Godisnjica Nikolae Cupica

/

И 2
А
ИМ 6
И у
МАУ, |
И
74 /4
у И
7 7; ГИ А, /: ИМ У
; ИЕ И И, ИУ
ИУ ИМА

/
/.

, , | И у иу #77" ; И у У / 4 И; А у И ; у И А / / / И
И АИ А # И, И; 7 # у “4 аљнарј 5 о пече С сна г леви | петине аорту аомиљ ава таи фввтуљута а адио Цев
рмчгввана њени лама а итљева его уемала епа во уља ~ дао пвља дине в бази МА бије и тћЕ. Ауказр седло а 2 У : .. КОХ , па ране на евеа енриновииокном из авивимиибстниака
ан оама ан 3 зала, ова мривњаји на нос ај “ Бил :“ - до: К | пере ; - 2: 7: 17 : =:

Џерариећ 10
ће Фатату пћ Ње Иипрев
1 лтији
Ну
Фе Масвиц Жиић
Тот Те уштћаве 01 Воџки
ши инг Нипон

у

"А, · ЗДАЊЕ ЧУПИЋЕВЕ ЗАДУ ЖБИНЕ Х

НО БОДЕТТЕЊЉАТТА

ИЗДАЈЕ ЊЕГОВА ЗАДУЖБИНА

и"

КЊИГА ХУП

У БЕОГРАДУ

ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ
1897

паре
ва у у

го
ху 78

ХЕ ИЗДАЊЕ ЧУПИЋЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ Х,

ГОДЈЛТТЕЊТАТТА

НИКОЛЕ ЧУПИЋА

ИЗДАЈЕ ЊЕГОВА ЗАДУЖБИНА

КЊИГА ХУП

У БЕОГРАДУ

ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ
1597

ОДБОР

ЧУПИЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ

> -——

Предеедник :, М. Ђ. Милићевић,
Деловођа и благајник: ЉЖив, П. Симић.

Чланови:

Стојан Новаковић

_ Чедом. Мијатовић
Стојан Бошковић
Владика Инокентије
Свет. Николајевић
Светислав Вуловић
Стев. Д. Поповић
Момчило Иванић
Срета Стојковић
Љуб. Ковачевић

=——–=-Е4~=—————

До сада помрли чланови одбора:

Јован Анђелковић К. С. Протић
Борђе Малетић Сава Сретеновић
Коста Маринковић Ђуро Даничић

Др. Јосиф Панчић Мита Ракић

уини

Ри

ШТА ИМА У ОВОЈ КЊИЗИ

Део први: СТРАНА

Записници одбора Чупичеве Задужбине и МЕ

Део други:

1. Из својих успомена, од М. 5. Милићевића · · · • · 1
2. Путничке белешке о Балканском полуострву ХУ |
и ХУШ века, приложио Стојан Новаковић · · · 18
8. Писмо кнеза Николе БА сину пе онанје Цу |
ложио Р. Поповић · · · · 166
4. Православна црква у Бони Которској, од. Борја “
Стратимировића · · 192
5. Физичко васпитавање и његове а ај 195 Ибер
Стојковића · · · · 289

б. Српски штампари у Рени: од Стојана Нобакбрића 881

1". Предлози за деобу Турске, грађа за подитичко-исто-
ријску студију од ДР. Мил. Р. Веснића · · · · •· 849

8. Из Тројесестаретва Симе Милутиновића Сарајлије сир |
"живљавка), са коментаром Драг. С. Милутиновића · 383

9. Гиџа, од Стојана Ниваковића + + 03303 3 2 «+ · 407

ГОДИШЊИ САСТАНАК
ОДБОРА ЧУПЛИЋЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ
ДРЖАН 31. ЈАНУАРА 1897. ГОДИНЕ
7 БЕОГРАДУ

Били су: председник М. Б. Милићевић; чла-
нови: Ст. Новаковић, Ст. Бошковић, Ст. Д. По-
повић, Свет. Вуловић, Жив. П. Симић, Срета Стој-
ковић, Момчило Иванић и Љуб. Ковачевић.

1.

Председник отварајући састанак напомиње да
је то састанак, који се као годишњи држи сваке
године на дан смрти Чупићеве, и да се на том
састанку чини преглед рада Одборова и стања
имовног за годину која се завршује. Позива дело-
вођу и благајника Жив. П. Симића да тај преглед
прикаже. Преглед гласи:

__Одбор Чупићев издао је у г. 1996. два Ењи-
жевна дела. Једно је спис г. М. Б. Милићевића
„Кнез Михаило у споменима негдашњега свог се-
кретара“ титампан о трошку. Задужбине у 2000
етземплара. Друго је Годишњица, књига ХУТ, у коју
су ушли ови радови: 1. „Из својих успомена“ („две
године у учитељској служби“) од М. Ђ. Милићевића;
2. Из „Србијанке“ С. Милутиновића (,„дивотник“)

УШ

са коментаром г. Драг. С. Милутиновића; 9. „Кроз
Босну, Херцеговину п Боку Котореку“ од—>; 4.
„Пред Косовом“ од Зар. Р. Поповића; 5. „Ка псто-
рији града Врања и околине“ од Јов. Х. Васиљевића.

Стање Фонда стоји овако:

|. Капитал код Управе Фондова у

злату + 3506 у а а а вв ДЕ ОИ Н
У. У лозовима номин. вред. · · 240,

СвегА 42.240 дин.

8. ПЏренето из 1892.г. · . · • 3059:64 дин.
4. Примљено у 1696. · · · ·3879—.,

Свега 6938:64 дин.

9. На штампу и хонораре издато
у 1996. · · · · · · ·.-· 6095:20 дин.

6. Остаје готовине за 18997. · · 843:44 дин.

Г.Г. Свет. Вуловић и Срета Стојковић прегле-
дали су рачуне и ретеровали да су тачни и да се
слажу са документима примања и пздавања, те је
Одбор рачуне усвојио и рачунополагача разрешио
од одговорности,

2,

Приказан је чланак „Лравосљавна црква 9
оци Которској, постанак и судбина њена“ од.
Ђ. Стратимировића. | |

Дат је г. Љ. Ковачевићу на преглед и оцену.

Г. Ст. Поваковић читао је своје „Путничке бе-
лешке о Балканском Полуострву ХУП и ХУШ века“.
Одлучено је да се штампа у ХУП Годишњици.

1Х

4,

Поведена је реч о продајној цени ХУЈ Го-
дишњице, и да би се Годишњице више растурале
него досад одлучено је да свима Годишњицама и
досадашњим и одсадашњим буде утврђена цена 2
динара.

Рабат књижарима да се даје:

За готов новац 98, а у комисион 2975. У
оба случаја поштарину плаћају књижари.

~

9.

Да би се књижнице средњих и основних школа
благовремено снабделе са збирком Годишњица, а
и њима се отворио већи промет

Одлучено је да се умоли г. Министар Просвете
да Годишњице препоручи књижницама средњих и
оеновних школа и да пх узима и за поклањање
ученицима ередњих школа као врло корисну књигу.

6.

Председник позва Одбор да изабере Председ-
ника и Деловођу за ову годину.

Одлучено је да Председник буде и даље г. М.
Ђ. Милићевић, а деловођа и благајник г. ЖКив. ПЦ.
Симић.

С тим је састанак закључен. ·

ПРЕДСЕДНИК,

М, Ђ. Милићевић,

ДЕЛОВОЋА,

Жав. П, Симић,

ево у

Напомена: Остале комаде за ХУП Годишњицу примила је.
управа. 3

-

из оВОоЈИХ УСПОМЕНћ,..,

ЧЕТВРТА ГРУПА

-

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ ОЛУЖБУ

———>——

1
у ВАЉЕВСКОМ ОКРУЖНОМ СУДУ

· Предавши Кнезу Александру молбеницу за др-
жавну службу, п видећи њега веома ми мало на-
клоњена, ја се вратих у Тополу, те онде -чеках
премештај у коју београдску школу, по ранијем
обећању школскога директора.

У Тополи сам остао до првих дана месеца
августа 1852. У то време дође ми из Београда, од
једнога прајатеља, писмо, које ми јави: да сам
1 августа 1852 постављен за практиканта у 68-
љевски окружни суд!

То је нешто, о чем нисам ни мислио. Тада
дођох у двоумицу: да ли да примим што ми се
даје, или да захвалим“ После дужег премишљања,
прегнем, п пођем за том новом судбином...

Селећи се из Тополе у Београд, свратим у
Рипањ кући. Оцу мојему не беше мило, кад му

ГОДИШЊИЦА ХУП ]

9 ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

казах што ме чека; али ипак, по малом ћутању,
рече: |

— Од чега сам бежао ја, то као да хоће да
стигне тебе! Нека те Бог чува и на том путу !....

Сишавши у Београд, сместим овде жену и
ташту, па се спремим да најпре одем у Ваљево
сам, и тек доцније да преведем онамо породицу.

Пре поласка пак на нову дужност, јавим се
свом надлежном попечитељу правосудија. Онда то
бејаше, по свом господском животу и држању, Бео-
грађанима добро познати

Алекса Симић. Он је седео у својој кући, на
Зеленом Венцу, где је и преминуо 10 Фебруара 1872.
Кућа је та баш до Делинове Апотеке.

Алекса Симић је рођен у селу Бољевцима, у
Срему, 18 марта 1300, а старина му је из села
Сремчице, у старом београдском округу.

Симић бејаше човек крупан, пун, и веома гло-
мазан. Говорио је српски, турски, грчки и нешто
немачки. Глас му бејаше промукао, а говор пун
шаљивих изрека и многих причица. Њивео је, бар
за оно време, веома господски: кад у Београду,
осем Кнеза и Митрополита Петра, готово нико други
није имао каруца, Алекса Симић се је редовно во-
зао у свом интову, било да иде на дужност, било
у цркву, било у походе, или ма куд од куће. У
интов је презао свакад два красна белца. Столона-
челник Попечитељства Сима, названи Дугачки, гле-
дајући једном како језде та два красна коња, у оду-
шевљењу за срећну госпоштину свога старешине, рече:

— Погледајте, погледајте људи, како су кра-
сни ови коњи Господина Попечитеља! Није друго,
него као два канцелисте !

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 3

— Ба! лепши су много, одговори му оштри

Гаја Перишић : — Симо, брате, видиш ли да су као
· два Столоначелника ! !

И кућа Симићева била је намештена као кућа
богаташка; и у њој се живело као у великој 6о-
гаштини.....

Бејаше осам сата јутра кад му одох. Изишавши
уза застрте степенице, нађох се у лепом, чистом
и укусно намештеном ходнику. У њем бејаше неки
диван, застрт красним ћилимом. Ту сеђаше Попе-
читељ Симић, и пушаше на велики чибук, а већ
готов да се дигне и пође у канцеларију. Момак
му донесе и наслужи чашицу шљивовице.

Кад се казах ко сам, и рашта сам дошао, Си-
мић рече:

— Знам, знам; ти си тражио Београд, али ти
се Београд не може дати. Има правдослова; онип

"сви траже Београд, и њих морамо најпре задо-
ВОЉИТИ.

— Они п јесу пречи, рекох ја: — али, ако
места буде, а њих не буде, молим да и мене не
заборавите !

Попечитељ ме добро погледа, па онда додаде:

— Тако је, тако; ја ћу гледати. Мени је за
тебе говорио и Господин Митрополит. Сад идиу
Ваљево, па, ако ти онамо буде зло, пиши ми. Ја
ћу гледати....

дахвалим, п одем. |

Погодим неког младића Мишу, кочијаша из
Палилуле; кренем се, и, први дан стигнем на Уб,
на конак. Други дан сам већ ручао у Ваљеву.

У оно време, у ваљевском окружном суду 0с-
јаше председник „Јован Мићић; чланови бејаху:
Степан Катић, Милутин Поповић, п Јевтимије Ва-

1

4 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

сић. Секретар бејаше Јован Милинковић Алаван-
тић; благајник Стеван Јоцић; архивар Крста Нп-
колајевић , а писари: Димитрије Бранковић, Сте-
ван Чолак-Мижтамловић п Петар Стојановић.

Практиканти пак бејаху : „Јеврем Васић, пз Азбу-
ковице; Милован Браловић и Васа Радовић, оба,
из Ужица, и Љуба Тадић оданде из Ваљева.

Пријавих се Председнику Суда Јовану Мићићу,
а он зовну секретара Милинковића, и нареди да
ме уведе у дужност...

Овде је на реду да речем по штогод и о оним
чиновницима у ваљевском суду, међу које сам дошао,
и с којима сам своју нову службу отпочео:

Јован Мићић Председник. Рођен је тодине 1809,
у селу Жировљу, у нахији височкој, у Босни. Књигу
је учио у Лозници и у Шапцу.

По свршетку основне школе, Мићић се крене
пут Дубровника и Трста, где се надао што више
научити, и на, какву се радњу одати. Али му се
та намера изјалови, те се из Сарајева врати у Ср-
бију, и настани у Шапцу. |

Године 1830 Мићић постане настојник над
чиФлуцима Кнеза Милоша, где је храну, и друге
плодове прибирао, у Шабад превозио, и предавао.
на лађе, да се носе на стране пијаце на продају.

Године 1888, поставио га је Кнез Милош за
писара среског у Јадру; срески начелник био му
је ту Матија Симић (звани Матија Шрвени). У тим
звањима нашли су се и радили Симић и Мићић
онда кад су Турци из Подриња исељени у Босну.

Године 1889, марта 16, постављен је за бла-
гајника округа подринског. У том звању затекао га
је и онај преврат године 1842. 'Тада Мићић, као

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 5

приврженик Обреновића, изгуби службу и буде
окован.

Године 1843, октобра 6, постављен је за бла-
гајника округу крагујевачком.

Године 1847, јуна 28, постављен је за члана
суду округа крагујевачког.

Године 1850, јула 25, постављен је за члана
суда вароши Београда.

Године 1951, августа 16, постављен је за Пред-
седника у окружном ваљевском суду.

У Ваљеву је дочекао годину 1858, те је, по
ондашњем закону, дошао на Светоандријевску Скуп-
штину, по праву свога службенога положаја.

Године 1859, Фебруара 16, Кнез Милош га је
поставио за члана Касационога Суда. |

Тада је, као комесар Кнеза Милоша, саслу-
шавао оне затворенике у Палилулској Касарни, међу
којима су били Вучић, и Миливоје Петровић-Бла-
знавац.

Године 1860, новембра 4, постављен је за члана,
Великога Суда за криминална дела.

У том звању остао је до 13 јула 1964, а тада
је, заједно са својим друговима, члановима истога
суда, изгубио службу и слободу зато што су осло-
бодили неког Милића Соскића и његове другове из
округа смедеревекога, којп су били оптужени за
превратничке радње. Све те осуђене судије трпеле
су затвор у Карановцу (данашњем Краљеву).

Изишавши, путем Кнежеве милости, из зат-
вора, Мићић је остао без службе до 2 новембра
1876, а тада је постављен за члана [ класе у
београдском окружном суду.

' Гледај о том Срп. Новине од године 1864 бр. 90 и даље.

б ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

Године 1877, јануара 19, постао је члан Апе-
лације, у ком је звању остао до 9 марта 1881,
када је стављен у пенсију.

Мићић је преминуо у својој кући на Терази- ·
јама, 16 јула 1885.

Човек висок, крупан, пун, Мићић је био тих
у ходу и у кретању. У последње време свога жи-
вота, идући улицом, махом је гледао у земљу, не
обзирући се ни десно ни лево. А памћење га је
до смрти служило врло верно. Говорио је тихо, али
разборито, и причао је слатко, а имао је шта при-
чати, јер је добро познавао многе виђеније људе
и све важније догађаје и послове у народу нови-
јега доба.

Књиге је српске радо читао. Горски Венац п
Списи Доситијеви били су му другови у самоћи.
Вука Ст. Караџића познавао је лично; њега је
веома поштовао и о њему радо говорио.

Не имајући порода, старао се је да према
туђим сиротицама родитељску милошту чини.

У животу је био свакад уредан, а у послу
вредан до смрти.

Бог да му душу прости!

Степан Натић. Први међу ваљевским судијама,
био је на одсуству за оно време које сам ја про-
вео у Ваљеву, те га нисам никако ни познао.

Милутин Поповић, родом из села Остружнице,
други члан ваљевског окружног суда, одевао се са
свим кицошки, и држао се некако сувише господ-
ски. Мало сес ким и разговарао. Он се је често до-
писивао с неком београдском господом, и своја је
писма затварао у куверте с вињетама, и запеча-

~,

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ

ћавао их је неким златним обландама, које је до-
бијао из Београда.

Јевтимије Васић трећи члан ваљевског суда,
носио је дугачку антерију и кратко ћурче. У суду
је свакад држао засукане до лаката рукаве, а перо
за ухом. Пролазећи често из канцеларије у канце-
ларију, он је обично хукао како је притрпан по-
словима, и како не може да среди оно што је на
самога њега спало, а управо човек би, гледајући
њега, пре рекао да он много више времена потроши
на разговор, него ли на писање.

Јован Милинковић, секретар суда био је висока
раста, сув, коштуњав, лица смугла и готово увек
замишљен. Кад ходи, креће се као да је у крстима
разглављен.

Милинковић се родио у Шапцу године 1828.
Отац његов, Милинко Максимовић, доселио се је
·_ из села Амајлија близу Бељине (у Босни) у Шабац,
где је радио ћурчиски занат, п трговао кожама.

У Шапцу је Милинковић свршио основну школу
и полугимназију, па је онда отишао у Крагујевац,
где је свршио Реторику пи Појезију.

Са слаба здравља свога, и са сиромаштине на
кући, није могао продужити школовања, него се
вратио у Шабац, где је био од септембра 1842
до априла 1843 бесплатни практикант у Шабачком
Начелству.

Године 1843, маја 8, постављен је указом
за практиканта у Окружном Шабачком Суду.

Онда су и практиканти постављани Кнежевим
У казом.

8 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

Године 1845, септембра 22, постао је млађи
писар у пистом суду. 0654

Године 1846, августа 12, постао је старији
писар у суду пожаревачкога округа.

Године 1849, марта 20, постао је секретар
окружног суда у Лозници. >

Године 1851, јула 3, постављен је за секре-
тара окружног суда у Ваљеву. |

Ту сам га ја застао пред јесен године 1822.

Године 1855, декембра 19, по даној оставци,
изишао је из државне службе. После је радио у
Ваљеву као адвокат до 1860 године.

Године 1860, јануара 22, ушао је опет у д)-
жавну службу, најпре као П столоначелник Каса-
ционог Суда, а за тим, као столоначелник суда
Апелационога, па је на крају те године дао оставку
на службу, и станио се у Шапцу, као адвокат.

Живећи у Шапцу, и радећи адвокатске по-
слове, он набави неку штампарију и почне с
неким млађим људма спремати се да издаје неке
новине. Из тога се посла излеже велика мука за
Милинковића. Он буде оптужен за велеиздају, и
осуђен на десет година заточења !

Године 1880, општим помиловањем, пи Милпн-
ковић се ослободи тамнице, и постављен буде за
правозаступника при суду шабачком, где је остао
до смрти, која га снађе 18 октобра 1890.

Док је тамновао у београдском граду, научио
је Француски језик, и после се је Француском књи-
жевношћу обилно елужио.

Милинковић је био врло даровит човек, пи у
правним питањима извежбан као мало који. Адво-
кати, његови супарници, тврде да је особито
јак био кад кривце брани. Његове таке одбране,

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 9

као и сви други му списи, обраћали су на се
пажњу и по слогу и језику, па, најпосле, и сам
рукопис остао му је леп и читак до смрти као што
је био у најмлађим годинама његовим,

Својим адвокатским радом, он је лепе паре
зарађивао; али као што је знао доста зарадити,
није тако умео заштедети. Кад је имао, Милинковић
је давао сваком, а особито је био издашан према си-
ромашним а добрим ђацима.......

Од Милинковића су остали ови књижевни
радови;

1. Критика на законик судског поступка у
кривичним делима. У Београду, 1888, 8-на.

2. Посланица сеоском женскињу, по Францу-
ском, у Шапцу, 1888, 12-на.

д. Господин Гарашанин и државна админи-
страција, у Шапцу, 1888, 12-на.

4. Књижевна крађа. Катанска Буна у Шапоу
1844. У Новом Саду, 1889. Мала 8-на, 136 страна.

Још је нешто штампао, али ми то некако није
дошло до руку.

У рукопису пак, на 9 писаних табака, оста-
вио је занимљиву белешку о пропаганди у Турској
за општи устанак против Турака.

Као да Милинковић не зна за Гарашаниново
Начертаније од 1844, јер овој радњи означује по-
четак тек у 18950 години! Ако није он те године
узео учешће у том раду, па је то време и означио
као постање целој организацији % |

„По уставу, пише он: — то јест, по плану
те пропаганде, цела просторија Јевропске Турске
Царевине, од Бишћа у Босанској Крајини до До-
бруче, у Бугарској испод Балкана, и испод Ве-
леса, с Миридитима до Скадра, била је раздељена на

1() из СВОЈИХ УСПОМЕНА

двоје: на источну и на западну половину. Источна,
је половина била предана једном, а западна другом
Коловођи. У западној половини Коловођа је био
Тома Ковачевић. Те коловође нашле су Агенте над
две, три, или више нахија, по једног агента. Свега
тих агената било је 52. Њима се плаћало, како
ком, по 50, 60, 70 а неком и по 100 талира.

„Коловође су, као редовни чиновници, имали
сталну плату, а имали су и додатак на трошкове,
кад путују по свом крају.

„Коловође су изабрале Агенте; али Атенат за
Атента није знао.

„Сваки Агенат, у својим нахијама, изабрао је
по једног Начелника; али начелник за начелника
није смео да зна.

„Сваки начелник изабрао је у својој нахији, по
селима, Кметове; али кмет за кмета није смео
да зна.

„Поглавар целе пропаганде био је Илија Га-
рашанин, и помоћник му Јован Мариновић.

„Они су, у одређено време, добијали рапорте
од Коловођа; коловођама су рапортирали „Агенти.
Начелници су усмено одговарали о чем су питани,
пили што су они имали да кажу својим Агентима.

„На тај начин, Поглавар, или његов помоћник,
знали су ЖКоловође, знали све њихове Агенте, све
Начелнике, по нахијама, и све ДКметове по селима,
ва ову пропаганду изабране !

„Важност оваке организације може свак ласно
увидети. Јер, рецимо, да један Начелник ода или
изда ствар, тај је могао одати само своје кметове,
више никога, пошто више никога није ни знао!
Ако би, по несрећи, какав „Агенат, био издајник,
могао би одати само својих неколико начелника.

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ ||

„да ову пропаганду знао је п Председник
Државног Савета, Тенка, јер се на ту радњу, преко
године, трошило из државне касе 2—6000 талира,
а у оно време све државне издатке одобравао је
Савет ; издатке политичке пак само Председник
Савета !

„Црногорски владика, Петар П, обавештен је
био о овом плану; послана му је хиљада дуката,
и обречено прво место међу црквеним великодо-
стојницима, по ослобођењу. Он је нато пристао, и
обрекао помагати да се план изврши.

»„ У јануару 1820, док сам био секретар суда
у Лозници, пише даље Милинковић: — постављен сам
за „Агента над нахијама: зворничком, бијељинском,
тузланском, маглајском, бирачком и градачком, из-
међу река: Дрине, Саве, Спрече, и Босне.

„Уживајући особито поверење мога Лоловође
Томе Ковачевића, добио сам тако многе нахије, и
још су ми мало ошкринута врата, да сам из Устава
знао: Ко је Поглавар, ко ли му Помоћник, п каква
је цељ ове пропаганде; али при свем поверењу,
само сам знао да јужно од мене, у нахији сребр-
ничкој пи вишеградској, граничи други агенат, Пе-
тар Мариновић, који је, у то време био учитељу
Ужицу, а који су Агенти били западно и југозападно
до Врбаса, и преко Врбаса; до Уне и преко Уне,
онамо ка Травнику, Сарајеву и к Мостару, нисам
никад дознао.

· „Цропаганди је била цељ да се народ под
Турском обавести да су Ришћани п Кршћанц браћа,
да имају једног душмана — Турчина; да треба да
прегне свом снагом да се ослободи, и да му се
"улије храброст, јер има једна сила која ће му при-
скочити у помоћ... .“

[2 3 СВОЈИХ УСПОМЕНА

„За Мгенте су узимани људи не гледајући на
веру. За то је било доста католика, људи способ-
них и усталаца, врло оданих овом послу.

„И агенти су тако по нахијама бирали сигурне
људе, било попове, било Фратре, било трговце, било
сељаке за Начелнике.

„да Арнауте гледало се да Биб-Дода од своје
стране потпомаже пропаганду. Њему је Ковачевић
обећао више него што је имао под Турцима.

„Агенти су били дужни дознавати и јављати,
својим путем, колико у ком селу има кућа, колико
народа — мушкиња и женскиња; колико је оружја:
шешана, ножева великих, и пиштоља; колико сепо-
собних за војску, а колико стараца и дечака; ко-
лико где има хране; па још и колико у ком селу
има извора или бунара; колико кланаца, а колико
долина и шума било за заседу, било за збегове.
Нарочити спискови опет су били: колико у ком
селу има поузданих, верних људи, с којимасе о на-
родном послу може без страха говорити, а колико
је оних од којих се треба чувати као од живе
ватре !

„Како је источна половина ове пропаганде
напредовала, не умем казати; а за западну могу
рећи да су Агенти, после неког времена, имали
нужду народ притискивати да мирује, јер је све
било одушевљено за устанак!

„Али у Србији је тек онда заведена Тополив-

ница, а од Народне Војске није било ни помена.
дато се морало радити споро. У том и Порта као
да је нешто опазила, те Омер-Паша дође у Босну,
да утиша буну Алије Кедића и Ибрајим- -Ефендије
Капића, а у самој ствари да уведе централизадију
ширу ту област.

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 13

„То је омело и обуставило рад пропаганде
све до доласка на престо Кнеза Михаила, који по
ново узе Гарашанина за свога Министра спољних
полова, ~. 5

То је главна садржина поменутог рукописа
Милинковићева; али у њем има епизода и беле-
жака, које, ако и не иду у политичку радњу, ипак
су интересне с других страна.

Еле, овај Милинковић, као секретар суда, и
старешина за нижи судски персонал, одведе мене
у собу где су радили судеки практиканти. Ту ми
показа место где ћу седети, даде ми перо, хартију
и мастило. Одвојивши табак од оне свешчице хар-
тије, што ми бејаше дана, Милинковић изједначи
табаку ивице п крајеве, преви га на леђима, и
преви на двоје уз дуж, како се обично превијају
сви судски акти. Све то учини он мене ради, да
видим и упамтим: како треба свакад, пре почетка
писања, сваки табак одвојити, и уверити се да ли
је чист са све четири своје стране, да ли му се
ивице подударају, а да не иду на еро, и по оном
превоју да свакад познам где је табаку средина, итд.
— Ово су ситнице, вељаше он, показујући ми све
то: — али је добро да се и ове ситнице приме и
памте... |

Одиста, ја сам се још онде, у оном. мом
новом друштву, брзо уверио колико је корисна ова
поука мога секретара. Један практиканат, човек
школован, иза леђа се подемеваше овој поуци, коју
секретар мени даваше, а у то исто време писаше
на табаку који није хтео најпре одвојити од свеш-
чице других табака, нити је гледао какве су све

[4 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

четири његове стране. Исписавти целу прву страну,
он тек тада одвоји табак од свешчице и, на ве-
лико своје изненађење, виде да му је сва четврта
страна пскрмачена! Морао је узети други, и писати
текар све од почетка !!...

Од онога јутра у Ваљевском Суду, до данас,
ја сам псписао величак број табака, п могао бих се
клети, да ни један нисам почео писати пре докле
га нисам најпре све онако прегледао, и уредио како
ме је Милинковић онда поучио.

После три дана, Милинковић мени даде судски
Регистар, да у њега уводим судске акте. Не само
да ја нисам био вешт у томе послу; него ми сњ у
први мах чињаше, да тако заплетена рада ја нећу
никад ни моћи сватити. Особито ме препаде судија
Васић, који у свој говор мешаше и неке необичне
речи.

— Шта ви то чините, секретару! Како ће ју-
черањи практиканат водити Регистратуру # Та то је
кључ свој арсиви 2!

Мени је и реч Регистар била тешка, а кад чух
чак и Регистратуру, сав претрнух....

— Научиће се, научиће се, говораше Милин-
ковић, 6 неком тврдом вером. И нешто ми показа
сам, а нешто упути Јеврема Васића, који је у свим
канцелариским пословима био вешт, да ми покаже,
што ја не бих знао.

Мени, као новом Регистратору, дође прво да
уведем у Регистар некакав Пиркулар Попечитељ-
ства Шравосудија. Онда су се тако звали Расписи,
а било их је врло много, и често су они расправ-
љали врло многа и врло важна титања, пошто још није
било пасаних закона за многе радове у Суду. И-
ја, као невешт регистратор, заведем само реч Пир-

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 5

кулар, а заборавим поменути предмет, о ком се
товори у Диркулару ! !

Милинковић, видећи то, одмах ми показа како
да попуним што бејах пропустио.

После је ишло сваки дан све боље и боље.

Секретар Милинковић у опште се је понашао
лепо према млађим чиновницима у Суду. У посло-
вима је био оштар, и разумевао их је добро, па су
га сви без поговора слушали, а ван службе се јав-
љао као добар друг. Судија Васић то није одобра-
вао. Казивали су ми другови, да је овај судија тражио:
да сваки млађи чиновник, кад се из Суда, с посла,
изиђе, онолико корака изостаје за старијим, колико
талира мање има у плати !!

То сам слушао од других, али се мени тако
што није догодило никад. Него са свим на против:
Председник Мићић, говоривши неколико пута у Суду
са мном, као да ме бејаше запазио, и као да ми-
ловаше разговорати са мном и ван службе. Тога
ради, понекад, полазећи из Суда кући, ако би на
проласку видео мене, ословио би ме, и позвао да
с њим идем улицом, те да ми тако може штогод
казивати.

Горео сам од стида што морам да будем тако
близу врховном старешини, докле Судија Васић на-
мерно остајаше отраг у пристојној даљини!

Боравећи у Ваљеву, хранио сам се онамо преко
Колубаре, у Старој Вароши, у некога гостионичара
Алексе, у кога су се хранили готово сви нижи чи-
новници, судски и полициски, који нису били же-
њени, пили нису онде имали својих породица.

Здравица Тодора Бојовића

На скоро по мом доласку, приспеше у Ваљево:
Управник Фрања Зах, пи професор Јован Бели-Мар-
ковић, са својим ученицима, првим ђацима, ново-
заведене Артилериске Школе, у Београду. Они су
тако путовали по Србији да познаду своју отај-
бину, и да виде и проуче бојна поља која су била
обележена биткама у ратовању за ослобођење Србије.

Међу тим младићима — кадетима, Тодор Бо-
јовић, Коста Протић, и Тихомиљ Николић бејаху
моји лични познаници. Бојовић је у Војну Акаде-
мију прешао из Лицеја. Био је, дакле, младић до-
ста школован а, по природи својој, миловао је го-
ворити, и своје мишљење упорно заступати. Уз то
је бпо момак леп на очи, и држао се, бар по спо-
љашности, као какав велики кицош тако да је чо-
веку било мило погледати у њега. |

Ваљевска општина, смести те госте онамо преко
Колубаре, у Старој Вароши, у авлији и згради по-
штанској. Ту им је била вечера, и, после вечере,
весеље и игра. У том весељу, пред многобројним
слушаоцима, кадет Тодор Бојовић напи здравицу
Кнезу, „као, рече он, виновнику овога нашега са-
станка и весеља“!

Би свирке и игре; би пића и весеља, па се,
најпосле, све стиша, и наста тиха ноћ. Кад други
дан освану јутро, кадети са својим старешинама,

УРВА САМ

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 17
одоше евојим путем даље, а Ваљевци осташе свак
на свом послу. 1 и

У по дне, изишавши из Суда, ми млађи, који
смо се хранили у гостионичара Алексе, похитасмо
онамо преко Колубаре, у Стару Чаршију, на ручак.
да ручком се водио жив разговор о синотњем ве-
сељу, о кадетима, и о њиховим наставницима. Ту
се са свих страна чуше прекори кадету Бојовићу,
што је, у здравици, како вељаху та господа, назвао
Кнеза кривцем !

— Истина, он није изговорио реч кривац, ве-
љаше писар Начелства: —— али реч виновник значи
што и криваф !

— Одиста је тако, прихвати други писар еуд-
ски: — знате како се обично у кривичним пресу-
дама каже: „виновник овога убиства јесте тај, и
па и 5

— Баш је срамота, умеша се у разговор чак
и Алекса гостионичар: —- да он тако говори, а ње-
гове старешине све то слушају, и трпе га!...

х — А и ко су му старешине“ рећи ће један
практиканат : — Један је пробисвет, који немари ни
за кога у овој земљи, него само пуни своју кесу,
а онај други само се лицка, да је леп! Јуче, чим
дође, одмах тражи берберина, да се обрија и да

Мени бејаше отужна оволика нетрпљивост, која
криви човека што хоће да спере са себе путну пра-
шину, али њу оставих сада, и узех у заштиту свога
познаника Бојовића.

— Па, господо, Бојовић није ништа ружно
рекао, проговорих ја онако свима окренувши се.

— Како није, кад Га је назвао виновникомг

— ЏЦа то није ништа ружно.

ТОДИШЊИПЦА ХУП 2

18 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

— Бог с вама, господине, нестрпљиво се утаче
у реч Алекса гостионичар: — Зар ви не чујете да
људи кажу да виновник значи кривац 2

— Чујем ја, брат Алекса, одговорих му мало
живље: — што они говоре, али то све ништа не
смета Бојовићевој здравици, да је она добра, и да
у њој нема никакве увреде ни за кога, а најмање
за Кнеза, у чију је част и подигнута !

за тренутак наста тајац. Дружина очекиваше
што ћу ја даље казати.

— Виновник је, господо, наставих ја: — онај
који је нечему вина, узрок; па ако је нешто зло,
он је виновник зла; а, ако је добро — он је. ви-

новник ддбра. Спнотње весеље било је добро, било
је радост и кадетима и Ваљевцима, а онај који је
проузроковао то весеље, који му је, дакле, винов-
ник, јесте онај који је те младиће. послао у Ваљево —
дакле владалац. И њега назвати оним што он јесте,
није никаква увреда !...

Многи заћуташе; али бејаше два три упорника,
који се опет враћаху на еудске пресуде, из којих,
по њихову мишљењу, излази да виновник није ништа
друго него кривац.

— Пред судове, рекох ја и овима: — доводе
само виновнике зли дела; али, господо, сав живот
људски не мора пролазити кроз судове. Што је добро
и лепо може и осем суда живети !...

Многи се осмехнуше ; а неки још осташе упорни;
тек и једни и други, после тога разговора, гледаху
на мене много другојачије. Алекса гостионичар, не
могући ништа противно казати, а не желећи ни на
моје мишљење пристати, само кроз зубе гунђатше:

— Смешно: јуче је дошао, и он да зна боље од

Прота Матеја Ненадовић

Док сам био ђак у Београду, виђао сам држав-
_ног саветника, Проту Матеју Ненадовића, највише
у цркви, на служби. Њега је ласно било познати
по његову оделу, које бејаше више поповеско, него
саветничко; по дугој лепој, седој, бради, и по злат-
ну крсту, који је увек носио о врату.

Кад сам дошао у Ваљево, застао сам онде
Проту Ненадовића, који се, већ као пенсионар, био
вратио из Београда у Ваљево да онде живи.

Прота је имао неку дугу парницу са својим
синовцем око задружнога им имања. Поводом те
парнице се често међу судским чиновницима гово-
рило о Проти Матеји и о том његовом синовцу. Ја
сам још био нов у "Суду, и невешт у судским по-
словима, али су други говорили и о једном и о дру-
гом. Тако се за Проту говорило да се преко сваке
мере тресе за сваки свој ма и најмањи интересић.
Једном је, веле, један судија приметио:

— Бога вам, господине Прото, што се толико
мучите око тако мале ствари (не памтим око чега
је био спор), а Прота му на то одговори:

— Е, мој синовче, да је моје све около што
очима гледам, нити би мени било много, нити би

9О%

9() из СВОЈИХ УСПОМЕНА

За Протина синовца пак казиваху старији суд-
ски чиновници да је тражио да са стрицем подели
по пола не само њиве и ливаде, него пи саме вој-
водеке дипломе и заставу !!...

Сећам се да се онда, међу млађим чиновни-
цима у Суду, на такву појаву у задрузи гледало са
страхом од поеледица.....

Прота Матеја Ненадовић, рођен у селу Бран-
ковини, преминуо је у Ваљеву, 29 новембра 1854,
и сахрањен је код цркве, у месту свога рођења.

Моја болест

На неколико дана по одласку кадета из Ва-
љева, ја падох у болест, и на ново пропљувах крвљу.
Тада сам пушио као прави тиријаћија. То уживање
научио сам био у лето, године 1851, кад сам се
из Лешнице вратио у Београд, п ту се нашао с
другаром својим, Костом Поповићем Лаолцем, који
је још у школи био страстан пушач. Уз њега,и с
њим, научих и ја пушити. У почетку ми се нарав
бунила против тога уживања, а доцније се навикох
као и други, и пушио сам с правом насладом.

Разболевши се тада у Ваљеву, ја, по Савету
лекара Д-ра Јована Машина, оставих дуван; чибук
и оку београдског дувана дадох друговима, а сам
престах пушити. И нисам дуванскога дима узео у
уста до године 1960, када се, по заповести Кнеза,
Милоша, морадох примити уређивања Српских Но-
вина. Тада уз пријатеља свога, Косту Вујића, који
ми је у редакцији помагао, почех опет по мало
пућкати.

Од тога доба, пушио сам, што оно реку, на
мену па на уштап: некад прођу месеци, а ја се не
сетим дувана, а некад навалим пушити тако да не
дам ватри угасити се. Али од 11 јула 1892, до сада
кад ово пишем, нисам запалио луле ни цигаре!

ФР

бо

из СВОЈИХ УСПОМЕНА

У болести, у Ваљеву, сетих се речи Попечи-
теља Симића, и написах му молбеницу за премештај
у Београд. -

На моју срећу, прва пошта, из Београда, после
тога, донесе Ваљевском Суду од Попечитељства
Правде писмо, којим му се јавља да сам ја, с рав-
ном платом, премештен у Београдски Окружни Суд:

И тако сам се, по кратком борављењу, опро-
стио п с Ваљевом, и с Ваљевским Окружним Судом,
а и са свима познаницима у њему, ма да се неких
и данас врло задовољно сећам.

П
у БЕОГРАДСКОМ окРУЖНОМ СУДУ

Онде, где је данас празно место, управо где
је доња пола пијаце код зеленог Венца, била је, у
сред чисте равни, двокатна кућа, турскога кроја,
коју је градио Кнез Макса Ранковић, родом из
Остружнице, па је доцније држави продао.

У тој кући, на доњем боју, био је, 1852, Суд
Београдскога Округа, а на торњем боју једно оде-
љење Апелационога Суда.

Дотавши из Ваљева у тај Београдски Окружни
Суд, ја сам у њем застао ове чиновнике.

Атанасија Ј. Ненадовића, као председника, и

Спасу Миловановића, Николу Селаковића пи
Стефана Филиповића као чланове суда.

Секретар бејаше Сава [' рујовић, а кад овај оде
у Апелацију, онда за секретара дође неки „ован
Печеновић.

Писари беху: Милић Лукић, Урош Романо-
вић пи Риста Спасојевић.

1 Суд за Београдску Нахију, или за Београдски Округ, како
се доцније почело звати, најпре је био смештен у селу Рогачи,
под Космајем. Из Рогаче је премештен у Београд. У архиви тога
суда находили су се, па се ваљада находе и данас, многи веома

интересни акти из доба прве владавине Кнега Милоша.

04 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

Међу практикантима пак бејаше и Радивоје Ми-
лојковић, потоњи чувени министар унутрашњих по-
слова, који ми каза да је за практиканта постављен
1, августа 1892, управо кад и ја!

Доцније, дође у тај суд за члана неки Илија
Ракић, који је, не знам због чега, био изгубио службу.
Овај човек бејаше вешт у судским пословима, и
миловаше писати на дуго и на широко. Нарочито
се хваљаше да уме боље од многих других састав-
љати распоредне пресуде по масама.

Председник 4. Ненадовић, син Јеврема Не-
надовића, брат Кнегиње Персиде, бејаше човек ома-
лена раста, грбав, и у опште слаба здравља; он је
доцније отишао у Апелацију, па, најпосле, у Каса-
диони Суд. Умрђо је у Београду, 19, декембра
1966, после кратке болести.

Стаса Миловановић, био је родом, чини ми се,
из Параћина, човек омален, а врло жив и окретан.
Он је био најпре трговац, па је доцније ступио у
службу и постао судија.

Никола Селановић, крупан, гломазан човек, ро-
дом из Босне; био је и он најпре трговац па доц-
није је ушао у државну службу.

Илија Ракић, кога. сам већ помињао, родом Руд-
ничанин. Он једини био је свршио наш „Лицеум“.

Стеван Филитовић, већ изнемогао старац, ро-
дом из оне стране. Он је био секретар Вожду Ка-
рађорђу. У ову је службу ступио године 1837.

Сава Грујовић, син Михаила Грујовића, а си-
новац Боже Грујовића, бејаше на гласу као млад
и леп човек. Обично су га звали Лепи Сава.

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 25

Милић Лунић, родом је био, мислим, из села
Главице, више Параћина. Он је врло марљиво учио
говорити Француски, одевао се по најновијој моди,
и остајао је, веселник, увек међу онима који су
духом сиромашни !...

Онда се у судовима, у Србији, све радило
писмено. Председник је разређивао судије у одборе,
у којима су парничари саслушавани, њихова кази-
вања записивана, па је то све, после, дотични
судија у седници реферовао својим колегама, и,
како се ту пресуди, записивао.

У сваком таком судском одбору бивао је по
један судија, један писар, и један практиканалт.

И кривице су тако исто извиђане. Кривац се
доведе пред тога еудију, те га он пита, а писар
записује његове одговоре. Тако су исто п сведоци
испитивани.

Покојни Петар Тривуновић, из Лешнице, бивши
неким послом у Шабачком Суду, уђе и к судији
Радовану, свом познанику, баш кад је овај тако
саслушавао некакога кривца, и тада се међу Гривуно-
вићем и судијом Радованом развије овакав разговор:

— Помози Бог, Господине Радоване !

— Бог помогао, брат Перо!

— Како си, што радиш!
| — 'Вала Богу, брате; ето видиш што ти ра-
дим: овај брат (кривац) лаже; ово дијете (писар)
пише, а ја сједим, те им свједочим!....

__Ово је, после, Тривуновић, више пута, кроза,
смеј приповедао.

Прописаног поступка онда још није било ни
за грађанске, нити за кривичне ствари, него се све
радило по расписима Попечитељетва Правосудија.

96 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

У том Београдском Суду, наскоро по свом до-
ласку у њ, бих одређен да радим иу Рачуновод-
ству. Том приликом сазнао сам и како се по ма-
сама послови обршују.

У том суду започео сам читати Оборнике За-
кона и Уредаба. Онда тих књига још није било
много, и ја сам их прочитавао, све лист по лист,
онако како ђак учи своје лекције. У канцелариским
пословима већ сам се био толико упутио, да је чак
онај Илија Ракић, који је мало ком хтео признати
довољно знање и умење, једном рекао:

— Е, овај ће некад писати распоредне пресуде као
и ја! Видите ли шта бива кад човек хоће да слуша
што му се каже!

И овде су мене старији сви пазили, и оно
посла што су ми давали да радим, примали су че-
сто без икакве поправке. А млађи су били моји
другови, с којима сам живео како с ким. Ни с
једним нисам имао речи, а још мање сукоба, али
од неких и неких држао сам се свакад подаље.

Служећи у суду, опазио сам да неки моји дру-
гови хоће нешто да се сашаптавају с рођацима,
криваца, који су код суда у затвору; да, у гра-
ђанским споровима, хоће по неког да уче: како ће.
изиграти закону или судску правду, па ми то није
било по вољи. Не само да никад нисам хтео тако
што радити, него сам се још удаљавао од оних
мојих другова, које бих опазио да тако што раде.

Таки поступци неких мојих другова одбијали
су ме иод саме службе у Суду. Поред тога, видео
сам, и за онако кратко време своје службе у Суду,
да већа пола оних људи који се обраћају Суду,
свакад од Суда одлазе незадовољни; половина пар-
ничара свакад куне суд и судије, што је парниду

ПРИПРЕМА 3А ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 27

изгубила, а често их куну и криве и они који су
добили, јер су и ти, врло често, мање добили него
што су тражили. 2

То је била друга околност, која ме је одбијала
од службе у Суду.

Најпосле, и сама спољна страна суда, судски
намештај, држање судских соба, ходника, и целе
зграде, није ме могло привлачити да у суду слу-
жим, нити да у таком судилишту гледам врело зе-
маљеке правде. Ах, учинио би велику услугу, КО
би урадио: да су судски прозори свакад избрисани,
да су ходници чисти, да столови не буду олупани,
нити столице поломљене, итд. итд.

Кад се год тога сетим, свакад уздахнем: што
Србија своје судове држи тако немарно......

Једном, после доста, година, у Клубу Напредне
Странке, помажући пројекат закона о независности
судија, и о њиховим чемерним платама, говорио
сам о великим и многим тегобама у служби суди-
ској. Ту беседу честитали су ми онде најбољи наши
правници, и сви из реда слушаоци, а ја сам кази-
вао само оно што сам свакад о тој служби мислио
и осећао. |

Још у почетку евоје службене каријере, ја сам
желео добити какво звање у просветној струци, где
не бих морао никад ником главе одсећи, нити имо-
вине одузети, а где би, можда, имао више слободна,
времена за своје даље образовање, и за друге по-
слове ван службе, који би мени јамачно били елађи,
а мојим суграђанима кориснији од свих мојих служ-
бених радова.....

»

Ш
У ПОПЕЧИТЕЉСТВУ ПРОСВЕТЕ

Док сам ја служио у Београдском Окружном
Суду, горе, у врху државне управе, догодиле су
се значајне промене или размештања које мени лично
нису обрицала никакве велике радости.

Још 10 априла, те године, у Цариграду је, на
пречац, преминуо Кнежев Представник и Попечи-
тељ Иностраних Дела, Аврам Петронијевић, који је
био онамо послан по неком државном послу. |

Његову дужност у Београду привремено је при-
мио и вршио Директор Кнежеве Канцеларије, Алекса
Јанковић.

Септембра 13, те 1552 године, Кнез постави
ва свота Представника п Попечитеља Иностраних
Дела, Илију Гарашанина, дотадашњег Попечитеља,
Унутрашњих Дела. Пред крај септембра дотадашњи
Попечитељ Правде п Просвете Алекса Симић, једини
који је мене лично познавао, оде за Попечитеља
Унутрашњих Дела, а на његово место за Попе-
читеља Правде и Просвете. дође Лазар Арсенијевић-
Баталака, члан Државнога Савета, који мене никад
ни видео није.

Тога новога ми Попечитеља обично су звали
Баталака (Бата Лазар-Лака). Он се родио у селу
Буковику, код Букуље, 1793, а преминуо је у Бео-
граду 15 јануара 18569.

Баталака беше човек висок, еух, уредно обри-
јан, чист п беспрекоран у оделу пи држању; био је

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 99

одрешене беседе и оштра пера; радан, и тачан у
дужности, а љут као жеравица. Сима Милутиновић,
у својој Србијанци, тврди да је Арсенијевић, још
из младости, био „стешенита слова пч мишљења“. О)
њем има више у мом Ломенику знаменитиг људи
(стр. 29—32).

О Баталаци се говорило доста за живота ње-
гова, а говориће се, јамачно, и после емрти му, јер
је оставио доста простране Мемоаре о догађајима,
у Србији од 18504—1812, које баш сада штампа
Орпска Краљевска Академија.......

Према том новом размештању власника, ја сам
изгубио и оно мало наде да пређем у струку про-
светну. Али, баш кад сам се најмање надао, дође
Суду од Џопечитељства Просвете писмо (чини ми
се 26 новембра 1852), које јавља: да сам ја, с
петом платом, премештен у Попечитељство Проевете!

Том премештају ја сам се веома обрадовао, а
неки моји познаници, вичнији службеним приликама
п неприликама, говораху ми да се немам чему много
"радовати, пошто идем у струку, у којој „нема из-
гледа на напредовање.“ Ја сам те разговоре слушао,
али сам се ппак радовао, да час пре изиђем из
Суда, где ми се није милило служити.

Прешавши у Попечитељство Просвете, ја сам
онде остао до 18 Фебруара 18259. Кров то време,
имао сам за старешине, или за другове и пријатеље,
многе чиновнике, веће или мање. Од њих ћу у
овом причању, поменути оне, који су ми, по чем
било, остали у памети.

· Џопечитеља застах Лазара Арсенијевића-Бата-
лаку, о ком је већ била реч.

30 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

Начелник бејаше Димитрије Исамловић; се-
кретар Коста Цукић; благајник — Васа Грујовић;
протоколиста — Милутин Остојић, пч канцелисте:
Аркадије Искрић п Јован Јанковић.

Начелник Д. Исаиловић тада је већ био толико
слаб у ногама, да у канцеларију није ни долазио,
него је, седећи дома, писао неке Речнике за школе,
што му се примало као редовни службени рад.

() том човеку ја сам написао неколико речи у
мом Поменику знаменитих људи (стр. 184—186).

Исапловић премину 29 маја 1823, у Београду.
Његово тело испратиле су до гроба све београдске
школе, а Јаков Живановић, Секретар Савета, изго-
ворио му је на опелу врло симпатичну опроштајну
беседу.

Секретар Коста Шукић, стварни начелник целе
Канцеларије, по повратку из Јевропе с наука, био
је прво постављен за професора у Великој Школи
(онда се звала Лицеум), па је, са своје велике сло-
бодоумности, дигнут с' катедре, од непосредног до-
дира с омладином, и стављен у Попечитељство, под
непосредну власт Попечитељеву.

Човек омален, еух, црн, на послу вредан преко
сваке мере, у говору с почетка сплетен, а доцније
одрешен и чак речит. Стил му је био прилично таман,
јер се држао немачке синтаксе, а иначе српеки језик
је знао, и трудио се да га све боље проучава и зна.

О Цукићу има више у мом Ломенику (страна
199—802).

Благајник Васа Грујовић, син Михаила Гру-
јовића, једном је био изгубио службу, па је ово
сада служио по други пут. То бејаше благ, миран,
и у сваком погледу добар човек.

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 31

Протоколиста Милутин Остојић, бејаше родом
из крагујевачке нахије. Остојић је, као познаник
неких већих чиновника, свакад имао неких послова
с њима. Од неких се извештавао како која парница
стоји: ко ће добити, ко ли изгубити; а некима је
налазио муштерије да даду своје новце под интерес.
() тековини, о интересу, говорио је чим уста отвори.

Једном секретар Цукић, слушајући како Осто-
јић прича сцене при уговарању скупога интереса,
упита га:

— Па зар ти није грехота да узмеш 24 на 100;

— Што да ми је грехота кад човек сам даје!

— ЏЦа шта може он себи зарадити на тим нов-
цима, кад теби да 24' Што не узмеш нешто себи,
али да оставиш што год и њему:

— Е, мој веселниче, рече Остојић Цукићу : —
с таком памећу ти никад нећеш имати две јаке
за вратом !...

Догоди се те Остојићу умре једно детенце, и
он хтеде за њим свиснути од жалости. После тога
случаја нисам чуо да говори о интересирању...

Канцелиста Аркадије Искрић, родом из Аустро-
Угарске, био је дуго учитељ у Јагодини, па је, већ
под старост, ступио у државну службу. Оптерећен
породицом и дуговима, мало се е ким и разговарао
и дружио. Умрђо је као благајник Државне Штам-
парије у Београду.

Други канцелиста, Јованча Јанковић, Крагујев-
чанин. И овај је доцкан ступио у државну службу.
Преминуо је у Београду, као пенсионисани чинов-
ник Управе Фондова.

По одласку она два канцелисте, дође најпре за
привременог канцелисту Димитрије Димитријевић,

32 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

који се доцније прозвао Атанасковић, а обично су
га звали Митар. |

Митар је рођен у Крагујевцу; у Београду је
свршио Лицеј, па га онда српска влада, као добра
ђака, пошље у Париз, да изучи Француски језик и
литературу. У Паризу, после неког времена, тај се
младић разболи, или како су причали његови дру-
гови, уврти себи у главу да се у њега заљубила
нека певачица, све ми се чини лћени Линд, и онда
заборави пи школу п учење, па чак и сама себе: на-
пусти се у оделу и држању тако да је српска влада
била приморана наредити: да се доведе у Београд,
где му се да то место у Попечитељству Просвете,
докле се види шта може е њим бити.

Тај човек, осем са мном, ни се ким другим у
канцеларији није хтео говорити. Радио“ је брзо
и лепо све што му се да, па за тим је читао
Француске књиге, и некад би сам са собом гласно
товорио. Осетивши да се ја радо бавим лепом ли-
тературом, он је мени читао много лепих места из
књига, којима, се бавио.

Доцније је он лепо напредовао у око Био
је Начелник одељења у Министарству Финанције;
стекао је од милоште име Чича-Митар, и умрђо је
у Београду, као пенсионар, 31 јануара 1896, а 1
Фебруара је сарањен у Крагујевцу. То је био и
добар човек и уредан ЧИНОВНИК... |

Милован њ се родио у селу Влашкој,
према Космају ; у Београду је свршио гимназију и
Лицеум, па је онда послан на страну ради наука.

Бавећи се на страни, као државни питомац,
Милован, у друштву с Јевремом Грујићем, напише
и у Паризу штампа брошуру „батез ди Зиа“. За

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 33
се прве о Ри ореиф уликј Пе ви ЛАЗЕ ма АНРИ А

то му влада пресече благодејање, врати га у отаџ-
бину, и да му звање канцелисте у Попечитељству
Просвете.

Тада Остојић, шалећи се, једном рече:

— Море, младићу! Откуд ти западе у ову
канцеларију! Овде, болан, долазе сви они што су
нешто скривили: ово је дом поправленија !.....

И Милован је редовно ћутао од других,
само је са мном, кад и кад, разговарао. Ту смо се
ми први пут видели, зближили, и, неколико година,
после тога, живели смо као добри пријатељи.

Платон А. Симоновиђ родпо се у Сремској Ка-
меници. Пошто је свршио школе, служио у аустри-
ској војсци, и борио се у Италији, отишао је у
Русију. Онамо је, у Одеси, у Ришељевском Лицеју,
постављен за професора Политичке Јекономије. Ислу-
живши рок профееорске службе, добио је пензију...
Живећи, после, у миру, а осећајући се још у снази,
желео је вратити се у свој народ, и бити му од
користи. _

Његов рођак, Атанасије Николић, најпре На-
челник а доцније Помоћник Попечитеља Унутрашњих
Дела, у Београду, изради те српска влада, својим
путем, 24 јуна 18251, замоли цареву руску владу:
да Симоновића пусти у Србију, где би могао бити
од вористи школи и просвети у опште.

Та молба буде примљена, и Симоновић дође у
Србију. Јануара 18558, изиђе у Београду закон о
Главном Инспектору Училишта у Србији, п на то
звање постављен би, 22 јануара 1553, Платон А.
Симоновић.

(МЕ

ГОДИШЊИЦА ХУП

94 Из СВОЈИХ УСПОМЕНА

Главни Инспектор Школа заузе место међу
Попечитељетвом и међу свим дотадашњим школским
старешинама.

Симоновић је знао што је школа, особито
школа средња и виша, а није га мрзило радити.
Али човек по нарави плах, по говору оштар, а обри-
јане браде и бркова, што је онда било нешто не-
обично у Србији, више је застрашавао, него ли примам-
љивао ђаке. К тому ваља додати да је он, рођен у
Граници, и служивши више од 80 година у Русији
за доба Николе [, био постао за српске демократ-
ске нарави врло опор старешина. С тога, кроз
врло кратко време по доласку, он успе дићи противу
себе јаку опозицију.

Службени рад свој Симоновић отпоче предло-
зима : да се преуреде Гимназија и Лицеум. Дотле
су обе те школе живеле и радиле по оном Закону
о „Јавној Настави од године 1344 (Зборник Ц
стр. 815—845). |

Попечитељство Просвете, примивши Симонови-
ћеве пројекте о преуређењу Гимназије и Лицеума,
посла их Школској Комисији, позвавши је, да му
она да своје мишљење о њима.

Комисија, размотривши пројекте, учини на њих
доста примедадба.

Симоновић, кад му се те примедбе саопштише,
плану и написа Попечитељу „да комисија не зна
шта ради“, да она „меша науке, као што се ме-
шају карте“, итд., итд.

Тада се отвори жива и оштра полемика између
Главног Инспектора Школа, п између Школске“
Комисије, а преко Попечитељства Просвете! Поле-
мика је та била опора, јетка, а, по свој прилици,
врло мало корпена.

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ За

Најпосле Симоновић, задобивши за своје про-
јекте Двор и Државни Савет, надвали: Његови се
пројекти примише и озаконише, али само на шест
година, као оглед ! |

Оба ова Уређења налазе се у Зборнику УЛ
(стр. 98—-112). Она се могу данас прочитати без
страсти, те да се види колико су бољитака донела
средњем и вишем школовању у нас.

Међу другим одредбама, у закону за Лицеј,
била је једна,“ која и данас не би била излишна.
Симоновић годишњу плату лицејскога професора,
није делио на број дана у години, него на број
часова у школи. И кад професор, без оправдане
сметње, не дође на час, он губи део плате, који
му за тај час припада!.

Успевши да Гимназију и Лицеј уреди по својој
жељи, Симоновић је тада постао највећа власт у
тим заводима. Држао је ред какав је хтео и умео;
завео је ђачку униформу; нагнао је ђаке да се
редовно кратко шишају, и учио их је да се „поне
умеју поклонити, а пре су били као дивљаци |“
Овако је старац, у свом Фамилијарном говору, сли-
као тадање београдеке школе и њихове ученике.

Основне београдске школе, које су биле под
влашћу директора Петра Радовановића, Симоновић
узе и предаде Дру Миловану Опасићу, директору
западне поле Србије, кога је хвалио као ревна чи-
новника и разборита управника. Али не прође много
а он и Спасић се завадише тако да је то било
нешто нечувено дотле у чиновничком нашем свету.

У ту евађу Симоновића и Спасића некако се
умеша и Попечитељство Просвете, п Баталака стаде

3 Тачка 2, 5 26.
ож

96 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

на страну Спасићеву. Новембра 18, године 1854,
Попечитељство Просвете поднесе Кнезу ошширну
тужбу на П. Симоновића, као на чиновника само-
вољна, непокорна, и чак такога који квари правад
и дух васпитавања омладине, тражећи да се из
службе отпусти!

Е тада је Симоновић, што сеоно рече, пуцао
од једа, и жалио се свуда и свакому, како му се
за добре услуге плаћа неблагодарношћу !

Кримеки рат, за трајања кога, Порта отказа
борављење у пределима Отоманске Царевине свим
руским поданицима, примора и Платона Симоно-
вића да остави Србију. То учини крај и оној свађи
између Попечитеља Просвете, Инспектора евих учи-
лишта, и Директора основних школа.

После Парискога Мира, Симоновић се врати у
Србију, п живео је у Београду као приватан човек.
За то време, као посленик навикао радити, писао је
неку Историју Српскога Народа.

Године 1866, августа 14, преминуо је од ко-
лере, у својој 80 години. Данас не може да се ра-
завна: куда су се деле његове многе хартије и за-
писке, као и поменута његова Историја Српскога,
Народа.

Симоновић је до саме смрти остао похвалан
углед вредноће и издржљивости у раду.....

Филип Николић. Одлазећи овда онда Платону
Симоновићу, ја се у њега познах с једним младим
човеком, родом из Бачке, који се је учио у Ру-
сији, па одонуда дошао овамо, и у Симоновића
био писар. То је неки Филип Николић, младић
врло даровит, редовно школован, познат с неколи-

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 37

ким језицима старим и новим и, уз то, веома
начитан.

Николић је био увртео себи у главу: да ра-
справи Источно Питање, п да ослободи Словене од
Немаца !

Да му се наврше те две жеље, готов је био
на сваку жртву. Тога ради је био најпре отишао у
Русију, и ступио на Университет, у Кијеву. За то
време, спремао је план за извршење своје две ве-
лике жеље. Чујући да Цар Никола долази у Кијево,
Николић изиђе из града на друм, но очекивао је
Цара, да му из руке преда свој план. Али га по-
лиција ухвати и затвори. Бибиков Кијевски Губер-
натор, сазнавши да је Филип из Аустрије родом,
пошље га одмах за „границу“ !

Николић, вративши се у своју постојбину, чује
да га ту траже у солдате. За то добегне у Србију.
Одавде је ишао у Црну Гору, У Атину, и у Ца-
риград; а једном је, усред зиме, враћајући се с
такога пута, ударио на Скадар, и, преко Приз-
рена и Рашке, дошао у Србију !

Доцније је постављен 34 Библиотекара у По-
печитељству Просвете. На такав начин, он је био
Први Библиотекар Народне Библиотеке. О тога
звања отишао је у Државни Савет за Експедитора.

Док је био у овом последњем звању, снађе га,
веселника, тешка болест: на један мах помери па-
мећу! Тада сам имао велике муке да га савладам,
и најпосле га предам у болницу. Опоравивши се од
те тешке и дуге болести, седео је у мене неко“
време.

Још доцније, при промењеним приликама, оти-
шао је наново у Русију, и добио звање секретара,
у Руском Консулетву, у Видину.

38 ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

Али кукавац, наново помери памећу и, нај-
после, умрђо је у једној лудници близу Петрограда
после године 1967!

Познанетво и друговање с овим човеком мени
је било и мило и корисно. И данас, кад га се год
сетим, свакад зажалим: што онако велики дар, и
онако ошпирно знање, прођоше онако без користи
у животу !

Нека му је рај души!

Јован Ристић. Једнога дана пред подне, у по-
четку септембра 1854, у пространом ходнику оне куће
испод Војне Академије, где је данас некаква касарна,
а онда суу њој била: доле Попечитељства Правде
и Просвете, а горе Попечитељетво Унутрашњих
Дела, јави се један млад човек, у црним хаљинама.
с цилиндром на глави, и питаше:

— Где је Господин Радован Дамњановић '

Он је тражио Попечитељева Помоћника; али
како су тога човека обично звали Господин Раја,
а нико није говорио Г. Радован, то се већ и по
том шштању познало да је пштач неки новајлија у
Београду.

У том дође Милутин Остојић, и каза нам,
да је то његов земљак, Крагујевчанин, државни
питомац Јован Ристић, који се, тих дана, вратио
с наука.

Септембра 6, 1854, Столоначелник Попечитељ-
ства Просвете, Милан Симић, по заповести Попечи-
теља Баталаке, написа „представленије“ Кнезу Алек-
сандру, да се бивши државни питомац, Јован Ристић,
постави за Изванредног Експедитора Попечитељ-
ства Правосудија п Просвештенија, аме да ради
само у овом последњем. На Спимићевом концепту

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 39

Баталака додаде: да ће тај експедитор примати
плату, „из уштеђене и уштедити се имајуће плате
Начелника џи Секретара“, јер онда оба та звања не
бејаху попуњена !

Не прође много после тога, а Попечитељству
дође Указ, датиран 15 септембра 1854 ВА 760,
" којим се Јован Ристић и поставља на звање за које
је представљен.

Тада сам се ја познао с тим човеком и, неко-
лико година после тога, ми смо живели као добри
познаници.

У оно време Вукова борба за српски језик и
нови правопис била је у највећем јеку. У Србији,
где је Вукова реформа била државном влашћу за-
брањена, у писању је владала пометња. Правопис
Мразовићев био се напустио, Вуков се није трпео, а
Стејићев нису сви хтели усвојити, па је, тако, изла-
зило готово колико писаца толико и правописа! Тај
хаос је био најштетнији у књижицама за основне
школе, где би требало да је све доследно и бес-
прекорно.

Пред крај септембра 1854, Школска Комисија
поднесе Попечитељству Просвете предлог: које књи-
жице за основне школе треба прештампати, ис
каквим исправкама.

"Ристић проучи тај предлог Комисије, склони
Попечитеља Баталаку да, нарочито у Српекој Гра-
матичици за основне школе, уђе у неке Јо
примедбе и напомене Комисији.

Писмо Попечитељево с тим напоменама“, које
је саставио Ристић, било је написано глатко; у
њем се Комисија хвалила за ревност п труд, али

4 Од 5 октобра 1854, ПЉЕ 854.

4() ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

су тим не мање, замерке биле замерке, и напомене
— напомене !

У Комисији је као Председник седео П. А. Симо-
новић, који је већ биоу борби с Баталаком, а међу
члановима комисије био је Коста Цукић, који јен
писао Граматику за основне иколе, п који се сма-
трао као најбољи зналац српскога језика међу он-
дашњим младим школованим људма у Београду. |

Добивши горње Попечитељево писмо, Комисија,
под 14 нов. 1854, одговори пространом репликом,
у којој је доказивала да учињене јој напомене неке
не могу да издрже критику, а оне које би то и
могле немају места у књижици за основне школе!

Баталака, примивши такав одговор, и јамачно
сит борбе са П. Симоновићем, просто остави акат
у архиву.

Ристић није дуго остао у Попечитељству Про-
свештенија. Већ у почетку године 1855 он је био
протоколиста Иностраног одељења Кнежеве Канце-
ларије.

5 Писмо Школске Комисије од 14 новембра 1854, % 145.

Моји послови ван службе

У Попечитељству Просвете, нарочито при он-
дашњој разређености (децентрализацији) просветне
власти, није било много службенога посла. Никад
се у канцеларију није долазило после подне, него
само од 53—12 јутра, а највише је било ако се
кад остајало на послу до 1 сата после 12.

У тако повољној прилици, где је слободна вре-
мена било изобила, ја сам доспевао, поред своје
службе, и да што радим за своје образовање; а могао
сам, као човек потребит, и што материјално својој
кући привредити.

Уза само Попечитељество Просвете бејаше онда ова
данашња Народна Библиотека, истина много мања,
и још неуређена, али тек тако близу, и мени свакад до-
ступна. Њом сам се користио са свим по вољи, колико
је само то могло бити, при ондашњој њеној оску-
дости, и при мојој оновременој спреми.

Са својим професором Д. А. Рудинским редовно
сам се дружио и разговарао. На тај начин, ја сам,
с једне стране, процењивао оно што сам читао, а,
с друге — вежбао сам се у руском језику, јер смо
ми евакад само руски разговарали.

И онај други професор Рус, В. Вердиш, мене
је јако пазио. Оба та човека, као моји пријатељи,
а по образовању и навици педагози, радо су се ко-

49 ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

ристили сваком удесном приликом да моју пнетрук-
цију шире и богате, видећи мене увек расположена,
на слушање и лака на примање.

За све таке небројене услуге, нека је именима
њиховим вазда велика хвала од моје стране.

Ја сам тада већ преводио с руског језика неке
приче дуже и краће. Неке од тих прича излазиле
су у Шумадинци, коју је, у Београду, издавао Љ.
П. Ненадовић, а неке у Подунавци, листу, који је,
у Земуну, издавао неки Сопрон.

Џрве те приче, као са свим непознат, однео
сам Љ. П. Ненадовићу, да их прочита, и види могу
ли поднети за његов лист. Он их прими, и рече да
дођем који дан доцније. Кад му други пут одем, он,
смешећи се, рече:

— Ја ћу ваше приче примити, и платићу вам
нешто — не могу много; али под условом !

— Каквим: упитах ја.

— Да не кажем да је превод ваш!

— Тешто, рекох му на то: — али зашто :

Он се насмеја, и кроза смеј одговори:

— Е, то је моја политика! Ако се сваки писац
потпише у Шумадинци, људи ће рећи: „Па Не-
надовић ништа и не ради: све му пишу други!..

Ја се насмејах, и рекох: |

— Бришите слободно моје име, ако је где пот-
писано!...

И тако је у Шумадинци штампано неколико
мојих превода без потписа; а у Подунавци је пз-
лазило или цело моје презиме, пли само М. Ђ. М.

Шпачекова Школа

До године 1844, у Србији није било ни једне
женске школе за се, него су женска деца, где су
родитељи желели да им и кћери науче читати и
писати, ишла заједно с децом мушком. Биће да је
прва женска школа, оделито од мушке, отворена у
Београду 1545 године.

А године 1846 Попечитељство је већ издало
неко уређење за девојачке школе.

Више што од основне наставе није женској
деци ни ту предавано; бар није за то било учио-
ница, ни јавних ни приватних.

Онога времена, кад сам ја службом прешао у
Попечитељство Просвете, често у ту канцеларију
долажаше неки Леопољдо Шталек, родом Чех, п жена
му Клара, Немица по роду. Они су тражили одо-
брење да у Београду отворе за женску децу при-
ватну школу, у којој би се, поред основне наставе,
предавала и нека виша знања а и неке вештине.

Шпачек, као Чех, нешто је и натуцао српски,
а жена његова није знала српски ни једне речи,
Они су, кад у Попечитељство долазе, највише раз-
говора имали са секретаром Цукићем. Пошто се
њихов програм прегледао и примио, њима се даде
тражено одобрење, и они отворише приватну школу

44 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

за женску децу у оној кући на Сави, где је данас
савска полиција. | ~

Тај Шпачек понуди мене, јамачно по Цукиће-
вој препоруци, да у тој његовој школи, предајем
српски језик. Часове ми одреди све после по дне,
када сам од канцеларије био слободан. Ту понуду
примим радо. Доцније, кад се школа боље развила,
ја сам, поред српеког језика, предавао у њој и Зем-_
љопис и Историју. Шпачек ми је за све то плаћао
по 5 дуката — 60 динара — на месец. У оно време
уз моју редовну плату, мени је то било лепа помоћ.

У том заводу радио сам без мало пуних десет
година.

То је, као што већ рекох, за оно време, била
једина школа за женску децу, виша од школе ос-
новне. У ту су школу долазиле девојчице из првих
београдских кућа. И данас је у Београду доста од-
личних Госпођа које су, у своје време, биле моје
ученице у тој Шпачековој школи!

По мом изласку из те школе, Шпачек је још
неко кратко време држао тај завод; па су се доц-
није он и жена му вратили у своју постојбину, а
школа се њихова расула.

Моје ондашње газдовање

По повратку из Ваљева у Београд, ја узмем
једну собицу у једној кући близу старе Варош-Ка-_
пије, те сам онде са женом седео неколика месеца.
Одатле сам се преселио у нову кућицу Јове Кујун-
џића, у оном крају где је данас велика кућа Ни
коле Спасића. Доцније је та кућица припала Стојану
Новаковићу, јер је Кујунџић, удавши за њега своју
кћер Јелу, ту му кућу дао у мираз.

Све имање моје и жене ми онда је било оно
хаљиница на нама и под нама. Па смо ми ипак,
свако вече, певушили од задовољства. Сећам се кад
сам саставио 12 цванцика те на Сави купио један
жути сто да смо се тој новини у кући и ја и жена
обрадовали као некој великој тековини !

Седећи у тој кући, плаћао сам газди по 83 та-
лира кирије на месец. Кућа је имала две собе, кујну,
подрум, шупу за дрва, и бунар, и била је са свим
за себе.

Онда сам имао на месец плате 50 цванцика;
од Шпачека сам примао 70, и од Живка Давидо-
вића, ком сам учио сина Александра, 15, што све
чини 140 цванцика на месец !

То је био сав мој месечни приход. О том при-
ходу ја и жена смо живели задовољно. Истина, ваља
казати да је било часова и прилика када смо и ми

мо
ср

из СВОЈИХ УСПОМЕНА

уздахнули што нисмо имућнији, али су, срећом и
таки часови и таке прилике имали свој крај: прођу
и забораве се, као да их није ни било !

Онде у близини, у кући која нам није била
са свим туђа, у Белу Недељу, бејаше љуљашка, где
су се, целе те седмице, љуљала млађа чељад. Неко
помене да на ту забаву зовну и моју жену. На то.
се из дружине одсече неко кицош-чељаде:

— Та што ће вам она у оном жутом фистан-
чићу; Она нема друго шта обући !..

И мени и мојој жени то не бејаше слатко кад
смо чули. Али, Богу хвала, ми смо обоје дочекали
да баш тима толико поноситима будемо од неких
услуга...

То нам је било и драже и слађе од сваке љу-
љашке !....

У тој Кујунџићевој кући дочеках крај јула и
прву полу августа. чКена ми бејаше трудна, и при-
нови смо се надали сваки дан.

Августа 17, године 1853, пошавши јутром у кан-
целарију, оставих жени свега 2 гроша, надајући се
да у канцеларији узмем што на рачун плате. Дотле
још нисам био знао што је аконто !

И тога. дана, при свој великој својој оскудици,
не усудих се поменути Благајнику Васи. Већ, сре-
ћом, добих од Давидовића дукат свога хонорара.

Вративши се у по дне кући, застах жену у по-
стељи: она родила кћер (Ану), а њезина мајка, моја,
пуница, спремила ручак !

–- Хвала нека је Богу за принову, и за здраву
породиљу, рекох ја ташти; — али откуд ручак:

— Бог да прости за обичај, вели кроза смеј,
весела жена моја: — одмах су долазиле сроднице .

“

ј ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 17

и суседе и, по обичају, бебу даривале, па новаца
било и за ручак !...

Отац мој Јован Ђак, Бог да му душу прости,
видећи да сам у Београду на велику трошку, одвоји
од свега живога мала свога онолико колико би на
деоби дошло мени у део, и даде ми то. Ја све про-
дам, те се помогнем у недоскутици, али већину но-
ваца оставим да ми се нађе. То су биле прве паре
које сам заимао, и које сам доцније, 1826, дао за
прву кућицу у Цетињској улици.

Доста о тековини. Ту је више речи него имовине!

Сад да поменем и друге послове п друга, смерања.

За устанак у Босни

Овде ћу испричати нешто, чему се многи могу
смејати; о чем и сам данас мислим другојаче; али
у оно моје доба, у оном стању мога ума, и мојих
осећања, то је било нешто свето, а никако смешно.

Још за својега школовања, ја сам имао срећу
бити чувен и виђен међу својим друговима и вр-
шњадима. Доцније, у служби, сваки дан се увећавао
број мојих познаника и пријатеља. Ти моји позна-
ници били су одасвуд, из свих крајева српских.

Бавећи се пак у Лешници, ја сам се, за све
оно време, најрадије састајао с браћом из Босне,
од којих сам се извештавао о њиховом животу;
слушао за њихове јаде, и размишљао, с њима заједно,
о начинима: како да се и они ослободе !

У Србији, у оно време, није се ни крило не-
задовољство према владавини Кнеза Карађорђевића.
Према јунаку Карађорђу, према генију Кнезу Ми-
лошу, и према пуну наде Кнезу Михаилу, Кнез
Александар се чинио свету тек нека немоћна, сенка.
Све што је радила влада његова сматрало се као неко
животарење од данас до сутра. А поврх свега, тој
се владавини највише забављало што је била и су-
више послушна према Аустрији.

Млади, развијенији људи горели су жељом: да
се све српске земље ослободе п уједине. Нама, он-

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 49

дашњим младићима, чинило се да је то посао лак,
и да га снага наша, без ичије помоћи, може извр-
шити. Зато смо се и љутили на старешине што већ
једном не викну:

— Хајдемо!

Међу свима мојим познаницима, који су овако
мислили, двојица су била, одвојила. То беху: Алекса
Шушкаловић п Тодор Мијушковић. Нас тројица. смо
замишљали, ни мање ни више, него да уредимо
чете у Босни и у Херцеговини, и да отпочнемо
четнички рат против Турака! Срећна младост! Што
она може замислити, то ни море не може понети!

Шушкаловић, свршивши Лицеј, оде, по дого-
вору с нама, у Сарајево за учитеља. Ту је ваљало
да позна људе и прилике, радећи уз то у школи,
као тихи и мирни наставник.

Тодор Мијушковић пак оде у Црну Гору, да
онамо види што је и како је. И он је тражио учитељску
службу, само да заслони праву намеру. (0 овом чо-
веку треба да кажем коју реч више. Он је то пот-

пуно заслужио.

Мијушновић се родио у Прњавору Мра Кале-
нића, у Левчу, 30 јануара 1824; основну школу,
Гимназију, и Лицеј свршио јеу Београду, као пи-
томац Митрополита Петра, у чијем је двору и 00-
равио за свега својега школовања.

Свршивши школе, он, 17 јуна 1822, постане
практиканат у Попечитељетву Финансије, па, 11 маја
1858, пређе у Окружни Суд.

Служба у суду брзо онемиле Мијушковићу, и
он, одушевљен оном патриотском мишљу, и преко
савета свога добротвора, остави звање па, догово-

ТОДИШЊИЦА ХУП 4

5() ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

ривши се са мном, оде у Црну Гору, божем да
тражи службу учитељску. Онамо остане подуже,
докле се позна с неким људма из Црне Горе, и с
некима из Херцеговине, па се онда врати овамо.

Одавде, после неког времена, оде у Сарајево,
где је Шушкаловић већ радио као учитељ врло
похвално. Онде Мијушковић остане скоро две го-
дине, позна се с неколиким гласовитим хајдуцима,
и с другим одважним људма из Крајине; кушао је
да се споразуме и е Католицима, па чаки с неким
разборитијим Мухамедовцима, али је с овима по-
следњима врло мало могао успети.

Ми смо били удесили своју азбуку, којом смо
се дописивали. Писма из Сарајева мени су бивала
адресована србуљски овако:

Милана ДМилићекић5
На Делнскв Чешм8.

Може бити да ће се које од тих писама још
наћи у мојим хартијама, иако сам се ја старао да
их, по прочитању, редовно спаљујем; само не знам
бих ли ја данас та писма умео прочитати без
кључа ! |

У мојој књизи „Селу Злоселици“, од стране
144——1858, ја сам говорио о том нашем младић-
ском заносу. Треба само одбити неке приповедачке
украсе, па је остало било са свим онако !

После доста времена, Турциу Сарајеву нешто
намиришу, и узму лагано трагати. Пријатељи се
уплаше и Мијушковићу шану да измиче. Он тако
и учини. Једно вече омркне а не осване у Сара-
јеву. Усред зиме, он, на Мокру Гору, предре у
Србију, и оде својој кући у Каленићки Прњавор.
Оданде ми пише и јави што је и како је. Онда му

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 51

је, чини ми се, још била жива мајка, а рођени му
брат Теофило био је калуђер у Каленићу.

Нашавши се тако у свом рођеном месту, после
неколиких неуспеха на другим пољима, Тоша својим
рођацима, изјави : да неће да иде ни у какву државну
службу. Његову роду то се учини зазорно, и Теофило
пише мени, да гледам како било израдити Тоши бар
службу учитељску, да му се не подсмевају сељаци,
који нису могли веровати, да младић од своје воље
неће службе, него су, напротив, држали да је
нешто укварио, па му власт не да!

Тада ја, имајући у рукама све школске све-
доџбе Тошине, одем Школском Управитељу Мило-
вану Спасићу, и умолим гате он Мијушковића по-
стави за учитеља основне школе у Београду. Кад
се то сврши, онда учитељ земљоделске школе у Топчи-
деру, Јован Костић, зажели преместити се у Београд,
ради лакшет школовања своје кћери. Тада умолим
Атанасија Николића, под којим је онда била Зем-
љоделска школа, као и сав Топчидер, те Костића
пусти, а Мијушковића прими на његово место.

Свршивши све то, поручим у Каленић Тоши,
те дође и заузме своје место у Земљоделској школи
у Топчидеру, где је остао око две године. “

У јесен године 1857 Мијушковић добије про-
Фесорско место у полугимназији неготинској. Отуда
је, 1858, прешао у Гимназију Београдску; неко
време служио је иу Алексинцу, а године 19588
стављен је у пенсију као професор Београдске
Реалке.

Преминуо је у Београду 14 јуна, 1891.

По смерној спољашности, по затвореној нарави,
Мијушковић је обично цењен тек као миран, добро-

= Д»

~

ђе

ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

душан наставник. Нико није ни помишљао да у том
маленом човечићу живи пламени родољуб, који је
био кадар, са шаром у руди, сукнути у Романију,
и бацити се у крвав рат за ослобођење свога На-
рода. Хе, хе! Мало их је онаких !..... |

Овде је право поменути и један београдски
случај, који је знатно разладио наше младићско оду-
шевљење, још пре него што су Турци у Сарајеву
и почели еумњати и трагати.

Раније сам помињао како сам се, у Попечи-
тељству Просвештенија среоп познао с Милованом
Јанковићем. Овај човек бејаше онда на гласу, бар
међу нама млађим људма, као велики патриота. ће-
лећи обновити старо српско одело, он је, с Груји-
ћем пи другима, у лето године 1846, бпо обукао на
се беле сукнене хаљине. И у опште је био познат
као бранич притиснутих ч апостол слободе. С тога
је међу нама млађим људма био сматран као велики
српски родољуб.

Пошто сам се, дакле, у Попечитељству се њим
виђао сваки дан, пошто емо се познали и зближили;
и пошто сам видео да и он мени неке своје нево-
љице поверава, и ако је био човек јако затворен, ја у
себи смислим: да је у интересу наше велике на-
мере: оно све што нас неколико смишљамо и спре-
мамо за Босну, поверити и Јанковићу, позвавши та
да п он, својим широким знањем, и својом патри-
отеком енергијом, с нама пристане, и помаже ве-
лику намеру нашу. |

Овако оцењујући и наше намере, п Јанковића
према њима, ја се. једно после по дне дигнем тек
њему у стан. Он је седео у Абаџиској чаршији, све
ми се чини, у кући неког Миливоја Абаџије.

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 53

После малога приступа, кажем му какву крупну
мисао носимо у глави нас неколико младих људи:
да отпочнемо најпре четнички рат у Босни и Херце-
говини, а за тим да дигнемо сав народ, и тако да
учинимо крај турској сили у тим српским земљама!!

Милован, с великим црвеним Ффесом на глави,
мирно ме саслуша до краја, и тек онда рече: да
се врло чуди такој дрскости од мене, кога је дотле
сматрао за младића паметна !

—- Не само да ви у тој намери не можете
ништа учинити, вели Милован даље; не само да
су вама за то већ готова вешала у Турској иу
Аустрији; него вама нема живота и од ових наших
старешина.... Они ће вас, да се удворе Турцима,
све овде повешати! Ја бих волео да ми то нисте
ни казивали, а већ кад сте, онда вас молим: не

Говорећи то, Милован бејаше јако узбуђен, је
ли то било од истине, или је само желео мене више
заплашити — не умем казати.........

— У осталом, додаде он на послетку: — ми
имамо и овде, код своје куће, пуне шаке посла!
Нама је данас преча просвета, него ослобођење од
Турака !....“

Чувши такав суд од Милована, о ком сам др-
жао и да ствар боље разумева, и да је мој пријатељ,
ја се оладих !....
| То сам, замотаним начином, и Тоши одмах
јавио.

— Кад се не може пушком, мишљах ја у
себи: — онда ћу се старати школом и књигом! И
од тога доба, у та два правца, већином се је и иска-
зивала моја патриотска жудња...

ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

сл
~

Алекса Шушкаловић пак, оставши сам у Са-
рајеву после Мијушковића, са евим се повуче у
школу, прекинувши све везе с људма од намераване
акције. Његово опрезно држање, и мудрост других
пријатеља, учине да се све заташка и заборави, као
да ништа није ни било...

После доста година, за које је време, школом
и васпитањем, Сарајевцима учинио драгоцених у-
слуга, Шушкаловић се врати у Србију, где у Ве-
ликом Градишту, на Дунаву, добије учитељску
службу.

Шушкаловић је преминуо 13 септембра 1886,
у Београду. Бог да му прости утруђену, родољубиву
душу !

Београдска Читаоница

Још како сам се настанио у Београду да овде
останем, ја сам се уписао међу чланове Београдске
Читаонице, која се онда звала Читалиште, и нала-
зила се у оној истој општинској кући, више Велике
Цркве, где је и данас.

У оно време постати члан Београдске Читао-
нице, није било само стећи себи место и дружину
за пријатно и поучно провођење свога сувишнога
времена, него је то још значило помагати једну на-
родну просветну установу !

Београдску Читаоницу помагали су први он-
дашњи људи у Београду: Мајор Миша Анастаси-
јевић давао јој је, сваке године по 300 цванцика,
Митрополит Петар, и Браћа Симићи свакад по више
од 4#0 дванцика.

Као врло уредан члан те дружине, ја сам на
скоро био изабран и за члана Управе тога завода.
У том сам послу остао више од 7 година, вршећи
највише секретарску дужност у Управи.

На једном годишњем извештају о раду и стању
Читаонице ја се не потписах деловодитељ, како је
дотле био обичај, него се записах Деловођа Чита-
лишта !

Ова новина, ово „кварење језика“, како су онда
неки говорили, покрете озбиљнога Јакова Кивано-

56 · из СВОЈИХ УСПОМЕНА

вића који је, пи у тим ситним језичким новинама
призирао опасност за српеку народност, и за пра-
вославну веру, те у Српским Новинама, броју 64,
нападе на реч деловођа бранећи реч деловодитељ.

Тај напад ја одбијем,у истим Новинама, броју
68, под знаком љ (дебели јер). |

Живановић понови напад у «1 ороју Српскиг
Новина.

И ја удвојим одбрану, у броју 3 истих
Новина.

Који се од нас двојице борио за боље, не умем
казати, тек данас видим да су речи: деловођа, по-
словођа, књиговођа п обичне и миле, а реч делово-
дитељ се већ одавно не срета у писању.

Завршетак мога последњег одговора и данас се,
после 41 године, може прочитати....

_ _ Почетак године 1853 донео је Србији и страха
и надања. У пролеће те године, на један мах, у Ца-
риграду се јави ванредни посланик Цара Николе,
Кнез Меншчиков. Међу првим захтевима, које он
стави Високој Порти, и које она најбрже изврши,
било је то: да се Илија Гарашанин, Кнежев Пред-
ставник и Попечитељ Иностраних Дела, у Србији,
уклони с тога места! У Београду се то захтевање од-
мах уважило и, 14 марта 1898, Илија Гарашанин
би сметнут с Представништва, п упућен у Савет, а
на његово место дође Алекса Симић, дотадашњи
Попечитељ Унутрашњих Поелова !

Мало по мало, па се јави Лримски рат, са
свима својим големим пратњама и последицама....

' Јаков Живановић је своје чланке обично потписивао са
две звездице и полумесецом %), Под тим знаком писао је и ову
одбрану речи Деловодитељ.

~,

сл

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ

У Србији онда, због необичног нагомилања
војске око утока Дунава, све животне намирнице
скочише у цени. Сељаци су се чудом чудили, како
се њихове мршаве краве, и џораве свиње и козе про-
дају за нечувене дотле новце. У Србији, за оно
време, чешће се виђао златни наполеон, него другда
цванцик или бешлук !

А симпатије спроћу зараћених страна у нас
беху подељене. Једни су желели да победе Руси,а
друти — Савезници. Први еу били многобројни, го-
тово сав народ, а други су били мали бројем, али
су се хвалили да даље виде, и да боље рачунају.

За трајања тога Кримскога рата, у Београд-
ској Читаоници сваки дан се готово само о њем и
говорило. Русе су заступали сви из реда чланови
Читаонице, а савезнике је редовно бранио Манојло
Јокић, син пок. Петра Јокића Буљубаше! Он увек
доказиваше да Руси морају бити побеђени. На
супрот Јокићу највише се истицао Урош Кнежевић,
живописац, уверавајући да ће Руси бити победитељи.
Најпосле, ова се два човека опкладише тако: да
плати 10 дуката онај чији штићеници буду по-
беђени.

Прве поле маја 18590, новине донеше глас да
су Савезници јуришали на Малаковеку Кулу, па били
одбијени. Тада су руски пријатељи у Читаоници ли-
ковали од радости.

Септембра 1, 1855, с Београдскога Града рук-
нуше 101 топ оглашујући победу Савезника на Се-
вастопољу. У Граду сеучини велико весеље, у вече
ватромет, многе турске куће, дућани и џамије бише
осветљене, као и станови консула Енглеског и кон-
сула Француског.

58 ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

Кад су топови е Града грували, онда сте на
Теразијама могли срести много Срба, који су пла-
кали као мала деца од жалости за Русима.

Други дан, после ручка, у обично време, Кне-
жевић дође у Читаоницу, и како дође извади и
положи 10 дуката, говорећи:

— Нека је жив стари Бог, па ће Руси ово
вратити Савезницима се пнтересом !

Јокић не хте узети тих десет дуката; он беше
задовољан што се његово прорицање обистинило.
Онда се слошки договорише те за те новце купише
Читаоници један леп сат, који, мислим, и данас виси
о зиду у том заводу.

Поред разговора о политици ио рату, у Чита-
оници су врло често бивали живи претреси о Срп-
ском језику ио правопису. Многи су могли опазити
да се у нас у опште мисли: да о политициим о
Српском језику сваки Србин, уз право, има и по-
требно знање да пресуђује питања политичка и
Филолошка !

Најредовнији гости у Читаоници бивали су:
Цветко Рајовић, Стари Хаџи-Лазић, Тома ивано-
_вић, Миша Џанић, Јован Антић, Адвокат Давидо-
вић, Сима Станисављевић, Урош Кнежевић, Ма-
нојло Јокић и још доста њих, којима имена, у овај
мах, не могу да се сетим.

Долазећи сваки дан, после по дне у Читаоницу,
ја сам остајао онде до пред вечеру. Што сам читао
— читао, а остало време проводио сам елушајући
разне разговоре у соби — пушионици. Сам сеу
диспуте нисам мешао, јер сам, према другима, био
врло млад, већ сам пратио што други говоре. У
том опазим да се онда сваки дан говори готово
једно те једно. Тада од једнога понедељника узмем

о

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 5

редовно бележити свако вече предмете о којима се
тога дана у Читаоници говорило, и како се о чем
судило.

Кад се та седмица наврши, ја прегледам све
своје белешке, пи уверим се: да је сваки дан гово-
рено готово једно исто!

Онда ја, лепо, оставим Читаоницу и беспосли-
чење у њој, па навалим, код куће, читати, и сам

учити оно што не знам, а тога је, наравно, било
доста !

Међу тим, била би неправда, ако се не би при-
знало да је п оно састајање и мењање мисли у Чи-
таоници имало красних последица за многе наше
опште послове.

Поменућу само нешто што ми, у овај мах, пада
на памет.

У Читаоници се, после једнога предавања про-
Фесора Љ. Шпанића, први пут јавила и органисала
мисао о уређењу Трговачко-Занатлиског Одбора; ту
се покренула жеља да млађи официри (Јода и Ранко)
предају војна знања нама лаицима; ту се чак пред-
лагало да се пи на Косово иде. Истина, на Косово
још ни данас нисмо стигли, али Читаоници чини
част, да су њени зидови одјекивали и на таке пат-
риотске узвике !

„Благодејанци“ са стране

Служећи у Попечитељству Просвете, видео сам,
да у буџету тога Попечитељства има једна сума, из
које се даје новчана помоћ — благодејање — мла-
дићима из Босне, Херцеговине, Старе Србије, Црне
Горе, и из Бугарске, који су се учили у разним
школама у Србији.

Прва мисао о оваком новчаном помагању, како
сам елушао од старијих чиновника, потекла је од
Илије Гарашанина и Јована Мариновића-Бошње; и
та је мисао, сама по себи, са свим добра, само је
требало пазити, да се она пу практици изводи добро,
беспрекорно, а то није свакад чињено.

Бивало је дечака из поменутих земаља, који у
Попечитељству примају благодејање на име школо-
вања, а школа и не виђају, него служе по трго-
винама, или се, што је много горе, само скитају по
Београду.

Државно благодејање почињало се онда давати
ђацима домороцима тек с П-м разредом Гимназије,
а овим младићима са стране, из горе поменутих зе-
маља, давано је то и у [-ом разреду школе основне!

С тога, кад би који младић дошао у Попечи-
тељство, п затражио „страначко благодејање“ (оно
које се давало странцима, и које је бивало редовно

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 61

веће од онога што се давало домороцима), њему
би се обично овако рекло:

— Донеси сведочанство да ниси родом из
Србије, па ћеш добити.

Ја сам увек волео сву своју браћу и ван Ср-
бије, и готов сам био помагати им подједнако као
и домороцима, алису ме оне речи „ла ниси родом
из Србије“ увек вређале !

Сазнавши, поред тога, још и за многе неуредне

те благодејанце, и не могући ствар поправити сво-
јим гласом у Попечитељетву, ја седнем и напишем
у Андрићев Световид, лист, који је излазиоу Бечу,
"један или два дописа.
- _ Чим ти бројеви Световида дођу у Београд, и
прочита се оно што сам ја написао о благодејан-
цима, Попечитељ одмах нареди: да се приберу тачна,
извешћа о свима благодејанцима са стране!

И прибрана бише сва обавештења, па се нађе
ђак странац, који је за срамотну кривицу истеран
"из школе пре два месеца, а он још редовно прима
благодејање ! !

После тога покора, Попечитељ нареди да се на-
пишу каква било Правила за те ђаке. М та неко-
лика правила писао сам ја.....

Попечитељева Болест

Једном се у Попечитељетву Просвете бејаху
чиновници п сувише разредили: Начелник Исаило-
вић умрђо, Секретар Цукић враћен на катедру, Сто-
лоначелник М. Симић отишао на воде, канцелисте:;
један се разболео, а други послан на раду Државну
Штампарију, еле у Попечитељству остао само По-
печитељ и ја!

У то се разболе и Попечитељ, те неколико дана
није долазио у Канцеларију. Приближише се Духови,
и ја сам желео отићи у Рипањ кући. Тога ради
одем к Попечитељу, да замолим за допуст. Батала-
кина је кућа била она мала кућица, на Теразијама,
према трамвајској станици, између кафане „код два
Тигра“ и куће Аце Новаковића. |

Бејаше Петак пред Тројице; изјутра је росила
киша, па престала; остао истина дан облачан, али
дан летњи. За путовање милина !

Ушавши у стаклом затворени ходник, ја опазих
како у пећи од средње собе пуцка жива ватра! Го-
спођа Јеца Спасићка, Баталакина јединица кћи,
прими ме, п уведе у ону средњу наложену собу к
мајци својој, Гђи Стани Баталакиници.

Стара Госпођа сеђаше у канабету. Савивши
обе ноге пода се, и покривши крило и колена по-
стављеном бундицом, она читаше у Отечественим

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 63

оапискама, руском журналу, живот ђенерала Остен-
Сикена !

Соба бејаше врућа као хамам,

Гђа Јеца уђе к оцу, који, болестан, лежаше
у суседној соби, пријави ме, и позва унутра к По-
печитељу. Кад ја уђох, Баталака, са својом белом
болесничком капом, диже главу и осу:

— А где си ти, Ђорђе: Зар три дана ја ле-
жим, а вас нема ни једнога, да ми кажете: да ли
се што ради! Шта се ради: и, како се ради '.....

Изговоривши то, окрете све к зиду, и захрка. Ја
се престравих од тога прекора. Гђа Јеца, Бог јој дао,
приђе и повуче ме за хаљину, те изиђосмо у собу
ка Гђи Стани. Ту ми рече да то отац њезин бунца,
те да се ја не кидам због тога прекора, него да
слободно идем у Рипањ својој кући.

По повратку из села, јавих се опет Попечитељу.
Он ме прими лепо. Више ме није звао Ђорђем, него
мојим правим именом. Кроз неколика дана са свим
је оздравио, и дошао на дужност.

Подвала Попечитељу

У Попечитељству Просвете није нико ништа
знао о промени Попечитеља. Баталака је радио у
оба Попечитељства, Шравди и Просвети, као обично.
На један мах се разболе. Болест му траја неколико
дана, па се разреши променом Попечитеља. Бата-
лака одступи 14 дек. 1854, а на, његово место дође
Алекса Јанковић. | |

Други трећи ли дан, по тој промени, једно пре
по дне, кад ми чиновници који смо радили у архиви,
бејасмо свак на свом послу, врата се отворише, и
к нама у собу уђоше: дотадашњи Попечитељ Бата-
лака пи нови — Алекса Јанковић.

Ми сви устасмо на ноге.

— Овде је Архива, рече Баталака обраћајући
се Јанковићу: — овде ради протоколиста и архивар,
канцелисте, и препишчици. Од препишчика, овај је
сада, показавши руком на мене: — представљен
Књазу за канцелисту у Апелацији, а овде је био
као добра свекрва у кући. Да остаје овде, вредео
би два секретара ! |

После тога, оба Господина изиђоше, а ми се
само згледасмо један у другога: нико није знао да
сам ја, по ондашњем реду, био „представљен за
унапређење“. Реч Баталакина рашчу се одмах у

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 65

оба Попечитељства, и млађи чиновници. долажаху
да ме питају: знам ди ја за то:

Обрадован тим гласом, ја очекивах да дође
указ, и донесе моје постављење.

Кад би пред по дне, а мене зовну у Библио-_
теку Помоћник Попечитељства Раја Дамњановић, и
поче овако говорити:

— Знате, Милићевићу, Попечитељ је, истина,
био записао у својој комбинацији и ваше име, али
смо ми, кад се он разболео, место вас ставили Стеву
(Шлагу) за то што је био у војеци, и што више
од вас служи. А за вас и није да се забијете у ону
прашину у Апеладцији. Него ако ви баш желите,
отидите у Кнежеву Канцеларију, указ још није пот-
писан, па реците: нека Стеву избришу, и нека,
метну вас !...

— Ком то могуја казати, упитах зачуђен

— Кнежевићу Начелнику, прихвати он брже
боље, мислећи, зар, да ја пристајем да идем.

— Господине, рекох му тада малко ердито: —
сматрао бих себе за безобразну будалу, кад бих то
урадио. Моја власт предложила једно а ја да идеми
тражим друго, па мене да послушају !!

— Ја, знате, то говорим што сам вам пријатељ.
То често бива да се из Попечитељства представи
један а одонуда дође други...

— Имали сте прилику да ми покажете при-
јатељство. Нашли сте да је Шлага' пречи, па нека,
вам буде.

' Стеван Радојковић био је практиканат у Попечитељству
Правде. Звали су га сви Стева Шлага с тога што је био особито
вешт у картању; а тим радом био је стекао познанство свих оних
који су карте миловали. Иначе је био добар човек у својим гра-
ђанским односима.

ГОДИШЊИЦА ХУП 5

66 ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

Рекавши то, ја се окретох и одох у своју кан-
целарију, а он оста, машући на прету једним кљу-
чићем од Фиоке.

И овога човека, кад је доцније запао у Гур-
„гусовачку Кулу, ја сам искрено жалио, и пи-
сао у новинама против нечовечног поступања с
ЊИМ ...-..

Аленса Јанковић. Дошавши, у половини декем-
бра 1854, за Попечитеља Просвете и Правде, Јан-
ковић је врло кратко време остао на том месту. За
њега се обично говорило да, као Попечитељ, свакад
носи у џепу написану оставку. Декембра 21 он, по
својој жељи, би разрешен, и упућен у Савет, у ком
је био редовни члан.

О њем има више у мом Ломенику знаменитиг
људи у Срба новијега доба (страна 196—200).

«Кондунта»

И онда је старешина у свакој канцеларији, пред
крај године, „кондуптисао“ млађе чиновнике, као
што се то ради и данас, само је, у оно време,
Кондуита била велика тајна. За њу је знао само
онај који је пише, и онај ком се шаље: други
нико !

Требало је да се чак сама Свето-Андријевска
Скушштина крене, п своју одлуку о Кондупти до-
несе, те да тај акат постане јаван, или, како неки
оштри чиновници говоре, да постане ништа, да буде
(без пкакве вредности, осем својих биографских
дата.

За боловања Начелника Исапловића, Секретар
Коста Цукић бејаше прави старешина Канцеларије
у Попечитељству ПШросвете и, као такав, на крају
године, написа Кондупту евих чиновника и настав-
ника у просветној струци. Та Кондупта, као велика,
тајна канцелариска, у своје време је преписана
и послана Кнезу. Ја за њу нисам ништа знао. Доц-
није, готово пред мој премештај из Попечитељства,
Просвете, случајно сам дознао за тај службени
акт, и у њем сам прочитао оваку оцену мојих спо-
собности и владања;

„Стособности, вели се у том акту: — има
много више него што би се по његовим годинама

ђЕ

“

68 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

служења, и по свршеним наукама закључити могло.
У отправљању своје дужности одвећ ревностан %
примерно тачан.

„Нарави поштене, благе. За вишим 'изобра~
жењем тежећи, зањат је непрестано књижевним
пословима и изван канцелариског времена. У 0::20-
ђењу је учтив, у владању особито добар.

„дЧаслужује да што скорије у звању поступи
како због примерниг својстава свога срца, тако
због својит душевних способности.“

Цукића сам познавао као човека праведна, али
да о мени овако добро мисли нисам се могао на-
дати. То бејаше човек затворен; није никад мило-
вао казивати што о ком мисли, и колико ком добра
жели. О тим красним својствима тога честитога 40-
века уверавао сам се и доцније више пута кад
се ствар тицала других, па чак и оних који су
Цукића сматрали за свога непријатеља !!..

1 Та ошшта Кондуита уведена је у деловодне књиге Попечи“-
тељства Просвете под ПХ 815, 15 јула 1858.

Стефан Марковић

После Алексе Јанковића, за Попечитеља Про-
свете и Правде дође Стефан Марковић, дотадашњи
члан Земаљског Савета.

Стефан Марковић је био родом из оне стране.
У Србију је прешао после Хатишерифа од 1830, и,
у прво време, био је Секретар у Великом Народном
Суду, а после у Совету. Доцније је постао и члан
Земаљскога Савета. |

По спреми то бејаше обичан канцелариски чи-
новник, а као човек беше телом сувоњав и слабу-
њав на очи. Носио се је увек чисто и укусно, а у
опхођењу с људма био је благ и пријатан.

Доцније је Марковић бивао и Кнежев Пред-
ставник и Попечитељ Иностраних Дела. До је но-
сио то звање, имао је непријатност дочекати у Бео-
граду Портина ванреднога Комесара Етем-Пашу, кога,
је радња, у својим последицама, донела Марковићу
пад е Представништва.

Марковић је преминуо у Београду, као пен-
сионирани члан Савета, 29 новембра 1864 године.

Дошавши за Попечитеља Просвете, Марковић
у том свом Министарству заста Милана Симића, као
најстаријега по рангу чиновника, који је у том
Попечитељству био од дужега времена.

70 ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

Милан Симић, човек по нарави врло благ, и
по васпитању веома уљудан, у службеним посло-
вима бејаше тежак. За то је све важније по-
слове поверавао мени да их радим. То је мени било
и лако и мило, јер он беше старешина веома пд-
годан у опхођењу. Он се је старао, колико год је
могао, да ми покаже своју пажњу и своје задовољ-
ство од свакога рада мојега.

Доцније је М. Симић био и Управник Позо-
ришта, и чиновник Главне Контроле, а умрђо је,
као пенсионар, 14 јула 1880 у Београду.

Еле, с Попечитељем Стефаном Марковићем, ми
уђосмо у годину 1855.

Једно јутро, око половине Фебруара 1855, дозва
ме у свој Кабинет (онда се то звало Заседаније)
Нопечитељ Стефан Марковић и, држећи у једној
руци некакво писманце, а другом скидајући с очију
наочаре, рече: :

— Вас хоће да узму у Кнежеву Канцеларијуг

— Нисам чуо ништа, рекох ја.

— Хоће, хоће; ево ми пише Кнежевић (На-
челник) да не кварим ја.

— Ви, ваљда нећете кварити!...

— Нећу; какобих вам кварио Вас сви хвале.
ла сам намеравао да вас овде унапредим; али је
онамо већа плата, а и осем плате онамо је боље
са сваке стране. Нека вам је срећно! и

И тако мене Марковић обрадова лепим гласом,
али сам ја дотле неколико пута био варан, па за то ни
тај његов говор не хтех ником причати.

' Онда су прве плате указних чиновника по Судовима биле
150; по Попечитељствима по 180, а у Кнежевој Канцеларији по
200 талира на годину. |

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 71

Кад би 19 Фебруара 18525, пред по дне, ево
ти Попечитељетву Просвете писма од Кнежевога,
Представништва. Каже се да сам ја, 18 Фебруара,
постављен за Канцелисту Кнежевске и Попечитељ-
ства Иностраних Дела Канцеларије, па се тражи
да се упутим на нову дужност.

Други или трећи дан после тога, оставио сам
Попечитељство Просвете, и прешао у Кнежеву Кан-
целарију, где сам више година служећи, и поступно
напредујући, 3 новембра 1960 постављен био за
Секретара Внутрењег одељења Кнежеве Канцеларије,
када сам, вршећи и дужности Начелника тога оде-
љења (јер то звање није било попу њено) дошао у сва-
кидашње непосредно опћење с незаборављеним Кне-
зом Михаилом М. Обреновићем Ш.

Кад је један мој пријатељ, чувши за моје унапре-
ђење и прелазак у Кнежеву Канцеларију, узео зах-
ваљивати за то Кнезу Александру, он му је овако
одговорио :

— К, дуже се баш нисам могао бранити од
његових старешина !.. Као да им је свима медене
колаче месио: тако га сви хвале !!“

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ 0 БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ
ХУП и ХУШ ВЕБА

ПРИЛОЖИО
СТОЈАН НОВАКОВИЋ

1

Белешке енглеског племића Џона Бурбури с пута
аустријског посланика грофа Леслеја из
Беча у Цариград у години 1664—1665'

Године 1671 штампана је у Лондону књижица,
А гејабоп ог а јошгпеу ор #ће лећЕ ћопопгабје Му
Гога Непгу Номага Фош Гопдоп [0 У1еппа, апа
«ћепсе 0 Сопзбап порје т «ће сотрапу ог 115 Ехсеј-
Јепсу СопифЊ Гезеу, Коеоће оГ ће огдег ор (ће
сојдеп Кјеесе, СоппсеПог ор Убађе ћо Та Ппрегла]

' У ствари, у хронологији путописа налази се погрешка. Го-
дине треба да су 1665—1666, јер је у њима путовање било извр-
шено, пошто је победа на Сан-Готхарду била 1-ог августа 1664, а
мир је Вашварски у живот ступио тек у септембру исте године.
По одредби самога уговора о миру, која се ниже наводи, послан-
ство је могло поћи тек у почетку 1665. Путописац, сам наводи да
је посланство 1-ог августа, на годишњицу тога боја, било у Дре-
нопољу, а то је могло бити само 1665. Не знам како се може обја-
снити та погрешка. Ограничавам се да то овде напоменем, а у са-
мом навођењу ја нисам хтео ништа мењати. Дани месечни ни у
овом одељку ни у осталим деловима“ овога списа нису нигде на
наш календар превођени, него су свуд онако као у оритинаду.

74 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

Мајезђу еђе., апа ехбгаогфпагу Атђазадоцг от
Георојдиз Етрегопг ој Сегтапу 60 #ће Стапа 5јотог
Сшбап Маћошеј Нап Фће Коптећ, зугшееп ђу Јоћп
Витђигу Сеп. (тј. Опис путовања врло поштова-
нога ми Господара Хенрика Хауарда, од Лондона
до Беча и одатле до Цариграда у друштву Његове
Екселенције грофа Леслеја, витеза ордена Златног
Руна, државног саветника Његовог Императорског
Величанства и изванредног посланика Леополда,
императора Германије, ка Великоме Господару
султану Махомету Четвртому. Написао Џон Бур-
бури, племић). Опис је посвећен најстаријем сину
Хенрикову —- Хенрику Хауарду као нека слика
трудова очиних, што показује да је опис штампан
после смрти онога племенитог лорда који је путо-
вање извршио.

Као што се већ из натписа види, путовање
је извршено у друштву аустријског посланика грофа,
Леслеја.

Прилике у којима је гроф Леслеј полазио на
своје посланство биле су ванредне. Захваљујући
помоћи Француској, дошло се било у рату с Тур-
ском, онда још врло енажном, на Сан-Готхарду 1-ог
августа 1664, до победе доста знатне, али се, из
многих узрока, још није смело сувише нагло напред
корачати. С тога се, одмах после боја на Сан-Гот-
харду, у Вашвару закључи мир, за Турке још при-
лично повољан. Чланом Х тога мира, који је ступио
у живот у другој половини августа 1664, угово-
рено је изреком: да се за ратиикацију пошљу у
току четири месеца нарочити посланици и од једне
и од друге стране; да посланик цара аустријског
понесе поклона у вредности од 200.000 Форината;
да посланик султанов понесе такође поклоне по

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ (5

старом обичају и спрам достојанства, царева. Према
оваким приликама, и што је било опште мишљење
да Аустрији тим миром нису припале све користи
на које је, држало се, она могла права полагати;
Аустрији је нарочито било стало да уза свога
посланика покаже не само ванредни блесак него
и друштво састављено од племића и господе из
разних западних држава. Познији догађаји су по-
казали да је тај мир био за Турке последње повољно
примирје, после којега им је већ ваљало узми-
цати у границе Балканског Полуострва. На хриш-
ћанској страни је остало било поуздање од победе
п жива жеља да се ратовање и потискивање Ту-
рака што пре настави. =

Ето у таквим се приликама извршило нарочито
посланство грофа Леслеја у ком је учествовао Лорд
Х. Хауард, а које је описивао Џон Бурбури.

Опис почиње поласком од Лондона који би 21
Фебруара 1664. Лорд Х. Хауард повео је осим 1.
Бурбурија још и свога брата Едварда Хауарда са
уобичајеном у оно време пратњом. Преко Белгије п
Немачке упутили су се у Беч, где је било зборно
место. После дугачке врсте гостовања, изгледа да
се тек б-ог маја дружина била прикупила са свим,
и одређени ванредни посланик тога се дана, заједно
са својим друговима и својом пратњом, представио
цару врло свечаним начином. Писац нарочито
бележи параду тога дана. Сви беху, по турском
обичају, сјајно и племенито одевени у хаљине оки-
ћене златом и сребром, и сви су; тако парадно,
одјахали кроз улице у царев двор на поклоњење.
Сви су прозори били пуни света. Ред је био ова-
кав: 1. Два коњичка момка царева; 2. Старешина
стана, сре 8. Два улака; 4. Племићи ви-

76 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНУКОМ ПОЛУОСТРВУ

тезови;: 5. Осам коња са племенитом и богатом
опремом које је посланик водио да му се наруци
нађу; 6. Дванаест пажева који су јахали два и
два; 7. Осам трубача који су јахали у два реда,
у свакоме по четворица, са једним јошу средини,
међу та два реда, који је таламбас носио; 8. По-
сланичка. застава засебице, на челу свога ескадрона;
9. Посланикова лична застава, коју је носио један
његов племић, међу посланиковим лекаром и се-
кретаром. За том су заставом ишли остали племићи
и другови посланикови, њих на број тридесет и
један ; 10. Дванаест пешака; 11. Секретар послан-
ства и тумач Његовог Царског Величанства; 12.
Посланик сам са 24 халебардаша, од којих су 12
ишли пред њим, а 12 за њим; 18. Племићи, дру-
гари Његовог Превасходства и царска застава Из-
везена сребром, коју је носио гроф Стерхемб. У
тој су групи била ова господа: а. гроф Хер-
берштајн; 6. лорд Хенрик Хауард; в. војвода од
Холштајна, инкогнито под именом барона Бинен-
дорфа; г. гроф Стерхемб; д. ЊБеновљанин маркиз
Дурацо; ђ. Едвард Хауард од Норфолка; е. Фло-
рентинац маркиз Пекори; ж. барон од ФинФкирхен;
з. Француз маркиз Шатовије; и. синовац послани-
ков маркиз Франц Хеј, барон од Делгата; ј. сино-
вац владике минстерскога барон Рех; к. барон Ко-
ронини из Фријула ; л. барон Фин, такође из Фријула;
љ. барон КорнФајл из Аустрије. Осим ових било
је и друге господе из других крајева, као што су:
господин Винценцо, бележник из Луке; господин
Каснер из Аустрије; господин Оверше из Холан-
дије, ИТД.

Навели смо тај опис у целини, да би се по
њему познало с коликом су се помпом посланства

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 77

у оно време отправљала и колико се тај посао данас
упростио.

Прећи ћемо опет преко даљега описа госто-
вања, особина Беча и живота у њему и прећи ћемо
на сам почетак путовања у Турску. Ту ће нас,
опет, са стране Форме, занимати полазак из Беча,
а после ћемо се журити к белешкама о нашим
земљама.

Из Беча се пошло 25-ог Маја. Сва одлична,
тоспода која су с послаником путовала одвезла су
се с њим на Дунав у каруцама са шест коња, али
је света по улицама било толико (пошто се такво
посланство никада није видело у Бечу) да се једва
дошло до чамаца. Чамаца је било 36 на број, па
и ако су били широки, једва су били довољни за
посланика и друштво му. Чамац послаников био је
већи и много лепши од осталих; на њему је било
намештено осам трубача п човек се таламбасом, који
је непрестано уза свирку труба ударао, а и возари
ву били сваки другојачије одевени.

Тако се на чамцима, који су прописаним редом
пловили иу којима се и ноћивало и дањивало, путо-
вало до Београда. Први дочек је био на ондашњој
турско-ауст ријској граници, одмах ниже Коморана;
ту су се срели турски посланик који је путовао за
Беч, Махомет -баша', п гроф Леслеј, изменивши
поздраве с великом парадом пред уређеним војнич-
ким четама с једне п друге стрине. После поздрава,

РУ књизи Маггатуе ог (гауеја 1 Епгоре, Аз, апа Аблса,
а #ће зеуепфеепћ сепшгу ђу ЕуПуа Ебепа, Тгапзјафед Егтош «ће
фи аћ ђу Ј. у. Наштег, Бопдоп 1846, ХП—ХШ читамо како је
Евлија, писац те књиге 1075 (1664) турскога летописа био одре-
ђен за секретара посланику Кара-Мохамед-паши. Извештај посла-
ника Кара-Мохамед-паше, који се на годину по том вратио у Ца-
риград, штампан је у Рашидовим Отоманским Аналима.

78 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

аустро-угарека је свита примила и повела даље у
Беч турскога, а турска је свита узела пропраћати
аустро-угареког посланика.

Први парадан дочек био је у Будиму. Посла-
ник је предао будимском везиру своје поклоне, а
овај је дао посланику и свити шездесет кафтана,
које су одмах поврх свога одела обукли, тако да,
су се у тим кафтанима од везира натраг вратили.
Осталој свити раздавано је ткиво пурпурне и цр-
вене боје за хаљине.

Кад се посланство кренуло из Будима низ Ду-
нав, путовало је без запрека, до Сланкамена, где
се уставило, да би се удесио дочек у Београду.
Турску војску која им је овде на дочек изашла
писац описује тамним бојама. За старије каже да
су изгинули у бојевима с Аустро-Угарском у прошлој
години, а места су им заузели синови, још недо-
расли и неразвијени.

У Београду су пред посланика изашли: кајма-
кам управник вароши, капиџи-баша п коморник
султанов Хасан-ага, којега је велики везир изаслао
посланику у причек. Пошто су се поздравили се по-
слаником, они га одведоше у шаторе за њ спрем-
љене на коси брега, не далеко од реке, где је по-
сланик радо остао, не марећи да улази у варош.

Путовање од Беча до Београда било је од нај-
лакших у оно време, зато што је било на чамцима.
Чамци су се ређали један за другим, и кад се где
пристане, хватали су толико места, да су изгледали
као Флота, а свита кад изиђе на обалу, као мала
војска. „Пријатно нам је било — вели писац —
»у оваким приликама ходати међу Турцима и

_ ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 79

„Грцима“ п гледати их како на пољу готове своја
„јела и како спавају око ватре, које наложе велике,
„пошто је шуме свуда доста џи нико не крати сећи
„је (етр. 104—102).“

Београд описује писац. овако: „Подграђа су
„београдска велика и пространа, пошто су у Тур-
„ској обично подграђа већа од самих градова; у
„тим подграђима живе разни народи, Грци, Јеврејп.
„и остали. Док емо се овде бавили, походише Ње-
„тово Превасходство посланици дубровачки, који
„на Отоманску Порту иду обично по двојица.
„Они су овамо дошли на коњу са четрдесет људи
„свите. Варош смо разгледали у пратњи јаничара,
„јер је за странце несигурно да пду сами, па смо
„и опет морали бити спремни да увреде и изази-
„вања турска по каванама и иначе подносимо с
„правом хришћанском великодушношћу. Београдски
„хришћани нису навикнути да виде у толикој го-
„мили п тако различна одлична лица њихове вере
„у својој вароши, па су се, тога ради, ванредно
„радовали доласку посланикову, и не може се пој-
„мити са коликом су нас великом радошћу примали
„у својим кућама. Нарочито се у томе одликовао
„грчки трговац сињоре Марко Маникато“, који нас
„је дочекао са сваком врстом љубазностимн услуге,
„угостио нас господски и почастио својим најбо-
„љим вином. Он нас је опоменуо на старе веселе
„Грке, јер је пио као риба, а ударао је у талам-
„бас својим властитим прстима, пропраћајући своје

1 Под Грцима овде и често иначе ваља разумети православне
Србе. Изд.

2 Дубровачке или далматинске колоније у Београду спомињу
се већ из ХУГ века. Држим да је овај Марко могао бити право-
славни Србин из Далмације. Изд.

80 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„певање. Био је тако весео и мио, да је, што
„ми кажемо, кућу на прозоре изломио. Таламбас
„му је био особит. Беше то велики земљан суд као
„пивски бокал без дна, које је било обапето танком
„као пергамен кожом, и по тој кожи је он, својим
„претима, вештачки и пријатно ударао. Ми смо
„заиста били тако добро примљени, да смо се
„ослободили да покажемо како се чудимо несаглас-
»ности између његове мале и сиромашне куће и
„богатога му ума пи имућетва. На то он просу
»„неколике псовке и клетве против султана и про-
утив његова угњетачког начина којим се елужи
„према својим поданицима и васалима, па нам рече
укако би или онили ма који други хришћанин од-
умах преким путем био притиснут, претоварен так-
„сама и порезима и опљачкан сложно свима начи-
»нима, без икаква разлога и правде, без икакве
„помоћи, ако би само најмање показао своје имање
„или се поумио да живи на велико, макар. да то
„тако по понашању Турака не изгледа. Али хриш-
„ћани то знају, пи уверени су како никакве сигур-
„Ности немају да ће њихова деца после њихове
усмрти уживати ма шта од њихове тековине. Ово
„је заиста већ много пута написано (па смо и ми
„то заједно с осталима веровали док се на месту
„Нисмо уверили да је другојачије) и обично се држи
уда су сви поданици султанови његово робље и
„да својој деци ништа завештати не могу, пошто
· „је султан једини наследник и он једино располаже
„свачим. У нечем је допста тако, али се у многом
„другом којечем поглавито држе обичаји и утвр-
»ђено право, и врло често по томе поступа. Зато
„што се тако затекло, или што је тако уговорено
„или одобрено. Јер кад султан учини ново какво.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 81

„освојење само се неправилним путем може из
„свога стеченог права истиснути онај који хоће да
„остане и који би уредно плаћао свој данак, иначе
„И он и деца му могу мирно уживати све земље и до-
„хотке своје. Истина је, ипак, да султан не мари
„за хришћане поданике. Хришћани су у његовој
„држави понајвише јадни убоги сељаци, који раде
»око стоке и обделавају земљу, јер Турчин никад
„Ни за какав посао не прихвата. Турци су обично
„Војници и то коњица, јер је најбољи турски пе-
„шак, јаничар, нарочито у Европи, образован од
„хришћанске деце која се као данак купе, и ко-
„јима је сва кућа и сва љубав величина султанова
„(етр. 106—111),“

Прелази по том на опис турскога система ко-
њичке војске. И ако ту не казује ништа ново,
вредно је исписати и то ради јасности излагања.
„Најбољи су им коњици — наставља писац —
„спахије, а нарочито они између њих који су за
„заслуге награђени земљама што се зову тимари, и
„налик су на нашу витешку службу (Клећзегу1се5)
„у Енглеској. Тако, на прилику, један коњаник
„има село које му је дато, или само имање једно,
„мање или веће по простору, и то он држи док је
„жив, и према већој или мањој вредности земље
„дужан је наћи више или мање војника коњаника,
„да служе свагда када би их еултан позвао. Неки
„су дужни набавити само једнога; неки двојицу;
„неки још више, до двадесет и више. Доходак од
„двадесет или тридесет ливара стерлинга сматра се
„већ као тимар. Овим имањима се још једнако рас-
„полаже слободно приликом смрти или другога
„каквог случаја међу војницима, и то не само у
„највећем делу старинских турских области него

ГОДИШЊИЦА ХУП 6

82 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ.

„Нарочито у земљама на ново освојеним. Приликом
„каквога новог освојења обичај је захватити прво
„имање побеђенога владаоца и имања оних који су
„изгинули или утекли, по том дохотке црквене и
„краљевске. Све се то подели у тимаре, а што остане
„у рукама оних хришћана који се затеку на својим
„имањима и вољни су да остану, то се не дира и
„пушта им се и да уживају и да наслеђују, као
„што рекох, неки упола некиу целини, под онаким
„различитим уветима како су им при освојењу обе-
ућали и утврдили (стр. 111—118),“:

да тим прелази на врло занимљиву каракте-
ристику целе земље. „Нешто њихова тиранска вла-
»давина —- наставља писац — нешто лењост и
„охолост урођеника узрок је да су све турске земље
утака пустиња, да често за читав дан пута једва,
„видите по једно село, и то како уз Дунав до Бео-
„града, тако и у путовању до Дренопоља. Видите
„простране шуме и поља с врло богатим њивама
„или са свим пуста, или као најпростије пашњаке,
упа и стоке видећете тек овде онде коју незнатну
„гомилицу, а радници су овде, као што сам казао,
„само хришћани (етр. 113—114),“

По том прелази на веру. „Хришћани већином
„припадају грчкој цркви, и имају, као и католици,
фу већини великих вароши своје капеле и цркве,
»и свуда потпуну верску слободу. Исто то пмају
усвуда и Јевреји, ма да их је мање на броју.
„Хришћани и Јевреји кад се саставе, бројем далеко

! У ствари, освојена земља узимала се у хас тј. државно
царско добро. Хас се делио на зијамете и тимаре, ади је увек
нешто остајало или за издржање осталих чиновника и старешина
или за потребе двора. Овим хасовима још се у нас зна траг у
Хас-Буковици (која се сад пише Азбуковица у Подрињу у Ср-
бији), у гасу у Подимљу, итд.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 83

„Надмашају Турке. Што се ових последњих тиче,
„и ако им њихов закон не крати да имају више
„жена, па им не забрањује ни наложнице држати,
„опет само великаши држе више од једне или двеју
„жена, а и деце немају много. И та деца, по смрти
„родитеља, остају на милост и немилост Богу и
„великашима турским, јербо и најзнатније Гурке
„урођенике њихова деца ретко наслеђују; жене им
„наслеђују врло мало, наложнице ништа осим гото-
„вога новца који би се затекао, па и то више
„кришом (етр. 114—112).“

Из Београда се пошло даље 26 јуна 1664 са
више од две стотине кола све са три, а нека иса че-
тири коња и са многим оседланим коњима. Из Бео-
града се дошло у Исарџик (Гроцку), одакле се
оставља Дунав за леђима. Посланик је имао чет-
воре каруце са по шест коња у свакима. У једнима,
се возио он са лордом Хауардом и грофом Херберт-
штајном; у другима и трећима били су преузви-
шени синовци и лорд Хеј са капеланом и осталима,
а четврте, најбогатије, каруце ишле су празне, јер
су намењене биле на поклон турском цару у Дре-
нопољу. Остали од дружине и свите имали су обично
сваки своја кола, где су им стајале ствари. где им
је била постеља, и обично у један сат јутра тру-
бачи би давали знак да се устаје и то двапут;
први пут за спремање а други пут за полазак.
Тада би се ношло, уз осветљење машалама, да би
се путовање по врућини избегло, па би се ишло
до првог ноћишта, унапред одређеног. Тамо би,
на послетку, стигли и они којима би се, на коњма
или на колима, на путу што десило. Састанак би
тај био око девет сати, према томе како би дужина
пута, за тај дан одређена, била већа или мања.

6%

84 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

Станови нам нису одређивани по варошима или по
селима, него обично у пољу или у равници, крај
каква извора или моста, где би нас свагда чекали
разапети чадори, а кувари су већ били у послу
да спремају ручак. По подне би настојник кухиње
с једним делом кувара (јербо је један део кувара
остајао да се стара за вечеру) пошао напред, да
спрема за сутра-дан све што треба. На тај начин
било је ово путовање у колима, да се боље поми-
слити не може. :

Јуна 28-ога стигло се у Коларе. „Одавде се —
„бележи писац — види Смедерево, некада чувена
„престоница Србије и колонија римска, али сада са
„свим опала. Још се тамо налазе остатци мале ка-~
„пеле посвећене Богородици, а становници католици
„чувени су и сад по њихову сиромаштву и тврдоћи
„у вери као што им је место некада чувено било
„по богаству и по слави њиховој (стр. 122).“

За тим се помиње Хасан-пашина Паланка као
тврдињица или селониште од коњичких излета. Опи-
сује се као место ограђено палисадима или кољем,
које је само једно за друго позакивано и улепљено.
У тој огради су „куће у којима унутра има само
»дима, а споља су говеђом балегом олепљене
„(стр -18ај = |

После малог одмора, настављен је пут, и 1-ога
јула се дошло у Баточину (Водацлт), а сутра-дан
у Јагодину (Јосада). За Јагодину писац каже „да
„је место од природе пријатно и згодно за забаве,
„јер је обилато чесмама, које су у вруће доба го-
„дине велико опорављење за путнике (етр. 123).“

Од Јагодине су прешли преко лепог и јаког
дрвеног моста реку Мораву „којом се дели Србија
од Бугарске (стр. 125).“

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 85

По том бележи места Ватагат (Параћин), Ре!-
јаседетез: (без сумње Шупељак долина, данас Јо-
вановачка река), па онда „Аезсјта (Алексинац),
„где има мали мост (стр. 125).“ Ту помиње да су
на трави око моста видели гомилу корњача, од којих
су око стотину похватали.

да Ниш (који по том долази) писац каже да
је некад био варош с епископском столицом, а тада
је био варошица.

да Нишем на три миље даљине, помиње место
Сота — ћутину. Ту се спомиње, мало на страни
од пута, изврсно купатило, у коме су се гдекоји
купали (стр. 126).

Затим долази Мизат-Вазћа- Радапка, где писац
спомиње како су посланство дочекале „бугарске
жене“ бацајући пред њих на пут мале комадиће
масла и соли, предсказујући и желећи тиме срећу
и успех путу и раду посланства.

Јула 11-ог- посланство је стигло у Баскегкој
· (Пирот), где су преданили. Због врућина, промене
ваздуха и начина живота ту се од пратње преко
40 њих разболеше, а 26 помреше, међу којима је
био и барон Коринпфил.

Писац спомиње да су у Пироту имале некад
своју резиденцију војводе од Вилака (ће дикез 01
УшШаск) и да су се ту и тад налазиле три цркве
хришћанске, од којих је једна раније припадала
Доминиканцима, а у њој је писац тада видео изнад
гроба поменутих војвода штатуу човека у пуној ве-
личини. Испод ногу тога војводе налазио се точак
и у њему крет, на коме се читао натпис „Не ез!
„зершбив Шпизбтв Роштиз Гаптел из Рих де У:
„Јаск, Ешиз оба зегела5 ћи Попа Хасоја: Кег15
„Возтшае са сопзотје зпа Сажћалпа. Аппо 1500

86 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„(стр. 127—128).- Мало раније, код Илока, на
стр. 99, писац спомиње да је видео гроб једног сина
Краља Босанскога уз развалине некаква манастира.

Јула 15-ог стигоше у Софију, главно место Бу-
гарске, где понајчешће станује беглербег или вице-
краљ Грчке (Румелије), зато што је у том месту
становништво махом турско. „Варош та нема зи-
»дова, али нас пред њом ерете хиљада коњаника,
„пи кад у варош уђосмо, сусретоше нас грађани
„такође под оружјем, распоређени по занатима и
„по улицама кроз које смо ми пролазили. Пошто
»варош нема утврђења, нема ни великих топова
„(стр, 129). Ту се налазио и католички владика
и била је и црква католичка изван вароши. Писац
је забележио (стр. 129) да је та црква подигнута
пре више од 140 година.

Писац по том бележи како се по одласку из
Софије види планина Родопа (Кодоре). Помиње
како се прича да је у тој планини Орфеј слатко
свирао у своју харфу. Још се прича за те планине
да у њима има седам јаких извора, које мештане
и сад зову Орфејевим Изворима, и за које говори
да им је почетак у сузама које је Орфеј проливао
за својом женом Евридиком (стр. 130—181). Мало
даље, при реци Марици (Неђгио), писац помиње
како је та река славна што је често помињу пе-
сници, а нарочито што се у вези с њом помиње
Орфеј „који је из љутње што је изгубио своју жену
„Евридику омрзао цео женски род и тога ради увео
„обичај љубави међу мушкима. Тога ради су га
«Циконијске госпође (Стеомап Мабгопз) исекле у
„комаде и тако га побацале у реку (стр. 188—134).“

да планине Родопу и Балкан (Наетпз) спо-
миње како оне деле Бугарску од Романије, која

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 87

————

се некада звала Тракија. За Тракију бележи да је
једна од оних шест области којесу у римско време
састављале Дакију. Других пет су: Мојдамта, Ттап-
зујуаша, Казџа', Уајасла апа Бегуја..

Јула 19-ог стигло се у Кпирга-ђазћа, дан по
том у Ихтиман, а јула 20-ога у Киз-дервен (К:5-
кетТепћ), врло каменитим путем.

Сарембеј (Закигалег“) у отвореном и родном
пределу било је место у које су стигли по том;
одатле су прошли кроз Татар-Пазарџик, који као да
је забележен именом Татар-Баште (Патјатђазјек) и
стигли у Филипопољ.

За Филипопољ бележи како им је ту на неком
брежуљку показана мала црква Светога Павла. „То
„је вредно да се запамти — наставља писац —
„јер на три места одатле налази се горе доле по
„селима више хиљада народа који се зову Паулини
„(естр. 184).“ Писцу није била позната секта Лав-
лићана, али је у толико знатнија његова белешка.

Знатна је и белешка о звону у Филипопољу,
која гласи: „У овоме месту има стара једна кула
„са звоном које нам је необично постало, пошто
»довде у овим варварским и пространим крајевима,
„никакво нисмо видели (стр. 134—182).“

За тим спомиње православни манастир. „Не
„далеко од вароши, на једном оделитом брегу, има
„велики манастир за калуђере грчке вере. Храм је
„светога 'Борђа (етр. 182).“

1 Овако је наштампано, а неко је на дну пером уписао да
мисли да то треба да се чита Казста, која је доњи део Словеније
(еће Јомег рате ог Зсјауопла).

2 Руски неименовани путник бележи ово место Сарамђбекљ.
П. Снрку, Џравославпви Палестински Сборнивкљ, внп. 90. С. Петер-

бурљ 1590. страна 929.

88 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

Настављајући даље белешке помиње како сеу
Филипопољу чудио обиљу и јевтиноћи вина које се
тамо чува у буретима ванредне величине. Чудио се,
исто тако, ниским и маленим вратима тамошњих
кућа. Објашњено му је да се врата тако праве, да
би се спречило Турцима да у куће уводе коње и.
да од кућа праве арове. „Још сам опазио, наставља,
„путник, да се народ боји да нас пусти у кућу,
„кад где закуцамо на врата да изберемо и купимо
„вина. Најпре се извештавају ко смо и чији смо.
„То се све ради од страха турскога, јер сес Тур-
„цима, нарочито ради вина, долазило често до не-
„прилика (стр. 185—1836).“

Из Филипопоља посланство се зауставило у
Папазли, где се спомиње џамија и караван-серај и
бележи се како сеу караван-серају у једном истом
простору смештају и људи и стока и коњи, и како
је караван-серај у том месту подигао деда ондаш-
њега великог везира“ (стр. 136—137).

За тим су дошли у Кота (стр., 137), неко
место међу Папазли и Харманли, које се у других
путника не помиње. Биће то Каја које спомиње
К. Јиречек у Гле Неегафтазве уоп Вејстад пасћ
Сопзфап поре! Ргаг, 1877 (стр. 132"). Сутра-дан иза
тога стигли су у велику равницу, по свој прилици
у Узунџово.

! Тада је био велики везир Ахмед Ћуприлић, син старијега
Ћуприлића, који је умро 1661, а био је такође велики везир.

2 У путовању Француског посланика Сен-Приста од 1768 прво
је ноћиште после Џапазли — заиста Кајали. Тај путопис у це-
лини штампа се у овом истом чланку. Исто тако се Кајали чита
на том месту у бедешкама неименованог Руса. П. Смрку, Право-
славнни Палест. Сборникђ, 30 веш. СО. Петербург 1590, стр, 28.
Један старо-српски списак „париградских конака“, који је штампао
Љ. Ковачевић у Гласнику 56-ом, стр. 887 има овај ред: Ф'нанва,
Папазла, Каалма, Оузбнџе, Харманма, МАбстан-пашнна ћоутуа.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 89

Јула 27-ога стиглису у Огтапаћ (Харманли),
где се спомиње камени мост, а одатле у Мизгарћа-
Базћа-Киртг. У томе месту писац са задовољством
описује караван-серај као врло добро уређен. „Чи-
„талац може себи замислити пространо овално дво-
„риште са високим и прекрасним редом стубова
„наспрам врата од уласка. С обе стране тога ход-
„вика шири се зграда, и пространа и дивно покри-
„вена оловом. У ходнику су двадесет и четири ве-
„лика мраморна стуба, који се не даду обухватити,
„а око њега су састављене две велике дворнице.
„Унутра ес обе стране уза главни зид, кроз који
„еветлост долази на различите мале отворе, пружа
„се зид два рифа висок и толико широк, а на да-
„љини од десет до десет стопа подигнути су за
„елужбу путника различити димњаци, еда би на
„њима могли себи у свако доба јело зготовити, а
„зими огрејати се. Поменути зид служи за постељу,
„за сто, за столицу и за сваку потребу којој се по
„гостионицама европским дворба чини. Овде засеб-
„Нних одељака нема; све је јавно и очевидно за
„свакога, па јео или лежао путник, а као што сам
„и раније казао, исто је место и за камиле и коње.
„Њих вежу за халке које се покрај свију места у
„зиду утврђене налазе. По томе се може ценити
„колико ена и мира путници ту могу наћи и ко-
„Лликој су хуци и каквом смраду у таквоме сме-
„етишту изложени. На вратима караван-сераја обично
„се продају дрва, сено и јечам (јер овса ја у Тур-
„екој нигде видео нисам), али су обично врло добре
„намирнице за коње, а хлебац и вино (којега иначе
„има доброг) рђави су. Ако се путник намери где-
„Тод на рибу или месо, готовити мора сам, ако момка

90 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„или кувара нема. Ето такве су гостионице по
„Турској (стр. 139—141)'.«

По том хвали мост на Марици у томе месту
као врло леп. Каже да је начињен од белога ка-
мена и да наличи на мост у Регенсбургу и у Прагу
и што се дужине и што се ширине тиче (стр. 129).

Одмах по том зауставили су се у пољу, два
сата пред Дренопољем, где је посланик одмарао се
два дана под чадорима, на обалама Марице, докле
се није удесило све што треба за његов улазак у
Цариград. У то време се пред Дренопољем нала-
зило у логору на тридесет хиљада турске војске, и
у логору је с њоме становао и велики везир Ахмед
Ћуприлић. Пролазак кроз ту војску и кроз Дрено-
поље у одређени за посланика стан био је у главноме
у реду који је описан при опроштају с царем кад се
из Беча полазило. Ваља ономе додати турске по-
части у неколико стотина коњаника и јаничара. Ту
свечану и дугачку парадну литију завршивала је
поворка од 109 кола путничких с пртљагом послан-
ства. „Процесија је, додаје писац, више представ-
„љала славу и победу Цара Западнога, него поздрав
„Господару Истока“. Султан је, бележи се даље,
са својом породицом гледао параду кроз прозоре

' Други путник истога трем опет Енглез, Џ. Хвелдер, опи-
сује овакав исти караван-серај у Бруси. Белешке из његова путо-
писа долазе мало даље. Исти караван-серај у Мустафта-пашиној
Ћуприји описује пучониу Соранцина млетачког посланства од 1575
овако: „Дуг је 132 корака, тирок 81. Саградила га је султанија, '
„жена Селимова; близу је мошеја и болница. Султанија сагради

„све то на удобност путника, те је оставила закладу да сваки
„путник који ту одседне, три дана ништа не троши, што се тачно
„врши. Сваки пролазећи путник добије крух. рижу (пиринач), месо
„и свећу за ноћ. Врх тога мвоги сиромаси онога краја долазе про-
„сити милос тињу, што им се пружа; даје се не само кршћаном
»него и Жидовом“. П. Матковић у Вади Јиг, АКадепије ОХХТ.

Изгледа да је ред од 1575 већ био попустио у 1665-ој.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 91

својега двора иза завеса, и рекао је: да тако што
никада видео није.

да Дренопоље писац бележи да је најбоља и
најзнатнија варош међу Острогоном и Цариградом.
Грађевине су јој боље него игдеу Турској, а ваздух
је благ и умерен као што није нигде у Романији.
Августа 6-ога посланик се свечаним начином видео
са великим везиром, коме је уз скупоцене поклоне
предао и царево писмо (адресовано Зтеппо ећ таг-
шћео упо Асћтеб Вазза зегешазли! Тигсагши Јп-
регафогта 5оргето Уежто зтееге пођљз ФЏеско).
Велики везир је њему поклонио кафтан постављен
зибелинима (сибирском куном) који вреди хиљаду
талира, као и коња с оправом на којем је посланик
„ушао у Дринопоље. Друговима и свити посланиковој
раздато је тада сто кафтана.

За тим је дошла аудијенција код султана, која
је потанко описана. Ја сам већ имао прилике да
у Годишњици Николе Чупића ХТУ, стр. 42. и д.
изведем опис пријема посланства војводе Милан-
скога код султана Мурата. Извешћу и пријем овога
аустријског посланика, да би се могао споредити
церемонијал, у главноме једнак, али ипак различит.

„Августа 11-ога 1664. имао је бити примљен
„од султана гроф Леслеј. Тога дана пред стан посла-
„Ников, одмах чим је свануло, дође сто чауша и
„двеста јаничара, да причекају посланика и да га,
„кад готов буде, пропрате у двор. Велики Везир
„је коње био послао. Кад је посланик у дворишту
„ејахао, уведен је у Диван, дворану у којој везири
„три пут преко недеље суде. Ту је посланика до-
„чекао велики везир са још шест паша који управо
„господаре Азијом и Европом, и понудио га да
„седне у столицу богато намештену. Па да би. што

92 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„наочитије показао величанство и славу отоманску,
„беше наредио да се ту донесе сума од 370 хи-
„љада талира, да се пред нама разда војницима и
„официрима дворским као тромесечна плата, што.
„се обично чини приликом кад султан прима стране
„посланике. Кад би ко од официра био прозван
»да новац прими (било то од јаничара или од спа-
„Хија), за њим би свагда пошао неко 'од млађих
»му да прими новац, који је раздаван у црвеним
„кожним кесама, свака са 200 талира. То је тра-
„јало скоро два сата. По том је служен ручак. За
„првим столом били су ванредни и редовни посла-
уник (који је пред ванреднога из Цариграда у
»уђренопоље на сусрет изашао), велики везир и
„највећи великаши. За другим столовима били су
„остали племићи с осталим пашама и везирима.
„Остатак свите сео је прекрштених ногу по па-
утосу, где су као ћилимови прострте биле црвене
„коже, на које је стављано јело. Осим меса и рибе
„најзнатнија су била јела од шећера и од различних
„мириса, а од пића је служена само вода и шербет,
„ли су послужници били многобројни и господски
„одевени. Докле је посланство ручало, поклони дара
„аустријског, многобројни, одабрани и бесцени, но-
ушени су међу Гурцима по двору да их свак може
увидети и дивити им се. После ручка раздати су
„кафтани који се огрћу кад се излази пред султана,
„2% капиџи-баша јави да је султан готов. По том
ује амбасадор уведен к султану, а за њим племићи
„његове пратње, сваки међу двојицом одличних ТГу-
„рака. Посланик је предао султану царево писмо.
„Султан се просто блистао у злату и у драгом
„камењу, што се нигде на једном месту не држи,
унего се за њим носи на камилама ма куда да

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 93

„пође. Послове посланства посланик је у кратко
„споменуо, али је султан одговорио о томе врло
„мало, рекавши да ће се све то свршити у Цари-
„граду“. ;

„Августа 16-ог велики везир позва посланике
„Пи главну господу њихову к себи на ручак у један
„двор изван вароши, који је припадао дренопољ-
„ском муфтији. После ручка је сто Турака на добрим
„коњма и у добром оделу извело коњичку игру
„ес ретком вештином и успехом. Они су се један
„на другога џилитима бацали с толиком вештином
„и снагом, да је било право чудо како су се умели
„сачувати и извити, и ако су два три била опасно
„рањена, ако не и убијена“.

С овим се управо свршавају белешке Џона
Бурбури које би нас могле занимати. Свршетак
његове књиге испуњају разне карактеристике турских
навика и обичаја, које је или он сам сазнао при-
ликом тога путовања, или му их је казивао један
потурчењак Талијанац, који је као лекар служио
при турекоме двору у Дренопољу. Из тих каракте-
ристика изабраћемо оне које нам се чине најзна-
менатије.

На прво место стављамо један случај који
баца оштру светлост на ред турскога двора и вр-
ховних му кругова. „Обичај је, вели писац, у Ото-
„манском Двору када куд Султан полази, да сеон
„при поласку милостиво поклони чиновницима двор-
„еким. Чауш-башина је дужност тада да у име свију
„захвали Његовом Величанству и гласно узвикне
„»Дуго да живи наш Господар, Краљ, ит. д.“ Кад
„се у време бављења посланства у ЛДренопољу сул“
„тан кретао за војнички стан пред Дренопољем,
„одакле је мислио ићи у Галипоље, чауш-баша, за-

94 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„буњен нечим другим, заборави извршити што је
„требало. Султан се учини да то није опазио, али
„кад стиже у војнички стан, извести великог ве-
„зира о тој погрешци. Овај похита одмах у свој ча-
„дор, заповедивши да се тамо донесу Фалаке за, де-
„генеке. Велики чиновници, који су се ту били
„екупили, згледаше се питајући се за кога је то.
„Онда везир заповеди чауш-баши да легне, те се
„њему удари сто дегенека по табанима. Чим се то
„евршило, чауш-баша паде к ногама великог везира,
„отимљући се да га пољуби у екут и да се поврати
„у милост његову. Али му велики везир љутито окрете
„леђа, назвавши га рђом, али га замоливши да у
„напредак боље пази на своје дужности, јер ће га
„други пут удавити. И несрећник је све то издржао
„са стрпљењем, на су сутра-дан ион и велики везир
„били епет у двору, свак на свом послу, као да
„ништа било није (стр. 167—169). )“

Прелазећи на војничку дисциплину у ошите,
писац наводи да имају више забуне него реда и
да се недостатак реда накнађа просто силом. За
градове каже да су им голи и јадни, зато што
ништа не оправљају, осем понеких граничних гра-
дова и вароши, па и то им раде потурчењаци, јер
од њих нико не зна како то треба радити (стр.
170—171).

„Иста се така небрига и немар -— маставља
„писац — види по њиховим кућама, баштама и свима
„грађевинама њиховим осим јавних зграда, а као
" „што сам раније напоменуо, то није чудо кад се

1) Вредно је забележити да је чауш-баша по Хамеру (Рев
Овтватесћеп Кејсћез Безафуетаввипо пла БЕаафзуегуаН ипо Утеп
1815 1 [) био маршал царства и министар унутрашње извршне
власти.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 95

„зна да у Турској треба чувати само живот, јер је
„тај на ударцу свакоме, нарочито пак старешини,
„и да се нико не сме ни пошалити да се похвали
„својим имањем, јер тога ради може отићи без трага
„и глава и имање. То се догађало и многоме 60-
„гатоме паши и везиру, којему су главу одсекла и
„однела два чауша или гласника под његовим вла-
„ститим чадором или у његовој кући онда, кад је
„он под својом руком или под својом заповешћу
„имао по стотине слугу или хиљадама војника (стр.
„171—179)«.

За села бележи да су и да су куће у
њима као војничке колибе; да их је врло мало по-
кривено ћерамидом, боље рећи: није ниједна, и да
су кравље штале у Енглеској и чистије и угодније
од сеоских кућа на Балканском Полуострву. „ди-
„дови по селима у главноме су као и у Угарској,
„али су гори. То је просто коље пободено у земљу,
„па поплетено прућем, и излепљено с једне и с друге
„стране блатом и балегом (стр. 172)“.

„Али јавне зграде њихове — наставља даље
„писац — као што су караван-сераји, фанови, ку-
„патила (хамами), мостови, насипи и чесме, које
„смо у путовању, сваки дан виђали, у врло су
„Добром реду, јер их сама њихова вера на то упу-
»ћује, а богаташи и великаши, знајући да се неће
„знати куд ће се после њихове смрти зденути њи-
„хова богатства, радо остављају на те ствари, у
„уверењу да ће се таке њихове наредбе поштовати.
„О тим се иде дотле, да гдекоји из нарочите ода-
„ности и милосрђа остављају средства да се хране
„пеи или птице, наређујући да се на гробовима.
„њиховим праве рупе за воду птицама из ваздуха.
„Гдекоје птице, нарочито грлице (гугутке) тако су

96 ПУГНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„питоме и без страха зато што их Турци никад
„пуцањем не узнемирују, да сам гледао како на
„дрвету седе и после пуцња којим су им од на-
„шега друштва пушком неке другарице оборене,
„тако да понека, првим пуцњем промашена, од.
„другога убијена буде. А пуцање на те птице само
„је нама допуштено, из нарочитих обзира и пажње
„(етр. 1%8—179).“

Занимљиво је забележити пажњу којом је цар-
ски аустријски посланик служен од нарочито за то
посланог султановог изасланика, који га је од гра-
нице свуда пратио и спроводио, да му на услузи
буде. „За време пута на свима станицама ручак
„је спреман око 10 сати, под нарочитим за то при-
„готовљеним чадором. Чим би посланик ступио у
„тај чадор, изасланик, који га је ту чекао, скочио
„би на ноге да га поздрави добродошлицом, па би
„замолио и њега и племиће који су му чинили
„друштво да седну. За свакога је спремљен био по
„један јастук, а за посланика су била спремљена,
„два, јер он није могао да прекрети ноге, а није
„хтео да се служи столицом коју су му нудили.
„Пошто би тако мало поседели, два изасланикова
„момка (крупни људи од четрдесет година) пошли
„би од једног госта до другог; један би наднео над
„свакога Фино откани убрус којим би себи заклонио
„и лице и руке, а други би за њим носио сребрну
„кадионицу с мирисом, па би свакоме накадио лице
„И руке. Кад би се то извршило и кадионица из-
„Нела, други би се свилен убрус пружио гостима
„преко крила и преко колена, а други момак би
„понео ружичну воду, којом би гости образ и браду
„себи намирисали. Пошто би се и то севршило и
„изнело, простро би се преко колена други ланен

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 97

»убрус, и послужила би им се кава. По том би био
„служен шербет, напитак врло добар кад је зами-
урисан амбром и начињен од различитих воћних
„сокова који се у води разблаже и тако служе.
„Најпосле, осим двора у ком је дуван забрањен,
„служи се и дуван онима који пуше, и тада се
„обично почиње разговор. Кад јело буде готово,
упрво се опет умију онако како седе, и онда се на
„средину горњега краја чадора, који је обично сав
„застрт ћилимима, постави кожни чаршав стони.
„На тај се меће најпре постоље на које се ставља
„бинија (округла табла) од калаја или туча. На
„средину те табле износи се обично више округлих
„чинија од истога метала, пуних јела. Почиње се
„понајвише нежно испеченом овновином или каквим
„другим печењем, исеченим у комаде. Кад се хоће
„што свечаније, то се печење намирише, па тако
„накађено износи на синију. Кувана јела су обично
„тако раскувана да се могу распарчати прстима,
„пошто се у Турској ножеви при једењу не упо-
„требљавају. На завршетку се износе чорбана и
„млечна јела, која се једу дугачким и великим др-
„веним кашикама. На синију се одмах. меће у
„кришке исечен хлебац, на који се могу при једењу
„остављати кости, које Турци просто бацају на си-
„Нију. Хлебац се служи и кад год ко заиште, исто
„тако и шербет“ (стр. 182—187).

') Начин живота у Гурској описује овако исто још један
Ентлез, путник Џ. Хвелер којега пут приказујемо даље. „Турци—
"упише тај путник — не затрпавају својих соба постељама, сто-
»ловима, столицама, ни седиштима. У њиховим собама има мин-
„дерлук, који се застре ћилимима и на који се, наслона ради,
»мећу јастуци. Ту се седа с прекрштеним ногама. То су Турцима
»уи пријемнице и трпезарије и ложнице. Кад хоће да једу, донесу
„мади округао столац, обично од једног комада дрвета начињен
„(синија), са једном врло ниском ножицом оздо. На тај столац —

7

ТОДИШЊИЦА ХУП :

98 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

Даљи пут посланства до Цариграда извршен
је обичном линијом. После описа тога пута и главних
предмета у Цариграду писац се зауставља још на
неким предметима. Описујући безистен спомиње при
њему Аврет-базар — женски трг, или трг робља,
где су се продавали људи и жене. Помиње како
Јевреји „много тргују женскињем и како на тој
„трговини добијају, јер купе младе и лепе девојке,
„уче их везу и раду, игри, певању и свирању на
„разним свиркама, па их, тога ради, екупље про-
„дају. Кад се догоди да такво женско сместе у
„двор или у бољу кућу, они преко њих траже себи
„помоћи иу другим својим пословима (стр. 198).“

При повратку можемо код Ниша извадити бе-
лешку, како се лекар посланства ДР. Мецгер кренуо
из Цариграда болестан и како је на путу, у Нишу,
издахнуо, где је близу вароши био погребен у 4у-
бровачком 1'робљу (као католик).

Из Београда су пошли даље сухим к Будиму.
Најпре спомиње у Срему село Голубинце (Сојота-
ђиха). Описује га да је са свим под земљом (у
земуницама), јер куће нису допирале ни до колена.
Из Митровице су отишли у Вуковар, а оданде у
Осек. Изван вароши Осека находила се некаква
чудновата врста двоструких вешала, као скеле,
пуна ченгела, на која су се осуђеници бацали стрмо-
главце (озго), па су допадали спорије или брже
смрти према томе како би се закачили.

»синију — меће се једо. Около се пружи један убрус довољно
» дугачак за цело друштво, поврх којега се, каткад, простре још
„нешто што замењује тањире. Кад хоће да спавају, момак повади
»из долапа душеке, јастуке, јоргане и свакоме простре.«“ Познато
је да се и у нашим земљама овако живедо, а по многим кућама у
Србији самој живи се још и данас.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 99

Пошто су се одморили у Будиму и пошто је
уговорено што треба за церемоније при преласку
границе, путници су пошли ка граници. Код Остро-
гона видели су не далеко од вароши врло ружан
призор. Преко хиљаду хришћанских глава стајало
је набијено на кољу. Ти су људи били заробљени
у месту БВатсћат п побијени су по заповести вези-
ровој. Да би заситио своју крвожедност, наредио је
да се пред његовим чадором, у ком је он лешкарио,
убијају један по један, па да им се главе на коље
набијају !

На послетку је са церемонијом сусрета код
Коморана, с турским послаником који се из Беча
враћао, било неприлике и чекања, зато што тај човек
није био задовољан е новцем који му је дат на по-
ласку као поклон, него је тражио више и цењкао
се око тога! Кад је то чуо гроф Леслеј, запрети
да ће се вратити у Будим да се жали везиру, те
тим се полазак турскога посланика убрза и све
сврши.

уља

П

Опис Турског Царства од непознатог Руса, турског
заробљеника из друге половине ХУП века

Професор петербуршког университета г. ПЦ.
Смрку издао је још у 1890 години у 30-ој књизи
серије „Православнни палестински сборникљ“, коју
издаје „Императорског Православное Палестинское
Обшество“ један спис који се управо има уврстити
у ред путописа Балканскога Полуострва. Натпис је
тога списа „Описане турецкон имперји, составлен-
ное русекимљ, бнвшимљђ вђ плђну у Турокђљ во второћ
половинћ ХУП вђка, подђ редакцео П. А. Смрку.“

Учени издавалац употребио је много труда да
издање одговори свима захтевима данашњег времена.
Из његова опширног предговора ми видимо да се,
по догађајима и другим знацима који се у опису
помињу, може са сигурношћу. наћи да опис није
постао ни пре 18 септембра 1669 (јер су тога
дана Турци довршили освојење Крита, а он у свом
опису спомиње га као освојен) ни пре 1672 (када
су Турци освојили Камењец Подољск), а ни после
1686 (кад су Турци изгубили Будим и друга места).
По томе је дело то постало негде међу 1672—1686,
и то пре ближе првој него ли другој назначеној

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 101

години. Писац се не само нигде није потписао,
него је у опште о својој личности говорио мало,
готово није нимало. Писање му је просто, дија-
лектом роднога му краја (од некуд с граница међу
велико-руским и мало-руским племеном), али се
„опет познаје да није био са свим прост човек, да
је био од војничког реда, да је познавао Свето
Писмо и да је био испуњен искуством и познава-
њем живота, и да је у војничком реду био какав
год старешина. На једном месту је сам забележио
да је обишао Турско Царство за 62 месеца и 20
дана (5 година, 2 месеца и 20 дана). И ако се
писац не каже, издаваоцу је —- рекли бисмо —
пошло за руком да му име пронађе. Кијевски вој-
вода Ђурађ Петровић Трубецки јавио је својим
писмом од 17 јула 1674 како је из турскога роп-
ства дошао и јавио му се Тодор Теоктистов Дорохин,
племић из града Јелца, који је као војник у години
1660 имао чин рејтара, па је допао ропства та-
тарскога у Криму, одакле је око године 1662 продан
Турчину, који га је одвео у Цариград. Тај Турчин
га пошље место себе у војску, где је служио у
истом чину у ком је и у руској војсци био. Као
турски војник тај је Дорохин био по равним гра-
довима, а зими 1674 године он се откупи од свога
господара и врати се у Русију. Изгледа да је До-
рохин и после откупа остао неко време у служби
турској, да је с турском војском дошао под Јаш у
години 1684, п да је одатле, са још двојицом Руса
упутио се Кијеву. По томе би испало, ако је Дорохин
заиста писац Описа, да јеон у Турској провео од
1662 до 1674, дакле на 12 година, и да је горе
описано време од 5 година провео у служби или
у путовању по царству изван Цариграда, или се из

[02 _ ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

12 година његова бављења онолико има издвојити
на службу у војеци, која је могла бити с прекидима,
од рата до рата као што је и за друге Турке рат-
нике. Ако би овако било, и ако је Дорохин доиста
писац дела што пред нама стоји, онда би се с много
поуздања могло претпоставити да је Опис Турског
Царства Дорохин израдио одмах по доласку, око
1675, по белешкама с места донесеним.

Сам опис дели се на два дела: у првоме је
прилично исцрпан опис Јерусалима с најближим му
градовима и селима, па потом: опис Египта, Алек-
сандрије, приморских градова Северне Африке и
Палестине и градова и села Мале Азије; у другоме
је опис Цариграда и осталих градова и села Ев-
ропске Турске п словенских земаља у њој. Описи
су ти у облику неких путоказа или бележака 0
путничким линијама од једног места или с једнога
краја на други. Тако путник назначује белешке од
Дренопоља и Филипопоља на северозапад кроз Со-
Фију до Београда и Будима. Из Будима се враћа
назад до Београда, па одатле иде источно низ Дунав
до Видина, Никопоља и Силистрије. Одатле се креће
на север до Камењец-Подољска, а отуда долази у
Јаш и иде даље до Силистрије. Из Силистрије креће
кроз Јасакчу, Баба-Даг, Хаџи-олу-Пазарџик и Пра-
вадију у Варну; из Варне се враћа у Правадију,
па кроз Карнабад и Јамбол иде ка Дренопољу, 4
отуда се враћа на Кре-Клисе, Чорлу, Родосто и
Хајреболи, па опет стиже у Дренопоље. Одатле пре-.
лави Родопске Горе, па се креће к Јегејскому Мору,
долази до Бумурџине, а одатле, опет преко Родол-
ских Гора, иде у Македонију, преко Сера долази
у Солун, а одатле иде до Ларисе у Тесалији; из
Ларисе иде у Лепанто, одатле у Патрас, а одатле

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 103

на Крит. По том се опет из Лепанта враћа у Ја-
нину; отуда опет у Ларису, а отуда преко Бера
(Верије) и Костура у Битољ; по том се враћа на
запад у Арбанију, стиже у Берат (Београд) и за
тим у Драч, а одатле иде у Елбасан и долази у
Скопље, из Скопља преко Егри-Паланке идеу Ћу-
стендил, а отуда преко Дупнице долази до Софије.
Из Софије се креће опет у Македонију кроз Кра-
тово, Штип, Струмницу и Дојран до Солуна. Одатле
се враћа к северу другом линијом, на Аврет-Хисар,
Демир-Капију, Велес, Скопље, Нови Пазар до Са-
рајева у Босни. Из Босне писац описује пут на
Сребрницу и Ваљево до Београда. Ту су управо исцр-
пене главне војничке и трговачке путне линије Бал-
канскога Полуострва.

Издавалац сам напомиње да су белешке ове
налик на белешке Ф. Петанчића, А. Вранчића и
осталих из ХУГи ХУП века, које су у нашој књи-
жевности познате по радовима дР. П. Матковића у
списима Југословенске Академије; издавалац чак
мисли да су писцу и познати били неки од оних
кратких путоказа, којима су се служили средње-
вековни путници, али издавалац не пропушта на-
поменути ни то да писац рускога описа Турске
није имао ни онога опширног историјског и геогра-
Фијског знања, па ни онога ширег погледа који су
често имали западни путници. Ипак за то његово
посматрање полази с једнога различитог гледишта,
задахнуто је другојачијим духом, и оно нас по томе
може интересовати.

Уз овај општи извештај ми ћемо навести шта
у својим белешкама руски путник наводи поглавито:
о нашим земљама.

104 _ ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

1. Руски посматралац опазио је балканске Оло-
вене одмах где помиње Дренопоље. „Иза Дрено-
„поља — пише он на стр. 28.') — почињу сељаци
„бугарски (ућаднине лоди тђ болгарские), вере хриш-
„ћанске, језика словенскога; по турски људи се ти
„зову Срби (серпк); има врло много тих бугарских
„људи и еви су тежаци.“ За тим на стр. 30, при
Београду, писац се враћа на ту исту мисао и пише;
„А становници села њихових, сељаци њихови, од
„самога Дренопоља па до Београда и даље, све су
„људи бугарски.“ Није сад први пут опажено да
путници који иду са запада (ако немају напред
прибављених знања или бележака већ ако суде по
ономе што виде), наилазећи од Југословена прво
на Србе— српско име носе далеко ка истоку. Исто
се, у обратном правцу, дешава кад ко путује од
истока к западу. Пример је томе наш писац. Само
у Сарајеву осећа он разлику између српскога и
бугарскога, и ту већ не истиче више имена бугар-
скога. „Становници су у томе месту — пише он на
„стр. 40 о Сарајеву — људи турски (т.ј. мухаме-
„данци); зову се Бошњаци, а говоре сви језиком
„словенским, а у истом месту, такође, има и ста-
„новника хришћанских врло много.“ На стр. 41-ој
враћа се на ту тему: „Људи у Сарајеву и у области
„тој сарајевској, целој, сви говоре језиком словен-
„ским, и сви се ти људи називљу својим именом
„Бошњади“.

На ону белешку о Турцима да они све бал-
канске Словене називљу Србима можемо додати
белешку из једног од старијих турских историка,
Кемал-паша-заде, с почетка ХУГ века. Описујући

1) Стране свуд упућују на горе поменуто издање П. Сврку.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 105

поход султана Сулејмана од 1526 на Угарску, Кемал-
паша-заде пише за Софију како је једна од главних
вароши земље Лаз. За Филипопољ пак пише да је то
једна од најстаријих вароши Србије. Да Србију
Турци по Кнезу Лазару, од којега су је освајати
почели, зову Лаз-ом, познато је и из других турских
писаца, као што је, на прилику, Сеад-един, у кога
долази више пута, и Хаџи-Калфа.") Узрок је сличан
ономе горњем, само што припада другој сфери.
Бојем на Марици (26 септ. 1871) који је био главни
бој у почетку освојења турскога и бојем на Косову
(15 јуна 1389), Турци су познали Србе као онда
најснажнији народ балканских Словена, и с тога су
име ерпско преносили и на остале. Да је руски
писац био у турској војсци, познаје се по том по-
мињању српског имена у турској Форми и по томе
што он то име нигде више, па ни у Босни, не
помиње. Изгледа му да се имена српски п бугарски
тичу једне исте особине и да је оно прво турско
а ово друго словенско назвање. Каква несигурност,
у осталом, влада у употреби ових етнографских
назвања види се и по турском географу Хади-Калфи,
писцу ХУП века, који за Битољ каже да у њему
станују Бугари, а за Костур бележи да по плани-
нама око њега станују Срби и Власи.“

П. У почетку писац даје као неку општу оцену
о царству које хоће да описује. Каже да је Турско
Царство држава пространа, али да је по свима
областима и крајевима насељена рђаво, маленим

1) Опоменик Срп. Краљ. Академије. ХУШ Ст. Новаковића.
. Хаџи-Калфа или Ћатиб- Челебија. Београд 1892,: стр. 29, 61, 62,
63. Упореди с тим Ратећ де СошешШе Назфоте де Ја сашраспе
де Моћас2, раг Кета!-расћа-хаде. Рат 1859, стр. 84, 156, 168.

2) Споменик ХУШ. Ст. Новаковића Хаџи-КалФа, 47.

~

106 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

селима; да се Турци не уче никад војничкој ве-
штини (што и иначе у више прилика неколико пута
бележи); да су безбожници, агарени по вери, а
нечастиви грешници, блудници, одани најгорим пол-
ним страстима пи с мушкарцима и са животињом;
да су пакосни и немилосрдни неверници.

Ноћишта на путу Цариград—РБеоград бележи
онако као и остали путописци. Од Дренопоља по-
чињући ноћишта су му: Ћуприја (Мустафа-пашина);
Харманли; Узунџова; Кајали; Папазлик (други пишу
Папазли) ; Филибе (Филипопољ, Пловдин); Пазарџик
(Татар-Пазарџик); Сарамбег; Ихтиман; Јени-хан;
Софија; Драгуман; Шаркуј (Пирот); Муста-паша-
Паланка (Бела Паланка); Ниш; Рашка ("Ражањ —
или може бити и Руишка — Руиште, село или поток
пред Ражњем, долазећи од Ниша '); Параћин; Ба-
точина ; Касам-паша (Хасан-пашина, Паланка); Хи-
сарџик (Гроцка).

О Београду на стр. 29—30 говори ово : У
„Београду је велика варош, и налази се покрај реке
„Дунава, на равном месту, и около вароши града
„нема. А од места тога на ком је варош, уз реку
„Дунав, покрај вароши е јужне стране, има велика,
„река која се зове Сава, и она се ту стаче у Дунав,
„и ту где се Дунав и Сава састају, на вршку брега,
„сазидан је у старо време град (кремлљ-градђ), а
„има, осим тога града, још један град до реке Саве
„и до Дунава. Градови су ти тврди, а топова ве-
„ликих и малих у њима има много. Становници су

5 Русе у Герлаха такође може бити пре Рујиште него
Ражањ, још нарочито, ако се из каквих год узрока путовало се-
вернијом путном линијом на Мозгово. Рујиште је често могло бити
ноћиште, ако се из каква год узрока није хтело пли није могло
терати до Ражња. 5

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 107

„у том месту у свему Турци, али има много и
„хришћана. Сав Београд је многољудан.“

Ш. Где говори о Будиму износи једну знаме-
ниту белешку, која се може узети као доказ да је
писац у Будиму боравио после Мира Вашварскога,
(1664), којим су се границе аустро-угарске нешто
примакле Пешти и којим је хришћанско наваљи-
вање с те стране постало живље. Описујући Будим
писац каже како је се оне стране Дунава (ТЈ.
на пештанској страни), спрам будимске вароши и
с друге стране моста који је ту преко Дунава на-
чињен на лађама, саграђен мали град у равници,
али тврд и добро наоружан топовима. „И по свој
„тој страни, око тога малога града, села су докле
„се догледати може. И та сва села по области,
„хришћанска су и маџарска и сама за се, а нису
„под Турцима. Она не даду Гурцима из тога ма-
„лога града пустити на поље ни кокошке, а људи
„не могу ни помислити да на поље изиђу. Хриш-
„»ћани ту заробљавају Турке, а Турци њих, ако
„где којега зграбе, и тако ту међу Турцима и
„хришћанима мира управо никада нема (стр. 31).“

ТУ. Из Драча је преко Елбасана писац, неком
приликом, допутовао у Скопље. За Скопље каже
да је „велико село“, исто што је и за Софију казао.
Тим се, мислим, хоће да обележи растуреност бал-
канских вароши међу баштама, карактеристична,
црта, којом као да се оне од осталих својих дру-
гарица одликују. За екопљански град каже да је
„старински“, „мален“ п „тврдоћом да није тврд“,
а топова да се у њему не види. „Становници су
„у Скопљу људи турски, а хришћана има такође

108 пПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„много. Арбанаска насеља с једне стране се при-
„мичу близу до тога места Скопља; али с три
„стране около Скопља села су насељена Бугарима
окстр: о3је.

Обележен је пут из Софије у Солун на Кра-
тово, Штип, Струмницу, Дојран, а пут од Солуна
до Сарајева обележен је такође са свима ноћиштима,
преко Скопља. Та линија иде на Аврет-Хисар, Те-
кејли (треба Ђевђели),“) Демир-Кали, Тиквеш, Ћу-
прили (Велес), Каплан — Скопље. Од Скопља се
ноћишта ређају даље овим редом: Качаник, Лип-
љан, Вучитрн, Бањска, Нови Пазар, Рогаце, Бело
Брдо, Јени-варош (Нова Варош), Кратово, Сугибин,
Добрун, Вишеград, Азакова. После Новог Пазара
места су испреметана, по свој прилици зато шго
их је писац после по памћењу записивао, а објаш-
њења пздаваочева у Речнику не разјашњују ствари.
У путопису ноћишта од Новог Пазара следују овако:
Нови Пазар, Рогаце, Бело Брдо, Јени-варош, Ера-
тово, Сугибин, Вишеград. У ствари Рогаце долази
после Вишеграда, јер је то Рогатица а не Рогозно,
како г. П. Снрку у Речнику објашњава. У томе
правцу путовања Рогозно је пре Новог Пазара, а
ни извртање не би се до те мере дало разумети.
Сугибин не зна се шта је, ако није какво место у
околини Сенице, али и то место треба тражити сва-
којако пре а не после Новог Пазара, зато што су
станице од Нове Вароши до Вишеграда одвише
честе према осталима. По томе би ноћишта имала
следовати од прилике овим редом: Нови Пазар —

ђ П. Снрку у своме коментару мисли на Текели, прву
поштанску станицу, западно од Солуна. Међу тим ово ноћиште
долази међу Аврет-Хисаром и Демир-капијом, и не може бити
никоје друго нето Ђевђелија.

|

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 109

Сугибин ' — Нова варош (Јени-варош) — Кратово
— Бело Брдо — Добрун — Вишеград — Азакова
(неко место међу Вишеградом и Сарајевом, као што
изгледа негде на Гласинцу). Издавалац мисли да
ће то бити Бандин Оџак, село на Гласиначком
пољу. За Сарајево говори од прилике као и за Бео-
град: да је велика варош средње мере; да града
око вароши нема; да је град мален и засебан на-
крај вароши, али да је тврд и зидовима и кулама
и да у њему има много топова.

У. Обележен је и нарочит пут од Сарајева до
Београда, при коме имамо такође једну исправку
да ставимо на издање рускога издаваоца. Пут бео-
градски иде преко Сребрнице, и ноћишта су му од
Сарајева до Дрине: Мокра, Мачкавина (Мачковац),
Почепје (Поджепје), Равна (Подравна), Сребрница.
Бележи да од Сребрнице до Дрине има по дана,
да је Дрина граница међу облашћу босна-сарајском
и београд-дунавском. Од Дрине до Београда бележи
ноћишта: Љрила, Сарина пли Јени-сан (Царина),
село Баљево. Не може се наћи које је место мислио
под Брила. По Сребрници (претходном) а по Ца-
рини (потоњем ноћишту) судећи, то би се место
могло тражити на Љубовији, али онде данас, ко-
лико знам, нема имена које би на Брила личило.
П. Смрку мисли да је Брила покварено од Дрина,
али томе, рекао бих, емета сам текст, који гласи:
а у тон рфки Дрину стоптђ наслђгЂ, а зоветса такљђ
онљ именемђ своимђ топ наслћтђ Брила (стр. 41).

Очевидно је писац тим путем собом прошао,
јер после преласка Дрине забележио је ову заним-
љиву белешку о путу од Ваљева до Београда. Прво
је што бележи после Ваљева још једно ноћиште до

110 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

Београда, али то ноћиште не обележава никаквим
именом него каже само да је оно с оне стране
реке Колубаре (Калуба у њега), где ко падне.
» Од тога ноћишта (т.ј. од ноћишта после Ваљева)
„—— бележи путник даље — пола дана пута, пре
„него што се стигне до Београда на Дунаву, на
„десној страни тога пута, далеко у страну, има
„мали град који се зове Авала, град тврд, у коме
„има мало топова. А од тога маленога града Авале
„на великом путу сарајевском налазе се на самом
„путу два села хришћанска, која се зову једно
„"Карково а друго Репиште. По том, из тога села
„Репишта одмах се иде у Дунав-Београд, који смо
„на другом месту описали какав је (стр, 41).“ Зна-
менито је што писац бележи да је још у то време,
око 1670, град на Авали био насељен. Село ар-
ково познато је свакоме. Репиште данас није село
нето место у хатару села Каркова, међу арковом
и Бановом кућом, ближе Београду, као што писац
бележи. Осим места где је могло бити село, које
се и сад зове Репиште, има и Репишки Поток и
Репишко Окно, једно од језеришта макишких. Ре-
пиште је могло бити село старије од Жарково, а
ћарково је Репишту могло бити само заселак или
одељак, а после је старије име ишчезло у млађем.
Вара се г. П. Сирку што Жарково у своме реч-
нику везује за град на Авали и старо му име Жрнов.
О томе је и текст потпуно јасан.

У!. Још ћемо извести оцене о војницима ЕБ-
ропске Турске, па ћемо тиме наше изводе завршити.
» Од људи се — бележи писац — свуда може чути
„колико је где, у целој тој турској земљи, у свима
„великим и малим местима, под платом војника пе-

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 11)

„шака, који се сви зову именом својим јеничари,
„они су пред самим царем турским славни војници
„за војевање, вешти у ватреноме оружју и силни
„борци, али сви они нису учени војници“. „Али су
„они сви — пише одмах за тим — за бој и воје-
„вање рђави и у боју се држати не могу што они
ууправо не знају како се бој бије и на војсци во-
„јује, и сви су она људи слаби и тешки и нису
„војници. Њихова је навика да седе на миру у
„својим кућама (стр. 42)“.

Као што се види, писац од ове оцене не из-
дваја никога, али он опет за то друкчије говори
о Арбанасима и о Бошњацима.

0 Арбанасима говори онде где помиње Арнаут-
Београд. Ту бележи како су Арбанаси мусломани
(лоди турские), а језик им је арбанаски, њихов,
„и у своме крају они сви говоре својим арбанаским
„језиком, а земљу у којој живе зову именом својим
„ Арнаутлук. И у свој турској земљи они су пред
„царем турским бољи од свију, и људи су чврсти
„и јаки и у борби снажни борци, и као такви су
„чувени међу људима, али ни њихово војевање није
„учено војевање. И у целој области арбанаској, по
„селима, у Бући, на путу, свак носи припасану
„сабљу, пушке и велики нож: такав је у Арбанаса
„обичај. И они по томе своме арбанаском обичају
„сви тако иду свагда справни: таква им је при-
„рода (стр. 87—88)“.

При Сарајеву враћа се на исти говор поводом
Бошњака, где се чита ово: „А од људи ћеш чути
„свуда ово. У целој турској земљи, пред царем
„турским, ова је област на другом месту што се
„тиче славе војничке и људи тврдих и крепких за
„бој и борбу. И те две области, Арнаутлук и

112 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„Бошњаци, зову се заједничким пменом Анадол, а
„људи из њих, славни и снажни војници, зову се
„Анадољани, али њихово војевање није учено воје-
„вање (стр. 42)“.

Чудновато је каквим начином писац везује за
Босну и Арбанију име Анадол, кад се зна да се
та реч свагда везује за Малу Азију и да ни по
своме значењу (од сфратолј исток, рађање с сунца)
не би могла тицати се баш најзападнијих крајева,
Турскога Царства !

Ш.

Белешке енглеског научника Џ. Хвелера (беотсез Мућејег)
о путу по Далмацији и Грчкој из 1679—1676 године

Обично се до сад обраћала пажња на путописе
посланика, чиновника или других, мање или више
службених, путнива по Турској. Научна путовања
из старијега времена нису ни позната, или до сад
нису ни долазила до руке књижевницима који су
се овим послом бавили. Мене је послужила срећа
да набавим једно од најстаријих научних путовања
по једном делу Балканског Полуострва. То је пу-
товање горе наведено. Описаћу најпре књигу, ау
томе опису ћу наговестити и шта и како из ње вадим.

Преда мном је Француски превод једног енгле-
ског путописа из друге половине ХУП века, који
на две књиге у којима је штампан овакав натпис
носи: Уоуасе де Папа е, де Отесе, еђ ди Геуап«,
раг Мг. Сеогсе Уућејег. Еплећ1 де Медашев, ег де
Ејопгез (ез ргпераје Апбашјеј дш зе ггопуеф
Чапз сез Нецх, ауес Ја Пезелрбоп Аез Сошпез,
дез УШез, Влујегез, Рогћз де Мег еђ де се дш у
(топуе де рјиз гетагдпаћје. Ттадић де РАпаол.
А Атазјегдат 1689 Тоше ргешјег п Тоше Зесопа
с једном истом пагинацијом 607 стр. малога Формата,

ТОДИШЊИЦА ХУП |.

114 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

осим предговора и с многобројним на засебним ли-
стовима додатим снимцима, плановима, картама,
сликама итд. којима је окићено цело дело.

Из књиге се види да је писац путовао по
Далмацији и по Грчкој од јуна 1675 до новембра,
1676, а из предговора као и из књиге види се да
је то путовање извршио у друштву с др. Споном,
Французом. Своје путничке белешке Спон је обна-
родовао године 1677, али се Хвелеру учинило да
те белешке, које се баве поглавито о споменицима
класичнога доба, могу бити корисно попуњене и
другим посматрањима, а понегде и исправљене, и
тога ради се одлучио да и он своје белешке изда.
Тим су начином угледале света поменуте белешке,
за које се још онда нашло да их је вредно ну
Француском преводу издати. Хвелер је обраћао на-
рочиту пажњу ботаници и географији, по том по
негде и животу и обичајима. Његово је посматрање
већином просвећено и широко, и његово је перо
срећно уграбило да фотограФише понеку страну
оновременог живота на Балканском Полуострву. ·
Истиче се, нарочито, његова карта Ахаје, овоме
делу приложена, рађена с компасом у рукама, за
коју се бележи да је у оно време обогатила гео-
графију знатним исправкама и новостима. Пошто
није лако доћи до књиге с краја ХУП века, ја
нисам ни тражио енглеског оригинала, задовољивши
се за своје белешке Француским преводом који ми
је до руке дошао.

Цело дело је подељено на две половине (у две
књиге), а свака половина на три одељка. У првој
половини прво одељење описује пут од Млетака до
Цариграда; у другом одељењу се описује Цариград
и околина му, нарочито с погледом на старине; у

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 115

трећем одељењу се описује путовање по Малој Азији.
У другој половини прво одељење описује пут од
Занте до Атине кроз разна места у Грчкој; у дру-
гом одељењу се описује Атина и старине у њој, а
у трећем одељењу су описана неколика путовања,
из Атине у Атику, Коринат, Виотију итд. и по-
·_ бележено је што је на тим путовањима знаменито
виђено.

Лакшега прегледа ради ми ћемо разне белешке
из ове књиге поређати у засебним одељцима. Прво
место пи онако долази белешкама из Далмације.

|

У књизи се налазе планови и уз њих други
нацрти Поле, Задра, Морлака (слика човека уз
опис, на који ћемо доћи касније), врата св. Кри-
согона из Задра, Сплета, Дпоклетијанова двора из
Оплета, Трогира, Хвара (Лесине, пристаништа), Но-
вога (Кастелново, више као карта). У свима се тим
местима писац задржавао мање или више, и о сва-
коме има и бележака.

О Задру (етр. 12 и д.) пишући описује место,
пристаниште, град и војску у њему. Каже да је
тада у Задру било осам чета пешака и три коња-
ника и да су „у њима били понајвише Морлаци
„или Словени (Могадиез оп Езсјауоп5), Хрвати и
_„људи из преко планине (дез Стоафез еђ Фез Тта-
„топфаплез да Зерфбевп флоп де Раппаџе), на север од
· „Далмације, људи висока узраста, јаки, здрави и
„смеони, нарочито Морлаци, који су обикли на
„хладноћу и на неплодност планина што се њи-
„ховим именом зову, а протежу се у млетачкој
„области дуж ових обала. Ти људи су окорели
„противници Турака, и када их у руке добију, ни-

5%

116 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„једнога не штеде. Кад праве излете на турску
„границу, свакада дођу натоварени пљачком. Неки
„људи, којима се веровати може, уверавали су нас
„да ву Морлаци тако јаки, да четворица могу узети
„на рамена коњаника на коњу, па га однети кат-
„кад на дванаест или тринаест стопа најопаснијим
„и најтешњим местима у планини. То су огледали
„приликом кад је неки од њихових главних ОФИ-
„цира преко тих планина прелазио. Хаљине су им
„различите боје. Обућа им је парче коже, учињене
„или каткад просто само осушене, и то вежу за _
„ногу каишима или узицама које се врх ноге укр-
„штају, те тако тај ђон (опанак) држе. На ногама
„до колена носе доколенице од чохе или од коже
„које се састављају с чакширама боје црвене или
„какве друге, која се коме допада. Џршњаци им.
„немају рукава, већ их замењују рукави од кошуље,
„дугачки и широки, без икаквих запонаца, који су
„около као гајтаном оивичени. Капе су им дугачке
„од црвене чохе, те падају час на једну час на
„другу страну; на њима спреда има камен за који
„су заденута као три пера, од гвожђа танко начи-
„њена. Сељаци Морлаци обично не иду никуд без
„сикире; војници носе сабљу (стр. 18—14).“ Овом
опису са свим одговара слика која је пред стра-
ном 13-0ом.

Путник се зауставио у Сплету једанаест дана,
отишавши и до Солина и до Клиса. За СОплет каже
да у оно време у њем није било гостионице, те
су путници преноћили у неким собама у каран-
тину, које су служиле као хан трговцима из Босне
а биле место намештаја пуне инсеката. По обичају
који и сад већином влада у Турској, ови су путници
носили уза се душеке, који су им и у Сплету тре-

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 117

бали. У свем Сплету била је само мала једна
механица, и њу је држала жена једнога војника,
Немица, код које су се путници хранили. Јаребица,
и зец могли су се купити за четврт динара (5 суа
или золота); фунта меса продавала се за 5 сантима.
| За Сољин бележи путник да му је на север
планина Морлачка, која је од развалина вароши
одвојена. морским заливом.

за Клис каже да је одатле две миље унутра,
у пределу врло пријатном, засађеном виноградима,
маслињацима, шипцима, засејаном житом и другим
занимљивим биљкама. Помиње да је Клис утврђен
више природом него вештином. Налази се на гре-
бену брега на стени, и место је између две пла-
нине, тако високе и тако кршне да се само туда
из приморја у унутрашњост и обратно проћи може.
А пролазак је такав, да ни човек ни коњ не могу
проћи, ако се из града не депусти. Описује се како
је Клис пао из турских у млетачке руке под ко-
мандом г. Фоскула, ондашњега проведитора Далма-
ције. „Турској посади не стизаше помоћ, која се
„дуго узаман очекивала, а хране јој беше нестало,
„па кад једног дана бомба паде баш у џамију,
„су Турци у њој били на молитви, поубијавши
„многе, Турци изгубише поуздање и предадоше се,
„утоворивши с командантом да им се живот и имање
„поштеди. Али им ито није помогло, јер их Мор-
„лаци, њихови непомирљиви непријатељи, дочекаше
„у једној клисури и све исекоше. Клис је напад-
„нут са западне стране. Ту су своју батерију по-
„дигли Морлаци на једном брежуљку испод пла-
„нине (етр. 29).'“

') Исти тај догађај, из год. 1648, описује један Турчин који
је у војсци турској био овако: „Невервици — пошто су разби ли

118 _ ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

Дубровник путници нису видели, јер се на
њих сумњало да не буду кугом заражени. Писац
бележи да је пристаниште Републике Дубровачке
боље од свих осталих која су дотле видели. За око-
лину каже да је покривена виноградима, баштама
и пољским кућама дубровачких грађана. „Дубров-

„чани — напомиње писац — имају муку да се опо-
„раве од помамнога земљотреса који је варош скоро
„целу, заједно са становницима, упропастио пре
„неких дванаест година. Морнар један који се онда

„затекао код врата Светога Крста уверавао ме је
„ла му се чинило да ће се њихова лађа, на ВОДИ
„раздробити у комаде, што се, колико ја знам, не

„може објаснити никаквом природном појавом. Још
„ми је рекао да је том приликом вода кључала баш
„као да је у лонцу на ватри, што је, без сумње,
„долазило од паре која је из земље у дно воде изби-
„јала. Дубровчани су се драговољно ставили под
„заштиту Турске, и за спокојство које имају плаћају
„Турској годишњи данак (стр. 89—40).“

Планине арбанаске које се виде с мора кад се
прође ушће Бојане писац везује за Македонију,
којим се именом служи и за осталу Арбанију. Зна-
менита је, у том погледу, белешка о Кимари и о
Кимариотима. Кимара је приморски планински пре-
део у јужној Арбанији, јужно од Авлоне. „У том
„пределу бележи писац — има близу мора пет
„или шест села која се бране од Турака и никако

по ибај опсадну вејску код Шибеника — навале на Клис, ту ра-

запну турске чадорове, а њихов заповедник стави на главу турбан
„Текели: Мустафа-паше, нађен у стану после боја на Шибенику.
„Тих дукавством преварена посада, отвори град, а пара“ на-
„трну и отму га.“ Еупуа ЕтТепд! Хагтаџуе об 'тауејв. 1. Гопдоп

1846, стр. 149. У осталом, о истоме се догађају говори з даље у
опису дела Евлијина.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 119

„не плаћају харача. Међу тим селима главно је
„Кимара, на врху једне кршне стене, окружене са
„евих страна провалама. У томе селу има места
„где се, на случај потребе, може склонити сав народ
„тога предела. И ако би их власт хтела напасти
„С мора, они се повуку у планине готово непри-
„бтупне, и отерају са собом и своја стада; а ако
„би их ко напао са суха, они се бране на про-
„ласцима тако тееним, да би ту могли уништити
„читаву војеку, ништа друго не чинећи, него котр-
„Љајући озго камење на њу. Њихово је приста-
„ниште Рогео Рапогто. Вере су грчке и под влашћу
„еу владике јанинскога, који је на два дана даљине.
„Како су од храбре расе маћедонске, цене се за
„добре војнике, а краду онако исто добро као и
„Маниоти, за које се зна да воде лозу од Лаке-
„демоњана. И једнима и другима, дакле, стари су
„били чувени по ратоборности, а садашњи су људи
„тих крајева чувени по крађи и отмици, јер се
„товори да они продају хришћане Турцима, а Турке
„хришћанима. (стр. 44—42)“. Мало даље, на стр.
(2—73 говори се о Маниотима, такође славним гу-
сарима морским и страховитим крадљивцима. Мања
је град и варош у Мореји. Она се дуго држала у
независности од Турака, бранећи своју слободу и
оружјем. Једном приликом пристану они да Турци
у њихову крају подигну две тврђаве. Турци то
изврше тако вешто, да данас нема ниједнога Маниота,
„који харача не плаћа. Услед тога многи су се исе-
лили у Пуљу у Италији. Ове смо белешке навели
да покажемо како је под Турском на разним ме-
стима било, е пристанком или без пристанка сре-
дишње власти, самосталних крајева и предела, мањих
или већих, где су то прилике допуштале. Изгледа.

120 пуУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

да је средишња власт остављала те пределе самима
њима, покушавајући само овда онда да их себи
подчини, без великог настојавања.

П.

При Крфу писац бележи нешто што се тиче
крвне освете. Изводимо ту белешку што је у вези
с тим обичајем и у нашим земљама Јадрана
Приморја.

„Становници су Крфа врло осветљиве природе.
„Нанесену им увреду не заборављају нигда, докле
„год има кога жива од једне или друге породице,
„јер се освета преноси с оца на сина, тако да се
„тим начином обе породице истребе. Сами причају
„С осудом поједине варварске случајеве крвне освете
„који су се на Крфу догодили. Опомињем се једнога
„таког случаја, и ако сам заборавио имена поро-
„»дичних чинилаца. Закрвиле се две породице, у по-
„четку за незнатну ствар, свађа је, после, узела то-
„лике размере, да су неколика лица изгинула и с једне
„и с друге стране, нарочито с оне која је увреду
„нанела. Од тих породица у једној остане само
„један младић. Кад он за женидбу стигне, понуде
„му да се ожени девојком из куће непријатеља поро-
„Дичних, да би се тиме завади учинио крај и да
„би се породице измириле. На чешће наваљивање
„он, на послетку, пристане. ћенидба се уговори и
„сврши са великом радошћу. Али мало по том, пошто .
„је невеста своме мужу доведена, овај позове к себи.
„на част женина оца, мајку, сестре, браћу и остале
„рођаке, намоли их да остану код њега да ноће,
„па их све, па и саму своју жену, немилостиво
„покоље (етр. 56)“.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 131
ај ет рис веран 27 “прав нај ара њи арта ои о ла == а ~ мета“ прао == енбте~ питаш. "стали ИИњанастИи

~

Ш.

() хановима или гостионицама за путнике и
трговце по Турској има у Џ. Хвелера такође за-
нимљивих бележака. Главни им је опис при Цари-
граду.

„Има у Цариграду и по целој Турској — чи-
„тамо на стр. 150 и д. — јавних зграда које засту-
„пају гостпонице и које се зову караван-сераји или
„фанови. Они су подигнути на разним местима ва-
„роши као пијаце или тргови на којима се продају
„разне потребе. У ханове се прима свак, без обзира
„на занимање, стање, народност или веру. И богат
„и сиромах у њима ноћива подједнако, јер свак има
„оно што понесе како за постељу тако и за храну,
„иначе му ваља ноћити гладан на земљи или још
„највише на асури, којом су чувари у по гдекојим
„хановима дужни послужити путника.

„Ханова има две врсте. Најстарији су проста
„велика зграда без одељака и соба: у њима има уза
„зид само клупа стопу и по подигнута, подзидана
»да не би пала, озго патосана каменом, и широка
»од прилике седам или осам стопа. На четири или
„пет стопа од зида имају мали димњаци, између
„Бојих се стеру постеље, где се везују коњи и где
„им се полаже да једу.

„Позније се по већим варошима стану зидати
„ханови чистији. Ови се зидају обично тесаним ка-
_„меном у облику четвороугла, на два три боја. Кров
„су им лепа кубета од олова; деле се на одељења
„од десет квадратних стопа од прилике, и ту се
„поједине гомилице или дружине смештају и живе
„како хоће, пошто се око тих места налазе разни
„Аућанићи који умереном ценом продају потребне

4

129 пПуТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„нампрнице. Ови катови хана имају ходнике или
„галерије унаоколо, које гледају у двориште, а из
„којих се улази у различите отворене мале собе.
„Ти су ханови лепи видети споља, а нису
„непријатни ни изнутра. Зидани су обично од ка-
„мена, с великим вратима на уласку, и с џамијицом
„или црквицом у средини за побожне. Овако што
„било би добро увести и у хришћанским земљама,
„јер су тамо силне гостионице, пивнице итд. само
„извор разврата који штете веру па и државу, јер
„се ту не само склања развратник, безбожник и
„пијанац, него и беспосличар, и лењивац, и скит-
„Ница, и крадљивац. Ту гости плаћају двоструко
„оно што поједу и попију ни знаш зашто ни крошто;
„ту пропада хиљадама душа и богатих и сиромаш-
„них, и одатле многи богаташи дочекају да помру
„као пропалице.““) За тим препоручује да се ха-
нови подигну по великим трговачким местима у
Европи. Леп хан описује путник на јужној страни
Мраморнога Мора у Мудањи, пристаништу Брусе,
који је имао два ката и био подељен на собе. У
једној варошици близу Смирне писац описује ка-
раван-серај са софом дуж зидова, са димњацима на
сваких осам или девет стопа, где је ханџија свакога

· 1) У ствари треба разликовати станове од караван-сераја.
Ови последњи су само за путнике, и њима припада онај облик
простране дворане с димњацима и с одморником уза зидове и међу
димњацима. Ти су караван-сераји по путовима, а и по варошима.
Ханови су пак као мала тржишта, врста безистана, спремљена у
неку руку, за иностране трговце. Хан од караван-сераја лепо је
разликовао Др. Браун у путним заџискама из 1669 год. баш за
Београд, у коме описује поближе два трговачка хана. Види Спо-
меник Срп. Кр. Академије 1Х, стр. 36. Из дела Евлија-ефендије
о турским варошима још се боље види како треба разликовати
станове од караван-сераја и како то није једно исто. Описујући.
Цариград, он броји ханове трговачке. За персијски (који стоји и.
сад) пише да има 70 одељака, а спомиње ханове и са 200 па и
са 300 одељака. Био је хан и за продају робља.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 193

служио још и асуром. Испод путника, коњи су њи-
хови везани били за кочиће, а јечма и сламе по-
ложили су им покрај софе пре него што су сами
легли. Средина те зграде ипак је имала ред мра-
морних стубова, који су с уласком везивали (стр.
204). У Бруси видео је путник три четири врло
лепа хана на два боја, покривена оловом, са собама
сазиданим на кубета, у које је светлост кроз кубе
долазила (стр. 189). Мети је ред био и по свему
осталоме царству.

ТУ.

Пошто имамо посла ес путником образованим,
посматраоцем хладним и правичним, који у својим
белешкама не показује нигде ни сенку фанатизма,
вредно је да покупимо шта је он из године 1675
забележио о Васељенској Патријаршији.

„Чим доспесмо, емислисмо да одемо код цари-
„градског Патријарха, који се звао Партеније, да
„видимо како живи и да му предамо књигу коју је
„као поклон послао му по нама протопоп из Крфа.')
„Двор и црква патријаршијска налазе се у подграђу
„Балата, на западном крају Цариграда. Патријарха
„поздрависмо баш кад је излазио из цркве. по оби-
„чају грчком, с дубоким поклоном, пољубивши га у
„руку или у бројанице, примакавши исте прво
„К устима, па онда к челу. Обично одело патријархово
„није много различито од одела калуђера реда св.
„Василија. Одело се то састоји од дугачке ха-
„љине од црног лаког вуненог ткања и црне капе

») Из патријаршијских спискова зна се да је Партеније
управљао црквом од 1 јануара 1675 до 24 окт. 1676 по четврти
пут. И заиста су у то време патријарси слазили с престола и
враћали се на исти по неколико пута.

194 _ ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„С црном подвеском; тако често носе и остале вла-
„дике, архимандрити и игумани. Киви веома про-
„сто; двор му је као у нас најобичнија кућа. Црква
„је патријаршијека грађевина малена и мрачна, без
„икаквих украса и лепоте, пошто је источна црква,
„у свем турском царству врло притешњена. У тој
„се цркви чува стуб, за који кажу да је био при-
„везан Христос кад га је Пилат шибао.

„Патријарси зависе од султана и у црквеним
„и у световним стварима, јер међусобне хришћанске
„распре суде Турци. Они своје достојанство купују
„екупо и држе га с грдном муком: али је свештен-
„ство грчко тако похлапно за тим положајем, да
„се код великог везира просто надмећу као уценом,
„тако да овоме нема већега задовољства него да
„гледа како се они међу собом чупају око тога ко
»ће на његов млин више воде нагнати. Грчки ка-
„луђери просто откупљују то достојанство грдним
„сумама новаца, које после цеде од сиромашних
„сељака грчких. Па кад су га већ једном добили,
„сигурно им је само докле други какав владика не
„понуди још више, или докле им се не натовари
„за врат каква кривица, па им се објави да су зба-
„чени, а то везир једва чека, јер он збацује опту-
„женога. Али то владике нимало не плаши, тако
„да је у простору од пет година збачено пет па-
„тријараха. Неки су погубљени; неки су утекли;
„једнога сам ја видео у Занти, а кажу да још један
„има у Смирни. -

„Власт, добивену симонијом, они одржавају
„тиранијом. Јер чим узму власт у руке, они се
„одмах обраћају свима владикама тражећи накнаду
„утрошене суме. Који владика покуша да се извуче,
„они га збаце и на његово место пошљу другога.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ — 125

„Владике за тим притисну ниже свештенство, које
„се окоми на прости народ, или откида од уста себи
„и деци својој. Али се догађа да патријарси обе-
„»ћају колико нису у стању скупити, и цркву тако
„по турски употребљују, да она дуго опстати не
„може, ако се Бог на њу не смилује. Кавивали су
„ми да патријарх Партеније још дугује педесет кеса,
„(свака по 500 гроша), тј. скоро 22000 талира
„или 6000 литара стерлинга, што га мора силно
„тиштати, пошто се, при садашњем сиротном стању
„цркве, толика сума тешко може извадити (стр.
„194—1299)“.

у.

Из путовања по Грчкој вредно је да забеле-
жимо како се у Лепанту дочекивао паша.

„Дошли смо — бележи путник — у незгодно
„доба да видимо ово место (Епакто или Лепанто у
„Коринатском Заливу). Чим сутра-дан свану, све
„се барке узаптише да иду пред пашу од Мореје,
„коме беше дошла заповест да дође у Лепанто и
„у Санта-Мавру, да попали све шајке и гусарске
„лађе које нађе. У осталом ниједна га чекала није.
„На тај глас сва се варош упрепасти: нико да се
„помоли из куће; нико да отвори дућан или врата.
„ О прозора нашега стана који су гледали ла при-
„станиште, ми смо из собе могли гледати долазак
„пашин. Он вођаше са собом у свити на пет сто-
„тина људи и педесет Словена (Езсјауопз) као своју
„тарду. Прелазио је из Востице, морејске вароши

„На другој страни залива, епрам Лепанта. Пред
„Њим је ишло у једној барца неколико таламбаса,
„И неколико зурлаша, а један Арапин је ударао у
„сантур (пираје), музички инструменат чудноватога,

126 ·- ПуУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„звука. Још су пред њим носили два коњска, репа,
„наврх дугачке мотке, којима се означавала висина,
„достојанства његова. Кад је ушао у пристаниште,
„пукло је пет топова, а војвода (уотуоде), кадија и
„главни варошки чиновници дођоше на ону капију,
„на којој се извезао, да га пољубе у скут и да му
„учине све могућне почасти. Чим се извезао, узјаха
„на коња и одјаха кући војводиној, а други му сле-
„доваху пешице. Сутрадан ухапси емира место
„брата његова, који је давно негде некога у ва-
„роши убио, али се спор расправио новцем, јер је
„новца ради паша то чинио. Сутра-дан нареди да
„му педесет коња издаду мусломани, педесет —
„јевреји, а тридесет хришћани, којих је у вароши
„најмање (стр. 827—829)“.

МТ.

Прешавши у Мореју путници су добили при-
лике да посматрају живот пастира негде у околини
Патраса, и [Џ. Хвелер је о томе забележио врло
занимљивих података.

„Једнога дана —- читамо на стр. 329 — кре-
»немо се у планину и поведемо нашега Грка до-
»маћина и вођу, а ради смо били да се прођемо
»и да што купимо за храну. На једну миљу од пута
„прођосмо нека стада, али сама, без пастира. Про-
„дужимо пут уз планину и на једном вису спазимо
„двадесет или тридесет пастира где седе унаоколо.
„Мени падоше на памет приче о пастирима у Арка-
„Дији, која није далеко одатле. Помислих на какву
„свечаност, какву удадбу неке пастирке, на којој су
„пастири играли, па од игре уморни, поседали да
„се одморе и да се заложе добрим вином и дебелом

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 127

„јагњетином, певајући какву народну песму или
„причајући какву стару причу. Али кад приђосмо
„ближе, био сам заиста зачуђен, угледавши међу
„њима Турчина седе браде који је усред њих седео
„као вештац, држећи пуно крило каменчића, а у
„руци перо, хартију и мастило, свакоме одређујући
„колико има да плати и објашњавајући им како
„сваки треба да промени по пет оних каменчића
„у грош и да сутра у исто време донесе, иначе ће
„бити везан и одведен на галије. Тај Турчин је,
„дакле, разрезивао и купио харач или главницу.
„Могло би сео тим пастирима забележити и друго
„штошта. Отада. нпр. нису њихова, него су ве-
„лике турске господе, којима они дају десетину од
„млека и јагањце као приход, а сами морају изми-
„ривати све дажбине државне на то стадо. Камен-
„чића за промену у грошеве пало беше на те јадне
„људе 4183.

„Ови пастири живе у колибама, начињеним од
„морске трске, коју они уплету заједно са кољем
„да би се заклонили од кише, а кад обрне ветар
„С друге стране, и они обрну врата колибе, тако
„да ватра дође напред. То су њихови зимњи ста-
„нови кад их снег натера да с планине сиђу Е мору,
„јер су лети њихова села на планинама, где своје
„овце пасу на миру. Зиму пак проводе заједно
„са женама и децом у тим колибама.

„Хаљине су њихове начињене од чохе која се
„тка од масне вуне оваца њихових. Носе велики
„отртач или горњу хаљину с капуљицом, која им
„виси низ леђа, ако је на главу не метну. Капа
»им је на глави нека врста шешира од сукна,
„плитка и пљосната, везана каишима испод браде,
„и на вољи им је да је збаце и наместе врх капуљице

128 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„за врат. Испод горње хаљине носе кошуљу од
„платна тако широку, да им се превеша преко
„чакшира.

„Жене њихове носе на глави чудноват један
„накит, полукруг од калаја или од бакра наврх
„главе. Око паса носе појас од истог метала (павте),
„а кошуља им је као и у људи, само што је дужа
„И што је око врата, на зарукављу и по дну везена,
„црвеном вуном. Обућа им је прост опанак од осу-
„шене коже, притегнут каишима.“ На другом месту
— стр. 854 — описује жене из Грчке са северне
стране Коринатског Залива из села Бакова испод
Парнаса, и бележи како главу ките ситним новцем,
како им тај накит пада на врат и на рамена, како
новцима ките струк од хаљине и рукаве, како косу
чешљају назад, плету је у плетенице, па је пуштају
низ леђа веома лепо, завршујући плетенице опет
с једним или више новада.

УП.

Из мсетога предела о коме смо мало час гово-
рили навешћемо и опис једнога манастира и живота
у њему. То је манастир светога Луке Стириота,
који се у гори Стири, одмах у близини манастира,
постио. „То је — бележи писац на стр. 399 —
„један од најлешших манастира у целој Грчкој. У
„Њему има од прилике сто педесет калуђера. Једни
„су јеромонаси, а једни јереји; јеромонаси служе
„само у црквама, а јереји се још и у својим ће-
„Лијама баве плетењем капа и другим потребним
„пословима. Старијима се даје по један млађи који
„их прати, а којега они уче читању, писању и слу-
ужењу у цркви. Даровитијима показују још више.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 129

»„ Остали су калуђери, и они раде све што је тој
„задрузи потребно: једни обделавају земљу; други
„чувају стада. Џо пољу ћете их у том послу ви-
»дети сваки дан, осим свеца и недеље, када иду
„у цркву. Осим тога имају архимандрите који се
„зову игумани и који се сваке две године мењају
„избором. Кад смо ми манастир походили, игуман
„је био Григорије, човек бистар, који је старо-
„грчки знао доста добро. У долини манастирској
„роди добра вина, уља, жита, меда. Свуд по земљи
„манастирској, горе и доле, видећете разне коли-
»бице, у којима калуђери станују, сваки своме
„послу близу. То се зову метотије, иста реч којом
„бу стари Грци називали колоније. Од тога имања
„они су имали леп доходак, али су од неколико
„година осиромашили, и привуђени су да продају
„еребро из цркве, да би платили порезу која износи
200 талира на годину. Још имају дохотка од при-
» ~ 5
„лога, али то много бити не може, пошто је свет
„свуд унаоколо пао у грдну спротињу.) Још им
»од неколико година јако досађују Турци који до-
„Лазе гомилама да их пљачкају и злостављају, па
„том приликом по некога и убију. Доведени тако
„До пропасти, отишли су да се жале у Цараграду
„на та несносна насиља, противна њиховим потвр-
„ђеним повластицама. На то им буде одређен један
„јањичар да их брани, и сад морају плаћати и издр-
“4

„жавати тога браниоца.“

„У манастиру се живи доста добро, кад се на
„ум узме како се живи у тој околини уопште.

ђ) Мало даље, стр. 608, а на другом месту Грчке писад
бележи како је видео празно седо које се било раселило зато што
људи нису могли више да плаћају порезе. Ту је био остао само
један Арбанас, који је путнике на ноћиште примио.

ТОДИШЊИЦА ХУП о

130 пуУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„СОтранце примају врло лепо као што се чини по
„манастирима на западу, и ако они немају ни до-
„ходака ни средстава којима западни манастири
„располажу. За нас заклаше добро јагње и частише
„нас врло срдачно и хришћански пиринчем, граш-
„ком, маслинкама, сиром, хлебом и вином. "Ћелије
»у којима они живе собице су од камена, на свод
„озидане, и свак има своју. Кћиве као и остали
„грчки калуђери; меса не једу никада, а уз постове
„се хране врло рђаво. Устају три сата пре зоре,
„те иду на јутрењу. Три сата позније долази служба,
„кад се сунце рађа. Вечерња се служи два сата
„пред ноћ. Осим тога има још преко дан часова,
„а у трпезарији се моли Богу и пред ручак и пред
„вечеру. Једу сви заједно у трпезарији, у којој су
„о обе стране дугачки столови од белога мрамора. ·
„Места су им по старешинству, а игуман има за-
„себан стб уврх трпезарије, и ту он сам једе. Имају
„обреде и пре и после ручка. Ево шта раде после
„ручка. Пошто су сви ручали и дигли се, нико још
„не излази, него се на послужавнику донесе комад
„хлеба и чаша вина, и то се метне на сто пред
„игумана. Он као да то свешта молитвама као при-
„чешће, и пошто то сврши, нови се редом по трпе-
узарији од једнога до другога, и сваки од хлеба
„откине по мрвицу, и сваки из чаше сркне по гут-
„љајић. По том се још читају захвалне молитве, и
„По том сваки иде у своју ћелију.

„На по миље од манастира живео је један
„испосник. Испосница му је на југоисточном окрајку
„једне стене. То је кућерак и лепа капелица на
„најузвишенијем крају велике баште, која је лепа
„самом природом, и без вештине и без трошка. Огра-
„»ђена је шибљем које је никло само, а на врху је

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 13]

„ограда стена. Мало ниже куће, на доњем крају
„баште, има извор прекрасне воде, и близу је и
„водопад речице која силази с Хеликона, тако да
„се може са задовољством гледати падање воде, без
„досадне хуке за уши. Испосник је одевен простом
„калуђерском хаљином која је обојена ораховим
„љускама; само се храни још горе него остали ка-
„луђери. Он једе само по мало хлеба и зеља; пије
„само воде, па и то само недељом, уторником,
„четвртком и суботом. О великим празницима једе
„Мало меда и хлеба, али вина, осим о причешћу,
„никада не окуша. Време које му од службе Богу
„претиче, употребљава на писање црквених књига.
„Уза њ живи млађи му брат, који се о њему брине,
„али не живи тако. као он; овај, опет, у своје
„празно време реже крстове ванредно занимљиво.
„Изрезотине су шупље и тако лепе да се веровати
„не може. Он изрезује главне догађаје хришћанске
„вере: рођење Христово, Благовести, итд. али нај-
„више смрт и страдање Христово. Ја нудих за један
„тај крст десет талира, али кад је чуо дасе миу
„Енглеској нећемо њиме служити у верским обре-
„дима, не хтеде га дати.“ По том је путник по-
ходио колибу двојице калуђера који су ту обделавали
башту за боб и грашак, потом другу, код које је
четири до пет стотина кошница. Најпосле су се
морали журити да оставе манастир зато што су
јањичари пратње њихове били на досади иштући
овнове, пиринач, вино, да би ждерали и расипали.

На стр. 012 помиње у околини Атине, на путу
у Мореју један манастир Свете Богородице, који
је, по предању, некаква лепа покајница основала.
Тај је манастир ограђен високим зидовима, лепо
сазидан, са кубетом на средини, али је напуштеп

у%

[32 _ ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

——

зато што га сувише често напаствују Турци и гу-
сари; Турци зато што је на путу, а гусари зато
што је само по сата од мора. Сад у њему бораве
само један или два калуђера, а остали су се скло-
нили даље у планину код једне испоснице.

На стр. 552 помиње писад још један манастир
— Пендели. У њему је живело више од сто калу-
ђера и уз њих још сто тридесет лица, с добрим
доходцима. Они су под заштитом султанке мајке,
и за ту заштиту они дају шест хиљада Фуната меда
Новој Џамији коју је та султанка сазидала у Цари-
граду, а још толико, ако се потражи, али под утвр-
ђену цену, по пет гроша центу. У њих је, тога
ради, ретко кад мање од пет хиљада ројева; осим
тога имају доста орнице, мноштво оваца и друге
стоке, велике винограде п маслињаке; свега, дакле,
у изобиљу. Старци су у том манастиру све собе
међу собом поделили, а млађи су им распоређени
на службу. У томе су манастиру путници видели
и добру књижницу, али бележе да се њоме нико
не служи.

УШ.

Из ових бележака о манастирима прећи ћемо
на белешке о Атини, где има не мало занимљивих
цртица о варошкоме животу тога времена, на Бал-
канскоме Полуострву.

Онога времена било јеу Атини осам до десет
хиљада становника, и од тога броја три четвртине
је припадало хришћанима а остало Турцима; јеврејл
се нису могли населити, ма да су то покушавали.
Писац хвали бистрину, умешност, здравље и општу
окретност Атињана нарочито у пословима трговач-
ким, па и у самим пословима политичким, колико

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 133
их је у ондашњим приликама могло бити. Пошто
им је досадила суровост њихових турских управ-
· ника супрот правима и повластицама, они пре три-
десет година, са силним трошком и муком, израде
заштиту кизлар-аге, који се прими да се у Цари-
граду стара о њиховим главним пословима и да им
помаже у неприликама. „Што се хоће да чини в0)-
„вода ') пили кадија, или градски ага, то је требало
„израдити преко кизлар-аге. Војвода купи све до-
„хотке у Атини и кизлар-аги даје 80.000 талира,
„а себи за трошкове задржава барем 5000. То се
„мења сваке године, а година се за порез почињала
„марта месеца. Доходак је од десетка, харача, по-
„резе варошке, глоба, шишарке, која се употребљује
„за чињење кожа. Наредба је и да плаћају неку
„пзвозну таксу пре него што би са својим еспапом
„пошли на панађур. Има неких педесет година од
„како се на име харача наплаћивало четири и по
„талира на главу, али су војводе харач подигло
„на пет талира као п по другим местима по Тур-
„ској. Још има у Атини сердар, који командује над
„јањичарима у Атини и у суседним местима, спаљи-
„ага, који командује над спахијама, коњицом тур-
„ском, п који тога ради држи под својом управом
„извесне султанове земље; диздар пили заповедник
„традски који заповеда само неферидима или ВОЈ-
„ницима, гарнизонеким који у граду станују. Хадија
„суди све спорове и међу хришћанима и међу Тур-
„цима. Хришћани свом снагом избегавају суд тур-
„ски. Како је хришћанско становништво по црквеној
„подели распоређено у осам парохија, из сваке се
„парохије бира по једно лице од најстаријих, нај-

1) Тим се именом — како изгледа — онда по целој Турској
звао административни или извршне власти старешина по срезовим 2.

134 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„богатијих и најзнаменитијих, које се зове епитроп
„(етаралац). Тих осам лица састављају неку врсту.
„изборног суда који пријатељским начином рае-
„правља спорове међу хришћанима, да се они не
„би морали обраћати суду турскоме. Достојанство
„ових народних изборних судија даје се само по
„ошштем поштовању и по старости. Људе који би
„то уважење стекли, били не били у дужности, на-
„зивали су геронтима или аржонтима (старешинама),
„и они су се од других и оделом разликовали.
„Ма да Атињани добро осећају терет турскога
„тиранства и ма да је далеко од њих и помисао да
„се умешају у што било против султана, опет су
„они увек готови да покажу незадовољство и да
„потраже правицу и исправку, ако би чиновници
„Њихова права повредили. Један такав доста зна-
„менит случај догодио се док смо се ми бавили у
„Атини. Нови војвода, који беше дошао, наметну
„некакве нове таксе на њих и на робу њихову
„против свакога права и разлога, да би што пре
„извадио новац што је код кизлар-аге утрошио да
»1то место себи изради. Три главне аге атинске
»беху, уз то, три брата, и договорише се сви да
„их муче свима тиранским и суровим начинима, само
„да извуку свој новац. Не могући већ више подно-
„сити, Атињани се договоре те пошљу у Цариград
укао изасланике два брата од породице Лимбона
„с великим поклонима за кизлар-агу. Кизлар-ага,
„кад је саслушао жалбе њихове, натури војводи
„велику гмобу, истера из службе градскога агу, а
„сна остала три аге, који су сви у том договору
„били, отера на робију. Браћа Лимбони вратише
„се као победници на велику тугу атинских Турака,

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 135

„а на велику радост хришћана. Неки од хришћана,
„који нису веровали да то може бити, па нису са
„својима држали, нису се, после, смели у друштву
„показати, него су се покалуђерили,“

На другом једном месту писац помиње да је
ова врста самоуправе, на коју је невоља турска
натерала хришћане, практикована и по другим
местима.

ТУ.

Белешке турскога путника Евлија-ефендије |
из средине ХУП века

о

У Споменику Српске Краљ. Академије ХУШ ја
сам приказао и у свему што се наших земаља тиче
и извео дело турскога географа ХУП века Хаџи-
Калфе или Ћатиб-Челебије по једноме немачком
преводу који је још 1812 у Бечу издао познати
оријенталиста и историографФ Турске Јосиф Хамер.
Исти Хамер издао је још једног туреког писца, пу-
топпсца историка и географа, у енглеском греводу
године 1846. То је књига ХаггаЏтуе ОГ Фгауеј тп ·
Епчторе, Ача, апа Аћлеа ће зеуепфеешћ сепфигу
ђу ЕуПуа Шепф. Тгапчјафед (топ ће бтећ ђу
ће Ешег Јозерћ уоп Наттег. Гопдоп. Ргафед ог
ће Опепа] ТтапзјаНоп Еппа ог Стеаб Вгнат апа
Ттејача 1846, тој. Та 49 у два одељења 186 и 251
стр.; уој. Ц, 1850, стр. 244. (Прича о путовању
по Европи, Азији и Африци у ХУП веку од Евлија-
ефендије.“)

1) Ј. Хамер је још раније објавио садржину дела и неке
изводе из њега у својој књизи дез озталшвзећеп Кејеће5 Зеаафзуег-
Таввиле ипа Зеаабвуегуу а Еиле. 1. и П. У/леп 1815. Не знам како, али
у енглеском преводу нема онога дела који говори о Дренопољу, а
тај није иза Евлије остао неизрађен, што се види из садржине,
коју Хамер у горе поменутој књизи наводи.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 137

ч

Да се, прво, упознамо што можемо краће са
Евлија-ефендијом самим, па ћемо онда прећи на
његово дело, с којим много посла нећемо имати.

Евлија-еФендија сувременик је Хаџи - Калсе.
Родио се у Цариграду 1611 год. Отац му је био
главни златар у Цариграду и од старе војничке по-
родице турске. Учио се Евлија у Цариграду, и у
години 16385, одликовавши се знањем, лепим гласом
и изгледом, постане у Светој Софији муезин, што
буде повод да на њ пажњу обрати султан Мурат ТУ,
код којега је рођак му Мелек-ахмед-паша онда у
дворској служби био. И Евлија уђе за неко време
у дворску службу, и ту се, својом бистрином, још
већма допадне султану. Особиту је вољу Евлија
имао на путовања. Своја путовања почео је он паж-
љивим разгледањем и описивањем Цариграда. Сам
каже да је у путовању провео четрдесет година, а

_кад је навршио шездесет година, смирио се, и
– почео је описивати што је видео, прошао и сазнао.

У путовању је прошао цело Турско Царство у
Европи, Азији и Африци, осем Туниса, Алгира и
Триполиса. Путовао је по Румелији (Европској Тур-
екој), Анатолији, Сирији и Египту ; пратио је турско
посланство у Беч од године 1664") као секретар.
Из Беча је отишао у Нидерландску и Шведеву,
откуда се вратио преко Крима. Путовао је у Брусу
1640; 1645 пошао је као старешина над муези-
нима, придатима флоти, на Малту и на Крит, одакле
је изашиљан у војничке експедиције у Далмацију
на Шибеник. Осем осталих путовања девето му је
путовање било у Бугарску, где је рођак његов

_ Мелек-Ахмед-паша, постављен био за губернатора

5) Напред смо навели опис путовања аустријског посланства,
које је овоме на сусрет ишло.

138 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

у Силистрији (пошто је, пре тога, неко време гу-
бернатором био у Оџакову). Пропутовао је целу
Европску Турску, зауставивши се у Дренопољу,
које је потанко описао. Тиме је попунио опис три
отоманске престонице: Цариграда, Брусе и Дре-
нопоља. На послетку се смирио, како изгледа, у
Дренопољу, где је умро, ма да се о последњим да-
нима његовим ништа не зна, пошто се и остало што
смо овде наводили црпе из дела његова, а дело му
је остало недовршено. |

У предговору к енглеском преводу, из којега
и ми црпемо ове податке, бележи се да се цео опис
путовања Евлијиних нигде наћи није могао. Изгледа
да му је остало недовршено. У овоме што је у
енглеском преводу 18946—1850 изашло има само
опис Цариграда и Брусе, а нема нигде описа Дре-
нопоља; имају описи разних путовања по Азији, а
нема описа ниједног путовања по Европској Тур-
ској. У опис Цариграда уплетено је све — и исто-
рија појединих султана, и цариградске опсаде, и
описи разних установа, места, зграда и споменика,
и статистика И описи еснафа цариградских, једног
од најзнатнијих одељака целога дела, и распоред
Турскога Царства на вилајете и санџаке, и попис
тимара и зијамета (државних имања датих војсци
коњичкој на име издржања) и хасова (државних
имања која су стајала свуда државној власти на
расположењу). Тако је то, по стилу и по распо-
реду, право турско дело. Према овоме извештају
о распореду дела, ми бисмо се могли овде зауста:
вити, али прегледавши цело дело, наишли смо ипак
на поједина места која се нас тичу, и њих ћемо
у кратко прегледати, повадивши оно што нама треба.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 139

[. У описима султанских задужбина Евлија
често помиње великодостојнике појединих султана.
Многи су из крајева нашега народа.

а. При султану Сулејману (1520—1566) по-
мпњу се између везира :

„Рустем-паша, рођењем Хрват (Кутоад), а му-
дрошћу Аристотељ“.

„Кален-Али-паша, родом из села Парче (Рат-
сћа) у Херцеговини. Био је најпре у двору ко-
морник, после ага јањичарски, губернатор Египта,
велики везир. Био је врло крупан и тежак човек.“

„Мустафа-паша Бошњак; Ферхад-паша, из Ал-
баније; Хаин-Ахмед-паша, бунтовник, из Албаније,
обешен у Каиру.“

„Балак-Мустафа-паша, Бошњак; балак арба-
наски значи болестан.“

При истом султану Сулејману били су бе-
глербези :

„Дукакин-заде Гази-Мохамед-паша, губернатор
Египта (по почетку имена, сигурно Дукађинац или
Дукађиновић).“

„Балтаџи-Мохамед-паша, Бошњак, који је био
смењен са губернаторске дужности у Багдаду, и
умро у Цариграду.“ .

„Харем-паша, Бошњак. “

„Темеруд- Али-паша, Бошњак.“

6. При опису догађаја владе Мурата ТУ (1628 —
1640) помиње се уз годину 1628 Бошњак Хозрев
пала као велики везир, постављен због ратних не.
срећа у Јерменској, за команданта војсци, која је
одмах по том почела побеђивати. Хвали се као добар
војнички заповедник. Био је и велики везир.

в. При султану Мурату (1628—1640) помиње
се као адмирал -— капудан-паша — Кара-Мустафа-

[40 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

паша, родом из Албаније, који је једном изненадио.
на Црном Мору 200 козачких шајки, и 70 од њих.
заједно с козачким хетманом ухватио.

г. При султану Ибрахиму (1640—1648) по-
миње се као везир „Салех-паша, Бошњак рођењем,
из села Љубиња у Херцеговини, којему су емрт
нанеле интриге Тескереџи-Ахмед-паше.“

4. При истоме султану већ су почеле борбе
око Крита, који је Турке стао силне крви. У вла-
дање султана Ибрахима пада освојење Канеје, које
је извршено под командом „Јусуф-паше, који је био
родом Хрват.“ Млечићи, по том, привуку на евоју
страну Ускоке, становнике оних места из којих је
Јусуф-паша био родом, и пошље се на ту страну
Текели-паша, који опседне Шибеник, и држао га
је у опсади 40 дана. Ту турска војека буде опко-
љена од хришћанске војске, те 22000 Турака изгине,
18000 допадне ропства, а цео стан падне у руке
хришћанима. У томе боју је с једним јањичарским
пуком био и Евлија сам. Утекао је пут планина
Гуламуц (Гламоч), где је седам дана провео о ко-
рењу и о трави. Тада је узет од Турака и Клис.')
И тај Јусуф-паша био је убијен у Цариграду сплет-
кама некога Џинџи-Хоаце.

ђ. Као великог везира помиње и Зурназен-Му-
стафа-пату, родом из Албаније, за кога каже да је
био тврдица.

е, У то време постао је везиром и Копреили
(Ћуприлић) Вали-Мохамед-паша. „Задобивши у своје
„руке — читамо о томе везиру — потпуну власт и
„занесавши се частољубљем да Отоманску Државу
„уздигне и прослави, поубијао је у Анатолији

7) То је било 1648 године.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 141

„ +00.000 бунтовника, 17 везира, 41 беглербега, 70
· „санџак-бегова, три моле и једног могребин-шеиха.
»Он је трошкове царства довео у равнотежу са при-
„ходима, а приходе је умножио различитим осво-
„јењима. Сахрањен је у нарочитој гробници близу
„пазара за пилиће.') Родом је био из Албаније, али
„је вери био ванредно одан и за правоверје се
„много заузимао. Одгајен је био у царском харему,
„и кад је Хозрев-паша (Бошњак) постављен за ја-
„Њичарског агу, Копреили је постављен за хазна-
„дара. После њега је за великог везира постављен
„син му Фазил- Ахмед-паша. Он није био онако крво-
„жедан као отац му, али се показао као изврстан,
„пекрен, смишљен и поштен управник. Родио сеу
„селу Копри (Ћупри) у области Сивасу у Малој
„Азији, и изнајпре се одао био на изучавање за-
„Кона, а после је био постављен за губернатора у
„Ерверуму и за великог везира. Прво се с њим до-
„тодило да је велико-везирски печат наследио од
„ода. Међу градовима што их је он освојио, да спо-
„менемо Каменик и Кандију. Умро је између Дре-
„нопоља и Родоста на имању Кара-Бовиру, а са-
„храњен је уз оца свога.“

ж. Међу везирима Бајазита П (1481—1212)
помиње се Ахмед-паша, херцегов син. То је трећи
син херцега Степана — Стеван, који се потурчио.

П. О великоме везиру Мохамед-паши Соколо-
вићу има спомена на неколико места.

Спомињући екепедицију против Сигета и рад
Пертев-паше у Ердељу, писац помиње смрт султана
Сулејмана (1566) и рад великог везира М. Соко-
ловића овим речима: „Десет дана пре ове победе

1) Таук-Пазара. На другом месту је забележено да је Ћу-
придић сахрањен код Дикили-таша (Горедога Стуба).

—
мо
(4

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„султан Сулејман заиска опроштај од овдашњега
„пролазног царства и оде у области које никада не
„вену. То се десило за време опсаде Сигета, али
„је везир Асиф његово боловање и смрт за седам-
„десет дана тако добро сакрио, да ни сами послуж-
„Ници унутрашњих царских одаја ништа знали нису.
„Тога ради се говорило да је Сулејман после своје
„емрти освојио Сигет, Булу и Коморан.“ У истом
овом спису описује се на другом месту исто то
дело са више појединости и са нарочитим помиња-
њем М. Соколовића. „Везир Соколи-Мохамед-паша,
„крио је емрт султанову и наместио му је тело
„Најпре у Сигету, где је сољу, миром и смолом
„био балсамован као да је жив. Тако је Сигет
„управо освојио мртав човек. Глас да је Сулејман
„умро саопштен је војеци онда када је султан Селим
„дошао да покорност војске прими. Тело му је до-
„нето у Цариград и сахрањено у башти његове
„џамије под нарочитим кубетом. На гроб му је на-
„мештен турбан са седам пера који је он носио.“
Под владом султана Селима помиње Евлија као
великог везира Соколи-Мехамед-пашу и каже да је
са друговима својим био обдарен мудрошћу Ари-
стотеловом.

Мало раније, међу беглер-безима владе султана
Сулејмана, помиње се Арслан-паша, син Соколи-
Мохамед-паше. Ту се за Арслан-пашу бележи да
је подигао барутни магацин у Будиму и да је по-
губљен што се на њ сумњало да је неверницима,
издао Тату и Папу.

Међу везирима владе султана Ахмеда (1603—
1617) спомиње се Мохамед-паша, прозван Шахин-
огли (српски Соколовић). Ништа се друго не на-

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 143

води осим имена, те се, по томе, не зна је ли он
син славнога Мехмеда, али је врло могућно.

На месту где се помињу главни дворови Цари-
града, спомиње се код Алај-ћошка и двор Соколи-
Мохамед-паше.

Још се помиње Соколовић при Терапији, селу
на Босфору и околини Цариграда. „Селиму П (сул-
„тану, којему је целе владе Соколовић велики везир
„био) беше се допало пецати рибу у Терапији,
„која се одмах у хладу кипариса, за јело пржила.
„дато је, вели се даље, везир Соколи-Мохамед-паша
„наредио да се ту подигне место које се прозвало
„Тарапија због тога што тараб на турском језику

„значи забаву.“ По томе би ово турско предање
"тврдило да је Терапија (место много старије и оче-
видно грчкога и византијског постања) основана,
по заповести Соколовића. У ствари ће бити да је
што друго у месту самом саграђено по заповести
Соколовића.

Ш. На послетку за нас су од значаја и бе-
лешке о гробу султана Мурата П, о боју косовском и
о Милошу Обилићу, које се налазе у опису Брусе.

Белешка о Мурату гласи овако: „Он је дао
„јањичарима капе ускуфе, везене златом. Сазидао
„је једну џамију у Билеџику и другу у Бруси, а
„један манастир у Постин-Пуш-Баби. Био је убијен
„године 791') после боја на Косову (Кћаззоуа) од
„Милоша Кублаки (МНогћ Каћа). На томе је
„месту било подигнуто кубе, које је обновио мој
„милостиви господин Мелек-Ахмед-паша.“)“

5 По таблицама пок. ђен. К. Протића, ова година одговара
тачно нашој 1389.

2) Мелек-Ахмед-паша био је у многим великим државним
службама, па и велики везир. Рођак је Евлији, те се зато у књизи
често помиње.

144 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

Белешка о гробу Муратовом гласи овако: „Он
„је сахрањен на, западној страни Брусе близу старе.
„Каплиџе (топлог купатила), испод широкога ку-
„бета. Његова стрела, лук и тулац обешени су
„поврх гроба његова са крвавом хаљином у којој
„је био. убијен, што гнушањем испуња све који
„походе овај споменик. Имао је седамдесет година
„кад је погинуо, а владао је тридесет година.“

Путовање Евлије-ефендије, у ком су покупљене
ове белешке, извршено је 1640. Ја сам и сам био
на месту, и по овоме што бележи Евлија да је 1640
видео, ваља споредити оно што је показивано нама
у 1891. Моје записке гласе: „Чувар показује Му-
„ратов бео, доста висок турбан, у коме се унутра
увиди жута (по свој прилици позлаћена) кацига;
„Муратову плетену од гвоздене жице панцир-ко-
„шуљу, доста похабану, за коју казују да ју је 1 Му-
„рат (тобоже) сам плео; једну књигу (по свој при-
„Лици коран) маленога формата, као садашња џепна,
„издања, стрпану (не знаш зашто) у једно четвр-
„тасто стакло с грлићем, кроз који књига није
„могла лако проћи; неку справу као мерило; зе-
„лену горњу хаљину се умереним златним везом, у
„којој се вели да је погинуо — и друго ништа. То
„све вађаше чувар из једног ормана у зиду. )“ Кад
се упореде ове белешке из 1640 и 1891, види се
како је неверно све што се сад онамо путницима
показује !

1) Ст. Новаковић С Мораве на Вардар Београд 1894, стр. 170.

ЋЕ

Белешке о путу Његове Преузвишености Г. витеза од

Сен-Приста (5%.-Рлезћ), посланика француског код бОтс-

манске Порте, од уласка у Београд до доласка у
Цариград)

Септембра 22 године 1768 стиже око 10 сати
из јутра Његова Преузвишеност г. витез од Сен-
Прист, краљевски посланик код Отоманске Порте,
са својим пријатељем г. витезом од Понт-Кулан, и
одмах јави о своме доласку тумачу Францускоме
г. Форнети, који га, има 46 дана, очекиваше у Бео-
граду заједно са Неви-ефендијом, михмандаром или
изаслаником Портиним, који је са два чауша послан
био на сусрет посланику. |

Пошто се стим изаслаником разговорио и ра~
забрао што је потребу имао да напред сазна, г. по-
вланик га упути да његово поздравље однесе паши
и да га о његовом доласку извести. У исти мах

1) Ове белешке нису нигде штампане. Оне су кас извештај
остављене у архиви Францускога Посланства у Цариграду. Тамо
их је нашао и за мене преписати дао г. Огист Боп, секретар по-
„сланства. На томе му од мене велика хвала. Белешкама, у српском
преводу, дајем место овде. Оне имају вредности за опис стања
Турске пре великих ратова на крају ХУЈШ века и пре великих
хришћанско-народних покрета који су у њој отпочети ХЛХ века.
Копију Француску, послану ми од г. Бопа, предајем збирци Народне
Библиотеке.

ГОДИШЊИЦА ХУП 10:

+

[46 ПУГТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ 0 БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

беше наложено г. Форнети да наговести наши, како
Његова Преузвишеност жели да продужи пут к Ца-
риграду и да се пожури, и ако га од једно пет-
наест дана грдни назеб мучи, једно што тако треба
по заповестима Краљевим, а друго што је пред зиму,
па се нада да ће код паше наћи готовост и преду-
сретљивост у свему што му за то требало буде.

() болешљивдсти својој посланик је говорио у
овој прилици само да би себи спремио згодан изго-
вор, да би се извукао да не мора пашу походити,
ако исти не би вољан био да походу врати, јер је
знао поуздано да паша походу очекује, а није хтео
да поступа друкчије зато што се не би слагало
с високим достојанством које је имао.

У одговору своме који је по тумачу послао,
паша не помену ништа о походи, и држећи да по-
сланику доиста није добро, поручиваше му да се
истрља мирисавом водом (еап де Ја Кете 4'Нопостле).
Још је паша мислио да чини велику пажњу посла-
нику што му је један лек послао, а мислио је да
је посве сигуран за назеб, јер се у двору гради
за потребу султанову, који га је паши поклонио.
Беше то некакво платно, намазано зејтином и не-
каквим смолама, по мирису не баш пријатно.

Пошто је посланик тим начином показао да не
жели да остане у Земуну већ да што пре ступи на
земљиште турско, паша се у томе показа преду-
сретљив колико је год посланик жедео. Његова
Преузвишеност остаде у Земуну још само сутра-дан;
у петак (дан који је Турцима као нама недеља) 28
септембра наређено би све што треба за прелазак
из Земуна у Београд и за пријем у Београду.

Паша истога дана посла да се јави посланику
ла су издате све наредбе за пријем и да ће бити.

~

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ ||

"примљен сутра-дан, у суботу 24-ога септембра, у 10
сати из јутра.

Пошто је тако све било наређено и утврђено,
г. посланик се, мало после 9 сати, крену из куће
г. барона Штурма, команданта у Земуну, у којој
_је био одсео. Његова Преузвишеност седе у кола
са г. витезом Понт-Кулан. Испред њих је јахало
једно одељење драгона и хусара угарских под оруж-
јем, а једно одељење војничке посаде беше изашло
мало раније. Официри и чиновници Његове Преуз-
вишености следоваху у више кола, за којима иђаше
гомила грађана понајвише у „бпрошима“ (еп ђ-
госћез), колима бечкога начина.

Дошавши тако на Саву која дели царства, Ње-
гова Преузвишеност уђе у командантову лађу и седе
на једну софу, за њ спремљену, поставивши себи
с десне стране г. Понт-Кулана, а с леве г. коман-
данта. Напред је било више седишта за секретаре
и официре из свите. На дати знак турска шајка,
одређена да прими г. посланика, опали два топа,
и крену се одмах кад и лађа у коју беше села
Његова Преузвишеност, стим да се сретну и са-
стану на средини реке. Али шајка пловљаше брже.

Кад су се тако сусрели, г. посланик се попе
у шајку, где га прими тефтердар или благајник
пашин, који то учини стојећи, пруживши му прво
десну руку и понудивши десну страну до себе, а
после седе под спремљен заклон на софу најпре
он сам, понудивши посланика на леву страну до
себе. Ади г. посланик стојећи пред заклоном, остави
тефтердара себи за леђима и постави се тако да
тефтердар дође њему с леве стране, показујући му
тим начином како се мало пре ружно понашао.
Послужише слаткише и каву, али Његова Преуз-

| 10"

148 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

вишеност само се учини да се послужила и једним
и другим, не окусивши ништа. У томе и тајка,
пуна нижих официра и стражара, приђе крају. То-
пови са града и јањичарска музика чујаху се не-
престано. Кад су се извезли под град, г. посланик
одмах искочи на поље и узјаха коња пашина, лепо
"по турски опремљена, што учини и г. Понт-Кулан.
Још беше дванаест коња, спремних за свиту посла
никову. Сви су јахали два и два, у реду колико
се могло, усред гомиле јањичара и народа. Осам
момака, свечано одевених, иђаху с лева и десна
г. посланику, пред којим беху два турска оФицара,
Музар-ага и михмандар (изасланик). Овај последњи
је већ почео своју службу прихватајући посланика
са шајке, чим је к обали приступила. Улазак у
Београд извршен је у приличном нереду, и тако
се дошло до једне куће на крају вароши. Тешко
је не казати да је овај први стан био јад и беда.
У њему не бејаше ништа ван четири дувара, без
најнеопходнијег намештаја. У кући је било свега
три собе, а на две од њих није било прозора.

Мало пошто се посланство сместило тако како
је могло, немајући места ни за половину свога
особља, па немајући ни кухиње, која се морала на-
мештати у дворишту, посла паша разне По, за,
кухињу и воће.

Тога дана нико ништа не помену о походи.
Његова Преузвишеност је не хоћаше предложити,
јер није хтела да мења своју ранију одлуку да пашу
никако не походи, ако овај не би био вољан да по-
ходу врати. А није требало о томе ни бринути се,
јер се паша далеко више бринуо о поклонима који
су му се имали дати него о томе захтеву церемо-
нијала.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 149

Тога истога дана, септембра 24-ог, уреди се
с изаслаником и питање о храни начином најпро-
_стијим п најумеренијим. Оно што је Џорта одо-
брила на храну, посланик је свео на трећину, по-
траживши само што је најпотребније за њ и за
"особље као и за коње и стоку која му је по-
требна била.

Септембра 25-ог паша посла посланику на
поклон доста рђавога ждрепца. Доведоше га са свим
нага и само с уздом. Још донесоше у исти мах од
паше, од тефтердара и од Рузна-меџи различита
јестива. Ова њихова глупачка предусретљивост била
је само изазвана поклонима које је посланик по
своме тумачу послао истим лицима и још другим
млађим од њих чиновницима.

У разговору пашином са тумачем приликом
предавања поклона изјавио је паша да му је криво
што је болест спречила посланика да га походи.
По упутству које је имао, тумач му на то одговори
како је и посланик био лишен тога задовољства,
али како је тиме, барем, паши уштедео труд вра-
ћања походе. Том се напоменом хтело да паши на
знање да како би га посланик походио само у том
случају, кад би и он вољан био да му походу врати.
Посланику је било нарочито стало за тим да се том
приликом нагласи тачка која се тицала његова по-
сланичког достојанства. |

Остали део тога дана употребљен је на спреме
за сутрашњи полазак.

_ Септембра 26-ог кретоше се на пут између 10
и 11 сати из јутра с муком пи забуном. Кад су
изашли из куће, и кад се кренула поворка кола
посланикових, зачуше се први топови са шанчева.
Џосланство се одмах на поласку задржало и за-

150 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

каснило тога дана, чекајући да прође неки новац,
који је на прилично великом броју коња путовао
из Цариграда, одређен за плату јањичара. Кад су
из вароши изашли и мост прешли, зачуше се на
ново топови са града. Мало за тим дочека посла-
ника један одред јањичара, на 30 коња од прилике,
под својом заставом. Кад је посланик стигао пред
њих, једна половина их пође пред њим, а друга
пође за њим.

Двеста корака даље, приступи колима посла-
никовим Рузна-Меџи који му изјави жаљење што
није могао да га походи у Београду, јербо то није
обичај. По томе захвали Његовој Преузвишености
на поклону који му је послао, и одмах се опрости.

У вече у 0 и по сати приспеше у Хисарџик
(Гроцку), где Његова Преузвишеност одседе у кући.
још жалоснијој него што је била она београдска,
које су се још гадили.

Септембра 27-ог продужише пут покрај Ду-
нава, од прилике две миље. Умало се није остало
на путу најмање двадесет пута за то време рад'
невештине оних који су управљали колима на ко-
јима се возила свита посланикова. Заустављали су
се сваки час и просипали кишу удараца на коње
који, као јахаћи, нису умели да вуку кола. Ипак
се око пет сати стигне у Коларе с једним колима,
у пола поломљеним. Кућа, спремљена за посланика,
беше, као и јуче, само једна страћара, и једва је
могло обрнути се у јединој соби у којој је посла-
ник могао преноћити. Секретари и официри пре-.
ноћише као и јуче на поду у кавани, вечито на
опрезу због рђавог суседства неких турских војника,
наоружаних до зуба, који, овако на путу, не знају

путничке БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ. 54

нити за какав ред нити за послушност, а жива је
мука остати с њима на миру.

Јањичарска пратња која је од Београда пошла
с послаником, у. Коларима се одмени другом, истом
оноликом. ~

Сутра-дан, 28-ога септембра, настависмо пут
за Хасан-пашину Паланку. Иде се кроз шуме; пут
је врло искривудан и непрестано на брежуљцима.
Коњи се, међу тим, навикаваху прилично на свој
посао, и извукоше доста добро. Хасан-пашина Па-
ланка је на пријатном месту, и стигосмо за рана
тако да емо остатак дана могли употребити на
шетњу.

У четвртак 29-ог стиже посланство у Рабаста
(Баточину) после шест сати рђавога пута, тежега
но пређашњега дана. Шума је око овога рђавог
села, и нити овде, нити на досадашњем земљишту
нема трага ни од каква обделавања. Све вас опомиње
на земљу каква је изгледала после створења.

И у том се месту изврши смена пратње, и
одатле се настави пут, септембра 80-ог, до Јаго-
дине (Јасошпа). И ту је био и џамбуровит и испро-
ваљиван као и раније. Јагодина вам се покаже кад
из шуме изађете; она је на земљишту доста отво-
реном и у положају пријатнијем него све досадашње
станице. Ту је посланик опростио се приземних
кућа и добио је за стан кућу која може поднети.
Варош ова има доста становника иу њој има доста
лепа каменита џамија од полу-мрамора (Тапх шаг-
ђте). И људи су нам се овде учинили поштенији,
па по томе и мање опасни, и ако су сви јањичари.
Његовој ПШреузвишеноси донеше на поклон живога
срндаћа.

152 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

Посланство није остало у Јагодини дуже но
што треба за обичан одмор, ма да су друга страна
посланства иначе чинила. И ту се пратња сменила.
Свака јањичарска дружина има засебну и различиту
гаставу, да би се од осталих разликовала.

Октобра 1-ог посланик је, за четири сата пута,
отишао до Параћина. Пут је био леп, раван, једнак.
На средини пута између Јагодине и Параћина пре-
лази се Морава, и посланство је то извршило га-
зећи без скеле, која се овде држи за прелазак
преко реке.

Октобра 2-ог провело се вас дан у Параћину.
Било је то потребно и због мењања кола, којих
беше 21, на којима је преношен пртљаг послаников
од Београда, и да би се међу Портиним изаслани-
ком и онамошњом влашћу утврдило шта ће се дати
тамошњим поданицима Грцима,) и да се нареди
што „треба за храну до Ниша. Добар део дана упо-
требљен је на распоредне заповести за храну до
Ниша. Том приликом се дознало како пролазак само
једног јањичарског официра, који носи какву год
наредбу Портину, стаје становнике скоро 300 гроша,
и то само становнике хришћане, јер тих терета
Турци не сносе, него их све претурају на своје
поданике, хришћане, које тако зову и према томе
с њима поступају. По томе је лако израчунати шта
стаје пролазак већега лица од достојанства, које
путује с великом пратњом и има права на путне
потребе. (С тога у овим крајевима Србије можете
видети само несрећне сељаке грчке“) и остале где

ђ) Тако се помињу правосдавни Срби, Нап. преводника.

2) Читај православне. _Нап. преводника.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 153

стењу под теретом најгрубљега притиска; њима се
род зноја њихова отимље пре него што га је и
земља сама до потпуне зрелости довела.

Недалеко од Параћина налазе се старе гра-
нице, утврђене уговором пожаревачким од 1718.
Изгледа да је то поток који се прелази некако на
половини пута; барем нема ништа згодније да
обележи границу, а ту врету граница Турци увек
најволе.

Октобра 3-ег прошло је посланство лепим пу-
тем између шума, прилично отвореним, у Ражањ
(Казећах), рђаво село, окружено брежуљцима. Какво
место — онакав и стан. Његова Преузвишеност је
имала једну собу при земљи, која се од кошаре
разликовала само траговима некаквога пређашњег
димњака. Остала господа су преноћила у врло пр-
љавој кавани, на којој су била ћерчива с изреше-
таном хартијом, а по којој је ветар свирао како
је хтео.

Све се то може просто поновити и за путо-
вање Ф-ог октобра које се зауставило, после 4 сата
хода, у Алексинцу.

Пошавши из Алексинца у среду 2-ог октобра,
ишло се неко време покрај Мораве. Остатак је пута
брдовит и испресецан брежуљцима, и места су
с једне стране прилично отворена. После десет сати
путовања стигло се у Ниш (Хазза).

Мало испред те вароши, која је једна од нај-
знатнијих у Србији, изађоше на сусрет Његовој
Преузвишености јањичар-ага и муселим, сваки са
својом свитом, са гардом пешака јањичара без оружја,
друкчије него што се то дотле чинило. При уласку
Његове Преузвишености пуцали су топови, и пре-
шавши мост на Нишави и гадне улице подграђа

154 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

Његова Преузвишеност оде да одседне код архие-
пископа грчког.

Ниш је на подножју брегова који га окружују.
Ономе ко би рекао да је утврђен могло би се пре-
бацити да не зна шта значи утврђење. У стању у
коме је данас, ова варош би могла дати само кратак
и слаб отпор нападу који би колико толико био
уредан. Варош је подељена на турску и грчку ва-
рош. Град је повелики, али су у њему само зидови,
и они су у доста добром стању. Ти зидови и не-
колико малих батерија сва су одбрана Ниша. Али
становници нишки нити су у мање бедном положају
нити под блажим притиском од осталих у Србији.
Архиепископ се пред г. послаником није умео уеста-
вити жалећи се на кињење коме је он сам лично
и сваки дан изложен.

Октобра 6-ог посланство је провело у Нишу.
Посланик је послао поклоне муселиму и јањичар-
аги, који су њему послали овнова и воћа.

Октобра Т-ог настављено је путовање уз пуц-
њаву топова са града нишког. Донекле су га пра-
тили Бесли-ага и ћаја муселимов са својом свитом.

На једну миљу од Ниша има извор вруће воде,
и врх њега је подигнуто купатило као у Будиму.
Три миље пак даље, почињу врло високе планине,
назване Црвене Планине. Требало је два и по сата
с коњима и воловима да се изиђе“ на врх, и вру-
ћина која се на тај дан десила, као да је средина
лета, умножила је не мало остале тегобе пута. И
остали део пута, све до Муса-пашине Паланке, но-
ћишта тога дана, био је тежак и тесан и каменит.
Тога ради се на ноћиште стигло већ у саму ноћ,
после осам сати путовања. У Паланци се налази
нека врста турскога града, проста ограда од четири

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 155

Ц падину инчи пита а =

зида, с пушкарницама около и са дванаест кулица
по крајевима, у којој се просто може заклонити
одред јањичара у време рата, или се заклонити
ствари од напада каквих лаких чета. На двадестину
корака од јединих врата ове играчке од града на-
лазе се неколики латински натписи на камењу изр-
ганом, које изгледа да је останак римских гра-
ђевина.

Октобра 8-ог се путовало преко планина и кроз
три четвртине путовања све путем каменитим, док
се дошло на ноћиште у Шехер-кјој (Пирот). При
уласку у ту варош има полу-разваљен градић, по-
ред кога је пут за кола етраховит. Међу тим до-

-" лазак г. посланика поздрављен би и одатле пуцњем

из јединога топа који се на томе месту налази за
обрану.

Место је то на подножју планинама. И ту се
октобра 9-ог изменише кола. И како је број кола
с првим претоваривањем пртљага сведен на 1],
Његова Преузвишеност навали да се истога дана
пред подне пође даље. И доста рано стигосмо у
Сарибарак (Цариброд), пошто су путови од Пирота
дотле врло добри. И ту као и на пређашњим но-
ћиштима није било за г. посланика другога скло-
ништа до хана или штале, јединога склоништа за
путнике у Турској.

На једну миљу од Сарибарака, одакле послан-
ство пође октобра 10-ог рано, пошто се имало шест

миља пута до Халкали (Сливнице), улази се у тес-

нац планински, у ком се путу ни трага не зна због
камења које с врхова у долину пада и због про-
валије која онуда вијуга.

Више од сата треба да се изиђе с тога рђавог
места. Остали део пута до Халкали доста је добар;

156 _ ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

и што се више иде напред, еве је отворенији. Хал-
кали село је накрај равнице плодне и добро обра-
ђене, али су куће и овуда као и довде праве ми-
шије рупе.

Боље је било у Софији, куда је г. посланик
стигао 1 1-ог. Ту је одсео у кући архиепископа
грчког, која је мало пристојнија од архиепископске
куће у Нишу. Пре но што се дође у Софију, прође
се пространо поље, ограђено планинама са свих
страна. Још је пријатније за поглед то поље зато
што је добро обрађено и.што се од границе све
дотле путовало кроз саме шумске пределе. Положај
је ове вароши што може бити пријатан, али је
варош сама прљава и блатна вечито. Има у њој
до 21 џамије. Паша Румелије заповеда али не седи
у Софији, и он држи ту место себе муселима или
заступника. Тај је Његовој Преузвишености одмах
по доласку послао поклоне које је носило осам
момака. Два прва ношаху у рукама сваки по живо
јагње, и тако уђоше у собу, у којој се налазила
Његова Преузвишеност ; врста уљудности и пријатна
и нова. Други момци ношаху сваки по таблу воћа
различите врсте. Сви су ти људи дочекани и от-
пуштени по турски, то јест свакоме је дат поклон.
који вреди више него њихов дар.

Пазари софијски су врло ружни и од дрвета.
Има и купатило од вруће минералне воде, које се
у толико више походи, што је бесплатно за свакога.
Хришћанина може више интересовати џамија од
цркве посвећене светој Софији; кажу да су у тој
грађевини први основи од Грка. Џамија је унутра
врло чиста и покривена је асурама. Према средини,
с десне стране, види се ограђено место, подигнуто
за 10 стопа, на ком се чува Алкоран. Горњи део

сл
~!

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ о БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 6

овога храма обележен је малом ншшом човечије ви-
сине; око ње су с обе стране велики масивни свећ-
њаци од бакра. По зиду унаоколо налазе се много-
бројни натписи црним исписани, са којих они који
читати умеју могу понављати најлепше стихове
Алкорана. •

У среду 12-ог октобра г. посланик је провео
у Софији, и јутро је употребио да види два купа-
тила вруће минералне сумпорне воде, на два сата,
од вароши. И једно и друго су тако врела и тако
прљава, да се на купање ни помислити не може.

Одмах на два пушкомета до тих купатила на-
лави се рудник гвожђа који се обрађује.

Тога дана је извршена смена кола и пратње.

Истога дана у ноћ г. посланик је, по наро-
читом куриру који је путовао у Беч, добио из Цари-
града од г. Вержана (Уегсеппез) писмо којим је
извештен о аудијенцији коју је г. Обресков (Ођгез-
Коу) имао код великог везира и о одвођењу тога
министра у затвор Седам Кула.

Октобра 13-ог настављен је пут преко поља
софијеког у Јени-хан, сат и по далеко од Софије,
куд прелази река Грубија (бтошла), која се лети
гази, али зими и после великих киша излива се и
мења корито, те је, у тим приликама, и прелазак
отежан.

У Јени-хану има диван хан од камена, по коме
се село, без сумње, и прозвало Јени-хан, што значи
Нови Хан. Ту је Његова Преузвишеност сазнала,
новост да је кримски Герај васпостављен на старо
му достојанство Хана Татарског.

_ Октобра 14-ог пошло се врло рано, да би се
стигло у Ихтиман, пошто су путови дотле врло
рђави и кроз планине. Бугарски сељаци из околине

158 ПУТНИЧКЕ БЕЈЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

притрчавали су у гомилама ка колима г. посланика
пи пратње његове, просипљући на људе шакама жита,
с намером да се покаже изобиље пи да се пожели,
с извесним малим интересом, свако добро путницима.

Из Ихтимана отишло се октобра 15-ог у Бању,
гадно сеоце, јадније и прљавије од свију које смо
довде прошли. Пут је да се гори помислити не
може. Пошто је посланство путовало три сата места,
наишло је с десне стране пута на више извора
сумпорне воде, који бију из стене и тако су врели
да се у њима јаја могу обарити. У Бањи имају од
те воде два купатила али умерено врућа, тако да
је у њима могућно купати се.

И у том су месту промењена кола, а јањи-
чарска пратња спаде на пет људи.

Октобра 16-ог прошло је посланство кроз Киз-
дервен (КазЧегуепф) путем још далеко мање упо-
требљивим него што беше онај до Бање. Тај пут
с једне стране граничи камењак, а с друге провала,
по дну које вијуга река Марица. Ту је посланетво
прешло три четири сата пута врло опасног, који је
једва широк колико кола, а земља му се рони и
ваља прећи још и два моста ванредно узана. У
Киз-дервену г. посланик је био смештен у правој
јазбини, у којој и под и ограда беху од осушеног
блата. У то јадно склониште светлост је улазила
само на баџу и на врата. Са задовољством се по-
сланик 17-ога октобра тога повора опростио, кре-
нувши се за Татар-Пазарџик, који је у доста лепом
положају. У тој вароши је живо, и насељење је
очевидно; има више памија. Његова Преузвишеност
је била пристојно смештена у кући старога војводе,
где се донесе на поклон свакојакога воћа, од стране
новога војводе.

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАПСКОМ ПОЛУОСТРВУ 159

И ту се променише кола.

Октобра 19-ог посланство приспе врло рано у
Филипопољ, јер је пут врло леп и једнак све до
тог места, које се види из велике даљине, пошто
је као амфитеатар подигнуто на два брега који га
држе и затварају. У близини се на ново долази до
Марице, поред које иде пут. Унаоколо су пространа
поља пиринча, који ваља да да обилату жетву.
Остало поље је исто тако плодно житом, а наро-
чито воћем и дивним грожђем.

Војска турска у Филипопољу тако је исто не-
уредна и непослушна као и она у Београду. Пре
кратког времена јањичари су многим богаташима
грчким попалили куће зато што им нису хтели дати
позамашну суму новаца коју су они тражили. Кад
је султан издао заповест да се кривци примерно
казне, онда се сва овдашња војска дигла на оружје
и побунила, и с тим већ нико није умео изаћи на
крај, јер онај који је ту султанову заповест донео,
морао је своју главу спасавати бегством. У таким
приликама и султану не остаје ништа друго него
да се начини да ово не види, и тиме сам своју
слабост да правда. У осталом пошто је сад баш
Русији објавио рат, и то га принуђава да штеди
војнике који су толико самовољни да их је тешко
обуздати.

У седам села око Филипопоља има растурених
на 3000 католика, а мало их је у тој вароши, јеру
њој нема католичке цркве, и тога ради они црквене
дужности врше приватно и смотрено. Те послове,
који нису безопасни, врше с преданошћу два или
три мисионара.

Октобра 19-ог провело се променом кола п
обновом намирница потребних до Дренопоља. У том

160" пуУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

је послу требало бити у толико пажљивији што је
у вароши било знака куге.

Октобра 20-ог Његова Преузвишеност је наста-
вила пут до Џапазли. До тог села није требало
више од четири сата, јер су путови били добри и
без тегоба. Примичући се к Папазли, пут опет иде
покрај Марице, којој се на десно виде непрегледна
поља пиринчева. Овај део је Тракије пријатан, обра-
ђен и прилично насељен.

Октобра 21-ог посланство је отишло у Кајали,
ма да је било рђаво време; падала је врло хладна
киша са снегом. У том јадном и жалосном селу
г. посланик је добио стан гори и од онога у Киз-
дервену. Била је то колиба бугарскога сељака, у
коју је светлост улазила само на димњак.

Сутра-дан, октобра 22-ог, по путу на ком је
било стопа снега, путовало се за + сата у Семишче.
Ту су путници опет имали да се склоне међу че-
тири дувара од блата и ту им је било исто тако
зло као и у Кајали.

(Октобра 23-ег путовало се вас дан с великом.
муком на ноћиште у Херманли. Пре него што се
стигне, прође се кроз турско село Узунџову, где се
налази лепа џамија, хан и врло добрих купатила.
Улазећи у Херманли, прелази се преко каменог
моста поузданије озиданог од свију које смо до сад
видели. Место ово није тако дивље као Семишче,
али ма да има више турских кућа потпуно подес-
них, изасланик смести г. посланика у колиби онако
исто рђавој као што то чињаше прошлих дана, што
је могло долазити или од шкомрачења тога човека,
или из штедње, за коју се он, разуме се, умео
добро наплатити. |

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 161

Пошто кроз два дана енег не престајаше па-
дати, октобра 24-ог путови бејаху са свим поква-
рени и готово под водом, кад је посланство путо-
вало у Мустафа-паша-ћуприси. Земљиште с обе
стране није обрађено, и покривено је џбуњем.

Мало даље прелази се Марица преко врло уза-
ног каменог моста, са свим опалог. А мост којим
се улази у Муестафа-паша-ћуприси, озидан на 22
лука, чувен је као најлепши у Отоманском Царетву.

_ У овоме месту предусретоше г. посланика Фран-
цуски трговци, настањени у Дренопољу, и један од
њих поздрави посланика у име свију њих и пре-
даде му као поклон понуде за опорављење, које
згодно пристадоше. У овоме месту куће су да горе
бити не могу, па и оне су скоро пропале.

( истом се таком муком стигло у Дренопоље,
октобра 25-ог. Пут је већ постао неупотребљив за.
кола, кроз тешку земљу, размекшану барама воде
од растопљеног снега, која немаше куд отицати.
Његова Преузвишеност је стигла у Дренопоље са
свим раслабљена, п сат касније добила је и доста
јаку грозницу.

Октобра 27-ог остало се на месту једно оби-
чаја ради, а друго због слабости г. посланика.

Из јутра је по црквама објављен ферман сул-
танов који заповеда свима поданицима грчке и јер-
менске народности, да све своје оружје, ватрено и
остало, у току десет дана донесу на предају у ду-
ћане за откуп одређене. Ко не би послушао, објав-
љена му је телесна казна. Овом се предохраном,
у садашњим приликама, кад је рат е Русијом, иде
на то да се нарочито Грци поставе у немогућност
да што предузму и да се Порта осигура од уну-

ГОДИШЊИЦА ХУП П

[62 пуТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

трашњих покрета што би их религиозна странка
могла изазвати.

У вече је Његова Преузвишеност имала на
ново грозницу. Преко ноћ је та грозница још јачом
постала.

Окгобра 28. и 29-ог остало је посланство у
Дренопољу, што посланику није било могућно пу-
товати. Тако исто и 80-ог, али је у току дана. Ње-
говој Преузвишености одлакнуло, а у вече је тога
дана грозница једва осетна била. Октобра 81-ог све
се свршило. Новембра 1-ог повратио се сан, и
здравље је дошло са свим на меру; само што се
посланик осећао ослабљен.

Новембра 2-ог посланик одлучи да се еутра-
дан крене даље на пут, и с тога се издаду потребне
наредбе.

Новембра 3-ег посланик се крене из Дрено-
поља, не обзирући се мното на слабо здравље у
ком се још налазио. С њим пођоше и његови су-
народници до ноћишта у Хапеси, ма да је време
било рђаво и киша је падала. Ни оно мало знаме-
нитости што их има Дренопоље није могао видети.

Истиче се нарочито као знаменитост првога
реда двор султанов и дивна џамија султана Селима.
Њен свод је најсмелије грађевинско дело што је
извршено у Турској. У ту џамију долази светлост
на 999 прозора; четири минарета или кулице имају
изглед четири величанствена стуба са жлебовима,
који су за познаваоца права наслада за око. Свако
то минаре широко је изнутра на 6 стопа, и у том
простору свако има троје различите степенице од
243 ступња, и по њима се могу пети тројица један
другога не видећи. Те троје степенице у вези су

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О ВАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 163
сваке с једним од три ката спољних ходника. Не
мање је вредно да путници виде чаршију, тврду
грађевину од камена, у којој су трговачки дућани
ради заштите од ватре.

Главни султанови чиновници у Дренопољу јесу:
бостанџи-бата и јањичар-ага. У осталом познато је
да је ова варош у прекрасном положају и да је
подесна за велику трговину.

Новембра +-ога требало је посланству 9 сати да
стигне из Хапсе у Баба-Ескиси, п ако даљина није
већа од 6 сати, толико је пут био тежак због бре-
гова и блата. |

Исто је тако требало учинити и 9д-ог, да се
дође у Бургас. Налазе се истина трагови некога
насипа, али по њему кола ићи не могу, јер их могу
извући само волови кад се где заглаве. У Бургас
се улази преко лепога каменитог моста. Посланик
је у том месту био смештен у стану маленом али
чистом. 3

Тога истог дана Његова Преузвишеност је
послала, г. Форнети кримском Герају, који се налази
у Бунар-баши, на 5 сати даљине, да му изјави
поздраве и честитања што је враћен на достојанство
хана татарског и да му однесе поклоне. Хан се тој
пристојности уљудно одазвао.

Новембра 6-ог није се могло путовати, и ако
је г. посланик рад био, због тога што на месту није
било судије с којим је изасланик турски имао да
уреди послове о издржању посланства.

Новембра “-ог посланство се крене на пути
стигне на конак у Каристиран, сеоце пусто, голо
наго, у коме путници могу наћи само крова.

Новембра 5-ог није било боље посланику ни
"у Чорлу, и ако се то место зове варош. Под њим
а

164 _ ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

је лепа равница али необрађена. Кроз њу се долази
у Чорлу. Мало напред од тог места, почиње се опа-
жати море.

Новембра 9-ог посланство стиже за три и по
сата у Киникли. Г. посланик је ту преноћио под
кровом штале у једном склоништу без прозора, у
које светлост улази на један отвор ес крова.

Новембра 10-ог одатле се врло лепим умерено _
бреговитим путем путовало у Силиврију (Зеђуге)
за мање од 20 сати. У варош се улази преко каме-
нитог моста од 832 лука, пспод којега запљускује
морека вода, ако је иоле море немирније. Ова ва-
рошица је у прекрасном положају. и од ње је пот-
пун преглед Мраморнога Мора. Још се виде неки
порушени стари зидови и једна са свим опала кула
на уласку у пристаниште. Г. посланик је био смештен
пристојно у кући једнога Грка, одакле је имао пре-
красан изглед. |

По нарочитој жељи посланпковој посланство
није остало у Силиврији на уобичајеном одмору,
него се 11-ога новембра рано кренуло даље за
Ротедтатав. Пут је скоро непрестано покрај мора.
Поменуто село налази се на једном узаном али ду-
гачком заливу, који улази дубоко у суху земљу.
Преко залива се прелази мостом дугачким на 600
стопа, подељеним на четири једно с другим везана
одељења. Пристаниште је малено, и у њ могу ући
само рибарски чамци.

Претпоследњи дан пута, 12-ог, ноћиште је било
у Ротеврссоо, само три миље далеко од Цариграда.
Положај те варошице са свим је као п у Роте-
дтатав, само што је величина залива различита и
што је пристаниште већ до последње мере запуштено.
Ту је г. посланика примио г. Ла Флеш, изасланик

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 165

Француске колоније у Цариграду, са г. Де ла Пор-
тери, најстаријим трговцем и г. Форнети, братом
· тумача који се од Београда уз г. посланика налазио.

Најпосле, 13-ог новембра посланство стиже у
Цариград. Долазећи сухим, мора се сав Цариград
обићи да би се стигло у подграђе Џеру, где се на-
лави Француски посланички двор. На месту које се
зове Слатке Воде, од прилике миљу даљине, Ње-
тову Преузвишеност дочека и поздрави сваколика
Француска колонија из Цариграда, са спремљеним
послужењем. Г. витез де Вержан беше још даље
пред посланика изаслао првога секретара и првога
тумача посланства с једним колима. Кад је г. по-
сланик слазио с каруца, он је одмах с колонијом
пошао у цркву Капуцинску на благодарење, и тек
је по том ступио ногом у Француски посланички
двор, где га је примио и три дана свечано гостио
стари посланик, претходник му, који се из двора
иселио био.

писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА
СИНУ АЛТОМАНУ

и

Покојни Милорад Медаковић дао је још у педе- -
сетим годинама ово писмо у препису, да се штампа
у Седмици. Због неких узрока, који су у своје
време имали свога разлога, ово није учињено. Смрт
Медаковићева сети ме на тај препис и како су пре-
стали разлози, који су били против пуштања у јав-
ност тога писма, то га сада овим путем износим
на светлост.

У „Историческо-критическом описанију битке
косовопољске од г. 13889. јунија 15. сачињеном од
Ђорђа Малетића, а изданом заједно с картом Ко-
совот-Поља Ђорђем Мушицким мед. доктором и
каваљером“ ') има животопис кнеза Николе Васоје-
вића, који је написао др. Мушицки. Према том жи-
вотопису родио се кнез Никола 1797. године у
Васојевићима у селу Лопатама. Отац његов, кнез
Михаило, погинуо је 1802. године у боју с Тур-
цима. Никола се прво спасао у Куче, за тим у
Аветрију, а одатле је отишао у Русију, где је свршио
инжењерску војничку школу. Пошто је 12 година
служио у Русији и капетаном постао, иступи из
руске службе и дође у Србију 1830. године; али

_ 5) У Новом Саду, печатано писменима Ј. Каулициј. 1847.
На 8. Стр. ХХГ, 1 лд.и57 стр. уз 28 стр. пренумеранатских имена.

ПИСМО КПЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА 167

не добивши тражену службу, оде у Туреку, где је
седам година служио, као главни конакчија турске
војске у Европи. Године 1936. остави турску службу,
походи Француску и Енглеску и дође са тога пута
у Нови Пазар, као енглески консул за Босну, Хер-
цеговину и Арбанију. Из Новога Пазара морао је
побећи крајем 1838. године, јер су му Турци ишли
о тлави. Он се склонио у Србију, где је 1889. го-
дине био постављен за инжењера, али после пола
године остави ову службу и опет оде у Француску
и Енглеску, одакле је 1841. године ишао у Васо-
јевиће. Пошто је наново ишао у Цариград и оданде
једва изнео главу, срећно је могао почетком 1843.
године да дође у Васојевиће, где је 14 месеци управ-
љао оним племеном, као независан владалац. Идући
на Цетиње, куда га је позвао био владика Петар П,
убију га близу Загарча мучки из заседе 80. маја
1844. године.

У реченој књизи, коју је издао др. Мушицки
уз карту Косова Поља, коју је начинио кнез Ни-
кола, налазећи се у турској служби, имају натписи,
које је на гробној плочи и на крсту дала урезати
удовица кнеза Николе. Ту се каже, да је њега по-
годила „властољубне политике стрела“ и да је уби-
јен „из преваре од политички гонитеља“ — изрази,
који би могли дати повода свакојаком нагађању;
али кад се узме однос Васојевића према Турској,
као и да су Турци непрестано ишли о глави кнезу
Николи, откако је био оставио турску службу, тако
да га ни енглеска консуларна застава није могла шти-
тити, онда је лако знати, из чије је заседе био убијен.
Што је погинуо, кад је стао на црногорску границу,
то се може такође протумачити тадашњим приликама.
Све до кнеза Николе Петровића знала се црногорска.

:68 ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

· граница само према Австрији. Према Турској била
је граница неодређена, зато су тамо биле вечите
пограничне кавге. Границу нико није чувао и тек
кад је чета каква продрла, био је поклич и Црно-
горци су кликовали један другога.

Кнез Никола Васојевић доводио је своје колено
од „готско-словенскога“ краља Радослава, кога по-
миње поп Дукљанин. Колико вреде ове ђенеалођије,
није овде место расправљати. Али кнез Никола, који
је кроз 14 месеци управљао једним делом српске
земље, као потпуно независан господар, свакако за-
служује пажњу свакога Србина.

(0 његовој породици нисам могао ништа да
дознам. ДР. Мушицки у поменутом животопису каже,
да је за њим остала удовица Настасија са три сина,
Алтоманом, Браниславом и Светиславом, и кћером
Јелисаветом. Г. Милићевић сећа се, да је у четр-.
десетим годинама (свакако после 1844. године) је-
дан од његових синова умро у Београду, као дете,
а Бранислав је тада био у П. разреду ђимназије,
у Београду.

У писму кнеза Николе ја сам оставио језик,
којим га је писао; али правопис сам узео нови,
као и интерпункцију сам му исправио.

Ђ. Поповић.

писмо

“

Јего Сијателству Књазју Алтоману Шиколајевићу
от Васојевичах

—<-- > ——

Јего Сијателству Високоплеменитому Књазу
Алтоману Николајевићу от Васојевичах.

Дражајши мој син, Књаз Алтоман!

Из посљедњег мојег писма, које сам ја писао
брату Вашему Књазу Браниславу, ви сте са свом
подробностију видјети могли моје отшествије из
Рима, древне столице свијета; видјели сте, да сам
се опет повратио у Чивиту Векију, приморски град
папин, откуда сам на пароходу „Кастору“ сретно
приспјео у Неапољ; велим, са свом подробностију
видјели сте, да се ништа памјати-достојно овде
от мојих очију сакрило није — а особито огнеди-
шушча висока гора Везувиј, њено страшно велико
и мало грло (велики кратер и мали кратер), зна-
менити но несретни у древности градови Помпеја
и Херкулана, који су јошт прије Христа, заливени
били лавом ') Везувија. Први је био заливен врелим
раствором (из вреле воде, песка и земље, које у

1) Лава је волканически огањ, која будући врућа, тече као
житко блато, а кад се охлади, она је камен. Ево вам шиљем једно
парче лаве бат с врх Везувија.

170 ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

оно доба Везувиј из себе извергаваше). Овај град
сад је више от половине већ откопан, а и сад га
јошт откопавају. Сваки дан на овај предмјет Неа-
политански краљ опредјелио је около педесет ра-
ботниках. Втори пак град Херкулана, будући једном
само лавом заливен, која је сад тврђа от камена
постала, и при том будући да је на поверхности
његовој сад насељен лијепи град Портичи, којега
устројство, правилност улица, очарователних вртова
и великољепни палатах- привлачи очи и вниманије
путника, предан је чељусти забвења: откопаније
(раскритије) његово сопрегнуто је е' непреодолимим
препјатствијем тврдине лаве, коју би морали дле-
том само сећи, работа, која би се једвам у тисућу
љета окончила, и при том било би совершено без-
расудно са стране Неаполитанског правителства,
покварити таки славни град, изјашчност ума и дјело
рук человјеческих, који милионе стоји, за открити
— што: какву камену статују (кумир), или древну
римску малу кућицу, или најпослије само за удовле-
творити једно љубопитетво, које умни путник и без
видјења лако себи представити може, а безумному
није ни потреби — п прочаја, и прочаја — велим,
све сте Ви ово, љубезни мој син, подробно видјели
у вишереченом мојем писму к' књазу Браниславу,
на који предмјет нисам пожалио ни труда, ни
времена. -—

Сад пак! ево ме идем Вам дат рачун о мојем
путешествију от Неапола преко Сицилије, Крфа до
моег ветупленија на брегове крваве Албаније, на-
шег отечества. |

Јунија 1 (13) 1841. љета у недјељу у једанаест
часова прије подне, опростивши се е' пријатељами,
с графом Ферети, с" Маркизом де-Турис и прочима,

ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА 17]

сјео сам ја на пароход Наполитански „Францеско 1“
и бити може на вјеки оставио Неапољ и Италију,
која премда се зове вртом Европе, далеко је, за
моћи сравнити се е Францијом и с Англијом. —
Да Вам истину речем, Везувиј је тронуо био чув-
ства моја, и ја и дан данашњи јошт не могу опо-
менути се от онога изумљенија, које су ми велики
и мали кратер причинили; но питам ја: кој је тај
смртни, који се не би ужаснуо, кој на врх висо-
чајше горе у хладне области под својим ногама
пред собом видјети ошпирно и оком необјатно огњено
језеро, бездну от 120 корачаји глубоку (800 нога
енглески) и на 560 корачаји пречином широку, која
бљуваше огањ и огњене ријеке из себе изригаваше
— да, ја се јошт живо опомињем, у каквом изумле-
нију бијах онда, кад Госпожа Брествар, видећи ме
на крај ове велике пропасти замишљена и руком
главу подупревши, рече ми ове ријечи:

— Римпсе Уаззобуњећ, ша зрозе% (Књаз! Ви
сте нерасположени' то јест, нездрави ')

— Не, рекох јој, но овај ужас и ово чудо
јестества тронуло ме је, и сад видим, да земље-
словци (геолоти) ни најмање не гријеше, с" бесчи-
сленими вјеројатностјами доказивајући, да је земља
наша била, некада огњено море, која послије четирп
тисуће љета окладивши се, почела производити цар-
ства животних. Горе и планине на њој нису ништа
друго, него подњатија (елевације) волканическа, које
је земља у теченију охладњенија својег причинила,
п проч.

Говорим Вам, љубезни мој, да сам, оставља-
јући Неапољ, јошт у овом изумленију оком мојим
пратио дим Везувија — и најпослије изгубио га. —

172 писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

Пароход „Францеско 1“ јест један из нај-
пишнији пароходах, које сам мого досада видјети,
и он, као и сви прочи, дијели се на три одјеленија.
ПЏерво одјеленије опредјелено. је за високи степен
људи, као за Краља, за Књазеве, Графове и високо
благородство. Овде је све кадифом севиленом по-
стављено и златом исписано. Второ одјеленије опре-
дјелено је за свакога, тко је у состојанију да плати;
а трети за пуку сиротињу. — Ја, као књаз, за-
нимао сам прво мјесто у первом одјеленију, на-
равно, скупо ме је стало, но није могуће било
бити иначе, јер почти ева просвјештена Европа,
која дјејствително, и ако има истинито поњатије о
стварима, мисли, да су паре и богатство рођени
с титлама. — Вјетар је био јужни и противан. Ја
сам бљувао, и с' мојом великом жалошћу забора-
вити нећу, да нисам могао да ручам, будући је
ручак баш књажески сварен био, двадесет и пет
јела било је свега вкусно приправљени. — Овде
сам се ја споменуо мога сина а Вашег брата Књаза
Свјетослава, који радо за оваким трапезама сједи—
и премда ми се глава вртила, нисам могао не за-
смјејати се, погледавши на толика вкусна јела, зна-
вају ћи сластољубије Свјетославово. Впрочем море,
које не мари ни за Књаза, ни за јела, принуди ме
удалити се от трапезе пи послије тешког бљувања,
отправи ме у свилену постељу, у којој сам слатко
ноћ провео.

Утром рано, кад се дан указа, указа ми се и Си-
цилија и Калабрија, а пред нама један уски пролив.
Протревши очи, рекох близу мени стојећему Грау;

— Није ли ово пред нама онај знаменити у
баснама пролив мисински, а ово с десне стране Си-
цилија, а с лијеве Калабрија:

ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА 173

— Јест, Књаз! одговори Грач.

— Ви се спомињете, Граф, да нам историја
и басне много којешта говоре о Харибди и Сцили.
које ја не вјерујем, рекох.

— Не, Књаз, Ви у томе гријешите и сушче-
_ ство Харибдис и Сциле отрицавајући, увређујете
истину, будући да и дан данашњи ове двије опас-
ности морепловцам сушчествују; а за љепше увје-
рити Вас, ако допустите, ја ћу их Вам сад пока-
зати, гдје су; но нека се јошт мало приближимо,
јер смо далеко.

— Чуветвително благодарим Вам, Граф, за Вашу
љубезност, стиснувши му руку, одговорих Ја; но
време је да. пијемо кафу. Ово је мој обичај, рано.

На златним подносима у позлаћеним кафајни-
цама донесоше кафу. Друштво већ поче устајати;
но поскорије окончивши пити, одосмо напред к' носу
парохода, откуд рече ми Граф:

— Ево, Књаз, Сицилија е' десне, Калабрија
с лијеве стране, а пролив на средини. Сад имајте
стерпјеније, добро разгледајте пред собом, и што
год увидите, кажите ми.

Гледам, разгледам сваки и најмањи вршуљак
Сицилијских и Калабријских планинах, разгледам
брегове и једног и другог предјела, најпослије ба-
цим поглед и на тихо море и на пролив, и видим
при бријегу Калабрије једно село, близу којег јасно
се видјаше да нешто кипи по мору; а с десне
стране видим једну дугачку ниску песчану косу,
која као на подобије серпа из Сицилије угнула се
у пролив; на крај ове косе наоди се једна висока,
на подобије звонаре башња (кула), а не далеко от
ње у проливу баш против оног више реченог села
калабријског видјаше се један вир, кој воду у себи

ЕУ

174 Писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

пијаше; а далеко от нас напред при брегу Сици-
лије указа се нешто бијело, које сам ја за Ме-
сину узео.

— Е добро, Граф, рекох; ево ја сам сад све
разгледао, но ни Харибде ни Сциле видио нисам.

— Не, Књаз! Ви сте их видјели. Но сад мо-
лим Вас, што сте по мору примјетили, кажите ми,
да Вам истолкујем.

— Е добро; шта је то што ври при оном
селу калабријском

— То је, одговори Граф, Сцила, и оно, што
Вам се чини да ври, није друго ништа, него мор-
ска пјена. И оно исто село зове се Сцила. Сцила
није друго ништа, него просто вртлог морски при
чињајеми вјетрами и теченијами двух мореј једно
у друго; вртење воде овде је тако силно, да нај-
већи кораб, који би у тишини имао несрећу бити
близу њега, бива као гвожђе магнетом притегнут
к' оним крутим каменим бреговима, гди ријетко који
уцјељава, развје при великом вјетру.— А онај вир,
што десно от нас остаје, он је она славна у по-
вјестници Харибдис. Впрочем она није толико опасна,
као СОцила у време тишине; ако и наиђе на њега
кораб, то осим једног вртења друго му ништа учи-
нити не може. Впрочем за мале барке и чунове он
је веома опасан, одма их прогута. Ове године имали
смо два несрећна примјера опасности Харибде и
СОциле. При Сцили усред тишине разбио се је о
брег један грчки кораб; а Харибдис је прогутала
двије велике барке с' људма, које из Палерма идјаху
у Мисину. При силном вјетру ове опасности ишче-
завају.

— А тди је Мисина' запитах ја.

ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА 175

— Ено оно је, што се далеко пред нами би-
јели. А ова башња, која се при коначности ове
пешчане косе наоди, то је мисински Фарос, на ста-
ром древном Фаросу сазидан. Он освјешчава бродо-
вима ноћу и указује морепловцам, гди су опасности.

Ево нас на конец у проливу мисинском, на
водама средиземног мора, које су у старој древ-
ности често биле позориштем морских битака, а
особито у Пуническој војни Рима с Картагеном. -—
Брегови сицилијеки и калабријски нису на мене
имали никаково впечатљеније, на против све ми се
овде показало дивље, а особито Калабрија, која мало
чим различи от Черне Горе. Впрочем чудна ми се
показала Сицилија; она је сва гориста и обработана
свуд. Почти по свију верхова горах види се капеле
и цркве латинске, из којега сам могао закључити,
да и овде свештенство латинско имају своју јаку силу.

Говорећи о проливу месинском, и он има своје
прелести, а особито ради тога, који није видио
Цариградски пролив. — Најпослије

Јунија 2 (14) у 85 часова утра стигосмо срећно
у пристаниште Месине, приморски славни трговачки
град е' отличнима палатама и великољепними зда-
нијами, у којему има пет стотина цркви и около
четрнаест тисућа попова различног реда. —

Овде сам ја био веома лијепо примљен и јошт
љешше испраћен; посјетио сам све боље и боље
храмове, училишта, книгохранилишта и народња
најзнаменитија зданија, а особито борса и судејски
присудствени мјеста, карантин и таможњу, једном
ријечију, ништа памјати достојно испред очију моји
сакрило се није. — Једно само остало је мноју
забвенију предано, и то не по презрјенију, но је-
динствено из строгог набљуденија њеких правила

176 ПИСМО БНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА _

супружеске нравствености, и то су народња уве-
селенија, а особито театри. — Дражајши мој Алто-
ман! Ви конечно не без причине укораваћете ме
у том важном предмјету, а прије него ли ме осу-
дите, ја знам Ваш приговор: егојист. — Конечно,
сваки онај, који ме добро не зна, рећи ће, да сам
етојист. — Впрочем сами Ви шта бисте о мени
рекли, кад би ја без вас-ишао по театрима, и истини
супруг и отац можо ли без дјеце своје весео бити;
Конечно не. — Моје је главно правило живота
за суштество, а не са општеством, и ја осим моје
Фамилије никога више не љубим, или боље рећи:
пријатељ человјечеству до грла, но друг никому,
осим мојој Фамилији. Ево, мој син, моји страни
правила, који су ме учинили презрјети све театре
Париске, Лондонске и Италијанске. — Међу тим ја
морам се и сам у тому признати, да никада подобна
увеселенија, театри, нису ми пријатна била. Прпвик-
нувши вољној жизни и свагда у послу, свака ми је
празност била тешка и несносна. Но време је, да се
повратим к' далњему повјествованију мојег путеше-
ствија. — Драги мој син ! Остављајући Европу, нашао
сам у Енглеза чрезвичајни егојизм п презрјеније о
људма, но зато и чистосердечност, тврдоглавије и
трудољубије ; у Француза нашао сам чрезвичајну вје-
треност и у свему непостојанство, јунаштво, прет-
примчивост, готовост услужити ближњему својему и
веселост. У Италијп нашао сам лијеност, распутство
и развратност нравствености до височајше степени.
Совјест ми се содрогава пи помислити, а камо ли изго-
ворити; но будући да Ви сада ступате на поприште
свијета и с' свијетом морате живјети, то ради Вашег
правила. знајте, да у Италијанца по већој части нејма
ништа свјато, брат сестру, муж жену, а отац кћер

писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА 177

за интерес продаје. Ово Вам ја по сопственом опиту
мојем представљам, предостављајући савершенству
возраста Вашег о далшем судити. — Енглез је јошт
сујевјеран, Француз чист предрасутков, а Италија-
нац развратан. Разумије се, да ја ово не о свима
у општој маси говорим, но само о већој части
Енглеза, Француза и Италијанаца. —

У Мисини ја сам причинио велику радост Хри-
стјанима восточног вјероисповједанија, посјетивши
храм и присуствовавши при божественој литургији.
—- За тим посјетио сам једног нашег Сербина,
Господина Јулинца, консула Росијског, који два-
десет година живећи покрај цркве восточне, јошт
ни једанпут био није у цркву своју. Сад могу Серби
судити о Србину у туђем свету, који не само на-
ције, но и Бога се свога срами јединствено зато,
за допасти се општеству Италијанском и свјашчен-
ству Латинском и кецељи Талијанској. — Велим,
наша шака Христјана, која се овде жителством
находи, обрадовали су се, видјећи ме с' прекрште-
ним рукама, као укопан, у церкви слушати боже-
ствену литургију. — Послије литургије ја сам био
позван христјанами на кафу, гди сам их похвалио
за њину тврдост и непоколебимост к вјери и к цер-
кви својеј и проче. —

У Месини ја сам просједио цијелије дванаест
дана, очекивајући на кораб, који одавде за Адри-
јатическо море одлазаше. 14 (26) Јунија 1841. у
суботу у вечер на. трговачком Италијанском корабљу
оставио сам ја Месину и знамениту Сицилију. Ци-
јели дан петнаестог Јунија провели смо против нај-
јужнијег миса Европе прозваног Спартивенто у пре-
дјелу Калабрије, баш против горде планине Етне,
која онда спокојна бјаше и само кат-кад коју пару

ТОДИШЊИЦА ХУП 12

178 писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

дима из себе ислуштаваше. Впрочем она, премда
се више о њој говори, него о Везувију, у много
отстаје от ове посљедње. — Велим, ја сам по пре-
данију свети отаца знавао, да је Јона пророк баш
при овом мису китом рибом прогутан био, но
признајем се, да ја до данашњег дана вјеровао ни-
сам, да у Средиземном Мору има кит риба. Сад
пак моје невјерије исчезло. —– Љетни дан, тишина
на мору, ни от куда ни најмањег вјетра, море као
огледало, риба свакојаког рода около нас играху,
и ја љубопитствујући занимао сам се подробним.
размотренијем једне летуће рибе, која у онај мах
летећи, ударила се о нашу катарку и полумртва
пала баш код моји ногу. Ово је било около осам
часова, утра, кад у једанлут завикаше морнари : Кит!
Кит! Да нам не обали корабљ! — Скочих и ја
с прочима и видим не далеко от нас ову страшну
рибу, која из носа бацаше воду на 40 аршина у
висину. — Колико су ми време и опстојателства
допустили размотрјети је, она бјаше 30 до 40 ко-
рака дугачка и около 10 корачаји широка; она ми
се показала почти црна с' великим брковима. —
Послије петнаест минута времена опет се у море
сакри. —

Одавди пак пут се наш продужавао корњачи-
ним корачајем. 21. Јунија (38. Јулија) ми смо били
при калабријском мису Леука,) и 23-га стигли смо
и оставили смо Отрант, и на конец послије једа-
наест дана нашег блудења по Адријатическом мору,
једва као корњача стигосмо у древну републику
Бриндези, која лежи на југоисточном ) брегу Адри-

1) Саро зашфа Мапа Фф Гепса није у Калабрији, него у Та-
рентинској области (Тегга 4'Огтапбо). Ђ. И,

2) Правије: југозападном. ВЕЦ

ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА [79

Јатическог мора и принадлежи к Неаполитанском
краљевству. — Овде подходећи к' карантину и ви-
дећи пун карантин грчкије бродова, а преговорноје
одјеленије пуно Грках из Греције и Турске, с воз-
диханијем возопих:

— (С' Богом, просвијештени свијете! С' Богом,
Англијо ! Јуначка мајко Францијо! И с' Богом, Ита-
лијо! Ево овде је конец просвијештеног свијета и
от ове точке почиње невјежество и варваретво !

Велим: с' воздиханијем изговоривши ове речи,
ступио сам на брег, гди су ме лијепо и благоприл
стојно дочекали карантина, таможне и судејски
чиновници, гди по осмотренију нашије писмена,
с' доказателстви опредјелили су ми благопристојно
жилиште. — Консули Росијски, Аустријски, Римеки,
Француски и Американски учинили су ми своје по-
дворење, које сам ја упут вратио.

Бриндеси јест стара градина окружена древ-
нима стијенама и опкопима пуније воде. Число
домова около тисућу различне величине зданија.
Впрочем има неколико доволно вниманија достојни
стројенија, а особито цркве, књигохранилишта и
судејски присуствена мјеста. — Но будући да је
све на свијету подвержено промјени, то и овај град,
који се некада величеством, силом и красотом својом
дичаше, сад почти у развалинама пада под бреме-
ном забвенија, и као да нам говори: ништа на
свијету није вјечно. — Впрочем Бриндези окружен
будући са свију страна водама и гнилими блатами,
подвержен је почти вјечној грозници. Ријетко ће
тко овде видјети здрава човјека, све је блиједо или
жуто, слабо и полу живо. — Обитатељи ове бивше
негда републике јесу људи смирени, добри и услуж-
љиви, и умно се разликују от прочије Италијанаца.

Бе

180 писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

— Почти цијело Наполитанско краљевство насељено
је различитими древними колонијами, частију Олав-
јанами и Сарацинами, о чем јасним свидјетелством
служе нам различије нравов и обичајев, а особито
различије језиков. От Анконе све до најјужнијег
миса Италије, Спартивенто, наоде се многа насе-
ленија Грчка и Арбанаска, која јошт и дан данашњи
својим сопственим језиком говоре, впрочем веома,
покварено и поиталијанчено. Као на примјер у Бар-
лети употребљује се један језик, који није Итали-
јански, нит Грчки, нит Албански, а на свију ови
три наличи. На примјер: до ми шкуут. Ја, који на
тринаест језика говорим и пишем, ово никако ра-
зумјети нисам могао, и значи по италијански: Фаје
па баасоћћо, т.ј. дајте ми сухареј. Впрочем ријеч
до ми јест гречески дбс ши, дај ми; а ријеч шкуут
јест италијанска, која произлази от Раасоббо, сувар
(сухар). Но о овоме се Ви немојте ни најмање чу-
дити, а просто читајте повјестницу Греческу, Тро-
јанску, Римску, Славјанску и Албанску, Вандалов,
Готов и Сарацинов, пак ћете видјети, да све ове
колоније нису ништа друго, него остатки више ре-
ченије народа, који су из једнога краја свијета у
други крај прелазили, или нуждом нагнани. Споме-
ните се, да је Енеја, вративши се из Троје и Кар-
тагена, на својој плавници (флоти) довео са собом
много Тројанаца, Финикијана и Африканаца; а Пе-
лије, син цара, Тројанског Пријама, послије разо-
ренија Троје с' великом частију Греках Тројанаца,
дошао у ову част Италије, која је и названа била,
Велика Хесперија, или Велика Греција. — Ја сам
се зачудио, кад сам чуо, да се Фамилије италијан-
ске презивају грчким именом, као што је Фамилија,

Писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА 181

италијанска у Месини Мавроматији. Ово је пука
грчка ријеч: черне очи, и проч.

| У Бриндеси ја сам се задржао четири дана,
док се је спремио Грчки брод, који за Корф по-
лазаше ; а 28. Јунија (10. Јулија) около осам часова
утра, испраћен различними чиновники, оставио сам
Италију и просвијештени свијет. — Вјетар је био
нам посијешан, небо чисто и ведро, албанске пла-
нине све ближе и ближе видјаху се, а особито
Авлонске и Кимериотеке планине еваки час јасније
видјаху се. — На истом броду била је једна чета,
пјевача Италијански, који идјаху у КорфФ и у Гре-
цију, да штогод заработају својим дарованијем, бу-
дући да у Италији не могу да живу. Началник и
начелнице ове вишеречене чете пјевача, препору-
чивши се мојој милости, питају ме: што ми се чини
от њиовог пута и какво је моје мјеније сверху овог
њиовог претпријатија '

— Кад ме питате, ја ћу вам истину рећи, да
Греци никада ни у појезији, ни у пјенију никому
на свијету уступили нису, а, особито Корфиоти, који
се својим древним Јоническим напјевом славе. Зато
ако мислите и желите научити се пјевати, то сте
веома лијепо учинили, што сте ово намјереније пре-
дузели; ако ли пак мислите, да ћете штогод зара-.
дити вашими Талијанскими пјеснама, то се ви ва=
рате, и ја вам совјетујем, да се вратите натраг;
јер као што велим, Грци љепше от вас пјевају, и
као груби и непросвијештени и међу тим по њиовој
јестественој еклоности, много су чувствителни к' ино-
странцима. Ево вам моје мњеније и мој совјет. Сад
чините што знате.

Овако разговарајући се, нечувствително при-
ближимо се к' мису Авлонском, који се иначе назива,

182 ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

Каводукати; а пред вечер 1 (13) Јулија етигосмо
у пристаниште Крфа, старој Коркири, отечество
свјатог Спиридона, који и дан данашњи овде цјело-
купан у кивоту лежи.

Син мој! Крф је толико важан, по древности
и по својему политическому, стратегическому, тр-
говом и географическом положенију, да заслужује
особитог труда и више времена, на које ћу ја друго,
спокојније време посветити; а сад само као мимо-
ходом путнички тичем се њега, да бисте читајући
ово писмо и гледајући на карти Европе, видјети и
разумјети могли путешествија оца вашег. Ништа
мање, као мимогред, говорим: Остров, а и град
исти Крф јест очароватељан. Он је столица Јони-
ческије седам острова, а житељи његови јесу при:
родни Греци Јони, који почти у свему много
разликују се от Греков Пелопонеских, а особито
· карактером, нравом, обичајима и пјеснами. Јони
ако и јесу Грци подобно Морејцем, но јесу по ве-
ћој части поштени и правдољубиви људи и у ријечи
тврђи другије Грках.

У Корфу ја нисам се дуго бавио, и зато осим
мојих главних пријатеља, регента свију седам Јо-
нически острова, Доктора Гангади, г. Антонија Конди
и тенерал-консула Француског, г. Д. Сав-Саувера,
више ни у кога ни био, ни примио нисам. — Овде
помисливши мало о Вашеј љубезној родителници,
Књагињи Васојевичкој, за знак моје битности у
Европи, купио сам јој једну драгоцјену велику шаљ,
баш по њеној и жељи и вкусу.

Свиданије моје е' консулом Енглеским у Пре-
вези, Господином Саундорсом, било је неопкодимо;
зато 83. Јулија сјевши на један Превезански брод,
на трећи дан стрећно стигох у пристаниште Превезе,

ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА [83

и послије дванаестодневног мојег пребиванија у њој
опет сам се вратио у Корф, гди сам стигао 20.
Јулија, баш у највеће врућине.

Сад пак у пристаништу Крфа, идући из Тур.
ске и наодећи се у карантину, ја нисам могао
имати те згоде, које би се хотјеле за мене, недо-
ставивше ми постеља, недоставивше ми добре воде
за пиће, толико више ја, кој не пијем ни вино, ни
ракију, нити пушим, нити употребљујем дуван от
носа. Здравље моје овде от дана до дана све више
и више подвергаваше се опасности, а брода за Ска-
дар, или за Дурацо сасвим не бијаше. Најпослије,
за не разбољети се, у оваком стању за благо ра-
судио сам гдигод у горе и планине утећи, и ако
баш за ништа друго, а оно барем за једну добру
воду, која је у свима болестима највећи доктор.
И зато 25. Јулија, сјевши на један Кимариотски
брод, оставио сам Крф; но тек што смо се на један
час пута удалили от Крфа, ал страшно бљување и
немилостива грозница спопадоше ме, тако да сам
без чувства три дана као мртвац лежао. Сви су
мислили, да већ от мене живота нејма. — 28. Ју-
лија рано пробудим се, отворим очи и видим сеу
једном малом усамљеном пристаништу, окружен ви-
сочајшими горама. Покрај нас јошт бјаху двије по-
добне нашој лађице, на којима се наођаше само
по један чувар, а на нашем броду више от једног
морнара не бијаше, сви прочи разишли се бјаху
по својим домама.

Сад питам ја: гди смо:

— У пристаништу Кимариотском Вуно.

—- А село гди је: к

— Један час хода одавде преко ове високе
планине, рече ми морнар.

184 Писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

Ја сам био веома слаб, но лак. Упут сам 34-
желио штогод појести и добре воде напити се. Воде
доста, но јела нимало. — На други дан рано на
једној мазги сјевши, доведоше ме у село Кимариот-
ско Вуно, код једнога из поглавицах, два брата
Јанко и Маргарити Казнетис, гди сам цијелије пет-
наест дана боловао, но не толико опаено. Вода и
воздержаније от јела, а такођер и ричиноје уље
били су моји највећи и најбољи Аијечници. — Ве-_
лим, у мало не оставих и кожу и кости у Крфу.
— Хвала горам и планинам! Хвала мојеј осторож-
ности и хвала Кимариотцам села Вуно, Јањи и
Маргарити, који су ме у болести пригледали и по-
служили! Хвала им, и по тисућу пута хвала! —
А Вам, као мојем сину, заповиједам, да бисте за
мене, ако Вам икад до руке дође, овој фамилији
отхвалити.

Кимариоти су дјејствително на гласу и на мору
и на суво као ајдуци; но за менеи у својој кући
дјејствително били су поштени. Ово је старо по-
селеније Албанцев; они мало грчки знаду и говоре.
својим природним језиком Албанским, но не толико
чистим. у

Пошто сам већ довољно у силами био, да сам
могао полако ходити, оставио сам Вуно и Кимариот-
ске горе планине и на. једном из бродова Кимариот-
ски покрај Авлоне стигао сам у Дурацо, гди ме је
грозница посијетила, али не тако силно, као у кор-
Фиотским водама. Дурацо је стародревно населеније
јошт от Грках остало. Он је обведен стијенами и
башњами по древному обичају и искуству укријеп-
љен, а око њега шанац ископан. Но све то ни
к чему не служи, све је у веткост дошло и изван
сваког употребленија. — Дражајши мој син! Не-

ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА 185
мојте заборавити, да је овај град некада дика Рим-
ској монархији био, који данаске, осим једније
изломљеније столпова мраморни и натписах Римски
и Јелински, и такођер и које г дје по стијенама из-
вајаније кумирах, от величија свога друго сачувао
није. — Внутрено устројство улица и домова овог
града није достојно ни најмањег вниманија. Смрад,
поган и нечистота јест то, што путник овде нај-
прије видити може. — Житељи јесу Албанци чисти
и чистим Албанским језиком говоре, впрочем веома
дивљи и нељудими.

Моје је жилиште било код њекога доктора ње-
мецког, кој се у Турској служби по карантиној
частију ухљебљен находио. И то ми је много по-
могло у мојој болести. |

У петак послије захожденија сонца 22. Августа
ја сам оставио Драч (Дурацо); но будући да је
цијелу ноћ тишина на мору била, то прије зоре
нисмо се могли ни на корачај макнути. Зато 28-га
на час прије восхожденија сонца дуну благопри-
јатан вјетар, кој нас онда, кад сунце у море па-
даше, у устије ријеке Бојане донесе. То је било
у дан суботни. Сутра дан, недјеља, ријеком сти-
госмо у Скадарско пристаниште Обот, два часа да-
леко от града; а 26. Августа једва на силу стигох
у Скадар, кој у оно време у веома мутном стању
бјаше.

Ради мојих далеких претпријатија нуждно је
било добро освједомити се о положенију дјел на-
шије горах и племенах у отношенију Турске, а
такођер и у призрјенију Росије и Аустрије. — Овај
толико важни предмјет задржао ме је овде почти
двадесет и један дан, гди впрочем у мало погинуо
нисам измјенически. Турци, који већ одавна као

186 писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

вуци скреже зубма на мене, договорили се били,
да ме из пистоља убију на улици полазећи, или
на шетњи; и зато премда би потребито било јошт
мало више задржати се у Скадру набљуденија ради
за интригом чужестраном у ове крајеве, у свој
птњи морао сам се уклонити. — Моје впрочем сви-
даније и објасненије с: Абди пашом Скадарским дали
су ми јасно поњатије о могушчеттву Султана у ове
крваве крајеве. Абди паша, као човек мени из давна
познал, није утајио от мене своју политическу сла-
бост. Говори он:

— Ја сам овде просто више набљудатељ, него
ли повелитељ. Ви видите, што се чини по Стамболу
и от Турске. Ви видите, да ја нејмам никакову
исполнителну силу, с" којом би могао заставити,
себе и права мога цара уважавати; а зато као суж-
ник и сам затворен сједећи у овој крјепости, нити
могу и нигдје излазит, и јесам више свједок овог
беспоретка, него ли властитељ зауставити их. Крво-
пролитије, које се у овим крајевима чини, већ ми
је обикло и ни најмање не беепокоји ме. Што. се
пак тиче Черне Горе, то политическа полза мога
цара иште, да се мира е' њом нејма. Наша међу-
собна свађа више нам је полезна, него ли вредна,
и проч.

Велим, у свој итњи ја сам морао оставити
Скадар, с" намјеренијем, као мимогред посијетити
моја племена и отечество моје Горњи и Дојњи Ва-
сојевићи.

Ево вам, љубезни син мој! у кратко моје пу-
тешествије от Неапоља, царствујуштег града Неа-
политанског краљевства, преко Сицилије, Калабрије,
Корфа, древног Епира и верхње Албаније до Скадра

" на Бојани —- мјеста, љубезно дијете моје! која

ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА 187

дјествително достојна су вниманија Вашег; и ја
Вам препоручујем, ако икад у теченију будуштеј
жизни Вашеј време и достатки Вам допуште ви-
дјети Италију, а не бити у Францијин у Англији,
боље је ништа и не видјети; јер образ правленија,
нравствена жизн и начин мислења Италијанцев не
могу него Вас развратити. Италијанци су робови
политических предрасутков. На против Француз и
Енглез јесу у свему смислу људи свободни умом
и дјелами, то су прави образовани синови природе
(јез епГапз де Ја пате).

Ја окончавам ово писмо, увједомљавајући Вас,
да сам данаске послао на дар љубезној нашеј ма-
минки, супруги мојеј, два велика сандука пуна ко-
јекаквима беспослицама женскима, које сам ја у
Лондону, у Паризу, у Риму, у Неаполу, у Сици-
лији и у Крфу, што ми се женско допало, купио,
и све ово стоји около тисућу талира. Кажите ма-
минки, да ми опрости, ако јој нисам могао све по
њеном вкусу угодити, не будући женоподобни Ита-
лијанац, а груби Брђанин Славјанин и математик.
ја умијем љешше бирати сабље, коње, јунаке и астро-
номическа орудија, него ли женско одијело. —
Впрочем тамо ћете наћи и њеколико мали топова,
ради вашег увеселенија, но гледајте добро при на-
бијању, да не бисте очи опалили. — Нека Књаз
Свјетослав е' Вами и с малим Браниславом учини
једну малу земљану крјепост (Тогбегеззе) коју бијте
е' оним топовима, и свагда гледајте да учините про-
лом на исходећем углу, и проч.

Ја сад предузимам пут опасни; но Бог је уви-
јек био са мном, а и сада, надам се, његова не-
видима рука оставити ме неће. — Из Васојевичах

188 ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

ја ћу ударити преким путем преко Бијелог Поља,
преко Сјенице, Јавора и Чачка.

Родителници Вашеј, Књагињи Васојевичкој, от
моје стране поцјелујте обе руке, уста, очи и њене
прелестне косе. Кажите јој, да јој и иглу, с' којом
шије, цјеливам. — Обнимите и слатко от мене поцје-
лујте Вашу браћу и сестру, Књазеве Свјетислава,
Бранислава и Јелисавету ; а Вас заочно грлећи, по
тисућу пута цјеливам.

С' Богом! — Јесам, љубећи Вас,

Ваш до гроба родитељ
Књаз Васојевички Нинолај.
У Скадру на Бојани.
Недјеља, 21. Септемврија
1841. љета.

Дополненије повјествованија у Превези, која
лежи баш против самог миса Акцијум, гди је Јулиј
Кесар разбио Антонија у Артском, или боље рећи,
Амвракијском проливу. — Овде, као човјек у овом
крају познат, ја сам био приглашен на жилиште у
њеког Епиротца касапина Јањи Дипалдо, човјек,
кој је много у свом животу и зла и добра видио.
Он је воспитаник извјестног отметника Турског, Те-
пелен Али паше, кому су у 1820. љету отејекли
главу и у Цариград понели. — Једно вечер послије
вечере за трпезом мој домаћин у разговору о ка-
рактеру Грчком поче ми историју сопственог жи-
вота приповиједати. Говори он:

— Господин Књаз! Ја сам сву моју младост
све до паденија Али пашиног при њему провео.
Ја сам био један из најљубимих његових придвор-
никах, и ја сам био код њега, као тајни хранитељ
сокровиштах његових. Његова ме је смрт помогла,

ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА 189

и све, што видите, то ми је от њега остало. —
Послије његове смрти, ја будући пресљедујем ње-
говими непријатељами, принуђен сам био присаје-
динити се к једној чети ајдуках грчких, с којима
сам ја цијеле три године четовао. Ја сам био млад
и на све хитар и може бити да би и во вијеки
с њима остао, да ме није једно само гнусно опсто-
јателство от овог поганог друштва отргло. А имено
једанпут дошли емо у једно село, које се зове Вра-
хори. Ту су нас христјани поштено примили и свију
тринаест у један дом умјестили, гди је домаћица
била трудна и већ близук рјешенију бремена, свога,
и готовјаше нам вечеру. Два ајдука от моји другара,
обадва истини и прави Грци, почеше да се препиру
међу собом: шта је-у утроби ове бремене жене наше
домаћице: Један говораше и доказиваше, да ће ова
жена родити мушко, а други опровргаваше, гово-
рећи: није него женско! Најпослије опкладише се
о једну боцу вина, који изгуби да плати—и у исти
мах онај, који доказиваше, да ће родити мушко,
трже от појаса нож и жени распори утробу, гди
дјејствително лежаше мушко већ живо. — Е! ево
видиш, да си изгубио једну боцу вина! рече своме
другу. Видиш, да није женско, него мушко, укази-
вајући на дјетородни уд младенца, који се већ полу
мртав по утроби материној премећаше.

— Ах, Боже мој! рекох ја; је ли могуће, да
је то истина, што ми говориш '

— Ја Вам то говорим, што ме је принудило
удалити се от овог поганог друштва. — Видите
ли, Књаз, поступак грчки с Грцима! Истина, ја
сам сам Грк, Албанац Грчки, но нејма невјернијег
и поганијег човјека на свијету от Грка. — Ево
видите, Ви сте сада међу Грцима, грчким језиком

190 Писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

говоримо и грчки хљеб једемо; али никада Грку
не вјерујте. Ја боље знам моју нацију, него Ви. —
Послије вишереченог ужасног и грозног поступка
наше погане чете у Врахори, ја сам утекао овде
у Превези, оженио се и окућио, као што видите.
— Но, што Вам се чини от моје повјести '

— Ужасно! рекох; кожа ми се јежи и по-
мислити.

Сад, љубезни мој син, Вама, кој јошт ни сви-'
јет, ни људе не знате, нека Вам буде ово за пра-
вило, да у Грку вјере ни чувства нејма. -— Главна
у Грку добродјетељ јест склоност к наукама, а све
је проче у њему порок. Ријетко који да се нађе
из њих човјек с благородним мислима и чувствами.

Из Превеза пак послије дванаестидневног мојег
пребиванија у њој опет сам се вратио у Корф, гди
сам стигао 20. Јулија, баш у највеће врућине. —

Повраћајући се из Шревези, рећи ћу Вам, да
је ово мјестоположеније очарователно. Оно обра-
зује полуостров, кој је, као шума густа, усађен
масличним дрвами. Ова се маслична шума около
Превеза почти на два часа хода простире. А сви
вртови јесу пуни лимоними, португалними и шипко
вими дрвама, који мирисом својим обајавају прохо-
дећег. — Велим, ово бт био заиста рај земни, да
љетом грозница немилостиво не истребљује људе и
служи гробницом житељам без изјатија. — Ми смо
овде са свом фамилијом без мало три године не-
чуветвително провели, умилно се по овој свјатој
птуми прошетали, попграли и весели часова прово-
дили. Често и почти сваки дан пред вечер или
послије подне ми емо у овој шуми под сјеном свја-
тог масличног дрвета кафу или чај пили. —— Овде
су се Свјатислав, Бранислав и Лиза играли.

писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА 191

Не далеко от Превезе на један и пол часа
хода лежи у развалинами Никополис, којега остатци
јошт ћеду коју тисућу љета доживити. Ову опширну
крјепост постројио је Јулиј Кесар за знак стретног
окончанија рата се Антонијем, гди је Антоније при
мису Акцији совершено разбијен био и у бјегство
обраћен. Овде и дан данашњи храни се почти не-
рушимо стијене града, книгохранилиште, водопро-
вод, храм, амфитеатр, који као да је данас постро-
јен, толико је остао невредим. Овде смо ми сви
њеколико пута по цијеле дневи провели, кафу и
чај пили и с маминком разгледавали натписе и тра-
жили ријеткостеј. — Наше пребиваније у овој оча-
рователној, но нездравој земљи било је с' 6. Јунија
1885. љета, до 17. Септемврија 1837. љета. — Овде
сам ја дошао, као инжењер и путеводитељ свију у
Европи Турскије дјејствујушчије сила, а изишао
сам, као консул Енглески у Босни, Херцеговини
и Албанији верхњеј.

ПРАВОСЛАВНА ЦРЕВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ
ПОСТАНАВ И СУДЕИНЕ ЊЕНЕ

———— —

.

Далматија, као римска провинција, обухва-
таше, од времена Октавијана Августа до Дуклијана,
све Јадранско приморје од ријеке Раше у Истри
до, од прилике, ријеке Мата у Арбанији; а про-
стираше се на исток до Дрине и Лима.

Цар Дуклијан (284—8305) оцијепи јужни дио
ове велике провинције и створи под именом Гре-
вале (РтаеуаЦв) одјелиту област са главним градом
Дукљом (Посјеа).

Цар Константин Велики (323—38387) заведе
вјеру Христову као државну религију за свуколику |
Римску Империју. Хришћанство већ у велике ко-
рјена ухватило бијаше, а његовим сљедбеницима
управљаху у црквеном погледу епископи. |

Тада већ опстојаху епископије у Цариграду,
Риму, у Солину (Зајопа) и Дукљи, које ће да се
нас тичу. Епископи Солински и Дукљански пак
бијаху подложни Римској столици.

При деоби римске царевине у Источну и За-
падну Империју године 395, допаде провинција, |
Далматија, која досизаше до Котора, Риму, а Пре-
вала допаде Византијци.

_ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 193

У политичном погледу бијаше дакле Превала,
подложна византијским царевима, а по црквеној
јурисдикцији епископу Римском, што и послије свеђ
тако оста.

У У. се вијеку деси сеоба народа. Остроготи
освојише Италију и заузеше римску Далматију.

Тек византијски цар Јустинијан 22%—9569)
изгони их из Далматије и споји је опет са Прева-
лом, па одонда оста сва земља под источним ца-
ревима.

У УП. се вијеку доселише у ове земље Срби
и Хрвати, између којих на приморју ријека Цетина
међом бијаше.

_У посљедњој четврти 1Х. вијека бијаху Срби
под двјема епископијама, од којих једна опстојаше
у Расу, а друга у Дукљи.

Рашка, је епископија основана у дане великога
жупана Мутимира (18591), а бијаше зависна од па-
тријарха Цариградског.

У Дукљи бијаше стара епископска столица,
која је постала ваљда одмах иза цара Дуклијана,
кад је одијељена Превала од остале Далматије. Зна
се за епископе Дукљанске од године 450. до 900.
Године 877. би Дукља оцијепљена од митрополије
СОпљетеке, те поста и она митрополијом.

У почетку Х. вијека би Дукља разорена од
Бугара, а онда биће да је нестала и тамошња Ми-
трополија.

У Х. вијеку сва земља насељена Славенима,
а Романи држаху само градове. Тада опетојаше
темат Далматија, који обухваташе само пет при-
морских градова: Задар, Трогир, Спљет, Дубровник
и Котор; а који на југу досизаше до ниже Будве.
Јужно од те области почињаше темат Драчки, чија

ТОДИШЊИЦА ХУП. 18

194 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

сјеверна међа тецијаше од Паштровића при обали
морској, преко Скадарскога језера на Дриваст. Како
Дукља бијаше разорена, то потпадашеухХ.ну
првој половини Х]!. стољећа све приморје до ри-
јеке Бојане под власт митропрлије Солинске или
Спљетске.
П.
(1060—1219)

Поред официјалне подјеле на темате, опсто-
јаше у Х. вијеку већ географска подјела српска.
Српске области тада бијаху: Рашка, Босна, Не-
ретва, Хум, Травунија и Дукља. Велики жупан
Часлав (981—960) први их је скупио у цјелину
под својом влашћу.

Традицију Часлављеве државе пригрлише ерп-
ски кнезови Дукљански, од кољена Драгомира кнеза
Требињеког. |

Стефан Бојислав (1015—1051) ослободи на-
род од Византије великом битком близу Бара гО-
дине 1042, у којој погибоше седам низану ОНО
војвода и 40000 војника.

Син његов Михаило (1052——1081) настави“
дјело. Идеја српске државе, коју Михаило сноваше,
захтијевала је и црквену самосталност. Михаило
изради у папе да се успостави Дукљанска аргије-
пискофија, са столицом у Бару, 1960. године,“ и
да се тако Српска Земља оцијепи сасвим од митро-
полије Спљетске.

Барској архијепископији за „Патата ер З!а-
рота“ (тј. латински градови и српска земља) бише
подређене епископије: Свач, Дриваст, Пилот, Ко-
тор, Гребиње, Рашка и Босна.

–

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 195

Од ових области једино Босна не бијаше у
власти Михаиловој. Што се пак и она подреди
Барској архијепископији, јасно доказује, да су Ми-
хаило и Папа добро знали опсег насељења сртског.

Године 1077. папа Гргур УП. подијели Ми-
хаилу наслов краља, и пошаље му стијег и плашт.
Михаилов насљедник, краљ Љодин (1081—1101),
изведе очину мисао подложивши својој власти Босну,
«сјединивши тако по други пут сву Српску Земљу.

Тада већ, у ХЛ. вијеку, бијаше поред латин-
скога свећенства и манастира, у српским примор-
ским областима и свећеника и манастира свавен-
еких грчкога обреда, што је свакако постало ути-
цајем славенских апостола и византијске државнс
власти.

Како пак диоба“ Источне и Западне цркве у
Зети још не бијаше спроведена, то би архијепискоц
Барски поглавица свој хришћанској цркви у срп-
ском Поморју ; доку Загорју православна еписко-
пија Рашка потпадаше под јурисдикцију Охридске
архијепископије.

Драгомировићи дакле уредише католичку цркву
српску, а Неманићи ће послије да оснују само-
«сталну православну цркву српску.

Ш.
(1219—1866)

Послије смрти краља Бодина поремети се по-
ново јединство народно, е Босна и Рашка отпа-
доше од приморске Србије. Тек Стефан Немања
(1169—1196) основа трајну државу српску, протје-
равши године 1170. краља Радослава, посељедњега,

13%

196 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

владаоца из дома Драгомировића, и спојивши Зету
са Рашком. -

Стефан Немања, родивши се у Рибници у Зети,
би тамо крштен по обреду латинске цркве; али,
доспјевши у Рашку, исповиједаше послије све до
своје смрти (1199) православну вјеру. Стефан
Шрвовјенчани пак бијаше одмах с почетка право-
славан; уза све то прими краљевски вијенац из
Рима од папе Хонорија ПТ. године 1220. По томе
излази, да је у оно доба још владао неки вјерски
утраквизам, а да диоба цркве хришћанске на Источну
и Западну, која је настала године 1054, у Српској
Земљи још није извршена била.

Вјерници латинске (католичке) и грчке (право-
славне) цркве у дети признаваху папу; а право-
славни у Рашкој признаваху патријарха Цариград-
ског (који тада пребиваше у Никеји) за свога цркве-
нога поглавника — све дакле још по старој подјели
п опсегу јурисдикције овиг двају тришћанскиг шах.
тријарага.

Међутим бијаше настануо велик преврат на
Балканском полуотоку. Креташи што пошли бијаху
на Палестину да ослободе гроб Христов из руку
невјерника, изневјерише се првој племенитој намјери
својој, те изненада нападоше и освојите Цариград.
Протјеравши византијскога цара и православнотга
патријарха, основаше тамо Латинско Царетво, које
потраја од године 1204. до 1261.

Цар и патријарх склоне се у Никеју у Ма-
лој Азији. |

Срби не хдједоше признати новога латинскога
патријарха Цариградског, који се тамо преко сваке
правице намјестио био, већ прегоше да поред др-

„“

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 197

жавне независности стеку и самосталност право-
славне цркве своје.

Брат Стефана Првовјенчанога, Сава, пође у
Никеју, те изради у грчкога цара Тодора Ласкара
и патријарха Манојла да се установи самостална,
архијепископија за сву Српску Земљу. Патријарх
Манојло затим посвети Саву Неманића године 1219.
за првога архијепископа нове автокефалне траво-
славне цркве српске.

Чим бијаше постигнута самосталност Српске
Цркве, основаше краљ Стефан Првовјенчани (1196
— 1227) и Св. Сава (1169—1236), уза стару епи-
скопију Рашку, још седам нових епископија. Архи-
јепископска столица бијаше у манастиру Жичи (по-
слије у Пећи).

Осам ерпских православних епископија тада
бијаху : ;

1. зетска, са столицом на Превлаци (садашња
митрополија Цетињска).

2. Хумска, са столицом у Стону (данашња
митрополија Мостарска).

8. Хвостанска, са столицом у Пећи.
Будимљанска.

Рашка.

Топличка.

Моравичка. | |

Дабарска, са столицом у манастиру Бањи
(данашња митрополија Сарајевска).

Зетска и Хумска епископија бијаху на зем-
љишту артијепископије Барске. Према томе видимо,
да је тек онда укинута јуриедикција архијепископа,
Барског над славенским манастирима, и свећеницима,
грчкога обреда у приморској Србији, и да је тим
спроведено коначно оцјепљење и уређење право-

Ја

198 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

славне цркве у поморју, подвргавши православне-
архијепископу у ћичи. |

Од године 1219. бијаху дакле у Српској Земљи
двије одјелите цркве: Артијепископија Барска, за
Латине романских градова у Зети и за католичке
Србе; а Арљтијешископија „Кичка, за све право–
славне Србе. |

Осим ових двију старо- хришћанских вјеро-
исповиједи бијаше у Србаља још и присталица јереси
Богомилске. Још Стефан Немања је истребљивао
ову јерес, која у Рашкој иу Зети сасма ишчезну;
већина Богомила, склони се у Босну, која не бијаше
подвласна Немањи. Од Немањиних земаља оста Бо-
гомила једино у Хуму, гдје се никако није могло“
ту јерес сасвим угушити. Богомилство биће погла-
вити узрок да се Босна потада већ није приљубљи
вала Србији; а исти ће узрок бити да је и већи
дио Хума чешће отпадао од Неманића. Католичан-
ство онога доба пак није било противно Српетву.

Сви историјски споменици посвједочавају да је
католичка црква посве слободна била, и да су је
краљеви српски из дома Немањина исто пазили као
и православну. Опстојао је паритет између једне
и друге вјероисповјести. Поред свега тога морала
је православна црква мало по мало првенство пре-
добити, јер јој је углед тим повећао, што влада-
лачки дом бијаше православан, и што већ у оно
доба велика већина српскога народа грчку право-
славну вјеру исповиједаше, која му се омилела ради
литурђијскога језика славенскога.

Пошто у српској држави три вјере упоредо
опстојаху, то је тамо већ у рано доба дошло до
вјерске сношљивости, које уопће у средњем вијеку
другамо нигдје не бијаше. Ово посвједочава знаменит

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 199

историјски Факат. Године 1305. православни краљ
Милутин свечано приходи у католичку цркву у
Котору, те у присуству своје матере, краљице Је-
лене, католичкиње, пак католичкога архијепископа
Барског, православних епископа за Зету и Хум,
католичкога епископа Которскога и дједа цркве
Богомилске, чини милост и потврђује даровштине
Венедиктинцима католичкога манастира Св. Бого-
родице Ротачке.

Од Стефана Немање па све до Ђурђа Бран-
ковића находимо католичку властелу из српскога
приморја у највишим државним достојанствима; а
католичких богомоља бијаше усред Рашке, за тр-
говце и грађане који се тамо настанише.

У Српској је Земљи било вјерске сношљивости
на многа стољећа прије него-ли у осталој Јевропи.
Историја цивилизације имаће ову велику истину да
забиљежи златним словима. А мислимо, да ће евак,
који проникне дух православнога дијела народа
Српеког, до увјерења доћи, да је свети аманет
_ вјерске сношљивости до данас сачуван.

Црква имала је у средњем вијеку уопће велика
уплива на политичка дјела, па и српска православна
црква постала је главним носиоцем српске државне
мисли. По распаду пак Српске Царевине (1366—
1367) за времена цара Уроша, кад се Душанија
подијелила на више мањих држава: једино за па-
тријаршију Шећску не би новиљ земаљских међа.
_У Сриској Цркви тад, па и послије, очитова се
јединство народно, које ниједан од српских велможа
не хтје рушити.

900 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

ТУ,
(1366—1441).

Напоменули емо да бијаше свећенства грчкога
обреда, а славенскога језика, већ од давнине у
Зети, које пак тек установљењем православне епи-
скопије Зетске доби своју требиту организацију.

Епископија Зетска установљена је ваљда већ
1220. године, а столица јој бијаше у манастиру
Св. Арханђела Михаила на Превлаци у данашњем
Которском заливу. Црква Св. Михаила подигнута
је на мјесту званом Иловица/ а то ће бити старо
име ове Превлаке. Традиција казује да је цркву
градио краљ Стефан Првовјенчани,“ што је врло
прилично.

Као трви епископ помиње се Иларион, што
је пак под сумњом, јер поменик пљеваљски, који
је поузданији извор, износи име Германа.“

По истраживању архимандрита Илариона Ру-
варца слијед је првих епископа оваки:

Гарман.

. Неофит (1250—1270).
„Јевстатије (1270—1278).
Михамло Т.

Андрија.

„Јован између (1298—1305).
Миганло П. (1309—1319).

Јевстатије послије је изабран и постављен за,
српскога Архијепископа. (1278).

Епископ Михаило П. би године 1305. уз краља
Милутина у Котору, и поменут је у хрисовуљи тада
зданој манастиру Св. Богородице Ротачке.“

За стољеће иза Михаила П. послије не знамо
имена епископа.

~ со С ~ 5 КО

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 2001

Цар је Душан уздигао године 1346. српску
Архијепископију на Патријаршију, а важније епи-
скопије на митрополије; међу новим митрополијама
би и Зетска.

Судбине митрополије Зетске иду доњекле упо-
редо са судбином саме Превлаке. При распаду
српске царевине поста Зета независном државом
под династијом Балшића, који већ отприје бијаху
жупани Зетски, а клетвеници цара Уроша. Пре-
влака, са манастиром Св. Михаила, бијаше већ го-
дине 1366. под Балшићима “; а кад ови године
1368. постадоше самодржавни господари српекога
приморја, нађе се под њима и митрополит Зетски,
чији је положај свакако остао нетакнут, јер про-
мјена свјетовне власти ниучем не утјецаше на ста-
рије уређење српске цркве.

Међусобне борбе српеких великих властела не
узнемириваше митрополита иа Превлаци; за њ је
опасности могло бити тек од вањскога иновјернога
непријатеља. )

Тежња Ђурђа 1. Балшића да предобије град
Котор, његов напад на исти године 1369, и мржња
котореке властеле на Балшиће: учинише да се град
Котор 1370. својевољно подложио Људевиту 1. краљу
Угарском.

Овом дедикцијом по први пут се отворе врата
туђинском утјецају на прилике у заливу Которском,
који је све до тада искључиво српски био.

Године 1878. бијаху обале Которскога залива
под трима властима. Гравунска (сјеверна) обала
бијаше под Николом Алтомановићем, одметником
цара Уроша; град Котор под номиналном влашћу
угарске круне, а зетске (јужне) стране бијаху под
Балшићима.

909 ПРАВОСЛАВНА ЦРЕВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

Године 1371. имадијаше Ђурађ 1. Балшић
војску на Превлаци, одакле је хоћаше да превезе
у Драчевицу. · Не зна се је-ли тада намјеру извр-
шио, али свакако стоји, да је Балшић послије од
1878. до 1377. држао Драчевицу, Требиње и Ко-
навле. |

Од 1378. пак находи се сјеверна обала Ко-
торскога залива под руком новога српскога и 600-
санскога краља Стефана Твртка |.

Уелијед старога непријатељства између Угарске
и Млечића, дође године 18378. између њих до рата.
· Млетачки бродови под заповједништвом Виктора
Писаније дођу под Котор, те помоћу Паштровића,
које им је свакако Ђурађ Балшић дослао, преотму
јуришем град. Котор остаде сада под Млечићима
све до године 1382, а те године предаше га они
опет Маџарима услијед мира Туринскога.

Зетом је тада владао (од 1379. до 1382) нај-
млађи Балшић, Баоша П., који се при крају исте
године 1382. находио болестан на Превлаци.'“

Године 1385. уступи угарска круна град Ко-
тор краљу Твртку; а мало затим умрије Баоша П.
(1885). Зетом завлада Ђурађ П. Страцимировић,
син Страцимира Балшића.

Ђурађ П., будући ожењен кћерком српскога
кнеза Лазара, учестова са својим Зећанима у боју
на Косову 15. јуна 1389.

Године 1392. паде Ђурађ П. у турско сужањ-
ство, из кога се ослободи, уступивши еултану Ба-
јазиту, своме пашеногу,“ градове Скадар и Дри-
васт у Зети. |

Док Ђурађ Страцимировић у турском сужањ-
ству чамаше, одметну се од њега Радич Црнојевић
са Горњом Зетом. Црнојевић године 1393. преда

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 9()3

–— –

град Љеш Млечићима, а Сандал Хранић, велики
војвода краља Стефана Дабише (насљедника Тврт-
кова), заузе исте године Будву — а биће да јеи
Превлака тада под Сандаљеву власт доспјела.

Кад се Ђурађ сужањства ослободи, затече већи
дио своје земље у туђим рукама; бијаху му остали
само градови Бар и Уцшњ.

Прилике су по Ђорђа П. биле врло неповољне:
градови Котор и Будва под српеско-босанском кру“
ном, Млечићи у Љешу, а Турци у Скадру и Дри-
васту. Али најопаснији непријатељ бијаше му Радич
Црнојевић, који држаше сву Горњу Зету (Црну
Гору).

Наћи излаза из толике тјескобе могао је једино
муж бистра духа и велике храбрости. Историци још
до данас не оцијенише праведно знаменита дјела
Ђурђа Страцимировића.

Вративши се у Зету имао је Ђурађ да води
рачуна понајприје о Радичу Њрнојевићу, који му
очевину притиште, и о Млечићима, који огледаху
да предобију још и оно мало приморске земље која
му бијаше остала вјерна.

С одметником Црнојевићем не бијаше изми-
рења; ваљало је дакле покушати да од њега отци-
јепи Млечиће, п да се бар с њихове стране обез-
биједи. Јуначки дух Ђурђев смисли одважно дјело.
Предаја Скадра п Дриваста бијаше му изнуђена од
невјерних Турака; он пак сад у невољи науми да
их опет поврати, па да затим те градове — немо-
гући их трајно одбранити од Турака — преда Мле-
чићима, те тако бар њисжову неутралност постигне,
еда му буде слободна рука да рашчисти рачун са
Црнојевићем.

204 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

Године 1899. преотме Ђурађ доиста Скадар
и Дриваст, те их уговором од године 1396. преда
Млечићима. Тим се кораком он обезбиједи од Мле-
чића и од Турака.

Још исте се године 1396. сударе Ђурађ Стра-
цимировић и Радич Црнојевић, који у боју погибе.

Утврдивши се Ђурађ изнова у својој власти,
биће да је, још прије смрти своје (1404), повратио
Будву и Превлаку.

До године 1404. није било озбиљнија повода
да митрополит Зетеки уклони своју столицу из ма-
настира Св. Михаила на Превлаци. Вјероватно је,
да у дане кад зазвекета оружје ублизу Превлаке,
митрополити привремено мирније боравиште потра-
живаху и да се за њеко вријеме склањаху у ну-
трашњост земље, а по свој прилици у стародавни
манастир Св. Богородице у Шестанској Крајини,
уза западну обалу Скадарскога језера. Али са на-
ступањем мирнијих дана враћаху се свакако опет
на Превлаку — јер силници што наизмјенце држаху
Которски залив свеђ још бијаху Срби.

Ђурђа П. наслиједи син његов Баоша Ш.
Страцимировић (1404—1421), Баоша се зарати
с Млечићима, хотећи их из Зете изгонити. При
рату с Млечићима, који са својим бродовљем ула~
жаху у Которски залив, не могаше митрополит на
Превлаци остати; стога је врло прилично да се
столица митрополије Зетске године 1405. премје-
стила у манастир Св. Богородице у Крајини, па
отад ваљда тамо и остала.

Баоша с почетка имадијаше успјеха, е оте
Дриваст и подграђе скадарско; него их послије
опет изгуби, а уз то и своје градове Уцињ, Бар
и Будву, те му оста само Горња Зета. Ратовање

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 205

трајаше више година, напокон посредовањем Сан.
даља Хранића склопи се мир године 1412, по ко-
јем Млечићи Баоши поврате Будву и Уцињ.

Кад се повратио мир, стаде Баоша Ш. да се
брине о уређењу земље, којој је рат многи квар
нанио био. Године 1413 основа он православни
манастир Св. Николе у Лрасквици у Паштровићима.
Та задужбина Баоше ПТ. још опетоји.

Послије више година мира, дође 1419 опет
до рата с Млечићима. Баоша преоте Бар и Дри-
васт, а Которанима учини многе штете. Которани
се предадоше Млечићима, чији адмирао Петар Л0-
редан заузе град Котор 25. јула 1420..

Исте ове године узе Петар Лоредан и Ире-
влаку.

Међутим бијаше склопљено примирје; али пре-
товори о миру још не бијаху приведени, кад године
1421 Баоша Ш. умрије.

За владања Ђурђа П. и Баоше ПТ. бијаше по-
ложај православне цркве у Зети исти као и за Не-
манића: господетво над земљом још би у српским
рукама, а Млечићи не бијаху друго до придошлице,
које црквени згафиз дио морадоше прихватити.

Права зетске митрополије бијаху изван сваке
дискусије, те стога о томе нема ни помена у срг-
ско-млетачким уговорима од године 1896 и 1412.
Јурисдикција зетскога митрополита над православ-
нима протезала се и на млетачке крајеве Доње Зете,
без обзира на нове међе. Ово се изријеком потвр- ·
ђује у анексу од 1426 к уговору о миру од године
1428, гдје се каже: да митрополит има јурисдик-
цију над свима црквама славенске вјероисповијести,
какб то бијаше у доба господина Ђурђа Страци-
мировића, и господина Баоше.“

906 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

У дане посљедњих двају Балшића бијаху ми-
трополитима Арсеније, па „Давид (између 1402—
1417),. који имадијаху своју столицу Е манастиру.
Св. Богородице у Шестанској Крајини." ( Арсенију
има народно причање, да је ходио у Млетке, гдје
му на пријевару дадоше да пије отрова, те на по-..
вратку дома умре на броду. Укопаше га на Пре-
влаци, а послије га пренесоше у Црну Гору, а на-
покон у Косијерево у Херцеговини. “'

Ратовање Баошино настави ујак његов деспот
Стефан Високи (18389—1427), који одашаље војску
под заповјеђу Бурђа Вуковића Бранковића у Зету.
Напокон дође до мира и уговора од године 1428,
који би допуњен и ратификован године 1426.

Српском деспоту припадаше у Доњој Зети:
Дриваст, Бар и Будва. Уз Будву свакако припа~
даше Србији и Превлака, Луштица и Солила, која
прије Баотина бијаху. За Грбаљ, који је од ста-
рине био посјед града Котора, каже се, да га Бурађ
Вуковић има предати Млечићима.'“ Оток Св. Га-
врила (Страдиоти) мора да је остао у рукама Ко-
торана, чији и отприје бијаше, а о чијем се уре-
ђењу бави одлука Вијећа которскога 1894 године,“

У вријеме ратовања између године 1419 и
1428, биће да су Которани захватили њеке земље
зетскога митрополита — можда Богдашиће, па и
саму Превлаку —- те се стога у истоме миру на-
ређује: да се распра у погледу митрополита и цркве
Св. Михаила, и међа града Котора преда суду до-
брих људи.“ По свему, рекли бисмо, да се тим
миром успоставио у которском заливу стад, који је
био између 1412 и 1419.

Одређења у анексу од године 1426, која се
тичу православне цркве, гласе: Исто смо изјавили,

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 207

~ „

да Митрополит јурисдикцију и обичаје узима за
све цркве славенске вјере, како по језеру (Скадар-
ском), тако и по другој земљи тредреченога господ-
ства (млетачкога), како то бијаше у вријеме 2г0оспо-
дина Ђурђа Страцимировића и господина Баоше;
под увјетом, да речени Митрополит не може по-
стављати никаквог игумана у цркву Св. Петра од
Обале, ни у цркву Св. Михаила под тврђом Уцињ-
ском, без дозволе ректора Скадарскога и Уцињ-
скога.“'

Из овога се уговора види, да су се прилике
у Зети већ биле промијениле; Млечићи се бијаху
осилили, те сада би требито погађати се о правима
митрополита Зетскот.

Томе насупрот о католичкој цркви сад ни по.
елије никаква помена нема у српско-млетачким уго-
ворима. Она је била, под благом и праведном срп-
ском владавином у Зети, свеђ елободна — а и сад
оста Бар под деспотом Српеким, а уза њ и опатија
Св. Богородице Ртачке.“

Оваки је положај био у Зети све до године
1441. Те пак године изгуби деспот Ђурађ 1. Бран-
ковић своју државу, а кад Турци узеше главну
тврдињу српску, Ново Брдо,“ онда наступи метеж
и у Зети, гдје се Млечићи и Стјепан Вукчић Ко-
сача почеше отимати о тамошње градове. Напокон
обладаше Млечићи свом Доњом Зетом: Будва и
Дриваст предадоше им се 1442, а Бар године 1448.

908 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

м =
(1441—1499)

Скуп баштина светоарханђеоскога манастира
на Превлаци називао се у средњем вијеку Област
(Св. Михатла,“ латински пак Метфосћа Запск Ма
сћавив““ а данас народ зове његдашњу манастирску
земљу Митољски обор.

По спису јеромонаха Василија од године 1688,
дао је Стефан Првовјенчани манастиру Превлачком.
пет села на службу: Луштицу, Кртоле, Љешевиће,
Брда и Богдашиће.“"

У њеком каснијем спису од године 1721, по-
мињу се Луштица, Кртоли, Богдашићи и Љешевићи,
који састављаху 71 Збротто 45 8. Масмеје.“

Исто пак потврђује старија млетачка повеља
од године 1455 (дакле четрнаест година иза оку-
пације), у којој је говор 0 црквеној земљи и кме-
тићима оних цркава о их је под собом држао
митрополит „шизматички“. Те цркве јесу: Св. Пе-
тар на Градцу испод Мрчевца; Св. Михаило и Св.
Марија на Превлаци; Ов. Гаврило и Св. Петар у
Богдашићима ; Ов. Александар у Љешковићима (Ље-
шевићи); Св. Лука и Св. Никола на Луштици.“

Област Св. Михаила “> допаде Млечићима го-
дине 1441, који одмах протјераше православне ка-
луђере са Превлаке,

Народ прича, да су калуђери (преко седам-
десет на броју) отровани рибом, а и један старији
српски рукопис тврди да се тако збило године 1441.“

Предречени спис, а и народно предање, износе
да је то недјело учињено по наговору властеле
которске. Тако ће и дописта бити. Властела которска
хтједоше те земље за себе; они саставише лажне

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 909

повеље српских владалаца, по којима су све земље
његдашњега превлачкога манастира тобоже већ у
српско доба њихове биле“; а напокон они имади-
јаху сву корист отуд, е им Млечићи заиста пода-
"рише земљу Михољскога Збора.“

Которски бискуп и властела настојаваху силом
да народ вјером преврне. Млетачка је влада томе
повлађивала, како јасно свједочи упутство од го-
дине 1446 издано бискупу и ректору которском:
нека најбољим начином, који би им се свиђао, огле-
дају да обрате тамошње „шизматике“, али не све
одједном, већ полако вјештим начином, да се не би
ради множине тамошњих „шизматика“ каква не-
прилика изродила.“

Колико је гоњена православна црква одмах у
првој десетини млетачке владавине, рјечито износи
већ поменута дуждевска повеља од године 1455,
у којој се похваљује дјелање которскога бискупа
Бернарда: , враћајући на стотине невјерну и шиз-
матичку чељад у вјеру католичанску, која су се
обратила и покрстила, и његовим (бискуповим) соп-
ственим рукама кризмана била, а највише у мјесту
Св. Петра на Градиу испод Мрчевца дијецезе
Которске. У тој цркви исти г. Бискуш поставио је
једнога католичкога свећеника, као душестаратеља
истога мјеста, и сувише села Богдашића, Кавча ч
околни“ .“'

Из те интересне исправе дознајемо надаље да
су преотете цркве Се. Михаила и Св. Богородице.
на Превлаци тодине 1455 још опетојаде ; —- разо-
рење њихово извршено је дакле касније.

Љубиша у својој причи Проклети Кам“ на~
води годину 1474 као вријеме разорења превлачкога
манастира, а то би се слатало са тврдњом Мила-

РОДИШЊИЦА ХУП 14

210 ПРАВОСЛАВНА ЦР КВА У | БОНИ КОТОРСКОЈ

ковићевом,“ да се пропаст збила у дане Ивана
Црнојевића (1465—1490).

Изнесавши што знадосмо за судбину Превлаке,
ваља да се вратимо к догађајима одмах послије
1441 године.

Поред и послије Балшића бијаху Прнојевићи
најзнаменитије властеоско племе у Зети. У то доба
(у половини ХУ. вијека) живљаху три брата: Оте-
Фаница, Бурашин и Којчин. Стефаница приста уза,
Стјепана Косачу, а други пријеђоше Млечићима. _

Градови Доње Зете бијаху се предали 1442—
1443 Млечићима, а Горњу Зету држаше Стефаница,
Црнојевић у име Стјепана Косаче.

Млечићи и Косача ратоваху и преговараху,
али не дође до никаква споразума. Напокон одби
се од Стјепана и Стефаница Црнојевић године 1444,
те се измири с Млечићима и с браћом.“ Стјепану
Косачи тада осташе само нека мјеста у сјеверо-
источном дјелу Горње Зете.

Међутим био се деспот Ђурађ 1. Бранковић
повратио у Србију, а при крају 1444 или првих
дана 1445 врати Стјепан Бурђу она мјеста што
их је још држао у Горњој Зети.“

Млечићи бојећи се деспот Ђурђева савеза са.
Стјепаном Вукчићем, измире с овим најзад сасвим
(1445); али с деспотом, ма да се једнако прего-
варало, не дође до измирења, те године 1448 плане
рат. Млечићи митима и обећањима задобију сву
Ђурђеву Зету, а највише тим да Стефаницу жрно-
јевића признаше за војводу над свом зетском вој-
ском.“" ;

Овако потраја њеколико година; од године
1455 пак владао је Горњом Зетом илити Црном

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 213

Гором Стефаница Црнојевић под врховном влашћу
млетачком.

Уговор од године 1455 између Млечића и Ве-
ликога Војводе Стефана Црнојевића садржи опет
њеку погодбу ради православне цркве.

Уговор је преведен са српскога (%ганзфисћо
аде здаџо), а дотичне ријечи о зетској митрополији
јасно показују, како су Млечићи православну пркву
притисли били.

Што се тиче опћенитих односа између Зете
(горње) и Млетака би тим уговором установљено:
да остану обичаји (уређења) како бијату за вре-
мена господина Баоше (1); а у погледу цркве сли-
једи: да не буде никакав свећеник, ни бискуп ни
арцибискуш латински над нашим (православним)
црквама, него да буду старјешине над нашим цр-
квама од „наше вјере“; а сжоћемо (Зећани) да не
може бити латински арцибискув у Крајини (у ма-
настиру Св. Богородице), већ да се поставља ми-
тропољит „славенске вјере“, јер митрополит Кра-
јински зове се митрополитом Зетским ; а он поставља
наше свећенике — а без тога не можемо бити.“

Послије нападоше Турци на Зету, а Иван Цр-
нојевић (син Стефавов) бијаше за њеко вријеме
(1479——1481) у прогонству у Италији, гдје се у
Лорету завјетова Св. Богородици да ће јој подићи
храм, ако га поврати у његову земљу." |

Вративши се 1481 опет у Зету, сагради Ивап
Црнојевић манастир Св. Богородице на Детиљњу,
у који премјести столицу митрополије Зетске 20-
дине 1485.

Иван умрије 1490, а остави два сина: Ђурђа
и Стефана. Браћа се завадише, а Стефан прогна
Ђурђа крајем 1496 из земље; Турци стану заузи-
14%

219 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

мати Горњу Зету, те године 1499 придруже је Ска-
дарском санџаку. Стефан се потурчи.“

Посљедњи митрополити Зетски, са столицом у
Крајини, бијаху „Јевтимије пи Јосиф (1458). Митро-
полит Висарион пак пријеђе 1485 на Цетиње. По-
слије њега би митрополитом Бавила (1498).

Послије Вавиле вршаху духовну власт у Црној
Гори владике Шрногорске п Приморске.“

Митрополити Зетски нијесу прелазили на ВБра-
њину ; повеље врањинске су Фалсификоване. На
Брањини бијаше столица зетскога етископа кад У
Зети Турци владаху, и кад на Цетицу владиковаху
епископи црногорски и приморски, који себе по који
пут именоваху митрополитима или епископима Зет-
ским.“

Године 1570 помиње се њеки зетски митро-
полит Герасим, а то ће бити од зетских митропо-
лита пили владика на РВрањини, тдје им је била
столица од 1560 године.“

МТ,
(1499—1810)

За млетачкога владања била је данашња кра-
љевина Далматија подијељена још по старом исто-
ријском распореду. Сјеверна чест краљевине до
ријеке Неретве звала се Далматијом, средњи дио
од Неретве до Суторине била је Република Дубро-
вачка, а данашња Бока Которска звала се Арба-
нијом (млетачком).

Услијед многих ратова између Млечића и Ту-
рака исељавало се у Далматију све више и више

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 213
српскога народа равославне вјероисповијести. У
ХУШЛ. стољећу било је тамо три православна ма-
настира, наиме Крка, Крупа и Драговић. Братство
ових манастира и свјетовно свећенство бараху архи:
мандрита, који под именом викарија православнога
грчкога артијетископа Филаделфијског (који има-
дијаше своју столицу у Млецима) управљаше право-
славном црквом у Далматији.“"

У млетачкој Арбанији пак остала је право-
славна црква под владикама цетињским,“ још према
уговору од 1455 године.“

Владике Црногорске од почетка ХУ. па до
краја ХУП. стољећа нијесу били никакви свјетовни
поглавници, већ просто ерпски епископи као у
другим крајевима под влашћу турском.“

Владике Црногорске тога перијода““ бијаху:
Ромил (1530—1250).

Макарије (1550—1269).

Пахомије (1568).

Венијамин (1582—19291).

. Руфим 1. (1593—1640).

Мардарије (1640—1629).

Руфим П. (1673——1682).

Висарион (1682 до иза 1690).

Сава (1694—1697).

Међутим се ратовањем Млечића ес Турцима
проширила млетачка „Арбанија“, те је још године
1649 Рисан потпао под млетачку власт.

Услијед пораза пак, који Турци претрпјеше
под Бечом године 1683, наста ново отимање васко-
ликога народа Српског од турскога господства, а
отад поче и Црна Гора да полаже основе својој
" самосталности.

5Р Ор ~ ср н- со бо Бе

214 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

Млечићи, који се 1684 опет заратили бијаху
са Турцима, освојише помоћу херцеговачких и црно-
горских Срба 1687 Херцег-Нови. Миром пак у
Сријемским Карловцима године 1699 допаде Мле-
чићима и Формално херцеговачка (травунска) страна,
которскога залива, па, сјединивши ту нову тековину_
са старим зетским посједом млетачким, поста да-
нашња Бока Которска.

Рисан и Херцег-Нови потпадаху правно сва-
како до године 1699 под духовну јурисдикцију
епископа Захумског или Полухерцеговачког.

Али како Рисан (још од 1649), а Херцег-Нови
(већ од 1687) Фактично бијаше под влашћу Мле-
чића, то, ваљда према политичкој промјени, имено-
ваху српеки патријарси Пећки њеке ексарте-владике
за херцеговачко приморје. Таке владике бијаху то-
дине 1686 Максим И Теодосије, а године 1698
Исаија Лакетић.“

Од године 1693, па до своје емрти 1716, бо-
равио је пак у Херцег-Новоме"“ митрополит Захум-
ски Саватије Љубибратић,/“ поријеклом Руђић,“
склонивши се онамо од страха турскога.

Иза Саватија би владиком Стефан „Љубибратић
(1716—1729).

Ради непријатељских сплетака млетачких мо-
раде се владика Стефан уклонити из Боке, те умрије
као владика Костајнички 1740 године."

Владика Стефан Љубибратић у својој ресигна-
цији, писаној у Сријемеким Карловцима 18. Фе-
бруара 1729, презива се: „Артијереј ЛДалматијски
ч чести њекоје Захумља“ тј. „Херцег- Новога и ње-
гов6 државе, такође и вароши Рисна са његовим
околним селима, пак и околине морске, и осталога

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 215

што је од Захумља под влашћу Венетске репу-
блике“ 7"

Послије одласка владике Стефана биће да су
Херцег-Нови и Рисан у црквеном погледу одмах
дошли под руку владике Црногорскога. Ово је тим
приличније, е владика Данило Петровић Његош (од
1697) велик углед уживаше код Млечића, пома-
жући их у ратовима е Турцима.

Прије Петровић-Његоша ваља да је власт епи-
скопа Цетињскога над православнима у зетскоме
приморју доста понижена била, а то услијед опћега.
неповољнога политичкога положаја српскога народа
у Црној-Гори.

Чим пак Црној-Гори порасте углед, то огле-
даху црногорске владике да успоставе евоја црковна
права над православнима у Боци Которској.

Владика Данило учини сходно кораке у Мле-
цима, услијед којих млетачка влада изда повељу
од године 1%18, у којој пише:

На нову представку епископа Данила одлучено
је у Сенату, да поменутом Епископу ПЦетињском
и Скендеријском им његовим посљедницима остаје
потврђена његова јурисдикција; да је поданицима
(млетачким) закона грчко-српскога, који су у његовој
епартији (цетињеској), хако старе, тако и нове наше
владе, допуштено признавати горепоменутога за сво-
јега Епископа." |

Тај је декрет за оно доба преважан био, е тим
Млечићи изнова припознаше цјелокупност старе
митрополије Зетске, не обзирући се на међе ИУ
млетачкога посједа и Црне Горе.

Поред свега тога оста положај православних
под Млечићима врло неповољан. Католички бискупи
Которски присвајаху себи права над православним

~
==
ср

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

црквама, вршаху виситације у православним паро-
хијама, и присиљаваху православне, уз припомоћ
свјетовне власти, да у православним црквама на-
мјештају хатоличке олтаре, тад којима католички
евећеници мису служаху.“"

Оваки стад потраја све до пропасти републике
Млетачке године 1797. |

Владике Црногорске>" овога перпјода, сви из
дома Петровић-Његоша, бпјаху:

(у надовези на већ поменуте црногорске вла- |
дике ——)

10. Данило (1697—1785).

11. Сава (1785—1750).

12. Василије (1750—1766).

13. Сава, исти торњи (1766—1782).

14. Петар 1. Свети (1784—1830).

Ђенерао Наполеон Бонапарте заузме 1797
Млетке у име Француске Републике, а Далматију
и Боку Которску уступи Аустрији.

Прва владавина. аустријска у Далматији и Боци
трајала је од 1797 до 1806.

Православни је народ био пригрлио цесарску
владу с искреним осјећањем. Црквене прилике пак
осташе оне исте као под Млечићима. Власти аустриј-
ске припознаваху јурисдикцију дрногорскога вла-
дике над православнима у Боци Которској. Ово се
лијепо види по окружници изданој године 1801,
којом Андрија Шетровић, протопресвитер и парох
града Котора „по-власти даној му од митрополита
Петра (1) Петровића“ наставља и упућује бокељ-
ско свећенство.“"

Миром у Пожуну (1805) допаде Далматија и
Бока Францускоме цару Наполеону 1. Француски
намјесник у Задру заузме године 1807 још и 4у-

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 217

бровник.““ Одонда се саставе Далматија, земљиште
Дубровачко и Бока Которска у чјелинџ, под име-
ном краљевине Далматије.

Далматија би под Француском владавином од
1806 до 1813 године. Сад освану и за православне
_љепши дани. Архимандрит Герасим Зелић поднио
је молбу и извештај о бићу источне цркве у Дал-
матији,"“ уелијед чега изда ар Наполеон декрет
дне 19. септембра 1808, којим се уређује право-
славна црква у Далматији.

Главне тачке тога знаменитога указа гласе:
Члан 1. Биће у Далматији један епископ закона

грчкога ;

2. Биће такође један капитуо и једна семина-
рија за обучавање истог дужовенства грчког;

8. Назначујемо епископу из наше краљевске риз-
нице плату годишњу од 15000 либара:

4. Дајемо такође исто толику своту из наше риз-
нице за свакогодишњу плату капитола т се-
минарија ;

о. У дотодећему мјесецу Новембру под начеоством
нашега проведитор-ђенерала биће сакушљен у
дадру синол, састављен од четрдесет поданика
закона, грчког, именованих од истог проведитор-
ђенерала из двоструког списка, који ће му
поднијети Артимандрит (Зелић);

6. Овај ће синод изјавити своје мисли о начину
добре уредбе м опслужења закона грчког;

'. Приказаће нам се још једно мизаљење за боље
стање паротија и рачун од трошкова потреб-
ниг за службу фрковну;

8. Половину овиг трошкова плаћаће подложници
истог закона грчког на начин, који буде одређен,

218 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

а друга ће се половина намиривати из наше

ризнице.“

Синод се искупи у Задру мјесеца Новембра
1808, а сврши се крајем Декембра исте године.“

У то доба находио се већу Далматији епископ
Краљевић из Босне, који се почео мијешати у дјела
црковна, ““

Синод је изабрао депутацију, која крајем го-
дине 18909 изађе у Паризу пред цара Наполеона 1.
да му се захвали.

Цар Наполеон затим указом од 26. Марта
1810 одреди:

1. Епископ Бенедикт Краљевић наименован је
епископом грчким у провинцији Далматијц.

2. Провинција Бока Которска биће чест епаргжије
далматинске.

8. Архимандрит Зелић биће одређен. као велики
викарије епископа Далматинског, да управља
црквом грчком у провинцији Боке Которске;
уживаће годишњу плату од шест тисућа фра“
нака.“"

При опроштајној аудијенцији рече цар Напо:
леон 1. архимандриту Герасиму Зелићу: „Хајдете
у вашу отаџбину и кажште, како сте били овдје
дочекани, пч реците Далматинцима, да ја држим
у једној руци травицу, а у другој мач, за награ:
дити добре ч казнити зле, џи учинићу за њиг“.“

Велики Викарије архимандрит Зелић стигне у
манастир Савину 4. Декембра 1810, гдје га доче-
кају архимандрит Никанор Богетић пи многа гос-
пода.“

Архимандрит Зелић у својој аутобиографији,
тој класичној књизи српске литературе, описује

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 219

стање у којем је затекао 1810 године православну
цркву у Боци Которској овим ријечима:

„ У Боци Которској имало је духовенство источ-
нога вјероисповједања при републици Венецијанској
мало неко утјешење и нешто мало више добра,
него далматински клир. Будући да су у Боци Ко-
торској два дијела закона источнога, а трећи дио
римске цркве, међутим сви прави Славени, једнога
рода и по Христу права браћа; друго: што су
Бокељи, колико сам ја у биће мога викарства међу
њима стојећи искусити могао, славни и у оружју
храбри, и што су пловећи по мору себи доста
проевјећења прибавити могли; а треће: што гра-
ниче с народом самовласним Црногорским, који је
сав источнога вјероисповједања. Венецијанска је ре-
публика била из неке политике допустила црно-
гторским митрополитима да могу над бококоторским
клиром у црковним стварма неку власт имати тј.
цркве освећавати, клирике рукополагати и народ
походити, и то је било и под аустријским у 9 гс-
дина. владањем (1797—1806) и све до доласка Фран-
цуског оружја и мога прихода у ону провинцију,
како велики викарије епископа Далматинског. Но
будући да је у Далматији и Боци Которској народ
без семинарија и без других школа лежао у крајној
ељепоти, непросвјећењу и самовољетву, зато ни исти
упоменути црногорски митрополити нијесу могли
поставити самовољни онај клир и народу црковно
благочиније, јер гдје је рат или каква ларма, 7у
је трви војвода пош“...“

Крајем године 1810 тј. доласком новога ве-
ликога викарија Зелића у Боку, преста јурисдик-
ција митрополије Цетињске над православном црквом
у Боци Которској. —

29() ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У о фажа КОТОРСКОЈ

Православни у граду Котору имадијаху до онда
малу, исконом католичку уркву Св. Луке," која је
саграђена године 11925., у дане Стефана Немање;
али тај храм бијаше претијесан за велики број пра-
вославних хришћана градских, стога маршал Мар-
монт њима преда, пређе такође католичку а тада
празну, цркву Св. Николе, коју архимандрит Зелић
освети 19. Декембра 1810 године.“ Цркву Св. Ни-
коле у Котору саградио је године 1344. властелин
Никола Бућа, протовистијар цара Душана.“

Герасим Зелић оста, управљајући и уређујући
православну цркву, до 16. Јанузгра 1812. у Боци;
тада се одрече викарства ради несугласице с епи-
скопом Краљевићем.“

Исте ове године 1812 бише уклоњени като-
лички олтари из православних цркава у Боци.

да великога викарија, послије Зелића, буде
наименован од Францускога губернатора Никанор
Богетић, архимандрит Савински.“

УП.
(1810—1871)

Послије погибије Наполеонове у Русији, по-
диже се Петар 1., владика Црногорски, те уљеже
почетком Септембра 1818 у Боку Которску. Црно-
горци и Бокељи ес помоћу Енглеза освоје до наизмак
исте године градове Будву, Херцег-Нови, Котор и
сву Боку. У скупштини бокељских главара пак,
држаној у Доброти крај Котора, подвежу се сви,
писменом изјавом дне 29. Октобра 1813, на сједи-
њење са Црном Гором. Тек услијед жеље Алексан-

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 4

дра 1., цара Руског, изађу Црногорци концем Маја
1814 из Боке, те земљу заузму Аустријанци.“

Те године 1814 би придана епархији Далма-
тинској још и Истра.“

Бечким конгресом и миром од 1815 пријеђе
краљевина Далматија (ес Дубровником и Боком Ко-
торском) и Формално опет под аустријску влада-
вину; Французима пак спроведено ново уређење
православне цркве оста нетакнуто при овој поли-
тичкој промјени.

Епископ Бенедикт Краљевић, родом Грк, управ-
љао је лично дијецезом од 1810 до 1822; пре-
шавши у Млетке године 1822, имадијаше послије
све до године 1829 свога намјесника у лицу Спи-
ридона Алексијевића, пароха Задареског.“

Епископ је Краљевић оставио жалостан спомен
у Далматији, ради свога злосретнога покушаја да
"изведе унију с римском црквом.

Други епископ Далматански бијаше Јосиф Ра-
јачић. (1829——1834), који послије поста архијепи-
скоп Карловачки, митрополит и патријарх Српски.

Иза Рајачића бијаше епископом Пантелија
„ћивковић (1884—1885).

Од 1835 па све до 1844 бијаше епископска
столица Далматинска упражњена, те епархијом
управљаху ђенерал-викари, а то:
| 1. Архимандрит Симеон Тркуља (1885—1841).

2. Парох Силвестар Вучковић (1841—1842).

8. Архимандрит Стефан Крагујевић (1842—
1848).

4. Јеромонах Атанасије Чурлић (1843—1844).

Послије дође за епископа Јеротеј Мутибарић.
(1844—1853); а напокон Стефан Кнежевић (1858
— 1871; + 1890).

922 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

Кпископи од Рајачића па до Кнежевића иђаху
на рукоположење у Сријемске Карловце.

У Боци Которској бијаше епископскиг викара,
који стојаху у манастиру Савини крај Херцег-Но-
вога, а слијед“ им је оваки:

1. Ђенерал-викарије архимандрит Герасим де-
лић (1810—1812).

2. Архимандрит Никанор Богетић (1812—1822)

8. Јеромонах Софроније Ђучић (1822—1822).

4, Архимандрит Макарије Грушић (1829—
1845).

5. Архимандрит Иринеј Поповић (1846—1862)

6. Архимандрит Атанасије Чурлић (18369—
1872).

Осим Зелића, сви други имадијаху наслов еши-
скопског провикара.

Царском одлуком од 16. Марта 1823. наре-
ђено је, да епископ Далматински преко године по-
дуже борави у Котору; него то бијаше тешко извр-
шивати ради удаљености од Задра, гдје је столица
епископска.

На молбу од 16. Јуна 1867 православног на-
рода округа Љококоторског п Дубровачког, одобрило
је Његово Величанство цар Фрањо Јосиф 1., одљу-
ком од 25. Октобра (6. Новембра) 1870, да се уста-
нови источно-травославна епископија која ће обу-
хватаги предречена два окружја, а са столицом у
Котору.“

Одлуком од 25. Фебруара (8. Марта) 1871
пак, именова Цар архимандрита Герасима Петра-
новића за православнога епископа Бококоторског и
Дубровачког.

У српски писаној чарској повељи од 23. Јула
1874 о утемељењу епископије Которске, каже се

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 223
за Герасима Петрановића да је „муж изврстан и
чист, с непорочнога свога живота џч с учености своје;
муж који је за поредак црквени и за образовање
народа веле заслужан“.“'

Истом повељом би парохијална црква Св. Ни-
коле у Котору узвишена на част чркве епископалне
(саборне).

Још године 18738 била је подигнута право-
славна епископија у Черновици (у Буковини) на
част митрополије, а царском повељом од 18. (30.)
Маја 1874 бише јој подређене епископије Далма-
тинско-Истарска и Бококоторско-Дубровачка.

Ово ново уређење православне цркве у Аус-
трији било је као посљедица новога државоправнога
облика Царевине, која је нагодбом од 18967 постала
реална унија под именом Аустро-Угарске Монархије.

Положај српеко-православнога епископа, Котор-
ског према митрополиту Љуховинском пи према срп-
ском митрополиту Аарловачком одређено је већ
_ поменутом царском повељом од 23. Јула 1874 овако:
„он (Петрановић) а и насљедници његови припознаће
митрополита ·Черновичкога за свога непосреднога
поглавара црквенога, а токо исто у стварма догмат-
ским џ чисто духовним Српског патријарта Карло-
вачкога с његовим Синодом за вржовну власт неодвисне
фркве грчко-источне у државама Нашим (царским),
“ исказиваће им част, питовање џ послушност онако,
како то изискују закони свете фркве“.“'

Ново устројство православне цркве у Далма-
тији, које је почео цар Наполеон [., довршио је
цар Фрањо Јосиф [. установљењем православне епи-
скопије Бококоторске. (> годином 1871, кад је
постао Герасим Петрановић епископом Бококотор-

224 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

ским, почиње нов перијод у историји православне
цркве у његдашњој Зети.

Берлинским миром 1875 би Спич придружен
Аустро-Угарској Монархији, пак затим спојен у по-
литичком и црквеном погледу с Котором.

Епископија. Бококоторска, Дубровачка "“ и СОпи-
чанска имала је при крају 1895 године слиједећу
статистику :

Епископија је подијељена на четири трото-
презвитерата, а има свега четрдесет ц три паро-
тије и шест капеланија. Пркава свега 206.

Број душа, мушкога и женскога спола, 28000.
Свећеника чина, монашкога 11, а чина свјетовнога 43.

Манастира >“ има осам, а то:

У срезу Которском ЛПодластва; у срезу Ри-
санском Бања; у срезу Херцегновском Савина; у
срезу Будванском пак Градиште, Режевић, Прас-
квица, Дуљево п Подмахтини.

1. Манастир Подластва. Црква је посвећена
Рождеству Св. Богородице. Натпис, урезан на јед-
номе прагу, каже да је манастир поновљен године
1700. Приликом устанка 1869 запали војска мана-
стир и цркву, али помоћу Њег. Величанства цара
све је лијепо оправљено године 18374. |

2. Манастир Бања. Црква је посвећена. велико
мученику Св. Георгију. Основан је од главара Ри-
" санских 1718 године,“ а у њеколико оправљен 1876.

5. Манастир Савина. Манастир је опстојао већ
1645 године. Обновљен је 1693 од добјеглих ка-
луђера манастира 'Тврдоша у Херцеговини. Тада
већ опстојаше мала црква, која би посвећена Успе-
нију Св. Богородице.

Нова велика црква (светоуспенска) почела се
градити 1777, а би довршена 1799, неимар јој би-

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 925

јаше Никола Форетић.“ Ојеверна страна манастира
изнова је грађена 18576 помоћу Њег. Величанства
цара Фрање Јосифа 1.-и настојањем епископа Ге-
_расима Петрановића.“

4. Манастир 1 радиште. Предање народно
каже, да је манастир био Филијал лавре Дечанске.
Село Градиште пак даровала је краљица Јелена,
мати краља Милутина, 1305 године оближњем, а
сад пустом католичком манастиру Св. Богородице
на Роцу.

Црква Св. Саве Српскога сазидана је године
1500. Црква Св. Николе обновљена је 1620. Има
још трећа црква, посвећена Успенију Св. Богоро-
дице. Године 1876 је манастир сасвим оправљен.

5. Манастир Режевић. Народно причање каже,
да је у стара времена ту била гостлаоница за пут-
нике, на развалинама великих грађевина.

__ Године 1814 дође пропгуман Максим из ма-
настира Косијерева у Херцеговини, и оправи двије
мале црквице, Успенија Св. Богородице и Архиђа-
кона Св. Стефана. Послије тога још је много шта
оправљено и дозиђивано.“

6. Манастир Прасквица. Основао“ га је госпо-
дин Баоша Ш. године 1413.

У томе манастиру одржаше господа и суђе
Паштровске године 1636. збор за бирање игумана.
Стара црква Св. Тројице запуштена је. Црква Св.
Николе (Баошина) распрострањена је и поновљена
1847 године."

Манастир Дуљево. Народно причање каже,
да је овај малени манастир сазидан у дане цара
Душана, а да је био филијал лавре Дечанске. За
турске најезде опусти манастир.

ГОДИШЊИЦА ХУП 15

996 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

Послије се обнови, а године 16%% држаху
господа и суђе Паштровске збор, на коме изабраше
игумана. |
Крајем ХУП. стољећа дођоше у манастир хер-
цеговачки калуђери, које досла владика Саватије
Љубибратић-Руђић из Савине. Године пак 1785
опљачка манастир Махмут Бушатлија, везир Ска-
дарски; иза тога посла Савина лијепе иконе и бо-
гате сасуде,/“ те се тако обнови манастир 1786.
Црквица је посвећена првомученику Св. Стефану.“

8. Манастир Подматини. Не зна се кад је
основан. Године 1679 служаше цркву њеки поп
Вуко Милићевић. Предио Подмахини био је све
до године 1888 чрногорски. При устанку године
1869 буде манастир спаљен. Милошћу цара Фрање
Јосифа |. обнови се сасвим црква, посвећена Св.
Петки, 1872 године.“

У Подмахинима има велељепна урква Усте-
нија Св. Богоматере (сад празна), коју сагради
1747 владика Сава Петровић Његош.“

Надодајемо још и попис досада познатих %р-
квениг живописаца, који је приредио Младен Црно-
горчевић,“ а који смо њешто мало попунили.

1. Никодим, игуман Режевићки, живописао је
једну икону у манастиру Режевићу године 1428.

2. Поп Јевстатије Будимљанин, псписао је
стијене манастира Градишта године 1620.

8. Ђорђе Димитријевић (1), спомиње се године
1694, а родоначеоник је живописаца из породице
Димитријевића у Рисну.

4. Димитрије Даскал (Димитријевић), исписао
је стијене у цркви Св. Николе у Пелинову у Грбљу
године 1718.

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 227

5. Ђорђе Димитријевић (П), живоплсао је једну
икону за цркву Савинску године 1740, и иконостас
цркве Св. Спаса у Ластви у Грбљу године 1747.

6. Данило Димитријевић, писписао је стијене
цркве Св. Николе у Главатима у Грбљу године 1757.

“. Рафаило Даскал. (Димитријевић), живописао
је њеке иконе у цркви Св. Георгија у Љешевићима
у Грбљу године 1722—1770. Израдио је један крст
у цркви Рождества Св. Богородице у Забрђу на
Луштици године 1794. Осим тога исписао је го-
дине 1790 икону Успенија Св. Богородице у малој
цркви манастира Савине.“

8. Басилије, зоограф из Рисна (ваљда и он
Димитријевић '), израдио је иконостас у цркви Св.
Николе у Градишту године 1796.

9. Поп Сима Лазовић из Бијелога Поља у Ста-
рој Србији, живописао је иконостас у Савини го-
дине 1797. Иконостас је тај у великој цркви.“

10. Алексије Симов Лазовић (Бјелопољац) жи-
вописао је иконостасе; у цркви Св. Срђа и Вакха
на Подима (1804); у цркви Св. Николе у Баоши-
ћима. (1806); у цркви Рождества Св. Богородице
у Бијелој; пак у цркви Успенија Св. Богородице
у манастиру Режевићу.

11. Даскало Рафаиловић (евакако син Дими-
тријевића), „народни зоограф од Рисна“, живопи-
сао је једну икону у цркви Св. Јована у Кртолима
године 1820.

Овдје придодајемо :

12. Јеромонах Јосиф Катурић, родом из Рисна,
сада настојатељ манастира Дуљева, пеписао је многе
иконостасе по Боци."“ Био је као младић њеко ври-

Ба

~
~
[2 2

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

јеме у Русији, у Кијевопечерској Лаври, гдје се
живопису научио.

С указом од године 1810 цара Наполеона пре-
ста многостољетна потиштеност православне вјеро-
иеповијести у Далматији и Боци Которској. Љубав
и преданост православних хришћана к својој наци-
јоналној цркви сачувало је од уништења дјело Ов.
Саве Српскога. Огромна већина православних бо-
кељских Срба остаде у прадједовској УЈерЕ и дочека
ново и боље доба.

Постављањем пак Герасима ПеттаноењнИ ва,
ептекопа Которског године 1871, односно његовим
примањем управе над епархијом дне 23. Декембра
1872, отворио се посве нов перијод у историји
православве цркве у Боци Боторској. Књига у ко-
јој су забиљежени црни дани, склопљена је за уви-
јек — а што је било, нека је тросто !

Ђорђе Стратимировић.

МАПОМЕНМЕ

Ки

1 Година основања Барске Архијепископије још није
тачно одређена. Историци тврде да је још Стефан Војислав
покренуо ствар. Непосредни повод, веле, да је била не-
срећа која је задесила јужно-далматске епископе, путујући
морем на црквени сабор у СОпљет, а који се подавише близу
отока Хвара (Раша де; Уезсоућ). Али, мислимо, да је на
одлуку столице Римске утицала и зебња да се Дукљани не
одбију од ње, услијед раскида између Рима и Цариграда,
који је баш у оно вријеме (1054) настао.

Први архијепископ Барски, за кога се зна, био је
Петар, који доби од папе Александра П. (1061—1078)
плашт (Раша) и право да се испред његове особе носи
крст. Папино писмо (ертагоја АМјехапа тла) од године 1062.
одређује тачно јурисдикцију Барске Архијепископије, наво-
дећи поименце све подређене епископије. За архијепископа
Петра вели Фарлатија, да је већ двије године прије тога
засио био на пријесто.

Узимајући у обзир, да сву Александровској листини
управ износи цијела организација барске цркве — то ми-
слимо, да је Џетар доиста први архијепископ Барски, а да
та је поставио још папа Никола П. (1058—1061), а у до-
стојанство да га је увео тек папа Александар П., шиљући
му плашт.

Према томе аснована је Барска Артијепископија
од папе Николе 11. године 1060. а листина
находи се у Каман „/Иуггешт застит“, Ењ. УП. с. 17.

з У листини папе Александра П. пише: „топазгегта
дподпе бат Габпогшп, диат Ставсотит 3706 одаротит

=30 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

сагез, ш+ зетав еб ћаес општа пипат Ессјезјат ез5е“. (Капан,
ЈПупесшип васгит, УП. р. 18).

3 Раскол јавио се већ у 1Х. стољећу, кад је папа
Никола [. године 863. вргао анатему на Фотија, патријарха
Цариградског. Али послије су се цркве, римска и цари-
градска, опет приближиле, те не дође још до коначне
подјеле.

Коначна диоба између источне и западне цркве настала
је тек 16. Јула 1054, када је папа Лав 1Х. анатемисао
Михајила Керуларија, патријарха Цариградског; на што
Михајило и ослала три васеленска источна патријарха вр-
тоше са своје стране анатему на Лава 1Х. (Васеленски су
патријарси: Цариградски, Антијохијски, Јерусалимски и
Александријски).

+ У вријеме средњевековне државе српске био је Ар-
хијепископ Барски поглавник свих српских католика, а на-
зивао се приматом Српским (Ргппаз ВЗегулае).

Ко прочита историју Барске Архијепископије у Фар-
латијевом дјелу „Путесит застит“, (књига УП), доћи ће
до увјерења, да су се у средњем вијеку католичка црква
и српско име добро слагали.

5 Гласник срп. уч. друштва, књига 57, Биоград 1884,
с. 75; састав архимандрита Нићифора Дучића „епископије
Зетска ц Дабарска“.

5 Споменик ХХУШ. срп. краљ. Академије, с. 38,
напомена 126.

" Просвјета, књ. 1. Цетиње 1892.,- с. 14; састав ар-
химандрита Илариона Руварца „Владике Зетске и Црно-
горске.“ |

2 Просвјета, ћпа., с. 14 и 15.

" Гласник срп. уч друштва, књ. 57., тад. с. 79, на-
помена 2.

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 931

Просвјета, 114., с. 15 и 16.

10 Гласник срп. уч. друштва, књ. 49., с. 172; састав
Чедомиља Мијатовића „Балшићи“.

11 Константин Јиречек: Одпобај: Ппђгоусапа за 5г-

Рјот род сатет Огобет 1 Кгајет Упикаџпот; пријевод уз
Ви е по аза Атсћеободга е звота афтала, 04. 1888.
раст. 24.

12 Младен Црногорчевић „Мижољски Збор“, Биоград
И О Е

'3 Ђурађ Страцимировић имао је за жену Јелену, а
Бајазит Оливеру, кћери кнеза Лазара и кнегиње Милице.

14 Камаџ „/Путгит застит“, УТ. раџ. 457; види
тамо дукал од 10. феб. 1421. у коме се спомиње 27035иа
5. Мгсћае 5.

15 бећаталк „Асја атећиљ Уепењ“, П. р. 265.

'6 Просвјета, 1114., с. 16.

17 Црногорчевић „Михжољски Збор“, с. 34.

18 Асба аге Уепен, П. р. 248.

19 Црногорчевић „Мигжолски Збор“, с. 46.
Из текста латинске одлуке не излази да су Которани
тај оток тек тада зајзели.

20 Асфа агећјуј Уепец, П. р. 268.

21: Асфа аге Уепећ, Џ. р. 268.

22 Асја атем Хелец, П. р. 251.

932 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

3 Глас ХХУШ. срп. краљ. Акајдемије, с. 39. — сту-
дија Љ. Јовановића „Стјепан Вукчић Косача“.

24 (Споменик ХХУШ. срп. краљ. Академије, с. 14. —_
студија „О прошлости м неимарству Боке Которске.“
Надодаћемо нешто о дотичном натпису. У приведеноме на-
шем раду изнијели смо, да почетно слово владичина имена
(Неофит) се састоји из три вертикалне црте, које су озго.
спојене хоризонталном цртом. Сва слова Т пак писана су
као грчко 7; те стога почетно слово имена никако не пред-
ставља тТ. >

Размишљајући о чудноме облику реченога почетнота
слова (које је поводом било да се читало Теофит умјесто
Неофит) дошли смо до слиједећега ресултата: у натпису
су сва слова н састављена од двије вертикалне црте, које
спаја степенић т.ј. хоризонтална цртица, пак вертикална и
опет хоризонтална; испоређујући та слова н с почетним
словом, лако можемо да разумијемо, како је ковач доспио -
до облика за почетно слово владичина имена. Ковач је наиме
вертикалну цртицу степенића продужио горе пи доље, које
није знао друкче да смјести, до да их стави уврх трију
вертикала — те тако доби облик наопачке окренута ш, које
му замјењиваше велико Н.

Црногорчевић „Мижољски Збор“, с. 7.

29 Црногорчевић „Михжољски Збор“, с. 34. у напо-

мени 2.

2: Црногорчевић „ЉМихољски Збор“, с. 47. у напо-
мени 1. —

Брда су одмах до Превлаке, те и она свакако при-
падаху Михољскоме Збору, и ако се овдје не именују.

2 Капан „ЈИ утсит застит“, УТ. р. 467.

2 Област Св. Михаила састављаху, како показасмо,
дакле: Превлака, Брда, Кртоли, Луштица, Љешевићи и Бог-

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 233

дашићи, Опсег Збора како га је оцртао г. Црногорчевић (с.
7), биће превелик.

30 Црногорчевић „ЛМихољски Збор“, с. 32 у напомени
1. — Испореди: Споменик ХХУШ. срп. краљ. Академије,
с. 87. напомена 93.

' Ти фалсификати штампани су у Нади југославенске
Академије, књ. 1.

5

52 Црногорчевић „Михољски Збор“, с. 47. напомена 1.

35 Капан „7 Путтсит застит“, УТ. р. 465.

за Капан „7 Путсит застиш“, УТ. р. 467, у дукалу
од 22. маја 1455.

85 Стјепан М. Љубиша „Приповијести“, Панчево 1882.,
с. 249. —

36 Д. Милаковић „Историја Црне Горе“, Задар 1856.,
с. 73. —

3 Глас ХХУШ. срп. краљ. Академије, с. 65; сту-
дија Љ. Јовановића „Стјепан Вукчић Косача“.

38 Глас ХХУШ. срп. краљ. Академије дет р. 67.

39 Ковачевић-Јовановић „Историја српскога народа“,
Биоград 1891., П. с. 47 и 52.

30 Асја атећам Уепеп, П. р. 454 и даље.

с
сл

+ Ковачевић-Јовановић, Фет П. с

•% Ковачевић-Јовановић, Пеш П. с. 66.

934 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

#58 Просвјета, Т. с. 17; састав Иларијона Руварца
„ Владике Зетске и Црногорске.“

4: ЈГросвјета, дет с. 14 и 22.

5 Просвјета, дет с. 29 и 23.

46 „Живот Герасима Зелића“, Панчево, с. 187 и 214.

" Гласник срп. уч, друштва. вњ. 57., с. 82.

5 Да су Срби православне вјере и њихово свећенство

вавијек сматрали за свога старјешину владику Црногорскога,

као насљедника митрополита Оетских, то се лијепо види
већ и по натписима на разним дрквама у Боци, урезаним __-
и постављеним при оправкама и обновама истих. Примјери:
Оправка цркве у Градишту године 1620, у дане владике
Руфима 1. (1593—1640), који се ту помиње (Шематизам
епархије Бококоторске, 1896., с. 44, 46). Црева у Пели-
нову, оправљена за владике Данила (1697—1785); види
Шематизам исте епархије 1877., с. 31.

39. Просвјета, Плдет с. 18.

50 Просвјета, Плдет с. 18. СОпомињу се прије ових
још Герман, Павао, Василије и Никодим — али се за
њих ништа поуздана не зна. —

5" Шематизам правосл. епархије Бококоторске, го-
дине 1874., с. 7. (Историјски преглед о православној цркви
у Боци Которској од епископа Герасима Петрановића).

52 (једио је најприје у Савини, па послије у Топ-
лој. (Испореди Тома К. Поповића „Херцег-Нови“, Задар
– Н р
1883., с. 199). >

55 Шематизам. за годиву 1874, Илдет с. 7.

ПРАВОСЛАВНА ЦРЕВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 935

з Име Руђић захваљујемо обавјештају г. архиман-
дрита И. Руварца.

55 ЈЦематизам, за годину 1874. дет с. 7. — Т.
К. Поповић „Херцег-Нови“, с. 68

56 ЈЏематизам епархије Бококоторске за г. 1889., с. 37.

57 Гласник срп. уч. друштва, књ. 57., с. 84, у већ
именованом саставу архим. Дучића.

55 Католичких је олтара било н.пр. у цркви Св, Луке
у Котору п Св. Николе у Радованићу (Шематизам за
1877, с. 31); пак у цркви Св. Недјеље у Јошици (Ше-
матизам за 1876, с. 38).

5 Шематизам за год. 1874., с. 6. — Петар 1. по-
стаде владиком 1784, како је то показао архимандрит И.
Руварац у Просвјети, Т., с. 21.

60 ЈПЏематизам за годину 1891,, с. 85.

6: Живот Герасима Зелића, панчевачко издање, с. 305.

': Живот Герасима Зелића, с. 279.

635 Живот Герасима Зелића, с. 279—280.

МЕ Живот Герасима Зелића, с. 282.

65 Живот Герасима делића, с. 288.

Кивот Герасима Зелића, с: 299.

'" Живот Герасима Зелића, с. 300.

68

Живот Герасима делића, с. 812—813.

236

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

69 Живот Герасима Зелића, с. 317.

79 Споменик срп. краљ. Академије, књ. ХХУШ. с. 20.

7 Живот Герасима Зелића, с. 327.

2 Шематизам епархије Бококоторске г. 1893., с. 38.

73 Живот Герасима Зедића, с. 331 и 836.

+ Шематизам епархије Бококоторске, год. 1876.,
с. 88, напомена 5. —
Шематизам, исти, године 1877., с. 81.

5 Живот Герасима Зелића, с. 834.

26 Поповић Херцег-Нови, с. 125—131.

=.
4

Шематизам епархије Далматинске, за годину
1858., С. 3: Р“Рс

5 Шематизам спартије Далматинске, за год. 1858.,
с. 4. — На истоме мјесту и све остало о Далматинској
епархији. —

9 Шематизам епархије Бококоторске, год. 1874., с. 8.

50 Шематизам епархије Бококоторске, година 1896.,
с. 835. — На истоме мјесту и све остало о епископу Гера-
симу Петрановићу.

У" Шематизам епархије Бококоторске, г. 1896. с. 36.

" Шематизам, пређашњи, с. 37 и 38.

55 Дубровник био је исконом латински град. Сва

околна земља пак припадала је српској држави и бијаше“

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 937

као и данас насељена Србима. Даровштинама српских кра-
љева и кнезова стече Дубровник мало по мало све приморје
између Неретве и ушћа залива Которског. Краљ Стефан
Душан уступи Дубровчанима 1333 године Стон и Рат (Пе:
љетац), а послије добише од властеле српске све Конавле.
Свуда ту бијаше народ православне вјере, али га Дубро-
вачка госпоштина преведе на римокатоличку не трпећи
другу вјеру на своме земљишту.

Православни што се досељаваху из Херцеговине у град
морадоше или пријећи на католичку вјеру, или чак у ма-
настир Дужи (код Требиња) ходити да одстоје литурђију.
При крају ХУШ. вијека окрену се на боље. Кад Руси би-
јаху разбили Турке у поморској битци код Чесме. дођу са
својим бродовљем под Дубровник, те учине с дубровачким
кнезом уговор, у коме се исти осим осталога подвезује, ла
ће се саградити православна црква у граду; него то се
ипак не изврши. Текем године 1790 купе њеколике право-
славне породице једну кућу изван самога града, у коју
смјесте свећеника, који ту служаше литурђију.

А то је био почетак данашњој српско-православној
опћини дубровачкој. (Испореди: Шематизам епархије Боко-
которске, година 1876. с. 7—10).

5 Шематизам епархије Бококоторске, год. 1896. с. 33.

55 Шематизам епархије Бококорске, године 1877,
6. 5—9.

86 Шематизам епархије Бококоторске, год. 1878, с. 33.
57 Споменик. срп. краљ. Академије књ. ХХУШ. с. 29.

55 Шематизам епархије Бококоторске, год. 1877, с. 6.

% Шематизам епархије Бококоторске, год. 1877, с. 8.

9 Шематизам епархије Бококоторске, год. 1893, с. 40.

97 Шематизам епархије Бококоторске, год. 1877, с. 8.

938 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

92 Томо К. Поповић „Херцег-Нови“, с. 57 и 58.

%3 Шематизам епархије Бококоторске, год. 1877, се. 9.

94 Шематизам епархије Бококоторске, год. 1877, с. 9.

•
55 Шематизам епархије Бококоторске, година 1576
с. 33 и 34.

96 Шематизам епархије Бококоторске, год. 1896, с. 48.

97 Шематизам епархије Бококоторске, годима 1879,
с. 29. — У натпису презива се он „петим зоографом, сла-
венскога језика ;“ а доиста јепети из своје породице (Ди-
митријевића).

9 Шематизам епархије Бококоторске, год. 1892, с. 39.

9 Црква Успенија у „Љешевићу (Шематпзам година
18762 с2.82). 5

Црква Св. Саве (гдје2); види Шематизам године
1877., 6. 52.

Црква Св. Петке у Главатичићу (Шематизам год.
1878., с. 82).

Црква Св. Петке у Униринама (Пољицима); види Ше-
матизам год. 1879, с. 30.

Црква Св. Николе у Леденицама.

Црква Св. Луке у Рисну.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ
И ЊЕГОВЕ РЕФОРМЕ

.
0 потреби физичкога васпитања.

Говорити у опште о физичкоме васпитању код
нас, мислимо да је не само корисно, него и преко
потребно.

Телесни развитак и здравље у школи и народу
толике су важности, да би питања о њима требала
да су непрестано на дневноме реду. Ово тим пре,
што нам наши најпозванији Фактори, лекари и хи-
гијеничари, већ од дужега времена потврђују немио
појав: да је стање здравља у народу све горе, да
Физички развитак нагло опада — не само по варо-
шима, него и по селима.

Некада је наш народ и порастом и телесном
снагом био на високоме ступњу развитка. Поред
природних утицаја, које собом доносе земљорад-
нички живот, рад и кретање у слободном и чистом
ваздуху, омладина у нашега народа и сама је до-
приносила развијању и јачању свога тела, снаге и
издржљивости; она се вежбала и забављала ви:
тешким и народним играма у колу, у скакању и
трчању, у бацању камена и џилита, у рвању и

240 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

стрељању ; она се у њима надметала радо и често,
у данима одмора, у задругама, на састанцима и са:
борима. На тај начин, народна је омладина кре-
пила п тело и дух свој; а тиме је, поред стројности
и Физичке лепоте, поред бадрости и крепости своје,
била кадра, кад је требало, да покаже необичну
моћ и издржљивост, необично јунаштво и пожртво-
вање; била је кадра да чврсто стане на бранив за
име и веру народну, да се јуначки ухвати у крваво
коло борбе за ослобођење своје отаџбине... |

А данас '

Данас нам је остало само да јадикујемо за том
снагом и лепотом јуначком, која је негда била и
снага народа нашег. Данас се ретко види она мушка
"стројност и лепота, којом се одликовала омладина
српска; не негује се више телесни развитак у оној
мери, у којој је то негда било; не вије се више
онако поносно шарено коло момака и девојака;
момчадија се не надмеће онако радо у народним
и витешким играма; она почиње заборављати на
пријатан и користан умор, што их доносе утакмице
у скакању и трчању, у рвању и џилитању; она
кржљави и снагом и порастом; постала је жртва
разних болештина; измеће се, дегенерише, „изро-
ђава“...

У данашњем стању Физичке назадности, где
оштра коса неумитне природе листом коси све што
је немоћно, мекушно и кржљаво; где озбиљност
положаја нашега народа и отаџбине потребује кре-
пости и издржљивости; где омладину нашу очекују
огромне жртве за извршење народнога задатка; -—
неизбежно је потребно, да се неко и код нас 08-
биљно забрине за здравље и телесни развитак у
народу, да својеки потражи лека томе злу, које

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 941

прети да га са свим разори; потребан је неко,
ко ће народу помоћи саветом и упутом, ко ће га
подетаћи на неговање телеснога развитка и здравља,
на оснажење и издржљивост у раду и животу, за
што су, данас, прилике све теже и мучније. Тај
неко може бити — не појединац, не више њих, већ
ми сви, а на првоме месту школа и држава.

Покретати чешће говор о овим питањима, под-
стицати надлежне чиниоце (државу, општине, са-
нитете, приватна друштва установљена за унапре-
ђење здравља и физичкога развитка) да живље по-
раде у корист њихову, — било би, нема сумње,
потребно за бољитак саме ствари. Али је то, у
главноме, посао дневне журналистике, која би пи-
тања ове врсте требала да истиче и расветљује
много више, него што је код нас случај.

Нас ће овде интересовати питање о начинима
и путовима, по којима се креће физичко васпита-
вање у културних народа европских, а нарочито
питање о његовим реформама, које су у најновије
доба на. дневном реду. Ово је за нас од велике
важности с тога, што је последњих година Физичко
васпитавање по школама нашим потпуно занемарено,
те је насушна потреба да се поново оживи; а том
се приликом, свакојако, морају имати на уму и ре-
Форме његове. Оне ће за нас бити добро дошле и
· е тога, што се питање о гимнастици и гимнастичким
вежбањима отпочело живље кретати приватном ини-
цијативом — гимнастичким друштвима. А што је
најглавније, расправљање, питања о начинима и ре-
Формама Физичкога васпитавања, показаће нам и
пут, како да се помогнемо у утицају на неговање:
телеснога развитка у самом народу.

ГОДИШЊИЦА ХУП 16

249 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

Тога ради, у главноме питању о оцени да-
нашњих начина за унапређење Физичкога васпитања,
и о реформама његовим, користићемо се радом про-
фесора „физиологије Туринскога универзитета, Ан-
џела Моса,") који се нарочито одао на физиологију
мускула и њиховога кретања, и који је велику пажњу
поклонио физичкоме васпитавању и његовим рефор-
мама. Местимице послужићемо се и другим спи-
сима о гимнастичким и дечјим играма.)

Неће бити некорисно, ако пре свега прогово-
римо реч две о потреби физичкога васпитавања у
опште.

~!
=

У свима културним државама данас је покло-
њена велика пажња телесноме развитку омладине,
који је био јако занемарен појачаном тежњом за.
што већим умним и душевним развитком. Циљ да-
нашњега васпитавања схваћен је у хармонијскоме
развитку и тела и душе. „Само је у здравоме телу
здрава и душа“, —— било је главно начело у педа-
гогији старих Грка. Ту је истину признала и усво-
јила и данашња наука о васпитању.

Већа пажња, посвећена Физичкоме васпитавању,
тек је новијега доба. Још од времена старих Грка
и Римљана, када је телесни развитак омладине зау-
зимао прво место у васпитавању, па кроз толике
векове, до последњега, питање о васпитавању тела
било је сасвим потиснуто, занемарено; а ако се по

ђ) Атдјећо Мозго: Пле Кбгретћеће Еглећипо Фег Јисепа,
Гетрдре, 1894.

2) Од тих списа поменућемо нарочито: на

ЕК. т. бећепћепаотју п. Пт. теа. К. А. бусћттааЕ: Јаћгђисћ
Жаг АЕ па Уо1бзврје]е, 1892— 96., Гетр:а. -

0. В. Крижатовскаго : Лтекл и гимнастическја игрн 1896,
Ртој. Пт. Н. Влитпет: Беђсп ппа Зиеп дег СОттесћел. 1887.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 243

где-где и јављало, било је или усамљено, или огра-
ничено на поједине изузетке и изузетне сталеже
(нпр. код ритерства у Сред. Веку).

Последице овог занемаривања тела кроз тако
дуго време биле су веома штетне по човечанство.
Природа се свети људима за неиспуњавање њихових
природних дужности. Њена се освета огледа у опа-
дању у кржљању појединих раса, које негда беху
напредне и угледне; у изрођавању читавих народа
културних, који негда стајаху на високом ступњу
цивилизације. То нам потврђују и статистички по-
даци многих данашњих народа. Опадање и „изро-
ђавање» појединих народа оличено је у одсуству
знаменитих генија и талената, у опадању друштве-
нога нивоа карактерности, у стању здравља и умно-
женом броју врста разних болести, у смањеном
броју рађања а увећаном броју умирања, у краћем
веку живљења, у опадању телесне стројности, углед-
новсти, лепоте, итд.

Човек је, у ошште, постао немаран према сво-
јој снази и своме здрављу. Неће бити претерано
ако се каже, да се он више брине о здрављу и
снази своје стоке, од које очекује домаће користи,
него ли о здрављу и снази себе самога. Та је не-
марност толико укорењена, да је ни. најочевиднија,
зла не могу лако потиснути. ——

Данашњи живот, са својим разноликим потре-
бама и захтевима што их је створила цивилизација,
у којој се све:бринуло само за развитак и задово-
љавање ума и осећаја, врло је опасан са својих
рђавих хигијенских последица —— веома штетно
утиче на физички развитак и здравље нашега орга-

16»

944 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

низма. А колико је, тек, штетан у данашњем, јако
развијеном варошком животу, у масама збпјених
кућа и грађевина, у ваздуху окуженом димом и
шкодљивим испарењима, у нездравим погодбама хи-
гијенским у опште, у природи разноврсних послова
који спречавају кретање, потребно за развитак и
здравље организма :...

Статистика нам стално показује увећавање броја
нервних поболевања, која прете да достигну стра-
ховите размере. Упоредо с њима све се више умно-
жава и број малокрвних, слабодушних и грудо-
бољних. А шта да се каже о величини узраста, 0
угледности и лепоти тела, о издржљивости на послу
и у оштријим променама атмосферским '... Одговор
је на ова питања врло неповољан. Он доводи у ве-
лику бригу хигијеничаре и мислиоце свију данаш-
њих културних народа.

Наши лекари, који имају посла и непосредна.
додира с народом, у ружној нам боји сликају ње-
гово телесно и здравствено стање. Из њихових се
извештаја види, да наш народ и физичком снагом
опада и кржљави, и да је број годишњих поболе-
вања све већи. „Наш народ, до душе, јесте од при-
роде бистар и разборит, те у многоме зрело суди;
али је, за чудо, баш у питањима о животу и здрављу
некако безазлен и неук; — шта више лаковеран,
неразложан, па с тога и назадан. Баш у тим, тако
важним питањима огрезао је у незнању, празно-
верици, нехату и неразложним обичајима — тако,
да га то, у сред лепих и богатих крајева, баш
одиста сатире... Дужина човечјега века наших нај-
плоднијих крајева је 19 година!... Статистика бе-

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 24:

| сл

лежи да у Србији више од половине (58//,) деце
умре пре своје 14. године“...")

(0 кржљавости и физичкој неспособности у на-
роду најбољи су пример војни регрути — двадесето-
годишњи младићи из целе земље. Наши војни ле-
кари потврђују већ од дужега времена, да регрутације
с године у годину показују све жалосније резултате:
да је све већи број „неспособнижг“ за војску, дакле
оних, који су или посве малога раста, или неразви-
јених и слабих груди, или слабога састава у опште.
А „бити неспособан за војску, то ће приближно
рећи: бити неспособан за живот“, — вели један
наш војни лекар.“)

Такви су извештаји о оном, највећем делу на-
шега народа, који се креће у слободном и свежем
ваздуху, и који је, самим занимањем својим, у нај-
бољој прилици да очува и окрепи своје телесне
подобности. Није чудо, што се у варошана, у којих
су прилике у том погледу много неповољније, на-
ходе и много гори резултати. —

Најштетније и најосетније последице занема-
ривања физичкога развитка показале су се на мла-
доме поколењу школском. Ни кућа, ни школа, не
- брину се много о правилном и довољном васпита-
вању тела. И сам систем данашњега школовања
толико је штетан по телесно и духовно здравље
дечје, да ни најбољи учитељ, ни најбољи методи
не могу детету уштедети низ шкодљивих утицаја,
школекога живота. Узроци су: у дугом сеђењу за
клупом, у рђавом ваздуху поквареном множином

7) Проф. Др. Јовановић — Батут: „Књига о здрављу“,
Београд 1896. год. Издање Срп. Књиж. Задруге.

2) Др. Владан Ђорђевић: „Отаџбина“, књ. ХП, Београд 1882

246 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

деце, у једностраном и увећаном духовноме напре-
зању, поред усиљенога мировања и безгласне не-
помичности, на које је осуђена жива и немирна
природа детиња...

„Нееразмера између вежбања мишића и веж-
бања мозга — вели Мантегаца — права је куга за
децу; то је дрв што подгриза корен здравља и
снаге у нашем подмлатку“.')

Природа је детиња жива и нежна; за њен је
развитак потребно много више Бретања него код
одраслих. Све данашње педагошке теорије знају
ово; све нас оне и упућују на тарманијско васти~
тавање тела и душе, као на принцип, без којега,
васпитавање проматује свој задатак. Па ипак, ми
у практици, у школскоме раду, у састављању школ-
скога плана и школских програма, заборављамо на
тај принцип, управо, занемарујемо га. Школа, која
живу природу детињу натерује да, у школи и код
куће, проводи у сеђењу скоро цео дан на књизи
и школским задацима, не дајући му ни прилике ни
времена за слободно кретање, — убија децу, уна-
зађује њихов Физички развитак, упропашћује здравље
њихово !

С тога се не треба чудити, што су нам школ-
ска деца бледуњава и нездрава, што је број го-
дишњих поболевања њихових врло велики, што
огромна, већина пати од малокрвности, од анемичких
појава у мозгу и конгестија, од покварености крви,
од кратковидости и сличних недуга.

Код девојчица је то још у већој мери. Докле
мушкарци сами, нагоњени живом природом детињом,
надокнађују у неколико тај недостатак школскога

) Др. П. Мантеаца: „Хитијена кретања“, превод Ј. Ђ.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 247

васпитавања елободнијим кретањем и играма, којима
им није забрањено да се користе; дотле девојчице
немају такве повласгице. Код њих се кретања и
игре те врсте сматрају, без оправданих разлога,
као неприлична, „мушкобанска“ и „непристојна“!
Њихово је кретање одвећ ограничено, телесни раз-
витак спутан, неприродан. Додајте томе још и оно
накарадно, неразумно и прекомерно утезање „по
моди“, које се често отпочиње још из најранијега
доба, па ћемо имати јасну слику онога угушивања
природе, што га, поред школе, још и кућа, са
својим навикама и модерним животом, има у васпи-
тавању женскиња.

Отуда је лако појамно, што се варошко жен-
скиње еве више измеће; што су данашње удаваче
бледе, слабуњаве, сићушне и осетљивих живада;
што је данашње младе мајке кадар један једини
порођај да разори и упропасти; -— докле су се
негдашње мајке наше одликовале много већим ра-
дом и издржљивошћу, и поносиле југовићским бро-
јем деце !...

Др. Ранке" вели: „Сваки лекар може објаснити,
колико је шкодљиво једнострано претеривање за
телесни напредак дечји. Само поред довољног и
енергичног кретања телесног одржава се циркула-
ција крви на нормалној висини. Мирно сеђење и
усиљено ћутање доноси брзо опадање радње срца,
као и опадање целокупне циркулације крви... За
нормални развитак срца игра главну улогу радња
мускула: оивотиње, које се држе затворене (по 060-
рима и кавезима), имају ерце релативно много мање

) Ру. Јоћ. Катке, штегз. Ртоћл „Ра Ветестппозврте] ла
вејпег рћучтојовтаећеп Ведешипа“ 1895.

Њ ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

него оне, које живе у слободноме кретању, као
зец, срна, гемза“... За тим Ранке наводи овакве
податке: На 1000 јединица телесне тежине добија
се код свиње само 4,52 јединице теж. њенога срца;
код човека 5,00, код зеца 7,70 а код срне 11,5.
Срна дакле, која је скоро непрестано у покрету,
има срце релативно два пут и више теже од 40-
вековога... „То исто важи и за тело човеково; и
утврђено је, да код деце обојега пола, која расту
под утицајем оскуднога телесног кретања, срце остаје
одвећ мало тако, да не може довољно да врши своје
задатке“...

Ранке даље вели: „У покретне делове нашега
тела струји крв само тада обиљно, кад су ониу
раду; без тога крв застаје у унутрашњим органима:
у мозгу, плућима, а нарочито у трбушним орга-
нима... Тада покретни делови добијају мало живот-
них, хранљивих сокова, потребних за растење; по-
дела крви није нормална. С нерадом мишића на
мах се умањава и дисање; његови покрети постају
слабији и ређи, као и покрети срца. Потребна ваз-
душна промена у плућима постаје не само незнат-
нија, већ и крв добија одвећ мало кисеоника; у
крви и ткањима нагомилава се угљена киселина и
друге шкодљиве материје, које се у животном про--
цесу тих органа непрестано стварају. Ово успорено
дисање дејствује опет на успоравање и умањавање
радње срца, јер дисање и покрети срца стоје нор-
мално у најтешњој вези“...

„Ово дејство дуготрајног мировања тела на
срце и дисање утиче и на слабије храњење мишића;
они постају слабији, млитавији, — а отуда и мли-
таво држање целога тела, с опасношћу искривљења
груди и кичме... Усиљено мировање задржава и нор-

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 249

мално растење свију органа за кретање, костију и
мишића, рачунајући ту и срце и грудни кош,.. Из
оскудице кретања, и из неједнаке поделе крви која
произлази, поред осталих органа и желудац, и
слузна покожица његова, препуњавају се крвљу. А
све, што производи притицање крви к желудчаној
служњачи, као и пиће алкохола и др. одгони глад.
Ово смањивање апетита постаје тада узрок умање-
ном и рђавом општем храњењу, а у њему опет
имамо сметњу за нормално растење. Глава и тр-
бушни органи расту брже под утицајем релативнога,
обиља крви, а нарочито се ови други развијају пре
времена, на штету развитка органа за кретање руку
и ногу, срца и плућа, грудних и леђних мишића“...
„Па где је, онда, онај ведар и весео поглед
ока детињег 'г“ Пита, даље, Ранке. „Из опих озбиљ-
них, помућених очију лењивога погледа у деце,
школом изнурене, имамо да читамо прекоре, које
омладина упућује на нас с пуним правом, поди-
жући их против једностраног система школскога
васпитавања, управљеног само на умни развитак“. —
Поред ових красних доказа, што нам их износи
дР. Ранке о одвећ штетним последицама дугога ми-
ровања у школи и у опште, завршићемо упутом на
поуке о кретању које нам, као о неопходно потреб-
ном за здравље и телесни развитак, даје чувени
талијански физиолог Мантегаца, који је пи у нашој
литератури добро познат. Његове су поуке кратке,
јасне и убедљиве; његови су докази о потреби што
већега кретања очевидни.
„Кретати се много, значи живети много, или
још боље, значи живети и много и добро“...
„Мало се кретати, значи имати зарђану ма-
шину, у којој точкови шкрипе; значи спречавати

" 950 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

природну бујност живота ; значи имати мало здравља
и мало снаге, два највећа блага на свету“...

Не можемо, овде, ређати све оне ваљане поуке
Мантегацине и његово енергично препоручивање
кретања, које утиче не само на јачање снаге ч0-
векове, већ и на здравље, на правилније вршење
свију Функција у организму, на развијање срца и
ума, ша и на сам карактер човеков. Њих треба
утиснути у руке не само сваком дечку и младићу,
већ и сваком родитељу и васпитачу, да их на па
мет науче, да им буду водиља у животу.) —

Већ од дужега времена износе лекари, хиги-
јеничари и физиолози ове и овакве савете пи поуке,
налажући · "императивно да их и школа, и кућа и
друштво што топлије пригрле. И цео се културни
свет што журније одазива њиховим захтевима и
упутима,

Средства, која се у школи и ван ње приме-
њују за подмиривање потребе у кретању, као и за
унапређивање физичкога развитка у опште, јесу:
гимнастика, гимнастичке, дечје и народне игре.

Као најважнији од данашњих система Физичкога
васпитавања познати су: грчки, немачки п шведски.

Џрећи ћемо их по реду, изложивши укратко
оно, што је у њима најважније.

') Управама наших гимнастичких друштава нарочито ире-
поручујемо, да се постарају за друго издање Мантегацине „Хи-
гијене кретања“ у лепом сриском преводу од Ј. Ђ. (ако првога
издања нема), без које не би требало да буде ниједан њихов члан,
ниједан ученик.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 951

ПЦ
Грчка, немачка, и шведска гимнастика,

Гимнастика. којом су се, зарад унапређења те-
леснога развитка у омладине, служили стари кул-
турни народи, а нарочито Грци и Римљани, није
била никаква вештачка гимнастика, са справама и
вештачки удешеним системом, већ проста и при-с
родна, управо, народна. Састојала се у слободном
кретању на свежем ваздуху, у гимнастичким, дечјим
и народним играма, — а таква је гимнастика, као
што је у последње доба признато, најподесније и
најпоузданије средство за физичко васпитавање.

У том погледу стоје Грци на првоме месту.

Нигде и никада до данас нису гимнастичке
игре биле неговане у толикој мери, колико у Грчкој.
Још од првих времена својих, Грци су их јако це-
нили као одвећ потребне за унапређење здравља и
оснажење тела; о њима прича Омир још у доба
Тројанске војне. Али су их Грци умели уважавати
и као поуздане чиниоце за правилан и хармонијски
развитак целога организма ;. као чиниоце, који чине
тело окретним и гипким, стројним и допадљивим,
развијајући га до потпуне лепоте. С тога су ихи
сматрали као најважнији део у васпитавању омла-
дине. И сами стари законодавци грчки, Ликург и
(олон, унели су у законе нарочите одредбе о оба-
_ везном и општем васпитавању телесном.

Гимнастичке игре у Грчкој удруживале су све
људе једнога места: на њих су се стицалипу
њима суделовали и млади и стари, и богати и си-
ромаси. За њих су подизане нарочите, · огромне и

[о]
| сл
~)

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

величанствене зграде -— гимназије“) и палестре—-
снабдевене великим просторијама за разне врсте
игара, купатилима, вртовима и свима могућним
потребама.

Од гимнастичких игара, у којима су се веж-
бали грчки дечаци и младићи, употребљаване су
редовно :

Трчање, — с поступним вежбањем на разним
даљинама, с оружјем и без оружја;

Скакање, — уздуж, у вис, наниже, преко греде
и ужета, преко човека и кров обруч; с места и
иза трке; с теговима и без њих;

Рвање, — зарад којега су се обично мазали
зејтином (да би удови били еластичнији) и посипали
прахом или песком (за боље обухватање);

Песничање, —- толим рукама, пли обавијеним
кајишима до лактова;
Џилитање, — дрвеним моткама или џилитом,

с гвозденим врхом или без врха; погађањем у циљ
хоризонталним правцем или бацањем у вис;

Бацање дискоса, — повећег сочивастог котура
од гвожђа или бронзе.

Старији младићи морали су се вежбати и у:
стрељању луком, борењу мачем, руковању копљем
и штитом, јатању, пливању п веслању — као епре-
мом за сеу и ратну службу.

1) Речи. гимназија п гимнастика трчкогта су порекла и долазе
од речи уџџтог = наги, јер су се ученици у гимнастичким играма
вежбали обично наги. У гимназијама било је и нарочитих просто-
рија, „егзедра“, у којима су учитељи и ФилосоФи држали јавна
предавања и водили разговоре са својим ученицима о Философији,
појезији и другим научним питањима. Гимназија је било у свима
градовима грчким, а Атина их је имала у јелинистичко доба
четири.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 253

Трчање и скакање беху им најважнија веж-
бања, на која су полагали велику пажњу још из
ранога доба дечјег. Непрестана вежбања и надме-
тања у њима чинила су, да је постизаван врло ве-
лики успех. Поједина саопштења о томе изгледају
· невероватна, као нпр., да су поједини утакмичари
прескакали дужину од 20 стопа (око 16 метара),
и да је Кротоњанин Филос скочио 205 стопа! „Само
се таквим вежбањем и може објаснити, како је Феп.
дипед могао прећи 28 немач. миља (210 киломе-
тара) за два дана, и како су оружане чете грчке
могле брзим кораком и јуришем преко Маратонске
равнице прелетати 5000 стопа у нападу на Перси-
јанце, који су, тврдо верујемо, мислили да безумне
имају пред собом. Лична одважност и гимнастичка
хитрина одлучују победу над непријатељем“...")

Игре лоптом биле су (поред многих других
забавних, дечјих, друштвених и народних игара)
најраспрострањенија и најомиљенија забава, како
међу децом, тако и међу одраснима обојега пола.
да њих је био нарочити простори у гимназијама,
(„сферистерион“). Лопте су градили обично мале,
од разнобојне коже, и пунили их вуном, длаком
или емоковним семењем; а играли су и великим
лоптама. Игара је било разних врста.

Школовање грчке деце трајало је од “. до 18.
године.

Начин васпитавања у Атини био је различан
од онога у Спарти. У Спарти је држава узимала
мушку децу од “. године, па их је васпитавала у
заједници, по оштрим и суровим правилима, бри-

-ђ) Рт. УУ. Касмет: Гле Зраеје Фег СОтлесћеп тла Ебтет,
Петр2о, 1887. “

954 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

нући се скоро искључиво око вежбања на очвршћењу
тела п постизању што веће физичке снаге, издржљи-
вости и хитрине. У Атини, пак, васпитавање је
било слободно, а држава је само водила надзор над
њим; сурови поступци с децом су искључени; али
се и ту поклањала велика пажња гимнастици, јер
се сматрало да се тек васпитавањем и тела и душе
добија поуздана основа за напреднији живот.

Вежбања у гимнастичким играма извођена су
методички, по смишљеним правилима и упутима,
распоређена по добу и снази дечјој. Деца и дечаци
до 15 година вежбали су се у палестрама, а мла-
дићи и људи зрелијега доба у гимназијама. За обу-
чавање у свима врстама гимнастичких игара посто
јали-су нарочити учитељи: педотриби п гимнасти.)

Гимназијско васпитавање свршавало се до 18.
тодине; тада је младић постајао „ефеб“. Две го-
дине ефебскога живота биле су скоро пскључиво
посвећене спреми за ратну службу. А у 20. години
младићи су постајали грађани, подчињени војним
дужностима.

Ефебско доба било је најважније доба у жи-
воту грчке омладине. Постати ефеб, значило је по-
стати зрео, пунолетан. То је био и најсвечанији
тренутак у животу ових будућих грађана и брани-
лаца своје отаџбине, — тренутак, који је дечачко
доба, делио од доба мушке снаге и лепоте младић-
ске; који је уздизао понос и одважност, одушевља-
вао на узвишена и племенита дела, урезивао у срца
њихова неизгладиве осећаје родољубља, преданости
и пожртвовања према отаџбини... У великој свеча-
ности, пред искупљеним представницима и народом,

') „Софисти“ су у гимназијама поучавали дечаке у музици,
аритметици, геометрији, астрономији и цртању.

[о
сл
у '

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ ој

огрнути етебским огртачем и наоружани оружјем
изгинулих предака у рату, младићи су полагали
заклетву коју је још Солон прописао:

„Ја нећу нигда осрамотити ово свето оружје
које ми отаџбина даје; нити ћу у рату напуштати
место које ми је одређено. Борићу се за све што
је часно ш свето, а борићу се и сам и с другима.
Онима, који после нас дођу, нећу отаџбину оста-
вити мању и слабију него што сам је примио, већ.
и већу и снажнију. Покораваћу се властима и
законима, и ако ко руши законе, или неће да им
се покорава, ја Ћу и: осветити, било сам или у
друштву с другим суграђанима. И, ја ћу пошто-
вати веру мојих отаца... Тако ми богови помогли !“

Ова нам заклетва јасније него и шта друго
објашњава ону снагу, којом је малена Грчка била,
кадра да даје отпора силним непријатељима, чинећи
чуда од јунаштва и пожртвовања, остављајући и
доцнијим поколењима сјајне примере како се жрт-
вује за отаџбину; —- она нам представља и моћ,
којом се грчки народ, чувар реда и законитости,
заштитник вере и обичаја својих отаца, љубитељ
философије и уметности — могао успети на ону
културну висину, на којој се находио у класично
доба свога историјскога развитка, а коју не могаше
достићи ниједан од старих народа ни пре ни после
њега. —

| Хармонијско васпитање тела и душе, — то је
био главни принцип који су, у васпитавању омла-
дине, истраживали сви већи умови у старој Грчкој.
Грци су, управо, и били први који су ту мисао о
хармонијскоме васпитавању схватили и неуморно
развијали.

~

256 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

Главна им средства за тај циљ беху: музика
и гимнастика. |

Највећи Философи грчки, Ллатон п Аристотел,
енергично су заступали мишљење о потреби хармо-
нијскога васпитавања тела и душе. Миеслимо да ће
бити од интереса, ако у неколико речи изнесемо
њихове погледе о томе.') |

Платон називље богаљима оне, у чијем васпи-
тању нема хармоније. Његово је несумњиво миш-
љење, да се циљ васпитавања састоји у образовању
душе, чему треба да послужи и гимнастика и му-
зика. „Они, који се одају једино гимнастици, на-
викавају се на прекомерну суровост; а они, који
искључиво негују музику, постају толико мекушни,
да их то понижава. · Међу тим, суровост је знак
снажне природе која би, добро упућена, произво-
дила храброст, али која се, развијена поеко мере,
измеће у својој снази и чврстини; нежност је, пак,
знак Философске природе која, остављена сама себи,
пада у мекуштво, али која, добро однегована, до
бија благу особину пуну достојанствености. Ми хо
ћемо, дакле, да се ове две природе нађу удружене
у наших ратника; треба их довести у хармонију
једну с другом; њихова хармонија даје души у
исти мат и одважности п умерености, а њихов
несклад ствара гњилост или дивљаштво“... |

Само је Платон, ипак, више нагињао оттроме
систему спартанскога васпитавања: „Потребно је
да се омладина вежба гимнастици кроз цео живот,
почињући од детињства. За будуће браниоце своје
отаџбине, који морају бити вазда на опрези, по-
требан је такав начин живљења, који оснажава;

7) Гадоп ећ Атга10'2, раг Е. Уап дег Везе, ВгихеПев. 1876

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 957

потребно је добро око и добар слух; потребно је
да се вежбају логорскоме животу, навикавајући се
на просту храну, излажући се и мразу и сунчаној
припеци; потребно је очувати добро здравље... јер
сваки грађанин има своје дужности, а нико нема
доколична времена да свој живот проводи у болести
и лечењу“...

Аристотело се нарочито бојао претераности у
васпитавању музиком и гимнастиком, да се не би
прешло у занатско васпитавање, да се не би тиме
циљ промашио. Износио је потребу и користи од
гимнастике, али је при том указивао на њен стварни
задатак и границе, у којима је треба обухватити.
Од ње не треба очекивати да образује атлете, јер
се тиме чини неправо и облицима тела и његовом
развитку. Васпитавање не сме бити једнострано;
поред гимнастике не сме се занемарити музика и
философија. Оно, што би требало ставити у први
ред, то је великодушна храброст, јер „племенито
пркосити опасности није особина курјака пили крво-
жедна звера, то је особина човека од срца.“ Тврдио
је, да се прекомерним развијањем снаге постижу
противни резултати: „Међу победиоцима Олимпиј-
ских игара једва би се могли именовати двојица
пли трофица који су, увенчани у детињству, били
увенчани и у зрелим годинама; прекомерна веж-
бања у рано доба њихово учинила су, да се ева
снага изгуби“...

,

Овакви погледи Платона и Аристотела о циљу
васпитавања јасно нам казују, како се о њему негда,
_ још пре две хиљаде и триста година, добро мислило,
ин како се то доцније није умело да појми — све
до последњега доба !

ГОДИШЊИЦА хуУП +

258 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

Платон се много бринуо и о развитку своје
сопствене снаге, па је излазио и на јавне утакмице.
Он је до дубоке старости сачувао био праву мла-
дићску свежину ума. То се исто може рећи и о
његовом учитељу Сократу, као и о Софокљу. Поред
многих знатних људи грчких, који су гимнастици
поклањали велику пажњу, поменућемо још: Хри-
зипа, Демонакса, Ликона, Евричида пи Питагору.
Питагора је излазио и на гимнастичке утакмице, а
на Олимпијским играма и награду је добио. —

Колико су Грци уважавали гимнастичке игре
и утакмице, види се најбоље по великим народним
играма њиховим, од којих су најчувеније биле Олим-
пијске.") На њих се скупљао свет из свију, па и
најудаљенијих крајева грчких, а на њима се неко-
лико дана проводило у утакмицама: у трчању, ска-
кању, џилитању, бацању дискоса, рвању и другим
гимнастичким играма.

Награда, која је давата победиоцима на овим
играма, била је проста: маслинов венац пли пал-
мова грана. Али и та, тако проста награда, цењена
је код Грка као неувела слава, као највећа срећа,
која се на земљи може постићи.

Између многих примера, који карактеришу ува-
жавање физичке снаге у Грчкој, навешћемо ова два:

Диагор из Родоса одликовао се био на вели-
ким играма више пута; па и кад остари, не хтеде
још рачунати да је његова улога свршена, већ се
још једном појави на играма. Али тада не беше

') Данашњи су Грци учинили покушај да обнове старе Олим-
пијске игре, које би се држале у облику сталних међународних
утакмица. Шрви је локушај учињен прошле 1896. године, с нро-
лећа, а с доста знатним успехом. | ~

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

259

више сам; пратили су га двојица младих, здравих
и снажних синова. И, кад сви троје изађоше из
утакмица као победиоци, одушевљени синови, увен-
чани маслиновим венцима, подигоше на плећа свога,
такође увенчана оца, и пронеше га кроз многобројан
народ. Народ их је одушевљено поздрављао, дови-
кујући оцу: „Та ти си се већ довољно наживео
Диагоре ! Зар се још не мислиш узнети на Олимп;“...

Павзаније прича, да је Грк Тимантес из Клеона,
кад под старост није био више кадар да затегне
велики лук, којим је обично кушао снагу своју, био
толико поражен тиме, да је истога часа припремио
ломачу и — изгорео у пламену !

Тако су Грци високо ценили физички развитак!

Оправданост њиховога гледишта у хармониј-
скоме васпитавању омладине потпуно је потврђена.
свима Фактима њихове историје. Својом културом,
стари су Грци стекли право да буду уздигнути на
прво место у културној историји човечанства; оста-
вили су после себе светле и вечне спомене своје
моћи и величине; оставили су имена и дела својих
великих јунака и патриота, својих генија, Фпилософа,
научника и уметника, која ће вазда светлити као.
узори и доцнијим покољењима.

Велика љубав и преданост према гимнастичким
играма, као и велико одликовање победника у утак-
мицама, учинили су, да су се појединци посвећи-
вали гимнастици као искључивом гадатку у животу,
те су се непрестаним вежбањем и начином жив-
љења, који беху срачунати једино на што веће
постижење мускулне снаге, старали да у томе до-
стигну највећи ступањ, оспгуравајући тиме себи
"победу у утакмицама, награду и славу. Тако се:

У

260 ФИЗИЧКО ВАСПИТАРАЊЕ

гимнастика у старој Грчкој изметнула последњих
дана њених у занатску — атлетску.

() атлетици и њеним последчцама по здравље
и развитак организма биће нарочито говора.

Данашња немачка гимнастика почиње евоју
историју развитка још од пре сто година.

Као први покретач и отац немачке гимнастике
сматра се Став Мшћза. Његово најважније дело,
„Гимнастика за Омладину“, појавило се крајем
прошлога века (1798.) и оно је најстарији немачки,
спше те врете. По добром схватању његовом, игра
је од велике вредности за васпитавање;) он вели
да „ми нашу децу треба да изводимо свакога дана,
на игре, онако, као што их руководимо и у посло-
вима“...

Покрет у корист Физичкога васпитања отпочет
је у Европи много раније. Ускрснуће класичких
студија крајем Сред. Века покренуло је Европу из
средњевековне учмалости. Из њих су упознавани
принципи, којима су се стари Грци и Римљани руко-
водили у васпитавању омладине. Од тога се доба
више пута указивало и на важност гимнастике, коју
су Грци онако ревносно неговали. Између многих
знатних људи, који су истицали потребу телеснотга
васпитавања, поменућемо само имена: чувеног та-
лијанског лекара Меркуријала, великог словенскога
педагога Коменског, енглескога лекара „Лока, Фран-
цускога Философа Монтања и прослављенога „А. гћ.

1) У осталом, то показује и сам наслов списа, који је Сл
Мића нарочито наменио том циљу: „ортеће гит Обипј ипа Етћо-
Јитд Тез Кбтретв ита (тегаћев јит дале Јидепа, "ћте Куглећет ита
а0е Ктвитае ипзећшагдет Јидепајтемаеп“. ЗећпсртепЕћа], 1796.

ФИЗИЧКО ВАСППТАВАЊЕ 261
Русоа. Јављао се све већи број заступника, телеснога,
вежбања, са захтевом, да се гимнастика уведе у
школе као обавезна за омладину.

У том погледу, поред Ола Мић5-а, еретамо
се и с именом чувеног педагога швајцарскога, Ле-
сталоција. Његов спис о „Телесноме развитку“
изашао је 1807. У њему Песталоције вели: „Чо-
вечје тело, као год и човечја душа, потребује сред-
ство за развитак својих епособности. Важност Фи-
зичкога образовања призната је у нашем веку као
општа и скоро већа од духовнога образовања... Од
најраније младости своје, дете потребује слободан,
разнострук развитак својих телесних способности;
оно мора доспети до снаге и окретности, да би се
у свима животним приликама могло кретати према
потреби... Природа нам даје дете као неподељену
целину, као стварну органску јединицу с разностру-
ким способностима срца, ума и тела; она одлучно
тражи да ниједна од тих способности не остане не-
развијена... У детежу се находи нагон на рад, на
кретање. Његова се рука маша за све што види;
све меће у уста што дохвати. Руке су му у непре-
станом покрету. Оно се игра самим собом; игра се
свачим... У овој непрестаној жудњи за покретом,
у овој игри детињој, даје нам природа праву по-
лазну тачку, даје нам основ за чисте, елементарне
и савршене назоре о телесном васпмтавању“...

Одзив на покличе Гуте Мутса и Песталоција
није изостао. Али, у место да се пође путем њи-
хових красних савета, у место да се утиче на раз-
витак гимнастичких и дечјих игара у слободном
ваздуху на отвореним местима и зеленим ливадама,
под сунчаним зрацима који оживљују и окрепљују,
— отпочело се са зидањем нарочитих гимнастичких

262 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

зграда (НаЏеп), с вештачком гимнастиком у затво-
реном лростору, с увођењем нарочитих справа за
телесно вежбање — с реком и барнама!

Нагли развитак гимнастике у. Немачкој изазван
је великим догађајима историјским, који су се тада
дешавали у њеним земљама. Битке код Аустерлица, |
(1805.) и Јене (1806. уништиле су аустријску и
пруску одбрану, и Наполеонов јарам постаде за
Немце сувише тежак и несносан. Тада се јавља
први живљи покрет у корист гимнастике, који је
подстакао велики патриота немачки Ку. |. Јаћт.

Јан је био знатан филолог немачки; његово је
име историјско, као име великога родољуба и по-
кретача за ослобођење своје отаџбине. У спису
„ОПешвећез УоКкзафши“ (1810. изнео је план за
опште народно васпитавање, у жељи, да народну
снагу појача и народни дуг окрепи за дело народ-
нога ослобођења испод туђинског јарма. |

Јанов предлог о оснивању јавних гимнастичких
вежбаоница нашао је одзива. Лрва гимнастичка
вежбаоница отворена је у Берлину 1811., по Ја-
новим правилима и упутима; а наскоро се устано-
више и по другим местима у Немачкој.

Поред оштрог систематског вежбања телесног,
Јан је полагао важност и на гимнаст. игре, у ко-
јима су се гимнастичари могли слободније кретати.
Али је главно тежиште било у вештачкој гимна.
стици са справама. Ту се први пут појављују барне
и рек као нове справе.')

') Јан је први употребио реч Титпеп, мислећи да је немач-
кога порекла и да долази од старе немачке речи (итпат (обртање).
Али је та реч позајмљена од латинске (отпате, која опет произлази
од грчке торуг9о (окружавати, обртати). Речи Титпе, Титтет и
Тонт истога су порекла.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 963

зарад уздизања народнога осећаја, Јан је пред.
лагао да се установе опште народне светковине
(УоШкзтезје), које би утицале на облагорођавање
друштвенога живота, стварале појединцима више и
племенитије уживање него што га имају у сваг-
дашњем животу, и припомогло да се држава и црква
узајамно потпомажу у културном утицају на народ.

Јана називају Немци „оцем гимнастике“. —

Много замашнији полет доби гимнастика у Не-

мачкој од 1842., када пруски краљ Фридрих, у својој
наредби, означи гимнастику као „потребан и неоп-

ходан саставни део целокупног човечјег васпитања“
Од тог доба, поред обавезне наставе у школи и
војсци, отпочеше се установљавати и приватна гим-
настичка друштва (Тигпуегете), која се повољно
развише нарочито 1847. и 1848. кад их је било
око 300. |

Немачка се гимнастика, развијала. и усаврша
вала на оној основи, коју јој је Јан поставио. А
тиме, што би уведена-и у војеку, нагоњена је на
Формуле и команду. Она постаде апстрактна тео-
рија о кретањима, пуна одредаба и термина. У њој
је главни интерес концентрован на мишиће; сва су
вежбања управљена на њихов развитак и снажење,
а организам у опште, ерце, плућа и ноге, не беху
узети у рачун.

Баш с тога, што је немачкој гимнастици главни
задатак развијање и. снажење мишића, — она је и
могла за се створити поуздано земљиште. Њене су
последице врло брзе, јачање мишићне снаге нагло.
То је, управо, и био главни узрок, који је немачкој
гимнастици стекао гласа п важности, који јој је
задобио угледно место у касарнама, школама и

о (1 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

приватним вежбаоницама. И доиста, после краткога,
времена вежбања, моћи дизати огромне терете, и
утркивати се необичном, атлетском снагом својих
мишића, то је и могло бити веома примамљиво, то
је немачкој гимнастици и придобило велики број
поборника и раширило је не само по немачким зем-
љама, већ и далеко ван њих.

Па ипак, овако примамљива гимнастика имала
је и својих противника. Покушавало се у Немачкој,
да се пође другим путем, напуштајући Јанову гим-
настику као преживелу, и усвајајући тако звану
„шведску“ гимнастику, којој је почетак нешто доц“
нији од почетка немачке гимнастике, и која је одба-
цивала справе, као непотребне и штетне, оснивајући
свој систем на испитивањима Физиолошким. Ну швед-
ска је гимнастика у Немачкој убрзо наишла на
отпор : Немци су по што-по то хтели да одрже евоју
„немачку“ гимнастику, тврдећи: „да се шведска
гимнастика, у односу на школску примену, не може
мерити с немачком;“ да је шведска гимнастика
„једнострана“, јер јој је основа „једино анатомеко-
Физиолошка“, чиме цео поступак добија одвећ до-
садан („Јапстешсеп“) карактер, који убија вољу у
гимнастичара, отежавајући и сам успех у телесном
вежбању“...

То је утицало, да су гимнастичка питања живо
расправљана у журналистици и засебним списима,
којих је број постајао све већи; утицало је и на
то, да се обрати већа пажња на метод наставе у
школи и у опште, као и у погледу на гимнастику
оба пола. Од велика је утицаја у Немачкој било и.
оснивање завода, у којима су припремани настав-
ници за гимнастику. ——

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 265

Гимнастика је у Немачкој брзо захватила ду-
бока корена. Ту је њена отаџбина; ту се она рас-
прострла више него ма у којој другој европској
земљи; ту се тежило, да она постане и народном
у оној мери, у којој су то биле гимнастичке игре
"у старој Грчкој.

Као обавезна настава, гимнастика је уведена
у све школе, основне, средње и више; уведена је
и у девојачке, стручне и приватне школе, у ва-
рошке, као и у сеоске. Она у војсци чпни један
део војничкога образовања. Нема вароши ни варо-
шица, па ни већих села, у којима не би постојала
гимнастичка друштва (Тагпуегете). А гимнастичке
светковине (Титптезје) може се рећи да су одома-
ћене у Немачкој; свечане, сјајне и величанствене,
оне су постале у великој мери народне светковине;
оне зближују и доводе у везу и блиско познанство
Немце пз свију крајева простране им отаџбине,
чиме подржавају и појачавају осећаје племенскога
сродства и патриотизма.

Немачки Титпегзсћајћ састављају сви турнфе-
рајни у Немачкој царевини, Аустрији и колонијама,
под једном, главном управом, а основан је 1560.
год. По најновијим подацима има данас у Немачкој
преко 2540 турнферајна (од којих је у самом Бер-
лину 85), са близу 600.000 чланова — гимнастичара.

Развој гимнастике у Немачкој није остао без
утицаја пи на друге земље. Немачка се гимнастика,
брзо расепрострла у Швајцарској, Белгији, Холан-
Дији, Данској; примљена је у Италији и Францу-
ској; а утицала је донекле п на физичко васпита-
вање у Енглеској и Америци.

ж

«9
су
<>

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

Шведска гимнастика · вешто је мало млађега |
постанка него немачка.

Први завод за гимнастику у Штокхолму осно-
ван је 1813. год. Оснивач му је Р. Н. Гатд, који
је пре тога био учитељ борења Лундскога универ-
зитета.

Линг је био лирски песник, а изучавао је ана-
томију и физиологију пре него се одао гимнастици,
те је на тај начин био довољно спреман за реформу
у гимнастици. Жарка љубав отаџбинска и одушев-
љавање врлинама старе Атине и Рима, утицаху нањ
да се посвети гимнастици, с тежњом: да створи
образац за физичко васпитавање Швеђана, да се-
верну омладину васпита у духу јелинистичком, да
је очеличи у издржљивости и да је учини способном
за одбрану земље.

И код Линга, као и код Јана, био је, дакле,
исти подстицај: велика љубав према Отаџбини и
жеља да се њој помогне !

Линг је по својим сопственим назорима, осно-
ваним на анатомско - Физиолошким испитивањима,
створио нов систем телеснога вежбања, који је у
основи различан од немачкога, и који је назван
„шведском гимнастиком“. Држава је одмах прихва-
тила његове тежње и установила гимнастички цен-
трални институт зарад спреме наставника за школу
и војску (1814.). Заузев тако поуздано земљиште
у отаџбини, Лингов је систем задобијао присталице
и ван отаџбине, нарочито међу лекарима, хигије-
ничарима и физиолозима.

Шведска и немачка гимнастика, као два веш-
тачка система за Физичко васпитавање, која се битно
разликују од слободне грчке гимнастике и њених
игара, развијале су се упоредо, негде у борби једна

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 267

против друге, а негде и рука под руку. Оне су од
постанка свога, па све до последњега доба, сма-
тране као најпоузданија средства за унапређење
снаге и здравља. Тек последњих година отпочеле
су их замењивати и потискивати опет игре, — 0
" којима ће бити нарочито говора. —

Два су карактерна знака шведске гимнастике;
један је — њена шростота п природност у кретању,
а други — обазирање на физиологију “ тигијену.
Научна тенденција њена исказана је овим речима:
„Сваки покрет, који није научно одређен по узроку,
по анатомским и физиолошким дејствима, по прин-
ципу и конзеквенцијама његовим — није гимна-
стички покрет“.')

Док немачка гимнастика полаже важност на
таква кретања, која се извршују што снажније и
на махове; дотле их шведска извршује лагано, по.
ступно, непрекидно. У њој се, дакле, не тражи
нагло и енергично стезање и грчење мишића, већ
њихово лагано истезање и опружање. Друга је битна
разлика, што шведска гимнастика одбацује све оне
справе, без којих немачка не би могла опстати, а
нарочито барне, рекове, трапезе и велике тегове.

Па и оно мало справа, којима се служе у
шведској гимнастици, одвећ су просте. То су по-
луге, хоризонтално утврђене у зиду (Етррепуапд),
лестве, гимн. коњ им неколике друге. Употреба је
њихова ипак потпуно различна од употребе справа
у немачкој гимнастици. Бежбања нису ни у колико
атлетска ; то су таква кретања и положаји, код ко-
јих је главна пажња управљена на избегавање на-

у) К. ећепатдбт: ВеПехлопз виг 1' еаисаноп рћузуие. Ра-
118, 1888.

968 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

праснит и снажних грчења, потреса и дрмусања
мишића на махове. То и чини, да поред ње акро-
батика не може захватити корена, чиме би циљ Фи-
зичкога васпитавања био изгубљен из вида.

Поменуте полуге показале су се као изредна
гимнастичка направа.“ Без ње не би требала да
буде ниједна гимнастичка вежбаоница. За лагано
истезање мишића у екстремитета и навикавање тела
на повољна кретања, она је подеснија него и која
друга гимн. справа. За вежбања у висењу и осла-
њању, ова направа има ту добру страну, што руке
не морају непосредно носити целу тежину тела, већ
им ноге могу у томе помоћи у сваком тренутку.
Она је још нарочито корисна за вежбање и ојача-
вање трбушних мишића, док у немачкој уредби нема,
ниједнога вежбања за тај циљ, што јој чени осетан
недостатак. Кад се предњи део стопале провуче иза
једне полуге, и тело гимнастичара, који седи на
клупици, назад савија, трбушни ће се мишићи опру-
жати, а при исправљању скупљати; и то вежбање,
у колико је корисно за мушкиње, у толико много
више за женескиње.

Шведском се гимнастиком може свако вежбати,
јер су, врло паметно, искључена сва она напрезања,
и усиљавања снаге, која може предузимати само
мањи број извежбаних гимнастичара и снажних мла-
дића. Шведска гимнастика не само што не искљу-
чује, већ напротив, нарочито прикупља ону слабу
децу и дечаке, којима би се, због слабости или
какоих телесних мана, морало забранити вежбање

5) Полуге су 3—4 см. у пречнику, с крајевима у зиду уса-
ђеним, а поређане су једна над другом од патоса до на 2 м. висине
(12—14 на броју), и то тако, да се између зида и њих могу про-
вући прсти при обухватању полуге, као и предњи део стопале.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 259

на немачким справама. А баш је таквима мишићно
кретање потребније него другима.

Упоређујући шведску гимнастику с немачком,
Мосо вели: „Нама, који припадамо латинској раси,
може се немачка гимнастика више допадати по бр-
· жим последицама, које код ње видимо; јер ревносним
вежбањем води к бржем растењу снаге и мишићнога
развитка. Шведска тимнастика, пак, боља је за мирне,
хладне природе, које поуздано знају, да ће на ду-
жем путу доспети до истога резултата. „Нама до-
лази снага и ако је не тражимо“ — веле Швеђани.
Шведском се гимнастиком мишићи развијају лагано,
много спорије него немачком; зли су здравствене
последице много веће“...

Научни правац, анатомска и Физиолошка знања,
која је Линг истраживао од својих ученика, кори-
стили су шведској гимнастици, те се је све више
усавршавала док, најпосле, није с поља телеснога
васпитања прешла и на поље науке о лечењу. У
масажи и медецинској гимнастици (Негушпазик),
које су управо њена чеда, находи све веће при-
мене. За њу се може рећи да је „била добра ми-
сао, која је лагано сазрела“.

Велико уважење, које је шведска гимнастика
стекла, осигурава јој у будућности превагу над не-
мачком гимнастиком.

шШ
Оцена немачке и атлетске гимнастике.

Неповољно мишљење о немачкој гимнастици
отпочело се јављати већ од дужега времена, а на-

270 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

рочито с оне стране, која је најмеродавнија у пи-
тањима те врсте, — од стране оних, који су своју
оцену ослањали на Физиолошка испитивања. Ма ко-
лико изгледала подесна за накнађивање кретања,
потребних организму, ма колико била примамљива,
са својих брзих последица, — она је, може се рећи,
у опште штетна по целокупан организам човеков.

Улазећи у оцену немачке гимнастике, приме-
тићемо одмах, да баш оне стране њене, које су јој
јако цењене и које су је уздигле, подлеже оштрој
критици.

Оно, што јој је стекло највећега гласа, чини
највећу ману њену, а та је: што је сву пажњу
концентровала само на брз и снажан мускулни раз-
витак, а на штету осталога организма. Имаћемо
прилике да у другом делу овога одељка расветлимо
ову штетност брзог и прекомерног развијања ми-
шића. Овде ћемо само поменути, да је немачка гим-
настика тиме постала једнострана, потиснувши у
позадност све игре у којима се трчи, као и оне,
у којима се огледају хитрина, самопоузданост и
приролна, слободна кретања. А напротив, баш је
њих требало истаћи на прво место, као што су то
стари Грци умели лепо да појме.

По Спенсеровом тврђењу :') гимнастика је веш-
тачко кретање тела, које не даје никакве накнаде
за слободна и природна кретања у играма. „Да је
гимнастика боља него ништа, то признајемо; алт,
да она може заменити тгре, то морамо одрећи“.

Ова Спенсерова оцена још од 1861. год. по-
казује, да мишљење против немачке гимнастике нити
је ново, нити без основа. | |

1) Едисаноп : пеПес та], тога] апа рћузса, 1861.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ РАД

Немачки дух класификовања и систематике уда-
рио је и овде свој печат, створивши од ње ап-
страктну теорију, пуну заплетених и заморних по-
јединости, пуну одредаба, термина и команада, а
на штету саме гимнастике. Па ипак је она баш
с тота радо примљена и подржавана. Извесно је
велика њена драж била у томе, што је дата могућ-
ност: да се сви покрети, за које су мишићи спо-
собни, могу посебице извести, да се сваком може
дати техничко име и за њ поставити дефиниције и
правила; што су се могли стварати методи, помоћу
којих су се сви делови човечјег костурнога строја, ре:
дом, могли ставити у покрет, и што су се лако могла
створити напменовања. за сва најразличнија вежбања.

На тај начин посташе списи о гимнастици у
великим томовима по тисућу страна, који садржа-
ваху грдне регистре гимнастичких вежбања, класи-
Фикованих научним системом. У њима су најпре
проста, а за тим сложенија кретања за поједине
удове; потом долазе набрајања извесних кретања,
која су, према справама за њих, разложена опет
у толико исто категорија; у овима, пак, долазе за,
сваку врету, у увећаном низу, нове класификације.
Ту има колективних, врстачних и комбинованих кре-
тања; на кратко, ту је читава збрка од имена и
команада, које се све морају на памет научити, и
којегсачињавају тако звану теорију или технички
жартон гимнастички.) |

1) Докле СПаз-ова расправа о гимнастици од 1819. год. са-
државаше само 207 гимн. вежбања; дотле је њихов број доцније
нагло растао тако, да нпр. гимн. уџбеник за ученике од К. Ођет-
татт-а, који је по наредби владе издан 1875. садржи 1642 ко-
манде. Само у осмој глави, на барнама, находе се описани: 2358
промена положаја, 54 ослањања (У рипсеп), 22 почетна веж-

__ бања, 192 нихања, 25 обртања, — дакле 650 вежбања, која се само
на барнама могу, по команди, изводити !...

912 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

Командовања у немачкој гимнастици имају та-
кође своју рђаву страну. Истина, она нас подсећају
на војничка вежбања, на постројавања у врсте и
колоне, на обртања и марширања по једноме темпу,
— што изгледа поетскије и примамљивије кад их
врше дечаци, и што је нарочито допадљиво учите-
љима гимнастике, који воле команду и симетрију.
То све, истина, може бити лепо за око и за сујету
учитељску; али за младе ученике живе природе,
осуђене на укоченост и усиљену мирноћу — то,
зацело, не може бити никаква забава; с опруженим
рукама и укрућеним ногама стојати, докле учитељ
објашњава вежбања или корегује неправилности, и
докле, зар, не наиђе трзање нерава и грчење мишића.

Леопарди би рекао: „Гимнастика је обмана,
коју старији чине млађима“ (Га опппазЏ са Та пл
«тадтпепјо деЏа уесећлезза сопфто Та глоуешп).

Код сваке команде, нервни систем причињава
да се сви мишићи у телу, или бар већи део њихов,
грче. Чим извршимо јако стискивање руке, Функци-
онишу у исти мах, невољно, и мишићи који служе
на то да руку опет отворе. То је, може се рећи,
непотребно напрезање које се некорисно губи, јер
грчење супротних мишића ограничава пи анулира
један део првих.

Оваква гимнастика припомогла је да се од гим
настичкога часа школског, који би требао да буде
час живог, слободног, веселог и деци допадљивог
кретања и играња, начини час озбиљности, укруће-
ности и досаде — чиме један такав час остаје без
успеха. Зато [. Вигосегајеп (у своме спису о „Нези
здравља у средњим школама“) и вели: да је „час
гимнастике најдосаднији од свију часова, да веж-
бања на тај начин нису никакво опорављање, да је

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 973

таква гимнастика у већини елучајева изгубљени час
школски“.

Предрасуда је мишљење: да је гимнастика час
„одмора“, да се поред ње мозак одмара и да је
она средство против духовне преоптерећености. Она
није одмор, напротив, она је умор. Томе доприносе
већином и самп учитељи. У место да кретање тела
дође на прво место, напреже се мозак све више.

„У својој књизи о „Заморавању“ (вели ЉМосо)
доказао сам већ, да се при духовном раду тако исто
заморавају и мишићи. Нећу се овде враћати на тај ·
предмет, јер мислим да сам то тамо објаснио науч-
ним доказима, као и да гимнастика не значи одмор,
већ напрезање мозга. Само ћу овде напоменути, да
при одређивању распореда часова треба часове гим-
настике рачунати као часове за рад, а не за одмор“.

Немачка гимнастика иде на то, да напрезања
појединиг мишићних група усами, локализује, —
а то је велика погрешка. Општи умор, какав се
постизава у играма, у марширању, трчању, веслању,
рвању и пливању, много је подношљивији организму
и, у физиолошком погледу, то и јесте прави умор,
на који се морамо навикавати, ако хоћемо да смо
снажни.

Ко се вежбао на барнама, реку или гривнама,
зна да је после био као претучен, да је осећао жи-
тања или болове у мишићима. На справама се не
ради тако, да се достигне пријатно осећање умора
као у играма. Умор се мора постизавати лагано,
поступно; он се мора распрострети на цело тело,
а не само на поједине мишиће и поједине органе.

Грчевита стезања оних мишића, који обично
не извршују таква снажна кретања, остављају дуго

ТОДИШЊИЦА ХУП 18

274 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

времена трагове умора. Треба се само сетити оних
непријатних болова, које осећамо у ногама, пошто
смо са стрменога виса силазили. Отуда се многи ра-
дије пењу уз брег, него што силазе низа њ, и ако
нико не сумња да је пењање уз брег скопчано са
више напрезања. То долази отуда, што уз брег идемо
лагано и што су тада у покрету снажнији мишићи,
са чега пењање можемо дуже издржати; тада се
дејство умора лако осећа, али га тако исто лаком
нестаје. Силажење низ брег могло би се упоредити
с гимнастичким вежбањем на справама, а пењање
с природним кретањем мишића, продуженим до за-
моравања. —

Највећа зла немачкој гимнастици наносе утвр-
ђене справе у вежбаоницама, као што су барне („но-
гари“) и рек (вратило).

Утврђене справе имају две рђаве стране; прва
је, што при вежбањима чине отпор увек у истом
правцу; а друга је, што се тај отпор ни у колико
не мења, не смањује. Код свију вежбања у вишењу
и ослањању (5ећуеђеп- ппа Зи ппсеп) има да
се савлада отпор целе тежине свога тела. Ну познато
је, да мишићи нису код свакога подједнако јаки.
Несразмерност између напрезања и умора при истом
вежбању различна је према индивидуалности; многи
не могу извршивати поједина вежбања и поред нај-
већега усиљавања и најбоље воље.

Физиологија заморенога мишића потпуно је раз-
лична од одморенога. Пре краткога времена професор
Ктопескет је доказао, да јаке контракције треба
разликовати од обичнога грчења, и да оне телу више
штете доносе. При сваком напрезању морамо имати
на уму, да су односи за мишић све тежи, што је

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 975

напрезање дуже. С тога се не смемо дуго бавити
на справама у вишењу и ослањању. Физиолошко
дејетво контракција, тј. промене, које се чине у
крвотоку и мишићним лимфама, корисније су за хра-
њење мишића онда, кад они нису дуго остајали у
грчењу. Умерено шроменљиво кретање има утицај
који и масажа, уклања шкодљиве саставке (Легзе|-
типоззбоће), доводи хранљиве и тиме утиче на опо-
рављање мишића.

Сви се физиолози слажу у томе, да је укла-
њање барна једна од најпречих поправака у гимна-
стици, како би се телесно васпитавање правилније
развијало. Али се томе највећма противе учитељи
гимнастике, који мисле да би се тиме задао гимна-
стици самртни ударац, и који барне сматрају као
„символ немачке гимнастике“.

У животу се нигде не дешава да чинимо онаква
кретања, каква су на барнама уобичајена. Ни на
којем месту, ни у Којој прилици, нећемо наћи
таква два ослонца, између којих би се имали увући
и, искривљеним рукама, носити целу тежину свога,
тела и ту предузимати љуљања, обртања и превр-
тања! Нашто се напрезати некорисним кретањима,
која нигда не могу послужити у борби за опстанак,
и која се само у циркусима и гимнастичким веж-
баоницама виђају '..

Ако посматрате групу дечака, који се на бај
нама вежбају, приметићете међу њима више њих,
који нису у стању да, опруженим рукама и издиг-
нутом главом, носе своје тело. Многи младићи имају
одвећ слабе мишице, те не могу да изврше ово веж-
бање; упишњу се неколико тренутака, почну дрхтати
и, кад им нестане снаге, рамена им се уздигну,
Заман учитељ командовао да се прса и глава напред

18%

976 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

уздигну — врат и глава све се више увлаче у
рамена. |

Мосо вели: „Као физиолог, мислим да могу
рећи, да вежбања на барнама нити су практична,
нити естетична, нити здрава. Од свију справа, барне
су управо највише допринеле да гимнастика про-
маши свој васпитни циљ и да се развије као атлет-
ска гимнастика“... |

Од свију Физиолога Лагранж је имао највећи
успех у борби против оних гимнастичких справа,
које човека приморавају да ноге са земље подигне
и да руке носе целу тежину тела. Он је употребио
хумористички израз: да ће наша данашња гимна-
стика вратити човека у оно првобитно стање, у коме
је на дрвећу живео, — назвавши немачку гимна-
стику „мајмунском“. ;

„Каже се, вели Мосо, да се анатомска разлика
између човека и мајмуна находи у мозгу. У свом
спису о „Склопу човечјега тела“ (1893.) доказао сам,
да се у склопу карлице налази карактеран знак.
Овде додајем још даље, да је битна разлика између
човека и животиња у томе, што ни код једне од њих
није дебело месо толико развијено, колико код ч0-
века. То је последица нашега хода на две ноге,
јер дебело месо састављају мишићи за сеђење, који
такав ход чине могућним. Мајмуни су у стражњем
делу знатно тањи и лакши. Па ипак, при пужењу
и вишењу, служе се поред руку и ногама; а сем
тога природа их је обдарила (као да је находила
да ова средства нису довољна) још и репом, који.
је такође способан за хватање, те помаже да се
таква кретања извршују. Из тога излази, да ни за
саме мајмуне то није никако просто и безопасно
вежбање, да тежину свога тела у вишењу одржавају

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ о,

једино рукама, кад им је сама природа за тај циљ
дала у помоћ и доње екстремитете и реп... Ми,
пак, имамо само руке за дизање целе тежине свога
тела на гимнастичким справама. У природи нема
примера за таква напрезања снаге, каква од нас
тражи немачка гимнастика !“...

Из свега се види, да је најтежа погрешка не-
мачке гимнастичке вештине у томе, што у њој нису
узети у рачун: природна особина човекова и фи-
зиолошки закони кретања.

+:

„Кад једнога од најславнијих лекара талијан~
ских запитах за оцену о гимнастици, добих одго-
вор: да је већина најбољих гимнастичара, које је
он познавао, помрла од јектике. То ће рећи: снага
и јачина са свим су различни појмови“. (Мосо).

Највећи физиолог старога доба, Гален, још је
пре 16 векова писао о атлетекој гимнастици, коју
је имао прилике да проучава као лекар атлетске
школе у Риму. Говорећи о болестима, којима су
атлети подлежни, вели: Сутпазиса аа4 заптајет
ретгсшоза езр, — као доказ, да се велики развитак,
који мишићи добијају непрестаним вежбањем, не
може никако сматрати као знак здравља.

Телесна вежбања римских грађана не имађаху
ничега војничког ни атлетског; састојала су се ве-
ћином у играма, а нарочи:ло у игрању лоптом, и
служила су само као забава и опорављање у до-
колици и одмору. Да Римљани не имађаху ни у
колико страсти за атлетском гимнастиком, види се
и по томе, што су атлети већином били странци.
Дивило им се, плаћало и паса али их иначе
нису много уважавали.

9278 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

Говорећи о грчкој гимнастици, поменули смо,
како су још Грци увиђали рђаве последице преко-
мернога развијања мишићне снаге. То нам сведоче
мишљења њихових философа, а нарочито Аристотела,
који је одсудно устајао против занатске — атлетске
гимнастике.

Ксенофон прича, да је Сократ о гимнастици
рекао ово: „Ви ми се смејете; Ваљда с тога, што
кретањем окрепљујем здравље своје; или што при.
обеду и спавању тражим за се више ваздуха; или
зар с тога, што баш таква кретања тражим, поред
којих нећу, као тркачи, да имам ноге дебеле а
плећа узана, нити као борци у песничању, с де-
белим плећима а танким ногама, — већ жоћу да
се напрежем целим телом, да га свег подједнако
јаким учиним 2“...

Онима, који нису лекари, може чудновато из-
гледати да атлет, с изванредном телесном снагом
коју показује његова одвећ развијена мускулатура,
није ни у колико здравији од других, шта више,
да га: баш његова велика снага чини слабим, неиз-
држљивим.

Ма колико то изгледало парадокено, ипак је
тако. Сваки лекар познаје велики број људи, чу-
вених гимнастичара и акробата, који су много јачи
од њега, али с којима он не би мењао ни плућа,
ни систем варења, нити икакав други орган.

Физиолошка нам испитивања показују штетност
прекомернога развитка мишића. У потврду тога, по-
ређаћемо укратко неколике резултате новијих испи-
тивања.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 979

Неоспоран је акт, да гимнастичким вежбањем
расте мишићна снага брзо ч постојано.

Пу. Маптса чинио је опите у лабораторији Мо-
совој с куглама од 0 кгр.; дизао их је у виси
спуштао по такту секунадне шеталице, докле не
осети -азнуреност, — мерећи на тај начин растење
своје снаге свакога дана по један пут. У току прве
недеље својих вежбања могао је дићи кугле про-
сечно 28 пута, а девете недеље 95 пута.

Два су узрока за ово стално и правилно ра-
стење снаге. Први је, што се мишићи мало по мало
навиксвају на све већа напрезања; а други, што
се они у својој структури мењају и дебљи постају.

( овоме су чињени општи у Мосовој лабора-
торији, које је он изнео и објаснио у поменутоме
спису „Егтћдипо“. Њима је потврђено, да се веж-
бањем мишића добија у снази пре него што се
могло опазити растење његове структуре; као п, да
су се користи, добивене вежбањем, могле приметити
још мџ тада, пошто су мишићи месецима мировали
и свој пређашњи облик поново заузели.

Ко би од нефизиолога пили нелекара посматрао
дејства, што их гимнастика чини, лако би могао
пасти у заблуду да мисли, да се и унутрашњи ор-
гани развијају у истој мери. Растење мишића по
запремини за свакога је било очевидно толико, да
су не само учитељи, већ и лекари, мислили да у
својим рукама имају поуздано средство за поправку
човечјега организма.

Пре свега, не стоји то да само развијени, де-
бели мшшићи могу имати енаге и издржљивости.
Има доста примера који показују, да и танки ми-

280 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

шићи могу извршивати велике радове и Функцио-
нисати још и боље него дебели.

Мосо узима за пример ноге Абисинаца и Арар-
љана. Арављани су већ одавно познати са хитрине
својих ногу. За Абисинце је добио интересне по-
датке од ђенерала Баратијери. И сви официри та-
лијански, који су командовали четама урођеника у
Еритреји, потврђују чудновату брзину и издржљи
вост, коју Абпсинци показују у маршевима, п не
могу довољно да се начуде оној лакоћи, којом
се пужу по стрменима, те за неколико тренутака
достижу тачке, до којих талијански војници доспе-
вају тек за много дуже време и после великих на-
презања. С целом ратном опремом, прелазе од Гинде
до Асмаре за 6 часова и, после краткога одмора,
враћају се још за нешто краће време. Растојање
између та два места износи 40 километара, а раз-
лика је њиховога нивоа 1500 м., поред врло рђа-
вога пута... Абисинци имају неку врслу игара лоп-
том, којом се још из малена навикавају на хитрину,
издржљивост и маршовања...

„Познавао сам, вели Мосо, чувене вође по
Алпима, чији су ножни мишићи били неразвијенији
од мишића мојих сапутника, па ипак су се моји
сапутници у маршевима много брже заморавали“

Снаге ногу и руку независне су једна од друге.
Оне се у вежбањима морају подвојити. Прекомеран
рад, извршиван рукама, чини, да се не може добро
маршовати. Баш учитељи гимнастике показали су

се најнеиздржљивији у напрезањима маршева и во-
јене службе.

Развијени мишићи нису ни у колико поуздан
знак ни за опште стање здравља у организму. На-

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 981

против, прекомерно развијање њихово може бити
само на штету унутрашњих органа. Мосо вели:
„За време свога дејствовања као војни лекар,
уверио сам се да најмускулознији војници не беху
навек и они, који су напрезања војничкога живота
и идфекционе болести могли најбоље издржати...
Професор Вегсћ-Нотзсћуада је стварно доказао да
су код атлета, превагом мишићнога система, сви
остали органи тела одржани у неком стању на-
прегнутости, и да се они, пошто имају мишиће да
тране и да се брину за њихову покретну снагу,
лако заморавају и да су за болести лакше примчиви“.

Брзи развитак по обиму и снази, коју мишићи
достижу атлетском гимнастиком, није битни услов
и за телесну снагу. При функционисању мишића
треба разликовати њихову способност да изврше
што веће, максимално напрезање, од способности
да издрже дуг низ обичних грчења (контракција) “
обичнога метаничкога рада. И, као год шго је на-
презање различно од Физиолошкога рада мишића,
тако је исто различан и рад грчења, кад су кон-
тракције јаче или слабије.

Немачка гимнастика не полаже ни у колико
вредности на потребу, да мишиће припрема за
дуготрајан рад; она иде на то, да човека учини
способним за велика напрезања, за што веће огледе
мишићне снаге; не даје му способности да може
непрекидно издржати на послу; не даје му, дакле,
ону особину која је најдрагоценија мишићна осо-
бина у обичноме животу.

Напрезањем се унапређује понајвише она Функ-
ција, којом се мишић исхрањује, и то више него
обичним радом његовим. Напрезање је готово 60-

989 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

лесна, ултра-Физиолошка појава; оно надражује ми-
шић и подстиче његово растење и умножавање ми-
шићних кончића; оно је локална појава, која чини,
да дебљање мишића није никакав битни животни
услов.

Да обичне, Физиолошке контракције мишића,
немају никаква велика утицаја на њихово јаче хра-
њење и развијање, већ да то чине само јача на-
презања, показује нам срце. То је мишић, који у
телу највише ради; његов рад почиње још пре ро-
ђења, а свршава се се престанком живота. Кад би
мишићи непрестано расли у обиму, срце би убрзо
постало толико, да не би више могло Функционо-
вати. То доказују и мишићи за дисање, плућна
пречага (2 млегсћје) и мишићи између ребара, који
су одвећ танки, ма да су непрестано у послу, докле
год човек живи.

(О тога се и може рећи, да је растење мишића
по обиму, које гимнастика производи, ненормално,
надфизиолошко стање, да је претераност, да га управо
треба сматрати као патолошки случај.

Већи обим, који мишић има, може му помоћи
да тежи терет дигне, али га не може учинити ка-
дрим да терет средње величине ма колико дуго диже.

Растављајући гимнастички покрет на делове,
имамо да обратимо пажњу:

1), на мозак и мождину, где је врело нервних
надражаја који мишиће доводе до грчења;.

2), на мишиће, који хемијску енергију претва-
рају у механичан рад; и

8), на талоге (Зећаскеп), који се стварају кад
се један део нервнога система и мишића утроши
механичким радом. |

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 983

Вежбање (Тташегипо) састоји се делом у томе,
што тело доводимо у стање да мишићном контрак-
цијом (грчењем) достигне већу моћ; а делом у томе,
што се промена материје ограничава: тело ради
штедљивије. Други се важан Фактор находи у томе,
"што мишићи по запремини расту, дебљају, чиме
постају снажнији и способнији за дизање великих
терета.

(0 овим променама Мосо је, с професором Аду-
ком, чинио опите на пет ученика, који су се сва-
кога дана, кроз неколико месеца, вежбали на бар-
нама и трапезу, снимајући и мерећи прецизно обим
њихових руку и трупа, и пратећи напредовање ми-
шића. Растење мишића показало се већ после
четири недеље на плећима, трупу и ногама. А о
растењу саме снаге, Мосо вели:

„Ток је растења снаге заплетенији. Ми растемо
у енази гимнастиковањем, јер се навикавамо на
продукте умора и оне талоге, који се у радним
мишићима стварају. Али, јачи постајемо и тиме,
што мишићи, надраживани вежбањем, дебљају и
расту у обиму. Наша су испитивања ишла на то,
да. оба, ова фактора подвојимо. У току вежбања лако
се могло приметити, да се у снази добија пре него
што је и опажено растење мишића у структури.
Вежбањем смо достигли максимум у интензигету,
полажући при том мању вредност на физичку снагу,
која се развила до највишега ступња; и корист,
која се добија из ових вежбања, могла се опазити
још и онда, кад су мишићи, после одмора од неко-
лико месеца, поново спали на свој пређашњи облик“,

За потврду овога последњег, Мосо наводи јот
једно испитивање с проф. Адуком. Општи су вр-
шени на гимнаст. трапезу. Адуко се, дохвативши

984 · ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

скоком полугу трапезову, подизао у вис толико да
му брада доспе до полуге, и спуштао се док му се
руке сасвим не опруже. У почетку је могао извр-
штити 11—12 таквих вежбања, док га умор не са-
влада; а посведневним вежбањам дотерао је до 22.
да то време мишићи су му поступно расли; али су
после године дана мировања сишли на пређашњи ·
изглед. Међу тим, кад проф. Адуко отпоче тада
исте опите, могао је одмах, у самоме почетку, ив-
вршити на трапезу 14 уздизања.

На основу тих испитивања Мосо изводи закљу-
чак: да утицај, који вежбања чине на нервни си-
стем (унутрашњи утицај), траје дуже него утицај
на мишиће (спољашњи).

„Мислим, вели Мосо, да се напрезања у гим-
настици, која су окарактерисана као шкодљиви на-
дражајн, морају избегавати, и да гимнастичка веж-
бања треба. пре свега, подешавати тако, да више
утичу на нервни систем (унутрашњи утицај). На тај
ће се начин нервни систем поступно навикнути да
утиче на мишиће тако, како ће се назнатном при-
меном енергије постизавати што је могућно већа
корист за тело. Гимнастика, која има научну основу,
не сме се обмањивати оним мишићним развитком,
који производе атлетска вежбања.“

Ширење груднога коша најважнија је појава,
коју гимнастика изазива. Њу су пспитивали многи
знатни Физиолози.

Може се у опште узети, да је од 100 лица,
која су се шест месеца вежбала гимнастиком, КОД
66 примећено растење груднога коша, код 16 на.
против — смањивање његова обима, а код осталих
се нису опазиле никакве промене. |

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 985

Већ ови бројеви довољно показују, како је пре-
цењивана вредност барна, рекова, трапеза, гривана,
и великих тегова, кад се тврдило да те справе
служе на развијање мишића, припетих за грудни
кош, и да је то развијање корисно за обично дисање.

Што грудни кош расте у обиму, то једино још
не чини поправку животних услова у организму.
Мосо је у нарочитој расправи о дисању доказао,
„да сви ми удишемо ваздуха много више, него што
је за живот потребно“...

Сем тога, и испитивања Ог. Кобов-а доказују,
да се вежбањем у маршевању постиже проширење
грудне дупље а тиме им увећавање животне моћи.

„Баш и да се призна, вели Мосо, да је у про-
ширењу груднога коша један од оних физиолошких
циљева, који се гимнастиком имају да постигну,
ипак би била потребна реформа њенога програма,
јер се тај циљ боље постиже методом шведске гим-
настике, него ли употребом немачке“.

Мосо наводи речи Францускога физиолога Г6-
тепу-а; «Шведска кретања вазда“ утичу на скраћи-
вање леђних а издуживање грудних мишића. Може
се приметити да је то у опште противност онога,
што ми чинимо у нашем систему гимнастике са
справама. На справама за пењање, на утврђеним
барнама, трапезима и гривнама, преовлађује непре-
стано грчење мишица, скраћују се грудни а изду-
жују леђни мишићи. То је узрок што се код наших
гимнастичара у опште не находи оно лепо држање
младића и девојака, које нас је изненађивало у
Шведској за време нашега бављења“. —

986 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

Мосо је чинио студију о променама, које се
дешавају на срцу за време мишићних напрезања
при вежбању на трапезу и барнама, па је нашао
да наступају јасне неправилности у ритму ку-
цања срца.

За време дужег мишићног напрезања ремети
се крвоток; то се опажа по отицању вратних жила,
по јурењу крви у лице, по модрој боји коже. Основ
је у томе, што нервно деловање не можемо огра-
ничити на једну, одређену мишићну« групу, кад је
потребно да се истакне јака снага. Пошто се скоро
сви мишићи на телу, а нарочито трупни, стављају
у покрет, отежава се циркулација крви; осећамо
се изнурени и морамо да попустимо у напрезању:
више са оскудне циркулације крви и отежанога, ди-
сања, него ли са исцрпљења мишићне снаге.

Отуда, за време јакиг напрезања, срце не куца
више правилно, и“ та нетравилност траје још дуже
времена, пошто је вежбање на гимнаст. справама
престало.

Мишићне контракције, које често долазе при
вежбању на гимнаст. справама, имају у физиоло-
гији своје одређено име — називају се тетанске (тј.
укочено-грчевите, зфагткгаштртаг се).

Ту;

Реформе у гимнастици. Покрет у корист игара.
Игре у Енглеској.

Данас је, може се рећи, опште мишљење: да
се гимнастика мора реформовати.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 987

Данашња школска гимнастика, као и гимна-
стика по вежбаоницама у опште, која се развила
утицајем немачке гимнастике са справама, штетна
је и не задовољава погодбе телеснога развитка у
оној мери, у којој би то требало да буде с погле-
дом на њен главни задатак: на издржљивост и кре-
пост целокупнога организма и његовога здравља.
(; тога јој се мора дати други правац, ако хоћемо
да је учинимо корисном по организам, ако хоћемо
да буде подесна и спремна за задатак Физичкога
васпитавања омладине, ако хоћемо да је учинимо
приступачном, примамљивом, општом, народном.

___Учинићемо кратак преглед Мосових захтева,
које треба имати на уму при предузимању рефо-
рама у гимнастици.

1. На првоме месту, морају се за основу узети
физиолошки закони кретања џи природне особине
човекове. При томе се не смеју заборавити инди-
видуалне разлике, које су често врло велике; гим-
настичка вежбања не смеју бити подешена само
према оном делу ученика, који су природом обда-
рени крепким телом и добрим здрављем. (С тога је
одвећ потребно, да у тој реформи немају пресудна
гласа само школски наставници, учитељи гимна-
стике, или и војена лица, — за њу мора вредити
мишљење физиолога, хигијеничара, лекара.

2. Гимнастика је вештачко а не природно или
физиолошко средство за развитак тела. Она мора
поћи путем простоте и пргродности, путем поступ-
них, умерених и слободних кретања, узимајући у
том погледу за основу шведску гимнастику. Не сме
се тежити брзом и наглом унапређивању снаге.
Организму се мора дати потребно време за његов
развитак.

288 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

8. Данашљња се гимнастика врши у затвореним
просторима, собама и ходницима, који су често не-
здравога, покваренога ваздута, одвећ тладни или
прегрејани и без довољне светлости. Императивна
је потреба да гимнастичка вежбања буду у сло-
бодном ваздуху, у пољу, на ливади, у зеленилу,
под јасним и животворним зрацима сунчаним. Имајмо |
на уму сеоски свет и земљораднике, који се крећу
и раде у слободном ваздуху и који, поред свију дру-
гих незгода и оскудица животних, показују већу из-
држљивост од нас варошана у подношењу свију спо-
љашњих тешкоћа, а нарочито у војничкоме животу.

4. Гимнастика не сме бити једнострана, кад
што је немачка, у којој је главна пажња обраћена
на мишице. Саме, ма колико развијене мишице, не
чине снагу тела, пре му могу служити на слабост.
Не сме се заборавити на ноге, на срце и плућа,
на цело тело. Игре, у којима се трчи и у којима
се огледају хитрина, поузданост, слободно кретање,
корисније су за развитак тела него и каква гимна-
стичка вежбања. Треба узети за углед стару, грчку
гимнастику, па неговати слободне, дечје и народне
игре, и то нарочито оне, у којима се вежба и за-
морава цео организам.

5. Главна је особина код гимнастике са спра-
вама, што су јој кретања атлетска, што су грчења
мишића снажна ц на махове. Физиолошки је до-
казано, да су таква кретања опасна и шкодљива за,
организам, за срце, плућа и друге његове органе.
Напрасна и снажна напрезања морају се избегавати.
Снага мускула и крепост тела различни су појмови.
Задатак гимнастике не сме бити у прекомерном
развијању мускула зарад дизања што већих терета;
она мора припремати тело за дуготрајнији механички

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 289

рад без великих напора, јер то чини драгоцену
особину његову у свагдашњем животу.

6. Гимнастичке сшраве, а нарочито утврђене,
понајвише су допринеле да се гимнастика развије
у атлетску. Сви се Физиолози слажу у осуди таквих
справа. Барне, рекове, трапезе и велике тегове треба
сасвим избацити из вежбаоница; а тиме истиснути
и она штетна вежбања у вишењу и ослањању, у
обртању и превртању, у којима руке имају да носе
целу тежину тела; таква су вежбања неприродна;
она се виђају само по циркусима и гимнастичким
вежбаоницама; њих је Лагранж подесно назвао
„мајмунском гимнастиком“. Од справа се могу за-
држати само оне, које потпомажу физиолошка кре-
тања тела.

“. Команда, постројавање у колоне, симетрија
_— чине немачку гимнастику примамљивом. Али и
њих, као и све друго, што нагони на дуготрајну
укрућеност и што производи напрасно трзање и
грчење мишића, треба избегавати. Маршевање, пак,
показало се као једно од најкориснијих гимнастич-
ких вежбања. ПО“. Кобог је доказао, да се марше-
вањем шири грудни кош и увећава животна моћ.
Професор Катће је потбрдио, да је код животиња,
које се више крећу, и срце веће, и да је највеће
код срне, која је непрестано у трку и скоку.

8. Гимнастика није „одмор“ већ умор. Само,
она не сме бити умор за поједине групе мишићне;
она треба да буде општи умор за цело тело, по-
стигнут поступно и лагано; онакав умор, какав се
постиже маршевањем, трчањем, скакањем, пливањем
итд. умор пријатан и поднотшљив, којега брзо и
нестаје.

ГОДИШЊИЦА ХУП 19

990 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

9. Гимнастика је до последњиг дана била је-
дино средство за физичко васпитавање омладине у
школама. Али она није довољна за потпуно извр-
шење тога задатка; и с тога може остати само као
споредно и помоћно средство у васпитавању. Она
може бити само допуна играма и слободним кре-
тањима на чистоме ваздуху. За оне, којима је цело
време заузето послом њихова позива, какав је слу-
чај често код чиновника и занатлија, може се пре-
поручити „собња гимнастика“, с претпоставком, да
се пажљиво употребљава; они морају поклонити
пажњу упутима шведске гимнастике, предузимати
умерена и поступна кретања, избегавајући јака и
прекомерна напрезања, која вазда шкоде, а највише
онима, који нису за њих довољно епособни ни
снажни.

Овоме ћемо додати још и ове речи Моеове:

„Гимнастика је уведена као накнада за оскудно
телесно кретање. Она није физиолошки или при-
родни метод, већ вештачко средетво, којим се хоће
да помогне оскудици, што је тело трпи некретањем,
и ми не смемо ништа вештачко нудити онде, где
је сама природа довољна да одржи победу. А да
бих ову мисао боље објаснио, послужићу се упо-
ређењем и рећи: Гимнастика није храна за те-
лесно васпитавање, већ лек — медицина. Она, је у
школама стварно и примењена као лекарија, одре-
ђена на то, да се до крајњих граница скрати време,
које је требало одредити за телесни развитак. АЛИ,
лекарију треба употребљавати само у изузетним слу-
чајима, а никако је не нудити као храну, као сваг-
дашње јело. Лекарија по каткад чини да тело оздрави;
али се лекаријом тело не може хранити“.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 991

Не можемо пропустити а да овде не наведемо
и оне речи овога знатног физиолога талијанскога,
којима пропраћа своје упуте земљацима у питању
о гимнастичким реформама у Италији:

„Моћ издржљивости нашега организма резултат
је многих телесних Функција. Дожа, пљућа, срце,
нервни систем, органи за варење, поуздано су сви
важнији од мишића. (С тога се вежбању мишића
не сме дати надмоћни значај у телесном васпита-
вању. Треба предузимати маршеве на лепом вре-
мену, купање, телесна кретања, трчање и све што
тело заморава и при чему се организам лагано
троши, да би му у бољим атмосферским приликама,
у таквој околини, која животни процес подстиче,
накнадили оно што је кретањем изгубило: — ето,
то чини основ праве и добре гимнастике...

„То је питање, које данас треба узети у рачун
у телесном васпитавању. Гимнастиком, како се она
данас по школама предаје, неће наша деца бити
снажна, чврста пи издржљива; и крајње је време
да се она преобрази. Сваки човек, који добро мисли,
требало би да се осећа позван, да и речју и делом
утиче на снажење омладине, на њену ведрину. Отаџ-
бинска љубав и грађански осећаји треба да нас
одушеве за реформу гимнастике“.

Француски физиолог ЉМатеџ најзнатнији је од
данашњих физиолога, који се бавио кретањем и гим-
настичким вежбањем. Навешћемо ове речи његове:

„И са самог војничкога гледишта, природна
гимнастика јесте непосредна припрема за специ-
јалне примене.

„Несрећом, буџетске потребе одвећ често осу-
ђују општине на нагомилавање ученика по узаним

19%

999 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

ходницима и двориштима, у којима се тражи да се,
помоћу направа свију врста, замене вежбања при-
родне гимнастике. Ту се девојчице и дечаци веж-
бају на паралелним барнама, вешају се по трапе-
зима, извршују по команди ритмичке и монотоне
покрете, најчешће без расположења и добре воље.

„Многа снажнија деца, жељна физичкога рада,
задовољавају се овим рђавим кретањем, ревносно
прате гимнастичке лекције и тиме постају још снаж-
нија. Али слабуњава деца не находе у гимнастич-
ким вежбаоницама довољне примамљивости, која би
савладала њихову инстиктивну немарност према
кретању, те избегавају тешкоће вежбања и немају
од њих никакве користи.

„Данас се већ јавља реакција против оваквога
стања ствари. Знатни су се људи заузели да ГИМ-
настику учине допадљивом и корисном, доводећи
је на стари облик, на оне игре, у којима снага и
хитрина имају једнака удела, у којима веселост и
угледање на друге ППИ и живо занимају и нај-
немарније природе.

„Ако нема довољно простора у школама, нека
се тражи ма где на другоме месту, ма и далеко,
у пољу. Неколика вежбања у играма на чистоме
ваздуху недељом, биће кориснија него ли посве-
дневно бављење у гимнастичким вежбаоницама.

„Главна ће тешкоћа бити у добром избору
игара и најомиљенијих вежбања за физички разви-
так омладине“.

Наводећи ове речи Магеу-еве, Мосо додаје:

„Из овога извештаја Магеу-евог јасно се види,
каква је будућност гимнастике, која би имала научну
основу. Он је поставио програм за све доцније
поправке и усавршавања у телосном васпитавању,

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 993

за која су физиолози позвани да их изврше. Наш
је задатак, да на овом путу, који нам је обележио
наш мајстор, даље корачамо“.

Мисли о реформама у гимнастици завршићемо
погледима немачког, универз. професора Пт. ЈЈ.
Катке-а из Минхена:')

„Наша школска омладина тако је многоструко
уназађена у телесном развитку, да за службу во-
јене одбране, тај понос немачке омладине, није више
способна.

„Али, да последице школскога живота не буду
још горе и општије, брину се у првом реду сама
деца под насилним руковођењем природних закона.
Ми, учитељи, треба од деце да учимо, ако хоћемо
да знамо, како се школским недузима може против-
стати. Пустимо децу после школе слободну — одмах
ће нам природа њихова показати пут, којим треба
ићи против шкодљивих утицаја школекога живога.

„Посматрајмо, шта ради дете у слободи, без
надзора, у школском дворишту, при одласку кући,
на улици. Оно ђипа и лудира се, покреће све своје
удове, дере се, удара себе или другове и вуче се
с њима.

» У овом поступку њиховом показује нам се
и цео, општи закон природни. Природа нас сама,
наморава да доводимо у равнотежу штетност начина,
живљења, дражећи нас на супротност. Зарад потвр-
ђења општности овог природног закона, треба само
посматрати раднике, како проводе своје слободно
време и каква задовољства траже. Код кројача, кога

1) „Пге Вешедипазврге1 фт зезтет рћузто!одгхсћеп Ведеићитд,
тљлћ ђезопаетет Ветискзетадитд дет 'Зећаретћа таззе“, Мипсћеп,
1895. (Јаћгрцсћ Е8г Јасепд-ипа Уо1кзврлтеје).

994 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

његов посао принуђава да седи целога дана без
икаквих телесних напора, оживи и покрене се све,
кад он о празнику оде на опорављање — на игранку
(Тапхрјаћ2). Напротив, сви позиви с тежим телесним
напрезањем, као ковачи, зидари, тесачи и др., као
опорављање и празнично задовољство траже -— при-
јатан и тих одмор. То је исто и с децом, ослобо-
ђеном после усиљеног телесног мировања...

„На ово самолечење дечје од. школских шкод-
љивости треба да се угледа педагогија... Школска
гимнастика, има да послужи овом циљу. Увећавањем
мишићне акције и методичкога кретања у што је
могућно више телесних мишића, били би многи
штетни утицаји школски с најбољим успехом избег-
нути и отклоњени. Али, ипак, тек гимнастичке игре
надокнађују детету све оно, што би му иначе дало
слободно изабрано кретање, које није сасвим без
опасности.

„У том погледу, дакле, морају ученици бити
наши учитељи. Они нам показују неколике важне
стране Физиолошке, тј. здравствене и праве при-
мене гимнастичких игара...

Ту нам Капке ређа и објашњава оне стране,

на које треба обратити главну пажњу, и које ћемо
у изводу прећи:

Пре свега: Гимнастичке игре морају бити у
слободном ваздуту, где год је то могућно. Човек је
сунчани и ваздушни створ; он се само на сунцу
и слободном ваздуху осећа добро. Кад је небо -
мутно и наше се расположење лако помути, а то
штетно утиче и на срце и на дисање. Јасна светлост
сунчана разгони на мах и сву психо-Физичку маглу.

Друго: Гимнастичке се игре морају вршити
уз гласно суделовање гласовних и говорних органа,

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 295

_

уз песму и слободно општођење. Детету је потребно
вежбање и радња његових органа за дисање још у
већем ступњу него одраснима. Органи за дисање,
а пре свега грудни кош са својим костима и ми-
шићима _ расту нормално само под утицајем енер-
гичног дисања. Гласно певање и викање утиче и
на бржу и потпунију циркулацију крви и кретање
срца. Човек тиме постаје способнији за рад; ње-
гово се сазнавање сопствене моћи и самосталности
уздиже. Вика апсолутно припада игри.

Треће: Игра се мора развијати потиуним ути-
цајем нагона за кретањем. за бацањем, ударањем,
вучењем, чупањем... Мора се допустити да се сав
детињи нагон за кретањем сме слободно развијати;
јер ће се само тада кретати у већој мери сви ми-
шићи и нерви, како то природни закон тражи као
потребно за одржање здравља и за физички разви-
так свију органа. На потпунију радост у кретању
треба децу подстицати, невеште одушевити и страш-
љивице охрабрити штићењем (а не ругом !).

Најпосле: Игра се мора вршити на задовољ-

ство самит играча — не заборавимо то никада.
Дечји су нагони по себи забавни и весели. Пустити
им на вољу значи — улити праву радост у дечје

срце; а радост има знатна удела у убрзању цир-
кулације и дисања, у увећању мускулнога храњења,
у уклањању шкодљивих материја,... С тога гимна-
стичке игре имају живахан утицај и на психичко
стање. 'Отуда и изрека код немачких гимнастичара:
„Етећ, (општи, те! ша #гоћнећ“.')

„И после такве игре — завршује Ранке —
долази: добар апетит, пријатно спавање с довољним

7) Свеж, скроман, слободан и весео.

9296 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

удисањем кисеоника; а сутра-дан: нова снага, осе-
ћање свежине у моћи и способности за савлађивање
штетних утицаја школског и модерног живота“.

>

Кроз целу културну Европу подухнуо је у
последње доба благ и пријатан дах, који живо по-
тискује пред собом вештачку гимнастику, да је за-
мени природним и слободним кретањима, да изнесе
на углед старо, класично васпитавање Грка и Рим-
љана, да оживи забавне и пријатне игре гимна-
стичке, дечје и народне, у слободном и свежем
ваздуху, под јасним зрацима сунчаним. Физиолози
су довршили свој посао испитивања и оцене ста-
рога система, па постакли овај нови дах, да што
поузданије и брже осваја земљиште у важном пи-
тању телеснога и здравственога васпитавања. Свуда
се размишља само о средствима и начинима за ње-
гово остваривање; на све стране одређују се ко-
мисије за извођење програма и упута, стварају се
играчка друштва и спортовски клубови, подижу се
и уређују пространа места и игралишта за школску
децу, младиће, женскиње, па пи зреле људе разнога
доба и позива. Државе, ошштине, приватна удру-
жења, државници и политичари, Физиолози и лекари,
наставници и свештеници.... све се то данас, у кул-
турним земљама европским, брине и утркује, и са-
ветом и делом, да у том циљу укаже своју помоћ,
да што више допринесе унапређењу физичкога, васпи-
тавања омладине.

Игре! Игре! — то је лозинка, која се чује и
распростире на све стране, која придобија и овла-
ђује, која тежи да продре у све друштвене слојеве,
да постане општом, народном.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 297

Идеја, којој је циљ да телесно васпитавање
учини природним, корисним и општим, да га учини
предметом јавнога и државнога интереса, таква је,
да јој у будућности предстоји врло повољан и зна.
тан развитак. Све се више скреће пажња на оне
социјалне п моралне задатке, који с општим стањем
здравља и Физичкога напретка стоје у присној вези.
да сваку се индивидуу хоће довољно простора и
ваздуха, хоће се такве животне погодбе, које чине
да човек буде чист и здрав, јак и слободан. „Ми
можемо још доживети да буду установљена државна
игралишта и да се извесне врсте телеенога веж-
бања принудно истражују од свакога грађанина“,
— вели се у једном енглеском журналу.

Све се државе данас брину о реформама у те-
лесном васпитавању, узимајући за углед нглеску
која је, пре свију других, напустила вештачку гим-
настику и прпгрлила слободне игре на чистом ваз-
духу, уводећи их и по школама и у јавноме животу
у толикој мери, у коликој још од времена старих
Грка не беху нигде до сада заступљене. У Фран-
цуској, Белгији, Немачкој, Швајцарској, Италији,
Русији и другим земљама, живо се иде примером
Енглеске, ускрсавајући не само своје, народне игре,
подесне за телесни развитак, већ уводећи увелико
и саме енглеске народне игре, а нарочито игре
лоптом.

Прегледаћемо у кратким потезима, у колико
је овај покрет до данас захватио корена у неко-
ликим државама европским.

Почећемо с Немачком.
Ово чинимо намерно с тога, да се види, како
је баш ова земља, која је до последњега доба упорно

298 ФИЗИЧКО ВАСПИТАРАЊЕ

одржавала и унапређивала своју вештачку „немачку
народну гимнастику“ и одбацивала шведску, како је
баш она отпочела све више прилазити гимнастичким
и слободним играма, ускрсавајући своје и преса:
ђујући енглеске, дечје и народне игре.

Може се рећи, да је покрет за игре у слоб.
ваздуту настао у Немачкој још од 1876. На 8. кон-
гресу немачких гимнастичара тражило се „увођење
пгара као потребно за допуњење гимнастике“. Али
се почетак остваривања тога покрета може сматрати
тек од 1882., када је министар просвете Гослер
издао знаменити циркулар о реформама у гимнастици.

Колика је пажња у Немачкој поклоњена овом
питању, види се из тога, што на „Лрвом немачком
конгресу за дечје и народне игре“ у Берлину, 1894.,
беху заступљени 15 немачких министарстава и 186
разних других надлештава просветних и културних.
На њему су државни министри (у. Во ећег и От.
Воззе) изјављивали најтоплије симпатије у корист
игара и обећали што је могућно већу државну по-
моћ. А после два месеца, министар просвете упра-
вио је акт на све председнике општина, препору-
чујући им заузимљивост у потпомагању и остваривању
тежња Централнога Одбора, установљеног за тај
циљ, а нарочито у припремању паркова и подесних
места за игралишта. |

Велики број списа и журнала, посвећених ис-
кључиво овоме питању о тимнастичкој реформи и
играма, енергично се баве претресањем начина и
средстава за његово извођење.

У народним школама учињени су у том погледу
већ велики напретци. Многе су вароши развиле
живахан играчки живот ученика и ученица народних
школа. Покрет за игре учињен је и на вишим,

му.

.
И ~ => ~

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 999

универзитетским и техничким школама, семинаријама,
пи препарандијама. Организована су многа академска.
друштва за гимнастичке игре. Подетиче се уста-
новљавање приватних играчких друштава и клу~
бова. Трчању, купању, пливању, веслању, излетима,
пењању по висовима, и различним „спортовима“ у
слободном ваздуху, поклања се све већа пажња.
Утакмице у њима узимљу све више маха...

По извештају Централнога Одбора") за 1594.
год. било је у Немачкој већ тада 1455 школа у
којима се игре негују. Од тога броја највише до-
лази на Пруску, 765, а остало на друге немачке
земље. Тај се број до ланас, нема сумње, јако
увећао.

„Све пријатеље наше ствари — вели Н. Каудћ “)
директор п професор из Хановера, члан Центр.
Одбора — одушевљава у великој мери то, што наш
цар, као прави Хохенцолерн, одобрава наше тежње
и потпомаже их. Као што и сам у телесним веж-
бањима предњачи најсјајнијим примером, тако је
и за васпитавање наше омладине дао руководни
мотив својом царском речи, изреченом на Берлин-
ској школској конференцији: „Ми хоћемо да имамо
снажну генерацију“... Па иту предњачи Хохенцо-
лернски дом најбољим примером васпитавањем
царских принчева у том правцу“. — |

1) На челу тога одбора стоје: скушштински посланик Е. соп
Зећепсћепаотју и др. медицине ЈУ. А. 5ећтаат. Извештаји о раду
тога одбора и напретку гимнаст. реФорама и игара у Немачкој,
поред разних чланака и расправа о том питању. штампају се у
њиховој годишњици: „Јаћтђисћ јит Уогкз- ита Јијепазрљеће“, у
Лајпцигу, из које смо се и послужили мнотим подацима за овај спис.

2) „Гле Когевећгибе дег Фешкаећеп Зређеесипа 1. Ј. 1894.“

300 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

У Франшуској је од 1871. после рата с Не-
мачком, јако унапређена војена гимнастика.

Одушевљено спремање за нову борбу, за „ре-
ванш“, утицало је да се војена гимнастика развије
до највишега ступња. Она је пренесена и на омла-
дину. Учитељи гимнастике скоро су сви из војне
школе, и телесно је васпитавање у Француској искљу-
чиво у рукама бивших солдата и лица без већега
образовања.

Али је последњих година настао жив покрет
у корист гимнастичких рефорама. На челу тога по.
крета стоје Жил Симон п Бертело. Имена ова два
знаменита човека сведоче, како је велика пажња
поклоњена физичком васпитању. Може се рећи, да
Физиолози и лекари нигде ревносније не проучавају
питање о реформи, као у Француској. Општина Па-
риска основала је нарочиту школу са задатком: „да
би се Физиологија могла бавити највишим циљем
својим: циљем физичкога усавршавања човечјег“; а
на управи њеној стоје знаменити физиолози: ЉМатеу
и РПететј.

Матеу, као министар просвете 1887., образовао
је нарочиту комисију стручних људи за ревизију
програма гимнастичке наставе. Двојица њених чла-
нова, Петепу п Гадтатје путовали су у Шведску
и Белгију, зарад бољега упознавања и проучавања.
питања о гимнастичкој реформи. Њихови су из
вештаји драгоцени за све оне, који се баве пита-
њем о физичкоме васпитању.) Они су и иначе,
својим радовима и списима о Физиологији телеснога
кретања и Физичкога васпитавања омладине, стекли
чувено име и ван своје отаџбине.

') Тгауаих де Ја Сопшелоп де бушпаз у пе. Рата, 1889.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 301

Ма да покретом за реформе у гимнастици у
Француској руководе људи великог научног значаја,
ипак је његово распростирање спорије него у Не-
мачкој. Узрок је у јаком војничкоме правцу, у коме
је гимнастика у њој заступљена, као и у великом
патриотизму Француском, који у таквом њеноме
правцу находи поузданости за остварење народних
тежња.

Па ипак, гимнастичке и дечје игре освајају све
веће земљиште. Немамо при руци статистичке по-
датке о школама и друштвима за игре у Францу.
вкој, из којих би се тачније могло видети напре-
довање њихово; али се може у опште рећи, да је
напредак знатан.)

У Италији, у класичној земљи игара, живо се
тежи и ради, да се игре уздигну на ону висину,
на којој негда беху.

Од 1874. опажа се у том погледу јачи покрет.
На У. конгресу талијанскога савеза гимнастичара,
расправљано је питање: „О пграма, које унапре-
ђују телесну снагу и хитрину, а које би карактеру
и духу талијанскога народа најбоље доликовале; као
и о најбољем начину и подстицају, којим би се ове
игре могле завести у свима школама краљевине“.

У најновије доба, 4. ЉЛ/оззо, чувени професор
физиологије на Туринском универзитету, “) показујући

1) Поменућемо још, да је први предлог о интернационалном
ускренућу Олимпијских игара потекао из Француске, и да је пре-
тресан на скупу „Савеза Француских удружења за спортове“ 1894.
Њихов је поклич нашао одзива: Обновљене Олимпијске игре у
модерном облику, држане су први пут у Грчкој прошле године, —
о чему је већ било помена.

2) Његова испитивања. оцене и мишљења и послужила су као
основа овоме спису.

302 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

недовољност и штетност досадашње гимнастике школ-
ске, и износећи потребу да се физичкоме васпита-
вању даде природнији и практичнији правац, —
својим је списима учинио снажан импулс за при-
родна телесна вежбања и игре. Његове су се идеје
брзо распрострле и нашле примене у припремама
за телесно васпитавање по школама талијанским,

Игре лоштом — ове омиљене игре негдашњих
Римљана — одомаћиле су се у свима варошима; а
поред њих, у многим су местима уведене и енглеске
игре. По примеру немачком установљени су и курсови
ва спрему учитеља у играма.

„Национални гимнаст. савез“, у првоме члану
својих статута, поставио је циљ: „Растростирање
гимнастички вежбања “о игара у њитовим разним
облицима, као средство за тељесно, морално и вој-
ничко васипитавање“

Извештај о стању Ффизичкога васпштавања у
Русији даје нам Крижановски') овим речима:

„ У последње време отпочело се увођењем гим-
настике и у Русији. Али се она код нас изродила
у некакву ништавну комедију. Ученици се епремају
да буду солдати, ностројавају се у редове, у „смак-
нуте“ и „размакнуте“ колоне, марширају напред
и назад, извршују обртања на десно и лево, ИТД.
(0 потпуној некорисности такве ништавне гимнастике
не вреди, за цело, ни говорити. -

„Руско се друштво у том погледу понаша апа-
тично. Иесгина, у неким градовима у Русији, ини-
цијативом приватних лица и установа, отпочело се
подизање дечјих вртова, одређених специјално за
Физички развитак њихов. Али је Ахилова пета свију

1) ДЉтева и тимнастическји игрм, 1896.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 303

тих вртова у томе, што се у њима могу користити
само деца богатих родитеља. У Петрограду је, у
осталом, у последње доба установљен врт, у који
се деца примају с врло незнатним плаћањем, или
п без икаква плаћања. Али је тај врт уређен по
систему Фреблову и одржава се средствима Фреб-
ловекога друштва. Фреблов систем, са свога посто-
јаног и наметљивог мешања у унутрашњи живот и
игре дечје, претварајући при том децу у несвесне
лутке, — већ је одавно признат као неугодан систем,
који не одговара циљу. На западу је тај систем већ
сасвим напуштен“.

„Једини пријатан изузетак у том погледу чини
Кијево — та прамајка руских градова, срце бла-
" гословене Украјине.

„У Кијеву је још пре неколико година учињен
био покушај да се установе такве игре, које ће
бити приступне за сву децу. Место је бпло иза
брано на тргу код споменика Св. Владимира, и
добивени су најкраснији резултати: на игре је до-
лавило по неколико тписућа деце, п сви су родитељи
једногласно тврдили о користи, коју су од таквих
итара имали с погледом на здравље њихове деце.
У последње су доба одлучили, да такве игре заведу
још п у ширим размерима. Тога ради одређено је
место на „Печереку“, е којега је диван изглед на
Дњепар и Задњепровље; ту је засађен врт и у њему
одвојено место за дечје игре. На том месту уде-
шене су справе и направе свију врста; ту су и
мотке, џ ужета, и тегови, и лествице, и високи на-
сипи за пењање и пузање, и направе за котрљање
у колицима на ниже и на више, и даске за скакање,
и љуљашке, и гигаље (за гигантске кораке), и „кегле“,
итд. итд. без краја. Посведневно, нарочито после

304 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

подне, ту се стичу деца у масама. Девојчице и
мушкарци, богати и спромашни, ту се потпуно удру-
жују, те чине као неку уједињену и довољно својску
породицу. Ту долазе и с децом се забављају и многи
одрасни и зрели људи. У осталом, на њих дејствују
дечје игре тако заражљиво, да се често може ви-
дети матор човек, који се не може уздржати а да
се не умеша у игру малих гиганата, да се с муком
не провлачи кроз петље од ужета, и да усиљено
не подскакује и не лети око стуба — на велико
задовољство мале и велике публике...

„Остаје само да се пожели, да се и други
руски градови, велики и мали, угледају на овај

прекрасан пример своје прамајке — негда престо:
нога Кијева.
„Јп согроте запо — шепз запа!...

~

Нигде игре нису у толикој мери распростра-
њене ни толико цењене, колико у Енглеској.

Ко не зна за енглеске „спортове“,“) за њихове
спорт-клубове, за многобројне утакмице у играма
лоптом, у тркама. у пливању и веслању, у песни-
чању, рвању и борбама сваке врсте; Велика навада
на таква задовољства карактерна је црта енглеског
националнога карактера. „Енглези у толикој мери
цене и воле гимнастичке игре у слободном ваздуху,
да нам то изгледа као претеривање“, — вели про-
Фесор Др. Ког из Брауншвајга.

1) „Спорт“ у игри или забави назива се код Енглеза такво
задовољство, које се може уживати у пољу, под ведрим небом, и
које је у вези с телесним кретањем; као: у лову, риболову, ја-
сању, тркама, на стрелишту, у гимнастици, пливању, веслању,

у играма лоптом, у борењу, у пењању по висовима, у вожњи на
кодима или велосипедима, итд.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 305

Неговање игара у Енглеској није црта само
новијега доба; Енглези су волели игре јоши у ста-
рија времена. Играма лоптом нарочито се занимала
школска омладина; а оне су врло еличне старим
талијанским играма, што показује њихово порекло.)

Развијање енглеских игара у већој мери отпо-
чело је пре тридесет година. Неколика места и
старе школе, у којима су дотле неговане, беху по-
лазна тачка за упознавање старих игара, које су
биле нарочито распрострањене у Скотској.

Јачи подстицај за игре изазван је у великим
варошима. Зла, која модерни живот доноси у пре-
насељеним местима, осетила су се понајпре у Ен-
глеској. Слободна и пространија земљишта у њима
постајала су све ређа, а слободан ваздух све скупљи.
Кеђ за чистим и свежим ваздухом изгонила је
омладину и раднички свет из масе зграда, из ваз-
духа окуженог Фабричким димом и разним испаре-
њима; изгонила их је ван вароши, у поља, на игре
у слободи.

Данас у Енглеској хита на игре и мало и ве-
лико. Најомиљеније су и најраспрострањеније игре
лоштом, које су у потпуном смислу постале енгле-
ске народне игре. |

_ Од њих су нарочито познате ове четири: (Суг-
скећ,“) Коофап (Киззђа), Гашт Тептв пи (тој. Код

ђ) Мосо изреком вели: „Телесне игре, какве и данас нахо-
димо на универзитетима, имају своје порекло у Италији. У оно
време, кад је Натсеу, чувени проналазач циркулације крви, изу-
чавао медицину у Падови (1598—1602), игре су на талијан. уни-
верзитетима биле у јеку на много година пре тога.... У Италији
су се у 16. веку и владари и знатни људи. као и народ, вежбали
и забављали играма на јавним местима, као што је данас случају
Биглеској“.. 25

>) Ову игру треба разликовати од игре Стофивћ, која је
позната и у нашим београдским круговима, а коју најрадије играју
женскиње.

ГОДИШЊИЦА ХУП 4 20

306 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

последњих двеју игара кретања су умеренија, те у
њима радо суделују и старији људи и женскиње.
Спмекеј је најомиљенија игра омладини, она се по-
највише игра у летње доба, док Коофаћ, као за-
морнија игра, с јесени. Ове су две игре нарочито
познате са јавних утакмица у њима.) Зимње доба
проводи се у гимнастичким вежбањима, у трчању
рвању, итд.

Погрешно се мисли, да се игре у Енглеској
негују само у школама и вишим класама друштве-
ним. Не, у Енглеској игра цео народ. Пред вече,
а нарочито суботом, јуре на игре стотине тисућа
људи: и сиромах и богат, и државник и занатлија,
и чиновник и радник, и варошанин и сељак... Нема
вароши, па ни мањих места, која не би имала своја
уређена и пространа игралишта. „Пођете ли лети
по Енглеској, на ониским брежуљцима, по равној
обали морској, у романтичним. долинама — свуда
ћете видети на пространим зеленим пољема гомиле
младића, девојака и људи у белом или пругастом
Фланелу, и слушати ударце лопата и живе узвике
заузетих играча“ (Пт. Коећ).

И родитељи и учитељи подстичу децу на игре
од пајраније младости, полажући много на њих.
Озбиљну им пажњу поклањају и држава и општине,
и политичари и свештеници... У суделовању у играма
не уздржавају се ни највећи државници. О Глед-
стону је познато да мишицом влада тако исто добро
као и умом.

1) Не допушта нам ни простор ни план овога списа да изне-
семо опис ових лепих и корисних игара, које су радо примљене

и ван Енглеске. Надамо се да ћемо то моћи другом приликом
учинити.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 307

Енглеске су школе посветиле пграма толику
бригу, да се већ као обично вели, како „школа
код њих може бити пре без учионице него ли без
игралишта“.

Сва се њихова штампа живо интересује пита-
њима о играма; она је пуна детаљних извештаја
са разних великих утакмица у играма, и ако по-
стоје нарочити стручни листови за народне игре,
који се штампају у свакој већој вароши. „У Ен-
тлеској је писано п данас се пишу и штампају то
лике књиге о играма и спортовима, да би се само
из њих могла попунити читава библиотека“, —
вели Мосо.

Колике се жртве чине у Енглеској у корист
игара, показаће нам најбоље ови подаци професора

Кога :)

Огромни Лондон даје својој грдној множини
становника од 5 милиона две ствари у изобиљу:
цркве п игралишта, — то сваком посетиоцу одмах
пада у очи. Ниједна модерна варош није издала
тако огромне, бескрајно велике суме новаца, и за-
премила толико екупоценога земљишта за њих, ко-
лико Лондон. На сваких 3500 становника долази
по једна црква! У извештају лондонске општине
од 1893. налазе се подаци из којих се види, да је
уредила и ставила публици на расположење 6700
плацева само за игру Стескећ, м још 1000 за Роо-
ба! У извештају се вели: да је унапређење игара
и телеснога вежбања један од најпријатнијих по-
слова њених... Али, то није све! Долазе још много-
бројна игралишта за децу, која такође стоје под

1) „Паз ћешћде ЗртеПеђеп Епдатаз“ (Јаћгђисћ #аг Уок-
чипа Јисепдврлеје, 1895).

20%

308 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

општинском управом. Сем тога, у Лондону постоји
велики број и других игралишта, која припадају
приватним лицима или клубовима. Додајте јоши
игралишта појединих, већих школа !...

„Веома је прпјатно за посетиоца, Бад у свакој
већој улици угледа једву или више цркава, иу
сред пространих маса огромних зграда, као и свуда
око Лондона, многобројне и простране вртове п
поља, окружена лепим групама хладовинастога др-
већа, иза којих допиру живи и весели узвици играча.
И као што је то у Лондону, тако је и по целој
земљи. Свуда су уређена пространа, зелена места...
свуда се зна, да се свеж и снажан живот играчки
може развијати само на ливади. С тога оваква места
нису омладини нигде спречена; напротив, позива
се и младо и старо да на њима игра...

Кох описује уређење таквих, већих места,
с трибинама за гледаоце, с павиљонима за пиће и
разне намирнице, с одајама за пресвлачење и ку-
пање играча, па чак и с телеграфским станицама
за саопштавање резултата и појединости важнијих
утакмица. Напомиње, да само игралиште лорда
Грунда обухвата 0 хектара и да има трибину од
20.000 седишта. Највећа је трибина у Еуегјоп-у, за
45.000 посетилаца, поред слободних места за оне,
који неће да плате место на трибини... „Таква јака
навала при утакмицама, нама Немцима изгледа не-
разумљива !“... Па ипак, ова пожуда код Енглеза.
са утакмицама не може се упоредити с оним грд-
ним масама, с оним стотинама тисућа, које дола-

жаху у циркус Максимус, у Риму, да се задово-
љавају утакмицама и призорима у његовој арени !...')

а. Сттћиз Махипиз био је једна од најстаријих и највећих
грађевина у староме Риму. Подигнут је био за јавне циркусне

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

809

Није то, толико интересовање за игре и утак-
мице, само у ужој, европској Енглеској; оно је
развијено по целој Великој Британији, распрострто
по свима даљним колонијама овог највећег и нај-
многољуднијег царства светског. Телеграфске жице
с разних и најудаљенијих места разносе вести о
важнијим утакмицама и доносе поздраве и чести-
'ања пријатеља и сродника. Чувени утакмичари у
играма (а нарочито у Сплеке-у и Еоођа-у), путују
далеко преко мора, да у Аустралији, Качади, Источ-
ној Индији и другим удаљеним колонијама, огледају
своју снагу и играчку способност с најбољим игра-
чима тамошњим.

Ово живо суделовање у играма, које уздижу
телесну снагу, развитак и здравље; ова веза и ин-
тересовање и најудаљенијих крајева Британскога
царетва, — од великога је значаја за његову унпу-
трашњу узајамност, за његову снагу и моћ.

„Благодарећи свему томе, данас се ниједан
народ не одликује таквом Физичком снагом и то-
ликом продуктивношћу духовних моћи као енглески“,
— вели Крижановски.

Јп согроге запо тепз запа, — овај принцип
васпитавања старих класичких народа, најбоље је
до данас умео да појми и примени енглески народ. —

Биће од интереса да се види, у коликој мери
Енглези обраћају пажњу на игре по школама.

„Ни у Оксфорду, ни у Кембриџу, нећете наћи
ниједнога студента (универзитетскога ученика), који
не би играо Стекећ или КоофђаЏ, или сличну игру;

игре и борбе, а прошириван и дограђиван у разна времена. У време
Веспазијаново било је у њему 250.000 места за гледаоце; а у 4. вењу
по Хр. умножен је број седишта на 885.000!

А и

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

напротив, већина од њих посећује више разних

играчких клубова. Има друштава (академских) за.

сваку врсту спорта, за игре лоптом, за Гахуп Теп-
п15, за рвање, за скакање с мотком, за борење (Фех-
товање), за Со, за трчање, — једном речи, за све
што се у Енглеској разуме под појмом „талу
ехегс1ез“ (вежбање снаге)“... (Могво).

Одмах, по доласку на универзитет, студенти
се уписују у друштва за игре. С незнатним улогом
може се постати чланом свију разних клубова јед-
нога друштва. Већини нових студената пграње је
важније него учење, — као код Немаца буршев-
ски живот.

Професори енглеских универзитета не држе да
је испод њиховог достојанства, да са студентима
играју. Нарочито наставници нижих школа најживље
суделују у ђачким играма. Ко у Енглеској жели
да добије професорско место, поузданији је кад,
поред стручне сведоџбе, има доказа и о спреми у
гимнастици и играма. У њиховим школама нема на-
рочитих, стручних учитеља за гимнастику. „Енгле-
ска, која је тако много богатија него ми —- вели
Мосо — да би могла себи дозволити луксуз наро-
читих учитеља, постиже циљ и без њих, и опет је
у том погледу много напреднија“...

Чланови управа разних клубова и лица, која
су се нарочито одликовала разним врстама спорта,
држе годишње скупове, на којима бирају предвод-
нике или ртнике (УогКатртег)) за разне игреин
спортове, поред којих нису потребни нарочити,
стручни учитељи. Студент, изабран за ртника, сма-

1) Види Вуков речник.

"
Ду а“ А

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 311

тра то као велику почаст, и има право да на ше-
ширу носи боју свога универзитета.

„Енглески студенти, који велики део дана про-
воде у слободном ваздуху, заморавајући се играма,
лакше се могу руководити него наши, — вели ЉМосо.
Нико се пе сећа да су се на енглеским универзи-
тетима дешавали „страјкови“ или упорности и по-
буне. У телесном се вежбању находи изврсно сред-
ство да се ускипела младићска снага истутњи;
напрезање је корисно средство против многога зла,
а гимнастичке су игре изредна школа за дисциплину“.

__У Енглеској се држава не меша у питања о
васпитавању. У њој ни универзитети, нити друге
школе, не потпадају ни под какво министарство.
Оне су све у рукама приватних лица. Тако је ин
_ са заводима за опште васпитавање или „колежима“,
који одговарају нашим средњим школама или гим-
назијама.

Говорећи о васпптавању у колежима, Мосо
вели, да се дечаци у њима добро васпитавају, „јер
енглеска омладина, поред знања, доспева до јакога
осећаја части и самосталности. Енглези уче мање
него ми, али су они способнији за рад. Карактерно
је у њиховом васпитавању, да полажу велику важ-
ност на многе ствари, које су код нас сасвим за-
немарене, а напротив, ствари, које се нама чине
да одговарају главном циљу, немају за Енглезе ни-
каква значаја. То се најбоље ·види из годишњег
извештаја Бинчестерске школе, која даје тон свима
осталима“...

Између осталих напомена о тој школи, Мосо

вади из поменутог извештаја њеног ове забелешке
за месец Мај:

312 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

„Мај 25. Уторник. Утакмица у крикету, при којој
сваки од суделовача добија или губи две
гвинеје.

Мај 12. Уторник. Још једна утакмица у крикету.

Мај 14. Четвртак. Утакмица у крикету са 11 уче-
ника из завода ВискКјапд.

Мај 18. Понедељак. Крикет-партија против нег-
дашњих ученика заводских, утркивање у
веслању и утакмица са старим УуКећа-
пизбеп.

Мај 19. Цео дан слободан зарад друге крикет-
партије с бившим ученицима.

Мај 21. Две утакмице у крикету против завода Н.
и две утавмице у веслању.

Мај 28. Утакмице у гађању у центар с ученицима
завода М.

Мај 28. Утакмице у крикету и вожњи на чуновима“.

Караклерна је особина енглеских колежа, да
потхрањују одржавање везе између бивших ученика
и млађих другова заводских. „Причали су миу
Епоп-у, вели Мосо, да је Гледстон овакве утакмице
свог негдашњег колежа често удестојавао својим
присуством“... Сем тога, из извештаја се види да
је, поред 9 дана посвећених телесном вежбању,
било још 6 дана празничних; тога је месеца било,
дакле, само 16 дана посвећених учењу.

„У месецу Јуну нађох 10 дана одређених за
игре, поред којих је још било 7 недељних и праз-
ничних дана. Ту се 2. Јуни мора празновати као
велики празник, јер је тога дана господин Уеффе,
један од најпрослављенијих крикет-играча, учинио

посету негдашњем свом заводу, да би се такмичио _

с новим ученицима његовим, пошто му је у Аустра-
лији пошло за руком да победи најчувеније крпкет-

а

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

313

играче тамошње. Најпосле, 3. Јула долази на сцену
најважније позорје, које завршује сезону у Лондону:
утавмица у крикету с ученицима Ебоп-колежа на
лордовом сттекећ стоцпд-у“...

„Доживео сам да видим у једном енглеском
заводу, да су јутарњи часови били за игре одре-
ђени. То је баш супротно ономе, што ми у Италији
чинимо с часовима гимнастике. Кад сам ректора
упитао за основ оваквог наређења, добио сам одго-
вор: да се у играма треба вељхбати док су деца
најсвежија и најхитрија, и да за учење још вазда
остаје довољно времена!“...

» О умном претоваривању писано је у последње
време толико, да је непотребно улазити у то пи-
тање ошширније... Једно ме само узбуњује, што
програми школски на континенту нису ништа учи-
нили, да се снази и јачини тела што је могућно
више помогне... Од свију погрешака, којима се мо:
дерно васпптавање одликује, ова је најтежа. Од
свију неприродних односа, који су непријатељи
здравственога развитка и с којима данашње друш-
твено уређење пма да се бори, овај је за највеће
сажаљење и покуду... Прекомерни рад у нашим шко-
лама пресађен је из немачких, а нисмо се ни оба-
зрели на то, да су и у самој Немачкој чувени
педагози, међу којима је п ЈУИгезе, изнели доказе у
својим еплсима, да енглески метод заслужује пре-
вагу над њиховим, јер отклања прекомерно напре-
зање умно... Ми смо, на континенту, појмове о сва-
ривању и гутању променили; ми целога дана кљу-·
камо децу јелом, које не могу да сваре, ни да га
као храну употребе, а тиме им пленимо време,
које је најдрагоценије за развитак њиховога тела....
У исто доба, кад радничка класа диже узбуну,

314 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ |,

тражећи свођење раднога дана на 5 часова, ми при-
моравамо наше синове да, у њихово најнежније
доба, седе у школским клупама, погурени над књи-
гом, по 10 часова дневно !“...

Телесно васлитавање у нас.

Говорити о телесном васпитавању у нас, значи
износити само нашу немарност, износити јадиковања
и осуде против нас самих, против школе, против
отшштине, против државе. А шта би се друго и могло
чинити кад се погледа, како се у свима културним
лржавама утркују око унапређења и реформовања
Физичкога васпнтавања; а ми, нити имамо шта да
унапређујемо и реформујемо, нити хоћемо да се ко-
ристимо готовим резултатима других, заснивајући
из почетка оно, чега код нас, на жалост, готово
никако и нема. |

Мало се шта може, у ошште, говорити о те-
лесном васпитавању у нас, а најмање о васпитавању
по школама. Данас се николика брига не поклања
Физичкоме развитку и здрављу ни варошке ни сеоске
омладине.

Није тако било у прошаста времена.

У народу, међу сеоском омладином, неговане
су у много већој мери, него данас, народне телесне
игре: скакање, трчање, рвање, бацање камена и
мотака.,. А у школама је до скора било каквог
таквог гимнастичког вежбања — тек га је било.
Данас, пак, кад нас и статистички подаци довољно
уверавају о опадању телеснога развитка, снаге и

к.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 315

здравља у народу и школској омладини, — данас
смо у том погледу немарнији, назаднији !
Зар то није за јадиковање и осуду:

() телесном вежбању у старије доба српско
имамо податке у предањима, која нам је сам народ
сачувао — у народним песмама.

Историја нам ништа не казује о начину спре-
мања и вежбања оних момака, који су сачињавали
редове српске војске под Милутином и Душаном,
под Лазаром и деспотом Бурђем; она нам не прича,
каквим су се гимнастичким и витешким играма раз-
вијали они врли јунаци, који на јуначким мишицама,
издигоше Неманићску Србију до највишега сјаја пи
величине, и они, који славно падоше на Косову,
као и они, који јуначком крвљу залише сваку стопу
српеке земље, бранећи је од непријатеља.

То нам народ накнађује у предањима својим.

Народне нам песме често и јасно казују: о
скакању „скока јуначкога“, о трчању „трка пешач-
кога“, о одметању „камена с рамена“, о гађању
копљем и џилитом, о стрељању „кроз прстен ја-
буке“, о ловљењу „по гори зеленој“, о јахању
„коња халовита“, о борењу мачем и топузом, 0
дељењу „јуначких мегдана“...

У песми „Наход Симеун“ нарочито се вели:

„Једно јутро у свету неђељу
Изашли су ђаци намастирски,
Те е' играју игре свакојаке,
Скачу скока, мећу се камена, —
Прескаче им Наход-Симеуне,
Прескаче им, каменом одмеће“,..

Поред многих других песама јуначких, у ко-
јима се казују разне врсте гимнастичких и витешких

316 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

игара, у којима је негда омладина српска вежбала,
„снагу и десницу“, поменућу само песму „Смрт
војводе Кајице“, која, нам даје слику правог средње-
вековног „турнира“, причајући нам о разним утак-
мицама између Срба п Маџара: у трчању, скакању, |
надигравању у колу, бацању камена и надстре-
љивању. |

То су све игре, које је народ српски денио
и неговао и у доцнија времена. Оне су челичиле
мишице и срца оних јунака, што брањаху врлетне
стене црногорске и њихову елободу; и оних ју-
нака, што под Борђем устадоше да се боре за село-
боду српску; као и оних јунака, што под Милошем
извојеваше слободу отаџбине наше.

Те су игре и до последњих дана остале на-
родне игре. У задругама, на састанцима и сабо-
рима, омладина се живо забављала и такмичила у
њима. Оне су чиниле, да је наш народ напредовао,
да је био ведар и телом п духом.

Од како се задруге разорише, од како сабори
почеше губити онај значај који су негда имали, од
како се завитла коло партиске борбе и страсти, —
од тога се доба и омладина српска, не занима на-
родним играма у оној мери, у којој је то негда
чинила. |

Итре у народу све више опадају. Изгледа, да
ће их, најпосле, пи нестати. А нико се не брине
да их потпомогне, да их одржи и унапреди !...

Последице су неизбежве: опадање телеенога
развитка, снаге и здравља.

А јесмо ли, бар, за школску омладину учинили
у том погледу оно, што су сви други европски на:

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 317
роди учинили" Јесмо ли се, бар, за њу боље по:
бринули : |

Не можемо никако избећи да не поменемо жа-
лосну истину: да је Србија, данас, јединствена
земља у Европи, која ни у колико не поклања
пажње физичкоме развитку своје школске омладине.

Српске „гимназије“ — ова добротворна уста-
нова старих Грка, која и носи назив по телесном,
гимнастичком вежбању омладине, за који је циљ и
основана, — биће, зацело, једине гимназије у свету,
које не само што немају учитеље за гимнастичка
вежбања, већ ево неколико година немају ниједнога
часа, намењенога физичкоме васпитавању ученика,
и ако је гимнастика, као „обавезан“ предмет, за-
ступљена у наставноме плану њиховом !

Ни приватном, ни општинском, па ни државном
иницијативом, није се ни у колико побринуло, да
се ова неопходна потреба ма у колшко подмири.
Јер, може ли се говорити о подмиривању те по.
требе двама приватним друштвима гимнастичким
овде у Београду, кад она једва броје неколике де-
сетине ученика и увиђавних људи, који иду на ча-
сове вежбања: Може ли се говорити о незаузим-
љивости општина, кад од њих нико и никад није
тражио, да у интересу омладине, у интересу здравља,
и напретка својих грађана, ставе на расположење
потребна средства за тај циљ, који би им требао.
да буде један између најважнијих циљева њихових:
А шта да се каже о држави, која је њом самом
обележени задатак васпитавања напустила '...

Оволика немарност одиста је за осуду: Она
ће казнити нас саме — осветиће се на нашем под-
млатку, на ономе што нам је најмилије !

~

318 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

О гимнастици у школама и код нас је, ранијих
година, вођена нека брига. Нећемо пропустити да
је не поменемо, да се и из тога боље види, колико
смо данас немарни.

Кад је још почетком шездесетих година настао
у Европи живљи покрет око телеснога васпттавања,
нашао је одзива и у Србији. С уређењем наших
гимназија од 19563. год., отпочела се и код нае
повлањати пажња томе питању — гимнастика је
уведена као школски предмет, обавезан за све уче-
нике. Без спремних наставника за тај посао, -без
подесних гимнастичких места и вежбаоница, без
довољнога схватања: шта се и у колико има да
постигне овим предметом у смислу Физичкога васпи-
тавања, — није чудо, што од тога увођења гимна-
стике у школе није било никаквих стварних резул-
тата, и што гимнастичка вежбања не могоше захва-
тити корена ни у школи, ни ван ње.

Од 1871. год., после Француско-немачкога “рата,
кад је Француска (а сем ње и друге државе) прегла
да што већу бригу посвети Физичком васпитавању
омладине, — таласи овог новога покрета допирали
су и до нас. Али се већа пажња п већа заузетост
опажају код нас тек после наших ратова с Турском.
У току осамдесетих година видимо читав низ на-
редаба, програма и упута за теласна вежбања по
школама. Тај живљи покрет упућен је био правцем,
који носи на себи карактер војничке гимнастике.

„Гимнастика ч војничко вежбање“ беху уве-
дени у све наше школе — од најнижих, па до нај-
више. Написани беху детаљни програми за њихову
наставу; одређене су и набављене справе за веж-
бања; и, настава је текла озбиљније и обавезније
него игда дотле. Само је ту било врло мало гим-

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 319

настичкога у физиолошком смислу, — војничка су
вежбања брзо преотела маха. Ово ће бпти појмљиво
кад напоменемо, да је ослонац за обавезна војничка
вежбања по школама био у војном закону, и да су
средње и више школе, у место учитеља нарочито
· спремних за Физичко васпитавање, добиле за тај
циљ наставнике војничкога реда — подофицирс и
официре. Од ученика нижих гимназија и реалака
тражило се да сврше „сву регрутну обуку“, а од
ученика виших разреда тих школа, Богословије и
Учитељске Школе — да морају свршити „подофи-
цирску школу за чин резервног пешадијског подна-
редника“; док су ученици Велике Школе имали
да се спреме „за резервне официре“. Па и сама
Основна Школа није остала без војничких мар-
шева, постројавања колона простих и удвојених
редова, итд.

Али и овако физичко васпитавање није било
дуга века: напуштено је после неколико година.
Ну за њим нећемо зажалити.

И у другим државама, из којих је ово вој-
ничко образовање школске омладине и пресађено,
брзо се увидела неумесност оваквог физичког васпи-
тавања омладине школске. Мисао о „школским ба>
таљонима“, која је негда јако цењена и којом су
се нарочито патриоти одушевљавали, напуштена је;
"војничка вежбања по школама уклоњена су као не-
корисна пи штетна.')

5 И у самим војничким круговима била су подељена миш-
љења о томе. Немачки цареви Виљем [ и Фридрих ПГ били су
одлучно противни војеном вежбању с оружјем, пре него што мла-
дићи ступе у војску. Молтке је сматрао као штетно за војничко
образовање ово „играње солдата“, — као што се презриво изражавао.

320)

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

Тек од 1891. год. јавља се нов покрет у го-
рист напреднијег физичког васпитавања школске
омладине. Тада се први пут почиње јасно појимати
задатак телеснога вежбања и приступати природ“.
нијој гимнастици, основаној на захтевима Физиоло-
гије и хигијене.

Почетак је учињен с Основном Школом.

Нов програм, у коме су понајвише заступљене
дечје игре, показују нам велики напредак у смислу
хармонијскога васпитавања телесног; у смислу оних
слободних кретања и игара, које нам данашњи Фи-
зиолози препоручују, —- са чега и заслужује да га
овде нарочито и прикажемо:

1 разр. Кретања: 1. Котрљање обруча малим дрве-
том; 2. Скакање у вис преко врвце; 8.
Прескакање полуобруча и врвце; 4. Игре:
„јагњета и вука“, „пилића“, „лончића“,
„миша“, „навлач-капе“. (За скакање зем-
љиште посуто песком).

П разр. Утакмице: 1. Трчање (до 100 м.) ко брже;
2. Скакање у висину (преко врвце), у ду-
жину и у дубину (из места и иза трке); 8.
Игре: „љмуре“, „пчела“, „жари, пали“,
„соле“, „сакривања“, „плочања“; 5. По-
нављање програма из | разр.

Ш разр. Вежбање: 1. Шведска гимнастика : покрет
руку, ногу и тела (без справа); 2. Гим-
настички корак; 3. Тоциљање зими; 4.
Утркивање; 5. Игре: „вучење клипка“,
„јаниџајас“, „робова“, „алајтопи“.

ТУ разр. Јачање: 1. Пузање уз мотку; 2. Дизање,
потезање и гурање терета; 8. Рвање; 4.
Пливање (по могућности); 5. Обртање це-

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 321

лога тела и главе; сагибање трупа; седање
на земљу и устајање без помоћи руку; 6.
Војничко маршевање; 7. Игре: „мете“, „у
коло“ (шуке), „коња“, „камена с рамена“,
„бацање мотке“, „вучење прста“.

У објашњењу, којим је тај програм спроведен
школама, находимо доста једрих и здравих мисли,
као и корисних упута за наставу. „Поред духов-
нога напретка —- вели се у њему — настава треба,
да потпомаже и телесно здравље, јер без њега не
може бити ни срећнога живота... Од наставника, се
очекује да то благо негују с особитом бригом...
Они ће пазити на то, да ученици имају довољно
кретања и одмора после рада. Кретања треба да
буду не само на часу гимнастике, него и између
часова, и приликом чешћих излета, а одмора треба
деца да имају после сваког умног пли телесног на-
презања“... После оваквих, општих напомена, пре-
лази се нарочито на упуте за гимнастику: „Циљ
је гимнастици да разноврсним кретањем снажи тело
и прибавља му потребну окретност, што има знатне
здравствене и васпитне вредности, и што доста по-
маже стварању реда у школи“... Препоручује се
што више кретања, јер је „то потребно не само за
здравље ученичко, него се тиме деца разведре, те
после наставу боље примају“... „Из програма ће
наставници видети, да се сада за гимнастику не
траже готово никакве нарочите справе, те ће сваком
наставнику бити могућно да изврши све што је про-
грамом прописано. Као новина уведене су неке дечје
игре... Обраћа се пажња на правилно и уљудно
играње све деце... Наставници ће пазити и упући-
вати ученике на жигијенска правила пре и после
гимнастике, како се не би дечје здравље оштетило.

Њ |

ТОДИШЊИЦА ХУП 21

322 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

Све, пак, гимнастичке радње треба да. се врше под
надзором наставниковим, и увек само у слободном
и чистом ваздуту“... СОкреће се пажња на правил-
ност у држању и покретима тела, јер она „не само
што је лепа за око, него утиче и васпитно на
ученике“...

Али, на жалост, овакав леп почетак, овако добро
схваћен задатак телеснога васпитавања, застао је
само на томе —није се распростро и на остале школе.
Кад је у средњим и вишим школама укинуто вој-
ничко вежбање, није више ничим замењивано ; ча-
сови, одређени за гимнастику и војна вежбања, остали
су све до данас потпуно незаступљени.

Што је најжалосније, до данас, за толико го-
дина, нико и нигде не подиже свога гласа против
овог занемарења и потпуног напуштања Физичкога
васпитавања по школама !

А зашто се код нас застало с физичким васпи-
тавањем

На ово питање нећете добити никаква оправ-
дана разлога. Кад бисмо се бранили немањем спрем-
них наставника за тај посао, не бисмо се могли
довољно одбранити, јер ништа није предузимано да
их буде. Ни изговор о немању места за игралишта
поред школа не би ни у колико имао вредности;
јер, прво, већина школа у Србији има за њих до-
вољно простора, или га може у близини лако до-
бити; а друго, крајем деветнаестога века може,
ваљда, само у Србији бити елучај да има и таквих
школа — и то, на жалост, још и у самој престо-
ници — које не одговарају ни тој насушној потреби,
као ни многим другим захтевима хигијенским и
школским, — не, тим изговором стидно би било и
бранити се. Најпосле, не можемо никако претпо-

Пак <> 5
код ићи _Ибалс ја, је о.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 393

ставити ни разлог, да је и ко, који је водио бригу
о нашем васпитавању, могао и помишљати да је Фи-
зичко васпитавање омладине непотребно, излишно...

Ваљда бисмо узрок могли тражити и наћи је-
дино у оној нашој оријенталској небризи, која пре-
дувима неки посао само онда, кад је прилике нањ
нагоне, наморају: Иди, пак, у мишљењу, да јеу
школама, као и у обичном животу, све друго прече
од питања о здрављу и развитку телесних способ-
ности ; !... ~

Било би, најпосле, на реду да покажемо, ко-
лико се у смислу физичкога развитка утицало и
с приватне стране — од стране наших гимнастичких
друштава.

Још на неколико година пре увођења гимна-
стиве у школи, било је у Београду засновано Прво
сршско друштво за гимнастику им борење (1857).
Засновано је енергичним заузимањем г. Стеве То-
доровића, професора и сликара, а Функционовало
је са знатним успехом до 1869. год., када је, из
нама непознатих узрока, престало да постоји.

Дуго година после тога, тек крајем 1881.,
подстицајима и заузимањем Г. дР. Вл. 'Борђевића,
засновано је у Београду ново друштво за гимна-
стику и борење, које и данас постоји под именом
„Соко“, а под заштитом Њ. В. Краља Александра.
По живом интересовању, које се показало у време
самога заснивања овога друштва а у кругу великога
броја интелигентних грађана свију странака и по-
зива, очекивало се да ће напредак његов и користи
по физички развитак народни бити велике. Међу
тим, свеколико тадашње одушевљење било је —
„плехана Фуруна“, како се наскоро изразио његов

21%

324 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

заснивач. Па ипак, кроз 15 година борбе за опста-
нак, друштво је стојало на расположењу сваком уви-
ђавном грађанину и младићу, а вазда је преду-
сретљиво примало у своју средину и ученике средњиг;
школа, а нарочито од онога доба, када је гимна-
стика по школама била занемарена.

Год. 1892. засновано је у Београду и друго
тимнастичко друштво „дДушан Силни“. За доста,
кратко време свога рада, ово је друштво показало
довољно живота и енергије, како придобијањем што
већега броја чланова, тако и великим бројем јавних
часова. Његов рад на јачем ширењу идеје о по-
треби телеснога вежбања огледа се у оснивању по-
дружина п у другим местима, а нарочито у ново-
ослобођеним крајевима. Пре краткога времена дру-
штво је добило јачега полета светковином освећења
заставе своје, на коју је прикупило гимнастичаре
и из других крајева ерпеких и словенских. Ово
освећење заставе одликовано је кумовањем Њ. Б.
Краља, који је и овом приликом дао видна доказа,
колико му напредак омладине на срцу лежи.

Ограничићемо се само на овим кратким напо-
менама о нашим гимнастичким друштвима, не упу-
штајући се у детаљније претресање и оцену њихо-
вога досадашњега рада и правца, којим је гимна-
стика негована у њиховој средини, и остављајући
да другом приликом о томе говоримо. А овде ћемо
им упутити још неколико искрених речи.

У последње време покушавало се и радило на
томе, да се ова два друштва, Соко и Душан Силни,

споје у једно гимнастичко друштво; но то се није.

могло остварити. И ми находимо, да би овакво
спајање било корисно по саму ствар; центар, из
којега треба да потиче живља иницијатива око

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 395

распростирања телеснога вежбања по свима краје-
вима наше отаџбине, треба да је јачи, да има за
тај циљ више средстава. Ако је таквом спајању,
збиља, једина сметња била у егоистичком одржању
свога назива, као што то чујемо, онда — зар се
не би могло прићи остварењу гимнастичкога Савеза,
који би обухватио не само оба београдска друштва,
већ и сва друштва, заснована у Србији, као само-
сталне јединице, које би задржале своја имена.
Импуле за рад и напредак потицао би од централ-
нога одбора, који би био изабран представницима,
свију тих друштава. Оваква узајамност несумњиво
би била кориснија за развитак физичкога вежбања,
него ли данашње подвајање и трвење.

Друго, што имамо да ставимо на срце оба ова
друштва, то је: да својски пригрле оне реформе у
гимнастици, које су Физиолози и хигијеничари под-
стакли, а које се журно уводе у целом културном
свету. Те реформе не само што неће умањити важ-
ност њихову, напротив, стећи ће им и већега гласа
и више приврженика и чланова. Манимо се атлет-
ске гимнастике, каквој се у циркусима пљеска и
каква је, по тврђењу лекара и физиолога, штетна,
за природан и правилан развитак и здравље целога
организма. У унапређивању и распростирању гим-
настичких игара у слободном и свежем ваздуху,
у игрању лоптом коме је призната неоцењена вред-
ност за здравље и телесни развитак, у неговању
народних игара, у скакању, трчању, бацању камена
и мотака, рвању... у оним витешким играма, у ко-
јима је наш народ вазда крепио и челичио снатуи
здравље своје, — — у таквој гимнастици биће, за
цело, веће поузданости за општи напредак у фи-

326 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

зичкоме развитку, а то и треба да је главни циљ
гимнастичких друштава. Угледајмо се на старе Грке,
угледајмо се на данашње Енглезе, па и на саме
Немце, који прегоревају своју „народну немачку
гимнастику“, па се журно лаћају гимнастичких и
народних игара!... Игралишта! Оснивање јавних
игралишта за децу и омладину, — то нека је 03-
биљна брига наших гимнастичких друштава, општина,
па и нас свију.')

Још једну напомену.

У нашега народа има леп обичај, који у не-
колико опомиње на старе народне светковине и игре
у Грчкој; то су годишњи сабори код цркава, и ма-
мастира. Ту се састају старији да се виде и разго-
воре, да се посаветују о домаћим, економним и
другим пословима; ту видите омладину у кићеноме
колу, где весело игра и попева; видите је и у ви-
тешком надметању, у „скоку јуначкоме“, у рвању,
у бацању „камена с рамена“...

Негда су ови сабори били велике народне свет-
ковине, на које се спремало израније и на које се
стицао народ не само из оближњих, него и из даљих
крајева. А данас је почео опадати и овај народни
обичај, као и многи други. Изгубили смо народне
задруге, за којима толико кукамо; па треба ли да
изгубимо и народне саборе:

И

') У Београду, сем затворених вежбаоница гимнастичких,
немамо ниједног јавног места, уређеног за дечје игре. Уређивањем
Калимегдана још пре неколико година један је део његов намењен
томе циљу; али се до данас није на њему ништа урадило. Наша
тимнастичка друштва требало би да се заузму код општине, да се
тај план што пре оствари. Мали Калимегдан треба да постане
живо игралиште, примамљиво за сву децу п“ дечаке. Нека за углед
послужи Кијевска општина.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 397

Зар не бисмо могли потпомоћи, да се овај
лепи обичај народни подржи, унапреди и развије у
већој мери:

Кад би се у прво време обратила већа пажња
на неколике такве саборе на подеснијим местима;
кад би се на њима приређивале мање изложбе тка-
нина и других рукотворина из оближњих места; кад
би се игри и утакмицама дало више полета каквом
наградом или одликовањем; — зар то не би уздигло
значај сабора“ Зар у њима не би било користи за
привредни напредак народни: Зар они не би под-
стакли бољи телесни развитак омладине, која би
се са више воље припремала за надметања у играма:
И зар, најпосле, код таквих сабора, не би било
користи и за културни и за национални напредак
народни 2...

Данашњи су Грци, подстицајима из Француске,
покушали да. обнове старе народне Олимпишјске игре,
увиђајући у њима подстицај како за унапређивање
Физичкога развитка, тако и за буђење свести и духа
народног, за ојачавање његових националних осе-
ћаја. Немци су своје гимнастичке светковине при-
грлили као сјајне народне светковине; а баве се
мишљу и истраживањем начина, да се њихова Се-
данска светковина учини што већом, општијом и
сјајнијом народном светковином, па находе да ће у
том погледу бити најбоље и најкорисније: ако се за
њу вежу утакмице у гимнастичким и народним играма,
ако јој се даде облик грчких Олимпијских игара...)

5) Види „Јаћтђисћ #аг Уо1Кк5- ппа Јисепдзрлеје, 1896,< а на
име, награђену расправу: „ТУге зта аге дјјептсћеп Резђе Дез деил-
зећеп Кофкев гепдетазз ги тејоттаеетет ита ги таћтеп УогЕвјевтеп
ги дезаћећ 2“ ч. Рг. Е. Уушке; и чланак: „Пге Зедап-Јиђејегет“,
у. Ргог. Ог. Косћ; као и чланак: „Еп дештећ-паћопалез Отутрза“,
у. Пг. тед. Е. Зећпае.

328 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

А ми — ето, имамо народне саборе: унапре-
димо њих у том смислу, створимо од њих сршске
„Олимпијске“ светковине.

Износимо ову мисао на размишљање не само
нашим гимнастичким друштвима, која би могла пред-
њачити у остварењу њеном, него и свима пријате-
љима народнога напретка.

Да завршимо.

Физичко је васпитавање у нас на врло ниском
ступњу; телесни развитак, снага и здравље у на-
роду с даном у дан опадају све више.

Томе се злу мора стати на пут. Ми морамо
свом снагом настати да погрешке наше немарности
поправљамо; морамо што више средстава жртво-
вати на унапређење Физичкога развитка и неговање
здравља у омладини и народу.

Од школе се мора прво отпочети. Ми смб то
дужни према омладини њеној, јер немамо права да
јој украћујемо оно, што сама природа тражи за
њен развитак и напредак. Ако смо немарни према
сопственоме здрављу и према сопственим способ-
ностима физичким, не смемо бити немарни и према
здрављу и способностима наше деце; напротив, наша,
је дужност да их учинимо напреднијом и снажни-
јом него ми што смо. Све школе, и варошке и
сеоске — ту не може бити разлике — треба, уз
припомоћ својих општина, својски да пригрле овај
занемарени део васпитања. Школа је живи расад-
ник свега доброга, племенитога и патриотскога.
Деца, навикнута у школи на телесна вежбања и игре,
неговаће их и у доцније доба своје, подстичући и
друге на то.

Р"Ж "у"

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 399

Још пре 30 година писао је Швајцарац Љекер
својим земљацима : )

„Право државно благостање находи се у здра-
вим и крепким грађанима; они више вреде него
све благо у државним благајницама. Такви грађани.
„мало требају; само је слаботињи потребно много.

„Дуго живети јесте дужност; здравље и снага
прве су врлине.

„Школа не сме бити немарна према здрављу
дечјем; не сме ту дужност отуривати од себе и
остављати је другима. Школа има да нам врати
децу бољу, него што их је примила; иначе није
достојна да се назове гиколом тј. заводом за васпи-
тавање и образовање; иначе би је требало презриво
звати ф абриком за. читање, писање и рачунање —
никако другчије. Школа нам може дати децу бољу,
ако је то права школа, ако човека схвати као це-
лину, ако у довољној мери обухвати васпитавање и
снажење тела, као год и неговање духовнога обра-
зовања“...

Говорећи о постанку немачке и шведске гим-
настике, видели смо да су творци њени, Јани
Линг, били руковођени жарким патриотизмом у енер-
гичном заузимању око увођења и распростирања те-
леснога вежбања у њиховој отаџбни; видели смо,
да их је редољубље. њихових народа пригрлило у
данима опасности за земљу, у данима, када се тре-
бало спремати за одбрану имена и слободе своје
отаџбине.

Наше родољубље не може бити мање од њи-
ховога; данашње прилике српскога народа нису боље

5) Пт. Ветпсћата Вескет, свештеник из Линтала, у свом делу:

„Реч о школовању, с нарочитим погледом на телесно васпита-
вање“, 1868.

330 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

од оних прилика, у којима се находише њихови
народи и њихове отаџбине. Па нека и нас наше
родољубље опомене на дужности према народу и
отаџбини; нека нас на њих нагоне опасности и
невоље, у којима се находи племе српско; нека
нас за њих одушеви народна мисао о ослобођењу
и уједињењу подељенога и потиштенога, Српетва ; —
нека нас све то покрене на дужност: да омладину
спремимо здраву и крешку, да је спремимо спо.
собну за оне жртве, које отаџбина од њиг очекује. —

паса ак. а .. а бе “4

СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

БЕЛЕШКЕ

ЈУТОЈАНА Новаковића

Заслужни румунски историк А. Д. Ксенопоал,
пишући о судбинама и о развићу румунскога на-
рода и румунске народне мисли, жали што је ранији
и бржи развитак румунскога народног језика спре-
чаван црквено-словенским језиком, који се заједно
с православљем увео, негде после Х века, и међу
Румуне. „Тим случајем — пише историк румунски —
„народ је румунски прекинуо сваку интелектуалну
„заједницу са западним народима, с којима је, по
„своме пореклу, у вези, па је, обликом своје вере
„и својим књижевним језиком, ушао у заједницу
„с народима словенским. То се још појачало после
„великога црквеног расцепа међу истоком и западом
„ (1054), којом приликом Румуни, ради хришћан-
„ства бугарскога, уђоше у заједницу с православ-
„Ннима против папства. — — И тако видимо да се
„словенски језик употребљавао најџре за писање
„црквених књига, по том за писање службених до-
„кумената који су издавани из владалачких канце-
„Ларија, па чак и за писање писмена о куповини
„И продаји и о осталим приватним пословима, између
„Људи који словенски сами знали нису, али који су
„наређивали да се тим језиком пише, да би своме

332 СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

„послу више важности дали. И што више идемо у
„старину, све ширу употребу словенскога језика, на-
„лазимо у Румунији. Словенски је језик ушао међу |
„Румунима у обичај још кад су Дакијом владали
„Бугари; и он се налазио у употреби међу Руму-
„нима много времена пре него што су се установиле
„њихове две независне државе Влашка и Молдавија“.
Тврдећи како ипак писменост словенска није могла
ухватити корена у Румунији, г. Кеенопол пише како
су иу ХУГ веку словенски калиграфи непрестано
били ретки у Румунији, јер је још кнез Раду Пај-
сије 1537 био наредио једноме преписачу да из-
ради тетројеванђеље, па кад је тај умро пре него
што је свршио наручени му посао, једва се нашао
калуђер, чак из Свете Горе, да недовршени посао
доврши.“

Онај ко би се латио да напише историју 0
судбинама словенскога језика и словенске књиге на
земљишту садашње краљевине Румуније, израдио би
посао врло знатан и захвалан, којим би се попуниле
многе празнине у садашњем нашем знању о историји
језика и књиге словенске. Питање је то у великој
вези с познатим тешким и чворновитим питањем о
пореклу садашњих Румуна и о томе да ли су они
у садашњим својим земљама први (још од освојења
римског) или потоњи досељеници. Од одговора на
то питање зависи и оцена горе наведеног гледишта
најновијега румунског историка. Ми заиста немамо
ништа против похвалне ревности румунскога, родо-
љуба и историка, али бисмо ипак рекли да је он окол-
ности ХУГ и ХУП века, ма у неколико, ценио очима
садашњега времена. Није немогућно, и врло је при-

ГА. р. Хепорој, Назеотге Фев Вопта тв. Раглз 1896, 1, 459 ид.

СРПСКИ ШТАМПЏАРИ У РУМУНИЈИ 333

родно што се словенски језик није ни утврдио ни
раширио у земљи где је Словена нестајало и у вре.
мену кад је наука књиге словенске и у суседним ју-
гозападним чисто словенским земљама већ обами-
рати почела, али је ипак истина да је Румунија једно
време служила као милостиво и захвално прибежиште
књижевницима и духовницима словенским, нарочито
балканским. То сведочи да се, из каквих било узрока,
словенским црквеним књигама онде поклањала већа
пошта него што може да изгледа данашњем румун-
ском историку.

Познате су давнашње везе међу румунским го-
сподарима и пријатељима православне цркве и нашим
црквеним књижевницима. Онај исти Макарије Црно-
горац, који је у нас отпочео штампање књига, па
је услед несрећних политичких прилика свој раду
Црној Гори морао прекинути, први је отворио штам-
пање црквених књига и у Румунији. Сумњало се
да. ли је Макарије, који се као штампарски управник
у Влашкој помиње, заиста исти човек који је п у
Црној Гори на крају ХУ века штампањем управљао;
сумњало се зато, што није јасно било каквим се
путем он из Црне Горе и из Млетака до Влашке
могао докотурати. Довољно је да у прилог томе на-
ведемо да су везе међу јужним православним зем-
љама, везаним једним црквеним језиком словенским
(а у тој су заједници осим ерпеких и бугарских
биле онда и румунске земље), онда биле јаче и тешње
него данас, јербо је, по општим приликама и иде-
јама онога времена, вера спајала већма него данас,
а данашњега ривалитета народности није никако ни
било. Српеки штампари у Млецима штампали су
своје књиге и бугарском редакцијом, рачунећи на
купце по свему полуострву (јер су онда у сферу

334 СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

бугарске књиге улазиле и румунске земље), а ру-
мунски су штампари, такође, водили рачун о свима
осталима који су се словенским језиком у цркви слу-
жили, као што се то види из поговора у књигама
њиховим. Али је сам начин одласка Макаријева у
Влашку добро објаснио архимандрит Ил. Руварац;
његови су разлози још свакоме у памети, те их зато
овде понављати нећемо“. Румунски најновији исто-
рик нити зна тачно шта је штампао Макарије, нити
зна да је он из Црне Горе. Г. Ксенопол помиње
да. је Макарије — Светогорац, али налази са свим
за природно да је он своје штампарске справе донео
из Млетака и да је с њима најпре у Црној Гори
радио, па би готов био да пристане и да су књиге
Макаријеве штампане у Млецима, кад би за такво
мишљење било каквога год ослонца“. Француз Емил
Пико истиче, напротив, нарочите разлоге, по којима
закључује да је то штампање извршено у Румунији.
У доказе о осећању јединства међу православним
земљама које су се служиле црквено-словенским је-
зиком долази и та чињеница што су словенски књи-
жевници из Бугарске, после државне пропасти у тој
земљи, склањали се у Србију, и што је, после про-
пасти Србије, ред дошао на Румунију, докле ту бу-
ђење народнога језика није ове културне тежње на
други пут обрнуло. Таким истим путем ишло је и
обраћање светогорских калуђера за новчану помоћи

2 Глас Српске Краљевске Академије, ХГ, 25—-27, и по том
84 и д. О истоме предмету говорио је и В. Јагић у Пепкзећг еп
дег АКад. Фег У/1авепзећ. 11 УУтеп, Валд ХИШ ОПег егзје Себпјег

Кигсћепдгпск, не могући се одлучити са свим за идентичност оба
Макарија.

3 Хепорој, ор. с. 462.

' Е. Расоћ, Сопр Фоеп зиг ГЋћазбојгте Че Та фурогтарћте Фапз

јез раув тошпашз ап ХУТ втесје. Ратлв 1895.

Нана аза као ба га

СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ 335

за заштиту. Са свим је, дакле, природно и улази у
ред многих чињеница исте врсте што су сеи штам-
пари, тражећи материјалне потпоре за своју ве-
штину, цркви и вери толико корисну, држали тога
истога реда.

Како су све те ствари стајале касније, у првој
половини ХУП века, види се из једнога писма које
је 1687 писано у Рим с јужне стране Румуније, из
Бугарске, из Ћипровца. Негде раније у средњем
веку населили су се, рударства ради, у Ћипровцу
католици Саси и Арбанаси, па се око њих, после,
покупила читава колонија људи из западних крајева
нашега народа, цркве западне. Тамо је јошу ХУП
веку био и католички манастир и школа. Преписка
са Светом Столицом у Риму и њеним предетавни-
цима на Балканском Полуострву често се водила
ћирилицом и српским језиком, говором и правописом
обичним у Босни и у Далмацији. Види се да суп
у Кипровац и у остала католичка места садашње
Бугарске слани питомци родом из Босне и из Дал-
мације а образовани у школама римским. Зна се да
су и те колоније и те њихове установе пропале тек
на крају ХУП и у почетку ХУПГ века поводом
аустријских ратова с Турском . И на ово се сре-
диште југословенске радње обратио влашки кнези
војвода Матија Басараба, човек вешт и окретан, од
старе владалачке породице. Кад је он године 1638
примио владу у Влашкој, почео се одмах у почетку
старати и о просвети и о књижевности, наредивши
да. се распитује за људе који знају словенски и разу-

5 Е. Кегтепади, Асба Вшоалае ессјезтависа ађ а. 1565 пзаце
а4 а. 1799, Лартеђ 185, где су објављене многе донде непознате
појединости. Види још Заселението на католишкитћ бљлагари вђ
Седмиградско и Банатђ дра Л. Милетича у соФијском Сборнику ХЈУ,

Софија 1897.

336 СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

меју се у штампању. Како је у то време (1628—1681)
Рафаило Леваковић у Риму почео штампати на сло-
венском језику црквене књиге за католике, знало се
за то иу Ћипровцу. У Риму се сачувало писмо јед-
нога. од грађана ћипровачких, Фрање Марканића, од
10 августа 1637 којим он јавља како кнез влашки
Матија (Басараба) тражи штампаре за словенске
књиге и како би по католичку пропаганду добро
било кад би се Леваковић могао некако протурити

у Влашку. „Господар Матија, кнез влашки — пише

„Марканић у томе саопштењу —- намислио је да
„прештампа црквене књиге источнога обреда којима,
„се служе попови и калуђери његове кнежевине и
„многе друге области као што су Молдавија, Ру-
„сија, Бугарска, Србија, Рашка, Херцеговина и већи
„део Тракије и Маћедоније, све до Свете Горе, итд.
„Кнез је поручио да се тражи по разним крајевима
„човек који би разумевао тај језик и који би могао
„прегледати и за штампу приправити поменуте књиге,
„и нико се нашао није. Неко је казао кнезу да по-
„менути отац Рафаило језик разуме и да би за тај
„посао добар био; тога ради је кнез поручио у Ки-
„провац, да би отуда когод писао Леваковићу и
„да би израдио да Леваковић дође у Влашку“.
С Леваковићем се није дошло ни до чега, или што
Леваковић није хтео да ради оно што је хтео кнез
Матија, или што се касније обазнало да на томе
месту није онај лек који се за кнеза тражио. Али
се нашло других штампара, и под Матијом Баса-
рабом, за целе његове владе (1688—1694), штам-
пало се доста и словенски и румунски, пошто се

6 Кеттепади, Асја Васатае есејехаз са, р. 47. Писмо је
писано италијански.

Ва а љ ~ ~: ме са

СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ 337

њему приписује и та слава да је румунском на-
родном језику у цркви и књижевности пута отворио.

Међу тим за владе Матије Басарабе штампало
се и пре него што би се по овој преписци с Римом
могло мислити. Библиографија црквено-словенских
штампаних књига И. Каратајева показује нам већ
у години 1685 један Требник, штампан у типогра-
фији јего милости господарја Јо-Матеја војеводи
Басараба у Дугом Пољу (Кљмпо-Лунгу). Око те се
књиге трудио Тимотије Александров Вербицки'.
Морао је тај штампар умрети или некуда отићи,
кад се на скоро по том тражио други, или се на-
меравало подићи више штампарија, што је, како
изгледа, и учињено.

Исте године 1637, које је писано горе поме-
нуто писмо Марканићево, штампан је Псалтир У
манастиру Говору, храму Успенија Свете Богоро-
дице. У приступном писму тога издања, написаном
као од стране самога Матије Басарабе, војвода
жели здравља и спасења својим саотачаственицима
и ннкмк родовом намћ вћ Крк же ни славномћ Д!А-
ЛЕКТК славенскомћ сагласомофимса гази, нанпаче
же ћолгаромћ, Срвомћ, Оунгровлахомћ, МТолдовла-
Хомћ н прочимћ. (О) штампању те књиге бринуо се

Мелетије Македонски, итуман манастира Говора.
Он каже како је још у Светој Гори у великој бу-
гарској лаври манастира Зографа желео да изучи
типогтрафску вештину, али не каже где му је пошло
за руком да то изврши. У језику предговора нема
трага старијој бугарској редакцији или читању, већ
је редакција са свим руска. У истом приступном

7 Каратаевљ И. Описанје славенорусекихљ книгђ, напечаннинх»
кирилловескими буквами. [. 1491—1652. СОпбргљ 1883, бр. 426.

ГОДИШЊИЦА ХУП 92

338 ОРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

писму господар и војвода каже да ту књигу Пеал-
тир представља православљу од своје типографије.
Међу тим руски су библиографи забележили да се
то издање, страна по страну, добро слаже с кијев-
ским издањем таке исте књиге од 1630 и да им по
неком знаку у предговору изгледа да је књигу ту
штампао Спиридон Собољ у Могиљеву 1687", што
би, рекли бисмо, поради категоричног тона у пред-
говору још ваљало испитати. Каратајев је под бр.
459 забележио и Псалтир са Часловцем, штампан
јеромонатом Стефаном Отридским а трошком Ма-
тије Басарабе у години 1688, не саопштавајући
ништа ближе о томе делу.

Под годином 1643" спомиње се Интологлонћ сн-
рЕчк Цектослокћ или труфологћ, штампан у Дугом
Пољу. У поговору се помиње да се о штампању те
књиге старао Мелљтиседек јеромонах, први игуман
манастира у Дугом Пољу. На крају се спомиње као
типограф (што ће значити слагача) Стефан јеромо-
нах и као друкар (што значи штампара) Јован Ки-
нотович. После имена јеромонаха Стефана има још

три слова ср, а после имена Јована Кинотовича, Ру.
Рекао бих, судећи по опису, да оно прво хоће да
каже Србин, а ово друго Рус и да се тиме хтела
обележити народност ових посленика.

Под годином 1646 помиње се књига Литургијар
пили Служабник'", штампана у манастиру Делском
у Влашкој. На другој страни првога листа наштам-
пан је на врху нацрт Исуса Христа и Богородице;

8 Каратаевђ, стр. 460, белешка на крају. Текст предговора
чита се под бр. 458.

• Каратаевђ, бр. 555.

19 Каратаевђ бр. 601.

СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ 339

у средини — светога Николе; испод њега — војводе
Матије и жене му Јелене с грбом Влашке међу
њима, а на дну — архимандрита Јована. У пред-
говору се каже како је књига израђена у штампа-
рији војводиној у манастиру Делском и како се о
штампању старао преподовнкиш!и во егромонаскућ
Тоднић, друимандрнтћ ТОджДЕ ЕКУШЕРЕЧЕНЊЈА ЛАКФЊ
Дувлекја. Те исте године штампали су у Трговишту
Прока Станчовић и Радул Стојковић опет служаб-
ник, о коме Каратајев нема потпуне белешке, јер
није видео потпунога ексемплара. Наша опет на-
мера није да истражујемо целу библиографију ни
да недостатке попуњамо, већ се задовољавамо прд-
стим прегледом, пошто нам је задатак само да једно
дело изнесемо и нарочито прикажемо.

Под годином 1647 спомиње се опет једно дело
штампано у манастиру Делском, које је баш посао
једнога Румуна. То је Анига о Хрнстоквк подражанин,
која је израђена, по заповести и трошком „Пресветле
„и благочастиве кнегиње Госпође Јелене, начелнице
„Угровлахије Запланинске, супружнице пресветлога
„господара и војводе Јо. Матије Басарабе“. Књигу
је ту, како је у натпису назначено, с латинског на
словенски превео сродник кнегињин Орест Насту-
рол, други логотет. Штампарија манастирл Дел-
скога и ту се зове их господарска типографија.“

Под годином 1649 помиње се Пентикостар,
штампан у Трговишту старањем јеромонаха Јована,
Светогорца, пострижника босанског манастира Го-
мионице, а родом из Каменграда у Босни, али по-
што ми овде имамо да прикажемо ту књигу у це-

и Каратаевђ дор. 602.
12 Каратаевђ, бр. 633.

340 СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

лини и да на њу пажњу обрнемо, о њој ћемо узети
реч одмах за овим, пошто поменемо још једну књигу
што је из овога реда налазимо у Каратајева.

То је Пеалтир штампан 1650 у Дугом Пољу.
На последњем листу забележено је да је та књига,
штампана при држави великога господара Матеја
Басараба — у типографији преподобњејшега оца
кир-Мелтиседека јеромоната, трвога игумна велике
обитељи дугопољске. Тај исти јеромонах Мелхиседек
раније је назначен с придевом Лелопониски (Ка-
ратаев, стр. 502), из чега се види да је био Грк,
а Грци су у то време већ почели у Румунији по-
казивати свој по румунски народни развитак тако
штетни утицај.

Види се, дакле, из свега да је око 1650, пред
крај владе Матије Басарабе, било три штампарије
у Влашкој у једно време: у Делском Манастиру ну
Трговишту штампарије самога владаоца, а у Кљмпо-
Лунту штампарија Мелхиседека Пелопониског, првог
игумна тамошњег манастира. Шта је било са штам-
паријом у манастиру Говоре, који се такође горе
помиње, није нам познато. И ово пишемо само по
туђим белешкама. Библиографија румунских штампа-
рија требала би да се прибере и склопи у самој Ру-

мунији, јер је природно да тамо треба очекивати нај-

веће обиље материјала. Ми се надамо да ће се томе
млада румунска наука по заслузи и одужити.

Ж
ж ж

Остала је до сад неразмотрена горе поменута
књига Пентикостар, зато што о њој хоћемо наро-
чито да проговоримо, па смо ово што је довде и
прибрали и написали у нарочитој намери да бисмо

Ри И РА ИИУИ

у РАИ
МИ И о 1 РИЛНЦ

СРПОКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ 341

постање и значење те књиге јасније представили.
Видеће се касније из онога што о тој књизи саоп-
штавамо да она у свем и заслужује да се тако од
осталих издвоји и засебно истакне.

Као што и натпис овога прилога показује, књига,
је та посао једнога Србина, који се потраживању
Матије Басарабе одазвао и у Влашку дошао, да на
штампању словенских црквених књига ради. Тај је
Србин јеромонах Јован из Босне из места Камен-
града, Оветогорац, али пострижник манастира Го-
мионице у Босни'", недалеко од Каменграда. Стара-
њем тога јеромонаха Јована штампана је књига
Цветни Триод или Пентикостар у Трговишту од 27
марта 1648 до 7 јуна 1649 године. Један ексем-
плар те књиге видео је у првим десетинама овога
века П. Ј. Шафарик негде у Срему, те је написао
своју кратку библиографску белешку, у којој стоји
да књига има 409 листа. „Чудновато је, додаје на
„крају П. Ј. Шафарик што се у овој књизи, штам-
„паној словима руским која су налик на она што
„их је употребљавао Сљуцки у Лавову, осим пред-
„говора и поговора, нигде не налазе слова Ти,
„% налази се ћ““,

Наша Народна Библиотека има два ексемплара,
те књиге, а у мене има један лист, на коме је по-
говор, нађен међу хартијама пок. М. Кујунџића, без
записке откуда је њему дошао. Ексемплари Народне
Библиотеке нису у свем потпуни, и ако су доста
добро сачувани. Каратајев говори о тој књизи под
бр. 658 свога Описанија. Натпис је књиге овакав:

13 У прегледу босанских манастира српских Гомионицу по-
миње арх. И. Руварац у Годишњици П, на стр. 258.

м Р, Ј. Загамк, Сезећаећје Фез зеграасћеп Зећ Ићишв. Ргас
1895, стр. 282, бр. 255.

349 СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

Тркодон си естћ Трипкенецћ стбн великон Шетде-
сеницњ:. Пентикостарон, Еже Естћ педесеница наре-
ченњзи. 60 део писмена сео ДА А по оБмчао Благо-
вблном8 раченио срквскаго народа Мупасно изчишеннњћ.

То помињање обичаја и жеље српскога народа
не находи се само на томе месту књиге. У почетку
предословија или предговора читамо ово заглавље:
Слена, вожјим промљзшленем ни влагодатно владкјчица
нега Земла Фгровлајн запланинскод ин прдч. чтиКИ-

шом5 н преподовнКишом8 већ |еромонаску иу рт

Фти8 Дамаскин ЕљСА стонМЕННМА грм деонскја _

ПренЗзАШНЕМУ несповкдникУ н екекмћ с3шим 0 СфеН-
наго скељк8плена срће'скаго датжнмн поклонћ (0-
дљавает! Цело то писмо, које је, по овоме заглављу,
госпођа Јелена упутила исповеднику Свете Горе,
јеромонаху Дамаскину и Србима светогорским (по
чему би се могло судити да је Дамаскин био у Хи-
ландару) не можемо овде износити, и ако једанпут

треба и њега у целини наштампати, него ћемо из

њега с друге стране првога листа навести још једно
место које показује да се књига ова хтела штам-
пати српском редакцијом. Место то гласи: Зане вћ
нстина процектаот Благоданји крћтогради ебн8, ин
сканнаа н недранад прозКЕдмоТ, и ефе влагодатји кок-
ЧЕГЋ не присно вкндитса празденћ, коже нккогда
иЧсукодкан Симоннд, нли играа или ТАМА СА Н3-
вести, ЕЋ нстинУ вкаглагодет ЕКК НаШЕЛ Цркве ПЕН-
тикостара, оусркдани) ВаШЕН по коли ннк нсправленна н
() нКких непотревнеох ВКаМЋ писмеНЋ испражненна и
неплевенна нашео печатанио изданна м8Удрк н оуже на

САНЧЊЈИ СЕКТ О ЕЋЗНИЧЕННА ИТД.

У

СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

| ~
У

Сва ова места, кад се у једно саставе и пре-
гледају, казивала би нам да се овде радило о штам-
пању српско-словенском редакцијом и о покушају
да се у Влашкој српско-еловенском редакцијом почне
штампати у оно исто време кад се у тој земљи на-
пуштала старија бугарско-словенска редакција, па
се отпочело штампање руско-словенском редакцијом.
У томе је и главна разлика међу два периода штам-
пања у Румунији. Штампање, започето ХУГ века,
које је руководио Макарије Црногорац, одликује се
од штампања, започетог ХУП века, једном врло
значајном разликом. У оним првим штампаним де-
лима видимо марљиру бугарско-словенску редакцију
црквено-словенских књига; ова друга нам већ по-
казују редакцију руско-словенску. То је природно
и по томе што су се штампања у Румунији ХУП
века вршила већ по ексемпларима руских штампа-
рија, а не по старијим рукописима као у ХУГ веку,
и што су се штампарска слова израђивала по ономе
што се налазило у најближим Румунији руским сре-
диштима, у Лавову и у Кијеву.

И у томе баш и јесте сва знатност рада Јо-
вана јеромонаха, што је он својим Пентикостаром
покушао да бугарско-словенску редакцију замени
_српско-еловенском у оно исто време када се већу
Румунији (неколико десетина година раније него у
српским земљама) почела утврђивати руско-словенска
редакција. Из напред наведеног писма кнегиње Је-
лене види се да то није био само његов лични посао,
него да је Јован на то из некаква српског средишта,
у Светој Гори упућен био. Нашем је овом тврђењу
потврда у целој његовој књизи. За предговор и по-
говор његове књиге тежило се да буду написани по
начину онда уобичајеном, само с малим јусом (а)

344 СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

по руском начину. У том погледу с предговором се
прилично успело, али с поговором није. О језику
поговора казаћемо реч две касније. Сама пак књига
права је и чиста србуља, очишћена и оплевена како
они сами кажу, од јусова, и са свим по српском
обичају наштампана, с једином разликом што је к
ретко а к га заступа свуда, ма да се и к налази.
Тако нпр. налазимо: полкана, скеркшиеше, Ећ неен,
СкМмОтрЕнтЕ, едином8дркно, множкство, воле, хотен,
ЕЋ гробк, КљСЕЛИТИ се, ВЕЋПрашдак, ЕЉНЋ, пришћа,
САЋЗМ, МрЋт вца, смрти, нсплћни се множњство,
скгласе, отчвство, оумкршаго, адћ, вћстрепетавћ,
свБорк, ск кајемк И ЕКтвЕМН (лист а); да н азћ рек8;
Саб, Екпрош8, пророчкства, чатенјЕ, гезајек, вћне-
гда, ЈУТКрЋааЕт Ми, ТЕРЋАЋ каменк, занге, скпротне8,
БОЈЕН се, шксТЕЗИТЕ, ВСКВГО ШЕТАШЕ СЕ ЕЗМЦИ, ТАШЕТ-
НЕМ, ЧЕТЕРЋТЋК, СКУЗОМЋ, СЋВЕЗВЕМН, ВЛАДАЈЧЋСТЕУ-
кфом8, дртжеаго, пркењспркнк, вкетездкцаа (лист
33) СЋМрЋтНное, паЋт ко, прошћд, оБноваЈЕНјЕ, аАДАМЋ,
ОМЕНЗЕЋ, БЕТЋ БАСТУ, ИЗКШЋД, ЛЕНА, ПАЋТИ, СКСТАЕЋ,
ЗЕистЋЕНО, развркгаЋ, спешим, нЕЛЋЖНОЕ, СКДОЋЖЕН,
(УВрЋЗошЕ се, ВЋ аДЋ скшћстејЕ, ТАЋКЗЕТ се, ВЋ на-
стовции (лист ·рк-); пришкдије, држзнокенно, мажкство.
СЋБОЈЋ, ДАЖАЋ МИ, единос3швнк, лаквоком, живона-

ЧЕМЕ, ЖАЗЛВ, ЗреТЋ, скимћ, еудГГЕМЕ оутркнне (лист |

с); причешакије се, начЋНшШЕ, с8шљство, пркевшћ-
стЋЕНо, твонхћ скекић, скдокжителма, роуцк распро-
сткрЋ, краскић, Змртвнек, мћга8, ски, прКполо-
ваша се праздника, дчкекми, пришћкда ми (лист •ен-);
ЧЕТЕРТЋЕЋ ВКЗНЕСЕНЈЕ, ЕЋСдЧЋСКад, ПАТИО ЕЋЗНЕСЋ

се, ДАЋГОТОЋПКЛИвЕ, скЕККеПМЕНА, СкЕлАЗНЕ, ДЕБ,
скрасакнми, радост, извавнтелк, милостк (лист -тГ-);
пЗтк, Благодат, првклонк колкнк, сбшћство, господ,

. % ду

| ит, >“
МИВАСВИ “особа а“ ја

СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ 345
СЕДИЋДЕЕТЋ МЕЖЋ, СУтК, модкеши, већ сКнк СЕКА К-
нта, стркмакенје модемћ, 0) старкић, ВКЗЕТК, пророчћ-
стеотк, дастк, па одмах за тим дастћ господк доухћ,
гадгометћ господк, МдЕЖДНТ КАМ О ДЋЖАЋ ранћ и
позаћић, напаћнет' се, азћ есмћ, азћ господк Бо ћ
вашћ, ист, БУДЕТЋ (лист отне); КПА се, БлАГОДАр-–
ствено, жзаћ, немаћчно, трисланчнаги,, тричислк-
нео, влдгочкстно, пеш, мУчителк, БЛАГОЧЋСТИВЊИЋ,
ЕКЗШЋ, смрти, кркпоств, процљете (лист +тчг:).
При гдекојем примеру могло би се помислити да је
редактор хтео да изведе правило Костантина Фило-
софа, уведено у српској књижевности с почетком
ХУ века, али одмах долазе примери који вас од
тога. одвраћају. На послетку изгледа да је к с неком
·_ следственошћу задржано у случајима умекшавања
и у речима женског рода, и ако се и против тога
може понеки пример наћи (нпр. пешк) Види се да
је редактор хтео имати и ћи књ, па га је српска на-
вика вукла на правило којим се к писало, те је
отуда к тежило да само све преотме. Може бити
да је томе узрок и у самој штампарији.

Из писма које се чита као шредословије види
се јасно, да је нешто тражено од Свете Горе по-
ради црквене књижевности, а у томе нас и друге
напред наведене чињенице уверавају. Не знамо тачно
цео рад, и остало би нам да нагађамо. А по нагађању
могло би се извести да је неки српеки збор свето-
горски (а то би могао бити само хиландарски), упи-
тан о штампању књига, препоручио кнезу и кнегињи
влашкој српске књиге и српеко-словенску редак-
цију, упутивши им уједно за извршење тога посла
јеромонаха Јована, родом из Каменграда у Босни,
пострижника босанског манастира Гомионице.

346 СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

Још доносимо поговор у целини, онако како је
у оригиналу. Што се тиче језика тога поговора у
њему видимо рђаво извршену намеру да се пише
руско-еловенском редакцијом. Тога ради а долази
и место е: началници, начата (уз прквезначелна, скБЕЗ-
начелна, животкорешаго, прелк), и место га: испаћ-
накишаго, и место 2: поклонанша. Слово к долази само
у дик двапут, а у средини је речи замењивано са
е: кездк. Слово ћ долази, са свим по српски, и
место а ускмодрћжца. Зато што је редактор рад
био да пише руско-словенски, карактеристични су
примери: испаћнакшаго, скврћшена, оусркдно, каћ-
ните, ваћноукији, скеркшена.

Ево сад и самога текста

Ећ читатеа:.

ћга прћвл гаго вагтио Ећ трци пкедемаго). оца
прквезначелна, и сна егу) и слева сквезначелна И едн-
нородна #м8 пркебкчнЕ, ин дха кљсесттиј и животко-
рефаго оуткшитела 4) оца неродсткенћ Вћ исходнЕ
на снк почивала, и О ВКСА ВЕЗАК ИсПАЋНАОШАГО,
повела кнјем же ИО ВљСАЦКИЋ ИжаНвЕНјЕМЋ, пркеккт-
ма, По БАГОЧТНЕМА КНАГИНИ гпждн Сленљ, начЧАЛ-
ницм оугровлахћи запланенскол. свпрзжнниње пркевкт -
лаги) гдра и всекодње ЊУ ма Фед БасараБњј. ВЉСРА ЗЕЛМА
оугроклајн скмодркжца. и Блвен(ем' пркосфенаго 4р-
уеппа Стефана Мттрополита ЕЉСА ЗЕМАМ оугровла-
улекћа. НачАта же км печатати са сед БГОдХНОВЕННАА
книга трејрд цеКтнад. кћ вгослбв ем град; Е тргденфи.
вљ Абто вктма мгра, харно. спсена же мура хаумн

СРПСКИ ШТАМЏАРИ У РУМУНИЈИ 347

мца марта Ељ ка. дик на памАТЋ СТМА мини ма-
трбне же вћ солвн'Е. Саркшена же БЉ, ЕЋ Акто
Бвута мира харнз. спсенћа же мр да хахне. индк: гиона 6
ица нона, ВЕЋ -3: Дик. на памаАТ" стго сфенномика ДЕОДМ)
вппа анкурскагд. круг слнца, 3. 4 АВНЕ 11. КлОЧ пасу.
г. ваја АКТ, 8. ВЋ 31 тог лаКто БАГОЧТИЕЊЈА дрљ-
жавм о гдара и келикаго КНАЗА ККИШЕ именитаги, И
пркевбтања Мо Благочтинња егд сбпржннцњ кише пом-
НИММА КНАгИНи. ВЕЋ Во еже лКто Аруеппства прко -
сфеннаго мутрополита прбжде помнимаго. Трвдих же
СА 9 СЕМЋ скпнсанји, 43 Гркшни меншти ећ инд-
пху Тани |еромонах, стогорец. (0 кбенњм, (0 м'Кста
каменградљ. монаствра же гомимници, ЕЋ нем же
преуљ иночески Фбразћ. Вљамовменји 6 ХК муци н
Брата и чкестни госпбаје. молим ко Бга радн, и
колкнома касдео са. ти сно книг8, аште что
БУДЕТЋ погркшенно, дЗудмћ крдтости испракланте.
и нас гркшнвућк 9 сем дкак оусркдно трвдик ШНХЋ
са БАВИТЕ 4 НЕ клћните, помеже не писа аггаћ, В8Ћ
= гркшна и бренна, А АЋ ни г8 оМЕМ) 54
трци едином5 да БУдетк, слава ЧтЋ, ПО поклонаАнје
ко тебрц5 (0 тедри, Ећ Безконечнма ВККи, дМИНЋ:·
Ш'коже вакниошти са ЕЋ пачинЕ мбрсики желаот
пити вћ пристаницше отишноее. такожде и азћ же-
ЛА прити дд скеркшента СТМА КНИГН СЕМ:

Хе.

348 СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

ХОтолЊЕЕ ЖЕ ВАШЕ Блгодатног млнмћ Е'си. традивше
са 9 семћ дЉКлк, Прока тупарникћ. сћ вљескћми прд-
чими сконми трбдолкеци. де что Е сихк шко чаци
дкла Ше погркшихом,. нан доБрћ не тупарисахом. про-
шетенно ниа наск гркшнихк сподовњмте. ико ДАН
сами се (Фф ха оулвчите. Придкте влвеннји (дца мобго
насаћдЗите оуготованног ЕАМЋ црство (0 слажена
м'р8, аминк. |

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ
ГРАЂА ЗА ПОЛИТЧКО-ИСТОРИЈСКУ СТУДИЈУ

од
Д-РА Мил. ј. ВЕСНИЋА

УВОД

Поуздано се зна, да су се практичне дипло-
мате бавиле питањем о подели Балканскога Полуо-
стрва и оних земаља, које образује данашње Турско
Царство још од времена Крсташких Ратова. Наснове
и споразуми о томе јављали су се наизменце у пре
говорима између разних хришћанских држава, које
су се у разна времена сматрале позванима и овлаш-
ћенима да их спремају и да се њима баве. Државне
архиве Средњега, Новога, па и Најновијега Века, у
колико је светлост јавности у њих до сад продрла,
дају нам о томе довољно доказа. С погледом на
Европску Турску познати су нпр. многи овакви на-
црти о заједничком споразуму између Русије и ду-
стрије, Русије и Француске, Русије и Инглеске' а
__1 0 овоме је и код нас у последње време писано. Видети на,
првом месту Новаковића Ст. Буркард и Бертрандон де-да-Брокијер
о Балканском Полуострву ХЛУ и ХУ века, Годишњица, књ. ХТУ (1894),
стр. 61 и раније. — За тим Ђорђевића Миг. Ј. Српске земље у
главним плановима за деобу турске царевине, у Просветном Гла-
снику за год. 1895, тде се у осталом говори само о три овакве

наснове, на име о споразуму између Катарине П и Јосифа П, из-
међу Александра 1 и Наполеона и између Никоде П и Инглеске.

350 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

једнога дана ће „јарко сунце проказати“, шта се
дубљега крије и иза последње заједничке петроградске
окружнице Муравјова и Голуховског владама бал-
канских држава.

Упоредо међутим с радњама и мислима служ-
бених политичких и дипломатских представника по-
јединих држава, ишла је иста струја и кроз остале

слојеве хришћанскога друштва, и она је, кад јаче

а кад опет слабије, налазила, израза у јавноме мњењу
свога времена. А то извесно неће бити потребно да
се нарочито истиче и доказује, како је јавно мњење
постојало у сва времена историјскога живота људ-
скога друштва, и ако нам се поступно у разним
облицима представљало. Исто је тако неоспорно, да
је наизменични одношај између јавнога мњења и ди-
пломатске радње држава био у природној и логичној,
кад јачој кад опет слабијој зависности. Службу, коју у
наше доба врше зборови и дневна и повремена
штампа, вршили су у своје време сабори и сајмови,
проповеди и предања, а докле се новинарство није
развило, то су чиниле и пригодне књиге и расправе
појединих виђенијих људи, које поред све јаче или
слабије индивидуалности својих писаца, носе увек
и обележје како свога времена, тако и општега јав-
нога мишљења, које је о датом питању у извесној
епоси преовлађивало. С тога су ти списи, чак и онда
кад за наше данашње реалистичко око представ-
љају много „Фантастичнога“ у себи, драгоцена грађа
за критичну историју. Они су то нарочито с тога,
што нам отворено и на широко износе и оне мисли
сувремених политичара и дипломата, које су овима
биле вероватно врло драге, али које у своме служ-
беном положају и у дипломатским преговорима они
нису могли и нису смели износити.

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОВУ ТУРСКЕ 351

Бавећи се међународно-правном и дипломатском
историјом Балканскога Полуострва, у којој је наша
народна историја са свим природно и логички обу-
хваћена, ја сам се после дужег истраживања и раз-
мишљања одлучио, да по могућству проучим што
критичније и исцрпније све, како практичне тако и
теоријске, предлоге за поделу Турскога Царства.
Поред чисто научног интереса овај посао је за нас
од посебног значаја баш с тога, што је у тим пред-
лозима обухваћена готово увек и судбина земаља
нашега племена. Да тај укупни посао буде међутим
свршен као што ваља, потребно је још и рада и
времена. Грађа је готово неисцрпна, а моје личне
прилике не допуштају ми, да му се, бар извесно
време, сав посветим. И једно с тога, а друго да бих
читаоцу дао што вернију слику и самих радова и
писаца ове врсте, решио сам се да неколико оваквих
предлога приошштим најпре у свој њиховој опшир-
ности, испуштајући из њих само оно, што ми се
учини потпуно излишним за расветљење самога пи-
тања. Мислим да ово неће моћи бити на уштрб
српској књизи већ ни с тога, што на овоме пољу
у нас, није систематски још готово ништа рађено,
и што су, као што ће се одмах видети, овакви пред-
лози по кад-и-кад велике реткости чак пи у најпозна-
тијим и најчувенијим европским библиотекама. Ово
последње је баш и узрок, што приошитавање отпочи-
њем с предлогом Кардинала Алберонија, који је чуд-
новатим начином до сад био готово са свим непознат.

И у овом као и у већини осталих сличних пред-
лога, с којима ћемо имати прилике да се бавимо,
читалац ће приметити, с колико мало познавања
људи, иначе великога имена, приступају тако огром“

358 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

номе послу, као што је подела једнога тако снажног
и како етнографски тако и политички толико сложеног
царства! Исто тако ће пажљив читалац приметити:
како се у овим предлозима води мало, готово Ни-
каква рачуна о народима и земљама, који образују
Европску Турску, нарочито како се никако и не
помишља на њихова властита права на народни и
државни препорођај и опстанак. И предлог за деобу
Турске, којим се на првом месту бавимо, а и остали,
показаће нам јасно, како је Западној Европи у
овим намерама хришћанска вера била само на је-
зику, докле јој је главни смер био у освајању.
Међутим све ово не треба да баца много у
бригу патриотизам балканских народа, нарочито Срба.
Ми смо први дочекали: лице у лице и прса у прса
Турке у Европи; ми смо их први почели гонити и
с Балканскога Полуострва. Колико год су пута
почињали то да чине други, морали су посао на-
пуштати и повлачити се. Ми ћемо то продужити
с временом и у будућности, и то не толико е тога,
што би ми мрзели Турке, колико ради тога, што је
то промисао Провиђења, које хоће да поштено на
сабљи повратимо оно, што смо тако исто поштено
на сабљи изгубили. У ту борбу мешали су се до сад,
па ће се јамачно мешати и од сад и други; они
ће нас у њој ометати за извесно време, али нас
потпуно спречити неће. Зашто: Зато што је наше
народно и историјско право свето, и што смо га
ми увек чували, штитили и исповедали: и као горски
хајдуци, и као побожни духовници И испосници, и
као сужњи у тамницама, и као распети на крсто-
вима, по друмовима и раскршћима. Велика Ката-
рина и син њене савезнице Јосиф [ нису знали,
па ни сам Наполеон ни Александар | нису пои-

Два а АРА ДГ каичћа - ~ и |

+ ј ма

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 353

== === == —

мали: колико животне снаге има у народу, који је
у њихово време почео био да наново оживљује, и
који је од времена на време задивљавао свет ју-
наштвом и пожртвовањима, за која само стара кла-
сична историја великих народа има примера. Поред
све своје проницателности, Метерних и Таљеран
нису могли да виде: колико снаге и колико само-
поуздања има под мантијом једног „грчког попа“,
какав је био Прота Матија Ненадовић, и под џа-
маданом једног источњака, какав је био један Мило
Обреновић. Да откуд би то могли увидети људи
прошлих столећа, за које је Србије и осталих бал-
канских земаља било са свим нестало с лица земље,
и који су знали само за невернике, које је требало
гонити из Европе, и за хришћане, које је требало
усрећавати, испрежући их из туђег, и упрежући их
у свој јарам.

Ови разни предлози за поделу Турског Цар-
ства с једне, и природно развијање балканских на-
рода с друге стране, показују у самој својој су-
протности најбоље, како се живот народа не може
трајно утегнути туђинеким направама, и епречити
за навек у његовом развијању. И овде се јасно види,
како је залишан посао, укалупљавати судбину целога
једног народа у апстрактне калупе каквог теоре-
тичара или у практичне рачуне каквог дипломате,
кад он сам има у себи енагте и моћи да једним
знаком живота све те калупе поразбија, и да све
те рачуне пребрише.

Сви ови предлози о подели Турске још су један
доказ више: с колико предрасуда су имали да се
боре наши претци из почетка овог столећа, кад су
подизали ово мало крова над Србиновом главом !
Данас смо ми већ знанији. Али су и наши душмани

ТОДИШЊИЦА ХУП 23

354 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

данас похлапнији и вештији у користовању нашим
слабостима.

Историја је учитељица народа. Из наше исто-
рије новијега времена ми знамо у главноме само за
прегаоштво и страшну борбу нашега племена за његов
опетанак и за његово ослобођење, и ако да Бог,
уједињење. Ми не познајемо још добро сву нега-
тивну страну те борбе; ми не познајемо другим ре-
чима све тешкоће, на које су наши претци у тој
борби наилазили, и које су посредно или непосредно
имали да савлађују, а које су међутим много за-
машније, него што се могу чинити и озбиљнијем по-
сматраоцу. У те страшне тешкоће долази на врло
видно место и та, што је не само у рачунима др-
жавника, но и у списима научника и публициста, суд-
бина Балканског Полуострва и његових народа била
у главном решена без њиховог удела, и што је наша
борба за ослобођење имала за противнике не само
наше дотадашње угњетаче, већ и оне који су се
спремали да их у томе послу, и ако можда на други
(али јамачно не за нас повољнији) начин одмене.

Отуда у кратко и важност предлога за деобу
Турске и потреба њиховог проучавања у нас.

ПАТЕТ] У РРУРНИРИИ ИИ РИ

А. ПРЕДЛОГ БАРДИНАЛА АЛБЕРОНИЈА

—— ———

„зе поп 6 уего, е ђеп ггоуа6о“
Итал. народна пословица

||

Кардинал Ђулио Алберони родио се у Цјаченци,
_ једном од најмањих италијанских градића (по дру-
тима у Фјоренцуоли) 31 маја (н) 1664, а умро је
у Риму 26 јуна 1752. Отац му је био прост вртар.
Он је отпочео свој јавни живот као ђак-звонар са-
борнице у Пјаченци, и као такав примљен је из ми-
лосрђа и васпитан у самостану барнабита у истом
месту. Пошто је овде евршио школу, постао је год.
1702 придворни свештеник кнеза Ронковери, за тим
је убрзо напредовао, поставши узастопце епископом
п послаником војводе од Парме код војводе Ван-
домског, који је у то време заповедао Француском
војском у Италији. Год. 1706 војвода Вандомски
одвео га је са собом у Француску, пошто га је био
јако заволео, представио га је краљу, који му је
одредио годишњу пенсију за заслуге учињене ње-
говом ероднику и Француској. После тога је Албе-
рони пратио војводу и у Холандију као његов тајник,
а за тим, год. 1709, и у Шпанију. Овде је њему
било стављено убрзо у задаћу, да пропутује глав-
нија места по Арагону и Валенцији, и да у њима
23

356 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

крепи и утврђује присталице Филипа У. Пошто је
год. 1712 умро његов заштитник, он је отишао у
Версаљ, да поднесе извештај Лују ХТУ о положају
у Шпанији, а за тим се, у години за овом, вратио
у ову земљу као дипломатски заступник (отправник
послова) Парме.

Ако је ова дуга политичка, друштвена и гео-
графска стаза, узев нарочито у обзир прилике вре-
мена, брзо прејурена, прави значај вртарева сина
из Пјаченце настаје тек од овог тренутка. Тек на
мадридском двору развио је кардинал Алберони сву
снагу свога моћног и гипког духа.

У Фебруару 1714 умрла је шпанска краљица
Габријела Савојска. Он је уложио сав свој труди
сву своју вештину, и успео је да ожени Филипа У
ћерком свога господара Војводе од Парме, што је
морао бити огроман дипломатски успех, нарочито
кад се узме огромна разлика, која је у ово време
постојала између једног наследника Карла У и
једног обичног италијанског војводе, каквих је у оно
време било на десетине. Природно је, да је с новом
краљицом био у најбољим одношајима, и да је убрзо
постао човек од највећег утицаја на шпанском кра-
љевском двору, нарочито пошто му је пошло за руком,
да с њега потисне књагињу Урсинеку. Већ као туђ
дипломатски заступник он је имао огромног ути-
цаја на велике послове Шпаније, и њему се с правом
приписује у заслугу шиљање шпанске ескадре у
помоћ Млецима против Турака, што му је (1717)
донело п кардиналски шешир. Убрзо после овога он
је ступио потпуно у службу Шпаније, поставши још
исте године њеним првим министром и племићем,
епископом малашким и архиепископом севиљским.
Како је већ од дужег времена проучавао стање у

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 357

Шпанији и размишљао о васпостављању њеног сјаја
и величине, он је држао, да сад може приступити
остварењу својих великих замисли. На првом месту
стало му је било до повраћаја старог угледа, који
је Шпанија изгубила утрешким миром од 1718. То
се међутим могло постићи само уништењем овога,
уговора и његових плодова, и повраћајем Шпанији
покрајина, које су јој биле одузете. Он је дакле
имао да се бори на првом месту против Ингле-
ске, којој је више но ма којој другој држави било
стало до одржања мира, за тим против намесника
Француске Филипа Орлеанског, савезника Инглеске
и Холандије од јануара 1717, уз то још против Ау-
стрије и Савојске.

Против Инглеске је Алберони наоружао Карла
_ ХП, Петра Великог и такмаца на њеном престолу
Јакова ПГ; он је напао Француског намесника идући
на руку плеткама војводе од Мајне, помишљајући
чак да Француско намесништво задобије за свог
господара; Аустрији је претила опасност од Турака,
а нападнута је била и у Сардинији. Почеци преду-
зећа су били срећни. Борба је била е обе стране
жива и очајна. У њој су се противници Алберони-
јеви сложили против Шпаније, и Филип У био је
после дужег времена принуђен, да га жртвује вас-
постављењу мира. Декембра 5 (н) 1719 један краљев
тајник саопштио му је властито краљево писмо, којим
му се наређује да за три дана напусти Мадрид а
за три недеље Шпанију. Ускоро за тим Алберони
је отпутовао и настанио се у Сестри ди Леванте у
ђеновској области. Фебруара 24, год. 1720, био је
затворен по наредби Папиној, која се оснивала на
тужби инквизиције, као да је стајао у споразуму с
Турцима, али га је ђеновско велико веће на месец

358 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

дана после тога ослободило. Априла 1721 кардинал
Алберони је дошао у Рим и суделовао је при из-
бору папе Инокентија ШП. У мају 1722 оптужен је
наново „због неких неправилности“, и осуђен на че-
тири године епитимије у манастиру, коју је казну Папа,
спустио на годину, ослободив га је доцније са свим,
подарујући му још уз то свечано и кардиналски ше-
шир (12 јануара 1724). Приликом једног путовања у
Парму војвода и војвоткиња су га сјајно примили,
и он је тада установио један семинар, који и данас
постоји и носи његово име („СоПегмло Аегоп“).
Као Папин посланик у Ромањи он је год. 1738 био
успео, да за извесно време уједини републичицу
Сан-Марино ес Папином Државом. “

Одвело би нас подалеко од нашег емера, кад
би овде излагали опширније стање у Европи, у тре.
нутку кад се на њеној позорници јавља Алберони
у Шпанији, и борбу која је убрзо против њега са
свих страна отворена. То би међутим било потребно,
те да се објасни и разуме ондашња мржња европ-
ских дворова на овога човека, кога је чак и исто-
ријска наука сматрала за дуго за авантуристу и за
проузроковача шпанских ратова у Италији. „Онога
дана“, међутим, вели врло оправдан један од ње-

гових најновијих испитивача“, „кад светлост из ар-

хива у Бечу, Хановеру, Паризу, Лондону и ПЏарми

обдеја диплотатске и дворске поступке, упућене на,

2 Пезаеттзез ди Регет! (ст. у Та гтапде Епсусјоредје, књ. 1

стр. 1148.

3 Воитдетз Етле у своме делу: Аегош Ј. М., Гешгезв
шиеппев адгеззбев ап сотњфе Ј. Восса, питефге Фез Ппапсех ди дис
де Рагше еђ риђћеез Ф'аргев 1ез тапизсгиа ди соПесте де 5. Га-
гато АЛђегош, Рага, 1892 (у Аппајез де ГЏлуегзие де Гуоп, књ.
ТУ) стр. ХШ.

||
|УРТЕГИ

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

359

то, да оцрне и униште Алберонија у мишљењу са-
временика и у историји, тога дана ће његово оправ-
дање бити поузданије него што излази из властитих
му изјава. Овај спор ће се и моћи расправити, тек
пошто све његове исправе буду изнете на видело
света. Тада јамачно неће оскудевати у сведоцима за
Алберонијеву одбрану“. Огромни његов значај истиче
врло јасно овај његов изврени познавалац. „Ма како
да је његова владавина била пролазна“, вели он,
„он је ипак имао у почетку ХУП столећа пресу дан
утицај на послове не само Шпаније већ и целе
Европе. Ваља с тога познати њега, па да се они
разумеју, и о њему судити, па да се они објасне.
Пред овом потребом и у овој забуни историчари су
се позивали на еведоџбе савременика. Али шта нам
јамчи, да су ови добро познавали Алберонија' Он
је прошао испред њих као метеор. који је долетео
из Италије у трошни дремљиви свет, после-утреш ·
кога мира. дбуњени и изненађени, завидљиви пред
његовим сјајем, узнемирени ударима које им је за-
давао, они нису имали ни времена ни потребног
мира, да га проуче.“ Једно се међутим не може по-
рећи, и то при суђењу о Алберонију не треба из-
губити из вида: И ако син и војник цркве, и као
такав космополита, вртарев син из Пјаченце остао
је увек Италијанац; као такав он је и као државник
имао увек у виду Италију п њену судбину, тежећи
да је спасе од Немаца, што се могло учинити тек
у другој половини нашега столећа. Овим јамачно
може најбоље и можда једино да се објасни и ње-
гова тежња, да за краљицу још увек врло моћне
Шпаније доведе једну италијанску кнегињицу. ПЦи-
шући | септембра 1716 о гласу који је до њега
допро о победи Немаца над Турцима, он се своме

360 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

пријатељу кнезу Роки готово жали. „Ова ће победа,
ако је доиста таква какву је представљају, бити суд-
боносна за сироту Италију.“ Пре тога, Фебруара 20
исте године писао је он: „Његов (Папин) страх до-
лази од Цариграда; мени се пак чини да би већма
требао да се плаши Беча.“ Јан. 27 год. 1718 писао
је своме пријатељу: „Будите ипак поново уверени,
господине кнеже, да не само државама у којима сам
био срећан да се родим, већ ни целој Италији нећу
никад учинити зла, ако им добра не могнем учи-
нити, а докле год будем стајао на управи послова
у овој монархији, трудићу се увек да наведем
краља, мога господара, да своје силе употреби на
очување и одбрану тако дивних земаља.“ Џа онда
додаје: „Уојеззе Тафо сће 10 рофеза (гоуаге ша
росо ФФапио аџтоуе, е сће 1 тапесо1 сће уо Гасепдо
ћауеззего дапајсће ТогЕипа, сље поп аазрететег Тот8]
47 оедете ејјећиша да тла биопа гтепалопе.“ „зло
је, вели опет у другом једном писму (од 18 августа
1718) што сам остарио и ослабио, те ће према томе
утеха бити сачувана за друге. Кад ми не би било
више од четрдесет година, ја не бих очајавао да
ћу видети изгнање варварских народа из Италије.“
Пре десет дана писао је: „Уверавам вас, да у ваз-
духу има много мутнога, и ако успем да бацим
угарак у Сицилију.... видећете какве ће се озбиљне
ствари изродити.“

Међутим и ако је општи савремени суд о кар-
диналу Алберонију врло строг и за њ посве непо-
вољан, ми о њему имамо и мишљење једног човека,
чије се речи мере, и које због онога, који их је на-
писао и потписао, претежу врло јако на великим
теразијама критичне историје. Јер то није нико мањи
од — Волтера! Овај људски великан, који је по

При МА

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 361

угледу Луја ХГУ с правом могао, да је хтео, рећи
„Бе баесје с'езЕ таој“, говори готово с усхићењем
о кардиналу Алберонију. Он“ га назива моћним
генијем, који је Шпанијом управљао доста дуго за
своју славу, а премало за величину државе.“ „Он
је, додаје овај писац даље, за мање од две године
изменио лице Шпаније и повратио јој поверење у
Европи“...

Сматрали смо да неће бити на одмет да поред
толиких осуда, на којима се ми овде нисмо могли
опширније задржавати, приопштимо и ова) судо
чудноватоме сину Пјаченце.

П

Оволико је било неопходно потребно да кажемо
о кардиналу Алберонију, пре него што пређемо да
говоримо о његовој наснови за поделу Турске, која
је главни предмет ове наше расправе.

Кад год је реч о Кардиналу Алберонију, онда
се на згодном месту истиче, како му се приписује
известан политички тестаменат, и пориче се да је
то његово дело. Ту се увек, и по правилу има у
виду књига, која је на годину дана после његове
смрти изишла под насловом: ТезбатепЕ. ронапе
дп сага тај Јијев Аегопћ, гесиенћ аде фретв те-
тобтев, јеНтез о! еттећепа де Зоп, Епитепсе раг Моп-
здпот А. М. Тгадињ де ГиаНеп раг Је С. де КЕ.

4 Волтер, Историја Карла ХП (41 књ. Срп. Књих. Задруге),
превео Стојан Новаковић, Београд 1897, стр. 227—228.

5 Најпотпунију његову биографију дао је до сад ученик и
доцнији наставник његовог семинара Ббејапо Ветзат, у делу 5богта
де! сагалаје Стано АЉегопј, које је изишло год. 1861 у Пјаченци,
у коме има доста дратоцене, ади на жалост невешто сређене грађе.

362 _ ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

В. М. А Гаизатпе (Оћех М. М. Вопзупећ еђ Сотр.)
МрСсЕ.“

() тој књизи је писано до сад много, и ми
ћемо навести само оно, што је најглавније. Тако
се у Гугаотато 4: орете апоште Рг рземдоште ф

зеттоте табате итд. (МПапо 1859) књ. Ш стр. 141. _

вели: „Изгледа да је Диреј де Моресан, бавећи се
у Мадриду, купио рукопис или прибрао грађу за њ,
који је, пошто се вратио у Лозану, продао И
де Гувесту.

У Барбијеровом Ргскоппагте аез оистадев апоту-
тез еф рзеидопутез књ. П! (Париз 1824) стр. 812
налази се поред осталога о томе ово: Волтер јеу
велико познавао Диреја де Морсана „ећ 10 плопотањ
раз, запз Фоше, дие је фезбатеп ФАЉегош бан
Фет ррив 5оп ошттаде дпе сећи де Мапђег!; с'езј
допс ауес соппалзапсе де сапзе (!) ди! а 45 ди
ћлеп де се Тезјатеп!,“

У бр. 67 (оттагсће Апгефдет фоп дебећућеп
засћет (ппћег дег АшзећЕ дег Ккбло]. СезеЏећаћћ

Чет УУ1вепзсћаћеп) од 2 јуна 1758 (етр. 610—618)_

има приказ ове књиге, из кога је од значаја само
увод, пошто се у даљем излаже гледиште на поје-
дине догађаје. „Наслов нам показује, а о томе нас
још већма поучава предговор, вели се ту, да ово
дело није, као Ришелијев Политички Тестаменат
лични и властити посао скоро преминулога карди-
нала, већ да је његов садржај покупљен, сабран и
уређен из његове разгранате преписке, из разних
његових рукописа и најпосле из онога, што су по-
јединци из његових уста чули..... Државници и они
који се баве државним наукама читаће ово дело
с коришћу и са задовољством. Оно је богато 0с0-
бито важним историјским подацима и новим поли-

Ки, "

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 363

тичким опажањима. У њему има много смелих миш-
љења, а суђења су му у највише случајева вероватна“.

Врло је вероватно да писац овога приказа, није
знао за књижицу која је главни предмет ове рас-
праве, јер је готово немогућно и помислити, да би
он овом приликом прешао ћутке преко ње. С друге
стране пада у очи, да он, без икаквог устезања прима
за готов новац уверавање о томе, да је, бар по
мислима, ова књига дело Кардинала Алберонија.
Неће ли ово послужити за доказ о томе: какав је и
колики глас овај човек уживао у Европи још за дуго,
пошто је престао играти у њој једну од главних
улога

И Диреј де Морсан“ и Мобер де Гувест“"
авантуристи су, каквима је њихово време изобило-

6 За цео испис овога приказа из данас врло ретке књиге
наведеног часописа ми дугујемо захвадност нашем пријатељу г. Ан-
дри Милосављевићу у Минхену. —

7 Диреј де Морсан; (Жозеф Марија) родио се год. 117 а
умро је 1795 у Женеви. Принуђен да због дугова напусти Францу-
ску, он је најпре путовао по Швајцарској, за тим по Италији и
другим земљама.

8 Мобер де Гувест (Жан-Анри) Француски књижевник, рођен
је год. 1721 у Руану, а умро је 1767 у Алтони. Још у 19-ој години
постао је калуђер и то неколико пута престајао бивати. Морајући
с тога бежати, он се најпре склонио у Холандију; затим је пу-
товао по Немачкој и ступио у службу пољског краља, саксонског
изборника. После неког савета, који је у борби против Немаца
дао кнезу Рутовском, постављен је за артилеријског официра. За
тим је постао наставник синовима свога тосподара, а за тим чи-
новник Министарства Спољних Послова, што га је доцније одвело
у затвор у Кенигштајну. Позније је отипао у Рим, одакле му је
после дуже присмотре допуштено да отпутује у Франнуску. Стигав
у Макон он је наново збацио калуђерску ризу и склонио се у Же-
неву, а за тим у Лозану (1758). Упућен једино на своје образовање
и свој књижевнички дар, он је почео да пише прве стране некаквог
романа, кад му је дошла мисао да Алберонијевим именом закити
некакво Политичко Завештање, које га је од једном изнело на
видело света. За тим је постао протестанат, адвокат и грађанин

364: ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

вало; и један и други хтели су да се користе име-
ном Алберонија, одмах после његове смрти, и то
како у свом друштвеном и књижевном, тако иу
материјалном интересу. Сам овај Факат је довољан
доказ за то: шта је име овога доиста чудноватога,
човека значило још на пуних тридесет година пошто
се с виднога места светске позорнице уклонио. Из
тога, што се у овом тобож Алберонијевом Лолитич-
ком давештању товори поред Шпаније, Француске,
Холандије, Немачке итд. с доста познавања о се-
верним државама, нарочито о Русији, могло би се
закључити, да је то потпуно посао Де Гувестов,
пошто је он, као што се види, ове земље познавао
из личног проматрања.

У овоме ЛПолитичком Завештању нема уз то
никаквог говора о наснови за опште уређење хриш-
ћанских држава, нити се у њему што говори о по-
дели Турске.

Године 1736, дакле још за живота Кардинала
Алберонија изишла је на немачком језику књижица

у Аламану. Његово дело је сам Волтер обележио за „рјиз угал еђ
р]из шабтисЕ од свих рапсодија које су у оно време називане За-
вештањима“. Год. 1755 прешао је у Инглеску где је продужио своју
Назћолте роптдив аи гесће. Овде је био у служби владе. После
две године отишао је опет у Саксонску, одакле је, изгнан због на-
пада на пруског краља, отишао у Холандију, а за тим у Белгију.
Овде је (у Брислу 1759) постао уредником службених новина, али
је и тај положај морао напустити и преко Француске отишао је
у Немачку, где је неко време био старешина неке Француске позо-

ришне дружине на двору војводе виртембершког. Ускоро за тим.

затворен као одбегли калуђер, он се спасао бегством у Амстердам,
где је био бачен у тамницу на захтев неког књижара из Хага. Кад
се из ове спасао, кренуо се на један од северних дворова, и умро
је напрасно у Алтони. Од њега имамо масу списа, готово неверо-
ватно за његово време, узев нарочито у обзир његов бурни живот.
да ово његово дело вели Сабатије да „оп пе реше Је Пге вапз гепдге
јаз се а Ја рготопдеиг дев упез, а Ја Ппезве д(ез ођзегуабопз ећ
а Та јизбеззве Фез гајзоппетеп5.

ПСЕ + ди.»

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 365
под насловом: Пез Ууеуђег тјеп Сагфштајв Ађће-
гоп! Уогзећјав дав Тигкеће Кејећ ппбег дег Сћг15-
ећеп Рофепбаћеп Вобтаввјекећ ха ђмпсеп ; Зале
дет. Ат: ита Уевзе иле даззеђе тпасћ ает еђет-
илтаитд итег (бе ги оетћемет ећс еће. — Аз дет
Њаћатшзећеп, пасћ дет Опгета!) мејећев ш етез
уогпећтеп Миппзбега Напде 156, пђегзе 2. (Стедуиске
Фгт Јаћте 1786.

Ова књижица броји тридесет ин пет листића,
који ничим нису обележени, а уз то се нигде не
види ни где је штампана. Што је још доста чудно-
вато: она је врло ретка, јер је немају чак ни тако
богате и уређене библиотеке, као што су дворске
у Бечу и Минхену. Ја сам на њу наишао, за време
летошњег бављења у Данској, у краљевској библио-
теци у Кјебнхавну. Шријатно изненађен овим на-
ходом, ја сам се обратио своме уваженом пријатељу
профееору Најсу (Нису), који се у то доба бавио у
Лондону, с молбом, да потражи: има ли што слично
овоме у тамошњој државној библиотеци ' На своје још
пријатније изненађење добио сам од познатог белгиј-
ског научника убрзо обавештење, да се у Вгишвзсћ
Мизешп-у налази на инглеском језику, 1736 године,
на тридесет и шест листа, у Лондону штампана
књижица под насловом: Сатфпај Ађћегопјв Зећете

Кот гедисте #ће Тигкааћ Епумге о «ће ођед!епсе
об Сав ап Ргтсез апа (ог а раг поп 01 «ће Соп-
фпезћв. Лодећет тић а зећете ој а регрефна! фе
јог езвафизјитд Фе рибис Фапдинту. Тталзјаћед
јтот ап ашћепцек сору ор #ће Пађап тапизестр
ша Фће ћапдаз об #ће ргтее де Ја ТогеПа, «ће 5121-
Пап атђаззадог аб #ће сош ог Етапсе.

Доиста није без интереса утврдити, да је ова
књижица, као што се види, штампана у Немачкој

366 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

и у Инглеској исте године. Ово заслужује нарочиту
пажњу онда, кад се добро има у памети време, у
које се књижица штампала. То се, као што се види,
чини за живота кардиналова, а у инглеском издању
се налази поменуто и име човека, у чијим се ру-
кама налазио изворник књижице. Ми на жалост
морамо овде одмах истаћи, да нам није до сад
пошло за руком да утврдимо: да ли је на версаљ-
ском двору у ово доба било сицилијанског посланика
под овим именом' За ово ће, као и за још по неке
појединости, требати још времена и истраживања.
Овде ћемо додати само толико, да се из напред на-
ведених писама кардиналових кнезу Роки види, да
се он, још као министар у Мадриду бавио стварима,
Турске, и да је још и тада истицао мишљење, да
за Европу ваља створити други ред.

Пошто ћемо даље (П1) изложити садржај саме
књижице о којој је овде реч, нека нам се допусти,
да најпре наведемо неколико таквих места из много-
бројних му писама, и то без икаквог даљег објаш-
њавања, пошто ће их пажљив читалац сам довести
у везу с оним, што нам у овом погледу износи
књижица. Тако нпр. он пише с погледом на опште
стање у Европи 8 августа 1718: „Понављам да по-
десан ред у Европи још није установљен, те се
мора водити рат да се до њега дође.“ За тим 3
декембра 1718 „Каква Фаталност, каква заслепље-
ност влада у наше дане међу европским владарима!“
да на исти глас надовеже три месеца позније (6
марта 1719): „С разлогом се данашње стање у
Европи може назвати монструозним, и дао би Бог
да не постане још црњим и горим.“ Ова мисао као
да код њега није случајна већ стална. Он је писао
о томе још 5 Фебруара и то ноновио 2 јула 1714

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 367

„Факат је, најпоштованији кнеже, што сам Вам
рекао, да ред у Европи још није утврђен и да према
томе ни мир неће дуго трајати.“ Овај суд се, као
што се види, односи на Утрешки Мир, закључен го-
дину дана раније између Француске с једне и са-
везника с друге стране, а коме је, према тежњи
последњих, била задаћа да оснује равнотежу у
Европи. Алберони сумња у то; он убрзо после
тога пише евоме пријатељу, да овај мир не може
бити ни трајан, ајош мање ће моћи утврдити же-
љену равнотежу.“

Не мање се из ових писама види, да је он
поклањао велику пажњу одношајима на Балканском
Полуострву одн. у Турској. Тако 19 октобра 1716
пише он: „На Сави, не мање него на Крфу, видела
се јасно божја промисао у нашу корист, јер сену
једном и у другом случају видело, како су Турци били
обузети паничким страхом, кога да није било однели
би врло вероватно у обе борбе победу. Закључак
је из овога да Бог управља свим и свуда служећи
се при том људима као маријонетама“. На непуну
годину дана после тога пише: „Овде вам се много
говорило, и ако с мало хвале, о Млечићима и о
њиховим делима у Архипелагу, о којима сам ја
врло радознао, као и о ономе што се догађа у Ма-
ђарској“. На другом месту се жали (19 септ. 17198)
да се у овом погледу не може ништа очекивати од
поглавара римске цркве." А још 6 Фебруара 1709
писао је из Париза: „Наши духовници ће се уверити

9 Воитдеотв Ет. 1. с, стр. 281, 487, 595, 617, 626 итд.

10 Тудеш, стр. 551 и 664. „Улуепдо даиезбо рара, поп Баогпа
врегаге шепфе 41 брпопо. Т 5зцо1 рагеп! вопо #а#1 УШ е 1таерта
тегсепат! де Ја сага ФАпзбла, ед 1 Рара ћа пп споге Пассо еј
"пизегађЏе рег асеопзепшге аа огт1 ђаввегра, ед тпоивилла сће уогга,
ођИстагјо Је согфе 41 У1еппа.“

368 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

да Немци не полажу тако много на неприкосно-
веност цркве. Ако Турци дођу још једном под Беч,
онда ће се наши духовници сетити да се моле Богу,
да их отуда уклони, па ће пристати да плаћају
и десетак како би цара спасли! Али мене, драги
мој кнеже, будућност плаши. Дао би Бог да ја бу-
дем рђав пророк!“

У уводу к наснови, која се даље (ПЛ) излаже,
наилазимо на ово разлагање:

Најпре се износи чуђење, да се хришћански
владаоци крве међу собом због најмањих ситница и
из просте саревњивости, докле неверници чине над
њиховом истоверном браћом највећа варварства,
одводећи многе од њих уз богате пленове у роп-
ство. Друге се опет самосталне државе, у тежњи
заштите својих држављана понижују у толикој мери,
да овим неверницима плаћају данак.

Никад није била боља прилика, излаже се
даље, за борбу против неверника. Само небо као
да нас упућује на уништење Турскога Царства.
Ето, Персијанци су тако сагнали у теснац Турке,
да турбан с главе њиховог падише хоће да одлети(!).
Ништа друго није потребно, те да се Турско Цар-
ство покори, до споразум и слога међу хришћан-
ским владарима. Ако они ову прилику пропусте,
потомство ће бити у праву да их за то најстроже
осуди. Сам ондашњи мир у хришћанству појављује
се као знак Божјег провиђења. Толика војска под
оружјем подобна је да издржи најтеже борбе. —
Има и других побуда за упућивање хришћана на
ово дело. Из њих ће се плашљивци уверити, да је
снага, која се овде предлаже, довољна, те да се оно
доиста. и постигне. При томе им историја Крсташких

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 369

Ратова може бити од велике користи. Из ове се
може видети, шта је чуда могао да почини Готфрид
Буљонски за цигле три године и с једва 200.000
људи, освојивши Месопотамију, Сирију и велики део
Мале Азије, и основавши Јерусалимску Краљевину,
која је трајала више од сто година. Другу данашњу
олакшицу за вођење овога рата представљају сами
хришћани у Турској, који ће са своје стране све
учинити, да се мрског им јарма ослободе. Доказ су
за ово многи покрети, поред свег усиљавања да се
угуше..;... да тим се објашњује, каквим су се
ниским средствима Турци елужили при освојењу
хришћанских земаља. „Пошто их је Јован Палеолог,
цариградски цар, био позвао у помоћ против неких
хришћанских владара у Грчкој(:!), с којима је био
у завади, увидео је убрзо своју погрешку и кајао
се за њу, јер су се Турци учинили ускоро госпо-
дарима у овим земљама. Исту је погрешку учинио
и Манојло Палеолог, његов син. Овај лакомислени
цар је ступио у савез ес Бајазитом Страшним. Плод
тога је био олакшица овоме, да се дочепа Цариграда.
И да није било Тамерлана који га је у томе омео,
још би му тада пао у руке овај град као зрела
крушња. Није потребно да се иде у старија вре-
мена, те да се виде издајнички поступци Турака:
нису ли они у потпуном миру и противно сваком
праву, прогутали сву Мореју и све земље око ње:!
Али је најцрњи њихов поступак против Персијанаца,
чије су царство хтели да освоје у тренутку великих
унутрашњих ратова у њему, без икаквог правног
повода, и чак без икакве објаве рата! У њиховоме
· дивану налазио се тада само један човек, који се
противио тако страшноме, одвратном и несавесном
_ нападу. Али један као ниједан. Од тада Божја освета

ГОДИШЊИЦА ХУП 24

370. ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

гони овај проклети народ. Злочиначко тиранеко
варварство у персијским ратовима било је извор
његове досадашње несреће, а може се веровати да
ће неверство бити крај овоме царству, као што му
је и почетком било. С тога се не види никаквог
равлога на свету, да се праве тешкоће објављивању
рата Турцима, пошто је са свим јасно, да су хриш-
ћани у праву да поврате оно, што сву им невер-
ници отели, и то тим пре што сваки султан, при
ступању на престо, полаже заклетву, да ће — ако
узмогне — уништити хришћанетво.“

Кроз цело ХУП столеће осећа се јак покрет
у мишљењима. Мисао о савезу хришћана против
Турака и о рату којим би се ових ослободили хриш-
ћански народи, хвата врло јако корена и јавља се
код најсветлијих духова, те није страна ни самим
великим државницима. „Нека је Богу угодно“, пи-
сао је још око год. 1626 један скроман хаџија,
„те нека дође до потпуног споразума и јединства,
до доброг хришћанског пријатељства међу хриш-
ћанским владарима, нека се славољубље и непове-
рење прогнају из њихових срца, те нека у њима
уступе место храбрости и удруженим мишицама 32
одбрану Христова имена“. ' Ова мисао је тако оп-
шта, а уз то тако јако укорењена, да се њени тра-
гови опажају чак и у наше дане, кад је већ одавно
прокламован основ о једнакости вера пред правом.
У колико је она могла и морала бити јача у првој
половини ХУП столећа, где истовремено пада по-

1 Наводу Ниса-Веснића, Порекло Међународног Права,
Београд 1895, стр. 468. Видети уз то: Кићкећанз Тћеодог, Пег
Огвртипа Аезв Рјапез уот емлшеп Ктедел т деп Метојтеп Аез
Нег2025 уоп 5Зшју, Вегп 1898 и ~ећпеј Обо, Пег Епледе 1п
Епгора, Гетро 1892, стр. 118 и след.

МАР"

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 371

јава ове књижице на немачком и на инглеском
језику !

Ми за сад износимо у потпуности њене мисли,
остављајући за даље истраживање отворено питање:
да ли је Кардинал Алберони био доиста њен пи-
сац, или је она плод пера каквог кабинетског науч-
ника, који је уз то могао стајати у служби верске
пропаганде“ Ма шта било, она већ својом појавом
заслужује нашу пажњу.

Шш

ШЉеговога Високопреосвештенства Господина Нарденала
Алберонија Предлог о потчињењу Турског Царства под
власт хришћанских сила

Део фшрви. — Писац се овде вајка, како је врло
жалосно видети, да европски владари воде међу собом
ситничарске и неправедне ратове и проливају чи-
таве потоке хришћанске крви, из просте пожуде
за неком уображеном елавом или ради незнатних
добитака, а под најчудноватијим изговорима, докле
вековни непријатељи хришћанства господаре не само
Азијом већ и великим деловгма Африке п Европе,
ширећи се и јачајући све више и више. Гледајући |
на ове владаоце хришћанским очима, човек би рекао
да су они без икаквог осећаја, пошто би иначе
било тешко објаснити њихову неувиђавност, да бп
с толиком утрошеном снагом око ептних и безиз-
лазних задевица могли учинити општој хришћан ·
ској ствари великих услуга. Он се жали, да је то-
дико пустошења извршено у Италији, Немачкој и
Пољској за његових дана, и да је толико градова
предано пламену. Да је оружје, које је употребља-
вано на узајамно истребљење хришћана, упућено

24

379 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

било против непријатеља хришћанетва, из те би
борбе било неисказано мното користи како за ово
тако и за поједине хришћанске државе. Да је
Луј ХГУ огромну војеку, која је толико страха про-
извела у хришћанском свету, употребио против не-
хришћанских владалаца и поморских разбојника,
који су толико сметали пловидби, он би тиме био сте-
као право на титулу „свехришћанскога“ и на опште
признање. Пошто би ова јадиковка међу тим сувише
далеко одвела, то ћемо још само утврдити, да су
чисто световни, лаички узроци, државна ненаси-
тост, освета и завист били у највише случајева
повод међусобном истребљивању у хришћанском
свету. Овим се узроцима објашњују и неуспеси и
несреће у Крсташким Ратовима, које су хришћански
владаоци водили против Сарацена и Турака. Јери
ако су побуде овим покретима билеу узвишенијим
верским осећајима, ови су се изметали у себичне
тежње, чим се питање о политичком господарству
појављивало. Дух раздора и неслоге обузимао је
ове књажеве и војводе у толикој мери, да су не
једном започињали међусобну кавгу и постајали
жртвама иноверних непријатеља. Ово треба да по
служи за пример и за опомену данашњим хришћан-
ским владарима, на које се писац обраћа у нади да
ће се његова наснова узети у озбиљно разматрање,
и да ће они прихватити његове мисли, како се њи-
хове добре и побожне намере не би разбиле о исте
тешкоће. -

Писац се за тим брани од приговора, као да
и сам жели, да као члан извесног тела извуче из
своје наснове за се и за своје друштво нарочиту

корист. Он истиче, да се ничим другим не руко-

води до ширењем хришћанства, без икаквих нада

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 378

на какве световне добити; протестанству у томе
послу даје онолико исто места колико и католи-
чанству. Да тако доиста и мисли доказ му је у ње-
товој прошлости.'“

И ако ова мисао може појединима изгледати
не само непрактична него и са свим неостварљива,
он ипак држи да се она даје лако извести, ако
само владари и државе у хришћанству хтедну да
оставе на страну своје себичне пожуде, те се на
основу вере и човечанске љубави реше на њено
извршење. Пође ли се на овај посао из других раз-
лога, онда ће он већ у своме зачетку бити осуђен
на пропаст. Ваља признати да је Турска сила ве-
лика, и да је царство њено пространо и јако. Али
та пространост ће му бити у овом случају од много
веће штете, него што би му привидно могла бити од
користи. То је био у осталом узрок пропасти евих
великих светских држава, нарочито Рима. Тако је
било и са Сараценима. Па ипак се између етарога
Рима и Турске мора утврдити та разлика, да су Рим-
љани освајали свуда својом дисциплином и јунаштвом,
докле се напредовање Турске и њена сила и величина,
објашњују једино трвењем и неслогом између хриш-
ћанских држава. Турско оружје није никад стајало
у особитом поштовању код хришћана, а да је кадгод
овога и било, последњи рат би то уважење са свим
уништио. Предвођени војводом Евђенијем Савојским

12 (Овде ћемо навести саме његове речи: „Ласкам себи бар
толико, да ће ми министри, који су били оверени код шпан-
ског двора за време моје владавине, учинити толико правде, те
признати, да код мене никад других мисли нису могли запазити.
Ја сам био толико обузет тежњама противним гоњењу иноверника,
да сам чешће саветовао краљу, да допусти и зајемчи слободу са-
вести. Па и ово није било доста, већ сам био узео к срцу да изра-

дим законску наснову за ограничење инквизиције, и ја и данас
живим у уверењу, да је ова моја тежња доста допринела моме паду.“

374 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

Немци су овом приликом однели над неверницима
две славне победе, и ако су Турци стајали у борби у
много повољнијим околностима и имали много већу
војску. Не може се довољно нахвалити у овом по-
гледу борба код Београда год. 1717. Турци еу овде
имали више од 200.000 војника, међу овима на
80.000 јаничара, према томе бројно двапут више
од својих хришћанских противника. Они су држали
опседнуте хришћане као какав град и пуцали су на
њих без прекида из сто и четрдесет топова п три-
десет и пет мерсера, па су ипак били принуђени
да напусте своје положаје, многу храну и џебану
и да се даду у бегство. Њихов страх и забуна били
су тако јаки, да ни сто људи нису могли одржати
у реду, тако да су им и највиши заповедници бе-
жали с рукама у вис уздигнутим. Овде је пало преко
20.000 Турака докле је царских војника изгинуло
једва на 200. Ови су нашли у турском околу
136 металних топова, 27 мерсера, 20.000 комада
топовских кугала, 3000 граната и 600 буради ба-
рута. Београдска посада, која се састојала из 20.000
пешака и 2000 спахија или коњаника, принудила
је свога серашћера (ваповедника) већ сутра-дан да
преда тврђаву, при чему је тешка артилерија како
с галија тако и с тврђаве, која је бројала 084
метална и гвоздена комада пи 69 мерсера, уништена,
у земљу пропала и у ваздух се распрела, пошто је
потпаљено једно барутно сместиште. Овака славна
победа најбољи је доказ, шта се све може учинити
против неверника, само кад је у хришћанској војеци
слога, и кад ову води храбар и мудар војвода. На
њихову коњицу одн. на спахије гледају хришћани
презривим оком, док им је пешадија одн. јаничари
много боља. Ових последњих је на 40.000 п већином

" , У ~
| Лаф" зета ___ у 4 а

ма о ака а иа "УУ

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 3:12

ву хришћанскога порекла, али још као деца по-
турчени. Али је и њихово јунаштво у опадању, на-
рочито после битке код Беча, у којој је пољски
краљ Собјески извојевао за себе бесмртничку славу.
Било како му драго, тек се после Бога његовој
храбрости и држању има да захвали, што још хриш-
ћанска вера у Европи влада и напредује.

Па ипак ништа не сведочи толико о томе, ко-
лико је ниско пала и како је данас бедна турска
храброст, као њихов садашњи рат против Персија-
наца, које су Гурци увек до сад презирали, док
су их они, за време последњих ратова, већ више
пута побеђивали, те изгледа да хоће да им отму
све њихове азијске владавине, и све се ово уз то
дешава у приликама, у којима су Турци са свих
осталих страна на миру, те свеколику своју плу
могу упутити против Персије.

Па кад Персијанци, који важе као рђави рал-
ници како код хришћана тако и код Турака, про-
тив последњих односе победе у тренуцима, кад им
ови сву своју силу могу насупрот ставити, то онда,
јамачно никога неће изненадити кад кажемо, да на:
шем нацрту стоји данас много мање сметања на
путу него икад до сад, особито кад се има на уму
ведики турски губитак у војним Спот у
последњем персијском рату.

Пошто је овако утврдио, како ће лако ићи
с уништавањем Турске, писац хоће да приступи
ближе нацрту о подели како њене копнене тако и
поморске силе између разних владара и држава,
који у овоме походу узму удела. Први корак, који
у овом правцу има да се учини, јесте сазивање
једног конгреса у Регензбург. На овоме конгресу
треба да се утврди савез у циљу подјармљења Тур-

376 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

скога Царства, при чему треба да се одреди вели-
чина удела поједине државе као и користи, које
свака од њих из овога рата треба да извуче.
„Део други. — Овде нацрт прелази одмах у
појединости. На првом месту има се основати у
Млеткама, као најближем граду ратноме попришту
на суву и на мору, општа ратна благајница;
Римски цар и Римска Царевина морају пот-
пуно спремити војску од 100.000 људи, коју ће
предводити сам цар или његов заступник;
Његово Царско Величанство (Русија) треба да
уђе такође у савез са 100.000 људи, и имаће да
упути своју силу на првом месту против Татара;
Краљеви Пољске, Данске и Шведске ставиће
на ратну ногу војску од 20.000 људи, у коју ће
Пољска дати 30.000 а Данска и Шведска по 10.000
имати да даду;
Краљеви Француске, Шпаније, Сицилије, Пор-

тугалске и Сардиније, републике Млеци и Ђенова, _

Швајцарски Кантони и Граубинти спремиће зајед-
ничку војску од 120.000 и то по овој сразмери;
Француска да даде 30.000, Шпанија 20.000, На-
пуљска, Португалија, Сардинија, Млеци, Бенова,
Швајцарска и Граубинти по 10.000.

Све би ово дало скупа сувоземску војску од
370.000 људи.

Писац за тим прелази на образовање хришћан-
ске поморске силе. За ову је потребно по њему на
сто галија и галијица. Он је овако распоређује, у
главном на поморске државе: Инглеска треба да
да 80 ратних бродова и 10 фрегата, Холандија 20
првих и 10 последњих, Француска 10 одн. 5, Шпа-
нија исто толико, Напуљ само 5 првих, Португа-

1

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 377

лија и Млеци по 10, одн. 5, Ђенова само 5 првих,
што би свега дало 100 ратних бродова п 40 Фре-
гата. Писац за тим одбија унапред приговор, да
је овде сразмерно тако много стављено у дужност
Инглеској и Холандији, што је учињено већ по
томе, што ове силе за сувоземну војску нису ни-
како ни узимате у рачун.

У погледу галија, галијица итд. утврђена је ова
сразмера: Француска, Шпанија и Ђенова дају их
по 10, Напуљска, Тоскана и Малта по 5, а сами
Млеци 50, тако да их буде свега 100. Пошто пак
краљ Португалије нема оваквих бродова, то би Њ.
В. имало да спреми потребне лађе за пренос људи,
оружја и хране. Али ће се поред ове мрнарице
морати спремити и уредити још једна, са задаћом
да спречи поглаваре Туниса, Триполиса и Алџира
како у овој општој борби не би полетели у помоћ
Султану. Ову последњу мрнарицу имале би да
спреме и наоружају Француска, Шпанија и Порту-
галија, за што би им се при подели Турског Цар-
ства уступила нарочито афричка пристаништа. Мле-
цима је писац ставио у дужност велики број галија,
с тога, што они ових највише имају, а и с тога
што ће и користи из ове борбе за њих велике бити.

Пошто је овако утврдио сразмеру суделовања,
сваке поједине хришћанске државе у заједничкоме
рату против Турске, писац хоће да се на претход-
номе конгресу у Регензбургу утаначи и подела ове
последње с нарочитим обзиром на важна места. Он
је за то, да се свачији добитак утврди раније, како
доцније не би било злоупотреба према малим држа-
вама и владаоцима, и неуспех крсташких ратова
објашњује тиме, што и пре њих овакав споразум
није био утврђен. Он увиђа тешкоћу ове поделе,

378 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ ј

нарочито због изукрштаних тежња и интереса, али
се ипак не устеже да јој приступи, „пошто се још
ув по који стрми брег успео“.

Део трећи. — Овде долази подела Турског
Царства. Без пкаквог увода и заобилажења писац
улази т тефдаз гез.

Војвода од Холштајн-Готорфа треба да буде
проглашен за цара Цариграда, са свима титулама,
почастима и користима, које су уживали некадашњи
византијски цареви, у колико овим нацртом у том
погледу не би било измена. Томе царству придаће
се све азијске пи афричке покрајине Турске п Ро-
манија (дан. Источна Румелија) у Европи, осим
онога, што се овде другојачије нареди. Наслеђе на
царском престолу ићи ће само у његовој мушкој
лови; —

Пошто се ова велика намера не може извести
без суделовања Њ. В. Римског Цара, н пошто је
дом његов био вазда главни штит против упада и
предузећа Мухамеданаца, то неће бити неправедно
да се Њ. Ц. Величанству потпуно уступе Босна,
Србија, Славонија и Влашка, и да ове земље уђу
у састав наследних покрајина Хабзбуршкога дома,
саобразно његовој прагматичној санкцији. Тако пето
задржава Њ. Римско Величанство првенствени по-
ложај над цариградским царем, као и над свима
осталим хришћанским владарима; —

Потто су области Њенога Царскога Величан-
ства већ врло велике и простране, и пошто је ова не.
сравњива владарка дала довољно доказа о томе, да
јој је најусрднија жеља распростирати јавне сло-
боде и хришћанску веру, то писац налази и сувише
узрока да верује, да ће она у освојењу Татарске и

ЛАЗАР АЗАВ А о о МА, оаза ла.

Ру] РУРАРУЧНЕ ТУ У О о УРА

|

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 379

у заузећу Азова наћи довољно накнаде за себе у
овој подели, и да ће према томе радо уступшти
Финландију Шведској, и тиме допринети да се мир
на северу утврди; —

Будући да су области Француске врло велике
и снажне и да непрестано напредују, и будући је
Њ. „најхришћанскије“ Величавство и за време по-
следњег рата дало доказа о томе, да се не руководи
никаквом тежњом за отимањем туђих покрајина, то
писац држи, да ће се овај краљ задовољити заузе-
ћем Гуниса и славом, што је суделовао у потчињењу
вековног непријатеља хришћанства. Он тако исто
не сумња, да ће савезници радо уступити краљу
Шпаније Алџир а краљу Португалије Триполис, у
накнаду за суделовање ових држава у општој све-
тој ствари; —

Пошто сама природа владавине у Интлеској,
као земљи трговине, не допушта њеним становни-
цима да проширују њену владавину, то из тих уз-
рока ваља Њ. Британском Величанству уступити
острво Кандију (Крит) п град Смирну. Из пстих
побуда ваља дати Холандији острво Род и град
Алепо; —

Како је за краљевину Данску и за њене труде
у овом рату тешко наћи накнаде у покрајинама
Турске, то писац држи да би било најправедније,
да се њој уступи на свагда војводина Холштајн-
Готорф, чији војвода постаје за то, као што је већ
раније изложено, византијским царем; —

Будући да удаљене покрајине у Турској не би
биле подесне за увеличавање Шведске и за накнаду
жртава овој држави, то би она имала да се задо-
вољи уступањем руских покрајина Финландије пи
утврђивањем династије Хесен-Каселске на престолу,

380 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

пошто би се војвода Холштајн-Готорфски одрекао
свих својих потраживања на ову круну; —

Из сличних узрока требало би утврдити да ба-
новина Тоскана припадне краљевини Обеју Си-
цилија; -—

Пошто краљ Сардиније на основу наследства
има неоспорно право на острво Кипар, и пошто ће
у овом рату имати да поднесе осведоченим јуна-
штвом великих жртава, њему то острво ваља и усту-
пити, и додати му још и војводину Миланску; —

Краљевини Пруској, која је већ пространа,
биће довољно да се уступи плодно острво Негро-
понат; —

Пошто се Баварски Дом вазда с особитим по-
жртвовањем за ствар хришћанства залагао, наро-
чито приликом последње одбране Беча, то би било
право, да се границе његове државе помакну и про-
шире до краљевине Чешке, при чему би на даље
били задовољени сви захтеви овог дома у погледу
земаља аустријске круне; —

Пољека је у току више столећа била штит
хришћанства. Али пошто у овој краљевини већ од
четрдесет година бесни унутрашњи грађански рат,
то се за њене трудове око овог предузећа предлаже,
да јој се уступи Молдавија и земља Будзинских
Татара. При томе саксонска круна има да се огласи
за наследну у овој земљи, и то ће бити једино
средство за стишавање страсти и васпостављање реда,
у њој ==

Млетачка Република заслужује од стране хриш-
ћанских држава најнежнију пажњу, пошто је она
била увек на ударцу неверницима и својим грудима
заклањала често од њих остало хришћанство. Па
пошто су јој Турци силом отели многе градове и

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 381

покрајине, то њој треба радо уступити сву Далма-
цију и Мореју, ову последњу већ и с тога, што јој
је и онако до пре двадесет година припадала; —

Ђеновска Република се већ више од једном
храбро борила с непријатељима хришћанства, који
јој још и данас грдно сметају у њеној пловидби.
Пошто су њене области по величини врло скромне,
и пошто је и иначе опала, то ће јој правичност
савезника радо и без устезања уступити део старе
Грчке, познат под именом Ливадије, и врховно гос-
подаретво над Корсиком; —

Лако ће бити да се задовоље и захтеви Мал-
тејскога Реда. Овај је увек тежио за чашћу и за
ову се од вајкада упорно и храбро борио с Тур-
цима, те према томе писац држи, да његови чла-
нови и следбеници и неће тражити ништа друго до
задовољство, што су могли и са своје стране допри-
нети пропасти Турског Царства; —

Пошто кантони Швајцарске и Граубинти не
могу доћи на мисао да проширују своје државне
области, то је веровати да ће се они задовољити
двоструком платом евојих војника докле год овај
рат против Турака буде трајао; —

Поред тога ће сва острва у Архипелагу, која
овде нису нарочито поменута, имати да се даду по-
јединце на име награде у баштину оним младим
кнежевима и војводама, који се у овим ратовима,
буду особито одликовали.

Претходни споразум има да се постигне и
утврди на поменутом конгресу у овим тачкама:

1 Вера у новоме Цариградском Царству треба
да постоји на основима Вестфалскога Мира. При

382 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

томе се неће наносити никакав уштрб ни васељен-
ској православној, ни јерменској па ни цркви копта.

П Једна општа заједничка трговачка царинека
тарифа има да се утврди за све хришћанске силе,
без икаквих нарочитих повластица у корист поје-
диних од њих.

Ш Ни један владалац нити држава, па ма ко
то био, не еме полагати никакво посебно право на
Архипелаг, који треба да служи на корист зајед-
ничке пловидбе и трговине.

ТУ Дарданелска утврђења ће се порушити.

У Власт п врховно господарство цариградског
цара на мору простираће се до теснаца код Калипоља.

Писац за тим нарочито објашњује потребу огра-
ничавања власти и силе новога царства. Свет има
разлога да жали, што извесни владаоци имају и су-
више силе и снаге, пошто се ова најчешће злоу~
потребљава према другима на себичне личне и др-
жавне смерове. Према томе се не може бити довољно
обазрив у намери уоквиривања снаге поједине др-
жаве у њене праве, природне и оправдане границе.
При том је владалачка ћуд превртљива, те се нема
никаквог јемства, да и нови источни цар неће по-
желети, да увећава своје области на штету осталих
хришћанских држава.

За овим долази читав ратни план, из кога ћемо
извадити само најзанимљивије ствари, и то једино
ради тога, што је за наше војне стручњаке ову
књижицу врло тешко, готово немогућно добити.

На првом месту се овде истиче, како би за
ствар било од врло великог значаја, кад би сви са-
везници могли од једном поћи у рат, пошто би на
тај начин неверници били јако изненађени, заплашени

А

аи Сани а ос еј

ул
а

“

КАРД ЗРНЦА, | РИК

" 7 „У“ | Е Ми ј
У Де а а ај вам ари

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 383

"и збуњени. Према томе би руска војска имала да
наступа према Кримеским и Малим Татарима, и да
заузме њихова важнија места, нарочито Азов, на
Каспијском Мору(!). У примедби се за тим додаје,
да је руска војска већ у овим крајевима, пошто
је 31 маја 1736 — дакле исте године кад је овај на-
црт објављен — потукла татарску војску од 100.000
људи. Ту се такође напомиње да су Руси у том
тренутку држали Азов у опсади, и да се посве-
дневно ишчекује његова предаја.

Пољска, данска и шведска војска имале би да
се скупе на Висли, и да отночну нападање опсадом
Козима, пограничне турске тврђаве према Подолији.
Пошто је ово. место јако утврђено, то би се оно
прилично дуго држало. Али пошто би неверници
били нападнути у исто време ес Каспијског Мора, из
Грчке и ес Дунава, били би у немогућности да у борбу
изведу војску, која би била довољна да замени у
пољу опееднуту тврђаву. Према томе се може с по-
узданошћу претпоставити, да би опеадници за месец
дана ову освојили. Џо том би ова војска морала
прећи Дњестар, да за тим освоји Молдавију, Та-
тарску, Требизунт и остале градове на североза-
падним обалама Црнога Мора. Овом војском запо-
ведале би наизменце пољске, шведске и данске
војводе. |

Немачка војска имала би да се скупи код Бео-
града, а га тим би имала да опседне Ниш (Х12а!).
По том би имала да заузме тврђаве Видин и Ни-
копољ и друге споредније на Дунаву. На овај начин
би се неверницима пресекао пут и одузела могућ.
ност, да Црним Морем снабдевају Цариград храном
и другим потребама. Остале ситније тврђаве, које

384 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

су далеко иза Фландријских и немачких по јачини,
дале би се заузети у току једног лета.

Војска Француске и осталих западних и јужних
сила имала би отпочети своје дејствовање од стране
Грчке. Према томе би она имала да се искупи и
уреди у Сицилији. Ову војеку би имао да предводи
сардински краљ или какав Француски маршал.

Обе флоте би имале да се искупе и састану у
Месини, где има велико и пространо пристаниште.
Онда би имао да се набави велики број лађа за
пренос, а то неби било тешко, пошто одавде нису
далеко ни Ливорно ни Напуљ ни Ђенова, а Ни
друга пристаништа Средоземног Мора. Један део
војске могао би препловити такође на ратним бро-
довима и галијама. Цео пренос имао би да се из-
врши у три маха из Сицилије у Мореју, и ту би
се на вратима Архипелага код Корона и Модона
имали да изведу и први напади. Тако исто би тре-
бгло што пре заузети острва Митилену и Тенедос,
и то како због њихових широких и подесних при-
станишта, тако и због стратегијског им значаја према
Дарданелима. Утврђења ових последњих су на 200
миља удаљена од Цариграда.

Пошто се на пуних шест страница своје књиге
бавио описом и историјом европских и азијских
тврђава на улазу у Дарданеле,“ што је најбоља
потврда за њихов ондашњи значај, писац се опет

13 Да се утврди вера у тачност ових описа, истиче се на
завршетку књижице, како је кардинал Алберони још као шпански
министар изашиљао у ове земље некога Бернија, „ешеп стовзеп
Кауогцћеп Чев Негхо2з уоп Уепдбше«“, с којим се био спријатељио
за времена службе у Француској. Овај је провео пуне три године
у Турској, и то како у европским тако и у азијским и афричким
јој покрајинама, прерушен као Мухамеданац, и проучио је сва
утврђења. — У до сад објављеној кардиналовој преписци, а ни
иначе ми нисмо могли докучити ништа ближе о овом Бернију.

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

385

труди, да и овом приликом умањи страховање од
величине и јачине сувоземске и поморске турске
силе. Чак и да се нису исцрпли у ратовима с Пер-
сијом, Турци никад не би били у стању да се одрже
пред удруженом и овако распоређеном хришћанском
војском. —

По освојењу поменутих утврђења имала би
хришћанска мрнарица да удара на Калипоље, где су
велика сместишта џебане и оружја, а за тим на
Галату, а кад се ова буде имала у власти, онда се
Цариград више не би могао држати. Истина је да
у Архипелагу има још тврђава, које би се извесно
време држале, али ће се оне убрзо предати, чим
се е Цариградом сврши.

Кад хришћанске државе на овај начин сврше
посао у Европи, онда треба да га продуже у Азији
и Африци, и тамо ће им он бити јако олакшан са-
мим тим фактом, што ће у њиховим рукама у Цари-
граду остати и благо и оружје државно и царско,
да већ о моралном дејству освојења престонице и
не говоримо. Уз то ће се и снага Турске истро-
шити већ раније у европској борби. При том ваља
имати на уму и ту околност, да правих тврђава у
Азији и Африци Турци и немају.

Цело освојење и потчињење Турске дало би
се према пишчевом мишљењу извести у три повре-
мена похода. Да у њиховом току не би дошло ни
до каквих несугласица, требало би унапред утана-
чити све што је потребно с погледом на поделу
ратнога плена. Нарочито би се ваљало постарати,
да се за времена рата држављанима хришћанским
не ударају никакви нови намети.

> "

ТОДИШЊИНА ХУМ 25

386 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

„Део четврти. — Пре него што би се поход за
потчињење Турске и предузео, потребно је зајемчити
ред и правно стање у самој Европи. Нашто у осталом
и потчињавати Турску, кад би њени потчињени де-
лови постали нов повод за ратове у Европи: ПЏи-
сац дакле жели и предлаже, да се на првом месту
установи једно заједничко веће европских сила, нека
врста сталног европског конгреса (који он називље
и највишим судом) са седиштем у Регензбургу, са
задаћом да спречава ратовање између хришћанских
држава. Овај његов нацрт о вечноме сабору (Еп Е
етпез „аПтен-удћгепдеп Кејећ5-Тасез“) састоји се из
свега три члана, који одређују:

„[ У Регензбургу има да се установи један
сталан вечни сабор, који ће образовати посланици
или представници свих хришћанских владалаца и
држава, по угледу на садашње немачко сталешко веће.

„П Све несугласице, које би се могле породити
између владалаца или држава у погледу на веру,
ред наслеђивања, женидбе, или из ма каквих других
узрока, морају се расправати на овоме сабору. и то
већином гласова његових чланова. Сваки такав спор
мора се расправити у току од једне године, рачу-
најући од дана његовог изношења пред сабор.

„Ш Ако би се која држава одупрла извршењу
саборског решења, које јој је прописаним начином
исправно предано, онда ће се она сматрати за на-
рушитеља јавнога мира, и сабор ће против ње упо-
требити војничку силу, док је не примора да се
његовом решењу покори. У таквом случају ће оваква,
држава бити дужна да накнади све штете, које би
од таквог њеног држања произишле, п да плати
ратну оштету. Поједине државе стављаће сабору

пи ода вам у а са ла а

а о а ара АТА) ај

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 387

сразмерни део војске на расположење, по угледу на
данашње елично уређење у Немачком царству“.

Писац се онда при крају своје књиге враћа, да
наново говори о Турцима и њиховој војсци и о
случају, да им после ових хришћанских напада и
у њиховом току притеку у помоћ Персијанци и
Арапи. Што се првих тиче, он тврди да је могућ-
ност за то готово са свим искључена, пошто они,
поред све истоветности у вери „мрзе једног турчина
колико девет хришћана“. Али да то и буде, против
њих треба да се упуте Руси, Пољаци, Данци и
Шведи, и они су онда брзо готови. Од Арапа такође
нема, никакве озбиљне опасности. Он за тим завршује
своју књигу овим речима: „Пошто су сви ови муха-
медански народи, и то како Турци, тако и Перси-
јанци и Арапи исцрпени дугогодишњим унутрашњим ·
немирима, то је лако увидети, да ће Божја рука
управљати оружјем оних хришћана који се посвете
уништењу владе неверника, и да ће се на тај начин
испунити и једно пророчанство, које се налази у
многим преписима Алкорана и које гласи: да ле у
последња времена тришћански мач изаћи из ко-
рица, п да ће их (мухамеданце) изагнати из свога
царства.“

[4]
сл
%

из ТРОЈЕСЕСТАРСТВА
риме МИЛУТИНОВИЋА [АРАФЛИЈЕ

ПРОЖИВЉАВКА
Т. 4. ПЈЕСНА ДРУГА ТРОЈЕСЕСТАРСТВА
(ПРОСТАЧКИ )

—>——

Уме“ вјенчи
Вкусу златкај
Свог'" врлине Срба;
Припродино“ л'
Вјечно" красје
Још" му придај грба.

Сам“ свемоћче! Уставде вријеме !

Мећавино“ кидај ми се с душе,
Срца“ леди растопте се моји,

Већ'" робињом не зивкај ме нитко !!
Та'' сжалте се мученицом давном,

Прољећу'“ ми сви гранут помозте,
А'" за стужом сваки страданија !

Јуже'“ брале ну снијег растварај
Те с" мојије сведичније гора,

Са'" стијена крша уплесњена,
Омиде'' ми сузне очи моје;

Још ме росом сву“ окропи Мају,
Нек“ ми срца брже мину ране.

А!..% Јутри“" с' јутре новог ми живота!!

.
“
44
за
ђ-
– Е-
Њ.
5

у

из ТРОЈЕСЕСТ АРСТВА_

Обасјај' ме праве славе сунце,
Сванде : једном тај и мени дане,
Нека““ гледнем и ја по свијету,
Скорашња““ сам заточница худа,
Но:" у друге једва чекам поћи.
Секо“ земцо, поникни ми траве,
Све" цвијетке пи различне биљке,
Голо:" дрвље. ођени се лишћа
Зеленилом, и“ бехаром сваким;
Мирис општи“ округа ми буди,
Озрачије“' ништа љешпе златно,
у" дјетинску радост погружам се
Сваколика““, с врха те до на дно,
Од" ње силне роним ево сузе,
Најслађе је“ плакат од милине,
Најблажени““ који њоме свончи,
Сад“ ево ја сласт окушам раја -— !
Сво“" јестество сада ме послужа,
Дични“ боре никни у зачељу,
Вите'" јеле гранам се скркните,
Џа на“ огум станите Врачара,
Да'" вам хладка Срб оћути слатка;
Листни“" јавор јуначки је дворе,
А с врх бора нек се“ барјак вије,
Син“ да рече: „Жива ми је мајка !“
Сватко““ л' друга нек: забљешти очма
Од“ сунашца моје-синске славе;

Београде, стари српски“ саде
, у

Од како си створен, за“ престо си! —.

Ал сад виле ам простирку ставте
По-' мирисну матичњаку травци,

Још ми-> дунте тијо сви ноћници,
Лахка · дјецо лахорнога цара

Мог" Милоша дигните на крилма,

389

_ 390

ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА

Ставте" ми га на то мјестце спремно,
Што"" ј' за њега само јединога;
Пахањем ' му свијајте милине,
Жар му тако"“ расчињајте дневни,
Па ноћ ти му ако и" не дошла,
Та ево нас" тма једва нас прошла,
Но да“ мајка ублажа се јадка,
Својим" синком, својим пзбавником,.
Спаситељем и" утјешитељем;
Окићеној у“ љепоту мира,
Сво"" јестество сад у лице зира,
Блажен био,“ тко ме је љубио,
И" кад бија сама себ' омрзла!
Блажен саде,“ тко свуд за ме стаде!...'
Док"" без главе, дотле ја без славе!
Честит био," тко врлог родио!..!
Зар ја мајка!...' Ја родила' Рајка!
Чест“ Србаљству, а славу ришћанству !!
Та Милоша“ нигда срећа лоша.
0'" пјевице! ви шумске краснице,
Сприумилним““ вашим цвркутима
Милоша“ ми бриге разбијајте,
А'" дивника те љубва толика
Нек се свачим предусрета'“ зрачним,
Шаљ"" му и рај своје части саме,
Бесмртајем напој ми га својским.
07 л' ви Срби утробна ми чеда,
Своја“ вјерна пожњите му срца!
Дремни““ старци зимзеленак берте.
А“ момчадца њима припомажте,
Чисте““ фале сплетите му вјенке,
У“ вијенце ви замрсте пјевке,
Њем/"" у перчин луче од сунашца,
Спроћ“ њи шта су и звијезде неба...

ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА 391

Тим““ украсте Милошеву главу !

Срб-ћерце“ ми китке љубичице,
Босиока,“ благовона кринка,

Царски“' л' закит свечеститу ружу
Мом" Милошу дајте и подајте;

Ја“ л ћу дугом опасат' га љета,
Ноћи ведре““ огрнут га небом,

Сунцу рећи“ сјати му из чела,
А'" прољаће разведрај му лице,

Па ћу ' мјесец“ ставит му под ноге:
Лик Милошетва лик је“ аранђелства !
· Грб"" душмански кад му стопам годи,
Он''' заслужни тако нек' ми шета,

Ка' но понос блатодарна рода,
Пак“ врлоћа у антрешељ плаћа.

Но ратари'".. Преље и орачи
Загоркиња“ узајмиће гласе,

Колик'' игда, то кликнути сада,
У прозорја" зрачност и јасноћу;

Танке“ л' неве са пастири смјерни
Придесиће“' грла и свирале,

Сретаће“ га ко небесни лици,
Пратиће га" зиљем усрдија,

Све'" ћ' најљепше припијеват' пјесне
Милошу ' ми свом одбранитељу;

Очма'“ ће га сватко љубижати,
Та'3 којег но свак и у сну грли,

Како'“ жељом свак од вјека свога.
Хеј! Стара српска поновљена дико,

Нова крепка Милошева! мишцо !
Ни пауну““ не пристаје птици

Шарког '' перја чудесна красота,
Којој'“ но се дуга све још диви,

Чак и роса'" дијамантни зрака,

392 ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА

Ко" нам теби свег Србинства цвјете,
Ко нам" теби прави господару,
Ко'' л' ти дјелма прешавшима зборе,
Свјетска““ слава и свег Српства Фала;
Вољно:“ стање дарово си нама,
Сазво““ си нам мир и живот раја,
Тобом нам је златни“ вијек насто,
Ев':' се свијет заслађа нам исти,
Ми у' ком: смо све горчило пили;
Браће“ т радост срца преумиља,
Прси Срба прекипљају бујном,“"
Усне,“ језе, свим признање сплета,
Огрезосмо“' у блаженство право,
Наше стање“ сва надмаша земна,
Серафимским““ бити нам се каже,
Сва потомства то“ ћ' вјеровал" једва,
Што и данас осим“ наске ђе тко — '
Овог >" доба Србом ваља бити, |
Пак сва“ чујства да мож' испунитп ~
Преусладјем““ свога спасенија —.
О! Боже благи, својим“ вјерним драги,
Куд све даде, дај и ово саде,
Твоји Срби сви молимо сложно:
„Продужи нам ово стање“ радо!
Обгради“' га твојим“ силам' свуда!
Међу": нам' остав твога намјестника !!'
Српска славо Милошева главо !
Нам'" надеждо још у напред већа,
Та док“ људства теб' не било смртства !
Свим“ Србима ти владао вјечно !
Уживао“" здравје непресјечно !!!
Бог ти дао све што“ поискао.

из ТРОЈЕСЕСТАРСГВА 393

КОМЕНТАР
НА ПРОЖИВЉАВКУ.

Под именом Проживљавка, које носи друга песма
Тројесестарства, разуме се у опште она сила, која све
из мртвила проживљава. А овде та сила јесте она сло-
бода, која у Србији настаде после срећно свршенога
устанка кнеза Милоша у 1815. години. Како се пак
цела Србија и Српски народ у тој слободи осећао, и
како се због ове нов живот већ првога пролећа 1816.)
по закљученоме миру свуда јавио, — песник је то кад
очевидац овде верно и просто (простачки, природно)
описао. Јер он се и сам тада још у Србији бавио после
његовога војевања у претходној години. Зато је песник
и могао из непосредне близине посматрати, па са истин-
ским саучашћем у општем одушевљењу и описати ону
живахну општу радост због новога стања, што га је
у Србији сопственим пожртвовањем створио тадашњи
њен јуначки нараштај.

'), разуме, памети венчи (вјенчи, увенчавај, кру-
ниши, одликуј)

#), укусе по мало злати (златкај, позлаћуј, улеп-
шавај) т.ј. Укусе по мало овде онде полепшавај.

5), свога Србина (Срба) врлине;

Под овим Србином разуме се овде кнез Милош
Обреновић, који је с пролећа 1815. отпочети свој уста-

нак за ослобођење Србије срећно завршио у јесен исте
године.

4). ли (л', зар, ваљада) т,ј. Од природе зар
= >), вечно, вечито украшење (красје, украс) тј. Ве-
чити украс.
Под овим разуме се сва она многострука при-

родна обдареност, којом се кнез Милош целог свог
живота одликовао. а

6) уме додај (придај) Србину (му. кнезу Милошу,

као грб (грба) тј. Још разуме придај кнезу Милошу
као грб.

394 ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА

") свемогући (свемоћче, свемоћни Боже)! Устави
(Уставде, де заустави, дедер задржи) време (вријеме)
ЛЕ је Боже! Дедер заустави време, да не тече тако!

| јака мећаво скидај (кидај, Ура ми се с душе

тј. Мећавино нестај,
Под овом мећавином разуме се овде оно зло време

тиранске управе београдскога везира Сулејман-паше.

Скопљака.
У), моји леди растопите (растопте) се т.ј. Растопите
се ледови са мога срца,
Под овим ледовима на срцу Србије разуме се она
њена премрлост, која је беше обузела у време њенога
робовања Турцима.

'0), више робињом не зови кад и кад (зивкај) мене

(ме) нико (нитко) т.ј. Већ ме нико не зивкај робињом!!
Овде се разумеју стране државе и народи, које
Србија познаје.
1) сажалите (сжалтеј се Србијом (мученицом) дав-
нашњом (давном) тј. Та сажалите се Србијом, која је
мученица одавно,

!>), пролећу моме (ми) сви помозите (помозте) гра-
нути (гранут, да гране),

Овде се разуме оно прво пролеће слободнога др-
жавнога живота после свршенога устанка за ослобо-
ђење Србије у 1815. години. -

3). иза (за, после) стеге (стужом) сваких страдања
(страданија) !

Под овима се разумеју она, што су стезала Србију
у време њенога робовања Турцима, особито под вези-
ром Сулејман-пашом Скопљаком.

14), јужни ветре брате (бралеј) де (ну, дедер) снег
(снијег) растапај (растварај, разноси, уништавај)

15), мојих (мојије) сведичних (сведичније, у свему
поносних) планина (гора)

16), стена (стијена) камења (крша, кршева) уплес-

|

њенога |уплесњена, плеснивога, устајанога).

'7), де оми, дедер уми ми сузне очи моје:

Овим је исказана жеља, да јужни ветар донесе
и пролетњу кишу, која би Србији умила њене сузне очи.

| ; 4" Ги гз от У му
А саз Ана АРА РА Бали асце ЗРААЗГУ 2 а

у

с и ЛА У ам |
Па аи: за а о МАОМ о

3
-

ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА 395

'5), покропи (окропи, попрскај) Мају,

Овде се разуме мајска киша.

19), нека ми срца ране брже прођу Ро умину,
престану болетиј.

20, јавља се (С') јутро новога (новог) мога (ми
живота !!

7), осијај, осјаји ме сунце праве славе,

22), де свани једанпут (једном) и мени тај дане,

77) погледам (гледнем, од једанпут прогледам) и

ја по свету (свијету).

29), до скора сам била робиња (заточница, заробље-
ница) уда (худа, јадна, бедна),

Овим се циља на оно ропско стање, у коме је
Србија била до устанка од 1815. године.

#) међу (у) другарице (друге) једва чекала да по-
ђем (поћи).

Под другама Србије разумеју се овде остале сло-
бодне европске државе.
26'

ј, сестро земљицо (земцо). израсти (поникни) ми
) цветке (цвијетке, цветиће) и различне биљке,
) дрвеће (дрвљеј) одени (ођени) се лишћа,

9) цветом (бехаромј) сваким;

Бехар је турска реч и значи цвет.

80) околине (округа) моје (ми) пробуђуј (буди).

31) сунце златно ништа лепше (љепше),

32) детињску (дјетинску) радост топим (погружам,
погружавам) се

33), сва, цела, с врха па (те) до на дно,

34) радости (ње) силне проливам (роним) ево сузе,

52) плакати (плакат') од милине,

36). најблаженији је онај, који милином (њоме, од
мплине) умре (скончи),

37). сада ево ја сласт раја окушавам (окушам,
уживам) — !

Под овим рајем разуме се извојевана слобода
Србије.

396 ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА

32). сва природо (јестествој) сада ме послужи т.ј.
Сва природо буди ми сада на услузи,
39) поносни боре никни у зачељу,

#09). витке, стасите јеле гранама (гранам) се сабите
(скркните, збите, умрситеј,

#'). ивицу (огум, крај) Врачара станите,

Врачар је оно поље, које од запада ка југу и
истоку Београд опасује. Није са свим раван, него бре-
жуљаст. :

42). вашег (вам) слаткога (слатка, пријатнога, угод-

нога) хлада (хладка) Србин (Срб) осети (оћути, опази,
наужива се);

#53). лиснати јавор јуначки је двор (дворе),

Овим је казано, како се у дебелом хладу јавора,
који по планини расте, скупљају и као у неком двору
безбедно живе јуначки српски хајдуци.

+.) застава (барјак) вије,

Барјак долази од турскога бајрак, што значи:
застава, стег.

#5) Србије да рекне (рече, кажеј: „Жива ми је
мати (мајка) !“

Под овим сином Србије разуме се овде кнез Милош.

„Кива ми је мајка значи у српском народу: У
добри час, на време сам стигао.

#9). свако, сваки ли (л, зар, ваљада) други нека

'нек') заблешти очима (очмај т.ј. Свакоме другом нека
заблеште очи

Под овим другим разумеју се овде туђи народи.

#"' сунца (сунашца, светлости, сјаја мојих си-

нова (моје-синске) славе;

Под овом славом синова Србије разуме се овде
она слобода, која је извојевана јуначким устанком од
1815. године.

45 засаде (саде, насеобино, насеље, граде), |

Београд је стара римска насеобина. Многоструку
важност оног кута земљишта, што лежи на ушћу Саве
у Дунав, практични Римљани брзо су увидели, и зато
на њему и подигли свој град Сингидунум. У њега су

ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА 397

сместили четврти легијон своје храбре војске, завели
римски ред и закон, па тако поставили своју чврсту
управу. Због свега тога је насеобина напредовала и
постала не само чврсто седиште римске културе, него
врло рано и уточиште хришћанства, како то доказује
она у Београду недавно ископана камена рака (сар-
кофаг), која се сада чува у београдском Музеју.

Од поделе римске царевине Београд је потпао под
источно-римску или византијску половину. Он се већ
у 7. веку помиње као Белеграда.

Пошто се о београдски положај после Римљана
отимаху Хуни, Авари. Византинци, Бугари, Угри, Срби,
Турци и Аустријанци. — то је и Београд многе госпо-
даре променио. Тако од 7. до 9. века он је био уру-
кама Авара; у 10. веку држали су га Бугари, у 11.
Византинци и Угри, у !2. опет Византинци и Срби, а
кроз 13. 14. до у 15. век имали су га Срби. Али у
првој поли петнаестога века српски деспот Ђурђе Бран-
ковић уступио је Београд угарскоме краљу Сигусмунду,
који му у замепу даде неке земље и градове по Угарској.

Са бурним 15. веком почиње се Београд чешће
помињати у ратној Историји. Јер у времену од 367
година он је издржао равно осам страшних опсада, у
којима је обично паљен и до земље рушен био.

Тако 1440. године сам султан Мурат П. опсађи-
вао је Београд пуних седам месеци са сува и с воде,
али је био од Угра крваво одбијен. Од ове опсаде и
данас се још виде у граду велика танад од сталаћког
гранита, што су их Турци убацивали.

Ускоро после тога (1454. Београд је опет био
опсађен од самога султана Мухамеда 11., који имађаше
врло велику војску. Град су бранили Сибињанин Јанко
(Јован Хањади) и одушевљени миноритски калуђер св.
Иван Капистран. Са својом малобројном, али крепко-
душном крсташком војском они су изненадно из града
испали, па бесно јурнули у сам турски стан, расту-
рили га и на бегство нагнали разбијене Турке, који
се једва у Софији зауставише.

Истом 1521. године сам султан Сулејман !. отео
је Београд тек дванаестим јуришем. Одмах га је добро

%

398 ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА

утврдио и проширио, доградивши му и једно приста-
ниште за своје убојне лађе. Тако је од Београда ство-
рио јак ослонац својим ратним спремама за даље ра-
товање против Угарске. Турци су га од овда задржали
све до 1688. године.

Ове године Београд узеше Аустријанци под ју-
начким принцем Евђенијем Савојским. Али од њих га
је ускоро повратио везир Мустафа Кеприли. Од овда,
па до 1717. Турци су Београд задржали.

Исте ове године Београд је издржао другу страшну
опсаду принца Евђенија, који се њоме особито про-
славио. Јер док је он град опсађивао, њему се иза леђа
примакне велика турска војска, да Београд ослободи.
Њој се Евђеније изненадно окрене, нападне је, разбије
и растера, па се онда свом силом обрне граду и отме
га. Од тада је остао под Аустријанцима све до бео-
градскога мира од 1739. када је био уступљен Тур-
цима, који га задржаше до 1790. године. Овда Аустри-
јанци под маршалом Лаудоном опет заузеше Београд
после страшнога бомбардовања, али га ускоро свиштов-
ским миром (1791) морадоше опет Турцима вратити.

Од тада, па све до 1807. Београд је био турски;
од овда па до 1813. српски, а од ове године опет тур-
ски до 1867., кад је са осталим градовима у Србији, а
путем погодбе, у српске руке прешао. Причало се некад,
да је од 1844. до 1847. године у највећој тајности
била углављена погодба између Србије и Турске, да
ова све српске градове уступи Србима за накнаду од
неких шест милијона добрих гроша (5,400.000 динара).
Но остварење ове погодбе онда је Аустрија у Цари-
граду осујетила. При свем том она добра мисао само
је била одложена, али не и напуштена; јер у згодније
време, ма и нешто доцније, ипак је остварена под вла-
дом српског кнеза Михаила Обреновића.

Сада је Београд напредна трговачка варош, која
броји до 58.000 становника разне народности и вере,
међу којима су Срби у надмоћној већини, Он је осим
тога не само престоница Србије, него и | седиште цело-
купног духоввог живота српског.

2, аса Ам вда

“~

и да ФУУМ
аи а а у у дан "~ сада ње. је

4
244

ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА 399

+), престоницу (престо) си! —

Овим се циља на положај Београда.
30), али сад виле амо (ам', овамој простирку ста-
вите (ставте, раширите, положите)

Ближе о вилама гледај у коментару на посвету
Тројесестарства.

51), мирисноме (мирисну) матичњаку травки (травци,
травици, трави),

52). дуните (дунте) тихо (тијо, лаганој сви ноћни
ветрићи (ноћници),

_ 33), лака децо (дјецо) ветровскога (лахорнога, ве-

тровнога, ветрова) цара

Под овим лахорним царем разуме се овде Еолос
(Еол), кога су стари Елини сматрали за бога ветрова.
Па као што је Зевс био отац и владар свију елинских
богова, тако се овде и бог Еол схвата као цар лахора.

Лахор је лак, мали ветар, ветрић или што и грчки
зефир.

54). мога Милоша дигните на крилима (крилма),

Овде се разуме кнез Милош Обреновић.

55) ставите, поставите, наместите ми га на то ме-
станце (мјестце, местце, мало место) спремно,
НАЈ

/

, је (ј) за њега само јединога;

57), пајањем, треперењем му дотерујте |(свијајте,
натерујте) милине,

58) растерујте (расчињајте, разгоните) дневни т.ј.
Врућину дневну тако му растерујте

59) није (не) дошла, |
60) тама (тма, тмина, помрчина) једва је прошла,

Овим се циља на ону таму, која у свему по целој
Србији владаше за време турскога, а особито Сулејман-
пашинога тиранскога господарства.

67) мати (мајка ублажује (ублажа, ублажива) се
од јада (јадка, јадова),

62 сином (синкомј), својим избавитељем |избав-
ником),

Под овим сином ојађене мајке Србије разуме се
овде кнез Милош, јер је он њу својим устанком изба-
вио из турскога ропства.

4(0() ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА

65 утешитељем (утјешитељем);

Овде се опет разуме исти кнез Милош, јер је он
својим срећним устанком не само Србију из ропства
избавио, 'него је још и спасао од коначне пропасти и
тиме је за навек утешио.

64) лепоту (љепоту) мира,

Ово се односи на Србију после свршенога устанка
кнеза Милоша.

65). сва природа (јестествој сад у лице гледа (зира,
зири, полуотвореним очима гледи, шкиљи, жмириј, мајци
Србији,

во: ева елатке (ен
, ко (ткој ме је волео (љубио),

Овим се циља на историјску истину, да је кнез
Милош при српској пропасти 1813. остао у Србији, и
тиме показао, како је љуби.

67) када (кад') бех (бија) сама себи (себ') омрзла!

Овим се циља на страдање Србије у 1813. години.

65) ко (тко) свуда (свуд) за мене (ме) стаде!...7

И овим се опет циља на кнеза Милоша, који је
у своме устанку свуда стао за одбрану мајке Србије.

69) бех без господара (главе, свога владара), дотле
ја без славе!

Овим се циља на оно стидно ропство, у коме је
Србија била од њенога страдања 1813.. па до устанка
у 1815. години.

70), ко (тко) је врлога (врлог, Милоша) родио !...!

71), Милоша (Рајка)! 2

Под Рајком народ разумева неког необичног чо-
века, који својим радом на земљи тече право на вечити
живот у рају. | % ~

72). част Српству (Србаљствуј, а славу хришћан-
ству (ришћанствуј !!

7
Р

“ЈЕ 4!

'3), никад (нигда) није срећа лоша.
Овим је казано, да је кнезу Милошу испадало за
руком све, што би год почео радити.

+), певачице (пјевице, птице)! ви шумске лепотице
(красницеј,

ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА 4()1

'5) вашима вашим') цвркутима т.ј. Са вашима цвр-
кутима, чија се милина присно приљубљује човечијем
осећају

9) мога (ми) бриге растерујте (разбијајте, разга-

њајтеј,
7"), дивотника (дивника) те му је љубав (љубва)
толика.

_Овде се разумева кнеза Милоша велика љубав
према Србији. коју је он доказао 1813. својим останком
у земљи 1815. године својим устанком.

75) сјајним (зрачним, светлим),

'9), шаљи Милошу (му) и рају (рајј своје части саме,

59) ли (л', зар, ваљада) ви Срби утробе (утробна.
од срца) моје (ми) децо (чеда),

9), верна (вјерна) срца поднесите (пожњите, жрт-
вујте) Милошу (му)!

52) дремљиви старци зимзелен (зимзеленак, шим-
шир) берите (берте),

535 момчад (момчадца, млади момци, момчићиј
њима прнпомажите (припомажте, помажите),

за) захвалности (фале, хвале) сплетите му венце
вјенке, венке, венчиће),

7) венце |вијенце) ви замрсите (замрсте, уплетите,

песме (пјевке, певкеј,

36), њему у кике (перчин, уплетену косу) зраке
(луче) од сунца (сунашцај,

Из овога се види, да је у оно доба по старом
српском обичају и кнез Милош носио кике.
Перчин у персијскоме значи: кика, уплетена коса,
плетеница од косе на глави.

57), спрођу луча (Бр зрака) шта су и звезде (зви-
језде) неба... 2

55). тиме украсите (украстеј Милошеву главу!

8»). Српкиње кћери, ћерце, ћерке, ћерчице, Срби-
нове ћерке моје (ми) ките (китке) љубичице,

99). босиљка, лепо мирисавога (благовона, пријатпо
мириснога) крина (кринкај,

%7) ли (л', зар) закит свечеститу ружу.

ТОДИШЊИЦА ХУП 26

402 из ТРОЈЕСЕСТАРСТВА

'2). моме Милошу дајите (дајте) и подајте;

93) ли (л, зар) ћу га опасати (опасат') дугом лета

(љета, летњом),

'а), небом огрнути (огрнут') га,

') да сија (сјати) му из чела,

%) пролеће (прољеће) разведравај (разведрај) му
лице,

'') месец (мјесец) ставити (ставит, метнути му)
под ноге,

'9), арханђелства (аранђелства) т.ј. Лик Милоша је
лик арханђела !

Овде је Фигурним говором казано, да је кнез Ми-
лош врховни вођ и бранилац народа у Србији.

99) непријатељски (душмански, турски) када (кад')
му стопама (стопам) годи,

Под овим грбом турским разуме се овде полу-
месец, а он под ногама Милошевим означује побеђено
Турство.

Душман је турска реч, која долази од персијскога

дишман или боље дишмен, и значи: непријатељ, про-

тивник.
Често се у српском народу чује и душманин, што
је од оне горње речи постало.

100). Милош заслужни тако нека (нек') ми шета.

'), као оно (но) понос (благодарна) благодарнога
народа (рода), |
Овде се разуме Српски народ.

2) врлина (врлоћа) је народа сувишна (у антре-
шељ) плаћа.

Антрешељ је онај сувишни товар, који се меће
на леђа товарноме коњу, а између главних товара са
обе стране коњскога самара.

5) вила узајмиће гласове (гласе),

“), колико икад (игда), то ће кликтећим гласом за-
певати (кликвути, попевнути) сада,
5) светлост (зрачност) и јасност (јасноћу, видност);

Овде се разуме почетак српске слободе, која се
задобила устанком од 1815. године.

у

и

А оба ан

(а

Га ДР ОРКУ у

=
23
228
Х

њ
рЕ;

ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА 403

Прозорјв или расвитак јесте оно доба пре зоре,
кад се почиње делити ноћ од дана.

') ли (л', зар) невесте (неве) са пастирима (па-
стири) смернима (смјерниј,
: '), складно ће удесити песме (грла, гласове) и
свирке (свирале).
% Милоша (га) анђелски (небесни) ликови (лици,
хорови) т.ј. Сретаће кнеза Милоша као анђели.
•) зилама (зиљем) усрдности (усрдија, усрђа, ср-
дачности),
Зиле долази од турскога зил, што означује оне
металне тањире или ћасе (сахане) у турској музици.
10) ће (ћ') најлепше (најљепше) припевати (припи-
јеват', припијевати) песме (пјесне),
'') моме (ми) своме (свом) одбранитељу,

'2), очима ће га свако живо (сватко, сваки) љу-
бавно погледати (љубижати),

'3) којега (којег) оно (но) сваки (свак) и у сну грли,
, као жељом сваки (свак) од века (вјекај) свога.
),

~ Овим је казано, како је сваки Србин од рођења

свога желио, да се у његовом народу роди какви син,
који ће га турскога ропства ослободити.

15) мишицо (мишцо, рукој !

Овим се исказује историјска истина, да је кнез
– Милош својим одважним устанком обновио у народу
успомену на јунаштво Милоша Обилића.

14

16) птици не доликује (пристаје, приличи),

17), шаркога, шаренога перја чудесна красота,

'8) оно (но) се дуга све још диви,

19). која распростире зраке као дијаманат (сјајне
дијаманти зрака).

Дијамант је једна врста драгога камена, који се
као накит највише цени. Он се због свога сјаја сматра
као најлешши драги камен, особито кад се сходно
углади.

20), као нам теби, свога (свог', свога, целога) Срп—

" ства (Србинства) цвете (цвјете),

ЕУ

26"

4()4 ИЗ ТРОЈЕСЕСТАРСТВА

Е 21), као ли (л, зар, ваљада) твојим (ти) делима
дјелма), која су прешла (прешавшима, премашившима)
разговоре (зборе, говоре, речи).

Овим је казано, да су кнеза Милоша дела већ у

разговорима народа као важна оцењена, била.

22. светска слава и свега (свег) Српства хвала
(фала, похвала) што приличи;

23), слободно стање, слободу, си даровао (дарово,
дао) нама, Е |

27). сазвао, дозвао си нам мир и живот раја,

25, век (вијек) настао (насто, отпочео),

Овде се разуме доба новога, срећног и задовољног
живота у Србији после устанка од 1815.

,

Златни век у старих Елина звало се оно прастаро

доба. када се по предању скоро сви први људи Елин-
скога народа са својим боговима састајаху у Олимпији.
Но тако зваху Елини и доба владавине Периклове, јер
тада беше елинска наука, књижевност и уметност на
своме врхунцу. | ~

Иначе златним веком у опште назива се свако
цветно или најнапредније доба у некоме народу.

6), ево нам се свет (свијет) сам (исти) заслађава

(заслађа, заслађује, ослађује),

Овим се циља на најпријатнији живот у Србији
после њеног ослобођења 1815. године.

2") коме (ком) смо све горчило пили,

Под овим горчилом разумевају се све оне невоље
и зла, што су их Срби трпели од Турака, а нарочито
од новога подјармљења Србије (1813.), па до њенога
ослобођеља у 1815. години.

а ти (т', твоје) радост срца преумиљава (преу-

миљај т.ј. Браће твоје Срба радост чини срца пррумиј
љавнима,
29). радости тј. Прси Срба прекипљају од бујне
радости.
30
)
сплетају (сплета),
Овим се циља на кнеза Милоша.

, језици |језе), свиме (свим, свачим) признање

ум 3,

и и

Рим
р МА ђин,
жљии тог

!

чу

„
=>

к -_-
у ЕУ | 3
пена ји Да ЈЕ 3 ама са
мал узана ираја ањ-

Зе
Ре ПБ ЛА

-%
Ко
УУ

Ц

Џ

~,

Је Бро авина њу бр ва а о а а а ара о а ан 2

РЕН

|“

из ТРОЈЕСЕСТАРСТВА 4()5

37). утонусмо у блаженство право,

32 надмашује (надмаша, превазилази) сва земна
стања, |

Овим је казано, како су Срби после ослобођења
од 1815. године сматрали стање у Србији као најбоље
на земљи, особито кад би се сетили свога претходившега
срамнога робовања Турцима.

33). анђелским бити нам се казује (каже) тј. Пока-
зује нам се као да ће оно анђелско бити,

Серафим је анђео, који се слика са главом и шест
крила. Од ових један пар покрива му лице, други ноге,
а са трећим лети. У рукама држи рипиду.

за ће Љ') веровати (вероват') једва,

35), нас (наскеј где (ђе) који (тко, ко) верује — 7
36) овога времена (доба) Србином ·Србом) ваља
бити,

57) чула (чујства, чуства, осећања) да може (мож')
испунити,

35). преуслађем, највећом насладом свога спасења
(спасенија, избавлења) —.

Овде се разуме Србина. избаљлење из турскога
ропства.

3. вернима (вјерним) драги,

Под овима се разумеју овде Срби, јер за све време
турскога ропства они опет остадоше верни Христо-
вој вери.

10) угодно (радо, повољно, мило)!

41), обезбеди, утврди га свуда твојима (твојим)
силама (силам'!

а: међу нама (нам') остави (остав') твога намес-
ника (намјестника) ! !2

Под овим намесником разуме се овде кнез Милош,
као од Бога послани и намештени владар Срба.

43). нама, наша надо (надеждо) још у напред већа,

Овим је казано, како се Срби, после онога устанка
за ослобођење Србије, још и већим делима надаху од
кнеза Милоша.

406 из ТРОЈЕСЕСТАРСТВА

4ђ) је народа (људства, људи, човечанства) теби
(теб') не било смрти (смртства) т.ј. Та док је људи на
свету ти да будеш бесмртан !

5). свима Србима ти владао вечито (вјечно, вечно)!

16) здравље (здравје) непресечно (непресјечно, не-
прекидно, које се не прекида, трајно)!!!

47) од њега поискао будеш.

Драгутин С. Милутиновић.

ГИПЏА

од уто ЈАНА НОВАКОВИЋА

Пе

Реч гаџа није ни записана у Вукову Рјечнику.
Из тога се може извести да се она не говори у
крају у коме се Вук родио и да је Вуку остала
непозната.

Међу српске и хрватске речи први је ту реч
уврстио загребачки академички Рјечник овако : „Спба,
„|. и пагодпој рјезиш пабеста угетепа по згбу:: Оа
„Фуе обе сађаг ута; од дуа пора (оуаг Х9а. М.
„»Р. Мшсеутке, чјау. 66. Епјес фигзка,“

И ако нејасно, али се из наведеног примера
види да гиџа значи Филеос, у, Мешзбоск. Ми
смо се, међу тим, постарали да значење и употребу
по пределима мало боље размотримо.

Већ то што се реч не налази у Вука може
нас упутити, као што већ напоменусмо, да се она
не говори по западним и средњим а говори више
по источним крајевима народа, које је Вук мање
познавао и црпао. У академијском Рјечнику наве-
дени пример припада Жупи, виноградском крају
Округа Крушевачког. Кад у томе крају преславља
село, они који носе крста певају ову обредну песму,
носећи крстове, заставе и иконе:

' Прва краћа израда овога чланчића штампана је у Јагиће-
вом Атесћју Таг зјамвеће РћПојогле, Ва. ХХ.

408 Те МУЖА

Крстоноше крста носе, Господе, помилуј !
Крста носе, Бога моле, Господе, помилуј!

Од две гиџе — чабар вина, Господе, помилуј
Од два снопа — товар жита, Господе, помилуј !
Три казана — свака шљива, Господе, помилуј !'

Са значењем још јасније провидним долази та
реч и у Панчићевом спису Копаоник и његово под-
горје, где се у говору о виноградима жупским на-
води ово: „У Ботуњу ће вам се показати гиџе
„које је посадио сам цар Лазар; за вино од тих
„гиџа ће вам се причати како не може да преври,
„већ остаје свакад слатко“. Знатно је да оба та
примера припадају једноме истом крају Србије —
Округу Крушевачком. Као што је познато, Округ
је Крушевачки у ономе источно-ерпском дијалекту
који почиње од Ресаве и Левча, па кроз -Круше-
вачки Округ иде на Косово п у долину Лаба и
Ситнице.

И у Речнику који је уз ењигу И. С. Јастре-
бова „Обвчан и пћени турецкихљ Сербовђ. С-Пе-
тербургђ 1886, налази се гиџа — гижа у истом
значењу које се и из горњих примера изводи: ко-
ренђ винограднои ложн.

По мојој молби распитивао је о познатости и
раширености речи гиџа г. М. 'Б. Милићевић, и
саопштио ми је да се у његовом селу Рипњу (јужно
од Београда, у Шумадији) зна и за гиџу и за чокот
и да обе речи значе једно. По том ми је јавио да
се у старим границама Србије, међу Моравом и
Тимоком, највише говори гиџа, а ређе чокот пили
крља; од Мораве пак на запад ка Дрини, свуда

1 М. Ћ. Милићевић, Годишњица Н. Чупића, [, 154.

2 Др. Ј. Панчић, Из природе. Српска Књижевпа Задруга, 13,
стр. 53.

ГИЏА 409
је познатији чокот, а гиџа и крља говоре се ретко,
али нису непознате. Пошавши пак од Ниша к Ста-
рој Србији и Маћедонији говори се пењуга а ређе
гиџа, све за исто значење. Срем, Банат и Горња
Крајина познају само реч чокот.

Г. М. М. Вукићевић професор јавља ми да се
у крагујевачкој Лепеници и Јасеници (и око Тополе
и Загорице) више говори гиџа него чокот. Г[. др.
Ђ. С. Ђорђевић јавио ми је да се гиџа п у Руд-
ничком округу говори у значењу чокота. „Шта више,
тамо и овна с извештаченим (тј. вештачки сави-
„јеним) роговима зову гиџ“. На то бих ја са своје
стране напоменуо да се са тим значењем може са-
ставити п реч из Вукова Рјечника г2џав тлетсатће,
ризшив.

Ово довде је написано прошлога пролећа. Про-
бавивши пак, течајем прошлога лета, собом неко-
лико недеља по источној Србији, прилика ми се
указала да још више раширим занимљиву истрагу
о: географској раширености речи гиџа и чокот.

У Соко-Бањи разабрах од једнога сељака да
се тамо говори само г“џа и гожа, а за чокот да
знају само они који су се бавили изван свога места,
по другим крајевима наџода. Г. Михаило К. Ми-
хаиловић, учитељ из Власотинаца одговорио је да
се у томе крају говори само гижа (а не гиџа), да
се за чокот само зна шта значи, али да се не упо-
требљава. За цео крај Алексиначки послао ми је
занимљиве податке г. Тих. Р. Ђорђевић, професор
Учитељске Школе, сам родом отуда. Он је за те
крајеве забележио ово: „Свуд се каже гиџа, ређе

41() ГИЏА
„гижа. Гиџа је она пањуга, из које избија прут (који
„се, док је млађи, зове ластар), те се каже: Ова
„гиџа има добар прут; ова гиџа прута нема. Од
угиџе је изведена реч гиџурина, ређе гижурина.
„Гиџчурина се употребљава ређе од гиџе, али свако
„зна шта је. Примери су: Ове године нема ништа
„ОД винограда; лист изгоре, прут се чсушти, остале
„само гиџурине. Нема ништа, само се црни гиџу“=
урина. Повадио гиџурине, па иг гори. Гиџа се —
„бележи даље г. Т. Р. Ђорђевић — понекад зове
„и глава. При резању винограда каже се, на при-
„мер, да се прут реже до главе, само се оставља
„По један или два прута, са једним или два окца.
„Кад се остави више окаца на пруту, такав се прут
„зове кондир: Остави по један кондир, по два;
„остало уби) у главу. Гиџа се зове крљка, али само
„онда кад је извађена за гориво. За чокот у Алек-
„синцу и околини народ не зна, та је реч позната
„само чиновницима и досељеницима“. ИМето тако
ми је одговорено и у Врању. Тамо су ми казали
да народ говори само гиџа, а шта је чокот да знају
само дошљаци из старих граница. За Левач у
Округу Моравском (старом Јагодинском), који сав
припада источно-моравским дијалектима и не може
се делити од Жупе, која је горе споменута, одго-
ворено ми је као и за Алексинац и Врање. У Левчу
се, такође, зна само за гиџу.

Овим белешкама ограничава се сама собом
чисто источна зона, у којој се од старине зна само
за реч гиџу, и у њу се тек сад, културом и про-
светом, управо путем књижевнога језика, уноси реч
чокот, пореклом с других крајева. Књижевни језик,
поникао онде где је та реч у обичају, служи се

ГИЦЏА 411

њоме од почетка. Источној зони, која зна за гиџу
долази насупрот средња зона, прва постојбина књи-
жевног народног језика, у којој се не зна за гиџуџ
и у којој влада само чокот.

У књизи [. Болића „Совершенљ Взнодћлецђ, |,
Будим 1816, где је у нашој књижевности о лози ин
вину, колико ми се чини најопширније и за оно
време добрим језиком писано, зна се само за чокот,
а гиџа се не спомиње никако. 'Тако исто јеиу
Аврама Мразовића „Руководству кљ пољскому и
домаћему строенцо“ које је штампано у Будиму
1822 и где се, такође, искључиво помиње чокот и
чокоће. И у загребачком академијском Рјечнику при-
мери уз'чокот сви припадају западним писцима. 19
се исто утврђује и мојим усменим распитивањима
за западне крајеве Србије. За Подриње и Посавље
шабачко, отуда сам родом, знам собом да је тамо
реч гиџа непозната. За Ваљевски Округ казали су
ми двојица тројица да је и тамо реч гиџа непозната.
Чим се примичемо Морави, примичемо се и зони
која не зна за чокот а зна за гиџу. Опомињући на
оно што је горе већ записано, по казивању г. Б.
С. Ђорђевића и М. М. Вукићевића, могу још до-
дати нешто што сам од других дознао. За смеде-
ревеку Јасеницу разабрао сам да се гиџа и чокот
товоре под једнако; да се чокот говори више, али
да свак добро зна и шта је гиџа. За старо Брани-
чево, данашњи Пожаревачки Округ, одговорено ми
је такође да се чокот п гиџа говоре под једнако,
али човек којега сам питао, напоменуо ми је и то

да ће чокот бити из новијег времена и да је тамо
· старије гиџа. За околину Градишта (крај ушћа Пека
на Дунаву) каза ми један од урођеника да је тамо
позната само реч крља. За Чачак рече ми г. Св.

413 Г ИЏА

Марић учитељ да се у околини тамошњој претежно.
говори чокот, али да се зна шта је гиџа.

ж

Миклошићев Гехтеоп рајаеозјоуеттео-отаесо-Та-
паши, Утдаођопае 1862—1965 има за силеАос
у још једну словенску реч а то је трђељ. Вук
је у Рјечнику забележио трсје, записавши да значи
што и виноград и да се говори у околини Петриње.
Летос, у моме винограду, показах једноме Херце-
говцу Мухамедовцу из Мостара чокот пи упитах га
како они то зову у Херцеговини. Он ми одговори
да га зову трс. Ту реч налазимо у новијих запад-
них лекспкографа Џарчића и Филиповића. Њу зна.
и најзападније југословенско племе — Словенци. У
историјско-хрватском преводу пророка из ХУГ века
који летос издаде В. Јагић“ преведен је 6-ти стих
главе ХУЈ пророка Језекиља овако: Тер никну,
и би широк трс и низак, јер се његове розге к њему
пригибаку им његови корени под њим бисту, и би трс
ки имијаше и розге ц ките. Исти стих превео је'5.
Даничић овако: И изниче, и поста бусат чокот, ни-
зак, којему се лозе пружаху к њему, а жиле бијагу
под њим; поста чокот и“ пусти гране и изби одводе.

Према томе указују се да за исти предмет
имају три назвања у три различите зоне: на пстоку
гиџа — гижа ; у средини — чокот, а на западу — трс.

% ж
ж ж

Не мислим овде расправљати чија је реч —
гижа — гиџа. Навешћу само да се она налази у
једном од најстаријих словенских дела, у Шестодневу

' У ргогокоу зешпасепје ћгуафаКко. Уефета (езбашели рго-
рћегагпа тееоргевано 1аго-стоа са заесаћ ХУЈ, Утдођопае 1897.

ГИША 413
Јована Ексарха Бугарскога. Из примера који су
наведени у Горскога и Невоструева „Описанпо ру-
кописен Моск. син. библтотеки“, П, 1, 16 стр. види
се јасно шта значи гижа. Грчкоме род да филедо
одговара у томе спису лдистоке са КИН НИЧ надРо грама,
а на другом месту грчкоме Филејос одговара ГиЖА
кмн над. По томе је реч ушла и у Миклошићев
Гехтеоп рајаеозјоуетсо-отаесе Ја иа , Утдођопае
1962—1865. Ту се по једном друтом извору на-
води и значење оифаб, цуа Шипабига, али је оно
споредно. С првим значењем Фитедос_ ваља довести
у везу и горе, наведене речи гиџ п геџав.

Акценат је поуздано и свуда — г7џа.

6 октобра 1897 год.

у Београду.

а

„У 5 ђ
МА
5 Зи
АНУ

#

ИЗДАЊА ЧУПИЋЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ

ЕМ. Ђ. Милићевић, Чупићи, Стојан и Никола. Београд 1875.
И П. Ј. Савић, Гарније-а, Први појмови политичке економије.
Београд 1876.
ПГ Н. Ј. Петровић, Кућа као васпитаоница. Од Стоја. Бео-
град 1876.
ТУ Стојан Новаковић, Српске народне загонетке. Панчево 1877.
У Мита Ракић, Један лист из социјалне физике. Београд 1877.
УМ. Ђ. Милићевић, Живот и дела великих људи из свих
– народа, 1 Београд 1877.
УП К. С. Араницки, Рефлекси мозга. Од И. Сјеченова. Бео-
град 1877.
УШ Годишњица Николе Чупића. Књига [, Београд 1877.
ТХ М. Ђ. Милићевић, ћивот и дела великих људи из свих
народа П, Београд 1877.
Х Годишњица Николе Чупића, Књига П, Београд 1878.
ХГ В. Ј. Петровић, Жена као домаћица од проф. Др. Л. Стајна,
Београд 1879.
ХП ОМ. Ђ. Милићевић, Живот и дела великих људи из свих
народа ПГ, Београд 1879.
ХИТ Годишњица Николе Чупића, Књига ПТ, Београд 1879.
ХТУ С. В. Прилози дијететици душе, од. Е. Фрајтерслебена
Београд 1880.
ХУ Чедомиљ Мијатовић, Деспот Ђурађ Бранковић књига прва,
Београд 1880.
ХУГ Н. Капетановић. Карактер и дух подитичких партија од
Ј. Блунчлија. Београд 1880.
ХУП Др. Папаностопулос, Одисија Омерова. Београд 1881.
ХУШ Чедомиљ Мијатовић, Деспот Ђурађ Бранковић, друга књига,
Београд 1881.
ХГХ Годишњица Николе Чупића, Књига ТУ, Београд 1882.
ХХ Годишњица Николе Чупића, Књига У, Београд 1883.
ХХЕГ Годишњица Николе Чупића, Књига У[, Београд 1884.
ХХП Ђорђе Малетић, Грађа за историју народнога позоришта,
Београд 1884.
ХХИГ Годишњица Ниноле Чупића, Књига УП, Београд 1885,
ХХГУ Гајење мале деце, Марије Манасејине, превела Др. Драга
Љочић, Београд 1885.
ХХУ Годишњица Николе Ћупића, Књига УП, Београд 1886.
ХХУГ Годишњица Николе Чупића, Књига 1Х. Београд 1887.
ХХУП М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога
народа новијега доба, Београд 1888.

ХХУПТ Годишњица Николе Чупића, Књига Х, Београд 1888.
ХХАХ Годишњица Николе Чупића, Књига Х:, Београд 1889.
ХХХ М. Ђ. Милићевић, Кнез Милош у причама, Београд 1891
ХХХГ Годишњица Николе Чупића, Књига ХИП, Београд 1891.

ХХХП Годишњица Николе Чупића, Књига хХШ, Београд 1891.

ХХХШ Стојан Новаковић, Срби и Турци ХГУ п ХУ века, Бео-

град 1898.
ХХХГУ М. Ђ. Милићевић, Желпа ХХ века, написали Жил Симон
Члан Франц. Академије и Густав Симон др. медецине.
Београд 1894.
ХХХУ Годишњица Николе Чупића, Књига ХТУ, Београд 1894.
ХХХУГ Андра Гавриловић, Писма о књижевности у Словенаца.
Београд 1895,
ХХХУП Годишњица Николе Чупића, Књига ХУ, Београд 1895.
ХХХУПГМ. Ђ. Милићевић, Кнез Михаило у споменима некада-
шњег свог секретара. Београд 1896.
ХХХАХ Годишњица Николе Чупића, Књига ХУГ, Београд 1596.
Х1, Годишњица Николе Чупића. Књ. ХУП Београд 1897.

РЏЕАЗЕ РО МОТ КЕМОМЕ
САВР5 ОВ 5ЦР5 ЕКОМ ТНЉ РОСКЕТ

поима ара о ЗА ЉААА Вод ПАДА МАЊКА А АЛА 4 ЧЕ АМА капа не
штитећи 2 1 уши п радон ава аи 4 не Њитра вране Ра ба ан аитиги а а аи ет

и

МИ ди ар са у ши ПОР ај чи КАЛА Ма сл
ПИ У РА РО ОИОИ и

Ка И И
ДЕ ЗАР ТРСТА РАДРТОТИО РУТ РИЧИ И ТРН

,

5:
/

#

" 117,
УТАР

и;

И ИД И у
# 2 иу

#27.
/ 4 1)

,

7

22,
РУМ И ИЛ
ИУ, у

/

И

ПИТИ И , у
11 / У #

УУ

/ / #77
/ /
ИМ У,

| И/", #17.
/

/ / И
МИА /1. МИА

ИУ
И

И у

// 7' |) /
МИНА

4 / ГУД7НА
ИЕ
#77 ИЕ ИТ Ут

ИИТАИТИУ

7

# +
ИРА

И, ИМ
РМ ИМ У //

У И /

"а, / /. / //
МИА
/ Иг

7.
ИО

„А ,
УУ РЕ,

#19

:, И. 1,
МИТА
; у у И

#

,

И
МИА,
а И / 1 #

Јјј

у

ИМ

И//

НА,
ИРА

/7 7
пуј

ЈА

РА

А

у И И

и