Srpsko ucheno drustvo, Belgrad. Glasnik

Google

This is a digital copy of a book that was preserved for generations on library shelves before it was carefully scanned by Google as part of a project
to make the world’s books discoverable online.

It has survived long enough for the copyright to expire and the book to enter the public domain. A public domain book is one that was never subject
to copyright or whose legal copyright term has expired. Whether a book is in the public domain may vary country to country. Public domain books
are our gateways to the past, representing a wealth of history, culture and knowledge that’s often difficult to discover.

Marks, notations and other marginalia present in the original volume will appear in this file - a reminder of this book’s long journey from the
publisher to a library and finally to you.

Usage guidelines

Google is proud to partner with libraries to digitize public domain materials and make them widely accessible. Public domain books belong to the
public and we are merely their custodians. Nevertheless, this work is expensive, so in order to keep providing this resource, we have taken steps to
prevent abuse by commercial parties, including placing technical restrictions on automated querying.

We also ask that you:

+ Make non-commercial use of the files We designed Google Book Search for use by individuals, and we request that you use these files for
personal, non-commercial purposes.

+ Refrain from automated querying Do not send automated queries of any sort to Google’s system: If you are conducting research on machine
translation, optical character recognition or other areas where access to a large amount of text is helpful, please contact us. We encourage the
use of public domain materials for these purposes and may be able to help.

+ Maintain attribution The Google “watermark” you see on each file is essential for informing people about this project and helping them find
additional materials through Google Book Search. Please do not remove it.

+ Keep it legal Whatever your use, remember that you are responsible for ensuring that what you are doing is legal. Do not assume that just
because we believe a book is in the public domain for users in the United States, that the work is also in the public domain for users in other
countries. Whether a book is still in copyright varies from country to country, and we can’t offer guidance on whether any specific use of
any specific book is allowed. Please do not assume that a book’s appearance in Google Book Search means it can be used in any manner
anywhere in the world. Copyright infringement liability can be quite severe.

About Google Book Search

Google’s mission is to organize the world’s information and to make it universally accessible and useful. Google Book Search helps readers
discover the world’s books while helping authors and publishers reach new audiences. You can search through the full text of this book on the web

alhtto://books.google.:con/

| l

| | ЕС +
тя —— - |
== | ,
. ға | |
B 83 1 ‚298
— — ~ = - - —— праны ~

95.

РКОРЕКТУ ОЕ
Jii CG of

ТА 2

у.
/ и) . EN
й С 1: ` ~.
и, Tr У . , Е 4
Ea ё „ 1 У Ы ~
wory g .
Z Bri i " є
Керт
+. - Ру
goi Оф Вы

ТЛАСНИК

СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

КЊИГА 69

РАСПРАВЕ И ДРУГИ ЧЛАНЦИ

У БЕОГРАДУ 1889
y ШТАМПАРИЈИ КРА БЕНИН Е СРЕНЛЕ

‚На продају у књижарници Fie Валожића

У

ГЛАСНИК

СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

КЊИГХ 89

РАСПРАВЕ И ДРУГИ ЧЛАНЦИ

— a — осу а и

у БЕОГРАДУ 1889

У ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

DR

301
‚577

у, 64 - [0

ПРЕГЛЕД.

РА ди

. Прилози за синтаксу српскога језика. Г. О падежима без

предлога. Од Пере П. Ђорђевића. (Наставак и крај) ·

. Енглеска, Француска и српска порота. Написао J. B.

Авакумовић. (Наставак). • • e oe e • • • • •· · •

. У спомен Димитрију Матићу. Беседа Стојана Бошковића.
. Црте из Босне. Од митрополита Хаџи-Саве Косановића.
5. Извештај управи Српскога Ученог Друштва о пештан-

ској изложби 1885. Од Д. С. Милутиновића и М. Baa-
тровића • • • • • • • • • е е Ф е • • • • • • •

. Прилог броманилу. Од С. М. Лозанића • •· > e e. ù
7. Други прилог алгебарским влацима вишега степена. Од

Петра J. Живковића · e . e e e e • • • • • • ·

5. Изводи из записника + » с... o o • o e • e ù

СТРАНА

266
323

~

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА.

— фов=

| 1
О ПАДЕЖИМА БЕЗ ПРЕДЛОГА

ОД
Пере П. Ђорђевића,

ПРОФЕСОРА.

(СВРШЕТАК)

T, Генетив.

(«Родитељни» -— други падеж == априсво]ни»)

Једним бројем својих Фунеција наш генетив (*) долази
у ред свих оних „косих“ падежа, који бележе однос
некога имена према глаголу, прироку: то је абла-
тивна страна нашега генетива; другим опет бројем својих
значења наш, као и заједнички ариојевропеки, генетив чиви
засебну врсту међу косим падежима, јер казује — он је-
диви — однос имена према имену, те се и зове
падеж „адноминални“, падеж који „не стоји ни у ком од-

(1) Генетив, а не генитив зато, што је ова латинска реч
превод грчке стоичке ptōsis geniký, те отуда и generalis,
јер је то падеж, који означава «род» == врсту (а не «род» == пол!
или падеж, који служи, као што вели Steinthal у својој Geschichte
дег Бргасћулзвепзећак, р. 296. «zur Bezeichnung der Gattung,
des génos;?” G. H. МаПег, op. cıt., стр. 41. — И Миклошић вели:
генетив.

гласник LXIX. 1

9 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРИСКОГА ЈЕЗИКА

носу према глаголу“ (°): то је генетмена страна нашега
генетива. Као год што у језиву грчком и немачком, тако
и у свима језицима словенским један падеж, сам генетив,
одговара двема: генетиву и аблативу латинског и старог
индаског језика (*). С тога, говорећи о садашњем нашем
генетиву, треба најпре говорити о постанву и првобитним
значењима генетива и аблатива посебице, па онда о узро-
цима, који учинише да се ова два првобитно различна па-
дежа претопе у један, или о томе, како се овај други
облик, аблатив, у нашем језику изгубио као засебан падеж.

По реду стварања у другој, млађој Формацији па-
дежној на прво место(“) долази генетив, падеж, о чијем
се првобитном значењу прилично слажу готово сви линг-
висти. Ма да, на пр., локалисти и овај падеж — поред
номинатива и локатива — издвајају из реда својих пр8-
вих падежа, ипае и они и нелокалисти овако тумаче зна-
чење и постанак старога генетава: он казује „iunctionem
duarum rerum vel complementum“ (“) или „најтешњу везу
у Коју долазе два члана (две именице) једне реченице,
али не одређујући изближе начин тога односа или вези-
вања“ (°). Отуда опет иде и оно, као што вели Делбрик (°),
омиљено тумачење, по коме је генетив управо придев,
који се са својом именицом не слаже у роду и падежу,

(1) Dr. Н. Нађвесћтапп, «Zur Сазџвјећге», стр. 131.

(2) Miklosich, «Vergl. Gramm.”, ТУ, +47.

(9) Curtius. «Zur Chronol. d. !пдор. 8рг.», стр, 77.

(4) По Miklos., IV, 448, Віеске, «De genetivi іп lingua
sanscr. impr. vedica usu’, Berolini, 1869., стр. 10.

(8) Нађвећтапп, op. cit., 268. — Амерички језикозналац
W. Ом. Whitney, „«Ірдіѕсһе grammatik”, Leipzig. 1879. овако ka-
зује право значење индйскога генетива: «Он припада имену, те
га ближе одређује, означавајући нешто што се на то име односи
тако, да се тиме каквоћа овог падежа или ове свезе ближе npe-
цизује», стр. 94.

(8) «Syntact. Когвећ,“, ТУ, 38.

ха

А

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 3

и који повазује „припадање“ (A. Поповъ, ор. ct. 24.)
или „врсту (genus), ред ствара, у који долази какав пред-
мет“ (Mikl. IV, 450). Пошто је пак наставак правога
генетива (у једнини) — бар већином — исти онај, којим
постаје и номинатив: некадашња заменица 58("“), то се
разлика између ова два падежа види у томе, што у но-
минативу тај наставак долази „чисто атрибутивно (Каг-
тадћагаја = детерминативна сложена основа), а у гене-
тиву конструктивно (tatpurusha = зависна сложена
основа)“; другим речима: генетив је тавва сложена основа
од имена и демонстративне заменице, која се, да би по-

стала придев, одржала без номиналне Флексије, стерео-
типна, непроменљива (*).

Таво показани стари и прави генетив почео је врло
рано примати на се и Функције, а у неких речи и облик (°),
старога аблатива. Овај пак стари падеж или, боље, да-
нашња аблативна страна нашега генетива означава предмет,
од кога се нешто одваја, оно, од чега нешто одлази
или полази, „раскреницу или бакву.“(“) Из овога прво-
битног значења обично се „изводе“ и све остале аблативне
Функције, а и то значење и све те Функције такве су, да
се, као што ћемо видети, примичу и на многим тачкама
додирују с Фунецијама правога генетива. То је опет узрок,
што се чине чак и такви огледи, да се генетив ослободи

(8) Управо «artikelartige Ргопотіпаівіатт», Curtius, ор. си ., 75.

(3) Нађзеђтапп, «Zur Савивећге», 110. Генетив стоји према
номинативу и акузативу као право «извођење? или као секундарно
образовање основа према примарном; Curtius, ор. cit., 78.

(3) «УТаг -а-ва ursprûnglich eine Masculinform, so könnte man
als Neutrum dazu nach der pronominalischen Declination -a-ta erwarten;
wie -а-ѕа sich spăter zu -а-8, so тивзје sich -a-ta zu -a-t уегкиг-
zen. -а-[ ist aber die Endung des Ablativs?, Curtius, op. cit.
стр 17.

(ê) «Den Trennungs- oder Ausgangspunkt?, Delbrück, «Synt.
Forsch.” IV, 46; — Hübschmann, «Zur Сазивјећге», 228.

49

4 ПРИЛОЗИ ЗА СИИТАКСУ СРИСКОГА ЈЕЗИКА

синкретизма, па да се из разноликих сам) његових Функ-
ција изведу и значења друге врсте, аблативна (°). Али се,
ако смо ради остати на реалном земљишту, не смемо баш
ни мало одушевљавати широким генерализовањем H смелим |
конјектурама: тешко је, ако нел немогућно, сва значења.
и самога генетива извести из једног, првобитног, а то ли
чав доказати да је то једно — нека стара, вајкадашња .
баква свима значењима и тенетива и аблатива; посао би |
овај био сличан тражењу једног „основног“ значења или
појма, што видесмо да се сматра као „заоставштина оних
тобоже реалних апстракција старе граматичке школе, која .
је свој спас тражила у логичким категоријама, те сваком
граматичким појаву калупе напред одрећивгла“ (°).
Према вазаноме, чувајући се широкога генерализо-
вања, мислимо да нећемо погрешитг, ако сав претходни
говор о једначењу аблатива с генетивом сведемо ни ове
три тачке. Најпре је потребно показати фактичну разно-
ликост нашега и словенског генетива са страно Формалне;
за тим побројати све ове разнолике Функције његове, EO-
има он одговара, прво, ‘генетиву и, друго, аблативу ста-
рога језика; и, најпосле, нагласити међу њима оне, које
су додирују, те и из унутарњег, синтактичног разлога иза-
зивају и потпомажу претапење ових двају падежа у један.
А после овога може се, мислимо, приступити ређању vak-
тичних данашњих Функција нашега генетива — по свези
која се данас међу њима опажа, а, колико је могућно, и
гледајући на њихово генетивно или аблативно порекло.
Кад погледамо на Форму, завршетке (да не кажемо
„наставке“) српскога и ст. слов. генетива у разних имена,
видимо разноликост много већу, но што бисмо јој се Ha-

(|) Vogrinz, «Jabresbericht etc.”, стр. 16.—20.
(2) Ziemer H., «Zeitschrift (аг У01Кегрвусћ. u. Sprachwiss., У.
Lazar. u. Steinthal, B. XIV, 207.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА . 5

дали, полазећи било од једног само тенетива, било и од ге-
· нетива и од аблатива. И у нашем, као и у другим ариојевроп-
сним језицима, именски је гонетив само у множини свуда
прави генетив; док је ой, даље, у двојини увек једнак
е локативом, у једнини је од разних основа различан:
од основа ва дуго а (III врсте) генетив је постао настав-;
вом неког особитог локатива (*), а од основа на кратко
а (Ги IL врсте) он је постао старим аблативним на-
ставком (*), те је прави генетивни облик у једнини остао
само у имена од основа на у, на и и на сугласник (ТУ,
У и ҮІ врсте) (>), у имена, дакле, којих је најмање на
броју. Друкчији опет од свих именских имамо генетив 34-
меничке (па дакле и сложене) деклинације, како у једнини,
тако и у множини (*). И сви ови, тако различни по по-
стању, — па давле и по првобитном значењу — генетиви
данас врше једне исте Функције: у синтактичном погледу
сви су ови један облик, који само може имати различна
значења. А то значи да и овде, као што једном поменусмо,
језик може имати више средстава за један циљ й једно сред-
ство за више циљева.

Да се човек увери е је немогућно сва значења, било
самога генетива, било и генетива и аблатива, свести на
једно или, што је то исто, извести из једног (или баши
из два) „основног“ значења — доста је само изређати их.

(5) Наставак је тај Ат, А. Leskien, «Die Declin. im вјау.-
lit. u. Germ.” стр. 123. и 124.; — Miklos. Fr., Ш В. («Wortbil-
dungslehre?”j, стр. 4.

(2) Најчешћи нам дакле генетив, генетив једвине од именица
мушк. и средњ. рода — по облику није генетив, него стари аблатив
„наст. — at).

(3) Овако је само у ст. словенском: српски је језик погубио
и старе облике ТУ и VI врсте, те их изједначио с облицима І, Пи
Ш врсте.

($) Све ово о постању генетивних облика написано је по Mikl.,
ГУ, crp. 447., 448. и 449., и Ш, стр. 3. и 4.

6 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Прави гвенетив долази да покаже (*): 1., припадање (у pas-
ним варијацијама: имање, својину итд.), 2., предмет глаг.
именицама, 3., део пеке целине, одређен и неодређен (врло
разнолико), 4., предмет негативних прелазних глагола,
5., циљ, 6., неправи предмет, неких повратних и с џред-
догом на сложених глагола, па можда и 7., меру, 8., време
и 9., игру; — аблативни генетив долази: 10., за одва-
јање (растављање), било уз глаголе, било уз имена, 11.,
за. слично томе уз глаголе: „бојати се“, „стидети се“ HTA.,
12., за предмет глаголу „треба“, 13., за предмет с којим
се нешто „пореди“, 14., за порекло, 15., за градиво, 16.,
за узрок (више варијација), 17., за начин, 18., за атрибут
и 19., за ваввоћу. Веһина је ових, заиста разноликих,
значења наслеђена још из прастаре језиковне заједнице,
те је само врло незнатан број израстао на посебном сло-
венском земљишту; с тога се не може ни говорити о неко}
великој заједници, „о свези по смислу међу тим различним
Фунедијама — према ономе, што знамо и видимо у нашем
властитом говору“ (*). Како бисмо, на пр., на једно шире
заједничко значење могли свести генетивна значења: „при-

падање“ и „меру“ $; како ли опет аблативна значења: „одва-
jabe“ и „каквоћу“ #...

Али, и ако не можемо — без великог, често смешног,
натезања — одговорити на постављена питања; иако не MO-
жемо ни за генетивна ни за аблативна значења пронаћи нека
заједничка, „основна“, — можемо учинити нешто друго,
што је и потребније од тога: можемо т. ј. опазити неке
тачке, на којима се додирују неке Функције аблативне с не-
ким Функдијама генетивним; можемо се на тај начин бар
у неколико примаћи расправи питања напред постављеног:

(1) Miklos., ТУ, 448. и 449., 451. итд.
(2) Delbrück, «Synt. Forsch.”, ГУ, 46.

~ . ПРИЛОВИ ‘3A ` СИНТАКСУ СРИСКОРА ЈЕЗИКА 7

како је од ова некадашња два (или, гледећи на разнолике
наставке и генетива и аблатива, четири и врше) падежа
постао један облик? Како се, другим речима, аблатив из-
губио у генетиву? — Узроци су овом једначењу и пре-
тапању могли бити двојаки: спољни, еормални, и унутарњи,
синтактички. Остављајући прве узроке морФологији или
науци о облицима, да се мало забавимо другим, унутарњим
или сФункционалним узроцима. Кад погледамо и на сама
првобитна, за сада најбоље (') претпостављена, значења ових
двају падежа, и нехотице нам се намеће мисао о некој
блискости или сродности њиховој. Везивање или припадање
(прво значење генетивно) настаје онде, где престаје одво-
јеност, растављеност (прво значење аблативно), и обрнуто:
једно је последњи моменат другога, и где није било везе,
не може бити ни развезе. Или, зар нису синониине речи:
„небеска помоћ“ и „помоћснеба“, „источни ветар“
и „ветар с истока“ (*), — прве, придеви (наше замене
посесивног генетива) с другима, аблативним генетивима
(е предлогом с, чије је значење овде баш сепаративно-аб-
лативно)! Још се ближе додирују друга, специјалнија зна-
чења једнога и другога падежа: партитивни генетив уз
глаголе и придеве, што значе тражњу, чежњу, оскудицу
— врло је близак, прво, с оним аблативним генетивом,
што долази уз глагод треба, и друго, с оним, што долази
уз глаголе и придеве супротнога значења: за пуноћу и
обиље; *) — аблативно значење „порекло“, „род“ и cy-

(8) Ни оно, напред показано, тумачење старога генетива иди,
боље, његовог постања још није баш научна истина: «Ош die ety-
mologische Begründung dieser Ansicht (да је т. j. генетив — зависна
сложена основа придевска) steht ез schlecht,... еше innere
Wahrscheinlichkeit aber lässt sich dieser Vermuthung nicht аБвргесцеп?,
В. Delbrück, «Бупе. Forsch.” IV, 38.

(2) G, Curtius, «Zur Chronol.” стр. 77.

(3) О овом баш додиривању и једначењу у грчком језику вели
Делбрик: а... еше Gleichmachung, zu дег ут so eher Veranlase

8 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

више је блиско генетивном „припадању“ (°); — аблативно
значење „градиво“, материја, од које је што начињено,
„долази у нашем језику уз именице (генетивна особина),
те се и то(“) примиче генетиву; — неки генетиви непра-
вога објекта слични су аблативним генетивима за одвајање;
— негативни генетив може се изводити и из генетивних
(кад је партитивни), и из аблативних (особито кад је ег-
зистенцијални) Функција нашега генетива-аблатива, итд.
итд. Све то, а можда још више од свега: и употреба He-
ких предлога (~), — учинило је да генетивни облици мало
по мало приме на се и службу својих сапутника, те тако
да се круг ових других, и овако малобројних, аблатив-
них, облика све више сужава, па да се на послетку дође
дотле, да аблатив Бао засебна граматичка категорија иш-
чезне са језиковне позорнице. —

Приступајући сада ређању свих значења посебице на-
шега данашњег генетива, поменути нам је, прво, да се рас-
поред тих значења разликује од распореда, учињеног код
номинатива и акузатива, и друго, да се тај распоред не
слаже у свем ни с редом, обично употребљаванни (*). И
прво и друго има разлога, који правдају. Не говоримо
засебно о генетивима у реченицама без подмета, а засебно

sung gegeben ist, als gerade Gegensătze zu wirksamen Contrast pa-
Tallel neben einander gestellt zu werden pflegen?, «Synt. Forsch.”
ТУ, 51.

(1) «... дав Attribut für Personen war in einer gewissen Zeit
ausschlieslich die Herkunft vom Vater, welche sich wieder mit der
Eigenschaft des Vaters, Eigenthūmer der Familie zu sein, deckt’,
Vogrinz, рјаћгевђ. віс?., стр. 17.

(2) Delbrück, ор. cit, 48. и 52.

(6) Ако су аблативни, онда су они сами довољни, Aa rene-
тивни облик уз њих прими у се аблативна значења. Упор. Del-
brück, ор. cit., стр. 52.

(4) Ред је тај — најпре аблативне, па онда генетивне Функ-
ције — Микдошићев, па га се држи и Mirko Divković, „Sin-
taksa та školu”, Zagreb, 1881., 42. —51.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА | 9

о генет. у реченицама с подметом — зато, што први не
чине неку засебну, од других различну, групу значења,
као што је то било код номинатива и акузатива: yno-
_ треба нашега генетива у реченицама једночланим, па било
„именичким“, било глаголеко-именским“, или се не разли-
кује ни мало, или се разликује врло мало од употребе
неких генетива у реченицама двочланим, те ће уз њих
бити и споменута. А не могосмо начинити две велике групе
генетивних функција ни по двоструком им пореклу, гене-
тивном и аблативном, — поглавито зато, што бисмо на
више места једну исту употребу помињали по два пут: нај-
пре у групи генетивној, па онда у аблативној; ` незгодна
је ова подела на два реда генетивних и аблативних Tene-
тива — и зато, што се не може баш о свакој Фунецији по-
зитивно устврдити да је овог или оног порекла. Најпосде,
ако би се овим ређањем хтела извести још тачнија, исто-
рӣсва доследност, онда би требало имати управо три реда:
а.) генетиве уз имена, б.) генетиве уз глаголе и в.) re-
нетиве аблативне. Зато, хотећи да изнесемо само праву
данашњу употребу наших генетивних облика, мислимо
‚да нећемо погрешити, ако од Миклотићевог“ ређања бу-
демо одступили у толико, што ћемо, и не чекајући да се
изређају сви случаји правих генетива, уз неке од њих од-
мах додавати и оне од аблативних, Боји су им најближи,
и који у данашњем језику чине е њима неразлучну зајед-
ницу, и тако, прегледавши све генетивне, прећи на оста-
так аблативних Фунеција. Оваким ређањем биће добивено
и згодно место како за „партитивни“ (који долази и уз
имена и уз глаголе), тако и за „негативни“ (који се TY-
мачи и Бао „најмањи део“, дакле генетивно, и као „не-
мање“, „лишавање“ нечега, дакле аблативно) генетив. —
И на послетку, независно од свега овог, додајмо да је
потребно, колико се може, водити рачун и о ипотези већ

8 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

више је блиско генетивном „припадању“ (°); — аблативно
значење „градиво“, материја, од које је што начињено,
„долази у нашем језику уз именице (генетивна особина),
те се и то(“) примиче генетиву; — неки генетиви непра-
вога објекта слични су аблативним генетивима за одвајање;
— негативни генетив може се изводити и из генетивних
(кад је партитивни), и из аблативних (особито кад је ег-
зистенцијални) Функција нашега генетива-аблатива, итд.
итд. Све то, а можда још више од свега; и употреба не-
ких предлога (*), — учинило је да генетивни облици мало
по мало приме на се и службу својих сапутника, те тако
да се круг ових других, и овако малобројних, аблатив-
них, облика све више сужава, па да се на послетку дође
дотле, да аблатив као засебна граматичка категорија иш-
чезне са језиковне позорнице. —

Приступајући сада ређању свих значења посебице Ha-
шега данашњег генетива, поменути нам је, прво, да се рас-
поред тих значења разликује од распореда, учињеног код
номинатива и акузатива, и друго, да се тај распоред не
слаже у свем ни с редом, обично употребъававик (“). И
прво и друго има разлога, који правдају. Не говоримо
засебно о генетивима у реченицама без подмета, а засебно

sung gegeben ist, аз gerade Gegensătze zu wirksamen Contrast pa-
гаће! neben einander gestellt zu werden pflegen?”, «Bynt. Forsch.”
ТУ, 51.

(1) «... дав Attribut für Personen war in einer gewissen Zeit
ausschlieslich die Herkunft vom Vater, welche sich wieder mit der
Eigenschaft des Vaters, Eigenthūümer der Familie zu sein, deckt”,
Vogrinz, „Jahresb. etc?., стр. 17.

(2) Delbrūck, op. cit., 48. и 52.

(8) Ако су аблативни, онда су они сами довољни, да гене-
тивни облик уз њих прими у се аблативна значења. Упор. Del-
brück, ор. cit., стр. 52.

(4) Ред је тај — најпре аблативне, па онда генетивне Функ-
ције — Микдошићев, па га се држи и Mirko Divković, „Sin-
taksa та 8Кош», Zagreb, 1881., 42. — 51,

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 9

о генет. у реченицама с подметом — зато, што први не
чине неку засебну, од других различну, групу значења,
као што је то било код номинатива и акузатива: YNO-
треба нашега генетива у реченицама једночланим, па било
„именичким“, било глаголско-имонским“, или се не разли-
кује ни мало, или се разликује врло мало од употребе
неких генетива у реченицама двочланим, те ће уз њих
бити и споменута. А не могосмо начинити две велике групе
генетивних Функција ни по двоструком им пореклу, гене-
тивном и аблативном, — поглавито зато, што бисмо на
више места једну исту употребу помињали по два пут: нај-
пре у групи генетивној, па онда у аблативној; незгодна
је ова подела на два реда генетивних и аблативних гене-
тива — и зато, што се не може баш о свакој Функцији по-
зитивно устврдити да је овог или оног порекла. Најносле,
ако би се овим ређањем хтела извести још тачнија, исто-
риска доеледноет, онда бп требало имати управо три реда:
а.) генетиве уз имена, 6.) генетиве уз глаголе и В.) ге-
нетиве аблативне. Зато, хотећи да изнесемо само праву
данашњу употребу наших генетивних облика, мислимо
да нећемо погрешити, ако од Миклошићевог` ређања бу-
демо одступили у толико, што ћемо, и не чекајући да се
изређају сви случаји правих генетива, уз неке од њих 01-
мах додавати и оне од аблативних, Боји су им најближи,
и који у данашњем језику чине с њима неразлучну зајед-
ницу, и тако, прегледавши све генетивне, прећи на оста-
так аблативних Фунвција. Оваким ређањем биће добивено
и згодно место како за „партитивни“ (који долази и уз
имена и уз глаголе), тако и за „негативни“ (који се Ty-
мачи и као „најмањи део“, дакле генетивно, и као „не-
мање“, „лишавање“ нечега, дакле аблативно) генетив. —
И на послетку, независно од свега овог, додајио да је
потребно, колико се може, водити рачун и о ипотези већ

10 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

наглашаваној: да млађи падежи наслеђују и даље диеерен-
цују нека значења старијих им другова, да су дакле бар
неки генетиви-аблативи заменици неких старих акузатива.
А такво, било право објективно, ‚било. више комодално,
значење старога акузатива као да је наследно најстарији,
и на реду:

1. Генетив за припадање (присвојни или
посесивни),

Док се готово у свима арио]евр. језицима генетив pe-
дозно употребљава, да покаже лице или ствар, чије је
што, у нашем је језику ова најстарија употреба његова врло
ограничена: генетив једнога имена ретко сём казује при-
надање, својину, имање нечега. А познати Факат: да је
наш невадањи посесивни генетив потиснут готово са свих
му позиција изведеним придевом присвојним — баш као
да најбоље доказује посесивну Функцију и адјективну KOH-
струвцију прастарога правога генетива. Бад затреба да
стоји у генетиву само једна именица, да покаже чељаде
или предмет, коме нешто припада, онда се обично од те
именице изводи придев, и то наставцима: 065, UHS, 75, ънь,
#75, ъскъ, OHD, 09/5, и сложении: )-евъ, ов(ев)-иј5, ин-иј5,
06-ъскг, ин-ъскъ и оџј-фекљ. Остављајући те придеве на
страну, да видимо у којим се случајима употребљава re-
нетив за припадаъе. То може бити:

а.) Кад је у генетиву именица и њен атрибут (при-
дев, именица или заменица); тада он показује:

а.) својину или имање: „чије је што“; другим
речима, у генетиву стоје имена, која именују онога, који
има предмет, исказан главном речју: „Виноград је Љу-
тице Богдана“, „ливада је лепе Маре“, „то нису
новци тога трговца“, „ово је нашега мене“, „свега

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОТА ЈЕВИКА 11

села овце, а Кнежево звонце“ (Aan, 11., Bome., 6.,
Новак., 36.) ит. д.; |

В.) у генетиву стоје речи, које именују чељад, којој је
род („своје“) оно, што значи главна реч: „Мио братац
војводе Милоша“, „ал беседи лее. Маре мајка“, „ја
сам кћерца цара честитога, а сестрица паше босан-
свога“, „верна љуба Зиз] а Огњенога“, „сестра Леке
капетана“, „дивна мора дивни синче“ (Дан.. 20.);

у.) речи у геветиву именују целину, којој кзодео
(али самосталан) припада оно, што се именује главном
речју: „Ово ]’ рука нашега Дамјана“, „за калпакох
ноја тића крило“, „није сваке тице једнако месо“,
„ево браде дужда од Млетака“, „узе главу све-
тога Лазара“, „веће памет сеје Иванове“, „на за-
клопцу овога ковчега“, „о вратима града Вучи-
трна“, „круне српске ти драго камење“ (Даничић,
12. и 13); — у овом случају може по некад и један само
генетив (без атрибута) именовати целину, којој приџада
као део (места и времена) оно, што значи „главно“ име:
овим се пак посесивни генетив примиче нартитивном; тако
је: „источни кра) Далмације“, „на лијевом брегу
Дрине у Семберији“, „с оне стране воде Саве“, „вила
лети по врху планине“, „које ли је доба ноћи“, „други
дан свадбе“ (Данич., 13. и 15.); — и реч име може
припадати као део генетиву с атрибутом: „може бити да
је име ваквога Турчина“, „а десна под именом Вла-
шића и Цера иде к Љешници“ (овде не значи припа-
дање), али и ова реч, име, као и реч место обично губе
своју супстанцијалност, те постају предлози, било сами,
било у друштву с предлозима у и на: „дошао у име
брата“, „у ние бога“, „у име свију дација“, —
„хесто или на место мене“, „на место њега“ (Дани-
чић, стр. 15. и 16.);

~ ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРИСКОГА ЈЕЗИКА

t

6.) Кад је у генетиву camo име без атрибута може
значити припадање у ова три елучаја:'

о) генетив одређеног придева сам собом nme-
nyje онога, чије је што: „Ал’ драгога двори отвореви“
(Данич., ]1.), „молитва праведнога многе може по-
моћи“ (Divk., 44.); с овим су придевима једнаки и они,
што долазе као презимена, те с» сматрају као именице
властите : „Од храбрене Крунославе, Коревскога вје-
ренице“ (Дан., 49.); такви би генетлви били: Мушић-
скога, Востокова, Добровскога, Зрињског ИТД.;

В) генетив оних имепица, које значе Ipe-
зиме: зато, што је он обично у множини сматра се као
присвојни придев: „Пред њу шеће Атлагића злато“,
„везак везла Љубовића Фате“, (М1К]., ТУ, 470.),
„Омрт мајке Југовића“, „код Остојића випограда“
(Divk., 44.), „Кула Ђуришића и чардак Алексића“
(Новак, 37.), па чак и генетив у једнини: „пита њега
љуба Радојице“ (Данич., 20.), „верна слуга Гавана“
(Divk., 44.), где не значи презиме него име, али је ово
врло ретко и само у нар. песмама — јамачво због стиха.

у) кад ] егенетив од више именица (без атри-
бута), којима нешто заједнички припада: „љубав богаи
оца“, „крвницима оца и матере“ (Новак., 37.);

в.) кад је у генетиву име (обично с атрибутом), које
би се могло сматрати као логички подмет, може значити
да њему припада оно („главна“ реч), чему се додаје; а
то, чему се додаје генетив, обично је именица, која значи
неку радњу или стање: „Орање Краљевића Марка“,
„од бесједе Арнаут Османа“, „по заповијести бога,
спаса нашега“, „велике гослоде молба по готову
заповијест“, „тешке муке сина мога“, „у нестадак људи
н Станиша суди“, „у почетку игре“, „на свршетку по-
сла учинити штету“, „до пропасти дарства и господ-

ПРИЛОЗИ ЗА СИПТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 13

ства српскога“ (Даничић 18 и 19.), „чује се гри-
љава пушаках низ поље“, „онђе ће бити плач и шергут
зуба“ (Mikl., ТУ, 470.), :„леп је. зоре осмејак, леп је
дана огрејак“ (Бр. Радичевић); | ДЕ

г.) имена у генетиву зниче принадање и онда, кад
иженују носиоца какве особине, тлавном речју казане; тако
имамо: „Невјера љубе Гру] ичине“, „у просто:и срца
својега“, „познавши сладост слободе“, „за здравље
свијех нас“, „тврђа Србина у вјери“, „не могох сз
првмакнути од висине вите јеле, од брзине жубер-
воде, од љепоте младе моме“, „већ по правди бога исти-
нога“, „тек што она осети силу ватре“ (Даничић,
стр. 17.)(") итд.

Напомена. Као што се може наћи по који пример,
и у народном и у књижевном језику, од једног само имена
за посесивну употребу наш:га генетива (као што је на пр.
оно провинцијално: „с бјела двора ње прозора“, „ње го-
сподар драги“, „ње се љепота разгласила по свијету“, Дан.,
39., или оно из књижевног језика: „ја сам хлеб живота“,
„ао мисли, тужне срца тајне“. „пе дајтб се опет у јарам
ропства ухватити“, Дан., 14.) ("), — тако се још чешће
правилни и умесни посес:вни генетиви замењују придевом
или заменицом присвојном. Овоме је узрок. велика влада
иногих присвојних придева, који долазе не само у приме-

(') Не знамо да ли овде или под а.) да ставимо примере:
«доброг је вина и киселица добра, «здравље је највеће благо
овога свијета» (М:К].. 470.).

(2) Разлог сс овом одступању од правила тражи у том, што
се од неких именица не може начинити присвојни придев: атрибу-
тивни додатак посесивном генетиву може по некад заменити цела
додана реченица, почета заменицом који: «реч, што чујете. није
моја него оца, који ме посла», Бошк., 10., — «јер сте ви
сви синови видјела и синови дана», „ни]есмо нити ноћи нити
таме», Divk., 44.; — нека је овде поменут и онај случај, кад
св генетив, удружен с комитативним номинативом, употребљава за
припадање: «брат Капетан-паше из Зворника», «да 4' је кула
славног кнез-Лазара", Даничић, 47.

16 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

које бележи градиво. иде обично и какав атрибут; а и
овај се, као и генетив присвојни, може без велике про-
исне у значењу, особито кад је употреба честа, претворити
упридев (за градиво):. „бисерна грана“, „свилена
марама“, „гвоздена полуга“ итд. |

4. Гепетив за предиет (објекат).

После овога кратког свртања у област аблативну вра-
тимо се другој најближој Функцији правога генетива.
Показујући „везу неодређенога односа“, посесивни генетив
лако прелази у објективни (слично комодалном акуза-
тиву самосталном у зависни), те реч у њему показује да
ономе, што она именује, као припада радња, исказана гла-
голском именицом. Ове именице, од глагола изведене, TO-
TOBO су у свем једнаке с некадашњим именским обликом
глаголским — пнФинитивом. ( тога је уз те глаг. именице
у ст. слов. језику могао стајати и акузатив („по грнштин
мн 0тъ БОГА ЕЄАНК ЫН AAP“, Mikl., IV, 86.). Па
као што на овај начин генетив, звачећи прави објекат
глаголској радњи, заступа акузатив, тако може он дола-
зити и место кога другог падежа, али као да и овде над-
влађује Функција посесивна Функцију неправога објекта.
Тако дакле имамо: |

а.) Генетив уз глаголску именицу место акузатива
уз глагол: „зидање Раванице“, „учење писма“, „по
разбићу Турака“, „без прољева крви од Србина“, „на
просидби лијепе ђевојке“, „удаја сестре Ayma-
нове“, „без питања цара и везира“, „не била вас ва-
шег брата жеља“, „а за Љубав Даре сестре своје“,
„безмерно пиће вина н ракије“, (Даничић, 49. и 50.)
ит. д.; — с овим је правим генетивом изједначен врло
поучљив, истина редак, случа):

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 17

6.) Генетив уз именицу место генетива (аблатив-
ног) уз глагол: „(Ове у страху бога великога“, „све
од страха малог Радојице“ (Данич., 51.); тако је
и оно: „у игрању прстена“ (ibid.), па тако и:

в.) Генетив уз именицу место датива уз глагол:
врло ретко, као и ово напред; тако имамо: „И у црну
земљу погледаше ја од чуда лијепе ђевојке“, „за над
вјечнога живота“ (глаголи су: „чудити се, надати се
чему“, Дан., 51); и најпосле:

г.) Генетив уз именицу место инструментала уз
глагол : такође врло ретко: „Господар ној узима од мене
управљање куће“, „6 договором кућана продаје (ста-
решина) што је за продају“ („управљати чим“, „догова-
рати се с Бим“); али може и уз именицу доћи инструмен-
тал: „за владања Киринова Сиријом“ (Дан., 51.).

Да је овај објективни генетив близак посесивном,
види се и по том, што се и он може заменити посесив-
ним придевом: „без питања султанова“ (м. султана),
„од велика страха Мијатова“ (м. од Мијата), „служба
божја“ (м. богу), „од његова страха великога“ (Да-
ничић, 53.).

Напомена. Овде је, мислимо, најзгодније навести
ону анормалну и доста ретку појаву у нашем језику: да
по некад и уз глаголе (прелазне) може доћи генетив ме-
сто авузатива — за објекат. Велика употреба и правог
п аблативног генетива изазвала је ову појаву, којој као
да на први поглед нема разлога. Колико је на овом ме-
сту померен акузатив и замењен генетивом још у ст. слов.
језику — може се видети у Миклошићевој синтакси, стр.
495. одавле дознајемо да тамо тек почиње оно, Бод нас
већ довршено, правило, да се, т. ј., у ст. слов. језику
прави акузатив једнине најчешће замењује генетивом у
именица мушк. рода, и то највише оних, што име-
нују нешто живо, ређе осталих м. рода, још ређе сред.

гласник LXIX. 2

18 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

рода, а најређе од придева и заменица. Колико је овој
замени помогла блискост партитивног генетӣва, толико је
она још више изазвата с великим развитком акузативних
Функција насталом потребом, да се акузатив и обликом раз-
ливује од номинатива. То је узрок, што се акузатив из-
једначио по облику у нашем језику са свим с генетивом
баш у именица мушк. рода, чи) је стари облик акузативни
једнак с номинативним: имениде жен. рода имају акузатив
једнине већином друкчи]и од номинатива, а именице сред-
њега рода ретко (или бар много ређе него мушкога) имају
потребу, да разликују падеж за објекат (акузатив) од па-
дежа за субјекат (номинатив). А што је баш генетив до-
шао да замени већ нејаки акузатив — још је један раз-
лог више, да верујемо у постављену ипотезу о првобитно)
близини и сродности најетаријега косог падежа са свима
потоњим млађим: генетив партитивни, неправога објекта,
па и посесивни ближи је акузативу, него икоји други коси
падеж. Али и то, што је било потребно да се изврши са
старим акузативом муше. рода (м. ст. словенског: „родить
сънъ“ да буде у српском: „родиће сина“) није без по-
требе изазивало даље аномалије, те су и врло ретки слу-
чаји, где би и авузативи од именица средњег и женског
рода (свуда се разуме једнина) били замењени генети-
вима (*). Ти ретки случаји, који се у књижевном језику
сматрају као неправилни, у нар. песмама су ови:

а.) Генетив једнине место акузатива од именица
мушк. рода, које не именују што живо: „Бако је сунце
послало да пита месеца“ (Нар. Прип., стр. 71.), „упитај
најприђе љешнива па ораха“ (ibid. 117.), — „Бије
Беча са четири стране“, „града зиђу“, „он узима мача
зеленога“, „и помести двора бијелога“, „кажите
ми друма сарајевска“ (Mikl., ТУ, 497.) ит. д;

(би стари акузатив множине треће личне заменице замењен
је генетивом мн. — јамачно зато, што је с њеним обликом (WM = је,
ње: постао истоветан акузатив једнине, који је, као што знамо, та-
кође замењен генетивом (ју: jê чем) == је (№): их |.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 19

6.) Од именица средњега рода: „Виђех чуда прије
невиђена“ (овде је можда генетив због саме речи чудо),
„моли ујца, прежаркога сунца“ (М1К]., IV, 497),
„Чувај, царе, ти господства твога“ (") (Бошк., 28.);

в.) Од именица женскога рода: „Виче Марко љубе
Анђелије“, „млад си јунак, изгубићеш главе“, „дај, ђе-
војко, русе главе твоје“, „што ти водиш љубљене
ево] ке“ (Mikl., 497.), „кажите ми стазице до те
свете водице“ (Бошк., 28.);

г.) Од именица и придева у множини: „Те повата
свијех у планини“ (М1К]., ibid.), „па вас може с коњем
прегазити и грднијех ђеко оставити“ (Данич., 131.).

5., Генетив за део (партитивни).

Показујући део (само не самостални) неко целине,
овај би генетив можда требало да дође одмах после по-
сесивног, јер је однос једнога дела према целој ствари
најближи и најсличнији с односом једнога члана из реда
ствари према целом реду. Али се место овог правог гене-
тива морало мало померити једно због наведених аблатив-
них, а друго због сад остављеног објективног генетива
— зато, што су сви они и обликом својим врло блиски
првом, посесивном генетиву. Разнолике пак случа]е пра-
вога партитивног генетива разредићемо у две главне томиле
— према томе, да ли уз генетив, којим се казује целина,
маса, долази и реч (именица, заменица, или број) која
значи део, и то ће бити први, да га назовемо, именски,
или уз генетив не долази никакво име за део, те он сам
неодређено исказу]е део, и то ће бити други, да га Ha-

(5) Овај пример по Миклошићу иде у ред оних за партитивни
објекат уз глаголе, који значе опажање (Mikl., IV, 494.); упорсди:
5., под 6.), В.), 6.).

9+

20 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

зовемо, глаголски (*) партитивни генетив. Уз овај други
треба додати и партитивну (и њој сличву) употребу нашега
генетива у реченицама без подмета.

а.) Именски партитивни генетив
(Део се казује особитим именом).

Овај се генетив може распоредити по речима, које
именују део неке количине; те речи могу бити:

а.) Именице, које собом значе количину или меру;
то су: честица, деоница, пола (по), четврт, трећива, кришка,
крушац, парче, комад; — кап, зрно, струк, грана, лист
(артије, књиге бијеле), перо (кукуруза, лука),
корен, чесно, жица, кора, крај; — удо, глава (шећера),
главица (купуса, лука), грло (говеда), рамо и плеће
(меса); — табак, зубља (луча); — груда, грумен, шипка,
колач; — залога) (хлеба), растегљај (конца), потпраш-
љај (барута), мешња (брашна), вешалица (меса), ру-
чица (лана), шака, прегршт, наручај и наручје (дрва);
— бокор, џбун, кита (цвећа, ружице, маслине, перја,
злата, својте, соколова), прамен (магле), труба,
крла (платна), руно, мотовило, витлић, кудеља, точак
(воде); — пасмо, клупко (пређе), низ и низа (јагода,
бисера, дуката), венад (лука, смокава, паприка),
гриња (ораха, смокава), споп и снопак (ђетелине),
хомут (сламе), дизија (дувата); — јато, стадо, ерд,
буљук, чопор, коло, чета, облак (дима), река (Ерви),
гомила, сплет (змија), насад (јаја); — стог, камара,
калуп (сапуна, дувана), шатор (платна); — бреме,
товар, воз, кола, лађа, мазга (блага), — кула (гроша

,' А

{ ) И ако називи нису баш тачни, јер и овај други претпо-
ставља неку реч, бар џзамишљену», која казује део, — опет нам
се чине згодни с практичнога гледишта.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 91

и дуката), кат (хаљина), кеса, бисаге, ћемер, чизма
(све: блага); — врећа, котарица, мех, тулум, чаша,
купа, кондир, пехар, боца, чабар, ћуп, котао ('), казан,
ведро, чанак, бадањ (меса), кашика (јухе); — ока, ли-
тра, драм, — аршин, пед, стопа, — плуг (земле), ланаци
др. оваке мере; — јарам, плуг (волова), синџир (робља);
— година, месец, недеља, дан, сахат, конак (хода); —
дуват, грош, пара, динар, Франак, ооринта итд; — MHO-
жина, малина, број (ученика), породица, кућа (Петро-
вића), врста (витезова), Даничић, 70. и 78. и Bome.,
стр. 18. и 19. — Именице, које долазе уз ове овде изре-
ђане речи, а показују чега је узет колики део, стоје у ге-
нетиву множине, ако су заједничке (а по некад и
властите), зу генетиву једнине, ако су матери-
јалнеизбирне (или и мислене). — Kao што је мзђу
наведеним именицама реч пола (MOAS) изгубила своју суп-
станцијалност, те долази више као прилог за меру, тако
се и друге неке именице употребљавају за количину не у
свом обичном смислу: „имају сила писмени]ех св] едо-
чанства“, „чудо паса изједоше вука“; такав је и ге-
нетив-прилог за меру трошице: „само је узео трошице
воде“ (ева три примера у Mikl., ТУ, 474.); — овамо би
требало ставити и примере: „даде два новца прида, BO-
зарине пет стотин дуката“, „и опеладе хиљаду AY-
тата“, „он му даде пуну купу вина — ожђелдије и
добродошлице“ (Бошк., 19.).

В.) Заменице показне, просте и сложене свакога лица
(обично у средњем роду једнине: ово, TO, оно) и лична
трећег непознатог љица, проста и сложена: количина,
коју оне казују, врло је неодређена; тако имамо: „С ово
брата дочекаћу Турке“, „да поједем ово сира“, „не

—

1) И «кабао> : у старом: «соли трии кьблих, Mikl., 1У, #74.

99 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

једе ништа за то дана“ (Mikl., ТУ, 475.), „оно кућа,
што није било изгорело, Срби раскопају“ (Нов., 18.), „што
остане кићених сватова“, „прикупи још нешто бећара
и самовољаца“, „која вас је оно говорила“ (МіКІ.,
415.), „свавога вас као отац децу молисмо“ (Бошк.,
20.), „што год има у Сењу јунакћ“, „не да прида
ништа“ (Даничић, 69.) итд.

у.) Бројеви — такође могу казивати део или, боље,
одређивати количину; али су они двојаки: одређених
неодређени, према томе, какве су им основе; тако дакле:

а.) Број одређени, разуме се, прост, па било основни
(cardinalia), било збирни (distributiva), — може имати:

аа.) основу придевску(“): то су бројеви: један,
два, оба, три и четири; тако имамо: „Који је једнога
нас поздравио“, „пофи вас један“, „а ти узе једно
сирочади“, „нас два се лично невиђали“, „пошто њих
двије отиду у цркву“, „вас четири душом поднесите“
(Данич., 82.); (особито слагање рбчи имамо у примеру:
„И натовари оне три коња“; Нар. припов., 152.);

06.) основу именичку : бројеви овавих основа могу бити:

аа.) основни (саг41па11а); то су пет, шест
итд., — по постању збирне именице; име бројеног иред-

мета стоји у генетиву множине, а сами бројеви остају He-
променљиви, чувајући свој номинативно-акузативни облик.
Тако имамо: „Пошетало је пет ђевојака“, „збор 360-
рило осам везирова“, „пав ме девет огреја сунаца“,
„десет вас је у матере било“, „пије вино тридест Уд-
бињана“, (М1К]., IV, 477.), „с девет браће, девет
војевода“, „вели њему дванаест владика“, „Арап има
четрдесет слугу“, „и даде му триста пратилаца“,
„четири ста витезова излећеше из затвора“ (Даничић,
79.); — да бројеви долазе непроменљиво, види се из ових

Į!) «адјесимвеће numeralia?, Mikl., IV, 476.

о

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 93 ·

примера: „Код она два храста“, „био сам у оба та
и} оста“, „преко три горе зелене“, „и сутри га стране
опколише“, „су његово триста п] ешиваца“, (Mikl.,
ТУ, 479.); — врло је редак пример тобожње Флевсије у
бројевима већих од четири: „од његове четири нахије
и петије брда широкије“ (Mikl., IV 478.).
Напомена. Место простих основних бројева по me-
кад могу доћи бројне именице, изведене наставком
ица, ина, иња, ак; ове на ица долазе као број за људе
или животиње мушкога рода. Тако имамо: „двојици jy-
нака“, „тројици добријех јунака“, „подај оно тро-
јици волова“, „а двојицу младе (акуз. множ.) усатише“,
„тројицу јих уфатио жива“, „нас четворица да старс-
шујемо“, „)еданаесторици апостола“, „а шестину раном
обранили“, „тринаестина ученика“, „његово стотину
пандура“, „пре дваестину година“, „добављена за осмак
дуката“, „собом води десетак Тураках“ (готово све

у Mikl., ТУ, 480.).

ВВ.) збирни бројеви (distributiva): сматрају
се такође као именице, кад су у једнини средњета рода;
у генетиву једнине стоји додана збирна именица, KO-
јој се збирним бројем казује количина јединака или ствари;
тако имамо: „И посјече двоје арапчади“, „одведе му
двоје (°) ђоце Младе“, „обоје се деце посветило“,
„викну Јуже ђеце деветоро“, „шесторо момчади“, „чет-
воро паунчади“, „те ухатих двоје циганчади“, „та-
руфи двоје липова дрвљади једно о друго“, — али
н уз основне просте бројеве може долазити збирна име-
ница у генетиву једнине: „чувајте ми девет унучади“,
„јер се свувло девет браће младе“, „у нас бјеше ce-
дам браће“ (све у Mikl., ТУ, 482.);

(1) Ако уз број долази лична заменица, онда он може бити
збирни, само ако су чељад разнога пола и узраста; према томе нас
двоје није исто, што и нас два (брата, човека итд.) или нас д во-
јица; нас двоје дакле значи: аја и жена?, «ја и дете» итд.

24 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

5.) Бро) неодређени, такође може бити по основи
двојак :
аа.) основа му је заменичка ("*): ово су тако зване
„бројне заменице“ у средњем роду једнине: колико, то-
лико, неколико, николиЕо; њима се казује неодре-
ђена коликоћа или број онога, што се именује генетивом,
који уз њих долази: „Колико леба појела, толико једа
имала“, „колико воде попила, толико суза пролила“,
„Коливо људи, толико ћуди“, „па повика неколиво
слугу“, „за то нема) бриге николико“ (Данич., 64.);
66.) основа му је придевска: ни ово нису прави бро-
јеви, него налик на бројне именице, напред наведене (7),
управо „бројни прилози“; то су: иного, пуно, више,
доста,често, дуго, големо, туште, — мало, мање,
слабо; тако имамо: „Нас је мало, а много Маџара“,
„што више грми, мање дажда находи“, „у мен’ има пуно
ђеце“, „још су се дуго дана гостили“, „ту ће бити ro-
лемо помоћи“, „доста људи, добар јунак“, „зубовах
је туште изоштрила“, „често пута“, „елабо знају ју-
начкијех пјесама“ (cse у Mikl., IV, 483.); — такви
су неодређени бројеви и речи: иоле, добре, изобила
и само још: „Нас има добре“, „ђено роди изобила вина“,
„да има иоле памети“, „док још браће у походе дође“
(Данич., 65. и 67.)

6.) Глаголски партитивни генетив

(Део се не казује особитим именом).

Генетивом се, као и напред, казује име целине, масе,
али се мисли само неки део, и ако за део посебна реч не
долази: по неодређености тога дела овај глаголски пар-

(5 Miklosich, IV, 482.

(2 Сила, чудо и друге, које изгубише своју супстанци-
јалпост. |

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 95

титивни генетив најближи је именском уз неодређени број.
Глаголи су већином прелазни, те као да ће парт. генетив
у исто време бити увек и објекат, пошто би, да се не ми-
сли део, место генетива дошао акузатив („да ватре по-
тражим“ према „сестру потражити“, Mikl., IV, 491.).
Али једно зато, што ни сём акузатив, као што знамо, не
мора бити у реченици увек и само објекат, а друго и зато,
што генетив, долазећи уз глагол, „различно може стајати
у реченици према положају, који би заузело име, Боје re-
нетиву припада“ (°), а које св сада не исказује, — због
тога, велимо, партитивни генетив уз глагол не мора увек
бити исто што и објекат. Он је у главном двојак према
реченици, у којој је. Тако имамо партитивни генетив:

«.) У реченици једночланој (без подмета).

Генетив је партитиван, али, будући у реченицама ет-
зисте" „нјалним, стоји као други, именски, део „сложеног“
прирока, и по некад одговара номинативу-подмету других
језика (*). Примери би се могли разређивати по глаголима,
уз које стоји овај генетив. Најчешћи је, разуме се, гла-
гол јесам, а долазе и његови заменици: бити, имати,
трајати, тећи итд., слично ономе, што видесмо у но-
нинативним егзистевцијалним реченицама без подмета, те
има и реченица с глаголима повратним (трпним). Тако
дакле имамо партитивни генетив:

д.) у егзистенцијално) реченици уз глагол: јесам и
бити: „Од како је сви] ета“ (Mikl. „Subj. Sätze‘, 37.),
„док је гласа Краљевића Марка“, „док је мепе и на

(1) Ниђвећтапп, «Zur Сазизјећге», 272. Према томе na-
лази писац да у Зенду генетив стоји: «место прирока уз verb.
8155.7, «место подмета?, па тек (место предмета» итд., ibid.
273. и 275.

(2) Miklosich, ТУ, 486.

96 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

мени главе“, „биће кише“, „и плачите док вам буде
суза“ (М1Е1., ТУ, 486.), „ђе је браће, ту је и au-
јела“, „док је телаца, биће и новаца“, (Нар.
посд.); — нек буду поменути и примери: „на ти воде,
мајко моја“, „ето вина ладна“ (ibid.), где речце на и
ето не долазе као усклици;

6.) уз глаголе: имати, — трајати, тећи, — изићи,
доћи, измилети, — живети, грејати итд., уз које би, да
се не мисли део, место генетива стајао номинатив, било као
други део именског прирока, било као подмет; тако је: „У
свијету има злијех звјерова“, — „докле траје сунца
и мјесеца“ (Mikl. S. S., 51.), „док од њега тече
мушке главе“, — „да је из мене крепости изишло“,
— „и јуначких полетило главах“, — „ту измиље не-
каквога пука“, — „да је и других учених људи
живело“, „Који живе доклен сунца грије“, — „кад има
хљеба, нема соли, а кад има соли, нема хљеба“, „имало
је код њих и другијех слугу“, „гдино је и новца
имати морало“ (М1К]., IV, 486. и 487.);

6.) уз глаголе повратне — трине: врло ретко: „Из-
миче се хљеба“, „премакло ми се новаца“, „прибрало
се жита“ (М1К|., 486.); — у примеру „ђевојка Be-
лика или мала, једнако јој се хоће сватова“ (Нар.
посл.) имамо партитивни генетив за објекат, а такав је
редовно :

В.) У реченици двочланој (с подметом).

Распоред партитивног генетива за објекат удеси-
ћемо по глаголима, уз које долази: уз неке је објекат
више партитиван, уз веке мање; неки су опет гла-
голи такви, да чине прелаз онима, што имају уза се гене-
тиве неправог објекта и циља, а сви су само прелазни.
Тако дакле овај генетив долази:

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 97

A.) за објекат, од кога се мисли само неки део, уз гла-
голе: имати, узимати, захитити, — јести, пити,
— носити, донети, изнети, — дати, слати, спре-
мати, — набрати, награбити и друге сложене
с предлогом на; тако имамо: „Ја поља имадем, стадо
да напасем, а и воде имам, стадо да напојим“, „имам
браће и остале својте“, „да ладне воде заитиш“,
„из образа крви усатила“ (Mikl., 484.), „као да си
дошао ватре узети“, „те донесе винанракије“, „леба
носим, а гладан сам“, „дај тртовче изнеси ми платна“,
„нек нам пошље у помоћ а] дуба“, „воде пише, леба
заложише“, „и што једу хљеба царевога“, „па cje-
доше аге вечерати сира, љеба, ракије и виваи де-
бела меса овнујскога“, „славе рајске уживале“
(Данич., 83. —85.), — „дај ми, боже, вјетра са uia-
вине“, „спремај нама вина и духана“, — „пак да пу-
ста блага награбимо“, „да наберем по Мирочу биља“
(Mikl., 484.), — „бирај платна, Баквога ти драго“,
„да наберем костолома“, „и накупи жутијех ду-
ката“ (Даничић, 83.); ове примере уз глаголе, сло-
жене с предлогом на, не треба мешата с онима за неправи
објекат опет уз глаголе, сложене с предлогом на;

6.) за објекат, и то не за неки део, него за цео
предмет, али у неколико ограничен, као само привремен ('):
тада геветив долази уз глагол: тражити, искати, хтети,
желети, волети, чекати итд; тако имамо: „Да му
тражи лијепеђевојке“, „да ватре потражим“, „душе
спасенија ишту“, „милости хоћу а не прилога“,
„би ли, мајко, каквијех понуда“, „ако жели с њима
пријатељства“, „свињче воли снијега, него mehe“,
„кад се сестре брата поужеле“, „дара чекају“ (а прави

ааа рори раць ьар

(1) Mikl., IV, 487.

28 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

објекат: „свате чека“), „тело санка жуди“ (Данич.,
86.); — место глагола могу бити придеви истога значења,
а често и основе исте: гладан, жедан, жељан, сухо-
тан: „Ил’ си гладан хлеба би]елога, ил’ сухотан
меса дебелога, ил’ си жедан вина руменога“, „e
сам жељна рода и катере“ (М1К]., 491.).

Напомена. Значење се овога генетива врло блиско
додирује са значењем немања, недостајања, потребе:
с тога је, мислимо, умесно навести овде и онај аблативни
генетив који долази уз глагол требати("), потре-
бовати; тако имамо: „требати млијека“, „мудрипе
им друге не требује“, али место генетива долази, врло
ретко, и акузатив: „пак му само мрву требоваше“ (М1Е].,
IV, 459.);

в.) за објекат, још у мањем смислу партитиван —
уз глаголе који значе какво чулно или умно
опажање; то су: видети, угледати, познати; пи-
тати, чувати, итд. Генетив је мање подобан, да искаже
прави објекат: докле акузатив показује да подметова радња
са свим овлађује предметом, дотле генетив само значи по-
кушај (*) у том смислу. Тако имамо: „Да ја видим белога
Будима“, „виђе кнеже радоснога гласа“, „угледала
удовице црне“, „ту момци гледају ђевојака“, „позна
коњиц своје госпођице“, „знаш ди, Марко, воде ја
механе“, „окусили дара небескога“, „пази мене драге
сестре моје“, „пита мајка Дамјанове љубе“, „љуба
пита Љутице Богдана“, „то је Марко послушао мајке“,
— па можда и: „што чуваху царевогаграда“, „чувај,
царе, ти госпоства твога“ (М1К]., ІУ, 494.).

==

(') Овај се глагол обично говори само у трећем лицу једнине
и множине — без подмета.

(2) «Рје thätige Kraft wird gleiehsam nur versucht un с.
hoben, nicht егѕсһорі?, речи Гримове y Mikl., IV, 487. -

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 29

6. Генетив за циљ (сепе уца finalis).

Овај прави генетив, слично акузативу за циљ
(који је некада био у већој употреби, па је с потоњим
развитком језиковним замењен нешто генетивом, а још
више дативом), показује предмет, до кога се пружа Epe-
тање или који се достиже радњом глаголском(').
Паралелност, дакле, коју видесмо између генетива и аку-
затива Бод правог објективног и партитивног генетива —
овде се само даље потврђује (*). Глаголи, уз које долази
овај генетив, могу бити двојаки:

а.) Субјективни — средњи, који показују кретање;
то су: доћи, пасти, запасти, допасти: „Дошњашој
ми ZEMAE поморьскыю“ (7), „јер ако му ђегођ руке
дођем“, „не могосмо томе краја доћи“, „ако ми паднеш
шака, знам шта ћу с тобом чинити“, „допануо ропстваи
тамнице“, „нити паде ни рана допаде“, „зашто, брате,
западе тавнице“ (М1К]., 502.), „тешке сам ти муке
допануо“, „чобан тако дође главе аждаји“ (Даничић,
108. и 104.);

6.) Субјективни — повратни, сложени с предло-
20M „до“, уз које би, да су прелазни, место генетива CTA-
јао акузатив правога објекта; то су: доденути се: „Тако
се поплаши (вук), да се јарета и не дођене“; — дотаћи
се и дотицати се: „дотаче се хаљине његове“,
„оздрављаху сви, који га се дотицаху“; — додирнути
се: „додирне се руком огња“; — за тим: дочепати

(5) Као што се види, он је готово истоветан с генетивом,
који иде уз предлог до; Miki., IV, 501. и 519.

(2) Ре гаск, ор cit., 40.

(3) У старом нам језику био је доста обичан у овом конкрет-
ном смислу: Данич. 102. и 103. — По Даничићу је можда и
генетив дома остатак овога конкретног значења циља: «већ XO-
димо дома путовати», уи хобаше дома да отиде», ibid.; па тако
и у другом значењу: сон је дома» (Mikl, ТУ, 512.).

30 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

се: „кад се Комнен дочепао кључа“, — докопати се:
„како се докопају шуме“, — добавити се: „кад се Ma-
џар књиге добавио“, „не би ли се добавио друга“, —
дохватити се: „ђевојке се руком дохватио“, — „дом-
чати се чега“, — „дојмити се кога, чега“ (Данич.,
101. и 102., Mikl., ІҮ, 503.).

7. Генетив неиравога објекта.

(репеНуцз атеси objecti)

Одмах за Финалним, мислимо, треба да дође генетив
неправога објекта, који је по Миклошићу такође из
реда правих генетива('). И овај је генетив аналоган
акузативу: он потпуно одговара „двогубом“ акузативу или
двема објективним акузативима; ово особито онда,
кад генетив долази уз глаголе прелазне и повратне, који
значе пуноћу (*), те су обично сложени с предлогом на.
Од поменута два акузатива онај први (за лице) остаје и
овде као акузатив — за прави предмет; онај други
(за ствар), зато, што се обично мисли само неки део веће
масе, замењује се генетивом — за неправи предмет (*).
Уз глаголе повратне заменица се заступа први акузатив.
Тако, дакле, акузатив неправога (другога) објекта долази:

а.) Уз глаголе што значе: пуноћу, обилност радње,
те су тога ради сложени с предлогом на(“), а могу бити:

(1) Divković, «Sintaksa za našu školu”, стр. 51., удружује
овај генетив с оним за «Својство? (qualitatis), и ставља га у ред
аблативних генетива.

(2) Delbrück, ор. cit., 41.

(3) Примеру: „«Научићу вас нешто ново» одговара пример:
«Па је Марка воде напо]ио.*

($) Предлог на додази глаголима као префикс у пет значења,
и четврто му је, вели Миклошић, оно, кад означава да је радни под.“
мет радњу извршио до краја — («bis zur Sättigung’), Mikl., ТУ, 214.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 31

а.) Прелазни: напојити: „Гу их Иван вина na-
појко“, — нахранити: „и дебела меса нахранио“.
— назобити: „три пут га је зоби назобио“, — на-
цедити: „пол купице јида нацидила“, — натући: „на-
тучен је приповиједака“, — најести: „наједе га
пива и јестива“, — напртити: „напрьени робе сва-
којаке“ (М1К]., ТУ, 506.);

В.) Повратни : натрејати се: „Да се јарка сунца
нагрејемо“, — наносити се: „здрављица се наносили“,
„младости се младовали (намладовали)“, — наживети
се, находити се: „срећице се наносили, лепа житка
наживели, добре среће находили“, — напити се: „ја
се наших жубер-воде“, — намирисати се: „намри-
сах жуте дуње“, — накитити се: „кад се Марко на-
витио вина“, — нагледати се: „наглед'о се бијела
свијета“, — наљубити се: „вјерне сам се љубе Ha-
љубио“, — насећи се: „турских сам се глава насекао“

итд. (М1К]., IV, 506.), — наслушати се: „да С на-
слушам трупка од коњица и јаука од добрих јунака“,
— наспавати се: „да се санка наспавамо“; — тако

је и: „ко се дима не надими, он се огња не огрија“,
„ту се Сава натрошио вина“ итд. (Данич., 95., 96.);
б.) Уз глаголе, начињене од основе: пун, Боји су по
значењу слични с онима сложеним с предлогом на, и који
такође могу бити прелазни и повратни, — па тако и уза
саме придеве: пун и сит (и глагол наситити); тако
имамо : напунити: „Напунимо кулу џебехане, напунимо
добријех јунака“, — испунити: „Бог да испуни вас
сваке радости“, — придев пун: „чарна горо, пуна ти
си лада“, „прва срећа, пуна чаша цвећа; друга срећа,
пуна чаша вина; трећа срећа, пуна чаша једа“, — сит:
„Кад сам сит ишта, нијесам гладан ништа“, „но сам CA-

39 ПРИАОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

тан тога путовања“, „нијесам се крвце напојио, ни
јуначка меса наситио“ итд. (Данич., 97., Mikl., ТУ, 507);

Напомена. Овоме је генетивном генетиву примаквут
и с њиме изједначен аблативни генетив, који долази после
глагола, по значењу супротних овима за пуноћу: отре-
сти се, одужити се, остајати се, опростити, осло-
бодити и после придева прост (греха), лишен (чега)
итд., који ће бити поменути на свом месту (тенетив за
одвајање); исто је тако сродно значање овога генетива не-
правог објекта и с поменутим већ партитивним објектом
уз глаголе: желети, тражити и чекати и уз придеве:
жељан, жедан, гладан итд. Спомињемо ове две додирне
тачке разноликих Функција нашега генетива — с намером,
да се види како развитак падежне употреба не мора увек
ићи тачно одређеном логичком путањом, него се често
управља само по асоцијацији представа, буди зашто и буди
како удружених и једна другој примакнутих.

в.) Уз глаголе, прелазне и повратне, по значењу
блиске онима, уз које долази и генетив за циљ; то су:

а.) Повратни: примити се: „Прииише се поља
Удбинскога“, машити се: „па се маших Босне Ba-
мените“, хватити се: „тер се вати брда и долинах“,
„чиста се злата рђа не хвата“, задести се: „у вино
се збора зађедоше“, — задужити се: „ал се бише
дуга одужили“, — ка]ати се: „вајуһи се свога беза-
коња“, — заборавити се: „заборавивши се бога и
закона“, — разабрати се: „а када се разабрао санка
весела“, — огрејати се: „а често се сунца огрејао“,
— ловити се: „он се лови копља свога бојна“, —
држати се: „ко се држи правице, тај не музе кравице“,
—- тицати се: „што се тиче мене самога“ (М1К]., IV.
505.); — и

В.) Прелазни и повратни : опоменути (и — се), спо-
менути (я — се), сетити (и — се), ставити се, удосто-
јити се; тако имамо: „Опомени се и мене“, „да нас среће

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 33

опомене наше“, „епомев’те се дјелах витешкијех“,
„право велиш и бољег ме сетиш“, „ал се сети нејака
Стевана“, „у том с Турчин пушке досетио“, „па се
каје, ставила се душе“ (Данич., 110. и 111.), „опо-
мињући их очине заклетве“, „да се удостојите цар-
ства божијег“ (М1К]., ТУ, 504.).

8. Генетив за игру.

(степе уц5 ludi)

У ред објективних генетива треба ставити и
овај за ирру, чије је значење, налик на значење ненра-
вога објекта, више партитивне природе. Ocem глагола
играти се, уз који долази генетив од речи, која именује
игру, овакав генетив могу добивати и други глаголи истога
или сличнога значења. Тако имамо: играти се: „Играше
се игре свакојаке, а најпосле вука и оваца“, „па
најприје игру заметните проклетога у руке прстена“
(Мак]., ТУ, 511.), — играти се: лопте, јастука,
крмаче, Елиса, изметаљке, мете, гуџа, купе,
ораха, слепога миша, разлаза итд. (Данич. 111.
и 112.); — скавати: „свачу скока“, метати се
и бацати се: „вамена“, теглити се и вући се:
„Блипка“, дизати се: „прошца“, хватати се:
„сламе“; — тако је и: бити се „боја“ („боја бити,
само је ли праха и кога“, „убиј ми се боја три сахата“);
— тако и: „да се мало лара преметнемо“ (разговарамо)
итд. (Mikl., ibid., Данич., ibid.) —

Да би се завршио ред генетивних или правих геве-
тива, додаћемо овима досадашњим и два према својим гла-
голима, тако да кажемо, индиФерентна генетива: за меру
и за време, који би можда по својој адвербијалности
требало да дођу најпосле — испред оног правог адверби-
јалног, аблативног генетива „за начин.“ Положај ових

галасник LXIX. 3

34 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

двају генетива уз глаголе сличан је положају самосталних
акузатива истога имена. По блискости својој генетиву Hé-
правога објекта прво долази:

9. Генетив за меру.

(кепе уџ5 mensurae)

Могло би се рећи да је овај генетив само специјална
варијација предњега генетива за неправи објекат, ограни-
чена на узан круг придева и глагола, заједничког значења.
Док је у ст. словенском он могао долазити онако исто као
и акузатив („растом отъ града поприштњ тєетырь“),
у нашем језику долази само уз глаголе и придеве, БОЈИ
значе вредност или цену; тако имамо: „Вриједи ца-
рева града“, „Bamana бих Цариграда“, „која кошта
сама Цариграда“, „макар га стало главе“, „ниси paja
достајала“, „виле стоје шест стотин’ дукатах“; — „ра-
дин је достојан своје плате“, „лице јој је врено Цари-
града“ (Mikl. ТУ, 508.), „у њу су ти бјеле руке града
вриједне“, „овога н'јесам достојна“ (Данич., 98.).

10. Генетив за време.

Именице, које својим генетивом казују време, обично
имају уза се какав придев или заменицу, као атрибут,
чиме се овај генетив бар по спољном изгледу приближава
генетиву посесивном: унутарња сродност њихова може се
претпостављати по свези, у којој стоји тај генетив с под-
метох граматичке реченице ("). Именице, чијим се генетивом
казује било само једна тачка у времену, било дуже тра-
јање времена, јесу поименце ове: лето, зима, пролеће,
јесен, време, година, месец (и имена његова), ноћ,
час, век, пут, — за тим и речи: живот, рати свет,

—=

(') Hasoa из Sieckc-a, стр., 65. у Mikl., 1V, 509.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 35

кад долазе место времена, за које траје оно, што оне значе.
Тако имамо: „Оне године удари град“, „сваке ће ме уда-
рити стране једног дана и једног минута“, „бог не
плаћа сваке суботе“, „кад Турците јесени дођу на
Мораву“, „не надах се овог пута томе“, „тога часа
оставише оца“, „ми ћомо те често походити, у години сва-
кога мјесеца, у мјесецу сваке неђељице“, — „оне
ноћи кад смо се растали“, „овога љета у бојевима
око Дрине изиђу на глас нове војводе и јунаци“, „свега
љета једна репа, и та црвљива“, „прве године ерпбье
буне био је прост војник“, „шта је овога времена ра-
дила нахија пожешка“, „да с нагледам млада века ти
чарни очица“, „носио га целога живота“, „витешки
свега бечкога рата војеваше“, „еда би вам добро било
овог света и онога“ (МікіІ., ТУ, 510., Даничић,
62. и 68.).
11. Генетив уз одрицање.

(репебуџв negationis)

Особито значење или, боље да кажемо, особити ка-
рактер има генетив у реченици одречној, негативној; & раз-
витак ове употребе може се тумачити на два начина: изо-
станак или немање онога, што значи име у генетиву.
може се узети, прво, као да је крајњи развитак парти-
тивног значења, и друго, Бао особито дисеренцовање
сепаративног значења, полазећи дакле и од старог
аблативног генетива. Миклошић, заједно е другим лингви-
стима првога реда (°`), партитивност овога генетива у Hera-
тивној реченици види у том, што се овде, вели, прелазним
глаголом исказана радња пориче и целини и сваком, паи
најмањем делу онога, што значи реч у генетиву. Према

(у Mikl., IV, 498. наведени су: Грим, Пот, [дође и Gabe-

lentz, Малецки.
19

36 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

томе и овај би, као и нартитивни, био само нека врста
објективних генетива, те би он у негативним реченинама
прелазних глагола одговарао објективном акузативу аФир-
мативиих реченица. Али чувеви руски граматичар А. По-
тебња (") не усваја тако тумачење, те ће бар за неке oy-
чаје овога генетива имати право, кад вели да глаголи
с одрицањем траже генетив зато, што бележе; миелено
кретање или удаљавање од предиета, литавање
или раскидање везе с оним, што значи реч у
генетиву (*). С тога ће, мислимо, бити вероватна и једна
и друга көнјектура: у једвим се приликама негативни ге-
нетив могао развити и утврдити уз обични партитивии..
— у другим пак уз разнолики сепаративни или аблативни
генетив. А пошто овај „генетив уз одрицање“ не стоји
само после прелазних глагола, удружених с прилогом не,
него иде и уз одречне глаголе егзистенцијалне, те образује
одречну реченицу без подиета; и пошто смо видели да ре-
ченице „једночлане“ могу бити старије од „двочланих“:
то ће бити умесно, ако ову нову Функцију нашега генетива
размотримо: |

а.) У одречној реченици без подмета.

Генетив одречних реченица без подмета одговара,
прво, генетиву партитивном аФсирмативних реченица без
подмета и, друго, номинативу егзистенцијалних реченица
без подмета: о првом би се могло рећи да је и сам пар-

3) A. Потебня, «Изъ запис. по русек. граммат.“, H, 254.
и 255.

(2) Кад би и овај генстив био партитиван, овде би, вели, «HC
пити вина" било истоветно или бар врло блиско с партит. (пити
вина», а то је сумњиво, јер овај други генетив мање зависи од
глагола (може доћи и акузатив: (пити вино”), а први мора бити
баш генетив, А. Потебня ор. cit., 252.—253. Док се, по нашем
мишљењу, аблативно порекло одречнога генстива не мора усвојити
за све случаје његове употребе, особито не за овај пример и друге-

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 37

титиван, о другом да је више порекла сенаративног, абла-
тивног. Ово тврђење мора бити неодређено овако с тога,
што се партитивни генетив толико развио и разгранао, да
се употребљава, као што смо видели, и онде, где не би
нивако било места делу какве целине или броју неке ко-
личине. С тога је и тешко разлучити једне генетиве уз He-
гацију од других; с тога и наш распоред не би могао изићи
тачан и доследан, те се морамо задовољити ређањом примерћ,
по глаголима, уз које долази овај генетив. Тако дакле:

а.) Генетив стоји у негативној егзистенцијалној pe-
ченици уз глаголе јесам и бити: „Да ти није мене
било“, „старца није било код куће“, „нећа бити у дара
бољега“, „ни би мртва ни би рањенога“ (Бошк.,
27.), — „којој овци своје руно смета, онђе није ни овце
ви руна“, „кад није мачке, ниши су господари“, „тог
чадора овђе пије било“, „каде није доре, коња мога,
нека није ни мене јунака“, „кал Момира не буде у
цркви“ (Данич. 127. и 128.), — „коме није вијека,
није му ни лијева“, „до Божића није ни глади ни
зиме“ (Нар. посл.) ятд.;

В.) Уз глагол имати, Бад је сложен с при-
логом не: „Без муке нема науке“, „без друштва нема
јунаштва“, „изједеноме трага нема“, „нема боле-
Бега“ (Нар. посл.), — „нема га код куће“, „у мене мајке
не има“, „њену данас нема пријатеља“ (Бошк., 26.), —
„вема оног, који тебе неће“, „хајдучке куће нема“,
„да такога не има сокола“, „кога нема на дијелу,
нема му дијела“ (Данич., 124. и 125.)(') итд.;
уз глаголе прелазне, Потебњино се тумачење, рекли бисмо, мора
примити бар за Neke генетиве у одречној егзистенцијалној
реченици без подмста.

(!) Између много примера, које овде наводи Даничић, да no-

менемо онај „свако Туре може везир бити, — а јунака нема
као Марко», као згодан, да нам речју Марко у номинативу каже

38 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

у.) Уз глаголе настати ("), остати, пасти и уз
друге неке непрелазне, али много ређе него у прва
два случаја (о. и В.) и готово само у нар. песмама: „Да
јунака бољега не настаде“, „њему дана не свиће Ó H-
јела“, „да од врага не остаје трага“ (МіКІ., Sub. Sätze“,
41.), — „да не падне леда ни снијега — до један
пут у години дана“, „не утече ока за свједока“, „не до-
ходи ловца ни трговца“, „нити пуче пушке ни Ay-
барде“, „његова се кућа угасила, у њу неће кокота
појати“ (Даничић, 129. и 130.); и

д.) Најређе уз глаголе трине — повратне:
„Нит се види неба ниоблака“, „нада те се не нашло
јунака“, „не зна ве ни броја“, „да се таке (ђевојке)
на свијету рађало није, нити ће се родити“, „да се не
зна ни стана ни трага од неверна домаћега врага“
(Данич., 129.).

6.) У одречној реченици с подметом.

Као што у највише наведених примера бесподметних
реченица генетив стоји због негације место егзистенцијал-
ног или подметног номинатива, тако опет у реченицама,
с подметом генетив уз одречне глаголе прелазне стоји ме-
сто предметног акузатива асирмативних реченица. Примери,

у ком би падежу била и реч јунака, да није реченица негативна.
— У реченици: «Нема нико да је бере» не стоји уз глагол re-
нетив од речи нико зато, што ова реч не само није подмет гла-
голу нема, ного и не чини с њиме једну реченицу, већ иде уз
реченицу «да је бере? као одречан подмет. А што у реченици:
«Нема л’ овде у вашим брдима — ил’ девојка иди удовица?»
не стоји генетив, него опет номинатив — долази отуда, што овде
глагол нема л'? стоји место позитивног питања има л'?

(1: Уз овај ставља Миклошић и глагол: нестати као нега-
тиван: «те нестаде међ' нама јунака", «џебане нам нестати
не може», «воде и злобе никад неће нестати» (IV, 360.), а Да-
ничић — мање умесно — све примере генезивне уз овај глагол
ставља у ред партитивних генетива (Синт., 92.).

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПОКОГА ЈЕЗИКА 39

које ћемо навести, бирани су такви, да је у њиховим Te-
нетивима врло мало или нимало партитивног значења (').
А сви су дво]ави по томе, што:

а.) Генетив долази непосредно уз негативан upe-
лазни глагол: „Да не даете ничесаре“, „чега бољ не
дай“, „нит је HTEO Злате сагледао“, „нигде тога BH-
ђели нијесмо“, „не уснуо ена на очи“ (М1К|., ТУ, 498.),
„Ви Грујице ни видели mecre“, „коње дајте, оружја
не дајте“, „и ја длаку промијених, а ти ћуди никада“,
„не зна језика“ (Бошк. 25.), — „коре, Марко, не ори
друмова, море, Турци, не газ’те орања“, „ал: нијесмо,
брате, дријемали, ни из руку чаша испуштали“, „бећар
спава, очију не склапа“ (Данич., 119. ——120.) итд.;

В.) Генетив долази посредно уз негативан прелазни
глагол: на оно, што значи реч у генетиву, прелази радња
глагола позитивнога, али је он везан с глаголом негатив-
ним; треба казати да је позитивни глагол увек или у HHOH-
нитиву или у сад. времену са свезом да, те да он тако
везан за други глагол, негативни, чини с њиме једну це-
лину, једну представу. Тако имамо: „Немој данас крви
учинити“, „син човјечји нема гдје заклонити главе“, „да-
љегаспомињања чинити није потребно“, „неће другоме
воље да квари“ (Mikl., IV, 499.) „не могу својих
послова да раде“; — па тако и онда, кад је од две
реченице, тесно скопчане међу собом, само прва по облику
одречна, а друга се ћутке таквом признаје: „нећеш изић'
ни изнијет’ главе, — а камо ли извести ђевојке“ (Бош-
ковић., 26.) Č).

(1) Тако се може рећи да је радио Даничић (стр. 119.— 122.)
с врао мало одступања. |

(2) Не долази генетив него акузатив, — ако је од две реченице,
чврсто међу собом везане, друга позитивна, по значењу противна
првој: « Никаква јој дара не носимо — него једну киту босиока.?

40 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Напомена. Одступање од правила, да предмет не-
гативних реченица стоји у генетиву — бива особито онда,
кад је он од заменица средњега рода: што, то, 060, оно.
Тако поред примера, мало час наведених (којима се могу
додати и: „али она тога и не слуша“, „Лазо неће тога
ниједнога“, Данич., 123. и 124.), имамо и друге, у
којима ове замснице остају у акузативу, и ако је глагол
негативан: „Кад се ко зариче, да што не чини“, „не знаш
ни то“, „што искаше Израиљ, оно не доби“, „испрва вам
не казах ово“ (°) (Бошв., 26.). Па тако долази авуза-
тив место генетива уз одрицање и од других речи: „ја
не стекох паре ни динара, ни заслужих на ноге опанке“,
„немој, Мирко, друго учинити“, „не води ми лијепу
дјевојку“, „не продаји мајку“ (М1К]., ТУ, 500.), „не
удри јелу по грани, нег младу Јану по глави“, „не зови
зло, јер само може доћи“ (Новак., 39.). Разлог овој
употреби акузатива, баш објекта, у оваким реченицама
може се, мислимо, видети у том, што се овде већа пажња
обраћа на саму радњу, глаголом исказану, — те се пре
може мислити и да се она врши („незови зло“ значи:
„Престани звати зло“), него ли да се пориче.

12. Генетив за одвајање (сепаративни).

„Поређењем индојевропских језика несумњиво се 40-
зваје да је аблатив у заједничком језику бележио оно,
од чега се нешто кретањем одваја, или одакле се полази,
раздвојну тачку или бакву (“): конкретно дакле
или прво значење старога аблатива било је оно, које сад
има наш генетив, кад се удружи с предлогом с или са уз
глаголе за кретање. И по томе глаголи што значе одва-
јање, растављање, удаљавање добивају уза се овај прави
аблативни генетив. А распоред наших примера најбоље

1) Тако је и без подмета: «нема ништа ново.» И овако
< акузативом рекли бисмо да је правилније.
(2) Delbrück, «Synt. Forsch.”, IV, 46.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 41

иоже бити удешен по самим глаголима, уз које долази овај
аблатив-генетив, јер тих глагола има различних и по зна-
чењу и но саставу. Тако дакле:

а.) Генетив показује оно од чега се одваја или ра-
ставља подмет опих глагола, чија основа није
сложена ни скаквим предлогом сепаративног
значења; од глагола повратних, који овамо долазе, по-
уздано се могу узети, вели Миклошић (У, 451.), само
они, који могу ићи е генетивом и кад нису повратни (кад
су без заменице се), јер глаголи који су само повратни
обично имају уза се генетив или датив „неправог објекта,“
Овамо долазе ови глаголи: клонйти се: „За то се TA-
ковијех мјеста клоне сви“, махнути C2: „махни се
тога посла“, проћи се, проходити се: „иди, го-
сподару, а прођи св млађијех“, „још се Нико не про-
ходи врага“, крстити се: „крсти сетињега“, ара-
тосиљати се: „аратосиљали се беглука“, бранити
се: „да сө браниш змаја огњенога“, варовати се,
пазити се, чувати се: „тога да се варујемо“, „и
враг се нази Eyre“, „чувај се пушке чађавице“
чувати, сачувати, сахранити: „Да нас чува куге
и мори] 6“, „сачувај ие боже, биједе невидовне“,
„сахрани ме cej несређе“, курталисати (кога чега),
литросити: „те га једва гвожђа литросише“, лишити
(вога чега), слободити: „слободи га злијех за-
сједа“; — и придеви истог или сличног значења: CAO-
бодан и чист: „слободни сваке сујевјерице“, „и
чис гријеха превелика“ (М1К]., IV, 452. и 453.,
Данич., 105. и 106.);

6.) Генетив сепаративни долази уз глаголе
(прелазне и повратне), сложене спредлозима:
из, од, 0, с, Y; и модификација глаголског значења, и
слагање е овим генетивом — долази највише због ових

49 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

предлога. Глаголи су ови: избавити: „Избави ме муке пе-
сијанске“, изврћи се: „нявфьжеть се сама“, изићи:
„док изиђе ручка господскога“ (М1К]., IV, 456.),
— отрести се: „а да вољу тим навршим вашу, које но
се отрести не могу“ (Данич., 105.), отети се, осло-
бодити се, остајати се, одужити се: „ко Бе отет’
се распа тога“, „да се ропства ослободи“, „како би се
гри] а остајао“, „ко се дуга не одужи, тај се туге не
отужи“ (Mikl., и Дан. ibid); — остати се, оканити
се, оставити се, одрећи се, одметнути се, оглу-
шити се: „остани се, синко, четовања“, „да се уми-
рите и зулума оканите“, „ко се не покаја и зла се не
остави“, „ја се твога брата не одричем“, „који се
биху бога одметнули“, „Милована нек се не оглуше“
(Mikl, 105., Данич., 107. и 108.), — снебити се
(чега), уклонити се: „да се уклони зла“ (ibid); —
ослободити, опростити (као и горње избавити
кога чега): „да га смрт муках ослободи“, „јер је чету
опростио гријеха“ (Veber, „Slovn. ћгуа!,“, 116.), „е
да би нас опростио те напасти“ (Данич., 105.). — И
ако не баш у свем овако. као у ова два случаја, сепара-
тивни генетив долази и:

в.) Уз глаголе (повратне), који значе страх
и стид: генетив и овде значи оно, од чега се одваја — у
мислима —- подмет; глаголи су: бојати се, плашити се,
препанути се, — срамити се, стидети се: „Ко се
бога не боји и ъуди не стиди, бјежи од њега“, „не плаши
се repasa Шишианина“, „те си га се, сине, препануо“,
„ако се и не бојим бога и људи не срамии“; тако је и уз
именицу страх, те поред примера: „зло се трпи од страха
горега“ имамо и: „све у страху бога великога“ (Mikl.,
+58.), пример сличан онима, које наведосмо на стр. 17. за
случа] посесивних генетива, посталих од објективних.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОТА ЈЕЗИКА 43

13. Генетив за поређење
(genctivus compare tionis).

И компаративни је генетив порекла аблативног (‘°),
те долази — слично сепаративном уз глаголе — уз по-
ређене прилевә, да покаже предмет, који по својој Ea-
квоћи (својству) иза неког другог заостаје (*). Али је овај
генетив у нашем језику врло редак, те су нам примери
поглавито у старим књижевним споменицима српско-сло-
венским и у списима старих дубровачких песника; тако
имамо : „Хотен старан кыти, да коудењ вьсахь и(ь)нїн“,
„видех вдиној красненшох късъхь лицешњ“, — „јашу
коње вјетра брже“, „Сунчанице, сунца дража“, „ошт-
paja мача“ итд. (М1К]., 460., Данич., 130.); — у
наше доба само у песмама П. П. Његоша IL: „развеза
је боља слабе свезе“, „ах слободу главе дражу“, „лице
љепше сунца, зоре и мјесеца“ (Дан. 131.). — Ад-
вербијални компаратив долази и као прост предлог: „прво
зоре и бијела данка“ (Mikl., 461.).

14. Генетив за узрок (каузални).

Каузални генетив (стари аблатив) лако се тумачи и
„изводи“ из првог значења аблативног, из „одвајања“:
оно, што се одваја, може бити врло често последица онога,
од чега се одваја, те ће ово оној последици, радњи гла-
голској, бити „узрок.“ Али као год што видесио да се аб-
лативни генетиви за порекло и за градиво додирују в пра-
вим генетивима, тако би се и за овај, каузални, могло
имати разлога, да се придружи генетиву „непрэвога об-
јекта“ — слично ономе, што видесмо кад самосталног аку-
затива за узрок, — те по некима чак и генетиву парти-
тивном, па дакле и најстаријем, посесивном. Колико има

(1) Delbrück, ор. cit., 48.
(2) Mikl., ТУ, 459.

44 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

смисла и потребе овако надовезивање и генерализовање,
остављамо другима да кажу, па се задовољавамо само оним,
што у опате рекосмо још у почетку о приближавању и
једначењу старога аблатива с правим генетивом. Овде ћемо
само навести разне случаје каузалне употребе нашега ге-
нетива. Казујући узрок или повод некој радњи или стању,
исказаном било глаголом било именом, овај генетив до-
лази како у реченицама с подметои, тако и у онима
без подмета, и то:

а.) За узрок жалости или оној душевној асекцији,
која сө казује глаголом жалити и прилогом жао; TAA-
гол је у реченицама с подметом, а прилог у онима без
подмета: „Или жалиш миле мајке своје“, „жалећи
својих воденица“, „жали боже толике муке“; —
„није ми жао ни блага, већ ми је жао срамоте“, „тада
ми је жао брата било“, „жалије му војводе Уроша,
но обадва да изгуби сина“; — па тако и уз именицу у
номинативу штета: „штета тога човека!“ (Дан., 109.,
110., Mikl., IV, 468.);

6.) За узрок чуђењу или дивљењу, када може до-
лазити двојако: (без усклика и е усклицима: 0, да, ах,
нуто, гле (скраћен запов. начин од гледати); тако имамо:

а.) без усклика, како у подметним, тако и у бес-
подметним реченицама (које су понекад од самих генетива):
„Мили боже, чуда великога!“, „драги боже, жалосна
ли дана)“, „један вели: „лијепе ђевојке!““, „види
књигу, нечувених јада!“ (Боше., 24., Mikl., 465.),
„зла колача!“, „бабине среће!“, „тешке муке а
рђаве плаће!“, (Нар. noca), — „ал да видӣш и
друге невоље!“, „гледај памети!“, „слушај чуда!“,
„ал’ да видиш чуда веливога!“, „ја да видиш гиз-
aage ђевојке!“, „виђи кучке Којадиновице!“,
„па ће Baher крваве кошуље!“ (МіКІ., 465.);

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 45

В.) после усклик&: „Ох бојева донде невиђе-
них!“, „нуто момка!“, „гле ти њега!“ (Бошк., 24.),
„о лијепе љепотице!“, „боже мили, да чудна jy-
нака!“, „јао моје штете и срамоте!“, „нух Сто-
Јана, добра бињеџије!“, „нуто Ибре, добре ти је среће !“,
„нуто цару велике невоље)“, „глестрашивца Бошка
Југовића!“ (МІКІ., 465.); — као што показује че-
стица нуто, у ред ових примера могу доћи и они, којима
се не казује право чуђење, него неко упућивање, живље
повазивање: то је случај, Бад генетив долази после
„вобазних“ прилога: ево, ето, ено; такво је: „Ево чо-
века“, „ево ти оца“, „ево нас“, „ето ти матерв“
(Бошк., 25.), „кал ево ти ђевојчице голе, босе, без
папуча“, „ето царе, лијепе ђевојке“, „ено теби моје
Бери Фатв“, „оно ти је сто] на манастира“ (Mikl,
ГУ, 465.), „ето на те босанског везира“ (Mikl. S.
S., 37.), „ево моје главе“, „ето поља а ето коња“
(Нар. посл.). — Овамо, најпосле, аде и прилог, по по-
стању глаголски, нека: „Ето ти брата, иди ш њим; нека
ии брата, нећу m њим“ (Mikl., ТУ, 465.). — Можда
би ови примери од генетива уз показне прилоге могли
образовати засебан ред егзистенцијалних генетива, сличних
таквим номинативима и акузативима такође у реченицама
без подмета;

в.) За клетву и заклетву : у тенетиву стоји оно, чиме
се ко заклиње; он долази обично уз додатак: тако ми,
тако ти: „А тако ин срећна пута мога!“, „ма тако ми
Јада свакојијех“, „тако ми вида очињега!“, „тако
ти те младости твоје!“, „а тако ти бора зеле-
нога!“, „тако ми овога прачешћа!“; — или и без
додатка: „Јесте, царе, данашњег нам дана!“, „не
Стојане, твога тијунаштва!“, „кажи, кћери, мајчине
ти хране!“, „није, побро, живота ми мога!“ (М1К]., ГУ,

46 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

466.); — тако је и оно из обичног свакидашњег разго-
вора: „бога ми!“, „бога ти!“, „среће ми“, „славе
ми!“, „закона ми!“, „очију ми!“, „душе ми!“ итд.; —
у овај ред клетвених генетива иде и оно провлињање : „ана-
тема те ђавола и његова имена!“, „аратос ти кирије!“
(Нар. посл.) итд.

15. Генетив за каквоћу.

(genetivus апаша в)

У ред аблативних генетива долази и овај особити
изданак, сличан генетиву-аблативу за материју: да озвачи
каввоћу (својство) или „неко пролазно стање“ (") онога
што значи име, коме се овај генетив додаје као „главној
речи.“ Супротно, дакле, правом, посесивном генетиву, који
бележи носиоца каБвоће, овај аблативни генетив казује
баш ту каквофу или особину, а њен се носилац казује оном
главном речју. — И овај квалитативни, као год и посе-
сивни, генетив не може бити од саме именице, него уз њу
долази увек и какав придев (квалитативни) или и заменица
вао атрибут у генетиву. Taro имамо: „Ал' је Раде срца
јуначвога“, „гдјекоје иду и гола врата“, „красна
ти си стаса и узраста!“, „ал да видиш Петра Вукотића,
црна брка, ока крвавога“, „твоја Мара црна ока,
дуге косе, танка бока“, „блажене душе човек“,
„добар јунак сам и добре воље“, „цвијет лијепога
мириса“ (*), „делија сиједе браде до појаса“, „зле
је клетвеа добре молитве“; — „какве си вјере“,

(6 Mikl.. IV, 468.

(2) Овим примером можемо показати паралелност међу квали-
тативним и посесивним генетивом : ако је у говору главна реч цв н-.
јет, ако се говор почиње носиоцем каквоће, онда се вели тако:
«цвијет лијепога мириса"; ако ди је — томе противно —
главно сама каквоћа, ако се њоме почиње говор, онда се веди:
«лијепи мирис (тога) цвијета».

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 47

„док сам и ја био твога доба“, „он бијаше мо] их
година“ (М1К]., IV, 468., Данич., 56.).

Напомена. Уз овај квалитативни треба поменути и
овај, у нашем језику врло рөтки, прави предикативни
генетив, чију службу, као што ћемо видети, врши инстру-
ментал; тако је оно: „CHB је коњиц, сив је јунак браде“
(Ма К]., IV, 467.). И овај и многи примери квалитативног
генетива („старога је кова“, „уде ти сам среће“ итд.)
очито показују процес, којим се у језику, противно логици,
од атрибутивног слагања може доћи до предикативног ('),
процес, о коме говорисио још код номинатива једночланих
(бесподметних) реченица.

16. Генетив за начин.

(genetivus modi)

Аблативног је порекла и последњи на реду, aA-
вербијални генетив, за начин Бојни нешто бива.
Супстанцијалност је његова толико ослабила, да се и не
осећа као облик каквога имена, него само као прилог (ад-
вераб), сличан оним прилозима који су изведени особитим
наставцима од заменичких основа. Он је у главном дво-
јак према основи, од које је; тако имамо:

а.) Од именица (по значењу апстрактних),
које су постале наставком UYA или bya, и које се
данас нигде не употребљавају као именице; као обични
прилози долазе ове речи: „бодимиче, ђипимиде, злара-
дице, малчице, ирвице, ирвуе, нехотице, правце, стрмо-
главце, хотимце (и: хотимице), поименце“ (Mikl., IV,
163.), „крадимице, — кридинмице (м. вримиче), накомице,
окомице, насатице, науснице, (наустиче), насалице, He-
милице, ничице, опетице, пљоштимице, плонимице, поно-
рице, потрбушице, пјешице, скозимице, стопрвице, страм-

(1) МІКІ., IV, 450.

48 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

путице, сумице, насумце, сушитице, сустопице, устопице,
устопце, увопце (од „кобь“), наочигледце, заманиме, једва
једвице“ (Mikl., IV, 467.); — овамо долазе и ретки re-
нетиви од правих именица: %ијене (јевтино), шале: „Ако
си се ти шале женио“, збиље: „ja сам се (од) збиъе
удавала“, па тако је и: „ђе се муче мука пакленијех“
(Mikl., ibid.) и „није ствари“ (Данич., 59.);

б.) Од придева, изведених наставком ъскз и
овде узетих такођеу апстрактном смислу (давле не
за својину, неко за каквоћу); тако имамо: вучке (старо
ВАЪУЬСКЫ од ВЛЪЗЬСКЪ), дежећке, нагуске, мучке, ничке, NY-
зеһке (инструментал је пузећ ки), појаске, попојаске, потр-
бушке, стојке, стојећке, стрелимке, тојашке, изручке, Hao-
пачке, жмурећке, лежећке (М1К]., IV, 467. и 163.).

Д.. Датив.

(«Датељни» == трећи падеж = «управни»).

И ако датив у реду секундарних падежа (друге, млађе
Форнадије) стоји тек на другом месту ("), по Функцијама
својим он је опет најближи од свих осталих старом,
негда једином, „косом“ падежу — акузативу. „И у етари-
јин и у народним споменицима долази датив уз глаголе,
који се иначе везује с акузативон: хотати тбвмоџ и XO-
TEH уто и тєвсо“ (*). Али док се у тумачењу EOH-
струкције и првобитног значења првог падежа илафе
Формације, генетива — лингвисти, Као што видеемо, TO-
TOBO са свим слажу, дотле се овде, о дативу, њихова
мишљења разилазе и колебају. Тако једни, већином лока-

(5) «Засебну групу чине надежи, у којима се употребљава
слог — БЬһі?, С. Curtius «Zur Chronol. есс.", стр. 78.

(2) Mikl, ТУ, 578. — Упор. и А. Буднловића «Начерт.
ц. слав. грамм.», стр. 261.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 49

листи, па међу њима и Миклошић и Даничић ('), мисле да
је првобитно значење дативу — локално, да он, т. ј., бе-
лежи предмет, „коме је управљено Бретање“ (°), па отуда
и циљ, место итд. (*); — други опет одлични и признати
научници и овај падеж сматрају чистим граматичким па-
дежем, онакии дакле, као што су и падежи, довде прегле-
дани. По њима је датив и у најраније доба означавао
„лице или ствар, која стоји према радњи у неком даљем
односу — — лице, Које суделује у радњи, т. зв., инди-
ректни објекат“ (“), или краће: датив означава „лице
удаљеније, нечим достигнуто или задешено“ (°); још друк-
чије: „датив је падеж удаљенијег објекта“ (“) или
само: „падеж кога се тиче (за кога вреди) оно што
је исказано“ ("). Не треба много доказивати да је ово

(") Можда би се његове широка значења речи «да нешто
ступа у свезу с оним што она (реч у дативу) собом значи? (Данич.
аСинт. 321.) — могле разумети и у смислу противном тумачењу
локалном ? Али нам сумња одмах отпада, кад погледамо примере,
које наводи: «па одоше сваки своме двору? (ibid.) итд.

(2) Mikl., ibid.

(3) «Гле Neigung auf etwas hin”, Misteli у Лацар. «Zeitschr.
f. Völkerps. u. Sprachwiss.”, B. X, стр. 168. и 171. — Упор. и K.
Heyse, op. cit., П, стр. 35.

($) A. Schleicher, Litauische Gramm.”, Prag, 1856., I, 265.

(5) G. Curtius, «Erläuternngen z. mein. griech. Schulgramm.”,
Prag, 1870., стр. 174.

(8) Whitney, «Ірі. Огают,“, 91.

(7) амесвет die Aussage ди», Delbrūck, «Synt. Forch.”,
IV. 53. И он се, вели, сам, као и Hübschmann, «Zur Casuslehre”.
231., колебао: да ли да призна дативу то значење или OHO pa-
није пзнето, «die Neigung auf etwas hin?; сад пак мисли да је и
датив чист граматички падеж, јер се он (у грчком језику),
кад је прави, не везује ни с којим предлогом. — Слично свима
довде наведеним писцима, и Vogrinz у «јаћгезђ. d. Ођегрушп. zu
Гейтег. 1582.», стр. 22., хотећи трогубн датив грчкога језика да
сведе на једну првобитну идеју, овако умује: „Датив не износи
зице (или ствар) као захвађено ипринуђено глаголском рад-
њом, што ради акузатив, него само бележи, како лице у радњи
учествује, т. j., означава да је лице ту (d. h. die Person

гласник LXIX. 4

50 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

„граматично“ тумачење шире од „локалног“ ('): тицање
може обухватити готово све случаје дативне употребе. Кад
се важе да „у дативу стоји име, Које бележи лице или
предмет, кога се тиче глаголска радња или прирокова
садржина“, онда се тиме у неколико могу разумети или
отуда „извести“ и случаји, кад датив бележи: и лице, кофе
у радњи суделује, и лице или предмет, коме се управља
оно што значи прирок, и предмет, који је циљ и који је
узрок радњи, и најпосле оно, што допуњује ту радњу или,
боље, што замењује глагол.

Али, и ако су све дативне Функције међу собом блиске,
и сви дативи имају, тако рећи, једно значење заједвичко,
— опет је положај овога падежа у реченици у главном
двојак: или је слабије (слободније) или је јаче (тешње)
везан с глаголом (прироком), уз који долази (°). Први ближе
одређује, други допуњује значење прироково: први
је сличан „самосталном“. други опет „зависном“ акуза-
тиву, те и сам долази у ред, ако не баш „правих“, оно
бар оних најпотребнијих, „неправих“ или посредних обје-
ката. Тако дакле и овде, као и код акузатива, долази:

І. Датив слободнијега положаја.

Рекосмо да је значење свих датива заједничко, го-
тово једноставно — тицање: разлика дакле међу њима
не долази од значења него од употребе или, као што
рекосмо, од положаја, у коме они стоје према прироку.

wird als mitanwesend bezeichnet)...» По томе датив није casus
objecti (аОђјес!-Савиз"), него он исказује шта још додази — у
прироку потпуном, готовом — поред радње, учествујући, интересу-
јући се, пратећи оно што прирок значи и казује (14.1.

(5) Врдо добру критику локалског тумачења овога падежа
види у G. Н. МаПег-а, ор cit., стр. 37. — 39.

(3) Curtius, «Erläuterungen ес.“, 147., — Нођзећтапп,
«мг Casusl.”, 214., — Delbrück, «ЗупЕ. Forsch.”, 53. и 54.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 51

И тако, први случај, слободније употребљен датив
имамо онда, кад је свеза између датива и прирока врло
слаба, квад дакле ово, што значи реч у дативу, никако
не зависи од прирока, или, друкчије, Бад је „оно
што значи прирок готово без икакве вредности за да-
тив.“ (“) Ова тако рећи „Факултативна“ употреба нашега
датива обухвата различне одблеске онога шировог, зајед-
ничког значења, које рекосмо да се зове тицање. Тако
ииамо:
1. Датив ближега интереса.

Прва Функдија слободнога датива само је даље дифе-
ренцовање онога што у малом видесмо Бод самосталног
акузатива „ближега односа“: у дативу стоји лице, које
се интересује оним што значи прирок, стоји предмет, кога
се нешто тиче или кога ради се нешто догађа или бива.
Пошто је ово интересовање широког обима, то се могу
разликовати ови случаји:

а.) У дативу стоји лице или предмет, коме
иде у корист (dativus commodi) или на штету (д а-
tivusincommodi) оно, што се казује прирокон;
тако имзио: „Чињаху велику радост свој бра и“, „сваки
себи задужбину гради“, „нико себи злотвор није“, „кажи
право, не бој се глави“, „око му оку добра не мисли“,
„ко је себе зао, како ће другом бити добар“, „добро
ми је, и бољем се надам“ (Mikl., ТУ, 601.), „ни злу
теци, ни добру остави“, „себи ореш, себи сијеш, себи
влачиш, себи ћеш и жњети“, „погача се пријатељу
штеди“ (Divkov., 40.);

6.) У дативу стоји име онога коме је или
чему је што мило, пријатно: „Људима омиље већма

(1) aund die Bedeutung des Ргафса( ist für ihn (Dativ) zu-
nächst ohne jeden Belang’, H. Hübschmann, op. cit., 214.

4%

59 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

тама него видјело“ (Mikl.. IV, 599.), „лепо је свакоме
мило“, „што је право и богу је драго“, „истражујте
што је богу угодно“, или томе противно: „ирско му беше
то“ (Бошк., 90.); слично је томе и: „моме саи коњу
лагахан“ (1514.); — тако и уз глагол личити (доли-
ковати) и придеве: сличан, једнак, раван: „старој
(хаљини) не личи што је од нова“ (Mikl., ТУ, 598.),
„није прилично нама“, „оцу је сличан (приличан) главом“
„да буде једнако телу славе његове“, „прикладан чему“
(Бошк. 90.), „човјек лаком приличан је нашему вур-
јаку“, „дјела ваша сунцу равна“ (Divk., 40.) итд.

в.) У дативу стоји љична заменица онога лица,
које осећа радост или досаду због онога, што се
казује прироком: лице се интересује, тако рећи,
срцем својим (dativus ethicus); тако имамо: „Благо.
ми се прошетује“, „јеси ли ми здраво путовао“, „сињу
ми мору магла западе!“, „јеси л’ ми данас у животу'“,
„лијепа ти је!“, „чудно ти га превгри!“ (MikL, ТУ,
602.), „њу ми пита громовник Илија“, „смјерно ми се
цару повлонише“, „лијеп ти вас дар допаде!“, „чудна
ти ми годиница дође!“ (Divkov., 41.) ("); — и најпосле:

г.) У дативу стоји лице, ради кога је или коме
долази оно, што значи прирок; другим речима: 3a-
мевнички датив бележи лице, коме се приписује гла-
голека радња или Које нешто има. Тако дакле овде имамо
два случаја:

а.) Реченица мора бити без подмета, а при-
рок је састављен од глагола јесам (као споне) и
од инфинитива главног глагола: овде дакле заме-

(1) С етичким је сродан и датив: себ%, си, чије је значење
са свим избледело, па се данас и не употребљава; само у старим
књигама: ада си пог(ђ)еши?, «да си ходе? (Mikl, IV, 602.), па
тако и оно хрватско: „благо си теби, благо си га!» (№. 604.).

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 53

нички датив врши службу логичког подмета ("); тако имамо:
„Да је мени лећи па умрети, ал’ да ми је сирти не BH-
дети“, „да ми j’ знати, капетан Иване“, „коме је путо-
вати, није му коље дријемати“, „је ли како вечерати
саму“ (М1К]., IV, 599. и 600.), „да је теби стати no-
гледати“ (М1К]., „Sub. 8544.“, 42.), „да ли ми се мухом
претворити“, „да ми није умријети с миром“, „да ли TU
је, пашо, погледати“, „да је коме погледати било“, „жи-
вјет му је, док је мене драго“, „ако га љуби, дат нам
је ово обиљежје“; — спона може бити и изостављена:
„мрет’ ми давас или сјутра, волим прије, о мање гријоте“
(све у Данич., стр. 359.); — место глагола јесам до-
лази и глагол бити, и то или у неком времену или у
инеинитиву: „Но ми не би умријети с миром“, „бит ми
брата и жељети, на глакње му не сједјети“, па тако и:
„бит ми знати изгубити главу“, „знати ми и кокотом
орати“ (М1К]., IV, 600., Aam., 360.);

В.) У другом случају, T. j, кад лице у да-
тиву значи имаоца, реченица може бити и спод-
метом и без подмета; тако је: „Нокти су му, орати
би мог’о“, „њојзи је име Јелена“, „грозница му је“,
„грива му је ка’ јелену брада“, „сад да су ми два Ce-
стрића моја“ (можда овамо иде и: „ал' је Турком голема
невоља“ %); — „коме није вијека, није му ви лијека“,
„нема њима од Сења Тадије“, „нема теби на рамену
главе“ (све у Mikl., ТУ, 599. и ПлукКот., 40.)..

2. Датив за својину.
(dativus possessivus)

Слично последњем одблеску датива у ширем смислу
„комодалног“, присвојни датив бележи лице, чије је
што или коме припада оно што значи реч, којој се он

(5 Ова дакле конструкција одговара латинском «ассиз. сит
іпіпібуо. > |

54 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

додаје. Разлика је између њега и поменутог комодалног
у томе, што је и он, као и посесивни тенетив, адноми-
надни, те заступа присвојни придев или присвојну заме-
ницу. У осталом, употреба је овога датива доста ограви-
чена: чешћа је била у старом језику, а данас је обична у
народним песмама. Тако имамо:

а.) Датив од личних заменица уз име, које при-
пада лицу, њиме казаном: „По пркставленшо ерата
ин“, „от гоноствмаго ми Вњхраста“, „многих ни (нам)
сьгрешении“, „родитељ ни“, „сподовн масњ десмндаго тои
прадстобина“, „ить ољунмна MU хрисовула“ HTA., — „свему
ми је роду омиљела“, „онај ми је брат, који ми је добру
рад“, „пауна нам ноге боде“, „удри, Грујо, усахла ти
рука !“, „умре Јово, жалосна му мајка!“, „сјема му се
затрло“, „кад му сестри књига дође“, „Љутица Богдан
и сестра му“, „дао сам ти сину“, „Бад ти станеш гледат’
ђевојака, не гледај им скута ни рукава, већ им гледај
хода и погледа“, „златна су јој крила“ (М1К]., IV, 609.,
Новак., 48.).

б.) Датив од именица, којима припада оно, што
значи име, уз које оне долазе: „То зачуле бегу
(м. бегове) слуге“, „Hamo сам те мору под обалом“,
„свеза Вучи руке наопаако“, „но да видиш ] аду запо-
четка“, „пред бијелу врачевима цреву“, — „да м’ он
буде војсци предводитељ, а Турцима скори побједитељ“,
„кад је било пољу у ширини“, „ђевојке су ископ, али
и част Бући“, „свакоме злу сирт је лијек“, „који
улази на врата, јест пастир овцама“ (Mikl., IV, 606.),
„Бачевци су Дрини на обали према Осату“, „овај је
старатељ детету меште оца и мајке“ (Новак., 48.).

Напомена. Kao што се види из ових примера, Baj-

после наведених, датив може заступати генетив и у зна-
чењу друкчијем, него што је посесивно; тако га имамо и

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТА!:СУ СРИСКОГА ЈЕЗИКА 55

уз придев крив: „овој јебуни највише крив Марашли-
Али-паша“, „ја саи кривац богу и народу“ (МК!,
610. и 611.).
Још је већа паралелност нашега датива с генетивом,
кад је он:
3. Датив за циљ (Финални),

Тицање је и онда, Кад име у дативу бележи мету
или тачку, до Боје траје кретање. Разлика је из-
међу Финалног датива („приђе му руци“) и финалног Te-
нетива („ако му дође magg“) — у томе, што генетив
показује „постигнути“ циљ, слично акузативу „достигнутог
објекта“, а датив значи баш прави циљ, т. ј., оно чему
се тежи, оно, што тек има да се постигне. — Међу тих,
значећи циљ, Финални датив може казивати и место,
на које се дошло кретањем, па чак и место мировања. Ово
ће последње у нашем језику бити остатак локативне Функ-
ције, која се, како знамо, данас казу]е локативом с пред-
лозима, и поименце локативом, који се данас по облику
једва разликује од датива. Тако дакле имамо:

а.) Датив за мету или циљ, Коме се тежи:
„Опрема се двору бијеломе“, „својој кући не до-
ходе“, „огњишту га домамила“, „не могли их богу
обрнути“, „она пофе с преко мора бану“, „гони Марка
бијелу Звечану“, „те је шаље бијелу Будиму“,
„окрену га (дурбин) крвавој Удбини“, „свака тица
своме јату иде“, „приступише му ученици његови“,
„AOE допаде колу и ђевојкам“, „и купе се Смиљанића
двору“, „еве ђевојке земљи погледаше“, „кад ми Ана
сретно дому дође“, „брже да си граду Вучитрну“
(Ма К1., ТУ, 580.), „иде Усуду, да га пита“, „жена пође
својој удатој кћери у походе“, „Дубровнику пу-
товаше мирно“, „уранила стара мајка светој цркви на
јутрењу“ (Divk., 41.); — овај датив долази уз глаголе

56 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

овога значења (непрелазне, за кретање) и кад су сложени
с предлогом при: „Приступи и прилијепи се тијем Ko-
лима“, „дај ми дио од имања, што ми припада“, „сам
краљ хода и свачем пригледа“ (М1К]., IV, 582.), па
тако је и уз глагол повратни хитити се: „он се хити
парам у ћемере“ (Mikl. 583.);

6.) Датив за место уз глаголе, Боји значе би-
вање, али врло pergo: „Кад је био побратину своме“,
„кад су били белом манастиру“, — „што се случи лом-
ној Гори Црној“, „они сједе данас Гори Црној“,
„срцу ти се љуте ryje виле“ (Mikl., ГУ, 580.).

4. Датив за намеру и узрок.

Тиче се радње глаголске или прирова и оно, што
значи намеру (или последак) и узрок, са кога се He-
што догађа и бива. Ова је Функција нашега датива у глав-
ном двојака:

а.) Намеру или оно, ради чега се нешто до-
гађа казује датив личне заменице треќега непознатог
лица (што); тако имамо: „Чему си се млада удавала {“,
„чему брата остави својега“, „чему би хрпа жита, кад
ce не би јела“, „чему је свијећа кад није очи“ (М1К].,
ТУ, 613., рітКот. 41.), „чему је баби зрцалої“, „шта т’
се види: је л’ чему ракијаї“, па тако и оно: „метати
купуса ручку или вечери“ (све у Bomer., 94.);

6.) Узрок или разлог, зашто се нешто догађа,
казује датив кога било имена (особито именице), Ea A
јето, што се догађа — радост, чуђење или дивљење
и подсмех ; таво имамо: „Радује се као озебао сунцу“,
„ради вашему добру“,“ „луд се дару весели“, „тому
Раде врло ваил био“, — „котођ прође, свак се чуду чуди“,
„зансто се Роси зачудише“, „ма се таквом послу пуно

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 57

дивим“, — „ал’се шуре тебе насмијаше“, „ругала се сова
сјеници!“, „мучи, да ти се људи не брукају“ (Mikl., IV,
613. и 614.).

П. Датив зависнога положаја.

Тидање може прећи у сурадњу: онај, кога ce
тиче нека радња, и сам улази у њу. Другим речима, при-
ров, уз који долази неко яме у дативу, казује радњу, у KO-
јој (и кад је реченица с подиетои, а још више кад је без
подмета) донекле ради („суделује“) и лице овим именом ка-
зано. Али је ова сурадња у главном двојака — према томе,
да ди је лице, дативом исказано, подобно за већу или за
мању реакцију. С тога, и ако се готово сваки зависни
датив може сматрати и као падеж онога лица, које „су-
делује“ или за које се прироком нешто казује, и као Ta-
деж „удзљенијег“, неправог објекта: опет можемо дативе
с глаголом јаче везане распоредити на двоје. Једни би
били удеонички или лични, а други дативи непра-
вога објекта. Удеонички се разликују од објективних
датива тиме, што они, прво, Бад су у реченицама двочла-
ним, иду уз такве глаголе, који могу добити за собом —
сем датива — и акузатив правога објекта, и друго, кад
Фу у реченицама једночланим, заступају подиет,. т. j. врше
ону службу, коју би имао, да су реченице двочлане, но-
минатив; објективни пак дативи у небу руку замењују аку-
зативе правога објекта, те глаголи, уз које они долазе,
не добивају никакве друге објективне допуне. Тако дакле
имамо (по реду из прве групе):

1. Датив удеонички или лични.
Први „зависви“ датив назвасмо удеоничким или

Аичним зато, што име у дативу бележи лице, које има
удела у радњи, или коме долази део онога, што значи

58 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

прирок. Глаголи или прирокови састојци могу бити врло
различни, а тако и реченица може бити с подметом или
без подмета. И тако:

а.) Датив за лице, које учествујеурадњи,
долази уз глаголе који значе: давање, говорење,
претњу, одолевање : датив је овде сличан генетиву непра-
вога објекта, јер уз ове глаголе поред овога личног датива
може стајати и акузативправогаобјекта; тако имамо:

а.) у реченицама двочланим: „Он пашама даде
спахилуке“, „издај нама Новаковић Грују“, „поклони
ми живот на мејдану“, „кад се врати да ти потков плати“,
„оне двије рибе раздијели свима“ (Mikl., ТУ, 588.),
„болан се пита, а здравому се даје“, „а мени, јунаку
три туге задала“, „ову длаку прода) какву богату чо-
вјеку“, „дарова ми киту двијећа“ (О1уКот., 39.); —
„иди кажи мојој поматери“, „као да камену бесје-
диш“, „њима Тодер вишња бога назва“ (М1К]., IV, 584.),
„јуриш силној војсци викну“, „немој мене војсци
проказати“, „боље је доброга служити, него рђаву за-
повиједати“, „те заови ситну књигу пише“ (Divkov.,
ib.); — „но је мени запр'јетила вила“, „ако ми бране
певати, не бране ми плакати“, — „ја не могох срцу
одољети“, „не могоше сили одољети“ (М1К]., ТУ, 596.);

В.) у реченицама једночланим, без глагола, уз
прилоге: нај, ево, ето, нуто : „Haj теби, царе, срдачку“,
„нај ти прстен, момче“, „ево теби везена кошуља“, „ево
вам страже“, „ево мене, а ето вам рата с Турцима“,
„нуто цару велика невоља!“ (Даничић, 399.).

б.) Датив за лице, Боје се прироком увлачи
урадњу, стоји уз глаголе штозначе одузимање (`);

(!) Овде вели Миклошић: «аз nehmen ап einem wird ет neh-
men von Шт; vrgl. serb.: да ме ухимаЮ NA свонхь аюдехь мита,
диб.", IV, 586.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА , 59

тако имамо: „Нећу блага, узећу му главу“, „отпаса му
свијетло оружје“, „да му отме утву златокрилу“ (Div-
kov., 89.), „измаче му свијетло оружје“, „уклони се пи-
јану као и AYAY“, „Гора Црна скоро ми се одметнула“,
„Гледај коњу, је л’ дебела врата, а девојци, каква јој
је мајка“, „сери се му дивеки старјешина“; — овамо иде
и „осветити се коме“ поред „осветити Бога“, што има

са свим друго значење; тако је: „да се њему душмани
не свете“ (све у Mikl. ТУ, 586.);

в.) Датив прве и друге личне заменице бе-
лежи лице које се закљиње или Које закљињемо:
„Ој бога нам дарице Милице!“, „тако мени бога вели-
кога |“, „бога теби, ђаконова љубо!“, „ој бога ти, Ат-
Лагића злато!“, „богом теби, мила снае моја!“, и т. д.
(Даничић, 359.);

г.) Датив кога било имена бележи лице, чије
се стање или расположење казује реченицом без
подмета(!). Ово лице, коме се нешто догађа, стоји у
дативу, и у опште ова се бесподметна конструкција на)-
чешће употребљава онда, Бад прирок значи такво стање
нашег тела или душе, које настаје без наше воље, „без
наше хотимичне одредбе“ (*). Лични датив оваких рече-
ница одговара дакле номинативу-подмету двочланих рече-

ница, али никако није с њим једно исто. А то, што значи
прирок, може бити исказано:

а.) глаголима повратним (и трпним) разнога
значења: „једнако јој се хоће сватова“, „ко више има,

(5) Разлику између конструкције без подмета: „МЋЕЋ NORTE
СА“ и с подметом: „NOR“ (или пасивно: „MANOIR NORTE СА“) Mu-
клошић види у том, што прва казује радњу само као израз мога
душевног стања, а друга радњу као израз моје воље; прва значи:
«певам, јер то одговара моме расположењу (тако сам подешен)»,
— друга: «певам, јер хоћу", Mikl., ТУ, 589.

(2) «.... beiden von unserer selbstbestimmung ипађ-
hāängingen Vorgàngen der seele und des 1еЪез? Mikl., IV, 590.

60 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

више му се хоће“ (Нар. посл.), „хоће ми се“, „спава
ми се“, „не седи ми се“, „гади му се“ итд.; — „Љу-
тици се на ино не може“, „ма се из] ци ино не могаше“,
„краљу се о мање не море“, „ал’ се њему мало задри-
јема“, „не казује баба како јој се снило“, „не мисли се
о томе Турцима“, „што вам се мни?“, „приказало ми
се“, „свакоме се своје чини најљепше“, „али не знаш,
ал’ ти се не хаје“, „нешто ми се дише и уздише“, „Ву-
јици се врло ражалило“ (М1К]., IV, 588.), „ражали се
слугама“, „за цара мало му се мари“ (Mikl, S. S.,
54.); тако је чак и оно: „во хоће да му се види, нека
носи свијећу наприједа“ (Mikl., IV, 590.);

В.) глаголима непрелазним, који значе apex-
цију: „Већ ми је дотужало“, „већ му догрђело“, „кад
човјеку догусти“, „кад човјеку дође до густа“ (Mikl.,
ІҮ, 596.), „одмах би му одлахнуло“ (М1К]., S. S., 46.),
„кад чоеку пукне међу очима“ (Нар. посл.);

у.) афекција се казује прилогом и глаголом
еззе: „Мени га је мило“, „жалије га нама него њима“
(Mikl., S. S., 67.), „девојци је врло жао дара“ (Mikl.
ТУ, 587.), „тада му је жао брата било“, „равно поље,
жао ми је на те“ (Divk., 40.); тако је јамачно и оно:
„Ериво му је“, „мука му је“ итд.;

д.) афекција се казује усклицима: „дао ономе,
кога жале“, „авајмени!“ „куку мени кукавици !“, „тешко
брату једном без другога!“ (Mikl., IV, 587), „благо
из) ци која те родила!“ (Нар. песме), „тешко њему !“,
„ками мајци!“ (Нар. посл.).

2. Датив неправога објекта.

Док је удеонички иди лични датив такав прироков
додатак, да глагол, уз који он долази (у реченицама дво-
чланим) може добивати уза се и акузатив правога објекта,

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 61

— дотле овај други „зависни“ датив може бити сам со-
бом, тако рећи, прави објекат, заступајући на тај начин
објективни акузатив, од прилике онако, као што то ви-
десио у особитом случају вод тенетива „неправог
објекта.“ ( тога дакле поред овога датива неправог
објекта не може ни долазити прави акузативни објекат.
Према глаголима у реченици, који могу блти повратни,
прелазни и непрелазни, имамо ове случа}е:

а.) Датив бележи оно, што разумемо, што 40-
знајемо, чему се надамо, што желимо, у што верујемо;
место глагола могу стајати придеви истога им зна-
чења; тако имамо: „Здрав болесну не разумије“, „CHT
гладну не разбира“, „одма се је јаду досјетила“, —
„вешт је дора боју и ме] дану“, „момче лудо, невјешто
шишани“ (Mikl., IV, 591.) — „досјетити се јаду“,
„злоткаља се јаду домншљаше“, „како би се санку 40-
мислио“, „том се свати вашта не сјећаху“ — „неће nypa
просцу ни једному“, „или волиш царству небес-
коме, или волиш царству земаљскомеї“, „волии
вили него својој мајци“, — „Ненаду се мајка не
надаше“, „надају се рату на крајини“, „није се том
колачу надао“ (М1К]., IV, 592. и 593.), „вјероваше
писиу и ријечи, коју рече“ (Divk. 40.);

6.) Датив бележи лице, коме судимо, коме
помажемо и користимо, или удимо и шкодимо, KOME
смо наклоњени, коме се покоравамо и служимо; тако
имамо: „Суди нама, честити судија“, „не судите, да вам
се не суди“ (Mikl., IV, 592.) „рука руци суди“ (Нар.
посл.); помоћи коме (исто што и помоћи кога): „мили
боже, помози свакоме, свакои брату и добру ју-
наку“ (Нар. песме), „помози сам себи“, — „не прија
ми здравље“ (рітк., 40.) „толико ми злотвер пакостио“,
„но Турчину ништа не науди“, „а кад бану мука до-

62 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

садила“, „којој овци своје руно смета“, „кидише јој“,
„онда му браћа почну злобити“, „ко злих опрашта, до-
брим шкоди“, „волим да ми завиде, него да ме жале“,
„она му се стане умиљавати“, „који се коме улагује“,
„како ћути мајци уговети“, „покори се махниту као
и свету“, „служити кому“, „служи њима дијете Гру-
jaga“ итд. (М1Ё]., 594. и 595., Данич., 336—341.) (');

в.) Датив бележи лице, које молимо или коме
се кунемо: „Моли вам се женикова мајка“, „док с? ягу-
ман богу домолио“ (може доћи и акузатив место датива;
„и хоћу се бана замолити“), — „испуни, што си се богу
заклео“, — па тако је и: „поздрави се црногорском
кнезу“ (Mikl., IV, 597.);

г.) Датив бележи ствар, као предмет гла-
голима : учити се и навићи се: „Невоља свачему (>) чо-
века научи“, „од смокве научите се причи“, „он ће вае
научити свему“, „јер су својим прививли горама“,
„није он вичан тому“ (Mikl., ТУ, 604.).

Не по значењу, које је у свакога датива готово једно
исто (тицање или сурадња), него по полежају у особи-
тој реченичној конструкцији — различан је и друкчији од
свих до сада:

ПІ. Други, предикативни датив.

Слично другом (подударном) акузативу, предикатив-
ном, и овај други датив стоји у реченици као други при-
рок, те је различан од оних датива, Боје видесмо у ре-

(') Према своме значењу, овамо иду, рекли бисмо — ако овде
није случај «ближег интереса» — и дативи уз придеве: мило-

стив, покоран, дужан: «Милостив буди мени грешноме»,
«па ћемо ти бити покорни, послушни», «дужан, крив бити коме
или чему» итд (Бошк.. 90.).

(2) Овај датив врши службу другог објективног акузатива.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 63

ченицама без подмета, где врше службу, дативу властиту,
бележећи лице, које се интересује, или које има дела у
оном, што значи прирок; и овај се датив може назвати
предикативним, зато, што је неизоставан састојак при-
рову једночланих реченица. А предикативни је датив сли-
чан таквом акузативу по томе, што и он, Бао и други,
тако звани „подударни“, акузатив стоји према првом или
„неподударном“ дативу вао прирок према подмету: кад
би се реченица једночлана окренула у лвочлану, први би
се датив заменио номинативом-подметом, а други — номи-
нативом другим, предикативним. У осталом, предикативни
је датив у нашем језику врло редак, и може бити:

1. Остатак старог партиципног самосталног
датива, врло честог у старом слов. језику (") и у споме-
ницииа ерп.-словенске књижевности; данас он није више
падеж, него прилог (глаголски): „Тешко вуку не једући
меса, и јунаку не пијући вина!“ (Нар. посл.), „тешко
Турком тргујући с Марком!“ (1014.); „и тако она (пе-
пељуга) између народа провлачећи се и бјежећи,
некако јој спадне папуча“ (Нар. прип., 162.), „крваве
им сабље полијећу, сијекући цареве солдате“ (М1К].,
IV, 829);

2. Именски датив с инфФинитивом глагола
бити стоји као други, додани прирок: „Боље је и pa-

(') Миклошић (ор. cit., ТУ, 61.) побија мишљење, по коме
би словенски «dativus absolutus” потекао из грчког језика, па се за
доказ ориђиналности тога падежа позива поред осталих и на друге
словенскима сродне језике, код којих се не може ни мислити
на грчки утицај. Ево примера, какав је био прави самостални
датив у нашем старом књиж. језику: «Сь60роү ELTH NOKCAR”,
«07036 БАЛРОСАОЕНСМО БЫТИ МО кралю EACC CHIS дожаке,
«БыСТЬ шоџмћ, мио аодкижати се мастот? (Дан. 360.); —
«БЫСТЬ №6 ДОМЫСЛААШТАМЬЪ СА HMT”, сснмљ сне ТвОВН-

мом ъ РФАДЪ Траскаше СА’, «(10248 КЫКЪШЮ’, «ПрнстраАШЬНАМЪ
же БЫБЪШАЫЪ KUT н поклонћшдмъ лице расте" (МіКІ., IV, 615.).

64 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

њену, него по све убијену (бити)“, „у оно време ласно
је бити чудотворцу“, „шта га смета бити благопо-
лучнуї“, „али му најприје треба пострадати и окрив-
љену бити од рода својега“ (Данич. 361.).

B, Локатив.

(«Сказатеъни? == 7. падеж == «предложни?’ или «месни»)

Овај прави „лочални“ падеж готово је са свим ишче-
зао у нашем језику као засебан именски облик (без пред-
лога), и што га је заостало, не сматра се Бао падеж, а
с предлогом кад је, оно што зовемо локатив, данас је управо
датив у превелике већине наших имена. Ишчезавању томе
узрок је и неодољива сила Формалног једначења локатива
с дативом ('), и Функционална блискост локалнога падежа.
Како с дативом (за циљ и место), тако и с генетивом (38
циљ и време) и инструменталом (за време и начин). Пои-
менце видесмо Код финалног датива како се са значења за,
циљ или место, које треба да се достигне, лако може прећи

(0) У самом ст. олов. локатив једнине именске деклинаци;е
првобитно је различан од датива само у основа на у; различне
облике: PARR (лок.) и ра БОТ (датив) од основё на кратко а своди
Лескин («Die Declinat.” etc. 58.) на један старији: раБЪ, гер. EASY 5.
= уагка и varkat), као што су та два падежа једнака и у осталих
основа: на дуго а, на и и на сугласник. У нашем језику не само
што је локатив једнине са свим изједначен (по наставку) с дативом
једнине именске деклинације, него се он и у множини именске, и
у једнини и у множини заменичке и сложене сконидбе још одавно
(Дани ч., «Ист. облика», 49., 137. итд.) почео једначити с дати-
вом (гвр. инструменталом) множине и једнине, и доспео дотле, да
сс данас у множини ниједне деклинације ничим од њега не раз-
ликује; у једнини замен. и сложене деклинације разлика је из-
међу ова два падежа тако незнатна и толико изгубљена, да се о
њој не води рачун ни у најчистијим крајевима нашега нарола. Раз-
лика пак међу датнвом и локативом једвине именске деклинације
по акценту (граду и граду, води и води итд.) — није прво-
битна, него долази због предлога, и у руском нпр. језику нема је
никако (С еѕК., ib., 50.).

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 65

на значење самога места или простора, на коме се нешто
бави, зу ст. слов. језику најчешћи је баш локатив за Me-
сто, кога се дотиче глаголска радња ("). Дода]мо још no-
знати Фават, да се сви нови језици (а то је било и у ста-
рих) све чешће служе и помажу предлозима, особито кад
се хоће што прецизније да означи место или тачка у про-
стору (°), па ћемо и у том видети један од оних унутар-
њих разлога, који учинише да се употреба локалног па-
дежа све више сужава и поступно ишчезава. Предајући
своје Функције поменутим падежима (дативу, генетиву и
инструменталу), наш је некадањи локатив без предлога
најпосле постао језику сувишан (*), и само нам оставио
неке своје трагове, — тако да кажемо: локативне петре-

(1) Mikl., IV. 639.—648.

(2) Упор. оно, што ће бити казано код просекутивног ин-
струментала.

(3) Овим се никако не тврди да је данашњи нам језик у
овом саучају (као ни у другом), изгубивши један засебан облик
именски, постао сиромашнији за исказивање разноврсних односа
оних представа, што долазе у област говорног представљања. На-
против, у историји људскога језика, као што вели Потеб ња («Из
запис. по р. грамм.», І стр. 70.; упор. и Curt., «баг Оћгопој.> etc.
стр. 13.), — «нема изгубљеног paja”, нема опадања, него баш
настаје непрестано растење и развијање нових облика (и ако не
гласовних), да се што тачније забележе опажене разлике у зна-
чењу старијих им преходника, да се што прецизније обележе rpa-
нице њиховој употреби. Отирање и губљење појединих облика ста-
ријега језиковног стања не значи да је омањен и број облика иди,
боље, број Функција некадањих облика: значења или Функције
живе и даље и без нарочите им гласовне љуске. Што је већи раз-
витак човековог ума, то ће му све мање бити потребни гласовни
елементи или материјална средства, да своје мисли отелешава, да
их објективује, и обрнуто, «што је слабија енергија човековог миш-
љења, то јој је све више потребан глас, као спољни ослонац."
Међу тим, као год што образован човек са све већим напретком
у читању све мање пази на поједина слова у књизи, а још мање
и никако их не изговара гласно, него чита речима, па чак и ре-
довима, — тако се исто и енергија човековог мишљења све више
«у језику увећава, и тако нам објашњава ову немарност у чувању
пређашњег гласовног састава рёчӣ», А. Потебня, ор. cit, 76.

гласник LXIX. 5

66 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Факте. Значење ових локатива-речца у главном је двојако:
за место и за време; у првом случају долазе и као
прилози и као предлози, — у другом само као при-
лози, То су поименце ове речи:

а.) За место: данашњи прилози: горе (ет. слов.
горћ) и доле (долж), — и предлози: врху, међу,
меште (данас обичније место), средии сред (ст. слов.
среда и сфедь); такви су и сложени предлози: по-
сред, усред, насред, — озади, озад (ст. сл. просто
тади); место старог локативног ннхох имамо коипара-
тивно ниже, а место старога кром% имамо и крои —
старије кроме („кроме коме цареве“, „кроме науке“,
Данич., 207.) — и новије окрои; упор. и Mikl., IV,
162. и 636.

б.) За време: данашњи прилози: зими, лети,
оновечери (ономь ввувр®), ономадне (ономь
дьше) и скраћено ономад, нетом, дневи и ноћи („тру-
дио се и дневи и ноћи“, „ма бој бију и дневии
ноћи“, „бөз престанка и воћу и дневи“, и „без mpe-
станка и дању и ноћи“), зими („бјежати зими“), лети
(„бо љети гори, зими годи“; тако и у примеру: „да-
года је седмом љети била“), јесени („да дају јесени
покрове“), — едномь дьне, лане и лани, оном
лане и оном лани; — овде стављамо и прилоге за
начин: јави (ст. сл. MEZ = отворено, јавно, као) и
годер (годијер) или год (ст. слов. год), које не
долази само, него уз друге прилоге (за време и место)
и заменице: где год, кад год, куд вод, како год,
EO год, што год, Боји год ит. д. (Примери су из
Mikl., IV, 650.).

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЗЕЗИКА 67

Е, Инструментал.

(«Творитељни» == 6. падеж == аорудни») (1).

Оно што видесмо код генетива вреди још више за
инструментал, јер је и овде један историсњи облик при-
мио на се и Функције других, из језика ишчезлих облика;
инструментал је управо трострук падеж: он је соција-
тив (зову га и „комитатив“), инструментал и про-
секутив. Из науке о облицима дознајемо два заставка
(а и bhi) и по томе две прве стране овога падежа, а по
„просекутиву“ неких других неариојевропских језика HA-
тађамо и егзистенцију треће, просекутивне, стране арио-
јевропсвог инструментала (*). Ове три ове стране (некада
јамачно три засебна облика) видимо и у нашем језику који
се у овом погледу најбоље може поредити с арӣским јези-
цима, а посебице одговара инструменталу старог индаског
језика (7). Не треба много ушовања, да се пронађе спона,
која је сва три ова падежа могла скопчавати у једно, те
изазивати претапање и преношење свих Функција на један
сано облик: то је „појам пратње, који Бао да је био
основи свој тројици“ (“). Али се не слажу сви за то позвани
лингвисти у питању о бакви или „првобитном“ значењу
овога трогубог падежа. Докле се једнима — и ником A0-
шијем него Даничићу и Миклошићу — најзгодније чини
полазити од „просекутива“ или узети „просторно" значење

(1) По савету г. J. Бошковића, који је овај састав прегледао
и оцењивао, предлажемо реч «орудни» као термин за инструмен:
тал уместо прво предложенога «друштвени,» Њеној се етимологи]и
нема шта замерити, јер «орудни? стоји према речи «оруђе» (ин-
струменат) као фусрдни» према речима «усрђе» и «милосрђе.» С тога
и ако нова и необична, она је боља од речи «лдруштвени?, која
би недовољно и нетачно бележила инструменталне Функције.

(2) Нађвесћтапп, «Zur Casuslehre?, 254.

(3) А од јевропских литавском и детском инстр., Mikl., ІУ, 683.

(6) Нарзоћтапп, ibid., и Рефгаск, «Ablat. loc. instr.”, стр. 53.

56

68 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

као инструменталу првобитно и „основно“, — дотле други,
као Делбрик ('), томе противно, од падежа „социјативног“
или за „заједницу“ изводе и прави „инструментал“ или
падеж за „оруђе“, или бар, као Потебња, мисле да се
разнолике Функције нашега инструментала морају изводити
„из два првобитна падежа: и месног H социјатив-
ног“ (*). С тога, остављајући нерасправљено питање: који
је од ова два првобитна пгдежа „првобитнији“, и зна-
јући да нема велике користи никакав говор о „основним“
значењима кога било падежа, — прелазимо на распоред
разноликих Функција нашега инструментала према Фактич-
‚ном стању данашњег нам језика.

Зато, што је значење „заједница“ или „друштво“ шире
од значења „место“ или „део простора“, на коме се врши
нека радња, најпре стављамо социјативну, па за њом
тек просекутивну функцију нашега инструментала (“).
Одмах 3a другим треба да дође треће значење: за време,
као његов најближи аналогон (°). Четврто место припада
правом „инструменталу“ или падежу за оруђе, који се
може изводити и из првог за „друштво“ (оно „с чиме се
нешто ради“ врло је блиско ономе „чиме се нешто ради“)

(1) ређгаск, ор. cit., стр. 50., на који се спис он позива у
својим «Syntact. Когвећипр. >, IV, стр. 57. «Од социјативног се, каже,
лако прелази на падеж инструментални (за оруђе), јер је средство
оно, с чиме у свези вршимо неку радњу.»

(2) Потебња, «Изъ запис. по р. грамм.», II, стр. 413.

(3) Незгодно је почети с просторним звачеьем и зато, што
би недоследно било кварити ред осталих Функција, које за њим
долазе, јер би, нпр., да социјатив дође после просекутива, вре-
менско значење било растављено од просторног, за које нам је
врло јасно да му служи као прототип; исто тако и још горе би
било: социјативно или значење за друштво и пратњу стављати
после значења за оруђе или кога другог, још даљег.

(4) Једно се другим замењује: време се бележи просторним,
а место и простор временским јединицама; конкретни, просторни
знаци на часовничком квадранту бележе време, а «сат хода? Ka-
зује просторну даљину.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 69

и из другог за место ("). Пето је значење само даље ди- ·
оеренцовање четвртога: енергични или „инструментал
уз пасивне глаголе“ излази непосредно из правога инстру-
ментала, а никако из просекутивног, као што мисли Да-
ничић (Синтакса, 571.). На шесто место долази „инстру-
ментал уз имена“, који значу меру, доликовање и однос,
те му, као што се види, не можемо дати једно згодно
име. Од правих је инструментала мали прелаз до седмог
значења: за узрок и намеру, и осмог: за начини
појачање. На послетку, свима досадањим треба додати
девети на реду, инструнентал секундарне Формације: други
или предикативни, падеж по значењу и употреби сро-
дан с познатим нам предикативним номинативом и авуза-
тивох (*). Тако нам, дакле, долази:

1. Инструментал за заједницу. >

(социјатив и комитатив)

На прво, а не па претпоследње место, треба ставити
социјативни и комитативни инструментал — не само зато,
што је од њега тешко прећи на последњи, предикативни ин-
струментал (*), него и зато, што је овај „заједнички“ падеж
(т. j. ово, прво његово значење) по положају свом у pete-
вици најсамосталнији, најслободнији. А и до сад смо почи-

(5) У две паралелне линије креће се и радња и оно што је
оруђе или «средство? за вршење те радње. И сама ова реч «сред-
ство? и оно руско посредством“ начињене су од речи за npo-
сторни појам: «сред» (средина), А. Потебня, ор. cit. П, 424.

(2) Ред је овај Потебњин, изведен у поменутом спису, и
нама се чини да је много бољи од Миклошићева, јер је Потебња
неке у Миклошића раздружене примере удружио, и неке у Микло-
шића раздичне Функције подвео под једну рубрику. О вредности
пак Потебњиног рада казао је своју В. Јагић у «Arch. f. slav.
Philol.”, П, 164.—168.

(3) Потебња, op. cit., П, 413., вели да предикативни HH-
струментал најближе стоји правом инструменталу.

70 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

њали ређање са значењима самосталним, па, поступно пре-
лазећи на мање самостална, долазили до разноликих правих
и неправих објеката или најзависнијих реченичних састо-
јава, и на послетку свршивали ред с падежима „другим“
или подударним, предикативним. Старину пак и сзмостал-
ност нашега инструментала за заједницу доказује можда
и факат, што се он врло рано почео везивати с предлогом с,
да боље и тачније искаже заједницу: друштво или прат-
њу. Али док нам ст. слов. примери: „Дама єратома
ма вракђ СЪУСТАЮТЪ са“, „COANIO Н КЕАСОМЬН БОДОЮ
моџкоу маснмь“ итд. јасно сведоче употребу и живот овога
падежа (") у старо доба, — дотле је инструментал без
предлога с, а да значи друштво, у данашњем нам језику
тако редак, да га сем песама готово нигде више и нема,
па се и овде често можемо питати: да није случајно изо-
стављен дредлог с? Ипак се могу наћи примери овог AH-
струментала у оба ова случаја:

а.) Инструментал за друштво: у овом падежу
стоји предмет, који иде заједно с предметом главнога
имена, али је према њему самосталан — од прилике
онако, као што стоји „самостални“ номинатив према номи-
нативу-подмету. Тако имамо: „А на постељи млада спи Ma-
лахним чедом на руци“, „јер се, попе, царом завади-
смо“, „није лако богом ратовати“, „па отален во] ском
окрените“, „сестрицебраћом раставио“, „да је хоће ра-
ставити главом“, „не зна шта је добро, TEO злијем није
боравио“, „он краљевом окренуо војском“ (М1ЖК].,
ТУ, 724.). Бао што се може сумњати о речима дароми

(1) Не треба мислити да је овај «беспредложни» социјатић
истога значења, кога и наш инструментал с преддогом с: разлике,
и ако мале, морало је бити какве год, као год што се и генетив-
аблатив једнога значења без предлога ипак разликује од генетива-
аблатива истога значења с предлогом.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОТА ЈЕЗИКА 71

злијем због ф и з, тако се и у прихерина: „ђевер сна-
хои под жуту наранџу“, „доб’ ћу сваћом по тебе, ђе-
војео“, „војска станом бјеше пала близу града“, „и
овако собом говорио“, „сам собом мислећи“ (ibid.)
може мислити да је уз инструментале био предлог с, па
испао због гласа с, којим се почињу речи у питању.

Напомена. И уз предлог поред, според, yno-
требљен не као предлог, већ као прилог за свезу, може
доћи инструментал без предлога с: „Поведе је у поље
широко, поред њоме ћерку Анђелију“, „според ъиха
коње витезове“, „според њиме Југ Богдане стари“; али
низа и с предлогом с: „според с њиме Бранковићу Вуче“
(МіК]., ІҮ, 725.);

б.) Инструментал за пратњу: у овом падежу
стоји предмет, који, као и онај за друштво, иде уз
главни, али мање самостално према њему, него више као
део или као погодба главноме ("). Такви су примери: „За-
спа Марко главом без узглавја“, „падни раја плачем
око мене“, „она му је росом пала“, „буздован несре-
Бом ковачевом прене“, „срећом његовом онај га
дан затворе“ (Mikl., ТУ, 725.); последња два примера
тешко је разликовати од оних за узрок.

2. Инструментал за простор и несто.
(просекутив)

И ago је по некима просекутивно значење нашега
инструментала првобитно или бар онако исто старо, као
и социјативно, опет се оно, рекли бисио, може изводите,
као млађе или друго, из првог, социјативног и комита-
тивног значења. Кад знамо да у инструменталу стоји оно,
што иде уз нешто друго, предмет споредан који прати
главни, а знамо и да је сваком конкретном предмету пра-

(1) А. Потебња, ор. cit., П. 415.

72 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

тилац место, на коме се, или простор, у коме се тај
предмет уз глаголеву радњу креће, — онда излази при-
родно, што се и то место или простор бележи инструмен-
талом социјативним. Овим се падежем, велимо, бележи про-
стор или место, на коме се врши Бретање, или боље,
бележи се: „пут кретању, који се у неодређеном размаку
подудара са самим кретањем“ ('); овде дакле пут или про-
стор иде заједно с оним што се креће. И по томе про-
секутивни инструментал иде поглавито уз глаголе, који
значе кретање, а тих глагола може бити различних, па
је и гледање неко Бретање. Али се од ових глагола
може прећи и на друге кога било друкчи]ег значења, па
инструментал може и уз њих казивати да уз радњу иде
и кретање, и ако се оно изреком не казује; и
најпосле, више адвербијално долази просекутивни инстру-
ментал и уз глаголе за мировање (*). Што се пак тиче
разлике између овог просекутивног значења инструмента-
ловог и познатог нам месног значења, које бележи лока-
тив с предлозима, — она је у томе, што се овим другим
казује и прецизује само једна тачка у простору, а просе-
Бутивом се бележи неколико (неодређено) тачака онога
Бруга од простора, у коме се креће или врши глаголска
радња (*): „брдом (дакле на више места на брду) смиље,
а долом босиље“, „кад су били пољем широкијви“
(а не на једном месту у пољу). И баш то, што се инетру-
менталом бележи више тачака некога простора, — и јест
узрок, који и глаголе за мировање приближује глаголима
за кретање. Примери просекутивног инструментала долазе:

а.) Уз глаголе за кретање: „Момчић иле стран-

UHOM“, „он отиде зеиьом и свијетом“, „да идем
(2) Ibid., стр. 417.

(2) Mikl., Мег]. Огашш.», У, 684.

(3) А. Потебња, ор. cit., П, 418.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 73

његовијеи трагом“, „тере ходи брдомидолином“,
„Перо бјежи равном Рудиницом“, „лугом летјети“,
„Дунавом плови лађа лагана“, „и пасаше Ловћенсвом
планином“, „не смијаху Блатом пролазити“, „да је
Црном Гором ударио“, „Ереће војска равном Py-
менли] ом“, „турише га морем дебелијем“, „вијор
долом дује“, „ал’ је тешко морем путовати“ ; — тако
је и: „и погледа пољем Косовијем“ (све у Mikl.,
ТУ, 685.); — тако и оно: „учини границу Јастрепцем“,
„Пек отиде морем путовати“ (Данич., 554.);

б.) Уз глаголе за мировање('): „Кад су били
пољем широкијем“, „није, побро, даждиц Косови-
јем“, „бој бијуһи Скендеријом равном“, „три де-
војке цвеће посејале, брдом смиље, 8 долом босиље“
(М1К]., ТУ, 685.), „кад бјеше гором зеленом“ (Да-
ничић, ibid.) — На послетку:

в.) Адвербијално стоје речи у инструменталу:
Бао прилог: „Турци бјеже по горици широм“, — и као
предлог: „Брда јече крајем мора слана“, „иде војска
Брајем Таре ладне“ (Mikl, ТУ, 685.).

3. Инструментал за време.

(темпорални)

Реч и облик, којима се бележи место, могу се упо-
требити и да означе време, или: рёчи, која именује време,
може се дати облик који добивају имена, којима се име-
нује простор глаголском кретању; и време је или више
тачака или једна тачка у простору, те се и радња, Bp-
шена у времену, представља као рађена у простору. — И
овде би се, као и код просекутивног инструментала, могло

(') Mikl., ор. cit., ТУ, 685., вели: «Инструментал означава
место мировања, али се уз то мисли и ширење по њему.»

74 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

говорити о разлици између темпоралног инструментала без
предлога и темпоралног локатива с предлогом, али је та
разлика врло Фина, и више долази од значења, које има
предлог, локативу додани (упор. ноћу и под ноћ). Друго
је, што има да се напомене како о темпоралном, тако и о
просекутивном инструменталу нашега језика, ово: оба су
много изгубила од своје супстанцијалности, те се данас упо-
требљавају више као адвербијални додаци, положа-
јем својим у реченици или према прироку различни од
осталих именских облика за „допуну“ или предмет у ши-
рем смислу, у опште, и од осталих — осем онога за „на-
чин“ — инструментала, посебице. Према речима, од којих
је темпорални инструментал, имамо ове случаје:

а.) У инструменталу стоје имена, која зна-
че неки простор од времена (трајање или више
тачака у времену), те би значило да се радња врши
за све то време, њима исказано. Такав би, нпр., био онај
ст. слов. пример: „Уетырьмн десаты н шестим
ARTD съ7ъдана высть цръкы сн“ (“) (за четрдесет и шест
година би сазидана ова црква); у нашом се језику ово, тако
да кажемо, старије или „основно“ значење пожерило, те
данас име у инструменталу значи време, за које се или у
кои се нека радња врши без обзира на то, да ли ће она
трајати баш за све именом означено време или и само за
неки део тога времена. ( тога овамо долазе сви ови при-
мери: „Дневи ложе, а ноћу путују“, „и дању и ноћу“,
„Њу ослушкуј и ноћу и дневи“, „неђељом и свецем
излазио би с њима у шетњу“ (Д ан., 555.), „све ме кори
јутром и вечером“, „често јој се јутром јављам“,
„она ће је зором окупати“, „зором оне ноћи“ (Mikl.,
ГУ, 687.);

(1) Потебња, ор. cit., стр. 423.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 75

6.) У инструменталу стоје имена, Боја со-
бом значе само један тренутак, те не иоже ни бити
говора о трајању или каквом простору од времена; имена
су ова поред свега јасног им облика инструменталног да-
нас прави прилози: часом, махом, истом, чим; тако
низмо: „Часомн ведро, а часом облачно“, „на Цетиње
часком допануше“, „вранац му се махом помамио“
(Mikl., ТУ, 68.), „истом они у бесједи бјеху“, „чим
ra и познаде“ (Даничић, 555.);

в.) У инструменталу стоје бројеви: једном,
другом, трећом (и првом), који не значе кад He-
што бива, него: колико пута; тако имамо: „Као што
је људима одређено једном умријети“ (Дан. 556.), „и
другом ти туреку вјеру дајем“, „двапут мјери, трећом
крој“ (М1К]., IV, 689.).

4. Прави инструнентаа.

(за оруђе и средство»)

Врло су разнолике нијансе правога инструмен-
тала: разлике међу њима могу се тумачити како значе-
њем оних глагола, уз које долазе, тако и значењем самих
имена, Боја стоје у инструменталу; многи су опет прво-
битно били инструментали кога другог значења, па тек
аналогијом уз неке, по значењу самих речи њима сличне,
праве инструментале и сами постали падежи за оруђе (').
Бележећи,. прво, справу или оруђе којим се нека
радња врши, овај инструментал. и значењем и положајем
стоји доста близу социјативу, из кога се, Бао што реко-
смо, и може извести; али, друго, значење „оруђе“ може
бити слично познатим нам допунама зкузативним и гене-
тивним, те се инструменталом може, даље, бележити оруђе

(8) Упор. А. Потебња, ор. cit., И, 424.

76 ПРИЛОВИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

E80 об]екат прелазних и повратних глагола;
или, противно томе, лице које врши неку радњу,
или које у њој има дёла, може се сматрати као оруђе,
којим се у опште нешто ради, па тако и градиво, Боје
се употребљава за вршење некога посла, може се по некад
сматрати Бао оруђе, којим се нешто ради: све су ово раз-
нолики одблесци једнога правог инструменталног
значења, Боје се на послетку може једначити чак и са
„зависним“ авузативом сложенога објекта, том правом или
неизоставном допуном глаголеком. Обазирући се у главном
на глаголе, уз које долази прави инструментал, имамо ових
десет случајева:

а.) У инструменталу стоји реч уз глаголе
за кретање (разнога значења), кад хоће да означи
оно, чиме се врши радња, а има ко је врши; њиме
се дакле означава: справа, оруђе, помоћна ствар
(везгодном речју „средство“) за вршење неке радње.
Овај се случај разликује од другога, Који ће одмах 88
њим доћи и који такође иде уз глаголе за Бретање, —
тиме, што је он самосталнији, те се више приближује
содијативу или инструменталу с предлогом с, док је други,
као што ће се видети, више зависан и много ближи пра-
воме објекту. Тако имамо: „Рогом воду мућаше, а очима
бистраше“, „курјак кожом плаћа“, „служи вино злат-
нои чашом и бијелом рувом“, „другу војску брит-
ком сабљом сече“, „кад кога нуде ручком“, „не броје
га кесом вистотином, већ га мјере капом Мијато-
BOM“, „коњи се мере пеђу, а људи памећу“, „знати
ин и EOBOTOM орати“, „соко перјем лети, 8 не ме
сом“ (Mikl., ТУ, 691.);

6.) У инструменталу, опет уз глаголе за
Бретање, али и уз друге активне глаголе,
стоји реч, која бележи оруђе војим се врши

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 77

радња, не само као помоћну ствар, него баш
као предмет, којии овлађује глаголска енер-
гија. Према томе овај се инструментал може сматрати на-
супрот првоме као зависан, те доста личи на акузатив
спољнога објекта; али се опет од „непосреднога“ објекта
разликује тиме, што је овде (у реченици с инструменталом)
наша пажња поглавито обраћена „на саму радњу, која може
бити и без циља“, а тамо (у реченици с акузативом) више
„Ha допуну или предмет, којим је исказан ближи са свим
"одређени циљ кретању“ ("). И док уз први, папред nome-
нути, инструментал само за оруђе може стајати (a по
некад и мора) и акузатив правога објекта, дотле уз овај,
инструментал за оруђе-предмет никада не долази ob-
јективни акузатив. Тако имамо довољно примера: „На-
ком боја копљем у трње“, „нагиње чутуром“, „собом
xaha“ (исто што и: maba се), „ногом миче, макнут не
могаше“, „ману врстом на четири стране“, „разиахне
гудалом, и запева“, „вијор лолом дује, градом по-
љуљује“, „љуљну Марко тешком топузином“, „витла
очима“, „вјетар пуше, пак барјаком њише“, „крвљу
точио“, „креће војском Руменлијом“, „кренути гла-
вои“, „удри лицем о земљицу чарну“, „о земљуњиме
ударише“, „вијати главом“ „тре, којом вјетар вије“,
„Вртјети главом“, „а ја вјером преврнути нећу“, „пак
потеже перним буздованом“, „док је душом изда-
Hyo“, сјевер који морем мути“, „говориће новијем je-
зицима“, „он се Mehe глогињом, а ђевојка трњинон“,
„оком трени, колом крени“, „бацићу се зеленом ја-
буком“, „потеже се буздованом Марко“ (Mikl, ТУ,
697. и 698.) итд.; |

(8) А. Потебња, ор. cit., II, 426, — Друго је нпр. акре-
нути ногом» (у сну), а друго: „кренути ногу? (да би човек пошао)

78 ПРИЛОВИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

в.) С глаголима за кретање сродни су по
значењу (у неколико) и глаголи: владати, господо-
вати, управљати, заповедати, командовати, су-
дити: и уз ове глаголе у инструменталу стоји
реч, која именује предмет као оруђе: „ствар, којом
се влада, помишља се као „средство“, којим се владање
изводи или на Чем се оно показује“ ("), те је овај инстру-
ментал за оруђе-објекат (неправи) исто онако тесно
скопчан с глаголом, као и други на реду, сад прегледани.
Тако имаио: „Влада излом Црном Гором“, „за вла-
дања Киринова Сиријом“, „кад је Ђорђе Србијом
завлад о“, „TRMA да не овдада“, „обладати градом“,
„тосподујте рибама морскијем“, „управио као хајдук
кућом“, „кад Будимом даре заповида“, „он цијелом
војском командира“, „те судите јодном земљом рав-
нои“ (М1К]., ГУ, 700.); погрешно је оно с предлогом
с: „да управљаш с малом Гором Црном“ (ibid.). —
Владању је блиско трговање, те се и предмет трговине
сматра као „средство“, којим се тргује: „стане трговати
свињама“, „трговање златом и сребром прекинуто
је“ (М1КІ., IV, 695.);

г.) У инструменталу стоји предмет, који
значи материју или грађу, од Боје је нешто на-
чињено, те се и он сматра као оруђе, којим се
врши сама радња(“): „ствар преко које радња, вр-
meha се, прелази, може остати у оном, што се уради“
(Вошк., 175.). Тако имамо: „Чистимћу те сребром
поткозати“, „покријте се горе листопадом“ „лепшим
ћу те даривати даром“, „него се напуњавајте духом“,

(1) Mik1.. IV; 700.
(2: Овај је варијетет налик на први случа] инструменталне
употребе за оруђе.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 79

„ранила их тугом и невољом“ (М1К]., IV, 691.),
„попови су двори борјем ограђени“, „огрну га кола-
стом аздијом“, „планине се снијегом завише“, „за-
узда га уздом позлаћеном“, „навити ме цвефеи
свавојавим“, „чим ћемо се оденути?“, „насејао сам
њиву шеницом“, „златом везе све по чистој свили“,
„боје чивитом, броћем“, „штап, на којем пише Ep-
вавим словима: не тичи ме“, „улеком вас напојих“,
„жељаше да ме насити мрвама“ (Бошк., 176. и 177.)

д.) У инструменталу стоји реч, која бележи
лице, које врши радњу, не Бао подиет, него као
оруђе, којии се врши радња: у овом, тако да га
назовемо, инструменталу за оруђе-подмет обично стоји
(ређе и именица, која именује лице, него обично само) за-
меница себе и реч глава; тако имамо: «Да ха нас
стоб СОБОМЊИиСсЕонНмМи NOKAHCAPH“, „ны CAML СОБОМЬ
ин сниомњ“, „био собом јунак добар, биће стиман у
дружини“, „ђе је она сама собом пала“, — „ја сам
главом Краљевићу Марко“, „па бих ради)’ главом по-
гинути“ (М1К]., 693. и 694.). Треба поменути да се овај
варијетет правога инструментала много примиче ономе 34
начин, те би га можда требало тамо и уврстити;

b) У инструменталу стоји реч, Боја име-
вује лице, помоћу кога може бити извршена
радња глагола женити и оженити (и повратно):
право је значење овога глагола, као што вели Микло-
mah ("), „Бемефеп“ или „набавити коме жену“ (>), те се
по томе инструментал уза њ највише примиче прегледаним
већ инструменталима за оруђе-предмет и оруђе-материју уз
глаголе, Боји значе владање или неко постајање; тако

(1) „Уег&!. Сгатш.?, ЈУ, 794.
(2) «Снабдить женою?, А. Пот., П, 431,

80 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

имамо: „Да га ми женимо танком Подунавком“ ("),
„није ми се господар женио, него мисли тобом о јесени“,
„другом се ожени“ (М1К]., ТУ, 694.), „хоћаху ме оже-
нит Латинком“, „ожени се Маријом“ (Данич.,
563.). Према томе је погрешно, кад уз овај инструмен-
тал стоји предлог с, јер он није социјатив: „Ал’ да си
се с другом оженио“ (Mikl. 1510.);

е.) У инструменталу уз глагол клети се стоји
реч, која именује, чиме се врши радња тога гла-
гола, дакле предмет заклетве, оно, у што се човек
заклиње; такви су примери: „Хаваехь св БОГОМ ЖИ-
ЕНМЬ*, „клех се ротом и душом ио] ом“, „Јован му
се богом кунијаше“, „кунем ви се свецем Мухаме-
дом“, „завлињем те богом великијем“, „ђевојка се
криво братом клела“, „кад се они душом куну“ (Mikl.,
ТУ, 695.), „закле је три пут именом божијии“ (Divk.,
53.). — Сличан је овом (а не оном под ђ. уз глагол. Æe-
нити) и инструментал уз глаголе: кумити, братимити,
сестрити, посинити — не само по значењу глаголскои,
него и по томе, што најчешће и тамо п тамо долази као
инструментал реч бог; тако имамо: „Па их куми богом
велики] ем“, „но те кумим хљебом царевијем, TBO-
јом сабљом итвојијем хатом“, „братимии те богом
истинијем, и кумим те богом истинијем“, „богом
брати тамничаре младе“, „богом сестри млад момак“, „њу
ми сестри богом великијем“, „посини га богом истини-
jem“ (Дан., 563.). Као што се види: и тамо уз глагол
клети се, и овде уз ове глаголе инструменталом речи
бог казује се помоћник или „посредник“, који чини да

(5) Однос овога имена према глагоду женити сличан је OA-
носу инструментала за оруђе-материју у примеру: «дарива га 34a-
ћеном кошуљом» према глаголу даривати.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 81

се може извршити радња: заклетва, братимљење, окум-
љење и т. д.;

ж.) У инструменталу стоји реч која именује
лице (ретко ствар), које је и оруђе и предмет гла-
голима: ругати се, подсмевати се, шалити се; реч у
инструменталу пре се може сматрати као предмет, на коме
се, него као оруђе, којим се врши радња, те би, да се
пажња обраћа више ономе што она значи, стајала у аву-
зативу или у дативу. Тако имамо: „Што се старцем
јаднијем брукате?“, „да се иноме ругају“, „сватови се
подругују Мирком“, „па се исто тобом поругују“, „мас-
карим се влахом у каурии“, „подсмехивајући се њиме“,
„пак би се њиме посли смијали“, „спрдат си ином дошла“,
„не шали се главом“ (Mikl., ТУ, 702.); погрешно је, што
у неким примерима долази и предлог с: „а сада се са ином
пошаљују“ (114.); — на ове је глаголе сличан глагол EO-
рити, те би можда и његов инструментал (само за оруђе)
овамо требало подвести (ако ве под онај за узрок): „да
га кори беговицом младом“ (Данич., 565.);

3.) У инструмонталу за оруђе стоји реч, Која
именује предмет, „којим излази на видик Физио-
лошка Функција“ (") глагола: мирисати, воњати, за-
давати, смрдети, ударати, баздети, оних дакле, који
значе радњу нашега чула за обоњање; овамо долази
и глагол дисати, вад је сличнога значења: инструм. је
уз ове глаголе могао доћи аналогијом онога за оруђе-
предмет уз глаголе за кретање („вренути ногом“, „тре-
нути оком“, „точити крвљу“, „изданути душом“ ит. д.).
Тако имамо: „Ни лук јео, ни луком BOWAO“, „мирисом
задава“, „задаје месо дивином“, „моја недра не миришу
нити дуњом ни неранчом“, „тако губом не сирдио!“,

(1) А. Потеб., ор. cit., П, :33.
гласник LXX. 6

82 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЗЕЗИКА

„смрди госпоством“, „заудараш свецем Мухамедом“,
„да ти псином не забазде руке“ (М1К]., ТУ, 718.,
Данич., 567), — „нека Осман злобом дише“, „дишући
пријетњом и сирЬу“ (Mikl., ТУ, 703.). — Слично је
овом И оно „даље оруђе психолошких појава“ (*) у приме-
рима: „Ти не мисли храном нигоспоством“, „изгуби
га, па не мисли храном“ (Пјев. Црногор., 6.);

и.) У инструменталу стоји реч, којанмв-
нује последицу радње глагола родити, као њено
оруђе, примичући се и тиме инструменталу за оруђе-мате-
рију, који такође именује оно, што остаје и после свршене
глаголске радње; тако имамо: „Црна Гора листом ypo-
дила, ситним листоми зеленом травом“, „кад врба
грожђем роди, суви јавор јабукама“ (М1К]., 708.).

5. Инструментал уз пасивне глаголе.
(енергични)

Далеко и од социјатива и од просекутива, а врло
близу правом инструменталу стоји „енергични“ или, по
некима, инструментал „раднога предмета“: уз глаголе
пасивне логички подмет, исказан инструменталом, стоји
не као прави подмет, него као прироков додатак, дакле
као оруђе, којим се врши глаголска радња. Ипак
се разлику]е од правог инструментала — тиме, што тамо,
поред оруђа, којим се врши радња, имамо и лице (под-
мет), Боје врши радњу, а овде је имеу инструмен-
талу и оруђе и вршилац радње. Из овога опет не
треба извести да је енергични инструментал исто
што и номинатӣв-подмет, јер се у језицима ариојевропским
граматички подмет исказујо само номинативом, те и ако
је „пасивност трпних прирока такође непосредно искази-
вање радње подметове, енергија подметова, — опет је она

(0) А. Потеб., ор. cit., П, 436.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 83

више него икоја друга ограничена објектом“ (*). С тога
се A може казати да је инструментал „за енергију“ само
даље диференцовање инструментала „за оруђе“, изазвано
пасивношћу прироковом, која је за њ неизоставна погодба.
А према разлици међу глаголима, који се у пасивном смислу
употребљавају, разликоваће се и варијетети „енергичног“
инструментала. Тако дакле:

а.) Да покаже оно, од чега у главном излази
радња, инструментал стоји уз пасивне облике
прелазних глагола и уз глаголе повратне, узете у
смислу пасивном; тако имамо (али доста ретко, зато,
што је у нашем језику редак начин пасивне конструкције):
„Отијешњеви врагом и ђаволом“, „по узећу Хераче
Турцима“ (Mikl., IV, 705. и 706.), „да те клеть £0-
гомь оцемњ“, „који су освећени богом оцем и oap-
жани Исусом Христом“, „да им покор Турци плате
— Ћупрелићем учињени“, „мапнсаше се словеса CEE-
тымь Ћнрилошњ“, „али се незгоднијем временом
задржасте“ (Данич., 571.), „благословима праведни-
јех људи подиже се град“ (Новак., 77.);

б.) Да покаже „радни предмет“, инструмен-
тал стоји уз неке глаголе непрелазне, који се узн-
мају као пасивни; овамо долазе примери: „Двори моји,
огњем сагорели“, „док планине снјегом западоше“,
„Боји се камен често премеће, неће маховином обрасти“,
„сва тамница обасјала сунцем“ (М1К]., IV, 705.); уз ове
тлаголе иде можда (ако не уз оне за обоњање) и глагол
тећи и други сроднога му значења: „Отиде E ономе, MTO
му поток вином тече“, „народ ускипи осветом“, „врела
крвљу потекоше“, „покапала хаљина крви“ (М1К]., IV,
707.), „рђом zamo, док му је кољена“ (Divk., 54.).

(|) А. Потебня, ор. cit., П, 439.
в*

84 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

б. Инструментал уз имена.

(за меру, доликовање и однос)

Инструменталу, кад стоји уза само име (поглавито
уз придев), значење не остаје онако исто, BARBO има кад
стоји уз глагол. Али се ови, да их назовемо, „именски“
инструментали не могу свести сви у једну групу по Фун6-
цији коју врше: заједнички је свима само положај, у
ком стоје према имену и који је различан од поло-
жаја, у ком стоји прави инструментал према глаголу (‘).
Тако може бити:

а.) Инструментал за меру уз придеве (и при-
логе) поређене: на прво место стављамо инструментал,
који значи меру или оно, чиме једна ствар прева-
зилази другу — зато, што су поређени придеви, уз
које он долази, најближи значењу активних глагола.
Тако имамо: „Виши пасом од свих људи“, „главом
виши“, „све је коло главом надвисила“, „све је јеле
висом надхитила“ (М1К]., IV, 703., Данич., 574.).
У примеру: „главом виши“ глава је оно, што чини
да је човек виши, Бао год што у пасивном примеру:
„сва тамница сунцем обасјала“ сунце чини да тамница
обасја.

б.) Инструментал за доликовање уз придеве:
задовољан, довољан, вољан и (њима противан) дужан;
реч у инстр. именује предмет, коме наведени придеви KA-
зују стање, које њему доликује(*). Овај се инструмен-
тал разликује и од првога за „меру“ и од трефега за
„однос“ — тиме, што сеју њему највише осећа право гн-
струментално значење (за „оруђе“); тако имамо: „Дужан

(1) А. Потебња, ор. cit., II, 446.

(2) У примерима, који се наводе, «стање презази преко He-
чега, и дознаје се да нечему приличи, гледајући преко чега пре-
лази» (Бошк., 180.).

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 85

је и косом на глави“, „дужан главом“ (М1К]., IV,
708.), — „будите задовољни својом платом“, „јер се
навикох бити довољан онијем, у чему сам“ (1514., 718.),
„и божијом довољан сам судбом“, „не бит вољан ду-
шом својом“ (Данич., 673.); — као што према дативу
„неправога објекта“ уз глаголе може доћи такав исти датив
и уз неке придеве, тако исто и обрнуто: према инструмен-
талу уз придеве, горе казане, може доћи и инструментал
„неправога објекта“ уз глаголе: бринути се и старати
се; тако имамо: „Не брини се мојом кабаницом“, „бог
се брине сиротама“, „не брините се душом својом“,
„сад се више ничим не старајте“ (Mikl, ТУ, 718.);
овака је, у осталом, употреба врло ретка, та се инстру-
ментал радије замењује локативом с предлогом о.

в.) Инструментал за однос или ограничење (]1-
mitationis)('’) уз придеве, именице, па и уз неке
глаголе: изближе одређује на што се односи рече-
нични прирок; инструментал овде значи, да се прирок
(или други делови реченице, који с инстр. чине целину)
ограничава или стеже само на оно, што се њиме
именује: по енергичности својој долази одмах за инстру-
менталом уз пасивне глаголе, а по значењу других неких
примера као да се највише примиче инструменталу, који
ће доћи за њим — каузалном. Придеви — за каввоБу
— могу бити разнога значења, а највише их је за обиље
и оскудицу; именице су различне, а глаголи малобројни,
непрелазни. Тако дакле имамо:

а.) уз придеве: „И бијелим рувом богатија“,
„те је Фрушка вином изобилна“, „велики тијелом, а

(1) О самом називу и значењу овог инстр. упор. оно у Ilo-
тебње, ор. сії, П, стр. 455. — Вебер («Slovnica һгуаќѕка?, 1876.,
119.) ставља под свој ›инструм. стеге» и пример: «велики TH-
јелом» и пример за оруђе: «соко перјем лети.»

86 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

мален дјелом“, „годинама најстарији“, „сиромашни
духом“, „нездрави и тијелом и душом“ (МІКІ.,
ТУ, 721.), „тамо су људи ниски растом“, „прави ду-
хом, “рцем вјерни“, „како ћу весела лицем бити“,
„многи човек није назадан богом, него собом“, „руком
кљакав остао“, „ево — главом голи — њега у гроб
прате“ (Дан., 578. и 514.) (°);

В.) уз именице: „Bb петькь Дьнемь“, „за мога
дућаном Бомшију“, „који је био родом Бугарин“, „не
будите дјеца умом, Bero пакошћу дјетињите, а умом
будите савршени“, „сви су старином Бошњаци“, „дои-
ста сам местом из Будима“ (М1К]., |. е.), „они су сви
занатом витезови“, „будући да су Турци и самим име-
ном били господари“, „ако и тијелом нијесам с вама, али
сам духом с вама“ (Данич., 574.);

у.) уз глаголе: „Кад се она два дрвета врхом
састала“, „да ти легнем главом на крило“, „јачаше ду-
хом“, „пошенути, штукпути памећ у“; тако је и: „овре-
нуше се срцем својим у Мисир“ (Mikl., 1. 6.); овамо,
а не уз примере за енергични инструм., долазе и при-

мери: „она затрудне сином“, „Марија Језусом теготна“
(Ма К]., IV, 705.).

7. Инструментал за узрок и намеру.

(каузални)
Оба ова значења инструменталова у нашем су језику

ретка, а могу ићи заједно,. прво, зато, што је „намера“
аналогон „узроку“, и друго зато, што оба подједнако

близу стоје а значењу предњем — за „однос“ — и зна-
чењу потоњем — за „начин.“ — Најпре долази инстру-

ментал.

(1) Миклошић (ibid.) ставља овамо и: «буди собом добра.»

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 87

а.) За узрок или разлог: име у инструменталу
казује зашто се врши глаголска радња; тако имамо: „Оно
(Смедерево) се особито слави белим грожуем“ (Divk.,
95.), „токе носи, иноме се поноси“, „то се начинило
нагоном“ (") (МіКІ., ТУ, 717.), „чим се коза дичила,
тим се овца срамила“, „чим си ми се тако понесао: или
снахом или сватовима ил господским даром
пријатељским?“ (Divk., 1.); овде је, мислимо, место
н примеру: „тако ми све пасјом глађу не помрло!“
(а не у реду „енергичних“ инетр., као у Mikl., IV,
105.), па овамо ће јамачно (7) доћи и: „свему ми је
роду омиљела — моме брату дворбом и угодбом“
(Бошк., 176.);

б.) За намеру: име у инстр. казује ради чега се
нешто догађа; тако имамо: „Коди народним послом
иду“, „посаобином ходио“ „трговањем ако дојду“,
„помахакњњ кралествомњ“ (Mikl., IV, 722.), „који се
онђе десио народним послом“ (Divk., 55.).

8. Инструментал за начин.

(модални)

Како од правог или инструментала за оруђе, тако и
од оног најстаријег, за заједницу, па готово и од сваког
досадашњег — може се у језику доћи до инструментала
за начин глаголске радње. Пут, којим се долази до овога
последњега колута у ланцу инструменталних значења, већ
нам је познат: исти је онај, којим и акузатив и генетив
могоше постати падежи за начин, али добивши то значење
да не остану и даље падежи — именски облици, него да

(8) И овај, а особито пример: «то је он начинио припа-
дом", који такође Миклошић наводи за узрох, лако могу бити —
за «начин>.

88 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

постану Формалне речи — прилози. Опадање правог
именског значења или, боље, губитак супстанцијалности
инструменталног значења, те и остављање положаја, који
заузима у реченици (према глаголу) сваки „коси“ падеж,
као „граматички предмет“ у широком смислу ове реч,
— на послетку доводи за собом и овде, као и код HH-
струментала за место и време, Формални значај, адверби-
јални положај сваког правог инструментала(“). Али су
многе речи, тако да кажемо, застале на овоме путу, те
се правим адвербијалним додацима (и од осталих падежа
A од инструментала) могу сматрати само оне, које се qa-
нас или ни у кои другом облику не говоре, или им је
падежни облик остатак неког старог, давно изгубљеног,
те се будући у њему, и не сматрају Бао имена, већ као
прави прилози.

Модалнога инструментала имамо у главном три
случаја: први се и трећи разликују од другога својим пра-
вим (и данас признатим) инструменталним обликом, а
први и други од требега правим модалним значењем
{на супрот трефему: „за појачање“). Тако дакле имамо:

а.) Модални инструментал данашњега облика.

Облик се речи још држи вао име, те је и данас прави
инструментал, а значење „за начин“ добива лаком проме-
ном значења неких досадањих инструментала. Могли биско

(°) Упор. А. Потебня, ор. cit., П, 463 Мало час под лини-
јом наведена напомена о примеру «то се учинило нагоном? лепо
нас може поучити. Инстр. за узрок «нагоном» остаће падеж и зна-
чиће узрок, док се ова реч буде сматрала као самостална: чим
то не буде, чим она, слично речи припадом у другом тамо Ha-
веденом примеру («то је он начинио припадом»), изгуби своју
самосталност и супстанцијалност, те, рецимо, остане само у том
облику (нагоном, она постаје придог, и значење каузално npe-
лази у модално.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 89

међу правим модалним инструменталима разликовати оне,
који су од рбчӣ и у осталим облицима употребљаваних,
од ових, који су од рёчй без друге, сем инструменталне,
употребе. Тако имамо:

а.) Поред примера „то је он начинио припадом“,
где је инстр. за узрок изједначен с овим за начин, — још
и ове примере само за начин: „Тако ми све црном ште-
том ве пошло!“, „cejo моја, добром срећом било!“
(Ма Кк]., IV, 723. и 724.), где се социјативно значење
окреће у модално, — за тим: „љуби господа бога сво-
jera свијем срцем својим“, где од инстр. за „однос“
и „Киша пада капљицама, пак напада локвицама“
од инстр. за „оруђе“ постаје овај за „начин“; — тако
у примеру „те одзивом брдо узјечало“ од инстр. „енер-
гичног“ (Mikl., IV, 705.) такође постаје „модални“; —
тако имано још и примере: „сусједе се скупе гомилама
пред моју кућу“, „грнуше свиње чопором“, „скакавци ја-
тима долијећу“ итд., које — због значења самих речи: го-
мила, јато, чопор, стадо итд. — Миклошић ставља у
особити разред модалног инструментала: П тьмами („ин-
струментал од бројева: тьма, тысжхшта и других имена
за количину“, Mikl., IV, 711.) (°); — тако је даље: „а
ти сједи турским обичајем“, „силом мене бабо даде“,
„рече велики] ем гласом“, „гдјено вода бу вом тече“,
„ал му коњиц њиском одговара“, „Новица се грохо-
том смијаше“, „а шапатом збори сиротиња“, „одско-
вом скочи јабука“ (речи грохот, шапат и одскок
најчешће се говоре у инструменталу, ређе у номинативу
и акузативу, а никако или бар врло ретко и у кои дру-
гои падежу), „каквом ће смрти умријети“, „реком
крвца пољем тече“ итд.;

(1) Упор. А. Потеб., ор. oit., П, 469.

90 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

В.) Најбоље се инструменталом казује начин,
кад се његова именица ни у ком више другои
облику не говори: „Крадом до ње дође“, „оде Ep H-
шом“, „тајом иду кроз Корита равна“, „отворена врата
широм“, „пуно дупком“, „стаде ципом“, „и дигнуће
гредом Џодгорицу“, „каже изреком“, „ако озбиљом
говорите“, „муком иду Бићени сватови“, „замукнуше
ираморкоме“ (ese y Mikl., ТУ, 709. и Данич., 576.
и 571.); тако се говори и редом као прилог, а не као
инструментал, и aKO има и све остале облике: „пак за-
плава редом и Бошњаке“ (МіКІ., ibid.).

6.) Модални инструментал старога облика.
(сада само прилог)

Неки се стари инструментали заборавише као имен-
сви облици, јер им је прекинута свеза с осталим правим
инструменталима, у језику сачуваним, те их данас грама-
тика и не бележи као именске облике, него као праве
прилоге: то су остаци некадањег инстр. множине
средњег рода (ном. деклинације) од придева, поста-
лих наставком ьскъ; данашњи им завршетак ски и ки
стоји место некадањег (ст. слов.) bekti. Тако имамо:
„братински живети“, „вучки скаче, зечки посвакује“,
„боље нам је мушки погинути, него жәнски натраг A3-
бјегнути“ (М1К]., IV, 123.), тако долази и: мојсњи,
нашки, таки (Mikl., ТУ, 157.) итд.

в.) Модални инструментал за појачање.

У инструменталу стоје именице, по основи и по зна-
чењу сродне еглаголима, уз Које долазе, да покажу
како се врши радња. Уз именицу може бити у инстру-
менталу и који придев за ваквобу, а може придева и не

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 91

бити: и у једном п у другом случају „именица служи само
за живље и јаче исказивање“ (“), По значењу је овај ин-
струментал сличан с акузативом „унутарњег објекта“, јер
је на оба места основа именичка једнака с глаголском, и
на оба места таутологију захтева особита потреба народ-
ног нам поетског стила. Тако mmamo: „Вас крвавом nje-
ном запјенио“ · (МИЈ., ЈУ, 714.), „живом ли се же-
љом пожељесмо“, — „болом боловаше“, „разболи се
болом без болести“, „они бјеже бјегом без обзира“,
„вриском вриштећи“, „виком виче“, „газом прега-
зити“, „голуби гуком гукаху“, „ни душом не дише“,
„мрамором се мраморила, а каменом каменилл!“, „го-
рица листом листала“, „све бијаше мамом помамила“,
„сви сердари муком замукоше“, „сви јунаци ником по-
никоше“, „мишљу се је Мујо замислио“, „нијесам га ср-
цем срдисала“ (Mikl., ТУ, 716.), „тоном тоне, тонући
бесједи“, „за њим мајка TEKOM тече“, „трком трчи низ
бијелу кулу“ (Данич., 576.); друкчијег је значења (само
за начин): „скоком скачу“ (М1Е]., ibid.).

9. Секундарни или предикативни
инструментал.

Према свима досадашњим стоји засебно као падеж са
свим друкчије употребе — „секундарни“ или „предика-
тивни“ инструментал. Не баш тачно име ово носи овај
инструментал — не зато, што би, рецимо, у реченици
била два инстр., па да је од њих он други, нити опет
зато, што он, баш као инстр., може бити предикативни
падеж: само номинатив у нашем језику може бити прави
предикативни падеж, јер видесмо да у прироку („сложе-
нои“) именски део мора бити номинатив, као прави екви-

(у Мак], ТУ, 713.

99 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

валенат номинативу-подмету. Инстр. се овај зове „други“
(секундарни) и „предикативни“ — зато, што он или врши
службу или долази на место „других, подударних па-
дежа предикативних“ нашега језика, а тиме одговара тако
званом предикативном номинативу и акузативу грчког и
лат. језика ('). Ина дакле случајева, у којима инстр. сам
собом, по природи свога значења, као допуна глаголска
(прирокова) одговара нашим другим, подударним падежима,
те се по њима и сам назива и предикативним; има опет,
и још више, примера, где инструменталу управо и није
било место, него је лаком променом глаголског значења
дошао, да замени(“) познате нам предикативне падеже:
други номинатив и други акузатив. (Други датив је врло
редак, и долази само нешто мало у реченицама без под-
иста). Прве случаје могли бисмо назвати: „предикативни
инструментал као допуна“ — зато, што он, потичући
из модалног инстр., стоји уз глагол ради самога глагола,
слично свима правим инструменталима, те готово у правом
смислу допуњује недовољну прирокову садржину. Други
случај може се назвати „предикативни инструментал Бао
одредба“ — зато, што у смислу „граматичке одредбе“
долазе н поменути „други, подударни“ предикативни па-
дежи, па зато, што је „одредба“ двојака, он може бити
овде: прво, „предикативни инструментал — атрибут“
и друго, „предикативни инструментал — апозиција“,
а и први пут и други пут, и место предикативног номи-
натива и место предик. акузатива, још треба поменути да,

(1) Mikl., ТУ, 727. — Упор. и А. Потебња, ор. cit., П, 486.

(2) Зато, што овај, последњи на реду, инструментал долази у
реченицама или као даље диференцована Функција обичнога инстру-
ментаза иди само као заступник других предикативних падежа, —
он и није могао добити онако засебно место у реду инструмен-
талних значења, какво дадосмо «другом, подударном” номи-
нативу, акузативу и дативу.

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 93

из разлога, које ћемо одмах даље навести, може настати
и процес, каганом противан: као што инстр. долази место
предик. номинатива, тако и, обрнуто, место инструментала.
може доћи предик. номинатив.

а.) Предикативни инструментал као допуна.

Прави предик. инструментал може бити назван
и „падеж за претварање“, јер он, долазећи уз гла-
голе, који значе неко „идеално кретање“, и првобитно
значећи начин тога кретања и глаголске радње у опште,
— сада означава оно, у што се нека ствар претвара,
оно, што TCE постаје, чиме се нешто именује (') и т. д.
Једном речју, њиме се казује оно, што се глаголеком под-
мету приписује као нека нова му особина: од значења
„како“ иде се ка значењу „шта“, „додатак“ се при-.
ближава „прироку.“ Али ће овај инстр. остати прирокова
допуна ( „предмет“ у широком смислу) у правом свом по-
ложају — само донде, докле глагол буде држао своје
право материјално значење: чим глагол спадне на то, да
буде у реченици само спона, да се може изједначити с ап-
страктним глаголом еззе, — одмах инстр. престаје бити
самосталан коси падеж, „допуна“ у правом смислу, те се
једначи с осталим одредбама. Што је слабија енергија,
што је већа Фиктивност глаголске радње; то ће све сла-
бија бивати и свеза међу инструменталном допуном — сада
већ предив. атрибутом — и поднетом (или предметом) (*),
а већа наклоност овога додатка једначењу и слагању (0с0-
бито у падежу) с подметом. Отуда: место предик. инстру-
ментала може доћи „други“, преди. номинатив. Тако:

(') Mikl., ор. cit., ТУ, 727.
(2) А. Потебна, ор. cit., П, 493.

94 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

а.) Инструментал још није сасвим изједна-
чен сподметом, те се не може ни заменити пре-
дикативним коминативом; глаголи, уз Боје он долази,
обично су: претворити се, прометнути се, проврћи
се, протурити се; тако имамо: „Да ли ми се мухом
претворити“, „да бисио се сољу прометнули“, „проврћ' ћу
се препелицом“, „коса се је рђом протурила“; тако је
можда и: „живо срце бјеше каменом окаменило“ (Mikl.
ТУ, 728.); — тако је овај инструментал долазио и уз гла-
голе: створити се, звати се, казати се: „створ“ се,
душо, у градини ружом“, „назове се царем српским“,
„не хте се казати њиховим братом“, „указиваше се
врло веселим и задовољним“ (Бошк., 188.), али:

В.) Уз поменуте глаголе може долазити и
номинатив (овде је инструментал постао прави предик.
атрибут — „други део сложеног прирока“); тако имамо:
„Ја ћу се сад створити једна трговина“, „а вила се
начини девојка“, „нити се зовите учитељи“, „да се
ми ваљани покажемо“ (Mikl., IV, 728.).

6. Предикативни инструментал као одредба

(место «других», предикативних падежа).

Уз глаголе, који значе бивање или свршено поста-
јање (не дакле радњу као кретање, него као стање
— резултат онога што је урађено), може долазити инстр.
на место предик. номинатива и лкузатива. Разлог овој за-
мени и прекинутом слагању („подударању“) атрибута с под-
метом видимо у већој енергији глаголској: у колико се
више глагол осећа самосталан, више сам довољан да буде
прирок, — у толико се његов атрибут лакше облачи ин-
струменталом, те Као постаје прирокова допуна. Поред
обичног предикативног инструментала за атрибут (у

ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА 95

ужем смислу) имамо и други, од њега у нечем различни,
апозитивни инструментал. Природа овога инструмен-
тала тумачи се природом саме апозиције, која, како знамо,
стоји на средини међу прироком и простим атрибутом.
Овде се инстр. још ближе примиче атрибуту, те долази уз
подмет, рекло би се, не као предикативни, него готово као
прави атрибут, јер „глаголске енергије код апозиције ни-
како нема“ (Потебња, II, 494.). С тога be бити:

œ.) Предикативни инструментал — атрибут.

Према падежу, коме се инетр. може сматрати као
атрибут, имамо:

а.) Предик. инструментал место иредик.
номинатива ; долази уз глаголе: јесам, бити, постати,
настати, остати; тако имамо: „Да сам тобом, ја бих
то друкчије радио“, „вывь крадюмь“, „како ли ћеш, да
ти кумом будем“, „цар ти бијах, дов ђевојком бијах“,
„ласно је покрај чаша јунаком бити“ (МіКІ., ГУ, 280.
и 131.), „Вукашин постане краљем“, „од како сам кне-
зои постануо“, „може ли и како Црногорац другојачији

бити и остати правим Прногорцеи?“ (Даничић,
518. и 579.);

5.) Предик. инструментал место предик.
акузатива; уместо да уз акузатив правога објекта дође
још и други акузатив (неподударни) — као његов предик.
атрибут, долази инструментал: ради јаче самостал-
ности овога додатка, уз глаголе већ поменуте; блискост
овога предик. инструментала ономе за „начин“ — врло
је јасна и велика. Тако имамо: „Створише те прахом
и пепелом“, „учини га дружба старешином“, „гра-
давио га лажом“, „а туфина ставит’ господаром“, „ко
је мене поставио судијом иликметом над вама '“, „кога
ћемо врья серашћером?“, „метнућу те до себе вези-

96 ПРИЛОЗИ ЗА СИНТАКСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

ром“, „туђу мајку мајком звати“, „ми ћемо га узет”
господаром“ (Mikl., IV, 128.), „што ме зовеш бла-
гим)“, „онде ће га прогласити краљем“ (Дан., 581.);

В.) Предикативни инструментал — апозиција.

И овде се, као и напред, разликују два случаја: апо-
зитивни инстр. уз подмет иапозитивни инстр.
уз предмет. И у једном и у другом случају инстр. сам
собом казује други прирок, слично оном, где номинативна
апозиција, изједначена с подметом, казује други подмет.
Свеза између овог инстр. и подмета толико је раскинута,
да он ни мало не зависи од главног прирока, уз који до-
лази; с тога прирок ових реченица може бити од кога му
драго глагола. Тако имамо:

а.) Апозитивни инстр. уз подмет: у инстр.
стоји оно, што се казује као други прирок, и долази уз
подмет као скраћена додана реченица; тако је:
„Ако гостом дођеш“, „поткуј и мене, нека бих BOCM
у гору текла“, „да т’ понграм, как’ сам ђаком игро“,
„свака је добра девом, но да је видимо невом“, „Скен-
дер бег је срца Обилића, ал’ умрије тужним изгна-
НИКОМ“, „жене, које су ђевојкама биле у краљицама“.
„уђе кадетом у регементу“, „једна жишка, што је из-
летнула и звјездицои E небу прионула“, „ђе је зрно
клицу заметнуло, онђе нека и плодом почине“; — али
и овде може доћи номинатив: „да се ко вјеран нађе“
(све у Mikl., IV, 782. и 788.);

в.) Апозитивни инстр. уз предмет: у инстру-
менталу стоји оно, што би се као додаток предмету Ka-
зало целом реченицом, у којој би тај инстр. био
главни део прироков; тако имамо; „Клети Турци вите-
зови дјететом га запл’јенише“, „да те Турци чедом
не заробе“ (Mikl., ГУ, #84.), „већ га робом доведите“,
„Боју данас снаом ми видите“ (Даничић, 563.).

7. Јула 1885.
Крагујевац.

—-—

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

НАПИСАО
У. B. Авакумовић

~ у

(НАСТАВАК) (').

Д. Разлика у остварењу оптужне
системе.

У овоме је опет основна разлика између енглеског и
Француског права.

У енглеском казненом поступку огледа се потнуно M
врло доследно извођење опту жног принципа. А у Фран-
цуској се очитује са свим противно начело. Ма да у Фран-
цуској има нарочитог државног надлештва, које покреће
истрагу о каквом казненом оптужењу; ма да је то над-
лештво дужно да доказује своју тужбу, па у то ихе
да чини потребне предлоге казненом суду, — опет Фран-
пуски казнени поступак н сувише опомиње на немачки HH-
Евизициони поступак. Њиме се при свем том смера: да
се од оптуженика, по што — по то добије признање кри-
вице; или бар да се оптуженик нагна, да својим лагањем,
противречицама и недавањем одговора ојача основе подо-
зрења, којих би било против њега. И ово се код Фран-
пуза јавља не само приликом претходне истраге, већ и у

(') Види Гласник 62
гласник LXIX. 7

98 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

главном извиђању тако прикривено, да се с тога ну
Француској врло често чују сличне жалбе, које су и y
Немачкој биле са свим природне и путне против инквизи-
ционог принципа у казненом поступку. Узрок оваквој мани
Француског казненог поступка поглавито је у томе, што
су Французи пороту сматрали више као установу поли-
тичку него као правну. За то су се они слабо и старали
да поротним законом задовоље нарочито правне 34-
хтеве. На тај начин постало је, да се Француски казнени
поступак мора да сматра више као инквизициони, и ако
и код Француза тек тужба покреће истрагу о ЕЗЕВОМ
кажњивом делу.

Да бисмо доказали ту основну разлику између ен-
глеске и Француске предистраге, ми ћемо сада изложити
њихове појединости.

| У Енглеској.

У Енглеској предистраге (examination) врши при-
мирни судија у своме кругу рада. Тај судија, као mc-
тражник, има власт й полициеку и судску.

Ну у Лондону то исто врши нарочити чиновник, који
се зове полициски судија.

А опет у случају убиства, истрагу врши коронер,
као што смо напред показали.

Као што видимо, то су све судске личности, које
врше предистрагу, а нису полициски чиновници.

Ударајући нарочито гласом на ту особину енглеског
казненог поступка односно истражничке личности, — ми
ћемо даље да поважемо, Како се отпочиње, а како врши
предистрага код Енглеза.

Повод каквој истрази даје обично каква достава
примирном судији. Та достава може да буде или од по-

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОГОТА 99

вређеног и оштећеног, или од каквог јавног достављача
(полициског чиновника или констабла, то јест полициског
служиоца).

Тај достављач доцније прима на себе улогу ту-
жиоца. А за сигурност, да ће он ову улогу на себе
доиста и примити, обично се, при достави, тражи да он
положи кауцају.

Ну при свем том он се приликом претходне истраге
још не сматра као прави тужилац, већ више као достав-
љач. С тога примирни судија није везан за оно, што би
он доставио. Тако он не мора да испита само оне све-
доке, Које би именовао достављач, већ он може, да би
и боље сазнао ствар, да предузме и иначе све што би на-
шао за потребно и за што би био надлежан по своме служ-
беном положају. Сем тога, он може сам, по своме нахо-
ђењу, да притвори оптуженика, и да предузме истрагу.
Ну и ако то показује, да примирни судија као истраж-
НИЕ има велику власт, олет се из тога не би смело из-
вести, да се тиме руши оптужни принцип. На против,
у гањању злочина свакако се од чести огледа и интерес
грађанског друштва, што показује и сама Форма, под EO-
јом се отпочиње и продужује казнена истрага, јер се у Ен-
глеској свака тужба у казненим оптужењима покреће „у
nxe краља.“ А поред тога, грађанин енглески има право
рачунати, да ће га држава потпомоћи у испуњавању ње-
гове тешке грађанске дужности, у колико његова приватна
средства не би била довољна за гањање злочина, или и у
колико не би дотицала његова спрема и знање.

Међу тим опет смер енглеске предистраге не иде даље,
већ да се само сазна то: да ли у принесеним и прибра-
ним доказима има основа за тужбу, или би је на против
требало напустити. С тога енглеска предистрага нема по-
требе, нити се упушта у каква дугачка испитивања. То

т*

100 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

она ради у толико мање, што тек велика порота, пред
којом се достављач јавља Као тужилац, има да оцени: да
ли је тужба основана или не. То је узрок, те енглеска
предистрага има ту превагу над Француском и немачком,
да не траје онако дуго, као код ових. А и сама та крат-
коћа предистраге, па је Beb средство, да св спречи HH-
квизиторска тежња истраге у опште, која би шила на то,
да би се добило признање од оптуженика. Закон истина,
није у Енглеској одредио колико може трајати предие-
трага. Али у правтици она ретко траје више од 8—10
дана; а некада су доста за то и само три дана. Ну no-
ред тога, да не би чиновници ту предистрагу без потребе
развлачили, одређене су у Енглеској тешке казне за оне,
који би предистрагу одуговлачили преко потребе. У тој
одредби строгих казна због одуговлачења предистраге на-
лази се велика гарантија за личну безбедност грађана; a
у исто време у том се огледа и практичан дух Енглеза.
Јер без таквих казна, узаман би била свака одредба за-
кона, која би наређивала и ма како кратак рок за ту
предистрагу. Кад истражник зна, да неће одговарати за
то одуговлачење истраге, — онда ће, разуме се, он лако
наћи начина да истрагу развуче и преко одређеног рока.
Док у противном случају, тешко да би ко био располо-
жен да развлачењем истраге на себи опроба строгост за-
кона у томе.

Међу тим ма колико да је кратка та предистрага, —
опет се она одликује тиме, што опутженика ставља у по-
вољан положај, јер се у њој не ради тајно, већ јавно.
То бива овако: примирни судија саслушава, у присуству
оптуженика, сведоке и заклиње их. Ча по што би то
свршио, онда испитује оптуженика, представља му, шта
су сведоци казали и полаже му према томе потребна пи-
тања. Ну то испитивање оптуженика не врши се у ва-

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 101

мери, дз би се оптуженив нагнао на признање, већ на mpo-
тив само да би му се дала прилика за оправдање.
За то је оптужевик слободан, да и не одговара на по-
стављена питања и кад би се он послужио тим правом,
тиме не ствара себи гори положај. Тада је за-њ зло само
толико, у колико може да остане необуашьено нешто, што
би та иначе можда одбранило. Али при свем том, кад
би оптуженик једном казао да неће да одговара, онда га
истражник не сме даље да пита о томе, а само неодгова-
pame није никаква претпоставка против њега.

Сем тога, оптуженик има право оне сведоке, који би
та теретили, и сам да пита о појединим околностима.

А као најглавнија врлина енглеске предистраге у томе
је, што се оптуженик још и у њој може да послужи Ea-
квим правозналцем. Истина овај не сме бити адво-
кат, већ сано аторнеј (слично Француском ауопб), то јест
једна средња личност између адвоката и партаје. Ну сама
та личност не мења ствар. Главно је, да је у начелу сва-
како оптуженику допуштено, да се за своју одбрану још
и у предистрази користује правним знањем другога.
При том, тај правнички помагач оптужеников има про-
страно право за одбрану. Он сме сваки дан и у свако доба
да обиђе оптуженика и са њим да говори. Само што то
мора да буде у присуству судеког писара. А писмену пре-
писку с оптужеником он сме да води без контроле апсан-
ског чувара.

Овде је вредно нарочито споменути енглески закон
од 24 сзптембра 1847 године, јер су у њему изближе 01-
ређена права оптуженикова у предистрази.

Тако по тексту тога закона, оптужени има право
сваки дан између 11—12 сахата да се састане са својим
рођацима и пријатељима, и не тражећи нарочити допушта)
за то. А само ако би хтео то да уради у какво друго

102 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

доба, онда би иу требало нарочито писмево допуштење.
На против његов правни помагач или овога писар смеју са
оптужеником да се састају у свако доба. Преписка из-
међу ових и оптуженика допуштена је била истина и овим
законом, само што би се писмена, која би оптуженик ши-
љао или примао, морала поднети на преглед притворском
чувару. Ну при свем том контрола није се тицала баш
свију писама, јер оно што би оптуженик као повер-
љиво писао лично своме правном помагачу или његовом
писару, то није подлежало контроли тог чувара, ни по том
закону. Такав поступак с оптужеником приликом претходне
истраге разуме се да претпоставља, да казнени поступак
нема инквизитореску основицу. То је даље узрок,
те се оптуженици у Енглеској не стављају у притвор без
јаких разлога за то. А у тои је велика гарантија још и
за то: да се истрага не сме произвољно развлачити.

А поврх свега тога, још једну моћну гарантију даје
енглеска поступак оптужениву и у томе, што овај има
безусловно право да се на јемство ослободи притвора.
То пуштање оптуженика у слободу на јемство извршује
обично примирни судија. А само при оптужењима због ве-
ликих злочина, решава о томе највиши суд.

На тај начин, енглески казнени поступак обезбедио је,
с једне стране, државни интерес да се веће променити Ha-
мера истраге, а опет, с друге стране, дао је доста jem-
ства грађанској слободи све докле не би пресудом или
решењем судским ствар била коначно регулисана.

Сем свију тих гарантија, долази још и та добра страна
енглеског казненог поступка, што се у Енглеској предис-
трага редовно врши јавно као што поменусмо и напред.
А само у неким ретким случајевима може да се та јав-
ност огравичи само толико, да се не пусти публика да
слуша.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 103

На кратко да речемо, енглески казнени поступак о
предистрази одређује у главном ово:

а., Саслушање оптуженика у претходној истрази служи
само за то, да би оптуженик добио прилику да се правда,
а не да би се од њега измамило признање. За то је опту-
жение властан одговор да откаже са свим или од чести.

6., Сведоци се испитују у присуству оптуженика; шта
више овај има право да им предлаже поједина питања.

в., Оптуженик има право још тада да узме у помоћ
каквог правозналца. Овај има слободан састанак с опту-
жеником у његовом притвору; а тако исто слободна је и
писмена коресподенција између њих.

T., Сваки дан могу се с оптужеником састајати ње-
гови рођаци и пријатељи.

д., Оптуженик је двојако осигуран против произвољ-
них притвора. Прво, што су прописане јаке казне за чи-
новника, који би преко потребе развлачио притвор опту-
женика за време предистраге. И друго, што оптуженик
има право на основу датог јемства, да изиђе из притвора. И

е., Најпосле, предистрага мора да буде јавна, и што
је могуће краћа.

То су све јаке гарантије да предистрага не може да
се употреби на штету оптуженикову (°).

1. У француској.

Са свим противну слику даје нам Француска предис-
трага. Она траје много дуже. За то време, оптуженик је
савршено одвојен. Сведоци се испитују без његовог прису-
ства. Оптуженик за време предистраге нема никаквог прав-
ничког помагача. Није допуштено оставити оптуженика, на
јемство у слободи за време те истраге. Испити оптуже-

(5) Віепег Englisches Geschwornengericht, књ. П. стр. 20—29.

104 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРИСКА ПОРОТА

ника врше се у инквизиторском облику. Цела је истрага
тајна. То је, у главном, слика предистраге у Француској.
Она, као што се види, и сувише опомиње на немачки HH-
квизиторски поступак.

Говорећи најпре о трајању Француске предистраге
ми ћемо одмах поменути, да је она различна код злочина
(crimes), а различна код преступа (délits). А у исто време
додаћемо, да се код ових последњих може да изрече од-
лука о стављању под суд и без претходне истраге само на
основу непосредног тражења државне власти или приват-
ног тужиоца.

По статестичним подацима претходне истраге у Фран-
цуској могу да трају и по пет до шест месеци. Док на
против у Енглеској та истрага није дуже трајала ни у
огромном кривичном процесу О’ Конела.

То дуже трајање Француске претходне истраге има
свог узрока. То је нешто у њеном инквизиторском смеру,
а нешто опет у томе, што по Француском казненом по-
ступку на томе заједнички раде више власти, док на про-
тив у Енглеској то ради један чиновник (примирни или
полицијски судија). А сем тога та претходна истрага мора
да се у Француској развлачи и с тога, што две власти
морају да решавају о резултату претходне истраге. А то
Фу: саветно и оптужно одељење, Бао што смо то нанред
показали. Док те две власти реше о стављању под суд,
разуме се, да мора да прође више времена. Па и то је
узрок, те ствар у толико доцније мора доћи пред пороту;
и што у толико доције оптуженик може да буде слободан,
ако би га порота ослободила.

Ми мало час напоменусмо како у Француској казне-
ној предистрази раде више државних власти. Сад hemo
казати, које су то власти,

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 105

По Француском казненом поступку у претходној истрази
раде три власти. То су: државно тужилаштво, истражни
Фуди]а (juge d'instruction) и окружни суд. Те разне власти
стоје једна према другој у овом, прилично заплетеном
односу.

Државно тужилаштво, пре свега, предлаже да би се
отпочела истрага у свима делима кажњивӣм по званичној
дужности. Сем тога без државног тужиоца не сме истражни
судија ни да врши неке послове као: истраживање по кући
и Формално притварање оптуженика. Поврх тога државно
тужилаштво извршује закључке истражног судије, а не овај
сан. Најпосле државно тужилаштво има право, у току
истраге, да чини нове предлоге, па ако би истражни CY-
дија добио те предлоге онда државни тужилац има право
да изјави жалбу против тога окружном првостепеном суду.

Као што се види из овога, Француски истражни су-
дија у иногоме стоји под утицајем државног тужиоца. Он
је, сем тога, дужан и онде, где би сам радио по својој
иницијативи (у случају délits flagrants, кад би кривац био
на делу ухваћен), резултат свога званичног рада caon-
штити државном тужиоцу, те да би овај наредио, хоће
ли се истрага отпочети или не.

А поврх свега тога, истражни судија дужан је сваке
недеље да подноси извештај окружном суду о току свију
отпочетих истрага. То је наређено с тога, да би суд, ако
би нашао за путно, издао „ordonnance de поп lieu“, то
јест да нема места даљој истрази. Тај исти суд решава и
о жалби, коју би поднео против рада истражног судије
државни тужилац, или оптуженик. На тај начин, поред
државног тужиоца, врши окружни суд контролу над радом
истражног судије.

Да такав ток поступка мора да има утицаја на тра-
јање претходне истраге, то је врло лако разумети. А у

106 ЕНГЛЕСКА, ФРАНПУСКА И СРПСКА ПОРОТА

исто време по таквом поступку оптуженик је у горем по-
ложају него по енглеском, па шта више чак него и по не-
мачком инквизиторском поступку. Јер по таквои Францу-
ском поступку и државни тужилац и истражни судија раде
заједнички против оптуженика, те тако је њему теже
да се одупре тим заједничким нападима двеју власти, које
су тако моћне.

Ну да видимо и даљи положај истражног судије. Cex
тога што поменусмо напред, истражни судија у осталом је
самосталан у своме раду. Он је властан да употреби сва
средства, која би пашао вао потребна за објашњење ствари.
Он је у томе толико неограничен, да то може да Bape-
ђује, па ма да би он о томе сазнао из истраге или с какве
друге стране.

Овде ће бити прилика да проговоримо неколико речи
нарочито и о томе, како би ваљало саслушавати оптуже-
ника, и како је то у Француза, Саслушавање оптуженика,
у духу оптужног система, требало би да се врши на тај
начин, што би му се у облику појединих питања изнели
поједини основи подазрења, па према томе тражили ње-
гови одговори на то као његов» одбрана. Ну у Францу-
ско) је практика у томе ударила противним правцем. Јер
Француски казнени поступак има врло мало одредаба о
начелу и намери, којом треба вршити саслушање оптуже-
ника у претходној истрази. По њему се истина не тражи
нарочито да би оптуженик признао своју кривицу. Али
опет он и не крати истражном судији да тежи томе. А
кад се при том помисли, да у Француској поротници обично
полажу важност и на признање ван суда; као и да је
признање једног оптуженика врло подесно средство за про-
налазак и остадих сакриваца, (па ма то било и варљиво)
— онда је врло појмљиво, да Француски истражни судија
у томе може да нађе доста повода и дражи за инквизи-

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 107

торско поступање у претходној „истрази, што је готово не-
могуће по енглеском казненом поступку. Истина да по
Француском казненом поступку истражни судија нема права
да, у то име, оптуженике казни због непослушйости или
да употребљује принудне мере B&O што је то некада било
допуштено у немачком казненом поступку. Али опет Фран-
цуском истражном судији у том принуђавању оптуженика
на признање иде на руку нешто друхо, а то је: дуже тра-
јање истраге и у вези са тим, дужи притвор оптуженика.
Док међу тим средства за одбрану оптуженику су врло
ограничена. Он је одвојен од људи; сведоци се испитују
без његовог присуства; истрага је тајна. Све Cy то услови,
који иду само на терет оптуженику.

Истина да по Француском поступку окружни суд, KOMO
се, као што већ рекоемо, сваке недеље подноси извештај
о несвршеним истрагама, — има права у интересу оптуже-
виковом, по званичној дужности, гледати да се истрага
што је могуће више скрати. Али шта оптуженик може да
очекује од такве контроле само на хартији, — то се већ
показало практички у Француској. Тамо истражни судија
и државна власт имају при свем том могућности да ис-
трагу толико развуку, Колико само мисле да ће бити по-
требно за потпуно сазнање ствари у њиховом правцу. И
кад би они то радили, немају се чега бојати, све и да би
се приликом главног извиђања на претресу констатовало,
да је у томе рађено неправилно и незаконо. Да би они за
то искусили какве последице, требало би да су оне законом
одређене за такве случајеве, и да су судије овлашћене да
их прижене. А то није одређено Француским законом. Кад
се при том помисли, да и сам председник поротног суда
и главни државни тужилац на главном претресу са свим
јавно могу да раде у правцу инквизаторском са својим
питањима, као што ћемо то показати доцније, — онда се

108 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

не треба ни најмање чудити, што би и истражни судија
то узео као углед у своме тајном раду. Он зна, да ђе
да учини државном тужиоцу услугу, ако би оптуженика
склонио на признање, јер ово може да послужи за основу
тужбе. Па по своме зависном положају према државном
тужиоцу, наравно да ће се истражни судија родовно ста-
рати, да у томе тражи препоруке за себе. Још шта више
не може се одрећи, да би то признање морало имати не-
ког утицаја и на саму пороту. Па и то је једна снажна
побуда за истражног судију, да својим радом добије оп-
тужениково признање, не обзируфи се много на захтеве
правде и човечности, не гледећи, каквии би се начином
прибавило то признање.

Ну нарочито је строг Француски поступак, кад је реч
о притвору оптуженика и пуштању у слободу на
јемство. .

Тако који би био оптужен због злочина, тај би
морао бити за време истраге у притвору; он се не пу-
шта у слободу, па ма какво јемство да би дао.

А и при оптужењима за преступе, може се. опту-
женик бранити из слободе само онда, ако најмања мера
вазне не би прелазила 500 динара.

Сем тога, о том тражењу оптужениковом да би се
за време истраге бранио из слободе, по оранцуском по-
ступку. сәслушава се не само државни тужилац, већ и mpu-
ватан, што, наравно, отежава пуштање оптужениково у
слободу.

А поврх свега, рђаво је у еранцуском казненом по-
ступку и то, што оптуженик губи положену кауцију већ
и само због тога, ако не би на позив судски уредно до-
mao, дакле и због саме непослушности. То је, наравно,
врло строго. Ну само је још то добро у таквом случају,
што се та кауција употребљује · на плаћање трошкова,

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 109

штете и казне, а ако би што претекло, то се враћа осло-
бођеном оптуженику, док осуђеном и то пропада у KO-
рист државне касе (*).

А да све те одредбе иду у прилог инквизиторскик
тежњама, то није тешко појмити. Јер спрам оптуженика,
који би се налазио у слободи, све те строгости биле би уза-
лудне, шта више тешко да би се оне и покушати могле.
Истражник мора оптуженика да има у својој власти, ако
би хтео, да га с успехом употреби на своје инквизатор-
ске смерове. Овде је прилика да напоменемо, како у Фран-
дуској за оптуженике опстоји још једно опасно средство.
На име Француском практиком допуштено је још једно сред-
ство, којим се утиче на оптуженика, а то је тако названо
„mettre еп 5бстећ“, за времо претходне истраге (>). То
значи двајање оптуженика од додира с људма. Ово опо-
миње на нови облик мучења, које је кадро да саломи и нај-
јачу енергију, после дужег времена. То средство савршено
је за покуду. Јер и кад не би било у практици много зло-
употреба с таквим средством, свакако зло је за оптуже-
ника Бад истражник и само може да се против опту-
женика послужи и таквим средством.

Ну не само то све као: тајност предходне истраге;
саслушање сведока без присуства оптужениковог и тужио-
чевог; недопуштање да оптужени још тада има браниоца;
начин, како се оптуженик испитује; одвајање оптуженика
од света, — већ и целокупно уређење државног тужио-
штва више смера на инквизиторски принцип Француске

—

(') Daniels, Grundsaetze des reinischen und franzoesischen
Strafverfahrens, стр. 127—129.

(2) Berenger, De la justice criminnelle en France, стр. 389
и Aabe;

Mittermaier, Strafverfahren $ 33, примедба 21 —?23 и $ 100,
примедба 28.

110 EUŤ.IECKA, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

претходне истраге. У опште се мора признати, да је цела
Француска претходна истрага опасан остатак инЕвизитор-
ског принципа, који се само у неколико заглађује јавним
претресом пред поротним судом. Међу тим цео задатак
претходне истраге требало би да буде само у томе: да
права оптуженикова иду равно с правом државног ту-
жиоца. А први услов за то лежи у томе, да истрага није
тајна. Јер тајност истраге може да послужи само за то,
да би се од оптуженика изнудило признање,

То је, до душе, тешко избећи, поред моћне установе
државног тужилаштва, као што је у Француској. Тај инкви-
зиторски принцип по самој природи толико је везан с Be-
ликом влашћу, коју имају у претходној истрази државни ту-
жалац и истражни судија, да Енглези имају потпуно право,
што избегавају установу јавног, државног тужилаштва, ма
да се не сме порицати да и енглеска система приватног
тужилаштва у казненим предметима има и својих мана.

Ну да продужимо о Француској.

Пре свега, по самој организацији државног тужила-
штва у Француској, на основу ко]е организације државни
тужилац по званичној дужности гони све злочине, — јавља
се иневизиторски елеменат у Француској далеко јаче, сил-
није и систематичније, него и у самом бившем немачком
инЕвизиторском поступку.

Државни тужилац је у Француску душа судске по-
лиције. Он има под собом велики број помоћних чинов-
ника. При том on у колико се тиче правца истраге, има
иста права и дужности, која и истражни судија; он је
дужан и властан да проналази трагове о каввом злочину
или преступу, H да прикупља доказе против њиховог учи-
ниоца. У то име он је властан свачије доставе да ставља
на протокол. Шта више, у делима судске полиције или
чисто полициским, он може и целу истрагу да узме пот-

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 111

пуно у своје руке. Ако би налазио да би била сувишна
претходна истрага, он може ствар по прикупљении дока-
зима, одмах да изнесе пред суд на расправу.

Сем тога државни тужилац у случајима, кад би ко
био ухваћен на делу (461145 flagrants), има и сва остала
права истражног судије, само под другим именом.
Он може да оде на место учињеног дела, и ту да изврши
потребан извиђај, може да предузме претрес по кући; хар-
тије може да запечати; подазриво лице може да притвори
и узме на испит; на кратко говорећи, он може да изведе
потпуну истрагу за доказ о постојању злочина и конста-
товању кривца. А по што би све то урадио он је наравно
дужан ствар да преда истражном судији, те да овај про-
дужи даљу закону радњу.

Ну и обрнуто, тако исто право има и истражни су-
дија у том случају. Ако би ко био ухваћен на делу може
н он сам по знаничној дужности без позива од стране
државног тужиоца, да предузме потребну истрагу о делу,
па државном тужиоцу само да јави за то, очекујући, за
даљи рад, њагове предлоге о томе.

Међу тим та околност, што и државни тужилац и
истражни судија имају у томе једнака права, не мења ствар
ни најмање. Јер радећи то, они и један и други, тиме
само по изузећу прелазе ван свог правог круга рада.
Али свакако, такво уравнање права тужиочевих є ipa-
вима истражног судије не може се другачије разумети,
већ да је Француско законодавство више тежило томе, да
у казненом поступку обезбеди инквязитореви принцип BAA-
сти, него доследну примену оптужног начела. А та CMe-
са тужиочеве и истражникове улоге не може се бранити
ни тежњом за бржим вршењем послова. Они се 060-
јица, и државни тужилац и истражни судија, обично на-

112 ЕНГЛЕСКА. ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

лазе у једном истом месту, па се може подела њихо-
вих улога остварити у сваком, па ма и најхитнијем
случају.

Ну сем свега тога, повреда оптужног начела у ка-
зненом поступку огледа се вод Француза и у томе, што
државни тужилац, у место да стоји према истражном су-
дији само као партаја, он стоји у исто време и као KOH-
трола судске власти. То је у томе, што истражне су-
дије у својој дужности односно судске полиције (quant
aux fonctios де police judiciaire) стоје под контролом глав-
ног државног тужиоца, у место што би требало да буду
под контролом вишег суда. А та зависност истражног
судије од државног тужиоца очитује се и у томе, што се
тај истражни судија сматра и Бао помоћни чиновник
судске полиције. Сем свега тога државни тужилац
има превагу и у томе, што судија само решава, 8 нема
власти да контролише и извршење судских одлука. То
последње и у самом времену претходне истраге, а и по изре-
ченој пресуди припада државном тужиоцу. А у том погледу
државни тужилац има велику власт, која не само што Ipe-
лази круг једне партаје (државног тужиоца), и тиме
руши однос равноправности партаја, већ поврх тога њиме
се у веколико вређају и ограничавају и права судова.

Колико је опасно, што су тако велика права дата
државним тужиоцу лако је разумети, кад се само помисли
да је то чиновник, који много зависи од политичне
државне власти, која по томе преко њега може вазда да
утиче на ток извиђаја и суђења о каєвои кажњивом делу.
С тога је са свим на своме месту тежити, да се од дужности
државног тужиоца одвоји све што не носи на себи карактер
или улогу парничне стране, и чиме би се реметила
равноправвост партаја (тужиоца и оптуженика). Нарочито
је потребно, да се од државног тужиоца одузме извршење

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 113

судских одлука. А поред свега тога потребно би било, да
влада нема права, по своме нахођењу, да уклања државног
тужиоца, ако се хоће да установа државног тужилаштва,
није просто оруђе у рукама политичне власти.

Та велика власт државног тужиоца разуме се да и
није још тако опасна онде, где у закону о избору порот-
ника има превагу демократски правац. Ту наравно и Фран-
цуеко уређење државног тужилаштва не би могло много
да шкоди оптуженику. Али при свем том мора се признати,
да и тада то не би могло да издржи упоредну критику
с доследним извођењем системе о приватном оптужењу по
енглеском казненом поступку, у коме је тужилац са оп-
тужеником само равноправан. Енглески казнени No-
ступак савршено је слободан од инквизиторских тежња;
одржава једнакост партаја и у претходној истрази и брине
се не само тиме, већ я иначе, о одбрани оптужениковој
у толикој мери, да је савршено сувишно, кад би се јоши
примирни или полицијски судија о томе бринуо, по CBO-
јој званичној дужности. Док међу тим по немачком
иневизиторском поступку да би се то постигло, морало се
све ставити у нарочиту дужност истражног судије. Ту је
оптуженик у претходној истрази остављен сам себи и без
икакве одбране, ако се за њега не би заузео бар истражник.
То исто важи и за оранцуски казнени поступак у времену
претходне истраге. Ту се државни тужилац и истражни
судија, поред своје обичне дужности у исто време сматрају
и као браниоци оптуженикови по својој званичној дужности.
Привидно наравно да то изгледа врло човечно. Али строго
говорећи, не може се порећи, да је човечније енглеско на:
чело, које тужиоцу не даје Веће право него оптуженику,
а у исто време допушта оптуженику да још од почетка ис-
траге може добити помоћи за своју одбрану код онога, кога
он сам :забрао буде за свога помагача у одбрани.

гласник LXIX. 8

114 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

Ну да се вратимо на даљи говор о тову Француске
истраге.

По што се сврши претходна истрага, — онда, по
Францусвом казненом поступку, настају још два главна
узрока за поново одуговлачење ствари. Први је узроку
томе, што тада не решава о стављању у онтужно стање
оптужна порота, као у Енглеској, већ то решавају две
власти, саветна и оптужна комора, ако би се ствар
имала изнети пред судну пороту на решавање. А други
је узрок развлачењу у томе, што оптужна комора у Me-
сто да реши о питању стављања Или нестављања под суд,
има право сама, по званичној дужности, да нареди
допуну претходне истраге, и то да стави у дужност јед-
ном свом члану. На тај начин јавља се, поред једног me-
тражног судије, још један, па шта више чак и трећи.
Истрага, која се допуњује по наређењу оптужне коморе
зове се: „instruction intermediaire“ (међувремена).

Све то наравно да врло мало одговара чисто оптуж-
ном приципу, и само је на штету брзе расправе,

Овде је место да кажемо шта се у Француској, по-
ред могуће допуне истраге, још ради у течају оне „instruc-
tion intermediaire.“ То је трећи степен казненог процеса,
у Који долазе оне радње, које би се предузимале између
решења о стављању у оптужно стање и претреса пред по-
ротом. То немачки поротни закони зову „приуготова за
јаван претрес.“

Ту спадају ове радње:

1., Достава решења о стављању у оптужно стање, као
и тужбе оптужениву.

2., Одводење оптуженика у затвор оног места, где
ће се држати седнице поротног суда.

3., Шиљање писмене истраге и доказа судској Бан-
целарији поротног суда.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 115

Све то бива по захтеву главног државног тужиоца.

А на против ове радње, које се врше такође у том
хеђувремену, сматрају се као чисто судске и спадају у круг
рада председника поротног суда:

4., Саслушање оптуженика у течају 24 сахата по
његовои доласку у судски притвор и поука да има право
жалбе против решења о стављању у оптужно стање;

5., Председниково позивање оптуженика да избере
себи браниоца, па ако га оптуженик не би изабрао, по-
стављање таквог по званичпој дужности. Овде је
прилива да напоменемо, да се тада први пут, по Фран-
цуском поступку, бранилац може да састане с оптужени-
ком; сме да расматра акта и да узме преписе истраге;

6., Допуне претходне истраге, у колико би председ-
ник поротног суда налазио као потребно за објашњење
ствари; и

7., Саопштење службеног поротничког списка опту-
женику. Ну ово бива само један дан пре него што ће се
отпочети поротне седнице, >

Све то ми напоменусмо само рад потпуности у обради.

А држећи се засебног предмета ове наше расправе
за нас је у овом одсеку казнене истраге важно нарочито
ово: саслушање оптуженика и допуна претходне истраге
од стране председника поротног суда или каквог члана
суда, вога би он на то одредио; најпосле саслушање све-
дока ван седнице поротног суда и то или од стране по-
месног истражног судије или из каквог другог места, у
коме би боравили сведоци; за то ћемо о томе нарочито
овде проговорити веколико речи.

Оно саслушање оптуженика од стране председника
поротног суда у оранцуској практици постало је само једна

гола Форма, јер бива врло површно и кратко. То се на-
gt

116 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

равно не може да одобри. Али опет, као у накнаду за
то, Француска практика ударила је бар у осталом, другим
за оптуженика често корисним путем. Ма да поступак (чл.
403) изреком вели, да би председник поротног суда тре-
бао да саслуша само нове сведоке — опет је практикои
утврђено да је председник властан да претходну истрагу
допуни у свему, што би нашао за потребно и важно.
Он то може да уради било поновичним саслушањем сведока
или вештака, било предузимањем новог увиђаја и тако даље.

Ну при свем том и само то председниково саслушање
оптуженика, ма колико да је површно и кратко опет ни
оно није савршено за покуду. Баш и кад би се председник
поротног суда у том свом испитивању ограничио просто на
питање: да ли оптужени остаје при својим исказима, —
опет се не би могло одрећи, да и сам тај састанак пред-
седников са оптужеником нема своју добру страну. Ово
је бар у томе, што ће председник да позна оптуженика,
и што ће то саслушање оптуженику дати прилику да боље
припреми своју одбрану.

Ну сем тога, добра страна Француског поступка очи-
гледно је и у томе, што председник поротног суда ону
допуну претходне истраге не мора да ограничи само на
испитивање вових доказа, које би међу тим поднео др-
жавни тужилац, или на извиђање нових оптуже-
никових средстава за одбрану, већ што он то може да
уради и више по самом свом нахођењу. Он ако
хоће да на јавном претресу ствар руководи као што треба,
мора имати јасну слику о целом стању ствари, те с тога
има и право, а и дужност, да предузме допуну истраге
у чему год би сам нашао за потребно. А отуда је корист
> једно и у томе, што све то председнак мора сам да врши,
а не преко каквог одређеног заступника, јер иначе телгво-

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 117

би могао имати јасну представку о целом стању ствари,
без чега би му радња била непоуздана.

Ну иа колико да све то има своје добре стране, опет
није то и без својих мана. Пре свега то право председ-
никово да допуњује истрагу са свим стоји на земљишту
инквизиторсеког начина извиђања. А сем тога, што год
Фе више понавља и допуњује претходна истрага пре пре-
треса, у толико више овај постаје само проста свечана
Формалност тако, да се на њему само понавља оно, што
већ има у писменој истрази. А претрес не сме то да буде.
На против он треба да буде жива представа целокупног
стања ствари. Нарочито кад се помисли, колико разних
истражних судија, под разним именима, могу да раде на
једној истој ствари пре него што би она дошла на јаван
претрес пред пороту, — онда је са свим природно запи-
тати, да ли се то све може да сложи са чисто оптужном
системом $! За цело не. А то је најочитије у случајима
тако названих flagrants délits, то јест кад би ко био ухва-
heH на самом кажњивом делу. У таквим случајима може да
буде, као што већ рекосмо, први истражник сам државни
тужилац, ако би ствар сазнао пре истражног судије. А
опет као други истражник у тим случајима, а и иначе,
ради онај судија, који после државног тужиоца истрагу
узима у своје руке. Даље као трећи истражник појављује
се сама оптужна комора, ако би наредила допуну истраге,
H ако би у то име одредила једног од својих чланова. И
најпосле као четврти истражник ради председник по-
ротног суда, aKO би он после решења о стављању у оптужно
стање предузео поновичну допуну претходне истраге, било
с прибављањем нових доказа, или и без тога. А у таквом
случају когло би се врло AABO и то десити, да поднесена
тужба не би одговарала пређашњој истрази, па опет за

118 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

то она се не би могла тргнути већ би и порота о њој
морала донети своју одлуку.

Овај први облик истраге могао би се назвати приу-
готовним; други претходним; трећи накнадним; и најпо-
сле четврти ивђувременом истрагом, у волико би долазио
у време од стављања у оптужно стање, па до главног пре-
треса пред поротним судом.

У сваком од тих разних облика истраге раде еве
само друге личности, час судско-полициске (као у
првим двама облицима), а час судске, (као у двама по-
следњим облицима).

Формално узимајући, то по оранцуском казненом по-
ступву наравно да и не може друкчије да буде, јер с npe-
дајои какве ствари саветној комори (одељењу) престаје
круг рада судске полиције, а настаје надлежност сүудека.
С тога и пише у члаву 236 оранцуског казненог поступка
изрично, да би дослеђење, које би наредила оптужна EO-
мора, морао да изврши један члан суда, који би тада
радио као истражни судија и имао сва његова права и
дужности, по закону.

А међу тим она радња, Боју би председник поротног
суда нашао за потребно да ради после решења о стављању
под суд, мора да буде чисто председникова. Јер у том
времену казненог процеса други није властан то да пре-
дузима. Истражни судија није властан то да ради због
већ донесеног решења о стављању у оптужно стање. А
опет државном тужиоцу то право не може да припадне
с тога, што он и за време претходне истраге код истраж-
ног судије редовно може само да чини предлоге за истрагу,
а не да га и сам врши. Он нема права то радити шта
више ни онда, Бад би међу тим сазнао за какве нове до-
казе, јер он доказе у опште може само да износи пред
примирног или истражног судију.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 119

А код таввог стања ствари тада не би остао нико
други да предузме допуну истрагу, већ сам председник
поротног суда. Док међу тим та његова истражничка улога
врло се мало слаже с дужношћу и положајем председ-
ника. Он истина по некад може да нареди и каквог
члана суда да, у место њега, ту допуну истраге уради.
Али то ретко бива, јер онда он не би ствар добро знао,
а притом он би и тада свакако остао истражни, па
било да ту допуну истраге врши какав члан поротног суда
по његовој наредби, било какав истражни судија другог
места, ако би се сведоци налазили ван места поротног
суда. Јер сваки истражник, који своју дужност врши преко
каквог другог лица, то ради сако по CRAH своје истраж-
ничке улоге.

Држећи се тога у Француској важи даље као правило,
да ако би после стављања у оптужно стање државни ту-
жилац сазнао за какве нове доказе, он би се за извиђај,
према њима, морао обратити председнику поротног суда.
И председник би тада наредио дослеђење, па по што би се
оно свршило, онда би председник акта о томе слао под пе-
чатом деловођи поротног суда (greffier). А овај кад отвори
авта, она онда постају део истраге, и за то се морају
саопштити и државном тужиоцу и браниоцу оптуженога.
Ови онда имају право да се користују резултатом и те нове
истраге. Државни тужилац може нове сведове да уврсти
у списак сведока, који се имају звати на претрес. А тако
исто и оптужени има право да предложи и своје сведоке
и њих да уврсти у списак сведока за одбрану, ако у њи-
ховим исказима налази што за се. Ну тим се у једно 3a-
кључује писмена истрага; за то после тога оптужение
нема права захтевати, да се још какви његови сведоци
претходно протоволарно саслушају, већ ако би их после

120 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

сазнао, онда се њихово саслушање има да изврши тек на
јавном претресу.

Ми држиио, да је ово последње са свим путно. Кад
би се противно радило, онда би писмено извиђање, које
је и иначе развучено, било готово без краја. Али управо
због тога и морамо замерити Француском поступку, што
ce с решењем о стављању у оптужно стање савршено не
прекида свака даља писмена истрага, и што се све друго
не оставља за јавни претрес. То би се правдало варочито
с тога, што резултати допуне истраге (instruction inter-
mediaire) немају, као што CMO већ показали. никаква YTH-
цаја вити на решење о стављању под суд, нити на тужбу,
јер се ни једно од тога двога не може ла измени према
накнадној истрази. Кад би већ једном и саветна и оптужна
комора (одељење) нашли, да дотични случај спада у над-
лежност пороте и да има доста основа против личности оп-
туженикове, онда би одмах требало да престане свака даља
претходна писмена истрага. Што се није могло доста ра-
светлити у дотадањој претходној истрази, то би се надо-
кнадило на јавном и усменом претресу. А поврх тога, пар-
тајама је и иначе слободно на претрес да изнесу нове довазе
и да се њима користују, све да би и било доцкан да се и
према њима уради претходна писмена истрага са узрока, што
би партаја за те доказе сазнала тек после саопштене јој
тужбе. Можда би се могло говорити, да би лакше било
за председника поротног суда, кад би се и то претходно
извидило. Али при том се не сме заборавити, да би онда
председник морао примити на се улогу истражника, кад
би и то пре претреса писмено извиђао. Међу тим такво
враћање да се и о тим новим доказима изврши писмена
истрага пре претреса обично се брани, поред осталог, и
тиме, што се на тај начин председник поротног суда боље
може да спреми за руковођење претреса проучавањем акта.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 121

Али и тај разлог не стоји, јер ма колико да је опширна
претходна истрага; и ма колико да би је председник до-
пуњавао, опет ср не ÓM могло спречити то, да ствар на
претресу не добије нов обрт, за Боји председник није спре-
ман, па ма колико да је проучио акта претходне истраге.

Из свега тога, што смо до сад говорили види се, да
вод Француза иневизиторски карактер има не само
претходна истрага, већ да се то исто огледа иу другој
периоди процеса, то јест у раду саветне и оптужне ко-
море; ца шта више чак и у трећој периоди, у случају
допуне истраге после стављања у оптужно стање.

На кратко да речемо, цела истрага у Француза има
своју инквизиторску боју све до почетка усменог извиђања,
до самог претреса пред поротом. Шта више то се на из-
вестан начин продужује и на самом претресу, вдо што ћемо
показати мало ниже.

До сад смо говорили о разлици у извођењу оптуж-
ног система у претходној истрази како по енглеском,
тако и по Француском казненом поступку. А сад да ви-
димо како је то код Француза и на самом претресу.

Разлика, које има у претходној истрази, показује се
тако исто и на главном претресу. Какав је почетак, ona-
KaB је и свршетак.

Енглески казнени поступак, Бао што смо видели, још
у претходној истрази савршено је слободан од сваке ин-
квизиторсее тежње. Он никако не смера, да оптуженика
нарочито пригна да би признао кривицу. А у томе и јест
узров, да енглеска претходна истрага носи на себи зна-
миење: јавности, искрености, кратвоће и човеч-
ности у толикој мери, да она у томе има велику пре-
вагу над казненим поступцима осталих образованих народа.
А поред таквог правца у енглеском казненом поступку још
li у самом почетку истраге, разуме со да се све то мора

129 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

да огледа и на самом претресу. Шта више у Енглеској
се у томе иде тако далеко, да се тамо врло мало полаже
вредност на признање оптужениково, које је у инквизи-
торевом поступку код Немаца и Француза на против нај-
важнија чињеница, те с тога је у овом последњем поступку
признање и названо: „краљица доказа“ (regina probatio-
num). На против многи енглески научници и сувише мало
цене признање оптужениково као доказно средство. Tago
неки од њих веле, да је признање „најгоре и на)непуз-
даније доказно средство,“

Можда је и претерана таква чудновата оцена о при-
знању оптужениковом, Кад се зна, да се у покајничком и
добровољном признању увек мора да огледа моћ и навала
гриже савести. За то су Римљани и рекли: (confessio con-
scientiae vox est“ („признање је гляе савести“). То наро-
чито чудно изгледа код Енглеза, за које се зна, да су на-
род побожан и карактеран. Али при свем том са гледишта
строге правде у казненим предметима, не може се заме-
рати онаквој енглеској оцени и мишљењу о оптуженико-
вом признању. Јер кад се зна да признање тако мало
вреди, онда ће се и истражник увек трудити, ла прибави
стварне доказе о каквом оптужењу, а неће се задо-
вољити само с Формалним доказом, као што је при-
звање. На против кад закон полаже вредност на признање,
онда отуда може да настане:.

1., Основана зебња, да се у претходну истрагу мо-
рају увући некакве инквизиторске вештине. А у таквом
случају било би врло тешко разликовати чисто и искрено
признање од признања измајсторисаног и измишљеног, па
можда и изнуђеног. Недогледно је шта се тада не би мо-
гло да протури под обликом „драговољног“ признања !!
Ако се дакле искрено хоће, да казнени постулак буде сло-
бодан од сваке инквизиторске тежње (Бао што је у En-

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 123

глеској), — онда судија не сме никад полагати велику
важност на то, да би се од оптуженика добило при-
знање. Овако противно судијско убеђење било би ona-
CHO, јер би се тада оптужна система у казненом поступку
најпосле морала претворити у систему инквизитореку.
Сем тога

2., Са гледишта чисто оптужне системе мора се сма-
трати вао одступање од правила, као нешто необично, кад
оптуженик, у место да очекује да тужилац доказује
његову кривицу и да порота суди о њеном опстојању или
не само по изнесеним доказима, — а оно да сам оптуже-
ник својим признањем управ уштефу)е труд и тужиоцу да
тужбу доказује, и пороти да суди. Јер ко својим при-
знањем сам себи изрече суд, томе неје потребно да још и
порота изриче: да ли је крив или није, већ би онда било
доста, да га државне судије само осуде на казну. Међу
тим у колико је јаче везано признање с инквизиторском
системом у казненом поступку, у толико је мање оно по-
требно правој олтужној системи. С тога се, с гледишта
те последње системе ствар узимајући, мора мање тежити,
да се добије признање оптужениково;

3., Поврх тога, како се енглеска претходна истрага
одликује својом Ераткофом, то би било врло тешко кон-
тролисати, да ля је признање вероватно, то јест да
ли св слаже с доказаним околностима дела. Зна се, да се
и по инЕвизиторској системи признање узима за пуноважно
само онда, кад би се подударало са доказаним околностима
дела. То је, наравно са свим путно. А у таквом случају
истражник би разуме се, морао да утроши много времена
и труда, док би извидио све главне и споредне околно-
сти дела. А на против енглески судија, Боји, без дугач-
ких претходних истрага, своју пресуду изриче на основу
признања или других доказа пред њега изнесених, не може

124 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

и не мора на признање у претходном процесу полагати
онолику важност, колико би се то морало радити по HH-
квизиторској системи; најпосле

4., По што закон не спречава оптуженика, да своје
признање искаже било у претходчој истрази, било доцније;
шта више по што је председник, при отпочетку јавног
претреса, дужан изрекои упитати оптуженика да ли при-
зваје или не своју кривицу, — онда је тиме урађено све
што се разумно у томе може тражити, и по томе је су-
вишно то признање тражити још и у претходној истрази.

Све што би се преко тога тражило од оптуженика,
показивало би само инквизиторски смер. Отуда, кад год
би оптуженик још у претходној истрази казао, да неће
да одговара, то значи, да он тражи да му се докаже ње-
гова кривица, и с тога се даље не би смело ни наваљивати
ва њега да призна. Исто тако кад би оптуженик и на
претресу казао, да не признаје кривицу, не би се смео он
даље о томе ни питати. Оваким поступањем према опту-
женику, њему се не украћује прилика. за његову одбрану.
На против често је у ћутању његова највећа одбрана, јер
на тај начин он може, без икакве опасности за себе, HAJ-
пре да сазна све шта има против њега, па TOE онда да
се брани с потпуном поузданошћу. Он би се, до душе,
неки пут, могао у томе и да превари, јер би могао због
ћутања да остави нешто необјашњено, Али при свем том
природније је оставити самом оптуженику да бира, шта
је најбоље за његову одбрану; него под обликом „да би
му се дала прилика за одбрану“, стављати га под Фор-
малну инЕВИЗИЦИЈУ.

Тиме долази да опширније говоримо о енглеском и
Француском главном претресу; ну наравно овде само с гле-
дишта о извођењу оптужне системе, и то:

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 125

1., По енглеском казненом поступку.

Код Енглеза се оптужна система доследно остварује
и на самом главном претресу, и то у два правца: у по-
ступању спрам оптуженика, који би признавао своју
кривиду, као и у томе, што се доказивање кривице и од-
бране оставља партајама.

Истина да се у претходној истрази не сме наваљивати
на оптуженика да би признао кривицу. Ну оптуженик
може, од своје драге воље, још и тада или иначе ван суда,
признати своју Бривицу. А био ово случај или не, свакако
се мора оптуженик и на главном претресу,,по прочитању
тужбе, упитати, да ли признаје кривицу или не, као и
да ли у том последњем случају тражи да му се докаже
кривица.

Према томе ваља разликовати ова два случаја:

а., Кад би се оптуженик на претресу изјаснио да
није крив.

У таквом случају тужилац наравно да је дужан обра-
тити пажњу поротника на оно његово првашње признање,
ако га је било. И онда коже да буде ово двоје. Или би оп-
туженик могао доказати, да је противзаконим средствима као:
претњом, обећањима и томе слично нагнан на признање. Пз
ако би он у томе успео, онда би његово признање изгубило
сваку доказну моћ. Или оптуженик то не би могао дока-
зати, већ би се на против признање поткрепљавало званич-
ним актима из претходне истраге или исправама и сведо-
цима; а тада би зависило од поротника у колико ће вере
да поклони првашњем признању. А по што у Енглеској у
опште није повољно уверење о радовима претходне истраге,
—- то су поротници увек наклоњенији, да већу важност
дају свакој околности, којом би се слабило то признање,
него што би то радили Француски или немачки поротници.
у Француској и Немачкој порота једнако ради с оптуже-

126 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

ником и који би пред њом признао кривицу, као и с онии
воји то не би признао, то јест свакако по свршеном пре-
тресу поротници изричу своју пресуду. Дов на против у
Енглеској у случају признања на самом претресу, бива
противно, као што ћемо показати сад мало ниже.

6., Кад би се оптуженић изјаснио, да је крив, или
пре или тек на самом претресу. Он би то могао да уради
или што се каје или што би се на тај начин надао мањој
осуди. Није ретко да утицајем браниоца, оптуженик пред
поротом призна кривицу, ако му тужилац обећа да ће га ту-
жити за мању кривицу, на прилику у место опасне крађе
за просту крађу. Такви случајеви бивају нарочито онда, кад
се полаже нарочити интерес на то, да оптуженик не буде
са свим ослобођен; а међу тим му се обећа да ствар за
њега не само неће имати теже последице, већ да ће он
бити још и препоручен за милост. Такве погодбе, ма ко-
ASKO да тешко одговарају системи јавног оптужилаштва,
опет нису тако необичне, с гледишта приватног оптужи-
лаштва. Ну опет се и тада признање не би смело примити
тако олако, јер оно искључује и само суђење од стране
поротника, као и доказивање од стране тужиоца. Пре свега
оно вреди тек кад се упише у протокол. А све дотле
оптуженику мора бити допуштено да тргне ствоје при-
знање, и то не дајући разлога за то. Тада би ствар ишла
својим обичним товом тако, да би порота оптуженика могла
још и да ослободи, ако би налазила да његова кривица
није доказана. Отуда је у Енглеској и постала практика,
да председавалац судија у поротном суду претходно исли-
тује да ли је признање потпуно слободно и из убеђења,
па га тек онда ставља на протокол. У то име председник се
нарочито труди да сазна узрок и побуду тог при-
знања; а у исто време чини оптуженика пажљивим на
тешке последице признања. Шта више председвик може

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 127

оптуженика, који би дело урадио под олакшавним околно-
стима, (а казна би при све том била врло строга), jom и
опоменути, да би за њега могло боље бити, да тргне своје
признање, па да остави, да се ствар доказује без тога. И
тек ако би оптуженик, и преко тих представака и опо-
мена, опет остао при своме признању, — онда га пред-
седник не би даље о томе питао, већ би одмах наредио, да
га одведу, даљу истрагу прекидао би о том оптужењу, па
би при крају поротских седница о свима осталим оптуже-
њима председник тада само изрекао казну том оптуженику
за његову признату хривицу. У таквом случају порота да-
кле не би доносила никакву одлуку о ономе, који би своју
кривицу признао на претресу.

Многи сматрају те судијске представке и напомене 38
претеране, а у једно и недостојне за судију. Али при свем
том не може се порећи, да тек кад је јасна побуда при-
знана; и тек по што би оптуженику била обраћена пажња
ва последице његовог признања, — тек тада дакле не би
могло бити никакве сумње о чистости признања (animus
confitenti). Иначе зар је тешко пронаћи узрок, због кога
оптуженици врло често одричу признање, које би ypa-
дили под утицајем иневизиторсвог процеса?! Зар би томе
иогао бита какав други узрок, већ или што не би било
правих побуда за то признање; или што би оптуженик
врло доцкан сазнво последице свога признања; или најпо-
сле што би било и то обоје.

На кратко да кажемо, признање, по енглеском казне-
ном поступку, није TAKEO велико доказно средство, да би
уштеђивало тужиоцу труда да доказује тужбу.

Неће бити сувишно да овде напоменемо Митерма-
јерово мишљење о томе. Он држи, да се престанак даљег
поротничког рада, у случају оптужениковог признања
на самом претресу пред поротом, не оснива толико на ка-

128 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

EBAN унутрашњим узроцима, колико на историјском развићу
пороте у Енглеској. Митермајер вели да је то постало
отуда, што су поротнике најпре сматрали као неке сведоке,
па постепено што су постали Бао изабрзве судије. Он
даље држи да противна радња не би одговарала духу по-
ротног суда, правом значају признања и највишен основу
казнених процеса.

Ну било како му драго с постанком тог начела у ен-
глеском поротном суђењу, — свакако се не може порећи
човечност таквои начелу у енглеском казненом поступку.

Па и ако се не би могло рећи, да би се то начело
енглеског казненог поступка могло корисно да примени
и на противну Француску систему у казненим делима, —
опет се не би могло одрећи, да у тој карактеристици
енглеског поступка нема доста унутрашње доследности и
правде.

Међу тим још и у старо-германском казненом праву,
под Карлом великим, било је начело: да онај оптуженик,
који би признао кривицу, „сам себи суди“, па по томе
и да би било сувишно, да још и порота о томе суди. Су;
је, писало се још тада, само за то, да решава о спор-
ним збићима; и да примени правне последице ако би та
збића узео за истинита на штету оптуженикову. А кад
не би било никавва спора међу партајама о Фактичном
питању, то јест кад би оптуженик признавао своју кри-
вицу, онда поротници не би имали шта ни да раде, не би
имали потребе ни да решавају: да лије оптуженик крив
или није, а опет расправа правног питања и не долази
у њихов поротнички круг рада. У случају признања, тада
би се морало самим државним судијама оставити, да
примене законску казну према оптуженику, који своју кри-
вицу признаје.

Ну да се вратимо на енглеско право.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 129

У оваком начелу енглеског поступка нема никакве
опасности за оптуженике, јер у Енглеској, ни у претход-
вој истрази, ни на главном претресу, нема ни најмањег
трага о ваввим инквизиторскии тежњама. На против cy-
дија, пре него што би примио као доказ оптужениково
признање, даје му доста прилике да га тргне натраг. Па
aKO би оптуженик и преко свега тога остао при своме при-
знању, — онда не би било никаквих разлога да се посумња,
у истинитост тога признања. А исто тако тада би било са
свим сувишно давати још и поротницима, ла решавају, да ли
је оптуженик, по својој савести и слободној вољи,
путно сам себе огласио за крива. У таквом случају само
кад би се радило по основи инквизитореке системе могла би
и морала би да се извиђа ствар и даље, јер би се тад само
тим путем могло прибавити уверење о законитости
средстава, којима се дошло до оптужениковог признања.
И то би се по тој системи, још и морало радити, јер се
зна, да она допушта употребу разних средстава само да
би се оптуженик навео, да призна своју кривиду.

Тако је на прилику у Француском казненом поступку. У
њему преовлађује инквизитореки елеменат испитивања TO-
лико, да се с тога поротницима не одузима право, да pema-
вају и о важности или неважности признања исказаног не
само у претходној истрази, већ и на самом главном претресу.
А тиме се у осталом не доводи ни у какву опасност положај
оптужеников, јер одлука поротска не може за њега да буде
гора него што може да буде оно његово признање.

Међу тим се баш с тога она установа енглеског ка-
зненог поступка, по којој оптуженик може сам себе да
огласи за крива на претресу, па онда поротници да не pe-
шавају о томе, — не подудара са системом инквизитореког
процеса; док на против она потпуно хармонише с целим
енглеским чисто оптужним казненим поступком.

гласник LXIX. 9

130 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

Ну поред тога, о чему до сада говориемо, огледа се
код Енглеза доследна примена оптужне системе на главном
претресу још и у томе, што се по енглеском казненом NO-
ступку доказивање поверава партајама, као што смо
већ напоменули. Партаје примају на себе опасности про-
песа; за то се оне и труде боље него ико, да изберу сред-
ства за напад или одбрану. А то поверавање доказивања
самим партајана у једно чува положај председника, јер ce
он на тај начин може потпуно да одржи на висини своје
непристраености.

Говорећи о тој примени оптужне системе у претход-
ној истрази, на реду је да сада проговоримо о томе истом
и на претресу. То ћемо најбоље урадити, ако покажемо
ток радње на главноме претресу у главним потезима.

То бива овако:

Најпре се прочита тужба, па ако би оптуженик ка-
зао, да не признаје кривицу, а то значи да тражи до-
казе о томе, — онда одмах узима реч адвокат тужиочев, и
тада у кратко исказу]е главне основе тужбе, као и начин,
како мисли своју тужбу да докаже. За тим исти износи
своје доказе, а нарочито позива своје сведоке, сваког по-
јединце, и испитује их посебице. Међу сведоцима на пр-
вом месту саслушава се приватни тужилац, јер по
енглеском казненом праву овај не губи карактер сведока,
Бао што смо и напред споменули. По саслушању приват-
ног тужиоца, његов адвокат приступа испиту осталих све-
дова оним редом, како он налази да му је најбоље. Кад
и то сврши, онда тај адвокат испитује вештаке, ако би
и њих било; подноси писмене исправе и све остале до-
казе, којима мисли да убеди поротнике о истинитости своје
тужбе. То је, у главном, рад тужиочев на претресу.

Међу тим по саслушању сваког појединог сведока CAO-
бодно је браниоцу оптужениковом да испитанои сведоку

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА М СРПСКА ПОРОТА 131

постави питања, која би налазио за лотребно. А то исто
право имају и поротници и судија председавалац, у EO-
лико би налазили да им је потребно неко објашњење за
њихово уверење. Та питања, која бранилац оптужеников
полаже сведоцима тужиочевим, зову се „унаврена.“

По свршетку тих обичних и унакрених саслушања,
долази ред на оптужениковог браниоца да приступи раз-
воју одбране. Он позива сведоке, који служе за одбрану;
испитује их посебице и то оним редом, који он налази као
најподеснији за одбрану. А по што би он то свршио, онда
и адвокат тужиочев има право, да сведоке оптуженикове
подвргне такођер унакреним питањима, као што то исто
могу радити и поротници и судија председавалад.

Као што се види из овога, по енглеском казненом по-
ступку, доказивање и одбрана савршено су у рукама за-
ступника једне и друге стране, и само ако једна или друга
страна (тужилац или оптуженик) не би имала заступника,
узимао би лредседавалац судија ту дужност испити-
вања на себе.

После целог тог доказивања од стране тужиочеве и
оптуженикове (преко њихових заступника), бранилац оп-
тужеников има право да говори одбрану свога клијента,
ограничавајући се у њој на разлагање: да изнесени до-
кази нису довољни, те да би се оптуженик мо-
гао огласити за крива. А заступник тужиочев врло
ретко говори какву беседу. Ну ако би он то и радио, сва-
како браниоцу опужениковом припада последња реч тако
да после његовог говора тужилац више нема реч.

Па кад се све то сврши, онда председник поротног
суда оглашује, да је извиђање свршено; даје поротни-
цима поуку о појављеним правним питањима; понавља им
у кратко исказе сведока и остале доказе, о чему је ради

qe

132 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

бољег памћења водио кратку бедешку, и онда позива по-
ротнике да приступе изрицању своје одлуке.

Ми смо овде у кратко само напоменули ту 34-
кључну радњу председника поротног суда тев Еолико је
то захтевала потпуност предмета, о Коме овде говоримо.
Међу тим доцније ћемо, у засебном одељку, говорити оп-
ширније о том председниковои раду на претресу.

А за сада да се још мало зауставимо на оном праву
адвоката, да сами испитују сведоке и износе остале доказе,

Та установа испитивања сведока као и предлагања
унакрених питања од стране адвоката, садржи у себи врло
велику гарантију, да ће извиђање на претресу бити пот-
пуно. Природно је да ни један адвокат неће пропустити,
да испита оно, што иде у прилог његовом клијенту. Ну
разуме се, да се за вршење те испитничке дужности мора
претпоставити вештина и знање адвоката. Међу тим и ако
је то неопходно потребна претпоставка, без које
би било готово сувишно оно право, које имају адвокати IO-
енглеском казненом поступку, — ми тиме опет нећемо да
речемо, да не би требало ту врло практичну, корисну и
праведну особину енглеског поступка да усвоје и друга 3a-
конодавства све да у дотичној држави и не би било доста
спремних адвоката за то. И енглески адвокати нису се,
тако да се изразимо, родили с том вештином и спремом о
испитивању и унаєрсном саслушању сведока, већ и они до
тога долазе само правтиком; па разуме се, да би и у Apy-
гим државама адвокати практиком себи прибавили ту
исту подобност. Ну опет говорећи о том унакрсном саслу-
шању (стов5-ехапппаћопз), не смемо затајити, да адвокати
у Енглеској по некад свој начин одбране и довазивања и у
томе повазују, што се труде да противничке сведоке ин-
дискретним, двосмисленим и хваталичким питањина забуне
или да доведу у сумњу њихову доставерност, Али при свем

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 133

том енглески сведоци не дају се ни тиме збунити. Они знају,
доБле партаја или њен адвокат има право испитивања,
па чим би видели, да би се прешла та граница, одмах неће
да одговарају на таква непутна питања. А сви тога у слу-
чају потребе, за сведока се тада заузима адвокат његове
странке; па често то ради и сам судија, по званичној дуж-
ности, забрањујући таква питања. Ми се потпуно слажемо
€ тим последњим правцем. Дужност сведочења, то је врло
важна чањеница у грађанском животу; за то судија и не
«ме допустити, да се њој праве неприличне тегобе неосно-
ваним запиткивањима, а још мање да се то заоупотребљује
у интересу партаја. За то и нису допуштена сугестивна
{хваталичка) питања при таквом саслушању сведока. Ну
опет је то допуштено у неколико, у колико ће то послужити
за поузданије сазнање о истинитости сведоџаба. Међу тии
ако би нека страна и ту хтела да прекорачи допуштене
границе, судија је и ту, по званичној дужности, дужан да
стане на пут таквом раду. На тај начин енглеско право
побринуло се доста и да се ствар тачно извиди, али у исто
време и да се стане на пут злоупотребама, Боје би могле да
настану отуда, што партаје саме испитују сведоке. Па ма
да би се и узело, да те гарантије енглеског казненог но-
ступка не би биле доста, — опет је врло појмљиво да
по Француском закону, који цело испитивање на претресу
предаје у руке председнику поротног суда и у неколико
и главном државном тужиоцу, — мора бити више злоупо-
требе ваво у том правцу, тако и у другим правцима, а
нарочито односно испитивања самог оптуженика.

Коме је познато, какав утицај имају она извиђања и
унакрена испитивања вод енглеских судова, томе неће бити
тешко да оцени: колико је погрешна Француска законска
одредба, која је и у томе супротна енглеској.

134 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

Ова промена испитних особа; она контрола, коју даје
начин унакрсног испитивања сведока; оно испитивање све-
дова од стране адвоката оне партаје, која се позвала на
тог сведока; најпосле испитивање које и сам оптуженик
има право да врши, — све су јасни, живи и очигледни
знаци, да је код Енглеза претрес у кривичним оптуже-
њима права усмена драма, која се природно почиње, раз-
вија и свршује на очима судије, партаје и публике. Па
с таквим особинама енглеског казненог поступка природно
је и да се рађају оне правтичне вештине енглеских заступ-
ника и бранилаца, које су у другим државама ретке. Тако
на прилику, у Француској тешко је да постану те врлине
код бранилаца и државних тужилаца, јер они на претресу
имају споредну улогу, а нарочито бранилац у том самом
испитивању сведока. То је узров, те у Француској браниоци
прибегавају другом средству доказивања, а то су дуге
беседе, које се често изопачавају у сувишно понављање
и празно аФектисање. Међу тим ово само по себи отпада,
кад се самим партајама повери руковођење у испитивању
доказа. Оне онда знају да најбоље и најпоузданије могу
своју ствар заступити самом својом вештином испитивања;
за то на то полажу главну пажњу, а избегавају дугачке
беседе и одговоре као сувишне и непрактичне. Ну баш ако
би се они у то и упустили, свакако председник обично све
то сузбија у границе својом кратком представком стања
ствари (resumé) при крају самог претреса.

Резултат свега досадањег говора о овоме, може се у
кратко свести на ово: и енглеска претходна истрага,
а исто тако и главни претрес у Енглеској имају 38
своју основицу потпуно, чисто и доследно извођење оп-
тужног принципа('). А на протиив у Француској, у

(') За све види: Віепег, књ. II. стр. 114—146. Моћгу књ:
П, стр. 594—600.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 135

колико више и сама претходна истрага почива на инЕВИ-
зиторском принципу, у толико се јаче то опажа и на са-
мом главном претресу. То ћемо лако доказати, ако дамо
слику и Француског главног претреса у кажьивии оптуже-
њима. То ћемо сада урадити,

У Француској.
Поступак на поротним претресима у Француској је у
главном овакав:

Чим се отпочне јавни претрес о оптужењу каквои,
одмах председник пита оптуженика о његовој личности, то
јест о његовом имену и презимену; његових годинама; за-
нимању; његовом месту борављења и месту рођења.

По што то сврши, председник опомиње оптуженико-
вог браниоца, да у одбрану не износи ништа што би било
противно његовој савести али законима, и да се изражава
пристојно и умерено. Овде ћемо напоменути, да то са свим
одговара опоменама, које су се практиковале и у старим
немачким казненим процесима. То је, у осталом, врло
појиљиво са гледишта инквизиторске системе о испитивању
оптуженика, јер би иначе, без те претходне напомене, мо-
гло бити зебње, да ће бранилац покушати да изиђе из
скученог права одбране за његовог клијента, противно
тежњи иневизиторског принципа у казненом поступку.

Ну да продужимо говор о даљем току рада на пре-
тресу, у колико има везе с питањем, о коме овде говоримо.

После оне председникове напомене поротници полажу
заклетвву. А по свршетку и тога, председник саветује
оптуженика да добро пази на све, што ће се за тим вр-
шити на јавном претресу. То је, у осталом, сувишно. Јер
кад оптуженик зна решење, којим је стављен у оптужно
стање, а таво исто и тужбу, — онда му не може бити
непозната ни озбиљност положаја, у који је дошао, те

136 ЕТГАЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

с тога, разуме се, да ће и сам бити пажљив, како би иу
одбрана могла бити поузданија.

Кад се и то сврши онда деловођа судски чита гласио
(à haute voix) тужбу. То читање тужбе има своја два
смера: општи A засебни. Први је у томе: да би ве порот-
ници судије и слушаоци познали са стањем ствари. А други
је опет у овоме: што се тиме државном тужиоцу даје
прилика да предметом усменог извиђења на пре-
тресу учини све у писменој претходној истрази при-
блвљене доказе, који се не износе пред поротнике Hapo-
чито. Он то ради на тај начин, што и то увршћује у
тужбу; што и то употребљује у својим предлозима; и што
оптуженика и према свему томе испитује. То ради наро-
чито на прилику ако би овај на претресу одрицао, а међу
тим би у претходној истрази признавао своју кривицу.
Све то врло је важно нарочито с тога што је поротни-
цима допуштено да своје уверење о кривици оптуженико-
вој изреку и на основу признања, ван суда.

У тужби се излаже, шта су сведоци говорили у прет-
ходној истрази; за то читање тужбе служи у исто време
и као напомена сведоцима, да не одступају од својих ис-
каза, да их не мењају или не допуњују.

Ну та опширна тужба колико с једне стране приноси
потпуности извиђаја, толико је, с друге стране, и штетна
за ствари. Имајући оне засебне смерове, тужбе су у Фран-
цуској често опширне у толикој мери, да поротници, судије,
сведоци и слушаоци често једва чекају, кад ће се једном
свршити та пространа тужба, а отпочети усмено и јавво
извиђање.

Таква судба с тужбама при Француским претресима
треба да је моћна поука онима законодавствима, Боја би
се могла навести да у томе потпуно подражавају Фран-
цуском поступку при поротним суђењима.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 137

Ми то само узгред напомињемо ; а сад да пођемо даље
за током претреса пред Францусвим поротама, у колико
се тиче примењавања оптужне системе.

По прочитању тужбе, председник се по нова обраћа
оптуженику, напомиње му, шта против њега садржи тужба;
и говори му ове речи: „То је, за шта се ви оптужујете,
а сад ћете чути доказе и основе, који су против вас из-
несени, па одговорите шта имате на све то.“

Те напомене више изгледају као да би се њима хтела
да обрати већа пажња поротницима, јер за самог оптуже-
вика сувишне су те двогубе напомене о ономе, што он, и
без тога, већ одавно зна из претходне истраге као и из
решења о стављању под суд и тужбе.

Ну још очитију напомену управљењу на саме порот-
ниве врши, одмах за овим, сам државни тужилац. Овај се
обраћа поротницима: разлаже предиет тужбе; и чини их
пажљивим шта је главно кад се узима ствар с гледишта Cy-
ђења, и према томе им исказује, на шта морају нарочито
да пазе. А да би му успех код поротника био што поуз-
данији, то државни тужилац у исто време препоручује
њиховој заштити интерес друштва и закона, описујући при
том оптуженика често најцрњом бојом.

Под таквим утицајем почиње се пред поротницима
развијати доказивање тужбе.

За тим државни тужилац предаје председнику порот-
ног суда списак сведока, који се имају саслушати по за-
хтеву или његовом, или приватног тужиоца или оптуже-
никовом. Имена тих сведока гласно чита опет деловођа
судска.

Па кад се и то сврши, онда председник поротног
суда узима у своје руке испитивање целе ствари и доказа.
Пре свега он наређује, да сведоци изиђу из седнице, па
онда их једног по једног пушта у седницу унутра и са-

138 БИГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

слушава их. Држећи се оптужне системе најпре се саслу-
шавају они сведоци, који терете оптуженика, па онда
они, који га бране. Бар тако пише у Француском каз-
неном поступку. Ну у ствари често бива противно; јер
се извиђање обично отпочиње опширним саслушањем Ol-
туженика спрам тужбе иди иначе прибављених основа по-
дазрења. На тај начин одмах се предузима Формално 3a-
себно саслушање оптуженика. И ако би бяло више њих,
онда би се сваки појединце таво испитивао, па ако се они
не би слагали у својим одговорима, онда би се шта више
одмах приступало я суочењу између њих. Поврх тога,
Француски казнени поступак, није хтео да ограничи пред-
седника да се мора држати баш назначеног реда у испи-
тивању, већ је прописао, да председник „од оптуженика
коже тражити у свако доба“ објашњења, која сматра
као потребна за проналазак истине, а то значи, да он
извиђање на претресу може и да отпочне испитивањем
оптуженика.

Неће бати сувишно да овде, ма и узгред напоменемо,
како има завонодавстава, Боја баш изреком одређују, да
се на претресу најпре испитује оптуженик, па онда све-
доци. Тако је виртембершки поротни закон о томе
одређивао: „Председник ће с оптужеником прећи главну
садржину прочитане тужбе, а чинити га нарочито пажљи-
вим на разлике, ако би било, између оптужениковог ис-
каза на претресу и у претходној истрази.“

Ну таква одредба закона не може да се брани са
стране правде. Ма колико да изгледа невин овај израз
„прећи“ ствар с оптужеником, опет се мора признати да
у томе лежи велика клица инЕвизиторском начипу испи-
тивања. Кад председник оптуженика убеђује како се ње-
гови искази на претресу не слажу с његовим ранијим
исказима, природно је, да се онда труди да га својом ве-

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРИСКА ПОРОТА 139

штином доведе до признања кривиде или да иначе створи
код судије уверење о његовој кривици; а то је, као што
се зна, крајњи смер инквивиторског испитивања.

Такав правац Француског казненог поступка још више
се огледа у томе, што председник поротног суда после
сваког сведока, који би теретио оптуженика, одмах према
томе испитује оптуженика. Највише пак то се очитује у
оном председниковом праву дато може да ради за време
целог извиђања на претресу, Бад год би то нашао за по-
требно.

Да, према томе, Француски предесднић поротног суда
може да буде прави негдашња немачки инквизитор —
то је врло лако појмити. Разлика је између њих само у
томе, што онај ради јавно, док овај други на против то
ради тајно,

Ну да се вратимо опет на даљи ток извиђања на
еранцуском претресу.

Kaa председник већ пређе на саслушање оних сведока
који терете оптуженика, — онда он сведока, после сваког
исказа (après chaque déposition пита, да ли при својим
исказима подразумева баш присутног оптуженика, а опет
оптуженика позива да каже: да ли он хоће да одго-
вори на оно, што сведок о њему износи. На тај начин
оптуженик истина не мора да одговара, већ му се, веле,
само даје прилика, да се одмах правда и брани према
појединим основима подазрења. Ну у самој ствари то није
ништа друго већ инквизитореко испитивање о поједино-
стима, слично немачком инквизиторском испитивању, Боје
је сматрало као испитачку вештину, да се оптуженик по-
степеним изношењем основа подазрења убеђује у кривици,
те тим путем или доведе дотле да призна своју кривицу,
или да му се из упорног одрицања створе нови основи
против њега. Ћутање оптужениково; његова забуна; ње-

140 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

гова бледоћа или црвенило; његово оклевање и затезање
у одговорима; на Кратко све његово понашање; лажи и
противречности, које га доводе у забуну, — све то често
може у очима поротника да буде најважније средство уве-
pema, премда је све то по кад — кад и досадно cayma-
оцима, а у исто време и на поротнике може да произведе
и противан утицај. Јер често председник поротног суда
и државни тужилац, толико претерују у том испитивању
да се оно измеће у тако названу „tortura spiritualis (ду-
ховна тортура); за то су често тиме незадовољни и сами
поротници. То може да постане у толико пре, што код
Француза оптуженик коме председник или државни тужи-
лац предлажу таква питања, одмах и по исказу сваког
сведока, -- нема права зарад своје одбране да сведоцима
предлаже непосреда питања. Beh мора да моли пред-
седника да му то допусти, и тек од овога зависи, хоће
ли да допусти такво питање. А то је узрок, те се опту-
женици ретко служе тим својим правом. Јер служити се
каквим посредникох за споразум с каквим присутним лицем,
које говори истим језиком или за контролу над њих, —
то је, само нов начин сузбијања оптужениковог права,
које он тада нерадо и употребљује. Ово бива нарочито
с тога, што закон одређује, да оптуженик председнику
мора претходно казати шта хоће да пита, те да би
овај могао оценити, да ли може допустити или не такво
питање. То је у толико већа неправда према оптуженику,
што Француски казнени поступак на против државном TY-
жиоцу, судијама и поротницима даје право да сведока или
оптуженика непосредно питају о свему, што нађу Бао
потребно. Шта више они председника само иоле за реч, а
не морају му казати, ни шта ће да питају.

Таква правна неједнакост партаја тешко да може за
свој резултат имати: сазнање и проналазак истине, и ако

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 141

еранцуски казнени поступак на претресу „утврђење истинс“
(manifestation де la vérité), има као смер извиђања на
нретресу. Та неједнакост на против само је очито NOT-
помагање интереса једне партаје, на штету друге, ту-
жиоца на штету оптуженивову.

А поврх свега тог долази још и то, да је и пред-
седнику допуштено од сведока и оптуженика тражити свако
обавешћење, које би он сматрао као потребно за откриће
петине. Односно сведока, чије је испитивање и онако у ње-
говим рукама, то се по себи разуме. Он може, по потреби,
исте сведоке поново саслушавати; једне с другима суоча-
вати и тако даље. Ну исто тако и оптуженик дужан је
председнику давати свако обавешћење, које би онај налазио
као потребно. И та председничка питања другачија су од
оних, што их оптуженику предлаже по саслушању сваког
сведока, на име: хоће ли да одговори на исказ сведока.
Јер на та друга питања оптуженик је дужан да одго-
вори, зко не жели да себи шкодв неодговарањем, премда
се он не може нагнати да на то одговори. Ну опет je
у ствари грдна разлика између тих питања. Тамо пред-
седник оптуженику полаже питања због олакшања његове
одбране. А овде се на против то ради због „сазнања
истине“, чиме председник често и отпочиње саслушање оп-
туженика „прелазећи са њим садржину тужбе.“ Ну да се
често под тим могу да провлаче и хватајна (каптивна)
питања, о томе има врло много примера у Француској прак-
тици. Међу тим у Француској се ни најмање не зазире од
тога. Јер Француски казнени поступак не само да то не
забрањује, већ у томе оставља председнику поротног суда
да ради како налази за најбоље.

Па и то још није све.

С том званичном инквизитореком радњом председни-
ковом и његовог верног савезника државног тужиоца, стоји

- — —

142 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

у тесној вези и тако названа „произвољна власт“ (pou-
voir discrétionaire) председникова, по којој он, и мимо
партаја, на претресу може да предузме све што би слу-
жило за „проналазак истине“, па било у корист или на
штету оптуженика. Француски казнени поступак о том пред-
седниковом праву говори овако: „Le président est investi
d'un pouvoir diserétionaire, еп vertu duquel il роџта pren-
dre sùr lui tout се qu’il croira utile pour découvrir la ve-
rité; et la 101 charge son honneur et sa conscience d'employer
tous ses efforts pour en favoriser la manifestation.“ (Пред-
седвик је властан да предузме све, што би сматрао као
корисно за проналак истине; и закон оставља његовој
части и савести, да ће он еве своје силе употребити на то,
да би се то олакшало).

Као што «е види дакле и у овоме је председнику
дато неограничено право, остављајући његовој савести
и части непристрасно извршење тога.

И ако то на Хартији изгледа путно и човечно, опет
је у самој ствари тиме Француски председник поротног суда
стављен потпуно у положај немачких истражних судија,
којима закон даје власт да „истину, и само истину“, ис-
тражују свима подесним средствима. На основу те власти
председник може на претрес да позове нове вештаке и
саслушати их; може да тражи ново мишљење од стручњака;
да одреди комисију за преглед места с налогом да о томе
поднесе извештај: или најпосле да сам са судијама и по-
ротницима отиде на лице места, да би они сами извршили
преглед. А то последње бива у толико чешће, у колико
би била површнија претходна истрага о самом Фактич-
ном утврђењу о опстојању кажњивог дела. Нарочито је
председник властан нове сведоке на претрес позвати и
саслушати их, то јест и такве, који не би били уписани
у списак доказа. Шта више он је у томе толико моћан,

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРИСКА ПОРОТА 143

да сведоке може иепитати не гледајући на то, да ли су
они подобни HAH не, то јест да ли се могу заклети или
ве; да зи они могу послужити као доказ, или само као
обаветьеье (renseigement). А да је то ограничење, што ти
сведоци служе само као „објашњење“, врло слаба гаран-
тија за оптуженика, то је лако појмити, кад се зна да се
поротницима, који суде само по уверењу, не могу одредити
никаква правила о томе: каквим сведоцина треба да Be-
рут, а каквиша ве. То председниково право свакако је
опасно за оптуженика, ако би се председник њиме послу-
510 против оптуженика, позивајући па претрес нове
сведоке, који ће га теретити; оптужени је тада у My-
чнон положају да се брани против сведока, за које би
тек на претресу сазнао.

Сем свега тога, председник има право наредити, да
се прочитају сведоџбе сведока међу тим умрлих HAB оних,
који на претрес нису могли доћи.

Све то ни најмање се не слаже с оптужном системом
ү казненом постуику, која је у Француској само по Форин,
а у ствари се противно практикује. А у једно све то врло
јасно показује, како је тежак положај оптуженика поред
тавве моћи председника поротног суда; и како она велика
председникова власт може да буде врло опасна и штетна
за оптуженика.

Ну да пођемо даље с описом претреса пред Францу-
скии поротним судом.

По саслушању сведока обеју страна; по испиту oil-
туженика и вештака; после изношења писмених доказа и
исправа; по прочитању протокола о увиђају на лицу места;
после изнесених ствари, које служе као предмети убеђи-
вања, — на кратко по свршетку свега приказа свију до-
каза, — почиње тако названи поступак извођења или
закључака, то јест онда се говоре беседе за напад и

144 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

одбрану. Прво почиње државни тужилац, који логачно
представља и упоређује све доказе, којима мисли да докаже
своју тужбу, попуњујући је нарочито и увиђајем на пре-
треву. У то име он, поред тога, сузбија и обара сву од-
брану оптуженивову. Често Француски државни тужиоци
у томе свом говору и претерују, упуштајући се у оратор-
ска цифрања и апелујући више на осећање поротника,
што после изазива браниоца оптужениковог да и он пође
тим правцем. У осталом такво апеловање на судијско осе-
hame и не може се са свим избећи. Шта више оно ce ṣo-
некле појављује и као несумњива превага усменог и јавног
поступка над пређашњим писменим и тајним истрагама. Јер
при таквом јавном поступку ве води се реч само о Бри-
миналној, већ у исто време и човечјој (моралној)
страви дела. Судија тада у оптуженику мора да гледа не
само злочинца, већ и човека, и ако то строго по за-
кону не би требало да буде. Ну при свем том, Бад ти
ораторски изливи пређу своју меру, као што то често бива
код Францусеах државних тужилаца и бранилаца, — онда
се то мора жигосати као злоупотреба јавног извиђања и
поступка у казненим делима. Нарочито је мучан положај
браниоцима по Француском казненом поступку, јер они
добијају реч, тек по што је оптуженик издржао разне на-
паде: прочатање тужбе; представку председника поротног
суда о тој тужби; испитивање оптуженика и говор др-
жавног тужиоца. А после свега тога тешко је ствар бра-
нити, јер поротници тешко да могу да се ослободе утицаја,
који на њих природно морају имати сва она претходна
средства о убеђењу поротника против оптуженика.
Међу тим тавав тежак положај оптужеников у неко-
лико се ублажује тиме што његов бранилац има последњу
реч (ма да му је то у једно и прва). Ну и то не значи
баш врло много за оптуженика. Јер и ако државни ту-

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 145

жилац нема права да говори после браниоца оптуженико-
вог, — опет има неког који и то чини. То је сам пред-
седник поротног суда. Овај, по што оглаби да је свршено
извиђање на главном претресу (que Јев débats sont termi-
165), има право и дужност да изговори закључну беседу.
То ce зове „resumé“, то јевт излагање стања ствари према
целом резултату извиђења како пре претреса, тако и на
овоме. О томе се Француски казнени поступає изражава
овако: „Le président гбзитега l'affaire. Il fera remarquer
aux jurés les principales preuves pour ou contre 1'ассизб.
Il leur rappellera les fonctions qu’ils auront a remplir.“
(„Председник ће у кратко разложити стање ствари. Он ће
обратити поротницима пажњу на главне доказе за или про-
тив оптуженика. И најпосле он ће им напоменути дужно-
сти, које треба да изврше.“)

Према таком законском тексту имала би та председ-
нивова беседа да буде само историјске природе и He-
партзична. Формално тако је; ну ако би у појединох
случају председник Фактички извршио и противно,
оптуженик нема начина да сузбије зле последице таквог
председниковог говора. Ма колико да би председник у тој
својој закључној беседи факта и доказе једнострано и пар-
таично изложио на штету оптуженивову, — опет ни ON-
туженик, ни његов бранилац немају права да одговоре на
то, јер председник има последњу реч. А да вешт пред-
седник, и без неверне представке стања ствари, може оп-
туженику да шкоди том својом завључном беседом, — то
није тешко појмити.

Ну сем тога, оранцуски казнени поступак поставља
оптуженика у опасан положај и за то, што само предеед-
ник има право, да одлучи, каква ће питања да положи
поротницима. Оптуженик и његов бравилац немају права
захтевати, да се та питања предложе по њиховој жељи.

гласник LXIX. 10

146 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

Док међу тим несумњиво је, да често и од самог начина
в реда положених питања зависи врло много.

Све те недоследности, неправде и неправичности одр-
жале су се, на штету оптуженика, у Француском казненом
поступку, јер се оне не тичу политичне стране пороте,
о којој су највише бригу водиле све измене у Француском
казненом поступку.

Мислимо, да неће бити сувишно да се овде у кратко
дотакнемо немачких казнених поступака о том засебном
предмету. у

Немачка законодавства на против избегла су оне мане
Француског казненог поступка, Боје мало час поменуско.
Она допуштају браниоцу да говори одмах после првог
предлога (изношења тужбе) од стране државног тужноца.
Сем тога дају браниоцу право да непосредно пред-
лаже питања сведоцима. Ну најважније за право одбране,
јесте, по немачким законима, ово двоје:

а., Што оптужеников бранилац има право да одго-
вори на председникову закључну беседу (resumé), ако би
она садржавала нова Факта; и

6., Што бранилац може да примећује против питања,
која би председник хтео да предложи поротницима, и да
тражи да се питања друкчије поставе.

Али опет и поред свега тога не може се одрећи, да
инквизиторски правац преовлађује у немачком казненом
поступку исто онако, као и у Француском; док на против
енглески казнени поступак почива на правој оптужној
системи, то јест не само по Форми, већ и у ствари. У
осталом та особина енглеског казненог поступка развила
се тек постепено, јер и енглеска порота (нарочито оп-
тужна) у почетку свога постанка више је била правда HH-
квизиторског. Само што је то у Енглеској брзо престало.
Главни узрок таквоме правцу енглеског казненог поступка

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 147

јест у томе, што инквизиторски поступак канонског права,
који је код других народа имао онако штетан утицај про-
тив оптуженика, у Енглеској није могао да ухвати корена.
Истина да је и у Енглеској Хенрих УП (владао од 1509
до 1547 године) био покушао да у казненим оптужењима
увуче инквизиторски поступак канонског права. Али тај
се покушај брзо разбио о тврду стену противног правца
у казненом поступку, који је правац у Енглеској већ био
ухватио снажног корена. |

То је у главном, ток рада на претресу пред Фран-
цускии поротним судом (°).

Сад да пређемо на српске законске одредбе о томе.

Ш. У Србији.

Каввог је правца и карактера била казнена истрага по
нашем старом казненом праву, о томе немамо података.

Остаци из Душанова закона не говоре ништа о томе.
У нашим старим споменицима (Monumenta Serbica, од Ma-
клошића) такође нисмо могли наћи ништа, што би нам мо-
гдо, ма и најмање, објаснити то важно питање. Исто тако
и „споменици српски“ од Пуцића не могу да послуже као
поука у том предмету, јер ни у њима нема о њему ништа.
На кратко говорећи, наше старине у опште о томе питању
са свим су без вредности, јер ћуте о томе.

А због те оскудице у историјском материјалу о том
питању нашег казненог поступка из времена наше краље-
вине и царевине, као и доцнијих времена до пропасти
старе српске државе, — ми морамо да се уздржимо од
сваког даљег говора о том предмету, на основу нашег ста-
рог казненог права. Без историјских података наш би

(') Види о свима одредбама Француског поступка о овоме
Hélie, књ. УШ, стр. 656—783.

10“

148 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

говор могао да буде само нагађање; а ми нисмо ради
у TAKO важном питању да се пуштамо у то.

С тога ћемо одмах да прођемо на наше садање Ea-
знено право о том предмету.

У нас претходну истрагу не само о преступима, већи
о злочинима у опште, па и о онима, Боји долазе у надлеж-
вост поротног суда, врши полициска власт, као што CNO-
и раније напоменули ('). Код већине кажњивих дела, ова
то отпочиње и врши сама по својој званичној ду-
жности, и ако не би било тужбе од каквог приватног
лица. Доста је, да је полициеко) власти достављено ма
од кога, да је извршен какав злочин или преступ, па
она је одмах дужна да предузме истрагу о томе. Само
изузетно у неким кажњивим делима, полициска власт не
сме предузимати истрагу, док не би било тужбе од стране
надлежног интересованог лица, повређеног или оштећеног
или његове Фамилије. То је случај вод неких, а не свију,
преступа као: превара (али не свију), утаја, повреда
туђих ствари, увреда, клевета и још неких преступа, код
којих је закон изреком казао, да се извиђају и суде само
по тужби интересованог лица. Ну да ли је намерно, или
случајно, тек свакако у нас има и злочина, који се H3-
виђају и суде само поводом тужбе интересованог приват-
ног лица. Тако наш казнени закон сматра као злочин,
аво би двојица или више њих по договору разграбили,
опустошили или уништили туђе ствари (°). А овамо св опет
тај злочин казни само натужбу онога, чије би то ствари
биле (*). Међу тим противно томе, у нашем казненом закону

(1) По новом уставу од 1888 год. одузето је то од полипије-
и предаће се среском судији, који ће ов завести у најкраћем року,
а дотле ће вршити полиција.

(2) Види ' 293. у вези са $ 1. нашег казненог закона.

(3) Види 5 294. нашег казненог закона,

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 149

има и преступа, који се казне врло благо, а опет
по званичној дужности("). Отвуда такве недоследно-
CTA у нашем казненом закону, — ми нећемо овде да испи-
тујемо, јер би нас то далеко одвело од засебног предмета
ове расправе. Ну држећи се строго овог предмета, ми ћемо
даље споменути као особину нашег казненог поступка да
државни тужилац ништа не ради у претходној
истрази. Он нити може да поднесе тужбу полициској
власти; нити може овој чинити какве предлоге у интересу
проналаска каввог кажњивог дела или кривца. Полициска
власт сама, без државног тужиоца, отпочиње истрагу; сама
је руководи; сама подноси суду тужбу, ако би нашла да
тоше има места; а сама и прекида истрагу, ако би нашла
да опет томе има места. На кратко говорећи, државни
тужилац, може тада да има само улогу достављача, и HH-
шта више. Он дотле стоји горе и од приватног тужиоца,
јер овај бар има право да изјави жалбу против решења
полициске власти о прекидању истраге, док државни TY-
жилац нема ни то право.

Истрага код полициске власти тајна је и писмена.
За време те Истраге полициска власт мора оптуженика
да притвори свагда у случају оптужења за злочин; аи
за све безчастне преступе, као и онв, за које би казна
била одређена преко две године затвора. О притвору за
време полициске истраге, истражник издаје решење, про-
тив кога се оптуженик може да жали окружном суду Бао
последњем степену о том питању (*). Ако би и окружни суд
нашао, да оптуженик за време претходне истраге треба
да буде у притвору, — онда он у томе и остаје све до
спровода суду по свршеној истрази. А тада суд решава о

(') Види $ 195. казненог закона.
(2) По новом уставу та решења истражна власт шиље суду
и без жалбе притвореникове, по званичној дужности.

150 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПО РОТА

томе: да ли има места стављању оптуженика у оптужно
стање; као и хоће ли се бранити из притвора или слободе?

Ако би суд одобрио да оптуженик за време претходне
истраге остане у притвору, — онда се оптуженик за време
целе претходне истраге притвора тако, да нико и ни у
које доба нема састанака с њим на само. Само по нарочи-
том истражниковом допуштењу може се такав притворе-
ник да састане с каквим својим познаником, пријатељем
или рођаком, и то сако у присуству чувара или mapo-
чито за то одређеног чиновника.

На јемство оптужени се ни у ком случају не може
да пусти у слободу за време те претходне истраге, ако
би био оптужен за злочин. А само онога, који би био
оптужен за преступ, истражник мора за време полици-
ске истраге на јемство да пусти у слободу.

Довле траје претходна истрага, оптуженик нема права
да расматра акта о своме оптужењу. Није му допуштено
да се за своју одбрану послужи каквим браниоцем ('). Све-
доци се испитују без његовог присуства. Исто тако и све
остало извиђање и истрага чине се без његовог присуства.
Од целе истраге он зна само толико, колико му истражни.
саопштити у појединим питањима, која смерају на то, да
га обрлате, не би ли признао своју кривицу.

Претходна истрага једнака је како у злочинима,
тако и у преступима.

На кратко говорећи наша претходна истрага са свим
је инквизиторског карактера као и у Француској. Само што
је код Француза бар то боље, што се о преступима
и не мора да врши претходна истрага, већ што се, и без
тога, ноже тужба дати непосредно надлежном суду, па овај

(5) Новим уставом и ово је измењено у толико, што притворе-
ник може узети браниоца да разгледа акта и изјави жалбу npo-
тив притвора.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 151

онда на претресу ствар извиђа и решава. А то много олак-
шава ствар, јер се брзо може да сврши; док на против
у нас се обавезном претходном истрагом и о престу-
пима често та оптужења код полиције толико одуговлаче
да оптуженик притвором претрпи више, него што би му
одредила и сама осудва пресуда.

О претходној истрази полициска власт не подноси
никоме извешье ни недељно, ни месечпо, као што смо ви-
дели, да је у Француској то дужност истражникова. С тога
у нас нема ко да се за време полициског притвора зау-
зима у корист оптуженикову, ако не у чему другом, а ово
бар да се истрата без потребе не би одуговлачила.

Једине гарантије, које је наша претходна истрага,
дала, бар на хартији, оптуженику у овоме су:

1., Што се оптуженик и сведоци испитују у прису-
ству два грађанина, те се на тај начин сузбијају могућа
самовољства истражникова на штету оптуженикову; и

2., Што претходна истрага не би смела да траје дуже
од два месеца.

Ну и то двоје практикои је сведено готово на нулу.

Обичај је већ постао, да они грађани не присуствују
испиту оптуженика или сведока од почетка до раја, већ
да истражник испита све сам, без грађана, па њих само при-
зове, те овере испите, као да су присуствовали при томе.

Да је такза практика само опасна и штетна за оп-
туженике, једва је потребно и напоменути.

А исто тако и она друга гарантија о трајању прет-
ходне истраге, у нас је сако мртво писме на хартији. Из
наше судске практике ми зпамо случајева, где је оптуже-
ник по пет месеца био у полициском притвору за време
претходне истрате, па тек овда је спровођен суду (°).

——

(5) То је било у оптужењу Љубомира Јевремовића
бившег среског начелника у 1883 години.

159 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

А било је и таквих случајева, да су оптуженици издр-
жали по осам месеца у полицискои притвору, па кад су
послати суду да их је суд одмах отпустио слободне, нала-
зећи да нису урадили никакво Бажњиво дело(').

Што се полициске истраге у нас могу тако преко-
мерно да развлаче на штету оптуженика, томе је врив
сам закон. Јер 8 156. нашег казненог поступка, пропи-
сујући да полициска истрага не би смела да траје дуже
од два месеца, није у једно одредио и казну за HC-
тражника, који би повредио тај пропис закона. За то
наше полициске власти и смеју да раде противно. Ma ne-
тина држимо, да би се та празнина нашег казненог по-
ступка могла попунити одредбом нашег казненог за-
кона. Ми имамо једну одредбу у томе закону, који вели
да би чиновника, који би некога држао незаконо у при-
твору, требало казнити новчано, затвором или лишењем
звања (*). Али до данас ни један полициски истражник
није одговарао по том закону. А тако бива нарочито
с тога, што њих нико и не контролише, да ли у томе
врше закон, или не. Једини оптуженик могао би се про-
тив тога тужити; али опет он није у положају да то
уради. Ако је још у притвору, њему Бије до тога да тим
споредним жалбама још више дело развлачи на своју штету.
А кад буде пуштен у слободу, он обично једва дочека да
се опрости беде (притвора), па му и није до тога да се
тужи против неправилности истражникове, баш и кад не
би било по закону сумњиво, да ли ће истражник одгова-
рати за оно одуговлачење притвора. А поврх свега тога
долази још и то, што у нае нико не може да тужи чи-

(5) То је било у оптужењу Гаје Милорадовића, Јована и Pa-
дисава Милосављевића тежака из округа ћуприског, опет 1883
год!:не.

(2) Види $ 123 нашег казненог закона

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 153

новника, због његове какве неправичне или незаконе радње,
непосредно суду, већ што увек мора за то да тражи до-
пуштење од политичне власти — министра, — па онда
овај о томе решава неограничено. На тај начин спречена је
могућност, да чиновник одговара за своју незакону радњу(').

Кад би и у нас (као оно у Француза) о тој истрази,
полициска власт дужна била да подноси суду редовно из-
вешће у течају неког времена; и кад би наши судови
били дужни да сами, по званичној дужности, по-
крећу питање о одговорности истражника, кад год би при-
метили да је истрага трајала преко законог рока, — онда,
разуме се, да не би ни смео никакав полициски истраж-
ник истрагу преко рока да развлачи, ни намерно, ни због
небрежења. А тиме би оптуженици били осигурани, да неће
ништа незавоно претрпети одуговлачењем притвора.

Ми истина имамо у нашем казненом поступку ношто
налик ва оно Француско уређење за контролисање тра-
јања претходних истрага. Наш казнени поступак о томе
овако вели: „Суд ће мотрити, да се испити не одуговлаче,
и јављаће министру правде, ако не би која полициска
власт одговарала својој дужности“ (*). Али то је са свим
непотпуно. Пре свега, полициска власт не подноси из-
већа суду о оптуженицима, Који су код ње под истрагом
и у притвору; за то та судска радња по том 8-у 27 ка-
зневог поступка, мора да дође увек доцкан, то јест по
што би оптуженик већ био спроведен суду и издржао у
полициском притвору и преко законог рока. При том свако
оптужење и не дође до суда, те да би овај могао што пре-
дузимати у корист оптуженикову, који би код истражне
власти прекомерно био у притвору. А сем тога, она 04-

(5) Садањим уставом дато је сваком право да чиновника тужи
суду непосредно.
(3) $ 27. казненог поступка.

54 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

редба нашег казненог поступка толико је ван практике
код ваших судова, да ми позитивно смемо тврдити, да од
како је тог поступка, па до данас: ни један суд није
министру правде учинио представкву на основу
тог закона.

На тај начин оптуженици су код нас остављени тако
рећи на милост или немилост истражникову, хоће ли да врши
њихову ствар у законом рову, или ће истрагу о њој, а по томе
и оптужеников притвор, да развуче и преко тог рова.

У интересу човечности, у интересу правде, требало
би у нас што пре дати живота оној законској одредби,
по којој претходна (полициска) истрага не би смеда да
траје дуже од два месеца. А то би се радило само под
овим условима:

а., Кад би полициеки истражници били дужни сваког
месеца да подносе суду окружном кратко извешће о свима
притвореницима с вазначењем од кад је сваки од њих у
притвору;

6., Кад би се одредила строга казна за истражника,
који би истрагу развуко преко оног рока, било намерно,
било ненамерно.

в., Кад би се председнику суда ставило у засебну дуж-
ност, да при решавању о оптужењу нарочято пази на то,
да није оптуженик био у притвору преко законог рока,
па ако би то приметио, кад би дужан био званично то до-
ставитя Министру Правде с напоменом, да се истражнив
за то узме на одговор и казни; и најпосле

г., Кад би се и за председника одредила администра-
тивна казна на случај, да би он, намерно или нехатно,
пропустио спазити ту неправилност истражне власти, или
јавити је Министру Правде.

Ми смо се тим мало удаљили од засебног предмета
ове расправе; али то је захтевала потпуност рада.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 155

А после тога да се опет вратимо на даљи ток рада
у казненим оптужењима код нас.

Кад полициска власт доврши своју истрагу и нађе да би
оптуженика требало послати суду, она то чини с подношајем
тужбе, у којој излаже све доказе против оптуженика.

Ни тај моменат, по нашем казненом поступку још није
онај, Бада би оптуженик могао имати браниоца или каквог
саветодавца. Ну суд првостепени, не саслушавајући ни са-
мог оптуженика, решава, по прочитању полициске истраге:
да ли има места да се оптуженик стави под суд; као и хоће
ли се за вреие извиђаја бранити из слободе или притвора.
Оптуженик истина има право да се против тог судског pe-
шења жали васационои суду, као што смо већ и напред сломв-
нули; али тада већ има (по новом уставу) браниоца, који
изјављује жалбу за њега.

Kaa би решење о стављању под суд постало извршно,
настаје прави моменат, од када оптуженици у нас имају
браниоце. Ну опет њихова јавна радња почиње тек на
претресу и после тога, а пре претреса они могу само да
припремају одбрану. У оптужењима за злочине, суд је ду-
жан и сам по званичној дужности оптуженику да одреди
браниоца, ако га овај не би сам изабрао. А у оптужењу
за преступе, оптуженик може имати браниоца AEO
хоће. Међу тим: непулолетнима, немима, отсудним, боле-
сним и онима који не знају српски, суд мора у сваком слу-
чају, такође по званичној дужности, да постави браниоца,
aKO га они не би изабрали. Исто тако и оптуженој Wek-
скињи суд мора, по званичној дужности, одредити брани-
оца, ако га сама не би нашла (*). Браниоци могу бити само
јавни правозаступници, иди иначе правници.

(1) Сад по новом уставу у опште за све злочине и преступе
оптуженик мора имати браниоца.

156 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПОКА ПОРОТА

То је опште начело нашег казненог поступка, које
важи и за поротека оптужења.

Удалили бисмо се од засебног предмета ове расправе
кад би схо говорили о свима појединостима, које после тога
настају по нашем казненом поступку.

Ну држећи се нашег нарочитог предмета, приступи-
ћемо опису шта се даље ради у поротским оптужењима.

По што коначно реши о стављању оптуженика под го-
ротни суд, — онда суд предаје акта државном тужиоцу,
а овај опет после тога подноси суду списак доказа „који
ће се за претрес набавити или тон приликом изнети“, као
што вели наш поротни закон (°).

Примив тај списак доказа, председник суда има право,
да га према актима, допуни не само у корист оптуже-
никову, већ и за појачање тужбе. Међу тии председник
неша власти да одбаци ни једно доказно средство, које би
предложио државни тужилац, ма колико да би га налазио
ERO недопуштено или без вредности. У том погледу тужи-
лац по нашен поротном закону, . стоји боље од оптуже-
ника, Ево што ћемо показати мало ниже.

Кад је председник примио од државног тужиоца спи-
сав доказа и попунио га, по своме нахођењу, — онда је
дужан најмање осам дана пре главног претреса, да преда
оптуженику списав свију доказа, и допусти му да попуни
своју одбрану. О том оптужениковон предлогу за попу-
њење или умножење доказа, решавају окружне судије, које
ће после ући у састав поротног суда, у Београду судије
варошког суда.

Изгледа као да је дата нека већа гарантија оптуже-
нику, Бад о том његовом предлогу решава окружни (за
Београд варошки) суд, а не сам председник, као што је

(1) Види чад. 21.

—— р. — --

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 157

то случај с предлогом државног тужиоца. Али у ствари
није тако. Оптуженик не само што нема веће, већ има
мање гарантије за своју одбрану. Јер довле је горе ra-
заво, да председник не може одбити никакво доказно
средство, које би предложио државни тужилац за ојачање
тужбе, — дотле овде, при предлогу оптужениковом за
умножење доказа за одбрану, суд има права и да од-
баци те доказе, ако би налазио да докази не би били
од вредности. Па што је још најгоре, у нашем поротном
закону не каже се, да ли оптужени има право жалбе mpo-
тив такве судске одлуке о одбачају његових доказа за OA-
брану. Засебној жалби против такве одлуке разуме се
да не би требало да има места, јер би се тиме суђење
само развлачило. Али да би требало о томе допустити
жалбу уз главну ствар, то би било са CBAM право и путно.
Ми не знано, како би то питање расправио наш касациони
суд, јер још није било (за време наше вишегодишње прак-
тике у касационом суду) такве жалбе. Био је истина je-
дан случај, у коме је један првостепени суд одбио нека
доказна средства, за које је оптуженик тражио да се у ње-
гову одбрану употребе. Али се у том случају није могао
показати правац нашях судова у овом питању. Узрок је
био у томе, што оптуженив и његов бранилац не само нису
и на претресу остали при свом првашњем тражењу, већ
су на против тада изреком одустали од тога
тражења; за то касациони суд није могао усвојити њи-
хову доцнију жалбу против тога: што нису била употреб-
љена и остала оптуженикова доказна средства. Међу тим
да они нису на претресу од тога одустали, — ми држимо,
да би се ствар морала свршити у корист оптуженикову код
касационог суда. Јер и ако поротни закон забрањује жалбу
против тога, као да изнесени докази не би били

158 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

довољни за осуду (“), — опет се онај први члан, који
говори о жалбама против поротних пресуда(") не може
другаче да разуме, већ да (се под тим општим правом
жалбе тога члана мора разумети и жалба против повреде
највећег оптужениковог права, а то је право потпуне од-
бране. Шраво жалбе и против таквих повреда уз главну
ствар морало би се оптуженику дати нарочито по томе,
што је у другим казненим оптужењима — не поротским —
оптуженику изреком допуштено право жалбе, уз главну
ствар, за овакве повреде (“).

Ну да се вратимо на даљи развој рада у поротним
оптужењима.

По што би суд решио: која ће доказва средства да
се употребе на претресу, и који ће сведоци да се позову
на претрес, — онда настаје састав поротног суда, бирање
поротника. Како то бива, то смо већ показали напред у
овој нашој расправи. С тога би било сувишно да то овде
понављамо, већ ћемо одмах прећи на радњу на самом
претресу.

Претрес пред нашим поротним судом почиње „читањем
решења, којим се оптуженик предаје поротном суду“ (“).

Значајно је, да се у нашем поротном закону нигде
не каже, да ће државни тужилац тужбу изложити. Није
речено, да ће то бити ни пре претреса, ни на самом
претресу. Пре главног претреса државни тужилац под-
носи само „списак свију доказних средстава“, која може
и да допуни (°*). А опет на претресу чита се само решење

(t) Види ua. 48. закона о пороти.

(2) Члан 47. закона о пороти.

(+ 6 188, казненог поступка у вези са чл. 56. закона о
пороти.

(4) Члан 31. закона о пороти.

(5) Други одељак члана 21. закона о пороти.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 159

о стављању под суд (°). Међу тим ни после тога на mpe-
тресу нема говора о тужби државног тужиоца. Еле сва-
којако у целом поротном закону не спомиње се тужба
државног тужиоца. Одкуд је могло тако што ући у наш
поротни закон, ми не разумемо. Нарочито нам је то чудно
с тога, што наш казнени поступак за остала кажњива
дела, која не долазе у надлежност поротног суда, изре-
ком одређује: да ће државни тужилац пре претреса нод-
нети суду тужбу, а опет на претросу да ће га одмах у
почетку председник позвати да изложи ту своју тужбу (2).

Ну и ако је таква празнина или боље рећи непотпу-
ност нашег поротног закона о томе, — опет је правти-
ком код наших судова утврђено, да и на поротном глав-
нон претресу државни тужилац одмах у почетку исказује
своју тужбу и тражење, па тек онда, да се приступи да-
љем раду. Та практика постала је јамачно колико самом
природом ствари, толико и на основу члана 56. закона
о пороти, којим је исказано као опште правило да за по-
ротна суђења важи општи казнени поступак, у колико O
чему не би било противно наређено самим законом о пороти.

На тај начин можемо као правило исказати да и npe-
треси пред нашим поротним судовима почињу тужбом
државног тужиоца; као што и треба да буде по самом при-
родном току ствари.

По што смо то рекли, да пођемо даље. По прочитању
тужбе, председник поротног суда обраћа сг оптуженику
с питањем: признаје ли кривицу, као што је оптужен.

Аво би оптуженик изјавио, да своју єривицу потпуно
признаје, онда би требало да престане свахо даље испи-
тивање сведока и иначе доказа, ако поротници не би Cys-

(') Члан 31. истог закона.
(2) $ 183 и 204. казненог поступка.

160 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРИСКА ПОРОТА

њали у то признање оптуженивово. Тако бар одређује je-
дан члан нашег закона, о пороти (*). То је слично вигле-
ском поротном суђењу, као што смо видели напред. Ну
међу тим до данас наши поротни судови нису никад при-
мењивали одредбу тог закона. Ма да се врао често де-
шавало, да је оптуженик пред поротним судом потлуво
признао своју кривицу, опет су наши поротни судови увек
испитивали сведоке и остале доказе, па онда решавали о
кривици оптужениковој.

Ми држимо да је таква практика наших судова путна,
јер је свакад поузданије кога огласяти за крива и осу-
дити, поред признања, и на основу других доказа, него
ва основу голог признања, које може да буде н неисти-
нито из разних побуда.

Истина да пред енглеским поротнии судом бива про-
тивно с оптуженикои, који би на претресу своју кривицу
потпуно признао. Ну ии држимо, да и код Енглеза није
добро тавво наређење закона, премда је код њих оно
мање опасно и штетно за оптуженика, јер се по енглеском
казненом поступку сваком оптуженику даје потпуна сло-
бода у одбрани још од почетка казнене истраге,
а нарочито он још од почетка има браниоца у лицу чо-
века законима вична. Код Енглеза опуженик и до upe-
треса има и прилике и времена, да се и сам размисли и
с људима од знања и пријатељима посаветује: хоће ли
да призна кривицу или не. Док на против код нас, где
оптуженик, Боји би био у притвору, до подношаја тужбе
нема браниоца; а и после тога је он редовно одвојен од
људи, разуме се, да је и са свим другачији положај наших
оптуженика; за то се и његово признање не сме усвојити
тек онако олако, без даљег прибрања и испитивања доказа.

(1) Ча. 37.

=

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 161

После те мале примедбе о томе признању оптужени-
ковом на претресу, да се вратимо на даљи ток извиђања.

По свршетку оптужениковог испита од стране пред-
зедника, имају право и поротници, као и државни тужилац
да га упитају шта хоћеју. Само неупутна питања пред-
седник може одбити; али не и она, која би сматрао за
сувишна. За тии председник поротног суда приступа ис-
питу сведока.

Сведоци чекају позив у соби за њих нарочито одре-
ђеној; њих председник позива и испитује једног по једног,
Ко буде испитан, он остаје у седници поротног суда, докле
сви сведоци не би били ислитани. Тако је с тога, да се
они не би један с другим састајали и договорали.

Кад председник сврши испит каквог сведока онда и
сваки поротник и државни тужилац, а и бранилац опту-
жеников, па и сам оптуженик имају право да стављају
питања сведоку, која они нађу за потребна. То врше преко
председника. Ну и овде вреди оно, што смо напред казали
о председниковом праву спрам „неупутних“ или „сувиш-
них“ питања.

Сви сведоци полажу на главном претресу заклетву,
да су истину казали.

То бива после њиховог исказа.
После тога износе се пред поротне судије и остали
докази, ако их има.

Наш поротни закон нигде не каже, хоће ли се после
свега тога допустити говор државном тужиоцу и браниоцу
оптужениковом.

Ну судском практиком већ је утврђено ово двоје:

a., После свега тога има реч државни тужилац, Боји
према стању ствари може тужбу и да измени; и

6.. Да завршну реч има бранилац оптужеников.
гласник LXIX. 11

162 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

Та судска практика развила се колико из саме при-
роде ствари, толико и из оног већ наведеног члана 56.
закона о пороти, по коме и код поротног суђења важе
одредбе општег казненог поступка, а овај међу тим Ha-
ређује то обоје (').

То је, у главном, цео ток извиђања на претресу пред
нашим поротним судом, и тиме се у једно завршу]е из-
виђање на претресу и настаје даљи рад. Ну о томе ћемо
да говоримо у другим одељцима ове расправе; а сада да
завршимо говор о овом одељку расправе, и да пређемо на
њен даљи развој.

(НАСТАВИЋЕ СЕ).

(1) #-Фи 205. и 514. казненог поступка.

СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА
11 маја 1886,

у спомен

ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ.

Веседа Стојана Вошковића.

Поштовани Зборе

Кад премине вредан и угледан човек у једној општини,
тај губитак осећа се и жали, а покојниково име дуто се
с поштовањем помиње. Кад умре у народу један од врени-
дих људи, који се дугом поштеном службом земљи својој
и на важним положајима одликовао, његови другови и вр-
шњаци осећају празнину што постаје његовом смрћу, те и
у народном сећању спомен му хвата корена. А кад овај
свет с вечитим промени човек, који је у овако слабом и
раздвојеном народу као што је наш, својим духом узлетао
у висине, с којих се обима и грли цело Српство, човек који
је својим племенитим срцем загревао и философским умом
осветљавао и најдаље кутове народног моралног и поли-
тичког живота: онда спомену такога ретког Србина, науч-
ника и државника, дугујемо сви дубоку пошту и хвалу.

Овај спомен од наше стране није потребан оному, ко
је за вечитост радио. Но потребан је и користан за углед
илађии нараштајима, а срцу нашем угодан, књизи и про-

свети српској достојан.
11*

164 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

Када се сувременици с помњом одазивљу према раду
и појави својих виђенијих људи и кад им по смрти пра-
вично оцењују труд и савесне радове за општу ствар, тиме
се и народна свест развија све боље. Тада се успех и часна
дела, појединаца истичу јаче на површину, прелазећи у
општу народну моралну и политичку тековину. А где општи
немар за живота и заборав после смрти прате родољубиве
трудбенике, тамо се мало по мало губи свест и мисао на-
родна. Тамо и освећена историска предања из прошлости
нестају, те и светлији идеали у садашњости и будућности
губе се.

По љубави мојих другова у Одборима Ученог Дру-
штва намењено ми је, да овом свечаном приликом говорим
у спомен покојном Димитрију Marshy, те да крупнијям
цртама обележим његов обилати рад на српској књизи и
просвети, као и у државној политици. Bojam се, нећу умети
довољно да изнесем значај његова неуморна живота, ни
домашај његових радољубивих жеља и тежња, ни вредност
његових државничких дела, ни дубину његових Филос̧оФ-
ских мисли, ни једрину његових књижевних и просветних
радова. да ово би требало чекати, док би се блага слика
нашега непрежаљеног друга више одмакла у прошлост, те
би се његове праве заслуге и врлине могле приказати у пу-
нијем блеску, но и његове природне слабости и недостатци
избледели би као магла око сјајних звезда.

А осим тога, за овако свечану прилику требало би
може бити и мирнијег душевног расположаја, но што бих
сада могао имати ја, један између најближих личних и по-
литичких покојникових пријатеља. Те бојати се, да колико
год бих ја желео да достојно прикажем дела и значај
живота покојног Матића, толико ноже бити с друге стране,

СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 165

желећи да се приближим истини, не нађем више недоста-
така, но што би по правди требало. Но пошто ве нисам
могао измаћи од овога тешког но часног позива, трудићу
се да се отмем од свију пролазних осећаја и случајних људ-
ских прилива, те да у говору у спомен Димитрију Матићу
станем колико је могућно, на земљиште озбиљне и правично
оцене карактера, мисли, дела и заслуга покојникових, при-
казујуһи свуда где год се јави, користан утицај његова
живота и рада, но и бележећи промашке и празнине, где
ба се нашле. Стараћу се, да говорим о овом одличном
српском научнику и државнику онако, како ми се чина,
да би и он сам потврдио, кад би нам сад из вечитости
могао проговорити.

І

Димитрије Матић припада у оно коло просвећених
српских синова, који се на измаку прве и у почетку друге
половине овога века јавише у нашем народу на површини
умнога и политичког покрета, са јасно обележеним тек
њама: да се народ у Бнежевини Србији путем просвете и
науке у духу својих историских предања и на основи сло-
бодних установа вовијега доба развија и спрема за велики
задатак ослобођења и уједињења Српства.

У политичком погледу водило се ово коло илађих
људи предањима старе српске државе, у вези са јасним
одјеком славе и успеха првог и другог српског устанва у
почетку овог века, у вези са сјајним тековинама нових дру-
штвених начела и државних установа, које од времена.
Францеске револуције преобразише живот и узајамне од-
носе ]европеких народа. У том правцу ово коло виђенијих
илађих људи онога времена замишљаху већ недалеку мо-
гућност: да се подигне нова самостална сриска држава,

166 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

ако не у Душановим, а оно у Немањиним границама у за-
једници са осталим српским и јужно-словенским земљама,
и у савезу с балканским и дунавским народима.

У таквом духу развијала се онога времена мисао о
великом народном покрету, који би у згодном тренутку
користећи се општом забуном у Јевропи, искупио борце
из свију српских земаља, те под заставом ослобођења ује-
динио области српске на Балканском полуострву. Влада
и Бнез српеки по мишљењу одушевљене омладине, морали
би тада пристати уз општи покрет. Преграде на Дриви,
на Копаонику и на Тимоку пале би мађионичком силом.
Градови турски у Србији брзо би се узели, Косово би се
осветило, Српство би се ујединило, па и суседним наро-
дима пријатељску руку пружило.

Овави дух гајен је онога доба у нашој школској омла-
дини, која се са својим просветнии и националним тежњама
сусретала и братимила са српским омладинским дружинама
у Пожуну, Пешти и доцније у Новом Саду. А поветарац
јужно-словенских жеља узајамности и братства осећао се
пред мађарску револуцију из Загреба и с јадранског При-
морја све живље.

Књижевно и научно образовање тадање лицејске омла-
дине у две године Философских, и три године правних и
државних наука одржавано је на висини академиске наставе
вреним и угледним професорима, међу `којама се особито
истичу имена: Исидора Стојановића и Јанка ШаФарива за
историју, Косте Бранковића за философију, Вука Марин-
ковића за Физику, Емилијана Јосимоваћа за жатематику,
Димитрија Матића за грађанско и државно право, Косте
Цукића за народну економију и Финансију, Ђорђа Ценића
за криминално право, Владимира Јакшића за статистику,
Матије Бана за оранцески језик и литературу. Но што
е живот и узајамне везе између тадашњих професора и

СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА _ 107

ђака особитим значајем обележило у време, кад готово у
целој западној и средњој Јевропи, па и у српском народу
с ову и с ону страну Саве и Дунава, нове политичке и
друштвене идеје, идеје народности, идеје слободе и брат-
ства почеше да крећу свим умовима, свим редовима гра-
ђанског друштва и народа: то је оно топло осећање за-
једничког задатка на полу науке и просвете, то су они
заједнички духовни интереси и заједничке народне и чо-
вечанске мисли, то су они високи идејали вечитог развитка
човечанства я скорог ослобођења Српства, свети идејали,
којима су старији и млађи умни радници као врена браћа
сложно тбжили за срећу и спасење отаџбине, на корист
човечанству и у славу науке.

У таквим приликама дочекани су велики политички
догађаји, који у 1848 и 1849 години потресоше Јевропу
а највише суседну аустроугарску монархију, те и Србију
и њену омладину дохватише. Париска Фебруарска револу-
ција одјевну громовато у Италији, у Риму, Турину, Ma-
лану и Венецији, у Немачкој у Берлину и Франкфурту,
у Баденској и Саксонској, у Аустрији у Бечу, Прагу, Пе-
шти, Загребу и Карловцима, па и у Србији у Београду
и Крагујевцу. У Берлину проли се крв у сукобу између
војске и народа на барикадама, те краљевић престоло-
наследник (брат краљев, доцније цар Виљем) изађе пред
народ, да мирним и благим путем утиша буну. У Франв-
Фурту саста се немачка велика народна скупштина из по-
сланик& свију немачких краљевина и кнежевина, те понуди
пруском краљу царску круну, коју овај не прими из руку
народних заступника, остављајући да је прими доцније ње-
гов срећнији брат и престолонаследник из руку великог
канцелара и немачких кнежева у Версаљу. У Бечу рево-
луција узе мах и цар Фердинандо мораде бежати у Ти-
ролску. У Прагу чешко-словенски народни покрет доби

168 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

свечаног израза у словенском конгресу, који се растури
Виндишгрецовим топовима. У Пешти Мађари с Кошутом
саставе независну народну владу и пусте се у рат с Ay-
стријои, ослањајући се на Италију и Пољаке, а узбија-
јући законите тражбине и историска права хрватског и
српског народа у Угарској.

Тада се саста велика народна скупштина прекосав-
ских Срба на дан 1 маја у Карловцима, с намером, да
ујемчи права српског народа у Срему, Банату, Бачкој,
Славонији и Хрватској према аустроугарској држави и
круни, да избере српског војводу и српског патријара и
да уреди народни отпор и борбу противу насилне мађар-
све превласти, а у покорности према престолу царског
Хапебуршког дома. Овај покрет српског народа у Угар-
ско) подржавала је снажно тадања влада кнежевине Ср-
бије, најпре својевољцима и новцима, а после војском по
попису из округа, с изузетком Шумадије. Династични и Be-
ликашки интереси имали су јаку претегу у судбоносним пи-
тањима: да ли да се помаже Србима из Војводовине npo-
тиву Мађара. Симпатије за нашу онострану браћу биле су
јаке, но овај рат није био популаран у Србији. Омраза
с Мађарима као да је силон наметнута била, јер је беч-
кои камарилом потпирена. Војвода Тома Вучић није одо-
бравао Шумадинцима да иду и гину „преко Баре.“ Из-
гледало је природније и паметније тражити српска права
у Србији и преко ерпеких граница у Турској, или мирно
седети код Куће, него завађати се с вековним суседима Ма-
ђарима, с којима смо често једнаку судбину имали, пома-
гати силно) Аустрији и чекати од њене великодушности
награду.

Но стари и млади Обреновић caman су били из Беча
доле у Хрватску и Војводовину, да се нађу ближе српском
народу, а од стране српске владе упути се чувени јунак

СВЕЧАНИ СКУП ОРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 169

Стеван Книћанин, да предводи србијанску војску противу
Мађара у споразуму с хрватским баном Јелачићем и ay-
стриским ђенералима. Услед тога, Обреновићи се уклонише
од српских граница. Србијански својевољци и војска из
свију југоисточних, југозападних и моравских округа, више
од десет хиљада борише се целе оне љуте зиме до про-
лећа 1849 године храбро, заједно с граничарима и BOJ-
вођанима у многим бојевима по Банату и Бачкој.

Но отуда није било никакве праве користи српском
народу. Истина, том приликом потврдила се пред светом
заједница српског и хрватског народа у одбрани против
превласти туђег племена. Али је тим у исто доба рево-
луциони покрет у Србији који се 12 јула 1848 устанком
Београђана противу турских стража у вароши појави у
опасном облику, одвраћен из свога правог корита на другу
са свим неприродну страну. У место да смо у тој општој
забуни у Јевропи а помоћу Русије и западних сила тра-
жили да се Турци селе из наших градова, а Босни, Хер-
цеговини и Старој Србији да се даду нека автономна права:
ии у том правцу нисмо тада ни једног корака учинили,
него смо се лудо, као и више пута, дали употребити за
оруђа туђинских интереса. Није дуго после тога прошло,
а Србија се морала спремати на одбраву противу навале
с те исте стране. — Мађарски народ није могао за дуго
заборавити, колико му је штете нанело, што се Србија у
1848. и 1849 умешала у борбу његову с Аустријом у к0-
рист угарских Срба и у потпору аустриске силе. Ово зло-
памћене мађарско према Србији јасно се показа после њи-
ховог измирења с Аустријом у 1867 години. Све политичке
па готово и црквене повластице српског народа у Угар-
ево) бише укинуте или на најмању меру сведене. А при-
ликом нашег последњег рата с Турском Мађари не само
што обрнуше своје симпатије Турцима, него враћајући мило

170 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

за драго, насилним средствима притегоше нашу браћу у Угар-
ској, те нам ови не могоше помоћи ни за десети део онога,
што смо ми њима у мађарском рату чинили. Бадава су наше
народне симпатије у 1859 и 1866 години биле обрнуте
талијанској, немачкој и мађарској ствари. У међународној
политици вреде мало голе симпатије, а више и готово је-
дино стварве узајаине услуге и интереси. Мала Сардинија
са својих 15 хиљада војске, што даде у помоћ Франце-
ско] и Инглеској у кримском рату противу Русије, задоби
после кратког времена хранцеску помоћ од 150000 mpo-
тиву Аустрије, и тим створи талијанско јединство, које
доврши у савезу с Прусијом 1866 године, па сад живи
и с Аустријом у најбољим пријатељским односима.

У значајним догађајима српског покрета у Угарској
имао је и покојни Димитрије Матић у почетку знатну улогу.
То му је и била прва важнија појава на површини народ-
ног политичког живота. Он, рођен у питомом Срему, ma-
појен српским народним духом, очеличен сто]ичким обра-
зовањем у вишим школама у Крагујевцу, док је тамо била
столица нове Србије, a за тим задахнут ФИлОСОФСКИМ и
слободоумним тежњама које је са извора на западу по-
црпао, бавећи се у Немачкој и Францеској неколико го-
дина и у време самога револуционог покрета, кад се врати
у отаџбину, био је по највиђенији представник велике срп-
ске мисли преображене светлошћу нових научних, друш-
твених и човечанских идеја.

С тога је имао највећег утицаја на омладину. Његове
лекције, његови савети, његова речитост и искреност, ње-
гов примерни живот и његово дружење — све то привла-
чило је силно његове ученике, па и друге, који би му се
приближили и познали дубину његова ума, племенитост
његове душе и топлоту његова срца. Био је веома симпа-
тичне нарави, одушевљен за свако племенито подузеће и

СВЕЧАНИ СКУП СРИСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 171

дело, готово увек доброслута, помирљив, вредан и радан
тако, да му се чинило као да му се ништа не може отети.
У научним начелима, где је био по својој струци јак, слабо
је попуштао, но бољим разлозимо није се опирао, тражећи
свакад да се обавести и да иде за временом.

Његова жива реч често је више освајала, но његови
списи. Човек меке душе у коју су лако продирали упе-
чатци јачих умова, он се свакога већег посла прихватио
с великом журбох, вад што и пренагљено. Но кад би ma-
ишао на веће препреке, остављао би пе жалећи много. У
след раније живчане а позније органске погрешке у срцу
био је кад што јако раздражљив према млађима, но свагда
правичан и попустљив. Туђа патња, заслужена или неза-
служена, дирали га је и увек у њему сажаљење будила.
У јавном животу као човек и грађанин био је за углед,
а у приватном добар друг и сродник, врстан пријатељ,
никоме никада непријатељ ни злопамтило, удаљен од сваке
сплетке и освете. Домаћи и породичан живот био му је
најиплији; ту се осећао у пуној срећи и задовољству овога
света. Из писама која је писао својој младој невести као
прошеници, огледа се чиста љубав младог срца напојеног
племенитим људским осећањима; ту одјекују тонови Фило-
соеског духа, који најсветију тајну живота, љубав, осве-
тљава вечитим природним појавама и законима, идеалише
је и тумачи у корист народа и човечанства. Женску страну
узноси у висине вилинских духовних и наравствених сфера,
у којима човек и жена састављају нов свет и стварају нов
живот за себе, преображавајући се и допуњујући телесно
и духовно у вечитости. Својој деци радо је сам давао Ha-
ставу и поуке, па и корисним и забавним књигама, из EO-
jax је лепше примере често понављао и примењивао у CBO-
јој Кући. Две старије кћери радо је звао именима двеју
племенитих сиротица из једног веомо познатог Францеског

172 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

романа, (Вечити Јуда Ге Juif Errant); роман је,
из времена кад је повраћена бурбонска влада у савезу са
клеривалцима и језујитима радила да оснажи стари поли-
тички и друштвени поредак „по божијој милости“, а да
поткреше и осакати дело револуције. Матић као да је
слутио, да ће му деца још нејака остати сирочад, без мајке,
те ће им он и оца и мајку заменити. Зао удес судбине није
га могао од тога губитка поштедети, а није га мимоишао
ни још тежи удар, губитак двоје драге деце; како то боли,
могу знати само они, који су и сами имали ту несрећу.
У политичком животу покојни Димитрије Матић др-
жао се извесних сталних слободоумних начела, којима је
према приликама, према снази својој служио а свагда јав-
ним и законитим путем, старајући се да им прибави успеха
и поштовања. Његов рад у овом правцу био је скроман,
тих и одмерен, но свагда искрен и без разметања, свагда
помирљив и посреднички међу крајностима, међу против-
ничким људима и странкама. Био је срећан, кад би му
се дала прилика, да помогне и најмањем успеху својих
начела у овом правцу. А није се много жестио, ако би ви-
део, да ма чијом препреком и кривицом остварење ових
начела и тежења одмиче даље у неизвесност. У овом по-
гледу он је био више пасивне природе; у друштву И под
утицајем јачих људи подузимљив, одушевљен и пун енер-
гије, а осамљен и без друштва људи којима би могао сле-
довати, обично био је спор и уздржљив. У млађим годинама,
као и иноги други, јављао се Матић у својим научним ра-
довима и на Батедри с веома јасно обележеним напредним
идејама и друштвеним начелима. Но у практичној политици
по невољи следујући партиској дисциплини остајао је Бад
што иза оне мере, која се мора одредити државнику Боји
даље и поуздано гледа у прошлост и будућнест свога на.
рода. Но мора се признати, да се људи, дела и догађаја

СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 173

у садашњем развоју српског народа не могу тачно мерити
и судити истом мером, која вреди у другим срећнијим и
напреднијим земљама, које су већ раније изишле из мён&
политичких потреса и револуција, и где су извесне правне
и уставне тековине добиле вековима и од више слобод-
них колена потврду и освећење. Код нас је све ово го-
тово још у зачетку и у врењу, готово ништа сигурно,
ништа стално ни изван спора, а све променљиво и пуно
изненађења. Народ се у унутрашњем правном и култур-
ном животу па и у спољним тежњама и односима колеба
као сламка међу вихорима, као брод на бурном мору,
не знајући ни једног тренутка, где Бе да баци котву, или
којим правцем и на коју страну да тражи спасења и при-
станишта. И ово тако траје већ више од пола века. Па
није се чудити, ако његови најбољи и најсвеснији људи и
државници кадшто помету, те у забуни својим јадом за-
бављени, народном несрећом и државном рушевином запре-
пашћени стану, и готово несвесно котрљају се низ стрмен,
куда их олуја или бујица понесе. Ипак морамо признати,
да је покојни Матић и у најтежим приликама остао веран
начелима правог српског родољубља, готов свагда на жр-
тве за ствар слободе и уједињења народног.

После ових крупнијих напомена о његовом карактеру
да видимо из ближе његов јавни живот и значај његових
књижевних и научних радова. |

II.

Пре него што је отишао ради науке на стране уни-
верситете, Матић се већ од 1841 јавља у књижевности
са извесним радовима у правцу моралне философије. Yu-
тање Доситејевих дела и Живот Марка Аврелија,

174 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

како сём говори у својим белешкама, беху му најмилија
духовна забава.

Од 1838—1841, када је свршио Лицеј у својој два-
десетој години у Крагујевцу, писао је и преводио у По-
дунавци и у Додатку Српских Новина. Прва
служба била му је дата у „Совјету Књажества Србије“,
писарско место. Тада је друге године превео и штампао
у Голубици (ТУ свесци) један одломак из „Похвале
Марку Аврелију, найдоброд$ тельниемъ цару
римском.“ Ово је превод с Францеског језика по Томасу,
члану Академије.

Ево шта сам у својим белешкама говори о свом pa-
нијем образовању и о својој првој појави у књижевности.

„још као ђак Српског Лицеја, који сам свршио у три
године у Крагујевцу, преводио сам с немачког језика оно,
што ми се чинило добро. И као млад званичник радо
продужавао сам, колико сам могао преводити на наш је-
зик... У опште читање нашег Доситеја и Живот Марка
Аврелија имали су великог утицаја на моју младост. Увек
ћу се радо сећати оних часова које сам у том читању про-
водио. Прво расуђивање о себи, тежња живети по уму и
недати мах страстима, наслада у осећању родољубља, пада
у ово доба кад сам почео о себи мислити. То је било
златно време по мој развитак и усавршавање. умети
себи заповедати, тешко је и зрели]ем човеку, а ја
сам се добрим списима и прилежним читањем упућиван,
већ у том добу од 20-те тодине(“) упуштао у борбу са
самим собом.

„Науке су тада у Србији, према данашњем времену
и развитку наше подилађене државе и народа, недовољно
у школи предаване, а особито природна знања била су

(5) Родио ве 18 августа 1821 год.

СВЕЧАНИ СКУП СРИСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 175

још јако скучена, да не кажем са свим непозната. Ту оску-
диду још и данас у велико осећамо ("), без усавршених
наука и управљања по њима нема напретка ни умног ни
материјалног.

„Находећи се у емиграцији, наставља покојник, по-
водом политичке измене која се у Србији догодила при
измаку 1842 године, бавио сам се неко време у Сремској
Раваници. Ту наифем у манастирској къижници на књигу
Феслера Живот Марка Аврелија. Кад сам то у оној
самоћи прочитао, допало ми се, и држећи да ће дела онако
ваљана римског цара и философа бити ад какве користи по
вас, почнем га још тада преводити.

„Вад сам се у јесен 1843 године вратио из емигра-
ције у Србију, штампао сам у почетку 1844 године нај-
пре потпуно дело „Похвала Марку Аврелију“ по Томасу.
Евантија, млада једна Грвиња, превела је то на ново
грчки језик, а штампано је у Смирни. Покојни Вукашин
Радишић, бивши професор грчког језика у крагујевачкој
гимназији, које сам и ја неко време питомац био, пока-
зао ми је то дело. Кад сам га упоредио са оним мојим
преводом у Голубици штампаним, нашао сам да је пот-
пуније. У оном одушевљењу, да се добре поуке у нашем
народу шире, ја допуним свој пређашњи превод и штаи-
пам га у особено} књижици. Колико сам могао спазити, та
књижица учинила је добар упечатак и радо су је читали.

„То ме је зарадовало, и одмах за тим штампам у
лето 1844 године [-ву и П-гу књигу Феслеровог Марка
Аврелија. Но тек после видео сам, колика је разлика Ipe-
водити с Француског и немачког језика. Дов се похвала
Марку Аврелију могла и после дуго читати, па да се по-
грешке језика мање опажају, нашао сам да превод с не-

(') Белешке су му из много познијег времена.

176 СВЕЧАНИ СКУП СРИСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

мачког [-ве и П-ге књиге Феслеровог дела ништа не ваља.
То ме је побудило, те сам после (1863 год.) у изводу
прештаипао те прве две књиге, а друге две даље превео
сам и штампао (доцније), и мислим да је добро учињено.“

Да се види језик у том ранијем преводу нашега писца
а и дух дела које је покојник српској омладини наменио,
нек нам је овом приликом слободно навести неколика места,
морално-Философсве и државне мисли из поменуте похвале
римском Брунисаном Философу. Књижица је штампана у
Београду 1844 год.

На првој стрдви после насловног листа стоји ово:

„Племенитоиъ борему J. Германи, илафаномъ Сину
высокоблагородногъ Господина Подполковника, Кавалљра
Јована А. Германи, из признателности посвъћув пре-
ВОДЧИКЪ (').“

А за тим даље на другом месту читамо: „Любави
достойный Сине Добротвора abana овогъ. Кадъ с вдне
стране себи представимљ, како одвећђ тешко кньижевници
наши налазе Благодђа кои бы ни у д$лима, на распро-
страненђ Србекогь Кньижества издававиымъ добротворну
руку помоћи пружили, и како се мало Родолюбаца на
просбе ньиове у овомъ одзива; а съ друге стране кадъ по-
мислимъ, съ каковымъ в усрдівмъ вашъ внсокопочитавини
Родитель молбу мою, да ми у издаване квьижице ове по-
могне, уважио, совфеть ми недозволява доброчинство ово
нфгово префутати, но за дужность мою почитувиъ пред
Србетвомъ изразити се, „да в Онъ Благодъй abana овогъ,
ков Вама изъ признателности према доброчинству овомъ
Отца вашегъ у посвету подносимђ, препоручуюћи невиномт.
срцу вашемъ, да сада у овонъ добу у комъ се чиста душа

(t) Josan Германи био је зет Јеврема Обреновића, и ова намена
(посвета, књиге није сметала њезином младом писцу, да буде и.
после Шабачке (Катаиске) буне примљен за државног питомца.

СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 177

поучителнымъ кньигама найудобние узвысити и выспреный
правацђ за свагда добити може“ итд.

А у предговору читамо:

„Вньижица ова, кою ти премила Младежи Србска,
као подпори Србетва из усрдне желћ на помоћь развитка
ума и разпространен знана по данашифиъ станю и могућ-
ству NOMD подносимђ, истина мало листи брок, но кадъ ю
прилђжно и съ позоромъ читала будешъ, видитћешъ, да в
свавій листъ HBHP найспасителниоиъ и найузвишениомъ HA-
УБОМЂ, каковомъ се данасъ изображена Европа, преимућ-
ствено просвзштена Франдія дичи, испунфнъ: врђ Бешъ се
изъ HÈ научити, съ каковымъ се выспренымъ мислима, ми-
слено найдобродътелніи онай древности мужъ и Царъ Pny-
скій Марко Аврелій занимао; изь нъ ћешъ по реду
видити шта в добро, шта праведно, шта 6 добро-
дђтелђ, шта законъ, шта законодавство, шта по-
треба светска, шта ли ограниченћ човека; изъ HÈ
hemb се научити, на дознаню чега данасъ се найизображе-
ши умови непрестано труде, є ля у човеку воля CAO-
бодна, научићешъ се душу хилософиомъ узвысити,
разумъ усавршенствовати, волю добру, љу-
бавь обштемъ поредву и обштемъ благу укр%-
пити, научићешђ се испуненю дужности према
Отечеству као войникъ, као Судиа, као Пода-
ВИБЪ; према породици као супругъ, као отацђ
као приятель, научићешь се страсти угушавати и
заблуђеня изб гавати, утврдитћешђ постояно
волю къ светой истинии правди, и научићешљђ се,
што ти је у свету нарочно и пре свега нуждно тълесна
зла, бђеду, несрећу, тугу и болю мужески тр-
пити; изъ HÈ bemb видити шта в управо човевъ, изъ
Hb hemb се овымъ редкимъ добродђтелљима обучити: кле-
вету и безчестив одъ други наношено ладно-

гласник LXIX. 13

178 СВЕЧАНИ СКУП СРИСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

крвно слушати; пзъ ове мале а преполезне кньижице
научићешъ се.далћ: шта в право почитаніє према и
добро мнћъніє окоме, шта в похвала, шта є власть,
шта животъ, шта смртђ, шта в мила слобода, Ha-
учићешъ се съ малымъ быти задоволниъ, о маломъ
весело и спокойно живити. — Ево надеждо Срб-
ства, вакву ће ти неоцфниму науку мала кньижица ова IO-
казати, читай ю прилђжно и съ позоромъ не вданпутъ,
но више и неизброимо пути, въруй ми, неће ти труд бо-
гато ненаплаћенъ остати; у срећи знабешъ се ньоме Orpa-
ничити и Као што треба уживати ю, а у несрећи, кадъ
недрага судба надъ ком кивностъ изливати непрестане, NÈ-
лително тфшити и горчыну бъде ублажавати, — изъ не-
зрелогъ, во доста опитногь искуства говоримъ Ти, коме в
она такође свагда у свакомђ и радосномђ и тужномъ pa-
сположеню научителна была. „Ако пфль моя, и изъ ков
самь се превода Abina овогъ латио, и изь ков га ево по-
моћу добротвора и издавмђ, постигнута буде, ако се млади
србски умови узвышенымъ Философнымъ мислима у истомъ
испунфнымъ быти и унутрашнћ задовольство мов съ ника-
квомъ свфтекомъ наградомъ сравнити се неће моћи“ итд.

П.

Задржали смо се мало дуже приказујући први корак,
прве мисли нашега покојника на јавности, и у облику како
из је он у оно доба исказивао. Јер се природа и Rapar-
тер појединца често познају какви ће бити још из раног
детињства. Васпитање и настава могу много нарав угладити,
добрӣи примером и околином припитомити, душевне моћи
па и ум дубоко развити; но опет не могу све учинити и
накнадити, ако природа у самом постању појединца није
била обилата. У Димитрија Матића jom од почетка јавно

СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 179

се крепак наравствени карактер, који му је остао и после
свију мена у умном и друштвеном развоју, као најјаснија
жица његове душе, до краја живота.

Да бисмо се овом свечаном приликом боље. сетили»
каква су морална, друштвена и политичка начела омладини
и народу српском проповедана пре четрдесет и више го-
дина у овој Матпћевој књизи, добро ће бити да поменемо
из ње нека значајна места Ево како се почгње:

„После двадесетогодишићгђ владана, умро є у Бечу
Марко Аврелій. У то в доба водио pars съ Нђицима.
Tao му є было однешено у Римъ, посредђ суза, туге и
обште жалости. (енатђ се наодио предъ колима, коя су
упоковногъ носила. Народъ и воинство спроводили су га.
Синъ Марка Аврелія слъдовао в пратньи. Спороводъ в ишао
лагано и у найвефой тишини. На вданпутђ изађе вдавъ ста-
рацъ пред сабраный народъ. Стасъ му в био высокъ, а ликъ
честанъ. Ови га познаю: то в быо Аполоній, Стоичный QH-
лосоФъ, иногоуважаєиый у Риму, и више због свогъ карав-
тера, него збогъ своє старости почитовавъ. OHD в притажа-
вао све добродътелы, нфговомъ сектомъ прописиване, а
свр' тога быо є учитель и приятель Марка Аврелия. Онъ
приступи сандуку, тужно га погледа; и на вданпутъ по-
дигне гласъ:

„Римляни, вы сте изгубили великог мужа, а я при-
атела. Нисамь я овде стао да плачемъ надъ нфговымъ пе-
пеломъ; єръ тужити треба само надъ пепеломъ рђавы људій,
Бон су Какво яло учинили, и немогу такво више загла-
дити. Но за онниђ кои 6 био шестдесетъ година добро-
дђтеланђ, и Бон 6 двадесетъ година непрестано човечеству
полезанђ быо, за онымъ кон за цълогъ живота свогъ нив
бно никакомъ пороку одавђ и кои 6 на престолу безъ
сваке слабости седио; за онимъ кои 6 био свагда добаръ,
праведанъ, добродђтеланђ, храбаръ, нашто плакатиї Pay-

12*

180 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

лани, надгробно торжество мужа праведна веть торжество
доброд%тельи, коя се повраћа у царство надвышно.
„Прославимо овај дан нашимъ похвалама... А ты Ha-
елђдниче и сине нЪговъ, почуй добродфтельи и дћла вели-
когъ отца твогъ: ты Бешъ ступити на престолъ, ласкательство
те очекива, да те разврати. Слободный гласђ, може бити, да
ти се давасъ последный путь дав чути. Отацъ твой, добро
знашъ, нигда ме HAG хтео подло — понизно говорећа слу-

шати. Онъ в истину любио: ево истича се подиже, да му
славу сплете. О, да оће временом и теби подобну прибавити.

„Обично свагда, кадъ се уиршій похвалюв, починђ се
одъ похвале ифговы предака, као да сваки великій мужъ.
мора одђ сяйногъ порекла происходити... Пазимо Римляни,
да неувредимо добродътель држанћмъ, да в ньой нужно и
сяйно порекло. Породица Цезарова дала вамъ в четири
тирана вдно за другииъ, а Веспазианъ, кои вамъ в првый
подигао (обновио) Царство, быо в унукљ само єдно1ъ (про-
стогъ) Центурија (').

„Благодарихо боговима, што Марко Аврелій виє быо
йош од детиньства за престолъ одређен. В’ровно достоин-
ство више в душа развратило, него што 1й в облагорође-
нфиъ узвисило... Повфетница га e научила о людима cy-
дити; наука закона показала му є основђ држава. Онъ в.
разгледао сва законодавства и сравнио в међу собоиъ за-
коне свию народа... УмЪреность, уздржанћ, благост, вЪжно
приятельство, то су предмети које је он усмотрио, чимъ
в колевку оставио. Шта реко? Онъ в отргнутъ быо одъ
Рима и двора. НФгови родительи плашили су се ту каквогъ
несрећногђљ догађая за mbra. Та како би се у Риму, где
се сви пороци са свију крајева света скупляю, могла душа.
изобразити, KOA € имала быти строга и чиста? Би-ли Mo-
rao у нфму научити сяйность и великолфпив презирати,

1% Официр Стотинаш, од приликв као сада поручик.

СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 181

тди в раскошъ била већъ и сиротиню развратила? Научити
богаство презирати, гди є богаство ифра чести? Постати
човечанъ, TAH свакій моћанъ слабивгђ сиождава? Bura на-
раветвенъ, гди 6 порокъ од свакогъ стида одузданъ...
„Іошъ нив ви изъ детиньетва изступио, кадъ се заносъ
{ентузиазмъ) къ добродфтељђи у души нъговой загревао.
У сволон дванаестой години одао се найстрожиемъ начину
живота; у петнайстой уступио в својом вдиной сестри сва
одъ отца заоставша му добра; у седамнайстой години быо
є усинфнъ одъ цара Антонина Философа,... Бон га в най-
вефой добродфтели наставляо: крвъ людску штедити, за-
коне до цветаюћег стана довести, Римъ умирити, NBO еветъ
срећиниђ учинити... Ова су (наставленія) была довольна,
да учине човека великимђ; но ован чрезвичайный мужъ
морао € имати и карактер, кои га в одђ свию ваши ца-
рева одликовао, и таковымъ га обдарити само в една Фи-
лософия у стане. Римляни, смћиђ ли хвалити Философию у
Риму, гди су Философи толико пут осуђивани, одкуда су
толико пута прогонявани были? Одавде смо, съ овы светы
зидова мы прогонъавани бывали у пусте камените острове.
Овде су кньиге наше пламеномъ трошене быле. Овде в
крвь Философа подъ анџарима губителя текла. Европа, Азия
и Арика Bahane су mach прогнане и блудеће, прибфжиште
по пештерама дивльи животӣяя тражеће, или осуђене, овове
међу убицама и разбойвицима носеће. Шта лакле! Фило-
софия є могла быти неприятель людскій и бичъ држава...
Она 6 сушта наравственостђ народа и кралфва, основана
на природи и вђчномђ поредву... Философия є на престолу
за двадесет година срећу народа умножила. Она є, ути-
руби сузе народима одбияла одъ ньи клевете тиранй.
„Владатель вашъ.... увидио в, да в наука природе
непостижима, зато в Философию на нрави CBOG односно и
исте по ньой управляо. Изъ прве в разсматрао разне

182 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

секте ков су се око нфта наодиле, и ову в одъ CBI
други одликовао, коя учи човека узвысити се надъ
самимђ собомъ. Философия му 6 одкрила, тако рећи,
новый свфтъ, у коме весел и туга изчезава, гди су се чув-
ства и страсти све власти надъ душомъ лишиле; гди сиро-
TAHA, богатство, животъ, сирть ништа незначи, гди сама
добродфтель господствув. Римляни, Философия вамъ в дала
Катона и Брута, она 1й в у средъ развалина слободе
заштићавала... у ономъ безчастия времену єдина она
обдржавала в достоинство човечив природе. Она в учила
човека живити, она га є учила умрети; и докъ в тиран-
ство душе понижавало, она Ш в подизала и узвышавала
са већомђ снагомъ и величиномъ. Духъ Марка Аврелия
свагда 6 ньой оданъ бно... Онъ є сматрао ифговогъ жи-
вота онай данъ за найерећній, у коме в чуо првый путь
говоръ о Катону. Задржавао в у памети съ благодарности
имена оны, кои су га упознали са Брутомъ и Тразеомъ.
Благодарио в боговима, што в могао читати и разум$ти
основоположения (начела) Епиктетова“...

Овде је беседник на гробу Марка Аврелија прочитао
значајнија места из Разговора царевог са самим собом, 2,
то су Исповест или Мисли његове о свету, о људској души
и божијем духу, о дужностима и односима човека према
друштву и природи, а нарочито о дужностима владаоца.

„Све оно, (говорио је цар Философ), што због твой
слабости и погрфшака той срећи (народа) буде недоста-
яло, твоимъ ће се пороком називати. Ако се међу nost-
ренииъ ти народомъ и една капля сузе кою си ты уста-
BETH в убрисати могао, пролие, ты си крив. Онда ће ти
недостойномъ природа рећи: Я camb тя повђрила мою д®цу,
да Ш срећнымъ учинишъ; а шта си ты урадио? Зашто самь
слушао уздисає на земльи? Зашто су люди подизали руке
мени, зар да имъ животъ пре времена скратимъ?

СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 183

„Испитивао camb тфлесна зла: у овима нисамђ могао
ништа друго докучити, осимъ неизбђжимогљ дђИства за-
кона сађта. да тимъ самь хтфо расуђивати о тузи и бо-
лести. Hobb в била већђ далеко превалила; нужда сна
морила ми є трепавице. Заспао самь и уснио овай санъ:
учинило ми се, као да самь видио у вдной великой ct-
ници мложину сакуплђинхђ люд, Бон су сви имали на
себи нешто величествено. Чинило ми се, Као да се опо-
минђиђЂ, да самь често гледао ньйове штатуе у Риму. Све
самђ 1й редомъ сматрао, Бадђ на вданпутъ некій силный
гласъ подъ сфницомъ зазуи: Сиртни, учитесетрпити.
У овоиъ тренућу предъ вднымъ одъ ньй видио самь плам-
Teby ватру, у кою в онъ руву свою положио (Муције
Сцевола). Другоиъ одъ ньй био є донешенъ отровъ, кои
в онъ попио и у томъ се часу боговима пресфлио (Сократ).
Трећи e craso предъ поломлфномъ штатуомъ Слободе; опъ
€ држао у єдной руци кньигу, другомъ в узео мачъ, кога
в оштри вр’ гледао (Брут). Мало aanb усмотрио camb опетђ
другогъ човека свегъ у крви огрезнута, но спокойна и много
инрија одъ нфговогь џелата; я camb му притрчао вичући:
о Регуле, вей ли THÌ... За тимъ самь усмотрио Фа-
бриция у сиротиньи, Сципиона умирућа у изгнанию,
Епиктета пишући у оковима, Сенеку и Тразеа са отворе-
ним жилама, кои су мирно гледали текућу свою Ервь.
Окруженъ свимъ овииъ великимъ людима зле среће, npo-
ливао самђ сузе, чему су се они дивили. бданъ одъ HbË,
то в быо Като, приближио ми се и рекао: „Немой насъ
жалити, но подражавай намъ, па се и ты научи побфђи-
вати болю... Расуђивао camb о овомъ сну и ршио camb
се быти човекъ, трпити и чинити добро.

„Шта зар те сирть плаши! Ступай, умрђти виє HH-
шта друго, него дфло живота, и то едно одъ найлакшӣ
може быти. Смрть є край борбе; она є тренуће, у коме

184 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШГВА

бы могао рећи: ево вдномъ, садъ в добродфтель моя...
Разумђ ме чини мобнымъ, а чувства сачиняваю мою CAA-
бость. Оно в разумђ кои ме уздиже до мысленогъ (идеал-
ногъ) поредка и општегъ добра... Зауздаћу я мов страсти
и ону одъ свию друга найгнуению, врђ намъ се она као
найслађа допада, а то в любавь къ увеселънию и раскоши.
Живот вив ништа друго, него борба, борити се дакле валя
безъ престанка. Избегаватћу раскошь, єръ она ослаблява
душу... чЊивитћу о малоиъ као да бы быо сироиашанъ...
Не, Марко Аврелій, ты неһешъ быти лишенъ свию уве-
селфния; Богъ в теби оставио найусхитителнія и найчи-
стия... тужне тфшити, несрећне блажити, теготе народу
олакшавати, двеста народа сребнымъ учинити... О Боже,
ты ниси саздао владател%, да буду угафтательи, нити HA-
рол, да буде угифтенъ, учини, да Марко Аврелій пре умре,
него што престане быти праведньииъ.“

Наводећи на послетку, примере који су сведочили о
великом владалачком уму и о милостивом срцу цара —
Философа, наставља говорник овако:

„Починђиђ од слободе, Римляни, врбо в слобода
прво право човека: право неповиновати се никоиъ другомъ
него законима, и неплашити се никога другог него ньй.
Тешко робу, кои се плаши mbao (слободе) име изрећи!
"Тешко земльи, у коіой бы произносъ исте, (речь слобода)
бво порокъ. Тако в было подъ вашииъ тиранима... Марко
Аврелій, пешоћи се на престолъ, познао в ово свето право.
Онъ снабдфвенъ свомъ властю деспотизма одрекао се в исте
своєвольно. Да не бы могао свою власть злоупотреблявати,
овъ ю 6 посве ограничио... Онъ в бранио вашу слободу
противъ себе самогь; онъ © в хранио противу CBHD оны
кои су престолъ окруживала...

„Heraa су Римъ и цфло царство были жертва pas-
бойничества; самовласне конфишкациє, ирска граблЪня, cy-

СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 185

«тна и безгранична расточепия (расипаня), насилия безъ
престанка породице у очаянћ доводила, народъ изможда-
вала, сиротиню јошъ већма осиромашавала и прогутавала
скоро сва богаства државе... Он в нама 1ошъ много
веый примфрь свога великодушна оставио. Налазећи се
међу неприатељљима и удрученимъ народима онъ в узео
данак на себе, кои вы не би могли никако измирити, да
не паднете у найвефу сиротивю. Запитамъ, камо благо за
вођен para? Ето, одговорио в, показуюћи покућство свога
двора. Оломите ове дуваре, носите ове штатуе, ова пор-
трета, ове златне судове на явно MÈCTO, нека се све у име
државе прода, некъ ова мнима украшения на обрану оте-
чества послуже. Я camb се овоме дивио. Онъ ми се окрене
и рекне! Аполонје, ты се овоме ‘као и простъ народъ чу-
дишъ! Заръ бы требало, да се у иЪзето овогъ златногъ
посуђа прода рана сиротинф и пшеница, коя рани ньину
дъцуї Приятелю, може быти да су ова блага стала суза
двадесетђ народа: ова продая сада биће слабо покаяние
рђавн abia човечеству нанешенн.“

„Природа, свагда добродатна створила 6 суштества
еднава и слободна, а тиранство дошло, па iË начинило
Флабнима и несрећныма, те ]еданъ малый брой овлада са
свима... Под владомђ Марка Авреля осветила се в ok-
лосоФив обидама чинфнымъ роду човечиємъ. НЪгова доброта
HBE другчив сматрала све редове државе, него као много-
бройно друштво браће, родителя и приятеля. Подъ ньимъ
найпроет!в име виє было исключено ни одъ терета ни одъ
достоинства државе. Руке ков су управляле раоникъ плуга
могле су подъ ньимъ и царекомъ гардомъ управляти.“

На завршетку поменуо је беседник, како је једном
храбри Пертинакс био овривлен за велеиздајство, но оправ-
дан, па га је сам цар молио за опроштај, што се то де-
Фило, а поставио га је скоро за сенатора и консула. У

186 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

другом случају приликом велике побуне неких области у
Азији цар је сам тамо отишао и стишао буну. Па кад су
му предали похватана писма и имена главних коловођа,
он је бацио све то у ватру, не читавши, но праштајући
великодушно и предајући све забораву.

Ето, каква је начела и какве велике примере Дими-
трије Матић још у првим огледима свога књижевног рада
приказивао српској омладини пре готово пола века. На
жалост, код нас је ова књижица застарела и ретко се у
чијим рукама налази, и ако је пуна златних зрна из KAA-
сичне историје и моралне стоичке ФилосоФије ("). Знаменити
писац историје извора Хришћанства, Ернест Ренан, у сед-
мој књизи овога свога чувеног дела, под насловом: Марко
Аврелије и свршетак Старога Света, описао је
живот, мисли и дела великог римског цара Философа, у
тако живим сликама, да би се могло помислити, да је у
историским догађајима које славни писац онако дубоко,
верно и лако црта, помешан где што поетсви накат ње-
гове јаке уобразиље. То му је једном ранијом приликом,
кад је у 1879 години примљен за члана Француске Акаде-
мије, пребацио г. Мезијер, као одређени беседник у свеча-
ној седници поздрављајући га поводом његове друге књиге
Историје Хришћанства, у којој Ренан описујући живот и
дела св. Павла износи верну слику великог апостола. Ренан
се смешио на замерке свога старијег друга академичара
који је много јачи у грчким и римским старинама, него у
историји религија и у историји источних народа старог
века. Критика је доказала да је Ренан имао право. Биће
занимљиво, да прикажемо два и три места из његовог

(') Матић је доцније штампао у другом скраћеном и поправ-
љеном издању свој превод Марка Авредија.

СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 187

Марка Аврелија, те да се види, како је наш покојни Ma-
тић још као младић и ђак српског Лицеја у Крагујевцу,
умео да из богате немачке и Францеске литературе бира
за своје штудије и за преводе на српски онакве списе и
дела која ће своју књижевну вредност и своју класичку
лепоту вековима сачувати.

Цар Антонин, вели Ренан, остао би у спомену љул-
ском најбољи цар, од како је света, да није усинио и сво-
jam наследником прогласио Марка Аврелија, који му је
био раван добротом душе и-скромношћу, а у ове особине
унео је још дух и чари којима спомен и слика оваких људи
живе вечито у људском роду. Прост, мио, благе веселе
душе, Антонин бејаше Философ готово и не знајући. Марко
Аврелије био је филосо дивне нарави и искрености, но
намерно с размишљањем. У неком погледу Антонин је био
већи, јер га његова доброта није никад навела да учини
погрешке, и није га мучила као његовог посинка немирна
душа, која се сатирала непрестано у борби са самом co-
бом и са светом, тражећи идеале, којима није места на
земљи.

Но Ренан би могао одмах у почетку још додати, да
је Антонин био и срећнији од Марка Аврелија, што је
после себе оставио на престолу римском још већег Фило-
софа и већег владаоца, Кога није родио, но само усинио
и васпитао. А Марко Аврелије чудноватом игром природе
и слабошћу свог срца оставио је после себе на престолу
сина звера и будалу, који је између свију повластица круне
и суверенсве силе највише волео да врши освету, отми-
чарство, клање и убијање; а од личних људских и рим-
ских особина онога времена волео је и да буде друг и
саучесник гладијаторске игре и борбе са зверовима, ме-
шајући се и сам сваки дан с последњим људима ове врсте

138 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

тако, да је свет почео суињати, да ли је он донста син
онако врена цара Философа.

Даље, Марко Аврелије пиа ту заслугу што нам је
описао живот свога честитог поочима Антонина, хтевши у
скромности и захвалном осећању свом да нацрта сливу вла-
даоца Философа још бољег, него што је он, Марко, био.
Марво Аврелије остварује Платонов идеал у свету. Он
и нехотично спрема пут Константину и хришћанству. За
његове владе ФилосоФи и не знајући врше другим путем ону
исту мисију, коју и хришћански проповедници, само што
ови утичу више на срце људско, а Философи на ум и дух.

Па и при свем тои Марко Аврелије у својии белеш-
кама сам вели, да се Платонова држава не може оства-
рити, и пред смрт своју признаје, да стоји усамљен на
измаку живота, као индиски Буда пред Нирваном, cay-
тећи да га народ његов доиста поштује и жали, но и да
ће се у неком смислу обрадовати, што ће му се скинути
с врата такав досадни светац, дар ФилосоФ и педагог, који
није марио ни за шта друго овог света, осим за празне
и ладне сенке стојичких врлина и дужности.

А како ли би му на саиртном часу још било, да је
могао у својој благој души предвиђати, какве ће ужасе и
понижења донети римском народу и држави влада њего-
вог грозног сина Комода и других тирана, који су за вии
дошли и пропаст царству убрзали То је најјаснији доказ,
да поједини ма како велики и племенити људи и HA са-
‚мом престолу не могу много урадити за напредак и прео-
бражај људског друштва, ако нема других погодних при-
лика, ако нема у самом народу спремљеног земљишта 38
боље установе и за дубље реформе. А ако су ови слојеви
народа заражени отровом раскоши, лењости, подлости и
неправедне тековине; ако су нестале све врлине витеш-
тва и патриотизма, којима се стварају државе и напредују

СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 189

народи: ту већ не помажу много ни Философи на престолу.
Марко Аврелије и његови славни претходници само су уз-
држали Рим од пропасти за двеста година, док се не ста-
дожише нови народни елементи из других североисточних
и западних племена, и док се не нађоше облици за нове
духовне путове јевропском свету. Но нису могли отвло-
нити, да Рим, господар света, яе постане скоро плен Re-
бројеним варварима и област нове ђерманске царевине,
важна још само са својим класичким споменицима, својим
цревено-хришћанским предањима и установом папства.

Ш.

Да наставимо о животу и делима покојног Димитрија.
Матића, по његовим белешкама и списима.

„Од повратка из емиграције, сам вели, до Августа
1845 године. живео сам кзо правозаступние. чЊудан науке
и даљег усавршавања одем у Берлин па тамошње свеучи-
лиште, добив од државе српске помоћи, да се спремим за
професора нашега Лицеја.

„И у Берлину и у Хајделбергу прошло ми је време
врло брзо у непрестаном раду и посећивању унаверситет-
ских предавања до лета 1548 године. По 6 до 8 часова
ишао сам дневно у школу. Што ми је преко тога остајало
времена, употребљавао сам га на читање у библиотеци й
код куће. Добар пријатељски предусретај университетских
професора особито Мишеља, Габлера, Ридла, Бернера у
Берлину, а Вангерова, Митермајера и још неких у Хај-
делбергу остаће ми свагда драг спомен. И на университету
и приватно Бод професора походио сам у Берлину диспу-
тације и колоквије научне. Философијом сам се нарочито
врло радо бавио, учио сам је с великом вољом и добио
сам из ње ступањ докторски.

190 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

„С јесени у 1847 години одем из Хајделберга за време
великог одмора у Швајцарску. Од Базела до Била путо-
вао сам пешице, певајући. Отуда језерима дошао сам у Нај-
шател. Ту сам се мало задржао, те отпутујви у Женеву и
ступим у један пансионат ради Француског језика. Швајцар-
ска ми се још од онда омилела. Кад сам год имао времена
и средства, путовао сам радо у ту лелу земљу. У 1848
тодини одем из Хајделберга у Париз, желећи да се упо-
знам ближе с Француским језиком и тамошњим установама.

„А вад букне устанак српског народа против силе
маџарске, желећи да том приликом покушамо ослобођење
и уједињење васцелог српског народа, ја похитам у наше
крајеве. У Сремским Карловцима на скупштини изберу ме
за члана Одбора народног, који је тада проглашеном Вој-
водовином српском управљао.

„Нигда не могу заборавити оно одушевљење, које је
народ српски, после онаког дугог страног притисва пока-
зао, не жалећи ни крви ни имања за драго ослобођење.
Не могу а да се не сетим овде, колико сам био тронут,
кад сам се у то доба први пут десио са нашим сељацима. ...
Ја се нисам могао начудити, како да онако дуго робовање
није свет тај равнодутним учинило према узвишеном благу
људског слободног живота... Подизали су ме на рукама
и тражили да продужим говор, што сам драгом душом и
чинио. Још ништа за устанак није било спремљено ни утвр-
ђено, Млади Срби ишли су као апостоли по народу у свим
крајевима... Многи српски синови стекли су још од тада
лепо име међу браћом... Велика мисао удружења „Омла-
дине српске“ ускрела је зе ослобођење Српства ... „Устај,
устај, Србине, устај на оружје“ — орило се на све стране
српске. И није глас остао без одзива...

„Не бих могао набројати она дивна пожртвовања,
што поваза тада народ српски у Војводовини, па и у Ср-

СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 191

бији помажући браћи својој да се ослободе. Но патријарх
српски и околина владајућа око њега нија се свесрдно ла-
тила, да се устанком онако славним у почетку постигне
ослобођење од туђина. Народ је у Во]водовини црквену
главу сматрао и за политичког вођу, и имао је пуну веру
у њега да ће искрено радити. На жалост, било старост
латријара Рајачића, или неке друге прилике водиле су,
не да се крвљу народном народ српски са свим ослободи
u у српску државу дође, него да се Мађара опрости, а
за Аустрију и њен опстанак да се онолике жртве подносе.
Сва млађа странка ишла је и борила се за потпуно осло-
бођење ... Бан Јелачић радио је договорно с патријархом
Рајачићем. Обојица су били доиста пријатељи свог народа.
Али ишли су на то, да бију Маџаре у корист Аустрије,
мислећи да ће аустриска влада после дати српсео-хрватском
народу ујемчена права... Најблаже судећи морамо овако
сматрати, јер сва одговорност што излазак устанка не дође
до жељена успеха, пада на њих, који жртвоваше Ерв
Срба и Хрвата за туђе цељи. Историја ће свој суд о томе
изрећи и свачије дело обелоданити ...“

Даље у својим белешкама Матић помиње виђеније
илађе Србе из Војводовине, који су пером и беседом хра-
брили и подизали народ на оружје, међу њима особито
Илију Захаријевића, тадањег директора гимназије Београд-
ске, и Светозара Милетића, хвали јунаштво двојице про-
стих сељака, браће Пивничана, који 3 маја ударише голим
шакама и батинама на маџарсве батерије, кад ове изненада
с војском из Варадина грунуше преко брда на Карловце
да растерају Народну Скупштину в Главни Одбор. Том
приликом одликовао се и Матићев брат Стеван са сабљом
у руци, а браћа Пивничани погипуше, но маџарска војска
мораде се довући натраг у град. Било би занимљиво из-
нети из бележака, како је Матић био изабран за члана

192 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

Главног народног Одбора у административно одељење, како
је писао од стране Одбора прокламацију српском народу,
како је овлашћен Главним Одбором ишао још с једним
чланом у Загреб да уговара с баном хрватским савез за.
одбрану противу Мађара. На више места у бе`ешкама Ha-
глашује Матић несрећу, што је одушевљење, поверење, врв.
и толико благо народно проиграно и упропашћено у овој
борби за туђе интересе, наводи из писма министра Аврама
Петронијевића и председника Савета Стевана Стевановића.
(Тенке) ђенералу Стратимировићу, како је и влада кне-
жевине Србије с намером радила и слала војску српску
преко Дунава, да брани целовупност аустриске царевине.
Матић чешће жали, што се Срби и Хрвати не могу с Ма-
ђарима да погоде, те да у савезу утврде своја права и
слободу. Ове белешке Матићеве и ако су доцније лети-
мице писане, могу послужити временом за његову опшир-
нију биографију, а има ће вредности и као податци за.
историју. Не можемо ce с њима растати а да не поменемо
редак у историји тренутак, кад је народна скупштина у
Карловцима 1 и 2 маја прогласила права српског народа
и српску Војводовину са самоуправном народном владом,
и изабрала војводу и патријарха српског.

„Митрополит Рајачић отворио је скупштину кратком
али језгровитом беседом, која је свакога присутног ганула,
и нареди придворном ђакону Грујићу, да отвори старе no-
веље и дипломе, којима се одређују и ујемчавају права
српског народа у Угарској. Свет прво упита: А где је то
до сад било, те се није износило и вршило? Ђакон чита
и тумачи онај део, који говори о српском војводи и вој-
водовини. Сакупљени народ у глас повикну: хоћемо српску
војводовину и војводу. Дивно је било гледати. Шајкаши
и граничари подигоше своје оружје у вис, а Србијанци
ханџаре, са усклицима: Одмах сад да се бира војвода.

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 193

Патријарх није одуговлачио, него одмах предложи скуп-
штини и многобројном савупљеном народу више имена ср!-
ских одличних људи, ђенерала у пензији и других. Кад
се спомену име Стевана Шупликца, који беше тада у Ита-
лији на бојном бољу, заори од свуда глас: Тога хоћемо!
Радост је била неописана. Звона зазвоне са саборне цркве.
Истурише се барјаци, с којима је патријарх Арсеније Чар-
нојевић из Србије са 40 хиљада породица услед уговора
прешао у Угарску, и сва скупштина једним гласом запоја:
(ей день вгоже сотвори господљ, возрадувмъ ся и возве-
селимЪ ся BP Hb.

„Путујући по свету, вели Матић, ја сам видео доста
скупштина и митинга; но чини ми се, нигде нисам нашао
овог одушевљења“ (као на мајској скупштини 1848 год. у
Карловцима).

После тога Матић се врати у Србију, где је добио
катедру грађанског и државног права. Што се тако скоро
уклонио из Карловачког одбора и од народног покрета,
било је с тога, што се патријарх почео окружавати зустри-
ским људима и ђенералима, те и цела ствар устанка дође у
њихове руке. У писму, које министар Аврам Петронијевић
и председник Државног Савета Отер. Стефановић (Тенка)
послаше (у септембру 1848) ђенералу СтратимировиБу,
стоји између осталога изреком: Да је Србија онострансвим
Србима само за то толико помагала, што су се они у ову
борбу упустили за целокупност аустриског царста, и да
узбију мађарске претензије, које се простиру и на суседне
провинције отоманског царства, па и на Србију.

Из разних догађаја и политичких мена тога времена
вредно је сетити се, како је хрватска депутација одређена
од стране хрватског бана и сабора, дошла у Београд, да
утврди уговор са српском владом о заједничким политичким
намерама и војним операцијама у Угарској. У депутацији

гласник LNIX. 18

194 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

бејаху Људевит Гај и Иван Кукуљевић. Великошколска
омладина одушевљено је предусретала ову одабрану браћу
из Загреба, гледајући у њима живу залогу скорога југо-
словенског савеза. Једнога дана у јуну већина омладине
би позвана у кубу војводе Томе Вучића на Калемеглану
где се са хрватским посланицима беху искупили: митро-
полит Петар, чланови Државног Савета, професори и још
неколико важнијих људи из Београда. Ђаци бише љубазно
дочекани на овом одличном збору. Топле речи и лепе mH-
сли и жеље измењаше се са хрватском браћом. А вели-
каши српски препоручиваху омладини само мудрост и до-
стојно понашање. С балкона Вучићеве куће Раја Дамјановић
гласно викну ђацима: „само мудро m разборито“! А један
виђенији члан омладине одговори: „према духу времена,“

У дружењу и у живој заједници идеја и националних
тежења с одабраним људими и најобразованијим синовима
народа академиска омладина у Београду изиђе на леп и
знатан углед. Њена старија браћа, која се вратише са стра-
них университета, бејаху јој саветом, књигама и топлим
симпатијака на руди, па се и на састанцима омладинског
књижевног друштва често јављаху, а међу њима знатнији
и омладини школској најближи били су: Димитрије Матић,
Коста Цукић, Јован Илић, Љубомир Ненадовић и још неки.
Између образованих Орба који нису на страни учили а
тежњама својим свагда уз народ и омладину стојали, био
је особито виђен и омиљен стојичког карактера Србин Ан-
дреја Стаменховић, који рано премину, а живот му онако
верно описа његов млађи друг и пријатељ Јеврем Грујић.

У таквим приликама и у таквом духу академиска
омладина, и по што јој многи старији чланови у 1849 го-
дини одоше на страну ради штудија на западним универ-
‹итетима, задоби толику важност и утицај, да о годишњем
главном збору Дружине младежи српске о Видову

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 195

дне 1850 год. бејаху присутни и митрополит Петар, и
предездник Државног Савета Стојан Симић, па и један
приватан изасланик турског паше из града. Све простране
собе београдске читаонице, где се збор држао, беху пуне
одабраног света. Том приликом олјекну с говорнице глас
једнога старијег члава, која у дужем говору претресаше
вечито старо и вечито ново за српски народ питање: хо-
ћемо ли, можемо ли и смемо ли на Косово? А
други један млађи члан у беседи одбијаше од омладине
потварања превратног значаја и разлагаше важну про-
светну тему: Да ли се можемо скоро надати јачем успеху
наше академйске наставе на широј основи, кад државна
влада слабо обраћа пажњу на развијање те наставе и на
проналажење путова и средстава којима се она снажи, и
кад прима и награђује у служби државној подједнако, &
често и боље оне који нису много учили, само ако су јој
У другом смислу по личној преданости угодни. Ова питања
на жалост, и сада још нису у нас застарела.

После овога догађаја Дружина младежи српске буде
наредбом више власти укинута, а професори о којима се
знало да имају јачег утицаја на омладину, а то су били
Матић и Цукић добпше други положај у канцеларијама
централне управе. Ово уклањање млађих професора од Be-
ликошколеке омладине било је међу ђацима повод вели-
EOX незадовољству и немиру, те се у јесен те године и
предавања за неко време обуставише. О том има помена
и у Матиђевим белешкама, где се у кратко говори и о
слободном академиском предавању, које се од 1848 године
у нас увело и на приличној висини одржавало. Матић ro-
ворећи о свом утицају које је имао с катедре и којим се
у великој мери користио, упућујући омладину не само као
професор но и као старији брат и пријатељ на одржање
реда и поштовање закона, чиме се и слободи опстанак

13°

196 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

осигурава, помиње са захвалношћу име старог саветника и
привременог попечатеља просвете, Лазара Арсенијевића,
(Баталаке) који је млађе одабраније учене Људе радо око
себе прикупљао и њиховим саветима служио се(“)-

„Мени су општим средствима, вели Матић припомогли,
да се спремим за професора. То ce сад и догодило, и то
у време кад је слобода свуда била проглашена и Бад је
професор могао своја предавања не само слободно но и
јавно држати... Пре уласка у сами предмет разлагао сам
у више предавања „исторӣски развитак начела, права, MO-
рала и државе.“ Код нас донде није било тог обичаја.
Слушаоци су увођени у науку без историје науке...

„Три године био сам професор у Лицеју и предавао
сам Графански Законик са Поступком и Јавно право Ср-
бије. Своја сам предавања увек најпре написао. Књига.
школских било је тада још веома мало, особито за више
науке. Ја сам израдио Објашњење грађанског 38-
коника и Умно државно право, и Јавно право
Србије. Мој рад прегледала је и одобрила Школска xo-
мисија, и то је штампано у више свезака у 1850 и 1851
години. Њива беше неурађена. Скоро прве бразде беху
тада повучене... Знам да ту има мана и недостатака, и
језик је још недотеран био... По свршетку треће ro-
дине просесоровања у Лицеју преместе ме у Апелацију за
секретара. .. Само кратко време остао сам у апелацио-
ном суду. У јесен 1851 преместише ме за секретара ми-
нистарства иностраних дела. У том времену, по одлуци
школске комисије којој сам био члан, превео сам за наше
школе малу Машатову Француску граматику. У 1855 го.
дини за трајања Кримског рата постанем начелнић у ми-
нистарству иностраних дела.

(1) Па и саме одабраније ђаке из Лицеја Баталака је кад
што себи призивао, да их позна, похвали и на рад охрабри.

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 197

„За време те војне Србија је била у критичном по-
ложају. Савезне државе против Русије наваљивале су јако
да и Србију увуку у ту војну, а тадашња влада српска
знала је да то не може бити по расположењу народа срп-
свог према Русији. А Русија опет, којој је Неселроде био
канцелар, некако је пре Кримске војне увек повлађивала
аустрисвом држању у Србији. Шта више, и пред сами
прелазак Аустрије на страну савезника Неселроде управио
је једно писио на тадашњег кнеза српског, у коме вели,
да и Русија дели оне исте видове (има исти поглед) Бао
и Аустрија. Кад се пак Аустрија огласи већ против Ру-
сије и поче Србији претити прикупљањем велике војске
око њених граница, онда и Руси видеше, да су грешили
у својој политици, а обавештавали су српску владу баш
противно ономе, што су јој пре препоручивали“ итд.

У Матифевим белешкама има кратких но занимљивих
податика о спремању Србије онога доба на одбрану, ако би
Аустрија по договору са западним силама хтела да заузме
Србију. Аустрисва војска била је у знатном броју прику-
пљена на граници српској и већ се понтонски мост спремао
да буде готов да та војска преко Саве пређе. На то се
у Србији почела нагло уређивати и спремати народна вој-
сва, по окрузима и по главним командама. Каква патри-
отека радост и поуздање обузимаху тада народ, старешине
и омладину, кад се после тако дугог времена од нашег
устанка и ослобођења почеше у целој земљи прикупљати
и вежбати у четама и пуковима сељаци и грађани српски,
па и у већим масама држати маневре с паљбом, могу знати
и осећати они, који су били сведоци оног покрета и оду-
шевљења. Ја сам као млад просесор у Шапцу гледао такву
једну већу маневру, којом су управљали командант савет-
ник државни (Гаја Јеремић) и окружни начелник (Вучко-
вић) са неколико изучених официра. Том приликом било

198 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

је искупљено доста одабраног света и гостију из Срема я
из Босне; сузе радости и народног поноса виделе су се
на лицу многих између ових гостију.

Српска влада обратила се Порти као сизереној сили
нарочитом представком због прикупљања аустриске војске
на граници. Ово је Аустрију још већма немило дирнуло.
Кад је скоро за тим ерцхерцог Албрехт као врховни ко-
манданат у пратњи ђенерала Хеса обилазио по граници
распорефену војску и на том путу дошао у Земун, влада
српска одреди нарочита два изасланика (један је био Ма-
тић, да поздраве високог аустриског команданта. Орпски
изасланици били су немило примљени; но бароп Xec дао
им је објашњења, која су њих и владу у неколико уми-
рила. После тога скоро и аустриска војска повукла се
с границе. Ови као и ранији и познији догађаји из нај-
новије историје Србије описани су живо од г. Нила По-
пова, а у познатом низу чланака од г. Јована Ристића,
у Гласнику Српскога Ученог Друштва и засебно.

После тога Матић буде премештен у административно
одељење попечитељства иностраних дела, где је остао до
јесени 1858 године, а тада га поставе за члана касаци-
оног суда. Исте године у лето био је од стране владе
одређен да заједно с Димитријем Прнобарцем, попечите-
лем правосудства и просвете пропутују по Немачкој, Фран-
цеској и Швајцарској, и проуче тамошња уређења поступка
у грађанским споровима, те да се и за Србију изради нов
завон о том поступку ва основи усмености и јавности.
С великом радошћу примио се Матић овога задатка и на
путу по Јевропи умпожио своје знање и поновио своје
везе и познанства с многии немачким професорима, Hapo-
чито с Митермајером, Бернером и Мишелем. С овим no-
следњим остао је дуго у дописивању. Кад се вратио у Be-
оград, састављена је комисија да изради предлог закона,

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 199

о поступку; у тој комисии и он је био одређен за члана
и израдио је предлог за тако названо кратко суђење. У то
се сазове и велика Св. Андрејска Окупштина 30 новембра
1858 године.

IV

Овим се завршу]е један знатан део живота нашега по-
којника, обележен обилатим радом најпре у народном по-
крету угарских Срба, а за тим на катедри, у школској
научној књижевности, у судовима, у комисијама и на ви-
шии управним местима. Свуда где год га је дужност и др-
жавна потреба позивала, свуда га видимо вредна без умора,
савесна до краја, учена и подобна за најозбиљније задатке
по својој струци, и свагда одушевљена чистим родољубивим
тежњама. Но он се већ дотле појавио и као угледан члан
овог Ученог Друштва, „Друштва Српске Словесности“, у
коме га од 1850 године видимо заједно са Костом Iy-
кићем, како предлажу реформу, да се Друштво подели
по струкама на одсеке, и да своје састанке редовно и
чешће држи.

Што ce тиче питања о вредности његовог ранијег
рада на школској научној књижевности, о томе он сём у
својим белешкама скромно говори. И сама пренагљеност
в множина радова у овога младога ма како спремна и да-
ровита професора морале су сметати унутрашњој једрини и
научној висини. За три године поред непрекидних лекција
на катедри израдио је Матић „Објашњење грађан-
ског законика“; даље још „Начела умног држав-
ног права“ и „Јавно право Књажества Србије,
и за то време имао је одмора и времена за опширнији
књижевни рад само о школским Феријама. Тек се годину
две јавио на катедри, а већ се јављају целе књиге тако

200 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

пространих правних грана Бао што су грађанско и Ap-
жавно право. И у томе се потврђује она црта његова ка-
рактера: да што пре изврши своју дужност и да се огради
од прекора, ма да брзина у умним пословима не помаже,
но одмаже једрини и научној темељитости.

У осталом не треба превиђати стање и правац науч-
них истраживања онога времена особито у социјалним гра-
нама, а и тежак положај српског академиског професора
у Београду под владом патријархалних министара (попе-
читеља) и саветника, који су желели напретва и слободе
својој земљи, и научног образовања својој омладини; но
презали су од сваког јачег политичког ветра споља и из-
нутра, презали су од Турске, презали од Аустрије, npe-
зали од Русије као и од осталих великих сила, па и од
Обреновића. Резкци]а од 1849 и 1850 овладав Јевропом
после угушења народног покрета у Италији, Немачкој,
Аустрији и Угарској није ни мало годила слободном по-
лету умног и научног рада на школској литератури у xa-
лој и слабој Србији под турским градовима и под владом
олигархйског устава дарованог Србији у Цариграду. Но
и поред тога поменути радови Димитрија Матића уз доста
површности имају много врлина и попуњавају овога вре-
мена похвално велику потребу у научној правној настави.
Значајно је, да ни једно од ових дела није више пре-
штампано. '

„Објашњењр Грађанског Законика“ израђено je нај-
брже и носи на себи обележје летимичвих предавања. —
„Начела умног државног права“ израђена су по
хајделбершком професору Хаинриху Цепелу, као човеку
„сталном и умсреном“, како вели сём писац, а нешто и
по Ротеку, а наша школска комисија „нешто је изоста-
вила а за нешто приметила“, те је прерађено. Писац даље
у предговару каж:: „У овом дјелцу, осим што је гди гди

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 201

на дотичном мјесту у неким примједбама сравненія ради
казано, како је у којој држави, разложени су чисто HA-
учни основи државног прчва; ту није реч о положител-
ном праву, које у држави као обвезателно важи, већ је
сано развитак те науке у кратко показан“ и т. д.
Нема сумње да је ова Матићева књига први озбиљан
рад на овој грани државних наука у Српетву. У исторй-
ском прегледу развитка идеје о државном праву, и у по-
ређењу разних система државних облика и владавина,
даље, у разликама између стварних („воштаствених“)
и Формалних („образних“) народних права, у појмо-
рима о суверенству државном, о органима и гарантијама,
народног суверенства и представништва има у овој књизи
дефиниција Боје су застареле и носе на себи обележје ра-
ни)их философских и правних теорија у немачких научника
из прве половине овога века, када се устави са представ-
ничЕИМ системом на јевропском континенту тек појавише.
Нашем писцу тога доба бејаху још слабо познате најно-
вије научне методе индуктивног правца, покренуте и на
основи поступног развитка у Физичким и друштвеним по-
јавима потврђене неколицином великих инглеских и Фран-
цеских Философа позитивне школе, која изводи постање и
развитак света као и друштвених и државних облика па
и моралних идеја из простих природних закона. Дела зна-
менитог Францеског научника Огиста Конта, била су го-
TOBO још непозната и у самој његовој отаџбини. Тек Ст)у-
арту Миљу и Литреу пође за руком, да у пуној светлости
прикажу свету дубоке истине, пронађене смелим духом
скромнога и заборављеног Францеског Философа, Боји об-
јашњаваше исторӣски развитак народа и држава развит-
ком и појавама Физичког живота. А плодне идеје из co-
циолошке науке чувенога инглеског Философа Херберта
Спенсера тек се тада помаљаху на књижевном и политич-

202 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

ком хоризонту јевропскога света. Још је требало Heko-
лико десетина година, па да у јевролских (и немачких)
Философа освоји мисао о природној класификацији наука,
на супрот ранијим теолошким и метафизичким теоријама,
те да се дође до уверења, да је наука о животу (био-
логија) основа науци о људском друштву, о народу и др-
жави (социологија). Још је требало да прође готово че-
тврт века, па да се објави и призна нова велика мисао
позитивне Философије, по којој се развитак душевних моћи
и умних особина (психологија) не може разумети без знања
Физиологије, па тако ни исторйски живот народа и раз-
витав држава објаснити без знања природвих наука и при-
родних закона, којима се основе и узајамни односи налазе
у вечитим силама васелене, а ове се јављају и потврђују
најбоље животним начелом Дарвинове еволуционе теорије
поступнога развитка, од најмањих и најпростијих живот-
них облика и зачетака до највиших и најсавршенијих.
И сам назив Уино државно право неподесан је
И застарео на обележеном делу покојног Матића. Новија
наука зна за државно и уставно право, међународно,
јавно и приватно право, и за историју и ФилосоФију
права, које су тек делови опште науке о друштву (60-
циологија). При свем том не може се порећи, да је наш
покојник у горњем свом делу дао школској омладини и
српској публици онога доба први пут толико лепих и дра-
гоцених зрна из нове слабо обрађене градине социјалних
знања, да је то доиста служило његовом имену на часта
његовој отаџбини на корист. Тако, свагда ће остати лепе
и истините мисли, које је покојник у овој књизи о науци
државног права исказао на пр. у чланку о поступном раз-
вијању овога права, где вели, да се „ова наука имала и
после реформације борити, с једне стране против Фана-
тизма, који је њу претеривањем подозрителном учинио, а

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 203

с друге стране против деспотизма, који је њена и најчи-
стија начела као злочинство осуђивао.“ Означујући време
од Францеске револуције говори даље писац: „Уина начела
државног права гродрла су у народ и ту се добро уко-
ренила; наука је даље напредовала. Но они којима је на-
задав на срцу лежао, који су се сваког, духу времена сход-
ног напредка грозили, мрзили су и оне народне покрете
с којима је напредак изборен, па и вауку о којој су ми-
слили, да је пород револуција; — но погрешно су судили,
јер су покрети оних народа проузроковани грдним удруче-
њем народа од стране власника. Средњи век са оним ње-
говим грозама није се мотао вратити... Још треба да се
начела ове науке разгранају, да више у живот пређу;
премда ће наравно и препона бити... Као што је и спи-
сатеља било који су благородним тежњама одушевљени ову
науку напретку водили; а било их је и има их данас TA-
кових, који рли као ограничени умови или због својих
назадњачких тежња, као ниска оруђа иду на то, да се
прави осветљен умни пут остави и мрачном странпутицом
пође, али свакоме поштеном иилија је светлост од таме“..

Тако и о гарантијама за уставна народна и лична
права наш писац држи ве доста напредног слободоуиног
правца. Сва ова права, вели, треба да се у Уставу јасно
утврде. У питању о саставу представничког или законо-
давног тела и о изборном праву противан је ограничењу
по плаћању порезе (цензус) до извесне мере, особито у
оним земљама, где има највише људи средњег стања. По-
мињући оно мишљење неких политичких писаца, који тврде
да је онај који има много изгубити, мање склон покретима
и бунама, него онај који нема ништа или има мало да из-
губи, вели, да не треба ни то превидети, да наученост,
отачаствољубље и поштен карактер који се нодмитити не
да, не зависе од богатства.

204 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

Још је за оно доба врло значајно, што Матић од-
лучно брани начело, да се и државни чиновници могу би-
ратн у народно представништво, да не би народ сём себе
лишио садејства паметних и учених људи. А осии тога,
вели, да ли һе се званичник за посланика бирати, зависи
од тога, има ли он јавног поверења; па не треба чинити
оно ограничење, тим више, што врлина посланика зависи
поглавито од његових личних особина и од његов Ka-
рактера. Тако исто доста су у њега напредне и лепо но
врло кратко обележене мисли о народу и народности, о
народној свести, народној ФилосоФији и т. д. — Но нису
овако слободоумне мисли у нашег покојника исказане у
некии другим одељцима ове књиге, на пр. у питању, на
чему се оснива уставна држава где вели, да су с правом
државне власти нераздвојно скопчане неке (зар само
неке?) дужности; или, да се наука о државном праву иного
унапредила владом Фридриха Великог и цара Јосифа П.
Види се да је Хеглова магловита метаФизичка дефиниција,
државне мисли и државног задатка извесно највише ути-
цала на нашега писца, но исто тако и новије демократ-
ске идеје хватале су у његовом духу корена.

Његова књига, Јавно право Књажества Cp-
бије попунила је онога времена веома осетну потребу у
школи и у литератури. Влада му је била на руци, те је
прикупио и уредио изворе, и државна и међународна акта
на којима се оснива политичко биће нове кнежевине Србије.
Држећи се препоруке попечитељства, као што сём
вели, да сваки професор има своје научне предмете за пе-
чатњу спремити, он јен Умно државно право (тео-
рија државног права) и Јавно право Србије поднео
попечитељству и комисији, но најпре је ово друго штам-
пано. Он се старао, да „ова акта у ред доведе и где је
нужно објасни,... но у веће претресе није се могао пу-

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 205

штати. Свест и понос народни, вели у предговору, узви-
саће се, кад свак помисли, како је било у Србији у no-
четву овог столећа, а како је сада.“ У уводу дао је кратак
преглед историје првог и другог уставка, где на завршетку
значајно каже о пропасти српској у 1813 години:

„Карађорђа су по наговору провлетих за Србију људи
одвратили од војевања против Турака... Тај несрећни
прелазак вождов упрепастио је војску и народ... Tago
жалосно свршио се онај славни устанак српски, којим се
Србија од 1804 године старој слави и величини прибли-
жавала... Од сад је она на ново најцрње удручена била,
док јој зора ослобођења на ново свитати није почела од
Цветй 1815 године под владом Милоша Обреновића“...

Приликом објашњења главнијих одредаба Устава и
разних Хатишерифа о правима Србије писац је чешће у
слободном и патриотском правцу напомињао недостатке и
незгоде, које су проистицале из таквог стања државне пот-
чињености, у ком се налазила Србија. (Имре Ткалац написао
је доцније опширније и темељније дело о државном праву
Србије за јевропску публику, под насловом „Паз Staats-
recht Serbiens“).

y

Teg смо један мањи део јавног живота нашега NOKOJ-
ног друга летимице прегледали, а већ се морамо у овој
свечаној прилици ограничити, да други већи део и свр-
шетак додирнено само у најкрупнијим дртама, остављајући
дубље проучавање другима и познијем времену. А и при-
родно је, да у појави знатнијих људи прво и најрадије
тражимо да сагледамо почетке и прве мучне борбе, док
се карактер и јаче особине човека но кристалишу. Кад
иу ово ближе сазнамо, остало се све лакше и природније

206 СВЕЧАНИ СКУП СРИСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

само собом истиче на површину. А вршњаци и омладина
већ и сама имали су прилику да прате и оцењују живот
и дела виђенијих људи, Бао што је био Димитрије Матић.

У знатнијим догађајима о Св. Андрејској скупштини
новембра и децембра месеца 1858 год. Матић се по својој
нарави и према свом положају држао склоњено, не ути-
чући јавно у крупна политичка питања, која су покретала
тада сав народ а особито личне и начелне партије. У Ма-
тићевим белешкама које су ми биле приступне, стоји праз-
нина од Кримског рата до Св. Андрејске скупштине, а и
после има нешто само колико се њега дотицало. Но познато
је, да је он гајио пријатељске везе са свима знатнијим
млађим људима новога слободоумног правца, те се њима,
искрено и придружио, кад је дошло време, да се књигом
и науком уводе у државни живот начела и тежње, које се
том историском приликом истакоше на површину.

Поред одбора који је изабран на свршетку скупштине
ради спремања стручних предлога за реформе, састављена
је била нарочита комисија, која је имала задатак да из-
ради нацрт за уређење српског университета. Матић је као
члан с још једним другом одређен био да састави предлог
новог уређења за Факултет правних и државних наука. да
тим је радио п у комисији за предлог новог грађанског
поступка на основу усменостя и јавности. А скоро за тим
после редовне Малогоспођинске скупштине у септембру 1859
постави га кнез Милош за попечитеља просвете. У Матиће-
вим белешкама има занимљивих података, из којих севиди,
како је нови министар просвете разложио старом кнезу зе-
маљску потребу да се приступи оснивању српског универ-
ситета, позивљући се у том на пример нове грчке краље-
вине. А стари тавовски јунак лепо се одазвао овој жељи
свога новог министра, и још је рекао: „Јест богме, синко,
можемо ми и боље од Грчке.“ Но политичке неприлике

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 207

као и доцније, не дадоше, да се ова велика просветна MU-
сао изврши тако скоро.

Матић одступи из министарства у марту 1860 године
услед разних тегоба које су му Бод старог кнеза стваране.
Присталицама старе великашке партије пође за руком, да
разним сплеткама задобију утицаја у двору и у најближој
околини кнеза Милоша и престолонаследника Михаила.
Млађе коло људи који дадоше правац догађајима од Св.
Андрејске Скупштине, било је већ у политичкој борби по-
тиснуто с површине и код оба кнеза оклеветано, као да
је заражено тежњама револуционим и да стоји у вези с не-
ким тајним планом, да се на престо Србије доведе један
руска кнез. Стари изнемогли Милош нешто је и поверовао
оваком потворању, па се и повео за овим сплеткама. Он
поче давати маха присталицама великашких партија, опи-
рући се омладинској струји која је тражила уставне ре-
Форме. Он по старости и слабости својој, а навикнут из
ранијег времена на самовласну управу, настави мешати се
у све државне и судске послове, често обилазећи министре
и надлежне одговорне власти.

У то време бавила се у Цариграду нарочита српска
депутација, коју је изаслао кнез Милош, да изради код
Порте, да се изврше одредбе Хатишерифа од 1830 год.
о исељењу Турака из варошвих одељења у местима где су
градови у Србији (*). Влада кнежева старала се, да за време
док се та депутација бавила у Цариграду, не буде са cpi-
ске стране повода каквом незадовољству код Порте, а ma-
рочито се пазило на изразе јавног мишљења и штампе,
Готово сва политичка штампа у Србији била је тада пред-
стављена у службеним Српским Новинама и у једном

(1) У овој депутацији били су одређени: Цветко Рајовић,
Зозаи Ристић и прота Јован Павловић.

208 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

независном листу. Српске Новине имале су уредника no-
стављена кнежевии указом на основи уговора потврђеног у
Државном Савету ("), и могле су се до неке мере кретати
доста самостално у оцењивању појава унутрашње и спољне
политике. У старању за добар успех српске депутације у
Цариграду кнез Милош нареди, да цензуру над Српским
Новинама држи сам министар просвете, Димитрије Матић.
У таквим приликама присталице великашких странава
послуже се сплетком, да узму цензуру из руку Димитрија
Матића и да му положај и поверење код кнеза поткопају,
те скоро за тим да и уредништво Српских Новина добију
у своје руке. Они наговоре пруског конзула Меронија, те
оде кнезу и рекне му, да ће ствар српска у Цариграду
остати без успеха, ако се не спрече неке немиле појаве
у српској штампи у Београду којима се вређа Турска. У
истини није било никаква разлога ни повода за овај корак
заступника једне велике пријатељске силе код кнеза. Цела
ствар ове опомене сводила се на неку засебну малу песма-
pany, у којој се помињаху Призрен и Косово, goje треба
осветити и повратити. Песмарица је, колико се сећам, штам-
пана о трошку приватног лица, а прегледана је од редовног
цензора Косте Бранковића, професора Философије, нити је
министар просвете Матић знао што год о том. Но против-
ници младе слободоумне странке удесе ствар код кнеза, као
да је Матић крив, што је цензура пропустила поменуту пе-
смарицу. У след тога кнез Милош одузе Матићу цензуру
над Српским Новинама и предаде је у руке тадањем
заступнику министра спољних послова Кости Пукићу (°).

(1) Писац ових врста био је тада уредник.

(2 Том приликом кнез Милош позва к себи министрова за-
ступника Цукића и с њим заједно уредника Српских Новина,
па им рече: „Ето, какве ми незгоде задају новине! Нећу више да
ми с тим досађују конзули. Вас двојица одговараћете ми, па 10-
бро гледајте.”

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 209

Овај брзо нађе прилику, те предложи кнезу, да се
промени и уредник „Српских Новина.“ Најближи повод
за ову промену беше један чланак у Новинама, којим се
доказивало, како би потребно и право било, да се према
независном унутрашњем положају Србије уреде узајамни
односи између Србије и Аустрије на основи правичности, и
да се укине изузетно повлашћени положај аустриских по-
давика у Србији са консуларним судством. Овај чланак
обележен је тада у нашем министарству спољних послова
као дирање у аустриске интересе. А кад почетком априла
Српске Новине донеше један чланак о постању и no-
јави цензуре у Јевропи, тада заступник министра про-
свете и цензор „Српских Новина“ затражи, те кнез Ми-
лош одузе уређивање од тадашњега уредника и нарочитим
писмом вареди варошкој управи, да се овај протера у
своје место рођења, по што се чудо, да је намеран покре-
нути нов самосталан лист под називом Народне Ho-
вине. Кад о том дозна кнез Михаило, он изради код
свога оца указ којим је уредник Српских Новина
према уговору повраћен у државну службу, с положајем
какав је раније имао.

Према овим догађајима Димитрије Матић морао се
уклонити са столице министра просвете, по што се већ за-
мерио старом кнезу у след несагласног мишљења о са-
ставу и раду извесне комисије за ново уређене виших
судова. Овим поводом оба министра, просвете и правде,
дадоше оставке, но само Матић би разрешен а министар
правде и даље задржан у служби. У знак кнежевог неза-
довољетва према Матићу влада не хте овоме по закону
вратити његово пређашње место у Великом суду, него је
морао провести с Фамилијом без службе до јесени исте го-
дине. Тек по сирти кнеза Милоша врати се Матић у слу-
жбу на своје место у суду, наредбом кнеза Михаила. Друге

гдасник LXIX. 14

210 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

године (1862) под министарством Илије Гарашанина по-
ставе Матића за главног секретара у Државном Савету.

Од овога времена настаје његов већи књижевни рад,
нарочито на Историји ФилосоФије и на Науци о
васпитању. Критика онога времена дала је повољну
оцену о овим научним делима нашега покојника. У ЕЊИ-
жевном листу Вили (бр. 33 од 1865 год.) г. Алимпије
Васиљевић приказујући овај рад Матићев на ФилосоФској
науци вели, да би појава оваке књиге и у вњижевности
других напредниих народа била лепо примљена, а у вас
још више у садање доба, које је већ готово свуда у Јев-
ропи обележено као доба материјализиа, непогодно за по-
кретање и решавање виших питања наравствене људске
природе. Критачар се радује успеху природних наука, но
ве радује се исеључивости и једностраности којом се оне
крећу и обрађују. Задатак је Историје Философије, вели,
да поваже како се поступно развија свест људска о себи
самој и о оном што је окружава. Књига Матићева писана
је по Швеглеру, она износи новије резултате до којих је
доспела историја ФилосоФије. Права и пајважнија вредност
сваке српске књиге била би, да се по њој могу читаоци
познати са данашњим стањем пауке. Казује примером, како
стари грчки Философ Хераклит одређује вечити ток при-
роде и вечите у њој промене, како Сократ означује вр-
лину (добродетељ) а Аристотело државу. Матић најпре у
кратко карактерише сваку систему, па онда показује њена
основна начела и резултате... А у похвалу његову може
се рећи, да је он у неком смислу прокрчио у нашој EWH-
жевности пут озбиљном научном раду, и створио тако рећи
ФИЛОСОФСКИ језик.“

Но немачка Философија по Хегловом систему није мо-
гла задовољити позитивне научне тежње и потребе људ-
свога духа, тим мање, што је она метафизичким теори-

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 211

јама и замршеним дефиницијама намеравала да послужи
као средство политичким пруским и немачким тежњама за
премоћном владом немачког народног духа и немачке кул-
туре у свету. Цео живот и кретање небројених светова у
васелени по Хегловој Философији намењени би били главно
у службу нашој малој планети и на њој једино у корист
одабраној врсти живих створења, што се зову људски род.
Само се у овом људском роду појављује у васелени идеја
божија у пуном и правом облику, само се у њему огледа
вечита мудрост и намера творца света. Сав исторйски pas-
витак човечанства достчгао би вршак, зенит свој у ђер-
манскпх народа а поглавито у немачком племену, које би
божијим промислом одређено било да наследи римску ца-
ревину и да оствари идеал хришћанске универсалне мо-
нархије, као што је пруској државној мисли намењено,
да пресудно задобије премоћ у немачког народа.

Слабог су одзива налазиле у души Омладине неја-
сне теореме и апстракције у мистичкој я државној Xe-
гловој Философији, којој је мислпо дати више живота и
сјајности берлински Мишеље, професор п пријатељ Матаћев.
Метаеизичке силом серпљене дееаниције о начелу и праиз-
вору света, о Богу и о појави божије идеје међу људима,
о бескрајности простора я времена, о развићу људског
ума п о несамртности душе, о задатку људскога живота у
породаци, племену и држави, — дефиниције које су у нечем
наличиле на оракулске и сколастичке Формуле научника
Средьега века из школе св. Томе од Девина, и које и
саме Хеглове присталице кад што нису разумевале, биле
су сувише мршаве и мртве да далу здраве душевне хране
иладни српским умовима из педесетих и шездесетих година
овога века, када се природне науке са срећном применом
њихових резултата на Људски живот истакоше свуда а OCO-
бито у Инглеској, Францеској и Америци као светлост BO-

14*

212 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

диља у развитку људског друштва и цивилизације. Мало
по мало поста у нас јасно, да судбина појединог човека.
Бао и народа не зависи од неке случајне и тајанствене
више воље или ћуди; но да је ова последак многих Ma-
теријалних и моралних прилика, земљишта, климе, при-
родне околине, вере, владавинског и привредног система,
домаћег и јавног образовања ит. д., и да је све ово по-
следак и стицај ранијих физичких, етнолошких и исторй-
ских узрока и чињеница.

Покојни Матић није се заносио себичним политичким.
идејама Хеглове философије. Он се није дивио угледима
немачке јункерске и апсолутне владавине, ни исеључној
превласти немачког духа у свету. Он је волео високе мо-
ралне и политичке узоре из старе класичке историје, грчке
и римске, према којима је тражио достојне слике и при-
лике из наше новије народне историје, доводећи их у везу
са слободном демократском струјом која покреће јеврол-
сле народе од времена инглеске и Францеске револуције.
С тога је он имао у своје доба велика утицаја на Омла-
дину, која је у 1848 и 1849 год. одушевљено пратила ње-
гова предавања. Она му је сиипатије своје сачувала и до
познијих дана, када је општим сагласјем, од стране бео-
градског омладинског и општинског одбора био лочаство-
ван, те је о Преображењу 1867 године први поздравио
омладинске изасланике из свију српских крајева и отво-
рво њихов збор, који се састао у Београду.

Велики успех природних наука у најновије доба није
остао без утицаја и на правац књижевног рада у нашега
непрежаљеног покојника, особито у његовим последњим
огледима на Науци о васпитању. И њему је сад било
јасно, да су Буда, Мојсије и Христос бвли највећи про-
роци и творци светских релитија; а Коперник, Галилеј,
Њутон и Дарвин највећи научници новога века.

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 213

Каква голема разлика у ревултату на пр. између
инглеске материјалистичке философије још из друге поло-
вине 17 века, и немачке идеалистичке философије из друге
половине 18 и прве половине 19 века. Тамо Хобес истина
покушава, да на основи практичне и природне ФилосоФије
оправда потребу и корист апсолутне владавине. Но ону
исто доба проповеда, да је задатак философије, да пред-
види последак извесних узрока и догађаја и да се њим
послужи за потребе живота. Он је јасно доказао, да еи-
ЛосоФи и богослови не знају готово ништа без знања при-
родних наука. Он је прави последник знаменитог оснивача,
индуктивне методе, Бэкона, и њихов заједнички утицај пот-
крепљен доцније ФилосоФијом слободоумног Лока и прона-
ласкои великог математичара Њутона, допринео је много
да се живот и развитак инглеског нарсда покрене нагло
практичним добитцима, унапређењу народног материјалног
благостања, чувајући при том вековима освећене основе
државног реда, побожности и добрих вародних обичаја.
Бакон и Декарт још порицаху Коперников сунчани систем,
а Хобес му признаје пуну важност и истину. Због несрећа
и ратова које доносе разне вере у међусобном раздору и
трвењу, Хобес брани једну државну веру, а ФилосоФију
оенива на природном разуму. Он брани начела апсолутне
иовархије, но оснива државу као и Русо на начелу уза-
јамног уговора, и не признаје право разлике између друш-
твених и грађанских сталежа. |

За њим долази знаменити Филосое Џон Локе, који
својим списом о људском сазнању пресудно обрће победу
на страну позитивне природне методе. Још и данас има
у Немачкој тако названих философа, који у својој уобра-
женој метаФизичкој научености пишу простраве расправе
© стварању логичних појмова, и при том се хвале да то
чине на основи тачног проматрања унутрашњих осећања,

214 СВЕЧАНИ СКУП СРИСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

а овамо и не мисле, да се на деци у њиховим собама и
код дивљака могу сваки час видети и чути прве појаве и
знаци, Како се стварају првобитни појмови и Како се из
њих мисли развијају (“). Лове доказује, како нам најпре
чула саопштавају извесне просте идеје, гласове, боје итд.
Нашем осећању придружује се унутрашње опажање (ре-
флексија), и то су вели, једини прозори, којима се расве-
тљава помрчина необразованог разума. Овим тврђењем до-
бише сад значаја и старе Аристотелове поставке, које веле,
да је душа првобитно чисто празно поље (tabula тава),
те да се ни у духу не може јавити ништа, што није пре
било у нашим чулима. Локе је с успехом писао о веро-
законској и политичкој трпељивости, о васпитању, о
влади и о разумном Хришћанству. Он је много
помогао, да ухвати у Инглеској корена слободно искази-
вање мисли и уверења у верозаконским, научним и поли-
тичњим стварима. Ови ивглески прваци Философи из 17
века имали су велива утицаја на развитак слободоумних
Францеских научника у 18 веку, познатих под називом
Енциклопедиста, који су радили да све гране људ-
скота знања обраде.и према најновијим резултатима науке
прикажу народу у лаком, свима доступном облику.

У Немачкој тек пола века доцније осваја земљиште
позитивна Философија, и немачки велики поете-ФилосоФфи
Шилер и Гете, први идеалиста а други више реалиста, у
својим идејама о свету, о Богу, о историји и судбини на-
рода одмичу далеко пред теоријама званичних државних
Философа из Хеглове школе. Зна се да је јот Гете назрео
велико начело природног постања и потпуног развића ва-
`елене, које је за тим Француз Ламарк засебно обрађи-
вао, а после га славни Дарвин у појединостима извео и

() Friedrich Lange, Geschichte des Materialism“s, I. 269.

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 9 |

сл

потврдио најјаснијим доказима из целокупног биљног и
животињевог света. Но Хегло и његови ученици били су
још неприступни за ове епохалне појаве. Они су изостали
не само иза Кантове „Критике чистог ума“ и иза Шпино-
зине пантеистичке Философије, но у извесном смислу остали
су за 2000 година назад иза атомистичке школе старога
грчког „веселог“ философа Демокрита, који је још тада
учио, да ништа не бива случајно, но све има свога узрока,
своје нужности, и да небројени светови постају и нестају
један поред другога, и један за другим. Велики Аристо-
телев ум са својом Формалном лофиком и дедуктивном ме-
тодом мислио је да обори Демокритов систем атомистике,
доказујући погрешно, да осим овога нашега собом ограђе-
ног света нема других светова. Но новија наука потвр-
дила је Демовритову мисао.

У уводу својој Историји ФилосоФије Матић држећи
се Хеглове школе, одређује задатак Философији, да проу-
чава, „каво стоји човек према свету (субјекат према oô-
јекту), мишљење према бићу. Истинита Философија, вели,
доводи то двоје, што се показује као противно, општем
основу. Тај је основ божанска идеја, апсолутна мисао која
је уједно биће... Ума је посао да се позна то једин-
ство. Историја Философије показаће која је система то по-
стигла .... Грчка Философија још није дошла до тога, да
увиди да вма оне противности (3) између човека и
света, између мисли и бића... Тек у Философији средњег
века (у сколастичко} богословији) сазнало се за оно од-
вајање... Картезије исказао је поуздање, да се мишље-
њем може сазнати истина; НО почем он цео обим вере
на страну оставља, то је његова Философија могла доћи до
неке извесности, али још није постигла истину. Картезију на
супрот стоји Шпиноза са својом науком о дејствителности
(реализму) и самосталној суштини (апсолутна супстанција),

216 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШГВА

а то све излази у пантеизам. Кенигебершкя Философ Кант
стаје у средину између тих противности емпиризма и мета-
Физике; он не ограничава истину ни на ум ни на веру,
но завршује истине разума у вери, а из вере изводи по-
Јаве ума... Метафизика ума изиирује (#) те обе стране,
почем је код Kanta и Фихтеа то изравнање падало више
на страну човека (субуевта), а код Шелинга на страну
објевта, и тек је Хе"ло нашао и показао подједнаку меру
за обе стране... Ови идејализми тиме се разликују један
‘од другога, што у колико је који већма успео у развитку
мудрујућег (Философског) духа, у толико се у његовој
системи умни свет чистије показује као апсолутна иманен-
ција, као потпуно јединство бића и мисли, као сродство
Бога и човека“...

Из овога се види, да је Матић у раније доба био
мишљења, да је Хеглов идеалистички и апсолутни систем
философије погодио најбољи метод за истраживање истине.
Но одмах за тим, говорећи о појму историје ФилосоФије,
„он се у неколико CÂM исправља, изјављујући да је Фило-
„соФаји предмет исто оно, што и другим емпириским нау-
"вама: створ и поредак света, склоп и радња човечијег
"тела, имовина, право и држава, — све то спада у Фило-
„софију, и она се од њих. вели, разликује само по методу,
по начину проучавања. Даље замера Хеглу, што је казао,
да системе ФилосоФије у историји иду једна за другом
онако, Бао што иду категорије у системи лођике, и што
је своје начело нужности претерао тако, да се њим пони-
штава слобода људског рада. При свему том Матић, завр-
шујући своју Историју Философије с Хеглои без критике
и без погледа на најновије успехе природних наука и по-
‘зитивне Философске школо оставио је празнину, која се не
Aâ прескочити. — И câu Еликур у Грчкој и Лукреције
у Риму сгајаху ближе новијој позитивној науци, него Хе-

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 917

гло и његова идеалистичка школа. Још Хипарх у Алексан-
дрији био је оснивач индуктивне методе, Бојом се при-
родне науке а особито астрономија развише у новије доба
до висине, која се једва могла слутити. А Фихтеов суб-
јективни идеализам, Шелингов објективни (трансцендентни)
с периодом божијег откровења, и Хеглов апсолутни идеа-
лизаи с његовом дијалектикои и метаФизикои(“) уносили
су у науку више забуне и дангубе, него светлости и пра:
вог ФилосоФског духа.

Рад покојног Димитрија Матића на Историји Фило-
совије пробудио је на сваки начин већу вољу и утакмицу
код омладине и књижевника за расправљања научних пи-
тања ове врсте. Ово се нарочито потврдило занимљивим
ФилосоФским радовима и критикама неколицине виђених
учених људи, Бао што су били професори Велике Школе
Алнипије Васиљевић и Милан Кујунџић, чије су полемичне
и научне публикације праћене необичном пажњом.

ҮІ.

О књигама Матићеве Науке о васпитању кри-
тика онога времена такође лепо се одазвала. Школски
Лист у Сомбору под уредништвом вреднога Николе Ву-
кићевића (бр. 37 од 1866 тод.) a по њему и новосадска
Даница донеше приказе, у којима читамо ове врсте:

„Вреня радин на пољу наше књижевности, г. Дими-
трије Матић започео је на свет издавати своје опширно
дело „Наука о васпитању.“ Можеио нашем народу
честитати, што је ову ваљану Ењигу добио, и желимо од
свег срца г. писцу здравља и воље, да што пре ово за-

митино

(ћу Georg Wilhelm Friedrich Hegel, Encyclopedie der philoso-
phischen Wissenschaften, Heidelberg 1830.

218 СВЕЧАНИ СКУП СРИСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

почето дело које је код нас у новије доба прво у ово-
стручној литератури, продужи и на благо српскога народа
доврши.“

Особитом хвалом наглашује се даље у овом приказу,
што је писац врло згодно у свој рад унео поглед на исто-
рију образовања у словенских народа и Срба, и што је
у том правцу дао велика значаја народним песмама и по-
словицама. На крају се исказује уверење о потреби, да
се народна настава руководи у духу Јеванђеља и Цркве
православне, јер је то очувало наш народ у прошлости,
као што су се и напредне државе Швајцарска, Инглеека,
Немачка и Америка развиле помоћу дубоке побожности и
моралности у породици, у грађанском друштву и држави.
И на завршетку препоручује се Србији Сомборска учитељ-
ска школа, да се за први мах тамо спреме неколицина
младића за учитеље примерних народних школа у Србији.

Науку о васпитању поделио је Матић на три књиге:
І, Преглед историје васпитања; II, Васпитање мале деце
и ПІ, Васпитање одрасле деце и омладине. Ове три књиге
изишле су на свет од 1866 — 1868 године, а последња је
прештампана из подлиска Српских Новина, када ја Матић
за владе намесништва младолетног кнеза Милана био ми-
нистар просвете. У првој књизи разлажу се лаким п крат-
ким начином главне мисли и начела, којима се руководила
народна и школска настава у старих источних држава, ү
Грка и Римљана, у ђерманских и латинских народа Сред-
њега века, па и у Словена, а најпосле и у новијих Ap-
жава Јевропе и Америке. Настава и народно образовање
у источних народа обележено је површно и летимице; зна-
чај и обилатост старе источне образованости још су слабо
били познати на западу и немачким писцима, којима се
Матић користио. Индйска (санскритска) књижевност тек
што беше Инглезима отворила приступ у своју старину.

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 219

Египтологија п Асириологија једва тек показиваху трага
засебних исторӣских грана. Китајци, Феничани и Iepen-
јави само су мимогред обележени. Но за чудо, Арављани
нису ни споменути, а зна се да су они за време бујнога
развитва своје политичке моћи и своје богате научне и
привредне образованости у источном и западном калиФату
достигли толики ступањ, да су Византија и Рим, Италија,
Францеска и Инглеска, па и Ђерманија и Русија у овом
погледу много од Арављана позајмили. Но у толико више
Матић се трудио, да српским читаоцима прикаже у скром-
ном размеру главне црте из историје васпитања и наставе
у новијих и јевропских хришћанских народа из времена,
реформације и Францеске револуције, а дате су и неке црте
из историје народног образовања у Срба Средњега века.
Ради боље оцене духа и правца у ком је Матић писао
ово дело, слободан сам навести овде из њега нека важ-
нија места,

„Држим, вели у предговору, да се не може поуздано
и озбиљски радити на чему, доб не знамо, како су о том
мислили они који су пре нас живели, и до каквих су pe-
зултата дошли... Бринемо се о деци да су здрава, и
иислиио да смо тиме учинили све што треба. Но не мања
је брига и о томе да децу добро васпитамо.. Јер оно
чему се деца науче у првом добу, онако је као оно за-
пис у вори каквог дрвета, који траје док је и дрвета...
Децу треба непрестано и озбиљски .поучавати. .. а особито
да покребемо у њима вољу к раду, истини и свакој чести-
тости; да их навркавамо на поштен, прост и радни жи-
вот, па да им још из малена омрзне лаж, лењост, раскош
и разметање, та несрећа која читаве породице баца у Haj-
веће зло.“

Лепо и језгровито, колико се могло на одмерном
простору ове вњиге, описао је Матић како је било вас-

220 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

питање деце и образовање омладине у Шпартанаца и Ати-
њана. По што је означио разлику у народном васпитању
између дорӣског и јонског племена, вели: Свази Шпар-
танац припадао је држави, а држава је све своје синове
васпитавала за своју цељ. Ова највиша цељ морала је бити,
да се развија телесна снага, издржљивост, лична храброст,
неустрашивост и родољубље које води самопрегоревању....
У Шпарта је ne» свију установа била општа слобода EO-
јој је сваки појединац морао жртвовати своју слободу и
своју личност. У Атини је било са свим на против. Овде
је слобода државе била само средство и јемство личној
слободи. По што је живо обележио Сократову борбу mpo-
тиву Софиста, који су омладину кварили, прелази на Пла-
тона и Аристотела, Боји се слажу у томе, да васпитање
треба да буде посао државе, и за све грађане општа и
јавна ствар. Плато је више за строгу шпартанску, ари-
стократеку систему јавног васпитања, а Аристотело је за
слободну атинску демократску систему, по којој се у Bac-
питању оставља доста поља самосталном утицају породице
и појединих људи.

Говорећи о Римљанима вели, да је крајња цељ Bac-
питању у њих била, да се буди војнички дух, да се pas-
вија грађанско право удружено са републиканском љубављу
ка слободи. А прилике којима се томе ишло, биле су: вера,
законодавство, породица и школа... Доцније, свака по-
беда републике над спољнии непријатељима хранила је
унутрашње зло; и што се више чинило да Pam иатери-
јално я душевно добија од подјариљених народа, у толико
је више поткопавао своје старо, чврсто републиканско CTA-
ниште. Особито Грчка amasa је у том погледу мало по
мало разоравајући утицај у Риму.

Но што је у кратким цртама показао значај хришћан-
ског васпитања у ђерманских народа, говори. пясац о BAC-

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 921

питању у Срба и нарочито у слободној Дубровачкој pe-
публици, где у пространијем погледу и лепим распоредом
изводи слике домаћег и јавног, младићског и женског обра-
зовања. У васпитању женском, вели, владала су у Дубров-
чана два начела: једно хришћанске моралности, а друго.
домаће економије, и ово је био темељ моралне и өконои-
ске величине Дубровчана. Нек жена буде побожна и добра
у опште, за тим нок» буде верна љуба, ваљана и разумна
мати и штедљива домаћица. Тако су мислили стари Ay-
бровчани, тако још мисле и многи садашњи. Они нису чи--
пили од својих кћери, као што је данас обичај, само Ha-
вићене лутке.... Још је лепше приказана ретка црта
дубровачеот друштвеног живота, што су код њих прости.
младићи, ђетићи и ђевојке налазили у властеоскии кућама
не само добру службу и привреду но и лепо радничк",.
трговачко и хришћанско српско васпитање.

Из доба реформације (у Немаца и Чеха) и револу-
ције (у Инглеза и Францеза) показана су у овој Матиће-
вој књизи верно најважнија начела народног васпитања,
и најугледнија имена људи који су начела проповедали A
у живот уводили. Лутер и Амос Коменски, Бакон и Mou-
тењ, Лове и Русо, Базедов и Песталоције сјајне су звезде
на догледу историје народне наставе у новије доба, и
чине потпун прелом у идејама о задатку, основи, методу
и средствима домаћег и јавног образовања омладине. Стари
Фориалистачки и сколастички начин образовања губи се
све више, а хватају корена начела великих Философа пе-
дагога, који се у развијању дечијег и младићевог духа
служе простом природном методом поступности и очиглед-
ности, слободне саморадње и развијања карактерности.
Овим се још не завршује епоха стварања педагошке на-
уке, која ће у вези са психологијом а на основи природ-
них наука мало но мало дати нов облик народној и људској.

229 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

образованости. Али се већ на догледу ове понајважније
гране људског знања крупним и сјајним цртама јављају
имена великих умова Спенсера, Александра Бена, Берте-
лоза, Бреала, Вундта и других.

Нека нам је слободно, да прикажемо још неке мисли
из треће Матићеве књиге о васпитању. У чланку о оба-
везној настави упоређујући јавну наставу у Србији са на-
стовом у Немачкој, Норвешкој, Швајцарској и Сједињеним
Северо-америчкам државама каже, KAKO је један јевропски
путник походио једну америчку школу в у њој чуо уче-
ника, који је одушевљеним гласом изговорио у славу своје
отаџбиве ове значајне речи: |

„Ми смо још у детињству, а већ смо први народ на
свету. Ко је јунак последњег века, највећи и најбољи при-
јатељ своје земље и слободе? Свет вели: То је Ђорђе
Вашингтон, Американац. Ко је највећи физичар? Франклин
Америкамац. Који су велики изобретачи у примени при-
родних наука? Витнеј, Фултон (изобретач параброда),
Море (изобретач електричног телеграфа), Едисон и т. д.
Наша је будућност. Пре него што се наврши овај век,
нас be бити сто мидијуна. Па шта ће пред слободном Axe-
риком подјармљена и подељена Јевропа?“ ...

Доиста, значајно упоређење, а и нова српска држава
тек је за небих тридесет година млађа од савезне северо-
америчке републике.

Говорећи о положају учитеља наших основних школа
према држави и општани Матић важе, како би требало
живо постарати се за образовање тих учитеља у стручним
педагошким школама, и помиње, да се у нашем министар-
ству просвете валази израђен један предлог за такву школу
још од 1860 године. И тек је њему намењено било, да
после десет година дошав на министарску столицу уведе
и овај предлог у живот. Народна је школа, вели, посред“

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 993

нида између науке и живота, између учених људи и масе
народа. Народне школе треба да су према природи и по-
треби становника уређене и народним духом задахнуте.
У варошкии школама поред наука за опште образовање
треба деца да науче нешто заната и трговине, а у сео-
ским школама пољску привреду, сточарство и домаћу при-
вреду. Ни пошто не смемо пренебрећи ни телесно вежбање
омладине по школама и по разним занатима. И војена
вежбања крепе снагу и добро иду са гимнастиком. Без
тога лишавали би отаџбину наде, да ће имати крепких
бранилаца у часу опасности. Уједно при том заједничком
вежбању тела млад човек учи се поретку и послушности
према законима, и поштовању према земаљекии установама.
У женском образовању нека је прво правило, да се све
што се учи, може очима видети и да се при учењу бира
оно што ће у кући требати, а поред тога да се девојке
поучавају моралу и вери. Апстрактне системе нису за жен-
ске школе. Девојке не треба искључити из лепог сада наше
народне појезије. Снага и дубина верозаконског осећања
најбоља је одбрана жени, да (се сачува од чуствевих за-
блуда и да не падне у сујетну спољашњост. Исто је тако од
важности, да се у девојци гаје друга весела а невина осе-
ћања живота. Кад је она весела, то загрева као сунце целу
Ehr... Песион, цртањем и сликама најбоље се исказују уву-
трашња осећања, која душу уздижу у више духовне сфере.

Даље писац говори о занатлискви и трговачким MEO-
лама. о псљеко-прявреднви и војенни школама у нас E у
других напреднијих народа, Фравцгза, Ненаца, Руса и 1р.
показујући њихово уређење, наставне планове и програиг;
за тим о недељния в продужнии. трговачких я запатлйскии
школзиа и реалкаиа, наглашујуЬя какви су у вас до тога
вреигва чвњени у TON правцу покушаји и како се EBOTE
окружн- E ср-сЕ- вароши јављају. траж"ћв овакве школ:.

224 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

Говорећи о вишии женскии школама писац разлаже ближа
вачела женског образовања. Ради смо, вели, да своје си-
нове у слободи васпитамо за ваљане људе; а да ли се
старамо, да у кући и школи васпитамо и будуће матере:
У оцу треба дете да гледа представника свега онога што
је истинито (и мудро), а у матери представницу свега што
је лепо и добро. Слика драге поштоване матере свуда
прати сина и кћер као анђео хранитељ.

У члавку о гиивазӣској настави писац вели, да THM-
назија одређујући свој задатак не сме сметати с ума, да
је она као средњи део народне школе расадни орган за
подилађивање државе, треба да особину ученика развије
духовном снагом народа. За старе класичке језике вели,
да латинсви треба код нас учити у гимназији, а грчки у
Великој школи. За живе стране језике тражи, да се бар
један, немачки или Францески, научи добро у гимназији.
Препоручује испите зрелости и наглашује потребу проее-
сорских испита, који су у Немачкој уведени од неколико
десетина година раније, а у Аустрији после револуције од
1848 године. И у нас још раније тражени су проФесор-
ски испити, а неки кандидати полагали су испите пред
школскои Бомисијом. Наравно, за овако спремне профе-
соре треба и већа пажња и боља награда од државне
стране. Само добри учитељи и професори могу учинити,
да су гимназије добре. Ваљан човек на свом месту вреди
више но сва школска уређења.

Болико се Матић у свом делу о народној настави
приближио најновијем ступњу науке, и колико се на овои
пољу отео од извесних стега Шелиновог и Хегловог ме-
тасизичког система: види се по начелима која истиче за
методику у народној настави. Закон је у развитку духа
полазити од проматрања к појму, од осећања разумевању,
од разумевања умовању, од појединога и особеног општему

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 925

и целини. Основни је и природни метод у настави најпре
анализа, разлагање и познавање појединах чињеница,
појединих појава живота; па онда синтеза, склапање и
прикупљање доказа и појава, суд и закључак о целини,
о општим законима природе.

Описујући младића здрава, крепка, добро и правилно
образована Матић и нехотице приказује слику идеална,
иладића из Русовљева Емила. И тело и дух му је у нај-
лепшем цвету. Све у њему тбжи Ерајњем савршенству. На
челу младића види се да осећа своју мушку снагу. Дух
иу се пробудио те полеће високо, и бори се за слободу
иншљења и воље. Младић је обузет племенитим тежњама,
које ретко прелазе у живот, него постају идеали. Ови
идеали обично баве се око слободе, јунаштва и љубави.
Они су тим чистији и величанственији, што су ово мла-
auha били савршенији облици. Тада ће идеја слободе у
уладића покренути мржњу према моралном и политичком
ропству, и одушевити га да жртвује имање и живот за
отаџбину, за истину и правду. Образовање младих грађана,
наставља писац, треба да је у духу народном, према земаљ-
сени обичајима и установама. Већ и по томе види се, од
коликог је утицаја начин земаљске владе на васпитање мла-
дића. Друкчије се васпитава грађанин у слободним уставним
државама, а друкчије поданик у неуставним земљама, где
све зависи од воље онога, Боји неограничено управља. У
таким државама и народно васпитање носи на себи печат
самовољне владе, а школске установе иду обично на то, да
човека од раног детињства привикну на притисак, како би
после “то мање осећао; или ако би и осећао, бар да не
ноже имати смелости и снаге, да своје окове кида...(")

(5) О средњој, класичкој и реалној настави у новије доба врдо
је значајно и поучно дело Францеског писца Раула Фрарија, под на-
словом Га question ди Latin, par Raoul Егагу, Ш-ёте édition,

гласник LXIX. 15

226 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

На завршетку. означује писац свеучилште (унн-
верситет) као носиоца животне науке и научног живота,
где су здружене наука и уметност, истина и лепота и где
се наука подиже из обима истраживања до јасвог NOCHA-
трања, а посматрању се даје дубина мисли, како би мла-
дић теорискя и практички доспео до висине савршеног
посматрања света. Неизмеран је, вели, утицај свеучилишта
како на поједине ученике, таво и на целу народну про-
свету. Оно је права духовна мати... Никоји само-

Paris. Librairie Léopold Cert. Оно је већ преведено на немачки и
мађарски језик. Подитички и просветни задатци српског народа по-
сле нашег пораза на Сливници доста су слични са задатцима и по-
ложа]ем Францеског народа после пораза код Седана.

Мишел Бреал први је још 1872 год. скренуо озбиљну пажњу
владе и народа на недостатке и празнине у Францеској нарочито
средњој настави у поређењу с немачком наставом. А Раул Фрари
у поменутој својој књизи с погіедом Философа и државника вели:
«Нашем народу дужни смо казати истину, и никаква друга дуж-
ност није светија ни преча од ове (о јавној настави)... Демо-
кратија нема свагда јасно осећање својих потреба и интереса; она
час руши слепо установс. које је затекла, а час мисзи само како
Бе се у њима наместити и не мењајући их... Нека се порез по-
већа, ако ће се тим умножити производна народна снага. Но шта
ћемо, ако се тим ова снага смањује. ако се (у нашим школама)
с великим трошком спремају гомиле беспосличара и надрикњига.
Шта ћемо, ако се под образином демократског напретка угледамо
све више на Китај?.. Опадање народне снаге на буди којем пољу
живота у садање доба постаје опасност и узрок разним несрећама.
Границе и царинарнице не могу нас заклопити од последица на-
ших будалаштина ... Питања о народној настави нису више само
књижевна питања, она се тичу целокупне будућности и живота
народног ... Па и само материјално благостање Францеске зависи
знатним дблом од правца, који се даје средње-школској и стручној
настави... Све се друго може лакше наћи, само не добар учитељ.
Револуција могла је и међу наредницима наћи ђенерале, но није
могла наћи професоре међу неписменим људима. С тога је бида и
немоћна да попуни оно што је порушила. Може се нагнати судија
да врши рђав закон, но не може се човек нагнати да учи друге
ономе што сам не зна.» —

Ову важну књигу требало би да набаве све библиотеке сред-
њих школа, а добро би било и превести је на српски.

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 997

сталан народ не треба да буде без свога све-
училишта. да тим писац помиње, како је он опширно
расправљао о овом питању у „Српским Новинама“ од 1859
године, кад се код нас поводом захтевања Св. Андрејске
скупштине почело радити о новом уређењу свију земаљских
школа, па је реч поведена и о установљењу српског све-
училишта. Том приликом један нарочити Одбор израдио
је пројекат за све школе. Помиње берлински унивеситет
који је установљен у почетку овога века, када је Прусија
у 1506 години онако јако поражена била од Францеског
цара Наполеона І. Тада је пруски краљ Виљем ПІ казао,
да држава мора умном снагом да накнади оно што је Ma-
теријално изгубила, и установио је университет, који брзо
поста главно средиште образовњу целога немачког народа.
Тај дух у ком је основан берлински университет, то је
увиверситетески дух деветнаестог века, који је све што је
велико и генијално у немачком народу сјединио. Овај дух
још је Шлајермахер у 1808 години лепо обележио и ре-
као, да се Философијом отвара поглед у оба велика поља
живота: природе и историје. Но и недостатци, који су
тада обележени, још постоје на университетима, где неки
професори читају из рукописа и диктирају ђацима, као да
нема штаипе и где још нема свуда катедре за педагогију.
На послетку о наоружању народа и народној војеци вели:
Кад народ има оружје у руди, па је кадар своју отаџ-
бину, своја права и слободу бранити од сваке напасти, то
јако буди свест и појачава патриотска осећања у сваком
појединцу и у целом народу.

У Матићевом Прегледу историје васпитања
опажају се празнине, које су обележје времена у ком је
писао, и обележје Филосоеског система и школе којих се

15%

998 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

у свом раду држао. Образовање у народа на првобитном
природном ступњу једва је додирнуто, а оно даје новијој
науци обилате грађе за упоредно проматрање зачетака
и поступног развијања сваке особне и народне Бултуре.
Да оставиио на страну јужно-индӣска и полинеска острва,
где се и данас могу из ближе проучавати породични оби-
чаји, вера и друштвене установе у полудивљих племена.
Но колике занимљиве поуке и за културну историју рода
људског значајне појаве налазимо у животу старих народа
_у Мехику и Перуанској, где се од векова развила до Be-
кле самоникла образованост и држава у најнапреднијих
староседелаца на великом западном континенту, које је
амерички историчар Прескот онако верно описао.

Исто тако у делу нашега писца дат је сувише скучен
простор историји наставе и васпитања у источних народа,
Мисираца, Јевреја, Феничана, Асираца и Калдејаца, Mep-
сијанаца, Индијанаца и Китајаца, па и самих старих вла-
сичких народа Јевропе, Грка и Римљана (°). Даље mero-
рија средњевековног хришћанског и манастирског образовања.
доста је површно и летимице обележена. Утицај Картезијеве
Философије и прелом идеја у погледу народне наставе од
времена сранцеске револуције нису довољно ни проматрани.
Декарт, истина, у обичним списима о педагогији не помиње
се као представник какве нове и нарочите системе васпи-
тања. Но извесно он је својом Философском методом изнео
неколика нова начела у науци о васпитању, Која су те-
чајем времена добила потврду. Описујући из ближе начин,
којим се он сём у младости школовао, Декарт признаје,

(|) Чланак о народима на првобитном ступњу образованости
запрема једва један лист, чланци о источним народима укупно AC-
сет страна, а о Грцима и Римљанима свега 24 стране. А на пр.
у немачког писца др. Карла Шмита Geschichte der Erziehung
(по изворима) сам одељак о првобитним народима запрема 38 стр.
на великом кварту, а о источним народима више од 150 страна.

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 999

како је с великим трудом радио да се користи Бласичким
и научним штудијама у једном од првих виших школа у
Францеској. Па кад је свршио и добио диплом научника,
тек овда видео је, Како је у забуни с многим сумњама и
заблудама, те да од свега његова школовања (по језуитском
Фориалистичком систему) не може бити друге користи, осии
што сад боље види своје незнање. Он не одобрава много
проучавање старих писаца, осим колико је потребно да се
разумеју, јер, вели, то је налик на много путовање по стра-
ним земљама, а ко иного путује по страним земљама, слабо
познаје своју отаџбину. Он још тврди, да је у настави
главна ствар метода, Бојом се руководе и развијају при-
родне моћи и особине младића. Прво је у њега правило,
да се ништа не прима као истина, док се потпуно ве са-
зна и не разуме. Он је одбацио стару рутину, навику и
механизам у настави; он је осудио правно учење на па-
жет, а узимао у помоћ природне и практичне начине KO”
јима се изазивље пажња и проматрање, којима се буди
разум и јављају плодне идеје (').

Исто је тако осетна празнина, кад се у историји јавне
ваставе обилазе знаменита начела и просветне установе ве-
лике Францеске револуције. Мирабовљеве мисли и Таљера-
нови предлози за време уставотворне скупштине (1789 до
1791) нагласише међу првим дужностима државе и грађана
разумно и према начелима науке и морала уређено бесплатно
основно и више образовање омладине, која би се у грађанском
животу одушевљала тековинама револуције и прогласа људ-
ских права, начелима слободе и једнакости. Нови слободни
устав државни, вели Таљеран у извештају о свом предлогу
о просветним реформама, остао би иртво слово, ако га не би
подесна и разумна настава оживела и унела у душу народву.

(8) Gabriel Compayré, Histoire де la Pédagogie. Ш-ете
Ed. 157

230 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

Још су важније идеје и дела која остави за собом ре-
публиканац Кондорсе, коме народна скупштина беше пове-
рила да организује и у живот уведе општу народну и на-
учну наставу у Францеској. Анархија или деспотизам, вели
овај славни борац за народна права и слободе, то је суд-
бина народа, који су добили слободу а остали су непросве-
ћени. Добра настава и образовање јесу оруђа слободе и јед-
накости, а уједно и прави су извор јавне наравствености
и људског напретка. Кондорсе саставио је опширан план за
преображај јавне наставе, којом обухвата основну и средњу,
стручну и техничку, као и вишу научну наставу, па и жен-
ско образовање, а цео предлог и дело његово само је огле-
дало његове племените душе, која се у полету за идејалима,
слободе и једнакости пење до самих небеских висина. Тек
његовом срећнијем последнику Лаканалу било је суђено, да
поднесе великој народној скупштини (Конвенту) предлог за
реформу свију школа у Францеској, израђен у споразуму са
посланицима Донуом и Сијесом. Наставни план овога пред-
лота обухва целу јавну основну средњу и вишу наставу у
погледу умном, Физичкох, моралном и индустриском. Робес-
пијеров власнички и диктаторски дух није допустио, да се
тада Лаканалове просветне намере приме у народној скуп-
mrana. Но после пропасти Робесии]ереве Лаканалов пред-
лог опет се истакне на дневни ред и скупштина га после
дужега бурног претреса одобри и прогласи као закон (го-
дине ПІ, 29 студена — 17 новембра 1794).

Главна заслуга Лаканалове реформе била је у томе,
што је он покренуо у велико да се за основне школе
напишу и штампају подесне књиге и читанке, и да се
оснују окружне учитељске школе, а у Паризу централна
учитељска школа (Ecole normale), у којој су одређени
били за професоре први Францески научници тога времена
по струкама философије и педагогије, књижевности, исто-

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 931

рије и природних наука. У први мах примљени су били
у ову централну школу у знатном броју ученици из целе
Францеске, а они су после свршених течаја имали по ору-
зима да раде у учитељским школама, и да спремају учи-
Tebe за народне основне школе. Народна скупштина пође
даље и реформом наставе обухвати средње и више школе,
основа политехнику (централну школу јавних грађевина),
консерваторију уметности и заната, војну академију итд.
Но Лаканалово дело оста на пб пута. Обласне учитељске
школе не могоше се увести у живот, и све наставне и про-
светне установе бише потиснуте натраг, услед политичког
устука који узе мах са опадањем слободног републиканског
духа од 1794 године. Скоро за тим Наполеон збриса го-
тово све трагове просветних установа из времена репу-
блике (*). Но захвално потомство у садашњем нараштају
треће републике у Францеској сетило се великог учитеља
и рееорматора Лаканала, и подигло му споменик у његову
несту рођења. А најдостојније споменике њему и свим зна-
ненитим људима по струци основне и више наставе подиже
у својој земљи садања Францеска, огромним средствима и
и жртвама којима распростире обилато и обема рукама по
народу општу просвету в стручну научну и уметничку обра-
зованост, тако, да се сада за неких 18 година од постања
треће републике привредело у том погледу више него ра-
није за један и два века.

У прегледу науке о јавној настави и васпитању жен-
скиња вредно је поменути имена и неких женских педагош-
ких писаца, као што беху у Францеској госпође Кампано-
вица, Решизатовица, Гизотовица и Некерова од Сосира.
Но најважније су у последње доба појаве знаменитих HH-
глеских писаца-өвлософа, Херберта Спенсера и Алексан-

{8

Gabriel Сотрауге. Histoire де la Pedagogie. 332 — 316.

232 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

дра Бена, који саа покушавају да на позитивним психолош-
ким основама одреде научна начела и практичне методе за
нижу и вишу наставу (') Спенсер доказује, да се стална ne-
дагошка начела и правила не могу одредити пре, док се
појаве и закони уинога ризвића не изведу на чисто. Педа-
гошка наука треба ла се управља идејом поступна развића
свакога појединца па и целог рода, а то је природним ра-
стењем и развијањем корак по корак, од најмањих зачетака
до потпуне снаге, при чему се мало по мало буде и јављају
на свет и оне подобности и особине духа и ума људског,
које су биле у природи појединца притајане, и зову се сад
несвесне душевне моћи.

Спенсер оснива разуман систем педагогије на једној
моралној и другој пеихолошкој поставци, другим речима,
на задатку живота и на познавању људских особина (моћи)
и закона којима се оне управљају, а то значи ближе пи-
тање о циљу и питање о средствима образовања. Дух Спен-
серове педагошке науке значајно је обрнут практичким
тежњама живота. По вористима (моралним и материјал-
ним) и срећи које доносе животу, мере се и одређују знања
која треба узети у наставу омладине. Но ова срећа ра-
зуме се у најширем и племенитом значају. У том погледу
долази на прво место старање о телесном развитку и
здрављу, о чему говорећи инглески ФилосоФ разастире Haj-
лепша и најчистија зрна бисера из Физиолошке и пеихо-
лошке науке са хигијеном. За тим као други задатак на-
ставе означује старање и спрему за професионалну тековинј
потребних добара за живот. У трећем реду јављају се
жеље и дужности за оснивање и одржање породице и по-
томства. У четвртом, друштвени и политички живот. У ne-

(5) Herbert Spencer, Education intellectuelle, morale et phy-
sique. Londres #861. Paris, Germer Baillière. — Alexander Bain,
Erziehung als Wissenschaft. Autorisirte Ausgabe. Leipzig, Brockhaus.

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 233

том на послетку завршује се и крунише јавна настава есте-
тичким образовањем духа, које се добија проучавањем књи-
жевности и уметности у часовима слободним од брига и по-
слова за свакидашьи живот и опстанак. Веома је значајно,
што се овај чувени инглески Философ у послетку своје на-
уке о настави враћа чистим угледима природе, као што
су чинили Русо и Песталоције, и што праву науку доводи
на крају у везу са вером у вечите божанске силе. Није,
вели, наука противна вери, него незнање и заномарење
науке подрива морална и побожна осећања. Само прави
научник (онај који истраживањем нижих истина тежи BH-
шим и највишим) може доиста сазнати, како далеко над
људским знањем и над људским разумом стоји онај пра-
узрок света и она свемоћ, чије се биће јавља у целокупној
природи, у животу, у мислима, у идејама. Велики прона-
ласци и научне тековине светских философа, вели професор
Хукели, нису дошли само као плод њихове умне снаге,
но и отуда, што им је та снага била задахнута побожним
"духом, духом стрпљења, љубави и прегоревања (").

(5) Дело Александра Бена Наука о васпитању потпун је
систем теориске и практичке педагогије, веома згодан за профе-
соре и учитеље. У њему су три главна дёла: Психолошке основе,
методи и модерна настава Ослања се у многоме на Лока и Спен-
сера. Одликује се јасним распоредом наставних планова и про-
грама за разна доба наставе, даје највећег простора тачним нау-
кама математике, Физике, хемије, биологије, психологије и геогра-
Фије. Одбацује обавезно учење старих па готово и нових страних
језика. А у моралне науке ставља историју, социјологију с поли-
тичком економијом и правничким гранама наука.

Амерички чувени педагози Канинг (+ 1842) и Хорац Мен
(+ 1859), учинили су много за развитак јавне наставе и народног
образовања у савезним североамеричким државама. Први је био
одушевљен проповедник (Channing, Oeuvres sociales, publiées
раг M. Laboulaye. Paris. Charpantier, 1866), а други, знатан рефор-
матор у Бостону. По угледу на амерички начин заједничке наставе
за мушку и женску децу до извесних година, писац ових врста
дао је у Србији пре десет година прилику, да се у недостатку

234 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

После овога морамо ипак казати, да је рад покој-
ног Димитрија Матића на науци о јавној настави и обра-
зовању омладине био лепа појава и тековина на необра-
феном пољу те гране знања у нашем народу (°). Овај рад
доста је одмакао од његове историје Философије, колико
по научној дубини, јасности и одређености мисли, толико
топлотом осећања и лепотом стила, који се што даља
то све више уздиже до висине правог, обилатог и хар-
моничног вародног и књижевног језика. Овај напредак
опажа се у Матићевим радовима нарочито од прве књиге
Науке о васпитању, а завршу]е се трећом књигом О
васпитању одрасле децеи омладине (1868 год.).
Овде је и сам предмет дела годио његовој родољубивој
српској души много јаче, но што су то могле чинити ап-
страктне и метафизичке теорије немачких философа из Xe-
глове школе, која је зар и могла до некле повести за
собом нашега покојника идејалима народног ослобођења и
јединства, Које се живо и успешно проповедало у делима
немачких великана песника Шилера и Гетеа, Философа
Фихтеа и њихових последника. Особито имало је свога
значаја и заслужује хвалу, што је Матић према скроином
плану своје Историје васпитања дао прилично про-
стора словенским народима, међу којима заузимљу угледно
место црте о великом словенском учитељу и писцу Амосу
Коменском, кога Мишеље назива универсалним научником,
лепим, благим и обилатим духом, првим јеванђелистои MO-
дерне педагогије

средњих женских школа по окрузима могу у нижим разредима гим-
низија учити и женска деца. Тада је у нас министарским распи-
сом директорима средњих школа покренуто и важно питане о руч-
ном раду у школи. |
(5) Историју народне наставе у Немачкој од свршетка сред-
њег века до данас лепо је и пространо разложио Dr. Friedrich
Paulsen, Geschichte des gelehrten Unterrichts. Leipzig. 1855.

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 935

После Матићевих радова појави се и у нас лепо коло
илађих врених писаца и књижевника па овој занемареној
грани наука. Међу њима су особито позната имена Алим-
пија Васиљевића, Милана В. Милићевића, Војислава Ba-
кића, Стевана Д. Поповића, Милорада П. Шапчанина. Међу
оностраним Србима светле у том погледу имена Ђорђа На-
тошевића, Николе Вувићевића, Јована Јовановића (Змаја)
и Стевана В. Поповића,

Као председник Српскога Ученог Друштва Димитрије
Матић говорио је 11 маја 1863 године свечану беседу о
прослави хиљадугодишњице словенских апостола Ћирила.
и Методија. Том приликом рекао је:

„Вад дође време да која земља или који народ на-
пред пођу и да се прославе, нађу се велики људи Боји
их на то спреме и поведу. Словенски народ дуго је чекао
за оваким раденицима. Они се појавише с крстом и EH-
TOM у руци, а с божијом истином у срцу и устима, чему
викоја сила одолети не може, и великим делима ий заслу-
тама прославише се међу Словенима... Велико и вечито
начело народности све више долази до опште свести. Не-
далека будућност показаће, да ли ће се оно извршити, па
да сви Словени својим језиком Бога славе и словенским
писмом књигу пишу.“

Кад ce у 1567 години, после срећног добитка градова
састала у Београду 6 августа (о Преображењу) скуп-
штина Уједињене Омладине српске, тада је Ди-
митрије Матић од стране општинског и омладинског одбора
поздравио овај знаменити скуп младих образованих Срба
са свију крајева раскомаданих српских земаља.

За владе намесништва младолетног внеза Милана
Обреновића III (1868—1872 год. Матић је управљао
министарствима просвете и спољних послова пуне четири
године. Тада је својим саветом и гласом Бао члан владе

236 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

помагао много у спремању владина предлога за нов зе-
маљески Устав. Но у најважнијим уставним и политичким
питањима, Бао што су: избори посланика и састав зако-
нодавног тела, скупштинско право предлагања закона, кон-
тролно и буџетско право скупштине, неодговорност народ-
них посланика и одговорност министара и чиновника, лична
сигурност грађана и правосудство, слобода штампе и јав-
них зборова и удружења, — наш покојник није имао до-
вољно снаге ни утицаја, да брани и у предлог Устава унесе
важнија начела, која је раније на катедри и у књижев-
ности заступао. Нарочито морамо жалити, што му се није
дало да отклони из Устава оно кобно наређење по коме
са једна четвртина посланика имала постављати по вла-
дином предлогу указом, а обично је узимана из редова
чиновника, који су већином свагда гласали уз владу и за
ову услугу често тражили и добијали од владе награду
унапређењем у служби. Овако шпекулисање са узвишеним
и светим позивом посланика на скупштипи особито се по-
јавило у великој мери под владама од 1880 године. То
је у својим последицама донело многе незгоде и опасности
нашој земљи.

Овај прелазни тренутак у најновијем политичком жи-
воту Србије био је тежак и лун гребена. Требало је или
наставити бирократску владавину просвећеног деспотизма са
законодавним Државним Саветом и Народном Скупштином
сазиваном један пут у три године са консултативним гла-
сом, где су жеље, молбе и предлози народних посланика
само саелушавани; — или прећи отворено чистом уставном
систему са свима потребним гарантијама, са законодавном
слободно из свију редова народа изабраном скупштином,
која би подједнако с владаодем вршила законодавну власт,
која би јаком ковтролом над извршном влашћу и над
целокупном земаљском управом чувала владу и политику

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 237

државну, да не оду на странпутице, с којих се тешко
враћа без големе штете за народ. Тако би се зар нашој
отаџбини могао осигурати правилан развитак у новим по-
литичким, па и у моралвии и материјалним тековинама.
Тако би се може бити сачувала Србија од унутрашњих
потреса и буна, па и од спољних големих опасности и не-
срећа. Тако би се по свој прилици обуставило, ако не и
са свим отклонило економно пропадање народа и нагло за-
дужење земље с огроинии теретима од 1880 године. Ilo-
којни Матић у својој патриотској души осећао је, а TO y
приликама и признавао, колико је слаба утицаја имао у
спремању и израђивању тога првог народног Устава у
новој нашој држави. Истина, Србија је имала своје на-
родне установе и за време првога славног устанка под
Карађорђем, а имала је и после другог срећног устанка
под Милошем. Нарочито знатно је и значајно било дело
српског народног устава, израђеног покојним Димитријем
Давидовићем и проглашеног о Сретенској народној скуп-
штиви у Крагујевцу (1885 год.) Матић је и сам то чешће
помињао и жалио, што се по неко слободоумно начело
из Сретенског Устава није могло јаче унети у вал
Тројички (намеснички) Устав. Но ако ћемо да будемо
правични у оцени свију историских прилика, свију поли-
тичких тегоба и меродавних људских карактера тога вре-
мена: морамо искрено признати, да тај Устав истина није
испунио многе разложне жеље и очекивања млађих сло-
бодоуиних и просвећених редова у Србији, није погодио
ни довољно осигурао многе историске потребе и праведне
захтеве српскога народа. Но он је ипак с погледом на
најпрече унутрашње и спољне задатке Србије дао при-
ближно доста добру народну основу за поступан политички
и материјални развитак државе, која из дуге турске, а
за тим патријархалне и бирократске домаће владавине под

238 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

турским сизеренством прелази мало по мало у облик MO-
дерне уставне земље са великим и тешкии унутрашњим и
спољашњим задатцима. На основи оваког лабавог Устава
Србија није достигла високу меру добрих управних, пра-
восудских, привредних и Финансиских, па ни просветних
закона, нити се у њој особито срећно и угледно вршило
земаљско законодавство и народна контрола у скупштини.
За ово је недостојало њезиним политичким људима и пар-
тијама довољно знања и искуства, недостојало довољно
политичког образовања, недостојало довољно умне и ма-
теријалне самосталности. Но у исто време Србија је с так-
вим Уставом прошла срећно кроз привремену владу Ha-
месништва младолетног кнеза, а скоро после тога и кроз
озбиљну унутрашњу и спољну кризу од два тешка рата
с једном великом царевином, иза чега оста као добитак
државна независност са ослобођењем једног дела браће у
Старој Србији, а с тим појачан углед у свету и на Бал-
канском полуострву, са надом, да Јевропом одобрено ту-
ђинско заузимање половине других српских области неће
дуго трајати. Да је после овога успеха било међу глав-
ним српским државницима и политичарима више народног
осећања и братског договора а мање партиских страсти и
раздора, могло би се коло судбине српске повести лепше
и поузданије на сусрет тегобама, које су чекале Србију
на путу опасних спољних утицаја и претензија услед бер-
линеког уговора. Но Устав не носи сам кривицу за no-
грешке које у нашој земаљској политици починише људи
и странке на штету отаџбине. Свесни и срећни државници
остављају после себе заслуге и добар спомен и без устава
или са слабим уставним оградама. А Србија страда и Ilos-
ска пропада поред свега Устава. На сваки начин право
је рећи, да је тај наш Устав могао бити добра школа за
политичко образовање народа.

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 239

УП.

Од практична Матићева рада тога времена на про-
светној управи заслужује особито спомена Учитељска
школа коју је он увео. Око ње се он много трудио ста-
рајући се да у основној настави оствари начела која је
озбиљним проучавањем наше и страних културних народа
образованости израдио и проповедао. Радост му је била
велика, кад је у скоро доживео, да најлепше дело његових
руку напредује и доноси народу духовне обилате плодове.
Најбољи усев, који је на српској просветној њиви посадио,
успео је; народна настава добила је учитељском школом
здраву основу. У вези с овим Матић је као министар
просвете живо настојавао, да се подижу недељне школе
и читаонице по варошима и селима. Он се много надао
да ће народ простим ширењем писмености коракнути брзо
у знању, у привреди и моралности. На жалост, његови
покушаји у овом правцу донели су слабе користи. He-
дељне школе после њега скоро су престале. Но и сама
писменост без озбиљне наставе у природним, моралним и
друштвеним наукама не вреди много, и на против често
коже да се употреби на зло. Колико смо се пута у на-
шем политичком животу последњих година с тугом сећали
и помишљали, како су прости и неписмени људи, налик
ва Хајдук-Вељкова брата Милутина, кога смо гледали у
законодавном Државном Савету, чинили Србији више ча-
сти и користи, но многи учени и о народном трошку на
страним Факултетима школовани српски сивови.

Друге године своје просветне управе под намесниш-
твом Матић је одредио једну велику стручну комисију, EO-
јој је ставио задатак, да проучи из ближе реформе које
би ваљало извршити у целокупнеј јавној настави, у основ-

240 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

ним и средњим школама па и у Великој Школи (°). Ова
комисија састајала се редовно и радила пуну годину дана,
но рад и саветовања њена остала су A3 пепознатих уз-
рова необјављена и неупотребљена у архиви министарства.
Чудно је, како се овако вредном и искреном раднику за
унапређење основно наставе, какав је био Матић, могла
измаћи велика важност стручнога стално и чврсто уређе-
ног надзора, какав је већ готово свуда с успехом уведен
у Јевропи, па у најновије доба и у Мађарској, Румунији,
Хрватској и Бугарској. У поменутој великој комисији свра-
ћена је на ово замашно питање нарочити пажња, а доц-
није на законодавној скупштини у Нишу 1879—1880 год.
био је је спремљен у том смислу нарочит законски пред-
ког, који због нагомиланих других послова не доспе на
дневни ред. На жалост, наше основне школе још и данас
стоје без сталнога стручног надзора. Што се тиче наме-
раваних реФорама за велику и средње школе, и оне осташе
за време намесничке владе неизвршене, ваљда због вечите
оскудице буџетских и материјалних средстава (°). Владе
онога времена нису умеле или нису хтеле да застарели
порески систем одсечног плаћања с главе на главу мењају
на правичнији и разумнији систем порезе по имућству и

=

(1) Комисија водила је редовно записник од својих састанака
и саветовања. Ови записници износе неколико стотина писаних та-
бака. У комисији били су председник др. Јосиф Панчић, и колико:
се саћамо, чланови: Ђорђе Малетић, Сава Сретеновић, Алимпи]е
Васнљевић, Панта Срећковић, Милан Ђ. Милићевић, Стојан Нова-
ковић, Аћим Чумић, Стеван Д. Поповић и Стојан Бошковић.

(0) Кад је писац ових врста као министар просвете у децем-
бру 1879 послао Државном Савету на преглед свој предлог о HO-
вом уређењу министарства просвете, одбор одређен Саветом за из-
вештај о овом предлогу завршио је извештај речима, да је у на-
челу сагласан са предлогом; но да ће бити одсудно противан, ако
би се за реформе у предлогу означене тражила и једна пара више
трошка у буџсту, све догод се не исплате народу ратне реквизи-
ције и док се не одужи ратни дуг.

СПОМЕН ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ 241

приходима. Тако св често у влади годинама чекало и
натезало, да се отвори која стручна школа или која Be-
ома потребна катедра у Великој Школи. А ето недавно
гледасио, како се Србија олако оптерети с неколико сто-
тина милијуна дуга за друге оправдане и неоправдане по-
требе. У службеним извештајима, које је покојни Матић
подносйо Народној Скупштини за четири године свога ми-
нистровања, помиње се Велика Школа само с неколико Bp-
ста. А какву огромну разлику у том погледу налазнио
на пр. у министарским извештајима у Аустрији (') или у
Русији. Покојни Матић морао је осећати јако ову праз-
вину, тим више, што је ранијих година истицао чешће,
своју омиљену мисао о српском университету, а међу тим
у нас на Философском Факултету на пр. предавао је још
непрестано општу и сриску историју један једини профе-
сор! С тога, покојник, жалећи што према својим жељама
није могао са министарске столице више урадити, помиње
у својим приватним белешкама, како се у практичној по-
литиди не може извршити све, што се с катедре или у
књизи проповеда. За потврду тога позива се на пример
знаменитог писца и беседника Кастелара у Шпанији.

По што кнез Милан прими владу, августа 1872, Ма-
тић буде постављен за члана у Државном Савету, где се
његовом правном знању и његовом државничком искуству
дало опет лепо поље за рад. У Народној Скупштини која
се састала у августу 1875 године Матић је био постављен
и примио се за кнежевог посланика у Скупштини. Патри-
отским осећањем и пуном оданошћу учествовао је у зна-
менитих радовима ове Скупштине, која је решавала и о
кредиту за ратну спрему у очи великих догађаја услед

1") Види Die Verwaltung der òsterreichischen Hoch-
schulen, von Dr Karl Lemayer. Wien 1878.

гадсиик LXIX. 16

249 СВЕЧАНИ СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

народног покрета у Босни и Херцеговини. Био је одбор-
сви известилац у Скупштини о владином предлогу закона
о проФесорским испитима. Пред оглас рата Турској извр-
шио је поверљиву мисију измене уговора о савезу између
Србије и Црне Горе, а после примирја с Турском послан
је у пролеће 1877 год. Као владин други пуномоћник у
Цариград ради преговора и закључка мира. После csp-
шеног другог рата у 1878 год. био је изабран за председ-
ника Народне Скупштине у Крагујевцу, која је Берлински
уговор примила и независност прогласила. Скоро после
тога ушао је као министар правде у кабинет г. Ристића,
у ком је остао до краја 1879 године, када је већ био opo-
нуо здрављем.

Последње своје дане провео је у породичном кругу.
Био је до краја пун топлих осећаја за папредак своје
земље и народа, свагда љубазан и правичан, па и на са-
иртној постељи добар Србин, хришћанин, прави ФилосоФ
по угледу на свој идејал, Марка Аврелија.

На гробу овога ретког друга, честитог научника и
родољуба треба да се запитамо: Да ли ће његове и наше
тежње и мисли имати трајна одзива у души српскога на-
рода и омладине! Да ли ће Српство у просветном и Ha-
ционалном смислу примаћи се скоро ближе великим за-
датцима, које му намењују историја и дух новога времена?
Има много немилих знакова, који нас у том погледу ожа-
лошћују. Но има доста и светлих појава, којима се можемо
храбрити и надом у боље дане крепити.

Нека је Димитрију Матићу вечит спомен у српском
народу! Нека му име буде светло у омладини и потомству!

ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ.

РМ =

I.

О српским спахијама под турском владом.

Осим турских спахија у Босни, о којима се и сувише
доста знаде, ми готово кроз сву епоху турске владавине
налазимо имена српских „спахија“, записатих у домаћим
биљешкама; као и њихове слике по манастирима, удосто-
јених тога мјеста било Бао оснивачи, поновитељи, ила при-
ложници св. храмова.

У Босни пак (а од чести и у Херцеговини) налазимо
тијех спахија све до прве четврти овог столећа; а њихове
потомке још и данас.

Неће бити сувишно, ако о томе изнесемо неке по-
датке на видик, уплетене са народьим предањима и
причама.

Поред спахија (овде је све ријеч о православнима
спахијама), који имадоше право на своје посједе (као Ми-
Лорадовићи у Херцеговини), истичу се и други, без својих
посједа, који имадоше привилегије: побирати за себе
десетину у извјесним ијестима као год H турске спахије,
с чиме да како бијаше скопчано неко благородство, уз по-
часну на то сабљу и султански „Берат.“ Такови „берат-
Anja“, па ма и сељак био, могао је носити самур-кал-
пак и постављен ћурак, док у вријеме „Јањичара“ и

16"

244 ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ

Дахија најбогатији трговци сарајевски носише дуге гуњеве
неке накарадене високе капе, које посље замјенише правим
„читачкама“, какве носи мирско свештенство у Србији;
а од времена Омер-паше, те „читачке“ наглим кораком
замијенише црвени фесови. Ове бруке у промјени ношње
не бијаше мислим ниђе у Херцеговини, а ваљда ни у Бо-
сня осим једнога Сарајева. —

По што је већим дијелом босанско-херцеговачка ари-
стокрација примила вјеру мухамеданску ради сачувања
живота, имања и племства, о чему тврде сви који писаше
о пропасти Босне, мени се чини, да ти спахилуци, о KO-
јима је овдје говор, нијесу дијељени православнима из
признања њиховога старог племена, него за неке
особите заслуге, учињене султанима и њиховим војскама у
вријеме ратова, или у другим неким приликама, а тако-
вијех је згода и сувише могло бити у вријеме Мехмеда
П, бјегства двојице Арсенија, ратова између Typ-
ске A Аустрије ит. д. — По што је Босна пала под
Турке, ко год се није хтео потурчити, тај је постао уни-
жена „раја“, па ма он био племић или прости сељак, те
се дјеца неистурчених бољих породица лаћаше помогућ-
ству трговине и заната. Код босанских краљева налазимо
у отменој служби Десисалића, а можда од исте поро-
лище у 15 и 16 вијеку налазимо у Сарајеву златаре Де-
сисалиће, по чијој се заповијести и у њиховој кући писа
„OTAYNHKA“ од ђака Димитрије, о чему је донесена једна
биљешка у „Јавору.“

Спахије Милорадовићи, од којех су данашњи грофови
у Русији, имају и сад у манастиру Житомишљићу свој Фер-
ман, у коме неки султан (мислим Сулејман) вели: „давамо
овај наш превисоки Ферман Милошу (Милисаву) спахији
за услугенама учињене“, и који ће Ферман мислим
скоро угледати свијета у преводу. Не знајући ми ништа

ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ 945

даље о ти]ем „услугама“, какве су и колике биле. Mu-
лорадовића породица била је, и остаје узор благочастија
и особите побожности, што свједоче и њихове задужбине
и дуговремене потпоре истима, као и припознато њихово
јунаштво и благородство на далеком сјеверу. У осталом,
њихов Ферман свједочи: да Турци нијесу бранили имућним
Србима од богоданог имања подизати св. храмове, те та-
кови манастири и њихове земље бијаху ослобођени од
свакијех дација, што свједочи још и политички корак
Мехмеда II, подаривши Фрањевцима Ферман у Сутјеској
покрај Бобовца. Таковијех Фермана султанских налазимо
доклен су год Турци допирали у Приморју, и то како у
православним тако и у латинским манастирима, што сам од
очевидаца слушао који су их виђали (Архиман. Никола-
јевићи и Фра Грго Мартић). Сама Крупа у Далмацији
има их с бератима преко 15.

У манастиру Тројици (у Плевлима) има у препрати
са потписом Воин Спахија Подблаћанин (село је
Подблађе између Пљевља и Чајнича), као поновитељ исте
богомоље.

Године 1711 Бошко спахија са Гласинца (из Соко-
ловића) поклони сарајевској цркви „Постнын Тродљ.“ У
записнику исте цркве: „Милош Патријархов, брат
спахије“, и то ће бити онај исти, који се спомиње иу
42 „Гласнику“, у споменицима од г. Новаковића. Овијех
спахија било је највише дуж ријеке Дрине, почевши од
Фоче, Устуколине, Горажда, Вишеграда Мокре Горе, па
онда код Лијевна и Гломача даклен све на тачкама стра-
тегичним и планинским.

Почетком овог вијека бјеше у селу Бранковићима
(рогатич. кот.) Иван спахија Блажујевић и његова три
братића: Стојан и поп Остоја од једнога брата, а Ко-
ста од другога. Иван је имао спахилук у истоме селу, ђе

р

им = _ = = -a - -. - – о —

246 ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ

је многобројна породица истурчених Бранковића, те
су и од ових Блажујевићи побирали за себе десетину (!%).
— (После окупације исељавају се Бранковићи у Турсву).

Ивану спахији изумрије све што је мушко и наком
њега остаде шћер Јелка, удата после у Сарајеву, и бјеше
пуница данашњега Јове Шиндића, златара. Кад Мустај-
паша постаде заповједником у Сарајеву, почне прегледати
спахинске „берате“, пак дође ред и на Јелку. Као жен-
ској глави одузме берат и сабљу, а пружи јој у накнаду
5 турских „игрмилува“ (до 12 Фор. у све вриједно-
сти) и свилене још материје да скроји једну дугачку „ан-
терију.“

Примјетити ми је овдје, да право спахилука на по-
бирање десетине важило је у мушкој лози са оца на сина
— до деветог кољена; ву побочној линији — на браћу,
до трећег паса.

Трећи братић Иванов, Коста, имао је спахилук код
Новог-Пазара, али врло мршав, пак је с великом муком
побирао и оно што му је припадало. За то враћајући со
једном с војске испод „Сазије“ (ишли су ваљда против
Руса), он сам својевољно предаде Турцима свој берат и
сабљу.

Овај посгупак свједочи јасно, да су и српске спа-
хије морале ићи на војску, и о својој брашеници, као год
и турске,

Од горњега попа Остоје Блажујевића има и данас
један унук, Коста, скоро ожењен у Дервенти; а син је
покојнога попа Ристе Секиларије, бившег ефимера у capa-
јевском пољу.

Друге опет спахије овог имена (спахићи), можда и
род горњијех по што једни и други славише Васиљев-дан
(1 јануара), били су најприје код Горажда и тамо имали
спахилук. Од те породице бијаху покојни спахићи: Ни-

ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ 241

кола и Ристо; први као учитељ у Сарајеву, а други као
трговац у Бањојлуци, ђе им још живи сестра Мара и Pu-
стина дјеца.

У Старој Гори (рогатич. кот.) имају три брата Baa-
чаци на својој земљи, којијех предци такође бијаху спа-
xaje. Њихова сабља, или боље рећи старински неки Be-
зени мач, одузет им је при побирању оружја после оку-
пације.

У селу Лигатама код Устуколине (Фочан. кот.) до
скоро живљаше Томо спахија, Кујунџић, иначе Лигат
по селу одаклен је, кога отац или најкашње ђед имађаше
спахилук у Цвилин — мјесту према Лигатима. Од Томе
има и сад доста породице, а син му Петар држи механу
под Витез планином идући у Прачу.

У народу се прича, да је неки прашукунђед Томин
добио то господство од самога султана Мехмеда П, за то,
што му је показао газ и превео војску преко Зеленке
(кажу да ce прије ријека Дрина тако звала), и да је
Мехмед најприје ушао у Босну код Устуколине, ђе је био
градић Херцега Стјепана, те се у стјенама тога града и
сад види неки обилат натпис са ћирилицом. Па по што је
султан Мехмед на вјеру преварио и посјекао војводу тога
града, који му је из ону страну изишао био на сусрет,
друга војвода Иваниш кад то дочује, почме на брзу
руку спремати народ на отпор, да се „устукне“ непри-
јатељ. Међу тим је султан Мехмед послао неколика ко-
њаника као извидницу, који препливају ријеку према ca-
дашњој Фочи и ту нађу много каца и бурета, која се
по турски зову „Фучи“; из кад се врате султану, кажу
му, да нијесу виђели никакве војске него само „Фучија“
и неколива радника, те се због тога то мјесто прозвало
Фоча. У томе неки Лигат прегази ђе је знао најплиће
пред турском војском, Боја одмах почне освајати земљу

=== ји

248 ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ

и градове. Војвода Иваниш изиђе јој на сусрет (једва ли?)
те се запођене кавга, у Којој многи погину а међу њима
Иваниш и један турски паша, кога Иваниш својом руком
удари мачем по глави, те и данас показују њихово мра-
море. које се зове: „Иванишев камен“ и „Везирев
камен,“ — Може бити да има што и истине у овом при-
чању, те да је Иваниш срео једно одјелење турских ко-
ъаника, који су пошли у правцу к Фочи, и који је пре-
дјел у то доба спадао под Херцега Стјепана.

При „Топал“ Осман-паши, кога још памтимо, кад се у
Сарајеву дајељаше нека новчана награда у име заоставших
спахилука од времена Омер-паше, долазио је и поменути
напријед Томо Лигат или Кујунџић, да по своме праву no-
тражи коју мраку; али се узалудно трудио и празнијех шака
кући повратио; док међу тим неке гоъеи „хамали“ тур-
ски добише у накнаду по 100 кеса (50.000 гроша). Ра-
зумје се по себи, да су сараи мојсеовци дали рабата
21°/ ДОК су припада]убе суме подигли из Kace, а сарае
опет ту добит подијелио са Осман-пашом и тееердаром ...

Са окупацијом изумрло је и право на побирање десе-
тиве (имају га још неки вакуфи туреки!?), те остаде само
једно спомињање од тога: „са света“ овога свијета дође
и прође као сјенкал, а добро име живи довијека. —

П.

О турчењу у Босни; обичајима српским
код Турака, са причама и
догађајима у свези тога.

Кад но султан Мехмед П изненадно упаде у Босну
1463 тод. са силном војском, те је преврили као плахо-
вита бујаца, која пред собом ваља дрвље и камење — све

ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ 949

што се пред њом задеси, тада, поргд несретне судбе још
несретнијег краља Томашевића — владалачке кукавице,
сви они, који се десише покрај њега и у његовој служби,
а бијаху на ударцу турскијех чета, те који не могоше умаћи
у сусједне земље, Хрватску и Далмацију, или се не скло-
нише у планинска мјеста, каковима Босна изобилује: —
ти сви, велим, или падоше као жртва под турском сабљом,
или изјавише вољу да ће се потурчити. Овај коб највише
је задесио племство и богаташе. А краљица Екатарина са
малом својом пратњом једва и тешкијем напорима превали
без одмора преко врлетне и кршовите Крајине, преноћивши
последњу ноћ на босанском земљишту у православном мана-
стиру Хрману, о чему и сад прича]у тамошњи жители.

Али по што је минуо први страх и забуна народња
каква обично бива у такој прилици пред суровим и CHA-
вим побједитељем, народ се прибрао од забуне и к себи
дошао, тз изузевши случа) на Билајском пољу и под
Високим, турчење у маси народа није ишло тако брзим
кораком; и требала су пуна четири вијека, пак да
Босна и Херцеговина броји једва четврти дијел станов-
ника као мухамеданце. На жалост, свакако велик број!
— Осии тога, и сам Мехмед П као и његови нашљедници
имали су обзира на то, да се народ не исељава јер је
требало обрађивати земљу, служити изтурчену господу и
„арач“ плаћати.

Па кад се већ зна, да су султани побирали у осво-
јеним српским земљама „десетак“ од најугледније дјеце,
и слали их у Азију да се образују од њих јањичарске
легије, то се поуздано може тврдити: да је тај поступак
био један од главних узрока турчења, те су многи
родитељи, притиснути и иначе мучним околностима за вјеру
и егзистенцију, вољенији били и вјеру промијенити, него
се са најмилијим сином својим растати, кога су свакако ра-

250 ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ

чунали за пропалога и на војски изгубљенога у далеко
земљи међу Османлијама. Пример томе имамо и на данаш-
њим Потурчењацима у окупираним земљама, те сє многи
радије исељавају из домовине и продају у бесцјење своја
имања, него ли да им син оде у „ђаурске“ солдате, па
ма то било и у њиховој домовини и без опасности њихо-
вој вјери.

Да су се истурчена браћа тужнијем срцек праштали
са Христовом вјером, о томе није нужно ни говорити. Нај-
бољи су томе докази у могобројним народњим обичајима,
који се и до данас задржаше међу њима, и које ћу у овом
чланку у кратко поређати и уплести, колико ради спомена
и незаборавности за будућа времена, толико и због тога,
што данас многи народњи обичаји почињу опадати и код
самих православних Срба, особито по варошима, те их за-
ијењују нови — модерни и туфински.

Сви отменији бегови босанско-херцеговачки и дан да-
нас између себе радије пишу старом ћирилицом и ма-
терњим језиком него турски, те овдје у оригиналу пра-
лажем такво једно писмо чувенога племића Мехиед-бега
Капетановића Љубушака; а таквих писама бегов-
свих виђао сам небројено, као што је и сами Али-паша
Сточевић писао ћирилицом, и то нешто новијом. Шта више
налазимо ћирилицу и на самим њиховим гробовима, Бао
што је овај Махмута Бранковића који погину „бојевима
деспотовим“: «А погнвев на Бове деспотовз. д сне En-
легь Махизта Бранковића на скон кдштинб на Нетревз
NOAS. не Бносовена рака (нејасно) какое (кона гаї)
снесе н пнед.“

Овдје је такође мјесто споменити, да су и сљедбеници
римске цркве до недавно писали ћирилицом, па и неки
Дубровчани или чак Талијани, који радише о рудама у

ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ 951

Босни, те сам у Вогошти на једноме камену у мосту видио
овај настпис:

161: Нр MEHTO оста

(Исусе и Маријо, сјећајте се својих). А у књижари право-
славне сарајевске општине има ћирилицом (не глаголицом)
штампана латински Мисал или Литургија.

Судећи по обичајима, који се вод Турака задржаше,
може се закъучати, да су Османлије били врло политични
(да се друкчије не изразимо) — у поступку турчења, нити
су они гонили мак на конац, јер су добро знали, да је
народње „хадете“ тешко искорјенити на једанпут, па
у њих нијесу баш много ни дирала. А код Срба су ти
обичаји нека особина — у крви и животу, што се види
још у почетку принања Хришћанства, одаклен поникоше
племенске „славе“ или „крена имена“, и што неке нај-
древније обичаје још ни до данас није изкорјенила ни
Христова наука код православних, нити Мухамедов Куран
код потурчених Срба.

Божић са заоблицом и дадњацима; Свијетло Васкр-
сење и шарена јаја, као и крсна имена рекао би да би-
јаху главни чвор на прелазу из Хришћанства у Тур-
ство. Босански Турци, који радо причају о „Фету“ и
„Фати Мехмеду“ (освојитељу) јавно признају, да им је он
сам рекао: „У мјесто Божића — узиите Бајрам са
Курбаном; у мјесто Васкрса — ето вам другог Baj-
рама и шарајте свијеће у џамијима трајућег поста Pawa-
зана; а мјесто крсних имена — кувајте бестиљ (пек-
мез) од шљива, јабука, крушака, грожђа и другог воћа,
па том приликом састајте се ви млађарија, и веселите се
у пјесмама по вашем хадету. Па као што пророкова

259 ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ

вјера допушта имати више жена, то нека се при састанку
на бестиљама загледају ко је за женидбу и удадбу; а be-
војке до „нићаха“ (удадбе) могу се и не крити ако им
је воља.“

Ово ми је све причао стари дост оџа Каравдаћ
у Сарајеву, с тим још додатком: „да код Османлија нема
обичаја шарати свијеће уз Рамазан, и да се ђевојке њи-
хове крију одмах после 10-те године, а mehe и осме.“ До
окупације у Босни и Херцеговини мало се која турска ђе-
војка заклањала, изван од каква странца. По Сарајаву
пак и данас од ниже класе оне разносе највише слатко
млијеко и продају по домовима без разлике, загрвуте ma-
ренин бошчама и лица откривена.

Узгредно ћу овдје споменути, да су турске племићске
породице у Босни имале на својим кућама неке особите
„баџе“ осим димњака, на подобје мали тороња и још
неке знакове поврх кућа, што нижа класа није сијела
имати па ма и Турци били. Такве куће звале су се „Бе-
говски оџаци“, у којима су била особита одјелења за
странце и путнике, па ма били које му драго вјере и на-
родности; и ту су могли преноћити са својим коњима по
све комотно, без да би при поласку платили и једну пару
за конак и јело. У случају пак мефаве и зла времена мо-
гли су TY и по више дана остати, док би пукла пртина и
пут се отворио. Хришћанима у вријеме поста обично су
износили за јело: погаче, меда и „ошафа“ (кувана сува
воћа). Ово се односи на „оџаке“, који су изван вароши
у већим иди мањим селима, ђе не бијаше ханова.

Ово гостољубље бјеше ли старословенско? или пак
милосрђе по Курану! то не могу знати. У осталом још и
данас, а особито у Херцеговини код православних може
и непознат путник преноћити, те по што му млађе које
чељаде (обично ђевојка или млада скоро доведена) nayje

ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ 253

обућу п опере ноге, изнијеће се пред госта што од јела
и пића, што је бог дао и кућа донијела, и велика би сра-
мота била наплатити ма што; изван ако дарује ђевојку
или које дијете са којим грошем. Ово важи за православне
куће највише. По Херцеговини сеоске Туркиње мало се
ђе крију, и називају их „балинке“, а њихове мужеве
— „балије“, те и код њих може се по негђе преноћити,
а тако и код Латина.

Даље, кад познаник Србин пошље своме комшији Тур-
чиву на Божић плећку или неколика ребра nenene зао-
б..ице, или пак шарених јаја о Васкрсу, тај дар с pa-
дошћу приме и благују са свом породицом, те би им врло
жао било, ако би се које године то заборавило или на-
мјерно изоставило послати, мислећи, да се тиме руши и
поремећава старински обичај и пријатељство. — Мој
комшија Аци-Бакаровиь вратио ми је два пута зајам о
Бајраму, пославши ми орешка меса од Курбана; а
Капетановић-бег у истоме суду — лијепа херцеговачка ду-
хана као уздарје! (Турци шаљу један другоме у замјену
од Курбана, а слабије комаде дијеле турској сиротињи). —

Православни сељаци који су ближе вароши, тако исто
доносе својим агама о Божићу — заоблице а о Васкрсу обо-
јених јаја; па ако не могу први дан празника, то учинити,
хакар и трећи дан, то ништа не смета, ови радо приме.
премда им је дражи дар на празник сами.

Има доста примјера, да Турци држе „денија“ по
православним манастирима у вријеме болести, или кад HM
с: што крупније украде и загуби, пак да би Бог „обе-
јанио“ (отврио) лупежа. Године 1865 у ман. Житомиш-
љићу читао сам молитве и јеванђеља бегу Љубовићу из
Невесиња, и одстајао је босоног на Крстов-дан (5 ja-
нуара) све часове и литургију; па кад му по правилу цр-
кве поручих из олтара пред велики вход: да не иоже.

254 ЦРТЕ ИЗ ВОСНЕ

даъе бити присутан, закле Тодосију Веселицу (да-
нашњег архимандрита милешевског) — небом и земљом,
„Иса пенганбером“ (Христом) и божијом кућом, да га не
изгонимо, што му наравно и повољисио, те посље наком
свијех дарова цркви у новцу, воску и тамјану, пружи и
мени 12 maera, које после дугог комбања примих за CH-
ротињу.

Прошле 1883 године неки Турчин у Дервенти за-
хтјевао је „масла“ (јелеосвећење), и тамошњи прота те-
леграфсњи је питао дозволу и упутства од архијереја. те
као црквена тајна није му се могла као некрштеноме
дозволити, него само неке молитве ради утјехе. Сарајев-
ски прото Баковић врло често још и данас чита Турцима
молитве и цркви и по домовима. Авдага Талијеревић звао
га је кући више пута. То чине и многи други ло Босни
и Херцеговини. Исто тако иду и у Чајниче на покловење
чудотворно) икони Богородичиној, а прије и под Острог
св. Василија, водећи „бјесомучне“ да се исцјеле, 060-
бито кад већ не помажу ни лијекови ни „записи“ оџин-
ски ни Фратарски.

У Сарајеву турске нероткиње сапирају кључеве цр-
квене, и ту воду пију с вјером да ће затрудњети. Чувени
бег Тухранија кад се једном вратио из Цариграда при-
служио је у сарајев. цркви свијећу од шест ока тежине
свога воска, велећи: „Тако сам уснио да учиним.“ — Али
је овај знао с друге стране уцијенити младожењу који би
одвео ђевојку са његова читлука у 500 гроша, говорећи:
„мени је сад мање један „измећар“ и радник на земљи,
кога ти узимаш и одводиш на туђи читлук, па ваља да
ми платиш накнаду.“

У Херцеговини још егзистира „побратимство“ и
„шишано“ кумство. — Има примера, да неки Турци (као
Џимићи) држе у својим житницама запљењене манастирске

ЦРТЕ ИЗ ВОСНЕ 955

крстове ради рода и „берићета“, те неће ни по што да
их продаду.

Разумје се по себи, да су ово тек поједини — изу-
зетни случајеви ал’ свакако постоје; а било их је прије
и још више него данас.

У Крајини, па и у самој Бањојлуци и Приједору
мало која турска кућа на бадњи дан у вече ла неће Ky-
пити дјеци ораха, љешника и других посластица. Може
бити да то чине, што се код православних тако радосно
прославља Божић у њихову сусједству, пак да би заба-
вили дјецу од чежње; а може бити да то чине и за CNO-
мен старога Божића. Увјеравају такође, да сеоски Турци
на бадњи дан у вече најрадије ложе ватру од растових
дрва; а зна се извјесно да их доста има, који неће да
раде о љетини на св. Пророка Илију, Пантелију и Огњену
Марију, — ваљда за то, што се тијех дана најчешће до-
гађају гриљаве и громови, који не ријетко смлате стову,
осакате радећу „мобу“ или домаћу задругу; запале кућу
или стог љетине.

Ђурђев дан (гравославни у свима случајевима) по-
штују и сеоски и варошки Турци, те во има, први пут
у прољећу једе јатњетине. Млађарија пак заврза љуљачке
и циба се по ваздан. На Илин-дан иушкићи пењу се на
већа брда и ту часте 10 пред мрак. А у очи св. Јована
љетњег (Ивања-дне) сијеку гране тренсулове; пале лиле,
прескачу преко ватара; ђевојке јашу на вратилима, вежу
травке, обиотавају око руку свилене црвене или златне
конце, чарају ради удадбе; рано у јутру ватају „паху“
испод млина; купају се прије сунца ради шуге и здравља итд.

Римско свештенство, обзиром ваљда на истребљење
сујевјерија или економичних сврха (као што су крена имена),
иного је више радило на укинуфу народних обичаја него
и најфанатичнији Турци у Босни и Херцеговини; те само

956 ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ

још неки дају „записе“ колико ради користољубља, вите
да би их одвратили да ве иду оцама. У осталом, ма ла
православни много потроше и дангубе о „славама“, сљед-
беници римске цркве, који су оставили „крена имена“ ништа,
нијесу богатији од православних, него на против. („Не
једу наворе“, веле пи православни!)

Да међу истурченим Србима још није угинуо спомен
на прошлост давну свједоче нам горњи примјери. А
да је некад и још јаче осјећање било, навешћу ова два
примјера: Синан-паша Сијерчић, који је погинуо под
Шапцем 1806, призилао је у Горажду припрату уз Хер-
цегову цркву, на гробу свога прађеда Радосава. А брат
или братић пећскога патријарха (мислим Макарије или
Сава) као потурчени везир измалан је успоредо са патри-
јархом више врата манастира Пиве, те обадва придржа-
вају цркву и подносе је Христу и Богородици (тако сам
чуо). У „Гласнику Сри. Уч. Друштва“ 42 на страни 26
стоји биъешка: „Али ага доганьжн Баша писах роднтелта
скоєго. “ |

Но не гледајући на све приведене примјере, као ни
на то, што су босанско-херцеговачки Турци душевно ир-
зили Османлије и у неповјерењу с њима живели, о чему
ми је причао Сулухан-ефендија Соколовић, те се често ogy-
пирали њима и султанским наредбама, ипак су тежили, да
се и остала њихова браћа истурче. То су чинили колико
из Фанатичне ревности по проповједима занешених „ше-
хова“ из Цариграда, Меке и Медине, који су међу њима,
кретарили, толико и због тога, да буду јачи, сањајући
ножда и о политичном одцјепљењу од Цариграда, као што
су заиста до Омер-паше и практиковали неки род Camo-
управе, имајући своје паше, капетане, и муселиме, не за-
резујући много травничког везира, који је често играо
како су му они свирали.

ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ 257

При завъучку овога чланка, у коме су више неки
пабирци него што цијело и научно, могу рећи, да су
турчењу били главни узроци : материјална егзистенција,
побирање десетка дјеце, па тек онда насиље.

Данашњи Улог (у Фочанском котару) бијаше у XVII
вијеку мала варошица са сједиштәи кадије, ђе и сад mo-
стоји једна џамија. Нема томе ваљда ни пунијех стопеде-
сет година, како тадашњи кадија и Фочански Турци yno-
требише све начине да склоне на турчење околни народ,
одузимљући им најприје земље. Они, који се обећаше да
ће се потурчити, пуне три године дана Marame и оте-
заше, те би по невољи у зиму долазили у џамију и бајаги
клањали; а у прољеће, чим би бацили сјемена у земљу,
грлише оружје и највише бавише се по планинама; нити
их Турци сиједоше особитом пресијом нудити на обре-
зање, нити узнемирити њихову чељад код кућа, која ра-
дише о љетини.

Знатну кућу Окука не могоше никако склонити на
превјеру. Најпосле Турци попусте и оставе на миру Хри-
стијане; али куһу Окукину само под тијем увјетом: да
најстарији домаћин из те кубе мора свакога петка доћи
пред џамију и ту на једноме камену барем сједити док
Турци клањају „џуму“ (општу молитву), уздајући се ваљда
да ће се и он постепено прилагодити и склонити; па Бад
старјешина пристане, онда је лакше са млађима. Труд им
је био узалудан; а и данас показују Турци и Срби „Оку-
кин камен“ на коме је сједио пред џамијом.

Од те породице има и сада снажна и богата кућа,
ва челу Јовице Овуке, у селу Поријама.

У Расници под Игман планином, до самога врела Bo-
сне, као и у Ледићима више Трнова, бијаху некад чувени
Остојићи, који се доста рано истурчише, и од којих посље
двоијца пашама постадоше, имали су големе своје земље.

гласник LXIX. 17

258 ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ

Данашњи „џематбаша“ у Расници Алија Локво причао
ми је сљедећа, по што га најприје запитах: је ли њихова
земља на Бојај сједи“ „Моји су стари“, рече ми, некад
били „неропси“ Остојића; па да би добили за себе земље
на којима су живели, по земану истурчише се и они вао и
њихови господари. И тако моја земља мени је од стари-
јех остала, — и шућур Богу лијепо животарим, те дру-
гоме нијесам муотач.“

Ову ријеч „неропси“ први сам пут до данас чуо у
Босни, и то од сељака Турчина. — ·

Овдје сви народњи обичаји код потурчених Срба у
Босни за сада нијесу побројани, него тек неки као при-
ијери.

м. р. Косановић .

ИЗВЕШТАЈ

УПРАВИ СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА
О ПЕШТАНОКНОЈ ИЗЛОЖБИ
у 1885 години.

алг

На предлог Управе српсвога ученог друштва висока
српска влада својим решењем од 18 јула 1885 год. иза-
брала је и на два меседа послала потписане као своје иза-
сланике, да на пештанској изложби проуче, оцене и опишу
српске црквене старине из ерушкогорских манастира, које
су биле тамо у реткој прегледној потпуности изложене. По
што смо о споменитом владином решењу 16 августа пр.
год. дознали, ми смо се 31 августа за Пешту кренули.

Благодарећи ревносном заузимању српског консула г.
Стејића, ми сми после званичних предетавака на неколико
дана већ могли отпочети свој рад, за који нам је по мо-
гућству чињена свака олавшица. Особито се захвални осе-
hamo г. д-ру Бели Цобору, университетском проеесору и
кустосу црвених старина на пештанској изложби. При
свем том ипак је остало неких неодкловивих локалних
неугодности, које су нам осетно успоравале с љубављу от-
почети рад. Највише је сметао мали незгодав ловал, у
коме смо нас двојица са прое. Цобором појцео дан mo-
рали радити. Локал се није могао ложити а при том је
био још и пролаз за горњи спрат. На“ штету здравља

свога ми смо овде до почетка зиме свој посао радили.
17•

260 ИЗВЕШТАЈ СРП. УЧ. ДРУШТВА

Цела изложба својим укусним распоредом и осталом
савременом опремом добила је више карактер шире свет-
ске изложбе, но земаљске од ужег локалног значаја. Да
ли је оваквом спољном репрезентацијом повећана и вред-
ност мађарске индустрије, која је у лепој потпуности за-
ступљена била, то је велико питање. Овакојако је толико.
извесно, да је пештанска изложба онаква, каква је била,
много зналачко око и преко аустроугарских граница на
себе привукла.

На пештанској изложби јако је у очи пала ова це-
локупна збирка цревених старина, коју је г. Никола Плав-
muh, пристав трговачке коморе у Осеку, по орушкогорекии
манастирима привупио и изложио. Уметничка и историјска
вредност ових црквених ствари од поједнаке је велике
важности за српски народ, јер ова збирка доказује, да
су се уметнички занати готово у свима српским земљама
гајили. Ту су били представници те уметничке радње лица
из разних сталежа. Поједини примери доказују. да су
извесне уметничко-занатске гране неговале веома отмене
личности. Тако на пр. вез свилом и позлаћеном жицом
гајен је и у самим породицама српских владалаца.

Порекло млогих ствари ове збирке, које нису у срп--
ским земљама израђене, јасно показује, да су српске земже
стајале у живом сношају са најобразованијии државама.
средњег века. Нарочито везе са Византијом и Италијом
могу се доказати појединим примерима од ХІУ —ХҮПІ
столећа. Цела збирка црквених старина из ерушкогорских
манастира, Боји се могу сматрати као ризница готово свију
српских манастира с ове стране Саве, — морала је својим
разноликим садржајем пробудити интересе уметника, ста-
ривара, историка и Филолога. Многи од њих били су управ
изненађени богатством градива ове збирке, којим ће се по--

О ПЕШТАНСКОЈ ИЗЛОЖБИ 961

нунити осетне празнине у историји слабо познате визан-
тијеке уметности у опште, а српске посебно.

Осим ризнице саборне цркве у Карловцима, још су
дванест Фрушвогорских манастира изложили драгоцености
својих ризница. Било је под 206 бројева свега 255 ко-
мада изложено.

Од ових 255 комада било је 146 кованих, 82 ве-
зених и 27 других ствари. Било је од ствари: јеванђеља,
енқолпија, митара, наруквица, епитрахила, Фелона, OMO-
Фора, сакоса, набедреника, појаса, плаштаница, путира,
ручних и престолних крстова, жезлова, тамјаница, даро-
хранилница, (кивота), дикиријона и трикиријона, и т. д.

Поред ових црквених утвари било је још и мирских
„ствари од мање или веће уметничке вредности. Неке од
њих имале су само историјски значај.

Ми смо у главним потезима скицирали и према ужој
или широј важности појединих предмета опширно описали
71 комад. Необична јесења хладноћа, која је наговестила
скору јаку зиму, разуме се да у онако неудесном локалу
мораде спречавати жељено напредовање нашег рада.

Оз добивеног материјала изнеће потписани што шта
у подробнијем опису у „Старанару.“ Ту већ излази no-
дробни)и прегледни опис Фрушкогорске збирке од једног
OA потписаних чланова друштвених.

11 марта 1886.
У Београду.

Д. | МИЛУТИНОВИЋ,

№. ВАЛТРОВИЋ.

СТЕК МЕ |

СР Го С)

ПРИЛОГ БРОМАНИЛУ.
од

| f. M. МОЗАНИЋА.

=

У иом саопштењу: о дејству азотне киселине на оби-
чан триброманилин (топи се на 1197), показао сам, да
при тој реакцији, поред других продувата, постаје и бро-
манила у знатној количини (око 10°/)('). Ова реакција
важна је за образовање броманила с тога, што се по истој
ва лак начин добија броманил савршено чист. Ваља кувати
триброманилин у конц. азотној киселини док не предести-
ARMY неки продукти његовог распадања (дибромдинитро-
метан и тетрабромбевзол), а остатак реакционе масе у
алкохолу искувати, да се раствори нека црвена катрањива
маса, па ће остати броманил у лепим жутим Бристалним
дистићима. Приликом поменутог рада добио сам узгредно.
чистог броманила неколико стотина грама, и тај материјал
употребио сам за проучавање броманила. Нека буде дозво-
љено навести неколико мојих опажања, јер ће иста, у He-
колико, попунити наше садашње познавање броманила.

Броманил (С,Вг,О,) раствара се у врелом бензолу
лако, у чистој сирћетној киселини прилично, а у алкохолу
скоро ни мало. По досадањии наводима раствара се бро-

(*) Гласник срп. ученог друштва 51, 151. Berichte дег deutsch.
chem. Gesellschaft ХУ, 471.

= = или" —

ПРИЛОГ БРОМАНИЛУ 963

манил знатно у врелом алкохолу (°); ти погрешни наводи
долазе на сваки начин отуда, што су чињена опажања на
нечистом броманилу. (тупањ чистоће мога броманила може
се ценити из ових анализа његових:

нађено: израчунато:

Брома 75:30, 75'45. 15:47

Броманил кристалише из чисте сирћетне киселине у
жутим сјајним ромбиским листићима, боје злата; из бен-
зола пак кристалише у дебелим плочама угасито-жуте боје.
Потпуно развијене кристале броманила добио сам овако:
У врелом бензолу растворио сам толико броманила да од
истога, кад се раствор олади. нешто мало исеристалише.
Овакав раствор оставио сам у поклопљеној чаши и после
неколико дана стајаху на дну суда повећи провидни Ери-
стали броманила. Мој школски друг г. д-р А. Арзруни,
професор на минералошком институту у Ахену, био је тако
добар, те је, на моју молбу, проучио те кристале и Caon-
штио ми је писмом ово:

„Брожанил кристалише по моносиметријској CH-
стеми. Његови су кристали неранџасте боје (одговара при-
лично ступњу 4, А Pagge-ose скале боја у одбивеној
светлости, а 6, n до 7, п у пропуштеној светлости), јако
су сјајни и по хабитусу јесу дебелоплочасти. Њихови су
облици (001), (110) и (101) и сви имају доста равне
пљоени. Сви су кристали без изузетка близанци по (001)
и то по некад су сложени; но у сљед тога није опажено
знатно ремећење у образовању кристала и у вредностима
углова, као што се види из ове таблице:

(`) Annalen der Chemie: 91, 307; 143, 255; 205, 53.

264 ПРИЛОГ БРОМАНИЛУ

мерено израчунато
110. 110 * 73° 29' —
110 . 001 * 80 46 —
110. 110 18 24 18° 29
001 . 101 * 17 56 —
101.101 24 3и 217

Из угловних вредности, обележене са * израчунат
је однос осовина:

а: b: c= 1:8905 : 1: 2:9335
и нагиб осовине В = 47" 26'/'.

Цепливост је савршена и паралелна је (001).

Раван оптичке осовине подура се са равни симетрије.
Кроз (001) видљив је један прамен“:

Броманил се не раствара ни у концентрисано) сум-
порно} киселини; али кад га кувамо у истој, раствара се
лагано, ослобођавајући бром и претварајући се у прљаво-
црвен сјајан кристаласт прах. Овај прах раствара се у
води са лепом љубичастом бојом и све његове особине
тврде, да је позната броманилна киселина С,Вг,0,
(ОН),. Испитао сам две соли те киселине: Сребрна со
С,Вг,0,(0А с), одваја се као мрко-црвен аморФан талог,
кад додамо нитрата сребра воденом раствору поменуте бро-
манилне киселине. У овој соли нађено је сребра 4219",
а горња Формула захтева 42'188'/.. Баријумова со
С,Вг,0,Ва добија се као ире кристаласт прах, кад кувамо
броманил у воденом раствору баријун-хидрата. Овај талог
раствара се у врелој води, која је мало закишељена хло-
роводоничном киселином, и из тог раствора, кад се охлади,
одваја се у мрким сјајним призмама, које су по две у на-
крет косо срасле (Ж). У овој соли нађено је баријума
31:15°/, % горња Формула захтева 31:64°%.

ПРИЛОГ БРОМАНИЛУ 265

Анилид броманилне киселине С,Вг,0,
(МН.С.Н,),. Одваја се у сјајним ромбиским листићима, кад
врелом раствору броманила, у бензолу или у чистој сир-
ћетној киселини, додамо анилина. Ови су кристали љубичасто-
плави у рехлевтовано) светлости, а жути у пропуштено)
светлости. Ово једињење добио је први Stenhouse и ов
наводи, да кристалише у црним таблама (').

Толундиброманилне киселине, орто и пара
С.Вг,0,(МН.6.Н,.СН,),. — Орто и пара-толундин једине
се са броманилом као и анилин, кад их у бензолу или
чистој сирћетној киселини куваио, градећи оваква два TO-
лиуда. Ортотолуид одваја се при томе у прљаво-жутим,
а паратолуид у вишњевим ромбиским листићима; ОВИ по-
следњи жути су у пропуштеној светлости. Оба ова толуида
· растварају се у бензолу и чистој сирћетној киселини са
жутом бојом, и то први се раствара више од другога; у
алкохолу растварају се мало. Нађено је азота у толун-
дима 5'92 и 5:89°% а горња Формула захтева 5'88°/.

Ксилид броманилне киселине С Вг,О,
[МН.С,Н,(СН,), ],. Бензолов раствор броманила добија
ирку боју, кад му додамо ұсилидива (обичан). Испарен
овај раствор до сува, оставља неку мрку масу, која се
раствара у врелој сирћетној киселини и из тог раствора
кристалеше овај ксилид у ситним жутим листићима. Ha-
bemo је у њему азота 5:3°%, а горња Формула захтева
5-56°/.

Из хем. лабаторије вел. школе.

(D) Annalen der Chemie. Supl. 8. 22 Beilstein, org. Chemie 1711.

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА
ВИШЕГ СТЕПЕНА.

а `82-

Још при раду на расправи: „Прилог алгебар-
свим влацима вишег степена“,(“) мислио сам на
слично испитивање и са другии врстама котрљача (Rol-
lenlinien). Данас слободан сам, ово испитивање, које ме
је довело до особите врсте алгебарских влакова, предати
јавности, Као: Други прилог алгебарским вла-
цима вишег степвна.

Ове влаке описује једна тачка круга — основан
круг —, који се покреће по датој правој тако, да ову
непрестано додирује и да увек постоји известна зависност
измефу угла, који заклапају два полупречника вруга —
један в тачки влака а други к додиру — и угла, који
заклапа радијус вектор тачке влака са додатом правом.

По овоме је код ових влакова, кад означимо уго оба
поменута полупречника са WY, а уго радијуса вектора са
ф, у сваком моменту кретања y = f(g).

Опште једначине. Да би дошли до једначина
ових влакова, ми ћемо узети: у правоуглом координатном
систему почетак кретања основног круга по датој правој

за „почетак 0 координата — поларном 0 за пол; дату
праву за апцисну осовину X Х, а одвесну на њој у O,

за ординатну осовину ҮҮ — у поларном дату праву за

(1) Гласник. Књига..... стр.....

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА %67

поларну основу ОХ. И ако означимо у правоуглои кор-
динатном систему са хи у координате тачке М, која је
добивена покретањем основног круга по датој правој при
ма каквој завистности ф = f (p) — у поларном са ои 9;
полупречник основног вруга са r, а пројекције тачке М
на апцисну осовиву и полупречнив СМ, са N и M (Слика 1.),
налазимо

Слика 1.

x=0N = 0№, — МХ, | а)
у = ММ = СМ, — СМ ``"

Али како је = МОХ =ф, и < MCN, = y, то је

ММ, = ММ, = г5 у] (9)
СМ, == г Cos yj • о о о e o d

a заменом ових вредности y (1)

х = 0N, —т5ш Y)
y= r(l— Cosyf

268 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

Кад би и ON, било опредељено вредностима r, ф
и %, тада би једначине (3), поред познате завистности
y= f (p), представљале тражене једначине влакова у пра-
воуглом координатном систему.

Ако ради тога саставиио М са Х,, наћи ћемо из npa-
воуглог троугла МММ,

ММ, = у + NN,
а замењујући вредности из (2) и (3) наћи ћемо

МХ = + 2г бш а... (4).

Ако, даље, означимо < ММ, 0 =v, и MN, =t нала-
зимо из истог правоуглог троугла

MN,=t= NN,
Cos v

,

и замењујући Вредности из (2)

Сравњивањем пак вредности из (4) и (5) налазимо

тӧшф _ + 251 P ИЛИ
Cos v 2

v=-
T. j познато правило из планиметрије: да је
обомни уго половина центричног угла на ис-
тои луку.

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВААЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 269

А из троугла МОМ, налазимо по синусном правилу
ОМ, : += Sin 4 OMN, : Sing. и

замењујући познате вредности за t и <= ОММ,

2r Sin Р віп ( + 5
ОХ, = 5mp (9)

На послетку, замењујући вредност (6) у (3) налаимо

x = r (оће ф (1 — Cos у) 7)
у =r (1— Cos gp) | С (

т. ј. опште једначине влакова у правоуглом
координатном систему.

Крадрирањем и сумирањем једначина (7) налазимо

a1 за Г (1— Cos у)"
Х +y — (Sin ф)" ,

или, како је х + у? = 0»,

_ T(l— Cos у)
о= + Snp (S)

T. ј. општу једначину влакова у поларном ко-.
ординатном систему.

Једначине (7) и (8) не растављају само један влак,
него безбројно иного влакова, по што свакој познатој за-
висности WY = f (p) одговара по један влак, па с тога су
оне опште једначине свију влакова.

Све ове влакове можемо поделити у две главне трупе:
трансцендентне и алгебарске.

270 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

1.
Проста цивлоида. Од влакова прве групе по-
сматраћемо само један, код кога је зависност ф = ($)
изражена трансцендентном једначином

боји = + 51 _ 5шю... (9)

1— Cos y „(ва 5]

Замењујући вредност из (9) у (7) налазимо

х = (ф— Sin у)
у=г(1 — Cos у)

т. ј. систем једначина просте циклоиде у Ipa-
воуглом координатном систему.
А почем из једначине (9) сљедује

5. Фе | ф
Е 2r Sin 5 1 |ф + и
P= Бф
и из сравнивања ове вредности са оном из (6)
ry = 0№,,

онда је јасно, да проста циклоида постаје само услед
котрљања основвог круга по датој првој, докле код OCTA-
влакова једначина (7) мора поред котрљања да постоји
још и клижење основног круга, што се најбоље види код
влакова друге групе. Једначине (7) представљају
дакле влакове, који постају у најопштијем
случају покретањем једног круга по датој
правој.

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 271

П.

Опште једначине алгебарских влакова.
Кад је зависност у = f (p) изражена једначином

где је п цео број, долазимо до влакова друге групе.
Тада замењујући вредност из (10) у (7) налазимо

ни лата и... (11)
= r (1— Cos ng)

T. j опште једначине влакова у правоуглом
координатном систему.

А замењујући вредност из (10) у (8)

а пф)... (19)

T.j. општу једначину влакова у поларнои EO-
ординатном сисему; где је правац радијусу вектору
опредељен једначинама

p= У а... (13)

Једначине пак појединих влакова ове групе налазимо
замењујући у општим једначинама (11) или (12)

Ови влаци нису трансцендентии, него су алгебарски.
Јер, почем се Созпф, кад је п цео број, може изразити
степенима Sing и Созф("), и почем је из једначина (11)

(1) Гласник. Књига...... Стр......

272 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

то се помоћу познатих образаца из тригонометрије

_ Cogg _ , Sin Ø = on b ИИ
И1- (бој: p) V I+ (боїв p)’

замењујући вредност за Софеф из (14) могу

(05 ф =

X ,
=, т e... (15)
избацити. Оваквом радњом своде се трансцендентне јед-
вачиве (11) на две алгебарске једначине, које се очевидно
квадрирањеи а за тим сумирањем своде на једну алгебар-
ску једначину. =

Од свију влакова, који припадају овој групи и којих
. има безбројно много, посматраћемо сада само најпростије:

Једначине влака. Замењујући п =1 у једначине
(11) налазимо
x = г Cotg ф (1— Cos P ОЕ (16)
у = r(1— Cos g)

T. j једначине влака у троуглом координат-
ном систему; а у једначини (12)
_ - 1(01— Совф) _ Фф _ 17

т. ј. једначину влака у поларном координат-
ном систему.

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 273

А замењујући у једначине (16) вредности из (14) и
(15), а за тим квадрираъем и сумирањем тако добивених
. једначина, налазимо алгебарску једначину

у (ху)= 6 (#ЖИУхфу—х):..... (18).

Влак је дакле алгебарски.

Претрес једначине (18) помоћу р. Ова јед-
начина, у овом облику, врло је згодна за изналажење
£ и ут. j. тачака самоме влаку.

Кад ставимо
ху=о’..... (19)
онда из (18) и (19) налазимо l
уо=г(Е0—х)..... (20)

а из (20) и (19)
. ye =r (E о — х)?

дг'0 + о" (7 — 0") —0

2
X Fago” r? + 0
Решавањем ове квадратне једначине налазвио, за познато
о, апцисе тачака влаку (18) — за горњи знак т. j. за
знак мање (—)
Х = е (r t 0")
г? + о" 4
а због двогубог знака у загради, увек
х, = 0 |
о (г*— 0*)`...... (21)
Хх, = -a + о?

гласник LXIX. 18

974 АРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

— за доњи знак т. ј. за знак више (+)

= 7)

Али су и ординате тих тачака познате, јер из јед-
начине (20) сљедује

0

а због двогубог знака у загради, увек

у, = + е0
у, = + =
А замењујући вредности из (20) и (21') налазимо
у, =0 |
PA Y ...... (22)
у, = + mF о
Е”
то ...... (22')
"= 0 |

Из једначина (21) и (21'), (22) и (22') сљедује, да
за свако познато дих налазимо шест тачака влаку (18)

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 275

Али како једначина (19) преставља један кружни шар,
а (20) четири прамена са два центра (у = £ г), због npo-
иенљивости р, то иожемо рећи, да тачке влаку (18) ma-
лазимо из пресека кружног шара

х? + у" = p?
ca четири прамена

Ови пресеци могу се врло лако добити геометрискям 10-
стро]ем, па према томе и влак врло лако и просто тачку
по тачку нацртати.

Из једначина (21) и (21'), (22) и (22') налазимо
још, да је за

т. j. да и апцисна осовина спада у саставни део влака
(18); и да се, како 2, (1) таво и у, (у), даје лако re-
ометријски постројити, почем једначине

где се m = V+ T? иоже геошетриски постројити ; то је и

е6) _,, е _;
m m

276 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

па на послетку и

лако геометриски постројити.

Претрес једначине (18) непосредно. Ако
испитивање влака предузмемо непосредно са једначином
(18), овда, вад је ослободимо кореног знака, валазимо

у" [уе = 2 (х° —т)у +
(х*— brr? 4 г“) у? — 4г?х*] = 0... .. (24)

из ове једначине

у = 0
у + 9 (х*— r°) у + (х*— 6г°х?+- г“) у*— 4Т%Х“ — ој (25)

т. ј. да је влак, представљен једначином (18), 10-тог
степена а састављен из апцисве осовине (праве линије) —
што емо нашли и једначинама (23) — и једног влака
6-тог степена. Али како у решењу

не видимо ништа ново, по што представља једну (двогубу)
праву — апцисну осовину —, то ћемо сада обратити нашу
пажњу на решење

у*-+ 9 (х? — г") у + (х*— бт*х*-- г“) у:— Ау3у• = 0 (26)

која представља један непознати влак. Одмах можемо за-
кључити, да је тајвлак б-тог степена, по што је
представљен једначином 6-тог степена.

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 217
Једначина (26) заменом
у? = 0,у* = 0 Я у= >
своди се на једначину 3-Бег степена
1" 2 (х*— r°) и" (х*—- бг'х" + г‘) v — 4г'х“ = 0,

а ова опет заменом
2 (х? г?)

О = 7 — 3

на једначину
___ уз
7? — [= Г ) + У 2

2 (х*—г ое "и "| т (27)

3

воја се може решити по Кардановој еормули т. ј. из
ове једначине могу се наћи вредности 2, из њих даље
вредности U H y, које одговарају познатим вредностима =.

Оваквим решавањем може се у неколико да одреди
и облик влаку; при томе треба најпре испитати, када је
(из Карданове Формуле)

УР >,
+ 270
гле је према једначини (27)

p=- [5 +r’),

q = — о гу ~ara] ви]

%

278

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА
Кад извршимо ову замену, наћи ћемо
3 pè? 4г%х
А 57 (+
А вредност је овои изразу:
а., нула, кад је
х = 0,
хе 11г*х*— г“ = 0.

Тада налазимо три стварне вредности 2, између њих две
једнаке. Јер

а., за х = 0 прелази једначина (27) у

4 6
soo T, o:
2—3 5 + 57 = 0;

а из ове једначине налазимо

ПР ___г У
‚= — 3,2. =%=5, а поноћу ових

и, =0, 0,== 0,== г", и на послетку
у.=0, У, — у, + т,

т. j. три тачке влаку, између којих је једна почетак
кретања;

B., за х' + Пг'х —т'=0 налазимо кад је решимо

И
х= # 5 |/—22 + 105,

и због двогубог знака под кореном

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 279

, ______
х,= 5 У—22 + 10/65,

= + 1 1/— 29 — 5.
х,= # 5 |/—22 105

Почем је 2, уображено, не ћемо ни тражити одговарајуће
вредности 2, U и у. А за х, налазимо

2, = 0:9213 r°, 2,=7,= 0:4606 r°,
а замењујући ове вредности, налазимо даље
„= 1'52797', n = v= 0:1460т*,
и на послетку
у, = 7247, у,=у,= 038r.

Па почем за х,= 030r налазимо
у, = = 1247, у,= у, = + 0'38г

T. ј. да апциси х, одговарају три ординате у, између ко-
јих су две једнаке и апсолутном вредношћу и једнако озва-
чене, онда слободно можемо рећи, да за те вредности:
т, Уу У,== Y, налазимо осам тачака влаку. Али како су
за апцису 2, ординате у, и у, једнаке, онда можемо рећи
још, и да се за те вредности 2,, у,= у, две тачке влака
поклапају т. j. да су ординате у,= Y, уједно и верти-
калне дирке влака.
b., позитивна, кад је x+ 11г?х*--г*>> 0.

Тада налазиио за све вредности 2, које чине ову нејед-
накост, само једну стварну вредност 2, па дакле и V, а
две стварне једнаке и супротно означене вредности у т. j.
две тачке влаку — а за позитивно и негативно 2 че-
тири тачке;

280 други ПРИЛОГ АЛГЕВАРСКИМ ВДАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

с., негативна, кад је х + 11г*х* — г* < 0.

Тада налазимо за сваку стварну вредност 2, Боја чини
торњу неједнакост, три стварне вредности Z и U, а шест
стварних вредности у по три једнаке а супротно означене
T. ј. шест тачака влаку — а за 2 позитиво и негативно
12 тачака. |

Субтангента и субнормала. За још тачније по-
знавање влака (16) потребно је потражити субтангенту =S,
и субнормалу == 5. за ма коју његову тачку. И како је
ово лакше и згодније извршити поларном његовом једначи-
нои, то су ваи потребне следеће једначине из диееренцијал-
ног рачуна

2] de + Т
до T 4ф 2 (бов- |

(29)

И сада замењујући вредности из (29) у (28) налазиио
а., 5, = = >7 (923) = £ (r —rCosø) (80)

одакле се 5, даје за сваку тачку влака (17) — које ћемо
означити симболично [0] — геометријски постројити. А
тиме је лако и тангенту на ту тачку повући.

да различне тачке влака [0] налазимо и различне
5,, којих ће крајње тачке лежати такође на једном влаку,
коме је (30) једначина у поларном координатном систему
— који hemo означити симболично [5,].

АРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 281

Влак [S,], који постаје од субтангената влака [ọ] и
томе је једначина у поларном координатном систему

2
5, == 2r( Sin 5 |
познат под именом Cardioide-a.

А замењујући S, = V x" + у', почем су координате
неко тачке тога влака

x = S, Coso, y=S,Sing;

X X
Cos ф ==, je — = oyj
и Cosg Spp почем je Е Сос ф, у једначини
{30) налазимо
(х'+ y)? + 2гх (х*- у’) — пу’=0.... (31)

т. j. једначину Сага1 0: Че-е у правоуглом коордиватвом
систему (").
Сравниваьем пак једначива (17) и (30) налазимо

5, = обшф, о = 2. 0... .. (32)
т. j- начин, како се може геометријским путем лако доћи

до тачака влака [5,] из одговарајућих тачака влака [0],
и обрнуто.

r Г
ђ., Sa = + = = £- -a · · (89)
] + Cosg о | Cos A
Али како се ова једначина може написати
, r?
ба = = т + гСозф '

(' ) Због двог) бог знака палазимо овде две Cardioid с-е, којима
координатне осовине деже обрнуто координатним осама влака (16).

282 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА
то се 5, може лако постројити, по што је лако постројити

гтСовф =m, па тада п

За различне тачке влака [0] налазимо различне вред-
ности за Sna, и све крајње тачке 9. лежаће на једном
влаку, коме је једначина (88) — а који ћемо означити
симболично [Sa]. Тај влак је познат под именом П а-
рабола.

Замењујући и овде 5, = Их? у?, по што је x= 8. Сов Ф,

y= 5,5 ф; и Cosg = рр почем је = Со p,

у једначини (33) налазимо
у =гах..... (84)

т. j. жижву једначину Параболе у правоуглом коор-
динатном систему (').

Сравњивањем вредности из (17) и (33) налазимо

о
== п ] а И • о о е o 35
о=5.5шф, S IT (35)

T. ј. на који се начин из тачака влака [о] налазе одго-
варајуће тачке влака [5,] и обрнуто.

На послетку, сравњивањем вредности из (32) и (35)
налазимо
За — За Cos 2ф
о

азі

$, =

(1 За ову једначину вреди. односно двогубог знака, оно исто

што смо казали за једначину (31)

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 983

помоћу које можемо лако Sa постројити из $; и o. И
обрвуто.

S = 2r Sa
" r—r Cos 2g ’

помоћу које опет можемо лако 5, постројити 5, и д.

с., Нашли смо, да вредностима X, = + 0:30г oaro-
варају вертикалне дирке влака [0]. Но те дирке можемо
наћи и на следећи начин.

Кад означимо уго, који тангента у неко] тачки влака
[0] заклапа са позитивном апцисном осовином са т, онда
је из диееренцијалног рачуна

1 dọ
Cotg (т — ф) = — —;
5 p оір
и овде замењујући вредности из (17) и (29) валазимо
Cotg (т — ф) =
5 P — Sing 6

Кад у овој једначини ставимо т= 90° (за вертикалне
дирк) онда налазимо
tge ф = l ИЛИ
5? = Sing’ `
(Совф) + Cos g —1 = 0.

Кад решимо ову квадратну једначину налазимо

— + И5
Соѕф = - - = =,
а због двогубог знака
cosp = И 5, osp, = 10 ?

234 АРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

Почем је вредност за Coso, равна страни правилног де-
сетоугоника, то се и уго ф, може лако геометријски по-
стројпти; а вредност за Созф, већа од јединице, то ово
решење отпада, као немогућност.

Построј влакова [0], [5] и [5,]. Построј је
влака [0] помоћу једначине

о = rtg?

врло лак посао; јер како је 7 познато, и можемо за сваки
уго ф лако наћи £, па и 0, које треба само пренети на

радијусу вектору повученим под углом ф, ла добити једну
тачку влава [0]. А како је за сваку тачку влака [0] лако
одредити S, и 8, (види a., и Ъ.,), то није тешко и у сва-
кој тачки тога влака повући дирку, па дакле и тачније
га нацртати (Слика 2).

Врло је интересантно овде обратити пажњу на 10-
кретање ссновног круга по датој правој, да би нека ње-
гова тачка могла описати влак [0].

Ради тога је потребно пре свега одговорити на пи-
тање: како се за сваку тачку влака [0] може постројити
основан круг? Tago на пр. како сз за тачку М влака [0]
поетројава тај круг?

Звамо, да тај круг мора пролазити кроз тачку М,
а осим тога и кроз тачку №, и ту додиривати праву ХХ
«(Слика 2). С тога треба само наћи тачку №, која oaro-
вара тачки М, па је круг лако нацртати. Тачку №, наћи
ћемо помоћу познате нам једначине [из (4) за Y = 9]

МХ, == #2080,

ты и ри

($
со
=

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

а помоћу ове и једначине (17)

ММ, =+ = + 20 Е,

Cauka 2.

јер је за сваку тачку влака [0] познато и риф. Па
сада из М са отвором шестара t пресећи ћемо ХХ у N,,
и ако још подигнемо управну на X X и на њој одсечемо
N С = г, наћи ћемо центар траженом кругу. После тога
је лако и сам круг нацртати.

Али како са отвором шестара t можемо из М, у ou-
ште, пресећи Х.Х у две тачке N, и М,, то налазимо
у опште два таква круга, одакле опет закључујемо, да
влак [0] постоје покретањем основног круга ва два HA-
чина. По првом начину, кад се тај круг креће од по-

286 АРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

четка кретања донекле дсено, за тим се враћа натраг,
прелази почетак кретања и иде у бесконачност по нега-
тивној половини апцисне осовине, а за тим се враћа у
бесконачност по позитивној половини апцисне осовине, пре-
лази почетак кретања донекле, па се враћа опет у лоче-
тав кретања; а по другом, кад се од почетка кретања
покреће по негативној половини апцисне осовине у беско-
начност, а за тим се из бесконачности по позитивној по-
ловини апциене осовине враћа у почетак кретања. Поло-
жаји основног круга за тачке I, II, Ш, [У влака [0]
означени су при кретању по првом начину са |, 2, 3, 4,
а при кретању по другом начину са 1“, 2*, 3*, 4* на
слици 3. Кретање основног круга, било по првом, било
по другом начину, нити је само котрљајуће нити само кли-
зеће, јер при котрљању влак [0] био би проста цикло-
ида, а при клижењу апцисна осована, него и једно
и друго. Решењу дакле у = 0 из једначина (25) oaro-
вара клижење основног круга по апцисној осовини. Али
је тада не само ф= y, него је и ф=ф=0. С тога
кад претпоставимо, да ф = ф не сме бити равно нули,
онда само једначина (26) представља решење овог случаја.
Међу тим можемо ньпоменути, ди оба решења једначине“
(25) не могу једновремено постојати, по што једна иста
тачка основног круга, ма како се овај покретао по некој
правој, никад неће моћи у исто време да опише и ту праву
X X, који је представљен једначином (26). Котрљање круга
по првом начину кретање мора бити супротно котрљању
његовом по другом начину кретања и док његова тачка —
почетав Бретања — опише обе гране влака [0] mopa ће се
два пут око себе обрнути.

Али основан Круг може да се покреће и с друге
стране дате праве. Влак [0] дакле мора ла је састављен
из четири једнаких грана, које се пружају у + со и које

други .РИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 987

Слика 2.

288 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

леже симетрично према апцисној и ординатној осовини.
С тога се у једначине (17) и (18) мора узети двогуби
SHAK, да би потпуно одговарале овом случају, у коме није
учињен никакав изузетак односно покретања основног круга
по датој правој.

Из покретања основног круга у бесконачност, можемо
већ закључити, да влак [0] има асимтота. И доиста, како
је за ф= +180, 8, = + ?г, а о= £ ое сљедује, да
су праве у одстојању + 2r кал иду паралелно са апцис-
ном осовином X X асимтоте влаку [0].

Постројавање влакова [5,] и [Sa] такође је лак no-
сао помоћу његових једначина (30) и (33), по што је по-
моћу њӣх лако постројити S, и. 9. (види a., и ђ.,) за
сваку тачку влака [0]. Двогуби знак код ових једначина
казује, да свака представља по два једнака влава, који
леже према апцисној осовини супротно. (Слика 2).

Али постројавање влакова [0], [5,] и [Sa] може да
се изврши и на други начин. Тако Baag [0] може се врло
лако и просто постројити помоћу једначина (19) и (20) т. j.

НИНЕ, a уе (+090)

Из ових једначина сљедује, да се тачке влаву [0]
налазе као пресеци кружног шара х фу = о", са оба
| к Г
прамена (система правих кроз две сталне тачке) у = +-
у

(о — х), због променљивости ф. Па како је положај цен-
тра оба прамена постојан, у = £r, за ма какву про-
менљиву количину о; како се сваки круг из шара Еру-
гова, за познато о, може нацртати; и како онај зрак из

(1) За знак мање (—) у загради рад је у главноме исти.

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕВАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 289

прамена коме ово р одговара, пролази кроз пресечну тачку
тога круга са апцисном осовином, почем је за у=0, х=6,
то се не само круг иоже за познато, провзвољно, р H3-
цртати, него се може и њему одговарајући зрак повући,
па дакле и њихова пресечна тачка T. j. једна тачка влаку
[©], наћи. На тај је начин нађена тачка М влава [0] за
произвољну, познату, Количину о у слици 4. Овде је
06 = +r, ОМ = о а CS је одговарајући зрак прамена
из центра С иознато) и произвољној количини р. Kao
што смо добили М тако исто за свако друго, произвољно,
о ножемо добити нове тачке влака [0].

Влак [5,] постаје од субтангената влака [0]. Суб-
тангенату пак свакој тачки влака [0] можемо лако наћи
помоћу једначиве (32) т. j.

S, = 0 Sing.

Tago за тачку М влака [7] субтантента је ордината ММ,
почем је ММ = 0319.

И сада кад y 0 подигнемо управну на ОМ и прене-
семо ОМ = ММ = 5, налазимо тачку М, влака [5,] (Слика
4). На тај начин можемо свакој тачки влака [0] наћи од-
говарајућу тачку влака [5,]. Али тај рад можемо скратити;
јер кад повучехо праву ЗМ, налазимо да је ДОМХ > 05М,,
а из подударности ова два троугла сљедује, да тачку М,
влака [5,] можемо наћи и без ординате MN, само кад из
S новучемо паралелну праву са р, то ће ова сећи од-
весну у 0 на ОМ у тачку М, влака [5,]. На тај начин
можемо врло лако помоћу влака [0] нацртати и влак [5].
Па почем је влак [5,] Cardioide-a, то смо тиме у једно
показали један нов а врло прост начин постројавања овога,
давно познатог, влака.

гаасник LXIX. 19

Ш

990

АРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

Кад потражимо субтангенту влаку [5,], онда помоћу
познате једначине из диференцијалног рачуна

Ви = (S)? са и диференцирањем једначине (30)
t

4ф

ИЕ налазимо заменом
dS, rSin g’

Слика 4.

Из ове последње једначине налазимо врло просту KOH-
струкцију за постројавање дирака на влак [5,]. Тако да
би постројила у тачки М, дирку, треба да опишемо из 0

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 291

са полупречником ОМ, плувруг МОГ, я да повучемо праву
LQ, онда ће ова сећи одвесну повучену у O на ОМ, у
М,*. Права, која саставља М “ са М, јесте дирка у тачки
М, влака [5,] (слика 4). Јер из троугла ОМ,М “ сљедује,
да је ОМ += 8, t$ =s, noven је = M,LQ:= 5. Тимо
смо дакле показали нов, врло прост, начин посторојавања
дирака на познати влак — Cardioide-y.

· Влак [5,] постије од субнормала влака [о]. Субнор-
мало тачака влака [о] могу се врло лако нађи помоћу
једначине (35) т. j.

= 0.
Sa Sing
Тако за тачку M влака [0] наћи ћемо Sa, кад y М no-
вучемо на круг, Који пролази кроз ту тачку, дирку до
пресека Т са ордилатном осовином, јер је тада

ОТ = T = Sn, почем је = MTO =ф.
И ако сада у O подигнемо управну на ОМ и пренесено
ОМ, = ОТ = Sa, онда налазнио тачку М, влаку [Sa]. На
тај би начин могли наћи све тачке влака [Sn]. Али тај
рад иожемо скратити, јер ако повучемо праву М,М,, онда
валазнио да је ЛДОМ,М, <> Д ОМТ, из чега сљедује, да
тачку М, можемо наћи и без дирке МТ, ако у М, uo-
дигнемо управну на апцисну осовиву M y 0 управну на
ОМ, то ће се обе ове управно coha у тачки М, влака [Sh]
(Слика 4). Али помоћу тачке Т можемо повући у М, на
влаку [Sn] и дирку; јер како је а= зу, а чв = чу,
то сљедује да је ча = < В т. |. да је права ТМ, anpra
УМ, на влаку [Sa]. Па почем је Baar [Sa] парабола,
19%

999 други ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

то смо тиме показали и један нов начин постројавања па-
раболе и повлачења дирака на ма коју њену тачку само
кад нам је познато теме и жижа параболе. Овај начин
повлачења дирака на параболу може се употребити и тада,
кад нам је позната тачка параболе кроз коју треба no-
вући дирку, жижа и теме параболе, јер тада лако нала-
зимо онај круг помоћу кога можемо наћи тачку М. Сада mo-
жемо лако повући и дирку у М на тај вруг те тако наћи
тачку T, воју треба саставити правом са датом тачком
параболе. Та права јесте дирка, у тој тачки, на параболи.

Пресек влака [0] са влаком [5,]. Почем влак
[0] сече влак [5,] (слика 2), то да би нашли пресечне
тачке, треба из њихових једначина наћи заједничке вред-
ности за р и P, или за ту, које ће дати координате
пресечних тачака. Ако се послужимо једначинама влакова
[0] и [5,] правоуглог координатног система онда налазимо,
да је изналажење 2 и у из таквих једначина одвећ тешко
и скоро немогуће по познатом начину. Ми ћемо сада по-
казати други начин, по коме се координате тих тачака
могу лако наћи.

Пре свега треба да напоменемо, да ћемо при томе
раду једначине (18) и (31) употребити само са једним
знаком и да ћемо у једначини (31) променити свуда =
са у, и у са z, да би ес оба влака односила Ба исти EO-
ординатни систем. Према томе, при овом раду имаћемо
посла са овим двема једначинама

у? (х? у?) = (Их у: —х) .... (86)
(у? х')"— 2гу Их ут rS .... (87)

Кад ставимо

х+у=е ..... (88)

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 293

онда, замењујући (38) у (36), и избацујући из тако до-
бивене једначине најпре у, налазимо једну квадратну јед-
начину; а из ње ро
г )
Ја ..... (89
а за тим избацујући из исте једначине х, налазнио једну јед-
начину четвртог степена; а из ње

у=0, |
дт0 0... .. (40)
ј= + 94-1)
r+ o
Горњи знак у једначини (39) одговара првој вредности у
(40) т. j. за
Х—60(..... (41)
720)
а доњи знак у (39) одговара другој вредности у (40) т. j. за
Le’)
х = т? + 0* 19
Е эге" ..... (42)
у= г? + 0°

по што је за те вредности 2 и у једначина (88) задовољена.
Замењујући пак (38) у (37) налазимо
0'—Зго—гх=0..... (48)
па почем је из једначине (38)
х*— 0° — y?
TO сравњивањем последње две једначине налазимо RBA-
дратну једначину
А 20: 0*— г?о?
и.

294 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

из које налазимо, вад је решимо

А замењујући вредност за у из једначине (38) у (43)
налазино биквадратну једначину

2 4r’ o° — о?
x+ 0-66 = 0,

а из ње, кад је решиио

Почем вредности за x и у из једначина (44) и (45)
морају да задовоље једначину (35), то налазиио због ABO-
тубог знака код ових једначина, да

ет)

T

х = ее + 2r — 0)

а.,

не задовољавају једначину (38), и по томе нису решења
нашег задатка,

ђ., 900—0

T
хе +6 Vee- 2r)

такође нису решења овог задатка, по што не задовољавају
једначину (38);

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕВАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 295

| F
10001

C., r

— ------—————— +

– + Иә
х=+<у. 2r — 0)0

задовољавају једначиву (38), али нису стварна решења
овог задатка, по што је 2 уображено;

000—0

Т

=+? —

d., y

задовољавају једначину (38) и јесу решења нашег задатка,
али само за вредности о < 27, по што је за вредности
о:> 2т вредност 2 уображена.

Дакле, само из једначина

иожемо наћи за све вредности р < 2г координате тачака
влаку [5,|, јер за вредности о >> 2г налазимо уображене
апцисе, па дакле и уображене тачке томе влаку.

Вредности = m у из једначине (46) такве су при-
роде, да се дају лако геометријски постројити за свако
познато р H 7.

да тачке пресека влакова [0] и [5,] мора о да има
исту вредност у једначини влака [0] и у једничини влава

296 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

[8$]. А ту вредност о наћи ћемо, вад ставимо вредности
за у из (42) и (46) једна другој равне. Тада налазимо

о(0—т) _ 2г0"
or По

а из ове једначине сљедује:

а.,

а, 0=0, па дакле о т. j. почетак кре-

тања је једна заједничка тачка; и
В., 0'—т0 — го —г=0

ова једначина 3-ћег степена своди се заменом

T
== =, ва
„41 38r 0
3 27

коју кожемо решити. Тада налазимо, да је вредност изразу

з 5 . з
(яз Карданове Формуле) ут + ba — 17 = T

на, а њен стварни корен

ствар-

4:6157 _
= па а
о = 1'87197,

т. ј. налазимо, да је полупречник ономе кругу, који про-
лази кроз другу прееечну тачку 1'87197. А кад је no-

знато о за ту тачку, онда је по (46) познато и у, па
дакле и тачка пресека.

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 997

Трећу тачку пресека налазимо такође сравњивањем
вредности за у из једначина (42) и (46) т. ј. из јед-
начине

b _ 00—0)__ те

3 Т = г о"

Из ове једначине налазимо поред тога што већ знаио,
да је почетак кретања једна пресечна тачка оба влака

(0 = 0) још
у.) 0'— re + Зго—г =0

ова једначина своди се заменом

е=*-+ 5, Ha
8r? Әт?
5 і

из које налазимо вредност изразу (из Карданове Формуле)

92 n? .
ут + E- = 223 5 ps стварну; а њен стваран корен

2, = 0`0833т; а
о = 0:3611 г.

Тиме је и трећа пресечна тачка оба влака определена.
Али како је једна од нађених трију пресечних тачака по-
четак кретања, и како су оба влака симетрична према 0со0-
винама Х.Х и Y Y, то ћемо лако наћи и остале две пре-
сечне тачке ових влакова.

Кад би ове тачке (пресеке) тражили сравњивањем 2
из једначина (42) и (46), онда би наишли на једначину
0-тог степена од 0, коју не би могли редуцирати на другу

298 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

нижег степена, те в тога је ово испитивање боље извр-
шити са у, као што смо и учинили.

2.
n= 2 ; y= 29.

Једначина влака. дамењујући п = 2 у једначине
(11) налазимо

х = r Cotg o (1— Cos 2) (")
а Dos 2g) | 1... (47)

т. ј. једначине влака у правоуглом координат-
ном систему; а у једначини (12)

Рае = 9 .... (48)
т. ј. једначину влака у поларном координат-
ном систему.

Али вад у тригонометријском обрасцу
Cos 2g = 1— 2 (Sin ф)"

заменимо вредност за Sing из (15) наћи ћемо да је

x 2

—)
Cos 2ф = ~x
Ру’
па ако сада ову вредност за С082ф замениио у једна-
чине (47), онда ћемо их свести на две алгебарске једна-

(*) Из обе једначине сљедује x=r Bin 2ф
у==г(1— Сов2гф), а из ове
две једначине х у?— гу т. |. једначина
круга,

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 299

чине, које опет најпре квадрирањем а за тим сумирањем
сводимо на једну алгебареку једначину

(х'+ у) — 4г?у? (х"+ у?) =0..... (49)
Из ове пак једначине сљедује

х+у=0, |
(х*-- у*)*— 4т?у? — 0 , j о (50)

дакле, да је влак, представљен једначином (49), 6-тог сте-
пена а састављен из почетка кретања (једне тачке) и влака
4-тог степена

(х'+ у*)* = 4г*у* или

х у= Ё гу ..... (51)

Али овај влак, као што из његове једначине (51) ви-
диио, врло је прост, по што је састављен из два круга
полупречника 7, којима центри леже на ординатној OCO-
вини у одстојањима È г од почетка координата.

Занењујући у=у, г
= Хх,
налазимо из једначине (51)
мж+у=г

т. j. једначину круга, коме је полупречник r, а центар
иу лежи у почетку координата; из чега завључујемо, да
св оба круга, представљена једначином (51), сливају у
један вруг истог полупречника,

300 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

Претрес једначине (51) помоћу 0. Коорди-
нате тачака влаку (51) изражене са о налазимо из

х'"+-у =0', и једначине (51)
х + у = + 2ту; по што је одавде

_- 6
у= 5.

т. j. свака ордината у јесте четврта сразмерна између о
и 2r. А кад је позната ордината у, онда је позната и
апциса такве тачке влака т. j.

х= + Vo- у= + A- (9т)*— с

И како је о проиенљива количина, то можемо на тај HA-
чин добити све тачке влака (51), премда је он неупо-
требљив, јер се влак и без њега може врло лако нацр-
тати, кад се знају положаји центра кругова који влак
састављају

Из једначина х-+у=0%и

+6
у= + 5

налазимо, да су тачке влака (51) пресечне тачке кружног
шара са системом паралелних правих са апцисном осовином,
по што је о променљива количина.

Субтангента и субнориала. Кад овде потра-
жимо S, и Sa за буди коју тачку влака (48) — који
ћемо означити (симболично са [0] — онда по што диде-
ренцирамо једначину (48) налазимо

1

до іф
— = £ 2r Cosg, de — ETA

dp

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 301
а замењујући ове вредности у једначине (28)

а, 5, = + елрфбтф..... (52)
b., Sa = £ дгбозф ..... (53)
Једначина (52) представља у поларном координатном CH-

стему познати влак (Сіѕвоіде-у; а једначина (53) два
круга.

Замењујући S, = У х'- у? и шр=?, по што је

==
х =$, 008$, r Snp = ур, по што је

y =S, Sing’
Sin ф = _ В _ ‚ У једначини (52), налазимо
V14 (9)
2 х"
у= УЕ

т. j. једначину С1зз014е-е у правоуглом координатном
систему.

А замењујући Sa= Их? у? по што је

х = Sa Cos o,
у = 5 Sing’ А
Соз ф == > по што je Cosg = J=; у
Их у И1- (tgo)

једначини (53), налазимо
х'+у'= = 2гх

т. j. једначине оба круга у правоуглом Еоординатном
систему. Али Езко последња једначина променом 2 са у
и обрнуто у са 2 прелази са свим у једначину (51), то
овда закључујемо, да се влак субнормала [S.a] поклапа са

302 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕВАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

влакои [0]. Из промене пак координата закључујемо, да
је апцисна осовина једног влака ординатна осовина дру-
гоме влаку и обрнуто.

Построј влакова [0], [5] и [3+]. По што је влак
[0] представљен са два круга полупречника r, и по што
њихови центри леже на ординатној осовини више и ниже
почетка кордината за 7, то га је одвећ лако и нацртати.
(Слика 5).

Слика 5.

Важно је овде испитати кретање основног круга по
датој правој, да би једна његова тачка описала при тои
кретању влак [0] т. j. опет круг. Но ово испитивање није
тешко извршити, по тто је овде по (4)

ММ, = + 2т5шф, или почем је
о = + 2т5шф,
ММ, == о,

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕВАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 303

то је за сваку тачку влака [0] ММ, познато, па дакле
и положај основног круга је познат (Слика 6). При том
кспитивању дозвајеио, да и овде влак [0] може постати
покретањем основног круга на два начина. По једном обр-
тање тога круга у почетном положају без помицања HA-
пред и натраг, а по другом покретањеи за 2r десно од
почетка кретања, за TBE враћањем натраг да прелази по-
четак кретања, удаљавањесм од њега лево опет за Êr, и
на послетку враћањем у почетни положај. Тада се основан
крут обрнуо једанпут око себе а његова тачка — почетак
кретања — описала је влак [0]. Јер, овде, кад са отво-
рои шестара МАХ = о пресочемо апцисну осовину из М
(слика 5), налазимо увек као једну пресечну тачку поче-
так кретања 0, а као другу, нову, тачку №,. И овде може
бити кретање и. испод дате праве — што је смисао дво-
губог знака код једначине (51). Осим тога и овде бива
не само котрљање него и клижење основног круга по датој
правој; али тако, да је котрљање увек у истом смиелу а
клижење се мења но не допире у безконачност као у пре-
ђашњем случају, него бива између известних граница (+ 2r).

Почем се једначина (52), која представља влак [5,]
своди защеном вредности из (48) на

S= = 0,

и почем се помоћу ове једначине даје S, врло лако по-
стројити за познато ф и о — а обоје је увек познато,
по што је влак [0] круг полупречника 7 — то је и влак
S, нацртати лак посао. Али оваквии цртањем влака [5,]
показали CMO уједно и један нов начин цртања Сізѕвоійе-е.
Тај се начин састоји у овоме. У једном кругу треба no-
вући пречник. Једна крајња тачка тога пречника биће
почетак Cissoide-e. Кад се продужи преко те тачке

304 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 305

повучени пречник за дужину равна њему, овда ће права,
која у крајњој тачки продужења стоји управно на правац
пречника, бити асимтота Cissoide-e. А ма goja тачка
Cissoide-e добија се, кад се из њеног почетка повуче Te-
тива у кругу, па се за тим у крајњој тачки тетиве повуче
дирка на круга у почетку Cissoide-e повуче управна на
тетиву, онда ће се ове две праве сећи у једној тачки Cis-
soide-e. На тај начин можемо наћи све тачке томе влаку
(слика 5).

Помоћу влака [0] можемо повући на Baag [5,] т. j.
на Cissoide-y, у ма којој тачки и дирку. Јер како је
субтангента ма које тачке влака [5,]

іф
% — з Чу
S, — (5) 48, ,

то диФсеренцирањем једначине (52) налазимо (за знак више)

ір _ Созф
45, 2r tgo [1 +(Cos p)’]’

а заменом ове вредности и оне из једначине (52)

rtg g Sin p Sin 2ф
1 + (Соѕ ф)"

а»_ TtggpSing.rSin 2 p
б 7014 (0059)'] `

А замењујући овде вредности из једначина (52), (47) и

R —
№ = ‚ ИЛИ

(Совф)" — 1 00929 ‚ налазимо на послетку
srn __БеХх _
5 _ 8r +r Cos 2ф’

а из ове једначине није тешко геометриски постројити
дарку за сваку тачку влака [5] т. j. Cissoide-e, по
гласник LXIX. 20

306 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

што је свакој таквој тачки лако наћи одговарајућу тачку
влака [0].

О построју влака [5,] по што је он круг, који се
поклапа са влаком [0] нема се шта говорити. (Слика 5).

8.
= у = 40.

Једначина влака. Замењујући п = 4 у једначине

(11) налазимо
х = r Соја ф (1— Cos 49) |
у =r (1— Сов4%) [77770

а у једначини (12)
_ 4 T(1— Cos 4ф)
о= р
Једначине (54) представљају једначиневла-
ка у правоуглои координатном систему; а јед-
начина (55) у поларном координатном систему.
Једначине (54) доводе се на једну алгебареку једна-
чину на сличан начин пређашњим случајевима, јер како

је из тригонометрије

Cos 4ф =1— 8 (Sin ф)'+ 8 (Sin p)‘,
то замењујући вредности из (14) и (15) налазимо

о84р=1— 7;

а замењујући ову вредност за (05 4 у једначине (54)
налазино Евадрирањем и сумираъем тако добивених једна-
чина једну алгебареву једначину

у (х*- у*)*= (8r x?’ y’)? ..... (56)

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 307

Ова једначина 10-тог степена, која треба да пред-
ставља влак у овом случају, састављена је из једначине
8-мог степена |

(х: у )=(Згх у) . . . . . (57)

И у=0

Па како a у овом случају као и тамо, где је ф= №,
једначина (57) иу = 0 не могу постојати у исто време;
и како се око решења у == 0 немамо чиме забавити, то
ћемо узети, да је влак у овом случају представљен само
једначином (57), и по томе је алгебарски и 8-мог
степена. И што се једначина (57) не мења, кад се у
њој на место 2 и у стави — T, — у кажемо, да је влак
и са дентром.

Претресједначине (57) помоћу o. Испитивање
овога влака помоћу његове једначине (57) на следећи на-
чин, врло је интересантно.

Из једначине (57) сљедује, вад ставимо

да је 0 == + 8гх*у..... (59)

а из обе једначине о“:= £ 8гх* И о^—х?, ИЛИ

4 2

6 3.4 0

ее (6)

е 8r

Ова једначина 6-тог степена своди се заменом
ХИ, ХИ, х“== 7'

на једначину д-ћег степена

ди ЈГ

901%

308 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

а ова опет заменом

на следећу такву једначину

„60 ха + (6 | =, 0... (60).

која се може решити. Шри томе је нужно испитати пре.
пре свега вредност изразу

0 (из Карданове Формуле)

TRZ

где треба ставити према једачини (60)

Кад извршимо ову замену, налазимо да је

3 з 14

q _ e , ,
т + 57 = 10860" 80

И сада вредност је овоме изразу
а., равна нули, кад је

я, 0= 0, т. j. за почетак Бретања, и Бад је

В, 270" — 4 (8г)*=0, или

¿= + уз,

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПАНА 309
У овом последњем случају по што једначина (60) заме-

нои вредности за р =+ 7 из прелази у

‚ 16(8г) | 2(4)", (8г)“ _ 0
3 (27): (27). —

налазимо њене корене

8 (8г)* 4 (81)?
v= — 81] °з з=
а заменом ових вредности у

2 4 8 з
ро = о T

налазнио одговарајуће вредности 2,

_ __+(8) _ _ 8 (8г)*.

fr ВТ,

и на послетку по што је х = [И 7, налазимо
х = + 191 И—1 уображено, и

lêr. ,– .
х, = х,= + И о т. j. две једнаке, стварне, а супротно
означене вредности,

А како је још из једначине (58), y=V б'—х, то
налазиио замењујући овде нађене вредности за 2,

4 (Sr) 32r

310 дРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

у овом случају налазимо дакле четири двогубе тачке
влаву (57), Боје леже симетрично према апцисној и Op-
динатној осовини.

b., позитивна, кад је

о> +113

тада налазимо за Z три вредности између којих је само
једна стварна, а за х шест вредности, по три једнаке а
супротно означене

с., негативна, кад је

16т_ —
е<+ 1/3

тада налазимо за 2 три стварне вредности, а за 2 шест
вредности, по три једнаке и супротно означене.

Али како једначина (58) представља један кружан
шар, а једначина (59) један читав систем влакова шестог
степена, због променљивости 0, то постанак влака, пред-
стављен једначаном (57), можемо протумачити пресецима
кругова из кружног шара са одговарајућим влацииа ше-
стог степена из система ових влакова. А пресечне тачке
између једног круга и одговарајућег влака шестог степена,
за исто о, опредељене су, по што се 2 помоћу џи 2 може
определити, и подигнуте ординате у тако добивеним ап-
цисама 2 до пресека са одговарајућим кругом, дају тачке
влака (57), тако дакле, да ординате у за те тачке није
нивако нужно изналазити, премда би их из у = +У 2'— X’,
коју једначину налазимо из (58). могли лако наћи, кад је
х определено.

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 311

И кад ово геометриско тумачење постања влака (57)
пренесемо и за нађене вредности

~, 16г, /—

онда налазимо

a., да се за вредност
1 —
е= + 3

круг додирује за одговарајућим влавом шестог степена;

Ъ., да за вредност
16г, „=

не постоји пресек између кругова и Одговарајућих вла-
кова шестог степена, дакле, да је стварна вредност 2, коју
налазимо за тај случај, негативна, по што х мора бити
уображено (или у крајњем случају одговарајуће у мора
бити уображено);

с., да за вредност

lôr, /—

постоји пресек између кругова из кружног шара и одго-
варајућих влакова шестог степена из система ових вла-
кова и то само у две тачке, дакле од три стварне вред-
ности, које у овом случају налазимо за 2, једна мора бити
негативна, како би добили сано две различне стварне
вредности v, које би одговарале пресечним тачкама (или
у крајњем случају једна вредност у мора бити уображена).

312 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

Претрес једначине (57) непосредно. Ако
кепитивање влака предузмемо непосредно са његовом јед-
начином (57) т. j.

(х у) = + 8гх'у,
онда треба најпре да подигнемо леву страну на степен
y+ 2ху-х = і 8гх*у..... (61)

Ова једначина 4-тог степена своди ее на једначину
З-Һег степена
254 х'2' — г'х“ = 0,
2

X .
а ова опет заменом Z = у — З ва једначину истог степена

која се може решити. При томе кад испитамо вредност
изразу (из Карданове Фориуле)

тх?

q? p?
4 + 97 == 108 (271 — 4х")

налазимо, да је
а., раван нули, кад је

х = 0, хе жив)

з з
(') Кад се вредвост изразу += напише овако:

4" р? x?

+ + 27 = garp lC — 277) 2x], па се стави == 0, онда је

х=0, и (9х2—97г2)2-_(9х2)2— 0. или 2х2—97г=— | 9х?; а из
ове једначине сљедује: 9х2 —97г2— |- 2х? немогућност, по
што г није = 0; и 2x?—?2 7r 2х2 могућност, по што је

3r
х= Из [то је један случа], да се при извлачеьу квадрат-

ног корена морају у опште узети оба знака (+)].

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

b., негативне, кад је

>И.

"Тада налазимо за U три стварне вредности; и

C., позитивна, кад је

z< "ИЗ

Тада налазио за U само једну стварну вредност.

313

Кад су нам познате вредности u, онда можемо наћи
вредности 2, па на послетку и у, јер је за горњи знак

једначине (61)

= Уа ФУ tV

„= И, И, И, .... (69)

у. — У + И 2,— Ут,
у«— — И, — и 2, + Vz,
а за доњи је знак исте једначине

у И, М2, М2,

„= У И, И, | .... (68)

Тако за случај, кад је
1 + 55 =0, лакле х= Ё ИЗ

налазино за V две стварне вредности

314 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

а за Z опет ове стварне вредности

и на послетку помоћу једначина (62) и (63)
дг —
Yas = = (1 И — 2) уображене,

Ər ,
Ув.) = F у ове стварне, једнаке, а супрот-

но означене вредности. Кад потражимо геометријско зна-
чење овом решењу, т. j. кад је

а | Р_
г+27=0,
онда налазимо, да за вредности
хе ИЗ, =F,

које одговарају том случају, налазимо тачке влаку (61) са Bep-
тикалним диркама т. j. да су ордивате у = = ör продужене,

у исто време и, дирке у тим тачкама влака. Ове вред-
ности могу се лако и геометријски постројити.

Према томе, кад за
х> + = ИЗ

налазимо за 1, па и за 2, три различне стварне вредно-
сти, мора бар једна бити негативна, да би према једна-
чинама (62) и (63) било у уображено, по што за TA-

АРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 315

кве вредности 2 не можемо наћи ни једну стварну тачку
влака (61); а кад за

хе + уз

налазимо једну стварну вредност V, па дакле и 2, а две
уображене Бонјуговане вредности, онда према једначинама
(62) и (63) налазимо по две стварне а по две уображене
вредности у, дакле свега осам тачака влаку (61). Овде
је онај особени случај решавања једначина четвртог сте-
пена, помоћу једначина трећег степена, где се два стварна
корена једначине четвртог степена јављају у уображеном .
облику, по што једначина трећег степена, ва коју се она
четвртог степена своди, има један стваран Борен а два
уображена конјугована. Јер како ова два конјуговава yO-
бражена ворена долазе у у, и у, једначина (62) и (63)
као сума, то кад применимо на њих Мо1уге-ов образац
отпашће уображене количине и тако добићемо за у E у,
стварне вредности,

Субтангента исубнормала. Да би се још боље
упознали са влаком, који је представљен једначином (57)
или (55) потражићемо 5, и За за буди коју његову тачку.
Почем се једначина (55) може ваписати и

о= += 41003 фЗш2ф..... (64)

то дисеренцирањен ове једначине, налазимо
40 (а:
ip = + 4r (2 Cos g Cos 2p — Sin g Sin 20)

+ _ l —
dọ `~ 4r (2 Cos g Cos 2 — Sin ф Sin 2p)

316 други ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

А замењујући ове вредности у једначине (38) налазино
з—+__________

t 77 Ат (Cos Зф + Cos p Cos 2g) `` ``

Ба = + 4r (Cos Зф -+ Cos ф Cos 2g) ..... (66)

Обе једначине пак такве су, да се S, и 5, могу геометри-
сви постројити; јер како се може постројити

4т Oos Зф = п,
Ат Cos ф = m, и
m боз 2ф = р,

то се може AARO геометриски постројити и

0
5. = У

где је М=п-р; а тако исто в
„= 0 р.

Но између вредности једначина (65) и (66) постоји

проста свеза т. ј.
| |

| |
=-4 И S= g

одакле се, за познато ©, може лако наћи S, из Sa; и
обрнуто.

А кад за сваку тачку влака (55) — који ћемо озна-
чити сомболично [0] — извађемо S, и Sa, онда налазимо
још два влака, који су представљени једначинама (65) и
(66), и које ћемо означити симболично [5,], [Sa].

АРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИЩЕГ СТЕПЕНА 317

Али ови су влаци алгебарски, по што се њихове јед-
начине могу довести на алгебарске. Тако замењујући у
једначини (65) вредност ва о из (64) и 5, = Ух"+у',
х = 5, Cos Ø
у = №, Sin Ф
и Соз З, које ве отуда и пошоћу познатих тригонометри-
ских образаца налазе, наћи ћемо алгебарску једначину

по што је , и вредности за Cosg, (оз 20

(х? у) (х"— 27") = + Вгх у"
као једначину влака [5,]. А замењујући у једначини (66).

риса а . X = Sa Cos Ф
S. = У ха у“, по што је y = S. Sing
вредности за Cosg, Соз2ф и Cos Зо, goje смо нашли за.
влак [5,], наћи hono алгебарску једначину

и остале исте

(х"+ у*)* = + 8rx(x°—2y)
као једначину влака [Sa].

Асимтоте влака [5,]. Почем из једначине (66);
сљедује, да је 5, = ое, за два 2 Cotg 2ф — tg p = 0 онда
влак [5,| има асиитота. И да би нашли угао Фф, који одго-
вара асиитотама, треба да заменимо вредност за 20045 20,
после чега налазнио квадратну једначину

(Со ф)*= 2, из које сљелује Cotg p = + и 2.

Али ако на место Сојсф ставимо њену вредност А

и изразнио Cosg са Sing, онда налазимо да је

Sin p = r.

318 други ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА
Из ове једначине сљедује, да је не само уго ф асимтота
влака [5,| опредеъен, него да се он може лако и геоме-
тријским путем наћи.

На послетку можемо потражити још одстојање ACAM-
тота влаку [5,] од пола координатног система.

Почем је субтангента 85,“ влака [5]

ad
= (5; 45 ,

то кад диФсеренцирамо једначину (65), по што јој дамо
облик

КО Cos g Sin 2ф
S= + 2r 79 боја 2p — tep ‚ налазимо

dp _ (2 Cotg 2p — tg p)*
dS, ^^ 2r [(2 Cotg 2p — tg p) (Cos p Cos 2ф + Cos 39)
+ 2 Соја ф]: a сада је
5“ = + ог Cos g Sin 2 р

Па почем је за асиитоте Сојрф = V2, то помоћу
ове једначине и познатих једначина из тригонометрије на-

лазимо: Ка үг. в з. Sin 2ф = зрэ,

tg ф = T 2 Cotg 2ф = >= а на послетву залењујума

ове вредности у последњој једначини

8r. „—
5, = 57 2

ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА 319

т. j. одстојање асимтота влака [5,] од пола координатиег
система. |

Построј влакова [0], [8] и [S-a]. По што се jea-
начина

о = +i tosto) = += 4r Cos g Sin 2ф
p
даје лако геометријски постројити (као што смо напред
показали) то и цртање влака [0] не прави никакве тешкоће.
(Canga 7).

Али је вредно и овде испитати, каво бива кретање
основног круга по датој правој, ла да нека његова тачка
може описати влак [0].

Кад ради тога потражимо вредност за ММ, у овом
случају, онда налазимо (из 4), да је

ММ, = гг 5 27, или
- e|
их = [2].
Созф’

а почем се MN, помоћу последње једначине може лако
постројити за сваку тачку влака [0] то је и положај
основног круга у сваком моменту кретање опредељен тако
да се тај круг може и нацртати. Тада налазимо, да се
основан Бруг за сваку грану влака [0], (ко]их има ye-
тири) мора једанпут око себе обрнути и то на два начина.
Тако на пр. за ону грану, која лежи у позитивном про-
стору координатних осовина, по првом начину покреће се
основни круг с лева на десно донекле, враћа се за тим
натраг, ‘прелази почетак кретања и иде на другу страну
донекле, па се олет враћа у почетак кретања. На слици 8.
положаји основног вруга за тачке І, II, Ш, и ТУ, влака

320) ЛДІ УГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

Cauka 7.

321

ДРУГИ ПРИЛОГ ААГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

С..ика 8.

2}

гласник LXIX,

322 ДРУГИ ПРИЛОГ АЛГЕБАРСКИМ ВЛАЦИМА ВИШЕГ СТЕПЕНА

[0] обележени су са 1, 2, Зи 4. А по другом начину
покреће се основан круг опет с лева на десно од почетка
кретања донекле и враћа се натраг у почетан положај.
На сляци 8 ови положаји основног круга за тачке влака
[0] I, П, Ш a IV обележени су са 1“, 2*, 3* и 47,
При таквом кретању дакле основног круга мора поред
котрљања бити и лижење и то котрљање једног начина
кретање супротно котрљању другог начина кретања тога
вруга. Оба котрљања означена су на слици 8 стрелицама.

Постројавање влакова [5,] и [Sa] такође ве прави
тешкоће, по што помоћу једначива (65) и (66) можемо
за сваку тачку влаку [0] наћи геометриским путем S, и Sa,
као што смо напред показали. Оба су влака означена и
на слици са [5,] [Sa].

Бвоград

ЛЕТАР j. Живковик

професор.

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА
29 декембра 1888.

(У 3'/, часа по подне, у дворници Велике Школе.)

=

Били су: потпредседник архимандрит Н. Дучић, чла-
нови: С. Лозанић, J. Ђорђевић, J. Бошковић, секретар,
д-р М. Спасић, С. Сретеновић, М. Валтровић, Ф. Хофман,
Љ. Клерић, К. Алковић, М. Ъ. Милићевић, Jos. Ристић,
владика Никанор, А. Алексић, J. Жујовић, Вл. Јакшић,
J. Пецић, М. Бан, Ст. Бошковић, А. Васиљевић, Мил. Au-
доновић, П. Сребковиб, Бог. Јовановић, Ђ. Миловановић,
Драг. Милутиновић, М. Зечевић, Д. Јенко, д-р В. Бакић,
Ј. Авакумовић, Ст. Тодоровић, Св. Ивачковић, д-р Ј. Ту-
роман и М. Кујунџић.

Бр, 1.

Потпредседник Н. Дучић помиње губитак чланова
овим речима :

Temra жалост задесила је ово наше учено друштво
у прошлој и овој години смрћу неколиких његових чла-
нова почаснијех, редовнијех и дописнијех на дому и H3-
ван њега !

У прошлој 1887 години преминули су:

Никанор Грујић у Пакрацу, владика пакрачко-сла-
вонеки, почасни члан, чувен књижевник, даровит говорник
и пјесник српски.

21*

- — —. - ~ аһ -

324 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

Мяхаило Някиеоровиь Катков у Москви, дописни
члан, руски знамевити публициста, Философ, књижевник и
риједак патриота.

Јаков ДиишићЬ у Биограду, почасни члан, велики cy-
дац и одлични правнив.

Д-р Ђорђе Натошевић у Новом Саду, дописни члан,
заслужан срлски педагог и књижевник.

Д-р Јован Валента у Биограду, редовни члан, врстан
љекар и књижевник,

Виљем Дентон у Лондону, дописни члан, енглески
узоран свештеник, књижевник и пријатељ српском народу.

У овој 1888 години:

Ђорђе Малетић у Биограду, редовни члан, одличан
ењижевивк и пјесник.

Д-р Јосие Панчић у Биограду, редовни члан, више
пута председник овога ученог друштва, великан у природ-
нијем наукама и ауктор српске олоре.

Д-р Ђорђе Мушићски у Броду, дописни члан и ЕЊИ-
жевник српски.

Виктор владика нишки, почасни члан, добротвор Cpi-
ске лавре Хилендара у Светој Гори.

Д-р Јосио Јиречек у Прагу, дописни члан, одличан
правник и књижевник чешки.

Отишли су на други свијет и Богу на истину, а на
овоме ће свијету својим дјелима вјечно живјети. Бог да
их прости!

Скуп устајањем указа своје дубоко сажаљење и по-
штовање према вреним покојницима.

Бр. 2.

Потпредседнив, отворајући Скуп, поздравља исти
овако:

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 325

Учена господо,

Прије двије године задесивши немили догађаји ово
најстарије учено друштво не само у Србији, него у цијелом
јужном словенству, које је стекло лијепих заслуга за срп-
ску књижевност, науке и умјетности, претевли су и данас
замијенили говор друкчије садржине, којим би ваљало NO-
здравити овај главни учени скуп. Ти су догађаји били по
њега, тако рећи Фатални, јер су га из основа потрвели,
смерајући да га са свијем униште! те ми је свакако дуж-
ноет, да их с овога часног мјеста данас напоменем и у
најкраћим потезима изнесем пред главни скуп, тијем прије
што се није скупљао од 1886 г. до данас. А господин се-
кретар изнијеће и истаћи у извештају све појединости, и
тако ће главни скуп имати тачан пријеглед радње и дру-
штвенога стања за потоње три године.

Године 1886 обустављено је ово друштво непојиљи-
вом наглошћу надзорне власти, и одређена му комисија да
прегледа његово стање и попише све YEM је руковало. —
да тијем му је одузста државна помоћ! — Шта је томе
претходило, тачно је изложено у извјештају, који је за
овај скуп приуготовьен, а може се доста видјети и из
управинијех записника, Боје имате пред собом. Године
1887 одређена му је и друга комиси]а да прими од управе
ствари друштвене: благајницу, књижницу, архиву, научну
грађу и све остало, и да тијеи привремено рукује. А до-
тадашња управа би отпуштена! —

То је све рађено самовољно и на пречац, тако да
управи није ни дано времена да сазове главни скуп и из-
несе преда њ све то, што ју је снашло !

Управа је овога друштва радила тачно по његову
статуту и пословнику оно што јој је био задатак и дуж-
ност. Њезин је рад, као и цио друштвени јаван и испра-

396 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

ван. Што је пав тако немилице с њим поступљено, узроци
су лични, и већ нијесу ником тајна. Од колике је штете
све то било добром имену и угледу не само овога друштва,
него и државе, чије је, није потребно доказивати, а није
овдје за то ни мјеста, то је посао историје овога друштва.
Доста ће бити што ћу наспоменути само оне измишљене
телеграме, што летјеше из Биограда у неке јевропске но-
вине злорадо трубећи, како је Српско учено друштво „про-
неверило“ CHAHO благо, и упропастило цијеле Фондове, што
су му на руковању. А зна се да ово друштво није имало
нити има никаква блага ни Фондова на руковању, OCEM
једине и скромне државне помоћи, која се вади из државне
благајнице од времена до времена, и издаје по друштве-
вијем правилима и одборским одлукама на књижевне и на-
учне потребе.

Срлеко учено друштво развивши се из „Друштва срп-
ске словесности“, које је установио велики и умом и ду-
хом и родољубљем кнез Михаило Обреновић Шу години
1841, ступало је у везе и одржавало их с научнијем ака-
демијама, и учением и књижевнијем друштвима изван Ср-
бије, привлачећи пажњу и симпатије иностранога ученог
свијета на српску обновљену државицу на балканском по-
луострву. Радило је увијек патриотски и према средствима
које је имало, урадило је доста, не отимајући се да ради
ово што не иде у његов програм. — Истраживања и обра-
ђавања српске историје, српскога језика, и у onhe српске
етнографије, српских старијех поваца, српске старе ЕЊИ-
жевности и црквенске умјетности, српско старе трговине
и Финанције, српскога и међународнога права, српске ста-
тистике, и неких грана природнијех, математичких и Фило-
софсвијех наука било је поље рада овоме ученом друштву.
Колико је до сада на томе пољу напредовало и приврије-
дило, Најречитије говоре његови „Гласници“ I-ra и П-га

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 327

одјељка, више од 80 дебелијех књига (не помињући друга
издања), у којима су: научне расправе, чланци, моногра-
Фије и драгоцјена грађа за познавање и изучавање друш-
твенога, државног и културног живота наше старе и нове
отаџбине, по којина инострани научници, Ењижевници и
умјетници дознају, да се у Србији обрађују науве и умјет-
ности, дрпући из њих податке за своје студије о Србији
и о српском народу у onhe. — Са свијем је дакле Ha-
равно, што ће ово учено друштво продужити, докле год
устраје, своју радњу на томе пољу и у томе правцу. А
увијек ће га кри]епити и све јаче покретати у радњи
како научне и књижевне потребе своје домовине, тако и
оне лијепе оцјене, одзиви и симпатије не само у словен-
ском, него и у иностраном ученом свијету, чим је до сада
сусретано и обасипано.

Колико све то подиже углед српском народу и срп-
ско] краљевини, лако је по]мити. Јамачно ће ово учено
друштво колико до њега стоји, очувати ту моралну дра-
тоцјену тековину. А ваљада се неће опет наћи y српској
краљевини каква дрска рука, која би се дигла на ову на-
учну свијетлу установу великога Михаила, да је својом
обијешћу руши и њезине одличне чланове домаће и HHO-
стране вријеђа! — Ваљада је ово дугогодишње учено
друштво заслужило својим књижевнијем и научнијем pa-
довима, да нађе законске заштите барем у напредак на
основу новога земаљског устава, којим почиње нова епоха
уставног живота у краљевини српској, устава који се и по
науци й по искуству и по потребама друштвениуем и држав-
ни]ем, што их је обухватио, може уврстити међу најбоље
јевропеке савремене уставе. С тога и Српеко учено друштво
с радошћу честита земљи тај велики уставни напредак. —

Ну и поред улравива извјештаја дужаш сам споме-
нути још и то, како је краљевска савезна влада повра-

398 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

тила у другој половини прошле године овоме друштву 38-
конито право и одузете му ствари. Али му није уједно
повратила и државну помоћ, без које не би могло опстати,
јер је у државном буџету, који је затекла 1-га јуна 1887
год., била избрисана, па је требало дочекати нови буџет.
Није му повратила ни бесплатно штампање „Гласвива“ у
државној штампарији, по свој прилици с тога, што је имала
у пројекту, да још те године изведе разумну и правичну
трансакцију између Српскога ученог друштва и Краљевске
научне академије, како се књижевне и научне снаге, које
у нас још нијесу многобројне, не би цијепале на научноме
и књижевном пољу, као што су по злом удесу, поцијепане
на политичком! — И тако управа овога друштва и по-
canje поврафенога права, не имајући средстава, није Mo-
тла давати у штампу научну грађу, што стоји готова за
више „Гласника. “

Савезна влада није дочевала да изведе свој програм,
ни народна скупштина да одобри буџет; управа је радила
и код краљевске радикалне владе за државну помоћ друш-
тву, и нашла је повољан одзив. Али како ни она није до-
чекала да народна скупштина одобри буџет, сишавши пред
тијем са државне управе, тако је ово друштво и даље остало
без помоћи. Најпосле се управа обратила и садашњој кра-
љевско) влади, — и наишла је на добру вољу и готовост у
г. министра просвјете, давши друштву правремену помоћ,
ДОБ му се не одреди редовна; врати му уједно и бесплатно
штампање „Гласника“ у државној штампарији.

Широв, објективан и просвијећен поглед онијех, који
су на врху државне управе, свагда је од користи како на-
родној опћој ствари, тако и књизи и науци. —

Нова ми је, учена господо, допуштено да свратим
вашу пажњу на један приједлог, који је међу осталијема
данас на дневном реду, и који дубоко засијеца у опста-

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ АРУШТВА 399

нак овога ученог и скоро педесетогодишњег друштва: за-
коном о Краљевској научној академији намијењен му је
другачији положај и задатак ол досадашњега; те је г. MH-
нистар просвјете затражио на основу тога закона, да ово
друштво изради себи ново уређење с новијем задатком и
правцем своје радње, па да му се пошаље на пријеглед и
потврду, а уједно и мишљење о воличини државне редовне
поноћи.

Овај ће главни учени скуп по својој дужности, праву
и просвијећеном разуму све то претрести, оцијенити и своју
одлуку изрећи.

На пошљетку част ми је споменути с топлом призна-
ношћу оно што правичност иште, како вреном секретару
овога ученог друштва, г. Јовану Бошковићу припада нај-
већи дио заслуге, што је у потоње доба (до обуставе друш-
тва) „Гласник“ добио већи полет, излазећи чешће с pas-
личитом научном садржином, и што везе, које су прије
његова секретарства биле занемарене с научнијем акаде-
мијама, ученијем и књижевнијем друштвима изван Србије,
уредно и тачно обдржава.

Скуп се одазва са „живео“ !

Бр. 3.

Исти обзнањујо промене председника у појединим од-
борина. За председника одбора ФилолошЕо-ФилосоФског
изабран је г. Ј. Ђорђевић, на место пок. Ъ. Малетића. А
одбор историјски и државно-правни одлучио је, да остане и
даље дојакошњи председник, г. Н. Дучић, који је уједно и
потпредседник друштва, све дотле, док не прође овај скуп.

Узима се на знање.

330 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

Бр. +.

Секретар Ј. Бошковић чита Извештај управе
Српскога Ученог Друштва о књижевном раду и новчаном
стању у годинама 1886, 37 и 88-ој, који гласи:

Извештај

управе Српскога Ученог Друштва о књижевном
раду и новчаном стању у годинама
1886, 87 и 88-ој.

I.

Из извештаја управина за годину 1855 види се, да
је наше друштво у периоду:

од 1867 до 1873 (за 7 година издало 23 књ. Глас-
ника (у 514 табава),

од 1874 до 1882 (за 9 година издало 21 књ. Глас-
ника (у 479 таб.),

од 1888 до 1885 (за З године) издало 19 въ. Глас-
ника и | историје = 20 књига (у 404 таб.);

а од то доба (за 3 године) издало је 2 књ. Глас-
ника, 67 и 68 (у 69 табака).

Свега је дакле под садашњом управом, то јест од по-
четка 1883 год. за 6 година и то испрекиданог рада, иза-
шло: 22 вњиге, у 473 табака. А осии тога још пре три TO-
дине имала је ова управа и има спремъених за штампу: py-
кописа за 9 књига Гласника и за 2 књиге других издања.

По томе је јасно, да је за време садашње управе,
од како је ученога друштва, највише рађено.

Али усред тота обилатог рада снађе друштво велика,
напаст, која у мало што не поста злокобна по нашу књи-
жевну удружбу, а овамо скуп друштва не беше никад ни
извештаван у чему је ствар.

СКУП СРИСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 331

Законити представник друштва, управа, имала је због
тога — ни Ерива ни дужна — да издржи велику борбу и
да претрпи многе неприлике, па и саме увреде за се и за
друштво, против којих је свагда одважно протестовала.

Два најоштрија питања, око којих се водила распра,
садашња је управа наследила од пређашње, из године 1851
и 82, а то су: О хонорару г. Владимира Јовановића и о
Коморансвим споменицима.

Ево шта је у ствари:

Г Писац чланка „Отатистични преглед“ I, г. Вл.
Јовановић, имао је да прими за 38*/ табака те своје
расправе, воја је изашла у Гласнику 50, 51 и 52, по

120 дин. за табак, свега . . . . . . 4635 дин.
А примао је тај свој хонорар овако:
1881, од г. Кујунџића, маја 6. . . 420

августа 10 . 700
октобра 18 . 900
девембра 26 . 860

1882, од г. Кујунџића, јануара . . 150
марта . . . 250
јуна. . . . 200

новембра . . 300
Укупно . 8780
1883, од г. От. Д. Поповића, Фебруара . . 1940

„ Од г. Јов. Бошковића, маја . . . 150

Света . 5870

Кад се од те суме одбије торња у . . . . 4635
излази да је више примио: . . . . . 1285 дин.

Патање је како је то могло бити? Ево како.

Toca. Кујунџић кад је предавао секретарску дужност
г. Ст. Д. Поповићу, 1 јануара 1883 год. није оставио у
каси и прве три привремене признанице од незавршеног

332 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

рачуна г. Владимира Јовановића (на 480 + 700 + 900
= 2020 дин.). С тога кад чланав би сав штампан, г. По-
повић изда писцу 1940 дин., са резервом стављеном
на признаници, да се ово сматра као привремени
издатак, док се рачун по свима привременим
признаницама коначно не регулише, с тим, да
је она страна дужна вратити каси, воја буде
више издала или прамила.

И по томе садашња је управа наследила од пређа-
шњих један незавршен рачун у 5720 дин., (она је томе
додала само 150 дин.), па ее трудила да га заврши и —
завршила га је.

Узалуд су управа ученог друштва и садашњи севре-
тар, и усмено и писмено и преко министра просвете, 3
године тражили речене привремене признанице, да би се
једном доконао тај незавршени рачун из пређашњег доба
друштвеног, који је садашња управа наследила (°).

Најпосле, октобра 1885, министар просвете (г. Ст.
Д. Поповић) нареди, да управа за 10 дана потражи од
обе стране последње објашњење, па ако обе остану при
своме, да је дужна било једну бидо другу тужити суду.

Тако и би. Тада се управа посаветова са правницима,
коју страну да тужи. Сви рекоше: не иожете тужити писца,
јер немате доказа; већ тужите вашег некадашњег бла-
тајника, да ваи врати привремене признанице, које су
друштвена својина, а ако то не може или не ће, нека врати
новце у касу, а он после нека тражи од онога коме их
је дао.

(1) Гледај о томе записнике друштвене у Гласнику 59, стр.

88, бр. 3 и стр. 100, бр. 10; — Гласник 60, стр. 25, бр. 5; —
Гласник 62, стр. 20, четири претпоследња реда; — Гласник 63.
стр. 16, бр. 3 и стр. 18, бр. 2 — и записник X, XI, ХП и ХШ ca-

станка управиног од септ. и окт. 1885.

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 333

На тај су начин управа ученога друштва и госп. Éy-
јунџић постали парничне стране. Госи. Владимир, кад
се радило о тим рачунима у управи, није никад он пред-
седавао ни присуствовао, него свагда потпредседнић г. А.
Васиљевић. А г. Кујунџић кад је променио положај, дошав
за министра, није се сетио, да право државног надзора
пренесе на некога свог колегу (министра), него је у CBO-
јој ствари био и тужилац и судија, те је гонио управу
и секретара до краја.

да прву ставку (420 дин.) г. Владимир није тражио
да му се покаже признаница, јер је прва, па је се добро
сећа. А за другу (700 дин.) и трећу (900 дин.) показао
је адвокат г. Кујунџићев привремене признанице тек на
суду, 1 маја 1886.

Да их је г. Кујунџић предао раније друштву, као
што му беше дужност и као што их је управа тражила
од њега, место што их је изнео пред суд, та би се ствар
одавно свршила. А да се тај рачун вије могао коначно
завршити без поменутих двеју признаница, види се и по
томе, што је госп. Кујунџић дужио г. Владимира Јова-
новића за 1600 дин. а овај је вао што смо видели, ду-
жан био да врати каси само 1285 див. — Разлика је
отуда, што нису сви табаци узети у рачун, што је награда
за табак рачуната по 10 дуката или 117'/, AHE., а треба
по 120 дин., као што гласи ориђинални записник.

Бад се пред судом решавало, онда се није још могло
знати од које стране ваља тражити јемства. А и на што:
обе стране беху угледне, имају плату или пенсију, и своје
кубе; не беше дакле опасности, да ће новац пропасти, као
што и није пропао.

На послетку, г. Владимир, 15 маја 1886, понуди
управи 1216 дин., која сува кад се одбије од више при-
иљених 1235 дин., недостаје 19 дин. А за ту сумицу од

334 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

19 дин. као и за парничне трошкове у 300 дин. ('), да
ве би друштвена каса његовим поводом и најмање оштећена
била, ставио је на расположење ону суму, коју има да
прими као награду за „Нови статистични преглед“ у Глас-
нику 68, који се сад штампа. И тим је све изравнано и
намирено !

Да је ту било и личне анимозности, а не само живе
жеље да се ствар једном пречисти, показује и то, што је
г. Кујунџић тужио после г. Вл. Јовановића за „двогубу
наплату“, па изгубивши парницу на судовима, тужио га је
опет због клевете; али ни у томе није успео.

П° Године 1882, 6 јула, издало је тадашње пред-
седништво ученога друштва г. прое. Витковићу објаву, по
којој је он одређен, да као изасланик овога друштва про-
путује, у течају два летна месеца, по Хрватској и Угар-
ско], ради научног посла, ради истраживања споменвка за
историју српскога народа. У то име дато је г. Витковићу
путна трошка 1000 дин. Што изасланик донесе с пута на
дар, то се прима као готово; али ако власник иште уз-
дарје или откупну цену, онда настају преговори и
погодба.

Исте године 1882, (дакле пре садашње управе) донео
је г. Витковић познате књижевне и уметничке старине из
Коморана са opakom легитимацијои:

„185 П. 82. — Вясокоцењени Господине!

„Коморанека сриека црквена опћпна, што ју заступам,
у међусобном споразуму, преко господства вашег послала
је ту не давно „Српском Ученом Друштву“ у Београд многе
старине црквене и народне: стара писма и рукописе, и
старе српске књиге писане и штампане, свете иконе, за-

(1) У нас нечувено велика награда за тамо мало адвокатског
посла.

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 335

ставе, и т. д. на сачување. — По што су то драги
споменици милог нам народа српског, јунака Шајкаша у Ко-
морану и околини од вајкада, те је по томе вредно oun-
сати и свеколиком српству књигом саопћити да бар спомен
не умине; кад већ по злу удесу народа нам отуда нестаде,
после толиког и венадмашног јуваштва, и после толико
жртава за спас и слободу домовине нам ове. Држим дакле,
да смо најбоље учинили, када смо, посредовањем вашим,
те драгоцености на сачување, као и ради употребе
књижевне и саопћења јавног, баш „Сриеком Ученом
Друштву београдском“ уступили.

„Примивши се тога задатка, Ви сте нам, високопо-
штовани Господиие, као члан ери. ученог друштва обећали,
да ћете mam за одштету (у накнаду) друге цркви и ap-
хиви нашој оскудевајуће вове ствари, с помоћу по-
менутога ученог друштва, набавити.

„Услед тога са дужном готовошћу бележим следеће
недостајуће предмете: дарохранилница, петохлебница,
јеванђеље, калајлија (за просфору), посуђе за воду и вино,
13 целиваћих икона (Божић, Ускре, Спасов дан, Богоја-
вљење, св. Сава, Благовест, Цвети, Лазарова субота, Усе-
ковање, Мала Госпођа, Ваведење, Сабор богородичин, св.
Стеван). Од богослужбених књига: прости службе-
ник, мали требник, часловац велики и мали, псалтир мали,
триод посви и цветни, Од одежда: стихар, | пар на-
руквица, епитрахиљ, појас и Фелон у црном. Од светов-
них књига: дела митрополита Михаила, Хришћански
Весник од прошлих година, неколико ком. писмарица, Ho-
моканон од Ружичића, неколико ком. српских буквара,
неколико малих катихизпса, и један „душевни дневник“,
— е молбом, да нам их по обећању послати љубав имате.

„При крају, наклоности и пријатељству Вашем пре-
поручен, јесам

336 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

„У Коморану, у нашем православном парохијском
дому, на дан Андрије Стратилата, 19 (31) августа 1882
године.

(М. П.)

Ваш искрени јереј
Владимир Ракић с. р. Збежанин,

православни свећеник и парох
коморански и ђурски.

„Госп. Г. Витковићу, проФесору у Београду.“

Уз то иде и списак старина посланих ученоме друштву.

Међу тим г. Витковић допаде невидовне беде, из
које после неког времена изађе чист и невић.

За то време питаху Коморанци: Је ли учено дру-
штво примило старине и шта је са обефаним уздарјемї
Шта вите, попа је писао и срп. министру просвете, 30
маја 1883, молећи га, „да на основу изложеног нужне
мере предузети благоизволи, како би црквена општина
ова: или до на чување предане својине дошла
или пак обећану јој накнаду примити могла.“

Свештеник Ракић извинио се за своју пренагљеност
код г. Витковића писмом својим од 22 јуна 1883, а код
министра писмом од 27 јула исте године.

Учено друштво примивши напред поменуте ста-
рине ценило је, да би тражена откупна цена за његову
касу била осетна; с тога је нашло за добро, да по-
дели терет са народним музејем. Овај узе умет-
ничке старине, а учено друштво задржа књижевне. А сваки
завод даде по 720 дин. у име откупне цене. И шта је
приличније било, него да оба завода предаду новце (720
и 720 = 1440 дин.) г. Витковићу, као поверенику обеју
страна, и свом и коморанске општине, да набави тражене
ствари, па да их преко нашег министарства спољашњих

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 337

послова и српскога гл. конеулетва у Будапешти пошље у
Коморан, које је г. Витковић, у више махова и учинио.

С почетка 1884 било је и преписке, „да чираци и
средњи крет за на трпезу могу бити и од дрвета, само
нека су православног стила.“ А тако исто и завеса на
царским дверима, какве величине и боје да буде, као и
да се пошљу 2 ћилима и T. д.

Тек 20 марта (1 апр.) 1884 почиње г. Ракић ре-
кламовати старине, што не беше многе ствари од
улдарја примио, од којих су му неке за тим накнадно
послане. — K томе придође још вешто. Мађарска научна,
академија беше послала једнога свог члана у Коморан, да
тражи споменике о угар. краљ. Шајкашима. Овај чује, да
су неки таки споменици однети у Београд. Академија се
обрати своме министру просвете, овај православном вла-
дици будимском, а било је питања о томиу парламенту.

Српско учено друштво радило је у тој ствари bona
fide. Није то први пут, да смо ми из Угарске добивали
споменике који се тичу српске историје, па није нико про-
тестовао. У Угарској нема закона, као на пр. у Аустрији,
да се старине не смеју износити из земље. Управа је уче-
нога друштва добила те старине од њихова законитог
власника, од српско црквене општине у Коморану, вао
„уступљене“, „на сачување“ и ради употребе књижевне
и обнаоодовања; она је заједно са народним музе-
јем за њих дала накнаду; комораяска општина назива
те старине својом „својином“, а KO има право својине,
тај сме њоме и располагати. На састанку управе од 14
Фебруара 1886, бр. 5, коморанска општина тражи, да јој
се пошље и остатак друштвених издања, Боје још није
примила (као уздарје). Управа је приредила и изложбу
тих старина, у дворници Велике Шволе (24—26 априла
1883); штампала их је у 67 вњизи Гласника, (46 та-

гласник LXIX. 33

338 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

бака), са 11 слика на 6 таблица, и говори о њима у не-
колико својих записника. Није се дакле ништа крило. Шта
више г. Витковаћ је 1885 на ново елат у Угарску, ради
истраживања историјских споменика и на земаљску из-
ложбу. (На ову последњу послати су још ит. г. М. Вал-
тровић и Д. Милутиновић.)

А што сад г. Јаша Игњатовић, као пуномоћник оп-
штине коморанске, тражи да се врате споменици, које је
речена општина предала г. Витковићу, a овај једне (ЕЊИ-
жевне) ученоме друштву, а друге (уметничке) народном
музеју у Београду, управа, изложивши збиће по актима A
према правоме стању ствари предлаже, да скуп изволи ре-
шити, да се пуномоћнику напред изложено саопшти с овим
одговором: Нека српска црквена општина у Коморану, или
онај који за њом стоји, српском ученом друштву A народ-
ном музеју као држаоцима bona fide, подмири ефективно
издану „накнаду“ за поменуте старине, у 1440 динара
(720 + 720), па ће јој се исте одмах вратити,

Учено друштво и народни музеј одговорни су соли-
дарно за поменуто давање накниде, а не учено друштво
јест, а музеј није. Према изложеном пак стању ствари, за
те заводе не беше никакве опасности у томе, за то они
нису били ни дужни да траже. „јемство за штету.“ С тога
немаше места оној тактици некадашњега носиоца надзорне
власти: Пређашња је управа издала на рачун хонорара
дотичноме писцу више од хиљаду динара, а садашња нека
„потражи јемства“ за то; — пређашња је управа издала
г. Витковићу попутнину да иде у Коморан по споменике,
а садашња нека не оставља друштво без „јежства за штету
од преваре.“ Па онда изводити, да је за све одговорна
само садашња управа, а пређашња да није никако.

ПІ° Четврта „злоупотреба“ требала би да је: што
је г. Васиљевићу издано „300 дин. по одлуци петог од-

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 339

бора, воме је државна власт одрекла законитост и изре-
ком забранила државну помоћ.“

То не беше 1886, него 1883. Пети одбор на своме
д-ћем састанку 2 априла 1883 примио је чланак г. Bacu-
љевића „Једно питање из упоредне психологије“ за Глас-
ник, а управа, на састанку од 7 априла 1883, одредила
је за њ хонорар. Министар је пак обуставио помоћ друш-
тву због петог одбора тек З маја исте год. Пбр. 3230.
Министар није никад искао од друштва, да укине оно, што
је међу тим лети одбор одлучивао; он је захтевао само,
да друштво сматра, да пети одбор не постоји донде, док
не добије средства, а не да се укине; „по што за њ нема
нарочито набављених или одређених средстава“ гласе речи
министрове. Друштво је на то пристало, на своме скупу
од 30 јануара 1884, и на то му је субвенција повраћена.

Какве ту дакле има неправилности Чланак је при-
мљен у одбору; управа је одредила за њ хонорар, који
је и издан за ту хилосоеску расправу штампану у Глас-
нику. Kaa г. Васиљевић шћаше да чита тај свој спис и
у Философском одбору, рекоше му да не треба, јер су га
већ једном чули у петом одбору. Даље, тадашњи мини-
стар не рече: ни да је пети одбор укинут, нити да је оно
незавонито, што тај одбор беше дотле учинио. Та је ствар
прошла и кроз Скуп, који је неограничени господар у
друштвеним стварима; секретар има на те рачуне и раз-
решницу. Од 1883 до 86 променила су се четири мини-
стра просвете. Па откуда да се четврти бави свршеном
стварју '

То су четири главне тачке, (хонорар за чланак „Ста-
тистични преглед“, парнични трошкови, Коморански спо-
меници и хонорар за „Питање из психологије“), са ко-
јих је министар просвете, као надзорна власт 23 марта

1887 нашао за добро да реши: „да се дотадашња управа
99%

340 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

српскога ученог друштва разреши и ла се против свих чла-
нова исте, солидарно подигне грађанска парница за Heca-
весно и некоректно управљање друштвеном имовином услед
чега је цело друштво оштећено.“ (Српске Новине од 28
марта 1887, бр. 69). Али он то није учинио, јер пред
судом — ко нешто каже, треба и да докаже; а ако то
не учини, онда противна страна има право да га тужи за
клевету. Овде ваља имати на уму још и то, да се управа
ученога друштва сваке године обнавља двојицом чланова,
те да они, која су с почетком 1886 изабрани за управне
чланове, не беху још ништа решавали; како би дакле и
ти могли „солидарно“ одговарати? А надзорна власт у
своме акту наводи и њих поименце.

Али пре тога се, 1886, догодило ово:

1 маја 1886 поднео је адвокат г. Кујунџића на суду
тражене две привремене признанице.

2 маја министар просвете, г. Кујунџић, тражи, да
му управа у рову од 52 часа, одговори на три питања,
која се тичу парнице ученога друштва противу негда-
шњега секретара и рачунополагача, г. М. Кујунџића. По
што су за таки одтовор потребна званична акта, то је
управа — радећи у недељу — известила министра, да
ће одговорити на сва питања, али моли да јој се остави
дужи рок, да може добавити извештај и потребна акта
од адвоката и суда.

У исто време Видело нападне управу ученога дру-
штва, на које у Уставности и Одјеку изађе одговор „од
стране управе“, који је написао тадашњи њезин потпред-
седник.

6 маја зват је секретар у министарство, и начелник
просвете поднео му је 6 питања од стране надзорне вла-

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 341

сти — међу којима најважније беше: је ли г. Вл. Јова-
новић казао, да не пристаје „да се без признаница ре-
гулише“ његов рачун, или је порекао да је примио
новац“ — на која би позван да одговори. — Секретар
је овако одговорио: „Горња питања управљена су на мене
лично. Али се цела та ствар не тиче лично мене, него
целе управе друштва. Ма колико да саи вољан одговорити
надзорној власти, опет не могу, јер ја сам као секретар
ученога друштва у првои реду одговоран оном автоном-
ном телу, које ме је за свога чиновника изабрало. С тога
дакле, и што нисам овлашћен да одговарам за управу,
нити да је заступам, молим надзорну власт, да се изволи
обратити управи ученога друштва,“

За тим је министар тражио преко ректора Велике
Школе, да му секретар самоуправнога научног тела одго-
вори као професор, т. j. као државни чиновник, на поме-
нутих 6 питања и још на нешто „према своме знању.“
— Секретар је, и ако болестан, одмах 9 маја, између
осталога одговорио: да он није писац оне одбране у Од-
јеку и Уставности; а шта је рекао г. Вл. Јовановтћ, то
се најбоље може видети из његова два писмена одговора
(од Фебр. и окт. прошле год.) која су пред министром.

На то је 12 маја изашло министарско решење: Да
се професор за дела управе ученога лруштва казни гу-
битком тромесечне плате (у 1500 дин.) и та да
му се одбије одмах сва. Још му ce претило у томе акту,
да ће се евентуално и даље кажњавати: „а обашка остају
дела, која би се према испиту комисије у српском ученом
друштву појавила као кажњива,“

Ево тога министарског решења:

342 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

Кр. срп. мин. просвете и црквених послова.

ПБр. 4105
12 маја 1886,

у Београду.

Ректору Велике Школе.

Управа Српскога Ученог Друштва почела је штампати
своје службене изјаве, у једном листу који нема никакве
свезе ни са науком ни са службеношћу ('), што сведочи
„Одјек“ бр. 11 од ове године, по што овај орган и по
својој садржини и по својој тенденцији каља име објек-
тивне науке и добар глас савесног чиновника, по што члан
управе г. Јован Бошковић није престао бити чиновник,
по што нигде није подигао протест противу горњег чина
Управе Српскога Ученог Друштва, по што није хтео да
одговара на питања, која му је г. начелник министарства
службено учинио, него се заклањао за Управу, и по што.
на поновљено питање преко ректора Велике Школе није
хтео давати тачна одговора, то је министар просвете на
основу 8 43 тач. 6 и 10 закона о чиновницима грађан-
ског реда, решио, да се професор г. Јован Бошковић за
овакво несавесно понашање казни губитком троме-
сечне плате у корист државне касе.

Казна је ова изречена само за поменути чин, а оба-
шка остају дела, која би се према испиту комисије у Срп-
ском Ученом Друштву појавила као кажњива.

О овоме се извештава ректорат Велике Школе с пре-
поруком, да одмах приступи извршењу ове казне тако,

(1) Чланак 47 уређења Српскога Ученог Друштва гласи: «По-
слове своје обзнањује Друштво — преко Управе — двојако: на-
учни рад у своме органу (Гласнику), а одлуке у јавним листо-
вима и у органу."

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 343

како ће тромесечну плату г. Бошковића моћи послати ми-
нистарству Финанције најдаље до 13 августа ове године.
Примите, господине, уверење мога особитог поштовања.
Министар
просвете и црквених послова,

Мил. Кујунџић с. р.
Да је препис овај веран оргиналу своме потврђује

ректор Велике Школе,
(М. П.) К. Алковић с. р.
Бр. 819
20 маја 1886,
Београд.
Сравнио
Гргур МиловаиовиЬ

декан.

Аво је да се казни секретар за преступ путем штампе,
он не био ни мало крив, кад докаже да он није писац
чланка о коме је реч, а не да плати глобе 1500 дан.
— Друго, никакав чиновник не може бити кажњен за то,
што не ће да иде министру на руку, да овај може некога
тужити за „двогубу наплату.“ — На послетку, професор
није ништа скривио; то не тврди ни министар. А над Ce-
кретаром самоуправнога ученог друштва нема министар
дисциплинарне власти, него скуп друштва. Да је тако, нај-
боље би се могло видети, Кад би за секретара изабран
био члан друштва, који није у исто време и државни чи-
HOBHHE.
=& Против тога решења министарсвог жалио се секретар
27 маја 1886, државноме Савету и овај је једногласно
решио, да има места жалби. На то је министар више пута
позиван, да да обавештења, али он се томе није одазвао

за читаву годину дана. Најпосле Савет стане претити да

344 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

ће решити и без њега. У томе се промени влада. Нови
министар отиде у Савет и ствар се реши тиме, што је
министар просвете дао у Савету реч, да ће издати жали-
оцу друго решење. Па тако и би, и професору је враћена
неупутна глоба, 8 јуна 1837.

10 маја 1856-е. поставио је министар нарочиту KO-
мисију, јамачно надзорне власти (јер за „истражну“
није имала потребне квалификације), која ће да прегледа
касу и архиву друштвену, и да од секретера тражи за
надзорну власт потребна обавештења и разјашњења о раду
управином. Комисија та шћаше мало неправилно да уђе
у друштво, али би упућена на ред. Она је за тим почела
вршити свој посао у друштву 14 маја, у присуству севре-
тара и управнога члана г. С. Лозанића, па је настављала
свој рад управо кроз месец дана. У записницима изложено
је каво је ствар текла; овде ћемо да истакнемо само важ-
није моменте тога рада, или ћемо поменути оно, чега
тамо нема.

Комисија кад је првога дана свршила прегледање касе,
не нашавши ништа што би могло бити повод ваквом окри-
вљењу, шћаше да врати кључ од стана заступницима овога
друштва, али они то не хтедоше да приме, молећи коми-
сију, да обе стране касу запечате, докле и надзорна власт
то не одобри, да ова не би што посумњала. И заиста,
комисија мораде наставити свој рад!

Комисија је (17 маја) тражила, да јој се предаду
кључеви од касе и архиве друштвене. Тога ради
беше довела члана полиције, два грађанина и жандаре.
Али јој то би одбијено с разлога, да је управа дужна
предати клучеве своме господару, а то је скупу овога
друштва, а иначе само још на судско или законодавно п0-
траживаюе.

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 345

Комисија је нашла да у Каси недостају 46 динара,
али то је погрешно. Она није прегледала исправу по ис-
праву дотле заведених ставака: а да је то учинила, она
би нашла, да још једна признаница пије заведена. — Да
су рачуни били исправни, сведоче: а.) министарски при-
времени одбор, од 27 марта 1887, за примање касе, ар-
хиве и осталог имања друштвеног (гледај І састанак yopa-
вин од 31 марта 1887 бр. 2); — 6.) Скупом овога друштва
изабрани прегледачи рачуна за годину 1886.

Комисија је у више маха искала ствари из Басе и
архиве друштвене на реверс, да их она сама прегледа.
Али јој то одбише и секретар и управа.

Комисија је за цело то време тражила многа обја-
шњења и изјашњења, па често и така, која засецају у са-
моуправу друштвену, на пр. како се одређују и издају
хонорари? Ко је наредио, да се члану Аксакову да па-
растосї У колико је комада штампана беседа на тој за-
душници A по што? и т. д.; али за то би упућена на
уређење овога друштва (члана 36-ог тачку 8), по коме
је само свуп друштвени властан да постави за то правила.

По што је комисија свршила свој посао, није ваи
познато да је она учинила министру какав предлог да се
управа или секретар гоне, ви само да се туже скупу овога
друштва, а камо ли кривичним путем.

1 нов. 1386 изашао је основни закон научне акаде-
Maje. Друга ставка члана 31 тога закона гласи: „Библио-
теке и збирке „српскога ученог друштва“ — што их
је члан 54 устројства од 29 јула 1864 г. прогласио за
„саставни део народне библиотеке и музеја“ — уступају
се на располагање кр. срп. академији, на коју овим
законом прелазе и све повластице и имање доса-
дашњега „српског ученог друштва.“

346 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

Али члан 52 (садашњи 48) уређења говори о имању
друштва овако:

„Имање је овога друштва у новцу, књигама ин збир-
кама. Трошкове своје подмирује друштво дохоцима који
му долазе: а) од помоћи државне владе, 0) од приватних
прилога, в) добитком од свога економног руковања.“

Према томе, кад члан 54 (садашњи 50) каже: „Друш-
твена библиотека и збирке јесу саставни део народне би-
блиотеке и музеја“, — то је очевидно одредба за случај
престанка овога друштва, јер би се иначе та два члана
потирала. |

Али министар предлаже завонодавцу, да се на aka-
демију пренесе не само библиотека и збирке, него и све
повластице и имање ученога друштва.

Прво, за што је министар предлатао законодавству,
да промени правну титулу својине? За што је предлагао,
да оно поклони трећем лицу: касу, (која је случајно при-
ватан поклон овоме друштву), архиву, стовариште друш-
твених издања и остало покретно имање ученога друштва,
за живота његова да што да се преносе на другога:
а) Књижевно завештање К. Хаџи-Ристића, 6) Књижевни
Фонд Михаила и Марије Миливојевића, и в) Дјела Ъ. Aa-
ничића и остали списи ученога друштва на Академију, јер
и то су врсте својине, „имање“ овога друштва ? Он је xo-
гао ново научно друштво обдарити новим средствима, како
хоће и може, али није имао пута да располаже туђим има-
њем! И против тога је управа, при предаји имања при-
временом одбору, ставила у записник писмену ограду.

Друго, поменути основни закон академије има неки
поговор (у Шросветнон Зборнику закона и наредаба стр.
45), — до сад нешто необично у историји нашег законо-
давства. У том поговору између осталога стоји ово:

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 347

„А од 13 маја 1886 последњи пут је обуста-
вљена управа друштвена и помоћ државна, а од
министарства просвете одређена комисија, да према своме
овлашћењу испита злоупотребе у руковању (са) друш-
твеним имањем.“ И —

„даконом о академији, чланом 6 и ово друштво (т. j.
српско учено друштво) долази под закониту заштиту
академије, а његово имање и све његове нарочите
повластице, па и повластице по закону од 17 јуна 1847
год. под 29 априла 1849 год. прешле су чланом 31 за-
кона о академији на Kp. срп. академију.“

Дакле из тога се поговора види, ла је министар 13
маја 1886 обуставио не само друштвену управу,
него и законом о буџету гарантовану државну помоћ,
пре него што су се и почеле испитивати тако зване „зло-
употребе“ у руковању друштвеним имањем, јер је његова
комисија почела радити тек 14 маја исте године. — Даље,
по свршеном испитивању, ако је било каквих неправилно-
сти пли неисправности, ваљало је управу тужити скупу,
а ако је било „злоупотреба“, требало је узроковаче пре-
дати варошком суду. Место тога шта ради министар? Он
скупу друштвеном не јавља ништа, него законом. од 1 mo-
вембра 1886 одузима од ученог друштва све имање и
повластице његове, па преноси на другу, нову дру-
жинү, а „досадашње“ учено друштво лишено свога имања,
ставља под закониту заштиту академије.

Морал такога рада јесте ово: најпре од човека, ни
крива ни дужна, одузми све имање његово, поклони га
другоме, па онда голог сина стави под закониту заштиту
тога другога.

Од 1 новембра 1886 до 23 марта 1887 министар је
опет ћутао, па је онда разрешио управу и претио у служ-
беним новинама, да ће управу, или правије поједине управне

348 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

чланове поименце да тужи варошком суду за „несавесно
руковање друштвеним имањем“, које су власни да изреку
само судови земаљски, а секретара и варошкоме суду п
дисциплинскоме за државне чиновнике. Али он то није
учинио; само секретара беше предао дисциплинскоме суду,
„хотећи послужити се према њему блажом мером“, као што
стоји у тужби, и његово благо срце тражило је само, да
се професор а тада ректор Велике Школе „као недосто-
јан за државну службу отпусти из исте.“ — Секретар је
одговорио: Да дисциплински суд за државне чиновнике
није надлежан да суди: ни целој управи автоноинога
ученог друштва, ни шестоме делу њезином, а то је секре-
тару, него су за то надлежни: скуп друштва (днеци-
плински) и редовни судови (кривично), — и да се
он тих судова не боји. А што је изашао пред тај ненад-
лежни суд, то је за то, што се узда у своју праведну
ствар и у здрав разум, правнячко знање и савест чла-
нова дисциплинског суда.

У то се промени влада, 1 јуна 1887, и нови мини-
стар просвете изда овако Решење:

„Узимајући у обзир прво: да српево учено друштво,
као автономно тело, ради самостално и по томе његова
радња не подлежи дисциплинарној власти министра;

„Узинајући у обзир друго: да секретар српскога уче-
ног друштва извршу]е само одлуке појединих одбора и
управе, и по томе, да он за те одлуве не може одгова-
рати и кад би било какве одговорности;

„Узимајући у обзир треће: да се дисциплинарне Ea-
зне изричу само у интересу државне службе, а не према
личном расположењу, — решавам, да овде нема места дис-
циплинарном суђењу, и по томе, да се сва акта по овој
ствари, као свршеној, оставе у архиву.

„10 ]уна 1887 у Београду.“ —

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 349

Међу тим управа беше нападнута и у новинажа, на
што изађе одговор. За тим се појави позната „Званична
исправка“, на Боју изађоше одговори, у бр. 45 до 49
„Нове Уставности“ од 1887, који до сада нису опро-
вргнути.

Наш новинарски биро беше раструбио 1886 па све
стране: да је учено друштво упропастило све просвзтне
Фондове, (којих или нема, или нису при њему); да је
председник друштва хтео неки хонорар двагут да наплати
(судови пресудише да то не стоји); да је учињено про-
неверење, и да је управа несавесно руковала друштве-
ним имањем, (министар пак не тужи никога суду, а његов
привремеви Одбор за примање касе и архиве друштвене
потврђује, да је све у реду). На послетку видели смо
како стоји и са министрових 16 тачака, а за тим још
2, противу секретара. При томе не треба заборавити,
да цела полугодишња сума, о којој је реч, износи свега
9297-40 дин. на плате, хонораре, путовање, KENTE, штампу,
коричара и канцеларијске трошкове!

Српско учено друштво броји 105 чланова у Србији
и 130 на страни. Шта је мислио тај и остали учени свет,
читајући како министар просвете оптужује управу ученога
друштва и „казни“ цело друштво губитком државне по-
моћи, повластица па ћа и имања његова! да цело је ми-
слио да није никаква почаст бити члан каквог научног
тела у Србији, кад је тамо цвет интелигенције до крај-
ности покварен. А кад је опет после чуо, да све то није
истина, Какав је појам морао имати о српској просветној
политици у оно време?!

Сада слободно можемо рећи: тадашња просветна по-

литика беша така, „да ће је бољи синови ове земље свагда
само са тугом и болом спомињати.“

350 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

Да завршимо речима римскога повссника Салустија:
„Што во вуши положај заузима, то су му све већма
везане руке; нити се ту сме волети, ни мрзити, а још
најмање љутити се: јер што се код других људи назива
љутњом, то се код оних, који су у власти, зове обест и
сверепство.“
П.

Прелазимо на књижевни рад ученога друштва у го-
динама 1886, 87 и 88-0), који наравно није могао бити
онако обилат као прошлих година, јер управа друштва
беше обустављена 18 маја 1886, а од кад је повраћена у
пређашње стање, 25 јуна 1887, не имађаше опет старе
субвенције, из различних узрока.

І. У природно-матонатичком одбору.

Д-р. Ј. Панчић, О пореклу жита.

Д-р. М. Т. Лево, О константивању живе и су-
блимата у токсиколошким испитивањима органских Ma-
терија.

С. М. Лозанић, 1° Анализа српских минералних
вода, (наставак). — 2° О дејству смеше азотне виее-
лине и бромводоника на неке ароматичне амине. — 3°
О тачци топљења и Бристалном облику диФенилтијокар-
бамида.

7. М. Жујовић, Скица геологије краљевине Србије
(наставак).

В. Младеновић, Грађа за геологију и минерало-
шко-петрографску збирку ваљевског округа.

Светозар Недељковић, машиниски инжењер, Ис-
питивање хидрауличких мотора.

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 351

Нису примљени ови списи: Закон електромоторне
снаге итд.; Електрицитет као један облик силе; О телу.
ричним струјама.

Хрватско Природњачко Друштво послало је прву
књигу свога Glasnika и жели да ступи у свезу.

П. За науке Филолошке и Философске.

Ст. Бошковић, Беседа у спомен пок. Димитрију
Матићу.

Д-р. J. Туроман, Прилог в историји наше средњо-
школске књижевности.

Овај је одбор предложио, да се прослави Вукова
стогодишњица од рођгња и изабрао је одбор за нацрт про-
грама, у који изабрани бише: B. Малетић, J. Бошковић,
и М. П. Шапчанин. Први је одборник за ту светковину
написао Апотеозу, други Беседу о животу и књижев-
ном раду слављениковом, а трећи беше један од главних
чинилаца при извођењу светковине.

Из овога је одбора потекао предлог, од г. J. Њу-
јовића, да се прокритикују све књиге средњих школа, КОЈИ
после примише и остали одбори.

ПІ. да науке историјске и државне.

Д. К. Јовановић, Горња тимочка крајина.

Г. Витковић, Грађа са новију српску историју.

Нарочита одбор предлаже начин, како да се истражују
извори за нашу повесницу у ватиканској библиотеци у Риму.

Изабран је нарочити одбор, да промисли о томе,
како у напредак да буду свестравија и систоматичније
удешена путовања ради истраживања извора за српску
историју. У тај одбор ушли су: П. Срећковић, Љ. Кова-
чевић и Ј. Бошковић.

359 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

ТУ. Одбор за уметност.

Ф. Канид, Предлози за чување неких римских ста-
рина по Србији.

Српева православна општина у Старом Бечеју, у Бач-
кој, молила је учено друштво, да јој каже: које Србе
сликаре сматра као најбоље уметнике, а по томе и нај-
заслужније за препоруку, те да јој тако својим саветом
олакша у неколико, да сликање бечејеке цркве — те ди-
вотне грађевине — што лепше изведе. — То је извршно
овај одбор, казавши ве само сликаре, који за то имају
стручну спрему, него и начин, како да се то изведе. —
На то је поменута општина изјавила овом друштву своју
особиту захвалност.

У. Управа.

Управа се састајала 19 пута, а сва четири одбора
имађаху 12 састанака, и то преродњачки 3, Филолошки
4, историјски З и уметнички 2. Осим тога беше и једни
свечани састанак у спомен пок. члану Д. Матићу, на коме
је беседно члан Ст, Бошковић.

Управа је примала n прибављала расправе и научну
грађу, слала их је одборима на оцену, за примљено од-
ређивала награде, и издала је на свет две књиге Глас-
вика. Одредила је већу цену Гласнику 67 (3 дин.). При-
мала је књиге и слике у размену или на поклон; давала
је уздарја и чинила поклоне. Нови чланови одзиваху
се на дипломе. Управа је правремено ступила у свезу са
хрватским Природњачким Друштвом, с» Природописним
дворскни Музејем я Архивом дворске Камаре у Бечу, са
Америчким Философским друштвом у Филаделфији, а vó-
новила је везу са чешени Нчучнии Друштвом у Прагу.
Извршујући одлуку скупа, дала је парастос своме члану

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 353

И. С. Аксакову, на коме је члан архимандрит Дучић гово-
рио беседу. Пожурила је уметнички одбор, да се израде
нацрти за надгробне споменике J. Гавриловићу, "В. Aann-
чићу и Доситију. Одлучила је да се одштампају расправе
г. C. Лозанића: Српске минералне воде и Фосилни угаљ,
у једну књигу. Издржала је борбу са тадашњим министром
просвете, који шћаше да присвоји управу над друштвом,
а не само врховни надзор, стојећи на бранику за авто-
номна права и имање друштвено, (гледај записнике управи-
них састанака 5 до 14). Наплаћен је дуг од г. Вл. Jo-
вановића. Поводом сирти члана владике Никанора Грујића,
славнога повесника Л. Ранка, и српског пријатеља члана
В. Дентона, изјављено је породицама сажаљење. Послала
је општини Бечејској стручно мишљење. Честитала је 30-
годишњицу дописноме члану Ивану Филиповићу, 9-столетну
прославу руског крштења, подизање споменика T. Masao-
виһу u Д. Давидовићу, учествовала је у прослави Вукове
стогодишњице. Предала је Привременом Одбору Bacy а
архиву друштвену, по једном акту министарском, а по
другом примила их је опет натраг. Обновила је делимично
управу. Вратила је списе Врчевићеве, и одлучила је да
се то исто учини и са Новићевим. Спремила је одговор
који се тиче Коморанских Споменика. Прегледани су pa-
чуни друштвени за 1886 и 37, штампани су записници и
списак дарованих књига друштву. Већала је о положају
друштва, о настављању друштвенога рада, о привременим
и сталним потребама друштва, израдила је да се Гласници
на ново штампају и добила је привремену помоћ од 3000
дин. за ову годину, на плате и канцеларијске трошкове,
на чему нека је садашњем министру просвете, д-ру Вла-
дану Ђорђевићу, хвала! Изнеће предлоге: о Коморанским
споменицима, о ревизији уређења, о сталним потребама,
о имању и о стану друштвеном; послафе збирку својих
глАСПИК LXIX. 33

354 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

издања на париску изложбу. Примвла је од г. Дилбера,
лекарника, писмо, у ком јавља, да је пок. родољуб Ъ.
Влајковић оставио Фонд на просветне дели, позивајући
друштво да оно „по надлежности“ оствари последњу вољу
покојникову. Друштво има 615 комада књига „Српских
нар. песама“ босанских, штампаних о трошку завештања R.
Хаџи-Ристића, па би добро било да скуп одлучи да се
повуди г. министар просвете и друштво св. Саве, да их
откупе по '/, AHH., у корист реченог завештања.

ПІ.

Велике губитке у члановима редовним, почасним и
дописним поменуо је потпредседник у своме приступном
говору. Нека је свима вечити спомен и слава!

IV.
О новчаном стању ученога друштва за три године,

част нам је лявестити овај скуп, да је за рачунску ro-
дину 1586 и 87 било:

I. Примања.

1° Државна помоћ за 1886 . . . . . 15.283:80
2° Од продатих књига . . . . 1.449:50
3° Ванредни доходак, наплаћен од г. ` Ва. J ов. 1.216.10

17.949'40

П. Издавање.

1° Haare . .. . . . . . . . . 5.812'60
2° Хонорари, путовања, књиге, штампа, KO-
риччар . . . . . . . . . . . 9.45360

3° Канцеларијсви трошкови. . . . . . 1.760:55
17.026: 75

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

Издавања посебице.

Хонорари 7.438:50
Путовање 560:
Књиге 504-80
Штампа . 467-30
Коричар . 438:
9.453'60
Писаћи прибор 38220
Огрев и осветљење 576:20
Праља и димничар 34°
Оправке и ванред. трошкови 268°55
Пошта и отправка въйга . 499-60
7 1.160-55.
Кад се од целокупног примања у 17.949:40
Одбије целокупно издавање у 17.026-75

355

Претевло је и пренето у 1888 рач. год. 922'65.

А од 1 новембра 1887 до краја декембра ове 1888

тодине било је:
Г’ Примања. Претек од прошле две

тодине 922-65
Од проданих књига у

друштву 52:20

Враћено 82

Привремена помоћ 3000
4056-85
ПР Издавања. ПСвега . 3928-45
Претекло је дакле за пренос у 1889 1 год. 128-40

Напомена. Колико су вњижари-комисионари про-
дали друштвених издања у 1888-ој, видеће се у јануару

1889, јер они тога месеца полажу рачуне.

23%

356 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

І. 0 књижевном завештању

К. Хаџи-Ристића — „На издавање најбољих срп-
ских књига, а нарочито босанских.“ Основни капитал 2040
дин. (170 дуката). (Гледај састанак управе од 23 априла
1871, бр. 29.)

П. 0 књижевном Фонду

Михаила и Марије Миливојевића (из окр.
враг.) — „За помагање сиромашних писаца.“ Основни Ra-
питал 5400 дин. (450 дуката), код Управе Фондова.
На дан 1 новембра 1888, износио је округло 12.433 дин.
(Гледај записник управе од 13 августа 1871, бр. 53).

У времену када се на боље променио основни закон
земаљски; кад ће се према њему преобразити сви други
закони или нови донети; у времену епохалном, кад наша
отаџбина показује свету повољне резултате својих тежња,
очитованих у разноликом раду за напредак и развитак:
јамачно ће и Српско Учено Друштво, које је готово за
по века верно учествовало у тежњама и борбама народ-
ним, за савесно вршење дужносне свести, добити свој део
награде и признања од непристраснога јавног мишљења.

У Београду, 22 декембра 1888.

Чланови управе: Потпредседник друштва,
С. М. Лозанић с. р. Н. Дучић с. р.
У. Ђорђевић с. р. Секретар,
Н. Дучић с. р. Јован Вошковић с. р.

А. Вугарски с. р.

Скуп је овај извештај пажљиво саслушао и с 040-
бравањем узео на знање.

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 357

Члан М. Кујунџић чини неке примедбе на тај из-
вештај. Помиње покушај друштва да установи пети одбор
за популарисање наука, чему је он био противан, као и
тадашњи министар просвете иј ош неки чланови друштва;
јер је главна цел овом друштву била, да самостално раз-
вија науку. Даље вели, да је он, као бивши секретар
друштва, објаснио г. Вл. Јовановићу и секретару друш-
тва неке рачуне друштвене, али, Кад му се није хтело
веровати, он је онда прекинуо свезу с друштвом. То је
после био главни узрок затворању Ученога Друштва. Ко-
мисија која је тим поводом била одређена, констатовала
је, да управа није хтела одмах да покаже своју касу,
него ју је тек после неколико дана отворила; и онда се
нашло, да је недостајало преко 1000 динара, да је секре-
тар тек онда уносио у касу нове квите, које су датиране
пре 10—15 дана, а исплаћене 1 дан пре но што су кљу-
чеви предани. Требало је, дакле, чувати част овога друш-
тва. — Што је, вели, друштвено имање одузето, па пре-
дано научно) Академији, то је за то, да се ковцентрише
материјална, као и научна снага на једном месту. Учено
Друштво је дало импулса томе, да се баци на популари-
cabe наука: дајмо му сва средства за то! Али створимо и
једно тело, које ће самостално развијати српску науку!
Концентришимо у њему сву снагу, да увапређује и науке и
да потпомаже овако друштво, које може имати још патрио-
тичнију цел — популарисање наука! То је била главна
мисао. — На послетку говори против рђавог тумачења
те тенденције,

Секретар J. Бошковић одговара на то, да је тен-
денција тадашњега министра просвете била партијске при-
роде. Авадемија је основана за то, да се награде једноми-
сленици са по 100 дук. годишње (М. Кујунџић то одбија,
а други чланови одобравају говор Бошковићев; —

358 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

госп. Кујунџић завршује своје примедбе говорећи у pas-
дражености до суза.)

На протесте Кујунџићеве секретар одговара: Да, да,
судиће историја нама, али и вама, господине!

Па онда наставља: Новом друштву требало је да
има: библиотеку, збирке, имање. Сиислише дакле, да све
то одузму од Ученог Друштва, па пренесу на Академију.
Али како није ласно туђе имање, не овлашћен, пренети
на другога, то се онда згодно употребила она афера са
Владимиром Јовановићем. Све је друго као неки Garnie-
rung, додатак, ла се може рећи: криво је Учено Друш-
TBO, на за То смо му одузели све. Али није тако! Ето
господе правника па нека они кажу: може ли то тако
ићи. У нас по Уставу „Одузимање имања у име Казне
(конфискација) не сме бити“, (члан 20 стар. и 17 нов.
Устава). Ако је управа Ученог Друштва била крива, њу
је ваљало тужити Свупу. Друштво би је променило, или
би дотичне за злоупотребе тужило суду. Место тога пред-
лаже се, да се одузме цело имање од друштва; па се каже:
Ви, без икаква имања, бићете од сад под заштитом Ака-
демије. То је тако, као Бад би се неком, поред казне по
закону о штампи, одузела још 'и куба, њива, виноград
и т. д. Ово је најважнија тачка у целој ствари. Даље,

Говорни одбија оно, што је предговорник рекао о
предавању кључева и о рачунима; позива се на г. С. Ло-
занића, који је као изасланик управин присуствовао, кад
је он одговарао министарској комисији. Па онда вели:

Тадашњи министар најпре је казнио секретара, за
дела автоножна тела, ученога друштва, одузевши му од
његове прохесорске плате 1500 дин., и то на један пут,
(што је противно закону о чиновницима), тобоже за то,
што је писао у „Одјеку“, (које опет има да се суди по
закону о штампи), и што му вије сведочио онако, како

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 359

је он желео, а то је да је г. Владимир порицао при-
мање, претећи му, да ће га и даље кажњавати; па је онда
тек послао комисију у учено друштво, да извиђа има AN
какве неправилности или не. Комисија та покушавала је
да се прикаже као мешовита, то јест и Бао надзорна и
као истражна, али она није била истражна јер: Бад би
било дисциплинске кривице, онда би требало да се учини
по чл. 47 и 48 закона о чиновнидима; кад би било друге
кривице у дужности, онда по чл. 56, 57 и 58 треба maj-
пре министарски савет да реши о узимању на одговор;
председник комисије треба свакако да је бар раван у плати
са овим, којега испитује, а дотични имађаше мању плату
од професора Велике Школе J. Бошковића; свега тога у
овом случају није било, па за то секретар поменуту коми-
сију није признавао за истражну, а по што би састав
и рад таке Комисије био незаконит и од лица ненадлеж-
них, то ниједужан био ни одговарати јој, као истражној,
AOE се не учини по закону. А за комисију надзорне вла-
сти не иште се така квалификација. На послетку све то
вреди за државне чпиовнике. Али професор (државни чи-
HOBHHE) није ништа скривио; то не важе ни министар. А
над секретаром автономна тела министар нема дисциплин-
ске власти; он не мора бити држ. чиновник.

Ако „каса није одмах показана“, то је било за то
што комисија не беше упућена председнику или његовом
заменику (чл. 31 тач. 2 друштв. уређења), и што се није
исказала: KO је и шта је; него је отишла у стан друш-
твени, па одузела од момка собни кључ, кад тамо не беше
никога од чланова управе. А кад је комисија све то по-
правила, онда је управа наредила, признајући право вр-
ховног надзора, да се њој покаже и одговори на све, што
жели видети и знати.

360 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

Не стоји ни оно, да је „недостајало преко 1000 ди-
нара.“ Секретар је, довле каса беше још затворена, ис-
казао пред комисијом и пред изаслаником управе, г. С.
Лозанићем, да у каси има признаница заведених и неза-
ведених у дневник касени, а и да је тада неке собом до-
нео. Што не беху све заведене, узрок је многи посао,
(као коректуре од 144 штамп. табака годишње, по 10
штамп. табака записника, око 40 састанака друштвених,
сва преписка, отправка књига, рачуни и т. д.), а мало
посленика (секретар и писар, поред других дужности, сваки
дан само после подне). За време српско-бугарског рата
нису исплабивани рачуни, а после кад је секретар добио
уверење да ће око половине маја добити опет један део
државне помоћи, он их је почео исплаћивати, од поло-
вине априла до половине маја; а последњих дана је ис-
плаћивање и ускорио, видећи да се муте облаци над уче-
ним друштвом, те да не би мајстори и трговци и даље —
не зна (се докле — чекали, он је исплатио све рачуне
до краја. Приликом прегледања касе, кад се скупио pa-
чун по свима признаницама уједно, видело се да нема де-
Фицита. Комисија шћаше одмах да врати собни вључ. кљу-
чеве од касе и архиве, ни управа ни секретар нису никад
хтели да предаду Комисији, јер она на њих није имала
никаквих права; (гледај записнике друштва у Гласнику
68), али изасланици управини не хтедоше на то да прн-
стану, докле то не одобри и министар, да се после друш-
тву не би којешта подметало. И заиста, министар није
одобрио, него је наредио да се чини неко саслушавање
и истраживање у друштву још део месец дана, а то ће
рећи пипкало се и тражило, да се у радњи друштва тек
нађе, или баш и навлаш створи каква год кривица. Да
је било дефицита, или друге какве праве кривице, тада-
шњи мивистар јамачно не би чекао да прођу 10 месеца, па

СКУП СРИСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 361

да тек онда прети службено, да ће да тужи целу управу
варошвоме суду, а после да тужи само секретара онако
састављеном дисциплинском суду!

Са касом је комисија била готова одмах првога дана,
али су још 29 дана трајала друга запиткивања и зано-
ветања о раду друштва у опште, о архиви његовој, вра-,
ћало се ва рачуноводство и т. д. Министар је секретару
противзаконо обуставио две плате, и проФесорску и секре-
тареку, па га је онда, под теретом брига и психолошке
принуде преко поменуте Комисије, пред изаслаником, узи-
Ma0 на протокол за дела управе и целог друштва, речју
кињио га је и мучио тако, као да је на нашу земљу Ha-
ишла нека туђа инвазија. А по Ком закону треба шести
и потчињени члан управе (секретар) једног автоноиног
тела да одговара за сву управу и цело друштво?

Министар у тужби дисциплинском суду тврди, да је каса
ученога друштва — државна каса, па за то све што се не
подудара за државним књиговодством сматра за кривицу.

Држава не може: и дати помоћ једном автономном
друштву, и опет сама располагати тим новцем. Даље, на-
родно позориште стоји под врховном управом мини-
стра просвете и полаже рачуне Главној Контроли, па нгко
не каже да је његова каса — државна; а ми смо друш-
тво самостално, стојимо само под врховним надзором
министра просвете, полажемо рачуне самима себи. па от-
Буда онда да је наша каса државна! Најпосле има и акат
бив. министра Новаковића од 1882, у ком је изреком npr-
зната самосталност наше касе: Све cmo вам у буџету cra-
вили у једну суму, па ви бирајте секретара, и распола-
жите каво хоћете по својој автономијв.

Према томе, ни оно не стоји што је тадашњи мини-
стар тврдио о вођењу рачуна. У члану 36, тачци 8 стоји,
да „Окуп поставља правила... за вођење послова и pa-

362 СКУП СРИСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

чуна“; али он то није учинио. Кад је говорник изабран
за севретара, он није нашао у каси никаквих рачунских
књига. Прве године је и он тако водио рачуне: испла-
hese признанице остави у касу, па на крају године скупи
све уједно, те од њих склопи рачуне. Али је после BE-
део, да се може тако по нека признаница и изгубити; да
је вођена рачунсва књига, не би се морале тражити Ipu-
времене признанице; речју, он је сам од своје воље,
ради евиденције и свога умирења, завео дневник касени и
другу књигу за вњижаре-комисионаре, и водио је рачуне
на трговачку направу, како је знао и могао. Ко има Aa-
Еле права да му замера, што није завео те и те призна-
нице Он има права да свој дневник однесз својој
ући, па да ва крају године положи рачуне по привна-
ницама, Бао и његови претходници; ако ли би што He-
достајало, дужан је да подмири каси. Дневник касени не
води ни секретар Академије, ни декан Велике Школе, 01
којих овај други полаже рачуне Главној Контроли. Ce-
кретару дакле не беше прописано да води дневник, па
није био ни дужан. И по томе, моменти: да ли је нека
признаница исплаћена раније или доцније, и да ли је од-
мах заведена у дневник касени или није, немају у овом
случају оне вредности, коју им министар шћаше ла
придене.

Још би могло бити речи о уредности. Кад је говор-
НИЕ дошао за секретара, он је затекао собу друштвену
чађаву Као ракиџиница, јер се у пећ није могло нало-
жити, одмах се димило; а није било ни дрва ни угља.
Он је по мало све доводио у ред: променво пећ, наба-
BHO дрва, обојио собу, превукао је паркет повлаком, NO-
пунио намештај, завео канцеларијско време, штампао нагло
Гласниње и разашиљао их друштвима с којима смо у свези,
послао им и раније Гласнике које годинама нису примали,

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 363

тако да су већ мислили да је друштво престало, раза-
слао је новијим члановима неотправљене дипломе, саста-
BHO је записнике и из онога времена, кад он не беше
секретар (по туђим белешкама), завео је дневник касени
и књигу за књижаре-комисионаре друштвене, водио је по-
словни записник (деловодни протокол), издавао је место
једног или два Гласвика по 6 књига на годину, повисио
је продају друштвених издања од 46 динара годишње на
2500 просеком, и т. д. за које све има доказе у запис-
цима овога друштва, од 1883 до данас. Његови су ра-
чуни у Велико] Школи, Народној Библиотеци и у овом
Друштву били свагда уредни, а и сад су. Али да му се
баш случајно каква омања неуредност има и да замери,
онда најмање има права да се на њ баци каменом онај,
коме уредност није никад много досађивала.

Што предговорник вели, да је „требало чувати
част“... Српско Учено Друштво чувало је своју част за
по века, без ичијег туторства, па ће је знати чувати и од
сада. — А на примедбе о летом одбору не треба ни одгова-
рати. Пређе су нас прекоравали, што смо хтели да заве-
демо тај одбор за ширење науке и књижевности у народ, а
сад сами хоће да претворе цело Учено Друштво у тај пети
одбор; али, наравно, под заштитом данашње Академије.

Најпосле завршује свој одговор: Ако предговорвив
има нешто против њега лично, ено му јавноста! Нека
штампа записнике комисијине, али све, а не само оно из
њих, што се њему свиди или што му иде у рачун. Ту ће
се наћи и питања и одговори. Али уједно ће се видети
и шта је „надзорна власт“ тражила по Ученом Друштву.
Видеће се, да је ту било са свим других намера, & не само
простог надзиравања, прегледања касе и архиве. Говор-
ниқ се није бојао државних судова, па се не боји ви суда,
који се зове „јавно мишљење.“

364 СКУП СРИСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

Нико се не јавља за реч, осим г. Кујунџића. (Чују
се многи гласови: доста, доста!)
Прелази се на дневни ред.

Бр. 5;
Председник позива Скуп, да донесе одлуку о Комо-
ранским споменицима.

П. Срећковић предлаже, да се купи од тих спо-
меника, колико се може.

А. Васиљевић напомиње, да смо ми узели ствари
од нашега члана. Ако су оне незаконито узете од оп-
штине, нека јој се врате, по што она врати примљени
новац.

М. Кујунџић предлаже, да то реше правници и
државници, као што су J. Авакумовић и J. Ристић. Г.
Витковић је отишао и донео те ствари по нашем овла-
шћењу. Нека правници реше, да ли ми стојимо у каквој
обвези према општини или не. За нас би било корисно да
задржимо ствари.

П. Срећковић мисли, да треба одложити решење
о тој ствари.

А. Васиљевић вели, да је општина дала ствари
једном члану нашем, да се код нас чувају. Ако сад то
не жели, онда нека тражи ствари од Витвовића.

Јов. Бошковић каже, да има писмо од покојног
патријарха, из кога се види, да општина тражи ствари
натраг.

J. Авакумовић је за то, да се одреди одбор, који
ће то питање проучитв са правног и државног гледишта,
па ће о том поднети извештај Друштву.

Стојан Бошвовић слаже се с тим предлогом.

М. Бан је тавођер за одбор.

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 365

Потпредседник пита (Окуп, да ли прима тај пред-
лог, да се ствар о Коморанским споменицима упути Ha-
рочитом одбору, и

Скуп усваја то с тим, да у одбор уђу господа: Ј.
Авакумовић, Гл. Гершић и бт. Марковић.

Јов. Ристић напомиње, да тај одбор треба да. узме
ову ствар са два гледишта: са правничког и политичког.
Ако свештеник те општине није био властан да уступи спо-
менике, онда их морамо вратити. А треба пазити и на
то, да се ти људи не доводе у неприлику без невоље, да
не би пострадали због тога. — Нека одбор о том под-
несе извештај, а управу можемо овластити, нека према
томе реши, и без сазивања Скупа.

Потпредседник пита Скуп о томе, и Скуи прима пред-
лог г. Јов. Ристића,

Бр. 6.

Потпредседник чита извештај о прегледаним pa-
чунима за године 1886 и 87, који гласи:

Главноме скупу Српскога Ученог Друштва. Част нам
је известити главни скуп Српскога Ученог Друштва, да
смо прегледали рачуне истог друштва за 1886 и 1887
годину, и нашли смо, да су у свему исправни. 19 јану-
1888 год. у Београду. Скупом одређени прегледачи ра-
чуна: М. Петковић с. р. Љуб. Клерић с. р. С. М. Jlo-
занић с. p.

Према томе, Скуп издаје разрешницу секретару, као
полагачу рачуна.

Бр. 7.

На позив потпредседников, да се изберу три
члана за прегледање потоњих рачуна, Окуп је
одлучио:

Да и те рачуне прегледа исти одбор, који је пре-
гледао и раније.

366 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

Бр. 8.

Управа је привремено ступила у свезу: са Хрват-
ским Природьачвим Друштвом, са Природописним двор-
ским Музејем у Бечу, са Архивом дворске Камаре у Бечу,
са Америчким философским Друштвом у Филаделфији и
обновила је везу са Чешким Научним Друштвом у Прагу.

Потпредседник предлаже, да Ceyn то одобри.

Усваја се.

Бр. 9.

Потпредседник позива Скуп, да избере чланове
који ће потписати записник овога скупа, из сваког
одбора по једног.

Изабрани су исти чланови, који су и прошли пут
потписали записник, а то су господа: К. Алковић, Свет.
Вуловић, №. Ковачевић и Ст. Тодоровић.

Бр. 10.

Потпредседник ставља на дневни ред: ревизију
уређења овога друштва и питање о сталној државној
помоћи. То, вели, тражи министар просвете на основу за-
кона о научој Академији. `

Секретар чита то министрово пиемо од 13 маја
1888 тод. и друго од 30 маја исте године.

J. ЖујовићЬ вели, да је управа требала поднети
нацрт те ревизије. А кад тога нема, онда предлаже, да
сваки одсек овога друштва проучи то питање о мењању
статута; да управа стилизује нове промене, па тек онда
да сә о том решава у (купу.

Потпредседник мисли, да би боље било иза-
брати за то нарочити одбор у који би ушли председници
одсека, секретар и још неки чланови.

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 367

А. Васиљевић вели, да министар тражи да друш-
тво мења своје статуте, да мења свој задатак, и да удеси
своје односе према научно) Академији. Ну пита се: при-
стају ли и чланови овога друштва, да сад раде други по-
cao, или не? Може бити, да чланови неће пристати на то,
да мењају задатак друштву, које ради већ 50 година; јер
онда би престало то друштво. — Олаже се с тим, да о
том даду своје мишљење најпре поједини одсеци, а после
се може за тај посао саставити и нарочити одбор, и нај-
после скуп сазвати.

Ст. Бошковић вели, да се друштво мора преуре-
дити, па да може опстати, јер то министар захтева, и од
тога зависи државна помоћ. — Он је за предлог нот-
председников, јер тако ће се брже и боље решити, но да
иде у поједине одборе, који би могли и различито MH-
шљење поднети, тако да на пр. 2 одбора буду за мењање
статута а два против; онда — за месец два дана — може
се опет овакав скуп сазвати.

Потпредседник каже, да друштво не може да
ради, док се то не сврши, јер министар не одређује др:
жавну помоћ без тога. Одбор може предложити, да друш-
тво остане као што је, а да се промене два-три чланка
у закону о Академији.

Ј. Жујовић жели, да то иде пред све одборе; нека
се чује глас свих одбора.

Потпредседник напомиње, да се може и носле
дати одборима то, што комисија изради.

М. Ђ. Милићевић вели, да је главно то, да до-
бијемо нацрт. Да бисмо помирили оба изнесена предлога,
он мисли да би требало, да сваки одсек избере из своје
средине по једног члана, који ће са управом ући у за-
једнички 0160p.

368 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

А. Васиљевић по ново истиче питање о опстанку
друштва. Приста]е, да о измени статута реши нарочити
одбор, али најпре начедно, хоћемо ли да мењано статуте,
или He.

М. Кујунџић вели, да је боља да та ствар иде
једном одбору. Слаже се са предлогом Алковићевим, и
жели, да се нађе неки начин, по коме би и Академаја и
Учено Друштво заједнички радили.

Потпредседник пита (Окуп, да ли прима пред-
лог Алковићев, који се слаже са његовим предлогом, Е

Скуп прима тај предлог.

Бр. 11.

Потпредседник ставља на дневни ред питање о
имању, повластицама и о стану Ученога Друштва. Чита
писмо министрово од 6 јула о. г. којии се наређује, да
се Академији уступи библиотека п збирке те пита, хоћемо
ли ми уступити друштено имање, или ћемо рекламовати
наше право,

М. Кујунџић вели, да је при грађењу закона о
Академији била идеја та, да се на пр. историјски доку-
менти чувају на једном месту, да се и архива чува на јед-
ном месту, и да се оно што је научно концентрише под јед-
ном управом. Тако странци могу лакше да проуче оно што
им је потребно.

Потпредседник одговара: ако Учено Друштво
остане и влада то одобри, онда и његово имање мора
остати.

А. Васиљевић мисли, да се имање друштвено не
може дати ником док друштво постоји. А кад оно пре-
стане, онда имање припада народној библиотеци. То што
са захтева од нас противно је, вели, и уставу. Академија,
може се служити нашим имањем и код нас.

СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 369

М. Ъ. Милићевић воли, да је имање Ученог Друш-
тва нешто друго, а друго су збирке. О библиотеци има
нарочити закон. Библиотека ученог друштва сматра се као
саставни део народне библиотеке, CAMO што се засебно води.
Сад се законом наређује, да се то имање пренесе на Ака-
демију. Министар пита друштво, како ће то извршити. Ми
CMO у академији мислили, да се то споразумно изврши.
Задужбине Косте Хаџи-Ристића и Марије Миливојевићке
нека остану код друштва, а књижница и архива, особито
стара писма, да се уступе академији. — Он мисли да не
треба ни решавати о томе, јер гоне друштво из двеју соба
у Великој Школи, па нема се где оставити друштвено
имање. И народна библиотека држи књиге већ у ходнику,
јер нема моста у собама. Не треба, вели, доносити EO-
начну одлуку о томе и не треба покретати ту малу за-
девицу, но треба приступити уређењу друштвеном, па по-
сле наћи зграду, где ће се сместити ствари. — Завршује
с том напоменом, да док се закон не измени, морамо му
се покоравати, и да што је стечено државном субвенцијом
сматра се да је државно.

Потпредседник напомиње, да учено друштво није
престало, и за то библиотека остаје његова. Пита скуп,
како ће се поступити, док се друштво не преуреди.

А. Васиљевић предлаже, да се о имању не ре-
шава, док се не реши, шта ће бити с ученим друштвом.

М. Кујунџић вели, како се у Русији, Француској,
Енглеској и другим земљама спајају библиотеке и архиве,
и да Србија неће на ново то решавати, што је у другом
свету већ решено. Што је законом наређено, то се мора
вршити; и он, вели, неће седети у том друштву, које неће
да изврши закон.

J. Авакумовић одговара Кујунџићу : кад сте имали
власт, што нисте извршили закон? да што нас даље пи-

гдабник LXIX, 24

370 СКУП СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

Tajy? А кад нас питају, ми смо надлежне да одговоримо.
Ну није практично везивати ово питање о имању с онии
првим питањем о преуређењу друштва. Питање је: да ли
иоже власт одузети имање од друштва, и ако може, да
ли је то у реду“

Потпредседник вели, да ово питање треба од-
ложити.

Скуп то усваја.

Бр. 12.

Секретар Јов. Бошковић чита писко ректора
Велике Школе, којим тражи, према министарској наредби,
да се обе собе друштвене уступе за слушаонице.
После тога каже, да би требало да тражимо стан заједно
са академијом, с којом и сад заједно живимо. Академија
има субвенцију, а ми немамо, за сад би она могла наћи
стан; а после бисио плаћали по пола. — За време могли
бисио отворити једну собу ректору, ако му треба.

М. Бан слаже се с тим, да авадемија нађе зајед-
нички стан за оба друштва.

Потпредседник одговара, да ми не можемо ре-
шавати о том, шта ће академија чинити. Ми, вели, имамо
стан, а академија нема.

К. Алковић вели, да би академија могла наћи стан,
па примити нас као госте. У Великој Школи нема довољно
места, тако да је он морао од својих кабинета уступити
једну собу за слушаоницу. (Чује се: нека се исели ги-
иназија !)

П. Срећковић мисли, да би требало, да београд-
ски округ направи себи гимназију, па би било места и за
Веляку Школу и за друштва и за народну библиотеку.

А. Васиљевић је мишљења, да по што министар
мора дати стан академији, то опда управа ученог друш-

Екуп СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА 374

тва нека ступи у свезу с њом, па да се исели, док се но
реши питање о опстанку друштва.

Потпредседник одговара, да академија нема ни-
шта, па за то нема шта да сели.

J. Жујовић (секретар академије) вели, да је aka-
демжија на улици. Њене су књиге на тавану геолошког Kà-
бинета. да то учено друштво не може ићи тамо, тде је
још горе. — Окуп то не може решити; него нека се
управа побрине за стан. Може бити, вели, да би се кућа
пок. J. Гавриловића, која је под надзором министарства
просвете, могла добити за учено друштво.

Потпредседник ставља то питање на гласање, и
скуп одлучи:

Овлашћује се управа да се побрине за стан друштву.

Бр. 13.

Потпредседник даје одиор од 10 минута, ради
дотовора о избору председника овоме друштву.

После одмора гласало се с помоћу листића, и резултат
гласања био је тај: да је за председника ученом друштву,
за годину која долази, изабран огромном већином гласова
архимандрит Н. Дучић.

После тога, председник захвали Друштву ва лове-
рењу ла заврши састанак скупа у 6 часова у вече.

Председник скупа,

Секретар, Н. Дучић с. р.

Јов. Бошковић с. р.
Скупом изабрани чланови потписници :
Ст. Тодоровић с. р. К. Алковић с. р.

Управом изабрани потписници :
(на место оних који не беху на Скупу)

В. Бакић с. р. П. Срећковић с. р.

2%*

Пиј, бави ои ој роу пој и. I дыни анны. пы Яды и ~ њи _—

Нема више на продају ових ғ:ьига` .

А. ИЗДАЊА УЧЕНОГА ДРУШ ІЗА.

АНН, ПАРА

- Српски споменици из У : Баз [pemon вез |
Медо Пуцић. Књига 1 · · . „93 46. ДЛО
2. Преписка Венедикта УРА А 0 ад: · · • · « 10
3. Деловодни протокол i aaa iei да за Енола српску ,
историју. Део I + · . А 1 60
4. Света Гора са стране вере, уметности и ВА 5 о À. ‹
Аврамовића · · + * С 0 ње в тела — gü

5. Српске народне оне из Босне и haii Сазад
Богољуб Петраповив, Књига І (1867) - • • »'« + • + 480
Књигу Ш (1870) издао је сам скупљач.
- 6. Мисли о важности, правцу и средствима за унапређи-

вање књижевности српско-хрватске; Од Огњ. Утје-
| шеновића, Острожинског + + - s» es . . · 1! —
5 7. Историја умног развића Јевропе, од 1. У. а. С ен-
E глескога превео Мита Ракић. Aco 1 + » • • + + • 220

B. ОТИСЦИ ИЗ ГЛАСНИКА.

д
Е F *
СИ

. Деђа archivi Veneti. Преписао a-p. J. Шафарик, Књига Ти П. 4 80

i
| 2, Грбови српских земаља. Напрт А. Симића може и. ћи ДО
- 3. Предлог за банный живота народа српског. Од А. Yy-

muha РА ои = фото н ваш т = == 10
| 2 РЧ
р, В. КЊИГЕ, КОЈЕ СУ ПРЕШЛЕ У СВОЈИНУ
| ДРУШТВА.
1. Твотрафијевоетатпстача речних орбије oa. J. : три
ловића -= к. 125
У ДЕ. ореол елита. Од Ъ. Даничића *- • es • · • • · » 480
а 3. ł To Од д-ра Б. Петрановића · - · » • • • • • 100

p 2

А. ИЗДАЊА УЧЕНОГА ДРУ 1!

. Српски споменици из Ку оно архив: | кнез
Медо Пуцић. Књига |! > • . =.. 2 40
2. Преписка Венедикта рањени о ўну -< — 40

3. Деловодни протокол гаса гаа Грађа за новију српску,

историју. Део I · · ДЕ е) ИК. 1 60
4. Света Гора са стране вере, уметности и повеснице. Ол Д. 3
Аврамовића a ь = i С + K = + = = т а à . в а a а = 30

5. progo народне пјесме из Босне и Херцеговине. Скупио
_ Богољуб Петраповић, Књига I (1867). • • •'• + • · 4 80
Књигу Ш (1870) издао је сам скупљач. |
= 6. Мисли о важности, правцу и средствима за унапређи-
| вање књижевности ерпско-хрватске; Од Огњ. Утје-

шеновића, Острожинског ‚ = s OE E УВ а: ~

ЯС 7. Историја умног развића теак од Џ. У. Дрепера. С ен-
С А глескога превео Мита Ракић. Дсо I ++ + +. · 9 20

| Б. ОТИСЦИ ИЗ ГЛАСНИНА.

1. Acta archivi Veneti. Пренос · д-р. 1. Шафарик, Књига Ти П, 4 80

1. Грбови српских земаља, Нацрт A. Симића + « + · + — 80
3. Предлог за ео ЖИВОТА народа српског. Од А. хз.

мића ПЕТ М. 529» a в а в т . + = i = 40

Е .

В. КЊИГЕ, КОЈЕ СУ ПРЕШЛЕ У СВОЈИНУ

ДРУШТВА.

y Teorpaĝnjono-orarzoraman pan Србије. Од. J. Гаври-
ловића ое » > "а о ++ „1720
опока синтакса. Од Ъ. Даничића `- . 4
гомили. Од д-ра B. Петрановића · і

_ГЛАСН ИК
СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА
| | КЊИГА 70
| РАСПРАВЕ И ДРУГИ ЧЛАНЦИ

. У БЕОГРАДУ 1889. . A,
nanana КРАЉЕВИНЕ им сом

ГЛАСНИК
СРПОКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

КЊИГА 70

РАСПРАВЕ И ДРУГИ ЧЛАНЦИ

СА ДВЕ ГРАФИЧНЕ ТАБЛИЦЕ

У БЕОГРАДУ 1889

У ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРВИЈЕ

На продају у књижармици В. Велосжића

Din ,

; р? .
P, walaa 7,

(>. 3, 5
Ф]

ПРЕГЛЕД.

|, M

1. Енглеска, Француска и српска порота. Написао J. Ђ. Asa-
кумовић. (Наставак) · + e eea’

· Стање јавне наставе у краљевини Србији за 1878 и 1879
школску годину. Са две графичне таблице. Од Богољуба
Јовановића » s e e a o . è >o è è> è o oœ

e]

3. Из тимочке крајине. Кнежевачки округ. Прилог за исто-

рију и етнографију Србијс. Од Драгољуба К. Јовановића.
4. Немањина Дубочица. (Намењено г. И. С. Јастребову). Од

П. Срећковића • Ы Ы • • • • е е • • • е ө в е е
, 5. Витослава и Јефимија. Од истога MCHA • · · · · • •
6. О значају Amphioxus Јапсеојаіиѕ-а. Од Доброслава М. Py-

жића еее оо

7. Каква је латинска граматика потребна за наше гимназије ?
Од д-ра Ј. Туромана • e о > • о e © • ù .· •

$. На «Даничићевом вечеру.» Говор Јована Бошковића · ·

СТРАНА

. 149

202
213

239

257
321

= а Баща ва Ми) Мини

тањи А в вы

Enep ШЕ БОР о нв при де ан ши

--

~ по о по м - ш ~ = - =+ — Dere - = ë F

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА.

НАПИСАО

У. В. Авакумовић,

Си љ =

(НАСТАВАК).

Е. Разан положај председника у поротном суду
при закључку извиђања на претресу.

У претходним одељцима говорили смо о радњама пред-
седниковим у поротном суду пре претреса и за време овога.

А овде ћемо сад нарочито да говоримо о оној послед-
њој радњи председниковој, Бојом се завршује извиђај на
претресу, после које поротници приступају решавању о
кривици или невиности оптужениково].

Ту разумемо реч, којом председник поротног суда
завршује извиђај на претресу.

|. У Енглеској.

Пре него што би председник поротног суда позвао
поротнике, да приступе решавању о кривици или невино-
сти оптужениковој, — он се обраћа поротницима с бесе-
дом, у којој кратко излаже стање ствари према целој ис-
трази и закону.

Та председникова завршна беседа има два главна дёла:

raacunk LXX. |

2 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

а., Предметни; и

б., Законски или правни.

У првом дёлу председник обраћа пажњу поротника
на оне околности, које су важне за решење. Сем тога он
у том дёлу беседе нарочито помиње доказе, који стоје у
вези с тим појединим важним околностима; наговешћује
каквим се сведоцима и исправама може веровати и колико;
и ако има каквих основа подазрења, разлаже, шта се из
њих као логично може извести. У опште председник ту
кратко и веутрално излаже цело стање ствари, према коме
ће поротници имати да искажу своју одлуку.

Све то председник је дужан радити с таквом He-
пристрасношћу и обазривошћу, да и поред тога поротни-
цима опет треба да остаје савршена слобода у решавању.
Том својом завршном беседом председник управ иде само
на то, ла би олакшао поротницима добро појимање и
оцену предмета. Али никако не сме да буде протурање
председниковог мишљења код поротника. С тога његова та
беседа увек мора да има облик само условног начина го-
вора. Тако, на прилику, председник никад не сме да каже,
да поротници треба да верују или не верују овим или оним
сведоцима или доказима. На против председник енглеског
поротног суда поротницима увек говори од прилике овако:
„ако будете веровали, да је ово или оно доказано са све-
доцима, онда из те околности треба извести овакав или
онакав закључак.“ „На против ако би се одлучили да не
верујете сведоцима, онда је последица тога овакав или
онакав закључак, “

Нарочито је председник лужан у тој својој беседи
обратити пажњу поротника на то: ако би казнени посту-
пак у дотичном оптужењу изреком тражио само извесне до-
казе за изреку „крив“ да пазе, да ли има тих доказа. Тако,
на прилику, код велеиздаје и кривоклества, енглеско ка-

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 3

знено право за доказ казнене одговорости тражи изре-
KOM бар два сведока; с тога је председник у таквим
оптужењима дужан поротницима нарочито да напомене тај
законски захтев.

То је, у главном, онај први део завршне председни-
кове беседе пред поротним судом.

За тим настаје овај други део његове беседе. То је
законски или правни део односно самог материјалног ка-
зненог закона, а не и формалног, о чему смо напред TO-
ворили. У томе другом делу председник разлаже, шта се
По казненом закону захтева као потребан услов за појам
оног злочина, о воме ће поротници да суде. Ако би било
више саучесника у каквом оптужењу, председник излаже,
по чему се каква улога сматра за главну, а по чему опет
као спомоћна. У опште у том другом делу, председник
ce стара, да поротницима јасно и разговетно представи
све законске услове за опстојање оног злочина, O коме
$6 суди.

Тај други део, имајући за своју основицу одредбе
положног закона или начела науке, разуме се, да је при-
роде позитивније, него онај први. Ту председник не
сме да употреби услован облик говора. Ну у њему пред-
‹едник поротницима даје кратку, јасну и поуздану поуку
© одредбама материјалног закона или правним начелима,
од којих треба да зависи разумна расправа самог опту-
жења, које је пред поротницима. Ту председник порот-
ниве управ обавешћује о правним и законским усло-
вима за опстојање дотичног кажњивог дела, о коме је
реч. Он ту говори с аукторитетои правног и законског 10-
знаваоца, па у том духу и правцу мора да се и јавља
тај део његове беседе. Ну опет наравно да су порот-
ници и преко тога савршено слободни у својој одлуци. Та
поука председникова иде само на то, да поротницима

1*

4 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

олакша њихову задаћу; али она при свем том није оба-
везна за поротнике.

Та цела завршна беседа председникова јест управо
вратко излагање (тевитб) стварног иправног стања
у извесном оптужењу, које Енглези зову: summing пр,
charge. |

Још у тринаестом веку има у енглеском судству тра-
гова о томе, да су председници поротницима давали такве
стварне и законске поуке не CAMO у казненим, већ и у
грађанским суђењима.

Шта више сличну поуку давао је председник и порот-
нудима „велике“ пороте, која, као што смо напред пока-
зали, решава само о стављању или нестављању под суд.(')

Овде неће бити сувишно да напоменемо, како је у
Енглеској некада та председничка поука поротницима о
правном и законском делу предмета била толико обавезна,
за поротнике, да је председнић имао власти казнама NO-
ротнике нагнати да више цене његово мишљење у томе,
него противно. Сем тога председник је, и по свршеном гла-
сању поротника, имао права, ако је сматрао за непутну по-
ротничку одлуку, поротнике да пита за разлоге и правне
основе за њихову одлуку, трудећи се на тај начин, да би
они променили своју одлуку.

Ну то управ присиљавање поротника казном, да би
одлучили онако, како би мислио председник поротног суда,
није се могло одржати спрам здраве свести Енглеза и њи-
хове тежње за слободом и самосталношћу. Оно је престало
у Енглеској још године 1670.

Међу тим и данас не само енглески председници по-
ротних судова, већ и јавно мишљење у Енглеској, оче-

(1) О овој председниковој беседи види Віепег, Englisches
Geschworenengericht, књ. П, стр. 139—144.
Маћгу, у реченој књизи, дёлу П, стр. 599—600.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 5

кују од поротника да сеу чисто правним питањима
управљају по поуци председниковој, као човека стручна и
зналца. (')

Као што видимо из овога, положај председника у ен-
тлеском поротном суду врло је важан и од великог ути-
цаја. Од знања и вештине председникове често зависи врло
много. Председник може ту своју дужност да изврши Be-
што и непристрасно. А може у томе да се покаже в He-
вешт или партаичан. Њетов положај дакле иоже да буде
колико користан, толико и опасан за оптуженика. Од ње-
тове воље и вештине често зависи врло много. То може
да буде нарочито с тога, што после те његове завршне
беседе нема права нико још шта да говори о самој ствари
или о разумевању закона. „

Једина, бар у неку руку, контрола над том председ-
никовом беседом још је у томе, што њу председник иска-
зује јавно пред поротним судом, у присуству не само
тужиочевом, већ и свију бранилаца и тужилаца.

После те примедбе да видимо шта бива даље на ен-
глеском поротном претресу.

По свршетку те председникове беседе, настаје главни
рад поротнички, а то је решавање: да ли је оптуже-
Бик врив или није?

Како се врши то решавање показаћемо доцније, Бад
будемо говорили о пресуђењу.

Исто тако доцније казаћемо наше опширније мишљење
и о оном председничком раду при завршетку претреса.

А сад да пређемо на положа) и рад председников у
Француском поротном суду.

(8) Biener, Geschworenengericht, део други, стр. 149—141.

6 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

|. У Француској.

Као и у Енглеза, тако је и у Француза, негда је
председнав поротног суда дужан био при крају претреса,
пред поротним судом, у кратко поротницима да представи
стање ствари. Французи то зову „résumé.“

Ну тај рад Француских председника у поротном суду
био је различан од оног, о коме мало пре говорасмо код
председника енглеских поротних судова.

У Француској председник је тада само у кратко изла-
Tao (résumé) стање ствари према извиђају; обраћао пажњу
поротника на доказе како оне, који товоре у корнет ON-
туженикову, тако и оне, који су против њега; и најпосле
напомињао им је, шта је њихова дужност и задатак. Пред-
седник би тада поротницима давао управ само кратак и
разговетан преглед прибраних доказа, који су важни 38
расправу стварног питања, тако званог GAETA о кривици
или невиности оптужениковој.

Међу тим никакву поуку о тако названом правном
питању, о правним начелима, или одредбама позитивног за-
кона, председник није давао Француским поротницима. Тако
је код Француза с тога што питање о кривици или He-
виности, Боје поротници имају да расправе, они сматрају
као чисто стварно или Фактично.

Французи постављају тако одсечну границу између
Фавтичног и правног питања у сваком оптужењу, да по-
ротницима изреком забрањују, да при својим одлукама не
смеју имати никаква призрења на закон, а још мање на
казне законом одређене.

У томе се, као што видимо, Француско казнено право
у основу разликује од енглеског, јер као што смо тамо
показали председник је на против био дужан поротницима
да даде поуку и о разумевању закона и правним начелима.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 7

Ну сем тога, Француско се право разликује од енглес-
ког и у томе, што Французи председнику поротног суда
даље забрањују, да би смео казати своје макар и условно
мишљење и о самом питању DAETA, већ му препору-
чују, да се ограничи једино на изношење главних доказа
како за, тако и против оптуженика.

Вешт председник, разуме се, да и мимо те забране,
коже увек ствар да опише тако, да поротници опет врло
лако могу спазити његово мишљење и његову оцену Факата,
и ако он то не би изреком казао.

Тај утицај наравно да није могла Бод вештих пред-
седника отклонити ни сама она забрана, коју већ mome-
нусмо. Али тек у сваком случају, Француски закон бар је
тежио да се то избегне. Док енглеско право на против
не само да допушта председнику да искаже своје мишљење
о целом стању Факата, већ шта више ставља му као неку
моралну дужност да својим зукторитетом утиче на порот-
нике у томе, Французи раде противно.

То је друга начелна разлика између енглеског и Фран-
цуског казненог права у овоме.

А као заједничку карактеристику и једно ч друго
право имају то: што председник ту своју дужност и Бод
Француза врши јавно, пред поротницима, тужиоцем, оп-
тужеником и свима слушаоцима, дакле под контролом јавно-
сти. Стојећи под таквом контролом, председник тиме даје
много више гарантије, да ће ту своју дужност да упо-
треби једино на расветљење истине, а не у духу заузет-
ности, било у корист, било на штету тужбе или оптуже-
нивову.

Кад председник сврши тај свој résumé (кратку пред-
ставку) Факата, онда и у Француској настаје моменат, да
поротници изричу своју одлуку о кривици или невиности

10 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

што захтева сама важност предмета. Сем тога, јавношћу
таквих поука спречава се и сама могућност при-
страсности председникове у том раду. Ма колико да
би он био вештак у скривању своје пристрасности, ако
би је хтео имати, опет би он знао, да искусном оку не
би умакла та особина његове поуке, па помашљајући на
то, он би се, наравно увек добро размислио, да ли да
себе и своје име изложи тој опасности, да би му се MO-
гла пребацити пристрасност у раду, кад зна, да то мора
да ради јавно.

Ове то, разуме се, да отпада при поукама на само.
Ту председник о свему томе не мора да води никаква ра-
чуна, јер зна, да нема над собом оне јавне контроле, која
је најпоузданији чувар правде. Његова савест ту му је
једина контрола. Ну и ако је и ова доста велик по-
кретач за тачност, искреност и коректност у раду код
људи у опште, — опет је боље, кад поред ње, има још
и других покретача за то.

’ Ми смо дакле одсудно противни тим поукама на само,
које може да даје председник нашег поротног суда порот-
ницима.

Да по нашем поротном закону нема оне неприродно-
сти по којој поротници и државне судије заједно ре-
шавају о кривици илиневиности оптужениковој, —
онда наравно да не би ни могло бити говора о тим пред-
седничким поукама поротницима на само H приливом
самог саветовања о преднету.

То је велика мана нашег поротног закона, која може
да буде врло опасна и штетна за правду у опште.

Ну да пођемо даље, да испунимо наше обећање, које
дадосмо мало час о оцени тих председничких поука у
опште. |

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 11

IV.

Напред cmo обећали, да ћемо казати мишљења науч-
ника о оним председничким поукама поротницима; за то
ћемо сад томе да приступимо.

Мишљења су о томе одељена. Једни су против тих
поука од стране председника. А други на против бране

ту установу.

Први против тога наводе ово:

1., Веле, да те поуке утичу једнострано на по-
ротнике и да у сваком случају одређују уверење порот-
ника. А међу тим требало би веле, да је њихово уверење
потпуно слободно.

2., Такве су поуке опасне, јер поротници њих чују
најпосле, па природно и остају под њиховим утицајем.
Док на против правда би захтевала, да последњу реч има
одбрана оптуженикова; и најпосле.

3., Поротници неће тада при извиђају доста да пазе,
кад знају, да ће им председник по закључку извиђаја дати
кратак нацрт свега извиђаја. |

Ну ни један од тих разлога не иоже да издржи
здраву критику. Поротници би морали да буду какве He-
зналице, кад би они морали остати под утицајем тих
поука само за то, што их даје председник поротног суда,
и што је то последња реч пред поротничком одлуком.

А при том морала би се код поротника претпоста-
вити врло велика лакомисленост, да не речено несавес-
ност, кад би се признало, да они веће при истрази на пре-
тресу обраћати доста пажње само за то, што знају, да ће
им председник при крају претреса делу ствар у кратко
предетавити.

Толико је, држимо, доста да покажемо неупутност
та три главна разлога, која обично употребљују против-

12 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

ниди тих поука председничких у енглеским и Француским
поротним судовима.

Други на против држе:

а., Да је та поука од стране председникове баш io-
требна, те да би се тиме припомогло поротничком
памћењу. Поротник је лако могао нешто и пречути или
не обратити на нешто главну пажњу за време истраге; а
међу тим могло би баш то да буде од одсудне важности.
То лако може да буде нарочито у оним случајима, где би
истрага на претресу трајала више дана. У таквим прили-
кама никоме неће бити на одмет, ако би му ко, коме је
ствар још раније добро позната, својим знањем олакшао
правилан и тачан погдед на ствар.

6., И ако је поротницима баш потребно, да им се
припомогне бољем појимању ствари, — опет се из тога
не би дао извести какав рђав закључак о њиховој спреми
и способности за појимање. И највећи умови, па често тре-
бају цотпоре у томе. А кад се то не да порећи, онда је
ван сваке сумње и то, да ће то бити корисно нарочито
онде, где човек, зналац и познат каквим стањем ствара,
даје обавешћења људима, мање спремним и неизвецбании
у одвајању главног од споредног, важног од незнатног;
и најпосле

в., Нарочито је потребно и корисно, да председник
даде поротницима поуке у правним питањима. Ма како да
су бистри и интелигентни поротници, — опет ови по при-
роди својих редовних занииања, обично не могу да имају
доста знања у појединим правним питањима. Ова су често
тако заиршена, да и људима стручњацима не може бити CY-
вишно туђе мишљење о томе, а колико више је то потребно
поротницима као неуким у томе.

и

ЕНСЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 13

То су главни разлози, који говоре у прилог оних
поука, што их дају председници поротних судова порот-
ницима (°).

Ми се слажемо с тим другим гледиштем, јер држимо
да се само тако радећи даје поротницима могућност, да
би потпуно одговорили својој велико} поротничкој дуж-
ности и задатку.

Питање може бити само о томе: да ли та председ-
ничка поука поротницима треба да се ограничи само на
излагање Факата, или треба да се дотавне и правне стране
у каквох онтужеьу?

Или другим речма: да ди се у томе треба држати
енглеског или Француског казненог права?

По што питање о кривици или невиности не зависи
од добре расправе само фактичних, већи прав-
них питања, — то ми држимо, да је боље и практич-
није оно енглеско гледиште, него Француско, које изре-
кон забрањује председнику, да у своју поуку меша и
правна питања.

Французи сматрају питање о кривици или невиности
као чисто Фактично; док међу тим оно је у једно у
нехолико и правно. С тога и јест потребно да пред-
седник поротницима даде нешто и правне поуке, као што
раде Енглези. Нарочито је корисно да председник порот-
ницима кратко и јасно представи, која се доказна сред-
ства могу сматрати као допуштена, а која не, у поједи-
ним случајима оптужења.

Ну да би та председникова поука била што непри-
страснија и објективнија, добро би било да истрагом на
претресу не руководи председник, већ један од судија.

(1) Против тих поука и за види Віепег, у наведеној књизи,
стр. 144— 147.

14 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

+

Руководећи сам ту истрагу разуме ce, да ће председник
на неке околности полагати већу важност; за то је са
свим природно, да би он на то обраћао нарочиту пажњу
и при поуци, и по томе да би му поува морала бити јед-
нострана.

А на сваки начин, ми смо за те поуке само онда,
кад се врше јавно.

Мислимо да смо тиме доста разложили важност тих
председничких поука; а у једно да смо показали и наше
гледиште на то питање; за то ћемо сад да пређемо на
следећи део поротног суђења, на изрицање пресуде.

Ну пре него што бисмо то урадили додаћемо, да су
по енглеском и Француском казненом праву председници
у тим поукама дужни поротницима изреком напоменути,
да они треба да судесамо по изнесеним доказима,
а не по каввим извештајима или знању са стране, или
каквим предрасудама (").

Ми то нарочито напомињеио с тога, што наш поротни
завон на против изреком вели, да ће поротници своје
уверење о кривици или невиности црпсти не само из до-
каза на претресу показаних, већ „и из познавања
ствари (*).

На послетку додаћемо, да је у Француско) најнови-
јим законом од 19. јуна 1881. године укинута та пред-
седничка поука (résumé) поротницима. И ако би какав
председник, в преко тога, при крају дебате такву поуку
поротницима давао, цела би радња с тога морала да се
уништи. Али и ако је у Француској сад тако, сматрали
смо опет за корисно да опишемо негдашње Француско
наређење о томе.

(1) Biener, у наведеној књизи, део Il, стр. 146.
(2) Види ча. 39. нашег закона о пороти.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 15

№. Изрицање пресуде.

Изрицање пресуде у поротним кажњивим делима има
своја два дёла. Један, у коме раде сами поротници; и
други, који врше саме државне судије. Поротници реша-
вају само о томе: да ли је оптуженик крив или није. А
опет државне судије саме примењују казну, ако су порот-
ници донели одлуку „крив.“ У нас Срба то је истина
мало другчије; ну то ћемо доцније показати. А сад да
се претходно познамо с тим деловима поротних пресуда
код Енглеза и Француза.

|. У Енглеској.

На завршетку своје поуке, о којој говорасмо напред,
председник поротног суда позива поротнике да приступе
одлуци.

У Енглеској нема каквих нарочитих Формулских пи-
тања, која би председник полагао поротницима, да у CBO-
јој одлуци на њих одговоре. Енглески поротници имају
да одговоре само на ово питање: крив или невин.
Таво је код Енглеза од вајкада у поротним суђењима, па
тако је и данас.

Ну то не значи, да се енглеским поротницима не
дају баш никаква питања. Енглески поротници треба да
одлуче: да ли је ко крив или невин онако, како је
стављен под суд. А међу тим у решењу о стављању
под суд (indictement) увек се излажу сви услови, који су
по закону потребни за опстојање каквог кажњивог дела,
а у једно и засебне околности дотичног оптужења. С тога
поротници морају у својој одлуци да даду одговора на
те оволности. А ако би, поред тога, природа каквог ON-
тужења захтевала и расправу каквог засебног правног IH-

16 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

тања, председник је дужан поротницима на то да обрати
пажњу у својој поуци.

На тај начин и енглески поротници често имају да
расправе многа претходна питања, докле би прешли на
ову општу и главну одлуку: Брив или невин.

Међу тим као опште правило важи у Енглеској, да
поротници треба да решавају само питање дела, а не и
права.

Говорећи о поротничњим пресудама у Енглеској важно
је знати ове особине енглеског поротног суђења:

а., Од онога тренутка, кад поротници заседну да
присуствују извиђају каквог оптужења, о коме ће после
да решавају, они немају саобраћаја с другима, сеи са чла-
новима суда, па и с овима само колико је потребно за
ствар. То тврде најстарији подаци о енглеској пороти.
А да би то двајање поротника било што поузданије, по-
ротнике је чувао један нарочити чиноваик (ballif). То
траје све донде, док поротници не би исказали једногласну
одлуку. О том услову једногласности поротничких
одлука доцније ћемо говорити опширније, а овде је само
узгред напомињемо. Међу тим да се вратимо на оно, што
је главви предмет ове тачке, а то је: на двајање порот-
ника од осталих људи до одлуке. С тим одвајањем порот-
ника Енглези су у старо доба тако далеко терали, да
поротницима нису давали ни јело, ни пиће, ако се дуго
не би могли сложити у одлуци. А само по кад Бад, и по
особеном захтеву, давали су им и тада да једу и пију.
О том трајању двајања поротвика било је и врло чудно-
ватих примера. По што по енглеском казненом поступку
председници поротних судова путују ва места у место
да врше поротна суђења; и по што за то имају рас-
поред, докле имају остати у кои месту, а кад имају

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ОПРОТА 17

доћи у друго место, — то је бивало примера у енглеском
поротном суђењу и таквих, да је председник наређивао
да се поротници, који се нису могли сложити у одлуци,
из једног места под поузданом стражом спроводе у друго
место, све док не би исказали своју једногласну одлуку.

Други је пример био овакав:

У једном кривичном процесу поротници су се, у по-
ловини извиђања на претресу, морали разбећи због ужа-
сне непогоде. По свршетку непогоде поротници су се на
ново састали и продужили рад, па и пресуду изрекли.
Против тога била је изјављена жалба с тражбом: да се
пресуда поротничка огласи за невредећу с тога, што су
се поротници састајали с другим људима у оном прекиду
истраге. Та жалба истина била је одбијена; али само за
то, што је узрок томе била ванприродна сила. Међу тим
и ту је признато начело: да не би вредила одлука по-
ротника, који би се у времену, од почетка рада на npe-
тресу, па до одлуке, састајали с другим људма, сем судија.

То двајање поротника у Енглеској је и данас. Само
што данас није онако строго јелом и пићем, као што је
било некада. Данас енглески поротници, ако би претрес
трајао више дана, добијају јело и пиће заједно у судском
здању, у коме и спавају у једној соби. Ну опет
и данас је код Енглеза тако да поротници од оног часа,
кад су већ отпочели саветовања, не добијају ни јело, ни
пиће, докле год не би исказали одлуку (°).

6., Како бива само саветовање поротника између
себе, о томе се не зна много. Узрок таквом стању ствари
у томе је, што је то, тако рећи, унутрашња радња, која
не излази из круга оне просторије, у gojoj поротници
врше то саветовање.

(1) Вјепег, у истој књизи, део П, стр. 163.
гласник LXX. 2

18 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

Једино шта се о томе зна, то је: да поротници имају
међу собом једног првака, који. прикупља гласове и јавно
осказује одлуку поротника, Бад се већ постигло сагласије
међу свима. Та) првак обично је онај поротник, који је
био први прочитан и прозван при саставу поротног суда.
Ну то може да буде и који други поротник. То бива, или
кад се онај први не би хтео да прими те улоге, или кад
би он био какав неуки новајлија. У таквим случајима по-
ротници бирају између себе другог првака.

Да би се олакшао задатак поротницима, пред сваким
стоји дивит, перо и мастило, да би за време извиђаја мо-
гао себи бележити што треба,

По свршеном извиђају на претресу поротници обично
дају гласове још онде у седници поротног суда одмах. У
таквим случајима првак само мора да пази, да ли су сви
поротници гласали, и да ли су сви у мишљењу сагласни,
па ако јесу, онда он исказује јавно ту једногласну одлуву
поротника.

Ну ако би било потребно нарочито саветовање по-
ротника, онда се поротници повлаче у нарочиту за њих
одређену собу. Полазећи у ту собу, они носе собом своје
белешке, ако су их водили, као и решење о стављању
по суд (indictement). Никаква друга акта не смеју порот-
ници понети са собом,

Таво снабдевени, поротници остају у својој соби све
донде док се сви не би сложили у мишљењу. А кад се
постигне тај резултат, онда они преко служиоца, који је
стражарио пред њиховом собом, јављају суду, да су готови
са својом одлуком. Чим би то поротници јавили, одмах
се позивају у седницу, те у њој првак поротника јавно
обзнањује одлуку пороте. Ако би међу тим судија (да не
би дангубио), предузео друго какво суђење, он то одмах

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 19

прекида, и позива поротнике да обзнане своју одлуку о
ранијој ствари.

в., Једногласност поротничке одлуке.

Ми смо већ имали прилике напоменути, како је код
Енглеза потребно да је поротничка одлука једногласна,
или боље рећи сагласна.

Сад ћемо опширније да проговоримо о тој важној
чињеници.

Још од најстаријег доба, од кад се у Енглеској зна
за пороту (од дванаестог века), па и до данас важи код
енглеске пороте Као правило: да је поротничка одлука
пуноважна само она, Коју би сагласно изрекли сви 12
поротника. |

Такво начело о одлукама енглеских порота изгледа
чудновато, па готово и немогуће. Ну Енглези су то одр-
жали, а међу тим употребљавали разна средства, те да се
дође до те сагласности у поротничким одлукама, или да се
ствар иначе расправи.

Тако је у прастаро доба употребљаван двобој пред
судом, ако се не би могла постићи поротничка сагласност
у одлуци. То је, разуме се, једно од најгорих средстава
за расправу правних спорова. Али при свем том у старо
доба, док је народ веровао као да се правда може са-
знати и тим путем, употребљавано је, по невољи, и то
средство двобоја.

Друго средство да би се постигла та поротничка са-
гласност вршило се на два начина. Или су се мењали не-
спремнији поротници, дакле они који управ нису били у
стању да искажу свој глас. Или се додавало још толико
поротника докле за једно мишљење не би их било два-
наест. То се звало „affortiare“ (поткрепљавање).

А по некад опет доношен је изузетан закључак, да
норотначка одлука важи, и ако би јој један или још који

3

20 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

глас и били противни. То треће средство употребљавано
је само да би се ствар једном свршила; ну оно је опету
једно значило напуштање самог начела о сагласности
поротвичких одлука.

Најпосле обично се поротницима није давало да једу
и пију, те су и тиме принуђавани да се сагласе у сво-
јој одлуци. Разуме се, да је ово последње средство нај-
горе. Јер ако се хоће проналазак истине у казневам
предметима, овда најмање може томе да послужи при-
нуда поротника да гласају под утицајем глади или жеђи.
Јер који би поротник могао мање да издржи глад и жеђ,
тај би морао пре да попусти од свог мишљења, па ма како
да је оно право и истинито.

То су та разна средства, којима су се Енглези тру-
дили да дођу до сагласности у поротничким одлукама.

Морамо додати, да је оно замењивање поротника у
случају несагласија прве дванаесторице трајало све до 14-ог
века. Ну од тога доба оно је престало да се практикује.

А у место тога уведено је у практику, да судија може,
у случају несагласности поротничке, ствар да даде на pe-
шење другим поротницима ('). Ну међу тим то се у En-
глеској врло ретко практивује.

Било је код Енглеза и таквих мишљења, да би тре-
бало оптуженика свакад ослободити, кад се не би сви
поротници сагласили да је крив. Ну то би било врло
рђаво и опасно, јер на тај начин увек би могао један
једини тврдоглавац или незналица да учини слободним и
највећег зликовца (*).

(1) Mittermaier, Engl.-schottisches Strafverfahren, стр. 474
и 477.

(2) О свему овоме: Віепег, у реченој књизи, деду П, стр.
167—176. Mürchy, књ. П, стр. 601.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 21

г., Садржина поротничке одлуке.

Поротничка одлука исказује се кратко са: крив или
невин.

Средње какве изреке код пороте нема.

Само у Шотландији порота може кога да ослободи
и „из недостатка довољних доказа“ (поё proven). То ma-
помињемо тек узгред као изузеће код поротних суђења,
јер тога код других порота нема.

Ну поред оне главне одлуке: крив или Невин, у En-
глеској има и узгредних поротничких одлука.

Тако оглашујући кога за крива за злочин, порота
је дужна решити и то: да ли он има и каквог куретног
или некретног имања. То она ради с тога, што се y Ен-
глеској с осудом за злочин губи и имање (*).

Па не само, кад би оптуженик био оглашен за крива,
већ и кад би био ослобођен као невин, има случајева, у
којима би оптуженив опет могао да буде лишен свога
кретног имања. То је случај, ако би оптуженик био у
бегсгву. С тога се пороти, која би о таквом оптуженику
изрекла да није крив, по енглеском казненом праву,
тада полажу још и накнадна питања:

а., да ли се оптуженик сматра као бегунац; и ако би
порота на то одговорила, да се сматра као бегунац, онда

Ó., да ли оптуженик има имања.

Ми то сџомињемо само као необачну особину енгле-
ског казненог права.

Међу тим важније су ове друге особине у енглеском
поротном суђењу, које ћемо сад напоменути.

Тако енглеска порота, изричући да је во крив, има
права да тој својој одлуци дода и такве закључке, који
иду на ублажење казне.

(5) Магсћу, Englisches Strafverfahren, стр. 537.

22 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА Ш СРПСКА ПОРОТА

То може да буде на више начина:

2., Што би порота изрекла да треба да бтде блажа
кваливикација дела, него што је у тужби исказана. (ано
то нора да остане у границама истог рода кривице, а
да не прелази у други род. На прилику, поротници
могу да кажу, да је ко крив за убиство без предумит-
љаја у несто с предунншљајем, као што би тужба пред-
стављала. Или да је учињена проста крађа, у хесто
опасве;

6., Поротвици могу и вредност покрађе да снаъе,
те да би прена томе н казна била блажа;

B., Kao најважније, порота може оптуженика да пре-
поручни за милост. То поротничко право у Енглеско} је
врло важво с тога, јер обично владаоци и дају поджи-
ловање оноше, који би од стране пороте за то био npe-
поручен ("). Разлоге за такав предлог о помиловању по-
рота даје преко свога првака. Као разлози за то обично
се употребљују: ако би то била прва кривица оптуже-
HAKOBA; или ако би оптуженик бяо толико илад да није
могао доста да одени величину правне повреде својим
кажњивим делом; и томе слично (*).

Пре него што бисио завршили говор о тим порот-
ничким одлукама, важно је да се дотакнемо још двеју
ствари.

То је, прво, питање: да ли су поротници дужни да-
вати побуде за своју одлуку?

У најстарија доба, из кога се зна о енглеској пороти,
поротници су били дужни давати побуде за своју одлуку
у ова два случаја:

(') Магћу, у наведеној књ. стр. 601. Mittermaier, Engl.-
већоневећев Strafverfahren, стр. 486, 502. Віепег Geschworenen-
gericht. књ. I стр 387—402.

(2) Вјепег, у навед. књизи, делу П, стр. 182—184.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 23

а., Ако би председник суда њихову одлуку налазио
за неупутну; И

6., Ако поротници у мишљењу не би били сагласни
у оним случајевима, где би могло бити пуноважне одлуке
и без једногласности (види напред). Шта више у том дру-
TOM случају стављана су мишљења појединих поротника на
протокол.

Ну доцније је престало то давање побуда од стране
поротника. Не само да они нису дужни то радити, већ
шта више, ако би председник то тражно, првак пороте
има право одговорити, да он није овлашћен дати те по-
буде. То важи и данас у Енглеској. Енглеска порота не
даје дакле никакве побуде за ону своју одлуку: крив или
невин ("). |

А, друго питање, које треба да објаснимо то је: шта
се разуме под тако названом особеном поротничком
одлуком. (Special-verdikt). Били бисмо непотпуни у o6-
рађивању предмета, кад бисмо оставили необјашњено : шта
се разуме под том особеном одлуком.

Поротници код Енглеза решавају увек, поред ствар-
них питања, и правна, наравно у колико су она по-
требна за њихову одлуку: крив или не. То је правило.
Међу тим, по изузећу, допуштено је, још од постанка по-
роте, енглеским поротницима да у оним случајима, где им
правно питање не би било јасно, они утврде и одлуче
само о стварном питању, а правио питање са свим
да оставе судској оцени и решењу. Њихова је дужност
тада само то, да поуздано и у свима појединостима KOH-
статују и утврде стварну страну дела, како би према
томе судија могао извршиги поуздану примену права. То
поротничко утврђење само стварног дебла у каквом оп-

(6) Biener, иста књига, стр. 189.

24 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСМА ПОРОТА

тужењу, често је врло пространо, прелази у појединости
(специјалитете); за то је та одлука добила име: специ-
јална одлука.

То је та особена поротничка одлука, 0 Којој смо
сматрали за дужност да проговоримо ово неколико речи
с којима ћемо завршити говор о томе. Само hemo додати
још једно; у новије доба слабо ко брани ту установу спе-
дијалних поротничких одлука, јер се у њој налази избе-
гавање потпуног вршења поротничке дужности, на штету
правде (")

5. Контролисање поротничке одлуке.

Одлуку поротничку мора да искаже првак порот-
нички у јавној седници и у присуству оптужениковом.

То се извршује на овај начин:

Првак пре свега саопштава суду, да су сви поротници
сагласни; и за тим, на питање судског пословође (clerk),
казује одлуку пороте. А пословођа бележи ту одлуку и
обраћајући се поротницима, понавља ту одлуку онако, како
је стављена на протокол, и тако, како је протоколисана,
та одлука онда важи (*).

Ако би поротничка одлука гласила, да оптуженик
није крив, онда га суд одмах пушта у слободу, А ако
би гласила „крив“, — онда тиме настаје моменат, да др-
жавне судије изреку казну, о чему ћемо говорити у тачци
на реду.

6. Пресуђење од стране судија.

Енглеско поротно суђење, као што је иначе пуно
Формалности, тако и у овом последњем акту суђења почиње
c једном Формалношћу.

(1) Віепег, у наведеној књизи, П део, стр. 184. Mitter-
maier, Engl.-schottisches Strafverfahren, стр. 484 — 487.
(2) Віепег, у реченој књизи деду И стр. 190.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 95

То је Формалност у овоме:

По што се оптуженику саопшти одлука „Ерив“, онда
та председник у свима оптужењима за злочин,
пита пре свега: има ли шта да наведе против тога, што
ће му суд изрећи пресуду. И кад оптуженик на то ништа
не би приметио (што је обично случај) — онда суди
приступа изрицању пресуде у смислу поротничке одлуке.
Ну по некад може да буде и противан одговор на
питања. Ако би оптуженик учинио какву примедбу, а и
` председник би сумњао о путности поротничке одлуке, —
онда он одлаже изрицање пресуде, или ако би и изрекао
пресуду, одгађа њено извршење. У таквом случају пред-
седник суда шие ту ствар на решење „петнаесторици CY-
дија Енглеске“ (то су чланови три највиша суда), па како
ови буду решили, онако мора и да остане. Браниоци обо-
јих страна имају тада право, да своју ствар заступају
пред тим највишим судијама (").

Ну кад није такав случај, то јест кад не би било HI-
какве примедбе од стране оптуженикове против поротничке
одлуке и Бад ни председник не би имао шта њој да за-
мери, — онда председник изриче пресуду сходно порот-
ничкој одлуци; одређује окривљеноме казну по закону.
у Енглеској то врши један државни судија, који је у
једно и председник поротног суда, јер у енглеским порот-
ним суђењима и не заседавају више државних судија.

То је, у главном, ток енглеског поротног суђења.
Оно има два дела. Један, у коме решавају сами по-
ротници (одлука о кривици или невиности) и други,
у коме решава сам једандржавни судија, као пред-
седник поротног суда. Taj државни судија увек је члан

("3 Віепег, иста књига, део П, стр. 195.

26 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

каквог већег енглеског суда, као што смо већ имали
прилике напред да споменемо.
Сад да видимо како то бива у Француској.

|. У Француској.

Поротно суђење код Француза нема оних Формално-
сти као што их видесмо код Енглеза.

С тога у опису Француског поротног суђења можемо
да будемо краћи него што смо били у енглеском.

С особинама Француског поротног суђења, моћи ћемо
да познамо читаоце, ако проговоримо о следећем:

1., Двајање воротника.

Французи у томе не раде онако строго као Енглези.
Француски поротници нису одвојени од саобраћаја са стра-
ним људима још од почетка извиђаја, на претресу, па до
одлуке. На против, ако би извиђање трајало више дана,
Француски поротници слободни су ићи куд хоћеју и саста-
jaru се с вим хоћеју дању за време прекида рада; а опет
воћу сваки од њих ноћева где му је воља. Само кад по-
ротници већ оду у собу, у којој ће већати и изрећи своју
одлуку, — онда се не смеју више ни с ким састајати, дов
своју одлуку не изреку (').

2. Питања, која се полажу поротницима рад одго-
вора на њих у Француској могу да буду различна. Главно
је питање: је ли оптуженик крив или не. А на случај да би
поротници нашли да је крив, стављају им се и друга cio-
редна питања, од којих зависи степен оптуженикове
одговорности, као на прилику, да ли је оптуженик чиме
изазван да уради кажњиво дело.

(') Biéner, у наведеној књизи lI део, стр. 165. Hélie, pe-
чена књ. део IX, стр. 172—179.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 27

У разно доба, разно су мислили Французи о питањима,
за која треба да су надлежни поротници.

Ну најпосле су дошли до уверења, да је најбоље и
најпрактичвије, да поротници решавају само о тако Ha-
званим питањима дела, а питања правна треба да рас-
прављају државне судије (').

8., Гласање поротника.

Кад се закључи истрага на претресу, онда порот-
ници иду у своју собу зарад изрицања одлуке. Није им
допуштено, да то изврше у самој седници поротног суда,
као што смо видели да то може бити код Енглеза (*). Io-
лазећи у своју собу они тад собом носе написана питања,
на која треба да даду своје одговоре. Сем тога њима се
тад предаје тужба и сва остала акта истраге, сем прото-
кола о исказима сведока. При самом поласку председник
обраћа пажњу прваку пороте, којим редом треба порота
да одговори на постављена питања.

Код Француза гласање поротника тајна је не само
за публику и суд, већ ни поротници између себе не знају,
како је који гласао. Они су узаконили, да поротници гла-
сају тајно са листићима (°).

О таввом начину тајног гласања може се говорити
за, и против. Корист таквог тајног гласања очевидно
је у томе, што тада поротници немају узрока у својим
гласањима да се управљају ни по каквим призрењима, а
нарочито немају чега да се плаше.

Ну опет неоспорна мана таквог тајног гласања у
томе је, што се њиме прекида свака дебата и узајамно
обавештавање између поротника; а без тога суђење врло
лако може да буде површно и једнострано.

(') Biéner, књ. П, стр. 161. Hélie, књ. ІХ стр. 16 и даље.
(3) Нейе, књ. IX, стр. 173.
(3) Hélie, књ. IX, стр. 180.

28 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

Што се тиче тога, БОЛИКО поротничких гласова
треба да буде, па да би се ко могао да огласи за крива,
у томе је Француско законодавство издржало разне про-
мене. Разни закони, у разна времена тражили су за то:
7, 8, 9 и 10 гласова. А само једним законом од године
1797 тражена је сагласност свих дванаест поротника
за то. Ну опет и тај закон одређивао је, да, ако се ни
за 24 сахата саветовања поротници не би могли сви са-
гласити, — онда је за пуноважан поротнички закључак
била доста, и сама проста већина гласова.

Међу тим казненим поступком од 1808 године било
је одређено, да је за изреку „крив“ било потребно нај-
мање осам гласова поротничких. А кад би гласало ce-
дам поротника за једну, а пет за противну одлуку, —
онда су, по истом закону, гласали о томе још и пет др-
жавних судија. То је у главном било задржано и зако-
ном од 24 маја 1821 године. Ну законом од 4 марта
1831 године то је било укинуто. Тај је закон одређивао,
да су доста осам поротничких гласова, па да се ко огласи
за крива; а ако их ни толико не би било, оптужевик
би се ослобађао.

Најпосле један закон од 9 септембра 1835 године
одређивао је, да кад би било седам поротничких гласова
против пет, онда би већина државних судија могла исту
ствар изнети на решење пред друге поротнике. То
и данас важи по Француском казненом поступку. Па како
би сада одлучила друга порота, тако би остало стално и
непромењиво ("). Ну ако судије то не би урадили, онда су
они тиме прећутно показали, да одобравају осудну од-
луку пороте, а на основу саме просте већине гласова (*).

(1) Code d'instruction criminelle, члан 352.
(3) В: епег, у наведеној књизи, дёлу I, стр. 385 и aêay Il,
стр. 166, 177, 178 и 179. Hélie, књ. IX, стр. 365.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 29

У осталом судије су у Француској врло ретко вр-
шиле употребу од тог свог права, да једном тако решену
ствар од стране пороте износе на решење пред другу
пороту.

4., Какав треба да је одговор на питања од стране
Француских поротника ?

Француски поротници немају права да ублаже ква-
лиФикацију дела, већ су дужни просто да одговоре: да
ли је оптуженик крив за дело, као што је представљено.
у тужби.

Ну као особина Француске пороте важи то, да по-
рота, поред изреченог „крив“, може додати и то, да има
каквих олакшавних околности (circonstances attenuants),
тада је судија дужан казну да ублажи према томе.

То је постало отуда, што се тиме хтело да спречи,
да поротници не би безразложно ослобађали, знајући да би
се морала велика казна оптуженику досудити с изреком
„Ерив“, ако му се не би признале и олакшавне околности.

А на тај начин уведено је као опште правило, да
поротници изричу и то: да ли оптуженик има какву олак-
шавну околност (').

Тавво правило може се само одобрити. Доиста ће се
многи поротник пре решити да и неупутно искаже „не-
BAH“, него да својим гласом проузрокује изрицање какве
казне, коју би сматрао за неправедну, претерано строгу,
па можда и сурову. Док овако с том системом „олакшав-
них околности“ поротник зна, да на својој савести неће
да носи за оптуженика онакве казне, какве напред споме-
нусио. За то ће се поротник лакше склонити да изрече
оно судбоносно „крив,“

(°) Віепег, у реч. књизи, дёлу ПИ, стр. 185 и 186. Hélie,
књ, IK, стр. 37.

30 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

5., Контролисање поротничко одлуке.

Сва контрола поротничких одлука код Француза је
у томе:

а, Што првак пороте у јавној седници и у при-
суству поротника, оптуженика й његовог браниоца и суда
исказује одлуку пороте и то у одговору на питања онии
редом, као што су пороти била предложена та питања ("); и

6., Што исти првак поротну одлуку, од своје стране,
предаје председнику поротног суда (*).

То обоје првак извршује, uo што најпре у јавној
седници изговори ову Формулу: „Sur шоп honneur et ша
conscience, devant Dieu et devant les hommes, Ја déclara-
tion du jury est „Oui, l'accusé ete. Non, Paccusé etc.“
(На моју част и савест, пред Богом и људима, порота
је одлучила, да је оптуженик крив и т. д. или да није
криви T. д.) (°). При изговарању те Формуле, првак држи
руку на своме срцу.

Тиме се завршује рад поротника, а настаје рад др-
жавних судија о чему ћемо сад говорити.

6., Изрицање пресуде од стране државних
судија.

Пре него што бисмо казали, како то бива биће по-
требно да се познамо с одредбом Француског закона о
томе: које државне судије суде у поротним судовима, я
колико их је.

Код Француза у поротном суду суде три државне
судије, од којих један врши дужност председника. Све три
те судије обично су чланови апелационог суда. Ако
поротни суд ради у месту, где је седиште апелационом
суду, онда морају само чланови апелационог суда заседа-

(5) Code d'instruction criminelle, члан 348.

(2) Исти закон, члан 348. Нее, кч. IX, стр. 188 и даље.
(3) Види исти закон члан 343 Hélie, књ. ІХ стр. 188 и 189.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 31

вати у поротном суду ("). Ну има и изузетака од тога.
Тако кад би порота радила у каквом другом месту, онда
у њој мора председавати један члан апелационог суда,
који се у то име изашиље у дотично место, а друге две
судије узимају се или опет из чланова зпелациног
суда, или из председника или чланова помесног првосте-
пеног суда (*).

Та тројица државних судија изричу пресуду, спрам
одлуке поротничве.

Ако су поротници одлучили, да оптуженик није крив,
онда председник поротног суда одмах објављује, да је oi-
туженик ослобођен и наређује, да се одмах пусти слобо-
дан (*). У таквом случају суд може одмах да реши и о
грађанским потраживањима, која су била везана с кривич-
ним; а може, ако налази да ова нису потпуно извиђена,
да овласти једног од својих чланова да их извиди, па да
доцније ствар поднесе суду на решење (“).

А ако би поротници одлучили, да је оптуженик крив,
онда је поступав мало другачији. Онда државни тужилац
предлаже суду, по којој одредби казпеног закона и на
коју казну да се вривац осуди. А после тог предлога,
председник поротног суда позива оптуженика и његовог
браниоца да одговоре на тај предлог државног тужиоца.
Одговор њихов не сме се дотицати и самог питања: да ли
је оптуженик крив или не, већ се мора ограничити само
на то, да дело, онако вакво је констатовано, није по за-
кону кажьиво или никако, или да је кажњиво блаже,
него што предлаже државни држилац (°).

(1) Code d'instruction criminelle, члан 252.

(2) Исти закон, члан 953. ИвИе, књ. ҮШ стр. 164—174.
(3) Не1је,, књ. IX, стр. 253 и 251.

(% Исти закон, чл. 858. Hélie. књ. IX, стр. 288 и даље.
5) Hélie, књ. ІХ. стр. 254 и даље.

ий
р

32 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

Кад се и то сврши, онда државне судије изричу пре-
суду, којом оптуженика или ослобађају, ако закон за до-
тично дело није одредио никакву казну, или га осуђују
на казну, Коју је закон одредио за дело као што је оно,
за које је порота одлучила да је оптуженик крив. То ap-
жавне судије раде и онда, Кад би се и увидело, да дело
не би ишло у надлежност поротног суда, по што је дело
већ извиђено и Фактички решено (').

Тиме се свршава суђење у поротном суду код Француза.

Да видимо како се то врши код нас.

Ш. У Србији.

Наш поротни суд има свој особени састав. У њему
суде четири грађанина, и три државне судије,
који су чланови првостепеног суда, а један од њих
може бити и председник тог суда.

Докле је реч само о питању: да ли је оптуженик
крив или није, дотле сва та седморица суде као порот-
ници заједно.

Ми ћемо оним истим редом, као код Енглеза и Фран-
цуза представити радњу и у нашем поротнои суду.

Тако:

1., Да почнемо са двајањем поротника за време
извиђања и суђења.

У нас нема оног двајања поротника, као што смо
видели у Енглеској. Ну ми у томе стојимо слично Фран-
цуском закону; и с нашим поротницима нико се не може
састати само Бад већ приступе дебатовању и гласању. А
аво би извиђање на претресу трајало дуже, поротници у
подне иду на ручак вуд ко хоће, и могу се састати с киме

(5) Види речени закон, чланове: 362 до 365.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 33

хоће; као год што и ноћу сваки спава где ко хоће, ако
би претрес трајао више дана.

2., Питања поротницима предлаже председник по-
ротног суда. Он то ради кад поротници остану сами зарад
саветовања и гласања. Државни тужилац, а ни бранилац
оптужеников немају права да утичу ма колико на то:
ЕЗЕВа ће питања председник поротницима да предложи.
Ну сан председник саставља питања према урађеном делу
а по одредбама закона. Он тражи да му поротници од-
говоре:

а., Да ли је оптуженик крив, т. j. да ли је урадио
дотично кажњиво дело;

6., Ако је крив, да ли се сматра као главни вривац,
саучесник или јатак; и

B., Да ли има какву олакшицу, отежицу, умаљавну
или извињавну околност.

Наш поротви закон истина није изреком одредио,
да ће поротници решавати и та два последња питања, већ
по самом тексту закона на против пре изгледа, да би они
требали да решавају само о првом питању, а остала пи-
тања да расправљају само државне судије. Такав смисао
нашем поротном закону дају његови чланови 39 и 42,
јер се у њима изреком вели да ће поротници решавати
само „о питању кривице,“

Ну опет је постала стална практика код наших по-
ротних судова, да поротници решавају сва три горе по-
женута питања, дакле и о олакшицама и отежицама. Тако
је постало на основу члана 56 завона о пороти, којим је
одређено, да све што законом о пороти није другаче про-
писано, треба радити по општем казненом поступку, а то
је његов 8 218, у коме се спомињу сва три горе поме-
Hyra питања. Hy још више то је постало на основу pac-

писа министра правде од 31. децембра 1871 год. Бр. 5048,
гласник LXX. 3

34 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

којим је уведен у живот закон о пороти и у коме је из-
реком одређено, да су поротници надлежни да решавају
и о тим питањима. |

Ми држимо, да је са свим путно, што је нашим за-
коном одређено да поротници решавају и о оном питању,
које горе споменусмо као друго, а то је: да ли је оп-
туженик главни кривац, саучеснић или јатак. Од одго-
вора на та питања много зависи степен казнене одговор-
ности; за то је потребно, да о томе решавају баш они,
који су позвани да искажу, да ли је оптуженик крив
или није

Исто тако путно је, што поротници решавају и о
олакшицама и другим околностима. Ну при свем том мо-
рамо додати, да је то путно само начелно узимајући,
а не и с гледишта наших положних закона. Поротницима
дати да решавају о олакшицама и осталим околностима
са свим је на своме месту само у оним државама, у којима
нису положним законом одређене олакшице и отежице.
Док у нас где су законом одређене и олакшице
и отежице и умаљавне околности, неприродно је
тражити, да наши поротници и о томе решавају. Пре свега
тиме се од наших поротника хоће да тражи знање по-
ложних закона, па да суде по њима. А то је про-
тивно природи пороте у опште, јер поротници не суде по
каквим правилима положних закона, већ по своме сло-
бодном уверењу. Сем тога стављајући нашим поротницима
у дужност да решавају и о олакшицама и остални окол-
ноствиа као што их закон набраја, тиме се наши порот-
ници гоне на ово двоје:

а., Или да прекрше са својим уверењем, ако морају
ла уваже какву олакшицу или отежицу само за то што
то одређује положан закон, па ма да то и не би одго-
варало њиховом уверењу; или

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 35

6., Да повреде закон, не примајући нешто за олак-
шиду или отежицу, и ако би то закон изреком одређивао.

За боље објашњење овога послужифемо се примером.
Зна се, да наш поротни закон признање изреком сматра
као ОЛЗЕШИЦУ; малолетство као умаљавну околност; а
ранију осуду због кривице другог рода за отежавну.

Може ли се тражити од поротника да на прилику
признање увек уваже као олакшицу као што га морају
примити државне судије, кад то закон прописује? Или
може ли се допустити поротницима, да малолетство не
приме као умаљавну околност?!

А чим се остави лоротницима да о томе решавају,
они морају бити слободни и у једном и у другом.

То је са свим природна последица дужности, да наши
поротници решавају и о олакшицама и отежицама.

Ми тиме не ћемо да Кажемо, да поротници у оп-
ште неби требали да решавају о олакшицама и отежи-
цаиа. Ну на против ми држимо да то не би требали да
решавају само наши поротници и то једно с тога, што
су у нас олакшице и отежице одређене положним за-
вонима, а наш поротни закон изреком вели, да поротници
ни су дужни држати се положних правила ('), Бао што,
у осталом захтева и сама природа поротног суђења у оп-
ште. Међу тим и кад би било одређено, да и поротници
треба да се држе положног закона, опет се то не би
слагало с природом поротног суђења у опште, јер ова
захтева суђење по уверењу, а не по положном за-
кону. Тако је, наравно, онде, где положни закон одре-
ђује олакшице и отежице, а не оставља то оцени судској,

(') Види чл. 42 нашег закона о пороти.

36 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

3. Гласање поротника.

Држећи се страних поротних закона, и наш поротни
закон одредио је, да саветовање и гласање поротника бива
тајно.

Међу тим практиком судском то је постало само
мртво писме на хартији, а у ствари је само савето-
вање тајно, а гласање поротника јавно.

Таква практика код наших поротних судова постала
је јамачно из погрешног разумевања чланова: 41 и 42
нашег закона о пороти, од којих први казује ред којии
ће поротници гласати, а други тражи да поротвици при
решавању дају своје разлоге. Отуда се код нас уобичајило,
да сви поротници потписују како је који гласао, и да се
то шта више шиље и у препису већем суду, ако буде жалбе;
те тако њихово гласање постаје јавно. Сваки који само
разгледа акта о поротном суђењу може одмах видети ми:
шљење сваког појединог поротника. Међу тим и по самом
тевету нашег поротног закона тако не би требало да буде
правилно разумевајући га. Јер члан 43. поротног закона
изреком вели: „сваку пресуду и решење суд ће, заједно
с разлозима, на писмено ставити, и потписом својим
одоставерити.“ Овде се дакле не каже да Бе поротници
то потписати, већ само суд. А да то није значило једно
исто види се отуда, што се у 41 и 42 члану на против.
говори само о „поротницима“, а не о „буду“; па кад би
се и у чл. 48 под изразом „суд“ разумели „поротници“
то би се изреком споменуло и овде.

Ну и ако ми тако о томе мислимо опет морамо с Ipo-
тивном практиком рачунати као са савршеним чином, па
морамо дати своју оцену о томе. Та практика врло уби-
тачно утиче на наше поротне судове. Отуда се код нас
врло често и чују гласови, како наши поротници гласају
и противно своме убеђењу, само бојећи се злих последица.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА М СРПСКА ПОРОТА 37

од свога гласа ако би га дали на штету каквог оптуже-
HEKA. А отуда у нас нису ретки и гласови, који су про-
тив поротне установе у опште за нас и наше прилике,
као што веле.

Ну и ако је том погрешном практиком створёна ве-
лика мана нашем поротном суђењу, ми опет не држимо
да би с тога требало и само поротно суђење у нас уки-
нути. На против ми држимо, да би само требало ОТЕЛО-
нити ту шкодљиву практику, па онда ту нашу стару yera-
нову поротног суђења распрострети на суђење по свима
злочинима у опште,

При свршетку говор» о том гласању додаћемо, да
оптуженик може бити оглашен за крива само онда, кад
би за то гласало бар пет поротника (').

4. Одговор поротника мора да се ограничи на то:
да ли је оптуженик крив за дело, као што је тужен, јер
ако би се на претресу показало, да би дело било друга-
чије, и да не би ишло у надлежност поротног
суђења, — онда о њему суде саме државне судије, без
поротника (*).

5. ћЊонтролисање поротничке одлуке.

Као контрола наших поротничких одлука стоји ово
двоје:

а., Што су поротници дужни да покажу разлоге, на
којима оснивају своју одлуку (*); и

6., Што председник у јавној седници објављује ту
одлуку у присуству судија и поротника (*) као и држав-
ног тужиоца, оптуженика и његовог браниоца (°).

(0) Види други одељак члани 40,

(2) Чаан 46 закона о пороти.

(3) Члан 42 закона о пороти.

(%) Члан 44 закона о пороти.

(5) Види $ 249 и 259 казненог поступка у вези са чл. 56
закона о пороти.

38 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

Тако је одређено законом.

А међу тии практивом је уведена још једна кон-
трола тих поротничких одлука, а та је:

B., Што сви поротници потписују своја мишлења или
одлуку.

Ми ћемо сад редом казати шта мислимо о том KOH-
тролисању поротничких одлука.

Оно давање разлога од стране поротника за њи-
хову одлуку противречи самој природи поротног суђења,
које има за своју основицу само уверење, а уверење је
нешто унутрашње, те с тога је за њега сувишно да-
вати какве разлоге, Као нешто спољашње.

Ми дакле то сматрамо као ману нашег поротног за-
кона, а најмање је бар нешто сувишно.

Ну као још већа његова мана очевидно је то, што
наш поротни закон допушта поротницима, да своје уве-
рење о кривици или невиности црпе не само из доказа
на претресу принесених, већ и иначе „из познавања
ствари“ ('). Та одредба нашег поротног закона најпре је
супротна члану 45 истог закона, који изреком вели: „ни-
шта не вреди закључење, које би се оснивало на доказима,
који на главном претресу нису показани“, јер оно „по-
знавање ствари“ извесно се не износи на претресу, већ
доноси готово са стране. А сем тога оно суђење „но по-
знавању ствари“ не сме се назвати суђење по доказима,
већ по личном расположењу поротника. Међу тим
такво суђење најгоре је, јер се служи само неким прет-
поставкама, а не основима разума и логике. Па што је
још најгоре, против тога нема никакве помоћи, јер се због
тога не може уништити пресуда поротног суда ни по из-
јављеној жалби касационом суду. =

(') Види чланове: 39 и 49.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 39

Против овог другог начина о контролисању наших
поротничких одлука, немамо шта да приметимо, јер је до-
иста доста гарантяје за истинитост одлуке, кад њу пред-
седник (који је заједно и поротник, те по томе је то слично
оном „прваку“ у страним поротама), — исказује одлуку
у јавној седници пред свима судијама ‘и поротницима,
оптужеником, његовим браниоцем и слушаоцима.

Ну није тако с онии трећим обликом контролисања
поротничких одлука. Ни онај, који не би имао шта прн-
метити ни против оног првог ни другог начина о KOH-
тродисању поротничких одлука, за цело мораће да осуди
ону практику код наших поротних судова, што поротници
потписују своја мишљења. Природна последица тог пот-
писивања та је, да гласање поротничко постаје јавно.
А то колико је, с једне стране, противно изречном ва-
кону (°), толико је е друге стране стране, штетно за саму
правду. Многи поротници немају толико грађанске одваж-
носи, да јавно гласају за нешто, ако би се надали отуда
каквој опасности за себе или своју имовину као што и
напред напоменусио.

6. Изрицање пресуде.

Кад су поротници (државне судије и грађани) већ
исказали своју одлуку, — онда настаје рад самих др-
жавних судија у поротном суду. То су ова иста тро-
јица државних судија, који су пре тога решавали као No-
ротници.

Задатак тих судија, после изречене поротске одлуке,
у томе је: да према поротској одлуци изврше примену MA-
теријалног или Формалног закона.

Ако је порота одлучвла, да оптуженик није крив,
— онда државне судије изричу пресуду, да се он осло-

(5) Чл. 40. закона о пороти.

40 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

боди и одмах га пушта]у у слободу. А ако је порота од-
лучила да је оптуженик крив, онда државне судије из-
ричу пресуду о томе:

а., Који закон треба применити на дело, за које је
оптуженик окривљен;

6., Коју казну одређују оптуженику за то дело; и
најпосле

B., Вавву накнаду треба оптуженик да даде при-
ватном тужиоцу, и какве трошкове дужан ће бити да
плати (').

О том последњем питању, то јест о трошковима др-
жавне судије пресуђују и онда, кад би оптуженик био
ослобођен поротском одлуком као невин. То су они дужни
да ураде по изречној одредби другога одељка у 8 328
казненога поступка, по којој се може да осуди на плаћање
трошкова и онај оптуженик, који би био ослобођен и као
невин, само ако је каквом својом неправилном радњом дао
повода извиђању против себе.

Ну само питање о накнади штете суд може и да
остави непресуђено тада, и да оштећеног упути ва 060-
бену грађанску парницу. Тако бива увек онда, Бад би
оптуженик био ослобођен. А и кад би био осуђен казнено,
то опет може да буде, ако би суд нашао, да грађанска,
тражба још није доста извиђена, па би се због ње морала
развлачити и сама казнена одлука, кад би се хтело да
се оба питања — казнено и грађанско — расправе од
једном (*).

По нашем поротном закону, после поротске одлуке,
а пред самим изрицањем судске пресуде, ни једна страна
нема права да што говори. Нити државни тужилац тада

(1) Види други и трећи одељак чл. 39. закона о пороти.
(2) $ 296 нашег казненог поступка.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 41

предлаже примену казне, нити оптуженик или његов бра-
вилац што говоре о томе.

То све свршава се, по нашем поротном закону, пре
поротске одлуке. А после ове једини је рад судски то,
што се државне судије саветују на само, изричу пресуду
и саопштавају је јавно евима.

Отуда је постало, да се у нашем поротном суду не
саопштава засебно поротска одлука, да је крив, а опет
засебно осуда судска на казну и остало, вао што то бива
у енглеској и Француској пороти. У нас на против, чим
би порота одлучила, да је оптуженик крив, одмах државне
судије саме изричу казну и остало, па онда то обоје
од једап пут председник саопштавајавно, као
што смо напред казали.

На завршетку говора о томе, додаћемо, да у нашем
поротном закону нема онакве одредбе, по којој би др-
жавне судије могле обуставити извршење поротске одлуке
било изношењем пред више судије као што је у Енгле-
сво}, било пред друге поротнике, као у Француској.

Толико смо сматрали за потребно да проговоримо о
овом дёлу поротног суђења код Енглеза, Француза и нас
Срба. А сад ћемо да прећемо на претпоследњи део у овој
нашој расправи.

3. Правно средство против поротних
пресуда.

То је последњи део у казненом процесу. С њим се
обичво свршава свако оптужење; за то потпуност пред-
мета захтева, да и о томе овде проговоримо, колико је
потребно. Потрудаћемо се да у говору о томе будемо што

42 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

је могуће јаснији; а у исто време и што је могуће краћи,
KAKO не би сувишним говором шкодили добром и правил-
ном лојимању.

|. У Енглеској.

Евглески казнени поступак допушта четира правна
средства против поротних пресуда.

То су:

1., Attincta или atteinte.

То прво правно средство против поротних пресуда,
употребљавало се још у најстарије доба од KAEO се зна
за поротно суђење у Енглеској.

Оно се састојало у томе: партаја, на чију би штету
била изречена поротска пресуда, жалила би се да су по-
ротници судили против јасних доказа (evidence), и тра-
жила би ново суђење пред другом поротом.

Ако би суд нашао, да има изгледа, да су поротници
доиста неправо судили, онда би допустио да исту ствар
суди нова порота и то састављена из 24 лица. То се
звало стручњачким језиком atteinte.

На случај, да би та друга порота доиста нашла, да су
први поротници судили противно јасним доказима, — онда
су први поротници могли бити кажњени као кривоклетници.

Као што се види из овога, то је било у неку руку
припудно средство, да би поротници гласали онако, како
ће бити по вољи државној власти, јер од ње је зависило,
Хоће ли да допусти или не ново суђење. С тога се то сред-
ство све мање и мање употребљавало, и Beh y 16-ом веку
готово престало. А најпосле законом од 1825 године оно
је са свим укинуто, као противно самосталности суђења.

Данас то правно средство у Енглеској нема више прак-
тичног значаја, јер се оно не допушта никако. И с гле-
дишта данашњег положног права узимајући, ми смо могли

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 43

да то средство пређемо ћутке. Али због историјске пот-
пуности у обради предмета, морали смо проговорити то не-
колико речи о овом негдашњем правном средству против
поротних пресуда (').

2, Друго правно средство против поротних пресуда
јест тако названо: ут of error (жалба због погрешке). То
је средство такође прастаро. Оно се може да употреби
у овим случајима: а., кад би ве доказало, да поротска
пресуда има какву суштаствену ману, ила Ó., кад би
било какве мане ван аката; ил најпосле B., кад би кри-
вац био осуђен на казну, које по закону нема.

Усљед употребе таквог правног средства износила би
се ствар на решење највишем суду или горњем дому да
реши: да ли ће се допустити ново поротско суђење или
не. Ако би се то допустило, онда се пређашње суђење
сматрало као да га није ни било и отпочело би се ново
извиђање и суђење. Ну то се средство може употребити
само кад би краљ изреком допустио.

Главна мана тог правног средства очевидно је у томе,
што се и политичне чињенице (горњи дом и краљ) увлаче
у судске послове.

То правно средство „егтот“ обично су употребљавали
наследници убијеног по пресуди у то име, да би уштедели
конфискацију његовог имања, која је код Енглеза природна
последица таквих казнених осуда.

Међу тим то се средство у опште може употребити
само кад би оптуженик био осуђен; а никако и кад би
га порота ослободила (*).

(1) Віёпег, у наведеној књизи. дёлу П. стр. 193. Mitter-
maier, Engl.- зећо већев Strafverfahren, стр. 494.

(2) Biéner, у реченој књизи делу другом, стр. 199—200;
Mittermaier, у цитираној књизи, 533, 543. Маћгу, у реченој
књизи, дблу другом, стр. 546.

44 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

3., Као треће правно средство против осудне порот-
ске пресуде јест тражба новог суђења new trial. То би
имали да ураде други поротници, ако би се то средство
уважило.

Први познати случај тог правног средства бно је из
године 1655.

Разлови за дозволу таквог правног средства ово су:

a., Ако би се доказало, да је једна партаја имала
недозвољени утицај на поротнике;

6., Ако би сам председавалац судија у поротном суду
био мишљења да су поротници очевидно погрешно судили; н

B., Ако би сам судија пороту неверно руководио.

И то правно средство редовно се могло употребити
само кад би оптуженив био оглашен за крива, а не и кад
би био ослобођен. А само ако би се могло доказати, да
је оптуженик на лажан или противзакони начин утицао
на сведоке или поротнике, на прилику подмићивао их,
могло се то средство допустити й онда кад би оптуже-
HAE био ослобођен (').

4., Четврто и најновије правно средство против по-
ротевих пресуда, то је апеловање на виши суд. У
то име заведен је у Енглеској 1848 године нарочити апе-
лациони суд, Боји је надлежан да решава ствар по тим
апелатама, и који се зове „court of appeal.“ Тај суд има
пет чланова. — Он решава само правна питања према
утврђеним Фатима од стране пороте. Обично расправу тог
правног питања износи пред тај апелациони суд сам пред-
седник поротног суда, кад би налазио, да је то потребно.
Усљед представке тог председника, апелациони суд одре-
ђује јавну седницу за расправу тог правног питања, у којој

(1) Віепег, Иста књ. стр. 200 и 202 Маћгу Иста књ. И
део, стр. 547. Mittermaier, Иста књ. ст. 523, 530 и 540.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 45

саслушава адвокате обојих страна, па онда доноси своју
одлуку (°). |

5., Као што се могло приметити из онога, што до
сад говориемо о правним средствима против енглеских
поротних пресуда, ми не споменусмо, да и осуђеник HAH
његов бранилац имају права, да се самостално
послуже тим правним средствима.

То смо урадили с тога, што се сва правна средства
код Енглеза могу употребити само онда, кад би и пред-
седник поротног суда налазио, да их треба употребити (*).
Особина енглеског поротног суђења у томе је, да се правна
средства против поротних пресуда могу употребити само
по нахођењу саме државне власти, или подо-
зволи судској. Без тога осуђени нема права, да се
самостално послужи ма Бојим средством за обарање осуде.

Ну практика је то у Енглеза загладила, јер суд pe-
довно допушта употребу правних средстава.

Мишљења правника у Енглеској давно су подељена,
о томе: да ли би осуђеном требало дати право самосталне
жалбе против поротске пресуде; или је боље оставити TO-
самој државној власти да она то предузима, кад нађе за
путно, као и да долушта правно дејство по поднесеној
жалби од стране оптуженика?

Они, који се изражавају против тог права за осу-
‚ ђенике као најважнији разлог за своје мишљење наводе то,
што сиромах осуђеник не би имао да плати браниоца и из-
држи остале трошкове услед жалбе, те тако би се само
богаташи могли, веле, користовати тим правом. А опет
кад би се сиромашнима бесплатно и по званичној дужно-
сти давао бранилац на вишем суду, онда би се, веле, го-

(1) Biener, II део, стр. 203 Mittermaier, иста књ. стр.

526, 535 и 542.
(2) Віерег, књ. Il, стр. 205.

46 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

TOBO сваки оптуженик жалио, те ва тај начин дело само
развлачило. Сем тога било би, веле, врло строго приватног
тужиоца, који је пред поротом већ доказао своју тужбу,
поводом жалбе управ гонити да на ново пред већим судом
тужбу доказује, и нове трошкове да издржава. Има jom m
других разлога, којим они бране то своје мишљење; ну
то су најважнији; за то само њих и наводимо (“).

Други на против мисле, да је неправо, што се не
допушта и CAMOM осуфенику да самостално употреби правно
средство против поротне пресуде (°).

Ми још и разумемо, да би се могло доказивати и
бранити, ди је за енглеске особине и прилике путно, што
осуђеник нема право самосталне жалбе против поротних
пресуда. Али свавако та енглеска особина не би се смела
препоручити као нешто добро у опште. Извесно ce више
одговара правди, кад је осуђенику дато право, да се и
сам може жалити каквом већем суду против пресуде, него
кад би то његово право зависило од разумевања и воље
саме државне власти. Ма волико да би се том жалбом
ствар одуговлачила, и ма какве трошкове да би требало
с тога издржати због суђења пред већим судом, — ми
опет не држимо да би то смело бити побуда, да се сп-
тужениву одузме право одбране пред већим и последњим
судом онде, где је у питању: његова част, слобода, имање,
па можда и живот..

|. У Француској.

Против пресуде поротног суда у Француској може да
се употреби само једно средство, а то је жалба каса-
ционом суду.

(1) Mittermaier, у наведеној књизи, стр. 538.
(2) Mittermaier, иста књига, стр. 539.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 47

Француски касациони суд има три одељења, од којих
једно одељење ради искључно казнене предмете.

Жалба касационом суду може се изјавити само у
овоме:

а., Да је повређен какав Формални закон; или

6., Да осуђење или пресуда имају кавву суштаствену
ману; или најпосле

B., Да је материјални закон погрешно примењен.

Касациони суд није надлежан да се упусти у оцену
самих Факата; он њих мора да усвоји онако, како их је
константовала порота, па према томе да оцени: да ли
има повреде каквог Формалног или материјалног закона,
и ако би било тога да пресуду уништи, а иначе да је
одобри.

Право жалбе против поротних пресуда имају: олту-
женик и његов бранилац, државни и приватан тужилац.
Ну то њихово право жалбе различно је. Тако оптуже-
HAE се може да жали ако је осуђен. А на против државни
тужилац не може да се на штету оптуженика жали, кад
би он био ослобођен. У таквом случају, државни тужилац
могао би да изјави жалбу само у интересу доброг
разумевања закона за будуће случајеве. Ну
то не може да шкоди оном оптужениву, који би био осло-
бођен, јер касациони суд не може ствари дати тавав пра-
вац, у коме би оптуженик новим суђењем могао бити огла-
шен за крива и осуђен. Једини случај, у коме се државни
тужилац може да жали на штету ослобођеног опту-
женика тај је: ако би оптуженик био ослобођен, што би
суд држао, да нема закона који би одређивао казну за
урађено дело, а међу тим би тога закона било.

Свака жалба против поротних пресуда мора да се
изјави за три дана•по саопштењу пресуде.

48 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

Кад је жалба изјављена; и кад се акта пошљу Ba-
сационом суду, онда овај одређује јавну седницу, у којој
расправља ствар. У тој јавној седници један члан каса-
ционог суда реферише ствар, а оптуженик или његов бра-
нилац, приватни тужилац или његов заступник и државни
тужилац имају право говора. По свршетку тога, ва-
сациони суд приступа решењу предмета, Одељење, које ре-
шава казнене предмете у опште, па и поротне, јест треће
одељење касационог суда. У њему, као п у другим двама
одељењима касационог суда, решавају најмање једа-
наест чланова касационог суда. да пуноважно решење
тражи се апсолутна већина гласача. Ако би ко од чла-
нова одсуствовао или би био спречен, онда га замењује који
члан из другог одељења. Кад би гласови били подељени
тако, да ни једно мишљење не би имало за себе апсолутну
већину, — онда се узимају да предмет реше још пет чла-
нова из другог одељења, редом по старешинству, па онда
решава апсолутна већина.

Касациони суд или одбаца жалбу и по томе одобрава
судеку пресуду, или је ништи. У овом последњем случају, он
одређује други поротни суд за даље извиђање и пресуђење.
Вредно је напоменути, да Француски касациони суд у век
мора дададе разлоге за своје решење, било да одо-
брава, било да ништи одлуку нижег суда. Известилац, који
реферише ствар, дужан је да напише разлоге за одлуку
касационог суда. Сем тога важно је додати, да је касаци-
они суд у сваком случају кад вишти одлуку нижег суда,
дужан наредити да се његово решење печата у суд-
ским новинама. То је врло добра и корисна одредба
оранцусвог вазненог поступка, јер се ва тај начин најбоље
одржава једнакост у суђењу; а и грађани могу на тај на-
чин најлакше сазнати правац касационог суда, па према
томе и управљати се у својим радњама и предузећима.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 49

То је, у главним потезима, круг рада у Француском
касационом суду на случај поднесене жалбе против порот-
ских пресуда (').

Ш. У Србији.

Долазећи да говоримо о правнои средству против
српских поротних пресуда, морамо се пре свега запитати:
какво је правно средетво у нас допуштено против таквих
пресуда или решења.

Наш поротни закон допушта само жалбу каса-
ционом суду против какве поротске пресуде или ре-
шења. А никакво друго правно средство не може да се
употреби против наших поротеких пресуда или решења.

Ту жалбу ногу да изјаве обе стране: како државни
и приватни (но овај само у грађанском дёлу) тужилац,
тако и оптуженик и његов бранилац. Државни тужилац
може ту жалбу да изјави не само кад би оптуженик био
ослобођен, дакле против њега, већ и у корист be-
гову, ако би налазио да је суд, на штету оптуженика, ма
у чему повредио закон. Ну он може да изјави жалбу и
кад би оптуженик био осуђен, и на штету његову, ако
би налазио, да би га требало по закону осудити — за
тежу кривицу, то јест да је суд погрешио у квалиенка-
ции оптужења. Међу тим у нас нема оног законског на-
ређења, по коме би се државни тужилац могао (као оно
у Француза) жалити само у интересу закона, а не и
на штету оптуженика, ако би овога порота ослободила.

Рок за подношај жалбе раван је за обе стране, а
то је десет дана од саопштене пресуде или решења по-
ротног суда.

(|) О свему види Helie, Traité де l'instruction Criminelle, књ
девета, стране: 357, 358, 361, 374. 385, 433,434 и 147,

гласник LXX. ПА

50 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

Кад се изјави жалба против пресуде поротног суда;
или аво би оптуженик био осуђен на сирт, онда и без
жалбе, по самој званичној дужности, поротни суд шиље
сва акта касационом суду, и овај у своме казненом одељењу
решава ствар. Законом није регулисано, које одељење треба
да се бави казненим предметима у опште, па и с порот-
ним. C тога је пређе то радило треће одељење; а биће
8—10 година како казнене предмете у опште, па и порот-
ске, ради прво одељење у касационом суду. У том казне-
ном одељењу, Бао и у другим двама грађанским одељењима,
решавају пет судија, и то по просто} већини гласова.

Разматрајући пресуде или решења поротних судова,
касациони суд дужан је пазити само на то: да није по-
вређена каква одредба Формалног или материјалног 34-
кона. Ну он није властан упуштати се у решавање пи-
тања: да ли је дело доказано или не; на против
узимајући Фактично стање ствари онако, како га је по-
ротни суд утврдио, касациони суд само пази на строгу при-
иену Формалног или материјалног закона спрам већ при-
знатог стања ствари. Па на случај кад би нашао, да је
поротни суд повредио одредбу каквог Формалног или ма-
теријалног закона, касациони суд онда ништи поступак и
пресуду поротног суда, и према потреби, наређује ново
извиђање, а у сваком случају изрицање нове пресуде од
стране поротног суда.

Међу тим ако би касациони суд нашао, да у радњи
поротног суда нема повреде ни Формалног ни материјал-
ног закона, он онда одобрава пресуду поротног суда.

У првој од ове две поставке, касациони суд даје
разлоге за своје решење. Дов на против у оном слу-
чају, не даје никакве засебне разлоге, већ пресуду по-
ротног суда одобрава просто по оним разлозима, које је
употребио поротни суд у тој својој пресуди.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 51

И ако је нашим општим казненим поступком, који
важи и о поротним суђењ"ма, усвојено начело усмено-
сти, опет наш касациони суд све предмете у олште, па
и поротске, решава само по актима нижег суда.
Пред нашим васационим судом немају право говора. ни Ap-
жавни тужилац, ни оптуженик или његов бранилац. Само
је начело јавности очувано и код нашег касационг суда,
јер је слободно странама, (па и иначе свакоме) доћи да
слушају и присуствују суђењу каквог предмета у касаци-
овои суду.

Сам ток рада у касациопом суду овакав је: један cy-
дија или деловођа (севретар или писар) чита пресуду и
акта поротног суда, а остади слушају то читање акта; па
кад се тако прочита оно што је важно за решење — онда
председнив или председавалац судија наређује, те се слу-
шаоци уклоне из седнице, ако их је било, а судије за TRN
приступају саветовању и решавању. Саветовање бива та] но;
а одлува се саопштава јавно, ако би то ко захтевао. Ту
одлуку потписују судије. Одлука касационо" суда може да
буде дво]ава: или да одобрава или ништи пресуду порот-
ног суда, као што смо и напред већ поменули.

И наш поротни закон одређује слично Француском, да
касациони суд може одредити друге судије или и други суд,
ако би уништио пресуду поротног суда, и ако би налазио,
да је потребно, да се одреди други суд. Али то је у нас
саио на хартији, а у практици то се не врши. Нама бар,
за све време наше практике у касационом суду, а ни до сад,
није познат ни један случај, да је наш касациони суд, HH-
штећи пресуду поротног суда, у једно наредио, да ново из-
виђање буде пред другим судијама. А још мање знамо,
да је кад год наређено из касационог суда да то уради
други помесни суд, а не онај, који је већ судио о том
предмету.

..

52 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

Тиме можемо да завршимо говор о доказним сред-
ствииа против поротних пресуда, и у једно и да пређемо
на последњи одељак ове расправе,

И. Ново суђење после поротне пресуде.

Патање о новом суђењу у казненим оптужењима у оп-
ште, па B у поротним, може да се јави само у овим облицима:
A., Кад би оптуженик у ранијем суђењу био осуђен; и

Б., Кад би оптуженик у том ранијем суђењу био
ослобођен. |

Таква подела потиче ‘из саме природе ствари, јер у
сваком казненом процесу оптуженив иора бити или осу-
ђен, или ослобођен. Средњег чега и нема.

С тога се приликом говора о новом суђењу и морају
одмах расправити она два горња питања.

Држећи се тог природног тока ствари, и ми ћемо
овде покушати да дамо поуздану расправу тих питања.

А да би ова расправа била што је могуће разуиљи-

вија, ми ћемо и оно.прво питање растворити на своје при-
родне делове, а то су:

1., Тражба новог суђења на штету осуђеног; и

2., Тражба тога у корист његову.

То су питања, која овде не смемо обићи, ako хоћемо
да наи расправа одговара природном стању ствари, и у
једно да је потпуна.

Ми ћемо сад сва та питања да расправимо по енгле-
ском, Француском и српском поротном закону.

|. У Енглеској.

Држећи се оне напред поменуте поделе, ми ћемо овде
говорити оним истим редом.
Тако:

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 53

А., О новом суђењу, вад би Бо за исто дело
већ био осуђен и то:

IL, На штету осуђеника.

Као опште начело енглеског казненог поступка важи:
да на штету каквог осуђеника редовно не може бити
новог суђења.

Ну ма колико да је путно то начело у опште узя-
мајући, опет оно није без својих изузетака.

Енглески казнени поступак на против допушта да неко,
који би већ био осуђен за једно кажьиво дело, може по ново
дођи пред суд за исто кажњиво делонтостежом EBA-
ЛиФикацијом него што је била ранија тужба, па и осуда.

Ну опет тај изузетак није неограничен... То је Ao-
пуштено само у неколико. Тако Бад би ко био осуђен за
један облик каквог кажњивог дела, онда он не би могао
бити на ново суђен за други тежи облик кажњивог
дела у истом роду. Ну само кад би он био осуђен за
важњиво дело једног рода, па би се после решило да
дело иде у други род, онда је код Енглеза допуштена
нова оптужба за исто дело као кривицу другог рода.

Неће бити сувишно да то објаснимо примерима.

Тако, у првој поставци, није допуштено онога, Који
би био осуђен за убиство без предумишљаја, по ново ту-
жити за убиство са предумишљајем, јер су то само разни
облици једног истог рода, једног кажьивог дела
убиства.

Дов на против, у оној другој поставци, могао би ко
да буде осуђен на прилику за незакону повреду туђе
имаовине проваљивањем, па да доцније буде по ново суђен
и за крађу истим проваљивањем извршену, за коју се
није знало приликом првог суђења. То је допуштено е
тога, што повреда туђе имаоғине и крађа нису једног
истог рода.

54 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

Таквим изузећима о новом суђењу на штету осуђе-
ника енглеско право хтело је да постигне двоје.

Прво се хтело тиме да очува друштвени и државни
интерес. Енглези се боје, да би кривци, без тог изузећа,
иогли врло лако избегавати заслужену казну. То би се
могло догодити на два начина. Или што би се с тужбом
могло преухитрити, док се још не би сазнало потпуно
стање ствари, цело кажьиво дело. Или што би тужилац,
у споразуму с оптужеником, баш навлаш тужбу под-
нео за мању кривицу, хтејући тиме да колико-толико
помогне вривцу. А то је код Енглеза могуће нарочито
с тога, што је њихов казнени поступак усвојио у опште
систему приватног тужноштва у казненим делима. Па да
не би, или због једног, или због другог од та два узрока
остала очевидна повреда државних интереса, — то Ен-
глези допуштају у таквим случајима ново суђење и на
штету осуђеника.

То је први резултат оног изузетка о новом суђењу,
о коме овде говоримо.

А опет друго, што Енглези хоће да постигну оним
изузетком то је: да би се свако кажњиво дело у својим
разним модификацијама или менама могло свестрано по
закону оценити и судити (*).

Али увек Енглези то ново суђење допуштају само кад
би се нарочитим претходним извиђајем нашло доста закон-
ских разлога за то, и при том кад би „велика“ порота
решила да има места новом суђењу.

Ну ма колико да би се та система изузетка о допу-

штају новог суђења на штету осуђеника за једно исто ка-
жњиво дело још и могла бранити с гледишта енглеског ка-

1) За све види Biener, Geschwornengericht, књига II, страна
206—208.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 55

зненог поступка, опет се такви изузетци не могу бранити
с теоријског гледишта у опште. У евглескои казненом 10-
ступку преовлађује, као што смо показали напред, система
приватног тужноштва. Тамо, редовно, тужбу покреће
и одржава какво приватно лице, јер вод Енглеза нема
државних тужилаца, који би у свима поротским каж-
њивим делима били дужни да гоне кривце. А с таквом
системом оптужништва наравно да се може десити и преу-
хитреност и договор на штету друштвених и државних ин-
тереса. Ту је онда са свим природно допустити изузетак,
да се новим суђењем поправи и изглади повреда државних
интереса, која би настала првом осудом, ма због кога од она
два узрока.

Али у онии државама, где је уведена система држав-
ног тужилаштва, никако не би било оправдања за ново
суђење на штету осуђенива ни са једног од она два узрока,
које већ споменусмо. Ту је држава у првом суђењу имала
законитог заступника својих интереса и права, 8 ако их
овај није тада доста заштитно, то не треба да шкоди осу-
фенику, Боји није узрок томе.

На завршетку морамо додати да енглеско казнено
право допушта по некад ново суђење на штету осуђеника
и за једно исто кажњиво дело, шта више ну
једном истом облику. То може да буде онда, кад би
тужилац доказао, да је осуђеник сведоке тужилачке стране
незаконо задржао да не буду саслушани, или би превар-
нии средствима постигао те га је порота ослободила (").

Разуме се, да је то државно право врло опасно за
осуђенике; за то се у Енглеској врло опрезно у томе no-
ступа. Без моћних и очитих доказа о оној „незаконито-

(у) Маћгу, у реченој књизи, П део, стр. 523—524. Mitter-
maier у реченој књизи стр. 532.

56 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

сти“ или оним „преварним“ средствима одбране, — Ен-
глези не изводе осуђеника на ново пред пороту за једно
исто кажњиво дело.

П., Ново суђење у корист осуђеника.

По своме практичном карактеру Енглези су још давно
знали, да се врло често може десити да некога порота и
неправедно осуди.

С тога енглеско казнено право још од вајкада допу-
шта разна средства, да би се отклониле неправедне осуде.

Задатак овог одељка у нашој расправи биће да по-
кажемо та средства.

То је:

а., Изјава председникова, да ће влади учинити пред-
ставку у корист оптуженикову.

Неправедне осуде у Енглеској најчешће се отелањају
тиме, што председник поротног суда представља влади да
је каква осуда неправедна. У тој представци председник
увек износи узроке и основе, којима доказује, да је су-
heme неправедно. Кад прими такву предетавку председви-
кову, влада наређује извиђај наведених узрова и основа,
на према сазнатом стању ствари или оставља пресуду како
је изречена, или казну ублажује, или је најпосле са свим
прашта, обоје путем краљевског помиловања.

То исто влада радњи онда, кад би се и саи оптуже-
ник, без онакье председникове представке, обратио вла-
даоцу за помиловање. Ну и тада влада је дужна ла при-
бави мишљење председниково о тој молби, па тек после
тога да реши о њој. А често се то питање износило чак
и пред највише судове. То бива онда, кад би влада до-
била какву молбеницу (петицију) да би се отклонила He-
праведна осуда, а међу тим председник поротног суда не
би био тог мишљења. Власт, која и у првом, и у другом
од та два случаја, даје своје иишљење: да ли има места

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 57

примени тог средства против неправедне осуде, — јест
највиши суд у земљи. У првом случају сам председник по-
ротног суда износи ствар својим колегама на решење, па
онда чини преставку влади, као што напред рекосио. А
у оном другом случају какве петиције, влада се обраћа
највишем суду за његово мишљење (').

б., Дозвола траженог новог суђења (new
trial).

То може осуђеник тражити из више узрока:

l., Kaa би могао до вероватноће доказати, да је
поротничка изрека противна очевидном стању ствари;

2., Кад би какво доказно средство било допуштено
или одбачено, противно јасном закону. Ну то се, наравно,
вије допуштало онда, кад би се показало, да и без тога
има доста основа, да је оптуженик право осуђен;

3., Кад би се могло доказати, да су поротници при
решавању радила противно закону. Тако, на прилику, кад
би се ови послужили каквим недопуштеним средством, да
би дошли до закључка, на пример кад би узели, да им
коцка реши, да ли је оптуженик крив иди не;

4., Кад би тужилац на каквог поротника утицао KA-
ввим недопуштеним средством;

5., Кад би се председник поротног суда при извиђају
неупутно понашао; тако, на прилику, кад би поротнике
својом поуком завео на странпутицу;

6., Кад би оптуженик додније прибавио или сазнао
за какве нове доказе, које у првом суђењу није могао
употребити; и најпосле

7., Осуђенив може тражити ново суђење нарочито
онда, кад би доказао, да су поротници незаконо изабрани,
или позвани; или да је незаконо било спречено право

(5) За све види Mittermaier, у наведеној књизи, стр. 528.

58 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

одбачаја поротника; или најпосле да су се поротници при
суђењу незаконо понашали, на прилику састајали се с киме
или куд ишли за време извиђања и суђења.

То су основи, по којима осуђенике може тражити
ново “уђење у своју корист.

У свима тим случајима чини се најпре извиђање о
тим узроцима новог суђења, па тек кад би се тии путем
нашло, да има доста разлога, да се допусти ново суђење,
онда се то и допушта. О том тражењу решава суд, без
поротника.

С допуштајем новог суђења ствар се враћа у прво-
батно стање, предузима се ново извиђање, а нарочито бива
нов претрес, и изриче се нова пресуда од стране поротника
и суда. При изрицању те нове пресуде ни најмање нема
утицаја пређатња пресуда; поротници су у новом суђењу
потпуно независни (').

То тражење новог суђења у коривт осуђеника,
код Енглеза је врдо важно нарочито с тога, што се по
енглеском казненом праву, не само губи имање, већ и као
што Енглези веле, „крв квари“ (corruption of blood), то
јест с таквом осудом настаје губитак права, која су у En-
глеској у великој мери везана са „благородством“ и по-
седништвом (“).

С погледом на тако велики вначај неких осуда, тим
средством новог суђења врло се често служе Фамилије оних
усуђеника, који би били смрћу кажњени, те да бар себи са-
чувају имање, неокаљано име и права с тиме везана.

в., Примена writ of error.

То је допуштај новог суђења због какве очевидне
погрешке у ранијем суђењу.

(1) Mittermaier Eng) -schottisches стр. 523— 533.
(2) Маћгу, у реченој књизи деду П, стр. 536—537.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 59

То средство допушта се само овда, кад би се погрешка
увиђала из самих ранијих аката, а не и на основу чега
другог. А сем тога оно се може дати и онде, где би ко
био осуђен на казну. коју закон и не одређује.

Поступак о допуштају тог средства за отклоњење не-
праведних осуда у Енглеској мало је чудноват. У најста-
paje доба молба за то често је лодношена горњем дому,
и он је дозволу давао као неку своју милост, прем да
је доцније признато, да је то више право осуђенивово.
Горњи дом, имајући такву молбу пред собом, морао је о
томе саслушати мишљење чланова највишег суда, као и
главног државног тужиоца. Шта више судије су долазиле
и у саи горњи дом лично, те ту усмено браниле своје MH-
шљење. Ну опет су чланови горњег дома били слободпи
и да не усвоје мишљење тих судија. Ако би горњи дом
допустио ново суђење због writ of error, онда највиши суд
уништава пресуду и наређује ново суђење.

То је, у главном, ток овог средства за отклоъеье
неправедних осуда.

Тим средством може се послужити не само осуђенив,
већ и његови наследници, извршиоци тестамента, као и
CBH они, који имају каква интереса за уништај раније осуде
као на прилику да би сачували конфискацију имања, која
у Енглеској иде упоредо с осудом на извесне казне (').

Употреба тог средства врло је ограничена. За њу је
увек потребно краљевско одобрење и заповест (fiat) од
стране главног државног тужиоца, јер без тога се тражба
и не узима у поступак. Док међу тим у осталим кажњи-
вим делима државни тужилац дужан је да не пречя упо-
требу тог средства (°).

(1) Віепег, књ. Ц стр. 200.
(2) Mittermaier, у реченој књизи, стр. 533—535.

60 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

Да је та установа, writ of error, таква каква је код
Енглеза, нешто несавршено, то је једва потребно в напо-
менути. Пре свега мана је те установе у томе, што упо-
треба тог средства зависи од државне власти, која yio-
требу тог средства често није допуштала и при очитви
неправдама, као што је било с тражењем Фзинлије Hey-
путво сирЬу важњеног Лесурка ('). А сем тога рђаво је
у њој и оно, што о тој дозволи решава горњи дом, Као
политично тело, те се тим начином вређа најважније
начедо модерне државе, по коме политичну власт треба
одвојити од судске.

B., Ново суђење, кад би ко бно ослобођен
рапијом пресудом.

Још у средњем веку било је код Енглеза начело:
да се вико не сме двапут излагати опасностима процеса
због једног истог кажњивог дела.

Ну и ако је то начело и jacho и путно, опет је код
Енглеза било и изузетка од тог правила.

Тако је и овде допуштено ново суђење с променом
квалификације дела овако на прилику као што смо то по-
казали напред код новог суђења на штету осуђеника.

А нарочито је допуштено ново суђење, ако је пре-
ђашња оптужба била због злочина, а нова само због
преступа, или и обрнуто.

Исто тако то се допушта и онда кад је ко пређе био
оптужен као саучесник, а доцније као главни кри-
вац, или обрнуто. |

Интање: да ли има места новом суђењу због изие-
њене квалификације једног истог кажњивог дела, припада
пороти, а ке државним судијама. Порота о томе решава
по краткој истрази, а не само читањем ранијих аката.

(1) Leiner, књ. П, стр. 215.

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 61

При решавању тог питања порота може да одлучи
двоје :

а., Или да реши да има места новом суђењу; или

6., Да нема.

У првом случају поротска одлука гласи: „да ће ou-
туженик своју даљу одбрану дати пред надлежним порот-
ним судом.“ И онда се ради у осталом Бао да и није било
пређашњег суђења. |

А ако би одлука гласала, да нема места новом су-
ђењу ни у измењеној квалификации ни у опште према
стању ствари, — онда је та одлука одмах извршна тако,
да је после оптуженик савршено спокојан да не може бити
друге оптужбе за то дело, па ма то било и под ЕЗЕВОМ
промењеном квалиФикаци]ом дела.

У осталом и у самој Енглеској врло су и у опште
подељена правничка мишљења о томе: да ли би требало
допустити ново суђење за једно исто кажњиво дело само
с променом квалификације. Једни држе да би то требало
допустити; а други опет бране оно старо начело: да нико
не може бити два пут суђен за једно исто дело (').

Помишљајући на то, да у енглеском казненом поступку
има превагу система приватног, а не државног ту-
жилаштва, можда би се, с гледишта чисто енглеског права,
још и могло бранвти оно прво мишљење. Јер приватни
тужилац као неук праву и закону, може врло лако и да
погреши у квалиФикацији, и тад да баш та његова по-
грешка буде. узрок поротничком ослобођењу оптуженика.
Али начелно узимајући, за цело је правилније оно друго.
мишљење; оно даје оптуженику доста гарантије, да не

(1) О свему досадашњем види: Biener, књ. II стр. 206 Mit-
{егтаіег, речена књига, стр. 347—350 Мићгу, наведена књига.
део П, стр, 472 — 176.

62 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

може, под равним облицима квалификације, бити гоњен, да
због једног иетог дела трпи више, него што би требало
по строгим појмовима правде,

|. У Француској.

И овде ћемо говорити о новом суђењу опет у онаквим
случајима, као што их поменусмо напред код Енглеза. Mor-
пуности ради морамо додати да ће овде бити говор о ка-
зненом новом суђењу у опште, а не само при поротеким
суђењима; то чинимо с тога, што је иначе тешко одвојити
одредбе Француског казненог права о овом предмету.

Држећи се те поделе говорићемо

А. О новом суђењу на случај, да је ко за
исто дело већ био осуђен, и то:

I. На штету осуђеника.

Француски казнени поступак врло је штедљив у да-
вању новог суђења у таквим случајима.

Код Француза важи као опште начело: да ранија осуда
за какво кажњиво дело искључује сваку могућност, да би
се осуђевиву могло по ново судити за исто дело, и то у
облику теже квалификације. Француски казнени поступак
са свим одсечно не допушта ново суђење на штету осу-
ђеника за једно исто дело. Тако на прилику вад би ко
био осуђен за нехатно убиство, не може на ново бити
тужен за намерно убиство; или кад би ко био осуђен за
повреду тела, не може бити накнадно тужен за уби-
ство, све због једног истог дела. Или кад би суд некога
осудио на мању казну с тога, што би пропустио да му ypa-
чува поврат, не би се могла, накнадним суђењем, да ис-
правља та омашка.

Французи у примени тог начела иду тако далеко, да
допуштају осуђенику право, да одбије ново суђење у свако

ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА 63

доба процеса, па чак и судији стављају као званичну дуж-
ност да не допусти такво ново суђење, баш да се осуђеник
и не би сам користио законском одредбом о томе. Прак-
тика Француска има у томе и таквих примера.

Шта више то исто начело Французи строго приме-
њују и онда, Бад би ко за исто дело већ био осуђен
и од каквог суда друге категорије или врсте. Тако
кад би „полициски суд“ кога осудио вао за иступ; или
„поправни“ суд као за преступ, онда не би било допуштено
за исто кажњиво дело осуђеника предавати још и порот-
ном суду с тежом оптужбом за злочин (').

С гледишта чисто оптужне Француске системе у ка-
зненни делима, такав правац Француског казненог поступка
наравно да ее мора одобрити. Јер по тој оптужној си-
стеми, државни тўжилац увек даје налог, како ће се ква-
лиФиковати какво кажњиво дело, и по томе, коме суду
треба предати тужбу. Па кад је првашња осуда потекла
по тражењу саме државне власти, онда би, разуме се, било
неправо, кад би се државној власти допуштало, да сама
своју првашњу тужбу, после ове блаже осуде, мења на
штету осуђеника.

Ну да се то начело не сме са свим применити и у
оним државама, у којима нема државних тужилаца још
у почетку извиђања и тужбе због каквог кажьи-
вог дела, — то ћемо покушати да докажемо, кад будемо
о овом предмету говорили према одредбама нашег ка-
зненог поступка.

А за сад да пређемо на даљи говор о овоме по Фран-
цускои казненом поступку.

m и аа а и +

(5) О свему види Hélie, Traité де l'instruction criminelle, део
Ш, стр. 536—539.

64 ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА И СРПСКА ПОРОТА

П. Ново суђење у корист осуђеника.

Као што је с једне стране штедљив у давању новог
суђења на штету осуђеника, тако је исто с друге стране
Француски Базнени поступак издашан у томе на корист
осуђеника, само кад има разлога за то.

Још рииско право допуштало је ново суђење у EO-
рист каквог осуђеника. Само што су Римљани то допу-
штали једино у путу молбе на цара (Supplicandi litentiam,
допуштење усљед понизне молбе). |

А и у старом Француском преву, пре садањег казне-
ног поступка, допуштало се TABBO ново суђење у корист
каквог осуђеника.

Међу тим доцније законодавство Француско под ути-
цајем прве револуције, увинуло је го средство новог суђења
у корист каквог осуђеника. Као разлог за то, наводило
се то, да се такво ново суђење не слаже са суверенитетом
пороте и њене одлуке.

Тако је то трајало до године 1793 дов није било до-
казано, да је у једном казненом процесу човек био осуђен
на сиртну казну савршено невино. То буде поводом те се
(15 маја 1793) опет узакони, да се може допустити ново
суђење у корист каквог бедняка, кога би порота раније
невино осудила.

А то са свим путно начело ушло је nocie и у каз-
вени поступак, који и данас важи у Француској (°).

(СВРШИЋЕ СЕ).

—————

(1) Hélie, Тгане де 1° instruction criminelle, књига IX, страна.
515—517.

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ
зд 1877-78, и 1878-79. школску годину.
СА ДВЕ ГРАФИЧНЕ ТАБЛИЦЕ

9-66 09>

У „Просветном Гласнику“ за 1881. годину (°)
изложено је „Стање јавне наставе у краљевини
Србији за 1875—76. школску годину“, и према
томе требало би сад изложити то стање за 1876—77. ro-
дину. Међу тим ове школске године није у прописно време
ни отпочет рад у школама због рата, који је водила Ср-
бија с Турском. Школске зграде морале су тада послу-
жити другим потребама, као што су и наставници били зау-
зети другом дужношћу.

Тек што је закључен мир с Турском, и пошто је Be-
Бина школских зграда за основне и средње школе дове-
дена у такав ред, да су у њима могла отпочети преда-
вања, издао је министар просвете и црквених послова 22.
Марта 1877. године (Бр. 828) ову наредбу:

„|. Да се у свима основним и средњим школама от-
почну предавања 10. Априла, т. j. да тога дана сви уче-
ници са својим наставницима буду у цркви на призивању
Св. Духа, а сутрадан, 11. да се отпочну предавања.

(') Види Просветни Гласник. Година П. стр. 299; и
Статистичке белешке П. стр. 29—133.

глАСНИК LXX 5

66 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРВИЈИ

2. Ученици основних школа долазе сваки у свој раз-
ред, Боји су учили лањске године, и до краја ове школ-
ске године повтораваће све што су раније учили, те тако
спремити се за прелазав у старији разред.

3. Ученици средњих школа ступиће такође сваки у
свој разред, који су учили лањеке године, и они ће до
Петрова дана поновити учење.

4. Ако би се десило да која школска зграда не буде
до 10. Априла готова, онда ће се у таквим школама по-
чети учење чим се зграда оправи. У школама пав где
су биле смештене болнице, почеће се предавања пошто од-
ређена стручна комисија прогласи, да су, по пропису,
очишћене.

5. У Учитељској школи и Богословији неће почети
предавања до нове школске године, с тога, што у овим
заводима ученици имају заједнички стан и храну, а то
изискује већу епрему, коју није могућно извршити због
краткости времена и стања у ком се земља налази.

Даља наређења, која би се показала потребна сред-
њим заводима, отпустиће се у своје време; но ради ових
наређења не смеју се ни у ком заводу предавања одлагати.“

По томе дакле школска 1877. година обухватала је
само три месеца и била је повторна за све ђаке, те се
с тога у школској статистици она не може водити као
засебна.

Пошто су ђаци прекидом предавања много издан-
губили, то је за оне, који би у почетку 1876-77. године
имали полагати повторне испите из појединих предмета,
наређено 13. Августа 1877. године, да могу прећи у ста-
puje разреде, ако из појединих предмета добију на испиту
оцену „добар“; а покрај тога одобрено је, да они уче-
ници, Боји и на овом повторном испиту падну, имају право
на понављање испита, и то у почетку Октобра, 8 дотле

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 67

да могу привремено слушати предавања у оном разреду,
у који се спремају да пређу.

Како у школској 1876-77. години није било редовних
предавања па ни испита, то је министар просвете и др-
квених послова |. Јуна 1877. године (Бр. 2108) јавио
старешинама средњих школа, да не може бити ни ис-
пита над ученицима, који су се приватно спре-
мали. На приватне испите пуштани су само они ученици,
који су се јавили или Боји су имали права јавити се још
школске 1876. године за полагање испита из разреда,
из којега би према закону, могли још тада полагати ACHAT,
да нису у том спречени били ратним догађајима.

На против допуштени су били приватни испити у
основним школама, но с тим, да се деци, која се пријаве
за приватно полагање испита, имају тражити потпуне TO-
дине законом прописане, и те године ваљало је доказати
изводом из протокола крштених.

На послетку да се не би закраћивало ступање у 1
разред средњих школа оним ученицима, који су прешли про-
писну годину узраста, министар просвете и црквених послова
25. Августа 1877. године одлучио је, да се у І разред epea-
њих школа могу примити сви они ученици, који школске
1876. године нису били старији од петнаест година.

Наредба, којом је забрањено полагање приватних ис-
пита ученицима средњих школа, наишла је на знатан отпор,
али имала је и доста бранилаца. Ми држимо, да је се истом
хтела указати правичност према ученицима оних родитеља,
који нису имали средстава да своју децу приватно поуча-
вају за време, докле је трајало ратно стање у земљи.

Исвазавши ово неколико речи о школској 1876-77.
години, прелазимо на излагање стања јавне наставе у Ср-
бији за 1877-78. и 1878-79. школску годину, служећи се
при том податцима из службених извора.

5%

68 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

I Законодаветво.

У ове две школске године није много рађено о школ-
ским законима. Тако имамо да забележимо прво Закон
о изменама и допунама у уређењу Учитељске
школе, издан 24. Јуна 1877. године.

Овим измепама додат је Учитељској школи четврти
разред (чл. 7.); научни предмети груписани су подесније
(чл. 8.); установљена је код школе вежбаоница (чл. 9.);
прописане су дужности управитеља, професора и деловође
(чл. 12. 13. a 20.); наређено је, да деловођа буде у једно
и библиотекар (чл. 18.); одређен је круг рада проесор-
свог савета (чл. 19); увинут је интернат, и давање др-
жавног благодејања сиротним и ваљаним питомцима Ipa-
вилима је одређено (чл. 24); укинуто је право питомаца
на боља учитељска места (чл. 25), и прописан је учитељ-
ски испит за ученике најстаријег разреда.

Други је Закон о уређењу Више женске
школе од 19. Јануара 1879. годане.

Као што је познато Виша женска школа отворена је
у Београду у почетку школске 1863. године, на основу
Завона устројства Више женске школе од 14.
Јуна 1863. године. У том закону изложени су само у
главноме циљ и задатак ове школе, јер у делом закону има
само десет чланова, докле их у новом закону има два-
десет.

Нових су законом прецизније одређене науке, које се
имају нредавати у Вишој женској школи; даље установ-
љени су учитељски испити за оне ученице, Које желе при-
мити се учитељске службе. Управитељци и класним учитељи-
цама одређена је већа плата са периодичним повишицама
од 250 динара по свршетву сваке пете године, тако да
годишња плата класне учитељице износи почетком 31-е

~ – — = = = прими == пи"

СТАЊЕ ЈАВНЕ ВАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 69

године службовања 3000 дивара. Односно рова службе
и пенсије управитељка и класне учитељице имају сва она
права као и наставници основних школа.

Хонорарним предавачима појединих наука, које не
би могле предавати класне учитељице, одређено је по 150
динара годишње за један недељни час. Предавачииа пак
вештина и страних језика одређена је годишња плата од
1000—1500 динара. да ове предмете могу бити постав-
љене и учитељице.

Остале законске одредбе односно примања ученица у
школу, примењивања казни, годишњега испита и школског
одмора, не разликују се од постојећих наређења за мушке
средње школе. Само у погледу превођења ученица у ста-
рије разреде, овај іе закон много блажи него за ученике
средњих школа.

Административних наредаба и прописа од важнијег
значаја није било у ове две школске године, јер су ну
1877-78. години за неко време била прекинута предавања
због ратних догађаја.

У истој години нису одређивани министарски изасла-
ници за преглелање основних школа и оцењивање рада учи-
тељекога у тим школама. А који су изасланици били од-
ређени за прегледање основних школа у 1878-79. години,
види се из овог прегледа.

Министарских изаславика било је свега дванаест. Дво-
јица су били чиновници министарства просвете и цреве-
них послова, а десет их је било из реда наставника сред-
њих школа,

! и и — "= ~ | " .“ „ " горама» ЧИ

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

70

-

"ува лоод modeg

"већ шо

"9.80 Ш

'илвножен и изљенионо Y

"изоГибпќ,

"ичониголе р

"пзонийгоп и из2999%9

"изо\ейл10әя

тимонећић и изһинҮќ 4
'HAhEWÁ И ИЯВИиН

-01 ‘изотобин ‘saman “изоче Да
"изћод

-ondu и ияһезәйвжоп 'илониГе4 Џ
"илонодог

-око и изһеяәш/йя сизвеноГА ле

ОУКАКЈАЧЦ AVOM Af AROH A JANO

"дозоФодц
"о(исвнииј ожин 'нећећ LEVNÁ)
'о(иевнинј ажин ‘gem Оодоводџ
'о(игенииј 93917341099 ФоооФодуј
"о(ивенииј олвено(Алваз Ч0оээФо Ц
"оГивенииј опћево(Аледн ФоодФодц
"о(ивенииј ожин "поен dorsoduy
"о(ивенина ожин 1099 1 Фоодвод
"о(игениниј әжин ‘Heheh бозмадиу

· о[Гичокоолод 4099Ф0
"озонооди "нин вия АТ @з194яе)

"оленооди °нии sery ү derodaag

чаоо р о(иаљини
"Чигозин dyay
чияозіиу неяәг)
„фичопоп озчичр
° чичоф шет ненед
• сцичопој о(иовнезу
* ° ҷияоўвяеү! Morvay
° quaagoude огиехиу
Чияопигиф VA

* чичоГогиј шокид
"Чая
-одхец ‘р вгозин '47

qano Фиоој

УМИНУГОУЕНМ ЈОМОЧУЈОИНИХ

далмигдац и ами

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 7i

Средње школе у Београду прегледали су професори
Велике школе, а у унутрашњости Србя]е они министарски
изасланици, који су извршили прегледање основних школа.

Извештаји изасланика, Које су они поднели министру
просвете и црквених послова, остали су нештампани.

Прелазимо сад на излагање стања појединих школа
у обе школске године.

П Велика школа.

Број наставника износио је у овој школи и то:
1878. г. 1879. г.

Редовних професора . . . 23 22
Хонорарних професора. . . 2 3
Суплената . . · . .· . — 9
Учитеља цртања. . . . . 1 1

Свега . . 26 28

На плату свију наставника издато је у 1879. години
118.416-80 динара.
У школској години

уписало се ђака: 1878. 1879.
редовних . . . . . . . 120 100
ванредних . . . . . . . 26 3

свршило је школу. . . . . 94 90

Према томе оставило је школу од сто уписаних и то:
22 у 1878. а 10 у 1879. години.
По Факултетима било је ово стање ђака.
Правни Факултет имао је редовних ђака:
у години

1878. г. I. П. Ш. IV. свега
уписаних . . . . . 7 8 20 18 53С)
свршавајућих . . . . 4 5 17 18 44

(') Ванредних ђака било је свега 13, ито: у 1. 9, у П, 1,
у Ш. 2 и у ТУ. један.

79 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

1879.
уписаних . . . .. 9 6 6 19 40
свршавајућих · . . 8 5 6 18 37
Проценат ђака који су
школу оставили 1878. . 42:86 37:50 15:00 — 16:98
1879. . 11:11 16:67 — 5:26 7:50

Правни Факултет имао је у 1879. години 24:50
процената мање редовних ђака него ди у години 1879.
Међу тим у тој је години довршило Факултет релативно
више ђака,

У Философском Факултету било је редовних
ђака, и то у одсеку:

природно-математичком

1878. г. I. г. II. г. ПІ. г. свега
уписаних . . . . . 9 6 7 22 (')
свршавајућих . . . . 5 2 7 14

1879.
уписаних . . . . . 14 1 2 23
свршавајућих . . . . 14 6 2 22
Проценат ђака који су
школу оставили 1878. . 44:44 66:67 — 36:86

1879. . — 1428 — 435
историјско-ФИЛОлОШКОМ

1878. г. I. г. П.г. ПІ. г. свега
уписаних ..... 7 6 16 29 (°)
свршавајуЬих . . . . 4 5 14 28

1879. г.
уписаних . . . . . 9 4 6 19
свршавајућих . . . . 7 4. 5 16

(') Покрај ових два ванредна ђака и то по један у Г. n Il
години.

(3) Осем тога 10 ванредних и то; 7 у 1; 2 у П. и їі уш.
години.

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 13

Проценат ђака који су
школу оставили 1878. . 42-86 16:67 12:50 20-69

1879. . 2222 — 16:67 15:79
у оба одсека
1878. I. r. П.т. Ш. г. свега
уписаних . . . . . . 16 12 23 51
свршавајуђћих .... 9 7 21 37
1879.
уписаних . . . . . . 28 11 8 42
свршавајућһих . . . . 21 10 4 38

Проценат ђава који су
школу оставили 1878. . 43:75 41'67 870 27:45
1879. . 870 910 12:50 9:52

У 1878. години оставило је више ђака одсек природно
математички, а у 1879. години изгубио је више ђака og-
сек историјско-Филолошки.

На сто ђака, који су 1878. године оставили Фило-
софсви Факултет Велике школе, долазило је године 1879.
и то у одсеку:

природно-математичеом . . . . . 12 ђака

историјско-Филолошком . . . . . 76

уопште . ... . . . 85

Технички Факултет имао је редовних ђака:
у години

1878. г. I. П. Ш. IV. свега
уписаних . . . . . 16 (')
свршавајућих . . . . 3 2 2 6 13

1879. г.
уписаних ..... 9 18
свршавајућих . . . . 8 8 2 2 15

~
го
о
-J

©
©
©

() У І. години био је и један ванредан ђак,

74 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРВИЈИ

Проценат ђака који су
школу оставили 1878. . 25:00 — 33:33 14:29 18:75
1879. . 11-11 — 33:33 38:38 16:67

Кад сва три акултета узмемо у једно, онда налазимо,
да је од сто уписаних ђака довршило

годину: 1878. г. 1879. г.
Прву . . . . . 59 90
Другу . . . .. 64 90
Трећу . . . . . 87 88
Четврту . . . . 96 91

Размера између ТУ. и I. године била је:
у 1878. години као 100: 62
у 1879. , „ 100:99
Ово најбоље доказује од каквог су штетног утицаја
били ратни догађаји у 1878. години на школовање haga
Велике школе,
да 1879. годину имамо податке о ђацима Велике
школе, који су положили испит,
Испит је положило

у Факултету: свега ђака у проценту
правом . . . . . . . 81 83:78
Философском ... . . 32 84'21
техничком . . . . . . 15 100-00
У опште . . . 78 86:67

Испит су положили

у години

у Факултету: I. II. Ш. IV.

из предмета

правном . 4 4 4 7
техничком · . . . . 768
ФилосоФ, OAC. природ.-математички. 4 8 4
историјско-Филолошки, 6 7 8

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 15

Ш Богословија.

У овој школи радило је:
1878. г. 1879. г.

Професора . . . .. .. 6 (
Суплента . . . . . . . 1 1
Предавача . . . . . . . 1 5
Учитељ . . . . . . . . 38 2

Свега . . .. ИП 15

На плату свију наставника издато је у 1879. години
32.102:60 динара.
Бака је било
У РАЗРЕДУ
I. П. Ш. IV. свега
1878. уписаних . . . . 58 51 35 34 178
на крају године . . 47 42 32 31 152
1879. уписаних . . . . 50 45 50 34 179
на крају године . . 46 44 48 33 171
Од сто уписаних оставило је школу
1878. r.. . . . . . . 19 18 9 9 15
1879. „p... . . . . 82 4 38 4.
За 1878. годину имамо из Богословије податке о
узроцима, због којих су ђаци ову школу оставили. Тако
оставило је Богословију:
свега ђава у проценту

због сирти . . . . . .. 1 3'85
„ исвљуввња. . . . .. 1 8:85
„ болести . . . . . 8 11:58

из разних узрока . . . . . 21 80:77

Свега . . . 26 100:00

Школу је походило
свега у проценту
врло марљиво . . . . . . 26 17'10
нарљиво . . . . . . . . 61 4013

76 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

немарљиво ....... . . 33 21721
врло намарљиво. è 82 21:06
Свега . . . . 152 10000
По месту рођења било је у Богословији ђака

родом: варошана сељака свега

из Србије ...... 46 180 176

„ Аустро-Угарсве. . . . 2 — 2
Свега . . .. 48 130 178.

Проценат . . . . . . 26:97 73-03 100:00

Највише ђака било је из округа јагодинског и пожа-
ревачког (17 и 16), а најмање из подринског (5). Из Be-
ограда било је 14 ђака у Богословији.

У појединим разредима било је
варошана сељака проценат

и то у разреду: варошана
Шрвом . . . . . . . 15 39 27-18
другом. . . . . . . 14 42 25'00
трећем. . . . . . .· 7 28 20-00
четвртом . . . . . . 12 21 3636

По годинама узраста било је ђака

у РАЗРЕДУ

у години: I. II. Ш. IV. свега у проценту
16ој ... 2 — — — 2 1:12
17-0) . . . 18 25 7 — 50 28:10
18-9) ... 1 10 9 3 38 18:54
19-0) . . . 16 13 4 7 40 2247
20-0) . . . 7 — 10 б 28 1292

старијих . . . 4 3 5 18 30 16:85

Кажњаваних ђака било је у течају године свега 44
или 25 од стотине.

Благодејанаца било је само 20, дакле 11 од стотине.

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ) СРВИЈИ 11

По успеху било је у Богословији ђака

свега у проценту
1878. г. 1879. г. 1878. г. 1879. г.
одличних . . . 25 11 16:45 643
врло добрих . . 58 100 38-16 58:48
добрих . . . . 58 52 38.16 30:41
слабих . . . . 9 8 5-92 4:68
рђаввх .... 2 — 1:81 —

Из горњих размера види се, да су у години 1879.
ученици показали знатно бољи успех, но у 1878. година.

ТУ Гимназије и реалке.

Од ових школа било је:
1878. г. 1879. г.

Гимназија . . . . ... 2 ə
Нижих гимназија . . . . . 9 11
Реалака . . . с. . . . . 1 1
Тинназијских реалака . . . 6 6 ·
Трговачко-занатлијских школа. — 1
Свега . .. . 18 22

Разлика између 1878. и 1879. године долази отуд,
што су у 1879. години отворене нове школе, и то: у
Нишу гимназија, у Параћину гимназијска реалка а у Ma-
роту трговачко-занатлијска школа. Гимназијске реалке у
Смедереву и Чачку добиле су године 1879. трећи разред
и тако ушле у ред нижих гимназија. На послетку додајемо
и то, да је гимназијска реалка у Књажевцу године 1878.
остала затворена с тога, што није било зграде у Боју би
се могла сместити.

О броју наставника у овим школама имамо овај пре-
глед за 1818. годину.

18 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Е
я
о
>
>

n |
СУПЛЕНАТА |
ПРЕДАВАЧА |
[Е |.
| |
|

РОФЕСОРА

ни

Београдска гимназија 13
Крагујевачка , oà .| 8
Прва београдска нижа гиинавија. 5
Друга , » » 5
Ваљевска » „ 1
Јагодинска » , 1
Крушевачка 5 » 2
Неготинска » , 9
Пожаревачка » » 5
Ужичка | » » 4
Шабачка , » 5
| Београдска реалка . 7
А лексиначка гимназијска елка. 1
Зајечарска » » 1
Лозничка А , 1
Свалајиначка , » 1
Смедеревска » , 2
Чачанска » > | ]

Према томе било је:

еі
Y
о
е

13| 1!
113 4]
— 211
ЕЕ
1192
|| 1 2'
Е
aj 1] 2)
—| 2| ıl
1| 2
—|—|3
o| 212
1—1 2|
1|—| 2l
1|—| 2
—| ıl 3
——_| 2
јр

СВИЈУ НА-

|
e не сло e не ць 02 00 1 0053 осло оо о о с

свега у проценту

Просеора . . . . . . . 65
Супдената . . . . . . . H
Предавача . . . . . . . 19
Учитеља . . . · . . . 39

Наставника. о №7

47'46
10:20
13:87
28:47
100-00

СТАВНИКА

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 19

На против у години 1879. било је:
свега у проценту

Прозесора . . . . . . . 65 43:62
Суплената . . . . . . . 28 18:79
Предавача . . . . . . . 15 10:07
Учитеља . . . 3 27:52

Наставника 0. . . 149 100:00
Из овог поређења види се, да је износио проценат

наставника:
1878. г. 1879. г.

вишега реда . . . . . . . 5766 62:41
нижега реда . . 0... 49.34 37:59

Колико је било наставника 1879. године у сваком по-
себице заводу, види се из овог прегледа.

СТАВНИКА

ПРЕДАВАЧА
УЧИТЕЉА

Београдска гимназија .
Крагујевачка ,

Нишка ди
Прва београдека нижа гимназија. |

Друга , » ,
Ваљевска нижа гимназија.

Јагодинска , »
Крушевачка нижа гимназија .
Неготвнска ,

Пожаревачка ,

Смедеревска ,

Ужичка ,

Чачанска

Съ n С еф ~3 Ор сл л <3

80 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

|
|

Шабачка нижа гимназија,

Београдска реалка .

Алексивачва гимназијска реалка.

За]ечарска

Књажевачка

Лозничка
Параћинска

Свилајиначеа,

я

я

JE

E |=
|5
sl

(1 2

—| 2

„ 1|—
» —| 2
. |— 2
ЕЕ
2

—--

| ПРЕДАВАЧА |

УЧИТЕЉА

И И ДИ m

> e Со нь со н= нь н Ор

СТАВНИКА

Пиротска трговачко-занат. школа. | — |

О броју ђака у гимназијама имамо ове податке.

1878. године 1879. године
било је уписаних ђака

у гимназији у гимназији

а RE a fafi È 3

у разреду: 85 58 B g $ = 5 = Е
1.... 91 8 159 118 63 48 294
П 51 33 84 58 52 — 110
III.. 87 45 82 46 27 — 73
IV..... 51 36 87 39 37 — 76
У..... 107 22 129 96 23 — 119
УТ. . 54 22 716 67 15 — 82
УП.. 38 9 47 39 13 — 52

Свега .. 429 235 664 458 230 48 736

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 81

Свршало је:
І. р... 72 50 122 88 52 44 184

П. p 47 98 15 54 48 — 10
Ш. р... 32 38 70 36 25 — 61
IV. р... 31 38 64 36 33 — 69
у. р 65 14 79 84 16 — 100
VI. р... 35 14 49 63 14 — 77
ҮП. р 34 6 40 33 13 — 46

Свега 316 183 499 394 201 44 639
Од сто уписаних ђака свршило их је

у гимназији: | 1878. г. 1879. г.
београдској ..... . 74 86
крагујевачкој. . . . . . 78 81
нишкој . . . . . . . . — 92
уопште . . .. 75 87

По успеху било је 1878. године ђака:
у ГИМНАЗИЈИ

београдској крагујевачкој у опште

свега проц. свега проц. свега проц.

одличних . . . 10 817 18 9:84 28 5:60
врло добрих . . 110 34-81 62 38:88 172 34:40
добрих . . . 86 2721 89 48:63 175 85:20
слабих . . . 92 29-11 14 765 106 21:20

рфавих . .. 1 032 — — 1 020
Боји испит нису
положили . . 17 588 — — 17 3:40

По разредима било је у обе гимназије ђака, и то:
у P А 8 P E Д У
| І IL Ш. IV. У. VL. УП.
одличних. .. 3 3 3 6 7 2 4
врло добрих . 32 21 31 26 26 16 20
добрих . . . 58 30 28 17 21 15 ll

гласник LXX 6

82 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

слабих 29 20 8 12 20 12 5
рђавих l — — — — — —
испит није положило 4 1 — 9 5 4 —

На сто одличних, врло добрих и добрих ђака било

је осталих

у гимназији:
београдској

крагујевачкој .
Свега .

у РАЗРЕДУ
I. II. ПІ. IV. У. УГ УП. у опште
57 56 28 94 59 34 17 58
19 17 3 — 8 — — 8
39 38 13 31 46 48 14 33

У 1879. години било је ђака

по успеху:
ОДЛИЧНИХ
врло добрих
добрих
слабих
рђавих

ОДЛИЧПИХ
врло добрих
добрих
слабих
руавих

у гим назпји
београдској крагујевачкој нишкој свега

10 91 2 33
110 56 9 175
184 95 16 295

89 29 10 {128
— 7 8
y ПРОЦЕНТ У

2.54 10-45 4.55 5-16

27-99 97:86 20-45 27-39

46-70 47:26 36-36 46-17

29-59 1443 99-73 20-08
0-25 — 1591 125

У све три гимназије било је ђака по разредима, и то:

ОДЛИЧНИХ .
врло добрих.
добрих
слабих
рђавих

у РАЗРЕДУ
I. П. Ш IV. У. VI. УП.
4 4 3 6 8 5 3
35 24 23 24 29 16. 24
90 52 25 26 44 44 15
47 22 10 13 20 12 4

8 — = — — — —

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 83

При поређењу одличних, врло добрих п добрих ђака
с ђацима слабим, излази, да је на сто првих долазило

ових других
у РАЗРЕДУ

у гимназији: I. П. П. ТУ. У. VI. УП. у опште
београдској . 33 42 24 38 29 31 14 30
крагујевачкој. 44 14 14 10 7 — — 17
нишкој. . . 63 — — — — — — 63

Свега 43 27 20 23 25 18 10 27

У обе године ђаци крагујевачке гимназије показали
су много бољи успех од ђака гимназије београдске, и то
у свима разредима, изузимајући само разред први у 1379.
ГОДИНИ.

Из 1878. године имамо податке о ђацима по годи-
нама узраста, по месту рођења и како су походили школу.

Таво походило је гимназију

београдску крагујевачку ђака
свега проц. свега проц. евега проц.

врло марљиво . 7 222 52 23:48 59 11:82
марљиво . . . 107 38:86 82 4481 189 37'88
немарљиво . . 104 82:91 31 16:94 135 27:05
врло немарљиво 98 31:01 18 983 116 23:25

У крагујевачкој гимназији било је много више мар-
љивих ђака него ли у гимназији београдској. На сто мар-
љивих haga долазило је у овој гимназији 177 немарљивих,
а у гимназији крагујевачкој само 37 таких ђака!

По годинама узраста било је ђака

у ГИМНАЗИЈИ

који су имали: _ београдској крагујевачкој свега проц.

до 11 година . . 6 ] 7 1:14
12 » · · · 80 20 50 3:17
13 „. . . 85 2] 56 915

6

#

84 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

до 14 година . . 47 24 71 11-60
15 ,„,. . . 950 33 83 13-59
10 ‚... 36 19 55 899
17 ,. . . 48 21 69 11:27
18 ,. .. 71 21 92 15:03
19 ,„,. . . 47 9 56 9-15
више година. . . 59 14 78 11:93
Од сто ђака
имало је прописну било је
гимназије: годину узраста старијих
београдске. . . . . . 87 18
крагујевачке . . . . . 77 28
Свега . .. . 84 . 16

У појединим разредима износио је проценат ђака, који
су имали прописну годину узраста, и то
у гимназији

у разреду: београдској крагујевачкој у опште
Првом. . . . . 91 90 91
Другои . . . . 84 82 84
Треће . . . . 89 66 71
Четвртом. . . . 76 67 73
Пети . . . . 78 64 76
Шестом . . . . 100 79 96
Седмом . . . . 100 — 100

Најмањи проценат ђака у нормалној години узраста
имају они разреди, у које долазе ђаци из других нижих
школа, а то су разреди трећи, четврти и пети.

По месту рођења било је ђака

из Србије са стране у опште

у гимназији: варош. сељана варош. сељана варош. сељана
београдској . 299 18 33 19 332 97
крагујевачкој 105 74 4 — 109 14
Свега 404 152 37 19 441 171

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 85

Проценат варошана износио је код ђака
из Србије
79:30
58-66
72:66

гимназије:

београдске

крагујевачке.
Свега.

Проценат ђака варошана износио је

у ГИМНАЗИЈИ

странаца у опште
63'46 77-89
100-00 59:56
66:07 72:06

у разреду: београдској крагујевачкој у онште
Првом 92:81 70:00 84:40
Другом 74:51 50-00 65:82
Трећем 78:88 57:89 68:00
Четвртом. 58:82 42:86 53:51
Петом 72-90 64:29 71:90
Шестом . 81:48 78:57 80:88
Седмом 78:70 66:67 12:43

У београдској гимназији имао је први и шести раз-

ред највише þaga варошана, а тако је исто било и у гим-

назији крагујевачкој. Најмање таких ђака имао је разред

четврти, и то како у једној тако и у другој гимназији.
Из појединих округа било је у обе гимназије ђака,

и то
из округа:
алексиначког
београдског
ваљевског
јагодинског
књажевачеЕог

крагујевачког .

крајинског .
крушевачког
подринског .

пожаревачког .

варош.

сељана свега

11
9
21
20
9
180
15
15
8
19

у проценту
1.99
1:68
3-18
3'60
1:63

23-38
2:70
2:70
0:55
3'42

86 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

рудничког 9 1+ 23 4:15
смедеревског . . . . 9 3 12 2:16
ћупријског . 0 . . . . 12 + 16 2.88
ужичког 8 17 25 +50
прноречког 1 — 7 1:26
чачанског . . . . . 9 6 15 2:00
шабачког . . . . . 14 + 18 915
из Београда. . . . . 138 — 188 3382

Свега . . . . 404 152 556 100:00

Као што се види из наведених овде бројева, у обе
гимназије било је највише ђака из Београда и из округа
крагујевачког, а најмање из подринеког округа.

Познато је, да се велики број ђака у средњим шко-
лама издржава послуживањем. Таких ђака било је

у гимназији: свега од сто

београдској . . . . . . . 67 16

крагујевачкој . . . . . . 22 12
у опште · . . . . 89 15

У крагујевачкој гимназији сваки осми, а у гимназији
београдској већ сваки шести ђак издржава се послужи-
вањем.

О броју ђака у нижим гимназијама имамо за 1878.
годину овај преглед.

| Б о J
_годинв _| ША КРАЈУ год
м | У РАЗРЕДУ |

ја [по шим. |

о + T OMA S па
| Прва београдска! 58 37 41 54.190 53 27 36 45161]
| Друга београдска: 65, 25. 32 231145) 51 20 23! 19/113]
| Ваљевска. . . 17 13 8 4 49| 10| 12 5 431
Јагодинска . . 3417 11| —' 62] 24 H 9 = 46
Крушевачка. . 19 16 9 7 51 12 14 6 139

| У ПОЧЕТКУ ГОДИНЕ НА КРАЈУ ГОДИНЕ

| у РАЗРЕДУ |

Па и іш. іту. |

НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ

[-
шщ
са
о

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 87

| E P O J B A K A

| У ПОЧЕТКУ ГОДИНЕ | HA КРАЈУ ГОДИНЕ

| У РАЗРЕДУ | с | У РАЗРЕДУ | |
— -E

[по vh баш ш. j v..

anae a a a e a, aer ae
— = –—–— 1 === С—С. |

КШ al | apl
| Неготинска . .| 19 17, 10 11' 15 14 8 8! 45]
Пожаревачка | , 5419 2 7 1139]
27 26 20, 12! 35 28 19 19 11| 73)

| Ужичка . |
Шабачка . . 40] 26 18 12| 96 34 19, 18 11 82)
Свега . .1313182158129/782 241140 131 109 621|

Од сто уписаних у школу ђака, оставило је у течају
године разред:

Први . . . . . . . . њих 33

Други . . . . . . . . , 33
Трћи . . . . . . . я 17
Четврти . . . . . o. „ 16

y опште 00... . „ 21

Односна размера између првог и трећег разреда била
је као 100 : 48.

Дефицит ђака у појединим заводима износио је, и то
у нижој гимназији:

Шабачкој . . . . , 14 процената
Чачанској . . . . . 15 »
Првој београдској . . 15 ,
Неготинској . . . . 21 .
Другој београдској . . 22 ,
Ерушевачкој . . . . 24 А
Ваљевској. . . . . 26 »
Јагодинској . . . . 26 ,
Пожаревачкој. . . . 31 »

Односна размера између пожаревачке и шабачке ниже
гимназије блла је 100 : 34.

88 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

О узроцима, због којих су ђаци остављали школу,
имамо овај преглед.

БРОЈ ЂАКА КОЈИ СУ ШКОЛУ ОСТАВИЛИ |

| Пожаревачка .

Свега је дакле оставио школу у течају 1878. године
161 ђак. Од овога броја долазило је на оне који су умрли
1:87 процената, који су оставили школу због болести 8:07
процената, искључено је 17°39 а из разних узрока оста-
вило је школу 72:67. процената. Морталитет у овим шко-
лама био је дакле врло велики, а таво исто и боловање.

По похођењу школе било је у свих девет нижих

гимназија ђака:
свега у проценту

врло марљивих . . . . 167 21:35
марљивих . . . . . . 302 38:62
немарљивих . . . . . 166 21.23
врло немарљивих. . . . 147 18:80

Свега . .. 782 100:00

Према томе долазило је на сто марљивих ђака њих
67, воји су походили школу немарљиво.

(|
СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 83

У појединим школама било је ово стање.

|| БРОЈ ЂАКА КОЈИ СУ ПОХОДИЗЈИ ШКОЛУ

- ви а

| НЕМАР- | ВРЛО HE-

і
НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ | ВРЛО
| МАРЉИВО
"МАРЉИВО

иво МАРЉИВО

Прва београдска . | 13

47
Друга београдска . . | 26 49
Ваљевска. . . . . | 19 17 |
Јагодинска 2 .1 16 24
Крушевачка . . . . 16 26
Неготинска . . . . 16 29 |
Пожаревачка . . . 21 9 |
Ужичка . . . . . 23 42 |
Шабачка . . . . | 17! 59|

Највише немарљивих ђака било је у првој београд-
ској нижој гимназији (68:42 процената) а најмање (14-29)
у ваљевској нижој гимназији. На сто врло марљивих и мар-
љивих ђака у првој београдској нижој гимназији долазило
је 216 немарљивих. На против у ваљевској нижој гимна-
зији односна размера између марљивих и немарљивих ђака
била је као 100: 17.

По месту рођења било је у свих девет нижих THN-
назија ђака

рођених : варошана сељана
у Србији . . . . . 463 203
на страни . . . . . 34 16

Свега . . . . . 497 219

Од сто ђака
било je

рођених : варошана сељана
у Србији . . . . . 70 30
на страна . . . . . 68 32

у опште . . . . 69 31

90° СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Од сто ђака рођених
било је: у Србији на страни
варошана .. . . . 932 6-8
сељана. . . . . . 926 7-4

уопште . . . . 93:0 7'0

Односна размера између ђака варошана в сељана.

била је: за Србе вао 100: 43

за странце „ 100: 56.
За поједине ниже гимназије имамо о томе ове податке.

Б В A
Н

Tri т БУ —
|

Прва беотрадска .
Друга београдска.

Ваљевска
Јагодинска
Крушевачка
Неготинска
Пожаревачка, .
Ужичка.
Шабачка

Највише ђака странаца, било је у другој београдској
нижој гимназији (11:0 процената). У ваљевској нижој гим-
назији није био ни један стран ученик.

У појединим нижим гимназијама износио је проценат
ђака варошана, и то у нижој гимназији:

Јагодинској И
Другој београдској . . . . 759
Ваљевској. . . . . . . 142

Шабачкој . . . . . . . 695

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 91

Неготинској . . . . . . 689
Крушевачкој . . . . . . 686
Првој београдској . . . . 68:4
Пожаревачкој . . . . . 648
Ужичкој. 0. . . .. 52'8

Као што се види из овог поређења, највише сељана
било је међу ђацима ужичке ниже гимназије, а најмање у
јатодинској нижој гимназији,

Разлика између ове две школе износи готово пуних
30 процепата.

На сто ђака варошана, који су учили у јагодинекој
нижој гимназији, долазила су у нижој гимназији ужичкој
64 така ђака.

Кад ђаке варошане и сељане распоредимо по разре-
дима, ми налазимо, да је имао ђака

I. p. П.р. Ш.р. IV. р.
с B E Г А

варошана 0. . 221 111 95 10
сељана. . . . . 61 +9 55 54
у ПРОЦЕНТУ
варошана . . . 8:87 69:37 63:33 56-45
сељана . . . . 21:63 30:63 36:67 +3:55

Проценат варошана у старијим разредима све више
опада, докле на против проценат ђака сељана опет расте.
Ово у неколико може послужити за доказ, како су уче-
ници сељани сталнији у похођењу школе, коју ђаци Ba-
рошани много више напуштају.

Односна расмера између првог и четвртог разреда

била је за ђаке:
варошане као 100: 72

сељане „ 100 : 200.
Интересни су податци о ђачком узрасту, које изно-
симо у овом прегледу.

99 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

до
19113

r о А и H А

| Прва београдска. . 2426'83'25 2516 18 95 6
| Друга београдска. . 193111412019]1617 445 —
|Ваљевска . . . .|4 810 9 12 2—— —
| Јагодинска. . . . | 714

a)

PEPPE =

| Крушевачка . . .|4 3 12/13 96 2— —
Неготвнска . . . |5 91010 8 8 4 1— —
Пожаревачка . . |181 71210 71121 —
Ужичка 0... 2 7/16 10/1510 7 5i —

Шабачк, . . . . 1517 9/23/12 6—

| Ба |: | 9

У свих девет нижих гимназија било је дакле ђака
по узрасту:
свега у проценту

у 12. години . . . . . 93 12:98
ке: И“ НЕ 2 ЗИ 16-34
„14. , МЕ © 10 19-04
бе. z s Коњ о т 128 17:88
= 16., г аб У 13.70
ме y ха в Ol 8:52
pS: = пом 390 7:40
„ 19. , гон ву Цна 2002 3:07
„ 20. , ПИШЕ e e r TO 2:23
старијих ол 20 година . . 6 0:81

Свега . . . . . 716 100:00

Од ових ђака било је |
свега у проценту
у прописној години узраста . 610 85-20
старијих. . . . . . . 106 14:80

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 93

У старијим разредима опада број ђака с пропиении
годинама узраста, а расте број оних, који су прешли те
године.

Тако било је ђака у свих девет нижих гимназија, и то:

У РАЗРЕДУ
I. П. ПІ. ТУ.
свега
у прописној години . 268 133 118 91
старијих .. . . 18 24 32 32
У ПРОЦЕНТУ
у прописвој години . 93:70 84:71 78:67 73:98
старијих 6:30 15:26 21-33 26:02

Кад поредимо први разред с осталим разредима, онда

налазимо, да је на сто ђака овога разреда било ђака
У РАЗРЕДУ
П. Ш IV.

у прописној години . . . . 90 34 79

старијих 243 339 418

Тако су исто велике разлике у овом погледима, између
појединих нижих гимназија, Као што се то види из овог
поређења.

Проценат ђака
у нижој гимназији: у прописно) години старијих

износио је

Шабачкој . . . . 98-18 1:22
Неготинској . . . 97.78 2°22
Ваљевској . . . . 96:77 8:28
Јагодинској. . . . 93:48 6:52
Пожаревачкој . . . 90:74 9:26
Крушевачкој 58:24 11'76
Ужичкој. . 50-56 19:44
Првој београдској. 79-49 20-53
Другој београдској 15-19 24-83

94 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Ученика, који су прешли прописну годину узраста,
бгло је највише у обе београдске ниже гимназије, а у ша-
бачкој нижој гимназији било је таких ученика најмање.

Остаје још да видимо број ђака по показаном успеху.

БРОЈ ЂАКА |
|

НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ

ДОБРИХ
ДОБРИХ
СЛАБИХ
РЂАВИХ

Прва београдска. . . . . . . | 1. 56 69/20!
| Друга београдска . . . . 4 29 0522 З

5 ох

Ваљевска... О 18 8 — |
Јагодинска . . . . . . . .' 1113 2010, 9)
Ерушевачка . . . . . . . . 4.11 18 6—
Неготинсва . . . 0... 2 | 14 17112
Пожаревачка . . . . . . . 8,10 n 6
Ужичка о... 25. 95 22 —

Шабачка . . . . . . . .. l 30:51 — —

Према томе било је ђака

по успеху: свега у пропенту
одличних . . . . . . 51 5:21
врло добрих . . . . . 198 31:08
добрих . . . . . . 281 45:25
слабих. . 0. 0 . 0. . . 84 13:52
рђавих. .... . . 12 1:98

На сто одличних, врло добрих и добрих ученика
долазило је 18 слабих и рђавих.

Просечна оцена за све ученике нижих гимназија из-
носи дакле само 3'3

Интересан је и овај преглед, у коме је изложено.
колико је ђака учило у свима нижим гимназијама из сва-
ког посебице округа.

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

БРОЈ ЂАКА У СВИМА НИЖИМ ГИМНАЗИЈАМА

| = = -— --- –

| Baro-

| РОЂЕНИХ У ОКРУГУ ШАНА СЕЉАНА | СВЕГА
| А лексивачкох 6 | 2 8
Београдском . 3 | 14 17
Ваљевском . . . .. 96| 11 37
Јагодинском | 383 14 47
Књажевачком | 6 5 11
Крагујевачком . 11 17 28
Крајинском . и 80 7 37
Крушевачком |! 99 9 38
Подринеком. . . . | 3 6 9
Пожаревачком . 39 19 58
Рудничком | 6 17 23
Смедеревском . . . | 9 4 13
Ћупријском. . . . | 19 7 | 26
Ужичком ( | 45 80 75
Црноречкоя . .. | 6 | 6 12.
Чачанском . . . ., 11 | 13 24.
| Шабачком И 52. 22, 74
| У Београду . . . . ү 129 | — |! 199.
| У другој којој држави. . 34 | 16 ' 50
Свега . 497 ° 219 716

95

ПРОЦЕНАТ

Дакле и у нижим гимназијама било је највише уче-
ника из Београда, а за тим из округа: ужичког и ша-
бачког. Најмање их је било из округа: алексиначког и

подринеког.

Податци за школску 1873-79. годину своде се на
најмању меру, јер осем броја уписаних haka имамо податке
само о томе, колико је ђака и с каквим успехом свршило

ниже гимназије у тој години.

96 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Колико је ђака у тој години уписано у који разред,
а колико их је опет исте разреде свршило, у свакој HA-
жој гимназији на по се, види се из овог прегледа.

Б K

|

НИЖ ЕГИМНАЗИЈЕ. — T
| У РАЗРЕДУ |

ети. рш. м. |

А
У ПОЧЕТКУ ГОДИНЕ

НА КРАЈУ ГОДИНЕ
<
>
м
со
о

У РАЗРЕДУ
„|u. mn |

СВЕГА

Прва београдева 81 40 30 46 197 55
Apya |84 36 24| 31175 62
Ваљевска . z 42| 10| 13; 4 69 31
Јатодинева | 27 18 11| — 56] 24
Крушевачка, | 24! 16| 17 1 ба 23
Неготинска .| 39 11 12| 4 66 30
Пожаревачка .| 45) 17 4 @ 73 38
Сиедеревека 37 15 9 —| 61| 32
Ужичка „| 14| 25| 16! 17] 72) 10

Чачанска . . 21 13 8 — 42 18
Шабачка . .| 39 35 21 19114) 33 32 19119

Свега . . |458 236 165 135 989 356 210 142 96

103
8

Од сто уписаних ученика оставило је у течају године

разред:

први . . . . . . . . њих 21
други. . 0. . с. . . . я 1
трећи . „ 14
четврти . . . . . . . ,„ 99

уопште . ., a > , 19
У појединим нижим гимназијама дефицит ученика био
је овај.
Од сто уписаних ученика оставило је у течају го-
дине нижу гимназију:

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 97

Крушевачку . . . . . њих 5
Шабачку . . . . . . ,„ 10
Чачаку . . . . . . ,„ 10
Пожаревачку . . . . . , 12
Смедеревску . . . . . А 12
Јагодивску . 0. 0 . . . . , 12
Ужичку . . . . . . . ,„ 15
Другу београдеку. . . . ,„ 19
Неготинеку . . . . . . , 20
Ваљекку . . . . . . , 28
Прву београдску . . . „ 36

О узроцима, због којих су ади оставили школу у
1818-19. години, немамо података, те с тога остаје не-
објашњен овај велики губитак ђака, нарочито код прве
београдске ниже гимназије.

да 1878-79. годину имамо податке о броју ђака по
показаном успеху, које износимо у овом прегледу.

НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ

Прва београдска
Друга београдска
Ваљевска .
Јатодинска
Крушевачка
Неготинска
Пожаревачка
Смедеревска
Ужичка.
Чачанска .
Шабачка .

гласник LXX 1

=
> Л © № © © ©

98 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Било је дакле у свих једанаест нижих гимназија ђака:

одличних
врло добрих
добрих .
слабих
рђавих .

свега у проценту

56 6:97
203 25°25
404 50:25
122 15:17

19 2:36

На сто одличних, врло добрих и добрих ђака до-
лазио је по 21 слаб и рђав þar.

Размера добрих ђака била је 1877-78. године по-
вољнија од ове у години 1878-79.

Београдска реалка имала је 1877-78. године

ђака

у разреду:
трећем
четвртом .
петом .
шестом
седмом
Свега

у почетку на крају

године
‚ 14 12
14 10

7 5

18 10

7 7

55 44

Проценат ученика, који су школу оставили, износио

је дакле 20.

По похођењу школе било је ђава

У РАЗРЕДУ

ПІ
врло марљивих . 3
марљивих . . . 5
немарљивих 5
врло немарљивих 1

. IV. У. УГ. УП. свега у проценту

2 4 1 16 20:09
557 4 25 45:45
— — — 8 14:55
— 2 2 6 10-91

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 99

По узрасту било је ђака

који су имали свега у проценту
до 14 година . . . .. 8 6:82
„15 , 0... . 2 4:55
„ 16 , и 12 27:27
„ 17, 0... . 5 11:36
„l8 , 7 15:91
„ 199 , 1 15:91
„ 20 , ии 5 11:36
преко 20 , . 3 6-82

Међу овим ђацима била су само двојица, и то у VI.
разреду, који су по узрасту били старији но што је за-
коном допуштено.

По успеху било је у реалци ђака, и то:

У РАЗРЕДУ
ПІ. IV. У. УГ. УП. свега у проценту
одличних . . .1 212 2 8 18:18
врло добрих. .4 32 4 3 16 36-36
добрих . .. 5 324 2 16 386-86
слабих . . . .2 2— - — 4 9-10

Размера између прве три и последње категорије била
је као 100:10

По месту рођења било је ђака

у РАЗРЕДУ
ПІ. IV. У. УГ. УП. свега у проценту

варошана. . . 10 105 9 7 41 93-18
сељана к] — 8 6:82
Из појединих округа било је, и то
из округа: варошана сељана света у проценту
алексиначког . 2 — 2 4:55
јагодинског . e . о. 2 — 2 4-55
књажевачког . 2 — 2 4:95
крагујевачког — 1 | 2-21

7%

100 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

крајинског 1 — 1 2:27
крушевачког . 1 — 1 2:97
пожаревачког 3 — 3 6:82
рудничког 2 — 2 4:55
смедеревског . 3 — 3 6:82
чачанског . 1 — 1 2:27
шабачког . 1 — 1 2-27
из Београда . . 21 — 2l 47:72
. Аустро-Угарске . 2 2 4 9:09

Свега. . . . 41 3 44 100'00

На сто ђака рођених у Србији долазило је 10 ђака
са стране. На сто ђака варошана долазило је само се-
дам сељана.

Године 1878-79. било је у београдској реалци

ђава, и то у почетку на крају школу је

у разреду: ` годи НЕ оставило
трећем. . . . . . B 11 1
четвртом . . . . . 19 13 4
петом ..... . 8 5 3
шестом . , 5 5 —
седмом . . . . .. 8 7 1
Свега . . . . 50 41 9

Од сто уписаних ђака, оставило је школу у течају го-
дине њих 18.

По успеху било је ученика

У РАЗРЕДУ
Ш. IV. У. VI. УП. свега у проценту

одличних . . .2 2 2 2 9 21:95
врло добрих. . 4 3 2 4 15 36-59
добрих . . .5 7 1 1 16 39:02
слабих . . .— !1!—"–— — | 2-44

На сто одличних, врло добрих и добрих ђака дола-
зила су само три слаба ђака.

бр бр) =

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

101

Колико је било ђака у гимназијскним реалкама,

види се из овог прегледа.

ГИМНАЗИЈСКЕ РЕАЛКЕ

_ | |u) п, PA 1. |п |

а

А лексиначка
Зајечарска .
Књажевачка
Лозничка
Параћинска
Свилајнначка
Смедеревска,
Чачанска
Свега

Алексиначка
Зајечарска .
Књажевачка
Лозничка
Параћинска
Свила]иначка
Смедеревска.
Чачанска
Свега

У РАЗРЕДУ! | У РАЗРЕДУ |!

У почетку године

| 1877-78. г. | 1878-19. г.
[в B P O J Ђ А К

СВЕГА

| 12) 7) 19| 23| 11 а
·| 5 9) 14| 28| 8 36
|—- -| 68 м
15 3 13| 6: 6 12
| — | 28: — 98|
‚| 33: 5| 38| 13| 21 34|

16! 14 30| — | — —|

, 18 8! 26! |1 —

ва 46 140 |104 54 158
На крају годяне

· | 12 7 191 20| 91 29

| 3 8 11] 25 7 32

== — | 8| 14

|s 3 n! 6) би

—_ _ _| | — 24
11 2| 13| 12| 19. 31
15! 12! 27! —| — —
1% 8 20 5 — —
61 40 101 | 93 | 48 141

Од сто уписаних у школу ђака оставило је разред:

Први
Други .
У опште.

1878. г. 1879. г.

35 10
13 11
28 11

102 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Кад годину 1878. поредимо с 1879. годином, онда
налазимо, да је ова била много повољнија односно похо-
ђења школа; јер на сто ученика, који су оставили школу
у течају 1878. године, долазило је 39 таких ученика у
години 1879.

У појединим гимназијским реалкама много је варирао
проценат оних ученика, који су у течају године школу
оставили. Тако износио је тај проценат

ГОДИНЕ
у гимназијској реалци: 1878. 1879.

Алексиначкој . (евршили свя) 14:71
Зајечарској. . . 31:43 11:11
Лозничкој . . . 15:88 8:33
Џараћинскојј . . — 14:29
Свилајиначкој . . 65:79 8:82
Смедеревској . . 10:00 (обе школе претворене
Чачанској . . . 23:07 (еу у ниже гимназије.

Књажевачка гимназијска реалка изостављена је из
овог прегледа за то, што је у 1878. години због рат-
нога стања била затворена, а у 1879. години евршили
су ту школу сви ученици, који су били у исту уписани.

По успеху било је ученика у свима гимназијски pe-
алкама

свега у проценту

1878. т. 1879. т. 1878. r. 1899. г.
одличних . . . 7 18 6:93 9:22
врло добрих . . 34 48 33:66 34:04
добрих . . . . 51 60 50:50 42.55
слабих . . . . 9 18 8:91 12:77
рђавихх . . . . — 2 — 1:42

У опште . 101 141 10000 100:00

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 103

Године 1878. ресултат ђачког успеха био је y on-
ште боли од ресултата у 1879. години. Јер кад одличне,
врло добре и добре ученике поредимо с ученицима сла-
бим, односио рђавим, онда налазимо, да је на сто првих
долазило ових других у години

1878. . . . . . 10
1879. . . . . . 17

По разредима било је у свима гимназијским реалкама
ђава, п то:

1877-78. т. 1878-79. т.
у РАЗРЕДУ
І. П. І. П.
с В Гг А
одличних 3 4 9 4
врло добрих 17 17 28 20
добрих . 34 17 45 15
слабих 7 2 10 8
рђавих . — — 1 1
У ПРОЦЕНТУ
одличних 4-92 10:00 19:68 8:33
врло добрих 29.81 42:50 39:11 41:67
добрих 55:74 42:50 48:89 31:25
слабих 11:47 5:00 10:75 16:67
рђавих — — 1:07 2:08

Вад и овде одличне, врло добре и добре ученике
поредиио с ученицима слабим, онда излази, да је у обе
године вмао І. разред готово подједнак проценат слабих
ђака; у П. пак разреду било је 1879. године слабих ђака
скоро пет пута више но у години 1878.

Какво је било у овом погледу стање у појединим
заводима, види се из овог прегледа.

104 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

1877-78 г. | 1878-79 г.
о

Б
| -

ГИМНАЗИЈСКЕ РЕАЛКЕ

одлич- |
СЛАБИХ
РЂАВИХ |
ДОБРИХ
СЛАБИХ

| ДОБРИХ
ДОБРИХ
ДОБРИХ

| РЂАВИХ

А лексиначва
Зајечарска
Књажевачка

| Лозничка
Параћинска
Свилајиначка
Смедеревска
Чачанска

6
1

брз O
ыы =
сл =
г

2098

Као што смо напред већ споменули, отворена је у
почетку школске 1879. године у Пироту трговачко-
занатли] ска школа. Те године имала је ова школа
само један разред. У школи предавала су прописне пред-
мете два суплента и један учитељ. Уписано је у школу
12 ђака, од којих је свршило први разред њих једа-
наест.

Од тих 11 ђака показало је успех:
одличан . . . . . њих 3 или 2727 процената
20-21

врло добар . . . . ,„, 3 ,„ 26 š
добар . . . . . . y 4 ,„ 3636 У
ПИСИП 9.10 Е

Из свега до сад наведеног види се, да је у гимна-
зијама и реалкама био у почетку 1877-78. године свега
1.641 ђак, и да је у тим школама остало до краја исте
годиве 1.265. ђака.

Колико је ђака било у сваком посебице разреду, види
<. из овог прегледа.

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 105

ШКОЛЕ У Р А З Р Е д У |
"СВЕГА

ЕТ. | П. | Ш. | IV. | у. м. уп]

У почетку године

Гимназије . . . 159 84 82 871129! 76] 47
Ниже гимназије. . |313! 182 158 129 — —|—| 782
Београдска реалка. — —' 14 14 7137 55
Гимназијске реалке. | 94 +6 —| — — —|—, 140

Свега. . .|566 312 254 280 136 89 54 1641

На крају године
Гимназије . . .|122 75| 70| 64| 79149 o 499
Ниже гимназије .|2411140, 1311109 —| — —| 621
Београдска реалка. | —| —| 19 10 5107 44
Гимназијске реалве. 61 40 — — — —|-| 101
| Свега . 424. 255 213 183 84 59 47 1265

664

Према томе износио је у свима овим школама губитав
ђака, т. j. оних, Боји су школу напустили, и то у разреду:

Првои . . . . . . 25:19 процената
Другом . . . . . 1827 »
Требек . . . . . 16:14 ,
Четвртом . . . . . 20:43 А
Петом . . . . . . 38:94 ,
Шестом . . . . . 33:71 ,
Седмом · . . . . 12:96 И

У опште . . . 22:81 ,

Највише ученика изгубили су разред: пети и шести,
а најмање седми разред.

Узроци, са којих су толин ђаци напустили средње
школе, а нарочито разреде пети и шести, мислимо да су
у недовољнои успеху.

106 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

По успеху било је ђака:

Фа о K H aR ~

ни са а = ЕЕ 5

за Eg 5 g 588 8
у гимназијама . 28 112 175 106 1 17 499
„нижим гимназијама 51 193 281 84 12 — 621
„ београдској реалци З 16 16 + — — 44
„гимназ. реалкама 7 34 51 9 — — 101

Свега . . 94 415 523 203 13 17 1265
у ПРОЦЕНТУ

у гимназијама . 5:60 34'40 35-20 21-20 0:20 3:40 100
„ нижии гимназијама 8:21 31:08 45:25 13:52 1:93 — 100
„ београд. реалци 18:18 36:36 36'36 9:10 — — 100
„гимназ. реалкама 6'93 33-66 50:50 8:91 — — 100

Свега . . 7-43 32-81 41:84 16:05 1:08 1'34 100

Најповољнију размеру одличних, врло добрих и до-
брих ђака налазимо код београдске реалке и гимназијских
реалава ; јер је у тим школама долазило на сто ђака ове
категорије само по десет слабих и рђавих ђака. За ниже
гимназије била је та размера као 100:18, а за гимна-
зије Бао 100: 88.

По разредима било је ђака у свима наведеним MEO-
лама, и то

, № а) м x м

и зз Е 5 = ЕЕ

< 2 =: 2 2 3 а ц 5

у разреду: о < < о A = 2

С В Е r А

1...... 21 101 201 84 18 4
П...... 17 88 112 42 — 1
Ш...... 14 88 94 — —

ји
=
ко
сә
a]
to
g>
Qr
о ~
> N
©

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

У ..... 8

УГ...... 6

VII...... 6
y

L.... 4:95
п. 6:67
ПІ. .... 6:57
ТУ..... 12:57
У..... 9:52
УГ..... 10:17
ҮП. .... 12:77

28
20
24

23:82
32:55
41:32
39.34
88:88
33:90
51:06

23
17
12
0
49:41
48:92
44:18
85:52
21-35
28:81
25-53

20
12
5

Е H

19:81
16-47

7.95
10:93
23-82
20:34
10:64

0:94
0:39
1-64
5-95
6-78

На сто одличних, врло добрих и добрих ђака до-
лазило је слабих и рђавих у разреду:

Првои .

Другон
Трећем

Четвртом .

Петом .
Шестом
Седиои .

31
20

9
14
42
37
12

Најповољнију размеру налазимо у трећем, чатвртои
и седмом разреду; докле је на против у разредима: петом
и шестом било слабих ђакаре лативно ивше него и у првом

разреду.

У првом разреду има слабих ђака највише за то,
што тамо долази већина с недовољном претходном спремом.
У петом разреду ова се појава понавља, јер m у тај

разред долазе иноги ђаци нз других завода.
Колвко је било ђака у средњни школана 15

године, види се из овог прегледа.

= г тр

15-19.

110 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

На сто оддичних, врло добрих и добрих ђака дола-
лазило је слабих и рђавих:

у гимназијама . . . . . . . 2"
„ нижим гимназијама . . . . 21
„ београдској реали . . . . 38
„ гимназијским реалкама . . . 17
„ трговачко-занатлијској школи . 10

У опште . .. 22

Најповољније размере имамо код београдоке реалке
и трговачко-занатлијске школе, а то долази отуд, што је
· у обе школе сразиерно врло мали број ђака.

Кад 1878. годину поредимо с годином 1879. онда
налазиио, да су за све ове школе биле у појединим Ea-
тегоријама ове односне размере, и то код ђака:

одличних . . . . . Eao 100: 94
врло добрих . . . . , 100:83
добрих . . . . . . ,„ 100: 115
слабих 0. . у 100: 108
рђавих . . . „ 100: 172

Ово довољно доказује, да a је 1879. године успех ђака
био у опше лошији.

Имамо jom да додамо, колико је у 1879. години из-

дато из државне касе на плате наставника гимназијских
и реалвих школа.

Тако издато је у тој години наставницима

гимназија : ДИНАРА

Беотрадсве . . . . . . . . . 59.470-39

Крагујевачке. . . . . . . . . 48.28017

Нишке. . . 0... . . 5.11261
Нижих гимназија:

Прве београдске . . . . . . . 20.738'34

Друге наа 19.477:88

Ваљевске . . . . . . . . . . 19.841:02
Јагодинеке |. . . . . .. .. 7.451-62

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 111

Крушевачке. . . . . . . . . 16.754'56
Неготинске . . . . . . . . . 14.576:06
Пожаревачке. . . . . . . . . 19.201:82
Смедеревске. . . . . . . . . 10.091:90
Ужичке . . . . . . . . . . 14.583:28
Чачанске а.а . . . . .. 8.468:32
Шабачке ......... 18.54035
Београдске реалвке. . . . . . . 28.781'85
Гимназијских реалака:
Алебсиначке ..... . .. 5.141'64
За]ечареке . 0. 0. 0 . . . .. 5.963'37
Ењажевачке . . . . . . .. 4.018:18
Лозничке . . . . . . . .. 5.924-62
Параћивсве . . . . . . . .. 3.14540
Свилајиначке . . . . . 5.010:94
Трговачко-занатли]еке школе у Пироту 3.60718
Издато је свега наставницима:

Гимназија . . . . . . . . . 107.868'1%
Нижих гимназија . . . . . . . 162.718:65
Реалних школа . . · . . . 08.480-50
Трговачко-занатлијске школо . . . 3.607-18

уопште . .. . . . . 382.16450

О другим издацима, на остале потребе ових школа,
подаци нам не достају.
У Виша женска школа.

Наставничко особље састојало се у овој школи
1878. г. 1879. г.

из управитељке . . . . . . 1 1
„ Еласних учитељица . . . 6 8
„ учитељица вештина и језива. 7 8
„ Хонорарних предавача. . . 6 8

Свега . . . .. . 20 20

112

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Колико је било ученица у обе године и у сваком
на по се разреду, види бе из овог прегледа.

1877-78. год.

1878-79. год.
БРОЈ УЧЕНИЦА

РА ЗР Е Д ну по- НА КОЈЕ СУ |» TIO- НА КОЈЕ СУ

|четку КРАЈУ |ОСТАВИЈЕ | ЧЕТКУ| КРАЈУ|ОСТАВИЛЕ

А | године, 8947 години | 28927
| | | | р

Пра . . . вЕ 71| 18 | 92] 82 10
Други . . .| 37 34| 8 ' 49] мБ
Трећи . . ./ 41| 35| 6 | 36 31 5
Четврти . 38137 1 | 36 | 3412

22

Пет... .|—'|'—" — | 26 | 26
Свега . . |200 177. 23 |239 | 217

Проценат ученица, које су у течају године оставиле
дотичне разреде, износио је, и то

у разреду: 1878. г. 1879. г.
Првом. .: . . . . 1548 10:87
Другом . . .. . . 919 10:20
Трећи . . . . . . 14638 18:89
Четврон . . . . . . 263 5:56
Петох....... — —

У опште. . . . 1150 9.20

Кад обе године међу собом поредимо, види се, да
је у 1879. години оставило разред Г. и ПІ. мање, а П.
и ЈУ. на против више ученица но у години 1878.
да 1878. годину имамо податке и о узроцима, због
којих су ученице школу оставиле. Тако оставиле су школу:
3 због болести,
5 је искључено,
1 је умрла, а код
14 ученица узроци остали су непознати.

жинин" ——— ay

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 113

Према томе износи проценат ученица, које су школу

напустиле:
због смрти . . . . . . 35
због болести . . . . . 13:04
због искључења . . . . 21:74
из разних узрока . . . . 60:87

По похођењу школе било је ученица

У РАЗРЕДУ
I. П. ПІ. ІҮ. свега

врло маръивих . 23 1 6 + 40
марљивих . . . 13 3 5 5 26
немарљивих . . . 2] З 9 8 46
врло немарљивих 27 19 21 21 88

Према томе износио je проценат ученица

у РАЗРЕДУ
I. П. Ш. IV. у опште
врло марљивих . 27:38 18:92 14:63 10:53 20:00
марљивих . . . 1548 8:11 1220 13:16 18:00
немарљивих . . 25:00 21:62 21:95 21:05 28:00
врло немарљивих 32:14 51:35 51:22 55:26 44:00
Веома је интересно, како у старијим разредима број
врло марљивих ученица опада, а на против број врло не-
марљявих опет расте. Тако кад врло марљиве и марљиве
ученице поредимо с ученицама немарљивим и врло немар-
љивим, ми налазимо, да је на сто првих било ових дру-
гих у разреду:

Првом. . . . . . 133

Другои . e. . . 270

Трећи |. . . . . 273

Четвртом . . . . . 328 у
у опште .. . 203

гласник LXX 5

114 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

По доби узраста било је у Вишој женској школи
ученица,
_ У РАЗРЕДУ

које су имале: І. П. Ш. ТУ. свега у проценту
11 година . . 18 — — — 18 10:17
12, · . 20 7 — — 27 15:25
13, · . 18 12 5 — 35 19:75
lt , · . 91122 + 46 26-00
15 , · . 6 3 6 10 25 14:12
16 , · . — 1 2 13 16 9:04
11, · . — — Ч 1 8:95
18, 8 2 1:13
19 , | 1 0-56

Кад ученице по узрасту поделимо у две категорије,
стављајући у прву оне ученице, Боје нису прешле пропи-
сну годину старости, у другу пак све старије ученице, ми
онда налазимо, да је било ученица:

I. p. П.р. Ш.р. IV. р. у опште

c B Е Г А
са прописном годином 56 30 33 21 146
старијих . . . . 15 4 2 10 81

I P о ц E H A T
са прописном годином 8:87 88:24 94-29 72:97 82-49
старијих . . . 21-18 11:96 571 27:03 17:51
Четврти разред имао је релативно највише ученица,
које су биле по узрасту старије, но што то закон допу-
шта. Међу тим у тај разред долазе и оне ученице, које
су у другим местима свршиле трећи разред гимназије. У
те пак школе, као што је познато, примају се ђаци до
15. године узраста, докле на против ученице првог pas-
реда Више женске школе не смеју бити старије од 13
година.

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 115

По месту рођења било је у Вишој женској школи
ученица, рођених у
округу: вароши селу у опште
Алексиначком
Београдском
Ваљевском
Јагодинсвом
Књажевачкои
Крагујевачком . .
Крајинском .
Крушевачком
Подринском
Пожаревачком .
Рудничком
Смедеревском
"Ћупријском .
Ужпчком
Црноречком
Чачанском . . . ..
Шабачком
У Београду 0.
Свега у Србији . 151
У Аустро-Угарској
У Румунији. . . . . —
Свега . . . . . 166 177
Кад округе саставимо у области, онда налазимо, да
је било ученица

| =

С по го UY e сло го ЮО ме = С ом с С срне pi

О © о о о e СО сломе мн ~ О с Ср

>
Је
QO

160

ль
сл
—
м с

=
= = = о |

РОЂЕНИХ У
области : вароши селу свега у проценту
Шумадији . . . . . 13 2 15 8:48
Источних округа . . . 21 ' 298 15:82
Западних округа . . . 13 — 18 2:34

5%

116 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Јужних округа. . 6 — 6 339
У Београду . . . 98 — 98 5537
У Србији . . . 151 9 160 90:40
На страни . . . 15 2 17 9-60

Свега . . . 166 11 177 10000

Разлика између девојчица варошких и сеоских била
је за рођене

у Србији . . . . . вао 100:6
на страни . . . . . ,., 100:13
у опште „ 100:7

Из овог поређења види ce, да је у Вишој женској
школи било варошких девојчица петнаест пута више
нето сеоских !

Из јужних и западних округа није била у Вишој
женској школи ни једна сеоска ученица. Из Шумадије
било је `у тој школи на сто варошких ученица 15 ceo-
ских, а из источних округа 33 ученице.

У појединим разредима било је ученица, и то

рођених у на сто варошких 40-

у разреду: вароши селу лазило је сеоских
Првом . . . 66 5 8
Другом . . . 32 2 6
Трећем . . . 34 1 3
Четвртом . . 33 4 12

По успеху било je ученица
у РАЗРЕДУ
П. ПІ. IV. свега

I.
одличвих . . . 6 6 5 3 20
врло добрих . . 25 12 13 15 65
добрих 26 12 13 16 67

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 117

слабих . . . 10 4 4 3 31
руавих . . . 4 — — — 4
ПРОЦЕНАТ УЧЕНИЦА
одличних . . 8:45 17:64 14:29 8:11 11:30
врло добрих . 35:21 35:30 31-14 40:54 36-12
добрих . . . 86:68 35:30 37:14 43:24 3785
слабих . . . 14-08 11-76 11-48 8-11 11:87
рђавих . . . 563 — — — 2°26
Из ових размера види се, да je ресултат успеха y
старијим разредима све повољнији, јер је на сто ученица
одличних, врло добрих и добрих долазило слабих и рђа-
вих. ученица у разреду:

Првом .. . . . . . . 25
Другом . . , . . . . . H
Трећем . . . . . . . . 13
Четвртом . . . .. .. 9

уопште . . . . . . 16

Од свију ученица уживало је само тринавст др-
жавно благодејање, дакле од сто само њих седам. Io-
себице пак било је благодејаница у разреду:

Другом , . . . . 2 = 6 процената
Трећем ..... 7=20 ,
Четвртом .. . . 4+4=1 ,

У 1879. години издато је на плату управитељке,
класних учитељица, учитељица вештина и хонорарних пре-
давача свега 21.747'22 динара.

УТ Учитељска школа.

Учитељска школа имала је ово наставничко особље:
1878. г. 1879. г.

Управитеља . . . . 1 1

Прозесора .. . . 4 5

118 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Суплената 2 1
Учитеља . . . . . 38 +
Хонорарних предавача . — 2

Свега. . . . 10 13

На плату свију наставника издато је у 1879. години
26.852:00 динара.

Колико је било у тој школи ђака у обе године, види
се вз овог прегледа.

| |
ly по | НА | козы СУ

НА

РАЗРЕ д |У no- КОЈИ СУ

ЧЕТКУ КРАЈУ | ШКОЛУ

| чЕтКУ КРАЈУ | школу
јаме г Гу ди T TI ОСТАВИЛИ
|
Први .. | 35 2 | 34 32 2
Други 39 2 | 32! 30 2
Трећи НЕ 28 ] 96 | 35 1
Четврти . . .|—|—| — | 23| 23| —
Света . . |102| 97. Б | 195 |120 5
Проценат ђака, који су оставили
разред: 1878. г. 1879. r
износио је
Први ..... 541 5-88
Други . . . . . £88 6:25
Трећи . . . . . 417 2:78
Четврти . . .. — —
у опште . . 4'85 4-00
По успеху било је ђава
1878. г. 1879. г.
У РАЗРЕДУ У РАЗРЕДУ
Г. II. III. свега I. П. ПЕ. IV. свега
одличних . . 5 6 5 16 — "— 1 — 1

врло добрих . 15 16 11 42 1417 27 16 74

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 119

добрих . . 1215 7 834 1813 7 7 45
слабих . . 38 2 — 5 — "— — — —

Према томе износио је проценат ђака
1878. г. 1879. г.

одличних . . . . . . 16'50 0:83
врло добрих . . . . . 18:30 61'67
добрих . . . . . . . 395'05 31-50
слабих . . . . . . . 5'15 —

У 1879. години општи ресултат успеха био је по-
вољнији од оног у години 1878.
За 1878. годину имамо податке и о томе, како су
ђаци школу походили. Тако било је ђака
У РАЗРЕДУ
I. П. Ш. свега у проценту
врло марљив . 5 4 4 13 13:40
марљивих . . . 20 15 10 45 46-39
немарљивих . . . 6 7 6 19 19:59
врло немарљивих . 4 18 3 20 20-62
На сто врло иарливих и марљивих ђака долазило је
немарљивих, у разреду:
Првом . . .. . 40
Другом . . . . . 105
Треће . . . . . 64
уопште . .. 81

УП Зеншљодељско-шумарска школа.

О овој школи имамо податке за 1878. и 1879. го-
диву. У обе године радило је у земљодељско-шумарској
школи свега 8 наставника. Од ових било је:

Управитеь . . . . . 1
Проеесора 5
Суплената 2

120 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Ови наставници предавали су свега 100 часова не-
дељно, дакле у средњу руку један по 12:5 часова.

У 1878. години имала је школа три разреда, а било
је ђака

У РАЗРЕДУ
I. П. ПІ. света
уписавих . . . . 26 3 4 33

оставило школу 4 —

свршило школу . . 22 3 4 29

Од сто уписаних оставило је дакле школу њих два-
наест.

Осим једног сви остали ђаци имали су потпуно из-
држање у заводу

У овој школи већина ђака били су сељани. Посебице
било је ђака

из округа: варошана сељана свега у проценту
Ваљевског . . . — 2 2 6-06
Јагодинсвог — 2 2 6:06
Књажевачког . 2 — 2 6:06
Крагујевачког 1 8 9 27-23
Крајинеског . . 2 — 2 6-06
Крушевачког . | 2 3 9-09
Подринског — | | 3:08
Пожаревачког — 1 1 3-03
Ћупријског 3 3 9-09
Ужичког о — 4 4 1212
Прноречког . . 1 — 1 3:08
Из Београда 2 — 2 6:06
Из Србие . . 12 20 32 96:97
Из Аустро-Угарске — 1 1 3-03

Свега . . 12 21 33 100:00
Од сто ђака било је варошана 36, а сељана 61.

а

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 121

Највише ђава дала је земљодељској школи Шумадија
(11), а најмање су дали западни окрузи (3). Из јужних
округа било је у земљодељској школи 7 ђака, а из источ-
них округа 9. Од ових били су готово сви варошани, а
од оних на против било је више сељана.

По узрасту ђаци земљодељске школе у зрелијим су
годинама. Било их је,

у РАЗРЕДУ
који су имали: I. II. Ш. свега у проценту
17 година. 9 — -— 2 6.06
18, 2 — — 2 6-06
19 , 9 1 — 10 3030
20 „... 9 — 1 10 3030
више од 20 година 4 2 3 9 272S
Свега 26 З 4 33 100:00

Из овога види се, да је више од једне четвртине
ђака прешло двадесету годину узраста.

У овој школи нису 1878. године држани испити, јер
су и предавања само за неко кратко време трајала због
наступившега рата. Већи део питомаца и сви наставници
употребљени су били на војне дужности, и то готово до
краја Септембра 1378. године.

У 1879. години имала је земљодељско-тумарска школа
ђака:

У РАЗРЕДУ

I. П. Ш. свега
у почетку године . . 27 3 4 34
на крају „ .. 17 2 4 23

Школу је оставило њих једанаест, и то: + због бо-
лести, 6 из разних узрока и један је умро.
Од сто уписаних ђака свршило је школу њих 63.

122 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

По успеху било је ђака:

у РАЗРЕДУ

I. П. ПІ. свега у проценту
одличних . 8 | 1 5 21:74
врло добрих. 10 1 3 14 60:87
добрих .. 4 — — + 17-39

УПИ Основне школе.
1. Школе.

Колико је било основних школа, мушких и женских,
у 1878. и 1879. години, види се из овог прегледа.

= ______ц______________ ћи ___ и" ___.
= — o ===

g | |
Алевсиначки . . . | 9 | 2 11 | 9 | 2 11]
Београдски 42 | — 148 | 48 | — 48 |
Ваљевеки . . . .| 24| З | 27 | 30 | 3 33 |
Врањски — |, 4| 1, 5]
Јатодински . . .| 261 1 | 27 | 96) 1 27|
Књажевачки . . .|2'— 2: 9] 1,10
Крагујевачки . . . | 39 | 3 | 42140 | 3 48 |
| Крајвнски. . . .| 40 | 4 | 44 38| 6 44
Крушевачки . . .|16' 2118 [16| 2 18
Нишки. . . .. – |- =H 3 14 |
Паротви . ...|—- — |= 8| 9 10}
Подрински. . .| 13 | 2 | 15 | 121 2 14
Пожаревачки. . . (71, 5 | 76 75 | 6.81
Руднички . 17 | 1'18' 17 | 1 | 18 |
Смедеревски . . 1 33 | 2 385 341 2 36

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 123

| 1877-78. г. | 1878-79. г. |

О КРУГ

па —
МУШ- | KEH- | МУШ- | KEH- |
СВЕГА || СВЕГА
ких | ских | ких ских |
Е О и = |

Топлички | — —. 2 1
Ћупријски . uas 17| 3 20j 19 з 22]
Yxa . .. .|21 3 24121 8, 24|
Црноречки 1! 13| 14 2' 16!
Чачански . .| 21 3 24 21| 3| 24
Шабачки . . . .! 30 1 31| 33 1| 34
8 15 1 81 15|

Београд . . . .| 7 |
Свега 439 45 484 |489 56 |545

На крају 1876. школске године, пре нашега првог
рата с Турцима, било је у Србији свега 557 основних
школа.

Давле не само 1878. већ и године 1879. било је у
Србији мање школа него ли у години 1876; при свем том,
што ву 1879. године у новим окрузима отворене 32 основне
школе.

Кад 1876. годину поредимо с годином 1878. и 1879.
ми налазимо, да је било у старим границама мање основ-
них школа, и то у години

1878. . . . . . 78 или 18:22 процената

1879. . . . . . 44 , 790
Једна основна школа долазила је у Србији:
1876. године . . . . . на 68 км"
1578. , . . . . я 75,
18579. , . . . .. . я 99,

У овом прегледу излажемо све школе, које су у рату
1516. године порушене.

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

124

"био И ТНУ они uf ЗГЕИИ ИНИТОл 'RLRI А ә! игиведпо омпагомон R И uruL

-eda ипинвоноло 99 ќо osmon 'изиуча Ləuo сғәһоп етот ө( 280 (7) — 'АлАФио иояһәйоніп £ о! vep (1
— "изонима у |. > + епиннибпоя ,
— "ИЗЪВНӘЖЕЯЧ | e » o o œ („) 149+
“ “ ч ‘ВАВТ 000130) с “ СЗ: | о доц
ИЗУМА У] ну
.“ “ 1 6681 ейдиәшаг) "7р “ изьваәші | + + + + > онвќ9,
|
|

— "ЧБ ВЗОЖЕНУ | 7 впинокту тор
“ “ 1 "881 3999119) ‘61 “ "изводон у '° · ·члод зо ча saoy
“ “ 1 70081 (еу Z % 'изћодона Џ Ш ө1шия ]
“ “ ч "0881 ир '85 “ | "ияһәдоні (веі
— . | „изони(в у | т фич
“ “ т °0881 въ '61 “ '( ) извваожеау > > > с > enunderedg
“ “о 76281 воіну р“ "изћодова ПЦ | © to e e пендазожеда
“ “ г 09881 voliy ‘08 “ "изпечоШ А | ` ©- птаолотијј изигод
19п0 пред °1 '0881 #4дколпор '22 YO 'изћодонац | > > + > дозву изнуод
"95998 | ++ чиоа

кано | Vrom ЯГ ЧИ OLOAAN

= —e — r

125

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

« «
“ &
. “

“u с

а а

« &

laio иа

ч 8291 одају

=

ч '2881 тадлолпо0)
ы '6ALST оду
ы 79681 2000190)
ч "881 #4ди9лпоо)
а "ВАВТ зи АР

ч "881 *@9кэгие)
ч 79891 Фока)
ы "9881 vdonoLnog
1 72281 зону

1 "9681 тла
1 76/191 Чадковод
ы ‘PSSI 7900190

гүяииа пн

"ЯВ
'изћенионог у
‘HAREE ©
"9699
"вявэдон
"HALVEMA у |
'изћодова Ц |
'HNhEJIELHY |
"извео '
"изћодон у ,
"ИЗБЕ ©
'"иуподона Џ |
„извео ЧИ ,
'изподона П ,
‘ичвобона |
"паподона у |

‘HARER у |

р
i

• впичочонац
* * " епи],
· > он(озодид
"године Ту иләд
6 виза
тпачогич
> * ини
° ВЕ ичоц
7 пачошин
озэвигояин
° бот edog
` © впинаолој
"пионер
впиноќү
0 певонор
* * > OTOT
* * водо

—ы—ы—

== — ыы ———— _- О

а пл о |

УГОН

яг ЧУЛ OLAN

126 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Од ове тридесет и две школе долазило је на округ:
Прноречки . . . . . . . 12

Књажевачки . . . . . . . 11
Алексиначеи . . . . . . . 38
Крушевачки . 2
Ужички . . . . . . .. 2

9

Крајини . . . . . . . 52
Свој рад наставило је опет, и то у години:

157. . 2 школе
1878... ...... 4 ,
1879. . . . .. ..8 ,
1880. . 4,
1883. . 2

1884. . . . . . .8 ,

Да нису ове школе у рату пропале, било би на крају
1879. године у Србији свега 571 основна школа, дакле
према 1876. години више четрнавст школа.

Како су биле распоређене основне школе по obna-
стама, види се из овог прегледа.

1877-78. г. 1878-79. г.
Број основних школа pym- жен- MYI- ЖЕН-

у области: ких СКИХ СВЕГА ких ских СВЕГА

Шумадији (') . . . 164 15 179 167 45 185
Источних округа . . 150 16 166 164 20 134
Западних округа . . 67 6 73 75 6 SI
Јужних округа . . 58 8 66 58 8 66
Нових округа . . . — — — 25 7 382

Само у области јужних округа остао је у 1879. го-
дини овај кети број школа, који је био и у години 1878;
у остале три области вишак школа у 1879. години из-
носио је свега 29 или 6'49 процената. Посебице пак

(1) С Београдом.

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 127

увећао се број основних школа од 1878. до 1879.
године

у области: света у проценту
Западвих округа . . . са 8 10:96
Источних округа. . . ,„ 13 10:84
Шумадији . . . . . , 38 1:68

Кад број школа поредимо с површином, онда нала-
зимо, да је једна основа школа долазила
1878. г. 1879. г.

у области: на квадратних километара
Шумадији с Београдом . . 49 49
Источних округа. . .. 19 7]
Западних округа. . . . 86 11
Јужних округа . . . . 142 142
Нових округа . . К — 843

Шумалија имала је 1879. године три пута више
школа но што их је било у области јужних округа, и
седам пута више но што су имали нови окрузи.

2. Наставници,

У свима основним школама

радило је 1878. године: мушким женским у опште
Учитеља . . . . 480 — 480
Учитељица .. . 61 80 141
Свега наставника 541 80 621
1879. године:
Учитеља . . . . 531 — 531
Учитеъица .. . 86 104 190
Свега наставника 617 104 721

На против пре рата, на врају школске 1876. године,
било је у школама:

учитеља учитељица наставника
мушким . . . . . 9545 65 605
женским . . . о . — 8] 5]

у опште . . . 543 146 689

128

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

У 1878. год. било је дакле мање но у години 1876.

Учитељ. . . . . . 63 или 11:60 процената
Учитељица . . . . . 5 , 9342. ,„ ,
Наставника. . . . 68 , 9:87 , ,

Ни у 1879. години није било у основним школама

толико наставника, колико у години 1876., кад се узму
у рачун само стари окрузи без нових крајева.

Колико је било наставника 1878. године у основним

школама сваког округа посебице, Види сз из овог прегледа.

Б Р о Ј

| ——- —

| УЧИТЕЉИЦА |

ОКРУГ | УЧИ- | У ШКОЛАМА | | СВИЈУ
——— =
| ТЕЉА | МУШ- | ЖЕН- СВЕГА (НАСТАВНИКА
| |

| | Ким ; ским | |
А лексиначки и, 3 3 6! 17
Београдски . . .' 85 8 | — | 8: 43
Ваљевсви | 98: 2: 5 7 | 35
Јагодини. . . .' 31 | 2, 3 5 | 36-
Књажевачки . . .' 23; м 2
Крагујевачки | 4291 1 6 7 52
Крајински . 0 . . . | 10, 6) 6, 12 52
Крушевачки . . . 21) 1 t 5 26
Подрински . . . . | 13; 2| 2 4 17
Пожаревачки . . .. 62' 18 S. 26 88
Руднички . . . . | 18 — 11 1 19
Смедеревски . . .' 36' 7 5! 12 48
Кунриеви. . .. | 23! 4| 6' 10 33
Ужички. . . . .| 27| 1 4 5 32
Црноречки . . . . | 13; 3 3 | 6 19
Чачанки . . . .| 1] +: 5 30
Шабачки . . . .| 32 2131 6! 38
Београд ( | 18| — | 16 16 34
Србија. . . . |480| 61 80 141 621

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 199

Од сто наставнива у опште било је

учитеља 20... . . . . . . . 77

учитељица у мушким школама . . . . 10|
28

» „ женским ,„ ·. . . . . 13|

Кад све округе саставимо у веће области, онда на-

лазимо, да је било
УЧИТЕЉИЦА
У ШКОЛАМА

у области: учи МУШ- KEH- operą НАСТАВ-

ТЕЉА ким ским НИКА
Шумадији . . 165 18 15 33 198
Источних округа 151 34 26 60 211
Западних округа 73 6 11 17 90
Јужних округа 73 3 12 15 88
У Београду . 18 — 16 16 34

Од сто наставника било је
УЧИТЕ b и LU А
У ШКОЛАМА

у области : те. МУШКИМ ЖЕНСКИМ У ОПШТЕ
Шумадији . . 83 9 8 [7
Источних округа. 72 16 12 28
Западних округа. 81 7 12 19
Јужних округа . 83 3 14 17
У Београду . . 53 — 47 47

Из овог поређења види се, да највише учитељица има
у мушким школама области источних округа, а најмање у
јужним окрузима. У вароши Београду није била ни једна
учитељица у мушким школама.

Интересно је поређење наставника с бројем школа.

У средњу руку долазило је наставника на једну
основну школу

у области: мушку женску у опште
Шумадији (с Београдом) . 1'2 2-1 1:3
Источних округа . . . 12 1-6 1:3

гласник LXX 9

130 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРВИЈИ

Западних округа . . . 1'2 1:8 1.2
Јужних округа . . . . 1'8 1'5 1'3
У Србији . .. . 12 1'8 1:8

Код мушких школа размера наставника само је у
јужним окрузима била нешто јача; у остале три области
та је размера под]еднака са средњои размером.

Код женских школа налазимо већ неку разлику у
размерама наставница; међу тим и овде та разлика није
тако велика.

Кад размеру наставника поредимо с размером настав-
ница, онда видимо, да је на сто учитеља, који су радили
у извесном броју школа, долазило у исто толико женских
школа, по 150 учитељица.

У 1878. години било је у Србији свега 1,375.909
становника. (°) Кад овај број поредимо с бројем основних
школа, онда излази, да је долазила

једна основна школа на 2.843 становника

један наставник „ 2.216 »

Колико је радило наставника у свима основним шко-
лама године 1879. види се из овог прегледа.

СВИЈУ
НАСТАВ-
НИКА

Београдски
Валевеки .
Враъски

Јагодински

(°) Државопис Србије ХІ. стр. 132.

b uta

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 131

| Б Р о Ј
| УЧИТЕЉИЦА |
ОКРУЗИ умне 2 школ Е КЕ
ТЕЉА Mym- | KEH- = о
ким | ским p
ТЕ БЕД: ИЖЕ |
Къажевачки. . . .| 11| — 9 | 2 13|
Крагујевачки . . .| 44| 4 8| 12, 56 |
Крајински . . . .| 38 7 8 15. 53 |
Крушевачки . . . . | 21| 2 4 6. 27
Наши . . . . .|19—"' 5 5 | 24 |
Пиротви. . . . .|12—"'| 2| 9 14|
Подрински . . . .| 11) 3 9, 5 | 16
Пожаревачки . . .| 581 26 | 111 37 | 95
Руднички. . . . . М — 1 li 19|
Смедеревски . . . .| 351 8 5 13! 48 |
Топлички... . .| 4 — 1| 1: Б
Ћуприји . . . .| 24| 6| 8 14| 38
Ужички . . . . .| 28| — 41 4, 32
Црноречки . . . .| 16 2 4| 9, 25
Чачанки. . . . . || 25| —] 4 4| 29
Шабачки. . . . .| 51 6 4! 10 41 |
Београд . . . . . ү 19| — , 19] 19 38|

Србија . . . · |Ба1 86 |104 190, 721 |

У истој години износио је проценат

учитеља . . . . . . . 78-65
учитељица у мушким школама . 11:93) 26-35
учитељица у женским школама 1442

У истој години бро] учитељица у мушким школама био
је за два процента већи од онога у прошлој 1878. го-

дини. Исто тако и у женским школама било је 1589. ro-
дине више учитељица, но тај вишак износио је само један
проценат.

ü

е.
а

Е | gA
|

пр

|

ко. "АЕ.

132 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

У основним школама појединих области радило је
1879. године наставника, и то

УЧИТЕЉИЦА

У ШКОЛАМА
учи-

у обла сти: ТЕЉА МУШКИМ ЖЕНСКИМ СВЕГА У ОПШТЕ
Шумадији. . . 162 24 17 41 208
Источних округа. 161 46 36 82 243
Западних „ . 78 11 11 25 98
Јужних ь„ . 4 2 12 14 88
Нових , · 42 — 9 9 51
У Београду . . 19 — 19 19 38

Од сто наставника било је
У ЧИТЕЉИЦА

У ШКОЛАМА
УЧИ-

у области . TE.bA МУШКИМ ЖЕНСКИМ У ОПШТЕ.
Шумадији . . . . 80 12 8 20
Источних округа . . 66 19 15 34
Западних „ . . . 75 14 11 25
Јужних „> 84 2 14 · 16
Нових -o . . . 82 — 18 18
У Београду . . . . 50 — 50 50

И у овој дакле години радило је у мушким школама,
источних округа највише учитељица, а најмање опет
у области јужних округа. У новим окрузиха и у Београду
биле су учитељице само у женским школама.

Од 1878. до 1879. године увећао се број настав-
ника, и то

учитеља учитељица у опште

ү школама области: СА ПРОЦЕНАТА
Источних округа . . . 6:62 86:66 15:17
У Београду . . . . . 556 18:75 11:76

Западних округа . . . — 47:06 8:89

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ . 133

Шумадији . . . . — 182 24'24 2:53
Јужних округа. . . 1:37 — 6:67 — .

Највише наставника добили су у 1879. години ис-
точни окрузи, а тиме је тек у неколико попуњен онај ry-
битак, који су у овом погледу претрпели ти окрузи услед
нашег првог рата с Турцима.

Kaa број наставника поредимо с бројем школа, онда
налазимо, да је радило у средњу руку у једној основној
ШКОЛИ

мушкој женској у опште
области : НАСТАВНИКА

Шумадије (с Београдом) 1:2 2:4 1-3

Источних округа . . 1:8 1'8 1:8

Западних „ . . . 12 1:8 1:2
Јужних М Е: 1:5 1:8
Нових А F7 1:8 1:6

У Србији . . 13 1.9 1'4
Из ових размера види се, да је број наставника у
опште порастао нешто више од броја школа. Број учи-
тељица у већој је мери напредовао од броја шкала.
Интересно је поређење броја наставника с бројем

становника.
У Србији било је
године становника
1876. . . . . . . 1,369.860
1878, . . . . . . 1,375.909
1879. . . . . . . 1,684.770

Долазио је давле у средњу руку један наставнић
основних школа, године

1876. . . . . . на 1.953 становника
1878. . . . . . ,„ 2.216 ,
1879. . . .. . , 2.337 .

~

134 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Доста су интересне и промене у наставничком особљу,
које се догоде у течају школске године: новим поставље-
њима или отпуштањем из службе учитељске, због смрти или
премештаја и т. п.

О овим променама имамо податке из три године, и

то: 1877. 1878. и 1879.
у години

постављено је Бао 1877. 1878. 1879. свега,
први пут нових
учитеља. . . . . 15 32 83 130
учитељица (°) . . . 1 15 41 57
свега . . . 16 47 124 187
једном већ бивших
учитеља. . . . . 10 17 18 40
учитељица . . . . — 2 10 12
свега . . . шю 19 23 52
у опште постављено је:
учитеља. . . . . 25 49 96 170

учитељица . . . . 1 17 51 69

свега наставника 26 вв 147 239

Од сто новопостављених наставника било је

у години

који су 1877. 1878. 1879. у опште
први пут постављени . . 61:54 71-21 84:35 78:24
по други пут постављени 38'46 28:79 15:65 21776

да све три године постављено је свега

нов и X

у округу: учитеља учитељица наставника
Алексиначком . . . 6 3 9
Београдском . . . 9 4 13
Ваљевском . . . . 8 2 10

(5) У мушким и женским школама.

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 135

Врањскоя 6 | 7
Јагодинском . . . 13 3 16
Књажевачкох . 4 — +
Крагујевачкох . . 11 4 15
Крајинском 7 5 12
Ерушевачком 4 2 6
Нишком 23 6 29
Пиротском . 9 2 11
Подринском 5 2 7
Пожаревачком . 12 10 22
Рузничком . 11 | 12
Смедеревском 6 2 8
Толличком . 3 1 4
Ћупријском 6 6 12
Ужичком 4 — +
Прноречкохм 8 3 11
Чачанском . 5 1 6
Шабачком . 6 + 10
У Београду 4 7 11

Највише нових наставника добиле су школе у округу
нишком. Ово је зато, што су тамо у почетку 1878-79.
школске године тек отваране школе као и у остала три
нова округа.

Од сто новопостављених наставника било је у години

учитеља учитељица Размера

1811. . . . . . 96:15 3'85 100:4

1518. . . . . . 7424 2576 100:85

1879. . . . . . 65:31 84:69 100:53

у опште. . . 7118 28:87 100 : 41

Размера учитељица бивала је све већа, зато што
број учитељица у мушким школама све више расте. По
новом закону о основним шволама ово увећавање ограни-

136 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

чено је у толико, што од сад у мушким школама само у
два вижа разреда могу бити учитељице.

Кад број новопостављених наставника поредимо с бро-
јем наставника у опште, ми налазнио, да је износио про-
ценат новопостављених

1878. 1879.
учитеља . . . . . . 10:21 18:08
учитељица . . . . . 1221 26:84
наставника . . . . 10:63 20:39

Према броју новопостављених наставника треба ста-
вити опет и број оних, који су оставили учитељску службу
у току ове три године. Податке о томе имамо у овом
прегледу.

Учитељску службу оставило је

ГОДИНЕ
1877. 1878. 1879. свега
својевољном оставком:

учитеља. ... 98 22 18 48
учитељица . . . 5 2 5 19
свега . . . 18 24 23 во
запопило се . . . . . 12 11 12 35
отпуштено за казну:
учитеља . . . . 8 6 — 9
учитељица . . . 2 2 1 5
свега . . . 5 8 1 14
отпуштено због неспособностг :
учитеља 2 ] 1
учитељица . . . 1] 2 — 3
свега . .. 5 4 1 10
напустило дужност:
учитеља . . . . — 3 4
учитељица . . . — 1 — ]

свега... — 4 4

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

није хтело ићи на дужност:

учитеља, —
учитељица —
свега —-
стављено је у пенсију:
учитеља З
учитељица 3
свега 6
умрло је:
учитеља 16
учитељица 2
свега . . 18
у опште оставило је службу
учитеља . 46
учитељица 13
Свега 59

Од сто наставника, који су

види, долазило је

на оне који су:
својевољно дали
оставку
запопили се.
отпуштени за казну
5 због неспо-
собноста
напустили дужност
одрекли ићи на
дужност
стављени у пенсију
умрли
били је учитеља
било је учитељица
у опште

го
1877.

22-03
20-34
8:48

5:48

10:17
30-50
77:9:
22-03

мі

ко

10

10

58
10
68

137

— о

ст Ф

149
29
178

учитељску службу оста-

д и
1878.

85:29

Е
1879.

45:10
23-54
1:96

1-96
7-84
3:92

5'88
9:80

свега

33:71
19.66
7.87

5.61
4:50

2:24
7:87
18:54
83:71
16:29

100:00 100:00 100:00 100'00

138 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Највећи проценат долази на оне наставнике, који дају
оставку на службу. Ово су већином наставници, који ради
свог даљег опстанка траже службу у другој струци. У ову
категорију долазе и многи учитељи нерадници, који дају
оставку на службу за то, да би избегли заслужену казну.

Затим велики је проценат учитеља, БОЈИ остављају
учитељство због ступања у ред свештенички. Ово је са
свим природна појава, јер као што је познато, међу учи.
тељима има врло много богослова, који учитељску службу
врше само дотле, док не добију какву парохију.

Кад број новопостављених наставника поредимо с бро-
јем оних, који су оставили учитељство, онда налазимо,
да је на сто ступајућих у учитељску службу долазило ту
службу напуштајућих :

1877. 1878. 1879. у опште

учитеља. . . . . 184 118 47 88
учитељица . . . . 1800 59 12 42
наставника . . 227 103 35 74

Из овог поређења види се, да су 1877. године мо-
рале остати многе школе без наставника; у 1878. години
нови су учитељи заузели готово сва места оних, Боји су
службу оставили; и тек у 1879. години вишак нових учи-
теља био је толики, да су попуњена сва празна учитељска
места, и покрај тога могао је бити отворен у новим окру-
има знатан број основних школа.

Интересне су размере, које добијимо, кад број на-
ставника, који су учитељску службу оставили, поредимо
с бројем свију наставника у дотичној години.

Тако оставило је службу од стотине наставника:

1878. г. 1879. г.

због својевољне оставке . . 3:86 8'19

због свештеничког чина . . 1:77 1'65

без своје воље . . . . . 290 1:11

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 139

због стављења у пенсију . . 0:81 0-42

због смрти .... . . 161 0:70

од којих је било:

учитеља . . . . . . . 12:08 8:47

учитељица . . . . . . . 7:09 816
свега . . . . . . 10:95 7'07

На cro наставника, који су у 1878. години оставили
учитељску службу, долазило је године 1879. наставника
изишавших из реда учитељског :

због својевољне оставке . . 53
због свештеничког чина . . 93
без своје воље . . . .. 38
стављења у пенсију . . . . 52
због смрти . . . . . 48
учитеља 0... . .. 70
учитељица. . . . . .. +5

у опште... . . 65

Колико је наставника оставило учитељску службу у
течају ове три године у свавом посебице округу, види се

из овог прегледа.

БРОЈ НАСТАВНИКА КОЈИ СУ од 1877. до 1879. г.
ОСТАВИЛИ УЧИТЕЉСКУ СЛУЖБУ

А < а ћ У ОПШТЕ
ОКРЗУИ Ва |a аа ЕЩ
зијБРЕ Бан Е |. 5 |

за обо go E| о ууа а

ос 2 > > = e IES

Б|= = | e ta В =

о 55 ЕВЕ - Бла ЗЕ

‚Я о Я] о “на mM > >» Щщ

Алексиначки

.| 5 81 »| — 11 9 ц

Београдски 911—1 2| 1 4! 181 5, 17
Ваљевски . 2 2) 9] —| 2| 5112 118
Врањеви . li | | — | 1 —| 1
Јатодинска .| 5| 3| 2!—| 1) 2| 11| 2)13

140

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

БРОЈ НАСТАВНИКА КОЈИ СУ Од 1877. до 1879. г.

ОСТАВИЛИ УЧИТЕЉСКУ СЛУЖБУ

у опште

ОКРУЗИ „ ЗЕЕ a iila 5 ||
558. 2 НЕЧЕ: аа.
об. | 5!» | с |- = |z
ТОГЫН ЕЕЕ

Књажевачки . | 9. = = Е || — | 3| — 3

Крагујевачви.! 4' 3 4 1102 12 —' 18}

Рече | '| 1 яз

Крушевачки . | 2. 1 = — 113 я 5

Нишки е а аа 1 — – | а | |

Пиротски. . у — = — — — l g 1

Подрински. .| 1 2! — 1 | 4 — 4

Пожаревачки. | А 14 2 -| 5) 15| 2 17

Руднички . | 2 4 — 1—0 2| 9 —' 9

Смедеревски .! 3| 1) 1' 1; —|—| 6 — 6

Топлички . | ii --| — Ба - —|—|—. —

| Ћупријева. 2| —| 2| —! 1 2; 6 2 7

Ужички 2 12: 2 — 21712 9

Црноречки 2) 2| 4j — —| 15| 4 9

Чачански . 13 1: — — x] 51 — | о |

Шабачки . 26 — 1; —| 4,131 —- 1 18|

Београд 3 —|— —| 6 1i 6 4! 10|

Свега во! 35 24 | 12| 14 38 149 | 29'178 |

При поређењу броја нових наставника с бројем оних
који су оставили учитељску службу, излази, да је за ове
три године односна размера између прве и друге катего-

puje била у округу:
Нишком
Пиротском
Врањском

као 100:8
„ 100:9
„ 100:14

ГА
СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 141

Подринском. . . . . као 100:57
Ћупријском . . . + . , 100:53
Рудничком . 100:15
Књажевачком . . 100:75
Смедеревском 0 100:75
Пожаревачком . 100:
Крагујевачком „ 100:580
Јагодинском . . . . . , 100:81
Прноречкоя. . . . . ., 100:52
Чачанском „ 100.33
Крушевачком . 100:33
Крајинском . . 100:100
Алексиначком . . . . „ 100: 122
Ваљевском . . . . . , 100:130
Шабачков . . . . . . 100:130
Београдском. . . . . ,„ 100:131
Ужичком. . . . . . ., 100:225
У Београду . . . . . , 100: 91

У окрузима, где ове размере показују више нових учи-
теља него ли оних, који су службу оставили, вишак у самој
ствари није био, јер су ти окрузи изгубили известан број
наставника усљед премештаја.

На против опет у оним окрузима, где по горњим раз-
мерама излази, да је било више учитеља који су службу
напустили, вије остало празних школа, јер су оне попу-
њене наставницима премештеним из других округа.

Доста је наставника премештено са службом у току
ове три године.

Тако премештено је у друге школе

1877. г. 1878. г. 1879. г. свега
по M о Aù BEF

учитеља . . . . 4 7 60 181
учитељица. . . . 26 12 15 58
наставника . . 170 89 75 284

Р.а

142 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

П 0O ЛП O T P EBA

учитеља .... 91 58 36 145
учитељица. . . · 19 23 13 55
наставника . . 70 81 49 200
у о п ш т Е
учитеља . . . . 95 135 96 326
учитељица. . . . 45 35 28 108
наставника . . 140 170 124 434

На сто учитеља долазило је учитељида премештених

у години
1877. 1878. 1879. свега

по молби . . .. 59 16 25 29
по потреби . . . 37 40 36 31
у опште . . 47 26 29 33

Кад број наставника поредимо с бројем премештених,
онда налазимо, да је износио, проценат премештених
у го ди ни
1878. 1879.
но молби по потреби по молби по потреби
учитеља . . 16:04 12:08 11'30 6.78
учитељица . . 8:51 16:81 7.89 6:84
наставника 14:88 18'04 10:40 6.80
На сто наставника, који су премештени по својој молби,
долазило је премештених по потреби, и то:

у ГОДИНИ

1878. 1879.
учитеља. . . . . . . 75 60
учитељица . . . . . . 192 88
наставника. . . . . 91 65

У опште узев број премештених по потреби настав-
ника мањи је него ли број вренутих по својој молби.

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 143

Проценат премештених у опште (по молби и по по-
треби)

износио је учитеља учитељица наставника

1878. гадине . . 28:28 24:82 27:37

1879. „ . . . 1808 14:74 17:20

У години 1879. број премештених наставника био је
дакле много мањи.

За успешан рад у школи или по времену службе
своје унапређено је

у години
1877. 1878. 1879. свега

учитеља. . . . 10 167 36 213

учитељица . . . — 94 14 48

наставника . . 10 201 50 261

Према томе износио је проценат унапређених

у години

1878. 1879.
учитеља. . . . . . 94:79 6-78
учитељица . . . . . 2411 7-31
наставника. . .. 32:37 6:93

У 1879. години проценат унапређених износио је
једва једну петину овога у години 1878.

да разне кривице кажњено је

у години
1877. 1878. 1879. свега

учитеља. . . . 11 6 3 20
учитељица . . . — 4 — 4.
наставника. . 1 10 3 24

Ови су бројеви доиста врло мали н то с тога, што

се ове три године могу у неку руку сматрати као пре-
лазне.

i,

А T

144 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

По категоријама казне су биле овако подељене. Свега
је кижњавано:

1877. r. 1878. г. 1879. r. у опште Проценат

Опоменом . 6 2 2 10 41'68
Укором . . 2 3 | 6 25:00
Губитком

плате. . 1 — — | 1 4-16
Премештајем — 1 — 1 4:16
Отпустом из

службе . 2 4 — 6 25:00

У све три године блаже су казне више примењиване,
и отуд може се закључити, да су и кривице биле лакше
природе.

Проценат кажњених наставника износио је 1878. ro-
дине 1'61 а у 1879. само 0:42.

Имамо податке и о испитима оних учитељских канди-
дата, који нису свршили пропясне школе.

да полагање учитељског испита јавило се

КАНДИДАТА

године мушких женских у опште
1877. . . . . . 6 7
1878. . . . . .4 16 19
18979. . . . . .6 8 14
свега. . . . п 29 40
Од сто пријављених кандидата било је
у години: мушких женских
1877. . . . . . 14 86
1878. . . .. . . . 91 79
1879. . . . . . . . 48 57
свега. . . . . . 27 78

С каквим су успехом ови кандидати испит положили,
види се из овог прегледа.

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 145

"1877. г. | 1878. г. | 1879. г.
испит су положили КЕ.

ји

С УСПЕХОМ

МУШКИ
АБЫСКИ

—
=æ

=

—

is тч

—

— ni

— dalai

=

ь =

A

= rm

"i ra

Врло добрии. . .. БЕУ!

5 6 3—3

Добрих . 1— 11 6 7—| 2) 2
Приличнии. . . .. .|———712%83%25/)7
Слаби. . . . .. .|'—381%2%383—11
Одустали од полагања испита |—| 3 3—|— |— 1— 1
Уопште . .. .1167 41519 6 81

Испит је дакле у току ове три године положило

свега у проценту
E A HE д ни д А та

an gH G ан о ан 5

с успехом: ах #56 8 RS х 5 5
Врло добрим 4 5 9 36:37 11:24 22:50
Добрин . .. 2 310 18:18 27.59 25:00
Приличнии 3 7 10 27:27 24:14 25-00
Слабим 1 6 7 9:10 20:69 17-50

Одустали од пола- |
гања испита . 1 3 4 9-10 10:34 10:00
У опште 11 29 40 100:00 100:00 100:00
Од мушких кандидата положило их ју највише с YC-
пехом врло добрим, а од женских добило их је Haj-
више добру оцену.
Кад мушке вандидате поредимо са женскима, онда из-
лази, да је на сто ирвих било ових других, који су ис-
пит положили с успехом:

Врло добрим . . . . . . 47
Добри . . . . . . . 152
гААСсНИК LXX 10

146 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

Прилячним 89
Слабин . 227
Одустали од полагања испита . 114
По месту рођења било је кандидата
свега у проценту
из Србије: 5 S ВЕ гоша Я ПВ У општи
варошана . 5 25 31 45:46 89:65 77-50
сељана . . 4 1 5 36:36 83:45 12-50
свега . . 9 27 36 81°82 98:10 90:00
из других држава:
варошана . 1 1 2 909 3-45 5:00
сељана . . 1 1 2 909 345 5:00
свега . . 2 2 4 1818 6:90 10:00
у опште:
варошана . 6 27 33 54:55 98:10 82:50
сељана . . 5 2 7 45:45 6:90 17.50

свега . . 11 29 40 100:00 100:00 100:00
Од јавивших се на испит кандидаткиња, све су скоро

биле варошанке и рођене у Србији.

Односна размера између мушких и женских канди-

дата била је за рођење:

У Србији . . . . xa0 100
На страни . . . ,„ 100:
У варошима . . . ,„ 100
У селима . . . . ,„ 100

По школској спреми кандидати били
нижих школа. Tago yumao је

: 114
38
: 171
: 15

су већином из

мушких женских свега

само основну школу . . ]
нижу гимназију . . . 4
нешто Богословије . . 3

16
2

17
6
3

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 147

нешто земљодељске школе 1 — 1
„ Учитељске школе . 2 1 З
„ Више женске школе — 10 10
Према томе износио је проценат кандидата,
који су свршили: мушких женских у опште
само основну школу . . . 9:09 55:17 42:50

нешто више од основне школе 90:91 44:88 57:50
На сто мушких капдидата, који су свршили само основну
школу, долазило је шест стотина женских с истом спремом;
на против, на сто мушких кандидата, који су имали бољу
спрему, долазило је с таком спремом само 49 женских.

По годинаиа узраста било је кандидата,

који су имали: мушких женских свега

15 година . . . — 1 l
16 , = 1 1
17 , — 4 4
18 , e’ 1 9 10
19 , 0. . | 1 2
20 , — 3 3
21, — 3 3
22 , 1 — |
23 , 0. . 1 8 4
24 , 0. . 2 2 4
25 , 8 — 3
26 , l — 1
27 , ] 1 2
29 , · . , — 1 |

Свега... nl 29 40

Према томе износио је проценат кандидата
мушких женских у опште
који су имали до 20 год. . . 18:18 65:52 52:50
који су били старији . . . 8182 3448 47:50

10°

148 СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КРАЉЕНИНИ СРБИЈИ

Односна размера између мушких и женских канди-
дата била је код оних, који су
имали до 20 година . . као 100: 360
били старији . . . . ,„ 100:42
Учитељски испити држани су понајвише у месецу Сеп-
тембру и Октобру, но било их је и у другим месецима.
Тако испитано је у течају ове три године кандидата

у месецу: мушких женских у опште
Јануару. . . . 1 о. 4
Фебруару 1 | 2
Марту | 2 3
Јулу 3 2 5
Септенбру . 2 15 17
Октобр у 8 5 8
Новембру . . . — 1 1

Највише кандидата јавило се на испит у јесенским Me-
сецима, дакле у оно доба кад школе почињу радити.

Завршујући овим одељак о испитима учитељских EAH-
дидата, ми додајемо, да је испитивање истих предато упра-
ввма учитељских школа, и да су за то прописана нарочита
Правила 4. Марта 1881. године, која још и сад важе.

(СВРШИЋЕ СЕ).

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ.

ВӘ

КЊАЖЕВАЧКИ ОКРУГ.

прилог ЗА ИСТОРИЈУ И ЕТНОГРАФИЈУ СРБИЈЕ.

Са У, ми

У књ. LIV. „Гласника Орпеког Ученог Друштва“,
товорећи о Црвој Реци с историјског-етнографског гледи-
шта, ми се између, осталог, обећасмо на једном месту, да
ћемо у своје време саопштити неке податке и из суседног
књажевачког округа, који ће подаци послужити као грађа
за проучавање и допуну наше новије историје.

По што смо с овим радом сада готови — ми га ево
предајемо јавности.

Чланак није писан под утицајем какве год тенденције;
у њему су изнесене на кратко по гдекоја дата, која се од-
носе на познавање овог краја Србије, која смо у стању
били с доста тешкоће да приберемо и разрадимо.

После студија од г. г. др-а Мачаја (") и Мишковића (*),
који су о овом округу писали, овај чланак, надамо се, по-
пуниђе једну празнину у нашој новијој историји и послужи
ће цељи, војој је намењен.

(1) Гл. књ. П. св. ХІХ стр. 377—345.
(2) Гл. књ. XLIX стр. 53—125.

150 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

Књажевачки округ — ст. Гургусовачка нахија —
припада Тимочкој водопађи.

Одвојен од остале Србије високим планинама и пла-
нинским сплетовима, књажевачки округ од вајкада је био
упућен на саобраћај с Дунавом, што је, поред осталог, имало.
големог значаја и у историјској прошлости његовој.

Површина округа износи 1531 (0 км. и на том про-
стору живи 61.605 становника. На C) ки. долази од
прилике 40.23 становника.

До 17-ог Јануара 1859-те године књажевачки округ
звао се — гургусовачки. По што те године окружна Ba-
pom Гургусовац доби ново име Књажевац, -- то се и
округ назове: Књажевачки.

Као Црна Река, исто тако и књажевачки округ, у
почетку овога века, припадао је у административном по-
тледу Видинском пашалуку. Видин је био и пре тога под
Турцима, колико се зна, увек средиште управних власти
за целу Тимочку Крајину с том разликом, што је Кра-
јина изузетно уживала веће повластице од осталих нахија
у овом пашалуку. Судећи пак по томе, што су Турци, у
прво доба, у освојеним земљама, задржавали махом дотле
постојећу управну организацију и поделу, могло би се при-
ближно узети, да је Видин, и у старије доба, важио као.
средиште Тимочке Крајине.

У римско доба под Аврелијаном (207—275) овај крај
као део Тимочке Крајине припадао је области Dacia ri-
pensis с главним местом Ratiaria.

И ago је, по географски, Тимочка Крајина улазила
у Горњу Мезију, ипак одсечена с јужне и западне стране
а нагнута у правцу од југа на север, управно је припа-
дала Давији.

Пре овога века, у Тимочкој Крајини помињу се на-
xaje: Кладовска, Неготинска и Сврљишка (под Бојом се

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 151

разумевала доцније Гургусовачка нахија), које су припа-
дале Видинском пашалуку.

1813-те године, по што Турци освоје Србију, поделе
Гургусовачку нахију тако, да кнежина Оврљишка, која је
била за себе дотле, припадне Бањи, а Tamos опет са За-
главком остану засебни я дођу под Видин.

За време првога устанка, граница вњажевачког округа
ишла је, више или мање, онуда куда и сада с тои разли:
ком, што су и неколика села поред границе данашње кне-
жевине Бугарске придата била за извесно време овом
округу, као и још неколико села из нишког и пиротског
округа, што се беху у то време придружила устанку. Из
тих села, после пропасти 18-те године, многе су се поро-
дице после одселиле у унутрашњост Србије, где и данас
живе. На северној страни опет према Зајечару, граница је
достизала теснац Вратарнички, који је још од старих вре-
мена познат као пролазна и стратегијска тачка за у По-
дунавље. —

Кад погледамо на илого развале и старе римске и
грчве новце, што се ископавају у овом округу, долазимо
до уверења, да је овај крај, у доба римске и грчке вла-
давине морао бити напредан и добро насељен (“) Неке од
тамошњих старина као: Кожељ, Равни и Сврљиг, подее-
ћају вас и на минуло славно доба из старије српске исто-
рије. Али, Болико се да и сада оценити, већи део развала,
као да ће бити остаци и трагови још Теодосијевог зида,
који је служио за међу византијско-Хунску, започев од
северног изданка Суве Планине, одакле настаје отвор, кроз

(1) Га. XLV 57 и у неколико — Reise in 504 Serbien und Nord
Bulgarien поп F. Kanitz стр. 25 и даље.

159 ИЗ ТИМОЧКЕКГАЈИНЕ

Боји се иде за Мораву, који је у оно време ваљало за-
творити онако, као што је Атанасије оградио дугачким
зидом Цариград од нападаја варварских; као што је Ки-
тај подигао големи зид против Татара; и као што су Фуни
и Авари подигли земљобране по Банату и Бачкој... (')
да време Јустинијаново помињу се у Тимочкој долини 27
вароши и којекаких других градића. Градиште у Заглавку,
Голубац у Тимоку и друге иноге развале — остатци су
из тога доба.

Важност Тимочког краја, види се још и по мрежи
путова, који су некада просецали тај крај, из чега се да
извести, да је у старо доба био жив саобраћај на овој страни
Србије. Главна раскрсница путова за Горњи Тямок била је
у граду Равном. Од града Равни, Боји је на левој обали
Тимока, ишао је један пут долином тимочкои на север
преко Вратарнице и даље за Дунав; други крак опет на
Кадибогаз за Ашчар-Паланку (Каћапа); трећи крак BO-
дио је у град Кожељ и даље. Остаци градића виде се и
данас ва једној кречној коса; а главни крак ишао је опет
преко Муртине баре и села Штипине јужно у Књажевац,
а одатле опет, ударајући на Подвис, где се виде развале
од једног старог градића, даље на Сврљиг, Ниш, и, као
што тврди г. Мишковић, исти пут, као главви кроз Ти-
мочку долину, био је и калдрмисан (>).

Кроз Тимочку долину, као удобву за пролаз с Ao-
њег Дунава, прошли су из Румуније многи народт, па и
један део Словена, Боји су се настанили на Балканском
полуострву. У старо доба, помиње се овде Словенско племе

(1) Полуострво Илирско (Балканско) са гледишта војног стр.
210 од Драгашенића.

(2 Гл. XLIX стр. 102 и гл. XLV стр. 52—58 чланак о ny-
товима у Србији опширно израђен од пуковника Драгашевића

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ }53

„Тимочани“, који су бранили своју слободу од најезде
освојачких народа.

Колико се да на први поглед опазити, Књажевчани,
по свему изгледа нам,да су махом досељеници, и то највише
из прошлог века и из разних места у Старој Србији. Има
их, који су се доселили и из предела у данашњој кнеже-
BAHE Бугарској — но они су у знатној мањини. Особито се
да приметити по традицијама, које живе и данас код MHO-
гих породица, да су Књажевчани некада, и то не давно, OCTA-
вили свој завичај и овде се населили, не могавши по при-
чању, сносити притисак турски у своме крају. Међу Kea-
жевчанима, као што смо опазили, има неких разлика иу
језику, па и у ношњи, и ако те разлике нису тако осетне,
и само их може приметити онај, који је томе обраћао пажњу
и дуже време пробавио у том крају. Особито Заглавчани,
и то ови што живе у горњем крају, разликују се доста при-
метно како од Сврљижана тако и од Тимочана, A као да су
се они доселили највише из предела око реве Лома. Одсе-
чени од саобраћаја, Заглавчани су задржали у многоме свој
првобитни тип; али су остали и назаднији и ограниченији у
сваком погледу и од Сврљижана и од Тимочана. Земљиште
је, као што се види, на њих много утицало — поред осталих
других прилика. Као какав клин, увукао се Горњи Заглавак
према Бугарској, а непролазне планине, као што вели г.
Драгашевић, испречиле су се и тај простор заглавиле.

У Горњем Тимову, а на име у селима: Лукову Baa-
хову, Џеришу и др. знају и данас, да су се њихови претци
доселиле из пиротеког и трнеког округа. Кад су се први пут
доселили, по причању, нашли су свуда пустош и празну нена-
сељену земљу. У народу је остала прича и данас, да је не-
вада тимочки крај тако био опустио, да се по плодним IO-

154 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

љима и странама тимочким чуло само урлање зверова и
ћукање ћукавци; они једини прекидаху гробну тишину ÆA-
лоеног и опустелог тимочеог краја....

Кад узмемо само то, да је тимочки предео увек био
на ударцу страној инвазији с Дунава, онда се не треба чу-
дити, што је у више прилика тај крај опустошаван и расеља-
ван био. Такво је стање, више или мање, било и у осталој
Србији. Странци, који су пре 300 година, и после тога,
путовали кроз Србију, не говоре ништа о Тимочкој Кра-
јини за то, што су се у путовању држали цариградског
друма, и што, види се, нису овај крај ни познавали. Тек за
време ратова Аустријанаца с Турцима налазимо по нешто и
о Тимочкој Крајини где се говори — али и то мало и по-
вршво. Међу путницима из 1'7-ог и 18-ог века Едвард Брови
и Леди Монтањ нису претерали кад су вазали на једном ме-
сту у свом путопису: да је Србија лепа, густом шумом по-
кривена — али у људима празна земља ..... Ово њихово
казивање, може се однети и на тимочки предео, који је сва-
када худе среће био, да је, као што већ рекосмо, више
пута опустошавав и расељаван био.

Наш хроничар Константин Филосов, у животу деспота
Стевана Лазаревића, говорећи па једном месту о ратовању
Стевановом с Мусом, баца у неколико светлост и на овај
крај Србије. 1412-те године, у Декембру месецу, Муса по-
лавећи с војском противу Стевана, као бесан звер, палећи
и пустошећи редом уз пут „сь ECANKOIO аростїю н ruz-
вомь BELCE Eb коньць потраситн“ напао је прво на деспо-
това суседа, а свога противника војводу Хамзу (Хамоуха),
који се беше одметуо са својом облашћу и градовима: Co-
колцем (код Ал. Бање) и Сврљигом. Ови су градови били
у то време под влашћу турском. Он савлада Хаизу, ну
Сокоцу граду ухвати га, па га по том оправи у Једрене,
где је и главом платио. Његову покрајину заузе, а ста-

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 155 .

новништво тога краја, као одметнике, расели и насели
њима царске спахилуке (*)....

Из овога се у неколико може видети, шта је тимочки
крај морао поднети у овој размирици турској, и каква је
судба постигла најод, Боји је овде живео и који је при-
нуђен био да остави свој завичај и да се потуца у ту-
ђинству.

Држимо, да неће бити на одмет, ако овде, колико
ради примера, узгред кажвио нешто и о традицијама, које
живе и данас Код појединих породица, а које би вредно
било прикупити и изнети. О једној породици, која је по-
зната у Сврљигу под именом „Арнаути“ прича се, на при-
лику, да се је доселила на крају прошлог века из Голака,
у данашњем топличком округу. Њихови претци, трпели
су велике зулуме од Арнаута. Субаша, који је био над
Голаком, мучио је и глобио сиромашне Голачане, да су се
због њега многи морали раселити. Једне зиме, како при-
чају, наређено је било Голачанима, да изађу на друм да
разгрћу снег. Зима је била, да се дотле није таква за-
паитила. Народ је и онако огорчен био што се глоби,
кињи и мучи којекаквим дацијама и кулуцима, а сада Cy-
баша окупи на друму поједине и да злоставља. Особито
беше киван онима, који се усудише, да своје незадовољ-
ство јавно исказују. Породица „Арнаути“, њих осморица
из задруге, озлојеђени на субашу, договоре се, те субашу
још онде на друму убију, баце 8 лопата с којима су pas-
гртали снег, и одатле, по што крену сву своју чељад од
куће преко планина, бежећи, спусте се у књажевачки округ,
други пашалук, где се и стане.

Слична традиција живи и у породицама: Ђусића, Та-
тараца и др. О Ђусићима, на прилику, зна се, да су се

(') Гл. XVII стр. 306, 307.

156 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

У прошлом веку доселили у село Мерџелат из Старе Србије;
да је то била једна јака задруга, и да су се једни одселили
дубље у унутрашњост Србије, у село Гледаћ (у Д. Гружи),
где и сада живе, а други у Мерџелат. У Тимоку опет многе
породице знају, да су им претци дошли из Косова и овде
ce населили.

У опште можемо рећи, да староседелаца од пре 100
година и више мало има у овом округу. Вао једна од нај-
старијих породица у округу, важи породица Станојевића,
из Дебелице, из које су, под Турцима, излазили вазда кне-
зови и оборкнезови. —

Народ је у Ењажевачком округу у опште вредан и
предузимљив — а особито штедљив. Послушан је према
властима; али вад му се ма најмања неправда учини, зло-
памтило је и тежи за осветом.

Не нари толико за песмом, и претпоставља игру ie-
вању. Људи у опште ретко тамо певају, већ обично жен-
ске — и у пољу, и на слави, и на свадби и у друге све-
чане дане. Своје јунаке из првог устанка нису опевали;
али су их задржали у сећану, у причама, и то само још
вод старијих, по што се млађи, као што смо се уверили,
слабо или нимало одушевљавају врлинама својих предава.

Од првог рата с Турцима, Књажевчани су имовно
посрнули, да нису у стању, за више година, да се подигну
— као што су пре рата били. Сиротиња их је обурвала в
убила код многих сваку наду на бољитак. Особито у овом
погледу Заглавчани Бао да понајгоре још стоје. Тај крај
долази данас у ред најбеднијих крајева Србије. После Apy-
гог рата, власти су, као што смо слушали, саветовале си-
ромашније Заглавчане, да оставе своје прљуше и врлети, и
да се одселе у ново-добивене крајеве. Али љубав к зави-
чају задржала их је, те су остали где су, да се муче и
злопате. Књажевчани се у томе разликују од других кра-

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 157

jesa Србије. Ретвост је била видети до првог рата, да EO-
год из овог округа остави своју кућу и да оде на страну
да привреди што за задругу. Од првог рата пак, сваке
године, с пролећа, у масама, одлазе у Румунију у печалбу
— исто као я Пироћаня, и тамо остану преко целог лета
радећи тешке пољске радове за незнатну дневниду од 4,
5, 6 гроша, те на тај вачин плаћају порезу и најпрече
потребе подмирују.

Скоро сви Књажевчани, и I a П и Ш класа уче-
ствовали су у рату с Турцима. Кад су се првог рата вра-
тили из рата, нашли су од својих кућа по највише згари-
шта; многе породице из Заглавка биле су тада заробљене
и одведене у Белиграчик, и, тек по што је закључен мир,
вратише ве кућама — слика, која нас подсећа на сироте
Херцеговце, које је Чермак својом кичицои онако веш-
тачки умео да представи. Многи су се опет, опкољени од
Турака, крили по планинама и пећинама док није примирје
закључено, а који су опет раније избегли, злопатили су се
које где у унутрашњости Србије. Борећи се у оба рата с
Турцима, Књажевчани су толико изгинули, да је у то време,
а особито у Сврљигу, ретко која кућа остала а да вије била
у црно завијена. Сврљижани су на бојном пољу горе стра-
дали и од Тимочана и од Заглавчана. (")

—-

(") Г. Мишковић, који је, после првог рата, био на војној
служби у том округу, одује хвалу Књажевчанима, признајући, да.
ни један округ у Србији, у првом рату, није више крвне и ма-
теријалне жртве принео на олтар слободе и хуманитета од овог
округа. Га. ХИХ стр. 16.

158 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

Пре него што би се упустили у излагање историјских
догађаја и прилика из времена првог устанка и после
тога, држимо — да неће бити излишно, да бацимо ма и
један летимичан поглед на раније догађаје из прошлог века,
који су се збијали на овом крају Србије. На тај начин, у
излагању, доћи ћемо и до тога, да објаснимо прилике, у
којима се овај крај налазио, кад је у Шумадији прва
пушка за ослобођење пукла. —

Није без основа, што народ у овом округу мрзи Немце
торе но и саме Турке. По народном веровању, које је,
види се, наследно, Немци су и превртљиви и лукави и
опасни за Србе и православље у опште, и од њих се ваља
и бојати и чувати. Ово уверење, како се види, остало је
у народу још из доба ратовања Аустријанаца с Турцима.
Особито, као што причају, они крајеви у овои округу,
који су били приступачвији и на ударцу, страдали су у pa-
товима, како од турске, тако и од аустријске војске. Аустри-
јанци су се у толико само разликовалӣ од Турака, што нису
одводили народ у робље, и што нису убијали као Турци —
иначе никакве друге разлике међу њима није било.

Ратови Аустријанаца с Турцима у 17-ом и 18-ox
веку (1690 a 1737 год.) највише су допринели, да се из
Србије, па и из овог краја, силан свет исели; да къаже-
вачки округ, који је и дотле запаитио био само за беду
и невољу, скоро опусти и да се расели.

Кад је аустријска војска први пут дошла у овај крај,
сваки је поверовао, да ће Аустрија, из хришћанских по-
буда и човечности, ослободити српски народ од Турака.
То уверење, задржало се и после тога кад су Аустри-
јанци по ново дошли и заузели Тимочку Крајину. За то су,
из овог краја, као што прича грае Шметау, који је доцније
описао ратовање Аустријанаца с Турцима, многе депута-
ције Срба изашле пред маршала ЊКевенхилера, кад је овај

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 159

‹ војском пропутовао из Гургусовца тимочком долином и
пријавиле му се, да би народ тамошњи желео да устане
на Турке. (°) Народ је тада издржавао војску аустријску,
чинио јој свеколике услуге, које су се од њега тражиле, а
поврх тога било је и добровољаца, који су учествовали у
борбама. Па ипак аустријска војска, у повратку, пљачвала
је свуда редом — горе но и сами Турци. Шта више, има не-
ких знакова, по којима би се могло веровати, да су Ау-
стријанци у том крају радили и на ширењу католицизиа.(*)

По што је отишла аустријска војска, и по што су
Турци овај крај по ново заузели, све оне, који су уме-
шани били у рату, или који су ма какве услуге чинили
аустријској војсци, тражили су Турци, и аво су их нашла,
рђаво су пролазили. За то су многи, принуђени, остављали
свој завичај; неки су се крили по планинама; неки су се
на послетку одметала у хајдуке — и на тај начин светили
се Турцима.

Шумовити крајеви Тимока, који су огранак од Бал-
кана, од како се памти, под Турцима, нису никад били
без хајдука. Поред многих прича о хајдуцима, које су остале
и данас у народу, сведоче и називи појединих места : хај-
дучки кладенац, хајдучки гроб и т. д. Па онда коме још
није позната, бар по чувењу, Тресибаба, а нарочито од
времена првог рата, где је она оча)ничка битка била у
месецу Јулућ... Па за тим онолики називи појединих
места, што се доводе у везу са некаввом злогласном ба-
бои и хајдуцима као: Бабин Нос, Бабин Зуб, Бабин Кал,
Бабина Глава, Мучибаба и т. д.

(5) Reise in Süd Serbien und Nord Bulgarien стр. 47 и 48.

(?) Интересно је, што смо у том округу чули. да многи и
данас кажу — причестити се «конкати? — ол сопсаге. Без сумње,
да је ова реч остала у народу још из доба владавине Аустри-
јанаца. Писац.

160 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

У Сврљигу је, на прилику, остала и до данас прича,
да су хајдуци много учинили, те је, једног времена, олак-
шано било стање народу под Турцима; јер су се поједини
Турци бојали освете хајдучке. О неком Давиду, хајдуку,
прича се и данас, да је основао село Давидовци; о Рад-
милу, да је основао село Радмировци ит. д. У селу Га-
либабинцима, поред пута, с јужне стране, стоји A данас
један спомен висине скоро 2 метра од камена и на њему
натпис: Петар 1772-ге тедине. Спомен окружују неколико
одраслих грмова. Прича се да је ва том месту погинуо
од Турака и на истом месту сахрањен неки Петар хај-
дук, Боји је више година хајдуковао у Сврљигу. Галиба-
бинчани су му у том времену подигли спомен, који се је и
до данас одржао. Пре неколико година, један мештанин,
беше одсекао један грм на том месту, и одмах иза тога
десва му се рука, веле, осушила. Народ верује, да га је за
то казнио Вог, и с поштовањем прилази и данас овои
месту.

Код Пандирала, слушали смо, да је једна чета хај-
дува од 40 људи, у Кочином рату, која је више година
хајдуковала у прноречком, књажевачком и алексиначком
округу, полазећи с јесени на зимовник, наишла на заседу
турску, и у борби с Турцима, сем двојице, као што при-
чају, сви су изгинули. Један се од хајдука некако срећно
спасе и пребегне у Аустрију, а други, који је био и apam-
баша, дочепа сеБалкана, где се је неко време крио, па
по том оде у Трново и ту се стани.

Ну да пређемо преко свију оваких разних причања
о хајдуцима и њиховим оставама, које се често у том крају
истражују, и да наставимо даље наше излагање.

ИЗ ТИ МОЧКЕ КРАЈИНЕ 161

Пазванџију и његову владавину, која је претходила
устанет у овом крају, стари људи са задовољством поми-
њали су дуго и дуто.

Видински одметник, по што заузе Крајину и Црну
Реву, и народ у том крају задоби за себе, хтеде и Књажев-
чане да придружи себи. Али Књажевчани не хтедоше га
признати, нити пак пристати да га у борби бротив цара
помогну. Сећајући се, како су некада зло пролазили bA-
хови претци под Аустијанцима кад је било покушаја да
се ослободе Турака, и, знајући, да Пазванџија, као Турчин,
не може зла мислити својој земљи, а при том рачунајући и
то, да се он иоже с царем и измирити, не хтедоше се дићи
на његову реч, нити да га признаду као Крајинци и Ip-
норечани. Власти турске у Гургусовцу, бојећи се покрета,
гледале су у то време да задовоље народ, и да му не
дају повода да се буни. Турака је било само у Гургусовцу
и вар. Сврљигу, и нешто по караулама, које су подиг-
нуте биле због хајдука. Али они нису чинили никаква
зла народу, а ретко су кад и излазили у народ Ван по
каквој потреби.

Да не би ко тод са стране дошао и бунио Књажев-
чаве, између Црне Реке и књажевачког округа, Турци uo-
ставе честе страже. Над свима стражама одреде за буљук-
‚башу неког Радојка Михајловића, из Новог Хана, који је
с 40 пандура кретарио на све стране. Крстарећи једном
наиђе Радојко на mege Црноречане, који су дошли били
да буне Књажевчане. Радојко их позове на предају, али
се они одупру, и, на тај начин, дође ce и до боја, којом
приликом : један од Прноречана буде лако рањен и побегне,
а другога ухвате и погубе. Од Радојкових момака, у тој
борби, погинуо је неки Узун Јован барјактар, који је у
том времену био чувен са јунаштва.

гласник LXX 11

162 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

Кад Пазвавџија одржа доцније победу над царском
војском, удари на Гургусовац, који му се без отпора mpe-
даде. Из Гургусовца, као и из Сврљига, сви имућнији
Турци, раније су се били одселили у Ниш, чувши какву
војску води Пазванџија, која mehe штедити ни Турке ни
Орбе. Само је вод града Сврљига наишао Пазванџија па
отпор. Једна чета Турака, у којој је било и вешто Срба из
округа књажевачког, беше заузела познати дефиле код
града Оврљига и држала се упорво. Но видећи на по
слетку, да се не може одржати пред надмоћнијом силом
Пязванџајином, повуче се натраг у Наш. Џазванџија на-
реди по том својим Арнаутима, те запале вар. Сврљиг,
и, сем џамија, ништа у њој друго нису поштедили. Једна
од ових џамија, Боја је била зидана, одржала се доц-
није до 1834-те године. Те године, буде наређено, да се
поруши, и, што је могло да се употреби од материјала,
пренесено је у Бању и употребљено ва зидање тамошње
цркве.

Причали су нам сувременици, да је варошица Сврљиг,
у последње време, служила за излаз многим Турцима из
Ниша и Гургусовца — као место за уживање, где су они
долазили и по читаво лето проводили. Поред осталих дру-
гих уживања, обично кад дођу лети. зајазе Тимок код
„Платна“, и на чамцима за то нарочито направљеним,
возили су се по Тимоку најпре до бањице, па ту по што
се окупају, возили су се до Дервена уз Тимок, па се после
по месечини натраг враћали. Причали су нам исто таво,
да је и у Нишу самом реткост била видети у то време
онањих конака, онако шарених и укусно израђених доЕ-
сата — као у Сврљигу. Особито су хвалили дрворез и
украсе у собама, на шта су имућнији Турци много пола-
гали. Поред овако лепих и диерастих конака. било је и
до 40, 50 кућица плетара, у којима су сиромашни Турци

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 163

й по где који од Срба живели, а бало je m 5, 6 дућана,
као и један хан за путнике,

Из СОврљига служили су се Турци највише тако зва-
ним „Кадијиним“ путем за у Ниш, који је излазио на село
Плужину, а одатле најпречим путем, преко Балафата и
Нурилова, спуштао се у долину Нишаве. Тим путем и
данас се може за 3'/, сада отићи у Ниш. За Бању Bo-
дио је пут преко села: Мечијег Дола и Давидоваца, па по
том на Остру Чуку и Озрен силазио је у Бању за 5 сати..
Између Сврљига и развала једнога градића у Подвису,
познају се и данас трагови старог пута, што је водио
некада из Књажевца у Ниш, а преко Оврљига, па одатле
преко Нишеваца и Грамаде за у Ниш, где се и данас могу
наћи трагови старе калдрме, коју је још 1784-те године
аустријски наредник Покорни на једној рекогносцировки
од Грамаде до Нишеваца познао.

У Сврљигу је свагда боравио турски ајан, или, као
што га је народ звао, војвода, који је с неколико сејмена
управљао сврљишком кнежином. Последњи војвода, који је
ту живео, био је тако звани — Дреновина, о коме се
прича, да је био суров — али и праведан старешина. Кад
је порушена ова варошица, онда је неко време становао
војвода у Нишевцима, па се после преместио у Бању.

Градић Сврљиг, чији остатци и данас на једној стени
стоје, као што се види, није из римског доба. Пре ће
бити, ако не из турског, а ово нешто пре тога из cpi-
ског доба.

Ну да пређемо даље.

Кад Пазванџија освоји и поруши Сврљиг, удари за
тим на Ниш, али га не могаше отети. Враћајући се гње-
ван отуда, као што вели г. Милићевић на стр. 35 свог
дела „Краљевина Србија“ (нишки округ) осветио се уз

пут селима. Малчи и др. у нишком округу. Арнаути Па-
11"

164 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

звавџијини, који су чинили језгро његове војске, нису том
приликом штедили у повратву ни села књажевачка Буда
су прошли. Све је било избегло и посакривало се по uia-
нинама док није војска прошла.

Испрва је Пазванџија зло поступао с Књажевчанииа.
Терао их је ва кулук у Видин, где су оправљали град,
косили ливаде, насипали путове и т. д. Али доцније су
под њим уживали слободе, какве дотле под Турцима нису
запамтили.

Сем субаша, који су само у извесним местима стано-
вали, забравио је строго осталим Турцима да се виђају
по селима. Шта више није бранио народу, и да може
убити Турчина, само ако би дошао у село A чинио Ha-
casa. Нарочито је мрвио Нишке Турке, против којих су
ну често долазиле тужбе, да изнуђавају по селима части,
и да врше насиља на женскима.

Стари људи хвале и данас Видинске Турке спахије.
Видински Турци, били су, по причању њиховом, душевни
људи, и разумевали су шта значи немање и оскудица. Кад
су им носили десетак у Видин, узимали су им на реч и
без mope. Шта више, давали су им на позајмицу со, и че-
кали их до идуће летине да им плате.

Такве су биле у опште и све власти турске у оно
доба. Пазванџија је парочито мотрио на поступање њихово
с народом, и старао се да буде народ, колико је могуће
више, задовољан, и да нема повода да се буни против њега.
Ну такво је стање трајало само дотле, док је он био жив,
и док је владао тим крајем, а, после његове сирти, Турци
су настали владати по старом обичају.

Прича се, да је у Сврљигу, за време Пазванџијино,
био некакав субаша рђав човек, који је зло поступао с љу-
дима. Сврљижани га оптуже Пазванџији. Пазванџија од-
мах пошље нарочитог комесара да прође тај крај и да

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 165

испита тужбе њихове. Кад је сазвао збор и упитао на-
род да каже све шта има против субаше, сви су, веле, ћу-
тали и нико се не усуди да изађе у први мах с тужбом.
Обор-кнез Рајко, из Гушевца, који је свагда угађао Typ-
цима, рећи ће тада комесару, да народ нема шта да на-
веде против субаше; да је у опште задовољан с властима;
да има свега доста, и да нема више друго да пожели, но
да има још и остане сребрне H T. д. Турчину се допадне
одговор Рајков, и за то га похвали пред народом, а, у
BHAE одликовања, заогрие га бињишем. У томе се истакне
неки Радојко Тричковић, тако звани Сајтар, и стане побро-
јавати зла, која је починио субаша, а, после њега, осмеле
се и други онде на збору, којима је субаша БЕЗЕВУ Be-
правду учинио, те због тога субаша буде одмах уБло-
њен, а на његово место дође други, који је био бољи од
првог. —

Пазванџија је настојавао и у овом округу, као и у
црноречком, да се запати бољи сој оваца и пасмина коња.
Сој оваца књажевачких, од којих сә добија данас вуна,
која, после кривовирске, заузима прво место у Србији,
из тога је доба. До кримеког рата, у књажевачкои округу,
било је коња, помешане арапске расе, који су се одли-
ковали брзином и дурашношћу. Нису били велики, али су
преко сваке мере били љути и овретни. С књажевачком
коњицои највише је Вељко и могао чинити чуда. Турци
су, у кримском рату, плаћали коње у књажевачкои округу
од 30—50 дуката, и, што год је било бољих коња, онда су
извезли, па су овда прешли и у црноречки округ.

Говорећи о Пазванџији и његовој владавини, намера
нам је била, Бао што смо већ на једном месту казали, да
изнесемо прилике, у којима се овај крај Србије налазио
у времену, кад је отпочет устанак у Шумадији.

166 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

Не што maje било свести и одушевљења за слободу
код овог народа, већ други узроци сметали су да се овај
крај покрене на устанак до 1807-ме године.

Бао што је познато, тимочки крај Србије. по reo-
граоскои положају, одсечен је од остале Србије планинама,
и планинским сплетовима. Међу тим, као што се зна, угро-
жен је био свагда од Ниша и Видина, у којим тврђавама
увек је боравило по неколико хиљада војске турске, која
је у стању била да сваки покрет и у свако доба угуши.
Какве су последице очекивале народ у том крају, БОЈИ
је и онако у више прилика, за време ратова Аустријанаца
с Турцима, страдао био, — то се је могло напред пред-
видети. А још кад се узме и то, да Тимочка Крајина, у
то време, није осећала притисак турски, Бао што су га
осећали други српски крајеви, који су припадали бео-
традском пашалуку, онда није се могло очекивати, кад се
све прилике, као што рекосмо, процене, да један крај од-
сечен и угрошен, упусти се без помоћи и везе у неравну
борбу с далеко надмоћнијим пепријатељем. Teg кад је Па-
званџија умр’о, и, кад су Турци у овом округу почели зла
чинити народу; кад су се зулумћари и крвопије народне
размилили свуда по селима, онда се поче осећати јавно
комешање и незадовољство у народу, и, кад је стигао
Вељко, и обећао, да ће доћи у помоћ из Шумадије, народ
је сав листом устао био ва Турке. Сви виђенији људи и
прваци из овог краја познавали су се с Вељком, чија је
мати била из овог округа, и радо су пошли с њим и веро-
вали су му.

Кад је први пут дошао Вељко, он је одмах наиме-
новао старешине народу од људи понајугледнијих и најза-
служнијих. Завео је био и неку управу, а међу тим Турци
су још остали били у Гургусовцу и по Булама подигнутим
на више места у округу, од куда су после тога често YH-

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 167

нили испаде, убијајући поједине људе и вршећи разна на-
сиља нарочито на женскима.

Док је био Пазванџија, народу није било забрањено
носити оружје. После његове смрти, Турци су одмах по-
чели одузимати од народа оружје, али га је ипак остало
скривеног у појединих људи Бад је отпочет устанак у овом
крају.

С пролећа 1808-ме године учестала су била убиства
и насиља турсва да се нису могла више сносити. Овако
несигурно и нередовно стање трајало је, може се рећи,
целе године — и ако су Турци били већ истерани у тој
години, и ако је примирје било закључено између Русије
и Турске, које је важило и за Србију. О неком Ћурти,
Турчину, који је био дуго војвода у Бањи, прича се, да
је, у том времену, многа зла починио у том крају, и,
вад су Турци били истерани у тој години, он је из Ниша
често чинио испаде, убијајући поједине људе, а нарочито
је одводио у ропство женске, које би затекао у пољу на
раду. Једну дегојву, у селу Галибабинцима, били су Турци
нашли у пољу и одвели, и родбина је морала после ту.
исту девојку да откупи. У том истом селу убили су jes-
ном приликом 3 човека, који су ишли на рад, 8, у селу
Плужини, отели су били 4 девојке, одвели у кулу, која
је била у том селу, в држали их код себе 10 дана. Браћа
истих девојака, удруже се с хајдуцима, ударе на кулу
и побију Турке и ослободе своје сестре ("). О неком Jy-
рук барјактару тавође се прича, да је починио многа зла
народу.

У осталом, Турцима, који су изазивали оваке нереде,
враћало се опет с противне стране, тако, да се је Мула-
Паша из Видина нашао био принуђен на послетку да за-

(1) Разборъ сочинения Н. А. Попова «Россія и Сербія? стр. 150.

168 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

моли руског команданта у Влашкој за посредовање да се
овим нередима стане на пут.

Тешко је било и иначе, при свој строгости од стране
српских власти, одржати ред на граници дуж Тимока и
према Нишу, кад се зна какве су прилике тада биле.
Више хиљада бегунаца с породицама, што је пребегло
било у то време из нишког, пиротског и видинског краја,
наставило се луж границе — лишени сваке: помоћи. При
том било је и неколико стотина добровољаца из разних
крајева Турске, који су размештени били у Књажевцу и
Зајечару. Над овима добровољцима били су старешине:
Маринко и Мита, из пиротског овруга, и веки Ћира (')
и Мита, из Загорја, — и они су се сви звали војводама.

Добровољци, не осврћући се на примирје, неки из
освете, а други опет рад пљачке, прелазили су у Турску,
и тамно убијали и пљачкали имућније Турке. У томе често
пута нису правили разлике између Срба и Турака. Као
што се види из делов. прот. Карађорђевог, поред осталих
других ствари, неки Младен, буљукбаша, оптужен је био,
да је у друштву са неким Драганом и Војином йз Јелаш-
вице чинио зла по Турској. Карађорђе изда наредбу Toma,
бимбаши заглавеком, кнезу Нини, из Заграђе, и добро-
вољачким војводама: Маринку и Мити, да похватају ове
људе, који су оглашени за хајдуке, и да поступе с њима
даље по наредби његовој (*). Међу тим, после ове наредбе,
он дозва, да су и добровољачке старешине: Маринко и
Мата умешани с хајдуцима, и да су, поред осталог, упљач-
кали и неку со у Турској, те зато је принуђен био да
пошље нарочитог свог човека — Петра Јокића, да му до-

(') Ћирин шанац стоји и данас у Књажевцу.
(2) Стр. 16 делов. прот. Карађ.

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 169

тера обојицу; а за со опет наредио је да се од њих од-
мах одузие.

Из једног рапорта генерал мајора Исајева, што га
је поднео генерал лајтнанту Малорадовићу од 4-ог Септ.
1508-ме године види се, да се је главна руска команда,
услед узајмног окривљавања од стране Србије и Турске,
нашла побуђена, да изашље једног свог осицира по имену
Коротнева, поручика, ставивши му у дужност, да с тро-
јицом турских чиновника и српским изаслаником Живко-
вићем, на лицу места извиди: ко је крив за све ово пе-
реде и за непоштовање примирја“ Турци су се, између
осталот, жалили генералу Исајеву, како су 2 Турчина на
путу идући за Грамаду џогинули од хајдука, а исти случај,
по причању Турака, десио се, веле, и код Новог Хана.
да тим су наводили, поред осталог и то, како је једна
чета Срба упала у њихово једно село и опљачкала га и
т. д. А Срби су се опет жалили комисији на Турке и
износили шта су они њима починили — в тако узајином
окривљавању није било краја.

Одређена комисија, после свршеног извиђаја, нашла
је, да је за све нереде, прачвања и убиства крив и од-
говољан Вељко, вао старешина тога краја, по што се ви-
дело, да су из његове команде људи највише прелазили
у Турску и чинили зла, а он се чинио невешт свему томе.
Шта више, теретили су га и с тиме, да он штити махом
рђаве људе и још при тои држи их у служби код себе.....
Руска је команда према томе тражила одсудно од Rapa-
ђорђа, да казни Вељка и да га збаци с положаја, а то
исто су захтевали и за Полду бимбашу, из Црне Реке.

1808-ме године, као што је познато, Турци су били
истерани из књажевачког округа, а њихове куле, које су
вмали на више места, порушене. Кад је Вељко око Ђур-
ђева дна дошао из Црне Реке, он удари најпре на Бању,

170 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

и по што освоји Бању, удари на Сврљиг, и отуда истера
Турке, а једно одељењо упути на Гургусовац. Турака је
у Гургусовцу остало било мало, јер су се сви имућнији
Турци раније одселили у Ниш и Видин. Они, што су остали
у граду, храбро су св држали. и у први мах није им се
могло ништа учинити.

Међу тим и Вељку дође у то време наредба. да с вој-
ском иде у Крајину. По што је Турака много више било
на Малајници но Срба, — то је потребно било да се и
што више војске тахо концентрише. С тога Вељко остави
нешто мало војске на Гургусовцу, а с осталом војском
отишсо је тамо, и, кад су Турци разбијени били на Ma-
лајници, он се врати отуд и заузме Гургусовац. За ово
време, више пута су Турци, у оскудици хране, испадали
из града, али су увек сузбијени били, и, видећи најзад
да им нема помоћи, којој су се надали, предаду се и оду
у Ниш.

Гургусовац је, због свог стратегијског значаја, сва-
кад био утврђено место. Сем цитаделе, у наоколо је по-
стојао широк ров и палисад, који је бранио улаз, а у
граду било је увек по неколико топова мањег калибра.

Под Турцими ова се варош звала Паланка (Тимочка),
па и данас народ не зове друкчије ову варош но Паланка
— онако исто, као што за Ниш и Видин не каже друк-
чије кад би рецимо кога запитали: куд идеш? одговорио
би вам сваки; идем у град....

Од вуда је варош добила назив — Гургусовац, му-
чно би се то дало одредити. Млоги, а међу њима и др.
Karo ('), који је нешто писао о томе, доводе у везу no-
станав Гургусовца, од Гргура, најстаријег сина деспота,
Ђурђа Бранковића.

(') Cpu. народност (Дец. 186% и Јануара 1863 roa).

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 171

Ма да у блиском растојању од ове вароши, стоје и
данас очуване две задужбине из доба Бранковића, као
што је манастир Тројица и малена цревица Абоговића у
Каменици, ипак имамо основа да верујемо, да се назив
саме вароши датпра из старијег доба — пре владавине
Бранковића. Некада је, по причању, околина ове вароши,
била покривена густом непроходном шумом, у којој је било
врло много дивљих голубова — тако званих гриваша, као
што их има и сада много по крмевитим местима овог округа.
Њихово гукање — гур-гу-су, као што тамошњи народ
вели, дало је повода и постању назива саме вароши. Кад
доведемо ово причање народно са градом Голупцем. који
је постојао одмах до вароши, на десној обали Трговишког
Тимока, о коме говори и г. Мишковић ('), онда смо склони
да верујемо, да је стари Гургусовац пре могао добити
навив свој од голубова, којих је било, као што већ pe-
космо, врло много у тамошњој околини, него ли од Гр-
гура сина Ђурђевог; јер би се по томе варош прозвала
пре Гргуровац — а не Гургусовад.

Кад је Гургусовац на овом месту закопан, кад је
премештен са старог, много удобнијег места, не да се та-
Кофе определяти. Ни један од путника, колико је нама
познато, који су у средњем веку и додније путовали кроз
Србију, не говоре ништа о овој вароши, као и о читавом
тимочком крају.

Тек у ратовима Аустријанаца с Турцима помиње се
Гургусовац Бао Паланка и утврђено место.

1737-ме године, чим се је аустријска војска прибли-
жила Гургусовцу, Турци су побегли из шанчева и напу-
стили у једно и сам град. Кад су Аустријанци доцније
бали потучени, и, кад су иза тога морали да напусте Ср-

антенна

п.га. XLIX стр. 98.

17° ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

бију и да се повуку са свим преко Саве и Дунава, Турци
заузев поново овај крај, запале Гургусовац, а и многа
села тада су пострадала била. У колико је за веровање,
ла су из Темишвара после овога дошле неколике породице,
које су населиле ову варош, чији потомци, као што г.
Каниц (") држи, живе и данас у Књажевцу — о томе не
ћемо да говоримо, по што г. Каниц не износи никаквих
докага за ово евоје тврђење.

У Гургусовцу је свавад под Турцима боравио војвода,
као што га је народ обично тако звао, или ајан, Боји је
управљао Тимоком и Заглавком. Над Сврлигом био је опет
други војвода, који је боравио у вар. Сврљигу, докле
није Пазванџија порушио ову варошицу. Од Пазванџије
премести се у село Нишевди. Доцније бањски војвода био
је у једно и над Сврљишком књеживом.

У народу су остали у рђавој успомени гургусовачки
ајәни: Али-ага барјактар, од некакве виђеније турске по-
родице; за тим Рустем и Селим — иначе звани Кљувча
војвода, који је од 1813-те год. за неколико година свога
борављења у Гургусовцу ведика зла починио народу. —

По што су Турци истерани из овог округа, предузму
управу над народом оне личности, које је Вељко први
пут наименовао за старешине народу. Они су стајали у
потчињености према Вељку; а над целом Тимочком Брајн-
ном био је у прво време војвода Миленко.

Године 1808-ме установи се и магистрат у Гургу-
совцу. За судије узети су људи из народа. Председник
магистрата био је Иван Стојковић, из Дебелице, а секре-
тар неки C. Тодоровић.

По што је рок примирју између Русије и Турске
био истекао, и српски посланици из Јаша донели вест,

(2) Hist. ethnogr. Reise studien H. Kanitz стр. 300.

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 173

да ће се наставити војна с Турцима, на гранаци Турске,
осетило се беше живо кретање и журна спрема за пред-
стојећу војну. Гласови су стизали, да се Турци спремају
да ударе на Србију — пре него што би прешли Руси
Дунав.

У Априлу месецу 1809-те године, Вељко бешв с вој-
ском прешао границу, и код Провалије отпочео бити бој
c Турцима — пре него што је главно-командујући Милоје
Петровић стигао на бојно поље с главном силом ('). Кад
је дошао Милоје, Вељко оде к њему на договор и, као
што смо слушали, заваде се одмах око неких ствари, које
су више личне природе биле. Милоје отера тала Вељка
љутито с речима: два хата не могу за једним јаслима
бити.... и Вељко после тога оде одатле, удари на Мустај-
пишину Паланку, а одатле после и на Белиграчик, али
не освоји град, но само варош. Већи део књажевачке вој-
ске одвео је био са собом, а само су остали СОврљижани
са својим бимбашом Крстом, и, ваше села Г. Матејевца,
остали су непомични до год није била свршена битка.

Међу тим Турци су у исто време напали били Гур-
гусовац и Добрњац је био отишао тамо с коњаницима, али
је било већ доцкан, јер су Турци освојили били варош
и поплавили тимочку долину.

После пропасти на Каменици, маса народа из нишког
округа нагрну граници српској у правцу Курилова и Кала-
Фата бежећи испред навале турских башибозука. Кад су се
испели на Калафат, ту су застали да се мало одморе. Одатле
посматраху тужно своје домове у пламену, и бесомучне Турке,
који се као зверови натуштише на све стране да робе и
пљачкају. Из књажевачког округа, сем Горњег Заглавка,

(а

(\ Србија и Русија Н. А. Попове стр. 450 — 169. Отаџ. за.
1875 г. стр. 107 чл. Мишковића.

174 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

ретко да је који тада остао а да није избегао у унутраш-
њост Србије. Из нашког округа опет било је породица, воје
су пребегле биле и у Румувију. Које су затекли Турци.
и који нису могли избећи, ти су се крили по пећинама,
каввих има на више места у овом округу. Многе поро-
дице, у бежању, Турци су стигли и заробили — и, за
њих се, после тога није више ништа чуло. Неколико no-
родица из пограничних села у вњажевачком округу, које
су Турци стигли и у ланцима потерали били у Ниш, кад су
дошли у каменичко поље, и, ту застали да преноће, добили
су прилику да побегну. Како су били расположени Турци,
наложе ватре у наоколо, а робље мету у средину, и почну
пити и веселити се до неко доба ноћи. Maxom су Арна-
үти били што су спроводили робље. Чим су полегали, oA-
мах су заспали као завлави. Више од пола робља, што је
било здравие и одважније, распршти се куд које. Кад је
почела зора свитати, Турци осете да им нема робла и
појуре на све стране за њим. Неве су стигли и вратили
— али већина их је том приликом срећно умакла. (')

(') Чача Радоња, усамљени старац, из села Плужине, коме
је било за време устанка око 20 година, причао нам је, поред
осталог, како је из његовог седа неколико породица било зароб-
љено после несрећне погибије na Каменици. Једна жена, побегне
тада из каменичког поља с децом; али у хитњи заборави мушко
дете, које је спавало. Турци га одведу у Ниш, а одатле с осталом
децом испрате у Цариград и тамо потурче. Муж ове жене био је
тада у рату u у збегу чује да му је најмлађи cnu заробљен. Шта
је после тога с дететом било, родитељи нису више знали. 33-ће
године баш у оном времену. кад је плот био постављен, једног
дани стража српска угледа једног Турчин !, где на хату прескочи
плот; пође за њим н заустави га. Турчин, богато одевен, одговори
стражи набусито: да је он царски човек, да долази из Цариграда
и да не зна ни за какву границу, по што је и једна и друга
земља царска. Стража га пусти, и он оде у село Плужину и нађе
родитеље — али га они у први мах нису познали док им се није
јавио. Браћа његова, бојећи се да не би тражио део своје очевинс
ладно су се према њему понашали. То га ражљути, те се он. ма

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 175

После пропасти на Каменици, и. после заузећа Гур-
гусовца, кважевачка војска одступила је до Бање. Сом
Књажевчана и Бањчана и нешто добровољаца, Вељко није
имао друге војске. С том се је војском он бранио јуначки.
Ма да је био опкољен и трпио оскудицу, није се хтео
предати, доб није стигла војска под Карађорђем и ocio-
бодила ra. Одатле одступио је после до Мораве.

да време опсаде, некакав Аранин — причали су
нам -— једног јутра, позове Вељка на мегдан. Вељко је
био, као што нам је познато, рањен на Бањи; од тога
је добио грозницу и лежао под шатором. Војници, зна-
јући, да је Вељко болестан, нису му хтели ништа јављати.
Сутра дан опет изађе Арапин ружећи Вељка погрдним
изразима. Неки од Веъвових бимбаша оду и јаве му за
Арапина, тражећи да један од њих у место њега изађе
Арапину на мегдан. Али Вељко то није дао. Онаво 6o-
лестан, устане, и нареди своме сејизу Гојку, из Лалинада,
да му спреми коња. Чим је Арапин угледао Вељка на
коњу, најпре се повлачио толико, да су војници Вељка
једва могли видети. На послетку Арапин стане. и опали
из пиштоља на Вељка — али га не погоди. Вељко се за-
лети на коњу и једним ударом своје сабље одсече му главу,
па се по том врати у логор носећи главу Арапинову, и
ноново легне у постељу.

Године 1810-те, руска војска, под Орурком, на позив
Карађорђев, пређе из Влашке, обиђе Гургусовад, и, преко
планина, спусти се у Бању, па, пошто заузме Бању, упути

да је имао намеру, да остане неколико дана и да се види са свима
сродницима. спреми и замози оца да га испрати до Књажевца. Кад
јә пошао из села, све се је ис:упидо било да га види. Докле год
није изашао из села, уз пут и с једне ис друге стране вадио је
из бисага прегршима ситан новац од гроша и бацао деци, чиме
је хтео да представи своје богаство. Одатле је после отишао у Bu-
дин — и шта је после даље било с њим, не зна се.....

176 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

се на Делиград и даље, и тек у јесен, у Новембру me-
сепу, у повратку, по наредби главно-командујућег руског
ђенерала Каменског удари на Гургусовац, који је био утвр-
ђен. Једно одељење руске војске, које је пошло из Kpa-
јине, стигло је у исто време, и на тај начин удруже-
ном снагом нападну на Гургусовац и заузму га(“). Но
Турци су се били утврдили и на: Грамади, Грбавчу и Ве-
трилима. Вад су дошли Руси, после кратког отпора, no-
вуку се Турци натраг у Ниш. И данас се познају гробови
руских војника у Грбавчу, у „Русалијама“, који су пали
за слободу ове земље.

Годину дана после овога Турци су мировали на овом
крају Србије. Под јесен 1811-те године Карађорђе до-
зна, да се Рушид паша спрема из Ниша да нападне на
Србију. да то се ерене, и, по што је прошао сву границу
и наредио да се свуда подигну утврђења за одбрану, до-
чека Турке на Грамади, који се беху упутили да пређу
у Србију. На Грамади је била очајничка битка. Прича
се, да је на том месту пало с обадве стране неколико
стотина мртвих и рањених. Кад су Турци видели, да не
могу продрети у Србију, врате се натраг у Ниш.

Идуће године, по што је видео Карађорђе, да ће се
наставити војна с Турцима, нареди, да се свет из погра-
пичних села расели и насели дубље у унутрашњости Ср-
бије. Сврљижани и Тимочани одселили су се из свију оних
села, што су била дуж границе, одазвавши се наредби Ka-
рађорђевој. Само су Заглавчани остали, и из тог краја,
као што се зна, ретко има насељеника у Шумадији. У исто

(') eaaa совершенно обезпечитъ Сербію отъ нападеній вт. д.
генераль Каменски предписаль графу Орурку на обратномъ NYT.:
къ Дунаю взять крфпостцу Гургосовци, если можно овладћть ею без
большой потери.... стр. 250. Полное собраніе сочиненіи Алекс.
Ивановича Михлиловскаго — Даниловскаго.

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 177

време, Карађорђе нареди, да се доврше утврђења поред
границе. Рад тога је послао нарочито за овај округ, Ми-
лоја Тодоровића, војводу левачког, који се је неко време
овде бавио, а учини уједно и размештај с војском на слу-
чај напада од турске стране. (")

1813-те године Турци су од Ниша и Видила у по-
четву, на више места, покушавали да продру у овај оєруг
— али су били сузбијени. Доцније почну нападати са ве-
ћон силом и свом жестином, и провалише најпре на Вра-
тарници, па се одатле, као река, упутише тимочком до-
линои палећи и постошећи редом села, која су им на путу
била. Старешине тога краја — Тоша и Нина — вад су
видели, да се не могу више одржати пред надмоћнијом
силом турском, распусте војску, и оду на Делиград, а ода-
тле после с осталим војводама пребегну у Аустрију. На
другој страни, према Нишу, војска, која је имала да брани
пролазе: Грамаду и Пандирало, под командои Крсте Io-
повића, војводе, држала се на свима позицијама још не-
колико дана. Ну кад је видео Крета, да су му Турци
дошли е леђа, распусти војску, и она се распршти на
све стране за својим породицама; он сём одмете се у пла-
ниву с 5, 6 људи у намери да настави Хајдучку борбу с
Турцима. | | |

Предео Тимока већим делом беше опустио BAA су
Турци дошли 13-те године. Што год је могло побећи из
овог краја, све је избегло раније у унутрашњост Србије.
Они пак који су остали, предали су се Турцима. Било
је породица, које су се криле за време по ‘планинама M
пећинама, па, после, принуђене глађу, сишле су у своја
села и предале се на милост и немилост непријатељу. Само
је горњи врај Заглавка остао сав, и, одмах предао се.

iH Види о томе и дезоводни протокол Карађорђев.
гласник LXX 13

178 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

Три округа у Србији у то време и то: ћупријски, jaro-
дински и Крагујевачки били су препуни бегунаца из кња-
жевачвог округа. По гдекоји од бегунаца допрли су и до
Београда, и по околним селима станили се.

Испрва су башибозуци палили празна села и одво-
дили у робље све што су путем стигли. Који су се пре-
дали, њима турске власти нису ништа чиниле. Доцније, по
што су видели Турци, да од пустог и ненасељеног враја
неће имати никакве користи, позову све који су избегли
да се врате, обећавајући да им неће ништа чинити. Већ
преко зиме многи су се почели били враћати својки домо-
вима и Турци су их добро примили. После њих, с пролећа,
врате се и остали, а само заостану неколике породаце,
које су населиле око Јагодине и у околини варошице Раче;
као и још у неким селима око Овилајинца и поред Мораве
у срезу параћинсвом.

Сем субаша, других Турака није било у селима, и они
су испрва добро поступали с народом. Над Тямоком и За-
главком поставе за оборвнеза — Ивана Стојковића, из
Дебелице, а над Сврьигом — Стевана Раденковића, из
Сливја. Мула Емин, из Бање, а и друге старешине гур-
гусовачке, пазили су да се народу не чини неправда. Овако
поступање од стране Турака, као што смо већ рекли, много
је допринело, те се је народ ослободио и отпочео вра-
Һати својим кућама, тако, да су се, идуће године, с ma-
лим изузетком, сви Књажевчани вратили на своја огњишта.

Но кад доцније кнез Милош отпоче устанак, Турци
почеше подозревати на сваког иоле угледнијег човека у
овом рају. А да се не би народ бунио и тежио да се
придружи устанку, предузели су све мере опрезности. Ап-
шења и кажњавања у велико отпочеше. Страже се увећаше,
и народ поче на скоро осећати притисак сејмена и које-
каквих субашица, који се често мењаше тако, да су многе

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 179

тужбе и жалбе одлазиле у оно време кнезу Милошу од
стране овог народа, Боји му се тужио на насиља турска,
изјављујући тежњу да се придружи мајци Србији. Особито,
последњих година, насиља турска превазишла су била сваку
меру, да је довољно било једном Голубу, из Јошанице
(бањске), једном Радојку Сајтару, из Преконоге, и Тодору
Ђорђевићу, кога је внез Милош из Овилајинца упутио —
да, велимо, ти људи дигну народ на Гургусовац — без
оружја, без икакве спреме.

Једнога дана угледају Турци гомилу народа, која се
беше од Збиришта упутила управо граду. Једва ако је
десети носио по један пиштољ за појасом, или Каку 34-
рђалу mamany. Турци су, као што је познато, после 13-те
године одузели били од народа оружје; али је ипак по
гдекоји задржао по нешто од оружја и од Турака Ерио
га. Већина их је била наоружана сикирама, косама и бу-
дацима, Кад су пошли да освоје град.

Турци су испрва мирно посматрали гомилу народа;
али кад се већ беше приближила граду, они заузеше маз-
гале и спремише се за отпор. Најпре су дозивали гласно
поједине из гомиле. саветујући их да се разиђу. „Немој,
pajo, тако; на кога си се дигла; немо) тако, pajo, можемо
се и мирно договорити, ако је воља царска и Kopa Милоша
да идемо“ .... Али рәји је дотужало зло турско, и није
хтела ни да чује Турке, већ почеше појединци да руже
Турке погрдвим изразима. Па онда, по што опколише
Турке у граду, стадоше кварити водовод, који је снабде-
вао град водом и спремати се за напад.

Турци још по један пут пукушаше да саветују Ha-
род, да не гине лудо и да се разиђе. Но у место тога,
један из гомиле потегне из пушке и убије једног Турчина,
који се беше иза бедема надвирио. Турци онда оспу не-

колико плотуна у гомилу и убију четворицу Срба. Неко-
12•

180 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

лико их је било и рањених. И гомила народа, видећи, тада
да се без оружа не може отимати град, разиђе се. Сутра
дан стигне и Ресавац с војском, и Турци одмах изнесу белу
заставу за знак предаје, која им се приии. Неки су ors-
шли у Пирот, а неки у Ниш — како је коме било угодније.

На тај начин, овај крај Србије, goja је толико Æp-
тава поднео за ослобођење у првом устанку, после 20 ro-
дина, би придружен мајци Србији.

Кад је по том нарочита комисија обележавала гра-
ницу између Србије и Турске, учинила је неправду овом
крају, што је неправилно повукла границу према пирот-
ском и нишком округу, а особито у оном крају, што се
пружа од атара горњо-каменичког, преко Црквенца до
Пандирала. Кажу, да се комесари на том месту нису мо-
гли сложити, и за то, на више места, није ни означена била
тада тачно граница. Из среза сврљишког, многима су за-
остала била имања преко границе, и они су до 44-те ro-
дине с пасошем прелазили и заратили своја земљишта. Те
године, због побуне, која се изродила у нишком округу,
Порта забрани прелазак у Турску нашим држављанима на
рачун имања, која су им тада у једно и одузета.

По што смо изнели овде у Ератко историјске дога-
ђаје, који се односе на познавање овог краја Србије, на-
рочито од Пазванџијиног доба на овамо, сматрамо у једно
за дужност, да изнесемо овде и биографије људи, који су
играли виђеније улоге у времену првог устанка, који с.
правом заслужују да им се помен овековечи.

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 181

Крста Поповић

војвода сврљишки.

Крста Поповић, родио се од прилике 1765-те год.
у селу Шљивовику — 2 километра од Дервена.

Отац Вретин био је свефеник и, звао се Вељко. Æa-
већи у времену, кад у Сврљигу није било ни једне древе
јер су од Турака раније попаљене и разорене биле, поп
Веља је — као што су га обично звали — у својој кући, и
под једном крушком, на којој је висило Елепало, искуп-
Љао побожан народ на молитву, и, у мутним данима, бла-
том речи, храбрио људе, да не Елону и губе наде на
своје избављење,

Још прадедови Кретини, по причању, били су по-
пови, због чега је и његова Фамилија позната у Сврљигу
под именом „Поповци“ или „Поповићи.“ =

Креста је био у прво време земљорадин. Доцније,
поред земљорадње, трговао је и живим малом. Kao Tp-
говац, путовао је по Србији, и, још пре устанка, имао
је приливе да се позна с многим виђенијим људима у Cp-
бији. По што је отпочет устанак у Шумадији, и по што
се усљед тога прекиде саобраћај с Тимочком Крајином, Кр-
ста је седио код куће, али је кришом од Турака, пратио
догађаје и прилике у Србији и припремао земљиште за
устанак у Сврљигу.

У време Пағванџијине буне, која је усталасала сву
Тимочку Крајину, Крста се први пут чуо у народу. По
што је Гургусовачка нахија испрва била противна Паз-
ванџији, — то су се у борби између Пазванџијине я цар-
све војске многи из оъог округа добровољно на страни
царске војске, а против Пазванџије, борили, кад је он,
прелазећи преко књажевачког округа, пошао био да за-
узме Ниш. Међу њима био је и Крста. Прича се да је

182 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

у борби, код града Сврљига, Крста с неколико људи суз-
бно Арнауте Пазвавџијине, који се беху упутили да по-
робе један збег, и спасао више породица, које су, бежећи
од Турака, у планини посакривале се биле.

Кад је Вељко прешао из Црне Реке у Књажевачки
округ, Крста је био међу првима, који му се придружио
и подигао Сврљижане на Турке. У селу Нишевцима, пред
народом, Вељко је наименовао Крсту за бимбашу и ста-
решину Оврљишке кнежине. Онда је поставио и буљук-
баше и заставнике од угледнијих људи из тог краја. Од
тог доба, па до 1811-те године. Крста је био највише
с Вељком и под његовом командом. Бно је у почетку,
поред осталих других мањих бојева, при освајању Гургу-
овеца и на Малајници. Причају, да је на Малајници погубио
једнога од спахија турских и узео му скупоцено оружје и
коња арапског, кога је чувао до 1813-те године.

Године 1809-те, у борби на Hamy, био је под goman-
дом Милојевом и одвојио се од Вељка. Више Г. Матеје-
ваца, Бао што су нам причали, стајао је с коњицом својом,
али није добио прилике да учествује ни у једној борби.
После пропасти на Каменици, Крста је с војском, преко
Курилова и Ветрила, одступио до Бање и ту се саставио
поново с Вељком. Као што смо слушали од очевидаца,
Турци су тако нагло наступали од Ниша, да би многе по-
родице из Нишког округа и Оврљига, које су бежале тада
испред Турака, на свгурво биле заробљене, да није Крста
лагано одступао и заклањао их и тиме дао прилике на-
роду да избегне и да се спасе испред навале турске.

У бојевима, Боји су били на Бањи 1809-те године,
Крста је с коњицом својом показао изванредну храброст.
Оврљижани су у Вељковој војсци, вазда били хваљени
као коњаници, а Заглавчани као топџије. Вељко је свакад
дотле пазио Крсту — али од борбе на Бањи, заволео га

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 183

је више од свију бимбаша и кнезова, што их је год било
под његовом управом. Види се, поред осталог, и по томе,
што Крста није био међу онии бимбашама и кнезовима,
који су доцније оптужили Вељка за разна насиља и 810-
употребе, због чега је био после и премештен у Крајину.
При јуришима Крста је био нераздвојни друг Вељков и
нигде га није остављао.

Из Вање је Крста отишао после на Дедиград, а ода-
тле је добио одобрење, да на кратко време, оде у Шу-
надију, да потражи породицу своју, која је тамо раније
била избегла, и, као што причају, нашао је близу Jaro-
дине у пољу под самим Гиљем. После тога вратио се на-
траг, и док је стигао у Делиград, добио је још на путу
извештај, да му је отац — поп Веља — умро(').

Кад су Руси прешли 1810-те године, и, Бад је Вељко
изашао пред њих, и Крста је био с њим, и одатле после
уз Тимок идући учествовао је у свима борбама на том
крају, а по што су Турци разбијени на: Бањи, Грамади,
Грбавчу и Ветрилима, он је остао у Сврљигу, а Вељко
је наставио и даље с Русима.

Године 1811-те, Карађорђе постави Крсту за војводу.
У деловодном протоколу Карађорђевом, он се дотле no-
миње свуда као бимбаша — а од те године, као војвода,
до 1813-те године.

Више пута су Турци, из Ниша, у то време, у мањим
четама, покушавали да пређу границу да робе и пљачкају
— ади их је Крста свакад сузбијао, Они су се на њега
горко жалили и самои Карађорђу, a, у једном писму, као
што се види то из деловодног протокола, Карађорђе га,
поред осталог, опомиње, да не дира више у Турке...

(') И данас се познаје гроб поп Вељин поред друма под са-
мим Гиљем, Писац.

184 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

1813-те године, кад су Турци провалили прево Пан-
дирала, и спустили се од Зајечара те поплавили Тимок и
Заглавак, и кад су друге вође из књажевачког округа
побегли били и војску своју распустили, Крста је остао
сам и држао се храбро после њих још неколико дана.
Он се није могао склонити да бежи, као што су га Тоша
и Нина позивали, Већ пошто је видео да нема помоћи ни
од куда, распусти тек онда војсбу, и при себи задржи само
5, 6 момака и с њима се одмете у планину.

Докле се је Крста борио с Турцима и заустављао
продирање њихово, његова породица била је избегла у
унутрашњост Србије, и он о томе није ништа знао. Раз-
личите је гласове добијао; али, по свима знацима, учи-
нило му се, да су Турци и његову породицу, као и још
многе друге, стигли у бежању и заробили. Шиљао је на-
рочитог човека до Врање и распитивао, јер су му неки
јавили били отуда да су Турци заробили многе српске
породице и отерали у Врању. Међу осталияа другима, we-
гов један стари познанив Турчин из Ниша, који се је
звао Мемиш, јавио му беше, да је његова породица у Нишу
и да се у ропству налази. Креста се обрати њему за по-
моћ, и овај му обећа да ће избавити породицу његову,
али затражи, да му Крста напред за труд поклони коња,
што га је задобио на Малајници. И Крста му испрати
коња. не знајући да та је Турчин обмануо, и да је његова
породица у то време пребегла била у Аустрију.

Кад је Мула- Емин, војвода, у Бањи дознао, да је Њрста
у Сврљигу, он му лоручи, да се увлони и да не гине лудо.
После неколико дана кад је дочуо, да Крста није отишао
и да се бави у планини, он нареди Стевану Раденковићу,
из Оливја, и неком Миши из Белог Mwa, буљукбашама Kp-
етиним, Боји су се предали били у почетку Турцима, да Kp-
сту — или жива ухвате, или његову главу да иу донесу.

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 185

По што добије оваву наредбу Стеван, пошље варо-
читог човека Ерети, и поручи му од своје стране да oA-
мах иде. Но, у место одговора, gao што причају, Крста
извади из силаја два Фишека крвава, и посла их Cre-
вану — за знак, да ће се с њим, као с потурицом, pa-
чунати.

Кад је овакав одговор добио Стеван, тада се креве
у потеру за Крстом заједно са Мишом и неким Живком,
из Драјинаца, који је такође био буљукбаша Крстин, и, у
месту Добричу, које лежи између села: Околашта, Гушевца
и Манојлице стигну га истом што је дошао био у сумрак
и склонио се у једној појати да ту ноћ проведе. Са њим
је био тада само његов верни момак Стојан, који га није
хтео оставити до последњег часа. Kowe су склонили били
у једној појати онде на близу. Како су били уморни,
грејући се крај ватре, поспали су као заклани, не нада-
јући се потери. На један мах плануше 3 пушке, и Крсту
све три погодише. Његов момак Стојан, који је био лако
рањен, скочи, маши се за сабљу и упути се к вратима,
— али још није дошао до врата, а по други пут плавуше
З пушке, те и њега оборише. Он се стропошта поред свога
војводе, од кога се није одвајао, још како је прва пушка
у Сврљигу за ослобођење пукла.

Главу Кретяну, Стеван је однео у Бању Мула-Емину.
Тада му је предао и његова 2 коња заједно с оружјем и
осталим другим стварима, што је нашао био при њему.

Мула Емин, који је познавао Крсту, причао је тада
пред Турцима о њему и његовом јунаштву. Кад је Сте-
ван пошао био Бући, нареди једноме од гаваза да га пре-
сретне у Озрену и убије. И гаваз је извршио наредбу
његову. „Вад је — вели Мула-Емин — он убио свога
тарешину и онаког јунака, и мене може тако исто сутра

186 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

убити“, рәкао је пред Турцима замишљено посматрајући
главу Крстину (').

После неколико дана, сестра Брстина, која је удата
била у селу Мерџелату, Бад је дознала да јој је брат
погинуо, отишла је у Добрич, и, нашав тело његово, које
су пси и грабљиве тице већ нагрдили били, сахрани га
не далеко од Места где је погинуо заједно е његовим
момком Стојаном.

Крста је погинуо у 48-0) години.

Био је средњег раста, широких плећа, смеђ, округла
лица, веселе нарави, и чврстог карактера. Мало је гово-
рио — али смишљено. Био је уман и праведан старешина.

Никад није имао обичај да се хвали јунаштвом, као
други. Сувременици, који су с њии ратовали, причали су
нам, да, по јунаштву, није изостајао иза Вељка.

Креста је оставио после себе два сина: Аранђела и
Стевана и једну кћер Живку. Старији његов син Аранђел
још у Аустрији док је био у збегу, оженио се кћерју вој-
воде бањског Ивана.

На годину дана после устанка под кнезом Милошем,
врати се Крстина породица из Аустрије и у Јагодини
стани се.

Од Крсте има и данас потомака у Јагодини, а у по-
бочној лози од исте породице у селу Шљивовику, у кња-
жевачком округу и тамо се зову „Поповци.“ (°)

(1) Неки Вуча, из Шљивовика, који је био момак код Муза-
Емина, причао је доцније као очевидац све ово. Писац.

(2) Анта Аранђеловић, трг. из Јагодине. који сада живи y
Нишу, то је унук Крстин, а г. Пера Аранђеловић, енжењерски
пуковник у пензији. праунук његов.

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 187

Поред Стевана Раденковића, који је носио придеви
„Топал“ (°), Мише Митровића, из Белог Иња, и Живка,
из Драјинаца, које cmo већ на једном месту у биографији
Крстиној спомевули, били су буљукбаше Крстине и заслужни
људи из првог устанка и ови: Петар Поповић, свећеник,
из Грбавча, који је пре устанка хајдуковао, и кад је
Вељко дошао, он се је међу првима њему придружио; и
борио за ослобођење; за тим Крста и Илија (*) — Лила —
Горганићи, од којих је један био из Галибабинаца, a
други из Белог Потока. O Крета, слушали смо, да је
једном приликом, после свршене борбе на Малајници, еки-
нуо био с једног Турчина, кога је убио, златом извезено
одело и навукао на себе; за тим је иөтуо на главу каук
и појатио коња турског, па тако, прерушен, пошао био
у логор. Вад је дошао до предстраже српске, Руси, који
су били на стражи, чим га угледају, опале на њега из
пушака, али га на срећу његову не погоде. Крста тада
нада вику и поче се крстити — и тако га Руси познаду
ко је и пусте га у логор. После ових лица, помињу се
у Сврљигу још и ови као: Јован Ајдамак, из Преко-
ноге (°), и Јован Чолак из Округлице (°), Црни и Бели
Ђорђе — обојица су били из Гушевца; Маринко из Око-
лишта, Бао познати видар од рана у тои вра]у, који је
ва време устанка лечио рањене, и на послетку веки поп
Милија; био је, веле, писар вод Крсте до 13-те годиве,
а, после пропасти, отишао је у Београд, и шта је после
тога даље с њим било — не зна се.

(5) У борби с Турцима на Грамади 1811-те године био је
рањен у ногу и остао сакат, и од тог доба добије придев „ Топал.»
(2) Погинуо је на Малајници.

(3) Погину је на Бањи 1809-те године.
t

4) Pamen је био у леву руку и отуда га прозову «Чолак?.

188 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

Али међу свима ратницима из првог устанка, највише
се, после Крсте Поповића, прича и данас у Сврљигу о ју-
наштву Радојка Тричковића, из Преконоге, кога су, због
сулудасте и плаховите његове нарави звали и Сајтаром.

Вило му је, веле, 30 година, кад је Вељко дошао
у Књажевачки округ. Дотле је био у хајдуцима, и кад
је чуо за устанак, он се остави хајдуковања, и придружи
устаницима, и, од тог доба, може се рећи, да није било
важнијег боја од ушћа Тимока до Мораве где није он уче-
ствовао.

Радојко није имао сталног места, већ је у почетку неко
време био код Крсте буљукбаша; после је отишао Вељку,
и враћао се, — и тако је провео до 1813-те године.

1813-те године прешао је у Влашку и однео на
себа више од 10 рана, које је добио у бојевима од ca-
бала и куршума, и које је само изванредно јака природа
његова у стању била да издржи. Лечећи се у Влашкој
потрошио је био све што је имао, а, прича се, да је био
доста доброг стања.

По што је мало прездравио, једном приливом, нашав
се у друштву с неким Грцима хетеристама, споречка се
с једним од њих и у свађи убије га, због чега буде за-
творен. Кад је видео да се не може друкчије спасти, он
се реши те запали апсану, и док су се чувари забавили
били око гашења пожара, дотле он добије прилику те
побегне, а са њим и остали други апсеници куд који раз-
бегну се. Но у мало тада, Бао што је доцвије причао, није
платио главом своју дрскост. Једна греда, тако га је била
притисла, да се је једва и с тешком муком испод ње A3-
мигољио. Из Влашке побегао је у Грчку, и тамо, као
добровољац, учествовао је у устанку. По што се свршила
војна, он дође у Србију и јави се кнезу Милошу. Кнез
Милош даде му неку малу помоћ, те оде у своје село,

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 189

кришом од Турака, да се види са Фамилијом. Отуда се
врати у Крагујевац опет кнезу Милошу, и 33-ће године
он га пошље у Сврљиг те је подигао народ на устанак,
и, за кратко време, очистио тај Брај од Турака. По што
су Турци бели протерани, кнез Милош, као што смо слу-
шали, понудио му је вапетанство, но он је то одбио изто-
варајући се да је неписмен и да је бујне нарави, а поврх
тога још је био и под извесном махном. (') Кнез Милош
нареди, да се постави за буљукбашу на Грамади, и ов се
прими тог места и провео је на Грамади више година —
скоро до смрти своје. Како су тада учестале биле крађе
и убиства на граници, кнез Милош овласти Радојка, да
хвата лопове и убице, и да може лоповижа шта више и
сам судити за мање ствари, и он је, причају, својом стро-
тошћу, за кратко време, успео да стане на пут врађама и
убиствима на граници. Причају, да су га се бојали и Срби
и Турци. Турци су га звали сердаром, и та титула остала
му је и у народу.

У последње време био је тако оболео, да се вије MO-
гао на ногама држати. Ни Фамилија, ни пријатељи, који
су га походили, нису га могли склонити да легне у постељу.
Седио је увек на једној малој столичици Брај ватре —
и тако је издахнуо. — Кад се нисам дао Турцима у руке,
не дам се ни Богу жив.... говорио је у шали последњих
дана пријатељима и сродницима, који су га нудили да
легне у постељу, jep ће му онда бити лакте.

Радојко је био висовог раста, снажног састава, смеђ
и ћосав. Вавда је био шаљив н лакрдиаш у разговору.
Волео је увек добре коње, добро оружје и лепо одело
— и на то је много трошио.

(1) Кад је био у Грчкој, кажу, да га је тамо капља згодила
у језик — или као што народ вели: чума га тукла, због чега је
муцао у говору и тешко изговарао поједине речи. Писац.

190 ИЗТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

Говорио је више језика: турски, арнаутски, грчки
и влашки. |
Yupo је од прилике 1346-те године.

Голуб Ђорђевић

бимбаша заглавски.

Пре устанка, Голубов отац Ђорђе, доселио се у Г.
Каменицу из Свилајинца. Старина им је била ив једног
села близу Куршумлије. У прво време, оня су били си-
ротног стања. Због тога је Голуб са својим братом To-
дорои одлазио сваке године у књажевачки округ, те су
тамо аргатовали, а отац је опет надничио у Свилајницу,
— и тако су живели. Доцније се сви одселе у књажевачки
оБруг и настане се у Г. Каменици.

Због неке неправде, коју Турци учине Голубу и me-
говом брату Тодору, они се обојица одмету у хајдуке.
Испрва су били само њих двојица, а после прикупе чету
од 10—12 људи, с којом су пресретали Турке, субаше и
порешчије и убијали. Хајдуковали су у пределу око Чу-
мине Реке и Писане Букве, а силазили су по Боји пути
у долину тимочку. Неко време Турци у Гургусовцу тако
су се били заплашили од хајдука, да се, изван вароши,
нису смели појавити.

Бад је Вељко дошао у књажевачки округ, Голуб се
придружи њему и он га наимевује за бимбашу.

У једној борби с Турцима на Кнез-Селу, при јуришу
на шанац турски, погинуо је.

ЫЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 191

Тодор Ђорђевић

војвода загдавски.

Тодор је био по годинама старији од свога брата
Голуба.

Кад је Голуб отишао Вељку и придружио се yera-
ницима, Тодор је остао у хајдуцима, и тек кад је чуо да
му је брат погинуо, распусти чету с којом је хајдуковао
и заступи место свога брата.

Тодор је био, као што су сувременици његови прн-
чали, храбар у рату. Више пута је и рањен био у бор-
бама. Али није био подесан за старешину у мирно доба,
јер је био напрасит и несмишлен.

До 1811-те године у делов. прот. Карађ. налазимо
га Бао бимбашу. Од 1811-те до 1813-те године био је
војвода, и те године пребегне с осталим војводама у Ау-
стрију. Тамо је провео све док није чуо за устанав у Cp-
бији. 1816-те године врати се и стане у службу код Ре-
савца као његов момак. Код њега је био једнако у служби
до 1833-ђе године. Те године, пошље га gaes Милош у
гургусовачку нахију да дигне тамошњи народ, и он је оти-
шао тамо с једном четом, коју је уз пут прикупио и уче-
ствовао при заузећу Гургусовца.

По што су истерани Турци из Гургусовца, smes Mu-
лош постави Тошу за капетана у тимочво-заглавеком срезу,
и одреди га да иде у Видин пред комисију, која је ma-
ређева била за обележавање границе између Србије и Typ-
ске. И ов је с комисијом ишао од ymha Тимока до Cy-
повца, дајући јој уз пут свуда потребна обавештења.

Одмах прве године учинио је, веле, неку неправил-
ност у служби, због чега је био оптужен кнезу Милошу, и
ов га збаци с капетанства и постави га за буљукбашу на

192 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

Кадибогазу. После 2 месеца врати га опет за капетана,
и, као капетан, остао је у служби до 1843-те године.
У последње време био је оболео а и остарио да није ка-
дар био више да врши службу. Кад се је састао с Вучи-
hem једном приликом, овај га склови да се одрече службе
у корист свога сина Тривуна, који је у то време био Ъур-..
чија у Књажевцу, и оя је после живео на свом имању у
Књажевцу бавећи се економијом.

Доцније је покушавао да тражи помоћ из државне
касе, но није могао ништа добити, по што се сматрало да
му је доста учињено што је његовом сину дата служба. У
једној молби, упућеној лично на тадашњег кнеза, Тоша
се позива на ратне заслуге. наводећи, како је у рату с Тур-
цима бивао више пута рањен и како се борио за слободу
своје отаџбине.

При свем том, што је више пута бивао рањен у бо-
јевима, његова снажна природа у стању је била да све
издржи, да преболе ране и да доживи ипак старост. Но,
последњих година, кад је, као капетан, једном приликом те-
рао хајку на медведа, из једне честе, као што су нам при-
чали, испадне на један мах пред њега медвед, шчепа га и
почне се с њим носити. Пандур, који је био до њега у заседи,
чим угледа медведа, уплаши се и побегне. Тоша остављен
самом себи, донекле је одбијао од себе медведа; али тешко
обрањен на послетку клоне и поче се колебати да падне.
У томе, на његову срећу, стигне један хајкач, и, како је
носио пушку, примакне се близу, испали на медведа — али
га само окрзне. Медвед, још више разјарен, остави Тошу и
потрчи за хајкачем, но овај је толико био хитар да му по-
бегне испред очију — и медвед се понова врати Tomm. Док
се је он вратио, и Тоша се био већ иало прибрао и чекао
га, и, баш у овом тренутку, кад се је медвед исправио и зи-
нуо на њега последњи пут да га прождере, Тоша му сјури

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 193

вож у груди, те на тај начин, спасе се од очевидне смрти.
Медвед се стропошта на земљу, али n Тоша је већ био
толико изнемогао, да се под тешким боловима није могао
маћи с места, и после једног сата нађу га хајкачи обне-
знањена и у крви до самога медведа. Кажу, да му је
медвед био зкинуо сву кожу с леђа, а на левој · страни
тела провлдела су му се ребра. Сутра дан донели су у
Књажевац на једним саонама Тошу, а на другима медведа.
Дуго је восле тога боловао и на послетку умро у месецу
Тулу 1846-те године и сахрањен код цркве у Књажевцу.

Тоша је бпо средњег раста, смеђ, округла лица и
оштрог погледа. Био је плаховит, и то му је много на-
шкодило у служби. —

Сем Голуба и Тоше, из Заглавка је било више људи,
који су се с пожртвовањем борили у првом устанку, и
које би, као заслужне, вредно било овде изнети.

О неком Милечеу, буљукбаши, из Кренте, прича се да
је био Храбар, и да се је свакад у борбама одликовао.
1810-те годие, у једној борби с Турцима на Провалији, по-
гинуо је. Убио га је, по причању, један Арнаутин — и то
из заседе. Сакрио се био иза једне стене и пуцао, а нико му
се није смео приближити. Који год би пошао к њему, тај
би платио главом. Миленко кад види то, притрчи Арнау-
тину, нађе један заклон, и у који мах је узео био на око
Арнаутина, у тај исти мах и он њега — те обојица погину.
Другови Миленкови, који су били с њим на близу, прятрче
Арнаутину и одсеку му главу, скину оружје с Арнаутина,
и, док ву се вратили натраг, Миленко је већ био издануо.

Исто тако прича се и о неком Пеши, из Штрбаца,
који је био старешина над свима топџијама у књажевачкој
војсци; о неком Неши, из Алдинаца, који је учествовао
за време устанка, а после тога, заробљен од Турака, mpo-
вео је код њих у крџалијама и вратио се најзад својој кући

гласник LXX 13

194 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈЏНЕ

тетовиран. Био је доцније и кмет у селу. Прича)у стари
људи и о неком Ранићу, из Г. Каменице, који је више го-
дина хајдуковао пре устанка, и, једном приливом, кад су
Турци из Пирота пошли били у помоћ Гургусовцу, близу
Каменице, дочека Турке, побије се с њима и том приликом
у борби погине,

Петко Васиљевић

бимбаша тимочки.

Међу осталим добровољцима, који су дошли у Србију за
време првог устанка, били су и два брата: Петво и Нина.

Обојица су рођени у селу Заграфи, које је припа-
дало до скора књажевачком округу — а сада црноречком.

Кад је Вељко пошао у Црну Реку да диже тај врај,
пошли су били са њим и два брата Васиљевићи — Петко
и Нина. Обојица су били момци његови, и, по што су из
Црно Реке прешли у књажевачки округ, Вељко постави
Петка за бимбашу у Тимоку, а његовог брата Нину за
кнеза у истом крају.

У борби на Белиграчику, јуришећи на град, Петко
је погинуо, а на његово место дошао је брат његов

Нина Васиљевић,

Нина је био по годинама старији од Петва. По ју-
наштву, није се могао с њим мерити, те за то Вељко и
постави Петка за бимбашу, а Нину за кнеза.

У делов. проток. Карађорђевом, Нина се помиње на
више места као кнез и бимбаша, а, Бао што кажу, по-
следње тодине, био је вешто мало и војвода.

НЗ ТИМОЧКЕ КРАЗИНЕ 195

1813-те године пребегао је у Русију, и неколико
година живећи у истом месту са војводом Цинцар-Јанком,
вратио се 1830-те године преко Влашке у Србију.

Умро је 1832-ге године у селу Дубљу код Свила-
јинца, где се био настанио, и сахрањен јо Бод тамошње
древе.

Иван Стојковић.

Пре устанка, био је оборкнез над Тимоком и Заглав-
ком. За време Пазванџијине владавине, био је један од
понајвиђенијих оборкнезова у целој Тимочкој Крајини. Па
и додније Турци су свакад на Ивана много полагали, јер
су рачунали на његову памет, бистро суђење и популарност
у народу. Пазванџија, као што причају, кад год је сазивао
скупштину у Видин од оборкнезова и кнезова из целе ње-
гове области, није хтео ништа да ради без Ивава — ако
би се случајно он ододнио, илп не би никако дошао. Ивана
и његове савете Турци су ценили, а и код народа је Иван
стајао добро.

Још Иванови, стари, по причању, били су оборвне-
зови и бератлије.

Кад се је отпочело да ради ва устанку у къажевач-
ком округу, Иван је међу првима пристао, и помогао да
се народна ствар изведе до краја. Турци на њега нису
сумњали, по што је код њих стајло у поверењу, те у то-
лико је могао и лакше да ради на општој ствари.

Кад је установљен магистрат у Гургусовцу, Иван је
био постављен за председника, и у том положају остао
је до 1813-те године. На једном уверењу од 1812-те
године, које је издао магистрат гургусовачки војводи ЈеФти,
из Обрежја, на примљених 1612 ока говећег меса, стоји
потпис Иванов и његовог секретара C. Тодоровића.

13*

196 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

1813-те године Иван се преда Турцима. У почетку они
га депо приме; шта више, поставе га опет и за оборкнеза.
Доцније су почели били на њега да подозрева]у и да
јавно вичу, а нарочито од кад се умножише хајдуци у том
крају, и од кад погибе у Кадибогазу Сиаил-Брка, војвода,
из Белиградчика, који је стајао у великом поштовању Бод
Турака. По што је видео Иван, да му је опетанав немогућ
више међу Турцима, а при том беше и осетио да се Турци
спремају да га затворе, он побегне у Крагујевац и јави
се кнезу Милошу. Кнез Милош га лепо прими; шта више
одреди му и неко имање, поред Лепенице, на уживање.
После 2 године, преко видинсвог паше, кнез Милош из-
ради Ивану слободан повратак, и паша га позове на реч
и обећа му да га неће нико дирати. Иван се по том врати
кући са свом породицом, која је дотле живела у Рачи,
и неко време је живео повучено. Турци видећи, да су у
Ивану много изгубили, поставе га опет за оборкнеза. Од
тог доба Иван је морао да удешава понашање према Тур-
цима; али је стајао једнако у вези са кнезом Милошем,
и од њега добијао упуства.

Кад је 1829-те године МустаФа-Шкодра-паша с 30.000
војске путујући за у Видин прошао преко књажевачког
округа, пао је био на конак у пољу код Јелашничке Реке.
То поље и данас се зове „Шкодрино Поље.“ Неколико
Арнаута пређу преко реке у кованлук Иванов и однесу
му 4 кошнице меда. Иван се потужи паши, и он нареди,
те се одмах пронађу Арнаути, који су крађу учинили, и
казна их смрћу.

Иван је био, као што причају, имућан човек, По имућ-
ству, није му било равна у округу. Његово имање „Лешје“,
простирало се од Јелашничкв реке низ Тимок скоро до Зми-
jauna. По имању и његови су се стари прозвали — Ле-
штарци, па и данас се тако његови потомци у селу зову.

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 197

Умро је од прилике 1830-те године у свом месту ро-
ђења, у селу Дебелици, у 60-ој години старости.

После смрти Иванове, Турци поставе сина му Ста-
ноја за оборкнеза, који је 1833-ће године изабран био
од народа за судију окружног суда у Књажевцу, у ком
је положају, после неколико година и умро.

Иван је био, по причању, средњег раста, црномањаст
и округла лица. Свагда је био озбиљан, тих п смишљен.

Симон Маринковић.

Симон је био судија у меџлису гургусовачком од
1813-те до 1833-ће године.

Као судија изашао је на глас у народу са свога по-
штења и правичности тако, да га се и данас у Тимоку
сећају стари људи причајући о њему, поред осталог, како
је био доброг срца и осетљив спрам сиротиње.

У свакој прилици, колико му је могуће било, шти-
тио је народ од Турава.

И Срби и Турци, подједнако су га поштовали.

1833-ће године већ је био остарио и ослабио, и оти-
mao својој кући у село Јаковац, где је на скоро и преминуо.

Радојко Михајловић.

Пре устанка, Радојко је провео највише у хајдуко-
вању. Док је хајдуковао у пределу око Чумине Реке и
Кадибогаза, многи су Турци на том путу главом платили,
а нарочито они, који су чинили зла народу.

198 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

Кад је Вељко дошао, Радојво је још тада могао имати
око 50 година. Чим је чуо за устанак, он се мане xaj-
дувовањи и придружи се Вељку. Вељко га постави за бу-
љукбашу, и од тог доба, па до 1813-те године, Радојко
је учествовао у борби за ослобођење и свагда се одли-
ковао међу осталим борцима. Више пута је био и рањен.

1813-те године Радојко се не хтеде предати Тур-
цима, већ се поново одмете у хајдуке. —

На две године после тога — као што причају стари
људи — пође једном из Белитрачика на пут за у Кру-
шевац неки Сизил-Брка, војвода, Боји је са свога јуна-
штва изашао био на глас код Турава тако, да су ce o
њему разне приче причале. Био је виђен Турчин, а поре-
клох, веле, да је био из Босне. Пошао је био да доведе
из Крушевца девојку, коју је раније испросио и понео 6o-
тате дарове тазбини.

Пре него што ће се кренути на пут, Турци су одвра-
Бали Смаила, да не иде на Кадибогаз, већ преко Видина
и Зајечара, плашећи га Радојком. Омаил се јавно похвали
пред Турцима, да се не боји ни 5 Радојка, и да he yaa-
рити на Вадибогаз да се баш огледа са њим. Шта више,
као што причају, није хтео да води ни велику пратњу,
јер је рачунао, да га Радојко неће смети ни да дочека.

Напред је jamao на коњу Арнаутин, који је водио
сексаву, а за њим Смаил с 5, 6 момака добро наоружа-
них и на воњима.

Кад су ушли у Кадибогаз, Радојко пропусти Турке.
Код једног шупљег ораха у месту што се зове „Плоча“,
(код села Петруше) Турци наиђу на заседу. Као што при-
чају, Радојко није имао ведику чету — свега 5, 6 људи,
али их је распоредио тако, да је сваки од њих заузео
по једну бусију, и нико није смео яспалити пушке пре
њега. Тек што је учинио био распоред с људма, а на je-

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 199

дан мах укаже се Смаил на белом арапскомхату. Радојко
га узме на око из своје шишане, коју је звао каравиљ-
ком, и срећно га погоди по еред груди. И ago је био
смртно рањен, Omani се ипак прибере, баци се копьем
на Радојка, али га не погоди, већ у један орах у који се
забоде копље. У томе се оспе пуцњава између хајдука и
Турака. Од пуцњаве поплаши се коњ Сизилу и збаци га.
Радојко притрчи и одсече му главу, скине с њега доламу
и ћурак, узме му оружје, и онда носећи у једној руци
главу набодену на копље, спусти се у село, где је по-
казивао сељацима главу Сманлову. Народ је око мртве
главе цео дан играо и веселио се.

Од пратње Омаилове само је његов сејиз погинуо, а
остали други побегли су натраг у Бедиграчић, незнајући
на сигурно, да ли је Смаил погинуо, или је жив умакао.

Радојко после тога нареди, те Смаила, заједно са ce-
јизом његовим, укопају не далеко од места где су погинули.

После три данз, крене се из Белиграчика повећа
чета Турака да тражи Оманла. Радојко дозна за то pa-
није, изађе пред њих код села Ошљана, и, како је на je-
дан мах испао из једне честе и јуришао, Турци се збуне
и доведу у неред. Том приликом пало је неколико Турака
на месту, а остали други безобзирце побегну натраг у Бе-
лиграчик. Од Радојкових људи, двојица су у тој борби по-
гинули, а тројица опет рањени.

Кад су дознали Турци за сирт Смаилову, јако су га
жалили. Брат Сманлов, који је живео у Белиграчику, за-
вери се по што по то да ће се осветити Радојку. Он до-
зове из Видина свога синовца Кадри-барјактара, и са њим
скроји план, како и на који начин да на превари убију
Радојка. Најпре удеси Кадри-барјактар, те се побра-
тими с Радојком и ступи с њим и у пријатељске односе.

200 ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

Кад је једном приликом дошао био Радојко на Езраулу
Шашву, где је Кадри-барјактар био на стражи, овај из-
ненада потегне јатаганом и посред главе удари га и на
месту убије. За тим му одсече десно уво да однесе стрицу
ради уверења да је убио Радојка, и с момцима преко ноћ
побегне у Видин бојећи се освете хајдучке.

Момци Радојкови сутра дан кад су видели да им нема
арамбате, оду у караулу, и, нашав мртво тело његово, пре-
несу га у Нови Хан и сахране га у његовом винограду.

Радојко је погинуо с јесени 1815-те године.

По причању сувременика, Радојко је био високог ра-
ста, снажног састава, црномањаст, великих црних очију и
бркова, и оштрог хајдучког погледа. Кажу, да му је мало
било једно ђурђевско јагње за оброк, и да је ппо по 8
оке ракије п толико вина — и опет није се никад виђао
у напитом стању. (')

По што је 1833-ће године овај округ присаједињен
Србији, кнез Милош постави по жељи народној, за судије
и старешине у опште људе из народа највиђеније и то:
кнеза Станоја, из Дебелице, (сина оборкнеза Ивава), кнеза
Радосава, из Мањинца, кнеза Радосава, из Лукова, & доц-
није и кнеза Ристу Аранђеловића, из Књажевца. Неко

(5) Г. Ц. Цветковић, учитељ ново-хански, имао је доброту
саопштити нам многа дата, која је у свом крају, по причању су-
временика из првог устанка, прикупио. Неки Младен Николић, тако
звани везир из H. Xama, и Нешко Здравковић, из Ошљана, старци,
којн су прешаи 100 година, и који су и сада живи, поред оста-
лих, с којима је г. Цветковић у додир долазио, објаснили су и по-
тврдили многе ствари, које је г. Цветковић и раније од других
људи сазнао. Писац.

ИЗ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 901

време био је судија у Књажевцу и кнез Станоје из Pro-
тине. Капетани су били у прво време: у срезу тимочко-
заглавском — Тоша Ђорђевић, и у сврљишком — Јован
Вошковић, из Рсаваца.

Пропративши у кратко историјске догађаје из HO-
вије наше историје, који су се збијали на овом крају Cp-
зије, и износећи биографије појединих заслужних личности
из овог округа, намери нам је била, да с овим допунимо
у многоме још непотпуну и довољно нзобрађену нашу Ho-
вију историју држећи се познате изреке Гетеове: да је нај-
већа услуга историје, што буди одушевљење. Она то доиста
и чини, али она чини и више, јер је она доиста оно, што
су јој стари казали — учитељка живота (magistra vitae).

ДРАГОЉУБ К. ЈОВАНОВИЋ.

—=_—

НЕМАЊИНА ГЛЬБОЧИЦА.

(Намењено г. И. С. Јастрвбову).

еф.

У житију „св. Снивоид“ (*) вели се за Немању, да
кад је одрастао „до отротмим“ и примио „увсть (07њ–
тьстЕиа севосго“ Топлицу, Ибар, Расину и „гааго-
мемњне (°) ракы“, осербљаху га његова „ратна“ што
је „отерњгао злобу ђавољу.“ У то време opacne у нишку
област дар Мануило и зажели да види Немању. Кад му
Немања „предстане“, цар га пољуби и „Ццарьскимь са-
номь поуљтњ“ и различним даровима обдари. Па му
„отлоути оть зємле свою н даде Глљеотмцоу“ говорећи:
„Тєєн в ткомб потомству по ТЕБН Eb ERKA ин с БНМЉ
ибсљовљњно, HH сь мною, ин по мени сь БЛНЖЕННИМ
uonun.“ Према овоме, Немања је осим дела очевине своје,
добио од цара Мануила Гльбочицу, я тим је постао
могућнији од своје браће, јер му је његова држава уве-
Һана овим даром цара Мануила. У осталом овде нећу ула-
зити у питање за што му је Мануило поклонио Гльбочицу,
нити какав му је то „CAND“ дао, него, да се запитамо:

(!) Рат. Шаф. иза. Ир. стр. 2 и 3.

(2) Између Гозака, Карпине и Новог Брда с једне стране
и Црне Горе (Карадага више Скопља) с друге стране са тих пла-
нина теку многобројне речице и од њих постаје Бинч-Морава. Оне
речице, које утичу с леве стране називљу се у опште среке“",
па је одтален постала реч: „Рекалија?, која је пренесена и на
друге људе, који долазе од р. Радике.

НЕМАЊИНА ГЛЬВОЧИЦА 203

где је била та Гльбочица, јер од решења овога питања
зависи питање: колика је била Немањина Енежина И до-
кле се ширила, около које је он прикупио остале пле-
менеке српске државице.

Ово је питање расправљао т. Новаковић у „Годиш-
њици“ (књ. Г. стр. 185).

Г. Новаковић вели: „држим, да се тако (т. ј. Гль-
бочицом) звао и Лесковац, као што нас учи традиција,
коју је Хан забележио.“ Тако је пав то Хан забележио
на том основу, што је преко равнице „корито“ текуће
реке Ветрнице: „у ту равницу дубоко укопано.“
Хан добије: „У залудно наше пропитивање за причама
о месту донело нам је барем ту знамениту белешку,
да је Лесковац своје име променио ($) и да се у пређашња
времёна звао Dibofschtiza.“

Шта је то ДибоФштица Чини ми се, да је „уза-
лудна“ измишљотина Ханова, да се пре Лесковац звао
ДибоФштица, па и мора бити одбачена, јер та реч српски
не значи ништа. Међу тим г. Новаковић усвојио је Ханову
измишљотину, која није ни на чем основана, па је у исго
доба навео две сведоџбе о Гльбочици такве, да се после
њих може савестно рећи о Гльбочици: само ти се каже,
где је Гльбочица. Један је навод узет из даровне повеље
„монахиње Евгеније“ и њених синова Стефана п Babka,
а други из путника Петанчића.

І.

Г. Новаковић вели: „После синова и биографа Не-
мањиних, тај се предео спомиње тек 1885 (") године у
у писму којим царица (7) Милица и синови њени дадоше

(1) Ово је штампарска погрешка, акт је написан 6903 т ].
1365 године.

204 НЕМАЊИНА ГЛЬБОЧИЦА

нека добра руском манастиру св. Пантелејмона у св. Горн.
То писмо изађе на свет тек 1868 т. у Гласнику XXIV,
трудом покојног др. J. Шафарика. Тамо на стр. 273
стоји: н oy Гаеоунун село Мирошекьци с иєтохем н
с мегамн н село Кинња с метохомь мегами H таблом
н мега ZAEZAOY томоү ДО р. Соушице н до радонниске
меме; a на стр. 274: юга приложни oy Гдькотнци селе
Горнио н седо Седьларун. У овоже сам имао тачку Ha-
слона, којом ћу тражење почети“ (стр. 188 и 184) pa-
зуме се где је Гльбочица.

У том своме „тражењу“ нађе вод Хана да је
Лесковац променио своје име п да се пре звао ДибоФ-
штица, али „сумњајући у тачност“ издања покојног
ШаФарика, познатог са своје претеране тачности: погле-
дао сам — вели у оригинал, Фотографије писама штампа-
них у Гласнику XXIV, које српско учено друштво има.
Тамо је ово село написано Bamna с оксијом над и и апо-
строфом над H. Ја сам — вели — дакле и читао Ванна.“

У издању пак uox. Шафарика стоји овако: „Монахи
(а не царица, јер она и није нитда била царицом) Eyre-
инта “ са синовима дарује манастиру св. Пантејиона: „и
oy Гаљеоунун село Мирошевьце..... n село Бниња....
н вре село ох Gaanyn Трнава внше Довране“ (Гл.
XXIV стр. 173). — У признаници пак игумана ma-
настира св. Пантелејмона, оца Никодима, светогорца (Гл.
XXIV стр. 288) стоји написано: „oy Дльвотнци свело Mu-
рошевци н село Винил н село Токрьмдицыи. <

У сваком случају боле је знао дародавац како се
зову места и села у његовој држави, него некакав калу-
ђер светогорац, па је тај светогорац рђаво записао како
Гльбочицу, тако и Вињу т. ј. на место Гльбочица он на-
писао Дльботица, & на место Виња написао Винна. Види
се да је погрешно записао та два имена. Г. Новаковић

НЕМАЊИНА ГЛББОЧИЦА 205

је и прочитао погрешно занисана српска имена игума-
ном Никодимом, а она су правилно написана у повељи
монахиње Евгеније.

На реду је да се запитамо: да ли се заиста звао
данашњи Лесковац Дибофштица т. j. Гльбочица. Ради тога
да запитамо књегињу Милицу, како се звао Лесковац у
њено време, кад је она поклањала манастиру села у Гль-
бочици. Она ће вама најбоље казати, па ће онда бити из-
лишно оно, што г. Новаковић вели, да да је „мислио“, да
му је „казан правац“ немањинии границама (стр. 184). Мо-
нахиюа Евгенија каже у истоме Гласнику (XXIV), на истој
страни коју наводи г. Новаковић (273) у реду 14 ово: Мо-
нахиња Евгенији са својим синовима Стеваном и Вльком,
поред осталога, повлањан: „Й оть блькана (') Besko ro-
дише по петь сьть Ер=пиць COAH н дед YAORRKA да сзть
иднастирска — Дом Бллзшевикь н Раша Рагевнкь; n oy
градоу Сталашо тловъкь Станко; и oy rpagoy Крушевьцз
коукд н туловъкь Радославь Бегарниь; н (oy) Прокоупих
oy градз (т. j. Прокупљу граду) коука Влькоте Gorgs-
шевнкх СЬ вьсомь EAHNOMG H два тловъкл Радославь H
Докромнрь н вниоградь; в оү ЛАасковуз Кака H два
удовъка Костадињ н Дражен; н oy Hooma Брда езка
Мартина Врьле n Дафима сь мужемь“ пт. д.

И тако на истом оном месту где је Лесковац сада,
на том је истом месту био и 1395 године. Нема тога
тко би смео неверовати кнегиња Милици.

Па на том истом месту био је Лесковац и за време
Немање, с том разликом, што је он спадао у нишку област
како онда, кад је у ту област долазио Мануило, као што
спада и данас, а нигда није спадао под Прешево или под
Врању, а цар Мануяло није одвојио област од нишавске

(') Daanan је на домак Алексинца, онај градић на ридини.

206 НЕМАЊИНА ГЛББОЧИЦА

области и дао Немањи, већ кад је дошао у нишку област
и поклонио Немањи Гльбочицу, која је била негде на
другој страни. Нишку лак област Немања је освојио на
неколико година тек после смрти цара Мануила. Да је
ова ствар оваква и никако другачије, можемо се уверити
из дневника и писца похода барбарусиног Анеберта (').
Тај Анеберт описује поход императора Барбарусе на Бе-
оград, преко Браничева, Ресаве и т. д. па каже да су
су стигли год. 1189 у Ниш, где је 27 јула дошао и ве-
лики жупан Немања: idem preterea comites (magnus Nea-
man ac germanus suus Crazimerus) cum tertio fratre suo
Mercilao (°) ocupaverant in gladio et arcu suo Nisam et
circa eam.... usque ad Stratiz (Cpeaan) ex ditione Gre-
corum.“ У „circa (*) Nisam“ и спада Лесковац. Њега Aa-
кле, као Гльбочицу није ни поклонио цар Мануило He-
мањи, него је Ниш и његову околину (нишЕу област)
Немања с браћом оштрицом мача и копља освојио по сирти
Мавунла. Ето како је „тачка наслона“ Немањин Ле-
сковац на силу претворила у Дибофштицу, међу тим нигда
није био Лесковац Гльбочица, нити је Гльбочица била Ле-
сковац. Кнегиња Милица вероватно би повлонила ког чо-
века манастиру и из Ниша, али није дозвољавао Бајазит,
јер је он овда владао Нишом до Мораве. Па су Турци осво-
јили и Лесковац, и како им је било мило што су га освојили,
они су га записали и чак на својој мали, о чему се може
сваки уверити, тко узме књ. d’ Oksza: Histoire де l’empire
ottoman depuis за foudation jusqu’a Ја prise де Constan-
tinople (1871.), где ће на историјској {ans (под IV) ma-
рења османске царевине видети лепо нацртана околна ле-

(5) Апзђег! pag. 20.

(2) Мирослав.

(%) Предели нишке области, где спада и Лесковац са својим
земљиштем.

НЕМАЊИНА ГЛЬБОЧИЦА 907

сковачва брда грделичка, како из њих продире р. Морава,
а на месту данашњег Лесковца стоји написано: Гезсо-
witza. Много пак даље, чак иза Врање, у водомеђи Bap-
дара, у правцу к Скопљу, стоји на тој турској мапи написано
име хеста: Groublian, што ће ваљда значити Гльбочица.

Мислим да ће бити доста и ова три доказа, да се
тако Лесковац звао за време Немање, па се тако звао
и за време владе Јевгеније калуферице; исто се тако звао
кад су га освојили Турци, па је под Турцима своје име
очувао и опет чист и челичан, као она брда около њега
придружио се својој браћи и краљевини Србији.

Сад да пређемо на сведоџбу Петанчићеву.

II.

Петанчић (') врло добро упућује, где je Гльбочица
онога, који није унапред, одредио Немањине границе.
Петанчић упућује Угре у Турску, па каже, да треба војска
да пређе Дунаво код Београда. Од Београда к Цариграду
воде два пута:

Један низ Дунаво на Годомин, Браничево, Ресаву, Ниш,
Пирот, Софију итд. (куд је прошао и Фридрих Барбаруса).

Други пут води од Београда преко Шумадије на
Крушевац, Косово, Качаник (*), Скопле, Ђустендил итд.
(Овим путем из замка Неродимља ишао је Дечански про-
тиву цара Михайла бугарекога).

Г. Новаковаћ овако наводи ово место из књиге Пе-
танчићеве: Описујући овај други пут (на Крушевац и Ko-
сово) говори, како „Расциани, први ове враине
народи, дивли и ратоборни на оно] страни

(1) Љетопис за 1847 год. 4, 31., у Годишњици, књ. 1 стр.
185..... де itineribus in Turciam ПЪеПоаз....
(%» Качаник је Немањин «Кострћућ».

208 НЕМАЊИНА ГАЬБОЧИЦА

живе, која на Драву, Саву и Дунав реке гледи,
— на другој пак страни, која се к Дарданима
Маћедонцима и Трибалима(") окреће, живе Cp-
бијанци, народ питомији и блажи, због тога,
што више на југу стојеи множину. путујућих
трговаца имају. Кад се тако брда пређу идући
Скопљу и Ђустендилу), сљедује равница Дуботица
густо насељена. Али спустивши се мало на лево путем (где ?);
који E великом селишту Прокуција и Нишу води, на да-
ACKO отвара се долина Косовица (°) са реком Лабом кроз
среду исте текућим, пружајући се до прострањејшег поља
Косова.“ Дакле идући мало путем, који води к Прокупљу
и Нишу настаје Косовица и р. Лаб пружа се та „долина“
Лабска Косовица до простанога Косова. Овде, дакле, не
може бити ни речи о Гльбочици према Нишу и Прокупљу,
међу тим г. Новаковић прави овакав закључак: „Дакле
Петанчићевој Дуботици границе Косово и Прокупље с Ни-
шем управо полажу место онде, где сви остали знаци
стављају Дубочицу Немањину“ (стр. 185 и 186). Џо на-
шем разумевању овога места, све што би се могло рећи,
било би ово: Дуботица граничи с облашћу косовском,
али никако са нишком и прокупачкои, јер Петанчић
само спомиње пут, који од Косовице т. ј. од Лаба води
у Прокупље и Ниш, и више ништа. По томе, не само да
сви остали знаци ту не полажу Гльбочицу, већ још Be-
лики Лесковац сам собом протестује, да он нити је био,
нити мисли бити Дуботнца. У ствари Петанчић добро
каже: Расциани живе у водомеђи вода текућих у Саву
и Дунав, а онамо на ону страну, куда воде теку према
Дарданији и Маћедонији живе Србијанци. Бад

(') Трибалија је право срце српскога народа. _ Срећ.
(2) Тако звано «Мало Косово.» Срећ.

НЕМАЊИНА ГАББОЧИЦА 209

се давле пређу брда дунавске водомеђе, онда
тек сљедује равница Дуботица. Она је, дакле, изван
водомеђе дунавске. То значи, да по прелазу дунав-
ске водомеђе путем преко Косова пређу се брда Урьные
горы (*) према Скопљу, у правцу Ђустендилу и ту и јесте
„равнина Дуботица.“

У границама те, веома велике равнине Дуботице и
налази се жупа Гльбочица. На каквом основу?

На основу даровне повеље „монахи @угению“, која
каже, да је поклонила св. Пантелеимону ова села у Гль-
бочици: Марошевце, Basy, до р. Сушице, Товрљанце и
у Бјелици село Трьнавоҳ више Добрање.

Па где су та села?

Кад се пође из Врање путем, Боји води преко Éy-
манова у Скопье, по преласву наше границе близу Буја-
новца, мало даље у десно је градиште Прешево (Пршево
на мапи), где седи бивши врањски кајмакам, а даље у BO-
домеђи (с десне стране) р. Вардара јесте Биљач-хан, а
село је Биљач на левој страни. Биљач и јест Белица и
у Белици село Трнава, више Добрање. Према Трнави је,
на десној страни пута село Сушица (на мапи Забеуо), а
прево тога села тече речица Сушица и утиче у р. Голему,
а Голема опет утиче у р. Пшињу. То и јесте: до реке Cy-
шице и до радонинске међе. Виња пак је с десне стране
стране пута, на мапи Vinice, а на Кипертовој мапи мало
подаље Vinjiza, до сушичке међе, а то је: и село Вишња
са метохом, међама и забелом до р. Сушице. У десно пак
изнад р. Липовке ено га на обе мапе село Мирошевьце,
а то је оно у повељи село: Мирошевьци с метохом и с
међама. Данашње пак село Ноја, то је старинско „Го-

(5) Где је у лево баш на Морави сазидан, читав Кончулски
манастир.

гдасник LXX 4,

210 НЕМАЊИНА ГЛЬБОЧИЦА

рино.“ Судећи по месту, морамо рећи да је Товрљанце
садашње село „Четирце“, а данашње Миратовце то је ста-
ринеко село Седларце. У средини тих села налази се
Гльсокидол. Дакле је Гльбочица (°) у стацишту р. To-
леме, Липовке и Коробијанке. да Buey приповедају ce-
љаци, да је била Вињица оне царице, чиј је гроб у xp-
Еви св. Богородице.

Како се Гльбочица граничила с баштином севастокра-
тора Дејана, који је своју баштину приложио цркви у
Архиљевици, његова се баштина дотицала до Гльбочице и
до царичинога манастира св. Богородице, па за то Душан
у повељи и спомиње нека села, која се граничила са Гль-
бочицом на пр. Руизвор, Руфинце (*) и т. д. А „утеса-
вајући“ границе Дејанове баштине, каже: „преко у
горох выше Marea oy Урњин Врьхь ит. д. y Царитино...
на ГльБокыдоль. “

дамак Матеја и читава његова околија звала се „Ца-
ричино.“ На један пушкомет од замка Матеја, онамо према
Дарданији, где „живе Србијанци“ тече р. Usundcha,
а изнад ње је у подини Црне Горе батал замак и црква
св. Богородице, а то је Орбинића una villa, у коме је
живила царица Јелена и провела потоње дане свога ÆA-
вота. Јутром и вечером она је гледала на рајску долину
Гльбочицу. Унутра у великој цркви под мермерном пло-
чом почива њезин прах, где је сарањена после трого-
дишње жалости 34 сином.

Пред левим олтаром, јер их има три, те величан-
ствене и грандиозне петокубне древе, диже се гробница
и споменик подружија „достовернога, угоднога и љуби-

(') Мирошевци, Трнава, Вињица н Трнава могу се видети на
Кипертовој мапи од 1870 г. Мирошевци, Трнава, Гаъвокпдод. Cy-

шица и т. д. могу се видети на мапи аустр. генер. штаба.
(2) Mon. Serb. стр. 143. 144.

НЕМАЊИНА ГЛББОЧИЦА 911

мога властелина цара Уроша Басете ("), а на карнизу
унаоколо пише, како сам ја сам лично прочитао 1873 г.
августа 23, ово: „свесемоџ подроужню Блсетњ.“

22 априла 1334 г.

Л. |РЕЋКОВИЋ,

Р. S. Према овоме пада примедба г. К. Иречека, у
књизи: Периодическо списание на българското книжовно
друштво въ Срћдецъ. Г. 1883, књ. IV, стр. 72, под 1) где
се позивље за Глубочицу на г. Новаковића,

Ја сам прочитао пре мњење г. Јастребова о Гльбо-
чици, него ли сам о томе изрекао своје мњење, како се
види из датума.

Гласник XXIV стр. 273:.. Ноу Гльвотнун село
Мирошевњун с иєтохомь в с мегамн; н село Бниња с
метохомњ н с мєгдин н ZAESAOML, H МЕГА ZAESAY TOMZ:
до реке Сашице н до радонниске меге; н село Товрь-
манун с метохомь н с мєгамн, Н еще село з Банун
Трнава више Доєрлне, сь вьсвмь метохомь H мегаин,
н правинами села тоган. Н ё Bangana всвко годнше по
петь сьть крешьць соли, н дед уловка да сзть монастир-
ска, Дом Балашевнњ н Раша Рамекикь; н oy градој
Сталакю улокккљ Станко; н оу гради Крушевьцз
KEKA н үдовъкь Радославь Бегарннь, н оү годдз ce.
Прокопїл (Прокупљу) кака Влькоте Богдашевнкм сь Ba-

(') Mon. Serb. 156.

912 НЕМАЊИНА ГАББОЧИЦА

сомь вашнмомљ H дед тловака Радослављ и Довромнфњљ
и вмноградњ; H оу Лесковцу кзкм и дел Тлошзка Ko-
стадинь н Дражен; н oy Мовомь Брду кеки Мартина
брьле и т. д.

Кад се дакле у једном ‘званичнои акту од 1395 г.
спомиње за себе Гальвотица, а за себе Авевоваць, знак је,
да су то два места. Ни]е нигда Лесковац био Гльбочица,
нити је Белица оно што Гльбочица: то су две засебне
жупаније или покрајине, а Лесковац је, види се, од њих
удаљен.

ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА.

+

Витослава.

Над гробом Витославе, у храму Пандократорову —
Дечанима проливене су сузе три најзначајније српске вла-
стелске породице: Ненадића, Одиверића и Бран-
вовића. Још је значајније то, да је Витослава оставила
овај свет, кад је угледала, да је из њезине утробе измилео
на свет косовски издајник — Вук Бранковић.

У нашој историји још владају несагласна мњења о
овим знаменитим породицама, које су играле најважније
улоге при пропадању српскога царства. Натпив гроба Bu-
тославиног може решити питање о пореклу краља Вука-
шина и његовога брата Угљеше — Јована.

Да испитано сродство и сроднике Витославине, па
ће они казати њено „житије“, а она ће опет припомоћи
да се пронађе њина историја. Једно се само захтева, да
судије одбаце од себе свако предубеђење, па хладно и
мирно да саслушају сведоке и оцене њине документе.

I.

Надгробни натпис Витославин појавио ce печатан
први пут у „Дечанском Првенцу.“ Из Првенца је пре-
печатан у Monumenta Serbica Миклошића на стр. 184.
Кад сам био у Дечанима 1873 године, ја сам преписао

914 ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА

тај натпис и нашао, да је како у „Првенцу“, тако и у
Monumenta Serbica погрешно греписана и напечатана ro-
дина Витославине сирти, на име ја сам прочитао (") „ЗОНЕ
т. j. 6852 т. j. 1844 а у Mom. Ser. стоји ЗОПЕ т. ].
6882, а то је 1374 г. — Хајде да видимо, може ли
обстати ова 1374 r.?

У натпису стоји, да је у гробу сарањена: „Вито-
слава, Abym Угљеше Менадика, сестрична Оливера
деспота, а жена Бранкова. “

Ту су имена трију најзнатнијих властелина ондаш-
њега времена: Угљеше, Оливера и Бранка, родоначелника
куће Бранковића т. ј. сестра Оливерова била је удата
за Угљешом и родила Витославу, која се опет удала за
Бранка. Угљеша је, дакле, таст Бранков.

Како се Витослава одрекла свога сродства и „приле-
пила мужу“, то ћемо и почети испитом њезиног живота,
на име, кад се родила. када се удала, колико је синова
имала. Морамо почети од Факата познатих, па ће нам
постати јасно и оно, што је непознато.

Гюргь Смедеревац, син Бранков, преминуо је 1456
г. и тада му било 92 године, што значи, да се родио
1364 r. Кад се Гюргь родио, његовом је оцу Вуку (Banky)
било у најмању руку 26 година, јер је Гюргь имао још
два старија брата. То би значило да се Вук родио 1338
године. Но, узмимо да је Вуку било 20 година, кад My
се родио Гюргь, што би тек тако могло бити, ако се
Ба књ оженио од 16 година, а ово би значило, да је
његов порођај Витослава платила главом, јер онда излази
да је рођен 1344 т. Вуковој мајци Витослави могло је
бити најмање 20 година кад је родила Вука, а то значи
да је она рођена 1324 године. Ако се удала од 16 год.

(') S@NE т. j. 6852.

ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА 915

онда се она морала удати 1340 год. Њезин опет отац
Угљеша, рецимо, са му је Витослава била прво дете, MO-
pao је од ње бита старији за 20 година, а то ће зна-
чити, да је Угљеша рођен 1304 r., оженио се око 1324
г. и већ удао своју кћер Витославу 1338 или најдаље
1340 год.

И тако простим рачунањем долазимо до позитивних
дата, а да је ово наше рачунање, односно, најближе истини
ми ћемо се позвати на сведоџбу цара, који није нигда
лагао, нити се управљао по смишленом плану, него је
радио по осећању, па су му радови и били рђави. То је
Урош цар П. Ево шта он вели: „Ове 1365 (') године,
11 Марта“, а то је другог дана по Младенцима, за време
великог поста „веселефа ин се с превазљубљеним BAA-
стелима и властелинчићима моје царевине и обдарујући
безпреставно частним даровима дође моме царству старьць
из Свете Горе, Роман, син севастократора Бранка, па ми
рече, да се он здоговорио са својом браћом Грагвфомњ u
Баљкошњ, шта и како да приложе од своје баштине цреви
Хилендарској. Ето због чега сам му дао ову повељу в
ZARUCA ME Царьство мн црьквь Бафинна сестаго Архангела
с треци селни: Трстеник, Бежанићен Тушило што
је дало БМАО шњрство мн севастократору Бранку с Худи-
нама, @-YECA есть жетве oy Багдре побагль.“ Ово је
је царско писмо „прврутнљ“ у Приштини логотет Демнь,
11. марта, 1365 год. Дакле поред царске сведоцбе имамо
још за сведока царевога течу Дејана — оца Констан-
тинова.

Реч „етарьць“ овде значи, духовник, отац, калуђер.

Кад је најстарији син Бранков, Роман, год. 1365
већ био духовник светогорски, и кад се „здоговорио“

(1; Mon. Serb. стр. 171.

216 ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА

с братом Гргуром и Вуком, знак је, да су његова браћа
били већ зрели момци и у годинама, па с тога на сигурио
можемо рећи, да је Роману било у најмању руку 25 година,
године Бад се одузму од 1365, излази, да је он рођен
које 1340 године. Гргур је рођен око 1342 а Вук је рођен
1344 и на порођају умрла т. j. отишла на онај свет млада
и зелена. Ово доказује место гди је сарањена, доказује
она дивна мермерва покривница, а доказује и то, што је
оплавује отац, ујак и муж, а о деци нема ни спомена,
јер су била и сувише малена. Романова мати морала је
бити пре сина на 17 година рођена, а то значи, да је
она рођена 1323 године. Њезин опет отац Угљеша морао
је пре своје кћери Витославе на 20 година бити рођен
а то значи, да је Угљеша Ненадикь рођен 1303 године.
Према овоме је морао бити нешто мало старији отац Бран-
ков, Младен, воји је већ био војвода 1318 године. У

неколико су, дакле, вршњаци: Угљеша и Младен, а тако

су исто вршњаци и њина деца Бранко и Витослава.
Витослава је „сестричина“ „деста“ Оливерова,
а то значи да је сестра деспота Јована Оливера била удата
за Угљешу око 1324 године. Нека јој је било Бад се
удала 17 година, значи да је рођена 1306 године. Кад
ми ово знамо, онда смело тврдимо, да именица „Оливер“
кад се прилаже познатом деспоту Јовану Оливеру сувре-
менику Душанову, не означава име, него презиме. Њему
је било име Јован деспот Оливер(ић). Кад је сестра Јо-
ванова удата за Угљешу, рођена 1306 године: онда је
Јован морао бити од сестре старији или млађи. По нашем
мњењу, он је био млађи, јер се у грачаничкој повељи од
1814 године вели ово: „А се шо COY градьтамени од
аранн одь ©Олнкера (').“ Овај, дакле, Милутинов Оливер

(1) Моп. Serb. стр. 563.

ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА 917

велики баштинар и јесте отац „деспота Јована Оливерића
и деспотове сестре, а мајке Ватославине, удате за Угљешу
Ненадића, па су према овоме у неколико вршњаци:

Ненад (војвода) Оливер Младен Краљ Милутин
| | Дечански
і
Угљеша Деспот Јован (Иван) Бранко и
Ы——_ Оливерић и сестра | Душан
Витославај |
Роман, Гюргь, Влькь — Урош

Ма да овде не може бити математичке тачности,
опет једноме појасу припадају вако Угљеша Ненадов, тако
и Јован Оливеров. Јован је Угљеши шурак, а Угљеша је
њему зет. Вуку Бранковићу Угљешићи су ујаци, а Угљеша
им је деда и деспот Јован Оливер.

Сада настаје питање: ко је то овај Угљеша? Ко су
су доцнији Угљеше или Угљешићи

Натиис да гробу Витославином јасно каже, да је
она била shep Угљешива, а Угљеша је био син Ненадов.
Халкохондило вели, да су Угљеша и Вукашин браћа. Ово
све може бити према природним законима човечијег жи-
вота, јер, како смо видели, Угљеша је морао бити рођен
између 1303 и 1306 године. Дакле, када је погинуо на
Марици могао је имати најмање 65, а највише 68 година;
Вукашин пак ако је био старији — имао је више; ако
ли је био млађи — имао је мање година. Ове се њине
године подударају с годинама Душановим. Да боље ово
питање разеветлимо.

Мавроорбини, под надсловом: Упсавапо et Ugglie-
scia gentilhuomini di Сће!то, вели, да су по сирти
императора Дутава, који је веома рано — у својој 46
години умро, остали као главни великодостојанственици
„деспот“ (despot) Влькашин и Угљеша његов брат (1356

218 ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА

године). Они су дакле, по Мавроорбиву (') из Хума. Xaa-
кохондило вели, да су ови браћа и да је код цара Ду-
шана „деспот“ Вукашин био царев велики маршал (къу-
чар) и министар двора, а Угљеша био главни коњушар
т. j. заповедник цареве гарде и коњиштва. На гробу Be-
тославином стоји, да је она кћер Угљеше Ненадића. Го-
дине 1349, марта месеца предата је Дубровачкоме већу
повеља Душанова преко Рајка (*) hominem Уоууоде Tri-
bigne и Срапајв-а Nenade т. j. преко Рајка, човека Boj-
воде требињског и конавьског Ненада. Дакле је отац Угље-
шин Ненад био жив још 1349 г. Његови су синови били
код цара Душана: Вукашин и Угљеша. Ово тврде
речи повеље Душанове: „еїн хрисовул azb Вукашинь ynu-
сахњ, H Дахь властеломь фетню н таповедню господнил
ара Стефана“ године 1351 (*). Травунија је већ били
преокренута у Хум много пре овога времена, за то и вели
Мавроорбини, да су они били из Хума, а њин је отац
Ненад био војвода Требиња и Конавља, па је морао на
скоро после овога и умрети, јер је већ био човек стар.
Овај војвода Ненад био је вршњак Стефана Дечанскога,
а оженио се око 1302 илл 1303 год. И тако је Вука-
шин рођен око 1304, а Угљеша је био млађи од Byra-

шина. Они дакле и јесу синови Ненада војводе требињ-
ског и конављског.

Имамо ли каквих год података, по којима би могли
нагађати, кога су порекла они били!

У пшинском поменику имамо забележено ово:

Бановнкњ: рава costa Степана. У Пуциђевом
издању дубровачке архиве имамо забележено ово иие:

(') Pag. 268.

(2) Овај се исти Рајко спомиње и 1396 године «човек BOJ-
воде требињског и конављског? Ненада.

(3: И ако је ова повеља подметута, она ипак припада врс-
мену, гад су исти људи живели.

ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА 919

„Stephanus Dragowich nuncius regi Milutini т. j. Стевеан
Драгов посланик краља Милутина, а ово је био Aparo-
шев син, па је његова кћер била удата за Шишмана
видинског, васала Милутина краља. Овај Степан вероватно
је и био отац Ненада војводе требињскога, јер у пшинеком
поменику према њима и синовима „војводе“ стоји запи-
сано: „Флура воевводэ влах...“ а то ће и бити познати
Белаур брат Михаила Шишманића. Па преко тога срод-
ства Ненадићи и стоје у сродству са блгарским владалач-
ким домом. У исто време, они су били у нечему сродници
по женској линији са Вратком, па су и били сродници и
Душану. По томе тако брзо п добијају велика звања.
Према споменицима које имамо, ово је само нагађање о
њином знатном пореклу, али се ми морамо повратити на
питање на њино потомство.

Писци грчки веле, да су Вукашин и Угљеша браћа.
Кад су они браћа, за што се они њини потомци, који BAA-
дају Поморављем, називљу Угљеше, а они, који владају
Повардарјем опат се називљу „Краљевићи“ или „Мрњаве“ '
да што им доцнији писци придодају још и трећзга брата
Гојка? Кад је Угљеша брат Вукашинов, као што вели
Халкохондило, за што се се Вукашин зове Мрњава, а
ови у Поморављу ве називљу се Мрњавама Једно или
друго т. j. или су они Ненадићи или Мрњаве, па одвлен
долази то, да се они не презивљу једним презименом!
Троношац вели, да су ови из места Мрњака, које нам
није познато, па то извешће и сматрамо за измишло-
тину. По народњем опет причању, била је удата за Мр-
њаву — оца Вукашинова и Угљешина, некаква девојка
из династије Немања, Груба, па да су ови тако добро и
били примљени код двора царевог ('). Натпис гроба Bu-

(') Ово предање очувало се код замка Борча.

290 ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА

тославина, као веран историјски податак, јасно тврди, да
је Угљеша син војводе Требиња и Конавља, — He-
нада ('). Kao несумњиво веран историјски податак, у Пуцића
документима, морамо сматрати и онај, који тврди, да је
био један Ненадић Брајан, Боји се спомиње 1369 г., а то
значи да је Ненад имао још синова осим Угљеше. Наше
народне песме Вукашина, Угљешу и Гојка не називље
браћом, него „до три братијенца.“ Због свега тога, а на
основу натписа на гробу Витославе, на основу дубровачких
акта и на основу сведоџбе Мавроорбинове, као верно MO-
жено рећи само ово: 1) Вукашин, Угљеша и Гојко били
су ив Хума; 2) Угљеша је син војводе требињевога He-
нада. 3) Потомство овога Угљеше Ненадићи, влада Помо-
рављем као насљедном баштином, а потомство Вукашиново
влада Повардарјем под презименом „ Краљевићи. “

Душан није могао дати земљу Вукашину и Угљеши
од Сереза до Дунава за живота деспота Јована Оли-
верића, о коме немамо сведоџбе, да је живео дуже од
1349 г. Деспот Јован Оливерић једва је остао жив за
време првога похода код Сереза. Тек после његове смрти
могао је цар дати његову „деспотовину“ Вукашину и
Угљеши.

Тек после битке на Mapana 1370 г. подчини се Typ-
цима Марко „Краљевић“, а Дејанови синови: Драгаш и
Константин потпадну под Турке после рата с Турцима
1374 г. Стефан син Угљешин насљеди очину државу код
Сереза, а Поморављем завладају синови Оливерови: Кра a-
мир и Дамњан, вао законити насљедници своје
„очевине.“ Наравно, да су „Краљевићи“ и „Угљеше“
на њих гледали као на отмичаре, не гледећи на то, што
су њини очеви били отмичари Оливерове деспотовиме. Ето

(5) Пуцић ИП. 24.

ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА 921

за што се Краимир и Дамњан чврсто држе кнеза Лазара,
највећег противника Вукашинова „Краљевића“ и „Угле-
maha.“ Тек после косовске погибије, где су Оливерићи
изгинули, бој бијући с Турцима за отаџбину, и после ве-
ома велике услуге учињене Угљешицом деспоту Стевану
Лазаревићу 1402 r., он (Угљешица) „и поить zeuay
OTbYbckoy“ Врању, Иногоште и Прешево.

да време косовске битке Угљешин син или је био
неутралан као и „краљ“ Марко „Краљевић“, или је био
с Турцима као Дејавовићи, Боји су турску војску доче-
кали, нахранили и снабдели заиром; или су неки активно.
учествовали у борби противу кнеза Лазара као кнез Хамза
— Србин, и као и Андрија Вукашинов син.

После овога, не остаје ништа друго, него да је вој-
вода Требиња Ненад имао надимак „Мрњава“, да је за
њим била некаква сродница династије Немања од Byra-
вовог потомства, и да Углеши и Вукашину и није био.
рођени брат Гојко, тешко да су и они били једноутробна
браћа, него су то били, као што народ вели: „до три
братијенца.“ Војвода требињеви, а отац Угљешин, био
је жив још 1348 г. што сведочи предато Дубровчанима
писмо Душаново, Ненадом војводом, преко свога човека
Рајка ('). Око тога времена морао је Ненад умрети, јер
га даље не налазимо, а налазимо „деспота“ Јована (*)
Угљешу.“ Има његове повеља манастиру Архангела више
Габрова у gojoj он вели: „и принесе мн хлпнсанию ги... .
водитель мн кесара и кндехь H проттохь шо есть хапи-

(1) Пуц.... рег Rayco hominem Nenade уоууоде Tribigne et
Chanalis.

(2) Гласн. XXIV. стр. 248 и 249 Ca свим правично каже
Руварац у Гласнику 47-ом, да је изнад обе повеље неправилно
стављена година 1372, јер се јасно види по индиктиону, да је то
година !369-та.

999 ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА

сан ........ н кесањ Бонхна H нин христолюєнен
црьквн онондн..“ Овај дакле Угљеша Јован и јесте отац
Витославин. Оливерова је сестра и била удата за овога
Угљешу Јована. Она му родила кћер Витославу. Грчки
писци и пишу овога Угљешу Јодатуце ОцчухАЕвтс (')
деспот, Орпеви се он потписује: „Деспот Тоднь \глъеша. >
(во и јесте као што вели Руварац „стари Угљеша“ Ме-
наднкь. Ова писмена нкь(*) свагда означавају сина, као
што се још и до данашњега дана очувала у нашем језику
оваква Форма говора на пр. орао — орлић т. ј. дете ор-
ANBO; лав — лавић, мали лав или његово дете. Вад се
хоће да означи фамилијарно презиме, онда се готово свагда
уноси у презиме слог „ов“ на пр. Прерадовић, иначе без
овога ов, значило би да је син Прерадов кад би се рекло
Прерадић т. j. мали Прерад, а то је његов сенчаћ; или
6u стајало не Ненадићи, него Ненадовићи. Ето за што
велимо, да је Угљеша син Ненадов. Календареко му је име
Јован, а српско Угљеша. Вукашин је постао „краљ“,
па се његово потомство н презива „Краљевићи“, а синови
u унуци Угљешини, опет задрже презиме од Угљеше —
Угљешићи т. j. Угљеша као на пр. Немања или Бућа итд.

П.

По сведоџби Лукарија(“) деспот Јован Угљеша octa-
BHO је државу своме сину Стевану, па је „сарањени у
Љубостињи Стеван био син“ тек овога Стевана сина Јо-
вановог. Он је и помогао „деспоту Стевану“ Лазаревићу
„да потуче Турке“, па је после и сам прибегао под
„Ерило Стеваново,“ и „прфитњ хемлю своју отьть-

(t) Моп. Serb. стр. 178 и 179.
(2) Ово је добро објаснио г. Драгашевић.
(3) Гдасн. 17 у наводу Руварчевом. Апп. Ragus. рас. 63.

ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА 293

скоую Врању, и Иногоште и Прешево в оудрљжа, н
выть ко некое крило Христнаноць.“ Њега Муса умало
што није ухватио у Врањи 1412 г. где је „прфенваннње“
имао, и он је записао Хилендару село Вране (') 1422 г.
Наводећи ове непобитно верне податке, Руварац ипак
вели „не смем тврдити, да је овај Угљеша, био син де-
спота Јована Угљеше, јер не знам како ћу онда
да изјасним приведене речи Константина философа : н NORIETA
теммо свою отьтьскоую браню н Нногоштк n Ner-
wego... Та места, — вели он — несу у Серезу, држави
деспота Угљеше, а он је господарио у странама земље
„грызьскыю. ..“ „Он је један од властела, који се
покорио Турцима и за њих своју крв проли-
вао, а Тврдислав Угљешић тешко да ће бити што год
род Углеши (“).“ Руварац дакле тврди, да је Угљешица
Мавроорбинов некакав властелин, који се покорио Тур-
цима и за њих крв проливао, а „не сме“ да призна да
је „син деспота Јована Угљеше, јер не уме да објасни
верну сведоџбу Константинову „H прають земљу своју
отьтьскок.“ т. j. очевину. У самој пак ствари, ту и не
требају никаква објашњења, јер је ствар сама по себи и

сувише јасна, само не треба једне податке наводпти, а
мимо друге муком пролазити.

Халкохондило изрично каже, да је Душан дао браћи
Вукашину и Угљеши земље де бло Popov čote ёли
»Јатроу т. i. од береза до Дунава, па за то не може бити
ни питања о томе: од куд је Врања, Иногошта и
Прешево отљуљетво Стесана сина деспота J o-
вана Угљеше. Дакле, са свим правично каже Лукари,
да је „деспот Јован“ оставио своју земљу у насљедство
своме сину „Стевану.“

(') Григоровича Путешеств. по Турц. 184% стр. 59.
() Гласник 47 стр. 193.

994 ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА

Тако исто не може бити питања о ономе сахрањеном
у Љубостињи Стевану, јер је та ствар сама од себе јасна.
Морам признати, да је за мене био загонетан натпис љубо-
стињски: „А се лежи Стефињ сим кесара (") Мглаше“,
док несам својим очима видео тај гроб. ШаФарик вели, да
је тај натпис на „камену“, а Руварац каже „на плочи“,
а у самој ствари ни једно ни друго није тачно. На ме-
сту, о коме говори Шафарик, има у превеном зиду место
налик на она места, где обично леже мошти светаца на
пр. у манастиру Драчи или у кијевскии пештерама, па је
на дувару у „лежећем положају“ измалан старац
са круном на глави, а одовуд опет споља, на дувару стоји
натпис: „А св лежи Стефань сни Қгмеше кесара.“ Значи,
да није једно исто, онај намалани и онај, чиј је ово нат-
пис. Ту су двојица: онај старац — светац са светитељских
ниибусом около главе, и онај други Стеван син весарев.

Кад знамо, да их има два у Љубостињи, морамо се
запитати: ко би могао бити онај измалани старац (у Љу-
бостињи) ?

Кад је Вукашин постао „деспот“, његов брат Jo-
ван морао је постати „кесар.“ Кад је Вукашин „сьрн-
uyo“ Уроша 1365 године с престола његовог „отьть-
ства“, онда се он прогласио краљем, а „свога брата“
Јована Угљешу сподобио „ӯьстн деспотсвтв“ и предао
иу „страны хемме грьтьскыю Cb саноць деспотьскыю
тьсти (*)“, још Душан је овој двојици браће био дао земљу

(1) Дакле не деспота, него син кесара.

(2) Гласник ХХИ стр. 218, 222, 223 ит. д. Пајсијево жи-
тије цара Уроша, неко је у доцније време искварио тиме, што је
у првобитно житије унео «народна сказанија? и то чак у 18 веку.
Ко је вешт у овим писменим пословима, како узме у руке ово
житије, одмах може да одвоји првобитни текст од доцнијих уме-
така и додатака, од којих ћу напоменути само ово: цар је Урош
убијен више Нерезе или Нереде у скопљанској нахији, где јен

ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА 295

од Сереза до Дунава, а то значи, да је Поморавље добио
Јован, а Вардарје добио Вукашин. Сврх Поморавља,
добије Јован страних земаља грчких и дође у додир са
цариградском патриаршијом, па јој подчина своје „грчке
земље“ и тиме се први помири с великом цревом, а у
исто доба дође у судар с Турцима. Вукашин тада и крене
војску коју удружи с братовом војском и сукобе се с Typ-
цима на Марици 1371 године. У том боју погине Вука-
шин, и буде однесен и сарањен у својој задужбини, у
цркви св. Димитрија у Сушици — „граду рашком.“ Јован
деспот задобије грдне ране, истекне му крв, умре и буде
сарањен близу Черномена, код Хариаилије „и гровь юго
н до дьнєсь умемь месть и нека чудна знаменија показу-
јет...% „и до данас камениемь утмаммо юсть.“ Отален
су некакви иноци тело његово однели у његову обитељ
код Сереза, али како се његово тело не налази у то)
обитељи, знак је, да су његове жошти пренесене даље у
српску земљу, и готово нема сумње, да је његово тело
пренесено у Љубостињу и ту се и сада покоји под оном
сликом, па је Бод њега и сарањен његов унук — дете.

Да је пак ту сарањен Стеван син деспота Јована,
т. ј. Угљешица Мавроорбинов: онда би морало бити на-
писано на гробу ово: «а ев гробь кесара Џтасше и скина
сто Стефана.“ И из овога изводимо, да је тело „деспота
Јована“ пренесено од Сереза у Стефанову деспотовину
онако исто као што је пренесено тело цара Уроша, кнеза,

живио, па је сарањен најпре у Шаренику, одклен је доцније из-
вађен и после 1394 године пренесен је у Неродимље. Отален
она збрка у овоме житију, која је доцније додата, те је исква-
рено житије Урошево.

Мати Урошева царица |Едема сарањена је у цркви њом no-
дигнутој у «#вриои Гори“ т. j. Карадагу. Види Гласник XXI,
стр. 250.

гаасник LXX 15

————— 7——- ви —

996 ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА

Лазара и као што је пренесено п тело Првовенчанога
краља итд.

Поред овога, морамо напоменути, да се у Пајсијевои
житију Угљеша називље „кесаром“, а Гојко „деспотом.“
Мора бити да су овде помешани Угљешица син деспота
Јована са Гојком, јер кад је Вукашин постао Ераљем,
Угљеша је постао „деспотом“, а син овога Стеван, —
постао „кесаром.“ „Гојко“ је заиста као брат Вукашинов
морао постати деспотом. Грчки писци називљу Вукашина
краљем, како се види из овога: „хода те хаг Оруу2гс
tolv адеХрот»“ ... т. j. краљу и Угљеши — браћи. Ето
од Буда и њино потоиство и нема једног презимена, него
се једни зову „Краљевићи“, а други „Угљешићи.“ Што
се тиче Гојка, он је био њив, од све прилике брат од
стрица и иорао је бити деспотом, како се вели у Haj-
сијевом житију; али да ли је имао порода и где је са-
рањен, немамо о томе податава.

Поред овога најстарији наши историјски документи
нигде их не називљу Мрњавчевићима; ово није измншљо-
тина. Па за то мора бити оваква њина генеологија:

Ненад (војвода Требиња)

Вукашин Угљеша (Јован деспот)

Ne,
Воислава, Милица Марко, Андрија, Иваниш | _
(уд. за Ёюрғи) | | и Дмитар Угљешица |

кћер удату за Андроника
саепога

Стеван и Tapan-
| |{+ Љубо- слав . |
| Која кнез Миѕассћі и Јелена стиња) (у Ay- ,
(удата за бровнику'
Стефана Косачу;

Момчило

Угљешица је живео до 1423 године, а његов син Cre-
ван умро је пре њега. По сирти Угљешице његову земљу
заузму Турци, а после 1444 године заузме је Бранковић.

ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА 927

Потомци Вукашинови од Андрије задржали су се до про-
пасти Скендербега, а доцније постану католици п васали
иљетачки.

Према оваквим наведевим податцима, којих верност
не може бити оборена, настаје питање: може ли бити
@фимив кћер Воихнина, жена Угљешинач

ПІ.

Инамо врло важна два документа за расправу ових
питања, а то су два записа: један ңа хилендарској за-
веси, а други на покрову кнеза Лазара. Потребно је naj-
пре расправити литање о њима, па опда даље ићи.

Године 1853 била је донесена хилендарска завеса
у Београд. Јанко Шафарик препише запис с те завесе и
пошље га своме стрицу Павлу ШаФарвеу. Од свога стрица
Павла, Јанко добије овако „изласненје“: Воихна је. био
у време цара Душана намесни управитељ Драме я окол-
них земаља до мора.... Имао је титулу П]-ет реда —
кесар. Спошиње се 1357 г. Његов је зет био Угљеша
брат Вувашинов. У запису спеменута Јефимија бала
давле супруга Угљешина, најпре кесара, а по том
и деспота; вероватно је Угљеша у време цара Уроша
младог био изследник свога таста и намесни BAA-
далац оне земље, којом је пре управљао Воихна, јер од
1369 па до 1371 г. он је заповедао у Драми, Серезу и
околним пределима све до Солуна. Угљеша је заједно с бра-
һом Вукашином и Гојком погинуо на Марици 1371 год.
Сада је вероватно удовица Јефимија прибегне кнезу
Лазару и нашла код њега склониште и заштиту... Ова Je-
Фимија, коливо је познато, (од куда?) родила је с Угљешом
три сина: најстарији Јован био је засебни господар већ

1369 г. па по приловедању, после се покалуферно и
· №

998 ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА

умро као монах; други син звао се Тврдислав, о коме
се не зна шта је с њим било и где је живео; трећи син
звао се Стеван и лежи сарањен у манастиру Љубостињи, у
гробу, на коме стоји написано: A CG дежи Стефањ кесара.
Мељеше сниь.“ После черноменске битке било је грозно
стање у Маћедонији, па није чудно што је удовица уте-
кла кнезу Лазару а син јој се Јован покалуђерио (“).“

Ето шта говори П. Шафарик о натпису, који је яз-
везла калуђерица Јефимија на хилендарској завеси где
она о себи ово вели: «CHIJE ахь недостовна Єфнина MO-
нахїн дьшиы господема мн кесара Вонхив лежашаго
ZAS, изкогда же деспотнца (*).“ Приложила је Xu-
лендару 6907 т. j. 1399 г.

Је ли логички цигло из оволико речи Јефимијиних
учинити онакав извод, какав је учинио Шафарик ї Надам
се, да то није могуће учинити ни по каквој логици. По-
ред овога у томе „изясненію“ има и историске нетачноети.
Шасарик кажа, да је Воихна био жив само 1357 године,
а у самој ствари, Воихна је био жив и 1362 и 1364
године, јер император Кантакузен вели: „да су Срби —
управитељи градова Мигдоније, тајно звали императора
Матију, да му градове предаду и да му се подчнне; да.
је у томе учествовао и кесар Воихна и обећао приво-
лети (на страну Матијину) и управитеља Драме, па
за тим да ударе на Серез и да освоје град, и да ухвате
и саму царицу Јелену и да заграбе њезино благо. У томе
га помете српска војска, Боју је Урош послао у помоћ
својој матери (*).“ За овим се догоди прва битка на р.
Марици 1364 године и вероватно је у тој битци по-
тануо Воихна, и био сарањен у Хилендару. Доцније, we-

(1) Гласн, У. стр. 297, 298, 299, 300 и 301.
(3) Mon. Serb. 945.
(8) Види: Вукаш. убио цара Уроша, од Срећковића, стр. 4.

o

ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА 929

това ghep и пошље у Хилендар завесу за спомен своме
оцу. Воихна је био веома стар, кад је преминуо. Да је
овај запис на завеси хилендарској Воихнине кћери, о томе
не може бити потрошено ни једне речи, али да је онај
запис на покрову кнеза Лазара ове исте кћери Воихнине,
© томе може бити говора.

У раваничком запису нема означено, да га је напи-
сала кћер Воихнина, нема ничега, што би ово тврдило,
осим потписа, да га је везла калуђерица Јефимија. Тај
запис гласи овако: „@ NOBT мутените, кнеже Дахаре...
господствовал IECH хемлео @TLYbCTEÜA си... .. НхЬШЬЛЬ
IECH NA мї (°) нељпостата божијих цркава, фахсокдиєь
нестрпнмо EHTH CHAY твоему хрети христидни отьть-
СТЕТА ТН ОБЛАДАЕМНЫЬ ENTH наманатенн: аше АН Сего МЕ
полоууншн, — оставнти такну ENCOTY ХЕМНАГО ГОСПОД СТЕТА
и овагритн се крькю своєю в сьвькоупитн се сь кон NEGE-
charo цара. Тжмже H дев желљеме полоуунль ECH: и
хана (Мурата) убнањ ECH H мутента ваньць вьсприель ECH
от Бога. И сада не остави у заборавности твоја чеда,
која си сиротама оставио са твојим одласком, јер од како
<и ти на небо отишао, ммогн СКрЕН н БОдЋ7ИН @EEWE
«љЕмосменнаћ TH Теда, H Eb MNOZEXb скреєхь житне про-
КОЖДАЮТЬ, СФЕДАДАСМН EO соут HZMAHATENN, н тръекемь
вьсн помошн твое. Тамь же модным сє, моли се кь OE-
чремё КААДЫЦЪ © ЫЛЮБАвИНХЬ TH ҮЄДЪХЬ Н О Есбхљ
Не Cb АЮБОЕТЮ н ЕЋрою СслоужеЕшнхь нмь, NE-
талемь EO мнохемь сьпреженд COYTh EbZAIOEAIENNAN тн
чеда, BAOVIJIH Бо XKAREb НХЬ КЬХДЕНГОШЕ на нихљ
EAEL ECAHKA, И TEOM БЛАГА Eb ХАБИТЬ ПОСТА-
више (*), о мутеннте. Мо ако сн и отишао с овога скетд,

( Турчина.
(2) Вука Бранковића синови.

230 ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА

сьрькн и волвхнн тедь твомхь BERCH, п као мученик имаш
приступа Господу, па приклони колена кь ввитавшомот
те Баадмућ, лросн многолатнов Eb сдагнхь житнє ВУАЮ-
сленниь ты усдомь прокодитн когооқгодно ..... прост
повадитемо Богоџ ПОБЕДУ иодлтн казлюБлеиниь тн тє-
домь киехоу Стефану н Вльку, на нежндныне н видимие
врагн;........ сљЕбрм лнкь св. муувинка...... књЕ-
касти Георгию, поденгин Дниитрна, yezan Өводорє, no-
нин Меркврћа н ПрокопТа н „М. моууеникь севастинскихь
не еставн, кь ннхже мутенин(') коюють у бда TROA
БУАЮБАЮНА, кнетљ Стефань н Ёлькь, проси подати ниць сє
өть Бога поцоши, приди OyEO на помощь наше,
идеже де ECH, прихрн их MOTA мала прпношења, и
Eb многа Ељмћин CTA, не по достощиню EO TECER похвалу
принесохь, нь по CHAB малаго ин рахума, таєиже н мала
бум да vato. Нь не тако тн, о MHAH MON rocno-
ANHE Н СЕЄТН мотувинуе, малоподатанвњ BEHAL ЕСИ
СЬ ТАВННИХЬ Н МАЛОКВУНИХЬ. КОЛИН патб Eb непркходимиљ
келикихв, жє вьсприюель юсн өть Бога, телесно Бо
странноую мене кь странныхь Окрљилоањ есини
НРОБНАНО, NNE же ӨсоЮДоОү прошок, да @крь-
пиши мб, н да ОоТтишШИиши Боуроу дЮТОГЮ докш в
г TRAA мокго. Єфнина (*) приносить оусрьдио ста
TERS, скетьТ. “

У овој молитви имају значаја ови изрази: воюють
чеда твой... києть Стефан n Влькь, па додаје: „прїнди
на помоцњ нашу“ пили: „о МНАН ион господине“
или: „телесно во странноки MENE Eb етраниыхь
окремлаљ юснн HZOEHANO, несић же AROWAOY прошу
да 1) @крьымнишни ме, n да 2) оутишиши Боро

1) Стеван и Вук тада су били у рату у пределима, где су
претрпили мучење но мучешика севастаских.
(3) Mon Serb. стр. 944.

ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЗА 931

дютокю Душе н тела мога.“ Кад би овај натпис
могао бити написан“ Да прегледамо догађаје: Од 1389
године, па до 1393 владала је Подунављем царица Mu-
лица, а тек се назвао Стефан деспотом 1393. У Љетопису
(Ша. стр. 74) вели се: 1393 г. (приеше Тоурун Tps-
новь юлд 17. Жожда лето одеспоти сє Стефањ син KNEZA
Лазара H царсткова ASETA 38.“

1396 године pagen бамхить крала отгрьскааго Жиг-
moyha на Никопољу. Ca Бајазитои се противу Угара 6o-
рила српева војска под командом деспота Стефана.

1898 године царь Бадтит нукедъ yapa Сраунинра
од Бдына. И ове је године, како се приповеда у житију
св. Параскеве, била је царица Милица са @фимнем hep-
ком Воихнином у Видину те измоле од Бајавита мошти
св. Параскеве, Да је Милица ове 1398 г. заиста била у
Видину, у пролеће, то потврђује писмо дубровачко, пи-
сано кнегињи Милици, 23 маја 1398 године; у њему Ду-
бровчави веле: «Maach ов(к)єсєли и маше срдце много
обрадона... пришествие господства ви..... терь 40-
госте ждраво н Ch кскныь поутеннишњ славно (').“ 1398
године умро Baesa Бранков син, a Стефањ Лазарев син
морао ићи Бајазиту, јер Дубровчана у писму исте године
од 30 новембра, благодаре Богу, што се здраво повра-
THO кнез Стефан од Бајазита. (°) А већ 1402 г. „сввха
деспоть Стефань Гюргл Влькошнка оу Шарнградоу.“ Ово
значи, да су по сирти свога оца, између 1398 и 1402 г.
устали на Стефана Вукови синови т. j. „подигли Коњ“,
па је покров везен за време бављења Лазаревих синова.
у „севастинским странама“ између 1397 и 1402 године.
После 140 година удружио се Гюргь Вуков син с Typ-

(5) Пуц. књ. І. стр. 4.
3) Ib. 1. стр. 17.

239 ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА

цима и борио противу Стефана на Косову више Грача-
нице на Калипољу. У оваквим приликама и околностима
и навезен је повров внезу Лазару. Како се види из нат-
писа, њега је везла Юфимим, зла су у њему уметуте речи
царице Милице, што сведоче ове реченице: „помоцњ
нашу... инди мон господине... утиши љуту буру
душе и тела“ ит. д.

После ове расправе о завесама, да се обратимо ACTO-
ријским податцима. За Угљешом је била сестра Јована Оли-
верића и родила му Витославу и сина Стефана, кога Мавро-
орбин називље Угљешица. Отац Јованов, Оливер, вршњав
краља Милутина, преминуо је около онога времена, када
је преминуо и Милутин. Јован пав син Оливеров, као нај-
моћнији властелин за цара Душана, био је у првом Кан-
такузеновом походу и једва је остао жив од болести код
Сереза, али ипак није дуго живео после овога похода.

Воихна је још дуго живео и ми смо га видели у
походу противу царице Јелене 1364 године. Воихна је,
по свему био вршњак Дечанскога, а како смо доказали
на другом месту, он апсолутно не може бити отац ни де-
спота Јована Оливеровог, свога вршњака, ни блгареког цара
Александра (°), ви царице Јелене. Према овоме нема ме-
ста хипотеза Конст. Николајевића и свију оних, који су
усвојиле ту хипотезу као што је г. Руварац (у Cpr. краљ.
и цар.) и Флорински (у Историји Душана). Вонхна, да-
кле, нема ништа општег, нити стоји ма у каквом сродству
са Јованом Оливеровићем. Ово се види и отуда, што су
његове земље, над којима је он владао, биле од Сереза

(1! Мајка Томаиде (жене Синишине) и Никифора. Анна, улала
ce.. . за деспота Комнина, брата блгарског цара Александра и
шурака (српског) цара Стефана ‘Душана\. Епир. хрон. Комн. и
Прокл. $ 2 стр. 5. Овај деспот Комнин и јесте пшинске читуље
брат царице Јелене „Шаниь.“ —

ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА 233

до мора, па је тамо била и његова престолница. Тамо је
и преминуо, и био сарањен у Хилендару. Да Воихна није
био у сродству с царицом Јеленом види се из онога ње-
говога спремања, кад је био пошао на Серез, да га освоји
и царицу да опљачка. Овде би било умесно питање, ко је
овда био управитељ Драме, ког је био кадар Воихна да
приволе да пређе на страну императора Матије Изнтаку-
зена) Кад га је само Воихна „могао“ приволети, нема
сумње, да је он с њиме био у неком сродству, па је Во-
ихна као сродник и био кадар у томе успети. У даљем
току ове расправе у неколико биће осветљено и ово пи-
тање. Овде само морамо напоменути, да је кроз сво време
од 1371 па до 1402 год. син Угљешин „кесарь Cre-
фань“, сестрић деспота Јована Оливерића, а Мавроорби-
нов ОрЛевета (“) био vasallo et confederato де Turchi.
Према овом може ли се и помислити, поред јасне сведоџбе
на гробу Витославином, по коме је Витослава сестричина
Јована Оливерића, да је божем кћер Воихнина, Јефимија,
мати ове Витославе? То се не да ни замислити.

Ето за што безусловно верујемо Витослави, да
је њена мати била сестра Јована Оливеровога, а она је
опет била кћер Угљешина, а то значи, да је Угљеша био
зет Оливеров, а Витослава били мајка Вука Бранковића.

Ето за што верујемо Чефими]и, да је она била кћер
Вонхне кесара, па не можемо никако веровати, да је ова
била мати некаквог калуђера Јована, Стефана и Тврди-
слава.

Остаје још једино да се прегледа повеља „деспота
Јована Угљеше“ (Гласн. ХХТУ стр. 248 и 249) дата
манастиру Архангела више Габрова, у којој деспот Јован
Угљеша вели: „н примбсе мн хапнсанње гй..... родн-

(') Гласник 47, стр. 191.

934 ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА

TEAR мн кесара и кидехь н проттохь шо сть записдль
н..... н кесарь Вонхил н нин криетолюєнен црькке
ононхн.“ —

Ова повеља није јасна. Бада није јасна: онда се може
протумачити само на два начина. Њу треба разумети или
да је био „родитель“ Јовану Воихна, или да се ова реч
ве тиче кесара Воихне. Јован Угљеша имао је за жену
сестру Јована Оливеровога, о чему не може бити никакве
сумње. Сада је питање: да ли се он по други пут же
нио са ћерком кесара Воихне?

Реч „кесар“, то је била титула трећег реда држав-
них чиновника. У Душановој царевини није био само je-
дан кесар или само један деспот илй војвода, него је
више лица носило такве титуле, Као што сада има у др-
жавама више генерала или саветника или војвода. Деспот
Јован Угљеша јасно важе, да је видео „тапнеанию rÀ...
POANTCAR мн кесара н видахь н проттохь цио есть ZARN-
самљ“, па онда долази „и..... н кєслрь Вонхна н nun
хрнстомовнкн“ и т. д. H T. д. видео запис родитеља „ке-
сара“ што је записао, па онда иде „и“ T. j. и што је
записао „и“ кесар Воихна и „ини.“ Ова се дакле повеља
може тумачити и тако, као да је „деспот Јован Угљеша“
видео запис свога „родитеља кесара“, а и Оливер је био
„кесар“, па је видео „записаније“, „родитеља кесара и
кесара Воихне и иних христољубивих“....

С тога једино из ове повеље, не може бити без-
условно извођен опакав закључак, какав је извео Py-
Bapan у Гласнику (47 стр. 192) говорећи, да овде „зове
Угљеша Войхну кесара родитељем, јер је био отац mero-
вој жени, (*) потоњој калуђерици Јефимији“, јер је жена

(') Угљешина је жена била сестра Јована сина Оливеровог,
дакле је била кћер Оливерова

ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА 935

Угљешина била кћер Оливерова, а сестра Јована Олверо-
вога сина, и она му родила Витославу. Ова давле Jeon-
мија калуђерица не може бити мајка Витославина и Ви-
тославине браће. Гроб кћери Угљешине Витославе јасно
сведочи, да је њезина мајка — жена Угљешина била ce-
стра деспота Јована Оливера. Витослава је била хајка
Вука Бранковог и његова два старија брата, па кад би
монахиња Јефимија била жена Угљешина: онда би она
била баба Вукова, и не би живила код кнеза Лазара и
кнегиње Милице, него би живила Код својих синова или
унука по кћери Витослави. Ово пак не може бити и за то,
што се калуђерица Јефимија описује у житију св. Mapa-
скове, као жена доста млада, здрава, оштроумна и веома
задобијајућа и придобијајућа жена, што не би могло бити
1398 године, кад би се она удала за Угљешу 1324 ro-
дине, него би она била тако дубока и погрбљена старица,
која би тешко могла ходати по земљи. Најпосле не може
бити и за то, јер је природније — кад би Јефимија била
Угљешина, да она живи код свога сина Отефана Ugliesi-
сав vasalla и confederata турског, него ли вод неприја-
теља свога мужа Угљеше, Лазара. Па за то се не да ни
замислити, да је Јефимија била жена Угљешина u мајка
„кесара Стесана и Угљешице.“

— Ну, она је могла бити друга жена Угљешина,
и то може бити, по што му је умрла прва жена —
мајка Витославина а кћер Оливерова. — Заиста, ово је
могло бити и ево због чега,

Нећу се упуштати да на широко и на дугачко до-
казујем, да кесар Воихна, није нико други, него Мавро-
орбинов (*) Воин отац „дугоруких“ т. j. Алтоманића; да
је према натпису на другом гробу у Дечанима: „си Грос

(3) Рар. 280.

236 ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА

ЖЗаиишек Алатоматики а suguh деспота Каннше, дмепсен
кнехв Дахару“, јасно, да је сестра кнеза Лазара била удата
за Алтомана В оинића, и да је према овоме „дыфи
жеслра Конхне“ била заова сестре кнез-Лазареве удата за
Алтомана; да је сарањени Ваниш у Дечанима био сестрић
внез-Лазарев, и да му Лазар био ујак а књогиња Ми-
лица била ујна. Калуђерица Јељимија била је пријатељица
Милици. Овим се и објашњава долазак њезин удовици
— внегињи Милици. Овако на други начин може се про-
тумачити габровска повеља, а ово се тумачење подудара
са сведоџбом Мавроорбиновои, коју ћемо навести.

Још нам остаје да споменемо једну околност, па да
завршимо ову расправу, а то је:

После битке на Марици 1370 г. није било онакво
очајно стање у српским покрајинама Маћедоније како га
описује Исајија. То се види из тога, што су остали као
турски васали како „Краљевићи“ и „Дејановићи“, тако
и Стефан син деспота Угљеше. Овај Стефан остао је на
својој „очевини“ све до 1402 године, a ове године,
као турски васал и Конседерат морао се вренути с BOJ-
ском својом и турском у друштву с Ђурђом Вуковни, про-
тиву Стефана Лазаревића на Косово: „беше жє тогда и
кесарь Оүглеша сь Неманлити н ть много слоуженне
сьткори сьсьдлниець кь EAAFOYLCTHEOMOY 825 CHXb, си
ФњЕЋТИ и KOELI EbZERIUTAN...... . Н прають Zeuso
скою өтьтьскоқю Враню н Вмогоштох н Прешеко.“ Јасно
је, дакле, да је кесарь Угљешица васал и савезник турски,
за велике услуге учињене Стефану сину Лазаревом, добио
„земљу отьтьскоую“ у Поморављу, тек после битке на
Косову 1402 године. До ове 1402 г. Стефан Угљешица
владао је над оним земљама, Боје су му биле од оца зао-
стале у наследство у Романији, где је, како казује Ma-

ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА 937

вроорбяни, Воихна са својим зетом Угљешом зау-
зимао земље Романије. По томе наш извод й мора
бити овакав:

Деспот Јован Угљеша брат Вукашинов био је остао.
удовац. Воихна је из политичких узрока и био удао за
старца и удовца Угљешу своју кћер Јефимију. Угљеша је и
био управитељ Драме, кога је хтео Воихна зклонити на
своју страну; они су заједно и заузимали земље Романије.
Деспот Јован Угљеша брат Вувашинов, није имао по-
рода с Јесимијом, а по сирти свога таста Воихне, оч
је заузео и његове земље, После смрти Угљешине на р.
Марици 1871 г. његов син СтеФан подчини се Турцима
као њин васал и савезник. Његова маћеха Јефимија, не
налазећи себи заштите код пасторка и оде својој прија-
тељици и сродници Милици ("). За то она као иимогредом
и веди на завеси хилендарској, „некада деспотица.“ После
овога и имају смисла ове речи Мавроорбинове: „Воихна
кесар са својим зетом Угљешом, постане владалац све
земље пограничне с Романијом. Све су ово радили, са до-
зволом цара Уроша, који ни о чему није мислио: да кроз.
десет година читаво царство рашко би подељено између
ова четир властелина (*). Па су им још за царева жи-
вота, поданици јавно давали заклетву верности припо-
знавајући их за самодржавне владаоце“ (*).

(8) Гласн. XXVIII. ctp.. 390. Възыде ua царю Baagurs —
Maanga — имАше же съ CORIO и сродиичог скою, съироужиица.
вакшуо десвота ОКтгавша, дљфефљ же кесара nanoero. Cla оубо-
съ миегыхь гааговаиТихь же сефехь мздоТыТа csu, гоуже Миаица
NKORE стаљеђ NAKAI GOMORA БЪМЗИАЕШе, патсже ETL ТАКОБОК КАЮ -
унмон BOHN.

(2) Страшимир с браћом. Воихна кесар са својим зетом Угље-
шом; кнез Воислав, Вукашин и кнез Лазар.

(3) Уоћпа cesar con Uggliescia suo genero fi fece padrone di
tutto il paese сћ' ега a confini Romania, Et tutto l'imperadore l'havesse
loro comandato; ma іп еНесю lo face u ano per medesimi: talche in-

938 ВИТОСЛАВА И ЕФИМИЈА

Ови породички одноен увели су вас у унутрашње
живот и склоп царевине u првих породица XIV в. На
основу ових односа можемо пронаћи узроке распада наше
средњевековне царевине.

4 Фебруара 1884 г.

јРЕЋКОВИЋ.

——-—

mano di dieci anni tutto il regno di Ваза diviso fra quattro Baroni
sopradetti, et ogn’ uno essendo ап cora vivo l'imperadore, da ua
ubidienza loro et riconoscenali per padroni.” Maur. pag. 269 u 270.

0 ЗНАЧАЈУ АМРНІОХОЅ LANCEOLATUS-A

ЗА НАУКУ РАЗВИЋА И О СТРОЈУ CHORDA DORSALIS
И НЕРВНЕ СИСТЕМЕ КОД АМФИОКСУСА.

Natura in minimis maxima.

-ni

Литература о аменоксусу саразмерно је доста
велика. Ра11а25(") (1778) био је први који је изнашао
аменоксуса, и описао га као пужа под именом Limax lan-
сеојаћив. И за 50 година од како га је Палас изнашао,
није о њему нико водио рачуна, тадањи природњаци нису
знали значај његов који он као најнижи Кичмењак има.
Тек Созђа(“) 1834 год. извукао га је из заборава, ста-
вивши га у рибе са именом: Branchiostoma lumbricum.
Одмах зу тии 1836 године описао га је Уагге]] (*) под
опште познатим именом: Amphioxus laneeolatus, враћајући
та такође у рибе и то у ред Сусјовфота. Од тада је број
испитивача амФиоксусових растао све више и више, и људи
као су: Couch, Goodsir, Расепвђфесћег, Rathke,
J. Muller Kölliker, Quatrefages, Leuckart,
Grenacher, Owsjanukob, Stieda, Gegenbaur,

(') Miscelanea zoologia стр. 19.

(*) Genni zoologici ossia descrizione somaria delle speciae nuove
di Animali. Napoli 1834 стр. 49. За тим 8(огіае Natomia del Bran-
chiostoma lubricum. Napoli 1843.

3) History of British Fiscbes П. свеска London 1836 страна
468 — 472.

940 О ЗНАЧАЈУ АМРНІОХЦЅ LANCEOLATUS-A

Haeckel, W. Müller, G. Hase, Langerhans, W.
Rolph ит. д. допринели су много да се строј и pas-
виһе ове значајне животињице што боље сазна, али CBO-
јим испитивањем о развићу амеиоксуса највећма је се од-
ликовао познати руски зоолог А. Ковалевски, који
је први ловазао велики значај амфиовсуса за науку paz-
Buha, сматрајући га као прелаз од вичмењака ка безкич-
мењацима.

Значај вифноксуса за науку развића.

Познато је да се кичмењаци — по Ламарк-Киви]е-
вој подели — разликују од осталих животиња тиме, што
имају дуж тела кичму, и њу баш има амеиоксус и то у
врло примитивном стању, те се због тога он и сматра као
праоблик кичиењачког типа. Његова је кичма кончаста,
и окружена једном опном, у опште дакле она је на врло
ниском ступњу. Исти такав орган имају и неке туникате,
Tago на пр. Apendicularie (СореЈаќа) имају га за сво време
живота, и то у повретљивом весластом репу; док код Apy-
гих асцидија почетци хорде находе се такође у весластои
репу, али само док су као ларва а доцније кад се pas-
вију нема је никако ("). На томе се управо и оснива срод-
ство амфиоксуса са туникатама, а нарочито кад се узие
на ум да како аиФиоксус тако и асцидије имају шкржно
црево, и да је тај орган код обојих са свим хомолог.
Слично шкржно црево имају и друге животиње тако зване

(1) Види о томе опширније: Кома!еувску А. Entwicke-
lungsgeschichte дег einfachen Аѕсідіеп. 1866 (Мет де 1' Académie
Imper. дез Вејепз де 8:. Рефегзђ. УП. Serie, Tome X, № 16).

С. Kupffer: Die Stammverwandschaft zwischen Аѕсійіеп und
Wirbelthieren. 1870.

F. Haeckel: Anthropogenie Ш Auflage 14 предавање.

C. Gegenbaur: Grundriss vergl. Anat. Il Aufl. crp. 416.

О ЗНАЧАЈУ AMPHIOXUS LANCEOLATUS-A 241

Enteropneusta (Balanoglossus) (°). Шержни апарат
баланоглосуса састоји се из хитинозног скелета у коме се
находи три реда плочица, које су попречним штапићима
спојене, и чврстом хитинозном кожом превучене. Анало-
гија пак са шержним Бошем и ждрелним отвором вччме-
њака увећава се још и тиме што је код баланоглосуса
шкржна кеса црева одвојена хитинозним штапићима, и што
је она уздужним штапићима у један Bom спојена. И то је
навело QGegenbaur-a и Haeckel-a да означе балано-
глосуса, као сродника са кичмењацима, а нарочито са aM-
Фиоксусом, те због тог шержног црева Гегенбаур је осно-
вао га балавоглосуса нарочиту класу међу црвима, назвавши
је Enteropneusta. Но не само што строј развијеног
амфиоксуса, туниката и ентеропнеуста даје важне доказе
за сродство између виших и нижих животиња, него нам
то потврђује и онтогенија њихова.

Радови Ковалевског и Купеера показали су
да развиће аифиоксуса и асцидија бива истим начином као
и код осталих кичмењака, јер се један исти процес по-
навља Бод свију. Новија испитивања Ковалевског (*) само
су потврдила пређашње резултате. „Цела первна система
што над Хордом лежи — вели он — у свему је хомолога
са централном нервном системом црви гезр. њиховим моз-
гом и мождином.“ Дакле, амфиоксус спаја кичмењаке са
туникатама, а ове су опет баланоглосусом сродне са цр-

А. Kowalevsky: Anatomie des Balanoglossus Delle Сћаје
(мет. де Г Acad. de St Peterb. VII Serie, Т. Ц, Л 3;.

А, Agasiz: The history of Balanoglossus and Тогпагіа (Mém. of
the American academic of arts and sciens, vol. IX).

E. Haeckel: Antropogenie Ш Aufl. пред. 17. 1864.

(2; Weitere Studien бђег die Entwickelungsgeschichte des Am-
phioxus lanceolatus nebst einem Beitrage zur Homologie des Nerwen-
systems der Würmer und Wiıibelthiere. (Schultze’s Archiv für mikro-
skopische Anatomie XIII Bd. 1877).

гласник LXX 16

зо

949 О ЗНАЧАЈУ AMPHIOXUS LANCEOLATUS-A

вима, а ставе ли се туникате и ентеропнеусте — као што
то Хекел чини — у црве, то су онда Бичмењаци AH-
ректно спојеви са црвима. Бао претка вичиењачког X e-
кел ставља једну непознату изумрлу целомата ориу, чији
је најближи сродник позната ларва асцидија, и тај облик
Хекел назива Сћогдоплии, из које су се развиле с једне
стране асцидије, а с друге кичмењаци. Гегенбаур убро-
јава ентеропнеусте и црве, а туникате узима као групу за
себе. О сродству између кичмењака и безкичмењака Дар-
вин врло лепо вели: да ако се ослоннио на ембриоло-
rajy као најсигурнијег вођу при класификацији, то изгледа
да смо најзад нашли извор одакле кичмењаци потичу. И
баш због тога и јесте велика важност амфиоксуса, што
је он копча између кичиењака и безкичмењака, он наи је
живи сведок постепеног Филогенетичког развића, а у исто
време он је најјачи ослонац десцендентне теорије, која нас
учи, да су се све животиње развиле једна из друге.

П.
Општи опис аихиоксуса.

Амопоксус спада у засебну класу риба и то: Lepto-
саг ата или А сгапіа, са једним јединни родом : амфиоксу-
сом ('). Тело му је копљичасто и налик па рибу а велико
5— бо а покривено меком голом кожицом, која на горњој
страни тела прави одвесан обруб, који се на репу шири у
пераја. Усна дупља, која се на предњем делу тела находн,
стоји у вези са шкржним кошем за дисање, који је сав по-
кривен трепљастим епителнјама, правог желуца нема Бао
што га код осталих риба има; на вра]у тога шкржног коша

(1) Недавно је Др. Петерс нашао у Аустралији једног срод-
ника амфиоксусу, назвавши га Epigonichthus cultellus. (Kosmos И.
Ва. стр. 69.

О ЗНАЧАЈУ ÅMPHIOXUS LANCEOLATUS-A 243

почиње црево, које се на задњем делу у чмар свршава.
Један део црева испупчава се напред као слепо црево, за
које се мисли да представља џигерицу. Кожа се састоји из
епидермиса, Кутиса и повожичког ткања.

У сасудној системи нема срца, њега замењују више по-
већих сасуда који пулзирају, а мрежом капилара стоје у
вези један са другим, а А. Шнајдер доказао је код as-
Фиоксуса доста развијене Anyone сасуде. Сасуди пролазе кроз
отворе шкржног коша и ту се крв — која се састоји из
белих крвних тела — спаја са кисеоником.

Полни органи су одвојени, и заузимају велики део с
десне и леве стране дуж перибранхијалне дупле. И по Ko-
валевском полни продукти избацују се на уста. Kean-
кер је изнашао сперматоиде.

Урогениталну систему најбоље је испитао W. Мп]-
Јет, (") ма да је Ратке, Рајхерт и Стида нису при-
метили. Овен (*) је као бубреге описао оне жљезде што
се продужују испод хорде до чмара, Ленкестр је као
такве означио оне канале што се находе у комори за ди-
сање на трбушној страни. В. Милер означава Као почетак
иокраћног апарата оне епителијалне бразде дуж вентралне
површине перитонеума. Хекел је тражио у каналима са
стране, а Хексли у наборима трбушним. Мускула има
двојаких: уздужних са стране и попречних трбушних.

По Ковалевском јаје из којег се развија амФиоЕ-
сус бразда се тотално. Ларва, која се из јајета амфиоксу-
совог развија, има једну пигментну пегу и јаницу за обоњање,
што код развијеног амфиоксуса нема. Истина Лангерханс
вели, да је он мацерацијоном матодом доказао bulbus ol-

(1) Über das Urogenitalsystem des Amphioxus und der Cyclo-
stomen, 1875.

(2) On the апашћопне ot Vertebrates Vol. 1 London 1875 стр.
533, а слика на стр. 269.

16 *

944 O ЗНАЧАЈУ AMPHIOXUS LANCEOLATUS-A

factorius, а Хазе такође мисли да је нашао n. opticus, што
Лангерханс опет одлучно побија.

Амоноксус живи у муљу крај морских обала, нарочито
око Неапоља и крај обале северног немачког мора на по-
јединим местима, хранећи се од сићушних организаиа.

О строју ећогда dorsalis и нервне системе.

Прелазим на најглавнији део ове расправе, на строј
кичме код амоиоЕсуса. А пре нег што се упустим у даље
разлагање нека ии је дозвољено да се захвалим мојим ува-
жении професорима Хекелу, а нарочито Лајкарту, који
су ми својим саветом и упутством млого помагали при овом
мом испитивању. Ма да је chorda dorsalis од неколицине
искусних зоолога испитивана, и ма да су њихова испити-
вања у многоме расветлила строј и развиће њено, опет за TO-
у нечему се размииоилазе, но кад се узме на ум Финоћа
хистолошког строја онда нам та разноликост у мишљењу
неће бити чудна.

И као што је кичма код виших кичмењака део ске-
летне системе, исто је тако chorda dorsalis амоноксуса део
скелета, у који долази: усна хрскавица, ослонац шкржног
кожа, шкржни штапићи и интериускуларне лига-
менте, које нису ништа другодопрвизачедци
доњих лукова resp. ребара; ово последње тврђење
моја је претпоставка, коју овим испитивањем мислим да
докажем.

Chorda dorsalis код амеиоксуса пролази кроз цело
тело и изгледа као ваљкаст кончић, окружен једним тан-
ким кожним слојем — кичменом опном. Хорду дакле pas-
ликујемо на унутарњи део или хорду у ужем смислу в
на спољни део или опну, која се по РолФу разликује
такође на спољну и унутарњу. О самом строју хорде

О ЗНАЧАЈУ AMPHIOXUS LANCEOLATUS-A 245

мишљења су подељена. Сбуойз1г(“) и J. Muller (5)
веле да се хорда састоји из меких кончића. Опађгета-
568 (°) тврди да је хорда сложена из великог броја пло-
частих ћелија. По Максу Шулцеу(“) она се састоји
из mege савезне супстанце. Rathke(*) напомиње да је
хорда састављена из слузастих зрна и фиброзне опне.
W. Ма! ]ег (“) је изнашао ћелије у хорди и описује их
као ваљкасте, са продужењима која међу собом као мрежу
праве, он је и ћелијчно зрно нашао. Ковалевски при-
писује плочасту структуру хорди и сматра је као произ-
вод њене опне. Он је разликује у јасну хордину опну,
и у централан део, који се састоји из хомогене супстанце
и у којој постају неправилна тела која светлост прела-
мају. 5фтеда(") један од новијих испитивача тврди на
супрот горњој двојици, да се „хорда састоји из једног броја
зрнастих дугачких кончастих ћелија, које су махом у по-
пречном правцу поређане, и у главној маси хорде тако
једна с другом стопљене, да се контуре појединих ћелија
тешко или никако не виде, доб се међу тим у горњем и
доњем делу хорде ћелије могу још јасно да распознају.“
Он тврди даље (l. c. стр. 11—12) да је на малим и maa-

о ~ ——_-

(') Оп the Anatomy of Amphioxus lanceolatus (Transaction of
the Royal Society of Edinburgh. Vol. XV, pars 1, стр. 250) 1341.

(2) Über den Bau und die Lebenserscheinungen des Branchio-
stoma lubricum. 1844.

(3) Мет. sur le system nerveux sul Г histologie ди Branchio-
stoma ou Amphioxus (Апп. des Sciens Nat. Ш S. Zool. T. IV, стр.
232) 1845.

(4) Beobachtungen junger Exemplare des Amphioxus (Zeitschrift
für wiss. Zool. Bd. Ш стр. 416) 1545.

(5) Bemerkungeu über den Bau des Amphioxus Јапсеоја 5 ei-
nes Fisches aus der Ordnung des Cyclostomen. 1841.

(%) Über den Bau der Chorda dorsalis (Jenaische Zeitschr. Ва.
VI стр. 327) 1871.

(7) Studien über den Amph. lanceol. (Mém. de Г Acad. de St.
Petersbourg T. XIX, № 7, стр. 8—9. 1883.

246 О ЗНАЧАЈУ АМРНТОХИ ТАХСЕОГАТИ$-А

дим егземпларима нашао особиту врсту ћелија, која је била
врло неправилног и звездастог облика, и мисли се да су
те ћелије последњи остатци првог ћелијчног постања хорде.
Козштапп("“) држи да је права хорда, коју он назива
рзецдосћогда закржљавела, и да је она једнострано раз-
вијена унутарња опна хорде. Gegenbaur (l. с. стр. 450)
карактерише постање хорде овим речима: као прво стање
излази унутарњи скелет у облику штапа, који се проду-
жује кроз тело, и сложен у најпростијем облику из ин-
диферентвих ћелија, а окружен кутикулом која је постала
лучењем тих ћелија.

Chorda dosalis амфиоксуса састоји се заиста из BOH-
частях ћелија, а простор између тих ћелија бистрон зрна-
стом супетанцом т. ј. кончићи хорде спојени су међу собом
зрнастом супстанцом, и због тога изгледају на попречном
просеку као Фина пругаста плочица, тако нпр: Роле (°)
сматра хордине плочице као попречно пругасте, што такође
иде у прилог кончастој структури хорде, и на другом месту
вели (l. с. стр. 95) он тако исто да се око зрна групише
Фино зрнаста протоплазма у хординој плочици. На cara-
талном просеку кад га метнемо у раствор јода или кар-
мина добија се јасна слика од таквих кончића (Сл. 1 на
стр. 247).

Стида говори такође о кончастој структури хорде,
наводећи како се виде на попречним просецима врло
оштре лпније, а које се најјасније опажају на хромним
примерцима.

Као што је већ казато, хорда је обавијена једном
опном (на слици 1. 6.). По Ј. Милеру опна је ело-

(1) Verhandlungen der Würzburger physical. med. Сезе]5свай.
№ие Folge Ва VI, T. VI, стр. 82.

2, Untersuchungen über den Bau d. Amph. Јапсео!. (Morph. Jahr-
buch П Ва. стр. 94 — 95.

О ЗНАЧАЈУ AMPHIOXUS LANCEOLATUS-A

\

241

жена из Фибрилних прстенастих снопића, Стида вели у
истом смислу да је „хордина опна сложена из прстена-

стих кончића који хорду окружују.“
В. Милер доказује да је она gy-
тикуларно образовање. А по Poroy
— као што је већ поменуто — она
се састоји из два слоја, једног уну-
тарњег (светлог и провлдног) и
једног спољњег (који је тавин).
Унутарњни слој показује концен-
тричне пруге, спољни пак паралел-
ве уздужне пруге, као што се на
слици 2-0] јасно виде не само спољни
и унутарњи слој опне, но и конча-
ста структура хордина најбоље се
потврђује.

С дорзалне стране стрше кроз
опну хордину отвори, и кроз њих

= |

= i |

; \

Р 1

i |

È 3 |

= = ~ F > 1
| А ыы \
= 4

<= |

Сагитадан просек хорде
а.) опна, 6.) кончићи
хорде.

стоји у вези са нерв-

ном системом, (види слику 3 на стр. 248) као што је то

Роло прво и показао.

Односно сегментирања хорде
Goodsir био је први (l. с. стр. 1)
који је то тврдио, што је један од
најновијих и пажљивих испитивача
РолФ одсудно порицао, ја пак у
томе не могу се са њиме сложити.
На многим уздужним просецима које
сам чинио ја сам заиста приметио
Фино сегментирање хорде, ако се
тако може назвати извесна доста
правилна удаљеност појединих KOH-
чића. Та се правилност види на

i г Р A

а.) спољни и б.) унутар-

њи слој хорде, в.) pe-

тикуларно иди мидерово

ткање, 2.) кончићи хор-
де. По Ролфу.

дим егземпларима нашао особиту врету Ao
врло неправилног и звездастог облика,
те ћелије последњи остатци првог ћелиј“
Kosmann(') држи да је права хору
рзепосћогда зикржљавела, и да је Oil
вијена унутарња опна хорде. бесепћи
карактерише постање хорде овим petii
излази унутарњи скелет у облику ШИ
жује кроз тело, и сложен у вајпрой
диферевтних ћелија, а окружен кути
лучењем тих ћелија.

Chorda dosalis амеиоксуса саст)
частих ћелија, а простор између тих |
стом супетанцом T. j. кончићи хорде M
зрнастом супставцом, и због тога mar
просеку као Фина пругаста плочица, |
сматра хордине плочице као попречис
иде у прилог ковчастој структури хор,
вели (1. c. стр. 95) он тако исто да
Фино зрнаста протоплазма у хордино
талном просеку кад та метнемо у ји
мина добија се јасна слика од Такви
стр. 247).

Стида говори такође о кончай
наводећи како се виде на попречи
оштре линије, а које се најјасније и
примерцима.

Као што је већ казато, хорда |
опном (на слици 1. 6.). По J. Мил

Еј

940 0 ЗНАЧАЈУ AMPRIOXU БАХСКОКА "|
_ ыы
==

||

(+) Verhandlungen дег Würzburger phi
Neue Роше Ва УІ, T. VI. стр. 82,

127 Untersuchungen über den Bau d. Amph.
burch И Bd. стр, 94 — 95).

ORUS БАХСЕОРАТИ==А 249

меиоксусове, добијају после код
петију и сталнију Форму у виду
ohy опне и хорде находи се pe-

‚4.

уса, a.) опна, б.; хорда, в.) нервна цен
оснулне лигаменте, д.) шкржни MTA-
сте обруб.

иләр изнашао и које се по њему
_ оно је само продужење хорди-
3) као што Роло потврђује,
жар эло важно питање, и то на
nta intermusecularia. Ја нарочито
y ада, по којима је
ey свезиса опном хор-
она (види слику 5 стр,
pe » (l. сот. 101 до
кр ликоват 1 опну и садр-
ев ‚ а садржина је
жина, унутарња
из хордом,
p га и ~ = вели Роло
едно уе

6. прво Quatre-

248 О ЗНАЧАЈУ AMPHIOXUS ЉАХСЕОГАТИЗ-А

слици ] и 4 (стр. 249). Та сегментирана хорда била је од
великог развијеног амфиоксуса, а просеци су били из сре
дине тела. А да би се то сегментисање хорде могло јасно

Попречни просек хорде, по Родфу.

а.) звездасте ћелије)
b.) мехурасте ћелнјеђ
с.) и а. ендотелни знаци на спољној и унутарњој опви
e.) отвори кроз опну хордину.

милеровог ткања

видети, нужно је при прављењу тих просека бити врло
пажљив, јер се лако могу поједини кончићи и сегменти
притиском пореметити и згњечити. О сегментима хорде не
може дакле бити сумње, а нарочито кад се призна
вончаста структура њена, и ти примитивни кон-

О ЗНАЧАЈУ AMPHIOXUS LANCEOLATUS-A 249

части сегменти код хорде аифиоксусове, добијају после код
виших кичмењака опредељенију и сталнију Форму у виду
кичмених пршљенова. Између опне и хорде находи се ре-

Уздужни просек амфиоксуса. а.) опна, б.; хорда, в.) нервна цев
са нервном сржи, 2.) интсрмускулне лигаменте, д.) шкржни шта-
nuha, 6.) оваријум, e.) перајасти обруб.

тикуларно ткање које је Милер изнашао и које се по њему
и Милерово ткање зове, и оно је само продужење хорди-
них Бончића (види слику 3) као што Роло потврђује.

Прелазим сад на једно врло важно питање, и то на
мореолошки значај ligamenta intermuscularia. Ја нарочито
напомињем испитивања Отиде и Pornoa, по којима је
усни прстен амФиовсуса у свезиса опном хор-
Дином, и истог строја K&O H она (види слику 5 стр.
250). Као год код хорде — вели Pono (l. с. стр. 101 до
102) — тако исто и овде можемо разликовати опну и садр-
жај, и овде је опна састављена из два слоја, а садржина је
састављена онако исто као и хорда. Садржина, унутарња
и спољна опна усног прстена са свим је једнака са хордом,
шта више „између опни оба органа — вели Роло
— постоји и директна веза.“ Ову једноликост ус-
ног прстена са опном хорде доказао је прво Quatre-

950 О ЗНАЧАЈУ AMPHIOXUS ГАМСЕОТГАТИЗ-А

Гасев, а доцније је и Стида потврдио. Усни прстен је cm-
метричап и састоји св из великог броја кратких зтлавака
или дира, у којима се по Папсегһапѕ-у сплећу ганглијозне
ћелије. И баш ова сличност усног прстена са опном хорде
и њихова директна веза — како вели Pono — нагони ме
на мисао да оне међумускулне лигаменте (види
слику би 6) сматрам као прве зачетке ребара,
jepje усни претенпро-
сто продужење интер-
| мускулних лигаменти.
Р A с Па и код риба на пр. код
LAN ‚ Acipensera ребра се исто
Sag тако находе Бао и код ам-
| Ai TN ; Фиоксуса мање више у самој
| | =) мускулатури, и баш у истом
УК ЈА правцу. За ово тврђење ja
| o| узимам у помоћ Рола (l.
z 4 с. стр. 19) који изриком

8 вели: да су Ligamenta

Попречни И intermuscularia „про-
а opaa б) марина пен. Ay mema спољне хорди-
интермускулне лигаменте,ђ.)епи- HO опне, од које се HA

дермис, е.) подкожно ткање, д.) у чем не разликуј у.“
усна рскавица, ж.) празнина у

Сл. 5.

ерла epa aua: Stieda такође то потвр-
ђује, велећи још и даље —
што само у прилог мојој поставци иде — да су мускули

са стране врло правилно поређани између хордине опне.
Ако се упореди просек усних делова са просеком у сре-
дини тела, то се и из површног посматрања одмах при-
мећује велика сличност, а нарочито кад се узме на ум
да је структура потпуно једнака и да су усни делови као.
и међумускулне литаменте просто пружења хордине опне.

О ЗНАЧАЈУ AMPHIOXUS ТАМСЕОТАТИ$-А 951

Напред је поменуто да кроз Милерову опну стрше
отвори, кроз које хорда комуницира са централном нервном
системом која је над њоме. Ти отвори су по Ролоу доста
правилни, на сваки сегмент 8—9 пари, и кров њих про-
лазе ћелијчна продужења Милеровог ткања стојећи у вези
са Фибрилама савезног ткања, сем тога Милерово ткање у

Сл. 6.

м ме

Е
м

"Li

Попречни просек кроз средину тада.

а.) хорда, 6.) нервна цев. 3.) хордина опна, в.) мускули, г.)
интермускулне лигаменте. $.) епидермис, е.) подкожио ткање, ж.)
празнина у леђним перајима, сш.) и уш.) спољњи и упутарњи дувар
шкржне шупљине, п.) полне кесе, о.) и н.) шупљина у телу, т.)
трбушни мускули, к.) трбушни канали, м.) бразда.

многом је слично са ћелијцама, које се у централној нер-
вној системи находе.

Код кичмењака из сваког пршљења излазе из мож-
дине нерви и иду у мускуле и остале делове тела. А сви
испитивачи сложви су у томе да нерви код амоиоксуса иду
у мускулне лигаменте, а одатле у мускуле и кожу. Код
амФиоксуса нерви иду упоредо са мускулним лигаментима,
само што не иду симетрично један с другим, као што је

952 О ЗНАЧАЈУ АМРНТОХИЗ ГАКСЕОГАТИ--А

то Овејавиков први показао, и тај је исти случај Бод
лигамента (види слику 7.) премда се после како нерви
— што Овејаников није приметио — тако исто и те
лигаменте савијају и иду паралелно пар по пар, те тако
праве метамере, којих код аифиоксуса има 70 пари. Сен-

"И

Уздужни просек амфпоксуса одозго с леђа преко нервне цеви,
који показује како нерви (н.) излазе из нервне цеви испрва асиме-
трично, а после паралелно са лигаментима (.1.) које кроз мускуле
(м.) пролазе.

зибилни нерви по испитивању Овејанивова иду у My-
скулне лигаменте — што и Клаус у својој Зоологији из-
риком напомиње — док међу тим моторични иду у мускуле.
Изузетак праве спинални токорсе мождани нерви који из-
лазе симетрично и иду у предњи део тела (види слику $
стр. 253). Све су то јаки докази да те лигаменте нису HH-
шта друго до први зачедци доњих лукова тезр. ребара. А
попречни просек код Запада показује да ребра иду тако

О ЗНАЧАЈУ AMPHIOXUS ТАХСЕОГАТИ$-А 253

исто у мускулатуру тела, као што код амфиоксуса иду AH-
таменте (види слику 9 стр. 254).

Попречни просек хорде и нервне системе.

а.) хорда, х.) хордина опна, р.) Родфови отвори, п.) нервна си-
стема, т.) моторичан нерв који иде у трбушну мускулатуру, с.) сен-
зибилни нерви што иду у лигаменте, 0. спинални нерви.

Од дентралног канала нервне системе иду у свима
правцима кончићи, и то с дорзалне стране један, а с обе
латералне стране по три, и с вертралне стране по два,
који се разграњавају; она два од вентралне стране иду
у отворе хордине кроз опну — које отворе по изналазачу
њиховом треба звати РолФови отвори, — и кому-
ницирају са Милеровим ткањем, што се у хорди находи
(види слику З и 8). Сем тога у средини ових отвора виде
се неке уздужне пруге које пролазе кроз опну хордину.

954 О ЗНАЧАЈУ AMPHIOXUS LANCEOLATUS-A

Какав значај те уздужне пруге имају, и да ли су оне

продужење Кончића централног канала, то не могу еа

сигурношћу да кажем, но ипак, као што сам на попречнии

проседима приметио, те пруге

стоје у вези са разграватям

d вентралним кончићима цен-

уб тралног кавала и са Миле-
ИКЕ ) ровим ткањем.

4 3) \ На попречним просецима

Ге ИУ] с (слика 8) види се лепо како

пу О од централне нервна системе

МИ С. а иду две гране, једна поред

(уче о Е хорде у шупљину тела доле,

fe i ПО O ДИМ друга горе у периеерију тела,

МИА И g а трећа у лигаменте, као што

=) PP је о томе напред речено, mep-

— ви дакле иду упоредо са ли-

Попречни просек на реп" ганентуа испрва асиметрично

ном крају хајкуле

а.) хорда, с.) медуларни ra- (ВАКа Ти 10) а после yoo-
нал, а.) мускулне лигаменте, f.) редо, исто онако као што код
и 1.) горњи а доњи део хемалног PANAX куҷиењака нерви из
канала за артерију и вену е.) му-

о. мождине иду и пролазе по-
ред ребара.

Стида у својем испитивању о амоиоксусу вели, да
нервне ћелије у централном делу сржи леже, а нервни
кончићи у перисеричном, премда се то у његовим CAU-
кама не види. По мом мишљењу и као што се на мојим
препаратима попречних просека види, нервне ћелије нису
само у централном делу сржи, нето у свој нервно] cn-
стеми и искључиво на дорзалној страни, мање пак на
вентралној. Нервне ћелије иду дакле од централног дела
на све стране. Овсјаников вели, да нервни копчићи

О ЗНАЧАЈУ AMPHIOXUS LANCEOLATU“-A 255

леже с поља и под дентралним каналом, сем тога — вели
он — находе се две мале групе од ових кончића један
на горњој а други на доњој површини. Још је Магспзел (')
тврдио да се централна нервна

система састоји из ћелија и кон- Ca. 10.

чића. А Овсјаников је први
повазао да централна нервна
система није различна од ове
вод. кичмењака. И његова ис-
питивања о томе најбоља су
и најтачнија. Овсјаникови
Стида разликују ћелије нерв-
не на „веће“, „мање“ и „Е0-
лосалне,“ ма да је много боље
п тачније разликовати их по
облику на овалне, елип-
тичне и звездасте, Haj-
веће су звездасте, а најмање Уздужни просек хорде са am-
овалне. гаментима по Стиду

Из свега овог да се извести овај резултат: да liga-
menta intermuscularia код амФиоксуса пре_-
стављају исконски облик, из којих су се pas-
вили доњи лукови иребра, и да јеморао неки
прелазни облик бити између амиФиоксуса и
риба где се прелаз од мускулних лигаменти у
доње лукове још јасније опажа. А да су ligamenta
intermuscularia завета доњи лукови или исконска ребра
амоиоксусова, то нам потврђује и хистолошки строј лига-

(1) Sur Г anatomic et Г histoilogie ди Branchiostoma lubricum.
Comtes rendus des seances de Г Academie des Sciens. T. LVII, №
10. T. LIX; X 2. 1864.

956 О ЗНАЧАЈУ AMPHIOXUS LANCEOLATUS-A

менти који је једнак са опном хордином, положај њихов
у телу, као и одношај спрам нерава што из центрума
излазе.

Буде ли ова поставка тачна, о којој сам ја потпуно
убеђен, то се онда заифиоксус може сматрати као предак
риба, и према томе не би била ни најмање тако велика
провала између њега и риба, као што то J. Милер и
Хекел претпостављају; и само тим начином могућно је
и објаснити прави значај ligamenta и решити питање о
постању ребара, за које сам Гегенбаур вели, да је још
тавно и нејасно.

дДоврослав М. ружић.

НАКВА ЈЕ ЛАТИНСКА ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА
ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 7

У гимназијама свију народа, у којима се латински je-
зик учи кроз све разреде, учи се он готово искључиво по
граматикама, у којима је мање или више спојено научно
гледиште са гледиштем школске наставе.

Овако је израђена и моја латинска граматика, која
је прописана као уџбеник за латински језик у нашим гим-
назијама, и по којој се уз Лекићеве „Примере за латин-
ске облике“ и уз моје „Синтактичке задатке“ онолики
успех у латинском језику чинӣ, колики се учинити може
поред 15 (одн. 19) недељних часова, што су у овај мах
дати у нашим гимназијама настави у језику латинском.

Но има у нас школских људи, којима није мана на-
ших гимназија то, што се у њима кроз цео течај гимна-
зијски учи латински језик од прилике толико, колико у
два најнижа разреда страних гимназија, већ којима је je-
дан од узрока рамљању наше гимназијске наставе то, што
се латински језик не учи по строго научној латинској гра-
матици а la Ш вајдер-Сидлерова.

Кад је г. 1882 ваљало прештампати моје латинске
облике, па Главни Просв. Савет запитао ондашњег профе-
сора београдске гимназије Јована Ђају за мишљење о мо-
јој књизи, он је у свом одговору рекао између осталог
ово: „Моје је мишљење, да треба што пре израдити ва

гласник LXX 17

958 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

наше гимназије латинску граматику удешену према резул-
татима модерне Филолошке науке, а ио сличним радовима
Шва] цер-Сидлера итд.“ С коликим је разумевањем
ствари ово рекао Јов. Ђаја, ја сам изнео у своме „При-
логу к историји наше средњошколске књижевности“ (Глас-
ник Cpo. Уч. Ap., књига 68, стр. 256—269).

Извођење ове Ђајине мисли започео је прое. *беогр.
гимназије В. Малина на измаку прошле године. У „Про-
светвом Гласнику“, и то у свескама за новембар и декем-
бар, а у својим „Предавањима из латинског језика“ пу-
бликовао је он ради огледа „трећу деклинацију латинских
именица“, коју је израдио „према резултатима иодерне
Филологије и историјско-критичких истраживања.“

Та сам пажљиво проучио ову Малиниву трећу деБли-
нацију лат. именица, па хоћу, да оно, што сам опазио,
изнесем пред стручне колеге и пред ђаке своје.

А то чиним за то, да би се видело, како по неко
гимназије у нашој отаџбини још увек сматра за земљи-
ште, на коме је врло згодно оперирати с којеваквим 06-
манама. Видеће стручни чатаоци, прочитавши ову моју
оцену Малинине треће деклинације латинских именица,
како стоји са његовим „резултатима модерне Филологије и
историско-критичких истраживања“, које толико потеже.

Могу одмах рећи, да је ретко правило, у којем се
умео држати оне познате норме за писање школских књига:
in simplicitate veritatem — нека се ученику што простије
казује истина. С тога је у овој својој трећој деклинацији
латинских именица нагомилао толико погрешака, да ја не
знам, unde potissimum ехогдјаг aut quo primo ше уегфат.

Па да почнем ма с ког краја.

Све до пре неколико година сложни су били готово
сви педагошки кругови у томе, да се у граматичној Ha-
стави у латинском језику ваља ограничити на оно, што

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 959

је најиотребнаје; а за најпотребније сматрано је оно,
што се налази у латинским писцима, који се читају у
школи. А од неколико година овемо превладало је готово
свуда мишљење, које је још пре тридесет година заступао
чувени немачки професор у јоахимсталској гимназији у
Берлину, др М. Сајферт; превладало је т. ј. мишљење,
да граматичка настава у латинском језику ваља да се
ограничи на класичну прозу Цицеронову и Цезарову. и
да с тога из граматике латинске за гимназије в из YH-
танака, које иду уз граматику, ваља истиснути све, што
је песничко, необично, ретко, некласичко. И према ова-
ком захтеву пишу се данас све граматике латинске, на-
мењене гимназијама, у којима се кроз цео течај гимна-
зијеки учи латински језик.

А шта видимо у III. декланацији Малинине евенту-
алне латинске граматике за наше гимназије, у којима се
латински језик учи само у вишим разредима и само 15
часова ? У самој трећој деклинацији има толика маса речи,
које су већ одавно, најмање пре 20 година, избачене из
латинске граматике, и којима би се само бадава товаряло
памћење ученичко.

Ево тих са свим излишних речи: adeps маст, сало,
ambages околишење, amussis конопац, ancile штат, апсога]е
канап од ленгера, antes редови, arundo трска, assir врв,
assis даска, bilis жуч, bipennis секира (на две стране
оштра), bubo сова, buris гредељ, callis стаза, calx пета,
canalis прокоп, caulis стабло, casses мрежа, caudex дебло,
пањ, сејох лађица, cervical узглавница, clunis бут, com-
munio заједница, corbis котарица, coturnix препелица, cu-
cumis краставац, follis духало, forceps машице, forfex но-
жице, fornax пећ, furfur мекиње, grando град (туча), histrio
глумац, ilex бељ, црница, lanx здела, lens сочиво, limax
пуж, шапсерз предузимач, molaris жрвањ, кутњак, ођех

17*

260 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

кључаница, palumbes дивљи голуб, pelvis леђен, perdix.
јаребица, pollen и роз паспаљ, praesepe ограда, pugil-
lares писаће таблице, ravis промуклост, saliens водоскок,
serobis јама, semis полуас, sentis трн, spinter гривна,
завезица, strues гомила, torcular вински Tacar, torquis
верига, torris тлавња, tradux вршива, Varix плаветна жила,
vepres трње, verres ветар (м. вепар).

За природни род латинских субстантива важе,
као што је познато, више општих правила.

Прва два така правила јесу ово: Г) Masculina
су имена, која значе мушка лица и народе: deus
бог, pater отац, filius син, rex краљ, poëta песник, scriba
писар, Persae Персијанци, Scythae Скити. П) Feminina
су имена, која значе женска лица, нпр. mater мати,
virgo девојка, regina краљица, nurus снаха, Seythissa
Скиткиьа, Ceres Церера, Iuno Јунона и т. д.

У свакој латинској граматици имају одмах у почетку
науке о облицима, где се говори о роду субстантива, ова
два правила, која код оних правила, што важе за гра-
матички род субстантива, и што се уз поједине леклина-
ције наводе, чине излишном сваку напомену о роду овог
или оног субстантива, који је већ по свом значењу mas-
culinum или femininum.

Но овака два правила одмах у почетку науке о
облицима не претпостављају се у граматици латинској,
коју би г. Малина за гимназије израдио. С тога оп уза
сваки субстантив, чији је природна род мушки, назначује,
да је рода мушког; а уза субстантива, чији је природни
род женски, ставља назначење рода женског. Па тако чи-
тауо у њега оваке са свим излишне ствари:

iudex (т.) судија, rex (т.) краљ, гешех (т.) веслар
[$ 2]; mulier (1.) жена, pater (m.) отац, frater (т:) брат,
mater (f.) мати, soror (1.) сестра, uxor ({.) супруга, au-

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 961

gur (т.) врачар, pugil (т.) борац, vigil (m.) стражар,
consul (m.) консул, exul (m.) изгнаник [8 5]; речи на ог,
ter и tor ако значе женска лица, онда су feminina; fe-
mininum је само mulier жена; masculinum је на ur: au-
gur врачар [87]; hospes (ш.) странац, гост, eques (т.)
коњаник, pedes (m.) пешак, nepos (т.) унук [8 8]; mas-
culina су имена, која значе мушка лица [8 10]; Ceres
({.) Церера, Lăres (т.) кућни богови [8 11]; Juno (1.)
Јунона, concreta masculina: centurio стотник, histrio ray-
мац; masculina: homo човек, Apollo Аполон; masculina
CY имена, која значе мушка лица, као : cornicen трубач итд.
[$ 14]; masculina: апсерв птичар итд.; masculina: Jupi-
ter [8 17]; masculina су само substantiva, која значе my-
шко лиде [$ 19].

Као једно од најглавнијих ошитих правила за род
субстантивӣ има одмах у почетку науке о облицима у CBA-
кој латиској граматици и ово правило: „Нека субстантива
значе и мушко и женско лице, те су с тога час mas-
culina, час feminina. Така substantiva зову се commu-
nia, и најглавнија су ово: artifex вештак, вештакиња;
civis грађанин, грађанка; comes пратилац, пратилица; COn-
iux муж, жена; custos чувар, чуварица; dux Bob, Bo-
диља; heres наследник, наследница; parens отад, мати;
васетдов свештеник, свештеница; Vates пророк, пророчица;
testis сведок.“ Уз ово правило има после још напомена,
како су и нека имена животиња communia, као bos во и
крава, canis пас и кучка.

Поред овог правила излишно је после, разуме се, уз
какав substantivum commune стављати скратицу comm. за-
рад тога, да се назначи, да је тај субстантив generis com-
munis.

Ho ни овако важно опште правило за род субстан-
тива, које све школ. лат. граматике имају, у Малининој

262 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

евентуаляо] „ваучној“ граматици лат. језика не претпо-
сгавља се, јер он ставља уза сваки subst. commune декли-
нације треће скратицу comm. Уз то у њега нису substan-
tiva communia само имена живих створова (т. j. лица
и животиња), која имају један облик за masculina и fe-
minina — као што је то у свију писаца лат. граматике,
осим једног Швајцер-Сидлера, колико је мени познато, —
већ њему су communia у опште сва субстантива, која се
употребљавају по правилу у мушком а кашто и у жен-
ском роду или обратно; шта више међу његовим субстан-
тивима gen. communis има и таких, која су само mascu-
lina. Ево његових communia :

imbrex (comm.) цреп, forfex (comm.) ножице, кле-
ште, artifex (comm.) вештак, вештакиња; celox (сошш.)
лафица; coniux (comm.) супруг, супруга; офех кључаница,
silex времен, уапх плаветна жила, perdix јаребица, dux
вођа [5 2 и 4]; fur (omm.) лопов [8 5]; interpres (comm.)
тумач, ales (сотш.) птица, comes (сотт.) пратилац, sacer-
dos (сотта.) свештеник, -ица; obses (comm.) талац, praeses
(comm.) заштитник, -ица; custos (сотат.) чувар [5 8]; adeps
маст, сало; forceps машице, тапсерѕ предузимач (-ица),
municeps суграђанин (-ђанка), princeps поглавар (-вица),
[$ 17 и 19]; anguis змај, змија; assis даска, canalis mpo-
kon, civis грађанин (-Банка), clunis бут, callis стаза, cor-
bis котарица, hostis непријатељ, retis мрежа, scrobis јама,
torquis верига [8 22]; vates пророк, пророчица, palumbes
дивљи голуб [8 25); adolescens младић, девојка; parens
родитељ, -љка; serpens змај, змија, Arpinas Арпињанин,
Fidenas Фидењанин, Quiris Квирит, Samnis Самничанин
[8 28); grus ждрал, sus свиња [8 31].

Кад ове речи пребројимо, набројићемо их 45, сло-
вом четрдесет и пет. Оволикога броја субстантива gene-
ris communis нема ви у једној латинској граматици, што су

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕВНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 263

прописане за школе, а које су мени познате. Тако нпр.
од граматика, написаних за гимназије немачке и аустриј-
ске, једна има само incola и dux: друга само comes, dux,
sacerdos; трећа : civis, comes, dux, heres, sacerdos; четврта
incola, civis, comes, dux, custos, heres; mera: comes, dux,
civis, heres, sacerdos, infans; mecra: artifex, civis, comes,,
custos, dux, heres, parens, sacerdos, testis, vates итд.;
Burnouf у својој граматици за Француске гимназије:
adolescens, affinis, civis, comes, coniux, heres, sacerdos;
Iwan Pavec у грам. за хрватске гимназије: civis, co-
mes, dux, sacerdos. Итд. итд.

Еле између З и 10 варира број персоналних суб-
стантива сеп. communis, која се находе у најбољим ла-
тинскии граматикама за гимназије; уз то још има у свакој
по два или три имена животиња, која су communia.

А откуд у г. Малине онолики број communia, број
од 451 Отвуд у њега међу субстантивима сеп. communis
и таких, која су masculina, као: manceps, Агршаз, Fi-
denas, (01113, Samnis, assis (= axis)? Откуда у њега оне
накараде, као што су орех кључаница, узпх плаветна жила,
ѕеторіз јама, forceps wamane? Отуда, што право не зна,
шта је за школу.

Да размотримо сад појединце нека правила.

8 1, нап. 2. „Освова најлакше се добија, вад се облику
Gen. sing. одбије наставак -13; ово што остаје, може се у
опште сматрати као основа; нпр. leo (лав), Gen. sing. leōn-
is, основа ]ебп; рез (нога), Gen. sing. ред-18, основа рей.“

Субстантива avis, amnis, civis, erinis, finis, ignis ИТД.
гласе у генитиву сигнулара: ау-18, amn-is, civ-is, crin-is,
fin-is, 101-18 итд. Откуда се овим речима свршује основа
на -i ($ 20)? Откуда овим речма гласе основе avi, amni,
civi, erini, fini, igni итд., а ве ау, amn, civ, crin, fin, ign?

264 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

Субстантива aedes, caedes, clades, nubes, vulpes итд.
имају у gen. sing. aed-is, caed-is, clad-is, nub-is, vulp-is.
Откуда су овим речима освове: aedi, caedi, celadi, nubi,
vulpi (8 23), а не, aed, caed итд?

Субстантива ars, cohors, frons (чело), gens, пох, fraus,
frons (лишће), glans, arx, falx, imber, uter. venter, mare,
animal, calcar итд. гласе у генитиву сингулара art-is, co-
hort-is, front-is, gent-is, 1064-15, fraud-is, frond-is, gland-is,
агс-13, falc-is, imbr-is, utr-is, ventr-is, mar-is. animal-is, cal-
сат-18, итд. итд. Откуда и свима овим речима гласе основе
arti, cohorti, fronti, genti, nocti итд. (88 26, 29), а не art,
cohort, front, gent, noct итд.?

Откуд се -— опет да запитам — за сва ова субстан-
тива узима, да им се основа свршује на вокал 19

Отуда, што се субстантивима треће деклинације нај-
чистије нађе основа, кад се одузме наставак генитива
плурала -um, нпр. lex leg-um, основа leg; civis, civi-um,
основа civi; animal animali-um, основа animali. Исто тако
нађе ce, као што је познато, основа субстантивима и OCTA-
лах четирију деклинација, и то субстантивима 4. као год
и субстантивима 3., пошто се одузме -ит, а субстантивима
прве, друге и пете декливације, вад се одузме наставак
-rum: fructus fructu-um, освова fructu; mensa mensã-rum.
основа mensa; hortus hortõ-rum, основа horto; dies die-rum
основа die. На] главни]е дакле правило треће девлина ·
дије, на коме се по основинско] теорији оснива подела ове
деклинације на консонантне и вокалне основе, непознато
је, као што видимо, ономе, који се у нас латио, да на основу
те модерне основинске теорије изради латинску граматику
за наше гимназије.

А сад да пређемо на друге загонетке у трећој де-
клинацији латинских именица, Коју је г. М. „израдио у
оквиру садашње програме за У. разред гимназије“ ;

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 265

1) дих 4ис-15, пех пес-18, vox у06-1$ STA., госп. Ma-
лини су консонантне основе, и то основе на -с ($ 2), а

arx ате-18, falx 6-18, lanx Јапс-18 итд. јесу основе на
- ($ 26).

2) anser апзег-18, agger agger-is, mulier mulier-is итд.
јесу основе на -r (85), а

cinis сіпег-1ѕ, pulvis рШуег-13, vomis уотег-18 итд. јесу
основе на -s (8 11).

3) nectar nectăr-is, iubar iubăr-is јесу основе на -r
(8 5), lar lár-is, mas măr-is јесу основе на -s ($ 11), а

calcar са]саг-13, mare mar-is јесу основе на 2 (8 29).

4) pater patr-is, frater fratr-is, mater natr-is итд. jecy
основе на -r ($ 5), а

imber imbr-is, linter lintr-is, venter
ventr-is, uter utr-is јесу основе на -è ($ 26).

5) soror sorör-is, uxör uxőr-is. victor victör-is итд.
јесу основе на -r (55), а

amor атпог-18, labor labōr-is, odor
одог-18 ete. јесу основе на -s ( 8 11).

6) sol sol-is јесте основа на -/ (8 5), animal animal-is
јесте основа на -% (8 29), fel fell-is јесте основа на -v
($ 18), mel ше]]-18, јесте основа на -# (5 8).

7) canis can-is, iuvenis iuven-is јесу основе на -n
(5 15), a

amnis amn-is, crinis crin-is, finis fin-is итд. јесу основе
на -2 ($ 20).

8) ebur ерог-ів, femur femor-is, iecur iecor-is јесу
основе на -r ($5), а

robur гођог-18, corpus согрог-1ѕ, tempus tempor-is итд.
јесу освове на -s (38 5, 6).

9) pecus pecud-is јесте основа на -d (8 8), а

palus palud-is, laus 304-18, fraus fraud-is јесу основе
на - (5 26).

—=———==ы«-
|

266 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

10) anas anat-is, quies 40164-18, comes сошті-іѕ, caput
capit-is јесу основе на -t (8 8), a

ars art-is, mons mont-is, aestas aestat-is, salus salut-is
јесу основе на -è (8 26).

11) nepos перб{-13, sacerdos засегаоћ-18 јесу основе
на -¢ (8 8), а

dos 451-13, cos cõt-is јесу основе на -; (8 26).

12) bos ђоу-18 јесте основа ma р (8 17), а

nix шу-18 спада међу основе на -c n -g ($3). итд. итд.

Како да се нађе ученик усред оваквих загонетака? Не
може се никако наћи. И то прво и прво за то, што као
и г. М. не зна правила, како се понајвише најчистије нађе
основа којој речи; друго за то, што је писац унео у трећу
деклинацију по неке хипотезе и граматичке Фикци]е, којих
нема ниједна шк. граматика латинска, била израђена по
старој или новој системи, и којих нема, као што ћемо ви-
дети, ни Швајцер-Сидлер у другом издању своје лат. rpa-
матике, које је ein Grundriss г Universitätsvorlesungen.
Само ово једно да напоменемо: 801 801-18 писцу је основа
на -l. animal animal-is основа на -1, fel fell-is основа на
-у, а ше] ше]-13 основа на -t. Најпосле како би ве јадни
наш гимназиста умео наћи у овоме лавиринту од основа,
кад се ни сами писци латинских граматика, и то особито
они, који се држе основинског принципа, не слажу у ME-
шљењу о свима основама. Да напоменем само неке при-
мере. Једнима од ових граматичара, и то већини њиховој,
основе су на -s ове речи: dolor, Поз, honor, robur, corpus,
opus, pulvis, Ceres, lar; а другима су ово основе на г.
Једвима, и то опет већини, ове речи: mons, pons, fons,
dens, gens, пох, glans, frons јесу основе на 1 (због mon-
ti-um, ponti-um, fonti-um итд.); а другима су основе на
$ a d (због mont-is, pont-is, font-is, итд.). Ова несагласност
Филолога о основи ове или оне речи јесте један од узрока,

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ Гимназије 267

за што школски људи нису за то, да се и у школи и у
школско) граматици латинској много наглашавају односи из-
међу основа и наставака у деклинацији; ова несагласност
научника и тегобе, које задаје при деклиновању непрестано
истицање чисте основе, јесу такођер узрок, те је нпр. један
знаменит немачки Филолог и писац школских књига за лат.
језик, Perthes, измислио Wortstock, па с њиме и у трећој
и у осталим деклинацијама оперира; њему (Регіћеѕ-у), па
Нагте-у (") Wortstock је шепз-, а Wortstamm mensa; hort-
Wortstock, а horto- Wortstamm; gent Wortstock, а genti-
Wortstamm; fruct Wortstock, a fructu- Wortstamm; итд.

8 1, нап. 5. „У nom. sing. не могу се речи заврши-
вати гомилицама сугласника ll, ls, rs, ns, ss; ts, ds. Гоми-
лице ts m ds избацују сугласнике t и 4, изједначивши их
најпре са номинативним наставком -8. Остале пак гомилице
одбацују крајњи сугласнив; нпр. ше] (мед, м. mell), sol
(сунце м. sols), pater (отац м. paters), flamen (оламин м. fla-
mens), mos (обичај м. moss), anas (патка м. апаѕѕ из
anats), laus (похвала м. 18158 из lauds). — (Испореди cpu-
ске речи: „браство — братство, госпоство — господетво),“

$ 1, нап. 5. примедба. „Гомилице сугласника rs, ns,
могу само онда у nom. sing. стајати на крају речи, ако су
се сугласници + и d испред номинативног наставка -S пре-
творили уназадним једначењен у $, па после испали; нпр.
art-s == агѕ-5 = ars (вештина); (топд-5 — front-s —
frons-s — frons (лишће),“

Уз ове две напомене иду jom и ове две:

3) $ 9, нап. 1. „Основе ове врсте избацују у nom. sing.
крајњи глас од основе (фи d), изједначивши га најпре уна-
задним једначењем са номинативним наставком -8; нпр. seget-s
== 80505-5 = зере-8; Јар1д-8 = lapit-s = la- pis-s = lapis. “

(5) Lat. Schulgrammatik von Dr Paul Harre. Berlin 1885.

268 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ гимназије

„У једносложних основа и оних, које испред & и 4
имају 16, долази у том случају накнадно дуљење (Ег-
satzdehnung) самогласника е; нпр. ред-5 = реі-ѕ = рез-в
= ре-5; рагіеё-ѕ = paries-s = parie-s.“

4) 8 27, нап. 1. „Nom. sing. — Основе ове врете,
које испред і имају $ или 4, избацују, пошто је і испало,
ове дентале, изједначивши их најпре с номинатлвним на-
ставкои 8 (8 1, 5); нпр. осн. doti — nom. do-s (м. 105-5
из dot(i)-s); оси. laudi nom. lau-s (м. laus-s из laud(i)-s .“

Може ли се замислити већа збрка од ових правила?
„У nom. sing. не могу се речи завршивати гомилицама CY-
гласника ls, rs, ns. А шта ћемо са puls pultis каша ($ 26);
шта са ars, pars, mors, pons, mons, fons итд.' Оном npn-
медбом: „гомилице сугласника TS, NS, моту само онда у
nom. sing. стајати итд.“ нити ће учитељ нити ученик бити
паметнији. И на што ономе, који почиње учити латински је-
BHE, оне хипотезе, да се сунце не каже латински 5015 већ
sol, отац не paters већ pater, оламин не flamens већ
flamen итд. итд.ї И најлосле нека нам каже г. М. коју
основу, која испред 4 има ie, као што pariet има ie испред t.

Место ова четири заплетена и од чести погрешна Ipa-
вила, која су тако далеко од прописа, изречена помену-
тим трима речима — in simplicitate veritatem — доғољно
би било једно једино правило, које се налази у по некој
граматици у науци о гласовима, т. ј. правило о избаци-
вању консонанта, и које од прилике овако гласи:

„Избацивање (елизија) консонанта бива врло че-
сто, и има по правилу за последицу протезање претход-
ног кратеог вокала (накнадно или коипенсаторно проте-
same). Нарочато испада а) d и испред s: (ре(4)з (ре-
dis), рагіе(+)ѕ (parietis), mon(t)s, virtū(t)s. [Само у pe-
чима, које су узете из језика грчког, испада у nom. sg.
nt пред s, као: #125, -antis, elephas, -antis]. — b) на

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 269

крају речи какве не могу стајати два једнака консо-
нанта; с тога те] -mell(i)s, fel -fell(i)s, 08 -oss(i)s, и то
без компенсаторног протезања, аз -а58(15), Таг -farr(i)s. У
сог (cord-is) и lac (1асі-15) отпало је d и t.“

$ 1, нап. 6. „Јасник 9 претвара се пред наставком
пот. -S у муклац с, с којим заједно прави сложени сугла-
CHEE 2; нпр. reg-s = rec-s = тех (краљ). Исто тако ope-
твара се јасник b у муклац р, али се ово претварање код
именица само у изговору чује, а у писму се не бележи, нпр.
urbs читај urps. Код глагла се бележи, као: serib-o, serip-si.
— (Испореди: србски — сриски). Зар су консонанти би
g јасници, а не муклациї „Код глагола се“ — каже г.
М. — „бележи претварање b ур, Бао: serib-o зегтр-81.“
А шта ћемо са ађа о, absisto, absolvo, absorbeo, abstineo, ab-
sum итд.? Шта са subscribo, заБзесо, забзециот, subsisto,
subsum итд. итд. '

Свршетак прямедбе 8-а 1, нап. 7. глави: „од именице
urbs (варош) гласи садашња основа Urb; но некада гласио
је nom. sing. urbes а основа urbi; отуда и сада Gen. pl.
urbium.“ За то, што од субстантива urbs ген. плур. гласи
urbium, основа му је urbi. А да је HOM. синт. овога суб-
стантива некада гласпо urbes, и то није истина. То је na-
писао г. М. не разумејући ове речи Швајцер-Сидлерове:
бо ist der Stamm von urbs nicht urb, sondern einst ur-
bes, dann urbi:“ (§ 43, Vorbemerkung 2). Уједно и ово
да напоменем. Па баш да је коректна ова примедба r. Ma-
лине, зар је она за оне, који почињу учити језик латин-
ски! Ту примедбу имао је Швајцер-Сидлер у Г. издању
своје књиге, које је изишло још г. 1869., а изоставио ју
је из другог издања, које је изишло прошле (1888) го-
дине, и које је намењено ђацима университетским.

$ 1, нап. 8. „Падежни наставци ови су:

970 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

Singularis.

Nom. masc. et fem. -s; neutr. основа
Gen. -is (из старога 05, Из, 65)

Dat. -1 (из старога ei, €)

Асе. -ш, -em

Abl. -ë (crapa ed).

Pluralis.

Nom. mase. et fem. -es; neutr. -ă;

Gen. -um (м. старога бт)

Dat. -(1)bus

Асе. -5 (M. -NS са навнадним дуљењем предходног са
могласника)

Abl. -(1)б08.“

Преглед ових падежних наставака за трећ у деклина-
цију јесте само мало поткресани преглед падежних наста-
вака за свих пет латинских деклинација, који је изра-
фен на основу резултата историјске граматике, — јесте
Швајцер-Сидлеров 8 37:

„Casusendungen der Substantiv -und Adjectiv-Decli-
nation.

Singularis.

Nom. m. u. Ё: s; n. bloss. Stamm od. -m
Genet. -is (alt 08, 15, 65); 1

Dat. -1 (alt ei, е)

Accus. -m (-em)

Ablat. -e (alt -ед).

Pluralis.
-65, -1; n. -8
-um (alt ош); rum (alt зот)
-bus, -1S
-s (mit vorhergeh. Länge für -ns); n. -a
-bus, -1s.“

КАКВА ЈЕ ЛАТ, ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 971

Као што се види, г. М. је изоставио из овог прегледа
ова четири наставка: ном. синг. п. -M; ген. синг. -1; ген.
плур. rum (alt зош); дат. плур. -15; и још, мислим He-
хотице, акуз. плур. п. -а.

Ово је изостављање извршио г. М. мислећи, да ће онај
остатак, што је још остао, бити само за трећу девли-
нацију. Но он је погрешно мислио. Да је и овај његов

крњи преглед падежних наставака не само за трећу, него
и за остале деклинације, ево ових доказа:

1) наставак номинатива сингулара -s за masc. и fem.
није само за трећу, већ и за другу, четврту и пету де-
клинацију: servu-s, vi-s, fructu-s, 416-8;

2) наставак акузатива сингулара -m јесте за свих
пет деклинација: гоза-ш, зегуц-ш, vi-m, fructu-m, die-m;

3) уз г. Малинино „бер. -is (из старога òs, цз, 65)“
нека се пореди из Швајцер-Сидлера

а) Anm. 2. уз I. деклинацију: Ganz vereinzelt steht
der Genit. Sing. auf -ais in Prosepnais = Proserpinae;

b) Zusatz 1. уз ГУ. декливацију: Der Genit. Sing.
endigt ursprünglich auf -1-08, dann bis in die Zeit der
Classiker hinein auf -u-is neben 08; -

с) Zusatz 4. уз У .деклинацију: Eine alte Endung
des Genit. ist -еѕ (rabies, dies).

4) Уз Малинино: „Qen. pl. -um (м. старога от)“
нека се пореди из Шващер-Сидлера

а) Im Genetiv Pluralis ist die gewöhnliche, дет Pro-
nomen entnommene, Endung -rum (ürspr. söm). Daneben

hat sich die einfachere Endung -ūm (alt -öm aus aom) er-
halten итд.

b) Anm. 5. уз II. девлинациу: „Der Genetivus auf -um,
alt. -öm ist besonders erhalten in Ausdrücken, welche итд.“
5) Наставак и акузатива и номинатива плурала јесте,
као што је познато, за masc. и fem. један исти, т. j. ÈS;
а уг Малине стоји као наставак ном. плур. за masc. и

072 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

fem. -68, за акуз. плур. пак -3. А откуда тої Отуда, што
је -S заједнички наставак акузатива плурала за тазе. и
fem. свих пет деклинација: гоза-5, вегуо-з, vire-s, fruc-
tu-s, die-s. Уз ово узмимо на ум још из научне граматике
латинске, коју је написао Dr Stolz, прве речи о авузативу
плурала за свих пет деклинација: Паз Сазиззи 1х idg. -ms
== lat. ns ist паг mehr durch Kombination zu егзећђез-
sen; antretend an die vocalischen Stämme auf -o -u hat es
die Ausgänge -ös -üs gebildet, so dass ецибз anüs auf
equons anuns zurückgehen. (') `

Па баш даречемо, да је коректан овај г. М-ин преглед
падежних наставака за трећу деклинацију, ва што су они до-
даци: „из старога OS, US, 68; „из старога el, е;“ „стари ed“;
„м. старога ош“; „м. NS с накнадним дуљењем претходнога
самогласника “? Просто би бадава стајали у граматици.

И ово да приметим на овај преглед.

Г. Малина каже, да је „наставак номинатива сингу-
лара за masc. и fem. ПТ. деклинације наставак -5*. То се
може у главном рећи за све деклинације, као што видимо
и у Швајцер-Сидлера. Али зар да се у латинској грама-
тици за гимназије, израђеној по чисто научној методу,
рече, да маскулина и Феминина треће деклинације нема
и без наставка -S у номинативу сингулара? Г. Малина, као
што се види, не узима на ум неке од најглавнијих правила
треће деклинације, као нпр. ово правило: „Речи са Ко н-
сонантном основом деле се 1) на таке Боје номинатив
сингулара са -з творе; 2) на таке, које вом. CHHT. без -s
творе“; за тим ово правило: „Номинатиз сингулара творе
без -s пре свега основе на l, п, г, в, као: consul, fur,
homo (gen. homin-is), mos (шог-13 м. mos-is), pulvis итд“.

(1) v. Handbuch der klassischen Alterthums — Wissenschaft,
herausgegeben von Dr Iwan Müller, Erster Halbband, S. 307.

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 973

За тим каже г. М. у свом прегледу падежних на-
ставака за III. декл.: „neutrum основа“. Зар је основа
animali уједно и номинатив тога неутрума? Зар је calcari
и основа и номинатив! Зар mari тако исто? итд. итд.

Латинске граматике написане за Немце, и то било
по новој, било по старој системи, имају готово све одмах
у почетку ПТ. деклинације параграо, који гласи овако:

Die Ausgänge dieser Wörter in den einzelnen Casus
macht folgendes Schema ersichtlich :

Sing. Nom. — a, е, 0, 6, 1, n, T, 8, t, X.
(еп. — 13
Dat. — 1
Ace. — ет, die Neutra = Nom.
Voc. — = Nom.
А. — è
Plur. Nom. — ез, die Neutra ă
Gen. — шт
Dat. — ibus
Асс. — es, die Neutra ă
Мос. — ез, die Neutra, ă
Abl. — Пиз.“

Овакав јасан, разговетан и практичан преглед има,
као што рекох, у ма којој латинској граматици за немачке
гимназисте, који у свима разредима уче латински; а у евен-
туалној „научној“ латинској граматици за наше Зајечарце
и Нишевљане, који уче латински само у вишој гимназии,
треба да је такав образац за трећу деклинацију, који
је богат разним хипотезама, Боји је управо
за свих пет деклинација, и који никоме не ће
бити јасан!

8 2. „Таке облике (т. j. као dux, ducis, duci итд.)
имају и ове основе: d) на -ес: пех (f.) смрт, prex (f.

гадсини LXX 18

274 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

моба.“ Зар prex има и precis, и precem? Prex је defec-

tivum casibus, и има у сингулару само абл. prece, и BAT-
кад датив preci.

5 2, 1. „Таке облике (т. j. kao dux, 406-18 итд; pl.
duc-es, duc-um итд.) имају е) и сва имена лида на -tric:
nutrix хранитеља еіс.“ Зар mobilia ва-ігіх, као victrix
победитељка, adiutrix помоћница, ultrix осветница ATA.,
која се употребљавају и као адјектива, те онда значе по-
бедоносни, помоћни, осветнички, имају gen. plur. на -um
као dux duc-um, а не на -ium? Та и Тацит и Сенека и
Валерије Максим и Светоније имају victricium partium,
legionum, armorum; а на једном натпису има legionum
adiutriciùm.

$ 2, з) „Рах (мир) и fax (буктиња) су defectiva ca-
sibus, јер немају Gen. plur.“ Зар је и овака реткост за
граматику латинску, која се употребљава у гимназијама?
Г. Малина је, као што ћемо и мало после видети, 060-
бити љубитељ реткостӣ. Њему су непознате оне истините
речи, што их је већ пре 37 година у предговору E првом
издању своје чувене грчке граматике изрекао Curtius:
„Eine Зећшеташтанк soll keine Raritätenkammer зет“

85, 1, h) „-ш: fur (comm.) лопов; 1) ur: augur (m.)
врачар ; fulgur (п.) муња.“ Квантитет блога -ur са свим Ha-
трашке назначен; у првом случају треба йг, а у другом ш,
јер fur има у ген. fūris, а augur апецив, fulgur fulguris.

У истом $-у 5. наводи се vigil као субетантив. Vigil
је у првој линији адјектив, и значи будан; у песника
употребљава се као субстантив, а са значењем стражар.

8 7, 1). „Основе на -l су masculina. Ако значе лица,
могу бити communia.“ Најважнија реч на -l јесте consul.
Зар овај субстантив може бити commune, зар коже зна-

чити: консулкад Па и реч pugil потражите у речнику,
па уз њу стоји т.

\

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 915

8 7, за „masculina су све речи на -0г, -ter и -tor;
ако значе женска лица, онда су feminina.“ Ово правило
односи се на речи pater отац, frater брат, auditor cayma-
лац, praeceptor наставник, mater мати, ѕогог сестра, uxor
жена. Мени није познат ниједан писац граматике латин-
ске, који би имао овако правило у својој књизи, јер сваки
чма одмах пре деклинације општа правила за природни
род речи. После и ово. Из овог правила излази, да има
и Феминин& на -tor. Нека ми се назначи којп такав fe-
mininum. На послетку и то, да напоменем, да оне речи
у правилу „све речи на -бт“ — треба заменити са „основе
на ог“ или „речи на ог.“

8 7, 2b „neutra су В) основе на -or (Gen. oris).“ Како
ће се знати, које су то речи, кад нигде писац није навео ни-
једне такове речи? Напред је у 8-у 5, 1 назначено, да се
основе на -r свршују овако: „а) -аг: nectar; b) -ег: тег;
с) -ег : aër; d) -ter, Gen. tris: pater; e) -бг: soror; f) -0г:
ebur (Gen. eboris); g) -tōr: auditor; h) -ùr: fur; 1) -ūr:
augur.“ Где је која основа, која се свршу]е на -0г, а и
nom. јој је ва от? Има је иначе, али је само у Ш. декл.
т. Малине нема поред толиких безбројних основа.

На овом истом месту стоји даље: „neutra су У) основе
на -ur (беп. -ùris и -0г15).“ Је ли речима ebur eboris,
femur femoris, iecur iecoris основа на -иг% Уједно и то
да напоменем, да према овоме правилу и према 85, 1 h
излази, да је fur generis neutrius!

8 7. Изузеци. „Masculina су на -er: agger насип,
anser гуска, asser озиб, carcer затвор, later опека, passer
врабац, vesper вече, и грчке речи: aër m aether ваздух.
— Femininum је само mulier жена.“

„Masculina су на -иг : augur врачар, furfur мекиње,
turtur грлица, vultur (или voltur) јастреб.“

276 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

Уз правило у трећој деклинацији „neutra су &) основе
на èr (беп. епа)“ наводи писац као изузетке између осталих
речи један masculinum друге деклинације, т. j. vesper
(само абл. синг. ове речи иде по 3. девл.), и Фемининуи
mulier (жена), које је речи природни род женски!

А као изузетак за правило: „neutra су У) основе
(треба: речи) на -ur (беп. гіз и oris)“ наводи масвули-
нуж augur (врачар), које је речи природни род мушки.

И шта ће међу изузецима као маскулинум later, вад
напред има најџре правило: „masculina су све речи на
-бг, ter и ог.“ ?

У $-у 8. су основе на -d и -t. Међу основама на -t
нема основа на -аі, као aestas aestatis, libertas Пђегја
нити на -ăt, као epigramma epigrammătis, poëma poëmătis;
нити на -üd, као incus incudis, palus paludis. Ни lae lac-
tis не спада r. Малини међу денталне основе; па ни laus
laudis.

8 5, га „Основе ma -d: а) ад: va-s и prae-s јемац.“
Одовуд се не види са свим јасно, да je од VAS генитив Vă-
418. Но рецимо да се то зна; али ко не ће помислити, да
је од praes генитив prădis?

У истом 8-у 8, 2b каже се за heres (наследник), да
је маскулинум, а та је реч subst. commune, и значи на-
слелник и наследница.

8 10. „Род именичких основа на -t и -4. 1. Мавси-
lina су имена, која значе мушка лица, за тим рез (нога),
lapis (камен), paries (дувар), и све именице на -ев (@еп.-
tis) осам merges (сноп), goja је femininum. 2. Neutra су
само: caput (глава), mel (мед) и сог (ерце).“

Из првог правила излази, да међу речима, чије се
основе свршују на -4- и -ѓ, нема нити Феминина нити COM-
munina. Г. М. заборавио је на именице quies quiètis и re-
quies requietis покој, abies abietis јела, seges segòtis усев

е

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 977

teges іесеііз покривач, anas anătis патка, merces тегсед 5
Hajam, pecus pecudis говече, cassis cassidis шлем, cuspis
cuspidis копље — које су напред у 8-у 8. назначене као
feminina; исто је тако пишући ово правило заборавио на
субстантива comes пратилац, interpres тумач, sacerdos све-
штеник, obses талац, praeses заштитник, custos чувар —
која су такођер напред у 8-у 8 назначена као communia.
Најпосле није г. М. овим својим правилом обухватио ня
масвулина aries ован и tigris тигар; а в ове две речи
има наведене у $-у 8. као т.

8 11. „Основе на -з. № ош. mos, Gen. mōr-is итд.;
honor бер. ћопог-15 итд.; tempus беп. tempõr-is итд.“ А
одмах за тим читамо: „Основе, које амо спадају, имају
оваке завршетке: а) ās, b) ăr, с) èr, d) т, e) ör, f) ш,
g) ог и èr.“ Дакле основе, које се свршују на ав, ёг, өт,
ir, ог, иг, ог и ег јесу основе на -5. Овако што било би
особито Јасно за почетнике у латинском језику!

У овом истом 8-у 11. броји г. М. vis у основе на
-ѕ. А отворимо најновију научну латинску граматику —
Lateinische Formenlehre, bearbeitet von Dr. Е. Stolz —
па прочитајмо прве речи о вокалним основама. Прве речи
гласе: „Ф- Stämme. Ein 4- Stamm ist vi-s.“

8 18. ı. „Masculina су csa substantiva о) na -is
(-1г18). Femininum camo vis (cmaa).“ Има само један je-
дини subst. на -is gen. iris, и то glis пацов, и r. М.
каже, како су сва substantiva на -is (-1ris) masculina!

$ 14. „Основе, које амо (т. ј. у основе на -п) спа-
дају, имају оваке завршетке : а) -бп, b) -іоп, с) -1п, d) -еп.“
А куд спада једна од најобичнијих речи, којој је основа
на -п; који од ова четири завршетка има субет. Macedo?

$ 16, 1. „Masculina су: В) сва substantiva на -is
(-1піѕ).“ Као да има бар педесет субстантива на is gen.
inis, каже г. М. „сва substantiva на is, -1115“, а овамо

—=___-=_ — —- —_- — + — и - · 2- — = = – __ = - —

278 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИАЕ

опет има само један једини, sanguis sanguinis крв (јер рој
нема ни шеегз]еу-ов lateinisch-deutsches Schulwörterbuch).

$ 16, з. „Neutra су сва substantiva на -èn (- 2055).
Masculinum само pecten чешаљ.“ Јесу ли neutra и flamen,
tibicen, cornicen ?

5 19. Род именичких основа на уснене. „Маз-
culina су camo substantiva, која значе мушко лице.“

„Neutrum је само fel (жуч).“

„Communia су adeps маст, forcep-s wamane, mancer s
предузимач (-ица), municeps суграфанин суграфанка, prin-
ceps поглавар (-вица).“ |

„Сва су осгала substantiva у овој врсти feminina.“

Овај параграФ састоји се из самих излишних ствари.
да што је овде излишно говорити о томе, да су „mast.
само substāntiva, која значе мушко лице“, напоменуто је
већ напред. Тако исто напоменуто је напред, за што ни-
каква смисла нема, да се у школској граматици латинској
говори и о речима adeps, forceps, шапеерз. Meneo бих
знати, у ком школском лат. ауктору долази реч шапсерѕ
са значењем предузимачица. У школским лат. речни-
цима стоји уз шапсерз m. Најпосле и то да напоменем,
да овим својим правилом г. М. није обухватио све име-
ничке основе на уснене.

5 23. „Исто тако (т. j. као vulpes) мењају се: ae-
des храм, caedes убиство, clades пораз, fames глад, mo-
les терет, nubes облак, sedes седиште, stroes гомила
ete.“ А у 8-у 24. 1) каже r. M.: „У Gen. pl. имају
-um: ambages околишеье, sedes седиште, strues ro-
мила.“ Еле најпре каже, да sedes и strues гласе у тев.
плур. sedium и struium, а за тим, да гласе sedum и struum!
И шта ће међу овим речима fames, кад је singulare tan-
tum, те нема дакле плурала, и кад је уз то још и he-
terocliton, пошто аблатив иде по 5. декл. и гласи famê.

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 919

$ 26. „Основе, које амо (т. j. у основе на -1) cna-
дају, имају оваке завршетке“:

„0) -tati: aestas лето, libertas слобода, veritas истина,
celeritas брзина, sedulitas марљивост etc.” — Aestas има
у ген. плур. aestat-um; зар је то основа на -1' Па и саи
Ш вајцер-Сидлер, који је своје лат. облике израдио на
темељу модерне основинске теорије, Баже у поменутом П.
издању своје књиге ово: keine ¿- Stämme sind die Abs-
trakta auf -tas. (crp. 89).

„с) -tuti: juventus младост, salus спасење, virtus Bp-
лина, senectus старост ete.“ Г. M. наведавши ове четири
речи каже еіс. Ко из тога etc. не ће извести, да има бар
још неколико речи, којима се основа свршује на tuti, а
овамо има само још једна једина, servitus servitutis cy-
жањство ' Зар се и субстантиву salus salutis свршује основа,
на -tuūuti? И зар су од ових свих пет речи основе на -1'
Зар од virtus није ген. олур. virtut-um, те основа дакле
virtut? И за ове речи каже Швајцер-Сидлер: keine t-
Stämme sind die Abstrakta auf $ ив (crp. 89).

„d) -41: fraus превара, laus похвала, frons лишће,
glans жир ete.“ Koja су то jom substantiva осим ових са
основом на -di, па да се може рећи еіс? Упор. за lans
још АЯ нап. 41.

$ 29. „Исто тако (т. j. вао animal) мењају се е) lac
илеко, оз кост.“ Зар lac има у аблативу синг. 14641? По-
правља човек Цезара, који пише: carne et lacte vivunt
(В. б. lib. У сар. 14). И зар абл. синг. од os (кост)
· гласи 0581, а ном. и зкуз. плур. ossia? Поправља човек
и Овидија, који пише: Nasonis ossa molliter cubent.

8 31. „Sus има у Dat. и АЫ. pl. su-1-bus, subus и
приз.“ Опет само што више облика; а употребљава се
по правилу зађив и кашто вшћив. прив не ће се наћи
ни у једној граматици лат. за гимназије.

280 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ"

Да наведемо сад све свршетке, које по г. М. разне
основе имају.

Г. Основе на грлене (gutturales) -c-g имају ове свр-
шетке: 1) -ас, 2) -ас, 3) -6е, 4) -ес, 5) -1е, 6) -1с, 7)
-0с, 8) -ис, 9) -це, 10) -ер, 11) -ев, 12) -ig, 13) це,
14) -ùg (8 2).

II, Основе на језичне (linguales) -r и -! имају ове
свршетке: 1) -&г, 2) -ег, 3) -ег, 4) -tèr, @еп. tris, 5) -ӧг,
6) -ör (нпр. ebur ерог-іѕ) 7) -tōr, 8) -ùr, 9) -ш, 10) -а),
11) -5, 19) -01, 18) -Ш ($ 5).

ПІ. Основе на дентале -! и -d имају ове свршетве:
1) -ăt, 2) -6ђ, 3) -et, 4) -1% 5) -ot, 6) -ад, 7) -ва, 8)
-ед, 9) -14, 10) -од, 11) -úd (8 8).

ТУ. Основе на -s имају ове свршетке: 1) -ав, 2) -аг,
3) -ёт, 4) ir, 5) -бт, 6) -ūr, 7) -òr и èr (ном. је us) [8 11].

У. Основе на n имају ове свршетве: 1) -бп 2) -ion,
3) -ш, 4) -еп (8 14).

ҮІ. Основе ва -b, -р, v и -m имају ове свршетке: 1)
-р, 2) -5, 3) -у, 4) -m ($ 17).

УП. Основе на -i имају ове свршетке: 1) -i (c ном.
на -18), 2) -i (с ном. на es), 3) -ti, 4) -tāti, 5) -tuti, 6)
-di, 7) -а, 8) -гі, 9) -si, 10) -аћ, 11) -агі, 12) -Пь (8
20, 28, 29).

Као што видимо, неких 65, словом шездесет и пет
разних свршетака имају основе треће деклинације. Па no-
ред свега тога има говелики број свршетака од врло обич-
них речи, који се нигде овде не могу подвести; HID.
Macedo Маседоп-15 Македонац, АПођгох Allobrog-is Aao-
брожанин, Саррадох Cappadoc-is КЖападовијанац, aequor
aequor-is море, gigas gigant-is див, palus рајод-5 бара
ИТЛ. ИТД.

А сад да учинимо један оглед са овим безбројнии
основама и њиховим свршецима; да видимо, с каввом Cè

— = = ~ он ный

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 981

брзином и поузданошћу може наћи за ову или ону реч
генитив сингудара, ако је случајно ученику непознат,

Ма за коју реч ученик тражио генитив, он ће при
том тражењу највише се ухватити за свршетак речи у
номинативу сингулара. Основински принцип, по ком је г.
М. радио ПІ. девлинаци]у, ништа му не ће помоћи. Па
шта би нашао? После дугог и предугог лутања по
целој трећој деклинацији нашао би ће понајвише један или
више погрешних облика за генитив сингулара.

Ево процедуре, каква би била.

Рецимо, тражи учение сеп. sg. речи пох ноћ. Где би
је потражио? Без сваке сумње међу речима, које се у ном.
синг. исто тако свршују на — х. Шта би даље чинио?
Тражио би који пример на —- ох, па би нашавши тох võ-
сіз повивнуо као оно Архимед: отка. Дакле пох посів!

За АПођтох Алоброжанин нашао би такав исти гени-
тив, т. j. АПођгосіз, према 8 2.

За senex старац, нашао би или вепесіѕ (према уегуех
үегүесіѕ), или ѕепесіѕ (према пех necis), или senicis (према
iudex iudicis) или senêgis (према lex Јев), или ѕепеоіѕ
(према grex gregis) или senigis (према гешех ге #15). Сад
која би од ових шест генитива изабрао? На сву прилику
лици зепесја према пех necis ($ 2).

да supellex покућанство, нашао би тако исто шест по-
грешних олбика генитивних, и одлучио би се по свој при-
за ген. supellegis према lex legis.

За faux грло, нашао би или #1618 (према lux lucis),
или {30018 (према tradux tradùcis), или #81618 (према frux
#218), или #10018 (према coniux coniùgis). Избери сад, шта
ћеш. Ко ту може сневати о каквој основи на -%'

За hepar црна џигерица, нашао би или hepăris (према
nectar nectăris, § 5), или ако би још даље тражио, могао
би наћи һерагіѕ (према calcar calcaris, $ 29).

– —- m и Е БА -Ee er = = = 1em яр чач =

289 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

За far брашно, нашао би исто тако најпре #113, а
може бити још и faris.

За imber пљусак, нашао би imberis (према verber ver-
beris $ 5), и пливао би у радости како је лепо нашао.

То би исто нашао и за месеце September, October,
November, December.

За later опека, нашао би ген. latris (према accipiter
accipitris, pater patris $ 5, d); ово у толико пре, што 3.
напомена 8-а 6. гласи овако: „Речи којима се основа свр-
myje на -фег, задржавају е у наставку -ter само у Хот.
и, Voc. sg.; у осталим га падежима нестане; нпр. pater

(ер. patr-is“.

да сог срце нашао би cõris (према victor victõris, 8 5,
или према honor honōris $ 11).

За praedo разбојник, нашао би praedinis (према cardo
cardinis и ordo ordinis, 8 14).

да ligo мотика, и harpago чакља, нашао би 1101015 и
harpaginis (према сбрасцу virgo virginis или према margo
marginis $ 14).

да gigas див, adamas челик, elephas слон, нашао би
gigătis, adamătis, ејерћа а (према anas апа1з, 8 8); а може
бити да би га како нанела срећа и на aestas дезбаз (8
26), те би онда помислио, да горње речи гласе у ген.
синг. gigātis, адата а, elephātis.

За lis, распра, вашао би најпре ген. lis (према mapa-
дигми civis, $ 20), а може бити да ÓA творио ген. облике
и према cinis cineris, glis о11гіѕ (8 11), шта више и према
lapis lapidis ($ 8). Најпосле ако би ма каквим случајем
наишао на 8 26, а), те међу оних 12 речи нашао реч lis
(распра, парница), опет не би знао квантитет њен, не би
знао, да ли ји генитив litis или бз.

да dos, мираз, нашао би или 46$ (према nepos ne-
роб5, $ 8) или догіѕ (према обрасцу mos тог, $ 11).

КАКА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 983

Сад за воји облик да се реши? Још би се пре решио за
doris с тога, што је dos једносложна реч исто тако као MOS,
Поз, ros. А ако би се случајно одлучио за 4088, то би био
добар облик, али само не би био изнађен према правилу,
које је г. М. поставио за dos, т. j. према правилу $ 26, а.

Овако би исто прошао ученик, и кад би тражио re-

нитив за 608, брус.

да incus, наковањ, нашао би incùdis (према pecus pe-
1413, 8 8); а може бити да би начинио генитив и према
tempus temporis (8 11), или према acus асегіѕ ($ 11),
или према mus muris ($ 11), или према iuventus iuven-
tutis (8 26), или према fraus fraudis ($ 26). Рецимо maj-
после, да би се одлучио за incudis с тога, што се и incus
свршује на -cus као год и pecus, опет не би нашао корек-
тан облик, пошто incus гласи у ген. 1100915.

За тако обичне речи, као што су полатињене грчке
речи aenigma загонетка, epigramma натпис, poëma песма,
итд. тражио би и генитив и све остале падеже узалуд по
целој трећој деклинацији. Прешавши тако бадава свих 65
свршетака од разних основа, и готово толико исто HANO-
мена, дошао би најпосле на ту мисао, да те речи иду по
І. деклинацији, и да им је дакле генитив aenigmae итд.!

За тако важну и обичну реч, Као што је Macedo,
Македонац, вашао би ген. Масед 5 (према ordo ordinis или
cardo cardinis, 8 14, с.)!

Итд. итд.

Ето са оваком би несигурношћу и са оваким губље-
њем времена и најбољи наш ученик 5. разреда гимназиј-
ског по Малпниној књизи изналазио за ову или ону реч
генитив сингулара, Боји је, рецимо, заборавио.

А нека покуша г. М. задати коме од својих најло-
шијих ђака, да по садањој лат. граматици потражи гени-
витив не само за горње речи, већ у опште за ма коју реч

- ma - num = - = = = = о ПРЕ по = и Ири

284 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

3. деклинације, па ће видети, да ће и коректан генитив
наћи, и брзо.

Да пређемо сад на пишчеве напомене.

Има их општих и засебних. Општих, које се односе
на целу трећу деклинацију, има на број 8; говорио сам
о њима напред, и, Бао што смо видели, понајвише су са
свам некоректне. А засебних уз поједине основе има 46,
словом четрдесет и шест, од којих ниједна није такова, да
јој се нема шта притоворити.

Најпре ћемо их исписати редом, како ко]а за којом иде;
то чинимо 6 тога, да се чуда ради види, колико би олово же-
лео г. М. да натовари на ум наших гимназиста. А за тии
ћемо истим редом назначити своје примедбе на њих.

Ево тих напомена:

($ 3. Напомене к основама на -с, -5.)

1. „Наставак номинатива -s (8 1, 6) чини са крајњим
гласом од основе (-с, -g) сложени сугласник -х: (16-8 =
dux; тек -8 = гес-8 = тех. У овој врсти нема дакле ника-
каквих именица средњег рода.“

ә. „Nix (f. снег) гласи у Gen. sing. niv-is (м. nigv-is)
etc.-@en. plur. гласи nivium.“

3. „Рах (мир) и fax (буктиња) су dofectiva casibus,
јер немају Сеп. plur.“

($ 6. Напомене к основама на -г, -!).

4. „Основе ове врсте одбацују у Nom. sg. наставак
-8 (8 1, 5). “

5. „Основе на -tor покраћују у Nom. и Voc. sg. бу
наставку -tor; с тога гласи N. и У. sg. Мег — Gen.
үісіог-18.“

6. „Речи, којима се основа свршује на -ter, задржа-
вају е у наставку -ter само у Хош. и Voc. sg.: у осталним
га падежима нестане; нпр. pater — Gen. patr-is.“

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 285

7. „Основа supellectil одбацује у Nom. sg. -il и тада
узима номинативни наставак -8, те гласи supellex (f. поку-
ћанство), из ѕиреПесі-ѕ = supellecs-s = зиреПесз)“.

8. „Реч, која у Nom. Acc. и Voc. sg. гласи iter (п.
пут), прави остале падеже од основе Шпег; дакле (беп.
itinèris etc.“

9. „Реч, која у Nom. Асе. и Voc. sg. гласи ičcur (п.
јетра), има у Qen. осии iecoris jom и iecinòris (іөеіпбгіз и
106100118)“

10. „Реч, која у Nom., Асе. и Мос. sg. гласи fèmur
(п. бут.), прави остале падеже или по овој врсти, дакле
од основе fèmor (Gen. femoris etc.), или по основама на
-п, дакле од femin (Сеп. feminis)“.

($ 9. Напомене к основама на -t, -9\.

11. у. 3) 8 9, нап. 1. (стр. 267).

12. „Основе с првобитним самогласником 1 испред +
снаже овај у Nom. sg. у -е: milit-s = milis-s = 16-8;
ред -в = реде-8; alìit-s = al-s; comit-s = соте-в. — Реч
caput задржава и само у Nom. Асс. и Voc. sg., у осталим
га падежима слаби у 2.“

13. „Од основе melt постаје унапредним једначењем
основа mell, која у Nom. sg. гласи mel (п. мед 5 1, 5);
Gen. mell-is еіс“.

14. „Основа cord одбацује y Nom., Асе. и Voc. sg.
крајње d, те гласи сог (п. срце) — (еп. cord-is; Gen.
pl. нема“.

($ 12. Напомене к основама на -8).

15. „Крајњи глас од основе -s претвара се, кад дође
међу два самогласника, у г: нпр. mōs — Qen. mõr-is (м.
mosis); опиз -опёгіѕ. Само именица уаз (суд) не мења своје
S ни у једнон падежу (гл. ниже 5).“

У вишесложних основа мушкога рода на -08 иретворио
се је Крајњи глас од основе -8 мало по мало и у сврше-

286 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕВНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

тку Nom. sg. у -т, па је после иза тако претвореног ey-
гласника отпао номинативни наставак -s (8 1); нир. ћопов
и ћопог (част); (© у 0: упор. 8 6, 2). Исто тако arbor
из агһоѕ (с накнадним дуљењем м. агђов-5, дрво). — Võmis
(Gen. тотегіѕ) гласи у Nom. такође vomer (лемеш).“

„Првобитно s сачувале су у № т. sg. ове вишесложне
речи: сіріѕ пепео, cucùmis краставац, lepus зец; tellus
земља; Ceres Церера, Venus Венера и сва neutra на -us
(Qen. oris и eris) осим robur снага, раст (упор. придев
robus-tus). “

16. „Од основе fars постала је унапредним једначењем
основа farr, која у Nom. sg. глави far (n. брашно)
Gen. farris.“

17. „У Gen. pl. имају завршетак -ium ове pega: glis
пацов; Lăres кућни богови; таз мужјак; үіѕ сила; дакле:
glirium, Larium, marium, murium (и murum), virium.“

18. „Defectiva casibus су fas (п. правда), nefas (п.
грех); vis (f. сила) и rus (n. поље). — Fas и nefas до-
лазе само y Nom. и Асс. sg. — Vis вма y sing. само Nom.,
Асе. и Abl. Plural је потпун. Sing. мења ce по основама
ва -1, a plur по основама на -s, је дакле heterocliton. Пот-
пуна промена гласи овако: Sg. N. vis, Ace. vim, Abl. vi.
Pl, vires, virium, viribus. — Rus има y plur. camo Nom,
и Асе. — У sing. сачувала је реч rus и облик старога
Locativ-a таг (у пољу, у селу). “

19. „Реч уаз (суд) је ћебетос оп; јер се у sing.
мења по трећој а у plur. по другој деклинацији; Sing.
уаз, vāsis, vāsi, үаѕе; plur. vāsa, уазогшп, vāsis.“

($ 15. Напомене к основама на -п).

20. „Већина именица мушкога и све женскога рода
одбацују заједно с номинативним наставком -S и крајњи глас
од основе -п. У осталим падежима слабе првобитно оу!
(осим наведених у $ 14, а. ђ.).“

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 987

21. „Основа саги (из caron), која у Хот. sg. гласи
сато (месо), избацила је о испред п у свима осталим Ma-
дежима: (еп. сагп-1$ etc.“

22. „Основе pollin и sanguin, одбацивши крајњи глас
од основе -п, узимају у Nom. sg. наставак s, те гласе
pollis, sanguis“.

23. „Основе căn и шуеп умећу у Nom. sg. испред -s
самогласник -1, те гласе сап-1-8 (лас), iuven-i-s (младић)“.

24. „Основа sen шири се у Хот. sg. дометањем слога
-ес и гласи тада senex (из ѕеп-еѕ-ѕ старац), Gen. веп-18 etc“.

25. „У Gen. pl. имају завршетак -ium ове речи: caro
(месо), lien (слезина), ren (бубрег); дакле: carnium, lienium
(и Лепши), renium (и renum).

( 18. Напомене к основама на уснене.

26. „Првобитни самогласник -1 испред крајње! гласа
од основе b и р претвара се у Nom. sg. уе; нпр. осн.

princip — Хот. sg. ргіпсер-ѕ. Исто тако претвара се и
ù у основи aucùp — Хот. sg. aucep-s, беп. ацейр-18 ete.“

27. „Jupiter (из Jou-pater, Jov-pater) гласи y ©. dõv-is,
у D. Јоу-, у А. Јот-ет, у Abl. Јоу-е,“

28. „Bos (говече), Gen. bov-is ete. гласи у Plur. N.
Асе. Voc.: Боу-ез, беп. ђо-ши (м. bo (т) -um), Dat. и Abl.
рориѕ и bubus (м. bou-bus).“

29. „Од основе felv постала је уналредним једначењем
основа fell, која у Nom. sg. гласи fel (жуч).

30. „Stirp-s (племе), я urbs (град) имају у Gen. pl.
завршетак ium (гл. примедба $ 1, 7,; дакле: stirpium,
urbium.“

31. „Ој основе ор употребљава се само Gen., Ace. и
АЫ. sg. (помоћ); plur. је потпун : opes (благо, ижање) ete.”

t 21. Напомене к именичким основама на 4 Nom. is.

218 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИХЕ
опет има само један једини, sanguis sanguinis крв (јер рој 5
нема ви Јпрегзјеу -ов lateinisch-deutsches Schulwörterbuch).

8 16, з. „Neutra су сва substantiva на -èn (- 115).
Masculinum само pecten чешаљ.“ Јесу ли neutra и flamen,
tibicen, согпееп ? |

5 19. Род именичких основа на уснене. „Ма5-
culina су само substantiva, која значе мушко лице.“

„Neutrum је само fel (жуч).“

„Communia су adeps маст, forcep-s машице, mancep s
предузимач (-ица), municeps суграфания суграђанка, prin-
ceps поглавар (-вица).“

„Сва су осгала substantiva у овој врсти feminina.“

Овај параграф састоји се из самих излишних ствари.
да што је овде излишно говорити о томе, да су „masc.
само substântiva, Која значе мушко лице“, напоменуто је
већ напред. Тако исто напоменуто је напред, за што ви-
каква смисла нема, да се у школској граматици латинској
говори и о речима adeps, forceps, manceps. eneo бих
знати, у ком школском лат. ауктору долази реч шапсерв
CA значењем предузимачица. У школским лат. речни-
цима стоји уз шапсерѕ m. Најпосле и то да напоменем,
да овим својим правилои г. М. није обухватио све име-
ничке основе на уснене.

$ 23. „Исто тако (т. j. Као vulpes) мењају се: ae-
des храм, caedes убиство, clades пораз, fames глад, mo-
les терет, nubes облак, sedes седиште, strues гомила
ete.“ А у §-y 24. 1) каже r. M.: „У беп. pl. имају
-um: ambages околишеье, sedes седиште, strues ro-
мила.“ Ene најпре каже, да sedes и strues гласе у ген.
плур. sedium и struium, а за тим, да гласе sedum и struum!
И шта ће међу овим речима fames, кад је singulare tan-
tum, те нема дакле плурала, и Бад је уз то још и he-
terocliton, пошто аблатив иде по 5. декл. и гласи fame.

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 979

$ 26. „Основе, које амо (т. ј. у основе на -i) cna-
дају, имају оваке завршетке“ :

»„0) -tati: aestas лето, libertas слобода, veritas истина,
celeritas брзина, sedulitas марљивост etc.“ — Дезфаз има
у ген. плур. aestat-um; зар је то основа на -i? Па и сам
Ш вајдер-Сидлер, који је своје лат. облике израдио на
темељу модерне основинске теорије, Каже у поменутом П.
издању своје књиге ово: keine 2- Stämme sind Фе Abs-
trakta auf -tas. (стр. 89).

„с) -tuti: juventus младост, salus спасење, virtus Bp-
лива, senectus старост ete.“ Г. М. наведавши ове четири
речи каже еіс. Ко из тога etc. не ће извести, да има бар
још неколико речи, којима се основа свршује на tuti, а
овамо има само још једна једина, servitus servitutis cy-
жањство $ Зар се и субстантиву salus salutis свршује основа
на -tuti? И зар су од ових свих пет речи основе на -1'
дар од virtus није ген. плур. virtut-um, те основа дакле
virtut? И ва ове речи каже Швајцер-бидлер: keine t-
Stämme sind die Abstrakta auf Физ (стр. 89).

„@) -di: fraus превара, laus похвала, frons лишће,
glans жир ete.“ Која су то jom substantiva осим ових са
основом на -di, па да се може рећи ete? Упор. за laus
још Ad нап. 41.

$ 29. „Исто тако (т. j. као animal) мењају се e) lac
млеко, 08 кост.“ Зар lac има у аблативу синг. lacti? По-
правља човек Цезара, који пише: carne et lacte vivunt
(В. G. lib. У сар. 14). И зар абл. синг. од os (кост)
· гласи 058), а ном. и акуз. плур. ossia? Поправља човек
и Овидија, који пише: Nasonis ossa molliter cubent.

$ 31. „Sus има у Dat. и Abl. pl. su-1-bus, subus и
811$.“ Опет само што више облика; а употребљава се
по правилу subus и кашто sulbus. Ѕириѕ не ће се наћи
ни у једној граматици лат. 3a гимназије.

= = аа с ааа анааан ыннан а ________--њ._____________—-___—

280 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

Да ваведемо сад све свршетке, које по г. М. разне
основе имају.

Г. Основе на грлене (gutturales) -c-g имају ове свр-
merke: 1) -ас, 2) -ас, 8) -66, 4) -6е, 5) -1, 6) -1, 7)
-бе, 8) -00, 9) -це, 10) -ëg, 11) -èg, 12) в, 13) це,
14) -ug ($ 2).

II, Основе на језичне (linguales) -r и - имају ове
свршетке: 1) -аг, 2) -ег, 3) -ег, 4) -іег, беп. tris, 5) -ог,
6) -ör (нпр. ebur ерог-ів) 7) -ћог, 8) -ùr, 9) -ūr, 10) -&1,
11) -1, 19) -а1, 13) -ul ($ 5).

ПТ. Основе на дентале -+ и -d имају ове свршетке:
1) -%, 2) -et, 8) -et, 4) -1% 5) -ot, 6) -ăd, 7) -ва, 8)
-ед, 9) -18, 10) -оа, 11) -ùd (5 8).

IV. Основе на -s имају ове свршетке: 1) -аѕ, 2) -аг,
3) -ет, 4) ir, 5) -0т, 6) -ūr, 7) -бг и ёг (ном. је из) [8 11].

У. Основе на n имају ове свршетке: 1) -õn 2) -ion,
3) -ш, 4) -еп (8 14).

УГ. Основе ва -б, -р, v и -m имају ове свршетве: 1)
-р, 2) -b, 8) -у, 4) -m (8 17).

УП. Основе на -i имају ове свршетке: 1) -i (с нои.
на -15), 2) -i (6 ном. на es), 3) -5, 4) -tati, 5) -tuti, 6)
-di, 7) -а, 8) -п, 9) -в, 10) -āli, 11) -ап, 12) 1, (88
20, 23, 29).

Као што видимо, неких 65, словом шездесет и пет
разних свршетака имају основе треће деклинације. Па no-
ред свега тога има говелики број свршетака од врло обич-
НИХ речи, који се нигде овде не могу подвести; HID.
Macedo Масейоп-іѕ Македонац, АПођтох Allobrog-is Aao-
брожанин, Саррадох ОСаррадос-15 Кападокијанац, aequor
aequor-is море, gigas gigant-is див, palus palūd-is бара
ИТД. ИТД.

А сад да учинимо један оглед са овим безбројним
основама и њиховим свршецима; да видимо, с каквом се

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 981

брзином и поузданошћу може наћи за ову или ону реч
генитив сингулара, ако је случајно ученику непознат.

Ма за коју реч ученик тражио генитив, он ће при
том тражењу највише се ухватити за свршетак речи у
номинативу сингулара. Основински принцип, по ком је г.
М. радио ПТ. деклинацију, ништа му не ће помоћи. Па
шта би нашао? После дугог и предугог лутања по
целој трећој деклинацији нашао би ће понајвише један или
више погрешних облика за генитив сингулара.

Ево процедуре, каква би била.

Рецимо, трави ученик gen. sg. речи пох ноћ. Где би
је потражио Без сваке сумње међу речима, које се у ном.
синг. исто тако свршују на — х. Шта би даље чинио?
Тражио би који пример на — ох, па би нашавши VOX võ-
cis повивнуо као оно Архимед: гроржа. Дакле пох nõcis!

За АПоргох Алоброжанин нашао би такав исти гени-
тив, т. j. АПођгосв, према $ 2.

За senex старац, нашао би или вепесіѕ (према vervex
үегүесіѕ), или вепесіѕ (према пех песіѕ), или senicis (према
judex iudicis) или ѕеперіѕ (према lex legis), или senègis
(према grex gregis) или senigis (према remex remigis). Сад
који би од ових шест генитива изабрао“ На сву приливу
лици 3616615 према пех necis (8 2).

За supellex покућанство, нашао би тако исто шест по-
грешних олбика генитивних, и одлучио би се по свој при-
за ген. supellegis према lex legis.

За faux грло, нашао би или faucis (према lux lucis),
или {098 (према tradux tradùcis), или {#1018 (према frux
#0213), или faŭgis (према coniux coniùgis). Избери сад, шта
ћеш. Ко ту може сневати о каквој основи на -%'

За hepar црна џигерица, нашао би или ћерагја (према
nectar nectăris, $ 5), или ако би још даље тражио, могао
би наћи һерагіѕ (према calcar calcaris, $ 29).

282 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

да far брашно, нашао би исто тако најпре făris, a
може бити још и faris.

За imber пљусає, нашао би imbèris (према verber ver-
beris 8 5), и пливао би у радости како је лепо нашао.

То би исто нашао и за месеце September, October,
November, December.

За later опека, mamao би ген. latris (према accipiter
accipitris, pater patris $ 5, d); ово у толико пре, што 8.
напомена 8-а 6. гласи овако: „Речи војима се основа евр-
шује на -іег, задржавају е у наставку -ter camo у Хот.
и, Мос. зд.; у осталим га падежима нестане; нпр. pater

Gen. patr-is“.

да сог срце нашао би сбт!з (према victor victõris, 8 5,
или према honor honōris 8 11).

За praedo разбојник, нашао би ргаед111$ (према cardo
cardinis и ordo отф таз, 8 14).

да ligo мотика, и harpago чавља, нашао би 151015 и
harpaginis (према сбрасцу virgo virginis или према margo
marginis 8 14).

да gigas див, adamas челик, elephas слон, нашао би
gigătis, адата( а, еЈерћа з (према anas апаз, $ 8); а може
бити да би га како нанела срећа и на aestas aestātis (5
26), те би онда помислио, да горње речи гласе у тев.
синг. 0162115, адата , ејерћа в.

За lis, распра, вашао би најпре ген. lis (према napa-
дигми civis, § 20), а може бити да би творио ген. облике
и према cinis стега, glis glīris (8 11), шта више и према
lapis lapidis ($ 8). Најпосле ако би ма каквим случајем
наишао на $ 26, а), те међу оних 12 речи нашао реч lis
(распра, парница), опет не би знао квантитет њен, не би
знао, да ли ји генитив litis или litis.

да dos, мираз, нашао би или 0150115 (према nepos ne-
роба, 8 8) или dris (према обрасцу mos möris, $ 11).

КАКА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 283

Сад за који облик да се решн? Још би се пре решио за
doris с тога, што је dos једносложна реч исто тако као MOS,
flos, ros. А ако би се случајно одлучио за 90413, то би био
добар облик, али само не би био изнађен према правилу,
које је г. М. поставио за dos, т. j. према правилу $ 26, а.

Овако би пето прошао ученик, и кад би тражио re-
нитив за COS, брус.

За incus, наковањ, нашао би 1161415 (према pecus pe-
cùdis, 8 8); а може бити да би начинио генитив и према
tempus temporis ($ 11), или према acus aceris (5 11),
или према mus muris (8 11), или према iuventus iuven-
іаѕ ($ 26), или према fraus fraùdis ($ 26). Рецимо maj-
после, да би се одлучио за incudis с тога, што се и incus
свршује на -cus као год и pecus, опет не би нашао корек-
тан облик, пошто incus гласи у ген. incudis.

да тако обичне речи, као што су полатињене грчке
речи aenigma загонетка, epigramma натпис, poëma песма
итд. тражио би и генитив и све остале падеже узалуд по
целој трећој деклинацији. Прешавши тако бадава свих 65
свршетака од разних основа, и готово толико исто HANO-
мена, дошао би најпосле на ту мисао, да те речи иду по
I. деклинацији, и да им је дакле генитив aenigmae итд.!

За тако важну и обичну реч, као што је Macedo,
Македонац, нашао би ген. Macedinis (према ordo ordinis или
cardo cardinis, 8 14, е.)!

Итд. итд.

Ето са оваком би несигурношћу и са оваким губље-
њем времена и најбољи наш ученик 5. разреда гимназиј-
ског по Малплниној књизи изналазио за ову или ову реч
генитив сингулара, који је, рецимо, заборавио.

А нека покуша г. М. задати коме од својих најло-
шијих ђака, да по садањој лат. граматици потражи гени-
нитив не само за горње речи, већ у опште за ма коју реч

- титан — - - ДР —-- -—

984 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

3. деклинације, па ће видети, да ће и коректан генитив
наћи, и брзо.

Да пређемо сад на пишчеве напомене.

Има их општих и засебних. Општих, које се односе
на целу трећу деклинацију, има на број 8; говорио сам
о њима напред, и, Бао што смо видели, понајвише су са
CBAM некоректне. А засебних уз поједине основе има 46,
словом четрдесет и шест, од којих ниједна није такова, да
јој се нема шта притоворити.

Најпре ћемо их исписати редом, како која за којом иде;
то чинимо с тога, да се чуда ради види, колико би олово Æe-
лео г. М. да натовари на ум наших гимназиста. А за тим
ћемо истим редом назначити своје примедбе на њих.

Ево тих напомена:

($ 3. Напомене к основама на -с, -2.)

1. „Наставак номинатива -s ($ 1, 6) чини са крајњим
гласом од основе (-с, -5) сложени сугласник -х: duc-s =
dux; reg-s = гес-8 = тех. У овој врсти нема дакле ника-
каквих именица средњег рода.“

ә. „Міх (f. снег) гласи у Gen. sing. niv-is (м. nigv-is)
etc.-@en. plur. гласи nivium.“

3. „Pax (мир) и fax (буктиња) су defectiva casibus,
јер немају Qen. plur.“

($ 6. Напомене к основама на -г, -1).

4. „Основе ове врсте одбацују у Nom. sg. наставак
- ($ 1, 5), “

5. „Основе на -tor покраћују у Nom. и Voc. sg. öy
наставку -tor; е тога гласи N. и У. sg. victor — Gen.
victõr-is. “

6. „Речи, којима се основа свршује на -ter, задржа-
вају е у наставку -ter само у Nom. и Voc. sg.: у осталини
га падежима нестане; нпр. pater — Gen. patr-is.“

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 985

7. „Основа supellectil одбацује у Nom. sg. -il и тада
узима номинативни наставак -в, те гласи supellex (f. поку-
ћанство), из supellect-s = зиреПесз-з = зиреПеев)“.

8. „Реч, која у Nom. Асе. и Voc. sg. гласи iter (п.
пут), прави остале падеже од основе тег; дакле (еп.
itinèris etc.“

9. „Реч, која у Nom. Acc. и Voc. sg. гласи iècur (n.
јетра), има y Оеп. осии iecòris још и iecinòris (iecinèris и
jocinoris)“

10. „Реч, која y Nom., Acc. и Мос. sg. гласи fèmur
(n. бут.), прави остале падеже или по овој врети, дакле
од основе fèmor (Gen. femoris etc.), или по основама на
-п, дакле од femin (беп. feminis)“.

($ 9. Напомене к основама на -t, -).

11. у. 3) 8 9, нап. 1. (стр. 267).

12. „Основе с првобитним самогласником 1 испред +
снаже овај у Nom. sg. у -е: milit-s = milis-s = 6-3;
ред -8 = рейё-в; alit-s = 26-8; сош-в = сошё-в. — Реч
caput задржава и само у Nom. Асс. и Voc. sg., у осталим
га падежима слаби у 2.“

13. „Од основе melt постаје унапредним једначењем
основа mell, која у Nom. sg. гласи mel (п. мед 8 1, 5);
Gen. mell-is etc“.

14. „Основа cord одбацује y Nom., Асе. и Voc. sg.
крајње d, те гласи едг (п. срце) — (еп. cord-is; Gen.
pl. нема“.

($ 12. Напомене к основама на -5).

15. „Крајњи глас од основе -в претвара се, кад дође
међу два самогласника, у г: нпр. шов — @еп. mõr-is (м.
mosis); опшз -опёгіз. Само именица уаз (суд) не мења своје
5 ни у једном падежу (гл. ниже 5).“

У вишесложних основа мушкога рода на -08 иретворио
се је крајњи глас од основе -8 мало по мало и у сврше-

286 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕВНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

тку Nom. sg. у -т, па је после иза тако претвореног су-
_ гласника отпао номинативни наставак -s ($ 1); ннр. ћопоз
и ћопог (част); (5 у ò: упор. 8 6, 2). Исто тако агђог
из агрӧѕ (с накнадним дуљењем м. агбов-5, дрво). — Võmis
(беп. тотегіѕ) гласи у Nom. такође vomer (лемеш),“

„Првобитно s сачувале су у Nom. sg. ове вишесложне
речи: е1115 пепео, cucùmis краставац, lepus зец; tellus
земља; Ceres Церера, Venus Венера и сва noutra на -us
(Өеп. дгіѕ и eris) осим robur cemara, раст (упор. придев
robus-tus). “

16. „Од основе fars постала је унапредним једначењем
основа farr, која у Мот. sg. глави far (п. брашно) —
Gen. farris.“

17. „У Gen. pl. имају завршетак -ium ове речи: glis
пацов; Lăres кућни богови; mas мужјав; vis сила; дакле:
glirium, Larium, marium, murium (и murum), virium.“

18. „Defectiva casibus су fas (п. правда), nefas (п.
грех); vis (f. сила) и rus (п. поле). — Fas и nefas 10-
лазе само y Nom. и Асе. sg. — Vis wma y sing. camo Nom.,
Асе. и Abl. Plural је потпун. Sing. мења се по основама
на 4, a plur по основама на -s, је дакле heterocliton. Пот-
пуна промена гласи овако: Sg. N. vis, Асе. vim, Abl. vi.
Р], vires, virium, viribus. — Rus има y plur. само Nom,
и Асе. — У sing. сачувала је реч газ и облик старога
_Locativ-a титл (у пољу, у селу). “

19. „Реч уаз (суд) је heterocliton; јер се у sing.
мења по трећој а у plur. по другој деклинацији; Sing.
vas, уа515, vāsi, үаѕе; plur. таза, уазогшт, vāsis.“

(6 15. Напомене к основама на -п).

20. „Већина именица мушкога и све женскога рода
одбацују заједно с номинативним наставком -S и крајњи глас
од основе -п. У осталим падежима слабе првобитно оу1
(осим наведених у $ 14, а. 5.).“

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 987

21. „Основа carn (из caron), која у Nom. sg. гласи
сато (месо), избацила је о испрод п у свима осталим па-
дежима: Сел. carn-is ete.“

22. „Основе роШп и sanguin, одбацивши крајњи глас
од основе -п, узимају у Nom. sg. наставак s, те гласе
рој а, sanguis“.

23. „Основе сап и шуеп умећу у Nom. sg. испред -s
самогласник -1, те гласе сап-1-8 (лас), iuven-i-s (младић)“.

24. „Основа sen шири се у Nom. sg. дометањем слога
-ес и гласи тада senex (из sen-es-s старац), Gen. зеп-18 etc“.

25. „У Gen. pl. имају завршетав -ium ове речи: caro
(месо), lien (слезина), ren (бубрег); дакле: carnium, lienium
(и lienum), renium (и renum).

($ 18. Напомене к основама на уснене.;

26. „Првобитни саиогласние -1 испред крајњег гласа
од основе b и р претвара се у Nom. sg. уе; нпр. осн.
princip — Nom. sg. princèp-s. Исто тако претвара се и
ù у основи aucùp — Хот. sg. aucep-s, бер. aucup-is etc.“

27. „Jupiter (из Jou-pater, Jov-pater) гласи y (+. Jóv-is,
у D. Јбу-, у А. Jöv-em, у Abl. Јоу-е.“

28. „Воз (говече), Gen. bov-is ete. гласи y Plur. №.
Асс. Voc.: bòv-es, беп. bõ-um (м. bo (у) -um), Dat. и Abl.
рориѕ и bubus (м. bou-bus).“

29. „Од основе felv постала је унапредним једначењем
основа fell, која у Nom. sg. гласи fel (жуч).

30. „Stirp-s (племе), и urbs (град) имају у Gen. pl.
завршетак ium (гл. примедба $ 1, т); дакле: stirpium,
urbium.“

31. „Од основе op употребљава се само Gen., Асс. и
Аъ]. sg. (помоћ); plur. је потпун: opes (благо, имање) еїс.“

$ 21. Напомене к именичким основама на -i Хот. is).

288 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

82. „Accus. sing. — Првобитни завршетак -im имају:
а) увек ове именице: amussis конопац (ad amussim); bris
гредељ; ravis промувлост; tussis кашаљ; cucumis (Асе. cu-
cumim чл. 11, 1, с) краставац; sitis жеђ, vis сила (12,
4; за тим земљописна имена, као: Albis, Hispalis, Liris,
Neapolis, Phalaris, Tiberis ete. — №) чешће im него em
имају: febris грозница, pelvis леђен, puppis крма, restis
узица, secüris секира, turris кула. — с) обично em ретко
im: 6813 кључ, messis жетва, navis лађа, зетепИз усев,“

33. „Abl. sing. — Првобитно 1 (место è) имају а)
увев оне речи, које у Ace. sing. имају im; — b) обично
navis лађа, bipennis секира (на обе стране оштра); — с)
често ове речи: amnis река, anguis змија, avis птица, ахја
осовина, bilis жуч, сапа прокоп, civis грађанин (-ђанка),
fustis батина, ignis ватра (особито у ивразу igni ferroque
devastare). *

34. „бер. plur. Apis пчела има ретко, mensis me-
сед и volucris птица имају обично -um (место ium).“

85. „ Асе. plur. Именице, које у Qen. plur. имају
-ium, праве у Асе. pl. облике на 18 поред өв (= i-es
== 1-18 == 18).“

($ 24. Напомене к основама на -1, а с ном. на -ез).

36. „У Gen. plur. имају -um: ambages (околишење,
странпутица), sedes (седиште), strues (гомила), vates (про-
рок), уергез (трње).“

37. „Реч aedes значи у sing. „храм“, а y plur.
храмови, кућа.“

38. „Fames (глад) је Вефегос Шоп; јер у АМ. sing.
гласи fame по петој деклинацији.“

39. „Тодојез (способност) je singulare tantum.“

40. „Ambages је defectivum casibus; јер има у Sing.
само АЫ. ambage; plur. је потпун.“

КАКНА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 289

5% 27. Напомене к основама на -і, које у пот. sg. избацују +).

41. „Мот. sing. — Основе ове врсте, које испред -i
имају t или d, избацују, пошто је i испало, ове дентале,
изједначивши их најпре с номинативним наставком -S ( 1,
5); нпр. оси. doti — Nom. 408 (и. dos-s из dot(i)-is);
оен. laudi — Nom. lau-s (м. laus-s из laud(i)-s).“

„Основе на гі умећу у Nom. sg. испред г кратко 6,
нпр. осн. lintri Nom. іпіе-г.“

„Основа assi гласи у Nom. sg. ās (чл. 1. Gen. as-
sis еђе.).“

42. „беп. plur. — Основе на фай (5 26, b) имају
у Gen. pl. -ium поред -ит, а основе на tuti ($ 26, с) само
-um. Исто тако има само -um palus (бара) — Gen. pl.
раја ши. Остале основе имају чешће -um него ium.“

„Masculina ($ 28, 28) goja су управо participia, имају
у Gen. pl. um поред ium.“

43. „Defectiva casibus су cos (брус), calx (пета) и
fors случај. Cos и calx немају беп. plur., a fors има овии
Nom. jom u Abl. sing. forte (случајно); но Fors Fortuna
има све падеже: Fortis Fortunae ete.“

($ 30. Напомене к основама средњег рода на -i).

44. „Nom. sing. — Основе средњег рода на -i mpe-
тварају у Nom. sg. крајње 1 од основе у 6 или га од-
бацују; нпр. осн. апсотаћ, mari — Nom. ancoralè, шаге;
осн. увећраћ, calori — Nom. vectigal, calcar.“

„Основа lacti одбацује y Nom. sg. -ti, те гласи lac,
а основа ossi (м, osti) одбацује -51, те гласи у Nom. 08.“

45. „Abl. sing. 6 место i имају имена градова, нпр.
Praeneste. “ |

46. „беп. plur. Имена свечаности има)у поред -ium
такође -огша, нпр. Bacchanalium и Bacchanaliorum; Ce-
realiorum; Saturnalium — Saturnaliorum, ete.“

гдасник LXX 19

\

990 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

Kao што напред рекох, ниједна од ових напомена
није такова, да јој се не би имало ма шта праговорити.
Примедбе моје на њих ево ово су:

Ад. 1. Вад се каже „наставак номинатива -S чиви
са крајњим гласом од основе (-с -g) сложени сугласник х“,
то је у кратко речено: в + с или в + g = х. Треба ла-
кле рећи: „Крајњи глас од основе (-с -g) чини са настав-
ком номинатива -S сложени сугласник х“; јер вал се овако
каже, онда је речено с- в или с + з = х. А и боље
је и краће још овако: „гутурал се спаја са з ух: duc-s
. = дах, геб-в = тех.“

Ад 2. Кад ученик зна, да је од nix генитив п1у-18,
зар онда не зна, што треба да зна, већ треба га још бу-
нити и са 1121-18}

Ад. 3. Зар су за школску ќњигу и таке реткости,
да pax и fax немају генитива плурала?

Ад. 4. Како се речи 3. декл. са консонантних
основама деле 1) на такове, које нои. синг. са 8 творе;
2) на такове, које ном. синг. без в творе, то је требало
рећи: „основе на -], -r творе нои. синг. без s.“ Ни Швај-
цер-Сидлер не говори у П. издању своје књиге о каквои
„одбацивању“ наставка в; у $ 92, и то у Уогђешегкир-
gen каже он: Die Stämme auf -l, -п, -г, -s (z. В. sol,
flamen, pater, ћопов) zeigen kein Nominativ-zeichen -s.

Ad. 5. Пошто је ученик научио парадигиу victor, vic-
toris, тісібгі ATA., са свим му је излишна ова напомена.

Ad 6. Пошто је ученик у 8-у 5. учио, да accipiter
јастреб, pater отац, frater брат и mater мати, имају Gen.
на -tris, а у $ 1, 8.да је вокатив свуда једнак са HO-
минативом, на што је ова напомена $

Ad 7. На што толико приповедање“ дар није до-
вољно: „Supellex ген. supellectil-is итд.“

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 991

Ad 8. Кад је уз iter назначено, да је neutrum, а
у 84, 4 један пут за свагда речено, да neutra и у син-
гулару и у плуралу имају по три падежа јоднака, т. ј.
Nom. Асе. и Voc., зар опет није довољно само: „iter n.
ген. itiner-is итд?“

Ad 9. Реч jecur тако је важна г. писцу, да је мало
знати два њена генитивна облика iecoris и іосіпегіѕ, већ
треба четири натоварити на памћење учениково, од KO-
јих су два врло веобична, и уз то још један од ових
погрешан (iecineris м. іосіпегіѕ). И уз овај п уза сваки
други неутрум напомиња, да је Nom., Асе. и Voc. sg.
истоветан. |

Ad 10. Са свим излишне напомена; нрво с тога, што
је већ напред у 9-у 5. назначено, да се за femur (п.)
свршује основа на -0т, да је дакле ген. femòr-is; а друго
с тога, што је основа femin (Gen. feminis) грамати-
чарска фикција (у. Lat. Grammatik von Dr Fr. Stolz
und Dir. Schmalz, S. 202. y Handbuch der klass. Alter-
thumswissenschaft, herausgegeben von Dr Iwan Müller).

Ad 11. Опет приповедање на дугачко и на широко
без икаква разлога. Г. писцу није довољно овако и OBO-
ЛИБО: „seges = seget-s (осн. seget), lapis = lapid-s.“ —
да тим желео бих, да ми се назначи дентална основа, Која
испред 4 има 16.

Ad 12. Кад је напред у 9-у 8. назначено, да pedes
има у ген. pedit-is, а caput capit-is, излишна је и ова HA-
помена са свим.

Ад 18. Напомињање основе melt од речи mel (мед)
повлачи за собом то, да ђак рече: mel сеп. melt-is, dat.
melt-i итд.

Ад 14. Зар је за лат. граматику, која је за гимна-
зије, и така реткост, као што је то, да сог нема генитива
плурала ?

19*

999 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

Аа 15. За ову вапомену привезујем ту своју примедбу,
да молии стручне читаоце. да је једанпут и двапут с паж-
њои прочитају, па пошто то учине, да с обзиром на онај
први захтев, што се ставља свакој школекој књизи: да јој
правила буду кратка и јасна — свој суд о њој изреву.

А416. Поред оваке напомене не би се требало ни
најмање изненадити, кад би ђак облик „брашном“ казао
латински: fars-e.

Ad 17. Само, кад није заборављено, да се „пацова“
каже glirium, а „мишева“ да се каже не само murium,
него и murum. Ове две реткости видео саи само у Шва]-
цер-Сидлеровој лат. граматици, која је ein Qrundriss г
Universitätsvorlesungen.

Ad 18. На што онолико речи о деклинацији субстан-
тива vis? Зар није доста оволико: „Vis има у синг. CANO-
nom., асс. и abl.: тїз, уши. vi; а плурал сав: vires, vi-
rium, viribus.“ ?

Ad 19. Овој напомени O хетероклитону уаз није овде
место, већ међу абундантним субстантивима, којих низ и
по другви деклинацијама, и која долазе после пете Ae-
влинације.

Аа 20. Место да каже просто и кратко: „Основе на
-on губе у Nom. sg. n“, г. М. воли да говори само што
више и што заплетеније. Уз то да запитаи: да ли и име-
нице agmen agmin-is, carmen carmin-is, pecten pectin-is,
cornicen cornicin-is итд. слабе „првобитио о y 1“?

Ad 21. Место три врсте довољне би биле три речи:
сато (месо), сагп-18 итд.

Ad 22. Не ноже се — цела истина — приступити
читању латинских писаца, ако се најпре не зна цела исто-
рија речи, која значи „паспаљ“! Ingerslev-os lateinisch-
deutsches Sehulwörterbuch ни нема речи роШз; он има pollen.
А и иначе је излишна ова напомена за то, што је довољно

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 293

за ученика да зна sanguis sanguin-is, роШз роШп-іѕ, а
то му је назначено напред у 8-у 15, е, у.

Ад 23. Напомена излишна, у толико пре, што се ове
две речи броје у основе на -1, које у ген. пл. ово 1 не
задржавају.

Ad 24. Опет три врсте место три или четири речи:
„Senex (старац), ген. sen-is итд.“

Ад 25. Пошто је у 8-у 14. назначена деклинација
речи lien и гер, то је са свим излишно напомињати још
и таке појединости, да се „слезина“ и „бубрега“
каже не camo Пепиш и renum, већ такођер Пепшт и renium.

Ad 26. Где нам је Боја имевичка основа на (1),
у које овај „првобитни самогласник 1“ у ном. синг, Ipe-
лази у еї Нема ниједне. Има само један једини адјектив
3. деклинације, којег се основа свршује на (i)b — caelebs
caelibis — у које ово 1 у ном. синг. прелази у е; али
г. М. вије узео у 3. декл. и адјектива, па је с тога по-
грешно написана ова напомена. У осталом да је и корек-

` THO написана, опет је излишна са свим. Кад ђак зна prin-
ceps ген. рппетр-15, онда зна, што му је потребно знати;
све остало, што год му се још говори, говори се у ветар.

Ad 27. Буд је и овако неправилна деклинација речи
Iuppiter, па је за ученика са свим довољно, кад зна ген.
Тоу-15 и према томе остале падеже, туд г. М. захтева од
њега, да још и то зна, Kago је постала реч Iuppiter. Па
"још помози Боже, да је г. М. садање стање генезе речи
luppiter назначио. Он каже да је ова реч постала „из Jou-
pater, Јоу-рајег;“ Schweizer-Sidler важе у првом издању
своје лат. граматике од г. 1869., у 8-у 64., да је реч
постала „aus Joupater, Jovipăter;“ а у другом са свим пре-
рађеном издању ове граматике, које је изишло прошле
године, стоји у 5-у 108: „Iuppiter fùr Ieu-pater, Iou-piter.“
Дакле према најновијем стању науке ни Јоп-раќег ни Јоу-

994 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

pater. Најпосле не знам, где је г. М. нашао, да је кван-
титет ове речи у тев. и дат. синг. један (Јоу-15, Јоу-1),
а у акуз. и абл. други (Јоу-ет, Jòv-e).

Ad 28. дар није доста знати за дат. и абл. плур.
од bos два неправилна облика ђођив и bubus, већ треба
на памћење учениково товарити и трећи, неупотребљиви
облик bou-bus? Овај облик има истина Шаајцер-бидлер
у издању своје граматике од г. 1869, али га нема y лањ-
ском издању, у своме Grundriss-y für Universitätsvorlesun-
сеп. А разуме се, да га нема ни у другии шк. граматикаиа
језика латинског.

Ad 29. Г. М. не задовољава се тиме, да ученици знају
коректно деклиновати fel (жуч): nom. fel, сеп. fell-is, dat.
fell-i итд., и да знају, да је основа овој речи fell, већ
иде још даље; он хоће да млади Шумадинци знају, да је
речи fel основа felv, што не уче ни немачке гимназисте,
који девет година уче латински језик.

Ad 30. Баш не ће друкчије г. M., већ само „научно.“
Упуђује ученике на примедбу у $ 1, 7, по којој је од
именице urbs некада гласио пот. sing. urbes, што је, вао
што сам напред доказао, са свим погрешно.

Ad 31. Овој напомени није место овде, већ међу де-
Фективним субстантивима.

Аа 32. Речи amussis конопац, būris гредељ, ravis
промуклост, cucumis краставац, pelvis леђен, restis yamna,
избачене су одавно већ из шк. граматике латинске, као
што сам већ напред рекао, и с тога је излишно говорити
посепце о њиховом акузативу. Исто је тако са свим вз-
лишно напомињати, да обично ет, а ретко im, имају у
авузативу ове речи: сјаја вључ, messis жетва, navis лађа,
sementis усев. На послетку и то да споменем овде, како
г. М. без икаква узрока употребљава адјектив „прво-
битни.“ У овој напомени има он „првобитни завршетак

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 995

пп“, на другом месту овет има „првобити самогласник 1“
(38 9 и 18), на трећем „првобитно 1“ (58 1 и 20). Шта
је адјективу „првобитни“ oppositum}?

Ad 33. Ову напомену треба са свим предругојачити.
Треба је заменити од прилике оваком: „У абл. синг.
имају 1 место е а) субстантива, која у acc. sing. само im
имају, дакле vi, siti, tussi, Albi etc. b) secūris има само
secūri; чешће і него е имају febris и turris; подједнако
и1ие имају civis, nāvis, ignis; али каже се само ferro
ignique, aqua et igni interdicere’“ Но још је најбоље и
најправтичније ову напомену уврстити у једно опште npa-
вило о том, која све субставтива 3. деклинације имају у
абл. синг. 1 место е.

Ад 34. Са евим је излишна намомена, да аріѕ има
ретко у ген. плур. apum, а mensis и volucris да имају
каткад mensium и volucrium.

Аа 35. Како је ова напомена уз основе на -і а с HO-
иинативом на -15, T. j. уз рапзуЦађа на 285: civis, amnis,
crinis, finis, avis etc., то се мора мислита, да она важи
само за ова рапзуПађа. А је ди то истина? Зар овака
напомена не важи у опште за masculina и feminina
треће деклинације, која у Gen. pl. имају ium? Зар није
и partis = partes, nubis = nubes, montis = montes итд.
Овакој је напомени дакле место не међу напоменама E овим
или онии основама, већ међу напоменама к трећој декли-
нацији. И Швајцер-Сидлер, на ког се г. М. угледао или
чепосредно или посредно, има Bemerkungen zur dritten
Deklination, од којих пета (8 113) овако гласи: Im А се.
Plur. weisen diejenigen Wörter, welche im бер. Plur.
-tum haben, selten andere, neben -es in der Zeit der Klas-
siker auch -ż¿s auf. На послетку да напоменеио и то, да
г. М. објашњава постанак онога is у ace. pl.: i-es = i-is

г зай

996 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

== 15; а међу тим тога објашњавања нема ни у Швајцер-
Сидлерову Grundriss-y für Universitätsvorlesungen.

Ad 36. У овој напомени (8 24, 1) каже r. M., да
sedes (седиште) и strues (гомила) у Gen. pl. ииају -um;
а напред у 8-у 23. каже, да се ове двс речи иењају исто
тако као vulpes, т. j. да имају у ген. плур. -ium.

Ад 37. Једину реч aedes (храм) истакао је писац
као такову реч З. декл., која у плуралу уза своје главно
значење (храмови) има још и једно друго (кућа). Зар
нема више такових речи по трећој деклинацији“ Где су
finis, (ops) ор-18, pars? Овој напомени није никако овде
место; тде јој је место, казаһћу после.

Ad 38. И ова је напомена овде излишна.

Ad 39. Једину реч indoles (способност) истакао је
писац као singulare tantum 3. деклинације. Зар нема још
више исто тако важних и обичних речи 3. декл., Које су
због свог значења singularia tantum ? Где су caritas, ege-
stas, plebs, pudor, senectus, fames, sitis, sanguis, supel-
lex, vestis итд. И овој напомени није овде никако место,
већ међу правилима, у којима се говори о дефективним и
абувдантним субстантивима свију деклинација.

Ad 40. О речи ambages (околишење) престало се већ
одавно говорити у школској граматици језика латинског; а
и кад би се говорило, не би се говорило на овом месту.

Ад 41. Само по Швајцер-Сидлеру има laus у ген.
плур. laud-um и laud-ium, а по свима другим писцима rpa-
матике латинске има laus у ген. пл. laud-um, те с тога
овај субстантив није основа на -1, већ на -4.

Ad 42. Само нека субстантива на -tas имају ген. плур.
и на -ium. као нпр. civitas. А и иначе је ова напомена са
свим погрешна, пошто у основе на -i не спадају нити abs-
tracta на -tās, нити abstracta на -tus, нити laus laudis и pa-
lūs palūdis. Упор. и примедбу на $ 26, стр. 279.

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГММНАЗИЈЕ 297

-Ad 43. дар су и таке појединости за књигу школку,
као што је та, да cos (брус) нема генитива плурала?

Ad 44. Како је Швајцер-Сидлер још пре двадесет
година мислио о основама речӣ lac (m1080) и os (кост),
и написао у 5-у 55., тако је г. Малина унео у своју трећу
деклинацију; унео је основе laeti и osti. Међу тим овај
је научник откад икад забацио ово сооје мишљење; у
лањском са свим прерафеном издању своје књиге, и то у
8-у 96. пише он да lac и os иду у денталне основе, пошто
је првој речи основа lact, а овој другој ost.

Ad 45. Из ове напомене: „Abl. sing. è место і имају
имена градова, нпр. Praeneste“ мора се извести, да се Prae-
neste исто тако деклинује као mare, conclave итд., т. j.
Praeneste, Praenestis, Ргаепез 1 итд., и да само аблатив
синг. не гласи на $, већ на -е: Praeneste. Међу тим Prae-
neste гласи за то у аблативу Praeneste, што је то subst.
indeclinabile. И због тога треба напомена да гласи овако:
„Имена градова на -е, као Praeneste, Reate, јесу indecli-
nabilia.“

Ad 46. Ова напомена треба да се замени овако:
„Имена свечаности на alia, која се употребљавају само у
плуралу, имају у ген. плур. место -ium и -огат.“

Да идемо сад даље. Ја сам напред већ истакао неко-
лике замашне погрешке, које је писац учинио у правилима
за род речи 3. деклинације. Али да би читаоци јоши с
једне друге стране видели, колику је збрку учинио у тако
важној партаји, као што су правила за род речи 3. декл.,
пре свега ћу да наведем сва та правила редом.

Ево их:

І. $ 4. Ред именичких основа на -с, -Е.)

298 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

l. „Feminina су све једносложне речи на -X и BH-
шесложне на -ах -1х.

2. Masculina су:

а) једносложна реч grex (стадо) и сложена tradux
(вршика).

b) грчке речи на -ах: thorax оклоп.

с) готово све речи на -ех: (беп. icis). Femininum
само Џех бељ, црница.

d) и две речи на -ix (беп. icis): calix чаша, fornix
свод.“

8. -Communia су:

а) од речи на -ex (-1сіѕ): imbrex преп, ођех вључа-
ница, 31]ех кремен, Тогјех (чешће fem.) ножице, клеште.

b) од речи на -ix (-1613): тагіх плаветна жила; а од
оних на -1х (lcis): perdix јаребица.

с) од речи на -ӧх (-0615): сејох лађица; и

d) све основе на - 1, -1е, -1е, које значе лица: coniux
супруг, супруга, artifex вештак, -иња; dux вођа ete.“

I. ($ 7. Род именичких основа на -г, -]).

1. „Основе на -l су masculina. Ако значе лица,
могу бити communia. Реч sal (со, досетка), кад значи
„00“, може бити такође neutrum. — Femininum само
supellex (Q. supellectil-is покућство),

2. Што се тиче рода Ha -г, ваља запамтити ово:

а) masculina су све речи на -ог, ет, и -tor; ако
значе женска лица, онда су feminina.

b) neutra су: а) основе на -er (беп. -6т18 па била
то и имена разног биља); амо спада и ver (место veser
пролеће);

В) основе на -òr (Gen. cris);

у) основе на -ur (Gen. -uris и -0гіѕ);

0) основе на іг: assir крв (застарела реч).

ё) две основе на аг: песіаг (нектар) и iubar (блеск).

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 999

Тзузеци. Masculina су на ег: agger насип, anser
гусва, asser озиб, carcer затвор, lăter опека, passer врабац,
vesper вече, и грчке речи: aër и aether ваздух — Femi-
ninum само mulier жена.

Masculina су ва иг: augur врачар, furfur мевиње, tur-
tur грдица, vultur (или voltur) јастреб“

Ш. ($ 10. Род именичких основа на -t, и -д.)

1. „Masculina су имена, која значе мушка лица, 38
тим рез (нога), lapis (камен), paries (дувар), и све именице
на -ês (Gen. -itis) осим merges (сноп), која је femininum.

9. Neutra cy само: caput (глава), mel (мед),
cor (ерце).“

ТУ. {$ 13. Ред именичких основа на -8).

l. „Masculina су сва substantiva æ) на -Is (-1гіз).
Femininum само vis (сила).

В) на -is (-егіѕ).

y) на -ōs (-öris) и ог (-öris). Femininum само arbos
(и arbor дрво). Neutrum само 05 (уста).

2. Neutra су сва substantiva о) на -us (-ūris). Mas-
culinum само mus (миш). Femininum camo tellus (земља).

В) на -us (-0т18). Masculinum camo lepus (зец).

y) на -us (-eris).

Осим тога запамти још ова neutra: fas (травда), nefas
(грех), уаз (cya), aes (aeris) туч и robur а снага,
раст).“

У. ($ 16. Род именичких основа на -п).

1. „Masculina су: œ) сва substantiva на -o (-6113),
-0 (-ïnis):

В) сва substantiva ma -is (-inis);

у) сва substantiva ma -ên (-епіѕ);

д) сва concreta на -io (-10115).

2. Feminina су а) abstracta ma -io (-iðnis);

300 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

В) substantiva на -do (-dinis). Masculina су само cardo
{стожер) и ordo (pea);

y) substantiva ma -go (-gīnis). Masculinum само margo
(крај, ивица).

3. Neutra су сва substantiva на -en (-1115). Mascu-
linum само pecten четаљ.“

УТ. (6 19. Род именичких основа на уснене).

„Masculina су само substantiva, која значе my-
шко лице.

Neutrum је само fel (жуч).

Communia су адер-5 маст, ѓогсер-ѕ матице, тапсер-ѕ
предузимач (-ица), municep-s суграђанин (-ђанка), ргіпеер-ѕ
поглавар (-вица).

Сва су остала substantiva у овој врста feminina.*

УП. ($ 22. Род основа на -i с ном. на -іѕ).

„Parisyllaba на is су већином feminina.

Masculina су œ) све на nis; за тим axis (осовина),
caulis (стабло), collis (брежуљак), ensis (мач), #43915 (духало),
fustis (батина), mensis (месед), orbis (круг), piscis (риба),
postis (довратав), sentis (трн), torris (главња), unguis (во-
кат), vectis (озиб), vermis (црв).

В) нека substantiva, која су управо adiectiva и Бод
којих ваља до'унити дотичну именицу: annalis (se. liber)
летопис; natalis (sc. dies) дан рођења; molāris (sc. lapis
или dens) жрвањ, кутњав; pugillares (56. codices) писаће
таблице.

у) pluralia tantum: antes (-ium) редови, casses (-ium)
мрежа, manes (-ium) душе покојника.

Communia су: anguis змај, змија; assis даска, са-
nalis прокоп, civis грађанин (-ђанка), clunis бут, callis
стаза, corbis котарица, hostis непријатељ, retis мрежа, sero-
bis јама, torquis верига.“

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 301

УШ. ($ 25. Род именичких основа на -i с ном. на -ез).

„Substantiva ове врсте су: feminina.

Masculina су само: vepres (трње), verres (вепар).

Communia су: vates (пророк, пророчица), palumbes
(дивљи голуб).“

IX. ({ 28. Род именица, чије основе у nom, sg. избацују -i).

„Substantiva ове врсте су већином feminina.

Masculina су само:

а) dens (dentis зуб), fons (fontis извор), mons (montis
планина, брдо). pons (pontis мост), as (assis, ac), semis,
(semissis полуас): -— imber (пљусак), uter (мешина), ven-
ter (трбух); -—-

В) нека substantiva, која су управо participia, код
којвх ваља допунити какву именицу мушког рода; као:
oriens (36. sol исток), occidens (se. sol) запад, sapiens (se.
vir мудрац), torrens (56. amnis бујица), rudens (56. funis
конопац), saliens (sc. fons, водоскок).

Communia су: adolescens (младић, девојка), parens
(родитељ, -љка), serpens змај, змија, и основе на -âti, -1ti,
које значе nomina gentilia, као: Arpinas (Арлињанин), Fi-
denas (Фидењанин, Quiris (Квирит), Samnis (Самничанин),“

X. (29. Основе средњег рода Ha -1).

„Основе: а) на аі; b) -āri; с) Ш d) conclave (соба),
mare (море), praesepe (ограда), rete (мрежа) ete. e) lac
(млеко), 08 (кост).“

ХІ. ($ 31, Основе на -п).

„Амо спадају само две речи: grus (gru-is ждрал) и
sus (51-13 свиња). Обе су communia, но чешће feminina.“

Оволико правила за одређивање рода субстантива 3.
девлинеци]е ја не видех још ни у једној граматици латин-
ској; а и овако заплетених, погрешних и непрактичних
ве могу веровати, да је написао иједан писал граматике

302 KAKBA ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

језика латинског, А то је све прво отуда, што су и оне
речи, којима је природни род мушки или женски, подве-
деве под правила, Која вреде за граматички род; за тих
отуда, што граматички род није одређен свршетком рече
у номинативу сингулара, већ су измешани свршеци основа
са свршецима номинатива, шта више по негде стоји „основе
на —* место „речи на —“, а негде обратно; после отуда,
што су у правила унета безбројна communia, од којих
нека и нису communia, а нека су таке реткости, да их у
школовим ауБторима ни нема, и да су с тога већ одавно
избачена из школских граматика; најпосле отуда, што
многа правила нтсу илуетрована дотичнии речима. Па u
ово могу рећи. Кад би се и од најбољих ученика затра-
жило, да кажу, које су речи 3. деклинације по овиж
правилима masculina, које feminina, а које neutra, не би
могли одговорити ни на једно од тих питања, као што
треба. Шта више кад бисмо баш и од самог писца ових
правила заискали одговор на ова три питања, не би нам
га умео дати коректно. Да не претерујем, кад ово важен,
молим стручне читаоце, да размотре, које су све речи mas-
culina по овим правилима, које feminina и које neutra.
Пошто размотре, уверен сам, да ће рећи: Таво је.

У осталом вредност и ових правила видеће се најбоље
по томе, како брзо и како сигурно ученик може изнаћи
род ове или оне речи, коју случајно не зна.

Тражи ученик нпр. род речи bos (говече). Ако не
зна генитива, потражиће ту реч међу оним речина, које
се у ном. синг. исто тако свршују на -08, потражиће јој
род код обрасца mos, и не ће наћи ништа. А ако зна ген.
bov-is, он ће према 8 l, 2 потражити правило о роду
именичких основа на уснене (b, р, у, т,), па прочитавши
ово правило (5 19) наћи, да је bos femininum.

- адне ки - = au =

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 303

Тражи род речи quies. Ако јој не зна генитива, тра-
жиће јој род код субстантива, што се у ном. синг свршују
на -03, и код парадигме vulpes ($ 23) и код парадигме
рез (8). А ако зна ген. 4164-15, потражиће јој према $ 1,
2 род у правилу о роду яменичких основа на -t и -d ($
10), па ни ту не ће наћи никаква обавештаја.

Овако ће исто проћи тражећи род овим речима : ге-
quies покој, abies јела, seges усев, teges покривач, mer-
ces најам.

Тражи нпр. род речи cassis (шлем), којој, рецимо,
зна ген. cassid-is. Потражиће према $-у 1, 2 правило о
роду именичких основа на -t и -d ($ 10), па пошто га
прочита, знаће толико, колико је и знао.

Исто ће тако проћи, ако устражи род речи cuspis
cuspid-is копље.

Тражи род речи aes (туч). Ако не зна генитива,
тражиће јој род понајпре вод субстантива на -08, дакле
код парадигме рез ($ 10), а може бити и код парадигме
vulpes (8 25); ни на једном ни на другом месту наћи не
ће ништа. А ако зна генитив аег-1ѕ, онда ће према $ 1, 2
потражити правило о роду именичких основа на -г, -l, па
ни ту не ће наћи ништа.

Тражи род речи саго (месо). Ако не зна генитива,
он ће је тражити код парадигама на -0, и у најбољем
случају може наићи на прву напомену 8-а 15, где се ro-
вори о основи субстантива. саго, али ништа о роду његовом.
А ако зна генитив сагп-15, он ће према $ 1, 2 потражити
8 16 „о роду именичкях основа на -п“, али ни у њему
не ће наћи обавештаја о роду речи саго. Шта више нека
ученик прочита сва правила о роду речи треће деклина-
ције, којих има 31, опет не ће сазнати, ког је рода сбго.

Тражи род речи агрог (дрво), којој, рецимо, зна ге-
нитив агђог-18. Како ће радити Према $ 1, 2 потражиће

ада РЕНЕ | - =

ЦРНУ

304 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

правило о роду. именичких основа на -г, -l (8 7), па ће
У овом правилу зауставити се вод речи: „neutra су В)
основе на -or (gen. -0118)“ и наћи, да је arbor рода вред-
њег, те да нпр. „високо дрво“ ваља казати латински:
arbor altum!

Хоће да нађе род речима cinis пепео, pulvis прах,
vomis лемеш, cucumis краставац. Ако не зна генитива, Haj-
нре ће их потражити код речи на -15, дакле вод пара-
дигме civis, и сматрати их за рапзуЏађа, те према првим
речима 8-а 22: „Parisyllaba на is су већином feminina“
изнаћи, да су ове све четири речи рода женског! А ако
им зна генитив: ciner-is, рштег-18, уошег-18, саситег-13, он
ће према 8 |, 2 потражити $ 7, па према речима овог пара-
графа: „neutra су: œ) основе на -er (сеп. 618)“ то наћи,
да су поменута субстантива рода средњег! Ни петорица
од 100 ђака не ће тражити род овим речима у 8-у 18.

да реч nix, којој, рецимо, зна генитив пју-18, тра-
жиһе према $ 1, 2 род у правилу о роду именичких
основа на уснене ($ 19). Прочитаће овај параграф цео,
па ће још најпосле ухватити се за последње речи: „сва
ву остала substantiva у овој врсти feminina“ изнаћи, да
је nix (снег) generis feminini. Истина је, да је nix femi-
ninum, али по са свим једном другом правилу, које се
налази у $ 4, у коме г. писац говори о роду именичких
основа на -6, -с.

Тражи род речима fel (жуч) и mel (мед), којииа,
рецимо, зна генитив: fell-is и mell-is. Према $ 1, 2 и
према првим речима 9-8 7. „основе на -l су masculina”
наћи ће, да су fel и mel masculina! |

Тражи род речи linter (чув), којој, рецимо, зна re-
нитив lintr-is. Према 8 1, 2 и према овим речима 8-2 7.:
„masculina су све речи на -ог, -ter и -tor“ наћи ће, да
је ова реч masculinum!

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 305

Овако би исто и за реч spinter (гривна), Боја је neu-
trum, нашао, да. је masculinum.

Речима aestas, libertas, civitas итд., ако не зна гени-
тива, тражиће род по свима правилима; ако зна генитив
aestāt-is, libertāt-is, civitāt-is, тражиће им узалуд роду
-y 10. према правилу, постављеном у 5 1, 2.

Овако ће исто проћи ученик, ако устражи род pè-
чима virtus, salus, senectus, iuventus, servitus.

Тражи род речи canis (пас), којој зна генитив сал-18.
Према $ 1, 2 наћи be, да је то основа на -п. По том
ће прочитати $ 16, у коме се говори о роду именичњих
основа на -%; и нека га сто пута прочита, не ће наћи
одговор на питање: вог је рода canis?

За iter пут, којој, рецимо, зна ген. itiner-is, тражиће
према $ 1, 2 обавештаја о роду у 8 7; прочитађе у овом
8-у под 2a речи: „тавсшапа су све речи на ог, ter, и
tor“ па ће наћи, да је iter generis masculini! Приметиће
на ово можда г. писац: Па ја имам ено 5. напомену 8-2’
6., која гласи: „Реч, која у Nom., Асе. и Voc.sg. гласи
iter (п. пут), прави остале падеже од основе Цшег; итд.“,
и у којој је дакле назначено, да је iter neutrum. А ја
одговарам на ову примедбу с питањем: На што су онда
правила за род речи, кад ће им се овај да тражи по
свима напоменама ?

Итд. итд.

(вако би ево лутао, овако губио време ученик, који
би по евенптуалвој Малининој латинској граматици тражио
род онима речима, које сам напоменуо, и стотинама дру-
гих речи; и што је при томе најгоре, после толиког лу-
тапа, нашао би, да је реч рода онога, којега није.

А би ли оваво ученик пролазио, кад би ма којој од
ових речи тражио род по садањој својој латинској гра-
матици ї Средњи ђак одредио би род свакој речи брзо и

гласник LXX 20

306 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

тачно по $$ 36, 37 и 38.; а од средњег бољи учинио
би то и не загледавши у књигу.

Да идемо даље.

Отворимо ма коју граматику латинског језика, наћв
ћемо на крају 3. деклинације „напомене E појединим па-
дежима“ или „напомене к трећој деклинацији“ с ових пет
важних правила: 1) правило о томе, које речи имају ү
акуз. синг. пп место ет; 2) правило о томе, које речи
имају у абл. синг. 1 место е; 3) које речи имају у HON.,
акуз. и вок. плур. ia место а; 4) правило о томе, које
речи имају у ген. плур. ium место ит; 5) правило •
томе, које речи имају у акуз. плур. -іѕ поред es.

Правило о томе, које речи у akys. синг. имају im
место еш, има истина г. писац (гл. нап. 32), али нити је
на ономе месту, на коме треба да је, нити је написано,
као што се тражи за школеку књигу. Cf. примедбу ad 32.

Правило о томе, које речи у абл. синг. имају 1 место
е, има такођер г. писац (гл. нап. 33), али ви оно вије
на месту, на коме треба да је, нити је коректно. За ито
није коректно, већ сам напред у неколико напоменуо. À
сад додајем још ово. Ни по овом ни по икојем другох
правилу у 3. деклинацији не може ученик знати, Како
гласи аблатив имена месеца на -is и -er (Aprilis, September,
October, November) и оних апелативних субстантива, MTO
су управо адјектива, као: aequalis савременик, affinis срод-
ник, аппа]1ѕ летопис, familiaris пријатељ, natālis рођендан.
Atheniensis Атињанин, и од којих нека г. писац напомење
у свом $-у 22.

Правила о томе, које речи у HOM., акуз. и BOB.
плур. имају ia, нема. Г. писац налази, да је овако прз-
вило излишно поред парадигме animal. Вара се. Ученик!
се мора јако обраћати пажња на оно, што је важно. dì
знам, да је ретка лат. граматика, која нема парадигя"

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 307

animal, или animal и mare. Али и то знам, да нема HH-
једне, била израђена по основинском принципу или не, у
којој нема правила: „neutra на е, al (ген. ālis) и ar (ген.
āris) имају іа место а у HOM., акуз. и вок. плурала.“

Правила, којим би обухваћене биле све речи 3. де-
клинације, Које у ген. плур. имају -ium место um, у г.
писца нема.

Место · овог овако важног једног правила, које има
и Швајцер-Сидлер у једном ($ 61) и у „другом издању
своје лат. граматике (8 112), г. писад има ових пет раз-
бацаних напомена: |

1) „беп. plur. од nix гласи пуши“ (8 3, 2.

2) „У Gen. plur. имају завршетак -ium ове речи:
glis пацов, Lăres, кућни богови, mas мужјак, vis сила;
дакле: glirium, Larium, marium, murium, (и murum), vi-
rium.“ (§ 12, 3)

3) „У Gen. plur. имају завршзтак -ium ове речи:
caro (meco), lien (слезина), ren (бубрег); дакле: carnium,
lienium (и lienum), renium (и renum).“ ($ 15, 2).

4. „Stirps (племе) и urbs (град) имају у Gen. plur.
завршетак ium, дакле: stirpium, urbium“ (5 18, 5).

5) „Apis (пчела) има ретко, mensis месец и volucris
птица има]у обично -um mecro ium.“ (8 21, 3).

Еле на што је требало највећма свратити пажњу, ·

т. j. да основе на -i имају у ген. плур. ium, г. М. не
свраћа. О томе ћути. Њему се то само по себи разуме.
Међу тим, да је баш и то изреком напоменуо, да речи,
којима се основе свршују на -1, имају генитив плурала на
ium место um, опет ни од таког правила не би за ђаке
много било користи. Њима се мора јасније говорити и
одређеније.
Да и овде видимо, како би било у пракси.
30*

308 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

Хоће ученик да зна ген. плур. од imber (пљусак).
Да то иоже знати, треба најпре да зна ген. сингулара;
и рецимо, да зна да овај гласи imbr-is. Према 8 1, 2
(в. стр. 263) и парадигми victor, gen. pl. тісіог-шп (8 5),
нашао би, да ген. плур. од imber гласи imbr-um.

Овако исто нашао би, да и од uter, venter, linter
гласи генитив плурала: utr-um, ventr-um, lintr-um.

Хоће ученик да зна ген. плур. ових речи: glans
gland-is, nox о-в, mons mont-is, pons pont-is, dens
dent-is, gens gent-is. Према 8 1, 2 и парадигми pes ген.
пл. ред-шт (8 8) нашао би, да ове речи гласе у генитиву
плурала gland-um, nont-um, pont-um итд.

Хоће да зна ген. плур. ових речи: arx arc-is, falx
falc-is, lanx lanc-is. Према 8 1, 2 и парадигми dux ген.
плур. dùc-um, нашао би, да ове речи гласе у ген. плур.
arc-um, falc-um, Јапе-ши,

За urbs urb-is, stirps stirp-is рекао би, да им према
$ 1, 2 и према парадигии princeps ген. плур. principum
($ 17) ген. плур. гласи urb-um и stirp-um.

За nix niv-is, нашао би према 8 1, 2 и према 8 17
ген. пл. niv-um.

За Атртпаѕ Arpināt-is, Fidenas Fidenāt-is, Зашив Sam-
nit-is, нашао би према 1, 2 и према 8 8 Arpināt-um итд.

Ва fraus fraud-is нашао би према 8 1, 2 и према Фу
8 fraud-um.

За as 238-18 и ов 085-18 да нађе ген. плур., би се

налутао по цело) трећој деклинацији.
| Итд. итд.

А ваква би била процедура по граматици латинској,
коју данас наше гимназисте имају у рукама? Би ли тако
исто споро и погрешно извалазили генитив плурала од
наведених речи? Потражили би $ 34, и нашли би за чг-
сак коректан ген. пл. за ма коју од наведених, а тако

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 309

исто и других речи. А иоле добром ђаву не би било no-
требно ни завирити у овај параграо.

Правило о томе, које речи 3. декл. у асе. pl. поред
es имају и 13, има истина г. писац, али, као што сам већ
напред напоменуо (ай нап. 35), није никако на месту, на
коне треба да је, и за то нема ни оног смисла, који
треба да има. |
Да идемо даље.

Загледајмо ма у коју латинску граматику, била из-
рађена по овом или оном принципу, ми ћемо видети, да
Фу тако звана substantiva defectiva и abundantia свих пет
деклинација узета наједном месту, разуме се, после пете
деклинације. Но ни овако практично што не претпоставља
се у евентуално) лат. граматици’ по плану г. Малине; јер
он је defectiva треће деклинације већ растурио по целој
трећој девлинацији; на небих десет места говори о њима,

Па како је недоследан г. писац.

1) У неким правилима о роду (58 4, 18, 22, 25,
28) наводи и communia; а у некима их не наводи, нпр.
у правилу о роду именичких основа на - и -@ (810), и
ако су communia: ales 24-13, comes comit-is, interpres,
sacerdos, custos custod-is, obses, praeses.

2) неке грчке речи, које су узете у лат. језак, унео
је у 3: деклинацију, вао впр. aër и aether ваздух, tho-
гах оклоп и реч spinter (гривна), која и не долази у
школским аукторима латинским, већ у песнику Плауту; а
изоставио је Куд и камо важније и обичније, са свим по-
латиъене речи, као што су нпр. субстантива на -а ген.
-átis: epigramma натпис, poëma песма, aenigma загонетка
итд.; за тим субстантива на -аз ген. -antis: gigas gigan-
tis див, adamas челик, драги камен, elephas слон; па he-
par hepătis црна џитерица; па tripus tripodis троножац,
па heros herois јунак, полубог, Tros Trois Тројанац (који

—_— ры z а жай

310 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

свршен гимназиста не треба да зна оне познате речи из
Виргила; Fuimus Troes, fuit Шоп!7) Hra.

3) Само уз основе с номинативом на -ез има напомену,
како реч aedes значи у сингулару храм, у плуралу „хра-
мови“ и „кућа“ (5 24); а уз основе с ном. на -is ($ 20)
нема таке напомене за реч finis, која у синг. значи „крај“,
а у плуралу „крајеви“ и „област“; нити је има y3
основе, које у ном, синг. избацују 1 ($ 26), за реч pars,
која у синг. значи „део“, а у плуралу не само „делови“,
него и „улога“, „странка.“

4) Само уз основе с ном. на -0S има напомену, како
је реч indoles (способност) singulare tantum ($ 24, 4), а
уз основе на -l и -r нема таке исте напомене за supellex
(покућанство), нити је има уз основе на -i за sitis (жеђ),
нити је има уз основе на лабијале за plebs (пук), нити
је има уз основе на -n за sanguis (крв). Mra.

5) Само уз основе с ном. на -es за ambages (околи-
шење), и уз основе, које у nom. sg. избацују i, за fors
(случај) напомиње, како су то defectiva casibus, која y
синг. само аблатив имају: ambage, forte (§§ 24, 27).
А уз основе на -d и -t нема оваке напомене за spons
(воља), која у синг. има само абл. sponte; нити је има уз
основе на -l и -r за verber (шиба), која такођер у синг.
uya само абл. verbere.

Као што се види, основе с ном. на -€S уживају OCO-
биту протекцију г. писца. Међу тим реч ambages (околл-
шење) избачена је одавно из ше. граматике латинске; а
ја бих смео рећи, да нема ниједне, која нема sponte због
mea, tua, sua etc. sponte (од своје воље).

6) У понеком правилу за род речи одређен је овај
за неке речи свршетком номинатива сингулара, а за друге
свршотком основе. Нпр. један исти параграф ($ 4), у коме
писац говори о роду именичких основа на -C -g, почиње

q

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 511

овако: „Feminina су све једносложне речи на -X и BH-
шесложне на -ах и -1х“, а завршује се овако: „Communia
су d) све основе на -ug, -ic, -Ùc итд.“

7) У $-у 2. каже за iudex (судија), да је masculinum;
а према $ 4, за излази, да је ова реч commune. =

8) О субстантиву supellex supelletil-is говори у Фу,
који је о основама на -], а о субстантиву nix njv-is не ro-
вори у §-y, који је о основама на -V,

9) Паше-Јипо (8 14), juventus и Jupiter (8 26); a
ius (8 11) и coniux (88 2, 4).

Hra.

По неке речи превео је рђаво: апсогаје — der Anker-
tau — канаподленгерам. конопац; dulcedo слаткост
м. сладост или сласт; restis узица м. конопац; Samnis
Самничанин м. Самнићанен; princeps (кад значи жен-
ско лице) поглавица, г. Малини је der Vorsteher погла-
вар, а die Vorsteherin поглавица. Ete. За тим пише:
„превођење примера из лат. језика на српски“, „прак-
тична веџбања на претходне основе“, „ако је Вук на-
писао прву српску граматику још 1814 године, ако је Да-
ничић почео издавати своју ваучну граматику још 1850
године, опет се слабо учило из тих књига.“ Итд.

Да би се што боље загледало у суштину и вредност
реча професора Малине, како је за наше гимназије Ipe-
ком потребом постала нова латинска граматика „удешена
према ресултатяма упоредне филологије“, и да би се дошло
до што потпунијег одговора на постављено питање: каква
је латинска граматика потребна за наше гимназије? и ово
да наведем.

Професор класичне Филологије на университету у

Грацу др А. Голдбахер написао је год. 1882 школ.
латинеку граматику у којој се у главном држи основин-

319 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

ског принципа, и у којој је нпр. трећа деклинација из-
рађена са свим коректно, а уз то сто пута и простије и
практичније него трећа деклинација, Боју нам је на углед
изнео Малина. Ја чиним управо неправду градачком npo-
Фесору, кад и упоређујем с његовом изврсном књигом једну
рђаво израфену партију евентуалне књиге mpoo. Малине.
По овој Толдбахеровој граматици (и то издању другом
од г. 1886) предавао је шк. годане 1887 просесор Ту nx-
сер (Thumser) латинске облике у Г. разреду академијске
гимназије у Бечу.

Па ево шта овај професор на основу свог искуства
између осталог пише у свом чланку: Џђег den Lateinunter-
richt in den beiden ersten Classen der Gymnasien (а ово су
наш 5. и 6. разред с обзиром на лат. језик): ')

„Wie ich nun aus eigener Erfahrung kennen gelernt
habe — ich hatte nämlich in dem laufenden Schuljahre nach
Goldbachers Qrammatik in Prima zu unterrichten — liegt der
Hauptunterschied zwischen der sogenannten neuen Methode
und der. landläufigen Methode älteren Datums in der Be-
handlung der dritten Declination. Denn damit,
dass ich dem Schüler sage der Stamm von servus ist servo,
von fructus fructu usw. oder damit, dass ich ihm bedeute,
bei der Bildung des Comparativs und Superlativs hänge ich
an den Stamm mit Weglassung seines vocalischen Auslautes
dor, issimus an (statt einfacher zu sagen: ich verwandle
die Genitivendung іп 0” und issimus), habe ich der Stamm-
theorie wohl keine erheblichen Dienste geleistet, noch dem
Schüler das Verständniss der Formen näher gebracht, voraus-
gesetzt, dass ieh überhaupt in allen einzlnen Fällen den
Schüler wirklich das Richtige lehre. Und in dieser Beziehung
muss ich heute wie vordem die Frage aufwerfen, ob es denn

ју Zeitschrift für die oesterr. Gymnasien, 1887, S. 712—730.

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 313

vissenschaftlicher ist, den Schülern diese oder jene mehr
oder weniger wahrscheinliche Hypothese als
unumstössliehe Wahrheit vorzutragen oder ihnen das
Formganze ohne allen wissenschaftlichen Beisatz zu geben.“

Па даље:

„Nun tritt aber in Wirklichkeit die mannigfache Уегап-
derung des Stammauslautes, wie auch insbesondere des Vo-
cals der Stammsilbe hinzu, welche, wie die stattliche Reihe
der betreffenden Paragraphen in @oldbachers Grammatik
(44, 45, 46, 47, 48, 51, 52, 56) zur бепцсе zeigt, die
Sache wesentlich erschwert und in der Praxis denn doch
wieder dazu führt, den Schüler wie nach deralten Me-
thode zunächst genet. und nomin. lernen zu lassen, falls

man Sicherheit im Declinieren erreichen will. Und eben

darum hendelt es sich hier, ob bei dem Erlernen der
Formen die Anwendung des Stammprincips dem Schüler
einen klaren Einblick in das Werden den Formen gewährt
oder nicht und ob ihm durch dasselbe beim Erlernen der
Formen irgendwelche Erleichterung geboten wird. Dies ist
nun nach meiner eigensten Überzeugung entschieden zu ver-
neinen. Der Schüler muss sich nach wie vor homo hominis,
sermo sermonis, nomen nominis, genus generis, corpus cor-
poris, caput capitis, imber imbris, miles militis, particeps
participis, hostis hostis, fames famis, mare maris, supellex
supellectilis usw. einzeln merken.“

Па за тим:

„Erst dann, wenn nom. u. gen. fest sitzen, könnte man
etwa mit jenen Bemerkungen über die vermuthliche Ent-
stehung der Formen (denn Sicherheit gibt es bei der
nun einmal bestehenden Verwitterung der lateinischen Formen
in einer genug grossen Anzahl von Fällen nicht) hervortreten.
Doch behaupte ich mit ruhiger und fester Bestimmtheit, zu
solch weitgehenden Erörterungen ist in der Prima kein

еј

`
314+ КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

Platz, да der Lehrer Фе Zeit gehörig ausnūtzeu muss, um
sicheres Wissen und Können bei den Schülern zu erzielen.
Der Lehrer aber, der sich gleichwohl dazu entsehlósse, die
Entstehung der einzelnen Formen den Schülern beim Er-
lernen derselben auf die angedeutete Weise zu erklāren
und sich hierüber auch Rechenschaft von ihnen geben zu
lassen, hätte ihnen vor der wirklich gebräuchlichen Form
viele Hilfsformen zu geben, die sich der Primaner
unnùtzerweise, ја zu seinem eigenen Schaden mer-
ken müsste. Wen'gstens weiss ich aus meiner eigenen frù-
her geübten, jetzt aufgegebenen Praxis, dass Schüler, denen
ich beim Erlernen, d. h. beim Paradigma der vierten De-
clination die Analogie zvischen dieser und der dritten De-
clination klar machen wollte, durch einige Zeit den dat. und
abl. plur. derselben uibus (also fructuibus) bildeten. Ebenso
hatte ieh bei Schülern, denen ich beim Erlernen der Formen
fuissem fuisse aus der Zusammensetzung des Stammes fu
und essem, esse erklärte, längere Zeit gegen Missbildungen
wie fuessem und fuesse anzukämpfen.“

Па и ово да напоменем.

У постојбини г. Малине, у Чешкој, учи се латински
језик кроза све разреде гимназијске, а по граматици, којој
је овакав натпис: Latinská mluvnice, sepsal Josef
Kořinek, с. К. gymnasialni professor у Jindrichové Нгада.
V Praze, 1884.“

Па како је написана ова Коржинекова граматика Aa-
тивека, која се употребљава у чешким гимназијама, и коју
је, као што писац њен у предговору напомиње, чешким
гимназијама препоручио између осталих стручњака и про-
Фесор класичне Филологије на чешком университету у Прагу
др Јован Квичала Још једанпут да запитам: како
је написана ова граматика латинска, којој је свој благослов
дао словенски научник и професор, од кога, као што је

а и Ра — ры >

. . љ i

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 315

опште признато, у Европи нема бољег зналца језика ла-
тнског* Написана је исто тако и по истом принципу, по
ком и граматика латинска, Коју би професор Малина же-
лео истиснути из наших гимназија, па је заменити својом
„научном“, по којој би ученици наших гимназија учили,
да abl. sing. од lac (млеко) не гласи lacte већ lacti (као
што је од animal animali); да abl. sing. од 08 (кост) не
гласи osse, већ ossi; да nom. и асе. plur. од os (кост) не
гласи ossa, Већ ossia (према animalia); да ее основа од
salus 58114-15 (спасење) свртује на -tuti итд. итд.!!
Овом приликом ја бих учинио један предлог г Ма-
лини. Нека своја „Предавања из латинског je-
зика“, која је објавио у „Просветном Гласнику“, преведе
на чешки, па за тим нека их публикује у Ком чешком
листу, нпр. у Listy filologické а pedagogické. Видео би,
шта би чешки стручњаци рекли о тим његовим „Преда-
вањима,“ Ја сам потпуно уверев, да би за њих рекли,
да су — вао што оно Немци кажу — ein ејепдез Масћуегк.
После свега овог, што сам довде рекао, вредно је
прочитати звучне речи, које је проф. Малина написао као
увод у своја „Предавања из латинског језика“, одн. у своју
„трећу деклинацију латинских именица“, и којима је по-
кушао, да докаже преку потребу нове латинске граматике,
удешене према „резултатима упоредне филологије.“ Но
пре него што их наведем, треба да читаоцима свратим
пажњу на овај врло занимљиви случај: Ове Малинине речи
за чудо се са свим подударају са речима, којима
је г. 1882. прое. Ђаја доказивао, како је потребно, да се
„што пре изради за наше гимназије латинска граматика,
удешена према ресултатима модерне Филолошке науке,“
Ево тих речи професора Малине:
„Од како је делима модерне компаративне Филологије
пробијен пут за науку о језику, науку нову, с новим ме-

наларда ЧИ

316 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

тодом и ба свим одвојену од Филологије у староме смислу,
расте све више број дела, која шире дубље погледе не
само на поједине појаве у језиву но и на целину, ослања-
јући се ва резултатс упоредне филологије и истриеко-кри-
тичких истраживања. Поред овавих лепих резултата налази
се ипак велики број латинских школских граматика на онож
ступњу развитка, на коме се граматичка наука находила
пре модерног величанственог полета компаративне Филоло-
гије, и дан данас води се препирка о томе, да ли треба.
латинску граматику удесити према резултатима упоредне
филологије или треба остати при старом начину ? (°) Истина
број противника првога мишљења бива све мањи, јер се
у теорији сви слажу, да утврђене резултате Филолошке
науке треба унети у школу (*); но ипав је у практици успех
до сада врло скроман, а то с тога, што се људи старе
школе за то мало интересују и што нема доста наставника,
Боји би били у том знању темељни и у таком предавању
извежбани (*). У садашње време нема оскудице у добро уде-

—-_

(') А Јов. Баја рекао је у своме реферату, који је написао
год. 1882 (в. Просв. Гласник од 15 јуна 1882) о мојој латинској
граматици ово: «Али морам и то рећи, да она (Т-ова граматика) 3a-
иста заслужује ову похвазу, само ако јој се вредност мери према
оном ступњу развитка, на коме се граматичка наука находила пре
модерног величанственог полета компаративне Филологије, и на коме
се још данас находи огромна већина школских латинских граматика
у свих народа. Велика се препирка заметла међу научњацима о том
питању, да ди треба латинску граматику за средње школе удесити
према резултатима упоредне Филологије и истори]ско-критичких
истраживања, или треба остати при старом начину 27

(2; А Јов. Ђаја рекао је ово: «И једно и друго мишљење
има доста и поборника и противника. Али број противника првом
мишљењу бива све мањи. У теорији скоро сви су сложни, да утвр-
фене резултате филолошке науке треба узети и у школу».

(3) А Јов Baja рекао је ово: «У практици је п.к успех
врло скроман до сада, а то с с тога, као што вели Фр. Екштајн,
што се људи старе школе за то мало интересују а слабо разумеју,

КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИИНАЗИЗЕ 317.

`

шеним латинским граматикама по законима и истинама
Филолошве науке (*). Устезати се латити се ових и придр-
жавати се старота начина у учењу латинскога језика, зна-
чило би водити борбу, која се мора свршити победом мо-
дерне филологије, као што нам о томе најбоље сведочи
наша српска граматика. Ако је Вук написао прву граматику
српскога језика још 1814 година, ако је Даничић почео
издавати своју научну граматику још 1850 год., опет ce
слабо учило из тих књига или у том духу написаних,
него је од прилике тек десетак година, како се на тај
начин предаје и учи по вишим средњим школама (“). Кад
се већ матерњи језик учи по научно обрађено) граматици,
не треба ни мало да се устежемо, дати тај исти научни
правац и учењу латинскога језика (°). Таких учењем српска

што метод није још педагошки израђен и што нема доста настав-
ника, који би били у том знању темељни и у таком предавању
изнежбани >»

:1) Смисао је овим речима овај: Оне латинске граматике. по
којима се данас у гимназијама готово свију народа предаје лат.
језик, па и садања наша дат. граматика, удешене су против
закона и истина Филолошке науке; а кад буде готова моја
граматика, то ће онда у нас бити прва, која је удешена по за-
конима и истинама Филолошкв науке. — Што јест, јест; млади
Шумадинци учиће се онда законима и истинама Фидолошке науке",
кад по новој Малининој латинској граматици између осталог буду
учили, да је salus salūt-is основа на -tūti, да lac гласи у абл. синг.
lacti, да 08 05343 (кост) гласи у абл. синг. 0581, а у ном. паур. 0s-
sia; да је vesper vesperi реч треће деклинација; итд. итд.

(2, Ове речи ни више ни мање не кажу, него да данашње
готово све школске граматике латинске, а тако исто и садања
наша лат. граматика од прилике тако стоје према евентуалној лат.
граматици Малининој, као што су стајале Нинковићева и Захари-
јевићева српска граматика према граматици Даничићевој. Скромно
речено, и истина жива !

(3) А Ђаја је ово рекао: «Кад смо у томе (т. ј. у граматици
матерњег језика, коју је написао Новаковић) сретнији од других
у осталом напреднијих народа, не треба ни мало да се устежемо
дати тај исти научни правац и учењу латинског језика само с тога,
што Немци још то нису усвојили."

318 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

N

и латинска граматика узајмно би се допуњавале, прекра-
тило би се досадно учење на памет необјашњених грама-
тичких појава, број изузетака би се смањио, веровање би
заменило разумевање и успех био би много већи, јер би
младеж учила са много већом заузетошћу и добијала би
јаснији преглед целине ("),“

„Да би се до таке граматике дошло, треба само по-
једине партије обрадити и у „Просветном Гласнику“ oT-
штампати, те на тај начин потребви материјал за нову
латинску граматику припремити (“). Са своје стране прино-
симо овде једну од најтежих варти]а латинске граматике,
с којом се имају да боре ученици У.- разреда, и то трећу
деклинацију именица (“), која изобилује по садашњем Ha-
чину толиким правилима и изузецима (“), и надано се, да

— - о он

(' А Baja је ово рекао: «Таким учењем сериска и латипска
граматика узајамно би се допуњавале, престало би досадно учење
на памет необјлшњених граматичких догмата, разумевање би заме-
нило веровање, младеж би. учила са много већом заузетошћу па
с тога и са много већим успехом.» Само су Малинине речи испале
неразумљивије на једном месту с тога, што je Ђајине речи: apa-
зумевање би заменио веровање» обрнуо овако: «веровање би за-
менило разумевање,» Разумљивије је, да се субјекат «разумевање"
метне напред, кад су субјекат и објекат рода средњег, као што
је то Баја и учинио.

(2) Само треба што већма похитати се прикупљањем мате-
ријала за нову лат. граматику, којој, као што се види по обради
трећс деклинације, не би било друге у школској литератури нијед-
ног народа; а Фамо се по себи разуме, да би у исто време ваљало
похитати па и место Лекићевих «Примера за лат. облике". којн су
састављени према садањој лат. граматици, приправити «Практична
вепбања на разне основе», у којима би биле примењене ове речи:
ригіѕ гредељ, follis духало, furfur мекиње, ghs пацов, тапсерѕ npe-
дузимач и предузимачица, ођех кључаница, torcular вински тисак
HTA., па за тим dulcedo слаткост, па апсогаіе канап од лентера итд.

(3) Сваки се од стручних читалаца уверио, ја мислим, својим
очима, да је трећа лат. деклинација испол чекића рофесора Малине
изишаа као једна од најлакших (!) партија лат. граматике.

(4) Ово казује онај, који је нагомилао онолику масу сврше-
така за разне основе, онолику масу погрешних папомена за Фаек-

/
КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ 319

ће сваки озбиљан Филолог признати, да се на овај начин
лакше савлада граматички материјал него по начину
староме,“ (*)

Па госп. Малина, који је овом својом трећом декли-
нацијом латинских именица и овим уводом у своја „Пре-
давања из латинског језика“ сам себи издао сведопбу о
своме површноме знању, несолидном раду и потпуној не-
спремности за писање школеке лат. граматике, ви више
ни мање не би хтео, него да има управо пресудан глас
у питању о томе, по каквим књигама ваља да се у нашим
гимназијама учи латински језик. Увод овај свој у „Пре-
давања из латинског језика“ написао је он таким тоном,
као да се само по себи разуме, да је латинска граматика,
по којој се данас предаје у нас латински језик, ein über-
wundener Standpunkt, и само се чека, да” он онако зна-
лачки и лепо, вао што је израдио 3. деклинацију, изради
и целу лат. граматику, па да се она с места да у руке
нашим гимназистама,

Разни путеви воде, као што је познато, у Рим; ни-
једна граматика није „јединоспасавајућа“, те према том дај
Боже, да и ми видимо у нашој школској књижевности велик
број шк. латинских граматика, а тако добрих, да не звамо,
која је од које боља, и коју пре да заведемо у наше гим-
назије. Али нова латинска граматика, у којој би сви де-
лови били тако обрађени, као што је прое. Малина обрадио
трећу деклинацију латинских именица, била би така школ-
ска књига, од које ја не знам, да л’ би у нас било лошије.

сију, и онозику масу понајвише некоректних правила за род речи
треће деклинације.

(1) Ми се опет не само надамо, већ смо шта више и уверсни,
да ће сваки озбиљан Филолог признати, да се на овај Малинин
начин ни помислити не може на савлађивање граматичког мате-
ријала.

320 КАКВА ЈЕ ЛАТ. ГРАМАТИКА ПОТРЕБНА ЗА НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

Поред ње би настава у латинском језику стајала тако чвр-
„сто, Као „ленгер на канапу.“ Још јој част чиним, када
кажем, да би од ње боља била лат. граматика, по Бојој
је у нашим гимназијама предаван лат. језик пре готово
40 година — да би боља била „Латинскаграматика
за учебу се иладежь у гимнавји и полугииназіяма кнаже-
ства Орбів. Прегледано и одобрено школскоиъ комисомъ.
Београдъ. При вньигопечатньи княжества србекогъ. 1851.“

У Београду месеца јуна 1889.

ДР јов. ТУРОМАН.

НА „ДАНИЧИЪЕВОМ ВЕЧЕРУ“ (°)

Говор

Јована Вошковића.

-pni

Поштовани зборе/

Бад је пре 48 година засновано прво наше научно
друштво, његов задатак беше, угледајући се на ино-
странство: да прикупља научну грађу, да шири науку на
српсвом језику а поглавито да образује и усавршује ерпеки
народни језик, да прикупља и објављује споменике српскога
језика, изворе и исправе за српску историју, — речју, да
спрема земљиште, на ком ће се с временом подићи храм
српске науке; а за таке приправе више вреди пчелни или
мравињи труд, него ђенијално схватање. Поред тога наше
научно друштво није заборавило ни на захтеве садашњости;
оно беше проводник науке великих културних народа; из-
дајући поред свога органа још и друге књиге, оно се He-
посредно дотицало и шире публике, али са својих оскудних
средстава није могло да издаје и така научна изворна дела,
која према нашим приливама ни сад још не би могла изаћи
без потпоре.

(7) Које је приредила великощколска ђачка дружина «Дани-
чић“, у народном позоришту у Београду, на дан 13 маја 1889,
у прилог споменика на гробу великога учитеља.

гаасник LXX 21

329 НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ

Удес писаца и научника беше у оно време, кад је
наше научно друштво постало, жалостан. Тада наше књи-
жарство беше још у повоју; оно се дакле није ни могло
бавити издавањем производа српске књижевности. Пиеци
ризикаше око својих издања својом засебном имовином;
они не беху упућени на читалачку публику, јер тада
не беше још довољно читалаца српске књиге, него с једне
стране на владаоце из дома Обреновића, а с друге на
оно мало имућнијих добротвора књижевности B науке,
понајвише од трговачког реда.

Од тог се доба много којешта променило. Наша gen-
жевност стоји сад више на својим вогама, али за научна
и повећа дела и данас су издавачи: држава (министарства
и државна штампарија), научна и књижевна друштва и
просветне задужбине, књижевни Фондови.

Број читалаца из дана у дан напредује по свима
покрајинама српским, а са њиме расте и број писаца. По
свима српским земљама има прилично читаоница, гдекоји
крајеви и окрузи имају и своје особене новине, али Be-
hana читалаца задовољава се, кад може летимице да пре.
гледа новине; ну мало њих имају воље и времена да
читају књиге или може бити још и да их изучавају.
Те с тога се наша новинарска књижевност неразмерно
развила, па како новине ваља писати од данас до сутра,
а да се испуни лист требају и многи преводи са туђих
језика, то преоблађује нехагни начин писања, неерпеви
оклоп реченица и многи туђински обрти, који се противе
духу српскога језика, те кваре српску језгру (*).

(|) Ево једног примера, како новине могу да разнесу no-
грешку. Неко је једном написао «понова» место поново. Други
то прихватише, било из незнања било по кривој аналогији, судећи
зар: кад се каже изнова, онда треба рећи и понова. Еле, сад
је у моди писати «понова?, и ако је правизно само по ново,

НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ 393

К томе долази још и журба наша да стигнемо друге
напредније књижевности. Сваки језик исказује особени
национални начин мишљења, који у неким појединостима
одступа од тока мисли осталих народа, а то се јавља у
особеним речима и саставима реченица. Ко се много бави
преводима и у опште иностраном књижевношћу, он то
живо осећа и зна, да се значење речи у различним јези-
цима ретко кад са свим поклапа у свим својим преливима
и присенцима, и ако им је главно значење једно. Тако
бива, да ми из других језика, којима смо вични, и нехо-
тице у свој матерњи језик уносимо полако туђински ток
мисли и особене обрте.

Кад се у време римскога царства покрајине једна за
другом полатинише, стадоше се осетљиви критичари у
Риму тужити, како им ce чисти језик квари и начин
писања измеће и одрођава. У Испании и Галији рођени
писци и многи ослобођени и обогаћени робови грчкога
порекла изменише боју римској књижевности; њезина арома,
благовдье, поста друбчиј:. Књижевност из времена Сци-
пионова, на измаку републике и у прво доба царства
поста у напредак углед за потоња времена, о коме сами
признаваху да га не могу достићи. То зваху после златно
доба угледних писаца, стављајући и самога Тацита у
сребрно.

Такав пуризам, који хоће да утврди правила Бла-
вичности, па не признајући да се језик непрестано развија,
хтео би да заустави промене у језику, да би онда, кад
се окамени, постао савршен, јавља се и у новије доба.
y Францусвој шћаше Француска Академија а у Италији

као на ново, јер се у том случају предлози по и на слажу са
оетвртим падежем, а друго је из нова, где се предлог из блаже
дећругим.

24“

|.

324 НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ

Круска да утврде законе Францускога и италијанског
језика за вечита времена. Међу тим, док је у народу
животне снаге и докле се и сам даље развија, не остаје
ни језик у својим старим облицима, речи мењају своје
значење, нове речи постају, па и само осећање језика у
народу и књижевности преиначује се, те пролама и про-
ваљује она правила, која некада и сам шћаше да учини
сталнима. Код Италијанаца, после власичности писаца из
14-га, дође класичност оних из 16 века; а сада је и
та оветшала, па и правила Флорентинске Академије della
Crusca не везују више новији начин писања.

ж

Ми сви знамо, да је Даничић написао: Научну rpa-
матику српског и хрватског језика (корене и основе,
облике и историју облик&, и први део синтаксе), Речник
из књижевних старина ерпских, многе друге списе трајне
вредности; да је засновао и започео велики речник нашега
језика, који издаје научна Академија у Загребу; да је
издао многе споменике, важне за српску историју и EBU-
жевност; да је превео Стари Завет, Писма о служби божјој,
Приповетке из старога и новог Завета, и Српеку Историју
од Мајкова; и да беше драгоцена копча између Срба и
Хрвата, то јест између два племена једнога народа.

Наука о гласовима и други део синтаксе може се
израдити, те бисмо онда имали потпуну научну граматику
својега језика,

За науку о гласовима написао је Даничић сам, у
више махова, велику расправу о зкцентима, и извео
правила за њих, као и другу расправу о дијалектима.
Та правила о нагласцима врло би добро пристала у посао
научној граматици, али за практичну граматику, ваљало
би их свести још на мањи број. Истина ми у томе не hemo

НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ 325

моћи бити онако кратки, као што бива у грчкој грама-
тици. Али опет ваља покушати: да се за практичну
граматику главна правила сведу, ако могу, још под нека
општија начела; да се појединости, ретке и споредне
ствари изоставе, па за све то упути на његову опширну
расправу; а сав тај свод да не изнесе више од две
штампане странице,

У нашим се граматикама не помињу умањене и
увећане речи, као на пр. у италијанским, а ми имамо
деминуцију и аугиентацију не само код имена, него и код
глагола, на пр. момак (нормални младић), моиче и MOM-
чина, па Ба и подругљиво: момчекања ; кривуљаст, луцкаст
или сулудаст, накисео, црвенкаст; чепати, чепкати, чеп-
корити, писати, (пискати), пискарати, бод, бад, боцати,
бацати, боцкати, бацкати, светлити се и светлуцати се,
љуљати се и љуљушкати се; а интенсивно: бук-нути,
бук-т-ети, клоп-от-ати од RACI, и т. д. За глаголско ума-
њивање највише се употребљавају наставци к и %, вао и
код имена, (ъкъ, БЕЂ, ица, ьць), а за ојачавање т (отъ,
ътъ). Боји језик нема таких речи, он ставља пред нор-
малну именицу придеве: велики и мали; али разлика је,
кад се за некога каже, да је-људина или да је велики
човек — човечуљак или мали човек, прво се
тиче више телесне, а друго више умне, моралне или дру-
штвене каквоће. И за таке је речи написао Даничић
особиту расправу.

Нећу понављати оно, што сам другом којом
приливом говорио или писао, нити ћу се упуштати
у оцену Даничићевих дела. Само ћу да напоменем ово двоје:

1° Даничић је назидао своју научну зграду на те-
мељу, Боји је Вук ударио, и са изврсном грађом
коју прибра отац новије српске књижевности.

~“ 7

— -œ

396 НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ

2° За његов научни рад нашло се и популари-
заторӣ, то јест који су понародили његово учење, који
учинише те оно поста схватљиво и разумљиво за иноге.
Шта би вредило што би неколика светила науке дошла
може бити до свога смера, кад нико не би настајао, да
се оно, што је нађено за тачно, што већма рашири!
Научна блага, где их има, ваља саопштавати; а не да
практика стоји за се, не слажући се са науком, а наука
опет за се, не марећи за практику, јер је тако стање
за обе стране подједнако недостојно и шкодљиво. Срећом
у нас вије тако било; многи разбираху корист од 060-
страног рада.

Још ћу да додам, да је Даничић право на пре-
штанпавање својих дела оставио нашему Ученом Дру-
штву. Члан У његове последње воље, од 16 (28) септембра
1852 у Загребу, глави: „Право на прештампавање EBH-
жевних дјела својих, осим онијех на која други тко већ
има како право, остављам Српском Ученом. Друштву у
Биограду.“ И Друштво је спремило његове омање списе,
полемичне садржине, за штампу, и до сад би ]амачно
издало и њих и акцентологију, да не беше 1886 у своме
раду насилно прекинуто. Од његових дела сад се највише
тражи „Речник из књижеввих старина српских,“

Још би у прилог понарођивања науке ваљало учинити
ово двоје: — .

1° Нашу школску граматику ваљало би заме-
нити другом, практичнијом. О томе су уверени данас сви
самостални филолози наши. У нижој гимназији не предају
се науке као таке, у својој системи, него више као поуке
или познавања некога научног предмета. За тај век вреди
више метод, него система; деца треба да науче добро
правила садашњега стања у језику, а не уједно
и како је вековима пре тога бивало, па ћа и за што;

НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ 327

jep ће се збунити. Замиелите, место да се детету каже:
код речи пијте у заповедном начину пи је основа, и
или ј (после самогласних) је наставак за начин, а те је
лични наставає; њему се то овако „објашњава“: пи је
основа, 4 уметак за укидање зева, е је самогласник за
основу садашњега времена, и је наставак за начин запо-
ведни, те је лични наставак, ем слевало се у старо
време у двогласник 9, који је иза j у најстарије доба
гласио а, а доцвије U, те тако је заповедни начин гласио
пијате и пијите, па најпосле по што је оно друго u
ослабило у j, а једно 4 испало, постао је садашњи облик
пијте. Ето за што деца добивају белешку 2 m 1 из
српског језака, a из немачкор и Францусвог 4, 5, а то
не показује право стање ствари, јер она прва знају српски
јамачно за 3, а ова друга немачки и Француски за 4, 3
и 2. Ми на тај начин проглашујемо српски језик за He-
савладљив, српску децу за недотупавну, и чинимо да деца
поред граматике омрзну и на сво! матерински језик; &
овамо: српски језик није ништа тежи од других, српски
су ђаци од најбистријих у Јевропи (то је већ признато
по свима страним Великим Школама), a наш је језик
диван. Свему је крив метод. Немци, који су створили
општу науку о језику, предавали су до скора историјску
граматику својега језика у горњој гимназији, а не у доњој;
не давно су је избацили и одатле, по добрим разлозима,
па завели да се у вишој гимназији предају само: Главна
начела Лингвистике. — Па онда, каква је то наука,
која се малој деци предаје кроз 4 године; ту ученици
не могу имати прегледа, 8 то је главно. Гласове, облике
и две три странице из основа ваља свршити за 2, а син-
таксу и писмене саставе за друге 2 године. Најпосле
тежиште лрве наставе у језику не треба да је у грама-
тици, већ у добро удешеној читанци, примерима и писменим

398 НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ

саставима, а граматика нека је само кратки правилник,
који у својој практичној примени треба да регулише по-
менуте књижевне и писмене радове ђачке.

2° Свима учении људима и књижевницима потребна
је већа популарна расправа о основама; али не
ни по системи Даничићевој ни по системи Миклошићевој,
него са свим ва други, практичан начин, као што ћу
мало доцније показати. Њима треба така расправа, са
уводом © главним начелима лигвистике, да би видели
каввим средствима располаже наш језик за даљи развитак
свој, а при том да би ии се показала провидна разум-
љивост и лакоћа при творби основа, те да би се за обичне
ствари и сами знали помоћи, а само за крупне творевине
да траже помоћи у Филолога. Они би отуда дознали, да
су нам главни извор: живе речи у народу, — народне
речи вреде више пего ма које друге — апомоћни; старије
стање језика, дакле дубровачко, српеко-словенско и старо-
словенско, а од чести и други словенски језици; да гдекоје
покрајински израз може постати општи, да се понека
обична реч може подићи на техничку, или се из некога
конкретвог значења може извести апстрактно. После ma-
родних речи, још је главни извор за даље изво-
ђење речи у наставцима ва основу ч у сложении
речима. Наставке ваља проучити, али не све, јер нису
сви подједнако важни, него само главни, и — не у системи,
него за практичву потребу. Ваљало би начинити неку
разредбу значења, па према њима угомилати различне
наставке исте вредности,

За све то нека ми је допуштено да наведем по не-
колико само примера:

Из дубровачкога имамо: вијеће велико и мало,
малдвијећнак, вијећница (сала за вијећање), двор-
ница (сала за подворења), благајник, достегнице

НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ 329

(чавшире, одећа од стопе до стегна, као докољенице од
стопе до кољена), драговати (ашиковати), златник,
ловина (убијена дивљач), рукотворац, (занатлија),
седмица, творба, троугли ступ (пирамида), чапци,
чапакд (канџе) и т. д.

Из старога имамо: порота и поротник, при-
став (т. j. адјункт, државни тужилац и извршитељ),
саборник (члан сабора), васељена, васељенски, TO-
мост (калдриа), облачионица, светионик (Фењер,
као будионик), баштина и баштинске књиге, позо-
риште, и т. д. Та] ник није скована реч; а значи:
онај који зна за тајну, повереник. У кондаку св. Николе
он се назива „великим тајником божје благодати“; тако
се и св. Василије у кондаку назива „божанственим тај-
никои Христовим.“

Те изворе треба ретко и смотрено употребљавати.
Не подноси свака антика за садашњост, него само она,
која се може опточити на нову направу. Што народ није
никад ни примио, или је оставио на страну, или је uo-
боравио, оно му се не може наметнути.

Из других «ловенских језика могли бисмо понешто
позајмити, и то 1° Из словеначког: водомет (м. во-
ДОСЕОЕ, Бао пушкомет, крвометница, ветромет, ватрометно
брдо), водњак (у чему се држи вода, Wasserbehälter),
обредник (управитељ церемонија), извластити (екс-
проприисати, као изместити), погребник (човек који
се брине за свечани спровод иртвих) и т. д. — 2° Из
рускога: треска (Stockfisch, и српски се трёска, тре-
штина, тријешће, зове ивер), исправник (као управ-
них, сетимо се Францускога la police соттесіћопее, место
члан полиције, срески начелник, капетан; испор. исправ-
љати криву Дрину), свеж и свежина, у летно) свежини
(јер немамо опште речи, него само посебних за: скорашњи,

330 НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ

хладан, врућ, и туђинке тазе, Фришак), невин, неви-
ност, невинашце (м. превода: недужан unschuldig, одојче
није под дугом, чего је безазлено, без зла, без кривице),
сухар (хлеб, м. двопек, Zwieback, Је biscuit). За сраг
или страг и страгост не подноси сваки пут: оштар
и оштрина (а противно: благ или мек, благост или мекост).
Ми емо те речи позајмили из руског, али их нисмо под-
вргли гласовним законпма својега језика, као што би тре-
бало, него кажемо: „строг и строгост.“ Међу тим и Руси
су реч строгій позајмили из пољског, где она са свим
правилно тласи: srogi. По законима словенских језика
од прасловенскога борда; руски се каже борода, пољ-
ски брода, а старо-словенски, по свима данашњим јужно-
словенским језицима, и чешки: брада; тако би и од кор.
серт, соргъ требало да гласи: р. сорогъ, (које до-
лази само дијал. у сорога место несговорчивый
человЪкъ, а иначе се каже строгій), п. srogi, а
старинска са дружином срагъ или страгъ. У пољском
и староме словенском та је реч са свим правилна, само,
као што рекох, у руском није. — 3-е Из пољскога:
За полуучена човека они кажу недоук, то је као наш
самоув; а што се тиче порицања ми имамо: хаџи-недомав,
т. j. полухаџија, полупоклоник, који је пошао на ћабу
или у Јерусалим, па се са по пута вратио, није се до-
макао; прамен, зрак, зрак у каквом кругу, прамеьак,
зракар, — та би се реч могла употребити не само у
зоодогији, него и у математици на пр. за прамен линија,
као прамен Босе; нарочито за (ботанику имају Пољаци
много лепих народних речи. — 4° Из чешкога: Они
имају за музику врло згодну реч: гудба, јер гудети
значи и тон и звук и човечји глас, а „глазба“ само
човечји глас. Обим тога ми имамо народне речи: гудало,
и гудач, гусле и гуслар, све од тога корена. Па и

НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ 331

чешко гесло, девиза, није ништа друго, него омиљена
реченица која се често гуди. Тада би се музичар звао
тудбеник. | |

Из закутка на среду изведене су ове речи: ча-
совник, ўебв (лавина), плима и ос] ева, а реч скуп-
штинар постала је 1858 и 59 према ошнтинар. —
Народна реч ӧзӣб, на пр. подигнути што на озиб,
постала је техничка, и значи ону просту справу, која
се турски зове Буски]а; зибати значи у Црној Гори,
Приморју и Банату љуљати, гибати, 2 зипка == колевка;
та реч означава боље речену справу, него полуга (лат.
palanga), која значи само die Stange, немајући у себи
оне гибљкве, покретне каквофе. — Народна реч при-
јечњак или пречник, т. j. запоњач у јагњету кад
се пече, добила је техничко, апстрактно значење дија-
иетра или промера. — А по аналогији постала су
ова реченична имена, т. j. где се кратка реченица скупи
у једну реч: по себи = посебан. Посебни, појединачни,
то је народна реч, а према њој постале су: засебан,
за себе, засебно право, засебник; присебан, при себи,
и присебност, место некадашњега „присуства духа.“

Што се тиче извођења речи наставцима, ту на · пр.
наставак иште показује место, као: кућиште, рвалиште;
али значи и држак од чега: косиште, или у чему се што
држи: шипчиште, шипчалук на пушци; на послетку значи
нешто увећано: блатиште, велико блато. — Наставак ло
може такођер да значи место; појило, белило, растило;
иначе значи справу: гудало, држало, цртало, шило; значи
даље човека који што чини: бенетало, давало, приклапало,
трчкало, ове последње речи имају мало подругљиву при-
месу; на послетку значи нешто урађено иди што се ради:
дело, одело, јело, опело. — Наставци (ь) ство и ина
значе скуп неких каквоћа: посланство и посаобива, OTA-

332 НА ААНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ

чанство и отаџбина; али значе и просто CAMO својство,
као и паставак ост: задовољство, висина, пристојност,
— Наставак ара значи комору: брашнара, дрвара, се
нара; али значи и жену: врачара, картара. — Сложени
наставак њак може да показује оно у чем се нешто Ha-
лази: голубињак, димњак, светњак, рибњак, водњак; или
место, где има много нечега: камоњак; сребрњав је пи-
штољ овован сребром; даље, значи човека: црквењав, и
друго; учитељевица значи жену учитељеву, а учитељка или
учитељица ону која предаје. — 'Тавсу значе сложени яа-
ставци: арина и ачина: возарина, мртвачина (у Дали.
што се плаћа за опело); а „станарина“ значи додатаБ
на стан. — Наставак ач може значити и човека и ствар:
подупирач, човек и ступ. — Па онда сложени наставци
ник, ница и многи, многи други.

Вредно је знати и ово: |

Да неве речи могу постати са два три наставка:
управитељ, управник и управљач; владалац и владар;
зналац и познавач; возар и возач; поштовалац, поштовач
и старије поштоватељ. Код неких има разлике у значењу,
а код других нема.

Да неке речи могу имати наставке од два рода:
спрат, припрат и припрата; основ и основа; над и нада,
залог и залога; склад, заклад и заклада; поклади и lô-
кладе; спомен и спомена, успомена. И ту — код неких
има разлике у значењу, а код неких нема.

Особито је важно проучити придевеке наставке а ст,
овит, ив и љив, и многе друге. Кад је Фос у немачкој
књижевности превео Омира с грчког, тада се немачки
језик обогатио многим придевима. То би и нама требало.

Има књижевника Боји се заљубе у неки наставак,
па онда истерују све на један калуп. То је с једне стране
аФектација, а с друге они и не осећају како раде на томе,

Че, = руки њи A Е

НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ 333

да нам језик постане сиромашнији у градљикама за творбу
основа.

Неке су речи у староме средњег рода, а у нас жен-
ског: плоқшта ср. р. инож., MTPO; а у нас у једнини: та
плућа и та јетра. У староме ведро и ведра, а тако исто
и у нашем језику.

Кад се каквој ствари по неким знацима надене име,
онда јој то име остане, ма се мењали облик, садржина
или употреба таке ствари: одар (кревет) значио је
испрва одрте или огуљене облице, од којих су саграђени
ногари за постељу, а сад значи и гвоздени кревет; моћи
или мошти зову се кости светитељске, јер се некад MH-
слило да су кости носиоци снаге, а данашња Физио-
логија учи, да су то мишиђи; шило била је справа за
шивење све до пре 300 година, кад је измишљена игла,
сада пак тај посао ве врши шило, него игла, било у руци
или у шиваљци, а шило је више пробојац.

Ваља се упознати и са сложеним речима, и то
како примаклицама TAKO и правим сложеницама, и научити
како се граде. Дражест сложидбе долази од обилне садр-
жине мисли у стегнутом облику; а слаба им је страна,
што су често неразумљиве. Учени људи врло се радо
служе њима, тежећи да тако означе појам ствари. Али
ваља знати, да речи не могу да поимају (то јест да узму
један за другим) све знаке и обележја какве ствари,
него само неке, па једни језици изберу подесније знаке,
а други незгодније. Ни сложене речи, ни изведене —
било од простих или од сложених — не могу све да
искажу. Ови кажемо столар, а он гради не само CTO-
лове, него и друге ствари; кажемо кројач и шавац,
а ни једна од тих речи није по себи довољна; кажемо
обућар, лимар и т. д. При том треба увек имати на

334 НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ

уму Гримово правило: „Свака проста реч претежнија је
од 50 изведених, а свака изведена вреди за 10 сложених.“

Још нам остају глаголи. Ту треба добро разли-
ковати: тренутне, трајне и учестане глаголе, оео-
бину словенских језика. Неки писци пишу увек учестанях
обликом, на пр. поднашати; али тако се каже єзио
онда, вад се радња више пута понавља, а кад само траје,
онда треба употребити трајни глагол подносити. Обра-
ћам пажњу на непрелазно мрети и прелазно морита,
пити сём и по] ити другога и т. д.

Дођосио ето и до синонимике, а то је у нас
необрађено поље, права ледина.

Као што има чистота и правилност језика,
па се под чистотом разуме, да нема туђих речи, а шта
је правилност, само се каже. Тако има чистота и Npa-
вилност стила. Под оном разуме се, да писац мисли
српски, а не немачки, Француски, италијански или Ба ла-
тинеки, и да употребљава српске особине и обрте; а
под овом разуме се, да између више речи и облика бира
оно што је „најљепше, најобичније и најприличније“,
као што Вук каже. Тако се с временом долази до си-
нонимике.

А синониника је опет у свези са терминология ] ом.
У сваком језику има страних речи: једне се зову поза]-
мљене, а друге туђе. Оне прве примају се полако,
по што се прилагоде ваковима језика, а ове су друге
гошће, од данас до сутра; оне не мењају свога руха.
Као год што не ваља кад многе туђе речи превриле
неки језик, било најездом непријатељском или навалом
туђе културе; тако исто не ваља ни кад многи термини
постану тако рећи преко ноћ. Најбоље је кад техничке
речи постају полако, из тиха, кад затребују, и кад их
једни по мало предлажу, а други примају или

НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ 335

одбацују. Само их после, од времена на време, треба
прикупљати, пречишћати и утврђивати.

ж

Наша краљевина са два милијуна становника није
довољна за успевање научне књижевности. Ни једно главно
дело Даничићево није могло угледати света без мецената.
Два милијуна то је тек '/, српства. Кад би сви балкански
Срби били у једној држави, то би било 5 мил.: ас
друге стране опет има l мил. православних Срба у Аустро-
Угарској и више од 2 мил. Хрвата, свега преко 8 мил.:
то би била књижевност као шведска, данска с норвешком,
холандска, португалска, мађарска и румунска. То би већ
било нешто. Тада би се могла обратити боља пажња и
на наше књижарство.

Али има друго. Хрвати су сад скоро одлучили да
заведу у своје школске књиге фонетични правопис,
место дојакошње коренитости. То је по себи поправка, а
и зближавање са Србима. Али код њих се јављају гласови,
да Срби и Хрвати удесе једну терминологију. Кад
би се то остварило, а није немогуће, онда, како се Сло-
венци што се тиче техничких речи, наслањају на Хрвате,
а Бугари на Србе: онда би, велим, за Неколико
десетина година на целом словенском југу
могла бити једна научна терминологија. А то
ће рећи, да тада за учене Људе и књижевнике не би
било 3 јужно-словенска језика, него само 3 дијалекта, јер
оно мало правила о гласовима и облицима бугарскога и
словеначког језика, и обрнуто српско-хрватскога, књижев-
ници би савладали за 3—4 дана. Тада би се област
за потрошњу научних дела већ рашилила на становништво
од 15—16 милијуна, које и ако не би било у једној
држави, опет би давало довољну основу за самосталан

336 НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ

развитак науке, поред онога што бива потпором поје-
дивих држава, научних друштава и фондова. То би била
учевна област као на пр. Шпањолска, а то је држава
другога реда. Лепу књижевност издржавао би већ сваки
огравак за се.

Требало би нам једно научно друштво, које не
би само обрађивало и унапређивало науку; допуњало и
надовнађало и у опште вршило оно, за што није довољна |
појединачна снага: него Боје би било главни орган
научни, који чува и негује државне везе с науком, и
доводи у ред случајне и без реда утицаје на научни по-
крет. Из тога друштва би се онда, као са неке високе
посматраонице, непрестано мотрило на научни живот, који
се у народу креће и јавља. Оно би дознавало све духовне
струје и утицаје на народ; оно би потпомагало сваку
тежњу, која науку заиста унапређује, а ако треба пре-
поручивало би је и за државну потпору ; оно би сузби-
јало очевидно шкодљиве правце у науци и у књижевности,
постављајући у одржавајући здравг основе критици. Речју,
што је државни савет за политику, то би овако научно
тело било за просвету.

И ако политичви преображији не могу из небуха
променити карактер некота народа, ипак ће са HOBEAN
Уставом да настане у нас нова епоха. Љубав ка сло-
боди, одушевљење за напредак, племените аспирације,
идеална схватања, мало више слоге и добре воље, и по
мало правтичнога смисла, па ћемо и ми моћи са онии

побратимом да одговоримо: „Добро нам је и бољем’ се
надамо !
ж
Ми смо се искупили око гроба јелнога великог уиника.
Исвупили смо се да му одамо пошту и да му подигнемо
скроман споменик. Лепо песник вели:

a де Це Ва МЕ и

НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ 337

Око сваког светлог гроба
прикупљо с) живот нови,
наследници света жара,
купили се соколови,

пијућ душом светле зраке. —
Тест, тако је, браћо драга,
ти гробови нису раке

већ колевке нових снага! —
— Даруј, Боже, благослова,
да вас здружи братска слога,
заветнике, који с купе

око гроба Ђуринога!

Даничић је сам себи подигао најлепши и најтрајнији
споменик у својим делима. Његова научна граматика и
други монументални списи довољни еу, да му обезбриже
часно место међу оснивачима и настављачима словенистике.
А што је онолике споменике изнео из таме заборавности
на светлост дневну, и за њих написао тумача, у речнику
из књижевних старина српских, тим је обелоданио стари
живот народни, л то буди најживљи интерес у сваком
човебу, који има смисла за ишчезлу величину и за свезу,
која се јавља у развитку човечанства. Кажу да је наша
наука веома млада, али младе су: и општа наука о језику
и хемија, геологија, напртна геометрија, игијена, па се
опет броје међу најнапредвије.

А што ми хоћемо да подигнемо и видљив знав нашег
пијетета, признања и захвалности, то показује да смо
се морално високо уздигли, да нам се друштво испело на
виши ступањ образованости,

Нека је великоме учитељу, из чијег ће се извора
напајати жизом водом и садашњи и потоњи нараштаји,

гечан спомен у народу и слава!
— У k
гласник ХХ, 22

РЧНИЦЕ а Мы. нити. = 2 гн __ U —ь а

Нема више на продају ових књига:

А. ИЗДАЊА УЧЕНОГА ДРУШТВА.

ДИН. ПАРА

Српски споменици из дубровачке ap Преписао кнез
Медо Пуцић. Књига | •· • · à. o. ees a o
Преписка Бенедикта Краљевића о унији · · · · •
Деловодни протокол о paa за новију српску
историју. Део I · · e · . у о s o
Света Гора са стране вере, уметности и повеснице. Од Д.
Аврамовића . » - сео o e o è a», o sœ

5 Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине. Скупио

Богољуб Петрановић. Књига Г (1867). • • e •
Књигу Ш (1870) издао је сам скупљач.

. Мисли о важности, правцу и средствима за унапређи-

вање књижевности српско-хрватске. Од Огњ. Утје-
шеновића Острожинског ·. • e e • e è > è è ù

. Историја умног развића Јевропе, oa Џ. У. Дрепера. C en-

глескога превео Мита Ракић. Дсо Г ‹ • • · . · · o

Б. ОТИСЦИ ИЗ ГЛАСНИКА.

1. Aota archivi Veneti. Преписао a-p. J. Шафарик. Књига [и И.

. Грбови српских земаља. Нацрт М. А. Симића · · . · •

з. Прэдлог за и живота народа српског. Од А. Чу-

мића Ы • • • • е • е . • • • Й е е е

В. КЊИГЕ, КОЈЕ СУ ПРЕШЛЕ У СВОЈИНУ

ДРУШТВА.
| ан poriga КА Од Ј. Гаври-
ловића • • Ы • е е е ` б • • • •
. Српска синтакса, Ол Ђ. Даничића · . · · •

. Ботомили. Од д-ра Б. Петраповића + · » + »

40
40

60

80

80

9 ()

ЗИ
80)

до

1 20

80
60

ИЗДАЊА

СРПСКОГА: УЧЕНОГ ДРУШТВА
I. Зборници, (70 и 15—85):

Хин. ПАРА
Гласник ! до 70. — Од.књиге 29 до 70 продаје св комад по 32 —
Само књига 67 стаје. · s s eeuse «. . . .. .. 3—

Нема више на продају књиге і до 28.
Гласник 11-ог одељка. Г. Протокол шабачког маги-
страта, 1808 до I? • · - - .· -·- .. ... .
—— П, Споменици о Шћеп. Малом. Исписао С. Љубић.
—— М. ТУ. У. VI. Споменици из будимског и ne-
штанског архива. Од Г. Витковића, књига по
—— УП. Житија краљ српских, уредио Иван Павло-
Bk IBRIT Е слала сва н. К сав а а а
— — VII. Крмчија морачка, од Н. Дучића, 1877 · . •
—— IX. Приповетка о Александру Великом, од Ст.
Новачовића, 1878 • . . ва њи ож са. оС ао а
—- X. Народне пјесме из старијих, највише приморских
записа. Скупио и на свијет издао В. Богишил. Књига
I. С расправом о «„бугарштацама“ и с рјечником ·
—— ХІ. Морава, са 61 сликом, од А. Алексића ·
—— ХП. Аечанске хрисонуље, од М. С. Милојевића ·
— ХШ. Борба добровољачког ибарског кора, од
H. Дучића. 1881 еее «6 баве м sog
—-—- МУ. Историјски споменици из италијанских
архива, од В. Магкутева, П. књига, 188% . . ...
— _ ХУ. Ортоптере у Србији, од д-ра J. Панчића, 1883.
-— .- Нема нише на продају књиге УП.

II. Посебна дела. (7 и 9— 16):
0. Српски споменици из ВЕ архиве. о. кнез
Медо Пуцић, књига ПШ. · · e...’ са, Ge
0. Историја умног развића Јевропе. И. У. ае Ц. део
1. Опис древности сроских у Светој Гори. Од Д. Аврамовића.
2. Српске народне песме. Од К. Хаџи-Ристића |
3. Српске народне приповијетке, понајвипе кратке и шаљиве.
Скупио Вук Врчевић, књига I. 1868. . . . ..
4. Српеке народне игре. Описао Вук Врчевић · · .

5. Српска библиографија, 1741—1867. Од Ст. Новаковића ·
6. Elenchus planiarum уазешат ат quas ае а. 06 in а

бога legit Dr J. Pančić . an M у 5-2
T. Essaie де quadrature ди cercle. Раг І). а . · .
3. Le pendule compensé n’éyiste раз. Par 1, Kleri · - · .
7. Историја српскога народа. Од И. Срећговића. Књига І.
111. Отисци из Гласника, (Зи 1—4.

1. Српски истори}ско-етнографеки муже}. Ура Азог и напрт Ст
Новаковића. Београд 187% .

- >

Е
|

= e)

-æA - Oha

орања ју 207575
у: 5 би» ~ + l e - 0

BOUND

MAY 18 1055

UNIV. OF MICH.
LIBRARY

Е W)

q n д. Ф

|| пати ви ||

3 9015 02045 6441
--- 9446 ВАМ |,

и“ х.

334 НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ

уму Гримово правило: „Свака проста реч претежнија је
од 50 изведених, а свава изведена вреди за 10 сложених.“

Још нам остају глаголи. Ту треба добро разли-
ковати: тренутне, трајне и учестане глаголе, 060-
бину словенских језика. Неки писци пишу увек учестаним
обликом, на пр. поднашати; зли тако (се каже само
онда, кад се радња више пута понавља, а кад само траје,
онда треба употребити трајни глагол подносити. Обра-
hax пажњу на непрелазно ирети и прелазно морити,
пити сам и појити другога и т. д.

Дођосио ето и до синонимике, а то је у нас
необрађено поље, права ледина.

Као што има чистота и правилност језика,
па се под чистотом разуме, да нема туђих речи, а шта
је правилност, само се каже. Тако има чистота и пра-
вилност стила. Под оном разуме се, да писац мисли
српски, а не немачки, француски, италијански или Ба ла-
тинеки, и да употребљава српске особине и обрте; а
под овом разуме се, да између више речи и облика бира
оно што је „најљепше, најобичније и најпраличније“,
као што Byg каже. Тако се с временом долази до cH-
нонимике.

А синонимика је опет у свези са терминологијом.
У сваком језиву има страних речи: једне се зову позај-
мљене, а друге туђе. Оне прве примају се полако,
по што се прилагоде законима језика, а ове су друге
гошће, од данас до сутра; оне не мењају свога руха.
Као год што не ваља кад многе туђе речи прекриле
неки језик, било најездом непријатељском или навалом
туђе културе; тако исто не ваља ни Кад многи термини
постану тако рећи преко ноћ. Најбоље је Кад техничке
речи постају полако, из тиха, кад затребују, и кад их
једни по мало предлажу, а други примају или

НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ 335

одбацују. Само их после, од времена на време, треба
прикупљати, пречишћати и утврђивати.

ж

Наша краљевина са два милијуна становника није
довољна за успевање научне књижевности. Ни једно главно
дело Даничићево није могло угледати света без мецената.
Два милијуна то је тек '/, српства. Кад би сви балкански
Срби били у једној држави, то би бвло 5 мил.: а с
друге стране опет има 1 мил. православних Срба у Аустро-
Угарској и више од 2 мил. Хрвата, свега преко 8 мил.:
то би била књижевност као шведска, данска с норвешком,
холандска, португалска, мађарска и румунска. То би већ
било нешто. Тада би се могла обратити боља пажња и
на наше вњижарство.

Али има друго. Хрвати су сад скоро одлучили да
заведу у своје школске књиге фонетични правопис,
место дојавошње коренитости. То је по себи поправка, а
и зближавање са Србима. Али код њих се јављају гласови,
да Срби и Хрвати удесе једну терминологију. Кад
би се то остварило, а није немогуће, онда, како се Сло-
венци што се тиче техничких речи, наслањају на Хрвате,
а Бугари на Србе: онда би, велим, за неколико
десетина година на целом словенском југу
могла бити једна научна терминологија. А то
ће рећи, да тада за учене људе и књижевнике не би
било 3 јужно-словенска језика, него само 3 дијалекта, јер
оно мало правила о гласовима и облицима бугарскога и
словеначког језика, и обрнуто српеко-х рватскога, књижев-
ници би савладали за 8—4 дана. Тада би се област
за потрошњу научних дела већ рашилила на становништво
од 15—16 милијуна, које и ако не би било у једној
држави, опет би давало довољну основу 3а самосталан

336 НА ДАНИЧИЋЕВОМ ВЕЧЕРУ

развитак науке, поред онога што бива потпором поје-
диних држава, научних друштава и фондова. То би била
учевна област као на пр. Шпањолека, а то је држава
другога реда. Лепу књижевност издржавао би већ сваки
огранак за се.

Требало би нам једно научно друштво, које не
би само обрађивало и унапређивало науку; допуњало и
надовнађало и у опште вршило оно, за што није довољна
појединачна снага: него које би било главни орган
научни, који чува и негује државне везе с науком, H
доводи у ред случајне и без реда утицаје на научни по-
крет. Из тога друштва би се онда, као са неке високе
посматраонице, непрестано мотрило на научни живот, који
се у народу креће и јавља. Оно би дознавало све духовне
струје и утицаје на народ; оно би потпомагало сваву
тежњу, која науку заиста унапређује, а ако треба пре-
поручивало би је и за државну потпору ; оно би сузби-
јало очевидно шкодљиве правце у науци и у књижевности,
постављајући у одржавајући здраво основе критици. Речју,
што је државни савет за политику, то би овако научно
тело било за просвету.

И ако политички преображији не могу из небуха
променити карактер некога народа, ипак ће са новим
Уставом да настане у нас нова епоха. Љубав ка cao-
боди, одушевљење за напредак, племените аспирације,
идеална схватања, мало више слоге и добре воље, и по
мало практичнога смисла, па ћемо и ми моћи са онии

побратимом да одговоримо: „Добро нам је и боем се
надамо !
№
Ми смо се искупили око гроба јелнога великог умника.
Искупили смо се да му одамо пошту и да му подигнемо
скроман споменик. Лепо песник вели:

НА ДАНИЧИЖЕВОМ ВЕЧЕРУ 337

Око сваког светлог гроба
прикупљо сз живот нови,
наследници света жара,
купили се соколови,

пијућ' душом светле зраке. -—
Јест, тако је, браћо драга,
ти гробови нису раке

већ колевке нових снага! —
— Даруј, Боже, благослова,
да вас здружи братска слога,
заветнике, који с купе

око гроба Ђуринога!

Даничић је сам себи подигао најлепши и најтрајнији
споменик у својим делима. Његова научна граматика и
други монументални списи довољни су, да му обезбриже
часно место међу оснивачима и настављачима словенистике.
А што је онолике споменике изнео из таме заборавности
на светлост дневну, и за њих написао тумача, у речнику
из књижевних старина српеках, тии је обелоданио стари
живот народни, а то буди најживљи интерес у сваком
човеку, Боји има смисла за ишчезлу величину и за свезу,
која се јавља у развитку човечанства. Кажу да је наша
наука веома млада, али младе су: и општа наука о језику
и хемија, геологија, нацртна геометрија, игијена, па се
опет броје међу најнанредније.

А што ми хоћемо да подигнемо и видљив знак нашег
пијетета, признања и захвалности, то показује да смо
се морално високо уздигли, да нам се друштво испело на
ваши ступањ образованости.

Нека је великоме учитељу, из чијег ће се извора
напајати жизом водом и садашњи и потоњи нараштаји,

гечан спомен у народу и слава!
аж
гласник ХХ, 22

2.

3.

Нема више на продају ових књига:

А. ИЗДАЊА УЧЕНОГА ДРУШТВА.
ДИН. ПАРА
. Српски споменици из бурна те pam, Преписао кнез
Медо Пуцић. Књига | >» à • e. • • 9% 2 40
Преписка Венедикта НЕ А о унији ...... — 40
Деловодни протокол пале ај Г a за новију српску
историју. Део Г · · œ • • • • • è >» . o 1 60

. Света Гора са стране вере, уметности и повеснице. Од Д.

Аврамовића • · · s e e o e • • • • « • . • . . . — 80

: Српске народно пјесме из Босне и Херцеговине. Скупио

Богољуб Петрановић. Књига 1 (1867). • e e • • • · 4 80
Књигу Ш (1870) издао је сам скупљач.

. Мисли о важности, правцу и средствима за унапређи-

вање књижевности српско-хрватске. Од Огњ. Утје-
шеновића Острожинског >» • · o ПЕРЕ и м. AS

. Историја умног развића Јевропе, ол Ц. У. Дрепера. С en-

глескога превео Мита Ракић. Aco 1 • • • · «. •· •· è 220.

Б. ОТИСЦИ ИЗ ГЛАСНИКА.

. Acta archivi Veneti. Преписао a-p. !. Шафарик. Књига Тин, 4 №0
. Грбови српских земаља. Нацрт М. А. Симића + + + + + — 81
Предлог за изучавање живота народа српског. ОДА. Чу-

мића в ж я . = в Ы в Ы в s * z E s a . в = = = — ii

В. КЊИГЕ, КОЈЕ СУ ПРЕШЛЕ У СВОЈИНУ

ДРУШТВА.
1. Географијско-статистични Др Србије. Од J. Гапри-
ловића e a А ит ИО Ш КАИ
Ф. Српска синтакса. Од Б. Даничића + + s s» es ssr 4 80
3. Богомили, Од д-ра Б. Петрановића + · >» • • • > - · - 1 60

ИЗДАЊА
СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА
І. Зборници, (70 и 15= 85):

АНН. ПАРА
Гласник ! до 70. — Од. књиге 29 до 70 продаје се комад по 2 —
——— Само књига 67 стае . e s ea s •· • • · . «. · e 3—

Нема више на продају књиге 1 до 28.

Гласник 1]-ог одељка. Г. Протокол шабачког маги-
страта, 1808 до 12 . . ·. - - + e e e.’ .

— П, Споменици o Шћеп. Малом. Исписао С. Љубић.

—— Ш. ту. У. VI. Споменици из будимског и пе-
штанског архива. Од Г. Витковиба, књига по

—— УП. Житија краљ српских, уредио Иван Павло-
вић 1877 >» o · • • · ооо . . . о ..

—— ҮШ. Крмчија морачка, од Н. Дучића, 1877 · . >

— — IX. Приповетка о Александру Великом, од Ст.
Новаковића, 1878 » . · e. e esn +...

—-- X. Народне пјесме из старајих, највише приморских
записа. Скупчо и на свијет издао В. Богишиа. Књига
I. С расправом о «бугаршгецама» и с рјечииком ·

— _ XI. Морава, са 61 сликом, од А. Алексиба · · · · •

—— ХИ. Аечанске хрисовуље, од М. С. Милојевића ·

—— ХШ. Борба добровољачког ибарског кора, од

Н. Дузића. 1881 + + - · · · •· • .
—-- - ХМ. Историјски споменици из италијанских
архива, од В. Масушева, 1. књига, 1882 . >e..

—— ХУ. Ортоптере у Србији, од д-ра J. Панчића, 1883.
——- Нема нише па продају viure УП.

И. Посебна дела, (7 и 9= 16):
0. Српски споменици H3 дубровачке архиве. Преписао | кнез
Медо Пуцић, књига П. · > e.. . |.

0. Историја умног развића Јевропе. M. У. Дрепера, Ц. део ·
1. Опис древности српских у Светој Гори. Од Д. Аврамовића.

2. Српске народне песме. Од К. Хаџи-Ристућа |

3. Српске народне приповијетке, понајвише кратке и шаљиве.
Скупио Вук Врчевић, књига 1. 1868 . .
. Српеке народне игре. Описао Вук Врчевић · . . . . . .

4
5. Српска библиографија, 1741—1867. Од Ст. Новаковића ·
6. Elenchus planiarum vasenlarium quas aestate а. 1873 in Crna

Gora legit Dr J. Рапсіс · .. 60... ..
7. Essaie де quadrature ди cercle. Par р. Neàió . 60... .
$. Le pendule compensé n’éxiste раз. Раг 1.. Kleri · ->
(6)

. Историја ерпекога народа. Oa П. Сребьовифа. Књига 1. .

II. Отисци из Гласника, (3 u I= 4:

Новаковића. Београд 187?

=- —у———-

· Српски историјско-етнографски музеј. Пре: длог и нацрт Ст.

– + Ро

40