет преучил псалтир; БК тоњу молебен и акатист пре- 
светија Богородици; читати навикал и мало писати, и гла- 
сове самогласно појати, и охтојих прочитала 5 рат. И 
тогда мати јего брабу сочетавши 20-то љетну сушту. По 
том преселенијем учинивши ва Бјеаград, и њега вазал све- 
топочившни митрополит Мојсеј Петрович ва двор на 
службу и ва наученије, идјеже шало 2 месеца престојавши 
поставил јего дијаконом, ва Којем чину цјеаоје љето ва 
дворје архијепископском учившисја дијаконисати и взчбинан 
црковним. По том ва љето 1719 поставил јего свештеником. 
И тако престојавши и свештенствовати учившисја за три 
месеца одпуштен и нарежден у селу Великом свештонст- 
вовати јенурију держати. За које допуштеније дал госпе- 
дину Архијепископу 3 дувата, јексархи Николају 4 
марјаша, Дијакону Георгију, Јозну Дијакону 
инрском по два марјаша. Сингелије не нијед, и тако све- 
штенствовавши 13 љет. По том начали људи слабо ну 
мопдаћивати бир и проча. Такожде досаду имјел и клевету 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 995 


од Сланачких валуђер, оставил Велико седло, и про- 
силеја пак у Асанпашину Паланку, идјеже речени госп. 
митрополит Мојсеј допустид му, и ниње 4 года, како тамо 
свештенствујет. 


На дому мирно и поштено живут и пазет се. Од пор- 
ције, Будува и прочег датка сут свободни. Прковни ствари 
своји имејет 1 епитрахил; 2 крста водичња светогорска; 
1 требник мосвовењи, 1 часослов московски. Грунта лмје- 
јут 10 мотика винограда (у Ведиком седу), 1 башчу. Марве; 
2 коња; 1 краву; 1 јуне. Дом не имејет, но ва чуждом 
домје седит. 


вопрОС. 

Јавоже једину свештенику 
достојит вједати, на что И по- 
свештен јест: дјејствовати 7 
тајин црковних и проче дола- 
носте, да ми отвјетујеши во 
прошавшисја рјадом. 


ОТВЈЕТ, 

Вдаест чрез рукоположеније 
примих # тајни дрковних 
совершивати, именоже ови: 
Брештаније , исповједаније, 
вјенчаније, миропомазаније, 
причаштеније, руколодоже- 
није. Нисам учио, онако 
утипикунаходим како 
ваља. 


Исправленије. 


Не пише тако у Типику,нити тако ваља, Како 
утвојој глави стојит, Него 1 јест тајинство Крештеније. 
2 Миропомазаније. 3 Евхаристија. 4 Свештенство. 5 По- 
кајаније. 6 Брак. 7 Елдвосвештеније. 


вопрос. 
Вопронајешисја о сиље свих 
тајин, и којими Која совзр- 
шивасја словами. О первој 
первих !' 
ГЛАСНИК 1,71. 


ОТВЈЕТ. 
Не могу „знати. 


15 


996 ИЗВЕШТАЈ МАКОИМА ЕКСАРХА 


Исправленије, 


Тајна светаго крештенија истинаго имат своје почело 
од самога Спаситеља Хрнста, преклоншаго пречисти верх 
под длан Претечи ва Јордање, јужо својим учеником по- 
велитедно продад, глагоља: Идите во вес мир проповједите 
Евангелије всеј твари, иже вјеру имат и Ереститеја, спасен 
будет; невјеровави же осужден; и индје шедже, научите 
веја јозиви, крештеште их во нија Оца и Сина и светаго 
Духа. И паки увјештателно; шта кто не родитеја водоју 
и Духом не може внити ва царство небесноје. И отоље 
апостоли, начали и свети отци предали, и даже до сего 
времене над верними совертујзтеја. Форма же или образ сија 
тајни јест сија: Крештајетсја раб божији, иди раба божија, 
имја реЕ: во имја Ода и Сина и светаго Духа, Амин. 
Амин. Амин. Не свештенић но кум доджен глаголати трижди. 
Сија тајна точију једин крат дајетсја. И кад она реченија 
изговоретеја : во имја Отца и Сина и светаго Духа свештве- 
ником ; јаст совершена тајна и праштатеја ва ход Во царство 
небесноје, п грјех праотечески омивајетсја, и будет истини 
Син по благодети божијеј. 


ВоОпрРОС. ОТВЈЕТ. 
Ову тајну светаго креште- Не кожет. 
нија может ли просто лице 
совершити ' 
Иосправленије. 


Может за нужду. И тако својим парохијаном да ска- 
зеш и научиш их. Аште не крештено при смрти будет, а 
свештеник не случитеја:то да и простоје лице ва чистују 
воду три крат погружит и говорит: крештајетеја раб бо- 
жији, аште ли женскаго псла, раба божија (како изволит 
име нарешти) во имја Отца, амин и Сина, амин, и светато 
Духа, амин. И убо таково крештеније јест совзршено, # 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 9927 


такову силу имат, како ни свештеник да је крхтил. Понеже 
тајинство ниже од свештеника, ниже од мирскаго совершу“- 
јетеја, но благодатију пресвјатаго Духа. По словеси апо- 
столекому: вејак дар совершзн с више јаст, ходјај од тебе 
Отца свјетов. Точију аште жив миладенец останет надобну 
свештаник церемонију црковну над ним да исполнит, И мо- 
литвз да очитат. 
ВОПРОС. | ОТВЈЕТ. 
Миропоназанија тајни вто- На знам. 
рој что јест Форма“ 
Исправленије. 


Кад мажзши над опред-леними удеси и газголеши: 
печат дар Духа светаго. Сија тајна јединошти пријемљетеја 
над верним. Аште ли кому случитеја одрештисја својеја 
вјери, и паки сбратитеја; должна ова тајна над Нин с0- 
вершитисја. За что, кад одступит од вјери; тогда благодат 
Божија од него отимитеја, и чрез сију тајну дајетеја. 


вопрос. ОТВЈЕТ. 
Светој Евхаристији, тајни Тјело и крв Христова. 
третијој, что јест Форма% 
Исправленије. 


Форма јест овој тајни, посде призиванија свзтаго.Духа, 
глатољушту јереју сверху хлеба: И сотвори убо хлеб сеј 
честноје тједо Христа твојето; (приразумјевајетсја Господи) 
А јеже во чати сеј честнују кров Христа твојего. Над 
обојими : предложив је духом твојим светим совертшившим- 
сја. Да сије пресушествене сут дари, Овештеник твердо и 
несомњено да вјерујет: и Христос невидимо суштествен пред- 
стојит на престоље. 

вопгос. | ОТВЈЕТ. 
Овештенству, четвртој тајни Летургија служба. 
что јест Форма“ 
159 


228 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Исправленије. 


Сверху ове тајне, имут Архијереји власт да совершу- 
јут, а не попови. Форма јест: божественаја благодат всегда 
немоштнаја врачујушти; и проч: 

ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Что јест Форма покајанију Исповједаније. 
пјатој тајни“ 
Исправленије. 

Кад чловека исповједаш и јепитимију даш му по сиље 

молитав прочих, ова модитва јест Форма: Госнод и Бог 


наш Исус Христос, благодатију и штедротами својего Чло- 
векољубија; и проч. јакоже ва 'Требнику. 





вопрос. ОТВЈЕТ. 
Браку, шестој тајни, что Нисам провечбао. 
јест Форма“ 
Исправленије. 


Жеениха и новести вољу и хотјеније испитав, ашт« 
објештајутеја, и заклнутеја до смерти једино другаго не оста- 
вити ни во каквој нужди, то јест Форма, В сије нихно 
објештаније, јако устав положен, благословити, и по сок 
бивајет брак честен и ложе не скверно. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Јелеосвештенију, 7-ој тајни Оче свети врачу души 
что јест Форма тједос, послави јединороднаго 


твојего Сина ва мир и проча. 
Кад може свештен. чувств(он) 
да говори. 
ВОНРОС. ОТВЈЕТ. 
Од колико свештеников Совершујетсја од седмих 
сија тајна совершујетсја свештенивов, 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


929 


Пробовавши како читајет, восма слабо, троба да се 


обучавајет. 
ВОПРОС. 

Јеште вопрошајешисја когда 
последни крат исиовједалесја, 
и кому! 

ВОПРОС. 


Чесо ради оволикоје времја 


духовника ниси нмјел ' 


ОТВЈЕТ. 
Исповједалсја јесам покој- 
ному духовнику Авакуму ово 
третије љето. 
ОТВЈЕТ. 
Незнамн пишта на себе 
что ћу исповједати. 


Исправленије. 


Указ њихова Преосвештенства, Бако мирски и свештони 
важди духовник, да се исповједат често и цедуљу од него 


да иимјејет ва Боје времја. 
ВОПРОС. 
Правило обдержујете ди И 
божественују литургију често 
служите ли! 


ВОПРОС. 

Парохнјали твоји ходјат 
ли добро во црков, и обрје- 
тајет ли сја који безаконик, 
и који нехоштет исповједа- 
тисја ' 

ВОПРОС. 

Иимјејете ли протовод и за- 
писујете ли имена Креште- 
штихеја, и брачештихеја и 
преставлшихеја " 


ОТВЈЕТ. 

Кад смо код куће обадва 
нивогда литургију недедон и 
свеци не остаљамо, тавожде 
и правило, 

ОТВЈЕТ. 

У цреву сви добро идут, 
кромје сељани; а за безако- 
ника и Који нехоћу да се 
исповедају, такога чловјека 
незнам. 

ОТВЈЕТ. 

Не инамо. 


По указу нихова преосвештенства заповедасја вам 
од овога, да протовод имата, и ва нерву част да вапису- 


230 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


јете имена крештештихеја и тјех родитедеј, и васпријен- 
ника и свештеника, Ето крестил и ва које времја. Такожде 
брачештихеја и преставлшихеја, и веја по уставу и чину 
да бивајет, 


Месеца марта 7-го дне 1733 года. 
Ва Колари Шанцу. 


Свештеник Василије Антонијевић из Колари. 
рожденијем и васпитанијем ва Скендрији ва граду Под- 
горици, под державоју Турецкоју. Родитељ јего АнНтО- 
није МирбБовић, художеством тувекџија, имејет (0) љет, 
и ниње жив. Мати јего протлаго года преставиласја. Имејет 
шест братији. Перви именем Петар имејет 27 љет, оже- 
њен сего тода; втори Михаидо имејет 25 љет; третији 
Андреј имејет 22 љата; четверти Тодор од 18 љет; пјати 
Костадин, од 12 љет; шести Алекса од 9 љет. Он по 
дат родителми својими при 9-ом љете возраста јего ва ма- 
настир Остров (Острог%) писменем учитисја, идјеже 
пребил 83 љета, изучил наустицу, псалтир, молебен тресве- 
тија Богородици и Акатист. Јеште прочитал оБтои(х) 6 
крат, саборник и минеј три рат, и мало писати навикал. 
И од туду пресељившиисја у Ерцеговину у варош Препоље, 
и тамо браку сопрегди јего 16-ту љетну сушту. По том дру- 
гаго года, повељенијем блажењејжато патријарха гост. 
Мојсеја на дијаконство поставил јето владика Јефрвх 
у Отуденици, ва Којеј седници и свештеником јего 10- 
ставил. И тамо поучивтисја служити два месеца, отпуштев 
са синтелијоју блажењејшаго Патријарха у варош Приполи 
и околним седам свештенствовати. За које допуштеније пла- 
тил 6 дукат. И тамо свештенствовавши 14. љет, и од туду 
со всем домом преселившисја ва љето 1728, под цесарсвују 
доржаву, у диштрикт Крагујевачки, идјеже без 
нурије пребивши једин год. По том пришли ва шанац Бо- 





231 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


даре, идјеже благословил јему госп. митрополит Мојсеј 
Петрович свештенствовати и јенурију держати. Сингедије 
не имејет. Ниње девјат Љет, како ва реченом шанцу 
попујет. | | 

Имејет своји дјети, троје мужеска пола, а троје женска 
Поерво дјета мужеско од 17 љет, изучид при њему наустицу, 
псалтир, аБатист, молебен пресветија Богородици. Други 
од 11 љет, и он при њему ивучил наустицу до псалтира, 
Третији од 8 љет, ниње начел учитисја. 

Ва дому својем мирно и пошгене живут и лазетеја. Од 
порције, кудуба и прочег датка мирни су. 

Својих црковних ствари инмејет: једин псалтир срб- 
скија штампи; једин сербски требник; 1 соборник сербски ; 
1 овтојих; 1 пјатогласник сербски; 1 литургију сербску; 
једно Евангедије сербеко неоковато. Један Фелон бели од 
платна; 1 епитраид од нусула наверенгији(!). Један крст 
светогорски неоковат. Обште дсмовно им јест: 1 виноград 
од 4 мотике; четири вола; 2 Боња; 2 краве; двеејат коза; 
осамнајест оваца; 30 свиња мали и ведићи; 20 кошница., 
Ливаде 2 косе. Нива 4 дне орања. Дом дат им од шанца. 


ВОЦРОС. 

Јакоже једину свештенику 
достојит вједати, ма что н 
посвештен јест, дјејствовати 
7 тајни црковних и проч. дод- 
жност, да ми отвјетујеши во- 
прошавшисја редом. 


вопрос. 
Вопрошајешисја о сиље сих 
тајни и којими словами Која 
совершивасја, и во перви кр- 
штенију что јест Форма % 


ОТВЈЕТ. 

Власт чрез рукоположеније 
примих, седам тајин црков- 
них совершивати, именоже ] 
Крештеније. 2 Миропомаза- 
није. 3 Светија Евхаристија. 
4 Свештенство. 5 Покајаније. 
6 Брак. 7 Елвосвештеније. 

ОТВЈЕТ. 

Во имја Отца и Сина и 

ов таго Духа. 


232 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Исправленије, 


Крештеније совершујетсја словеси сими, чрез трижд- 
ноје погруженије во водје свештенику глаголушту : крошта- 
јетсја раб божији, име рек, во имја Отца, амин; и Сина, 
амин, и светаго Духа, амин. Воспријемник должен глаго- 
лати трижди амин. И по сем примиреније человјења со Богом 
бивајет, и проштатеја ваход ва царство небесноје. Сија 
тајна точију јединажди над крештајемим бивајет, 


ВопрОсС. ОТВЈЕТ. 
Сија тајна светато Ере- Не знам. 
штенија од куду имат своје 
почело ' 
Исправленије, 


Имат своје почело од самога Спаситеља Христа пре- 
клоншаго пречисти верх под длан Предтечи на Јордање, 
јаже својим учеником повелително предала, глагоља: идите 
во вес мир приповједите Евангелије вееј твари, вејаб иже вјеру 
имејет спасен будет, невјеровавиже осужден. И инде шедшза 
научите веја јазики крштеште их во имја Отца и Сина ки 
овзтато Духа. И паки увјештатедно. Аште Ето неродитеја 
водоју и Духом, не может ванити ва царствије небесноје. 
И од толе Апостоли начали и свети Отци предади, и даже 
__ДО сего времене над вјерними совершујет се. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Ову тајну светаго креште- Может за нужду да три 
нија ножет ли простоје лице Брат погрувит во водје и го- 
совершити 4 ворит: Крештајетсја раб 6о- 


жији, име рве, во нија Отда, 
амин, и Сина, амин, и светаго 
Духа, амин. И ако дјетја живо 
останет, ваља свештеник да 
очатат модитве. 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 933 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Аште детја умрет без мо- Невјен. 
дитви поповски, јесте ли со- 
вершено крештеније пријал ' 


Иосправленије, 


Јест совершено крештено; ибо сија тајна светаго кре- 
штенија ниже од свештеника ниже од простаго чловјека, 
тако ни проче тајне совершујутеја, но бдагодатију пресветаго 
Духа, по словеси апостодовону: вејак дар совершен с више 
јест, ходјај о тебе Отца светов; убо таково Брштеније јест 
совершено, и такову силу имат, Кз6о и свештеник да со- 
вершит; а молитве что после читат, само церемонију цр- 
ковну да исподнит. 


вопрос. ОТВЈЕТ. 
Тајни 2-ој, миропомазанија, И то јест: во нија Отца, 
что јест Форма ' и Сина и светаго Духа. 
Исправленије. 


Форма јест, јегда над определеними удесами мажеши да 
глатолеши : Печат дар Духа светаго, анин. И чрез сију тајну 
дијутеја ва крештајемаго плоди и дари Духа светаго. И сија 
тајна јединожди пријемљет се над вјерним. Аште ли кому 
случитеја отверштисја православнија, вјери, и паки обратитеја, 
доджно ова тајна над ним совершитисја. Ибо когда одступит 
од вјери, благодат божија од њего одимитеја, и чрез сију 
тајну па дајетеја, 

ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Светој Евхаристији, тре- Во имја Отца, и Сипа, и 
тијеј тајни, что јост Форма ссветаго Духа. 


Исправленије, 


Јест Форма призиваније светаго Духа, глаголушту је- 
реју сверх хлеба: и сотвори убо хлеб сеј честноје тједо 


934 | ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Христа твојего; а јеже во чаши сеј, честнују Бров Христа 
твојего. Над обојими : преддожив Духом твојим светим. Тин 
соввршивтшим веја, да сије пресуштенствене сут дари. Свеште- 
ник твердо и несумњено да вјерујет, и Христос невиднио 
суштествено предетојит на престоље. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 


Что јест сорма свештенству, Христов. 
четвертој тајни ' 


Исправленије. 


Сверху сеја тајни имут Архијереји власт, да совер- 
шујут, а не попови. Форма же јест: Божественаја благодат 
веетда немоштна врачујушти и прочаја. 


вопрос. ОТВЈЕТ. 
Что јест Форма покајанија, Христос. 
пјатој тајни ' 


Исправленије. 


Когда чловјека, исповедаш по следованију, јепитимију даш 
ну, ло виље молитав прочих, ова молитва јест Форма : Господ 
и Бог наш Исус Христос, благодатију и штедротами својего 
чловекољубија и прочаја, как во требниву. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 


Что јест Форма браву шес- Толкованије није учио. 
тој тајни“ 


Исправленије. 


Јесте Форма жениха и невјести вољу и хотјеније испи- 
тав свештеник, и ашто објештајутеја и заклнутеја до смерт 
једино другаго не оставите ни ва каквој нужди, и сије их 
обгештаније, јако устав лодољен, благословити, и по свеж 


бивајет брак честен и доже и зскверно, 


ИЗВЕПТТАЈ МАКСИМА ЕКОАРХА 935 


ВОПРОС. 


Елеосвештенију, 7-0, тајни, 
что јест Форма 


ОТВЈЕТ. 


Не знај км. 


Исправленије. 


Сија тајна совзршујетеја од 7 свештеников, по словеси 
аностолскому: Бодит ли кто во вас, да призовет презви- 
тери церковнија, и молитву да сотворјат,. и проча. Форма 
же јест: Оче свети врачу душ и тједес; послави јединород- 


наго Сина твојего во мир, и прочаја. 


Пробовавши како читајет; полагано; појати ни мало; 
писати слабо, треба да се поучит. 


ВОПРОС. 


Јеште вопротајетисја когда 
посљедни Брат исповедадеја 
јеси, и кому, и имјет ли це- 
дуљућ 


ОТВЈЕТ. 


Исповедалоја јесам сего года 
Фервара _ месеца духовниву 
Ћерасиму, а цедуљу није ми 


дал. 


Иосправленцје. 


Указ нихова преосвештенства јест: сваки свештеник це- 
дуљу да узмет, когда исповедитеја, зато и ти ва напред да 


имјејеши. 
вОПрРОС. 

Правило обдержујети ди, 
навпаче божественују литур- 
гију колико Брат ва седмици 
појеш % 

Вопрос. 

Парохијали твоји ходвт ли 
ва церков,и не обретајет ди 
сја котори безаконив, и Еоји 


ОТВЈЕТ. 
Правило держимо сваки 

ден, а лотургију неделом и 

празници сдужимо. 


ОТВЈЕТ. 


У црквувише неходе 
него ходе, а бсзаконика 
неима, него у десној мали 











936 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


не хоће исповедитисја и при- један момак дјевицу затруднио 


честити. и не хоће узети Отанимир 
иомак. 
вопрос. | ОТВЈЕТ. 
Имјејеш ли протокод и Не имам. 


записујеш ли по начину Ер- 
штештихеоја, брачештихеја и 
преставлшихеја ' 


Исправленије. 


Указ нихова преосвештенства, у напред да будет и да на- 
писујете. 


Месеца фервара 28-го дне 1733 году. 
Ва Гроцкој, 


Свештеник Стојан Вучићевић ва Гроцкој, љет 
јему 89. Рожденијем и воспитанијем из речене вароши Гроцке. 
Родител јего бил Вучић, художеством бил свилар, Ботори 
исполнивши 80 љет, прошлаго љета 17892-то преставилеја. 
Такожде и мати јего, имјевши 40 љет, ва 1710 љет по- 
чила. Имјед три брата, котори еште млади суште преста- 
видисја. Он поп дат родитедми својими, при 8-ом љете 
возраста својето, у Гроцкој попу Григорију учитисја 
књизје, код којето пребивши 4 года, преучил наустицу и 
псалтир до седмој катизми. И од того попа Григорија пре- 
шал у Војдовицу монастир попу Тевосану, н код него 
преучил од седмој катизни вес псалтир, и пјасне Мојсејове, 
Е тому параклис пресветија Богородици, и мало писати 
научил, и сербски појати самогласно навикал, Херувиву 
гречечки и причестну перваго гласа по просто појет. По 
том родитеди јего брању сопретли при 17-ом љете возраста 
јего. По којем прошавши три седмици, на дијаконство ру- 
коподожон преосвештеним митроподитом Бјелградским Мој- 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА | 9 37 


сејом Петровичем. Во јединој седмици и свештеником јего 
поставид. И мало тамо 3 дви поучившисја свештенствовати, 
отпуштен со синтедијеју у Гроцку свештенствовати и нурију 
держати. За које доплуштеније платил 35 сор. 
К тому јексархи даровалд 1 дукат,и дијакону! 
грош. И тако поповавши у Гроцкој 14 љет. По том за- 
држан бид од ексарха СоФронија 1 год, за узрок что 
поп Стојан негова слугу избил. И после послат у 
Смедерево поповати. И тамо 3 года бивши, лак повраћен 
у Гроцку, и од селе 4 года ва Гроцкој непремено попу- 
јет. Имејет дјети мужеска пода троје. Перви од 9 љет, 
втори од 4 љет, учитеја у Гроцкој; третији од 18 месеци. 
чЊенскаго поду двоје. Перва дјевица од 14 љета; втораја 
од + љета. Мирно и тихотно ва дому живут. Од порције, 
данка, кулука свободни сут. Својих црвовних ствари имат; 
1 епитрахил од алаџе, Крст светогорски; молитавник Ки- 
јевеки ; часослов Лавовеви ; Грунта имјејет; дом над подрумом 
од дервета; 1 виноград од 20 мотика; 1 ниву 2 дни орања; 
четири косе ливаде; 1 краву; 2 јунади. 


ВОПРОС. 


Јавоже једину свештенику 
достојит вједати, на что ин 
посвештен јест дјејствовати 7 
тајин црковних и проче долж- 
носте, да ми отвјетујеши во- 
прошајешисја редом. 


ВОПРОС. 


Вопрошајетисја о сиљв бих 
тајни. 


ОТВЈЕТ. 


Власт чрез рукоположеније_ 


примих “ тајнн дрковних с0- 
вершивати. Имено ж6: 1 Крв- 
штеније. 2 Миропомазаније. 3 
Евхаристија. 4 Свештенство. 
б. Повкајаније. 6 Брак. 7 
Елеосвештеније. 


ОТВЈЕТ. 
Крештајотсја раб божији 
во нија Отца, амин; и Сина, 
амин: и светаго Духа, амин. 


238 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Исправленијв. 


Сице недобно знати и огвјетовати. Тајна светаго кре- 
штенија истинаго имат своје почело од самаго Опаситеља 
Христа приклоншаго пречисти (взрх) под дазн Прздтечи 
на Јордање, јаже својим учеником поволитедно предала, гла- 
тоља : Идите во вес мир, проповједати Квангедије всеј твари; 
вејак иже вјеру имат и креститеја, спасен будет; невјеро- 
вавиже осужден. И инде шедше научати веја језики, крс- 
теште их во имја Отца, и Сина, и светаго Духа. И пави . 
увјештатедно: аште кто неродитеја водоју и Духом, не 
может ванити ва царств небесноје. И од толе свети Отци 
предали, и даже до сего времене над вјерними совершу- 
јетсја. Форма же или образ сија тајни јест чрез триждноје 
погруженије во водје, свештенику глагољишту: крештајетеја 
раб божији, во имја Отца, амин, и Сина, амин, и светаго 
Духа, амин. (Јакоже и сам сказал јеси, точију воспријен- 
ник должен глаголати амин трижди. И по сем примереније 
чловјека са Богом бивајет, и проштајетсја воход ва царст- 
вије небесноје. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Ову тајну светаго креште- Может по нужду да три 
нија может ди простоје лице. крат ва водје погрузит, и го- 
совершити % ворит: во имја Отца, амин, 


и Сина, амин, и светаго Духа, 
амин. И свештеник после да 
читат модитви, а не погру- 
жујет. 


вопрос. ОТВЈЕТ. 


Аште детја без попови мо- — — — — 
литвах умрет, јест ли совер- 
теноје крештеније ' 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 239 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Од кога тајна сија врште- Од јереја. 
нија совершујетеја, такожде 
и проче тајне , 
Исправденије. 


Онја тајна светаго Брштенија ниже од мирскаго тако 
и ироче тајне благодатију пресветаго Духа, по словеси 
апостолскому : вејак дар свршен с више јхт с ходјај од 
тебе Отца светов, убо таково крштеније јест совертшено и 
такову силу имат, како и свештеник да совершит; 8 мо- 
литве, что посла очитајет свештенив, точију церемонију цр- 
ковну да исподнит. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Тајни миропомазанија что Печат дар Духа еветаго. 
„бет Форма | 
ВОПРОС. | ОТВЈЕТ. 
Њогда сдовеса сија, печат Когда мажутеја опредедена 
дар Духа светаго, потребујет — удеса. 
говоритисја ' 
ВОПРОб. ОТВЈЕТ, 
Может ли сја сија тајна Может, кад одпостит сед- 
повторити над которим' мицу. 
Исправленије. 


Оаја тајна миропомазанија јединожди над верним упо- 
требљајетсја. Но аште кому сдучитеја одврешти својеја вјери, 
и пак обратитеја, должна ова тајна над ним совершитисја. 
Зачто, кад одступит чловјев од вјери, тогда благодат 60- 
жија од нега отимитеја, и паки чрез сију тајну дојетеја. 

ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Овзтој Евхаристији, чет- Господи иже пресвјатаго 
вертој тајни, что јест Форна% твојего Духа во трзтији час 











240 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


вопрос. 
Светаја Евхаристија когда 
имат своје конечноје начело 
и когда кончитеја ' 


вопрос. 
Что јест Форма свештенству 
четвертој тајни! 
ВОПРОС. 
Оварху сија тајни кому 
власт дата“ 
ВОПРОС. 
Что јест Форма, пјатој тајни 
Покајавија ' 


апостолом твојим низпослава, 
того благи неотими од нас; 60 
обнови модештихеја со стихи 
трижди: и сотвори убо хлеб 
сеј частноје тјело Христа твд- 
јего; а јеже во чаши сеј, 
честнују кров Христа твојего 
предложи је Духом твојим 
светим, по сдовеси Сими: вје- 
рују јако Христос невидимо 
на престоље предстојит. 
ОТВЈЕТ. 

Имат своје конечноје на- 
чало јегда речет свештенић 
или дијакон: станем добрје, 
станем со страхом; вонмен 
светоје вознотеније, ва мирје 
приносити. Кончитеја, јегда 
возгласит свештеник: Из- 
рјадно о првсветјеј, пречистеј, 
преблатословењеј: и проча. 

ОТВЈЕТ. 

Божественаја благодат. 


ОТВЈЕТ. 
Архијерејом дана власт 
оваја. 
ОТВЈЕТ. 
Исповједаније. 


Исправленије, 
Кад чловјека по последованију исповедаш, и јепити- 


ију даш му, по сиљз модитав прочих; ова модитва јест 








ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


241 


Форма: Господ и Бог наш Исус Христос, благодатију и ште- 
дротами, и проча, как ва требниву. 


ВОПРОС. 


Что јест Форма Елеосве- 


штенију седмој тајни! 
ВОЦРОС. 


Од кодико свештеник сија 
тајна совершујетесја 4 


ОТВЈЕТ. 
Оче свети врачу души 
тједес, и прочаја. 
ОТВЈЕТ, 
Од седам свештеников. 


Пробујетеја како читајет. Читајет доста добре. Пишот 
средње. Појати ведјет серпсњи самогласно. Херувику и при- 
частну гречасњи перваго гласа по просто појет, 


ВОПРОС. 

Јеште вопрошајешисја Бо- 
гда посдедни Брат јеси се 
исповедал, и кому, и имјети 
ли цедуљу“з 

ВОПРОС. 
Правило обдержујеш ли ка- 
жди ден и литургију често 
служиш ди! 


ОТВЈЕТ. 

Сето года 1788 Фервара 
масеца исповедал се јесам ду- 
ховнињу Ажи-Провопију Хо- 
повцу, цедуљу нисмо узели. 

ОТВЈЕТ. 

Правило нигда неостављам, 
а литургију праздници и не- 
дељом, Бад ми је недеол- 
штина, појем свагда, кромје- 
бољезни и каковог припјетија. 


Исправленије, 


Указ нихова преосвештенства, идеже сут три свештв- 
ника, на каджди ден литургија да будет. Такожде и вас 
три свештеника јесу зато ва напред сваки ден, Бад недел- 
штина твоја придет, да појеш литургију. 


ВОПРОС. 
Парохијали ходјат ди до- 
бро ва црков, и обретајет ли 
ГААСНИЕ 171. 


ОТВЈЕТ. 
Довле ви нисте дошли у 
варош, слабо су и у цреву 
16 


949 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


сја безаконик, и Ботори не ишли, и причештивалнеја. А 

исповједајутеја ни причешту- сад хвала Богу добро ходе, 

јут' како сами видите. И не знам, 
је ли који остао, да се није 
исповједио и причестио овога 
года. А (безаконик нијејет, 
Ћураћ Раниловић, дер- 
жит четвертакињу. ја сан 
га и венчао, натерали нв 
Турци. 


ВОПРОС, ОТВЈЕТ. 


Имејет ли протокод и запи- Имјејемо и записујемо. 
сујете ли, по начину предло- — · 
женому, имена крштештихоја, 
и пјех родителеј, воспријен- 
ника и свештеника, хто кре- 
стил и ва које времја ' 


Марта месеца 9 дне 1733 љета, 
Ва Гроцкој. 


Свештенив Василије Станојевић ва Гроцкој, нме- 
јет 29 љет. Рожденијем и воспитанијем вароши Карловца. 
Родитед јего бид Станоје, художеством земљеделац; котори 
исподнивши 60 љет, преставилеја љета 1720-го. Такожде и 
и мати јего, имјевши 50 љет, погинула ва љето 1726. Бра- 
тији и сестар не имјејет. Он, поп, дат више реченима роди- 
телима при 8 љете возраста својего, Мошковиту Васн- 
дију ва Карловци учитисја Бнизје, код којего бивши 
под года, научил повечерницу, до вјерују во јединаго Бога. 
И даскал отшел во страну своју. И он (поп) после 
јединаго месеца попу Станоју у Карловци, код којего 
поборавил, ин что бид научил. И тогда наставши 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 943 


Варадинеки бој, Турци, они прибјегли в шанац Ва- 
радински (Нови Сад). И тамо бег ученија под года пребивши, 
пак дат попу Суботи вкардовачком. Код којего за под года 
поправил повечерницу, и изучил полуношницу. Ва тоје 
време пак у Карловце повратилисја Б дому својему, и од ре- 
ченаго попа Суботе извађен и дат попу Стојву Панићу. 
Код којего у Карловци учивши 4 года, преучил јутрењу, ча- 
сове, псалтир, пјесне Мојсејове. КЊ том навикал читати из 
книге акатист пресветија Богородици, и молебен и тропаре. 
Потом празан ва дому стојал 1 год. Родители јего браку 
сочетали при 11 (18) љете возраста јего. И по сем, на ] 
тод, благословенијем првосвештењејшато митроподита Викен- 
тија Поповича ва дијаконство произведен рукоју богољубиваго 
епископа Јоанополсваго СоФронија Раванича- 
нина. У којем чине служивши 5 год и 8 месецеј. И по том 
по указу првосвештењејшаго митрополита пришел во Бјелград, 
идјеже поучавшисја 3 месеца, паки повратил јего во Кар- 
Ловце. И тамо ва љето 1728 на Восересеније Христово по- 
ставил јего свештеником. По војем четвертаго дне оправил 
јего у Белград учитисја, и тамо служивши до светаго Њи- 
рила Одшелника без прихода. По том нарежден бил, за дија- 
коне Јоана и Живана свештенствовати, и да имат од них 60. 
Фор. плаће за годину. Коју службу он обдержавши, и своју 
хазду 60 Фор. примил. Ва тија дни случивтисја смерт прео- 
свештењејшему митрополиту Мојсеју, он празан пребивши и 
тамо посдуживши до Успенија пресветија Богородици. По том 
оправивши јего вдадика Исајија во Гроцку за време по- 
повати, до пришествија госп. Архијепископа; и ниње второје 
љето, како у Гроцкој свештенствујет, и исе имат, 4 синтедију 
не имат. да које допуштеније дал владики Исајији 2 Фор. 

Имат своје двоје малене деце; мушеско од 10 месеци, 
женско од 6 љет. Мирно и поштено живит, у дому пазитеја. 
Од порције, кулука и прочег датка свободни сут. Својих ц!- 

164 





244 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


ковних ствари имат: 1 требник московски; 1 часослов мо- 
сковеки; епетраил од црвена дамашка; наруквице од зедена 
умаша; | крст Светогорсви водичи; 1 стихар од бела пда- 
тна; 1 појас јерусалимски. Грунта или Милка никакова не 
нијејет, нити дома, но сједит по тужди домови; и ниња 
пустил га нећак Ексарха Софронија у свој дом без Бирије 
да сједит, точију у Карловци имат виноград својих од се- 


дам мотика. 


ВопрРОС. 

Јакоже једину свештенику 
достојит вједати, на что и по- 
свештен јест дјејствовати св- 
дам тајин крковних и проче 
должносте, да ми отвјетујеши 
вопрошавшисја редом. 


ВопрРОС. 

Вопротајешисја о сиље сих 
тајин, и којими која совер- 
шујетсја словани. О первој 
первих. 


ВОПРОС. 


Тајна светато крштенија 


истинаго од Буда имат своје 
почело 


ОТВЈЕТ. 

Власт чрез рукоположеније 
примих седам тајин црковних 
совершивати, именоже : 1 кре- 
штеније. 2 Миропомазаније. 
3 Евхаристија 4 Свештен- 
ство. 5 Покајаније. 6 Брав. 
7 Елеосвештеније. 

ОТВЈЕТ. 

Крештеније совершујетсја 
словесими, чрез триждноје п0- 
труженије во водје свештениву 
тлагољушту: Во нмја Отца, 
амин, к Сина, амин, и све- 
таго Духа, амин. И по снк 
бивајет примиреније чловјека 
с Богом, и проштајетеја ваход 
ва царство небесноје. И сија 
тајна точију јединожди на 
вјерним бивајет. 

ОТВЈЕТ. 


Није ли начало водом Бад 
се погрузи. 











ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 245 


Исправленије. 


Тајна светаго крштенија истинаго имат своје почело од 
самаго Спаситеља Христа, приклоншаго пречисти верх под 
ддан Предтечи на Јордање, јеже својим учеником повели- 
тедно предал глагоља: Идите ва вес мир протовједите Еван- 
тедије всеј твари; свјак иже вјеру имат и креститеја, спа- 
сен будет; невјеровави же осужден. И инде шедше научите 
веја јазики, крсташте их во имја Отца и Сина и светаго 
Духа. И паки увјештателно: аште хто неродитеја водоју и 
Духом, неможет внити ва царствије небесноје. Од тоље апо- 
столи начали, и свети Отци предали, и даже до сего вре- 
мена над вјерними совершујетеја. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Может ди сију тајну со- Может да погрузит три 
вершити простоје лице Брат у води чистој, и говорит 


именом, како му надене: кре- 
штајетеја раб божији, во имја 
Отца, амин, и Сина, амин, и 


светаго Духа, амин. По том | 


аште жив будет отрок, све- 
штеник само молитви над ним 


да очати. 

ВопрРОС. ОТВЈЕТ. 

Аште детја 603 поповских Јест совершено. 
модитав умрет, јест ли со- 
вршено крштеније од простаго 
лица дјејствованоје пријал' 

ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 


Дажд свидјетелство како Не знан. 
и без поповскаго дјејствија 
од прозтаго лица крштеније 
совершено јест 


946 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Иоправленије, 

Имаш сведетелство оноје слово апостолско: Вејак дар 
совершен свише јест сходјај о тебе Отца светов. Тото ради 
како тајинство светаго Крштенија, тако и друге тајне ниже 
од свештеника ниже од мирскаго чловека совершујутсја, но 
благодатију пресветаго Духа; а молитва, что свештеник чи- 
тајет, да исподнит точију церемонију црковну. 


вопрос. ОТВЈЕТ. 
Тајни второј миропомаза- Печат дар Духа светаго, 
нију что јест Форма" аки би решти, чрез сије ма- 


заније изливајутсја на отроча 
тије дари светаго Духа. И 
сија тајна еште во времја све- 
тих апостол установлена и 
сије јединожди вјерни прије- 


, 


мљет. 
ВОПРОС. | ОТВЈЕТ. 
Может ди сја сија тајна Не ножет. 
над Которим повторити. ' 
Исправленије, 


Может над таковим повторитисја, аште которону слу- 
читеја од вјери одверштисја, должна ова тајна над ним совер- 
шитисја, ибо вогда од вјери одсупит, тогда благодат божија 
отимитеја од него, и чрез сију тајну паки дајетеја. 


ВоПрРОС. ОТВЈЕТ. 


Светој Евхаристији, тајни Призиваније светато Ду- 
четвертој, что јест Форма ха, глаголушту јереју сверху 
хлеба: и сотвори убо хлеб 

сеј честноје тјело Христа тво- 

јего; а јеже во чаши сеј, 


ј 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА 


ВОПРОС. 


Свештенству, четвертој тај- 
ни, что јест Форма 


ВОЦРОС. 


Исповједанију, пјатој та- 
јни, что јест хориа! 


ВОПРОС. 


Јест ли еште что потребно 
нијети, исповедавшисја, за от- 
пуштеније грјехов, точију ре- 
чену модитву: Господ и Бог 
наш.. 


ЕКСАРХА 241 


. честнују кров Христа твојего. 


Над обојими, предложив Ду- 
хом твојим светим. Јегда јереј 
службу Господеви приносит, 
да вј:рујет известно и несу- 
инено, јако светија дари со- 
вершени сут, и Христос Спа- 
сител невидимо суштествене 
на престоље предстојит. 


ОТВЈЕТ. 


Божественаја благодат и 
проч. Сверху сија тајни Ар- 
хијерејом дана власт. 


ОТВЈЕТ. 


Молитва: Господ и Бог 
наш Исус Христос благода- 
тију и штедротију својего Чл0- 
векољубија, да простит те, чедо 
које, (име реБ) веја согреше- 
нија твоја. И аз недостојни 
јереј, властију јего мње даноју, 
проштају и разрјешавају тја 
од вејех грехов твојих, во имја 
Отца, и Сина, и светаго Духа, 
Амин. 


отвјет. 


Ничто друго не треба. 


248 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Иосправленије, 

Надобно дати му епитимију, пост, молитву и милостњу, 
и на лице сиотрити, что может исполнити; 819 
налагати бремена не удобносимаја, с Бојим во очајаније јего 
приведет, а не во исправленије. А повајаније јест истиноје 
престати од грјеха, и веегда соврушеноје сердце нијети о 
согрешенији, чим је Бога увредио, и таково сврце сокрушено 
и смирено Бог неуничижит. 


ВОПРОС. . ОТВЈЕТ. 
Женитби, шестој тајни, что Жениха и дјевици воља Е 
јест Форма хотјеније испитав свештенив, 


аште согласни суште, во јеже 
љубити друг друга, И даже 
до смерти да објештајутеја 
не искати разрешевија, и вјер- 
ност супружества хранити. И 
азјут једин другону руву, 
вако сија сохранити. И тотда 
сије согласије јереј по обичају 
цркве благословљајет, читаја 
последователнаја. По Бонцје 
бивајет брак честан и ложе 
не скверно. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Что јест сорма Елеосве- Оче свети врач душ и тје- 
штенију седној тајни." дес, по словеси јединороднато 


твојего Сина Господа нашег 
Исуса Христа, вејави недуг 
избављајуштаго, и проча. бве- 
штеник кад мажет чувста, Е 
соввршит тују молитву, 19 
јест сорма. Сија тајна 64 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


249 


седмих свештеников совершу- 


јетеја. 


Пробујетеја, вако читајет, појет и пишет. Читајет 
весма худо појати, и писати ни мало, треба да 


се обучавајет. 


ВОПРОсС. 


Јеште вопрошајешисја, ко- 
гда последни крат исповедал- 
сја јеси, и кому, имјејеши ли 
цедуљу ' 


ВОПРОС. 


Правило веегда обдержа- 
јеши ли, и божественују ли- 
тургију частно служиши ли 


ЕОПРОС. 


Ходјат ли парохијали твоји 
добро у цреву, и обретајет 
ди се који безавоник, и који 
неће да иде у црвву и не 
исповедасја ' 


вопрОС. 

Иијејете ли протокоа, и 
вапишете ли имена крстја- 
штисја, и тјех родителеј, И 
васпријемника, кто Брестил, 
и ва које времја, тако брача- 
штих сја и преставлшихоја. 


» 
ОТВЈЕТ. 


Исповедал се јесам сего 
года месеца Фервара духов- 
ниву ДАжи-Прокопију, и ре- 
кал он цедуљу дати, кад се 
из села поврати. 


ОТВЈЕТ. 

Правило свагда держим, 
литургију појем, кад ми је не- 
делштина сваки ден, како је 
заповест, 

ОТВЈЕТ. 


Добро саде иду у цреву, 
а за друго не знам. 


ОТВЈЕТ. 
Имјејемо протокол, него јо- 
ште из цедуља нисио у нега 
записали. | 





250 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Месеца марта 13-го дне 1733 года, 
Ва Гроцкој. 


Свештеник Јанко Радојевић имат љет 27, из Гро- 
цке, рожденијем и воспитанијем вароши Карловца. Родитељ 
јего јест Радивој, тикач, љет 57, мати јего 45-то љетна. 
Обоје живи ва дому својем у Карловци седјат. Јеште имје- 
јет два брата, Стеван и Сава, первому 17 год, другому 
14. Оба два при имеповатим родитељем у Карловци сут. Он 
поп дат родитеди својими, при 10 дете возраста својего, ду- 
ховнику ОноФрију ва Карловци учитисја книзје. Њод 50- 
јего бивши 2 года, првучил наустицу, и псалтир до 8 катисни. 
И кад речени духоввић почил, он дат попу Марву Цве(јијћу 
карловачкому, код којего 38 три года стојашти и пол, на- 
учил вес псалтир од 7 катисми, акатист, молебен пресветија 
Ботородици неколико крат, и тролар прочито вас. Бо тону 
охтојих, пјатогласнив прочитал три врат. Јеште самотласве 
гласове по сербски појати научил. Херувиву и причастну 
первато гласа добро навикал. По том родитеди јего браку 
сочетали 16-ту летну сушту. По којем минувши два месеца, 
блаженопочившим господином митрополитим Вивентијез. 
Поповичем и благословенијем ва лето 1722. на дијако- 
нетво поставлен бист, рукоју богољубивато СоФронија Ра- 
ваничанина, епископа Јоанополскаго. Ва којем чину пре 
бивши и бодше поучившисја пјат лет. И кад наставши гост. 
митроподит Мојсеј повељел и благословил владики Максиму 
Несторовићу, и јего свештеником ва љето 1728 поставила у 
Бјелграду, идеже поучившисја свештенствовати 5 днеј, от- 
пуштен ва Гроцку свештествовати јенурију держати, за Боје 
допуштевије нити что платил нити сингедију дади. И тако 
пјат љет во Гроцној и до ниње свештенствовал, точију једин 
тод ва задержанију пребил вод владике Исајије, 
бившаго наместика архиепосвопског ва Белградје (за срамо- 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


251 


словство и безчинство јего, о којего ниња мадо јест уступил). 
Свог дома веимат, ниже штититеја јего достати, но ва чужији 
дом пребивајет. Милка свога имат точију 1 виноград од4 
мотика. У дому пазитеја и мирно живит. Од вулуба, пор- 
ције, десетка и прочего датка свободен јест, Имат своје једино 
детја женскато пола од 10 несецеј. ЈРрковних својих ствари 
имат један епетрахна; 2 крста Светогорска, водична, не 
оковати; ] требник московски; ничто више не имат. 


вопрос. 


Јакоже једину свештенику 
достојит ведати, на ЧТо и по- 
свештен јест дејствовати 
тајин црковних и проче долж- 
ности, да ми отвјетујеши во- 
прошајешасја редом. 


ВОПРОС. 


Вопротајешисја о сиље сих 
тајин, и Бојими која совер- 
шивасја сдовами, 0 первој 
первих. 


ОТВЈЕТ. 


Власт чрез рукоподоженије 
примих, 7 тајин црковних 
совершивати; Крштеније. 2 
Миропомазаније. 83 Евхари- 
стија. 4 Свештенство. 5 По- 
кајанија. 6 Брак. 7 Елеосве- 
штевије. 

ОТВЈЕТ. 

Крштеније совершујетеја 
словеси сими, чрез трижд- 
ноје погруженије во водје, 
свештенику глагодушту ; кре- 
штајетсја раб божији, или 


раба божија (име реке), во 


нија Отца, амин, и Сина амин, 
и светаго Духа, амин. Во- 
спријемник должен глагодати 
амин. И по сем примиреније 
чловека с Богом бивајет, и 
проштајетеја ваход во царство 
небесноје. Сија тајна точију 
јединошти над Брештајемим 
6 ивајет. 


959 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


ВОпРОС. ОТВЈЕТ. 
Тајна светато Ерштенија Почело јест, како Христос 
од Буду имат своје почело подблонио свој верх под руку 
претечи. Више не знам. 


Исправленије, 


Тајна светаго Брештенија истинаго имат своје почело од 
самога Спаситеља Христа приклоншаго верх пречисти под 
длан Претечи ва Јордање, јаже својим учеником повелително 
предал глагоља: Идите ва вес мир проповједите евангелије 
всеј твари. Иже креститеја и вјерујет спасен будет; не вје- 
ровавиже, осужден. И индје шедтше, научите веја јазики крд- 
стеште их во имја Оца, и Сина, и светаго Духа. И паки увје- 
штателно. Аште Ето не родитеја водоју и Духом, неможет 
внити во царство небесноје. И од толе апостоли начали, и 
свети отци предали, и даже до сего времена над вјерними 

совершујетсја образом, јако више свазал јеси. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Миропомазанија, тајни вто- Печат и дар Духа светаго, 
рој, что јест Форма! ањи би решти чрез сије ма- 


заније изливајутеја на отроча 
сије дари духа светаго. И 
сија тајна еште Во времја 
светих апостол установљена, 
јединожди над вјерними цри- 
јемљетеја. Но ако кому слу- 
читисја; да отидет у други 
закон, пак возратитеја, потрв- 
бујет миропомазаније. — 


Исправленије, 
Аште кому случитеја својеја вјери одврештисја, и паки 
обратитеја; доджна ова тајна совершитисја. Ибо јегда од- 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


253 


ступит од ове, тогда благодат божија отимитеја од него, и 


паки чрез сију тајну дајетеја. 


ВОПРОС. 
Светој евхаристији, трети- 
јеј тајни, что јест Формаћ 


ВОПРОС. 
Что јест Форма свештенству, 
4-тој тајни!" 


ЈвопрОС. 
Что јест Форма покајавију, 
пјатој тајни! 


ВОПРОС. 
Браку, шестој тајни, что 
јест Форма! 


ОТВЈЕТ. 
Призиваније светаго Духа, 
тдагољушту јереју сверху хле- 
ба: И сотвори убо хлеб сеј, 
честноје тјело Христа твојего ; 
а јеже во чаши сеј, честнују 
кров Христа твојего. Над обо- 
јими предложив: Духом тво- 
јим светим. 
ОТВЈЕТ. 
Молитва: Божественаја бла- 
годат. И сверху сија тајни 
архијерејом дана власт. 


ОТВЈЕТ. 


Молитва: Господ и Бог 
наш Исус Христос благодатију 
и штедротами својего чловје- 
вољубија, да простит ти, чадо 
моје, (име рек), и прочаја, 
јакоже во требнику, и јепи- 
тимију дати му. 


ОТВЈЕТ. 

Вољу и хотјеније жениха 

и невести испитав, и аште 
обоји сотласни сут љубити 
друг друга, и даже до смрти 
неоставити, и тако согласији 
јегда благословит свештонив, 
по уставу цркве: тогда би- 


ВОПРОС. 
Елевосвештенију, 7 тајни, 
что јест Форма, и од БОЛИКО 
свештеник совертујетеја 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


вајет брак честен, и ложе не 
северно. 
ОТВЈЕТ. 

Форма јест: Отче свети 
врачу дутш и тједес, и проча, 
И од седам свештеник совер- 
шујетеја. 


Пробујетеја, како читат, Доста вришко, точију само- 
учно. Џојати зна самогласне гласове, и херувику причаству 
гречески первим гласом добре појет. Пишет средње. 


ВОПРОС. 

Јеште вопрошајешисја, 50- 
гда последни Брат исповје- 
далеја јеси, и кому, и имје- 
јеши ли цедуљу од него 

ВопрРОС. 

Правило всегда обдержиш 
ли и божествену литургију 
часто служиш ли“ 


ВОПРОС. 


Парохијали твоји ходет ли 
часто во црвов, и не обрета- 
стли сја који безаконив, и који 
нехоштут исповедатисја и при- 
честивати % 


ВОПРОС. 
Имјејет ли протокол и за- 
писујете ди, по начину пред- 
ложеному, имена крстјаштих - 


ОТВЈЕТ. 

Исповједалсја јесам – сего 
тода 1788, месеца Марта, 
духовнику, Ажи- Прокопају, 
и цедуљу имам. 

ОТВЈЕТ. 

Правило сваки ден обдер- 
жујем, а литургију, кад мк 
је неделштина појем, кромје 
каковаго припјаствија, да не 
могу појати. 


а: 


ОТВЈЕТ. 

Саде иду доста добро у 
цреву, и сваки ове године 
јесте се исповедио, и приче- 
стио, Него инат једин беза- 


коник, зове се Ђурађ Рави- 
ловић. 
ОТВЈЕТ. 


Имјејемо и записујемо. 


(ДО) 
(ЕД 
сл 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


еја, и тјех родителеј, И Ву- , 
спријемнива, и Свештеника, | 
хто крестил, и во које времја, 

тавожде брачештихеја и пре- 

ставашихеја ' 


Месеца марта 21 дне 1733 года 


Во Вишници. 


Свештевик Живота Илијовић из Вишнице, нмјејет 
љет 32, рожденијем и воспитанијем во реченој веси Вишници. 
Родитва јего бил Илија, зовоми механџија, художе- 
ством такожде, Котори имјевши 40 љет, преставилсја во љето 
1716. Мати јего именем Кумрија, 50-то љетна и ниње 
жива обретајетсја. Јеште имјејет 2 брата: Петра и Марка. 
Петар нијејет 27 љет, ожењен. Марко имјејет 21 љета, и 
тој ожењен. Оп, поп дат родители својими, при 9-том љету 
возраста у манастир Војловицу учитисја књизје код јеро- 
монаха Никанора, код којего бивши 6 љет, преучил наустицу, 
псалтир, и пјесне Мојсејеве. К тому охтојих прочитад 4 крат. 
По том дому својему пришедши, мати јего браву сочетала 
17-то љетну сушту. По том призван бил од ексарха Нико- 
лаја во Бјелград послужити и научитисја. Код којего ка- 
нерати, појати самогласне гласове и подобија, херувиву, 
причастну !-го гласа ивлидар научил. ИМ по једином љете 
преосвештенејшим митрополитом Мојсејом на дијаконство ва 
љето 1720 постављен бист, и по том еште 2 года послуживши 
тамо и дијавоновати и вечбине црковне навикавати, и све- 
штенивом јего више речени госп. митроподит поставил. По ко- 
јеж не више но седницу ондене литургију појати научил. И ви- 
дјевши јего искусна, отпуштен у Вишницу поповати јенурију 
держати первеје на пол исета, держал без синтелије 1 год. 
По том дата јему сингелија, за Боју платил 47 Фер. 'Тогда 
цедују вдаст у јенурији и исе воспријел. 


956 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКОАРХА 


И ниње 11 год, како по Вишници непремено свештен- 
ствујет. Имат своје двоје дјети женска пола; јединоје од 7 
љет, другоје од 9 љета. Мирно и поштено во дому живут И 
пазетеја. Од порције, кулука, десетка и прочег датка свобд- 
дни сут. Својих првовних ствари имат: ] тестаменту москов- 
ску; један псалтир московсви на средње кодо; 1 литургију 
и требник московски; 2 часловца кијевска; 1 букварчић; 1 
_ житије св. Николаја; 1 епитрахид од ћаме црвене; 3 Бр- 
ста светогорска, водична неововата; 1 катихизис. Опште им 
домовеко јест: 3 парчета виноградах од 27 мотика; три дни 
орања ; 1 коња; 3 вода; 1 краву; 1 јуне. Дом свој с по- 
друмом од камене. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Јавоже једину свештенику Власт чрез рукоположеније 
достојит и прочаја. примих 7 тајин црковних сд- 


вершивати. Имено же: 1 кре- 
штеније, 2 миропомазаније, 3 
евхаристија, 4 свештенство, 
5 повајаније, 6 брак, 7 одео- 


свештепије. 
ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Вопрошајетисја о сиље тјех Не знам, нисам про- 
тајин, и којими словами која појао. 
совершујетеја 4 
Исправленије, 


Тајна светаго крштенија истинаго имат своје почело од 
самого Спаситеља Христа, приклоншаго пречисти верх под 
длан Претечи на Јордање. Јаже својим учеником поведитедно 
предал, тлатоља: Шедше во вас мир проповједите евангедије 
вееј твари. Вејае иже вјеру имјејет и креститеја спасен бу- 
дет, не вјеровави же осужден. И индје шедше, научите веја 
јазики, крестјаште их во нија Отца и Сина, и светаго Духа. 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКОАРХА 257 
И пави увјештателно. Аште кто неродитеја водоју = Духом, 
не може внити Во царство небесноје. И од тоде апостоли на- 
чеди, и свети Отци предали, и даже до сего времене над 
вјерними совершујетсја. Формаже иди образ сија тајни јест 
сија: крештајетеја раб божији, или раба божија, во нмја Отца, 
амин, и Сина, амин, и светаго Духа, амин. Должен воспри- 
јемник глагодати амин. И јегда таја реченија изговоретеја, 
јест совершена тајна, и проштајетсја ваход во царство небе- 
сноје, и грјех праотечески отимајетеја, и будет совершени Син 
по благодати божијеј. Сија тајна јединожди дајетесја. 


ВОПРОС. 
Тајну светаго крештенија 
может ди простоје лице со- 


ОТВЈЕТ. 
Может, кад погрузит три 
пут: да говорит : крештајетсја 


раб божији, во нија Отца амин, 
и Сина, амин, и светаго Духа, 
амин. Него то бивајет, ако не 
случитеја поп, а дете хоће да 
умрет, по том ако живо дете 
остане, да свештенив молитве 
очати ваља, да совершитисја 
церемонија црковнаја. 


вершити ' 


ОТВЈЕТ. 
Отче свети врачу душ — 


ВОПРОС. 
Миропомазанију, тајни вто- 
рој, что јест Форма“ 


Иосправленије, 


То јест Форма седмој тајни вдеосвештенију. А миропома- 
занију јест Форма, јегда свештеник мажет опредјеленија удеса, 
и глагодет: Печат дар Духа светаго; аки би решти чрез 
сије мазаније издивајутеја на отроча сије дари Духа светаго, 
и сија тајна јест јеште во времја светих апостол устано- 
вљена, јединошти над вјерним пријемлетсја. Но аште кому 


тадсник Љу]. 17 


258 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


едучитеја вјери отрештисја, и паки обратитеја; доджен ова 

тајна над ним совершитисја. Ибо когда одсупит од вјери, 

тогда благодат божија од него отимитеја, и чрез сије Паки 
дајетеја. 

ВОПРОс. | ОТВЈЕТ. 

Светој евхаристији, тајни Призиваније светаго Духа, 

третијој, что јест Форма и пави: и сотвори убо хлеб 

сији, честноје тјело Христа 

твојего; а јеже во чаши сеј, 

честнују кров Христа твојего. 

Над обојими предлољиви Ду- 

хом твојим светим. И по из- 

речнији том: вјерују јако Хри- 

стос невидимо на престоље 


предстојит. 
Вопрос. ОТВЈЕТ. 
Что јест Форма свештенству, Не знам. 
тајни четвртој! 
Исправленије, 


Свештенству Форма јест онаја молитва: Божественаја 
благодат. Оверху сија тајни Архијерејом власт дана совер- 
шивати; а не поповом. 


вопгос. ОТВЈЕТ. 
Что јест Форма, пјатој та- Исповједаније. 
јни, покајавију. 
Исправленије, 


Јегда чловјека кајуштагосја исповједиш, и јепитинију 
даш му по сиље модитав прочих, ова молитва јест еорна: 
Господ и Бог наш Исус Христос, благодатију и штедротани 
својего чловјекољубија, и проча, како во требвиву. 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


вопрРоОС. 
Браву, шестој тајни, что 
јест Форма 


259 


ОТВЈЕТ. 
Вјенчајетеја раб божији. 


Иосправленије, 


Вољу и хотјеније жениха и невјести свештеник испитав, 
и аште обоји согласни суште, јеже љубити друг друга, и даже 
до смрти да објештајутсја неискати разрошеније, и вјерност 
супружества хранити, и дајут једино другому руки, како сије 
сохранити. И сије сотласије јереј по чину цреве благосдов- 
јајет, читаја последоватеднаја. По концје бивајет брак честен 


и ложе нескверно. 
ВОпРОС. 
Елеовештенију, седмој тај- 
ни, что јест Формач 


| воОпРОС. 

Сија тајна елеосвештенија, 
од Бодико свештеник совер- 
шујетеја ' 

Пробујетеја , како читат, 
појет, пишет ' 

Читат средње, појет добре 
како самогласне гласове, тако 
и подобија, такожде херувику 
и причастну перваго гласа до- 
бро знајет појати и алилар. 
Пишет средње. 

Вопрос. 

Јеште вопрошајешисја Ко- 
гда последни врат исповедал- 
сја, и кому, имјејеши ли од 
него цедуљу' 


ОТВЈЕТ. | 

Отче свети, врачу души 
тједес, јегда свештеник мажет 
удеса, и говори. | 


ОТВЈЕТ. 
Од седљи свештеник. 


ОТВЈЕТ. 

Исповедао сам сја сего 1738 
тода, марта (месеца) архиман- 
дрвту Атанасију, сланачком, 
цедуљу није нам Дао. 

17• 


260 


вопрос. 
Правило кажди ден совер- 
шујете ан, и антургију часто 
служитеди " 


ВоОпРОС. 
Парохијали твоји ходјат 
ли добрје ва црков, и не обре- 
тајетлисја котори безавонић, и 
да не хоштет у цреву ходити 
и исповедасисја ' 


ВОПРОС. 

Имјејете ли протокод И 
ваписујете ли се крстајештих- 
сја, и брачаштисја и преставд - 
шихеја предложеному Форму- 
дару! 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


ОТВЈЕТ. 

И девржимо сваки ден пра- 
вило, и Бад ми је неделиш- 
тина, никогда не остављано, 
него појем литургију. 


ОТВЈЕТ. 

У цркву неделом, празд- 
ници, и во дне светковне Д0- 
бро у цреву ходет. А безако- 
ник имат Велко Бугарин 
не причештујутеја, зли ана- 
Фору узимљу. А други сви 
јесу се исповедали и прича- 
стиди. 

ОТВЈЕТ. 

Имјејемо и записујемо. 


Јесмо протокол смотрили, и добре записујут. 


1733 љето месеца мартија 21-го дне. 
У Вишници. 


Овештеник Николај Петровић из Вишвице, 
отуду рожденијем и воспитанијем. Родитељ јего Петар Ра- 
дивојевић, художеством Бормчија на ладија, и ниње 
жив, љет имејет 50. Мати јего преставила се. Имјејет једи- 
нето брата, од 27 љет. ожењен. Он, поп, јеште мален сво- 
јими реченими родители приселен у Карловце, и тако 
дат, при 8 љету возраста својего, Мошковиту Василију 
учитидисја книзје, Код которог за два года и под преучна 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА | 261 


наустицу до 6-ој катизмн, и мало писати. По том Мошковиту 
одшавшу, он пак дат свештенику Станоју, Код Бојего за 1 
тод преучил псалтир од 6-ој катизни до 15. Ва то време, 
гредушту Турчину на Варадин, они прибјегди у 
Шанац (Нови Сад); идјеже празан без ученија пребил, 1 
год. И пак возввратившисја у Кардовце и тамо.... крсти 
приставши на ученије, и код него изучил од 15 катизми вес 
псадтпр, и песне Мојсејове, и писати бодше. По том ва 
1717-ато љета из Карловаца преселившисја у Вишницу на 
завичај свој; и онда дат попу Григорију у Гроцвој, 
и Бод него бивши ] год и пол, навикал акатист и молебен 
из Ениги пресветија Богородици читати, тропаре и вечбине 
нрковне. По том дошад дому, где празан стојашти годину и 
пол; родитеди јего браву сочетали 16-то љетну сушту. По 
том одшад во разиденцију у Бјелград попу ТеоФану, И 
тамо послуживши ] год, научил гласове и подобија сербски 
појати, и болше писати, правидо састављати, и канорат, и 
проче вечбине црковне, По том преосвештенејши господин ми- 
трополит Мојсеј Петрович поставил јего дијаконом, и тамо 
послужавши пола года во резиденцији, одсдат владики Те- 
мишаарскому, господину Јоаникију на посдуженије. Код 
којего пребивши 8 месеци, паки взад га митрополит Мојсеј 
во резиденцију у Бјелград. Идјеже после под года, ва љето 
1724 свештеником поставлејет љету сушту 22-ом. И по том 
поучившисја свештенствовати 15 днеј; одслат со сингелијеју 
у Вишницу поповати, јенурију держати. да којз допуштеније 
платил 40 Фор. госп. митроподиту. И ниње 9 љет, како во 
Вишници нопремено попујет. Попадија јего сего года, марта 
12 преставила се. Имат своје детја, једно мужеског пола од 
2 љет. Мирно и поштено на дому живит. Од порције он сво- 
боден, а отец јего, при нем живушти, плаћат по 
10 Фор. и десетак, точију кудук что нв обдер- 
жавал, и тозактевасе одсељана. Својих црковних 


262 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


ствари свешеник имат: ]1 требник иосЕовски; 1 луновивЕ, 
1 исповједаније православнија вјери; 1 петрахна; 1 нару- 
квице; три креста светогорска водична, не обовата. 


Опште домовево: 2 вода; 1 коња; 1 ниноград од 25 
иотика; Бућу од плота, трском покривену, подрум од каноне. 


ВопрОС. 


Јакоже једину свештенику 
ит, Д. 


ВОПРОС. 

Вопрошајешисја о сиље тјех 
тајин, и којими словами која 
совершујет сја. 


ОТВЈЕТ. 


Власт чрев рукоположеније 
примих  тајин црковних со- 
вершивати. Имено же ове: 
1 Крштеније. 2 Миропома- 
заније. 3 Евхаристија. 4 Све- 
штенство. 5 Покајаније. 6 
Брав. 7 Еаеосвештевије. 


ОТВЈЕТ. 


Не знам, нисам про- 
појао, али ћемо скоро 
пропојати. 


Исправленије, 


Тајна светаго крштенија имат своје почело од самаго Опа- 
онтеља Христа прикловшаго пречисти верх под длан...... 


БОПРОС. 


Тајну светаго крштенија 
может ли простоје лице сео- 
вершити | 


ОТВЈЕТ. 


Может за нужду три пут 
да погрузи и говори: Њре- 
штајетсја раб божији, во ција 
Отца, амин, и Сина, амин, 
и светаго Духа, амин. По 
том, ако живо буде, свеште- 
ник модитве да очати, да се 
церемонија црковна соверши. 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 963 


ВопРОС. ОТВЈЕТ. 


Миропомазанију, тајни вто- Оче свети, врачу души 
рој, что јест Форма тјелес. 
Исправленије, 
То јест Форма седмој тајни едеосвештенију и т.Д. 
ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
. Что јест Форма светој евха- Призиваније светаго Духа. 
ристији, тајни гтретијојч свештенињу сверху хљеба гла- 


тољушту : И сотвори убо хљеб 
сеј, честноје тјело Христа 
твојето; а јеже во чаши сеј, 
честнују Бров Хршста тво- 
јего. Над обојими, предложив 
Духом твојим светим. И по 
сем дари пресуштествени сут 
и Христос невидимо на пре- 
стоље предстијит. 


. „ БоОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Что јест форма свештенству, Не знајем. 
тајви четвертој“ 
Иосправленије, 
Сверху сија тајни архијерејом власт дана совершивати, 
а не поповом. Форма јест молитва: Божественаја благодат, 
и прочаја. 
ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Повајанију, тајни пјатој, Исповједавије. 
что јест Форма! 
„Иоправленије 


Јетда чдовјека кајуштагосја исповедиш, и јепитимију даш 
иу, по сиље молитав прочих, она јест Форма: Господ и Бог 





264 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


наш Исус Христос бдагодатију и и штретодами својего чао- 
вјекољубија, и прочаја, како ва требнику. 


ВОПРОС. 
Браку. шестој тајни что 
јест Форма 


ОТВЈЕТ. 
Венчајетеја раб божији ! 


Исправленије, 


Вољу и хотјеније жениха и новјести свештеник испитав 


И Т. Д. 
ВОПРОС. 
Елеосвештенвију, седмој та- 
јни, что јест Форма ч 


ОТВЈЕТ. 
Оче свети, врачу души 
тједес, јегда свештенив мажет, 


да говорит. Сија тајни од 


свештеников совершајетеја. 


Пробујетсја како читајет, појет, и лишет. 

Читајет средње. Појет добро, вако самогласне гласове, 
тако и подобије. Херувику 1-ог гласа, и причасту, и али- 
лар добро знајет. Пишет средње. 


ВОПРОС. 

Јетте вопрошајешисја, 50- 
тда последни крат исповједал- 
сја јеси, и кому, и имјејеши 
ли од нега цедуљу' 

ВОПРОсС. 

Правило црковно кажди 
ден совертујете ли, божестве- 
ноју литуртију часто појете лиј 


ВОПРОС. 
Парохијали твоји иду ли 
добро у цреву о свјатци и 
праздници, и неделом ; и обрв- 


ОТВЈЕТ. 

Исповједао сам се сего 1738 
года, марта 5, архимандриту 
Атанасију Сланачвом. Цедуљу 
није нам дао, али ћемо узети. 


ОТВЈЕТ. 

Правило совертујемо сваки 
дан, а литургију, кад ми је 
неделштина; неделом, свеци, 
и празници, појемо. 


ОТВЈЕТ. 

У цркву светковини ДНИ 
ходит добро. А безавоник 
имат, Велко Бугарин, Боји 


ИЗВЕТТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 265 


тајет ли сја котори во них бе- не причештујет сја. А прочи 
_ законик, или који се не испо- сви јесу се исповедали и при- 
вједа и у дркву не хоштет да – честили. 
идет никогда. 
ВопРОС. ОТВЈЕТ. 
"Пијејете ли протовод, И Имјејемо и записујемо. 

вописујете ли во него кретја- 
штихеја, и брачаштихеја и 
преставршихеја, по указаном 
Форнулару. 

Јесмо протокол смотрили и добре записујут. 


Месеца марта 21!-го дне 1733 года. 
Во Жељевниву. 

Свештеник Марко Станисављевић из Жељезника 
села, рожденијем и воспитанијем из села Вранића, у ди- 
штрикту Бједградскон. Родитељ јегобил СтанисавЂурић, 
художеством земљеделдац, котори, имјевши лет 80, прошлаго 
тода (представилеја). Мати јего љета сушту нмјејет 60, и ниња 
жива. Иимјејет еште 2 брата, једин од 28 дет ожењен; 
други од 19 лет. Имјејет 2 сестри, старша при нему вдова; 
друтаја у Пожаревцу удата. Он, поп, дат родитеди својими, 
при 10 дете од рожденија својего,у Врањевцу, попу 
Геортију учитисја кназје, Код којего 6 лет, преучил нау- 
стицу До 17 ватизми. По том одшел дому својему, па- 
сад свиније 38 2 года, и наученоје све го- 
тово поборавил. И отец јего на дому једин Брат 
другоја вини избид. Он на отца разсрдилеја, 
побјегад во манастир Равовидцу духовнику 
Аљи-Висаријону. Код којето за 2 года заборавдено 
поправил, и јеште оставше 3 Езтизме и песне Мојсејове 
научил. КЊ тошу молебен пресветија Богородици, и мало 
писати и појати самогласне гласове сербске, херувику 


966 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


и причастну ]-то гласу. По том владика Стеван Љу- 
бобратић ванил га, да се покадуђери, и он не 
хотјевши, но побјегал у Бјелтрад ва школу серб- 
ску, Стесану Даскалу. Од Буду пак господин 
владика јего истерал. По којем одшал у Карловде, 
пристал Малом Стојчину у бодту, и тамо не свидело 
му се. Но по том јест месјац дне повратилсја дому својему, 
и тамо 9 месеци празан стојашти, пак одшал у Раковицу 
монастир реченому духовнику. Котори милосердствовал о 
њем, и јего примал и научил Бабо казнерати, правида с0- 
стављати, и проче вечбине црковне. И по једином љете 
родитељи браку сочетали 19-ту љетну сушту. И паки у 
манастиру прзбивал Код реченога духовника и учидеја. 
Којего же настојанијем преосвештенејши господин митропо- 
лит Мојсеј јего во дијакона поставил у Бједграду. По том 
во резиденцији задржал дијаконствовати учити се за 1 иб- 
сец. Пав и на свештенство тогоже 1729 љета јего поставид 
речени госп. митрополит, благословна владиви Николају 
Темишварсквому, и јего запонид. И тамо свештенст- 
вовати поучившисја за 15 днеј, отпуштен со сингелијеју у 
Фелезник и Лољане (%) свештенствовати. За које допуштеније 
платид 12 дукат. И ниња 3 года како непремено реченима 
седма попујет. Имат своје једино дете мужескато пола, од 
11 месецеј. На дому мирно и поштено живут и пазетеја. 
Од порције, десетка, датка, Булука свободни. 


Својих црковних ствари имат 1 требник русви; 1 
часослов серпсњи и један руски; 1 десјатословије; | епи- 
трахил, и Крстић оковани; 1 октојих сорбски. Опште до- 
мовско: 1 виноград у Дражевцу од 2 мотике и КОД 
дома у Железнику 1 мотика винограда; 4 дна орања; 4 
Босе ливаде; једнога Коња; 2 вола; 8 Браве; ) јунади; 
85 кошница. Кућу нову имат 623 подрума. 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


вопрос. 
Јавоже једину свештенику 
ИТ. Д. 


ВОПРОС. 

Вопрошајетисја о сиље чих 
тајин, и Бојими Која совер- 
мујетсја % 


ВОПРОС, 
Тајна светаго крштенија 
од Буду имат своје почело“ 


267 


ОТВЈЕТ. 

Власт чрез рукоположв- 
није примих / тајин црков- 
них совершивати. Имено 1 
Крштеније. 2 Миропомазаније. 
3 Евхаристија. 4 Свештенство. 
5 Повајаније. 6 Брак  Едео- 
свештеније. 


ОТВЈЕТ. 
Крштеније совершујетсја 
словеси сими, триждноје по- 
груженије во кодје, свеште- 
ниву гдаголушту: Крешта- 
јетсја раб божији, име рек, 
во имја Отца, амин, и Сина, 
амин, и светаго Духа, амин. 
Воспријемник доджен глаго- 
лати амин. И по том при- 
миреније бивајет чловека с 
Богом, и проштајетсја ваход 
ва царство небесноје. И сија 
тајна јединожди над вјерним 
совершујетеја. 
ОТВЈЕТ. 
Одрицаније дијавола. 


Иосправленије. 
Имат своје почело од Спаситеља Христа и т. Д. 


ВОПРОС. 


Ову тајну светаго Ерште- 
нија может ли простоје лице 


совершити % 


ОТВЈЕТ. 
Может да три Брат по- 
грузит у чистој води, И гово- 
рит: Крештајетеја раб божији 





268 


ВОПРОС. 

Аште дете без свештени- 
чески модитав умрет, јест ли 
совершено крештенније при- 
јел % 

вопрРОС. 

Тајни второј Миропомаза- 

нију, что јест Форма 


вопрос. 
Светој Евхаристији, тајни 
третијој, что јест Форма!“ 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


во имја Отца, амин, и Сина, 
амин, и светаго Духа, зинн. 
После свештеник молитве ваља 
да очати. 


ОТВЈЕТ. 
Јест совершено благодатију 
светаго Духа. 


· ОТВЈЕТ. 
Печат дар Духа светаго, 
кад мажет свештеник пад опре- 
деленими удеси, да говори. 
И сија тајна јединошди над 
вјерним – совержујетсја. Но 
аште кто од вјери одвержет- 
сја, и пзви повратитеја, ваља 
ова тајна над ним да совер- 
шитеја. Зачто кад одступит 
од вјери, тогда благодат 60- 
жија од него одиметеја, и паки 
чрез сију тајну дајетеја. 
ОТВЈЕТ, 
Призиваније светаго Духа 
со стихи свештинику глаго- 
љушту сверху хлеба: и 6о- 
твори убо хлеб сеј честноје 
тјело Христа твојего, а јеже 
во чаши сеј честнују Еров 
Христа твојего, над обојни 
предложив. Духом твојни све- 
тим. И по сем нејест прости 


ИЗВЕШТАЈ МАКОИМА ЕКСАРХА 269 


ВОПРОС. 
Светаја Евхаристија когда 
имат своје конечноје начело 
и когда вончитеја " 


ВОПРОС. 
Свештенству, пјатој тајни, 
что јест Форма 


вопрОс. 
Покајанију, пјатој тајни, 
что јест Форма“ 


ВОПРОС. 
Браву шестој тајни, что 
јест Форма 


ВОПРОС, 
Елеосвештенију „седмој тајни, 
что јест Форма 


хлеб и простоје вино, но тједо 
и кров Христова• 


ОТВЈЕТ. 

Имат своје конечноје начадо, 
јегда речет свештеник иди 
дијавон: Станом со страхом 
вонмен светоје возношеније. 
Кончитеја јегда свештениЕ 
возгласнт; Изрјадно пресветјеј 
в прочаја. 

оТВЈЕТ. 
Божественаја – благодат. 
Сверху сија тајни Архијере- 
јом власт дана а не поповом 
совертивати. 
ОТВЈЕТ. 

Чеето исповједаније, и је- 
питимије обдержаније, по том 
модитва: Господ и Бог наш 
... јакоже во требниву. 

ОТВЈЕТ. 

Једино другаговад миду- 
ју, да благослови свештеник 
по обичају дпреве. 

ОТВЈЕТ. 

Оче свети, врачу души 
тједес, и прочаја. Од седан 
свештеников совершујетеја. 


Исправленије. 
Пробујетеја како читајет, пишет, и појет. Читајет не 
брзо но право. Пишет слабо. Појет самогласне гласове 





970) ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


добро, херувику и причастну первато гласа добро зпајет 


појати. 
вопрОс. 

Јеште вопрошајешисја, когда 
последни рат јеси се испо- 
ведал, и Бому, И имјојетшси 
ди цедуљу од њего! 

ВОПРОС. 

Кажди ден правило црков- 
ноје обдержујеш ли, и дитур- 
тију часто појеш дић 

ВОПРОС. 

Парохијали твоји ходјат 
ли добро ва цров и испо- 
ведајут ди сја и прочаштујут 
ди; и необретајут ди сја 
вотори безаконик, или да не 
хоштет ходати во црков, ви 
исповедати сја. 

ВОПРОС. 

Имјејете ли протокол и ва 
писујете ди ва него крстја- 
штихеја, брачаштихеја, и пре- 
ставлшихеја по предложевному 
Формулару ' 


ОТВЈЕТ. 
Исповедао сам се сето 1738 
года Фервара 10 духовнику 
ДанилуРемећаипну,це- 
дуљу не хотјед ми дати. 
ОТВЈЕТ. 

Правило, кад сан дома, 
не остаљви, и летургију часто 
неделом и празници појен. 

ОТВЈЕТ. 

У цркву добро ходет, Боји 
ву овде у седу, а исповеду- 
јукја и причештујут. Него 
јест јединн у Дражевцу 
безаконик, Влајко нисном, 
неће да каже Бога је венчао. 


ОТВЈЕТ. 
Имах и записујено. 


Јесио смотрили протокоа, и добро записујут. 


Месеца априлија 10-го дне 1733 года. 
Во Гроцкој. 
Свештеник Арсеније ЈосиФовић из села Ле- 
сковца имјејет лет +0, рожденијем и воспитанијем из 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 971 


реченаго села. Родитељ јего бил ЈосиФ художеством земље- 
делац, Котори исполнивши лет 50, преставилсја 1691 года. 
Мати јего нијевши 70 дет, и она ва 1721 љето преста- 
вида се. Јеште нмјед јединзго стрица, свештеника, нионон 
Григорија; и он стар 60 летан, ва дето 1718 почид. Бра- 
тији и сестар не нијејет. Он, поп, дат матерју својеју од 
10 дет у монастиару Боговађу духовнику Јанићију 
учитисја Бнизје, Код којего за 6 љет преучил наустицу, 
вес псалтир, молебен, акатист из ЕнигГЕ навикал читати. 
К тому самогласно на „Господи возвах“ појати, и на „Бог 
Господ“, херувиву 1-го гласа, и причеству. Још прочитал 
Евангедије, Апостол, Охтошх по 4 крат, Јеште навиваа 
мало писати. Потом возвратив се,дому својему у Леско- 
вац, идјеже једин год празан стојашти, мати јего браку 
сочетала јего 17 љетну сушту. После јединаго года госп. Вл а- 
дика Михаил Бједградски во 1710 љето во диИја- 
кона поставил. Ва тојже седмици поставил јего и свештеником. 
И по сем 7 дној поповати и литургију појати поучившиесја, 
отпуштен со сингадијеју у Миријево свештенствовати, И 
јенурију держати. За које допуштеније и сингелију пла- 
тил 25 гроша. 'Тамо поповавши 6 годин, и јегда це- 
саревојз војинство обступивши Бјелград; тогда преосвештени 
госн. митроподит Мојсеј оправид јего у Лесковац свло 
свештенствовати. Ва војем и до ниње непремвно 16 љет 
стојит и попујет. Попадију имат ово 18-0 љето слепу. Имат 
своје дјети, мужескога пода, троје. Први од 9 љет учитеја 
при нему павзчерници. Втори од 8 љета, третији од 5 
иссецеј. Женскато пола две даштери; једина од 15 љета, 
другаја од 6 љет. Мирно и поштено на дому живит и па- 
зетја. Од порције, кулука, десетка, и прочега датка мирни 
сут и свободни. Прковних својих ствари имат: 1 псалтир, 
московеви; 1 охтоих сербски; 1 требник кијевски; 1 епи- 
трахил; Брест водични художества светогорсваго. Грунтов 





972 ИЗВЕТПТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


1 виноград од 6 мотика; 1 коња; 2 вола; 2 краве; 30 
кошница; дом од плота стојећи. 


ВОПРОС. 


Јакоже једину свештенику 
достојит и 7. Д. 


ВопРОС. 

Вопрошајешисја о сиље сих 
тајин, и којими која совер- 
шујетсја словами ! 


ВОПРОС. 

Ову тајну светаго крште- 
вија может ли простоје лице 
совершити ' 


ВОПРОС. 

Аште детја живо будет, 
что еште потребујет над ним 
совершити % 


ОТВЈЕТ. 

Власт чрез рукоподоже_ 
није примих “ тајин црковних 
совершавати. Имевноже оне: 
1 Крештеније..... ит. 4. 


ОТВЈЕТ. 

Крештеније совертујетсја 
чрез триждноје погруженије 
во водја, свештенику глаго- 
лушту: врештајетсја раб 6о- 
жији или раба божија, нија 
рве, во имја отца, амин, и 
Сина, амин, и светаго Духа, 
амин. Доджен воспријемник 
гдаголати амин. И по сен 
примиреније бивајет чловека 
с Богом, и проштајетсја вход 
во царство небесноје. Сија 
тајна јединошди над крешта- 
јемим бивајет. 

ОТВЈЕТ. 

Может да погрузит три 
пут у води, и говорит: Кре- 
штајетсја раб божији, во нија 
Оца, алин, н Сина, амин и 
светаго Духа, амин. 

ОТВЈЕТ. 
Призватикумаилопа 
и испрва ваља да се 
врестит. 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 973 


Исправленије. 


Не инит ни сја тако братад: но аште живо детја 
будет, принести свештенику, да последовителне молитве товмо 
очитајет, да исподнитсја товио церемонија црковнаја; 4 по- 
гружзнија друга не творшти, нити онаја словоса Форме сего 
тајинства говорити, ни другаго имена нарицити. И аште 
случитеја детету и умрети, без поповских модитав, оноје 
крштеније од простаго дица дојствованоје, совершено јест, 
и такову силу имат, как и свештеник да совершит, Понеже 
како тајна светаго крштенија, так и проча тајинства ниже 
од свештеника, ниже од мирскаго совершујетеја но бдато- 
датију пресветаго Духа, по Апостолу (глагодушту): вејак 
дар совершен с виша јет — — — — 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Тајна светато Крештенија Јакожње у требнику: 


од куду имат своје џочелоћ Благосдовен Бог нам. 
Иосправленије. 


Имат своје почедо од самога спаситеља Христа, пре- 
Блонжаго пречисти верх и 7Т.Д. 


ВопросС. ОТВЈЕТ. 
Тајни второј, Миропомаза- Печат дар Духа светаго, 
вију, что јест Формач иди што решти, чрез сије ма- 


заније изливајутеја на отроча 
сије дари Духа светаго. Сија 
тајна јединошти над вјерними 
бивајет. 
ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
_ Может ли сја сија тајна Не может. 
повторити ' 


РААСВИК ЉУТ. 18 


274 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


Исправленије. 


Может. Аште кому случитеја од вјери одверштисја, 
и пакн обратитеја, должна ова тајна над ним совершатисја, 
ибо јегда од вјери одступит, тогда благодат божија од њега 
отимитеја, и пави чрез сију тајну дајетеја. 


ВОПРОС. 


Светој Евхаристији, тајни 
третијој, что јест Форма! 


вОпрРОС. 

Оветаја Евхаристија Богда 
имат своје начало, и ЕБогда 
кончитеја " 


вопрос. 


Свештенству ,четвертој тајви, 
что јест Формач 


ОТВЈЕТ. 


Призиваније светаго Духа 
со стихи. И паки сверху хљеба 
свештенику глатодушту : и е0- 
твори убо хљеб сеј, честноје 
тјело Христа твојего ; а јеже 
во чаши сеј. честнују Еров 
Христа твојего ; над обојими: 
предложив Духом твојим све- 
тим. И тим совершивтшисја 
дари присушествене сут, и 
Христос невидимо на престоље 
предстојит. 


ОТВЈЕТ. 


Имат своје конечноје на- 


чало, јагда речет свештенић 
или дијакон: „Станем добре, 
станем со страхом, Вонжвн 
светоје возношеније“, и про 
чаја. Кончитеја, јегда возгла- 
сит свештеник: „Изрјадно 
о пресветеј, пречистеј“, Е 
прочаја. 
ОТВЈЕТ. 

Дана власт Архијерејои; 

„Благодат божија“. 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 975 


Исправленије. 


Форижа јест : „Божественаја благодат“. Сверху сија тајним 


Архијерејом власт дана. 
ВОпРОс. 


Повајанију, пјатој тајни, 
что јест Формач 


ВОПРОС. 
Браву, шестој тајни, что 
јест Форма 


вопрос. 
Елеосвештенија, 7-ој тајни, 
что јест Форма 


ОТВЈЕТ. 


„Господ и Бог наш“ мо- 
дитва. К тому канон дати да 
обдержит кајуштихоја. 

ОТВЈЕТ. 

Вољу и хотјеније мужа и 
невјести свештеник испитав, и 
аште обоји согдасни суштд. во 
јеже љубити друг друга, и 
даже до смверти да објешта- 
јетеја не искати разрешенија, 
и вјерност супружества хра- 
нити; а дајут једно другому 
руки, како сија сохранити. 
И тогда сије согласије јереј 
по обичају цреве благословља- 
јет читаја последоватеднаја. 
По вонцје бивајет брак честен 
и ложе песев»рно. 


ОТВЈЕТ. 


„Отче свети, врачу души 
тјелес“. Саја тајна од 7 све- 
штеник совершујетесја. 


Пробујетеја, како читајет, пишет, појет. 
Читајет полако. Појати не знајет; Херувику и при- 
честу ни мало. Шисати такожде слабо. Треба да се обуче- 


вајет болшв. 


18» 


276 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


ВОПРОсС. 

Јеште вопрошајешисја, когда 
посдедни крат јеси се испо- 
вједал,'и кому, и нијејеши 
ди цедуљу од него. 

Вопрос. 
Правидо каждиго дне об- 
держајеш ли, и литургију 
часто служиш дич 


ВОПРОС. 


Обретајет ли сја ва паро-| 


хији твојеј котори безаконић, 
или који не хоштет исповје- 
датисја и причестити ' 


ВОПРОС. 

Имјејеши ди протокол и 
ваписујеши ли крсташтихеја 
имена, и брачештихеја, и пре- 
ставалшихеја по предложенону 
сормудару ' 


ОТВЈЕТ. 

Исповедао сви се ове г)- 
дине марта духовнику Да- 
нилу Ремећанину; цедуљу 
нетед нам дати. 


ОТВЈЕТ. 
Праздници и неделом пра- 
видо држим, а детургију на 
празнике појем, не имам с БЕНИ 
други пут. 
ОТВЈЕТ. 
Безаконика не имамо; него 
има, који се неће да испо- 
веде у Лесковцу Јовин 
Илић, у Борку Сганоје 
Онивоновић у Хану кнез, 
ОТВЈЕТ. 
Имано, како сте нам Ваше 
господство казали, запи- 
сујемо. 


Месеца априла 26 ден, 1733 года. 
Во Гроцкој, 


Свештеник ПланојеРадојевић из села Сибнице 
нмјејет љет 43. Родилсја вод нора ва земљи Дроб- 
начкој, у селу Прзвишу, под властију Турецкоју. Вас- 
питан ва нахији Бијорској, у селу Вишнови, ва 
нахији Бијорској, ва пашалуку босансвому. Родитељ јего 
бил Радоје, художеством Кириџија; котори исполнивши 90 
љет, преставилеја ва љето 1781-го. Имат 3 брата. Два 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 277 


ва держави цесарској, вод Рудника живут, а једин ва тур- 
свој области и ниње јест. Измежду та три брата најстарши 
једин јест свештеник, именем Војин, попујет код Руд- 
ника у Отанову свалу. Он, поп Џланоје, од десјатог 
љета вод својего брата свештеника Војина начела учитнеја 
книзје. Код којего непремено 10 љет учивши, преучил нау- 
стицу, псалтир, модебен пресветија Богородици, Октоих не- 
колико Брат прочитал. По том родитељи јего сопрегли 
љетну сушту 20-ом. 'Тогоже љета, по убазу блажењејшаго 
тосподина патријарха Мојсеја, Пећсваго, приведен 
братом својини, попом Војином во Пећ, идјеже речени господин 
патријарх поставил јего во дијавона, тојаже седници и свеште- 
ником. да које платил јесмо седамнаест гроша. 
По којем поучившисја тамо днеј пети на десјат, отпуштен и 
својему дому (одшел), идјеже празан, без јенурије стојал 2 годл. 
По том одшел во Стари Влда, у монастир Ковиље, 
поучитисја вечбинам и литургију служити. И тамо стојашти 
2 месеца, дал јему сингедију патријархов Еесарх, во селу 
Берскову поповати. Идјеже исполнивши љет 8, прибегал 
во державу цесарсвују, во Рудничњу нахију у седо Та- 
ово и тамо стојаљ цјед год без јенурије. По том пришел 
во више речено село Сибницу, со вејем домош својим. 
Идјеже преосвештењејти господин митрополит Мојсеј Пе- 
тровић допустил и благослови јему свештенствовати јену- 
рију держати. Синтелију јему не дал, нити что за допу- 
штеније таков вајаа. И ниња шест љет и пол, како тамо 
непремено попујет. Имат својих дјетеј троје мужеска пода. 
Перви од 14 љет; други од 11 љет, и под; третији од 
9 љет. — даповедаскио, да једно детја отправит 
учитисја книзје во Бјелграду. — КЊ тому јеште 
нијејет четири дјевице, све четири младше од своји бра- 
тији. На дому својему мирно и поштено живут и пазетеја. 
Од порције, десетка кудуба и прочег датка мирни сут. 


278 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 

Својих црковних свари имат: 1 псалтир, часловац, аЕ- 
тургију, охтојих, требник, све сербсњија штампи. Стихар од 
платна бела; наруквице од мусуда; крст водични светогор- 
сви веоковат. Проче 1 виноград; од једне мотике; | вола; 
1 краву; 1 јуне; 9 Коза: 3 овце; 5 кошница; дом бвој. 


ВОПРОС. 

Јакоже једину свештониву 

достојит ведати и тТ.Д. 
ВОПросС. 

Ведајеши ди силу тјех та- 
јин, и којнми која соверши- 
васја словами, и вопрошаје- 
шисја о первој перви“ 

Ввопрос. 

Тајна светога Брештенија 

од Буду ишмат своје почело! 


ОТВЈЕТ. 
Власт чрез руконоложеније 
примих, И Т. Д. 
ОТВЈЕТ. 
Крештеније совершујетеја 
словеси, ИТ. Д. 


ОТВЈЕТ. 
Нисам то учио. 


- Исправаеније, 
Имат своје почело од Самаго Спаситеља Христа, и т.д. 


ВОПРОС. 

Ову тајну светаго крште- 
нија, может ли простоје лице 
совертити ' 


водгос. 
Аште без поповски моли- 
тава умрет, је ди совершено 


ОТВЈЕТ. 
Может да погрузит у ВОДЕ 
и говорит : „крештајетеја раб 
божији, или божија, во нија 
Отца, амин, и Сина, зини И 
светато Духа, зинн“. После 
свештеник нолитве да очита, 
а да не говори: „крештајет- 
сја раб божији“, и да не по- 
гружујет. 
ОТВЈЕТ. 
Јест совершено крштеније 
првина. 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА | 9279 


оно Ерштеније од простаго 
Ааица дествујемоје 4 
вопрос. ОТВЈЕТ. 

Дажд свидјетелство од бо- Богив незнам, нисам 
жественаго писанија, какојест чатио, него сам чуо, да 
совершено врштење, аште од може за нужду и прост члдо- 
простато лица при нужди деј- веб крстити. 
ствовало ' 

Иосправленије, 

Имаш сведетелство словеса апостолскаја: „Вејак дар 
совершни с више јест, сходјај од Тебе Отца свјетов“. Ибо 
таково крштеније јест совршено, и такову силу имат, Бао 
и свештеник да совершит. А модитве что после очита, само 
церемонију црковну да исподнит. 


ВОПРОС. ОТВЈЕТ. 
Тајни миропомасанија что Печат и дар Духа светаго, 
јест Форма“ ави би решти чрез сије ма- 


заније изливајутска на отроча 
сије дари Дуда светаго. И 
сија тајна јест еште во времја 
светих апостод 'устављена. 


вопрОС. ОТВЈЕТ. 
Может ли сја сија тајна Может. 
повторитеја над вјерним' 


Исправленије. 


Сија тајна мнропомазанија јединожди точију над вјер- 
ним пријемљетеја. Но аште кому случитеја од вјери одвер- 
штвеја, к пави обратитеја, должна ова тајна над ним совер- 
шитиеја. Ибо јегда од вјери одступит, благодат божија од 
него отиметеја, и чрез сију тајну паки дајетсја 


280 


ВОПРОС. 
Третијеј тајни, светој евха- 
ристији, что јест Формаћ 


ВОПРОС. 
Свештенству, четвертој тај- 
ни, что јест Форма“ 


ВОПРОС. 
Повајанију, тајни пјатој, 
что јест Форма % 


ВОпрРОС. 


Браву, шестој тајни, что 
јест Форма 


ВОПРОС. 
Елвосвештенију, седмој тај- 
ни, что јест Форма! 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


ОТВЈЕТ. 

Светаја, евхаристија имат 
своје конечноје начело јегда 
речет дијакон или свештеник : 
„Станем добре“ и т.д. 


ОТВЈЕТ. 
Сверху сија тајни архије- 

рејом дана власт. Фориз јеј: 

„божественаја благодат“. 


ОТВЈЕТ. 

Господ и Бог наш Исус 
Христос благодатију и ште- 
дротами својего чловјекољу- 
бија, да простит чадо које 
веја согрешенија твоја, И аз 
недостојни јереј властију јего 
мње даноју проштају и раз- 
решајутја од вејех грјехов 
твојих, во имја Отца и Сина 
и светаго Духа, амин. 


ОТВЈЕТ. 


Чћениха и дјевици вољу 
и хотјеније извјестно испи- 
тав свештеник, и т. Д. 


ОТВЈЕТ. 
Елеосвештенију од 7 све- 
штеников (совершајемому) јест 
форма: „Оче свети врачу душ 
и тједес, послави јединоро- 
днаго твојего Сина, Господа 
нашего Исуса Христа, вејави 


ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 981 


недуг исцјељајуштаго,“ и про- 
чаја, јавоже во требнику. 
Пробовавши како читајет, слабо, појати не знајет, пи- 
сати тавожде треба да се обучевајет. 


Назнаменованије 


из визитацији Ексаријата Пожаревачког, по прегледанију, 
котороје еште исправлевије надлежит по визитацији 
1788 љета, дф по развсужденију их архивпископата 
гооп. Бкевархи наредбу учинитоја сице. 


1]. Мајданпек свештеника не имат, и црков неосве- 
штенаја, а может се освештати. 

2. Џореч свештеника потребујет поставити втораго. 
Может бити швола изреднаја, понеже имејет млогих отро- 
Бов, доводно может се прикупити за једну сто- 
тину. Такожде и црков освештати се может, само точију 
Бо освештенију да приуготовит се, 

8. Трг црков потребујет свештенија, одежди и потир 
са надлежаштими потребами, и црков да оградит се. С по- 
моштију окрестних сед и црковни (ејпитроп и сини да се 
поставет. да што нису хотједи у визитацији послушати, но 
јесу оставиди по васЕересенију попу Јанку парохијалному 
онде одредити указ ва наученије у Пожаревац, 
а за преселеније јему ниБаво недопустити, Еотороје просит. 
И втори свешгеник Димитрије сингедију да прихит. Исе 
свештениву јест дато препис о таинстав црвовни, да ва вто- 
рије визитацију отвјетвујет за всја. 

4, Параћин црков да осветит се, и Христијаном указ 
да дадет се приуготовати себе ко освештенију. Од црвовног 
сина Грека Михаила есап примити, пре десет љета, како 
је био црковни син, и није својега всапа никому предал, и ва 
то време визитацији побјегал. Свештеник парохи- 





982 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


јални Петар да вазмет сингедију, и добро се имат. И поп 
Ствевн да идет ва Пожаревац ва школу учити 
се известију свештеничвому, и о тајинстав црЕовни 
јему надлежаштаје знати. И јегда изучит се, да примит син- 
тедију на Мутниду, тамо поповати, понеже тамо јест Фа- 
мидија и дом. | 
5. Каменово надлежи црков освештати, вазможно 
јест, и поп Димитрије Каменовачки сингедију да вазмет. 


6. Смиодинац, црвов да покрпет, и потир да вазист 
нов са надлежаштими, такожде и Брстилницу да справет. 
Поп Марко Омодиначки да вазмет себје сингелију. 


%. Градишка свештеник Никола Градишки Да 
возмет себје сингелију. 

8. Барич, по објештанију својему цркву да направит 
с прочими седи окрестними. 

9. Бикотинци цркву по објештанију да направит с 
прочими седи окрествими. Поп Илија Бикотински да во 
змет себје сингелију. 


10. Маријани седо са окрестним сели чрез мона- 
стира Нимника оставља се нарежденије или у монастиру 
да служит или у селу Маријани цркву да правит. И све- 
штеник изријански Радосав да прими сингедију, а јего син 
поп, котори се запопил у турској страни, Код владике (0- 
Фијског са осведелствованим писмом, и поп млад 18 љета у 
шкоду Пожаревачку ходит учитеја са прочних 
ученици. 

11. Крушевица село да дајет се им писаније за ради 
цреве 38 помошт собрати милостињу. А свештеник да прнинт 
синтелију. И свазал нам, да је дао новце КБсарху Мак- 
симу за сингедију. И ЕКесарх Максим сам сказал; ДА је 
дал 20 Фор. и десет Форинти остал дужан. Ваља гледати у 
тестеру. 





ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКОАРХА 983 


12. Грабовац седо. Ексарх да им отидет у место по- 
ставити (е)јнитропа црковнога и синове. И дати им писаније 
за помошт милостини ради. Ва време визитацији нису могли 
изабрати људе, него јесу оставили по васересенију. А за све- 
штеника Грабовачког Џавла, што немирна Фамилија, И 
дајут цару порцију и кулук, и сваву нужду 
трпвт, и то освободити се неможет, дондеже не 
сотворите како и у Градишкој острим писанвијом 
на них. И свештеника дигнути за време, док не ослободит 
се с Фамнлијох, како и прочих свештеници приви- 
дегија издали за нихову икономију. 


13. Голубац. Првков освештати и порти огражденије 
справити. И еште јединато свештеника дати; од тал поп Ни- 
колај не ексаминироват причин ради тоје, что бољезновал, 
потребујет јего еесаминирати, и ва протокод мотнути, и попу 
Николају Голубачкому синтелију дати. 


14. Затоња, да приуготовит цреви ново созидатој и 
ка концу приведеној потребујуштаја ко освештенију. И све- 
штеник затонски остал не преписат, тоје ради причине, да је 
овда на последњему концу бил, и сада болезнствујет. И таБо 
сказаше Христијани, да бодест јегова јест од премногаго пи- 
тија вина и ракији, и ведми модет се за јединаго свеште- 
ника имати. 


15. Клење село, цркву нову хоће да правет. Да им 
изађе Евсарх, да покажет место, и писавије да им се дајет 
за пожошт милостињу просит. Инструвција издата јест, и поп 
Петар Кленсвњи да возмет себје сингедију. 

16. Острово село, цркву имјејут, а свештеника но 
имајут. Калуђер попујет за време. И сада јесу се покорили 
в наредили црковног сина. 

17. Мутница горња, да обградит се црква и свеште- 
ник да дадет се ни. 


984 ИЗВЕШТАЈ МАКСИМА ЕКСАРХА 


18. Шетоња. Црков лепо справљена сада на ново, И 
порту исправил. Да приуготовљат се освештенију. Поп Не- 
шко бодезни ради оста не ексаминират, и сада велми болујет. 
И прожет Христијани себје свештеника имети. 

Назнаменованије потребитаго дјела ради, 
котори по вавочиштенију визитацији сингела Андреја Јозки- 
мовича ва ексархијату Грочанском наддежит исправленије. 
А наипаче: | 

Прво варош Смедерево приправна за освештеније цр- 
ков, кутија за светојз тјело да се начини и крстилница, об- 
града око црве, 

Поп Ђерман да примит сингедију. 

И поп Јоан да примит сингелију. 

Второ: Село Ливада, црков неосвештата. Да. се настоји 
освештати, и свештеник да им се даде. Првва да се обгради, 
Ерстилница и умивадница да се справи; а Еутија за светоје 
тједо, и нити нуждњејти. 

Третије. Шанац Хасан-пашина Паланка. Црков за осве- 
штеније, внити нуждњејши, и да се обргради дрвов. 

Поп Стефан сингедију да вазмет, и да житије своје 
исправит од пијанства. Да приде на ученије. 

Поп Петар сингелију да вазмет, правидо да им св да. 

Четверто. Ва селу Кусатку црков неосвештата, обграда 
цреви, и книти нуждњејше потребујушта. И весма на непо- 
требном месту спрадена у туми. 

Пето. Ва Колари церков неосвештата, треба настојати 
да се освештајет, книги нуждњејтв. 

Пол Василије сингелију да вазмет. И протокол да имат, 
да се подвиже ваписивати Брештеније, венчаније, престав- 
леније. 

Шесто. Ва селу Еменикућа црков неосвештата; п0- 
требно: свод, умивадница, Ерстидница, книги нужднејше, 
и проча. 





ИЗВЕШТАЈ МАКОИМА ЕКСАРХА 985 


Поп Станко није ексамширан узрока ради, что је бил 
побјегал, но треба да се ексаминира. 

Седмо. Во вароши Грочансвој дрков надлежи освештати, 
или нову правити. Крстилницу да справе, и да се бодше 
обгради. 

Друга црва Грочанска освештата. 

Поп Василије сингедију да вазмет. 

Поп Стојан није веБсамиран бид ва Белградје на уче- 
нију. Сингелију да вазмет, и да се од пијанства чува. 

Поп Јанко, котори вадов, по указу ниховаго архипа- 
стирства треба да прими иночесви ЧИН. 


РЕГИСТГА 


ПОЈЕДИНИХ ПАРОХИЈА У ПОЖАРЕВАЧКОМ, ГРОЧАНОКОМ И 
БЕОГРАДСКОМ ЕКСАРХАТУ 1788 ГОДИНЕ, 








БРОЈ ХЛЕВОВА ДАПАШЊИ ВРОЈ ПРИВЛИЖКА ДА- 
или ДОМОВА ПОРЕСКИХ ГЛАВА знао а 
Параћин. . 28 1006 
Мала (Доња) 
Мутнида 18 148 од Параћина 1", сах. 
Вед. (Горња) | 
Мутница . 32 14 , . -– , 
Плана. ... 9 208 , , 1, 
Мириловица | 19 96 _ 
(Мириловац)| 7 » » 
Видово Доње. 11 165 , 0 —79., 
Видово Горње 18 76. , , —), 
ПАРАЋИНСКА | 


123 српски дом. 
ПАРОХИЈА = | 


Поречка парохија под Банатом. 


Пореч. ... 155 
Рибница. . . 12 


Орешковица . 22 Власи комор. од Рибнице —'/, сах. 
Болетин. .. 9 Срби и и 2 —%, 
Мосна. .. . 11 Влеви , ДЕ , ]|— , 
Косовица .. 8 Срби , , , |— , 
Јастребица. . 14 Срби и Власи и , 2, , 


РИБНИЧКА ПА- 
РОХИЈА .. 281 дом. 


288 РЕГИСТАР 
ВРОЈ ХЛЕВОВА ДАНАШЊИ ВРОЈ ПРИБЛЕЖНА ДА- 
или ДОМОВА ПОРЕСКИХ ГЛАВА па и 
Голубац. . 42 244 под Банатом. 
Војилово . . 21 99 од Голубца — '/. сах. 
Малешево. . 8 64 , , — 1» 
Добра. . .. 85 171 , , о. 
Двориште. . 17 98 , и —', 
Радошевци | ћ 
(Радошевац) | 10 69, о 1, 
ТОЛУВАЧЕА ПА- 
РОХИЈА. . . 188 Срба. 
Бикотинци 20 Срби ком. – 191 има дркву. 
Миљевићи | 1 
(Миљевић) | 6, , 125 од Бикотин. — /, сах. 
Мрчковац.. 4 ,„ » 86 , , 1— , 
Бараћ би 120, , 1800, ,„, | 1–, 
__ РриЧ) 
Бикиње ... 8 , , 86 , . —, 
Крушевица. 10 ,„ , 95 , , — а» 
ВИКОТИНАЧЕА| | 60 0, 
ПАРОХИЈА ( 
Елењв. . . 21 Срби комор. 115 
Раброво. .. 25 , , 229 
Феленике .. 16 Србин Власи 90 Раброве — ах. 
Мустапић . . 26 Власи 274, |— , 
Мипљевовци | 
(Мишљено- 17 Срби и Власи 163 , |— , 
Вац) | 
Макце (Ма- 
кци) . .. 16 Срби 298 , 1— , 
Чешље 
па. . 61 Власи 170, А, 
ЕЛЕЊСКА ПА- 
РОХИЈА . . 182 


РЕГИСТАР 


БРОЈ ХаЗЕБОВА 
или ДОМОВА 





ДАНАШЊИ БРОЈ 
ПОРЕСКИХ ГЛАВА 


289 


ПРИВАНЖНА ДА- 
ЉЕАНА ОД ГлАВ- 
ног МЕСТА 


20 Срби и Власи 128 под Београдом. 


136 од Средњева —'/, сах. 


195, ,  —%, 
121 » 7 — 7, » 





40 Срби и Власи 333 од Марајана — "/, сах. 


Средњево. 
Влашки До. 20 Орби 
Десиње (Де- __ 
сина). . . 832 Срби 
Пешчаница 
(Печани) | 17 Срби 
Шумово. . . 17 Срби 
СРЕДЊЕВСВА | 106 
ПАРОХИЈА 
Маријани. 387 Срби 
Кличевац . . 
Бисвуије | 41 
(Бискупље) | ' "" 
МаРИЈАНСВА | | 08 
ПАРОХИЈА (' 
Омољинац. 26 Срби 
Шапина (Ша- 
пино)... 11 , 
Лајевица. .. 9 , 
Мало Гради- 
ште.... 15, 
Беране... . 40. , 
Њаљиште. .. 14 Сри и Бави 
Батуша . .. 18 Срби 
Божевац.. . 11 , 
СМОЉИНАЧЕА 
ПАРОХИЈА | 189 


Градиште .. 
Кусић (Ку- 
сићи). .. 
ГДАСНИК 171. 


50 98 


о5ђ Орби = Вза- 


си ком, 





98 у» —4, » 
434 
274 од Омољинаца —'/, сах. 
» ј) —", „ 
104 » » — 7, » 
95 » » — а » 
128 ој 7 7 >» 
144 од Каљишта — "1 , 
' 474 » » — 7, » 
1658 
618 
142 — 9, сах. 


19 








290 РЕГИСТАР 
БРОЈ ХЛЕБОВА ДАНАШЊИ ВРОЈ ПРЕБЛИАЖНА ДА- 
или ДОМОВА ПОРЕСКИХ ГЛАВА под и 

Триброде | ! 
(Триброда) | ' 15 Срби комор. 121 ] '/, сах. 
Пожежена. . 10 , > 191 — а, 
ГРАДИШКА ПА- | 

РОХИЈА . . 100 
Крушевица 18 Срби џаори 258 
Волуја. .. . 47 Власи ком. 217 ] — сах 
Дубока ... 85 Срба ,„ 524 — у, 
Нересвица.. 48. ,„, |, 367 — љ, 
Кучајна... — , , 145 — ћ, 
ЕРУШЕВИЧКА 

ПАРОХИЈА | 148 1560 
дЗатоња – (За- 

тоње). . . 40 Срби и Власи 120 
Кисиљево . . 80. , „ 182 од Затоње —"/, сах. 
Тополовник . 67 Власи , 256 , , д— , 
Рам. .... 4, , 74 , , |ј— , 
ЗАТОЊСКА ПА- 

РОХИЈА . . 141 632 
Каменово) 

(Камијево) (' 17 Срби комор. – 86 
Пенавац. .. 20. , , — од Каменова — '/, сах. 
Поповац... 24 , , 51 , о — а, 
Ражанци | 
(Ражанац) | ' 30, 58, ј— , 
Жабари и| 
Хајдуци || о 3 За 
БАМЕНОВАЧКА | 97. . 


ПАРОХИЈА 


. 


Шетоња.. 
Врбовац | 
(Врбица) |" ' 
Леле. ... 
Кдрвло . .. 
ШЕТОЊСЕА ПА- 
РОХИЈА. . . 


Орашје. . .. 
Пањевац. .. 
Јоховац (Ј0- 

вацћ). .. 
Грабовица. . 
Поповићи .. 
Ђоњци. ... 
Грабовац .. 
Свилајинци | 
(Свилајинац)ј 
ТГаожани. .. 
Војска... .. 


БРОЈ ХАКВОВА 
иди ДОМОВА 


14 Срби вомор. 


ДАНАШЊИ ВРОЈ 
ПОРЕСКИХ ТЛАВА 


17 о 


37 Срби комор. 


РЕГИСТАР 


247 


157 од Шетоње 


» 


10 Власи војни. 231 , 


78 


31 Срби војн. чина 177 од манаст. 


6 


РЕСАВСКЊА ПАР. 168 


Раваничка парохија (манастирска). 


Сење (Доње). 
Сење (Горње). 
Иванковци | 
(Иванковац) | 
Миросава .. 
Ћуприја. .. 
Чимаре ... 


РАВАНИЧКА ПА- 
РОХИЈА. .. 


— од Ћуприје 


23 „ Бомор. 48 , 
10 Срби војн. чина — , 
30 „, , ), 592, 
14 „ паори 
114 
Манастир Ресава. 
85", Паори ", војн. 
12 Срби војн. 59 , 
15 Срби вомор. — , 
16 , , 139 , 
15 , , 165 , 
10 |] » = ; 
17 , , 194 , 
98, , 894 , 
11 , , 233 , 
9 ,„ паори 190, 


од манаст. 


291 


ПРИВАВЖНА Д.- 
ЉАЕНА ОД гдАВ- 
ног мКстА 





292 РЕГИСТАР 


Витаонична (Витовнична) парохија. 


БРОЈ ХДАЕБОВА ДАВАШЊИ БРОЈ ПРИВЈИЖИА ДА- 
или ДОМОВА ПОРЕСКИХ ГЛАВА ЊЕНА од ТЛАВ- 


Мелница. . . 10 Власи комор. 683 од манаст. —'/,сах. 
Бистрица . . 9 Срби војн.чина 172 , , 1— , 


Рахановац | | 
(Рановац) | ' 60 Власи ком. 589, . 1|— , 


Кула . .. . 15 Срби ком. 229, » д— , 
Црљенац .. 16. ,„, , 257 , „ 4— , 
Велико село. 14 , , 241 , А — , 


ВИТАОНИЧКА | 
ПАРОХИЈА — [ 124 2111 


Руномијска парохија (монастира Рукомије). 


Брдарци | Е 
(Брадарци) 23 Срби ком. — 141 од манаст. |, саХ. 








Дриво. ... ., 118 , , —у , 
Костолац .. 39 „ пшаори 152, | 1–,., 
Кленовник.. 8 , , 122 , , — 
Петка. ... 54 , , 216, , 1— , 
Дубравица . — , , — од Пожар. 2— , 
РУКОМИЈСБА | 148 

ПАРОХИЈА — | 


Пожаревачка парохија. 
(Владика, Ексарх и 4 свешт. 2 цркве), 
Пожаревац. . 226 Срби војни. чина 1570 
Црнићи .. . 29 Срби комор. 203 од Пожар. !— сах. 


Царина... 40 , » — , 2 —%, 
Ћиривовац . 88. , , · 208 , , —7, 
Бобушинац | а 

(Бубушинац) п, » 18, > љ а 
Драговци а 

(Драговад) | 16 » » 181 » » ја |) 
Дубравица. . 95 ,„, » 222 , , 2, 


ПС ЖАРЕВАЧЕА | 390 
ПАРОХИЈА | 








РЕГИСТАР 993 


Црева Поречка св. Николе. Свешт. Димитрије Попо- 
вић родом из Пореча. 

Црвева Мајданповска св. Арханђела. 

Црква Тршва св. Николе. Свешт. Нешко, Бог су Ау- 
стријанци оковади и затворили у Теми- 
шварском рраду. 

Прева монастира Горњака, Ваведенија Богородице. Свешт. 
Данило јеромонах и игунан. 

Црева Камоновска, 40 мученика. Свешт. Димитрије 
од Ресаве, родом из Гложана. 

Пожаревачка Горња црева св. Арханђела, сазидана 
1723 год. Свешт. Лазар Јовановић и ЈосиФ Савић. 

Пожаревачка Доња црква, св. Ниволаја.. 


Општи преглед домова. 


ПЛАЋАЈУ ЕКСАРХУ БРОЈ МЕСТА 
1. Параћинска парохија има 128 дома ( 
2. Рибничка и » 281 , 7 
3. Годлубачка , , 183. , 6 
4. Бивотиначка , „ 60, 6 
5. Клењска , „0 182 , 7 
6. Средњевска , » 106 , 5 
%. Маријанска и 108 , 3 
8. СОмољиначка , „1899 , 8 
9. Градишка , , 100. , 4 
10. Крушевачка „ ' , 148. , 5 
11. Затоњека , 2.141 , 4 
12. Каменовачка |, „ 97, 7 
13. Шетоњска 0, 8. , 4 
14. Раваничка , » 114 , (| 
15. Ресавека (манаст.) пар. , 168 , 10 
16. Витаоничка парохија ,„ 124 , 6 


294 РЕГИОТАР 





ПЛАЋАЈУ БКОАРХУ ВРОЈ МЕСТА 
17. Рукомијска парохија има 148 дома 6 
18. Пожаревачка, Мајданпеч- 
ска св. Арханђела пар. има 390 , Џ] 
у ових 18 ПАРОХИЈА ИМА СВЕГА 2585 домова 109 


Од којих су српсви домови. . 2197 
Влашви домови. ....... 388 


По томе влашки домови износе само / србских домова. 


чисто чисто 
ОРПСКИХ ВЛАШКИХ 


Од 109 места има 98 8 8 


МЕШАНИХ 


По томе број чисто влашњих седа чини од прилике /, доо 
од 109 и. 

Број места тде су Власи са Србима у пода 7“, део од 109 
иеста. 


Ови су статистичњи податци на жалост обележени само у по- 
жаревачком ексархату; а у извештају о грочанском, 
смедеревеком и београдском ексархату нема табвих ста- 
тистичњих података. 


Школа било је само у Београду, Гроцеој и у Пожаревцу, 
и то: у Београду била је једна основна школа и 1 ве 
лика швола, а у Пожаревцу једна основна и једна већа 
швода за попове и богослове, 

У Београду било је два учитеља а у Гроцкој и Пожаревцу 
само по један. 

По манастирима калуђери поучавали ђаке и спремали их 88 
свештенички чин. У овом извештају помиње се Стеван 
Даскал у манастиру Раваници; игуман ЈосиФ у мана- 
стиру Ресави (Манасији); и неки Герасни Даскал. 


РЕГИСТАР 295 


Из ових података видимо, да је за време аустријске окупа- 
ције од 1718 до 1789, дакле за 22 године аустријско 
владавине, бидо у северном и северо-источном врају, 8 
на име у 109 места на 2585 домова било је само 8 
редовне тшкоде, и то о трошку народном подигао 
је и издржавао те школе митрополит београдски и вда- 
дика пожаревачки, 8 ђесарска влада о државном тро- 
шу није подигла ни једну шеолу. Такве благодети било 
од владавине културне државе. 


Манастири 


који се спомињу у овом Ексарховом извештају. 


Боговођа у ваљевском серугу. 

Витовница манастир Успенија Богородице. Пожар. овр. 

Врбнив, манастир. 

Гњевотиња (смедеревсњи манастир) близу седа Ливаде у сив- 
деревском овБр. 

Горњак манастир у пожар. окр. 

ЖЊитијани у Каравлашкој. 

Ковиље, манастир у Старом Влаху. 

Љубостиња у краг. оБр. 

Маријани, манастир св. Никоде у пожар. окр. 

Морача у Црној Гори. 

Нимник, манастир у пожарев. окр. 

Острог, у Свендерији. 

Петковача у шабачком окр. 

Раваница (у Србији) манастир Вазнесења Христова. 

Раковица, у беогродевом окр. 

Ресава (Манасија) манастир св. Тројице. 

Рукомија манастир Вазнесења Христова. 

Смедеревски манастир (Гњевотиња 4). 

Студеница манастир. 


296 РЕГИСТАР 


Туман, манастир св. Архистратига. 
Тушиње |, у Дробњачкој земљи. 
Од ових манастира 17 су у Србији, 3 у Црној Гори, а 1 
у Каравлашкој. 
Имена 
архијепископа, јепиокопа и јепископија у Србији 17838. 


Вићевтије Јовановић архијепископ српски и митрополит бе- 
оградесви, 

Вићентије Поповић (Неми) архијеп. и митроп. карловачки. 

Димитрије владика ваљевсБи. 


Доситије „ , 

Михајило , београдски. 

Михајило » пожаревачки. 

Јеврем и у манастиру Студеници. 


Максим Несторовић владика вршачки и неких прекодунав- 
ских покрајина у Србији. 

Осим ових владика у Србији помињу се још и ови: 

Григорије владика пећски. 

Исајија Антоновић владика арадски. 

Јанићије Владисављевић владика темишварски. 

Костантин владика скопљански. 

Максим Гавриловић владика мохачки, сечујски и сигетеви. 

Мојсије Петровић архијеп. српеви и митропод. београдске. 
Он је подига) у Београду Велику школу 1727, по 98- 
кључку српског народног Сабора у Кардовцима 1726. 

Никанор Крушедолац, бивши владика мохачки, по што је 
ова јепархија 1738 спојена са будимском, настанио се 
у Крушедолцу, од куда му и назив Крушедолац. 

Никола Димитријевић, владика темишварски, Боји је по пре 
поруци чоститог митроп. Мојсија и по жељи народа био 
администратор митроп. а доцнијз народни кандидат 38 
митроп. београдског, интригом цар. Комесара и неког 





РЕГИСТАР 997 


владике дошао је на митрополитску столицу Вићентије 
Јовановић, који је први дао писмено уверење у Бечу, 
да ће унију потпомагати. 

Себишки (себешки или сибињски) владика. 

Симеун владика ВИДИНСЕН. 

Совроније Раваничанин, владика арадсви. 

Стеван Љубибратић, владика славонијски. 

Совроније Подгоричанин архијеп. српски и митрополит бе- 
оградски. 

Патријарси српски: 

Арсеније Чрнојевић 21 патријар српски. 

Калинив 23 патријар српсви. 

Мојсије 24 патријар српски. 


Имена школа и учитеља, 
који осе помињу у ОВОМ извештају. 


Београдска Велика школа. 

Београдска српека школа. 

Василије Мошковит учитељ у београдској Ведикој шволи. 

Веселин Дасвал у Чадми (Срему). 

Герасим Даскал. 

Грочанска шкода. 

Јован Бркић, учитељ карловачки. 

Јосив Игуман манаст. Ресаве и учитељ. 

Лозан Никопољац, учитвљ. 

Максим Суворов, учитељ у кардовачкој богословији, родом 
из Москве. 

Павле Мештер, учитељ пожаревачки. 

Пожаревачка школа за свештенике. 

Стеван. Даскал, учитељ српске школе у Београду. 

Стеван Даскал, учитељ у манастиру Раваници. 

Школа у манастиру Ресави за свештенике. 

Филип духовник и учитељ у Старом Влаху манаст. Ковиљу. 


9298 РЕГИСТАР · 


Имена Ексарха. 
Јован Ексарх Грочански. 
Никанор Евксарх. 
Максим Несторовић, архијеп. митроп. Ексарх. 
Максим Радковић архијеп. митрол. Ексарх, писац овог из- 
вештаја. 
Совроније Евсарх пожаревачки. 


Имена свештеника 
оба редв. 


Авакум, духовник митроп. Мојееја. 

Алевса, духовник. 

Андреја Јоакиновић, сипђел, 

Арсеније Јосивовић свашт, лесковачев. 

Арсеније, намесник и свешт. манастирске нурије у Ресави. 
Арсеније Свето-Павлац, валуђер. 

Богосав, протопоп поречки. 

Василије Антонијевић, свешт. коларски. 

Василије, свешт, смедеревски. 

Василије Станојевић, свешт. грочански. 

Васидије, ђакон пожаревачки. 

Виктор, свешт. ресавеви. 

Вујица, свешт. смедеревски. 

Вудета, свешт. параћински. 

Гавридо Рајковић ђакон манастира Витовнице. 

Гаврило, монах | 
Гаврило свешт. | 
Гавридо Јеромонах, свешт. раваничке манаст. цркве. 
Георгије духовник манаст. Раванице. 

Геортије, јеромонах манаст. Раванице. | 
Георгије, свештеник у Врањевцу. | 
Георгије, ђакон београдски. 


нурује монастира Рукомије. | 





. РЕГИСТАР 999 


Герасим, духовник манаст. Студенице. 

Герман Ђукић свешт. смедеревски. 

Григорије, свешт. грочански. 

Данидо, игуман и свешт. нурије манаст. Горњава. 
Данило, игуман манастира Витовнице. 
Димитрије, игуман и свешт. нурије манаст. Рукомије. 
Димитрије, свешт. каменовски. 

Димитрије Несторовић, свештеник без парохије, 
Димитрије Поповић, свешт. поречки. 
Димитрије Пешић, свешт. нурије манаст. Ресаве. 
Димитрије, свешт. пожаревачки. 

Живота Идијевић свешт. вишњички. 

Илија Димитријевић, свешт. бивотиначки. 
Илија, свешт. из Борка (београдски округ). 
Исајија, јеромонах манаст. Тумана. | 
Исак, свешт. затоњски. 

Јанићије, јеромонах и Фограсац. 

Јанићије, духовнић манаст. Боговађе. 

Јанко Радојевић, свешт. грочански. 

Јанко, свештенић тртшки. 

Јоасас, игуман и свешт, нурије манаст. Ресаве. 
Јован (мали) Томић, свешт. пожаревачки. 
Јовив ђакон манаст. Ресавв. 

Јосив, јеромонах ресавски. 

Јосив Савић, свешт. пожаревачки. 

Јосив, ђакон параћински. 

Калуђер дографац, свешт. мајдан-покски. 
Лазар Јовановић, свешт. пожаревачки. 

Марко Станисављевић, свешт. жељезнички. 
Марко Стајић, свешт. смољиначви. 

Милић, свешт. градншки. 

Мојсеј монах манаст. Ресаве, родом из Будима. 
Нешко Стевановић, свешт. у Шетоњи. 


300 РЕГИСТАР 


Нешко, свешт. тршви, сужник у Темишвару. 
Нивода, духовник из манастира Тушина. 
Никола Илијин, свешт. градишви. 

Никола, свешт. тодубачвн. 

Никола Петровић, свешт. вишњички. 

ОноФрије јеромонах манаст. Витовнице родом из Будниаз. 
Павал, свешт. звиждески. 

Павал Јовановић, свештеник без нурије. 

Павал, свештеник граб вачки. 

Петар, свешт. рабровачки. 

Петар, свешт. параћински. 

Петар Николић свешт. у Асан-пашиној Паланци. 
Петар, свешт. у Смедереву. 

Петар, свешт. у Клењу. 

Плансје, свешт. у Гроцкој. 

Радосав, свешт. маријански. 

Совроније ђакон у манаст. Раваници. 

Станко, свештеник у Неменивућама. 

Стеван, поп, „побјегал у Турке“. 

Стеван Аранитовић, свешт. пожаревачки. 

Стеван, ђакон пожаревачки. 

Стеван, јеромовах манаст. Раванице. 

Стеван, ђавон у манаст. Рукомији. 

Стеван, свештеник у Асан-пашиној Паданци. 
Стеван Вучићевић, свешт. грочански. 

Теотан, свештеник у Београду. 

Филип, духовник и учитељ манаст. Ковиља у Старом Влаху. 


Свега дакле има 84 духовних лица, од којих су 58 ивр 
сви свештеници, 26 калуђера, и 5 ђакона. 





Цркава у поменутом Ерају Србије, било је у овим местина: 
У Мајдан-Певу црква св. Арханђела. 
„ Трту „  6в. Николаја. 





РЕГИСТАР 301 


У манастиру Горњаку црква Ваведења Богород. сазидата од 


БН. Лазара. 


У Каменову црква 40 мученика. 


2 


к | 


у 


» 


У 


манастиру Ресави (Манасији) црева св. Тројице, 

Параћину црква св. Танасија. 

Мутници с „ св. Тројице. 

Сталаћу „ стара, пуста и неосвећена. 

манастиру Раваници црева Вазнесења Христова. 

Смољинцу црева св. Петозарних мученика. 

манастиру Маријани црква стара св. Николаја. 

Градишту црква св. Архистратига. 

Клењу стара црква, храм не зна се. 

Голубцу црева не освећена. 

манастиру Рукомији црква Вазнесења Христова. 

Баричу црева 40 мученика. 

манастиру Туману црева св. Архистратита, 

манастиру Витовници црева Успења Богородице. 

Смедереву црева св. Георгија. 

Ливади (смедеревском окр.) црева св. Архистратига. 

Хасан-пашиној Паланци црква св. Николаја. 

Кусатку црква не освећена. 

Коларима црева Ваведења Богородице. 

Гроцкој „ св. Архистратига Михаила. 

Гроцкој »„ _ Вазнесења Христова, на пијаци с десне 
стране сокака. 

Великом Селу (беогр. овруг) црква Благовештења Бо- 
городице. 

Вишњици црева св. Архистратига Михајила. 

Њељезници црква неосвећена. 

Лесковцу • великомученика Димитрија. 


поменутом крају Србије било је 1738 год. 29 црвава мир- 
свих и манастирских. 


302 РЕГИСТАР 


Цео северни и северо-источни Брај Србије, у Ком је било 
18 парохија 109 општина, стајао је под управом ми- 
трополита београдског, владике вршачког (под Бана- 
том) и владине пожаревачког. 

1. Под митрополитом београдским биде су ове парохије и пла- 
ћале су митроподитовом Ексарху јамачно према броју 
домова овако: | 

Рабровска 

Клдењска 

Десиначка парохија „ 106 , 16 ,„ 30 вр. 

Маријанска . „ 108 ,„ 14 , 80 , 


| парохија на 182 дома 36 Фор. 


У, смодиначке , , 00, 30. , 80 , 
датоњска „ ' »„ 141 ,„ — не зна се. 
Раваничка , » 114. , 200» > 
Ресавска „ » 168 , "00» - 
Рукомијска |, „148 »0, љ», 


Параћинска , ,„ 183 , „о о» » 


под митрополијом 8'/, ПА- 
РОХИЈА ........ 1160 дома. 


П. Под вршачком јепархијом или Банатом: 


Поречка парохија на 281 дом — 85 Фор. 20 р. 
Голубачка =, „ 138 дома 16 , 88, 
Бикотиначка , , 60, 18 , 15, 
/, смољиначве пар. ,„ 69 „, — , — , 
Звиждска или круше- 

вичка парохија на 143 ,„, 8380 ,„ 30 , 


Каменовека , , 92 , — , — , 
Шетоњска |, , 8. , — ,„ —, 
Витовничка , „ 124 „, — ,„, –— , 
Градишка ,„ „ 100 „ — »„ — » 


под ВРШАЧКОМ ЈЕПАР- 
хијом 8", пар. на 1035 дома. 





РЕГИОТАР 303 


Ш. Пожаревачка јепархија: 
У Пожаревцу .. .. 390 дома. 
Цркве: поречка, мајдан-печска, тршка и горњачка и па- 


рохије јамачно су биде под јепархијом пожаревачком. 
У овом евсарховом извештају није забележен број домова. 


РРЕЛДИСПГА 


УХРЕЕЈЕТА. ЈЕРАЈЂА. ТХ ЉЕЕСОСГА. 


= 


Авакум, духовник. 125. 

Алекса, духовник. 181. 

Александер, принц виртембершки. 197. 
Андреја Јоакимовић синђел. 284. 

Антоније Мирковић, туесекџија у Подгорици (у Црвој Гори), 
отац попа Василија свештеника кодарсвог. 280. 
Азашевац (Адашевацу) у Срему, црква св. Николаја. 219. 

Арсеније (11) Чрнојевић, патријар српски у Пећи. 164. 

Арсеније владика херцеговачки. 136, 149, 168, 176. 

Арсеније, намесник манастира Ресаве (Манасије). 148, 151, 
166, 167. 

Арсеније Ђурђевић, отац попа Стевана, свештеника у Асан- 
пашиној Паланци, родом из Бачке. 224. 

Арсеније Јосисовић, свешт. у Гроцкој, род. из Лесковца. 270. 

Арсеније Свето-Џавлац, калуђер. 169, 172: 

Арсеније свештеник у манастиру Ресави. 168. 

Асан-пашина Паланка, црква св. Николаја. 190, 218, 224. 

Атанацко из Гроцке. 199. 

Апи-Прокопије, духовник из манаст. Опова. 241, 249 254. 





Бабе валуђерице у Пожаревцу. 180. 

Баба Марија, калуђерица у Пожаревцу. 182. 
Барич, село у београдском овругу. 178, 282. 
Баричка црква св. 40 мученика. 178. 
Батуша, село у пожаревачком округу. 143. 





РЕГИСТАР 305 


Бездин, манастир у Банату, (у темишварској јепархаји), за- 


дужбина Бранковића и Јакшића), подигнут је у ХУ 


веку, хран Воведење Богородице. 147. 

Бендер, град у Бесарабији. 139. 

Бјелградски диштрикт. 201. 

Берање, село у пожаревачком округу. 148. 

Беркасово, село у Срему, црква св. Петра и Павла. У овом 
месту живео је деспот Јован Бранковић. У прошлом веку 
беше оно својина породице Дијаковића Павла чувеног 
јунака и цесарског хусарског пуковника. Под Маријом 
Терезијом одузеше од ове породице Беркасово и Шид, 
што се нехтеде поунијати, и дадоше унијатском владици 
Беркасово и Шид. 218. 

Бикиње, седло у пожаревачком округу. 139. 

Битреница, село у ложаревачком округу. 171. 

Бикотинци, село у пожаревачвом округу. 171, 282. 

Бијорска нахија. 276. 

Бискупје (Бискупље), седо у пожар. окр. 143. 

Бистрица, седо у пожаревачком овругу. 158. 

Бобушница (Бубушница) село у пожаревачком округу. 158. 

Боговађа манастир у ваљевском обругу. 271. 

Богосав протопоп поречки. 163. 

Божевац, село у пожаревачком овругу. 148. 

Болетин, село у пожаревачком округу. 136. 

Борав, свло у београдском округу. 277. 

Бранко, свештеник најдашки у Каравлашкој, зна српски. 145. 

Брдврци (Брадарци) село у пожаревачком округу. 154. 

Береково, седо у Старој Србији. 277. | 





Варадин, трад у Срему. 261. 

Варадински шанац (Нови Сад) 243, 261. 
Варадински бој. 243. 

Василије, архимандрит пећски. 141, 174, 1785. 


ТААСВИК БУЛ. 20 


306 РЕГИСТАР 


Василије ђакон пожаревачки, родом из Баната. 159. 
Васидије, свештеник смедеревски. 186. 
Василије Антонијевић, свештеник воларењи, родом из Под- 
торице у Скендерији (Прној Гори). 194, 280. 
Василије Станојевић, свештеник у Гроцкој, родом из Срем- 
свих Карловаца. 242. 

Василије Мошковит, учитељ карловачки. 242, 260. 

Велико Село, у округу пожаревачком. 1538. 

Велико седо, у београдском округу, црева Благовештенија 
Богородице, саграђена 1705. — 224. 

Вељко Бугарин из Вишњице. 260. 

Веселин, даскал у Чалми (у Срему). 218. 

Видин, варош на Дунаву. 142. 

Видински владика Симеон. 174. 

Видово Велико, свдо у ћупријском округу. 127, 169. 

Видово Мало, свло у ћупријском округу. 169. 

_ Видојевци село близу Параћина. 127, 169. 

Вићентије Јовановић, архиепископ српски, и митрополит 6в- 
оградсви од 1730 до 1787 — 128 

Вићентије Поповић, (Неши) архијепископ српски и митро- 
подит београдски од 1730—1722. — 125, 161, 172, 
198. 

Вићентије СтеФсановић, архиђакон. 128. 

Вивтођр, јеромонах и свештеник ресавског манастира, ро- 
дом из Херцеговине; постриженик манастира Мораче. 
168. 

Висаријон, духовник монастира Рукомије. 178. 

Хаџи-Висаријон, духовник монастира Раковице. 265. 

Витаоница (Витовница) манастир Успенија Богородице. 180. 

Витовничва парохија у пожаревачком оругу, срезу млав- 
свом. 180. 

Вишњица, седо у београдском овругу, црква св, Арханђела 
Михајила, саграђена 1721. — 204, 255, 260. 





РЕГИСТАР 307 


Вишњево, село у бијорској нахији. 276. 

Владика Себински, Себишкн. 208. 

Влајко, безаконик у Дражевцу. 270. 

Влашки-До, село у ложаревачкон овругу. 142. 

Војилово, село у пожаревачком сЕеругу. 137. 

Војин, свештеник и брат пола Планоја из Сибнице. 277. 

Војска, Село у ћупријскон округу. 158. 

Војловица, манастир у вршачкој јепархији, близу Панчева. 
Храм је преве св. Аранђео, а задужбина Висовог Ств- 
вана, манастир је зидан 1383. — 236, 256. 

Волуја, село у пожаревачком округу. 146. 

Врањевац, село у пожаревачком округу. 265. 

Вранић, село у београдском округу. 265. 

Врбник манастир. 172. 

Врбовац, село у пожаревачком округу. 149. 

Вујица свештеник грочански. 218. 

Вулета, свештеник. 127. 

Вучић свилар у Гроцкој, отац попа Стојана. 236. 





Гавридо, монах из Влашке. 178. 
Гаврило ЗограФ у Рисну. 124. 
Гаврило, јеромонах у Раваници манастиру, родом Шапча- 
нин. 171. 
Гаврило, јеромових манаст. Рукомије, "род. из Ливадицв. 178. 
Гавридо Рајковић, ђакон мавастира ЈВитовнице. 181. 
Георгије, духовник у манастиру Горњаку. 151. 
Георгије, духовник у манаст. Раваници, Карловчавин. 172. 
Теоргије, игуман манастира Петеовице. 218, 
Георгије, ђакон београдски. 224. 
Георгије, свештеник у Врањевцу 265. 
Герасим, даскал у Бестраду 156. 
Герасим, духовник у манастиру Студеници. 168. 
Гложани, седо у ћупријском округу. 153, 166. 
20 


308 РЕГИСТАР 


Гњевотиња стари порушен манастир, близу Ливаде у сме- 
деревском округу. 190. 

Голубац, варошица у пожаревачком округу. 136, 283. 

Голубачка црква, саздата 1728. — 176. 

Горњав, манастир Ваведенија Богородице, „црева саздата од 
Бнеза Лазара“. 151, 164. 

Грабовица, село у ћупријском округу. 152. 

Грабовац седо у Ресави. 150, 152, 283. 

Градиште Мало, село у округу пожаревачкоми. 148. 

Градиште Веливо, варошица у округу пожарев. 145, 282. 

Градишка црква св. Архистратига. 174. 

"Григорије, владика ваљевски. 141. 

Григорије, владика пећски. 919. 

Григорије, свештеник у Гроцкој. 286, 261. 

Григорија Синајнте родословије. 164. 

Гробница Романова. 171. 

Гробница св. Григорија Синајита. 165. 

Гробница св. Мартирија Синајита у манаст. Рувомији. 177. 

Гре Михајило из Параћина. 281. 

Грочансњи диштривт. 195. 

Грочанска црква св. Архистратита Михајила. 195. 

Грочанска црева, Вазнесења Христова. 197. 

Грочанска школа. 197. 

Грочица поток протиче Броз Гроцву. 197. 

Гроцка, варошица, стодица Еесарха. 197. 





Данило, јеромонах манаст. Горњака. 165, 167, 171. 

Данидо, игуман манаст. Витовонице, родом из Ресаве. 162, 
181. 

Данило, духовник манастира Ремете, у Фрушкој Гори. 27%0. 

Двориште село у пожаревачком оругу. 137. 

Десиње, село у пожаревачком округу. 142. 

Димитрије, игуман манаст, Рукомије, род. из СОмољинца. 177. 


РЕГИСТАР | 309 


Димитрије Поповић, свештеник пожаревачки 185. 

Димитрије, свешт. каменовачки, родом из Ресаве. 148, 166. 

Димитрије Несторовић, свештенне у манастиру Ресави. 151. 

Димитрије Поповић, свештеник тршки у Поречу. 162. 

Димитрије Цешић, јеромонах манастира Ресаве. 168. 

Дамитрије, епископ ваљевски. 174. 

Добра, седо у пожаревачком округу. 137. 

Доситије, епископ ваљевски. 168, 172. 

Драгатево, 224. 

Драговци (Драговац), село у пожаревачком округу. 159. 

Дражевац, село у београдском округу. 224. 

Дробњаци у Црној Гори. 136, 276. 

Дрино, седо у ћупријском округу, близу манастира Руко- 
мије. 154. | 

Дубока, седо у пожаревачком округу. 146. 

Дубравица, село у пожаревачком округу. 155, 159. 

Ђернан Ђукић, свештечик смедеревски, Сремац из Нера- 
дива. 186, 211. 

Ђерман, свештеник смедеревски. 186. 

Ђонци, седло у ћупријском округу. 152. 

Ђулинско поље. 147, 172. 

Ђурађ Раниловић, из Гроцке. 242. 

Ђурица, свештеник ковиљски. 224. 





Ененикућа (Немевикуће). 284. 
Еесрем рукопис српски. 180. 





Фабаљ, село у Бачкој (у шајкашком баталијону). 1483. 

Фабари, село у овругу пожаревачкох. 148. 

ЧЊдрело, село у округу пожаревачком. 150. 

Феељезник, седо у београдском округу, црева Вазнасења Хри- 
стова, саграђена 1733. — 207, 265. 


ћђ_ 


310 РЕГИСТАР 


„Њиван, ђакон бестрадсви. 243. 

Кивота Илдијевић, свештеник у Вишњици, родом из истога 
места. 255. | 

Житијани, манастир у Каравлашкој. 142. 





Законик, стари српски рукопис, светогорац калуђер писал. 
179. 

Затоња, село у пожаревачеом округу. 147, 175. 283. 

Зеленике, село у пожаревачком округу. 140. 

демун варош у Аустро-Угарској 148, 211. 





Иванковци (Иванковац), село у ћупријском округу. 151. 
Илија Димитријевић, свештеник у Бикотинцима. 188. 
Илија, свештеник у Борву, београдском округу. 276. 
Илија, свештеник барички родом из Пожаревца. 178. 
Исајија Антоновић, владика арадски. 151, 248. 
Исајија, јеромонах у манаст. Туману, родом Херцеговац. 179. 
Исак, свештеник затоњски, родом из ђулинског поља у Ба- 
нату. 147, 175. 





Јанићије Владисављевић, владика темишварски. 147, 175, 
261. 

Јанићије, јеромонах и зуграсац. 162. 

Јанићије, духовник у манастиру Боговађи. 271 | 

Јанко Радојевић, свештеник у Гроцкој, родом Грочанин. 250 | 

Јанко, свештеник тршки. 281. | | 

Јасеница река. 219. 

Јастребица, село у пожаревачком округу. 136. 

Јеврем, владика у манастиру Студеници. 280. 

ЈоасаФ, игуман манастира Ресаве, родом из Бачке. 167. 

Јован Мали, свештенок пожаревачки. 132. 

Јован Тађаџија. 131. 

Јован, Еесарх грочанеки. 201. 








РЕГИСТАР 311 


Јован 'Томић, свештеник пожаревачки, родин из Сремских 
Карловаца. 157, 184. 

Јован Јаблановић из Пожаревца. 134. 

Јован Бркић, учитељ кардовачњи. 107. 

Јован Илијћ, из Лесковца у београдском округу. 276. 

Јован, ђакон београдски. 224. 

Јосив Савић, свештеник пожаревачки, род. из Беотрада. 156, 
183. 

Јосив, ђакон параћински. 168. 

Јосив, игуман и учитељ у манастиру Ресави, 143, 151. 

Јосив, ђакон у манастиру Ресави. 168. 

Јоховац (Јовац), свло у ћупријском округу. 153. 

Кадиник, патријар пећски. 177. 

Каљиште, село у пожаревачком округу. 148, 148. 

Калуђер и Зуграфац свешт. у Мајдан-Пеку. 168. 

Каменово, село у пожаревачком округу. 148, 282. 

Каменовачка црква св. 40 мученика. 166. 

Њисиљево, село у пожаревачком оБругу. 147. 

Клење, село у пожаревачком оБругу. 140, 283. 

Клењека црква, храм се не зна. 175. 

Кленовник, седо у пожаревачком округу. 154. 

Кличевац, свло у пожаревачком округу. 148. 

Кнез Лазар подигао је цркву Ваведења Богородице у мана- 
стиру Горњаву 164. 

Кобиљски (Ковиљсњи) шанац, у потоњем шајкашком бата- 
лијону. 824. 

Ковиљски манастир у Старом Влаху. 149, 277. 

Коларска црква. 1983. 

Колари, шанац у смедеревском округу. 193, 280. 

Колашин предјел у Херцеговини. 134. 

Косовица, село у пожаревачком округу. 136. 

Косово, у Старој Србији. 141. 


312 РЕГИСТАР 


Костантин, владива скопљански. 189, 175. 

Костолац, село у пожаревачком округу. 154. 

Крагујевачки диштрикт. 219, 230. 

Крагујевац. 219. 

Крушевица, село у пожаревачком оБругу. 145, 282. 

Крушедол, манастир Благовештења Богородице у Фрушкој 
Гори, задужбина Максима (Бранковића) митрополита, 
подигнут у подивини ХУ века. 211. 

_ Кула, село у пожаревачком округу. 158 

Курудка ребелија (устанак мађарски под војводом Ракоци- 
јем П. од 1700 до 1711). 224. 

Кусатак, село у смедеревском округу. 192. 

Кусић, седо у пожаревачком округу. 145. 

Кучајна, село у пожаревачком округу. 146. 





Лазар Јовановић, свештеник пожајевачки, родом Бачвавин 
из Суботице. 182, 1255, 188. 

Лазаревац, стари српеви рукопис. 177, 180, 209, 211. 

Лајавица, село у пожаревачкои округу. 148. 

Лаоле, седо у пожаревачком округу. 149. 

Лесковац, село у београдском округу, црква св. Димитрија. 
209, 270. 

Ливада, село у смедеревском округу. 199. 

Лозан Никопољац, учитељ. 155. 

Лољани, село у београдском округу. 166. 

Лувиковје, село у пожаревачком округу. 175. 

Лука, игуман у Светој Гори. 142. 


Љубостиња, манастир у крагујевачком округу. 172. 


Мајдан-Пек, село у пожареваком округу. 162, 281. 
Мајдан-пексеа црква св. Арханђела. 162. 








РЕГИСТАР 313 


Максим Радковић ексарх београдског митрополита и писац 
овог извештаја од 1733 год. — 128, 146, 158, 161, 
283. 

Максим Гавриловић, епископ мухачви, сечујски и сигот- 
ски. 122. 

Мавсим катана из Пожаревца. 131. 

Максим Несторовић еписвоп вршачви. 145, 151, 156, 160, 
165, 169. 

Максим Несторовић архијепски и митроподитски намесвић. 
191, 208. | 

Максни Суворов родом из Русује, учитељ у карловачкој бо- 
гословији. 124. 

Макце, село у пожаревачком округу. 140. 

Мален, катана из Пожаревца. 181. 

Малешево, село у пожаревачком округу, 187 

Мали Стојче бакадин у Сремским Карловцима. 266. 

Манасија (Ресава) манастир. 151. 

Манастир Ковиље у Старом Влаху. 149. 

Маријани, седло у пожаревачком округу. 148, 282, 

Маријански манастир св. Николаја. 173. 

Марко Стајић, свешт. смољиначки, род. из Земуна. 143, 173. 

Марко Цвејић, свештеник карловачви. 250. 

Мелетије Скорупановић, учитељ у Пећи (патријаршији). 139. 

Марко Станисављевић, свештеник у Њељезвику, родом из 
Вранића. 265. 

Мелница, село у пожаревачком оБругу. 158. 

Миљевићи, село у пожаревачком округу. 139. 

Милић, свештеник у Градишту из Лувиковја. 175. 

Милоје, село у кодашинском пределу. 124. 

Мириловци (Миридовац), седо у пожаревачком округу. 169. 

Михајило јепископ пожаревачки. 171, 180. 

Михајило, јепископ београдски. 195, 201, 271. 

Махајило, калуђер из манастира Раковице, 194. 


314 РЕГИСТАР 


Миријево, седо у београдском округу. 271. 

Миросава, седо у пожаревачком округу. 152. 

Мишљеновци, село у пожаревачком округу. 140. 

Мојсије Шетровић, архијепископ српски и митрополит 660- 
градски. 124, 128, 186, 155, 167, 170, 172, 174. 

Мојсије, монах, из Будима. 168. 

Мојсије, ХХТУ патријарх Пећски. 219, 230. 

Момир Миднслављевић из Пожаревца. 181. 

Мошковит Василије, учитељ у карловачвој богословији. 242, 
260. 

Мосна, село у пожаревачком округу. 136. 

Морача, манастир у Прној Гори. 186. 

Мрчковац, седо у пожаревачком округу. 139. 

Мустапић село у пожаревачком овругу. 141. 

Мутница Велика, село у ћупријском округу. 127. 

Мутница Мала, село у ћупријском округу. 126, 283. 

Мутничка црева ев. Тројице. 170. 





Најдаш, село у Каравлашкој. 146. 

Недељко Бугарин из Гроцве. 218. 

Нерадин село у Срему. 211. 

Нересница, свло у пожаревачком округу. 146. 

Нешко, свештеник тршки, затворен у Темишвару. 164. 

Нешко Соврић, црквени син у Пожаревцу 1381. 

Нешко Стевановић, свештеник у Шетоњу. 149. 

Никанор Крушедолац, последњи владика мухачки, сечујски и 
онгетски. 1783 потпала је Барања под будимску јепар- 
хију, а мухачка је укинута. 181. 

Никанор Ексарх. 1831. 

Никанор, јеромонах манастира Војловаце (у Банату). 255. 

Никодим, духовник у манастиру Тушини. 136. 

Никола Бачванин, тутор цркве у ФЖдрелу. 150. 

Никола Овиленгаћа, из Пожаревца. 1332. 








РЕГИСТАР 315 


Никола Петровић, свештеник у Голубцу, родом Херцеговац 
из Мораче. 136, 160, 283. 

Нивода Димитријевић, владика темишварски. после сиртв ми- 
тропод. Мојсија народом изабрани администратор митро- 
полије београдске. 124, 138, 156, 166, 169, 172, 178. 

Никола, свештеник у Десинцу. 141. 

Никола Илијин, свештеник у Градишту. 145, 

Никола, свештеник у Голубцу. 176. 

Николај, Ексарх београдског митроподита. 156, 224. 

Никола Петровић, свештеник у Вишњици. 260. 

Нинко Шиљковић, отац попа Петра Нинковића, свештеника 
у Хасан-пашиној Паланци. 218. 

Нимник, манастир у пожаревачком округу, близу седа Ма- 
ријана. 282. 

Нови-Џазар у Старој Србији. 140. 





Огњан Миљковић, катана у Пожаревцу. 131. 

Омоље, село у пожаревачком округу. 149. 

Онусрије, духовник манаст, Витовнице, род. из Будина 181. 
Онуерије, духовник карловачки. 250. 

Остров (Острог%) 230. 

Острово, село, 288. 

Орашје, село у ћупријском округу. 152. 

Орешковица, седо у пожаревачком округу. 186. 
„Отачник“ српски старински рукопис. 180. 





Павле, мештер (учитељ) у Пожаревцу. 158. 

Павле, нештер (учитељ) бикотиначка. 138, 158, 159. 
Павал, свештеник у седу Звижду. 145. 

Павал, свештеник грабовачки. 283. 

Павал Јовановић, свештеник без нурије. 150. 
Пањевац, село у округу ћупријском. 152. 

Панта Костић, из Пожаревца. 131. 





316 РЕГИСТАР 


Панта Станковић, из Пожаревца. 181. 

Параћин, (Шанац Параћински). 138, 126, 281. 

Параћински свешт. „побјегал у Турке“ са својим домон. 169. 

Параћинска црква св. Атанасија. 168. 

Пенавац, село у пожаревачком оБругу. 148. 

Петар, свештеник у Параћину. 124, 169. 

Петар Радивојевић „кормџија на ладија“, отац попа Николе 
вишњичког. 269. 

Петар Михајловић, свештеник у Раброву. 189. 

Петар, свештеник у Клењу, родом из Скопља. 170, 288. 

Петар, свештеник смедеревски. 186. 

Петар Нинковић, свештеник у Хасан-пашиној Паланци. 218. 

Петар Огњановић, ђак у манастиру Витовници. 181. 

Петка, село у пожаревачком округу. 154. 

Пећи, варош у Старој Србији, где је била столица српских 
патријараха. 140. 

Петвовача, (Петковица) манастир у шабачком округу. 218. 

Печка, варошица, близу Арада, у негдашњој Поморите“ј 
крајини војничкој, ту је био у оно доба командант сла- 
вни капетан Пера Сегединац, Боји је погинуо као на- 
родви мученик 1736. — 147. 

Цештчаница, свело у пожаревачком округу. 142. 

Планоје, свештеник у Гроцкој, родом из села Прзвиша, у 
Дробњачвој земљи. 176. 

Плавна, село у ћупријском округу. 127, 169. 

Плачевник, стара српска рукописна књига. 180. 

Пожаревац, варош и стодичкно место владике и ексарха. 
128, 159. 

Пожаревачка парохија. 159. 

Пожаревачка горња дрква св. Арханђела. 128, 181. 

Пожаревачка доња црева св. Николаја. 194. 

Пожаревачка школа. 131, 282. 

Пожежена, село у пожаревачком округу. 145. 


РЕГИСТАР | 317 


Пореч, село у пожаревачком округу. 136, 281. 
Поречка црква св. Николаја, сазидана 1730. — 161. 
Поповац, село у пожаревачком овругу. 148. 
Поповићи, село у ћупријском округу, 152. 

Препоље (Пријепоље) варош у Херцеговини. 280, 
Прзвише, село у Дробњачкој земљи. 276. 





Раброво, село у пожаревачком округу. 140. 

Раваница, манастир у Србији. 170. 

Раваничка парохија. 170. 

Радосав, свештенике у манастиру Маријани, родом из Ви- 
дина. 142, 282. 

Радошевци, село у округу пожаревачком. 137. 

Ражанци (Ражанац) шанац у округу пожаревачком, срезу 
млавском. 148. 

Раковица, манастир у београдском оБругу. 208. 

Ранисав Живковић, Грочанин. 218. 

Рам, село у пожаревачком округу. 147. 

Рахановац (Рановац). 158. 

Ресава, (Манасија) манастир св. Тројице. 148, 152, 166. 

Романова гробница. 171. 

Рисан у Бодашинсвом пределу. 224. 

Рубница, седло у пожаревачком овругу. 196. 

Рукомија, манастир Вазнесења Христова. 177. 

Рувомијска парохија. 104. 

Рудник село у рудничком округу. 277. 





Свилајнци (Свилајинац). 152. 

Свиленгаћа Никола. 182. 

Себишки (Себешки% Сибинсвид у Ердељу. У Себешу била је 
стодица митрополита врдељског Саве Бранковића у по- 
ловини ХУП века. 208. 

Сење горње, село у ћупријском оБругу. 151. 


318 РЕГИСТАР 


Сење Доње, село у ћупријском оБругу. 151. 

Серњав, седо у ћупријсвом округу. 151. 

Сервијскаја епархија. 159. 

Сечуј, село у Барањи на Дунаву. Ту је био народни Сабор 
1700, на ком је патријар Арсеније ПТ, завладичио Да- 
нила црногорског владику. 224. 

Сибница, село у београдском оеругу. 276. 

Симеон, владика у Видину. 174. 

· Свендерија (Црна Гора). 230. 

Скопље, варош у Старој Србији. 199. 

Сланачви калуђери. 235. 

Смедерево, варош на Дунаву. 186. 

Смедеревски диштрикт. 186. 

Смедеревски мапастир (јамачно стари порушени манастир Гње- 
вотина). 136. 

Смедеревски провизор (Бимерадни економни чиновник) Нађ. 
218. 

Смедеревска црква св. Ђорђа. 186. 

Омољинац, село у пожаревачвом округу. 148, 144, 282. 

Смољиначка црква св. Петозарних мученика. 172. 

Совроније, Евсарх у Гроцвој. 158, 286. 

Совроније, ђакон у манастиру Раваници, родом из Саска 
(у Срему). 172. 

Совроније Раваничанин, владика, арадсви. 172, 2438. 

Сонбор, шанац у Бачкој, сада слободна краљевска варош. 224. 

Средњево, село у пожаревачком округу. 142. 

Сталаћ, село у ћупријском округу. 127. 

Сталаћска црква старинска. 170. 

Станимир, момак из Колара. 236. 

Станисав Ђурић, земљеделац, отац попа Марка жељезнич- 
вог. 265. 

Стинко, свешт. из Неменикућама. 285. 

Станоје, свештеник карловачки. 142. 


РЕГИСТАР 319 


Станово, седо у рудничком округу. 277. 

Станоје Симеоновић, из Бачке. 277. 

Станоје Шаула, Грочанин. 218. 

Стамат, таћаџија у Пожаревцу. 181. 

Стари Влах, предео у ужичком округу. 149, 277. 

Стеван, кнез и црквени син у Ждреду. 150. 

(теван, свештеник пожаревачки. 185. 

Стеван, даскал у манастиру Раваници. 135. 

Стеван Аранитовић, свештеник пожаревачки, родом из Ба- 
ната. 158, 184. 


Стеван, јеромонах у манастиру Раваници, родом из села Ра- 
динаца. 172. 

Стеван, поп, „побјегал у Турке“. 127. 

Стеван, даскал српске школе у Београду. 143, 159, 266. 

Стеван, ђакон у манаст. Раваници, род. из села Дрина. 160. 

Стеван Љубабратић, владика славонијсви (паврачки), синовац 
Саватија последњег митропол. херцеговачког. 163, 178. 

Стеван Пауновић из Пожаревца. 132, 167. 

Стеван, свештеник у Хасан-пашиној Паланци, родом из Дра- 
гашева. 224. 

Отеван, поп, побјетал у „Турке“. 127. 

Стеван, свештеник параћински. 281. 

Стојан Вучићевић, свештеник у Гроцкој. 236. 

Стојан Кишлегињ (млађи момак). 153. 

Стојко Панић, свештеник карловачки. 243. 

Стојко Фехирвари (Мали) Фурдаџија из Карловаца Ореин- 
ских. 157. ЈЕ 

Стојче Мали, бакалин карловачки. 266. 

Студеница манастир. 230. 

Субота, свештеник карловачки. 243. 

Суботица, варош у Бачкој 155. 

Суворов Максим, учитељ у кардов. богословији 124. 


320 РЕГИСТАР 


Таково, село у рудничком оругу. 177. 

Тебеј, село у пожаревачком округу, бдизу Затоња. 175. 
Теофан, калуђер у манастру Војловици. 236. 

ТГеоан, свештеник боетрадски. 261. 

Тодор Бећар из Гроцке. 201. 

Тома мештер (учитељ) у Земуну. 211. 

Топодовник, седло у пожаревачком округу. 147. 

Трт, село у пожаревачком округу. 163, 281. 

Тршка црева, храм св. Николе. 163. 

'Гриброде (Триброда), седло у пожаровачком округу. 145. 
Туман, манастир св. Архистратига. 179. 

Тушипа, манастир у Дробњацима. 136. 





Ћириковац, село у пожаривачком обругу. 159. 
Ћуприја, шанац, негдашњи град српеви. 152. 





Филип, духови. и учитељ у манаст, Ковиљу Стар. Влаху. 149. 





Хајдуци, село у пожаревачком округу. 148. 
Христофор, духовник у манастиру Студеници. 178. 





Царина, село у пожаревачком округу. 159. 
Црвићи, село у пожаревачком округу. 159. 
Црљенац, село у пожаревачком округу. 153. 





Чалма, село у Срему. 218. 
Чешљева Бара, седло у пожаревачеом округу. 140. 
Чимаре, село у ћупр. окр., 1 сахат хода од Ћуприје. 264. 





Шапина (Шапино), село у пожаревачком округу. 148. 
Шетоња, село у пожаревачеом округу. 149, 283. 
Школа српска у Беотраду. 159, 266. 

Шуново, село у пожаревачком округу. 142. 


РЕЧНИК 


СТРАНИХ ИМЕНА И НАЗИВА, КОЈИ СБ НАЛАВБ У ОВОМ 
ИВВБШТАЈУ,. 


УУ У ~ 


Адијазна = Аћијазиав == света водица. 

Ајер, грчка реч, значи ваздух, са њиме се покривају св. 
дарови. 

Алапа, подусвилена турска материја пругаста. 

Алилар, појање (вешто) „алилуја“ после прочитаног апостола. 

Анафорник, значи послужавник за насору. 

Антиминс значи освећено платно, на Бом је изображена смрт 
Христова. 

Ачикмава = боја отворено плава. 





Без = платно. 

Безкровнаја жртва = тајна причешћа. 

Богасија, материја памучна, која се у старо доба израђивала. 
Број хлебова значи овде број домова. 





Вентички (Венетичви = Мљетачки) псалтир. 
Вехат = стар. 
Винџан = шоља. 





Галон златан = златан ширит. 
Грунт = Миљак == пољско добро. 





Дагар. 
Дасвал, грчка реч, значи утитеља. 


гаАСНИК ТУ1. 21 


399 РЕЧНИК 


Дисвос = бљудо == тањирић. 
Доканиште од туча. 

Дамашвка свила турска из дамаска. 
Диба == кациа. 





Ђоча од мађарске речи (тудјев, значи платно. 





Ексарх = намесник патријархов, врхијепискупа и епископа. 





Иконостас значи преграду, што деди олтар од храма. 





Јенурија = нурија = парохија. 





Калај = коситер. 

Калентраш нож == турски нож, 

Камалот == Бамедот = материја за одедо од памука. 

Канерати = појати грчким начином. 

Картун, материја памучна углачена, а са бојадисаним сан- 
вама обасута. · 

Катепетазма, грчка реч, значи завесу на царским двернина. 

Катер = бег = ограда. 

Келије = ћелије == собе калуђерске. 

Кречлејше = окречи. 


„Људи под комором“ значи људе, Који живе на тако званни 
ерунсени или државним добрима под управом краљевсве 
или царске коморе. 

„Буди војинственог чина“ били су под војничком управом 
и на позив власти војене, вршили су војничку дужност, 

„Буди паори (Ваџегп) = тежаци спахински поданици или 

· јобађи (јобђасу) или невољници. 





Магистер = учитељ. 
Мартирологион == књига о мученицима. 


РЕЧНИК 323 


Минеји = Минеје = књиге црковне, у којима су посне за све 
свеце једнога месеца. 

Муровава земљеју == зидано блатом. 

Мусул = материја кончана од Финога ткања. 





Налон = налоња = склапајући сто, са вога се чита јеванђе- 
лије, апостол или паримеји. 





Од пиринџа значи од туча. 

Овтојих == осмогдаасник, Бнига црвовна обично у два дела 
сложена; а у свакој су песме од 4 гласа, које се у 
седмичне дане поју од једне до друге недеље, 

Омети = убрус, са њиме се бришу уста причестнива. 

ранија == велики казан на дпу округао, служи за цревену 


потребу. 


Панатнар, грчка реч, значи дарохрањилницу, у Њој се 
чува свето причешће за бодне, 

Џентикостар, књига црквена, из које се поју песме за 50 
дана, од Ускрса до св. Тројице. 

Первопрестолије, место у зачељу олтара, више часне трапезе, 
где седи архијереј, њад се чита апостол. 

Цештвиал = чартав. 

Препрата, место у цркви, где стоје жене. 

Проскомидија, место на левој страни у олтару. где се спрема 
св. тајна причешћа. 





Оборник = општи минеј или отштак = сераћен минеј у ком 
су песме главних светаца преко целе тодине, 
Фвештник параклаисат (поздаћен варком). 
Сексар. 
Финђелија, писмено Које даје владиви свештенику, кад та 
шиље на парохију. 
21• 


324 РЕЧНИК 


Сидоксија, данак што дају свештеници владикама. 

Синџев постава на дну одела. · 

Снетије == скидање Исуса Христа са крста. 

Сојединеница значи двоцевни ставлени суд за вино Н воду, 
(при причешћу). 

Сотирија, грчева реч, значи спасење, 

Сугуба врата == двокрилна врата (на олтару). 





Таћажија = Таћаџија. 

Тепсиџак == мали послужавник (тепсија). 

Тетрапод == сто на четири ноге. 

Тракслер (Птасћзјег). = стругар. 

Тријод посни, црквена Енига, из Боје се поји кроз цели усвр- 
шњи пост, 

Тутори == црквени синови. 





Укропалница, леген за освећење воде. 





Федон = одежда. 


Хранилница види дарохранилница. 





Цвет на сред цркве значи полијелеј. 





Чит == ћитајка Фино исткана вунена материја. 





Шпадвр (појас) жутот корана (кордована). 
Шпалир златан == златоткана свилдена материја. 











ЏјспПрРАВКЕ. 


ма 


Приметба, која је погрешно дошза на 121 стр. ваља да се 
премести на страну 120 а односи се на име Тајнера. 


А на 121 страни ваља да стоји ова приметба: Комора или Ко- 
мара значи царску и краљевску Финансијску управу (Саевагео-Керлја, 
Адпипага о Сатеганз), која је управљала крунским спахилуцима. По 
томе поданици под комором, били су непосредно под управом Финан- 
сијских чиновника. 


На страни 145 место Крушевца ваља да стоји Крушевица. 
« « 153 «  Свиљлајнцци « «а  «  Свилајинац. 


БЕЛЕШКЕ И МАТПИСИ 


ПРИБРАО ИХ 


руб. КОВАЧЕВИЋ, 


ДРУГА РУБОВЕТ(!). 


омотачи 


Фнајући од ваке користи може бити испитачниа наше 
довољно непроучене прошлости свака и јоде важнија бедешка 
из старијега доба, — прегледао сам, пре две године, редом 
све руБописе и штампане србуље, воје сам тада нашао у На- 
родној Библиотеци у Београду и у библиотеци Српског Уче- 
ног Друштва, и исписао сам из њих све важније белешке. 





и 


(') Прва руковет старих бележака и илзтписа објављена је у Зјаппаша 
Х, са многим погрешкама, од којих најглавније исправљам овом при- 


на страви 259, ред 19 озго изостало је, после ОусПвинЕ, уужод лето 
6 овдо стоји Катановца, а треба Каранвовца 


диком. Тако: 
» » 261 
„ » 261 
о) » 262 
» » 262 
» >» 265 
» » 265 
» » 265 


» >» 265 


% 


5 о» 567...“ 
“ 055 з»“ 
. 
|- 
с» 


» 


» 


1. 2 1 и 


16 , 
20 озго 
1, 
9, 


рак 
Крево 
Бечир 


„брми. 
„и. 


“ У +» 


> рАхух. 
»  Кчево 
» · Бећир 
>»  дрин. 
> „!. 


12 , после Ммитронолнтоу изостало је: херце- 
говсмошњ, ихра Догниз, мн ккрњ Паксео, мнтроподнтоу 
на страви 265, ред 9 оздо стоји .АХ3И. 


9» 


2, 
п , 
4 овго 
109, 
21, 
8 оздо 
п , 
21 озго 


а треба .2К3Н. 
санцоу Кроугђ и 3 треба слицој 


кроџгљ .Н. 


приложите а треба Приложнше 


Ба сила 
газ. 
Докрљте 
од трага 
„ЧадкКа 1“ 
Брикићћ 
га хала 


» 
> 
|) 
» 
» 
» 


> Басилта 
РаХУЗ. 

Доврате 
од града 
„дЧазка!“ 
Брнкићк 
а хаџн 


“51. 5.“ 


328 БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 


Овим белешкама додао сам јоште неколико бележака и 
натписа, које сам преписао у књижници београдске богосло- 
вије, манастиру св. Ђорђа у 'Темској и другим местима, И 
предајем их све свупа јавности са жељом да се њима многи 
вористе. 


1. 
Народна књижница у Београду. 


1. Минеј на кожи под бројем 66. 

На шестом дисту тринаестог кватерниона писац је ка- 
зао своје име речма: | 

Поспашан грашин бСинадине граматиже, дон'де же ве 
постигмнет те смртно поскусмне. 


На последњем листу шеснавстог кватерниона забеле- 
жено је: 

Прогнева се господ 6ћ лљто .5.0.п (мисли се, без су- 
иње, српска погибија на Марици). 

2. Еванђеље под бројем 102. 

На крају Јованова еванђеља има белешка: 

Сто кинга снови Страхнна н Брат ма Братош 6љ 
лето „2 Тисаштно „р. н „5. н „а. (1658), 8 манастињ Де- 
тане. Бог да га прости, при Тгамвиз Христофор ("). 

3. Слова светих отаца под бројем 104. 

На једном дисту има овакав запис из ХГУ века: 

Боже, прости грешнхо н недостоннаго Ељурети на 
нево етнима Ранунн(а) Саднк н Ки(е)јеца, ере прискрњена 
ни ест двша до сбмрти: дрњжа ни кеслр (“) 8 пирга 22 
пет. месецњ ннуншњ кривех, кладнка Хрнстосљ кестњ, ДА 
ми на кога оџпованне Бњулагамо, тлемо на Бога, сљткор- 
шаго неко но демла н море и Есад же сБтњ БА НЕМ, ти 

(') Упоредни Збаг. Х, 266. 
(2) Овде се мисли, без сумње, ћесар Војихна. 





БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 329 


да ни ихведе (") нхђ род пренсподикго, ере прави свстбе 
пнсанне: не оупованте на кмехе ни на снин уловфусине, 
вљ нихже мест спасенић, нхндетњ дух ни Ењхвратнт се 
кб теммо соко, КЊ ТАН ДЊИЊ ПОГИБНЕ ЕСЛ пОмНШлЕНИЋ иж, 
слаже мажћ оуповде ма господа Бога. б)х, ех, што мн 6 ' 
тужно (") кљ тескоте сен и ЕЂ смрадв сем! Таго, тажице, 
та сто мемамњ комоџ неповеда(ти), ткмо теке Косеннице. 
ма(ијко кожна, нхнесн ин се напасти, врб ни поткорнше 
мевером пракехњ, 2Ма Хрпстосњ, не даде ми правнив соџдв 
ван велега, НЕ ни правех оџдави с Кнекцец 0; ппргв оу 
Гневах ("), да Богљ вндн, а миљ микто. 

4. Минеј (Фебруар) под бројем 113. 

Има на последњем листу овај запис: 

Сп месеу'никњ писа св Ељ храмћ уњстнаго н славнаго 
пророка прадтеуе крњститела (овдна Бљ подкрилне планини 
Ф)вудра н Кавлара, Блихњ ракм Мордем, повелвитемњ нго- 
умена Хеднаста керцонаха но вљсето братства его. Н то лето 
прбет коммфњ жита сего, Евуа ма памет! 

Н сљвршн се Ста книга месеца Септембра .7. ДЕЊ, 
6 срад(8), Ењ лето „2 н .пд. (1575). 

5. Минеј (Овтобар) под бројем 115. 

Има белешку на последњем листу: 

СТа книга писа се при нгоџмена кур Матео 6% л%то 
,2%• (1561). 

6. Еванђеље под бројем 126. 

Инају у њену ове три белешке: 

На првом листу : Пишем а2љ дгакђ црЂенобраш ки Ељ 
дтто „трпе (1674) а тврски отђ Махамеда „апд (нејасно). 


(%) У орађиналу: таида инхкеде. 
(9) У ориђиналу: тожно. 


“с 
(5) ив је написано над ГБ [Е | 


330 БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 


Пишем а2љ Митрђ, дтак шрђевновркшки, да се хнас 
кога Бех шаљуна пру салаша црђкскобрешкого ЖХЕсаТињ- 
вегђ а вотвода Шахтнљ-ага Хрназтнић. Та Беше (") Хол. 
Беше хрнстнаном самештенте велико ми кергнн тешки, ЕЉ 
лето „уран (1680) (7). 

На крају Матијева еванђеља: 

Бл лето „хрка (1619) да се хна: квпн Беда н Кара- 
внда сти тетрђевангелте 74 „рн. дспрн в приложише !о цркве 
хрлив светом архтерео н тадотворца Христова Миколзе. 
ДА нм савжи 75 нихи5 двша, Н ко (о ће отнимнтн 075 
светого Миколе, да МЕ БЕдетЂ сљпљрникђ ЕЂ Д нљ страшнаго 
сада Христова. Село Црвенн Брегљ (“). 

7. Осмогласник под бројем 130. 

На предњој корици ове књиге забележено ја, да су је 
приложили храмв светаго отца Миколле, БЂ село Махала, 
хтиторљ Стонта н Пенуниљ, Каманокн синокн, отуз К8- 
мана, матери Бодин, „хске (1720). месеца С)ктокрта ЕЉ 
га, Д ЊЂ. 

8. Псалтир под бројом 181 има овај запис: 

«по вожстеншио книга дашеспасни фалурњ сљанед си%- 
рен нТи скештен'ноннокњ Судокимћ кћ устивиђ мћсте н ске- 
тЕМћ монастнрв ховомад Брановка Глава, скештен'инк8 попа 
Радосакв ед свла Лоукнаго Дола и т. д. 

9. Молабнив под бројем 188. 

Написали су га, Бао што је на последњем листу забеле- 
жено, „игвменљ 2ахара (“) н Пахомне еђ монзстнрв Благо- 
кештенцо, настотнтемњ н поденгомћ Тевмена кур Дамаскина 
и Есего Братства. Н пакм монаха СфимТа отћ села Х!о- 


(') После ове речи има још једна, која се не да прочитати. 

(%) Годину као да је друга рука писала. 

(8) Св. Никоди црвенобрешком поклонили су, 1736 године, Цветко, Пејчо, 
Атанас и мати им Гова један трнод посни бугар. редакц., који се 
сад налази у Нар. Библиотеци под бр. 123. 

(%) На једном дисту забележено је, да је Захарије родом из „Лах'ча“. 


БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 331 


мића плати пнсцемњ 24 ка свете мол еникњ и приложв 
Блдговаштенћо“. 


10. Слова и животи светих отаца под бројем 151. 

У овој вњизи има више бележака, Које гласе: 

Да се на, каде се еградн град на Микшиће, гради 
га Ретепаша (Реџеп-паша). Но до лета ктораго погивб паша 
на Дровнике, н 86н га Хемлх кђ л%то „7.С. (тређа цисра 
неразговетна). 

Да се дна, каде нхиде С)смам паша на Фожаес, и по- 
дра во попзлн — не остаде ништа жико, месеца октомЕфџА 
дан „87. „2сок (1763). 

ба лето „хед (1696) нхндоше проклети петатн 70- 
вемн тескере отђб проклетога рода нуманлтска, Тогда нхн- 
доше на Херцеговнив. М6јн, 8ктн, вела Еда хрнстихискома 
народа, не естле ни стара ни немоштна ! 

Да се дна, каде се градне Колашин, ФБретох 8 А6- 
топнсв мораткома, лето „хрве (1647). 

ВБљ лтто „хекг (1715). 

Да св дна, кладе нанде О)смањ-паша Ћвпртмћљ на 
Босни, н скепн „7. паша отђ седамљ сањудка Н Бонске 
множљство много, н похара Уфњиа Горз н поровн н по- 
сеуб, н домове христиднске попллн н цркве рахрвшн. 

| того азта посскошв Тарун Нлпо Косорића на 
Стертех. 

На последњем листу још се спомињу владива Арсеније 
и морачки игуман Михаило, за којег се веже да је умр'о 
„10к7. (1719) године. 

11. Минеј на кожи (Мај, Јуни до 25, Јуди до 216 
Јануар до 7) под бројем 155. 

На првом листу има запис: 

(М)апнсахњ сто кинга под Бортомљ градом гришни 
Микола (н) приложн (6љ) храмљ Хрхандела (тако) Миханла, 


332 ВЕДЕШКЕ И НАТПИСИ 


ДА ттете н поминметв а не клљнете, н поминднте, а ваф 
Бог да прости. 


На дну првог писаног листа пише: 

Сид кита Дигеда н (н26%) Дренице. 

На једном листу забедежено је: 

Мапнса се си кннгд минен н приложн 8 Трњстениу- 
кон цркке. 


На другој страни истог диста пише: 

Господина ми мило(из) н драгомв попа Богдана, ми- 
ло(ма) но вљсерњдатному, Да хнашњ, кре пристапа Таљкран 
(тако) 8 цркев (“) 8 Трљстеннка, зен Ратад по прста, к(а)ми 
ДА жнате (“), попе. Отнде к баке, да му ЕндН Прист, 24 
што га иска. Да ди сада ти си томз сведоњ.... 

На другом месту има белешва: 

Х'сномв нкономз трстенниткома кур Макаршо госпога 
Маара (") свмеренњшемњ метанше у'снон ти свстимн. 


У истој књизи долазе и две летописне белешке: 

Ке лето 5 тасоуштно (у изостављено) .м.а. (1493) ма- 
сеца Шона слоунце (тако) помрув „71. дњна. Пољ Богдан 
тапнса. 

Бљ а. „зунн (1450) исеца Њолљ. „на. днђ оуБн град 
8 свеот8 н 8 недемо не мало, нњ по всон хеман. 2аписа 
пољ дофањ (лист 240). 


12. Пролог од Септембра до 'Фебруара под бројем 157. 

Има много бележака, Боје долазе овим редом: 

На првом дисту: 

да се дна, каде доће Машо Дереншекиуњ 8 манастифњ 
Довриловина, н ш нимњ доће Маматљ Шого н Маша Аа- 
докића н Маминњ, братвтед Мановљ, н Алид Голе. Н доке 


(%) У ориђиналу: уфоккз. 
(3) У ориђиналу: ридтн. 
(3) Ово ће бити, по свој придици, жена Вука Бранковића. 





БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 333 


сед жапа, те зватнше Ма Дељлвншекића но скезмне м8 
раке на опако, н Мамата Шогд — н немз рвкб на опако, 
али Годе втете на Корито, н Мамињњ =теув на брата го- 
логлавњ, Бес капе, по главе обрибте а по необрните. И те 
диме не Ен смегд, НО Бн лнепо 2884. 

Колико отљ рож(дјастка Христова „ад, месеца Анз- 
ари, ДАЊЊ .КН. 

На претпоследњем листу: с 

Да се хил, каде се гради Келта на ГАснупо (ТАу8)) 
троудомђ н подвигомљ кур деодора пермонаха веже и це- 
но искоупн и одђ ем5 унесе сже моштђно рвштн .р. 
гроша вљеего хар'уд. То емств при нгоџменоџ кир Бђенамо 
Тер монахој, веже Бмстђ синовдуђ деодорокљ. СЂн Бмстђ 
прљви по игоуменоу Махнмоџ, коџди смоџ кеу на паметћ. 
| др гриш'нм искон слоужитедђ Еђ то лето 66. Си 
ЕМСТЊ БЂ дсто „труз (1689), кроуг слицоџ .КН., лоџнн .6., 
ХАТ. унсло .н., темел. .ки., еплх.. 5., нидикт. .6!. Писа 
ивсеца Бем вдра „ла. ДМЂ. сввовојљ 2у8ш65 хисцхЕН · 
мугелуегФрљ ("). 

Испод овога: 

Н пакн каде капише Грљенћи влштина от Вати Кадане 
и доћоше 8 манастнрђ Добрнлокнна и подљансаше дого- 
корно 25 свото даш и се(ојнехђ родителћ, прво оца Пена 
прев, н ФОка 8 про (“), н Марка 8 проо, н КАаињка 8 про., 
"и Радзла 5 про“. НО приложнсмо и Баштина и цареко. 

На 393 листу прва страна: 

Да св дил, каде даде Раде Мазнићићљ грудни по 
таклада 8 манастир Доврнловнне 25 „а. н С. К тома БнстЂ 
скедокђ: прљен Томаш Ћемановићђ, Е- Радонуа Милое- 


(5) Т. ј. скансахђ греш"ин Геор'гтне урнорнхлуљ. 
(5) Ваља да 8 проскомндио. 


334 БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 


ви са Стрљменте, н Радво с-Мококљца н Радно Кукићљ 
не Когнце. 

За овим има запис како су се 7220 (1712) године десили 
на путу вадуђери Теодор и Филотеј, када су се потопили. 
Костенањ, Сестрима, Белево (150 кућа), Пазарункђ (4000 
вућа), филнкл (12.000 вућа) и дрене (30.000 кућа). 

А испод овога: 

Село Подеороко. Да се хил, вако продаше н прило- 
жише дошо лаки Конновића: Радовс н Дзкос н Томашљ 
Конновићи, но даше н приложнше монастнрв сестомз Ге- 
форгћо, паки се опетљ раскашше и не даше, 8 5љеше 5865 
8 СБОФО фраЕ8, но не ЕНСТЂ НМЂ ДОБро. 

| пак пргнде Раннљ Малешевнћљ 8 монастирђ ДО- 
Бридовниз от све Браће договорно н скоего сарод сте, и 
прнаожн дошо дек5 опет млнастврв, н пне Радоо про. м 
Томаш про, н Милоша про., н Малешв про., н С)кана 
н Раоелаз про., и Милнкоо н Милована про.. н Пео про. 
и секе Рданиђ н Брата Станоо про., н Славен братвуеда про. 
Н то писаше кдсн договорно н рекоше: тко ће ке отин- 
мети от се доБА от сего храма, да гес проклети от Бога 
и от скетаго Георгта вљ си векћ н Е% Бедашти. И та Бнстђ, 
кадљ се то писа, скедокђ Неовднђ Марковаћљ н Богданђ 
Радовлновићђљ н Андра ну Бистрице н Кеселинђљ Бнакђ 
Драгншићљ н тера Станос Рантетићђ #27 Ташнмме н Да- 
вшљ Малешевић ну Бистрице. 

Паки приће Бзакос Рднновићљ н пнс(а) домђ (тако) 
Анћелн(и) н себе келики сандарђ н свос име: записа како 
св иста (%) | 

Пнеа се вђ лето „дрла (1678) при нгаомена Васнапо 
" пронгамено деодосто са Брхттамн. 

На другој страни истога листа: 

Село Кодно. Пнсд Радос кнехћ секе 8 про. пољ 
Иван, Драве, Радона, Радала, Анњдрндшњ, Рдосакњ, Рд- 


БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 335 


домлшњ, Матљко, Контнњ, Аврам, Бзкића, Степљко, Дзкос 
н Рднуљ Вакљмданокићљ сеев 8 про, 

Другом рувон: Н приде Радве ед Коднога, Милокљ 
братљ, ин писа секе 8 про. 

Испод овога: 

Бљ афто „Хрод (1666) Бнс(тњ) гладна година, но ра- 
сели се дападна страна. 

да тин: 

Да се на, кад ше се гради(ла) пошта код монастира 
традомњ н подвигешљ н платио Георга Термонаха ЕЂ АЕТО 
„1си7, (1719). Н то да св дна, како п Георпе 816Х 8 
Педнс Косорића една изпв мн дадох да на .Д. хнапде .8. 
депрн готовтех. Томв сведок нгамањ деодофњ н пронга- 
мет Герасим н пронгамењњ фнлотге, Пекломпе н филот!е 
н Мазхумњ н Мнханло. Н тако да св дна. 

Даље: 

Да се дна, каде се престаки Осодофњ шљ д6то „7рХ 
(1652). | 

На дну је белешка, Боју као да је писала иста рука 
која и придоге из Воднога, и Која гласи: 

НИ приложнше Басен договорно тема доне ДоБрнло- 
бнис н рскоше: кто ће тБ деммо 8јетн, да 6 прокастљ 
от Бога н от манастира н от насљ Браће. Н пакн рекоше 
на васлко лето по сифњ 5 придољ. Кљ лето „хр7 (1602). 

На стражњој корици пише: 

Спа книга глаголемн продољ монастира Доврнлокине, 
храњ светаго Гергви, ка лето 26! (1702). 

13. Типнв јерусалимски св. Саве. 

На последњем дисту има оваву белешку: 

Да се дна, како принесе Макарте Тгаменђ от манз- 
стпра Рав'ик Раке (") .61. мамед н типнке оу монастир До- 


(') На предњој корици овог минеја зашисано је, да га је донео из 
Равне Реке неки Аврамије н приложио ман. св. Ђорђа. 


336 БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 


бриловних огамена Махнмз, и халож(н) их 74 .;7., а то при- 
ложи те депри игаменђ Мазхниђ 24 ского д8ш5 оу монастифђ 
Доврнловни« но даде да минен „;г. НО томњ више сЕвДОЦИ 
Ан'дра Чанинулнинђ н Сава нх Балстића н Радо н Хен- 
лопте Длексићљ н Ла20 Стодновићњ спали (%) И принесе нхљ 
месеца Дек. „Е. двЊ. 

Н преставн се Тевменљ Мазниђ Тер'монзхђ того месеца 
ши. двињ, веуна ема паметћ. ИН то писа се О рождасткв 
Хрнстока 6 лето „7рХ7 (1656), крзг сану8 .кХ. л8ин „Д., 
тАдтО чнсло .7., Ттемелонђ .17., СеПАХТА „Д., ТОГО месеце 
„65. ДЂЊ. | 

На · предњој корици забележено је: 

б5 лето „зсмг (1735) да се дна, каде се прастакн мо- 
нах Мелентте, месеца Мартта навеуерте .м. матеникћ, иже 
веше крстопоклонена неделћ. 


14. Минеј (Септембар) под бројем 159. 


На последњем листу ина запис: 

Блдгоколвите ФТЦА н поспешенје СсТна и сљершенте 
светаго даха, сљпнса се стао кита, гладголемн МмиНдН, ЕЂ 
храме праскетте Богороднце, глагодемн Шоуднкока, на реце 
Љимев, Еђ дин смбренога нгоумена Кур Вастана гер монаха 
н књсе с Господин Братне, троудомњ нспнелхњ 24 БЛаГОСО- 
венте сто кингој гркшитн и ока(ајин пауе Бсех митро- 
полнт 2е(т)ски Герасим. Н пакн мола се н мили се 
дело, оци н ратне, аште мест. погрешено, несправланте а 
не каните, ер не беж пркжде писаљ ни оу мансторд 8уНЉ, 
тере ме БнХ 6ЕШЋ словоџ ДА лепо напракнм. 

Н сљерши се От Бит ЕЂ лето „у, от рожд. Хрн- 
СТОВА „афог, крвг слиу8 „к5., дани „д!., 74470 УНСЛО .2!. 
индиктон „г., гепахта „г. (1), темеме .7. 

15. Минеј (Октобар) под бројем 160. 

На последњем листу записано је: 





БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 337 


ДА св дна, каде се (огради Гарек-пашл прокњдести, про- 
влета ма даша н кога сенбта н спора скнета, амињљ. 

16. Еванђеље под бројем 169. 

Писано је у 16 веку, као што се види из овог записа : 

Сканса се си свето н БожстЕњи!и тетрњемагањ БА ЛЕТО 
ем (1588), месвца Автоуста „ди. ДБЊЊ, при кљесеоскеште- 
нешљ архгепнскопе кур Бњснато КЕ лата мота н напрасна 
огдњжеште Нсманлтеном царстеноштв цара СсвАТаН (68- 
леимана. 

Писл многогрешин рављ Хрнстовљ дудкњ [одн повелљ- 
меем но трвдом Термонаха игамена Гермлна, Бог да гл 
прости. | 

17. Модитавннк под бројем 172. 

Има овај запис: 

Сна кннга моднтакникћ попх Марка Роџпића нх, б)но- 
гошта. Мапнса се мастолинемљ преосвештенаго Вллднке 
Ћерасима.... старца Арп-Гавра ка лето „2ска от Хрн- 
сту „ут. да подпнед попђ Марко сЕоНОМ рзком. 


18. Псалтир и часловац под бројем 1:73. 
На једном листу побројани су турски султани до Му- 
хамеда ШП, за којега се каже: 


Н по том подстапн град бгарњ 6 лЕто „205 (1597), 
месеца Сектемефа .ке. 


Испод тога долази ово: 

Да се тиа(ко) конлун цариградски : бннпаглрв, Дмнтро- 
внуа, Ваунтрињњ, Приштина, Паошњ, Страињ, Игрндере, 
Ммосте(н)дињ, Слмококм, Давпннуа("), Балшкм Тостенхс 
(Бтоввшка Бана) (7), Татлрњ-паарђунк, фТилива, Папаглта, 
Катата, Оуханџе, Хармлната, Мастан-плинна Коупрт, Сн- 


(!') Дупвица би имала доћи пре Самокова. 


(9) Ћустендин је Биобушка Бања, 8 не Костенац (Кустенџе). Види 
Збаг. Х, стр. 254. 
ГаАСНИК УЛ. 22 





338 БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 


дрене, Хапех, Сскнелеа, Брњгадв, Калиштрлнњ, УОФЊАА, 
Силнкрта, Бноџкњљ Хекмете, Моддок ("). 

19. Служабник под бројен 185. 

На 153 дисту има овакав запис: 

Потешн (тако) са сте СТМА АКТУрМА сљ повслантемњ 
господина Стефлив (тако), епискова рмбниускаго(“) стола, 
емв же 68ДН ЕЋУНА ПАМАЋ. 

Трвди же са ф семћ смареним мних н Сштенишњ 
. бптфанте, ероскимонахљ, лето „трп; (1679). 


По дну листова 17—-26 има влашки забележено, да 
је ову књигу писао, за владе војводе Јо. Шербана и ми- 
троподита "Теодосија, 1679 године, речени Епианије „от 
Кола“. 

20. Певлтир под бројем 190. 

Имају у њему ове белешке: 

Покеха се ста рекомла кнтга жал тифњ н нскио уес(т) 
пркансахњ 6њ А.ТО 0Т СљадМИА Кљсего мира н от Ека 
димгнаго „тр4 н 6 (1661), 8 монастнра Бгесонници, при 
нгаменв Кисарона Термонахв, самњљ секе книг капи 5 
келпо. | 

Кедомо да ест когдл Придох а2ђ грешни Теромо- 
илхђ Миконђ Рлдотић От селл Ката оу монастирђ Жзаз 
на вунанште при нгамана кнрћ Равнма, п Бехђ до моста 
пос(т)урнед устнри года. — Стин (п)салтир да се хна срмо- 
нахђ курђ Миконда Жапланина. даде МБ ДаХОКННКЋ СгОКЂ 
КнрЂ Рептимне, Богђ да га простн. 

Ва лето „уеке. а от рождаствл Хрнстока „туба. (са 
стране, истом руком). 

У овој књизи има белешка о Дечанима од 1748 го- 
дине, а писао ју је калуђер Ђерасим. 


(") Тешко да сам добро прочитао, јер је врдо неразговетно и избледело. 
(2) Рибник се сада зове Римник. 





БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 339 


21. Псалтир под бројем 196. 
На последњем листу има запис: 


СТА минед гамомеми јад тирђ ецешњ оца нгоумена . 


кур дтиотеа Тер монаха, Ељ монастирти глагомемн Шатор и 
дома, при храма скетаго архерец Христова Мнколн ("). 

23. Отоих под бројем 210. 

На предњој корици находи се ова бедешка: 

Ста китгд расипа се листђ по лист от некогдашна 
бркмена окгонх 5 Блнане сбетлго Георста. Мо назун Богљ 
Дмитра Срђенна Миханловика, мапрдан н зекха, Богљ да 
га сплсетђ но роднтеме сго н теда н подрвжте „аскс (да није 
гмжве 1") амињ. 


23. У призренсвом поменику под бројем 227 једна ле- 
тописна белешка гласи: 
.. .. хд (т.ј. Кђ лвто „554 = 1456) Трвс БМС(ТЊ) Бћ 


24. Под бројем 239 чува се један дист од живота св. 
Гаврила Лесновскот. У томе се листу казује, да је ГрЕ 
„Мавраганљ“ победио „кнеза“ бугарског Михаила Бориса у 
Злетову, али га је овај, доцније, убио. 

25. Пролог под бројем 264. 

Шисан је крајем 16 века, као што се види из записа: 

ВБљ вме Фуа но снна н скетаго Д8Ха, Мепнсд се ста 
скетодљхновених н пољњтна кмнед, глагомемн пролог, по- 
келантемњ даховннка крњускога кур Нслте, ЕЂ д МЕН оБлАСТН 
аглранекмх убд, а75 окланими едкд ЕљтЕћнОухћ от 254Г0 Н 0у- 
когаго оума моего, н дрњаноух на сте н велнкос н пољхнос 
дало вже но многаштн от него поноужддемљ. Ма момо Ем, 
отуи н Братте мол в6љумовменида, нж(е) протнтмоштен спо 
вогодњхнокенномо но пољхномо книга, аште уто оБрљте(те) 
кћ мен пограшно н ненсправлкено, праштанте но Благосл(а)- 


' Овај је манастир обраћен у цркву, која н сада служи. 
22• 


340 БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 


вманте, не бко дах светм пнед, мн ракл прастна 6 тавнид 
н непотребна некој но темли, држеште ж(е) н првродн- 
телнаго падкнта, | 

Бљ лето „гре (1597), крвг слица „ка., л8НН ЈН. м4%- 
сеца Шол. 6 дњић, гркшитн н потревнн дтакњ Дамтан. 

Друга бедешка гласи: 

(Та кннигд пролог глаголемн манастира Гравокџа, нже 
ес(тв) Кђћ каднмскон крдрни, Ев „265, а от рождаства Хри- 
стока „ахун. 


26. Диоптра Миханла Пеела и шестоднев. 

На последњем дисту диоптре забележено је: 

(та кншга Здневинк но дтоптра митрополета Пахомта, 
ДА се 185. 

Остале белешке гласе: 

+ 0) колнка (т)зга беше по демлн 24 кне2а 74 ЛА- 
(ла)јра дО(6а). 

Кеуна ти памет Мнкола кепална, (ерћ капн сто кннгз, 
кљуна тв паметб, аМНЊ. 

„ Помени ме свете, поменн ме спасе, помени ме Хрн- 
сте, помени ме владшко господин, егда придешн на СВЉ 
саднти раеомњ свонмњ, т'Рдд помени и мене грешнаго фрава 
свогкего Микола кепалто, капнвшаго сто книг, 6 сн век н 
Бвдвшти, амин. 


А гр. деде мм „дД. ММ.д. лкдд „11. ма „еге! дАЦА. 


Ова врста тајнога писања до сада је непозната. После 
разних комбинација испало ми је за руком, те сам пронашао, 
да овде удогу игра бројно значење писмена. По што је: 
рр = 100 + 100 = 200 = е М = 30 +20 = 50 = н 
Ад 3+ 4= 8=—не" н 10 + 10 =20 = к 
им 40 + 40= 50 =п мл = 40+ 80 = 70 =е 
нм = 00 + 40) = 90 =< стег = 15 + 15 = 30 == 


| 





БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 341 


— то цела белешка значи: 
А сне пнсд Мнколица. 


Уз Шеелову диоптру повезан је један лист од друге 
неке ењиге, коју је писао јермонах Варнава. На томе дисту 
имају ове две белешке: | 


.....РЊ грешни поп Новдкв, ДА 1 Бедомо слома 
..... 8 колика тага беше по хемлн кади се) БЕН кНЕ7ћ. 
..... елнкн улрњ тврекн ("). 


27. Минеј (Јуни) са записом од 1716, да је био сво- 
јина полошеог манастира и да је пренет у манастир „Мо- 
влишта“ ("). 

28. Поуке Дамаскина инока, писао их је у посници 
Јована Рилског, при игумну Берасиму, 1742 године 3 Сеп- 
тенбра, неви Јосие, „непотребни ни Бога ни уловзкза“. 


29. У збирци старих рукописа Стевана Верковића, која 
се находи у народној вњижници, има пет Божних листа од 
неке србуље, писате крајем 14 века, као што сведочи овај 
запис: 

Хрнстосљ хауелб Н конућ. Ала многогркшнн Терњмо- 
нахћ Данна“ нспнслх СИ6 паскалнф н сннаксдр сбН допн- 
сах месеца фер. .а!. ДЕ лат(о) „5ц8 (1394), нсписах 
равоџ кожно Инколе. | рузте утакшн: кбу'над вм па- 
мет'. амнњњ. 

Испод овга, рекао бих истом руком, записано је: 

Прастави се рабљ вожни Порљ Репош, масеца фер- 
врвара .21. ДЕЊ. | 

30. Свадарски триод (штампан). 

Имају у њему ове две белешке: 








(') Ради језика помињем на истом листу белешку: Дно комко дадоше 
жита : .е. КЉББ(Аћ) тненнце, „д. препроста, МБ смесиа, кћ– 
ва унста (по други пут: књењлћ смесна, К'БАЛЋ пНста) и т. Д. 

(3) У округу пиротском има село Моклишта. 


342 БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 


К лвт(о) „дрг: (1600) внс(та) морђ (Бјелки по кљсен 
теМАН. 

(Пенти)костарћ мнк сикренном архнепископој Пауссв 
пекском (оштећено) (и)стетенти дет по пркставленти светен- 
шаго господина џшн (оштећено) кир Паксед а: грешни ниже 
не сЂмђљ достонић наре(шти се д)рхтеинскопљ пек(ски) Ма- 
ХИМ, нђ (ЕЂ) келнцен нажди Ељспрнехђ сћи (оштећено) ски 
прастолђ, оБрфтох сео книг8 8 Скопљо н отквпих го (леТ8) 
мимотеквшта „7рхд (1656). 


31. Триод на кожи, на 21 дисту има забележено: 


Помени, Гослодни, Агапа, граматнкова 2ета, приложи 
си трнот 72 двша светома С)кана, Богћ да га прости. 


82. Типик на хартији са записом на последњем листу: 


Ста книгд глагомемн типик манастира арђхнаскога Бли, 
Морлвн; егда тапастеф манастир Архвлае от наснлта ага- 
ренскога, отнесена же Била 8 Оуарђ, 8 манастирђ Сре- 
тенше, пакн же манјемђ Еладнкн Христа мосго кљхведена 
ми ене"шв (на) срђељски првстол мић сикрвн' номоџ Гакри- 
1ав архјепнскопв пекскома н егда патљ теорах от келиме 
црквн на Стари Влах, паки же придох 5 манастирђ Сре- 
тенје н вхех сио книга н дадох дрбга книг8 тнанк 8 24- 
меноџ, а сни типик донех великте урквн пскскће, н ннким 
же да Бвдет отеммема, да нес(тњ) просто ни Благословено. 
Се же вне(тв) ВБЉ АЕТО „дрин (1650), на да слижн 2Д6 код' 
прастола 8 келнке цркен. 

Друга бедештка гласи: 

Писанте мого рака дрх(терено дебрђски и кнудеђске 
Кевић кд лето „2605 (1698), месеца Маратђ „ке. 


38. Требник из 16 века, као што сведочи овај запис: 

Сљпнса се Ста кимгд Бљ л%Т(О) „мн (1540) вћ мно- 
го(и) нажди, А25 кермонах Плхом!е, простите ме, аште 
сљерниих где. 





БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 343 


Другом руком записано је ово: 

Посавдн се 56%24 прахвнтером Марком 25 ско!о двш8, 
БВАГ ем8 кауна памет, амин. ФЕњ2а СЕ Бљ л%Т(0) „20г 
(1564) месеца Деб. ,д. Д Њ. 

А на 69 листу, чини ми се Пахомијевом руком, за- 
писано је ово: 

Бог да проствт кон кдкок се намћрн: даде наКТО 
аспрв, дрбгн две, а драги (6. н .5. депри — ЕЂСЕ село, 
остакнх га севтома монастнра епнсколе 74 .п. аспрн. 


П. 
Књижница српског ученог друштва ('). 


1. Еванђеље на кожи писано под бројем ]. 

На првом дисту, од којега је већи део оцепљен, има 
записано: 

„Кроткомн, драгтомв ми брате Мнрослакн, дрхте- 
пископа скопљскомн“ и от. Д. 

2. Поуке св. Јеврема, писате на кожи, под бројем 60. 

На другој страни првог листа има овај запис: 

Се светине н сожљствњим книгн доушеполхне, по- 
оутенне светаго н пркподовнаго туда нашего ГСфрема, 
потеше се ЛОКЕДВИЊНЕМЊ хрнстомоБнЕзго Н БОГОМ н2Бран'- 
наго ин смкренаго урњнорнхњух ПрњЕлго нгоумена ДЕУДЊ- 
скога Хревини. 


(%) У белешкама, које је пок. Даничић објавио у Вади 1, имају неко- 
лике погрешке. Тако: 
1. У запису, извађеном из беседа златоустових (број 20), треба 
да стоји „унвићи“ н „к (2000) а ле _бтннић“ н „к- (224 1, 179). 
2. Други запис из Хиротоније (бр. 16) свршује се „на Мокн“ 
(Еаа Т, 181) т. ј. у Херцег-Новоме (Саве ппоуо), 8 не „Ма МоКО“. 
8. У запису рукописа бр. 26, треба читати „ДАНМОКУ“ И „Ка 
пасд“ а не „7аемони“ н „квизсл“ (Кад 1, 180). Споменућу још 
4. Да у рукоп. бр. 8 има на три места забележено, да је 1609 
тодине била љута зима, што Даничић није нашао за вредно да пре- 
пише (уп. Кад 1, 118). 








344 БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 


Потеше се књ лето ,5.0.ме (1337), вк 
сунунаго, вњ „6. акт. месеца Шона. кљ 

На првој страни истог листа има: 

Готтофте Боугарнњњ нскоџсн меро н | 

3. Избране беседе под бројен 62. 

На другој страни последњег листа има 
века. Казав како беда не оставља род људс 
сац бедешње наставља: 

Тамже симђ нсквсом поденже улрсте 
вогомрњскаго хаконопрвстапнаго дрекме Пе 
еже ратоватн н нихалгати Божстенје мо 
стите храме некопљуне рахарати ни на це! 
немоштно 6 ком нсквенти, многте ради 
Бо таковок повелкнте от самодрђљ'ца, су 
дима, смна свати баленмана, да аште 
Б% КЂ некапменћо, скоего си монастнра в 
веше. Тогда но сђ светм но кожствнн мо 
ПРРРРАРАА рекоми Милешева (даље нед 

4. Еванђеље под бројем 69. 

На последњем листу пише: 

Вљ лето „хрв (1604) капи А8 
глагомемн тетроемаггелте Хахарга Термона; 
та химада дспрн, при !гоумена Григорно 1 
тбамн, н првложн 6 кмшереуени Термонх 
Миханла и т. д. 

5. Псалтир под бројен 145. 

На последњем листу забележено је: 

См фаљтњр сљанса се от БмтВА 6љ 
(1648), месеца фер. .51. ДИЊ БЉ тек (чет 
трвдих се 225 шљншн књ нноцех АФанасте 
ита. 

6. Диоптра под бројем 56. 





" БЕЛЕШКЕ НО НАТПИСИ 345 


На другој страни седмог листа има једна белешка, коју 
је писао неки Вук Лаповић, 1624 године, 1 Марта „8 (0р- 
ловнух на покладе“ (у запису се спомињу, између осталих, 
три брата Драганића). 

На врху истог диста има тајном азбуком овај запис: 

Звоеовећ кншнућ, КлеЂ жен о3% т. ј. Миладниљђ (пн- 
шемћ понђ жиЕ см). 

7. Еванђеље плод бројем 65. 

Па рају додази овај запис: 

„Гамртнаћ милостио Божтео архтепископђ пек(свн). 

Ста скетад но дашеспасна кита гадгомемн тетроте- 
удггемје мн смврен наго последнаго пртнстав нмка 648Н- 
кс фрњквми пек(семе) но дах 10 на благослованје н проске- 
 штенте монастмрв сесемв скетаго ар хистратига Миханла н 
Глуртила 6Ћ подкрилге гори оком Коквил Кђ нокио 
цр ковњ скетаго архтеред но тодоткор ул Хрнстока Миколад 
ЕЂ прадвајнхћ н островтнх (тако) Старога Влаха. Сама 
же мми смбрннм, когда же 6ех мо (Кћ) раш квн епар хтн, 
овратохом' сте светос место 1ап8стило от многмнх крћ- 
МЕНЂ Но нмкам брзгомо вђ лбто „7рне (1644), н ељжделех 
Трвдомоваднћ низхмо МОБСОН КЂ СсКетНМ кожни дрхе- 
стратнгом, н Бћдрадих мо некос кеме н воденнце, н мо- 
настарска земмо ОСКоБодНХОМ нже првжде дапвствла Н 
нехндема Беше, но еште прунквпихом неколнко нмећ н лн- 
вад НО приложнхом кћ светвн ОБНТБАН, НО прђенхом' тоџ 
накос крме, но паке нже мангем' правлагаго ВЛАДНКЊН 
мосго Христа ЕљамМДОХОМЉ на см скетмн прбстолђ срђ- 
скме ар'хгепнскоте. Нљ отутн н Братте, кого Благо 60ГЉ 
пронхволнт по нашем отхожденио, не 2а68дете сКбтО 
ОбНТВАЂ МмОдЕН радно но астапмент светнх 50Ж7НХ арх!- 
стратв“, понкже дин ввка сего првходет иако 242 Трав- 
ни .... на свмђ сквте ткоже но ме бих мо. Инсах ЕЂ 
афто „дрпе-е (1651). 


346 БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 


По белешци пред Марковим еванђељем види се, да је 
манастир био читав 1776, а 1772 беше у истоме манастиру 
монахиња Јевросима. 

8. Еванђеље под бројви 5. 

На другој страни 66 диста има оваку белешку: 

Сне евангеме приложн расљ вожн Микола Богу н све- 
том Ге(ојргто иже еђ Расе, ванхљ Мовлго Пахара, 70Е0МН 
Гарћески Стаповн, н приложи га 25 скоо дзш8 н скосго 
родитемх Дмнтра н свое мат(ере) Меде (и) скос старице 
Грацте (богљ да им двша прости) н а филноова дашв. 
Љето „трхд (1656). 

9. Типик под бројем 59, који је 1725 био у Бдаго- 
вештењу. | 

На последњем дисту пише: 

Стин типик писа се вљ лето „212 (1578) прг Арсенпо 
ер монахој ико Бштн емоџ Е'торома старца 6ђ ОБНТеЛН 
сен, мксеца Носм (6рта) .7. дине 8 Лломинцн. 

Друга белешка гласи: 

Ста кинга монхстира данљеврл т. ј. Локљинца. 

У трећој белешци (се краја 18 века) казује се, како су 
калуђери из Студенице пребегли у Враћевшницу и подигли 
Блатовештењо и Вољавчу. 

10. Зборник под бројен 146. | 

Има запис од 20 Фебруара 1690, који гласи: 

Син патерик мне грашнаго пронгамена Амхенттд Ми- 
АошШевЂуа. 

11. Зборник под бројем 147. 

На листу 314 (211 сада) говори се, да су св. Срђи 
Вавхо пренети у Венецију „од српске земље“ 1572 године. 

12. Минеј (Септембар) под бројем 67. 

Нспнел се ста светла н доушеполљтнал кинга, гАдГОл- 
кема мннен сектевфта мвсеца, покелвнтем н настоднтем ин 
ижднкентем сребрљникњ господина кур фФнларета керомонаха, 


·_ БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 347 


оже и приложн ЕЋ скештениио ОбитЕА 6го Мидетека, 
МОБКЕ радн, да слажитљ ЕЉ црквн Благослокента ради брат- 
наго. Писа же ста рвка многограшизго и хвдаго #Ђ иноцкх 
Пахомта керодтакона ....... „ахмн (1648), храљ слица .5!., 
а дзић .6!., хлатое унело .е!., иасеца Марта „Е!. ДНЂ. КЂ 
Светвн Горћ Леонл, ЕЂ свети Анина на келнун скетаго 
Онафрта Келнимо н Петра Деонскаго. 

На стражњој корици стоји: 

Ста квигл манастира Милешеке, ако ли с тко отними, 
да ма е сапарђникћ скетн бавд ни Симеонљ. Писа месеца 
Марта .а. диђ лето „трпе (1677). 

18. Службе св. Луци, кнезу Лазару, Снивуну и другима. 

На крају службе светом Луци пише, да је то писао 
1694 године у Св. Андреји, више „славнога града Будима“, 
јермонах Ћипријан (код службе Лазареве прибележена је го- 
дина 1692). 

14. Номоканон под бројем 28. 

На листу 141 долави „лист духовни“, писат „хрле 
(1631), 13 Маја у Грачаници. 

15. Минеј под бројем 148. 

На последњем листу има: 

Сен скетмн и вожственнмн минен написах ман реци 
изкадах 177 мнегограшни МТхлнаћ геромон. оу свести Ди'- 
дрен вмше столнога града Бадвма при дахобника Курнала 
керомон. еђ лето От рожд. Кога слокл „а4Д (1704). Некогда 
се калвћерто 8 монастири 20к0м Милешекг и т. д. 

16. Једна србуља, у којој су службе Јованова и Ва- 
силијева и хиротонија. 

На крају исте пише: 

Сљанса се лето ет рожд. Хрнстока „ажег Дек. „Е!. 2Љ 
итсте Слраске, покеметем првоскештенненшо митропо- 
дита кур Медетта 2ахамаскаго. 


348 БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 


17. Једна србуља, у којој су псадми разређени по праз- 
ницима, 8 на, крају опело епископа иди архијепископа. 

На претпоследњем листу има: 

(Антонте бнеши еклнснархћ пекски 1765; испод тога: 

Да ск дна када поновн наш господин патргафхђ 
србски кур Моксен н ФЕНОКН град БАС носа полатамн, са 
потрошком но трвдом ни нхстовнемђ многим вд тешка н 
мума врфмена, на господђ богљ мн света двЕла унСтад 60- 
городица бистђ том8 дваз сапомагателница н свети(х) ср- 
ски просветителм сапоспешнинуни, лето „2ски, от рожд Хри- 
стока „лук (неки знак), месеца дуг. .16., 8 патрнаршн(и) 
поснфђ геромонах Текансарћхђ светге црквн пскскте. 

На другој страни 42 листа: 

Ста книга вожественна н БЛАГОПОТреБнад многих #7- 
федмихђ кештен светкн велнувн уркети пекскон, подпнсахљ 
даљ смирен ДтТонускн от Никшиу'скога племене, Текан- 
старх свети велнуфн црквн пскекон, по том. „не. пакт 
нгаман „6.: „у: пекскон, по том митрополит Дагровосански 
Дуонустн ("). 

„уза (1762), ноем. 24, у Пећи. 

На другој страни 19 диста забележено је: 

Придо азљ грешни н пдретенн еродтакон Михана, сл8- 
жителћ прежде внвшаго господина мнтрополнта Куфђ М е- 
лета восанскаго. Преставн се лето господне 174(0) „аји. 
После же Бнсмо слвге господина патртара срескаго. 

Испод тога: 

Днатн се когда вљхткеденћ енстђ на сербски прастолћ 
патрхаршне ннекскте скетеншн(х) господинљ патртхарђ 
Хеднасне, лета господна „ам: го н добро стреже. 

18. Молитавник, који је купида за 2'/, талира баба Ла- 
тинка и дала га храму Ваведења пресвете Богородице 17835. 


(5) Овај се Дионисије не налази у списку дабробосансвих митрополита 
у Га. ХХХУПТ, стр. 185. 








БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 349 


На другој страни претпоследњег диста има: 

Тнатн се когда Турци коселше на Бетђ 6Ђ лљто ТН- 
саштнос „Хрул (1683). 

Телтн се када нходн цесаровл конска на Босна АТА 
„теме, от рождаства Христова „ал; (17387), ПОЛ .2!. НДН- 
Коше на Бантазка н Турци Немце рахенше. 

На последњем листу има овај запис: 

Лета господина „ајкмг (1743) ек. .а. ТогДа БНЕШВ8 БЕ- 
апо належешта (1) дажда, по тома патиа снега н слорнЕша 
гора н окоштио млото ТОГДА БН н смрљтоносто келно 
по басен темли но тага келтд уловском. Жогда Бнше гради 
пвсти и домн маоги пасти н сЕдЕл СЕрњбњ НА мОодН от го- 
спостввноштнх, тако решти старимљ модем: (ако инкогда 
мвуна брвмена 821ах0м. 

На стражњој корици: 

Мета господна „аумг (1743), меесца пона .5., БНСЊ 
покелвигемљ вожтнињ потрветн се хеман ин пасти се града 
(стајром (1) Ливна н по нинић местомњ, н тако кнст (5е)- 
ман колвванте, ко рештн стаснм уловвком: (ако тако НН- 
когда кндехом. Тогда приде н морђа ка Лнено град АТА 
енше пнсаного. 

19. Номоканон под бројем 29. 

Има у њему једна белешка, да је био попа Тадије Сто- 
јановића из Витинице и да му гаје поклонио Асан-бег (о- 
коловић 1744 годин. 

20. Ведикопосник под бројем 136. 

Писао га је Гаврило Венцловић, Ћипријана Рачанина 
ученик, 29 Маја 1741. Са стране стоји: 

Тога авта ој Бвуу Ооумљре ућсарњ Карољ .5. Но неста 
им рода мужка. 

Од истога Гаврила Рачанина имају још две књиге: бе- 
седе (под бројем 188) и зборник (под бројем 135), који је 
почео у Коморану а довршио у Ђуру 93. Септембра 1734. 








350 БЕЛЕШКЕ НО НАТПИСИ 


21. Стиходогија под бројем 17. 

На првом листу записано стоји: 

Смирени мнтрополит нишки Георгти подпислх ва 
лето „аказ (1736), сек. „ке. 

На листу 296 има: 

Патрнарха туатенне егда лутургислетв. 

Класескетеншема н вдсеслаженненшема Фув же н го- 
сподина иашема архнепнскапз пекскома, прљене Настнина- 
ние, плтридрхв же касешњ брљелеш н Блгадрошњ, Поморне, 
Дадматне, Траваннв # бБретанискимљ Фстрокомњ н севкер- 
нимћ странамћ мн Белаго подвизенА, господамњ господниз, 
господина кур, кир, кур ХДрсенмио, многа емз8 лета. 


Митрополита уатенне: 

Преосвештененшема но словесљненшемз оц8 но госпо- 
дни нашемн, мнтропоантв же вогоспаслемне епдрхне ннш- 
кне са окрстними стрднамн, господамњ господина, госпо- 
дина Оуц8 но Зунтемо нашема Кер, Кер, кур Георги, 
многа ем лета. 

202. Богородичник под бројем 66. 

На првом чистом листу пите: „акме (1745). 

Жнати се когдл ЕНСТЕ рано пролеће: првев того года 
Биств А8тАА 2има, плакни сгда наста месецђ Мартта, тогда 
тате се н пролеттге са великнмђ добрниђ поспешеннсшњ, 
гора н трава растп н напредовати шко пола месеца Марез 
тловецима от вара хакланатн се и хАдда Ел2нсковатн н го- 
рамЂ листатн — ико Бнти горн Ф Благовештенћо пола са- 
снратн се, н тогда Тарци с велнмиш поспешеннемђ пон- 
доше на Аџема, не кемђ тто тлмо прноврештитњ. Писа 
сне гркшни пермонах Герхсимб Ва светомљ манастнроџ 
Дебитаскома, месеца Априла .6!. дњ 1745. 


На другој страни истог листа има: 
коме месеца ОКТОМЕФТА „01. ДЊ. 





БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 351 


Днати се когда паде сннегљ по Дрвинци н по Косова 
н по Метохи(ни), и кблику фортана план с6, н спнегљ севћа 
фБнеде, но на маста до тадика ногама сакрнезлти се. Н того 
Ата Бнств срфдне нховнлге кад 26мАаннх пдодех. 


Паки „акн (1750) месеца ок. .к5. дан паде снтбгњ 61 
тех прежде ретених темлалх на мкста до средћ ноге или 
педђ н пољ. 

Писа сте хелта туншек 27Ну60КХ 67ххнеђ зникјав 7. ј. 
многогрешни Герасим игаменђ девн(у)ски. 

На последњем листу: 

Су модесникњ деввудскн, принссењљ от монастнра па- 
трндрхн(е), уртах ах грешни Термонах Герасимћ „мг 
(1748). 

На корици стоји, да је Ђерасим био жупљанин. 
У служби св. Јанићију девичком (под бројем 71) каже се, 
да је писата 1 Јануара 1727 при игумну девичком Берасину. 

На претпоследњем дисту девичеог модабника спомиње 
се село Горња Фадимна. 

23. На штампаној србуљи под бр. 6 има ова белешва : 

К дато от сотворенга мнра „7606 От рожд. „јун прт- 
идох адљ !гамен Микодим Тером. тронуднин 6 село т06омд 
()паленикђ, Е дом тестизншаго скештеннотеред кнф Псане 
Никотића, н препнтан бих тестно .6!. ДИН, МОТО МБУНМЋ 
от воледии, селе жив остах от етрок(а), уто владнка (хбр)-- 
цеговаткти Дитимљ (отрова ме на правди Божтен, Бнла 
ма светла тронуа сапдрннца 6 сен но 6 БЕДВШТН 6465. 

Сте писах свосрвуно Марту (таво) 19, у смаштенпо 
от волтаимн моед, уто проклети Грци содваша многом 
ТаоКзКН Ел оно време. 

24. Опис боја Косовског под бројом 30 има ову белешеу: 

Поп Богдан низ Букора послужнтел новаго манзстнира 
ДоБрине оџ реци Довракн 1798. 


352 БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 


25. Минеј (од прилике из ХУМ! векф) под бројем 68, 
добављен из Пећи. 


На последњем листу записано је: 
(па кинга храма светаго Георги на места дреса 
ника, рекомн нова црква. 


26. Службеник под бројем 107 с белешком: 
КЂ уловвубх МИШ н о Ећ ннокох посладити грашији 
оно жМи мо нитсма потрбеши сегецкр хеок (т.ј. Хадари 
малн) пнса 0Ок8 пнкхх (КННГ5). 

27. Беседе под бројем 21. 

На последњој корици има записано: 

Сна кннгд храма скетаго Димнтрна Миротоунваго, писа 
грешни филотен от манастир Марков. 


1. 
Из других места. 


1. У књижници богословије у Беораду налазе се: 

а) Минеј (Октобар) са овим натписом: 

Ста скетад н кожств над книга, глагомемн минен, сљанса 
се вљ храме скетаго келнкомзуеннка Христова Георги 10- 
вом Бракев штица, тогда же прњкостетнтелћстеношта прз- 
столом прваго проскатвтема Срњемем Савм патртарха куф 
Пансе!о, лата текашта от мир скаго сахдантћ „хрк5 (1618), 
„при митрополита кир АДрсентио, игаменв кур Млаве. Н 
откапн !0 ср монах Перасвм от село Голктићћ. Н аште кто 
обртштет се сте дрњу на†отинммти от скетаго монастира, 
да ма кес(тћ) свет Георге кђ место помоштм сљпар'инкђ 
на стр номћ непнтанио Хрнстоква но да гес(тв) свеханћ от 
„ф-м% сабор светмх отвуњ н нашего смерента кђ см БК 
но ВЋ ЕадаШтан. 

МИ сте урњтах смереними инок Ананд 7060М, ДВАН 
же Богћ ЕЂСТЂ. 





БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 353 


6) Панагирик из ХУП веба с натписима: 

Ста (скетва) н БожстЕ над Кинга глагомеми панагурткђ 
пнса се кђ лето „7 Ттисаштно .р. н .м. н .5. (1630) њљ 
подкрнано горм б)втарл н Кавлара, на ркук Мордев, кђ н:- 
косм хадем граднлишти ЕЂ келије стенм, ховом ДЛљстенуа. 
0) сем троудих се ахљ грвшти и мн ши ЕЂ (ноцех део- 
доспе. Но аште тто Бадет пограшено или слов'је #7'Г8ЕЛКНО, 
момо же се кам, Фун мн Брата, у'таште нан писвште 
несправланте но нас 0 сем не кљнете, и БлаГОСЛОКНТе, 
поше ж(е) пис(а) рака грвшна н Бранна н ОмЋ оунндђ, 
да но нам еуцвститњ сљтрашента наша господ ЕЂДЊ он, 
егда рететђ: пргндете Благослокенни, н пакм: ндете от мене 
не кле кса врко ДА Бтим вфунла Блага 6 Христе |свсе, емз 
ж(е) слава ЕЂ Езкм каКОМ амни. Поуехљ месеца Ген" вара 
ки. но сљврљших" месеух Декем"крл „Н. ДНА. И уртвштома 
се отђуљство гробњ, Хема же матн. 

Н кљ то лвто пореза Тор унна (тако) бр дел н Кра 
седе (") на стодњ. 

в) Еванђеље с тумачењем, руске редакције, преведено 
с грчког језика на „флсскна Ккњнигн“ 1392 године, а писано 
у 16 веку, као што се види из ове белешке, написате по дну 
првих седам листа: 

Мите) „т.не (1551) царљстелоштн града Москвм ЕЉ 
ДИН БЛАГОТ....... н христомовнедго цару н госвдард ке- 
ликого кида Нкдна Елдсневита, смнрениш КЂ СВАШЕННО- 
предентерехђ |аков' емвше протопоп' Благовкшемскон МИн- 
колм (") гостанского (“) да ко нноцех старец [осне подова 
ма(на)стијиа, приложна есма сте скатое емаггелје ТолкОкос 
6 манастмр сватаго БАдгОКШеНја прксватма кладнунце на- 
шед вогороднца н прнснодккм Мари) в сеређско(и) хемле 


() У ориђиналу: (се де. 
(2) Ове две избледеле речи не знам да ли сам добро прочитао. 
ГЛАСНИК ЊУ. 28 


354 БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 


во власти косанскон (') гадголет-уа (т.ј. ГАДГОЛСТ-СА) Па- 
прата, про скон родители н про свого дашза, а посљад сљ 
нгаменом 2Ђ Григофњем 2" Брат(тјео, да никтоже дрљанатљ 
ељхати от того манастмра того скАТАГО смаггелс ТОл- 
кокаг(0). 

2. У књижници вишке гимназије има зборник Божидара 
Вуковића, нечатан 19 Јавуара 1538 у Млеткама, з писао 
га је јерођакон „Мемсн от монастмра глагомемаге Дета- 
нох ниже ес Ећ странах мамшедонскмих, Блнхћ великмих гофњ, 
отљетвом же от маста марнумемалго Боџдом'А., Блаж 
монастира Шоуднкокњ“. На њему имају ове две белешве: 

Да се дна, каде Бн Нлид бакђ 8 Донон хемалн са 
Стеваномђ Доколцемђ: по Бжиукон вахи(и) н сезбђ по 
Мофавн(“), н Би лиепд тима, Но БН Бехара 6 меусницима 
„азе, 1764. (тако), месеца Њом диђ 28 (нејасно). 

Ми от племене рода Дресхаловића от Кастртотовнуд, 
придосмо 7Д6 8 Благоговкннаго попа Станислава 8 Пештере 

. РОДА ГОСПОДНА 1765, рзкоо сокственно!о. 
Грнгофти архтманд. 
Гођуор аруша»дриас 
битогив атћипапдг 5 
еђ рађтћагћо (“) Бегујав (тако). 

8. У мене има једна србуља с овим записом: 

Бљсевндун (тако) н прћвлагоша Бога слава н келнуте, 
дмоштома Бљелкома ДАБ БЛАГО СЂЕЊШНТИ ЕЖЕ 0 МЕ 
наунндемомв, томв слава ЕЂ ЕКМ, амин. Нспнса се ста 
вожљстана книга ЕЂ области града Пирота, а вђ хорћ 
Днеполио, дићић, прн дрхепнскопа нашешљ Софи кур 
Дномидте, н при даховникд гер монаха Гаврнла н при 


(1 Као да је написано: 58САМСКоН. 
(2) То јест Србији. В. В. Караџ. Нар. песме, Ту, 320. 
(5) Ваља да се надао да буде то, јер није био. 


БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 355 


протопове Конхне. Ах же ем се момо старемћ пко оцем, 
СЂЕЂрАСТИМЊЊ ко Браттамћ, утоуште нАН пркпнсомо- 
ште, нограшена истракли(и)те, н мене не кланете, да н 
вм оуслљаишите владиунмн благ по нелнцемкрно ОН 07- 
ват. саштвињ о десно его: пртндете благословени отца 
место, маслвданте оџготокан нос камђ царство некесное От 
сложента мирз, стож(е) Бвд(н) сви нам оулавунтн коупно 
слакештих отуа но смна н светаго даха, н нонд н прнено н 
кђ Еткм ЕЗКОМ'. Пнса рекојо многограшнаго н првокдан- 
наго, хоџдаго КЂ тловаукх н посавднаго 6Ђ дах, грведго 
телом УлОЕЋУЋСКМ ПодоБТешњ, дЕшео же от множњстка 
грљховњ монх таха(") наурљта дтлкљ Богдан сео кннгв оу 
села Глеговнци, смић попа Дмттра, оутеник" дтака Диттра. 

4. У мене има једна рукописна књига различног садр- 
жаја. На последњем листу (138) долази овако пророштво: 

Писанте с!н реу слова арапскаа, уто се оБрвтоше оу 
темелнена кмсоуаишаго става вњ цркен светаго Дноннсна 
дреепагттекаго, НСТАКОВЛЊНА на ем латинск!н повеле- 
нем господина френскаго. Бехв ме напнсзлнна на еднном 
мврмера, иже вмкше дљетота .6!. педтн, шнринз же „н. 
педћи, мн сне 65 напнсанно , 

Лата от рожд. Христова „аху (1690) да кне Френца, 
(Сиглитера, вљса Аламанја, н хоштвт осездети от Екрн 
Хрнстовн. . 

Лето „ахта (1691) келика брани хоштет бмти по њС8Д8 
н глад и рахоренне градоком, жапељ и град Боудет. 

Љето „ахув (1692) дома не нмат еобрвсти се ул. 

Като „ахуг (1698) гиквњ хоштет вштн по кљсема мнроу. 


Мато „ахуд (1794) по мале, по мале хоштет Христос 
похнатн се. 


Х 
() У ориђиназу: тд, 
23“ 


356 БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 


Лето „ахте (1695) келнвњ)троус хоштет емти по књсе- . 
дуничи. - 

Аато „ахуз (1696) Барбарга хоштет 2апалитн се Б0- 
мнм огнем н рљки хоштат испљинти се Крке их. 

Лето „ахух (1697) велик улоек хоштет кљстатн и 
дЕНТН се. 

Дато „ахун (1698) хапад по кљстокњ мн Барсарта хоштет 
опастетн о н погненатн от глада. 

Мато „ахув (1699) еднна квра хоштет поднатн Бога 
трнсмљнаунаго. 

ето „ак (1700) огањ от мнра хоштет погибнати 6 
хоштењ бмштн оу еднного пастмра пасокна. 

Испод овога пророштва долази ова белешка; 

Жнати се, когда помљрте сађице месеца Шонна „6.“ 
дљне, тасђог., но Бнст ТМА от удса етораго до устертаго 
таса, атта господна „ак (1760). 

5. У рудничеом Благовештењу има један штампан минеј 
с овом белешком : • 

Св мннен Агаст квпнхђ а2%ћ грешин пољ Анд(р)ек 
Грегокић ж Радосака (биће изостало: савге) патрнарха Бар- 
кића, лето „аК.5 ("), приложихђ 8 (х)рамћ скетаго про(ро)ка 
Илне на Кастне. 


| ТУ. 
Натписи на старим црквама и др. 


1. У старој цреви више Смедерева, за коју Каниц по- 
грешно мисли, да је зидана пре Немање, има унутра на зи- 
довима више бележака од разних походилаца. 

Споменућу ове три: 

Хнатн се када доладн пецкн (т.ј. пећски) аатртдркљ 
Ноднићне ("), месеца Мосмерна 1745, данђ 8. 


(5) Трећа је циФра непоуздана, а личи на ћ, 
(2) У М. Милићевића нема му имена. Кнеж. Срб. 155. 


БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 357 


Коснф Шакасента, епнскопњ кершатки, мтсеца Септ. 
14, 1791. 

На једном месту записано је, да је 1807, 30 Јула, до- 
лазио у Смедерево Родофиникин, и 31 Јула и 1 Августа 
доходио у ту цркву. 

а. На три часа од Пирота, у селу Темској, има ма- 
вастир св. Ђорђа с неколико познијих натписа. 

Над вратима мушке цркве изнутра има овакав: 

Пуколеннем' оца, сљпоспашњинем' сена н сљврљш- 
нисшњ скетаго даха нељпнед се сне (тако) кожеставни храм 
постдоносца Христово (тако) Георгне, нећпнсл се књ лето 
„зпд (1576), поуес се писат' месеца Ма .!. но сљкрњшт се 
месеца ПЗАТА „КА. но сђ традн Таман 20Х.... 

Над вратима нушке цркве: 

Нуколеннешњ ФЦА н поспишеннешњ светаго даха нсљ- 
писа се сне.... хрмињ покетоносца Хрнстоко (тако) Геор- 
гле (наставља се над прозором женске цркве), н поук се 
исеца Септемврнд „6. ДЕН Но сљЕшн месецу С)ктоврпа ле., 
н настолтељњ игоумен Симеон мо 21да но пнсл Ед лето ,703Г 
(1654). 

Испод другог дела овог натписа долази други, у ком се 
казује како се неки Партеније из Темњанице, округа лирот- 
ског, покалуђерио у манастиру Ксвнофону у Светој Гори, за 
тим, услед плена, дошао у манастир Иливник (') бдизу Софије, 
а одатле прешао у Теиску 1699, подигао чесму 1700, покрио 
цркву 1703, за владике Анастасија и цара Ахмета. Нат- 
пис се завршује: ТО лето стана цафњ на цара, „6. Брата. 

Пред вратима женске цркве има ово: 

ба лето „фруз (1688) пленн се Хипоуровуи оу хан- 
доукњљ Сгешњпашнино (") креме. Ахв неколе Агарепошћ тедошњ, 
побко (нејасно) оупрежехоу те кежехоџ. 


и 





(') Неразговетно (да није Сливвић 7). 
(5) Види Га. 14П, 195. 





358 БЕЛЕШКЕ И НАТПИДИ 


1692 донде владнка 8 манастињ свстаго Георгне 
деоклитђ софиски, месецђ Мартђ .кд. Д'иЂ, 1 тогда тр:- 
нде Бауа от клахнскон хтемлн, но тБгад Беше БсЂ ОпБстнА 
манастир от Маџаре Еђ лето „7 тасаштно н .с. Ахђ, много 
ти се брњен пролидше 8 Ррадђ 8 Тешф(") е(т) спромаси 
христеани гладом н Маџаромђ! Пнсах ах многогрешив, 
НЕОГЂ, нинађ ЉМОоБенЋ .... грешни полп()). 

8. У селу Космачу, два часа од Куртумлије, на десној 
страни Топлице, близу села Дединца, има стара црква. На 
левој страни до црквених врата узидан је камен с натписом 
који је преписао и препис мени уступио г. Коста Ђорђевић, 
чиновник у министарству финансије. Натпис гласи: 

... ав(то) „жиг (1535) садида се црква светин и(ар- 
хнерен ') Микола. 


4. У старој ниткој цркви чува се камен с испупченим 
натписом. Тај су камен Турци извадили из цркве св. Ни- 
коле, кад су је окренуди у џамију, и однели га у град, где 
се налазио све до освојења Ниша. Натпис има два у неколико 
различна дела, српски и грчки. Први гласи: 

Иуволенне оца н сљпоспешенне смна н сљершенне све- 
таго даха свуда се си вожствни храмњ светаго еца Мнколае 
трвдомњ н подЕнгомњ преоскештененшаго господина и мн- 
трополнта нишкаго кнрћо кир Толникта н слажителен (") 
и дрхидакоњ Серафон, помоштио всемћ хрнстнаном и на- 
стодтећ кир Стодињ, вб лето „сл ет рожд(ства) „ајкк (>). 

5. У Немањиној задужбини, у манастиру св. Николе 
у Топлици (Куршумлији), откопане су две надгробне плоче, 


о о о 





(%) Град Темац час је хода од манастира. Из Темца се може отићи 
за осам часова у Ћипровац. Овај Темац и Тешљска, коју је, по ка- 
зивању Костантипа ФилосоФа, освојио султан Муса, биће један 


исти трад' 
| 


(5) На камену: слижитен. 
(5) Од освојења Ниша црква св. Никоде опет саужи. 





БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 359 


с којих је добавио натписе т. М. Ђ. Милићевић н мени их 
је уступио. Натписи су невешто снимљени, а гласе овако: 


Ва мете „зем ... ФКтеБра кљ К. пркставн се рлед 
кожна Агрипина а говома мирљскимљ Мирослава #.... 
слава ........ Ммшина дашти, Милкна жоџпана жена, 
ктуна памет. | 

Бе дато ,50н7 (1349) мксеца Ноџла „6. ДНБ Пркстави 
се..... Николх а докош Вратко, сииљ Ун(х)орнка Братка, 
н оутоноџвљ оу фрицје (|) Мишаке. ратне, поменете, а 
касљ Богљ ! 


6. На ћивоту св. Стевана Првовенчаног краља има нат- 
пис, који ми је послао г. Димитрије Петровић, учитељ из 
Краљева. Натпис гласи: 


Нуквоменешњ оца н поспешентем сна н сљерњшентемњ 
светаго доуха сЂдела се СЋН кувотв ЕЂ лвто „705! (1608). 
Н кмет хтиторђ митрополнт' кур' Симеон. 


7. На овоме ћивоту има покров, који се погрешно сма- 
тра за поклон царице Милеве, Као што о томе сведочи нат- 
пис, који сам преписао с покрова. 

61 свети покооЕљ поновнх' (1) а2љ многограшнн Мн- 
САНАЋ Мромомахћ нарстенин, дан же далатс (Ф сне (тако) 
акм неко 6) увмме, јеклиснарђ Хр'нне Фвкљ, поташтаннемћ 
н нждввенн(ејмћ СрвБра, 274 МОБОБ н Благослокенне ске- 
том5 пресевнудн номз крамо Ствфана Сопоканскомз (тако), 
ЕЂ АФТО „2071: мћсеца Ноли „КВ. дДНЕ:· „аЖд. 

Прн патрнархв кур хажн Калинникв ("). 

8. Испод куде, а више врата манастира зКиче, поред 
слика краља Стефана Првовенчаног и сива му Радослава, 
имају две слике. Над оном с деве стране има натпис (у че- 
тири рода): 








() Овај запис с малим раздикама објавио је М. Милојевић у Путд- 
пасу 1. 


360 БЕЛЕШКЕ И НАТПИСИ 


Сава првоскештенн архмепнскољ ксе српскне теме 
н поморске. 


Над оном с десне стране (у седам редова): 
Стефанњ краљ фФрошњ н самодрњжњућ к(се) среск(нее) 
темле и поморске ("). 


–-->е е- —-———— —_— 


- - – — —— – — -— –— —- —- - —- — --_- -= - и 


(%) Упоредив патпис у Жичи с преписом објављевим у Моп. Бегђ., уве- 
рио сам се, да су умеспе примедбе, које је учинио ва тај препис 
пок, А. Вукомановић у Гласи. ХГ стр. 158, и нашао сам у њему 
јоште н ове погрешке: 


На стр. 11, врста 1 оздо стоји Доувоко, Гме па зиду је Доувокогане %) 


>» » 12 ,„ ТЉ5ово »  Братењ >» о» о» Братешњ 

» » 12 » 24, > Срафњ >» » > бСрацнињ 

» » 12» 6 оздо ,„ Томи » >» » Тољко 

2» » 12, 383 о» риноморжко» » > УХркномоуж 

» » '8 »„  2#омо , Убрђивга »0»  » Чривгд 

„ >» 18 , 6» » Братимифњћ >» »> > Братимифљ 

» » 18 » 7» » Бокосањњ » о» » Блкосањ 

2» 13, Мо, »  РЕелмшдинца >» о» > Ехошлинца 

» » 1 ,„, – Зовдо »  Урвиаке 2» » Хркимке 

2018 2 5» »  Дрмофњ » о» » Драгоун 

» » 14 »  950озго ,  дикоре » » >» инкоесре 

» » 15 » 10 оздо „ ивуто ' » » » иткто 

»203 1 „ 70870 у по кожне » » » по сожнен 

. 0» 12 >» 2. , планине ма >» > » пламена (пла- 
инме нар) 


„ » 12, 7» >» пооносрвић » > » по соио фази 
Непоуздано је Брана, Преднло (12 стр. врста 28), Драгоџша 
" Тоуск (стр. 13 врста 4). 


= 


») У Вуком., бев сумње штам. погрешком, стоји „Доусокоганв“. 





назиио 





и увуо о 6 








уночуунуких уанаћ унаозуи 














и 
» = а 
% 


- ШЕНЕ || | ои – – 1 Пи – — 
зи~љ :“ 
(] 
• 
. 
| 
| 
. 
| 


ГЛАСНИК 


СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 


КЊИГА 57 


РАСПРАВЕ И ДРУГИ ЧЛАМЦИ 


СА ТРИ ОЛИКЕ У ПРИЛОГУ 
3 


И ИЗ У РВ ЗРЕО У ОВУ РЦ 


У БЕОГРАДУ 1884 


У ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 





На продају у кињижарници В. Валожића 








8. 


10. 


. ЛРЕГАЕА. 


• поаљење, · 


· Класична настава у нашим гимназијама. Од д-ра Ј. Туро- 


мана • • • .. 


· Наставак бележака из мог путовања по Старој Србији. Од 


И. Јастребона · 


· О јепископијама зетској и дабарској. Од Н. Дучића, архи- 


мандрита 


· Историјске расправе П. Срећковића: а) Јелена, прва српска, 


царица. — 6) Јевдокија и Дејан — в) Марија Оливерићка. — 
г) Како је придружен Србији Јадар и Рађевина · 


· Историјске расправе И. Павловића: а) Три потомка Нема- 


њина. — 6) Порекло кнеза Лазара · 


. Прилог алгебарским влацима вишег ступња. Од П. Живко- 


вића. Први чланак · 


. О хаорним дериватима дибром-динитро-метана. Од С. М. Ло- 


занића · 
Анализа новог хромног минерала авалита. Од С. М. Ло- 
занића · 


· Библиографија српске и хрватске књижевности за годину 


1883. Од Драгутина Посниковића. Прва половипа · 


Изводи из записника. — Скупови српскога ученог друштва 
од 30 јануара 1883, 27 Фебруара !883 и 30 јануара 1884 
године. · · > · ·,. · .· · · .· · . • - 





=2 —<д=—— ——_—_——— 


СТРАНА 


38 


1.04 


181 








| 
| 
| 


КЛАСИЧНА НАСТАВА 


У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА. 


ГОВОРИО НА св. САВУ ГОДИНЕ 1884 У ВЕДИКОЈ ШКОЈИ 


ПРОФ. у ов. ЈУРОМАН. 


Ум ~ 


Многопоштована господо и госпође ! 


Од Истрије и кршног приморја до плавог Дунава, и од 
Драве и Тисе до Марице, Вардара и Струме ори се данас 
из душе хиљада и хиљада синова и кћери песма вечитог бла- 
тодарног спомена великом просветитељу српском, који је за 
живота поставио духовном животу и јединству српскога на- 
рода основу јачу, но што би је могди поставити свиколики 
војни и подитички успеси краљева и царева, српових, — то- 
дико јаку, да и посде 700 година сјаја и мрака, слободе и 
робовања српског име св. Саве буди клонула и успавана срца 
српска, и прикупља под заставу православља и идеје српске 
злим удесом растурене носиоце имена и будућности српске; 
да зближује и мири подељене и често завађене области и 
племена српска, спољном непријатељском силом и још више 
домаћим раздорима подељена и често завађена. 

Велики просветитељ наш обучаван је одлично класич- 
ним и духовно цревеним правцем свога доба а на изворима 
грчво-еловенске књиге, Међу тим српски народ данашњих 
дана удаљио се и оградио сувише од класицизма и хуманизма, 
па је вредно погледати, да ди не ће он таво и даље радећи 
нанети грдне штете своме самосталном животу и својој наци- 
оналној образованости. 


гДАСНИК ТУН. 1 


2 КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 


(С тога нека ми се допусти, да на овом месту а у овом 
„свечаном тренутку разлољим једно питање средњошколске 
наше наставе, од Бојег по мом мишљењу важнијег питања 
колсвог нема; нека ми се допусти, да разложим питање 
класичне наставе у нашим гимназијама. 

Шта је задатак гимназији Задатак је гимназији, да 
своје питомце учини способнима за изучавање наука, и да раз- 
вија и негује у њих хумано осећање. А чиме извршује она 
тај свој задатав код свију образованих народа Извршује га 
хуманистичним студијама сваког правца, а особито старовла- 
сичним студијама. 

_А за што гимназија у свију народа извршује тај за- 
датак особито старокласичним студијама ' 

Први је важан разлог ево овај. 

У силософији, поезији, математици и у пластичној умет- 
ности били су учитељи народима Грци; у правништву били 
су учитељи Римљани; историографију основали су једни и 
други; најпосле познавању природе и земље они су важне 
основе положили. И тако цела модерна Култура оснива се на 
класичној стародревности. Од највеће је дакле важности, да 
међу образованим синовима разних народа има свагда Боло 
таквих, који могу бити тумачи старих језика и споменика, и 
старе мудрости. 

Други је важан разлог ево овај. 

да већину струка, Боје се на университетима уче: 38 ФИ- 
лосоФију, Филологију, историју, археологију, теологију, прав- 
нишгво претпоставља се знање класичних језика као сопдтето 
зе диа поп. да што је за све ове струке преко потребно 
знање ово, држим да је толико познато, да је излишно и 
једну реч о томе потрошити, 

Трећи је важан разлог овај. 

Студија класичних језика, а особито језика латинског 
јесте најбоља основа за научно схватање и разумевање оних 


КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 3 


језика, који су од језика латинског постали, за разумевање 
језива романских. ( тога се свуда по гимназијама номачког 
народа предаје н. пр. Француски језић по граматикама, Боје 
су написане с обзиром на језик латински. Може се на сваки 
начин научити н. пр. језик Француски и без знања језика ла- 
тинског, Бао што имамо примера не само код мушких но и 
код женских, али таково знање није никад темељно. Поред 
таког знања не може се никад дубоко загледати у природу 
романских језика и у њихов развој; а то се тражи од 03- 
биљне наставе, каква треба да је настава гимназијска. 


Па не само што се темељније науче романски и у општв 
модерни језици на основи класичних језика, но они се и много 
брже науче. Примера ради да наведви, какво је искуство 
у том погледу учињено у школама Француским. У реалкама 
Француским предавади су се пре три четири године језици 
енглески и немачки кроз четири године, по 6 часова нв- 
дељно, а у гимназијама Кроз три године по 1'/, час недељно. 
Па шта се у овим гимназијама и реалкама без изузетка опа- 
зило% Опазило се то, да су тимназисте за мање од једне че- 
твртине оног времена, које је реалцима дато, много више и 
енглески и немачки научили нето реалци (“) 


Важно је учење власичних језика даље с тога, што је 
оно кључ за разумевање научне терминологије, што је кључ 
за разумевање тако званих техничких израза, који су стекли 
знанствено право грађанско у свима живим језицима, и Који 
су узети из језика грчког и латинског, а находе се у свима 
наукама, а особито природним сваке врсте, у ботаници, 30- 
одогији, минералогији, Физици, хемији, у математици, у ме- 
дицини и т.д. Све ове разне речи и изразе грчко-латинске 
иожемо, наравно, научити и без знања грчког и латинског 


језика; али другојачије се учи и зна оно, што се разуме, а 


(7) Глед. Пепезсће Каипдвећаџ, 1879. 


4 КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 


другојачије, што се не разуме. Наши медицинари, Боји су у 
Бечу и у Берлину слушали науке, а к они боји их и сада 
тамо слушају, умеди би нам, ја мислим приповедати, Ко по- 
менуте техничке изразе лакше научи и боље употребљава, 
да ди они, који етимологију ових израза знају, иди они, Боји 
смисао тим терминима траже у каквом научном речнибу, У 
који од једних и других с већом лакоћом и кКоришћу прате 
предавања својих професора. 

Важан обзир, због којег је у гимназијској настави тако 
знатно место дато Бласичним језицима, јесте и овај. Сви ил, 
поштована господо и госпође, знамо и видимо, како је да- 
нашње људство раздељено и поцепано и по државама, и по 
језицима, и по религијама, и по политичкни убеђењима и по 
многом чему још другом. Па ипак за све ове разне правц, 
има једна општа основа сбразовања, на којој се растављени 
чланови састају и разумевају. Ту општу основу образовања 
у народа модерне цивилизације чине класичне студије. Кла- 
сичне студије јесу по превасходству она веза, која људе обра- 
зоване, људе од наубе везује и зближује; класичне студије 
јесу идиома, коју представници науке и уметности код разних 
народа разумеју ("); — класичне студије јесу оно земљиште, 
на којем се изједначују разлике разних народности, конфесија, 
подитичних странака. Позванство са овим студијама претпо- 
ставља се у образована Енглеза и Француза, Немца и Руса, 
Шпањолца и Италијанца, Шведа и Мађара, Чеха и Пољака, 
Хрвата и Словенца; претпоставља се у катодика и проте- 
станата, у правосдавних и унијата, у ултрамонтанаца и сло- 
бодних зидара; претпоставља се најпосле у апсолутисте и 
конституционалца, у реакционара и прогресисте, у центра- 
листе и вутономисте, у монархисте и републиканца. Цитат 


(") Не видесмо „и где у Окгобру прошле године скупштину геодета из 
разних земаља италнјански министар просвете, Баћели, поздравља 
у Риму беседом латинском 7 


КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 5 


„какав из Хорација или Вергилија, реч каква Цицеронова 
или Демостонова, стих какав из Омира или Софокла, сен- | 
тенција Бавва из Тацита или Салустија јесте, штоно кажу, 
свуда код своје вуће, било у ученим друштвима и акадоми- 
јама, било у парламентима, бидо у новинама. Нека се само 
ма из далека што наговести из класичне стародревности, ра- 
зунеју један другог државници и војсковође, природњаци и 
богослови, ебономи и лекари, уметници и научници ("). 

Два главна пак узрока, због којих су стари 
језици центар у гимназијској настави, јесу ово. 


1. Изучавање класичних језика јесте, Бао што је опште 
признато, најдивнија умжна гимнастика, најбоља шкода за ло- 
тично мишљење и расуђивање. Ма који од живих језика, не- 
мачки или Француски или енглески не може ни из далека 
те исте услуге чинити; шта више ма који од тих језика 
јесте такав, да многим чиме, особито н. пр. својом оскудном 
олевсијом распознавање општих граматичких категорија оте- 
жава. Та свако зна, како велику тегобу задаје ученику н. пр. 
распознавање субјекта и предиката. У латинском је језику 
то ученику јасно; у немачком су језику спољне разлике од 
чести збрисане, а у Францусвом и енглеском језику готово 
никаквих нема. Па тако стоји у многом другом чему. 

Да су стари језици удеснији од нових за умну дисци- 
плину, и да за ову цељ: — знати при писању употребља- 
вати речи онако, како треба да се употребљавају — боље 
школе нема од студије старих писаца, потврђујемо и овим. 
Много дело модерних литература одликује се на сваи начин 
извесним врлинама, којих нема ни у једног књижевног дела 
класичних народа. Тако н.пр. модерна драма може нам п0- 
казати дела, која су од класичних драма много богатија Фан- 
тазијом и разновреношћу радње и карактера; Шекспиров је 


() Глед. Штге!з Уопевипреп Пђег бушпавта!-раедарошК. 


6 КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 


„Отело, као што вели Мевколеј, највише уметничко дело на 
· свету. Но ипак и они, који куд и камо шири Бруг модерног 
мишљења највећма наглашују, мадо ће Бад порећи, да у пи- 
саца класичне књижевности, који најбољем добу припадају, 
има нешто, у чему су до данашњег дана недостигнути. То зна- 
менито нешто јесте савршенство облика, Које видимо не само 
у грађевинству и вајарству старих народа него и у њиховим 
делима, и које се у томе састоји, да је предмет какав пред- 
стављен према својој природи и џрема цељи представљања, 
и даје и у распореду и у извршењу свију делова потпуна 
хармонија са целином. Укратко казавши : „Код старих народа 
налазимо архитектуру за мисди и за камење, и једна и друга 
теже јасности и правилности, величанству и тишини“ ("). Ова 
архитектонска вештина у лисању, која је једна од најглав- 
нијих особина класичне дитевратурв, бида је и остаје за углед 
писцима свију времена и народа (“). 


(% Тате, Некоте де Ја Шбегабиге Апрјајве. 

(#) Берне (Вогпе) пише у свом чланку: „Вешегкипстеп Пђег Бргасће 
апд 56у16 ово: „Еше ршје фу фипу Едг МАаппег 18 дав Џђегвејгеп, 
Ђевопдегв аив ал беп бргасћеп. [сћ тејпегве в рћере писћ ат Нога2 
г5 бђеп, џпд ез Кош ћјег пјеће дагаце ап, ођ пиг Фе Сеђег- 
зефипсеп тшећг одег пипдег рејџпреп, ађег дав ћађе 1ећ дађеј ре- 
Јего|: Чавв дје Кејсћећатшег дег дец«всћеп Бргасће пјећ; ођеп Цереп, 
зопдегп Фавв штап дагпасћ ргађер шизв, депл об жаг 1ећ Таре Јапр 
по Уеггуеипр, зле јећ ешеп Јајешвесћеп Апвдгиск Аигесћ еглед 
рјећесћ кгаГ реп депћвсћеп мледегређеп Коппре, јећ |езв шјећ ађег 
озеће абвећгескеп, ппа (апа пл епаћећ досћ. Бо вгпорете 1ећ писћ, 
асће Таде Јапџ уегређепв дагиђег пасћредасће 21 ћађеп, мле 5иђ 
д1о тшогег1в 21 Пђегвефјеп ве! џпа егве аш пеџп(еп Клвећђеп 
Таре Тапа 1ећ даз пећире У/огф“. (Добро вежбање у стилу јесте 
превођење особито са старих језика. Што се мене тиче, ја имам 
обичај, да се вежбам на Хорацију, па ту није стало до тога, да ли 
су ми преводи мање више испади за руком; али ја сам при томе 
ово научио: да благо немачког језика не лежи горе, већ да се оно 
мора ископавати, јер често бејах џо некодико дана у очајању, како 
ћу какав датапски израз па искажем исто онаким снажним немач- 
ким изразом; но ја се не давах одвратити, и налажах га на по- 
слетву ипак. Тако се опомињем, клко сам једном осам дана пре- 


КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА Т 


Најпосле да споменем и ово зарад доказа, да су стари 
језици за изоштравање умних сила боље средство него језици 
нови. Искуством је доказано, да писмени саставци на матер- 
њем језику ученика средњих школа, у којима се уче стари 
језици, и с погледом на боље схватање предмета и с погледом 
на богаство и логично ређање мисли куд И камо надмапају 
саставке ученика оних средњих швола, у којима се стари 
језици не уче('). 

2. Други главни узрок, због којег су стари језици цен- 
тар у гимназијској настави, јесте давање идеалног правца 
души учениковој. | 

Може ли се говорити о срећи човечанства, док год оно 
уза савлађивање природе, у чему је доиста далеко дотерало, 
не задобије и владу над собом самим Не задаје ли човек 
човеку више јада и невоља, него што му их задаје природа ' 
И не може ли онда човек човека највише и усрећити! А који 


мишљао о томе, како да преведем виђ Фро шогегја, и тек девето! 
критичног дана нађем праву реч). 


(5) Колико су стари језици згодви за изоштравање умних сила, да потвр- 
двио и изјавама научника, чији је духовни значај признат у целом 
свету. У књизи : Гле децевсћеп Оп1уегв1 КА феп, Шћге Гејзбипреп 
пла Ведагћојвве, уоп Нептлећ уол буђе], Вопп. 1574 читамо: „1,1е- 
Ђар ппд Неј шћо12, ипа пецеглећ уледег Гоећаг Мејег, Ргогезвог 
дег Сћепце аш Кагјагићег Ројубесћиспиш, ћађеп ез апзрезргосћеп, 
дДавв Фје «гаћегеп Сушпавазјел Чигсћрапрр ејпе рговзеге Мејдипа 
1 асПуег ТћеПпаћтше ап улввепзећа сћег Агђен, Фје тејвјеп Ке- 
авећ ет даререп ђе! улејеп већа гђагеп Кепп!пззвеп етпеп апздеврго-. 
сћепеп Напр 21 равујуег Кесерпу а Ђекипдеп“. (Либиги Хелм- 
хоац, а недавво и Лотар Мајер, професор хемије на подитехници 
у Карасруе изрекли су, да негдашње гимназисте показују махом 
већу љубав к активном учешћу у научноме раду, на против да ре- 
алци већином поред многих депих знања показују очевидну накло 
ност Ек пасивној рецептивности). Суд ових научника у тодико теже 
пада на вагу, што прво код њих као одличних представвика при- 
родних наука не може бити спомена о каквој једнострапој љубави 
ка класичним студијама; друго, што су за време своје многолетне 
и велике наставничке праксе као мало ко имали прилике, да про- 
уче вредност хуманистичног и реалног образовања. 





8 КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 


баш човек усрећава свог ближњег и у опште друштво људ- 
ско4 Свакако човек у правом смислу речи, човек душе чисте 
и срца племенита, човек моралан. „Ко пак дотле дотера, да 
разум свој на штету срца свог изобрази, томе оно што је нај- 
светије, није више свето; томе људство, томе божанство није 
ништа; оба света нису ништа у његовим очима“ (“). „Дух ко- 
јем је изображена само моћ представљања и мишљења, јесте 
тако рећи мач с две сеченице, који је подесан за сваку 
руку, па ма колико ова непријатељ била општем добру, др- 
жави, друштву, Фамидији. ( тога држава, друштво и Фа- 
милија имају право, шта више дужност, да захтевају, да у 
оним годинама, кад је дух људски за образовање, ученив 
добије јасан поглед на највише ствари света, те да у бу- 
дуће зна, по чему ваља да се управља у своме суду (). 
Моралдност је дакле најдрагоценији бисер у круни свеколике 
културе, идеал за људство. Морадно пак васпитање јесте 
с тога најсветија дужност школи, главна цељ гимназијском 
образовању. Да би се ова цељ постигла, сва педагошка ве- 
штина не нађе до данас поузданијег средства од читања грч- 
ких и римских класика. А откуда, да је читање старих пи- 
саца најбоље средство за постизање поменуте цељић Отуда, 
што школа својим питомцима гледа да да што више идеала, 
а од трчких и римских идеала нема простијих и с тога за 
младеж схватљивијих и разумљивијих. Та младежи се дају 
књиге, које су за њу, а до сада бар ненадмашене књиге за 
иладеж јесу грчки и римски класици. Ми називамо додушв 
Грке и Римљане старима, но кад саму ствар, кад развитаБ 
узмемо на ум, онда смо на против ми стари, а сви они који 





(1) „Уег ев епта] во "ењ сергасће ћаб, вејпед Уегвеапа аџе Џрко- 
вбеп зетев Негхепз 21 хегјетегп, дет 136 дав Не ртвје пјеће ће а 
тећг — дет 136 де Мепвећће, дле Собеће глећев - ђегде ХМеНеп 
пад шећез !п зепеп Апреп“ (8сћШег). 

(2) Џпрвег Суппеоши. Егуфдипрео ипа Уогзећјаџде 21 Ме:ћоде ипа 
Тећгрјап. Уоп Ј. Карро1а У леп 1381. 





КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 9 


су пре нас живели, млади (“). На ове идеале, на дивне и 
узвишене примере врдина, приказане језиком најселаднијег 
савршенства, нанлази се готово на свакој страни оних грчких 
и римских писаца, што се у школи читају. А оваквим приме- 
рима младењ се одушевљава и оплемењује. 


Да оставимо на страну све литерарне величине Грка 
и Римљана, да узмемо само два писца класичне стародрев- 
ности, што се у страним гимназијама читају, да узмемо Де- 
мостена и Тацита. 


Да ди има за нежне, млађане духове узвишенијег при- 
мера љубави Е отаџбини и слободи, него· што је Демостен, 
који се пуних 30 година борио за слободу народа свота а 
против страшних непријатеља: македонских краљева Филипа 
и Александра, и против још већег непријатеља од ова два 
краља, против покварености народа свог“ 


Камо већег непријатеља многим празним речима него 
што је најречитији светски беседник, који је све што је из- 
дишно изоставђао, и Боји св — Бао што дено каже Фенелон 
— служио речју као што се скроман какав човек служи сво- 
јом хаљином да се њоме застреч(“). 


дна ли историја света 38 чистији трагични карактер и 
за већег јунака од беседнива „Филипика“, који се не побоја 
већих опасности него што је смрт на пољу бојноме, који се 
не побоја мржње, зависти, клевета и гоњена од стране својих 
суграђана, нити смрти у тавници, и који онда, кад пропаде 
слобода народа његова, себе сахрани под њеном рушевином % 

Камо умеренијег и обазривијег државника од Демостена, 
Боји у првој својој Фидипици овако своје суграђане светује: 
„Да нисте чинили оно, што вам је већ често нашводило: ми- 


(;) Опвег Сбутпазшш ешс. 


(2) Ретозећепе зе зегје де 1а рагоје, соште ил ћотше шодез(е Че во 
ћађи ропг зе сопугјт. 





10 КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 


слећи да ништа није доста велико и усвајајући у одлукама 
оно, што је највеће, при извршивању не чините оно, што је 
мало. Чините и приправљајте ви најпре оно мадо, па онда 
томе додајите, ако вам се одвећ малено учини“ ('). 


Кано бољег саветника мдадежи ма ког народа од Демо- 
стена, Боји на питање „за што је његова отаџбина пропала '“ 
овако одговара: „Беше у Милтијадово време нешто, бете, 
Атињани, у срцина готово свију, чега сада нема, чиме је и 
персијско богаство савладано и Јелада слободном одржана, · 
и што се не побеђиваше ни у једној битци било на суву било 
ва мору; а сада је то пропадо, те се све уништило. Па шта 
беше то Ништа лукаво и мудро. Беше опште презирање 
оних, што новац примаху од оних, који хоћаху иди да вла- 
дају Једадом или да је сатру, и највећа срамота стизаше 
оног, за кога би се доказало да је потплаћен, а и највећом 
казном тога важњаху. А сад је место тога уведено нешто, 
од чега оболе и пропаде Јелада. Па шта то дЗавист, а6о 
је когод шта добио; смеј, када тај то призна; жржња кад 
неко то томе пребаци, и све остало, што за подмићивањем 
следује“ (“). 


(!) Пеш. РЋИ 1.: „хе; Олес иу лошјбете О лодлажис Брес 
гВлофреу. пут САитте уош4боусес ефуса тор деоутос, хић 
то пбушст Фу тобс Џпуббрссу обробџеуог, гл: тф лодх- 
теа“ 098: те џа7об поетће 120 те иахов лошбсауте 
х0! лорбсаутес тортогс простејете, су г284тто фобучтољ“. 

(8) Пет. РЋИ. 11.: „ју те тот, ђу, 0 пудрес АдђуаТо:, су 
та тду подафу бдасуоссис, 9 УБУ 00х #бтфу, 0 хе; тоб 
Пеосоу гхратцое пАоутор хић глетдериу пук ту " ЕЈ- 
Лада хић обте усуџрах(ис одте лебђс ибрцс одбеџшас 
фтато, УЂУ 6' Флололбс алаута 2219џраути: ха; со 
хаћ хато плелосјта паута ТЕ лосуџата. ТЕ 00" цу 
тодто; оудгу лошхеЛоу обдг дофо", #12 Ота торс ласе 
ту содеу 461 Вордоџсуву 5 дисфдерељ» тђу "Е2ладе 
хопрати Ааџбауготтис спатес гисбору, квиз уеделата- 





КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 11 


ЈА сад два запитамо: 


Камо племенитијег борца од Тацита у вечној борби #з- 
мвђу силе п права, између покварености И моралности, између 
тиранства и слободе! 


Камо тога писца, чије речи у свима парламентима или 
академијама, било то у Лондону или Паризу, Берлину или. 
Риму, Петрограду или Вашингтону, тако пале као речи Та- 
цитове ' 

Камо писца, који је од Тацита боље познавао тајне људ- 
свих осећања и страсти, и који је од њега већи вештак у 
пенхолошкој карактеристици 


Камо речитијег Гроповедника умерености од „посдедњег 
„Римљанина“, Боји у Агрикоди бранећи таста свог, који је 
као војсковођа служио под царем тиранином Домицијаном, 
овако свима потоњвм вековима довикује: „Нека знају они, 
који имају обичај дивити се недопуштеном дедању, да и под 
рђавим владаоцима може бити великих људи, и да покорност 
и серомност, або су им друге вредноћа и душевна чврстоћа, 
до онолике се исте висине славе пењу, до Еодике су се то- 
дики по вратоломним путевима, но ни на какву корист за 
државу, попеди, да би горе разметљивом смрћу умрли“ ('). 

Камо писца Као што је велики исторве римски, при 
чијем читању мислиш да стојиш пред неким божанством, Које 


тоу у» тб деородохо рути Саву то, хе! трооге њгу (се 
тоутоу гхолабоу. ту д' „Футегсђитог фут) тоџтоу уф Фу 
«лолоде хаћ угуботхе" у" ЕАлаас. тадта 6' 2071 те; (11026, 
86 тиб 2620 ф 6 та" ублос, Фу бџоаоуб' „100, СУ тобтошс тас 
елита. тада пеу% бба гх тод беробдо»гТу потатол“. 
Тас. Уна Арпсојзе сар. 42: »5Бсјап«,, ашђиз топа евб јрпена пзгал, 
ровве ебат виђ тав ргппарфђиз шадпов утов езве, ођведшитаце: 
ас шодез ата, 81 пдизила ас уог ада, ео Јацајв евсепдеге, дпо 


рјепуие рег ађгорба, вед јр пшћип геј риђ!се изша, ашђ ова 
тогбе трејагпегип(«. 


~ 
= 
~ 


19 КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 


те од свега што је ниско и ружно одвраћа, а к свему, што 
је добро, племенито и узвишено, упућује. 

„Главни задатак историје“ — каже Тацит у својни 
аналима — „јесте ја мислим то, да се врдине не прећуте, а 
зле речи и зла дела да стрепе од срамоте вод потомства“ ("). 
Кано историка, Боји је од њега умео врлину лепше да п0- 
хвади, а зле речи и зла дела строже да осуди, Лепе су, 
златне су речи, што их је даровит један писац немачки о 
њему изрекао: „Тацит није историк, он је Филосо, трагични 
песник Јулијевог дома. Тужњава м узвик за осветом свију 
оних, што су на миг ових тирана главу изгубили; Брв ових, 
што су жртвовани; дим запаљеног Рима допр'у до остарелих 
олимпевих богова, чији сјај већ и сам све бдеђи биваше. 
Онда се још једном искупе бесмртници, па да би се осветили 
кривици и казнили Ервнике, створе душу Тацитову“("). 

Претурити можемо све најбоље писце свију народа, али 
не ћемо наћи ни једнога, чије ће речи моћније него речи 
Демостенове и 'Тацитове деловати на младиће, и сидније бу- 
дити у њима сталност, одлучност, неподмитљивост, самопре- 
горевање, умереност, народни понос и љубав к отаџбини, бу- 
дити дакле оне врлине људске, које су за државе поузданија 
обрана од топа и бајонета. 

Како је важно и преко потребно учење старих језика 
у гимназији, и Како се никаквим другим дисциплинама за- 


(;) Тас. Апп. 15. Ш. сар. 65: „ргастритт типиз аппаћши геог, пе 
угбшев вЏеап(биг, шаце ргаујв 4128 Тасиваџе ех ровјегнаје еђ 11- 
(аппа тебив 81“. 

„Тасиив 136 пећ, дег безећ  већгењег, ег 186 дег РћПозорћ, дФег 
«гарлвеће Плећјег дев ЈиНзсћеп Наџвез. Пав К]аредевсћгеј ипа дег 
Касћеги( а!' дегег, мејсће аце деп Апрерујик дјезвег Тугаппеп в(аг- 
ђеп. дав В!ш« дег Оеоргегбеп. дег Кацсћ дев ђгеппепдеџ Кот дгапреџ 
25 деп аЏеп о!утрјвсћец Сббегп, дегеп СЛапх веђег па Егђјејгсћеп 
жаг; да ватшшенНеп 5је вјећ посћ елита], де Опзфегђћесћео, чипа 
(огпиеп ит Фе 5есћијдд 21 гасћец чпд де Могдег за зегајер де 
Чее!е дез Тасиив“ (Кап Кгепте!в Хеце Зи еп, Веглп 1868). 


2 


~ 





КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 13 


менити не може, да поткрепим то још мишљањем судија, чију 
компентенцију у овом питању нико не може спорити, 

Године 1869 буде сабору пруском поднето више пети- 
ција, у којима се тражаше, да се и абитуријентима реалних 
швола допусти, да могу слушати науке на университету. Тим 
поводом одлучи сабор на преддог наставног одбора, да се пе- 
тиције предаду влади с тим упуством, да од свију Факудтета 
пруских унвиверситета изиште мишљење о томе, далину 
кодико се абитуријенти реалака могу припустити 6 Факул- 
тетсвим студијама на университетима. 

Ово буде извршено, и министарству просвете стигне 89 
писмених аката, и то 38 мишљења од 38 Фавултета свих 9 
пруских университета (у Кенигсебергу, Берлину, Грајес- 
валду, Бреслави, Хали, Килу, Гетингену, Маргургу, Бону), 
а осим тога још једно засебно мишљење од ректора и сената 
берлинеког свеучилишта ("). 

Свих 38 савултета заједно са ректором и сенатом бер- 
линсвог университета тврде једногласно, да се у реалној 
шкоди не прибавља онодико опште образовање, кодико у гни- 
назији; уједно гласе сва мишљења са незнатним изузетком, 
да се абитуријенти реалака не могу припустити Ко оавултет- 
ским студијама на университету. Но и ова два три мишљења, 
која чине тај незнатни изузетак и која су за припуштање 
реалаца 5 појединим струкама не гдасе безусловнои не- 
ограничено. 

Ја ћу да наведем нека места из мишљења разних Фа- 
култета (осим теолошког) само университета берлинсвог и из 
мишљења ректора и сената овог университета. Уједно обра- 
ћај поштованим слутаоцима пажњу на то, да се у прусвнм 
рвалкана 1. реда учи датински језик, само, разуме се, мање 
него у гимназији. 





(5) АКадепивеће Сибасћ(еп бђег Фе 27л1авзипд топ Кеајзсћш — АђИи- 
пешеп 20 Касинаса — 5епфевћ. Апићсћег Ађдгоск. Вег)п 18:0. 


14 КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 


Философеки Факудтет одговара између осталог на 
постављено питање: да ли и у Бодико се абитуријенти ре- 
алака ногу припустити Е Факудтетсбим студијана на уни- 
верситету ' ово: 

„Гниназијсва настава има свој центар у класичним јези- 
„цима, којих је методично изучавање немогућно без логичног 
„образовања и сваковрсне историјске поуке. То изучавање 
„јесте најтежи, али баш с тога и најобразовнији наставни 
„предмет, те интерес државе захтева, да сви они, којима 
„ће она своја звања да повери, прођу кров ову школу рада 
„унног, Који с математичном наставом своју битну допуну 
„добива, и да тиме прибаве себи слободу и многостранхт 
„образованости, каква се другим средствима не може по- 
„стићи. 'То је између университета и гимназије уска она веза, 
„Која се од врежена реормације показала као основни камен 
„немачке образованости“, 

„Што се тиче природних наука, најчувенији наши хе- 
„мичари и Физичари, а тако исто и представници осталих 
„струка, сложни су у томе, да они, што из гимназија долазе, 
„веће успехе чине; долази се до исБуства, да знање ових 
„наука, које се у реалци добива, често нагон ка знању већма 
„Затупљује него оживљава. Још мање ће новији језици моћи 
„да накнаде онај утицај, што га чини учење језика латин- 
„ског и грчког; јер како се у њима по правилу постиже само 
„нека извесна вичност, то они не могу служити као образовна 
„средства у оноликој мери, у коликој језици стари“. 

„Филосоески Факултет има уза све још особити интерес, 
„да се од захтева научног образовања не одустане, пошто он 
„наставнике спрема. Јер и ако је за сваку научну струку,и 
„За свави виши позив у држави гимназијско образовање не- 
„накнадив мираз, то је по превасходству за наставника...... 
„С тога сматра Факултет за своју дужност и према универ- 
„ситету и према држави, да се најодлучније изјави против 





КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 15 


_ „изједначења абитуријената реалних школа са гимназијским 
„абитуријентима“. 


Чујмо, шта је одговорио правни Факултет: „Нека би 
_ „спрема, која се добива у резлним школама, била довољна 
„за академијско изучавање математике, природних науба и 
„медицине, ипак никако није довољна за изучавање какве 
„историјске науке, која, као правништво, ведики део својих 
_ „најјачих жила има у римској стародревности. Извори рим- 

„свог права написани су језиком латинским, а од чести и 
| „„трчњим; извори пак права каноничног написани су језиком 
„латинским. Исто је тако преважна правна дитература ла- 
„тински написана. Па тако свеколики историјски карактер 
„науке о праву захтева извесну меру познавања римске ста- 
_ „родревности и известан ступањ изображења у старим јези- 
_ „цима, које се само у гимназији може стећи. Реална се школа 
„по целој својој основи обрнула на другу страну живота а 
„не на ону, на којој се находе науке историјске и етичне, 
„Са латинским језиком занима се она додуше такођер, али 
„заостаје овде далеко иза оне мере, Која је превео потребна, 
„за темељно изучавање права. Грчки језив, без којег се сту- 
„дија поведа и васидика не да замислити, искључује она из 
„броја својих наставних предмета. Сви ови разлози прину- 
„ђавају нас, да се безусловно изјавимо против припуштања 
„реалаца к Факултетсвим студијама“. 


Из одговора медицинског Факултета бврлинског 
университета да наведемо ова места: 


„Факат је, који је и од медицинског Факултета признат, 
„да неџачка академијска омладина до зрелости за универси- 
„тетеке студије, којом се оддикује, није дошла сумом реалних 
„знања, нити својим знањем појединих језика, већ искључиво 
„формалним духовним и моралним образовањем, које је при- 
„бавила на немачким гимназијама“. 


"5 


16 КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 


„Даље знања, која абитуријенти реалака довофф у опи- 
„свим наукама природним, у Физици и хемији за изучавање 
„медицине, у једну су руку само од ниже вредности за меди- 
„дину, у другу пак руку таво површна, да се у једном жи- 
„Вотном питању медицинских Факултета не могу ни у рачун 
„узимати. Факудтет је шта више начинио искуство, да су 
„ђаци, који су са таком спремом, без довољног гимназијског 
„образовања, уписивани, показивали се отупедим и од свр- 
„шених гимназиста мање способним за дубље научно изуча- 
„вање природних наука. Колико му драго најпосле Факултет 
„признавао, да је знање новијих језика лекару корисно, ипак 
„је извесно, да би се ова корист, ако би се у опште наставом 
„у реалкама могда постићи, постигда једино са штетом по 
„Формално духовно образовање ђака. ФЊртва пак, која би се 
„у таком случају учинвла новијим језицима, јесте ненакнадив 
„губитак за цео живот. Ученик медицине, као год и лекар, 
„може на сваки начин добити прилику, да научи новије 
„језике, које не зна; што пак тиме изгуби, што гимназијске 
„наставе није имао, то је по правиду изгубио за свагда“. 

Чујио на послетку неколика места из мишљења рвЕ- 
тора и сената университета берлинског: 

„Ректор и сенат подносећи извештаје сва четири Фавул- 
„тета врше задатак, који им је постављен, у толико радије, 
„што по њиховом мишљељу тешко да су икад до сад питани 
„у ствари по живот немачких университета важнијој“. 

„Извештаји сва четири Факултета једнодушно и најод- 
„судвије одговарају са не! на питање, да ли се абитуријенти 
„реалних школа могу припустити 5 Факудтетским студијама, 
„а ректор и академијски сенат усвојили су то мишљење без 
„једног противног гласа. Такова сатласност редовних профе- 
„сора у питању, где само идеални узроци могаху тако да 
„пресуде, а где би материјални узроци шта више у другом 
„смислу били говорили, јесте сама по себи тешка“, 


(АОИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 1" 


сети су у својим извештајима стали пре свега 
је засебно гледиште. Теолошки и правни Фавул- 
плин су, како је за њихове наставце цељи неоп- 
бно онодико знање старих језика и класичне 
ути, кодиво се на гимназији постиже. По себи 
а то исто важи за онај део Филосоеског Фањул- 
је бави Философским и оплолошко - историјским 
га. Медицински Факултет полаже такођер на кла- 
звање највећу вредност, које њега самог ради, 
што само оно отвора приступ 6 старијим из- 
се. Уједно су Фавудтет медицински и матб- 
природњачки одсек Факултета ФилосоФског 
изревли, да сд спрема у природнни наукама, 
реалкана ван иначе, за продужење изучавања 
а университету не повазује онако корисном, као 
ко ишчекивати. Немање идеалне тежње, занат- 
иченост, прецењивање већ стеченог знања, а пре 
раност о дражи природних појава потиру лако 
рист, коју би донети могло рано занимање са 


о тиме на земљиште општих посматрања о пред- 
1 су сакултетски извештаји богати, и које са- 
увити ректор и сенат поглавито 88 свој задатак 


тте, које нас овде руководи, јесте то, да висина 
же наставе зависи од висине просечне спреме 
са овом пасти кора, ако се ђацима без потпуног 
бразовања уступи онако исто право на обзир од 
вља, какво зрелим ђацима“. 

здиви ступањ спрене, што га наша университет- 
ина, и која се до сада на гимназијама пости- 
права основа немачких университета, и укине 
да ка прибављању те спреме, отпада по нашем 

2 





18 КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 


„мишљењу битни узрок, који је нашу народну кул' 
„њавао тако дуго на висини, којој се стран свет 
„Они, који су за то да се абитуријенти реале 
„припуштају 6 Факултетским студијана, тврде да 
„њихову сирему ваља сматрати 38 једнак ступањ ду: 
„лости са ступњем гимназијских абитуријепата, са 
„у њих осњудно класично образовање накнађено не 
„успесима у природним наукама и у живни језици 
„тако исто као кад би се тврдило, да су две подузр 
„исто тако добре за јело као једна сасвим зрела. 
„анког лутања треба већ једанпут знати : да је 38 : 
„главе просеком најбоља, тимнастика умна методи“ 
„тање склопа мисли старих писаца, чија опште 
„бедржина чини уједно неку врсту духовног илек 
„ног; да је способност за схватање и обрађивање п 
„вих истина ретка, и да се развија тек у зрелијим 
„младића; да нарочито практични рад у лаборат 
„т. д. остаје играчка, у најбољем случају ниже техв 
„бање све дотле, док год се у ивдивидун не проб 
„од Философског нагона узрочности, без којег нена 
„Баввом озбиљном раду у науци о природи“. 
„Брво ће гимназијски абитуријенат аБо има 
„сти за овај правац, у техничкој вичности и струч 
„стићи реалца; никад пав неће овај попунити п 
„своме образовању. Ова празнина, коју је тешко о: 
»састоји се само у томе, што он није учно грчк) 
„И што н.пр. као медицинар не би могао у ориг 
„тати Хипократа и Гадена, већ се састоји у тон 
„ведике историјске мисли и слике, у чијем је сва 
„друштву гимназиста одрастао, од резлца далеко 
„оних годинама, кад је ваљало да му са хиљаду ков 
„његово прожиу; и док гимназисти развитак и Ку 
„човечанства у Бонкретним сликама, озареним да 





КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМПАЗИЈАМА 19 


д очима лебде тако, да он тако рећи у духовној 
живи са јунацима, мислиоцима и песницина свију 
стају реалцу ови предмети више као нешто спољно 
ентно, према чему се он вазда осећа као какав 
Тноте иначе врло одличне људе могао је човек ви- 
се целог свог века са овим недостатком боре, који 
тродувцијама, њиховој духовној суштини свагда 
ог нижег ступња удараше; на против нема при- 
један класично изображен лекар или природњак 
) себи прибавити знања, која њу требаху“. 


„ко тешком и заплетеном питању, као што је пи- 
елости гимназиста и редлаца, има најпосле иску- 
дну реч. Оно учи, да су реалне шкоде неко време 
верење уживале, по да сада струја окреће другоја- 
ћ и ведике трговачке куће и индустријски заводи 
6 абитурајенте претпостављају абитуријентина ре- 
ода“. 

више искуство учи, да управитељи реалних школа 
' против постављања бивших реалаца за учитеље 
« школама, и да захтевају, да н они који ће бити 
а, треба да су свртили гимназију и университет. 
поверење према образовној снази ревлака не би- 
никада усудили да изречено“. 


њу се опет напомињати опасности, које прете вул- 
зва опасност, која за њу постоји, јесте њено дав- 
теријализну, јесте ново варварство покољења, које 
добитком и за дневним уживањен, коме наука свмо 
зешто вреди, у колико му може донети користи, и 
те заузима место уметности. Ко оваком духу хоће 
га да отвори, треба сано да уклони пречату гим- 
ведоџбе зрелости“, 

товоре ректор и сенат университета берлинског. 

2 





20 КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 





Да дамо сад реч противницина учења класичних језика 
у гимназији 

Први ни је приговор ово: „Од учења грчког и латин- 
ског језика нема никакве практичне користи, човек их лосле 
у животу но треба“. 

Запитали бисио прз свега: Њакву практичну, опинљиву 
корист доносе н. пр. правниву, био адвокат или судија, Фи- 
лологу, историку алгебра, тригонометрија, ботаника, 300до- 
гија, минералогија, хемија " Запитали бисмо даље: Зар н. пр. 
правник и медицинар не уче и на университету много што 
шта, од чега после у животу никакве употребе не чине, а 
овамо још университет даје стручно образовање, а не опште 
као гимназија! Поведе ли се реч о учењу, онда се мисли 
само на пуњење глава учениачких знањима, која ће ученик), 
како ступи у јаван живот, материјалне користи доносити; 4 
иорадно и естетично образовање не пада ни на памет. Кад 
бисмо предмете, који се у шеоли уче, само с обзиром на њЕ- 
хову Борисност или примали или избацивади, онда би се че- 
сто догодило — као што се и догађа, — да би баш оно било 
избачено, што је најворисније. Најпосле зар се практична ко- 
рист састоји само у томе, да се оно, што се научило, одмах 
у животу и употреби! Зар се она не састоји и у томе, да 
се онни, што се научило, дух младићев изоштри и способним 
учини за даљи духовни рад“ Код појединих наставних пред- 
мета ваља дакле то узети на ум, да се њима умне способности 
развијају и оштре. Јер кад би оно претезало, што ће у прав- 
тичном животу одмах бити употребљено, онда би код нас у 
Србији место Француског језика требало у гимназији завести 
учење језика наших првих суседа: Романа и Мађара. Исто 
тако место језика латинског зар не би било практичније учити 
у гимназији мало права“ Може се рећи, а и каже се: Није 
ди то стидно, да млад један човек, који ће кроз годину две 
дана бити пореска глава и бирач, и одборник, не зна закона 


КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 91 


под којима живи, да не зна прописа устава земаљског, и да 
у каквој најпростијој ствари мора ићи тражнти адвоката ' 

На приговор да младеж треба да учи оно само, што је 
за практичан живот, и ово да приметимо. Зар је у опште 
потребно, да још икота подстичемо на живот практичан, на 
живот пун уживања! Та неизмерна већина људства и онако, 
сама од себе, ни на што друго ни не мисли. Ни о чем другом 
не прича нам историја, ништа нам се друго не представља на 
даскама, које свет значе. Па зар онда н онај делић људства, 
који радо борави у ономе, што је вечно, и који има то но- 
одењиво право да живи у свету идеала, — зар и тај дедић 
да се мами у прашину и вреву тржишну '("). 

Даље кажу противници изучавања старих језика: „Чи- 
тањем грчких и римских писаца у добром преводу, немачком 
иди Француском, упознајемо се са књижевношћу и у опште са 
духовним животом старих народа исто тако као и читањем 
оригинала“. Рецимо, да се и на тај начин можемо упознати са 
духовним животом Грка и Римљана, ипак је тај начин за 
школу у основи погрешан, пошто је у школи главно, ученике 








(5) Глед. „Ссефће ипа Кеп Епде“. Кеде ђе; Апет1ћ дев Кес(ога(в уол 
Еп ди Воз Кеутопа рећајеп аш 15. Осеођег 1882. Гезра, Уег- 
Јар жоп Уеб еБ Сотр. 1853. Уједно узми на ум ове речи: (га. Плје 
Аперађе дез еуапрећзсћеп Сушпазиииз пасћ ћгеп мезеп сћа(еп 
Зенеп Чагрече ш Зећијгедеп уоп Пг Сат СОиввау Неапа) 
„Ми дег пипш(е Ђђагеп ХМћећкећ ћађеп Чје бушпазјеп плећев 21 
«Фћип. 5је зи] Вегрхегкеп шјејећ, 1п депеп шап апрејеећ м1га, 
ипрергарјев бо14 за сезлопеп. За ге 2брНпре 11 дезвеп Вевиг, 
Чапп шбреп 812, мле дег Сејаћ вле |геђе!, ев ацзргадеп одег зп 2јег- 
Пећеп бебаввео штуапцејп Јегцец, је пасћ ет (лов! Фје ешеп шећг 
ја деп Кгејв дЧег ргакизсћеп ВеугЕојвве, Фје апдегеп тећг то дје 
Ваћпеп дег КипвЕе ппа Уз:ввепавсћаћ гаћг6“. (Са непосредном ко- 
рисношћу немају гимназије никаква посла. Оне су као рудници, у 
којима се упућујемо ка добивању злата некована. А кад гимнизиј- 
ски питомци то злато задобију, онда нека га онако, како их дух 
џагони, уче изи искивати идн у красно посуђе претварати, како 
које бог води: једне више у круг практичних потреба, а друге 
више на путеве уметности и науке). 


22 КЛАСИЧНА НАОТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 


навикивати на радњу самостадпу. Није саопштавање (тради- 
ција) знања, па ма она како важна и корисна била, задатак 
школи, већ је њен задатак припомагање, да ученвк долази до 
тих звања својим знојем и трудом. Ма и несавршен превод ког 
грчког или римског писца, који је ученик посде дужег раз- 
мишљања сам израдио, крепи и изоштрава снагу његову ду- 
ховву више, него ма колико изврених туђих превода, Које би 
читао; а уз то урезује такав превод много дубље и верније у 
дух његов и слику аувторову, пошто му се овај, кад се чита у 
оригиналу, представи, штоно кажу, „с мишљу и с переоном“. 
Но и да на страну оставимо онај благотворни утицај, што га 
самостална радња ученикова има на духовни развитак његов, 
да на страну оставимо ону радост, у Којој плива младић, када 
земљи науке броди као самосталан проналазач — тврђење, да 
се читањем превода класичних писаца може затледати у душу 
народима класичне стародревности, јесте доказом савршеног 
непознавања суштине језика. Та језик је најверније огледало 
духа народа ког. Чује ли њуцање срца српског онај, који н. 
пр. наше народно песме чита у Баквом преводу ! 

Најпосле узвикују противници старих језика: „Грчки 
и латински језик језици су мртви, грчки је и римски народ 
пропао, мир и покој дакле мртвима, живимо ми са онима, 
који су живи!“, 

Нева ми је допуштено, да на узвик овај ада 15 аддеп- 
418 поновим речи, које сам пре осам година у овом храму на- 
уба рекао у своме приступноме предавању: Сасвим основано 
каже се, да су грчки и латински језик језици мртви, пошто 
нема народа, Који њима говоре, и да су стари Грци и Рим- 
љани пропали; ади у другу руку су оба та народа и њи- 
хови језици неумрди и вечно живе. 

Не видимо ди, како се бесмртности данашњих дана брзо 
изгубе, а како на против она сунца и звезде на небу старо- 
древности све интенсивнијом сјајношћу сјајећ 





КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 93 


Запитајно готово све знатније велике државнике нови- 
јета доба, где су црпли своје човечанско и научно образовање, 
ови ће одговорити: На главним изворима цивилизације у 
старих Једина и Римљана. 

Свака светлија и узвишенија људска мисао, све тлавније 
појаве човечанског духа: уметности, науке, државни облици 
в уређења, верозаконске и мојалне везе преко кога дођоше 
европским народима! Зар не преко највећих носилаца старе 
цивилизације, преко Јелина и Римљана! 

Хоћемо ли да чујено струје и гласове прве и најдив- 
није народне поезије у свету, кота морано споменути и ра- 
зумети) Зар не песника над песницима, Омира ' 

Хоћемо ли да познамо прве и најстарије законодавце 
у свету, чија нам се одмах истичу имена Зар не Ликурга 
и Солона“ 

Хоћемо ди да сазнамо мисли, основе и методе првих 
научника п Философа у Европи, на коме нам се заустављају 
очи % Зар не на Питагори, Талу, Соврату, Платону и Ари- 
стотелу ' 

Хоћемо ли да познамо велике државнике, патриоте и 
организаторе, којих се тежње и дела још и данас свуда у 
Европи опажају и осећају, кога морано споменути Зар не 
знамените Римљане Нуму, Брута, Цезара, Августа и Трајана ' 

Хоћемо ли да чујемо и разумемо глас првих проповед- 
ника ев. еванђеља у Европи и најстаријих светих отаца на 
васеленским саборина, глас и речи св. Павла, Тниотеја, Ав- 
густина, Евсевија, Јеронима, Јована Златоустог и других, 
па и глас првих летописаца, Који су појаве и догађаје из 
нашег старог народног живота бележили па и на развој ра- 
нијег и познијег нашег историјског живота у велико утицали 
овда, Бад се сва наша народна и државна свест у песмама 
исказивала: у што треба да проникнемој Зар не у дух и 
живот, у историју и језик Грка и Римљана ! 


ФА КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 


Запитајмо најзнатније песнике светске, где је корен њи- 
ховој класичности, они ће одговорити: у песницима старога 
света. Запитајмо најчувеније историке светске, од кота уче 
оштрину посматрања и лепоту представљања: они ће се до 
земље доклонити пред величином једног Гувидида и Тацита. 
Питаио ли прослављене говорнике светске, код Бога иду у 
школу, они ће нам с највећим поштовањем изустити име Де- 
мостеново и Пицероново ("). Где се учимо лепој хуманости | 
Зар не у старој Атини — Где нушкој чврстоћи! Зар не у 
републиканском Риму — Где се учимо патристизму“ Зар 
не у Термопилана) — Где мудру расуђивању и умерену де- 
лањућ Зар не у Сократовој тавници + — Од кога учимо нада 
све љубити слободу % Зар не од Мидтијада, који је за њу по- 
беђивао; од Перикла, који је за њу живео; од Демостена 
који је за њу умро — Од кога учимо, да на послетку п0- 
беђује оно, што је право и истинито) Зар не од Једина и 
Римљана! — Од кога, да пропаст моралности вуче за собом 
пропаст држава! Зар не од Јелина и Римљана! — Од кога, 
да се људско друштво, кад има да бира изкеђу анархије и 
деспотизма, вазда маша за деспотизам % Зар не од Једина 


и Римљана“ Јесу ли дакле та два народа и њихови језици 
мртви за човечанство ' 


Пре нето што пођемо даље, да споменемо, ко су понај- 
више противници учења старих језика у гимназији. У нрвој 
линији неће да знају за грчки и латински језик у гимназији 


(8 Између толиких примера да наведемо ова два. Кад је Гамбета 
походио СоПере де Кгапсе, затекли би га његови другови ње једзи 
пут, где се шеће по соби, декламујући па грчком јевику олинтске 
песеде Демостеноне (Пешћвеће Еипдавећаџ, Осфођег 1881). А знаме- 
нити енгдески беседник, лорд Брум (Вгопрћаш) исповеда у једном 
писму, воје је писао Меколејевом оцу, ово: „и у судовима, иу 
парламенту, шта више и на скупштинама народним · никад нисам 
толике Фуроре начинио, као онда, кад сам готово од речи до речи 
с грчког преводио“. (Зећоца'в Епсусјоргеде, 11. Ва, раг. 60). 





КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 25 


они, Боји те језике не знају. Колико се треба обзирати на 
то, шта неко мисли о нечем, што не зна и о чему на памет 
говори, остављам ноштованим слушаоцима да свој суд изреку. 
Другу пак врсту нротивника старих језика чине особито они, 
којима се не допада етични садржај старих писаца и морадни 
добитак отуда, већ којима у рачун иде корупција свуда и 
у свему, у науци, у шкоди, у цркви, у свбору, у политици, 
у администрацији, у новинама. 


Да погледамо сада, како је у нас, у чему се састоји 
класична настава у нашни гимназијама. 

Грчкота језика, чији је образовни утицај признат у це- 
ломе свету, Који је у етичном и естетичном погледу важнији 
од језика латинског, који је драгоценија половина класичне 
стародревности као нераздвојне целине, и који хуманистич- 
ном образовању праву сигнатуру даје(“) — грчвеога језика 
у нашим гимназијама нема. 

Сва класична настава у нашим гимназијама састоји се 
у учењу латинског језика у три највиша разреда, петом, 
шестом и седмом са по 4 часа недељно. То је тако мало вре- 
мена, да се може рећи, да латинског језика нема у гимназији. 
Са четири часа недељно кроз три године могу се свршити 
тек облици латинског језика и по неко од главнијих правила 
синтактичних, а више ништа. Остане се дакде далеко од 
главне цељи, која се има при учењу ма ког језика, остане 
се далеко од читања писаца. Таман се онодик) учи, колико 
је доста, да ученик може омрзнути на овај предмет, од којег 
у гимназијској настави свију образованих народа пречег нема. 
Да, али ћв онн, којима тај језик највише треба, а то су Фи- 


(") »Хтасћев већи! Чеп Сејве во већг ле дје гепивеће, пасћев аде1« 
деп СејвЕ во већг је Фе рупесћавсће Бргасће (ништа не оштри дух 
тако врло као језик латински, вишта не оплемењује дух тако врло 
као језик јелински). (К. Зесћија в Епсусторевдће дев резашш(ед ЈЕтг- 
глећипдв-ипа Опбеглсћевуезепв, Вапа Ш1). 





26 КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 


лолози и историци, усавршити се у њему у Великој Шволи. 
Усавршење ово своди се на врло незнатну меру. Јер пошто са 
поред 12 часова, који су латинском језику у гимназији дати, 
могу само облици добро евршити, то остаје Великој Школи 
синтакса и читање писаца. Но кад узмемо у обзир, да према 
устројству В. Шкоде латински језик у њој релативно још 
мање часова има него у гимназији, то се у В. Школи свр- 
шити може тек латинска синтакса и читати по који одломак 
— тешђта Фјесђа — из овога или онога писца. И то како 
се може читати! Може тако, да је граматична страна од 
естетичне претежнија. О читању, при војем би ученику срце 
се загрејало а очи засветдиле, и од којег би дакле било мо- 
радног добитка, не може бити ни спомена. 

Да св слабо знање старих језика, може на Великој Школи 
и на университету лако проширити и усавршити, 4 оно, што 
се у природним наукама пролусти, да се не може више до- 
вољно накнадити, тако мисле особито многи представници при- 
родних наува. Но ово је мишљење сасвим неосновано. Факт је, 
доказан искуством, а изречен је са највећом опредељеношћу и 
у поменутим мишљењима немачких университета, да се праз- 
нине, које гимназија у природњачким знањима остави, дДон- 
ста на упиверситету испуњају, али да се слабо знање језика 
у гимназији ни поред највећег труда на университету не може 
сасвим накнадити. 

У оранцуским гимназијама заузимају класични језици 
четвртину зелокушног времена одређеног за гимназијску на- 
ставу (60 часова од 240); у Енглеској заузимају грчвн и 
латински језик половину целокупног времена('“); у Аустро- 


(') „За што заузима класично образовање прво место у ентлеским шко- 
лама 7“. На ово питање одговара Гледстон овако: „Заузима с 
тога, што развија укус, мишљење, помћење, елеганцију говора. Све 
„ове користи јесу нарочите последице обилате истине. А та истина 
јесте, како ја мислим, у томс, да је модерша цивилизација Евроше 
производ дгају великих Фактора хришћанства и грчке инспири- 


КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 27 


угарској од 190 часова 78; у Русији од прилике као у 
Аустрији; а у Немачкој, чије су гимназије признате за нај- 
боље у целом свету, дато је старим језицима у гимназији 
више од половине целокупног броја часова (од 228 часова 
128, и то 86 латинском, а 42 језику грчком)(“) Па не само 
у овим земљама, него ено и у кнежевини бугарској, која је 
јуче из гроба васерела, уче се стари језици у гимназији у 
оној мери, у Еојој и у другој просвећених народа. 

· А у нашим гимназијама заузима латински језик два- 
десети део свега времена одређеног за тимназијску наставу 
(од 241 часа 12). То је, као што рекох, тако мало времена, 
да се са основом може рећи, да је не само латинском језику, 
него класичној настави у опште у нашим гимназијама смрт 
изречена. 


И тако од свију народа у Европи, великих и малих, 
богатих и сиромашних, једини је српски народ у Ср- 
бији, који не може рећи, да има и оних просветних завода, 
које просвећени народи гимназијама називљу. 

Аљи за то, што немамо оних просветних завода, које 
цео образовани свет назива гимназијама, ин имамо Завода, 
које опет нема ни један други народ, јер наше гимназије нити 
су једнаке са гимназијама, нити са тако званим реалним гин- 
назијама, нити са реалкама других народа, већ су нешто са 
свим четврто, чему не знам какво бисмо име могли дати. Наше 
су гимназије — противно оном кардиналном педагошком пра- 
вилу : поп тица зед то ши (не много већ темељно) — пре- 
трпане толиким бројем предмета, особито природњачких, Ко- 
ликог нигде нећемо ваћи ни у једној средњој школи ма ког 
народа. Па где је толики број предмета, није дабогме могло 





дије< (Га дпезброп ди сгес ет Ја ге(огте де !' епве!рпе- 
шепћ тоуеп. Фпејупев рјесез ди ргосев теспе ев еј шавез еп огдте 
раг Еш де Гатејеуе, ВгихеПев, 1869). 

(5) Просветни Гласник од 15 септ. 1581. 





98 КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА · 


проћи и без тавих, који с обзиром на своју образовну снагу 
спадају међу предмете другог и трећег реда, нити је онда 
могло изостати, да се историја источних народа и историја 
грчког и римског народа — преднет 1. реда раг ехсеПепее, 
— који се готово свуда учи по три године у гимназији, у 
вашим гимназијама збије у једну тодину!, 

Доиста је грех, што се наша гимназијска младеж пред- 
метима другог и треће! реда затупљује и што се тиме трја 
њен и умна снага јој злоупотребљава. Кад допуштано да то 
бива, онда се немојмо ни најмање чудити овоме Факту: Аби- 
туријенти наших гимназија доносе истина на Велику Школу 
и на стране университете сведоџбу о положеном испиту зрд- 
лости, ади понајвише не доносе нити потпуне спреме за Фа- 
култетске студије нити одушевљења за науБу, без којег се 
нигде, а још најмање на пољу умном, велико што постићи 
не може("). 


(') Јоћаппев УУ1811сепив, професор пре у Цириху, а сада у Вирц- 
бургу, ауторитет у медициви, пише Ђ. Улигу у Арау: „Зепдеп 
је плв јипре Геш|е, фе еше #(сћ ре ћишапе ВиИдчипр ђекоштеп 
ћађеп ша ти дгбапаНсћеп таћета већеп ппа огдепе сћеп рћуз!- 
Ккаћзсћеп Кепп(пвзеп апврегдвјеј вупд, Геш(е, хећсае па Уегвјећеп 
ипа Пепкеп рецре мпгдеп. 5је ва ипз мен Пеђег а)5 ти Реса та- 
(егла1 апре Ш«е, 1п Чеп уегвећледепвјеп У/!ввепвх жереп ађрегзећ(е(е 
опд дитећ Фе даб г лобиве Е]прапкеге! каг об рез р већмег а Шр 
резогдепе, ћајђ рејаћпце Јарврћире, Фепеп ше!вЕ дав Јеђепд а ке 11- 
"ћегезве г Фе еепе сће У'1ввепвсћакћ ађдеће ипа мејсће девћајћ 
ја Чег пеп ап дег Џпуегзнас 2претезвепеп 2721 ту дет хип ђе- 
м АИ сепдеп Мабемаје шеће [ега р мегдеп Кбреп“. (Шаљите нам 
мдаде људе, који су ирибавили себи ваљано хумано образовање а 
који су наоружани темељним зџањем математике и уредним Фн- 
зике; људе, који су вежбапи у разумевању м мишљењу. Такви су 
нам много дражи од младића, детаљним илтеријадом накљуканих, 
у пајразличнијим гранама науке обучених и бубањем зато потреб- 
ним често духовно отежадих и у пола клонулих, у којих понајвише 
нема живог интересовања за праву науку, и који с тога За оно 
време, које је на уннверситету одређено, не могу бити готови са 
матернјалом, што има да се савлпда). 

ПроФесор Фиснодогије на бердинском университету, Еп! ди 
Воћв Кеутопд, научпик гласа светског, каже (се говор његов, Си!- 








КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 90 


Не могу а да овде не споменем велику једну нашу не- 
доследност. Желећи и паштећи се да не зпостанемо сасвим 
иза других народа, већ да за њима бар нарамљујемо, угдв- 
дамо се на њих у свачем. Тако заводимо уставне институције, 
кујемо нове новце, заводимо нове мере, оснивамо банке, ли- 
јемо топове, усавршујемо пушке, шаљемо мисли своје муњом, 
еликаио сунчаном светлошћу, и ево ћемо сутра Кроз отаџбину 
нашу и паром да нутујвио — ади само на једно никако да 
се угледамо, мислећи ваљада, да ће се у тоне једноме остали 
свет угледати на нас: никако за наше гимназије да усвојимо 
ону систену, коју је усвојио цео педагошки свет, која има 
за се исњуство неколиких векова, Која је имала знатан ути- 
цај у историји људског развитка, и која је од ренесансе па 
све До данашњег дана готово све ведике писце и мислиоце 
образовада : Данта, Шекспира, Лапдаса, Галилеја , Њутна 
и толике друге. 

Да би свакоме било јасно, Кодико смо се ми већ са 
нашим гимназијама удаљили од гимназија осталих народа, 





бигревсћасћее ипа Хабигулввепвсћа ћ, Бејрзлр 1878): Мо Фе Ма(иг- 
улвзверасћа ћ апзаећНеввепа ћеггвеће, уегагш« Јејсће дег Сејве ап 
Тдаееп, дле Рћап(авје ап ВИдегп, Фе Зееје ап Ешрћпдипр, ипд дав 
Егређр1вв 186 епе епре, «госкере ипа ћагје, уоп Мизеп ипд Сгаглеп 
уегјаввеве З)ппезаг(“. (Где природна наука нскључиво дарује, бива 
аако дух сиромашан у идејама, Фаптазија у сликама, душа у осе- 
ћању, и последицом је скучена, сухопарџша и окорела ћуд, од које 
су одбегле музе и грације). 

А у знаменитом немачком делу К. Т. Зећи 5 Епсусорефе 
дев реваштеп Еглећиплав-ипа Џпбегјећбамевепв, 1. Вапа, рар. 61 
читамо ове речи: Хо тап Фе ХМабгуззепвећа еп 2иг аПепшеп 
одег пиг ћапуевесћПсћеп Сгипдјаде Чег Јирепа-ипа УојквегдећипЕ 
тасће, улта шап еп Каез, ћоћјез ппа дејв овез безећјесће ћегап· 
ЂИдел, пп жејсћеш дје ћбсћафеп Сфег Чег Мепзећће хет уттегп. 
Еп гоћег Мајела Пзтив, еп апређе(е(ез ројдепев Кајђ 186 је шпаиз- 
Међнсће Које длевез Мабигси ив. (Где се природпе науке учине 
једином илн само главном основом васпитања младежи и народа, ту 
ће се одгајити хдадав. празан и без духа нараштај. у којем закрж- 
љаве највиша добра човечанства. Суров материјализам, обожава но 
златно теде јесте неминовна последица тога култуса природе). 








30 КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 


само ово да споменем, Нека н. пр, гимназиста какав, који је 
свршио нижу гимназију ма где на словенском југу, у Љуб- 
љани, у дагребу, у Карловцима, у Сарајеву, у Задру, оде 
ма вуд на другу страну, да настави гимназију, нека оде. 
пр. у Беч, Бердин, Париз или Петроград, он ће прећи даље 
у пети разред. Наш ИЗЕ гниназиста, који овде у Београду 
или у Крагујевцу сврши 4 нижа разреда гимназијска, нека 
дође у прилику да ма где изван своје отаџбине наставља гин- 
назију, он неће бити примљен, не у пети разред, већ ни у 
четврти, ни у трећи, ни у други; примљен ће бити теку 
први разред гимназијски. Наш седмошколац падне н. пр. на 
испиту зрелости — а ништа није лакше него то поред оно- 
лике масе предмета, из којих се испит зрелости полаже — 
па хоће гдегод изван Србије да понавља 7. разред и после 
свршеног 8. разреда да полаже испит зрелости: Шта ми- 
елите, у који би га разред у Сосији, у Карловци, у дагребу 
или у Бечу упутили! Упутили би га у разред, из којег је 
у Београду пре четири године изишао, упутиди би у раз- 
ред трећи. 


Нека ми се сада допусти, да из историје наставе Фран- 
цуске, руске и мађарске напоменем нека Факта, која су за 
нас врло поучна у овоме питању класичне наставе у нашни 
гимназијама. 


Године 1852 буде у Француској за оне, који ће учити 
медицинске науке, убинуто учење грчког језика у последња 
три разреда гимназијска, а остављено само за Филологе. По- 
сле 6 година (1858) буде на захтев медицинских Факултета 
и онима, Боји ће учити медицину, наложено учење грчког 
језика до свршетка гимназије, а тако исто буде им наложено 
и полагање испита зрелости из тога предивта. Беше се уви- 
дело, да лекар мора не само знати помоћи донети за тедесне 
болести, већ да мора такође и Филососски и литерарно ста- 





КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 31 


јати на извесној висини образовања, да би очувао досадањи 
свој положај у друштву ("). 

Шта је било у Русији Године 1863. изради један од- 
бор руских научника устројство гимназија, па између осталог 
искључи грчки језик из броја наставних предмета на основу 
ових разлога: 1) што је за умни развитак младића језичким 
студијама довољан језик матерњи, један стари и један нови 
(руски, латински и Француски или немачки); 2) што-и друге 
науке, особито религија, математика и познавање природе до- 
стојан обзир захтевају; 8) што се цељ општег образовања 
може постићи и без грчког језика; 4) што се и тако звано 
научно образовање постићи може без грчког језика, али уз 
довољно знање језика латинског и једног од новијих језика 
(сранцуског); и 0) што није могућно, да се без штете по 
остале предмете прими у гниназијски течај језик грчки, који 
је мање више само са Филодоге преко потребна специјалност. 
Ово устројство гимназија без језика грчеог изгледаше дивно, 
теорија јасна као сунце, последак неизбежан. И доиста, по- 
следак није ни изостао, али само сасвим супротан ономе, што 
је очекиван. Већ после 6 година (1868), дакле баш каси у 
Француској, враћа се у Русији гимназијама језик грчки као 
предмет обавезан за све. И не само то, већ влада русба, уве- 
рена о погреби проширења наставе у старим језицима, шаље 
многе научнике и просесоре у Прусију, да размотре и про- 
уче тамошње најбоље гимназије(") И шта још чини влада 
руска Оснива у Лајицигу засебан руски семинар, у којем 
млади Словени, понајвише Русини и Чеси, о трошку државе 
руске изучавају Бласичну Филологију с том обвезом, да по- 
сле довршених наука извесно време служе на руским гин- 
назијама. 


(') АКадешвеће блиасћ (еп вјс.; а тако исто и Вегуег Лензећг  Гаг 
Чав Сушпавја!тезеп, 1869. 


(2) ВегИпег Хебасћлћ Мг дав Сбуппава мезеп, 1869. 


39 КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 


А шта је било у Угарској“ У оно исто време, кад је 
поменута комисија руских научника истисла грчки језвЕ #32 
русњих гимназија, називали су Мађари учење грчког језика 
атентатом на здрав разум и на народност своју, па су пози- 
вајући у помоћ Гарибалду против абсолутизић бечког уједно 
га и за то позивали, да их ослободи од учења језика грчког, 
које им је аустријски министар просвете наметнуо. А шта 
виднио двадесет година касније Приликом дањске дебате о 
нацрту устројства средњих школа у Угарској боре се за одр- 
жање грчког језика као обавезног преднњета у гимназијама 
најпросветљенији умови народа мађарског свом снагом свога 
говорништва и свом енергијом воље своје("). 


Еде, као што виднио, велики народи Француски и ру- 
сви тако се брзо враћају са страипутице, којом беху пошли 
на пољу гимназијске наставе парцијалним искљуљењем сано 
једног класичног језика из броја обавезних предмета — а ни 
мали, који теже можемо подносити експерииснтовање са ду- 
ховном снагом своје младежи, све даље и даље занлазнио 


(") Министар просвете у Угарској, Август ТреФор рече у саборској 
седници од 3. апр. 1883. између остаљога ово: „Латински језик није 
довољан за гимназију. Изванредно образовни утицај грчког језака 
признат је у целом свету. Без знања грчког језика не може се ни- 
како ући у тајне језика латинског. Цела римска литература вије 
готово ништа друго, него превод литературе грчке. Ено и Ренан 
паше: „По нашем Францусвом језику ми смо Латини, но духом смо 
Јеливи“. — У истој саборској седници рече један члан сабора ово: 
» Најбоље главе модерне народне економије користоваде су се добро 
својим знањем грчке дитературе. Ту је н.ир. паучни основатељ мо- 
дерног социјализма, Кара Маркс, који се при анализи теорије о 
вредности не ослања па каквог незнатног проФесора, већ текст Ари- 
стотедове политике употребљива. Ласал је принципима јонске •8- 
лософске шкоде и објалњавањем тивних грчких текстова дошао д0 
својих доктрина; а Рошер, који је нама у Угарској најпознатији, 
цитира на свакој другој страни свога главног дела пелопонески рат 
Тукидидов, те га с тога Маркс у једној својој примедби назива: го- 
сподин Видхелм Тукидид Рошер“. (Ревјег ГЛоуд, бр. 93, ол 4. 
априла 18959). 





/ 
КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 33 


стрампутицом на пољу гимназијске наставе, истиснувши из 
својих гимназија оба класична језика, кажем оба, јер оних 
12 часова, што су дати латинском језику за цео гимназијски 
течај, значе толико, кодићо час ви један. 

Нисам рад да умножим број пророка, пошто је и онако 
доста велики; али ипак морам као своје уверење исказати, 
да ће нас темељитошћу и интенсивношћу знања сваки народ 
претећи, Боји са класичном наставом у гимназијама таво не 
пресече, као што сио ми пресевли. 

Од ведико је важности, да размотримо још узроке, због 
којих је дотле дошло, да ми са својим гимназијама стојимо у 
образованом свету усамљени, и да је у нас у Србији толико 
противљење изучавању старих језика у гимназији, да се од- 
мах, како ко по свом најдубљем убеђењу напомене благодети 
тога изучавања, маше славом и са свију страна виче: да 
грдне реакције по богу брате! 

Ево главних узрова. 

1. Све до свора предаван је датински језик у нашим 
гимназијама против сваке методике и ледагогике. Гимназисте 
наше у Београду и у Крагујевцу читали су тако рећи до 
јуче у седмом разреду, дакле треће године учења латинског 
језика поред 6 часова недељних, прозајика Тацита и песника 
Хорација. А н. пр. у Немачкој, где има изврених настав- 
ника латинског језика и изврсних учевника за тај језик, и 
где се овај језик учи по 8 и по 10 часова недељно кроз пу- 
них 9 година, читају се Хорације и Тацит ток девете године 
учења латинског језика. Ја ни у последњој години историј- 
ско-Филодошког одсека, дакле седме године учења латинског 
језика, не могу читати Тацита и Хорација другојачије осим 
тако, ако ћу да пристанем, да моји слушаоци оду са Велике 
Школе с тим убеђењем, да су Тацит и Хорације они небро- 
јени абсолутви аблативи и акузативи са инФинитивом, с ЕО- 
јима би се, читајући их, бочили. Према овоме, што ревох, 


ГлАСВИК ЉУП!. 8 





34 КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 


може се измериги величина аномалије, Боја је владала у 
предавању латинског језика у нашим гимназијама тако рећи 
до јуче. Да је така настава у латинском језиву најпоузда- 
није средство за буђење мржње на тај језик, само се по себи 
разуме. 


2. Познато је, како и у нас и у других народа мало 
кога има, ко не зна, шта и како треба да се ради у шволи, 
шта треба да се предаје, а шта не треба. Свако је то сасвим 
на чисто са задатком и принципима и школа основних, И 
школа средњих, и Велике Школе, и у опште ма какве школе; 
а особито је свако у нас на чисто с тиме, како је учење кла- 
сичних језика у гимназији права беспослица. С тога се радо 
пише о ваквом год хоћете питању школском. Па, што ја нај- 
горе, по неби пут ће какав сурадник листа КОГ политичног 
пишући о школама у страним земљама донети вакав сасвим 
неистинит извештај, особито онда још, ако је реч о старне 
језицима. До године 1880 био је у Француској обичај, да 
су на крају гимназијског течаја држани говори на језику ла- 
тинском, а те године заведенс је у гимназијама држање тих 
говора на језику Француском. Поводом те реформе донео је 
један овдашњи политички лист чланак, у којем је на дугачко 
в на широко описано, како је у Француској на најсвечанији 
начин, уз највећу параду, сарањен језик Цицеронов, и Који 
се чланак овим речима завртује: „А у онај мах, кад се у 
Француској држи опело латинском језику, код нас га траже 
класично образовани чланови Просветног Савета. дар се не 
боје греха, да су хтеди да пођемо као раци'“("“). Овако се 
у нас пише у политичним листовима, а у Француским гни- 
назијама учи се и сада датински језик Бао што се и до сада 
учио. Из таких чланака изводе дабогне читаоци закључак, 
да сад више нема ни спомена о латинском језику у Францу- 





() Видедо бр. 128 за год. 1880. 





КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 35 


ским гимназијама, и без сумње не могу довољно да се на- 
чуде томе, што се и посдедње три године наше гимназисте _ 
киње учењем предмета сасвим непотребна! Који пишу таке 
чланке, као што је тај поменути о вајном увидању латинског 
језика у Француској, не помитшљају, да таким радом својим 
само шкоде. Па још ни по јада да нашкоде учитељима, већ 
на жалост нашкоде њиховим ученицима. 


Најпосде 3. поткрепљује се опозиција против класичне 
наставе у нашим гимназијама овакни речма: „А шта произ- 
води класицизам " Сањаче, занешењаке, живе анахронизме, 
људе који једном ногом стоје у класичном, другом у модер- 
ном времену, а главом ни у којему“. И то двапут већма пот- 
крепљује се овим речна опозиција против класичне наставе 
с тога, што оне нису написане у незнатним каквим новинама, 
већ у озбиљном књижевном органу ("). 


Ми бисно на против са историјом у руци рекди, да 
класицизам нешто сасвим друго производи, 


Класицизам је проишзвео оно време на Брају 14. ну 
почетку 15. века, Које чини епоху у кудтурној историји 40- 
вечанства, и које је прозвано прерођењем класичних наука. 


Класицизам је произвео ослобођење духа човечијег од 
окова, у којима је за средњевековне таме чамио, расеинувши 
ове окове најпре у Италији, за тих у Француској, по тому 
Немачкој, Нидерландима и у Енглеској. 

Класицизам је учинио, те је идеја хуманизма пре 500 
година завладала цедом Европом, па човечанство почело 40- 
вечансви мислити и осећати. 


Класицизам је учинио, те су се развиле и усавршиле 
литературе свију културних народа, као што то њихови Нај- 
већи мислиоци и књижевници са захвалношћу признају. 


(5) Рад, лист за науку и књижевност, књига П, стр. 55. Београд 1:82. 
3" 





36 КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 


Класицизам је одмах, чим се почео неговати, родио прве 
· хуманисте: Данта, Петрарку и Бокаћија; а по убеђењу це- 
лог педагошког света рађа и данданас људе('), који радије 
верују у општу љубав и братство, него у вечну животињеку 
борбу за опстанак; рађа људе који радије верују у све оно, 
што човека подиже и оплемењава него у оно што га понн- 
жава; рађа људе, Који имају времена и воље, да уроне ју 
море оног, што је вечито лепо; рађа државнике, као што је 
Гледстон, који пише најнаучније студије о Омнру; рађа тако 
скромне научнике, као што је Миклошић, који после толи- 
ких епохадних дела каже у уводу једног свог дела „отау 
бортееођ 0 ау дротос, ТОТЕ а 4:та!“ (када сврши ч0- 
век неко своје дело, онда га започиње) (“). 

Када дакле историја потврђује, да је из отвореног гроба 
стародревности нов живот светом заструјио, да је дакле кла- 
сицизам у расвитак новога доба у Европи покренуо народе 
светлијем и слободнијем животу; и кад система гимназија 
културних народа има за се искуство небодиких векова, То 
је изван сваке сумње, да паше народно и стручно образо- 


(') Писац најбоље историје грчког парода, Егпв« Спгеив каже '1а. 
његов говор: де Кива дег НеПепеп): Апдетег УдјКкег Севећ!сћ!е, 
Пнеегабаг опада Кипве Капп тап веш Геђеп Јапр веш тел попа ап 
Ђјеђћ 1алегћећ досћ, ав шап ремезвеп 186; 1п дав ћеЏепзсће 
Кипзбеђеп Капп вјећ етапа те жаћгег Нидеђипр тегвгепкеп, 
оћре епе питђИдепде Кга(е ап већ 25 егбаћгеп. Пагшп тасће дје 
стаза веће ВИ апр, тад вје аце дет У/еде улввепвећа Цећег Еог- 
већипр одег Ба сћег Апвсћацлр егуогђеп вер, ее Фигсћртге!- 
Гепде Бесћеипр 1п дег тепзећИсћеп Севејвсћа К. (Других народа 
историју, дитературу и уметност може човек целог свог века изу- 
чавати, и ипак ће у унутрашњости својој остати оно, што је а 
био; а у јелипски уметнички живот не може нико са правом ода- 
ношћу зарониги, а да на себи не осети неку преображијну снагу. 
С тота класично образовање, прибавило се оно научним испитива- 
њем или пластичним посматрлњем, чини скроз н скроз разлику у 
друштву људском). 

(%) Уегдјећсћепде Мог ппазјећге дег вјау всћеп Зргасћеп, У/лец 1875 
стр. ХХ1У. 





КЛАСИЧНА НАСТАВА У НАШИМ ГИМНАЗИЈАМА 31 


вање мора остати кржљаво и слабо, ако му се јачом и 08- 
биљнијом класичном наставом у гимназијама не да сеорим 
јачег полета. 


Та већ самим својим именом виче гимназија из свег 
трла: Сећајте се класичне стародревности ! 





<>е-- _- -——- 


НАСТАВАК БЕЛЕЖАКА 
из МОГ ПУТОВАЊА ПО 


СТАРОЈ СРБИЈЕ. 


У 


И овом приликом шаљем Друштву неколико бележака, 
које сли по могућности прикупио, путујуђи по Свопсвом 
округу. Надајући се да ће их Друштво у свом Гласнику 
штампати, ласкам себи да ће и оне Бао користан матери- 
јал послужити људима, који се историјом баве; због чега ИХ 
и радо на јавност износим. Но пре него што ва њих пре- 
ђем, имам казати неколико речи о самој вароши Скопљу, Као 
и о неким старинама, које се у њему налазе. 

У старо доба Скопље је било главна варош Дарданије (") 
и звало се Скупи. Географски његов положај обратио је 
на со пажњу императора Јустинијана, јер између многих ва- 
роши, које су биле порушене и запустоле и које је он на- 
ново подигао, била је и варош Скупи и назвао га: „Рта 
Јов ава“. 


о о о о ——-— - - - 


(5) Дарданија била је исгочно од Шаре планине. Види у Хана (Кејље 
уоп Вејџтад пасћ Зајошк изд. 1863 г. р. 249) цитат Ливија, који 
вези: Мопз бсодгив Јопде авва гтерлопјв ејив, ађ оглеп(е Паг- 
Фапашт виђјескаш ћађес, а тегјаје Маседошашт, ађ оссави Пллецт. 
А Полибије опет вели, да се Ведез налази на граници између Дар- 
даније и Маћедоније, где се улази из Дарданије у Маћедонију. — 
Старн земљописци између вароши које су спадале у Дарданију, 
осим града Ниша (Ха1ввиз), Таора (Тацгецјиш) и Бедеријане ра- 
чунају и варош Скупи (види цитат у Рајића у „Исторји разнихљ 
славан. народовђ“ ивд. вђ Будиномљ градћ ч. 2. стр. 7). 


ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 39 


Стари и нови писци по свуд траже Приму Јустинијану. 
Неки држе да је она била у Приштини или у Призрзну 
(Ма еђтип кбовтарћ. |. 1. р. 197). Хибон каже, да је ме- 
сто рођења императора Јустинијана Сардика т. ј. СоФија 
(види његову историју + 7. р. 190). Диница (4/иш(тоа), 
професор атинског свеучилишта доказивао је у својој бро- 
шури (Та лер! туђе адтожфеЛоџ водиглив холђе тус 
ловте годстнауђс "Ажосдос хаг ВођЛуаогас — 
гр "Аеђусис. 1859.), да је Прима Јустинијана у старом 
Лихниду, а садашњој вароши Охриду. Голубински пак држи 
да је она била око Ћустендила иди управо онде, где је сада 
поменута варош (в. његову историју правосдавинхђ церквећ 
стр. 109 и 285). Тако, каже он, мнсдиди су и Рајић (ЕЊ. 
УШ, га. 17, 8 [) и Шаоврив (Древн. Џ, 1, 258). Ци- 
сац пак чланка „Архјепискоша первом ЕОстинјанм“, који је 
штампан у „Чтошахђ обш. ист. и древни. 1866 г. ЕЊ, 4) 
налази Прву Јустинијану чак у садашњој вароши Гиљану, 
на реци Морави. 

Сваки, који је писао о Првој Јустинијани, хоће да до- 
каже своје мишљење потирући мишдење овог или оног писца. 
Поменути пак Димица опровргава мишљење сваког писца и 
хоће по што по то да је Прима Јустинијана била у Ахриди 
(Охриду). 

Пада у очи тај Факт, што сви слошви одричу, осим 
Хана, оно, што ваља, да признају за истину, т. ј. да је Прима 
Јустинијана била у садашњем Скопљу. Нико од њих неће да 
допусти, да је баш ова варош била она, коју је Јустинијан 
својим именом одликовао. Особито Голубинсви (стр. 285) и 
Дичмица (р. 12) доказују, да је име ове вароши Свупи било 
познато још пре Јустинијана императора. 

Проколије, историк времена Јустинијанова и његов са- 
временив, изреком важе: да се император овај родио у Та- 
ору близу Бедеријане у Дарданији, и да је не далеко од 








40 ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 


Таора био град, који је он подигао и украсио. По што су 
пронађени и 'Таор и Бедеријана, ласно је погодвти, Који је 
тај град, коме је император Јустинијан дао своје име. 

Катанчић (Огр. Апбацив 1. р. 363) мисли да је Про- 
копијева Бедеријана у с. Ветрену, Који се налази на путу 
од Пазарџика у Ихтиман, близу кога има стари градић. 
Голубински (стр. 284), тврдећи да је близу с. Таврезија 
била Прима Јустинијана, упућује читаоца готово онамо БУА 
и Катанчић. 

Али сад се већ зна да се јужно од Скопља на 2 сата 
надази село Таор, на девој узвишеној обали Вардара, који 
онде из Скопске равнине у теснац улази. Спрам Таора југо- 
западно, на десној обали Вардара, на /, с. види се желез- 
ничка станица под именом „Зеленико“. Да је у Таору била 
тврђава, о томе се не може сумњати, јер се и сад познају 
трагови оних зидина, које су састављале тетрапиргијон (че- 
тири куле), али све је Камење одавно покривено земљом, на 
којој је израсла трава, Као што је и на месту тврђаве Бе- 
деријане у Бадерском селу, које ту близу до Таора на 
растојању не више од /, с. југоисточно постоји. Од станице 
зеленичке види се такође и Бедеријана (Бадер, Бадерско 
село) на североистоку. | 

Онде и нигде у другом месту, а на име у с. Таору ро- 
ди) се император Јустинијан. Већ је Хан (р. 162) чуосу 
реченом месту предање односно рођења онде цара, а то са 
чуо И сам од месних сељана, који су ме (на чистом ср!- 
ском језику) уверавали, да се онде родно некакав цар 
и готови су признати, да је то био цар српски... 

По што се цар Јустинијан родио у овом Таору близу 
Бедеријане (Бадера), не може бити сумње да је варош, која 
је била не далеко од места рођења његова и Коју је назвао 
Прима Јустинијана, она иста, коју су пре ввали Скупи, 8 
сад Окопље или, као што је Турци зову, Усбјуп. У остадом 





ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 41 


Хан је већ доказао (етр. 102—107; 155— 158) да је Шрима 
Јустинијана била у Скопљу. 

Овоме мишљењу не смета то, што јео Скопље носило ово 
пне т. ј. Свупи још пре Јустинијана. Скопље је могдо носити и 
два имена, као што и Хан, следећи примеру Манерта (Сеорт. 
дег Стјесћец ппа Котет УП. 107 види у Хана Кејве р. 
105—106), не налази то немогућним. Има примера да је 
једна иста варош имала два имена, као н. пр. Улпијана звала 
св и Зесцрда Јов апа. Један јепископ, у колико се сећам, 
на протокодима саборних постановљења потписао се као јепи- 
скоп града Улпијава и додао је друго име овог града — 
Друге Јустинијане('). 

И неки остаци старина, Боји се у Окопљу налазе, а 0 
којима Прокопије говори, да их је Јустинијан цар подигао, 
сведоче, да је он особиту пажњу обраћао на ову варош. Тако 
Провопије каже: да је Јустинијан дао начинити Подземни ВО- 
довод, којим је поменуту варош снабдео најбољом водом. Тај 
водовод, у дужини 2 сахата, и сад постоји, премда у запе- 
нареном стању, те и дан данас снабдева Скопље најбољом во- 
дом од ЈРрне Горе (скопске). 

То исто може се рећи и о тако званом Куршумли-хану. 
дграда је врдо добра, двокатна, на којима су магазе, а има 
и неколико балкона од тесаног камова. Сводови су тако јако 
начињени, да ће још дуго и дуго трајати. Овај сада звани 


—— – + = о о о - ——— 


() Не могу пропустити а да не кажем овде, да је ова Удпијана била 
сиде, где се и сад виде зидине не далеко од грачлпичке цркве, којс 
заузимају доста велики простор и па коме се надазе плоче са рин- 
ским натписима, као што су ове, које су узидаше у грачашичкој 
цркви и у оној црквици у с. Липљапу пл Косову. Мишљења сам да 
не ваља узимати ово седо за онај стари град ЏО лапши, ЏОјпапа. 
Можда је с. Липљан постао од развалина града близу Грачанице, 
алн није мога бити јеписконија смештена у овом одвећ малом селу. 
Она је била опде, где је сада црква Грачавица, у којој је св. Сава 
основао једву од јепископија и коју је краљ Милутин обновио. (Види 
мој чланак у Гласниву КЊ. ХЛЕХ, стр. 357—858). 


49 ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 





(Куршумли или Бошњак) хан јест остатак од оних домова 
трговачких, које је цар Јустинијан у Прима Јустинијани по- 
дигао, а у Боме су и сад трговачке магазе. Осим овог хана 
иха и других прастарих зграда као СЏули-хан, Кјуту(- 
хане т. ј. библиотека, Која стоји празна, Квпан-хан, 
Хамам Дауд паше, који је начињен из прастарог здања, 
Џамија Буриали (начињена из прастаре цреве) и др. — 

Сколље и у време византијско одржало је, своју важ- 
ност, Ту су грчки цареви имали тврђаву, како би боље могли 
држати у шкрипцу подвласне Србе, који су у Дарданији на- 
сељени биди и за случај одбране од нападаја Немањиног, који 
је радио на томе да сједини под својом заставом и оне де- 
лове српског народа, који су живеди у областима, које су св 
зваде Дарданија, Маћедонија и Пелагонија и т.д. Што Не- 
мања није могао учинити, то су учиниди његови последници 
— српеви цареви. 

У то време Скопље је било српска престоница. Ту се 
Душан задарио; ту је он у 1346 године сабор сазвао, на 
којем је био изабран српски патријарах. Према томе није за 
чудо што су се пећски патријарси звали архијепископима Прве 
Јустинијане, као што су и охридски архијепископи исто ние 
носили, по што је маћедонски цар бамуило у Охриду своју 
столицу наместио и ту засебну архијепископију основао. 

Као некада српсви патријарси, тако и сада латински 
архијепискои, који станује у Призрену, носи као архијепи- 
скоп свопски (а не призренски) стару титулу: атећерзеорцв 
јаз апоро епвј5. 

Да је Скопље било средиште праве Србије, о томв 
нам сведоче остаци многих споменика српске славе. У ње- 
говом сЕругу има око 30 манастира, од којих неки још у 
целости постоје као жива сведочанства српског живља, које 
се до пре неколико година Бао таково и сматрало, ДОБ се 
није почело живо на томе радити да се пеблгари, благода- 


ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 43 


рећи најпре равнодушности, а доцније и неумешности српских 
родољуба, а садашњим приликама згодним 38 Багаре и њи- 
ховој енергичности. — У остадом, у БОдиКО су становници 
округа скопског, Кумановског, велешког, прилепског, крушев- 
свог, крчевеког, дибарсвог и др. Блтари иди побагарени ('), 
остављам за другу приливу коју рећи, а сад ћу саопштити #3- 
међу многих натписа само неколико, који се у поменутим срп- 
свим задужбинама налазе и које сам имао прилике видети. 


У турско време, одмах после пропасти срџшеког царства, 
Сконље је постало важним местом и као таково за дуго је 
било. Како се оно налазило на главном путу из садашње 
тако зване Старе Србије (а пре Дарданије, праве Србије) 
за у Маћедонију, морадо јз бити као погранично место од- 
већ важно. 'То се види и отуда, што су св и сами Мдечани . 
моради обраћати скопсвим пашама односно својих поданика, 
који су преко Албаније и садашње Старе Србије путовали 38 
у Маћедонију (види н. пр. Нафотв де ГЕтр. оббот. Ха- 
мера свеску 2. стр. 154, 859). 


То је што сам имао о самом Скопљу рећи, а сад пре- 
лазим па његов округ или управо на неке старине, које се 
тамо надазе. 


= ~ —— = | — -— 


(8) Ови прави Старо-Срби хоће ди се побдгарити, зависиће од тога, 
да ди ће ови припасти Багарској или Србцји. У првом случају на- 
равпо даће се поблгарити, кад се и за сад за то спремају. Примера 
за то имамо љише, 2 ја ћу павести још један. У јањинском округу 
има жупа под именом Загорје. Осим што име те жупе сведочи, да 
су становници били пекал чисти Срби, и сама Физиономија њихова 
свакога ће о томе уверити, ко буде имао прилике да њих види. Кад 
су неколицина тих становника, ва време мог бављења у Јањини. 
дошди к мени са својим попом, мени се учинидо да су ти људи из 
призренског или нећског округа, Док нисам чуо од њих да грчки 
товоре, што ме је јако изненадило. Ади, ако су се они и прелили 
са свин у Грке, то се пе може рећи за Србомаћедонце, који н дан 
даџас готово чистим српскни језиком говоре, изузимајући гдекојега 
Багараша, који се из летних жила упиње да говори бајиги блгар- 
ски: а он је чист Србин. 


44 ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 


На 1'/, часа западно од Скопља, на тераси планине Крш- 
јака, у богазу, налази се село по имену Нереза, а више овог 
села ва згодном месту стоји читава црева, Боја је начињена 
по оном плану, по каквом су се све српске цркве у старо 
време зидале, изузимајући ведичину њихову. Не подлежи 
никаквој сумњи да је поменута црква зидана у последње дане 
грчког гесподарења над оним делом Срба, који још није био 
уједињен са осталом својом браћом, која су северније од њих 
живела. 

У припрати, а изнад западних врата цркве стоји врао 
вешто изрезан натпис на камену. Он гласи овако: 


+ ЕКАЛТЕРГНВН 0 МАОХ Т5 АГГ5 КА! 
"ЕМА4О5В МЕГАЛОМАРТУРОХ ПАХТЕНИОМОг 
(тако) ЕК БУМАРОМНЕ КУРТ 'АЛЕХГЗ Т% 
КОМУНУ5 КАГ 48 (олнорр тор) ТНЕ ПОРФУ- 
РОГЕММН КУРАг ВЕОДОРАХ МНМ ЕТЕН. 
ВРТО МПЕ (у Т6 2..Х05 (2) НГОМЕМ8 КТР 
ТНОАМУНКТГ% 


т. Ј. „Овај храм светог и славног великомученика Пан- 
телејмона сазидан је помоћу господара Алексе Комнена а тако 
исто рођене у багри госпође Теодоре, у месецу септембру 
год. %% у време 4 игумана Јоанићђија“. | 

На основу наведеног натписа или управо на основу речи 
„помоћу“ (гх соудроџтс) мислим, да је цар Алевса Комнен 
дао Србима новчану помоћ у оно време, кад му је нестало 
прве жене, ш доБ још није био ожењен са Иреном, кћери 
Дука Андроника. У исто баш време и сама ћи његова Те- 
одора није још била по други пут удата за Костантина Ан- 


(!) Тако је. али не знам шта је. 





ПУТОВАЊЕ ПО СТАГОЈ СРБИЈИ 45 


гела, Филаделеијског племића (Нјаф. Вулапћ. ди Егезпе р. 
147). Алекса Комнен царовао је од 1081 до 1118 у којој 
је он и умро, а кћи (4-та) његова Теодора умрла је у 1127 
год. (114. р. 149). 

Да је поменута црква у Нерези бида зидана за Србе 
а не за Грке, о томе сведочи и живопис, којим је црква 
изнутра живописана. Живопис је српски са српским натпи- 
сима. Само у кубету има један грчки из псалма Давидова 
натпис. — 

"Од дикова живописаних достојни су пажње ликови св. 
Тводоре, Вере, Надежде, Љубви и Екатарине, Који се 
налазе на западном зиду изнад врата, а таво исто и ликови 
светитеља, који су у једном реду с деве стране од поменутих 
намалани Еао: СЕ. Прохор Пшинске, Гасриљ Леснокси. 
Поди Рилсњљ. Петар Корншкв. С десне пак стране од жон- 
сњих оних ликова: сњ Стефан кралт Детанскњ са круном 
на глави и са свитком у левој руци. У истом реду са њим 
намалани су: Плвло фнкенскњ са капом на глави и некакав 
Кардзамћ. 

У овом манастиру нема већ ни једне Бњиге на Божи 
писане. | 

И на хартији писаних остало је врло мадо и нису од 
важности. 

На некима од њих нашао сам ове прибелетке: 

На једном осмогласнику забележено је: 

„БЉ афт0 „7. но „иг. (т. ј. 70438 = 1530) раснпаше 
цркве оу Скопе“. 

На другом листу: „да ДНА књд приде срмонах од 
Гослок (ваљада Гошље или Кожље — село на 4 сата југо- 
источно од Скопља) у монлетифњ сти Панетенмоњљ ЕД а%тО 
„Тар... (7181 = 1678) мца апрнана је дњ“. 

Још и ово: „Да жиле кад приде пољ Микола у Мма- 
настнр сти Пантелен вљ лето „2.р.7.5.“" (7196 = 1688). 





~ 
46 ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 


На једном пендикостару старе млетачке штампе забеле- 
жено је: „ебрњшн се сна БожњстњЕНА кннгд От рождестка 
ха „а.ф.хг. (1568) месеца деумбра на К. Д., Ењ Страмаж 
македонских Ећ Отљустко Ењ граде скендерн, манстро ка- 


мнао 2нетн“,. 


На истом листу стоји ова занимљива белешка: 

„Вб л%то „7 ф.м.7. (7147 = 1638) месеца дектемфта 
К. ди примише фр Маратљ Багдат н поснве месецњ едив 
нофњ н паде црњвењ снењ на јеммо н слвршише се хиа- 
мента н узвдеса месеца дектемфа К ди н по то време 
кторо лето змре црњ Марат н наста уцрљ Нбрагимњ. и тако 
да хнате но до после како нуде новл аспра н Бмстњ плаућ 
и рнданје по хападнте страни 68 мнодн м недугн ом на- 
прдасна самрљтњ“ ("). 

Од села Нерезе на "/, часа западно налази се арнаутско 
село Крушопек. У овом селу стоји још цела црквица. Арна- 
утин, који је притиснуо земље ово ње, држи у њој сено и 
сламу. Од живописа у њој остао је само један знак из му- 
ченичке страсти Христове у речи: „порвганне“... И заиста, 
све је у овој црквици предано поругању ! 

Од Крушопека иде се у село Грчец, које је на '/; часа 
од њега удаљзно. У овом селу нема ничега, што би пажњу 
путника на се обратило. Али даље од Грчеца на '/, часа, 
идући све на ниже к реци 'Гресци, налази се село Шишово 
и близу њега црква св. Никоде. Она је без кубета, није 
велика, али, судећи по натпису на њој, који ћу ниже наве- 
сти, она је врло стара. 

Ова црева била је обновљена у 1877 години у толико, 
што је начињен нов иконостас и то без и какве вештине, Али 
стари њен живопис, не гледајући на то, што је црква била 


= — —— —- ————— 








(5) Нису ди и ове белешке чистим српским језиком написане“ Иди ће 
се ваљда наћи да когод каже да н овде има блгаризма 7 





ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 47 


напуштена, сачувао се доста добро, и у свему је слачан жн- 
вописима у Нерези, Грачаници и другим црквама из српског 
времена. На жалост натпис изнад врата изнутра нз може се 
сав прочитати осим имена: „еромонахоњ .... бодна... 
Стоп... монлхокњњ“.... Можда су поменути јеромонаси и 
монаси подигли овај храм. Мештани причају да је он био ме- 
тох манастира св. Никоде, који се налази у планини Грчецу 
за с. Грчецом јужно, о коме ћу Коју ниже рећи. 

Живопис речене цркве (т. ј. св. Николе у с. Шипову) 
раздељен је на две половине широком за четири прста линијом 
(у виду појаса) у наокодо, изнад које су свеци из Немањиног 
племена, а испод ње неки други из општег хришћанског ше- 
матизма. Као ми је што нисам цео натпис у поменутој ли- 
нији могао прочитати, једно што је исти од дугог времена 
ишчилео, а друго и због тога што су мештани, приликом 
обновљења цркве, непажљиво чистећи зидове од прашине, 
побрисали многа имена. Могао сам прочитати само следећа 
имена: „Јиоро .. Петко... Исток. пољ Менада. попада 
Стана... ГФрко. . Велитко... Стонко ... Боно“... Можда 
су ова лица са осталима били ктитори и приложници помб- 
нутог храма, јер на јужном зиду у поменутој линији, где се 
свртује ред имена, јасно се чита: „..... традомњ н подкн- 
гомњ КтНТОрОМЊ... Вњ лЕтО ,5.0.н.г. (т. ј. 6853 = 13845) 
муд низ је дњ“. 

У југозападном углу цркво изнад оне линије намалдан 
је и св. Марко (св. Мафњко), а изнад њега „Сненла проро- 
унца“ са тако званим у Руса „кокошником“ на глави, које 
дојкиње у Русији носе. У левој руци држи свитав, на коме је 
написано: „О трнвлженос дрвео на немњ же распетн“.... 
У осталом све иконе у овој цркви имају натписе чисто срп- 
ске; грчког нема ни једног нити пак блгарског, 

Старинских књига у овој цркви нашао сам само 9 и све 
су српске реценсије. Само на једном пендикостару (15 вева) 








48 ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 


нашао сам на крају ову белешку: „Сима сжтида кимга списа 
се раво!о попа Сеефана 6љ азто ,5.1.0.Д“. (6984 = 1486). 


На другој страни 'Греске, на '/, часа западно, на пла- 
нинској тераси између Треске и тетовског пута лежи село 
Матња. Оно је само тим познато, што носи име од мана- 
стира, који се ту јужно од села на "/, часа при реци Тресце 
налази, или је може бити, манастир добио име од села. 

Манастир овај постоји на левој обали 'Греске, крај саив 
реке, на бреговитом месту. Западно од њега види се град 
Краљевића Марка на високом брду, а испод њега манастир 
св. Андреја, задужбина брата ну Андријаша. 

По свему се види да је матковски манастир у ОВОМ 
овругу био чувен ни славан, премда је сад готово са свим на- 
пуштен. У њему нема ни једног јеромонаха, него санжо један 
монах, Који не зна читати ни писати, са једним сељаком, чува 
овај манастир. Грква је обновљена 1497 године. Она нман 
купод као и Нереска црква, и као црква св. Ђорђа у се. Реча- 
пима (3 часа источно од Призрена) и као црква Богородице 
у с. Мушутишту (4 часа источно од Призрена). У свима је 
један исти стил. 

Натпис изнад врата изнутра гласи овако: 

„Ихволеннемљ оца н поспашеннемљ сна м сљерњие- 
инемњ стго дха: се сти Бжњстени: храма стне: кАдНТНЦИ 


и 


це: приснодњки Марне: донде Милица: н обрате цркво 
отврнено и покрн цркво: и попнса: сљунда припрата: и 
квпн лође: помени гди рави сконхљ Тошннва и сина МЕ 
Никола: н (ОБАЛДМОШАО Митрополита вур Лелнасне ко лате 
#1.6. (7005 = 1497). 

С десне стране врата унутра намалани су цар Костан: 
тин и царица Јелена, као што се готово свуда малају а с леве 
началан је лик јадне жене са натписом: „Мнанца“. То је 
ваљада она Милица, која је споменута у натпису, а до ње 





ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 49 


опет либ човека са натписом: „Микола“. То је опет ваљда 
њен син био. 

У Милице је бела кошуља са ђерђесом и везом цр- 
вене боје; додама пак модра. Права српска тробојка! Џин 
је (обучен) у дугачкој (модрој) долами, са црвеним поја- 
сом, а 38 појасом с десне стране виси му беда марама ('). 

Живопис је у опште добро сачуван. Натписи су српеви, 
али нома ни једног српског светитеља. 

На сред цреве пред царским вратима налази се плоча 
са следећим натписом: 

„Потто дикште се е ТаБЦИ греше мене БЉ Гров% 
кед,те ко и такожде 6 хошет Бмти нљ ПпомНЕШЕ мн 
свамн МОБо гест поменитте мене рава емио (Божију ") Маро 


а фовошљ Белнславн првставн св му себрљ КИ ди 6 дтТО 
;5.0.п.а.“ (6881 = 1372). 

Да ди је ова Мара — Велислава била знатна личност, 
није ми познато, али из натписа црвеве и из гробног нат- 
писа видимо, да је црква била подигнута на сто година ра- 
није, него што ју је Мидица са Миханидом обновида. 

На '/, часа од манастира Матке јужно, а изнад Треске 
стоји одвећ висок врш и на њему манастир св. Андреја. Ме- 
штани га зову манастиром Андрејаша. Испети се до њега са 
свим је тешко. Ја се нисам могао испети, но мој сапутник, 
вредни Петроније, с којим је и г. Срећковић у с. Сушицу 
путовао, примио је с готовошћу тај труд на себе да се испење 
у цреву, да сними натпис, и да ми њу опише, 

У старо доба ваља да су се људи пењали у овај мана- 
стир у котарицама, као што се и сад пењу у манастир Метеор. 
Испод манастира на обали р. Треске стоје и сад железне 
халке, за које су ваљда закачивали чамце, с војих су се 


(5) До пре 20 година у Призрену могло се видети код стараоца, који 
су се старог обичаја придржавади, где им о празницима виси по- 
ред појаса бела марама. 

ГЛАСНИК ЉУП. 4 





















































50 ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 


људи у котарицама или неким другим справама пењали 
(0 тога места сада се нико не може горе испети, него ' 
нешто мало заћи, а одатле с тешком муком пузати 
више, доћи на висину изнад манастира, па опет мало на 
спустати се 6 манастиру. 


Црвва је врло депа и потпуно здрава, не гледају 
то, што од пре 80 година ни једна хришћанска душа 
не њиви. Сано је звопара пала и бунар обатаљен. У ду 
има 30 ајмлина, а у ширини 15, а у висини 50—6' 
шина. И у цркви све је на свом месту: још су цели сто 
и сви се свеци, којих је небројено много, сачували недиј 
преступном рувом. 

Натпис изнад врата, кроз која се удази у цревј 
вих, гласи овако: 

Нувољеннемљ Бга оца кседрњжитела н поспеше 
сниа единороднаго н сљвфњшеннешњ всепрстаго доуха с 
се н напнсдсв сљи сти н кожљствнн храмњ 6љ ние ст: 
славмаго врховнаго аплд хва пркодванаго Андред тр: 
" подвнгомћ хрстомокнваго рака. БЖНА Андркоша сина 
раго вадговкридго кралк Блкашнна н кралнце Сленна. 
савет н влнко вњуможно воздахошњ н прнложвхомњљ 
рквн села оџ подн н оу 74 Брдн (") с метохашњ и п 
вамн (") же пнсавд соутњ нхввстћ.. 0 всемљ 6њ древни: 
хрнсовуак н сн дек селк мон Бзкзрци(:) н ПовНА 





(8) Стоји наштампано (Гласн. УШ. стр. 141): „у давредн“. (2. 

(6) Наштампано (%14.): „пракликамн“. Не ваља читати пи , 
камн“, као што је у Срећковића у „Краљ Вукашин уби 
Уроша“. Београд, 1881 стр. 26. 

(8) Наштампано у поменутом Гласниву: „Мже Ећ МНХЂ БЋ Бр 
ко хрисокуле“. 

(г) Наштампано (Њ14): „Биинрнуле. И сад се ово џостојеће се 
Ћувурци, а не Букурица. 





ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 51 


хамненје уркен сашнткон 2 ровором (“) (!) н дахомњ 24 
момково н 27 недне (>) понеке тако прнлавжно 6НС оКонм 
црквамњ имети ..... АЋТО ,3.0.6.2. (т.ј. 6897 = 1389) ("). 


Даље следују још две врста другом руком писане, које 
се не дају прочитати. 


Више проскомидије стоји написано: 


„Поменн гдн Бе равд свсего многограшнаго Голна 
митрополита н Григорна. монаха пнсавсл 7де“. 


Око кубета наокодо стоји написано: 
Нхволеннемњ Бл оца кљседфњжителк н поспашеннемњ 


сина едннороднаго и сљефњшеннемљ ксепрстаго даха прн- 
дожи се. село Крзшопеци (%).. село Момкоко с брдом (7). 
село Горица св метохом. ниве н лоде. село Длеоунца (“). 
т дољемћ. село Лзковнца (“). н Крзшница (“) сћ метохом..... 


Црква се врдо депо види с друге стране Треске, а, са 
планине, на којој стоји друти манастир св. Николе, Као што 
се и овај види из манастира Андрејашевог. 


Изнад црвве. стоји одвећ стрменит, Боритаст крш, уз 
који се у старо време ишло извијуганим путем (зигзатом), 
ограђеним с обе стразе зидовима, којих се трагови и сад 
виде, а међу њима овде онде стубови веливих стубица, које 
су чак до врха планине водиле у тврђаву, која је сад у 
развалвнама и зове се „Марков град“. У овом граду била 


— 


(А) Наштампано: „|. 1гекоромђљ“. 


(•) Наштампапо: „Н#7нскамје“. Село Ивање ин сад се налази, као и 
Момково у окодини манастира. 

(5) У Гласнику књ. УП. погрешно наштампано: „75.034.7.“ (т. ј. 
6863 = 1355). 

(3 О селу Крушопеку бида је реч више. 

(5) У Гласнику УП. наштампано; СЂ Бредом. 

(%) Село Глубочица надави се на граници качаничког и тетовевог округа. 

(5) Луковица село и сад постоји не далеко од с. Бувурци. 

(9) И село Крушица у тој околини. 


4% 


52 ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 


је такође засебна црева. Да је град био доста јак, види се 
по томе, што су зидови биди од три аршина ширине. 


Да се дође у манастир св. Николе, о коме сам изло 
пре поменуо, ваља на ново вратити се у село Шишово, пре- 
газити онде реку Тресву, која се на другом месту не може 
прегазити, 33 тим ићи десном обалом њеном, доћи до места 
према матковсеом манастиру и до богава, где је манастир 
Андрејаша, одатде се путем уз брдо иде у манастир. Ваља 
мн мимогред казати, да је сва ова планина (Грчец) обрасла 
шимшировим дрвећем. — Од с. Шишова до манастира има 
готово два часа доста тешког пута. 


Манастир овај сазидан је над тераси планине. Стоји па- 
ралелно са Марковим градом и са манастиром Андрејаша, 
само много изнад овог последњег. Одавде се депо види Мар- 
Бов град и оне стубице са остацима зидова, којима се ишао 
од цркве Андрејаша у онај град. Г. Срећковић у поменутој 
брошури погрешно је написао, да се манастир св. Николе на- 
лази на месту, где се састаје река Треска са р. Влајиницом 
и да се манастир Андрејашев налази близу утока Влајинице 
у Треску. Он је оно учинио јамачно због тога што је на 
карти означена р. Влајиница, које онде нема, и ја не разу- 
иви, како је та географска погрешка учињена. Уједно имам 
вазати и то: даје на карти означено тако, као да се оба 
манастира т.ј. св. НнБољски и Андрејашев налазе поред 
саме реке, док међу тим први је од ње удаљен од прилике 
на 800, а други на 1000 метара. Осим тога на карти је 
погрешно забележено место манастира св. Николе, т. ј. он 
треба да је на супротној страни; а онде, где је он на карти 
означен, треба ставити манастир Матку само на левој обали 
Треске, на којој је и манастир Андрејаша. 

Испод иконе св. Николе над вратима с поља стоји на- 
писано : 





ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 53 


„Ихводвинешљ еца. поспашеннешњ СсНид Н сљрњше- 


инемњ стаго даха сти кожестакин храмљ стаго архгереа м 
увдотворца Миколзе: сдпнсд се при еосввшенаго мттропо- 
лит скопски кнр Сбимсен н при Тгумењ кир КАковљ н бро- 
монах [еди ни ктитор кир Кадогннн Кожнхар: поувло се 
апрнама :[6: 1 саврштсе Твинд :к6: лето „Х.р.л.Н.“ (т. ј. 
7138 = 1630). 

У цркви је све сам прастари живопис. А што се тиче 
тога, што се у ватпису именује 1630 година, тим се не каже 
да је сав живопис из тога времена, него да је у то време 
само ново темпло саграђено и живописано, а остали живопис 
на зидовима наравно да је са свим стар. — На десној страни 
западног зида око врата намалани су као обично Костантин 
и Јелена, а на девој: „св. Снмеоњњ“ и „еб. Сад“. 

Изнад иконостаса пада у очи Брст прекомерве величине 
са распећем Христовим. Испод крста стоји у једној врсти врло 
вешто изрезан на дрвету запис, који се доста тешко чита. 
Он гласи овако: 

„би утии и сжиствни крст сљградисе Ф снтид 6 лето 
„теф.иг. (7158) а Ф вљплмренна хва „ах.м,е. (1645 г.) 
_ тогда се светителстеношн патрнархоџ Кур Паксео. и 
6...6 нканор (1) поекленнешњ Тгамена кир накова оудвлаж 
ажљ грашни мсромонахњ онзфрне н прнложихњ храма стого 
Николи а кууни спомењ сеонхњ роднтењ“. 

Осим поменутог крста, Који се нивад не диже, има још 
два друга, који се при ношењу крста носе. На једном од 
њих најстаријем, који има два аршина у висини, стоји на- 
писано: „распоњињ“; а на другом мањем: „сапнса сб си 
сжстакна крст. 6љ лато „Е.р.5.6. (т. ј. 7165 = 1697) иг8- 
мешњ кир Блсмане“. 

Од манастира св. Николе до манастира св. Димитрија 
у с. Сушици има читава три сахата. Готово за читави сахат 


_Бб4 ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 





иде се источно све уз брдо до врха Кршјан планине, која 
је онде сва обрасла тимшнровим дрвећем; за тим опет иде 
се јужно преко седа Петке и југо-источно преко с. Говордива 
за два часа до с. Сутице. По часа пута гази се по Сухој 
Реци, у којој заиста ретко кад лети бива воде. 

Кад заннтересован путник овим путем путује, само ну 
се питање памеће: да ли је баш овде убијен био цар Урош, 
као што вели Оц Кгезпе у својој историји (Назбогја Ву- 
паптпа еђе. Сагојо ди Егевле дошпо ди Оапде — Уепеј:в. 
М.006.Х ХТХ р. 229) да га је краљ Вукашин убио буздо- 
ханом и као што, ослањајући се на Кантакузена, исти писац 
тврди, да је цар био у с. Шаренику у скопском округу за- 
копан ' — Говорећи (на стр. 230) о смрти Вукатиновој после 
битке на Марици Оп Кгезпе вели да: ПИиз согрив ад 
запева Петефтиша Јо бизеттат Жавзве орраша регјаћши 
јахђа Џтови тегла ровЊтеша #итиши гесопаћшиа езћ. Исто 
веди и Мавро Орбини од речи до речи. Али на сва моја 
питања, има ли у овој околини село, планина или буди кабво 
место под именом Шареник, одговарали су ми да имена Ша- 
реник нигде у скопском округу нема. Ни седо Говорливо 
вије ми на питање одговорило, а село Малчиште (т.ј. Му- 
чиште) је са свим мучало. Казивања наведених писаца у ко- 
дико су верна, у тодико је чудније, како се није код меттава | 
сачувадо предање о томе: да је онде убијен и сахрањен цар 
Урош. Ја држим да је то због тоги, што су савременици тог 
догађаја, застрашени тим немилим и несрећним случајем, И'- 
ради ћутати за дуго па ни својој деци о томе не говорити, 
те је у течају извесног времена све то итшчезло, а на другок 
месту, где се чудо о томе, тамо се и сад тако прича и Ба- 
зује. Тако се исто десило и у време убиства царевића Ди- 
митрија у Русији. Док онде, где се убиство свршило, нико 
није смео о томе говорити, дотле се у удаљенијим Крајевнић 
јавно говорило. Па и краљ Марко као да је нашао за нужно 


ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 55 


прећутати у то време име Уроша цара убијеног; због тога 
није га ни споменуо у натпису на сушичкој цркви. 

На жалост и натпис на надгробној плочи краља Вука- 
шина, Која је у припрати, врдо се тешко чита. Нисам ни ја 
могао боље од г. Срећковића прочитати га, осим у једној речи, · 
коју је он прочитао „о Сслањиун“, а она гласи „о Улоеци“. 
Мишлења сам да је и она друга на две половине разбијена. 
плоча, од белог мермера, која се налази у олтару, надгробна 
плеча цара Уроша. Једна њена половина од белот мермера, 
на коме је двоглави орао са два стојећа лава, окренута 
леђима Ко орду, служи за подножје свештеника пред св. тра- 
незом. Друга половина стоји такође у олтару под крстиони- 
цом, где ју је и г. Срећковић видео. Натписа пема, ваљзда 
за то што се знало ко је под њом почивао и о коме је ва- 
љало ћутати. 

Г. Срећковић одвећ је тачно снимио натпис с једног од- 
ложка плоче, под Којом је краљ Марко лежао (Гласник КЊ, 
Х.УЛ.). Она је узидана у зиду нове кухине и заклоњена јед- 
ним долапом, ваљада за то да се боље сачува. Правидно је: 
такође снимио и онај натпис изнад јужних врата цркве уну- 
тра, па за то би излишно било да га овде опет наведем. — 

Храм је овај обновио краљ Вукашин са краљицом Јеле- 
ном, са Кћерима и са своја четири сина: краљем Марком, 
Андрејашем, Иванишем и Динтром. (Година је избрисана). 
Манастиру пак подожен је основ у 1345 години, Као што 
је речено у натпису, „Ењ ДНА БлагокЋрмаго цара Стефана 
и христомовнваго врама Бљкашнина ин сЕерњшн с6 6 дин 
елагоккрмаго н христомовнваго кралћ Марка“. Овај натпис 
изгледа као неверан иди сумњив због тога, што по њему из- 
лази анахронизам царовања Душанова са краљевањем Ву- 
кашиновим. Ади треба узети у обзир да је натпис 0 обно-. 
вљењу храма стављен после смрти Душана (+ 1855 дек. 20) и 
Уроша (који се у натпису и не спомиње, ваљада из наведеног 


56 ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 


узрова) и Вукашина (ј 1371 свпт, 26) враљем Марком, 
по што је дакле Душан био краљем и царем, по што је Ву- 
кашин био на врхунцу своје славе и краљем, а кад је његов 
син Марко носио титулу краља. | 

У цреви св. Димитрија у Сушици особито обраћају па- 
жњу гледаоца на себе свеци, који су намжалани у црви у 
наоволо. Сви они представљају галерију слива доња Нема- 
њића. Од других одликују се својом нотњом, која је достојна 
пажње. Сви су у дугачким доламама, низ Боје им виси по 
једна беда марама, као и у оних у матковској цркви Бого- 
родице. Велика је само жалост што су уништени натлиси, 
те се не може ни један прочитати (“). 

Г. Срећковић у поменутом Гласнику стр. 228 важе, да 
у северном цревеном зиду стоји наопачке узидан читав Ба- 
мен са натписом, Који при свој његовој жељи није могао про- 
читати. Да је та плоча служила за надгробну неке знатне 
личности, она не би онде и то наопачке била узидана. Из 
самог натписа види се да није од таке вредности да се ко 
год око њега мучи. Он се састоји из пет врста, и ја износни 
оно што сам могао прочитати. 

_ 1. У првој врсти не може «е ни једна реч разабрати. 
8. ............. БИК ..... ...МН8 


= -——  ———— њињ н 


(5) На своме месту рекао сам, да је са т. Сређковићем путовао вредни 
игуман Петроније, који је и са мном путовао. Кад смо ушли у цр- 
кву, њему је изгледало много што шта ново, јер он онда није видео 
поменуте ликове чланова из куће Немањића, а сад их је видео. Први 
пут их није видео због тога, што су сви били вешто замазани, па је 
после или слм креч опао или, по што су бар натписи уништени, мо- 
тла се она замаза скинути. Ко је све то учиннор Да ли Арнаути 9 
Не; они знају само очи светитеља копати, а ово су учиниан људи, 
који у багарским букварима пишу да су Пирот, Лесковац, Врања, 
Свопље, Куманово, Тетово и Косово блгарске вароши, Шан Њихови 
атенти. Боље би, може бити, цел постигли, да су омде намалали 
Асена иди вебог његовог претка, кад онде нема ни једне њихове 
задужбине. Међер су знали ћопати очи боље од Арнаута ! 





ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 57 


4. ........ ...... проунта 

5. Веус вфуна ... оу паметћ.. 

То исто могу рећи и за ову плочу, која је узидана у 
једној старој куди, у скопском граду, покрај самог Вардара. 
До сад се држало да је овај натпис од велике важности, 
ваљда због тога што га нико није умео прочитати, па се ми- 
слило да је грчки или римскн. Ево га: 

„Мак „16. дне пркставн се Стфањ 27060Њ......... 
омирињ .... поменој .... мада.... стана... поменоу.... 
и се гровњ его хд% КА лато ,3.0.н.г.“ (т. ј. 6853 = 1345). 

У полуразрушеној цркви у с. Љуботену, Боје северо- 
западно на 3 часа од Скопља одстоји, чита се премда и ве 
потпуно овај натпис: 

„(њхида се син Бжстени храмћ стаго Беликаго оца 
николн подвнгомђ н традомљ гже Сленн Ељ дин Стефана 
краља Дашана (даље је избрисано и само се реч 26етањ 
види) Бћ лзТО „5.0.М.Е.“ (т. ј. 6845 = 1337). 

___ На зиду намалан је сам Душан с круном на глави, у 
десној руци држи осмоконачни крст; до њега супруга муи 
млади цар Урош са круном на глави. Његово младо лице 
Арнаути су са свим покварили. | 

У «. Кучишту на 2 часа од Скопља северно налази се 
велики манастир св. Арханђела, али од старина није у њему 
остало, ни натписа, нзти живописа. | 

У с. Гошљу, не далеко од Таора и Бадерског села на 
левој страни р. Пшиња налази се манастир св. Јована, 8 
на десној страни исте види се манастир св. Богородице. Пу- 
тујући туда преко Каплан-хана 1871 год. снимио сам натпис, 
боји се у цркви св. Јована налази. 

Хан (Келзе уоп Вејетад пасћ Зајошк 2 изд. стр. 162) 
вели да су му копију с поменутог натписа дали у Велесу 
и говорили му, да је ону цркву сазидао сам цар Јустини- 
јан! Натпис овај пак гласи овако: 


нии._ 


58 ПУТОВАЊЕ ПО ОТАРОЈ СРБИЈИ 


„Ихколентешњ оца поспашентемњ сина н сбришентешњ 
стаго дха Стин храмћ свуда се Ф темељ н подпнеј се 
традомњ н настоднјемљ скосо спен28('“) БГОМОЕВваГо. 
епископа кир неснфк келешњкого 6 манастира Хографа. 
вњ враме патртарњстемошего гда елаженаншемоу н келере- 
уеваго господина но вла прљвн Постинеди! Охрида: кур 20- 
сима. н при неуљстивом Н урношњ црњ солтањ мехомет. 
тогда н гиритњ вагетњ бист н Бнстњ ктитори Ф Радник (") 
ћове. Меда. Мерањца. Продан. Степлињ Басе. дерињ. 


Дантета. бара. .... 6 лвто от рождестка хрва „а.х.0.“ 
(т. ј. 1670). 


Голубински, (на стр. 134 у својој историји) указујући 
на овај натпис у путопису Хана (Ке1зе... 1. изд. стр. 240), 
у ком је споменут патријар Зосима, не може одредити го- 
дину зидања цркве, па вели: да би се могла тачно означити 
година, ако би се могдо знати шта је оно гнритњ, Боји је 
био у оно време освојио Мухамет. Због тога је он ставио у 
списку зрхијепископа охридских Зосиму чак и пре Про- 
хора (152383—1543) и односи га времену Мухамеда П-ог, 
међу тим он је живео у 1670 години за време Мухамеда 
ТУ -ог; јербо острво Крит (који се по турски зове Гирит) 
освојили су Турци у време Мухамеда 4-от (1648—1687) 
у 1669 години. Према томе и година на натпису мора бити 
1670, а не друга, премда се тешко чита. Изгледа као да 
је „аџо (т. ј. 1470). То није џ, но х, не 400, но 600. Нат- 
пис је по свој прилици стављен на годину дана после освд- 
јења Кршта, по што је тек црква довршена била. 

Тодико за сад о старинама из скопског округа. 


(1 „Спенза“ — италијанска реч од „Зрева“, Вреве — трошкове. 
(2) Рудник је село бдиву манастира на У, часа. 





ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 59 


Неће бити с горега да овде изнесем једно писмо митро- 
подита призренског Евсевија. Оно је важно тиме, што по- 
тврђује да је у Призрену био под овим именом митрополит 
после укивућа пећске патријартије, а пре митрополита Јан!- 
ћија. Осим тога, из њега се види, да је у Новом Брду било 
у његово време т.ј. на свршетку 18 столећа доста хришћана 
и неколико свештеника, у коме сада нема пи једне хришћан- 
ске дуте, већ су сви мухамеданци. Писмо је писато у При- 
штини и гласи овако: 

„бвсектт жтео милостио правослакни митрополит 
прнхренскти н косовски н проуда. 

Марност наша пншетђ Ек масто Моко сердо перксе 
слбеларпо Радокдив по протнмљ сшеннкамђ како ендите сје 
наше пнемо тако да придете к нашљ у Прифинз уасђ пре 
и тако хмавте н нно не сотворите. Октомефа 17 у Прн- 
шиниз“. Године нема ("). Потпис је као обично код грчких 
вдадива увезан. 

Кад сан године 1873 био у Новом Брду, било је онда 
30 мухамжеданских кућа. Арнаутин, који ми је село нокази- 
вао, говорио ми је, да су се поарнаутили због околних Арна- 
ута, с којима морају бити у д'"диру. Сами град је разрушен, 
а. био је јако саграђен. Унутра је пуно камења, те се не може 
ништа расисзвати. Ту сам видео и оне велике од камена бомбе, 
које се употребљаваху у време одбране тврдиње и које су спу- 
штали низ брдо из тврдиње у стан непријатеља. Зидови: су 
наоволо сви здрави, а не зидовима унутра било је тераса у 
ваокодо. У зиду на источној страни с поља узидан је велики 
крст из црвеног мермера, који смета ондашњим мусломанима, 
и они би га давно повварили, да су се могли до њега попети. 


(") Евсеније био је митроподитом призренским пре Јанићија и умрљо 
пре 1789 год., кад је већ новопазарски митрополит поменути Јапи- 
ћије посећавао Призрен. у звању привременог митрополита (види 
моји „Податци“ стр. 14). 





60 ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 


дападно од села на 10 минута на висоравну виде се 
зидине велике цркве. Мени се чини да она није била ни до- 
вршена, него да су зидари зауставили зидање око кубета баш 
онда, кад је Новом Брду претида опасност од навале Турака. 
Друвчије изгледају остаци зидина разрутшене цркве. 

Даље к северо-западу од цркве на '/, часа виде се рупе, 
из којих су вадили сребро за ковање новаца. 

Узгред саошпштићу још неке белешке о бившем манастиру 
Војсиловици, Који се налази на /, часа северно од Гра- 
чанице, под пданином Ведетином. Још се познају трагови 
мале цркве, а не види се ви да је било онде каквих вели- 
ких зграда. 


У библиотеци призренске богословије чува се један стари 
триод из цркве св. Петке у с. Беревцу (у сиринићској жупи) 
и на њему стоје ове белешве: 


Прва: „бта стада н дшеспасна книгд током тргодљ 


покдаи манастира Бонснловнце храм рожстев прастме сце. 
Но да никнмђ нвс демлема Ф сес БжТе ЦрЕкн да нАСљ 


С 


БасЕно, пода ма (ес сапраникљ мтн БТА БЂ место цнлосте 
н подлисахњ ал. смвренни Паксен СЕОСКО ракого лзте 
кб р..6.“ (т. Ј. 7139 = 1631). 

Друга: „6 лљто 1762 га. Тогда же ебрете се Б уркем 
Градтаннци. Понеже епзстекљ монастир Бопсиловнца того 
фадн да еств Ф сега ажта црквн Градудискон“. 


У селу Дворане (источно од Призрена на 3 часа, а 
северно од с. Мутутишта на '/,ч.) сачувао се у цркви (сад 
се налази у манастиру св. Тројице) пролог, у коме стоји и 
ова белешка односно оног војсиловичког манастира: 

„Писа се Ста книса вљ лето „2.348. (т. ј. 7068 = 1560) 
писахљ сНо вингв гмемн пролог многограшитн монахљ Па- 
хомте 8 манастнрв глема Консиаокнца: н прндожихњ 10 





ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 61 


мондстира стен н жиеотнатљше и нерахделимте таонце 
гмема рзснинца 6њ слакословје 68 ом сп...“. 


На свршетку овог наставка мојих бележака одвећ ми 
је мило што могу саопштити још једну, по мом мишљењу од- 
већ важну белешеу. 

Управитељ овдашње богословије П. Костић, уређујући 
богословијску библиотењу, нашао је међу старим књигама 
један лист с једног тетројеванђеља, на Бјмв стоји забележено 
име писца поменуте књиге и место, где је оно писато. Нај- 
важније је у белешци то, што се изближе означује предео 
Гаљкотица, који је цар Мануил Немањи поклонио. Она 
гласи оваво: 

„Слана сљефашитемо Еб 6 БзКм амтић, Сјн сти н 
ежтанти тетросигањ хвахњ 8стљ, сљпнса многограшнти Петр. 
сеника н попа Марка Ф села Кожиннувхћ. кљ храмб 
стго прхререа но ттодотворца хвд Миколи. кђ теман ре- 
комки Даљкоунув. под гореомћ рекомомћ У рљ- 
номљ Гором. Бе вркме н лето, егда ихмде О вишнаго 
н Бсахђ Теорца но сњдавтелћ но Ка, хакоменје свмрњтнос, н 
сфњањ рекомал тома. по лнуз вљсен Даљеоунук 26маН, 
по нншхњ хемлажћ н поже улкм бкоже пшеннуз. ти рздн и 
даљ грашшн н медостоннтн но калнти н Бранти но когатн 
грахоемљ патб унсла песка мерскааго, рдбњ Ту Х6Њ, реко- 
ме: Петрњ. пртехњ пеудтљ и дар стго Дха, стн рвуњ ти 
Трн прицњ на тел свонешћ, јегда Б%ХЊ пост пнсати Ста 
тетроеџгљ. МИ лежахљ Г мсце К недеме. а свапере. ре. дин. 
Н пакм мастно Ба жниваго млоџнифаго ме н прљустте вце 
и стго еца н угодоткорца хед Миколм, н Георга н Димт- 
трта мластњ полвунхњ н жнкотљ (Бртохћ н књстахђ Ф БОЛЊ- 
инаго мн ложа. н сљврњшихв стон но Ежтенмн тетросугљ 





692 ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 


по вљскренћо хвоџ вљ сиатан Те. ма апридд К Дињ. И плака 
ман б'ењ Саренниуњскон унн но кннгоутиска. афе тто аљ 
гришнти прагркшихв, 4 65 неправлаите га ради. но Маф 
траднкшнхсе О сем СТЕ буги помннанте н Блсенте А 





не канете а вас Ећ ДА Блевита Бсахђ лмтнњ“. 

Судећи по оној болести; Коју писац у наведеној белетци 
зове „ома“, и која је владала не сано у Глбочици него 
и у другим пределима, могла би се одредити година, кад је 
та бодест и у овни крајевима беснила и кад је тетројеван- 
ђеље било писато. Али, немајући за то јасних и позитивних 
података, ми ћемо другим начином пронаћи годину, у Бојој 
· је оно тетројеванђеље написато. Пре свега ми имамо доказа 
да је ова вњига писана пре 1713 године, као што се види 
из прибелешке, која је на противној страни диста невештох 
руком написана. Она гласи овако: „О пакн га (т.ј. јеван- 
ђеље) мапи попљ предантерћ Марко О села Брнестав 
та дванљестђ грошахђ вд лето „7, тишно (тако) .С.6. Н .4.“ 
(т.ј. 7221 = 1718). Није писана ни касније 1658 године, 
јербо изнад ове наведене прибелешке стоји друга прибеле- 
шка писана; и ако је са свим побрисана, она гласи оваво: 
„Сне евћедне капи попњ Дмитрђ н2, Дрвлака (7) од ањ- 
дрен (%) да Кљ гроша да дна како ма платихв муа марта 
†лето „Тер. Н 25. Н .5.“ (т.ј. 7166 = 1658). Кад је тако, 
онда нам ваља тражити годину писања овог јеванђеља пре 
ове 1658 године. 


Сам писац даје нам еључ, да пронађемо ону годину. 04 
у наведеној белешци каже, да је оно јеванђеље свршио „по 
кљекре(сејнио Христовој ЕЂ сЕЖТлН Ус[тертакњ] месеца 
априла „к. Днљ“ (20 дан). Дакле Ускрс (први дан пасхе) ј 
тој години био је 16 априда. А ми знамо да је Ускрс овог 
дана (т.ј. 16 априла) био или 1609 године или 1620-те. 
Фбог тога могло би се рећи да је у једној од ових двеју го- 


ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 63 


дина писац „Петрњ“ свршио јеванђеље, али правопис белешке 
даје нам право да кажемо, да је јеванђеље писано било још 
много пре, готово на једно стодеће. Мишљења сам да је оно 
писаво на свршетку прве подовине 16-г столећа, по што се 
сравни правопис „Петра“ са правописом других писаца истог 
столећа. У течају означеног периода први дан Ускрса био 
16-г априла, а четвртак 20:априла, 1536 године. Држих 
да је у овој години оно јеванђеље писано. 

У осталом, аЕо би оно јеванђеље било писато касније 
на пр. у 1587 години, кад је Ускрс такође био 16 априла 
и светли четвртак 20 априла, ипак наведена белетка важна 
је по својој садржини и намеће питање: 

Где је била та Длађвотнца подњ Црномљ 
Гороц"! 

Већ је г. Новаковић у својој историјско-теограФској сту- 
дији „Земљиште радње Немањине“ (Годишњица за 1877 год.) 
доказивао: да се предео Даљкотуница или Глљкоунуа 
налази око Лесковца и држи да се и сами Лесковац тако 
звао, „као што нас“, веди г. Новаковић, „учи традиција 
коју је Хан забележио и у Жејве уоп Вејстад пасћ Зајо- 
шк, Улеп 1861 (стр. 28) поред осталога каже: да је Леско- 
вац своје име променио и да се пре звао ОПађа зећћ12а“. 
Г. Новавовић, користећи се овом заиста важном белешком 
Хана, а в упоредивши села: Мирошевце, Вина, Горину, Ра- 
доницу и поток Сушицу са оним селима, која се спомињу у 
писиу (") царице Милице, која је даровала манастиру св. 
Џантелеимона у св. Гори, он на другом месту ин не тражи 
друге Глубочице. 


() У том писму (види Гласн. ХХТУ стр. 279) стоји: .' Гмвохтнци 
село Мпротшескци с метохомћ н с мегдми н село Книмћа с ме- 
тохошњ н с мегамн и хаваломћ мо мегм 2а62л0у томоу до реке 
Соџтнце н до радонниске мтге, 8 на стр. 274: |Огд приложн 5 
Гавотици село Горнно н сехо бедллрун“. 


64 ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 





Али из наведене белешке с тетројеванђеља види се, да 
се Даљвохнца иди Гаљбеоунца налазила под Јрнох 
Гором. Да видимо нема ли седа под тим именима, која се 
у писму царице Милице спомињу, и око Црне Горе. 

Осим Кожинца (чује се и Гошинце), које се налази 
између Црне Горе и Куманова (“), ми на Барти Видимо под 
Црном Гором северо-западно од Куманова и село Мирос- 
шевце. У кумановском округу има такође и село Винце 
(ваљда од с. Виња), у коме се родно призренски митрополит 
Захарије (1819—1830). Село Седларв налази се опет у 
границама кумановеког округа. Цар Душан, прилажући 1849 
год. цркви архиљевској „оџ хемлн жегланговскон“ земље Х 
баштине, споменуо је (види Моп. Зегђ. р. 143—-144) и „се- 
лице Седларљ“ у оном пределу. Познато је да је Жегли- 
тово било такође близу Прне Горе, а међу Скопљем и Куна- 
новом. И поменуто у прибелешци (на јеванђељу) попа Марка 
село Бреста (“) надази се на граници Куманова п Свопља, 
близу села Гошинца и не дадеко од села Станчића (у Црној 
Гори). Па и поток Сушички (Сушица) налази се у Бума- 
новском округу на граници скопског и Бумановског округа 
и утиче у реку Џчињу. — 

Све ово даје и нам право мислити и рећи, да је Гаљбо- 
чица била у границама округа скопсвог, гиланског и врањ- 
ског. Овај се предео састоји из равнице, која је заиста „дубоко 
укопана“, као што Хан веди за своју Дубовштицу (стр. 142). 
И као за што не би могда Немањина Длебочица бити много 
јужније од Лесковца“ да што се не би могло рећи да је бар 
кумановски ЕКоритасти предео био Длђбочица, Кад сад већ 


(5) У селу Гошинцу иди Кожинцу има 40 кућа мухамеданских са раз- 
валинама цркве, ваљада св. Николе. 

(2) У селу Бреста има више од 150 кућа мухамеданских. Дели се на 
две махале: једна махала спада у гилански округ, а друга у скоп- 


сви. Село Бреста граничи и са селима Шамшаре, Летница и Дебео- 
даб на североистоку од Скопља. — 


ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 65 


знамо, да је она граничила са Јрном Гором — Осим тога 
и садашње Куманово није се много раније тако звало, него 
му је то сборашње име. Но, доле бољи зналци овог предмета 
још један пут озбиљно претресу питање о Длаљбочици, ја се 
надам да ћу из ђутука (старих теФтера) дознати старо име 
Куманова (ако није то Његдигово) иди оног места што се 
сад Биљач-хан зове, и набавити још који доказ о томе, 
да је Длрбочица била много јужније од Лесковца, ако није 
довољан овај, Који нам даје поменута белешка. 


У Призрену на дан св. Саве. 
1884 год. 
ЈАСТРЕВОВ. 





ИЗ МОГА ПУТНИЧКОГ ЗАПИСНИКА. 


У моме путовању по Старој (правој) Србији и по Арба- 
нији приметио сам да су Срби надгробне плоче са римским 
натписима употребљавали при зидању цркава; Турци паБ 
уништавали све што је било српско; а Арнаути и Арнау- 
таши (поарваућени Вдаси и Срби) утамањивали једно и друго 
т. ј. и римско и српско. Али и опет се налази овде-онде, 
већином под земљом по који натпис који очекује стручне људе 
да га изнесу на јавност. 

Путујући кад-кад по овдашњим крајевима, нисам про- 
пустио да не препишем што ми је до рубу дошло. 

да сад у одговору на ваше пријатељско писмо од 31110 
1383. шаљем вам четири натписа из мога путничког 3Запи- 
снива — један талијанско- латинсви, један римски и два 
српева. 

ТААСНИК ГУ1!. 5 


66 ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 





Натпио у с, Оршу у Мирдитији 


Француски консул у Свадру, Хекар, у својој КЊИЗИ 
„Наше АПашв“, 8 посље њега Вјет, такође Француски коњ 
сул у Скадру, у „ВоеНп де Ја вос16%6 де вбортарће. 
Ат] 1866, говорећи о Мирдитији дасву њоји сада н4- 
дазе у Орошкој цркви утвари црквене Бао на прим. путир 
и крстови византијског стила и да има цркава, у којима се 
на зидовима чува византијски живопис, нијесу саопштили 
натпис Боји се налази на једном од онијех Ерстова, ваљда 
за то што им није испало за руком да га прочитају. 


Заиста натпис не да се лако прочитати. Поп у Орошу 
захвалио ми је што сам му протумачио именовани натпис на 
крсту, премда и ја нисам две речи могао разумети. 

Крет је у висини један лакат. Удешен је био тако да 
се могао стављати на дугачко дрво при ношењу литија. Сами 
је врст од дрвета у сребру овован, а познаје се да је био 
и позлаћен. Крст је осмоконачни са испупченим изображе- 
њем распетог Христа, а по крајевима виде се емблеми такође 
испупчени ; за јеванђелиста Јована изнад Христа између речи: 
0Х СУДН орао; за другог јеванђелиста са десне стрне — 
вб, а с леве стране изнад свеца т. ј. трећег јеванђелиста 
изрезано је: мАвСО8 еудмбеглут. Лик је четвртог јеван- 
ђелиста испупчен испод ногу Христа. 


Натпис је на крсту следећи у готичним словима: 


#1447 ХМ 7 2678 орезта –() свовт гест | РАВЕ 
+ 81ХОВ (ф) РОТ0 руснабти (фу 15 темро 1 МРЕ! 
втвета РТВо + ДУСНА 1 ЕМТ 1 КТОЗА (ф) АДАМОУЛС 
+ гес 
Ово читамо овако: 1447 аппо Фе 7 асмв дџевђа стов! 
Тест Тате #пог Ројо Оикагп 1а јетро 4! ..... . 
Рака. Е п1 Меза Адашоујс [ва]. — 


ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 67 


Мирдитски попови држе да је овај крст Бао и друга 
два (од ових један се надази у с. Блиништу) без натписа — 
знаци православља, па због тога их и не употребљавају при 
служби и држе их само у ризници, премда је извесно да су 
Дукађинци били катодичке вере пре 15 века. 


Натпис у манастиру Трескавици 


Путујући 1880 год. преко Шрилипа посетих манастир 
Успења богородице — 'Трескавицу — задужбину српског 
краља Душана. Манастир лежи северно од Придипа на 17 
ч. у пданини више града Краљевића Марка. Хрисовуљу овог 
манастира наштампао је у Гласниву ЕЊ. ХГ покојни Дани- 
чић (види тавође Гласн. КЊ. ХШ и ХЏ стр. 356—8361). 

Нећу се овде бавити описом манастира; само ћу саоп- 
штити један натпис, који, Коднко ми је познато, није још 
обелодањен. Он је изрезан на камену који је узидан у спо- 
љашњем северном зиду цркве. | 

Ево га од речи до речи: 


:: меца генара : 8спе 
)АЕЊ ЕЖН ДАЕНЖИ 
њљ : енохнафњ : уцра 
зроша : БљСеСрњЕљ 


сме ХеМмл6 : Грњућ 


ске : н помофњске 


т ~ “, 


616 : 5: 0: 0: 
А 
енљтд : е! : 


т. је: месеца генара успе раб божји Лабижив енохијар цара 
Уроша све српске земље, грчке и поморске године 6870 — 


1326 г. индикта 15. 
5. 


68 ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 


Два натписа — један римски и други срг- 
ски у с. Шушинци. 

Летос ове године посетио сам манастир св. Димитрија 
у Шушици у сеопљанском округу. 

ПроФ. Срећковић 1873 г. саопштио је у Гласнику БЊ. 
46 стр. 223 један римски натпис Боји је изрезан на једној 
узиданој плочи, ади га није верно преписао. Премда и ја 
нисам врдо вешт римским натписима, ипак у моме препису 
више се може разумети смисао натписа него љи из преписа 
Срећковићева. Ево натписа: 


М. АУВЕШУ8 
МЕЗТВАМУ МЕТ 
тее УШ ер уп У 
ХЈТ АММЗУ 1ХХХ 
М. АУВЕТ, МЕ8 
ТВАМ8 ЕР (%) 
РАТЕГ ЕТ ЕШ 

О РОБУТТ 


Ако није испало за руком г. Срећвовићу да наведени натпис 
вернс свими, ипак зато он је тачно снимио српски натпис који 
се налази у истој цреви т.ј. у задужбини Мрњавчевића. 

Пошто :е овај натпис г. Срећковић раније на јавност из- 
нео (у Гласнику књ. 46 стр. 220), ја не бих нашао за умесно 
да га опет изнесви, да ми није за то дао повода г. Руварац, 
који именовани натпис увршћује међу натписе Милојевића 
(Гласник ХШИХ, стр.,39 „Прилошци 6 објашњењу извора 
српење историје“) и Као на такав није се хтео позвати ј 
својој расправи о синовима краља Вукашина. 

Истина је да је г. Милојевић као књижевник доста по- 
грешио што је много измишљених натписа својим путописом 
читаоцима пружио, верујући својим дописницима, као што је 
ово обелодавио Ведичво Трпић Призренац у брошури „Ми- 





ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 69 


лош С. Милојевић у Призрену и његовој окодини“ Београд. 
1830 г.; али о г. Срећковићу не може се тако што ни поми- 
слити, а још мање о реченом натпису. Изузимајући неколико 
правописних погрешака које су опет нехотично Бод њега 
испале, нема никаквих ногрешака које би смисао квариле 
или изопачилв. 


Натпис тласи овако од речи до речи: 


Нуволеннеш Оца но вопљшеннем сина н сашествнешњ 
стаго дха ФБНОВНСЕ сти пресожњствени храмњ стаго велнко 
мвтеннка христова погадоносца н уздотворца демитрта сљ 
омсредњнеш н потшантемњ Благовкриаго крала Влкашних 
сњ Благоккрние Кралице бленм ин св Трве 2МОБлЕННШЊ его 
штерма но снномњ Благоекриммњ кралешњ Маркошљ н Ди- 
дреашешњ Нванишешњ н Днимнтром .... емзже монастирњ 
науесе Хаати лато „зонг (т. ј. 6853 = 1345) књ дин БАл- 
говкрнаго цара стефана н христомовнваго кралта Клкашнна 
сврши се Ењ дин Благовћрнаго н кристомовнкаго крала 
марка. | 

Овај натпис јасно сведочи да је краљ Вукашин имао 
четири сина. Осни Марка и Андрејаша споменутих у 
повељи Вукашиновој од 5 априла 1370 (Моп. Зегђ. р. 180) 
краљ Вукатив имао је још два сина — Иваниша и Димитра 
као што о томе сведочи и Мавро Орбини: Поро Ја шогђе, 
веди он (р. 2789), деј Ке Уисавепо гевђагопо дпаффго 8101 
ћећпој сће Гагопо Магсо, Гуашве, Апдтвелво ећ МиИгаве. 
Овај цитат читамо у истог Руварца (у истоме чланку стр. 
88), зли излази тако као да он сматра и речи Орбивија го- 
тово као ауторитет Милојевића. 


Г. Срећковић само је погрешио у томе што је под оном 
сликом у јужној припрати с деве стране врата прочитао: 
књ христа Бога Благовврни синњ прћемсокаго Ккрдлад Клљ- 
кминна ктетофњ марљко (стр. 220 Глас. 46); а међу тим 


10 ПУТОВАЊЕ ПО СТАРОЈ СРБИЈИ 


у место ктутофњ мајфњко прочитао сам, премда с трудом нри 
помоћи истог игумана Петронија с којим је и г. Срећковић 
у Шушици био, ктитор НБЛИНШЋ. И заиста овај Иваниш 
„намалан млад, деп, црномањаст, с округлом дрном бра- 
дом и владичанском Круном на глави, са свитвом у једној 
руци“; а с десне стране намалан је краљ Клкашињ стар, 
сед, са натписом који се чита лако. 


ЈАСТРЕБОВ. 





ЈЕПИСКОПИЈЕ . 
ЗЕТСОСВА ТЖ ДАВА РСК А. 


од 


ју ДуУЧИЋА 


АРХИМАНДРИТА. 


Уа 


1. 
дЕТСКА ЈЕПИСКОПИЈА. 


Имена јепископа и митрополита, који су њоме 
управљали од 1220 до 1884 г. 


1. Јеписнопија зетска, коју је св. Сава основао у првој 
четврти ХИ. в., 


Може се поуздано тврдити по старијем љетописима, ли- 
стинама и ресудтатима досадашњијех истраживања на пољу 
српске црквене историје, да је први архијепискон српсви св. 
Сава установио зетску јепископију у првој четврти 183. в. на 
Превлаци, у манастиру св. арханђеда Михаила. 

Превлака је острвић у Еоторсвом заливу по дно гр- 
баљске и кртодске жупе, 

На њу се доходи морем и сухијем, јер је с источне 
стране море са свијем плитко; те се може и пјешице пре- 
лазити (особито љети) по камењима, која су разијештена од 
обале до острвића на Борак један од другога. 

Први да зими, кад море бјесни и нарасте, покрије то 
камење (скакала); па се тада може и с те стране довозити 
лађицом на Превлаку. 


97 ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАВАРСКА 


Простор између мора и високијех брда негда зетски- 
јех, а сада црногорсвијех од Новога до утока Бојане у море 
назива се у старијем листинама и љетописима у неким „ли о- 
кантисконе“,'а у ноким „убтско поморне“. 

Садашње име „Бока“ (Восће д1 Саћђаго) италијанско је; 
одомаћивши се у нашем народу од онога доба, од ЕЗЕО су 
Мљечићи пружили своје грабљиве руке на Котор и остале 
градове у зетскоме Приморју. 

Превлака је на лијепу мјесту у заливу которском и ва- 
зда је била знатна у грбаљској жупи. 

На њој је био у старо доба један градић (савњеЏ пп), 
који спомиње и поп Дукљанин у својој хроници ('). 

Остаци тога градића виде се и данас на Превлаци. 
А рушевине манастира св. арханђела Михаила јасно свједоче 
о својој негдашњој величиви. Народ у Боци још јасније прича 
зди удес овога знаменитога манастира, за који веле митропо- 
дит црногорски Василије и Симо Милутиновић, сваки у својој 
историји Црне Горе, да га је сазидао српски првовјенчани 
враљ Стефан (=). | 

Међу тијем зна се, да је Немања ]. узео св. арханђела 
Михаила за покровитеља својега дома. А св. првомученика 
Стефана за поБровитеља српске државе. 

Манастир се овај назива у старијем љетописима и ли- 
стинама „славни монастнфр“; у неким „арљхвстра- 
тега“, а у неким „архангела Миханла“. 

И доиста је био у средњем вијеку чувен и славан у 
толикој мјери, да се име острва, на којем је, поред имена 
арханђела Михаила, није ни спомињало. 





(") РовЕ ћаес #11 Јерћесћ, регребгаћо (га ће о веви сћописјајо, саере- 
гоп дошраг (еггат рабге согит гев еп(е јп сиПо де Саббаго 15 
Јосо, аи1 Егајескив ебиг, иђа савје ши 8151 сопвгихегаћ еб сапат 
Пг Сгтпас, стр. 40 

(2) Ист. Ц. г. митр. Василија Москова 1754. г. Ист. Ц г. Сима Милу- 
тиновић. Биоград 1885. 





ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 13 


Само је у крмчији зетскога јеписвопа Неоеита од 1262 
год. споменуто уз име манастира и име мјеста: „6 цркви 
дрхангела Михаила на месту Нлокнуч“('). 

Мимогред ћу овдје споменути, како се нашло историка 
у наше доба, који су доказивали, да зетска јепископија није 
била ва Џревлаци(“). Али то нијесу могли доказлти. 

Полемика је о томе вођена; пера су ломљена; и битку 
су изгубили противници Превлаке; јер ни један доказ Ни 
биљешву историчне вриједности нијесу могли изнијети у по- 
тврду, или барем за оснажење својега митљења. 

Управо ме то и потакло, да напишем ову расправу, 
тврдећи, да је заиста св. Сава српски подигао катедру зет- 
ске српске јепископије у манастиру св. арханђела Михаила 
на Превлаци. 

Доказе сам за то цртао из овијех извора: 

1. Ратаћки. ШаФарив 1851 год. Шраг. На 59 стр. 
„тораго епископа постаклоцктћ оу 26Те ДТ0- 
клиттаскомњ поџортој Ељ храм арх!страт!га 
Миханла“. 

2. Мопшт 5. Миклошић 1853 г. Беч. На 50 стр. за- 
пис у цркви св. Петра и Павла у селу Богдашићу у оБолини 
которској, коју је сазидао зетски јепископ Неофит 1269 г. 

Између осталога стоји: „сљудахњ храмћ СНЕГ Е. 
овљастњ светаго Миханла“. 

3. Животи краљева и архијепископа српских. Даничић 
1861 г. Биоград. На 304 стр. „Свстатике Бенстњ кепн- 





(') Григор. стр. 182 и 183. В. Јагић Беаг. К. У!. Загреб 1874 г. 

(3) Да је зетска јепископија била на Превлаци тврдиди су: г. јепискоџ 
Г. Петрановић, шемат. јепарх. бококот. и дубров. 1574 г. писац ове 
расправе у 41 н 48 Гласн. срп. уч. друштва. Голубински је с:мо 
копстаптовао да је на Превлаци. Крат. очер. и т. д. Москва 1571 г. 
стр. 466. Тако и г. С. Новаковић Срп. Оба. Х. и ХП. в. 

Против: г. И. Јастребов 48 Глас. г. Св. Никетић, Сион 1814. 
стр. 24 и неки цисац под „3“ у брошури „Сгкуа КабоНска 1 зјего- 
звроуједаојје 1иоспо“ 2Лаџтеђ 1875 г. 


14 ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТОКА И ДАБАРСКА 


скопњ славнаго монастира дрљхавгеда Миха- 
над Еђ странћ 26тсу%н; тоџ 50 и прљЕекие прн- 
СТЕ МИНШЊСКМА ОБра7“. 


4, Мопшт. вресј. Њазђог. вјауог. тегаоћ. 7. ]. 

У повељи, која се ту находи, дужда мљетачкога од 10 
маја 1309 г. а упућена мљетачким консудима у Котор за 
нахнаду штете, коју су имале двије мљетачке Буће, Бад ИМ 
се сломио брод у Приморју. 

Ту се вели изивђу осталога и ово: „Фе сава Соп- 
фагепо ећђ де сава Вагђо, дпогџт [11 сајеа 
сат тегсафјопђив дпџе равза и пап(гартит 
впрег СбЏаћагцш“. 

За исплату штете учињена је погодба „си ер1всоро 
вапкјт Мећаеј1в“, стр. 2839—240. Загреб 1868 г. 


5. Гласник ХИ. срп. учен. др. стр. 368 „Тбеш де 
сћтлагешо сће рег 11 соп пл] де бабаго а упе!! 
деј шефторо11ћј е деја Лира де зап Мзећ1е!“., 

6. Историја Црне Горе митроподита Василија, Москва 
1754. г. Сима Милутиновића. Биоград 1835. г. 

'. Историчко-ђеограФска студија др-а К. Јиречека „Те 
Напде1звђгаввел ппа Вегстегке уоп Чегђјел 
ппд Вовп1еп“, Праг 1878 г. На 21. стр. „А15 10618 
Тгајесћив (= РгеујаКа) 1п спи]7о де Сађфаго; — 
Носћ д1е Кугвђеп апз дег Пупавђје Ва15ав 
р 1евђеп 1360—1390 Зожоћ] 1п 551. Мзећае1] уоп 
Ртеујака; — Кезргопдеге Мебгоро11ћо в. М|- 
сћав118 пол дапдо с1 а114и14 де ћЛадо — Апа 
1866 од вап. Мт1еће] 1п 10 ко]7о де Сбаћђаго“. 

8. Кричија иловичка, или превлачка од 1262 г., пи- 
сана зетском јеписвопу Неоиту „кђ црљквн дрљханњгела 
Миханда на маств Нлокнућ“ ('), 





(') Григоров. стр. 182 и 188. 








ЈЕеПпИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРОКА 75 


Има још извора, Које бих могао овдје навести; али пе 
находим за потребно. 

На питање, где је „Иловица“ % ја не бих за сада знао 
да одговорни друго, него да изнесем претпоставку, да је на 
Превдаци, и то оно мјесто, где је био сазидан манастир; 
које је, као и име „Превлака“, у засјенку поред имена ма- 
настира. 

У животопису св. Саве српскога који је превео с ру- 
свота покојни Д. Нешић, професор Фиоградске богословије, 
у „Гласнику“ УЈШ. стр. 185 споменут је „Дреп;“ — вод 
цркве архангела Михаила близу „Дрепа“. 

И за „Иловицу“ и „Дреп“ дознаје се само по запи- 
сима, који се находе у Русији. Иначе: ни у српскијем књи- 
жевнијем старинама; ви у актима мљетачке архиве, ЕОДИКО 
се до сада зна; ни у старијем ђеографијама; ни у нашем на- 
роду нема тијех имена. Нема их ни у Даничићеву рјечнику 
из ЕЊ. старина. 

Дов критика не расерсти с тијем именима, ја се нијесам 
много на њих обзирао; јер ни за длаку не сметају, да се по 
споменутијем изворима одреди најстарије мјесто зетске јепи- 
скопије од св. Саве. 

Ове би наводе најбоље потврдили записи, Бојих је, 
јамачно, било на Превлаци, а може бити, да их има и сада 
на Њој у земљи и међу развалинама. 

До сада је нађен на комаду гробне плоче само један 38- 
пис с ћирилицом; наводећи га овдје по снимку, који се на- 
ходи у српевој народној библиотеци Ж 888, а поклонио га 
не давно т. Ст. Новаковић. 

Запис је врло замршен, и Новаковић се, као признати. 
стручњак, трудио, да га разирси. Рус Качановсњи, путујући 
по јужнословенсвим земљана ради књижевне и научне сврхе, 
читао је такође превдачки запис. Његово је читање штан- 
пано у „шематисму јепархије бококоторске и дубр. за 1882 


76 ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАВАРСКА 





г. стр. 34. Читање је Новаковићево поузданије, разликујући 
се у неким ријечима од читања Качановскога. 


Износећи овдје тај непотпуни запис (који се за сада није 
иотао боље прочитати) по споменутом снимку, и који није у 
свему тачан; дужан сам да изјавим за њ лијепу захвалност 
г. Ст. Новаковићу. 

„ЕР... лежи племенити гнњћ Гараињ из 
Стефана цара броша Брат... (не могу да се про- 
читају 3 слова) БМ 8 дара 5 Ствпдна трети (ове су 
три ријечи у Новаковића неразмртене) ветежњћ ванса се 
н прастаен се муда Сспбра. „6. ди“. 


Овај сан запис навео овдје само за то, да се види, како 
их је било на Превлаци. 

По свој прилици овај је Ђураш из оне властеоске по- 
родице у дети, која се звала „Ђурашевићи“ и о Бојој је г. 
архнм. Руварац расправљао у ХГУП. Глас. срп. уч. дру- 
штва стр. 206—212. 

Да је катедра зетске, српске јепископије била на Пре- 
влаци у манастиру св. арханђела Михаила, то се ДОВОЉНО 
види из горњих навода. 

(С овијем смо питањем, дакле, готови и на чисто. — 
Али одмах за овијем излази једно друго: Бад је та кате- 
дра премјештена с Превлаке у унутрашњост Зетеч 

У домаћим љетошисима до сада се није нашло о томе 
„ништа забиљежено; те се за сада још не може тачно одре- 
дити година њезина премјештаја. 

Међу тијем зна се, да је већ није било на Превлаци 
1455 г. А манастир је св. арханђела Михаила и тада још 
служио. 


За ово се находи потврде у повељи мљетачкога дужда 
Фрања Фосвори од 22. маја 1455 г. по Фарлату и Коде- 
тију, у војој се заповиједа знезу которском по молби басвупа 


Р 


ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 77 


которског Бернарда да насто;и, како би православни стано- 
вници округа которскога давали доходак бискупу и Клиру 
катодичком у Котору онако исто, као шт) су давади митро- 
политу „мизматичком“. 


Под овијем се разумије зетски православни митрополит. 

Ту се набрајају српске цркве и опћине ове: св. Ми- 
ханла исв Марије на Превлаци ; св. Петра у Богдашићима; 
св. Александра у Љешковићима; св. Луке и св. Николе у 
Луштици; и свијех осталијех цркава, и црквица, које је ми- 
трополит „шизматичкн“ имао под својом влашћу у Которском 
заливу ("). 

Према овоме могдо би се претпостављати, да је прв- 
мјештена у првој четврти 106., ако није још и раније на 
крају 14. в. 

Послије смрти цара Уроша нови зетски владаоци, Бал- 
шићи, били су у великом непријатељству с Которанима 
најприје због међусобнијех задјевица, послије, што су св 
подвргавали под заштиту храватско-утарскога краља Људе- 
вита 1; (") за тијем под Твртка краља босанскога за кратко 
вријеме; и најпослије под мљетачку републику; који су оби- 


чно били под заттитом серпскијех владалаца. 


Балтићи су још 1369 г. завојштили на Котор и не- 
милице опустошили његову оводиву. 


Зна се, да је по смрти цара Уроша сналазила несрећа 
за несрећом српеву даревиву: с једне стране Турци, с друге 
Мљечићи, с треће Маџари освајали су комад по комад срп- 
ске земље. Република је ваћ била освојила у 16. в. неко 
градове и жупе у Приморју зетском: нешто оружјем; нешто 
уговорима; а нешто подмићивањем и поткупљивањем слабијих 
и себичнијих в>ликаша ! 





() Српскодали. магав. за 1949 г. стр. 167 171. 
(3) Кад јидов!. акад. К. Џ. стр. 92. 


78 ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 


У таким мучним приликама и честијем промјенама при- 
јатељства у непријатељство између: Балшића, Которана и 
републике мљетачке, а доцније и Прнојевића; није могао ни 
зетски српски митроподит остати даље на Превлаци, којега 
мљетачка република називи „шизизтиком“! Морао је, дакле, 
премјестити своју катедру у унутрашњост зетске државе онамо 
гдје је још била своја и независна. 


Еде, нешто сужавање зетске државе, нешто дивљи ратови 
између : Балшића, Которана и мљетачке републике; а нешто 
и вјерска нетрпљивост; — узроци су, што је српска владичан- 
ска катедра пренјештена с Превлаке у унутрашњост Фете. 

У времену црнијех дана српеке историје између друге 
половине 15 и прве 16. в. находи се срушен славни мава- 
стир св. арханђела Михаила на Превлаци ! 

По опћем и живом предању народном у Боци мисли 6, 
да је неки Друшво Которанин — по наговору И миту Бо- 
торске и мљетачке латинштине — отровао 72. калуђера на 
Превлаци. 


Ну, ко је срушио манастир св. арханђела Михаида, И 
јесу ди, заиста, отровани калуђери у њему, о томе домаћи 
сувремени љетописи ништа не говоре. 

А оно, што је о томе споменуо Симо Милутиновић у 
историји Црне Горе(“), то је, по мојему мишљењу, узео Из 
народнога предања у Боци и Црној Гори. 

Манастир је на Превлаци срушен у оном добу, кад но 
су се прегонили и крвиди Турци и Мљечићи око освајања 


затскога и травунсвога Приморја, и кад но су кадије турске 
судиле у Рисњу и Новом. 


С тога питање, ко је срушио српски манастир св. архан- 
ђела Михаила на Превлацич остаје још исторички нерасви- 
јетљено и неријсшено. 


о о | - -– 


(8) Ист. Црне Горе. Џима Милутиновић, стр. 12. 


~ ——————— 





ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 79 


Мљечићи су више пута били притијешњавани од Турака 
у: 15, 16, 17 и 18 в.; па су се, наравно, старали, да 36- 
бато поред свијех неправда, Које су мн чинидИ, мају уза 

ве у ратовању против Турака. 

То је био најјачи узрок, што је Црна Гора могла дуго 
да одржи под својом влашћу у Приморју: Брајшће, Поборе, 
Маине и један дио простора, између граница которскијех и 
будвансвијех до мора(“); а црквену јурисдикцију у цијелом 
Приморју управо до времена Францеске окупације 1806— 
1814. г. А од поменутијех опћина остади су по неки дИ- 
јелови под црногорском влашћу до 13838 г. 

Овдје би ваљало показати, у који је манастир у уну- 
трашњости дете пренесена митрополитева катедра (") с Пре- 
влако: или у св. Николе на острву Врањини у Блату ска- 
дарском 4 или у Пречисте у Крајини која је између Блата, 
Црнице, Приморја барскога и Скадра иди у св. Николе у 
Брчедима у црмничкој нахији, гдје су Балшићи имали један 
свој двор“ 

У крисовуљи Балше Ђурђевића од 1417 г., Боја се 
чува на Цетињу, а објавио сам је 1870. г. у „Гласнику 
ХХУП. стр. 190 и 191; кад се у њу дубље погледа, · на- 
зире се, да је катедра зетскијех митрополита била у мана- 
стиру Пречисте у Крајини за вријеме Балшића. То је ит. 
Јастребов опазио, што се може видјети у ХБУЈШ. „Гла- 
снику“. 

Манастир је Пречисте један између најстаријих српски 
јех манастира. У њему су били сахрањени српски „краљ“ 
св. Владимир и „Браљица“ Косара. 


(5) Хрисовуља Црнојевића на Цетињу, Ист. Црне Горе С. Милутино- 
вића стр. 10—18. 

(2) Кад но је силни Душан уздигао српску архијепископију на патри- 
јаршију 13946 г. тада је важније српске јепископије уздигао на ми- 
трополије; с тога се и ова послије 1346. г. не спомиње „јепископија“, 
него „митрополија“. 


80 ЈЕПИОКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 


По уговору изивђу великога војводе Стевана Грнојевиђа 
и Ивана Бодани, мљетачкога начеднива у Скадру од 1452. г., 
који је склопљен на Врањини, такође се може држати, да је 
била у споменутој Крајини. Ту се, између осталота В>аИ: 
регећје дпив]]о ђафгорој1ћј де Сга!па е] ве сћ1- 
ата брабгоро11ћ1 де Хепђа('). 


Осим тога у овоме се уговору признаје зетскијем ми- 
трополитима цревена јурисдикција над црквана и свештен- 
ством православним у Крајини под мљетачком влашћу. 

Послије овога уговора врањинскога није прошло много 
година, 8 Турци отму и Крајину од Мљечића. Тада је ка- 
тедра митрополитска премјештена из Крајине у манастир св. 
Николе на Врањини за кратко вријеме. 


Митроподити се зетсви нијесу одревли цревенијех права, 
у цијелом Приморју ни онда, кад но је потпало под власт 
републике мљетачке, и, кад но су се повувли у унутраш- 
њост Зете. | 


Ну, видјели смо, да неке српске жупе и опћене у Пра- 
морју никад нијесу са свијем потпале под мљетачку републику. 
— А зна се опет с друге стране, да су Балшићи и послијз 
њих Прнојевићи имали своја содила у грбаљској жупи, до 
краја 15. в., и онда, кад су били: Котор, Будва и неке 
опћине у Приморју са свијем под мљетачком влашћу. 


Кад су Турци освојиди и Крајину између: Скадра, 
Блата, Црмнице и мора, тада је ЧКабљак био Црнојевића 
пријестоница недалеко од Врањине, која је била под њихо- 
вом вдашћу, док и ФЊабљав. 

Онда, кад је Иван Црнојевић био нагнат навалом и си- 
лом турском, да напусти најпослије и Њабљав, преселивти 
се у градић Обод, у садашњу Црнојевића ријеку, прешли су 





(5) Асва агсћу. ер. У. П. р. 456, 





= 





| 
! 
| 
| 


ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 81 


с њим на Обод у метох св. Николе врањинсеога тадашњи 
митрополит зетски Висарион и јепископ Вавила 1482 ("). 

За тијем је Иван Црнојевић сазидао на Цетињу себи 
двор, а митрополиту манастир св. Богородице; гдје сусе и 
један и други населили 1485. г. 

На Цетињу су оба умрди и сахрањени. 

Иванов отац и мати: (Стесан и Марија сахрањени су 
у богородичиној древи на Кому у Блату скадарском између 
Жабљака и Врањине, Који је под црногорском влашћу. 

На Кому је био мали манастир, задужбина Стевана Пр- 
нојевића. За вријеме турске владавине запустио је, а црева 
је служила околном народу. 

У рату изивђу Црне Горе и Турске 1862. гт. Турци су 
запалили цреву на Кому. Кад је послије рата 1863. г. по- 
прављена и освећена, тада је писац овијех редака био у њој. 

Црева је врло мала. У њој су 4 гроба један до дру- 
гога равни с патосом. И та 4 гроба заузели су готово сву 
ширину цркве. Крајни су гробови: с десне стране Стефанов; 
а с лијеве Маријин с натписима, међу њима су два гроба 
без натписа. 

На Стефанову гробу: „Ста плота деспота: Сте- 
панда восводв Мвлтша Црносвекнћа“. 

На Маријину гробу: „Ста плота госпоге Маре“, 

Из првога се записа дознаје, да је Стефан био „деспот“, 
и да св звао „Муљеш Црнојевић“. 

По пошљедњем премјештају зетскога митрополита, дасно 
се могу разумјети и они — с Превлаке и из Крајине. Јер, 
Бао год што су се зетсви вдадаоци повлачили испред силе 
и поплаве турске и мљетачке у унутрашњост сужене зетске 
државе, доб су се најпослије зауставиљи на Цетињу под Лов- 
ћеном међу брдима и стијенама; тако су се и митроподити 


(5) Хрисов. Ив. Црнојевића на Цетињу од 1485. г. 
ГЛАСВЕЕ ЉУП. 6 


8: ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 


зетски премјештали, да би се одржала поред државне и срп- 
ска црквена независност. 

Већ сам споменуо, како су зетски митроподити и по 
прес»љењу с Шревлаве задржали помоћу зетскијех владалаца 
црвена права у Приморју. 

Та су права одржали и онда, пошто су се на Цетиње 
премјестили. 

Находи се потврде, да су тања права имали ноу оном 
дијелу Зете, што је потпадао под турсву власт; прем да 
с превидањем, чак до доба владике Данила Његоша. 

У синђелији Даниловој, коју жу је дао патријарах српски 
Арсеније названи „Прнојевић“ (") кад га је завладичио 1700. 
тод. — набрајају се: мјеста, градови, ошћине и племена у 
опсегу цетињске ииторполије у сва три политична дијела. 

„Поставнхемљ его вљ когомовственненњ 
степени дрхљ!еренском да вљепрнметњ внше 
нитна Тепархио глаголе скенљдертнска, 6љ 
ижиже нменашт се места сТа, прксе: Црна Гофа, 
н плема Грљвадњ, Паштроскиће, Кртоли, Авфица 
п градђљ Барђ, градљ Скадарњи градљ бунић и 
градљ Подгорица п Жављлииљђ, н вђплеме Тета 
н Куун, Басосвнће, Братоножиће, Пипери н Бе- 
лопавлићи“ (), 

У ове све градове и племена није било слободно дохо- 
днти црногорсвијем митрополитима; него су доходили: изи 
рашки или призренски. , 

А послије 1704. г. та су права црногорсвијем мнштр)- 
подитима са свијем закраћена и у ономе диједу Зете под тур- 


(") Овај је патрајарах родом из Бајнца с Цетиња; зан вије од племена 
Црнојевића, јер од враја 15. в. није било ни једнога Црнојевића у 
Црној Гори. Они су се одселили у Мљетке и изумран у Италији 
прије шего се и родно Арсеније, који је узео презиме „Црнојевиће 
с рачуном, да добије већу важност у народу. 

(8) Ист. Црне Горе Сима Милутиновић. стр. 31. 














ЈЕПИОКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 83 


ском влашћу, где су дотле смјели додазити; због покоља по- 
турица у Црној Гори и честијех ратова између ње и Турске. 
— А поглавито, што се Црна Гора тада први пут удружила 
с Русијом, која је грдне ране задавала Турској. 

А у оном дијелу, што је био под мљетачком влашћу, 
задржали су, Као што сам споменуо, дрквену јуриседивцију 
уз првос свијем тешкоћама, које су имали да савлађују, све 
до 1808. г. 

За ово се находи потврде: 

а). У уговору између Ђурђа Бранковића (намјесника 
деспота Стефана Лазаревића у Зети) и мљетачко републике 
1425. тод. | 

„ЈЉеш ћаувошо десћјаг]1до сће] Мефбгоро1ћ1 
ћађта 1е вов јиг1ва стопе пзапље рег (пђе Је 21- 
ех1е, а Ја ГЕеде већјауа, совв] 1п 10 1ар0 сото 
1п Гајфго ра1вв де 1а ргеГгађа в1епогја, с1881 
сотшо ћате 11 е1 јетро де] зјепог Лог21 5|га- 
21017 е де ш1ввег Вајва“ ('). 

6). У уговору врањинском између Стефана Прнојевића, 
и мљетачког начедника у СЕадру Болани 1455. г. 
ећ уо1ето дв дпеје поп родег еввег 
агзуувзвсоуо Ббаћјп 1п Стапа поша 4евве шевво 
ђубгорој1 1 де ]1а Теде Зсјауа“ ("). 

в). У декрету дужда мљетачкога Ј. Корнера, који је 
дат митрополиту Данилу Његошу 4. јуна 1718. г. 

„На нову представку јепископа Данила од- 
аучено је у сенату, да поменутом јепископу 
цетињском и скендеријском и његовијем по- 
пшљедницима остаје потврђена његова јурисдик- 
ција, да је поданицима закона грчко-српскога, 

(5) Асва агсћтуј тепен П. р. 265. 
(2) 514. р. 455 и 456, 





6• 


84 ЈЕПИСКОЛИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 


којису у његовој јепархији, како старе,тако 
нове наше вдаде, допуштено признавати горје 
поменутога за својега јепископа“('). И 

г). Што је Фактично ова јурисдикција црногорсвијех 
митрополита трајала, као што ревох, до 1808. г. 

А те године и Францесев окупације у Боци Наполеон !. 
—- да би истиснуо црвену власт из Боке црнорорсњијех 
митрополита — установи декретом од 19. септембра право- 
славну јепископију за Далмацију и Боку, на коју је постав- 
љен Венедикт Краљевић, који је оставио ружно име, због 
уније у Далмацији и умрљо у Мљетцима. 

Ово је учинио, пошто никако није могао да задобијз 32 
своје планове митроподита црногорскога Петра ]. 

Кад је доцније 1814. г. Бока опет потпала под аустри- 
оку власт, то, што је Наполеон уредио дотичне цркве, остало 
је непромјењено. 

На тај начин, прешавши Бока под црквену власт нове 
далматијске јепископије, ређали су се архимандрити вивари(“) 
православнијех јепископа далматинскијех и бокељскијех до 
1870. год. 

А те је година по настојању вриједнијех Срба бовељ- 
скијех, одобрењу православне црквене власти по прописима 
канона и царском потврдом установљена нова српека јепи- 
сеопија за Боку и Дубровник одјелито од далматијске с Ба- 
тедром у Котору. 

Године 1391. наименован је за јепископа ове нове јепар- 
хије архимандрит и члан конзисторије задарске г. Герасни 
Петрановић. Управу је примио 28. декембра 1872; а завда- 
дичен је 9. маја 1884. г. 

Тако је, дакле, сада стара зетска јеписвопија, коју је 
св. Сава српски установио прије 664. г. подијељена на троје, 





(1) Историја Црне горе ,. Милаковића стр. 130. 
(2) Шемат. прав. јепарх. бококот. и дубр. ва 1874. г. 





ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 85 


Један дио независан с продужењем под цетињском ми- 
троподлијом у црногорској држави. Други под призренском 
митрополијом зависан (послије укинућа српске пећске патри- 
Јаршије) од цариградске патријаршије у турској држави. 
Трећи од 1808. до 1874. г. под далматијском јепископијом; 
а отада је под новом боко-которском и дубровачвом у ау- 
стријској држави. | 

Што се тиче уређења: манастира, цркава, поповина, 
духовнијех судова, свештенства. оба реда и њихове образова- 
ности; може се споменути са задовољством само нова бокељ- 
сва јепархија: а за то припада сва хвала ученом и родо- 
љубном јепископу боко-которском и дубровачкон г. Герасиму 
Петрановићу. | 

Он је за 10 год. неуморнога рада уредио своју јепархију 
тако, да може бити углед свијем српскијен јеписколијама и 
митрополијана. 


2. Имена зетснијех јепископа и митрополита од 1220. 
до 1884. год. 


Овдје ћу да повушан, и колико се може, у хронолошком 
реду поређам имена јепископа и митроплита, Боји су зотеком, 
најприје јепископијом, позније митрополијом управљали од 
њезина постанка до данас. 

ПШрем да се и ту находи много празвине; јер готово за 
цио 14. в. не нађох, поред све добре воље и нештеђенога 
труда, ни једно име онијех јепископа и митрополита, који 
су се у томе за српењу цркву знаменитом вијеку ређали на 
тој катедри. 

А и 15. је в. већином празан. 

Аво се у даљем истраживању пронађу имена јепископа 
и митрополита зетсвијех из ова 2 в., ласно ће се уврстити 
на своја мјеста међу остада имена. 


86 ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 


Може св рећи, да је потпун број митрополита од 1485 
г. до данас; а то. је од онога доба, кад је пренесена зетска 
митрополијсва катедра на Цетиње. 

Ваља ми споменути још и то, да у низ јепископа и мн- 
троподита зетскијех нијесам узео ни једно име из тројичан- 
скога требника из Пјеваља, која су обједодањена у ХХГА. 
„Гласнику“ стр. 145 и 146; за то, што су, по мојену ин- · 
шљењу, испреметана и историчњи непоуздана. 

У потврду овога, што рекох, доста ће бити, да наведен 
из њега овај примјер: за јепископију захумску на првом је 
ијесту јепископ „Иларије“; а за зетсњу „Герман“ ! — Међу 
тијем зна се утврдо, да је „Иларион“ био први јепископ зет- 
ски, којега је св. Сава српски завдадичио, а не „Герман“. 

По што св критички боље разбере и освијетли тројичан- 
ски требник и имена владика у њему, узеће се, може бити, 
и из њега Које нмв у овај наз имена. 

А ја овдје износим само она имена јепископа и митро- 
полита, која су исторички са свијем вјерна. 


Превлака. 


1. Иларион спомиње св. ....... 1233 г. 
2. Неофит и „ · · · 1262 и 1269, 
д. Јевстатије , „ ОКО... ... 1275 , 
4. Јован И „0.0....... 1992 , 
б. Михаило , „ · · . 1305 и 1813, 
Крајина 
6. Ајкеније.............. 1417 Г 
'. Јосе. ............... 1453 , 
Врањина и Цетиње, 
8. Висарион. ........ 1482 н 1485 г. 
9. Вавила. .............. 1493 , 








ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 87 


10. Германа ........ ...... — (")г 
П. Павб ................ — , 
12. Васвалије .............. — , 
13. Никодии .............. –— , 
14. Роми ............... 1551 , 
15. Пахомије. ............. 1568 , 
16. Венијамин ............. 1582 , 
17. Русини ............... 1681(") г. 
18. Мордарије. . ............ 1659 , 
19. Русни. ... ............ 1675 , 
20. Василије............... — , 
21. Висарион Бајнца. ......... 1685 , 
22. Сава Очинћ .. .......... 1697 , 
28. Данило Његоп .. ......... 1700 , 
24. Сава А... .... 1785 , 
25. Васидије „ ........... 1750 , 
26. Сава(опет), ........... 1766 (") г. 
27. Цетар 1. Њесот. ......... 1785 г. 
28. Петар ЏП. , .......... 1838 , 
29. Никанор (Дламатинац). .. .... 1858 , 
30. Иларион Рогановић. .. ...... 1863 , 
31. Висарион Љубиша (сад.) . . . . .. 1882 , 
Котор. 


32. Герасим Петрановић садашњи. . . . 1874 , 


= >= | —— 


(5) Митроподити од Германа до Саве Очинића узети су ив Милаковића 
Ист. Црне Горе; а находе се записани у цетињском љетопису. 

(3) Спомиње се у једном запису: „Спнскомд урђиогорскаго и примор- 
скаго кур Роукнид ... ид Цетник 1608. г,.“ Даничић у Кад ји- 
ков!. акад. К. 1. стр. 178. 

(83) Био је и Арсеније Шламенац владика кратко вријеме за живота 
митроцодита Саве као помоћник. 


88 ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 


Х1. 
ДАБАРСКА ЈЕПИСКОПИЈА, · 


коју је св. Сава устамовио у првој четврти 13. в. 


Кад сам прије 10 г. нешто укратко расправљао у ХИ. 
Гласнику срп. уч. друштва између осталога и о. дабарској 
јеписвопији, коју је св. Сава установио, имао сам на уму по- 
главито, да докажем, како није била у херцеговачком Дабру 
поред оне у Захумљу ('). 

Тијем сам хтио, да исправим неке писце и грјешке у 
учебницима цревене историје за богословију и средње школе 
у Србији, по којима се погрјешно учи, каво је св. Сава осно- 
вао једну јепископију у Херцеговини; другу у Захунљу!("). 

Доказавши, да није била у херцеговачком Дабру, ва- 
љало је дакле тражити други — и у њему манастир св. Ни- 
коде с владичанском катедром. 

Ну, како по српскијем земљама има више Дабара, било 
је, па је још и сада, врло трудно изнаћи, гдје је онај, — 
у којем је св. Сава установио јепискошију у првој четврти 
13. века. 

Колико ми је познато први је троношки љетописац нало- 
менуо у својему љетопису, прем да а ргтог1, да је столица 
те јепископије бида „вђљ Дабрехљ“ у вишеградској на- 
хији ("). Ова је његова напомена остала мртво слово на хар- 
тији; јер историци домаћи и инострани нијесу озбиљно свртали 


(5) „Гласник“ ХОП. стр. 167, 185. | 

(2) Историја цркве старозаветне и новов. за богословију. Београд 1558 
и 1856. г. стр. 111. „Столице српски архијереја биле су: 1. у За- 
ходмији (Ерцеговина); 2. у Стону (Приморје). — А у историји цркв. 
за средње школе ове исте грјешке с једном више —: „у Стону ди- 
овдитиском“! — 7 

(5) Гласник У. стр. 87. 





ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 89 


на њу своју пажњу. Хоће ди та непажња бити оправдана, 
показаће најпослије ревудтати озбиљног научног истраживања, 
отвопавања старина и тачан опис Добруна. 

Међу тијем, док учени Рус, покојни Гиљеердинг није 
написао неколико редака о Добруну у својијем путнијем би- 
љешкама 1857. г.(“), дотде се мало што о њему знало. 

У Добруну је била стара варош на рјечици Рзаву и 
потоку Добруну, од које се и сада лијепо виде вућни темељи 
и. распознају правци удица; а више ње на брду развадине 
старота града ([огђегевве). Град је срушен и варош запустјела 
у доба турске владавине у Босни. Нова добрунска насеобина, 
вели Гиљеердинг прије 25 г., броји: 20 кућа турскијех и 
2 српске. Ту је и српска црква, у којој се служи дитурђија 
три пута годишње. Била је порушена, па су је окодни Срби 
обновили 1822. г. Црква није велика; и слави Госпођиндан 
16. августа. 

Ово се потврђује и у чланку г. Руварца „О пећ. патр.“ 
Гласник ХХШ. стр. 248 — „вђ дар свети вогоро- 
диун добранстви вљ акто 7123 = 1614. | 

По предању, које је сачувано у народу оне окодине, 
стару је цркву добрунску сазидао Вукан, жупан; ади се не 
зна, Боје године. Гиљеердинг ништа не помиње о какву ма- 
настиру у Добруну. А у предговору Вукова првога рјечника 
од 1818. г. стоји на страни ХЛХ по беочинском поменику 
изријеком манастир „Добрун“. Тома Ковачевић такође вели 
у својему опису Босне, да је у Добруну у вишеградској на- 
хији био манастир православни (“). По ономе, што се до сада 
зна, може се држати, да је у Добруну био манастир мико 
оне цркве, у Еојој се сада служи; чије ће се развалине пр- 
вијем озбиљнијем истраживањем и отеопавањем наћи. 


== 


() Бос. Хер. и Стар. С. С. Петер. 1859. стр. 106—113. 
(2) Опис Босне и Херц. Т. Ковачевић. Беогр. 1865. г. стр. 64. 


90 ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТОКА И ДАВАРСКА 


Изузевши, дакле, троношви љетопис и оно, што је не- 
Давно писао опће поштовани дабробосански митрополит г.-б. 
Косановић, до сада се није нашло позитивнијех доказа ни 
потврде, да је стодица двбарске јепископије била у Добруну. 
Само је изнађено и може се сматрати за доказано, да су да- 
барски јепископи (позвије митрополити) постади босански, по 
што су Турци освојили Босну, настанивши се са свијем у Са- 
рајеву. 'То се јасно види и потврђује на измаву 16. и по- 
четком 17. В. 


На овоме се основу почело изводити и разложно доба- 
зивати да је дабарска јеписвопија од својега постанка била 
до Босве. 


Ово иде са свијем у прилог троношком љетописцу и ми- 
шљењу г. митроподита Косановића за мјесто дабарске вав- 
дичанске столице у Добруну. 

Поред све празнине и оскудице дата и позитивнијех 
доказа не би требало овлаш предазнти преко Добруна, те 
старе српске вароши, гдје, јамачно, леже затрпане многе ста- 
рине још неистражене и неописане; међу којима ће се наћи 
и ианастир, Који се спомиње. 


Ја сан с пажњом пребрао домаће старе листине; про- 
читао љетописе; разгледао старе и нове ђеограФије и карте; 
завирио и у друге домаће и иностране изворе и писце, за 
које сам мислио, да би могли припомоћи, да се нађе мјесто 
дабарске владичанске стодице; па га не нађох. 

Тражио сам та у српсвијем класичнијем додинана: ибар- 
ској и лимској; тражио га на земљишту између те двије До- 
дине; тражио по Косову и око њега; па ми није пошло за 
рубом ни 1875. г. ни доцније да га нађем. 

Најпослије сам пренио поменуте године истраживања из 
средишта старе српске државе у арбанашки „Дљббрв“, а 
онамо тражио српску дабарску јепископију. 





ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРОКА 91 


Ради објашњења укратко ћу напоменути, шта ме прије 
10 г. навело на То. 

По што сам, као што рекох, пренио истраживање у 
охридски Дабар, дуго сам се кодебао, хоћу ли се зауста- 
вити на земљишту, Које није било под влашћу првовјенчанога 
краља српскога онда, кад је св. Сава оснивао јепископије у 
српској држави. Међу тијем даде ми професор Милош (0. Ми- 
лојевић један запис с тврђењем, да је исписан са зида изнад 
црквенијех врата унутра у запустјелом манастиру св. Ни- 
коде и јепископије дабарске, који је на путу између Охрида 
и Дибре. 

У запису се находи, као наручено, све оно, што сам 
_ тражио за расправу, и, што тврди, да је у томе арбанашком 
Дабру основао св. Сава јепископију. 

Поред свега настајања, не нашавши позитивнијех доказа 
за мјесто дабарске јепископије, разумије се само по себи да 
ке је тај запис обрадовао. Толико већма што је из руву про- 
Фесора, Боји се такође бави истраживањима и писањем српске 
старе и средовјечне историје. Уврстивши га у своју поменуту 
расправу штампан је од ријечи до ријечи у ХОП. „Гласнику“ 
стр. 182. 

Немајући разлога да не вјерујем г. Милојевићу, који је 
путовао по Старој Србији ради прикупљања грађе за српску 
историју и етнограФију; ни да сматрам његов запис сумњив, 
који носи на себи и карактер српскога књижевног језика и 
правописа из ХТУ. в.: са свијем је појмљиво, што сам тада 
по њему и увјеравању Милојевићеву тврдио, да је српска 
дабарска јеписвопија у арбанашком Дабру. 

Ја сам тада вјеровао у истинитост тога записа толико, 
да сам сматрао за сувишно даље истраживање и разбирање: 
је ли наш св. Сава имао право, да установи српску јеписко- 
пију у охридском Дабру, који је тада био под грчком др- 
жавном влашћу, а под црквеном охридске зрхијепископије. 


99 ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТОКА И ДАБАРСКА 





И тек од краља Милутина под српском државном, а не цр- 
квеном, влашћу. 


Ту сам одступио од својега метода, Боји ме учињеном 
гријешком брзо казнио, · 

Ова моја погрјешка није била за саму ствар штетна, 
нити је остала без добријех пошљедица. Она је покренула 
вриједнога историва г. архимандрита Руварца, (који са сјај- 
вијем успјехом освјетљује српску историју средњега и до краја 
17. в.) да докаже у „Годишњици“ Џ. стр. 247—254, како 
није била српска јеписколија у охридском Дабру; нити је 
могла бити из подитичеијех и цревенијех разлога, које мало 
прије споменух. 

Са свијем историски Фават вјеран 'и разлози Руварчеви 
јасни и снажни тако, да о томе престаје даљи спор. 


На пошљетку ја нећу спорити по што нијесам био у 
арбанашком Дабру, да се запис Милојевићев не находи у п0- 
менутом запустјелом манастиру измећу Охрида и Дибре. То 
остаје т. Мидојевићу да доказује. А ја сада могу одлучно 
тврдити, ако се баш и находи, да је супротан историјским 
Јаснијем Фактима за оно вријеме, кад је св. Сава установља- 
вао српске јепископије; и да би ваљало критички разабрати: 
кад је постао, и у Езевијем приликама! 

Међу тијем ћу напоменути овдје да ме је увјеравао Г. 
И. Јастребов ове године, који с великом вољом и разумјева- 
њем скупља српске старине по Старој Србији и Арбанији; 
да тога записа нема у запустјелом манастиру између Охрида 
и Дибре. 

Мени дакле послије свега, овога, није остало друго, него 
да се опет вратим на земљиште старе српске краљевине, и да 
тражим Дабар и у њему манастир св. Никоде с ваадичан- 
свом катедром од Бродарева низ Лим, до његова утока у 
Дрину, 8 око ње до Добруна и Вишеграда, 


ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 93 


По свијем приликама може се рећи, да се приједјел са- 
дашње вишеградске нахије са ширијем границама у средњем 
вијеку звао Дабар, 5ао што је то напоменуо и г. Руварац. 
— А у њему је било више манастира: Добрун, Бања, Мар- 
жић ит. Д. 

да то и ваља нахвалице тражити Џавину дабарску јепи- 
сеопију у томе приједјелу. 

Г. Руварац покушао је у својој поменутој расправи ("), 
да тражи Дабар у лимској долини, зауставивши се у доњем 
Цодимљу на манастиру Бањи. Немајући ни он поузданијех 
доваза истакнуо је хипотезу, да је у бањском манастиру св. 
Николе подигнуо св. Сава столицу дабарске јепископије. Ује- 
дно је изнио врло интересан наз дата и биљежака о српскијем 
манастирима по Босни, и доказа, како се дабарска стара јепи- 
скопија претопида у босансву митрополију на крају 16. ну 
почетву 17. в.(г). 

У допуну тијех драгоцјенијех записа износим овдје један 
који је нађен у манастиру Ораховици у Славонији, на листу 
србуљсвога минеја из 17. в., а дао ми га г. Витковић. 

„Ста кннигд пнсд се отњ БМмТТД Ећ л.тТО 
„фри (= 7120 = 1612) вђ храме светаго арехтеред 
н тподоткорњуа Храстова Николи вљ монастнрни 
јовомњ Дупе при вљесосвештенљномњ м1тро- 
подтте дљбрљсцемђ курђ деодора нпри вљсе- 
уастневмћ Тгаменз осовнуљкомњ курђ Хртсто- 
форв Теромонаха, н прн кљсесетуастномћ стару 
Анан скомћ курђ Герасим Теромонахв8.... 
Пнса се нојждаљно н прљскрњено, рзкого немо- 
штњљна и хада мниха 5зФепов“ — (= Данила). 

У „Шематизму“ митрополије дабробосанске за 18838. г. 
стр. 21 има кратак опис нове цркве у Осовници код Липја 





(5) Годишњица П. стр. 247—7261, 
(2) а. 





о = 


94 ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 


у бањалучкој нахији, која је прије некодике године сазидана 
ва темељу старе. Опис почиње: „Имају два Липја и у оба- 
двома црвене развадине, али се за сада још не може опре- 
дјелити, у коме је био манастир“. 


На варти ђенералнога штаба аустријскога види се ма- 
настир Липје на ријеци Бистрици; а до њега Осоје и Бије- 
лоборје. Управо онај манастир, у којем је писан ораховичви 
минеј 1612. г. за вријеме дабарскога митрополита Тодора. 

У расправи „Српски поменици ХУ—ХУШ. в,“ 6. Но- 
ваковића међу ђеографскијем именима стоји „Липе“. Бр. пок. 
И добро је опазио г. Новаковић, кад вели: „Уз имена 6а- 
луђера; с тога се може држати да је манастир“(“). А ја 
додајем да је то овај у Босни. 

У чланку „Орпски манастири у Босни“ г. архимандрита 
Руварца има и ово: „У небим поменицима записани су 5а- 
луђери из манастира Линте. А у опису Босне „Кпиг2е ре0о- 
отарћазвећ-вђа ла зеће Везећгефипс дев Коепјтејсћа Во- 
зијеп. Улеп 1789. г. на 21 стр. каже се, да је у жупи 
бањадучкој „156 ппфег деш Вегсе Прће ет девегђев КЛовђег 
гјејећев Матепз (“). У Јукићеву земљопису и пов. Босне на 
40 стр. спомиње св „Пре“ у тешањској нахији, говорећи, 
да је ту „пекад глвјапзку затозфђап 1107. 

Сада је, дакле, јасно, да је манастир Лиије св. Ниводе 
у бањалучкој нахији. 

Кад би се позитивнијем доказима потврдило, да је тај 
манастир из прве подовине 13. в., као што је по народном 
предању споменуто у истом шематизму стр. 21 и 22, то би 
било од ведике вриједности за српсеу црвену историју. Тијен 
би се покренуде са свијем нове студије на томе пољу у Босни. 
Јер у српској црквеној историји није још на чисто расправ- 


(5 Гласник ХОП. стр. 137. 
2) Годишњица П. стр. 261. 





ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 95 


љено о стању православне цркве поред босанске и богумил- 
све у Босни. 

Неће бити сувишно, да на пошљетку кажем разлоге, за 
што се нијесам зауставио на манастиру Бањи у доњем По- 
димљу, ни у њему тражио дабарску јеписеопију, пишући о 
њој мимогред 1875. г. 

1. Што се држи, по народном предању, да је краљ 
Стефан Урош 1. назван „храпави“ сазидао манастир Бању, 
храм св. Никоде из благодарности за исцјелење некаквијех 
крастица по лицу у топлој води, која извире више манастира. 

По казивању архимандрита бањскога Прокопија Бун- 
шића находио се старинсњи запис на мраморској плочи у 
фасади цревеној с именом ктитора и године, кад је манастир 
сазидан, све до његове скорашње обнове. А тада га је худи 
обновитељ уништио, урезавши на тој плочи своје име! 


Шта глупост и таштина неће учинити ! 

Црева је живописана; живопис је старијега доба; та- 
кође по ријечима архимандритовијем, и Бтитор манастира 
цјелокупан, држећи цреву на руци. 

С. Обрадовић у опису ужичкога округа „Гласник“ Х. 
стр. 8311—8312. спомиње мимогред да је манастир бањски | 
сазидао краљ српски Драгутин за спомен, што се ту с вој- 
ском издијечио од „туге“ 1283. г. 

Име ктитора и година које је манастир сазидан, вели 
Обрадовић, стоји у запису на мраморској плочи у зиду цр- 
квеном. Ова је њетова прибиљешка из доба, кад манастир 
Бања није још био обновљен, ни стари запис збрисан; за то 
је драгоцјена. 

У „Шематизиу“ дабробосанске митрополије за 18838. т. 
стр. 15, находи се о манастиру Бањи ово: 


Бања код Прибоја за Вишеградом, храм св. Николе, 
а задужбина Стесана Уроша ПЛ. („храпавога“) (1). 


96 ЈЕПИОКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАВАРСКА 


И ове врсте у „Шематизму“ иду у прилог мишљењу, 
да је манастир Бања сазидан после смрти Савине. Иначе 
имају у њима неколико нетачности, На пр. Бања није Бод 
Пријебоја, на Лиму, него је у углу између Лима и Увца. 
Није ни за Вишеградом, који је на Дрини и сјевернозапад- 
ној, 8 Бања на јужноисточној страни цио дан хода далеко 
од Вишеграда. Није се ни Урош 11. звао „храпави“. Овај 
придјев има само Урош 1., отац краљева: Дратутина и Ми- 
дутина. А Урош је П1. краљ дечансви, отац цара Душана. 

Стари запис на бањској цркви, који је срећом сачуван 
у прибиљешци Обрадовићевој, најбоље је сведочанство, ко је, 
и, Бад сазидао манастир Бању. И према свему реченом св. 
(ава није могао у њему подигнути катедру јеписеопије да- 
барске; јер, вао што се зна, умрђо је раније 1286. т. 

Ну, по што је и овај манастир, Бања, више пута рушен 
и обнављан; с тога ваља да се и овај запис потврди, као 
истинит, Како не би остало никакве сумње. 

2. Што је манастир Бања на земљишту Старога Влаха, 
на којем јаз била и архиљевичка, или моравичка јепископија, 
коју је св. Сава основао. — А Стари Влах није тодико про- 
стран, да би у њему биле од потребе двије јепископије. — 
· Па још, кад се зна, да су се архијепископија жичка и јепи- 
скопија рашка сучељавале са Старијем Влахом. 

Моравичка је јепископија (позније и сада ужичка)и ју 
старо доба досезала, као и сада, до Дрине и Босне на за- 
падној страни. 

3. Што је била лимска јепископија у средњем Полниљу 
управо на једном дијелу онога земљишта, које је обиљежио 
гт. Руварац за тражење дабарске, говорећи: „.... средње 
и доње Џолимље — ревао бих ја — да се звало 
Дабар, и ту је бида област јеписвопа дабар- 
скора“ ("). 

(5) Годишњица П. стр. 258. 





ЈЕПИОКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 97 


Лимска се први пут спомиње, водико се до сада зна, у 
једној хрисовуљи краља Милутина, која је у Хиландару ("). 
У њој су побројане све српске тадашње јепископије, име ар- 
хијепископа, и свијех јепископа, међу којима је и лимски 
„Аиљдонние“. 

Ова је јеписколија основана у вријеме краља Милутина. 
Стодица јој је била у садашњем Бијелом Пољу у манастиру 
светијех апостола Петра н Павла. Готово на средокраћи 
између горњега и доњега Полимља; или између Будимља 
и Бање. 


Ту се и позније за дуго находила, Као што се види 
из записа на једном србуљском апостолу у народној библи- 
отеци ЈЕ 331. | 

„СљЕершни се О 56025 СЕН Прахи. храма сбе- 
ттихњ апостолњ Петра н Павела. митрополте 
днмекме повелентемљ првосвешфеннаго мнтро- 
полнта лимскаго курљ Фнловеа. 

бљ миогомсетежнов Ббртме КЕ л%то. „5уН 
(= 6950 = 1442)“ ("), 

У једном другом познијем запису (Који сам исписао из 
пентикостара, кад сам био у манастиру св. Тројице у Пјев- 
љима 1857. г.) забиљежено је, како је писан у доба патри- 
јарха пећскога Панисија и митроподита петровскога и полу- 
херцеговачкога Лонгина. 

Из овога се записа дознаје, да је димска јепископија 
(послије постанка српске патријаршије митроподија) замије- 
њена именом „петровска и подухерцеговачка“. | 

За тијем је и ње нестало; а црква Петрова у Бијелом | 
Пољу претв»рена у џамију. 





·:ђ Аврам. Света Гора стр. 46. Мопшт. зегђ. стр. 5“. Леон. архим. 
Опис Хилап. стр. 2". Москва 1868. 

(2) Овај је запис био до сада непознат. Навео сам га и код живото- 
писа Исајина Гласник ГОУ]. 


гласник тур. 1 


98 ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАВАРСКА 


4. Што је био у манастиру Милешеви митроподит Да- 
вид у другој половини 15. в. између Бродарева и манастира 
Бање, тавође у доњем Полимљу; иди на међи изивђу гор- 
њега и доњега. 


Откуд је, и за што овај митрополит Давид у Милешеви! 
је ди имао јепархију, и коју“ све то још није објашњено у 
српској црквеној историји. Ни иначе. 

Тамно је и то, што је овај митрополит Давид писао те- 
стаменат херцега Стјепана у драчевичкој жупи у граду Но- 
вом код мора 1466. г.("). Па за тијем ишао у Дубровнив, 
да свједочи о истинитости тога тестамента ("). А још тамније, 
кад се зна, да су: Драчевица и Нови у области захумсве 
митроподије, По овоме Факту могло би се мислити, да тада 
није било ни захумскога ни дабарскога митрополита. 


То је оно доба, у којем се најмање зна о захумској 
митрополији. 
Ето и ту широка поља за писце српске црквене исто- 


рије и српске првосвештенике, који би имали научне спреме 
и воље за књижеван рад своје преве. 


Истичући ове разлоге, није ми била намјера да тијен 
побијем хипотезу г. Руварца о дабарској јеписвопији у ма- 
настиру Бањи; него, да објасним, за што је нијесам у њену 
тражио. Толико прије што се назире из биљежава и записа 
штамланијех у „Годишњици“ П. стр. 251—9254, и другође, 
да је та Батедра била у манастиру Бања. 


Ну, је ли у њему из доба св. Саве, као што г. Рува- 


рац претпоставља % то још није ни рашчишћено ни доказано. 
А, да је била у Бањи, види се из овога записа: 





(5) Џуцаћ. Срп. спом. књ. 2 стр. 128—134. 
(2) Пла. 


ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 99 


„Банљскиџм же прастодомћ праввшуа њссе- 
сЕтаНШеМ8 митроподнта Бвосанскомав куфљ 
Духентио“ ("). 

По запису хоповском овај се Аксентије назива дабар- 
скијем митрополитом 1592. г. А по горњем бешеновском — 
назива се те исте године босанскијем митрополитом, „управ- 
љајући бањскијем пријестолом“ (").' 

Из овијех се записа докучује, да је дабарска влади- 
чанска столица била у манастиру Бањи у доњем Полнмљу. 
Али од којега доба и године, то се тачно за сада још не зна. 

Хипотеза, дакле, г. Руварца, да је св. Сава основао 
дабарску јепископију у манастиру Бањи у доњем Полимљу, 
да се одржи и постане аксиома, зависи једино од позитив- 
нога доваза: да је тај манастир био и онда, кад је св. Сава 
оснивао јепископије по српској краљевини. Ако би се ово по- 
уздано доказало, тијем би уједно било ријешено и питање о 
првобитном мјесту владичанске дабарске столице. У против- 
ном би случају остали у првом реду: Добрун; а-у другом 
Бродарево; да се у њима тражи за најстарије доба. | 

Ја сан мимогред споменуо још 1875. т. да је владичанска 
столица, по свој прилици, била у Добруну (“), који је негда 
био на међи између Босне и Рашке. Прем да тада нијесам ни 
слутио за дабарску јепископију од св. Саве у доњем Подимљу. 

Али послије дугога тражења, као што сам већ споменуо, 
зауставио сам се и сложио с г. Руварцем, да је у томе при- 
једјелу ваља тражити, с том раздикон, што ја изузимам 
средње Подимље, које су г. Руварац (“), по том г. 6. Но- 
ваковић (“) означили за то заједно с доњијен. 


(5) Годишњица ПЦ. стр. 251. 
(2) Годишњица П. стр. 251. 
(5) Гласник ХОП. стр. 188 и 184. 
(5) Годишњица Џ. стр. 247—261. 
5) Срп. обд. Х. и ХИ. в. стр. 75—71. 
7• 


100 ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 


Томе сз противе, вако историсви Факат, потврђен хри- 
совуљом краља Милутина; тако и два наведена записа од 
димској јепископији, барем до Бродарева. 


У горњем је Полимљу, као што се зна, била будимљан- 
ска јепископија, Боју је св. Сава основао; а у средњем је 
била, Као што је доказано, од времена краља Милутина и 
архијепископа Јевстатија П., која је надживјела дабарсву 
под тијем именом; јер се спомињу њезини митрополити Е 
онда, по што се дабарска у 17. в. са свијем претопила у 
босанску. 


Кад је ријеч о старој дабарској јепископији и дабробо- 
санској митроподији, мислим да је овдје мјесто, да исправни 
једну иди двије грјешње, које се находе у „Шематизиу“ да- 
бробосанске митрополије за 1883. г. 'Тијем прије, што је та 
митрополија продужница старе дабарске. 

Одмах с почетка у „Шематизму“, гдје су побројани 
дабробосански јепископи и митроподити од најстаријега доба 
до данас, колико их је уредништво „Шематизма“ могло при- 
купити: погрјешно су, по мојему схватању, унесени у тај 
број некољика јепископа тако назване „босанске цркве“, и 
то: Владислав, Милован, Радин гост, и Данило. Они су јепи- 
скопи „босанске цркве“ биди и преминуди прије, него што 
је св. Сава установио и уредио српску цреву с хијерархијом. 

Почеим се појављује „босанска црква“ још од 11. в., од- 
вајајући се мало по мало с новачењем канонскијем и догиа- 
тичнијем од грчке источне и римске западне цркве; то бих 
ја рекао, да њезине јепископе не би требало прибрајати: ни 
римској католичкој; ни српској источној цркви. 

За то и рекох, да поменутијем јеписколима (Кад се ка- 
нонско и догматичко новачење босанске цркве оштро узив у 
обзир) не би било ијеста међу срисвијем православнијем јепи- 
скопина и митрополитима дабробосанскијем. Иначе би ваљадо 


ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 101 


убројити и све остале јепископе босанске цркве до друге по- 
ловине 15. в. и њезине метаморфозе да не рекнем пропасти. 

На 21 стр. истога „Шематизма“ стоји — „16. Мошта- 
ница је у дубичкој нахији, а храм је Преображење Христово, 
на кључу црквеном тога манастира стоји назначена 1111. 
година“. 

Находећи се тај кључ сада у народном музеју у Би- 
ограду, одмах сам похитао, да видим ту давну старину. Раз- 
тледавши је добро, нашао сам, да није на том кључу 1111, 
него 1711. година. 

Међу тијем, по предању и некијем другијем приливама, 
држи се, да је манастир Моштаницу, у босанској Крајини, 
сазидао српски краљ Драгутин у пошљедној четвртини 18. 
вијека. 

На крају ове расправе, нека ми буде слободно очито- 
вати мишљење, које сам створио себи посдије дугога истра- 
живања, да су дабарски јепископи: уједно били и босански 
не само од 16. и 17. в.; него још од онога доба, кад је 
св. Сава основао дабарску јеписвопију. 


Они су становали у доњем Полимљу на граници босан- 
свој, разумије се на земљишту српске рашке краљевине; а 
вршили црквену јурисдиецију над: свештенством, манасти- 
рима, црквама, и онијем дијелом православнога народа у 
Босни, којега није могла занијети ни босанска црква с бо- 
гомилском јереси; ни Рим с угарском војском. 

Ово најјасније излази на види за вријеме краља срп- 
скота Драгутина. 

Друкчије се не може ни разумјети ни објаснити непре- 
кидна егзистенција српевога православнога народа у Босни 
и мимо босанске цреве и богомилске јереси од онога доба, 
од вада су Срби примили хришћанску вјеру, па до данас, 
тдје је најпретежнији. 


102 ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 


Без тога сз не би могао објаснити ни постанак и слу- 
жење онодикога броја српскијех, чисто православнијех мана- 
стира и цркава по Босни за вријеме краља српскога Драгу- 
тина и његовијех синова, почињући од манастира Ломнице у 
бирачкој и Папраће у власаничкој нахији, до Браја Усоре, 
и манастира Липја у бањалучкој нахији; па чак до Мошта- 
нице у босанској Крајини и т. Д. 

Ја овдје споменух само неколико манастира из доба Не- 
мањића ('). А бидо их је и старијих (“), нахвалице од вре- 
мена словенскијех апостода: Ћирила и Методија и њихова 
знаменитога рада у Панонији, која је у оно доба граничила 
с Босном. 


На супрот овоме мишљењу могла би се изнијети одво- 
јеност Босне од српске рашке државе, као и босанска црва 
са својом јерархијом. Прем да се не може рећи да су ти раз- 
лози ништавни, и да уређење српске цркве са свијем по визан- 
тијској, у првој четврти 13. в. у краљевини српској — није 
дошло у сукоб с босанском дрњвом и њезинијем канонсвијем 
и догматичнијем новачењем. 

Али опет, ко је и површно изучавао историју Босне, 
когао се увјерити, како су и они босански владаоци, који су 
вјерски припадали босанској и богомилској цркви; нагињали 
према политичкијем приликама барем од друге половине 13. 
в. некад српској источној; а небад и већином римској запад- 
ној црви; ма да је босансва доминирала. Осим тога Виднио 
дивну слику и киту око краља српског Стефана Уроша Ш. 
1305. г. у Котору: зетског православнога јепископа Ми- 
хаида, хумскога Јована, барскога римокатоличкога бисејпа 
Марина, которскога Дојма и босансвога богомилскога дједа 
Мирослава. Ово је најјаснији доказ толеранције српсвога 


(5) Шемат. дабробос. митроп. за 1883 г. стр. 15—24. 
(2) Еејег, сод. Фр! Џ, Капан (6. 17, Ватаја «6. ХШ. 





ЈЕПИСКОПИЈЕ ЗЕТСКА И ДАБАРСКА 103 


краља, око којега се поглавари разнијех цркава прикупљају, 
и његова утицаја у Босни. ПШовзније видимо, како се босански 
најславнији владалац Стјепан Твртко крунише за враља у 
српском славном манастиру Милешеви од српскога митропо- 
лита; још позније видимо Бод херцега Стјепана, како напо- 
редо и складно сједе: босанске цркве Радин гост и српски 
митрополит Давид. 

Све ово поткрепљује моје мишљење, да су српски дабар- 
ски јепископи могли имати црквену јурисдикцију над онијем 
диједом народа, Боји се држао тачно српске источне цреве. 

За тијем, освојивши Турци са свијем Босну и Херце- 
товину у другој половини 16. в., нестало је босанске пркве 
и богомилске јереси. А српска се источна црева с православ- 
нијем народом не само одржада, него још и знатно оснажила 
с повратком великога дијела народа босанске цркве и 60- 
гомила. Такође се присјединио један велики дио римској 
католичкој цркви. А пдемство се веливо и мало већином 
истурчило. И тако је опет и до данас остао у Босни исти 
народ по пореклу и језику један с три вјере! — 

Појав босанске цркве, и ако је замрсио у тој покрајини 
историју српсве цркве, свакојако је веома интересан по сво- 
јијем тежњама, народном духу и 5арактеру. И поред #з- 
вренијех расправа о босанској цркви и богомилској јереси 
покојнога Дд-ра Б. Петрановића (“) и ведеученога предесјед- 
ника југословенске академије, пречаснога каноника д-ра 
Рачког ("), има још доста, да се на томе пољу ради. 


(8) Богомили. Црква босанска... Задар 1867. г. 
(8) Кад јидов!. акад. Кај. УП. стр. 84—179; Киј. УШ. стр. 121—185. 
Збагпше Киј. Х!У. стр. 1—29. 


ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ 


ПАНТЕ СРЕЋКОВИЋА. 


пи му 


Т. 


АВГУСТИЈА ЈЕЛЕМА И ПРВА СРПСКА 
ЦАРИЦА. 


Ко је била Августија Јелена, прва српска императорица 
или царица! 
»Да се царско лице не разлази“. 
Нар. игес, 


1. 


Константин Николајевић је изрекао мњење, да је прва 
срцека царица бида кћер Воихнина, сестра Оливерова, Бот- 
данова и Александрова ("). То његово мњење усвојио је г. Ру- 
варац ("), и у најновије време, г. Флорински (“). (Ово мњење 
је супротно, како оригиналним и безусловно верним. истд- 
ријским најстаријим документима, тако и народном предању 
т. ј. песмама. 

Како ми је главно да пронађем истину а не и да пи- 
шем историју овога питања, то ћу бити што је могуће краћи. 

Да би могао бити кратак у расправљању овога питања, 
морам најпре казати, да господари зетски не воде своје 





(1) В. Комневи Гл. Х]. и 1. Д. 
(Ф, У Матици „Краљице и царице српске“. 
(3) Вид. „Цара Душана“. 





ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 105 


порекло од некаквог Француза или Француске породице Балсе, 
како хоће да докаже г. Ч. Мијатовић (“), јер то име долази 
од земљописног назива, где је те породице било главно седи- 
ште и приватно имање. У историјским изворима треба хтети 
видети оно и онако, како су и шта су творци тих извора 
о своме раду мисавли и шта су хтели рећи. У дечанским 
повељама Дечанскога и Душана има на десетине дичних имена 
или презимена Балса, а то су сељаци дати манастиру; има 
Бар у српском Приморју, има Бар у Италији; па као шт) 
у Србији има Бадса, тако ће их се наћи и у Итадији, или 
у јужној Француској; али тим се ништа не доказује. 


П. 


Урош цар П. (ондашње године 1361., а по нашем са- 
дашњем бројању 1360). 29. септембра прими дубровачке ло- 
сланике „на Сенице“, Миху Држића и Јаке Манчетића. Они · 
му рекоше, за многе ствари „о работахђ градсњих и о за- 
вонђхђ и о царинах, које су сада настале, а несу биле за 
владе његовог родитеља“ цара Душана, па су захтевади, да 
се те „новштине“ укину. Цар Урош реши: „оне царине којено 
су сада постале, а воје несу биле за његовог родитеља, да не 
илаћају ништа“; него слободно да „греду иди на дету на 
Балшиће, иди на државу кнеза Војислава и у земљу мога 
царства“ ("), 

Није била читава дета једна држава, него су биле две 
државе. Доња је Зета била држава Војиславова, а горњом је 
овда управљао Гиоргђ. У доњу се ишло на Бар, а у горњу 
на Балшиће. 'То се види из другота документа, где се спо- 
мињу земљописна места, Крушевица, Бијена и Баошле(“). 





(') В. Гласник. 

(2) Моп. Бегђ. 168. 

(3) Моп. Зегђ. стр. 151. Треба јоште видети писмо Урошево на стр. 
169 где их све измирио. 


106 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


Балшић долази од места као на пр. Прнобарац(“) од Прне 
Барв и т.д. Да је заиста основач династије зетске Балшића 
био Србин Глоргљ(“), имамо такав докуменат, Боји се не да 
ни чим оборити. 1396. године одговарајући на писмо мајке 
Костадинове, Дубровчани јој овако пишу: 

— „А Дубровник места кука господина Костадина 
како то 1е БнАћ господнмд Гаоргд н мнохих инж го- 
сподћ мн (разуме се вако је кућа) данас (ест двтет (деце) 
господина Порта“. Па да је то тако веле Дубровчани : „е5о 
ен посиламо хапнсанше (дететњ господнна оргд) госпо- 
днид : Страцимира н господина Гофг н господина Баљше 
да Ендите“ (“). 

Овај акт не може се порећи. Овај Јторгђ имао је три 
сина: Страцимира, Глорга и Балшу. Ово сведоче они сами 
17. јан. 1368. године, када су завладали земљом после свога 
оца Јлорга говорећи: „ООдњ(“) Сраунмира н одљ ППорга и 
од Балше и т. Д. 

Како њихов отац Јоргђ, таво и они воде своје порекло 
од Немање т. ј. они су потомци Вуканови. 

Ни Вукашан, ни његова деца „Краљевићи“, ни Одн- 
верићи, ни Лазаревићи, ни Бранковићи, чигде у својни п0- 
вељама не тврде изриком, да су они пореклом од Немање. 
Једино то тврде Твртвовићи, као што и јесу по женској ли- 
нији од краља Драгутина. Једино и цигло Балшићи изрикох 


() Балшић је у ' оки-Которској, у опсегу Херцег-Новога, у зрховтији 
Травунској, сада се зове „Баошић“. 
(2) Његова је она повеља у Моп. Зегђ. на стр. 185, која се почиње 
овако: „Дав вђЂру господишњњ Горгђ и т. д. Овај је Гррљ умро у 
почетку 1362. године, зато су његова три сина: Страцимир, Гррљ 
и Балша и потврдили пређашње уговоре дубровачке 17. јан. 1308. 
године. Вид. Мор. Зегђ. стр. 177, 
Споменици србски М. Пуцића. Београд 1858. год. стр. 1. 
Вид. Моп. Зегђ. стр. 228 ондашње 1396. а наше 1895. год. Нов. 
18: „А господнић Костадињ ит. Д. 
(%) Моп. Зегђ. стр. 177. 


(3 





ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕКЋКОВИЋА 107 


питу и тврде, да су они потомци Немањини. То они тврде 
у званичним актима, у најсвечанијин уговорима и у својим 
повељама, које су израз религије њихове душе, па их у томе 
не може нико заподозрити. 

По смрти Уроша цара П. називао се цареви Синиша брат 
Душанов, али га „нови“ владаоци несу припознавади, зато 
Глоргђ, и пише о немањићском доходку( ). По смрти „цара 
Синише“ и пошто је био осдепљев његов син Михавдо, а 0 
Степану се није ништа знало, тада Глоргђ и издази са својим 
правима на престо, и то 1386. г. јан. 27. говорећи: „молн- 
твамн ин моленнкемњ свкстихђ монхњ првродни- 
телђ Симеона Меманке, прљедго мироточњуд 
срљипљскаго н светнтелц Сдвн..... пеш же н а 
књ Христа Бога Благовђрин н самодрњжакни господињ ГПорљ 
.... Мако ми долоше поклисари дуброкауки....... Н 
говорише 75 ракоте н 24 СЕОБОДУ # 24 трговце н 24 
повеле, које су имдлн с господомњ српскоц н с госпо- 
динном и роднтелем монм Срацимирош ин с Горгешњ и 
с Блашомћ,. .... Н потерњуихњ покемо господћ срањецкх 
н господнна мн н роднтелу мн Срацимнра н Поргб н 
Балше........ и да је онако, како је било у цара у Сте- 
пана..... темо како 6 Бнло у цара у Степана ("). 

Других доказа није ми потребно, него ћу само навести 
њихову генеалогију упоредо са старијом краљевском Првовен- 
чанога, линиом — остављајући сва споредна спорна питања: 





НЕМАЊА 
Стесан краљ |. Вукан велики Енез 
(1195 – 1227) (1195—1209 ) 


Радослав, Владислав 
Урош (краљ 17.) 
(1227—1277) (1280) 


Димитар, Степан 





(5) Моп. Зегђ. стр. 183 и 184. 
(7) Моп. Зегђ. стр. 208 и 204, година 1356-та. 


и ~ _________ 


108 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


НЕМАЊА 








Драгутин, Милутин Вратислав или Вратко 
(1227—1322) | (1280—1351) 
Дечански и његов син Ду- Порљ Т, (1 1868) Јомњ, 
шан, Синиша Слена, Теодора, Мара, Шлин 

(1322 —1356) (Мнхандо) 
Страунишф, Порљ Ц, 


Урош цар П. 


Балша ]. 
(1356—1367) 


(од 1368—1386) 


Поре ПЛ. пише: 
= (1386—1405) 
„прародитељи“ Немања и т. 1. 

_ · Балша П. 

(1405—1422). 
Је ди сада јасно ко је била прва сриска царица кир 

Августија Јелена 

Да потврдимо званичним документима. Она се налазе у 


књизи другој: Споменици србски из дубровачке архиве М. 
Пуцића. 











П1. 


1834. г. Душан наређује да се исплати шест коња преко 
господина кнеза Глорга(") (рег допташи соп ет Отекогии 
де Угасћ). Да је овај „господин кнез“ син Вратков види се 
из тога, што је Угапсћив (Вратко) сдао у Дубровник свога 
посланика Никоду ("), а пре овога „сотез Отехопшт-а“ на- 
зива Вратковић. Да су Вратко и његов син Гроргљ блиски ро- 
ђаци Душанови види се из овога пнема дубровачком већу (“): 


(') Стр. 10 спомиње се на стр. 11 и 12: ацоз гесерега« допашиз сотвез 
атедотпив Че Угасћ де сопзепзц ејб хојип(а(е 4106 доп1о1 гед1в спиш 
уепег де Кахта. Рег допјпиз значи владалац. Спомиње се на стр. 
13: речени господин кнез. 

(2) Стр.21: Угабсћа соп1 вз дотим ппрегајотв 8јауопле ппатш шарпат 
сепфигат агрепи ефс. 

(3) Стр. 20 ин 21. 








ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕКЋКОВИЋА 109 


„Појас кнеза Вратка, који је заложио његов човев 
Никола, подајте ономе, Бо вам донесе ово моје писмо. Не- 
мојте ништа двоумити, страховати.«..... Никола отишао 
у Мљетке и тамо се разболео и не знам да ли је и жив. Ја 
сам јемац, веди цар. Са овим царевим писмом шаље такође 
писио И „кнез“ Вратко, па овако веди: „Инам у Марина 
Бунића мој појас метут у залогу код Марина Бунића за 150 
мљетачких перпера, и слао сам вам (посланике) више пута 
с новцима да исплатим дуг а да добијем појас, но он ми га 
неда. Ако је онај мој човек појас заложио, он јеумро. За то 
дуг нека узме а појас нека ми даде. „И о-то ви 6 ГОСПОДИНЉ 
царђ књигу писал“. Ово је писмо на латински језик преве- 
дено и у њему Вратко с Угабећца. И тако је „господин 
кнез Отешогив Угабећа“ син Вратков, а српски се нише 
Торгљ. 

Да ли је појас био враћен иди није, немамо доказа, али 
у сваком случају настаје питање: за што кнегиња Милица 
тражи овај исти појас!" Она пише у нив своје и свога сина 
Стефана већу дубровачком : „Да ошљи потсњ, кон «ве у Ма- 
фина у халогу, Млрињ мн говорн дањњ да ГА одКУПМО; 
да данте му побењ да га донесв Ммд моди ккрћ да му га 
одкупмо 24 шро(") 1в даложена. Ако ли му га не одкупмо 
дода му га оскогола“ (7). 

У шиинском поменику (читуљи) овако се бележи поро- 
дица Душанова : 

Помани ГН БАго фра — Стефана 
црув — Сленоу 
Сина его царх — Мроша 
Царева врата — Семшу (Синишу) 
Сестру царнунну — Теодору 
Вава вожт — Миханла (Шанњ). 


(5) Не зна цену задоге. 
(2; Стр. 37 и 88. 


110 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


У нашим споменицима називље се 1833. године „ФАапањ 
Братњко“(“); у повељи цара Душана од 1351. год. зове се 
„инехљ Вратко“ ("). У дубров. споменицима називље св „со- 
тае5“ т. ј. кнез Вратко. Нема сумње, да је он пре овога 
времена т.ј. пре 1333. год. имао мањи чин, на име, био 
„челник“. 


Душан је владао Фетом, тамо се оженио по повратку, 
после славне битке код Велблужда, — и нема сумње да се 
оженио противу воље свога оца, Који је, вероватно тражио 
за сина девојку на страни, од владалачке куће, па је ова 
женидба и била поглавити повод, те се завадили отац И син. 
Овда је и био Вратко само чедник. Зато је и записано, па 
се очувало и предање, да његова жена није од некакве цар- 
ске породице, а народ пева, да је Душан узео за жену сестру. 
Дечански и дворска партија то су у народу и раструбили 
да га омразе у свету. Овај паг Вратко челник, имао је по 
пшинскоме поменику децу: Го рт, Јована, Једену, Теодору, 
Мару и Шаина. | 


Гора или Горњ је отац Страцимира, Јорга и Балше, 
Јован је цар блгарски Александр, као што се у својим аБ- 
тима и потписује: „ЈТоаннђ Александер“; Јелена је српсБа 
прва царица; о судбини Теодоре овде нећемо да говоримо, 
а Мара је календарско име „царице“ Милице. И ето за што 
она тражи појас од „Марина“. Мнез Лазар и Душан, то су 
пашенози. Ето за што у народној пјесми вели Душан за Ј уга: 

„Неће дати за слугу девојку“. 

Вратко је потомак Немањине т. ј. света и краљевске 
лозе, а Лазар није. 

И тако млади краљ Душан (1831) препрапраунук Не- 
мањин, узео, је за жену Немањину прапраунуку, 





о ои 


(") Моп. Бегђ. стр. 104. 
(2) 1ђ. 152. 





ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕКЋКОВИЋА | 111 


„Да се царско лице не разлази“, 

— по Вукану, кћер Вратвову, а сестру Јорга родона- 
чедника зетских господара и Јоанна (Александра) блгарскога 
цара, ког је Душан и попео на блгарски престо ("). 

Царица Јелена имала је велики утицај на државне по- 
слове: она је наговорила војводе и Душана да ступе у „вечити 
сајуз“ с Кантавузеном, да обезбеди своме сину краљевину од 
Палеодота; она је бивала у ратним походима; она је имала 
своје најамнике и доклен је год могла продужила је сајуз 
с Кантавузеном. Она је била ратоборна и храбра женскиња, 
и по смрти мужа такође је држала своју војску. да тим је 
ступила у Езлуђерице. Она је подигла цркву „оу Уфљмнњие 
Горм, више Жегангова“ (“). Мавро Урбин вели, да је по 
смрти сина провела живот у очајном стању, Бао вадуђерица 
у једноме селу, па је на три године, после синовљеве 
смрти преминула 1371.(“) године. У нашој староставној 
ењизи веди се, да је сахрањена „вњ Хернон Гори“ (“) у 
храму, који је она сама подигла. | 

Брак Душанов са Једеном ћерком Вратковом, у деветом | 
степену сродства, потпуно је дозвољен по канонима, али се 
у нашем народу то сродство тако јако поштовало и поштује, 
да се, по сдучају овога брака, овако почиње народна пјесма: 


„Боже мили чуда ведикога 
„Ев' остаде двоје сирочади, 


() И Вероватно је сестра Михаила цара багарскога била удата за 
Вратка. | 

(2) Лет. стр. 61. Како је Жегдигово данашња Кумановска нахија, а 
ова озидала цркву у Чрмној Гори више Жегигова; то је њена 
задужбина манастир „Матенчђ“ ког је донста могао саградити само 
цар или царица. о. 

(3) Маугоог. рад. 227: П диаје гедепдо сова орргезво да фапфје егрпја- 
Но е ауегзиа, топ дџаз! фврегаја, Тасепдо уба топависа п ппа 
уШа, еге ап дорд ја шогје Ф'евво парегадоге Џгове вцо беНиоло. 
Сће #53 пе] 1871. — 

(% Гласн. ХХТГ. стр. 250. 


112 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


„Једно јесте српски цар Стесане 
„А друго је ситрота Ровсавда, 

„Па беседи српски цар Стефане 
„Моја сестро сирота Роксандо 
„Ходи мене узми господара и т.Д. 


У другој песми називље се царева сестра Кондосија, што 


је без сумње запамћено име цареве сестре удате за Дејана 
_ — Кедо:та. 


Он јој предлаже да је узме за љубу: 


„Да се царско не раздази лице 
„Да се царско не растура бдаго. 


На то пристају представници цреве, као што су патри- 
јарси, митрополити и вдадике, али не пристаје народ ( „три- 
ста ђеце дудо“), већ овако говори: 


„АЕ' узеда мила брата свога 
„Божја (") од вас не'остала трага 
· „До ван змије и камена станца. 


Очевидно доднији додатак по што се затрли Немање и 
завладали Турци. 


пр 


(5) Нар. срп. цјес. Караџића вњ. [П. стр. 125—130 и даље о „битци 


триста друга с Балачком војводом“, а са 300 је друга Душан пре- 
отео краљевство. 


ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 113 


ТТ. 
ЦАРИЦА“ ЈЕВДОКИЈА И „ДЕСПОТ“ 
~ ДЕЈАН. 


— – |. 


Царица Евдокија. 


„Ега регсјо ртап сопгивропе пеј 
Керпо 4'Џтове. Опде слаавсипо де'по- 
Ри сопипсјо абепдеге, ве 5 в!ог20 
Ффва те А тадрлог ргапделга, е |е- 
пеге от! шодо 41 поп зоббо те(фег- 
да а 8пој рат т.ј. Настаде велика 
забуна у царству Уроша. И потоме 
сваки властелин стаде хитати и упи- 
њати се да се уздигне на вити сту- 
пањ и употребљавати свакојака сред- 
ства да се не подвргне себи раввима. 


Маугоогђ. Год. 1605. рар. 269. 

„Године 1879. ид влаготастива н хрнстомовнка госпога 
царнуа Кедокид н са преказмовменим но Есесрдатним Сн- 
ном уцдољства ми Костаднном потшасмо се, телнко по снлт 
нашон дарн н уњсти приноснти светим н Божансткеним 
црквама, у конма се овра2, господа Бога Сдкаста написукт 
по љулокњуснну. Па хато н мн распамени Божтом МОБАБМО . 
.. . приносимо ... Хиландару ..... црљкењ нмна Баштниџ 
Богородицу у месту Архимевнца, са ском онтемо н рн2- 
ницом тен цркев н напрдкамл сенма, 80 нмену са оБНМ 
селима н хтаселуима; села: Хрхивмевнцуд, Колицко, Фугннун, 
Иткор, Подмешане, Белакоднца, Литнаннца, Гокљшннњун, 
Госнокуи, Станунка, 2л0окућане, Денкокци, Крупннци, Скр- 
линун, Тудорун, Другошевун; н сва ока села клко су овде 
по именима напнсана са сннорвма н мељама, како нимо 
од нспокон века, па како нисе но са виноградима носа млн- 
новима тежи цркве са сбнм, коже н до НННА праемелет · 
књ снон ОБНТЕЉН Ке СОохранњно н са свнма сннорнџа н 
мељама, како аписаншемњ 7латопетатнимђ утережденно 
има ећ господина ни светопоунењшаго цара Ст е- 


ГААОНВЕ ЉУП. 8 


114 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


фана“ ("). Оваким речма може да говори само крвна 8: 
најближа сродница „господина ни“. Њезин је син Коста- 
дин, а Костадин је син Дејанов. Дакле је Дејан муж ове 
„царице“ Јевдокије. 

Године 1383. месеца јануара 20. дана потписао је краљ 
Душан једну повељу у „Поло%“, па су присутни биди изивђу 
осталих његових великаша „ставилац Милош“ и „БоеБода 

(") Па даље вели: „такожде и ск црљикошњ, Ком вест у КелБужау 
рекошла Госпогино-Помв с Рекомћ С мегтамн н содњтеси тета 
цењкке но с ксвмн прдкинамн, што та цркка нил од кека. Н селе 

Кохинца криумвоксил с мегамн н (одљтесн н с пракнизмн ксЕМи 

села отб тога, како сн нвмд отђ нсковн; село Стронкоко са 

свнма пракнилил. Но у Хрхилекиуи другу моку цркеу с. Микозе 

у Морун, са полокнмом того села Мортуе, н са свима КМНОгр1- 

дима н с инкама н с манмом н с ликадоц у Прашеку“) 

тен ђцркке..... н са ским што та пцркед нид. Црккемнм модма 

Хукен: да сваки у годнин дме трн дама ордим, д лети да тоди 

прекуплино у житинфу, КлкО ке оБНнуДн н у осталим ме- 

токнима; книограде црикене да обраћун, а кон су по селима 

„времнкнирни“ (старешине црквене), да пратб ид комма игб- 

млина, како он хоће, а остали да првидшао понос (подвоз) 

црикемн ид Стррну. Приамнкие дл одпрдавлмио црккемб послоке 
на коншњиа а цркки да дало син: десетак окњуни, трњмуднм 

н ма хтевгар да дмо по „4 кбле жита", д мине рзеоте и по- 

дашка да немдо“.....  окдн мдш дар прнмосимо са иствн- 

ском кером..... н упокаемо ко да скоришњ..... поможсшн 

ин, н иним крагв н супостате маше нитложншни и 

покорншн .... ске привесене мл дар „ословоднсмо од сто 

раготђни подлињкњ госпољскихћ н да ни мемл ви градо- 
жиданм, мн градовмоденна, ин сокла, ин нломнстра, мм трзе- 
инис, ин ордињи, мн жетке, ин кршидке, ин сендкошени, пи 
книограда-равотана, ин носа (подвоз), ми пљсард, ин сокелара, 
он да тко оБлада инмн фтњ кладафихћ таКМО момдстифњ Хв- 
лемдарски. Моп. Бегђ. стр. 191 и 192. Писана повеља у граду 
Струмици. 


») Докав да је Стеван Угљеша тек доцније био добио ову своју очевиву' 





ИСТОРИЈСКЕ "РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 115 


Ден (") Машеакњ“. Дејан дакле носи презиме Мања, да 
ди од земљописног места или од презимена, то је друго пи- 
тање. Главно је то, да овда 13838. г. он није био никакав 
сродник Душану и да је имао чин 4 степена т.ј. војвода. 
Године 1849. већ га Душан био ванџирао у чин севастокра- 
тора, па каже, да је за одржане победе и за установљење 
царства на место краљевства, најпре блдагодарио Богу и дао 
дарове цревама, а „потом же властелама и властедиунћима, 
и низмћ проутиињ 7апнсоканн хрнсовуме н милости .... 
па по томе обичају и овоме достоверном и многољубимом и 
свесрдачном и брату царства ми севастократору Деану, Како 
ми напомену и говори о својој цркви, Коју је сазидао у сво- 
јој баштини, у земљи жеглниговској, на месту Архиљевица, 
храм Ваведенија, па поиска брат царства ми севастовратор 
Дејан, да истој цреви приложи села своје баштине, коју је 
њему дадо царство ми, њему и његовој дециу 
баштину, и за милост коју ми указа мајка божја, што ме 
подиже „Фет Одра БОлЊрННаГО“, па пошто се договорих са 
превисоком госпођом Августијом благоверном царицом Јеле- 
ном и сином краљем Урошем, и са патријархом Саввом и са 
свима митрополитима, епископима и вгуменима и са свима 
властелима великим и мадим и са читавим збором српске и 
поморске земље т.ј. са збором држатим 1349. г. кад је из- 
дата прва половина Душанова законика и „запише(“) и да- 
рује“ т. ј. записује их цреви, па их ослобођава од свију 
данака, а остала Дејанова села дужна су пдаћати дације и 
ићи на војску. Душан је утврдио цреви ова седла: Архиље- 
вицу, Рујизвор, Руђињаке, Мокру-Пољану, Арбанасе, Бој- 
ковце, Другошевце, Мајсторе, Мајсторије-Крупвицу, Виљеку, 
Врдун, Калујањевце. Денково, Враче, Седлар, Мевшу и 
Глажњу. Па су биле одмах у „међе утесане“. У међама 








(') Моп. Вегђ. 104. 
(2) Моп. Зегђ. стр. 143 н 144. 


5• 


116 ИСТОРИЈОКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


спомињу се обе Острввице(“) и „на Градинњ далњ оу герој 
првко кане Матеа оу Урвнни Књж“. Већ давно није било 
у животу деспота Јована Оливерића, па се види, да је исту 
област сада Душан поклонио своме зету, по сестри Јевдокији 
севастократору Дејану. Јована Оливера деца још су била ма- 
дена и живеда на својој баштини у области Косовској, са 
својом мајком „царицом Маријом“. Изнеђу 1862. и 1365. го- 
дине Дејан је био код дара Уроша велики логотет и Урош 
му је и дао највиши степен звања деспота. Јевдокија се дале 
називље царицом по својој матери, по оцу и по брату цару, 
а Дејан само „деспот“. Тако се он називље у поменицниа, 
па се „деспотицом“ назива и његова супруга Јевдокија ЕЗД 
се спомињу заједно, али кад она сама пише повеље, она се 
називље „царицом“ (“), Заједно с Дејаном спомињу се нека 
лица, која још ближе нас упознају са ондашњим приливаиз 
и односима. 

Овако је написана Дејанова породица у плињској читуљи: 
Помвин господн рава Божа  Двана деспота. 


и , факоу Божно Свросима. — Кантакухии. 
, » » „ _ Кедоксто деспотнуу. 
рака пож!а... Какосака. 
7» Драгаша. 
» „ Констаднна. 


Тко је била Јевдокија, то већ знамо, али Бо је била 
та „Јевросима“ и за што ли према њој стоји написано „Њан- 
тавузину“ " Да ли је то била иста Јевросима, па се удала 38 
некаквог Кантакузена или се ту разуме некаква са свим друга 
женска! Као год што има записано према групи једне куће, 
њихових удаљених сродника: тако исто мислимо, да ОвДФ 
Кантакузина означава сестру Јевросимину. Наравно, не иза: 


(") Вид. критику Кујунџићеву на књигу Милојевића, где доказује, да 
тамо песма Острвице. 
(2) Ово је врло добро доказао г. Ј. Драгашевић у „Лепој Једена“. 


ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕКЋКОВИЋА 11 


јући изворних података, не можемо позитивно ништа тврдити; 
али има ту неких знакова, који нас наводе на једну мисао, 
која налази своје потпоре у народним песмама. Прво, чудно- 
вато је то Дејаново презиме „Машњакњ“; друго Вукашинов 
син Андрија имао сина Момчила. Треће, Дејан је врло брво 
ванџирао. Четврто, чав је постао Душанов зет и после Ивана 
Оливера, он је био најближи сродник царев. У ратовима не 
видимо та, да се одликује јуначким врдинама и храбротћу 
као на пр. Бориловић, или Воихна, или Преалниб, или Бог- 
дан и т. д. Међу тим он брзо ванџира. Није могуће ово иначе 
објаснити разма тиме, да је он имао при двору Дутанову 
велике пријатеље, браниоце и заштитнике. По сведоџби Кан- 
такузеновој, најважнији су били људи у држави Душановој 
два брата Јован и Богдан Одивери, па онда Хреља, ади је 
Хреља у брзо преминуо, а за њим је преминуо и Јован Оди- 
вер најдаље 1848. године. Остали су код двора као најваж- 
вији људи, по сведочби Хадкокондида, Вуклпин и његов брат 
Угљеша. Овој двојици највише се и мора приписати брво ван- 
џирање Дејаново. 

Поред овога, наш народ осим Јелене, тешко да је упам- 
тио кавво друго грчко женско име, па је заиста чудновато, 
како да наш народ пева, да се мајка Краљевића Марка звала 
Јевросима. Овој мисли стоје на путу званични документи Ву- 
кашинови. 1370. год. Вукашин потврђујући Дубровчанима 
привилегије, где и не спомиње цара Уроша, већ само вели: 
„И кнде кралавство мн хапнсанше господина улра Стефана 
но нннихв праждњиних господ, како су записали и утвр- 
дили хрисовуље и законе граду Дубровниву, по тому жде 
овраду Н кралђестко мн не потвори 2апнсаннаћ имн, ну 
пате волше но крепуме утврди; да пресуде тврдо но непо- 
колевнмо, како су даписљал нна господа н Степањњ иафњ, 
тло ни (') и т. д. па даље спомиње „првказмовавну крлануу 


(') Моп. Зегђ. 180. 


118 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


„Ааћно“ и најљубазније синове Марка и Андрију“('). 
У натпису цркве св. Димитрија спомиње се краљица Јелена, 
краљ Марко и још три сина: Андрија, Ивањиш и Динтар(“). 

Син Вукашивов Андрејаш вели о себи: сина фто;аго 
краља Влекашина н кралнце !Слене н Слнсавста(“). Андре- 
јаш је био у дослуку с Турцима, а с њимв су били и чноги 
други. Дејанов је син Константин, по турским изворима, лепо 
предусрео турску војеку, која се кретала у Косово, па је ј 
Ђустендилду нахранио и снабдео с храном турску војску и ве- 
 роватно дао део војске као турсви васал. 

Ово јасно показује, да су синови Дејанови живели у до- 
слуку са синовима Вукашиновим и били на страни Турака 
противу внеза Лазара. 

У народним песмама свагда се заједно „шетају“ бег Кон- 
стантин и Краљевић Марко. Њихова је једна иста подитика. 
данста би бидо, у ондашњим несрећним приликама, и сувише 
тешко удесити такве срдачне односе између ове две куће, да 
ту није бидо некзевог Ервног сродства и крвне везе и љу- 
бави. Према овоме могло би се рећи, да је пшинске читуље, 
Јевросима, она иста личност, која се пише у повељи Вука- 
шиновој „А лћна“. По овоме, Вувашин би био узео за жену 
иного старију сестру Дејанову, па је тек много доцније постао 
Дејан зет Душанов. „Бег“ Костадин и „Краљевић“ Марко по 
овоме су брађа од сестре и брата. 


-——-- ———— ——— 


(') Кнез Лазар у пнсму вели: „блљма храннте да не ухваћена Будет 
грамотл Ф Аидремина да те нредадоџтћ кетнру Тракшкон“. 
Употребљени у множини глагол тврди, да их је било поред лндре- 
јаша више с Турцима. 

(2) Глдасн. 46. стр. 220 и 221. 

(3) Гласн. УП. стр. 141 ин 142. Ова Јелисавета неће бити нико друга, 
него друга жена цара Уроша, а сестра кнеза Војислава, кога Урош 
називље: „братом царства“, а Мавроорбини вели, да је Урош отерао 
прву своју жену ваахињу Апсћош и увео сестру Војисзавову. Стр. 269. 





ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕКЋКОВИЋА 119 


ТТЛ1. 
ЦАРИЦА МАРИЈА“ 


ПОДРУЖИЈЕ 


ДЕСПОТА ЈОВАНА ОЛИВЕРИЋА. 


Деспот „еањ“ Оливер 
И 


Најблагочастивија „царица Марија“, 


Ко је овај деспот Јован ч 
Ко је то његова супруга, која се не називље „деспотица“, 
него „царица Марија“ ' 
Како је то, да се муж називље „деспотом“ а жена „ца- 
рицом“ % 
| Г. 


Јован Оливер. 


Ова два имена показују, да се разумевају два човека, на 
ние: а) Јован и 6) Одивер, по томе је Јован био Одиверић. 

Да је овако, имамо доказа у староставним нашим КЊИ- 
тама; али да би ова ствар била јасна, морамо напоменути ово: 

Император Кантакузен дошао је у Србију и ту се бавио 
1340. т. Овом приликом, он описује Јована Оливера као 40- 
века у зредим годинама, као човека који има кћер за удају. 
Да је Јован оно исто што и Оливер, то тако не би могло 
бити, ин ево зашто: 

Краљ Милутан сазидао је манастир Грачаницу 1314. 
године и дао јој повељу. У тој својој повељи он каже ово: 
„А се шо оу градљулдивин Одљлрвин од, б)лнввра“("), 
а не вели од Јована Одивера, него просто од Одиввра. 
Ова реченица повазује, да је овдв (1314. г.) био човек Оли- 


о о воља пи љнљнаа——— етан 


(5), Моп. Бегр. МзЕ]. стр. 568. 


190 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕКЋКОВИЋА 


вер у годинама, знатан и познат. Њему је морало бита нај- 
мање око четрдесет година. Да је овај Милутинов Оливер био 
доцнији Јован (Оливерић), њему би било у времену доласка 
Кантавузенова 66 година, а ово је са свим противно опису 
оне личности, коју Кантавузен описује. И тако је друго дице 
Јован Оливерић, з друго је дице само Оливер т. ј. Јован 
је син старог Одивера Милутинове повеље. 


И таво краљ Милутин сведочи, да је Оливер био осо- 
бита личност и то велињи властедин или баштинар за време 
његове вдаде. Овај Одивер имао је сина Јована или Ивана, 
јер та оба имена значе једно исто. Па као год што сио де 
знали за Одивера из Милутинове повеље, тако исто ево шта 
вели о себи овај његов син Јован: „Адћ рављ хвљ Нодњ Оан- 
кер(ић) по мсти ЕЖн н господних ми крала Стефлмх Бнжљ 
8 сраблемћ велики науслникњ, потомћ великн савгд, потом 
келнкм коскода, потомћ келним севастократофњ... 24 БЂр- 
нос емз пордеотавте по милости вожњен ЕСЕМ СрњЕљСкЊЕ 
темле н поморњскне но зусстинкњ грњкомљ“("), 


Ове две речи: „и аусстникњ грљкомњ“ имају своју 
особиту важност, која се види из овога: 


Кантавузен (") називље овога Јована Оливера „најмоћ- 
нијим“ човеком у српској властели. Њих се двојица упознали 
у Петрићу, кад се био састао Душан и Андровик Млађи, те 
се помирили 1336. године. При доласку у Србију Кантаву- 
зена, већ императора, њега је Јован Оливер три дана 
заједно с његовом пратњом гостио и частио, у своме двору, 
као поглавар овчепољске и залетовске земље. Јован Оливер 
похита те задржи од путовања у Блгарију Душана и кра- 
љицу Једену сестру цара Александра. Овом приликом, Јован 
је говорио краљу Душану, да сјајно и љубазно предувретне 








(") Иввђст. Им. Ак. н. Тош. 7. стр. 889. 
(9 Кљ. Ш. ГА. 42. 





и. – – – .-- ~ 


ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 191 


Кантавузена, како би тиме обезбедио наследство 
своме сину Урошу и будућност српске краљв- 
вине. Оливер се заузимље за Уроша не само као поданић, 
него и као некакав сродник. | 

Овде је врло умесно питање: Од кога долази или од 
кога прети опасност наследству Уротеву% Шта је овим хтео 
и Јован Оливер, а и Кантањузен ређи ' 

Главни супарник и противник Њантакузенов био је 
Јован Палволог. Синиша брат Душанов, доцније се та- 
кође називао „цар Палеолог“. То значи, да би по смрти Ду- 
тановој загровила опасност Урошу од Јована Палеолога 
и од Синише Палеолога, јер би Синиши помагао импе- 
ратор Шадволог противу Уроша. Предусретне ли Душан лепо 
Кантавузена и удруже ди се њих двојица: онда се тиме од- 
клања опасност од Уроша, која му прети од Палеодога, као 
што иста опасност од Палеолога грози и Јовану Кантаву- 
зену. Овај дакле политички правац, да се удружи Душан 
с Кантавузеном противу Палеолога доминирао је у Ср- 


бије, јер је он сам собом отелањао опасност, која би загро- 


зила од Палеолога Урошу, као што уклања с пута супарника 
Кантавузеновог. Душан је налазио за потребно да се удружи 
с Кантакузеном и тиме се отелања опасност од Уроша, 8 
Кантакузен ратујући противу супарника Палеолога, тим је 
самим ратовао и противу непријатеља свога сајузника. Њима 
је обојици претила опасност од Палеолога и они се удруже: 
Кантакузен да добије царство и да буде вечити савезник 
Душанов и пријатељ Душановог сина; а Душан — да остави 
свога вечитог сајузника као заштитника своме сину како про- 
тиву унутрашњих непријатеља: тако и противу Палеолога и 
могућих насртања Синишиних у свези с Палеолозина. Одавлвн 
и долази оно Душаново ударање гласом на то, да буду „ве- 
чити сајузници“. Душана је на такву подитику одредила 
брига о сину и сивовљевом наследству. На ту тачку програма 


192 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


будуће радње нарочито удара гласом и Јован Одиверић. На 
збору говорила је у корист сајуза са Кантавузеном и краљица 
Јелена. У своме говору ова вели, да ћемо у Њантакузену 
стећи „пријатељство и савез ... једно треба од њега тра- 
жити: да нас заклетвом увери, да ће до смрти остати „наш 
пријатељ и савезник“. „Све нас ухвати у ланце твога 
пријатељства“ рече Душан Кантакузену после свршетка све- 
товања на збору. Кантакузен вели за овога Јована Оливера, 
да је на збору, после говора краљице, он рењао Душану ово: 
„Да је твоја супруга рекла нешто непотпуно или што не би 
ишло у корист твоје краљевине, онда би се тек имало 
додавати, ади је она тако разложно ствар представила 
· и објаснила, да не би могао ни најзрелији и најпаметнији 
међу нама што год корисније посаветовати. да то се нридру- 
жујем краљичином мњењу и теби саветујем, да се даље не 
ломино, него сматрајући Кантакузенов долазак као прилику 
да се прославимо, ведим: „свесрдно му помознио“. Даље ка- 
зује Кантакузен, да Бад је српска војска већ била спремна 
за поход, војводе дођу враљу и рекну му: Да ли ти враљу 
мислиш о добру своме и нашем, кад си Кантакузену поверио 
своју најбољу снагу) А ако се нешто Кантакузен помири 
са царицом (мајком цара Јована Палеолога) Анном, па нам 
почне из потаје замке плести и мучки убијати, њему онда 
ништа друго не остаје, него да се поврати, па да наше жене 
и децу пороби и читаву твоју краљевину себи потчини. бог 
оваквог гледишта на ствар, војводе су биле мњења: да без 
таоца не треба Њантакузену помагати, јер ако му је наша 
помоћ потребна, он нека остави свога млађег сина у Србији 
као таоца, па ће онда војска радије ићи у бој не мислећи 
да ће је какво зло снаћи. „Оливер на само замоди краља, да 
настане код Кантавузена, да овај испроси за свога сина Ма- 
нуида Бћер Оливерову“. Пошто је Душан саопштио Канта- 
кузену мњење својих војвода, на по се га замоди, да испрос 





ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 193 


Оливерову кћер 38 свога сина, и да се тодико не обзире на 
разлику властеоштва. .. Тим би браком — рече му — задобио 
Оливера. „Ово краљево наваљивање — веди Кантакузен, — 
није се могло приписати толико доброј вољи краљевој, колико 
Одиверовом богаству и ведикој ноћи, коју је у толикој мери 
имао код Срба, да се сам краљ бојао да та увреди“. Про- 
сидба је извршена ни тек се тада кренула српска војска. Кан- 
такузен употребљава само једну реч Оливер, као кад би 
казао Кантакузен, јер у Грка нема презимена, које би пока- 
зивало родитеља, а сопствени натлис Оливеров јасно тврди, 
да је њему календарско име Јован. Његовом је брату било 
нихе Богдан, што тврди и сам Кантавузен, а Богданово је 
име календарско Константин, Као што тврди натпис у Зи- 
_жнијској цреви: Константин Холивар(“). У поменику пшин- 
своме стоји: 
„ РАБА БЖТА И6дна 
, „ _ Богдана. 


Име Јован или Иван значи једно исто. 


Јован Оливер ковао је новце. На њима је с једне 
стране Христос а с друге стране двуглави орао с натписом: 
Мопца дезроћ ОП. Па су такви исти ордови намалани и на 
његовом огртачу ("). Грчки се пише његово нмв: Деслотоу 
[о тоу Хувер: == деспот Јован Одиверић. Ко је била ње- 
гово „подроужне царица Марни“ 


П. 


Наша историја знаде судбину свију наших Браљица и 
царица, па било да су оне надживеле своје нужеве, било 
да су протеране из Србије, било да су саме оставиле Србију, 
нарочито оне, које су биде пореклом Гркиње. Првовенчани 


(') Вид. Опис. зихн. ман. св. Јов. Претече. 
(2) Намалан је у Кратовском манастиру. 


124 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 





је прогнао своју супругу Евдовију, па грчки писци о њој при- 
поведају да се посде прогонства јот два пут удавала. Ирина 
је надживила Кало-Јована П. и вратила св у Содун својој 
браћи. Снмонида отишла у Париград по смрти краља Милу- 
тина и тамо још дуго и дуго игра важну улогу под именом 
„краљица Симонида“ ит.д. Од тога правила имамо један 
једини изузетак, а на име, грчки писци не знају ништа о 
Марији супрузи Стефана Дечанскога, матери Синише и Евдо- 
кије. Међу тим Душан је дао у Грчкој земљу своме брату. 
Дејану (") је дао новршје Струме и удао за њега своју сестру 
Евдокију, па га зато и називље: „Дбкшњ Братђ царњстед ми“. 
Зашто се и одкуда се Дејанова жена, називље „царицом“! Де- 
јан је деспот, љ она „царица“, онако исто Као што је Јован 
Оливерић „деспот“, а његова жена „царица Марија“. Кад 
ретимо, ко је била Јованова „царица Марија“: онда се само 
· собом решава, ко је била царица Евдокија. Напоменуо сам, да 
се не зна судбина Дечанскога жене „Марије Палвологине“. 


Марија је кћер деспота содунскога Јована Палеолога, 
а њезина је мати кћер канцелара Андроника старијега, Ме- 
тохите. Деспот Јован солунски Палеолог био устао противу 
цара Андроника и млађег и старијег, но буде надбијен, по- 
бегне у Србију, па је после на путу умро. Имао је само то 
дете Марију, удату за Дечанског. После његове смрти, кћер 
Метохитина, ташта Дечанскога, живела је у Србији довлен 
њезин отац Метохвта није израдио дозводу, и послао послан- 
ство, те је повратио у Цариград. Кад је Андроник старији 
збачен, тада пострада и Метохита: његово богаство буде 
опљачкано, његова палата запаљена; он умре у највећој осву- 
дици и сиромаштини. Па куд је имала да се поврати Де- 
чанскога жена Марија по смрти свога мужа Она није имала 
нигде никога рођенога, коме би се повратила; она је имала 


о о о ~ 


(ђ) Иначе Жарву 


ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 195 


„децу“ т. ј. Синишу и Евдокију, па Кад није имала куда 
ићи, њој је бидо најпрече, да остане код своје деце. То јој 
је било најрођеније, на земљи од сродства што је имала, као 
што јој је био Душан пасторак. По смрти Дечанскога, њој је 
бидо 17 година, дакле је била у најлепшем цвету младости. 

„Подружије“ Јована Оливзра, Марија има титулу ца- 
рице Вас: (") или Вас  сса Мао. Још се називље 
најблагочастивија царица Марија(“). У кратовском запису 
вели се: „боњ да проститв подроужне (Оливерово) Анноџ 
. Мароџ н теда ихњ“. Реч „госпога“ значи владарка, 8 грчки. 
„царица Марија“. Њој је на глави круна, у десној руци 
скиптар; на њој царско одедо, исвићено скупоценим камењем. 
До ње је намалан леп дечко, у додами цоткићеној бисером, 
има плаву косу, десном сз руком подбочио а леву држи на 
грудима и покрај њега пише: 0 лаугоугргстатоб уг0с 
аотоу Дошауос. У Кратовској читуљи (помениву Изв. ак. 
наув. |. 6. стр. 8391) овако је забележена породица Јована 
"Одивера : 

Вава вожта Оливера деспота. 
Подроџжие гего фраој БЖПО — "Марино. 
| уеда ихв: Даница 

Кранко 








(5) Гдаси. ХИП. стр. 299. 
(2) Онај вапис у триоду манастира Кратовског (Ивв. ак. паук. 7. стр. 
995), под годином „зен == 6850 (т. Ј. 1342.) написан је „нћ дин 
прекисокаго .... крала Стефан, соБдржефој сео оБластио 
октепомскио келикомоу коскодк Оликеру..... храм архистра- 
тига Михаила, гди је гроб оца Гаврида... Храм је саздао из темеља 
велики војвода Оливер 1342 г. Ову вњигу писао Станислав пио ва- _ 
повести Оливера. Даље долази оно важно место: 
бог да проститњ келнкагд 
коскоду Олнкерл. 
Богљ да вроститћ подоужне 
его госвоги Синоу Мару 


н теда их, 


126 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕКЋКОВИЋА 


Дамањ 

бидосава 
Давижевл 
Оливера. 


Грчко ние Дешауос, то је овај Дамјан. У народнни 
песмама, међу лицима, које позивље кнез Лазар у бој на Бо- 
сово, налазе се војводе: Крајимир и Дамјан. 

На послетку, Душан веди у повељи архангела призрен- 
оког: „приложн ин роднтелљ царњстаз ми деспот НЕа- 
иншњ(“) седо у Топлиуњ“. Кад, дакле, узмемо у обзир све 
ово, на име: да се Дечанскога супруга Марија није имала 
куда вратити у Византију, да није имала сродника, да је 
у Србији имала д%оје деце, — то је једно; а друго: да се 
Јованова жена називље „царицом“, да има у рукама сБип- 
тар и државу, а на глави круну, и да Јована (>) називље 
Душан „родитељ цафњства мн“, да је Јован Одивер могао 
имати 1840. године кћер Даницу већ од девет година, онда 
нема никакве сумње, да је Јован Оливерић узео за жену 
маћеху Душанову Марију 1381. године; да је код њега од- 
расла Евдокија и удата за Дејана; да је Синиша одрастао Бод 
очуха; да га је зато Душан брзо ванџирао; да је Јован Оди- 
верић био најбогатији и најмоћнији у краљевини српској вла- 
стелин; да се он интересира судбином Уроша, да га Душан 
поштује, да је Јован Одиверић толико моћан и толико попу- 
ларан међу Србима „да се Душан бојао да га увреди“, јер 
је у земљи било доста људи, који су жалили Дечанскога, 
били оданији Дечанскога жени Марији и гледали на Синишу 
као на правог насљеднива, па је за то сајузом са Кантавузе- 
ном и требало обезбедити наследство Урошу. И тако сматрано 
за историјски верно, да је Јован син Милутиновог Оливера, 


(5) Гласн. ХУ. стр. 301. 
(2) Поменвика Ивана и Богдана. 





ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 127 


узео за жену Душанову маћеху, Марију, која се по мужу и 
по Палеолозима и називље „царицом“, а њезина кћер Ев- 
докија рођена од Дечанског опет се називље царицом: по 
царици Марији својој матери, по цару Душану своме брату, 
по своме оцу враљу Дечанском и по Палеодозима својим де- 
довима. 

И тако, по смрти Дечанског његова супруга „Краљица“ 
Марија удала се за Јована, Одиверова сина, па је зато и брзо 
прошао све степене чиновне бивши најпре велики начелник 
и велики слуга, али кад се оженио маћехом Душановом, по- 
стане велики војвода, севастократор и најпосде деспот. Као 
ведики војвода удао је своју најстарију кћер Даницу за Ма- 
нунла сина Кантавузеновог. Од тога брака и родио се Ма- 
нунло Ливер, 0 Коме се говори у повељама цреве Јована 
Крститеља ("). 

По смрти Јована Оливера, његова су деца Крајимир и 
Дамјан били још мадени, па при грабежу држава и земаља, 
они се придружили кнезу Лазару и били му верни. Михаило 
из Острвице (") приповедајући о косовској битци веди, да су 
„господа одана кнезу Лазару поред њега се верно и заиста 
јуначви борили, а други су гледали кроз прсте. 
Због те невере, зависти и њеслоге неваљалих и неверних 
људи буде изгубљена битка на Косову 15. јуна, у петак око 
подне“. Милош убио цара Мурата и истог су дана погинула 
два Муратова сина а Бајазит завлада. Туна је ухваћен кнез 
Лазар и с њиме Крајинир (Крајко) војвода. Кранмир измолио 
у Бајазита да држи зделу, да кнежева глава не падне на 
земљу, говорећи: „Завлео сам се Господу Богу, да где буде 
тлава кнеза Лазара, ту да буде и моја глава“. Кнежева 
глава падне на здеду, коју је Крајимир држао, тада и ње- 


(') Изв. Ак. Наук. Т. 6. стр. 397, 398 н 399. Последњи пут спомиње се 
Оливер 1358. године. 
(2) Гласи. ХУШ стр. 78. 





198 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


гову главу одсеку, гдава падне на зделу поред кнежеве главе, 
руке му влону и обе се главе скотрљају на земљу. У битци 
је косовској погинуо и Дамјан. Њихове се сестре разудаав, 
те ове породице и нестаје у томе мутноме времену. 


~ — ——_=<-— — _ - 


ЈУ. 


КАКО ЈЕ ПРИДРУЖЕМН СРБИЈИ ЈАДАР 
и РАЂЕВИНА. 


Г. „Гдаенић срп. ученог друштва“ ењ. ХХХУЈ, стр. 
120—154, наштампана је „Грађа за историју народа округа 
подринског“ Стојана Обрадовића, са оградом ДА (се ово 
„штампа просто Бао грађа“, о чему „до сад није скоро 
ништа нисано. Остаје правој историји да то причање 


испита, па одбије иди вериФикује“. 
| „УРЕДНИК“ (стр. 120). 





П. „Кнежевина Србија“ г. Милићевића. 1876. год. од 
стр. 534—5389. унешено је казивање пок. Јов. Гавриловића 
ваво су Турци „из подринских крајева у Босну“ претерани 
1834. године. Гавриловић је био очевидац, па је и описао 
кратко оно, што је видео. Од стр. 539—553. стављене су 
личности „чим било заслужне“, али г. Милићевић није спо- 
менуо ни једнога „чим било заслужног“ човека од 1815. до 
1834. г. или за то, што су већ споменути 1872. г. у Гала 
снику ХХХУЈ. (етр. 120—154) иди за то, што под грађом 
покојног Обрадовића стоји више наведена примедба уредни- 
кова. Било једно или друго, у сваком случају, било је људа 
„заслужних“, па треба њихове заслуге и описати. То је 
хтео да уради пок. Обрадовић, али му је посао испао тако #8 
удесан, да управо, читав његов чланак у својој суштини нема 





ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕКЋКОВИЋА 199 


смисла, не види се ток ствари, има свачега, и опет нема ни- 
чега; није описано БодиБо су, шта н Како, који људи 
радили. За овим, његово је погрешно гледиште на радњу у 
Босни „Османлија“. Тако на стр. 148 он вели за Кара-Ма- 
хмуда пашу, да је „прави Османлија“, па је „на потурице 
босанске и независне спахијем разуздане капетане 60- 
санске као на ђаводе мрзио“, међу тим су Османлије тек тада 
отпочели, да освајају и покоравају Босну на штету 
српске народности. На стр. 147 приповеда, како је у Зворник 
дошао на место Махмуда „неки Ибрахим-ага, прави Осман- 
дија и врло поштен човеш“, а босанске су аге ђаводи 4! 
Доста је навести неколико места, да се ово одмах увиди на 
пр. на стр. 130 он веди: „кнезови срески“ и то под го- 
дином 1819., а тада у Јадру и Рађевини и није било „срв- 
зова“; на истој 180 и 1381 стр. кад се људи сБупиди да 
„разрезују порезе“, он их назива „саветницима“ и ту вели 
„изберу Чворића, да народу у сваком случају пред- 
њачи“; на стр. 132 вели: „већина позове Чворића да их 
предводи на устанак“ и т,д. а тада о Чворићу нико ништа 
није знао ; на стр. 185 веди: „1824 г. пошаље Чворић по на- 
редби господара Милоша жестоку тужбу везиру босанском“, 
о чему је Чворић тодико знао, колико и Обрадовић. Чворић 
је изишао на глас, али не тада, и не у том смислу, у Бом 
га Обрадовић описује. Обрадовић веди, да паше Видајићи 
несу смели долазити у Јадар и Рађевину од 1820. године, 
јер је Чворић прикупио у Јадру 2000 пушака, међу тим те- 
шво да св и дандани може исбупити у Јадру 2000 пушака, 
а онда се није могло исБбупити ни 1200 пушака, па и ово 
је много речено. Поред овога, не стоји ни оно тврђење Обра- 
довића, да Махмуд и Алија несу смели долазити у Јадар 
и Рађевину, јер су они долазили у Троншу 1826, 1827 
1828 године. Народ им доносио много замре и од исте се 


тада прилично спомогла Троноша. да Алијом су тада носили 
ТЛАСВИК ЊУП. 9 


130 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


у лов равију и свињске шунке, и он је, не пазећи на дин, 
и нио ракију и јео крметину. 1827. г. њему, у овоме, био 
на услузи г. Јован Мићић, бивши члан вел. суда, тада 1827. 
момче, а сада судија у пензији. 

Обрадовић описујући страдање народа у Јадру и Рађе- 
вини није схватио нити разумео, у чему је тај зулум био и 
одкуд је био већи, него ди у другим местима и кабве су то 
„прекомерне глобе“ (стр. 145 и т. д. Па на стр. 144) побија 
сви све оно, што је до тада о Чворићу рекао говорећи: „Чво- 
рић се остави ајдуковања“ (стр. 144), јер доклен год је био 
ајдув, он није смео ићи с молбама пашама и везирима. 

На стр. 146 вели, да је књаз Милош заповедио Јеврему 
Обреновићу, да пошље из Јадра Али-паши помоћ „али Ч во- 
рић дотрчи и врати те људе натраг“. После оде у Крагујевац 
књазу Милошу „молећи га, да му опрости што је Јадране 
уздржао преко његове воље, те несу у Босни прешли. Књаз 
похвали Чворићево држање“ (стр. 146). Из овога излази д8 
Чворић „предругојачава“ Милошеве заповести, а у се 
ној ствари, кад се и како се тај случај десио и ко је војеву 
и водио и вратио, то је са свим друга ствар и у томе Чво- 
рић нема никаква удела. 

На стр. 185 напоменуо је тачно, како је „зворнички 
владика Јеротије Грк“ био дошао у Рађевину и узимао пот- 
писе од народа преко турских удизица, да је народ задовољан 
са својим агама, и спахијама. Једино је то тек само напоивнуо, 
и добро разумео, 8 38 све остадо може се рећи, да је прави 
хаос из кога се нивако не може дознати стање Јадра и Рађе- 
вине, нити како су те две нахије потпаде под ново-сЕлоП- 
љену Србију 1834. г, 

У Подрињу је одрастао г. Јован Мићић и био очевидац 
свију тих догађаја и као писмен вршио је званичне послове 
при заузимању Подриња. Он је лично познавао све важније 
људе и све раднике онога времена, па је и мени више пута 





ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 131 


о њима казивао, а тако су ми исто казивади и други људи, 
вад сам био у округу подринском. Може бити, да ће још 
који знатан Србин остати не споменут, али ови, које ћу на- 
вести тако су познати, да их сви ијоде старији људи знаду, 
а о многика из њих имају и званични документи. С тога 
сам се решио да пропричам, како је заузет Јадар и Рађе- 
вина, што ће бити у исто доба и најтачнија критика ове 
грађе покојног Обрадовића, ког је личност Чворићева толико 
помела, да му чак приписао тодико важности, као да је он, 
божем, прекрајао наредбе вњаза Милоша. Давно су преми- 
нули сви ови радници и трудбеници српске државне идеје, 
па је вреже, да изнесемо свакога од њих онако и у онолико, 
у кодико је ко радио за српеку идеју и шта је допринео на 
олтар опште отачбинв. 

П. Обрадовић греши, што брка у своме спису пределе, 
јер устанком 1815. год. ослобођен је само ондашњи санџвЕ 
београдски, у Који су спадали и садањи срезови: азбуко- 
вачви и рачанскви и звало се „кадилућ сокол- 
ски“, и један је кадија судио на оба именована предела, 4 
седио у Соколу. 

Кад је књаз Милош устанком 1815. год. ослободио па- 
шалук београдски од турсвога јарма, он је заузео и кадилув 
соволењи, и установио за њ суд у селу Рогачици. 

Тев у доцније време, кад је књаз Мидош заузео лозничку 
„нахију“, а то је: Јадар и Рађевину, (што није потпа- 
дало под београдски пашалук) он подели соводску нахију и 
даде срез рачански Ужицу, а срез азбуковачки — Лозници. 

(Ово је неколико речи папред речено за то, -да се зна, 
како је онда било стање. 


1. 


Јадар и Рађевина потпадале су под „зворнички ка- 
дилук“, дакле под власт везира босанског. 
у“ 


132 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 





Што Обрадовић ређа зудуме, који су чињени над свина 
Србима, онакве је исте зулуме тегано и подносио народ иј 
Јадру и Рађевини. У исто доба постоји једна разлика, коју 
Обрадовић није поњао, ни схватио; она је пак у овоме: 

У племену Видајића било је наследно капетанство, и ка- 
петаном је бивао најстарији члан у Фамилији. Њих се ва- 
иножи више од 30 кућа, па вако су с тога биди сиромашни, 
они се учине јаничарима, па смисле начин како да се обогате. 
Ствар је текда овако: 

Јадар и Рађевина били су под спахијама. У броју тих 
спахија био је и Алајбег-Сијерчић из Горажде. 

Велика, сиромашна Фамилија Видајића завидећи тим јад- 
ранским и рађевинским спахијама, а капетан Видајић био у 
исто доба старешина над Јадром и Рађевином, чијих је при- 
хода било мало на сву Фамидију, смисли, да заузме Јадар # 
Рађевину, наравно само тим путем, што су били подложни 
онда јаничарима Бако сва раја, тако и спахије. Тако Ви- 
дајићи и предузму да се обогате: они затраже, да се свађи 
Орбин у Јадру и Рађевини прода њима т. ј. Видајићниа, 
и да им сваки плаћа девето, а спахији опет сваки да даје 
десето. Противни су били овоме и сељаци и спахије, али 
. се од страха морали продати Видајићима, Боји су Буповали 
кућу и људе почињући за од 5 до 20 гроша највише. Тако 
се сви људи продали и хоџе изпотписивале људе, и сваби 
купљеник морао је да удари прст. 

Тако се под морање сви продали осим чивчија спахије 
Сијерчића, које капетан Видајић похвата и одведе те похапси 
у тавницу. Спахија пак Сијерчић оде у Травник везиру! 
своје чивчије одбрани и пусти из тавнице. Само је то он један 
учинио, а више нико. Одтален су и настале дупле спахије 
у Јадру и Рађевини: једне су спахије узимале десето, 3 
друге — девето т. ј. Видајићи, и над њима је био Видајњћ 
капетан „мали бан“ иди „господар“. На овај начин у 


ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 133 


Босни су сви сељаци продати: „мораш се Влаху про- 
дати!“ и они се продали, па су бирали боље господаре. 
Шта је то значило бити чивчија овога или онога „господара“, 
навошћу овај случај. 

Тако је ишао на коњу Илија Пиличанин из Забрђа("), 
а сретне га Турчин, па му рекне: 

„Крсту један, зар не видиш да царски син иде, 8 ти 
јашиш на коњу сјаши Брсту“. 

— „А зашто да сјашем кад ми га ти ниси купио“ ре- 
Ене му Илија. 

— „А чији си ти синабј“ упита Турчин. 

— „Ја сам Алајбега-Видајића“ одговори Илија. 

Турчин онда, са свим друкчијим гласом : „Е, хајде си- 
нак, хајде“. 

Последица ове продаје — дупле спахије, и јесте да- 
Еле, главни зулум од Турака, а нарочито од Видајића, 
чега у другим окрузима Шумадије није било. Људи су мо- 
рали продати и себе и баштине за по 5 до 20 гроша. Ово 
се догодило после бјетства Карађорђа. Ово продавање трајало 
је до грчке буне 1821. године, а тада Турци устукну, 8 
сеча јаничара још их више поплаши, јер су и Видајићи биди 
јаничари. 

Шта је дало повода да се ослободи Јадар и Рађевина! 


11. 


У Цариграду отпочну да секу јаничаре. Како је после 
Цариграда било у Сарајеву највише јаничара и био највећи 
јаничарлук, требало је и њих потаманити. У Сарајеву је био 
Крк-бињ-Кудага т. ј. ага над четрес хиљада ага! 

Ови јаничари носили су се овако: једни одело плаво 
(унисорну), други црвено, трећи зелено и т. д. Јавери се 


(5) О овоме селу има читава историја да се напише, што ћу првом 
приликом и учинити. 


134 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


носили овако: голе ноге до колена у касјер (црвеним) јемб- 
нијама; шалваре од плаве чохе; извезен појас од црне свиле; 
златади Фермен, а кошуља свидена, рувави претурени преко 
врата ; за појасом пиштољи, о рамену дуга пушка; на глави 
златна поша од црне свиле. У кодико је који ага био 
знатнији и већи, у оподико је пред њиме више ишло пешке 
несера ("). 

Ате су носиле ћуркове, на главана чалме од беле ма- 
терије. Плаћадо се само дукат, да се лепо око главе завије 
чалма! Кудага се одевао као и остале аге, само је на врх 
главе, на чадми, имао као неку златну крушку. 

Ко није виђао несере њему су највише падали у очи 
дугачки рувави. Одтален она пословица: 

Ера: Шта ће ти толики дуги рукави! 

Турчин: Ово је ваш........ 

Оваво је било стање у Босни. Јаничари су страховали 
од Порте. У то 1826. год. Порта постави везиром босанских 
беотрадског пашу Абдурахмана; но овај не смедне одмах ићи 
у Босну, него најпре ступи у преговоре са Видајићима: Ма- 
хиуд-капетаном и његовим братом од стрица Алибегом, обеђа- 
јући им златна брда и пашадуке. Због овога се он задржи 
вадуже у Србији и тек се крене у Босну зими. На св. Јовава 
ноћио у Лозници, одклен оде у Зворник, запаши Махиуда, 4 
Али-бега пошље у Сарајево, да му доведе 7 првих ага. Кад 
их Али-бег доведе(“), он их погуби поред Дрине, и ту су 


(5) Као у средњем веку, што су ишли „отроци“. Отроцима закон: Кад 
полази економ краљу мли кудгод на другу страну, а они с њим да 
иду ва коњиа. Моп. Зегђ. стр. 68. 

(3) Најзнатнији су били: ага Бакаровић вдатар и ага Пиња, сарач. 
Пиња је на годину пре говорио у Сарајеву: „Из костију наших 
праотаца проврела је крв и виче потомцима, да устајемо и да про- 
тјерамо из наше земље погане Османлије, те да нам земљу не по- 
гане“ То је говорио на збору у Текији. Пред њим су свв Турци 
устајали. Истина да је Пиња био прост сарач, али је био у броју 
првих ага, и ове су аге владале у Босни као у републици. 





ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 135 


читав дан њихове лешине остале. Абдурахман седио у Звор- 
нику до Ђурђевадне, и тек се тада кренуо из Фворниња, Езд 
је Али-бег Видајић у Сарајеву с његовом војском од 2000 
делија-дудуклија (калпак) и са 10,000 друге војске, похва- 
тао све противнике Портине. Сад Абдурахман постави Али- 
бега за пашу. Мамуд је био млад, мудар и паметан човек, 
а Ади-паша напротив старији, јуначина као дав и пијаница. 
Обојица су били паше 1827 год. Под Зворник је потпала 
нахија бељинска и сребрничка, а Махнуд је био наследни 
капетан. Везир је давао Али-паши други пашалје: од Саве 
до Вишеграда и све ђумруке, али ту није наследног капе- 
танства, а он је баш то тражио да преда сину наследно 
господство, па је хтео бити зворничким пашом. Он је го- 
товорио : „Ја и Ага-паша затремо јаничаре; мном је Махмуд 
и због мојих заслуга постао паша. Па зар сада ја да нисам 
пата зворнички, И зар да не добијем нашљедно капв- 
танствој“. Осим овога, Мамуд је још као и капетан 
посдао своје чиновнике у Јадар и Рађевину, а Али-паша 
опет пошље своје чиновнике 1830. год. (кад је у Србији про- 
читан Ферман) да интригирају и раде за његов рачун. 


ПЛ. 


Пре доласка Али-пашиних чиновника главни старешина, 
Турчин, у Јадру, био је Авди-буљубаша, а обор-Еенев Србин 
опет Мића Шваља из Бадање. У Рађевини је био обор-кнез 
Стјепан из Толисавца, а буљубаша опет био некакав Турчин. 

Обор-кнез је имао власт судсњу и полнцајну, а буљу- 
баша му ломагао. Сеоски су кнезови били оно, што данас 
кметови. Али-пашин буљубаша Сали- барјактар Башић са 
својом тевабијом успе од 1830—1831. год. у Јадру, Бод по- 
јединих људи, те оду везиру у Травник: поп Деспот (") из 








среди га. — Поп Деспот заденуо јатаган и пиштоље и окодо !лаве 


136 ИСТОРИЈСКЕ РАОПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


Цикоте и Јеврем Ђурђевић из Великог села. Алљи-паша ни 
нађе хоџу, па им овај хоџа напише тужбу, у којој они траже, 
да се уБлоне чиновници и Махмудови и Алијни; да се збаце 
сви стари кнезови и да се постави нов кнез, Боји ће купити И 
давати царевини све што је у реду. Овоје вшло и паши 
у рачун. И они успеду. И везир заиста напише и пошље 
бурунтију, којом испуни њихову молбу и постави обор-кнезом 
Ђурђа Јаковљевића из села Дворске. Ово,је било у Јадру. 


У Рађевини нису могли ништа успети Али-пашини људи. 
Сада је јадранима било боље, јер се курталисали свију чи- 
новника и Махмудових и Алијних. То је било овако: 


Кад поп Деспот и Јеврем донесу везирову бурунтију 
Ђурђу, они и опет као људи, хоћеју да припитају кога, како 
ће у овој ствари да постуџе, и нађу Станишу Јездн- 
мировића кнеза дозничвога, Који је био чувен и паметан 
човек. Овај пак Станиша, како је био рођак с кнезом Симон 
Сломом ив Шапца, вазда је био с њиме у дослуку и спора- 
зуму. Отуда је кнез лоз'ички Станиша знао, да кнез Милош 
ради вод Порте, да придружи Србији обе кнежине т. ј. Јадар 
и Рађевину (“). Деспот и Јеврем изазову Станишу у седо 
Клупце, да га питају, шта ће, а он им каже ово: „Добро, 
сдушајте шта ћу вам Базати, али језик за зубе, да нико то 
не зна осим вас троице. Кнез Мидош ради у Цариграду д% 
обе ове кнежине потпадну под Србију, и изглед је такав, 
да ће то и бити. За то неће ни једна пушка пући. Ви сада 
овако говорите с Ким се год састанете: „што је царско — 
цару ћемо све давати; што је пашино — све ћемо паши да" 


чалиу (на њему су ти паласке, огњила и т.Д.) па неће да метанише 
пред владиком, него онако приступи руци. 
Владика: „Ћерата бре, папаз, камо метаније 7“, 
Деспот: „Ја сам војник; видиш какав сам; доста ти је и то!“. 
() Сима Слома био је љубимац кнез Милоша и седио у суду, кад суда, 
не на столици, него нл кревету. 











ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 137 


вати; што је спахијско и то ћемо давати како је цар одредио; 
а не трпимо читдук-сајбије (деветчаре); ни субаше њихове, 
ни спахијске; ни чиновнике Махиудове, ни Али-пашине; сами 
ћемо све купити, и што је чије давати. Субатше пак помањих 
спахија и деветчара, које прутом, које штапом, Које канџи- 
јом, чим ко може опалите, а субашама оних већих спахија 
поткажите из под руке, нека бегају; добрима поткажите, 
нека умакну, а зле бојем најурите“. На том договору били 
су оба посданика и нови кнез Ђурђе. Они и ураде онако, како 
ви Станиша ревао. Нарочито су избили субаше читлук-сај- 
бијске: у Шурици, у Слатини, у Беговој Љешници и т.Д. 
Кроз недељу дана није било ни једнога Турчина у Јадру, 
па и трговци — Турци несу смели ићи ло Јадру. Треба и 
ово напоменути, ккбо нису хтеди бити ни једнога Сијер- 
чићевог субашу, него су они онако отишли, како им испод 
руве било доказано. 

За кнезове пак Станиша им рекао овако: „Немојте на 
један пут да позбацујете све кнежеве, него оне омање терајте, 
и то овде онде, а највеће пашине љубимце, као кнеза Ни- 
колу Дошлића из Липнице, Петра Арсеновића из Бадање и 
Андрију Терзијћа из Пивота немојте збацивати до муке: Бад 
тод будете уговарали с Турцима, ви њих шаљите; оборкнеза 
никако не дирајте“. | 

Све то и таво ова тројица изврше од великога по- 
ста до Ђурђевадне 1831. год. Станиша им још и ово рекне: 
„Шаљите у Шабац Јерему Обреновићу оне пашине љубимце, 
а ви немојте да идете“. И занста су они сдади у Шабац 
Петра и Андрију, те онекшају. У то дође преко Станише 
наредба из Шабца, да свави у Јадру купи себи оружје; и 
сваки је морао купити, иначе су га били и лродавали што 
тод му нађу код куће, те му куповали оружје. Све су Турке 
из Јадра били истеради, само је Махмуд-паша био сместио 
свога буљубашу Пљесковца и пандуре у своју трокатницу у 


138 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


Руњанима и преко Станише им куповао хлеб и месо. А Ра- 
ђевина ' 
ТУ. 


У Рађевини Али-пашин буљубаша није могао ништа 
успети, нити наћи људи налик на попа Деспота и Јеврема ; 
него се тежња Али-пашина оствари у Рађевини утицајем 
Јадрана, а највише радњом кнеза Ђурђа Јаковљевића. Он 
је позивао многе одличне људе и кнежеве из Рађевине, но се 
није смео нико примити да тера Турке. На бдизу је до Ђур- 
ђева села, село одклен је Чворић. Сам Чворић био је пандур 
код рађевскога војводе Крсте, а доцније опет пандур БОД 
Крстиног сина војводе Максима. Кад су Турци по бег- 
ству Карађорђа и опет заузели Србију, Чворић није смео 
изаћи пред Турке да им се преда, него се скитао којењуда, 
·и Срби су га сматрали за хајдука. Почем из Рађевине није 
смео нико угазити у ту ствар т.ј. да тера Турке, Ђурђе по- 
зове Чворића, понуди га да на томе ради, и овај се прими, 
јер није имао шта изгубити, а био је на зло веома брз. 

У Рађевини се могло много и удесније и лакше радите, 
јер ју заклања Борања планина; у онај пак простор земље 
испод и изнад Малог Зворника није смео ићи ни 
кнез Ђурђе, ни Чворић, него је оданде очистио и прогнао 
Турке Игњат буљубаша из Ковиљаче. Игњат је био мале, 
печен човечић, чедичног карактера, јуначан, поштен и 40- 


вечан. Њега су сви и свуда поштовали за његово јунаштво 
и врдине. 


Илија Чворић, из седа Баставе, сбупи чету пандура Е 
бескућника, па брене из села у село, како му казао Ђурађ, 
па некога Турчина избије, некога поплаши, и так: очисти 
Рађевину до Борање, но даље онамо није смео ићи. Ово је 
било 1831. године. 

Шкксторија Горње и Доње Дрине дугачка је 12 сахати. 
Истерати Турке из тога простора и прими се мали Игњат 


ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 139 


буљубаша: „вала мали чоек, ади прави јунањ“ говорили су 
о њему Турци у Зворнику, Лозници ит. д. и сви су га више 
знади, него ли ми Ђурђа и Чворића, и више су га пошто- 
вали: „вада нигда вјеру погазио није“. 


Како Ђурђу, тако и Чворићу, а тако и Игњату нисао 
је кнез Милош, па је писво писив и чак Турчину Асану- 
Аталашу (") из Љешнице, марвеном трговцу. 


Ђурађ, Чворић и Игњат и протерали су Турке из Ра- 
ђевине 1831. год. до краја месеца јуна. 


У то Али-паша сбупи своју партију, јер се били по- 
делили Турци на двје партије, у кадилуцима: зворничком, 
бељинском и сребрничком, па су једни били за Махмуда, 4 
други за Алију. Али-паша искупивши своју партју, продре 
у дворник — у варош, и заузме је, а Махмуд се затвори у 
град зворнички, па су се борили: Махмуд је путао топовима, 
из града, а Алија пуцао из шешана. 


Кад је пак Али-паша пошао да удари на Зворник, он 
поручи Ђурђу и Чворићу, јер их сматрао за своје људе, чију 
је радњу поглавито он потпомагао, да му дођу с војском у 
помоћ. Ради тога пошље Ђурђу дађе и намести их на Дриви, 
вод седа Ковиљаче, да преко ње преведе војску, а Чворић 
да дође. код Малог Фворнака, где изда наредбу, да га с вој- 
свом превезу на ону страну Дрине. 


(5) Пошто се опај Асан-Аталаш 1834. год. иседио у Босну с осталим 
Турцима, дође 1835. г. у Србију да види своја добра у Љешници. 
На питање писара среског Јована Мићића: „Кад су и с оне, и с ове 
стране Дрине једни и исти одичији, за што се нијеси настанио у 
Бијељини, ја ту гдје бдизу 2“. Аталаш одговори: „Видиш ди ти ону 
моју Видојевицу: ни у Мисиру, ни у Турској царевини нигдје 
онога мјеста нејма: ту мед и мдијеко тече; н био сам неки земан, 
ето ту у Јањи, па кад год пред кућу изађем, одмћ ми се очи отму 
на моју Видојевицу, од куда се сунце рађа, и чим је видим, одмах 
ми сузе ударе“. И „они час, кад рече, сузе му удараше на очи“ 
„Ето од жалости, рече, одселио сам се далеко, чак у Брчко“. 


140 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


Они заиста и искупе војску. Ђурађ с јадранима дође 
под Ковиљачу, и први поп Деспот у неколико лађа пређе 
са својом четом на ону страну, у Босну. да овим дађе почну 
возити и осталу војску. Баш у највећој вожњи дође Станиша 
Јевдимировић кнез ловнички и Радован буљубаша из села 
Остружња округа ваљевског и донесу писмо од кнеза Јована 
Бобовца, љубимца кнез Милошевог. Како су дошли, отворе 
писмо и прочита им га писар Јован Мићић. У писму Енб 
Бобовац саветује Ђурђа и Јадране, да се не превозе, И 
ако се што превезло, да се врати натраг. Бобо- 
вац је пак био са сто коњаника у селу Тршићу. У писму 
им Бобовац још наручује, да се склоне од обале дринске мало 
даље амо, у шуму. Кад је то писмо било прочитано узвр- 
пољи се Бурђе, како ће то да изврши, а Станиша му реБне: 
„Нађи једнога разборитога човека, па нења шане попу Де- 
споту, да заметне кавгу и нека рекне (Деспот): Кад није 
дошао Паја Брвић из Доњег Добрића('“); кад није дошао 
Правдић из Јаребица; кад није дошао Глишо Јоветић из 
Горњег Добрића (и т. д. неки други): онда да се вратимо 
доБ не дођу и ови“, Ђурђе поступи по савету Станитину, 
нађе једнога човјека, пошље га онамо попу Деспоту, који одД- 
мах и заметне вавгу и отпочне се вика, ларма, врева и одмах 
се затим почну да превозе натраг. На то Али-пашини људи 
почну викати: „Не'те људи, куда ћете људи; доћи ће, бива, 
доћи ће!“. Деспот се дере: „Нећемо док не дођу“ и тако св 


() У Павла Бркића био је овај обичај: коњ му вазда био оседлан и 
дању и ноћу; на седлу бисаге, а у бисагама чутурица рзкије, ко- 
мад хлеба и парче воштане свеће. Увек богавека под оружјем је 
и јео и пио, и само је вадио и метао под главу кад спава, џи- 
штољ и јатаган, иначе вазда наоружан, н чим би пукла пушка на 
Дрини, он је био готов. Било му је онда обо 50 година. Њега је 
његова жена вазда дворила, а и други укућани, па био он сам илН 
с тостима. Није нигда бос спавао; и ноћу је ужинао, и називао 
то ноћно једење „ноћна ужина“. 





ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 141 


сви поврате и ураде онако како им саветовао Бобовац у пи- 
сму, к то још пре подне. 

да све ово време чула се пуцњава топова на Зворнику. 
Пуцњава се чула и после подне и уз то се деси још ово: 
после подне између 3 и 4 сахата удари с војском покрај 
Дрине Хусешн капетан Градачац, и да се наши нису били 
повратили натраг, сви би изгинули. 

Пошто је Градачева војска прошла, (пред вече) Ђурђе 
пошље Станишу и с њиме још двојицу тројицу Чворићу у 
Борању, да му јаве за наредбу Бобовчеву, те да се зна наћи. 
Посланици ноће на стражи Игњатовој, а топови на Зворнину 
непрестанце пуцају. Сутра ујутру престане пуцањ топова; по- 
сланици сусретну некаквог Турчина, Боји им проприча, да 
је дошао Градачевић и одвео у Градачац Али-пашу. Посла- 
ници испоруче Чворићу саветовање Бобовца и сутрадан се 
сва војска разиђе својим кућама. 


у. 


Војска се разишла, ади ево муке из ненада: Махмуд 
паша пошље у Јадлр и Рађевину и пита: ко то управља у 
његовом пашалуку, кад је он одређен царским серманом да 
заповеда у зворничком акламу, и позива себи Ђурђа и Чво- 
рића. Они се поплаше и пошљу посланика у Шабац да питају 
Јеврема Обреновића, шта ће сад да радећ Њима дође глас да 
одмах иду у Шабац: Ђурђе, Јеврем и Деспот. Како 
су дошли у Шабац одма су били по заповести Јеврема Обре- 
новића, поапшени. Неки луди Мијат у Шапцу видећи Бурђа 
(у Шапцу), упита га: „Одклен си ти рођо!“. 

— „Несрећник од нигде и ни одкуда“ одговори му 
Ђурђе. 

Кад су ови били повпшени, Јеврем Обреновић преко 
(ломе заповеди јадранима и рађевинцима, да они, она три 
кнеза — турски љубимци, — узму по некодико овнова, Ма- 


142 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


сла и друге пешвеше и да оду Махмуду. Они и пошљу Перу, 
Мићу, Станишу и Цвеју(“). Они ураде како им заповеђено 
и оду Махмуд-паши у Зворник, који, како пред њега изађу, 
обрати се станиши са овим речна: 

— „јеси ли ти Станиша Бомендат у Лозници |“. 

Станиша се збуни, замуца, загрца, а пошто одгуши, 
рекне: „Ја нијесам, честити пашо, никакав комендат, него 
твој измећар, честити пашо“. 

— „Како си ти мој измећар“, одговори му паша: „Бад 
дигосте оружије на царски град, и на мене, — царевога 
већила '“. 

Станиша му одговори: „Честити пашо, ми се нијесмо ин- 
јешали у маслат (подитику), што се тиче тебе и Али-паше 
и што се тиче кнеза Ђурђа и Чворића и јадрана и рађеваца; 
ми смо лозничани трговци, везали ријеч са нашим коншијана 
— ердијама Турцима, да они нас бране од њихних качкина, 
а мн, колико можемо опет, да чувамо њих и њихну децу од 
наших качкина. Ето их ту њих некодико, питај их, неба 
ти кажу“. 


Махмуд-паша запита Турке, у коме броју био је и Усенн- 
ага-Голета ("). И Турци потврде казивање Станишино. Тннв 


(5) Овај Цвеја за првог устанка пређе преко Дрине у седо Скочић, као 
годи син; пороби и попали село нв доведе некодико девојава. После 
бегства Карађорђева и пропасти 1:13. године, он се настани у :108- 
ниди. Ту је држао дућан; причали су Турци о његову јунаштву, 3 
он опет причао, који су Турци били јунаци, и нико му вишта оа 
Турака није пакостио. 

(2) 1836. год. у Бељини Турци наплате арач по 12 гроша од два Ср 
бина Мутавџије: од Крсте и Тодора. Кад се врате натраг, они се 
потуже противу оваквог турског поступка Милошу Богићевићу. Бо 
гићевић јави Еневу Мидошу и од њега добије заповест, да се ти 
новци наплате од Турчина кога првога ухвате. На несрећу 680 
ти овога пријатеља српског и Станишиног, Годете. Њега позове Бо- 
гићевић и каже му да плати арач. 

— »Па ди је још било, рекне Годета, да Турчин плати арач 9 
Ко је то итда видио ин чуо да Турчин плати ирач 7“. 





ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕКЋКОВИЋА 143 


се управо они одговоре и оправдају код паше. И у том кад 
се ови вратили у Лозницу, и оне у Шапцу пусте из апса, 
те се и они враће својим кућама. 

Треба казати и ово, да је кнез Милош казнио и Бо- 
бовца, јер му он био заповедио, да иде у ваљевски Јадар, а 
не у Јадар босански. Оне су пак пуштили из Шапца за то, 
што су дознали, да се у Париграду ствар на боље окренула. 
Али не гледећи на то „боље“ исте 1881. год. у божићне посте 
Махмуд-паша искупи све кнезове свију пет нахија да раз- 
режу порез. На тај скуп оду из Јадра и Рађевине: Петар и 
Никола Дошлићи и Станиша и још два рађевчанина. Ово на- 
помињем с тога, да се види разлика између стања људи с ове 
и с оне стране Дрине те године. Турци су захтевали да по- 
ловину пореза плати Јадар и Рађевина, а половину остале 
три зворничке казе. Ту је Станиша мудро и много говорио и 
много пореза обалио, те се разреже на пет делова. Ови сви 
петорица из Јадра и Рађевине много су слободније зборили, 
а кнезови из остала три среза несу смели тако да говоре, 
него су на само овој петорици говорили: „говорите браћо кад 
иожетв, говорите бог вам помогао“. — Ове ово скупа узето 
показује, да су сви знали, и Турци и Срби, да 
ће пре или посде Јадар и Рађевина припасти 
Србији, и да није било далеко то врвме. 


У. 


У продеће 1882. год. искуле се према Лозници, на 
Шепву, код куће Џелимбегове : Хусеин капетан Градашчевић, 
Али-паша и Махмуд-паша Видајићи, капетан Тузла, Рњо 


Богићевић му разјасни и каже, да сада он треба да плати 84 
гроша, те да се врати људма. Турчин плати преко Цвеје и заједно 
с њиме оде чак у Крагујевац, те се тужио кнезу Милошу. Из Кра- 
гујевца се вратио задовољан и хвилио се, да му књаз даривао 24 
гр. и да му купио његово добро покрај Дрине. Од окога доба Турци. 
несу наплаћивали од Срба арач. 


144 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


Алајбег из Сарајева, Фазли-паша Шериодија и многе друге 
поглавице из Босне. У Лозници се поплаше од тога супа. 
Станиша нађе вреднога, паметног и вештога човека и пошље 
да дозна и извиди шта се ту к о чему већа и ради. Овај 
послани извиди ствар, и јави Станиши, да се ту ништа не 
ради противу Ј адра и Рађевине, него поглавице босанске чине 
договор, да устану и да ударе на Османлије. Станиша одма 
напише писмо Сими (ломи и Шабац и јави му, да су бо- 
санске поглавице уговориле буну противу Портв. 

И заиста они дигну буну противу Порте, и у пролеће 
1832. год. ударе на везира босанскога, који утекне прево 
Далнације, а усташи на скупштини у Травнику прогласе Ху- 
сенн капетана Градачевића за везира босанског и крену се 
с војском на Косово противу султанове војске, где их Над- 
бије Садразам и они устукну у Босну. На Џадима надбије 
их Кара-Махмуд-паша, они се разбегну из Босне, а Кара- 
Махнуд-паша. оде у Сарајево и постане босански везир. На- 
равно, да сада он почне да влада у Босни, као у освојеној 
земљи, испоставља своје чиновнике, па пошље за муселима у 
Зворник свога Дивитара-Есендију. У исто доба дође у Звор- 
ник Гаваз-баша Кара-Махмудов, па одмах, исте 1832. тод. 
из Зворника оде у Лозницу, Коме на подворење дођу многи 
тлавни људи из Јадра и Рађевине, у броју којих је био Ђурађ 
Јаковљевић и Чворић Илија. Гаваз-баша их запита: „хоће 
ли давати царску вергију““. На што они одговоре, да ће се 
сватда да покоравају цару, и да ку дају, што је царско. Овом 
приликом њему покажу, да има 5 срезова у нахији зворнич- 
кој и како они плаћају све царске дације, па ће и од сада 
тако радити. Гаваз-баша је био тиме веома задовољан и ој 
знак свога задовољства отрне Ђурђа и Чворића црвеним би- 
њишима, за знак, да су царски чиновници. Одмах се за овви 
искупе у Зворник сви кнезови из свих пет срезова и разрежу 
порез и ђурђевски и митровски од 1882. год. јер несу били 


ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 145 


покупили ђурђевски порез због сви наведених нереда. Ђу- 
рађ преда јадрански порез Дивитару а Чворић преда порез 
од Рађевине званичниву Турчину у Крупњу. У знак, да је 
сада у Јадру и Рађевини опет чиста царска раја, дође Диви- 
тар-Есендија у Лозницу са својом тевабијом, те се провесели 
три четири дана, а у Крупањ је слао свога опет Гаваз-башу 
Омера. Овом је придиком био у намери да постави над Јад- 
ром и Рађевином подмуселима, ади у том настане 1838. го- 
дина и разнесе се глас, да је дошао кнезу Милошу Ферман, 
по комв се придружују Србији два зворничва среза Јадар и 
Рађевина и да се укидају у Србији спахилуци. И заиста у 
продеће оду кнез Милотеви чиновници и заузму ђумруке, а 
внез Милош постави за Бнеза у Јадру Ђурђа Јаковљевића, 
а за кнеза у Рађевини — Чворића. 





СОВРШЕТАК, 


Пропричано је како је придружен Србији Јадар и Ра- 
ђевина, по најтачнијим и најпоузданијим датима, из Којих се 
види, да оно казивање П. Обрадовића вије тачно и управо 
нема разлога ни смнеда, јер није схваћено стање Јадра и Ра- 
ђевине; није описана борба Видајића, нити њихово отимање; 
није показано управо ништа, као што је било. У исто доба 
још ћу да пропричам судбину свију ових главних раденика. 


УП. 


Јадар и Рађевина већ су припали Србији и кнез Милот 
био поставио своје чиновнике, У то, исте 1833. год. прође 
преко Србије за у Босну некакав 'Тоскереџибаша са својом 
свитом и тевабијом; њега су свуда дочекивали и испраћади, 
па му у Лозници спреми дочек Ђурађ Јаковљевић. Пред вече 
заваде се тескереџибатини момци и сејизи и потуку се; један 
удари другога зобницом, а овај други, потегне пиштољ и 


ГААСВИК ЉУП. 10 


146 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 





њиме замахне да удари свога противника; по несрећи ту св 
у тој гунгуди иза тога момка, Који замахне пиштољем, деси 
Ђурађ, и пиштољ пуне и на месту убије Ђурђа. Тога су 
момка послали у Крагујевац кнезу Милошу, али он није био 
ништа крив, јер није ишао да убије Ђурђа. 

Чворића кнез Милош збаци и отера за то, што се био 
посилио, чинио зла и између осталога, он је онако немилице 
мотком изтубао Ристу Тусекџију из Крупња. Збот тога што 
је био истеран, постане велики непријатељ кнеза Милоша ("). 


Ђурађ Јаковљевић ретко је кад давао да кога пандури 
бију, него најводео да сами људе бије. Није марио да обали 
човева и да бије, него је најводео бити људе на доват, у 
трку. Ради тога обично је носио канџију, па је бирао време 
кад је повишица или кад на близу има каква вода или бара, 
па онда онако заокупи човека, па ошини на доват. ЧовеБ 
бежи, вода пљешти, а он га јури и бије, који кад умавне 
преко баре шли воде, Ђурђе се враћао, смејао и то му је 
било најмилије. Осим овога, тако је гадно ружио, псовао и 
грдио, да ви најгора циганчура није умела вештије грдити. 

Станишина је судбина била друкчија. Због онога уго- 
вора Станишиног и аезничана са Турцима, да се узајми.е 
бране од качвина, кроз све време у Лозници је било мирно, 
осим овога случаја 1532. год. Станита је имао ортака, који 
је седио на дућану, а Станиша је кнезовао. Једнога дана л6- 
гне Станишин ортав на ћепенку да спава, з Турчин на кођј, 
Сали-б:т Мустајбеговић, велика пијаница, подети на коњу п0- 
крај Станишина дућана, и мислећи да Станиша спава, опали 
пиштољ да га убије. Куршум не погоди онога што је спавао, 
нето преко њега удари неке шалове, а Сали-бег опали Боња 
и одјури преко Дрине у Босну. Сви су Турци били скочили 
да га ухвате и убију. али је било доцван, јер је он већ био 





У У шали је псовао: „шиљак“; а у љутичзи: у „кума“. 
• 





ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 147 


умакао преко Дрине. 1833. год. Станиша буде постављен за 
ђунругџију на Љубовији, где и умре; после њега помру му 
синови, а пензије онда није било. Станиша је пак све своје 
имање потрошио радећи народне послове и није по себи оста- 
вио готово ништа. У. том надживи његова жена Станоја, 
како њега, тако и своје синове, и од старости ослепи па 
се више од 15 година потуцада од куће до куће, просида 
те се хлебом хранила, доБ се није бог смиловао и узео са 
овога света. 

Поп Деспот, тај највећи радник ослобођења, Јадра и Ра- 
ђевине, доцније обудови, а у кући је имао удовицу, снаху 
од синовца. Ова његова снаха затрудни и каже да је затруд- 
нила од попа Деспота, што овај није признавао. Због овога 
падне под суд, одведу га у Крагујевац, затворе у тавницу, 
у Бојој је тавновао више од године дана; буде ну одузета 
парохија. Он је па све потрошио што је имао док је радио 
народне послове, па је умро у најгорој сиротињи. 

Деспотов другар Јеврем Ђурђевић, највећи беседник 
зворничког кадилука, необично вешт и смео Србин, он је ту- 
као онога Турчина, који је нехотице убио кнеза Ђурђа. До 
сирти кнеза Ђурђа, он је био буљубаша, а после вршио је 
дужност кнеза јадранскога. Противу њега и попа Деспота, 
устану завидљивци и рђави људи, те на обојицу налажу и 
опањкају их. (С тога и буде постављен на место Ђурђа други 
Енез, а Јеврем Ђурђевић остане без места. До је радио на- 
родне послове, упропастио је све своје имање, а због поно- 
снтости није био кадар ићи и правдати се. Због тога и умрв 
још у горој и -црњој сиромоштини, него ли и поп Деспот. 

Диван пример разборитости и мудрости представља Мали 
Игњат, који је извршио оно, што није нико ни смео, ни мо- 
гао. Он је био газда, одржао имање, и опет се вратио вући 
и радио земљу. Њега су звади Игњат буљубаша. Оставио је 
потомство у доброме стању, Боје се презива Буљубашићи. 

109 





148 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ П. СРЕЋКОВИЋА 


УЛ. 


Ја сам пропричао готово све шта је ко и како радио 
и прошао, само још треба да кажем, ко је, одклен иселио Е 
претерао Турке у Босну: 

Турци нису хтеди ићи у Босну, с тога 1834. под. ] 
мају месецу дође Вучић с војском из крагујевачке нахије, 
те расели турска села око Сокола и претера у Босну, ону 
оних села уза сами град. 

Из Рађевине (дуж Дрине), по наредби Вучића изтера 
и претера у Босну Турке Игњат Мади, и само остане Мали 
Зворник и Сахар. 

Из Крупња је истерао Турке још раније Чворић. 

На Јадар рењу дође Вуде Глигоријевић с војском И 
исели Турке из Љешњице и Липнице. 

Ђука Марковић (Ланмовић) осване с војском у Лага- 
тору под Лозницом и исели Турке лозничане. 


ј]. јРЕЋКОВИЋ. 





ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ 
ИВАНА ПАВЛОВИЋА. 


КУ а о 


1. 
ТРИ ПОТОМ НЕМАЊИНА. 


По смрти бугарског цара Михајила Асења (") и његовог 
убице, Калимана ("), бугарски престо остане без редовног на- 
следника (“). Претендената, царских рођака по женској ли- 
нији, није, као што ћемо видети, не достајало ни овом приди- 
Бом, Као и при сваком оваком наслеђу. И овде, као в свуда у 
подобним приликама, Бо је могао своме праву додати највише 
силе: онога је право и преовладало. 

Српски краљ, Стефан Урош !. Ведики, по смрти свог 
зета, Михајила, Крене се с војском у Бугарску. Калиман 
погине пре но што Урош дође у Трнов, — вели АБроподит, 
византиски великодостојник и кроничар, савременик тих ДО- 
гађаја (“). Дакле, Урош је ушао с војсвом у Трнов — после 
погибије Калиманове. 

Није познато вад је Урош изашао из Бугарске; али да 
то свакојако није било пре но што се питање о наслеђу пре- 


(5) Михајило Асењ 1246—1257. 

(2) Калиман Стричевић Михајилов. (Види о њему Јиречка „Исторја Бод- 
тарљ.“ Одеса 1878. стр. 355 — 357). 

(3) Види Сеогд Асгоро(ее Аппајез. Воппв 1836. р. 162. 

(%) Асг. Аппајев. р. 162. 


150 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 


стола коначно решило: то је бдизу памети. То су захтевали 
и интереси Урошеве земље, а и његовог дома — као што ћемо 
видети даље. 

Сабор бугарски, сазван да избере цара, сагласи сви 
избере Константина Тешића('“). Не зна се да ди је 
и Урош заседавао у сабору, што је врао дако могуће; али 
да је његова воља председавала: томе се није ташко досетити. 

Над свима претендентима, даБле, преовлада на сабору 
право Константина 'Телића, штићено српским краљеви. 

Ко је овај нови цар, каква су његова права на бугар- 
сви престо, и за што га је подржавао српски краљ Стефан 
Урош 1. Ведики, — биће један део овог нашег истраживања. 

ж 


Аврополдит, говорећи о избору новог-цара, овако се 
изражава: „ла де грђрос суалеА роу хАђроубџшо) 
ууђого) 5 тду ВооХувроу сожу, ботбутес о« троу- 
доутес ис борАју тоу тор [01407 џусбу Коу- 
втаутфтоу исто брда» ајтоу фуодбавоол гвоу- 
Агуватуто“(“). — (Сит туего ћегеде Јефто Вшеагогша 
ртиестравив девф џегећиг, ргосегев 1п сопз ши совуетио, 
епети див Товећ КИши Сопађап пиши 1ђ 5101 Трав пареге!. 

Даље, исти Ероничар, говорећи како је дар 'Теодор 
Ласкар оставио по себи троје деце, једно мушко, Јована, и 
двоје женских, Теодору и Јевдовију, вели да је обе удао 
био још 88 живота свога, Ио то: „ту џсу тостђу тђу 
ха: Епрђуђу хжаЛоригуђу ТО тор Того) о«о, 
хадатгр гфпигу (7), Коубтетутгу о(“)....“. — Рт- 





(5) ипаа. 
(2) Астороћ ће Аппајев, р. 162, а!. 7—10. Види м варијант на стр. 161, 
41. 9—10. 
(5) Јерје о удадби Теодориној за Константина говорио и пре, на 
стр. 162. 
(%) Асг. Аппалјез, р. 164. У варијанту, с. 163, нема имена царева, но 
само „тф тоб Тогуор «109. 


ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 151 


шаш, спа еђ [тепе потеп егаћ, Сопвбап по Тевећа АПо, 16 
фхитиз. ... 


С именом његовим и овим оца му, Акроподит спомиње 
новог цара још два пут ("). А само под његовим именом : та- 
Бође два пут ("). 

И Пакимер зна не само за право име царзво, нон 
за друго по оцу. На једном месту, у свом делу, назива га 
„Коувтаутгуос Те: 1ос“("). Иначе, саио под првим 
именом, спомиње га још двадесет и седам пута“). 


И Нићисор Григорае вели да је тај дар био 
„Коустаутгрос бдуоџа, Тогдос глеуоџоу“(), 
— потппе Сопвђап ппз, состотепјо Тевећив. Са оба та имена 
спомиње та још три пут (“). С првим само: такође три пут('). 

Дакле, из тих бележака византиских писаца види се 
да се отац Константинов звао Тех. Што Акроподит и Па- 
кимер ништа опширније не бележе о порекду новог цара, 
но све своде на две речи „син Техов“: види се да је онда 
Тех био личност тако општепозната у Византији, да 
уз његово име није требадо никаквог коментара. Григорае, 
већ, могао је и не знати тако много о Константину, осим 
инена. · 


(5 Пла. р. 162, а!. 18—14, и а!. 16. 

(3) Пад р. 187, а1. 6. п а1. 10. 

(5) Расћушег. 7. 1. р. 36, а!. 2. Погрешно стоји у чланку г. Ил. Ру- 
варда, који ћемо споменути даље, да то стоји на стр. 849 туол. 1. 
Пакимеровог деда. Џакимвр назива Константина именом по оцу 
свега једном п то на с. 36, а!. 2., као што наведох. 

194д. р. 188 а1. 4; — р. 210 а1. 4; — р. 211 а1. 8; — р. 231 а!. 6, — 
р. 232 а]. 3; — р. 288 а1. 10; — р. 285 а1. 19; – р. 239 а1. 6 и а1. 
10; — р. 342 а1. 16—17, — р. 343 а1. П и а1. 15—16; — р. 844 ал. 
8; — р. 348 а!. 14; — р. 349 а1. 13; — р. 350. а1. 1 на!. 7; — р. 
427 а1. 2; — р. 480 а1. 3, — р. 482 21. 8 н а!. 20; — р. 458. 41. 3 
и а!. 8, а!. 16; — р. 484 ал. ], а1. 4, а!. 18. 

(5) ХМасерћоп Стероге Вугаппа Невјола. Воппе 1829. уо1. 1. р. 60 ај. 13. 
(6) 1514. р. 61 а1. 2, а!. 15—16; — р. 63 а!. 8. 

(7) 114. р. 99 а). 21; — р. 100 ал. 6. а1. 9. 


(4 


и 


152 ИСТОРИЈСКЕ ГАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 


Пахнивр, на једном месту, каже још и да Константин 
„и Бгодоу #Е ђигаесас то убуос #21 0ута“(), 
— тиши сепегја фгаћепјеш ех Бегћав. 

И то је све, с оном горе наведеном, што се у византиским 
кроникама налази 0 пореклу цара Константина 'Тошића. 

Оно „гх Еговоу.....“ наравно ваља разумети вла- 
далачку породицу српеку. Држим да је тако шало оних, БОЈИ 
би то друкчије разумели, да није вредно приводити сличне 
примере у доваз. У осталом, о томе ћемо се брзо уверити И 
другим начином. 

Сам Константин, у једној дипломи својој, помиње своје 
српско порекло. На име, у даровници својој манастиру св. 
Ђурђа на Орави, веди да му је архимандрит тог манастира, 
између остадих хрисовуља влададачких, изнео и хрисо- 
вуље, „свдатаго Снмеона Меманд, д%да царњ- 
ства џи“), 

Ина право, дакле, Пакимер што цара Константина Те- 
шића доводи у сродство са Србима, а и ми што смо његове 
речи онако разумели. 

Са овим податком из Константинове хрисовуље закљу- 
чује се број до сад познатих података о поревлу тог цара. 
Ми ћемо помоћу њих, и поред осталих познатих нам при- 
лика, старати се да што тачније одредимо поревло његово. 

Сродство Константиново с Немањином кућом неколико је 
писаца дотицало узгред у својим списима, с намером да га 
ближе одреде, и то махом уз речи Пахимерове, и увек су 
та приписивали женској страни. Нарочиту расправицу о томе 
израдио је једини г. Ид. Руварац, и он се није одлучио, из 
узрока које ћемо одмах дознати, да женској страни СсЕлОНЕ 
сродство Конставтиново с Немањом; а не нашав међу позна- 


(5 Расћишег уој. 1. р. 349 а1. 14. 
(3) Види ШаФарива Рата(ку, одељење диплома. 








ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 153 


том нам тројицом синова Немањиних никаквог Теха: решио 
се претпоставити неког четвртог сина Нећањина, који би био 
отац Константинов ("). 


Да разгдедамо избдиже посао г. Руварца. 

Да Константин није унук Немањин од ћори, г. Руварац 
држи да има доказа у оним речима Пакимеровим о Њонстан- 
тиновом полусриству, овако паметујући о њима: „да је само 
мати Константинова била рода српског, и да је он по њој 
био род (унук) Стефану Немањи, а отац да му је био Буга- 
рин, онда не знам за што би Пахимер изрично 
споменуо да је Константин био поду-Србин, 
кад за друге владаре, којима су матере биле 
греиње иди угриннке, не каже да су били полу- 
Грци или поду-Угри(“). С тота мислим да је Геб- 
харди ближз био истини додавши КЕ речима Пакимеровим 
„Чаћег утеПејећј зета — Сопзбапитв — Уађег Товјећов 21 
дет певтатвсћеп Сбезећјесћћ жећогћ ћађеп таг“ (беђћага 
Вијсаг. безећећје раг. 159). Најновији пак и најбољи исто- 
рик Бугара, К. Јиречек, не сумња ни пајмање о том, 
да је Константин био родом Србин, да му је дед био Стефан 
Немања, да је краљу српскоме Владиславу био братучед 
(Сгезећјећће дег Вшетагеп раг. 219. р. 384)("), слествено 





(5) „Приаошци к објашњењу извора српске историје, ХП1—ХГУ“ в. у 
Гласнику срп. уч. друштва, књ. ХИХ. стр. 13—17. 

(2) Подвучене речи кроз цело навођење Руварчеве расправице — мноме 
су подвучене. 

(3) Држим да греши г. Руварац што се хвата да г. Јиречка у овом 
случају; јер он није на чисто с тим питањем. Говорећи о избору 
Константина за цара: он га назива Србином, и овако се изражава: 
»„виборљ палђ на Серба Константина, сина Тиха и внука СтеФсана 
Немани“, — те би човек донста морао помислитв да он држи да је 
Константин унук Немањин од ћери; али г. Јиречек уз те исте речи 
ставља ноту, у којој наводи Константипове речи из оне хрисовуље, 
додаје још један цитат о сродству другог једног, севастократора Ка- 
дијана, са Стефаном Првопенчаним, и закључује: „родство бнло не- 
сомифинво по женскон динији“. (Види Исторја Болгарљ. Одеса 1878. 








154 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 


претпоставља, да је отац Константинов, горепоменути Тог ос 
био син Стефана Немањ:. Но пошто он ово последње само 
претпоставља а изрично не каже, пошто је даље Константин 
Стесана Немању у хрисовуљи дедом својим назвати могао, 
ако му је мати била кћи Немањина, а и приведено речи Па- 
кимерове не искључују могућност, да је Константин по матери 
назван полу-Србином, то нам се ваља обазрети за доказом 
којим би се потврдило, да је Константинов отац Гогуов Д0- 
иста био син Симеона Немање. Немачки цар Фридрих Барба- 
роса и његови крсташи сјајно су дочекани од ведиког жупана 
српевог Стефана Немање и брата ну Срацимира дне 27. јула 
· 1199. у граду Нишу. Том приликом, пише Анеберт у исто- 
рији експедиције цара Фридриха — довршени су већпри ј9 
започети преовори(') о удаји кћери Бертолда херцега 
далнатинскога, за сина Немањиног, кога Анеберт зове „Тоћи“, 
те је ту по савету кнезова и с одобрењем царевим углављено, 
да. Бертолд има о Ђурђеву дану 1190. г. у Истрији предати 
Ећер своју истоме „Тоћи“ „ео расћо дпод !феп Тоћи еф зш 
ех ћПа дисјв Вегећоја! ћегедев тогфио рабт т реп ишле 
рођевфаћв рте опарив пив (табттрив зисседегепћ“. 
Анебертов „Тоћи“ подсећао је већ П. Ј. Шасарика на 
„Тфшу“ и „Тихомила“ далматинских хроника; а г. Матко- 
вић мисли „да. би се из приповедања Анебертовог дало ИЗ- 
водити, да је син Немањин Стјепан Првовенчани имао још 
једно име „Тихомид“ (крштен по старом обичају дјединни 











р. 358. Ја паводим опо руско издање, јер је последње; но и у не- 
мачком је тако исто). Шта. дакле, управо мисли г. Јиречек о свенј 
томе — не зна се на чисто. Ове последње речи могу се односити 
на Константина, а могу и на самог Калојана; само ја не знам што 
је то, у последњем случају, стрпано све заједно. Да и самом г.Ру- 
варцу ово место није јасно било, видећемо даље. 

Ја не видим из дотичног Анебертовог причања да су преговори о 
тој женидби почели пре но што је цар у Ниш дошао; но да је то 
све било за она „три и пб дана“, кодико је цар ту остао. Ако Г. 
Руварац само на то време мисли, онда има право; иначе не. 


(! 


Ми" 





ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЈОВИЋА 155 


именом), те да је узео вод крштења нмв „Стјепан“. Матковићу 
се придружио и Иван Павловић у расправи: „Хронолошке 
белешке св. Саве о Стефану Немањи“, пишући на стр. 26 
нота 1. да је најстаријем сину Немањину било крштено име 
Т%хомнрђ, и да је то онај Анебертов „Тоћц“, а не „Вукан“ 
други син Немањин, као што је нагађао Љ. Ковачевић у ра- 
справи: „Које је године умрђо Стефан Ненања'“ (стр. 18 
пр. 1). — Да нисам већ написао прву половину овог при- 
дотка, може бити да бих се и сам придружио г. Матковићу 
и Павловићу, зли овако појепз уојепв морам тврдити, да се 
под Анебертовни „Тоћи“ нема разумети ни Стефан ви Вукан, 
већ да је Тоћи онај од Византинаца помињати Госос, пи 
као што г. Љубић у „Огледалу“ на стр. 239 џише; „Тоћц“ 
„отац Константина, цара бугарског, а син Стефана Немање, 
и по томе брат Стефану Првованчаноме, Вукану и Сави“. 


„Од женидбе са Бертолдовом Ећери не би ништа — и 
„Тоћи“ морао је побећи из Србије и селонити се у Бугарску, 
где се и оженио Бугарком, која му је родила сина Констан- 
тина, потоњег цара бугарскога. То је дабогме само пусто и 
сврх тога још такво нагађање: Које се противи домаћим из- 
ворима онога доба, а на име животописима Стефана Немање 
од синова му, Стесана и Саве, који за поменутог сина Нема- 
њиног а свог брата ништа не звају. Дрскост је дакле велика 
тврдити, да је Стефан Немања имао сина гедног, за којега 
браћа његова ништа не знају, или за кога може бити нису 
хтели ништа знати. Но знади или не знади, ја остајем при 
свом првом тврђењу“ (“). — 

Као што се врдо депо из ове расправице види, г. Ру- 
варац овим је начином дошао до својих резултата: њега је, 
пре свега Фрапирала сличност имена Тогрос и Тоћи, и ода- 
тле је морао поћи. Зна се да је Тоћц син Немањин, а Тог- 


(!) Гласник ХТЛХ. стр. 18—16. 


156 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 


2406-ов син некако унук Немањин, врло је вероватно, дакле, 
да је Тоћи и То:уос једна иста личност, те син 10:70С-ов 
унук Немањин од сина. То је учинило да г. Руварац натегне 
смисао Павимерових речи, прихвати се случајних и немерд- 
давних речи Гебхардових, и заклони се за Јиречека и његово 
нигде јасно ноказано мнење, Које у осталом и даје изреком 
речено не добија ништа без нужних доказа, — све што Г. 
Руварац обично не чини у својим пословима. Дошав дотле: 
требало је одредити ко је сад тај Тоћи!% О томе „Тоћи“ 
постоје два мишљења, као што видесио, да је Стефан иди да 
„је Вуван. Да г. Руварац није изједначио Тоћи са Тогуос 
„може бити да бих се и сам придружио г. Матковићу Е 
Павловићу“, као што сан веди, — т.ј. да је Тоћц Стеган; 
али у Стефану он не налази Константиновог оца, а то ваља 
наћи! Дакле, „појепз уојепв“ — прихвата се Љубићевог 
мнења, Боје је у осталом — по свој прилици —- потекло из 
заборава да Немања није имао више од три сина. 

Резултати мојих истраживања по овом питању сако се 
у једном слажу са резудтатима г. Руварца: да је Константин 
унук Немањин од сина. Па и та једина тачка нашег слагања 
није основана на истом разлогу: мој је разлог са свим са- 
мосталан. Из оних речи Павимерових, по мом разумевању, 
тако што не би све смело никад са збиљом тврдити, — што 
г. Руварац не би ни чинио, морам опет да речем у одбрану 
његовог Бритичарског духа, да га није она сличност имена 
намамила. Ми смо видели да он у течају расправе, чни је 
помислио да је полазна тачка с Јиречеком осигурана, готово 
и напушта Пакимера, с ким је управо пошао. 

Да покажемо за што Пакимерове речи, саме за се, не 
могу бити озбиљан доказ да је Константин унук Немањин од 
сина, па да пређемо у даље моје истраживање. 

Ствар је врло проста. Онавав израз није ни мало у оби- 
чају у средњевековним Ероникама у опште: при рачунању 


ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 157 


крви владаочеве. Крв се владаочева рачунала по оцу; а кад 
се деди на двоје: то је махом због матере. Па и то 
никад у онавом изразу, какав Пакнмер употребљује. Паки- 
меров израз, дакле, није тако обичан да би се, без дубљег 
расматрања прилика оне личности Боје се тиче, могао разу- 
мети. Имајући у виду начин којим је Константин дотао на 
престо бугарски, и на Бом мосту Пакимер говори оне речи, 
ево како се оне једино, узете саме за се, могу тумачити: 
или да је Пакимер хтео да прави алузију на, рецимо, по- 
знати Факт да је мати Константинова блиска рођака угашене 
династије, те да га је то престолу приближило, а о оцу Ср- 
бину тек да се узгред говори да би му се порекло означило; 
или, да је хтео правити алузију на, рецимо, познати Факт 
да је Константину при зацарењу његовом много ваљало срод- 
отво са српском владалачком кућом — било то да је било по 
мушкој или женској страни, и ако је другом страном и без 
тога неког права имао. То је све, а опет нејасно и недо- 
вољно, што из Пакимерових речи може излазити. 


Без других осветљења са стране, дакле, Пакимеров из- 
раз не може послужити никаквој содидној поставци о пореклу 
цара Константина. 


Доказа, да је Константин Немањин унуб од сина, ја 
налазим у самим речима Константиновим. Он вели за Не- 
мању: „АћдДњ царљства мн“. Та сама реч значи да 
је Константинов отац син Немањин; јер, у свима 
иогућим случајевима у нашим средњевечним споменицима, у 
којима се та реч употребљује, да се поревло и срод- 
ство означи, та реч долази једино у том сми- 
сду: отац очев. За тако што порекло се од матере и не 
спомиње. То је и са свим наравно — према старом уређењу 
српске породице, које, у осталом, није ни мало нарочито: 
кров такав облик породице прошли су толики народи. 





158 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 


Ово је тако јасна и несумњива ствар: да ми немамо 10 
требе више се задржавати при овом питању. Константн- 
нов је отац син Немањин. Питање је само: који је тај 
Тех од оне познате нам тројице, — или је то какав непо- 
знати четврти! 

Најпре да расправимо са тим четвртим. 

Видели смо отоич каквим је околностима притеран био 
г. Руварац да претпостави тог четвртог Немањића, „28 кога 
браћа ништа нису знада, или нису хтела знати“. По мод 
мнењу, нема се потребе прибегавати тако дрским објашње- 
њима те претпоставке. Немања је могао имати још синова, 
па да их ипак Сава и Стефан не помену у житију његовом; 
— ади, само ако су помрди пре 1196 г., кад је Не- 
мања престо и мирски живот оставио. Никако, пав, из узрока 
што за њих ништа нису знали, или не хтели знати, или што 
је ко од њих морао бежати у Бугарсеу, или тако што, У на- 
шим споменицима помињу се деца владалачка, 
мушка, само она Боја су по оцу остала, — то ве- 
дим' да је тако при побрајању деце владалачке, у каквом 
одучају и Стефан и (ава говоре о Немањиној деци. Но ин 
немамо никаквог податка, да дознамо је ли Немањин Боји син 
умро пре његовог напуштања мирског живота. Врло лако 
може бити да баш човек није никад ни једно дете својеј 
гроб отпратио! 

Ако је, да речемо, још ког сина имао: тај мора да је 
умро пре 1196 г., вао што ревосмо; јер иначе би га св. 
Сава, Стефан, и остали животописци Немањини поменули. 
Речемо ди да је умро само на неку годину пре завалуђерења 
Немањина ; даље, да је тада Константину, сину њего- 
вом — по мнењу г. Руварца, било тек неколико година; — 
изашло би да је Константин, при ступању на престо, био у 
врло дубокој старости, што никако не би рекли судећи по 
свима познатим нам приликама. Даље, Акроподит и Павинер, 


ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 159 


уз име оца Константиновог не стављају ни најмањег комен- 
тара, но говоре о њему као о дичности општепознатој у Ви- 
зантији. Мучно да је имао кад и придике, неки од пре 1196 
г. помрдих синова Немањиних, тако име оставити, да му и 
у Византији после близу — сто година не треба НиКаБвор 
коментара ! 

Надати је се да ће г. Руварац и сам тртнути натраг 
своју претпоставку. Ми се на томе не ћемо више устављати. 

Остаје да је отац Константинов један од оне познате 
нам тројице Немањиних синова. 

О трећем од њих, Растку, није нужпо ни говорити у 
овој прилици; почем знамо да је нежењен отишао у калуђере. 

Да то није ни Вукан, види се и по самом имену, 8 И 
што су нам позната имена, а готово и судбина, свију његових 
синова, међу којима је узалуд тражити дара Констаптина. 

Остаје, дакле, да је Стефан онај Тех, отац 
Константинов. 

_ Но и овде, може ко рећи, смета име Стефаново, % И по- 
знати број, имена и судбина синова његових. Не. Ту вије исти 
случај. Нити је, онима који би то рекли, познато крштено 
име Отефаново, Боје је он носио до завалуђерења Немањина, 
нити прави број, имена и судбина свију синова његових. О том 
ће се теб сад прави рачун знати. 

Сви наши владаоци Немањине куће, а и многи после 
њих, узимали су и предмећади своме правом имену — ине 
Стефан. Та реч, Стефан, није ни бида Бод њих име, но 
једна врста титуле. Не кажем тиме да јој је и почетак та- 
кав. Не. То је морало бити некад име неком њиховом претку, 
чији је спомен освештао ту реч. Од њих, колико знамо, први 
се Немања звао Стефан, и са свим је природно да његово 
име, као родоначелника и првог свеца из породице, остане 
као освештано за све његове потомке — наследнике. У оста- 
дом, знамо да ни њему самом није само тако име било: он се 








160 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 


дуго но дуго звао Деса(“). Од куд му после име Стефан 
не може се тачно погодити. Иди је и њему то спомен на Бог 
ранијег предка; или му је то оно друго име што је добио на 
православном прекрштавању; не зна се. Како му драго, ТеБ 
он је то име оставио својим наследницама као освештан спо- 
мен, те једну врсту титуле. 

Нису, дакде, да речемо, остали владаоци наши узели 
то име од Отвана Првовенчаног; но су, као и он сам, из- 
водили то од Немање. Имамо, по томе, места да сматрано 
краљевско име и овог Немањиног сина Бао надимак, и да 
се упитамо како му је право име било. 

Ја сам то питање и раније полагао, другом једном при- 
ликом, и нашао сам да је Стесану Првовенчаном 
кршћено име било Тахомнањ. То сам извео био ИЗ 
Мавро-Орбинијевог причања о наследницима Немањиним. Он 
је, истина, страшну збрку начинио од првих краљева наших 
и наследника Немањиних ; али тек изреком веди: да је не- 
посредни насдедник Немањин био најстарији 
му син Таћоп11 (в. Мауго Огђим, Набопа дер 5јат, 
Ревато 1601. р. 249). 

У имену Стефана Првовенчаног, дакле, имамо Теха 
— Тиха — Тегдос — То:дос. И по тоне, очевидна је ствар 
да је он отац бугарског цара Константина. 

Но како да животописци Стефанови не знају за овог 
сина његовог; но нам причају да је Стефан имао четири сина: 
Радослава, Владислава, Уроша и Предислава, од којих прва 
тројица били су краљеви српски, а четврти архијепискон !' 

То је погрешно азередитирано мнење да животолисци 
Стесанови, — Доментијан, Теодосије и у неводико Данило, 
— кажу да је Стефан имао четири сина и то та. Истина, у 


(') Г. Васиљевски, у својој расправици: „О первихљ Немавичахљ“ (Сллв- 
анскћа Сборникђљ 1. с. 27:—288), врло је депо доказао да је 
Деса и Немања једни иста личност. 


ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 161 


житијама се само о та четири сина Стефанова говори; али 
се нигде не каже да је он само та четири имао. 
У поменутим делима, синова се Стефана Првовенчаног нигде 
не побрајају. 

Тек неки доцнији летописци, пабирчећи по житијама и 
не нашав више од те четворице, сумирају и пишу да је Сте- 
Фан имао четири сина, и то та поменута. 

Од њих је тај број отишао и оним летописцима који су, 
међу тим, знали с друге стране и за још једног бина 
Отвеановог, кога нмевују Отефан-ом. Отуда она збрка 
и крпарење са Урошем : да он, као, и није Стефанов син, но 
унук, те „анефен“ Радослављев и т. д. — што је познато 
свима који су наше детописе изучавали ("). 

Кад се са свију страна, из житија и летописа, покупе 
помени синова Стефанових, онда их издази на број пет: Ра- 
дослав, Владислав, Стефан, Предислав и Урош“). 

Овај Стефан и јест бугарски цар Кон- 
стантин. 

Да је баш то он, а не неки, на пример, шести син 
Првовенчаног краља, показује нам његово име Стефан, што 
значи да је владалац био (“). Ја се надам, да ће се, ако се 
у опште нађе још каквих диплома од тог цара, или записа 
из његовог времена, особито из првих година његове владе 


(5) Види о свему томе по натим летописима, у Шае. Рапаку, Гласни- 
цима, Збаппата, и т. Д. 

(2) Које место заузимају Стефан и Предислав у старешинству — не 
умем казатн. За Радослава ин Владислава зна се да су први; а за 
Уроша Доментијан изреком каже да је био маадђишни вљ вљсен 
братин (Дом. 116 и 344). Доментијану је веровати, почем је био 
савременик Урошев, те морао знати те ствари. 

(5) Ни један ваадалачки син није се звао крштевим именом „СтеФеан“, 
ви доцвије. Изгледа да је изузетак са Стефаном Дечанским. ког и 
сам Мвлутин назива Стефаном. Но ја не верујси. Мора да је њему 
Милутин дозволио звати се тако, н осам га звао, хтевши да покаже 
што јаче да га сматра 3: свог наследника. 


ГЛАСНИК ЉУП. БРИ 11 











162 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 


наћи и да св он назива „стафанљ Конљстанљтишњ 
А ски“. 

Имамо још један врло леп доказ да је цар Константин 
син Стефана Првовенчаног; али је то и из већ наведених 
разлога тако јасно, да би се са свим и без њега могло бити. 
Но, ипаЕ, ми га ни пошто не ћемо изостављати; јер ћемо 
њима још једног потомка Немањина означити, око 
кога је, у најмању руку, иста онодика збрка начињена 520 
око Константина. 

На цркви Бојанској, код Софије, има овакав запис ('): 
„| Буљдкнже са Ф ТЕМА НО СБЕДА СА прђунстм храшњ стаге _ 
нврдрха хва Мнколм но Стаго н велнкославнаго МтЕННКА 
хва Пантеленмена тетеннешњ н троудомњ н МОБОБНИХ мнс- 
говж Кдалоћђић севастократора, Братвтеда царска, 
кнакљ Стаго Стефана, кралћ срљењскаго; напинсаже са при 
царство Басарскос, при Благовкрнамњ н БЛАГОТЉСТВЕЋШЊ 8 
хрнстомовнекињ цари Костанљдинћ ДАсђнин, еднкто „3 
6 л%то „54Х2“. 

У главноме у овоме се запису каже, да је поменута цр- 
ква пописана при цару бугарском Константину Асењу, 
и да је задужбина Калојана севастократора, братучеда 
царева, а унука Стесана Првовенчаног. 

Реч „бљноукњљ“, у свима могућим случаје 
вима, у којима додази у нашим средњевечних 
споменицима, апу бугарским, значи: синовље 
дете. Калојан је, дакле, син неког сина СОтвеа- 
нова, Првоведчанога краља. Почви му је, пак, 





(5) Имам да захвалим нарочитој доброти г. архим. Н. Дучића, библно- 
текара Нар. Библиотеке у Београду, на лепом Факсимилу слике 
овог ваниса, што је г. С. Грујић, бивши српски посланик у Бугар- 
ској, дао на самом месту начинити. Слика се налази у беогр. Нар. 
Библиотеци. Наравно, да сам ја водео тај препис употребити, о 
онај у Гласвиву УП. У осталом, они се, на местима која се нас 
овде тичу, ни чим не разликују. 


ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 163 


Константин стриц: то Бонстантин мора да је 
син Стефанов. | 

Ето то је онај још један и леп доказ нашем ранијем 
тврђењу о поревлу цара Константина. 

Овај запис друкчије је разумео и г. Јиречек и г. Ру- 
варац. Погрешка обојице у једном је истом: у неправилном 
разумевању речи „ељноукњ“. Г. Јиречек, помињући, уз ци- 
тат из Константинове дипломе о сродству царевом с Немањом, 
натпис с Бојанске цркве, вели (') „Сетлвв маг зејпе Уег- 
"апдвећаћ уоп тббеглећег Зење“. А г. Рувавац, попла- 
шивши се да те речи не побију његово тврђење: да Јиречек 
мисли да је Константин унук Немањин од сина, овако пите 
о томе: „ја не знам шта је писац с тим последњим речима 
рећи хтео. Из натписа на Бојанској цркви мора се извести, 
да је отац Калојгна севастократора, Александар севастокра- 
тор, рођени брат Јована Асења П, — имао за жену једну 
ећер натег Стефана Првовенчаног краља, и да се с тога у 
ватпису каже за Калојана : да је унук српсвог краља Стефана. 
а братучед Михаила Асења, цара бугарског у време када 
је грађепа Бојансва црква. Ако се, дакле, оне речи Јирече- 
кове односе само на сродство између Калојана севастократора 
и Стефана Првовенчаног, онда Јиречек има право; ако ли 
је пак и на друге у ноти поменуте сродствене одношаје ми- 
слио, онда примедба његова не,стоји“ (“). 

Овим г. Руварац нити је спасао Јиречка ни себе; само 
је он дубље зашао у погрешку но овај, измислив и оца и матер 
Калојану севастовратору, и сасвим незгодно натегнувши речи 
„Братвтеда царева“: као да се односе на Михаила Асења. 
У натпису дено стоји, да је црева пописана при благоверном 
и благочастивом и христољубивом цару Константину 
Асењу; па кад се, у истом запису, каже да је Калојан бра- 


== не 


() Севсћаћеве дег Вшагеп. 5. 
(2) Прилошци, н т. д. с. 16—17. 


Ј“ 


164 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 


тучед царев. то св на другог цара не може односити ДОК 
се год то изреком не каже. 


Као што видесио, Калојан је унук Стефанов, од сина. 
Да видимо од БОГ. 


Радослав није имао деце. Урош је имао свега два сина, 
оба нам позната враља. Предислав се није ни женио. Остаје 
да је Калојан син Владислављев. 


И по самом томе што је напустио Србију и отишао у 
Бугарску, где је уз стрица био севастократор, морло је се од- 
мах завључити да је био син Владислављев, од жене 
ку Белославе, ћери цара Јована Асења [1. 

ж ж 


Одредили смо, ето, ко је био бугарсви цар Константин 
Тешић, — чиј је био син. Из тог сам по себи излази одговор 
на питање: што га је подржавао, при избору, српски краљ 
Стефан Урош 1. Велики. Но, још не видесмо каквог је права 
_низо Константин на бугарски престо. 


Да је неког права имао, о томе сумње бити не може; 
и оно је морало бити прече од права Калојана Владислав- 
љевића; јер би иначе Урошу било тешко подржавати његову 
кандидацију код живе деце Владислављеве, нити би у томе 
имао каквог интереса, — на против: дично — Урошу више 
би у рачун ишло да прибави деци Владислављевој престо на 
страни, да би ни одвратио жеље од свог престода, Боји је 
он силом од њиховог оца узео. У осталом, он је постигао све: 
зацарио Константина и засевастовраторно БЊалојана; спасао 
и интересе своје земље и својих рођака и своје личне, Но, 
свакојако, да Константин није имао пречег права но Калојан: 
без сумње би он био севастовратор, а Калојан цар. 

По мом мнењу, Константин је син Стефанов од БЗЕВе 
бугарске кнегиње, и то ћери Асења ], или Петрове; те је 
он имао исто право па бугарски престо као и Калојан Вла- 


ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 165 


дислављевић, с том разликом: што се његово право датира 
од пре, и што је старији члан породице од Калојана. 

Овом мом домишљању ја немам непосредних доказа; али 
држни да је тако, почем, у оном времену, иначе не би могао 
бити оно што је било. 

Да потражимо кад је се то отац Константинов могао 
оженити бугарском кнегињом. 

Не зна се до за две жене Стесанове: Јевдокију, 
ћер Алексија ШП. Анђела — Комнена, цара византиског, — 
и Ану, унуку Канриха Дандола, дужда мљетачеота. Јевдо- 
кијом се Стефан оженио пре свог ступања на престо, кад је 
још познат био под својим правим именом; и отуд оно што 
су га Византици, под тим именом знали. Женидба с Јевдоки- 
јом морада је бити џосле изгубљене битке на Морави, 1190. 
године, н тим је запечаћен мир и пријатељство са визан- 
таским царем. Пре Јевдокије, Стефан мора да се бар једном 
женио; јер није могуће претпоставити : да се најстарији син у 
оца први пут жени тев кад је оцу му било седамдесет и осам 
година ! Онда се свет, у опште, врло рано женио, а особито 
влададачка деца. — Не верујем да је која од тих ранијих 
жена Стефанових била Асењева рода; као што би се могло 
помислити знајући да су Асењ и Петар били Немањини „при- 
јатељи и савезници“; јер су Асењи тек 1185 - 86. г. на јав- 
ност избили, а Стефан се већ 1190. жени византинком ; те, 
аво је, у сред влашко- бугарске револуције, Стефан постао 
случајно удовац и могао се оженити влахињом: тешко је 
претпоставити да је и при поразу на Морави, четири-пет го- 
дина доцније, опет се случајно нашао удовац, па да се ожени 
византинком, — те да све изађе као поручено! Да речемо, 
пак, да је 1190. г. отерао влахињу, због пријатељства с Ви- 
зантијом, не може се због тога, — да и не сломињемо морал 
Немањин, — што Асењи нису онда били Византијом побеђени, 
на против, па да се може слабо обашрати хоће ли се они 








166 ИСТОРИЈОКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 


увредити; а и знамо да су и одонда обе стране остали пот- 
пуни пријатељи. Претходница, или која од претходница Јев- 
дочиних, дакле, мучно да је била влахиња рода Асењева. 

Јевдокију је Стефан отерао некако одмах по смрти оче- 
вој; јер по причању Нивитином, по том је на њ устао брат 
иу ВуБан и отерао га с престола; ми, пак, знамо да је то 
било одмах по смрти Немањиној. То двоје вад се узив на ји: 
може се рећи да је Јевдокија отерана негде 1200—1201. 
године ('). 

Оном, мљечанком, Стефан се оженио 1217. године. Да- 
кле, посде Јевдокије на пуних шеснаест година. Је ли могуће 
веровати да се за то време није никако женио !4 

Ако је се и како, за тих шеснаест година, женио, што 
је више но могуће, мора да је се оженио бугарском кнегињом. 
јер му је и невоља била! Знамо да га је Вукан протерао и 
с нрестода и из земље. Стефан је морао негде селонити 
се. У Мапарску и у Босну није могао. У Византију ни то- 
лико. Остала му је бида Бугарска. Тамо је тада владао брат 
Асења 1. и Петра, — Калдијанчо. Цар бугарски имао је 
интереса заштитити Стесана; јер је Вукану пријатељ и савез- 
вик био угарски краљ, крвни непријатељ Кадијанчев. И до- 
иста, дознајемо из папсњих писама, да је Калијанчо напао на 
Србију — Вуканову(). 

Стефан овако прича свршетав своје размирице с браћон: 
„ињ дште н оумножњшнимњ се сњ нимћ нноплемеснњимишњ 
ПАЋКОМЊ, СНЛ БОЖЊЕе никдкоже ме БмстЕ с нимн, по 25- 
катој н по молнткћ оного сквтаго (Немање); #Њ, пкоже 
пророњљ реуб, тни сљпстн кмше н падоше. Ме же шљста- 
хомњ н прости вмхош. Ме наджасњмо се на ороужее наше, 


=—--—- =—_ — –— – = —— — - -—- —- - - = и о 


(") Стефаноко поступање с Јевдокијом произвело је, наравно, јак ути- 
сав у Византији, и тоје и учинило да је Његово име онако познато 
било: да му, ви посде толико годива, не треба коментара. 

(3) Тћејдег, Моп. Наг. шепд. (·. 1. р. 22—86. 








ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 167 


ињ мд силоџ господа М Бога Мо сљпдса нашего Неоуса Хрн- 
ста, и на пракове благословенњне н молнткоу господина ми 
светадго Симеона, твињ же ин надежде илше ме пограши 
см: ПОБЂДНЕЂ БО нхњ снлов скок!о, вљтвратн ме 
одкм 6ђ отљуљстение скок ('). 


Стефан је, дакле, победио брата и његове савезнике, те 
силом сео наново на свој престо. Сумње бити не може, 
по свему овоме, да је то било помоћу Калијанчевом. 

Том приликом и оженио се је Стефан бугарском кнеги- 
њом; те исвупио и утврдио савез и пријатељство 
са царем Калдијанчем, и из тог му је брака син Константин. 

Та жена Стефанова не верујем да је била ћер Њали- 
јанчева, но је иди Асења [, иди Петрова; синовица дакле 
царева ; не с тога што, по свој прилици, Калијанчо није имао 
у оно време одрасле девојке, — јер се могдо женити и „на 
почев“, — но што не верујем да би се Стефан онако изра- 
жавао о смрти Калијанчевој, као што чини у гл. ХУП. свог 
списа, да му је овај баш управо таст био. Оно, истина, тре- 
бало је дати за право св. Димитрију, па ма се то тицало 
и свога старог пријатеља и заштитника, — кад је већ ствар 
свршена; али, да му је Калијанчо још и „родитељ“ био: 
јамачно би се преко тога ћутањем прешло; тим пре, што 
је Стефан из исЕуства знао чијом руком пробадају свеци. 

Константин се по матери својој и звао ДАсењ, а није 
„даб сохранен!ћ прака на наслтдстео он же- 
ннас на доусрш нмператора Феодора Ласкариса, ЕнууК% 











(1) Шае. Раш. — У Доментијана, стр. 97, одговарајуће место гласи: 
„6 самћ господњ сљткорн милостњ сћ равомћ сконмћ н скокео 
помоштно ин о скетанмн дићгел сконмн повосшека с пзлмн, 
и везамарњиоо снлоно скоки погедн крагм наше, и џене 
раба скомго водим вљхвратни кћ отљуљсткни скок ни 
БМСТћ По Бетеито проротљскор: ти скпети бмше н падоше, 
им же кљстахомћ н прости Бмхошњ“. 


168 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 


Асвна ПИ, нв принилљђљ виц К. Хскит“, — као што 
мисли г. Јиречек, узимајући потпуно на себе Акрополитове 
претенцијозне, или из незнања потекле, речи ("). 


После свега овога, напред реченога, многе загонетне 
стране однотаја српско-бугарских, у ХШ. веку, постају јасне. 

Ми ћемо овде у две-три речи скицирати целу ситуацију, 
у којој су гореиставнути мотиви били ангажовани. 

По смрти Калијанчевој, престола се домакне нећак ње- 
тов, Борил; који је, јамачно, и са св. Димитријем содун- 
ским у присном одношају био. Борил, одмах, почне истребља- 
вати чланове своје породице, који би веће, или бар једнако, 
право на престо имали. Његов мач спуштао се и до колевке: 
„Ппрвеп« ко Нродоко ведаконок понстинв“ ("). Стефан Техо- 
миљ, велики жупан српски, није признао тог „факонопрљ+- 
стоџпњнаго удара вљгдрљскадго“ (>), — као што га сан 
тако назива. Брат „сето жлавго 7аконопрфстојпљ- 
ника“(“), Добромир Стрез, утекне и поклони се Стефану. 
С њим је, јамачно, било јоп одабраних незадовољника. Стефан 
га прими, „не ико првевга, нњ ко смна кљамовмена“ ("); Е, 
с њим у друштву, отпочне жестоке ратове с Борилом. Ре- 
зуатат тих ратова био је да, као што прича сам Стесан, 
„отљеехњ пол царњстена Благарњеклаго“ (“). У новодобивених 
земљама Стефан намести Стреза. 

Јесу ли ови ратови с Борилом били управо Стреза ради, 
да му се помогне зацарити со место Борилаћ Је ли се Стефан 
сматрао простим савезником и помоћником Стрезовим; те оно 


(") Акрополит је рахат могао не знати права Константинова на бугар 
ски престо, т. ј. порекло његово по матери; тим пре што је мати 
Константинова била ћер неког од првих, давно већ помрдих, Асења. 
То право његово било је тако већ изодавна подожено и знано, 640 
што ћемо даље видети, да о томе није ни дисбутирано у времену 
кад је Акроподит своје податке сазнавао; теје могао о том ништа 
и не чути. 

(3) (8) (•) (5) (6) Види дело Стефаново у Шае. Рашаку 66с. 





ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 169 


„полћ царњстена лљгарњскадго“ је ли апсолутно Стрезу при- 
нало; иди је Стеван у цедој тој ствари био друкчије ин- 
тересован ' 


Кратак и јасан одговор на ово питање имамо у речима 
самог Стевана: „отљехћ н првдахњ кемоу пољ цАарљстаниа БлЉ- 
гарњскааго, н оутвфњдихњ но Бљ град гадгомемкић Просккћ, 
подљдрљжештоумој мн власт. его“ ('). 


Стрев је доцније покушавао да одрече што је напред 
признао СтеФану, и одметне се; али та је то главе стало, и 
већина његове властеде поклони се Стефану. 


Ја овим хоћу да речем да, из свега овде поменутог, за- 
кључујем : да Стесан није признао Борила за законог цара 
бугарског; да је покушавао, крвавим ратовима, да га сметне 
с престола; али не истичући Стреза 38 законог наследника, 
— но себе, или свогсина од бугарске кнегиње, 
ако га је онда већ имао. 


Прена праву, а нарочито успесима (“), Јована Асења П., 
Стефан се, јамачно, понашао смотрено. Асењеви, пак, домаћи 
посдови и ратови, по Тракији и Маћедонији, прилично су 
забавили Асења да покуша повратити оно „пол царњствна 
Блљедфњскдаго“. Но, под Радославом, и то дође на ред; и 
већ 1230. г. Асењ је се могао похвалити, у запису на Тр- 
новској црви Четрдесет Мученика, да је освојио и српске 
пределе. 


(1) Види дело Стефаново у Ша. Раша(ку егс. 


(2) Ја наваднце ведим „1 нарочито успесима“; јер врдо лако може бити 
да тај Јован Асењ 11. није апсолутно ништа Асењу старом, а камо 
ди син; прост авантурист, дакле; — исто као и Асењ 1. према пре- 
ђашњим царевима бугарским. Што је он успео да му поверује земља: 
може се врдо лако објаснити ондашњим стањем државе. — У оста- 
лом, ја овим ништа не тврдим, само ведим да је стање ствари у 
Бугарској онда тако било: да је овај Јован могао успети баш и да 
је измислио своју генеалогију. А пало ми је у очи Ш његово пара- 
дирање са „син старог Асења дара“. 


170 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 


Недаће Радослављеве сврше се домаћом теволуцијом : на 
престо седне млађи му брат, Владислав (“). Да би био учи- 
њен што трајнији мир с Бугарима, св. Сава поради те се 
Владислав ожени ћерју Асењевом. 


Ова женидба донела је у српску влададачку кућу једно 
право више, ако случај наступи, на бугарски престо. 


Нема се података о одношајима између ове две државе 
одмах по смрти Асења П. (ј Јуни 1241, г.). Но, из уговора, 
од 15. Јуна 1235. г., између Дубровчана и цара бугарског 
Миханла Асења и зета му, севастократора Петра (>), видимо 
да је тада краљ српски Урош [., а и брат му Владислав, 
„врасњ“ цара бугарског; и да се прави савез, између Бугара 
и Дубровчана, против њих. Цар бугарски, у том послу, није 
прост помоћник Дубровчана, Као што мисли г. Јиречек (Ист. 
Боаг. 852.), но главна ратујућа страна, а Дубровчани су про- 
сти помоћници. То се види врло јасно из самог уговора. Ствар 
је ишла, на ништа мање, но да Михаило и Петар са сви 
изагнају из српских земаља Уроша и брата му Владислава. 
По овоме се види и на што су Урош и Владислав, с њЕ- 
хове стране, ишли. Изречно спомињање Владислава, у овом 
уговору, као „врага“ бугарског цара, утврђује моје мнење да 
је и овом приливом ишло питање о праву српском на бугар- 
сви престо. 


Но, како да се ово питање истакне у сред владе Миха- 
илове, који је редовним путем, и по праву, на престо дошао“ 


(") Ја нећу стим да речем да је то и узрок Радослављевом паду. Сва- 
којако, то му је одмогло при сукобу са Владислављевим амбици- 
јама; а за главни узрок пада његовог: он сам као да наводи веру: 
„МДатОх првањ Братомћ мн Владиславом 75 Прдавовкрим 
Фото н вгока ради келнкдааго праклетљњкњстка“. 
(Моп. Зегђ.). 

(2) Мопшш. Зегђјса, Миклошића. 


ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 171 


Ја држни, да је, некако у оно време кад ће неприја- 
тељства почети, Михаило, ненајући мушке деце(') а бивши 
бодестан, огласио наследником својим зета свог 
Петра. Том га је, можда, придиком и учинио севастокра- 
тором. На то српски краљеви нису могли пристати: видећи 
у том забацивање права њихове куће. — То ја изводим из 
тога: што се у уговору оном, уз дара Михаила нераздвојно 
и увек спомиње зет му Петар, и у таким случајевима Који 
показују да је Петар у свој сиди вршио своје звање сева- 
стовратора и признатог наследника. 


То је био повод непријатељства с Бугарима. 

Та се размирица сврши жевидбом Михаиловом са Уро- 
тевом ћерју. Ја у том не видим недовољност обе ратујуће 
стране. Не. Победа је морада остати на српској страни, и 
Срби су правили уговор као победиоци. Кенидбом Михан- 
ловом са ћерју Урошевом, сумње нема, одузето је Шетру на- 
значено насдедство: јер је Михаило могао имати синова из 
тот новор брака; и само под тим условом Урош је могао дати 
своју ћер. Можда је уговор ишао и даље, и признао право 
српским кнежевима на бугарски престо: у случају ако Ми- 
хаило умре без синова; а можда није ништа ви предвиђао 
за тај случај, — што јако сумњам. 

По смрти Михаиловој, убица Калиман, с једне стране, 
а онај зет Михаилов Петар — Мицо, с друге стране, огласе 
се царевима. Урош груне с војском у Бугарску. Калиман у 
брзо пострада и не сачекав Уроша. Петар — Мицо држао св 
у једном деду државе, имајући за се неке властеле. Урош 
уђе у Трнов. Сабор, сабран у Трнову, призна права српским 





(1) Ја не знам по чему г. Јиречек (с. 352 Ист. Болг.) изводи да је Ми- 
хандо, при ступању иза престо, 1246. г., бно „Месокертениолвтињ“, 
и да је место њега, мати му владала; те и да је то она царица 
Ирина, што се спомиње на новцу Михаиловом (Љубић. Орла. (ађ. 
ПЦ. 6 17). 


1792 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 





кнежевина, од бугарских кнегиња, те Константина Тешића за 
цара. Калојан Владислављевић поставе уз стрица севастовра- 
тор. Урош, оставивши, јамачно, добар део војске своме брату 
и синовцу, ради гоњења Петра, — врати се у Србију. 

Конставтин је мноте ратове имао с Петром, доб, из по- 
слетку, успе да га са свим истисне из Бугарске и нагна 
Грцима. 

Ето тако ја разумем историју одношаја ибђу Србијом и 
Бугарском од 1200. до 1257. г., по оно мало података што 
о том низмо. 

Једну реч о Петру — Мицу. 

Пахимер говорио Мицу и његовој улози по смрти цара 
Михаила, — (кога, у осталом, он мета с Асењем П, али ну 
је погрешку лако увидети). Ја држим, као што св горе види, 
да је то онај Петар, зет Михаилов, који се још звао и 
тако. О томе тако мисли ит. Руварац (“). То је, пак, са свив 
напротив разумевању г. Јиречека (“); те нам ваља о томе 
рећи што. 


Пихвмер, у главноме, ово говори о Мицу: да је зет 
Асењев; да је шурак Теодора Ласкара; да је се, по смрти 
свог таста, прогласио царем; да је многе ратове имао са Ца- 
рем Константином, избраником саборским; и да је, на по- 
слетку, нагнан Константином, побегао Грцима. 

Под Асењем Пахнмвр разуме претходника Константи- 
нова, а то је, знамо, Михаило. Дакле, овај Мицо зет је 
Михаилов. Што даље вели да је Мицо шурак Т. Ласкара: 
ту се преварио сличношћу имена његовог с Миханловим. (у- 
мње нема, дакле да је то Петар. 

Г. Јиречек, не нашав места Мицу, вели да је Мицог 
Миханло једно исто. Полазна му је тачка, да како, име; 4 





(1) Прилошца и т. д. Гласник ХЕОХ. 
(2) Истор:н Бодгарљ. Одеса 1868. 


ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 173 


то што Пахимер вели да је Мицо шурак Ласкарев. 

али Михвило није зет Асењев, — баш ето и да узномо 

ахинер помишљао на самог Асења П.; даље, Михаило 

борио с Константином око престола, из врло простог 

што је давно већ у гробу лежао; нити је бежао у 

ду и т,д. Да упрости ствар, г. Јиречек оглашавао 

је то све неистином; јер се, вели, не судара са причањен 
Аврополитовим о Михаилу. 


Очевидна је ствар, по свему што Пахнмер о раду Ми- 
цовом прича, да је говор о човењу који се појављује посде 
и у след смрти Миханилове. Било би, даклз, несмотрено твр- 
дити да је реч о Михаилу. Кад већ није реч о Михаилу, 
онда не може се говорити НИ о БаБВОј несугласности причања 
овог са оним што Акрополит о Миханлу зна. Па ни иначе 
нема никавве несугласности између Акроподита и Пахинера 
у целој овој историји. Акроподит прича да су многи побочни 
чланови царске Асењске породице, по смрти Михаиловој, 10- 
бетли у Визавтију. Пахинер причом својом о Мицу, говори 
управо о том истом догађају, само шире, дајући нам један 
пример. Па баш да апсолутно ништа о свему тоне Акропољит 
не прича: то још није никакав доказ да је ненстива све што 
други о том прича, — као ни што то не би значило да Аро- 
полит вишта о том није знао. Г. Јиречек нас опомиње да је 
Акроподит савременик свију тих догађаја, и да је долазио 
тада на двор бугарсви; а Пахимер да је „бодђе поздит“, 
— „гораздо поздићишт“ — од њега. Ово о Пахимеру ни- 
Еа6о не стоји. Он је познији од Аброподита само на не- 
Бодико година. И он је савременик свију тих догађаја! 

Понашање Петрово, по смрти Михаиловој, подупире 
иното моје мнење: да га је некад Михаило Асењ мислио 


наследником учинити. 


# 
# ж 


176 ИСТОРИЈСКЕ РАСПРАВЕ ИВ. ПАВЛОВИЋА 


рентТи свос нивахоу Радка 3-г0 смид по се5а% 
насавдннвка оставнтн“('). 


По свој прилици, дакле, оно је Немања уговарао же- 
нидбу Расткову и назначење његово за престолонаследника. 
Је ли Бертоддова ћер и доведена била, не зна се. По на- 
родној песми о бегству Раствеову у Св. Гору, која датира из 
времена самог догађаја ("), девојка је доведена била, па Раство 
побегао: Вук Ст. Караџић прича, да је слушао „пјесму о 
женидби светога Саве, како га је отац ћео на силу да ожени, 
и био му довео ђевојку, а он није ћео, већ побјегао у 
калуђере“ ("). 

Савини животописци престављају. Растка више као неког 
меланколичног младића, окукала у посту и молитвама. Ми 
разумемо тај тон. О њему су писали калуђери, И То по што 
се он посветио. Његову тежњу Богу и модитви требало је 
датирати што из даље. Међу тим, ни по карактеру његовог 
оца, околине, времена, Растко није могао бити такав. Он је 
био ваљан ритер, као што се може и очекивати од једног 
владалачког сина из ХП. века, особито српског. Он је од 
петнаесте године своје управљао једним делом очевине своје, 
држао двор, бавио се ловом и војничким вежбањем. По свој 
прилици, участвовао је и у ратовима Немањинни с Грциза. 


(1) Гласник У. стр. 85. 

(2) О народним песмама о бегству Расткову има изречног спомена Код 
Доментијана, с. 27: „1 проун улоккун, скетмишћ дорхомњ #101– 
убин, ПЕСИМ СММСАНКЋШЕ и свтороште помахоу 0 ОШЊСТ- 
кин Богомоудрзаго гоноше“. Ја сам први обратио ученом свету 
пажњу па тај најдепши помен народне појезије из средњега века, 
подвукавши те речи Доментијанове у мом своду житија краљева 
српских, с. 29. После је о том писао г. Ст. Новаковић, у Јагиће- 
вом Агсћју [Аг 81. РАИморле, В. ТУ. 

Пјесма 1. Липиска 1824. с. ХХХУП. И ја сам чуо, још дететом, 
такву песму од једног Херцеговца; али сам много поборавио. Сећам 
се, н. пр., да је Растко волео неку другу девојку, па кад је побегао 
у Св. Гору: онда та девојка оде у гору у манастир ли — не сећам 
се добро, тек и она се посвети, и то је, вели песма, св. Недеља ! 


(8 


~ 





. Е Д 
ЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА,ВИШЕГА СТУПЊА · 183 


„Да би вредности Функција у једначинама (1) и (2) до- 
билн, означићемо основан круг са АВК (Слика 1.), додирву 
тачву пронзводнице и круга са К, одговарајућу тачву вдава 
са Т,, вомад КЕ, производнице са #, полупречвик ОК основ- 
ног круга са 7, радијус вектор тачве Ј, влава ба 0, угао КО4 
полупречника основног круга са у и угао ДОА радијуса 
вектора тачке Лоса ф. Напоследњу за правоугли Боорди- 


Санва 1. 
натни систем означићено координатне осовине са ОХ и Оу; 
а за поларни Боординатни систем поларну осовину са ОХ. 
После оваквог означавања, кад још задржико означавање 
урдивата тачве ЈГ ваака фи у у односу на правоугли си- 
ем, налазимо 
т = ОГ, = ОК, + КГ, = ОК, + 11, 


у= гр =КК,— КЕ. 





Е 


нији, која је престављена једначином (19). И 


У 


тате (") 





"7 (совфу 
иоле врло дано нацртати. 
5 Т=__-__ 
сов ф зф 


Али, кад св овој једначини да облив 


т=_"_, 
сов фр зтф 





и учини се замена из једвачине (19); онда је 


= ње 
која се једначина и из правоуглог троугла 00, 1, (Слика 2) 
добија, јер је 


=-. 
1, = са ф' 
давле је Т= 19, 


т. је. вомад Т дирке раван је хипотенузи пра- 
воуглог троугла О0,Г, који се увек може на- 
цртати. 


А, М = – 
(соз ф) 





(5) Овај влак за вредности ф од О до дл мора се узети двогубн, као 
год што се права линија /0], представљена једначином фр = сову 

Ф 
мора за исте вродпости ф узети четворогуба. 


ГЛАВИ ТРУП. 13 





из ово јодпачипо доспајов), де јо рлољ,) вија уплујјо ирајие 
тачка 5, за различне вредности ф и који ћемо означити сим- 


дам не па пене зе пене н пененг не 


У правоугдом координатном систему (27). 





мечу — + је ма 
1+ [У ) 1 5) 
„+ [5] У 
» је напоследњу заменом ове вредности у једначини (35) 
тлаоник гл. м 


из које за " = 0, т. је. за почетак координата сљедује, да је 








. 
м- 51, или М:0 =0(:7, 
" 


својом је сразмером М потпуно опредељена и може се гео- 
метријсви постројити за сваву познату тачку вдака /07. 


али, ваво је из једначине (7) за у = 56ф 


15" 


– У "ара 22. 
т=руву +, 





тоипо подпашо 1350 вдаље ји] 1овотрајоља шуогрујали. 


таасвик 1УП. · 16 


16" 


ПУТУ" ЗАДА 


БЛИОГРАФИЈА 


1СКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 
за годину 1883 ') 
од 
ДрагУТтИНА ЛОСНИКОВИЋА 


МОН. Види: Гргурова Милдва. 


ЕМ (Огњановић Илија Др.). Шала и сатира. 
Овеска четврта. У Новоме Саду 1883. Из- 
ажаре Луке Јоцића и Друга. Штакпарија 
ића у Н. Саду. На 8-ни 30 стр. 
вта. На 8-ви 80 стр. 

(ОВИЋ, Ђ.Ј. Нужна одбрана. Од ____ 
отрад 1883. Штампарија задруге штампар- 
звика. На 8-ви ТУ и 170 стр. 

(ОВИЋ Ђ. Ј. Стицај злочина. Написао __ 
__ Београд , парна штампарија задруге штан- 
радезика. (Обилићев венац). На 12- ни 


Ћ АНТА. Четири расправе ____ . (Ове 
зе добиле стечајем расписану награду од 1200 





тавак БибанограФији за год. 1876, у Гласвику 46 (гле- 
у на стр. 259). А Библиограеија за године 1877 до 82 
једној од потоњих књига Гласника, ва свих 6 година. 


Уред. Гласника. 
А 





сл 


ср 


~ 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


_ динара). Отштампано из „Народног Здравља“ за го 


диву 1853. Издање министарства унутрашњих дела 
санитетског одељења. Београд, краљевско српска др- 
жавна штампарија 1883. На 4-ни 30 стр. 1. д. са 29 
дрворезних слика у теЕсту. 

Чани ]. књигу „Радња око засушивања бар)уштина ] 
враљевиви Србији.“ 


АМ1С15 ЕрМОХРО. Види: Уеђег Адо11о. 


. АРСЕНИЈЕВИЋ ВЛАДАН. Дневни залишна човевл. 


Написао Иван (С. Тургењев. (0 руског превео ___ 
____-. У Новоме Саду. Издање и штампа А. Пајевића 
1883. На 8-ни 79 стр. 


. АРСЕНИЈЕВИЋ СВЕТОЗАР. Дечија лира. Збирка 


песама за певање у шкоди и код вуће. Џрибрао ___ 
____. учитељ. У Новоме Саду. Издање и штампа А. 
Пајевића 1883. На 12-ни ХП и 172 стр. 


- АТАНАЦКОВИЋ БОГОБОЈ. Види: Новеле. 
. АУЕРБАХ БЕРТОЛД. На престоду. Роман ______. 


Свесва 1. (На по се штампано из „Отаџбине“.) У 
аограду, у краљевско-есрпској државној штампарији 
1883. На 8-ни 246 стр. и 2.4. 


. АКВЛС 8. ЕВАМ. Еамгејка. Марзваја Кеглап СађаПе- 


го. Ргеуео ___._ ____, млебаштп. Ластеђ 1883. 
КаКјадот ћгуабвке Којаге 6 Отолћша 1 дг. 

Чани ТУ. свеску „ПОттуегзајпе брПо(еке“, воју издаје 
поменута књижирница. 


АЋИМОВИЋ ЈОВАН. Види: Новине „Орпски 
Правник“, 





· В. В. Рауао 1 Утешија. Од4 Вегпагапа 56. Рлегг-а. 


Ртеуво_ _______. МаК]адот акадепијаке КијуХаге Гат. 
Наг шапа (Кис! 1 Пешћвећ). Лартеђ 1888. 
Чани 12 књигу „Нтуавке БЛојеке“, што је издаје 


10. 


11. 


12. 


13. 


14. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 3 


поменута књижарница. 
БАЈАЛОВИЋ (С. Види: Новине „Домаћица“. 
БАНВИЉ. Види: Ђорђевић Јован. 

БАРБИЈЕ ЖИЛ. Види: Мариновић Ј. Никола. 
БАРШИЋ ПАВЛЕ. Наша ораница, Бако је постада 
и из чега је сложена. По немачком написао ____ 
. Издање господарскога друштва за петровара- 
динско окружје. У Митровици 18883. На 12-ни. 


ВАТЛИС ЕВА МЕЈО УЈЕМСЕЗБАУ. Рјејоулије 
Ктапјеуаса пи Вовш 1 Негседотпл да ргујћ Вевј ује- 
коуа прћоуа ђогаука. Мар1вао _______ 

Чувлак ПЦ. Ргоппоја (1517—1699). Џ 2а Тавтеђи, 
кош  Фотшеске ШИзКкате 1883. На 8-ни 186 стр. 


ВАЧАСО ЕВА МТЈО УЈЕМОСЕЗРАУ. Жуоћорјз (та 
Апецађа МпПећба, ЉКира 4ашјзКкога 1 пашјезвика 
аровђојвкоса п Возт 1 Негсекоупи. Да рик парјзао 
_ _______- . (5авИКот). Џ Лагтеђи, Б1зак 
оваке Нвкаге 1883. На 8-ни. 


БАЧ — БОДРОШКА ЖУПАНИЈА. Земљопис за 
Ш. разред српских варошких школа у Бачкој жу- 
панији, као и за домаћу потребу. Приређен по нај- 
новијем жупанијском устројству и статистичним подат- 
цима, Бао и према најновијем наставном плану изда- 
ном од високог шеодског савета и високог краљ. угарског 
министарства просвете. Издање књижаре Мил. Кара- 
кашевића. У Сомбору 1883. Штампарија Ф. Битер- 
мана. 
БЕЛЕШКЕ СТЕНОГРАФОКЕ о седницама Народне 
Овупштине сазване за 1882 годину. У Београду, у кра- 
љевеко-ерпској државној штампарији 1883. На 8-ни 
ХХИЛ стр. 1 д. 748 и 60 стр. 

На таблама од стране 1—60 штампани су прото- 

















15. 


16. 


17. 


20. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 





коди ванредне Народне Свупштане, која је отворепа 
2 јануара а завршена !1. истог месеца 1883. године. 


БЕЛКИЋ К. Види: Новине „Телееон“. 
БЕЛКИЋ К. Види: Новине „дврчва.“ 

БЕРИЋ КЕ. Види: Настава за темељно учење 
мађарског језика. 

БЕСЕДА, којом је Његово Величанство, краљ Србије, 
Милан Први, закључио седнице Ванредне Народне Скуп- 
штине у Бзограду 11 јанузра 1888 год. На 10]. 1. 
д. (Штампано у краљевско-српској државној штампа- 
рији у Београду 1888). 

ВЕЗГ А. Ровједиј! сат. Навбогска ртпроујевћ 12 ХУ 
ујека. Од ___ ____. Роћгуаћо вђог дџћоупе тија- 
4е21 зепјавке 1 шодгивке Њзкпрјје. Бизак 1883. 


ВЕС КЕВРО. У: бет товћ, Кошап 15 Когдипабкога 
уођа. Од ________. Ластеђ 1883. Ттобкот руев- 

упа. Т)акош фјопјеке #јвКкаге. Ма 8-11 117 8б. 
Овај је роман прештампан из „Ујепса“ за 18838. 


. ВЕСЈТС КЕВРО. Тамјећ. Ргроупјев! . Ла. 


| - === 


стеђ 1883. Тгозкот Мабјсе Нгуафзке. На 8-ни. 


ВЈАКМКМ Г. РЕТАВ. Вуди: Новине „С овродаг- 
ак ропсп1к“. 


. ВАМКМ Г. Р. 0 прогаћ! дгора 1 Чгошћ утавкћ 


таовфафака. Мар1зао_ _____ ___- (5а 20 дгуогег- 
шћ ви Ка). Џ ЛЖадгц. ВгловКкот „Магодлоса аба“ 
1883. На 8-ни 103 стр. 


ВТАМКМ Ј. Види: Новине „Магодп: 118“. 
БИБЛИОТЕКА ОДАБРАНИХ ПРЕВОДА. Излази 
у Београду. 

Књига 1. Види: Бурић А. Стеван. 
ВЈЕБАХОМТС БАХА. Поп М!ћо па Вгашки. (04- 





= | 


ко 
~ 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 5 
тоуог па Сјапке МћоуПа РауПпозјеа : „М!зао ћгта|- 
зка 1 згрзка пи Пајтасј! од софте 1848 до шодто 
1582“). Марјзао ___- ___, цгедик „Згрзкош Ј- 
зја“. (Ргезбатрапо 12 „Угрзкока аћа“). Џ Дадги. 
Ресаћија Јуапа Уодиске 1883. На 13-ни 160 стр. 
БЛАГОЈЕВИЋ ЈОВАН. Вади: Новине „Голуб.“ 


. БОГИЋ ТОДОРОВИЋ БОРИСЛАВ. Физика. Бедеш- 


ке из прздавања _ _.__ . ___.___, проевсора учи- 
тељске школе. У Бваограду. (Штампано као рукопис). 
Београд 1983. Штампарија напредна странке. На 3-ни 
194 стр. 

БОГОВИЋ М. ЈОВ. Види: Новине „Базар“. 
ВОоХТС КЉЕМЕМТ. Види: Новине „Розог“. 


.„ БОЖО БОДИ. Речник трговинских артикла што се 


највише троше. По Бертхолду и другима израдио ____ 
___. Београд 1883. Штампарија напредне странке. 
На 12-ни УШ и 118 стр. = 
БОЈОВИЋ Љ. Види: Новине „Брка“. 
БОЈОВИЋ ПЕРО. Види: Утврђивање држава и 
утврђени логори. 
БОЛЕ ЈОВАН. Види: Илијић Јован. 
ВОВТНрАЛЛ МАКО 0ор 6815060Х0. Види: 
Новиве „Та Кга в]аујапзке вјођоде“. 
БОЦ—ДИКЕНС. Види: Наследник од Хардин- 
гтона. 


. БОШКОВИЋ ЈОВАН. О Даничићевом презимену. 


(Нов прилог ка биографији његовој... Од _____-__ 
Прештампано из „Српске Независности“ за 1383 бр. 2.. 
и 3). у Беотраду 1883. Штампарија код „Св. Саве“. 
На 16-ни 22 стр. 


24. БОШКОВИЋ СТОЈАН. Историја света за више раз- 


реде средњих швода. Написао ._ __.__.. Део први. 





20. 


26. 


27. 


28. 


29. 


80. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ Књижевности 


Стари век. Свеска прва. Преисторијско доба. (Са сли- 
кана). У Београду, издање и штампа краљевеБо-ерп- 
ске државне штампарије 1883. На 8-ни ХТУ и 310 
стр. И 1. Ад. 


БРИЈАЛМОН А. Види: Утврђивањедржава и 

утврђени логори. 

ВОрМАМ Р. Пиђготаба Фјајекаћ како ве зада со- 

уот1. Марјвао __ _____ . (Ргезфатрапо 12 ЏХУ Кај- 

сте Када јишобјауеравке акадешјје гпаповћ 1 шпјеј- 

повћ). Лартеђ 1983. Тавак опеке Изкаге. На 8-ни. 

БУКВАР за основне српске школе. Треће издање. У 

Беотраду, издање и штампа краљ.-српске државне 

штампарије (1883). На 16-ни 40 стр. 

БУЛВЕР Л. Е. Види: Наследнивод Хардинг- 

тона. 

БУЉА Н. Ј. Приповетке мојој кћери. Од ______ 
___. Свеска ЏП. У Новоме Саду, издање и штампа 

А. Пајевића 1883. На 8-ни. 

БУЉА Н.Ј. Савети мојој Ећери. Од ___ ____ 

_ ___. Превод с Францускога. Свеска 1. У  Новоме 

Саду. Издање и штампа А. Пајевића 1883. На 3-ни 
124 стр. 

Овеска П. На 8-ни. 220 стр. и 1 а. 

БУЏЕТ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ за 1882-3 рачун- 

ску годину. У Веограду, у враљевско-српској државној 

штампарији 1883. На 4-ни 97 стр. и 1.484. 

У 7. Пта Ујековјауа Рокогпора рптодорјв Ђовђуа 

за зИ Кап. Ла ш2е гаггеде вгедијћ псопа. 5 петабс- 

кока роћгуано __ . __ . Ттесе ћгуафвко 17дапје 

ртегафио ро Фуапазезјот пјетаскот 1дапји Јовр Јап- 


_ да, рготевог 1 ибтеј Кг. стшпалје гартеђаске. 5а 


354 вИКе. Тгобвкош 1 паКјадот дар. ћгу. 8Јау. 76- 








је, 


8 


32. 


83. 


84. 


85. 


36. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 1 


ша зке Ујаде. Џ Лартеђи 1888. ТУаКага „Магодић 
Моупа“. На 35-ни 225 стр. 


. ВАЛТРОВИЋ М. Реч на парастосу Катарини Ива- 


новићевој 15 јануара 1883 године у Београду. Гово- 
рио ___„ чувар народног музеја. (Штампано у 
краљ.-српској државној штампарији у Београду 1883). 
На 16-ни 16 стр. 

Ово је на по се штампано из дистка „Српских Но- 


вива. “ 
Нема нарочитог насловног листа. 


ВАЉА ДА МИСЛИМО О НАРОДНОЈ БАНЦИ пре 
20 октобра 1883 године. (После је доцкан). Б60- 
град. Штампарија напредне странке 1383. На 8-ни 
12 стр. 


ХМАВЈАСТС ГЈ00. 108. Сезнћатка. Родрцпа Каја 
јауогшћ севфЊака К шепдапи, К годјепдали, К потој 
софи 1 К тагипо зродаш, фег па деКјатасја 1 со- 
уога рпеодот 2закјиска 8Којвке топе. Ла 5КојвКи 
1 одтавју шјадеХ пар:зао _ ______ ___. Ластеђ 
1888. Макјадош Киј аге Миспјак 1 Зоп јеђепа. 


ВАСИЉЕВИЋ АЛЕКСАНДАР Г. ЛАЗАРЕВ. Поз- 
драв српској краљевини, најбољој држави на хришћанском 
истоку. Музикална израда _____- Про- 
даје св у корист подизања двају великих посребрених 
кивота за св. Мошти св. Јована Риљског и Стевана 
Милутина Уроша ЈП. краља српског. Штампано у 
Београду 1883. На 4-ни. 

ХЕВЕВ АПОБЕО. Сапетад. Марјзао Едтопдо (е 
Апаејв. 5 фаПјарзкота ргеуео ___ ___. 5 БЛоглвота 
Саглотада. Џ Лавтеђи. "кош Фошеске (1зкате 1883. 
На 8-ш 1.л. 228 стр. 


УЕРДС МПУОЈ. Ривројђе рићре, зеођпе 1 залајепске 








87. 


38. 


39. 


40. 


4 


ји 


42. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ Н ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


рпрадајибе зета јвкии споту кота и КгаЏеуваћ Нгуз|- 
зкој 1 Зјаусшј. О4 · Џ Лартеђи 1933. 
Макјадош Кајате Миспјака 1 Зепеђепа. 
ВЕСЕЛИНОВИЋ МИЛОЈКО. Бег и Бегчија или отле- 
дало турског насиља. Са две групиране слике. Од 
_______ Београд, парна шампарија задруге штан- 
парсњих раденика 1883. На 12-ни 68 стр. 
МЕЗЕЈКОУЈС. Нгтађак! уевејак. ЖИса Ваић 
вазђатака да тевеја дгибфуа. Чјобо __ -· Бувзак 1. 
Тартеђ. 1883. МаКјадош Кијате Миспјака 1 Бепћ- 
Јеђепа. На 16-ни 78 стр. 
ВЕТЕРС Ф. КАРЛО. Види: Почетнице природ- 
них наука. Минералогија. 
МЕСЕВМА ЕВАМ. Види: Новине „Углешак! 
Нгтуаћ.“ 


ВИДАКОВИЋ МИЛОВАН. Ведимири Босиљка. Роман 
од. __ . ___. Издање српске књижаре Браће М. Попо- 
вића у Новоме Саду 1883. Штампарија А. Фукса 
у Н. Саду. На 3-ни 299 стр. и 241. 


ВИТКОВИЋ ГАВРИЛО. Списак изложених исто- 
ријских, књижевних и уметничких споменика српских, 
које је прикупио од 1870 до 1882 про. _____.7 
Беотраду, штампано у краљ.-ерп. државној штампа- 
рији 1883. На 12-ни 11. 39 стр. 


· ТНОрШ 6. А. бозродатвка пртауа, 1 паџка, о шопот 


говродатепји та ођби 5Којзки рогађи, цједио Као 1 
ризик ргак сппо говродаготв. Од _______ 

Јо 1. Џргауа по ођсе. Зуелак 1. Џ Тавтеђи 1883. | 
ТазКага „Матофшић Моупа“. На 8-ни 145 стр. 


УТНООП, 608ТА 7 АПООЈУТ, Потаба регад 1 Кга- 
бак паџцк о регадагзфуц. Да рогађи Код ргедауапјаћ 


43. 


44. 


45. 


46. 


47. 


48. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ П ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 9 


па Кг. ковр. 1 Општагвкол паши 1 Као гикоушк 
ртакнекиа ·розродатош. ХМарзао _____ ____ 
за 8вПКкаш. ЏО Ластеђи 1883. На 8-ни. 
ВЛАДИСЛАВ. Соколићи. Две песме од ____. Са шост 
слика. Српчетово издање. Београд, штампарија на- 
предне странке 1888. На 12-ни 36 стр. 

ВЛЧЕК ВАЦЛАВ. Јан Швегла. Историјска припо- 
ветка ____ 
жаре Браће Јовановића. Штампарија Браће Јовано- 
вића у Панчеву (1883). На мал. 16-ни 130 стр. 


Чани 66 и 70 свеску „Народне библиотеке“ Браће 
Јовановића. 


ВОЈНИК НА МАРШУ. Превод с немачког. Други 
део. Опреза на маршу. Издање министарства војног. У 
Београду, у Браљевско-српској државној штампарији 
1883. На 16-ни ХУТ и 819 стр. 

УВВАХМС ЕВАМ Рг. Види: Риђи Касаје вђа- 
(1 1С Кока пгеда Кг. ћгу. зјауоп. да!п. 2 6- 
ша!јзКке ујаде ХТ. 

УЕСЕУТС У1ТТЕЛ УК. Магодпе ђазпе. Киро 
ро Во, Огпој бог, Рајтасј!, а пајузе ро Негсе- 
гоупп ____. ЏО ОПиђтоушки 1833. МакКја« 
дот Кијагијсе ОПгасшпа Ртеђпвга. 'зКкагојса ГР. 
Ртеђпега 1 Ппбгоушки. На 8-ни 17. и 120 стр. 
УЕСЕУТС УТТЕЛ УОК. Магодпо вафтепо-лапти- 
Јууе родгисастее. ЗКирро 1 ро Вокћ, бтпој Соп, 
Папа, а пајује ро Негседоуп! ______ _ 


Џ Пиђгоушки 1888. Макјадот Којагпјсее Рава. 


Ртећлега. 'азкагшеа [. Ргефрега п Оипфбгоулки. На 
8-ни 148 стр. 

ВРЧЕВИЋ (. ВУК. Три главне народне свечаности : 
Божић, Кресно име и Свадба. Сабрао по Бовин Ер- 


__. Превод с чешког. Наклада ЕЊИ-_ 


10 


51. 


52. 


58. 


ВИБЛНОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖ 


деговини и описао _______ __, рип 
1883. Навлада књижаре Браће Јова 
парија Браће Јовановића у Шанчевј 
стр. 1 д. 270 стр. в 1. д. 

Књизи је природата слика пишчева. 


УОЈАТОУ1О ЗАКОУ 5БРТВА. Види: 


. ТОЈАТОМТС ЗАВОУ БРТЕО. Ретеф 





Тафолеш зрјеу ____ __. Џ 
Нзкош „Магодпода лађа“ 1883. Н 


. УОЈАТОУТС ЗАВОУ 5РТВО. Ковоузк 


тећа п једаот пп 8 ртошјепот. Мару 
____- Хаштеђ 1883. ХаКадош акаде 
Татовјата Натфтапа (Кцен 1 Пешвећ 
ВУЈИЋ В. МИЈАИЛО ДР. Наша еко 
Два јавна предавања у грађанској кас: 
_________ , проФесора велике шволе, 
љевево-српска државна штампарија 18 
90 стр. 

Ово је штампано н у листку „Самоуп 
1888. 


УОКАЗОМТС УОЉЕТТО-УГ). Мадп 
ртедавји ико за ргалшке ______ 
фгопшки 1888. ХаКјадот Кој агтее 
ћрега. Тазкагтса П. Ртефпега пи Рађго 
8-ви 54 стр. 

Чини 12 књигу „Хагодпе БНогеке,“ 
помевута књижарница. 

ВУКИЋЕВИЋ Ђ. НИКОЛА Види: Но 
сви Лист,“ 

ВУКИЋЕВИЋ 'Б. НИКОЛА. Упутсте 
буквара у свези с очигледном наставе 
основних школа српских написао __ 


54. 


5 


сл 


56. 


57 


БИБЛРОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 11 


управитељ српске учитељске школе у Сомбору. Треће 
издање. У Београду, издање и штампа краљевско-ерп- 
ске државне штампарије 1883. На вел. 8-ни ЈУ и 
258 стр. и 1. л. 


УОКОТКОМ1С Е. БР ГОРЕУТТ, Родође ћгуаћакћ ћгав- 
(отаћ окоПпе зартеђаске. Когтае дпегсиши сгоан- 
сага то топе 7астајђепа! ргоувшепњћев. Ор1зао 
_____________ акадет1 је јисозјауепзке СЈјап 1.1. 4. 
Родрогот јисовјауепзке аКадепије 2паповћ 1 птје|- 
п0вћ. Џ Јастеђи 1883. Копизопа паКјада ака- 
депијке Којуате [. Нагђшапа (Кис 1 Пешћзећ). 
зак опеке (ИзКкаге п Ластеђи. На 8-ни 24 стр. 
са Фотолитографским таблицама. 


САВОВТАХ ЕМШПЕ. Види: Г. Ј. 


. ГАВРИЛОВИЋ Љ. СВ. Подизање дуда и гајење 


свилених буба. Кратки улут за свилодељце и за све 
оне, Који хоће то да буду. (ба десет слика у тек- 
сту). Од _________ . Прегледано, одобрено и 
награђено у срп. пољопривредном друштву. У Бео- 
граду, краљевево-српска државна штампарија 1888. 
На 8-ни 61 стр. и |. А. 

САЈ УЕШМТЕ. бтађапојаз ртерогодјеп. Убатизк 
пагодоу1а п зНкошегји. Ма ређ улзеттуодић рткала 
врјзао ____ . Ргојауа, пуод, лапјејке 1 зашјег- 
с, Кашор:зак. Макјадот зуојоп. Џ Ластеђи 1883. 
На 8-ни 124 стр.. 


. ДАГАС 6Ј. „Ропћ — дез Агфзка ргозјација“. Мо- 


уеја од УшШта Нашћа. Ргвуво ___ ЏО 2а- 
стеђу 1883. МаКТадот акадепијзке Кпјуаге [. Наг|- 
шапа (Кигл 1 Пешвећ). На малој 8-ви 96 стр. 

Чини 10 свеску „Нгуафзке ррПофеке“, што је издаје 
поменута књижарнида. 











12 


58. 


29. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ ПН ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


САП, Види: Новине „Нгуа|зКк] пс1%61]“. 


ОСЕТЕ. БАХОЗЦАУ Рг. Рвађегши главојвћа. Бро- 
тешк тапаз га 512 ђгда. Тлдао __ _______ 
Ттобкот Јидозјауепзке акадетјје 2папови 1 шијеј- 
ров. ба вопшшкот. О Ластеђи 1883. 'Тавак Ффош- 
ске (18Каге. 


ОЕБСТЕ Ј. Види: Новине „Вађ]аофека заро- 
упјевћ да 1паћ1изки“. 


ГЛАСНИК СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА. Књига 
52. У Београду 1883. У штампарији краљевине Србије. 
На вел. 8-ни 1 а. 316 стр. 

Садржина : Статистички прегдед нашег привременог 
и друштвеног стања, поређено, од Владимира Јовано- 
вића (свршетак). 2. Чешка библиографија у кодико се 
тиче јужних сдовена (до (1877), прибрао Едвардо Јелн- 
нек. 8. О резултујућем дејству денивих (реактивних 
сила на обртну осу, при окретању физичких теда око 
исте, од Љубомира Клерића. 4. Мале државе у данаш- 
њем међународноме склопу, од Глише Гершића. 2. Из- 
вештај уметничкоме одбору од Драгутина С. Милути- 
вовића и Михаила Валтровића. 6. Примедбе на извеш- 
тај В. В. Макушева, од Панте Срећковића. 7. Изводи 
из записника ученога друштва. 1882 год. одбори в упра- 


"ва. 8. Две оцене рукописа Лазара Арсенијевића (Бата- 


лаке), од Милоша Зечевића ни Малана Ђ. Милићевића 
9. Именик српског ученог дрвштва, 1. живех чланова 
редовних, почасних и дописних. 


Књига 53. Раздична научна грађа. На вел. 8-ни 
ХУГ стр. 2. и 261 стр.и 14. 

Садржина : Српски родослови и летописи, уредио их 
Љ. Стојановић. 2. Грађа са Флору кнежевине Бугарске, 
од Д-ра Јосифа Панчића. 3. Писмо В. Макушева пред- 
седвику српског ученог друштва. 4. Извештаји умет- 
ничком одбору. 5. Изводи из записника српског ученог 
друштта, за годишу 1880 и 1881. 





60. 


61. 


ВИБЛАНОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 13 


Књига 54. Расправе и други чланци. На вел. 8-ни 
1 ла. и 310 стр. 


Садржина : 1. Теорија о повратној сили закова. Прав- 
ничка студија Глише Гершића. 2. Како делује јод на 
моно — и лдинитро-дифепил — тијокарбамид (мета), од 
С. М. Лованића. 8. О постајању дибром — динитро — 
нетана и о Вилијеровом тетранитро — етилен — бромиду 
од О. М. Лозанића. 4. Анализа српских минералних 
вода, од С. М. Лозанића. 5. Неколико нових образлца 
за број вомбинација са задатим збиром, од Димитрија 
Нешића. 6. О средишту сида у равни у опште, од Љу- 
бомира, Клерића. 7 Графичко престављање вредности про- 
стог односа тачке у низу зрака у прамену, од Петра ЖЊив- 
ковића. 8. Стање и односи српских архонтија према Угар- 
ској и према Византији, у полеввни 12 века, од [. Срећ- 
ковића. 9. Црна Река. Прилог за историју и етногра- 
Фију Србије од Драгољуба К. Јовановића. 10, Изводи 
из залисника српског ученог друштва, 1883. 


Друго одедење, Књига ХУ. Види: Панчић Јос. Др. 
ГЛИШИЋ МИЛОВАН. Два цванцика. Шала у 46- 
тири чина. Написао ___ ___ . (Прештампано 
из „Отаџбине“). Београд, у краљевеко-српској државној 
штампарији 1883. На 3-ни 1 л.и 52 стр. 





СОХОВ, Мо са је п ведфпјса вађога ћгуафвкоса 22 
рговјпса 1883 ва оргаудапје глест „Јпред“  180510 
Рт. Пала Ођагсеулб љавђиртк Кођага саћапвкока. Џ 
Тћартеђи 1883. На 12-ни. 


. 60015 МЈЕ ШУЈЕЗСЕ дгјаупе увнке слппалаје 1 


Кофоти ха 5КојзКки софшпи 1882-83. Џ Ладги 1883. 
На 8-ни. 


Напред су ови чланци: 

1. Џ Којет 51 орзеди рјезте пазеста пагода Бе ргје- 
уофита ргезаојебе п пјешаски Шегабиги. Марбао М. 
Казаг, 


14 


63. 


64. 


66. 


ВИВЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊЊИЖЕВНОСТИ 


2. Рпродпо 3оуо рпродол зштн падхогшка ојага. 
Сохопо У. Регте. 


ТОДИШЊЕ ОЦЕНЕ ученика ужичке реалке за школ- 
ску 1882-3 годину. У Београду, у краљевско-срп- 
ској државној штампарији 1883. На 8-ни 6 стр. 
ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ о стању Богословије бео- 
градске за 1882-8 школеову годину. Бзоград, у Бра- 
љевско-српској државној штампарији 1883. На 8-на. 


. ГОДИШЊИЦА НИКОЛЕ ЧУПИЋА. Издаје његова 


задужбина. Књига У. У Београду, краљевско-српска 


„државна штампарија 1888. На 8-ни 1. л.. УП стр. 1. 


л. 809 стр. 1. д. и четири литографске карте. 


Чини ХХ. Издање Чупићеве задужбине. 

Садржина : Део први: Састанци одбора Чупићеве за- 
дужбине. 

Део други: 1. Помени о Даничићу, од М. Ђ. Милдиће- 
вића. 2. Град Вишесав и видинска област, од Ст. Но- 
ваковића. 3. Одломци из историје Београда од = (Косте 
Протића ђенерала). 4. Наследно право у старом српском 
праву од М. Ђ. Миадовановића. 5. Из Никшића на Го- 
рансво. (Цртаце из путовања по Црној Гори,), од Д. %. 
Братанића. 6. Грађа за картографију и за географију 
Србије од А. Алексића. 7. Грађа за нашу новију ратну 
исторпју, од А. Алексића. 8. т Павле Кустурић, свеш- 
теник взадимирачки, од М. Ђ. Милићевића. 9. Једна 
грчка песмарица о српском устанку, од Свет. Нивола- 
јевића. 


ГОДРИ А. Види: Жујовић М. Ј. 

ГОЈКОВИЋ ЂУРО. Ктитори и приложници право- 
славне српске црве суботачке, од најстаријих вре- 
мена до данас, као исказ о стању Фондова и Фунда- 
ција, што стоје под руковањзи православне црквене 
општине суботичке. Саставио народни учи- 


— -—— >» 


_тељ и црквено-општински бележник. У Новоме Саду. 





67. 


68. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 15 


Штампарија А. Пајевића 1883. На 3-ни 68 стр. 
ГОСПОД И МУЧЕНИЦИ на самртном часу. Преш- 
тампано из „Хришћанског Весника“. У Београду, 
краљевеко-српска државна штампарија 1883. На 16- 
ни 16 стр. • 

ГРГУРОВА МИЛКА. Џариски бракови. Приповетке. 
Маркизина мати. — Ујак и нећак. Написао Едмон 
Абу. Са дозволом писца превела „У Бео- 
граду, штампано у штам. задруге штампарских раденика. 
(Обилићев венац) 1883. На 12-ни 160 стр. 








— бВОХНОТ 6. Види: Новине „Модп: 1,13.“ 
69. СВЉОМЈС МАХ. Мтуа Јјађау. Роуезћ п 8вићо- 


70. 


71. 


12. 


78. 


мћ в ерповош Ехсејарог. Од ___ ____. Хартеђ 1883. 
На 8-ни 32 стр. 

ОЕОВЕК ОЈОКО. Кота атотабпа пада. Егап- 
севка парјзао Осјауе Кешшећ. Ргетео. 
Рту зуелак. Макјадот акадепијзке Којаге |. Наг 
трапа (Кигћ 1 Пешвећ). | Ластеђи 1883. На 16-ни. 
Птиш 5уедак. На 16-ни. 


Чани 14 и 16 свеску „Нгуафзке БПојеке“, што је 
издаје поменута књижарница. 


ГРУЈИЋ Ј. ДР. Види: Новине „О рбски Народ.“ 


ГРЧИЋ ЈОВАН. Кратка историја старе грчке ЕњИ- 
жевности. да своје ученике удесио и издао 
гимназ. проф. У Новоме Саду. Парна штампарија Ни- 
коде Димитријевића 1883. На 8-ни 50. стр. 

р. 5. Резте пагодце, ројакостсее, зуафоувке 1 Ђаске 
Које ве пајгафје реуаји. 5Кар1о ___ Једацје 
згрзке Кпојаге Вгасе М. Ророуса ц Моуоше Зади 
1883. Сбатралја А. Еикза пи Х. Задп. На 12-ни 72 стр. 


рАМТХ МАКС15. Тетеја 11 шаја шПовгдапса. 1)је- 
јо о «цдогедпот пилоји. Роћуајјено рагп Кип вуец- 




















16 


74. 


75. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ НИ ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


с Шћет. НгуаћзКој т]аде2! 8 јаПјапзкога ргеуво ____ 
. _ ба вИкот. Ластеђ 1883. Тгобкот Кпј1аге Мос- 
пјака 1 Зеп јеђепа. На 16-ни 134 стр. 

ДАНИН МИЛАН. Ивана Тургењева Појезија у про- 
зи. С руског превео ____. Велињи Бочкерек. 
Издање књижаре Грчића и Марковића 1883. Штамк- 
пано у штампарији Јована Радака у Вел. Кикинди 
1888. На 12-ни УШ. и 120 стр. 

ДАНИЋ Д. ЈОВАН ДР. Едуарда Рајха Систви 
хигијене. У четири дела. Део први. Морална хиги- 
гијена. Превео ___ _____. (Отштампано 
из Српевог архива зњ делобупно лекарство, оделење 





- П. вњига 7.) Друго издање. У Београду, краљевско- 


'6. 


47. 


78. 


српска државна штампарија 1883. На 8-ни ХП, ТУ 
и 355 стр. | 
ДАНИЋ ЈОВАН ДР. Једна шетња Броз лудницу. 


Јавно предавање ____ _ __ ___ лекара болнице за 


душевне болести, држано у Грађанској васини 24 •6- 
брузра 1883 . (На по се штампано из „Народног 
ддравља“). Београд, у Ккраљев.-српсвој државној штан- 
парији 1883. На 12-ни 30 стр. и 1 л. 

ДВЕ РЕЧИ протосинђела Никанора _ говорене —уче- 
ницима Богословије у почетку и на свршетку школ- 
ске 1882-3 године у Београду. У Беотраду, краљевскд- 
српска државна штампарија 1883. На 8-ни 12 стр. 
и 1. лист. 

рЕДЕШС УЕШМЈТЕ. Мајом 1 Нгтаћ. Одкотог 
говрофпи Мабл Мигки, ртедвефики аКадепијвкор 
фита „Зоуешја“ п Веср. Џ Ластеђи. Кујкој- 
Ккагпа 1 Гфостаћја (С. АП гесћја 1883. 

рЕДЕШЛС 6ЈЈЕ0. Види: Календар „Нг"уај 
зк цгедоупак,“ 








80. 


82. 


~ 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ МИ ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 17 


| РЕДЕШС 6Ј080. Види: Новине „Ође1паг“. 
49. 


ДЕЛА ДОСИТЕЈЕВА. Пета књига. Етика или мд- 
радна Филозофија. Проповеди и беседе. Шанчзво. На- 
клада књижаре Браће Јовановића. Штампарија Браће 
Јовановића у Панчеву (1883). На мал. 16-ни 127 стр. 
Шеста Књига. Краћи саставци и стихови. На мал. 
16-ни. 214 стр. и 1. а. 


Чани 25, 57, 57, 69 и 71 свесву «Народне библиотеке“ 
Браће Јовановића. 


ДЕЛА ЂУРЕ ЈАКШИЋА. Ењига 1У. Приповетке. 
У Београду, у 'раљевско-српској државној штампа- 
рији 1883. На 12-ни 3. л. 195. стр. п 2 ал. 
Књига У. Приповетке. На 18-ни 2 л. 254 стр. 
и 2. А. 

Књига У1. Приповетке. На 12-ни 3'л. 220 стр. 


Књига УП. Приповетке. ба сликом и биограФијом 
песниковом. На 128-ни 2 л. 333 стр. и 1. 


Књига УШ. Драме. На 12-ни 8 д. и 144 стр. 
Књига 1Х. Драме. На 12-ни 265 стр. и 181. 
Књига Х. Драме. На 12-ни 204 стр. и 2 л 
РЕЦРКЕСН Рг. Види: ФјигКкохуебка У1Кђог. 


. ДЕРА ЂОРЂЕ ДР. Павао и Виргинија. Од Бвр- 


нардена Сен Пјера. С Француског превео ____ 
„(Друго прегдедано издање са две слике). У Но- 
воме Саду, издање и штампа парне штампарије Ни- 
коле Димитријевића 1883. На 8-ни 568 стр. 


РЕВЕХСМ МАВЈАХ РОг. Титаб п ођсети аџеЊт- 
зкопи акошкт. Марјзао _ __ ___- Каја П. 
Чуелак реб. астеђ 1883. ХаКјадот 5уепс пе 
кој аге АТргвећћа ) Етедега. На 8-ни 1 л. 513—586 
стр. 





ТДАСНИК 1,У1!. В 


18 


88. 


84. 


85. 


86. 


ар 
-3 


88. 


89. 


90. 


91. 


= 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


ДЕСАНЧИЋ— ПОЛИТ МИХ. ДР. Све досадање бе- 
соде ______ __ ____ _. Оз повесничким цртама из 
српске политичке борбе од године 1861—18883. Нови 
Сад. Парна штампарија Николе Димитријевића 1883. 
На вед. 8-ни ХУГ и 568 стр. 
рРЕЗРОТ ТГУАХ ЕКА. Хпасај 5. БшпПеза. Ртеуво 
„удаја о зуота фтобки Ма са Рата и- 
зка, Џ Ћадти, ртговаКота „Магодпоса Тађа“ 1888. 
На 8-ни 257 стр. 
рРЕЗРОТ ТУАХ ЕБА. Рић па Гоубер. Орззао ____. 
–. . Ластеђ 1983. Твак Фошске Ивкагв. 
На 8-ни. | 
ДЕСПОТОВИЋИ, БРАНКОВИЋИ у народним по 
смама. (а сликом. Џанчзво 1383. Накдадом КњЕ- 
жаре Браће Јовановића. Штампарија Браће Јовано- 
вића у Панчеву. На 12-ни 49 стр. и 1 Д. 


· ДЕСПОТОВИЋ ПЦ. Црни Ђорђе, врховни вођ српсби. 


да српску омладину написао __ _ ___- Са сликон. 
Панчево 1883. Накладом књижаре Браће Јовановића. 
Штанпарија Браће Јовановића у Панчеву. На 12-ни 
181 стр. _ 

ДЕЧИЈА ЗАБАВА у слици и речи с бојадисанни 
сликама. Наклада књижаре Браће Јовановића у Пан“ 
чеву. На 12-ни. 

ДЕЧИЈЕ ДОБА. С великим бојадисаним сликама. 
Наклада књижаре Браће Јовановића у Панчеву. На 
9-НИ. 

ДЕЧИЈИ ВРТ. (0 идустрованим корицама и бојади- 
саним сликама. Наклада књижаре Браће Јовановића 
у Панчеву. На 12-ни. 


ОТУКОУТС МГЕКО. Она ваговјотепвкора језка 
за -Ко. Ро Етаој М оси, парјвао ћ __ 


-—-  ——— 





92. 


93. 


94. 


БИБЛНОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 19 


таупафејј Кгајј. опипагјје зартеђаске. Џ Ладтеђи 1383. 
Ттобкот 1 паКјадот ћгајј. КгуафвКко-вјауопзко-да та- 
бпзко зетајјаке ујаде. Тавкаглса „ХМатодић Хоујлаћ“. 
На 3-ни 63 стр. 

ДИМА АЛЕКСАНДЕР СИН. Види: Цар Јован 
Марко. 

ДИМИТРИЈЕВИЋ МИША. Види: Новине „3а- 
става“. 

ДИМИТРИЈЕВИЋ НИКОЛА. Види: Новине „Срп- 
ско Коло.“ 


РЈЕГА ОЈОХА ОЈОВА РАГМОТТСА. Ка зујеј 
1адаја јиговјауеп вка акадепија 2паповћ! 1 шпје ови. 
Ро П. Џ Лаштеђи 1883. Тазак Фошеске (зКагв. 
На вел. 3-ни 1 л. 528 стр. 

Чини ХШ. књигу „Зал јизеј ћтуајакј“ што издаје 
југославепска академија знаности и умјетности у даг- 
ребу. 


ОЈЕЦА јисовјауепзке аКадепије 2лапозн 1 шијеј- 


00811. 
Књита ТУ. Види: РЏаг беогајо. 


РЈЕБА ЗРТВЕ УЏЈАТОМТСА агоуа. Кијеа ргта. 
Ревте. Рапбеуо 1883. Бфатрагјја Вгабе Јоуапсујба. На 
З-ни 104 стр. 

ДОКИЋ Ђ. Л. Др. Аналитички и систематсњи пре- 
глед животиња у краљевини Србији. Израдио ____ 
____ . професор велике школе. Део ]. 
Качиењаци. Београд, издање и штампа Браљевско- 
српске државне штампарије 1883. На 3З-ни УШ. и 
99 стр. | 

Део П. Безкичивњтци. Овесел 1. Мевушци и дглавкари. 
На 35-ни ХУГ и 253 стр. 


% 


20 БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


— Део ПЦ. Безкичмењаци. Свеска П. Црви, подипи са 
сунђерића, праживотиње и шизомицети. На 85-ни ХУ. 
и 238 стр. пи 8 А. 

. ДОЛЕ ОБРАЗИНУ г. Др. Емилијане па. Радићу! 
Написао стари саборлија. Панчево 18583. Штампано 
у штампарији Браће Јовановића у Панчеву. На 8-ни 
54 стр. 

96. ДОПУНЕ У ЗАКОНУ о потпори инвалида. (У Бео- 
граду, штампано у краљевеско- српској-државној штам- 
парији 1883). На 8-ни 2 л. 

Нема нарочитог насловног листа. 

— ДРАГАШЕВИЋ Ј. Види: Новине „Ратник“. 

97. ОВАЛЕХМОМТС ЈОЗТР. ОгАее 12 ћгуафакожа Жуођа. 
Карјвас ___ · Џ Лартеђи 1883. Макјадот ака- 
депшјавке Кијате П. Натбтапа (Каси 1 ОПешаећ). 
На 16-ни 70 стр. 


Чини ХУ.свеску „НгузтзКе о погеке“, коју издаје по- 
менута књижарнида. 


— ОрОрАХ МАТО. Види: Новине „Када“. 

-– ДУШМАНИЋ М. И. Види: Почетнице природ- 
них наука. Минералогија. 

98. ОЈТУАХОУЈТС ЈАКО Јт. 0 Кот Ђојевшта 74 
орфпе 1 пагод. Мар:зао ___ ___ ___, сев. Кгајј. 
Кођатвк! Пјестк џ Кофотга. О +Фрозки врјвафејјеуот. 
ЏО Оођтомшки. ТавКкагијса Птасшпа Ргефпега 1883. 
На 8-ни 110 стр. 

— ЂОРБЕВИЋ ВЛАДАН. Види: Новине „Отађ:- 
бина“. 

— ЂОРЂЕВИЋ ВЛАДАН Др. Види: Новине „На- 

родно ддравље,“ 

. КОРЂЕВИЋ ВЛАДАН Др. Хигијенски међународни 


9 


сл 


„3 





9 


Је 





100. 


101. 


102. 


108. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 21 





конгреси. Од ____ ____. У Београду, у Бра- 
љевско-српевој државној штампарији 1883. На 8-ни 
1 да. 219 стр. и 11. 


ЂОРЂЕВИЋ ВЛАДАН Др. Хигијенски међународни 
конгреси у Турину и ееневи. Извешћа што их је 
поднео господину министру унутрашњих дела изасла- 
ник српске владе на тим конгрежтма __ _____ __. 
У Београду, у Ераљевсво-ерпској државној штампа- 
рији 1853. На 8-ни 209 стр. 

Чини ХЛ. књигу другог одељка „Српског архива за 
целокупно лекарство.“ 

ЂОРЂЕВИЋ ЈОВАН. Гренгоар. Позоришна игра у 1. 
чину. Написао Банвиљ. ПЏрево ___ __. Панчево. 
Наклада вњижаре Браће Јовановића. Штампарија 
Браће Јвановића у Панчеву (1883). На мал. 16-ни 
61 стр. и 1. 

Чини 56 свеску „Народне библиотеке“ Браће Јова- 
новића. 

ЂОРЂЕВИЋ ЈОВАН. Критика на историју света М. 
дечевића. Написао _______. (Прештампано из 138, 
134. и 135. свеске Летописа Матице Српске). У Но- 
воме Саду, српска штампарија дра Светозара Милв- 
тића 1883. На 8-ни 110 стр. 

ЂОРЂЕВИЋ МИЛАН Др. Види: Новине „Српски 
Глас“. 

ЂОРЂЕВИЋ М. ПРИЗРЕНАЦ. Види: Новине „На- 
родно Ослобођење.“ 


ЋУРИЋ А. СТЕВАН. Крвава свадба у Кијеву. 
Љубавна историја од Сахер Мазоха. Превео с не- 
мачког ______ _. Београд. Парна штампарија 
задруге штампарских раденика 1883. На 12-ни 40 
стр. 

Чини [ књигу: „Библиотеке одабрацих превода“. 





22 


104. 


107. 


108. 


110. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ п ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


ОГЈЕКОУЕСКГ УТКТОВ. Рт рад ртПераућ 
ројеви ројаујјијцаћ ве Код БКојвке десе. Ла ротађц 
2пршкош, цебејјеш 1 гофњееш. 1: (тапсизкора ро 
4т. Пејргесћи ргеуво ејејокпрпог Пебтиофтуа д4Т. ___ 
-_  , виађеш Лестк Код Кгајј. видђепоста 560ја Ц 
Лавтеђц. ЏЛаштеђа 1883. Џукопај Коју атеМисијак 
1 Зеп еђепа. Тузкот отеке |изкаге. На 8-ни 22 стр 


). ЕБЕРС Г. Ношо Зпш. Роман _-. . Прештан- 


пано из „Српског Гласа“. Рума. Издање Б штампа 
Браће Ђорђевића 1883. На 8-ни 306 стр. 


ЕСМАРХ ФР. Др. Види: Пачу Лаза Др. 


„ВЕНИДБА Максима и Ђурђа Црнојевића. Српска 


народна певанија у две песме. Издање српске ЕЊЕ- 
жаре Браће М. Поповића код „Ов. Саве“ у Новом 
Саду 1883. Штам. А. Фукса. Н. Сад. Ја 13-ни 47 стр. 


ЊИВАНОВИЋ ЖИВАН. Ниш и нишке знаменитости. 
Написао ___. ____. Београд, штампано у штампа- 
рији код „Св. Саве“ 1888. На 12-ни 108 стр. и 21. 
Ово је на по се штампано #3 дистка „Српске Неза- 
висности“ за год. 1888. 


ЖИВАНОВИЋ ЈОВАН. Бранко Радичевић, српски 
пјесник. Написао ___ . __ (Прештампано из „јЈа- 
вора“). У Новоме Саду. Издање вњижаре Луке Јо- 
цића н друга 1883. Штампарија А. ПЦајевића у Н. 
(аду. На 8-ни. 

ЖИВКОВИЋ МИТА. Види: Приповетке. 


. (ИВКОВИЋ) Т(ЕОФАН). Похвала Ђури Дани- 


чићу. Говорио_____ _ К(араштатски) Е(пископ) у 
Плашком 11 јануара 1883. У Панчзву 1883. Штан- 
парија Браће Јовановића. На 8-ни. 

ЖУЈОВИЋ М. Ј. А. Годри Геолошко развиће. Књи- 
га прва. Сисари. Шрввод с Француског од ___ ___ 


11. 


112. 


113. 


114. 


117. 


118. 


119. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРЗСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 23 


____, проеесора ведике школе. У Београду, штампано 
у враљевско-српској државној штамларији 1853. На 8- 
ни ХЛУ. п 266 стр. 

ЖУЈОВИЋ М. Ј. Кратки преглед историје минера- 
догије, Извео —__ ____, професор велике шко- 
де. Београд, у краљевско-српској државној штампарији 
1883. На 3-ни 2. 73 стр. 

ЖУЈОВИЋ М. Ј. Одговори __ ___ ___, 1. 
„Српској Независности“ П. Г. Андри Матићу. У 
Београду 1883. На 8-ни. 

ЖУЈОВИЋ М. Ј. Придови за палеотнодогију српских 
земаља. Од. _._..________, проФесора велике школе. 
Београд, у краљевско-српској државној штампарији. 
На 12-ни 16 стр. и једна дитограФска карта. 
ЖУЈОВИЋ МЛАДЕН. Одговор г. Ниду Попову. 
Од ___ , члана. државног савета у пензији. 
У Београду 1883. Штампарија напредне странке. 
На 8-ни. 





. ЛАДСЈ. НтуаћакевКкјадђе. Дука рјевата (ХХГУ). 


Тадаја Маса Нгуаћака. ] ЛДастеђи 1883. На 4-ни. 


· ЗАКОН да се члан 2. Закона о поштанским маркама 


од 81 овтомбра 1866 године (Зборник ХЈХ стр. 142.) 
замени друвчије. (У Београду, штампано у краљев.- 
српској државној штампарији 1883), На 8-ни 2. д. 
Нема нарочитог насловног листа. 
ЗАКОН И УРЕДБА о орденима и медаљама. Бео- 
град, краљевско-ерпска државна штампарија 1333. 
На 8-ни 21. стр. и 1. а. 
ЗАКОН за устројство министарства за народну при- 
вреду (У Београду, штампано у краљевеко-српсвој 
државној штампарији 1883). На 3-ни 23 л. 

Нема нарочитог насловног листа. 
ЗАКОН о мерама противу филоксерне заразе. (У Бе 


24 


128. 


124. 


126. 


ји 
ко 
~1 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


ограду . штампано у Браљев.-српској државној штан- 
џарији 1853). На 3-ни 7 стр. 
Нема нарочитог насловног листа. 


. ЗАКОН о народној банци. у Беотраду, у краљевско- 


српској државној штампарији 1883. На 8-ни. 


· ЗАКОН о обустављању закона о слободној штампа. 


(У Београду, штампано у крљевско-срнској државно 
штампарији 1883). На 8-ни 2 л. 


Нема нарочптог насловног листа. 


. ЗАКОН о обустављању закона о удружењима и 360- 


ровима. (У Београду, штампано у Браљевско-српсвој 
државној штампарији 1883). На 8-ни 2 л. 

Нема нарочитог насловног листа, 
ЗАКОН о општинсвим кошевима од 22 октомбра 1854 
године (Збор. УШ стр. 24) са његовим изменама. (У 
Београду, штампано у краљ.-српској државној штан- 
парији 1583). На 85-ни 5 стр. и 1 а. 

Нема нарочитог насловног листа. 
ЗАКОН о општој царинској тариФи краљевине Србије. 
У Београду, у краљевско-српској државној штампа 
рији 1888. На 8-ни 88 стр. 


·„ ЗАКОН о основним водама. Издање министарства 


просвете и црв. послова. У Београду, у краљевско- 
српској државној штампарији 1883. На 8-ни 38 
стр. и 14. 


ЗАКОН о плаћању трошкова за повраћај реда у цр- 
норечком округу. (У Београду, штампано у краљевско- 


српској државној штампарији 1883). На 8-ни 2 л. 
Нема нарочитог пасловног листа. 


· ЗАКОН о преком суду у округу црноречком. (У Бес- 


граду, штампано у Краљевско-српској државној штан- 
парији 18853). На 85-ни 3 стр. 


128. 


129. 


130. 


131. 


133. 


134. 


136. 


БИБАНОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 95 


Нема нарочитог насловног листа. 


ЗАКОН о проглашењу ванредног стања и преког суда 
за срезове: крајнсви окр. крајинског, алексиначки окр. 
алексиначког и за окр. књажевачви. (У Београду, штампа 
но у краљевсво-ерпској државној штампарији 1388), 
На 8-пи 2 лис. 

Нема нарочитог насловног листа. 

ЗАКОН о телеграту. У Београду, у Браљевско-ерп- 
свој државној штампарији 1883. На 8-ни. 

ЗАКОН о тротарини на дестилисане шпиртуовне теч- 
ности. (У Београду, штампано у краљовеко-српској 
државној штампарији 1883). На 8-ни 2 л. 

Нема нарочитог насловног анста. 


ЗАКОН о уништају државних папира од вредности. 
(У Београду, штампано у Ераљев.-српској државној 
штампарији 1883). На 8-ни 2 л. 

Нема нарочитог насловног листа 


5. ЗАКОН о уређењу свештеничког стања. (У Београду, 


штампано у краљевеко-српској државној штампарији 
1833). На 8-ни 7 стр. 

Нема парочитог насловног диста. 
ЗАКОН о установљењу. дрквеног Фонда. (У Београду, 
штампано у краљевско-српској државној штампарији 
1883). На 3-ни 82 1. 

Нема нарочвтог насловвог листа. 
ЗАКОН о устројству војног министарства. У Београ- 
ду, у краљевеско-српској државној штампарији 1883. 
На 8-ни. 


. ЗАКОН о устројству војске. Прештампано из „Служ- 


беног војног листа“. Београд, раљевско-српска др- 
жавна штампарија 1583. На 12-ни 48 стр. и 2 1. 


ЗАКОН о устројству касационог суда. У Београду, 





26 


137. 


188. 


139. 


140. 


141. 


142. 


148. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


краљев.-ерпска државна штампарија 1883. На 8-ни. 
ЗБИРЊА КОНВЕНЦИЈА између Србије и других 
држава закључених и ратисивованих од 1 марта 1530 
до 29 маја 1883 године са упутима и изводима из 
разних уговора потребних за судске и подицијске влас- 
ти. У Београду, издање и штампа краљевско -срисве 
државне штампарије 1383. Н 8-ни П. и 166 стр. 


ЗБИРКА народних песама за школску младет об0- 
јега пода. Четврто издање. Панчево 1883. Накла- 
дом књижаре Браће Јовановића. Штампарија Браће 
Јовановића у Панчеву. На 16-ни 90 стр. и 3 л. 


ЕВОЕМК ЛДАКОМА тајашћ 22 Возли 1 Негсеко- 
уп. Џ Затајеуп 1853. Тадапје 1 Матра хетшајјзке 
збатрапје. На 8-ни. 

ЗБОРНИК ЗАКОНА и уредаба у краљевини Србији 
издатих од 20 јула 1883 до 19 себруара 1883 г. 
ХХХУШ. У Београду, издање и штампа краљевско- 
српске државне штампарије 1883. На 3-ни ХЈУ и 
178 стр. 

ЗБОРЈЗИК ЗАКОНА и уредаба у краљевини Србији 
издатих од 21 марта до 31 децембра 18553 године. 
ХХХЛХ. У Београду, издање и штампа краљевско- 
српске државне штампарије 1883. На 8-нн ХХИ стр. 
1 д. 316 стр. и 2. а. 

ЗБОРНИК ЗАКОНА, наредаба н правила за Ераљ.- 
српску државну штампарију. Београд, издање и штампа 
краљевско-српске државне штампарије 1883. На 16- 
ни 104 стр. 


ЗБОРНИК ЗАКОНА, правила, наредаба и упутства о 
вођењу и контродисању мера метарског система у кра- 
љевини Србији. Издање министарства Финанције одв- 
љења мера. У Београду, у краљевско-ерпској држав- 








145. 


146. 


147. 


148. 


149. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 27 


ној штампарији 1888. На 8-ни ХУШ н 42 стр. са 
6 дрворезних слива у тексту. 

ЗВЕРНИЦА. Поука и забава за децу. С илустро- 
ваним корицама и бојадисаним сликама. Наклада Ењи- 
жаре Браће Јовановића у Панчеву. На 12-ни. 
ТЕС М. Види: Новине „Магодпв Моу1пе,“ 


· ЗМАЈ — ОГЊЕНИ ВУК у српсвим народним пос- 


мама. ба четири песме. Издањз српске књижаре Бра- 
ће М. Поповића код Св. Саве у Новоме баду 1883. 
Штанпарија А. Фукса у Новоме Саду. На 12-ни 64 
стр. | 

ЗОЛА ЕМИЛ. Нана. Роман ________. Превод с 
Француског. Ј. свеска са две слике. Београд 18388. 
Парна штампарија задруге штампарских раденика 
(Обилићев венац). На, 12-ни 64 стр. 

П. свеска са две сливе. На 12-ни 64—128 стр. 


ЗОРЕ ЛУКО. Краљ Еднџ. С грчког превео ____ 
, Панчево. Наклада књижарз Браће Јовановића. 
Штампарија Браће Јовановића у Панчеву (1888). 
На мал. 16-ни 132 стр. 

Чини 50 и 6! свеску „Народне библиотеке“ Браће Јо- 
Јовановића. 

ЋОВЛСТО МПОЧМАХ. Види: Риђи Касјје зђа- 
+18,1С Коса пгеда Кг. ћгуаћ. 8јауоп. да1ш. 
теша!1јзКке у1аде. ХЦ. 


ТУКАМЕС Т. Види: Новине „5 11је“. 


ИГЊАТОВИЋ ЈАША. Стари и нови мајстори. Ро- 
ман из занатлијског живота. Од__ _____ (Ово је 
дело наградида „Матица Српска“). У Новоме Саду, 
издање и штампа А. Пајевића 1888. На 3-ни 280 стр. 


12 У ЕБТАЈ МАТСЕ НЕУАТЗКЕ га софи 1882. 





28 


150. 


ји 
сл 
| 


152. 


158. 


154. 


155. 


156. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


Ластеђ. Макјадош „Мабсе Нгуафвке“ 1383. Глош- 
ска Њвкага п Ластеђи. На 85-ни 119 стр. 
ИЗВЕШТАЈ МИНИСТРА председника и министра уну- 
трашњих дела, поднет Његовом Велнчавству Браљу 
о догађајима у побуњеним крајевима у источном делу 
Србије. (У Београду, штампано у краљ.-српској др- 
жавној штампарији 1888). На 16-ни. 

Ово је прештампано из „Српсвих Новина“ за 1883. 
Нема нарочитог насловног листа. 


.„ ИЗВЕШТАЈ МАЈСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ држане за 


оснивање Народне Банке у краљевини Србији. (У Бед- 
граду, штампано у краљ.-српској. државној штамла- 
рији 1883). На 4-ни 2 л. 


Нема нарочитог насловног листа. 


127 ЕБТАЈ о Кгајјеувкој уеНКкој гвајеј п Летипп за. 


Бкојзкц софи 1883-3. Рпорсеп таупаћејјафуот. 2е- 
ти. Тзкот Ј. С. Борргопа 1883. На 8-ни. 


ИЗВЕШТАЈ о православном богословском сјеменишту у 
дадру за школску годину 1882-83. Год. У. Фадар. 
Печатња Ив. Водицке. На 8-ви 82. стр. 

Напред су ови чланци: 

1. Некролог Љубомира Вујиновића. 

2. Мисли о дужности христијанина наспрам вјере 
своје, обзиром на сувремено Бултурно стање свијета. 


ИЗВЕШТАЈ О српској великој гимназији у Новонд 
Саду за школску годину 1882-83. У Н. Саду. Парна 
штампарија Ниволе Димитријевића 1883. На 8-на. 


ШУЈЕ5СЕ сев. Кг. тебке глапалје по Зри 2а ко- 

фи 1883. Џ 5рши, ђтлобзкот А. Лаппом 1883. 
Напред је овај чланак: Кгаска ћагакјемпвиКка одпо- 
баја шедји зћуасапјеш зуепута зБапћ пагода 1 пјћоуо 
разискио 1еадот. Харзао Ј. Роведе!. 

ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ у закону о војним набаваиз Е 





157. 


158. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 29 


лицитацијама, Боји је издан 22 Фебруара 1875 год. 
Збор. ХХУП стр. 17. (У Београду, штампано у кра- 
љевеко-српској државној штампарији 1883). На 8-ни 
12 стр. | 

Нема нарочитог насловног листа. 
ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ правила о извршењу закона 
о потпори војних инвадида и породица погинудих, од 
рана умрдих иди несталих војника, изданих 16. 
октобра 1881 године на основу чл. 36 закона (У Бео- 
граду, штампано у краљевско-ерпској државној штам- 
парији 1883). На 16-ни 16 стр. 

Нема нарочитог насловног листа. 


ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ у закону о устројству општи- 


· на и општинских власти од 24 марта 1866 године, 


159. 


160. 


161. 


162. 


и његовим изменама и допунама од 9 октобра 1875 
године. (У Београду, штампано у краљевско-српској 
државној штампарији 1883). На 8-ни 4 стр. 

Нема нарочитог насловног листа. 

#27 ПСАЛТНРА оупражненм 6љ утеши церковнмихљ 
книгљ кљ оупотревленио ЕЂ народнихђ оОутНАНШАхЋ. 
Вљ Мокомљ Сад. 1583. На 8-ви. 


82 УАСОСЛОКА оупражнене Еђ утештн уерковинхљ 
кмнисђ кђљ оупотревленио Ећ народннхљ оутнаншахљњ. 
бљ Новом бСадк. 1883. На 3-ни. 


ПАЈАБЕУТС МАТО. Зрошепка о Јерогаувкој Каз- 
топ] 1 ођ цггошћ, 8 Којћ пат џ пјекојћ ргедјенћ 
пезфаје пабеса пагода. Родио улвокој зетајјзКкој ујад 
_________. Ртећвкапо 12 „Рољога“. Јастеђ 1883. 
Павак Фопеске Тзкаге. На 8-ни. 

ИЛИЈИЋ ЈОВАН. Кратко упутство рациционалног 
гајења свилених буба. Од Јована Боде. Шревео _____ 
____ Панчево 1883. Наклада Ењижаре Браће Јо- 


168. 


166. 


169. 


БИБЛНОГРАФИЈА СРЛСКЕ П ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


вановића. Штампарија Браће Јовановића у Пан- 
чеву. На 8 ни. 

ПАИХКОУТС Рт. Одујећејк гед од 24 5грпја 1852 
сод. за #1ецеи ве роједћ цзфапоуаћ 2акопа 1 па- 
тедђапи. Џ Лаштеђи 1588. На 8-ни. 

ИЛИЋ АЛЕКСА. Види: Новине „Хришћански 
Весник.“ 

16 67080. Види: Новине  бовродах“. 


. ИЛИЋ ЈЕВРЕМ. Руска граматика за српске школе. 


Саставио , професор богословије. У Београ- 
ду, издање и штампа краљевско-српске државне штан- 
парије 1383. На 3-ни ХГ и 208 стр. 





. ИЛИЋ Ј. ДРАГУТИН. Јаквинта. Историјска дража 


у пет чинова. Од _ ._._ __ . У Београду, у 
краљевско-српској државној штампарији 1833. На 
З-ни 1 л. 72 стр. 

Ово је на по се штампано из „Отапбине“. 

ИЛИЋ М. ДИМ. Мојим пријатељима и лознаницниа. 
Од - ____, трговца из Београда. У Београду 
(1583). На 12-ни. 

ЈАКШИЋ ЂУРА. Види: Дела. 


„ЈАКЋШИЋИ у српским народним песмама. Издање 


српске књижаре Браће М. Поповића код Ов. Саве 
у Новоме Саду 1883. Штампарија А. Фукса у Н. 
Саду. На 12-ни. 


„ЈАМВЕТАКОХА МАВТЈА. Орба ЗКојзка  пао- 


ртатђа Коглафпа је Хет. Назргауја по зКкороћиј рш- 
скора цсњејјафуа сјаупока тада Ластеђа 25 Пбо- 
рада 1883 ___ ____. (Ргебђатрапо 12 „Маргедка“). 
Џ Лавтеђа 1883. На 8-чи. 


ЈАХЕСЕК 608ТАУ Пт. ЕиКкотошк 2а ргакфспе 








170. 


171. 


172. 


18. 


174. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ ИП ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 31 


уједђе п Куа а упој ћепијвкој апа2! пеогравзкћ 
бјејева. Хлгадо ____ _____ ЏО Лартеђп. 1883. 
На 8-ни. 

ЈАХРА Ј081Р. Види: У. 7. 


ЈАНКОВИЋ МЛАДЕН. Види: Новине „Олужбв- 
ни Војна Лист“. 


ЈЕБСТС ЈАВиди: Новине „Вађ]јођека 25 ро- 
у1је5 дајшаћ1и5Кко“. 

ЈОВАНОВИЋ А. МИЛАН. Четири говора Цицоро- 
нова против Катилине. ( датинског превео — ____- _ 
_.. . Овај је превод наградила „Матица Српска“ из 
Фонда Накиног. У Новоме Саду. Српска штампарија 
дра Светозара Милетића 1883. На 8-ни 61 стр. 
ЈОВАНОВИЋ БОГОЉУБ. Отатистика деце за шволу 
дорасле у краљевини Србији. По попису од 1874 
годинз. Саставио ____ _. Са три статистичне карте. 
У Бзограду, издање и штампа краљовеко-српскв др- 
жавне штампарије 1883. На Ф-ни 2 л. 179 стр. 


ЈОВАНОВИЋ БОГОЉУБ. Статистичне бо>дешке, П. 
Од ._______. Београд, ЕБраљевско-српска државна 
штампарија 1583. На 8-ни 1. 195 стр. 


ЈОВАНОВИЋ ВЛАДИМИР. Статистички преглед на- 
тег привредног и друштвеног стања. Поређено од 
_ · На по се штампано из Гласника српског 
ученог друштва. У Београду 1883. У штампарији 
краљевине Србије. На вел. 8-ни. 


ЈОВАНОВИЋ Ј. ДРАГОЉУБ. Прна Река. Прилог 
за историју Орбије. Од ___ ____. На по 
се штампано из књиге 54 Гласника српског ученог 
друштва. У Београду, у краљевско-српској државној 
штампарији 1883. На 8-ни 70 стр. 





32 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


ЈОВАНОВИЋ Ј. Др. Види: Новине „Невен“. 


— ЈОВАНОВИЋ Ј. ЗМАЈ. Види; Радован. 


175. 


177. 


178. 


179. 


ЈОВАНОВИЋ Ј. ЗМАЈ. Ђудићи увеоци. Песме _ 

____. Издање српске књижаре Браће М. По- 
поваћа у овоме аду. Орпска штампарија дра Све- 
тозара Милетића 1883. На 16-ни 111 стр. 
ЈОВАНОВИЋ КОРНЕЛ. Види : Новине „Београд 
сви Дневник.“ 

ЈОВАНОВИЋ КОРНЕЛ. Види; Нонине „Пупољаћ.“ 


„ЈОВАНОВИЋ М. ПАВЛЕ. Слике и прилике из срп- 


свога живота. Приповетке. _ .__-. — . Цанчево 
1883. Наклада вњижаре Браће Товановаћа. Штамн- 
парија Браће Јовановића у Панчеву. На 12-ни 304 
стр. и 1 Ад. 

ЈОВАНОВИЋ (6. НИКОЛА („Америванац“). Либе- 
рали и диберализам. (Прва реч). Београд, штампано у 
штампарији вод „Св. Саве“. 1883. На 16-ни 23 стр. 
ЈОВИЋ МИХ. Српска историја удешена за данашњу 
основну школу. Удесио._____" . Београд 1888. 
Издањз и штамџа задруге штампарских раденика. 
На 12-ни УШ и 130 стр. 


ЈОВИЧИЋ Ж. Најодабраније басне Ј. А. Крилова. 


(0 руског. превео ____. __,„ професор богословије. У 


130. 


Београду, враљовско-српска државна штампарија 1888. 
На 12-ни ТУ и 184 стр. 

Ово је прештампано из „Просветног Гласника" за 
1888 год. 


ЈОРГОВИЋ АЛЕКСАНДАР. О претоваривању шол- 
ске деце. Опомена родитељима, учитељима и свима 
пријатељима дечијим. Од дра Фридриха Вилхелиа 


- Фрике-а. Шревео _____. , професор више девојач- 


ке школе. У Новоме Саду 1883. Издање књижаре 


181. 


188. _ 


184. 


180. 


БИБЛИСГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 33 


Луке Јоцића и друга. Српска штампарија дра Свет. 
Малетића у Новом Саду. На 12-ви 76 стр. и 2. 
листа. 


Ово је прештампано из „Заставе“ за 1888 годину. 
ЈОбИЋ Д. Види: Новине „СОрп че“. 


ЈЈЕКОУ1ТС ВГАХ Рг. Види: Новине „Мјевебијк 
ргаупбКкоса дгизђуа пи 2асгеђи.“ 

КАКО 5Е 50071 857. МЛЗА фагоћгуаЊаки (ш1:- 
гојјаску) 1 Јабовку. Џ Риђтоушки 1883. МакКјада 
Кај агијсе ОПтасишпа Ртефпега. Тавак Ј). Ргефпега 
а Риођтоушки. На 16-ни 19 стр. 


КАЛЕНДАРИ: 

БОШЊАК. Календар за просту 1888 годину. Го- 
дина [. Штампано у земаљској штампарији у Сарајеву. 
Издање књижаре Ј. Кенигебзрга у Сарајеву. На 8-ни. 

Овај календар штампан је и латиницом. 


ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР са сановником н рожда- 
ником и таблицом несретних данова, збирке свију полез- 
них и поучних ствари. Из старијег и новијег времена. 
У Београду, штампарија задруте штампарских раденика, 
(Обилићов венац). На мал. 8-ни 115 стр. 


ОКАВОЦЈОВ. Кајепдаг 5 Кој еупт датот од 
6. ПеХећса та софпц 1883. За зП капу. Макјадот 
кој аге Мисијак 1 Зеп јеђепа п-Лаштеђи. На 3-ни. 


5. ___ЉОЗТтККАмМ ћгуаћакј риск Коједаг да ргозЕу 


содфпа 1883. Џ Вејоуагџ. ПаКкош 1 |гобкот Ј. ЕЈеј- 
зећтапа. На 8-ни. 

_КАЛЕПДА Р за женски свет за 1883 годину. Изда- 
ње књижаре Браће М. Поповића у Новоме Саду. Штан- 
парија А. Фукса у Н. Саду. На 12-нн. 


ТААОВИЋ 1У11. В 


34 


187. 


188. 


199. 


190. 


191. 


193. _ 


193. 


194. 


195. 





БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


КАЛЕНДАР за 1883 годину. У Београду, штан- 
парија напредне странке. На 12-ни. 


КАЛЕНДАР за свакога за 1883. Београд, парна 


штампарија задруге штампарских раднива. На 12-ни 
120 стр. 


___ КАЛЕНДАР СА ШЕМАТИЗМОМ краљевине 
Орбије за годину 1883. У Београду. Издање и штанпа 
краљевско-српске државне штампарије. На 8-ни. 


_ __КАВЉОМАСКГ КОЉЕРАВ ха софи ргозћи 
1888. Ла КабопКе, сте коза босре, 12гае ђе 1 тапћатедап- 
се. Ређаевећведуи фебај. Катјоуас. Тавак 1 пакјада Гуа- 
па Мер. Ргефпега. На 8-ни. 


____МАШ риба Ппвбгоуат Кађонеки Коједаг за рго- 
зБи 1883 кофпи. Ба ви Ккаша. ЏО Уикоуаги. На 8-ни. 


_ НОВИ РАЗБИБРИГА. Шаљиви календар за про- 
сту годину 1883. Уредио Е(оста) К(остић). Београд, 
штампарија вод „Ов. Саве“. На 12-ни 26 стр. 


____ МАКОРрМ КОГЕОА га рговђу софи 1883. 
Отефо Моја Боје, ћајтшк табјсе дајпабивке. Тадаја 
вуош фгобки Мабса ПаПппаивка. Пуадевећ 1 ргуа 
кода. Џ Жадгц. Вгаонвкош „ХМагодпоша ба“. 


___ ОРАО. Велики илустровани календар за годину 
1883, воја је проста и има 365 дана. Уз сарадњу срп- 
ских књижевника уређује Стеван В. Поповић. Година 


девета. У Новоме Саду. Издање штампарије А. Паје- 
вића. На 4-ни. 


___ ОРЛИЋ. Календар за просту годину. Година УП. 
Издаје Јеремија Обрад. Караџић. Београд, штампано 
у штампарији задруге штампарских радника (Обили- 
ћев венац.) На 15-ни. 








196. 


197. 


198... 


199. 


200. 


— 





БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 35 


ПАНЧЕВА Ц. Календар за просту год. 1883, која 
има 365 дана. Година ХП. ба више слика. У Пан- 
чеву. Штампарија Браће Јовановића. На 8-ни. 


СПИСАК улица вароши Београда и тариФа Фијаке- 
риста са календаром за 1883 год. Штампао Милош 
Милосављевић. У Београду. На 12-ни. 


НЕУАТЗУКИЈВЕРОУ МК 11 прзашк Кајепдаг га 
пгеде, одујебике 1 ЂјеЖике п рговћој кодии 1883. 
Зтакоса дапа п сода рофтећш 1 обоа задгХајет 
ргоуајел ровоутшк, ођаујевћик 1 Ђђиједик ла јаупе 
џгеде, Кт. јаупе БЦједтиКке, ажепће, рпуафле рјвагв, 
фтеотсе, ођгшке, је те розјоуодје 11. 4. Бавђфаујо · 
Сјиго 5%. ПеХенс, стадзка улебшк. Тесај УШ. Џ 
Ластеђу. Хакјадот Кој аге Миспјака 1 Зеп еђепа. 
На 4-ни. · 


_ НЕХУАТЗУКГ битагзки Ккоједаг а 1888 содпи. 
Тадао са Мајо Угђаше. (У. |есај). Џ Лартеђи. На 
12-ни. 


ЦАРИЋ. Мали календар сасликама за 1883, која 
је проста и има 365 дана. Нови Сад. Издање штан- 
парије А. Пајевића. На 16-ни. 


.„ КАМК КОВЕНТ. Јадића Ш ујега 1 дотоута. Зре- 


уао _. ___ Ттапјеуас, цепћејј ђорозјоупје. Џ Вал. 
'ТаКкапо Код Г. Хапауј 1888. 


.„ КАРАНОВИЋ АЛЕКСА. Тајна. Кримннадна прича. 





Превео · Београд. 1583. Парна штампа- 
рија задруге штампарсњих раденика (Обилићев ве- 
нац). На 12-ни 157 стр. и 14. 


КАРЕ МИШЕЛ. Види: Мариновић Ј. Никола. 


» 


36 


208. 


204. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


КАРИЋ В. Земљопис за ниже разреде средњих ШЕО- 
да. По најновијим изворима написао професор 





Део први. Топски земљопис. Четврто поправљено 
и допуњено издање са 10 слика у тексту. Београд 
1883 год. Штампарија напредне странке. На 8-ни 
87 стр. 


Део други. Физички земљопис. 'Греће поправљено 
издање. Београд 1883. Штампарија напредне стран- 
ке. На 8-ни 91 стр. 


- Део трећи. Подитички земљопис. Књига прва. Је- 


вропа. Београд 1888. Штампарија, напредне стран- 
ке. На 8-ни УГи 264 стр. 


Део трећи. Политички земљопис. Књига прва. Је- 
вропа. Друго поправљено, издање. Београд 1883. 
Штампарија српске напредне странке. На 8-ни 289 
стр. и 1. , 


Део трећи. Политички земљопис. Књига друга. Ази- 
ја, Арика, Америка, Аустралија. Друго поправ- 
љено издање. Београд 18883 год. Штампарија српске 
напредне странке. На 8-ни 109 стр. 


КАРИЋ В. Карта балканског подуострова. Израђена 
по најновијој Кипертовој карти од ___. Из- 
дао Мирослав Јорговић. ЛитограФија М. Јорговића у 
Београду. Размер 1: 1,000.000. 





„КАВЉОУС ЈО8ТР. ОћеПо, т]еђаби +гротас. Тта- 


гефја пи 2 Спа УШата ћакезреаге-а. Роћгуаћо 
___. ____. Лаштеђ 1983. Макјадот ћгуајаке Кој- 
гате 6. Отапша 1 дг. 


Чани У. и УГ свеску »Џитуетзајпе ђрПојеке“ што је 
издаје поменута књижарница. 


206. 


208. 


210. 


211. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКе КЊИЖЕВНОСТИ 37 


ОАКРЕМЕ А. Како зе ргаћ уто. ·Ргеуво 8 фаћ- 
ЈапзКота ргог. __-. Џ Ладта 1883. Вгаон- 
зкош „Матодпога Шаја“, На 8-ни 79 стр. 
КЕЗТЕЕСАХМЕК ХАУ. ЕВАХ. Види: Новине „5и- 
шагзкт 18“. 








. КТЗЕПЈАК УПАГПМТЕ. Мацк о Спуапјци бшпа. Ма- 


рлзао ___ ___. ба Зевдевећ дуле з Ке. Џ Ластеђи 
1883. Тазкага „Магодић Хоупа“. На 8-ни УШи 
и 208 стр. 


КИТА ЦВЕЋА за „добру децу. О илустрованим Е0- 
рицама и бојадисаним сликама. Наклада књижаре 
Браће Јовановића у Панчеву. На 12-ни. 


КИШ АРОН Др. Види: Половић Аца Зуб. 
КЛЗРАТТО МТНО Рт. Види: Мотоујек! 1211. 
КБАТС У. Види: Новине „Утепас“. 


.„КРАЛС УЈ. Ор летајја, џи Кодћ ођнатаји Нг- 


хаћ!. Базђаујо ___-.___. Буељак ПП. Хадапје ги- 
бфуа вуббора Јегопиаа. Џ Ластеђт 1383. 


КЛАСИФИКАЦИЈА ученика ваљевске ниже гимна- 
зије за школску 1832-3 годину. У Београду, у кра- 
љевско-ерпској државној штампарији 1883. На 8-ни 
6 стр. 

ВЛАСИФИКАЦИЈА ученика П. ниже гимназије у 
Београду за шкодсву 1883-8 годину. У Београду, у 
краљевско-српској државној штампарији 1883. На 
8-ни. 


. КЛАСИФИКАЦИЈА ученика јагодинске ниже гим- 


назије за шкодску 1882-83 годину. У Београду, у 
краљевско-српсвој државној штампарији 1883. На 8- 
ви 6 стр. 


38 


213. 


214. 


217. 


218. 


219. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПОКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 





КЛАСИФИКАЦИЈА ученика крушевачке ниже гин- 
назије за школску 1882-83 годину. У Београду, у 
краљевско-српској државној штампарији 1883. На 
8-ни 6 стр. 

КЛАСИФИКАЦИЈА ученика лесвовачке ниже гни- 
назије за школску 188"), — 8"), годину. У :Београдј, 
штампано у враљевсво-српсвој државној штампарији 
1883 год. На 8-ни 20 стр. 


.„ БЛАСИФИКАЦИЈА ученика ниже гимназије у Ве- 


дивом Градишту за школску 1882-3 годину. У Бе- 
ограду, у краљевско-српсвој државној штампарији 1883. 
На 8-ни 4 стр. 


. КЛАСИФИКАЦИОНЕ оцене ученика београдске ре- 


алке 1882-3 школске године. У Београду, краљевеко- 
српска државна штампарија 1883. На 4-ни 10 стр. 


КЛАСИФИКАЦИОНЕ оцене ученика врањске ниже 
гимназије за школску 1882-3 годину. У Београду, у 
краљевско-ерпској државној штампарији 1883. На 
8-ни 4 стр. 


КЛЕРИЋ ЉУБОМИР. Теоријска меканика за уче- 
вике велике школе. По Ј. Вајсбаху израдио 

____ «- професор меканике ва великој школи. Друга 
свесва. Наука о еластичности и јачини чврстих тела. 
ба 180 дрворезних слика у тексту. У Београду, 
штампа и издања краљевско-срнске државне штампа- 
рије 1858. На 8-ни УШ и 725—1072 стр. 


КРОВОСАВ Ј081Р. Џећеј п Јађџкотси. Роцспа 
рттроулеђка 23 шаде%. Бјођодпо ргегафдо ___ ___. 
риба пефеј, ргау; бап ћгуафзКкода  редакорјако- 
Кају еупота вђога. Џ Ластеђи. Макјадот ћгуајакора 
редак.-Коју Хеупода ђога 1888. Тавак Јет. Стапиза 


220. 


222. 


„КОВАЧЕВИЋ Ј. ФИЛИП. Српство. Пјесме 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ књижевности 39 


1 дг. п Ластеђи. 


Чини 1Х. књигу „Којутшее ха пјаде;“ штоје издаје 
ћту. редар. Кој еу. 7грог. 


КЊИГЕ ЗА ПОУКУ МЛАДЕЖИ. Издаје српска 
књижара Браће М. Поповића у Новоме Саду 
Књига Џ. Види: Петровић бава. 
КЊИГЕ ЗА ШКОЛУ И НАРОД. Издаје штампа- 
рија А. Пајевића у Новоме Саду. 

Свеска ТХ и Х. Види: Почетнице природних 
наука. 


ЕЊИГЕ ЉУБОМИРА НЕНАДОВИЋА. Шеста све- 
ска. Издаје штампарија „задруге штампарских радени- 
ка.“ Београд 1883. Парна штампарија задруте штам- 
парских реденика (Обилићев венац). На 12-ни 188 
стр. 

Седма свеска. На 12-ни 126 стр. 

КМЛАМОА 24 МЉАРЕ7. Тадаје ћгуајако-реда- 
ховјако-Којуеул вђог п Лартеђц., 

Каира 1Х. Види: К]ођибаг Јовтр. 
КАДЛМОА 2А ОСТТЕЦЈЕ. Тудаје ћгуафако-ре- 
дасојвко-Кпј еуп! зђог п Ластеђц. 

Кајта ХП. Види: Тгафепјак ОПауог1п. 


КОВАЧЕВИЋ Ј. Ф. Види: Новине „Приморац“. 





, Бокеља. У Бечу. Шишчевом накладом. Штампа- 
рија Фридриха Јаспера у Бечу 1883. На 12-ни 264 стр. 


КОКОТОУТВА Х. Сгиее _______- Хартеђ 1888. 
КаК]ада ћгуафзке Кој аге 6. Отаоћша 1 дг. 





40 


223. 


224. 


227. 


ВИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


Чини Џ. свесву « пуегзајпе Њрћојеке“ што је издаје 
поменута књижарвица. 


КОЛАРФЖ ФР. Види: Краљевић Марко, 
ЋОМАРЧИЋ ЛАЗАР. Види: Новине „Видело“. 


КОНВЕНЦИЈА о везама железничени закључена у 
Бечу, 9 наја 1883. Издање министарства спољних 
послова. Београд, у краљевско-српсвој државној ттан- 
парији 1883. На 4-ни 18 стр. и 1. 


КОНСТАН В. Виде: Симић (С. Ђ. 


КОНСТАНТИНОВИЋ Б. БРАНКО. Споменак. За- 
бава и поука за децу. Удесио _ __. У Новоме 
Саду 1883. Штампарија А. Пајевића. На 8-ни 92 
стр. 





. КОНСУЛОКА КОНВЕНЦИЈА између Србије и Не- 


мачке закључена -, леи0ва 155 а ратисивована 19:25 
јануара 1583. 





маја 1883 године. У Београду, штампано у краљев- 
ско-српској државној штампарији 1883. На 4-и 17 
стр. 

Српски и птћмачки текст. 
КОЊОВИЋ СТ. Види: Настава затемељно уче 
ње мађарског језика. 


КОРНЕЛИЈЕ. Гласвик црквене певачке дружине 
„Корнелија“ за 1888. У Београду 1883. Штампарија 
напредне странке. На 8-пи. 


КОЗ МКОЉА. Беђјас1 п стади. Ллуогпа уввеја |рта 
п дуа Фа. КМарјзао ___  ___, штадзка ђИјежик. Џ 
Ређа 1383. Вглобакош А. Репабћа. 


КОСТИЋ КОСТА. Види: Кадендар „Нови ра- 
збибрига. 


230. 


281. 


283. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 41 


КОСТИЋ ЛАЗА Др. Види: Новине: „ОрпсканНе- 
зависност“. 


КОЗТМСАВ 6Ј0В0. Види: Новине „Огад15ћа- 
пп.“ 
КВАЈАС ТУАХК. Види: Новине „ЗТоћода“. 


.„БРАЉЕВИЋ МАРКО за сршвку младеж. Слике од 


Фр. Коларжа. Са бојадисаним сликама на цолими 
засебним листовима. Издање књижаре Бре Јовано- 
вића у Панчеву. На 4-ни. 


„КВАГЈЕТУС МАВКО. Хагодпа ретатија и озат ре- 


ваша. (ба 1афшпасепш гебша фитвкло 1 сдекојут 
пеоћспна ц ша). Џ Моуотв Бади 1883. Тадапје 
коју ате Вгабе М. Ророуба. Зђатратја А. Коква и Х. 
Бади. На 12-ни. 


КРАСИЋ ВЛАДИМИР. Приповетке из историје све- 
га света. да школу и народ. Написао Х. Херцог. 
Превео ________ Шрви део. Стари век. Ово је дело 
наградила „Матица Српска“. У Новоме баду, издање 
и штампа А. Пајевића 1833. На 8-ни 259 стр. 


КРАСНОПИСНА ПРЕГЛЕДАОНИЦА за основне 
и ниже средње школе. У Београду, штампа и из- 
дање краљевско-српске државне штампарије 1883. 
(Закон о монополу од 22 јуна 1832). На 3-ни ХШ 
дитографских таблица. 


. КРАТКО УПУТСТВО за сејање дуцерске детелине. 


У Београду, штампано у краљевско-ерпској државној 
штампарији 1883. На 3-ни 2 д. | 
Нема нарочитог насдовног листа. 


КРАШЕВСКИ И. Ј. Уљана. Приповетка _______ 
_____- Шревод с пољскога. Наклада књижаре Бра- 


42 


235. 


28 


с. 


237. 


233. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХхРВаТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


ће Јовановића. Штампарија Браће Јовановића у Пан- 
чеву. (1888.). На мал. 16-ни 150 стр. и 1. а. 


Чани 50 и 54 свеску „Народне библиотеке“ Браће 
Јовановића. | 


· ККАЗЛЕУЗКУ. Види: Тош1е А. 
.„КВЕМРГЕЕ РАЈА. Роугсагзђуо. Мар!зао. ______ 


Хртшик ћгоефбшек. Огцео 12дапје. МаКадот КпјХаге 
Миспјака 1 Зеп Јеђепа 1883. 'Пвкага „Магофић Мо 
мпа“. На 8-ни 120 стр. 


КРЕСТОВСЋИ В. Ученица. Приповетка ___ ___. 
Превод с русбога. Џанчево. Навлада књижаре Браће 
Јовановића. Штампарија Браће Јовановића у Пан- 
чеву. (1883). На наз. 16-ни 130 стр. 


Чини 58 и 62 свеску „Народне Библиотеке“ Браће Јо- 
вановића“. 


„КВЕЕЗТО МЈЈ0. Мјаф +тротас. Ргакнепа пршћа 54 


једпозфаупо уодјепје ргошебшћ Којста, |геотаско до 
ритуапје 1 шјепспе ровјоув. Хар:вао. ___ ____. 
Мартадјепо од „Мабјсе ћгуађзке“ 12 лакјаде стога 
Јуапа Мер. Пгазкоујса та кофпи 1882. Џ Ластеђи 
1883. УМ]аз от пакјадош ртвса. 'Чзак (6. Агесћја 
џи Ластеђи. На 8.ни. 


КЕЕЗТС МАХ. Таујеббе о +фтббапзкој 12108%1 #0- 
филе 1882. РојоХепо ро ___ _ __, тајшки Фгеота- 
Ско-ођтфитске Кошоте п Лартеђи. Макјадот Фг20- 
уаско-ођтфијСске Кототе ц Јартеђц. 18883. На 8- 
ни 136 стр. са сликом хрватскога павиљона. 


КРИЛОВ А. Ј. Види: Јовичић Ж. 


КРСТИЋ НИКОЛА Др. Историја српеког народа. 
Друго непромењено издање. У Београду, издање и 


239. 


241. 


212. 


ВИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 43 


штампа краљевско-српске државне штампарије 1883. 
На 8-ни У]. и 192 стр. 


КОКООЈЕМ1О 8. 1. Др стад1 пјерот говродат1. 
ода ______ __ .5 годовоујет Жцрапа 1 Кпе- 
тоа бтПигЗкћ 1 зтизкћ. Ргебђашрапо 12 „Магод- 
шћ Хоупа“ ЏО Ластеђи 1883. Тавкага „Хагодић 
Коупа“ На 8-ни 86 стр. и један прилог ш [о1о. 


КОВАШТ ЕКАХ. Види: Новине „с овродагзк 
118.“ 


КОВАГТ КЕАХ. Види: Новине „ЗеозвКк! 208 
родаг.“ 


· Б. Ј. боврофп Песод. Нотап. Марћао. Еше ба- . 


рога. Ргеуво _ ___. Ртебатрапо 17 „Рохтога“. 
Ластеђ 1883. Тадапје 1 Бвак ФШошске #зКкаге. На 
б-ни 789 стр. 


Л. М. Десна рука свавом газди и газдарици. По- 
моћна Ењига која учи многом чему што се досад није 
знало. Скупио, превео и уредио _______. Панчево 
1883. Накладом књижаре Браће Јовановића. Штан- 


парија Браће Јовановића у Панчеву. На 8-ни 150. 


стр. и 8. А. 


ГАМАВМТМ АБРНОХБЗЕ. Види: Отебкоу16 А]- 
фтевд. | 


БАОН ЈО8ТР. Зрошеп ве да зувфКијеб дап оврод- 
пје. 04. ______. Џ Уатад пи 1883. Макјада Кпј!- 
гате Ј. В. 5ш ега. "Мак Ј. В. 5 Пега п Уага2- 
фпп. На 12-ви. 


Чини 1. снопић „Мађодле Ко исе“ што је издаје 
поменута књижарница. 


44 


243. 


244. 


ВИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


ђАСН ЈОЗТР. Бтећо јато 11 пајпоуја 1 пајјерза 
шопфуа па Саве МаХепе Фјеттее Мапје. Џ Уагадапо 
1883. Ха ада Којбаге Ј. В. 5 ега. зак Ј. В. 
З ега о УМагагфии. На 12-ни. 


БЕРЗАбЕ А. В. Виде: У1гоја Гуап. 
БЕРОЗТС ТУАК. Види: Новине „Возапас“. 


ЛЕСИНГ Ј.Г. Емилија Галота. Трагедија у пет чи- 
нова. Написао _____ _ ___. Шревод с неначкога. 
Наклада књижаре Браће Јовановића. Штанпарија 
Браће Јовановића у Панчеву. (1883.) На мал. 16-ви 
43 стр. и 14. | 


Чани 22 свеску „Пародне бидвотеке“ Браће Јова- 
новића. 


. ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ. Уређује А. Хаџи. 


Књига 133. 1383. Свеска прва. У Новоме Саду, 
сршска штампарија дра Свет. Милетића 1883. На 8- 
ни 1 ла. 166 стр. и 1 а. 


Садржина: Адкаличне баре у сомборској околини. Од 
проф. М. Петровића. П. Други Цицеронов говор про- 
тив Катплине. Превео Мизан А. Јовавовић. Ш. 7ЈаКоп 
од 14 Тлорада 1882 ођ пзгтоји рисић бкојаћ ха рпо- 
Ко песнеђућо џ Кгађенпаћ Нгуабзкој 1 ЧЈауошј;. Рас- 
права М. Нешковића. ТУ. Крај понора. Приповетка #3 
српсбог живота. Од Ст. В. Поповића. У. Књижевност : 
Ципарска невеста. Песма — новела од Џавла Хајза. 
Превео Никола Токин. Оцена Ј. Грчића; Историја све- 
та, преглед удешаван за средње шводе. Књига прва н 
друга. Написао М. Зечевић. Критика Јована Ђорђеви- 
ћа. УП. Матица српска. Изводи из записвика вњижев- 
ног одбора и одељења 1880 годвне. 


Књига 134. 1833. Свеска друга. На 8-ни 1 л. 166 
стр. и 1 ал. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 45 


Садржина: 1. Владика Данпло Јакшић. Од Ђорђа Рај- 
ковића. П. Погдед на културу излама и на уплив ње. 
зин у нашем народу. Од дра. Милана Јовановића. Ш. 
Трећи говор Цицеронов против Катилине. Превео Ми- 
дан А. Јовановић. ЈУ. Невенка. Нов»ла Милана Са- 
вића. У. Може ди бити на звездама живих створова Р 
Од проФ. А. Матића. У]. У самоћи. Песме —ћа. УП. 
Књижевност : Историја, света, прегдед удешаван за сред- 
ње школе. Књига прва и друга. Написао М. Зечевић. 
Крнтика Јована Ђорђевића (Наставак). УШ. Матица 
Српсва: Изводи из записника књижевног одбора и оде- 
љења 1880 године. 


Књига 1385. 18883. Свеска трећа. На 8-ни 1. л. 169 
стр. и 1. 


Садржина: 1. Задатак књижевности. Од Ј. Миодраго- 
вића. П. Четврти Цицеронов говор против Катиливе, 
превео Милан А. Јовановић. Ш. Српкиња жена (п0- 
гдедом на српске народне умотворине), Од А. Хаџића. 
ТУ Неће да се противи. Шаљива игра у једном чину. 
Написао Милан Савић. У. Може ли бити на звездама 
живих створова7 Од проф. А. М. Матића (свршетак) 
У!. Цвеће. Песме Мите Поповића. УП. Књижевност : 
Историја света, преглед удешаван за средње школе 
Књига прва и друга. Написао М. Зечевић. Крвтика Јо- 
вана Ђорђевића (свршетак). УШ. Матица Српска: Из- 
води из Записника књижевног одбора 1881. 


Књига 136. 18583. Свеска четврта. На 8-ни 1 л. 
102 стр. 

Садржина : 1. О узроку опадања народне појезије. Од 
Драгутина Ј. Илића. П. Српкиња мати (с погледом на 
срп. народне умотворине). Од А. Хаџића. 11. Светлост 
у науци ну животу. Од С. М. Ху. Газда Мија, слика из 
народног живота у развојаченој граници. Од М. 7. 
Књижевност : Славенски апостоди Кирид и Методије и 
истина православља. Написао др. Никодим Милаш. Кри- 
тика Ј. В. Флора окодине Ниша, написао др. С. Пе- 


46 


246. 


247. 


248. 


249. 


250. 


251. 


252. 


БИБЛИОГРАФИЈА ОРПСКЕ П ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


тровић. Критика М. Петровића ; Звездано небо неза- 
висне Србије, од Ђ. М. Станојевића. Критика М. Пе- 
тровића. УЈ. Матица Српсва: Изводи из запасвика 
вњижевнога одбора и одељења 1881 год. 
ЛИБЕРАЛИ и либерализам. (Прва реч). У Београ- 
ду 1883. На 12-ви. 


ЛИВЕРАЛИ на влади и — на сокаку. У Београду 
1883. На 12-ни. 

ПОНТЕМЕОВЈЕК УАТЕОЗЦАУ. 5ђтКка газсић 
ртефста 1 хаста. О4 .____ · 1тдајо ођга2оупо 
дгодћуо  пслљејвк ртргаушка „ХМаргедак“ џ 2а- 
стећи. Џ Ластеђи 1833. На 4-ни. 

ШбАМЋ МКОЉА. ТавКгјев зујећаке Коју еупози. 
Трађгао 1 ргеуво ___ _____. пора 61. Уатад п 1883. 
Тавак 1 паКјада Ј. В. бега. На 16-ни 46 стр. 
ПОВМАХЕЕ А. Пг. Мода 1 2дгау]је. Од4 рго!. ___ 
„__. Џ Лавтеђи 1883. Тазкага „КХагодтић Мо- 
упа“. На 8-ни 20 стр. 





Ово је прештампано из „Магодшћ Коупа“ за 1838 
годину. 

ПОВМАХЕК А. Пг. Ргуа ротос Када +Ко павгада. 
Од ргог. _ . ______ Ма зујећ 1лдајо ОПтиуо 
ву. Јегошта. (5а 32 виИКке). Ластеђ. 'Пвак Фотеске 
вКкаге 1883. На 83-ни 140 арт. и 12. 


Чини ХГУЈШШ. књигу „Риске Кпјутсе“, што излаје 
Пгшуо 8ујебојетопшзко. 

БОВМАХЕЋ, А. Пг. ТКо је јабј, опај 1 зђапј. Н!- 
ојјепзка стфа 04 ргој. ___ __ _- О Лартеђџ 
1883. 'вак „Могофшић Коујпа“. На 8-ни 13 стр. 


Ово је прештампано из „Магојић Коуша“ за годинј 
1888. 








253. 


254. 


255. 


256. 


257. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 41 


ПОУВЕХСЕУЈС М. Коу. Вотар Гузра 85. Тигее- 
пјеуа. Ртетео 8 гизкока ___ ___. (Ртећатшрапо 
15 „З1ођоде“). Лаштеђ. МаКјада 6. Отапћша 1883. 
На 8-ни 244 стр. 


ЛОЗАНИЋ М. С. Хемија са гледишта модерне тео- 
рије. Други део: Органска Хомија. Израдио ____ 
, професор хемије и хемијске технологије 
на ведикој шкоди у Београду. Друго прерађено и 
увећано издање. Издање и штампа краљевско-српске 
државне штампарије 18838. На З-ни 1У. и 1008 
стр. 

ПОРАЗЈС ВАРОЗГАУ. Џвротепа па ршћц заојакц 
Ктајпи 1865. Харзао ______ _ __. ЏО Лагтеђи 
1883. 'Мвак Фошеске факаге. На 8-ни. 


Ово је прештампано из „У1епса за 1888 год. 
ПОРАЗТС ВАРрО8РАУ. Ођеђпа дгадатека. 04 __ 


· Џ Ластеђи 1883. ТавКага – „Магодић Моу1- 
па“. На 8-ни. 











Ово је прештампано из „Хагодшћ Коута" за 1883 
годину. | 


- ПОВКОХТС В. Види: Новине „МјевеспаК ргат- 


п1скока дги2ђуа“. 


ЛУКЕТИЋ КАЖИМИР. Види: Новине „При- 
морад.“ 


ЉУБИНКО (Петровић Љубомир). Двз жртве. 
Прича из прошлости. Написао __. (Прештампано 
из „Н. Б. Дневника“ за 1883 год. Издање Свето- 
зара Ристића. Београд 1883. Штампарија задруге 
штампарских раденика (Обидићев венац). На 12-ни 
50 стр. 


48 


298. 


259. 


260. 


БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 


ЉУТИЦА БОГДАН у српским народним песмана. 
Издање српске вњижаре Браће М. Поповића код „Св. 
Саве“. У Новоме Саду, 1883. Штампарија А. Фув- 
са у Н. Саду. На 18-ни. 47 стр. 


МАГАРАШЕВИЋ ЂОРЂЕ. Мала српска граматика 
за српске народне школе. По Даничићу и Микло- 
шићу саставио. __. __„ гимназијски професор. Из- 
дање српске књижаре Браће М. Поповића код Св. Са 
ве у овоме Џаду 1888. Штампарија А. Фукса у 
Н. Саду. На 12-ни 64 стр. 


М(АГДАЛЕНИЋ) М. С. Лондон са висине тичијег 
лета; живот Финанцијски и трговачњи, службени и 
подитички, занатлијски, научни, учевни и књижевви, 
уметнички и позоришни, богаташки (аристократски) 
и сиротињски (плебејски). О руског превео ________ 
— __, к(апетан). Београд 1883, у краљовеко-ерпској 
државној штампарији. На 12-ни 168 стр. 


Ово је на по се штампано из дистка „Српских Но- 
вива“ за 1888. 


МАРЈВА МТС ТУАК. Зиагћ бта -асе Сепрјба. Рјезап 
___ ___. УП оујаббепо 12дапје. Макјада 1 #1вак 
А. Ритпаћћа. Џ Рефлпиј 1883. На 12-ни. 


МАЗОХ САХЕР. Види: Ђурић А. Стеван. 


. МАЛИ ДЕКЛАМАТОР. Збирка одабраних песама за 


дечије декламовање. Прибрао их Чика Стева. Дру- 
го поправљепо издање. Издање српске књижаре Браће 
М. Поповића код Ов. Саве. У Новоме Саду 1853. 
Штампарија А. Фукса у Новоме Саду. На 12-ни 11. 
и 64 стр. 


(СВРШИЋЕ СЕ) 











СКУП 
СРСКЕОГ УЧЗЧЕОГ ДРУШПГ ТА 
30 јануара 1883 у Београду. 


ПРЕДСЕДАВА : ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА 


ЂЕ. 'Б. ЗАВХЛЕХТЋЕЉЗАХЋ. 


ПРИВРЕМЕНИ СЕКРЕТАР : 


сС"гЕЉ. Д. ГТОГЛТОВАХЋ. 


===> 


Бр. 1. 


Заменик председника отвора годишњи свуп српског уче- 
ног друштва, напомињући да је председник друштва др. Ј. 
Панчић, болестан и да због тога није могао доћи на данашњи 
евуп. — да тим сиомену да је у прошлој години друштво 
имало знатних губитака међу својим члановима, како допи- 
сним и редовним, тако и почасним. Тако је друштво изгубило 
ведиког српског књижевника д-ра Ђуру Даничића, па Ка- 
тарину Ивановићеву, владику Вићентија Красојевића — Ђор- 
ђевића —, Владимира Вујића, професора, Данила Медако- 
вића, Атанасија Николића, кнеза Меда Пуцића, Вука Врче- 
вића , Константвна Пејичића, Пуркиња и Симу Игуменова, 
напоменувши за свакога шта је и кодико је за друштво ра- 
дао и привређивао. 

Бр. 2. 

Пре него што се пређе ва дневни ред, предложи Алим. 

„Васиљевић, да се за данас одступи од објављеног дневпог 
ТААОНИК ЉУП. А 


П ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА 


реда, па да се прво извршни избор председвика, што је 
по објавленом дневном реду остављено за последак, јер му 
чудновато изгледа, да заменик председника, који ђе данас 
олетупцити, предлаже секрстара новом председнику, за кога 
се не може знати да ди ће му бити по вољи онај, кога му 
оп за секретара предложи. 

Заменик председника М. Б. Милићевић објашњава како 
се ради у управи Друштва, и налази да није учињено ништа 
противу реда н друштвеног статута што је прописан онакав 
дневви ред, као што је објављен. За то тај ред не треба да 
се квари, тим мање, што је исти састављен према пропису 
члана 24. 

Милов. Спасић, ов. Бошковић и Владимир Јовановић 
потномажу предлог А. Васиљевића, наводећи, да је ред да 
се увек бира прво онај који је старији, на после онај који 
је млађи, као што је бидо и пређе у овоме Друштву ; да по 
члану 27. не може се узети да је Друштво непунолетно, 38 
то што му други кандидује лица за секретара, него је тако 
учињено за то, што председник друштва треба да се слаже 
са секретаром Друштва, како би рад друштвени могао што 
боље напредовати, па према томе треба да га кандидује 
онај с којам ће он доиста у напредак радити, а не онај који 
ће данас одступити, а са свим је неприродно, да оној упра- 
ви, која ће доћи, одређује чланове стара управа, која од- 
ступа, јер за потоње радове биће одговорна нова управа 
која се избере, а не стара; вајпосле, Друштво је на своме 
скупу суверено и оно може, ако нађе за потребно, изменвти 
дневни ред, који је председник утврдио. 

„Ђуб. Ковачевић, Чедом. Мијатовић, Малан Кујунџић и 
Састислљав Вуловић не пристају на предлог Ал. Васвљевића, 
падазећи, да је покренуто питање права залудница, по чем 
председник нити сам бира секретара, него је то у рукама 
друштва, нити он себи бира секретара, већ онај што се избере 
биће секретар друштвени, а не преседников, и према томе, 
дл нема особитог и важног разлога за што би се одступало 
од прописаног дневног реда. Даље, дневви ред који је обзна- 
њен, састављен је на основу прописа а. 40, који прелдсед- 
нику то право даје. Питање је сад: ко је председник дрј- 





ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА 10! 


штва, да ди онај што седи на своме месту иди онај који ће 
се тек данас изабрати Ни један закон пе може важити, пре 
него што се обзнани. Тако и нови председник не може зау- 
зети своје место, докле скуп не избере новог председника. 
Међу тим, кад се запитамо, шта има данас на овоме скупу 
да се уради, зна се, да се данас подажу рачуни о ономе што 
је урађено од стране органа друштвених у прошлој години. 
Па ко је одговоран за оно што је урађено у прошлој го- 
диниг На свакн начин, стара управа. Може ди нова управа 
да наређује да се чита на пр. извештај о раду на коме нема 
њеног потписа, идн да се полажу рачуни о издацима којима 
она није руковада 27 Не може. Никаквог стварног разлога ни 
интереса не може имати опо што предлаже А. Васиљевић, 
већ само личног, а лична интања не треба да нас овде за- 
нимају. 

Још су неки чланови предлагали, да се председник одрече 
права које му даје чл. 27., а други, да се избор секретара, 
одложи за други састанак, а сад да се избере само пред- 
седник. На ово је примећено, да се секретар. по статуту, 
бира на главном скупу, н кад закон тако наређује, онда не 
треба извијати, но радити онако како закон прописује, на 
ма колико то не годнло овоме и опоме. 


Ла. Васиљевић тражи да се његов предлог стави на 
гласање. 

Заменик председника изјављује, дато не може учинита, 
Јер је дневни ред утврђен по пропису друштвеног статута, 
и не види да ће се друштвени интереси повредити, ако се 
поступи по одређеном дневпом реду. 

Јов. ћошковић. Кад председников заменик. коме је одавпо 
истекао рок пословања, не ће никако предлог да стави на 
гласање, већ хоће да је старији од дцедога скупа, онда да 
се иде кући, па кад се нова управа ових дана конституише, 
она нека одреди други скуц, на коме ће се свршити што још 
има да се уради. 

Овом предлогу одазваше се два члана н ти одоше са 
састанка. 


Заменик председника наређује да се пређе на дневни ред. 


“ 


А 


ТУ . ИЗВОДИ из ЗАПИСНИКА 


Бр. 3. 
Привр. секретар прочита овај извештај о годишњен 
раду српског учевог друштва у прошлој години: 


ИЗВЕШТАЈ 


о раду и стању српског ученог друштва у год. 1882. 
После лањскога главнога скупа дошли су српсвом уче- 
ном друштву ови радови: 
Т. у ОДБОРУ ВА НАУБЕ ПРИРОДНЕ И МАТЕМАТИЧКЕ: 


1. Од редовног члана и председника друштва, др. Јос. 
Панчића, његов тридесетогодашњи рад: ЕппшпегаЏо Ог- 
+ћорјетогша 11 Рипстрафи Зеге ођвегуавогшт.“ 

2. Од редовног члана С. Лозавића расправа: „О деј- 
ству сумпор-угљеника на р—натранилин“. 

8. Од истог члана студија: „О дејству азотне киседине 
на трибром анидин.“ 

4. Од истог члана : „Буковичка кисела вода.“ 


5. „ , „ : „рибарска Бања“. 
6. , , „ : „Омрдан Бара. Гвожђана вода.“ 
7. , : „Како дејствује јод на моно и ди- 


нитродифенил тијокарбомид (мета).“ 

8. Од истог члана: „О постајању дибром-динитро-ме- 
тала и о Валијеровом тетранитроетилен-бромиду“. 

9. Од редсвног члана Љуб. Клерића расправа : „О ре- 
зултујућем дејству ленивих (реактивних) сила ва обртну осу, 
при овретању Физичких сила око исте.“ 

10. Од професора реалке г. Пере Живковића: „О инво- 
лутерској системи тачака код сферних огледала“, 

11. Од истога расправа: „Прилог Е алгебарским вла- 
цима вишег степена.“ 

12. Од проф. велике школе г. Јов. Жујовића: „Прилог 
за геодогију Нове Србије; Нове петрографске Феле; „О не- 
ким ставластим стенама и Корсит са Рудника“. 


Ш. У ОДБОРУ ЗА НАУКБ ДРУШТВЕНЕ И ИСТОРИЈСКЕ: 


18. Од г. Ивана Павловића расправа н препис: „О 
св. Луци“. 


ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА У 


14. Од истога расправа: „Хронолошке белешке Н. Гри- 
горе о краљу Милутину“. 

15 Рукопис пок. Лазара Арсенијевића (Бата-Лаве): „О 
новијој српској историји“. За штампање овога свог рукописа 
покојник је оставио 100 дуката, која се сума до сад скоро 
удвојила налазећи се на руковању код управе фондова. 

16. Од суплента београдске гимназије г. Мите Живко- 
ваћа : „Опис и белешке из старијих књига у Сарајеву“. 

17. Од редовног члана Г. Гершића: „Мале државе у 
данашњем међународном склопу,.“. 

18. Од г. Љуб. Стојановића: „Српсви родослови и ае- 
тописи, са додатком летописних бележака“. 


Ш. У ОДВОРУ УМЕТНИЧКОМ: 


19. Од редовног чаана Дав. Јенка: „Народна химна“ 
композиција за мешовити збор, мушки збор и гласовир. 

20. Од професора учитељске школе г. Владислава Титед- 
баха : „Четврта свеска етнографсвих снимака.“ 

Сви су ови радови у своје време читани или прегледани 
и оцењени на састанцима поменутих одбора и друштвене 
управе. 

Тих састанака у току прошле годнне бидо је: три у 
одбору за науке природне и математичке, три у одбору за 
науке друштвене и историјске, два у одбору за уметност, 
један у одбору за науке Филодошке и ФилосоФске и седам у 
управи друштва. 

За прикупљање историјске грађе и испитивање уметно- 
ста и прошле је године продужен друштвени рад у доса- 
дањем правцу и на тај смер указана је помоћ г. Гаврилу 
Витковићу за прикупљање историјског материјала по Аустро 
Угарској; М. Вадтровићу и Др. Мадутиновићу за испитивање 
старих споменика уметничких у опште, а нарочито у Жичи 
и гл. Ва. Тителбаху и Ђ. Милдовановићу ради етнографских 
снимака. 

Од ових су изасланици за испитивање споменика старе 
српске уметности гл. Вадтровић и Мелутиновић поднели 
своје цртеже из Жиче и извештај, за који је одлучено да се 
штампа у друштвеном органу. 


м ИЗВОДИ #83 ЗАПИСНИКА 


Даље је у начелу усвојено, да се ове године у Бео- 
граду приредни о трошку друштва већа издожба српских умет- 
ничких производа из старијег п новијег времена. О поједино- 
стима приређења те изложбе остављено је да се доцније реши, 
што буде потребно. 

Од штампаних деда које је друштво издало изашаа су: 

1. Од др-а Ј. Панчића: „Правокрилци у кнежевина 
Србији“. 

2. Од Макушева : „Историјски словенски споменпци ита- 
аијанске архиве.“ 

8. „Гласник Орпског Учепог Друштва“ свеска 51. Осни 
тога довршује се: | 

4. „Гласвик Српског Ученог Друштва“ св. 52. 

Приликом проглашења Краљевине Србије друштво је 
имало част да поздрави Првог Краља Српског, надајући се 
да ће, с новим политичким животом у земљи, добити нове 
снаге и полета и наука и уметност српска. 

Исто тако приликом откривања споменика пок. кнезу 
Мохавлу, друштво није пропустило засведочити своје учешће 
у великој светковина 6 декембра прошле године, положивши 
лавров венац на споменок великога Кнеза. 

Друштво је још учествовало у приређивачком одбору 
за погреб џок. др-а Ђ. Даничића и приредило је четрде- 
сетодвевнп парастос своме многогодишњем члану и годишњи 
парастос своме члану пок. Катаринп Ивановићевој. 

Имовно стање Друштвено било је за прошлу годину 
овако : 

Од првог новембра 1581 године, докле се говорв у лањ- 
ском извештају, па до 1 новембра ове годише Друштво је 


Примило : 
1. Државне помоћи · · · · · · •· · · 15288 д. 80 п. 
2. Од књижарнице браће Јовановића зл 

књиге · «. · · • • • • - . . ... 47 „=. 


Свега: - · · · · – 15330:50 див. 
А имало је да изда: 
а) на подмирење рачуна показаних у 
лањском извештају. · • · • • + · 9155 д. 51 5. 
6) на издавање друштвених списа · · · 4478 „, —, 





ИЗВОДИ И3 ЗАПИСНИКА М1 


в) на научне екскурсије п путовања · 40903Дд. — п. 
2) на повез књига · · • • • -· • + • 948 „ — п. 
д) на експедицију књига Е канцеларију 200 „ 25 п. 
ђ) ва послугу. · · · · · · · 864 „ — п. 
е) секретару друштва · · · · · · • • 6156 ,„ 80 п. 
ж) писару друштва · · · · · · · · 9360 „ — п. 

Свега · · · · · · · · 18107 д. 56 п. 


Кад се упореди сума примања са сумом издавања, онда 
излази да је прошла — 1881-82 рачунска годона прешла у 
1882-3 рачунску годину с потраживањима од 2776 динара и 
76 пара. 

На овоме месту имамо да споменемо да је племенити 
члан Друштва, за српску уметност одутевљена пок. Ката- 
рина Ивановићева завештала друштву 1000 Форината, које 
ће се употребити за унапређење сликарства у Србији, а ве- 
Лливи књижевник српски пок. Ђ. Даничић својом последњом 
вољом оставио је српском учепом друштву право на пре- 
штампавање свију његових књижевних дела, осим оних на 
која би ко други пмао већ прсво. Нека је слава њиховом 
спомену ! 

Библиотека државна умножена је ове године које по- 
велонима које променом књига од: 

Академије наука у Бечу; 

, „ л Пешти; 
| . „ »„ Беравну; 

Хрватског-археолошког друштва ; 

Југословенске академије знаности и умјетности ; 

Матице српске; 

Гусударствене капцеларије у Петрограду ; 

Бугарског књижевног друштва ; 

Руског императорског географског друштва ; 

Императорског петербушког университета ; 

Од писаца и издавача: 

Ђорђа Николајевића ; 

Хермана Ајленберга; 

Ђорђа Златарског; 

Ј. Генчића; 

Јог. Ђ. Авакумовића ; 


УШ ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА 


Никанора Ружичића; 

Стев. В. Поповића; 

Николе Грота ; 

Јована Живановића; 

Владимира Качановског ; 

Марка Драговића ; 

Кив. Џ. Драговића ; 

И. А. Водуена де-Куртенеа, и 

Н. В. Крушевског. 

Свима овим приложницима нека је срдачна хвала од 
стране друштва ! 


80 јануара 1888 год. 
у Београду. 
Заменик аредседника, 


М. Ђ. Милићевић. 
Привр. секретар, 


От. Д. Поповић. 
Чланови: 
Стев. Здравковић. 
М. Валтровић. 
В. Јовановић. 


Бр. 4. 


Прочита се извештај комисије која је прегледала ра- 
чуне у прошлом извештају поменуте, а оног времена, ДОЕЈе 
је друштвеном касом руковао пређашњи секретар, Милан 
Кујунџић. 

Ти извештаји гласе: 


Главном снупу српскога ученог друштва 


22. новембра 1881. године главни скуп Срџског Уче- 
ног друштва овластво нас је да прегдедамо друштвене ра- 
чуне до !. новембра 1881 године, који су рачуни изнесени 
у извештају управе српског ученог друштва. 

Ми смо овај посао извршиди и част нам је поднети 
главном скупу српског ученог друштва извештај, да смо пре- 
гдедавши и поредивши са документима рачуне од јануара 


изводи ИЗ ЗАПИСНИКА 1Х 


1880 до 1. новембра 1881. нашли, да су потпуно уредни и 
тачни. 
·" У Београду. 
27. јануара, 1888. 
Овлашћени 
скупом српског ученог друштва 


Редовни чланови: 
М. Петковић. 
Љуб. Клерић. 
С. М. Лозанић. 


Српском Ученом Друштву 


Овлашћена главним скупом српског ученог друштва да 
прегдедамо рачуне који су изнесени на скупу 22 новембра 
1881 године, по што смо ове рачуне прегдедали, умољени 
смо од стране г. секретара да прегдедамо и рачуне до 1 но- 
вембра. 1882, које је спремно за главни скуп 80 јануара 1883 
године. 

Прегдедавши и са документима поредивши и ове рачу- 
не, нашли смо да су у свему тачни и уредни. 

У Београду. 
27. јануара 1888. 
Чланови српског ученог друштва 
М. Петковић 
Љуб. Клоерић 
С. М. Лозанић. 


Свуп узима на знање прочитане извештаје. 

У једно одаучује скуп, да протовод данашњег свупа 
имају потписати: Коста Адковић, Светислав Вудовић, Љу- 
бомир Ковачевић н Даворин Јенко, а рачуне у овој години 
имају прегледати стари чланови изабране комисије. 


Бр. 5, 

Заменик председника објављује да је на дневном реду 
да се већа о положају друштвеног секретара и нареди да 
се прочита писмо г. министра просвете о томе. То писмо 
гласи: 





Х изводи ИЗ ЗАПИСНИКА 


Српском ученом друштву 


Како је и српско учено друштво уверило се, ла је те- 
шко остварити пређашњу одлуку његову о сталноме секре- 
тару, част је потписапеме известити српско учено друштво, 
да је Влада Његовог Величанства, и сама имајући та- 
кво мишљење о сталном секретарству у српском ученом дру- 
штву, буџетски. текст према томе схватању предругојачила, 
спојивши у једну суму све кредите друштву одређене и ста- 
вивши ту суму друштву на расположење. Према томе буџет- 
ским је законом друштву одобрено 15283 динара и 80 пара 
с текстом „на персонаљ друштвене канцеларије и на вршење 
друштвеног задатка“. По што се друштво н у напредак може 
задовољити с једним секретаром као главним, и по што се 
из текста буџетскога закона може правилно извести, да је 
друштво овлашћено организовати своју канцеларију, којему 
послу ви статут ништа не смета ; по што друштво може плату 
своне персоналу по потреби без икакве сметње одређивати, 
то не налазим за потребно предузимати корак какав за про- 
мепу стат)ута, предложену од стране управе писмом од 23. 
декембра пр. год., п овим част имам друштво о томе из- 
вестити. 

ПБр. 620. 
29. јанузра 1883 год. 
у Београду. 
Министар аросвете м црквених послова, 
Ст. Новаковић. с. р. 


М. Кујунџић напомиње, како јејош г. др. Ј. Џанчић 
предложио да друштво има, свог сталног секретара у подо- 
жају професора велике школе, који би се могао непрекидно 
занимати само друштвеним пословима, али како влада није 
могда тај предлог усвојити, по чем је врдо незгодно контрд- 
дисати чиновника кога она не поставља, већ само друштво 
бира и кога може Друштво и отпустити, кад год за потребно 
нађе. На лањском скупу предложено је било, да буду два 
секретара друштвена, па да онн међу собом поделе послове 
које имају да отправљају. У том смислу управа је пред- 
ложила да се измени члав 27. но г. мипистар налази Да 





ИЗВОДИ ИЗ ЗАЦИСНИКА Х! 


статут друштвени ништа не смета и да Друштво може у том 
погдеду уредити своју канцеларију како за најбоље нађе, 
узевши једно или дна лица за своје канцеларијске послоке, 

Већина чланова предлаже да се за сад не бира секре- 
тар, него да се остави за други скуп, који се има сазвати 
најдаље кроз „месец дана, а дотле пека посао секретара 
отправља онај кога управа привремено за то избере. Ово је 
потребно да се одложи нарочито и за то, што је писмо г. 
министра, које је прочнтано, тек синоћ стигло, па је нужно 
да нова управа размисли о овоме што боље, те о ономе што 
нађе за најбоље да изнесе свој предлог скупу, за који сва- 
како треба одредити рок кад се има сазватн. 

Други чланови налазе да сама управа не може бирати 
секретара, пего да се то мора извршити на овоме скуџу, па 
ма то био и привремени секретар. 

Услед тога, Скуп одлучује, да се избере привремени се- 
кретар. 

На, предлог заменика председниковог Скуп бира од пред- 
ложена три члана Стевана Д. Поповића за привременог се- 
кретара друштвеног. 

На предлог г. Јована Ристића, Скуп одлучује, да се 
идући састанак Скупа има држати најдаље кроз месец дана. 


Бр. 6. 


Прочитате се имена предложених пових чланова Срп- 
ског Ученог Друштва, и то: 1 као дописних : гл. Никола 
Вукићевић, управитељ учитељске школе у Сомбору, ован мћи- 
вановић, професор у Карловцима, Риста Ћовачић професор 
у Котору, Тула професор минералогије и геодогије у Бечу, 
Ђура Златарскн рударски референат у Софији, Ђура Пилађ пр. 
минералогије м геологије у Загребу, Мита Петровић, проф. 
у Сомбору, Константин Јаковљевић Трот, професор варшав- 
ског университета и Флорински професор кијевског увивер- 
сптета; 2 као почасних : г.г. Јоаким Љаранда, палеонтолог 
у Црагу, Ханри Друс, конхилиолог; н 9. као редовних: 
г,г. Јован Жујовић, професор велике школе, Петар Живко- 
вић, професор реалке београдске и Петар Убавкић, вајар. 

Скуп прима без гласања све предложене дописне и по- 


хп ИЗВОДИ из ЗАПИСНИКА 


часне чланове, а већином гласова прима и предложене ре- 
довне чланове. 
Бр. 7. 

Заменик председника обзвањује промене у управи Дру: 
штва: у одбору за науке друштвене в историјске одступио 
је г. Стојан Бошковић, а на његово место изабран језа пред- 
седнака г, Владимир Јовановић. У одбору за науке Фило- 
софске и Филодошке одступио је г. Милан Ђ. Милићевић, 5 
изабран је на његово место за председника г. Светомир Ни- 
кољајевић. 

Свуп узима ове промене на знање. 


Бр. 8. 

Приступа се взбору председника за годину дана. Гла- 
сало је њих 31. Од овог броја гласова добио је г. Влади- 
мир Јовановић 14, г. Димитрије Нешић 18 и још четворица 
по 1 глас. 

Г. Владимир Јовановић оглашен је као изабрани пред- 
седник Српског Ученог Друштва за годину дана. 


Привр. секретар, 
Отев. Д. Поповић 
Потачсници : 
Коста Алковић. 
Свет. Вуловић. 
Даворин Јенко. 
Љуб. Ковачевић. 


СКУП 


СРПСКОГ УЧЕЖМОГ ДРУЦПТГЊА 
271 фебруара 1883 у Београду. 


ПРЕДСЕДНИК : 
БОГА ДАРЕ ЈОВА ТОВИХЋ 


·ПРИВР. СЕКРЕТАР: 
СТЕЗЗАЋХ Д. ГЛТОТЛТОВЕХГА 


Бр. 1. 


Председник отворајући, у одређеном року, овај скуп, за- 
хваљује на избору којим га је друштво на прошлом свом скупу 
почаствовало и у подужем говору разложи задатак Српског 
Ученог Друштва, позивајући све чланове да образују савез 
духова, у коме ће задаћа друштвена наћи свога поузданог и 
успешног остварења. 

Говор председника своди се у главноме на ово: 

„У царству науке суверенство припада истини. Истини, 
као невидљивом суверену, треба да служе и друштва која се 
науци посвете. 

„Истина се сазнаје слободвим испитивањем закона пра- 
роде, на основи самосталног развитка и сложне радње свију 


умова. Овим путем дошла је наука до данашњега напретка, . 


да овим путем и учена друштва могу да одговоре своме 
позиву. 

„У саободном развитку и хармонијском савезу духова, 
на одтару истине, сва је тајна друштвене и народне снаге 
и величине. То се огледа на сваком кораку људскога на- 


паша до... ФЋ. __ЛИИРРИ ЛЕ ЛЕ ЊЕ Ли. —=– —_——_- мама 


ХМ ИЗВОДИ [3 ЗАПИСНИКА 


претка. Но за нас је најџриродпије да се позовемо на исто- 
рију нашег народног ослобођења. 

„Варварском поплавом беше, као што зпамо, угушена 
свака исера народне слободе и раскинута свака веза међу 
разним деловима српства. Политичпог центрума било је не- 
стало за Србе; народ је изгледао као на атоме раздробљен 
н у хаос претворен. У том стању умна култура српска бете 
остала па аманету мапастирима. 

„Манастири прикупљаху народ око начела, које се раз- 
вијало из његовог страдања. Начело то беше вера у свету 
истину и правду. ШП под закриљем ове вере спасоше се од 
заборава спомсни историјске ведичине, очуваше драгоцене 
писмене и књижевне традиције српске, и одгаји здрава канца 
народне свести. 

„Манастири посдужише, да се прикупе расути зраци 
умне светлости, и даде полета братском духу и патриотском 
одушевљењу међу Србима. Уз пркос свима ондашњим тего- 
бама и опасностима саобраћаја, манастири одржаваху живо 
саопштавања међу духовима. У непрекидном додиру са на- 
родом они су постали жива огњишта морадној и умној за- 
једници српској. Је ли се могло у сна времена имати срећ- 
није придике за сусрет духова и плоднијег поља за развитак 
народне свести, него што беше на саборима око мапаствра 
и цркава 2! Ту је посејана прва, клица савезу народне мисли 
са начедима хришћанске цивилизације; ту се уз свете молитве 
раздегао но крик јуначких песама, које су сликале величан- 
ство уједињеног духа народпог, и предсказивале победу срп- 
ске вдеје над силом варварства. 

„Узвишене тежње воде великим резултатима, па и иле- 
менито гајење народпе свести би крунисано усерсом народне 
слободе. 

„јуначким ослободисцима Србије беше прва брига да 
деду народног прерођаја придруже н књижевне снаге. У 
друштву са књижевним и ученим патриотама свога времена, 
они подигоше школе у народу, и поставише прву освову на- 
предном развитку народне књижевности и просвете. 

„На нама је сад, да на ослобођеном огњишту српском 
даље развијамо пародну свест и ширимо благослове науке. 


ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА Ху 


„Наши претци, који су народној свести на одтару хри- 
шћанске цивилизације прва кандила припазили, доживели су 
тријумф својих патриотских енергија у обнови народне др- 
жаве низ развада њених. Српско учено друштво позвано је, 
да напредном развитку пародне свести ладе нова полета. 
Историја се не обнавља, па и за нове потребе народа мо- 
рају се стварати нови извори н снаге. 

„Булућност је човештва у науци, на на науци мора да 
се оснива и српска будућност. 

„Небројене н огромпе проблеме на пољу просветног, но- 
дитичког, привредног и свеколиког друштвеног и народног 
живота чекају решење, које самно паука може да им допесе. 
Морамо признати, ла пред разаикама Боје владају у отво- 
реним социјалним, религиозним н подвтичким питањима, није 
лако распознати истину, н одредити облике и размере стубо- 
вима на којима ће да се темељи будућност народа. Али, 
светлост науке, на којој се оснива спага, величина и слава 
човештва, расветлиће и српским умовима природне законе 
народног и друштвеног развитка, и помоћи им, да оделе 
истину од сваког хаотичног заплета. 

„Значај пауке управо је у овоме: да се изрази мисао 
којом данашњи век живи; да се развију идеје које ће као 
буктиња просветдитв сувременнцима пут истине; да се пс- 
куства и знања свију векова и вараштајл прикупе и употребе 
као каџитал за добро свију ми свакога. 

_„У овом духу и ми смо дужни, да'тежимо армовејском 
савезу народних осећања, мисли, нарави ни тежња са идејама 
и начелима сувремене науке. 

„Нека се наше енергије уједине у заједничкој дужности, 
вао што су уједињене и науке, којима смо посвеђепи, па да 
н умна снага ин морадна вредност српског ученог друштва 
буде виђена ша пољу рада за напредак народне свести, за 
истину, науку и опште добро!“ 


Бу. 2. 


Председник саоџштава ове промене у управи: 1. члан 
управе г. Стеан Здравковић изабрат је за заменика пред- 
седнику друштва. 2. г. Панта Срећковић изабрат је за пред- 


Ху изводи ИЗ ЗАПИСНИКА 


седника у одбору за науке историјске и државне, на место 
г. Владимира Јовановића, Боји је јануара 30 ов. г. изабрат 
за председника друштва, 3. г. Алимашје Васиљевић изабрат 
је за председника у одбору за ширење науке и књижевности 
у народ. 

Уједно саопштава председник, да је са знањем управе 
конституисан пети одбор друштва и, програм који је он под- 
нео усвојила је ухрава за почетак његова рада, задржава- 
јући право да програм рада овоме одбору одређује према 
средствима која су на расподожењу управи. За сад је од- 
дучено од стране управе, да помоћ овоме одбору не сме бити 
већа од једне цетине оне суме, која се троши на хонораре 
чланака који се штампају у «Гласнику.“ 

Свет. Вуловић види из овог саопштења председникова 
једну новост, а та је, да смо обогаћени једним новим 0д60- 
ром. Неће за сад да говори о томе: је ди и он за тај од- 
бор иди није, него изјављује, да га је овако поступање 
управе управо изненадило. Овако важно питање није тре- 
бадо управа сама ни да решава, него је требало да је из- 
неда пред скуп, те да се и он о томе саслуша. У осталом 
цео овај рад није основан на закону. У уредби друштва сло- 
мвњу се поред четири одбора још неки одбори за ши- 
рење науке и књижевности у народ, а не вели се да ће се 
установити у самоме друштву још неки пете одбор. У ЧА. 
15. казато је у уређењу друштвеном, шта ће који одбор имати 
да ради. За овај т. ј. за пети одбор није ништа прописано, 
во је само речено, да ће програм његова рада сама управа 
одредити. Из тога се јасно види, да је тај одбор нешто ниже 
од осталих одбора. У члану 1. друштвене уредбе одређен је 
друштвени задатак. Ширење наука у народ, које је такође 
стављено у задатак друштву, има да се сврши преко нарочи- 
тих одбора. Нигде се не спомињу ти одбори као један одбор, 
већ увек у множини и све поред осталих главних одбора 
на које се друштво деди. И тако пзгдедају ти одбори као 
неки књижарски и прометачки одбори преко којих друштво 
шири науку и књижевност, а, не као самосталан и равноправан 
одбор у самоме друштву. Све ово довде може бити да је и 
нејасно коме; ади је чд. 18-ти јасан као дан. У њему се 





изводи из ЗАПИСНИКА ХУЏП 


веди: „сваки редован члан припада једном од четири одбора.“ 
Из тога се види, да нити има више од четири одбора нити 
се може ко уписати за члана некога петога одбора. И тако, 
а нарочито с обзвром на оно што се прописује у ча. 11. и 
91. уређења, они којв су се уписали за чланове тога петога 
одбора немају права на гдасање ни овде ни на својим са- 
станцима, већ једино као чланови остала четири одбора. Нико 
не претпоставља злу намеру код управе, што је ово овако 
урадила, али свакако јасно је, да се тиме омашило о закон. 
Према томе, псти одбор, који је установљен, мора се одмах 
укинути. Да ба се друштво сачувало од везаконитости у своме 
раду, говорник је устао да каже ово некодико речи и да пред- 
ложи да се пети одбор распадне. У осталом, ако је већина 
чланова на скупу за то да се установи овај одбор, о Коме 
је реч, онда ваља донети предлог да се мења друштвено уре- 
ђење, па упутити ствар својим редовним путем. 

Председник објашњава како се копститунисао пети одбор 
овога друштва. Петнаест редовних чланова његових под- 
неди су писмени предлог свој друштвеној управи за устано- 
вљење тога одбора. У уређењу друштвеном нема никакве сме- 
тње томе, као што се јасно види из његовог !. чална тачке 
2. где се ведп: да се друштво може старати и радити о ши- 
рењу науке п књижевности у веће кругове преко нарочитих 
одбора. Управа се могда само обрадовати оваком предлогу, 
који је, ван сумње, веома користан (чита преглог). И тако 
овај одбор има корена у самом друштвеном уређењу, а није 
ништа ново нити је какво изненађење. Камо срећа да је он 
раније установљен, те би се до сад осетиде благотворве по- 
следице од његова рада. Није ни мало часно дизати гласа 
противу ширења науке у народ, који је жудан науке. 

У смислу Вуловићевом говорпли су: г. г. М. Ђ. Мили- 
ћевић и Стев. Д. Поповић, наводећи да овако, као што се 
сад ради, није никад рађено од стране Српског Ученог 
Друштва. Ова је ствар веома важна и она би требало да 
изађе као оддука скупа, а не као дело саме управе, која је 
овим поступком узела на се више него што јој уређење даје 
права. И ако је истина да је ваш народ и жедан и гладан 
науке, не треба при решавању ове ствари сметати с ума на- 

ГААСНИК ТУ. Б 


ХУМ изводи из ЗАПИСНИКА 


чине, којима се долази до тога да се народ напоји и нахрани. 
Српско Учено Друштво има своја правила, по којима има да 
се управља. Његова је искључева задаћа сбрађивање п уна- 
пређивање науке. То не треба мешати с попударосањем на- 
уке. Српско Учено Друштво не треба нити може да се упушта 
у тако што. Прави научари, они што се баве проналажењем 
закона и нових истина у области наука, не баве се никад 
пословима којима се попударшпу они закони и оне научне 
истине. А шта је задатак Српског Ученог Друштва, аво не 
то: да негује научне истине у њиховој вишој сфери 7 И тако 
издази да законодавац који је прописао ово уређење, по коме 
се друштво до сад управљало, ноје хтео да помеша попу- 
ларизаторе с правим научарима, клеви треба да су чланови 
Српског Ученог Друштва. У осталом, н ако је друштву ста- 
вљено у задатак да се бави ширењем науке и књижевности 
у народ, то не значи да се радн тога мора установити 
у самој средини Друштва нарочити одбор, јер начина и п/- 
това за ширење науке има доста, па чак ин опих, којима се 
поједини књижари служе, нити се може опет с друге стране 
претпоставити, да сами књижари популаришу науке тиме, што 
је шире по народу. Питање о ширењу и популарисању науке 
од врло ведиког је значаја, и о њему би ваљало и више и 
озбиљније промислити, него што се то може учинити овом 
приликом, кад је овако из ненада ово питање пред нас #з- 
несено. Кад се разгледа целокупно друштвено уређење, јасно 
се види, да је установа овога петог одбора са свим без з8- 
квоног ослонца. Уређење нити признаје самосталност онви 
одборима који би се имали установити за ширење науке н 
вњижевности, јер њима управа одређује (а не они сами) про- 
грам рада, нити признаје да чланови тога одбора могу бити 
неки чланови друштвени. Ово се потврђује нарочвто онви 
чланом, где се говори, да сваки члан припада једном од че- 
тири одбора. Да је законодавац предвиђао да ће се с вре- 
меном имати установити и неки пети одбор, зар не би изре- 
ком на своме месту додао што и о томе, како ће се чланови 
уписивати и у пети одбор, кад се буде установио. 

У смислу председниковом говорили су г. г. Панта Срећ- 
ковић, ован Бошковић нв Алимпије Васиљевић. Они су наво- 





изводи из ЗАПИСНИКА ХХ 


дили, да је у ча. 1 тачци 2. стављено поред обрађивања 
науке и популарисање. До сад смо се бавили једино само 
оним првим, а сад је време, да се, поред тога, осврнемо 
на оно друго, што до сад није узимано у рачун. Што се у 
ча. 15. спомињу „одбори“, а не један одбор, за ширење 
вауке и књижевносги у народ. то начелној ствари нпшта не 
смета, јер је по себи појмљиво, да онај који има право на 
множину, има п на једнину. У овом питању управа је по- 
ступила са свим по закону, јер је одредила програм петоме 
одбору, који се на основу ча. 1. 15. конституисао. Што се 
у Ча. 18. спомињу само четири одбора, у које се редовни 
чланови уписују, то је за то што онда донста и није било 
више но само четири одбора. У осталом, ко неће да се игра 
речима, тај види да у овоме питању нема ничега нејаснога. 
Ствар је у томе: хоће ли се друштво бавити ширењем науке 
или неће, и је ли ово за то позвано самим својам уређењем 
ила нијер Чланом 1. то је све рашчишћено и о томе не може 
бити дакле ви најмање сумње. У осталом, мучно да би друш- 
тво икад достигло своју задаћу, кад би се ограничило само 
на проналажење нових закона и научних истина, јер ево је 
протекло 40 година од како Друштво постоји, па ко може 
рећи да је пронашао што ново у науци, као што су н. пр. 
Њутнови закони гравитације и др.2 — Све што је требало 
по закону да се учини, овде је учињено. Кад се одбор кон- 
ституисао, управа му је одредила програм рада и помоћ, 
која му се може ставити на вршење његова задатеа. 

После овога са 19. противу 6. гласова оддучено би, да 
се преко овога пређе на дневни ред („Против“ су гласали 
г. г. Мидан Ђ. Милићевић, др. Владан, Светом. Николајевић, 
Светислав Вудовић, Јован Жујовић и Стеван Д. Поповић.) 


Бр. 3. 


Председник износи друштву имена предложених нових 
чланова. Већином гласова изабрани су: 1 за редовне (од 
којих неке предлажу два одбора): г. г. д-р. Лаза Костић, Д-р. 
Војсљав Бакић, Д-р. Лаза Лазаревић, Никанор протосинђедл, 
Јован Авакумовић, д-р. Михаило Вујић, Јосиф Пецић и Ми- 
лан Андоновић; 2. за дописне: Никанор Грујић, Стев. В. 


ХХ ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА 


Поповић, Д-р. Отеван Павловић, д-р Илија Огњановић и аржи- 
мавдрит Милаш; и 3.3л почасне: Василије Верешчагин 
владика Виктор. 


Бр. 4. 


Председник износи ва дневни ред питање о положају 
друштвеног секретара п напомену, да више од једног секре- 
тара не може бити, јер то г. мипистар просвете не допушта 
него може бити само један секретар, а оп да узме себи по- 
моћипка. Управа мпсли да Друштво треба да избере једног 
секретара, а он, по одобрењу управе, да узме себи помоћ- 
вика. Сегретар да има 1500, а његов помоћнив до 90) дни- 
нара на годину. Опи би међу собом поделили лосао овако 
од прилике: 

Т. Секретар би имао ла: 

1. води записник на састанцима управе и свупа; 

2. извршује с председвиком све одлуке; 

3. саопштава избор и доставља дипломе новим 414- 
новима. 

4. води дневник новчаних примања и издавања (где 
долази: државна помоћ, приходи од друштвених издања, хо- 
норари писцима, плата друштвених званичника и послужи 
теља, издаци на експедицију, канцеларију и т. Д.); 

5. води целу преписку са страним друштвима и вла- 
стима у земљи, према потреби; 

6. одређује. којим ће се књижарима и под којим усло- 
вима давати у комнсион друштвена издања, и води рачуне 
о тим издавањима и примањима; 

7. брине се за штампу друштвеног органа и других дела 
која Друштво издаје. 

11. Помоћник би имао да: 

1. води пословодви протокол и стара се да је архива 
свакад у реду; 

2. води инвентар друштвене библиотеке и спискове на- 
мештаја н других ствари; 

4. брине се за тачно отправљање „Гласника“ и других 
друштвених издања свима члановима и друштвима, која су 
у вези; 


, 


ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА ХХ1 


4. помаже секретару у вођењу преписке и у експеди- 
цији; п 

5. води спискове и рачуне о књигама, које друштво 
издаје. · 

„Ђуб. Ковачевић налази да би боље бчло да оба лица 
буду чланови друштва ч да им је награда подједнака Избор 
њихов из средине друштва могао би се удесити тако, да је- 
дан буде из једне, а други из друге групе науке. 

Председник се одриче права кандидовања трију лица 
друштвеног секретара и моли скупштину да то уважи. 

Окуп не уважава молбу председникову. 

Председник кандидује за друштвеног секретара г.г. Ј0- 
вана Бошковића, Милоша Зечевића и Стевана Д. Поповића. 

По свршеном тајном гласању добио је г. Јован Бош- 
ковић 18, Стев. Д. Поповаћ 4, а г. Милош Зечевић 1 глас. 
Тројица нису гласала. 

Председник објави, да је већипом гласова излбран на 
данашњем свупу г, Јован Бошковић за друштвеног секретара, 


Привр. секретар, Потаисници : 
Ст. Д. Поповић. К. Алковић. 
Љуб. Ковачевић. 
Свет. Вуловић. 
Стеван Тодоровић. 


СКУП 
СВРЛСКОГ УЗЧЕЕОГ ДРУШЦЕ ВА 
30 јануара 1884 у Београду. 


Били су: председник Владимир Јовановић, чланови: А. Васи- 
љевић, Ј. Ђорђевић, П. Срећковић, Ст. Тодоровић, Ст. Здравковић. 
Ј. Ристић, Г. Витковић, Д-р. Ј. Туроман, Ј. Жујовић, Ј. Авакумовић, 
С. Сретеновић, Д. Ђурић, М. Андоновић, С. лозавић, Св. Вуловић, М. 
П. Шапчанин, Д. Стојановић, Д-р -!. Стефановић, Ђ. Мазетић, М. Ме- 
даковић, Сг. Д. Попозић, Богољуб Јовановић, М. Бан, Љ. Ковачевић, 
Ј. Џецић, М. Вадтро'ић, Драг. Милутиновић, Д-р В. Бакић, Са. Ивач- 
ковић, протосинђел Никанор, Св. Николајевић, д-р М. Вујић, М. Пет- 
Ковић, Д-р Ст. Вељковић, Стојан Бошковић, М. Зечевић, А-р. 1. 
Докић, Гд. Гершић, К Азкозић, секретар Јован Бошковић, 


Бр. 1. 
Председник отвора свуп овим речима : 


Госаодо ' 

„Годвшња скуп друштву је прелаз из прошлости у бу- 
дућвост. Ту се природно отвора питање: шта је друштво 
урадило, шта ди му још остаје да ради у науци, коју је пред- 
узедо да обрађује п шври у народу. 

„Наш поштовани друг. секретар друштва, г. Ј. Бошко- 
вић, изволеће вам прочитати извештај управе о друштвеној 
радњи. од последњег изшег сеупа до сад. Оцена научне 
радње припада јавној кратвци, па крвтвка Виз да #3- 
рече суд и о томе, што је друштво до сад урадило на пољу 


ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА ххш 


науке. — Наше је да промислимо о будућој друштвеној радњи. 
У овој радњи је дужност савести и части за све нас, па 
вас молим, да ми дозводите Да овом приликом поведем реч 
о правду њеном. — (Напомиње се значај науке у опште и 
разлаже, влко је у напредном развитку њеном снага и моћ 
човештва, па онда се наставља :) 

„Српско учено друштво позвано је, као што му име пи 
статути казују, да буде средиште књижевне и научне радње 
у народу. | 

„Научна радња у народу мери се ступњем његова раз- 
витка, ади она је уједно и средство, да се народни развитак 
напред покрене и на више стушње подигне. 

„Развитак снаге и моћи у народу наука оснива на дво- 
јакој радњи: прво, на радњи којом се искуства, знање и те- 
ковиве наслеђене од прошлости суревњиво чувају од сваког 
губотка, па очуване прикупљају и усредсређују у рукама 
живих нараштаја, као капитад за даље тековине н даљи на- 
предак; друго, на радњи којом се енергично и неуморно 
кроз све тегобе ворача напред све бољим условима живота, 
и све напредвијем развитку народне свести, снаге и моћи. 

„Према овоме и српско учено друштво узело је својим 
статутима ва се двојаки задатак: „да обрађује и шири науку 
у народ.“ И само подједнаким вршењем овога двојаког 38- 
датка може оно да одговори потребама народног живота и 
напретка. 

„Ширењем науке друштво вма да припомогне да на- 
род постане учесник у ведиком наслеђу умних ин моралних 
тековина свију прошдих векова и свега сувременог човештва, 
Раширена до опште свести наука би увела народ у друштво 
и разговор са највећим духовима и карактерима, па би га 
поставила у стање да чује и оне, који не живе више. Све- 
тлошћу и снагом истина, сазнатих у прошлости и садашњо- 
сти, дух народни добио би полета у развитку своме, па би 
се развио до моћи, која ствара изворе и снаге за самосталљно 
обрађивање науке на домаћем огњишту. 

„Ддосадањи књижевни ин научџии рад српски одговара, 
наравно, друштвеном стању и државним односима у којима 
је рађен. да свих дванаест векова свога историјског живота, 


ХХТУ ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА 


народ наш морао је да се крваво бори за услове опстанка 
и напретка. Своје име, свој језик, своје огњиште и своју те- 
вовину, своју политичку и духовну слободу и независност, 
све ово морао је он да брани против варварских освајача, 
грабљивих „солеџија“ и „старих варалица.“ Врлинама на- 
слеђиваним од предака и развијеним према сувременим усао- 
вима живота, он се одржавало и у сред вијтежих векушења. 
О енергију његовог духа разбијали су се п најпрепреденији 
византијски и римски покушаји и напади. Снагом свог духа 
и својим јунаштвом створво је он себи независну и велику 
државу, која је тежила да, савезом народис мисли са начле- 
лима класичке цивилизације и хришћанског морала, утврди 
основе снази и величини српској. 

„Кад су у средњем веку буктиње науке у Европи биде 
погашене варварском поплавом, српски манастири прпивј- 
пљали су под народном заставом, а према светлости којом је 
хришћанство светлило, одломке старинске знаности, и пре- 
писом рукописа хранили писмене традиције, а уједно и спо- 
мене историјске снаге и величине народне. У време књижев- 
ног и научног прерођаја Европе, који је изуметком штампе 
и популарисањем књиге спремљен, пронзвела је српска на- 
родна свест дубровачку књижевност на народном језику, у3 
пркос варварској сили која беше порушила стубове државне 
независности наше. А што је најдивније, и под самим зудум- 
ћарским притиском дух народни узнео се својвм јуначким 
песмама до свести, којом је и у страдању и несрећи победно 
светлио ! Свест ова крепишла је народ у вери, да ће божанска 
правда, која стоји над сваком силом, судити угњетачима 
српске слободе; она је бдила над споменима старе величине 
и славе, па стварала узоре јунаштва, које борбом за слободу 
развија снагу рарода, те га из развала подиже; она је спре- 
мила политички ускрс Србије на основи, на којој може да се 
ослободи и уједини целокупио Српство. 

„Успеси у великој борби противу варварског притиска 
дади су полета и развитку новије народне књижевности. 

„Књижевни и научни производи српсви после ослобо- 
ђења изражавају живу тежњу за напредним развитком опште 
свести и народног духа. У њима се огледа здрава мисао, која 


изводи из ЗАПИСНИКА ХХУ 


чува народпе особине в народни карактер, као клице за раз- 
витак снаге, којом се осигурава опстанак и будућност на- 
рода. Радосно вонстатујемо, да су таком мишљу проникнута 
новија књижевна и научна испвтивања на пољу народне исто- 
рије, Филологије, законодавства и других облика друштве- 
ног и народног живота. 

„У познијим књижевном и научних радовима провирује 
зебња и брига, да се нчелеђене врдине и чистота народног 
духа не нштете површном образованошћу, која се храни 
пабирцема из одломака стране књижевности, и која, на место 
гајења чистог одушевљења за истину, поставља правила, по 
којима се готове мисли, идеје и мњења као слике снимају. 
Ова зебња и брига удваја се, кад се погдеда како се шире- 
њем површне образоваџости стварају разлике у мишљењу и 
тежњама, у потребама, навикама, интереспма, и карактерима, 
које, далеко од тога да снаже и унапређују општу свест, 
прете само да помету народни дух у најнежнијем развитку 
његовом. У редигнозним, политичким и сопвјадним питањима 
већ се почињу укрштати несугласице, поред којих није лако 
распознати истину и одредити облике и размере даљем раз- 
витву друштвеног и народног живота. 

„Патање о народвој будућндсти задаје тим већу бригу 
књижевним и ученим патриотама, што је наша друштвена и 
народна снага тек у првом развитку на пољу сувремеве борбе 
за опстанвеЕ. | 

„Наша производна снага пн привредна радиност распо- 
лажу само мадим по скупим радним снагама и капитадима ; 
техничка и привредна знања, машине и савршенија оруђа 
рада у нас тек почињу да се уводе; начини и облици наше 
· провзводње и привредне радње још су примитивни ; средства 
за саобраћај још скупа и огравичена. И у оваком стању 
ваша народна привреда има да брани свој опстанак и раз- 
витак против ноплаве толико моћније стране индустрије, која 
ама на усаузи велике и јевтине радне снаге и капитале; ор- 
ганизован и раширен кредит; разгранате железничке мреже и 
многа друга средства за лак, брз и јевтин слобраћај; па онда, 
Фабрике и велике раднонице са машинама ни усавршеним 
оруђама и начинима рада; разноврсне и живе свезе у свима 


ХХМ1 ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА 


правцима трговачког и привредног обрта, и одакшан и јев- 
тин извоз производа и на наша тржишта! — Уз опасности 
конкуренције, која прети да наше природне и привредне #3- 
воре снаге и богатства преведе у службу стране индустрије, 
те да их ова за свој рачун исцрпава, морамо да имамо на 
уму и тегобе политичког стања и народног положаја нашег. 

„Наша политичка слобода и народна независност имају 
да се бране не само од сидних и дукавих противника с поља, 
него и од партијских заплета и раздора, партијског слепила 
и беснила на домаћем огњишту. 

„Свакојако и у друштвеним и у међународним односима 
нашим тешке п небројене проблеме истичу се пред патриот- 
ску свест. Наука једина може ове проблеме по нас повољно 
да реши. С помоћу природних, техничђих, привредних и умет- 
вичких наука можемо да развијемо нашу производњу и при- 
вредну радиност до снаге, која јој осигурава опстанак и на- 
предак. А моралне, политичке и друштвене науке могу да нас 
у домаћим питањима доведу до сугласности и слоге, па. даду 
снажна подета народном духу; а уједно нам н трајно ујемче, 
народну независност и народни опстанав, стављајући нас под 
заштиту напретка времена, пред којима уступа свака друга 
сила као „сила за времена“. 

„Све ово наука може снагом истине, из које извире жи- 
вот и вечност. У науци, као основи снаге и моћи, сва је 
тајна за опстанак ин овековечавање народа и човештва. На- 
роди и људи, који живе истином и науком, јесу „изабрани“ 
народи и чеда природе. Пред њима се отворају извори снаге, 
живота и вечности; они тријумФују на пољу општег напретка 
па и опште борбе за опстанак. 

«У науци је и наш народни снас; али науци, која је 
доступна свима духовима и служи напредном развитву цело- 
купног парода, а не остаје затворена у кругове, у којима би 
постала монопол неколицине. 

„У име поздравл на данашњем састанку нашем, пружимо 
давле и ми, сваки свима ин сви свакоме, братску руку за енер- 
тичну радњу на пољу науке, као општег народвог добра !“ — 

Говор је саслушан с пажњом, п примљен је с одобра- 
Вањем и поздравом „живео !“ 





ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА ХХУП 


Бр. 2. 

Председник објављује промене у председницима поје- 
дввих одбора а по томе и у члановима управе. У одбору 
природњачком изабран је Љ. Клерић, на место Ст. Здрав- 
ковића, који је по закону одступио. У одбору уметничком 
— От. Тодоровић, на место М. Валтровића, коме је такођер 
истекао законити рок, А у одбору филолошком — Ј. Ђор- 
ђеваћ, на место Св. Николајевића, који је дао оставБу. 

Узима се на знање. 


Бр. 8. 

Секретар чита извештај о годишњем раду друштва 1888, 
који овако гласи: 

Поштовани зборе ! 

С радошћу изјављујемо да је прошла година била родна. 
Друштво препувши на нов живот, у свом живљем деловању 
разгранало је свој рад на више страна. Оно је посвршивало 
све преостатке из прошлости, отправљало је текуће послове, 
спремало је за будућност. Оно је извршујући свој статут, 
према потреби н ва добро народно установило још један 
одбор, пети, за ширење науке и књижевности у народ. Рас- 
правило је питање о секретару. Одбило је неупутпо потра- 
живање да плати 4200 дин. за Гласник другог одељка. Одлу- 
чило је да од сад, од времена на време, штампа и српске 
музикалије, те ће се према томе поједине књиге Гласника обе- 
дежавати овако: Расправе и други чланци, Различна, научна 
грађа, Музакалије. Наумно је, да с одобрењем власти, пре- 
штампа у току времена ]1-ву до 289-ме књиге Гласника, ко- 
јех више нема. Учинило је попис својих књига на продају 
пречистило рачуне са књижарима, комисионарима и умно- 
жило таких продаваца. Почело је библиотеку своју доводити 
у ред. Одредило је канцеларијске часове, али јен преко тога, 
рађено према мвоштву послова. Џрихватидо је у начелу пред- 
лог јужно - словенске академије о поврзменим састанцима 
научника и књижевних друштава на словенскоме југу. Прва- 
хватидо је предлог румунске академије и одаучило да са на- 
учним Друштвима бугарским и словеначким, и јелинском ака- 
демијом ступи у књижевну свезу. Примпло је легат Катаринс 


и пат нашњоњпиешње ти ннниииињањињиа њене леш о .. --- што -——____пиини =>. тен. 





ХХУШ изводи из ЗАПИСНИКА 


Иваповићеве, од 1000 Форината, и настајадо да се обезбеди. 
Повренуло је питање о прештампавању Вукових, Даничиће- 
вех в Доситијевих дела. Покренуло је питање о преносу 
Вукових костију и на тај смер примидо са највећом захвал- 
ношћу од општине ћупријске 76 дивара, а одг. Ђ. Аћђимо- 
вића, трг. овдашњег, понуду, да ов о свом трошку на гробу 
Досивтијевом подигне пристојан споменик. Учествовало је у 
светковинама Бранковој и Микдошићевој. На позив одбора 
од 157 првих људи у Француској за међународни спомевик 
Ж. 4. Русову у Паризу, примило се да отвори по Србијни 
заштићује писанију на тај смер. Под заштитом друштва беху 
две изложбе: Витковићева, историјских споменика, и Милдо- 
вановићева, етнографских цртежа. Одлучило је, да према 
статуту свом приређује сликарске изложбе, мање и веће. При- 
купљало је књижевпа дела српска за издавање, и откупљи- 
вало је књижевне и уметничке споменике наше. Настајавало 
је да се у свему врши статут, да се одбори сазивају на вре- 
ме, и да чланови недоласком не осујећавају рад одбора и 
друштва. Шримало је књиге на дар, слало уздарја, и чинило 
поклоне у књигама, где треба. Покренуло је, да се у Глас- 
вицома настави српска библиографија и некрологија, штам- 
пање записника, оцене рукописа н именик чланова друштве- 
них. Примало је и прибављало расправе и научну грађу на 
оцену, за примљено одређивало хонораре, па издавало на 
свет у своме органу. 

Друштво беше одредило помоћ и на испитивање спо- 
меника старе српске уметности, на етнографска снимања, и 
на изучавање српских насеља у Напољској, али се то не мо- 
гаше извршити, по што би обустављена државна помоћ 
друштву. | 

__ Друштво се састајало овако: Оно имађаше један наро- 
чити скуп, 20 седница управиних и 25 састанака свих од- 
бора. Пређашње трио године управа се састајала по 6 пута 
преко године, а сви одбори заједно 5 пута, 11 пута или 10 
пута, за годвну дана. . 

Част нам је констатовати, да под садањом управом 
радња друштвена не само није мања него је унапређена. За 
прешдох 12 мес. ца изашло је 7 Бвњпга Гласника: две за г. 


ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА ХХТХ 


1882 : 51-а првог и 14-а другог одељка ; четири за 1888: 22-а 
53-а и 24-а, првог и 15-а другог одељка; л једна за 1884: 
55-а, која се — узгред буди речено — са, више страна тражи 
пре него што је изашла; она ће тек ових дана угледати 
света. У тих 7 вњига има 124 '9,, штампана табака; то је 
дакле највећа количина коју је друштво икада издало за 
годину дана, јер 1878, која до сад беше најплоднија годона, 
изашло је 108": , табака. А што се тиче каквоће рада, то 
остављамо научној критици и читалачкој публици, обраћа- 
јући пажњу само на пријатну разноликост рада, а при том 
важну и занимљиву садржину многих чланака. 

Истина садашња улрава примила је од пређашње ма- 
теријала, за три књиге Гласника (ова је само доштампала и из- 
даза, 51 1 и 14 П одељка), али освм штампанога, друштво 
сад има рукописа спремних за 4 вњиге Гласника (56 до 59). 

Па сад дз пређемо на радове појединих чланова и 
одбора. 


Т 


У природњачком одбору штампано је ово: 

Ф. Хофман, Трагови пренсторијског човека. 

Љ. Клерић и Л. Довић, Старо гробље у Подрињу. 

Љ. Клерић, 1% Компенсација клатна. — 2' О резулту- 
јућем дејству ленивих сила на обртну осу, при окретању 
фФизичних тела око ње. — 3 О средишту сила у равнини. 

С. Лозанић, 1 О дејству сумпор-угљеника на р-нитра- 
нидин. — 27 0 дејству азотне киседине на трибром-анидин. — 
06 Анализа виседе воде у Аранђеловцу и Рибарској Бањи 
и гвожђане воде у Смрдан-Бари. — 4' Како делује јод На 
моно-и дипитродифенил-тијокарбамид. -- 5" О постајању дн- 
бром - динитрометана и о Вилијеровом тетранитро - етилен- 
бромиду. | 

Ј. Жујовић, Грађа за гвологију краљевине Србије: ]. 
Прилог за геологију југо-источне Србије, с картом и сликама. 
П. О неким стакластим стенама. Ш. Корсит са Рудника. 


Петар Живковић, Графичко представљање вредности про“ 
стог односа тачке у низу и зрака у прамеву. 


о _____меннн-=== дола_лн из он = „.___--____-___-___-_ _____________________________________ 


ХХХ ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА 


Д-р Ј. Панчић, 10 Ортоптере у Србији. 2" Грађа за 
Флору кнежевине Бугарске. 

Д. Нешић, 10 Нови интегрални обрасца. — 2> О новнм 
обрасцима из науке о комбивациојама са заданим збиром. 

Одобренни су за штампање ови списи: 

Ј. Жујовић, Нове петрографске врсте. 

Петар Живковић, 1 и 2% Прва и други џрвлог ка ала- 
гебарским влацима вишега ступња. — 3" О инволуторској 
системи тачака код сферних огледала. 

А. Кнежевић, Система паралелних сила другог реда, 
које у једној равни делују. 

А упућени су петом одбору чланци: 

Л. Павловић, Одредба коефицијената јачине и њихова 
примена у грађевинској струци. 

М. Никодић, О житном метиљу. 


ЈТ 

У филолошком одбору штампано је: 

Е. Јелинек, Чешка библиографија о Јужним Словенима 
до 1877. 

Д-р Ђ. Мушићсви, одговор на изјаву г. Ј. Живановића 
о расправи „Судбине ћирилских слова у аустријској држави“. 

А одобрени су за штампање или су на прегледању ови 
списи : 

Ђ. Поповић, Грађа за речнив турских речи у нашем језику. 

Автобиографије двадесеторице покојних чланова ученог 
. друштва. 

М. Милојевић, Рукопис пећске патријартије. 

А. Тапавица, Слога између Срба и Хрвата. 

В. Врчевић, Рукописи. 

Б. Петровић, Народне песме. 

Јоксим Новић,. Избор из скупљених списа. 

Д-р Ј. Туромав. О класичној настави у нашим гЕ- 
мназијама. 

ин 

У историјском одбору штампано је: 

В. Макушев, 1“ Историјски споменици Јужних Словена књ. 
Џ.. — 2" Цисмо председнику. 


изводи ИЗ ЗАПИСНИКА ХХХ 


Вл. Јовановић, Статистичви преглед нашега привредног 
и друштвеног стања, поређено. | 

Јастребов, Додатак белешкама из Старе Србије. 

И. Павловић, 1" Пренос св. Луке. — 2" Нићифор Гри- 
гора о Краљу Милутину. — 3 Српска писма у Фрапцуским 
архивама. 

П. Срећковић, 1" Примедбе на извештај В. Макушева, 
— 2% Стање и односи српских жупанија у половини 12 века 
према Угарској и према Византији. -- 9" Никола Мандрда. 


Гл. Гершић, 17 Мале државе у данашњем међународ- 
ном склопу. — 2" 0 повратној сили завона. — 39 Централи- 
зација и самоуправа. 

Љ. Стојановић, Српски родослови и летописи. 

М. Драговић, Материјали за историју Црне Горе, први 
придог. 

Драг. К. Јовановић, Црна Река. 

Јов. Ристић, Спољашњи одношаји Србије, 1. Србија и 
српски покрет у Угарској 1848 и 49. 

Одобрени су за штампање или су на прегдедању ови 
списи : 

Л. Арсенијевић (Бата-Лака), Мемоари. 

Г,. Витковић, 1" Ексарх Максим. — 29 Српски историјски 
споменици из Коморана. 

М. Живковић, Опис и биљешке старих књига у Са- 
рајеву. 

П. Срећковић, 1“ Белешка с једне старе чаше. — Кри- 
тика на грађу за историју „Подриња“ (Гл. 836) — 3" Пасош 
Т. Вучића од 1842. — 47 Једена, прва српска царица. — 5" 
Јевдокија и Дејан. -— 6" Марија Олдиверићка. 

Д-р Ђ. Мушићски, Две збирке рукописа историјске и 
књижевно-историјске вредности. 

М. Драговић, 1“ Други прилог материјала за историју 
Црне Горе. — 20 Три писма владике Данила Његоша. 

И. Павловић, 1" Жене Ђурђа Бранковића. — 2" Три по- 
томка Немањина. — 3" Поревло кнеза Лазара. 

Љ. Ковачевић, Збирке разних записа и натписа. 

Л. Зоре, Старинско писмо требињскога игумана Исаије. 


ХХХП аводи ИЗ ЗАПИСНИКА 


А. Никодић, Автобиографија, која ће се по преради 
моћи употребити. 

Архим. Дучић, Старине Хиландарске. 

А нису примљеви: 

Ј. Авакумовић, Један или два дома. 

И. Џавловић, Друго крштење Немањино. 

Милија И. Бугарин, Додатак историји Србије и Русије 
за који би одлучево, да се стави у архиву за потоњу упо- 
требу. 

А. Борисављевић, Превод Јерингове „Цеди у праву“. 


ТУ 


У уметничком одбору штампани су: 

Извештаји Валтровића и Милутиновића о споменицима 
старе српске уметности. 

Прегледави су: 

Ва. Тиателбах, 82 етнографска снимка. 

Ђ. Миловановић, етнографски дртежи. 

Спремљени су за штампу: 

Д. Јепко, Српска краљевска химна. 

Ј. Маринковић, Венац српских народних песама. 

К. Станковић, Три песме. 

А. Калауз, Српске песме. 

Милош В. Милошевић, Српске народне песме и игре. 

Одлучено је тражити, да музичне списе К. Станковића 


изда овај одбор. -- Израђује се цртеж за споменик на гробу 
Даничићевом. 
~ 
У одбору за ширење науке и књижевности у народ, штам- 
пави су: 


Установљење овог одбора. 

А, Васиљевић, Једно питање из поређене психологвје. 

Ј. Бошковић, Нацрт за програм рада петога одбора. 

Учињени су предлози: за састанке српсках књижеввнака; 
да се откупе сва дела Вукова; да се прештампају сва дела 
Вукова, Даничићева и Доситијева; изабрани су повереници 
за пренос Вукових костију. 


ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА ХХХИ 


То би били текући радови и приправа за посде. А од 
преосталих послова посвршивано је ово: Наштампани су за- 
писници од године 1880, 81, 82 и 83, по што су неки 
записници управе, који не беху израђени, припремљени 38 
штампу, у колико се то могло по белешкама; сви ти запис- 
ници износе 9 табика из ситних слова. Разаслане су дипломе 
на чланство од четири године амо (свега на број 37). Тако 
исто отправљане су књиге задоцнилице од више годила раз- 
личним научним академијама, књижевним друштвима, уни- 
верситетима, библиотекама и другим просветним заводима, с 
којима смо у књижевној вези и од којих смо редовно примали 
дарове; нека су друштва такве књиге и рекламовала, а не- 
кима се наметада мисао, да се код нас ништа и не ради, па 
позиваху чланове наше да раде у њиховом органу. (Тако на 
пр. бечка академија није добивала Гласника од књиге 36, 4 
за целу Русију спремљено је око 150 килограма књига). За- 
ведене су све књиге придошлице и редовно се објављују спис- 
кови у записницима управе. Чаведен је тако звани „посло- 
вни протокол“. Нису слани у штампу оригинални записници 
друштва, те да се тамо употребом покваре идн изгубе, него 
свагда преписи. Пречишћени су рачуне са књижарима и ко- 
мисионарима. Речју, нема више преостатања ! 

Друштво је истина одобрило помоћника секретару, али 
ове године не беше изабран помоћник, из штедње због обу- 
стављене субвенције. Уредништво Гласника држало је корек- 
туре иди ревизију иди обоје од 124 штампана табака, друш- 
твеног органа. Одређено беше пословно доба радним даном 
од 4 до 6 часова, ади се ту радило и пре и после подне, па 
врдао често и у вече, због коректуре. 

Као што се види, није све баш глатко ишло. Али нај- 
већу бригу и посла задаваше управи обустављање државно 
помоћи ученоме лруштву од стране пређашњега министра про- 
свете, актом од 3 маја прошле године. Најпре дође питање: 
којим се срествима мисли служити пети одборр На које је 
управа одговорила, саслушавши исти одбор. да тим дође ста- 
вљање забране на субвенцију, па управина представка, па 
одбијање. Кад се промени минастар, управа се поново обрати 
новоме министру писмом и представком. Резултат је. да је 

ГЛАСНИК 17911. В 


ХХХГУ ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА 


јуче дошао одговор, воји је, по дужности, стављен на днев- 


ни ред. 


Друштво ове године има с тугом да забележи један 
знатан губитак међу својим редовним члановима. Милан Ми- 
ловук променио је светом. Он је радио с успехом на различ- 
вим струкама, али највише заслуга стекао је на пољу умет- 
ности, које је у нас још мало обрађено. Друштвени орган 
донеће опширнији некролог овога свог врсног члана, а међу 
там рецимо му хвала на трудби и умној привреди. Нека му 


је вечит спомен међу нама и·у народу! 


редазимо на новчано стање друштва, од 1 новембра 


1882 до 1 новембра 1883, које овако беше: 


А. Принање. 





у ДИНАРИМА. 
1. Од државне помоћи · · · · · · · · · 12.000 
2. Од проданих књига · · · · · · · · · 2.036-10 
3. Од прида на златном новцу · · · · · 90 
Свега ·  14.056:10 
Б. Издавање, 
1. На подмирење лањских рачуна · · · · 2776'86 


2. На плате. — Севретарска ·  1205:60 


Писарска + · · • · · · · - 360 
Послужитељ 1 · · · · · · 720 
Послужатељ [о · · · · · · · 288 
8. На хонораре писцима · · · · · · · · 
4. На књиге исдике. · · · · · · · · 
5. На путовање + +: 0) +. · 
6. Књаговесцу · 0: 203: +. + · · · • 
7. Канцеларијски трошкови: 
Дипломе и писаћи прибор · 111'70 
Осветљење · · · · · · · · 9:80 
Огрев 0.000... 0.0.. 78 
Ситна трошкови · · · · · 2675 


Телеграми, пошта, подвоз 187'40 


2573'60 
6992 

98:80 
149 

28065 


963'65 


који 


ИЗВОДИ И3 ЗАПИСНИКА 


8. Ванредни трошкови: 
Траке, венци и парастоси · · · · · · · 


Према томе показује се: 

А. Примање .0.0.0.0. 0... .. . . .. 
Б. Издавање · · · · · 0.0.0.0. 0... 
Преостатако 30003 +... .. 
врелази у примање за г. 1884. 


Преглед новчанога стања за тевућу годину. 


Примање. 


Преостатак од прошле године · · · · · 
Одењига · 30333... · 
Позајмавца 20002. +. 


Имамо да примимо: 


Од прошлогодишње субвенције · · · · · · · 
За 3 месеца ове године · · · . · 


А имамо да издамо: 


На хонораре и канцеларајске трошкове · 
Остаће 424 динара. 
Дакле „што куц то муц.“ 


ХХХУ 


463-75 
18.698:31 


14,056-10 
13,698-31 
95779 


9288-80 
9000 


6283'80 


5800 


На реду је: Списак књега, воје је српско учено дру- 
штво са захвалношћу примило: 


(Гледај додатак.) 


Да беше средстава, друштво би може да и више урадило! 
Ништа тако не унапређује рад друштвени, као: читање списа 
на самим састанцима вли брзо прегледање њихово, непри- 


в“ 


ХХХМГ ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСВИКА 


рање да се све гране подједнако развијају и, умољавање и 
страсно и објективно оцењивање, наскоро штампање, уза ста- 
подстицање књижевника на рад, као по неком плану, — а 
при том, кад се тачно неплаћују заслужени хонорарни. 

Келимо у новој години друштву бољу срећу на његовом 
добром путу. | 


Председник друштва, 
Вл. Јовановић. 
Секретар, _ 

Јован Бошковић. 

Управни чланови: 

Љ. Клерић, Ј. Ђорђевић, 
Џ. Срећковић, Ог. Тодоровић, 
А. Вавиљовић. 


Бр. 4. 


Секретар чита извештај о рачунима за прошлу годану: 
„Част пам је известити друштво, да смо према одлуци глав- 
вог скупа прошле године, прегледали рачуне друштвене за 
1888 год. и нашли смо да су неправни. -9 јануара 1884 у 
Београду. Чланови комисије за преглед рачуна: М. Петко- 
вић, С. М. Лозавић, Љ. Клерић. 

Према томе, скуп излаје секретару и благајнику, Јовану 
Бошковићу, разрешницу. 

Председник позива скуп, да избере три члана за пре- 
гдедање потоњих рачуна. 

На предлог једног члана, свуп замоли исту госџоду да 
прегледају рачуне за ову годину. 

Прима се. 


Бр. 586. 

Секретар чита писмо г. министра просвете и црквених 
послова од 17 јануара ПБр. 12876/1883, које је јуче стигло 
као одгокор на моабу управе ученог друштва од 24 септем- 
бра бр. 8 и представку од 29 новембра бр. 2, а тиче се обу- 
ставе државне помоћи српском ученом друштву, и за које је 
управа тек јутрос у 9. часова сазнала. Отинс тај гласи: 


~ 


ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА ХУХХУЦ 


Српском ученом друштву 


„Већ од дужег времена преда мном се надази нерас- 
прављено питање о петом одбору Српевог Ученог Друштва, 
питање, које је журно очекивадо моје решење ; јер је учи- 
нило, те је на неки начин за све то време спречена, ако не 
и заустављена правилна и редовна радња нашег Ученог 
Друштва тиме, што му је решењем мога претходника обус- 
стављена, она новчана помоћ, која му је буџетом од државе 
одређена. 


„Ма кодико да сам с тога желео, да у границама за- 
кона и моје дужности учиним све, што би поведо кК томе, да 
се Учено Друштво стави у могућност ла уђе опету редован ток 
својих послова; — нису ма придике допустале да тој жељи 
и потреби у брзо одговорим. Добивши сада времена да про- 
учим акта о тој ствари, увидео сам, да Управа Ученог Дру- 
штва оправдава радњу Друштва са ова два основа: 1', што 
вели, да је друштву подједнако важан задатак и оно што 
је првом и оно што је другом половином Ч4. 1 његовог уре- 
ђења прописано; и 2", да је Друштво ло чл. 36. уређења 
властито, да по свом нахођењу распоређује на своје одборе 
ону помоћ која му је одређена од државе. 


„Овако схватање реченвих прописа уређења Друштва 
потписани не налази да је правтано. Јер, кад се про)чи Чл. 
1. уређења Друштва, са свам је јасно, да је Друштву на 
шрвом месту и гљавни посао: да обрађује и унапређује науке 
и уметности; а тек на другом месту н то као споредни пд- 
сао: да се стара о ширењу науке и књижевности у шире 
кругове. Према томе онај је први задатак друштви имцера- 
тиван, ако Учено Друштво хоће да остане као такво; а овај 
му је други задатак факултативан. Ово се јасно чита Из 
речи и смисла самога закона; јер се првом половином Чд. 
1. уређења каже: „Српско Учено Друштво обрађује о упа- 
пређује науке и уметности и Тт. д.“ док, на против, другом 
подовином истог члана каже се ово: „Поред тога, Друштво 
може (дакле може, а не мора) преко нарочитих одбора ста- 
рати се и радити на ширењу пауке и књижевности у народ 
и т. д.“ По овоме друштву је гдавни и редовни задатак об- 


ХХХУШ изводи из ЗАПИСНИКА 


рађивање науке, а тек поред тога, тек уз то, и ширење вау- 
ке, у народ. 

„Ако би се сада, као што би по неправилном Управи 
ном схватању морало бити, ови задаци Друштва измешади, 
те би се казало: да наше Учено Друштво има са свим под- 
једнако старање и о науци и о публици којој требају попу- 
ларисане науке, и по томе да Друштво како на једном, тако 
и на другом задатку може, бев контроле и зазора радити 
кодико и докдаве хоће — Друштво би у свом раду на један 
пут изгубвло компас, и могдо би, као такво, као Учено Дру- 
штво, у једном часу престати живети. Ако би се — као што 
би тако радећи могло в учинити — на приливу Друштво до- 
говорило и казало: да не може иан да не ће више да „обра- 
ђује науку“, него да тежи сада да издаје попударне књиге, 
и да шири просвету у народ, — Друштво би се на сваки на- 
чин таквим радом спустило са своје висине и сишло у ред 
књижевних кодполтера; оно би од тога часа изгубило ка- 
рактер Ученог Друштва. А по друштвеном тумачењу чл. ]. 
оно би доиста с пуним правом могло то једанпут и да учи- 
ни, ако би само стајало то: да је Друштву подједнако за- 
датав све што је у чд. 1. прописано н да Друштво на том 
_ задатку може радити како хоће. Међу тим таква несрећа не 
би се никад могла Друштву догодити по противвом тума- 
чењу, т. ј. да је Друштву гдавви и стални задатак обрађи- 
вање науке, па тек онда ширење науке у народ. 

„Овим разлозима биће да је одговорено и на онај дру- 
ти основ, који је Управа употребила за одбрану друштвеног 
рада, и у коме каже ово: Што се тиче располагања са по- 
моћу државном за вршење друштвеног задатка, по одред- 
бама статута, то припада скупу друштвеном (ча. 86. бр. 6 
и 8) нарочито што се тиче распореда послова и средстава 
на одборе. 

„Као што сам већ изложно, ова властитост Друштва 
важи само за оне одборе, којн служе главном задатку Дру- 
штва, обрађивању науке, а никакоин за пети одбор. Јер дру- 
гом алинејом 41. 1, изреком се каже: да се на таке одборе 
могу употребити само она средства, која би за тај посао била 
нарочито набављена иди одређена. Ово значи да средства За 


ИЗВОДИ из ЗАПИСНИКА ХХХХ 


пети одбор треба да дођу са стране, т. ј. иди да Бо што по- 
клони на ту циљ, иди да се како бидо нарочито набаве или 
нарочито одреде, н. пр. од државе поред оне редовне по- 
моћи, а не од самог Друштва. Иначе, ако би се узело, као 
што Управа и Друштво погрешно схватају, да је „Аруштво 
то аице, које та средства одређује и да оно од суме за оне 
остале одборе може нешто да одвоји и за пети одбор, — 
онда, на што је требало да се у другом ставу чл. 1. наро- 
чито каже: „ади на то, т. ј. на џети одбор може употребитп 
само ова, средства, која би била нарочито набављена или 
одређева“. Па то би се и по себи разумело, кад се зна да 
Друштво и на она четири одбора деди само средства од оне 
државне помоћи. Што је дакле овако изреком за пети од- 
бор казано, тиме се хтело изрећи, да Друштво, ако хоће да 
буде Учено Друштво, не сме вишта да закида оним осталим 
одборима од државне помоћи на рачун петог одбора, него 
да чека мди да се побрине да се другим путем за тај одбор 
нарочета средства набаве иди одреде. Она пак изјава Дру- 
штва, да пети одбор треба свакојако најцре образовати, па 
било за њ средстава или не, јер ко ће што да џокдони или да 
завешта некоме, кога нема на свету, — та изјава нема по себи 
правног основа, јер нико не ће ништа ни завештатн 5 одбору, 
него ће завештати Ученом Друштву, да оно то завештање 
употреби на извесну цел. А буде ди то она цел, ради извр- 
шења, које предвиђени су — не пети одбор, него — одбори 
под тачком 5. у ча. 15 уређења Друштва, онда тек Друштво 
има разлога да на прописани начин образује одборе а не 
пети одбор — који ће ту цел извршивати. Нису дакле одбо- 
ри она лица, којима ће се чинити завештања и поклони, 
него је то лице Српско Учено Друштво. а њему се могу 
мидијуни дати. 

„Џо овоме потписани имам да одговорим управи на 
њево писмо од 24 септембра бр. 8 и од 29 новембра прош- 
ле године бр. 2, да ћу очекивати од управе Српског Уче- 
ног Друштва, да ми јави: да она сматра да пети одбор не 
постоји, по што за њ нема нарочито набављених иди од- 
_ређених средстава. И чим добијем од управе одговор да 
она не сматра да је пети одбор образован, докде по уре- 


ХЕ ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА 


ђењу Друштва не прибави нужна средства за радњу од- 
ббра под 5. ча. 15., ја ћу одмах дићи ону забрану, која је 
мојим претходником стављена на ову државну помоћ, која 
је на друштвену радњу од државе одређена. 


Заступник 
Министар просвете м црквених послова, 
министар правде, 


Ђ. Пантелић. 


Секретар чита, у свези с тим, одлуку петога одсора од 
26 јануара ове године бр. 1. о изворима им средствима за. рад- 
њу тога одбора, као што иде: 

„По дужем већању одлучено би предложити скупу, да 
изволи одлучити: да друштво, преко г. министра, потражи 
од законодавне власти још 93000 двнара годишње помоћи, 
свега дале 15,283.80, по што је прошле године, према ста- 
туту, устаповљев још један одбор у друштву, за ширење 
науке и књижевности у народ, о чијем добротворном задат- 
ву по народну просвету и о потреби таквога одбора не може 
бити сумње.“ 


Председник саопштава одлуву управе о томе и каже, 
да се друштво не може одрећи задатка да шири науку ј 
народ; али по што рад друштва зависи н од државне по- 
моћи, то управа предлаже: да се обустави радња петога 01: 
бора и да се министар извести о том, да ће се субвенција 
давати, као и до сад, само за рад четири одбора. А међу 
тим нека се чланови сами побрину око ширења наука. (020- 
бравање). 

Св. Вуловић примећава, да министар тражи да се уки- 
не пети одбор, а не само да се обустави. И с тога ваља 0 
том решити. 


Председник каже, да је министар изјавио њему (оред- 
седнику) и секретару друштва, да он сматра да је ствар 
друштвена на законитом земљишту и да сажаљава што је 
том дошло до сукоба; он не би имао ништа против петога 
одбора. Али по што министар сад тражи да се обустави 
пети одбор, то нам ваља сади извршити; за управа, ће знати 
шта може даље радити према статуту. (Одобравање). 





ИЗВОДН ИЗ ЗАПИСНИКА ха 


М. Шапчанин пита, има ли влада шта у опште против 
петога одбора, или је само противна давању субвенције истом. 
Ако нема ништа против тога одбора, опда би одбор могао 
тражити друга средства за себе. 

Председник одговара, да је говор био само о субвен- 
цији ; тако је и пређашњи министар ставпо питање. Садашњи 
минвстар говорио је усмево друкчије, онако као што јеу 
записнику управе саопштено. 

Секретар чита из тога записника, како је министар обе- 
ћао да ће скинути забрану са субвенције, под условом да 
се она троши само на четири одбора ; а управа да се може 
обратити молбом, да народна скупштина одреди нарочиту 
суму за пети одбор. 

С. Сретеновић пита, да ди би тај одбор могао трошити 
онај новац, што се добије од продаје књига. 

А. Васиљевић каже, да нена смисла забрањивати ши- 
рење наука у народ; јер не би имало смисла ни обрађивати 
вауке, кад ове не би улазиле у живот народа. Али кад ми- 
ниостар не допушта да се па тај смер троши од оне суме, 
која је одређена за четири одбора, онда морамо обуставити 
рад петог одбора, док не нађемо друга средства за њега, 
било од државе било на други начин. Кад пристајемо на 
министров захтев, онда не може бити даљег говора о том. 

Ст. Д. Поповић, пристаје уз мишљење Вуловићево, да 
треба решнти а према томе и министру одговорити, да ли 
остаје пети одбор и даље, иди не. Министар тражи да се 
дети одбор анулира, а не да се обустави. Он мисли, да упра- 
ва не би требала да води даљу преписку о том са мипи- 
стром. 

Председник одговара, да скуп не може решавати о том 
да пети одбор не постоји, јер он по статуту постоји. Него 
овде је питање само о средствима. Ми према миннстровој 
наредби обустављамо радњу одбора. А друго не можемо ре- 
шавати према статуту. 

Ј. Пецић моли да се прочита завршетак министровог 
акта о петом одбору. По што је то учињено, примећава, да 
није опортуно, да се због петог одбора губи државна помоћ 
за четири одбора, па с тога је мишљења, да треба тај одбор 


ХОП ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА 


суспендовати или укинути. А што се тиче ширења наука, 38 
то века се управа постара на други начин. 


Ј. Авакумовић примећава, да неки чланови тумаче речи 
министрове јаче него што треба. Министар захтева само, 
да друштво сматра да пети одбор ве постоји, а не да се 
увине. Ми можемо истим речима одговорити, да друштво 
сматра, да тај одбор ве постоји донде, док не добије сред- 
ства. Тако ћемо задовољити и статут и друштво и министра. 

Председник каже, да управа нема ништа против тога, 
ако се тако усвоји. 

Секретар слаже се такођер с предлогом Авакумовиће- 
вим, да се усвоји онако, како министар каже, тим пре, што 
министар навода и раздог, за што се сматра да не постоји 
„по што за њ нема нарочито набављених или одређених 
средстава“, Али уједно да се каже, да ће се управа. поста- 
рати и за ширење наука в књижевности у народ. 


Д-р Н. Крстић предлаже, да се томе предлогу дода, 
да су управи одрешене руке, да она може чинити све што 
нађе за потребно, те да друштво дође до државне помоћи, 
па да може редовно радити. А исто тако да може тражити 
средства за ширење науке. 


Председник мисли, да се додатак Крстићев може при- 
мати, у свези са предлогом Авакумовићевим и Бошкови- 
ћевим. 


Ј. Џецић мисли, да би трсбало решити, да се укине 
џети одбор, да се не би водила даља преписка између упра- 
ве и министра о субвевцији. Међу тим управа може и даље 
раднти на том питању, па ако јој пође за руком, може пред- 
ложитп друге године, да се тај одбор на ново установи. 


Секретар одговара, да не треба решавати више него 
што министар тражи. Он се слаже и са предлогом Њрсти- 
ћевим да управа ради даље на том, да се набаве нарочита 
средства за пети одбор: да се тражи од државе 3000 да- 
нара на тај смер, а да се тражи помоћ и од приватних људи, 
те да се тражи помоћ и од приватних људи, те да се може 
успоставити пети одбор. 

М. Шаачанин жели, да се тачно Формулише оддука о 


изводи из ЗАПИСНИКА хип 


том, да ап ће управа водити и даље преписку о петом од- 
бору, или ће се сматрати да' је то патање решено. 

А. Васиљевић одговара ва то, да нема потребе реша- 
вата више него што мипистар захтева. Министар не каже 
да се укине одбор, него нека се сматра да не постоји, док 
не добије средства, и још вели, да се може за тај одбор 
тражити нарочита помоћ од државе. Кад ми тако одлучимо, 
како власт захтева онда не може бати зебње, да ће се из- 
губнти помоћ за остале одборе. 

Ст. Д. Поповић слаже се с тим, да се одговори МИНи- 
стру онако ин оним речима, како он тражи. Али треба 
похвтати с тим, да би се задржана субвенција за прошлћу 
годину могда дићи До 1. Фебруара. 

Председник ставља на гласање предлог Авакумовићев 
са додацима Ј. Бошковића и д-ра Крстића. 

Свуп усваја једногласно тај предлог. 


Бр. 7. 

Секретар чита изводе из записника управиних од 20. 
новембра 1882. и 17 декембра 1888 г. из којих се види, да је 
почасни члан друштва, Катарина Ивановићева, која је умрла 
11 (28) септембра 1882. у Стоном Београду угарском, оста 
вила српском ученом друштву легат од 1000 фор. а вр. после 
смрти њенога рођака г. Јована Турјака, сада адвоката та- 
мошњег, и његове жене г-ђе Ане родом Кировића. Управа је 
декембра месеца прошле годвне послада пуномоћство г. Ни- 
воли Закићу, официјалу ондашњем, да на расправи оста- 
вине покојничине даде изјаву, да српско учено друштво при- 
ма поменути легат, који нека остане обезбеђен код г. Ј. 
Турјака, до даљег тражења нашег. 

Председник саопштава предлог управе: да се доходак 
од тога фонда употребљава на популарисање уметности у 
српскоме духу, по што је Катарина била вештакиња. 

Прима се предлог управин. 


Бр. 8. 
Председник износи на коначну одлуку 0 ступању у 
свезу са страним друштвима. 


хХШУ изводи из ЗАПИСНИКА 


17 Румунска Академија предлаже, да ступимо с њоме ] 
свезу. 

20, Управа српског ученог друштва предлаже, да сту- 
пимо у књижевну свезу са 

Бугарскнм књижевним друштвом у Софија. 

Словенском Матицом у Љубљани. 

Јединским Археолошким Друштвом у Атнин, (у заме- 
ну, док научна академија не проради). 

СОвуп усваја и тај предлог. 


Бр. 9. 

Председник позива скуп, да избере из свакога одбора но 
једног члана, који ће потписати записнике скупа, како ово- 
годашњега тако и лањског од 27. Фебруара. 

Бирају се лањсви потписници и то: господа К. Алко- 
вић, Св. Вуловић, Љ. Ковачевић, а на место г. Д. Јенка, 
који данас није на скупу, г. Стева Тодоровић. 


Бр. 10. 


Председник саопштава именл седморице редовних чла- 
нова из раздичних одбора који према чл. 8. уређења пре- 
лазе иди се увршћују у почасве чланове, кад то управа про- 
гласи на скупу. 

М. Шапчанин пита, којим су путем прешли ти редовни 
чланови у почасне. 

Председник чита чл. 8. статута, у ком се каже, да који 
члан не дође три пут једно за другим на састанке одборске, 
сматра се да иступа из броја редовних чланова и увршћује 
се у почасне. Даље важе, да управа није тако строго по- 
ступила, него је најпре на састанку од 17. декембра пр. год. 
бр. 10. оддучила, да се јавно (без имена) подсете на на- 
редбу чл. 8., (који је записник, због цензуре, изашао у „Ср. 
Нов.“ тек 21 јануара ов. год.) а за тим је једним општим 
расписом питала дотичне чланове, хоће ди и даље да оста- 
ну редовни чланови иди желе да буду увршћени у почасне. 

Па како је који одговорио, онако је и управа одау- 
чила. А који нису никако одговорили, ти се премештају ] 
почасне чланоке. 





ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА ХЕУ 


Ст. Д. Поцовпћ пита, вако је управа поступила са д-ром 
С. Џетровићем. 

Председник одговара, да он није одговорио до одре- 
ђеног рока, до 25 јануара, на писмо управино, а управа је 
у том послу изјавила, да који не одговори до тога дана, 
сматраће се да жели прећи у ред почасних чланова. 

Ст. Д. Поџовић каже, да је ча. 8. врло строг, особито 
за оне људе који раде на науци у другим органима, као 
што је то код С. Петровића. О тога он жели да се овде бла- 
же поступци, ако то може бити према статуту. 

А. Васиљевић примећава, да је он био противан томе 
члану, али по што га скуп беше усвојио, то га је он, као 
тадашњи министар, поднео на одобрење. Тај је члан строг, 
али се мора вршити. Међу тим, ни почасни чланови друштва 
нису искључени из друштва ; они могу и даље радити на 
науци али не треба да сметају раду одбора, који због не. 
долажења чланова не могу да раде редовно. Управа није 
строго поступила, јер наје због три изостанка никог псељу- 
чила, него је на против питала сваког члана, хоће ли дола- 
зити на састанке одборске или жеди да пређе у почасне 
чланове. Ово је са свим коректно што је управа радила. 

Секретар објашњава, како је управа радила у овом 
питању, које су одбори покренули. Чл. 40 друштвеног уре- 
ђења каже, да за пуноважну одлуку треба да је на саста!- 
цима одборским бар трећина редовних чланова који суу 
месту. Природњачки одбор има 33 члана а историјски 831 
(воје је, узгред буди речено, противно чл. 10 статута.) У 
Њима, дакле, често без 9-ога члана нити се може почети ни 
наставити рад. Говорник се не одушевљава за чл. 85 уређења. 
Таввог параграфа нема ни једна научна академија у своме 
статуту. Али никоме пе би пало на ум, да та практички 
примењује, да није ча. 4). који више смета, него члан 8. 
Требало би усвојити оно начедо практичних Римљана: |те5 
(асјап. соПетиш, па би се онда члан 3 могао са свим уки- 
нути. Овако пак пеуредни чланови, у своме себељубљу, на- 
лазе се увређени, кад се опомињу да долазе на састанаЕ;а 
шта да раде уредни п цело друштво, који због оних првих 
не могу да радер Дакле, одбори су покренули питање, 4 


рт - 


ХРУ изводи из ЗАПИСНИКА 


управа није ишла на истискивање редовних чланова, него је 
и опоменом у новинама и нарочитим писмом ишла на тс, да 
се чланови, Који за годину дана нису били ни на једном 
састанку, поврате на дужност. Намера управина није била 
ни та, да констатује, да ди ко ради или не ради у др!- 
штвеноме органу, вего да позове редовне чланове да врше 
једну од својих дужности, а то је да долазе на састанке, да 
примају дела на оцену, и да својим недолажењем не отежл- 
вају и ве спречавају рад одборски, а по томе и друштвени. 
Два пута се решавало о томе: први пут беше решено да 
се позову само ови чланови, који не долазе на састанке а 
и иначе не раде на књижевности; другв пут је претегао 
мишљење, да се повову на дужност сви чланови без разлике, 
који спречавају рад друштвени. Тако је састављен списа5 
од 17-сторице чланова. Од њих су 11 одговорили, да беху 
спречени другим пословима; они остају и даље редовна. 
Двојица су модила, да се, из својих разлога, преместе у по- 
часне. А петорица нису ништа одговорили, и ако им беше 
одређен рок за то. Те тако се сад предлажу за премештање 
свега 7-моррца. Што се тиче г. С. Петровића, за њега се 
зна да он ради непрестано на књижевности. Њега би молио 
да напише штогод и за орган овога друштва, којега је ре- 
довни члан, иди бар да дође један пут преко године на са- 
станке природњачког одбора. Међу тим он ако је изјавио 
коме, ма и приватно, да за то није долазио на састанке што 
је другим својим пословима био спречен, онда није за то, 
да се и он премести у почасне чланове. 

Љ. Ковачевић мисли, да управа није избрисала С. Пе- 
тровића из списка редовних чланова за то, што је престао 
радити у органу друштвеном, него за то, што без довољног 
узрока не додази у седнице. Ми не можемо чиннти рзузе- 
тав за њега, него иди треба свима опростити иди и њега 
оставити у том броју. Превођење у почасне чланове није 
деградација, особито кад му је то остављено ва вољу. С. Џе- 
тровић је негативним одговором изјавио жељу, да хоће да 
је почасни члан. На послетку пита, да ли према чл. 8. може 
изгубити редовно чланство и онај, који ради на књижевно. 
сти, ади не у Гласнику. 


изводи из ЗАПИСНИКА ХрУП 


Секретар одговара, да не мора радити у Гласнику, али 
треба да долази на састанке, 
| Ст. Д. Поцовић признаје, да је управа са свим ворек- 
тно радила у свима овим случајима. Али он жели, да се о том 
патању на овом скупу не доноси никаква одлука, те да се 
задрже сви, који су у списку, и даље као редовни чланови. 
На то га побуђује и говор А. Васиљевића о том, како је 
виша власт одобрила чл. 8. Он жели да сс промени и чби 
о. чл. статута, а да се не вређају људи који су осетљиви у 
оваким случајевима ; јер свакојако је то дегридација и: по 
_ нашем и по њиховим схватању. 

Стојан Бошковић је такође тога мишљења да би се 
могло за сад одустати од овако строге примене чл. 8 ста- 
тута. Томе члану била је противна већина чланова, али је 
вцав примљен. Долазак на састанке, то је вршење Формал- 
ног задатка, а главно је да чланови раде на књижевности. 
Он се слаже с оним мишљењем, да се учине измене у ста- 
туту тако, да одбори могу радити и са мањим бројем чла- 
нова. Идућем скупу може се предложити, да је нН. пр. при 
читању каквог састава довољно, ако су присутна 3 члана, 
или 5 чланова. А сад да се поступи блаже према помену- 
тим члановима ; јер ту има људи, који су радили на дру- 
том пољу, а били су неким узроцима, можда и болешћу спре- 
чени да долазе на састанке, па су сад можда и изненађени 
позивом, који им је управа послала. Ако се статут не изме- 
ни до друге године, онда можемо на другом скупу овако 
решпти, као што управа предлаже. Али на сваки начин тре- 
ба да се реши подједнако за све чланове, јер ово је општа 
мера. 

М. Шаачанин каже, да јеи он добио опомену, и да му 
је то бидо врло непријатно, а то с тога, што није ни позиван 
у седнице. Он жели, да се позиви шаљу на један дан у на- 
пред. да чл. 8. веди, да га је министар поднео на одобрење 
с тим, да се не врши строго. С тога је мишљења да га тре- 
ба избрисати, и то да се на овом скупу одлучи. 

Секретар одговара Шапчанину, да се сад позивају чла- 
нови један дан раније, и то сви члавови, па и онн који кажу 
послужитељу : да му никад више не долази и да ће га из- 


ХГУШ изводи из ЗАПИСНИКА 


бацити на поље, ако му још који пут донесе позив. Моди 
чланове, да не пишу на позиву само „зват“, него да нали- 
шу „доћи ћу“ или „не могу доћи“, и да напишу своје име 
или бар почетна слова од имена; јер овако потписују друга 
лица, па забораве казати за позивницу. Таке белешке на 
позивници требају још и за то, да се може контролисати 
разношач позивнице, и да се види ко не мвже доћи на са- 
станак, па да се не ишчекује. Што се тиче чл. 8, ту се не 
пита, како је он постао него то је законски чланак, који се 
мора вршити као и други законски чланци. Мисли, да би се 
чланови, 0 којима је реч, могли на ново позвати да одго- 
воре, на пређашње питање управино, па ако и на то не одго- 
воре, онда да се поступи према чл. 8. Али све је то натега ; 
требало би, као што рече, променити чл. 40 и укинути 42. 
д., нначе ћемо пепрестано ватезати и имати неприлике са 
појединим члановима. 

4. Васиљевић жели да се одмах реши, да се 42. 8. и 
40. измене тако, да одбори могу радити и са најмање три 
члана. (Одобравање). 

Љ. Ковачевић предлаже, да се у овом случају држимо 
закона, и да се ча. 8. привенн ва ону петорицу чавгнова. А 
да се то не би другима догодило, жели да се промени ста- 
тут; али да се не каже, да су три члана довољна за рад 
одбора, него да се позову сви чланови, као и до сад, па 
ако их не дође довољно, онда да се на другој седници ради 
с онолико чланова, кодико вХ дођу. 

Д-р Н. Крстић каже, да је и он био жесток ононенат 
чл. 8. кад се о њему решавало ; а господа, која су га овда 
бранила, сад су дошла према њему у листу, и за то га сад 
напуштају. Да се тај члан строго примењивао, друштво би 
се свело на подовину садашњих чланова. Али закон се мора 
вршити, Ми бисмо сад хтели некога да се сачувамо, али 
онда радимо противу закона. Да бисмо изашли из те супрот- 
ности, нека управа тргне натраг своје саопштење тако да 
не улази у записник. Скун то и не решава, него управ 
само објављује, и тим је свршено. А за будуће можемо из 
менити чл. 8 и.40. — Што се каже да није незгодно, што пр“ 
мештамо редовне чланове у почасне то би било тако, Е: 


изводи из ЗАПИСНИКА хиХ 
би они били изабрани за почасне чланове; али је овде не- 
згодна мотавација : за то, што ве рали, постаје почасни члан. 
Да бисмо То избегли, нека управа тргне своје саопштење. А 
управа може и други скуп сазвати за измену статута. 
П. Срећковић каже, да је н он био противан и чл. . 
и 40. Али закон се мора вршити. Або неки члан не долази на 
састанке, ондаон смета раду одбора, па макар он радио на љњи- 
жевности изван друштва, и друштво ма колико имале помоћи у 
новцу, не може да ради. С тога је добро што је управа из- 
нела ово питање. да се види како су незгодви чл, 8. и 40. 
па да их треба изменити. Управа није хтела ником иезгоде 
чинити, али поједини чланови чинили су незгоде и одбо: 
рима и управи друштва. Кад се сазове одбор, неки чланови 
дођу, ади их нема једна трећина; сутра дан сазове се на 
ново, ну онда не дођу ни они, који су први пут дошли, 
— и тако одбор не може ништа да ради. Може се десити, 
да неки чданови баш хоће да спрече радњу одбора; па и 
томе ваља стати на пут. За то треба да пређемо преко ове 
изјаве од стране управе, па да предложимо промену статута. 
Алљковић иримећава, да по ча. 8. не би требало ни де- 
батовати о овоме, јер скуп не може о томе гласати. Али по 
што је управа већ допустила дебату, онда нека се усвоји 
мишљење Крстићево: да умолимо управу нека тргне своје 
саопштење натраг, па до године да решавамо о тим 418- 
. новима, ако се и ове године не одзову позиву управе. 
Ст. Д. Поповић додаје Алвовићевом предлогу то, да, се 
сматра да ово и није стављено на дневни ред. 


Д-р Н. Крстић примећује, да кад се закон иначе не 
врши строго, не треба ни у овом случају строго поступити, 

А Васиљевић одговара, да се не може гласати да се 
завон не врши строго; него управа може повући предлог 
натраг. А статут се може сад изменити. 

Председник изјављује, да се питање о премештању ре- 
"овних чланова у почасне може најдостојније да реши из- 
јеном неких чданова сатута. да тим ставља на гласање 
редлог о промени чланова 8. 10. и 40. статута, напоменув 
ка нема смисла ограничење броја чланова у одбору, јер тога 
"ма само онде, где се члановима плаћа, као што н. пр. у 

ТААОНИЋ 111. ју 





јој сваки члан а 
за сваву седниц 
п усваја предао 
' ча. 8 увине, а 
данова у одбор) 
гу радити. Упр: 
мене у том смис 


ретар чита име! 
ве српском уче 
а за редовне чл 
назијв београдс 
а за редовног. 
(«аркиза Бата (1 
а вњижевника Р 
Фрвамана (Ете 
жесора у Дубр 
; М. Ваљавца, ! 
а у Липвеца. – 
зановића , пре 
а за додисне: Г 
у Спљету, Арт 
метнички за. ред 
вомповисту ов, 
по дописне: т,т. ! 
академији за 
С ву Димитриј. 
сликара у Пар: 
Рендића, вајара 
здседник пата : 
ањем. 

"п прима авлам: 
ве српском уче 


одседник зажвал 
године одликове 








ИЗВОДИ ИЗ ЗАПИСНИКА || 


даје десет минута одмора, ради договора о бирању другог 
председника. 

После одбора предузето беше тајно гласање, којега је · 
резултат био овај: | 

1 Владимир. Јовановић добио је 930 гласова, 

2 Димитрије Нешић » » 8 

3 Стојан Бошкокић | · ,„, љ„ 1 „ 

Према томе изабран је за председника српског ученог, 
друштва, да годину дана, Владимир Јовоновић. 

Нредседнив захваљује на новом одликовању и прима 
се председништва, изјављујући, даће поверење друштва гле. 
дати да оправда вршећи савесно прошисане дужности. 


“—Р 


На послетку. 
Председник пита, да ди има каввих нових предлога 2 
По што се нико није јавио, да подцесе какав предлог, 


то ' председник затвора овогодишњи скуп српског ученог 
друштва. 


Секретар, |. | ОвлашћКени потписници 
Јован Бошковић. . Е. Алковић. 
| | Љуб, Ковачевић. 
Свет. Вуловић. 
Стеван Тодоровић. 




















» 
. • 7. • • 
• • 
' “ч е 
- ~ 
• 
= 
о. . Е џ • 
> 
• 
+ • • • Џ 
"+ ] 
“ 
• • . • • • 
- 7 . 
< . 
.] . 
. • “ 
•. . „ 
, . 
| 
а. • • „“ 
> • • 
. - 
- ; 
о. % 
", . 
Ф 
' · 
4 • . 
7 . РА 
' 
• 
Џ Д 
6 - 
и“, С] 
.+ =“ 
"> . • 
• „". 
| • • • џ • 
" 
= 
. • 
." . . • 
- 
• 
• 
• . • 
. >» 
~ . • • 
• 
. » 
, • 
' • 
• 
. • 
| 
• . 
" » 
, • 


. 
|] • .. Ф .=ф% » • • Ф 2 .а • - 
• 
- 
• 
е • • • • » - - 
- 
• 
, Џ 
• • 
• • • • • - » 
• 
• • . · •. • . 
» 
• о • • - • . - • 
. 
~ . . М 
+ 
• П 
• , 
• • : = а Ф 2, % - •4 Ф • . • 
. . 
. 
. 
. 
• 
, , 
~. . 
. Ј . . 
. .: - · . • • = СК 7 
. 
• • . 
• 
. . Ј 
[ ) Ј 
. . 
Ро." . 
' 
. 
- У • 
а .. | 
• 
Р • 
' . - • , 
• 
> 
, • • 4 
- » . • . 
„ • • . = 6. . - 
М . • • 
- 
„=“ 
• • • • 
• = 
• • 
« • • 
• 
• 
• 
• • 
• • 
. . 
- 
• о] • . 
• • С] • 
• , „, 
• 
– • 
= 


Т.:зв Боок вћошја ђе гебштпед «о 
«ће Ггагу оп ог ђегоге |ће 1а51 дасе 
з«атред ђБе]јо/. 

А ћпе оЕ ћуе сеп!в а дау 18 1псигтед 
ђу гесапипр 1 ђеуопд «ће взрестћед 
пите. 

Р1еазе гебштп ртотрпу. 




















Тв Ђоок вћоша ђе гебитпед «о 
«ће Глбгагу оп ог ђе[оге «ће ]ав! даје 
гатред Бејоу/. 

А ћпе ог ћуе сеп!в а дау 13 1псштед 
ђу гебашитпе 1: ђеуопд «ће зрестћед 
те. 

Р1еазе гештп рготрџу.