(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Children's Library | Biodiversity Heritage Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Ilirska čitanka za gornje gimnazije .."

Google 



This is a digital copy of a book that was prcscrvod for gcncrations on library shclvcs bcforc it was carcfully scannod by Google as part of a projcct 

to make the world's books discoverablc onlinc. 

It has survived long enough for the copyright to cxpirc and thc book to cntcr thc public domain. A public domain book is one that was never subjcct 

to copyright or whose legal copyright term has expircd. Whcthcr a book is in thc public domain may vary country to country. Public domain books 

are our gateways to the past, representing a wealth of history, cultuie and knowledge that's often difficult to discovcr. 

Marks, notations and other maiginalia present in the original volume will appear in this flle - a reminder of this book's long journcy from thc 

publishcr to a library and rmally to you. 

Usage guidelines 

Google is proud to partner with libraries to digitize public domain materials and make them widely accessible. Public domain books belong to the 
public and we are merely their custodians. Nevertheless, this work is expensive, so in order to keep providing this resource, we have taken steps to 
prevent abuse by commercial parties, including placing technical restrictions on automatcd querying. 
We also ask that you: 

+ Make non-commercial use ofthefiles We designed Google Book Scarch for use by individuals, and we request that you use these files for 
personal, non-commercial purposes. 

+ Refrainfrom automated querying Do nol send automatcd queries of any sort to Google's system: If you are conducting research on machine 
translation, optical character recognition or other areas where access to a laige amount of text is hclpful, please contact us. We encourage the 
use of public domain materials for these purposes and may be able to help. 

+ Maintain attributionTht Goog^s "watermark" you see on each flle is essential for informingpeopleabout this project andhelping them lind 
additional materials through Google Book Search. Please do not remove it. 

+ Keep it legal Whatever your use, remember that you are lesponsible for ensuring that what you are doing is legal. Do not assume that just 
because we believe a book is in the public domain for users in the United States, that the work is also in the public domain for users in other 
countrics. Whethcr a book is still in copyright varies from country to country, and wc can'l offcr guidancc on whelhcr any speciflc use of 
any speciflc book is allowed. Please do not assume that a book's appearance in Google Book Search means it can be used in any manner 
anywhere in the world. Copyright infringement liabili^ can be quite seveie. 

About Google Book Search 

Google's mission is to organize the world's information and to make it universally accessible and useful. Google Book Search helps rcaders 
discovcr the world's books while helping authors and publishers reach new audiences. You can search through the full icxi of this book on the web 

at |http : //books . google . com/| 



coi<;piNa> ""> ""^ LifeK^t*^ 



PG/X37- I2./2. 



r- 



r 



K 



h-v\ T^^*- 



zU 



ILIRSKA ^- . 



ČITANKA 



GORNJE GIMNAZIJE. 



KjMiffa draga 



i-i. V ■ -\ 



Hđiriarajući Izficde ii novije literature. ^^^^^ri*^.'-- 



-; 



CĆna joj 1 Tor. 65 kr. 



U B B Ć V. 

u c. k. nakladi Ikolakih knjigah. 
1860. 








Tiakon oo. MechithtfisUb. 



Pređf^oTor 



Uosadanja književnost ilirska ili jugoslavenska ima 
dvč glavne dobe : perva traje od postanka njezina pa na 
sferbskojstranisvedoVuka StefanovićaKaradžića (g, 1814)9 
a na liervatskoj do Ljudevita Gaja (g. 1835); druga se pa- 
ko snuje od navedenih godinah sve do današnjega dana« 

Dioba ova nije svojevoljna , već se osniva na naravi 
same stvari; jer ove se dvi dobe razlikuju medju sobom 
vanjskimi i nutarnjimi znakovi. 

Na vanjske spada ponajglavnije način pisanja ili pra- 
vopis. Mnogo ima načinah, kojimi su pisane knjige u p^r- 
voj dobi književnosti nače* glagoljici budući govoreno u 
predgovoru k p^rvomu dćlu ove čitanke, napominje se još 
ovdč mimogred, da su knjige^ sastavljene u Bosni, ponaj- 
više pisane bukvicom, dok se ova pokrajina neslozi budi 
sommi,sto pišu latinicom, budi s onimi, što izdavaju knji- 
ge ćirilicom^ o kojoj oboj v^rsti, neka stoji ovde nekoliko 
rččih. — Sve, što je zapadne vćre naroda našega, služahu 
se od to doba latinicom; ali budući da siromaštvo glasovah 
njezinih nije doticalo za bujnu različitost slavenskih glaso- 
vah, to sastavljahu razni pisci naši slova inih književnostih, 
kako je koja bila komu ili bliža ili poznanija. Odatle nastade 
množina preraznih sastavah: magjarskih, nčmaČkih, tali- 
janskih) pače i francezkih u nčkih knjigah u Dalmaciji« Pa 
budući da se je sastavljalo bez svakoga dogovora i dublje- 
ga suda, pače krojeći i pojedini pisci na svoju ruku razna 
slova« to se knjige jednoga i istoga naroda nagferdišc neu- 
kusnom šarovitoštju pismenih znakovah, koja bijaše tim 
neumestnija, što je trebalo došla veštine i pažnje, da se što 
valjano pročita. Tomu zlu doskoči Dr, Ljudevit Gaj. Oba- 
ziruG se na pokuse starijih domaćih pisacah: Komulovića i 
Vitezovića (f g. 1713.) zatim slčdeć češke primćre i na- 
pokon posavčtovav se s v^ršnjaci svojimi, koji su s njim o 



IV 

razvitku naroda svesilno nastojali, usč6e i uzakoni sadanji 
naš pravopis. Ovaj se pravopis zato zove organičkim, što u 
njem svako slovo uvčk svoj glas imade. Premda je to naj- 
bolje, što se je moglo iz latinice priudesiti pa u službu 
slavenskim glasovom primiti, imaše ipak pravopis ovaj, 
ustrojen po čeških primćrih, mnogo protivnikab; ali sada 
neima više knjige^ koja bi se u latiničarah drugim načinom 
budi pisala, budi tiskala. — Isto se tako i iztočnjaci ra- 
zilažahu različitimi stranputicami u načinu pisanja knji- 
gah svojih. Pa to nemogaše drugačije ni biti; jer pišući 
neki pisci narodu svomu knjige c^rkveno- slavenskim jezi* 
kom, a mčšajući ga drugi sada ruskim, sada narodnim, i 
to još bez svakoga reda i razloga, kako se je bolje koja r<ič 
piscu dopadala: to se morahu iz svih tih jezikah primati i 
glasovi i znakovi, te bijaše gotovo toliko i jezikah i pravo* 
pisah^ koliko se bčše pojavilo samoukih pisacah. Srčd taj 
metež stupi vrćdni Vuk Stefanović, razgleda nedostatke, 
pa zatim uvede čisti narodni jezik u knjige, te udariv za 
temelj ćirilicu, pročisti ju i nćšto prekroji, da se i točnije 
i milovidnije izriču naški glasovi. Toj se smčlosti oproše 
svesilno razne stranke, ponajviše zastar(flicah; ali ovi pi- 
šući donćkle i ovako i onako, a videći napokon, da jim se 
zemlja pod nogama sve više ruši, pristadoše uz nepomič- 
noga čelovodju. Tako piše sada jugoslavenstvo samo dvo- 
strukim pravopisom knjige svoje: latinskim Gajevim i ći- 
rilskim Vukovim, osim jedine kneževine Sferbije, koja se 
dferži vladom propisanoga pravopisa, i nćkih s^rbskih pi- 
sacah u Austriji, koji se za njom povode. 

Drugo, što s vana liši p^rvu dobu od druge, život je 
književni. Bijaše i u p^rvoj dobi pojedinih gradovah pro- 
strane domovine naše, a u njih pojedinih Ijudih, kojim 
bćše knjiga omilila, te proslaviše i sebe i narod tankim 
umom i včštim perom, al oni bijahu razt^rkani, te progo- 
varahu, neznajući jedan za drugoga posebice narodu, ka- 
da bi koga natćrala svemožna nutarnja sila. Ob osnovi nč- 
koj, po kojoj bi jedan dćlovao na nmožinu, a ova opet na 
cćlokupni narod, po kojoj bi se mogla planuvša koja misao 



1 



razpiriti čilim pukom i ugrijati ćuteća s^rca, nebijale da- 
kako ni govora. Tako se mnoga plemenita misao xal»uži 
kalom materijalnih koristih, nes^rnuv često niti nad obliž- 
njimi predčli. Jedini slavni Dubrovnik valja da se izt^rgne 
iz toga nesklada ; jer u njem vidiš i osnovu i slogu i na- 
stojanje i zajedničko umno dčlovanje. U drugoj pako dobi 
progovoriše malone svi gradovi raznobrojnih pokrajinah 
naših, ozvaše se skoro svi stališi, te sklopivši medju sobom 
savez duševni, po izvčstnoj osnovi siplju svakamo iskre 
prosvčte i ćudoredja. 

U redu nutarnjih znakovah, stoji najprije jezik. Već 
je u p^rvoj česti čitanke razloženo, kako su pobožni praot- 
ci naši, cćneći što više c^rkvenu svetinju, i domaće misli 
svoje izražavali cferkvenim jezikom, koji je S^rblje sve do 
Obradovića pčstovao. Zapadnjaci se u mnogo davnije vrč- 
me otresoše toga jarma, koje zato, što se je sa liturgijom 
slavenskom sve to većma gubio medju njimi i c^rkveni je« 
zik, koje s toga, što su valjda uvtdili premudro, da je sve 
samo dončkle shodno, te da c^rkveni jezik nemože zakri- 
Ijivati sve domaće, d^ržavne i znanstvene potrebe. Ali kako 
što je dčtetu, oslobodivšemu se povodah i dadiljah, težko 
osovljivati se i učv%rštjivati na svojih noguh: tako se i po* 
jedini nejaki pisci naši počeše obćručice hvatati gradiva, 
što je tik do njih ležalo, gradeći si tako makar i kolibice 
samo. Svaki se pisac služaše onim jezikom, kojim ga je 
bližnja narava i družina razgovarala. Nćki podjoše i k su- 
sćdom, često i dalnjakom i gornjakom, da jim bistrijom 
b^rzicom poteče govor; ali da se na više koje mćsto popnu, 
odakle bi cćlo područje jezično pregledali i sravnali, pa 
što je obćenito u jeziku, prig^rlili, a osebunjke provinci--^ 
jalne zabacili, ter sve jednim narodnim rubom zaokružili, 
zato nebijahu dosta jaki. Pisahu se i onda slovnice, ali to 
bijahu tek p^rva zajekivanja dćteta, koje imahu tekar 
budući vćkovi učiniti zrelim mužem. U komešanju ovom 
podiže se Vuk Stefanović, koji proputovav one pokrajine 
našega naroda, u kojih se je najčišlje i najkrepčije naški 
govorilo, najbolje narččje uvede u knjige. Da se pako mladi 



VI 

polelarci nepometn u sv^žem zraku na propuhu oStrih vć- 
Irovah, slovnicom jim i rćčnikom pokaza i naznaci stazu. 
Al da vidiš ratu, koji sada podigoše nanj razni borci za 
svoje, ma i golo i nago: svatko httde, da na svojem pragu 
ostane, premda su nćki uprav tudju kuću izmetali. Ali sva 
sreća^ što sunce istine probija najposlije i najguštju ma- 
gluštinu, te se svi pisci počeše primicati ceoniku« U tom 
duhu nastupi svoju stazu i Gaj sa v^ršnjaci svojimi kod za- 
padnjakah, te razgovarajući H^rvate po prilici godinu da* 
nah provincijalnim kajkavskim jezikom, uzvise se druge 
godine do pomisli jednoga književnoga jezika. Da se je za- 
tim sa svih stranah svakojako probiralo, čistilo, sastavljalo^ 
tvorilo i pretvaralo, netreba napominjati, ali temelj je ostao 
uvčk jedan, potUgnut uprav iz utrobe naroda, na kojem 
sada svi naši pisci grade. 

I stvar, kojoj se piše, razstavlja znamenito jednu 
dobu od druge. To se pako d6li na dvoje: na poeziju i na 
prozu. Kano što se svako dćte najprije igra, pak onda ra- 
di, tako se je i kod naroda našega tek za p^.sničtvom raz- 
Tila proza. Budući da su se s početka ponajviše svetjenici 
posvetjivali knjizi, to nam je preostalo mnogo pobožnih pć- 
samah, nadahnutih pobožnim uprav k^rštjanskim duhom; 
u isto se je vr£me razvilo didaktičko pčsničtvo, što se je 
sada u drugoj dobi skoro po«ve izsušilo i uvehlo. Lirika i 
osobito epopeja mogahu se tim ISpše razkriljivati, što su i 
čarobni pojavi naravski poticali ćuteće duše, da se u pds- 
nah razgaljaju, i ratoborna vremena dosta pružala gradi* 
va, da se podignu neum^rli spomenici i junakom i muče- 
nikom narodnim. Iz ovoga posUdnjega vrutka provrćše i 
narodne pćsme, koje premda su stranom plod prošle do- 
be, što 9u ipak u ovoj svH ugledale, pa što su i jezikom 
novije dobe izp^vane, ovamo se i uzimaju. Sila Turakah, 
osvojivših jednu po jednu pokrajinu naroda našega, raz- 
plamti i zadnju iskru nevoljnoga toga naroda. Junaci iz- 
vadjahu slavna d6la, ako i često žalostnih poslčdicah, a 
prosti su jih slipci opčvali pćsmami krepko i jezgrovito, 
prosto i uzvršeno, naloživši činotn, da tvore hram pčsnič* 



vn 

tvn, kojemu imadu samo rčči služiti za spone, i ka<Uto za 
nakit. Ljubav svoga roda i vire , a m^ržnja tadašnjih tur- 
skih kfervopijah, jesu stožeri, oko kojih se v^rti divni svit 
pisniikih pojavah; kojim se i pravedni inostranci čude. Al 
i čuditi se treba, koliko je toga u ovoj peslidnjoj struci na 
svit iznila i malena Dalmacija, i u njoj jedini Dubrovnik. 
Pa sve se ove versti pisniitva obdilavahu osobito u Dal- 
maciji tolikom marljivoštju, tolikom višlihom i umitnoš« 
tju, tolikom nježnoštju, da se pisnikom onim i današnja 
doba mora klanjati. A u mekanom stvaranju blagoglasnih 
stihovah, tako su nas. nadmašili, te se bojim, da ćemo jih 
kasno stići. Reoju, pirva doba bijaše skroz pisnička. Ali 
kano što uza svaku svitlost ima i sine, tako se i ovdi uka- 
zuju dvi goleme mane starinskoga pisnićtva našega: otu- 
djelost i vodnjenost. Neimajući oni toliko -sbirkah narod* 
njega blaga, osobito poslovicah i pisamah, koliko smo jih 
mi rodoljubnim nastojanjem dobili, nemogahu se niti zk* 
pažati u divotu njegovu, ter nenašavši kod kuće dovoljna 
nakita, rešahu se tudjim perjem. Tu ćeš naći latinskih 
firazah, talijanskih tropah i 6gurah, a svakojakih stihovah, 
što sve ako i jest pod naškom rukom dobilo nikakav naški 
oblik, nemože nam ipak kano tudjinće omiliti. Na to još 
navali poplavica lipih ali praznih rećih, te se svaka misao 
razvodi i razplavi u sto vodah: rićju malo ćeš naći quin«- 
tessence pisničkih mislih. Ova poslidnja rana udari oso« 
bito na Dubrovnik, te sada moramo nastojati, kako da i 
njega i «ebe izlićimo te bolesti. — Druge pako dobe pis* 
nid, primivši kusimice baštinstvo, kano zahvalni unuci 
stadoše obdilavati didovsko polje, al i kano umni: gospo- 
dari uzeše pregledati njihovo gospodarstvo, pa što je bilo 
valjano, zadiržaše, što preživljelo i neumistno, izbaeiše, 
što pako nepodpuno, nadomistiše novimi nasadi. Tako se 
lirika i dramaturgija nastavi, didaktika i epopeja dokine, 
političko pisnićtvo, ballade i romance dodaju, a misto epo- 
pejah zauzmu epopejskepripovidke,te sada stoji čilo pis- 
nićko polje uredjeno prama vremenu, u kojem živimo. Ali 
čudan bijaše način, kojim se je svaka od dvi strane narodisi 



vm 

našega u razvijanju svojem deržala. Zapadnjaci se u sva- 
čem povadjahu za južnimi ugladjenimi praotci, a iztočnjaci 
se ponizivahu do narodne prostote, da jih ova s vremenom 
što više uznese: oni bijahu odziv Đubrovčanah, a ovi od- 
sčv pučke pćsme, čemu možeš i danas naći tragovah u pio* 
dovih njihovih. 

Al našavši se skoro obč stranke osamljene, uproše se 
primicati: iztočnjaci kupe narodno blago, zapadnjaci izbi- 
raju zapadni biser; oba pako sakivaju svoje u samotvornu 
kovinu, oni proplitju domaći alem vanjskimi rubini, a ovi 
oživljuju vanjske slike domaćimi bojami, te sada stoji hram 
pćsnički u divnoj krasoti. S toga stoji pćsničtvo naše uob- 
će na višem stupnju od staroga: starinske prepečene misli 
zamenismo novimi svčžimi, na mćsto toli klasičkih tropah 
i figurah, koli posve narodnih slikah satvorismo ništo no- 
vo, prosto-umćtno , krasno; u manjku mislih netražimo 
praznih rččih, već iz malo riiih prelčvamo množinu sli- 
kah, primirenih naravi, odakle su uzete; nam niti zora ot* 
vara zlatnimi ključi nebeskih vratah, niti ApoUon leti ne- 
bom na sjajnih kolih sa četiri hata, već mi vidimo, gdi se 
zora rudi, sunce plamti, grom se ori, kišica rominja, kiša 
pljuska, vćtar huči, d^rma, trese, kamen praska, a novi se 
svčt radja. Naši pčsnici prestadoše tvoriti i dodole i služav- 
ke, mi smo jaki, samosvčstni. Pa u tom nemožemo više 
zalutati, prosvčta nam razsvčtljava pute, kritika nam oči 
otvara i povratja zabludjele, a primčri nas svih narodah 
za obom i nehotice vuku; a što nam jošte manjka glede 
mechaničkoga tvaranja stihovah, to će se valjda nadokna- 
diti marljivoštju. 

Premda je istina, što se u predgovoru k p^rvoj česti 
Čitanke veli, da neima gotovo starije znanosti, o kojoj nije 
barem po gdčkoja knjiga pisana h^rvatskim jezikom, to se 
ipak nemože p^rva doba zvati prozaičkom; jer već isti 
izrazi, kojimi je onaj sud izrečen, a još više obseg starih 
znanostih slute na siromaštvo. Jer osim bogoslovlja, filo- 
sofije,pravah i nćšto povčstnice malo se koja znanost obra- 
djivaše u ono doba, pače i ove, izuzam bogoslovlje, bijahu 



Dt 

. tada tek na početku svoga razvitka, te samo pojedinci mo- 
goJe jedva pokušati sile svoje, kamo li jih dugotrajnim po*- 
slovanjem izvćžbati, te i prozu bar don^^kle dotirati* Kako 
su slabi prozaički članci njihovi , kako su jim suhoparne 
razprave inače plodnih stvarih, kakovo tapanje u gramatici, 
kakova nesigurnost u izrazu, kakova u obće težka borba 
s jezikom, u kojem bijahu i ostadoše početnici! Istina^ da 
su se povelje i kojekakve listine dferžavne pisale prozom, 
ali to se sbivaše svakih desetak godinah jednom, pak i 
službena poraba neugladi nikad nikakova jezika. Jedini 
dakle bogoslovci mogahu više vremena i silah posvetjivati 
razvijanju proze, imajući u rukuh najvaljanije za to oru- 
dje: c^rkveno govorničtvo, ter i dotčraše do nčke včštine; 
ali niti ova nepoteče iz narodnoga vrela, već iz tudjih iz- 
vorah, pa jim u pomanjkanju jezikoslovne znanosti, kako 
je danas ustrojena, morade i gramatika i stilistika n\i\i 
ostati nesigurna, nenarodna, tudja. — Koliku pako vidimo 
razliku, ako samo preletimo očima nepregledno bi reć po- 
lje znanostih, koje su se u novoj dobi razvile i razSirile, 
ako teke skokom prebrojimo d^ržavljanske pojmove, što su 
se više godinah naški tumačili i sveudilj tumače, pak ako 
dodamo, da je cčlo to poslovanje rukovodila nova, samo- 
nikla, uprav narodna znanost, koja je sve žilice jeziku pre^ 
brojila, svim korćnom u trag ušla, svaku rćč na narodnom 
rešetu, pače i na situ previjala i prosijala. Istina, da se 
osim filosofije i historičkih iztraživanjah, koja su se u naj- 
novije vrSme zametnula, druge znanosti razvijaju kod nas 
još u povodu tudjih književnostih , ali jezik se već i tim 
znatno razvija, obogatjuje, oštri, čisti i ugladjuje, te se je i 
u liku i u skladnji i u slogu postigla nćka izvćstnost, stal- 
nost i točnost, od koje neima više nazadka dok se nedotčra 
bar do izv^rstnosti, ako ne do sav^ršenstva. Rečju nova je 
doba u obće prozaička, premda se i pćsničtvo Ićpo goji i 
njeguje* 

I duhom, kojim se nadahnjuju dćla, razlikuju se ob< 
dobe znamenito. U p6rvoj dobi pisahu pisci, da se zabave, 
da odole navali duha svoga, da pouče ovoga ili onoga; u 



I 



drugoj pako dobi pišu» osim zabave svoje, ponajviše da u£e 
ne već pojedince, nego cčli narod« Bratja se u knjigah 
dogovarujU) uce, ugladjuju, da jim sreća procvate, a ime 
se proslavi« Bijaše i u staroj dobi jaćih duhovah, koji su se 
za čudo uznosili nad zemaljskimi tćsnimi kruži, ali ovi bi* 
jabu rčdke lastavice narodnoga prolčtja; u novoj pako dobi 
ova je pomisao pronikla sva s^rca, zaokupila sve misli, i 
zavladala svimi ćini : ovo je temeljna misao. 

Uzevši ćlanakab, koliko je bilo moguće, iz svih kraje- 
vah, u kojih naš narod stanuje, i iz svih slališah, kojimi se 
odlikuje, nastojasmo podati što včrniju sliku književnoga 
života u ovoj drugoj dobi. Ali uprav ona gori napomenuta 
stalnost, koju je naš jezik postigao, nedopusti nam nikako, 
da uprav onako primimo članke, kao što su potekli iz či- 
jega pera; jer u prelazno ovo i preporodno vrčme od pet- 
deset po prilici gedinah pisalo se je svakojako, a mi treba 
da gimnazijalnoj mladeži podamo primćrah proze, kakova 
je dosada najbolja. Zato, zad^ržavši svagdć ono, što čini na- 
rav svakoga pisca, promćnili smo gdćkoju inostranu rćč i 
frazu, gdčkoji pogrešni oblik, gdčkakovu tverdju izreku, a 
pravopis smo udarili na jedan kalup, da nam dćlo izadje 
jedno jedito. Tko hoće, da se kritički ubavesti, kako nam 
se je dosada jezik razvijao, i kako ga je koji pisac upotreb- 
Ijivao, neka potraži izvornike. 

Ima i takovih pisacah, koji su si velikih zaslugah ste- 
kli za književnost našu; ali što su se bavili ponajviše filo- 
logijom, nismo jim mogli naći članakah, shodnih za ovu či- 
tanku, te jim samo evo imena napominjemo. Jesu pako: Ig- 
njat Alojzija B^rlić, Anlun Mažuranić, V^koslav Babukić, 
Gjorgje Đaničić. Ima još i drugih pisacah, koji su naš rod 
proslavili svojimi dćli, ali jih mi nemogosmo upotrebiti, zato 
što neimaju sastavakah, koji bi bili prema svfersi ove knjige. 

1 ovaj su drugi dio čitanke, po nalogu visokoga c« k. 
Ministarstva za N^uk i Bogoštovlje, složili učitelji AtttllB 

IbivrMić, Matfjji lesić i Adelfe Yeber. 

Adolfo Veber. 




I. 



T 



dttMka. 



1. 

Me«ya ojimt UakoT^rli« JeU : 
Td nebu« dva bora melena, 
Ni m«4{' »jlna UnkoT^rlia j«la, 
Vtt<( to bila dva brata rojena: 
Jedno Pavlo, a drago Eadule, 
Me4i« i^iina aeatrica Jelica. 
Bra({a aejo vorlo milovala. 
Svaka au Joj miloat donosila, 
Ni^poal^e noie okovane. 
Okovane arebrom, |H>nlatjene« 
Kad to vid'la mlada Pavloviea, 
Zavidila avojoj aaovici. 
Pa doaiva ^nbn Radnlovn : 

»Jet^vice, po Bogo aealrlee! 
»»Neanai kaka bli}a od omraa«? 
»Da omraaim brata t aealrien.« 
Al gOYori yiiba Radulova: 

"^ Boga mi, mcja jelervtce! 
»Ja neaimdem bilja od omrase, 
f*JL i dM mam, nebib ti kacala : 
»I mene an bra^a mllorala, 
ni miloat mi avakn donoaila> 
Kad to saćo mlada PavloTica, 
Ona ode konjma na livadu. 
Te nbode vranea na livadi. 
Pa goTori avome goapodara: 
»Na nlo, Pavle, aejn milovao, 
»Na gore jof miloat donosio ! 
»Ubola ti vranea na livadi,«« 



I 




i 



Pavle ptta seslricii Jelien: 

»Zaito, 8«jo? da od Boga nadjvfi!« 
8«8lriea se bratu kaRijad« : 

»»Nisam, brate, života mi mo^a! 

nŽivota mi i moga i tvoga !<< 
To je bralno ili^ji vikv^m^. f 

Kad to vidje mlada Pavlovica, 
Ooa ode notjii u gradinu, « 
Te saklala irilvoga aokol«. 
Pa govori svome gospodaru: 

»Na bIo, Pavle, sfju milovao, 

»»Na gore joj milost donosio! 

»rZaktata ti sivoga sokola.« 
Pavle pita sestricu JeUcn: 

»»Zadto sejo? da od B«fa 9a4Joilt<« 
Sestrica se bratu Jkunija&e: 

»»Nisam brale života mi mogal 

»»Života mi i mf^ga. i tvpga!«< 
I to bratac seji verovao. 
Kad to vi4ie mlada Pav|oviea« 
Ona ode veće po večeri^ 
Te ukrade no2e aaovine. 
Njima lakla ćedo a kaldvei. 
Kad u jutru jutro osvanulo« . 
Ona tdrći svome gospodaru. 
Kukajući i lice geodeifi: 

»»Na bIo, Pavle, oij^a milovao, 

»»Na gore joj milost donosio! 

»»Zaklala ti ćedo u kolevoi; 

»»Ako 11 se meni neverujel, 

»»Izvadi joj note od poj^fa.^ 
Skoči Pavle, k%a' da §f po&aml. 
Pa on tdrći na gorico čardake. 
Al jofi aeatra u duieku spava > 
Pod glavom j(g slaUeai nože^vi. 
Pavle use Blažene, noževe. 
Pa ib vadi is srebćrnih korah^ 
Ali nožl u k^rvi ogresll; 
Kad to vidje Pavle gospodaru^ 
T^rže sestru xa b^elu ruku s 

»»Sejo i^oja, da te Bog ubij«! 

»»Bttd mi »akla koiya na livadi, 

»»I sokola u zeleaoj bal^;!, . 

»»Zaftt mi zakla ^do u kol^vci?«< 




d 



Šeširića «e bratu kutijaSe: 

»Nisam, brat«, ftivota mi »loga ! 
»Života mi i mog« i tvoga! 
»Ako li mi nev^iyoA kletvi, 
»Isvedi me n po^je iiroko, 
»Pa me #v«ii konjima sa rofovie, 
»Rast^rgni me oa četiri strane.«« 
Al lo bratac seji nevčrova, 
Ve(5 Ja uae sa bijela raku, 
Iivede jtt a po^e Široko, 
Privesa ja konjma za repove. 
Pa ib o4M m paUf Mroko. 
Ode je od nje kaplja k^rvi pala y 
Ondd se je c^rkva sagradila. 
Malo vreme saMm postajalo, 
Rasbole se mladA Pavlovica : 
Bolovala devet godin danab. 
Kros kosti joj trava pronicala« 
U travi se Ijate amije iegu, 
Oel piju, a travi se kriju. 
Ljuto tuži mladA Pavlovica, 
Pa govori svome goapodara : 
»Oj cajei^ li, Pavle gospodaru I 
»Vodi mene siiovinoj cerkvi, 
»Nebi U me cerkva oprostila.«« 
Kad to ćuo Pavia gospodara. 
Povede ju aaovivoj cirkvi; 
Kad sa blU blizu bele c^rkve 
Al iz c^rkve ne6|o progovara: 
»Neid' amo, mlada Pavlovice : 
»Cerkva tebi oprostiti ne^e.*^ 
Kad to začu mlada Pavlovica, 
Ona moli svoga g-oi^ođara : 
»Oj Boga ti, Pavle gospodara I 
»Nevodi me dvoru Uljelome, 
»Vec me sve2i koijnu sa repove, 
»Pa me odbij niz po^e ftiroko, 
»Nek me 2ivu koiyi rastdrgaja»<« 
To je Pavle ljuba poaluftao : 
Priveza je konjma sa repove. 
Pa ju odbi oia po^e Mroko. . 
Ode Je od nje kaplja k^rvipala, 
Onde raste t^riye i koprive ; 
QAi Je ona aamm sobom pala^ 



I ♦ 



JeEero se ond« provalilo; 
Po jeiem vranac kotijic plivi; * 
A sa njim« sUtjena koISvka, 
Na kolevci soko tiea siva, 
U kolevci odo majlko Čedo, 
Pod ^^rlom mu raka materina, 
A 11 mcl le^iai noSevi. 



• / 



2. 

Ženiiba DnlisH^Ta. 

Kad ae ženi a^rbski car Stepane, 

Na daleko saprosi devojkn, 

U Ledjanu« ^radu latinskome, 

tJ latinskog kralja Mijaila, 

Po imena Roksanda devojkn; 

Car ja prosi, i kralj mu ju dije; 

Car isprosi po knji|^am devojkn. 

Pak dosiva Todora vesira: 
99 Slogo moja, Todore vesire! 
9iDa mi ideft bijelu Ledjann 
»Mome tastu kralja Mijaila, 
»Da mi s njime svatba ngovorifi, 
»Kada demo pot5i po djvojka, 
»Koliko li povesti svatovali; 
9»Da mi vidid Roksanda devojku, 
»Možel' biti sa cara carica, 
fiMožel' biti svoj semifi gospoi^a ; 
»Daju vidii, i da p^rstennjeS.« 

Veli njemu Todore vesire: 

»Hoću, care« dragi gospodine.« 

Pak s' opremi, ode n Latine. 

Kada dodje bifeln Ledjann, 

Lgepo ga kralja dočekao; 

Vino pifie nedeljicn danah ; 

Tada re€e Todore vesire: 
»Prijatelju, Mijailo kralju! 
»Nije mene care odpravio, 
»Da ja pijem po Ledjanu vino, 
»Već da s tobom svatba ngororlm, 
»Kad će care doći po dćvcjkn, 
jtV koje li doba od godine, ' 



»Koliko V će pore«ti svatovah; 
»I da vidim Roksaodn dćvojkn, 
nDa J^ vidim^ i da p^ratenuj^m.«« 
Tada re^ M^ailo kralju: 
»Pr^ato^a Todore vezire ! 
y»6to me eare 9a avatove pita, 
9)Neka kopi^ koliko mu dra^^o^ 
f»Po dćvojkii, kada njema dra^^o; 
»Nego <^efi Bii cara pozdravili^ 
»Nek netodi avoja dva aealri<5a, 
»Dva aeatrida dva Voinovida, 
» Vakašina i a Djim Petra&iDa : 
»U pitjo au leSke pijanice, 
»A u kavxi Ijtite kavgadjije; 
»Opil de ae, cametnoti kavgo, 
»Pak je teiko djevap dati kavzi 
»U naftemo bijela Ledjanu; 
»A devofku aada dei videti, 
»A p^raten joj dati po lakona.«« 
A kada je tavna nedca doAla« 
Nedonoae voitane avijede, 
Ved po mraku izvode đčvojku« 
Kad to vi4}e Todore vezire. 
On izvadi od alata p^rat^nje 
Sa biserom i dragim kamenjem. 
Razasja ae soba od kamenja, 
Taka mu se o^lni devojka^ 
D« je ISpfta od bijele vile. 
P^ratenova Rokaandu devojku, 
I dade joj hiljada dukaf ah, 
I devojku bratja odvedoie. 
Kad u jutra jutro oavanulo, 
Odpremi ae Todore vezire. 
Pak otide Ujela Prizrena ; 
Kada do^je bijelu Prizrena, 
Pita njega a^baki car Stepane: 
»Slugo moja, Todore vezire! 
»Vide li mi Rokaandu devojku ! 
»Vide lija i p^ratenova li? 
»Sto govori kralja Mijailo?«« 
Todor njema sve po reda kaže : 
Videb, care, i peratenovah ju; 
»Da kakva je Roksanda devHika! 
»Onakove Q Serbina nema. 



r 



€ 



»Dobro sbori kra^n M^ailo : 
fiVo dĆTojku^ kada tebi irttgB, 
»Svatah kufri koliko ti drago; 
»Samo i« je kralja pozdravio, 
»Da nevodiH dva seatrida avoja, 
»Dva aeatric^a, dva Voiaovii^a: 
»U pitjn su te2ke pijaaioe 
»A V kaVEi Ijnte kavgadflf®, 
»Opit će ae, samotnu t (^e kavgv, 
»Pak je težko djevap dati kavsi 
»U Ledjaitu, gradu latinakome. 
Kad to taca a^rbskS car BlJpane, 
Udari se rukom po kolenu: 
»Jao meni do Boga miloga! 
»Dotle li ae zulum oglaaio , 
»Od a^atrićah od Voinovii^ab! 
»A tako mi moje vSre tv^rde! 
»Dokle mene to veselje prodje, 
»Obojicu bocu obesiti 
»O vratima grada Vućilerda, 
»Po svijetu da me nesramote.« 
Stade care kupiti svatove. 
Skupi svatab dvanaest biljadab. 
Pak podiže nic Koaovo ravno. 
Kad au Mli ispod Tu^tt^ma, 
Gledala ib dva Voinovića; 
Medju aobom mladi govorHi : 

»Što r se ujak na nas razaordio, 
»Te naa nebte zvati u svatove? 
»]\etko nas je njemu opadnuo, 
»S njega živa meso odpadalo! 
»Car otide u zemlju latlnakn, 
»A junaka aa sobom neima 
»Ni jednoga od roda svojega, 
»Koji bi ma bio u nevolji, 
»Ako bi mu bilo za nevolja; 
»Latini su stare varalice, 
»Ujaka de naieg pogubiti, 
»A nezvani idi nesmtjemo.«« 
Veli njima ostarSla majka : 
»Deco moja, dva Voinovidat 
»Vi imate brata u planini 
»Kod ovaeah, Miloš»čobanina, 
»Najmlai^i je, a najbolji junak, 



9»A M i^ega utr«.! tte«ia46; 
MPoiljite UMI li«t kpjif e bijelo, 
»Neka đodje građu Vaćilernu ; 
9»N6^iil« mH ilto je i kako ja, 
r>y^ fiftka: »rv Mi^a je na amerli, 
finPak te X9ve, da te blagoalavi, 
9»nDa na tebi klelva Beoaiane; 
»»iNefo Urže bodi bela dvoru, 
9»99Nebi r tivu saataniLo ni^ka.^ « 

To su bratja majku poalujlala^ 

BArže pi&u knjiga na koleau, 

Te ju laU« u 6ani planinii 

STome hvalo, liiloi-ćobaninu: 
^Oj Miloiuu nah rodjenl brale! 
9)fitara nam je miu'ka na umoru , 
»Pak te zovo^da te blagoalovi 
9»Đa na tebi kletva neostane.« 

Kada Miloi silna knjigu primi. 

Knjigu gleda, a auKo proleva. 

Pita njega trideaet ćobanab : 
19OJ MiloAu, naia poglavice 1 
»I do sad su kitjige dolaiile, 
99 Al se nisu sa sutam ii6il^$ 
9»0dkuđ knjiga? ako Boga snadei!«« 

8koĆi Miloft na noge lagane. 

Pa govori svojim čobanima : 
99OJ čobani, moja bra^o draga! 
9iOva knjiga jesi od dvora moga: 
ffStara mi je na umoru majka, 
»Pak me sove, da me blagoslovi, 
»Da na meni kletva neostane : 
»Vi čuvajte po planini ovce, 
»Dok ja od<lm i natrag se vratim, » 

Ode MiloS gradu Vučiternu. 

Kad ja l>io blian bela dvora. 

Dva su brata pred njeg isšetala, 

A la njima Miloš čobaoine : 

»Za ilo, bra^o, ako Boga anale! 
»Bea nevolje jer gradit nevolju?« 

Vele njemu do dva mila brata: 
»H4mU, brale, ima i nevolje««« 

U bela se lica ia\)ubiše, 

Miloš majku u bijelu ruku. 

Stadoše mu redom kazivati. 



8 



Kako car« *oi^ fa 4 jvijk« 

Na 4al«ko o lem^a latinak«, 

A Basove svojljak aeatrUah : 
»Već, Mfloia, naft rodfeiil brata I 
»Iio6eiy brale, netvan sa vfakon 
u U svatove pod nasorieet 
»Ako njema b«de dio aevoVf«, 
nĐa ae njema a oevolji sailjei, 
»Ako K ma nabada aevolj«, 
nMoieft dod, da ae nekasajei.« 

To je Miloft jedva dočekao: 

»Hoda bogme, moja bratje drafa^ 
nKad njakn neda, da koma cHi?« 

Tad ga bratja opremal atadoie: 

Ode Petar opremat kalaša, 

A Tukaiin oprema Milofta: 

Na njeg metje tanaira koialjo, 

Do pojasa od čistoga alata. 

Od pojasa od bijele svile^ 

Po koialji tri tanke djećerme. 

Pak dolamu sa Iridest pataeah, 

Po dolami loke sakovane. 

Zlatne loke od ćetiri oke; 

A na noge kovce i ćakiire; 

A sverh svega bagar-kabanica, 

I na glava bagarskn iabarn: 

Načini se c^rni Bogarine, 

Ni bratja ga poenati nemogn ; 

Dadofte ma koplje abojilo 

I mać cefen staroga Voina; 

Petrafiin ma isvede kalala 

Medjedinom svega oblivena. 

Da kulaša care nepoanade. 

Lepo su ga bratja silovala: 

nKad, MiloSa, dostigne! svatove, 
tf Pitat će te tko si, i odkad sf : 
nTi se kaži semlje Karavlaike: 
nffSlu2io sam bega Radat-bega, 
nnNebl^ meni slniba da iaplatf, 
»nPak ja podjoh a svet bijeli, 
nnDa gjegodji bolfe slaibe tratini; 
»nPak sam £uo sa svale card^e, 
nnl pristo sam necvan aa svatovi 
nnRad komada bleba bijeloga. 



9 



Dffl rad £ale e^ireBOfa i4mi< 
fiČmraj dobro disfo* od k«laša» 
»Jer •• k«laft jetle -naiijio 
nPutoTatl a koi^ma carevtjem«t< 
Tada Mfloi okroim kntaft«) 
Pak sa carem ode a avatove ; 
Na Zagorfo MMliie tvatete^ 
PfUja ga klifeni avaloTi? 

fiOdkad ide«, mla^aao B«garee?<* 
Miloš in ae is daleka kaCey 
Ko ito aa ga bralfa aauĆtla. 
Lijepo ga avati d^ćekaiee 

»Dobro doio, mladfano BogarĆe! 
»Nek je jedan Tifte « dmftioL« 
Kad aa bfH polom putdjođ: 
Zlo naoko Iflloi oao^lo 
Kod oTaeab n 6ari planini, 
PoapaTati avagda oko podne: 
On sadrSma na konja knlain. 
Kako disgen oalabi koiai«. 
Diže glavo, ode kron aTOtoTOi 
Obaljoje konje i jnnake. 
Dokle dodfe konjma ca^oTijem ; 
Kako dodfo, a njima n red olade. 
Laie btjabu bili Bogarina, 
Al nedade a^rbaki car Stepano: 
»Neodrite mJadfano BogarJe, 
»Bogar£o ao apavat nao^ilo 
»Po planini ovce Ćovijodtt 
»Neodrite, vei< ga probodilo.« 
Bode njega lale i vojtode : 

»Ufflan' more, mladjano Bagar£e»' 
»Bog U atom neobifo mi^o, 
»Kq|a te Je takoga rodila» ' 
»I o avate <^ara opremila I« 
Kad ae preno Miloi Volnovi«^, 
Te sagleda caru o£t c^rne, 
Knlai ide a konjma carevOcm, 
On pokopi dlagofte kolaio 
Pa istera njega in avatovab. 
Udari ga oitrom bakraJlijom, 
Po tri koplja o prijeko aka60y 
Po četiri nebo o visino, 
U napredak ni broja ao nema; ^ 



$0 



Ii nsUk nra M^i ogrn^ »lp«, 
A ti noM nodar pkmeii saje« 
Suđe ivatah đvMiaeit Mlfatek, ' 
Te gledaj« koi^a a B«f ara ; 
Konja glede a aami ae Čude: 
»Bože mili! ćuda velikoga! 
n Dobra konja , a loša jmaka 1 
»Još takoga ui vliiH nianvo, 
»Jedan k2ie n sela car era 
»I sada je n VoiiMi^k^a. <« 
Gledale ga joi tri 6M<ardjt|e: 
Jedno jeste Djakoviea Vu£e« 
A drugo je Nestopelj& Janko^, 
Gledali ga> pak s» govorili. 
»Dobra konja mladog Bogalja! 
»Bai ga ovde n svalov'ma nema i 
»Ta nema ga ni a cara naStegi 
»Hajde malo da isostanemo^ 
»Nebili ga kako iamamili.« 
Kad sa blli do Klisure bllan^ 
IsostaSe do tri fti<!ardjije. 
Pa govore MiloS*£obanina : 

»Čojeft more miadjano Bagiit^! 
»Ho(5eA dati kenja na ranmt^aa? 
»Dat demo ti koiifa jdfi boljega, 
»I joi prida slotinu dakatak^ 
»I snviše ralo I v^ve, 
»Pak ti ori« te ae hlebom rani.« 
Veli njima Miloft V^rfnavi^: 

»Prodj'te me ae, io tri Šli<aH5«er 
»Bolfeg konja od ovog Aotraiiii, 
»Ni ovoga umfirit aenioga. 
»6to ^9 mene stotina dnkatih? 
»Na kantar ih brojitl ne dm'jem ; 
»Što ćt mene ralo i volovi? 
»Mene nije ni elAc orao, 
»Pak je mene hlebom odbranie.n 
Tad govore do tri ftl<^f||lje: 
»Čojed more mlađano Btlgtr^l 
»Ako nedaS konja na raanlentt« 
»Mi demo ga na aila otetL« 
Al* govori BfUoi VoiHovid: 
»Bila otme sela i gradovi, 
»Kamo r mene konja otet m^M 



a 



»Volta da« konjt m ritm«««* 
„Jer Bemogn p6«ke p«Uv«U.^ 
Pa usUTi svojega kalafta, 
Proži raku tep^d meflcđliie, 
Oni mUlc, bakra^l^o aktda, 
AV on akida «!alna »eatoperca 
To ndara Djakovieu Vnka. 
Koliko ga lakko udario. 
Tri puta ae Vn*^ premotano ; 
Veli njemn Mllol Voino^ : 
»ToKki ti rodIK groadovi 
„U pitomoj tvojof Djakovidl« 
Pob^že mo Ncatopo)j6e Janko, 
8Me njega MAoI na knlafta, 
Ddari ga medjn plecft «!▼«, 
Četiri »e pnta premetnne: 

»Deri ae dobro Bfoatopolj^ Janb'o! 
»Tolike U jabuke rod«« 
„U pitomu Neatopoljn tvomet« 
Bč£i jadno mom& PrijepolJ^c, 
Doatiže ga Mllol na ka<a»o, 
Te i njega kucnu »ealopof cem; 
8edara se je puta premetliilo : 

»Diri se dobro, mom5e PrijopotjCe! 
„Pa kad do^jeft Prijeporu Ivama, 
„Pohvali ae medjn devpjkama, 
„Gd« a' oteo konja ed Bagai^a.«' 
P« okrenu konja »a svatovi. 
Kak dodjofie bijelu Ledjann, 
Ranapeie po polju Šatore. 
Zob Idifle konjma carcv^em. 
Nema niAta konju MBlofievu. 
Kad to vidje Miloš Volnovl«?, 
Une torbu na lijevu ruku 
Od Bobnice jedne te do druge. 
Dok je svoju punu napunio. 
Pa on ode tralM' mebandjtju : 

nMehan^ija! đid da pijem vina.«^ 
Mehani^ija njemu odgovara: 
„Id" odade, cimi Bugarina! 
»Da a' donio bugarsku kopanja , 
»Akobih tiiusno vina; 
„Za te nisu «ale poalatjeno.« 
Pogleda ga MSlol poprtfeko 



18 



Udari g% rokom us ol^rate* 
Koliko ga lako udario. 
Tri mu aaba 11 girlo aaano; 
Moli ma «e naladi mehaadjija: 

»No odri ma vtie, Bngarioe! 

»Bit de.lttb« vina izbila, 

»Ako cara na^^ Bi đoatati«*^ 
Mlloi Tiia nedo ni iakali, 
Ved aam aaa, pak aa sapi vina. 
Dok ae Milod nalo ponaćmi« 
U tom avanu i obrano atuio«« 
AV povika aa grada: LatioĆo: 

»Oj ^j«i li, a^rbaki car-8lepaiia! 

nEto dole pod gradom La^l^^^i'^^''*^ 
nIziSo je kra^v aalociiicej 
»Zove tebe na mcjdan jaaaćkilf 
»Va^a idi majdan d^oliti« 
nlli nedei odarda isidi« 
j)Ni isTeall avata ni jednogi^ 
»A kamo U Eokaanda devojkulf 

Kad to saća aerbaki ..ear-/9tepane» 

On telala pnati u avatove; 

Telal vi£e i tama i amo : 
nlV^e r majka rodila jnnaka 
ni a avate eara opremOa, 
»Da aa cara na mejdan iai^ja ? 
ffčeatita bi njego ncinio«^« 

Al ae nitko nadi namogada ; 

Car a' udari rukom po koienu: 
»Jao mene do Boga miloga! 
»8ad da an ml dva aeatrida OMJa. 
nDva aeatrida, dva Voinovića, 
ffSad bi oni na mejdan ialiU. , 

latom care u bea^di beftc, 

MiloS ide, a knia&a vodi 

Do pred iator ažrbakog ear^Sti^aaa: 
n Jel' alobodno, eara goapodine* 
nDa ja idem na mi^đan u paMjo? 

Veli njemn a^rbaki ear*£llepane: 
n Jeat alobodno, mla^jano Bngarć« I 
nJeai alobodnO) al' n^e prilika; . 
nAko sgubU mlada nato&iika, 
nČeatita du tebe učiniti.« 

Urja Mlloi poflULmna kaladar. 



u 



Pa okrena pđ Ml« M4Nrt f 

ZametiiiiTfti keylj« aftil|Nd[a, f 

Govori m« «^k«kl eM*»8t4ipMi«: 
nNe •o«', atokOt k^flf« iMOfak«« J 
ffV^f^ «kre«i ki^^e tt napitak* 
II Jer de ti sa am^ati fiatiiii.« ' 

VaU luemii Milo* Volnovk? 

ffCnviyy eare, ti goapadlalva av«f a^ 
fiAko mena do iiairolje buAe, 
»Ja <5a laaaa kop^e okr «mII \ - < 
nAko li mi nabada Bairol|{a» ' 

»Doneli ga moga I ovako.« » 

Pa otide niz polje Loi^aiiako; 

Gledala ga Laiiake dovojka^ 

Gledala ga, pak aii govorile : 

nBože milll 6ada velikoga! ' 

»Kakva je to careva samćsa! 
nTa na njem« al kalfiBab aema. 
n Veaeli ae kra^ev satoCnHSa t 
»Nemai na ito aidilje iavađltl, 
»Nit je imai a Mo kdrvavitK« 

U lo doba doitje do »atora^ * 

Gdd satoćnlk aćdi pod latorom, ' * 

Za koplje je avetao dorata. 

Veli njema Mtloft Voftoovii^ : 
nlJaUn' nore^ btf^ Laftnfia! 
»Da jnnaĆki mejdaa. dijtBHmo. • 

Al govori bijelo LatinJe t 
»Id odatle, c^ral Bagarlael 
»Nemam o Ho aab$e pc^^ld, ' 
»Kad na tebe ni balflnab nema. 

Rasljati ae Mlloi Yoinovlt< : 
»tJaUn' more, bi)elo Latlaće ! 
»Na tebe aa pobolfa ba^la«, ' - 
»8 tebe eu ib na aebe obaiH.«' ' 

Tad Lalin€e na noge poakoĆi, 

Pak poaede pomamna dorata. 

Odmah ode poljem rasigravat, ' 

Miloi i^emn atade na bHjeai. 

Baci kopY|o bQelo LatkiĆe * 

Na mioia a-p<^rai janaĆke ; 

Miloi dMn alatna fteatopera. 

Na itfega je koplje do6ekao, 



ti 



PreU« ga sa tri p«iwfaM« 

V«ll nfemo b^pd« JLaiJBde: 

»Čekij malo, c^ni B«;ariMl > 
»f^i« afi aii k^i^a ^meUMili 
nDok atfdam« da koplje i^raaićnlA.« 

Pak pobttie preko polja ravna. 

Ar povika MHoi^ VoiMviii: 
n Aloai jiiala bgdo Lallaće I 
dMIIo bi II Mio pob%Biitl.<( 

Pak polora^ polja JLatineo, 

Al Le^jaaaka vrula aalViMreaa; 

PnatI kopijo MUoA Voinovk'« 

To prikova b(jolo Latk^ , 

Prikova ga aa I^odJMaka vrota, 

Pak ma raau oda^eć« glavu, 

Kvlaia ja baoi u »oboiiev; 

Pa uhvati i^egov« đonila, 

Odvode ga oam £ea(i|%iiio : 
»eto, earo, salo^olka ghv«.« 

Car ma doik Mogo netiroj^ao: 
»Idi, aiiiko^ to ae uopij vina; 
ffčealita cu tebe aičijiiti.» 

Tek dto Miloš aode pili vioo, 

Ar povika aa grada Lalioće : 

»Eto, care, pod Le^fanom gradom 
»Na livadi tri koi^a vitesot 
nPod aedlipa i pod ratovima, 
f)I fta Djima tri plamena maĆa^ 
»V^rhovt im neba okreaati; 
nDa proakoĆU tri konja viltM 
fiAko li Ih preakoctti ne<$oš, 
»Nedeš iBi(5 ni iaveot devi^ke«« 

Opet viknu ielal po avatov'ma; 
„Nije V maik9i rodila junaka 
ni u evata caru opremila, 
„Da preakoći tri koiua viteaa 
»I na ^jima tri pUmona maca?« 
Tig ae junak na<ii nomogaie; 
Ar eto ti mlada Eugivina 
Pred šatora a^rbakog car^St^ipana i 
nJe r aiobodno, eare goapodine, 
„Da preakocim tri koiya viteaa? 
„ Jeat alobođno, moje drago dete I 
itNego akini bagar*kabanicu. 



^ 



»Koji lij« tolika .0reMM>4» 

Oevori IM Ifiioi^ VftiMvić : 

))Beđi> eare, p>«k pij rojao ¥i«o^ > 
nlKebriiii m »•jo« lLidltiiieo«i; "* 
n Ako bude «^ee « jmuiku, 
nKabanic« noc« alšte Mieall; 
»Kojoj ovci «vc^ ruso mmU^ 
»Ond« iiy« ni ovm «i nm«.« 

Pa on ode • polje LeiJ^naa^o i r 

Kada dodje do dobr^eh koii|ah^ 

On provodi orvo^g« k«|aia. 

Pa knlaA« svonM progovara: « 

»Čekaj mone • 8^dloyJuii«A«.<( - 

A on pro^^e a ono druge atrane. 

Zaigra Bm preko po^ ravna^ 

I preakoci Iri konja vit«ia 

I na njima Iri pUa^na »aia» \ 

Ualavi ae na avosM kakin; 

Pa on «ne tri icoi^« vilesa. 

Odvode ik o^tHriMU itar^Mp^aa. 

Malo vrdme na liai poal^akiy 

Al povika aa grada LatinĆos 
»Hajde nada eare Adrh^anino 
»Pod n^vii|tt kalu n hei^M^, 
»Na kuli je kopl^ ndareno, 
»Na kopO« j« od nla|a jabuka; 
»Ti alr^e^ kros pAralen jabnku.« 

Miloi vito nokte ni eakali^ 

Vo(5 on pila cara £eatiloga: 

»Je r alobodno caie ^aapodinot 

» D« nlriMi«^ ^^^* j^dralon jabnh« ? « 

»Jeal alobodno araj fo^gAni aiako!« / 

Ode Miloi pod bijolu kaln» 

Zape riretiLaa nlatan lelivu> 

ValrijeU kff«c pdhralon jiAnk«^ 

Pak ju nse u b^ele rako,, 

Odneae ju caru £ealflo«ie» 

L^epo ga care obdanio« 

Malo vreuM ml- lim ^amfalo* 

Al povika aa grada &raAin£e i 
» Bio, care, pod melon kalom 
»Iniila an dva-toalj«va aina, 
iilivelia«..kiljlpedevojk#» - i 



ni aa Bjifli« r«h« j«diioUk«^ 
nlik posBaj, k«fe je R^aanda; 
»Ako U ae koj« drofe mašli, 
n Nećeš }sić w isaijel § lave, 
»A kamo li iaveaU devojke!« 

Kad je care reći rasiimlo, 

Oa doalva Todora Teatra; 

nldi alttga, to fouug devojku.« 

Todor Bui ae pravo kanijaie : 
nNfjeaam je eare si vidio> 
f» Jer aa mi ja fm imrak« k vati, 
9»Kada aam ja ja peraieaevao.« 

Car a' adari rakom po kol^aa; 
n Jao BieBe do Bofa milof a ! 
»Nadmadrlamo i aa^jmiačiamo« 
»Pak nam oala ear4i na aramolal« 

Kad lo sa£tt Milo« VoinoTiif, 

On otide caru ćeatitoma: 

»Je r alobodno, care foapodine^ 

»Da ja p^aaam Rokaaada devojko?« — 

» Jeat al ot o da o, moje dra^r^ j^ie ! 

»Al je jadne a ieposadanjei 

»Kako ćei U poanati devejka, 

»Kad ja i^dA ni vMio nlai?« 

Al govori liiloi Voinevic^: 
»Nebrini 9% care f^oapodlnel 
»Kad ja bgah n ^m {dattlni 
»Kod ovacak dvanaeat kl^ddi, 
»Za no€ bade po iriata janjaeak^ 
»Ja aam avako pa ovei poanav'of 
i^Kokaandtt ća pe bra^ poanati«« 

VeK ticmm a^baki €ar«8lepane : 
»Idi, idi, m^ drago delel 
»Ako Bog da, te posaai Rokaandn, ' 
»Dal t<B lebe aem^n Akeaderljn 
»U d^riavu do Šivota Ivoga.« 

Ode Milo« nia po^e ftiruke; 

Kada do4Qe, gde aleje d^ojkOi * 

Sbaci a glavi bagarskn inbam^ 

Skide a le^a bngar4iabaBica ; 

Zaaya aa akMet I kadtfa, 

Zaijaie ae lake na peraima 

I Blažene kavće «a iHigamaf * 



1"^ 



Sinu Miioft a po\}u zelenu. 

Kao jarko icsa gore aoace^ 

Pak ja proatre po zelenoj trav^ 

Prosu po njoj burme i peratenje; 

Tad iavadi maca zelenoga. 

Pa govori trima devojkama: 
nKoja je ta Rokaaoda devojka, 
nNek savije skate i rukave, 
»Neka kupi burme i perstenje, 
n Hitan biser i drago kamenje; 
nAko li se koja druga nia6i, 
ffVera moja tako mi pomogla! 
»Odseć du joj ruke do lakalab,« 

Kad to čude tri lepe devojke^ 

Obe krajnje srednju pogleda&e, 

A Roksanda u zelenu travu ; 

Savi skute i sviine rukave. 

Pak pokupi burme i perstenje^ 

Hitan biaer i drago kamenje ; 

A devojke dv^je pobegoSe, 

Ali Ifiloi nteć im nedade, 

Veće obe nbvati za ruke, 

8ve tri vodi pred cara Htepana; 

Caru dade Roksandu devojku, 

I dade mu jednu uz Roksandu, 

A tre45u je sebe ustavio. 

Car Miloda me^ja oči \jubi, 

Ar joi nezna tko je i odkud je. 

PovikaSe kitjeni ćaudi : 

nSpremajte se, kiljeni svatovi! 
nVr^eme je dvoru putovati. << 

Bpremifie se kita i svatovi, 

Povedoše Roksandu devojku. 

Kad su bili malo izza grada, 

Al govori Milod Voinovic: 

n Gospodine serbski car-8tepane! 
»Ovde ima u Leifjanu gradu, 
nima jedan Balaćko vojvoda, 
nJa ga znadem i on me poznaje; 
n Kralj ga hrani sedam godin danab« 
nDa i;aztera ki^ne svatove, 
ni d% otme Roksandu devojkul 
nSad de njega za nama poslati. 
»Na Balacku jesu do tri glave; 



ČtMaluu 



18 



nis jedne mo modar pUnten bij«, 
T)A is drage hladan iFĆiar đuva: 
»Kad dva vetra iz glava isidjo, 
nBalaćka je lasno pogabiti; 
nVed vi id'te, vodite devojka, 
n Ja ćn ovd« čekati BalaČka, 
»Nebi li ga kako astavio.« 
Otfdofte kiljeni svatovi, 
Odveduie lijepu devojkn, 
Osta Miloi n gori aelenoj 
I aa njime tri stotine dragah: 
Kad odoie avati ic Ledjana, 
Kralj dosiva Balacka vojvoda ; 
nO Balaćko, moja verna slugo! 
»Možed li se u se pouzdati, 
»Da razterafi careve svatove 
»I da otmej Roksanda đčvojkut« 
Pita njega BalaĆko vojvoda: 
»Gospodine od Ledjana kralju! 
»Kakav beie junak u svatovma, 
»Sto najvede otvori junactvot« 
Veli i\jemu Ledjanska kraljica : 
»Slugo nafta Balačko vojvoda! 
»Tu neima nijednog junaka, 
»Osim jednog cernug Bugarina, 
»I to mlado joi golobradasto.« 
Al govori Balacko vojvoda : 
»Nije ono cerni Bugarine, 
»Ve<< je ono Milod Voinovid; 
n^i car Stepan njega nepoznaje, 
»Al ja njega odavna poznigem.« 
Veli njemu Lt^djanska kraljica : 
»Idi slugo, Bala£ko vojvoda! 
»Ti mi otmi curu od S^rbaljafa, 
»A ja du ju tebi pokloniti«« 
Tad Balačko spremi bedeviju. 
Pa odterća drumom za svatovi 
Sa ftest stoUn latinskih katanah. 
Kad su bili u gori zelenoj, 
Kulafi stoji na drumu iiroku, 
A za njime Milofi Voinovid; 
Viknu njega BalaČko vojvoda: 

»0 MiloSuI zar se mene nadaS?« 
Pa on pusti jedan plamen modar; 



19 



Opali ma cernu ne^jediou ; 
A kad vide, da ma nenahudi, 
Onda paati vetra atudenoga. 
Tri pala ae kulai premetnuo^ 
Al Miloia niiia neoaliadi; 
Viknu Miloš Iz gerla b^ela: 

nSio tebi^ od iU se nenađai. 
Pa on pasti slaina ientoperca ; 
Koliko ga lahko ađario, 
Ix bojna ga aedla isbacio, 
Pak poteie kopUc ubojito, 
Pribode ga u sdenu travu. 
Pak mu ave iri odaijece glave, 
Kalašu ih baci u sobnica. 
Tad učini jurii u katane 
Sa svoj ij eh tri stotine drugah : 
Odsekofie tri stotine glavah. 
Pa odoie drumom sa svatovi. 
Kad stigofte cara i svatove. 
Pred njeg biTci Balačkova giav 
Car mu dade hiljadu dukatah. 
Pak odufte bijelu Prisrenu. 
Kad su bili kroi polje Kosovo, 
Miloi hoće gradu VuĆiternu, 
Pa govori sdrbskom car-Stepanu: 

ffH Bugom ost^j, moj mili njsce ! 

»Moj iyače sžrbski car-Stepane!<< 
Tada se je care os^tio. 
Da je ono liiloft Voinović, 
Pa govori svojemu nejaku: 

nTa ti li si dijete Milošu! 

n Ta ti li si moj mili netjaće 1 

»Blago mtjei, koja te rodila, 

»I ujaku, koji te imadel 

»Zašto mi se odpr^e nekažeš? 

»Nego sam te putem namučio, 

»I konakom> i gladi, i žedju.« 
Teiko svuda svome bes svojega ! 

MmtIlp KraljeTie i ffllosa keseđžija. 

Vino p^e Musa Arbanasa, 
U Stambolu u kirčmi bijeloj. 

t ♦ 



so 



Kad 0e Moga nakitio vina> 
Ooda poće pijan beaeditl: 
nEvo ima devet godinicah 
nKako dvorim cara u Btambolii^ 
»Ni izdvorih konja ni oružja, 
ffl\ii dolame nove ni polovne; 
nAl tako mi moje vćre tv^rde ! 
nOdverć <5u ae a ravno primorje, 
n Zatvorit t'u akele oko mora 
})I drumove okolo primorja, 
nNaćinit t'U kulu u primorju, 
nOko kule gvozdene ćen^ele, 
"ffVedat <5u mu hodže i hadiije.« 
6togodj Ture pjano govorilo. 
To trijezno be&e učinilo : 
Odverže se u primoije ravno. 
Pozatvara skele oko mora 
I drumove okolo primorja. 
Kud prolazi carevina blago, 
JS%. godinu po trista tovarah. 
Sve je Mnsa sebi ustavio ; 
U primorju kulu načinio, 
Oko kule gvozdene 6engele 
Veia caru hodže i hadžije. 
Kada caru tužbe dodijade. 
Posla nanjga Ćuprilijć-vezira 
I sa njime tri hiljade vojske. 
Kad dodjoSe u ravno primorje. 
Sve polomi Musa po primorju 
I uhvati Ćuprilijć vezira, 
Saveza mu ruke naopako. 
Pa ga posla caru u Štambola. 
Stade care mejdandžije tražit, 
Obećava nebrojeno blago. 
Tko pogubi Musu kesedžiju. 
Kako koji tamo odlazade, 
Ved Stambolu on ne doiazafte. 
To se care ljuto zabrinuo^ 
Al mu veli hodža Ćuprilljću : 
»Gospodine« care od Štambola 1 
nDa je sada Kraljeviću Marko^ 
ffZgubio bi Musu kesedžiju. ». 
Pogleda ga care poprijeko. 
Pa on proli suze od oćijuh : 



21 



»Prodji me «e, h^^ž« Ćaprilijću! 
»Jer pomioje« Kraljevička Marka? 
ni koati au njema iztriuiule; 
»Ima puno tri godine danah, 
»Kako aaro ga v^rgo a lavDieii, 
»Nijeaam je viSe otvorio.« 
Veli njemii hodža Ćuprilij^^n : 
»Na milosti care gospodine ! 
»Sta bi dao onome janakv» 
»Koji bi ti 2iva kaso Marka ?«< 
Veli njemn care gospodine : 
»Dao bi ron na Bosni vesirsivo 
»Bei promčne sa devet godinah, 
»Da netraiiffi pare ni dinara. *< 
Sko£i hodia na noge lagane. 
Te otvori na tamnici vrata, 
I isvede Kraljevića Marka, 
Izvede ga pred cara 5estitog ; 
Kosa mu je do zemljice c^rne. 
Polu stere, polom se pokriva. 
Nokti su mu, orati bi mogo; 
Ubila ga memla od kamena, 
Pocernuo kao kamen sinji. 
Veli care Kraljevičku Marku: 

»Jesi r gdčgodj u iivotu. Marko ?« ^^ 
»Jesam, care, ali u herdjava.« 
Sede care kazivati Marku, 
6to je njemu Musa počinio; 
Pa on pita Kraljevića Marka : 
»Možei li se. Marko, pouzdati, 
»Da otided u primorje ravno, 
»Da pogubiš Musu kesedžijn? 
nDat ću blaga koliko ti drago.« 
Veli njemu Kraljeviću Marko : 
»^a, fiogme, care gospodine ! 
»Ubila me memla od kamena, 
»Ja nemogu ni o£ima gledat, 
»Kamo r s Musom mejdan dijeliti ! 
»Namesti me gdegodj u mehanu, 
»Primakni mi vina i rakije 
»I debela mesa ovnujskoga, 
»I belkota hlčba bijeloga; 
»Da posedim nekoliko đanah, 
»Kazat ću ti, kad sam sa majdana.« 



22 



Car dobavi tri berbera mlmd«: 
Jedan mije^ dragi Marka brij«^ 
A tretji mo nokte zaresoje. 
INamesti ga u novo mehana, 
Primace mo vina i rakije, ' 
I debela mesa ovnujskoga, 
I beškota bleba bijeloga. 
8edi Marlco tri meseca danab. 
Dok je život malo popravio. 
Pita care kraljevička Marka : 

nMožeš li se vec^e pouzdati? 

n Dosadi mi ljuta sirotinja 

n8ve tužed na Masu proklotog.« 
Veli Marko caru čestitome: 

»Donesi mi suve drenovine 

n8a tavana od devet godinab, 

»Da ogledam, može li Sto biti.« 
Donede mu sovu dr-enovinu. 
Steže Marko u deanica ruku, 
Perdte dervo na dvoje na troje; 
Al iz njega voda nendari : 

»Bogme, care, joite nije vreme.« 
Tako stade joSte mčsec danak. 
Dok se Marko malo ponaČini. 
Kada vide, daje za mejdana. 
Onda ište suvu drenovina. 
DonesoŠe drenovina Marka ; 
Kad ju steže u desnicu ruku 
Per6te pusta na dvoje na troje 
I dve kaplje vode izkoĆiSe. 
Tada Marko caru progovara : 

»Prilika je, care, od mejdana. << 
Pa on ode Novaku kovaču: 

»Kuj mi sablju. Novače kovaču! 

»Kakvu nisi prije sakovao.« 
Dade njemu trideset dukatah. 
Pa on ode u novu mehana. 
Pije vino tri četira dana. 
Pak pofieta opet do Novaka: 

»Jesi V, Novo, sablju sakovao?« 
Iznese mu sablju aakovanu. 
Veli njemu Kraljeviću Marko: 

»Je li dobra. Novače kovaču ?«< 
Novak Marka tiho govorio : 



83 



nEto Aablje^ a eto nakovD^a, 
»Ti ogleđij aab^a kakva ti je.« 
Mahnu sabljom i desnicom mkom 
I udari po nakovnju Marko, 
Nakovnja Je pola presčkao; 
Pa on pita JVovaka kovača: 
nOj Boga ti« Novače kovacu» 
nJesi r ikad bolju sakovao?« 
Veli njemu Novače kovaču : 

nOj Boga mi« Kraljevidu Mark<)! 
»Jesam jednu bolju sakcvao« 
»Bolju sablja« a bo^em junaku: 
»Kad s' odv^rže Masa u primorje« 
»Sto sam njemu sablju sakovao, 
»Kad udari njome po nakovnju« 
»Ni trupina zdrava neostade.«^ 
RaslJnU se Kra^eviću Marko« 
Pa govori Novaku kovaču ! 
»Pruži ruku« Novače kovaču ! 
»Pruži ruku« da ti sab^'n platim. << 
Prevari se« ujede ga guja ; 
Prevari se« pruži desnu ruku« 
Mahnu sabljom Kraljeviću Marko« 
OdseČe mu ruku do ramena : 
»Eto sada Novače kovaču ! 
»Da nekujeS ni bolje ni gore; 
»A nsj tebi stotinu dukatab« 
»Te se hrani sa života tvoga.« 
Dade njemu stotinu dukatab« 
Pak posede Šarca od mejdana« 
Ode pravo u primorje ravno« 
Sve se Skita a za Musu pita. 
Jedno jutro bede poranio 
Us klisuru tv^da Kačanika« 
Al eto ti Muse kesedžije« 
Na vrančiću noge prekšrstio« 
Topusinu baca u oblake« 
Dočekuje u bijele ruke. 
Kad se jedan drugom prikučiie« 
Reče Marko Musi kesedžiji: 

»Deli Musal uklon mi se s puta, 
»n s' ukloni il ml se pokloni.« 
Al govori Musa Arbanasa : 



24 



»Frodji« Marko, nesameljl kavge» 
nAl odJaSf, da pijemo Tino; 
nA ja ti ae nktonSti Dećo, 
nAko t' i jeat rodila kraljiea 
9»Na Čardaku na mohka duiokii, 
nV Cistu te svila savijala, 
t)A Elatjenom iicom poviiala. 
nOdbranila medom I iederom; 
f) A mene je ljuta Arnaotka, 
»Kod ovacah na ploci studenoj, 
nV c^rnu me struku savijala« 
nA kupinom lozom povijala, 
nOdhranila škrobom ovsenijem; 
ni joi me je cesto saklinjala^ 
»Da se nikom neuklanjam s puta.« 
Kad to saću od Prilipa Marko, 
On tad puštja svoje bojno koplje 
Svome Šar£u ismedju uSijuli 
Deli-Musi u p^rsi junaĆke; 
Na topus ga Musa dočekao. 
Preko sebe koplfe proturio. 
Pak poteže svoje bojno koplje. 
Da udari Kraljevica Marka; 
Na topuE ga Marko dočekao. 
Prebije ga na tri polovine. 
Potegoše sablje okovane. 
Jedan drugom jurifi ućiniše : 
Mahnu sabljom Kraljevi<5u Marko, 
Deli Musa busdovan podbaci. 
Prebi mu se u tri polovine. 
Pak poteže svoju sablju naglo. 
Da udari Marka Kraljevička, 
Al podbaci topuzinu Marko, 
I isbi mu sablju is balčaka. 
PotegoSe c^rne busdovane, 
Stadoie se njima udarati, 
Busdovanma pera oblomtlie, 
Bacifie ih u selenu travu. 
Od dobrljeh konjab odskoćiie 
dćepade se u kosti junačke 
I pognaie po selenoj travi. 
Nameri se junak na junaka, 
Dell Musa na Kraljiffa Marka ; 
Niti može, da obori Marka, 



3fi 



Nit a« dade Mnaa oboriti* 

Noaiie ae Ifitni dan do podna; 

Mnaa bela pdna popadnnia. 

Kraljevička bela i k^rvava. 

Progovara Mnaa keaedifja: 

nMabn! Marko« ja li da omahnem.« 

Omabuje Kraljevidu Marko, 

Al nemože niita da n£inf; 

Tad omabnu Muaa keaeditja. 

Udri Marka o selenu trava. 

Pak ma aSđe na p^al jnnaČke. 

Al procvilS Kraljevica Marko: 
»Odi ai danaa poaeatrimo vllot 
nGde al danaa? nigde te nebilo! 
»Eda ai ae krivo ■akliirfala, 
nGđ^godj meni do nevolje bnde, 
i»Da ćei meni biti a nevolji?«« 

Javi ma ae iz oblaka vila: 

jiZaMo brate. Kraljevića Marko! 
nJeaam li ti, bolan, govorila, 
»Da neĆinil n ncdl^lja kavge ? 
n Sramota je đvome na jednoga ; 
nGdS aa tebi goje is potaje ?<• 

Gledna Mnaa berda i oblaka, 

Odkad ono vila progovara; 

Mače Marko nože is potaje. 

Te raspori Maaa keaedSijv 

Od a5kara do bijela g^rla ; 

Mirtav Maaa pritianao Marka, 

I jedva ae iskopao Marko. 

A kad atade Marko premotati, 

Al a Muai tri aerdea jonaĆka, 

Troja rebra jedna po drugijem ; 

Jedno mu ae a^rdee amorilo, 

A drago ae jako rasigralo, 

Na tretjema Ijata goja apava; 

Kada ae je gaja probadila, 

Mirtav Maaa po ledini akače, 

Joi jo Marku gaja govorila : 
»Moli Boga Kra]jevi<5a Marko ! 
nGde ae niaam probadila bila 
»Dok je Maaa n života bio, 
»Od tebe bi triata jadah bilo.« 




26 



Kad to vid« Kraydv»tt Marko^ 

Proli suze nis m^lo lice : . 
r Jaoh mene do Bo|^a miloga 1 
nGđe pogubih od aebe boljega«« 

Pa on MuaI odaije£e glavu, 

I baei ju dareu u zobnicu^ 

Ođnene jn bijelu Stambolu. 

Kad ju baci pred cara čestitog 9 

Car je od siri na noge sko£io. 

Veli njemu Kra^evi(5n Marko : 
nNeboj mi se ear« gospodine I 
»Kako bi ga živa dočekao, 
nKad od raerive glave poigravafi?« 

Car mu dade tri tovara blaga« 

Ode Marko bijelu PriUpa, 

Osta Masa u v^rh Kačanika. 

4- 

Marko KralJeTie i Cfjemo B^rđjanin. 

Slavu slavi Kraljevičku Marko, 
Slavu slavi svetoga G^orgjija. 
U Marka su mloge UJKavnice: 
Dvesta popah, trista kalugjerah^ 
I dvanaest serbskijeh vladikah 
I Četiri stare patrijare. 
Od ostalog ni broja neiraa. 
Svemu dosta piva i jestiva; 
Al govori stari kalugjere : 

nVala tebi Kraljeviću Marko! 

n Svega imaA u bijelu dvoru, 

nJoS da imai ribe od Orida!^ 
Mučno bede Kraljeviću Markn^ 
Pa doziva slugu Bogosava, 
Dodaje mu čašu i mataru : 

»Toči vino Bogosave, slugo ! 

»Redom čaše oko sovre daji, 

nNemoj koga preskočiti, slogom 
Pa on ode niz bijelu kulu. 
Te oprema Šarca od mejdana. 
Za njim stara pristanula migka. 
Pa je Marku tibo besedila: 

nJa moj sinko, KraUeviću Marko! 

nijemoj nosit ni$ta od oružja. 



is 



f»Ti ae je«i kitrl mtLU&^i 
nllĆinit dei kirvcn o prisniko.c 

Noto Marku velike nevolje ! 

MdJno mu je idi bee ornftja, 

A joS ^ore neposloftat majke. 

NehtS iiset niftta od orožja« 

Ved posuđe 6area od mejdana, 

Okrenu ga ofs pot|e eeleno. 

Ode pravo bijelu Oriđu* 

Kad je bio vodi na dnpriju« 

Al eto li jednoga junaka. 

Na doratu noge prekeratio, 

Topusinu baci u oblake. 

Dočekuje u bijele ruke; 

Božju pomod nasivafie Marku, 

Lijepo mu Marko prihvatio. 

Veli junak od Prilipa Marku: 
nOj Boga ti nesnana delijo! 
nNijesi li, odtud od Prilipa, 
nOd Odžaka Kraljevida Marka? 
nJe li Marko kod bijela dvora? 
nima V Marko dosta usavni^iab?«^ 

Veli njemu Kraljevidu Marko: 
nOj Boga ti nesnani junaee! 
n Ja sam jutros od PrUipa bila, 
nKod dvora je Kraljevidu Marko> 
»Slavi Marko svoga svetitelja; 
slma Marko dosta usavuicah.« 

Veli njemu nesnao dobar junak: 
»Neka ima, nesnana delijo ! 
»Ako Bog da i sreda junačka, 
ffSovra de mu u k^rv ogresnuti, 
»Boga mi du njega obSsiti 
nBai o vratim bijela Prilipa f 
nDavno mi je brata pogubio, 
nPogubio Musn kesedžiju.^ 

Pa okrenu konja doratasta, 

Osla jadan Marko gledajudi. 

Svakojako misli i premiftija: 

Da bi mu se kazivao Marko, 

Hode njega Ture pogubiti. 

Jer neima nlita od oružja; 

Da ga pusti blfeln Prilipu, 

Hode itBić mloge ueavuiee 



A tragedi po oAaktt Marka. 

Sva iiiiaiio> sa jedno sniaiio. 

Pa OD Tikim \t gMa bijela: 

»Kod čeft tamo, Gjemo B^rdjaninet 
dEto, more, Kraljevlda Marka I << 

Povrati ae Gjemo B^rdjanioe. 

Ponsđa se Kraljevića Marko, 

Da će uteć na avome Aarina, 

Pa pobSže poljem iiroUjem, 

Za njime ae Gjemo natnrio. 

B^rs je 6arae, ateći mu hfjaie, 

A! poti>.ie Gjemo topuzina 

Pa zaljulja pokraj aebe njome. 

Jadna Marka medjo pleći žive , 

Pade Marko n zelenu travu. 

Marko pade a Gjemo dopade; 

Sveza Marku naopako ruke. 

Pa izvadi sindžir Iz egbeta. 

Okova ^a ave u gvoždje ljuto, 

A na noge dvoje bukaglje, 

A na ruke dvoje belenzuke, 

A na gMo aindžir gvoždje težko ; 

Pa posčde njegova Šarina, 

A dorata vodi u povodo, 

Privezao Marka za dorata. 

Ode pravo bijelu Oridu, 

Pod Oridom veftala ogradi. 

Da ohisi Kraljevića Marka. 

Moli mu se gospoda riftijanaka: 
»Bogom brate, Gjemo Bdrdjanine! 
»Tu nam nemoj obesiti Marka, 
»Neće rodit vino ni pienica, 
»Evo tebi tri tovara blaga> 

Uze Gjemo tri tovara blaga. 

Vodi Marka gradu Voeit^rou, 

Pa pod gradom veiala ogradi. 

Hoće Gjemo, da obesi Marka; 

Moli mu se gospoda riiljanska: 
»Bogom brate, Gjemo Berdjanine! 
»Tu nam nemoj občsiti Marka, 
»Neće rodit vino ni pieniea, 
»Evo tebi tri tovara blaga. << 

Uze Gjemo tri tovara blaga. 

Goni Marka bijelu Zve^antt 



t ta Gjemo vlfiaU of radi. 

Da obćsi Kraljevića Marka. 

Moli ma ae goapoda svećanaka: 
nBogom brate, Gjemo Berđjanine I 
nTu nam nemoj obeaiti Marka, 
»Nec^e rodit vino ni pfieniea, 
»Evo tebi tri tovara blaga. <« 

Use Gjemo tri tovara blaga, 

Otale se Gjemo podigao 

Kros nekakvu Janjinu planinu. 

Težko Gjemo ožednio beSe, 

Deli-Marku tiho govoraie: 

»Znaš U, Marko, vode ja mehane? 
»Težko me je osvojila iedja.« 

Veli njemu Kraljevica Marko: 
»Tako, Gjemo, nerade junaci, 
n Vec zakoiju konja ja aokola, 
nNapijn se kervi od geroca.<< 

Veli njemu Gjemo Berđjanine : 
»Nit cu klati konja ni sokola, 
»Već ću saklat tebe Kraljevića, 
nPa se napit kervi od geroca.<< 

Pa poteže sablju okovana. 

Da zakolje Kraljevića Marka; 

Veli njemu Kraljevića Marko : 
»Ima Gijemo bijela mehana, 
»I prokleta kerčmarica Janja, 
n8ad će mi se osvetiti Janja: 
nDosta sam joj vina potroiio, 
»A nijesam dao ni dinara.« 

To je Gjemo jedva dočekao, 

U to doba pali pred mehanu, 

A izpade kerčmarica Janja; 

Kad sagleda savezana Marka, 

Marko na nju oćim prevaljuje, 

Kasmija se kerčmarica Janja: 
»Be aferim, junak od junakah! 
»Bože mili na svemu ti hvala ! 
»Kad ja videh savezana Marka! 
»Pojit ću te Berđjanine Gjemo, 
»Bez bijele pare i dinara, 
»Bad ak hoćeš, tri b^ela dana«« 

Pa pod Gjemom konje uhvatila. 

Odvede ga u mehanu belu. 



8d 



DoneM ma vina i rakije. 
Pije vino B^rdjanuie Ojeme, 
A nazđravya Kraljevića Marka« 
Nazdravya mu« ali mu nedi^e. 
Kad se Gjemo nakiUo vioa. 
Donese ma k^rćmarlca Jaiga 
Rojna vina od aeđam godinah^ 
Metje a igeg bilje svakojako. 
Pade Gjemo glavom bes ozglav^ja. 
Skoči Janja na noge lagane. 
Na svom pobra gvo^je otvoraše, 
A na Gjema Marko udarate; 
Kad odari aindiir gvoždje teZko 
Pa sasede piti rujno vino. 
Udari ga cismom i mamosom : 

nllstan*, Gjemo, da pijemo vino.« 
Kad pogleda Gjemo Bdrdjanine 
Vifte sebe Marka Kralievi<5a, 
A na vratu siadiir gvoidje leiko. 
Skoči Gjemo na noge lagane, 
Sinđžir gvoS^jo semlji priieaaA«, 
On pote2e rukam i nogama, 
Popuci^u ruke is ramena, 
Popucuju noge is kolona; 
Al je tverdo gvokdje uhvatilo. 
Side Gjemo na semljica eera«. 
Marko side pili m^rko vino, 
A nazdravlja Gjema Ber^janinv, 
Nasdrav^a mu, ali om nedaje. 
Kad se Marko nakitio vina. 
Onda darea sveza sa dorata, 
A ta 6arca Qjeoia Btedjanins, 
Pa usede Gjemova dorata 
Ode pravo gradu VaČit^rna ; 
Izilati gospoda rifitjanska : 

nBogom brate, Kra^evit'a Marko! 

nObesi nara Gjema Ber^janlna, 

»Evo tdbi tri tovara blaga. « 
Marko luima tri tovara vrati 
6to su dali Gjemu Ber^janina, 
Pa on ode b^ela Zvecanu, 
Tn gospoda sćrbska izlazila ; 

nBogom brate, Kraljevit^a Marko t 



SI 



nObesi nam Gjema Birdjaiiiiia, 
»Evo tebi tri tovara blaga. « 
Marko njima tri tovara vrati, 
Sto sa dali Gjemu Berdjanina ; 
Ode Marko bijela Orida, 
Ttt izlaci gospođa rifitjanska: 

»Bogom brate. Kraljevića Marko ! 
))Obesi nam Gjema B^r^anlita, 
nEvo tebi tri tovara blaga.« 
Marko nec'e da uzima blaga, 
Ved OD njima tri tovara vrati. 
Sto sa dali Gjemu Berdjaninn. 
Kod Orida načini včiaia 
I obesi Gjema Berdjanina. 
Pa on ose ribe od Orida, 
Ode pravo bijela Prilipu, 
Te on slavi svoga svetitelja. 

6. 

ftm^rt Harka Kraljerića. 

Poranio Kraljevička Marko 

U nedefju prije jarkog sunca 

Pokraj mora Urvlnum planinom; 

Kada Marko bio uz Urvinu, 

Puče i\)ema Šarac posdrtati, 

Pos^rtati i suze roniti. 

To je Marku v^rlo moćno bilo. 

Pa je Marko Šarcu govorio: 

nDavur, Saro, davor dobro mojet 
»Evo ima sto i ieset letah 
nKako sam se s tobom sastanao, 
I) Jus mi valjda pos^muo nisi, 
»A danas mi poče posertati, 
»Posertati i suze roniti: 
nNeka Bog zna dobro bili neće, 
nHoće jednom biti prema glavi, 
nJali mojo), jali prema tvojoj.« 

To je Marko u rgeći bio. 

Kliče vila s Urvine planine. 

Te doziva Kra^evića Marka : 
»Pobratime, Kraljevića Marko! 
nZnadei, brate, dto ti koiy jios^Q«t 



as 



nŽali Aarac tebe g oupcnlftra, 
nJer ćete se b^so raxstanati> 

AJi Marko vili progovara : 
»Bela vilo^ g^rlo te bolelo! 
^Kako bih ae aa Šarcem rasatae, 
»Kad aam proSo sBemlje i gradove 
ni obišo istok do zapada, 
»Ta od Šarca boljeg konja nema, 
nNit nada mnom boljega janaka? 
nNemialim ae aa Šarcem razatatt 
9)Dok je moje na ramenu glave. <« 
nAl mu bela odgovara vila: 
nPobratime Kraljevička Marko ! 
nTebi nitko Šarca otet neće, 
fflVit ti možea umr^eti. Marko, 
nOd junaka ni od odtre aablje, 
»Od topusa ni od bojna koplja, 
»Ti a* nebojifi-na semlji janaka, 
»Već, ćeft, bolan, umrijeti. Marko, 
9) Ja od Boga od atarog kervnika. 
ffAko r mi ae verovati nećed, 
»Kada budefi visu na planinu, 
»Pogledat ćed a desna na iyevo, 
»Opasit de$ dvije tanke jele, 
»Svu au goru verhom nadviaile, 
»Zelenijem liatom sačinile, 
»Medju njima bunar voda ima, 
DOnde hoćed Šarca okrenuti, 
»S konja egaši, za jelu ga aveži, 
»Nadneai ae nad bunar nad vodu, 
»Te ćed avoje ogledati lice, 
»Pa ćefi videt, kad ćed umrijeti.« 

To je Marko poalodao vile. 

Kad je bio visu na planinu. 

Pogledao s desna na lijevo, 

Opazio dv^e tanke jele, 

filvu au goru verhom nadvjaile, 

Zelenijem listom začinile ; 

Onde Marko okrenuo Šarca, 

B J\}ega sjaho, za jelu ga avezo, 

Nadneae se nad bunar nad vodu. 

Nad vodom je lice ogledao. 

Vide Marko^ kad će umrijeti, 

Suze proli, pa je govorio: 



8S 



nLaživ svete, noj lijepi cvete! 
nTa sa malo, tri stotin godinah! 
ffZaman dodge, da avetom proDićniiii. « 

Pa povadi Kraljevicu Marko, 

Pa povadi aabljo od pojasa, 

I on dodlje do konja Aarina, 

Sabljom 6arcu odaijeće glavu. 

Da mu Šarac Tnrkora nedopadne, 

A Turcima necini ismeta. 

Da nenoai vode ni duguma; 

A kad Marko posijeće Šarca, 

darca koiya avoga ukopao. 

Bolje Šarca neg brata Andriju. 

Britku aablju prebi na četvero. 

Da mu sablja Tnrkom nedopadne. 

Da se Turci njome neponoae, 

6to je njima ostalo od Marka, 

Da hriićanluk Marka neproknne. 

A kad Marko britku prebi sablju. 

Bojno koplje slomi na sedmero. 

Pa ga baci u jelove grane. 

Use Marko perna busdovana, 

Use njega u desnicu ruko. 

Pa ga baci s Urviae planine 

A u sinje i debelo more. 

Pa topuzu Marko besedlo: 

»Kad moj topus is mora isiio, 
9) Onda 'vaki detitf postanuo!« 

Kada Marko saktlsa oružje. 

Onda i^rie divit od pojasa, 

A is džepa knjige bes jaEije, 

Knjigu pide Kraljevicu Marko: 
nKogodj dodje Urvinom planinom 
nMedju jele studenu bunaru 
»Te sateČe onde Deli-Marka, 
»Neka snađe, daje mertav Marko. 
nKod Marka su tri čemera blaga, 
n Kakva blaga? Sve žuta dukata, 
n Jedan ću mu ćemer halaliti, 
nšto će moje tčlo ukopati, 
n Drugi demer, nek se cerkve krase, 
nTre^i ćemer kljastu i slijepu, 
nNek slijepi po svijetu bode, 
nNek pSvaju i spominju Marka«« 



ČlUuikA. 



34 



Kada Marko kojign nakitio. 
Knjiga všrie na jelova grana 
Odknda je a pula na pogledu; 
Zlatan divit u bunar bacio. 
Skide Marko selenu dolamu. 
Prostire ju pod jelom po travi, 
Prekerati se, »ide na dolama, 
Samur-kalpak nad oci namaĆe, 
Dole leže, gore neastade. 
Mertav Marko kraj bunara bio 
On dan do dan' nedeljicu danab. 
Kogodj pro4Je drumom dirokijem. 
Te opasi Kraljevića Marka, 
Svatko misli, da tu spava Marko: 
Oko njega daleko oblaci. 
Jer se boji, da ga neprobudi. 
Gd« je sreća, tu je i nesreća, 
Gđe nesreća, tu i sreće ima : 
A sva dobra sreća isnijela 
Igumana Svetogorca Vaša 
Od bijele c^rkve ViUndara 
8a svojijem 4i>kom Isaijom. 
Kad iguman opasio Marka, 
Na'djakona desnom rukom ma$e: 
nLakfie sinko, da ga neprobudii, 
n Jer je Marko iaa sna zlovoljan, 
nPa nas mo2e oba pogubiti.« 
Gledeć kale, kako Marko spava, 
Vifie Marka knjigu opaaio. 
Prema sebi knjigu proučio^ 
Knjiga kaže, da je mertav Marko , 
Ar se Marko davno prestavio. 
ProU suae proiguman Vaso; 
Jer je njemu verlo žao Marka, 
Odpasa mu tri ćemera blaga, 
Odpasiye, sebi pripasije. 
Misli misli proiguman Vaso, 
Gdi bi mdrtva sabranio Marka, 
Misli misli, sve na jedno smisli : 
M^rtva Marka na svog konja v^rie. 
Pa ga snese moru na galiju, 
8 m^rtvim Markom s^e na gal^u, 
Odveae ga pravo Svetoj gori, 
Icveae ga pod Tilindar c^rkvu^ 



85 



Uneae ga n VlUndar c^rkvv« 
Čati Marko, Sto aamertnii treba. 
Na semlji mu l^lo opojao, 
Naaređ bčle c^rkve Vilindara 
Ondd atarae ukopao Marka, 
Biljeg« mu nikakve nev^rfte. 
Da ae Marku sa grob nerassnađe. 
Da se njemu duimani neavete. 

V 

B. Čakavska. 
I. 

DiToJka Je neTen ctUJc bnda. 

Divojka je neven cvitje brala. 

Nevenu je evitjn fovorfla: 

»Sani, veni, neven cvitje moje!« 
nKajno vene a^ce u junaka.« 

Al ae dragoj ina gore javlja: 
nNekuni me, liepa divojko!« 
»Nekunem te , mlijani junaĆe!« 

Yed ja kunem aelen bor u gori, 

Dab' is njega zlatna roaa pala, 

Dab' ja mlada roau pobirala. 

Pa oda iye p^ratene kovala. 

Ča bi svomu rodu darivala : 

P^rvoga bi svojoj miyki dala. 

Drugoga bi svojoj seki dala. 

Trećega bi sebi ostavila. 

G. Kajkavske. 
I. 

Hoj jabuka selenikal 
Kak si lepo obrodila, 
Vsake sv^rži tri četiri. 
Na v^rhuDcu sivi sokol. 
Dole gledi v ravno pole, 
Gde Jurila kojne kuje 
Devoj6ica čavle sbira, 
Devojčica kojna kune : 
Nekon kojna devojčica, 
Odei bit mi nevestica T 



9Cf 



Kak bi t* MU nevetUca, 
Kad neposnam brata iToga. 
Labko U ga je posnati : 
Kttdgod jafte, tad i paii» 
Kndgod bodi, Ind i faĆka* 

II. 

Zoija moja, soija, iiezaha4jaj mi rano» 
Nesaha^jaj mi raDo, pocekig me malo, 
Doklam ja dragoma rubaca aeftyem9 
Rttbactt seiijem, rukave naiijem. 
Na njih ai naiijem tri rože rumene^ 
Tri rože rumene, tri put poslaljene, 
Perra bnde reza moja domovina. 
Druga bude roža moja mila mijka, 
Trejta bude rofta Tenćec moj seleni* 



III. 



Žarki ogen gori 
Vu ti 6erni gori. 
Mimo njega jaie • 
Trideset junakov. 
Svi zdravi veseli 
Samo jen ranjeni; 
»Draga bratja moja! 
Neostavlajte me 
Vu ti £^rni gori 
Pri tem žarkem ognu , 
IVeg me zapelajte 
Vu iiroko pole, 
Kopigte mi jamu 
Vu širokom polu 
Po pu&ku gliboku 
Po sablu Široku. 



Nuter položite 
Moje greino telo. 
Vuni ostavl^jte 
Moju desnu ruku. 
Za nju privežite 
Mojga vranca kojna, 
Naj se kojnie plaće 
Kad se luba neće — 
Bi se, bi plakala. 
Da bi za to znala; 
Listek bi joj pisal, 
Čteti mi ga nezna; 
IVa reći bi poslal. 
Sve bi ludi znali: 
Naj bu anda ovak, 
Vse vu ime bože*« 



IV. 



Deva Marica žito požela, Bude nam pole rodilo bole. 

Žito požela, tri venee splela. Kojega splela z vinske rozgvice, 

Pervoga splela z žarke pdenice, Njega nosite v naie gorice. 

Drugoga splela z vinske rozgvice, Budu gorice bole rodile, 

Trejtoga splela z zdravja vesela. Kojega splela s zdravja veselja. 

Kojega splela z žarke pšenice. Njega nosite vu naie selo. 

Njega nosite vu nafte pole Bude nara selo zdravo veselo. 



»7 

Primiri prostonarođne proze. 

1. 

otpili« sakletTA. 

(Narodna pripovčđka.) 

Bio jedan starac, pa hnao tri ana i jedna kćer. Kad dodje Trš* 
ine» da starac umre, on dozove svoja sva Iri sina, pa ili sakane, da 
sestra dadu pirvomu, tko dodje da ja isprosi, mekar tko bio. Kad 
po sm^i otčinej prodje nAko vr6me, dodje jedan starac na dvokoH> 
cah , te zaprosi d^vojku. Dva starija brata neht^dna mu je odraah 
dati, gd6 je star i siromah, ali najmladji navali, da ju dadu, opomi- 
iiji^vći ih otčine zakletve na saniferti. I tako ju dadu za starca, i sta- 
rac ju odvede svojoj kući. PosIĆ nekoga vremena otide najstariti brat 
sestri u pohode; kad tamo, a to kuća velika nemože bolja bitlf. Se- 
stra se vMo obraduje, kada vidi brata; i kad ju brat zapita, kako 
živi, ona mu odgovori: n Dobro, neraoie bolje bitL<< Kad je brat se- 
stri doiao, starca nije bilo kod kuće, ali malo Čas dodje i on, i v^rlo 
na milo bude, kad vidi suru« pa mu reče: »Castit ćemo se iii veseliti, 
samo najprt da ideš na mom konju , da mu doneseš trave, ali onM 
da pokosiš, gdš konj zakopa nogom, a ne gi6 je tebi volja.« Sura 
mu reče: »Dobro, zete, hoću«<* Pa onda uzjaše na konja i otide. Idu- 
ći tdLO dodje na srebren most; kad zagleda most, i vidi, daje sav 
od srebra, polakomi se, pa sjaše s konja, izt^rgne jednu srebftrnu 
talpn govoreći: nMogu se pomoći.« Po. tom nakosi trave, gdš je 
njemu vol}a bila , nečekajući, dokiš konj nogom zakopa, pa uzjaše 
opet na konja, i vrati se natrag. Došavši kući, namšsti konja u ko- 
njušnicu, i metne travu predanj, pa otide u kuću. Kad dodje u kuću, 
starac ga zapita, je li namirio konja, i jede li konj travu, a on odgo- 
vori, da jest i da jede. Onda stsrac reče: i^Dobro, da vidim i ja.« Pa 
izid)e u konjušnicu ; kad tamo, a konj nije ni takao. Starac pozna, 
da trava nije nakošena onako kao Što je on kazao; zato odmah 
izprati Šum neugoštjena, da ide odkuda je došao. Onaj došavši 
kući, nekaie bratji svojoj, kako je kod zeta prošao, nego rekne 
srednjemu bratu: »Pozdravio te zet, da mu i ti ideš u goste.« PosK 
nekoga vremena otide srednji brat sestri u pohode; idi i on prodfe 
kao i onaj p^rvi : i njega posije zet onako po travu, a on kad doc^e 
na srebirni most, polakomi se kao i onaj, te iztirgne jednu srebfernu 



S8 

UiffBi, a »enakosi trave, kao ftto mu je zet rekao, nego po svojoj 
vo^. Kad se vrati k selovoj kući, zet i njega uhvati u laži i poto- 
tje kući neugo&tjena — kao i p^rvoga. Kad i on dodje kući» nekaže 
nflLomn, kako je prošao kod zeta, nego rekne najmladjemu bratu: 
nPozđravio te zet, da mu iđed u goste. << PoslČ nekoga vremena 
otide i najmladji brat Sestra kad ga ugleda, verlo se obradile, pa 
mu reće: »Samo, brate, nemoj da učiniš, kao što su naša bratfu uči- 
nila.« On nije znao. Što su oni učinili, a ni sestra mu nije htćla više 
ništa kazati, do samo to. Kad dpdje zet kući, i on se suri verlo 
obraduje, pa mu reče: »Častiti ćemo se i veseliti, samo idi najprije 
na mom konju, te mu donesi trave, ali gd^ konj nogom zakopa, onđć 
da izkosiš, a ne gAi je tebi volja. << On uzjaše na konja i otide po 
travu. Kad dodje na onaj most, začudi se njegovoj krasoti, ali mu 
čisto žao bude. Što mu neima i onih dvijuh talpah, pa kad do^je 
na sridn, pof leda i s jedne i s druge strane, i vidi izpod njega, gdi 
u jednom velikom kotlu ključa vođa, i u njoj se kuvaju ijud^ gla- 
ve, a orlovi ih od ozgo Čupaju. Zatim prešavši preko mosta, dodje u 
jedno selo, i prolazeći krozanj, čuje sa svih stranah pevanku i ve- 
se^e, pa se začudi, gdi sve selo peva i veseli se, te zapita jednoga : 
fiKako je to, brate, u vas sve veselo?« A onaj mu odgovori: »Zašto 
ndbi bilo, kad nam je svaka godina rodna i svega imamo izobila.« 
Kad iza sela, nadje na putu dvš kučke, gdč se kolju jednako; pa ih 
stane razvadjati, ali nemogavši ih razvaditi, okani se i otide dalje. 
Idući Uko dodje u drugo selo i prolazeći krozanj vidi, gde je u njem 
sve šalostno i plačno, pa reče jednomu : »Ja prodjoh kroz jedno 
selo i vidčh sve veselo, a zašto je u vas sve tako žalostno?« Se^ak 
mu odgovori: »Kako neće biti žalostno, kad nas tuča tuče svake go- 
dine, pa nemamo ništa.« Kad izidje iza onoga sela, nadje dva bravca, 
a oni se jednako kose. On ih stane razvadjati, ali zaludu, i nemogav- 
ši ih razvaditi, ostavi ih i podje dalje. Najposlč ga konj donese na 
jednu prekrasnu livadu, nasrčđ livade konj stade, pa zakopa no- 
gom, a on skoči s konja i nakosi trave, pa se verne natrag kud. 
Kad dodje kući, uvede konja u konjušnicu, pa mu poloii travu, 
a konj odmah stane jesti. Zet kad vidi, da mu je sura konja na- 
mirio, v^rlo mu bude milo, pa mu reče: »Ti si moj sura; sad ćemo 
se veseliti i gostiti.« Pa onda sčdnu za terpezu i stanu večerati. Za 
večerom reče mu starac: »Sad da mi kažeš, šta si \idio?« A on mu 
odgovori: »0 moj zete, izkazati se nemože, Šta sam vidio. P^rvo 
sam vidio srebirn most, virio Ičp, ali je nagerdjen, gdč mu neima 
dvijuh talpah. Tko ono uze, ubio ga živi Bog!« Starac mu na to 
rekne: »Ono su tvoja bratja ukrala: kako su Činili, onako su i pro- 
šli. Nego mi kaz«y, šta si drugo vidio?« Sura odgovori: »Na sr^ 
đi pod mostom vidio sam velik kotao, gdč ključa, i u njemu glave 
miartvačke, a odozgo ih orlovi čapigu.« Na to zet reče: »Onalka je 



39 

vMna BMka na rniom sviitt, 8ta si još vidio?«« Snra nastavi dalje: 
»Vidio sam selo sve veselo.« Zet mu na to reče: »Ono sa ljudi Bo- 
gwi po volji» svakoga rado dočekaju i ugoste, i siromaha netčraju 
prasna ispred svojih kucah. Kazuj, šta si još vidio.« A Šara mu 
dalje kaše: »Vidio sam na putu dvč kučke, gd^ se jednako kolju.« 
Zet na to: »Ono su dvć jeterve. Sta si još vidio?« Sura odgovori: 
»Vidio sam drugo selo i u njem sve neveselo.« Starac mu reče: 
»Ondć neima n&akve pravde i nikakve sloge, niti znadu za Boga. 
Šta si još vidio?« Sura odgovori: »Vidio sam dva brava, koja se 
jednako kose.« Na to zet: »Ono su bratja,koja se dobro nežive. Ka- 
zuj, Šta si još vidio.« Sura mu reče: »Vidio sam prekrasno livadu. 
Onđi bih ti stajao tri dana, da se one krasote nagledim.« Na to zet 
reče: »Onaki je raj onoga svčta; alf je težko do njega doći.« — 
Poslč toga još su se dugo danah gostili i veselili. NajposlČ se sura 
digne^ da ide kući, a zet ga I6po opravi s veUkim darom, i reče jnu, 
da ga je odmah poznao, da je pošten ČovČk, stoje navalio, da se 
izpvni otčina zakletva, i da će Mti sretan, a bratja njegova nesretna. 

BĆToJka Mrž« od konj^ 

(Narodna pripovSđka.) 

Bila je n^kaka đ4vojka,koja nije rodjena od otca i majke, nego 
ju načinile vile od sniga, izvadjena iz jame bezdanje prema suncu 
Itinjskomu, včtar ju oživio, rosa ju podojila, a gora lištjem obukla, 
i livada cvčtfera nakitila i narčsila. Ona je bila bšlja od snčga, ru- 
menija od ružice, sjajnija od sunca, da se take na svštu rađjalo nije, 
niti će se ra^ji^- Ona pusti glas po svčtu, da će u taj i u taj dan, na 
tom i na tom mdstu biti tirkija, pa koji ju mladić na konju preteče, 
da će biti njegova. Ovo se u malo danah razglasi po svem svčtu, te 
se prosacah skupe liiljade na konjih, da neznaš, koji je od kojega 
bo^i. 1 sam carev sin dodje na tirkiju. Devojka stane uz biljegu, i 
svi prosiod narede se na konjih, a ona izmedju njih bez konja, nego 
na svojih noguh, pa im onda reče: »Ja sam onamo postavila zlatnu 
jabuku, koji najprije do nje dodje i uzme ju, ja ću biti njegova, a ako 
ja ptova k njoj dodjem i uzmem ju prije vas, znadete, da ćete vi svi 
mžrtvi na onom mčstu ostati, nego pazite dobro Što Činite.« Konja- 
nici svi se pogledaju, pa rekoše izmedju sebe: »Znamo doista, da 
neće ona nijednomu od nas noguh odbčći, nego n6tko od nas, a tko, 
to|^a će Bog i sreća danas pomoći.« Te tako, kad đčvojka rukom o 
roku pljesifn,svi potekoše u jedan tren. Kad je bilo na pol puta, bogme 
dAvojka odvojila bese, jer pusti nčkaka mala krila izpod paznhah. 
U to ukori jedan drugoga, te priošinuše i obodoše konje, f pristigoše 



40 

đivojku. Kad ona \\di, izvadi jednu dlaku is f^lave, te imci i onaj 
isti Čas uzraste strašna ^ora, da nisu znali prosci, kamo će ni kuda 
će, no tamo amo te za njom , a ona opet daleko im odvojila, a oni 
ol>odi konje, i opet ju stigoše. A kad d^vojka vidč zlu i ^m, pusti 
jednu suzu, dok buknuSe strašne rike, te se za malo svi nepotopi- 
še. Za dšvojkom nitko vi&e nepristajaše do samoga careva sina, te 
on plij na konju te za njom, ali po&to vid^, da mu je dšvojka odma- 
kla, zakle ju tri puta imenom božjim, da stane, i ona slade na onom 
mćstu, na kojem se nadje; onda ju on uhvati, te za se na konja 
verže, i prepUva na suho, pa se uputi jednom planumm doan, ali 
kad dodje u najvišu planinu, obazre se, kad li mu d^vojke neima. 

3. 

Saoeenje obtaženika i STČđoka pred sađom. 

Sudac pita obtuženika: Poznavaš li, Nikola, ovoga Čo- 
vćka, koji prema tebi stoji? 

Ob tu ženik. Tako da ne, gospodaru! Poznavaju ga i C^nio- 
gorci i Primorci po cernu obrazu i po lažih ; to je moj zakleti ne- 
prijatelj i tajni kervnik; onako mu Rog suđo i 

Sve dok. Zašto po c^rnu obrazu, bezočniče? Zato što si po- 
šten, zvone ti verige oko papakah, kaonoti što si davno zaslužio. 

Obtuženik. Ovo sam dobio na veliku božju pravdu, ti si me 
na dušu ponio, — nego sbori sad preda mnom , ako obraza imaš, i 
u oči mi bistro gledaj. 

Svčdok. Ja, gospodo, okopavah kukuruz, dok začuh ne da- 
leko od mene, gdČ se dvojica u velike zavadjahu. 08ta\im motiku, 
iztirčlm na jedan brežuljak , da vidim što je, kad ugledam Nikolu, 
gdč na pasji način tuče pokojnoga Pura Gjnrova, koji vikaše od 
težke nevolje: Aj, igdč li ikoga za Bogaf Bog me, gospodo, da mi 
je pokojni Puro i brata ubio, u oni Čas nemogah sercu odoliti, nego 
poterčah u razvadju. Prije nego što sam ja k njima prispio, vidčh 
pokojnoga Puru, gdč verže jednim kamenom na Nikolu, i zvešti ga 
u Ičvu obirvu, a eno mu se i sad poznava; a Nikola ni pet ni devet, 
nego ŠČepa malu pušku iza pasa, te u njega puškom zvek: pa otoK 
svoj put; ni kučki od lova nemogahu ga stići. Priterčah nad Puru, 
koji još bČŠe teke živ, poznade me, kaza mi, tko ga ubi. ViđČh,^gdč 
mu k^rv iz žličice kutija, odpašem ga i vidim ranu poviše žKčice. 
Obložim ga zaludu u onaj Čas lozovim perjem, i utegneifi pašom, pa 
zavičem, da mu Čeljad domaća dodju, — a ja sve kod pjega, i na 
moje ruke izpusti dušu, a u težkoj onoj muki ništa drugo iiegovo- 
raše, no preporučivaše dušu Bogu i Angjelu Gavrilu i svemu kolu 
nebesnomu, i reci mi: Na težki amanet ostavljani ti svoju sirotčad. 



41 

PrispMe u tolUto njegovi i okukaie, i »a onom je istom mćsiii ostao, 
dokkMi wa doftli is Kolora Kacamol, i kako pravo, tako sđravo. 

Obtašenik. ^gospodo! o bratjo! čuste li ga? o igH U 
ikoga sfia k^st Čaatni! Čujete U lajavoga kusova i darenoga kadro« 
va/kako ti slično veze, a l^po laže. (Prema svšđoka). Misliš li 
amirati i bojiš li se Boga, njegova te sila sapeta, ali se Ijodih nesli* 
diš? Kojima očima gledaš ove ljude, kojim li obrasom misliš me^u 
ljude. Dnša ntma no jediia vrata, a ti ju hoćeš da iagabiš, samo 
teke da mojoj glavi baka dodješ, i da se izpnni ona tvoja l^šaja 
prteija, kad ti nisam htio dati dšvojke, kad si ju prosio. Udri so- 
kole lako, kako si počeo, palo ti je Šake do zgode; ali se uzđam 
V jakoga Boga i u pravedni carski sud, da ću Čist izići, a ti se> 
ako Bog da, sliditi tih ričih. 

A ja onaj dan, kad je pokojni Puro poginuo, nisam znao ni 
gdč Bii je glava, nego me vas dan tresla groznica, kao Šio moše 
svjedočiti glavar sela i svi moji sus6đi; nego pokaj se i nenosi me 
na svoj« dušo, od moje ti kuće Bog i sveti Jovan. 



4. 

Seljak pripoTĆđa pred sodom, kako ma Je kaca 

obnoć pokradena. 

Pričat ću Vam za svoju pogibio. Na dva dni prije Nikoljadne 
žena mi, da oprostite, pošla s kućnom Čeljadi u rod na pir, a ja osta- 
doh sam samcat u kući. Večerao, Što je Bog dao, prigrijao se k 
ognju, izštetio nČkoKke sinsije duhana, dok mi se zakunja: sklopi 
me san, a ja na ono isto mčsto na pustinu se izvalim i zaspah kao 
zaklan. Bog me sam, gospođo, tv^rđa sna u pirvi du.^ak a i ogln* 
nuo malo, ma kroza san Čujem, nasirnno šarov, a nčtko škferko- 
tje okolo vratah, te ja skoči, sjedi i priušavaj, kad li sve više pas 
nas^rtje. Onako bosonog i gologlav, uzmem nož i malu pašku, te 
na vrata. Noć tmasta, nevidi se p^rsta pred okom, povičem: Tko 
si na vratlh ? noćas ti zla večer, kako i hoće ! Neodgovara nitko 
nište, te ja opet drugom, a po tom takni Šarova: Sarove, Šarovel 
pust mu ostanuo.^Učini mi se, da nčtko pobčže i ošiiro psa na pasji 
način, jer ga stade krika. Da ikoga imah u kući, hotijah na dvor 
izići, ali me bŠŠe, pravo vi reći, strah, jere mi je kuća na samo i 
podaleko od porodice, pa se bojim, da me neutuku, da mi se nesna 
kirvnika, i da nepoginem bez zamčne. Te ja opet lezi i priušavaj, 
za mlogo i hoće san da me prevari, kao što i sklopi na moj zli put 
Sve na jednom Čuh, gdč me dvojica priklopiše, jedan mi veže ruke, 
a drugi zaklopio usta, da ne vičem. Čujem gdč traže po kući i iz- 
nose. Pošlo su uzeli sve, što su našH u pustoj (za zlotvorom) kući, 



42 

pvite me onako svezana, a zaveza mi usta jednom k^rpinom, te ja 
tako čamlji do cerne zore bez ikog^a. Kukam i lelečem za svojom 
kirvavom mukom, ker£no mi se a i sramotno čini štetu i sramotu 
na jedan mah, na očig'leđice pregoršti; nu ja stisni pusto sirce, 
opomeni se, da su me živa ostavili, i razaberi se onom starom po- 
slovicom: Nedaj Bože koliko se tirpit može. Svanu dan, i sunce 
skočilo, evo ti mi jedne sinovične, da me nadje po običaju; Aite od 
desetak godiiiah zove me: Striko! o striko! a meni puče sirce i pro- 
makofte trostruke sttze,'gdč joj se nemo^ odzvati, i zoveći me, dodje 
do mene. Kad me upazi, zar pomisli, da sam mirtav, ciknu dČte,kao 
zmija izpod kamena, i kad viđč, da sam živ, prionu ručicama, smače 
mi kirpu s ustah, te tako joj rekoh, da mi i ruke odriši, a da nebi 
nje. Bog i duša hotijah dušu izpuštiti i bez pričestja i bez izpov^ 
sti. Pošto ti se dobavim no^h, razaberem dčte, uzmem oružje, pa 
ispred kuće verzi puškom, a klikni: tko je vitez! igdi li ikoga! U 
trenuć oka evo ti pet Šest momakah oružanih gd6 terče i pitaju, što 
je? — Kako, stoje? odgovorim im napunjujući i pođprašujvči puš- 
ku, da li nevidite, da sam izkopan bez Ička? Kako? zlo te smelo! 
upitaju me, dok im kazah, da sam pokraden. Te mi za lupeži u po- 
tura bolje-bolje, bolje-bolje sve tragom, jer mi bčhu i jednu kra- 
vicu, da oprostite, odi^ali. Srećom nadjosmo dobar trag, te za 
njimi da nam duša prene, a sve sokoleći družinu: Ha bratjo! za 
Boga jutros, al ikad, — a neprestaj moleći Boga i moje kirstno 
ime, dami uzkirsne i pomože, kao što i jest. Dodjosmo na virh 
jedne glavice, pripih se na jedan kam, gledam izpod ruke, jer bšše 
gUBce upirlo, tam amo, dok Bog dade vidih jednom stranputicom 
četvoricu upertjenu i gdč tčraju kravu, daleko dva puškometa. 
Virgnem se puškom za njimi i zavičem: Staute gnjili nikogovići, — 
te bolje, te bolje, te već da ih pristignemo. Pošto vidiše, da ćemo 
ih prtstignuti, jedan od njih svrati s puta s kravom, a mi nevidiU, 
te ih opet upazih, i vidimo samo trojicu , a ne Četvrtoga i krave. 
Bćže i oni i nigdč nam se u onoj ffustoj Šumi zametnuše, i tako ni- 
šta nepovratismo , niti koga od njih poznadosmo. A sad? pita me 
jedan od družine; 9>Zlo i naopako«« odgovorim im ja, i pridodam: 
Ajdmo da kravu tražimo, ona će biti nčgdč u onih kirših svezana. 
Družina mi se počnu rugati, ali za to ništa. Malo natrag dodjemo i 
Ml ono mi^to, gd6 nam nepoznani lupež svirnu s kravom; pripnem 
se na jedan visoki oštri kirš, i zavičem što god me mah nanesi: 
Roge I Roge! dok ona iz nčkakve prodolii muu, muu, rekao bi,, da 
mi se s plačem odzivlje; ma ništa neznam na koju straim,te ja opet 
a«vm dva tri puta, a ona isto, te tako po nje glasu nadjoh ju sve- 
zanu za jedira lipu. Kad ju vidčh, proliše me suze, izljubih ju kao 
osvem k^sta čeljade, i š njom dodjoh doma. Meni su, gospodo, 
ponMi Šio valja 100 talčrah, i mogu se bez grehote zakleti, i izko- 



48 

pali 88 me sironaha. Bog me, ji^oapodo, komarcu uvuci nog«, eto 
erčvah ua đoliiiu. Preporučivao sam po Primorju i po Cemoj fori 
na komove i na prijate^e^ da potraže, i obećao jaku sočbinu, i evo 
do danas nikakva glasa , i nadam se , kaonod prava mnka, da mi 
neće tako besbriino propauuti; ali kako se govori: Teiko onomu, 
komu se ia plina verije, i oprostite, jadim se samo teke, da mi nqe 
na sercu. 



III. 

V 

Ivan Svear 

ro^i 9t u IVMrieu n H^rvaUkoj ir- t77^. i bijaše Sapnikom u STeavelth kođ 
¥oitg€i umr« go4. tS39. 

Napisao je i Uakoia isđao: O^^ledalo llirie, u 4 dela, u Zafrebii 
1S39— 42. 

1. 

O banu Tomi Baka^o. 

Matija 11., sin Masimilijauov a brat Rudolfov, dobi sa dogovo* 
rom staliftah krunu kraljevine ugarske od mirnoga a i dobroga Ru- 
dolfa cara i kralja, samo da se kei'v kerštjanska neprolšva, i bi da- 
na 19. studenoga g. 1608. krunjen za kralja Ugarske i Hervatske. 
U saboru, dio je tom prilikom džržan, podiže se stral«a kavga po- 
radi ftakona; jer sišdbenici Lutera i Kalvina hotžše da se onaj su^ 
ključak: 9»bes udterba rimo-katoličanskoga sakona«« ispusti i istare; 
ali se opru kardinal Forgacs, i svi biskupi sa knezovi, velikaii, sta- 
liši i redovi vćroispovšdanja katoličanakoga, i dadu pismenu prote- 
fttac^u. Isto tako protestiraše od strane ilirskih kraljevinahbanTo- 
ma BakaČ; nu Luterovi nasićdnici biše tako bezobrasm*, da su 
svom silom ne samo u Ugarskoj, nego i u sjedinjenih kraljevinah 
hoteli vidšti rasprostranjeno svoje všroizpovčdanje. Ban Toma Ba- 
kaČ, kako Ratkaj piše, posl6 duge i mnoge pravde ustane, tfergne 
sabljo i baci ju u nazočnosti svih stališah i ređovah u sabomobćem 
na stol govoreć: »Ovim ću željezom, ako inače nebude moguće, 
protćrati kugu tu iz svojih kraljevinah, al uza to iniam tri pške: 
Dravn, Savn i Kupu, izmedju njih ćemo jednu odlučiti novim go« 
sfom, da ju f^n,^ Sve to rado slušaše Matija kralj; a naslidnici 
Martina Lutera i Kalvina ušutiše, i tako nebude poradi zakona'nišia 
da^e odredjeno. Spomenute rČČi mogaše ban Toma BakaČ iagovo« 



44 

rki n đfoti, jer je dobro simo stalid hirvarske kraljevine i naloga 
dan poklisarom Ger^ Petevu i St6paiia Patačiću za dojdućit dieta 
g. 1608., da se naime nijedan dragi zakon u dalmatinskoj , hrvat- 
skoj i slavonskoj kraljevini nererpi, osim jednoga i samoga rimo-ka- 
toličanskoga, koji su blaženi negdašnji kraljevi StŠpan, Ladislav i 
Koloman, jedan i dmgi Andrija, Lndovik I. i Vladislav štovali i ras- 
prostirati. Od ovih kraljevah ostalo je ne samo Ugrom, nego i nam 
mnogo pravah. Zatim nastojahu Ladislav i Koloman, odabrani i 
krunjeni hirvatsko-slavonski i dalmatinski kraljevi, svom marlji- 
voštjo, da ovdć razprostru i u^vžrste rimo-katolički zakon. Naš 
K^rčeli<^ ovako piše o spomenutom proglasu bana Tome BakaČa: 
Medju odlukami kraljevine slavonske nalazi se i to, da je ban Toma 
BakaČ hoiio magistrat varaždinski u skupu 13. svibnja 1613. u Za- 
grebu džržanom oštrije kazniti, zato što je u svoj krug primio uš- 
koliko nevšrnih. Ovom prilikom terže mač i reče, da će ili on od 
toga željeza prije poginuti, ili se s onimi, koji dirže nepovoljne go- 
ste, pobiti, ili ih u Dravi potopiti, a odbačena zakona Ijudih da neće 
u kraljevini terpiti. Zbog toga dvoumi Kerčelić, da li je onaj pro- 
glas učinjen u dieti g. 1608.. ili u saboru ilirskih kraljevinah. Nu 
ako je na jednom i na drugom mčstu rečeno, KžrČelić neima ni- 
šta usuprot, te neće da se s nikim zbog toga u pravdu pusti. 



2. 

CJaro Hatić. 

God 1647. bnde Ivan Drašković, ban hćrvatski, za palatina 
izabran, a bana nebijaše do godine 1649. Petar Subić povede 4(^pii 
Mrvatsku vojsku na Švede caru u pomoć, koja je Švede ni^koliko 
piitah prot^rala i preobladala. Gjuro Matić, rodotn od Zemuna, 
skitaše se cčle Četiri godine sa svojom Četom, koja se je bila na 
nekoliko stotinah podigla, po Slavoniji, i spravi u grob mnogoga 
Turčina. Najposle ote na juriš noću u oči uskirsa virhovački 
ffirad, Turke izs^če, i tako mogaše u gradu jaganjca uskfersnoga 
btagovati. Iz ov<^a se grada razidoše njegovi ljudi na sve strane, 
da robe Turke. Paša požežki ponudi im više putah mir, da mogu bez 
svake kasni kući otiti, samo ako se ostave toga razbojničkoga ži- 
vota; ali badava. Slavonci znadjahu, da u Turčina neima včre i da 
on ono, na što se na svom Čitapu zakune, težko d^rži od petka 
do subote, kao što veli ilirska poslovica. Zato nehtMoše ornija 
položiti. Od ovoga vremena pričamši, nebijaše Slavonija prosta od 
razbojnikah, dok nije Trenk svoje glasovite pandive podigao. Al i 
onda još neprestađe to zlo, kofe se u svom početku, istina. Što ^e 
kirs^anab tiče, nije moglo za zlo uzeli; jer su se hajduci samo 



proti Tarkom nepi^e^ki i rMbojni&ki đ^riaS; ono se Ujtfle do 
sretoik vrenemJi tako avr6Ailo, da je vlada stalo velikoga lriida» 
dok je Slavoniju od dh gostih oslobodila. 



3. 

BoffodJ^Ji godiae 1664. 

Nikola Šabić s Wolfgangoni Hohenloem i Pavlom 
EsterhaBom skupi vojske do 25.000, i udari na Turke s ona 
strane Drave. Predobije Breznicu i Bobovac (Boboću magjar.)« 
a 8 ove strane Drave Viroviticu, i popali most osš<^ki, koji je 
Mo 8565 koračajah dug. Dok se je ban hervatski bavio sa svcjuni 
drugovi joi s one. strane Drave, Slavonci se iz dle okolice pod 
svojim vojvodom Tomom Šarićem skupe blizu 600 na broju, Ao* 
vuku se do Virovitice, te ju ebsšdim. Drugi dan obsšduu^a dodje 
ina ban u pomoć, i tako sjedinjenom snagom dobiju u kratko Vč« 
rovkicu. Morebiti da im nebi bilo za rukom pošlo tako birao pre- 
dobiti, da se nije Stanko Uić, obukavši turske odore, u grad za« 
vukao. Njemu podje to tim lašnje za rukom, 6to je bio zaljubljen 
u Aginu kćer, koja mu je k tomu ruku pruiila. Nu do&avli u grad, 
upali ga prije, nego 6to je svoju Ijubavcu oslobodio. Sretno se po 
tom s njom vrati u tabor, i odkrije banu svoj čin. Ban dakle. Čim 
se vatra u gradu pojavi, nahrupi nauj, i tako ga sretno dobiju i po- 
ruše. Posl6 se Slavonci pod svojim vodjom Sarićem s banom ođpu« 
te, ali naš Šarić umre od rane, koju je kod osščkoga mosta zado- 
Uo; a na njegovo in^sto stupi za kapitana njegov pobratim Ilić. 
Odavle se krene s vojskom pod PeČuh: Turke izsftće i Pečuh o-. 
svoji. U to vrime pobiše Senjani više od 400 Turakah u podgorju 
kod Vidovca. Vezir dobi baš to doba od cara turskoga knjigu, u ko« 
joj mu car pr6ti, što neće da Šubiću na put stane. Vezir, da uŠŠto 
učini, odredi grad Zri nj obsčsti, ali bude suzbijen jnnačtvom Pe- 
tra Šubića, brata Nikole bana. Ban, Nikola Šubić, odde u isto vrš- 
me s nčkoliko konjanikah pod Kanižu, i privuče se tija do zidi- 
nah, izvidjajuć, kako bi ju mogao većim usp6hom obsfesti. Ali bude 
izdan Turkom. Oni ga obkole, i tako mu ništa drugo neostađe, ne- 
go pasti, ili u sužanjstvo doći. Konjanici, vidivši bana i sebe u po- 
gibelji, podignu veliku viku, koja domami druge ilirske konjanike, i 
tako im sjedinjenom moći podje za rukom, Turke pobčđiti i svoga 
bana osloboditi. Vezir, Čuvši namčru Subićevu, pohiti Kaniži u po- 
moć, i tako ostade ovo obsćđanje bez nspčha. Povratjij^^' ^® n*^ 
od KaniAe, metnu u grad Novi Zrinj nčšto tndjinacali u pomoć. 
Ovi ga posid veziru izdaše, a on ga dade porušiti. Slavni Ilić kape* 
tan pade u bitci kod Kaniže. Njegovi se junaci povrate, izabravši 



46 

si Franju GuAića za kapetana^ v Slavongv. Malo satini bude 9. lip- 
nja tarska vojska na polju 8. Gotharđa od Montekukula sva pobijo- 
na, i tu po^ne i vezir. 

4. 

Sabor g. ISOO. 

Ivan Korvin, pomirivSi se s Osvaldom biskupom i ostalimi 
velikaši^ primi opet za volju kraljevu baniju g. 1500.; ali se nenazi- 
vaše više niti vojvodom niti kraljem, već samo banom Dalmacije, 
Hirvatske i sve Slavonije. Iste g^odine navšsd u Virovitici sabor, 
kamo dodje i sam kralj Vladislav i poslanici mletački i pape Ale- 
xanđra. U ovom saboru sa stališi kraljevine hervatske pred kra- 
ljem Vladislavom bude odredjeno, da kraljevina za uzd^rianje 
10.000 konjanikah svake godine nametne daću od 40.000 dukatah. 
U ovom saboru bude nadalje Osvaldu biskupu dosudjena desetina 
od onih iraanjah doiuje Hirvatske, koja je prije nisu hotela plakati. 
U istom saboru obećaše poklisari mlštački, da će svake godine pla- 
titi 100.000 za boj na Turke, a poklisar AIexandra pape obeća 
svake godine na istu odluku platiti 30.000 dukatah. Lšpa pomoć, 
da su ju samo Ugri znali na korist kraljevine okrenuti; ali oni, po- 
nositi kao kraljići, osobito velikaši, koji su sa svojimi četami na 
sabor dolazili, neznadjahu kralja niti dostojno poštovati niti poslu- 
šati, već njemu samo zapov6di prepisivati. U saboru mčsece i go- 
dine u. pravdi i kavgi potrošiti nebijaše im mučno, a aždaju tursku 
pustiše, da njihove krajine robi i pali, i najposlč, kad seje već u 
isto s^rdce kraljevine dovukla, da sve poždere, i onda još ostadoše 
u neslozi. Čudo preveliko, kako je ova kraljevina ostala; nu stoje 
ostala, samim principom Austrije zahvaliti imade!!! 



IV. 



LnkiJaB Mnšicki 



rodi ce u Teinerlnu u Bačkoj f . 1777; umre kao vladika karlovački f . 1887. 
iqef ova dćla iaidoie na bvMo poalč i^ove am^rli u 4i ksjif e od 
1838—48. Prelav Bfuiieki od aUroalovenakofa na pučki Jezik, zad^riao Je 
nikoliko ataroalovenakih rečih i oblikah, koje amo ovd« nepromči^ene oaU- 
vili, Jer ae u pćami bes ilete nedadu točno ispraviti« 



4T 



1. 

Glmm narodoljabca« 

PSsma liričko*điđaktička. 

Slavenski, serbski jesik dva sa puta! 

K jednoj eeli vođe naa. 
Na raspuca lait' đngo da stojimo? 

Zrio sovet, sa tim trud. 
Koračaj, koji možei, daljnim, tmdnim. 

Prečim kadkad letim ja, 
A kadkad opet željno tdrČim onim. 

Pored oba raste cvet. 
Zaito do veka vikat, kojim treba 

Pisat jesikom? poČni, 
Pa pifti slavenskim, pa plii serbskim. 

Ali čisto! radi tek! 
Iibravdi k delma kru^, a greieć perom. 

Sam ćes dudi strog pred sud. 
Tek Flakka prileino £itiy, svakog ćei 

Dninost pisca viditi. 
Naia sa narčČfa, da Sšrbel oba; 

Al im granica ti daj. 
Nit jednog, niti dragog gabi, ali 

Bmese ti nečin' is njih. 
Oba s' a sebi lepa, ali plode 

Haos, ako ih slijeS. 
Da saime Čine vsaimne, po sili. 

Već dopustit će kritik. 
Za krasne misli asmi krasne rise. 

Kroj diy risama dvojak. 
Svak roda Člen posla2it mora roda; 

Jedne sile niša svim. — 
Ako nam ikola slavenski sna, ali 

B^rbski nema narod, nit 
Zna čitati, nit pisat serbski« strane 

aSČi plete: live T on? — 
Vii ! dva sa jesika gramatike dve 

Sdrbskoj deci treba dat! 
Čij! strana strani veli: nki^iina s'aČi!« 

»Ti govornji dobro sn^j!« 
Jedan da slavenski sna, sto ne serbski! 

Koja polsa roda jest? 



4» 



Na avo sad mi veli genij vemi; 

nT^rven mora biti put 
»I iirok, đa vam mogu starci« đ«ca, 

ffSledovati ravno tim. 
»Nepresirte ni tnđjili oruđjah, u 

»Kercevini đana&njoj. — 
nKad oba puta ćiata, gladka budu, 

»Sta i5e smetat koraic^ i^in ? — 
ffDelaj, rasum &to danaa dobrim audi. 

n Tajne ć' odkrit aam 8aturn« 
ni levku možed upodobit jesik^ 

»Koim se toči pitom nrav, 
»I krasan gradjanski u serdca život, 

ffCeo narod treba tiy. 
nRosi ga upodobi« koja daje 

nživu silu semlji svoj. 
n Dvojak pretvaraj u tu rosu jezik, 

nGde kak' treba tvoj sa rod.(< 



2. 

eilmm Arte diSatoTaćiLe. 

Liro-đidaktićka pčsma. 

O, ako sam ti ikada, muzo, ja 

8a pesmom serbskom, zemni, ugodio, 
(U samoj bedi s tobom srećan) ; 
Varvit mi sladoStju obli danasi 
Priveđi strune pobedonosne u 

8oglasje« Danas pesmu nizpofilji mi. 
Koja ee livit, dok je serbska 

Plemena jarkim pod suncem ! Mladim 
Vii! gotovim se pevati 8erbljima; 
8emena sijat nježna u serdca i 
Dude, po svetoj vulji tvojoj! 
Pevcima ime i slavu dajei« 
U tebi gledim, serbska o junosti. 

Mlad narod serbski. Po tom si nadežda 
Otcevah. Po tom silna briga 
Njihova, umom i telom zdrava 
Dabudeil Po tom svoja sokrovi6<^a 
Podainom rukom rado otvaraju^ 



4» 



Da viJMi arado tebi miloj 

Stvore, i narodnoj ćesli dignu 
Slab! Ti si neni njiva iclajona. 
Na kojij 'lolim, dok ja u tćhi dub, 
Sbmeaa ćiata dobrog, kraaoog 
Isiinog sijati, tebi, roda 
Za ilatnn 'letvu 1 Trid je taj jedini 
Na obSlem po^u sviub najsladji, i 
8vobodan od ktetve podle, 

Kivn« ngrinanja, grosnib sireljab. — 
8erđca vam stoje nravnom sidaru na 
Svalt £as otvorena. I>ub rodoljubivi. 
Rad V brams Kaduibioe sidat, 
Nećeka vremes« lK)]jeg; k tradn s' 
Predaje ; krasi lik dobrodetelji 

Po veoBom vkasn; sladi sa trudom tmd. 
Na puta sre<fSL nriade'Z daje 
IIm blagodarnooti bkigod«jil. 
Tim joj, ti, mene, naroda gen^e. 
Na vdk niini : mudrost nam dolapi 
M Olimpa. Daj kasnj pod pero . 
Pravila polesna; put ko sreći 
Otvori. Čujte I v* Narod će s* rodit is 
nVas serbski. Može postati narod mlad 
»Kakvim sam boce, kad nad njome 
nSeedar i pravedan skiptar vlada, 
ni povjerenja k sobstvenim sHama 
n Oklop na gradih nosi. Koj ostavlja 
«8am sebe, tu^^e danas ni|e 
9r Pomori dostojan. Mnogo može 
nRod brabri, safit' mu a' cini, da može on. 
f^Posnajte najpre, 8erbljinom B^rbljin ćim 
flJe, pak svom snagom dnha, terdca, 
n8ložte 8*, da svetinju obddržite. 
»Cres mene snatel Ta vam je pradedttl 
rJesik i vc^ra; sveti i gradjanski 
»Otcevak stari običaj: 

»Stara ben osqov« zla je novost! 
»Gledajte, kako carstva sogradjani 
»Na polju svoga jenika, revnivim 
»Borenjem, speše k svetoj ćeli. 
»S^Mjin medj pćrvima biti može) 
»Iiobraženje narodu nravstvemt 
»Mot^ di^, jacu gruba iapiolina. 

ČItUkft. 4 



60 



»Vodi vsogIa«y« nm i »erdee. 
nDarove mnia prisvoji rod«. 
n8vak sebi metn silama svojima 

ffiKberi shodna rano, i deatvnj k njoj 
iiBkor. 6tedi sa nju sile tdla; 
Vsaimnom pomo<$a nm i telo 
i» Svagda sn venac slave đobijali« 
nU žaru li^ta hrabro Ulisu daj 

nSleđuj! »9)Prel^rpi, nsd^rii se I«« 
nTc sn na rondrocti dverma reći. 
nPosno se kajn, mentora lideni! 

nNamisH tverdo, vjerno pa svćriiij to, 
i>BeB posvednevne krepke voije 
nK ćeli s' nedolasi! Beži vreme! 
»Premndrost vična upravlja vselenom! 
»Silna joj Ijubov k tvarma dihanija; 
nKo svakom dobra daje vreme 
n Ljudi su vestniel, nosci toga! 
nTo ako umu činiti, pokovat 

nSe njim, onda sa boftije volje, pa 
ni sile nasledniei. Teiko 

»Tome, bendejsivije kom je sladkol 
nZa2eli, smisli, Ijubavju vnutreni 
»Zaleži organ k nameri poleanoj. 
»Bes nadpetiee konj neleti. 

nlJspet ćefi, pravo tek terci k ćeli. 
nMnogi su k slavi putovi! k blaienom 
»Životu stase raslićne! Rasmisli, 
Kojim ćefi putem Sirim, kojom 
nStasicom poei, pa idi srećan ! 
»Mnogo preponah imat ćei daljnom ti 
»Na putu. Hrabri s'! Borbom se tvori muž. 
»Nad vama fitit moj ! Mnogo ćovek 
»Tajnih vragovah u sebi nosi. 
»Na stranne s' tuži, nesreenim ali ga 
»Sve £ine svoji. Najprč pobedi te, 
»Lako deS stranne, bili javni, 
»Ili u mraku, pobedit moi^i. 
»Nad samim sobom najteža pobuda! 
»Nedsj, da rastu sajedno s silama 
»Ti tajni vrasi tvoji. Volju 

»Najpre pod jaram podvergni uma. 
»NenauĆena služiti, vladat i*e 

»Nemudro s tobom. Sili mectatelnoj 



51 



»Utesni predel : Brii života 
f> Ostavlja ta, u mnimi leti. 
nV nedostatka bčdstvenoat nije ti; 
dU žedji k veSčma neaitoj teži ta I 
nisliftnost želje sreži ravno 
nSilama; bit ee ti duša mirna, 
n Zatvori tvoje bilije u pdrsi, 

ffl te obradi mudroaćo; ne<5eS mi 
7) Ti zle bit areće. Zlo najteže, 
))Kad ai ga priveo samim sobom! 
ffLakie je, kad ti savom na piiUi na 
nVrat braća silom varvarski nametnu. 
7) Ah Aristida, Fokiona, 

n Sokrata, MiloSa opomen' se. 
nU lancu bede blažen je, s^rdce kom 
»Porok, zlodejstvo, na brata bačeno 
9) Zlo, nit na javi, niti u snu, 
r) Podobno ć^rvu negrize. Pamti! 
») Nauči s' rano dužnosti zvanija 
.i>Predpo6itovat sklonostma milima! 
»Nauči s' snosit sadbu: svega • 
nLifiiti s', kad dobrodotelj iite! 
«Krik aerbskog roda zvezde domaia već 
n Protiv« zlobe, zavisti, nesloge! 
9»Daj, rode, preobući s' v novu 

nRizu dobrote i Božja svt^la! 
nNa vas pogleda, mladeži, ćeli svet; 

nOd vas čeka to Ne manje tiha aen ! 
7) Dosta! Na stol vam mećero znake 
rNamSre putne; izber*te sebi.« — 
Predstavi vzoru o Teodoroviću! 

Te znake k ćeli. Mladež nek Čeata njih 
Pogleda; cei udubi duhu. 

Jednome ne, al sve možno svima ! 



4 • 




V. 

V 

Sime Star^ević 

ro4lo se Je u Žitnika, u h^rvaUkoj krajini, g. 1786. ; sada Je iupnik i sačasini 
kaoonik u Karlobagu. 

Tlakom Je izdao slćdeća dMa: 1. Nova ričosloviiiea ilirlčko- 
franceaka, uT^ratu 1811.; 2. Nuova fraosaiica illriea, u T^ratulSIS; 
3. Kalolfčanako pilalo, u Rčci 1849i 4. Homilie za ave aedilje, a 
Zadru 1850. U rukopisu Ima mno|^o tog a, kanoU: Gramatiku ilirsku u dvi 
knjige; prevod svili uetnaiSkih knjifah, što se u krajilkih školah uče; dve 
knjife rasfovorah za sve IMafdaiiei knjigu fOToreaJah za sve blagdane i ras- 
c^pljei^e Iztočne i zapadne cM^ve. 

Iz poslaniee ličke pastirice. 

Svai^daiiJ^ sabaTe If^ke pastirice. 

Mila sele, da si mi zdravo! 

Eto ja gledam, i ti vidil; ti gledaš i ja vidim; mi gledamo, i 
mi vidimo. — Mili Boie, dobar K si ! -^ Tvoja dobrota, a nitko dru- 
gi^ čini, da jesmo, da živimo, da <^atimo, da gledamo, da vidimo, 
da mislimo istinu i laž, dobro i sio; ti Gospodine! sam po svojoj 
dobroti dajed i činiš, da raainćajemo debro ed eia, da dobro uži- 
vamo i da se u njem nasladjnjemo, a da na aio mirzimo, da od nje- 
ga bšžimo, i da ovako o dobru radeć i od zla bčžeć, dan po dan u 
tvojem strahu sprovadjajuć, polag tvoje svete volje živuć i tebe bla- 
goslivajuć zaslužimo neizgovorivo i bezkončivo uživanje onih doba- 
rah, koja si nam u vČkov^Čnosti pripravio. 

Ja ti, sele draga! davno junjce gledam, ovce drugi po stranah, 
po birdih i na podovih pasu ; — posebno med ovcami i med janjci 
na padu izlaze sad koze i jarci, sad konji i magarci, sad krave i 
volovi. Sve je ovo Božje blago, sve je ovo za nas odredjeno i nam 
od Boga darovano: goveda nas hrane, jerbo voli zemlju teže, a 
krave miško i maslo daju; konji nam služe, jerbo kola voze, ili 
sedlo i samar s tovarom nose; ovce nas vunom odšvaju, miškom 
pitaju, i mesom, kao i goveda, hrane, kršpe, i uzdžržavaju. Dobri 
sa konji, dobra su goveda, dobre su ovce, dobre su koze, dobra je 
magarad, svaka je struka polag svoje vžrste i plemena ham dobra, 
koristila i potrebna, ali ja ipak najradje janjce gledam: jer kod njih 
neima ni vonja protivna, ni ritanja pogibeljna, ni rikanja neugodna; 
moji janjci niti se bodu, niti se biju, niti riču; oni su mi vazda tihi, 
krotki i mirni; kud je mene volja, tud mi idu, gdč ja stanem ili 
aMenn, tu mi sladko pasu ; tada s preslicom za tkanicom ili kudšlju 



59 

preden, ili čarape pletem, ili Hogođ vesem, ili ^jein, iU štogod 
dn^e, kako je meue volja, radim, a kada se sila napredem, iiaple* 
tem, iiaYeBeiii» naitjem i iiaradim, onda, ako ml ae raći» bez atraha, 
pospavara; kad se probudim, ako mi janjci polegttu, ja ih birao di- 
žem i na bolja pašu gonim, pak se n svom serdcu Bogo klanjam i 
njemo hvalim, Ato mi ovako mirne dane i ugodno življenje dariva. 

Ako sam dugo Šila, prela ili vesla, iiajrad|e aa tim govorim 
krunicu Gospinu; akoli sam sto takova radila, gdć mi se oči niša 
mnogo trudile, onda usimljem Všnac bogoljubnih pisamah ili koju 
drugu knjižicu sa pobožnost, i tako fitijem, molim i pćvam, dokle 
mi se raci, a kad se uasitim dtivenja, molitve i pAvanja, onda 
opet radim ono, što sudim, da mi je najbolje, najkoristnge i naj« 
potrebidje. s 

U Lici, sestro draga I kako si i od drugih mogla rasnm^^d, 
gradovi^ neima; Što su gradska stanja, vlastelinski dvori i pleme« 
nite kule, to se ovd6 niti nepoanaje; Zadar mi je daleko. Rika ari 
je s ruke, sa Karlovac nisam, a u Senju i u Karlobagu, osim pleme* 
nitoga sraka primorskc^a, tirgovine i brodarah, nUta nenahoiBm, 
što bi me onamo potesalo ; sato najradje kod svojih jaiqacidi osta- 
jem, samo što po ned^ljah, i blagdanih u Ribnik ili u Belaj k svetoj 
msM olidjem. Dok sam mladja bila, znala sam višekrat rade u 60- 
sfii sat^rčati, ond6 s dobrimi pr^ateljieami posaditi i s njimi u 
kolu veselo poskakati; ali odkada je nika kužna magla u Liku uda- 
rila, odkada je nošnja na sa danju, odkada se rikupe sarootaće 
MHie, odkada se od gnjiloga kambrika ili od trule svile svakih pet- 
naest danah nove haljine kroje s rukavi na žablju, koji u Širini stan 
ili istu halju nadvisuju, meni se više nemili pohoditi niti starih stia^ 
nacah i prijatelgah; jer ae bojim, da će po novom kroju obučene i 
pod velikim klobukom ishodeće lepirice perstom sa mnom upirati i 
sa mnom, koja se još po staru hirvatsku nosim, očito rugati. Ja 
sam ti onomlani u Zadru bila; ondč sam u pučkom perivoju na no» 
V4im šetalištu svu sadarsko Ičpotu i dragost sasbilja pregledala, ter 
ti moram po istini kasati, da se nisam nimalo saćudila onoj taštmi 
našega spola, jerbo se sve ovo spodobno vidja i u Gospiću i u Otoč- 
cu, premda onamo, kako ti mak) pervo rekoh, više nedolasim; jer 
mA se našega spola današnja včtrenost i besposlenost, koju sadanji 
avM novim sukom, ugodnom sputnoštju, gradjanoštju^ 
uljudnoštju, i plemenitim odgojenjem nasivlje, nikako ne- 
dopada, jer ona postavlja svu krčpost, svu vrčdnost, svu dragost, 
i^dnost i dopadnost, koja nas Ijudem preporučuje, u tako svanu 
izobraženu slobodu, koja se nije nikad pristojala našemu spolu. Od- 
kada je ova magla udarila u krajiim, od onda se vidi, da je više 
oranicah sapuštjenih, od onda se manje sije lana i konoplje, više se 
dere iuostranske pirteniiie, kambrika i svile, prostranije su tanmice 



54 

jmči se broj sudacah^ veća je potreba lekarah i birane, rečju potreba 
aianoviiikah ove zemlje od godine do godine Kiiamenito raste a iijei- 
govo đobrostanje očevidno pada, u njem se n^ko beazakofije ave 
većma i većma ^ijezdi. 

Odavie, drajs^a sele! poznati možeš, kakove sam ti ćudi, kamo 
sam najpmta, za čim hlepim, što želim i o čem rado radim. Al i ti, 
kako mi se čuii, premda si u plemenitom Šibeniku gradski odgoje- 
na, i premda u gradskoj buki i magli živiš, na sadaiiju iieživis, niti 
se polag sadanje vladaš. Tvoja Anka i tvoj Stanko, koje sam od 
skora na ruke dobila, doglasuju mi da se znadeš mužki zabavljati. 
Ti dobro želiš našemu ^polu, ti pokazuješ, da si u dalmatinskom i 
hervatskom okrugu p&rva ovoga vćka, koja sa svojimi pismi ilir- 
skomu knjižtvu s naše strane poštenje činiš. I^jubav tvoje Aitke i 
tvoga Stanka, u koliko je iskra od onoga, koji je iztočaj i vrutak 
svake čiste Ifobavi, jest nedužna; ona je u sebi poštena, dobra, vre- 
dna i dostojna, da se o njoj čedno, i čisto pšva i prip^va. Ali ako 
se neobzire na onoga, koji ju je u čovččansko serdce usa^, ona 
se berzo u divlji oganj okretje, ona mesto veselja žalost, m^sto 
sreće nesreću radja, proždire i skončava dušu i tčio. 

Anka i Stanko daju mi svddoćanstvo o plemenitosti i dobroti 
tvoga sirdca, oni me pozivlju i nukaju, da se o njih s tobom jedno 
malo u razgovor upustim* Ja želim odgovoriti njihovu zahtManju. 
Ti, sestro, dobro znadeš, da se mi dv^ licem u lice nismo nikada 
vidile; ja se želim s tobom s bližega |M)znati i s tvojim privd^njem 
zam6nito dopisivati. Mi smo žene, te se možemo po žensku i pis- 
meno razgovarati. Ako kad naši listi i poslanice upanu u ruke že- 
na« ili Ijndem, i ako nam žene što prigovore, mi *ćemo im lako od- 
govoriti i pozvat ib, da, skinuvši velike kjbbnke i svukavši zamo- 
tače, što bolje i uinetnije napisu nego mi; ako li nam ljudi što «a 
zlo uzmu, mi ćemo im se pokloniti i drage volje dopustiti, da oni 
svojim čverstim perom i jakim umom poprave, sto smo mi slabo 
upisale. AkoiHrem nam izgora nije dano oiHiko govoriti, čiNiti i pi- 
sati^ kako bi ljudi imali govoriti, činiti i pisati: to ipak kad ljudi 
spavaju, kad pred zćrcalom duge brade glade i kose rude, kad lule 
p^ ili cigare cicaju, kad se u pivaiii kartaju, ili kada iili zelenom 
stotu kamene okruglice Mapi od nagla do uugla' progone, ili kada 
na pozorištu dan gube, mi možemo s pomoću onoga, koji je sam 
vćkovita i neprom^tiiva istina^ o istini govoriti i pisati. 

Ja se ufam, da ću imati skoro sreću štiti tvoju knjigu; ako 
DM ju pošalješ, nadaj se odgovoru; ako li neodpišeš, všruj, da ti ne- 
ću zamoriti. 



66 



VI. 

Tok StefanoTić Karsđžić 

rodio oe je f . 176T. u Jadru u fl«lu T^rsiću n kneževini SerblJI. Doiilor nii* 
droalovfi« i TlaalnllL auatrU«lkoga reda Franje Joaipa i prnakof a reda Cirve« 
■ofa pria III. Terali; zafiaatni član od mnogo u6enlh druitvah^ domaćili I Ino* 
atranih ; aada iivi u Be(u. • 

Isdana ma đčla Jean ova : 
1. llaia proalonarodna Slaveno-Serbaka peanarica, u dra aves.^ 

B Be^v 18U i 15. 
Z, Plamenica Serhakofa Jesika, u Bećn 18U. 

3. Srpski Rječnik, u Beču 1818. 

4. Narodne arpake pjeame» u četiri a vez. g. 1823., 182^. i 1833.uBeču| 
Irelje izdanje od g. 18)1-18)6. 

_& Veraionta Novi Teatamcnli Serbieae apeoimina^ u Lipakon 
f . 1824. 

6. Danica za godine 1826., 1827., 1828. u Beču; za g, 1829. tt Budimvi m 
f . 183). n Beča. 

7. Žitije GJorgJlja Eniannela, n Budi mu 1826. 

8. Mtloa Obrenović,u Budimo 1828. 

9. Marodne arpake poalovice, na Cetinju 1836. i u Beča 18%9« 

10. Montenegro and die Monienegriner, SluUgart nnd Ttkbingen 
1837. 

11. Odgovor na ailnice Jezikoalovne T. I. Hadžića BI. Svetica, u 
Beču 1839. 

12. Odgovor na utuk T. M. Svetica, u Beču 18)3. 

13. Odgovor na laži I opadanja u arpakome Uiaku, u Beču 18)4. 
1). Vuka Stef. Karadilća I Save Tekelije plama viaokopreoave- 

ilenome goapodinu Platonu Atanackoviću, u Beču 18)5. 
13. Novi Zavjet Goapoda našega lausa Hrlata, u Betm 18)7. 

16. Goapodinu sa dva, krata, u Beču 18)8. 

17. Kovčeiić za istoriju, jezik i običaje Srba ava tri zakona I. u 
Beča 1849. ^'ot 

18. Srpaki rječnik, nanovo umnožen sa 21157 rččih, a Bečn 1852. 
-49. Srpake narodne pripovijetke/ u Beču 1853. 

20. Primjeri arpsko-alavenskoga Jezika, u Beču 1857. 

21. Vise čl a nakah, ponajviše Jezikoalovnih, u raznih čaaopisib. 

1. 



lm np^rTe godine sdrbskosa ToJeTanja naDaiJe«. 

(Iz Danice.) 

Poftto se već Sirbi odinetna i podobro zavade s Turci, onda 
se šamadiiiske četobaše stanu razg^ovarati, i đo^varati ismedju 
sebe: 99 Tko će sad biti starešiiia? Ni jedna kuća nemože biti bez 
stareAine, a kamoli tolik narod. Valja da se zna, koj^a ćemo pitati i 
slaiali.« Mnogi poviču, da bode starešina Stanoje Glavaš (iz nabije 



smeđerevske, iz seia Selevca); jer da je on gotovo najvide počeo, i 
do sad Turakah pobio; hajduci da iiajvifie sa njim idu i slušaju ga. 
Na to Stanoje odgovori: »Dobro bratjo! Ja sam hajduk, te mene 
hajduci slušaju i shišati će me; ali sav narod uisti hajduci, pak će 
ljudi sutra reći: Kamo ćemo mi za hajdukom. U hajduka niti ima 
kuće ni kućišta: sutra kad Turci navale, on će u šumu, a mi ćemo 
ostati na mejdanu, da nas Turci robe i haraju. Nego vi postavile 
kakva Čovftka izmedju sebe, koji je i do sad bio s narodom; a ja ću 
činiti što'hiogu, kao i do sad.^ Onda stanu prometali s jednoga na 
drugoga » a svaki od knezovab i dosadašnjih poglavarah sUne od- 
tiskivati od sebe, izgovarajući se, kako je koji znao, dok najposle 
nenavale svi na kne^a Teodosiju iz nahije kragujevačke, iz sela 
Oralijca, te on, uzevši na stranu nekolicinu od knezovah, nepokaže 
pravoga uzroka, zašto se svi odriču, govoreći: »Bog s vami, bra- 
yol kako ću ja, kao knez narodni, biti starešina hajdučkih četah? 
Ako sutra turska vojska navali u S^rbiju, kako ću ja izići pred 
Turke? šta ti ću im kazati, kad me zapitaju: Tko je pobio tolike 
Turke (jer vrana vrani očijuh iievadi), i popalio turske kuće i dža- 
mije? Hajduke i ovu momčad mi možemo lasno predati, ali kad se 
mi nazovemo poglavice hajdučke, nas nemože predati nitko. Nego 
za sad neka bude starešina Kara-Gjorgje, koji je kod Turakah i 
^ako poznat kao h^duk; pak ako turska vojaka odmah stigne u 
S^rbiju, i Turci opet obladaju, on s hajduci neka b^ži u šumu a mi 
ćemo izići pred Turke, i baciti krivicu na njega i ostale hajduke, 
pak ćemo mu poslč lasno izvaditi buruntiju te ga predati kao haj- 
duka; ako li se što drugčije okrene, te se ovo protegne, mi Čemo 
vladati, narod je nam svakojako u rukuh.«« Kad po tom svi navale 
na Kara-Gjorgja, da bude starešhia, a on se stane izgovarati, da 
neiimije upravljati s narodom, i da je zao i ljut, pa hoće odmali da 
ubije; oiida mu knez Teodosije reče: »Što ti neznaš, mi ćemo ti 
kazati; a što veliš, da si ljut i zao, pa hoćeš odmah da ubiješ, baš 
takov sad i treba.« I tako se Kara-Gjorgje primi starešinstva, te 
počevši odmah gospodarski suditi i zapovšdati,i mčsto prčtnje iz pi- 
štolja gadjati, oglasi starešinstvo po svoj Sirbiji. 

Sad već Sirbi, popalivši hanove i turske čardake po selih, 
i pobivši i raztČravši subaše i andjije, podju na varoši, te naj- 
prije udare na Budni k, I odmah ga zapale, i Turke pobiju i mstS- 
rajii. Kad to Čuju Turci po ostalih varoših i palankah, odmah na 
vratna nos pobčgnu u gradove; tada i Ku Ču k- Alija pobčgne iz 
KJragujevca u Jagoditm,* a S^rbi zadju, te sve poharaju i popale, i 
giib koga Turčina stignu ili sretnu, sve pobiju. 

iT to \rime bijaše ndgdd u Maćedoniji k^fdjalinsk] poglavica 
GušaiiG*(ili, kao što su ga poslć Serbi zvali, Gušanac) AItja s n^ 
ko 900 k^rdjaUjah, pak sad čujući, da je u Sirbiji nemir, podje i 



67 

on tamo, nađtjmći se, Ja će sebi i svojim kerdjalijam naći posla, ili 
kod Sirbah, ifi kod đaijalh M io^i js^a Turci na granici nag*ovarahii, 
da ide k Serbtjem; ali kad dodje na Moravu, S^rbi m« se slabo po- 
kaza, da se radnja takovoj pomoći; Kačak-Alija pak jedva ^a doče- 
ka, i bojeći se, da ^a S^rbi neaja^e, berže botje obreče mu, ko- 
(tko g9^ on sai&ie na mćsec, i poSalje ^a u BiojBirad. Kad prodje 
iafođino, dočekaju ga sferbske male čete na nekoliko mčstah, al 
on prodre, ter iz^bivši nčkoliko momakah i konjah, dodje u Bio* 
grad. Ali daije mćsto da mu se obraduju, poplate se od njega gore 
nego od Serbah, te reku: vtTk ovaj je gori hajduk odKara-Gjorgja.M 
AH nesnajući, šta će s njim činiti (»jer, vele, ako ga sad neprimi- 
mo, otići će k Serbljeni, pa zlo jod veće«<), prime ga kao ftto je s 
KučvkrAlijom ugovorio, samo to joA dodadu na novo, da o varoši 
iieima gdš saditi, nego mu narede konake na polju po VraČar-maK. 

8erbi pak očistivši sve palanke po Sumadiji odTurakah,dipm 
sena Jagodinu, i kako dodju, odmah udare na jurid kao i na 
Rudnik; aK ovdč Kučuk- Alija, nadajući im se, bHe se dobro utvir* 
dio, i tako oni s velikom svojom štetom ustupe natrag. Ali to ih ne- 
popladi, nego prikupe još ^-ojske, pak se i oni malo bolje priprave, 
i opet udare na juriš, i provalivši u nntra, zapale varoš, i onako ljuti 
včine od Turakah trista jadah, a Kučuk-Alija jedva nmakne sa svo- 
jini momci, koji mu još nisu bili izginuli. 

Tako Jakov gore ^ preko Kolubare, podigimvši nahiju va« 
yevBku, podje upravo k Sabcu, da pokaje brata barem na Mus« 
Agi Fočiću, kad je Memed-aga utekao u Biograd. A Mus-aga je 
još prije, kako je čuo, šta se radi po Sumadiji, pisao knjigu Ali- 
begu Vidajiću u Zvornik, da seje raja posilila, te da se odarte* 
tje, i da im pošalje pomoć, kao i oni njemu što su slali prošle 
godbie proliva bosanskim begom i Sprečkam. Kako Aii-begu dodje 
ta k»j%a, on odmah skupi svoje subaše, i nakupi još nekoliko sto- 
timh dragih Turakah po Zvorniku i po palankah zvorničke nahije, 
i prešavši u Lozincu, uzme još nčkoliko stotinah Skrhah iz Jadra, 
pak oiiđe u nahiju valjevsku. Njegove subaše i svi ostali Turci tako 
podjti sad, pervi put, na Serbe, kao u svatove. Seidin, ronjan- 
ski sitbaša, veljaše u Loznici na pohodu: »Jesu li to ovi Vlasi, Što 
ih ja po dvadeset na konjih i pod oružjem sretnem gđč vode d^voj- 
ku, pak kako me ugledaju, a oni svi posjahnju s konjah, pa pišto- 
lje i noiove zaklanjaju gunji? Ja ću sam udariti na pedeset. << A 
IMLošan Avdnramanović, marveni t^rgovac, odgovorimo: 99 Va- 
la, joidaš» ja ćn na dvadeset i pet.« Tako se i drugi radovahu i 
razgovarahu, kako će dotirati sivulja iz Tamnave i iz Posavine, 
ili đoniti kotlovah i ostaloga pl6na , kao prošle jeseni iz SpreČe; 
i Uko po ovih raagovorih podju mlogi, koje nitko nije ni zvao. 
Kad dodju k Valjevu, a to Valjevo gotovo pusto. Tilrci ^obšgli 



58 

sa ženaDii i s dćcom u Bosnu; a bana otišla k iiahiji šabat^koj. Onda 
se Turci slali rasf^ovaraii s Alibe^om: »Na Vlahe idemo, a Vlahe 
vodimo sa sobom? Sad ako se ^dć pobijemo, ueznamo, ili ćemo se 
čuvati od onih, na koje idemo, ili od ovih, s kojimi idemo: Vlah je 
Vlah; ne^o mi ove sve da ostavimo ovd6, neka čuvaju Valjevo.« 
Pa onda reku Jadranom: »i Rajo! Kamo ćele vi da idete s nami i da 
se mučite, ne^^^o ostanite ovde, te Čuvajte Valjevo, da ueudare i da 
^a nesapale; a mi idemo k Sabcu.«« Na to Jadrani svi u g^las povi- 
ča: »^Nećemo mi bes vas Čuvati Valjeva! Mi smo s vami poftii, s va- 
mi ćemo ići, kamo ^od vi podjcte, a iza vas nećemo uigdlh ostati. 
Kako ćemo mi ovde Ču\ati tudje kuće, a hajduci preko Cera da 
idju, nade da pale?« Onda im Ali^bcg reče: ^^E dobro! kad nećete, 
a vi se vratite natrag, pak idite svaki k svojoj kući.«« Jadrani to 
jedva dočekaju, ter se vrate natraj^, a on s Turci otidje u Šabac. U 
Šal>cu sastavSi se Ali-be^ i Mus»aga, razumiju, da su serbske če- 
te došle u 8vileu\u, i ond^ građe Sarampov i kupe se; zato po* 
šalju sve njihove subaše i momke L ostalo vojsku^ da ih raztŠraju 
ili pobiju i pohvataju. 

Serbi su u Svileu\i bili načinili malo šarampovah od proštja^ 
ffotovo kao obor, no kad opaze Turke, nehtčđim da se zatvore u 
njeg^a, nego izidju na polje i uklone se na straim, a Turci ud|Q u 
nutra. Kako Turci odju u šurampov, S^rbi odmah okruže oko fta- 
rampova, pak stanu po malo pucati na Turke, a medjutim Čete jed- 
nako prikupljati. Kad Turci noće dve-tri noći u šarampovu, r iajev- 
ši ono, što je koji imao u bisagama, ogladne i oni i konji njihovi, a 
osobito veđeći, da se Serbi jednako prikupljaju, i pucajući biju pe 
šarampovu konje i ljude, onda se poplaše i odmaknu, pak stanu .do« 
vikivati Serbe: »Ej rajo! Bog s vami! šta vam je, te ste poludili? 
Mi nismo doŠK, da se s \ami bijemo, nego da vas pitamo, šta vam 
je, od koga %am je krivo, te ste se podigli?«« Oiula od Serbah je- 
daji poviče: »Mi s Bošnjaci neiniamo ništa: vi svi, koji ste iz bo* 
sauskoga pašaluka, izlazite na polje, pa idite svojim putem, odakiš 
ste i došli, a Biogradčići neka ostanu ovd6, pa mi s njimi kako raz- 
gernemo; mi ćemo im kazati, na koga smo se podigli.« Onda Boš* 
Mjaci poviču izmedju sebe: »Kasto mi ovde da mremo od gladi i da 
ginemo za drugoga? Ovi kako su raju zulumom svojim pobunili, ta- 
ko neka joj i odgovor daju,« pa spremivši se nagnu na polje. ABio« 
gradčići pomisle u sebi: »Ako ovi sad izmakoše i mi ostadosmo sa* 
mi, sve će nas hajduci pobiti;« pa navale i oni uz Bošnjake. S^rbi 
pako doćekiyu na zas^dah, koje su bili već nam^stili, pa udri! i 
one i ove. I tako Bošnjaci misleći, da nje samo zato biju, što i Bio- 
gradčići b^že uza nje, a Biogradčići, b^žećt sami za Bošnjaci, raz- 
biju ih Serbi sve, da nije znao jedan za drugoga, nego koji prodre 
ii\, on nagne u Bosnu, kud mu se preče učini. 



09 

Kad ov»ko razbijeni Turci đodju u Loziiicu, kako j^od »to 
8« poiaseći d&ržali Serbe sa ništa, lako sad stanu o njih čudesa ka- 
zivati. Jedau veli: >«Vala joidaS! ja sam bio na Moskovu i na Nem* 
cu, ali ovoga boja i ovakove \ojske nisain vidio: svatko nosi pod* 
ofrlren prodtae pred sobom, pa udarivši s^9l u Kemiju, iza njega pu*> 
ca; e sta ćeš mu iMiiiti?^ Drugi kasuje, kako berso pune puške^ 
kao da si, %eli, pred svakoga metnuo raskriljenu vreću tanetah« pak 
da salu'ala šakama i baca, tako i^esta lete taneta. Tretji kazuje, 
kako su obu^^eni: s\e u belib gaćah i u cervenih ćurčićih. CetvertI 
kassuje i pripovHa, kako je vidio Ćurčiju i ostale haranibaše i po* 
glavice, gde lete na beiih hatovih i t. d. Me san Avduramanović 
(onaj, što je polazeći ka^ao, da će udarili na 25)dodje pćšice» i do« 
nese glas xa Seidina (stoje kasao, da će udariti na 50), da gaje 
H^kakov hajduk još u barampovn pogodio kroz proštje baš u čelo, 
i da nije ni medet niagao reći. Kad ovakvi glasovi stiguu, odmah 
L^šničani, Lipničani i Lozničani navale na vrat na n^^ sa ženami i 
s dteom oa Drinu, i izprativši sve u Bosnu, vrate se samo oni, koji 
su za oružje. 

« 

2. 

Hajduci. 

(Iz Danice.) 

Tursko vladanje i sud i njihovo postupanje s rajom najveći 
je uzrok, što u Serbiji, kao i u Bosni i Ercegovini, i u svoj Tuf-> 
skoj ima ndogo haj d u ka h. Kad čov^k zna, da ga sud i zakou 
nečuva od sile i od nepravde, on mora sam da se čuva a sebi pra** 
vicu da traži. 

Serbin samo udaljen mi Turčina može mirno :Uviti kao slobo- 
dan čovšk; ali svaki svagda nemože biti od njega udaljen. Kazano 
je, da svatko, po koga kadija pošalje muraselu, mora ići u varoš, 
ako li koji iiesm^dne otići, onda mu nema drugoga spasenja, nego 
sa životom i>ežati u šumu; na gd^koga uzmu Turci za štogod zub, 
puk mora da b^i u šumu, da ga neubiju; mlogomu Turci otmu šlo^ 
god, ili ma u^ine kakvu drugu nepravdu, pa otide u hajduke, da se 
os veli; a imiagi otide u hajduke samo da se naiiosi lepih haljiiiah i 
orval^ fro svojoj volji. Zato su onamo hajduci ponajviše najodličniji 
ljudi, i svi fse derže više za junake, nego za hirdjave ljude. Bajo 
Pivijanin i Limun mogu se u serbi^kom jeziku nazvati hajduci, 
aK bi im Nšmac prije mogao kazati, da su i^Helden«^ (junaci) nego 
»ftiuher.«^ Oni su imali po sto i više drugovah, s kojimi su l^ti če* 
tovali po Bosni i po Hercegovini, a zimovali su po gradovih u pri- 
moijtt adriatičkom. Takovi su hajduci najviše postali od pirvih pie« 



60 

micah, kako su Turci sasvim obladaK Serbijom i Bosnom i Herce- 
govinom, a osobito u XVI. i u XVII. v^ku, pak su Čuvali mletačko 
primorje od Tnrakah, n. p. Jaiiković Stojan, Senjanin Ivo, 
Smiijanić Ilija, Ivo Goloterb, Komiien barjaktar, i mlo^ 
imgit kojih se imena slave u narodnih pćsmah nadih. Od svih ovih 
moie biti daje najstariji starina Novak. U Bosni, u ^ori Romaniji« 
ima vide putah i danas Novakova stšna, za koju se pripovćda, da je 
Novak pod svoju starost u njoj živio, a na putu deržao prosterlu 
kabanicu i pored nje sablju udarenu u zemlju, te su putnici po svo- 
joj volji bacali po Ato^od na kabanicu. 

Premda mlo^i ljudi neidu u hajduke, da čine zlo (t. j. da pišne 
i ubijaju), nego samo da sačuvaju s%oj život, ili da se komu zadlo 
osvete, ili da žive slobodno; ali kad se već Čov^k (osobito prost) 
odvađi od običnoga družtva ljudskoga, on poslč, jedan pored dru- 
goga, počne sva zla činiti. Al opet se i danas hajduku Čini najveća 
sramota i psovka, kad mu se reče, da je lopov i p^ržibaba. Pravi 
hajduk nikad neće ubiti čovčka, koji mu nidta uečini, već ako da 
ga nametne kakav prijatelj ili jatak; njemu se čini sramota, od si* 
romaha čovčka oteti što drugo, osim Ičpa oružja, ali tergovce po 
putu dočekivati i udarati na kuće bogatih Ijudih (vele da) nije sra- 
mota. Stari su hajduci najradje dočekivali, kad se kamo šalju car- 
ski novci, ali sad to slabo čine, jer narod mora opet da strada i da 
platja, i poslč nje da goni. Kad hajduci udare komu na kuću, pa ne- 
nadju novacah, oni ga onda učene, pa mu odvedu sina ili brata, i 
vode ga sa sobom, doklegod im on nedonese ncčne. HajdiKi poste 
i mole se Bogu kao i ostali ljudi; od ženskih se osobito Čuvaju. 
I>anas hajdnkah najviše po 10 — 12 ide zajedno; i makar ih samo 
dva ili tri bila, opet se zna, tko im je harambaša (stareiina). Oni 
s\iida, doklegod idu, imaju svoje jatake, kojim dolaze, te se hrane 
i daju koješta na ostavu. Kad dodje zima, onda se obično razidju 
po zimovnicih, a ponajviše po jatacih, pa se načine kano sluge; 
a kad zakuka kukavica i gora se stane zeleniti, onda svaki ide na 
ročište. Da se dogodi, da tko hajduka na v6ri ubije ili izda, težko 
onomu od hajdukah! Ne samo družtvo onoga, nego i drugi gledaj« 
da ga pokajn, makar i poslč pedeset godinah. U svakoj knežini po 
nekoliko ima pandurah, obično Skrhah, a gdčšto i izm^šanih s Tur- 
ci, koji tćraju hajduke, a kadšto, kad se mlogo hajdukah pojavi, i 
st«nu često ubijati i otimati, podigne se i narod sav u pot6ni. istina 
da ih jedni u družtvu tčraju i traže, a kod kuće ih po sgradah i šu- 
mah kriju, ali se opet dogodi, da ih kadšto nadju i pobiju, i glave 
im panduri odnesu Turkom, te se po gradovih na ši^cih metnu na 
bedetne: a koga Turci živa u ruke dočepaju, onoga (živa) nabijn 
na kolac. Hajduk se može predati, kadgod hoće, t j. on poruči kne- 
zv i kmetom, te izvade buruntiju, pa onda izadje iz hajdukah, i 



ei 

mtko nm rHe Mamje apomeirati sa ono, što je komu oteo, ili ubio. 
Takva se predaja Često dog^adja. Kadšto knez i kmetovi sovu 
hiyđfike na predaju. Predani hajduci ponajviše bivaju posl6 panduri^ 
jedno što su se odvadili od kućevnoga posla , pa ih mirzi raditi, a 
druf o, što oni najbolje znadu hajdučke tragove. Sto su god bolji I 
manje zuhina, to je manje hajdakah. Kad se hajdaci vkr\o amlože a 
narod nemože da ih preda ili pobije, onda izidju Turci na teftiš 
t j. izidju u narod, pa zatvorom, bojem, i giobami nagone kmeto- 
ve i rodbinu hajdučku, da se traže hajdučki jataci, i da se hvataju 
hajduci. Teftiši obično bivaju poslč ratovah. 

I u Turakah ima hajdukah, koji se obično zovu kesedjije; 
al oni idu na konjih, i nekriju se tako kao sirbski. Keseđji|e su se 
posi6 posi^diijeg^a austrijailskoga i turskoga rata u Maćeđoaiji bile 
umnome na hiljade ; i budući da ih je iz početka najviše bUo iz va- 
roši Kirdje, zato se prozovu kirdjalije. Oni su išli javno na 
stotine zajedno, pa nisu uctaivali Ijudih, nego čitave varoši, a koje 
im nisu ht6le ili mogle uc^ne platjati, one su palili i harali, kao Šf« 
su popalili i razselili znatnu cincarsku varoš Voakopolje. Oni su 
izmedju sebe najviše govorili turski i arnautski; ali su u dmžtvo 
svoje primali ljude od svakoga naroda i zakona, i budući da su 
slabo diržali ikakav zakon, zato se nije ni znalo, koji je kog'a 
zakona. Svi su imali dobre i nakitjene konje. Nosili su obično 
plavetne šalvare i kratke zlatom nakitjene koporane i dječerme, a 
oko glave šarene svilene šalove; oružje im jo bilo okovano u sre- 
bro i zlato; osim pištoljah, noževah i sabaljah, nosili su avi du- 
gačke puške, kirdjalinke, koje su se kundakom i ostalom opra- 
vom razlikovale od ostalih pušakah. Oni su vodili sa sobom i 
mlade robinje, koje su se zvale djuvendije; one sa im u vr^me 
boja, u mužke haljine obučene, diržale konje, a na bezposlici 
igrale uz tambure. Kerđ]alije su se posl6 i najimale, te vojevale, ko- 
mu je trebalo: Kad su se n. p. izmedju sebe gdč zavadile dv^ 
varoši, ili dvč paše. Hi dva rodjena brata, oni* su pomagali onomu, 
koji je bolje plaljao. S njimi je Pasmangjija razbio carsku voj- 
sku. Njihove su najviše poglavice bile bimbaše, koje su imale pod 
sobom po nekoliko buljnbašali. Najznatnije su im bimbaše bjle: 
Agji-Manov, Deli-Kadrija, Kara-Fejzija i 6ušana-Ali}a» 
Prošli ih je s^rbski i ruski rat umaljio i gotovo iztr^bio sasvim. 



3. 

IMS d^lft! „HiloS Obrenović, kneMs sdrbski. 



tt 



Dok se Miloš tukao i zabavljao oko Ćačka i okolo Paleža i 
Vatjeva, Tarci su u Kragnjevcu, u Karanovcn, i Batočini i u Pote* 



69 

revcn pograditi 4anceve i utv^rđiU se, pa sčđili i hrabro ae braniti 
od aerbakih Četah, koje su im se gA(b pokasivale. Na Krag'iijevac 
je joć u samom početku bune bio podao Jovan Dobroča, i lililo-« 
ie\ brat Jovan i vraćevdnički arhimandrit Me lentije. Krag'ujev- 
ćani, kojih je bilo oko 6 — 700, Ćuvši, da Sirbi id« na Krag^ujevac, 
izidjtt preda nje na Drenovac, te se ondč pobiju; no Sirbi razb^n 
Turke, koji se vrate u Kragujevac, a S^rbi zanoi^e na stanovih, pa 
sutra dan udare, te popale varod kragfujevačku, a Turci ostanu u 
&ancu oko djaroije. Po tom otide brat Milosev na CaĆak, a arhi- 
mandrit Melentije k MiloSu. K ostalim jpako podje n^tko, te kaže, 
daje Ćaja-pada s vojskom došao na Ćumičko birdo; zato^ ostave 
Kraljevac, te podju pred Caja-pašu; no kad vide, da od Caja^pa- 
ke neima jod ni glasa, vrate se opet na Kragujevac. Po tom dođju 
glasovi, da su Turci izišli iz Jag'odinc u Levač, te predaju na«- 
rod. Onda S^rbi podju na te Turke; no Turci uteku, i S^rbi se 
vrate. opet u Kragujevac, i stanu se spremati, da udare na sanac 
juridem. Bilo je naredjeno, da svaki prosti vojnik ponese po deset 
prutah i dva proštca, a staredine napred bez prodtja i bez prutja. 
Taman se to stane pripravljati, a đodju glasovi, daje Lepenica 
skorila, d« se preda Turkom, pa s njimi da udari na Serbe; zato 
ovi opet ostave Kragujevac,^ i otidn u Resnik, te ljude odvrate od 
predaje. U tom prodje i Caja*paSa s vojskom, te se ova s^rbska 
vojaka pribere k Ćačku, i tako Kragujevčani ostanu na miru, samo 
su ih Serbi iz okolo po malo čuvali, da nebi sasvim slobodno izla- 
zili u sela. No kad čuju, Sta se radi oko Čačka, oni i sami pob^gnn 
iz Kragnjevca, a S^rbi ih dočekaju u Cernom Verju, te ih raz- 
biju i gotovo sve pobiju. Sad dakle Miloš, očistivSi i ĆaČak tako 
sretno i probitačno, pošalje svoga brata Javan a u Uzicu, da čuva, 
da nebi Turci izišli u narod, da kakvu štetu čine; drugu vojsku po- 
šalje, te Karano vac pobolje obkoH i stčsni, a on s velikom %'oj- 
skom podje na Požarevac, gdč su delije (kojih je bilo oko 1500) 
bile načinile šest šaucevah, i imale jedan top. Tako krenuvši vojsku, 
udari preko Kragujevca, i dodje na Batočinu, gd6 su 3—400 Tu- 
rakah bili načinili šanac, i čuvali ga. Ove Turke Miloš tako obkoli i 
stisni, da se sutradan predadu i polože oružje, a Sferbi ih onako 
bez oružja iz{Nrate u Tursku. Miloš zatim zapalivši rurski šanac u 
Batočioi (kao što su i po drugih mčstih radili) krene vojska, te 
predje Moravn na OraSju, i otide upravo k Požarevca. Kad budu 
blizo Požarevca, sretnu ga delije, i sa neopisanom hrabroštju 
udare na serbske ratnike, te tu pogine nčkoliko Skrhah, medju ko- 
jimi bude i Milošev sura, Jovan, koji mu je tada kao pisar bio. 
Kad Serbi vide, kako se delije biju i glave odsčcaju, oni se poplaše, 
i stanu se izmicati natrag; onda Miloš potegne pištolj, pa izidje 
preda nje i stane im govoriti: »Kamo ćete, nesretni sino\i? Kamo 



«3 

mislite, da Btečete? 6đ£ vam je ^ad, da se unj sakrijete? Već ako 
ietie pod kecelje da vas sakrija? Natrag! Tu je kuća (pokasu* 
jući pištoljem larske danceve), tu je žena, tu su dćca, to ako osta- 
vite, ostalo je sve propalo. Koji sad za mnom nepotirči, onomu ću 
ja glavu odsćći, neću Čekati da mu ju Turci sšku.'^ Pa onda met* 
navši pištolj u kuburu, potegne sablju, i pogna konja upravo k de* 
liba&i, govoreći mu: ^Vala delibadal ti možebiti da imaš amo i na 
đmgu stranu, ali ja zaista neiroam nikamo, nego mi valja ovdš 
mr^ti.tt Pa sa svojimi momci učini juriš upravo na delibašn, a osta- 
la vojska, koje ohrabrivši se njegovimi rščmi i primšrom, koje bo-* 
jeci se njegove sablje i momakah, nag^rne za njim, te tako delije 
»zbiju natrag i satčraju u šanceve, i odmah ono veče pograde šan- 
ceve oko turskih šancevah. Sutra dan razgleda Miloš dobro, kako 
stoje turski šancevi, vojsku ovu malo odmori, a još drugu iz nahije 
požarevačke prikupi, i zapovšdi, da se s6ku vašine. Tretji dan u 
veče skupi poglavare od vojske i stane im govoriti: »Ovi su se Tur« 
ci, bratjo, utverdiH, a nam niti je vremena ni mšsta, da se ovdŠ ba- 
vimo i da ih čuvamo: ovo je polje, eto Smedereva i Biograda; ovim 
Turkom može lasno vodom pomoć doći ; a vojska se turska kupi od 
Bosne, a kupi od Urumenlije; nego mi valja da gledamo, ove Turke 
čas prije da očistimo; zato sam namislio večeras, u ime Boga, da 
učinimo juriš na delibašin Šanac. Nego i to, bratjo, da vam kažem; 
koji starešina nemisli napred pred vojskom, onaj neka nemre od mene 
bez nevolje, već slobodno neka kaže, da postavim drugoga stare- 
šinu.tt Poglavari svi u glas poviču, da će po njegovoj zapov^sti 
dragovoljno pomrčti pred vojskom. Po tom zapovčdi, da se vojska 
izvede u red, uzevši svaki svoje vašine, pa i njoj kaže: »^Koji udari 
na turski šanac, onaj istina može i nmršti, a može i ostati (jer svi 
neće izginuti); ali koji ustupi natrag, onaj će jamačno umr6ti od 
BMue. A evo ja ću pred vami napred udariti. Juriš!«« Turci su se 
sa neopisivom hrabroštju branili, i nisu prije btšli ostaviti šaiica, 
dok nisu Sirbi u nutra ušli, i stali se s njimi biti puškami kijački, i 
bosti se noževi i čupati za vratove; pa onda pobŠgnu u drugi ša«^ 
nae, ostavivši svoje konje i svu pertljagu : nijedan se nije imao kad 
vratiti u svoju kolibu, da uzme što, nego je onako pobšgao s onim, 
što je imao na sebi. Tu su gdškoji momci i prijatelji Mloševi pla- 
čući t^rčali za njim, i molili ga i ustavljali, da neterči napred da 
nebi poginuo, i smertju svojom narod sferbski upropastio. Kad u ju- 
tra svane, Shrbi otvore Čitav pazar u turskom šancu: hatovah, ru*. 
ha i omžja i svakoga drugoga šićara dosta. Sad se vojnikom serb* 
dcim tako osladi juriš, da su sami govorili, onaj dan da udare i na 
drugi šanac; |io Miloš im liedade, nego ih onaj dan Ićpo odmori i 
vašine iskupii pripra\i. Pa drugi dan, opet onako pred veče, udari 
na drugi šana(^, te i njega otme, mlogo lakše neg p^vi. Po tom 



64 

opet preko dao udari, te otme i tretji Sad Turci ostanu samo u ve- 
likom 6ancu, gđ6 im je bio top, i u dva mala Šančića, oko cšrkve i 
oko djamije. Serbi dru^i dan u veče udare opet i na oi^j ftanac oko 
cirkve, i otmu sve obkope, no Turke iz cžrkve nemognn ist^rati, 
jer su bili naokolo puskarnice izprovaljivali i dobro se utverdili. 1 
tako nekoliko stotinah Serbah osvanu oko cerkve,i zakopavši malo 
ftančića oko sebe, zadane izmedju eirkve i turskoga sanca. Tu pro* 
vedu oni Čitav dan bez jela i be^ pitja, niti im je mogao tko što đo- 
niti; samo Miloš dade poslč podne nškomu ćovćku petdeset grošafa, 
te uzme na ledja mćSinu rakije, i t^rčeći izmedju turskih tanetah 
unese ju u obkope. Turci su taj dan izlazili jednom iz velikoga šan*r 
ca, i čiiiili juriš na te Serbe, al oni se odbrane. A kad bude u veče, 
Serbi opet složno udare na cerkvu, i probivši zid, nčkoliko su pu- 
tah ulazili u oltar, a Turci ih opet izgonili; dok najposl6 jedva nad* 
vladaju Serbi, a Turci, ostavivši cirkvu, uteku u veliki šanac Sad 
Serbi iz cćrkve niti su dali Turkom ići iz velikoga šanca u djamipi, 
niti onim iz djamije u šanac. Kad to sutra dan u jutro vide Turci, 
oni se poplaše, i već poznadu, da neima ništa od boja, zato stanu 
Sžrbe dovikivati, i pitati, tko im je starešina. Serbi im kažu, da je 
knez Miloš, al oni im najprije nisu htćli da to včruju (ili su se samo 
činili da neviruju), nego su govorili, da su ovi Serbi hajduci, a knez 
Miloš da je s Turci; pak uajposlč reku: »Mi kneza Miloša, istina, 
nepoznajemo lično, ali poznajemo njegova Dimitriju, ako je tu Mi- 
loš, tu mora biti i Dimitrija s njim; dakle neka dodje Dimitrija k 
nam, pa ako bude lu knez Miloš, mi ćemo se njemu predati, jer mi 
znamo, da je on carski knez, a gdč je on, tu je sva raja, a mi s ra- 
jom niti se možemo, niti se hoćemo bili.«^ Onda Miloš pošalje Di- 
mi triju k Turkom u šanac, i tako se otvore razgovori o predajL 
Sirbi su fatčli, da im Turci predadu oružje, pa da izadju onako kao 
oni i^ Batočine; Turci pako nisu htćli ni po što, nego su iskali, da 
izadju s oružjem, i da povuku top i ostalo svoje štogod imaju, i da 
ih Dimitrija isprati do u Ćupriju. Da su Serbi mogli pričekati još 
koji dan, ovi bi se Turci predali, ^kako god i oni u Batočini; ali bu* 
dući da su s Drine jednako pisali, da su Bošnjaci navalili u Mačva, 
i hoće da prodru u Šabac; vojska se iz Urumenlije i x\rnautske pri- 
bhrala k ćupriji, gdč su se svaki dan nadali Marašli-ali-paši, 
vezira od Urumenlije; od Karanovca opet pišu, da su Karanovčaui 
radi da se predadu, ali neće nikomu drugomu do Milošu; a novo- 
pazarski paša Adem kupi vojsku i sprema se Karanovčanom u po*, 
moć; zato Miloš (želeći čas prije da očisti Fožarevac) predloži Tur« 
kom, da ostave top i djebane štogod ima, osim, što svaki vojnik 
uza se nosi; a s orui^em da ih odprati do u Ćupriju. Turci na to 
pristana, ter ih Dimitrija odprati do Ć'Uprije. Miloš pako, naredivši 
po nakjji požarevačkoj , gđd će tko čuvati i na što paziti, odmah 



66 

krene STa}a TojsJka, i pe^je Karano vcu. Kad bade prema mrakomv 
šaoc«, a on iipo apiarađi vo}nike i po liur^koin. običi^ii iiar^dja jede* 
ke i baijake i talambaae, i tako se s najvećom paradom pokaie 
Tarkom. Ovi sa. Turci bili u takovoj uevofp (osobito od gladi i od 
amrada)^ da ib je onaj dan mogao predati, kako god one u Batočini; 
idi on, jedno ito sa ae tako aiy uvčrovali i želili baš da se njema 
predadu, a drago aa Ijabav Adem-padi, s kojim se je prije godinu 
danah bio dobro poznao i u ljubavi živio, neht^de, nego ih lipo iz* 
pnati s oružjem i sa svim ujiiiovim imanjem, i po njih pofialje Adem- 
paili Kpo pismo, u kom mu kaže, kako je nje zulum nat^rao^ da se 
biju sa zalnmčari, i zamoli ga, da on barem u nje nedira. Uz to jofi 
poS^IJe mu i malo dara. Adem-pasa odgovori Milošu na ovo pismo, 
i Uagodari mu, dta je Karanovčane (medju kojimi je bilo Ijudih iz 
Bjegova pasaluka) tako 16po i po.^teno izpratio, i uvćrava ga, da se 
od strane njegove oidta neboji, i jos, sto je ni^^^^^U^' pismo ovimi 
r^čBui aavirfi^e: 

ffDIž' se bane na jelove grane ! 

nKosi bane, kako si počeo, 

nSamo gledaj, da ti odkosi nepokisnu.« 

Sad Miloš* postavivdi nuždne straže i na ovom krigu, krene 
sva vojsku na Driou pred Bodnjake. Bosanski je pak vezir Ru dić- 
pada, bio dodao u Beljinu, pa je jednu vojsku prikoCio k Drini 
prama Badovnikom, a druguje pod komaadom Ali^paSe niSičko* 
ga preittrio u Mačvu, te je načinila sanac a Dublju, da ondale 
aslAvlja Maćvu i Pocerinu, da se neođmetje, i da po tom, posto dra* 
ga iapriko Drine na njezino m6sU) đo<ye, prodje u Sabac. Kad do* 
^ Miloš s vojskom u Slćpčević, Moler navali, da ono veće uda- 
re na iurski danac na Dublju; nu Miloš reče: »Danas nije vr6me, 
J6dno,r što je vojska umorna, a drugo, eto hoće da udari kiša, pa će 
našim ^udem puške zakisivati, a Turkom u suhoti toliko neće sme- 
tati; a ni vašinah neimamo pripravnih; nego da noćimo ovdć, i da 
se odmorimo, pa ćemo sutra, pošto se IĆpo opravimo, udariti na 
Turke.« Moler pak neht6de poslušati, nego uzme nčšto vojske va- 
Ijevske i Jovana Miloševa, pak otidu, te udare na Turke; nu Turci 
im se nedadnu ni prikučiti k Šancu, nego ih uzbiju i uzalud im po- 
gube nekoliko Ijudih. Ovi sada nesmijući od sramote vratiti se k 
Milošu na konak, ostanu te noći nčgd^ u polju i pokisnu. Sutra dan 
Miloš, pripravivši vašinii i ostale sve potrebe za juriš, prikuči vojsku 
ktarakoma šancu, pa reče: »Do sad smo udarali noću na Turke, 
jer smo želili, da b^e od nas, a sad ćemo, u ime Boga, na ove baš 
danju da udarimo, pa da gledamo, ako bude moguće, da ni jedan 
neuteče. I tako udare poslft podne oko tri sata na turski šanac. 
Serbski konjici prolete kroz pčšake upravo na šanac, pa iz kubu- 



66. 

rah odM|;o preko ftanc« sve na Tvrke, a pMaci aa ajiau a vattaoai« 
te rakama sa tenac> i gA6 kcji atan« predLakivali u nalra. Tard ae 
smetu, pa otvore vrata na iancn, i stanu bMali. Sirbi ih pak đo£a* 
kajtt« i koje ondi na vratih, koje malo dalje iaa &anca» tako ih pobi- 
ju, da od hiljade Turakah, nije ih vide od 80 preko Drine uteklo. A 
pafta, kad se otvore vrata na iancu, usjaie hata i pob^^g^ne na po^e; 
no kad isidje ia fianca, dočeka ^ a nekakav Sirbiii, te mu ubije hata, 
a on, padnuvii s halom aajedno, ustane, i uteče u fimje, a kapa ma 
ostane ondft, gM je pao, i uame ju onaj isti Sirbin, iko mu je hata 
ubio, te natakne na g;lavu. U tom dotžrči tu i Miloi sa svojimi mom* 
ci, te poanavii paii^u, poviče: »D^ržite, more, to je paia, ali nemojte 
l^a ubiti, nego živa da §^a uhvatimo.« I tako obkole ono t^nje, te 
paiu živa uhvate, i golog'lava g^ ia tornja izvedu pred Miloia. Mi- 
loft mu odmah kupi kapu od onoga Škrbina, a od drugoga |al, te mu 
metne na gltfni, i stane ga sloboditi, da se neboji niftta. Pate ae 
vžrlo obradova, kad je razumio i uv^rio se, da je. to Miloi. Sirbi tu 
osim paie uhvate jod 20 i nekoliko živih Turakah, a izgube svojih 
oko 50 Ijudih i dv6 znatne poglavice: Milica Drinčića, i mladoga 
Simu Nenadovića. Posl6 bitke Miloš odvede padu pod svoj ča- 
dor, i počasti ga kavom i duhanom; i tako ga vodjaie sa sobom ni- 
kolfl^o danah, dajući mu Čest kako se pristoji. Miioft se sa to vr^me 
razgovarale s paiom o svačem, i pripovftdaie mu, kako oai nia« 
ustali, carevu zemlju da otmu, nego ih natčrao zulum, da se Imju aa 
zulumčari, i da traže svcju pravicu pod carevim skutom. Pafta mm 
na to govora&e: »iDa car zna, kakvu ti vojsku imad, od bi narodu 
ovomu dao pravicu, kakovu god i&te; samo se Čuvaj, da se nepo- 
m^&as s kakovim kraljem, ako si rad, da tvoje sudstvo i gospodstvo 
nad ovom zemljom ostane; nego prioni caru za skut, a on će ti dati, 
te ćei ti biti vezir nad ovom zemljom.«« Podto se je tako Milei a 
paiom sit razgovorio, onda mu pokloni hata i ćunJ^ i 500 grošah, 
pa ga Ičpo izprati, i sa svimi ostalimi pohvatanimi Turci poia^e 
Rniić-paši preko Drine. 



VII. 

rodi se u Zemunu f . 1799. O. 1821. prođjc u S^rbiju, fd< Je kod kueiev« 
ske viade vl«oka đostojasatv« obnašao. Umre g. tS3S. 

IsiUvao Ja: 1. Srbake novine od f. 1813— tS2L, satino od g. 
18341— S. i a. Zabavnik od f. 1815-1821, pak od g. 1833—5; 3. Klaplaao 
Je Joi: latorijo naroda erbakof, u Biogradu 18M. fpoaledi^e isdni^« 
u Biogradu 18'48.) 



i 



67 

h htorSe aaroda sirbikog. 

1. 

•t^^an PdrTO^čn^aili (Nemanić I.) 

(1195—1204.) 

:o stupi na prislolje Andrija, vojvoda hirvatski i đabna^ 
tiDski, brat kraya agarskogpa Emerika, udari ua njega, i natura g'a, 
da dade arMojemu svomu bratu Vuku Hulm i Hercegovinu. Sada 
naumi Vuk i to, da obori brata svoga, i pribčgiie k papi. Stapan, bo* 
jeci se sile sapadne, pide papi i zamoli ga, da ga brani od Vuka i 
da ma dade naslov kraljevski. Papa aapov6di biskupu albanskomu, 
da včočm Stapana na pr^tolje kraljevsko: nu Čuvši, da je to kralju 
a|[arskomtt virio protivno, okani se nam6re svoje. Kralj ugarski 
piko, koji se je takodjer nazivao kraljem s^rbskim, kraljevavšim 
posrađ&tvu svom s Beluilom 1161. godine, doznavfti, da je Stapan 
kpapi fribčgao, i da gaje papa namćravao učiniti kraljem, udari 
na Stćpana, i odtčra ga, a mčsto njega poatavi 1204. godine kra- 
ljem s^rbsim Vuka (Nemanića II. 1204—1205) brata StČpanova. 
On piša i papi, da Vuka kraljem postavi, kad je i onako htio najpri- 
je da Sr Špana, na prčatolj^ včnča; nu paj^a uehtčde tora učiniti. To 
đoznavSi birat Stčpana i Vuka, sv. Sava, koji je dotle već bio po- 
stao arhimandritom, dodje iz Svete Gore u Sirbiju, i pomiri Vuka 
sa Štipanom« Vuk prizna pogrčšku svoju, i pokaje se, te^ a&amoli 
Slipana za oprod^enje i zavdtuje mu se, da će biti sHulmom iHer- 
oegoviRimn zadovoljan. Tako dodje po drugi put na prfetolje serbski 
Stipaa P^rvovšiičani (1205—1224). 

D€>k je trajala svadja izmedju njega i brata ma Vuka, dotle 
(m odIČra kraljicu svoju Evdoksiju, koja je vikala na njega, da 
I^e. Potvorivti, ju, da se dirži s drugimi, odtčra ju u tankoj i to 
jošte izstekaiioj ko&uljici, a poslč se oženi i uzme Anu, kćer dužda 
mletačkoga Đandula, koja je bila zapadnoga včroizpovčdanja. Ona 
ga privedie 4^et na tu misao, da se skloni zapadnomu včroizpovč- 
danju. 1 saislii poUjeStčpan 1216. godine poslanike svoje k papi Ho- 
nofi^u, a oviy mu podije Ivana Crescencija, da ga včnča na prčštoi 
sžr]»ki^ To i bude 1217. učinjeno. I budući da je on bio pžrvi iz- 
m%d§u vladate^ah s^rbskih, koji je kao što treba na prčstol včn<čan, 
to bvđe nazvan Slupanom P^trvov^nčanim. Naslov njegov gia- 
sia je ovako: »Stefan božieju milostiju Serblii, Dioklei, 
Tribunii, Dalmacii i Ohlumii vćnčani kralj.«« Papa Hono* 
r^ zabrani jott kralju ugarskomu, da se.nenazivlje više kraljem 
s^bakifli, kao što se je prije nazivao. Stapan je bio všnčan od pa- 
fkuk poalanAiai premda je brat njegov Sv. Sava onda u Sirbiji bio 
i avakidk;iOk,scš tnidio,. da rasprostrani v6roizpovManje ixt(>čno. Pod 

6 • 



68 

starost svoju prikloni se Stapan opet k iztočiiik^m»i oženi najstarije* 
gSL sina Hađosla^a sa kćerju Teodora tiaslara, j^irčko^a cara u 
Maloj Aziji. Godine 1221. odde sv. Sava a Nikeju, i predloži, đaNi- 
kejci pošlju radi utverdjei^a iztočne včre « Serbi^ na'dbiskopa u 
Serbiju: a Nikejci prinude njega samoga, da on onamo ide. Sveti 
Sava primi se arhiepiskopst^a: tako ga i zaepiskope i zaarhiepis- 
kope o Nikeji, Sv. Sava vrati se na to u Serbiju, v6nća brata svoga ' 
StSpaiia, po drugi put, nu po običaju iztočnom, na prčstol sirhslu^ 
pomaže ga uljem pomazanja, obuče ga u portira, i položi nm na 
glavu krunu kraljevska, koju je od cara Laskara đonio, i ustanovi 
12 eparbijah serbskih i arhiepiskopsku stolicu. No to neb^fte po- 
voljno Emeriku, kralju ugarskomu, «ato sv. Sava otide k njem«, 
ublaži ga, i zaključi vćčni mir izmedju njega i Štipana Pervov6i»- 
čanoga. Na skora za tim razboli se Stapan jako, i izdahae; nu sv . 
Sava povrati ga k sebi, pokalugjeri ga berže bolje, i dade mil ime 
Simeon; nu Stčpan izdahue zatim po drugi pat — i umre 1324. g<H 
dine, a prije smerti jošte preda vladanje serbsko sinu si Rađ#sla* 
vu ili St6paau Hrapavomu. 

2. 

Carica IHitica i Stapani I«aikar^^l^ . 

(1389—1406.) 

Poslć bitke kosovske htio je Vuk Branko vić da postane sa- 
mod^^ržcem s^bakim; nu toga nije mogao učiniti* Bajazit ga nije 
potrebovao, i tako postavi gospodarom s^rbskim i caricu Milica t 
StČpana Laz are vica, pod tim ugovorom, da će ići s njim u sve 
r«^ove , da će mu platjati svake godine danak, i da će mu dati kćer 
i sestra svcgu Milevn za suprugu. Stšpan Lazarević bija&e tri 
puta za 5 godinah u ratovih Bajazitovih, što je ovaj imao sa Buga« 
ri, Vlasi, i Boiogaci. Tim načinom jako oslabi sila S^rbaljali, i sad 
htšđe Vuk Branković da si koristi slaboštju tom, ter iztira pleme 
Lazarevo iz S^rbije. Ali se Mflica potuži Bajazitu, zetu svomu ; ovaj 
ga uhvati i zatvori, aposI6 otruje 1398. god. 6. listopada. Štipan La- 
zarević b^aie u bitci Bajazitovej sTamerlanom tatarskim, te izbavi 
sa Sirb^i svojimi sina Bajazitova, Sulejmana, iz i^ukuh neprijateljskih« 
probivši se hrabro kroz Tatare, i pobfigM u Carigrad. U Carigrada se 
dogovori s carem g^rčkim Mianuilom Paleologom, da ebslica f^o* 
glase Sid^mana carem turddm, na koga se je mladji brat, Musa, 
oružao. U Carigradu dabi|e naslov i krunu despotsku. 1403 g. oženi 
se i uzme Jelenu Kantakuziaku, nn nije imao s njom dšce. Ooiline 
1405. po^e rečeni Musa na Sulejmana, i pobije se s njim, nu bude 
pomoćja Stčpana Lazarevića pofoiđjen od Sulejmana. Iste sa gedine 
zavadi Stipaa se Smk^mMMom, ko)i postavi sba Valut Brankvieća, 



po imenu Gjorgja, zapoTĆđnikoin vojske svoje, aOjorgje bijaše naj- 
veći neprijatelj StĆpanov. Stapan posije toga radi Sigmundu ugar- 
skoinii» i ssamoli ga, da mu dad^e pomoći proti Sulejmanu. Sigmunđ 
mu to učini; nu zato je StČpan morao Sirbiju Ugarskoj podložiti. 
StČpan se pobije a Turci na Koaov« i pobudi Si do noge. Naprotiv 
tomu pobije mu brata. Vuka Lazare\ića,Gjorgje Branković, koji je 
uiao u nastMje otca svoea. Medjutim morade Sulejman poći u Azi- 
ju: prqe toga pomiri Štipana s Brankovićem, koji dobije otčevinu 
svoju. Sad je imao StČpan vremena, da ^alĆČi rane zemlje svoje, i 
putovao je po njoj, pomirivajući zasvadjene. Coidfaie 1406. umre mu 
mati, carica M%ca, kao ka)ugjerica,ter ostane na pr^stolju sam Sta- 
pan Lazarević (1406 — 1427), proglasivši se iste godine despotom 
aerbskim i vćnći^vši se na pr6tol despotski. Do 1400. god. izkazi- 
va6e novi deapat aerlifiki, Stčpan Lazarević, svetjenstvu i sirotinji 
dobročinstva podvoštrućenom revnoMju. On sazida manastir Resa- 
vu. U vladanju njegovu bijaSe sve uredno. Godine 1408. pako za- 
vadi se sa rodjenim svojim bratom. Vukom Lazarevićem, koji je 
zahtćvao, da mu Stčpi^n dade polovinu Serbije. Vuk dobije pomoć 
od Sulejmana, pobije Stišana, i dobije zaht£vanu poloviim zema- 
Ijah. Godine 1409. dobije Stapan despot nćku čest Bosne od Sig- 
muiida ugarskoga. Godui^ 1410. uUjie Mnrtft bratju St^panovuVuka 
i Lazara, koji su bili za Sulejmana u Maloj Aziji. Ćim Vuk pogine, 
Branković zaište od Stapana zemlje Vukove, nu Stapan ga pobije 
pomoćju Ugrak 1411. i ukroti ^^a. Godine 14 1 2. pomiri m s njim i 
Branković zav6tuje mu prijateljstvo nerušivo i privirženost. God 
1413. podje Musa na Stapana i pob^e ga na V^rbici do noge. Godi- 
ne 1414. dogovori se StČpan s tretjim sinom Bajazitovim, Mehme- 
đom, i udare obojica naMusu; na rdci Ishri pobiju ga, uhvate i uda- 
ve. Kako se rat ovaj sv^rfii, proglasi se Hehmed velikim sultanom i 
zapadnih i iztočnih Turakah; Stapan pako sebe samodiržcem sirb- 
skim, i oglasi Sreb^mik svojim pr^stolirim gradom. Štipan se je 
virio dobro pazio s Mehmedom do god. 1420., onda pak udari, ne- 
znamo za&to, Mehmed na Sirbiju, i otme Nikopolj i druge podunav- 
ske gradove od StČpana. Godine 1422. umre Mehmed, i mlogi sta- 
nu govoriti Štipanu, da bi sada bilo vrime, da udari na Turke i 
osvoji otete si zemlje : nu Štipan se podveza Mehmeđu, da će mu i 
sinove paziti, zato nehtide ni na Murata n., -sina Mehmedova, da 
udara. Godine 1427. zabole despota iStČpana noge, izlčči se malo, 
no posli ga počmu na novo tako boliti, da je predvidio, da će 
umriti; sazove načelnike, vojvode i svećenike sitboke, i haimenu- 
je, neimajući sam svoje diče ni bra^e, despotom siiiiskim, Gjorgja 
Brankovića, i umre 15. lipnja god. 1827. Tako neslane i Lazareva 
plemena na pristolju sirbskom, a misto njega stnpi na vladanje 
pleme Brankovićevo. 



70 



VIIL 

Simeon MilntinoTić Sari^I^a 

ro4tt •« u Sar^evu g. 1791- V bani sirbskoj sa Kara-GJor|d^ i Milola is- 
knai rasne auđblne. BUa.<e nftlteiljem Petra U. Petrovića Bijeg oia. Umre kao 
historiograf a^rbako-lLneževski a Biogrtiđu g. 18)7. 

Ovo BU mu isđana đila: 1. Serbianka, u Lipakii 1826; 9. Meko- 
ilke pleanlce« ii Llpakn 1826,; 3. Zorica g. 1827.; 4. leiorija C^r- 
ne Gore, u Biogradu 1835.| 5. Dika crnogorska, đrasM, na Cetinjn 
1835.; 6. Trojesestarstvo^ ili arbske tri Miline, g. 1837.; 7. Tragedia 
Obilić, u Lipsku 1837.; 8. Istorlja Serbie od početka 1813. do konca 
1815. godine, u Lipsku 1837. $9. Trojebratstvo, u Biograda 181%. Osim 
■T6ga toga isdao Je Još vile mai^iti pesnlčklh dllali, sto napose, ito u rasolb 
6asopisib. G. 1833 isdao Je sbli^e narodnih Junačkih p^aamah pod ineneoi : 
Pivanja Crnogorska i hercegovačka. 

A, h Obiiida. 

Bmga jaTiiJa. 

(V dvoru Obilića.) 
ObiU<5, Vnkoiava, Jarka. Arapka, Mara, Vuk, Kosanac. 

Miloi 

(uttnv rano tam sobom govoreč i%iazi i% sobe, gđi je poite^ja %akUmitna 

platnom,) 

Da lijepa dana sa mejdana, 
8em nuy danka jeste i sa lovka; 
.. Nigda šore prespavao nisam. 
Doista je neću ni jutroske, 
I ako se ljube dobavio. 
yei5 ja idem rano prohodati. 
Rosa obilv i neSto ulovit, 
dto Bog dade, to s' napred neinade. 

{u%€ Itdr i tHl, I nađviriv* $e k $pmfsiJHcqi 
liubiy tbori:) 

8 Bogom, draga moj« Vukosavo! 

Ja otidoh, al ću b^zo doći, 

Menicij mi se doma ubrinuti. 

Već se bavi ob&đ gotovedi, 

Jeda i ja ito donesem ped — . {ođitm). 



71 



(ko Hm «ii«, nm budno i uni^mio) 
Po^i drtf i» moj liTote bla|^, 
Svaka mi te are^^a pretScala, 
Ja ae tobom diSUa avakada! 

Miloi (MKfTftO* 
A ti kad dei» tako rano amo? 
Or do mene ito imadei poala? 
1 Jeaa V ti sdravo foapodari? . « . 

Jurka« 

Goapodarv! poalala ma goapa, 
Re<5 Joj aeatri, red tvojoj Ijabi, 
Da jcj doilje itof od pr^e mole, 
Pohodit jo ko atar^a aeatrv. 
Pak <5e ooa k ajojsi poaU a i^ome, 
A prekaatra do mi^Ćice akvpa. 

Miloi {ohhrnut $€). 

TokoaaTo aprem' ae i oti4Ji» 
Uđu' volja avojoj dragoj aeatri. 
To je daiDoatj kao mladje, tvoja. 
Zahvali joj, ito te opomeno, 
MaĆBo bi ae aama i aštila ; 
A at' i mea' tamo k vama berio, 
Poidravit ae a pobrom, a paienogom. 

Vakoaava (a 9hdm>k€). 
Kaž* mi aealri miloj i predragoj, 
Kto meoe, dok a obaĆem, odmah. 
Pak i danaa da bi mijei poile ! 
Zahvatit joj i cSlivat raka, (« g^bi) 
Kada naa je aretno « « « ađomila, 
VitOBOve dercam . . « omniila — * 

iod9 tbtSkinia ona, i Moot #r(^'a) 

Cb r Arapko moja virna robko! 
Obacmo se ito Kpie moremo. 
Pak me prati do aeatrice moje; 
Otde bodi obac' mene najpri! « « « 
Al' d« aama, kano i doaada. 
Sama aebe avlafit i oblafit, 
U nerada bai goapodatva n(|e. 



w 



Jer ođ kog se vile i%lti^^9, 
Neg od Lite. to ve(5e gospode^ 
Štogod mogu, sobom đ« i smogu: 
A evo sam već i ođevena^ . 
Okitjena koliko je nužno« 
Nego jadna jošter li nijesi 
Ni počela« kamo li đoćela, 
Težko tebi, ako s u svem taka — . 

d ej a. 

Et' i mene ovsy Ćasak, gospo! 
Malo samo, i eto smo tamo; 
No bi nefito joSt ti prosborila. 

Vukosava. 
A ti sbori, ako Sto imadeS« 

Seja. 

Prosti, gospo« ftto ću ti pomenut: 
U nas vele« da neveste mlade 
Pervo jutro nikamo neidu : 
Nije dobro« nije probitačno — . 

Vukosava (posndii^a). 

Muč'« neluđuj praznoverna sluto! 

Što se sluĆit men' u sestre moie? 

Osim Boga« kad se moglo tšto ? . '. . 

U Sšrbalj' je sasvim drugačije! 

I rođilji« koja s otriznila« 

Mi s' rugamo, ako danak pervi / 

Sav preleži u postelji svojoj« 

Tol' do sestre ja bi neotiSla. 

Do sestrice pak i do migČice« 

A kadno sam ponajveselija« 

Ta dovoljna kolik doSle nigdal — • 

Arapka. 

A mi hajdmo« Čestita md Gesp^^! 
Ev' sam i ja veće opremljena« 
No jesu li odde poustali ? . . . 

Tukosava {tmMvo}. 

To ti briga da nikakva o^e. 
Spavaju li« nd ć^ata Čekati; 






79 



Bađe V ing9. Ja <^ ih pr«b«ik> 

Ja sam njina^ i Mi au moju » 

• « 

Arap ka {gnuzdeno). . 

Kad je tako^ idem g'ospojice \ 

I lioda 1' ti prideriavat akute? . • « 

Vukoaava (mz/i^ivo). 

Ta jadniee ! Slo ti je jatroake? 

6to ni ČQla» kamo li videla« , 

Tom danaske naaoit me hoćeš. 

Kojoj ptici dotežava perje, 

Nye ptice, a kamo li perja, 

NiČime ac, hodnieo, neataraj. 

Do tek sa mnom isđalek pristupaj. 

Mara (gmiinO'Ohoio). 

Hol sestrice, dobro seki della! 
A davno 1' te ja isgledam veće. 
Nego poslah svoja složavčinu, 
Dožnosti te da oseti jadna. 
Znaš, starijeg vazda sluša mla^}! 
I poštuje kako s' ijj^da boce, 
A tebi sam ja starija sestra. 
Pak sam sada i viša gospodja 
I ti me se nemoj oglušati. 
Već me poštq}, kakono me svatko« 

Vuk sava {đlteć Mt), 

Moja seko! Što si zaumila? 

Ja 6im sam te igda uvredila? 

I jutros te aeb* saboravUa; ^ 

Tvoja sreća, tvcija udovo^'nost 

Men' je radost, koliko i tebi; 

Čudim ti se odkada postade , 

Qospo4)icom većom, neg si bilio 

Serbskog knesa, s^bskog (lar-Lasara, 

U sdrbskome carstvu i narodu, 

Kćercom biti, pa ban^ mu ljubom 

Jest railika sele^ to velika; 

Pa nek tebi tako rasobrašpj^, («<f 0. 

U ljubavi tako itp proiasi^ , 

Ilu moram. U j^ mahnitat ravno ; 



74 



Istog otca k«fiao sam Merea, 
A to naA tak« gaspofiea, 
I savii« Obilića Ijnb«! . . •? 

Ha, ha, ha, ha I Divoa t' ObiUda! 

Do joćer je goveda Ćavao 

U istoga tog naSega kneisa. 

A dotić je DeSja alaSu; 

I majka ma nezna se koja je, 

A kamoli otac i pradjed! 

Ka ostalim Čestitijem Ijudem, 

Već je sao kobilu Sorojkn, 

Dokle sa ga na jade podigli. 

Pak ti hvala badi ka' pohvala ! — « 

Vakosava (o%biiia). 

6u j* Obilić i koga je roda. 
To moj otac i vaS svetli kneše 
Dobro snađe, bolje i od vaske ; 
I bes svake, ja vam veljo, laske. 
Da Djeg danas nadaleko neima, 
Ni verstnijeg na junactvo svako. 
Bar ga neima iunedja S^rba^ah, 
A nek Bog sna i na dalje nigde. 
Jedva sam ga, priznajem, dostojna. 

Mara {rmjariv ««). 

Ao kacko, a ne sestro mcja! 

Dotlen li si obezobrazila. 

Da sve maie i junake slavne 

Kobilidu svom pod noge stavlja)? 

Kad hhttt f9L ved nznade dotle? . « . 

I sve bi ti mogla oprostiti, 

Al* ito bana moga Brankovana 

I viteza i gospodiČida 

Dotle svaH u zaborav gerdni. 

Da ni tvom je ravan Kobflida, 

A a otca tvoga i mojega 

Us kolćno vijednik je tajni 

Kano isti stari Jag-Bogdane, 

01 i na to imai red mi n^Sto ? 

Pa evo ti sapalavrost ista ! 



n 



Hi^d Md kad, U s* vk«M tvfti, 

Nek «raDiolnoj» kakavae, ponioi«» 

Kad je takvi ba najbo^i . . « ba£« . . . .! 

Tak (|i«*0«Aio). 

Pravo Maro, men' đoatojno, Ijobo ! 
TaoBia je i pritftila jeca. 
Neka snađe bar, da žena ima. 
Koja više ame od Kobilidke, 
Ako neima, po midljenju njenn. 
Od niafta joj još boljega mufta — . 

iemu, pitnju^ i vradn m mo^u). 
Milo i {ib^icUf «* r<fM€ii<i shmu) 

Zlo li jvtro, pas^a nogo^ VnČei 

Zar us iene i ti ai priatao 

I diĆii ae avojom aialeinoit|v. 

Laskom b^ii^ ko vitrina hujii, 

Slavii a' brukom, ko i bubm amradkom. . . 

Al roaica i tiha kiMc« 

Ponavlafti suho i p^n^avo 

Negder M«ro ve^a goapojiee, 

I a tog ciglo što ai Vakovice, 

Am' isadji a paatira£om ovom. 

Negda t' sestrom, a aad mniš robinjom. 

Zar da sa to, što je Kobilieka! • • • 

(mt€ obi %a ruku i nn dvor Hvodo). 

Am* de obe, da nešto vidite. 

Amo dole i u ravno po^e ! 

{mgrtd k VaMrs.) 

Pa li Voće i gospodićida, 
yije<$ni£e carev i laslovaki. 
Ara' sa oaaB pod svim onišyem, 
6leraa i štU nemoj saboravil, / 

A ni pancir, ako g' nesli sMreš, 
Čeka I' Miloš aamo a bnsdovanoinl 
I neka nam iene divernj«. 
Tebi moja, a nek meni tvoja ! 
01 li voUš, da svakome svoja? 
01 sa tvoje nek su obe strane. 
Da a' nvćre kog naa đ^rSal sa Ito, 
I jeaam li ja KokiHć pravi . . ? 



u 



Nek' nsnađa i iimil]« budu! • • »T 
Ni u vižle tii4ie niBtieati^ 
To r mi y«be poliij«tf fluiief 

{Vuk %a %im juna^o se sokoleći,\ 

KosaDol«^ 

{poiw u posute trtta ih n $tobofp). 
Bj Miloie ! mlogo su ti obe! 
Već ostavi koju i dragome, 

Miloji. 

Ostavio b'^ da ifliade«i kome. 
Ostavio V, da imadem koga; 
Na der stoj ta^ a pogledaj posla. 
Žena s' ženom ftto je aradUa^ 
Čemu no se sam raduje đjavo. 
Pače r bane Brankovii^« Tuce, 
Al ito Bog da i J9pa6ka sreća! ... o 

intp4 Vnk). 

Stanto ohi, Jediia prema drog^. 

Ne a 4alek% al ne ni u Misa, 

Da mi oba mejdan učinimo 

Tu ismedj vas, i na vale oČf, 

Pak tad' korle a* nsvisivajtić ae. ' 

VAk (if^anaM). 

Lakše dera, plabi Obilidu, 
Evo Vuka na bilćzi ruka. 
Nego udri, neitedi mi grudi. 
Kros nje prognaj topus i sapiite, 
Osvet' mi se i uti8aj onda — . ' 

Miloš (^vhr$iQ). 

Hodu Vuče i to poslušati! 

I to t' kažam^ da 45o t' pronaiati; 

A to sato, da It naprskl.kAšam^ 

Kolik' te M9 p«d ffvin oruftijem 

Uplašia.KobilMo mari. . . 

I goloruk bode I' odollli. 

Vuk (š<;c0 SIV topmk), . 
Naj busdovan, pa ga bacaj ni^pr^^ . 
Neigrsj #e, nef o m^ |iqga^li, 
U mene je već i^ce^a šala I 



n 



MUoi 
(fiđttra taptn rukom ko balom i vralin 
mu ta tako). 

Ovako da pre«u tebi vasda I 
Nije dru^o, na ilo sam ti reko. 
Pak đe odri, cime ti je draf o, 
Streljom, kopUem eli basdevaoooi, 
01 ivini* Irema jedno aa draf ijem, 
IUtoo a' toga nebojlm ti a^ega. 

Vok OV« bnea »e mu iv^ lopmom). 

A ti diri ae me<Qa oIni okal 
Nek ti perane a policm f lava« 
Pak ae tv^9J tmd ki giijavica« 
Kad ja paanokt jaiyeta oćepi 

{bštei, nu Miiof la« #« tiAr«tf, pa ^ttci 
pa n Hm preko Vmia đaMtć^» 

MiioS (jtil^M|iflt«m»MlW>. 

Kam' II, VoCe, koplje obojilo, 
I kano ti otrotne atrij 6lje, 
KojimI ai adavna vojevao ? 
Dok ai takvo goapodatvo alekao« 
6to II barem itit pooio niai, 
01 ae osdai. Mara le I' salMt'? 
Na elan', Va^e, joi ^ ti ae ijadil 

{kvota pa rukom %a p^rsi^ pa obori,) 

Ovaka je sa topaaa raka, 

I miiiea sa majdana Vaka^ 

Pa jesikom palavri de aada, 

01 palacnl, te me amMno feani^ 

Kano am^a, oll li akorplja I 

I mol' Boga ato amo aroil}onlGl# 

A aada bi aplahao ti difin, 

Aa b' na Mtat Ssvać ae moral«> 

KA dim vigitja ot &vakali jaloi • ; . 

No liiyd k«^ nepreto na viie 

Svaki Mva]£e jest opogan-klanfc. . 

Ovilj alalaj nek nam iene pamte, 

A mi jearoo, itono i bijaamo, 

Paienosi, atari pr^ategi, 

Svad de lliloi glavom f tajat sa te, 

A ti aloba aaboravi avoja, 

Virnim dragom i pryakom bivig ; 



T8 



Mi se bili, mi laborariH, 

Sad hi^đemo, da ae napijemo 

I to U mom domu airolinakom, 

Al nek aeatre akupa napred Idju 

Nek ae kore, da mi neĆnjemo, 

Jer oatale b' ob£ bex jesika ; 

Sroftio bt ae iiiita neaboreći. 

(** Šštutm^ VnkH roi#«^ Jt^Mm^ 4 Utmm 
dnf0$mrmk&m. 

Birie apravte Sto goatima valja, 
A evo Je i KoaanSć a nama 
I on č«Je, da ć« obadvama 
Jesike vam ia glave poteći, 
Na^jem li vaa igda ae k4>ljei5i] 

{Vmk mkfMy n ori a kmei*) . 

No *ad. Vuče, da ae poljubimo 

Pred obrasom avetakog apaaitelja, 

Stoje bilo, to ae sapoaiaiio, i* 

Poito pred njim zavčt uĆinimo;^ 

Kad i amialim, bai je nifita bilo. .^ . 

Tek detinaka trenutačna igra, . . 

Dmg amo drugu aiava i oru^e, . ^ 

Ovako je. Ijttdaki i bratijiaki 

Nije r tako pobre Koaanćiću! . • . 

Koaancid (pbrađoran). 

Tako, bra^o, "Bog vaa neubio! . ..... t 

Doata nam je i tudljeg doSmanatva^ . ,, i 
Nu me4ja ae bar budimo a^ubni, . 
Dok amo aložni, ta amo avaSto amožni -^ 
Pak i avake garmo raiverake. 
Sto od bratje prećinju nebra^«^ 
Sto r mralkiju dobrom iaveatnoga« 
Vraftdi meato neka je u paklu,. 
Virlog aerce podobno je ataUu, . 
Unj grom seee, am' nemože aloba! — , 



n 



B. h Iit«ry9 SirHje. 

* DtC eirie ii đogađjajah godio« 1814. 

1. U Romana tinitvskoga bio je odnčkađt u manastira (ili 
pače kod stoke sad se prićutavfti) jedan povelik 4)ak, momak upravo^ 
ko|i je bio mladić oko dvadesete godine, usrasta svojega divan i 
dičan kako ^oUon, kojen Turci xato samo, Sto je bio Paisijev 
i^k i sluga, pače po tnrskom krivom mnčnju hajduk, namu i od- 
vedu u Biograd, pa do nČkoUko danah posli Paisijeve smirti pove« 
dn i iy6ga na gnbiite, upžrtivši mu na rame gotov saottren ko- 
lac, pa su ga sve do mčsta ismčniee nukali i grosami i obećanjl 
svakdkovimi sklanjali, da se poturči, i da tako mlad i Ićp nepogine 
usalttd, kad moAe s njimi da ftivi, i sretan i Čestit na sv6ta oba da 
postane. Na to bi ih on uputkivao: nA umiru li kadkbd i Turci?« 
Pa smftfteči se, a ni odgovora neočekav , sapćvao bi junački sžrb- 
skim glasom ovako : 

»Naima v^re bolje od hris^anske ! 
Bhrh ja Hrlstov, raduje se smirtf, 
Baiji sIraiDi sud i Turke Ćeka, 
Pa vi đnte , Mo je vama drago, 
Skoro dete Turci dolijatl. 
Bog van jamae i Bstija pravda, « 

Baka se je nikakva us nje desila i pristala za njimi nagova- 
rajući ga, neka se poturči, da ostane iiv; Bog vidi fito je nulda { 
nevolja, pa mu to neće u grčh postaviti. Ali on i njojzi na savitu 
tom i saža^enju, kako svojoj majci, rado i veselo pftsnom sahvati i 
odgovori: 

nMajko moja, na mli«ku ti hvala! 
Berio dei se obradovat' sinu. 
Dok pred lice Boga isa^jemo; 
Sm^rt isbavlja od svakijeh bedah 
Cv£t proletja po šimi se javlja. 
Blago svakom* ko ranije umre 
O manje je muke i grijeha. 
Pa ito dade spas i vera kome, 

A joi ima bratje na svijetu — .« 

■ • 

Isti se Turci udive tolikoj mladića jednoga neustrateosti I v^- 
likođuiju, i čudno tvferdoj včri, te mu se smiluju, da mu prije, no- 
šen sirđce prolK>du, pa ga na kolac mertva nataknu i usprave, po- 
sadivfti ga medjn ostale na svoje mteto u kraj puta. * 



2. Jedna siroU žena iz KruSevca, pokojnoga vojvode Petra 
Cukica udovica, imala je pervenca sina, te poodraslamomka, i malo 
mladjo posobku kćer» ^^e zdrava i pfiUa^no, tek »to joj je kći 
nježnija i poiftpda bila. Kada se buna kod CaĆka učini, pukne glas i 
do njih u župu Kruševačku; sin te udovice, čuvdi to, podje do u Le- 
vač k otčinim i svojim prijateljem, i po svoj prilici do Jakovljevićah, 
da dfsttf razbere, Sto je to, i da primi od njih i sam kakvih poukah 
i iiputah. AH tu ga proĆujuTurci, i dokopaju u nokte, teri njega s o* 
stalimi u verige, pa u Biograd na mesaru — . Kako mu to maJKa za- 
£nje» ostavi se jadikovanja, kako bezkoristne bezposlenice, i zabaci 
sve druge brige, a uzme misliti 1 dovijati se, kako bi sina svojega 
izbatilU robstva i užasne smirti, i dodje joj na um, da pokani Će* 
haju-Padi kćer mu istu dati u sužanjštvo, a da joj za nju sina po- 
dati i odpustl. Objavi ona to i kćeri svojoj, i upita ju bili ofebiljbm: 
ona za brata svojega to učinila, i dčvojka to, kako sirbska sestra, 
dđmah primi i dragovoljno se obeća majci, da zaista hoće, makat' 
Sto od nj^ bilo, tek da vidi brata izbavijena, nego da i majka nifita 
se vi&ć neomill^a, i vr6me polazka neodtaže, no da ju b&rže vodi vi 
Biograd, nebili joj brata živa zastale. Tako ti one ohi i palice, tfi 
pobirzaju k Biograda, i dodavii izadju odoiah pred Ćehajn-PaSn. 
Starica mu pokaže svoje nam«reiije, i kći joj ga pred njim prizna, 
i javi mu sama sobom, da ona to dragovoljno za izbavljenje brata 
hoće i želi, i da je za to s majkom k Bjemu i đosia^ pak jod obadv6 
siože i udvoje pred njim svoje suze i molbe, dok fle i Turčin umek- 
fta i prigne,te i osmčhnuvse na nje. reče: »Neka vam to bude, za 6to 
molite. Kada ste dodle tako moliti. << Odmah on k sebi uzme d^vojku 
te ^ njom u svoj harem, pa ju na skoro i poturči, a brata joj majci 
tiy Čas ođpttsti. Dčvojci je bilo ime Špasenija, bratu joj Božko, a 
majci im Ikonn^a. 



VIIL 



Georgge Magara^vi^ 



rodio seje f. t79t. u 4za»«voib, u petrovarađinskoj krajini. O. 1817. postade 
aeite^em na f imnasUI navosadakoj, gde premise g, 1830» 
Isdaoa mu djila Jesa ova : 
I« Udvn pamelodoetojaoati života Napoicchova, u Budtmu 1822. 

2. Islorija Dajvaioii evrop. prileljućenija u Beču 1823« 

3. Srpski LetopisI od 182^—1830. 
«. Kratka avemifn« fstorlja iSSt. 

6. Sapoleon car fraaoaskl, uPei«il889* 



81 



h kratke tvemirie istorije. 

1. 

W%rwi pttni^i rat. 

Pjtrvi punićki rat rodi se zbo^ Mamertinah, žUeljah kam« 
panskBi, osvojili hotevdih grad Messeiiija u Siciliji. Sirakttiani ili 
lUcitijaiici, nemogavši sami ođoieti neprijatelju, pozovu Kartažane a 
pomoć, a Mamerdnci $e obrate opet k Rimljanom pomoći radi. Hie- 
ron, sirakužimaki kralj, videći krćpost i hrabrost rimsko, taki uči- 
ni mir. Kartažaiii sami s Rimljani u vojui saostanu. Đuilij vodja 
pob^e Kartaiane n^ moru, i to je pirva pobuda rimaka, koju sa na 
vodi ođiriali. Križeve i kljunove razorenih ladjah donesu u Rim i 
nameste na srftd grada, odakle su poslč rimski govornici k narodu 
govorili. Ovom pobudom pobudjeni, predju Rimljani u sama Afriku, 
gđi se izmedjtt drugih Regal najvide odlikova; on naime pobi n6- 
koliko potah Kju*ta£aue; nu najposl^ izdajom nevernika dodje u ruke 
neprijatelfske. Kartažani, želeći mir oćiiiiti s Rimljani, pošlju svoje 
poslanike u Rim, da se mir zaključi; dto više, da iakie poluče na« 
m^ru, pošlju s njimi i Regula, nadajući se, da će ovaj i sebe i svoje 
porodice radi o tom nastojati, da se mur štob^rže zakljači; nu prqe 
nego štoRegul olide, priuudjen bude zakleti se, i u tom slučaju, ako 
se nebi mogao mir učiniti, da će se natrag vratiti. Ovde se pokaie 
^ttbav k otačbini u najvećoj svojoj slavi; jer Regul za spasenje i sla- 
vu svoje otačbine prezrč svoj život, i sreću svoje porodice, i savite 
svojih pr^jateljahj i to kad u senat dodje, počQ ne same odvraćati 
Rimljane od mira,.nego ih stane što boljma pooštravatik produženju 
vojne. Uspčvši u svojoj namčri, vrati se natrag u Kartagenu, znajući« 
kakove ga muke i kakova grozna smirt očekuje; i tako rčč, koju je 
neprijatelju dao, oderži, i sebi bezsm^rtno ime zasluži. Rimljani d^- 
kle podigim se na novo na oružje, te sredstvom svoga vodje Muta- 
cija konačno nad Kartažani oderže pobčdu, s kojom se pirvi ovaj 
rat okonča. 

2. 

Drii|:i panlćfeJ rat. 

Drogi ponički rat rodi se po kratkom vremenu; jer su uslovlfa 
predjašnjega mira bila grozna i za Kartagenu odveć ubitačna; k to- 
mu se kao najglavnija pričina vojne smatrati mora medjusebna iz* 
medju Rimijanah i Kartažanah zavist i m^rzost, a naročito vodje 
kartaškoga Hannibala jarost i želja osvete, kojom je od mladosti 



9f 

I 

do starosti svoje neprestano plamtio, điržeći sveto onaj saviti koji 
je svoma otcu, kao ilite oi 9 godinah^ o hramu učinio, t. j. đa neće 
s Rimljani ni^đa u ljubavi biti. On dakle pobudi isvoje domorodce , 
pređje u Spaniju, i grad Sa^nt i bez znanja rimskog obkofi« i do 
temelja razori. Rimljani, Ćnv6i za to, nzbune se i podignu se s niy- 
većom jarodtjn na rat, ta foS^ poal«aikc u Kartagenu, koji bi zbog 
bivšega u Spaniji priključenja senata gnšv rimski objavili, i iziskaK, 
da se u Spaniji vojna presdče; al u ovoj namiri nkto neftspiju. Han- 
nibal s nev^rovaiiom hitroStju i nečuvenim trudom pređje pH^o PK 
renejah i Alpah, zajedno sa svojom vojskom pokori vti mnog« naro« 
de, i najedanput pokaže se u gornjoj Italiji. Rimljani, ni najmanje se. 
ovomu nenadajttći, uplaAe se, te mu tri vojske na susret pobiju, hofe 
011 sve jednu za drugom pobije, te svim vel&i Strah i trepet zada, 
pristnpivfti s voj«ičtvom svojim do samih st^idi rimskih. Viđe^ mi 
tako pokorenn Italiju, preda se slastoljublju ; a Rimljani siroje voj« 
ničtto obnove, i s vodjom svojim Scip ionom u Afriku predfu, g4i 
pob^đivdi sus^dne i Kartageni savezne narode, sam pr^stoini gifai 
počnu napadati i uznemirivati. Kartaiani,videći se u ovako opasnom 
položaju, pozovu Hanuibala knći radi izbavljenja otačiiine. Ovaj osluvi 
Italiju, gdć se je 16 skoro godinah bavio, i na njihovo pozvanje đo- 
dje; videći, da nemože protistati sili rimskoj, pokuša sreću, nebi li 
kako mogao mir zaključiti; al u tom neuspi, već prinudjen bude 
sraziti se s Rimljani kod Same, gdd sasvim razbifen birde,ter bojeći 
se kazati, od svojili jeđnoplemenikah pobije u Makedoniju, a pe 
tom n Siriju i Bitiniju. Rimljani, misleći, da nemogu đotl6 mirni biti, 
dok du&a u Haraiibalu bude, stann ga svuda tratiti i goniti; i zaisti 
u Bitiniji ga obkole, nu živa urukenedobiju; jer se on otruje govo- 
reći: nDaj da Rim^ane od brige jedanput oslobodim, kad im je duge 
^kati sm^rt jednoga starca. «< Nu ni Scipion nepoluči zahvalnosti, 
koju je zaslužio od otačbine, kao dto se iz njegove oporuke vidi, jer 
umirući opredćli , da mu ni kosti u nezahvalnoj otačbini nepočivaju. 
Dmigi dakle rat okonča se s najvećom nesrećom za Kartažane, koje 
odsad Rimljani sve većma i većma ugnjetavahu. 

Trelji panički rat. , 

Kad petdeset skoro godinah proteče od drugoga puničkoga 
rata, rodi se tretji punički rat. Rimljani^ okončavši tolika vojne s 
tolikom srećom, osile se i veliko si bogatstvo pribave; au s tim istim 
zavlada kod njih razkoS i slastoljublje^ s kojimi se ^ubav k otačbiiii 
počne odveć umaljavati. Kartažaui naprotiv^ izgubivši « pred}aši\iih 
vojnah svu skoro avqja slobodu« počuu se reviu^ Uraditi o poiiovyQp 



18 

iga.*««^ kripMli i Mi|f0BlaH}a; i Mi«lo stam iretno n«pred#<Niti « 
l&j^ovini i treda^abljtt, oteiovljavajući svoje unutirnje kr^osti. 
Rimljaiii nemogaha ha to hladnokirvno g^leđati; dto vide^ Čujući, da 
]!|ai8iKmiA» n^rohUki kray» na nje napada, radovaba 909 niti im ho* 
^aha na njihovu prošnju pomoći. Kartažani podignu se sami protiv 
Massiuifltf i ; a Rimljani to Čujuiii, obnove im rat zato, ito su be« do- 
pnitjenja rimakoga senata vojnu s Massinissom zapo<ieii, i tako se 
rodi tre^ .pumčki raL Caton» nazvam censor, aigviie navaljivale 
n senata^ da a* Kartagena sasvim raeruši, dovodeći to «a nsrok, 
ito neće Rimljani nikada biti bez opasnosti, imajući tako glavnoga 
neprijatelja i tako blizu. Kartažani po&Iju svoje poslanike uRim, istu- 
ći mir; na Rimljani odgovore, da će im po volji učiniti; aU s tim 
ualovljem, ako u grad podiju 300 najizbranijib muievab kao jam- 
atvo> ako predadu ave svoie oružje i oprave vm^ne, ako iaidju iz 

Rađa i seU drugi novi sazidaju , nu podalje od brćgovah morskih, 
ra vihst kao grom porazi Kartaiaoe, koji sada do^u do krajnjega 
o£iyai]|jl^ te se ziureku prye nmrćti, nego li na to pristati. Zatvordf 
i^e oakl« u grad, i braiyahu se tu 3 godine s najvećom jaroitju; n« 
najpoalĆ Scipion grad osvoji i razori 145. god.; pjr. Is* i tako se aa» 
svim okpnćaju vojne Kartaik^^ od kojib je pirva 24, drujpa 17^ % 
ire^a skoro 4 god. trajala. 

Po razorei^u Kartagene oaile se Rimljani joi većrna« pokoriviU 
Oca cXa» Makedoniju, Siriju i druge oblasti po Evropi^ Az\ji i Africi, 
Tim istim umnože svoje bogatstvo ; ali koliko au n ovom uspavali 
(pliko su opet u moralnom svojem ponasai^u natraike ifili, predava* 
jući se razskodl, slaatoljublju, ISnoati^ medjusobnoj zlobi i drugim 
porokoni, iz kojih su fife u utrobi carstva rimskoga ičesto bune i raz- 
pre radjale. Istina^ nalazili su se kadkad domoljubni piuževi, koji 
su i sa opasnošću svoga života o poboljšanju rimskom nastojali; al 
i dul^ i s^rdce rimsko tako već hijade razv^nuto, da ovakovi jedin- 
stveni pohvalni primćri nisu već mogli na njih dčlovati i buduća, zla 
prepržiti. Za dokaz je toga vojna Jugurte, koja je deržavi mnoge 
rane zadala. 



ftr. InTAii Hađžić 

rodio 86 Je f . 1790. u Somborii,u BaCkoJ, Sversiv ugarska i auslrijanska pra- 
va, postade g. iste. doktorom pravah I vojničkim pog^rantčkiro ođv^tnikom. 
9. isa7. pfa4a na zah(t4T koezaBfil^a Mrenovića a uz dopuat austrijsoake 
vUde u )S^rbUtt> fdi prokoraviv devst § odlaali^ izradi zakonik graiUaaski i 



M 

9$ft mlBvf kii«i«viM. 0. liM« b»đe i«MiM»irtt iHni4iUJvikMi «. k, ohtMJui^ 
■ii4a u Blovom fltedtt. U lwJU«Tao«U je pomivii pod ingenoiift Miloi« 8yei 
tlća. 6. t826. osnovao Je u PeSU kpJiževDO dniitvo nMatlcu a^rbakii«« 
Izdana ma dčla Jesu ova. 

1. Odsiv nlcdof srkskof điha na f las arfe 6išatotr«£ke n ft. 
Badniatl. 

2. Dvojaki pre vod Horacijeve peame: d«a(|e]>oeUca» 1827. . 

3. Sedam čestih srbskog a Letopfsa 1830. 
^.Golubica, časopis, od g. 1839—18^4. 

' A. Smd o (s^rbskoj f. 1837. »Matid a^rbtfkoj« podneseno] i sada Joite u ru« 
koptoii aal«aeeci» ae) i^ramatiki V* Babuklća, a Bndiani 1816. 

6. Sitnice Jesikoslovae, u Beča 1839. 

7. Ključ Jesika srbskof , 1863. 



liitorija 1 posrne narodne. 

Nttrođne s^rbske pftsnte mno^o pfivajii Kraljevića tf trka 
kao narodnoga junaka. U pčsmah se on najvide borale s Muaom, 
koji je bio narođo 1 caru dođijao zvlnmom svojim; zato traža&e car 
junaka, koji bi kadar bio pogubiti Hnan; onda mu kazahn zii Mtrkil 
KraljeviiSa, daje on junak, koji bi po^bio Musu, nu da on odavno 
u tavnici leži. Car taki izvadi Marka iz tavniee; Marko dodje u veće 
na Šarcu i ode na vodu, da napoji Šarca, i tu Čili jadikovailje kćeri 
caref e i t. d. PosIŠ udari Marko na Masu, i ubi ga i donesi glavu 
Musinu cam, koju kad ovaj opazi, tako se prestraSi, daje olako- 
Ćfo, na ito mu Marko reće: »»Neplafii se, care gospodine, kako M 
ga iiva dočekao, kad od mertve glave poigrayaS!<« it.d. 

Sad da vidimo pov^stnicu onoga vremena, pa da sravnimo a 
ovim. PosK nesretnoga boja turskoga sa Tatari kod Angore u Aziji^ 
gdč sa se Sirblji pod Stefanom despotom, sinom kneza Lazara, ju^ 
itački, kao isti lavovi, za Turke boriti, i giii je Bajazit, car turski, 
Tamertanu (Timuru) u ruke pao (1402. god.), pa na godinu danah 
docnije (1403) u robstvu i umro, ostanu sinovi Bajazitovi, koji se 
dugo medjtt sobom za prćstol otimahu. Borba ova bijaše najprije 1z- 
medjtt Snlejmana i Muse. Iz početka bijaše Stefan despot na strani 
Mvsinoj ; nu docnije u boju kod Carigrada predje na stran« Sulej* 
manovu protiv Musi. Musa bude tu pobčđjen, vojska mu razbijena i 
razp^rdena, a on se sam b^gom spasi, i odb^že u Viadku k Mirći 
vojvodi, koji mn b6se v6ran ostao. On se skrivaše, i a pećinah i o 
gudurah balkanskih tražaše bezb^dnost života, koju i na^e (1406. 
god.). U to vrftnie zauzme Snlejman Jeđreiie; ali tu se preda bludno- 
mu, razkošnomu, raznježenomu i sladostrastnomn životu, nasla^ju- 
jući se vinom. Medju tim bčše Musa, koji je bio razborita i bodra 
duba, al i nagla i kamena a^rdca, paki jarosti neobaztlaiie^ i n jaro- 
stt pun bčsa i okmtitostf, opet sakupio n^što vojske, te gnmu pdđ 



9$ 

)^drmdn TraUr. IfiMofli o^mene Suk^maiia^ ite se oiarese 0vo|e 
raskoinosti > no nettsp^. Za ovim opomene gn. i starac Evrenos, al 
ni OD fieuspč; potai^ se Hasami^ jaoiČarskomH agi^ te ovig bude tre« 
^i koji Sidcjmana opomene, i već poieš^e, da se protnidi jedan pul« 
Sfebada njef ova jako radari Salejmaaa, te sapov^di, da se Hasamsi 
aidiljmn brada ods^Će. Ovaj onako nag ^djen projaAi kros stan i sve 
pobuni, da preci^ k Blnsi I saista svi i pređjn osim trojice, s kojimi 
Salgman »a^e brzati Cari^ada; nn na pntn g^ poanadn i f lava 
mm odsftn (1410. ^od.). Tako sv^fii Snlejman, a savlada Miisi^ 
brat igeg'ov. Sad se Masa okrene neprijatelski protiv Gerkom i Sirb* 
^em, ko^ sa SaiqBiana podcrtavali, da im se osveti, i počne okrn* 
tno postupati. On udari na Stefaaa, despotu sCiMLoga, koga je sma« 
Irao kao svoga nev^mika; ofMistivŠi zemljo sCrbsk«, sUna đicoairb^ 
ska odvede u rabstvo i štitove mnoge poubija. On toliko bšdnjale o 
SMM)i, da je sCraio od tri sirbske tv^rdinje svu ias^kao, i na leio* 
nt od poubijanih Sirba^ah stolove postavio, i to Čast svopm veli« 
kaftem dao *). la Sirbqe predje Mosa o Tesalila, i osvoji sve gri^ 
dfpve na Skrimonu osim Sejtema^ i poilje Ibraima* nemogav&i podno* 
aiti tiranstva liusiaa; jotte odgovori cara Uaantinskoga, da neplali 
danka, pa azevdi preporučna pisma, preii^e u Brusa k bratn Musinu, 
Mohameda, koji je savladao bio Malom Asijom. 

Ćnvii ovo Masa, rasjari se jako, te koje sa to, koje pak, ilo 
je ear Uaaiitinski Urkana, sina Solejmmmva, a Evropi protiv ^^emo 
podpomagao, udari prčko Seresa i Beroje na Tesal^u, i podem pro» 
liv BnMmaitn, neaakonitomu sinu cara Paleologa, sa brodovljem svo* 
jim ništa neuspč, obkoli Carigrad. Car bisantmski, ovako prititejen 
•d Mose, ponove Mohameda is Aaije u Evropu, da sloAuo na Muso 
udare. Mohameda je medjn tim i Ibraim paša bio podbunio protiv 
MnsL Na ovaj posiv digne se Mohamed, i kad dodje na brčg asijal^ 
ski, isid^e predan^ car biaantinski sa svojimi la<yami; tu učine i a- 
tvirde saves mira i prijateljstva, a Mohameda odvede car u Carigrad« 
gd6 je dolasak njegov tri dana svečano proslavljen« Cetvirti dmi po* 
4}e Mdiamed pomoću Gerkah protiv Musi; nu i sad ga po drugi put 
Musa 4Mbije>. pa koje aato, koje sbog včsti, da je Džuneidr nara^l^ 
nik Sull^manov u Ohri, prešao u Asiju, i ondč da sa sebe radi, mo- 
rade se on povući uatrag u Carigrad, i sa sad ostaviti Evropu i 
pre^ u Aaqa. OvdČ on sve nemire sretno umiri i u red postavi. .Sa 
Sidkadrom, najkrajnjim pograničnim susčdom osmanskoga carstva 
na istoku, i sa kraljem sĆrbskim (Stefanom despotom), najkri^jim 

*> Sto salama Mašina u fi^rb^i; evo plamena, k.qjl Je dale a^rbake pro* 
UvirMuai raspalio, i tolike p^sne protiv njemu porodio. Ovdh Jim Je 
korda, ovdi Isvor. Čuvstvo neugodno, porođjeno Muslnlm postupkom, 
jest 4aiMto i povSatflicom opravdano^ a ostalo sva tamo teii, kako će 
se te Isto (tevstvo ss-odalje predstavili aesmalrajaći dšlali. 



piigrtLfAttfim susMoin M kapiđii, kfto t da biBantinskfalf car^m « pri" 
jateljfltvii živeći, prddje Mohameđ prM:o Carigrada uBvropu i ftštaiii 
8« a Visi. Ovd6 dobije pismo od starca Evrenosa, koji već viA« ne«- 
mof aie snosid tiranstva Musiiia, i koji nm priteče aa aavi^tom proti 
Musi* On savčtOTafte, da Mohaiti«d stq vojsko okreno k št/^mm^ 1 dn 
se sastavi sa kraifem sefbskim, od koga b^e Mašinom volricom aad 
ods^6en. Mobamed tako i učini. Musa bijade iti^nak 8%rbl}em} jar 
po ođlazku Mohamedoim iz Evrope kako na grčkoga cara, tako i 
iia kraija strt)sko^a^ kao save&nika Mobamedova, neprilatoljiki 
udari, i dosta jitn jada počini. 

Moham^đ sad mdari na Musv, okrene se Jedrenf , pa k Kllpo^ 
pd^a m Maricu k Bilikan«, gdh je Miisina i^ojska onaj «taf ni proiair 
Siiia^-Derbent liratiHa. Ailo je s ob^ atran^ po dvl^ Ilijade janal^« 
Vojake; Mašini nstape, a Mohamad ]^odre na ova strana Balkana; i 
prtiti se na ravnice okolo ^fije. Joftte lakle prodje kroa pfoiaa m^ 
\A (Šara). Tako dopre do Niia, padne na Btoi^ava, gdi poMve Stt- 
fena, despotu Strbakoga, da se a njiin sdrnii, koji to i včM. Tn i 
Amgi mnofi l»erovi odpadna od Mose, i pridmfe se M^lnnited«. 
Jakfti be^, sin RUhaloglov, bio je na aurani Mofaamedovo}, a atao U« 
taaloffll bio je na strani Mnain<^. Ta priMupi i GJor^e , sin V«ftaiv, 
koji Mobamedova vojaka a svoju aemtjli sam nvede. Moliamed paM 
najprl^ naKosovo, posid na aetnlja Koer-Tekar,gfdŠ HamMbef, ain 
gospodara sniirtianakoga^ s 600 konjanikah predje MohaaaaAki/rak« 
ma poijabi, i vftst donese^ da sa Masa svi skoro njegtfti otaiar^i 
koji poslš prela|Kaha na Mobamedova straire, a Maaa se povhhteie li 
jtig«i n b^rda k Ihtimann. 

Na pofiani Ćamnrli stajade Mobamed, kad je Masa at 1000 ^ 
iitčanh, koje je alatom obasipao , is b^da se iavlMio. Itohanei 
uredi svoja v^rjsku ovako: na Iftvom kriln stajao je Stofiin, njefot 
aevesnik, sa s^bskom vojakom, na desnom Svrenos sa svo^ pat 
ailliavah. Kad sn obd va^ke jedna prema dragoj stajale, onda po** 
viAe :Has4n, aga jantčarski, koji je od Mase odpao i u vofsel Ifolla* 
medovoj biei, na svoju pred)ašnja družina jasnim glasom : Šla oUe- 
vate vi, sinovi, te neprela&ite amo k najrailoativijemii oamaliskMMl 
vMat^ju? Što stojite tn jadni i nevoljni u tugi i sramod kod onoga« 
kajl nije kadar ni aa svoje, kamoli se aa obče dobro starati? -*- 
K&d je Muia oti^ glfl^ čne i rammio^ nemogafta ni sebe ni svojtti 
daiie sadčr£4li. Kao pomaman najaha n« Hasana, koji se b^ig« prav 
da; % Mtisa se za njim naturi, pa ga stigne, te ga sakoom na Ara§a 
ozgo do đolć razsčče; još potegne po drugi put da udari; ali ing 
Htsanov dočekli udar na sifcblju, i ruku mu odsi^če '*'). Kftd se Iftiaa 



i«a*akd»>***. 



"*) Evo Mnae a borbi sa HasaBom 1 njaf ovfni druf om« ađ koga je stradao. 
U peamah aa te p ripimita Kra^evida MarMi« 



67 

•^^6 k^i Mke vi^tl, a Jiitfčari fi oflM#, MUve n tvi, a on nagne 
Miad u Viliftla. Pot^a podje sa Ajim pod SaroaAe-pašom» i dot^ 
ti^ trtg^ io jedne bare» giik ga m^tra nađjii (1413). 

D^ ee Je Mohamed s Musom « Evropi borio, Karaman n 
Aafl sa evom ailojni svojom dodye pod Brus«, koja obs^dne; no i^u 
je Ajvss paia hmbro branio. Karaman opusti sva predgradja i s^^rm- 
de n okoUd, da osveti sm^rt otca, koji je pod Bajasitom kao zarob^ 
Ijen od Tinrartafta pogubljen. On pretrese same grobove sultanske, 
i dade spaliti Bajasitove kosti. Dok je on modee spaljivao, grobove 
pretresao^ dođfe rairtvački sprovod s t^lom Musinim, da se u Ka- 
pHfli kod moftee dida njegova Murata 1. pogrebe. Kad je Karaman, 
obkolfltelj pr6slolnoga sultanskoga grada« i obesčastiteij njihovih 
grobovah to vidio, spopađe ga ndkl silni strah sato. Sto je pomislio, 
da će aa mrtvim Musom i živi pobMitelj Mohamed, kao izvćstni 
Mvelitaij sMovad. Karaman to vidiviU, popiadi se, varoš sapali i 
preda se b^g«; na što jedan od njegovih virnib pratilacah primdti 
mu govoredi : »Kad od m^rtva Turčma bMiA, da kako ćefi iiva do- 
dakatt?« *) k o^ ga dosfttka šivou stane. 



Dr. Petar lovanović 

reai6 ae Ja s« t861. u Ilovom Sada u Ba6koJ; od f . 18S0. obavQao «lušba pri- 
vrdoianofa nadaoraUla airbakifa n£ionah u Vojvodovini i tam. Baaata. 
Isđaiia njef ova đ61a jeeu: 

1. Basli^^ne pesnie i beside. 

2. Refoia, prevod • n^mafikofa. 
8. Baek« Vila uSkidlpre IS^S— ^4. 



O wminomii mmr^riem^gm isobraženja. 

Dopustite mi, štovano đruitvo, da u malo rćčih progovorim o 
visekom snačenju i koristi svestranoga iaobraženja, koje danas 
UBioi N^ci i svi drugi prosvčtjeni narodi toliko cćne, da ga Jean 
Pari imeai^e suncem điriavnim, koje svaku gorčinu slađi; — slavni 



*) Ato Ja Karamanu njegov pratilac govorio, odo Je \i plsmah Marko Kra- 
ljević cara tarskomu kasao. 



pak VittoB gwii0tU Am^ čovik smio oAvft^eflgMBi j uiobcirto^iMi 
biva ČovČkom. Ali pilati ćete, nije li to suačeuje odavna ve^ fgb- 
xuano? — GdĆ bi bili roditelji tako beasavčatni, da iieavi^B« kako 
ob obrazovanju iv|ihove d6ce visi bnduća aema^ska sreća iv^čito 
apasraje duše? Nejamče U učilišta fluiogostručne verati, koju iie 
imeao u naše doba podižu, kako je prii&nana visoka vasUiost odhrar 
njenja? Zai&ta! u obće nalazi $e ovo priznanje, te j« osobito u.n^r 
jiovije vrdme l»agatim plodom urodilo. Jerbo u svestranom dušev- 
nom obraženju počiva ponajviše sreća pojeđinacah i obiteljih, bU^O 
eerkve i deržave. Ono otvara izvore bli^ostaiija« razv^a ura^tnosti^ 
čini da cveuju znanosti, i uzvisuje blagoslov radinosti To dokazige 
već i pog^led na južne i zapadne zemlje pod nadim podneb^em. Mad 
ih je narav blagoslovila, bogato blagoslovila iznad mnogih drugih.. 

Onaj, koji je istinito obrozovan, ljubi pravo i zakoniti red« ^po 
zna, da o njem visi i njegova sreća i blagostanje bliži^ih iyegovibu 
On je v6ran svojim dnžnostim, včran kano kerš^anin i d^ržavljair 
nin. Znade pravedno uvažavati odno&enja; poznaje potrebe d^žai^n^ 
i uslovlja svojega blaga; on se pokorava iz dužnosti i ttVČreiRJj%. 
Svaki se pako neobrazovani pokorava samo iz straha dotle, dok ga 
spoljašnja sila goni; on tamara glavom po vččnoj pomirčinl, te 
gleđi, da se izdajom ruke, koja ga tištji, oslobodi; pa nemogući pre* 
mčriti odnoSajah i presuditi prava, postaje igrom strastih, ter upra- 
paStjuje sreću narodah, jer nepoznaje sveobćega du&evnoga obra- 
ženja. To uči povestnica, to zasvčdočavaju zemlje na iztoku i za* 
padu, gdč pored duSevnoga hramanja caruje samosilje i robsko 
umije. 

Istinito sveobće izobraženje, koje je cd i namera narodnili 
zavodah, nabavlja plemenitije radosti života, ter ono jedino, može 
osnovati blagostanje narodah. Ono nas veže za domaću sreć«>i tihi 
obiteljski život; ono olakšava terete života. 

Istinito nas izobraženje uči, da zadovoljstvo i sreću sami n 
sebi tražimo, a tko ju tu traži, učeća se mladeži, taj netraži uzalud. 
Ono nas vodi k višemu užitku, koji najvišu cei života traži ne u pu- 
tenom, već u duševnom osčtjanju, ne na zemlji, nego na neba. To 
je što pruža jakost i snagu u burah vremena, i polašticu u protivno- 
stih života; a pri uđarcih sndbiiie podiže aerce k onomu,' koji nad 
svačim bdije, i sve upravlja po vččiioj svojoj premudrosti i IjubavL 
Jer gdć se samo ili ponajviše razum bistri i razvija, tu je kano sa 
sjanjem sunca u studenih zimnih danih; tu je blizu hladno carstvo 
praznov6rja; tu je oskudna nada, bez koje nam život postile cer- 
nim grobom; i svaki udarac sudbine zadaje sircu našemu takove 
rane, za koje nije zemlja niti proizvela Ičkovita melema^ niti će 
ikad proizvesti; tu preko svega, što se čuvstveno zove, uzdi^i^e um 
sa svojimi božanskimi istinami Čovčka do samoga prćstolja Bezko- 



iMkteof^; Ui oMuva istiiio isobrtteiije, cv^t čovdčanstva, i krsna 
itivota sa 8¥OJom silom i utčhotti, i najposl^ sa svojim zadovolj- 
alTom i odttfieTljeRJem. 

Već is ovih kratkih primštbah biva očevidno, ačeća se mla- 
deii! da ot isohrašei^u visi sva sreća i sve spasenje, i da sa zbog 
togm narodni zavodi, kojimi se pokr^pljuje izobraženje, za sve nos 
od naJTećef^a značenja. Zato i zahvaljuje Čov^^ko^ab na svem, Ato 
se je popravka ! pol^pšavanja narodnih zavodah ticalo, i dan danas 
dče« Žalo zahvaljajemo mi Tebi, svćtli Ferdinande, otče otačbine« 
flii v^mi sinovi anstrijskof a doma, i a ovom osvetjeiiom hrama ma* 
zafc ]N>aomo njejf^jemo ponosni lovor i smiljavm mladjn, kofa ^ba 
cvčfta krotka sirbska moma spretno u kitu slaže, da ih u neuvehp 
vteac stidljivo nplete, te da njim okiti sunčane Tvoje vlasi i zvćz* 
dano Ti Čelo; jer Ti si darivalac sve^ dto se a nas narodno zove; 
jer od Tebe dolazi svako dobro; Ti si podatelj svih dobrih darovah! 

Kad je' AsUe isdiiite izobražetije tako anauio i kdvf <Mo, to 
ftlovano dražtvol sl^duje odade sa nas, koji smo pozvani na pod- 
kriptjenje odhranjenja, sveta dužnost, da sa svom v^moštja na tom 
dtin raidii|M>, da -se neamorimo u truda, niti zapustimo a poznanjn 
i plemenjeuja nas sanodh» da se u učenju i izpitivauju, u ocdigenja i 
pnsadH, i a svem akr^pimo uzorom onoga, ko«ia ćemo nčkad rai» 
čun dati morati o svakoj duii, koja nam povćrena bMe. 

I sad ti, predraga sirđcu mome mladeii, ^ita bi mogla i tre- 
bala, da iz ovoga doaađadujega razmatranja naučiš ? — 0^ virio 
flviogo! Jer, kad je ođhrai^ei^e tako važno, to je ono saoK) zbog 
iaga važno, Ato daje pravac cćloma životu tvojemu; jer je ono ie* 
ne^ tvoje sre^ tvojega mira i spasenja du6e. 0, zagrli dakle sva 
dobroćhistva života; koristi se savčsUio vremenom, KOJe je osobito 
sa tvoje izobraženje opredčijeno, — i neka ti oviq svečani Čas za 
oafci^pa opomenu stužL 

bćkjte dakle, dokle svčtlosti imate! Dšl^te, da se radost vaša 
omaedi, — i da prosv^čtjenje vaše bude izpunjaio na čast i slava 
Očnoga roda našega, — i tako s Bogom i bodrim sferdcem stapaj 
ataaom, koja je tebi božja promisao otvorila; tako na neizvćstnom 
mom života nek ti je bodrost veslo, kotva nek ti je nada za vččno 
i božanskog tako ćeš negda preko skrivenih okeana stšnah bezo- 
pasno broditi i sretno doploviti u pristanište mira. Tako tecite, da 
postignete 1 — 



M 



XII. 



rćdio fte Je u Denrenfkv^ u Dalmaciji g^. 1801. j sa4a J« |rra4akl M€eltilk H 
lf«kar«ko). 

Ti«ko0i jer išdao; 

1. Viie prif odnib pesaniah; 2. knjiiicu: 2&ame(cl i ogledala 
za kojige priprostođomaće (prevod), u Zadru 1854.^ 3. Vile aaala- 
▼ akah u raznfti easoptaita, osobito a Zori đaimatinskoj. I^ rttkoplatt Itea vile 
Mo isTornik, ilo prevedeaflt »piMk; Isvevnlmi: a) Vladimir I Kotara^ 
§r»ciMamiaao |iflkaaai4«i k) Vladialav, kervavo lakasaidei piSamai •) Ob- 
llepiaje (paofrafia); d) u prevodu: a)Saul4 od Alfiera; b) Mubamed, od 
Voltaira (perva dva d^la); ć) Pakao, od Danta (u 3% peattie); dj Aoakreon« 
liki^, od VUoretla. 

Zifett^it^ Aidry« Ktci^ Inuć* i nd Kdii^Tih 

peslBab. 

Pra Andrija Kačic Miotić rodi se n ftrdato, sdhi primorja Ma- 
karsko^a, gođiiie 1690, od koKfiia g^oapođakofa, kt)j«iio ja ografiak 
knesovahKaeićah Makaranah, istokom Un^aeah, starih knasovaK 
joft po nadarenju Maksimfiijajia I. cesara nAnnkiko^a. 

Od avoga dj^tinstva pokaaa bil}ege oSt^e paarati a čir^topatim 
ttltt. Radi Česa ga njegov ujac Fra Luka Tomafie'^ić, malobra^aiite 
8. 0. Fran^ i dfaržavnik, s dogovorom bracje redavi^kah aae na 
mrak' u stari samrostan ZaoStriiški, gd6 bolje' pokasa^ da ma ja^<- 
luet bila 2emUa za mnogostničan plod. A budaci pođrastao do 16 
godiiiafa, nadahnut miloštju božjom, ođkri želju svofim roditeljem, 
da bi se redovnikom zavčtovao. 

Roditelji njegovi (kojim ostajaše doma dinran, brat Fra ka$^ 
Wf)ln) prttoiivdi se k želji njegovoj, sdružiie svoje molbe s njego- 
vimi kod redovničkih starešinah, od kojih bi sagirljen i matnut na 
prokofenje (novidatum). A podpuno zadovoljiv sidconom prokafta* 
nja, stareiine ga odpravifie u Budim ugarski, da nauči ondi mu- 
(froznanstvo i bogoslovlje. Rekoh u Budim, gd6 onda bijaše siferc-e 
svega reda malobratjanskoga, razpružena po svoj Uiričkoj, koji se 
potlč razsfiče na diržave: ugafsku, bosansku i dalmatinriiLu; i wa 
se posl^dfija prozva 9)Svetoga Odkupitelja«« do danas. OodA, proat nA 
oka ujčeva, nćšto se serdnu i zagrize, i pobčže natrag doma, kakono 
čine i danas n^ki nedozreli momčići. Ali njegov ujac, što nemoie 
razlogom, dov^rši konopom, i odpravi ga b^rže bolje opet u Budim. 
Ondč ga uzderži stričev strah, dok se svojom pametju dostiže, fA 
onaj strah donese plod, i pamet mu zahvali, tako da je đoviršio 
podpuno sve nauke mudroznanstva i bogoslovlja, koji se ond^ peda- 



St 

^hit. SvAkft Hrm g&dintL n nMkn lAjraDjaiia M hvulom i naAii^eiijmi, 
i u svakom bftše p^rrenac^ ifi na pftrvaoca. Nj^g^ovi ga vditetji joita 
Ijab^alla i aa njegovo redovničko podnošenje ; neomerfti bo čeia id 
obraaa, niti If ngSba redovničke ođ^će. 

Vrati se k otačlniii umMan i nav6aB: 

9iVm je fltablo, a nauk je težak Blaften teiak oko dobra 

atabta. Blago stabla na pretiloj aemfp«« .... 

Zato posadiše ga hvaljena i čaštjena na stolac madrosnanstva 
irSAtoostann Makarskom, kojega bi naačitetj i nlaiti knjiga »»Ble« 
m^nta Peripatetica, jaxta mentem sabtilissitnl D#el^ 
torls Joannis Dans Scoti.«^ 

S ovoga stolca aaadje na dm^, bogoslovija, n Šibenik«, gd4 
valefi na velika visinu. A aa potvirdjenje evo jedan Ćadan dogođjaj, 
U ona doba bijahu ca iakašanje ačenikah, i ca laofttretije viileljah 
teMto f6 cfcrkvah očita prigovaranja bogoslovskt. Dopre na jedno 
tAtf prigovaranja to cMtva stofara fiibenička jedan momak inostM^i« 
autitan 1 oštropameiaii , i£ usput ponodt , služeći se svojim «m^ 
fljem 1 oitropametju na izpraana slavu. U tom prigovartnja nađm«^ 
M i nadvlada sve okolo stojeće učemke i učitelje, aa vtte đaaah, 
tftkd i^ }im opadaše obraa, a presvAtloma i prepoštovanom« bisku- 
pa to od svtifih vid#ti bijaše veoma žao. On dakle poala po Fra An« 
Mja i kaaa ma ste, poticajaći ga, da osvštija otačbiM i otafibenOie« 
Fra Andrifa aa dva velika oka omšri onoga božjega pivca i u soM 
govoraše : 

»'—0 mladoaii tašta i plaha. 
Koja serneš s nerasbora 
Bea bojazni i bes straha, 
Gde poguba tva se otvora N . . 

pak, kškono sokol, naleti ga — i sa nekoliko besMah »0 uputjenjil 
sina božjega^ — svlada onoga ponositoga momka, koji se zam^ral 
i aastidi ; pak od Ijutbe do osam danah pogina. Što Fra Andrifi mi- 
losirčna bi veoma žao, i okaja ona »mirt nehotna postom i mo- 
Bivom. 

A budući Fra Andrija sviršio vrčme aabilježeno svoje slažbe, 
okruntše ga kakono nadučite^a (jobilatus) i oprostiše ga od le 
službe. 

' Ali on nedangubljaše nikad, nego iztumači našim bosno-dalma- 
tinskim narščjem pet knjigah Mojsijevih i nekoliko proročanstvah 
ia A. Pisma, ter složi ih a jedna knjigu, kojoj nad6 ime ^»Korablj;- 
e*«^ — Knjiga, koja se pomiče po svoj Dalmaciji, Bosni i Erc^ 
govini. 

A srvMa stoKca limdBa nap^rti ga bremanom poslanika apo- 
iloklkoga u Dahnaciji, Bosni i Ercegovini: koju služba on ia}wii 




M 

«vih kiril^aiiab; i dobrim isf^leđom ljubavi bratlaske i milos^đja« 
Eadi ^esa viie puiah, gđš ga nebi nitko vidio« kad je susretao pAat^ 
svlačade istu svoj« podođećui oblačaše siromahu; a on ispod uado* 
deće redovničke ^1 osli\}aie! 

OUafl&eći daklem kano poslanik apostolski Dalmacga^ Ercego* 
vinu i Bosna« istraživale predaje^pisma i svakojake napomene ?M|S 
iiwada slavenskoga* Skupi svadta^aveza u snop, i one čase» koji mu 
oali|ahii iza redovniCkOi truđovah, uloži u slaganju rasli^itih pi^ar 
mah aa svoj razgovor vlastiti, pak poslĆ ih složi o jednu knjign i 
natiska pod naslovom: »»Razgovor ugodni naroda siovhiskogaM — 
k«}a ae rasasije po svem naroda slavenskom i ^ove se obično 

nPfemarica.« 

I podjsvoju starost Fra Andrija neatajaše dangnban svomu re- 
da » nego kakono goardian upravljale samostttie, najiikoli na virk 
Bmča u mčsta> zvanu »S. Martin»« gd6 osnova aovi samostaa m 
ukloniite redovnikah svoga reda po izgledu aamostaoovab t^ijan*. 
akih« Podiže gt od seoilje za života» ter i sam noiaile ka«ienji}..B4 
a^«)ib ramenUi. 

Naatcjaito kakono otac obitelji« ali nemaraite za nikidivo ali^« 
reftinatvo glasovito. Budući bo imenovan za d^ržavnika.- ili proviri* 
data, poništio se zahvali, te neprigerli ovoga počai^^enja* Tada «a 
pttotot njegovo bi imenovan za provinciala Fra Gei^pir d^pot 14 
Žaostmga. • . ^ 

Dogodi se pak, da su se nčki siromasi: Jure Levrić, h'ui i Si- 
mun Rabuiić, gornji Primorci izpod Neretve vozeći u ladjići n^lto 
sirka, u Neretvi izprodena, s h^rđjavim vremenom izvimnli pod 
tankom puntoni kod Bačine, te potppiSe i hranu i sebe. Šimun se 
RabuSić udufii, a ostali isplivaše. Što začuv milosirdni Fra Andrija, 
t žalosteći se nesreći ovih nevoljnih ubožnikah, dosva Jurya i Ivu* 
na, ter on s njima za uje ode u Neretvu, a u prednju žita; tako da 
im je isprosio trojstruko nego što bčhu utopili. A vratjajući se s 
toga Ijttdoljnbnoga puta, navali na nje kida i utopiše se kao p6vci« 
Radi česa naskoči na Fra Andriju težka tišnja, od koje do malp da« 
imh umre u Zaostrogu u 70. Ičtu, godine 1760. usrokom svoga mi- 
tostedja, i bi ukopan ondČ. Ali: Blaženi miloserdni; jer će oni lad 
milosferdje dostignuti. 



1. Milovan (Fra Andrija) nije sakupljao pšsme, nego dogo^je 
is piaamah i pripovčdanjah, pak je odpredao od nčkih dogodjijah 
pisme, tkao i krojio po omčri pčsamah pučkih. 

2. Milovan je }ured očima d^ržao nenaučm puk se^anaki, a ne 
močni gracyanski, te je oiiomu priprostomu puku pivao w§o^om 



Š9 

b^sMofiB đonitfćohi, breii načiiike'^ on^in besMoin, koju segaiiui 
sircem razumije i ne promiS^ajnć }tt onom hts^iom, ktija g^vpriKVd 
« sirce atrilja, neproiziazeć kros nauk i kroz am^ii^/ 

3. Ifilotan n^e Hnnifiljao, negt> iftkasivao, budeći ćv^eaatvo, ' M 
ne MamtTO. Hođio je putem seljanskim, kakav je da j^, idti ^ trft^ 
beć nit ravnajutć, nit popraljajifć nit izpravljajać. Ifilovan je na 
avom dobrdm idr^bcii firteo takvom staaom naprečac k 8^*co, a ae 
ki&ono pridnleni pdvaoci na zlato — sedlana krilain (PtptNm)^ 
p^^avajaći i obhodeći velikim pntem kolovožićkim, od prićif^eiie 
■anke izkžrčenim i vf avnanim. 

4. MBIovan je gHidio suvozidinom knćaricn posemljviica sa 
tešaka nam6mim neizkresimim Msom; a ne vlasteoske nepravno 
prebivaUftte od izhitrena i izg^hdjena l^sa. 

5. Milovan je p6vao uz gusle javorove strunoiićne, a ne na 
biđ^vogtisUć srebrozi<^ni. Milovan imi^tan i naučan bio bi znao i 
•iavićem pripčvati, i ždralom lettli; ali nije, neg^o modrokosom fi^ 
vao, a kućnom lastavicom prilčtao. Glasa mužkogu, a leta nizkoga: 
neka je na utijuh i očijuh najnižeg-a puka. — 

n Lastavica tica zapevala, 
Radoslavu kralju pripevala.^ 

i 

6. Milovali fi^ bio kuvač kraljiee Ade za sladokusce, nago za 
jmiake, kakouo za Leksanđra Velikoga, komu bija6e 

nPirvi kuvaĆ-raa« putovanje 
Drugi kuvać-trezno uainaii}«!« 

Pa ovih mojih priprostih prilikah Fortis kakono hudac gori je 
od Milovana kakono pčvača. Fortis sladokusac sudi Milovana meko- 
putnim kuvajčem kra^ičinim, kad je Milovan bio zgoljnim kuvačem 
Leksandrovim. Sifdi ga slavićem, a on je bio mođrokos. Sudi ga 
idralom, a on je bio Ustjtvica. Sudi ga guslarom srebrpžičnićem, a 
on je bio atrunožičnić. Sudi ga vlasteoskim sgradaoaučit^ljemt a on 
je bio seoski suvozidatelj; sudi ga konjikom kriladevićem,. a on je 
bio goIojaSitey žđrčbović. Sudi ga oštro izmidljateljem, a on je bio 
domaći sgodokazaiac. Sudi ga da nije uhvatio kokoši, a on se je 
metnuo kuniće , i ustr^lio ju. Nitko nemože reći Milovanu, da Što 
je strćijao, da nije ustrčlio. — A zašto nije str^ljao na let serce go- 
spodsko, nego s^rce težačko, tooiva se neima prigovarati. Svak oda- 
Mre svoj cilj, i slava mu kad smčri. Vižle preži prepelicu, a hirt 
t^ra zeca. '»»Zašto vižle i^H^aš?« rečeš bi?t vižletu. — nk zašto ti 
plašiš uvčk ptice, a rčdko hvataš zeca?*< odgori vižle! ... — 

Milovan doterao je do svoga cilja; i — 
nUy&L <5e mu 2ivet uspomena 
Do n^jkainjeg slavenskog vremana^ft . • 



H 

Pojfitiro i p6«uitro 4»i su bertcto« kojini ja nmm^mt fViMii 
ivi 9tv%ri rtsKčUe« kal^ono đuiv i t61o* Pojstvo đuH, a pćsničtvb 
tilo. Nemoie li biti Iftpa i bla^a duša u tilu nelćpu i nenaprav^e- 
pi? * • • V— Ovo ja ono, 6to ja hoću đa rečem- Ako u Frf Andriji- 
a^i ptemab neima nekopatnoati p^9iučtva» ima jaketi pi^^tva^ a 
fivo je krepost svih pravih pučkih p&iaiiiah i pčvalacah. 

Gledaj date, gledaj sžrce, a ne k«kono daoainji mladići, koji 
iaah^a M^še i bogatye dčvojke, ako dobroćudne, pametne i ra* 
đitea. — 

Dosta nam je mekoputne naprave tMeane* — 

n*^ Po^mtf sama sebe.«< Rekao je jedan od sedam na|pame- 
lA^ madraeah {grčkih »»Poanaj svojoj kapi ćud!« velinaivlab- 
Sad ja pitam, u čijih besčdab ima vide pojstva? Sudite \i iUod; —z 
i neka andi Fortis. Ono što veli Fortis^ da su dogodjjiyi v^^ra nedo- 
stojnif lahko je reći, ali nije doistiniti. A nemogu U biti lajiiva qu^ 
^^dočanstva, po kojih Fortis tako sudi? 

Milovan je rekao: 

n— Retorike, ni poesie^ nakitjena, ni napirlitana veaa nećef 
naći, nego jednu sgradu sv^rhu tv^rdoga temelja istine zidanu, stč- 
nam' naravnim', iz dubokih jamah po nastojanju siromaha Milovana 
iakopanih.«« — 

A bai da i iiebuda sve onako, kako kaie MU^vaa : (4a4vim da 
on reče: 

* ff — Jal isthia bila, jal irebila 

Oni laže, koi maai kaCe.« — 

VeH nafia mudra stara rič: y* — Za ono ftto je bilo, nada Čifu- 
tin ni dinara.« — Ovih se više gleda ćutjenstvo, koje se uzbuđuje 
sa unftj^eda, nero ono mirtvo junačlvo { vr4me, Ho ja pf opalo ^ 
dabinu pučine vw^ovČčnosti I 

A da pak nrimde drugo, nego zidiava na odvraćanje jaaika i 
glasa od nepodobnih pčsamah , kako kade AppeadiBt, ta Im jur aa 
dosta bilo! — 



xin. 

rodio seje f. ieo4. u star. Aradu. G. iS29. poeUđe doktorom Ičćnićtvaj bi- 
Jei(e a Biof rado glavni lekrelar kod eovfita. 
Isdana mu d^la Jeen #va: 
1. Makrobiotika tttMI« 



«l 



3. Antrppolof ija sa iala4ei (prevod)t ^ Biogradu 18A0. 
^. Hasni aattavci a raznih listovlh. 



h dela: Zabaft u nam i trdtt. 

Veinp#raineiit« 

Ooltri OM ieoiparuiiMte« koja •« već »4art lako dobro ^%ii^ 
jdko r«f^iiUuiiii <^w(kt m viile iti mai^ jtdo ili »lUHie $ trtati. Co*-. 
vik s le09«r«iMiil0m ^ftnu^vioi^kifli iti Uiidm ima naklon^^al m 
OMoge atrtati; aM sv nm ave lake, kratke, alabe i n^f^alolaiia« 
SmgviMci aa ijuAu ko4 kojih »e Mrav i serdoa od svakOt (aotot 
v^lo Mile at«wi »ma i banit oaobito ako ja lolo aio nwj» i noo? 
kiČ3Mir; oaa avaMa oačtjaja i aa svaiia a vatm dalaae; ažriaia »u i 
ac^atojani, bai kao điea; a voselioii se veaola, a platećiani pla4«b 
i. to Čaalo beaaarokaibaa razloga. Ceato »am^edaniMit i v^^eli i ia- 
loatni , 4obfe vo^a i a^rđiti ; lako se od kojedta plaie, i imlogo oa- 
đajo. Obtteo od koiaarco prave magarca, i grade aviioge osnovos 
koje a« tako slabe, da ih svaki vetrić vremena i ahič^ kvari i rvU, 
Ali kao Što im ao lako p<gav\faja strasti, tako išlo lako i birao pro« 
laao, obijao bas vrdda i bea svake itele. — Tea^^^maat chole- 
riiki itt jaki, iivi, pokaange silovitu i soažAu narav. Kao Atp je lita 
cbofevtka obijao kripko i usukano, tako ma je i daftevaa aorav 
iiva i biitra« aato oa malo r6^ dolaai pod viađu straatih, ali bm 
vfda poabt s i^lmii aego sangvinik, jer au obii^oo jake i silo^te* Qa 
se najvtie jedi, le kad je airđit i razjaren, isoiie Čada počiniti. U 
ii|en ae, kao 4td ae vid6ti moie, auioga im& pravi, koja je po svo| 
prilici jedaa od ni^avuijih azrokah njegova Ijatoga sirdca, i ige« 
govih vaiMoib atrastihl — Temperament iiielaochoU6ki itt 
poaUijaiđ karakterizira se tiboaci i postojanom naravi, mirnim, al 
i jačim siivdeam. Malancholik je obično ond^ miran i hladan, gđ6 aa 
sangvinik kida i jed«, jar njega 8aaM> ršdke, jake i osobite a^ari 
a vatro stcaslih dovode. On može mnogo podnčti i ot^rpčti, aU kad 
mu ao Jedanput dosadi, onda neima sirdca mu kr^a ni preatankai 
laa je u jarasaL ftćdko je vaaeo, ali kad ae razveseli i raakala&i« 
teiko iđooneaiiise Čehi opet naoblači. Velika idagamorabiti t^oatt 
od koje bi njegova duda mogla do suzah i jadikovanja pomraĆltii 
Adi kad jedan pat pade u tama žalosti i nevesela, onda a Bogom 
■(aio i niru iivotal jer zatim razlićne strasti muče igriza» Često 
groano, njegovo sirdce, k^ dotle nikad neima mira ni pokoja, dok 
ma cerna žuč i melancholi)a pamet iieporemeti i život neupropasti 
-f^Tea^^eraaiant phlegraatički iU|eiki«apori,bez vatrei beziivot 
Mti; Kao tto >e teki plil^maiika UknQ» ledkp i aUiiavo, tako mu je i 



99 

dah slab i spor. R^lao bi, da je cCfli ^ovSt samo je^iia džiT^eni i 
nradjena građva; on je za svčt i za đružtvo to, dto je za naS jezik 
neposoljetio jaje. Strasti kod njeg;a neimaju sšđista, ter ono, dto mu 
može kakvu slabu strast proizvesti, svagda mora biti fito strafina i 
nečuvena. RavnoAtM^e je njeg^ glavni ktraktef. . . 

I različni poslovi, s kojimi se sad ljudi zabavljaju, mnogo u 
ovoj struci Čine. Učeni ljudi, kuji ud nčeiga i mifttjenja slabe i nježne 
živce imaju, lako osčtjaju i prelaze u kojekakve strasti, osobito 
kad se viie muče dčli uobraženja. 1 dugo ono njihovo sMjei^e, od 
koga jim ra^tični oi^^ini a trbuhu otiču i ^otv^rdnu, glavni je uzrok 
njihova nježna i nemirna sirdca. Lako postaja hipohondristi, a 
tim i džandirljivi, serčani, pakostni, jediti i sanovčtalice. Malo se, 
odveć malo, Piatonah, Sokratafa, Diogenah i Boerkavah u njiho- 
vi^ klasn nalazi. I zaista bi s njimi jod cžrnije i gore l^o, dar 
im razum nije izobražen, i svagda pri svčsti, koji je» osobito kod 
mudrih u pravom značenju r6Či, mnoge strasti kadar nuzdati t 
uguditi. 1 tži^ovina i zanat vi&e strasti radja, nego život težaka^ koji 
s malo zadovoljan buduči, slabo se kida i stara za kojekakve po- 
trebe, koje onim često mnogo brige i posla 6me. Što je grublji po^ 
sao, s kojim se Čov^k svoga včka zabavlja, to je jače njegovo tiHe, 
to su rčdje, ali kadkad i gore i silovitije njegove strasti. 

Običaj i primčr i ovdč nije male mčre. Kad kakva strast u 
dl^čaj i narav predje, tako se u duši i tčhi idtorint^ useli, da je po^ 
M m vilami nemožed iztčrati. Nigda neizbiva ona iai svega ieži- 
ftta, nego drčma samo kadkad i miruje, da se svakom prilikom i sa 
svašta s većom silom i jaroštju opet pojavi i razvije« Ima Ijudih, koji 
nemogu živčti niti zdravi biti, dok se s kim najprije neizinate i iz« 
kolju, il| dok koga neizpsuju i pročešljaju. — Mi smo stvorenja^ 
koja rado ono činimo, što drugi čine; i ovo se. svojstvo kod nas i n 
ovoj struci jasno pokazuje. Kakva je narav, kakvo je Bih*dce onih, 
S kojimi živimo , tako se i mi mčnjamo, tako i naša ćud ovaj ili 
6naj kroj dobiva. Dobro i tiho inače dčte, ako se s nestašnom, pa- 
kostnom, Ćudljivom i štrcanom dčeom mčša, biva takve naravi, Icae 
što mu je đružtvo. Veseo i dobre volje domaćin razveseljige cšl« 
k«^u. Ljuta i sferčana domaćica čini, da su ne samo ostaH domaiH^ 
nego i samilonci na polici nemirni i zli. Jednom riči, kdkvo je dm^ 
itvo, koje nam primčre daje, takvi smo obično i mi, koji ih pri* 
mamo: 

Koji u topKjih zemljah živu, i pri tom mnogo mesa jedu i ie- 
sto vina, rakije, ili druga jača pitja piju, više i češ^ei>sd^aju i imaj« 
strasti, niego oni, koji u hladnih d^ržavah sčde, više o postnoj hrani 
živu, i ied^u vodom gase. U obće meso, mirodije, vino, rakija i 
ostala jaka pi^ draže živce i kirv, te čine, da se strasti kdto' ra- 
gu. AH je bMso i s onim, koji su slabi t maio udobno živ«, pa pas«^ 



i f^h jedu. Iz variva izilasi ueifiinii Mt ti l^bubu učenih Ifttđih, 
koji inno^o sšde, i zato slab želudac imaju. Najbolje je smćdati mžrs 
i post ujedno; ni jedan ni drugi, o«obito ako je:dug kao g^ladna go- 
dina, sam za sebe nevalja. 



Izidor mUlU 

roaio se }• u Svetom TomaSu u Bačkoj g. 1S05. Svirjiv pravoslovne nauke 
•laMovala kod rasnih uredah, i dotira do časti verfaovnofa župana šupa* 
aUali iMičke i torontalske, koju obnašale do g. 1S52.; sada ftivi u miru. 
Isdaaa mu dlla Jesu: 
1. Viie llričnih pesamab u rasnih čas opis Ai. 
S. CarLasar, tragedUa u stihovih, f. 1836. 
3. Aiiomeni aaroda srbskof a is bizantinskih spisateUah po dtriteru, u 

Budimn 1S48. 
%. Vojvodstvo Srbah austrijskih, u Bedu IS^a. 

Lčtil 1838. 

Pesl^đBjega dana tof^a. 

I ti dakle već klanjaft se 

Vttkov moru dubokom i -^ 
Tonei ua duo, koje raiJja 

Stdrmue kotve nestite. -r 
Ti odleti, da nam uikad 

ViSe natrag ueđoilgeftl — 
Straino carstvo prodasiija^ 

8 one strane planine^ 
Ba s1u£%ji da auiBožlJt 

Sveta tvoga, doba tvog I 
Dopust] mi, da te, oko 

Jod jedared ugleda, 
I jod samo pored duha 

Jedared proleti raog ! -^^ 
U početku hoda tvoga 

Talaso se sveta brod; 
Brat na brata dizo ruku. 

Drug na druga kleveto. ^- 
A 1 troni ninjahu se 

Tlađateljah gdekojih 

Čitaok«. 7 



u 



K« «iv«ni i a« i^gn. 

Ma istoka i sapadii, 
U nendloj itojali ra 

Raspri £esto narodi. -^ 
Ti se od nas ved opraitjai. 

A sa tobom nsdiin 
Milioni daftah, kojih 

Nije sudba isvestna. 

Zafit' sa pravdu i nepravdu 

Nepriaudi ? — Zait' nama 
K tomu nisi isđavso 

RSSenija pravedna ? — 
Hepostavl poželjenoj^ 

Mira, nit nam nasna£i 
Volji naioj — sšrdeu naiesa 

Ped^eljenu dav^o ee^j* — — 
Kad se S^rbljin, Bveća svoju 

Tražed ljuto snojio> 
I SS strasti tsikof sebi 

Ovog sveta borio, 
S hladnim serdeem^ ah I gled6 si 

I tu borbu roda mogl — 
Mnof e si ti slavne ^ude 

U grobnicu spustio. — 
Mnoge vetve sdrbsks gore 

Versioiftno pr«hi«. -^ -^ 
Je li pravda i n«vi»Sst 

Za se tnUlla sbrtnu? 
Je li stsloiMt, je li veni 

Nepornina ostala? 
PoĆitsje li t^rpljet^e 

Čovećanscvo? ^ Ljubi li 
Dobrodete^, sdissifdje 

M^te svoje ksrtsti? 
Blsrasreii ve£no s Bogosi 

Govorei^s lita aas I -^ 
Al to svakom nek priiaplje 

Svoja savćst oDome» 
Koji mislsd na nsaaom 

Stoji praga godine. ^ 

Ti pak stani jofite malko i 

Pogledaj mi u oći^ 
Neželim se s tuibom ovom 

Na vek s tobem rasstati. — 



98 



Ato «i nADi ti đoDO«ila, 

Iidiittda fodin^! 
Ba vitine to je redom 

Proisiilo nebesah* 
ODdć, tđidć m onom dvorti* 

Dvora prcrde ri&t» 
Oi6lnukogš flvemof uditrm 

Sladka ljubav carstvuge* — 
Obđ^riat će^ utvi^dit ćn, 

610 j« aana aasdala. -^ 
Ilekida ae sato lanac 

CoveĆanakog aavena, 
Htiakar da ae oko igega 

Bijn kadkad i amije« 
Koje otrov pakoatljivo 

ZaUd avoj prolŠvaju* — 
ČeatitOf aj praveđnog^a 

Ofeknje alave glasi 

8 novim tradoioit a novim adrdcem 

Aid* lOp bra^o na i^jiva, — 
Kqii nilia nije a^o, 

Nek poa^lei dobar rod 
Trnđ Sdrbljina oćekije, 

Bof je Đjemi miloatlv. 
Kog «ti Uaai wć Mfmrili, 

Neka iMqe lr«la j»l#4 



XY. 



I«Tiiii S. PopsTi^ 



rodio ae Je g. 18M. a V^ricu u Banatu. Sv^rliv prava poatade u V^rlcv 
vćlteQem latinake alovnlce. G. 18)0. pođje n kneževiiln S^rbQa, gdi poatade 
nčlteljem pravotlovnih nankab. O. WkZ. poatade načelnikom kod minlataralva 
prosvite. Od g. 1848. iivi u V^lcn kano privatan dovik. 
Isdaaa ma dila Jean ova: . > 

1. aiesi Bolfarii, 182&. 

t- Poema arpakom narodu sta g« 1826. / 

8. Svetialav i M ileva, drama, u Peitt 18S7. 

4. Miloi Obilić i Skenderbef » kratki iivoOoplai, u PeiU 1888. 

5. Nearećao endrušeatvo, tragedija 1880. 

6. Dva kalendara Vinka Losića, 1981^ 

7. Lafta i paralaia, aiomedUa 1^0. 

7 • 



1 



*1^ 

8. Tvrdica, konedUa 1837. 

9. Pokondlresa tikva» komed. 1888. 
to. Zla žeDa» komed« 1888. 

11. Roman bes romana, šaljiv roman 1888. 

12. Vladialav, komed. 1842. 

13. San Kraljevića Marka, alleforija 18*7. 

14. Smrt Stefana Dećanakof« 1849. 

15. Toriestvo Srbije 1849. 
18. Skenderbef, 1849. 

17. Roja Je dobra iena, 1849. 

18. Slovnica n£ma£ka i latinaka. 

19. Viie lirićklh piaamah, n casAlIi ćaaopiaih. 

Spomea TiđoTu 4aa#. 

Za Tećerom Lazar sedi. 
Sutra ide Viđov dan; 

Pognižena nje^a gledi 

S^rbake vojske amutjen stan. 

S upaljenom voStJanicom 
Nad Lazarom ^enij stoji, 

Skerbnim licem k tronu sađlie 
On upravna pogled svojt . . 

Nu besklasna staji sudba , 
Oko nje je uftas^ slrali; 

Dekanskoga* Mfv obllva 
Pri podnožju pjenom prah. 

U suzama DuSan tone ; 

Silno tutnji groma zvuk; 
Prebijenom vo^^nieom 

Osvetljava genij krug. 

S Mtokij licem sadateĆtfMil; 
Smertni Serbstvu kuca cas; 
.' U persijiih svaki ndst 

Svoje sudbe gorki klas. 



.- 1 « r »♦ 

' • t • > 

»V » i • • •I 



V 1* • 



Vražda sije ljuto seme, 
Vera s* zove neverom? 

Vuk se diže, Biilofi pada, 
. Miloi dika rodu svom. 

Burno sa^i^e Vidov danak, 
Da opravds pro.%Hi uof^i 



• « 



«' 



101. 



Ctd^ a* protivi Tiiija imK^* 

Nije r Riint drevnog sil« 
Poloboftna negda bila? 

Sve p#raii andbe vhurl! 
Leti Mrbin, ieti volfni>, 
lla Koaavo fti^ bojna^ 
Leti arojn n propaat 

Sablje xTe6e 

Bdrda je5e, 

K^rv se lije, ^ 

S^rđce bije. 

Konji vrište, 

Mi^ko piite, 

A Janal^A rane tište* 

Siotno, br«^o! 

SMrin b^e; 

Miloš gdi je? 

Morat leti; 

Tor^ beii. 

Za slobodom Serbin teži. 

Al Vuk bdši; 

Lasar pada. 

Sve {»ropada, 

Ab, nadvlada 

Tnr6in ^nti. 

Nebo »* muti, 
Sirbalui aUvn, a^rbokubrabroat, 
S^bako ime« s^rbakn snatnoft. 
Sve progntA Vidov dan. 



Ništ' na nemlji postojana. 
Danas veseo, sutra MUui, 
Danas sOan, sutra sušai^, 
Dnnas slavan^ sutra bŠdaB, 
Danas soko, sutra mruv. . 



S višesemnog sad prćstola 
Svoj raniš va sudba glas; 

«6i(|te Serblji, Bošja pomoć 
Milostivo ndravHa vas. 



102 



6to je SM^in slopAlio/ 

PHCbfe Je «eM Nam, 
Vraftda« rasdor i nesloga 

Od ob1{irili) aeb* na aram. 

Greh Baian« ^okaja« j«^ 
1 ftlo Ui^nri UVoH y«lr; 

ProUetotv« je <Nit«tieB«y 
Bodi Mrke fi^b« drvf . 

Budite se vi sinovi 

Is dremeia svaki svog, 

Nek vas S^rbin brat dočeka 
kao žednog brata svog« 

SvSćtt nauka pedpa^jftt. 
Da peanate sreiSe ovit. 

Tek je onde prava areda, 
GdČ a' nesnanja rttil splet.« 

Tako sudba mali re£e^ 
Sjajni neba ainvi srak : 

Bar ni oblak, i davnaSnjl 
ftafebĆgnA se bCđe mrak. 

Opet genij s voijjaiiifiovi 
Ukani se eelom sad^ . 

Gladko lice jnanuni kra^j. 
Zadovoljstva lepi slad. 

Umiljato naiimllfti se> - 
9ak Eif^H aerbskf rod: 

VeJiio slavom naplvao, 
U blistanju sanrevao 

Kaped sloge rajski plod.<« 

* ■ ■ 

Bado JovAt sponii(}e 

Svoje »tgda jade^ 
Kad mm boljeg ftiveta 

Dne liacrvi sittde« 

Na korist je spomena, 

6to stradalci gled«. 
Da s* pažljivo cav^ju 

Od podobne bSde. 



■» <i«»i«i»^< 



XVL 

ro4io M f. IMM, ■ DabrcTlei n Urvatak«) ; Mita J« ••polk I y«4aiprUt m 
PiAv^akom. 

IsptTao J« nnogo piaamah d latlnakom i h^vatfkom Jcsik«. 

Gftrliea 

« UirftlLei zabravi piirmiućL 

V Tisokoj strmoj gori. 

Na AtoKtoo} ovoj jeli 

Vedrim srakom uHl hljM 

Perri put se meĐi otvori. 
Tanko iibtjo proatik hvofa' 

Moja i^i^esio aaatartjaia, 

Tar me u iyam avadti ii|9aie 

Bog jo$ iiiati, roitfka mi»fa. 
la nje «atih od pftoniae 

Niaam adrsa rtk doktta. 

Veće p&Mk majka mtia 

Meni noai ia doliee. 
Us potofić biairo vode 

Podfa leteć, i bea alraka 

Uame a^no iameđ praha^ 

Ter veaelo iMKirag ode. 
Tvšrđom hranom tv^rda kvifa, 

Čiatom vodani £iato Mm, 

Vrelim g^fa^om aivdeo vraio 
• Od majke aam ja dobya. 

Tako aam ae odgojiia. 

Pa voaa^e tB4Je rake , 

L^pe al^tva t9^ aMka 

Nikad niaam patndfla. 
U daljini vidim poife. 

Zlatno mi ao klaafe ami^e, 

Al mi nikad joite ui|e 

Tamo lelet bilo vo^e. 
Ja bi mogla avojim krilom, 

Kad aamote doae^f oko, 

Podid aa na viaolro. 

Da odneaom tu^ ailom. 



104 



Bio da tako tiid|}a aila 
Usela bi ^njezđo meni 
I još ikvi mnogoe^iii, 
Što bi majka mi činila? 

fladoTol|na dakle onim« 
6to na pute kada ziydem, 
Medju praskom eemlje najdem, 
Tadjemo se svodjer klonim. 

Kad uz kamen padajnće 

Dvč tri kaplje skupit mogu, 
Ti^ sreUia hvalim Bogu^ 
I serdee mi igra vrade. 

Opet d^rvo na mg^eće 
Idem šesti, tere s tngom 
Opuštenim pevam lugom, 
S nadom nv&L bolje sreć«. 

Zdrava grana, dervo mlado 
Glas moj iQešno u se pije, — 
Do Usta ga list odbge, 
Sve saori sa mnom rado. 

Šuma — sa mnom sebe — ei^e; . 
Ja saSntim — ona šnti; 
Gorski pako plaČa pnti. 
Moje s^rdce kad tngige« 

Jauk tužan kros ponore. 

Kros knptnje — prasne doli« -^ 
Jedva prolaz da izmoli. 
Dok do druge doj4e gore. 

Tamo opet sve pobudi; 
Sivi sokol krila pmfti, 
I v^k gnjesda svoga tnii, 
I svomu, se snu zuĆudi. 

Al jur sada sve ustane; 
Slavulj odpre odmah virio 
Milim glasom sv«^ g^rlo. 
Tor na posluh brutju gAue. 

Jur ptičice svakojake 

PČsme pcju — svaka svqju, 
Ter u vedem udilj broju 
Glasnim pevom pune zrake. 

Uz travicu pčela cvili, 

Mravak brižno putem išrći» 
Isti gorom evircak ev^^. 
Sve zft rod mv4i^ žive 



105 



Dok se jadao k 4r«gofli tk^. 
Dok so f ftblUe Mauk piioia» 
Dok sve od|»re ov(^a oslo^ 
Da n fthrot novi st«^; 

I dok moBl ol«ii vr^iiie. 
Da si f Bjosdo ja sag ratfn, 
U DJem niade oyft ]posadiiii^ 
Da »oBiiDO aicJe pleaio^ 

Eto jadom as plantee 
Bio bnĆi straina vika. 
Na jedott|Mit divja krika 
Traži sl^đo od Ev^rine. 

Nnt od lava pren straAaoga 
Lovac stope mtjti iadi, 
Ie daleka sim aaMvdi, 
Da tttije goota lo^ a. 

Sad Eamakne^ sad savapi , 
Clad poslane, sad poskoci. 
Vatrom gore ijem» o£i. 
Nemir divje sk^ee trapi« 

Paška skine sa ran^a, 

Ki — l|ata se vije sm4<^ *^ 
Da al^js već navija — 
Jer se' kale n Jka sJna. 

N^ka sena goropadna 

Strainog lava sa te straBe 
Čini ma se da tud l»ane : 
Odtnd njema perna jadna« 

PArsa jadna, ah isro<^ 
K6 sa jadna, nle mogni^e. 
Ha! kd s^rdee a njem vrai$e 
Za nbojstvom lava jeA! 

Videt indi, 4to ga plaši ; 
Sćnu vidi, tšla ni}e 
Ko ma Solo aerdee k^e. 
Ipak svaki rast ga straši. 

Svaki rast, koi samom l>a£i. 
Kad na fiatom list se gib||e. 
Kad na sv^rlja sv^ft se niM^ 
S^rdee igemn tef ko mnfi. 

U sdvojenju lovnim rogom 
ZaJme talit divjom krikom; 
Lng odvttne istim klikom 
I o» obom dM^je no^om. 



tos 



Da li lav U>, ka4 a» toli, 
Glaaon JmUih njemu mU, 
Da r je v4^Ur, il je aasja? 

Nesna lovac, da a' na gar«, 

Ke Bjegav^ ooge gaM, 

dap^a bteda avad salase. 
Koja jekom -^ a Djim gavore. 

Sam ai dakle lava aivori, 
I Ato dreĆI^ mali mora. 
Da od Djegvag J4iat isvora, 
8ebe-neka tim okori. 

I aam aeki atrah porodi> 
Ter ae aebe.aad aamoga 
I joi jada flM, avoga. 
Do osvete koj ga ¥o4i* 

Ifiit Devidi; aad već a«da 
Kriftopo^« — da je fjega 
Obaralo odmah avega; 
Svakojako putem blađi. 

Bto, ito sad aopajSma^ 

Kakva miae a ^jim aevlada, 
6to neamatra ia aosada. 
Kad što trafti, gora aima ? 

Vile, kaie, lava brane. 
One naae pamet srdio, 
Koja vidi moja atnela 
I aa lava. laike rane. 

One au ga, znam, aakrile; 
Jer a« vjiam moiii dana. 
Kako plićom lav poitane. 
Pticom aa ga, piretvaviku 

Odmah miali, 4a kad blian. 
Ja gerlica tnlao p4vam. 
Da ga peijem ja odlvam. 
Nut, aad mn aam ja u grian* 

Ti paklena, kaie, javeri. 
Ti sad aaor^fi dale paati: 
Tor a karvn^ dnie alaaaU . 
Pnikom #vojom na me mćrL 

Vidim mu aa predaleko; 
Prignut aav pa aamtil plaai, 
Na me vandar vdrno- paai, 
Doklam prcj^a •¥/!«<>» preko* 



IflT: 



Da ja mlmđRk neM tealit 

I kod gDJ«BdA'«0»{dftift, 

Ja bi biki ođtetO«, 

I pobed"ve<<a sntki. 
Misli loTac doiaT blite« 

Da ga mi ne vidi oko. 

Premda nije tak iiroko — 

I Teć EDOva poikii diše. 
Pnikii diže i priaiSe, 

Ako nisam njeg m C^rtva 

I nepanem doli mdrtTa, 

Neka njef s bH ta sUše. 
Ti kapino, ka si tade^ 

I ti, kaie» oitri terne ! 

Bodi, kad se doli sv^ne 

Bodf ihro njojffi udel 
4 js <!o joj razbit glavu, 

Vrat isviflat, g^rlo izvud, > 

I do sm^rti njn utadi, 

U nečistu bacit trava. 
Ter joS onda noge streti. 

Perje i sva njejna krila, 

Kirni lava je oirila« 

Issknbsti joj i prokleti. 
Piv£a<5 na to moji mladi ; 

Jedan porad ljute gladi. 

Drugi gi^esđo jer se shladi; 

Diiu k\jane k mojoj bradi. 
Al to lovcu nije milo, 

ye<5 primćri, puftku spruži, 

6uma gromom sva saruži. 

Sto Sto se dogodilo! 
PuSka mu sa sva rasbik, -^ — 

Hit Je njega obalUa, 

0£i njegve saslepila, 

I Ćelo nm rasmilrvila. 
A u svome ja sam slanu 

Kd sam bila, tako ostala. 

Moje mlade ogrijala^ 

Davaj4lt< njim krepku kravu. 
Viinji Čuva sve, ftto stvori: 

Sve, Mo duti, «ivol Ijirili; 

Tko <5e 4mgog da pogubi, > 

Samog aebe on «moH. 



lOg 



Tko pod đmgiBi jam« kopt, 
U Ukova JB^egm lasno« 
Kftđgod bilo, raso, ktaao. 
Vlastita ćt Bvirmni stopa I 



XVII. 

Tome Blaiek 

ro4l to u Peterancu, u gjurgjevačkoj kraJiSniČkoJ pukovn^l f . 1807., a umro 
f . 18M kao o^T^tnik i prisćdnik radbenof a tiola. 

Kao mladić napUao Je mnofo virio đoaitUlTlli latinskih opiframali; 
kalife Je pako Ispjevao u narodnom Jesiku viie pisamah, pon^lvlia poUlt^ 
kofa sađirftaja, koje Je po njegovoj am^rti sabrao pobratim ma AaC«A 
Ifimdć, te ih isdao pod naslovom: Političke pisme pokojnof Toma 
Blaiaka, a Sagrebu 1848* 

1. ' 

Sednoi i sada. 

I neni jednoć, gle blage sreće! 
U germu svakom raslo je cv^de ; 

8ada, o Bo%e, jedva n v^rtu 

Nadjem gd^kojn ražu sastirtn. 

Kako ii lulja, iia koprivlja 

l^i ko da je već posve div^a. 

I moje jednoć ptice vesele^ 
Glasne su bUe i moje p6ele. 

Ptice dodufte i sada poju. 

Ali ne radost već tugu moju ; 

PĆele mi samo kadkad saiurae, 

6to li bi rado, same nentne. 

I moje jednoć nebo je bUo 
Rajskijeh svćsdah biserno krilo* 

8ada u mrak« mesec mi bledi 

Misli žalosne, smeršene redi ; 

A nsa brata s turobna lica 

Progorico plaće tužna danica. 



( 



1W 



I meai jeteol teklo je vrele, 
I neee sletoe seoee je grele; 
Sada odkađa laž i prevare 
Ved eeg iekrenoet srftoiii temara, 
STagdan je moje Jiance ndralije« 
Ufanja vrelo evag^an pl!t€i{e. 

2. 
Antuna Itf ćničicn. 

u maglama nebo leii« 

Jer ee semlje stidi; 
Dan sa c^rnom nodi bćii« . 

Jedva li ja vidi. 
I mi a iy i me u tamninu 

Vekovnu bi pali» 
Prijatefjetva da jaeniou ) 

Nebi nzddriali. 
8veta dakle ito imamo 

Od IjudakogA roda 
PrQ[ete)isvo jolte samo 

ZderžI semUa ova. 



XVIIL 



TasilMe Sitl^otić 



ro4ie se je f • 1M7 u Dobrlncih u Arintu. Godine 1^80. poeUo Je inpnlk^ 
Semna«. 

ladana nn dftla jean ova : 

1. Opieanije bllke koaovopoljake, n Novom Sadu te%0. 

2. Obrani ftl^ola n allhovlh, g. 1968. 



Boie, ot£e svemogući 1 
Koga diĆtti slavi cvetid. 
To prostranstvo besgranidno ' 
Svćtlim krasi veličanstvom; 
Tog prostranstva more ftimo' 
Tebi, svome istočniku. 



IK) 



- I 



61111101D aMklBi ig^ttiii «» 
Voljne j^Siflie pui^t gliMl 

• 

JHilii^iie iivoUh bi 
ŽiTUD prahojBL ogradio; 
Miliooi fakom dUo, 
Od slona do v\jn<5eg se 
Chrv% slaba n praiini. 
Koji ro4Jen jed^a, 1 već 
Natrag, a prah povrata se 
U are tamt niitetnosjp; 

Zakone si i vd£iti 
Vtv^rdjem astav dao 
8aTir9enom ovom svemu. 
Da k jedinstva teii konca: 
AU kad je dina volja 
Tvoja, krng svog toka kvari ; 
Volna mokra lemljeni se. 
Oganj u rosu prdl^va se; 

I to£kovi, n £ndMnmn 
Kruga ovom it# a* ob^r^u, 
Bvoga traga staroj stani- - 
Nevčrnici odmetnu sei 
Ifesto, massu, veličinu 
Sferah, silu i tu, koja 
Posluje u meni, mora 
bneverit orul^^ 



Silna anMmaiup Hl^kV 
r pianetah mirno polje, 

.1 psfnsa svakog nattffs 
Nakit naslčpljivsjudi 

. Na mig samo ob^rve ti 
Groma čv^rsiim sa trombeam 
Jarost boja uiasnoga 
Zvu£nim rufti sa kdrfieiijemi 

I carice boU sl^u 
Bva 6etiri oaratva siiu^ 
I eSlog^ isi^olinska 
Stvora ovog moćne povoda 
fiUbae tvoje pirat desnica 
Ta čepovi^ starog snanstva ; 



* 'U*. 






111 



K Ttiu, dnigon preolvMM, 

Tajao « iv«m MUlUta 
Ti Ćudeana dčla spravlja) 
Kros 06 fame praka m^rtrat 
I dnftevKHi asag lb Ujiva 
La6i Teja mtma»gw6^ 
Vonje dah i preamidreatli 
8 preimidf«it]v sr«k aveteall 
Bnneeni gakve edf ojeaf . • 

StoU! I4ail eaitatviii«^ ! 
Uma moga alaba hitroat 
Tvoga »niHva veBJaBatvo 
Kadra nije isalĆditi : 
OdblSsk samo od slave mu 
U sdrealtt svMom ove 
Moje kratke domovioe 
Čisto oko videt dtoaa. 



Dole, dolč herabiiai! 
Ifiee k aemft o ^ovšća! 
Na kol^oa padni svete ! 
Slavi tog, koj veĆan jeste ! ! I 
Poj, poj, more I bure rikom; 
Poj, asđaSel vetra vikom; 
PIHB« f4 n« JMagodivift; 
I ti, krasna o naravi. 

ti, koja on mjvo^i, 

1 koja on svojom sove. 
Poj ma pćsma dobra otca, 
^'mlu daio biym OMgat 
Kto ot£e ! ovde nćžno 

Ja na tvoje padam grndl; 
C^nidBi mojHi tajno iieo 
Blagodaran pdrst adara. 



> . t 



A a jolra olatmid sori^ i 

i a p«Mna Sarkom £«aa, • .; 

1 voćara lihon SMiru, 
Sa ev^tida neinom pčsmom. 



ita 



I M rmU. holkn f ItM«« 

Pasti moje žertve mirU 
Tvog pr^slolJA ieriveniku! 

Vk^fi me» tvarĆe siliii t 
Hodom kropUm iestvovAti 
Po livadi pravde trojo, 
I istine puta tv^je; 
Diy mi eaag a Biedi Avele 
Vraga riki nutarnjega, 
dto horitont bitja vedri 
Mra£i raofa, at^rt u koren! 



XIX. 

late Sazmafljć 

rodio ae je Q Splita f . 1807; bio Je ufiiuijem primaljatva n Zadra, a aada šItI 
« arira u aein Blatu na otoku KorćuH. 

Naplaao Je allu malih i veltklk aaatavakah « ćaaoplaiii, ito ih Je nre^ll- 
vao. Urezivao Je pako a)Zoradalu&tinskug. 1844 » satim poćam od listo- 
pada 1846^1848.; b) Glasnik dalmatinski 1849—1864.; c) Pravdo- 
Bošu f. 1881. 

A. Sliibj iltiliittfeu. 

Slovna razprava o razparanju m^rtvaca. 

1. 

Pregledanje Tanjske- 

Ttto je veličine prt^jkoobičue, mesnato i dobro ngojeno; sati- 
iak» nsvratci (vratne strane)« 16vo rame i lakat, sva leđja, strainja 
liedrena, sve je to pokriveno mo4ricami, i mođruni, proauračnimi ži- 
lanii; nasuprot, po prednjoj strani t6la koža je bl6da. 

Kose (vlasi) sn cžrnjkaste, neuredno ošišane; obraz i nstne 
blMe, očinja b^loćica izgleda uaput stakla, darenica (očinja) m^r- 
kolaata, dobiji 16vi kapak, noed&rve^ Išvi ustningao i ono Ato je pri 
njem, sve je omaš^eno ndkom vlagom cerljeiio zagasitom , koja je 
iz aatguh izišla. 



^113 
ni,-)«i<.?i;^t jb iiriitakpdiibeod'gibiir;! p^ 

>ittih> odi^palkfcinei jNJiNi' pe^oe,- kcge- sa< bc o4i|»|^a>%elih6nkrid', <i9to»^ 
ta bilo pi4MpIJeiiii<tČa«^iiae8t pijavkah;^ nsj^gidmjKij Kroj'ttiipani'ti^- 
ivaka^^aa tetfari'paie« iap^ kr^a aađnjelg'pMfni^'pi>B>fiai^ai^'pupka, 
•iMi^ranav^ni;« jeiM priao^* i jeđna'pitujii^^'4ipoka>U'flrMii<Vi'fpatea, 
li liotHiSiijaiii- korajii« av^eiM 4iapin •šiljskU^af kt^'i^^tf^na;: rijafn^i:^ 
oilirfinikpa}eri; is kdjes'M^ge bUo 's^ aak^enuloil^iMd/^brn^^kvii- 
jcka Mte* vid«. slEi.4,«a'p<>d.đaiu|jiM» kragenftt5 sitntiv if^lenih tia to Jb t i- 
Dah^ .gdt je^ &ai • hioy |to je •'▼idar • Jlokid raapitrao ; dok ije '^fmj^mk iju« 
u života bio. (i: Ikv ili/o«: 

.'i'< Roka^ 4nl igibive, Jiofe ukofieoe^i u^^|iii^pbik(»od>Nrukfah*|aiaju bi- 
4}aikei |^đ »ja kirri • vi&abai dsTadjem^ hH^i » *r)a*.«i^edtiofrt» dra j^om 
<dAa tMa^^^minibako^a tra|a<tttčihj6iie>«(ile'iti ođj^oira. '<''*>*{ uhini 

"JI« 'I }•«. );.!#« Ml i. '-i ••!.' «•»•;»»>» '«.-• i».;«»/i \'JiJ . «.:'!. ;!:•' t»l»w:i Ki:**'!!««. 

" ' '•■'■■^'•■'■' "" PregUdiinie imairkšnje: !', ' "-"""'^ 

I «! i/.'.Sol^a dd'glai^ ^čne jeidebljinei po i^flfikerri Hefaiia; nao- 

priio^joj.j9'btraaia'U$đa7 tJakod}^r je iM^bi gtavkiQ.'obidii^>d#b^iMi, 

tvifrs^ V'teiak^iaprMainiald'atiiMiatvaa'kMJi ^siraaiktveriliioii^ia'^lji- 

aiatr»lak:o prionola) 'tilepocvoj 9pni'oalMe<raiif'žl^bif^iii^'t^mo 

^i^kaldoo 'kapik kftpvji ihke. I ži^e au'pO'tnekoj':iopm<«0|£tialei|4i0iaM 

*«<tijih4ipvi{'«otikii i8ie koliko i i iif|a>»Mto su iiladatie(VtlaHoiM<«nifu 

8 '«a#Šdjani paiiataviti^ tfliiaredju njih « HMeMfatiovih aitaakaH 4nia* fbak) 

aamtke; rape sa razfiireue, a a njihovih d#lAjih r^žiijicibi'iiita<«Ma|n 

attrdtloe eM-Ifopikhatei illa^m pobUdile^l^o^iEiJeirapa^piiaaira'/^ivotiia 

šl^^i^df mkkft/<inoi)d|aiii'p]fil6|^ifvi/(a mata(4^ ry tijihik6tHl7}|i^ itA- 

Rjempoiiir^a'iiiož^^ahii itioždjaHttcaKf joaiinioftlidnutikifetMH iM- 

iMa^nikakova' >oaabita^ |>obiIje£|a;^'fetAreittay e > rapla prakntil; a«i tj^narijii 

glavine osliali sa žilni žlčbovi, a udno iije>iMiiif aiMaiaorutkeik^rva- 

#a9 'Ai) tOH ni^osifo . aa* glavinii naima' ^povnedei <niktkk<P!¥9i > « ' i h /. 

•'*> M -iiMtoiidiij^ iiisi^jat^idabele aTalk6^*žife'^iaIa<sii(;^kQ.ttai6Wa 

tddHdi oUčfi»'je'%attČihe9'a^nj<ij'ima:|podo9ta'ikeiH'nv^ ^9*3 

»ttKM&k^rvaTa^^asIinarvat'Se opim; (tslipiavioa) dardaienila.i'") *»li«ioii) 

i' ' . .Oba'sa '8e-kfila:od fladah i^aadipIjlhi;iMM(yiinl'jie<'piib4l^l^>)}4»- 

vdf ije,- straga aa Ik^e' aagaait^ei • ott nijedmi' ^ 

Uhroj dttkBHipirsijdh trna f»i kvapto6a,'4 • đesofej dabfiii'itti»'bH«ii 

kvarlać kend šitke. - - • • •' ' *"- -'--<'. r."«: t :,•»,>••.(,- itMni t« 

' :, '! 'lihi^ tfeba kajati »> da paria)^ persi razpara^ 

Mpia ifknili Ai^arab^' te je ona k^rv kko :fi6^a'iz.iipbuba:;ui plMi^si 

prQke& Na dol^i}erii |WMr^dja pluiinOga<;<l£vogd ikMlaifW»{.o6itfietn 

M'Opna jerimsatafljeoik^Ml |^ldćah> ^jedah^^palaoi« «Niž4nb/ia 

diUalca. 8 



114 

SetM fVttje ii ftuina^ s$mo se jedna povreda nuigla jedra raaabrati, 
koliko da je ii^atin irtom aadana, jer je la na plnćih bila ljaga »a- 
f aailo-hKda. Ovdd treba i ovo napomenoti, da se je moftebit onda 
opni od pitićah razatavila. Čim ae je ova sirana pr^leđala. 

Ovaj komad plnćah od prilike povrčtd^n ntje se rešać ga n »i- 
6eni ra«l3^ovao od ostalih pinćah. Oba su krUa sdrava» osobito 
oago; nego s« osdo aagasita, dto se kerv ataložila u njihovib iilak; 
jotte se s live i desne strane opna podmiburila. — 'SžrđGe je obične 
veličine; desna mu je strana saloni pokrivena, ali je sve oali«lo; 
neima kirvi ni n desnoj ni n IĆvoj njegovoj rupi« niti |i većih njif^o- 
govih iilah. 

kpod kože od t^rbnha ima dosta sala; na unutrafojoj strani, 
ondA gdi le opna pri unmtrašnjoj rani, ima povreda naknva, doga 
jedan palac, i jedna prnja u sr^di diroka Vt P<^a, spr&da skuče»a»a 
8 traga malo &iljatija, kroz koju se izrenio bio jedan komad plene, 
dng sedam Četvirtih palca, a &irok pol palca, i ovo bijade ono 
salo, ito se isvanka opazilo; plena je nasukana i pokrivena salom, 
prednja i stražnja joj je strana gdćgdč kervava, a »a stražnoj joi 
ima do četiri mala grumenčića kervi sgrusane. 

Jetra su obične veličine, boje c^ri^asto*blAde, pokrivena 
nogobrojnimi Ijagamt i trakovi, koji su blč^ji na prednjoj i straž- 
njoj strani; u naokolo su dtrapasto-žutkasta a iz nutra su c^no- 
cJ^rijeidKasta; joite im je^mezgra drobiva; malo ima u njih k^rvi a 
ni malo nisu povridjena. ZuĆ nije preko mire puna, a jad u njoj jest 
cimotat, prilipljiv. U tibrbuhu izpod jetarah ima kvartoč kirvi žitke 
i viie. Slteena je izvanredno malena, cemkasto*modra, imiutra chr- 
^eno-cirna i virio meka. 

Slizenica pretvorila se u salo, a skroz je adrajsi kao i slšne- 
na. U tirbuhn s IČve strane ima kvartoč kirvi iitke. Žeiadac je jako 
od nnđuha nadnt; izvanjska mn je strana boje mavijaste, a uiin- 
traiiya je blMa i aUnom pokrivena; dno mu je praano, a pokriveno 
je slfaiom i cirnimi trakovi. 

Na gornjsj strani dnice ima rana nakriva; diroka pet priiyah, 
kc(|a je skroz otiila kroz diucu do želndca. Za jednu podlanicu od 
i^e imiju druge dvč rane bodimice zadane, jednako Široke, koje su 
probile isti dio crivah na istoj strani; cirljena je slinava opna blinu 
tih tr^vh ranah. Krajevi istih ranah oitri su i postali od oštroga bod- 
ca; m ostalom tanka su crčva mavijasta, i gdčgd^ nal^rana.cirl|e- 
no*ctoikastom bojom odkind zasirkane; dubine su pune nzduha, 
a unutrašnja strana gotovo sva je pokrivena cirnom kirvuitinom.. 

Uzlazeći i poprični dio kuUna stisnuti ^su; u oporn^aku toga 
debeloga criva, gdi poprččni njegov dio prelazi u ulazeći dio, opa- 
sio se jedan odkidaai komad opomjaka, dug dva palca a iirok Vt 
palca; na njegovih kn^evih nije bilo nikakve zarezotine, i nemoAe se 



116 

podafwo kasali, da je ovaj komad oporajaka rakom odkinut: j^r« 
bo bi 0e v^lo moralo dvojiti, da li je ono iarezak, sudeći po njego* 
vv okolifttu i kroju. 1 slaaeća je strana kalina stisnota, a samo a« 
aasakanice i gainjak raadireni. Unotradoja strana debelih crivah 
aastrapana je nćkim vrćdom c^rnointkastim. 

Babrezi i bubrei^jaci obične sa veličine, i ianaCra bl6di; u ba- 
breinih c6vih ima malo kirvi ^tke. M6hur je stisnut i prauan, u 
ađčlici ima kvartoč k^rvi žitke. Snimivii sve utrobe, koje se u tir- 
buhtt nahode, opazilo se je, da gdi je o&it skroz zdrav, te nijedna 
se povreda nije opazila na velikom tšrbailinom bilu i na g^lavnih of ran- 
cih žitah i bilah, koji se tu nalaze. 



B. Propast piitog« grada Soliia. 

Sve dto je pod nebom, sve se tare; 6to se omače, viAe se neu- 

slavi ; kuda poplav, vatra, mač nemože, vrćme moše. Karao silna 

carstva i kralj estva k iztoku i k zapada! Kamo Babilonci ponositi i 

uzkovirčeni! Kamo oni strašni Rimljani, koji ustadoše svćtu stope 

kopati, pak sami sebe u bezdan utopiše! Zakaralo je i sunulo vrime 

nebeske osvete, te pomlatilo i položilo one, koji nisu anali za svoj 

obraz, nego su silesinom pritiskali sirote, na tudje g;iavnje ni^^li, 

rovill i rušili zemlje, i izterpavali, što su siromasi s Imdom skupili. 

Kako se je ona snaga iztergala, kako je ialost iznenada zaletUa, te 

se c^rni danci izbrojili! Došla je tuga na glavu, nevolja na vrst, 

vile k očima, dočekao ih je tčsan klanjac, sve se je prekrenulo, raz« 

tžrglo, upropastilo. Kuda su ceste pukle, sad orač brazdu kroji; 

gdd su se mudraci sastajali i sbor sborili, da Ijudem sude, tu sad 

krava riče, kžrmak skiči; kud su se gj^rdni dvorovi izvijali, sad su 

gromile i kućerine nizko sbuMjene; kud su kipovi i Čidije izpravljeue, 

da im se Čeljad klanja, sad bnnjište i smetište Oj putniče ! oj 

vi, koji kiričinski pivate niz virletni Klis, a stirmo gledate, nije U 

vam ikadar dsik na sžrdce pao, niste li žalost provodm, spomenuvši 

se Solina grada plemenitoga, koji bijaše u Čudnovatom naponu, a 

sad od njega neima nego razvaljenih gradinah i razttekanih pole- 

gnšicah? Nije ga voda izlokala ni iz^rvala što je vavčk tiho posršd 

njega tekla; nije ga vrćme raztisnnlo, već opaUuk, poganstvo, vra- 

golstvo, bćsna s^rčba. Za dva sala hoda od Mosora k zapadu uz 

BM>re pružao se je na dugačko, pak mu je tkanica pusta bila uz 

bžrdo niz birdo, na zavoj, na sukriž, na obal, kako je moglo iznšti 

po glavicah i birdašcih. Car Konstantin Porfirogenit piše, da je bio 

g^rdan kolik polovina Carigrada, a opet na peru se znade, da je 

čovčk jedva za dan mogao Carigrad šancem obići. U Solinu su kule 

dohvatjale kolik zvonici, a sve skrozi dvorovi, hrana ili cirkve, 

s ♦ 



iU 

st(^< <v«irtldvi; %ad^^ 1C i^jeHOi su č"« tW Ver^le kft' sVih 'i»t¥kU^r* ti^d ^tf i 
ffobi'^^^^aljr^bnit^ Hđno/§k«M je piifitii bilar H\&kt tlfefpkl6'H>tt(/'{ 

gospođa i velikaši, imali i^fi^^Hi se iaSčaiStiti; bilW j^ slaHttalii'ttMiUiit 
i'fefertjeitoj'keKkb'ti đrtgx>v' = ' ""' ■••'•'"' "• ' ' "''■ '' ' ''' •"" *'^ 
.K n«Y!ti1ćba teMiAgabftgi I' bogitetvtf; kiđ j^^^ 
je« bito'i*«đii, iftietm, b«jAh; j«6 li dohfci%<Ji 'iJaitt^tTfl*r''Aja1 <r<^ 
b^/i^<»iz4llftkbš\g'Q^điu 6vtkjbj^iat!,4a it ^lA^ii'be^'phit^nki 
it^tMi «tt' <i»e!*B' bitJ'brtg*^, tei^' Ijti tiko' tf «m^ propadale; abkatg^ 
tuga izbila sasvim. A da kako su ttin^gi pui^ti 'grdđ^i^ 't»rt)(Mf6 i A^ 
zasuli se? Zar bez desnice božje? Zar ćemo sve tovariti na vra- 
gove rogate? Ko^golenioga blaga nisu sroirno živili^olinjani, već 
mnogim je dui&iB4M i^it|it9#^^W<^^^đ U«^ na prava Bo- 
ga, obzirali su se samo na šareno i gizdavo, kako bi se uzresili na 
s¥««ir;^iii^d^ohj1fctif'^u'!le"ćt»včk«i bH^iti; svaljivali tMVdllj^&li p^đepse 
^0*k\dj^ y<[)lji;^aiintfli ^ k s^bi tUdju j^spi*«, 'oda V^rt Stt "A HtH^ 
M^b^mn, M^^'^ ttm^mi, dto ^tt im^arijt d^brkniti;-! i^^relsfK'fia 
!gfH''irti^1>'rtd!foSt}te*u=6Him^tWi'dif^ zi^lftJiiK, pak ttli'boWižfg^t*i 
l5žl*e%AKi*«)»r i^ iirtk -pis^e 'tf '!l*Mjf i^bitljhri '1 lKrfi'*ffli^* ICattokttrf 
t*AV»^j^»iMi«a»«^beii^»4vtf«fJ'nijfe itftata'St'^gi 'stir«f«irife;' reA&m(^6 
si(^*3itf^zftii*rfrft^:MMjfe Mio š^tfsono^^^^ aa'otf^rugA »fc^ 

liJii9'f<doVl(!^TVl^6jk^; đfr ^e ž^ne iiet^ltste ti' riev^ti, i dfa'MljiVd? i 
laiži^y>Hk'^\^'iStk'flh>> h^tiabaćivajtrr dia k^matriid inot^cah treic;^^ 
i^'ž/icfjtt »ii'^tiilifškdgal^a'bo^taši pAiiltj^j^ k &^bi -pripla^^ltf kljasta, 
pifthjm^'Vdt)6ffte dbt^tei'iiMU 'Aerčliia ritihšjai^a iligTedi^uH* 
(^jlitt «l**iiW i Jjivbdžiiti. Šdd' Ć«<1 šmtitiijk |e nAjpoilt |^iidottiAW 
fe«lfe,««il6»J^'*rttW^<yi^(»*po*^^h^ a tti'alo «l«ga!i, lAd*' jc^ fiitriritf p1^^ 
imslW^sVWibgA,;A lHj(^'bJW ^i»ftv6^<i!\id!6ka i vfadaVtifei; đk ih'hi^^^h* 



i; .««i''n«koVb'j%'MlJi*r4iho^6 4i»i^'Aa«'jc pdkld^ mttiŠ, (}& 

^Hki]iW'^i^š'; da' %ti(tni: . Ai^ariilli ABari-jbS fca'\ttdarfW"rtbeWjA 
kniitt^ •»#hštl\Df*s^ 'U'A%i|l i^dj^više i'kMljur j\1 ti^^r^^tdle/ Walr 'IMfe 
irjJr<iV«i-k« tittlo *1rijgttrsktr i tf dbli*ifi|je airr«avte^08rti^t^.'^Kakd'*«i 
fHnilJ«ttl^l de?rk^ ii^l<rđaK,'TeSegiihti se fcairo' lisica iheki; liatif^k 
^l^d/lfkšid^^Vojti jttkiišt, !a t^hovu »laboću, tiathaK rtoa«na^<i > vefiMi 
')i»«fiktt'telHbdJb sinjih kožuiiah, rihjihoVe ^ćh^/i^vemi^ ši'^bt'^id'^ 
^fffir^n'.-lp^'tćtai'SfeHotVJ'rtita« ^esmiWŠ'e/V^Ć'takrf')pld«?iK§^; 'dk»{ifa^J<? 
ttc«^o ^fe^kr »Mtfflrtfcij radi'Jmiira d«l^^<y AiQfed«i žlafrtft-lidfifćiffll. 
Tt%^lj*,"^WiriifivŠi-dfe Lkyifgobat^<^Vpbh«rWjfiii poirbbd ItRKj«, tfA 
UAii^ \ist^i)MWi ^iid^1si(ireS^5ir'Aa''k6iDfade eiffske''k«^ikk;^iik'm 



m 

9 

p^nre polovine sedmoga v^ka k Solinu , pa se obsukaše okol^,)i|^7 
;«|r]i »viMfe, k#o..gavraiii na .g(erK|nu»,Ypa..gia .pojSeAe ]^Uii^Mr<^)ami i 
bi^aaii,iwj i^,prftćfl>kampnje^, 8veje4n^.k^^«r/W*M |M^i>^iQ4t^ 
tpkA ijpA*vaiđana|^ž4« ,i:pre$4ktt^yQ kilulife; .flx«,^i^)efftf ,.w^t 

m; /J. 4oin^,$QUpjwiv )9^ai6av4i.|na 1^ i.nA; ^iU»c0v^,:|Ml^ar*hq 

b^:p;*^tMk% u mnogo 44Mrii nai A^pr^aM^a^^^rAo^^Vi^^i^^ 
alD^^raLfu pemogo^e.^iikakp toKiL Na^.;gvake, &q ini^,mM^hvj| 
kl)!}! w ac^ jako,.iia Qruž|e op^rli, pogirmiie.; koji si« a^.hvaUii* jtJaiitSej 
jip^ki na.o)>ra{» i^igti i da .će s^ Qd^ciaU,..s8^^ ,u <(e .đu5i|{ imiogi^ 
isiif^iv^^e«, e«v»Jiać ..»tei^in i Jbran^ći: &e»: a ofctija, š«,. «v6f i««/ j|w 
\C8ji|^p4ei; i .upravjtf^a,. »^pii, prostrniU ,U, kakvoj, ta^aiu^ JlvJ4dni9J( 
grif odi Jilf^Ami 3tapu .?5a»»» mUJtitkhferželHJljft.av^^^ 
1)^,4 p4)imfiQ«mompfrivj|bii, da nt^piu^ i| Urado.veld(^.))^. ¥^ 
s«/ie:tomu.QrtUU<^«aa]|jm i ostati lJ4)đi» uskočio sifi,,s2(rc():kaiSi€^iMr| 
žii^i,0i) jedna IMreJho đrijgoi;^^ đa *K)rak jjrabH tu.8|Q,f^e5iA«* i)if»i 
^(koi9i)ja$e;ik^,<ia kom<At^i;.po j^ubu }«mioa^ui«^i*MJ<i* .iHigm.s^i fc 
m>rf#'t)?Qđ«i;pi|i;) aj& s^ br)o4ovi odmAkfltu.odi krAJa; :iiU>-aft.»kcirij^^ 
akl^ft(^;!^eKmI.(^^:nfi^nftfaći kifda«:i9Koćf^ 9i:Wor{e^<4ii)<b>pUiviu>us4(i 
iir»ilftV4|tb>{dii> -WK u^pfie ,zia,iil^4^, pa; jpe.J|ad«i;^pp^4,AA«iii,u Jtoj 
Wa^)ibgilea(l.poJc|^^^y tii 90 koiife; dižiu, i^ć^.daJsapa^ s^li.H# g^vij, 
U^^.po}>i?o, JMip6i^:n*a4^,.te4e:; poplav. od ^eirvi-^e^, t^žp^H »onHi« 
nemore dolje ići, visoko nebo nemore gori; iAu»/^^i^ \\k\hhf^i^^^M 
đ««Aa4rP^9yvfc^ (S|ti>jib0rjakafya i, poms^njatljjud^^ i 

«aidya)fju)i4^tfrwiovav.a. ItO^.goUi l^n,t^ap..gpiniW g^rp^jfuj /n^h 
lAil)aći,Mbo4a IlikbejTdu. oli k<stibrioa;.jedQP V^ift fm]^ixvrii^l^ 
đjTi^oi.lioisijalibfirija! Stavci Jdji^sti, .oaajfce s decom, q. narii4j^/iA,.8win 
Ip^H^HakoJ^oa padaju, i rak«. s^Iapi^ii; ;^e r^ 9»i, ma^ ip^erjk^ 
d4^aitinrUom*pola^o.»r- Sto, nis4 mogli lEs^d AJi r^i^giral^ijtiicK^tti^ 
.pwat|iie.i.pofMitii|a..te se iako. plemeniti grad Solin. pr^tKorl«^,,i{iig,t 

r n '•;/'''.■•.■'■ , .- i . •- -. >\ ■ i« •! .r « )' /tnh.vHii 

M »j ' '» j »'♦."♦ • . ,. . 4 j •••.ili«, • :i I It II j u U i (| 

' .'' ■ - ■ G: Pobratimi i Poststrime." -: • ;--'^'' «« 

*»•} »i ,.••?, .. ' ..-....• ;/ ► N '••!! » 'iij \\\ i)8U 

\r ^..Ppbratunatvobiva pl^enito, jsakoniJ^o utv^^ei^« «pnyfllQ^ 
4^^ jfffiie^u ilv6 raužke. gjave, kqp.sa se iiia|di;ažale»,:a: un^fik^v^j 
sw0bini nisu.. ObiC«^ se na javi uljube i pobrate; , ali 3ft.4riif datiwn 
ie dogoditi.. to i u sna* lo je^t, ka4 se pre?&ir^ k<Miiu.g<l^„ga:firH^ 
kpr^ito^ad kakve u^evo^e i pogibelji»^tei .U.ga ticati/ i^najU u^. W^ 
afk«d> 9CL pY^iaa,r pobUit^ ?9e«^„ i,rtalja,!jr^,<đa2Sfj,a, i^iop ftp^at 




118 

kon« pobrati. Naii su se ljudi i s Turci bratili, osobito v ratno 
vtimt. 

Pošto se dvojica Mpo međju sobom usrazumijn, i jedan dra* 
ffonm tvird« v6m zadađii, da će se za svega života kao prava ro- 
Sfena bratja pasiti i ljubiti, i ako do potrebe dodje, braniti se, po- 
noći si, i u vatru jedan sa drugoga ugiljati, podju k misniku, kai« 
mu, ito su naumili, i izvadi svaki po fiest libarah za misu i svšće. 
U onaj dan, u koji će se misa za nje reći (najviše to biva na kako- 
vu sajmu i blagdanu) idu oni pod oružjem i u najl^pioj odori k ctr- 
kvi, i ako su iz istoga sela, za njimi osuću se rođjaci i vrući prija- 
telji njihovi; ako li je jedan seljanac iz drugoga sela, tadar ithi sa- 
mo oni iz onoga sela, gd^ se brate. Sad njih bratja, došavši pred 
c^^kvu, polože oružje, pak unidju i na svoje mćsto kleknu naporedo,- 
pa ihrii svaki u ruci po jednu užganu svćću od petice, a župan 
stane do njih (on im gdššto biva kum kao na vtočanju) diiržećl u 
ruci dvS užgane svćće. 1 svetjenik pod misom (gđMto poslA mise) 
pristupi k njmn i upita ih, zašto se brate? A najstariji će odgovo- 
riti: 9»z a ljubav«; i tada će ih misnik učiti, da to nisu žalni posii, 
nego da se oni imaju gubiti , a nigda se svaditi niti skosnuti. Oni 
sve to savšćaju, te on nad njimi Čita svete molitve i blagoslovi ih. 
Kad se misa dospije, oni se izljube pred svim pukom, da ih nemo« 
žeš od miiinja gledati, pa kada izadju iz c^rkve, zd^alaju puškad 
se na veselje, i tako čine rodjaci i prijatelji vičući, da su novoga 
brata i prijatelja dobili,pa svi idu na jiće i pilje u onu kuću, keja ue 
UlžBJa k c^rkvi dogodi. 

Kada stupe u kuću, tu se ljui>i, tu se girli i pozdravlja u poz- 
dravi božjoj , te i onaj pobratim tudjinac zove pobratimova otea 
poočhnom, majku pobratimovu pomajkom, ženu nevčstom, s^Sft« 
posestrimom, sini posinkom, brata pobratimom, i dariva ^rvbn : ko- 
mu po kapu, komu po maramu, komu duvan, ako dnvani, kiiipu 
platna nevisti, jabuku, kolače, voće dčci, sve kako doseći može. 
Zatim sMnu za punu t^rpezu , pobratim do pobratima, a oStuH f^- 
domice> i bude svetjenik s njimi, pa svi sladko i veselo blagi^U i 
nazdravljaju, n. pr. »U zdravlje našega pobratimstva! da 
bi do godine pili i zdravo bili; kuđgod išli, da bi jedan 
za drugoga pitao! ljubili se, n^erorazili mlogo 16tah i 

Jodinah!« Kad su se digli od ručka, idu na kolište, igraju kolo, je- 
an uz gusle pčva, drugi u siiralu, ili mčšine il ^ple svira, a po- 
bratimi se ža švtgk toga veselja neodi!6pigu, nego se gtrrl6, dok iz 
kdta iza^. Kad bude pri razlazku, opet žene od one kuće durivtfu 
ontofU pobratimu po košulju, nazuvke dobro nakitjene, pas, napu- 
n^i^n mu torbu svačim, da nosi kući svojoj mito i dobar dar; a 
kad se ona dva pobratima porAStanu, puškaraju, i uz svald hitac, 
dok se gM Čuje glas od pušakah, dozivlje jedan drugoga: »Pobra- 



119 

time, eto ti jabaka!<< — Ktđ pro^ niko vrtaie, va^a da onig, 
koji je pžrvi počastio svofa pobraliiiia» ide k njeimi, i pohodi po«' 
majk]i» poočima i ostalu aot« svojta, a oni će ga 6aatno i u ljubavi 
dočekati kao da je iz njihova s^rdca pao, pak ono če se isto vese- 
le kao i prije ponoviti. Ima rM: bratja će se rodjena svaditi, 
a pobratimi neće. 

Na isti se način i ženske ualjube i posestrime. Ako su iene, 
njihovi muževi čine veselje; ako M cure, i^ihova bra^a i otac. A i 
to valja reći na hvalu i Čast ovoga našega naroda^ da će se kadgod 
i poštena cura s momkom pobratiti, te će oni pošteno Žfviti, kao 
da su brat i sestra. 1 neima puno godinah, da sa se bila u jednom 
selu u Kotaru dva momka narekk, da će se pobratiti: u tom jedan 
umre, a sestra od ovoga, koja je cura bila, pobrali se s onim bralo« 
vim pobratimom i bezgrčioo se d^riaše s fl||hne. M posestrima s 
pfriuratimom, niti pobratim s posesirimon nesm^e se včnčati. Ako 
se jedan pobratim ženi , on će poavati pobratfau* tvoga sa dšvera, 
kao brata rođjenoga. Njihova se Čeljad mo^ii sobom kao rodjaci 
smatr^u, i kad se srčtnu, poBdravl|aj« se i l}«be. Bože dig, da se 
ovaj pošteni i blaženi običig uudirži u našoj hirvaiskoj ruci ! 



XX. 

J«ksitt L Nmrić 

redio M }• u VirhoviMh n OtoćkoJ kr^ioi ff. ISOt; «ad« ftivi « Vukovara. 

Ima « rakopisn povšftalcu cvšta, od koje j€ dosad itdao Jsdaa •vasćle, 
pod naslovoB Arp«tvo, u Novom Sada ISSS^ — matim iifi aškollko isvada- 
iLak, pod Imenom: Lamarica, u Novom (Sadte 1S47.; Fotop f. ISSI; 
8m^rt cara Stšpana I cara Uroda, f . ISM. 

Is toisarlce« 

Hiti Miloš bratju da dsvell. 
Jednom reĆe: npraill Aols grelfid!i< 
Drugom re€e: »Mka lije mllosif<( 
Sam islekar protka Arape, 
Nova snaga Oblicu dedje. 
Čine mu se Arapi ka mravi. 
Koliko ih silan raib^aSe, 
Sva se od njeg poplašila vajaks« 
Sam je Miloš, na am pads Marko, 
S^ekući pominjaše pdbra : 
»Avij mene drag! pobratime I 



.fftri" ftb KJiR/nBi«MiiB<iisiffiiejqb'd^|flbpteka «'hwti'lh; 'i <\\ 'i ,-\mn 
.ofj il)'»HM<* i ]dEtt*gorkfJ6li«đ|]iviRiHki<yDiak«k''. i.i^-h" *\ lj'\**t\ '^j \\(}ji 
f/A'frijj n i <>(twSdZ(|9Dakaiod fPriUJiHi/MArhft. !i!s;>'"> > cinitoiMj n/lj^fr 
.'i^.'f/ ot'^r >^ »G4i-.«i ^al^ro?« 4atji96Aftnft:saByiie!.vi i; ..ii im ; iin^M-^dh 
.itrhR/^ nif 'riJiki^D 'tMra^n dajnaa'pbkl^^aUil'iii i':/i>ii'.<j «ijhi{ i ot^i ^^ji 

•n A po meni tko će danas mene? «< 'r)M{i Imi i iftid«««! ^ 

i / .'tAto < BJBMUl ailaii9|Ui jSftiiOrilii **A*i :'«iv>M/ 'mi« i/^siini r/i>f(iji< 
ho^hrt^l ')^. O'^^lJMtftftdRale.flOAif^Oflf^darlli'' • i u.tinl nv i >'*i t;(l(W fM 
oftj /f{i/i> <>ifflSi<j||ateiiSe'»ifSaDJi fliSB#Jlf'<; mm /jfn'ti>« " R-iir. i;iril''fM{ i 

iiioiii>Mj fi r, i jtlKad oa tifilr to ' pealu ♦ ipif aaio^ i <>- •<; ; r.ii^^^ ; unH n^ tU 
iiKh'^l tiui\ II -lftdeitfi^oft4adat>tfe i^addiMile^fr.Min c/i. sm;«./! u nl'}^ 

•f)tr.nii (fiiifo /I'Oiala'flfa'lflOt'lMbcillDO^' t-.. ^a •..•/<) !< < -t^'i^. ^ rt« wi 

#* emni/.'ti^oMlV^ maift^oka aMBdajfhriakonii^t „vk! i nM<<M';tr)i}'>r) {fit/ 
(U/ j!f:'Mi'># Ždra^n}Tvi0Đii|fMifeA«po|^lcdMv>>: t'i "I »'^i* .Mi"(Hiu*fti'>r) 

r»fijho'i oftj <i«»<ialeki|iaafDJfmjttvce'/rareU'{/ •....<!>., Imm n'*ru\ <»i:>l 

o>' ith .[fih '».\9ii 9a4kii9i*d BJtmmiiiadaTaie'i .H';*'<i;' »^ i»i A i .njr^finffi^ 

'I iin j/ilF#aa«^fi[iritttt;apaii9<i^.iiD|H . ••! i'i«\f:<'i i :«<•)" •<( (i;/'> 

Teke saču i posnade 2drala, 

Gde ga zove, da «e aam^^nii 

Prolijede kros duftmaoake ruke. 

Kako manja kros merke oblake. 

Kako 8oko kros jelq^<^grane. 

Pravo dod[je Ivanovu draga; 

No konjicrVJB^npilBa i|>r|f|(fV9uf ol 

Jedan drugom njiskom progovara; 

. i^>*r ) <)<»?o*fa.jAijttnak)ftemialkrberso> ' »v«.! ••(•.min h-^^ .»(fj 

8a ždrala ^^ Ka ioiWli bid; ' ' ' « ♦ -i » s **. i. . .. • i . * -rf*^ 
I posnima aa ždrala oružje. 
Sabljom Btdlif'i^MiltVtJkiii 
I mora ga dan.aa*pa4urltkM!^->'f ^J'l/ iti{\ 
No kadMU#| Ba>4i>tfalQ*fpodj» --^i ui-ri. •!. 
I puBt žđrAlei«a'«|ijbnfpii«ft^a6-. t u,, ^^mi«! 
Dokle miče, djdk^rHoge^notfp/i ^ »t"* *nu''< 
Noge nose, dobra!i»£ii vaAl>i«» » ^ > <"/ 
Neće ždralin odav^g-goapodiara* r r i.ti i 
Onaki ga veće n»na&dSi. • : ^' i- < ^ :(./i 
Tera Miloi i rasgMi Tiifki^:. . .. •^ 

Kako £^al0>4ii0lij4^« gtevoi - : K < <r^ 
Od desnice Miloš 'Okjj|i<^^;'.i r*^ 

Bi rekao stotina (j«aal^al|«*''> <»^'i* '^/A 



Wf 



Tm vdlara i 0ye£ft,T^^>.H' ti« •*!• /r.H«. m^. 

Kad ođari kratjji.M.iMiVfft«,' .1 s. rj,./ 
Nefo prije od i^ib^lH) ^»^^^ i «^m. t. 'f 
Ny« Sala, pr0i«ra;#0vYPM^#k»t :t ..^..r^i/ >,/ 
Od janakah proA^mt«! Wrw?^ j * ^ r r 1 . 1 ^ \ 
A leievi poljaiiRtliaml^.M mi .^..;i/ .'.»'I 
Gdego4i do4iq».kii4ifHtt|l|iM^r«iiya,l ti/ 
Nije ftala, kaia i p£vij«» 
Da Tnrakah d<wia««^ liil|«4aii .,j...t, .,1,,/ 

Sa sTijeU mUfl^ralMP«^! .•'ii .-i:'. iM-v-^^r 

Kad je bilo okoMC^Ćm^ej^ \ r '^,. //>. 

Pod igim dorotpadf o4wt#rl^^» r ^-^ .: / 
Isto iđrale ugiamrdl^noji; . ,! .;;• j*,ii}» 1. 
VidS Milo« iiiryatfriy#»4f»o' ... 1^'/ 
8 loia đoi:«iP«4kidmoi7Mifu . rn f «i. smi/ 
I peftice okii^fait.THWrkf|.j,.- t • ,ii„, .., . »^. 
Ta 80 Turci Midrii.pailieUM«, / t ,'j..'r<i 
Is daleka U)h«Arafte.Jait%k% ,,h . . ;i ..t. .| 
A pred ojima i'ffk^toJUfifa >, ... r 1 
Pobijaju 8vcji^t^^atioj:«a „ .,„ , .|. 

U aemljicu, lDa)i;o,M4i4VM<if^Mr .u^^'^U \i) 
Kad se gaje JMll<c(^#lAi9M«Nt . « :.M/ jo 
Tu iStetl Miloi* iiaouurii |!« .., , ,.,v..,i ,n 

Tćrajnd peie JMMVaoi^^^ ... : .1 ., .?>k\ 

I skačući preka.Jiqoirfii^iJkiaih... .0^., a i 
6to imade Bn^^,t^tMc4l^i^t.* -^ t ^ ;>/ 
Te još jednom iRrtii^ivar^M^ «^il..i < ?/*. 
Pogubio mqfsom niA^pUt^al,. *. .,tr/ ... 1 
No mu para ii«drv#i)iTiNMta^^ .„f/ i/ 
Dole pade, JR^gvi. dp&U .44^4^» - . la.* . . / 
Ili od sablje; MMHop)ia>4Jifi4f.. <r/ ,0 
Ni strijele Di;Advbu«dQvap^ -^u,.^ ..j / 

No od tejlkiitWW9mJwi»^fg^ rv 

m m^riraj|Hi,ji0f lirUHlnTuf «{>,./ .{ .jt- 
Ib okola,i^|tqtipdfIak%t<;n -./ o; .tn 1 o^t 
Jedan drugom TJir^ii, pniviki^i^ i. „ji ^ / 
»Ne id' brater bUim, d^lmaoipMi ! .; .,,»1 iT. 
»Dići će se^ mat^.Uti jadA«i . ..^ ^j rr 
ni pokora od pustijeh glaTah.«< 

»Neću druže^ nisam poludio^ 
»Kako me je napatio straha, 

II Ni grobu mu verovati nedu.<< 
Strahovito Miloi vojevao, 



IS® 



Strahovito mejdan df^Ko, 
M^rtvn vojska neamide ura titraka. 
Najsad Tarci na JedMo smiaHie, 
Pote^oše koplja okomice. 
Na HDloia m^ta ležoćiva, 
ZaterpaSe kopffitlia jmiaki. 
Pade Miloš, no mn ime neće. 
Nit će alava, dok je naraštaja. 

Noto mnke, nuto tugovanja! 
Tkogod ćno rije6 od Sifbaljah, 
Svaki ae je junak sapiakao. 
A knes Lasar neutire anzak. 
Jednak lije tužan i nari£e: 
»Avi^ mene do Boga miloga! 
»Ajme g^rdna danaa sloaretnika! 
ndta BĆinUi od 'nakih jniiakak ! 
»Proklet Vtt6e, nefmao aunka! 
nBda Bog da, te ti i podmiađak 
»U Turčina krulut poiakao! 
n Jer me ubi, e na slo navrati. 
nOj MOoiu, moje pouidanje! 
nO\ Milane, moja deana ruko! 
nOj Ivane, moj sivi sokole! 
»Zaito mladi tako itgikoste, 
»U Kosovu gdrdni oatAdoste? 
nNije vajde meni ni 8^ri)iilia, 
»6to tolike pomoriste Turke, 
ni što Murat mučno pustf dušu! 
»Nije Murat na mog Obflida, 
nVdrsnoća ^e neraol' aaiiiMfi. 
»Oj Miloša moje iedo drago I 
dA po danas moje rane g^rdnet 
»Tko će a^rbikn slitbodili vojaiH, 
»Tko H vojsci airbilkdj predttjaAti, 
»Tko r majdane natrtg ptilf rabati, 
»Na koga će š' OeA tfgiedafi? 
»Ti nmrJije, lU ćt ćUreviHU? 
»Ti joj bese tenV^ i <4)rMa.« 



!3d 
XXI. 



€(jorg|e likolaeTić 



rođto ft« j« u Jazktt u Sramit |^. IMT.; M4a Je prolopr^avller n Dn^revnlkii. 
Ur«iQltao je «4rb8ko-d«l«atiBftkl maftal« o4 §. Ittt--M.' 
Preveo Je: 1. Mladić kako treba da ee IsobrasI, a Zadre IM0«| 
2. Stari i novi zavet, za škole { 3. DevoJdica%.ako da ee Izobrasl, 
a IteĆu 1857. 

KnežeTiei. 

Po svoj prilici okolo to^a vremena (za Matije Korvliia) pojAvi^ 
se tt Kžrbavi medja đru^tni došljaci i Knežević!, valjda b«i H 
Hercegovine, kao što Kačić uvčrava. P6sna veli, da a« kmševh!!* 
Kneževići ođ kralja Matije dobili povelju plemstva. Vidi se 9$ikl€, 
i$. sa se i oni n Knin odnekle doseUIi; jer inače, da su tu od 4tAri- 
nah bili velikoga i slavnoga plemena, nebi im trebovalo pevt^t, 
Knin i Kirbava, dva sus^Aia predala, pripadahu onda k Ungirijl; 
baleći dakle od zla turskoga Krufievići izaberu za sebe Knin, a nji- 
bovi roiigaci Kneževići dosele se u Kferbavu. 

Pri ovom novom nasetjenju nespominje se vile pleme i fođ 
Gušićah. Pri nesretnom sukobu bana Drenćina s palom b6* 
sanskim na ršci Uni (1493) spominje se Karlo Torkvat Kftf- 
bavski, onaj isti, po kom se primorski gradić Pago prozvao KAr- 
lopagom. Sin Karlov, knez Ivan Karlović, nastšđi posM otca 
Kdrbavu i Karlopag. Medjutim nisu Turci prestajali uznemirivati 
H^rvatske, a osobito Kirbave i Like; god. 1512. otmu tvii^ ftlA- 
gaj u sadašnjoj slunjskoj regimenti, koja je pripadala Ojurgj« BlA- 
giju; godine 1521. razore tvirdju Ostrović U Lici. Ugarska sU- 
jaše tada preveć hirdjavo. Mladi i slabi Ludovik drugi sftdio je na 
prčstolju kao s6nka kraljeva. Sav6t, upravljajući kraljestvom, r^fi, 
đA St sve zemlje ugarske na jadranskom primorju predadit pod po- 
kroviteljstvo vojvode Ferdinanda I. To se dogoA g. 1622. FerA- 
nand ih primi, i d isto doba imenuje kneza Ivana K^6v{ća bai^otn 
Slavonije, Hervatske i Dalmacije. Uspomena kneza j6i nije itgf AcQe* 
na u K^rbavi. Kod sela Komića, u kumpaniji Udbinskoj nalazi se 
tvžrđa i visoka skala, koja se zove Šaran ga. Na njezinu virho leie 
razvaline veličanstvene tv^rdje pod imenom Karlovića dvori. To 
slavno sđanje, sazidano iz velika prekrasno tesana kamena, ni sad 
nije sasvim srušeno; obraslo je gustim h^ri^anom i visokimi dubovi; 
tri u naokolo razvaljene Česme i sad izđavaju sladku vodu, a pro- 
strani domaći vftrt poznava se jošt po ogra4i. Malo podalje opet 
vidi se, gdč je bila cirkva i stražara. Može se reći, da je knez Ivan 
u svoje vr6me slavno živio. Nu za nas je to vridno uvaženja. Što ii 



\ 



m 

istoj okolini , gAi se nalase Kar|q;n^a dvori, ukasivaju« Ijađi iiii9to» 
koje se sove Kiie-ževića stan; iiu nitko neumije da pripov^di« ka- 
da i od ita je to ime V^^h}^^ i^j^^V^PM^^A^^^ ovdš jedan od fa- 
milije Kneževićah odmah s početka stanovao 1 Kirbavom vladao. 
M Ji. .Nii'iipid iitei|)i i nov4> p]?a.vJUeljativo nMMrade.ppilIei^i .svojoj ni-, 
bblt. vgttalni Muhamed* Ik oiivi u '-Suloj mantt Ik, aakktomn nepri- 
jui^h l(^att9tia. Na k^rvavom 1K[«iha6kobi pbtjtf (1626) poralP 
Sttlejman jednim udarcem kraljestvo ugarsko. Odmah Katito^(1527j 
našemu srećom opojeni Turci iznova u H^rvatsku. Nitko se nije 
prf^vio njihovu bčsnilu. Knes^Ivan je.p^bčgao jošt prije toga, jer 
seje narodu samčrio. Biskup kerbiavskf )>renese svoju stolicu i sa- 
kiuf'Ae« BHflldw*r Ti^fcl pagnu |i>36fstopce »aittiHuOn se^jtja^e da- 
yif k,.jpi<Wr«];?,gr^4,lVoyi,.k<»i le'4i medju S^njpj^ i R6kpin,.ffd6 se. jp 
DWlpKJtWW«^:W'#WsMp«^'» mp,d[rii.škog:a. u ;i^kpUko g.<)4iii,ah *^ 
^rtm^^ If^i»atii9:jp. f^edw |)|sk«jw., senidf^muK T^ijcji ?«v;iff?a^ 
»lWIVS^9iW.9a^Siij<)|i|^jvflipnpm.Hi?rya^ko»^^ \\^ci f ^i|rlf>y}^sa,^ 
8^,1^ 9j^g(iA^(i,Sf^<^,#orii^ne k,ule igra<loyp ,ub^enih *U Đr^gflamh, 
JMfWP?f^ 1IP%ym 'htPP^^r Samo,re:?iđenpuji bJfik^p;^..^FJi>^^vl^lk5);^ 
gHiiV WWtiPP»J»r^vp^, . i dvor. k;iei;|k Karlovića ira?;ya^^,^alj4^ij^i|ij, 
sioće proti k^rdtjanstvu,.i)i iz .^jsvetc;. Kulu Udbiivsku.n^ samp;gf(j 
fl^f, V^:i, n^ipovo ntvibrde.. H^^kap bih, da^^e. je 'turkoin.flolina 
k]^b^Y/BM/Ui /8«4Mfli^ tfoUe iJdb^nslfo, n^v^feinililo-,! dlaii^s^flfe, 
ijgi4ftvi4e,56V,e|tti^pc|^ene ^jihov^ prebivai^a ovd*.; U pafnpj ,Ud^^ 
Qf^^|^)y od jr^zxa|inah pirkve.; ^v, Marka^ kojoj kepi^|tiaiii 9^J9^9) 
ifff!fyl^4i^ l<^ku ?ivetiiiiu.pjripiauiu, atajalaje ^lirskf 4JAmi|fi|«.XR;^ 
4I^7{IH;(^.Mw M^H" ?\«^ini»i smajjali. Ov^mp jsu do skoi^g Vm^^jh 
twi|u,,ppriwvU^^i\i«) doMli, d^ f8yer^e svoju inoUtvi^ 4ft<se,^p^ri 
jilAfopig^HjR^ i».Wf!ji;J«Jjr|>ay8konii,i .da.ućtoliko f^^hj^fL^f^^^i^ ip^g-, 
8|^>%c|ić^, J.OJS9 j€k đogaidgaU) n%)pervi đ^. kolovoza, a syetiic.s.fj,iQ. 
\Hra)fi7SpV9 Sej^^Patf^et^netrAtija. U nfiokplp s^ razi^^jajac l^ule.})^ 
ujJWđj/wftM^.P^wiatih;,ur^l^ juiiak Oin^ana Krivlje vi>i.V^ 
Ab|i%l$4^}JLipQy9a^. Osmana Age Gl^Ip^čA i 4r*. Nairp^ p,Žv^ 
d||»4f^ Slavni dalmaiii^ki . jv^^H lUja Smilja nić pd^Ahi^a^Sj L^^j 
fff(f(^^Ai9m-Q^\ta %ii,ženu, n», 'Turci. ga^tiiguu, n^^ pl^im f^.}!;, 

♦»^ i.vrJmi i- -i^ >"' • I <i"'-- ,"■«,' 'f . . i f' ■ .> I ,1 •/..;•..,/,' I, j.., 

•«.S »J Hl!"' • ' l/l"\ ••{. . / «. • ! I. I /' •, '.iv . •/•" »;!» r«*- J 4«.<|' / » i,^'.'»/f 

=::;::':'":::' ■■•:;,', Br. Te.ođ©r' Tetranoirlć' '; :;•' '|:'; 

to^ saJMv^^Maliu uiBslisaei|i|:.'fi09; «ad«'Js-sa¥č|ailb*smda;ii'K>oUim.',* 
HA '» vQpJ«-^«Wvaa^,U36.«nli8k.o...dAlmtt4i>fk4 ai^r|:ii%ia,iMdwA<fun 
If !i9jir*i9%l/ O/lim toi'a Je n«piMo vile raaiiravah sa razne Časopise. Suoe- 



1»6 

iwii6l i«'MU l^^b^i 'ft'ubtrif ki^bkdt^ Ir^*'<i^^«fciii<otol«(|l•i'ttt44i4«0f li 
ft^rbftki tezi sakoDskofa lUta. Na UlIJanNAftiiiijiiJaMinisdMf.ai^f aiMI 
JAo^|Uj^iQ^ra.d<ovi4^a. Z% i\^\i^}f,^i^lpt:^.y\a,pt»wiMlnlfiVL,^^^i^^§tf9L avih 

••^■••* •}..«'•/ , . .. ..'.,.. II ,. , , .,, r.|.,. 1' 

ji.i.»i I . - fi.... ! • : . • ■ .. ;.•.-..,". -. '.■.■•.: 'i :..; M ■•''I. !!iw ;i ••{ 

IV r' t» pl04iiiali Jednomu 4ibfMil^aiiiMii i i'^ ^:*^' 

NamSriivao sam odmah po^li obfeđa kremrti s^ iz K^iš^Vi^i 
^lii produžiti do Kiiina, da i to mćsro ha Krajftii s^mo Vidiiir;*kitt 
thi 2bo^ Icrarkosti vremena nfje bifo mogfuće, ka<> iid tsam yatfM6 
2^Iio/i tf i^em i okoliijih mastili duže prbbatiti.N«k'pn>t^jA(^'^ftM^ 
c'e moga' dragoga domaćina b68e irugeit^ ocbedilb.' Sklbttihi^ £ifc wA 
p^oiiuđe .njeeoVe,'i ostanem. Ono poslč-podhe biJiSe ik lin^H iKitia*« 
g'ćm obžinikoristno, tipotršblvSi ga, đa riiafgf^danfi ^^ffii&no'i^MlM 
ElbBoteku đomaiiina. Osim novih serbskfli knjigah'Yiađjt>h iiSlLoffif^ 
i'ĆđVe đuhd\i\og^a sad^r£aja! dv6 tiskane u MMdKi troikbiftiBblK 
diai'li I V!ncenćd Vakovlća. Da nečam^ bezkoristiib ik 'rtitA^Mh, dtt^ 
Voljno kvčđoče preinnogć ha kraje^'ih dodate opatkd 1 silina MfJht- 
Ž0Tan6st njihova sadanjega* vlastnika: Otoi 'IfubaT Čitahjla' M>^<^kb'- 
i^i^tftih osobito sirbskih knjigah primštih s' istitriTith kadoVd^^ttiMA 
kodVailiĆnih naSih parokah. Da sam se s toga (loilosto; ilijiB imMM 
d'ai ti kažem. 'Sii4)sk! spfsatel] neka se radi" predbrojenjai pMšiišI^ 
Sznd ebratikrbđofjubnomo kleru. Prošlft siivteiheifa, kM j^'dMM^ 
tinsli proto ohako Stojkoviću odgovdrao! Nije li xtć to tioMoljn 
tižrok da »e s^rdaCno radtrjem? Dir (Prijatelju sladic^! k^đ ii M^ 
host pozoran )p6^l^bačhn^ nalazim hiljadu usirokahrMdvatf t^'V> 
sreii t^ćAa Svoga, videći kako mfado Yiai§^ j^vcftjeiistto ^pđ Hikol^dlf^ 
stvom'itiađTth aČit^Qab;pt> n^^tojianju ćot^kdJjtrMvbj^ 6t6a'P^ir4f- 
dahđa vijsbkbj i svetoj svojoj ćšH doštojM v(N! odgovara.' BrMeI 
fžpH^'aj ovo zalažćnje. Može I' biti'neagbdMo 'roMloljubvr? OftM'^ 
sr^doto^jd Kbisovske pai^okije, k^mb se oni hrfdtijtfni č^sto bt>rirć«(- 
Jikl duh'ovtibiAu šl^rt/nftti sVbmu, ima'o^ink<ih^ pfi^bdii iittttShittl: Ttil 
'iMi'inio, Ćemfii ^a se Većrna divim; da li £!iito^kiJfh<Wa odMM, m 
iičtfv^sti, kojoin stranci, osobito gradskoga Ćovškb sir^tajtt^ ilf'^ol 
fhif s^^rbskomti izgovoru i onitti prijlatnlm oblKijehi, kab'fito je visscJlo 
jpblji^Vii koni žhn. U KosoVlJanih nalazim sjedfaijehe ste kataktM- 
stij^e biste narodnosti si^rbske, ihožđa liato, jer saitif bntid^ fl(tiiilttjl]. 
Jedan čovćk od sada, pohvaljujući (iravstvenoisit njiHbm, li^;^šfttftfc 
itk^, d^ sii najmirniji n c6loj kninskoj krajini. Da iiiotstrlihci ttil^dto 
piifem V(/libitsk!h[i na Zirmanjo u Dalmaciju Silaze, i tia'bdktti^ pim 
th^ti Cako i je^rpb'dalje) kroz ovt prćdele prelaze, te da bhć^^đt 

SbzbMj^ Motre; doista bi se u stranih zemljah fiMl^i^ilnt)^ MdUo 
Mčkjih, niirodinosfi i ćudoreAioatf ditlhdhthvak i\ir kbptiii. Pdfifi 



1W 

vtiMk obično jače i init na £ov4ka d^vje^ pa sato kod mnofik Ko* 
tar ppolau «a cAfai Dalmadgu. — 

L6ti rado ti se ja iz jutra miiog^o prije sunca Aa pat krenem. 
Tada se ćutim u duhu Čisto oživotvorena i obveseljena, podobno 
prirodi, osnaženoj hladnosti noćnom poslč žarkih zrakah sšrpanj- 
skof a sunca. Okoto Četiri sata jutra ostavimo krov gostoljnbno^a 
Makarije i dobavimo se ceste. Ostavljam opisanje predala. Divote 
onakove bolje se dadu uobraziti nego li perom opisati. Cesta kraj 
kamenite jedne prede, iza koje gorostasna Promina verhove svoje 
ponosito uzdiže. Čas se penje, čas slazi; desno slčde u nepresččnoj 
svezi zelene glavice, plodne oranice, tučne livade, gdšgdč vinogradi 
i guste šumice, ovdč prikladne i bčleće se težačke kuće, ondč žu- 
boreći i poput zmije verugajući se potok, ondć na strani, koja Ko- 
sovo polje od Polače razstavlja, sela Orlik i Biskupije, ono zna- 
msnito blagotvornom obitelju nčgdadnjega svetjenika Simića, to- 
liko proslavljenom bezsmirUiim Dositejem, ovo preporučajući se 
oku putmka prijatnim položajem i blagorodnim svojim poreklora, 
jerbo je nčgda bilo obitalićte Kninskih biskupah, kaincelarah hir- 
vatskih kraljevah; sa strane leži selo Pol a Ča, poznato Ičpotom 
stasa svojih obitateljah, a nad njim uzvišena planina Dinara, gra- 
nica izmed^u Dalmacije i Turske. Nu vi6e nego dražesti predala za- 
uima&e me ti&ina, veličanstveno motrenje jutra — dalmatinskoga 
Ičtaoga jutra. Ptice razvijajući gostoljubno svoje pčvanje pozdrav- 
ljahu nas dražestno, kao 6to je dražestan izgled prirode^ koja nas 
je okmžavala; težaci i težakinje (Kosovljani i Verbničani) čisto 
odftveni izlažahu, da se izrazim poetičkimi rečmi psalmopšvca nua 
delo svoje i na dčlanje do večera, «< i pozdravljahu nas s »pomozi 
Bog!<< i na v^rletnih onih gredah pastirče uz sviralu pozivaše stado 
na pašu, svirkom svojom usladjujući uši naše. Svuda, brate, prostota 
i sklad! Svuda poezija i krasota! Predmeti za mene tim više dra- 
že«tni, jer sam ih motrio na srodnih Ijudih, na otačbenoj zemlji. 
Malo da^e od »»košare Šarovljeve« penje se cesta uz povisoko 
birdo Konj zvano, koje od zapada razstavlja Kosovo od Kninsko- 
ga po^a. Na vferhu toga bferda bijasmo istom, kad je veličestveni 
Pkoebo počimao pozlatjivati pred nami Ičvo i desno ležeće \isoke 
{danine, kojimi je okruženo Kninsko polje. Onaj pirvi trenutak sva- 
BUj^a» kada se, rekao bi, probudjuje priroda i pozivlje smertne na 
obična dćla, razbudjuje u duši Čudesna ćutjenja. Pozoije ono uč! 
bolje nego slovo najmudrijega učitelja. S b^rda Konja uživa se dra- 
iestni pogled na pruženo Knmsko polje, koje ti se čini praviHU en- 
glezkom baštom; tolike su ti u njem raznovidne promčne. Desno, 
k siveni i iztoku, podižu se visoke gole planine, koje se sa zeleni- 
lom poya Čudnovato protive. S Ičva ograničavaju obzor berda, iz- 
me€l|u kojih stešnjeua Kžrka k moru Ično teče. U manje od Čet- 



1W 

viri saU, prešavfti đirveno-kameoili most, bismo u Knin«« Polo- 
iaj Knina nije sasma prijatan, biifgwii ođ iztoćne strane pramaK^rci 
i^aničen obxor, a s ledjah povisoko st^rnieno birđo, na kojega je 
pođnoijtt i mal' ne Ao pola visine st^rnio sazidan. Kada sa Idievita 
vremena, onđaK^rka plavi nižu, pokraj sebe ležeća strana ter naro- 
kaje sasvim na protivnoj obali zbog; ridnah, osobito 16ti, dosta nez- 
drav avak, {Mremda je od skora ačinjenimi proaici mn^go pobo^fta« 
tt» {Nrama pred^atejim godinam. Na virhv b^đa leii tvirdjaviea, na 
k^j se vide fradje i dometci proilih vUdai^ahtHirvala^Turakab, 
tflčtčanali, Francezah. U strategičkom obzira po mtt6iya iakaanih 
vojnikak nije od velike vainosti, niti moie dage obaade azd^riatt. 
Saavim tim hgaie za vrdme Ml^tćanah čuvarom Daimac^e protiva 
napadanjtt Oamanmah^ koji sa ja do 1646. « svojih rnkah imali. Re- 
čene goifine otme ju pd Turakab general Foskolo s oilom onom 
krigittom; malo za lim do^je opet u ruke turske, nu za kratko vr^ 
me; jer se a birao preda Mlčtčanom, koji su ju sve do propasti re- 
publike (1797.) zadird^ti. Sada broji dolq}a varo4 do 700 daiafa. 
od kojih je tretjina iztočne vire. Šteta samo, ftto neima|a u mtetn 
svoje cžrkve, n^;o su primorani 16ti po niy£eiftljoj sunčanoj pripoci, 
a zimi po kiiU i s nčgu, nčki na Verbiiik, a veći dio u ćatv^rt aata 
odaljena cžri^va sv. Georgija na liturgiju hođitL Kod ove cžrkve 
nalaz« se dom bratdu, u kom je prije polazka svoga u Helladu bea- 
amšrtoi Obradović 6kolovao nčko vrčme neuku dčcu dalma&i* 
akn. Da sam ga posčtio i s nčkim strahopo6iUuqem n btv6e aJMUa* 
liste Anaharsisa na6ega ulčzao, moied si lasno oustiti. Zdrav da at 
mi, prijane dragil Sutra se vraćam u Dirniii, i u malo eto me u 
naručaj tvoj. 



XXIL 



Dr. I^nđeTit Gig 



re4io M Je f. 1809 u Krapini, u H^rvat«koj ; s«ds Je vlsstnlk zsro4ne tMsr* 
B« u Zafrebu I izdavale^ nNarođoih Novlnah.« 

Tlakom Je Icdao: 1. Đle 8chldaaer bei Krapina, aamnl einem 
Asliange aber dle dortif e Ge^end ta botaiHacber Hluaicht. Karlaiađt ttSS. 

2. Horvatako-alavenako praroplaaAe, o Buđimu ISSO. 

G. t835. pako počeo je Udavati Novine 1 Danicu. 



fM 



i »♦•»/! Mt*;:«' •ti'. »M M.' -|^'^ 0,pij |U:|j|- ... ( .1.* I,«' "j,'!; j.fif.:/i ji;^ 

t' ' { ^ ' ^Ktka j«> « €fbć6 ' snttićajtio -. kođ shvtoiifcogia ' ««mAit,. ^A« -xm «#e 
^cte^iiiisU i 'ćiitjehjaf po sirbjeitk '|rbrodi^btti nii^pmtjli 'Stti^u- kr«ji 
tU^ »e 'iiWrdviii» ! 'piwkW (e 6elm> I«ieba'i<M!lehu):WidiD de%'oiia<4iH<- 
<^j^XiđHktiji^''te; bila- ona ma lia kioj^ui' tebi^t^ omHmLni^m'^t^i 
ipik^ MMnifttiovAiija «^g^^ ostaje * u (iv«> vškovći • iadnita JkaAb^ 4ifli/ je 
4afJfrt!^;j«đitf^todiii;i%točaj sit^ slavenskoga' >iia(rodiiJ I'(idalia«4ii*|b 
oditft osnovana tva^^og^jajti oiiak^, Icako ya-*p»bdajei »ilr iia^'tHiffk nm i 
jodnog lašvora^ 8 Vakatko <mo^ie svaki iskMrii>$liy««iiiD I«Ah» ^ividid, 
i^ki& ;}& oiia/- kako' ^kdsmo, nadim staHib kao 9ti6ka'>na»iMhtt'i/ntil- 
tiiijk ' vaftna i ' * đragoćdna bih. Dnboko ' "bfi^ 'H' ; slavetiskom ^antfdi^ 
dkov^too "ol^biljno' i fi^no obil!eljšktO^ Čvff^scvb' i sires^rdno^iiiMil- 
«Vaii)e «bć«iit<; kolivke- liMoiti pi-ičiooaoi ifa»M^ ^Baf'^i^'« 

'pr0tmi6m tt6yMuyiHo%dm rodoni t<«caliAeni i'veHkomač^nMtiijrmi^ 
<HfSr dđiićbi «ino^ Slavenskogia toidt^ '^eske^ iyo^lL6 ^ilnr|B^6iki|tt 
«)^ tiaj v«<Hiib'nipoi^ đabovnik iritak; posti^ji^ćl '^ameiiilei 'ibr- 
f^e^t^Mii i"' boUka; "na 'književnom ;poIj« lirabi^oviv i j^orndjanoa* 4ioii- 
bintt^iiHniiil; kad' jo f^vvi pat' poleta in^fjka isloten^ti^o ^tkjrfk^ Ifividi 
aiM!6kairatl/t nafin vetikim^fenam^o^ranjem bratske ljtfbirvi<ABviloliii 
'pridictt^tA<M)no'i'ai^labati iiasinn6havati.>^> ^ ' .:•'♦' r '. u j.>;.i/ »irji 
«' "'* •Syi'So>faftlozii'SVa<skoro<'niA«nja'Starijik spisateljahiiritžii<<6 
pripovčdanjem živim kod H^rvatah, Cebah, Poljakah rMalo4IOMh 
o sveslavenskom jednorodstvu te i Krapina kao mčsto sveobćega 
izvora naznačuju. I ba« u tom^ što se Krapina, kao jedno naprama 
čilomu slavenstvu maleno i neznatno, u gorskoj zabiti sakrito mć- 
stance živim slovom i pismom kao jedini slavenskoga starodavnoga 
jedinstva spomenik bilježi, prikazuje nam se jedan od najvećih ras- 
iogah , da ova slavjanska fridnff^ ynije puka izmi&ljotina. I u tom 
smislu IČpo govori Jablonovski: »Ništa toliko nedokazaje 
kojigod povĆstnijdQgodjajJm{ub|o on.koliko mu drago od na- 
šeg doba udaljen) — Ikoinci^pAv^rdMovmjkoji su kod stvari na- 
aočni bili, ili koji su od takovih svčđokah Ćuli, te koju su potomci 
za^tratntili Jt* naj^abljetn ćavstva saewiali;osoWi(i grfei^faffi'vdiJiso- 
bah da li su živile. Jer dćiom mo^e se primćšairt sta tajkovV J^tb 
se nije ftogodilfi; ah 9spbe i njihova jmenii \ako.se' u ,pj^eti d^.rff# 
tako (I^j^raipći Rakovo pfeđavanj.e . nazvati vćčnyn. s^vaijjjfi .spoine- 
nikom. A pređay|U]|)e j^jjaše kpd;Btar^L stvar sveta.« . . ^ r .' 

Kad bi komu u storo doba bilo do toga štalo ^ da izmisli ta- 
kovu pričicu, koja bi se svih slavenskih granah jednorodnoga iato- 



129 

čaja neposredno ticala, zaista bi ^a bila i sama razboritost potak^ 
nula, da za izmišljotini] svoju odabere kojegođ već onda znameikito 
i ^sovito m^sto. Onomn, koji bi takovu izmišljotinu, osobito u ono 
doba, g'dĆ je obćenje u svakom smislu veoma težko bilo, c61omu da* 
leko preko jedne polovice Evrope razsijanomu narodu hotio u 
s^đce i pamet usaditi, bez sumlje bolje bi bio poslužio veliki Zlatni 
Prag ili golema Moskva, nego li naSa mnogo prezirana za* 
gorska Krapina. — Tko nevidi u ovom obziru jedan, bi reć, itena- 
raftivi znak ne samo vćrojatnosti, veći istinitosti? Nečudimo se da« 
kle, da je knez Jablonovski, nastavljajući razpravu svoju, s najve* 
ćora pomnjom istinitost pripovšsti ove branio, da su obranu ovu naj* 
ttčeniji mvževi njegova vremena, osobito pako Slaveni, s radost« 
■ini uzhi^njem primili i pred svim učenim svčtom istoga kneza, 
kao sveaiavjanskoga zavćtnika, javnom bvalom pozdravljali i slavili. 

Prije nego se razstanemo s cirticami stare dogodovštine, va- 
lja nam napomenuti, da imade pisacah, koji tv^rde, da je Krapina 
bila pod Rimljani velik grad, i da se je u rimskom jeziku slavnim 
imenom Jovia zvala. 

8 rimskom i predrimskom starodavnom protasnosti stoji u 
savezu ustraeno predavanje, koje se nalazi u mčstu i okolici o ve- 
likom i uzmoinom nčkada ovdč biv&em gradu židovskom. Način 
ovaj predstavljanja starine naiiemu je puku sasvim primčraii. Sve, 
ito si nad puk prije Kžrsta, t. j. prije pokirdtjenja predstavlja, čini 
mu se židovsko, tako da ovaj način mifiijenja kod vlastite svoje dć- 
ce pr^e kirštjenja izjavljuje. Misao ova u naftem prostom puku po^ 
četak svoj ima najpače u kžr6t}anskom nauku, jer mu židovska po- 
v^štnica za temelj služi, koja se u tom smislu i predaje puku. A 
jednostranost ova osnovala se je tim laglje kod bezazlenoga naše- 
ga puka, ito mu je doba poganstva stranom zbilja odviše udaljena, 
stranom pako doslčdnim nastojanjem iz pameti po mogućtvu umčt- 
no izbrisana. Iz ovih ovdč u kratko napomenutih okolnostih lako se 
može tumačiti, zašto si puk naš sve, što je predhrištjansko iliti po* 
gansko, tobož kano židovsko predstavlja. VrČdno je medjutim ipak 
spomenuti, da je u srednjem včku ovdč bila još od starine velika 
židovska naselbina, koje sviršetak bio je sa strahovitim, okrutnomu 
dubu srednjega včka primčrnim porazom skopčan. 

Kano što je bilo mčsto ovo radi svojega prelaznoga položaja 
iz Panonije savske u Norik starim Rimljanom u ratnom obziru virio 
važno, isto tako bijaše velike znamenitosti u srednjem včku, naime 
pako u vrčme Ljudevitova rata na Franke, kojom je prilikom ona 
jakimi gradovi otvirdjena prelazna dolina njegt>vu vojevanju dobro 
u pomoć bila. 

U gradovih krapinskih stolovali su velemožni velikaši, i poslč 
skk^pljenoga medju kraljevinom Hirvatskom i kraljevi ugarskim! 

ČltukA. 9 



130 

savesa, ođ istih ovih kraljevah nekoji kad i kad sa vrĆme. Tiiko 
seje II« p. kralj ugarski i hirvatsko-dalmatinakiLjuđevit, nazvan Ve« 
Iiki» tt uitom ^adu bavio, a njegove vojske veliki vojvoda t ban flfrt 
ski Nikola Seč onđč je prebivao. 

Ima razlogah tverditi, da je cerkvu sv. Nikole (koja je sada 
ij^upua) isti ovaj sihii ban sagradio i svojemu svetcu posvetio. C^<- 
kva ova po srednj^em načinu 14. stoIŠtja zidana, d611 se na više gvo- 
dovah, naslonjenih na pohigotičke od kamena rezane luke, koji gdi 
se na v^rhu sastaju i gd6 pojedini do blizu poda iztiću^ imadu zaoir 
mive i za nade gerboznanstvo vele znatne u kamenu izrezane bilje* 
ge i g^rbove. Medju ovimi je pod svodom od pćinice na krigu od 
jednoga luka v&rlo 16po sačuvan gerb ilirski s mladim mćsecom i 
zv6zdom. U ono doba gerbom ovim služili su se svakom prilikoai 
u ratu na ftdtu, na pferstenih i pečatih bani ilirski t. j. bani tako zva* 
ne ukupne s krunom ugarskom skopčane Ilirije ili Slavonije: Ova 
dva od jednoga znamenovanja narochia imena izmtoce služila M 
kao spojno ime za Dalmaciju i Hervatsku, koja se je u gornjih stra*- 
nah do Mure i Drave, u doljnih pako, saderžavajući u sebi predale 
današnje, mnogo kasnije posebnom kraljevinom osnovane Slavonije, 
t)a do Dunava pružala. Imale su kadkada kraljevine ove posebne 
bane, a više putah zajedno jednoga bana ili vojvodu, ko^ se je oli- 
čavao služiti jednokupnim ili ilirskim ili slavonskim imenom, a isto 
tako i jednokupnim starinskim gerbom ilirskim. 

Kano što su^ tri nad mčstom na birdih ležeće gradine, naime 
Krapina, Psari i Šabac utvirdjene bile, tako je i medju i^mi u do- 
lini leže<^e mčsto bilo tverdimi zidinami obkoljeno, i stanovnici isto- 
ga m^sta imali su od uajdavnije starine pravo gradjansko i k tcMUiu 
veoma veliki kotar, koji se u okružju preko gorali i dolinah na više 
satih đalečine razprostira. Medjdtim ipak starijega otvorenoga li- 
sta spomenulo m^.sto neima od onoga, koji nm je god. 1343 podv- 
ijen od Velikoga Ljudevita, kralja od l'Ugarije, Hirvatske i Dalma^ 
čije, i izdan u Zagrebu na perganienu s pečatom njegovim. Stara 
ova diploma, koja se i dan danas u arki\ii varoškom u origina- 
lu čuva, po svom sadiržaju dokazuje, da su se istoga rabata sta- 
novnici već frije gradjani t. j. po pučkom jeziku purgari zvali. 

U arkivu varoškom ima starih znamenitih poveljah t. j. otvo- 
renih lislovah u matici iliti u izvoru. 

Kako se je ovo m^sto nekada odlikovalo i uvažavalo, može se 
iz toga zakljui^ti, što se je onde više diržavnih saborah sjedinjenih 
kraljevinah d^ržalo, i što je slob. kr. poveljeno tergovište ovo 
jednako sa slob. kr. gradovi u d^ržavnih saborih imalo pravo mćata 
i odvčta. 

Svakoga domorodca najviše mora zi»iimati,da kod magistrata 
krapinskoga od starine sve do danas narodni jezik neprekinuto vkh 



131 

4a; dočim sa se svekolike pravde, iste takodjer zaglavD^ parnice, u 
iMurodiiom jeziku vodile i svi službeni poslovi u istom jeziku izvir- 
sivali, koji je nafiemu književnomu jeziku muogo ^ličugi nego li ua- 
rččje, koje se sada ondč govori; kako to danas dokazuju stari za: 
pisnici, koji su jodte od g, 1574 preostali. 



XXIV. 

Dragntin Seljan 

rodi te o Topoloveu, u HervatAkoj, f. 1810; buale «veijeaik x«freba£k« i>l- 
•kvpue; urare g* 1848. 

Od je napisao i izdao sleđeće: 

1. IPočetak, napredak i vrednoat literature tlirake, u Zaifri^bu 

IMO« 

2. Semljopla pokrajinah llirakih, 1. dio, u Zagrebu 18^3. 

3. Zemljovid Europe, u Beču 1847. 

4. Zemljovid carevine austrlanake, u Beču 1847. 

» 

PAr«bro4ar0tTo a llgarskoj. 

Težko i stranom pogibeljno bijaše do novijih vreraenah bro- 
djeni« po Dunavu. Kod najmanjega se vćtra moraše dangubili vide 
putah čitave dane, a po tom se vožnja znamenito produživaše. Gli- 
sto se ovako ladje skvari&e ili posve propadose. Jod prošloga veka 
spadahu putovanja barem kod nas k, uenavadnim dogodjajem, a da- 
nas već su uklonjene mnoge zapreke. Poboljšanjem obćinskih ee- 
stah i postah, uvedenjem berzovozah i najposlć parobrodjenjem 
proderta je stena, za kojom zakopani ležahu predsudi zah^rd^lo- 
ga sćda. 

Najveću i pravednu slavu zaslužuju Vata iFulton, kojiper- 
vi započele parobrodjenje na Dunavu, na ovoj najmoćnijoj i uajve- 
ćoj od svih evropejskih rčkah, po kojoj je ista narav pokazala naj- 
kralji put u iztok. Tko bi prije nčkoliko godinab bio vorovao^ daće 
se moći ovaj put iz Beča u Carigrad i Smirnu^ blizu 400 miljah, u 
tako kratko vrčme proći! Samo poduzetnomu duhu imamo zahva- 
liti, dto. se je probudila ova nova misao, koja je toliko slol^^ah dr0- 
mala. Jer je tim iztok sa zapadom uzko skopčan* Put 9 iztok sada 
je svakomu tako sigurno i prilično otvoren, kano i u zapad. Pače 
onij pruia u nčkom smislu vise nova i zajiimiva» nego ovaj. Tko 
iito ćfiti za. 16potu naravi, putovanjem na parobrodu bili će podpiiDo 

;fta4ovoljen.: 

9 ♦ 




132 

Dunavska vožnja očaruje na vise mćstah takovimi naravskimi 
krasotami oči potuikn, od kakovih nemože rhensko brodjenje nidta 
divnijegra pokazati. Parobrod prolazi ovuda ne samo cvMnu stazu 
civilizacije, već vodi i u okolice, gdč se talasi veličanstvenoga Du- 
nava golemom divljom prirodom valjaju, a ČovČk se kano pustii^ak 
pokazuje. 

Koja se od toliko hvaljenih svajcarskih okoiicah moie prispo- 
dobiti s čarobnim Bosporom, oko kojega su sve dražesti od dva ddla 
svčta obilno razasute! Sam Carigrad, koga se položaj, po svčdo- 
Čanstvu svih putnikah, više cšni od istoga Napulja, zaslužuje, da se 
čovčk onamo zaputi. 

Dunav, tekuć iz Ugarske, kretje se kod Biograda prama izto- 
ku, da načini medje krajine banatske i serbske; ovdč se njegova ši- 
rina od 1270 korakah tako steže po klisurastih obalah, da ima kod 
Zelćmnih Vratah samo 87 sežanjah širine i 28 dubljine, i tako- 
vom berzinom i silom teče, da isto žei6zo za čas pliva, nemoguć 
utonuti. Ovdč se nastojanjem parobrodarskoga družtva mnogo radi, 
da se pogibeljno ovo mčsto priličnije brodarstvu učini. U ostalom 
je tako ovd6 kako i drugdč već dosele velik dio pogibeljih uklonjen, 
pošto su ljudi mnoge podvodne klisure barutom raztepU. 

Od Pešta do Drenkove putuju dva parobroda izmšnice sedam 
danab. U Drenkovi stane parobrod, a putnici odvezu se u dobro pri- 
ređjenoj korablji u staru Oršovu. Ova toliko razvikana vožnja sada 
je bez svake pogibelji za putnika. Pogibelji, koje na ovom putu po 
vodi obstoje, dvostruke su: polovica od nesigurnih ovih mčstah sa- 
mo je pri velikoj vodi, druga pako pri maloj vodi pogibeljna. U obće 
velike se ladje više imaju bojati od st^ršećih klisurah, nego male, 
koje, ako su dobro providjene ljudstvom, lako se mogu virom 
ugnuti. — Put ovaj do Oršove nije samo za oči zanimiv, već je i 
povćstnimi spomenici bogat Goropadno se diže klisurasto b^rdo 
Treskovac 360 sežanjah nad Dunavom. Ovdč se već čuje straho- 
viti onaj šum, koji uz slčđcću klisuru Ta hl ali s pogibeljnim virom 
pokazuje strahoviti onaj prizor rčke u najsilnijoj divljači. Još je za- 
nimivija ona užina klisurastoga ponora, koji kada se otvori, ova se 
na 200 sežanjah stisnuta rčka, na jedan put na 1000 sežanjah raz- 
Širi. Sada misli putnik, da na nemirnom nčkakovu jezerištu putuje. 
Na sirbskoj granici leži od kneza Miloša novo sazidani Hi lan o- 
vac. — Dalje dol^ dospije se na tri tornja iz srednjega včka, zvana 
Tribala. Kod Juca na jedan put se krene Dunav prama sčvero 
— iztoku. Sada je vožnja posve mirna do Kasana, gdd se Gor- 
nji Djerdap započima. 

Ona gori imenovana cesta, koja iz Oršove u Drenkova vodi, 
sva je zidana, te se može uzpoređiti iš najMpšimi um^tnimi evro- 
pejskimi drumovi. Na jednom od najičpsih mčstah ceste ove vidi se 



133 

prostrana bžršljanom opletena Spilja, đćio naravi; pod ovom opel 
stoji niska i vferlo prijatno nredjena kžrčma. Mftsto je ovo veoma 
Čarobno: tiha samoća okolice, silovitost r6ke, koja ovđ^ pod nog[a- 
ma inmi, vifie glave pako veličanstveno klisarasto bžrđo Stirpec, 
k toma još tamna ova špilja, sve ovo silovito ujebu^aje đaša mo- 
tritelja. U bliuni nalasi se drogi klisurasti ponor, koji je 1300 sto* 
pab dug i kroz cčio ovo birdo prolazi. Pol sata odatle jest glaso- 
vita veteranska Špilja, koja u onom mnogo putah tarskom kirvt 
natopljenom birda leži. Po napisih posnavaha već Rimljani ovo voj- 
nički anamenito mčsto. 

Pat od Pešta do OrŠove, 100 nčmačkih miljah, prevaljuje se 
parobrodom u ne podpuna četiri dana. Medju Oršovom i Dunavom 
jest Dolnji Djerdap. Oršovci i obližnji ovim Sirblji i Vlasi brode 
već danas više putah bez svdcoga straha pogibeljnim mčstom ovim. 
Neopisivom b^rzinom preleti ovuda brod Dunavom, te prije nego se 
moie razsuditi pogibelj, već je izbčgnuta. Kratki ovaj put preva* 
Ijuju putnici navadno po kopnu, premda nikakova junačtva netreba, 
da se i ovaj kratji i zanimiviji put Dunavom upotrčbi. Budući da se 
do došaštja parobroda moraju putnici u Oršovi cćla dva dana ba- 
viti, troše obično vrčme razgledanjem dražestne ove okolice, oso- 
bito glasovitih onih herkulanskih toplicah. Drum je ovM posvuda 
taracan. — Godine 1834 počeli su lomiti grozne ove kUsure, te 
će se i ovaj inače pogibeljni put sigurnim učiniti. Parobrod, primiv 
kod skele Kladove putnike, prodje bez zapreke sav dolnji dio po- 
dunavski, kano: Vidin, Nikopolje, Svistov, RuŠČuk, Sili- 
striju i Hirsovu, a kod Oalca stane. Odatlč se opet na dru- 
gom parobrodu povezu putnici u Carigrad, gdč jih opet nov ne- 
poznat život uzhi^uje. Iz Carigrada plove parobrodi u OdAsu« 
Trapezunt, Aleksandriju, Smirnu, i na sve skoro strane 
Europe. Parobrod, koji s Carigradom i Smimom uzd^ržava savez, 
spada takodjer na ovo dunavsko parobrodarsko družtvo. 



XXV. 

Stanko Vraz 

rodi se f . ISiO. na iujerskoj u obćini Cerovcu. O. 1S38 đođje n H^rTnUku i 
posveti se saoma narodnoj knjiže vnoatl. Umre u Zagrebu g, 1861 dne 2%. svib. 
Ovo sa mu dilm: 1. Narodne pesnie ilirske, koje se p^vajn 
po 6taJerskoJ» Kranjskoj, KoruikoJ i zapadnoj strani Ugar- 
ske » u Zagrebu 1S39.; 2. Glasi iz dubrave Žerovinske, u Zagrebu 
IS4I.; 3, DJulabie, u Zagrebu 1840.^ 4. Gusle i tambura^ u Zlatnom 



134 

Pthgu 1845. ~ Još Je nredio Kola knjigru IV. V. VI. i VII. nAm, a s Vukoff- 
90viĆ6Bi i Rakovcem iLDjif a 1. 11. i 111. — Osini toga ostalo je po Djem u m» 
kopUu Tise lipih stvarih. 



A« Iz đeU: Glasi iz dubrave žerovinskc. 

1. 

Bara. 



BttĆi, Bvižda vihar kros grede i tram. 
Staro d^rma aleme, stari dšmia hram. 
Od amerti barjake noć je rasaaterla, 
8pa«(oiioaite evesde u svoj dvor zaperla^ 
Orozevitoin rukom od oblaka grom ni 
Do oblaka t^rsa Perun nebolomni; 

»Jao nama, manje, strahovita groma! . . 
Jeste li, dećiee, svakoUka doma? 
Da li se k^rstite ? . « . . ah molite Boga« 
Neka nam saćava ćškn prem dobroga.«^ 



i< 



Prekerstiv se žena deci kaže tak. 
Kako b^rzo munja razsine oblak : 
7)SlttdiLJy Vanko« sludaj ! kakp Bog nas kori. 
Jer D^edno molitve dobro jofi neshori. 
Uzđignimo ruke kutu, gdč je spas. 
Ode je Bogorodke nameštjen obraz, 
Nebi li se smilit božja mati htčla. 
Vratila nam tatu zdrava i vesela. *^ 

Tako mladjanomu bratcu Angja sbori; 
A majka od brige ovako govori : 
»Ta on bi već davno kod kuće bit mogo; 
liedaj njemu tonut u pogibelj, Bogo!« 

Za tim opet munja razsine oblak. 
Kraj peći pokaže od žene se trak. 
Tu je mlada majka, a uza nju sedi 
Do petero drobne decice u bedi. 
Njim otide otac dervarit u luge. 
Jer sudba uedade njemu sreće druge, 
Ki mu već u zibei kaza puna serdi. 
Da će uvčk jesti samo krudac tverđi. 



1S5 

Gle opet obsinu kttću naglo iild«k; 
n i»Bno» mamo, tate. . . .»« tada Irhš itis treak! 
Angji reć prekine, usd^rma v&a dom 
Padajuć na semlja at^rmoglavce grom. 

Dećica lavrisnn na vA« glas nemilo, 
A atarji zamnknn, ko da ni) ih htio. 
Te se majka najpre od straha probudit 
nMili Bože! — re£e — n pomoć mn bodi ! • . • 
» 7) y idila sam da45ka dođi ispod daba. *--^^ 
»Ta moro bi davno već pred pragom biti. 
Valjda bjahu traci, ki jih manja hiti . . 
Kod kama je osto, tdSite s', teftite! 
Sutra, deco, doe će, đoniti vam pite.« ^^ n c 

Grom prestade: — majka dJcu upokoji. 
Da joj usnu svako na postelji svoji, 
Al ona nemože usnut ni sa 6as, 
VČk izpred nje staSe suprugov obras. 

ZapevaSe pčtif, te i danak svann, 
Prenu ae isa sna, spremi k poslu ranu: 
Vatre si naloiSf, sude usporedi. 
Tim i Angja stane i kros vrata gledl: 
ffffZa Boga, ita vidim? iik to leti famo? 
B^rso podjte semo, b^rzo, draga mamo!«<< 
»Vigme, mili Bože!« zavapi maj6ica 
Od petero sada drobnih sirotica*; 

Za glavu se uhvati, kolona se sruie , . '\fr . ^ ^ * (' 

Jer pod dubom suprug leži joj bez dule. ^ 



2. 

Sablja i rvka. 

Po Mostaru bai kovaću 
Jaše Ture dobra stabla: 
Sakuj de mi sablju^ more! 
Od nakova bolju, jacu. 
Imam mejdan pdrve šore: 
Dobar junak dobra sablja. 

Po Mostaru baš kovaću 
Jafte Ilir tanka struka: 



- 1 



136 



S«kuj de mi saMju, pr^el 
Ni m^alabijii oi D^jjaĆn^ 
Salra mejdan delU mi ja: 
Dobar jnnak dobra raka. 



i^ 



Zora j' liee pomoiija: 

Pred MotUrom na poljani 
Mejdan dele dva jnnaka* 
Ko dva riea mlada ćila; 
Jednog kanrka rodi jaka. 
Drugog bola šio odbrani. 

Dobre konje razigrate 

Po tom lepom ravnom polja. 
Turćin vadi sablja bolja : 
flUdrl» kaare ponositi! 
Neka vide bide naše. 
Da ti slavno snai amriti.« — 

»Mabni ti, o Tore, pdrvo. 
Da vidimo, ito je bo^e. 
Dobra sablja '1 dobra roka«« 
Mahne Tare . . . ko strftij s laka 
Pade glava na to polje. 
A sa glavom trap kd ddrvo 

Po Mostara nin carica i. 'U-i 
Jade Ilir pevijući: 
nDobar janak dobra ruka«« 
Osta Tare k^rma vaka' 
I gavranah g^rkujaći', 
Ki ma c^rne o£i plja. 



B. h đlla: Cfvile i tanbvra. 

1. 

Sirotiea. 

(Parabola). 

Za nelen venĆac beruć cvetljice, 
Prolasi deva krij sirotice : 
n Ab mili Bože, da je sad meni 



137 



iiVoliU bi ta m« ^aaak aUti, 

»Nego slo godin' n« Ijfibi ajalt!^ — ^nn n}(^t 

Tako usdifte ieljna bea mere. ^^^^ I ^-tJ 

D^Ta ponikne, cvelak iibere^ 

Do kitnih ruftah u toii&ic aUTi, 

Na f lavu metne Tencac giadavi« 

8 p^rva u v^nca njeftnog tela 

C^itljiea naia atoji veaela; 

Al fim ae annee viie oadigne, 

I iarkim sracim do vSiica atigne, 

Byo slo po nja, airota aahne. 

Glavica akloni, teftko oidabne: 

nAh mili Bože, da lađe glave! 

»Bila aam aretna arćd selen- trave; 

»Ali me Uita želja aahiti, 

»Stati as raža ito vencac kiti: 

»Bvo me kako ludo poginaM « . . .« 

Čim to isaati, već i premina. 



V 

>; *■ 



Koga god u dol nameati aadba » 
Nek ga na goru nevuce žadba. 



2. 

1. P r e t n j e. 

latom avane a istoka dan bili. 
Na podana kros gvoadena vrata 
Girne narod kan od pticah jata; 

Čoek U reko, via ae grad već aeli. 

KroB oliee is Travnika grada 
Vode apetog Kalala bigdaka. 
Od kojega, kd janje od vaka 

D^rbtje iati car arĆđ Carigrada. 

Vesir viče : »Davori dželati t ? ' ' 
B^rže, deco, na kolac ^jftoHna! 
Ute6e li danaa, tako dina, r^Ct^t c\ 

Batra će naa po Travnika klati. • .« 



138 



d '■' 



' t 



Pseto djanrtko! deder b^Ai sad«! t^^- 

Pleni, robi Btfiu slavnu Bosna, ^ 

Vod' u građe hajduĆad ponosnu » 
Kolji Turke, plafii bule mlade ! 

Grozno b^duk subioia zaik^^rtnu, - 

Oćim baci trecah hiljadicu, • , . 

Zaljulja se vezir na konjicu* 
Kan da primio od njih ranu suiertnu. 

nnNesperdig se kervAiće vezire! 

Pamti dobro« $to ti kažem sada. . . 

8red ponoiSi doć ću ti do grada. 
Pa te ubit, tako meni vire!u(< 

To još s kolca Kulaš progovori. 

Na vezira besno se nasmehne. 

Da mah vezir konjica okrene. 
Smeten ode, u grad se zatvori. 

2. Smert vezira. 

Vezir jakim stražami obsadi , 

I Kulaša i sebe u gradu. 

Čim se sunce smiri na zapadu, I 

Od hajdukah tim da se zagradi. 

I već hod£e k jaciji s munarah 

Razvikaše -družbu pravovćrnn : 

Čut je samo kroz šutnju većernu 
Ligu pasah i korak stražarah. 

• 

Vi£e vezir baš oko ponodi: 

»Gdg ste momci? Gle Kulaš dolaki!« 

Skoče berže u sobu kavazi. 
Da veziru budu do pomodi. 

ff »Gdž j' djaurin?« « svaki ođ njih pita. — 

»Zar neviđiš, gde me ovđ^ davi? 4 

»I nogu mi za vrat ved postavi? 
»Nevidiš li djaura strahovita?« 

Vezir stenje, gerA se i vije. 

Grozan strah mu iz o£ijuh siva, /,t, , > ■ ■ t 

Uslne derh^u, sapa ut^rnjiva, F ! ^ , . , , ^. . ' Ji 

Protegne se još a — već ga nige. i 



l»d 



Po ahara, čardaka^ magazi 

Mah ae moinQiYttst»rkldU' 
Joll protraže harem i odaju« 
Al ae zalođ vratjaju kavasi. / ^ if-^i'-^^iti- 

Nejma nigde lii sivoga stTora; 

Nij' Kokara, nije Josdlniira, ' 

6to prtljahu, da će sla vesira 
Ta D0<5 smaknut 0rdd njegova dtbra. 

3. Smšrt hajdtika. 

Istom Turci ved sabu klanjale, * ' 
Kad bi grozan glas ka agan prenet« 
Tu nod vezir da ode u di#i^*. . « /;.'// 

Uplaie se i age i paSe. . ' 

Jedni kažu: Jezdimir gn ubi! — * 
Drugi: Kulafi uteko je s kolcai — 
Al Jezdimir robi do Sokolca, . 

Kulai duiu na kolcu izgubi. 

Tim raztura glas se po narodu:. 

Do p6 grada ostavi ognjište. 

Sad k veziru, a sad na stratlMe , ki ^-! t v 
Da razvide i mesto i zgodu. 

Vezir leži ra*t«giiW na ađ^ih : 

ffValah m^rtavitt kaže jedan paAa. 
Idu dalje, a da vid KulaSa, 

Gde mu nikla glava ustah modrih« * - 

Telu žiee napnute ko iibe, i t 

Rujne kapi kirvi »a tle ea?<f t 
»Djaur j^ žive« (kaže jedno Tiire)» -. 

dA nal vezir slaae već pogibe.«'- >> 

Mah te reći uzđernu hajduka 

Kano velar suhi list u gaju, 

Razabra se jednom joS u vaju. 
Bi reć tiy ćas sva pusti ga muka. . 

Na kolcu se izprav), izusti r " 

»Slava Bogu!« ustma se nasmehne. 
Glavu digne i nebu okrene,' 

Jednom dahne, pa i dute jiusti.' ^ 






f 



140 



3. 
HetalJ. 

Rodit se • {role^en, ^w^iV^ 
S miami omriti, ' " 

Čistiiii Brakom plivat 
Bla kritth vetrica, 
NJihat «e na n^đrih 
Hatah tek ra«viti% 
Opajat kraaetom, 
Miriaom cv^t^ica', 
Prak strenaTii a krilah 
Bflado i kea tuge. 
Kana dah se osn^t 
U nebeake krage; — 
Bto od metaka 
Prekrasne sudbine ! 
Ni}e r s!!£na «elji» 
Što vćk dalje MU : 
P^rvo stvar osknbe, 
Neg seje nasiti. 

Nakon k nebu vrati« j 

Tn n slast raamine. ^ 



4. 

Trt moći. 

(Đitirambo.) 

Dok se smes joi gnaie sred prostora ^^./ . ^ j 

Bes vremena, mere i pravila, 
b beskrijnof neism^rnosti mora 

Digne Tiinji i rnke i krila : 
Jednim trenom dngih trepavieah 

Otvk*de se bJžne smM, 

Dmgim trenom a uresi 

»▼ft se InĆom od sunČnih sinieah. ,^ p^oL'nv vaH.^- ^^ *^^' 
Sto nebo, kopno« more sinje: ^ 

Ljude, c^rve, rsje, pustinje! 

Tko taj isn od svesile rogt . . . ?a/>y/, 

— Svemogud Bog. 

Dok eari^e Bog, to se pojavi 
In iqpMih bi\je divno sm^lo 



r 



141 



(Oti — of aii}, k^rv nm — Yfaio vrllo). 
Digne glavo •jijaća ii slavi. 

Na iareDo vilo krilo 
Krasnih mečtah nm postavi ; 7 « . t a r. ć ^ ' 

Na Bnlnm se tužeći nemilo, j^u ^^ 
Kori Boga, d^rma mu prestolje. 
Hvastaju^ se ave da čini bo^e. . . 

Pr^asnije nameilja u nebo Bogove, 

Sv^t prevratja, praved stvore nove, 
U rige pretvara besplodne pustiige. 
Otoke plovode 
I divno cvatuće 
Me^e n more sii^e; 

Med sa dubja kapat čini, 

CvasU rnie na temini, 
Reke to£it sladost mlika. 

Ovce plodit slatno runo, 

Oore kamenje bl&ka pano. 
Da i|la se s uresa raslika 
Zemlja svekolika. . . . 

Tko bijaše Uj tvorac, taj b&nik? . . « 
— Čovek pesnik. 

. .'' <f (r Time s neba najvedrijeg lica 
Sidje dĆvojĆica, 

MlMnCe boijeg uma ^^ ^'^V^^ A 
I vć£ne mudrosti : 

Ćelo drago, vedro, od raauma 
Bi reć da stoji u i^fem presl&, 
Oći isvor svijuh blaženosti'. 
Usta avijtth milin* mesto. 
Plašt ju krqe beli, prosti : 

U desnoj joj prutak potlačeni, /^ ( '^ 
U l^voj — bi£ gvosdeni. 

Višnji isnad šarkijeh oblaka' — 

Avog podnošja — semyu gledi, ^ 

Ode se bori s dobrom strast opaka, <i,[- '\.rl < '^ 

1 greh hode sv^tuda poda b^i. 
Bog u svetom svom gnevu i s^rdu. 
Da pedepsa pakost g^rdu. 

Digne s troskom desnicu, 

Al da vidiš dćvojćieu! 
PodhvatI mu ruku tv^du . . . 



10 



. .Bog^mleciope ^p^zi, . 
A tres — nerazi. 

A pesnik? Na medjadu sveta 

Sad boravi, vatru da agrabi 
(6to na veke zemlji bi oteta). 

Njom da otme amerti rod slabi: 
U nebeske; diže ga visine, 
8 presiolja njim Boga da skine: 

Al gle dete gde se smijuć ujavi! 
Pogledne ga u oči. 
Oko njega vas svet se zatoči. 

Oholost ga ostavi. ... 
Vaj u kosti sterta su mu krila! ... 
Ah odkud ta dragobesna sila? 

To je prutak zlatni, bič Železni — 
To si ti, Ijubezni! 



C. h Djiilabqak. 

5. 

Cvetokitna lipo! 
Koje u svoj aerđi 
Perun žarkom rukom 
Nika^i. nepogerdi. . 

Oj dcivol]' u hladu //r \' C ^^-' 
Da se tvoiii zakloni — , ^ .oc c' 
Putnik, koga Perun j » 
Vazda strelom goni. ' ^'^ * 

6. 

Ti fnladjahna brezo, ^.tut-Jt-^ 
Devo punokosa! 
Sjajnim te uresom 
Kiti rana rosa* 

Primi vruće jade, 

Decu moga šarca. 

Te u zihci IjuUaj 

Hladna po:vetarca. ^ 



148 

7 • 



Aj vi tankostruci, 
Visoci topoli. 
Po šaptjućem liStju 
Slika sirene boli. 



I »! 



t 



Aj treaHe jače ,. 

8voje plahe vlaae: /i^^*''' ■"-;' 

A da s^rce moje 

Zaboravi na ae. 

8. 

Vi od gaja vile. 
Bogom proaeatrime! 
Krotke drobne ptice, 
Slo2ne nada svime! 

Zdrave i slobodne 
Svec^ od lovca bile. 
Te tu saSlu sestru 
U kolo primile. 



" t 



a 

Đ. Pnt n gornje strane« 

S ttenioa i žalostnim s^rc^m ostavio sam Zagreii.- Kadtaiti 
no na karuce, činilo mi se je, da sam se već s čitavim svatom opfio^ 
stio. Tek kad su povukli konji karuce, olagne mi malo po malo sAv- 
ce. Stanem raxmidljavati, da sam čovćk, mvž, domorodac, koji 
treba da je pripravan oprostiti se sa svim, dio mu je milo i dra§Q 
na ovom svštu, ako to iziskuje korist domovine. I tim sam se opet 
sa svim razabrao i umirio. 

Biki nas je u kanićah Četvorica: Ja, Ismail S., Ivan M. i je4aii 
jrancedu tirgovac, sami složni Ijilđi. Samo izmedju Izmaila i Fran- 
ceaa porodi se kratak boj, kad se je zametnula r&ć o ratn izm6d|}ti 
Franceaah i Rusah. Uzpali se vatreni Francez, uzpali se i sin sft- 
vera, riči im se stanu sipati iz ustijnh i iz oćijuh. Na eto čuda, e&o 
stfaie moči izobraženja, koja svagda rado pripo^naje pravicu^ makar 
i neprijateya isia. Francez uzklikne: »Marengo i Slavkov (Avslcff- 
Klz)«< a Rus: »Moskva i Borodin!«« i tim se prekine, pu^karai^a. 
Fcanoez pmii svomu protivnika ruku, koji ju prihvati i sirdaiUio 
stisne, i tiin se sklopi opet mir. 

Put izmedju Zagreba i Karlovca neima ni&ta osobito zname^ 



144 

nita. Ponajviše sama polja slabo obradjena i pravAke đnbrave, koje 

■ IĆva đopim do Kupe. 8 desna se dižn najjužnije predstraže Jhila- 
kih planiiiah, tako nazvane Uskočke ^ore» od kojih je opet najjiii- 
i^a PIMivica. Na najjužnijem podgorju sšdi kano orao (prad Okić, 
II vrtee knezovah Celjskih od velike d^ržavne znamenitosti, koju 
je i posM za turskih ratovah zad^ržao. — 

Sutradan posić obšda ostavimo Karlovac, udarivfti putem pra« 
ma Met^iki, pirvomu mćstu u Kranjskoj. Pratio nas je gos. Ivan 
M. Drum međju Karlovcem i Kranjskom v^rlo je I6p, nigpaće do 
Netretića, gladak kano po stolu. Najvećma sam se radovao narodu, 

■ kojim smo se uz put sastajali. Momci obučeni u bćlu Čohn, visoki, 
tanka struka i zdrava okrugla slavjanskoga lica. Žene takpdjer 
pristale i čisto obučene. Bčla ko&ulja, modri zobunac, izdiven mo« 
drinii gajtani od svčtie boje, na glavi c^rven rubac, a na noguh po- 
stole i c^rvene čarape, eto ti odčla. Putem smo sastajali takodjer 
množinu Kranjacah, koji su pčvajući išli s natovarenimi koli u Kar- 
lovac. Biti će ti znano, da se u Kranjskoj i kroz zimu načini sila 
bačavah, redetah, sitah, koičvkah (zibkih), koji se tovar vozi osom 
(na kolih) u Karlovac i Zagreb, pa odtuda na ledjih raznosi po či- 
tavoj Hžrvatskoj, Slavoniji i zapadnoj Ugarskoj. S takovim smo se 
tovarom i mi tu sastajali. 

Isti dan shvatismo po ki&ovitbm vremenuMetljiku, grad slavan 
od starine. Grad Hetulj branio se je 36. godine prije Isukirsta ju- 
nački proti navali rimskoga imperatora Caesara Augusta Oktavijana, 
koji malo da nije zaglavio pod njegovim! bedemi. I žene su se bra- 
nile junački, ž^rtvujuć i dčtcu i život, da izbćgnu sramotno robstvo. 
LŠpo ti je pogledati na okolice metljičke. Kada čov6k dodje iz H&r- 
vatske, raztvori se pred njim krasna panorama. Od Kupe prama s^'^ 
veru dižu se birda, na koja se naslanjaju kano na ramena opet sve 
više glavice, dok nestignu na verh, koji dčli korito Kupe sa njesi^ 
nimi vreli od korita Kerke, i time bčle od cernih Kranjacah. Osobito 
divno ti Uce imadn birdašca, ito su najbliža do Metljike i oko nje, 
rekao bi, raztrefiena na način orijaških stitah, kano da su se ovd^ 
giganU otimali s Jupitrom o carstvo neba. Uli smo takodjer u pirvo 
selo, ito stoji do dvora Zurovskoga, da vidimo, kako narod žive. 
Sela ovdaftnja imadu izvana lice slavenskih vesih po Štigerskoj t 
Kranjskoj, nu iz nutra opazuješ još lice pravo jugoslavensko. Na- 
rod, što stoji medju Kupom i Kočevljem, zove se: bčli Kranjci, po* 
rad toga što nosi i mužko i žensko kano Brajci odčću od bMe Čehe. 
Stari kranjski zemljopisac Valvasor zove i njih kano i Brajce Hžr- 
vati, koji su se za vrčme turskih navalah hrabro i junački hžrvaK 
pod svojimi vođjami Gušići. I doista neiroa izmedju njih u značaju 
nikakove razlike. Onaj isti stas i obraz u jednih i drugih, gotovo 
on^ isti kroj odčla i narččja. 



145 

Oppoadvii se s đrag^om našim I. M. kreirasmo iz Jerova u 
Mel^U) gdi smo si najmili kola za Novo Mdsto. Iz* Metijike ide 
driun az b^do. Tit se jod jednom obazrčmo, da tim klasičkim <dto- 
licam kažemo poslćdnji nad: »Ostaj s Bogom!« Prekrasne doline, 
ko|a se razUada, kano daren sag po carskom patosn-po klasičkoj 
toj zemlji. Izmedju gorah, koje Čine okvir toga kipa, proičva se 
zelena Kopa, krivudajuć amo tamo međju zelenimi iivadami i njiva- 
mi^ tako da se vide putah opet iTati gotovo na ono isto mćsto, od- 
kzd je došla, i Čini se da i ona ćnti krasota te doline^te lagano teče 
i iežko ju ostavlja, kano nevčsta kuca majčinu, koja se često pia«' 
čttć obazire, kad joj ju treba ostaviti. Na putu nam pojave se dva 
iiea, koja su nam navčštjivala divnim svojim odčlora , da dolazimo 
pred vrata novoga svčra. Sastanemo se sa dvč Uskokinje, koje sa 
HČšto na glavi nosile. Pitajuć ih: »Kamo, ako Bog da?«<. odgovore 
nam: mS terbuhom za krahom !«< 1 mi udarasmo već zaista pred vra- 
ta novoga svčta. Stigosmo najme za čas u Hrast, selo, koje stoji dva 
sata na kolih uz drum, iduć iz Metijike u Novo MČsto. Selo to raz- 
teie se s kućami svojimi s obe strane puta, i znamenito je po naro- 
du, koji ovdč stoji. S Ičve strane obitavaju sami p^rvoselci Kranjci, 
a s desne tako zvani Uskoci. Kako dodjemo u Hrast pred pir%ii 
kžrčmu od dobra lica, skočivši s kolah uiiidjemo u sobu, da si na- 
ručimo obM. Tu nas odmah obkole gospodar i gospodarica, u ko- 
jih po stasu i obrazu upoznam k^rv uskočku. Buduć da je bio još 
debeo sat do poldana, zamolimo gospodara, nebi li nam dao sinka 
svoga Marka, da nam pokaže put u Drage. U Dragah potražimo 
svećenika, da od njega saznademo nčsto o životu i običajih njegova 
stada; iin i^ega nismo našli kod kuće, ne^o mater njegovu, poštenu 
staricu, koja nam kaza, da nije daleko od kuće, pa da će poslati po 
njega. Medjutim unidjemo u p^rvu .bližnju kuću prostoga krajišnika 
Damiijauovića, da Uskoka vidimo i kod ognjišta njegova. Dobri ti 
Ijttdt pričekaju nas radostno. Gospodarica i kći Angjelija odmah se 
požure, da nam načine što pristojnije mčsto, kamo ćemo sčsti; a 
ostala drobna dščica poskaču kano včverice kud koje, jedno na peć, 
a drugo na klupu oko peći. Tu smo imali priliku razviditi i taj dobri 
iiar#d po t4ifai i duši. Stas njegov i odčlo, istina, može vidčti svaki 
čov^k, kojemu je Bog dao oČi: nu nam se je otvorila i duša njego- 
va; jerbo smo imali ktomu onaj zlatni ključ, koji jedini otvara s^rd- 
ce i dušu Slavenina, to jest umčii smo s njim razgovarati se na- 
rodnim njegovim jezikom. Pošto je gospodarica sa kćerju pomela 
stol i klupe oko njega i uljudno nas namčstila za stol, otide Angje- 
lija iz sobe, vrativši se za Čas sa ubrusom, koji je izpred nas na 
stol prosterla. I kad mi, sluteći kud to smčra, stanemo se izgova- 
rati, da smo naručili obćd u Hrastu, stane nas gospodarica moliti, 
da uzmemo za dobro. Čim je kuća bogata, a to tako uljudnim nači* 



14« 

ii«m, da moni pristati. A 5io ćemo mi? Kuća j« siromaŠM, pa da 
ju mi \o» više oglobimo ? NipoSto. Nu kad i^idid opet zabriaute ifoe 
f oapodarice^ koja se boji» da nas možebk mirsi nje&tn siromaški 
stol, moraA da pristaneš. 

Hajde de, tu možeA dćcu za trošak kuće nadariti. 1 tako pri- 
volimo. Gospodarici se opet razvedri lice, i stane nas s doxvo|je- 
li^em izpltkivali baš bomerskim načinom: S kojejifa smo m^sta? 
Od kojega roda i koli^ua? Kamo patigemo? itd. Mi joj stanemo 
kanivali, da smo iz daleka putnici, i da obilazimo bčli sr^t, da vidi- 
oio i poznamo dčržave i narode, da ućimo jezike i običaje njihove, 
^ i razne načine življenja, nad kojim se bomerskim odgovorom ona 
opet začudi. Medjutim olvori vrata Angjelija, donese viiice, noža i 
hkba, a za Čas poslč na tanjuru nčkoliko na umak kubanib jajah; 
občd zaista siromašan, no čist i toli sirdačno pouudjen, da nam ba- 
de draii od stola napunjena najbogatijim i najizabranijim jeiom sv4- 
ta. Nu tek što mi zakasimo, dodje u sobu sluga, koji nas zaprosi a 
ime svoga gospodara, da idemo k njemu na občd. Sad da vidiš gos- 
podaricu, kako se razljuti na slugu, što joj tčra goste jzpod krova 
ild. No mi da neuvrddimo ni jedbie ni druge strane, pojedemo jajcA* 
dademo dčci kradom nekoliko srebernih novacah, i oprostimo se s 
gospodaricom, Angjelijom i čitavom kućom. Pred kućom nadfemo 
starca suha i bole^tna, koji nas zamoli u kukaiiiom n^hnačkom je«' 
ziku za milostinju, pripovčdajuć nam za mnogobrojne bitke, u kojih 
se je on tukao za cara, što nam je razgalivši vrat i persa pokazao 
mnogobrojuimi brazgotinamj. Domaćica i Angjelija nerazmnčvši što 
on govori, mirno su slušale, nu kad mi otvorimo kese i pru^mo dar, 
da ti je opet vidčti ženah, kako navališe na siromaha starca, psnjoć 
ga i kazuć, da se nepristoji napastovat putnikah, koji trebaju novacah 
po svčtu, u tttdjih krajevih, gdč neima nikoga od njihova roda i ko- 
Ična. Kad to vidim i čujem, zaigra mi se serdce, potčra kerv u gla* 
vn, i nehotice obore mi se od mila suze niz obraz. Mili narode, 
pomislim, kako si ti čist, Ijubezan u svojoj prirodjenoj naravi. 
Što ti više treba k sreći, nego da poznaš sebe i narode, što su oko- 
lo tebe! — Tako sobom razmišljavajać ostavimo porodico Damnja- 
Dovića. Dugo još stala je gospodarica s dčcom pred kućom -vičmi 
zanami: »S Bogom pošli, dragi putmci! Svucbi bra Bog i sreća 
s vamil«« i kad odzdfavimo poslčdnji »Ostajte s Bogom!« i zamak- 
nemo za kuću župnikovu, činilo mi se je da sam ostavio podčdnji 
put rodna kuću, da sam vidio poslčdnji put brižnu svoju mm^u i 
sestru : tako mi omiliše te dobre duše. \ 

Mati g. župnika, starica do blizu 80 godiiiah, živa je knjiga 
narodnih dragocčnostih : pčsamah, ohičajab, poslovicafa, i td. Nu 
žalibože, mi smo sauMi nčšto izpisali iz te ki^ige. Mnogo nije bilo 
kad, jerbo su nas Čekala najmljena kola u Hrasta, a noć u gorah 



147 

]iiA:eČk3i, koje smo imtAi danas prevaliti, da stignema na konak u 
Novo-M6sto. Treba dakle da se žurimo. A da ti jod n^to kažem o 
tom narodu u obće i o njeg'ovu obitaiidtii, poreklo, povdstnici, jeaSa^, 
običajih ild. 

Uskoci obitavaju po tako zvanih uskočkih gorab od granice ' 
kranjske s jeđue strane do bliza Samobora, a s druge strane prama 
jttgu do gorah onih, »to iztiču kod Stavetića i Krašića u prekrasne 
ravnice gradjanske Hervatske. U tom ker&u i kamenju oko Zun- 
berka živuć stoje pod upravom krajisničkom i čine 11. i 12. Četu 
slunjske regimente. Izvan toga ima ih i po obližiqih kranjskih setHi 
36 kucah, a ono u Hrastu, Mačkovu, Božićevu v^rbu» Jugoi^, Ma- 
iinju i Smekovcn. U sadaiKuji svoj zavičaj naseiide Se Uskoci u sre- 
dini 16. v^ka po svoj prilici iz Bosne i Hercegovine, sndeć barem 
po naručju, kojim govore. Valvasor ih slavi, da su bili u njegovo 
vrčnte junaci na glasu. Zakleti dušmani Turakah, nisu nikad pr»- 
ftljati dtivola neprijatelju, nikad dtedili imetka i kuće njegove. Makar 
bio deset putah na godinu cesar bečki s Turci sklopio mir ili pre- 
stanak rata, Uskoci nisu sa svim tim mirovali. Znadode oni kuda 
\adi put u serdce Turske pred dvorove spahijah i pateh, u džannje 
mostimske, koje su plšnili i palili. Na smolom tom pntu nmogoga 
sMUfeloga četnika zateče sm^rt u zemlji dusmanskoj ; nu uifita zmto, 
teško i skupo prodao je on svoj život: mnogo je majkah turskih 
saptakalo, mnogo kadunah zakukalo i bulah u cimo se zavilo. Dru- 
govi ga nisu ostavili ni mirtva u zemlji prokletoj, nego su ga upir- 
tiK na ramena i odnesli kući, i tu oplakali i sahranili. Kad se je d6- 
lio pidn: novci, cekini, Skude, dragoc^no od^^lo, srebrom i zlatom 
okovane puške, sablje demeskinje, tu se je spominjalo i nj^ovo jn- 
načtvo^ koliko je ođsekao glavali, i njegova bi kuća dobila dio pM- 
na« Eto slike četnika ondašnjega! Nu budući četovanjem tim budu 
sčveroaapadne turske pokrajine izložene večnomu nemiru, navališe 
i turski krajišnici nekoliko putah na njih, no naši ih Uskoci svagda 
opaze, pa onda udri za njimi u potčru,otmu im plšn i opet ih zavi^r- 
IM s pražnimi šakami i k^rvavimi glavami kući, dok se ni^posle ne- 
potuže Turci kod vezira, kod cara carigradskoga, koji nered taj 
javi poklisaru bečkomu, a taj opet razloživši stvari u Beč. Uslćd 
toga buAe poslan neki ndmački kapetan u Kumberak, da tu zapov^ 
4a'i uvede red; nu taj skoro plati glavom veliku svoju ljubav reda. 
Đodje dragi, i taj neoddje živ. Uskoci su još^ i danas rođjeni junaci. 
Neima gotovo zemlje u Europi, gd6 se nije na početku tekućega v^ 
ka prol^vala junačka njihova kirv. Uskok je k^ršan, visok« tanahna 
slasa^ što se može najbolje vidčti u Hrastu, gđć su pomč^amrl sa 
Kranjci. 1 Kranjci nisu baš male postave, nu kad postaviš" sršd njih 
jednoga Uskoka, a eto ti živa slika OuKvera u sboru Lftrputanacah ; 

tako nadvisuje Uskok Dolenca Kranjca. Koliko ga Čini stas jitnar 

to* 



148 

kom, a ono sliku tu uzvisuje podag^o njegovo lice s prekrftsmmt 
c^rniini birkovi, i sa dva živa c^rna oka, kojih po^eđ proiiiče Čo- 
vika tako, te mora vćrovati, da su same te oči već kadre potući 
duAmanitia. Sasvim primeriia je stasu njeg^ovn i od^ća: koduija na 
vratu i pžrsijuh razgaljena, hlače skrojene od bdle iH šifre Čohe, uz- 
ke tako, da t^sno na noge prilčžu, cžrne čarape i hlačice i opanci. 
Hlače pripasuje kožnim pasoni, i ako ide po poslu izvan službe če- 
merom. Na koittlju oblači ječermu od cervenoga ili snro§^a sukna 
izfiivenu c^rnom, modrom iU cžrvenom vunom sa putci. V^hu toga 
mo^e na pleća haljinu ili kožuh. A na glavu udara cžrvenu kapu, Iro- 
j« nose i d^ca i đ^vojke neudate. I žene nisu mnogo manje od muž- 
kih glavah, istih su cirnih živih očijuh i duga suha lica, dto dolazi 
od toga, 6to gotovo vas teret gospodarstva na njihovih ramenih 
stoji. 1 Žene se v^rlo krasno slikovno odčvaju. Košulja njihova du- 
gačka, dopiruć do pr6ko kolona, izdivena šareno oko vrat^, eir^^e- 
nim je pašom nad kukovima pripasana. Pregaču si tku od vune ša- 
renolike na način saga s firanzami na okrajih. Pored toga nose hla- 
čice od miiidoga i čarape od sukna modroga, cirveno navesetioga. 
Na to obuvaju postole. Na glavi stoji peča. Isto tako odćvaju se i 
d^vojke stom razlikom, da pokrivaju glavu mčsto peče cžrvenom 
kapom i splitju cimu kosu u jednu kitu s upl6tnjakom od raznih 
igranjah od lušturah, staklenih koralah i bisera, koja \isi niz leđja, 
đočim ju žene splitju u dvč kite s istovirstnim uplćtnjakom, koje im 
vise spreda s obe strane po p^rsijuh. Pored toga ima svaka Usko- 
kinja oko vrata djerđan od koralah i stakla. Nu najvećma omiliše 
mi ddca. To okruglo slavensko lice, cerue kose i cerne velike oči 
p<A.azuju, da već i u njih kuca sirdce za čine junačke ili barem da 
za ničim takovim sluti. Marko Predanić, momak od osam godiiiah, 
koji nas je pratio iz Hrasta u Drage, virio mi je razborito odgova- 
rao na pitanja moja; i kad sam ga pitao, boji li se od koga, odgo- 
vori mi smčlo, da je već vidio vuka, pa ga se nije ni male uplašio, 
a kamo li, da se od drugoga česa uplaši. 

Uskoci govore jezik čisti štokavski, na način bosanski, s tom 
razlikom, da neima u njem toliko turskih rččih, jerbo su s dolaz- 
komTurakah već bili ostavili pradomovinu svoju. Niti sam opauo 
koju nčmačku r6č; samo mladi naš pratilac Marko kaza nam: »Bog 
ionaj!«« kad smo mu dali nčkoliko grošićah za trud puta. Nu i tu 
rit, reče, naučio je u kranjskoj školi. Isto tako dirže se v6rno sta- 
rih svojih običajah, pćvaju one iste pčsme, što su ih donesli iz sta- 
rog svoga zavičaja : n. p. o Kraljeviću Marku, Miloš Obiliću, Reifi 
OmuČeviću, Sibinjanin Janku, banu Seknli i td. I to tako nedaju, da 
se pomiša kirv njihova sa kirvlju srodnih susMah, i svi trudovi 
bijahu uzalud, kojimi su ućkoji nastojali, da si uzimaju za žene bo- 
gale Kranjice, ili da koja Uskokinja podje za imućega Kranjca. Nu 




149 

medljBtim iivu sa Kranjci u slozi i bratimstvu. U ostalom živo Ua- 
koci kod knie verlo siroma&no. Cetovanje je sabranjeno, a terfo> 
vine neima. I Čim bi Uskok tirgovao ? Zc^ja je k^rftna i neplodna« 
te jedva toliko obrođi krumpira i ovsa, da se ipodina kako tako pro* 
iivari viSe pntah i s gladjn i nevoljom. Pored toga ima Uskok kano 
krajišnik iamedju svih krajišnikah najtežu službu. Najvećma oda^eii 
od suhe ^mice, ima do svog^a korduna 5^6 miljah puta. A tu treba 
da čuva viša putab do tri četiri nedčlje. 1 medjutim treba da tu 
žive, lato treba ponesti sobom hrane za to vrdme. Zato na pohtz-^ 
kn napirti na sebe i na sina svoga krumpira koliko nn^e ponesti. 
Ako neima sina, treba, da podje žena. A medjutim ost^e gospo* 
darstvo na dčci i nemoćnih starinab. Nu sa svim tim on to svo 
podnosi uzt^rpljivo. Blagi narode ! — Evo sve &to ti mogu kazati o 
Uskocih. U duši mi je još mnogo IŠpih r6čih ostalo, da ih kaiem, m 
za ta slova pero je moje preslabo. Zadovolji se tim! 





XXVI. 



Fra^jd Kurelfte 



rodio aeje u nruvou, u lićkoj krajini f.lSlO; aada iivikano kiiiiisvDik uRšet. 
TiakoHi Je izdao : 

1. Odgovor na madjarske hartije, u Zagrebu 1S4S. 

2. Govore iz rimski eh piaac, uRŠcilS49.' 

3. JVŠkoliko avojlb govorab. 

U rukopisu ima: a) viie prevodah is lalinskogat gerčkogs i fran- 
euzkoga; b) Malerial za kritički ričnik hervatskoga Jezika; c) nekoliko 
starih bervatskih pisacah, oa novo za tisak prire^ienih i komentari 
ra^asi^eani (Budinić Je već pod Uskom). 



V 



1. 
PosđraT 

učitelja hervatskoga svojim učenikom na početku go* 

dine Školske. 

Evo je i nam prispio dan» da se opet sastanemo. Ovo IČto, što 
je bilo, učili ste, te što je koji mogao ili htio, to je i naučio. Sad ste 
počimili, ter eto vas opet, na novo da se učite, pa ljudi budete. Tru« 
da se nebojte, muke se neplašite! Na trudu žito rodi, o muci 
groadovi vise! Da se radi, to jesudjenosvim: to je sudjeno do- 
bra, to je sudjeno zlu, to je sudjeno čovčku što razum ima, to je su- 
đeno stvoru Što ga neima. Ako se težak i njegova Čeljad aorom 
dignu» te se rasidju, da polje pooru i okopaju, da žito posiju i po^ 



I 



• 



k 



150 

braiiaju, da luku pokoae i letiiiu pozatiju, da snopove ov^fte i f^roib* 
dove poberu : to razbojnik i njegova družina mrakom na noge sko- 
če« te se dogovaraju, gdč da zasčdn i dovrebaju, kako darumra« i 
koga da ubiju. Ako žitar žitnice puni, a to mravak svoj ihravinjak 
puni; ako prelja svilu prede, to joj bubica pomaže; ako inostar pre- 
ko vode mostove gradi, to dabar izpođ vode kuće gradi; ako knji- 
ževnik mudrih narodah knjige probere, te vas dobar nauk kadkad u 
jednu knjižicu smetne, to i pčela sve livade obleti, te sladak med u 
koibiieu spravL Eto vidite, da svi rade, i dobri i zli, i razuman 60- 
vl^k i ućmo živiiiče. Nu drugi će blagoslov biti radiocu dobru i po* 
dtena, a drugi zlu i nevaljalu. 

1 ue samo da rade, nego još u svoje vrčme rade. Onaj težak, 
za koga vam rekoh, uz svoju Čeljad, i razbojnik onaj uz družinu 
avo|u, kako zapaue sn^g, a nastane božić, pob^oše kući: težak u 
svoju kuću, da večera na badiijak večeru, Bogom stečenu, i da po- 
pije trčznu kapljicu; a razbojnik, pusti sin, koji nesmije u svoju ku- 
ća, on će u svoje zimo\7iike. Zidar u Ičto gradi kuće i palate, u 
zimu planduje; ali kako mlado sunce plane, to je i njemu halat u 
ruci, te premetje kamen i žličicom radi. Pdca lastavica, kako trava 
vehne i gorica požuti, včtrovi buknu i slana se bčli: tada ona uzleti 
krilom, ter preleti more, u tudjem toplijem kraju boravi zimu, dok 
ju preboravi; a kad snčg okopue i led se otali, kad gora zalista i 
trava uikne: tad i lastavica doma se vrati i pod krov zaleti. 

1 mladim je učenikom, kad jabuka zarudi, blizo do raja; slad- 
ka sloboda širi im ruke, zvezda zavičajka milo zatrepti, misli zavru, 
sirdca zaigraju, zemlja i more puteve odpru, i kola i brodovi s\iida 
ih razvezu, a pragovi domaći suzom se obliju. nDh si mi zdrav, 
militajko! Da te poljubim, sladka majčice! Kako si mi, 
dragi brate? što mi radiš, biser-sestrice ?«« Tako se onda 
milo pozdravlja a još milije odzdravlja. Ali kad u v^rtogradu neima 
Što da pobereš, u vinogradu neima što da uztergaš, kad gole gran- 
čice v6trovi kirše, a guste magluštine svu krajinu zastru ; kad lištje 
padne, a sunašce poblčdi, te Svisveti hrupe: tada nastaje žalostna 
pismica. 

»S bogom tajko, za me se ti staraj! 

S bogom majko, u serdcu me nosi! 

S bogom brate, u pohode mi dodji! 

S bogom sestro, pismo mi napiši!«« 
Iz kuće im suza odgovara, a stari otac progovara glasno: 
»»Da mi što naučiš siuko!«< 

Dragi moji učenici ! vi ste se sišli, i po dugom razstahka evo 
hvaja Bogu, opet se vidimo — da ste mi zdravi, da ste mi 
živi! Ja vam neuadomčsUh ni starice majke ni sčdoga babigka; ali, 
ako mi Bog bude u pomoć, gledati ćii, da vam budem učitelj što 



151 



»•iKofimi Mji, prijatelj ftto mogu vfruiji» a vi mi bo^te, kako tU 
i bili» dobri nčenici, rirh^ Hervati i poftteni mladići. ffiviUl 



2. 

Mtođoflrt sanešenost. 

Juvenis ...... 

vablimi« capldQ«qQf« 
Hor. 



• • » 



vi mlade godiiiice, vi ste rumene ružice! Za vaftega cvita 
mladenac je zdrav i Čitav; kirvca mu vrije, žila mu tuče; lice mu se 
žari kao živi plamenak; a serdce^ mlado serdce, koje timom života 
nije jod ogrebeiio, ono sve kuca i trepti, i raju se života nada. Iz 
vesela mu oka prozire čista daia; dufia, kojom vihor našega neniirr 
joA razmitao, koju nirazovi nemila iskustva još osudili, te kojoj či- 
sto još ogledalo strasti i slabosti ljudske još okal|ale ni potamnile 
nisu. A što da rečem o dahu mlada junaka? Ako mu Je ovaj ze- 
leni svčt tako sladak; ako se tako rado popinje na birđa! virhove, 
da se ga nagleda kako je Ičp, kako je prostran; ako se ničije oko 
tako rieopoji cvdtom u dolu i klasom u polju ; ako nič^emu uhu po- 
toci tako milo nežnbore, ni slavniji tako divno nepoju ; ako on že- 
dan najsladje pije vodu studeniku a gladan najdublje zagrize u jabu- 
ku rumeniKu; ako gorska trava i pitoma ružica nikomu tako ae- 
dahne; ako tihi včtar i gusta dubrava nikomu tako negodi; ako je 
dakle sva njegovih narav i puna i jedra, silna, krepka (pravi sin zem- 
IJe!) — : to sa drnge opet strane duh njegov na zemlji mira 
neima. 

Krilom mahne, u visine jezdi, težke oblake probija, i daleko 
za zvčzde zaleti, te se mladi junak zemlje i nesčtja. Kako je mlad, 
za trud i nezua, nu krila sve dalje još stire i bo^i mah uzima, nebi 
li vidio, gdč je ta munja, koje se je đčte plašilo, gdč li se ti gromovi 
legu. Ali sirdce ljudsko I čim više znaš, tim više bi ht61o znati. 
Birzo nam junak konja sagledao: vihor-konja! na njega se hiti, te 
poždeni — te poreni — po svčtovih — po svemiru, da ugleda, što se neda 
gledati, da dozna, što se neda doznati, da dirzne ono (Sniti, što nije 
nitko smio činiti. Kao Bog (ta njegova je roda!) ni za včkove nebi 
hdo da, zna ni za prostore! Omilio mu visoki sv6f, napio se rajske 
luči, te prezire našu zemaljsku nizinu, našu grehotu. Ali kad je na 
putu srio zmije aždaje, cirvene jezike i duge rogove i druge soto- 
ne: to* on te cirne nepodobe, koje su mu zemlju trovale i do sad 
još truju, na mejdan viče. Sad se bori kao sveti Mihovil za istiim 
svetu, gadom pogaženu; pak kad je svladao gornja stratila, tada na 
zemlju se spusti, na zemlju, domovinu svoju, da i doljnja stra- 



152 



premogne; sad se spominje rebra Adamova, svoga nna^tva od 
matere Eve i težke ronke njezuiih siiiovah, ta bratje svoje. Svetim 
ognjem plane, te se bori za pravicu, dok vragove neobori, i sćme 
im nezatre. 

Sretan i presretan, ako mu, dok se tako zanosi, sunce k^ilah 
neraztopi, te i on slano more, kao Ikar davni, neokervavi. 



XXVII. 

Dr. Dimitrija Demeter 

rodio se Je od roditeljah g^rčkojjpa plemeDa, isaelivlih ae Iz Macedon^e, u Za- 
grebu g. 1811; aađa Je urednik službenih Darodnlh noTinah u Zagrebu i pe- 
rovodja kod viaokoga e. k. h^rTatsko-alavooskofa namčatniCtva. 

IKapiaao Je ova deia* 

IsToma: 1. Ljubav i duinoat, drama u 3 6iDa g. 1S3S. Z, Kervnm 
oaveta, drama u 3 čioa g, 1838. 3. Teuta, tragedija u 5 ftiuah g. 1844. 
4. Stari aiikdžija, vesela igra u Jednom čluu. 6. Ljubav i slo- 
ba, opera u 2 čina g. 1845. 6. Porin opera u 6 dinah, u glaabu al^vUena 
po V. Lislnakom. 7. &robni6ko polje, liridno-epldiia pčsma. 8. Cetirf 
novele: Ivo I Neda, Vijavica, Otac i sin. Jedna noe. 9. Vise 
članakah u Danici^ koju je viSe godinah ure^Jlvao. -r- Prevedena: i. Oba- 
larova kći, drama u 5 činah. 2. U^rvatska vernost^ drama u 1 6lnu. 
3. Zaručnik 1 zaručnica, vesela igra u dva ičina. 4. Hedviga, drama u 
3 čina. 6. EngJezke robe, vesela igra u 2 čina. 6. Djak prosjak, vesela 
igra u 2 Čina. 7. Prijatelj u nevolji, vesela igra u 1 čiioa. 8. ZIvI meri^ 
vaci, vesela igra u 1 činu. 9. Gospodin i rob, drama u 2 čina. 10. Dčva 
iz Marienburga drama u 3 čina. — Prevodi počam od 6., 1 iavorna dela 
pod 4. 1 0. nalaze se jos u rukopisu. 

A. H liriČko-epiČne pesme „Grobničko po^e.'^ 

Ne daleko od onoga svetog m^ta, 
Gde na prahu od Solina građa. 
Drugog Rima, selo £toji sada, 
Mužko gde kucaše serdce u nevesta*; 
Ne daleko od tud, uz vrijude vale 
Joi sad putnik oči zaČudjene 
Žudno pruža u mramorne stene. 
Od gigantskog sveta koje su ostale. 

Tu stanova najmožniji na&e kervi. 
Kad umoran od tegobnih leta*. 
Sam položi žeslo svega sveta. 



163 



Ntdvitdaojt samt »ebe prifliSr p^nri I — • 
Me^ju rasvalioam' od njegova alana 
CSla varoi ima proator aada. 
Pravi raBmčrmeđju aad i tada. 
Gle merila Unom onih divnih dana'l 
6to unuci v^rve goroatasah oni'. 
Koji svetom dermahu nekada ? 
Njihovimi aerdci ilo sad vlada? 
Kakvij ffveČanoati sa hramovak avoni? 
Kralj ae od njih deli . • . otac od ainovjJl 
KoJ pred amirtju uteĆe ae k njima 
Ali opet itap pntniĆki prima. 
Jer Baiy n«ima ni ovddka krova! 

Pod bedemi Kliia, nedoMtna f rada^ 
Gđ(f ae kra^n obrani porod« Žena, 
Mertvaći je semlja pokrivena. 
Tu Tatarin dvapnt nsbit bi pun jada ; 
A od onih, koji na Spldt jurišahu, 
Nijedan ae u tabor navrati: 
Ha£ hervataki hametom ih atrati, 
Liat ae krene: dobitnika gle u prahu. 
Kakova raslika od nj^ad i aadat 
Loie veati dolane od avuda, 
8vakog hvata Urepet, alutnja huda. 
Svim je jedna želja: vratit ae nasada* 
Rasbojnikom, koji samo' radi plšna 
Oganj nose u strane d^rSave 
I vojufu, tek da kolju, dave, 
Poras yftć je jedna bitka isgubljena« 



Jednom no,d nateže kipnute vojaka » 
Sa stvora grešna bura s^rne. 
Po taboru vatra ae ut^rne, 
Mesec se sakrije sa tmaste oblake. 
Huklim urnebeaom sa visokih stdnah 
Na dremljttće valja se kamenje. . . 
Klik užasa . . . atraino probu^jenje* . 
Jauk umirućih • . vriska dčee, ženah. • 
Sretan, koj joS kčrvee bit u žilah ćutl^ 
nV Mg\ U beg! Samo is tih strana'!« 
Necuje se glas ni istog kana. . 
S#všst se probudi, i svi su rasauti. 
Preko kladah, preko jamah i gudura*. 



f^' 



154 



Sve ito tM, na ko»je se pen^. 
Tko nemote, pad kopiti ilenje — 
Obća jagna: brat aa sedla brata tara. 
Btraftno posolite: areUioa plaDina. . 
Groaa bare . « * oranje kamei^a . . 
Hripa konjah • . . pogatenih stenja . « . 
Vriska^ binđnja, smeđa, viliar> nninja, taiina. 

Tako lati ^p^r pri^ Skradina, preko i£nlna, 
Bes da aaoui ocrfti ae naudi. 
Jedva diftu poklopljena gradi. 
Do Grobnika, gd« ih naUvi sudbina. 
Mnoge kamen adrobi, nmoge mać porani| 
Mnogim sima sm^rane kerv u žila' , 
Mnoge tkanja oskndnoat nemila. 
Mnoge njinib koi^ab kopito pogaai; 
No ipak ih svedjer Jei Ultko eata'. 
Prostranomu da na polja njima 
Joi i sada proatota neima : 
Čete kraljevine aa poraait dosta* 

Na kanova čela gari braagotina 
Od udarca bićem uspomena, ] 

Kim ga kaani nekoć tuka Slavaalna, 
Plamen trift aiaaan, kd od svćade kobne. 
Koju, kada pa nebesih brodi, 
8a trepetom gibaju narodi. 
Jer ju slćde boji, godine tegobne. 
Osveta je njegova miM[|enja &t«nje. 
Osveta je svako odahnatje; 
Osveta je udar kervi vrut'e. 

Osveta je af a ufan!|e> sve io^je* N 

Tako ranjen vepar beani u palćri. 
Da rasnese utrob lovcu aubi, 
Koj ga hote smćio da pogubi — 
Osveta Je Šivot gadnoj cvćri. 

Paklen ogmij kanu ia oćijub sdva, 
Rasgledajuć mnoitva benbrojena. 
Već u dullu uftiva se plčna 
I djavolski poamćh usta mu odeva. 
Tad na bata 4iipl» defti zapovedi: 
nDa mi svatko fttedi ftivot kralja, 
Živa u ruka 4n ga dpbjem va^a!« 






1«5 



O poMdi pako niti iiebe»M* 

. . . Zvukovi tmbmljftfa . « • £yo v«i! HirvaUh, 

. « Mukli tutanj SY«4i*>' ^^^^ Mupa « • 

Glas pćaamali • . od kopitak lupa . . 

. « Udri u talambaal'« . . Gle utaaa . . rata^ 

Noć iKĆesnu . « nad poljanom aunee fine . . 
6to njegova rasaveUlije zraka? 
Ćelo polje, samo jedna raka: 
Slomljeno oruže, mdrtvaei, st^rviii«* 
T^rhn naiih gorak lilipikg neki dana : 
Reć domaća^ peame dobitnika*, 
Frula> gajde, ushitjenje vika. 
Zastava b^rvatska na ftatoru kana! 

4 

Pred ftatorom stoji u proelih odića' 

Zanemio junak liea bleda , 

Nepomično na poljanu gleda 

Gleda i umuje : Ma je ljudska eveća. 

. . Kad ga eno iz sna kifeanje proiNidi . . 

Pred noge mu m^rtvaca postade . . 

« . On je! Koj mu krunu skine • glave,- 
. Joft V sm^rti strašan, joft u sm^rti Iradi. 

Put nebesah sr^me ganut junak oća . . 

Na vojnike za time pogleda . . * 

U g^rlu mu ostaje besidm , 

No sve sbori suea, ftto mu liee mo6l 

Zahvalnost izmami oru kap^u svetu. . . 

Moj narode tebe ide ona: 
. Tvoja vernost, tvoja pest smiona 

Krunu spase Ugrom, prosv^tjenj« svetu! ' 



B. Ii Teile. 

čin V., prizor Vili. 

(Dvorana u Đimalu građu.) 

Pavo Emil i Pinez {kra(jerski uređen.) 

Pinez iii$ia%9^i,) 

Ja dolazim usled tvoje 2elje. 
6to u mene tako upirei oči? 



166 



Kako krasno ta ti kruna Ufi ! 
To Je prava sa ođ rasblnda. 
Tko Je, da ae a Toseljeni neklaii{a 
BogoaHfnom takovom mladidat 

PinoE. 

Nije kmna cilj mojih poUepab, 
Osveta Je, sa 6im ginem, Jesnem. 
Osvetite moje majke sume. 
Gorka bdšnja, mnkah pnne £ase. 
Koje tuina bes krivnje preterpi, 
I nsmite natrag mttn ovi ! 

Pavd Bmil. 

Imati dei osveto i krann. 
Samo Bimv priviržen ostani« 
On od tebe mnogo nesahteva: 
Mali danak u snak prijateljstva; 
Odaljena dva il tri otoka. 
Koja sn ti kad promisliš dobro, 
Vlie na kvar, nego H na korist; 
Blmske vdjske prolaienje proato 
KroB tvojega kraljestva d^rftave ; 
Od tebe se drogo niftt netražl. 
Zato <5e te Bim itititi nvSk, 
NeiSei trebat bojnih d^riat ladjab. 
Koje vod sn posve isc^rpile 
Blagajnice ilirskih kra^evab. 
Ovig predlog možebit n tebi 
Bnmnjn bodi o rimskom narodn. 
Ti nemožei nsrok moCebid 
Te ponude pravo rasanditi, 
I lahko deft prijateljstvo naSe 
Za Inkavost i prevam d^riat; 
Nn kad stalii svoj i nai promotrii, 
Dokn£it dei da smo mi iskreni. 
Da smo tako radit priai^eni, 
I na naie i sa tvoje dobro. — 
Trgovina teme^ Je d^riavah, 
IQn je ititit — dninost ĆoveĆanska 
Znamo, da si i ti toga mnčnja. 
Da si gotov sve napeti sile. 
Za očistit mora tog valove 



167 



Od gvsarak, ito po q|«flm v^rve ; 
No i BBAniOf 4% pri »vein t^rsei^a 
Ti tog isTeH a sUliša niti ; 
Pređvboko ukorenilo se 
To sloćiBtflvo u pućanotva lvoiiie» 
Za tk^riit ga većUi sflah Crebt, 
Nego ilo on a ilirskih kraljab. 
Uww, Via i KM time sakleTanio, 
Da ttam predai, sa odtoda modi 
Prot gusarom ĆTdrsto postupati, 
Ib istoga ttsroka treba je. 
Da amalii morsku svoju vojsko. 
Mnogi rodjak, mnogi snanae u ^joj 
Nalasi se od gusarskog skota, 
I tako bi u ujojsi podporu 
Laliko moglo imati uloĆinstvo. 
Tri su broda sa tvoju potrebu. 
Kad na sel^ drugo sve usmemo. 
Dosta, mislim ; droge sve ukiui. 
Tim de procvast Rim i Ilirija, 
I vis svet de blagosiv^at saves. 
Kej ti s Rimom na sredu mu skopča. 
Kaii dakle, plemeniti mladce, 
Hodei li te podpisat pogodbe?, 

Pines. 

dto je meni ua kakve pogodbe ? — 
Ualiteije Teute i Dmitra, 
Jedino je ito sabIĆvam ovo! 

Pavo Emil. 
Podpiii lo pismo, i »a eeio 
Uništen 6ei vidSt njibov pr^tol. 

Pines (jffOitpUe m poklep^m,) 
■vol sada pako osveti mel 

Pavd Emil (M%m4 pUmo irralr#.) 

Sutra vedel — ^ Dmitar je u Hvaru. 
Jeugru vojske proti njemu vodim; 
Povuku sam oko njega mreie, 
Mai osvete dosUdi ga mora. 
Včtar duva ved u nada jadra, 
I ja hitim, da put Hvara krenem. 
Odei vojske tu ostav^am s tobom. 



188 



Zđravstvig Fina . . . lelliii 0tv«tit U\ (p&đje,) 

Pinez. 

No bez mene I i ja iporam • tobom! 

Mač as bedro saluda nenosim! 

Kšrv ljubimca moje okmtnice. 

Videt moram! To sam ae zakleo! 

I prije ffu amervit ovu kranu^ ^ 

1 pod pete baciti ju svoje, 

Nego od tog od stupit ikada! 

P a V d B ffl i 1 (%H09t4tiu^L) 
Život fitedit duinost je kraljeva. 

Pinec. 
A sinovlja: mater; oaretiti! 

PavdEmil. 
U veliko nas^rćeiS pogibelj. 

Pinea. 
Čim je ve(^a tim iliru draia. 

Pavo Emil. 
Mati k tomu privoliti neće« 

Pinez. 
Ilirka je^ mač de mi opasat! 

Pavo Emil. 
Sva lEcerpib, sa da te usderžim. 

Pinez. 
Jedna smert je to ui^fiait kadra. 

Pavd Emil. 

D^j se spremi na odlazak dakle. 

Pinez* 

H%jd, da pratnji svojoj to nazvestim! 
Ti ju pOftnai, mala je to četa, 
Nu svim pžr#a podiže osveta. 
Žitelji su svi od Tisa grada. 
Koje Teuta potlači nekada. 
Svaki od njih nekog od svog rodd 
Oplakuje, kom sm^rt ona poda. 
U s^rden im tisui^ sprdah vdrvf. 



19$ 

Koje 2eđB6 sa rdkMia mi kkriA. 
Divit dei se Mi naMmA dćU, 
JoH takovUi im nevidi Mii! 
U boj! u boj ! glaa • MeboMk sovet 
Na brodove! odmah na brodove! 

PrteMT derati. 

Dimilar i Duh S^rdovUda. 

Dlmitar (Id« na polnk obyiem na TqiwUM0m krmfštu. P9iši0 t^tm'iampicn imiu^ 
gort — ŠHi^ mmi i kaciga na jtdnoj khrpi do nfšjfoHk nogmM.} Dub (bMa hcn 

bt% kacige ; na Č€iu mir ge riđi khrrar pote%,) 

Dimitar o^n« ^olnnM.) 
8tanl — atani — daj mif^ odf ov<>ra. 

Duh. 

Dobit (5eS ga • . na na dragom meatv 

{polagano gdltt^,) 

Dimitar. 

(koji $ejš probudio, opam ga i $ 9iŠa$om »a i^iHn gišđnf ma ma Š $ riH protnmiH^ 

Mkad duh ui^otmo, posii dugniko pumm^) 

8vemoguiH! 8to ae aa mnom agadja? 

iiare ti gH,) 

Da r aam aniro ? Ne, ne, ja aam bdio. . . 
8nivo? bdio? dobacit nemoga! 
Gde Je međja medja anom i bdtnjem f 
Tko to snađe! Ja snam, da aam anlvit — 
Na snađem, da i bdio jeaam! ... 
K^rv mi atine . . misli ml se mate! 

(nBikrš,y 

nDobil <$eft ga — na na dnigom mMn.« 

Dakle dei se još akazat meni? 

Tako reće. Nu gde je to meato? 

Možebiti onstran od Kocita? 

Jesi 1' đofto« sa da me odzovel 

Od iivota, od moje Tente? 

Neplaiim ae pred nesnanim av^tom, 

Al od mile odt^rćl ae ftene, 

Od mog ainka . . od aladkog d«!leta • • • 

To je, što mi grad nžasom poni . . . 

Ali ne, ne, sato ti nedodUe; 

Ti negojii gnjeva prot svom d^Oign. ^ 



VBO 



Ti fli SMIO na mene mkirA, 

Dok mog a^rđea dna poanao niat 

Sad ga poanai . . . %naA, 4a slotvor niaaai ; 

Zato tako hlag mi ae nkasa. 

Tvoj ja pogled puo tjnbavi bio> 

I umirat glaa od Ivoje re6i. 

Omiah ae u boj prol Eimljanom — 

Tad opasiffl tr«^ Uagn adaa. 

n Koliko je lepii ilem od krvne! 

Kaplje kirvi ia junačke rane 

Svete a' većma neg rumen grimisa . . • 

Dmitra oviy oreš tebi H€i.« 

Tronnt poanah da au ovo reći 

S drugog svčta — i prignuh kolono. — 

nKaži, aćno moga prijateUa« 

Hoće r areća is ovoga boga 

Procvčtati liiojemu narodu?« 

Nu odgovor: nNa drugome meatu«« 

{ZamisU se nu %a Sns.) 

Cemn tra2it. Sto nij* naći moei? 
Ove tame nikad probit nede 
SlalM Kraka ćoveĆanakog oka, 

("UšUme, me4$uHm te jt v^š u lmi$$(iei Mrohlo i 

%ora kro% prQ%or udttra^ 

6to is avega aabrat mi je možno. 
Sudim« viftiyi da au ae aa mnome 
Pomirili. To iz milog oka. 
To is rećih audim blage aene, 
I oačćam ponov^enom ailom. 
Da ae diie moja grud opeta. 
Peat ae kv^rĆi. U boj a^ee rida, 
Prelčano je poared ovi' sida'l 

(PogrMbi iHi i mmiem po njem mđari, mi 'Uto 

đot^^i u Mobu đvortmim.} '— 



Prisor deseti. 

DimiUr i Vuk. 

Dvoranin. 
Sv^tla kruno, ito je tvoja volja? 

Dlmitar. 
Priveli mi oklop oko p^aib. 



161 



Dvoranis. 

Jedva sance granu na nebesih. 

{kopči mu oklop.) 

D i m i t a r. 

Da ih uprav merkia nod joS krije — 

13 postelji ipak ualH oalo. 

Čveritje — cveri^e ^ Nij I' joft đaUa straža? 

Dvorauin. 
Vani čeka. 

Dintitar. 
Nek uniđje odmah. {Ororamn Mđo.) 

Prisor Jedanaesti. 

Dimitar {sam.) 
Dimitar (gteđa kro% prozor.) 

Ha! kako je rumeno sve nebo — 
Sunce trepti kao kapija k^rvi — 
(Dan kervavi, ako proroknjeS«) 
Dobro dofilo! . . Predugo je veće 
U koricah ma£ moj počivao. 
Dobro doSlo! IVelagalo samo! 

PrijEor dvanaesti. 

Vfljaik Vuk, i pervaiigi. 

(Vi^mik stupi M dvornnhtom u nuftn.) 

Dimitar. 

Bmotrisle li &togod na valovih 
S vaie kule? 

{ure4jivtiiući Mi oklop ^ đroraminu.) 

Ovu kopcu joftte! 

V o j n i K 
Svetla kruno. . . 

Dimitar i^voraiuMu.) 

Tako, mae sad amo I 
iviijmku*) 
6taje dakle? 

Vojnik. 

Nama se uČini, 

ČittMik*. II 



i$e 



Da «e nelto u đa^kii n#ra 
Pokasalo — kd povirici lađjah* . . 

Dioiitar. 
Na napokon I — 

Pojas amo» pojaa^ 

Vojnik. 

Tu vojvodi odmah nav«stiaiiio« 
I on vojsku na noge podignu. 

Dimitar. 

Dobro« dobro. — 

iđroroHiim,) " 

Sad obuću b^rsp. 
(me/s« nogu na stolicu, i on mu romonjt od 

Koliko je poveršakah bilo? 

Vojnik. 
Do dvadeset. . . 

Dimitar (f«i/e ##.) 

Ha» ha, i tim hode 
Hvar da usmn ? 

idvoraninu) 

Sada joftte ovu. 

imeine đrugm nogu na Mtoitcu, đt oranim iato dibit.) 

Hodi k vo^, vee^ mu, da sam kuti. 
Da svu vofsku u nafte brodove 
Odmah dade uk^rcal . . cujeft li ? 

Vojnik. 
Odmah, kruno! (otide.) 

Prosm- trinaesti« 

P^rvaftnji bea vojnika, aaiim jedan dvoranin. 

Dimitar. 

Ja €n put prekratit 
Rimskim lukanl 

{dvoramiitu.) 

Nisil' joile gotov? 
Oni hoće, da na me mask*iu. 
Po£ek%ite . « . Čemu trud toliki? 



163 



rva ftoarei de DimiUr lun dodL 
AU mastnih jestojkab la ribel 

((frorimiitii^ kadije pUf^ju đogoiorio.) 

i\H jedanput ! 

(*0ir« po šobi,} 

Rim de me pamliU. 

(titoraninu.) 
Plašt ovamo ! — Ti me jo&t nesoate. 
Neka! Neka! 

{drornniHU pade s rukuh plaŠt^ ktid mu ga hoH 
na famema metnuti,) 

Ali ai nesklada« '. 

I>vorani n (tronui, podignut plait, metne mu ga na 

let^a,) 

To mi 86 joS nikad nedogodi^ . » . 
Goapodaru, to je slo znamenje ! 
Nejdi a boj, tako li bogovah! 

Dimitar. 

Ludor^e! 

ismiiući se,) 

To pad Eima snaći ! 
Nu kakov je to rogobor vani? 

ijedan dvoranin dođi* ^ iohu,) 

Dimitar {dolazećemu.) 
kio je nova? 

Dvoranin. 

Građjaiii, safuvii^ 
Da ae rimska vojaka pribliiava, 
Mole^ da bi i njim dosvolio, * 

Da na svojih brodih proti iyojzi 
8ad i oni na mejdan isiit}«* 

Dimilar. 

0> ti hrabra i verna čeljadi ! . . 

Odmah amo da mi ih dovedei. 

{dtoroHin otide,) 
Ostavii dvoranin. 
Heeei vafjda od svake miiice 
Grad isprasnit. 

Dimitar. 

Mi»icah je Ireba 
Gdi se bije, tu Rim^anah nema. (gu^udi #«.) 
n moiebit spnstit de se s sraka 



164 



Simo u grad? . • , MeplaŠi se, aUr£e, 
Ni RimljaDi neimadu krilah. 



Prizor ćet^rnaesti. 

PervaSnji i puk. 
(Pvk hvarski naserne u sobu.) 

Dimitar {tioln%ećim,) 

Dobro đošli^ hrabreni semljaci! 

Vi hoćete u boj da idete 

S vadim Dmllrom? On va« rado prima! 

On će jodte hrabrije vojevat 

Pred o£ima od svojih zemljakah. 

Dobro do&li! . . , 

(stupi medju nje,) 
{Jednomu i%medju njih.) 

I ti ovdi> Rado? 

Znam, tvoj aedi otac ti pripaaa 

Ovu aablju. . . O prevredni starac! 

(druffomu,) 

Evo Relje! verla pest, duSe mi! 

(treUemu.) 
Nut i Milka ! 

(cetvhrtomu.) 

Gledj moga Milana! 
{opet drugim.) 

Dobro doSli, ausedi, prijani!!! 

[ruknit se sa »rimi.) 

Nn vidite, A vas jofite poznam. 
Da vaa nisam jofi zaboravio. 
Kao ni vi mene, bratjo mila ! 

(Pograbi kacigu i metne Ju na glaru, U%me itit i po' 

ru6e ma6,) 

Sa mnom dakle ! Posred bitke bude ! 

Al uvek vam nek pred očim bude. 

Da zavisi od ove jedine 

Čast i propast nade domovine ! 

(nashrne napoje, a drugi svi %a njim kiiifuđi») 
(Prizor se promini.) 



166 



Teata, lekar, dvorkinja, Svevlad, Relja. 

Svevlad. 

Ovaj vilez dolazi iz Hvara, 
Da li javi, što se tam dogodi. 

Teuia. 
Gđ« je moj mni? Nepriapi Ton i njime? 

Svevlad. 
Gospo, on se s Hvara oepavrali. 

Teuta. 

Zaftto kasoi, zašto se nevrati? 
Nije r svdršen boj kervavi jošte ? 

Relja. 

Boj je sveršen. Čaj kako se sbilo : 

Kad kralj prispi, klieaše sva vojska 

I dočekat nemogaše bitke. 

Rimske ladje nakon se ukaia, 

Sve uknpno do dvaest zastavab. 

Kralj opojen . . . sterpet se nemože. 

Da dočeka na obali smele. 

Već zapoved dije svojoj vojsci. 

Da se odmab o ladje ukerca. 

Pa da podfe u susret Rimljanom. 

Sred ziđinab od grada nebteše 

Da ostanu isti stanovnici. 

Sve što Živi, na brode se jagmi, • 

I veselo ko na pirovanje, 

Pesme pojuć prot Rimljanom jedri. 

Ten ta (Mboraviv se.) 

Kakva razkoš da sam i ja bila 
Posred jata smelih tih sokolah ! 

Relja. 

Za Čas kratak Rimljanin izčeznu« 
Množ proždreše vali sinjeg mora, — 
A ostatak bežeći se spasi, 
Razperšiv se po bližnjih žalovih. 

Tenta. 
Mislih odmah I smeUm sreća služi ! 



MS 



VraljfiiM^ se »lavođobUBici ; 
Nn kad na ial popet se iuđimo — 
8 kopna poivuđ rinuiki ma4 aablešti, 
A Sa građa atraftni plam sabnkti. 

Ll^kar. 
Ha, prevara! 

SvevIadL 
Pun zaaedab porod 
IVa dragoj ae atrani od otoka 
Valjda noću iskuca potajno, 
I osvoji, dokle su se bUU 
Isprainjenu od vojnikah tverdju. 

&el>a« 

Tako jeste. 

Teuta* 
B«K sanuij« j« o|»et 
Osvojiste ... i sav posttoste 
Skot lažljivi! Kaii, n«e I* tako? 

Relja. 

Frosli vojnik, koj si nemogašar 
]i(|asnlti ovo nkafanje, 
Uplafti se ko od groma IroJHit . . . 
Smeđa nasta . . . poahišBoat preaUMbh . 
. »Bei'te, prot* nam bogovi v^iijm U 
Rasleie se od ladje do ladje. . . 
Zaman vi£a, aamao bćsae vodje. 
Put pucine kormane moirnari. 
Kano da ib bogovi teraju. 

Teuta. 

Je r moguće?! 

Relja. 

Malen broj tek ladjab 
Osta oko kra^evske galije, 
I poknSa da ae na žalr popne ; 
Na kamenje i goreća smola 
Is presudnih nepoanatib spravah 
Sa svih stranah na nas daždit stane . . 
Mttog* se jarbol skerien veće rnii, 
Mnogom lad|oni plamen veće perii •^ 



1«T 



Isvan bćga aikakTa apAti^lA ! » . 
V tqj soied okf«Beiiiaj»drii: — 
N o Itlinske protćrane ladje 
Opeta ae pred nama ukaia^ 
I posdrave na« laUn orslgeiii. 
Koje Das je aa kopna pro||nalo. 

Tenta (guŠuMom.) 
Fropali ate ! 

Relj^« 

Moj ae kroi labavi; 
Ja aa vreme ii luke iaidali; 
latina je ni amo «e apaaili; 
Na kakovog atrafoog poforišta 
Moradoano avićdoci biti! 
Bolje amriet, nego ta rlif6, 
Straian plamen pred naMm e^lma 
Proguta nam prijatelje, braffir. . . 

(iaiosi mu rii prekint, fvi M uptopmtH — 
taatna pauza.) 

A moj Dmitar? 

Relja. 

Ćemo tajit goapo ? 
Dugo vidA kraljevaltu «aatavn 
V^ati ae ared aianag plama. . . 
Ali netom i oaa ae arnif. « . 
Brod saplamti, a afop ga prognlne. -^ 

Teuta ((%9anieb0.) 
Progutne ga, nisi 1' tako reko? 
Ne, ja niaam dobro ^ala — je li ? 
Progutne ga . . rec* mi još jedanput. 

Relja. 
Brod laplamti, a alap ga progulfle. — 

Teuta. 
šm mtifi! 

Lekar. 
O bogovi — Za iyom ! 

(04f^rHi išta tako đvorkkou,) 

llvevlad. 
^a »ačiinar 



168 

Beli«. 
0, Btito nenm&h. 

Svevlad. 

To joj tajno nemogaie otUt. 

Ralja. 
Kako de to pro2ivit, sirota? 

8v«¥lad. 

Ako muža oplakuje ona, 
Svojeg otea mi optakajemo« 
Nama nije samo kralj pogind. 
Nama umre ft njim i otaćbina! 

Relja. 

Ovamo ae lekar približava. 
Da ćnjemo, u kakova stanju 
On ostavi uboga kraljicu? 

Lekar (đo^e sav upropai^en.') 

Otvorite grad kraljo Pinesu; 
Jer Tente nema ved na sveta! 

Bvevlad. 

6to si reko?! 

Lekar. 

Ko manja odleti 
Tažna iena k kolevci svog sinka. 
Pograbi ga — i pri, neg ftto smo ju 
Dostić mogli, — u sinje se more 
Sa doksata i njime stermoglavi. 

Relja. 
Ha uiasnot 

Svevlad. 
Strogo kasne bosi! 

Ulomak iz noTelle : „Otac i sin/' 

Certa iz petnaestoga včka. 

ProlLleiinja. 

Ndkogaldpogal^tnoga jutra, godine 1462., letila je vesela četa 
konjanikah preko veielipnoga svoda rimskogamosta, koji vođi preko 



160 

rtlkt Niir«tve i da}e ime Mostara^ f^vnoma gradu Ifcrcef ovkie. 
Zlatom i svakojakim uresom preiiapanjene poluiztočne haljma jaiiia» 
cah maii se ni najmanje slagale s jednostavnom krasotom rimskoga 
miiotvora, kojega sv se jedva ticala hitra kopita njihovih vatrenih 
hatovab. 

Ova rassipnost n besuknsnih opravah, i one oskudne, rastre- 
sene knćarice, koje sn se neredno s jedne i druge strane rMi:e pnN 
iale , Ujabu prava slika toga siromašnoga naroda u onih sirovih 
vrementti. 

Dinsovit i košćast sšdogiavac predvodio je konjaničku herpu. 
To je bio herceg Stapan Hranić inače Kosaca nazvan, koji je gos* 
podovao sa onoga vremena ovimi pokrajinami, i nije Činio nikakove 
isnimke od drugih vladarah svoga včka. 

Istina Bog, on nije bio tako okrutan, kao njegov snvrčmenik 
Vlad Drakul, gospodar vlaike semlje» koji si je jednoć nasadio bio 
sat dugačku a Četv^rt sata široku šumu od samih na kolac nabge- * 
nih ijudih, i koji je najvolio Šetati se po hladu takova dirvetja; idi i 
on je smatrao svakoga svojega podamka kao eirva, koga pogasiti 
luge nikakova grehota. 

To se sna, da je izusiroao svoje plemiće is ovoga pravHa; jer 
je trebao i^hova oružja, da ostali puk usdžrži u pokornosti. 

On je možebit redje is občsti lio k^rv ČovČČansku, nego K 
njegovi susčdi, ali to nije Činio is činjenja čovČČjega života, nego 
is onoga milos^rdja, koje koji put i nestašno dftte poćuti prama mil- 
hi. Nu jao onomu, koji ga rasljuti Čim; a da ga rasljutiš, dosta 
bijaše muževna rČČ i dirsovit pogled; jer nije t^rpio, da rob nepusi 
pred njim. 

S^rce mu nije bilo bes dobrih klicah, ali sunce isobraženja 
mkada ih neogrija, da procvatu. Sva njegova vladarska snanost sa- 
stajaše u slčdečih dvijuh točkah: Tko te slčpo nesluša, posčci ga, a 
tko ti včrno služi, naknadi ga. Nije prevratjao nikakovih sakoni- 
kah, jer čitanje nije mu bio posao. Takove ništetnosti ostavljao je 
popom i svojim pisarom. Pero je bilo u ono vrčme sramotno om- 
dje; mi tim u većoj cčni stajala je ćorda. I herceg Stčpan snao je 
njom dobro kretati. 

Premda je ži\io s Muameđom II., neđobitnim turskim carem, 
u prijateljstvu, budući da mu je platjao včmo danak, ipak navaljiva- 
le su više putah razbojničke turske čete, na svoju ruku, i u njegove 
pokrajine; ali uvčk su se vratjati morale s kirvavimi glavamii pras- 
nimi džepovi. 

To mu narod učini priv^rženim. Jer ako mu i pod njegovim 
vladanjem nije bolje išlo, nego li bi mu išlo bilo pod turskim, to je 
barem mogalo, po običaju svojih praotacah, Bogu se moliti u svo|ih 



m 

I do wfli 4opre gtma o alrainoni o«kveriii^fii boijiii aloIcMii 
• lurmiii oete 8oQa» koja $a Turci isveli^ luid.uCflrifMMl^ildi. 
Oni 6« bili Čuli« da su oud^ Osmanlije svoje konje napajali in {mmipo* 
^anfli pootdaii, kkli svelj^nike pri skšin )io^|«f» derali odeide, 
kM^alBhn htiom maaatf ikone, i pred raapdom alescavlpdi Ui^ 
4l|aBake d6vo i kaladjtriee. N^ dakle čodo, da a« oboteviJi 4M- 
ga hercega, ako baš i nije postupao ft njimi kao otac sa smjom ^ 
OMfti daiia da im je anao obranUi avetiu)« f vojim hrabra» i modrim 
pMtapaBi^in. 

XaC» m gkdaU i alanovnici Mostara » avcjib niakili kadariaih 
veselo sa hercegom, kadgod A je sa svetom jasnom dnrthimn pet 
bodU is.No\#ga, svoje glavne stolice. 

Danas je bio došao ovamo^ da iev lorvi a bVinjoj dibnivi? na 
ŠDs je svakr nakljnčiti mogao is mnoAme sokotovab. Što s« plemMi 
i momci na mknli nosili, t h^rtovah i gon^ćab^ koji sa 1k Mđtk 
Anrtivo ja btio osobito dobre volje, i plivaio i šaKto 8# uefrtmtMme. 
Kad sn sa sobom ostavili poslftdnjn kolibico od građa, rai^MSlile 
pse i aokoie. 

Od lajanja i hokanja zaami sva cAoBea. harni m keji p«| 
Mnelaiv^ali svo)e koujo i gledali prema vedromu nebo^ k|ik^ sn im 
sokoli goitOi cMa jata ptieah. Mnogi gospodi^ć oUadfc se sa tnrijha 
dtngom, da ćo ae taj i taj sokol prije s lovinom pnsdti qa ram^ svo* 
ga gospodara, i smttm nebi|aše konca, kada opaae, da jedan soM 
dn^mn mlirgne is kljnna već osvojenu žectvn. 

Svim iz očijuh sćvafte radost, izvan Štipka, hercegova najkila* 
d}«ga. sina, ke^ je mučeći jabsao us svoga otea. Bio je mladić od' 
jedva 35 godlnah« vitka stasa i žiljaat Cirne veifke oči sćvale sa 
aeohifinim' plamenom , a u66to obh, beloramena lica kazivaba d<^ 
brata serea; nn orlov nos ispod visoka i tamna Čela, i oabi^na, po^ 
aćkto- imdnvene astnice naznačivahu okomost značila i osveto^ 



Vidika se je, kao da mu je duh nftgdć drugd6, i da neopaža aa- 
ita. Što oko njega biva. Ali kada mu herceg, udarivii ga pa ramena, 
pialak a isfeini polak a laii, reče : »»Sto si opet nos obisio t Zašto 
a^asliš i li svoga sokola? Nevidiš li, kako nesterp^ivo treptje kriU 
na tvojem ramenu?« razabere se, i primU se Čimti, što sa i drog;i 
vadSis ali sa umki aamisli se ^f^H i ni neopazi, da mu se je pad.ob- 
ćim usklikom povratio sokol s lovinom a kljunu. 

Da je to dalcv povod svdkojakomu draibenja, svaki ai može 
prtdstasiU, na ipdk svaki se je čavao, da aeprekorači graaioab 
apiireaoali, jer s^naki je poznavao liercegovićevn div\)ać. j^rce ma 



171 

j^ Mfe fnn^ krntlOMi, « takk« bi iskMBi posNiti woi0§^ kojaf rMet 
i fTMSVNrti iiepre6eiij«nih šletah. 

Tiai nle stami «a smijtti, kad vnne jedMi pM sa Bvfir nAkoga 
pMJ—nfaf starog Mlfaka « i naa^miTii na njefa, pograbi ga sa 
p a t il ja k i obali na seml^i. Strah i jauk airomašaoga alut^a uvidi ne 
taka aaiMaB ivoj mikstivoj g oapođi, da aa m od sanjka eM»ak 4fa*^ 
iat> morUi. Oa<»bilo dapade se ta stvar ataroani iiercaga na IoIHko, 
da a« nm od kdiotaiija fihrcate aiiae Iz oć^ak. 

Kadr to opase advoriae, atana dražiti i oataia pse na nesaatai* 
ka* Ovi Ih ga sa c6io na oliće rasvcacljeige* ko|e ja tim vaćaM 
raale, Čiai sa ga višt psi tersaii, rasn W bili na soiie, da n^a srećoBi 
jaiao pvotirčaa i na sa povakao njihov« i lovacah poaomoafr. 

ttvoBMb seljak podigne se kirvav i rasdirpan, i akloai ae bai 
f^imšd staaa/vitaj smirti; iovd pako» progoneći svoga tavisHi pogfr' 
sa daata: sMv^, kofom ae je kros sinu prehraniti ansHo anoogi pa» 
Ijodilac. 

Viie paiakak pakae i jeteu isdakiie, n svofs] kervi plovod. 
SipaU lavae )a tvrdio, da ga je on ostrMio^ i tako pr^ate^skt avar 
d{|aj«ći sa,ppa^a mi opat n^o vrtoie^ ali satim kad se potraii i taj 
pi'iifcift, Madola se skirbiti sa nove sabave. 

Obairali aa se» nabi li im se itegod ukasalo^ Uo bi im povod 
dirib k novim igram i iaiam, kad opase gđ6 im aAa iena Čviratna 
korakom na susrčt dolazi. Već su hotčli da ponove obiq prtsov^ 
kaoRi sa ae male prije tako slađko nasmoaii bili. Već stadoAe mnogi 
ed ^emićah dir&kati svoje ogare na sirotu, ali kerceg bodi da ja 
saanati borio, ito čini ta ženu tako đ^rsovitom^ da koraca tako oA- 
važno pr^ea njesM, li da je namfiravao ft njom poduseti kakva 
dMgu Šida, sapovMi, na ne malu nezadovi^aost ostalih / ovacah, da 
pae obaatave. 

Medjtttim prispije Žena. Bila je visoka stasa i tako miršava, 
da nije ništa na njoj bilo viditi do kostih i kože. Nosila je dugačku 
laVsanu haljina od ugašene boje, sa pirnjavimi Širokimi rukavi, koji 
au dopirali tek do lakatah. Mtsto pojasa imala je tanki užinac, a na 
negak rasderane opanke, kroz koje su virili odirpmii obojci od 
samnii^ve boje. Glava joj je bila ovita tamnom maramom , koja je pa 
svoj prOici nekada crvena biti morala, ali od mašće i drugoga ka- 
lfa sadoU nšku boju, kojoj neima imena u nikakvu jeziku. Na IČ- 
vem ramenu nosila je HMstne, zakftrpane i pončšlo napunjene blaa* 
ge, a « đesnid đrenovicu. 

Tamna boja njezine kože naznačivala je, da je od onoga uvčk 
patujaćega roda, koji ae diči proročanskim duhom; a turolmi isras 
ii|eaiaa prvrihioga podugačkoga obraza i jedna krupna ausa, keja 
ja bai istioida ia jednoga nježnih ve)ikih očijtth,da ju tare nška \^^ 
Hkatuga. 




172 

U pirkM peniJAvih ha^imh > k^jiini je jedva »akrivata sinDJ« 
golotinju, đavahn joj ipak učko doslojaiistvo : njesino visoko čelo 
■ad podngim kljonaitim nosoin i iijesiii čversti i oal»ijiii pogled, 
koji je imao n^šio vilinskoga u sebi i napanjavao svakoga strabom. 

Kad dodje do hercega, klekne i %avapi: »Blagoslov božji oba- 
sjao le^mlostiviti gospodaru. Jedan nesrelnik cvili u tvojoj tannici, a 
svM kalife, da će sutra na kolca izdahnuti. Oprosli mu £iv6l, akoBo* 
ga snaded. On je moj jedinac. Tako mi spasenja« nedužan je !<« nNe* 
dužan ciganinl« saviknu svikolici skoro kao is jednoga g^la, i sta- 
mi se roegotom smijati; nu eamalo zaČe|H im usta onaj pogled, kap 
amo malo prije opisali« i žena nastavi; ^^Imao je mladu l&pu iMnt* 
Ilicu. Ova se dopade jednomu od tvojih dvoranab, i oo ju nakani si- 
lom oteti. Moj sin, hoteći si brainti ženu, suprostavi se i dotakne 
rukom plemića. Plemićevi sluge nadvladaše ga i bacite u Aibobu 
tamnicu. Malo satim isreko&e tvoji sudci smirt nad mojim nesretnim 
porodom.«« 

99I svim pravom N sagćrmi herceg, podhode svoga vranca i 
podje; ali sirota mati skoči na noge, i u sdvojanju pograbi uade, bo* 
teći mu konja zaustaviti, te zavapi tako žalostnim glasom, da bi ae 
ganuo živac kamen: »llsliii me, tako ti kostih tvojih rodilelji^!«« 
Ali herceg digne kandžiju, i osine ju tako Čversto preko lica, da 
ju kerv oblije i ona nekoliko korakah natražke posernuvii, padne u 
bližnju jamu* 

Konjanici odkasaju napršd, smijući se, ali u perkos njihova iio- 
hotanja i Štropota konjskih kopitah, dopre ipak do hercegovih ušiub 
prodirući glas nesretnice, koja oporavivši se svojemu sdvojenju sl^ 
dećimi vična odoli: nPropalo ti kolono, ko što moje propada, ali po 
sebi samu; klali se medjusobno otac sa sinom, sin s otcem, da vam 
nebude ni glasa ni traga! Odlučena je propast tvomu nemilostnom 
rodu, okrutniče, ti joj nećeš izbčći! Proklet bio!«< 

Nehotice ogleda se herceg, nu s užasom opet lice natrag okre- 
ne. Možebit je bio kervavi obraz sdvajajuće matere, što ga takodirnu, 
nu može biti i drugo štogod; jer je on včrovao u včštice i duhove, 
kao svi neizobraženi ljudi, kojim je narav dala nMto živahniju 
fantaziju. Zato mu se je Često štogod prividjaio, osobito kad mu 
se je savčst uznemirila. Što nitko drugi niji viditi mogao. 

To je bio valjda uzrok. Što nije htio poslušati svojih udvoricah, 
koji su ga sada nagovarali, neka im dozvoli, da napuste ogare na ona 
bezobraznicu. Nčkajući mahne rukom i zamisli se, naprdd jašući. 

Sve mu dodje na pamet, štogod je Čuo kao dčte o včšticah, vi- 
lenicah, ciganskih proročanstvih, prokletinjah, vukodlacih i tim slič- 
nih utvorah i čarobijah. Siti se svih svetjeničkih opomenah i prit- 
njali, kojim su se koji put starali, da ga obustave od kakova u nebo 
vapijućega grčha i nasilja: Tihoća njegova sina uvidi mu se sada kao 



j 



its 

peteddoflt i kritika« pod kojom krije kovarstva proci ngegiifru tii« 
vota. R66ja« nčini mn se, da se za cčio obistiniti mora cig^ankiiio 
prokletstvo i proračanstvo. 

Jeiilo m« se je od straha i sto pntah si je preduseo« Ai ak4oiii 
ov« uiasntt sndbimi od sebe i svoje obitelji. Nakanio je dizati rnana- 
slire, posliti^ d6iiti zadnžiune , uzderlavati se od svake nepravde i 
od kžrvoprolitja, a prije svega oprostiti šivot onomu cif animt, ko^ 
ma se sada učini nedužnom žfertvom jednoga grMnika, koji zasiaiu- 
je, da bude kažnjen. 

Hotio je već da dade zapovčd u tom smislu, kad se u njem 
probudi opet ona nesretna oholost, koja je u njem mogućn^a bUa 
nego It striJi božji, predsude i pravdoljublje: »Što bi svčt o meni re* 
kao,«< pomisli, 9>da se dadem prestrašiti od rćčih jedne babe? Ne, 
prije sve drugo, nego da mi se sv^t smije.«« Takova razmiiijavanja 
povrate mu za Čas pervu derzovitost, te se stane opet ialitt. 

Medjutim sidju lovci s konj ah i nastave p6ške lov u dubravi. 
Kad se umore, sčdnu u hlad listorodnoga dublja i stanu se gostiti. 
Tu se izpije mnoga zdravica i izpčva mnoga vesela pčsmica. Herceg 
neznaše od občsd, dta da učini, a udvorice neznadoie si od vesela 
naći mčsta, rideći ga tako dobre volje. 

Kad se sm^rkne, skoče razvescijena gospoda opet na konje, 
i huškajući odprativši si gospodara kući, raziđu se. 

Dok je bio herceg u družtvu, nije ni pomislio više na cigMiku, 
koja mu se je na lovu ukazala, i na njezine kobne rfiči; ali jedva 
Što se sam osćti u svojoj iožnici, navale na njega iznova sve one 
utvore, kojih mišljaše da se je za uvčk oslobodio. 

Svemoguće upotrčbi, da se otrese takovih mislih. Svu noć 
neuterne svčće, i više putah probudi sluge, koji su spavali pokraj 
njega u prednjoj sobi, i dade si napuniti kerčag vinom. Sve zahman. 
Ciganka stajaše pred njegovima očima s kervavim licem i onim straš« 
nim pogledom, koji ga je probadao do dna sirca. Sada si je vidio 
ruke okaljane kervlju svoga sina, sada pako ćutio je nož u sircu ; 
a tko mu gaje porinuo u sirce? Njegov rodjeni sin! 

To je bila strašna noć, koja ga je sasvim omekšala, i pobož- 
nim učinila. U svom zdvojeuju obeća opet, medju ostalim da će 
oprostiti život osudjeniku. Ali jedva zora zabili, i opet mu se vrati 
sva okomost. 

Smijao se je virhu svoje plašljivosti, i odvaži se odjašiti na 
stratište, gde se je imao na kolac nabiti nedužnik. 

Dovedu nesretnoga mladića i ovirše okrutni sud nad njim. 
Tad zavrisnu užasni glas. Bio je onaj isti,^koji je hercegu od onoga 
strašnoga proročanstva sveudilj u ušijuh zujao. Kao čarobijom pro- 
bude se u njem sve strašne uspomene i sve sumnje. Strah, koji ga 
je popao, bio je veći nego da ga je nadvladati mogao njegov slabi, 



n4 

predsmlali p«ri dah. Uđtri ostrof om k<uija i odleti kad« nili «• 
fiedftvii. 

Kažtt, da lav ima neodoljivu antipatija proti iiiii«,i da «Klrepit 
hđA god g9i opazi; tako mjt mo^o ni hercega Stdpan od loga vre- 
«Maa bes straha pogledati -nULdkve ciganke, premda je sto potiik 
pokasao ^nom^damu tuče n persijah janačko sirce. Kalo sapoirMi» 
da se neima vite tirpiti nitko od ove ktpeiadi u njegovoj diršaH; 
aU im svogu duha nemogade odtfrati one strafine šene i nfezttta 
sina. 

Dok je joste oiug nesretnik živio, taiila je još po ittogod her- 
cegove n«ke nada, da će ih možebit raztćrati, id^o ma oprMti ži- 
vot, mi odkađ taj iadahne na kolcu, naseli se pravi pakao u heroe- 
govo siree. 



XXVIII. 



Mat« Topalo?ić 



rodio seje a Zdencih u fiUavongi, g. 1812 j sMla je žapaik u 

'tiskana mu đ«la Jesu: 

1. Tatnburail, narođoe pčsme po Slavoniji sabrase, u Oseka f. 
1812; t. 04siv ro4oljabn«f a^rđca, pfsDiČk« pokuieiga, u Osmini 
1S42| 3. Misli rodoljubne c« k. austr. vojsei a 0«iktt ISMI« 
4. Biblička povčstnlca» ili Đo|ra4|idi iz svetoga Pisma, staroga i novoga 
aakona sa pučke ućione. (prevođ), u BeCu 1857. 



B#s i molitra. 



Bacim oko na nebo visoko 
I na jato svSsđah kano zlato, 
OdSno ševa, koi okasiva 
No6)ni dlla slo£estih nemila 
Mesec sfajni, tužitelj potaja! ; 
U rumena sorica jutrena: 
Odo pred svojom odkriva gospojom 
Svaja tiea svetlosti eariea. 

Baeiai oko na po^e Široko, 
Rasne trave, aelene dubrave 
Ode je selo ćohan6e veselo. 
Pa aa mafai pribraja svirala; 



u telAci po cernih Irojaci* 
Odeno svoje triiteo lice saoje; 
U' po fori potokah sabori; 
fogrmEic^k #latto pfenje ptaeah: 
Sve mi javlja, pred oci mi stavlja. 
Da imade, koi svaka taade. 
Svaka gleda, svaka tako reda« 
Svaka stavJlja svaka tak upravna* 
Svaka nioCe» — Ti da jesi Boiet 

Sve ftto nife, ftto se samo miEe« 
Sve ftto cvate, opomi^ja na Te, 
Sve ito rodi, od Tebe dohodi. 
Sve ito sr^e, bes Tebe nam n^e, 
6to je ndra, in Tebe isvira* 
Nema veće osim Tebe sreće, 
Hema prave osim Tebe slave, 
Ni radosti nego s Tobom đosti. 
Ni pokoja, gde ny ruka Tvoja: 
Jaki Bože sve se s tobom moiel 

Blažen t^ je, tko Ti se podi^^' 
Tko Te it^je, tripnt Mago maje. 
Tko Ti s' moli, raj mu je joi doli. 
Tko Te ceni, nlgda nepogini. 
Tko Te ljubi, on se neisgubi: 
Jaki Bože sve se s tobom može! 

Udostoj milostih me tvoji', 
dtogod činim, da s tobom jedinim. 
Od početka budem do sv^ietka. 
II se ganem, il idem, il stanem, 
U snu prenem, il bdeć okom trenom, 
Da Te slavi«, da nenaboravtm. 
Sve ito imam, da od Tebe primam, 
Serdce moje n^k je vasda Tvije, 
Misao moja nek je volja Tv«(|a! 
Kudgod hodim, dij da Ti ugodim ! 
Kad s ovoga pako varavoga 
Sveta poljem, daj da k T^i do^^n * 
Jaki Bože^ sve se 8 Tobom može ! 



1T5 



176 



XXIX. 

Petar II. Petrovih NjegoS 

rodi se ii NJef^oilh u C^.rnoj g^ori g. 1811. G. IR30. postade vladikom C^rne 
^oro. Umre ^, 1851. 

Isdana mu dela Jesu ova : 

1. Puatinjik cetinjaki, na Ceiin]u 1834. 2. Luea Mikrokozma, 
u Biogradu 1846. 3. Go raki venac, u Beču 1847. 4. Laiai car 6ćepan 
Mali, u Zagrebu 1851. — Oaim toga izdao Je pod naslovom Ogledalo 
arbsko sbirku junačkih^^saniahj koje narodnih, koje svojih; zatim Slo- 
hodijadu i manje pesmo tvore : Molitva Crnogoracah k Bogu; Lijek 
Jarosti Turske^ Kula GJurišića i Čardak Aleksića. 

A. Iz Gorskoga TČica. 

{Đo«l}€ Draiko vojvoila, pa se ta tvimi g^rli i cfUva, pm Ud0 nu^fu nfih.) 

Knez Ro^an, 

Pričaj Štogod, DraSko, od Mlelakahl 
Kakav narod beSe na te strane? 

Vojvoda DraSko. 

Kakav narod? pitaS li, Rogane? 
Ka* ostali; — nebehu rogati. 

Knez Rogan. 

Znamo, ćoeče, nijesa rogati ; 
No beba li zgodni i bogati ? 

Vojvoda DraSko. 

Be&a, brata, dosta lljepijeh! 
A g^rdn^eh deset putah viAe ; 
Od bruge se gledat nemogahu, — 
Bogatijeh befte pogolemo. 
Od bogatstva behu poladeli, 
Detinjaha isto kao bebe. — 
Svi noglovi punsni praznovah> 
Mucahu se, da im oći p^rsnu. 
Da odem koru hleba suha. 
Gledao sam, no dva me^ju sobom 
Gde uperte kakvu ženetina 
Telesine m^rtve i lijene, 
Potegla bi po stotina okah, 
^ Pa je nose kros gradske ulice 



177 



U sred pMne tamo i ovtmo^ 

Neboje se ČmU ni poil^tetija^ 

Tek da steku, da ae kami rane. — 

Knes Jauke. 
Behn 11 im kakve kude, Drafiko ? 

Vojvoda Draiko. 

"BShu kuće na svijet divota ! 
Ama hhie muke i nevolje; 
r Ćeskota ih nesretna davljaie, 

Smrad veliki i težka sapara. 
Te nemaha kervi n obraza« — 

Vnk Mićanovi^. 
A kako te, ri»iya, dočekaše? 

Vojvoda Draftko« 

Tko m' sli £as do6ekiva, Va£e ? 
Ja nijesam ni posna' nikoga, 
A kamo li, da me tko dočeka. 
Ko mi ona rnžna mSfiavina 
Nedavaie is kode icadi: 
Svagda graja beie oko mene. 
Kada hotjah po gradu isadi. 
Kao a nas bijele nedelje. 
Kad se kdrnu momčad n maSkare. 
Da jednoga nebi prijatelja. 
Glavom sina Zana G^rbicida, 
Svoga doma ved nebtjah gledati. 
Nego kosti tamo ostaviti, 
A on me je bratski dočekao. 
Vodio me svnda po mietkama. 

Vnk Mandniid. 

A behn li junaei, vojvoda? 

Vojvoda DraSko. 

Ne, boija ti vČra, MandaSidu! 
O junaČtvn tu nebčie sbora. 
Nego behu k sebi domamili. 
Domamili pa ih pohvatali 
Jadno naSu bratjn sokolove. 
Dalmatince i hrabre H^rvate« 
ditaiikft. 12 



>78 



Pa brodove njimi na^miUi, 
I tiska ih u svijet b^eli^ 
Te đovttku zlato is 8V]j<Sia» 
1 pritiska zemlje i gradove. — 

8erdar Ivan. 
A sHdovi behu li im pravi ? 

Vojvoda Draško. 

Bebu, brate^ da te Bog aaćuva ! 

Malo bolji, nego u Turčina. — 

Befte jedna kuda prevelika, 

U kojoj se gradjabtt brodovi^ 

Ta hiljade behu nevoljnikah. 

Svi a Ijata gvo£dja poputani. 

Te gradjahu principu brodove. 

Tu od plaća i ljute nevolje 

Nemili se ulezti coveku« — 

Jedni snžnji behu prikovani 

U putima na velje brodove. 

Te vozahu na moro brodove : 

Tu ih letno gorijaSe sunce, 

I davljahu kiSe i vremena;,, v. > i • 

Nemogahu iz veze senati, 

No ka' paSce, kad ga za tor sve2em« 

Tu camaju i dneve i no«!. — 

Najgore im pak behu tavnice^ 

Pod dvorove, gde du2de stqja$e. 

U najdublju jamu, koju znadeS, 

Nije gore, no u njih stojati. 

Konj hotjafie u njima cerknuti: 

Čovčk pašče tu svezat nehtjaše, 

A kamo li ćojka nesretnjega: 

Oni ljude sve tamo vezahu, 

I davljahu u mračnim izbani«. — 

8av proternem, da ih Bog ubije! 

Kad pomislim na ono straSilo. — 

Nitko žallt nesmije nikoga, 

A kamo li da mu ftto pomože. 

Kada vidih vitežku nevolju. 

Zaboli me sčrce, progovorih: 

nŠto, pogani, od Ijudih činite? 

^to junački ljude neamaknete ? 

dto im takve muke udarate?« 



179 



Dok Gdrbičld meoi iiopriitpt«: 
»Nemoj takve govoriti reci, 
Neumije te ovde pravo abocit. 
Tvoja areda! neraraniefte te.« — 
I cajte me, fito van danaa ka2em: 
Posnao aam na one tavnice. 
Da an božju gšrdna preata|rili» 
I da ee im caratvo poginuti 
I boljima u ruke ulesti. — 

Vuk Miuunovit^ 

Bodi li ae ti tako prorićeft, 
Miiljabu li u avijet sa kogat 

Vojvoda DraSko. 

Nema toga tko a' neboji čega. 
Da nićega^ a 'no avoga hlada. 
Oni straha drugoga nemahu, 
Do od žbirah i do od Ipijanah; 
Od njih avatko t Mletke derktaSe. 
Kad dva abore Štogod na uHcn, 
Tretji uho oberne, te sloSa, 
Pa onaj ćaa terci sudnicima, 
Kaži ono. Sto oni sborahu, 
I popridaj Štogod i pogladi. 
Sud onaj čas ona dva uhvati. 
Pa na muke S njimi na galiju. 
Od toga ti bebu poginuli, 
Međjtt aobom veru izgubili. 
Kolike au a kraja i kraj Mletke, 
Tu nebeSe nijednoga co'ka. 
Jedan drugog koji ned^rZaSe 
Za tajnoga zbira i Špijuna. 
Gi^rbiĆić ae meni kunijaSe, 
Da tu jednom Žbiri i Špijuni 
Oblagali jednoga principa 
Pred aenatom i avijem narodom, 
I da au mu glavu odkinuU 
BaS na atube njegova palaca. 
Kako ih ae drugi bojat neće. 
Kad mogaSe oblagati dužda? 

Knex Janko. 

A beSe li igre u Mletkama, 
Kao ovo, te ae ml igramu? 



lt» 



186 



Vojvoda DraSko. 

Beie igre> ali drog'ojaee: 
U jednu ae kuda aakvpljahu 
Poito m^rkni i podlo večera; 
Kada beie sila od avijeta ; 
Užgi o Djoj hiljada avijedah ; 
Po sidu joj %ynd behn panjed^. 
Cijele ae napani naroda^ 
Tako isto i kuda oslala« 
Svud mogafte is sida videli 
Gde virahu^ ka' miSi iz gujezda : 
Dok ae jedua podUe savSsa, 
Tredi dio od kude otvori : 
Boie dragi! tu da vidiS čuda! 
Tu iamilje nekakvoga puka« 
To ni u san nikad dod nemože. 
Svi dareni kao divlje mačke, 
Dok ih stade po kudi krivanja^ 
Gde ko befte zapleska rukama. 
Imah m^rtav pasti od smijeha. 
Malo slade, oni otidoie> 
A sa njimi drugi isidoSe: 
Takve bruke, takvijeh gerdilah 
Nigde nitko joi vidio nije. 
Nosine im po od kvarta behu ! 
latreštili oĆi kao tenci ! 
A ainuli ka' kurjaei gladni! 
A d^rvene noge naaadili 
Pa i^jahn kao na ključeve! 
Oblačili pernje i jačine, 
Utred podne da ga Čovek sretne, 
Sva bi mu se koža naježila. 
Dokle netko, da mu Bog pomoie! 
Is onijeh panjegah zavika: 
Bei, narode, e izgore kuda! 
Bože dragi, da tu bruku vidifi! 
Stade jeka, klepel i lomjava. 
Stade piska, kape popadaile. 
Stotina ih izpod nogah osla. 
Sve se nabi, da k^rknut nemože. 
Kao atoka, kad je zverad gone. 
Te mi opet sjutradan na igru. 
Kad u kudi, nigdč nitko nema. 



181 



No je piaU knća aatvoreaa. — 
A joit ću vi jednu sp^rdi^j« prijti: 
(A BBAOij» ćifllo vSrovat iie<5ete) 
Vidio sam ljude u Mletkama, 
Gdš na konop akaĆn i igraju! 

Knes Rogan. 

To neaiofte bit istina Draiko ! 
Nego SH ti o£i samaštali. 

Vojvoda'^Draftko. 

Nesnam niita^ no sam ih gledao^ 
I sto mislim^ da je maštanije* 

Obrad. 

A da i to je nego maitanije! 
Ja sam Čuo od jednoga dšda« 
U Boku su jedni dolaziii, 
Ib Talije, iii ođkuđ drugud^ 
Na nai pasar isti iBlasilf, 
Pa viluinli eijelu narodu: 
Pogledajte onoga kokota ! 
Kad pogleda onoga kokota! 
Ali sleme na nogu poteže. 
Kad onaj £as nije nego slamka. 
Drugom vikni: »posluSaj narode! 
»8?ak će sada grosd ruknh imat, 
Grosdu dete britve prinijeti, 
AI £nv^te da vas jad nenadje, 
Nemoj koji grosda odkinuti!«« 
Dokle svatko sa po grosd ubvati^ 
Prinijeie britve grosdo^ima. 
Kad videSe čudo neviđjeno. 
Svaki sebe sa nos dohvatio. 
Dogna britvu do svojega nosa! 
Dokle tretji savžrh sida vikni : 
Čaj narode, nepotopite se! 
U to rikni nis pasar rijeka, 
IH bilo mniko, ili žensko, 
Svak da gasi usdigni haljine. 
Kad ni vođe ni od vode traga! 
No svak dfga u pasar haljine, 
I krenuo ka' da vodu gasi ! 
Kad videli te ih pogčrdiie. 



182 



Skoči narod i bi ih pobili^ 
No uteći u Kotor Lalim ; 
To igranje i»to je ovakvo, 
6lo na konop igraju, vojvoda I 

Vuk Mićunović. 

Pojahv li UE gusle lijepo? 

Vojvoda Dradko. 

Kakve guale i kakvu neareću ! 
Ta sa gusle ni sbora nebćSe. 

Vuk MidnnOvii^. 

A da sa svu igru bes gusalah 
Ja ti nebih paru tursku dao, 
Gde se gusle u kuda nećijja. 
Tu je mertva i kuća i ljudi. — 

8erdar Radoja. 

Za svaka te rabota pitasmo) 
A gledali principa, vojvoda? 

Vojvoda Draiko. 
Gledah, brate, kao tebe sada ! 

8erdar Radonja. 

A beie li kakav^ amana ti? 

Vojvoda DraSko. 

Beie čovek, te od sredi^'e ruke; 
Da nebeie pod onim imenom, 
NehtjaSe se bojat od uroka. -^ 

Vuk Radonja. 
Kako li se zvaie, vojevoda? 

Vojvoda DraSko. 
Valijero, i ved nesnam kako I 

8erdar Ivan. 
Pita li te Ho za ove kraje? 

Vojvoda Draško. 

Pita, brate, nesnam ni sam kako! 
Ja isidoh pred njim s Gerbićidero, 



180 



Poklonik bb^ kako mi rekoše. 
Pat mene se poosmehnn princip, 
BaipiU me sa naie krajeve, 
I bijah reći^ Ijabi C^rnogorce ! 
Jer apomenn ave redom bojeve, 
Gde aa nali pomogli Mletkama, 
Na poBiyed poče detiniti! 
Zapita me sa naSe sasede. 
Za BoSnjake i sa Arbanaać : 
nKad nbvate živa Cdrnogorea, 
Bilo tiva, al mertva u rnke. 
Hoće li ga isjest, $to 11 rade?« 
GdĆ iqesti, ako Boga snadeš? 
Ka' će £ovek isjesti čoveka ! 
»Ma aam £ao,« opet mi govori: 
9 Jedan narod tamo smije jede! << 
Kakve smije, čestiti principe ! 
A gadno je na pat pogledati, 
8ve se dlake najefte Čovdka! — 

Knes Janko. 
Ja mnim te je dočeka' lijepo? 

Vojvoda Draiko. 

Ne lijepo, nego prelijepo! 
Obeća mi, i i to ma neiskah. 
I pomislih, kad od njega podjoh. 
Blago meni jntros i dovqeka, 
Bvo sreće sa sve C^rnogorce! 
DiJ badi ća ponest dosta prahai 
Da s' iroaja Čim biti s Turcima. 
Kad poai^ed fve ono ialinjA, 
Ka' da niita ni sboreno nije: 
I posad ma nebi verovao, 
inigeko je, da reČe, bijelo. — 

Hogan. 

A kako se hranjahn, vojvoda ? 
BČha li im lijepa jestiva? 

Vojvoda Drafiko. 

Ta nebeše jela isvan hleba! 
No donesi nekakve preslačke. 
Po tri are lizi, dokle ruČa. 



184 



Dva cijela tu bija&e puka, 
JoSte mlađi a obeznbili. 
Sve ližaći one poalaatice; 
Od £elje ae aađ najedoh meaa. 

Vuk Midunović. 

Hvala Boga jeat veliko čudo I 
Vidite li ovde u Koloni, 
Bal ovoga Sovrn providora, 
I ostalu gospodu Mletaćku, 
Voliji su ti kokofi ali jaje» 
Nego ovna ali grudu sira! 
Koje £udo mogu na godinu 
Kokoiakah oni pozobati ! 
Pa pogini u ono gospodstvo. 
Spusti kulje, i obrivi berkel 
A pospi se po glavi pepelom ! 
A bernice ka' žene u uli ! 
Kako tridest napuni godinah. 
Svaki doctje kao babetina. 
Od bruke se gledati nemože; 
Kako podji malo uza stube, 
Ublljedi kako rubetina, 
A neMo mu zaigra pod gerlom^ 
Rekao bi oni cas umrije. 



B. Iz Lažnoga Cara. 

Iz čina D., prizora VIII. 

Teodosija Mćrkojević (fo^cno.) 

Tko sad smije usta razklopiti? 
Cara tražit, gđe mu sterva nije. 
Mislit narod cijo iztražiti, 
A u more prevratiti gore, 
(Smijem sborit, vera mi je dana) 
Sve su ovo stvari nemoguće« 

Beglerbeg. 

Strafina voda kada uzbijesni. 
Kad nadvisi najviSu brezinu. 
Prevali ju i pnstoS u£ini. 



185 



Ali tko je vodu od v^eka 
Prinudio, d« us b^rđo to£o 

feeglerbeg. 

Slambol nade mnogn majatoHfa« 
Da a Djemo vidii kahigiere! 
Koje £ado imada k^aĆevak, 
Koji akaia a vio k iiebaainia! 

Teođosija M^rkojević. 

Po gdeiio aam i ja tof a gleda% 
Te je boftja roka naĆiiiila 
(A Ijaddia je alaba aprama boija) 
Al nikada Ijadska mi^storQa 
Isveal ključa, da joj aka£e, neća 
ViSe nafte gore ponosite. 
Koja d^rSi glava nad oblakon. 

Beglerbeg* 

Ti sve ndito kao nehotice 
Ove gore diieft u oblake. 
Ja se čvdini tako mi ditapal 
8 oba oka, kad vidju slijepca. 
A vidift li bolan kaludjerel 
Ov4i m^sta ni iivljenja nejma. 
Za Čoveka, nako aa djavola. 

Taedosija Mirkojevid» 

Ako nije mjsta sa iivSei^e, 
A ono je nSsCa aa pričanje : 
Pričanje je dafti poslastica 
Ka' tijela vaSe gurabije. 
Pa joftt kakvo, te kakvo pričanje , 
Ib koga će nafta pokolenja 
Tečna sila dnftevnu sisati« 

Beglerbeg. 

Kod god kreneft, jednim tragom ideft. 
De iako ti tvoje c^rne vftre, 
NiSta nemoj okollftat tako. 
Nego pričaj Sto na s^rdco imaft« 
Da nerečeft, kad od mene podjeft. 
Jer nijesi smio govoriti. 



186 



Tvodcsija M erkoj«Ti<5; 

Smijeftiia je v^ra u jaĆdg«^ 
Neja6«ga vrvhtii ja tradite. 
No Bve Strepi, jezik ma se merane. 

Beglerbef. 

Veruj v$ri, koja ae nelomt. 
Koja Kemlf « aa nebevi veie. 
Ta na k^makoj koti neklafijao! 
Ta na aveti ingjil nepljiuiiio! 
Slobodno me mož u oci rusit. 
Da li hile pomialiti neća. 

Teodoaija M^rkojevid. 

Kad se smije, imam $to aboriti. 
Ja te pitam^ Mo ai doSa' amo 
I dovnka' ovoliku ailn ? 

Beglerbeg. 

Cio avijel Bogu prinaiHeži, 
A Bog ga je ailni darovao 
Svojoj aĆaki i avom aameataikii» 
Pravoaadnom kalifa Mnatafi; 
Pa po božjoj i aallanakoj volji 
Diga' aam ae, da bes traga gonim 
Protivnika mojaga padifte« 

Teodoaija Merkojević. 

Pa ito vafja jadnome ćovakn. 
Ovoliki aviljet ito mu tr«ba. 
Kad bi ma ga Bog i Sudi dali? 

Beglerbeg. 

Ti nijesi dobro rasnmio: 
Bog mn dade i avijit i ljude. 
Pa da radi a njima ilito aam hode. 

Teodoaija Merkojević. 

No rasmlali Ćeatili vesiru ? 
Je r moguće, je li ikad bilo : 
Jedan ćovek da svijetom vlada? 
U stotina da pifie kuranah. 
To nemože, te nemoie biti. 



Wl 



B^f lerbeg. 

Kalugjeru i ti inujii snadeš, 
8ve je Bogo lako oraditl. 

Teodoaija Mer koje vic. 

Zoađein i ja neSto n ingjilii^ 
Da ^a nikad gledao nifesam. 
Bog je meni o6i darovao. 
Te aa njima vidim, Sto šu ljudi; 
8ye naUJe iovik na doveka, 
Al ćoveka ka' planine najma. 

Beglerbeg. 

Nejma cojka koliko planine. 
Ali nejma, tako mi Mn«tafa! 
Kalugjera ka' tebe bezbožna. 

Te«dosija Mdrkojevii. 

Ja nijeaam Bog mi nesndio, 
Beglerbeito, nipofito besbožan; 
Nego imam oči sa gledanje^ 
Svijeća mi božja pred oĆima 
Te razbiram bijela avetinu, 
I ned^riim G^rno na bijelo. 

Be'glerbeg [grokotom $t natmije). 

To su Turci« te ti kaŽeS cerno, 
A bijelo, to an C^mogorci. 
A može U 4itvo aa dnu pakla 
C^rnji biti nego Cčrnogorci? 

Teodoaija Uf erkojević. 

Ja te molim Ćeatiti veziru! 
Da mi kažeS cisto i prijeko, 
Porad Sta su oni tako c^rni? 

Beglerbeg. 

Kazat du li odmah kadugjerul 
Svakđafinji su oni nev^rnlci^ 
I hajduci, da im para nejma; 
8 njine zloće i njine nevere 
Karadag im nazva zemlja njina 
Pokoritelj Gdrkah i Stambola, 
8ultan silni, kome ncjma para. 



188 



Teodosija MArkojevid. 

Rađ toga 8Q oni nerernlci. 
Jar veroja Sto je Djiina drago, 
A ne ono. Sto je dragom drago; 
Ha hajdnStvo i sva opalila 
Tnrci an im acitel)i bili. 
C^mogoraka ovo je krivica« 
Rad Sta jesu nepokorne <5adi» 
Rad Sta ^nbe ka' &uin alobodn. 
Rad Sta joj §e uvijek klanjaj«. 

Beglerbeg. 

Rad Sta joj se uvijek klanjijn.. 
Zar nijesn nikad, kalngjem, 
C^rnogorei pokoreni bili? 
Zar nikada nije turska vojska, 
C^nu goru pod noge metala? 

Teodosija Mdrkojevi<5. 

We 

Beglerbeg (kiu^it^i). 

Kako nije, bolan kalugjeru! 
A evo si počeo Šarati. 

Teodosija Mirkojevid. 

Ne bi nikad, od kad ljudi pamte, 
Cdrna gora sa svim pokorena. 

Beglerbeg. 
A ma Turcijpreko nje gasiSe. 

Teodosija Mdr kuje vid. 

Bivalo je i to dva tri puta — 
Nego evo kako, Beglerbeie, 
Vrag unesi sablju medju njima, 
RasluĆi se k^rvava plemena, 
Medju sobom aametni bojeve. 
Pa u onu k^rvavu pomamu. 
Jedna strana sdru2i se s Tureima 
Te prevali preko gore cerne 
Hitigudi Sto se berie moie ; 
Nego i to s potom k^rvavijem; 
Ali nejma sile na svijetu. 
Kad je sloga me^u Oernogorce, 



189 



Nfjjna sfle, mit je dosad Ulo, 
Da pokori lomna goru e^rna 
Svokolik« 8 mora na Moraćn. 

Beglerbeg. 

Bog joi sile na svgot neđade^ 
KoJ« sila Tiie nesatrije. 
Pa joSt siia aret^njega Oamaaa, 
Pred kojom ae oTailte aamo tare. 
Porad ita on jodai C^raogorei; 
Kako kaieft, tako nepobSdnit 

Teodofija Merkojević. 

Radi kertaa ^jthova predala« 
Ead teskote ^lia^oh klanjaeah^ 
Badi toga, ito au uverem. 
Da ih nitko predobit nemoio ; 
Radi toga ito veselo snose 
8Te tegote rata nftasnoga. 
Radi toga. Sto s« priviknuli 
Rat voditi s svakim neprestano 
Nijviie sn s toga nepobedoi; 
Jer se solK>m rođeni vojniei 
Jer se smilja smijn i rngijn. 



XXX. 

Anton Nfem(^ić 

r^ ae n SefoiUi n VgarakoJ, g. 18tS., a nmre g. tSM. kao nnadalMVtteft 
ftnpaaUe krlievaike. 

NapUao je više dilah, nu aim Je izdao samo: Puloaitnlee, nžagrekn 
im. Po lOegovoJ •mirti pako izđade pobratim mn Stirko Bogovlć alMeće 
i^efetrf aplae; 1. Piame Antuna NiSmfilča, n Zafr^n IMt. t. Pulo- 
aitnicab dragi dio, n pirvon te<k|{n Nevena. 3. VlonMk ia romana: Udos 
IjndskI, n III. maiJu Nevena. 4. Veselu iffru; Tko će biti veliki su- 
dac?, n HL tećiju Nevena. 



A. Iz PitositRicak. 

Mleici n Tećer. ^ 

Kao Sto je onaj izgubio poetičku usoritost na pttiini pHvn)niie 
Vonec^, koji ae nge danju k njojsi vozio, istim načinom unnde 



190 

sasma jednostavne pojme oMltecih i ouaj^ ko)i ih u noćno doba nije 
vidio. OstarČli bo Ml6tci stopirv u večer sa svojim magičkin ras- 
svdtljenjem uzfi^no AUt^u na fantasij« inostranca; 

Sve što ob dan po kanalih brodim u rađnicah radi, u bvreanih 
pi&e il u mramornih đvoraiiah uzdiće^ sve to, sve se po ovih raz- 
svčtljenih, Markovoj piad pobližih uUcah sa^ti^^ tidtje, hoda ili 
plaau, smije se, kriči, pčva ili zviždi. — Samo dvc^e ima, dto Čov^k 
ovdč nemože Činiti: stajati nfiime na mčstn« ili tefčati. Tko pokusi 
pirvo, poplava ljudstva gane ga s mčsta i nehotice, a živi bedemi 
prČČe, da drugo izvesti kadar nije. MedjuUm je to* vlastitost, koja i 
drugi znatniji gradovi imadu. Posve drogo ti je ono, dto Mlčtke u 
večemo doba toli značajnimi čini, i Čim se od ostalih gradovah od- 
likuju. Njihove uzke ulice, kojih razsvčtijene zidine, rekao bi, da si 
medjttsobno zrake lome, nanizane so uadnž. nebrofienimi dućani, kao 
bisernimi djerdani. Ovi ndčta(^i đu^ni nemogu se prispodobiti niti 
onim duboko svedenim stacunom aćkcjih aSmačkih gradovah, koji 
birlogu priliče, niti opet onim dvoranfun od sklttdifitah, kojimi se 
nekoje stolne varodi ponese. To su sasnia mateml, prijatne sobice, 
nakitjene i razsvčtljene, kao božične jaslice^ i to jddna tik uz drugu. 
Čitavo čelo uzduž ili je posve otvoreno, ili je oi stakla« Ćovčk bi 
mislio, da je cčla takova uKčica jedan jedini podugački pazar, po 
kojega sredini kupci hodaju, -r* Na Ićvo^ na d^no, kakova različi- 
tost robe i obilnost pređinielahl — OvA6 jestivo>, onđč voče, ovdd 
povertlje i pilad, ondd pekarije i pi^a, a sve to Aa osobiti n^d, — 
pi^led dražeći način razredjeno i složeno. Ovuda gladnim želudcem 
i praznom kesom amo tamo hodati, to mora da nadilazi muke Tan- 
talove ! 



Ja se vratjam na pijacu Markovu. Kao Sta po danu, tako i po 
noći, pače jofite većma verve ovde gomile puka. Kavane su nat^r- 
^MAe ohSj^spolom'.'Pođ sčvajućimi arkadami hoda nepraslarvo geirt 
dolč larovita smčsa Ijudih. — Stran se čovčk Čudi, kako se pod 
ovimi, do dva hvata siroklmi nasloni tolika množ svčta tako lagano 
giblje. Koliko god sam putah unidao pod ove arkador to oimi se 
^morao ili 'odmah natrag na polje vratiti, ili u koju kavana stu^ti, 
jer su me turali s traga i s preda, dok mi nije Cfcerone ra^tums^- 
Čio, da se po IČvoj strani gore a po desnoj đolč hoda. Tko to neo- 
pazi, fito u ovoj ponoći nije upravo nikakovo Čudo, on mora da sebe 
i druge u metež dovede. 

Premda su večeri mčseca ožujka bili podobro hladni; da sto 
vise: t^ studeni nisu Mlečani svu aimu osčtjali, kao dto su mi nčki 
luizivaU: ipak je Markova pijaca svaki večer prepuna. bila. Ja sam 
3 po^^tM^misGof da nedčijni dan, a i novost gaza o^o nfnofKvp 



191 

•ima' nriki^ — nu & vraneMin sam se uputio, di^ je wa «iikwelr 
kofuia. To medjatim nije oi čudo; jer je ova ]»ijaQa«.nato «e jedKiki 
froAtoe, gđd gQ Mićtčaiii mogn laganije kretalL — 0f4ik po flfdi||di 
al(4|dkiMl i po drugih daiiUi poznati improvi^alori ivjjmaS^ 
jriiesovi 8VO|,feiiq pokazuju. Ja nisam mogao mu^o od ovib^đer 
klamacijah razumi: nu jedanput sam ipak sretniji bio, iiadi«:ifeo 
sam tumača uza se imao, budi dto sam nedto slična prije toga u 
jednom nšmačkom časopisu čitao. Sada je pitanje, da li se je taj 
glumac naučio dto od urednika spomeuotoga časopisa, ili nao- 
pako? Bilo medjutim kako mu drago, ovaj je Talijan barem Či- 
nom pokazao, da su podobni dosčti njemu vi&e kupacah priba- 
idli, nego li uredniku predbrojiteljah. — Uz jednu podugačku, 
cimilom svake virsti Aatovivemi topazu slojase ovaj čudotvorac, 
a do njega famulus, koji je u jednoj ruci deržao cipelu, u drugog 
kefu. nGledajte,«« reče on » čudnovatu sjajnost ove cipele, al sluAajte 
jodte veće Čudo, koje obućna moja mast jeduoHi irouzroči. — Nčki 
morski kapetan, komu je hara ladju i moir«are unidtila, i koga su 
talasi na n^ki divlji otok baciU, t^aii od glada, hedaSe po ovom oto- 
ku amo tamo, kad ga iznenada divljaci opaaa, uhvate i na ražnju 
izpeći nakane. — Vatra je već gorčia, golema vatra! sve je bilo 
pripravljeno . . . tužni kapetane! — AU najedanput uzklikne n6ki 
divljak, te se baci na kolčna pred začuđenoga kapetana, . . to vi- 
divdi drugi divljaci stanu se na isti način khmjalf ; * A znate li, ftto je 
prouzročilo ovu čudnovatu prom^teu? (sUdr duga stanka.) Kumir 
ovih divljakah, uz kojega je kapetan stajao, zircalio se je čudno- 
vato u Čižmah njegovih ! — A ove Čizme bile sn osvčtljene cimilom 
iz iste ove fabrike, iz koje proizKo£ i ovozamčrnoiznasafttje osv6t- 
Ijenoga včka našega. — Kupite za fiest kukavnih Soldah sjajnost za 
iest mčsecih, — nežalite barem herdjavih pet centimah, da se o 
istini mojih rččih psvčdočite«« itd. — A famulus je za toga svedjer 
snažio cipele, kojih je čitav tovar pod terpezoni imao, i blistajuće 
se tik^ oko svece kretao. — Poslč čim se je već ovaj od umora zno- 
jiti stao, a govorniku od kriča malo ne gerlo premuknulo, promčniše 
roie svoje. Orator posta čistiteljem cipelah, a famulus stupi na 
tronog. 

Ako se čovčk od žamorećega pozorista ovoga udalji i prama 
žalu podje, ili na brčg kojega kanala stane: tad mp se Čini, kao da 
ga sasma drugi svčt okružava. — OvdČ je sve tavno i tiho. C^mo 
pokrivene gonđule plivaju po škurih talasih, u kojih se ljuljaju sĆ- 
ne ogromnfli sgradah, Turobno viri mčsec na visoke balkune, koji 
sa nčkada stenjali od uzdisajafa Desdemonah i Biankah. — Ovaj 
mrak, koji jedva ukaziva tavne obrise predmetah, koji se Čine duhu 
kao sčne prosastnosti, ova tišina, u kojoj samo kođito zamni p^us- 
kaiye morskih talasah, ili udaraic vesalah, u fito se opet mite 



1S% 

gomiMwm^ kcjH oko n^a savratja, — are to tdko silno Mlaje na 
dah 6ov6ka» 4a mu se opet javljaju Čudnovate mlađobitnosti pri6e, 
hajfk poaoriile pripovšđaoci simo postavite. — Tko se neM na 
ovom mista si^^ ]<>^ jedanput Schilterova vilovnika(6eisterseiier), 
ili PiiHunova Vlaka, Shakespearova tirg^ovca, ili Koperovih ro- 
manak? — 



B. Iz pesaaak. 

1. 

drob Kaliidjera. 

(ia devetoga Btolčtja). 

MoslavinsUh btH planina' 
Sanotaa se f rob vidova, 

9ilt f a krasi nramorina 
Nit ga suša ki polćva. 

Tam nit slavnija drotea ptiea, 

MOotttine p^ni cvili. 
Niti njeina golabiea 

Veronika svoga krili. 

Virh stolSlttih javerika\ 
Ko duk noćnik nsrĆd tmina* 

Vyar tndi toF urlika. 
Da se ori sva dolina. 

Al nit jank od vetarak. 
Nit samoda smdrtne stase, 

Usrok njii*, ftto srid nedarah 
Tebe ćami obilase. 

6to ti kdrvi tek ostavlja. 
To je priĆa čudnovata, 

KA od nst' do ust* se javlja. 
Kros vekove do tog sata. 

Ćfadno sanja B^lin bane, 
V svom dvoru Jelengradu, 

I iim vedra šora svane, 
Dasiva si gospn mladu. 



idd 



Tiho njojsl Ud« k«2e : 
}i8Iiiiig^ krano leiH>tieaM 

Ak' ti noći san nelaže. 

Do mala 6elk bit kraljica. . .* 

Shifta žena f oapodar«^ 
Pa m« tada probesedi : 

n Obmana te, bane, vara. 
Dobar kriitjan ana nesledi.« 

No ito aerce alabe 2ene 
Govoraše, ban neh^'e, 

Ved napUe nebrojene 

Knjige na ave svela kraje. 

Kapi dmibn sebi slicnn, 
Fod buntovno svft nastavu. 

Da ugrabi krunu di^nu 

Starom' kralju Radoslavu. 

Al pravedna stvar Bog Unje, 
A ito njegov stvor gisdavi 

Oliolasto napastuje. 
Od sniženja to izbavi. 

Mnoi velmoiah prevelika 
Osti vema Radoslavu, 

Pa on k^rv^u buntovnika' 
Od bojiita boji travu. 

Nu Belina taSta slava 
Kog je prije zaslSpila, 

Sada umija devet glava' 
Osvete je ogdrlila. 

I čim zalud ban potiĆe 

Na pobunu domovinu. 
Pun osvete gnjevno viče: 

»Budi dakle pl& to^jinu!« 

Sverii boljar oholasti, 

6tono kletim' ust'ma blasnl ; 
Nu pravednost viie vlasti 

B^rso groznu krivnju kazni. 

Ban obkopan u" svom gradu 
Bez pokoja jednom sČdi, 



ts 



194 



Kad a ponoć go«pu nMn, 
Blufia u Min iU b«sedi : 

,)OproStJ4)no jest grefinima: 

Zalainčara» ubojici, 
OproSijeno svima« sviBia ~ 

Samo nije isi«^iei!<' — 

I nzđ^rman gospu budi. 
Da mu kaže Sto sanjaSe; 

Al gospoja bolje vudi 
Banu tako govoraie: 

nSanjala sam strafian sanak > 
Da sam bila na sadistu« 

Gde se plalja čudan danak« 

Gde Ivu duiu vrasi ifttii. < -^ ' 

Bana čami obila%o» ^ 

Rado bi sad odustao, 
Al nevidi sbodne stas«. 

Svoje glave mu je *«o. 

Jerbo tudjin n^emljeni 

Harači jur domovinu. 
Ah, jedanput pokumljeni 

Vrag nevratja rad se u tminu. 

Svijuh salab alo najveće. 
Krivnja, kini buntovnika, 

U samostan tad uteče. 

Jer ga pla$i maČ kervnika. 

Al ni usred manastira 

Sudbine si neublaži. 
Tek ga dalje nemir tira, 

Vek saludu pokoj traiU. 

Izdajica domovine. 

Nema dom sad nit ognjište, 
Ved ko divlja zver planine 

Odabri si utočifrte. 

Žig na Čelu, cerv u dudi. 
Čine bana pomamljena. 

Njegovo se telo issiiifr 
Kano griiia OBecesa« 



i 



^t 



195 



B€0DO kliie: »»Svima, svimii: 

ZvlamĆaru nboffci, 
ProSt|eB«.je urima, stima — 

Samo nije izdajici!« 

Tako prodje mnogo dana*, 
Tak na kinu kalndjera. 

Dok mn mka neposnana 
Dali iz tela neistera. 

Jednom nadju u planini 
Razterg^no u sto strane 

Trnplo njegvo i^oranini. 
Te ga onde i sahrane. 

Bez nadgrobna kerata i plo^e 
Tiho lavno u zabiti, 

Gfde ae aamo soto roče, 
Gde dan nikad nezaaviti. 



Stmnuie jur davno koati 
Izdajice kalndjera; 

Al ma ae dah bez milosti 
Joi i sad po avetn lera. 

Od ponoći pa đo feore 
V prilici vukodlaka 

Obilazi stenjod gore 

Na trepet i strah seljaka. 

Zato vihar toF nrllka. 
Po aamotnoj ovoj stazi; 

Zato neki cam putnika 
Čudnovato obilazi. 

Oj Slovenko plemenita 1 
Bog te Čuv6 te nesreće: 

Kalndjera da mahnita 
Duh ti čedo neure<^e. 



iS« 



196 



2. 

Prilićje peltrona. 

]$a viBokom b^rđa stoji 
Visok kolae kano jela, 

A na kolcn lom se XDOji 
8prava ćađna, na vesela. 

Nja klopoteem svet okerstU 
6to dan i nod baš klopoi^e. 

Gospodar ja tamo učv^rsti, 
Plafieć zobat fito mu hoće. 

6kvorci lete bad na jata 
Verha plodna vinograda; 

Al klopotac zaklopotik, 
dkvorci odoie isoenada. 

Tim kos do^je i kosica. 

Kos će na t^rs da se spasti, 

Al ma ka2e drugarica : 

»Sluiaj, Ita li to se hrusU?«« 

Tad dolete i branjugi, 
Drosdl, vuge i sčniee, 

Modroglavke i joS drugi 

Takvi svati — gladne ptice. 

Ali jedva što saruži 
To strašilo od klopotea. 

Krila pernat svet raspruži, 
K6 da puška jurve štroca. 

To sve bilo jutro i rano, 
Al okolo polak dneva. 

Kako 'e prije neprestano 
Klopotao, sad nesćva. 

Čarobija-vetar stane. 

A kad ovaj već nepuSe, 
Znamo, da se nit negane ; 

Jer mu s vetrom nest^ duše. 

Opet do4Je jato ptieah, 

Bergles', kraUić', jarićicah. 



197 



Sebth, iunab^ krelteiicali, 
Žiitovo!|k«h i fl^Bicah. 

8 početka ae ii g^rm akače. 
Tad poakokom bliie i Mite, 

8ađ ae kradom kos dovuče ; 
I poti^no ieaki miie. 

A kada ae ave upute 
bitnoati avog atrašila^ 

I avim pravom jurve alute. 
Da a' nemiče is mertvfla : 

ZaČmu božje kljucat vode. 
Sve bes kraja i bes mere, 

Nadomeatit ko da hoće 
dtettt a p^rve labke vere. 

Napokon ae bai ni malo 
Za klopotac neatarijn^ 

Jer, na kako klopotalo. 
Da 'e bes duie, one snijn. 

Videć gaida» ita ae radi. 
On oatalo pobrii mudar; 

Jer ae uveri varke u nadi : 
Da 'e klopotae atraian pudar. 

Evo i danaa log junaka, 
Gdč atoji ared vinograda, 

Teć mu amradit amije i avraka 
Glavu — nu on iul' ko klada. 



Sadba *e avakog jnnaČine, 
Koj u včtar aamo viče. 

Da m* napokon na ave Čine 
I najalablje dete paiČe. 



3. 

Tol I komarac. 

Uranio delija komarac. 
Uranio bdrnČeć poletio 



19& 



IKa livada, gđe le atMa pa««« . , 
Pa se hvata volu medjii roge. 
Te niSani koplje Čudnovato, 
Svoje rilo, po dlaki debeloj. 
Da ga ntiiri vola medjn r^e« 
Pa govori plaiid«jiufem' ti^u: 
9) Neću, roore, bai ejahati • leke» 
Dok ae lepo meni Denamolifi!« 
Vol nit nezna, odknd glaa dolazi^ 
Nu poznao deliju po re£i. 
Pa mu muklini glaaom odgovara: 
n »Jadni stvore, delijo komarče! 
Nit aam znao, kad ai nzji^ao;. 
Nit du znati, kad si >jft))o, bolni !«<< 



Eto alike, koli je stvar amČina, 
Kad se slabi grozi uzmožnomu. 

4. 

ličnčfaia Rade. 

Jadno kuka IČnČina Rađale, 

Jadno knka pod »6nliom U^m: 

»Jao meni i svakomu mooiko, 

Koj se bode na kost leptirova!« 

Misli Rade, da nesluSa nitkd, 

Al ga slnSa goso izsa plota. 

Pa iitfSeta do sunite lipe, 

Te govori Lenčini Radnli: 

»n Staje tebi, verna slugo Rade, 

Koja ti je golema uevo^a, 

ni te je radnja umorila, 

II udrila bedevija Santa ?<'<', 

Al govori lencina Radule: 

ffO Boga ti, Mudranović goso! 

Niti me je radnja umorila. 

Nit udrila Santa bedevija, 

Ved mi neito u noge ulćze. 

Da se nemož* ganut baš ni s'mčsta. 

Znali bozi, da nesam ureČen ! — 

Nu da imam. Štono neinu^deiu« 



IM 






Da fanaiMB jeAaii ^abar vlaa, 
Cahjfp' vina^ i Iri bila Mćba, 
^l|iisia Ili hcHin osđravio, 
Tarieami ćiatio ti kljnaeka 
Al i^ovori litlđ1raiiovii5 gtBO: 
miBitbadifi IJnAno Katele, 
du će bolnom jodtfn Mbar vina, 
6u (5e tebi IH brfela b)«ba ? — 
Ja ću bolji lik ti ivetovati^ 
Lijek bolji od vina i bl^ba : 
Usmi mosag leptirove kosti, 
Njim namazi sdravo bolna uđa> 
Pa ćeiy Rade, odmah ozdraviti« <<« 
Doaeti ae lenĆina Rađale, 
Doaeti ae ito je beseđio. 
Pa poakoci na noge jnnaĆke, 
I govori Mudranović gosi : 
»Aia goso, nij' u tebe zaluđ« 
Modro inie od Madranovića; 
Al u mene nema modre glave« 
Na fve Bubo ito a avet divanim, 
Bes obsira na plot i na vrabce. 



Na klin a bubnjam, kad Ueft na aeea, 
NeSelid li, da ae doea mai^. 



mt^ 



XXXI. 

I?ftii Hajbnranić 

rodio aeje n Novom n H^rvatikoJ g. 1^18.; aada Je 4^riavoi nadodvitnik u 
aUgrebn. 

Ovo sa mn dila : 

1. Nj^mačko-llirski alovar (a Drom. tiarevićem)u Zagrebu 1842^ 
2* XIV. I XV. pivanje u Gundullćevn Oamann, u Zagrebu IgM; 

3. Sm^rt Ćaogić-Age, u lakri od g. 18)6 (uapoae ladano u Zagrebu 1857); 

4. Hrvati Magjarom, Odgovor na proglaae i^ih ove; u Karlovcu 1848. — 
lavan toga Ima više piaamab u Daniel ilirakoj. 



806 



Ix jietiri&estoga pevaija « OsBaii. 

Nebesa su knjige od veki, . 
Gde sroim peratom Višnji pile. 
Neka vidi, tko ga »oka. 
Čijim duhom atvor aaj difie. 

Vekovitem na njih alovi, 
Kieh neizbria^ ikoje vrime, 
Ki aagradi v4a svet ovi, 
Štie se vidnje stvorca ime. 

S Djim se većoa ori slava 
Ve6nom trubljom, svet da sliša: 
Božja je ovo sve ddržava, 
A kuda mu sveh je viia. 

8 njim je lepos svaka od svita, 

I što uzd^rži zemlja i vreži: 
8 Bjim nam Ćetir dobe od I^ta, 

8 njim nam daidi, germi i sneii. 

lin potolas ljudska neće, 
6to 'e na danu, daje dosta 
Znati umšrlom umu, veće 
Ište i u mraku što još ostA. 

Tere i gatat bebu nm^rli 
Davno u zvSzde jurve uzeK, 

II jim dobru kob, il vdrU 
Udes paka nebo Teli? 

I premda se kada i sgod). 
Bi li znanje bi li sreća, 
Da buduće vrćme uzplodi, 
6to kom zvezda dat obeći. 

Ali je plahos, c^rv da trudi 
Videt, Višnji što mu odluči, 
Hteć iz tminah, u keh bludi, 
Većne sude da prou5i. 

Nu što Ćovek željno izgleda, 
U cesa se straši i boji. 



SOI 



• 

Vele je ipravan %n$t DApredla« 
Km^ n višBJem đa 1' neetojiT 

Tim ni 'e 6uii0, ke4 sanrafi, 
I tika ae noi^ea uhrati, 
neka u ndrna sanku avafi 
Jadi bttdv samo^^atf, 

Ato mlailjahaB car Čeleki ^-^ 
Mabumeta tigno vprosi. 
Željan £nti Tede od nebi« 
6to mn n akata a^me nosi, 

▼eleć: 9 Starce, daj otvori 
Straine knjige, kobne liate. 
Za sainati, jesu V gori, 
Kt aa n mene, miali iate. 

CIb' mi Tidet na ito alnti, 
nelM od agara, i kć sude 
Ima'a moji Ćekat pati, 
I da li mi areiSno asbvde. 

Pak i ako mi BTČsđa moja 
Raaap kaže prćki i težki« 
Zniy, da predat nede, od boja 
Tko ma£ vidć jarve leški. 

Koga od am^rti atrak neplaii» 
Tig ni od STeadah prMat nede ; 
A on tko ae vek neatraii, 
K av^rai nreda dođi amet de» 

Tako i ja da amet pođi« 
Slavni prorok gdi amrd je, 
I mogttdom avom pomodi 
Friakrepit carstvo moje. 

Ni me vede ftel^ja mori. 
Da ae sv^sde aa mnom alala, 
Heg li prepaa, da se obori 
KIM nfib na me, i gnSv mi nkažn. 

Tčm ivA madroa birao nekm 
Po neba ae prostre vedra: 
Take odlake mimo £eka. 
Tko mač avStli paie bedrn.« 






Tem samvluM. Ali- vtd» 
Makinel mvdri »b^rit slane, 
Ki rassnavftl svezde gl«d4 
8rčđ arapske sreiSne atratte, 

Gd^Bo u akata iio(^oa mraka 
Mnokral tiha noeca iatraja« 
Motreć krage, dok ga paka 
Car Deasvede verk aaraja. 

Da nebeska dela uhodi 
Čadni veitac^ i Sto vidi 
Da porase carske vodi, 
Neka api'lan javit slidi. 



On prevratjae davne kiyigei 
K^ kaidejski jesik sasđa« 
Progoniti ljute brige 
Nahodjaie rađos vasda. 

I tako ma danci stari 
17 naoku tonu i be^e. 
Da sa ino i nemari, 
Neg ito viSnji krasi vrSie. 

Čerte. ravne^ krive i beli 
Listi od knjige nanisani 
Čodndm slikam' behu useli 
Mesto svaki|} hrama u straši. 

Tu najprije viđjafte se 
Zemlja Atlantu stati o plećko. 
Grde na srSdi sedi i gđe se 
8va nebesa o njoj kralja* 

Sr£d svštlosti svoje žarka 
M erkurio bog bi ititi^ 
Od hitrine i od varke 
Vrčlo onem, keh on itilL 

Malo dalje, gde se uvija 
Drugi krug, bi mesec kdrni, 
Kako roge pruta i svija. 
Kad se utapa a nrak e^mL 

BI sateme videt dano. 
Kako Marte i Venere* 



m. 



Sada <loeao, saAi t9mo 
Oko semlje put av«j mere. 

A med njima hiie Ćada, 
Batje oko ki se veli, 
I na delo m^rsed hado 
\i» taj doD{i svH veseli. 

Jove aitaf sat^maleđi, 
Gdć ponosno a krug hodi, 
I Satnrno ćadko a ć4fy 
Ki jar nebom svem gospodi. 

Ostale se paka paite 
flifajae svesde lepu n red0| 
Oii sim&ne b&e od ataae, 
I svjt dvorit ob noiS gredu. 

Al' nada sve beie tndi 
Stratneh videt kolo od sv jri\ 
Kako u besa svome blodi, 
I oko svega pat svoj iiri. 

Ta se ovan vitorogi 
I bik Ijati a ki>ag v^rti, 
I neata^MJ rak na nogi, 
Spravan, kleitim da aan^U« 

Tn se vdrli Uv zamera« 
Kako oholo skaće 1 rika, 
I itipavae, koga tera 
RaisirĆena stretca slika. 

Ta raapaljen jarae'veĆi^ 
I bea vode riba iadifte: 
I tisaca avđrth je6i, 
K€ bi brcjit bilo odvi«e. 

A pak vidii, kd sve drafti 
U svoje se «tane-ka(fe^ 
I a pase, kem' se krnii 
Nebo, merzle, srednje i vntiSe. - ' 

Tamnem* ć^rknjam', m^rklam )ire.U 
Posijano sve se gleda, 
A nada svem ve^tac stoji 
8ede brade, lica bleda. 



204 



>L 



ZveBdam' tkana anter^a 
IVis aulie mu pada pled, 
A rame ma atraSni ovija 
Zveraki n baci krug i amedi. 



B* Ii Geigić-Age. 

četa« 



M^*:/<' , Pođite ae Četa mala / ' {.(i* 

Na CeUiyu Gore c^rne. f '^^^ *' 

Malena je, ali hrabra. h '' ^"* ^ 

V iyoj jedva ato junakah. '*• .^ ^(f <'M^ 

Ne junakah biranljeh ^. ^ /^ ', i r' 

Po obličja ni lepoU, 
Već po aircu junačkome; 
Kojino će adariti 
Ne na deaet, da uteče« 
Nego na dva, da ih aeĆe; 
Kojino će amrijeti 
Za k^rat Čaatni, kim ae karati. 
Za kerat Čaatni i aloboda slataa« 

Čodna 6eta! nekupljena, 
Kd ae ina kupi Četa. 
Ta ae necjk kano drngda: 
»Tko je junak, na ždrij[^elo ! « // / r • ' ^^ 
nNa ždrijelo, junak tko je!« 
Tu nejeknu jeka kerSna. 

Već kd tajni glaa duhovah. 
Kojem abore višnji duai, 
6apat tamni Gorom cernom 
8 jedne atene k drugoj p^rhno« 
Ter gle čuda! proa mrak acenift. 
Studen kamen prima život, 
Ddrh^e, gamzi, diže glavii, 
1% tverdoga atanca anažnu 
Pčat pomalja, nogu krčpku, 
I^roz mrasne živce vruća 
Rek' bi k^rvce vri mu rČka. 

Vidii zatem puSku dugu. 
Put nebeaah gde ae koČi, 
A ito atruka o pojaau 



. V 



306 



Tof B«Yid6; • . . au mrak guHji 

8ve ti ote nodna bitjai 

Ode vojnik, odkud gUo dolilje. 

Doba 'e glako tamne noc'L 
Oblak krije sTesde jaane ; 
No45 i atrnka gvoi^)^ ajioiio« 
IdQe Četa noćna, tamna, 
A pred njome vites v^rli. 
Drog da druga o njem iapne, 
daptjnć bi ga Mirkom svao« 

Idje Ćeta, ali kamo? 
Man cei pitat ćetn iatu. 
Man ćeS pitat berne manje 
I gromore gromke mani, 
Knd ae ore inoad gore? 
Kad ti Tanda odgovore : 
uNe mi, ne mi, no gromovnik, 
Kom valjađe ovi da dvore t«^ 

I^je £eta, kada 7 kamo ? 
Bam on nnade, ki je gori. 
Valja da je grefinik težak. 
Na kog bode da obori 
Taka afla averh nebeaah 
Sad njegove pravde većne. 

Btnpa četa tiho i gluho 
Poarjd tiaeh gluaeh tminah. 
Nit tko iap^e, nit tko abori. 
Nit tko peva, nit «e smije : 
Od sto glasah glasa ćud nije. 

Ved ko oblak gr&da teitka 
Teike a krila bi6e krJIje, 
P^rSed muklo, preted muklo 
Poraz kri^u, gde se vije: 
Tako i £eta tminom obavita, 
Kd desnici pođoba se viinjoj. 
Stapa moee', nek se krivci a£e. 
Da jergrom se neosiva s mćsta 
Na krivine, tem sigurni nesu ; 
Jer ito kainje, sve to jače tuce. 

Nesveke^e gvožđje svetio. 
Niti germe smertne cevi. 
Nit' na Ugan stupaj noguh 
Oniv^n se ^igne toke : 



1 



iW 



Već iić %n$in6, k&pt mri^ 
Pod optakem lirtbre 4«ce 
Podaje se verlet tT^rda, 
A T^rleina ai^ bdrda. 

VeriNi niE drdga img koriea ' 
Neraxlii6n6 i tr^do^ 
Kd bllsand st j<d« itu$wt. 
Kad sanćani srak ngaiiie. 

KamljaDi im { Eagtrad, 
BJlopaVlfd Qiiti k tome 
Davno TotSe 9 traga oatafte, 
Ter već gaze lomne Rovee. 
A sa Rovd družba no<^a 
U prozorje rane zore 
Na MoraĆn alavnn pade. 
Od Moraće hladne vode 
Ime zemlji koj izvode. 

Hrabra Ćeta dan danovat 
Na MoraĆi bladnoj aćla. 
Tko ae snizi k rosnoj travi 
Sankom kropit snagu t£la ; 
Tko Vat oganj pnfiki ogleda 
I fiieke sm^rtne broji, 

n oštricu pouzdan« ^.^4^^ iuJ^^ 

Vernu nožu gladilicom gla^ j ^^ ' 

Tko izvabiv iskru iz kremena 

Tv^rdem nadom, ter u iuianj Idd 

Zapretav je, pak navaliv granja 

Za ćas malen dubom juna^jem 

Plamen piri ; a tko darak 

8tada krotka, četvrticu ovna. 

Na leskovu veseo v^rti ražnju, 

n bijela križku sira 

Iz utrobe vernoj torbi vadi. 

Oiedni U? MoraSa je bMztt; 

Treba 1' kupe ? ima dvife ruke. 

U to i dan već rudA po£e, 
I susJdnoj u planini j^ , -r . J ^ 

Javit k^rdo «nje» glas pastira, MACU ^ ji<VOW 
Kojemu se zvonko oisiva. 
Provodnika ovna zvono. 
' Kad al eto inoga pastera, 
Gdeno krotak k svome stadu grede; 
Neresi ga ni srebro ni ztato. 



tor 

Nego krepMft i »MMIf •* tfftnui. 
Nsprcto ^ 4i^id prMioei 
Us f(ii^«re i is^^e 4i^» 
RipoBOAvćh s¥4>Da Ml svonBitli: 
Ved ga pmi •« lapađ« «u&^ < 

1 ■▼OD smireii oroa ix irtasloe« 

Cdrkma ma j« ihrno pMtnobMJft, * 
Oltar častili berd« i doUoa, ' * 

Tan^aii adria, i ta 86 k sekti iite 
Iz cv^ala i U i>ela aveta 
I Li kervi sa k^rat preihraae. 

lUd aa Ćeti klHe prikupi« 
Vre^AD ahpf a^ vređit(ef goapaiar«^ 
Boi^n jal je pomo^ naai^ao. 
Fafc oknpiv hrabre vtlesevei 
Na atnđen je kamaa pokrode* ' 
Studen kanen, al je adn;e ura^^e. •' 
Dobav atarae ieli beaMI^: - . « • 

uDeco moja« hvabri satoČtiiel^ ^ V^ v^^^^ 
Vas je sf¥a sem)ia perođiia» 

ti^rbevita, eH Tami blatna. 
Dedi Tail rodiie. se ^ader, 
Otei vafti redtite «e tader, 
I vi iati redlate se toMr : 
Za vas lepte « avi|}et« neima. 

Ded taii san} livabn k^vev^ 
Otci liaii sai^ Uvahii k^rveu, 
Zanj vi iatI k^vea prel^ale t - 
Za vas drafte u sv^eta aakna« 
Oro gneado verh timora vl)e> 
Jer slobode it ravnlei nije. 

Vaa, k^i sU vilii l«me^ 
Boraviti tr^ne dane> •- 

Tko vas b|}e, |riode V kdf il vlttem V 
Tko vas baje, pMe Y kftrU EHonir 
Tko va* bi^e, plode 1' kerfti svlto«^ 
Dok po vrelih hladne vode Ima i 
Dok po drdgah bii^ atada mti£ii ; 
Dok po b^r4eh sitna k^r^ Mejet 

Praha imai , olova ti doed t 
Desniaajejidta a junaka; . ^3 

Ispod ve4|ah oko sokolovo; ^»^t ^ U,^^ r.>H ; ^^^ v. 

U pdrsijeh vriuSe seree kmea; 
VSra 'e tv^rda, njom okrenut ne<?ei; 



PokralbM j^ratte to fiuA ; 
Verna naia ghrU ieiu vl^rna; 
•Dar ti đelaoi plemenila ptema; 
Ovož4ia r Irebad ? Ture ti f a noai : 
Sto avega^ ito ti a^ree proai I 

Al nada sfe, ito k^ri ovu kiti, 
Kirat je ćaatni, ito ue nad i^jam viai. 
. ^ Ob je, ito ve u nevolji jad; ^iH ' ^""^^ 

Ott flsdloativi ito ve nobom iUti. 

Ak, da vide oTĆta puei oatali 
la nisinak, odkad vida nema, 
Kerat ot alarni, nepobedjen igda, 
Virk Lovćena ito ae k nebn diie; - 
Pak da znadu, kako neman tnraka 
O^rdnem ftdrelom progntat ga radeć 
O to k^ii aob avoj aaman kirii : 
Nebi trome prekćratili rake. 
Dok tI aa kirat podnoaito mnke, 
Ilebi aalo barbarim ve svali, 
t 6to vi mroate, dok an oni apalil 

Za kirat Ćastoi apravni ate mrijad. 
Zanj ae i aad mrijet podigoato, 
fi^rćbe bo^e hrabri oavetnici; 
Al tko bogu virno alaiit grede • 
Čiat^ a^rcem alnžiti mn vaya; 
Čiatom duiom v^riit onom treba. 
Koji virii, bog ito andi a neba. > 

n vaa tkogod nvredio brata; 
li nejaku dragi protivniku 
Život dignov ovr ćdio duiu ; 
Ili putnu satvorio vraU; 
n dd veru, a krenuo njome; 
Ili gladnu uskratio hranu: 
11 raiijena nepovio ranu; 
Sve je gr^eb, ave au dela prika: 
* Boa kajanja neima oproatnika. « 

Kigito ae, dok imade dana. 
Dok je doba, deeo, kijite ae; 
Kijite ae, dok n^e poavana 
Doia k ojMm, koji nebom treae. 
Kitite ae, jer sema^akog atana 
Tek iamiĆa bćgnd, k^ite ae: 
Kajite ae, jerbo aora rana 



» • 



Čitank*. 



209 

Kad de mnogog, k»đ sa Tosila gre se. 
Kitite ae « . . .a 

Aliogšrla ^r^.^^^SL^ 

Dobru starcu recca sape * • w T*- 

A Da aMoj bradi biatra <^ ^ v^^^^ 

aonćanii kaplja zraku 

Kd biaorak aitan aina. j \ 

Valjda i njega mlada leta aKI^I- y^*lX ^'^^'J 

Uapomenom gorkom kore, 

Tere leced atađu rane 

Sam se svoje seti boh : 

Dobar pastir, jer Sto kaže inom, 

1 sAm svojiem potv^rdjuje Ćinmo. 

Stoji množtvo razboljeno 
Blagom reci starca blaga; 
Jaganjci su rek* bi tihi 
6to bijahu gorski lavi: 
Taka čuda božja riječ pravi. 

Al medju to tko se ukaza 
Pred očima ćete krotke, 
Ter sto rukuh ea sto nož ah 
Ujedan se ćasak mada? 
Čudno bitje! sto sdrdacah 
Od nebesah svratit vredno, 
I sto voljah fito ushtije. 
Sve razorit ono jedno ! 

Novica je, kervnik kleti, 
Novica je, pun slobode, 
Gde k pobožnu stupa krugu, 
Ter pristupiv k sUrcu bliže 
Krepki ovako glas svoj diže : 

»Bogom bratjo, hrabri €ernogorci» 
Nemaftajte za oružje svetio. 

Novica sam, ai ne koji prije, » . , 

Jer ne na vas, nego s vami gredem ^'^^ • ;WVtit«v> 
Turskom kervi sad omastit ruke. 

U Turakah došle Sto imadoh ^ 7c>%»iv 

Nemio mi sve ugrabi Turčin. iTI :v^^^^**^ "* ' 

Ne osta mi neg desnica hrabra, 
1 ta odsle edrnogorska budi. 
A jer kerstn nepodoba junak 
Nego k^rAten, žudim, k^rstite me. 
Jer me radit hitro nuka vreme.« 



210 



Bto desnicah na te r£Ći 
Oružja se mana ljuta, 
A sto o£iah ko proz rosu 
Miefite sunca dugu vidie. 

Mignii okom starac dobri, 
Morace mu kapu daie : 
»Vernj sinko, u viSnjega otea, 
I njegova od vijeka sina 
I tretjega milostiva duha: 
Veru veruj, spasit ee te vera I« 
Reče i ljuta poli nevernika 
Pred svedoeim planinam visocim 
I njih sini četom a planini. 

Tader starac oći podigao. 
Blage oći i bijele ruke, 
Ter je Četu oprostio greha. 
Pak je bogom darivati stade ; 
Svakom momku po česticu daje 
Tajne pitje hleba nebeskoga, 
Svakom momku po kapljicu daje 
Tajna pitja vina nebeskoga. 
Žarko sunce divno čudo gleda 
Gde slab. starac slabe krepi ljude. 
Da im snaga Bogu slična bude. 

Kada li ih pokrepio starce. 
Sva se družba izljubila redom. 
Stoji četa viSnjeg Boga puna. 
Ne ko kervav nož, kiem rana 
Zadaje se smertna i te2ka: 
Već k6 pero sveto i zlatno, 
Kojiem nebo za unučad poznu 
Dela otacah bilježi vitežka. 

Žarko sunce za planinu sSde; 
Starac ode, četa dalje grede. 



XXXII. 

Ljudevit Tnkotinovi« 

rodio ae je u Zagrebu g, 18t3; sada je predstojnik muau»ja narodnoga u Za- 
greba. Napisao je i izdao ova dela: 
1. Golub, igrokaz, u Zagrebu 1832. 



211 

2. P^rvi i zadnji kip« ifrolcas, u Poinoii 1938. 
^ Pisme i pripovedlce, u ZtLgrebn 1S38. 
4. Peame i pripoved)Le,u Zag^rebu 1840. 
6. Ruže i t^roje, u Zagrebu 1841. 

6. Nešto o pučkih školati, u Zagrebu 1841. 

7. ProlaatDOst ugarsko-hervatska, prlporedke, dva aveska« u Za- 
grebu 1843. 

8. Regni Slavoniae erga Slavoniam legalia correlatio« Zagra- 
biae 1845. 

9. P eame^ jedan avezak, u Zagrebu 1847* 

10. Prirodoalovje (Mineralogia i Geognoaia), u Zagrebu 1861. 
Ij. Die Botanik nach dem naturhiatoriachen Princip, Agram 1866. 

12. Sjilabua Florae Croaticae, Zagrabiae 1857 (izra^ieno u đruilvu a 
IH'om j. Schi osa erom). 

13. Hieracia Croatica, Zagrabiae 1858. 

14. Pametarka, €lanci gospodarstveni i za tersosloTJe, u Zagrebu 1868. 

Napokon je još nredjirao neko vreme ngospodarsi^i list.« 



1. 



Hojoj majci* 

RazkerSena sliko, sveti cervi, 
BivSe majke sladke ti praSino! 
Od tebe mi neostađe ino. 
Nego grob i plam u mojoj kervi; 
Plam, koj živo jod i u to doba 
Mene s tobom ve'že preko groba. 

Radost bja$e mojeg mladog sveta. 

Kad sam terco vodjen tvojom rukom. 

Igraj udi gizdo se s azbukom, 

I mladićem posto od deteta. 

nauci, majčina načela. 

Sad ste mi u tminah zvezda bela ! 



To u grobu sve, u grobu gnjije? 
Nije r naći strahovite kljuće. 
Nije r silu, da zapor razluče? 
Sve zaduti . . . Šutnjom ori: Nije! 
Gorkih suzah nejmam nikad dosti. 
Da ugasim večne plam žalosti! 

Vek mi k petsm prikopčena slčdi 
Cerna miso u svakom slučaju. 
Kad mi ruže najkrasnije sjaju: 
Zaito mene majka sad nevidil 



14* 



212 



Al to biva Tifinjom rećju s gora« 
Te već Hej ma sndo prigovora. 

Neka smrt se ponoai s porobom. 
Mene zato a majkom nerazdruži; 
Nevi^jen se most medj nama praži, 
I Ja dutim, m^jko^ da sam s tobom t 
Kad mi bude mreti, li medj serafimi 
U ćL todu sobstva svog me primi t 



2. 

VidrenslLo bćrdo. 

Kad na dragom svojem bdrdn stojim^ 
I na okol venee gorab brojim; 
Kad promislim : oko $to zabvati. 
Svuda moji stanuju Hervati: 
Tad mi dufia, nebesa zovuea. 
Dom hervatski Bogu preporuka. 

Kad iz lepog brežnalog prostora 
Vidim žarka gde se diže zora; 
Kad se zrakom zvona glas razliva, 
Koj u cerkvu kdrStjane poziva : 
Tad mi đuSa, nebesa zovuća, 
8ve k^rStjanstvo Bogu preporuka. 

Kad se tesno serdce uznemiri. 
Idem na breg, da se mal razMri : 
Ondč padnu tela mog okovi, 
Ond se život opeta ponovi, 
I m4 duSa, nebesa zovuća. 
Svoju sreću Bogu preporuĆa. 

Kad se sunce u zapad postavi. 
Zvono glasno Mariju pozdravi: 
Tad si mislim: S Bogom, b^rdo, danas. 
Bog zna, fita će jutro dončt za nas. . . 
I ma dufia, nebesa zovuća. 
Na krilo se božje preporuća. 



213 
3. 

Priroda i ismdrt. 

Sm^t je .uoidienje; tako g'lasi misao sveobća. Mislimo, đa 
smiri sve ukida, razoruje, uiiidtaje; zato se svaki čovćk od smirti 
sa grozom odvratja i smert smatra kao silu neprijateljsku, koja je 
sa životom u neprekidnoj borbi. 

Na ako točnije prončimo d^Iovanje prirodnih silah i njihove 
zakone, to ćemo sasvim drugačije suditi. 

Smžrt je samo: mčna oblika. 

Prirodne sile, koje se kod ustrojnih i neustrojnih tčlesah po- 
javijnju, ma kako protivne bile u svom d6lovanju, slažu se medju 
sobom po stanovitu postupku, a posićdica njihova medjusobnoga 
dšiovanja jest sjedinjenje ili sveza u'stanovitu liku. Doklegod sveza 
iiva^ah traje, dotle traje i lik; kada se iz uzroka kakva sveza raz- 
pane, onda se i lik mdnja; al uzroci razpadnutja izvori su zajedno 
nova dčlovanja prirodnih silah, nova postupka obrazujućega. Tako 
se vazda iz ono nekoliko glavnih tvarih, iz kojih sastoje svi stvo- 
rovi, nov radja život i nove pojavljuju tvorine u bezkonačnom bro- 
ju oblikah. 

Sav život ustrojnih t61esah, sve bivanje i obrazovanje ne 
ustrojnih stvarih, jest samo promčna, t. j. promčnjeno medjusobno 
đMovanje pžrvobitnih živaljah, koji vazda onamo teže, da se privuku 
i odbiju, da se sluče i razluče, da se raztope i opet spoje. 

Ćvirst kamen stoji stotinu vekovah nedirnut, nu radeće ne- 
prestano Ittčbene i mekanične sile dčluju nanj tako, da se posld 
izminutja stanovita vremena mora skruditi, sm^rviti, raztvoritii pro- 
mteiii. Sunce, zrak, v6tar, kida, magla, rosa, sn^g, led diraju u 
svezu počelah, iz kojih je kamen sastavljen, te razstavivši sponove 
sveze, pretvaraju ga u slomke i mervice, t. j. u nova tćlesa, iz ko- 
jih postaje opet vapnjača, lapor, p6skovaČa, ilovača ili druga vćrst 
zemlje, u kojoj su takodjer iste Česti, nu drugčije svezane i u drugi 
lik složene. 

Neustrojna priroda i njezuie tvorine su mrtve, bez sile život- 
ne; neimaju ustrojah, kojimi bi se mogle samohotno gibati: t61o im 
neraste, lik im je postojaniji nego u ustrojnih tćlesah ... u njih je 
na oko mir . . . rekd bi, da su m^rtve . . . Nu nije tako; one se ne- 
prestano m^njaju, samo Sto uzrok mčnjanja dolazi izvana, te tako 
imade u njih radinosti, dČlovanja,znakovafa tvorbene i pretvorne sile. 

Naprama bezustrojnim tvorom stoji bilje na višem stupnju; 
jer — premda i ono imade veliku Čest životnih silah svojih zahva- 
liti izvanjskomu dčlovanju počelah: to ipak glavni uvčt svoga raz- 
vitka i rasta nosi svaka biljka u sebi, u svojih ustrojih, naime: u 



214 

svojih stanicah i njihovu soku. Život bilja je veoma različan: imade 
bilinah, koje birzo niču, a jošte berže rastu/razvijaju se, đosri- 
vaju i ginu, zato što u njihovih ustrojih ima živahno i neprestano 
gibanje i mČnjanje; nekoje gljive, na primčr, jedva da se pomole iz 
zemlje, sa kratko vršme od 24 ure opet ih nestaje; gd&eje bilje 
raste dva, tri m^eca, cvate, đozrčva i sudi se; drugo traje godinu 
danah, tretje se svakoga Ičta razvija na novo iz korena svoga; 
Četvirto raste mnogo godinah i živi mnogo včkovah. 

Klicanje, niknutje, raštjenje stabla i listja, razvijanje ^uplja i 
cvŽtja, dozrĆvanje ploda i s6mena različiti su Uoi, različite su pro- 
mčne, koje biljka prima u različitih dobah svoga života; — u tom 
ukupnom broju različitih preiazah i promčnah stoji život biKtie. 

Biljka dozrije, povene, strune, iz nje postane c^ica, nova 
sveza prijašnjih počelah, koja je opet kao matica liovih tvorinah u 
liku đrugovirstnom. 

Na puno višem stupnju organičue saveršenosti stoji tik) ix^^ 
tinje; tu su mnogoverstni ustroji tako osnovani, da -životii^i, oran 
Sile životvorne, podčljuju i moč, da se može istimi sitami za fivsfe 
potrebe shodno služiti, al u njoj ima jošt i n&ka net^sna moć, koju 
zovemo s jedne strane :liamČrom, nagonom, s druge strane: voljom 
i umom. To je onaj uzvišeni stupanj, na kom je cčlokupno stvara- 
nje postignulo svoj vžrh konačni, otvarajući umnomu stvoru bezko- 
načnojpolje duševnih silah. 

Životinja se rodi, naraste, ojača, ostari, oslabi^ propade -i 
umre. Ostanci životinjski, lišeni silah životvornih, gube svoj lik, te 
se iz njih radjajn drugi stvorovi, jer se u m^rtvom truplu bude u isti 
hip, kad ugasne život, novi kemični postupci, koji vazda stoje u su- 
glasju sa c^lokupnim životom prirode. 

Bazlika glavna medju promčnom i»ilah životnih u smirti ta 
jest: da se promčna silah životnih u življenju neproteže niti neo- 
kre^e dalje, nego unutar stanovita lika, štono je stvoru živućemu 
prirodjen; u smerti pako prekoračuje promčna silah životnih gra- 
nice lika, razpada se iz prirodjene sveze svoje, a pirvobitni živ^i 
spajaju se u novo drugolično uzkfersnutje. 

Kazati će tko, da sm^rt ipak uništi ČovČka, da mu lik razori, 
te da ČovČka sasvim nestane. . . . 

Istina, da čovčka, koji umre, izgubimo izpred svojih o^uh; 
njega za nas nestane, njegovo tčlo propane! Misao je ova užasna, 
izgubiti ono, što nam je drago, što nam je milo, jedna od nijvećih 
je žalostih, koja nas može na ovom svčtu postignuti. Nu ako tu 
stvar hladnokirvno promotrimo, to ćemo uvidčti, da je to glavni i 
obće vladi^ući zakon; da je sve što naša zemlja izvodi, i sve, što na 
njoj živi, ovomu zakonu podv^rženo; misao dakle ova treba da bude 
od poroda našega skopčana s osvčdočenjem našim, i da bifdenio 



816 

vfA^ pnpraviH, ila se i nad aami Upuni neprom^iva luredba ova. 
^ađo tdla pa^e» čilo i zdravo, rumena lica, oči bistre^ pamet zriUk, 
rake i noge jalce» khtv topla s vremenom gnhe silu živu: tčio oslabim 
Uca usajmii, oči ugasnu, pamet otupi, ruke d^rhtju, kerv ohladi^ i 
j|taro5t.iui8|aiie • . . . nije li tad udrila ura, gdč sami moramo želćti, 
da iLgrob legnemo ! 

Gledajući prirodu i motreći vščne zakone njezine uvidjamo, 
da je sve u njoj tako složeno, da ništa nemože izginuti; svaka naj- 
Biai^a Ćeatica imade odredjeno mčsto, te jedno je sa dragim tako 
ii^0^kime skopčano, da se nigdč i u ničem nemože pogreška naći; 
^i^ailja BedosI4đnost, najmanja pogreška poremetila bi savez pri- 
«#di]ih živaljah i poberkala bi cčli svčt. Divno to uredtjet^e jest mu- 
Jvoat stvoritelja, u tom stoji veličanstvo božje moći, koje mi nemo*- 
4epa dokučiti. Tu prestaje najsmionije umstvovanje, tu presti^ 
«fa oištreća ^anja našega! 

Telo naše kao tvarni dio prirodnih počelah pada u prašina, 
^ako velimo, t j. povratja se u skup onili silah, iz kojih je postalo, 
4a bude izvorom inih opeta tčlesah. To je stalno i svakomu zua- 
M»4 • - • lal'.on^j plemenitiji dio bitja našega, ona iskra svštla, ko- 
jpni se lučimo od svega, što s nami ovdč živi, duša naša, koja nas 
a^l^H juađ krugom zemaljskim, koja nas uznosi na toliku visina, 
kiioo će.onadoći? 

Cu^ĐJa naša bolja, koja nas toliko putah potiču na krČpostne 
čine, probudjuju u nas slutnju, te se dižemo nevidjenim krilom u 
nepoznane nčke predčle, u kojih tražimo nčšta boljega, tražimo 
stan za dušu svoju .... ta uprav ova ćutjenja, kojih inače nikada 
pravo nepoznavamo, treba da nam budu vodja u pitanju ovom. Ni- 
šta nije u nas, što nebi imalo sv^rhe svoje; nijedan organ u tčlu 
našem nije bez uzroka; nijedan neizčezava glede bitnih počelah 
svojih, iz kojih sastoji; pak budući da svagdč i u svem doslčdnost 
vlada, sigurno nije ni najtanje ovo Čuvstvo zalud zasadjeno u pčrsa 
naša. Ako tčlo pada u prašinu, iz koje je izašlo, to će sigurno po- 
ći dala u carstvo duhovah,iz kojega je iztekla. 

Idea o vččnosti duše naše tim veću krepost dobiva, što su ju 
svi miliuni predšastnikah naših gojili u serdcu — izim gdčkojih po- 
jedinih muževah, koji su, krivo vodjeni nadrimudroštju svojom, s 
puta sišli. I^to je dakle Čuvstvo tolikih miliunah pronašlo zapravo i 
sebi primčrno; što su svi včrozakoni manje više za glavno načelo 
ustanovili: to mora da je istinito. Na ovoj točki stupa čovek na 
skrajnju liniju svoje znanosti; tu razum prestaje dčlovati, te prela- 
zi na polje ugodna snivai\ja, u krug poezije, koja mu dušu rukovo- 
djenu nutarnjom nepoznanom ćuti, rčšuje verigah zemaljskih. Kao 
što poe%ija i u mnogih inih stvarili odaljuje Čovčka od realnosti, te 
ga uzdiže u nevidjeni sv^t duševnih razUčitili mišljenjah, te može 



216 

prirođjenim nikim taktom po^điti vijevirstne ifltiiie — : Uko na« 
obnzimlje i ovdć afanje^ osnovano na UTČtih života i naravskih nje- 
g^ovih Kakoiiih, da će se naime plemenita nas oživljnjuća iskra po 
iztrunutju tčla vratiti n svoj izvor plemeniti. Potrebno je vlakle, da 
obćeljubljenu misao o neumerlosti dude naše za prava istinu d^rii« 
mo. U ostalom^ ako je ii^ta na ovom svetu, šta nas može na najtag- 
Ije spoznanje ove istine voditi, to su si^mo prirodoslovne znano- 
sti, koje ustrojstvo prirode otvaraju pred umom nattn. 

Tomu pako, da ljudi sa strahom govore o smirti, kao o najve* 
ćem zlu, najveći je uzrok opako odhranjivanje naše. Naša dfea 
imala bi se u tom pogledu jur od malih noguh priučavati, da se o 
toj prom^ni, koja naše tčlo svakako čeka, bolje ubavftste, i da se 
na taj^ trenutak tako priprave, da ga uzmogu lifaidnokžrvno doće« 
kati. Što biti mora, biti će. Neka svaki izpuni pošteno dužnosti 
svoje, pa neka se neplaši, kad mu izbije poslšdnja ura; jer i onako 
nemože joj se ukloniti ... a umiranje nqe tako težko, kao što si to 
mlogi misle. Sama smirt dolazi ili naglo, na jedanput . . . tada je i 
onako odmak sv^ršena poslćdnja sudbina naša ... ili nakon podu- 
lje bolesti, gd^ se čov^k tčši, da će možda ozdraviti; a kad ga pre- 
vari nada, onda oslabi, sile ga životne i ćutjenj«five većma oftta* 
vlja, pa kad udari posIŠdnji trenutak, onda prestaje svako aAaif{e» 
svako osčtjanje, svako uvidjanje, te u onoj nesvisti tupoj ugasne 
iskra života u dosada.4njoj slici; — al od t^lesnih počelah bivaju 
nova tšlesa. 



xxxni. 
Dr. Stapan Ilia^e?!^ 

rodio seje u Orijevcu u Slavoniji fođ, 18t4, aada je kanonik sbonofa eax< 
maosko^a kaptola. 

Napisao je i izdao : 

1. Obuku malenih^ u Zaftebn 1850. 

2. Pismovnilc, u T^rstu 1852, u Beču 1857. 

3. Čitanku za U. razred narodoib u6ionab^ uJ^eću 1855. 

A. Starac Marko i snnčaBi zapad. 

žarko sunce stade ssapađati 
Za goricu i asa sinje more. 
Kada Marka starac do sto letah 
Svoj štap primi u desnicu ruku. 



J 



»7 



Na b^aiee blicn iIoumi ■▼•ga« 

Kad ae Marko na put ođpravla, 
Ođ aa mu tako miiUie biie, 
K^ da Idrpi ođ savolje Ifate; 
I« Mea mu ajaše đoatojaasivo, 
Kaao da Je kralj eHAogtk sihU, 
Za 6aa ide» a Čaa opooiva, 
Čaa kaiijvea, a laa apel sj^va. 
Pa avo f leda g^re na b^rdaiee. 
Da li će m« na virkasac diMSi, 
Da li apoatit aTa|e atare kaati 
Ha arom atarom obiJnom oiManei« 
Deala dokre peatojale Trtee, 
Al eto li atarea aa b^rrdafteii 
Tetkom mukom i nerolfem ^lom. 
V ito dodje, time oMnu Mtp 
Pa aad vrati okom na okolo^ 
flada puali oko u dolimi, 
A aad diie gore a vlaina, 
Gii ae aanee sa gorieii aki^iva. 
Pa govori atar£e aMoglav^e: 
flS Bogom oataj, o aaaaiee ftarko, 
Oirdi meni vlie ajati aećei; 
Bto aam ti poave oatarlo, 
Oatario a i oalabio, 
Da ao a m&ta već nemogu krenot. 
Al veaelo ii men' igra dufta. 
Jer će meni joi Mpie annaiee 
Preko groba ond j gore a{atiy 
€k>re ajati na dragome avAii. 
A ti ajde davnoj bratji mojoj 
Te JGJ noai dare dragoc&ie. 
Blago, avjtlo i toplina blaga: 
Kao Sto ai i men' donaialo 
11 ovim avjtiom novu areću moju/ 
Al je bilo bai i Ukvlh danah, 
U kejih aam jadan moro piti 
Žnhki kalež od nevolje Ijnte; 
Al mi dobar blie Bog moj dragi. 
Te me nikad — nikad neoatavt 
Sve do dana evo danainjega, 
Oii mirovmt tratim poateljlen. 



fis 



Moj frfib.MMBi«4«^ l»^Y«ti' 
Na to. uiMnot 94>kr\ sv^ja n^đ^vu, . 
Te UBđabnu is đna •drđca svoi^a. 

Pa pogMa 1«^ jada^pii) š^^ 
Gd^no sunce rmeiii.Aabcuiiit 
Al g% nel^ sad atiin« u |iatri 
Neito c<iilj, dto 4iilio iHie . 
Još Diltadji. u a^lvoiu ovome. 

Jerbo 4»rodJ9^ vrooio obić^B^,. 
Kad Je atarac ta<ii đolasio, 
Zabriiti ao ijo|^v^ unvćadi« . 
Sto je« da joj dragog dod»4Muna> 

Uvek dojli« kada £adjo siimo^ 
I kad malo miavodIIo avoBC^ 
Nftip&sdnavtt naše dra^ 6<i^«. 
Tužna druJ^ba »miči«! mUdi 
Idu dl^d^ ti auaret* svomu« 
Zaigra im diiia od.voaelja^ 
Kad spasiše d«da na jSimom* 
Gdeuo si je oeati obićavo, . 
Da odmori svoje k«ali star«. 
TdtfĆodoeak dedu na berdaic^t . 
Svako hoiSe da oijpriie dodjo» . 
Svako boco da p^vo ^Ijubi 
ĐĆda svoga u deaale« ruku. 

Kadno tamo dioa doi^aie« 
jU se babo na šUp naslonio. 
I nagnuo dole nisko glavii» 
A sklopio iri^upa svoje ruke 
Na molitvu Bogu vf^likpmn. 
Ab! sa aoneem ode liMi «pa^$t. 
A kad nvoabS svoniio je Gospi* 
Zvonilo jo.^jjsm' na umiranje. 

Jedno dnCe ku^i odfetUo« 
Da najavi inilun rodUeljag)« 
Da im dragog babe više nema* 
DoMate oba roditeya, 
Roditdiii i ol4c. i majka» 
JLjnbe daki ruJi^ i koleo^ 
Pa ja. kvase iiis^^viHAoiii sv4§om« 



m» 



I pft^a sk«^!!« k<MM« 
Te se mole Bega velikomu. 
Za duilcn premiDido|: kebe. 
Kad ae bide Bogu ponaltli« 
Progovori aiaak pakojnika s 
»Dobri atće» tiroja amert byale. 
Ko i tvoje pobažDo življaaje: 

Tko mrć lako, on mr^ dobro j«ko.^ 

Ode je Marko o£i sakloj^, 
Oiide «u ga pokopala *deoa. 
Na krišu mu od kame»a b^g< 
Btoje o!ve napisane ri6u 

II Legao auD, da ae |^re alaiiaai.« 
A lud kHftem aieji aiermogkdka, . 
Tugajttća aveudi^.na grob«. 
Cveije pako na grob usadjeno 
Nama avima jtfaBO pok«Ku}4» * 

Da jo& žlvi.uapoiaeiia atarca 

U a^rdaidh d^e i urndiab, 

l^e da blai^ dub poboioog Marka 

Svedj počiva nad avom porodieom» . 

Svedj po€iva, avedj ju biagoallva.. 



B. k obuke malenili. 

* • ' . - ... 

1. 

Iffailra jEađa\6ii. 

U lomnoj poauđi, u t6hi naftem prelirm đW gest Dragoc^ni 
njegovi uresi krasni su sposobnosti, naine': ttm» duistiiiu ntdje; 
tf^rđce, da na<^antt ljubi; i volja, đa ab^ubljtt« sagfeli, *-^ Bra* 
va mu domovina sije ovaj sv6t, već oni^ preko groba; a jeđitii put« 
kojim onamo doći može, jest kršpost, v6rom nadahnuta, nadom 
okrćpljena i ljubavlju uzgojena. Uzvišeni ovaj gost jest duh ĆovŠ- 
Čanski — duh neumerli. — 1 đčteISce, koje istom izadje izpođ s^rdca 
majke svoje i ugleda svćtlo bčioga dana, imi^de p sebi ovoga gosta, 
premda ga nezna t nepozna. 

Kao Što miomirisu! cv6tak ruie.u svom nježnom pupoljku, kao 
što šareni lepir savijen u maloj svojoj kućici samo topUuu (ekigu, 
da se ita^viju i na sv^o L&adju: tako i drćm^uća duša u slabačkom 
ddtećem Ičlu Čeka samo ožudjeni ćas^ da se probudi i rasv^e U- 



230 

potv svoju; pa ako jej a poaioć Još priskoči dos^tfjiva Ijabav onih, 
koji đite okraiavajtt^ kako će se ona dosta rano na uranka svom 
bojno razviti i udariti pravcem, koji joj se nasnači i dade. — Rasne 
su stase, kojimi može udariti; al nije sve jedno, kako kocka pade 
da pade. — S desna sreća, a s Mva nesreća; ondd život, ovd6 
smert — A to je sve u ruci našcj, sve savisi od nas. 

Po4to smo pako uvćreni, da smo samo nađodUce, i da posto- 
jana obstanka neimamo na ovom svštu, jer idćemo dmgfu mno^o 
plemeniti]« domovina; Što nam prečega može biti, nego da i svojim 
•kom svimemo onaaM>, i oku 6eda, povšreua našim rukam, već sa- 
raiia damo pravac put nebesah? 

I budući svi jedna porodica, koje je obći otac 9og, valja da i 
svi budemo ćlanovi jednoga tšla, kojemu je glava Isukirst; treba 
da jedan drugomu pruiUno pomoćnicu ruku, dok nas nenadabne je- 
dan duh, duh svete ljubavi; iK bolje da reknemo, ljubav duha sveto* 
ga. — Zato budfi nam pirvom sadaćom: Bog; a drugom: ^bav i 
bratinstvo. 

Nečasimo Ćasa. Već rukom u ruku hajdemo u kolo bratinstva. 
Ta na nas namiguje mifine puno dštinsko oko, i nježni posmMi, Ša- 
reći se po rumenih ustnah, krasni onaj na licu lebdeći potei nevi- 
nostt, Ijubesno nas uaj posival I ditinska nemoć i prostodušno po- 
všrenje, taj iskreni iuras cista sžrdca, koga neće u krug dšce do- 
vabiti , kad }oj ista nebeska krepost s veseljem otvara naručaj svoj, 
daju kao buduće svoje ljubimce sagirli! — 

Samo neoklšvajmo, nego nosimo povšreno nam blago u otvo- 
reni blagi taj naručaj, da prije reda nepotamni, i da h^rdjom neua- 
hirdja. — Otvorena leži nam (Hred očima nevine mladeži knjiga, u 
kojoj na svakom listu Čitat možemo, što najl^šega ima ČovŠČaa- 
stvo, imm jedine kršposti, koju všra rodi, nada odgoji, a ljubav po- 
diže na stepm saviršenstva. — Doista d6ca su naj£*agocinije raštje 
uemaljskoga i nebeskoga raja. 

Dakle s^ na noge i u kolo ovo ! — Včra budi nam predhodni- 
eom svšsdom, koju ćemo sišditi; nada će nam pružiti okrepu^ — a 
sveta nježne ljubavi svesa sjediniti će nebo sa semljom — Čovška 
sa sobom — i s pokoičnjem njegovim. 



2. 

Slika aćiteljft malenih. 

Bogoslovni nančitelj malenih, spodoban posve Isnk^rstu me* 
stru svomu, negoji u sfcrdcu svojem toplije želje, nego da rečju i 
Činom bude ono, što od njega zahtčva slavno ime, koje nosi. On štuje 
Boga, jer na malenih štuje sliku i prilika božja; on visoko cšni ma- 



Ml 

^•hiie« j«!^ im pokavvje jedini pravac, koji k ot^u vodt put nebe^ 
bA. — A kako dmi nebi grudi bile pime itovai^ ovoga^ kad je 
vT^ren v atedea arom, ^ nije dro^o ime dano ^odern, n kojem bi 
ae mogli apaajti, oaim jedinoga imena kak^ratova; kada anade^ da 
aa oni pod okriljem laokiratove ljubavi, koje ma povM iali laak^rat 
kao mladice svoje, kao činu svoje sa njib prolivene kirvi, kao 
hram svojega sv. doba, kao bra^u i subaftUnike svoje, ko|i ie jeđ^ 
nom kao krat|i i svećenici s njim i po njem kraljevati i asvelićavati 
Boga otca svojega. On zato nepoznaje ni veće ni svelije dviniMt^ 
nago da aodađ narattaj okrčpi svetinjom života, i dovede a nani6i|| 
kreposti, n hram slave i vičite sreće. Zato dobar naatite^ sflMkIra 
sa zadaća iivota svoga : 

1. Da lačja božanske istine razvitli am ditinski, a a ahriem 
da aakrisi iakrn nebeske IjubavL Zato u pamet svojih aaAlenih c6pt 
nebeske kalame spasonosne istine, i nemože se umiriti, dok ae oni 
neprime, i dok neprolistaju zelenim li&tjem. Da pako pnj}e reda m^ 
povehno, brini se ovaj revni virtlar ne samo za svćtlost, već i M 
t^^Sna, nastajeć svom pomnjom, da serđce svojih nađahne loplinoai« 
keja aa mara po avih grančicah agodno razlivati, dok se nepokaše. 
krasan cvftt Ali još nemoie ma dufta mira i pokoja uživati, jer vidi 
aamo evit, a nevidi nikakova roda. Zato ćadoredni aakoa, koji ja 
sai9 Bog vatremmi pisoieui napisao u grudi naie, ne samo pred o6i 
avojim donaia, već i istu c6nu toli kreposti, koii mirakost opačine^ 
kao takodjer i poslćdice dobrih i zločestih činah, Živahnimi bojanu 
imražene, a svoje vr6me, kadgod se sgođna prilftji ponudi, napomi- 
nje i predstavlja. Da pako čim bolje dčlaje na sferdce,navM^ttje OMJ 
ćudoredni zakon kao svetu volju božju, te ga dokazuje iz vrela 
■mzeirpiva, iz sv. pisma — iz knjige božje, i ujedno pred oči siav* 
Ija nagrada skopčano s dobrimi, kao također i kazan, spojenu sa 
aločestimi čini, da tim sto je pospano, probudi; &to je probadjano^ 
uspava; Što je opčšalo, pokrčpi; što je zabaaalo, na pravi pat dove« 
de, a Što po i^em bodi, još bolje ohrabri i nadahne pravom atčhom. 
On znade, da od dštinske dobe neima bolje, u kojoj bi se moglo po** 
iqati toliko dobra za krepost — za nebo; jer blažena ova doba nif** 
radje i najlašnje prima u se sšme svetosti« — On znade, da. ovo 
plemenito sčme pod okriljem neutrudiva napora i netzcžrpive tra- 
gove ljubavi lasno postati može džrvetom bogunaiiim, sžd nosećim 
za ovaj i vččiti život — On znade, da blaženo ovo d&rvo nigdč plO'* 
menitije neraste, nego u plodonosnoj bašči — u raja ditinske nevi- 
nosti, gdč na vratih stoji angjeo da ih Čuva, da ledeni mraz cvitak 
ovaj prije reda nepopari, i njegov bogumili rod neokuži Čemernim 
dahom avojim. 

2. 1 zato dobar naučitelj nepoznaje u Životu mil^ega airđca 
svomu Časa, nego kada može stopiti a kolo onih» o kojih rt6e laa* 



222 

k^rst: 9»I>ajt6 da k m^ni dojdii.»Tii'kakoda.Hi«.ileiieKacCopi »žtdee 
od mifine, kad opazi kako im se a oč^uh krdai aabadut iidkra it|ei- 
ntljnhn^n, kako im se po nam ah, po licu žari krasno ondnanilo aon 
riče, ke^ ae je istom divno pojavila na mlac^ann obaorjii žittota« - 

- 3. Đobap nanćitelj iliivafano ćuti, da je tivpljivost pžrva i nay^ 
fšmija đrng-a t}«bairi; jer težka je i timjem posuta staza Ijnbaia; 
kbjom mora udarati ; dalek je pilt, koji valja prebaciti, a malena je». 
slaba i "veirenjasta đruđ^a, a kegom se ima asvidenamti cMjaprib&' 
iavati. -^ On snađe, da kao ito vihar i oluja sbija bogate i oUilaei 
asdret -tako da i net^pljivost njegova utamanjiije najtenaanije ^Ua-i 
gOiirti^ naravi* -On^ anade, da vžrtiar n^e kriv tomn^ dio nemiMle. das 
sambul, bezmirisno cvštje, pretvori u miomirisne ruže, a ni r«iak 
iiij« kadar *uzgoj{ti do visine jele, koja ae propioje u obfeke« On zna- 
de, da je stJ^rp^en spašen, da je on samo on^, koji sije i zal6va# 
a' da s4m Bo^ daje naraštaj. On znade^ da je njegov nauk apadoba& 
zima gorušićinn, koje, premda se izpžrva čini m^)«šito i neznatno^ 
i|pak n svoje vr^me postaje IĆpim i velikim stablom, nosetim ji^ 
menit rod. -^ On» ako ga i tašta oholost preko ramcoiicak gleda i 
tiilra na slraiii^ mdsta u draževnom životu, u sav§sti ipak točno !&« 
punjene svoje dužnosti traži i nalazi najsladju svoje daše «d;člia,vQii 
bo nepl'evarfva istftia, 99I biti će pervi poslšđnji, a poslMdji pervii^ 
dn liežedja ni za zlatom, ni za srebrom, ni za taštom čaš^» ve6 
zanevimiiii đašami, kojih angjeli neprestano gledahu. olca 41 nebes" 
la>j sv^tiosti. On, kad još- 1 pod večer svojega - tradn<^a živoiji 
ckom svime po širokom, svojima rukama obrad^enom i svojim 



jem natop^enom polju, i ugleda ne samo cv6tje već i plod, plod nt^* 
plemenitije. v^stiv plod u svakom izobilju, plod, koji ne siamo'saoa 
žitaće nego i pozno potomstvo veseli i okrČpljiqe, plod,-k€gi oil^d 
neprestaje, koji je još i preko groba pravo razkošje duše» kad.^sve 
to ugleda punim pravom ^avapiti može: ^^Sađ odpasU Gospodine 
ringu Svoga u miru, jerbo su vidile oči oči moje sposonos' tvoja.« 

4i Dobar naučitelj osč^, da je življenje naučitelja zakonik. 
uStnikah ;> da treba najprije sebe posvetiti, pa onda druge, i da oštro 
Ao dAtinske premda nejake dobe proniče tja do dna dušo AJegove» 
i tMi, Što šO'U^njoj i na polju radi; zato prenavijanje i liGumŠrstvo^ 
varave krinke ove *^ muževno prezire i mčsta im nedaje« « s^ddii 
ivojem^ već CiMIm vladanjem svojim izražaje ono. Što vidja -^ štQ 
mofa da bude* " 

'5« Dobar naučitelj znade, da milozvučna rČČ, da snuljeuio oko 
t^ Ik^e pano blage dobrote najlašnje kirči put, koji k sterdcu vodi: žalo 
jOfie samo rl>č, već i eko,i (iee, i čelo pravo ogledalo Uuše njegovo« 

6. Da pako tim lašiije stupiti može u stope Onoga pri^ate^ 
irelikoga^ »ko|i uee dčcu u naručaj sVoj i Magoslovi,« tople molitve 
(Uijiefo^ nebeaah k Ononiu^ od ko]aga sve dobro dcdaii. 



* 

7. Dobar nanćitel}, prije ntgo »to se ^nsi^ojietiiiAi pod okrive« 
svojim miadicaiiii razstane i odpusti ih na Široko more bama živo- 
ta, a rake im daje hi6 v6re, a a s&rđce liUva o^airj boije i brada«- 
ske ljubavi. 1 da im se STČtIo ovo, og^arj otaj neug'&isi, ako bi gi6 
posžrimti, daje im aa Čuvara strah božji, a £a okirepu pruža im na- 
da vščite slave, koja nam je pripravljena; da paće bnećava im iale- 
^a Boga, nikoji se i sam. za pTatfu, za veoma velika platju da^e onim, 
koji g9L ljube.« ' 

8. i kad dobar naai&ltelj, na veliku brig^ i Žalost mladjane u 
Isusu porodice svoje, zatvori oči, da odpočine od svojen velikoga 
trada, pasti će mu na grob mnoga suza, iz kbje će-pironikimti kras* 
ni cv^t zahvalnosti, kojega de nježili stručak ukrasili njegov — ne- 
povehli včnac neumerlosti. 



^BillHa^ 



XXXIV. 

Pasko Antan Kazali 

rodio «e Je a Dubrovniku g. 1815; aada je cvatjeoiiL bi«lii]y^ye dubrovačke 
urednik zvanlčnih novinah „Osservalore Đalmato*^ i ^Gla«aik Dalmatlaakl.^ 
Izdao Je na avetlo, oairn manjih delab u Ulijanakoai I aatata Jezik«: 
1. ZUtku, piMD, u Zadru 18S6; Z. Trista Vieali Udovieab, p^MB, a 
Kadru 1S67. — Počam od f . $%6& nn^nie ^»Oaaervatora PAnato«« I »iGIaanik 
Dalinatinaki.u -- Za tisak je.ptipravioi Siroticu od Lopuda, pripovčst; 
Cviet bezimeni, pisan; Glas iz Pustinje; Brsljan. i dub. 

i. Iz Zlatice. 

^ I 

xxvn. 

U fito vrene leti nećirtjeab 
U razkoiib stvorenoga raja - - ^ 

Za to dvcjje izkranlb dahovali. ' 

Mala knjiga Vaclavu dopada. 
Mala knjiga od poznane ruke. 
To je knjiga dragog pr^atelja; 
Prijatelja mladoga Bobvala, 
Kogane ja domaoataiop 
Za obranu svoje stare n»ajk45. • 
•Alpski posmib po lica umi pUra, - 
Doćim knjigu ljubimca otvora; 
Al do mala o£i mu se mute. 



984 



OA MoU, ft obras mn UMi. 
ZUtka njefa pre^abesao pita: 
11610 ti teiko, isl»raDa ljttl»avi« 
6to ti teiko mala knjiga kafte. 
To ti tera rumenilo « lica. 
To ti atavnoat jnnaĆku otimao?« 
Junak iyfljai m^tvo odgovara: 
fiKaio knjiga, moja duio draga, 
Kalo knjiga, da se rasatavimo.« 
nHa!« poklikne iaaa glaaa tanko, 
I grabi ma knjiga ialoatlTii, 
I pročita nntroaena Zlatka : 
nBvo aiaove domovina sove. 
Daju brane od neprijatelja; 
Nemoie ae nitko da odmakne. 
Moj Vaelave, bes sramoto većne!« — 
Da postavi tkogod kip voitjani. 
Da priliči neprimetna žalost ; 
Ili da mu na oku isvire 
Mala snsa, koju jad nledni; 
Ili da mu usne nsderh^uju 
K6 d^tetu, igadanu placem; 
Ili da mu po ćelu sčvi^u 
Ci^rnom k^rvi iile nadoj ene : 
Zlatka tadar i taj kip vaitjaai 
MSnit mesto mogli bi bes truda. 
Ne sa vele! Kada iena ljubi: 
Uprav ljubi i t^rtVHJo mužu 
Samu sebe, samu ljubav sv<ja. 
Nakon malo svoje serdce stisne, 
A nad serdcem pametju savlada. 
Te Vaclavu dobljenom bolešću. 
Slabim veli, ali čistim glasom : 
»Nedu sraman da budeS rad mene! 
Premda svoju sramotu ja ljubim.« 



XXVIU. 

Pa napokon posBdnom isuste 
Re£ žalostnu, cesto ponovljenu, 
EeČ, bto gorkost svu sakuplja: nS Bogom! << 
On otide. 



98& 

XXIX. 



LUt sft liftom^ g\BM M f iMom hilii« 
OsUTlJenoj Zlatki prlapijev«, 
I gorko«! joj đaleĆtne «ladi: 
»Danai ta Jo, i muli o meoi! 
Tu 45e autra, mialil de o meiiil« 
Tako Zlalka aeki progovara« 
Dokle Vaclav domn aTomn do4|o. 
A H dom svoj kad joj Vaclav do^e^ 
Sto videie polja ratoborna, 
Orosna polja, od Boga prokleta. 
Sve bratintkom kdrvi napojena, 
Sto videie dšlah junaĆkijeh, 
U veselje, il jad oaroki^a. 
Sve to vide opisano Zlatka. 
Svaka knjiga kakvu žaJoat taii. 
Žalost taii, bolja nada goji, 
A sa nadom neka radost tajna. 
Da bi njega b^rao sagdrlila. 
Sve^j IH^biva a s^rdea i dnii. 
Svod] Ijabiva, a sad i ćastiva. 
Sada novom oveoćana slavom. 
Lepir-Ljttbav a ženskih ueijah 
Najmilije oblafitjiva krUa 
U svćtlosti, kom obasja slava 
Lovor bojni i hrabrost jonaćka. 
Mn!m rad toga u stara vremena 
Radogosta i Lađu sa spleli 
U Leljevoj nerefiivoj osi. 

XXX. 

Joftte rata doevah pogibeljaih 
Nebifte nam oglas navestio. 
Kad tt boljem smisla i ufanja 
Zlatka se je yobavi nadala. 
Kad se vrati iz kervavog boja. 
Ona sa se razre^jii^e danke, 
I sa njega danke razredji^e, 
Ko bi sladki život provodila. 
I pripravlja a tajnom vesela. 
Kako de ga primit iznenada. — 
V^rh ostalih Ijubeznih pripravak 

15 



226 



Ona mu je tanki vezak vesla, 

U kcjem je ht(^la da spomene 

OAi gk Slava nježnije obljabi. 

Jutrom rano digla bi ae mlađa 

U potiyi, da to nitko nema. 

Nastojanjem neddgovorivim 

Da dovdrii taj avoj trud presladki. 

Jedno jutro obi£no vesući, 

Jur pri sversi njenog milo||r posla, 

K njoj ul^se dvorkinja nezvana, 

I ovako Zlatki probesedi: 

n Jedan momak inostranske xemQe 

Prosi milost, gospodjice draga. 

Prosi milost, da ga sadar primli.« 

Njoj lagahno Ziatka odgovara: 

»ZnaS li, saito u nedoba pita, 

U nedoba da ga primim sada?« 

»Niita nije na pitanje naSe , 

Nifita nije odgovorit btio.« 

Za hip stane Ziatka zamišljena, 

Pak — »Nek dodje!« — dvorkinjici veli. 

Tad ulese jedno mom£e mlado 

Mila lica, kipa junačkoga. 

Ali slaba, da ga jedva kretje. 

Neka žalost na obrazu s^di, 

N£ka žalost o6i mu pomuti: 

Nemože ga ni da gleda Ziatka, 

Da nećuti, da joj s^rdce ćane. 

Issa p^rvog kratkoga pozdrava, 

»Povest mije, on govori Zlatki, 

Povest mije za tve ufii samo.« 

Do£im Ziatka sluzi naredjoje. 

Da nju s momkom na samu ostavi, 

Junaku je oko pobegnnlo 

Na taj vesak, koji Ziatka veze. 

Vezak gleda inostrano mom6e, 

Vezak gleda, a suze proleva. 

Nit ih tare, niti ih pokriva. 

Gleda Ziatka neito udivljena, 

NSito tužna, da on suze roni. 

Te mu ove re£i progovori: 

nčemn stazii, mom£e nepoznano. 

Čemu suziš nada vezom mojim?« 

Junak njojzi tiho odgovara: 



SS7 



»Tko je i d«ft tim • VMl«T«flb 

Tij je ium Bokval« eponemit — 

Ja eam Bohval« . • . Al m« rec preelic« 

MedJD rađon i beleeti ZUtka : 

»A on gde je? A ftte domoTioe?« — 

«} »Domovina darno |»oginiila! — 

» »Poginula! A nje Titesovi?« — 

»Pobćgiioli -— nUtjeni — m^rlvi. — 

fiOm on beii?« — Vaelav na« neMiil ^ 

»On nhitjenr Poalit ae nkitil 

Od onakvog đnftmanina krutog!« 

Poamije ae amehoai ialoain^em. 

I Bobval joj lagabno priloSi : 

»Nai ae Vaclav hitot nepnitjaje!« 

R66 oledni na nat^uh Zlalki^ 

Obim' mkam' lice sakrivala* 

Kros p^rffle joj vrela ausa piftti, 

Zagnieno jecanje prodire. 

Malo hipah lako poatojala: 

»Ne, ne m^rtavl« isvan aebe klikne« 

»Ne, ne mertav! Rec', da m^rlav nije!« 

Gledate ja Bohval do tadara, 

Al Udara na tla o£t akine, 

Oci akine, niila negovori: 

»M^rlavl Poio!« jadna Zlatka veli» 

»Ah Vaclave, saito ai pobćgo? — « 

» »iJ odbirn amerli 11 aramote 

Ti ai snala &to bi Vaelav obro«« — 

»Al ti bežill Vaelav mije reko. 

Da ga nebi ti pnatio aama 

n a am^rti, ili n iivotn. 

On mi leie n c^mn semljicn, 

A U &iv ail A ti, eto be2ii!« 

Neisnati ni roalahne re5i , 

Neg na p^aih odpinje haUine, 

I ka2e joj peraa obvljena 

Sve okolo paaom k^rvavijem: 

» Jatroa au mi rane pregledali, 

I rekli mi, da do malo Ćaaah . . • .« 

»Ab!« poklikne Zlatka probledela, 

0£im' avije, i atoji da pane. 

Kr^e p^raa Bobval n&aloi^en. 

Krije p^raa, a milo ja ddrii: 

»Dah me avede moga prijatelja, 

t&* 



m 



Da ti yr«#tinr «w kn|if v mtim. 

Da ti recem^ 4a ri6 aaJpoc4Miija 

Ti «i bila u iij«|^oTih ilatih. 

Da ti podam iiajpiiaKSdaJi cilov, 

Koj ti poala dašom na vaCtilcah« 

To yele<5i knjigu ia nMarak 

Junak i^adi i na v«aak aravQa» 

A kad knjige pramak alatnih vlaalh, 

Onjaantti prahom i k^rrljtt agoinatom. 

Bratinaki ju m Ćelo c^lva, 

I ovako o auaah besM: 

»To« ftto vidiš« are je ito imamo 

Od y aclava i tvoga i moga. « 

Uputi ao^ da ae odal jei« 

Nu ga Zlatka aa ruku prihvati : 

uKam ćei takvi? Kod mene pađai!«« 

Žaloatno ae Bohval ponaamije , 

I veli joj: nldem« da poćtnem! — 

Al u semlji« gdi Vaelav pozivat« 

XXXI. 

Ima jadabi koje aArdee tfadako 
Jednom kufia« nit ih poal^ ku»a« 
Kad gorkoali teškom raapuknato 
Svu otputi ieato6inu boli ; 
Tom odu ti« pak nikad neduti : 
P^rva bo1e»t i poalMnja bude. 
Ima jadah« koji krot pameti 
I kroz adrdca jednako prodiru; 
Neda jadna sabn&ena pamet^ 
Da na a^rce ava boleaf naa^rne; 
Neda pamet« jerbo never^je« 
Da je tako ava rađoat života« 
Vaa joj pokoj i uadanje njeno 
Jednom palo^ jednom poginulo. 
Ali avak ćaa danom isaa dana 
Kuia talog ĆaSe neprimljene« 
Neprimljene u pervome bipn, 
Al koju joj avaki Ćaa pridaje 
Neblaiiva ruka iatinoati. 
Sad ae v^rti Zlatki po pameti« 
Je r tu uprav jedno momče bilo« 
I atraftnu joj agodu naveatilo. 



^M 



II to san je grubi ispod moco. 
Na kad gleda knjigo i bić koaah, 
Snii^a joj ae» da au vavidalei 
Ismislili takvu amert pregorko. 
Da bi saave^i ejadili jcj došo. 
Kad ogleda Uatak kijlge male« 
A o knjisi ovo analo recib: 
ffVvek a Bogom! Kada badem proio« 
Bnd' ti drag« mc|a napomena I « 
I na knjisi, apiaaaoj olovkom« 
Znafak kervi poave neotrene: 
Po mialih joj raaast^rta magla 
Nedopuitja da vaa jad odati. 
Nego Ijabav opornim povratkopi 
Poiaptava re5ih za ufanje. 

Malo danah beSe postajalo, 
Glaa nam atigne žestokoga bcja; 
U tisudi ftalostnih povestih 
Ova dodje nigžalostivija: 
nSedmog rujna okolo ponoi^i. 
Dok se grada prediya pogadjja. 
Kad videSe, da obrane nije* 
Jedno momće roda gospodskoga 
Malo rććih na komado knjige 
Malo reĆib olovkom upisa , 
I bic kosah svojom britkom sab^oia 
On sam aebi sa glave odsćca 
I predava svomu pobratimu, 
Predava mu i Bogom ga kune. 
Da to nosi dragoj na daleko* 
JoS ovako njemu progovara: 
fiEto vidifi, dragi prijatelju, 
Bto vidik, da do malo £asah 
I bez maca bih ti poginuo 
8amo s kšrvl, ftto iz sebe točim. 
Dok me joiter ovo malo doba. 
Dok me joftter po aemyiei vodi. 
Neću videt« da podpišu srama. 
Nu tako ti nafte domovine, 
I tako ti tvoje stare majke, 
I tako ti Boga velikoga. 
Ti otiđi k mcjcjzi ženici. 
Ako bi ti dopustile rMie. 



S80 



Ponesi Joj ov^ sa dponenii^ 
Celiv^ jtt mojimi cilovl, 
I kaži joj« gdč ian jttoak pao.« 
To veledi i dragog te54^(<i 
On 00 vrancii na ramena baci^ 
Kroz koiyik6 jarii nĆinio« 
Joh onoma^ kojega aoirote 
Brilkon a«J>IJom i desnicom rakom! 
Al obkoljen mnoštvom odasvoda 
Na sabijah ga svojih rasnijeSe 
I kopili konjah poplesafte. 



B. Iz Trista Vieah Uđovicah. 

Podiže se vetri<5 od sapada; 

Lakim krilom jedva more liie 

I probadja valove skorupom 

Kakav posmA na detinskom licn. 

U svom leta nikoga nesreta» 

Dok doleti do na Se brodnice. 

Koja leii polag Dubrovnik«, 

Pevajud i pripevjQU45i. 

Nn kad vetrid ugledi brodnicu 

UreSenu stćsi i slamenji, 

A na njoj si pet tisud' jonakah 

Po izboru mladih Dubrovćanah, 

8 kojimi je prije putovao 

Po vodama ćetir' strane svet«^ 

On se milo po jedrima n^i, 

I mata hi« da bi pole teli 

8 njim zajedno niz to sinje more. 

Za trenutje brodnica se iika« 

Ko da nisli bi li i nebi li. 

Dok na sv^hu duhom nadahnuta 

Podigne se blagim veličanstvom« 

A za njome vetrid od zapada« 

A za vetrom molbe i uzdasi« 

Kojino su nebo pronieali« 

A iz s^rdcah ljube i sestrice 

Sa požudom mladog istaroga. 

Kad ugleda mladež preiizdir(na 



aai 



pUvim krila rasapeu^ 
Do nebeaah veselo uEldikne« 
Da zajekti b^rđo i dolina« 

To jektaoje svakoj^a mi budi« 
To mi bndi dva vrana gavrana, 
Kojano aa avoja gnčsda vila 
U hridinak poverb Žarkovice. 
Vran je vrana rano dozivao, 
Vran je vrana jadno beeedio: 
nOstav' vitje, oj vrane gavrane, 
Ofltav' vitje nad golimi Ijiitmi. — .. 
Poletimo nis to sinje more 
Bad po traga drevah dubrovačkih, 
A sa njimi, sve mi serdce veU, 
Ima piće koliko nam drago. 
Ima piće sa nas i za legla — << 
»A mi bodroo!« drugi odgovara, 
nNeito tako i dada mi sluti. 
Od kadar sam pervom obraslo. 
Da nevredjen Dubrovnik posdrtje. 
Da bi tudje borbe rasvadio. 
Da bi tudje vojvode sledio. 
Da bi tudjje listak lovorike 
U svoj venac gizdavi upleo. 
A ito ćinld prem ponosni grade. 
Ah I Sto ciniS, zadto Boga serdii?. 
Ili ti je mladež dodijala. 
Da ju teraš, tamo da pogine 
Ubijena, a za tudju slavu? 
II su tvoji vojvode zginuli. 
Da ti šaljeS morske sokolove. 
Da sluSaju tu^je zapovedi? 
Ili ti je venac uvehnuo. 
Te ti treba lista kervavoga. 
Da deviĆno cvetje ti nakiti, 
Kiem te je naresila Slava? 
Evo nam je osam stotip' letah> 
Od kađara svoje gnezdo vijem 
Po pećinah gole Žarkovice^ 
A od tad te, Dubrovnice stari. 
Dobra sreća nikad neostavi 
U na kopno, il na moru bio. 
Nu do sada nisi tudje misli 
U sve misli nikada ulago. 




sdd 



Nit si Me poiUt nasl^đtiikoiii 
Ah! Ba«taTe liK^ih vitesorah. 
Dosta h\ ti rusa glava tvoja, 
I đoata ti desna rukt tvoja 
8 molitvami tvof^a svetog Vlaha. 
A ođ sada kako će ti biti? 
Hodmo, brate, hodmo da vidimo.« 

U toliko brodnica vesela 
Josdi iivo preko sinjeg mora» 
Jesdi ŽITO, al zlom kobi živo. 
8vi joj vitri blago oga^iaja 
Dok se sdrttži s brođnicom ispanskom, 
I upravi put Afrike plavi, 
I dojedri do žalah prevamih — 
To tad gadja, a od tad odgadja. 
Blaži sunce za c^rnim oblakom, 
Kog natera v^tar iz iztoka 
Puna dažda i nbitne krape ; 
Doeim dune amo iz nenada. 
Dane vihar sa severnih stranah , 
Jedra dere, a katarke k^rši, 
Sve uzbunja more na valove. 
Goni brode na kraje nevĆrne, 
Prolama ih na skrovenih stenah, 
Proiomljene pucina proždire. 
Stoji jank jadnih pomoracah 
Nad mokanjem mora i viharah, 
I žalostno do neba prodire. 
Blago tomn koj dospčva jednom ! 

Sunce žarko, koje sinoć side 
Prosvet\{uja(5 najl^pfia brodnica, 
6to sakupi silni Kario-Peti 
Po svojieh i todjih d^ržavah. 
Kad se danas v^rho nas povrati. 
Ono ugleda malo plovutinah, 
Kimi tuku o hridi valovi, 
I nekakve izranjene snžnje, 
Sto pred sobom Cernac goni ružno. 



388 



XXXV. 

Ivan KukaljcTić Sakeuski 

rodio «e je u Var«i4inii g. 1816; udaje u Zagreba aeinaUski arkivar i pred- 
flSdDlk druitTa za povratnica ju^oalaveosku, koje je f . 1850 ustanovio. 

ladao je al^deće apise: 1. Juran i Sofi a, ig^rokas, a Zagreba 1)988; 
%, Atipk« Anbie, drama, « Zagreba 1843; 8. Rasll^ita dila a 4 sTeska, 
a Zagreba 1848 — 47 j 4. Slavjanke* piame m bUlori^iml primetbaoii, a Za- 

Srebul848; 5. Život Jarja Julia Klovia slikara, u Zagrebu 1888; 
. Đila Dominika Zlatarića, u Zagrebu 1854; 7. Dogodjaji Med- 
vedgrada, a Zagreba 1854; 8. Izvjeitje o putovanju po Đalna- 
eiJI u jaaeai g. 1854, a Zagreba 1855; 9. Prvostolna crkva aagre* 
ba^ka oplaaoa s gledišta povjeatnice, umjetnosti i siarleah» a 
Zagrebu 1856; 10. Stari pjesnici hrvatski, Z svei^ića, a Zagrebu 1856 
— A; 11. lavJeStJe o putovanju kroz Dalmaciju u Bf apulj I u Rim, 
u Zagreba 1857; 12. Slovnik umjetntkah jugoslavenskih (L sve- 
zak a Zagreba 1858)* 

Osim toga uredio je sve. dosad Izašle kqjige Arkiva za povšstolci 
jugoslavensku i obogatio ih s više sasiavakah. 

A. Iz spisa! P^rvostolna crkTa zagrebačka. 

« 

Dogodljaji eirkTe. 

Oko g^odine 1091 — 1095. utemeljio je pirvi ngtirsko-hirvat* 
dd liralj, 8veti Lađi si av, v sađatojoj HirvAtskoj biskupiju zt- 
grebačku. Za vr^me birvatskih vladarah spađade ona najprije pod 
biskupi sisačku, aatim pod kninsku, a pod virhovno ra\nnatelj8tve 
nadbiskupije spletske. 

U isto doba, kad je rečeni kralj Ladislav utemeljio za^ebačku 
biskupiju, sagradi on u Zagprebu, po svčdočanstvu včrodostojnih po« 
veljab, takodjer stan ili samostan (monasteriom) za biskupa; dakle 
i pirvostolnu c^rkvu, jer se s k^ritjanskoga gledidta ni pomisliti 
nemoA samostan bez c^rkve. 

Da li je ova cšrkva za kraljevanja Ladislava svetoga sasvim 
doviršena, i da li je tako velika bila kao sadašnja, nezna se pravo; 
na imamo razlogab misliti protivno; jer je stoperv g, 1217. kralj 
Andrija II., na proinju biskupa i kaptola zagrebačkoga, pervostolnu 
cirkvu dao na čast sr. Stapana posvetiti; fito svčđoči sam kralj Ait- 
drija n., u svetoj povelji govoreći: nCnm Ecclesiam per vene* 
rabiles Episcopos dedicari fecissemus,« a znano je nada- 
lje, kako ćMio dol6 spomenuti, da su u kasnije doba mnogi dobro* 
Činite^ istu cirkvu povećali i polčpdali. 

BUste, na kom je sv. Ladislav pervostolnu c^rkvu sagradio. 



I 



234 

bijafie, po iiaftem mnšnju, ono isto, na kom i đanaftnja cirkva stoji; 
jer ja, po svčđočanstvn poveljah, poslć kako su ju Tat«ri g. 1341. 
razorili, biskup Timotej samo popravi i poićpša, ne pako sasvim s 
nova, ili na dragom mćsta sarradi. Nestojiđakle mnšnje onih, koji 
su tvirdili, da je hram sv. Ladislava na sasvim drugom m^sto stojao, 
nego li što današnji stoji. Dapače mislimo« da nećemo pogršftiti, ako 
gradjenje starije, to jest zapadne strane, naime sadašnje sakristane i 
blagajne u vrčme predtatarsko stavimo, jer se iz svega unutarnjega i 
vanjskoga graditeljskoga stroja vidi, da je ova strana u starije vrtoie 
zidana jiego li ostala c^rkva; a znano je takodjer iz rukopisa firatra 
i kanonika zagr. Rafaela Levakovića, da je još za njega (u 17. sto- 
Ičtju) pred vrati stare sakristane stojao grobni kamen Jelisave, 
kćeri Valentina, župana zagrebačkoga, već od g. 1200, dakle moo* 
o prije pohoda i razora tatarskoga. Neimamo pako dokazah, da je 
o vremena navale tatarske, poslč sv. Ladislava, nčtko c^rkvu sas- 
\im s nova ili na drugom mčstu sagradio. 

U početku godine 1242. dodjoše Tatari u poturi za kraljem 
Belom IV.nneutv^rdjeni još onda Zagreb, te razvališe i poroMše po- 
kraj drugih sgradah takodjer pervostolnu c&rkvu, kako to više po- 
veljah svčdoči. Nu nije včrojatno, da su Tatari sve cirkvene zidine 
sa zemljom sravnili, jer k tomu nisu imali ni vremona, sIMeći od- 
mah tragove kralja Bele i njegovih Četah sve do Jadranskoga mora, 
gdč su, po tradiciji, na polju grobničkom potučeni bili. 

Tadašnji zagrebački biskup StČpan II., vrativši se posl^ od- 
lazka Tatarah s kraljem Belom IV. iz Dalmacije i našavši pervo- 
stolnu cžrkvu opl6njenu i razorenu, sagradi, po sv6đoČaustvu kano- 
nika Kovačevića, za svoju potreba, pokraj pirvostolne cirkve, mahi 
kapelu na Čast sv* Stčpaua pervomnčenika; nu zajedno poče po- 
pravljati takodjer pervostokiu cirkvu. 

Poslč razorenja tatarskoga popravi i ukras) takodjer zagre- 
bački biskup Timotej, oko g. 1272. razorenu pervostolnu cžAv« 
velikim svojim troškom, što nam sv6doči povelja kralj« Štipana V., 
kojom potverdi g. 1272. zlatnu bulu kralja Andrije U., dami cirkvi 
zagrebačkoj. 

Po svčdočaiistvu Tomka Mžrnjavića i Tome Kovačevića, uresi 
biskup Timotej cirkvene, po sebi sagradjene ili popravljate zidove 
svojim gerbom , a taj gerb biti će po svoj- pritici: stojeći lav na 
stražnjih noguh, što se vidi sa sčverne, zapadne i južne strane na 
vanjskom ziđu cirkve i s nutra cirkve na nosilcth ili koosolah od 
pilovah, na kojih stoje pozlatjeni dirveni kipovi svetacah. 

Nu čini se, da je pirvostobia cerkva zagrebačka već u p^rva 
Ičta svoga preporodjenja, u vrčme rata kraljevah Štipana V. i Vla- 
dislava ut. s Otokarom Češkim, veliku štetu pretirpila, jer su Čete 
Otokarove iz Štajerske do Zagreba dopžrle, i nMBOgavši predobiti 



vtT^rdjeno^ finijega građa na gtitu, raaorile kaptolsku stranu i 
aav proator oko prvostolne cirkve, gd€ su bili stari banovi 
dvori. 

Po smirti biskupa Timoteja (4. travnja 1287) nastavi pradje- 
nje stofaie c^kve sv. Augustin Kažotić (Gazotti), biskup sa- 
p'dmčki (1304 — 1318); nu neanamo pravo, da ii na svoje ili na 
trofikove Karoia Roberta, l^to je taj kralj svoje ugarsko prtstolje 
imao najvećma njemu aahvaliti. Ako se nevaramo, Uti će onaj ghrbt 
Što u pročelju c^kve pokraj druga dva g^ba na nsvišenom mistu 
stoji, i 6to predstavlja pet IČrah i tri r^e, svakako girb kuće an- 
iouske ; au nemože se aa stalno opredčiiti, da li od kralja Karoia 
Roberta, koji je prilikom svoga pervoga dolaska u Ugarsku, te za* 
tim višekrat, grad Zagreb posštio; ili od njegova sina Luđovika L, 
koji je takodjer videkrat Zagreb pohodio ; ifi napokon od Stapana, 
mladjega sina Karoia Roberta, koji je, bivfti vojvoda Čitave Slavo- 
ffl)e, B^rvatske i Dalmacije, u Zagrebu stanovao, te g. 1366. u istoj 
cirkvi pokopan bio. 

PoslČ sv. Augustina nastavi biskup zagrebački, Ivan Alben 
g. 1420 — 1433 polApdavanje pirvostolne c^kve, te ostavi za tu 
svirhu nakon svoje sm^rti 1600 fr. u zlata i polovicu grada Knvara 
i varoši Koprivnice, koju je od kralja Sigismunda dobio u zalog za 
7000 marakah u zlatu. Ivanovim je troškom sagrađjen unutarnji 
zid zvonika, na kom se v^hu malenih vratah vidi u visini još sada 
azidan njegov g^b; zatim s vaiia s južne strane šesti podupirajači 
pil, zajedno sa zidom med petim i šestim pilom, Što nam svčđoči 
takodjer njegov oudč na dva mčsta uzidani gtob. 

Za Ivanom Albenom bijaše OsvaldoTuz, biskup zagrebački 
(1466 — 1499), koji je gradjenje i polčpšavanje prvostolne cerkve 
nastavio, i veliku svotu novacah u to ime potrošio. On ponovi i svto- 
ši skoro sasvim sadašnji presbiterium, uresiv ga svodom i zidovni- 
mi pilovi, na kojih se još danas vide tri njegova g^ba, sa starim 
girbom ugarskim. 

U istom presbiteriju, dovršenu oko g. 1486. , podignu biskup 
Osvald g. 1489 veličanstveni oltar na onom mčstu, gdč danas sto- 
lica nadbiskupova stoji. Biskup Vinković, koji je u 16, stolčtju po 
Austriji, Štajerskoj, Erdeljskoj i Ugarskoj putovao, veli, da glede 
veličanstva i dragocčiiosti nigdč nije našao podobna oltara. Osval- 
dova namčra bijaše takodjer sasvim sviršiti cirkveni svod ili strop 
i dva nedoviršena zvonika. U tu sv^rhu, neimajuči dosta težakdb, 
pozvi dne 16. hstopada 1496. pismeno kaptol zagrebački, da mu 
sa svojimi kmetovi pomogne. Nu budući da je skoro zatim umro, 
ostavi u svojoj oporuci 10.000 f. za nastavljanje i đoviršivanje p^r- 
vostolne cerkve. 

Osim toga ostavi Osvald po svčđočanstvu jednoga puuna D. 



236 

Atiđrije, pređsf o}ttilut cirkve sag^ebačke a zatim oštrog onske, o4 |^. 
1540., ^^h aeđam hitjađah» samo na građjenje đvijidi svoiukah« a 
ičva i s desna velikih vratah. 

OsTalđovu naal^đtiikn biskupa Laki naloii |^od. 1600. kralj 
Vladislav , da ima ne samo cirkvu nego i biskupov dvor popraviti i 
ponoviti, te sapovčdi ujedno kaptolu, da na tu svibrhu Osvaldovih 
10.000 fr. rečenomu biskupu odmah izruči. AListi biskup Luka po- 
troši od rečenih 10.000 fr. polovicu na kupovanje kaštela Svibovca 
sa kaptol Česmanski, a samo drugu polovicu obrati g. 1503 — 1509. 
na dov^ršivanje svoda cerkvenoga i na podignutje kora ili pdvali- 
fita, koje je đšlilo svetilište od ostaloga prostora cirkve, uresivši 
isti kor svojim i Osvaldovim girbom. Osim toga potroši Luka ta- 
kodjer veliki broj svojih uovacah na ciriLveui krov i na gradjeaje 
jednoga zvonika i đvajuh oltarah, nemogavši doviršiti dragoga zvo- 
nika, jer je onih 7000 fr., što ih je biskup Osvalđ samo za građje- 
nje zvonikah bio ostavio, tadašnji čuvar kaptolski, Ivan lalšić, stric 
slavnoga Broderića, predao bio potajno u ruke kardinala Tome Ba- 
kača, zašto ga biskup Luka u tamnica zatvori. 

Poradi straha od Turakah naumi isti Luka sagraditi takodjer 
tvirdu ogradu oko c^rkve, te utvirditi i povećati biskupov dvor. 
Zato umoli rimskoga papu, da mu dopusti porušiti šupnu c^rkvu av. 
Mirka, što je pokraj pirvostolne cerkve stojala. Nu one iste godi- 
ne, naime 1510, kada je dobio dozvolu od pape, da može pomenatu 
c^kvu razvaliti, i kada je ograde započeo graditi, umre, te ostavi, 
po svšdočanstvu spomenutoga predstojnika i doktora Andrge, 
16.000 zlatnih dukatah na konačno doveršenje cferkve i ^radafa« 

Kardinal Toma Bakač, koji je po sm^rti biskupa Luke sto- 
licom biskupije zagrebačke upravljao, neizpuni žalibože savčstno 
zadnje želje biskupah Osvalda i Luke, obrativši Osvaldovih 7000 fr. 
i Lukinih 16.000 dukatah na sasvim druge stvari, nego li na gra- 
đjenje cerkve, te samo njemu i tadašnjim okolnostim imade se pri- 
pisati, Što je drugi zvonik, koji su prijašnji biskupi do krova cirkve 
podignuli, do sada nedov^ršen ostao. Bfedjutim potroši ipak Toma 
kardinal mnogo novacah na utver^enje biskupova grada i cirkve- 
nih ogradah. Ovo u ono žalostno vrčme neo))hodno potrebito d^lo, 
izpričava ga barem ponČŠto, što se je manje brinuo za polčpšavanje 
same cirkve. 

Za biskupa zagr. Š imun a Erddda, prilikom neprestanoga 
medjusobnoga vojevanja dvijuh razjarenih stranakah, sMdbeaikah 
cara Ferdinanda i krai|a Ivana Zapoljskoga, dopada stolnu ceri^vu 
zagrebačku velika Šteta, kojoj žalostne posičdice još i danas vi- 
dimo. Godine naime 1529. u vrčme obsade grada biskupova od stra- 
ne Ferdinandove nčmačke vojske, pod generalom Nikolom grofom 
Thuraom, razori isti general sve kanonike kuće u kaptolu* poruši 



3S7 

gongu strami kote* što jt bio kardinal Bakač prad cerkvom sagra- 
lio, te ueprosd iii pervostobioj cerkvi, upaliv joj krov i poruaiv ći* 
tavii desim stranu cirkveno^a pročelja sa polovicom zvonika. 

Trafovi ovoga raaorenja vide se jod datiaa» jer dok 16vo krilo 
proče^ a svojoj klasičnoj cčlosti sačuvano sto}i, skerpano je deauo 
krilo svakojakim malenim kamenjeiii» a na mćsto pr^ašajega okru* 
gloga velikoga okna, načinjen je drogi prozor bes svakoga raa- 
m^a*^ 

Šteta po generalu Tburmi pervoatolnoj cžrkvi nauešeim mogla 
su jedva tri stolčtja pončdto popraviti, jer kros ovo vr^me sve do 
naSih vremenah nije bila Hervatska bez ratovah i bez navaiab su- 
sčdnih Torakah. Sestdeset čitavih godinah poslč toga ostadi stolna 
cžrkva bez svakoga krova. Biskup Ivan Krančić nazvan Monea« 
laj (f 1584.) pomisli pirvi na ponovljenje krova, te ostavi u svojoj 
opomci na tu sverhu 820 fr. i 100 talirab. Ali atopram oko god« 
1590. dovirši isti krov od derva biskup Gašpar Siankovački. 

Godine 1624., drugoga dana po duhovih, u 9 satih na večer, 
udari grom u bogato uredenu pervostolnii cerkvu zagrebačku, upaU 
krov i poruši veliki kerst, što je na krovu nad svetalištem al^ao. 
Ovaj kerst probije svojom težinom svod ili strop svetilišta, te kroz 
Šupljine prodre oganj u svetilište cirkveno, razori krasni oltar, koji 
je bio Osvald sagradio, a pokraj ovoga još dva manja oltara. Žalim 
prodre oganj takodjer u dirvom popravljeni zvonik i raztali tu sva 
zvona, te učini cirkvi štete u vrčdnosti do 30.000 fr. po tadašnjcj 
velikoj cčni novca. Tom prilikom pogori na više mčatah i grad 
biskupski. 

Tadašnji biskup, Petar Domitrović, uvik s malo novacafa, 
obrati se s molbom za pomoć na plemstvo hirvatsko i dobi do skora 
na sverbu popravka cerkve bogatih darovah od svih stranah. Ban 
hirvatski, Juraj grof Zrinjski, položi pervi na saboru hervatskom 
dvč stotine talirah u gotovu i pokloni toliko derva, koliko bijaše za 
gradjenje i pokrivanje cžrkve potrebito. Vojnici iz granice liervat- 
ske pokloniše osim svojih malenih darovah, još ukupno 2000 ft*, 
rajnskih, što su imali dobiti od gradačke komore, koja je novce u 
gotovu izplatila. Biiiogi plemići hervatski dadoše stranom u novca, 
stranom u gradivu znamenite prineske. Kralj Ferdinand darovi 
iz tridesetuice nedelišćanske 1000 fr. ugarskih i osim toga trogo«> 
dišiiji dohodak praepositure š&gske u salajskoj s&upauilji. Kraljica 
Eleonora darovk 820 fr. ugarskih, što su imali platiti stališi ber< 
▼atski u ime dara prilikom njezina v6nčauja. Ivan Telegdi, nad- 
biskup koločki, pokloiu 1000 fr., tadašnji kancelar ugarski 138 tali'* 
rah, kaptol zagrebački dade svoje kmetove za radnju itd. 

Nu premda su svi potrebiti novci, skupa s gradivom, u vrćme 
biskupa Domitrovića sakupljeni bili, to nebi ipak za njegova života 



238 

ztpo6eto popravljanje, već atopirv pe Djeg^ovej^ neobićdun iiati»om 
sgt>đivioj se smirti, naime za biskupa Franje Er|^eljskaga Ha- 
sanovića. 

Najprije bi sapočeto gra<^enje svoda nad svediifttem i presbi- 
lerijem, i n tu svirh« načini biskup i kaptol g. 1620. sičnja, u^^over 
8 kranjskim graditeljem i vajarem, Ivanom Albertalom, koji je 
svoj posao godine 1632. dover&io, i kroz ovo vrćme i novi velilu ol- 
tar za stolnu c^rkvu dogotovio. Zatim h\ cirkva prilikom težke bor 
lesti biskupove dne 19. prosinca iste godine na novo posvećena po 
Ivana Tomku M irnjaviću, biskupu bosanskom i kanonika kap- 
tola zagrebačkoga. 

Godine 1633. dne 12. sččnja načinjen bi s gore spomenutim 
graditeljem Albertalom ugovor za gradjenje novoga zvonika, koji se 
je stop^rv god. 1643. dovirfiio. Tako nebijaSe biskup Hasanovič, 
taj pobožni sin turskih roditeljah, toliko sretan, da vidi hram zagre- 
bački sasvim ponov^en i popravljen. 

Hasanovićev naslčdnik, biskap Benko Vinko vić, naumi stol- 
nu cerkvu uresiti velikim portalom, i pogodi se u to ime s vide spo- 
menotim Albertalom g. 1640. za 500 fr. rajnskih, za 100 v6darah 
vina i za n^Ato žita. Nu kad se je d^lo ponajbolje raditi počelo, 
umre biskup g. 1642., i tako budu ova vrata stop^rv trideset godinah 
kasnije, naime g. 1678. po kanonika Vukoslaviću doveršena. 

Za biskupa Martina Bogdana b) stolna c^rikva zajedno sa 
zvonikom g« 1643. jedva doviršena, kad se dvč godine kaftnje, nai- 
me dne 29. ožujka 1645. u 10 satih po noći u gornjem grada za- 
grd>aČkom porodi vatra, te razorivši skoro polovica gornjega i 
dolnjega grada, takodjer stolnu cerkvu stiže. Ovom prilikom izgori 
savcirkveni krov, a mnogi zidovi popucade. Druge godine, dne 27. 
studen«^ 1646, sruši se dugo vrčme nepokriveni svod cerkveni, te 
razvali pet oltarah, stolicu biskupsku kod velikoga oltara, stolice 
kanoničke i prekrasno pčvalidte s orgulami, dto sa stajale više tisu- 
ćah forintih. 

Poste ove nesretne sgode pozva odmah kaptol meštra dervo- 
dčlca iz Optttja u Zagreb, te se pogodi s njim za cerkveni krov. Jed- 
na godinu kažnje, naime dne 23. sččnja 1647., načini biskup Bog- 
dan i kaptol zagrebački ugovor s graditeljem Ivanom Albertalom 
poradi popravka cerkvenoga svoda, pčvalištah i porušenih pilovah, 
te u tom ugovoru bude obećano meštru 2.800 fr. rajnskih, 100 vi- 
darh vina i nMto žita i sčna. 

Bogdanov nasl^dnik, Petar Petretić, đadi svu cerkvu, koja 
je bila do njegova vremena dirvenimi daskami pokrila, opekom po- 
kriti, te dovdrši tako 1665. pervostofaia cerkvu, koja je od njegova 
vremena sve do danas, ftto se sgrade tiče, u jednakom staiya ostala. 



239 



I. h slovnlka nmetiiikak Jngoslavenskik 

Dioklecgan (Dukljanin), car rimski, rodi se -g. 245. n Duki! 
(Dioklea), malenoin g^adu dalmatinskom na cimogorskoj graiiidod 
veoma siromaških roditeljah. Za mlada posveti se vojničkomu sta- 
lišu. Svojim umom, odvažnoštju i hrabroštjn đotšra doskora tako 
daleko, da ga je car Probo, rodom iz Sr6ma, načinio Kapov&dn&om 
vojske n Meziji, a car Caro, njegov zemljak, rodom takodjer iz Dal- 
macije, ttziisio na Čast konzula. Poslč smferti ovoga cara, koga je 
godine 284. grom ubio, prozvSi rimska vojska dne 18. listopada iste 
godine rimskim carem Dioklecijana , koji odmah s Carinom, sinom 
Cara, boj zatraetne, njega u bitci kod Marga (Margus) n Meziji nad- 
vlada, te na stolicu carsku sčde. Da može laglje ravnati ogronmo 
carstvo, uzme za pomoćnika Maksimijana, rodjena Sreroca, koje- 

fa, kao drugoga cara, u Milan stolovat pošalje, a sam otide u Ni- 
omeđI]u. 

Do skora uvidi Dioklecijan nove strašne pogibelji za svoje 
carstvo; jer se u Britaniji, u Egiptu i u Afnci porode bune. Mauri i 
Persijanci počeše navaljivati na iztočne pokrajine, včra Isusova uz- 
nemirivaše duhove i prčtjaše, da će novom svojom fllosofijom novi 
pravac podati vladarem i životu narodah. U toj smetnji izabra Dio- 
kltfcijan još dva pomoćnika, te uze za svoju pomoć Galerija, rodoM 
prosta čobanina iz Sardike u Bugarskoj, a Maksimijanu poda Con- 
stancija Clora, rodjena takodjer iz ilirske pokrajine Darđanije, čo- 
včka dobra i mekana sžrca. Tako bijaše čitavo rimsko carstvo me- 
dju četiri cara, Četiri rodjena Ilira, razdčljeno, nu svih ovih bijaše 
otac i duša Dioklecijan. PoslČ kako je 21 god. proviadao, i 8%'e ne- 
prlatelje carstva pobudio, dosadi mu gospodovanje i vččna borba sa 
svitom. On se odreče 5. svibnja 305. god. carske stolice, na kojoj 
je do 12^ godinah dermao svčtom, i odputi se u svoju domovinu Dal- 
maciju, nastanivši se u glavnom gradu Solinu. Živući ondČ u miru, 
dad je poklisarom Maksimi] anovim, kad ga je ovaj zamolio, da opet 
8#dne na stolicu carsku, znameniti u historiji svčta odgovor: »iDa 
mogu pokazati Maksimijanu kupus, koji sam vlastitom rukom sadio, 
nebi on ni pomislio, da ću blaženi ovaj mir zamfiniti olujom sla- 
vohlepnoga vladarstva.tt Dioklecijan bijaše pirvi car, koji je toliko 
duševne sile pokazao, da se je svojevoljno odrekao carevanja i vla- 
danja. Njegov primčr slčdiolje kašnje mnogo slavenskih vladalacah 
tt Bugarskoj , Sfcrbiji, Poljskoj, i td., pa i nčihačld car Karlo V. nije 
bio poslidnji. Nu Dioklecijanu nebi dano u istoj samoći poslidnje 
dane mimo i zadovoljno proživčti; jer moraše za života gledati. 



840 

kako sa u^ki nezahvainici iijegt>vo porodicu pro^njali, pa napokoD 
ista ma žena i kćer a Soluna akili. Viđeći anapred sve oioi nevolje, 
koje su bile početak rassutja carstva rimskoga, umre u lugi i žalo- 
sti godine 313. — 

Kao dto sa mu zasluge u d^ržavljaiistvu biie velike, tako nisu 
male ni one, koje ima sa umćtnost, osobito sa p*aditdJ8tvo; jer je 
ovo tako bio obljubio, kao 6to su ga posIĆ iijega obljubili ilirski me« 
govi semljaci Coustantin Veliki, Justinijaii-Upravda i car Basilij. 
Njegova kupalifita, koja je sagradio u Rimu, stoje još danas, ^em^ 
je veći dio od njih, i to bad sredinu, slavni Mihalj-Augjelo Baona- 
rotti god. 1561. pretvorio u l^pu cerkvu »Santa Mariadegli AngeH.« 
Isto je tako pretvorena i druga sgrada, spadajuća k istim kupališ* 
tom, u cirkvu »S. Bernardo a Termini.«« Kako sa velika bila ova ku- 
pališta, može se iz toga zaključiti, dto se je u njih 3200 Ijudih na 
jedan krat moglo kupati; a kako su bila u svakoj struci urešena^ 
može se suditi po tom, što su imala osobita veliku sbirku slikah i 
đvč javne knjižuice. Osim Rima , uresi Dioklecijan prekrasnim! 
Bgradami Milan, NikomeHiju, Kartaginu, Palmiru, Alexandrijai 
Circesiju, a ponajviše glavni grad svoje domovine Solin. Velikolčpni 
i ogromni dvor splitski kod Solina, koji sada u razvalinah leži, 
najznamenitija je sgrada vremena Dioklecijanova. Kad ćov6k pre- 
gleda onaj veliki preko 700 noguh dngatid i široki prostor, na 
kom je dvor stojao, pomisliti bi mogao, da dvor taj nije onđč ga- 
gradjen radi predala, nego da je isti predčl pretvoren u prostran 
perivoj radi istoga dvora. Velike i mnogobrojne njegove sgrade 
pokrivaju prostor male varoši. Sazidan bijaše na četiri ugla i na- 
kitjen mnogimi hramovi. Debeli visoki zidovi, koji su čitavi dvor 
obkoljivali, bi)ahu od bračkoga mramora, a stapovi od šarena 
uglai^ena granita. Ovi zidovi imahu troja vrata, koja se još da- 
nas vide. Perva sćverna zvahu se: »vrata zlatna«« i vodyaku pre- 
ma Solinu; druga »mčdiia«« bijahu s tztoka naprema Stotoreću, 
staromu Epeciju; tretja »»gvozdena«« sa zapada, naprema kojim 
stojaše perivoj za carski lov. Uza svaka ova vrata stojaba s ob6 
strane dva osmokutna turnja, koji nisu bili viši od istoga dvo- 
ra. Na svakom uglu dvora stojaše po jedan Četverokatni turanj, 
svaki od osamnaest stopah u višuii. Dva od ovih turaujah imata su 
četiri poda (kata), a dva druga samo po tri, i to zato, jer lice dvora 
od morske strane bijaše visoko 74 noge, a ostala tri lica samo 55, 
Osiiyi toga bijaše sazidan medju ouinii tumjevi, što su stojali uz re- 
čena troja vrata, i onimi što su bili na uglih, još svuda po jedan to«- 
rauj, jednake visine s ostalimi zidovi. Svega skupa byaše na dvora 
šestnaest turnjevah. S morske strane vidi se još jedan izlaz, za koji 
misle nčki, da je nosio ime »srebrena vrata.«« 

Pokraj zlatnih vratah bijaše unutra, uz zid s jedne i s druge 



£41 

^r«w^ Aif»čko šcEldil^e (p^rteil), i^ojef « ra kMv MilU fMptfcjruni 
mtf^ oA efipalik«^ graaiu i g^rćkoft mtuMMu S jedne strane 
t«f a ieuU&tj« stojaše Četveronglasti hram Aeskakpav, ili po novi^ 
|«tt HMiCa^ AaMolej Mokledgaaoir, a a drmge strane eamokutni 
kMKi Imrn, ili kako n^ki nSale, kram DiaiiBi, pdiriveo cAun^kMi, 
^Mma mMio laradjenom kubom. Sada sa obadvć ovo agnde pre> 
tmnme o kirA^anske eirkve: naasolej je posve^n av. hamiKfost« 
a kvam B. D. Ihv^i. Na okolo toga hnuna stoji oamoktitao foridror* 
je ii trtm, ooAeiio od 24 I6pa stapa, nad ktijega je svodom dirila 
aveja krila kaka od krama. Svod istoga hrama si^prai^ea je na po- 
isve novi, neahićiii način; jer lokovi od avoda aiaa osamljeni i ada-* 
iMi međjo stupove, kao ito se vidi n glaaovitom koloaen rimskom, 
i na amogifa starij^li sgradak, već se diie prosto u visimi nadgtsvi- 
oipni siapovak, praiajaći se dalje a dugih redodk. Sgora hijaše 
1^ hodnik nakil^en izvajanfaasi k^ovi i švakofakom reakarijonk U 
ta4 ^'io dvora, « kom je Dioklet^an stanovao^ vodilo je sedam sfca- 
linah ia hodnika, aa kojim se je prostirala krasna, sasvim oUa dvo^ 
rana, dohiv^oi^ evofo svAtloat od sgora kroa kahn. Ova dvorana bt* 
ja&e nakitjena kipovi od kaa^aa* koji su at^ali a &apljini sida* Na-* 
prama nlazu prednje ove dvorane bijaSe nlaa i tr^m od najkrasnije 
dvorane čitavoga dvora, keja je bila doga 95 a diroka 65 stopah. 
S desna i s Ičva nosilo je svod ove dvorane Šest visokih srnpovah, 
iaa kojih bijaše na svakoj strani prostor malo manji od iste dvorane* 
Ia toga prostora moglo se je po ičstvah pod semlju i k jednim taj* 
aim vratam, što su vodila do morske Inke. Dvorana ova bila je ta- 
kodjer nrešena veličanstvenimi \Tati, kros koja se je išlo na gale- 
r^. Što je gledala na more. Us ovo y%Mkn dvorana bijabn prišlo* 
njene s jedne i s druge strane dvč droge dvorane, od kojih je bila 
jedna odre^na za prikazivanja muzikalna i teatralna, a driigii aa 
velike svečanosti. Svod ovih dvoranah počivaše aa 18 stupo- 
vab, koji su stojali 10 stopah daleko od sida, te se je tako oko cAe 
dvorane hodati i sčđati moglo. PoslČ' ovih dvijuh većih dvoranah slč- 
dile su na svakom krilu pomanje dvorane, ođredjeiie za blagovanje, 
i avahn ae ^»korintička i cizicenska dvorana.«^ Zatim slčdjahu dvo- 
rasre bUflu gorerečeaih hramovah , gdš su se po svoj prilici poslč 
bogočastnih posvetiiišfjah, obđ^ržavale gostbe. Za ovimi bila su 
prostrana topla kupališta, do kojih se je moralo ići po Ičstvah, na- 
činjenih u sva četiri sobna kuta. Uz kupališta nalazile su se 
dvorane, za odčću onih. Što su se kupali, ili u gimnastičkih 
igrah včžbali, a s druge strane bio je tako nazvani sphaeriste- 
rion, ili mčsto za tčlesna v6ibanja. Nad ovimi. topiimi kupališti bi- 
jahu na gornjem podu joi dvoja draga kupališta, hladna i parna. Po- 
kraj njih bijaše ložnica Dioklecijimova, rasdčljeaa na tri polukruga: 
u jednom od njih stojaše carska postelja, do koje se je moralo ići 

Čitaaluu le 



242 

kFos jdd«ii lak (čemer) , koJ[t sa iimUh dvia Bivftu Pret(«r. 0¥i|) Ur 
jaše pokriven zastorom od riuneljke. bta soba imala je i galdE^i|» aa 
kojoj je straža staU. 

Veći dio oToga kras»of|;a dvora daaas je porašen. Grad Split 
saaidan je ponajviše na iijegpovii prostora ia iijeg<>vih oaianakali, 
MIštačka vlada, koja je nebrojene novee potrošUa aaur^šivanja avo«' 
ga grada, pomagala je rušiti velikolapni ovaj spoa^enik dftlmaliaflk4 
davajući osobite povelje privatnim ljudem,da mogu ta kopS^ti kame* 
^ei starine aa svoju poraba. Kraljevi i knesovi hirvalski rabili sa 
gradjtt aa gradjenje cerkvdi i javnHi sgradah, a putnici ^vega svita 
"* robili su tu dragocčne ostanke, pa ipa^ stoje još dauas veličanstve- 
ne sgrade raaođrenoga toga dvora ,^ kojemu se divi čili svit. Diokle- 
cijan iiije mogao tipšega spomenika ostaviti svojoj domovini, do 
toga dvora; jer ako je baš i slog ove sgrade manje klasičan, nego 
Što je bio starogrčki i starorimski, nadvisio ih je ipak vdićamk 
tvom i bogatim velikolšpljem. Cvirstoću ove sgrade potvfcrđila sa 
dnga stolit|a, a amčtnost, koja je u skladu, osobito stnpovah i ftn^ 
dovah od tOi sgradsb vladala, probudila je kasabe u mnogom Dat« 
matiueu ljubav k umčtnosti graditeljstva. 



XXXVI. 

Nirko Bogović 

rodio »eje f. ISiS. u Viurai^dinn, u H«rTat»koJ« (04r«kav •« •riti Javnili claš« 
bi|h) žive u Zaf rebn, baveći ae ponaJTile knjlieroiml poslovi. 
Izdao Je ova dMa : 

1. Ljubice, lirlCke pšeme, u Zagrebu 1S^4. 

2.- I^milje i lio v lije, lirike pš«m«, u Zagrebu IS47. 

3. Domorodne glaee, politldke pš«me» u Beči tS^S. 

4. Fraokopasa, dramu u S činafa, u Za^^ebu 1866. 

6. Stapana, poalšdi^ega kralja bosanakofa, dramu u 6 činab, u Zagre- 
bu 1S57. 
6. Basne Uterarie i političke članke, raztreleae po Aaaapiaib/ • 
Oaiaa toga Ima sa tisak priogotovUeno : t. PripoTŠstI, strAUon a 
IVeveoa tislutne, 2. BfatiJaGubec, drama u 6 činab. 

A. h Ijibicah. 

1. 

6to je sreea? -— Zlatno runo, << ../^ . ^^n*- 

Sto ga traii staro i mlada; 
Avakl bi ga baš pođpuno 

Osvojiti sa se rado. 



849 



Od kraljevskog ^ijaog dvora 

Do proi^AĆko kolikice 
Traži avaki bos odmora 

Hitrokrile trag božica. $,teti^ 



Svaki bode da ja laM, .i^i^MTti 

Zato sa njom b^2i» b^li ; 
Al ja redko koj nbvali: 

Mnogi- aamo ateit og^i. jr^^ A'/^^j* jfti*^ jh-\^^ -^ j.:j. «v7 



2. 

Tbj sa željom olavo n gr«^ 
diri krila na avo »trane« 

Ina gore m^rtvib Qudih 
Traži, da ran areća avane. 



Vt 



•i«' ldf<%*x€ic^ 



Kano s^esđa kobna ajaje, /^ .^/.<.<t ^ 

Keja plamted nebom brodi, ^ 

A trepet mn koracaj e 

Sledom aiedi« kudgod bodi; 






Jer ga sove glaa od dike. 
Ime alavno ate<5 n boja, 

I nenveliVm lovorike 

Ovit vencem glavu avoju. 

3. 

Vitesom ae paatbeoni 

Diža, »lavno gde ae fttiga, 

I njibovi ćini araloni 
D svesde ae jaane koja. 

D^i, paloga pjtio lava, 
Napoleona velog aenn. 

Je r on aada bo^je apava, 
Ifego pr^e na kamenu. 

Sve te taite igrar^e 
Puka avoga on nebaje. 

Paka, koj n^' aluio pr^e 
SusnlĆara gorke vaje. — 



Za bogatatvom ovig blopti« 
Pa kad atigna avirbu ovo^ 



!«• 



«44 



Za kom dvfo 40li hkplf, 
8vi ga Ijodi aiHstna bovu. 

A njegovih Irviak pkiCa 

Želii valjda saati, ftu j«? — 
Brojite gledat kuf od slaU , 

Za »ve drugo on nehaje. 

Koriat, radoat »kapao jadan 

Ib aveg Blata vek nec^rpi; 
Ved VB njega žedan, gladan, 

Tantalove muka i^pL 

6. 

Akapac nikom nevernje; 

Jer »e i evcje sene boji, 
Sebi i dragim iivot truje, 

I neljubljen aamcat atoji. 

Vr^me njega nepromeni, . 

Nit npliva n njeg Ima, < ((rt ^h 
S^rdce mu »e ekjuieJii, ^;^^, , f ( ^ ^^^^a 

Jer Mammona narav prima. 

A im aveta kad ae aeli, 

Nfit aa lobom neponeie : 
Odvetnikah roj veieli 

Tad njegove dSli keae. 

6. 

Sreća atalna, oreća prava 

U bogatatvo baS neatoji: 
Mnogi proajak mimje apava, 

Neg hiljade koji broji. 

Vajy aerdaica puno jadna ! 

Oko i^ega gd^ ae vi{e 
Sknpoat, kano amlja gadna. 

Zadovoljstva ond^ nije. 

Ako li taj cvet necvate 

Na ataalci tvog života. 
Brate, nema areće aa te: 

Sred alata ai tek airata. 



7. 



Taštama »• »veto »mije, 
Ilj€iiia »amo is snanasli', 
Atono kMš9r arada klij#. 



Rađ iatine» koja 

U|Miti a« V viai^o. 
Pa ave Tiio i viie isgabi 

Blagi, aToU put arediB«. * . 

AK kej ao u vUih bavi 

Krusih« onđ« me^i avos^aaMt: 
Tij U lako saboravi 

Ato 'e n^bliSe : -« aebe aina* 

8. 

Zalud maog'i gobi Treme, 
Nepufttjajnč pokoj đuii. 

Nove fradi avodj aialomo, 
Sto aagradi, opet mfti. 

Mladoat prodfe, koaa sidi. 
On uadahe k nebu ialjo. 

Jer aad iatom a atrabom vidi 
Btape: dotl^ a ne daljel 

8ad ae ailja tek Ikara, 
Koga, Čim u nebo kani 

Letit, žarko annce agara 
U morskome dna aabrani. 



Znanoat, boija iakra ota, 
Nam smMim salo 'o dana, 

U paatofti tog života 

Da nam bode a neba mana; 

Da okrepi doiu naAu, 
Ko patnika miris-raža ; 

Da oaladi gorka ćafto. 
Koja Čeato adea pruža; 

A ne, kros nji^ da vidimo 
6to obala ro<fi ona, 



246 



I 4a te o4mah ii«adiiiio 
8tapil preko Rabikona. 

10. 

»Stranputice to šu aamo, 
Tam le trec'a nenahodi! — 

Ata du dakle knd i kamo? 

Koj da put me k sredi vodi?« — 

Hitru loTod muoga leta 
Hodio aam na »Te strane. 

Znam aad^ nigdć da necveta, 
I odnatah od nakane.« — ' 

Tako abored mnogi tjudi, 

K6 mndracah tajni kami 
Traže orecu vek posTudi, 

A ja velim« da je u nami! 



B. Iz Frankopana. , ;,; 7;^. .,. 



Prizor iletnaestl. 

(Zarn puan,) 



J 



(Prijainji. — Vojska Frankopanova, pred kojom se h^rvatski barjaci 
vijuj i kojn pvadvode Tahi, Juri&ić i Banovid, u tri oddela rasde* 
Ijena, žurno napred stnpajuc dolan^ odmah .skoJi ja gotove prokope i 
pot^rĆi do Frankopana i Bakida. TrobljaM bqjnu poputnicn trube.) 

Frankopan 

( Taku) 

Ti ded ostat sa oddelom svojim 
Ovde» da nam ledja osigurai, 
I ak' bude treba, pomod ftaljei. 

(povuče sablju ushitjeno ostalim.) 

Vi ostali sa mnom! — žurno napred! 
(stavi se na čelo vojske, da ju vodi proti bedemom gradskim.) 

8vi 

(isim oddela Takova, koji saostaje , polete sa iFrankopanom, vičući 
užasno.) 

Ban Frankopan, Ivan i Hervataka!'' 



247 

FrftDkopan. 

(▼odi iarno Tojikii proti bedemom gradskim-ushitjeno i gltino.) 

8av jar istok rudeti počima. 

Bit će k^r^i-ali niita sato! 

8vak je ro^en^ da jednome umre. 

Čast i bruka žive u ave veke, ^t/i^< *y^ •^ *> 

Bes muke je junakovat lako» 

Al pod krnaom od olova teiko^ 

Zato napred, deco, napred sa mnom! 

Dobit nama pofalUi nesme« 

Grad taj la dva sata mora pasti. 

Makar da ga isti djavo brani! -^ 

(brabred tako vojsku« dovedu ju tja do bedemab gradskih. Smeliji voj- 
niei jur prislanjsju lestve na bedeme, te se na njih penju gore. — U 
isti par Kećkefi, sav aibuDJen, sa avojimi vojnici doi^r Ji na bedeme«) 

KeĆkefi 

(ćim opasi penjode se po lestvah doSmane — poviče:) 

Amo! — amo . . . Udrite! — nedajte! • . . .//j^ 

(obali sa bedemah-dva najsmdlija vojnika Frankopanova, Sto su se ved 
gore popeli bili. To videei gradski vojnici, ohrabre se, te pu&kom i sab- 
ljom krepko odbijaju navale duftmanah. Ob<^a navala i odbijanje satim 
nastaje. Žestoko puftkarenje i aveketanje aabaljah 6uje se sa svib 
stran ah.) 

Frankopan 

(odoado pregleda i ravna juriš, pa podto opasi, da vojska njegova jur 
sa'dve strane, pod Juriftidem i Banovicem, iz prekopah na grad nava- 
ljuje — hrabreeim glasom.) 

Napred, hrabra deco ! — Tako valja ! — 

(prilikom toga juriftanja padaju pojedini sa obijoh stranah. Nebo se sve 
to bolje raivedruje.) 

Ke£kel 

(Mo svedj joS hrabro sa svojim! odbija navale daSmanab — sšm sobom.) 

Nern mod sili odoleti 

Tih 4i*volah, ftto na grad nasšr^u, 

Al ću ipak isv^rfiiti dužnost. 

Bno tamo «-* udri! — dol^ a njimi! 



2i% 

((naa^me opet nm dva vcjnika FrftokApaaoT«, ito m p opeiA na bedeoi^ 
te ih obali n iamac — adin aobom.) 

Naopako! — da tam alaio not^aa 
8ebe-a ne oiit>f 

(opaii bliso aebe straiara, a kojim je proftle naići govorio — f aSviio.) 

Ha, li oTdi! 
Bio tebi sa dremanje tvoje, 
K lom' sa f l«lie «ii, olo t' pla^e ! 

8 nje ćeft apaval i oglviil do ySk. 

(gradski vojnici, nemogavii odoleti -lealokoj navali Frankopanovacah, 
n borbi popnitjign.) 

Banovic 

(a live atraao, hrabredi avoje vojnike — glaano.) 

Vidite U? — jurve popniljajo. 
Udri, udri, dokle mabat nio2ei! — 

Joriiić 

Caa desne strane vi£e dnSmanora (poragljivo.) 

Zlo igadjate, Ijndi, naopakol — 
n sa a vas pvike ili sablje 
Tom« krive, U ile ^uke vaie. 

Kećkei 

(b^nd se sve jednako — i hrabreći svoje.) 

• Neslušajle, no udrile hrabro! 

(Čim opazi, kako pojedini ornžje bacaju, te hode da beže aa bedema n 
grad — strogim glasom«) 

Nebojte se — stan'tel — ta ni oni 
Nian drngo, no bai Ijndi k$ mi! 

(lera šalim svoje begance sabljom natrag na bedeme — iestoko i 
gnevno,) 

Usbijie ih — to je dužnost vafta! 
(na sve sirane polšrkaje,le hrabri svoje, da bedeme, kako valja, brane.) 

Frankopan 

(osdo — ćnvfti kros viku i pucnjavu r^5i Ke£keSeve — istomu glaano.) 

Zaludu ih hrabrift, moj Magjaru, 
TVesluii^n — v«<f cuj, ilo li kaiom: 



I 



9M 

trsiti a^ M« ^it će man^go bolje» 
No da «' đttlj e Mlad kdirv prol«ya 1 

Ke£keS 
<paBO«lto i glaano odgovara.) 

Ne^fu, bane, predati le tebi, 
■akar odmah, jadan, poginuo! — 
Ja ću iTojv fsv^riiti dažnost. 

Prankopan. 

To Je Ičpo, a i hvale vridno; 

Al aaalnd bes koriati hrabrost« . . 

c 

A ito biti mora — to iSe biti. 

(sr^im rojnikom gtusno*) 
Jnrii, deco! Ivan i H^rv ataka! 

Svi 

{dođn ae sve to ieitje i mnogobrojoije peiya na bedeme, ćavii ri&. 
fra^kopanove, nskliknn.) 

Ban Frankopan, Ivan i Hervataka ! 

{gradski vojniei sa bedema sve više nstupiji^ia, a Frankopanovci sve 
žeitje nasertjn na sve strane. Ke£k«ft »a svojimi isabranimi vojnici na 
jednoj strani još hrabro bedem brani — dok su mnogi vojniei Juriii- 
ćeva i Banovićeva oddčla, sledeć svoje vojvode, na bedeme jur 
skofiU.) 

Frankopan 

(opaaiv sve to — Kećkei« glasno.) 

Izgledaj se, kapatane grada, * 

•vm te skoro jor ostavi vojska, — 
Fradaj mi se, dok prekasno nije! 

(Banović unme od barjaktara barjak, te ga razv^e i nabije na bedem 
gradsld, Frankapan nastavlja.) 

Evo gle, jur na bedemu grtdskom 
Nai se barjak vije — predaj mi ao ! 

Kećkei 

Copasi baijak na bedema, ohrabri svoje vignike, te s njimi nenadano 
ašrne onamo, gde se Banovic sa nekojimi vojnici nalaai oko barjaka. 
Banovidevi vojnici saćasak usmiću — u toKeĆkei ^opane barjak, is« 
tdrgne gagnevno.) 



8M 

(vetelo — Jer seopasi raiijeiwf t Frankopana.) 

Ban Frankopaa« Ivan ! Bttnralaka! 
MaTa ! — Slava! — Chra4 m poatns pa4a 
Nara a roke. 

Bakif5 
(Banovima — vaoma Mloatiiiin f laaon.) 

To je akap A ^bitl 

Gtedij aaio> mili pobratime, 

Koes je.amirliie ranjea — Jae, Boiel ' 

Banović 

Ata to vidim? 

Juriiić 

BoSe! — je V nofa^^e? 

(JarUid i Banovid hitro silase po IćaCvah nia bedeme, te đo^in onamo 
fdd ae Frankapan nalasi.) 

Prankopan 
(Tahn i Bakidu, ftto ga »vedj do aad podnpirihnO 

Ptiatite me, bra^o, lu da legnem • . . 
Tu na lemlji — 

(satim poda Bakida eabija, a Banovlda barjak, ito je ave do aad n rn- 

knh ddriao, pa ae lagano na zemlja apnati.) 

Hoću da poĆinem -^ 
Ona de me i onako akoro 
Primiti u avoje tfho krflo 

(avim au oci sušne. Banovid i Bakid jedva ae uzd^ržavigu, da glaano 
nepropla£a; iato tako nekqii vojnici do njib at^dL Frankopan naatavi 
ganuto.) 

Nemojte ml, bra^o, a^dca kidat 

Placem avojim, vede me alud^gte. 

Kažite mi: hodete li sv^rSit 

Molbu svojeg umirućeg banat 

Svi 
Hodeano s« atalno ! -^ Draf e vo^e 1 — 



25S 



BaDOvie 

Tako meni Bog pomogo t daih će 
SYeU biti To]ja tvoja! 

Fraakopan 

(DdetMttifli naporom n^ito giaantje.) 

Čojte : 
Oataaite» ko ito do aad* vdrni 
V«a4a kralj« aaHem S&apo^aa«, 
To je porvo ilto vaa molim l^po; 
Dro|^jes|«» da u iii««to meh« 
Taki k«4e odakle Taft vodja, 
Shiiajte ga, kaao god i meaa. « . 

{9tanka.) 
Kaiite mi, koeete li tako ? 

8vi 
Mi |ioćemo ! . — Bog nam budi aTe4ok I 

Fraakopan 

Lako dakle moć ću sad umreti 

Aamo jedno mi joi dnfta ttitl, 
JadhM joMe '— 

Katarina 

Gđ^ je moj Frankopant 
Ode je t 

Frankopan 

Moja KaUrinot *— 

Bože! 
Tt a' osilio tajnu želju moju, 
Jofi jedanput daju videt mogu! 

(umre.} 



364 



XXXVII. 

r 

Karlo BogoslaT Sulek 

rodio se Je u SobotUlu u VfarvkoJ g, 1810* Od f;. 18^— 18JS0 ure4}lviu> Je 
BiOprU« DaĐlcn^ satim Narodoe Novloe^ napokon 8lavenakl Jug i 
Jug oalaranake Novine. Sada iive u Zagrebu kao apiaateU. 

Dj^laau mu: 1. 6io namJeraTaJu llhri? u Biogradu 18U; t. Bra- 
nialavg. 184Qi{ 3. Anatrianakl državni ualaT raslofteu, u Zagrebu 
18A0; k. Naputak sa one koji uCe čitati, u Zagrebu 1850; 5. Sto 
malih pripovdstih, čitanka za dčcn, u Te ralu 1852 (preTod); 0) Po* 
četnica sa katoličke učionice, u Beču 1853) 7. Btljaratvo sa tII* 
Je h^rvatake gimnasije, u Bftčn 1850$ 8. Prirodopia sa ulije 
realne ikole, u Beču 1850 (prevod); 0-Nćmačko-hćrTataki rječnik 
(pod tlakom); 10. Jugoalavenaka Cvjetana (pod tlakom). — Mnoge po- 
litičke, prirodoatovne 1 filologičke rasprave, u rasnih čaaoplalh. 



1. • 

FraMsknpl dalmatlitslLo-li&riratslLL 

(Iz katol. lista g. 1857.) 

Sve je gotovo earopejske zemlje prikrivao joftte cimi ibpiJl 
poganstva i iiesnabožtva, kad je nei^mfirnoiii božjom milofttj« spa- 
sonosna loč vMiie istine nad naiom domovinom ne samo prosinnla, 
nego ju Bpravo žarkim obadala svi^lloiii« iMme kiri^anske vire, 
koje su posijali sami bli^ov^tnici, po im^m nj&ova glava Petar, 
prolaseć lllnjom na svom potn iz Azije u Italija, a jofi vile svena- 
rodni apostol Pavao, birao je iiiklo, nzbujalo i pod neumornom nje- 
gom virnih i^ihovih ućenikah ua skorom i krasnim cvitom procva- 
lo i obilatim plodom urodilo, fi^to sn bili za sađadnju Slavonija (sta- 
rinsku Pannoiiiju Savqu) sveti Klement, Epenet i Andronik: to bijahu 
za Dalmaciju sv. Tito i Herme, njezini pokrajinski biskupi. Nj9io- 
vim nastojai^em tako se rič božja u Dalmaciji razplodi, da je sv. 
Petar svoga učenika Dujma (Dontnia) biskupom Solina, glavnoga 
grada Dalmacije, imenovao. Ovaj pirvu cirkvu ondt sagradi i dko 
god. 107. svojom kirvlju istinu Isukirstova nauka zasv6doči» te U 
u broj svetih uviritjen, i njegovai se uspomena u Dalmaciji do dana 
danainjega osobito fttuje. Poito je rimski konsui P. Cornd^ Našica 
oko god. 137. prije Isnkirsta glavni grad Dalmacije Dumno razo- 
rio, preneiena bi stolica dalmatinskih vladalacah u glavni grad So- 
lin, ležeći uz malu zatoku Jadranskoga mora, od prilike u sredini 
Dalmacije. Znamenito je to, da kao ftto su u prastv o doba dva pre- 
šla vna grada, Vineta i Venecija, ona pirva kod Balti(ikoga, ova 



S6^ 

nBfrmmm^ njoj -koA 39LAnmkM^ oK^ra, a obi im. spomenici i 8yMaci 
ilafođiie^Be slavenska pjroavćte i obraaovanoati» jdđBako gotovo 
inuJa ime: isto lako imi^o i s^^miaiAU ker&^usiva kod jošnSi Sla* 
veMik, &9lm iSolan, slično ime, đ4 i sIiČimi polotej : S o li a (Salona) . 
sloGca pirvogJt biskupa, leži na obali Jadranskog moisa, a co* 
điite slavenskih bli^ovislnikah , ss. Cirila i Metoda, koji su tta ju- 
1^ vehmićn i korovom obraslo njiva kerfitfanske v6re opet pomlar 
diti, Solnn (Thossaloaica) leži gotovo naprama đalmatinskosm So- 
linn na dragoj sirani ilnrskoga poluotoka, takodjer ii« more. 

Cvatnću je solinsku obćinu više putah poharalo bdsnilo po« 
ganskik carevah: sila se je ond6 prolilo plemenite kervi sa včro 
kmsovii; nn sćme nebeske istine bijaše ond6 palo u plođovitu 2emljii» 
pak ako je bara neznabožtva i skiriUa staUiko^ ova se je aa kratko 
opet pomladila, budući gojena gorljivim! vMlari sćminMla k^&- 
tjanskoga, kao fito bijahu sv. Venancij, sv. Gjuragj s<^ski, sv. Ana« 
atsng — sve bisku{tt solinski, a pravi pastiri stada Isusova, jer su 
volili liSvet položili aa svcje ovce, nego ih ostaviti i pobići, kao ito 
čkie n^amnioi. 

Kad je Konslantift Veliki k^tad^barjak raavio i njim k^ferš* 
^misku viru aakrilio, ogrmiu i solinskoj cerkvi sunce, i ona sve to 
viio raatijafte i amnožavaže se, tako da. se je smatrala kao glava 
Dalmacije« dapa&e područje njeaioo prot€|;nu se i preko gramcah 
0¥e aea^. Jer i u sćvernoj strani Ilirije* to jest u Slavoniji, ni^re- 
dovaie v4»a kerš^^iska td^o, da je već u perv«mi stol^tju bilo pa« 
Bovskih biakupab. Glavni grad ove zeoilje bijaše onda SrŠ^n, 21^ 
kop reče god. 381. i^gov bi^up Anemij: »Caput Uljarici civitaa 
8 j i is ai so sis.<< 1 aaislo se grad ovaj odlikovaše i brojem stanovnič* 
tva, i voloUpQem sgradah i bogatstvom svake versti^Zato stanovaše 
ovdš vtPraofeetlis lujriei,«« a pod Uir^ spadaše onda i Maeedon^a^ 
ThessaKja^ Dadja, Moes^a itd. Nu slava je Srčma za krad^o trajan 
la. Crod. 442. provale bšsni Huni pod Atilom, božjim bičem, u Pa« 
non^i^ osvo|o grad SrČm i raaore g!a sasvim. Dan se dana& samo 
neanatoi OBlanei njegovih sgradah bliau Mitrovice vi^^u* Onda 
doapd i vlasi sr^au^kih biskupah; ona bude podš^ena medju Solun i 
Solui: prabiabupstvo ilnrsko kk preneseno u Solun i n|emu bi podlo«^ 
žena iatočaa Ilirija; a Panonga podpade pod Sottn. Da se je onda 
cirkva aoimska kao pirvostolaa amatralst to potv^rdUBJa pokrigin- 
aki otekveni sabori god. 530. i 532. u Solinu deržani, kojim ja 
predašdao solinski nadbiskup Honor^, kao Što to avidoči i^^gov^ , 
podfis pod spisi (ac ta) istih saborah. Isti spisi aasvćdočaju ni^m i 
preveliko prostranstvo nadbiskupije sd^mke; jer ih je pod^sao i 
biskup sisački Konslantin. 

Us« napredak kferš^aaske všre i c^rkve pope se i Solin na ver-* 
hanac svofo «reće« Za dva sata hoda pruži se na more i bijaše ve? 



S56 

Ml koMt p<d«nHiM C«rif ra^a, a ureiefi Mvnkam Mp«UMn. V cmmn vd* 
ličanstv« trajale s^^^e slavne danke joftte jeđm v^k, ave ^ fod. 
680., a ovo{^ mo l^toa slava đosp^. Onda bo prevalile a Daknadfii 
k^irvoioćni Avari, i osvojivši Solin^ počimie ondft trista jadah. Ple« 
menlti ove} g^ad pretvori se « vfljevlje i b kt;. CStekve propadi^ 
nadirifikap Boi&idar (Theodor) po^e, a v^rno se stado rasprši ko* 
jekuda; ilo nije ntekio« te okrenu Avari pod sak^a ili saroke« Od 
onda se Solin gritd nikada vide mje oporavio; kad sa se iein»t nje«* 
f^ovi bčli dvori bili isvili, ima dan danas samo raava^enih gradinah 
i niridh knćaricah. 

Posl6 odlaska divlje čete Avarah povrate se raaAt^kani So- 
Kigani u svoj pasti aavičaj ; nn naftavM od njegm samo ^nihi ka« 
nienja, domisle se, da iro tn više iieima stanka, te se preaele n go* 
lemi grad, ito ga je bio car Dioklecijan nedaleko od 4Bolina sagra- 
dio. Tako postade Spl^t (Spalatvm). 

K^Mjansko stado dalmatinsko ostade do blian 10 ^tamk 
bea mreipustira. To videć sv. otac papa Martin, i ieleć aaMćiti gdr* 
dne rane cirkvi dalmatinskoj zadate, pošalje onamo (pod. 640* hm* 
na Ravenskoga kao poslanika apoštold^e sloHee, da- obnovi cirkvn 
dalmatinskii. Ivan naputak ovaj shrvno isv^ii. Badn^ da a pnstooi 
Solinu 11% bflo pirvostohiogfa krama, samotne se inme«^ AJ^ta i 
Dubrovnika raspra, kamo da: se premosti pirvostohia čast. lva» ae 
injuvi sa Spl^t, \ei^i i tako u podračju grada Solina, i bude o4 sih 
kupljenoga svetjenstva i naroda jednoglasno na nadbiskapa u 
a od pape u Rimu potvćrdjen i posvećen. Radi ufegovUi m 
ostavi mu sv. otac i poslč povratka a SpMt naslov apostolskoga po« 
slanika, koji je onda svim njegovim nastčdnikom u stolici s p Uss k oj 
ostao. Tako dakle postade Ivan ovaj p^rvim pra>biskupom iH 
primasom Dalmacije; jer naslovom ovim odlikovahu se oni nad* 
biskupi, koji su bili nametnici (vicarii) ili poslanici '(legati) apo^ 
itolske stolice. 

U ovo vrčme posvk car Heraklij Hirvate isna Taiarah, da pro«- 
t^aja tn Dalmacije azijatsku divljač. Ovi sbilfa đodju, pelnfu Avare 
t tako Oslobode bratju svoju slovinsku od teikoga jarma, lo se onda 
sami nastane u ovoj uemlji, koja od njih ime Itervatske steče, i po« 
kirstivii se, dobiju svojega biskupa, kojemu je stolica Mht u Nfaiu. 
Ismedju ovoga i nadbiskupa spt^tiikoga nametnu so teilDa i dugo- 
trajnu raspra s toga, 4to si je h^rvatski biskup prisvojio naslov 
h^rvatskoga prabiskntoa, govoreći da su pervostolnioi splitski saoMc 
dalmalinski prabiskopi, a ne i iiirvatski. Po imetni je hiurvatakl 
biskup G^gur sa prabiskupskom čaštju hlepio, i nipoAlo se spMl* 
skomu nadbiskupu nije htio podložiti. Rasprk se podnese pokri^in«^ 
(Aomu oirkvenomn saboru, kamo bč6e papa svoga poilan&Mi Ma- 
dalberta opremio« i tek poito sabor iqavi, da i hir^ttski bisknpi 



Ž5t 

pođ|)iidlajn pod dalmalinskoga prabiskupa, koja cnilaku i sv, otac 
Leo VI. god. 928 potverdi, podverj^iie se Gerg^ir splitskomu nadbi- 
skupa Ivatui 111., a ovaj, da ugodi zabtčvanju H^rvatab, primi naslov 
prabiskupa dalmatinskoga i h&rvatskoga (Primas Dal- 
ihaiiae et Croatiae), koji su i svi njegovi nasiddnici sve do na- 
šega vremena zaderžali. 

tUkt je, da ptica samolet (Phoenix), naverSiv 500 godinah, iz- 
gori, a opet osivljuje iz svoga pepela. Isto tako i a^rkva spištska 
krasttija i slavnija uzkersnu iz pepela cirkve solinske, požto je i 
oia pet stolćtjah namirila. Jer granice splitske pirvostolniće bijahu 
u 10. vdku posl6 Isusa, sa sčvera Drava, s iztoka Dunav i Moesija 
(dana^^ Sirbija), s juga Epir, sa zapada Norik (Istrija); ona je 
đakte obnhvataia, osim Bosne, svu trojednu kraljevinu, te su pod 
Spl6t podpadala 24 biskupa. 

U ovom divnom naporu potraja spietska c^rkva sve do izma- 
ka pervoga tiaućolčtja; a netom ga je prevalila, stadi joj slava 
tamn^ti, dok i sasvim nepotamni. Per% n joj ranu zadadi odc^pljeirjć 
jnžno-dalmatinskih biskupah. Njihovim biskupom, plovećtm god. 
1034 na cerkveni sabor u SplĆt, razbije se brod i pučina moreka 
sve ih i^ede. Porad ovoga žalostnoga dogodjaja zamoli narod sv. 
otca Benedikla IX., da nzvifienjenri barske c^rkve na čast pžrvostol- 
nu prepreci u napredak ovakvu strasnu nesreću. Papa usliša ovu 
niolbn, i utemelji, tii pravo govoreć, obnovi u Baru (Antivari) staru 
duklanskn (Diocieana) nadbiskupiju. Ižpma ova podpadaše ipak 
pod splitskoga pervostolnika, kao prabiskupa Dalmacije; nu pošto 
je kasnije barski pervostolnik stekao naslov serbskoga prabiskupa, 
ote se sasvim izpod vlasti splitske cirkve. 

. Malo zatim pridruži Vladislav (Ladislav) kruni Ugarskoj IKr- 
vatskn; i bnduć da je bila biskupija sisačka u buri ondašnjih vre- 
menah propala, a krivobožtvo opet počelo mah otimati: utetnelji 
god. 1091 zagrebačku biskupiju, i podlosti ju faktično nadbiskupu 
ostrogonskomn; spičtski pako nadbiskupi, neznajuči ili, u ondašnjoj 
smutnji, nemogući braniti svojih pravah, izgube opet povelik dio svo- 
je oblasti. Ovako već onda nastojahu kraljevi ugarski i prabiaknpi 
ostrogonski spojiti c^rk\ii hervatsko-dalmatinsku sasvime s ugar- 
skom, pošto je i Dalmacija pod krunu ugarsku dosp^la. To doka- 
zuje i Farlatti, a potvirdjuje sićdeći dogodjaj. 6od. 1136. odabra 
^vetjenstvo i puk spičtski, po starom svom pravu, Gaudija za svoga 
pervostolnika. Ovaj po želji samoga kralja i prabiskupa ugarskoga 
otidje k ovomu u Ostrogon i dade se po njem posvetiti, primiv od 
njega znakove nadbiskupskoga dostojanstva. Tim se dakle, akoprem 
je i sam bio prabiskup, podverže inostranomu primasu i ujedno 
p6vr^dl papinsko pravo; jer su samo pape bili od starine vlastHi za- 
vladičiti splitske pervostolnike. Zato papa Innocetici] II. uzkrati 

OtUmlM. 17 



Gaudiju nadbiskupski plait, i posla mu g$i stoperv au^^, kad je(jraii- 
đij sam svoju pogrčšku priznao i oproštenje zamolio. — Gaudijevim 
osramo^enjem hčrvatsko-đalmatinskoga prabiskupstva posluži se 
onđašr\ji zadarski biskup Lampriđij, te izhođi kod pape preko mle- 
tačkoga dužda (jer je Zadar onda pod IVIlČtke spadao), da je bila 
zadarska biskupija na nadbiskupiju uzvišena, izpod vlasti bervalsko- 
dalmatinskoga prabiskupa oteta, i kasnije, uzperkos žestokomu od- 
poru samoga L^mpridija i Zadranah, gradskomu patriarhu podlože« 
na» koji je onda naslov dalmatinskoga prabiskupa primio. Tako se i 
ovd6 potv&rdi istina naše narodne poslovici: »Tko nedirži brata za 
brata, on će tudjinca za gospodara!«« U novije vrćme bila je patriar* 
hija iz varoši Grada (Građo) u MlČtke prenesena; tim se dogodi^ da 
je mletački patriarh naslov dalmatinskoga prabiskupa stekao. Ova- 
ko evo Dalmacija dva primasa dobi, medju kojimi se oko god. 1638 
razpra pametnu radi ove Časti; jer je mletački patrijarh hotio da 
s(an6Če naslov prabiskupa dalmatinskoga splitskomu nadbiskupu. 
Ntt Rota Romana, proučiv kako valja stanje stvarih, dosudi porabu 
ovoga naslova obojici. 

Sadašnja senjsko-modruška biskupija spadaše takodjer Qđ 
starine pod splitskoga pervostolnika. Kad je senjski biskup Miroje 
(Miraeus) uzkratio pokornost spletskomu, a podložio se zadarsko- 
mu nadbiskupu : ukori ga radi toga papa Aiesander III. i zapovšdi 
mu, da se povrati pod vlast svoga starodnevnoga pervostolnika. 
Zato se i^jegov naslĆdnik Ivan včrom zavčr) splitskomu nadbisku- 
pu. Nu malo po malo počeše ugarski vladaoci i Senj pod vlast ugar- 
skoga prabiskupa dovoditi; akoprem je ugarski kralj Stepau god. 
1163. splčtskomu pervostolniku posebnom poveljom potv^rdio sva 
njegova prava, naročito pako njegovu vlast na Senj i Modrušu. U 
hervalskom jeziku napisane naredbe kaptola senjskoga od gjod. 
1380. počimlju ovako :»Va ime Božje amen. Let Gospodnjih 1380., 
12. dan aprila. Va vrime prisvetoga otca i gospodina Rumina mi- 
lostju Božjom i stola apustolskoga arhibiskupa splitskoga itđ.<« — 
Nu od god. 1600. podpadaše Senj faktično pod kaločkoga nadbisku- 
pa, a Sladović kaže, da se je to već god. 1520. dogodilo. Al jošte 
godine 1695. dokazivaše senjski biskup Glavinić, da mu biski^pija 
pod Splćt podpada i zahtevaše, da mu se opet podloži. Pored svega 
toga Senj ostade pod Ostrogonom: Nu »doklšgođ je spldtska arki-. 
biskupija trajala — piše Sladović — brojila je senjsku uv6k medju 
svoje — al samo u imeniku.«« 

Bosanska biskupija bi oko god. 1141. utemeljena, i podpadaše 
pod Splčt isto tako, kao Što i sdružena sada s njom biskupya sr6m.- 
ska. To polv^rdjuje poslanica sv. otca Klimenta III., pisana u Late- 
ranu god. 1191 Petru, ondašnjemu splitskomu pervostolniku> ko- 
jom mu nadbiskupski plašt daje. U njoj se me<]yu ostalimi Spl^Mi. 



3S9 

pođoiiJM bis|jqp^iDi ifirdbom mfomiitjei Boant. Oto pravo spite« 
sko^a pžrvostoliuka priuiadoše, dapače potv^rdifie ug^arski kralj«« 
lA, po unenu Andrija II. u svojoj povelji od fod. 1207. danoj h^rvat- 
akoan pralnskupa. Na poito su bili bosanaU Bogomili^ nasrojanjem 
Benka* kalodkoga nadbiskupa, siranom potaćeni, stranom dl^ratjeni 
i ovai Mktćvafte god, 1246. a ime nagrade ^ da se Bosna kaločkoj 
nadbiikupiji podvrgne » papa Innocencij nehlide na to da privoli; 
na kaloćki nadbiskupi prisvajaba si od onda svejednako bosanska 
lriskttpqii i podv^rgoše si ju faktično. Uzalud se tomii opirahn split- 
ski nadbiskupi, ihriei se tvirdo svoga prava na Bosnu : od kako 
SpUk spade pod Hldtke, Bosna ostade pod Kaloćom. Na pirvosfcol« 
nlci splitski nikada se nisu prava svoga odrekli, i sve do dospdtka 
SipUtske aađbiskapije brojili su bosanske biskupe medjo svoje po- 
drntotke (sufiragane). 

Stopirv ballom Klemeuta XIV. od* god. 1718. 9. Sirpnja, ko^ 
jom bide (irimska i bosanska biskupija sdruiene, budu oM kaloč* 
koma pfcrvostolnikn naročito podiožene. 

Ovako je slarostavna splitska pirvostolnica, mati čile jugo« 
slavenske aemlje, sve to viie propadala, tako da do iamaka proia« 
stoga v&a, ne samo čila Hirvatska i Slavonija, nego i Bosna i« 
■gesinoga krila izpade, a od Dalmacije takodjer samo malen dio 
Bjeuna oblast priaiiavaie. Uz to se s vremenom njezino nikoč go« 
lemo Uago sasvime stopi, a dohodci neđoticaha više dostojnu uz- 
diržavanju jednoga prabiskupa, dapače se sve to više umaljavaha, 
a pomoći neima ni odknda. 

Kad se je dakle u početku našega stolitja Dalmacija po4 
anstrijansko iealo povratila, vlada, proglasivši Zadar za glavni grad 
Dalmacge» naumi pođvirći zadarskomu nadbiskupa svu Dalmaciju. 
Zala Frai^ L, austrijanski car, zamoli papu, da mu že^o ovu iz- 
viri. — Sv. otac Leo XII. skloni se na ovu molbu, i papinskom pe- 
čatmcom (ballom) »Locttm beati Petri«^, izdanom na 30. lipnja 1828, 
bode nadbiskupija splitska na biskupiju obaljena, i zajedno a osta« 
lom Dalmacijom pod vlast zadarskoga pirvostolnika stavljena. 



2. 

Promćiie blliiistTa 

(iz nBiljarstva.«) . . 

Akoprem aeznamo, kada i kako je sadašnje bi))e postalo, opet 

nas uči i povisinica i iskustvo , da u svakom mestn nmrastu uvik 

11* 



/ c *•«- 



I'' 



< '-•V-'V 



' t. 



.U "■ 



860 

išle biline. Ovu promAnii CvACme (FU>?e) osrofaij« moMMrteiliH) 
okoloosti. 

Podneblje postaje na jednom mćatu blaže i toplije, na drof om 
hladnije i oštrije. U svakom ainćaju pomalja se ooda s promteoM 
podneblja i promšua bilja ond6 rastućega. Kad se dame iisk^rde»*ba4 
re i mlake posude, jezera odvedu *— sve ovo ublažile podneblje> a 
prijašnjih virstih bilja malo po malo iiest^e. -*- Kako pođneb^e sve 
oštrije postaje, to nam najbolje pokazuje Islandija i 6rdnlandi}a^ 
Na Islandiji su odprije sijali iito, dan danas ga jieima; od mpMgik 
brisah, koje su oudč ra«le, ima sada samo breaova germlja. Grdu* 
landija je bila od v6ka 9 — 12* na glasu sa svojih zeletiih tivadah> a 
lova i ribarenja, te je ond6 mnogo ljudstva živilo; dan danas je 
okl<^yena množinom ledenih santah^ te brodovi nemogu ni pristati« 
— U Englezkoj u Hoidernesu našli su nedavno u treseta (Tor^ . 
miožtvo zasipanih tisah, brisah, johah, jelah. &ve je ovq ondč po ^^/^ 
svoj prilici raslo, a dan danas neima u svoj okolici dragoga dirvet 
ya do bukvikah i hrasrikah. — U Irskoj malo po malo nestaje h^ 
rovice i smreke. — U Gerčkoj neima sada mnott&ne bilja^ koje su 
stari gdrčki biljari opisali i domovinom mu G6rčku nazvali^ Usrak 
je tomu, što su ondč sve po gotova šume jzaščene,^ te vlada po UNu ^ 
velika pripeka i omara, s koje se sve suši. Na starih e gipatgkj t ^^ukČ^v 
spomenicih naslikane su često tri versti iokvanjaćah (Nymphaeeae)? " ..^^u 
dvč virsti rastu i dan danas u Egiptu, a trefjoj neima više traga- at 
glasa. 

Promćnom staništa, (Standplatz) prom^juje se takodjer k\^ 
Unstvo. Mnoge se stšne rastvaraju male po malo i razpadaja ^e na- 
pokon u perhku zemlju. Naravno da onda rastu na njih hfline, kej* 
odprije nisu mogle niknuti. Nu i drugcije se proni4^nji^e iCvdtAnli 
kiršne zemlje. Na golu kamenju, na zidinali i po krovovih najprije 
ae pomaljaju lišajnici (Fiechren), koji se malo po nuiio razmiiožnju 
i trunu, te se od njih i od praha napravi toliko zera^e, da se Miogw 
veći lišajnici i mahovi u njoj nastaniti. Kad ovi struiiu, ostaje §oi 
više zemlje nakon njih, te već i pomanja paprat i trave moga u iifOf 
rasti. Za ovimi dolaze druge biline, pače i germlje, koje pušljajuć 
korinje u pukotine st6ne, razapinje ih, te može voda u nutra pro- 
dršti, s koje se malo po malo stčna drobi i troši, dok se napokon 
sve kamenje uezastre rodnom zemljom. Ovo biva dakako polagano, . 

nu da to zbilja biva, to potverdjuje medju ostalim poznato o^^:P (^Z'^t 
šv. Helene, gd6 je Napoleon L preminuo. Za ovo se ostervo znade 
daje bilo odprije gola stšna čadjaćeva(basattova), a sada ima jednu 
i pol stope zemlje, u kojoj bujno rastu ne samo niže biline, nego 
baš i naranče, smokvine i drugo dervetje. Isto biva na otoku Ascen- 
sionu« samo Što ondš nije jošte tolike Cvčtane, kolika je 4tia sv. 
Heleni« — U južnom oceanu postaju opet malko đragčye f&eleni oi»* 



261 

ei. NepresttiuflVt nihrioŽaviHijeHi koratjah on se napokon pomole po- 
•«4rh <vođo^ valovi morski saptave ih p^akoin i glibom, pa se n inem 
ttsa<y po'Icoja sćmenka, ia drugih otokah burom onaono saneiena. 
'Od p^oga: biija, ka4 strune, postane zemlja-cirnica, te bilje sve 
tb'^biijitije raste, i napokon sav koraljski greben (Riff) biljem obra- 
slev ^^ (Hck Malta, ođprije takodjer golet, sada je v^rlo rodan, jer 
«tf tamo dovfezK od driigd^ rodne semlje na brodovih. — Usuprot 
4a4nMitin8k« gore^ tiakiljene jednoć rauioverstuiro M^em, sada su 
9vte' gMi fcaffien, od kada su šume issččene, te je kila semlja sa 
BtiriMie ^splaknul«. 

Drugo se bilje i onda pojavlja, kad jesera ili ribnjaci prešah* 
nu, i opet drugo, kad povre voda iz zemlje. U izsuAenom ribnjaka 
niče na veliko fiiljeviti fiaš (Carex c^peroides); uz vrela ftilj klaso- 
viti (Cyperas Polystachius) itd. Tako se dakle svakim prevratom 
zemlje (np. žestokim potresom, prosMom ili provalom zem^e itd.) 
Cv^tana m^nja. Ovamo spada i zam^na bilja, osobito bj^Iogoriče i 
cirnogorice, kao &to o tom ustmeno predavanje kazuje; pa izkvstvo 
potvirdjnje takodjer, da ista verst neradja uv^k u istoj zemlji, i tre- 
iba ju aamštijivarti; h. p. i«2sa p&enice sadi se kvkmraz ili boran. I 
>treselfiioi amsvMočoja ovakovu zam^tt« dir^e^a, jer b^togorica i 
derfiiciigoriea lcfie> itasadice (schiichtenweise) jedna na dragoj. 

Vdtrovi, voda (potoci i more), 'Životliija (osobito ptice selice), 
ratiibienjigm stemija n druge zem^e, pače a druge strane sv6ta, 
pemaša i nehotice rasprostranjivanje bHja. 

Nu nigriSe je nromčnio raho Gvttane sam ĆOT^k, i to koje he- 
.tic6i koje nehotice. [-Da tko olidje ii okolice nasefjeue u pustu, opa- 
lit ^e na pirvi p6gled tu gohimd proitt6nu. €M^ su bile odprije hra- 
stuve i bukove dame, Ondd ima možebid i sada šumicaii, ali ne od 
•<ivđu4hi)ega dirvetja, već od tadjeg«^ jtr nafte š^ive, orasi trMnje i 
^»(de vc^ke donesene su k nam iz Azije. Ako pako na bakvtft|« i 
•imistoviStu nisu ljudi zasadili dirvetja, nego drugo bilje, i to su sve 
'ttidjiiici; jer naša žitu i poviirtfe rodom su iz Azije, kao Moje ku- 
kuruz i krumpir rodom iz Amerike. A ČovČk nije samo iz vana pro- 
m^^nio Cv^auu , već je on prom^io istu narav mnogomu bilju; to 
uuvMoćuju tofike ljudskom pomnjom zapaćene virsti voća (n. p. 
jabukab, kruAukah) i evčtja (if. p. tulipanah, djurinah itd.) — Pa 
ipak cvataće pokt afine ppotnčirjene su u pustoi, odkud ih je presta- 
lir ii6gi>vuti čov^čja ruha , kao Što se to vidi u cvatućem nčgda a 
sada pustom Egiptu. 

Nu ima bilja, koje ljudi nehotice rasitruju i u predahske striane 
^viUi pretiose. Tako so nam Cigani donMi fz indge smirdca ili ta- 
tulu (Datura Stramonium); a Rusi su u početku ovoga vAka doiiMi 
iztoćui rakevnik (Buuias ori^ntalis) u P^riz, gdŠ i dah danas bujno 
tuste, i^ 1^0 tako su Evropejci donšli u Ameriku uaft l^uiac Ui 



263 

bakvien (PI«ntflgo major), te se je onii' sama od Btke pcNimdm rav- 
prostranila, zato ja ond^Jinrji divljaci ftovn tragom b^lca. I iiBr»- 
siiiji. Navoj Hollanđiji i na Glavini dobre nađe — ima sada naiegfa 
korova i bodtj&ah, kojih ondć od prije nije bilo ; kao fito opet ko4 
nas ima korova, n. p. dimnjaće ili rosnice (Fvmaria offic.),kojaaada 
flvagdfi po virtovih raste, a prije SOO godinah nije se sa nju snaio. 
Misli se, da sa se i modri raaUćak (Centanrea Cjanns), fah 
kolj i turčinak ili divlji mak (Papaver Rhoeas), sa iiton ia Ange k 
nam doselili. Za amerikanski sabor (Agave) i aa prosti nopal (Cae- 
tns) već smo kazali, da ga u južnih stranah Evrope toVko ima^ da 
je ondaii^^j Cvitani bi reć ruho prom^nio. 



3. 

]Va»ladie botiinl2ir«iya. 

(Uvod iz »»Cvžtane.«*) 

♦ 

Kad se gora prodre listom , a radina aelenom traviaom, dk 
piemreniie slasti, fietati se po pitoma v^rtu i pomladjeoo pMo, po 
cvatućoj livadi i hladovitoj dnaiH, po v^rletnih gorah i ubavih doK- 
nahi ietati 86 i nasladjivali nebrojnim blagom obilne miijke priro- 
de. OvdČ niče gotovo ispod sn6ga tamno selem kukardk ili b6tt kao 
snčg podr^mak (visibaba); oode se rumeni benlista iMruđutta; » 
pod Mjimka na putu probna nežna gladuša, a stasu ti okrilii^ c^- 
veni medi<i i dareni krasnijak; u vertu te vabi modri smabul blagim 
mirisom, a us potoke diri se slatna kaljuinica pored kitnjastoga rep«- 
%a; brežuljke je nakido rani pelop^rst i dlakava bćka, a gudure 
phtvetna pavenka i divno mirisna mo6katica; u šuaiite posdravlju 
snl^#na včtrenica i rafSnomanjasti plućngak, a u girmiku čudan k«- 
pitiijak i Ijubka ljubica — a tko da isbroji na broj sva gisdava Čeđk 
kitjene Gv^ane, &tono pomidjaju naočite glavice isaiedju tankovita 
vlatja rasnolikih travab na njivi i livadi! Sve su ovo všrni prijatdp, 
stari snanci pomnjiva Uljara, koje on sada, probudi viiae is dugotraf^ 
na fiiia ijubesnom dobrc^ošlicom posdrav^a, kao da su se is daleha 
puta opet povratili^ te pije sladak miris, kojim nm odsdrav^aju i 
pase oči divnom gizdom njihove odčče, kojom ib je nebeski otac am- 
kitioi da ju nose i da se ponose. Nu evo nova gosta, evo neposiiale 
biltne! Biljar joj se željno primače, ogleda ju i rasgleda» nili min^e, 
dok nedosna, kakva je roda i kolčna. Pak eto mu sada novo pleme- 
nite radosti, ^to je posnao opet jednu bUbiu, šio je stekao nov« pri- 
jatelja. 

' Ovako boravi Uljar krasne danke mladoga prolila, sMuć 
jednako alast is 6aie> iVo mu ju je priroda uatočiit^ dok drugih 



96B 

nmjnii ctehi Hi Imiš niti iiepoziiavajaćiprtrodĐeMpote^Tote sa p^ćtt 
ČAiniti Ui kojekako dangubiti, n^^ofietati se po Božjoj prirod! i sma- 
trati njeiina divotu. Ako ovakvi tjuđ kađdto napokon izadju u po- 
»lidjeno polje, nit im Šta mili, nit ih Čta veseli, jer tumaraju kao p^ 
tudln sv^lB, nemo^aifti dočekati, da se kamo svrate ili kući povrate. 

Nu vefte^e i sabava nije jedini razlo^f, sašto tri^ba posnavati 
raltje. Biljaratvo joftt i razam bistri istraživanjem sliĆuosM i različi- 
tosti bilja; uči poznavati pravu Ičpotu, i zajedno obrazuje krasoćut; 
protnidjuje želju napredovanja, a steže oholost i nadutost s učenosti, 
pokasujuć sveudilj nedostatnost i kžrnjavost čovččjega znanja; priu- 
Čava nas pomnji i redu, točnosti i sustavnosti, a iiaputjuje nas na 
t^rpljivost i postojanost, bez koje nećed razaznati rastline.Biijarstvo 
nam odkriva Čudno ustrojstvo svake biline, svakoga prafika, kojim 
se bilje razplodjuje; o}^*^^ divni sklad u toliku raznoličju prirode; 
oglaiuje nepostižnu premudrost u odredbi svake i najmanje biljke, i 
ovako nas vođi pod okrive i&v^zde predhodhiće čov^čaast^a, vodi u 
naručaj v^re, od koje nas opaki ljudi himbenim! mudrijimi, a joSte 
vide svojimi opačinami jednako odvratjaju. A za nesretnika, kojega 
tuga i nevolja hoće zemlji da obori, ima li za njega Ićpie ut^he, ne* 
go pogled na ljiljane u polju, kako rastu netrudeć se i uepreduć, i 
opet ni Solomun u svoj svojoj slavi neobuče se kao jedan od. njih? 
fiEvo kako se dobri Bog za nas stara i nas odćva: nisi li ti ad oaa 
mnogo pretežniji ?«c — ' tako ti šaptje svaki cvetak^ i ti se vratjad 
kući okrčpljen i ohrabren, jer ti je bol oduroinnla.'Napokoti UHariski 
putci (excursie) jače tčlo i odvratjaju od drugih opasnih zaBavah; 
da mučim o svakdanjoj koristi, koju nam donosi poznavanje siva- 
rih', kojimi se hranimo, bez kojih ni životi nemožemo. 

Zato se mladeži našoj nemože napreporučiti biljarstvo (i u 
obće prirodopis), i to ne samo onim mladićem, koji će se posvetiti 
16karatvn, gospodarstvu ili obirtu, nego upravo svakomu. Biljarstvo 
će nam odvratjati mladež od gadnoga, za svaki narod ubitačnoga sa- 
.moživstva i kruhoborstva, te neće upravo samo ono učiti, Čega tre- 
ba da službicu uhvati, ili da koji grošić zasluži, nego će si prisvojiti 
i ono znanje, koje dudu plemeni i um obrazuje, dr mu se duh ponese 
nad zemaljski prah svakdanjega života I da poleli nebu pod oblake 
smćlijim od orla letom; da ned^rži sebe za sr^gdltte cčloga svčta, i 
da bude gotov žžrtvovata sebe i svoje za bratju« Biljarstvo će nam 
mladež odvratjati od pogubnih zabavah i slastib, kojih se sada hvata 
vide putah od duga vrem^ia, a plafja ih zdravljem i imutkom, po- 
itenjem i svom budućom srećom. Ala će birzo i ugodno prolet6ti 
praznici mladiću, berućemu i iztražujućemu bilje svoga zavičaja, i 
on će se ipak s veseljem u 6kolu vratjati, jer se j^ radovao, al' i ra- 
dio; jer je tčlo, ar i duh kr^io! A Arugo djače, Hasladjujuće se sa- 
mo jelom i pilom, bezposUcom ili drugim« opakimi zabavami, opra- 



264 

kiM se iiA i«B«ku prasiiikah rasc^Ujeiikii sirJcem sa maatiiOMf ftdČ- 
lom, da ju samdni aa suliopanioiu sa njega knjigom« 

Što Ka uiladei kasali, valja sa svakoga, koji ueće da bude ta- 

■ djiu tt svojoj domovini — a prirodi; koji neće da ma duh podr>ija i 

ogresne u glib t6lesne slasti; keji neće da sa sebe sbrifte bi^eg bo- 

toiistveuogapodr6Ua,amje osudjeu,<iabad6pova6iivotlud|e radilo. 

Tko je dakle Čov^k od napređka, uapred sa niuoni i 



xxxvm. 

radio se Je f . 1S17. u S^brinckh a Sriniu. Oadine tS86. poalao je ioklorom 
fitosoCtle, a f. 1880. doktorom prava, a g. 18)1. ođvetaikonaj aada ftivi kaao 
odv^taik u Ai. Sađu. 

Izdana nm dela jesu ova : 

1. Lira 1887. 

a. Polopljena Peita 1838. 

3. Bosilje uBuđIma 1843. 

4l. Nauka o arbakoin atiholvoreniju, u Budimu 1845. 

5. Kralj Dekanski, epos, u Bndiniu 1846. 

6. 8rbakl Lilopia je uredjivao od g. 1842—1853. 

7. Čitanka aa giniaasije n deUri dela. 

8. Rasni ćlanci u raanih lUtovih. 

0. Daratellunf der Reclitsverlialluisse der 8erbeii. 
10. Orundsflfe der 8erb. Literatur. 

L 

T^rđnidka kula. 

(Balada.) 

Kjyigtt piie vcjevoda BiMo 
U V^rdniku na b^eloj kuli. 
Pa je ftatje bijelu Prokuplju 
A na krilo starog' Jug-Bogdana, 
V knjiai je njemu beaftdio: 
»Poslui^ me, stari prijatelju I 
U mene je eerka Ikonija, 
U visioi, da je viie neroa, 
U lepati, da je Ičpfte nama. 
Rad bi <$eri dobaviti muža, 
jVjcJsi mnia.. sebi starcu seta. 






Da ml {iriini Ur«t a* j>aiii«iMi« 
Jer godiutt Teo m d^dijal«, . >| 

IVit' ti magli mejdan d^eliii. 
Niti imam a kim ae kameniti. 
Imaa.iam aina Eadovana, 
Imo #am ga pr« aedam ^4>diQah;. 
A sada j« aađma godinica 
Od kalu) je u vojslitt otišao. 
Vojska otila i natrag je do^a« 
Radovami ni glasa ni traga. 
Ikonija i bratom naviknula 
Lov loviti u gori zelenoj, 
deatoperna hital' buadohana* 
1 aga^jati arla u oUacili. . 
Pa kad brata v iivotu nema, / 

Hoće mu'2a u svam i^amu ravna« . 
A i meni da se nadoknadi, . i 

Sto u sina jesam izgubio. 
Zato brate i stari pHjane, 
Podigni se iz bela ProkupUa, 
Budi meni pred ivai\}im danom, 
Budi meni u bela Verdnika. 
Ivan dan je u belu neđ^u; 
Kad subota svane pred nedeljom, / 
Iz ietat će mlada Ikonija, 
Izpustit će lagano jelence, 
K najjačem ga torku nagonil će» r 
U srćd terka sLlgnuL će jcJeiia; . 
I bacit će perna buzdohaaa. 
Bacit će ga na biyadu livatih; . ' 
I pustit će sivoga sokola, i 

Pustit će ga nebu u oblake, « 

8okola će strelom uloviti. 
Tko za njojue suatigne jelenje, , 
I dobaci peroa bnzdoiiana,. *^ 

U ohUteib- ulovi sokola, . / 

Tom' ^|).dati i a^dee i riiku*> . . ^ 
Persten ćeian to veća sverl&ti« , 
A snira dan miadenee venćaii«,., . 
Nego dodji, stari pr^ale^Ml - ■ 
1 povedi do devet ainovah 
I gospodu iz svoga vojvodstva^ 
Da mi budeA ćori na veselje.« - 5 
I druge ja knjige napiaao ..^i 



fH 



Sve f Mfddi i Mavviiii Jmiftkoai, 
Byt ih sove t^eri ■« Tefl^}«. 

K«đ iiiboU bSSe ov^antikt 
Pred Dedelf^fli pred Iranjiiii daoofli, 
Pod Verdnikom fOite saetaiiida 
Na onome pol^ proatravome, 
Skapila te ara a^rkska Japoda, 
Da gleli^tt £udo neTidjeno, 
Dt^i^ojaĆki mejdan aa Jmiaef, 
A da Hfi, ved o njemi ruku. 
Koja vrddi Jedttu kraljetina. 
Pred rdmi aa do tri pobratima: 
Jedno jeate Kraljević« Marko* 
A drago je Relja od Pa«ara, 
A trenje Mlloi Olifiida; 
Tri jnnaka, da im nema para 
U ai^ih aedam Tlaftkfk kra^etinak. 
Svaki vredi £itavn ofdijn. 

Nije mnogo vr^e postajalo* 
Ali Ide vojevoda Mirko. 
8obom vodi mladjano a^rđarfe; 
To nebilo mladjano serdar&s 
Već to bila mlada Ikonija, 
Lepa ćerka od Srema vojvode. 
Na noge je Ćižme udarila^ 
Na plećih joj selena dotama 
Opaaala a' ai vlata pejaaom, 
Roan koaa pod kalpak turila. 
Svi janaei oci podigoše, 
Podigo&e apnatit nemogoSe, 
Dok nedodje lagano jelenće^ 
Vitke noire itigtinie bi ▼i1n> 
ni svtedn priko ndia plavA, 
Rogovi mk trepte poalatjenl* 
Na ledjih mu pokrov ed ak%rleU 
Zaasdano nadom poslaljenom. 
Al' poviki vojevoda Mirko: 
»Čujte mene, g^apedo prealivna! 
Tko mi danaa prema deri bode 
Goneć ovo vlleno Jelenće, 
I baea|dć laka fteateperea, 
I agadjajnć aivtfga aokola, • 
Dat ćn njemu ^Seren aa Ijvbovca* 



mt 



Nek' ni fc«d« n «ir«Jef t «!»« 
Kao iali aina B«4ev«tte: 
Blepitam ga, Uno jf, ođtaia ja« 
Sam« nek ja od ro4a naftaga.«* 

U to date Mpiij n^aa^i 
K^rTopi)« đaiata kaod^. 
Njom odar! lagana jalanće^ 
Krua koža mu kinrea poletUa. 
Skoči j«t«ii kaa da a' paviaail« 
Pa ae pnati aia to polja ravna 
Kao DObon ^llea lastavica, 
A aa ^{ima airfada fiton^a. 
U tri ^Eoka atignala j^laafe. 
Na aapi ma ruka naolonHa« 
Dok sa alatittt aada prabralila. 
Ma jalaata hkro «Mko<lla» 
Olea avoma natrag dujaMla. 

Stari Ijndi na momCida gleda, 
A mom£i(H »a KrHatovIda, 
KrilatoTif< n selena trava. 
Hvi dntfahn, kao da aa poan^rH. 

Sad ae aala p^ma ia daleka. 
Svi preniiia> rhiii ita imale : 
T^r£i vranao, kao da ja pamaman. 
Porod vranca l^r^ jona^na. 
Pa ae Ufa parnim basdokanom, 
Prad B€b% ga kaoa imaprMak, 
Pa ga atlie, a ^oaniea Inrala, 
A popJTa is oTOg g^ia ovoga. 
Nije vrao^d, ko što an vranćidl. 
Nit' ja jonak, ko Mo šm jnnaei: 
Na vranon ja dlaka kovMava, 
Kao vana na edrnoj kaari, 
A griva mu do namljlea cAma^ 
Kad poiegna, |»o travi ae vn£e; 
Niti tM^d aedio ni kolana, 
A j onaka aamo i^oaonoga ; 
Na glavi mu kapa od jarato^ 
A na pledik bagar-kakanie«. 
Krajevi ae po aamljiei vaka« 
S^da ma je krađa do pojaaa, 
A obtova aA poklopila,. 
BArkavo ja aa oM savio. 



Kad đo]i«to do'g» ip #4 » »včltot' '• i 
Puati vranca patili po l^đtei, - « ^ 
A on ode uprav k dioMiadltoii, . . . il 
K domaćica 1 iepoj ddvojei. * -^ / 
Kada d9t^ »pomos Bog«« tiedi^^ •" 
Kit ae kaže tko je^ odkuda je, * 
Već 8' oKneiie Ailji Krilatl^^ ^ 
Pogleda gM merko kros obdrve^i- / 
Promod g'a^ pa. mi pragavara: /r 
n6to fti aU4> Reljo od Pasara, 
6to li Blao, .okameido mti - ( 

IVa ito au.U na ramemh krila»^ < rf 
Da t' nadt^ći mlad|a»o devojćtiu^ / 

Odgdvajra Re^a KrHatiĆiu- ( 
nNekcri me, nasaana deUa» / 

Nekori nia> kad ndmad puta« . 
Ja sam t^rćira a pticom' laajbaticonr« 
I nadter£to ptic« golubić«, - - >•» 
A djksa Sto, vade nipodaito, .«-: 
Da sa jedDtt voljnJ veaalje, * 

Kako r neki ovde pai^reao ' J 

Za diSvojktt, kojoj nema pAra 
U svik Redani vlalOuiii kraljcJi'kMJi. 
No jeaani' li junak okoleo, 
N% mani je aadtf;niiMi^ati^nak,. 'i 
Hedaninaeal ranah a«meriDfj«k* 
Tek ilo a« ae rane «akloptte^ < 

Pa ae.k<4in>»>da.ae ncotvove«. :..i'f 
A onda Ik nitkov ne*catvorh« .. M 

Progovara aeaniLiiideitjas • . i 
n Dty jiiieitće, iepoio dev djko ! ' . / 
Hramotaje; da oiilaa^fr omal, : 
Bolje iatar«f Jie|fa kaš nikakuvi¥ » / 
To rekao, kaftdjyii. akvalio, m< . -A 
Udario lagano jelence I , f 

Kako ga. je lako udavio, : i A 

Komad mu jo.lmraa odvako^: ^' « / 
8ko£i jeleo, ko da ae pomami, ^ / 
Pa ae pu«li pri^o <poljt mvlia* •• f 
A sa njime>iieftnlim del^a- . s t / 
U dugacki^i kugar*kabai|ici. i* - *:A 
AV jelenee yiila b^a nu^f, * i' ■< 
Pa netčrel, kaa.>ito-ao tir6i, .< f 
Ved tcrbukom/MdiilioKtokvftlioUn' H 



S68 









Zaiila mu biMfe ihi afte^e. - ' ^ 
Kadi to tidi mstiana đdiji^, '* 

Sbaci 8 aebe b«gar*k«banf<^u/' ^^ 
Tri pota j« JonaV poakoćio*» 
U trt akofck Jdetia atf^ao^ 
8a Ćelvirtfm rtj^ga preakoCior, 
Preaka£io pred jelena stao. 
Za alatnu ga dadu ubvatio. 
Vratio se bugar-kabanici. 
Kabanicu »ebf og^nvo, ^^ 

Jeleoće je slugama pfedao, 
U ailn<^tli se tjudštvu lafgiVbio. 

Kad IO Vfdi liipa Ikttriija, ' -"* 
Plamen joj' fte uz obraa capali; ' ''^ 
Pa n^hna perna buzdohana.' ^ 

8 njim se sfgfa l£pa IkonIJv, ' ^^ 
Baea njega nebu u obTakii!, - / 
Dočekuje u bifetu ruku; > ^ 

Pa kad rukn dobro udesili, ' ^ ^ 
Zavitla ga sebi iznad glave. 
Ispusti ga, na seinf}1cu sede. '*' 
Kad zahnji perni bozdohane, ^ 
8va goapoda u8i zapuMle. '"" ' 

U taj par je bfteg preletio, '* 

U zemlju se do pole tMo. ' '^ ' '^' 

Progovata Kraljbvic^u Mafrkci^ ' ' 
r,Bre aferiffl, f^a Ikonijb, ' "^ 

Vrt^di bitac careva vojvbdalvAl« 
To govori s mdsta se fićkrt'tje. ' 

Al eto ti neznanog deliji*, * 
Pa govor! Kralfevied Markii: ^- - ^ 
^Zla ti sretna od PHlipa MAVko! ^ 
Pa i tebe u pesmah pevi^ii ' '^\ 

8 buzdobanom i sa topnzinom? * 
Pero tebi n desnicu rakli/ * * 

8itno peili s krila garf artova, ' ^ '* 
Pa ti pifti o£i dćtoja£ke, ' *" 

Nebl li se koja smilovala, ' 

Da ti bude u Prillpn Tjuba, - ' 

I podvorl IvojVi staru iAaJku.<| * ^' 

Govorf mu Kraljevi<^ii Mafkb :' ^ 
nld' odatle, neznani delijo! ' ** 

Koj je vredan »r^^em prebacrtt * '' *^ 
8 Frnike gor^ preko b^ze^ave^^ 



819 



EđjH auHte t«4ii bninA 
Is drenove« od devet (odlaalu 
Za lof »({e pero od ^ aTrana. 
Ali aam se verom aaverio^ 
Tvrdom verom a Boga vili^ega« 
Da a' nene^em lakim iefiop^eem. 
Odi na njega rebra nećek^a« 
Kdršna rebra dobroga junaka.« 

Progovara nesnaai delija : 
nB$i bnsdohan, lyepa devojko! 
Sramota je| da oatanei aama« 
Boye i atar, nego bai nikakav. « 
Pa nsima perna bnsdohana. 
Nit ga miri, nit ga adeiava, 
Ved pokleenj^ na Bemyicn cernn^ 
Ispnatk ga in deanice ruke» 
Nesasviidao perni bnndohane, 
Nesasviždao, neimao kade» 
Tek in rnke atareu isletio, 
Ved je bileg jako preletto, 
U Bemljiett aav ae naronio. 

PrebliđUa mlada Ikonija, 
Udare joj auae nin obrase. 
Pa naima od slata atrij ela: 
6iba nlatna» kraci od Čelika, 
Perije je od onijeh pticab. 
Koje aamo lete pod oblaci. 
V%i atreltt u bijele zobe, 
A rukama v^rbcu nategnula; 
Dok nadĆla verbcu na tetivo, 
Kaplja nnoja a Čela joj kanula. 
NeiudI ae, tko atriln ponn^je. 
Da ae napne, tri va^a junaka. 
Isnela joj aivoga aokola, 
Puatiie ga nebu pod oblake. 
Kad ae d^ži aokd pod oblake. 
Svakom oku viditi ae neda; 
Tko ga vidi, koji ga nevidi, 
Al vidi ga mlada Ikon^a. 
Na oko je atrelu nametnula, 
A aokola a virhom aaatavila, 
Odapela virbcu od tetiva: 
Zavjluka inpuft^ena atrela 
Kaa ramena u gorici vila; 



m 



Jer kerTpica sama ođletilii 
Sa sokolom natrag đo|etlla, 
Probola ga po sredi s^rdaica. 

Pogledao Miloi ObiU<5ii, 
Pogledao ISpn Ikonija, 
Nemogao se jonak UEderiati, 
Da joj ove neizrekne re£i: 
»Bre aferim, lepa Ikonijo! 
Vredi nifian s^rđca Maratova!« 
To govori s mesta se Dekrete. 

Al eto U neznanog delije, 
Pa govori Obiiid Mlloftu: 
»Sto si sio, Pocerče Miloftu! 
6lo si sio^ Rigda neastao. 
Zar ovaka lijepa devojka 
Svakog dana saslužit se daje?<( 

Veli njemu Brankoviću Vače: 
»Nebudali^ neznani delijo t 
Nekori mi bez prilike Sura: 
Vakosavn Miloi izprosio. 
Milu dere« kneza iz Krnievca.« 

Odgovara neznani delija: 
»Nije viude^ lepa Ikonijo, 
Nije viyde« moja biti moral !«< 
Pa ozima a rake strijelu. 
Jednom d^rži, drugom ju zapinje. 
Vidi mu se ruka naviknuta. 
Isnesoie sivoga sokola. 
Pustile ga nebu pod oblake. 
Soko p^rnu, a delija zviždnu. 
Dobri mu je koi\jic prisko£io. 
Pa se jonak s vrancem zaterČao, 
Usred tšrka strelu izpustio. 
Ciknu strSla kao ljuta guja, 
Ciknula je sokolu o glavi. 
Kirvnica mu pdrsi razderala. 
Te se sunce kroz serdce providi. 

Svakom' žao, a nikome tako 
Kao samoj mladoj Ikoniji. 
Kad se jedna u samoći naila^ 
Stisnik joj se serdce u ^jedrima, 
Grunuše joj suze niz obraze; 
Ona pada na zemljica c^rnu. 



ŽTŽ 



Pirsi bije, ovako toguje: ' 

itBog V ttblo^ serbska carevino. 

Da ti nemafi u aebi junaka 

Prema meni airoti devojci, 

Ved da do4J^ starac oklepani 

8 bradariaom nikad neceiljanom 

I a d^rljavim ukom od kermeljah; 

Bog ubio i mene tlevojku, 

Što neoatab kod zlatne preAHc«?, 

I vretena laka SiraSirova, 

Već ja hoc'U da budem delija. 

Da dobijem mu2a na niejdanu^ 

Kao moja sestra ni jedina. 

Pa evo lili sreće, nebilo je ; 

Bog ubio i tog pustog starca, 

Ostario a pomamio se: 

Valja njemu da u raku leže, 

A on misli na mlade devojke. — 

A tako mi Boga jedinoga 

Otići ćtt u goru zelenu, 

U gorici pohvatat ću guje, 

Ii gi\jah ću nacedit otrove, 

Otrovat ću i sebe i njega; 

Bolje mi je u grobu trunuti, 

Nego s njime život provodili; 

A kad nije mene na svijetu 

Kroz njegova besa i pomama, 

Nek i njega u životu nije, 

8 kog ću mlada Život da izgubim.^ 

Ovo rekla, iz dvora utekla, 
OtiMa je u goru zelenu, 
U gorici pohvatala guje. 
Koje siklju pod sinjim kamenjem. 
U naperstak jeda nacedila. 
Pa se vratja u bijele dvore. 
Uzela je dva zlatna pehara. 
Natočila vina salaksije, 
Balaksiju jedom začinila. 
Pa čekala, da do^je večera. 

Kad je doSlo vreme za večeru^ 
Bkupila se sva serbska gospoda. 
Posle svijuh eto mladoženje. 
Bijela je bradu očeftljao, 
A ob^rve gore uzgladio, 



m 



CIlMIkA. 



Ogdrnilo bagar-kabanioi. 
Pa se S«U ismedja goit^nh 
Kao paan ptica ponosita. 
Malo sa tim eto i deTojk«. 
Sva se soba ođ nje saaijala. 

Kad au perve 6ale napunili, 
Uatao je nesnani delija. 
Zlatan pehar u raku nseo 
Pa sdraviea Vako naadravio: 
»Nit u zdravlje cara niti kralja. 
Već u adravlje lepote deTojke, 
Koja će me sutra sag^rliti 
Kao s¥oga najrodjenijeg^a!« 
To g^overl, na devojkn gledi. 
Smiju mu se oČi i bi^rkoTi. 

Ai ustaje mlađa Ikonija, 
Pa donosi dva pehara alatna, 
I (ovori nesnanom deliji: 
»Hvala tebi na tvojoj sdravici; 
A evo ti slatan pehar a vinom: 
Jedan sa te, a drugi je sa me, 
laipij jedan, ja ću ispit drugi 1« 

Nasmija se nesnani delija. 
Pa govori mladoj Ikoniji : 
»Da snam, da je vino otrovano, 
la tvoje bi rake ispio ga.« 
Ispi pehar, kaplja neostola. 

Gledi njega mlada Ikonija, 

Grnnuie joj suše nis obrase; 

B^rže nagnu slatan pehar s vinom. 

Do poslednje kaplje ispije ga. 

Pogleda ju nesnani delija. 

Vidi suše nis b^le obrase. 

Pa se malo junak samislio. 

Dok ovako reći nesaĆeo: 

nTa nedn te ja mučiti vifte, 

I sa dosad Bog će me pokaratl« 

Pa on sbaci bugar-kabanicu. 

Sva se soba od njega šasija , 

A od slata i draga kamenja 

Po haljinah i po sablji britkoj. 

T^rie rukom bradu i b^rkove. 

Drugom skida kiku i oberve, 

Pokasa se mla4Jani delija, 

I« 



»H 



Jedva milje i trideset ičtali, 

U iSpoti para Beposo^e; 

Pa Je aveje rae^kio ruke, 

Bklopio ih oko IkoRije, 

Pa ju Ijuhi u obras i oći, 

Od radosti janak sajeeao: 

»Mila aele, mila Ikonio! 

Sto je iala, a to je istina, 

Ja sam glavom tvoj brat RadovaQe!<< 

Kad to ćula mlađa Ikonija, 
U kamen se mlađa pretvorila, 
A Radovan sestra ostavio^ 
Starom svomu oten odletio. 
Pa ga Ijabi u sknt i u ruku, 
Otae sina u ćelo juoaćko. 
Svi se gosti oko njih skupili. 
Svi se njima serdcem sradovali* . 

Al saeiknu mlada Ikonija, 
Kanda smija serdce joj probna : 
nRadovane, 2iv te Bog ubio^ 
dta učini od sestre rodjene! 
Zafit' jonaće prije se nekaaa. 
Te neb* sestra brata otrovala!« 
Ovo re£e na semlju pokleče. 
To iausti, pa dnin ispusti. 

Kad to ćula sa sofrom gospođa, 
U njima se serdce skamenilo. 
Na stolici Mirko obamreo; 
Sam Radovan sestri odletio. 
Pa ju diže u svoja naručja : 
9) Oprosti mi, moja mila sestro. 
Ja ti prafiijam iz Bveg serdca svoga. 
Bila ftala, sio se okončala, 
A ja rado sa tobom umirem.«« . 
To isrekne^ na koleno klekne, 
Zem^i pade. Bogu dufiu dađe» 

Kad je bio danak osvanuo. 
Tri mertvaca zemlji predadofie 
Gosti slavni u svatove zvani. 



m 



2. 

Iz kralja De^anskof. 

Is pčsme VIIL 

Lete laki iz Skadra! nlaei 
Ha sve strane s^rbske kraUeviii^,, 
Kralj saziva svoje prijatelje* 
Važni mora da se nose glasi^ 
Ulaci sa koiye posnojill^ . , 

Puti^'udi i danja i npcii. , 

Kad u 8kadru gospoda se naiU, . 
Kralj ih sofri nesove gospodskojj, s*. 
Već im tužan 'vako progovara: / 
})Bratjo moja i gospođo slavna! , 
Straftne nebo gromove sabralo. 
Pa na moja izpuilja ih glavu. 
Ljnte bolje kidajo mi serdce, 
A dnfiu mi cšrni greh oblet'e. 
8ama s' digla jtrotiv si^bi narav; ^ 
Jedna dužnost na drugu udara. 
Sjedne strane serdce piju glue. 
Sa druge ga cekinu jakrepi. , 

n se makao tamo il ovamo. 
Grebu idem« kad od greha bežim. 
Život čuvat sveta kaže dužnosC. ^ 
I glas samog u persijuh Boga. 
Cdrv se vije« kad ga ćuvek gasi. 
Lav razdire ubojicu svoga; 
Meni strule u serdce puS^^u« — *- 
Ali kak9 da podignem ruku^ . 
Kad će težka otca da sakruii I — ^ — 
Duiu ljudi za svoje polažu^ 
Kervlju peru i\jihovu uvredu« 
Za kerv njinu samu illu glsvi}^, , 
Taj je narav položila zakon: 
Zar u mojih da srne narućajih^ 
Ženu serdcem i nebom m^ danu 
Rukom skrufiit ubijca kervav.om ? • 
Al kako eu noža da obnažim. 
Kad de serdce da probg^ otcal --7 — 
Idem« bra^o« u strana deržavn« , 
Sakrit ću se u samoću mračnu« ^ 
Nek me živa i neznaju ljudi I . ;| 



!•♦ 



»T6 



A andJeUku moju Aii4)«iy« 

B«f de siloi s neba osTetili! 

Ab! težko je semlju ostaviti. 
Koja Doai ime đomoTina; 
Nigđe Tiie neđaje se nadi. 
Mila ZeU i draga S^rbl^a, 

I ostale sirdcu semlje drage 1 

U i^edrama la2no serdce piiti« 
Kad se ra^slat spr^atelji mora. 
Qii ću nadi Ja Deana ivoga, 
Gd« sTog BaUu, gd% li Vnkaiina, 

I ostale mile prijate^e, 

B kojimi sam provodio dane 
Nijmime u iivotu svome! — ^ — 
Tetko pada ali Mti mora ; 
Jer kad mene u semlji nebude, 
Nede zemlju nemir uzd^rmati, 

cviliti majke ni Ijnbovke, 
Ni u cdrno sestre zavijati. 
Niti otcem s^rđce razdirali!« 

8va gospoda nikom poniknule. 
Pa dutahu, kan da su pomirli. 
Tako ih Je porazila tuga. 
A kad malo razabrao misli. 
Progovara Žarkovid Deane : 
»Svitli kraUu, istinu si kazo. 
Da U iivit u Sdrbiji nije, 
n poiao bitar lov loviti. 
Ili sio rujno vino piti, 

II legao sanak boraviti, 

Bm^t nad glavom uv£k ti se vije 
Kao gavran nad mdrtvom lešinom : 
Ub^ca te izza k^ria vreba. 
Otrovom Je vino začinjeno, 
Not k^rvnika za sna svetost neana. 
Zlo je, kralju, gore može biti: 
Kad kraticu an^felska nevinost 
I svesiina sinovljeva Qubav 
I s njom sveta kruna od Bdrbije 
Od užasne sudbe neodbrahi: 
Au de biti s tvimi prijatelji. 
Koje s mafem u ruci aastađe 
BUaa vojska na vodi Bojani ? 
^H nas carska od zakona brani: 



179 



Od osvete ito de nas oiibreBlt, 
Koja vrage n f ori ubija« 
I pticama ostavlja iiia tčlo« 
Koja svojim m^rtvim l>lagoslovon, 
I vfinČanje n ukop pretvara? — 
Mislli^ kralja, ia semlje isb^ći, 
I u mračnu sakril se samoćal 
jU mi kati onu sem^jn dalnjo. 
Kamo nije dospela isđaja? 
Ima r kata oa ovome svetu« 
Da ga nezoa noga izdajice? 
Pred isd^je okom sokolovim 
Nema tajne, ni dovoljne tame! — 
Mislii Bogu ostavit osvetu 
Kirvi svoje ljube i kratice: 
Bog će sudit i robu i kra^u, 
Gde boguje, na svojih nebesih, — 
Zemsku pravdu kraljevom je dao. 
Da narodu sude po sakonu: 
K^rv je kervi odredio cenu, 
A sa glavu da se lite glava. 
Pa kad robska nesme pasti glava 
U nepravdi i protiv iskonu, 
Zar kraljica od semJje Sdrb^e 
Bes obrane da ostane sama? 
Kad ubijci prostog seljanina 
Zakon neda sana ni odmora 
Dok se svetost nepovrati pravdi: 
Zar ubijca sakone kratice 
Da se slavi, i da ae veseli, 
Zskon gasi i pravdi se ruga? 
Svoje sestre a naše knegiige 
Kra$ je Stefan suše u tamnicu 
Samom cara naplatio k^rvljn : 
Od sestre je iena rodjenija. 
Od kneginje kratica je veda. 
Od susah je kerv skupocjn^a, 
C^rni grob je najgora tamnica I •— 
Sveta pravda, pravda neumitna, 
K^rv i život mir i sreda iite. 
Samo njena da s' sačuva svetosti 
Njoj je sam Bog o£i navesao 
Svesom, koja skinuti se neda, 
I u tamu oći joj uvija. 




IT« 



Kakvft bila/ dok nebiio sanca, 
I Dft neba netreptale %yizde, 
Te nevidi lica ni odela, 
Kdjn r svetost tvojoj traži glavi 
Maž i vitez i vojvoda silni. 
Kad devoj^e potajom ubija, 
Bamo svojom ćavano nježnoirja ? --^* 
Pa i na to ti pomisli kralju , 
Daje dužnost svoju Ćuvat glavu ' 
Samim Bogom nareĆena perva; 
Da sam svojim postaje ubijcom. 
Tko s' ne£uva, gde mu pamet kaže, 
I neradi, 8ta mu ta nalaže! 
A k^rv svoja, kad na duiu padne. 
Gore peče od paklenog ognja! 
Zato sdAtll, posluSaj nas, kralju! 
Nemoj svoje zemlje ostav^ati. 
Prijatelj ah nemoj izneverit. 
Ni ženina groba se ođricat! 
Sramota je od zla uklanjat* se. 
Kad smo dužni njemu na put stati; 
Grehota je odre<<i se mertvih. 
Koje svojim' u životu zvasmo ! 
Beli s*, kralju, ita si govorio; 
Kleo s' nisi, zakletva je bila! — 
Mi s nesre<^nom past demo đ^ržavom, 
Al je sramno izdat nemožemo! 
Za pravdo smo izginnt gotovi, 
Al nepravdi likovat nedamo! — 
Misliš, kralju, zemlju ostaviti. 
Jer kad tebe u zemlji nebude. 
Neće nemir zemlju uzdermati. 
Misliš, kralju, al se ljuto varal: 
Lete glasi od grada do grada, 
Tko ih čuje, taj zubima škripi: 
Da smert svoje kraljice osvete. 
Svi de S^rblji skočit na oružje. 
Živa mnogom nebi mila bila. 
Nad m^rtvom de svaki zaplakati« 
Ne<5e dugo vr<^me postajati. 
Strašna će se sila sakupiti ; 
Jošt ubijstvu ti dodaj prognanstvo. 
Pa s' ot£inu glavu proigrao. 
Zato, ki^alju, te s' ostavi mfsK, 



M 



Neodpiri se naždi ni dužnoati. 

Kad Tet5 slatna mora paati kruna, 

Gledaj aedu te sačuvaj glavu. 

Ako tebe a narodom nebude« 

Može biti, &to ti ni u grobu 

"Ktće dati kostima pokoja. , 

Kad u grodib Ijndem kerv uskipi» « 

I jarost im besove probudi, - % 

I osveta dahove pomrači, 

Svaka videl pod nebom je čuda!<< 

Ove reci Žarković Deana 
U Duftanu svu potresu dofto. 
Vidi otca bleda i k^rvava, 

I bes krune i bes seđe glave. 
Pa poviče sa najvećom boljom: 

9) Je V istina, ito govorift, kaeie, 

II strašili mučii me prasnimi?« 
Sva gospoda u glas povikale : 

»Istinu je Dean govorio! 
Na sve strane narod usavrio, 
Svakog risom jarost učinila. 
Svaki diie osvetom k^rvavom. 
Klo će biti po earu Stefanu, 
Ako njima ti nebudefi vodfa, 
U vlast svojo besove neprimii, 
I na drogu nenavijeS siranu. << 

Kralj usdahne i glavu prikloni. 
Pa ovako tiho progovori: 
I) Sudba tamna, snagom okeana. 
Nosi mene, kao more korablj. 
Volja jedno, nužda i&te drugo, 
O^ Čeg bežim, k onome dolarim. 
Dobra nema, dok se slo nesverSi, 
Jer se dobro sa bIo saklonulo! ^ — 
Duhu mi se salomila krila, 
Hiyd' te, bratjo, saveta mi dajte, 
6ta da radim, da je manje bede!« -— 



1 
« 



I 



XXXIX. 

Dr« If an August Kaznačić 

riKBo M Je f . 1817 n Dubrovnika u Dalinaci|l. Sverilv Utaltkt oanke na 
•VM^Mtili bečkom I peđovenekom, postao Je na oTon poaKisJem f . tUM 
MUeroBi; eada Je fra^oki M(mey u Dubrovniku. 
Iftdaoje ova dčla: 
t. Sor« dalriiatinaku kano urednik g. 1845. 
2. Sastavak o p^smab narodnih i napose dubrovaćkfh. 
8. O plesnaml naroda s^rbskoga i đalmatinskofa, f. 1881 

<Prevod). 
8. Vie eianakah u raanih ćasoptsih talijanskih i h^rvatiriLUi o slaven- 
skih predmellh. 

O BarodMUi puntali. 

Domaće su kr4po8ti ono skrovno korŽqje, is koj^pa cvale i 

C* M avaka alast i korist građjanskoga život«. Kakva je olHley, ta* 
w imtL biti i narod; ođatlć neka unne stanovito pravUo atrah i na- 
& Ifiiđaka. Gr4đ obija granje, jesenski v^tar raanosi Ii8tje, ali ako 
korte ostane, dob će steći iznovice izgobl|ena Išpotu. 

Utiba je velika viđiti izmeđju toliko ialoatnih sumnjah, da 
KaMm n onih krajih slavenskoga naroda« kojih nisn pokvarili ino- 
stranski oUčaji, obitelj zadirža neoskvernafte joite svoje sladke i 
štete sveae. I veliki dio Ićpote sžrbskih pisamah m<Nra se, po mom 
luiinjn, pripisati sili domaćih ćntjenjah. Tihi mir rasliven u njih, 
^ilićan sv6tfosti cčioga vedroga neba, sasvim je raslićan od sćva- 
Bja i girmljenja, koje huči i KablČdtjuje pćsnićtvo strastih nljadno 
iivinskih, p^sničtvo nemoćnih požudah i dosadnoga veselja. 

U pftsmah narodnih ime majke, ime je sveto. Majka je kao 
alapen, po kom se Ijobav i štovanje uzvisuju sa zemaljskih na ne- 
beske stvari. Ugladjena je i nježna poslovica, koja se obićno Ćige i 
m piamah i u govoru S^rbaljah , koji kad hoće I^omu da reku, da je 
arećan i nesrećan, vele; Vesela mu majkal Zalostna mu maj- 
ka! On i mater u sebi su jedno; bila mati daleko, bila mirtva, ipdc 
m vjtm žive, radije se i tuguje s njim, te kano 8io teče kirv mate- 
. rina u njegovih žilah, tako s^va i u mislih njegovih ljubav materina. 

bne sestre, ime je takođjer sveto u narodnih pčsmah; se- 
stra, koju sirdce u svojoj ljubavi medju mater i ženu postavlja^ se- 
stra, ko|a nam je perva drugarica u vremenih dćtinstva, koja nam 
je čista radost u godinah dćvičanstva, slična danid, koja najpirva 
sasjaje rasvitomu cvčtku; sestra, koja ako je starija, predstavka 
ponMto mater, ako li mladja ponš8to kćer; sestra, koja se Čuva me- 



»I 

ijffi domtćimi sidintni, đa postane jednom kći i mati dnife |N>rodi* 
ee, da bvde svesa ismedjn jedne kuće i druge, ismedjn je&oga m4- 
ata i dmgoga, da usme ime tuđje, da svoje staro neostavi. U narod- 
nih pćsmah sestra se prikazuje u raaličnih ali sveđjer skoro u Ija- 
besnih sMkah; serčena, astirpna, prijateljica jet^rvi, pokorna đi- 
vem, dobrovoljcia, poslodnica, pomiriteljica. 

KalLo u pćsinah, tako i u običajih luirodnih žena se nuioga 
Teće Časti, nego li se misli. U pokvarenih druitvih, gđč se asisaa 
Hcamćsto serdea^rćći mčsto d61a, žena se samo rĆČmi fituje, a n dćln 
preattre. Narodi prosti i dobroćudni uprav se zato neklaiijaju ženi, 
jer ji podtuju ; neterpe da je 16na, bezposlena> ili da se brine sa 
svoje isprasnosti, nego s njom dčle vlast i trud, uče ju poslušnosti, 
da nauči sapovčdati, a da se nauči jako se radovati, uče ju goiko 
tirpiti. 

Koliko narod s^rbski poituje žene, to vidimo ismedju ostaloga 
is njegovih pirnih običajah. Oni opisi, kcge često nalazimo, i 
koji bi se nepoznatelju mogli Činiti neznatni, imaju nč&ta pobožna i 
mogu se smatrati kako sgodopisni spomenici. Kao Ato se Omir 
svaki Čas povratja u svojoj p^smi na kirvave rate, tako se SkM 
povratjaju na pirne svoje običaje. AK ljubav Serbah nije oslabljena 
ljubav; — jerbo se uzdah zaručnice zaglufiuje pucanjem pitftakah, a 
štite ju barjaci, koji se okolo nje viju; i Često se radost račša sa ia* 
losti^ a koplje staroga svata izđnbljava grob uz pimu postelju. Ove 
Česte oprdce u pčsmah medju ufanjem i pogibom, medju pirom i 
sm^i, Čine da je ljubav stroža i jača, uzdiržavaju ju bu^u, potak* 
njivaju ju gorućimi bodci i postavljaju joj kod postelje hrabrost za 
prijateljskoga čuvara. 

I žena je u pčsmah Često hrabra. Zna pobčditi pogibe desni- 
com i ukloniti razumom; dosčtljivo je njezino poštenje, junačka i 
predvidljiva je njezina ljubav. S^rbkinja negovori mnogo, kao Što 
čine ženske u mnogih romanih i pšsmah, već misli. Budući da i^e- 
zina ljubav razmišljava i sabira, radi toga stanovita je i v^ma. 
ženiđbenoj včrnosti nahode se mnogi i mnogi primšri u na- 
rodnih pčsmah; naprotiv se nevšrnost tako u kratko -pokazuje, da 
se može vidšti, kako joj se neraduju, niti ju ištju opravdati, a pe- 
depsa strahovita, koja joj slčduje, svčdočanstvo je svetosti običajah. 

Domaća ljubav kod sferbskoga naroda silno se prostire na 
bratučad i na svu rodbinu, koja je dosad pod istim krovom ži- 
všla i od porodice jedno pleme sastavljala. Samo ime bratučeda, 
prostire do tretjega kolčna prava i dužnosti bratinske i otčioske. 
Mver je bivao medju svatovi, te za spomen stare ljubavi ostato 
je to ime jednomu svatu i dan današnji. Prijateljstvo bijaše posve- 
tjeno imenom pobratimstva, i tako rekuć, jedno sveloiajslvo sa* 
druživaše |»ljatelje pred Bogom sve do smirti. Povtsinica pripo- 



2SB 

▼Ma priMCmi sMrr satno o narođii germaiiskoin, aH k«ri fikn^ndi 
joi je sretiji taj obred i toK Ijiibežljiviji, koliko je manje naš narod 
poti^lKrvao pomoći u boja, jer je maiije bojevaoiiego atariCrermaiii, 
prenfda nije bio manje hrabar u boju. 

Gostoljubivost, dro^o uzvišeno svojstvo našega nareda* 
koje pokazuje plemenito povčrenje Ćov^ka k ćov6k|i, jest krćpoat, 
koja se približuje domaćoj Ijabavi, te gerleći, tako rekuć s istom 
iskrenosti, inostrane i nepoznaue. Čini od svega svćta jedna veiikv 
porodicu: Icr^post patrijarska i kerštjanska, po kojoj se mladi svit 
vputjuje i približuje k izobra^enju. Sama reč^koja označuje ovo mi- 
los^rdno delo, izražuje plemenitost ćutjenja. Sirbin ne samo pri^ 
kiva gosta» nego ga i izčekiva i željno poziva. Nikad mu gost a 
nevr6me nedodje; prije jod nego u kuću, primi ga u serdce. Znamia' 
nit je, te Često se povratja iiarodu kao radostna misao onaj stili: 

»iRuke iire, u lice se ljube« stih mile Ijnbeziiostf, radi 
koga bi »vaka starinska i sadašnja književnost mogla zavidčti airo* 
mašnomu seljaninu serbskomu i dalmatinskomu. Ali izobraženoat 
čestokrat ubija svoje hraniteljice. Sto se više umnožuju lasti živl|e^ 
nja, i Što se lašnje mogu pričekivali gosti, to više oslabljuje gostiv- 
j^abnost: kano što se izsčkav dubrave i poboljšav poljsko težaiije^ 
gube gn^zda nevinih ptičicah, a kola škripe, gdš je staglin pšvao* 

S^rbi ljube gosta inostranca, i rekao bi, da ga poštuju ka* 
ko s' neba poslana; strairjskoga neprijatelja nemirze, već ga pre- 
ziru ; i u samu se sužanjstvu osetjaju viši od njega, pa šte se do* 
stojno veći osčtjaju, to nam dokazuje, da mirziti nezuađu. Samo 
njihovo preziranje više proizhodi od nemarnosti za tuđjom m^r- 
žnjom, nego od zakidljive oholosti. Toliko se samo udaijuju od ne- 
pravde, koliko je dosta, da podli nebudu. Zakinuti odgovaraju, po- 
bMjuju i preziru. 

Marko Kraljević u ovom i u mnogo drugih obairah jesjt 
živi izgled svega naroda. Ni sam AkiI uepredstavlja tako všrno ćud 
girčku u vršme junačtva, kako Marko našu slavjansku u vrdme po- 
si6 turskoga podjarmljenja. Marko se hvata oružja, samo kad je 
priniid)en. Uklanja se, i kadkad iz šale kazuje, da se rado nebori; 
at najp<^slš u jedan mah počme i saverši mejdan. Car, obkolfen po- 
gibami, zove ga u pomoć, a on, iskren i milostivan priuna istom« 
tiepravedniku, pošto ga je zamolio i pošto mu je pokazao, da ima 
potreba od pogažena džaura, prikazuje se i oslobodjuje ga. Juna- 
kom srednjega v6ka bijaše slava braniti Ijubovnicn, bojevati i za 
nepoznane žene; a seri junak i zhodi na me jdan i za dušmaaske 
Žoie. Njegova neugladjenost plemenitija je i velikoduMja od izoi- 
bražene učtivoati srednjega včka. Izmedju mogućna i prijatelja 
jrniak radje brani prijatelja. 

JMviM svojstvo i jedino a knjtževst\'tti , koja su meni ^znata. 



MS 

jeat HoTtaje, kojim narodne pčsme đita pramft svHonm stt^ii« 
sipomi^Štvt i velednino preziranje nedostojnoga bogatstva* 
Ako i spomena pesme kadkad o bogatstvu, to je samo na ures i 
slažbn l^pote, ljubavi, milos^rdja i janačtva. I sato često viđjaiMH 
gđš se n ovih pćsmah pridružuje zlata i biseru, ili proti nj^mu sta* 
vlja kita bosi^ka ili kakav cvetak: prilično trim kraljem, kojipored 
zlata prikazaie Odkupitelju tamnjan i mirhu. 

I zato uprav Sto Serbi siromaštvo ljube, ljube i poniznosti 
poniznost tanahnu, bčlu koprenu, koja brani i uresuje sve ljudske 
krčposti, i čini, da se više žude. Serbski je junak ponosit^ ali nije 
ohol. Njegovi neprijatelji naprotiv pokazuju se u pčsmah kao bcz- 
sramni i nesmotreni zakidivci, kojih ludo bezočanstvo probudjuje 
u sirdcu smešano ćntjenje gnjeva i sažaljenja. Niti nije serbski ju> 
nak hvaiiša, neserta bez razloga u pogibe, neprezire ih bedasto, ali 
kad ga dužnost i sila na to vođe, hladnokervno ih susreta. I buduć 
da nije smion niti bojažljiv, nije nemiloserdan. Zna, kako je mučno 
pošteno mejdan dobiti; i zato svaku pobedu više Bogu pripisuje^ 
nego svojoj desnici. 

Premda je jak i obziran, dogodi se, da koji put upane u ruke 
ii^r\jateljske ; daje u tamnici^ gdč mu je smfert pred očima, i da 
se mora osloboditi ne snagom nego hitroštju. Marko je poput 
Akila, koji kadkad postaje Uljsom, te se i junačka pčsma preverne» 
kao što se obično dogadja kod prostih narodah, u šaljivo pozorje. 
JednoČ uzdisaše Marko u tamnici cernoga Arapina: kći Arapinova, 
zaljubljena u njega, obećavaše mu, da ^e ga osloboditi, samo ako 
joj se zakune, da je neće nikad ostaviti. A on, metimvši kapu na 
kol6no, zaklinje se kapi: Ja te nikad neću ostaviti. Oslobo^ 
djen, ustrašivši se njezina cernoga lica, odmah ju pogubi. Pogubi 
ju; ali poslč zidaše cerkve, da opere dušu; žertva plemenitija nego 
k^rvarine Rodomontove, koje šiljaše ubijenoj Izabeli. 

Ti ćeš spoznati u ovom velikodušnu iskrenost sžrbskoga 
uaroda, kako prikazuje svoga ljubljenoga Marka sa svimi i^egovimi 
oskuđnostmi i pogreškami. Ono pesoičtvo, koje se usiljava uveli?- 
teti male stvari, da na taj način polčpša ružne i oplemeni lub^ke, 
jest pčsničtvo umčtuoštja pokvareno. Dosta je da se nesakrivala 
oskudnosti, da se ueizvinjavs^u pogreške; neka ih junak i p^soik 
im^ovčde sa dostojanstvom i skromnoštju savesti svoje; onda iz toga 
itpovčdanja greha proizhodi ćudorednost, koja je kašnje tim koi^ 
ristnija, čim je manje bila prije poznata. 

I zato se kadkad i našali serbski junak; jer je i u prirodi po- 
mššan život dobrim i zlim,smčhom i plačem; jerbo svedj jednaka ««»> 
bttpiost, svedj jednaka Šala, ništa drugo nisu nego dosadna pretvor- 
Bost i sm6šna krinka. Nu kao što vdiki umovi, ponisivši sa 4(1 tu^ 



»84 

4)e slaboće » ođkrivajii prostim govorom duboke misli svoje» ttko 
isto veUkododni ljudi siorivaju pod veselim licem ljutu ranu svoju. 

Marku se raznose u pčvaiiju pripov6dke naroda, kao ftlo 
ptice različna glasa i perja lete po vžrsih selenećili^e visokih plar 
lUDah. Marko je predmet i žalosti i radosti, slave i nađe 
čiloga naroda kroz mnoga stolčtja. Marko kao Kra^ević 
(kraljev sin) m^rzi na oblast nepoSteno zadpbljoiu. Nesretan u svo* 
joj kući, slavan izvan kuće, na službi je kod neprijatelja, ali se ne- 
prijatelj boji Markova mžrkloga pogleda i strahovitih njegovih ia- 
lah. Ovaj jedini izgled snage včrno podložene, i posluha, koji strah 
zadaje, služi na Čast i umčtnosti i čovČČanstvu. I oni, koji preziru 
ime Markovo, oli ga se stide, dto Čuju, da ga u pčsmah spominju 
po kirčmah, pustoiih i b^rdinah, i to goli i siromašni ljudi, koji ni- 
su nikad vidčli diplomah akademskih, takovi nisu dostojni Čitali 
pčsidčkih tvorovah. 

Istina je, da tekom vremena ćutjenja naroda, izgubivši sbog 
robstva svoju prijašnju plemenitost, pripisuju Marku običaje, ne po- 
sve dostojne. Ona neprestana hvalisanja, koja pokazuju junačtvo 
njegovo u pi^u, premda spominju proždžrlost junakah Omirovih i 
služe na pohvalu tčlesnoj jakosti, koja odolčva svakoj protivnost! i 
nadjačava svake pogibe i za Šalu joj služe, ništanemanje ja dir- 
žim za stanovito, da se u starih pčsmah nenahode takva hvaHsanja, 
nego su prik^rpana dva stolćtja poslč; i da su još novijega postan- 
ka one napitnice, koje poklon od pčsničtva čine. 

Junaci drugih naredah bore se i pobčdjuju, bore se i ginu; aK 
s^rbski junak, nadživivši svakoga drugoga umirloga vojnika, neu- 
mire ni od mača ni od nemoći, već zaspi tiho i spokojno u slad- 
kom sanku. Neželi, da mu pri poslčdnjem Času života svčdoci budu 
sv&tH dvori, niti skup vojnikah, oklopljenih zlatom i gvoždjem, ne- 
go vedro nebo, gora zelena, i pogled pobožna kaludjera. Ubije svoga 
miloga Šarca i oplaka ga kao druga težkih bojevah i zlo nagrađje- 
toih pobidah. Skirši i baci u more svoje nepređobitno koplje, da ga 
tudjinska ruka ne oskvirne nepravednimi i ncfunačkimi d6H. Piie 
svoju najposičdnju želju ; i pun snage i zdravoga razuma sklopi ^ 
na dugo, al ne včkovito, počivanje. Piše svoju najposKdnju že^pi; 
ostavlja dio svog^ bogatstva c^rkvi, dio slčpim guslarom, da pro- 
slave pčvajući po sv^tu ime njegovo. Iz ustijuh siromaha Želi biti 
proslavljen; jerbo znade, da glas siromaha iz s^rdca proizhodi, Ini- 
nje se po svčtu razprostire i ugodniji Bog^ dopire. Marko promiš^ 
o dobročinstvu i slavi. Ovaj prosti Čov6k hoće da zadobije sebi sve 
što je nenmirlo : neumirli glas, neum^rlu nađu, neumirk> oko i 
junačku desnicu. 

9>0na nije mirtva nego spava.«« Na ovo rOA Spasile^ 
vo smijahu se mudraci, koji se nalaze u množini sveđjer i rudara, 



285 

pripravni oteti acviljenoma sdrđca nt£hn nađe. Smigthii Bt, jerbo 
soec^aku dobro, da je umirla đčvojka. 

Spasitelj' Hse ju za ruku; Ustani, rekavši, dah joj se povrati; 
dnh se a nja povrat), roditelji se xačudi6e, a mudraci, koji su ja 
d^riali za mirtvu, umukoše. 

Ob nqe mertav, nego spava; pokraj njega leži ma maC, kop 
je napola iavadjen iz koricah, a kad nčki pokret nad semljom lU 
pod zemljom sasvim ga van iztergiie, zvek njegov probuditi će na« 
iega Marka, te će se uzdignuti pokrčpljen stoićtnim počivanjem, 
pun stoMtiiih uspomenah, i doći će kao reka, poplavljena vodami u 
ttkn iz dalekih zemaljah. On spava i sanja proftasta junačtva i ne^ 
volje, nt6he i žirtve budućnosti. Visoka i puna nade slika neumžr- 
losd narodah i pravab. Bog je učinio, da se mogu iziščiti naroiB 
zemaljski, i da nikad neumiru do samovoljnim razpadnutjem. 

Pravda počiva skrovito i spava do naznačenoga dana, ali neu- 
mire. Ovo narodno predenje jest basna puna istine; predanje, izvi- 
rajuće vide iz včre nego iz pčsuičtva,u koje jofi vas narod i dan da- 
našnji vćruje. Prije nčkoliko mčsecih, došavši jedan siromašni se^- 
iiin iz Pokrovnika u Šibenik, pun veselja reče svomu gospo- 
daru: Dobar glas, gospodaru! Marko se je Kraljević probudio; vi- 
ddU sa ga u Hirvatskoj. I kazivaše mu potanko, na koji se je ovo 
način dogodio. Ovaj glas, koji iznenada puče, i neznajući, u jed- 
nom seocu dalmatinskom, priličan sanku, koji lasno dodje i prodje, 
neće bid za porugu onomu, koji znade, da je pčsničtvo slovo, koje 
živi kroz stolčtja, i da se u pučkoj mašti odbijaju prividjenja ne- 
beska, prilično sćnam, koje se kretju. 

Govorim, da je pćsiiičtvo slovo, koje žive kroz stolčtja. 1 kao 
što danak javlja danku glase Večnoga, i noćca priobćuje noćd zna- 
nost NeizmČnioga: tako isto po pčsmah govore pokoičuja poko- 
Išnjem, duše dušam od jednoga kraja do drugoga razdčljene domo- 
vine. Pripovčda se, da su se nedavno nčki dalmatinski hajduci, po- 
M doga mučna, grčšna i divljega junačtva uhvatjeni, i u tamnicu 
zatvoreni, dogovarali pčvi^ući. Tako čine nesretni narodi, da oMak- 
Ša}u svoje nevolje. 

Kroz tri doba, kao Što mi se čifii, prošlo je pčsničtvo 
naroda sirbskoga, koja trčba dobro razlikovati. Najpirvo 
uspomene Čet^rnaestoga včka, to jest, kada se je carstvo Ne- 
manićah uzdignulo sibio v^rhu gerčkoga i palo i s Lazarovim se 
tčiom spustilo u grob, posvetjen požaljenjem čiloga paroda. Od ovo- 
ga d<ri>a, uprav vitežkoga,malo nam je ostalo pčsamah, ali one, koje 
su ostale, mogu se uzporediti, što se dče l^ote, s najboljimi vitež- 
kimi pismami gftrčkimi, pače i nadvisuju ih u veličanstvu bogoljub- 
ne žalosd. U ovo vršrae spadaju i najvažnije pripovčsd o Kraljevića 
Marku, koje mam govore o njegovoj dobrod, junačtvu i smirtl. 



286 

SKde sa dm fikBme, koje nam prikaznjn Marka kao 8užDJ.a» a ne 
kao siagu; Marka kao podmg^u, viiiopiju, ali branitelja sbd^ik« r.a 
đuAi nikad nepodjarmljena tnrskimi običaji. U tretjoj dobi nalazimo 
hajduka, koji se podiže iz sredine đružlva, s ko^m se neprestluio 
bori: smčsa čovččnosti i nasilja^ velikodušne iskrenosti i seiione 
prtfvare» one iskrenosti^ koja je poznata i k^rvuiku, pošto je poku- 
jteo. žalost i pogibu. Hajduk, napola razbojnik napola junak, .ipa|L 
ljubljen je od naroda, ne samo zbog nekoga milosirdnoga iii^ona, 
po kom Ćov6k ljubi nesrebio hrabrenstvo; već i zato, što je hajduk 
f oold^ji, premda nedostojni kaznitelj turskoga tiranstva; poslćdn^ 
fremda nedostojni naal^doik Dušana i Marka. G^rčki klefia itije ni 
malo Čištji od sirbskoga hajduka, ali njegove su ljage sakrivene a 
hitrini p^samah, koje lete kao pušćano zžrno. Naprotiv serbska ae 
iskrenost očituje u jednakosti, kojom pripovčda i dostojna i neda- 
atojna đčla, poput kosonosnih kolah,koja prije prčte škripanjem, ne- 
go što rajzkose. 

U ostalom znamenito je, da u vrčme nam najbliže, kad družti^o, 
nasiljem razdvojeno, dopuštja, da osveta, ta nepravična pravica, bn^ 
de naplata uvredam pret^rpljenim, i kad je medju narodom postala 
strahovita poslovica: Tko se neosveti, taj se nep'osveti; 
znamenito je, da se u narodnih pčsmah rčdko čuje prolčvaiije bra- 
tinske kervi. Mnogo veća i plemenitija je razlika izmedju naših i 
korsikanskih narodnih pčsamah, koje poput glavah odsČČenih 
<2Šde meržnju na zemlju, da izniknu zločinstva. 

Druga stvar znamenitija, koja služi na Čast ovomu nesretno- 
mu narodu, jest ono pobožno mucanje u narodnili pčsmah o svem, 
što se tiče razlike latinskoga i gerčkoga včroizpovčda- 
i^a. Poznato je, da su nčke narodne pčsme sastavljene od Ijudihia- 
tinskoga v6rozakona, a iičke od gerčkoga, i da se sve uzajamno pć- 
V9^ A da nesloga obuzima sve duhove, zar nebi iz njih izišao dim 
ili iskra, što bi prenčlo povetarce u pčsme? 

I narod, budući pobožan, napredovao je u pčsničtvu. U pi6smafa 
Njegovih nenalazi ae pripovčstih poganskih; jer od njegova baano- 
slovlja nisu ostale nego Vile. Vila, polu žena polu boginja« lagaD\ia 
■od ljudskoga t^la; dobrotvorna, ali kadkad razserdjena. zbog ljudske 
oholosti. U serbskih pšsmah nahodi se gdčgdč više mašte nego u 
girčkih, ali tako divne prostote, da čim se pokaže, odmah iščez- 
ne. Cestokrat se divnost može prije smatrali kao previšenost, nego 
pokvarenost, i kao način iztočnoga govora, nego kao pogansko 
vdrovanje* 

Narodne pčsme prekomerno ljube prirodu, ali je neoboža- 
viyu. One. predstavljaju prirodu kao živu i razufnuu, ali joj nepoko- 
4*avaju života i razuma ljudskoga. Mnogokrat se u njih obratja duša 
Mvoijjna, bojaž^iva ili ufajaćagori, cvčtju, pticam, i razgovara ae a 



»1 

i^imi o onik, koji su J69 nuHi i đr^^» i njini ih {uref orii6iije» 1hm> da 
je uvftreu, da ova stroreoja božja raaum^n ljudsku tugu i Ifabi^v« i 
da m im milostiva. KaAad satjiibyeHa đćvfigka govori s konjem 
svoga Ijub^snika kao s f dniim dnigom ži'vota ii|egova. Serbske na- 
rodna p6ame spominju 6e3ije konja n^j^gerčke; jerbo polja sirbo- 
ka i bosanska slobodnija sa i prostranija svektećama koraka ralno- 
ga konja« 

1 sato je bilo mnčnije sa Sžrblje odo^vali navaljnjućema ne- 
prijatelju^ jer ja neprijatelja sire bilo polje, da ih može t&rati, i jer^ 
bo sa imali malo beabćdnih aaklonistah, ia kojih bi mogli adLrivani 
slrčljati, isnenađaiehođiti, i k njim uepredobljeni prib6gnuti. Da 
nge bilo šonudi«. nebi moželMti nikad vida Sirbija^nogla osvetiti aivo- 
ga vsf aroga imiena. 

I u siarbskih i u girčkih peimah nahode se 6esto 'nebeske 
P'tice kao svidoci i poklisari. Ali Ćedtje u sžrbskih nahodi. se so- 
ko» jerbo se je lov najbolje pristojao gospodskim abiimem sirb- 
skih velikasah n sredi^em včku. U ovih pN&smah (kakono i u Eneidi) 
pretvaraju se ljudi i verJioiiaravne sile u ptice. I ptice donose no- 
vosti ne samo glasom nego i pismi. Puku, rasdiljeuu nepravkaaom 
silom siromaštva i nesnaustva, barami, dumami, rčkami« berdv do- 
neseni glas od takova poklisara, i još ako je pisao^ morao se je u 
nčkih nevoljak Činiti priličnim savćta nebeskomu. I kako fito u 
Dan tu često nahodimo prenose, koji spominju pisaiye i knjige»jer* 
bo sa kigige u njegovo vrčme bile odveć rčdke, tako se u sišrbskih 
piamah napomntju često poslana pisma. Pisma u pčsmab priliče 
pončšto divnim dogadjajem vitej^kih p^samah. Jerbo divnost dohodi 
ptemam ne samo od đalečiue vremenah, nego i od dalečiae mistah; 
i to tim veća* ako zapreke i pog^ibelji osmnoie neiavčstnost i strah* 
razpalo požude i radosti. Pismo, koje nigedaopul promSni u dobco 
ili u alo istaii|e duše naSe, prilično je pouČŠto duhu, koji dohodi le- 
led po visini, prikaže nam se kao prtvidjenje sadašnje i aveči nam, 
kao živa r^Č udaljene naše mOe Čeljadi« 

U s&rbskih pčsmah ptice donose kadkad pisma kao nčkad pa- 
lestinske golubice, kadkad živom reči javljaju dobre ili ale glasova. 
A» kadkad vratjiyn se s bojnoga polja kljunom ok^rvavljenim i krili 
opem^nimi^ pripovčdajući junačtva i poraae. 

Cesti su u serbskib pčsmah jadni glasovi, njihove iskrene i 
vesele du$e smatraju jade kao drugove iyihova života. Jedan stih, 
koji se česi^o čuje u narodnih pčsmah i koji nebi trebalo ni sabora- 
viti ni promčniti, jest ovaj: 

^Gorko cvili i. suze prolčva.«« 

Zpamenite su mnoge i velike sličnosti izmedju g^rčkih i 
naših p 6 sa mah.« koje sličnosti kad bi tko predttZ0o. sraviijivati, 
sodatrs^ući gdč je plemenitije ćutjei\|e, gđč su živ^e slike« gdi je 



288 

oJMiiti}e pri|iov6dtBJ|e, laj bi fMStavio dMo o fimaiilvvL, korislD^e 
nego Bva pravila, koja su do sad o totn ua sv6t iai&la. I iiađaći da 
au sličnosti takove, da jasno pokaauju, da su iste misli pvefile is 
jednoga naroda u drugi, to štedi oiičas pitanje: U kom sa se pžrvo 
le misli porodile? Sto se mene tide, ja se slažem s ootmi, koji 
tv&rde, daje danatojaGirčka naseljena stranom od pokoMnjak slav- 
janskih, koja su onamo predla po osmom stoI6t]u ili napadanjem vo- 
jenim ili mirnim preseljenjem, pa lako da su Stavjani ponovili staro 
srodstvo dvajuh naredah, kcgi kako jedan tako i drugi is aaijalskih 
ravnicah proiafaode. I c4^mni, da su sadainji Gžrci naeli od Sirbah 
onaj lik budućega vremena sa ^ik»i ^ kojjL sasvim oi^ovara. na- 
lema hoću i ću^dragocćn oblik i amak prave plemenitosti obojim 
narodom, aato ito se s midlju o budućih dčlih nerasdćlno sdraMge 
misao slobodne volje. Takovo likovanje budućega tTtaiena biva uje- 
dno dćlo vire i ufanja, i ujedno pokamije nam pnva i diržanstva 
nade naravi. Tako isto mislim, da je lik neopred61jenoga načina a 
sađadnjem girčkom jeziku doilao od jednoga naftkoga lika, s tom 
raalikom, da u nas pravi neoprediljeni način osiige, a kod Girkah 
promčrnjuje se sa slagateljnim; jer S^rbi mogu r6ti i idjem vid6t 
iidjemdavidim, ali G^ci moraju uvćk reći: mieUpn^m Mm, Ovaj 
način nenahodi se u jeaiku bez razloga, <hi bo opredšljiva što je 
neopredftljeno, i pokazuje, kako se um Čov^čanski u|Hi^aje od ob- 
ćega pojma k sveobćema sućtvu. 

Ali da se povratim na svoj predmet, velim, da su misli n^h 
pdsamah zaisto iz Sirbye u G^rčku preile; jerbo su one u sMmkih 
pčsmah saviršnije i Ičpše složene. Negovorim o p6smafa, u kefih se 
stihovi slažu, koje su i u Gerčkoj i u Dalmaciji plod primorskih mH- 
stah, u kojih se um igra a strasti muče, i u kojih paž^ivost riMg 
jednakosti slogovah hitro leti koncu stiha, nepazeći, jesu it r^či pu* 
ne smisla, i da li su jedna s drugom u Išpu i moguću saglasju. Go- 
vorim o zdravih i silnUi pesmah, koje se Čuju po b^rđinah i dubra- 
vah, i kažem, da su one u S^rbiji tihe i vitežke a u Girčkoj plahe 
i liričke. Bitnost pčsničtva slaže se s izgovaranjem dvajuh jezikah, 
i različno6tju dvajuh podneUjah, s naravnu dvajuh narođah, i sa ži- 
votom njihovim; jerbo g^rčki život bio je Čedtje uznemiren pobuna- 
mi, napadanjem i pogibeljmi; a život sirbski bio je više domaći i 
zabavljen sa uspomenami prošlih vremeuah. 

I ove pčsme vitežke i liričke jesu (kakono u pravom pšsničtvu 
biva) živahno đramatičke; ali u pčsmah sirbskth drama se b^je 
razvija, i da tako rečem, s većom ljubavi izložene su strasti. Ovo 
pravOo služi, gdš je dvogovor: a i pripovšđanje u s^rbskih pšsmah 
svedjer je hitro, i bolje nego u pšsničtvu, složenu umetnoš^u. Krat- 
ke prilike, koje rčdko cčli stih uzimaju, čine, te bismo mogK posum- 
^ati, da su u pismah Omirovih one toliko izđrobljene prispodobe do- 



metmrte « vrime Pisistmtovo. Dvljlna nikih fovorah u pčsmak 
Ondrovih jHrek« granice oarođnili pisamah, ati opetovanje porukah 
istimi rećmi saisto je narodno. U ovom ae s^rbske pftsme slaiu s 
Omirovimi mnogo više, nego sadašnje girčke. 

U p^amah pripovšdanje, velim, da je birzo bes nsklikak i 
mnovanja, Ato nije niita drugo, nego umetci i opaske, koje kvare 
jasnost sloga. U njih se počii^je odmah sa predmetom, dvogovor je 
aved^er prost i iivahan. Kad je potrebito, mnogi se predstavljaju na 
poKNriitii; ali Čim sv^še svoj govor, odhode. Pristojnost, koja je 
protarnnla svoja pravila n 16pe nmćtuosti, u ptomah ni malo ne&ko- 
di ćutjenjn. 8»ati, gd6 treba prestati pripovftdajući, i što treba iao- 
ataviti, lo je umćtnost, koja se neda naučiti u uČiUdtih, al nas tomu 
uči ća^enje istinitosti: tako isto n iivotu našem, anati što treba 
premučati, a Što treba reci, to je dos6tljivost, dana ne lukavstvu 
građanskomu, nego nepokvarenu ćntjenju dobra. 

Da potv^rdim, što sam rekao, da nške pčsme girčke proisho- 
de od sirbskih, dosta je to, da se u gžrčkihnahodi uvćk naških rč* 
Čih, tt atobskih pako nrima girčkih, nego samo t>ne , koje se tiču 
všrosakona i koje dohode od obćen<^a obreda. Neću tim da doka- 
iem, da nčka pšsnička predanja nbu prešla u Sirbiju od onoga 
obilnoga i tivoga lavora g^ke umštnosti, pače mislim, da su im i 
prednosti i nevolje kao bratji sajedničke. 

Počitanje narodnih p^samiii i u tom će nam koristilo biti, ^to 
će' sačuvati u narodu našem davni stih njegov, koji mu je tako 
svojstven, kao hezameter Gerkom, a enđecasillab Talijanom, 
alexandrinski Francuaom, i tako svani politički stih sada- 
šiym Gerkom: ja velim, daje onaj naš stih srodan jambu, jerbo 
je proaodtčki i u isto vrftme Čislen, jer on sahranjuje starih jeaikah 
aladko saglasje, i jer sa raaličnosti dugačkih i kratkih slogovah od- 
kiiva rasfičnost mislih, i svekom ih israauje. 



XL. 

Lnka Ilić 

raila m je u OrUeven u AlavoaUl f. 1SI7, sada Je ava^iaDlk aaf rebačke aa4- 
kisluiptie i domaći kapelao n panCavačkom vojnlfikom odbraninitii. 

Isdaoje: 1. Slavonake varoike peame, u 4 avažčića, u Zaf reba 
lS%4j t. Baron franjo Trenk u Zagrebu lS%5j 3. Hiatoriscbe Skizze 
der k. k. MfUlSr-Communitlt Paačova, PaĐ^ova 1SS5. ~- Oaioi tofa 
priabćla Je u Hevenu viie aaatavakah. 

t9 



MO 



Iz k^ige: Barei Fra^o TrcBk. 

1. 

nasBbcJiiici. 

Bšlokosi otac radofitno dočeka 30. svibnja 1740. već za mert- 
va dferžanoga svo^a jedinca. PosIŠ ndkoliko danah odđMi ae od šle- 
pa i ode na svoja imanja u Slavoniju. Doftav ovamo, kapi pakračko 
i nndtarsko imanje. Nu kako ovo tako i ono bijade pustajiaskimi na- 
sirtaji opustofieno. Ali ne samo ova imanja, nego i c6ki Slavonija 
bijaše istomu zlu podvergnuta; jer koma a c^loj Slavoniji neće btti 
poznata ona razbojnička vremena po prognanja toli okratnoga i sm^ 
rovoga kervolokacšloga k^rstjanstva — Tarčina^kojasaovu čarob- 
no - krasna i svakim izobiljem od božanske providnosti obdarena 
kraljevina ne samo nesigurnom učinila, nego i gotovo opustošila. 
Da su ovomu poraza Turci mnogo doprinčii, o tom neima samnje: 
ali ima i drugo vrelo, koje je po proturanju Turčina poplavilo Sla- 
voniju neumornim razbojničtvom. Da se ovoj nesreći prisusrete, 
učini providna vlada sve moguće naredbe, koje su se samo u onih 
burnih vremenih mogle izvesti. A Slavonci takodjer, da se kako ta- 
ko oslobode te napasti, pojdoše sami kupit se u čete, ili pridruživat 
se razbojnikom, da tako spase svoje dobro. Ali ako su ga i obra- 
nili od one Čete, u kojoj su bili i sami, nadošla je droga, te ga opo- 
stošila. Putnika nije bilo vidčti, tirgovci se nisu usudjivali robe vo- 
ziti; zato je tergovina stajala, ob^rtnost se je zanemarivala, a pro- 
svčta i izobraženost bila je zakopana. Kamo god je Čov^k pogle- 
dao, nije vidio drugo do razvalinah i ognjištah pogorelih kucah i 
sgradah. Polja su bila šumom zaraš^ena, berda zanemarena, a po- 
tevi nesigurni i zločesti. Svčt, mučen svakovirstnom nuždom, na- 
lazio se je u skrajnjoj zdvojnosti. Evo! to je bila slika ove nćgda 
tako krasno i uzorito cvatuće kraljevine, koju su nčki, ne bez az- 
roka, malom Talijanskom nazivali. 

Carsko-kraljevski dvor videći, da dosada učinjene odluke nisu 
nikakove koristi doučle, pošalje g. 1736 odbor iz Beča u Slavoniju, 
koji je svoj stan u Požegi imao, da pokuša dobrim svoju sverbu po- 
stići, kad kaznom nije bilo moguće. Of aj odbor, došavši u Požegu, 
proglasi amnestiju ili podpuiio oproštjenje svih pregrešakah onim, 
koji dodju u Požegu i polože oružje razbojničko i zakletva všmesd 
učine. U to ime bude poslan u šume fratar reda sv. Franje, Paund- 
vić, da tu vest saobći razbojnikom. Njemu podje sbilja za rakom,.50 
ili dovestL Našičkoga samostana duhovnici okrenu na pravi put 52, 
a medjn timi više arambašah, po imence i glasovitoga KapeUm- 



391 

«r«aibaAu KMtr#te. Ovaj £a4erift i porid lo fane; ali s tom pog«4»- 
lM>ni, da <Hi kao nćgđainji postaga sada pustare proganja. Glasovir 
bijaše takodjer Ćića arambada^ koji je 14 gođiiiah robio. I oa se na 
ontn vdst povrati na pravi pat, đođje u Požeto, položi zakletvu, i do« 
iav « Ternavtt (u Brod. Regti) oženi se. Osim ovih dodju i drogi 
mnogL Po učinjenoj zakletvi dobiju od odbora novčana pomoć, ne 
samo da moga bez kradje kući doći, nego i svcje težačke poslo« 
ve početi. Poslaničtvo, nadom gojeno, da je naloženi si posao do* 
bro izvirdilo, i da će moći ujamčiti vladara o sretnoj badućnosti, 
povrati se odakle je i đodlo. Međjutim vele naii: Sto dilda navikla« 
Kakogod se nćma zvčrka neda laiiko ukrotiti, tako ni Ćov6k, ko|t 
se je od dćtinstva priučio lapežtva. U kratko potlače mnogi polo« 
ienu zakletvu, ter čete razbojničkih nasilnikah iznova na toliko 
narastu, da su i broj i opasnost pervašnjih nadvisile. Isti, pr^e bar 
na idiku poSteni ljudi ogirle sada očito taj g^rđiii zanat. Obća si- 
gurnost prestade : teiak otimaie od težaka, prijatelj od prijatelja. 

Takovo byaše stanje Slavonije, kada je Trenk na svoja do- 
bra doiao. Njegovi ga podanici dočekaše s velikom radošlju, i bav 
mu svoj stališ opisaše živimi bojami. On što je mogao, to je i uči* 
nio za njihovo blagostanje itegobam je njihovim predsusretao. Ako 
nitko nije našega junaka cčnio, štovao i ljubio, to sa ga doista nje- 
govi podložnici, kojim je bio pravi,pomoć u svakoj nuždi pružajući 
otac. Neka sv6t govori kjako mo volja proti njemu, kad još dan da* 
našttji živi njegova uspomena kod potomakah njegovih podanikah. 

Trenk« panđorsk^i major. 

Cttvši za toli opasno stanje (kada su naime neprijatelji uda- 
rili na caricu Mariju T eroziju), uastojaše svaki pravi domoro* 
dac i včrui podanik slavnoga aostrijanskoga doma, da ili oružem u 
ruci, ili novcem, u koliko mu sile dopuštjaju, pripomogne. Međju 
^vimi nebijaše poslčduji baron Franjo Trenk. On ponudi, da će 
izvesti na neprijatelja domovine 1000 Slavonacah na vlastite troš- 
kove, s odčLom, oružem i iniini potrebnim! stvarmi. To mu dozvole, i 
još mupodčle Čast majorsku, da kao takov sam svoje junake uprav- 
lja. Na ovaj način siguran od nepriateljab, i postigavši davno ozn- 
ojenu svćr^, vrati se početkom ožujka 1741. u Slavoniju. Buduć 
da je kod svojih zemljakah, a osobito kod pođanikah , tao veoma 
obljubljeu i štovan, zato mu podje za rukom za tri nedčlje 700 iza- 
branih junakah sakupiti pod svoj barjak slobode, fi ovimi se naj- 
prije s dopuštjenjem ravnatelja slavonske kraljevine G. F. M. gro& 
KhevanhiUera digne na razbojnike, te ih stćra u kut, gde Orljava u 

19* 




292 

Savo tttiće^i prisili 300, da oraže poloie i njemu se pređađu. Ovo b^a- 
fie dakle onaj sretni čas, u kom je mogla potlačena Slavonija posli 100 
godiinjega tarskoga jarma a 54 razbojničkoga slobodno odahnuti, 
naime g. 1741. Na ovaj način dobi Trenk sa 3 nedMje danah 1000 
vojnikah, naučenih od dčtinstva hrabro smirt preziratii svakoj ne- 
pogodi vremena ođoičvati. Oruže, plivanje, hodanje bija&e im igra. 
Ljudi uzrastni, nijedan manji od 6 stopah, kodtjanasti, odvaini, hra* 
bri, postojani i jaki. Trenk, znajući dobro, da će se njegovi pan- 
duri hrabrosti odlikovati, htčde da im i nodnja bude odlična. Na 
mdsto klobukah nošahu na glavi cirvene kapice, ili, nalik tur- 
skim janjičarom, cervene kapuce (kamilavke); zato ih posU 
Francezi prozvafte cervenimi kapucini. Kosu dilahu po turski do 
koie, a t61o zaodivahu u cirveni zobun sa dva puceta, da im 
pirsa neostanu gola pri razgaljenoj koilulji. Nam&sto pojasa opa- 
sivahu vitko tČIo turskim čemerom sa 4 pištolje i handjarom. 
Nam&sto hlačah dobiše dimlije modre boje. Obuća im byahu naj- 
prije opanci a poslč cipelje. Preko zobuna zaod6vahu obične 
slavonske gunjce, a posl6 dobiše cirvene kabanice, zato ih 
Francezi i Nizozemci pnozvaše Cirveno-Kabaničari. Osim 
spomenutoga oruža imadijahu i dugu pašku inače šarku zvanu. 
NajposIČ namčsto zastave dade im konjski rep. Ovako bijahu, 
izuzamši hrabrost i gunjce, u svem prilični turskim vojnikom. Me- 
djutim manjkaše im još jedno, a to je turska banda. 1 nju Trenk na- 
bavi, a ona je tim znamenitija, što je do ovo doba nijedna europej- 
ska vlast nije upotrebljavala; slavonska se je dakle pandurska Četa 
pod Trenkom perva dičila bandom na polju bojišta. Ovo vidiše dru- 
gi vlastnici regimentah, te ju i oni uveđoše. Istina Bog poslč se voj- 
nička banda veoma preobrazi, nu Trenk joj je svakako početnik, te 
njega pervenstvo ide. 

Ovako zaodj^venu Četu všžbaše Trenk nčkoliko danah u oružn 
i vojničkom kretai^ju. Po tom se krene 11. travnja 1741. put Beča. 
Medjutim red, pokornost i zapt mogaše kod toli razuzdana ljudstva 
ttzderžati samo naš Trenk osobitom strogoštju, i uzanj nčkoliko zna- 
čaj naroda poznajućih Častnikah, medju kojimi dično ime oiioga u 
dogodovštini austrijsko-ugarskoj dobro poznatoga i neum&rlimi lo- 
vori ovčnčanoga viteza Gideona Ernesta Laudona pjsrvo mč* 
sto zaslužuje. 

Baron Trenk, došavši sa svojimi junaci u Beč, prijavi se kod 
kraljevskoga dvora. Marija T ere zija, kralj ugarski, i kraljev- 
ska visost Franjo Lotarinžki udostoje tu Četu svojim posetom. 
Vrčdni starina g. Mudrovčić, kod kojega je otca jedan Tren- 
kov pandur služio, slušao je od toga pandura slčdeću priču. Trenk 
jednoč zapovčdi pandurom, kad su u Beč došli, bnduć da su ih 
BeČani kao kakva još dosad nevidjena Čudesa motrili,! sa svih kra* 



298 

jevah letBi da th vide, da se toji kljast, koji ćorav, hrom, sAai itd. 
prinakazi, dok on od carice dodje. I zbilja ih Bečani g^rohotom iz- 
smćhivaha i psovahu; jerbo su prave nakaze predstavljali. Medju- 
tim došaštje Marije Terezije i ine mnogobrojne gospođe sTren- 
kom učini svoj sp^rdnji konac. Trenk im zaviknu: »Junaci, evo 
naše caricei«« Na ovaj se glas junaci izpravg i u red postave^ i 
skjnuv&i cirvene kape ujedno gerlo zaviknu: Zivila naša mati! 
— Trenk htčde tim pedepsati znalićne Bečane, koji su se posIĆ di- 
vili krasoti njegovih Ijudih. 



3. 

•ud o Trenkn i o pandarili. 

Dana 4. listopada 1749. u pol dana umre pukovnik baron 
Franjo Trenk, star 39 godinah; čovšk, koji je tečajem kratkoga 
svoga života dosta pret^rpio, mnogu suzu iztisnuo, mnogu kirv 
prolio, 102 puta se na dvoboju — kako uSki vele — pobio, četer- 
naest piltah, koje u ratu, koje u dvobojih, ranah zadobio, dva put 
na sm&rt odsudjen, vezan, psovan, progonjen bio; zbog Česa su se 
ga neprijatelji, osobito u inostranih zemljah bojali. On je tečajem 5 
^đinah & panduri mnogo niiliunah kontribncije iztćrao, preko 7000 
Francezah i Bavaracah, a više nego 3000 Prusah koje pobio, koje 
smirtno ranio. Njegbva su postupanja \TČdna oproštjenja, dok nije 
došao u Beč g. 1746; jer nije ino radio, nego što bi i drugi svaki 
Iffabri vojnik u neprijateljskoj đćržavi radio. On je robio, plčnlo, 
palio i n snžanjstvo vodio, a to su i drugi narodi i vodje radili. Ime- 
nito mu se Francezi nemogu rugati; jer su oni u tako zvanom izo- 
hraženom 19. včku još većih opačinah počinili, nego što je Trenk 
počinio u početku 18., punoga tminah, i mnogo su ranah zadali, ko- 
je se još i sad zalČČile nisu. Sto se pako njegovih pandurah tiče, 
oni su se hrabro vladali; nu da su i takova Sta učinili. Što se ^ove- 
k«^ upristoji, to nije čudno, jer su oni za ono vrčme u posve su- 
rovu stanju bili. Onda nije još bilo reda, školah i drugih načinah, 
kao što je sada, da se izobraze. Oni su 150 i više godinah pod 
gvozdenom šibkom sužanjstva stenjali, a nisu se izobražavali. Ali 
Čemu to? Moja namčra nije pisati apologiju (obranu) Trenka i nje- 
govih panjurah, nego samo njihove čine i putove, da moji zemljaci 
vide, kuda su se sve tepli njihovi hrabri i s&rčani prađčdi, i kako 
su se kao lavovi borili, da sačuvaju neoskvirnjeno slavnoga austri- 
janskoga doma prčstolje. Njihova uspomena živi ne samo u Slavo- 
niji, nego i u Francezkoj, Bavarskoj, i Slezkoj. Oni su ondČ tako 
postupali, kako su ljudi prošloga včka obično radili. Oni su poka- 




294 



zali, kako Slavonac snađe smirt prezirati, ako to domovine spa« 
zahtćva. Ali ih za kervoloke, kao ftto nSkoji žele, proglasiti niti mo- 
remo, niti smijemo. Jer ako prošastoga včka izobraženost sa sa- 
dašnjom, zatim ovoga včka kervoloćne ratne Čine sa profiastim us- 
poredimo, očito moramo priznati i kazati, da sn oni kao vojnici po- 
stupali i borili se za spasenje svćtloga doma i mile domovine. 



XLI, 

Ivan Fraiyo Jnkić 

rodi ae g. 1S18. u Banjaluci u Bosni. Godine 1834 atnpi u red sr. Fra- 
nje bosanalie provincije, a f . 186& poalade kapelanom a 4J>kova^oj bUkn- 
'yl\ii umre f . 1859uBe6u. 
Izdana mu d j^la Jesu : 

1. Više ćlanakah u Danici, A^rbakom narodnom Listu, S^rbsko-dalmat. 
Magazinu i SLolu. 

2. Bosanski prijatelj, časopis, dva svezka u Zagrebu 1800 1 51« 

3. Zemljopis i povratnica Bosne, u Zagrebu ^. itot. 

4. Vicica F. Viče pisme duhovne za sve poplavite svetkovine, u 
Spletu \S%%. 

5. Ćnića F. Mihovila: Život Isusa K^rsta, po Kalmetu is ta- 
lijanskoga prevedeno u Splitu 18%8. (Ovima dvima poaNM^Hma.iđŠ- 
lima napisao je Jukić Predgovore i Životopise). 

6. Početak pismenstva i napomena nauka k^rstjanskoga, tre- 
tje izdanje n Zagrebu 185%. (Popravio 1 novim pravopisom iKđao). 

7. Bogoljuhni način sllfiati sv. misu, u Zagrebu 1955. (Popravio 
i novim pravopisom isdao.) Osim toga ostavio Je vlie vatalli ral^opiaak, 
od kojih se nćki sada već tiskaju, naime: Narodne pisme bosanske 
i hercegovačke i Bosanski prijatelj. 

h bosanske pov^stnice. 

GospodstTo ugarsko -h^rratsiLth kraljah u 

Bosni. 

(Ođ godine 1463—1527.) 

Posle tri nišseca kako je car Bosnu osvojio, gradove vojnici 
svojimi napunio i \e6. iz Bosne put Ma(^edonije otišao, đodje kralj 
ugarski, Malija Korvin s vojskom u Bosnu, i obs6đne tv^rdome- 
sto grad Jajce, inčseca listopada aođ. 146«S po nagovaranju i na- 
stojanju Franciskanah; varoS osvoji četverti dan, grad pako jedva 
tretji m6sec, i to licem na božić; mnogi Turci, braneći grad, izgi- 
nu, a 400 bude ih zarobljeno. Osvojivši Jajce, predobije još dm- 



906 

gib 80 gnđDVth, a toliko nii se i jod vife pređađe, rne^n kojiaii 
«NmitBitt)i bijahu: Banjaluka, Tešanj, Srebrenik i Sokol; 
W)gao bi bio i ostale predobiti, da gu nepomete nćito asinuio doba, 
iaMto pako usimu^e neprijateljah Cehah u Ugarsku pod vodjom 
^fiskrooi. Zato ostariviH u svojih gradovih jaku obranu, vrati se s 
ostalom vojskom u Ugarsku. 

Važno je pitanje: Zadto Mafija, k4)ji je na svaki turski ko- 
rak pasio, kad su ovi u Bosnu us&mnli, nije sa njimi išao, te sjeiK- 
nivfti se s bosanskim kraljem, Bošnjake ohrabrio i toliku nesreću 
odvratio ol preprććio? Kralj Matija, pišući o ovoj stvari papi Piju U., 
po n^i se način izgovara, da nije anao, kuda će car iz Serbije kre- 
nuti toliku vojsku; da se je imao boriti pr6 s Ali'*begom, vesirom 
s^bskim, koji je čuvao prelaze na Savi, i ovoga daje morao na- 
trag sauzbiti; da su cara zovnuli u Bosnu n6ki izdajice Bošnjaci; 
* iiajposl6 veli Matija, da je car osobitom bžrzinom osvojio Bosnu. 
AK budnć da je on tri m^seca očekivao i otezao, daje nam se mis- 
liti, daje on hotimice očekivao, dok car vojsku iz Bosne izvede, 
nesmijući se možebiti s njim tuknuti? al je, mošebiti, očekujući, šta 
će biti s kraljem bosanskim, i želio po koji način propast kraljevu, 

' da tako lašnje fl^ini Bosnu s ugarskom krunom. Slčdeće 

godine 1464 car na novo digne vojsku na Bosnu, i obsMne sve 
gradove, koje su Ugri d^ržali; pod Jajcom salije topove nečuvene 
veličine, te počme grad biti i lagume podkopavati, nasirtjući nepre- 
stance na grad 30 đanah; ai Čuvši, da Matija idje na njega, pobaca 
topove u v6du, a s vojskom pobčgne bez obsura. Pred vojskom 
ugarskom bijaše Emerik Deak, koga Matija učini gubernatorom 
(v|mivite^em) Bosne; iza ovoga Mirka Zapolju, bivšega pr^ bla- 
gti^ifca. Matija umoli papu Pa vi a U. god. 1465, da mu odpusli do- 
h^dke- Vranskoga priorata u Dalmaciji, da može lašnje Bosnu bra- 
niti proti Turkom. Matija obsčdnu iste godine tvirdi grad Zvor- 
ttik, koji brane sjedne strane visoke stčne, a s druge rčka Drina, 
a) zaludu : kako se je car prč poplašio njegova došaštja, te pobč- 
gao izpod Jajca, lako sad i Matija, začuvši, da car glavom idje 
avomiku u pomoć, pobčže izpod njega. — Godine 1465 Matija opet 
skupi silnu vojsku, s nakanom svu Bosnu oteti Turkom, al došavši 
do Zagreba, čuje, da su mu s ledjah unišli neprijatelji k^rštj. u 
Ugarsku, te se povrati. Godine 1471 naimenuje Matija kraljem bo- 
sanskim Lovru, župana iločkoga u Srčmu — Ujiaka. Al ovaj 
kralj niti nevidi Bosne, već življaše razkošno u dvoru Matijinu. — 
Godine 1479, nebivši doma Matija, poturice se bosanske zalete u 
diržave prekosavske i odvedu do 30,000 robija; za i^imi se sliđe- 
će godine 1480 otisne Matija, te ih stigne medju Busovačom i 
Vitezom: Turke razbije, roblje gotovo sve povrati, i mnogo kerS- 
^linlih sa sobom odvede u Ugarsku, a na Sarajevo, pošalje Vuka 



296 

Despota, knji ga poroU, popaK i Mjvedega sarajskii^ jnakt, 
Gjerzele9sa> sestru odvede. Za vladanja Matijina Tarei n 
gahn nikako prisvojiti ugarskih građovah u Bosni, al^ni Mafija 
mogaše vifte napredovati, bivfti av^k u boju s Nšmci, Česi i Poljak. 
Matija umre godine 1490. — Godine 1500 sa kralja ugarskoga 
Vladislava 0., a turskoga cara Bajazeta II. > veziri boeandu i 
sžrbski skupe silnu vojsku, te obsidnn Jajce. Ivan Korvin, ne- 
zakoniti sin Matije kralja, pod kojim su bile ove aem^e, BMit|e po- 
moć od kralja, te mu đodje: Petar Gereb, ugarski nadvoniik s 
900 konjanikah i s dvš čete odabranih pčfiakah; satim velfliaši hir- 
vatski: Frankopan, Karlović i Zrinjski, svaki dovodfti 
svoje čete pod Jajce; tudć se ogledaju s Turci, te ih posli krva- 
va boja predobiju, pogubivAi 4.000; Hiriatah pane 1,000 ^«dih^ a 
toliko ih bude ranjeno. Korvin steče po ovoj Utci slavne ime; to^ 
ve otete metne na gradske bedeme jajačkoga grada, koji je isiiaTa 
popravio, utv^rdio i potrebitih stvarih napunio; uprav^aqe graia 
preporuči Ivanu Gjulanu, čovčku vimu, koji je i prč grad oiaj 
Čuvao i snažno branio, a on se s družtvom povrati u Hervatsku. — 
Godine 1519 vezir Mustafa bosanski i Bali-beg sirbski skupe 
vojak«, te obsčdnu grad Srebrenik; u gradu zapovUade Tofsa 
Matusnay, čovčk nepomljiv, koji ne samo da grad potrebitim ne 
previdi, već u najvećoj pogibelji, ostavivši grad i vojnike u veUkoj 
smetnji pobčie u Ugarsku; deset danah branjahu grad gradjani i 
vojnici, al kad im je nestalo hrane, neimajući ufanja, da će im oda- 
kle pomoć doći, predadu Turkom grad na včru, da će ih sve slobo- 
dne pustiti; al Turci včru po svom običaju od^ie : posčku sve, ma- 
lo koje dčte ostavivši živo. Gradove: Sokol i Teša nj vojnici 
* ugarski upalivši uteku. Slčdeće godine 1520 Turci potega« avfijn 
vojsku, te otqno dodju do blizu Jajca, koje obnoć hotyahn preva- 
rom osvojiti. U gradu je zapovčdao Petar Keglević, kojin^e 
imao više od 200 konjanikah i malo više pčsakah; posvojOi uhodah 
razumčvši, šta Turci nam Čr avaj u, pošalje tajno preko brčga Blaža 
Kera sa 100 konjanikah, koji se blizu njih smčsti, da nisu Turdl 
mogli spaziti, premda im je za ledja zašao ; zatim pred mrak poAa- 
. Ije iz grada dčvojke i mlade u dolinu blizu Turkom, da kolo uhvate 
] glasno zapčvaju, slobodeći ih, da se ništa neboje, jer da će im mi 
u pomoć birzo doći. Turci, videći, da su od grada dčvojke odma- 
kle, a zatravljeni sladkim pčvanjem, zaborave na grad Jajce, te 
usšrnu medju nje i stanu ih hvatat; u taj hip Keri spreda a Kegle- 
vić od traga s vojnici na nje nas&mu; oni, nenadavši se toj prevari, 
poplašeni smetu se i ni^u bčžati: mnogi zaglave, a ostale pohva- 
taju tako, da je jedva koji utekao, da kod kuće kaže, što im je bOo^ 
Turci nastojavahu svakako ovaj tv^rdi grad Jajce u svojih Šakah 
imati; zato zaboravivši, što su kervi prijašnjih godbiah pod njim 



pMiH, <^«t m oImiMini fodiDe 1524 p«d iiačelstviiiii trih paMli 
pirri bifaše Usref VirhbMflie, kop }e iste i^odine nastupio po Fe- 
nHfMf dragi bijaše Si««K iMMMtirsi^ a trelji Bali-beg biograd« 
sld i snederevski; imadjaha vojske 20,000, topovah velikih 8, a na* 
a|ih mnošino; n gradu bijaše «ipov6dfi{k|oiPeta^ Keglević, koji 
nemogaći tolikoj sili odot^ti, Batšt|e ponoć od agarskoga kralja 
Ljvdevf%II., koji na pošalfe « ponoć: Ivana Karlovića i 
Franj« Batjana, Ilirije namčtfitBO kralje, kojim još doda: Fl^an- 
kopana, Petra Kruiića is Klisa, O^rgvr« Orlovića im Se- 
nja, Jarja Blagaja, Ivana Krinjskoga i Ivana Taha; oni 
do<^ s vojskon od 16)000, pr^ko Dubice, v poteoć Jajcu; pirva 
im briga bijaše grad providifi hranom; što prente je bilo teško od 
toHkih neprifate^ah, učini ipak silni junak Kružić — na silu u grad 
uni^e; posM tri dana zametne se boj ozbiljno, i kftrš^ml poMdu 
ašMt; paše uteku glavom bez obzira, dragocšni Čador Usrefov i 
60 sastavak otmu, topove u gradu namćste'; mnori Turci isgiiiu» 
HHioge sarobe, a najviše ih u voiB život izgubi. Tno se i ovq put 
Jajce srtno obrani. PoslŠ nesretne bitke mohačke, kadno su se 
Ferdinand i Ivan Zapolja otimali za krunu i gospodstvo Ugarske, 
Turd po tom još većraa ojačaše, te preoteše gospodstvo i posšdo- 
vanja ugarska u Bosni godine 1527. Petar Kegleyić, koji se bšše 
dvaput sflno opr6 nasirtanju turskomu, staroštju oslabljen, predade 
grad Jajce cesaru Ferdinandu; ovaj za upravitelje metne Stšpa«* 
na Oorbonaka i Kociana, ljude strašljivice, kojim još nalo nš- 
mučkih vojnikah dade. Turci za ove okolnosti dobro aiiajući, ob- 
sšdnu Jajce i to paše bosanski, Usref, i Mel^med Jahiogli 
sfarbski. Stšpan, nenadajući se nikakvoj pomoći Iz Ugarske, posiš 
obsade od 10 danah predade grad Turkom, a ovi ih slobodne puste 
otići, ponesavši sve svoje osim topovah. Za ovo Čuvši Andrija 
Kadatović, upravitelj grada Banjaluke, nesmčdnći dočekati Tu* 
rakah, upali grad, i pobčgne preko Save; tako nčiniše i osta^ 
gradovah upravitelji: upalivši ih, pobčgoše. Po taj način isgubiše 
Hirvati sva svoja posčdovanja pod kraljem Ferdiiiaudom, koja kra^ 
Malija bŠŠe od Turakah preoteo: deržahu Jajca i ostala nteta 64 
go^e. 



♦ I 



XLII. 

Og^JsslftT TJth&en%rii Ostrožinski 

raile s« Je a Oslrotlao, n hervatskoj kriJlDl, s* t^t^- 

Veću stranu svojih pšaaniah izdao Jeuknjlal: \(\tL Oatroiioaka, 
uBešulSM. 



1. 

N« iirok^in p9^u p&aićkMM^ 
Te mi đ^o Ujnse od ai^Mia 
I iDMiase «lirea babe »of a. 
•IIaj4«f atske, aa ke^ja irilesa, 
»I aitelji sla^ese maoiMe. 
»Jleađi* etake^ na pe^e pesiiMke^ 
»IMa li ni Janak alav« atekol« — 

Ali konja Deaam ni vidio, 
A kamo li mamusam' udrio. 
Na ipak mi ae inu nemogafte, 
Ved neinih kako migka kaie. 

Jezdim tažan niz taj kotar ravni; 
Nu glel kljaae nenadno posernu, 
Na mamaze zlaljene naaernu . . * 
Eto> pobre, čuda golemoga ! 
Pomami ae konjic od mejđana> 
Te poleti niz to polje ravno, 
Dok doleti na polje pesnićko 
Gd« junaci ljuti bojak bija 
Za grančicu zelen-lovorike. — 
Ali kljuae opeta posernu, 
IVa mamuze zlatjene naaernu. 
Pomami ne konjic od mejdana. 
Te poleti kraj lovor-gorice ; 
A grančica zelen-lovorike 
Iz nenada 08t4 mi u ruci. — 

Jezdim junak dvoru b^elome 
Pćvajudi Kraljevida Marka, 
Da se vratim avojoj miloj majci« 
A kad dodjoh do zelene gore, 
U hladu ae odmorit nakanih. 
Vežem konja za jalovu granu, 
A mamuze pod jelu polažem. 

Gledao me iz gorice vu£e. 
Gledao me, te je beaedio : 
nMUi Bože, da n^e mamnzab. 



Sw 



»KIJMe b! ini b« reietn liBo, ' 

9 A selena grančica Idvorc, 
•Ures mcjoj plemenitoj i^lati.« 
To govori is gorice yu6e. 
Te poleti da mi slavn otme. 

Ali voće oa boj me m^%ave, 
K6 janaka jiuiak od m^đaBai 
Već ae kradom do me«e dovuče« 
Vreba . . . vreba . . • mamnse ukrade^ 

Te lb odnese n gora bos Ir^al *— 

« 

6to da jadjan?... gle nije roamnsah! . . . 
f)Holje i kljase neg da pćike kaSem!« 
To isuatih, a na konja skocib. 
Nn gle, pobre, cuđa golemoga! 
Misu kljaae, da nosim mamnze. 
Te poleti u tek streloviti« 
A tekoro-ma t krila nerasta. 
8 Bogom vnće, u aelenoj gori! 
Meni konjic i lovor-granĆica; 
A mamuae tebi sa većem! 

2. 

Hać I Ijira. 

Britka ćorda sama progovara 
U belome dvoru junakovu : 
nNije munja a ruci Perunovoj, 
nNit je strć^a s neba smertonosna, 
n6io 'e mač britki u desnici krepkoj. 
•Kad desnica Davorova sine 
»Svetlom dorđom, u srSd polja ravna: . 
»Mislii« pobre, da plamen ognjeni 
•U sred polja munja je aaiegla, 
nGde verige robovske rastapa, 
»Is verigab britki ma£ si k^je, 
»Te ko ptica sa slotvorom leti« 
nlla£ je slavan! i da mu je slava!« 

To sluiala lira javorova; 
Jasna lira sama progovara 
U belome dvoru junakovu : 
iiNebudali, britka ćordo svćtla! 



aoo 



»Veda 'e 9Ufwm iir« BtimagiMMne, 

»Koja avinja ađ alabođe glaaa 

«U s^rđaiae a pcsmicali lava; 

nDakle janak viteiki aa najda« 

»Koji (^orđo pripaaati soade. 

nTa kad averii Alo mu Bog naraĆi : 

»Tko ma p^va đt^la U viteika? 

»Britka dorda pćvat naumije ! 

»Tko mn noai atava od jiina6lva 

1,15 p^amlci od astah do aatah, 

»I od vSka do vaka po avetoT 

»Tko bi anao aad Kraljavid Marka? 

»Tko lialavna MiloS Obillda? 

»Da Di'a bilo u gori javora 

»Da Me avij« lira javorova 

»Da aa peaan o junacih apeva. 

»8edi alepac Sto bi bea oćicah, 

»Da aa Ćoja gualah javorovib? , 

»Lira V alavnal i da joj je alava!« 

To u dvoru junak aaalu&ao: 
Te on pafte dordu poalatjenu, 
I uaimlje liru aedmoglaanu. 
Pa odlazi u vojaku carevu. 
.Liru jaanu raaigra na polju. 
Ta potegnu mac ognjenog plama ; 
Britkim mačem u desnici mahne : 
Ravno polje 2ivim' ognjem planu, 
Ki^ da munja aa nebeaah sinu; 
A na krilih Turci ođletiSel . . . 
Zdrav ae junak dvoru povratio; 
Do dvora je peamu iapevao, 
O junaćtvu, usa liru alatnu, 
Ne svome, nego aablje svoje. 
Blava 'a tvoja, viteže pSani£e! 



^ 



•801 



Kliknii VOa ts seleiie gore 
Te dosiv^e mlađe umetnike: 
ffUneCnicil Bogom pobratimi! 
iiHoće Vila da usidje dvore, 
»Bele dvore u selenoj gori; 
nTe vas sele na pomoć posivlje, 
»Da tvorimo prebijele dvore, 
iiCMe će sele dočekati bratjn^ 
»Kad Joj mladi u pohode doiyo. 
ffČajei, braco. Rade naimare! 
iiDodfi, braco, posestrimi svojoj, 
I) I dovedi mlade nm^tnike: 
iiKipotvorce i omne slikare, 
»Olasbealke i madre pesnike, 
n Govornike i vćite igraće ; 
fiLepo 6e ih dočekati sele. 
nA kad b^le asidjemo dvore 
»Bit će dvori vaii kd i moji, 
(Svakom će se s tanak odrediti 
»U bćlome dvoru seke svoje. — 

To Je slnia Rade naimare, 
A Jedva Je rasumio glase 
Is gorice posestrime svoje : 
Skoči Rade na noge lagane. 
Te nsim^e olovnicn teikn. 
Pa dolasi nis kotare ravne, 
I doniv^e mlade nmčtnike. 
Da polase n selene gore 
Te da građe bčloj Vili dvore. — 
To sn oni Jedva dočekali. 
Pa odlaie u pohode seki. 

Ii daleka Vila ogledala 
Lepn mdbn n srM poQa ravna; 
Ni'e to mAba n sred polja ravna. 
Već sn ono mlađf nniStnfei, 
Koji seU n pohode iđn. 
Miloj seki, da joj grade dvore. — 
Daleko Je mlada isltsfla 
Da snsrČtne mlin bratjn svojn ; 
Im daleka 'e posnavala bratjn. 



WP 



Br«4* ^v J* l^P* po|riravy«lt: 
»Boftja f oniod. Vilo potestrimo 1 
fiBvo bratje da li g^de dirore.« — 
Lepo njima vila odfavara: 
fiDa ate sdravo, mila bratjo rnoja^ 
ffHila bra^a sedam nmetnikah!« — 
6iri aela preb^ele rake, 
G^rli mlada sedam umetnikah; 
A braya en celivala aeki 
Belo liee i ćelo visoko. 
A kada se na^^rlil^e seke« 
I belof a natjubifte liea. 
Veli sele mil<u brag*i svojoj : 
nHi^de, bratjo, da aidjemo dvore, 
»Bele dvore u ^ori aelenoj, 
nGdć će sale bra^u dočekati, 
uKad joj mladi u pohode do^jn. 
A kad bdle asidljemo dvore, 
»Bit 6t dvori vafti kd i moji, 
«Bvakom će se stanak odrediti 
nU belome dvoru seke svoje. «< «— 
Jedva bra^a raaumels glase. 
Te polete, da uzidju dvore 
I aakite mirisnijem cvS^em, 

Tad povikan Rada naimara 
Te doiivQe do trista mijstorab. 
Lepa mćsto dvoru iaabira: 
Na b^rdaiea pod aelsMom gorom ; 
U gorici jela taakoviia. 
Bor seleni, dub^a od sto vekab; 
Krdi gorice drum putnika vodi; 
Krajem druma Upe hladonoana. 
Niska Uska i jablan visoki, 
U K^pome redu naniaane, 
Kd biserne struke u da vcjk^ ; 
U ravnici Uvađa cvatuća. 
Kros livada tace reka Uadna^ 
Nod mke do ai«|j^a mor« i 
Na b^rdafteu voćke avak<t|ake: 
Žuta duiga, rumena jabuka« 
Rodna viAiga i kruška miriaM> 
Bladke smokva^ ftuhke oskaruia; 
A us voćke vinova loaica 



iW8 



Kq Mrftlfa« m akteri «stQ<^» 
Te ih kiti yrai4i«ni viiMplođnfa« ; 
A gU vrnuk klftdeneali isTira 
Ha b^rdaiea Js mramor« ledlaai 
Te sanaice kres gorieii viri: 
Tu isbire Rade aaimare 
Le^ mJato dvora viUaakome. 

Uae Rade olovnieu ležku. 
Te povikno do triata m^atorah. 
Da mo teitt u 4Selvert mramorje, 
I prinose da on dvore ai^je* 
IVagovara govornik mi||alore; 
A pćvalac pesmice popeva« 
Da im delo leiko ae ne vidi; 
Pa igralac a avelaćoe dane 
If re tvori« da ih rasveaeli* 
Da ae opet žvrno dđa prime. 
Tefte mramor do triaia mi^atorah, 
2i4ie dvore Rade naimare. 
Od mramora u ceiv^rt teaana. 
Da ae beli nearnšo ma dvori» 
8ve aidove olovaieom ravna; 
Oko dvora nifte is mramora. 
Jake atn^ dorifakog* reda. 
Deli dvore n devet dvoranah; 
Mramorom |e podpodio dvore ; 
Na pUovih jonakih Unkovillh 
Diie u via tanke tavaniee« 
U hodttioah i osam dvoraaaii. 
Te n^l^« dvoranu devetu 
Uared lieia dvara vtUnakaga, 
Kiti Rade filovi ki^im\ 
Ponajlćpiim' korintakaga reda ; 
Na pilovih Mie u viaine 
Kraane avode^ alika od nel»aaah. 

Gradi dvore Rade naimare, 
Bele dvore do lagaA^oUaka; 
A kad ih je aagr«dio Rade, 
On doBivye mlade ametaike 
KipotV4^en i umne alikare. 
Da nakite dvore prebijale« -->- 
Kite dvara aala^jaai allkari; 



S04 



Nekll« ih rind vk cvć^feem. 

Već ih kit« hejom lorollkemi 

A iiTotom ni^ftva it«B« difte, 

M nift da is ije proHaataoal ualaje 

Gleđii berda i prodole plodne. . . 

LoToe gore krig slnjef a mora« 

U koe teka rtULo riboloirtte. 

Cvet mmoDi ix livade sene . . . 

Slavoj ptica a dvbravi poje ... 

A kraj hladna kiadenea vodice 

Trudna atoka plandiije a hlado. 

I čobani mnii đa ae okrepa, 

Peani pojef5» n kola ponoanv. 

OndI f ledi oko lačndjeno 

Na Koaovtt imaja ognjenoga • . * 

Ovde lain Brankovlća Vuka 

Q4i Lamam potvara Milofta; 

Tam viteika Miloi Obilida 

Kako adnie n carevu vojsku 

Da poUrga perje inija Ijotof ; 

Opet gč6 ga ntopiie vali 

8ilae vojake cara čeatitoga. 

Ovde klonu atarac Jng Bog dano ... 

Ottde gine devet Jugovi^fah . . . 

Kervav pada eno barjak a^rbaki « • . 

Tone u kervi . . . neMa ga ! . . . lo opet> 

Gle» n novoj alavi ae rasvija! — 

OvdS alikar umni naalikova: 

Kako amelo Tatarin ae diie 

Od iztoka, harajtić narode. 

Dok doleti na polje Grobničko, 

Da ai tnde grob k^rvavi ni^do. — 

Gledni gore! . . . tavanice tanke 

1 avodovi nebeaa t! kaia ... 

8itne nvi&sde po njima ae ie^u • • * 

MČaec pada u napadne atrane . • . 

A istočno annaice ae ra^jn. — 

Kipotvorci dMtom o mramoijn 
Samo dirnn, ali lav grivaati 
la mramorja natige ledena: 
Grivu atreaa, pa leti pred dvore. 
Te us vrata legne da fb cnva« 
Kipotvorci opet o mramoije 



Udarii« dll^toin gvosdoTitiiii . . . 
Is mramorja ledena se diie 
Umćtnosti boginja preblag^a; 
Kjo mi sledi aedam belih Vilith, 
Sedam vilab modrih um ^tnicah^ 
Te odlase u dvore Tilinske 
U dvorana deveta niylepio. 
Usred ove dvorane ki^ene 
Bede^ pobre, nmetoost Boginja , 
A oko nje Vile ametnice 
Na sedam se pilovah korintskih 
Naslonile, dole Boginja mahne. — 

Tad poviktttt Rade naimare; 
»Bogom seko, Vilo posestrimo ! 
»Kvo smo ti asidali dvore, 
»Bele dvore a selenoj gori. 
»Čini« sele, Sto si obećala! 
»Ali 6ig me, mila sele moja: 
»Sva sa bratja mladi umetnioi 
»U tom dela na raci mi bili; 
»Ali nebi mladjani pesnićel 
»Nije pravo od mlađa pesnika . . . 
»Mnim: a dvora da ma mesta nije!« — 

Kad to cala Vila i% gorice. 
Kliknu mlada u belome dvoru 
I dosivlje sedam umetnikah. 
Te je iqima tiho besedila: 
»Mila bra^o, sedam umetnikah ! 
»Hvala bratjo, na ljubavi vaioj, 
»Lijepo ste nakitiK dvore; 
»Nek su dvori vaii k6 i moji, 
»Svakom bra^o, stanak je ođre4isn, 
»Osim jednog, mladjana pesnika. «< 

I meni de bHi stanak jedan, 
»Jedan meni, a jadan dvorkinji, 
»Koja će me mlada podvoriti. 
»Ti, pSsniće, ... u devetom budi! 
»Gdeno sedi um^tnost Boginja, 
»I i njom seđanf Vilah nmćtnicah. 
»Ti ćei bele veseliti dvore: 
»Jer su posti (gdi pesamah nema,« 

CUiDta. 30 



M6 



4. 

nwi Vile amčtBJce. 

u iforici pod jelom zelenom 
Sretofte se đve bijele Vile, 
Dvije Vile, dvije umetnice. 
Jedna Vila, rodom od sapada, 
Odorica po modi obukla, 
Namrežkala u aitno rukave. 
Po rakavih slatne narukvice 
Znače, da ju zlatni lanci vežu. 
Bele ruke i lag'ane noge 
Sve u kozju zamotala kožu ; 
Samo nedra, svetinju vilinsku. 
Bezobrazno na ogled postavlja. 
Neima stasa, vilinskog uresa. 
Već se o pasu stegnula pretanko. 
Da i jedva uzdahnuti može. 
Izpod pasa u Sir se nadima, 
Ko plasnica usred livadice* 
Pa na gla'vi zlatnu krunu nosi, 
Nije svoju neg dedovah svojih. 
(6to bi reko tužni ded Omire! 
Daju ovako nakitjenu vidiS?) 

Druga Vila, rodom od istoka. 
Zlatna zora neba iztoćnoga 
U cvetjicu draga lica svoga. 
Odorica njoj je od oblakah. 
Navezanih od sunčanih zrakah. 
Biser-krnna verh čela visoka 
Od bisera iz domaćeg mora. 
Sitjano je rukave navezla, 
Al* ih nije sitno namrežkala. 
Da se vidi što se gledat smije. 
Bele grudi stidljivo sakriva* 
Uzrastom je tankovita jela. 
Raj nebeski u pogledu nosi. 
U ručicah venac od lovora 
Vijuc, mlada, pesmicu popeva: 
»Ja sam Vila svome rodu mila, 
f)U slobodi priroda me rodi. 
»Od javora iz zelenih gorah> 
»Bratja su mi kolevku savila; 



807 



f)A na grani tankovite jele 
»Majka mene Ijnljajnc ođhrani 
nSladkim medom i rosicom ranom. 
»Kad ugledam Danicn sestrica 
»Gđe se svčtii na modrome nebn, 
»Ja poletim na to polje ravno 
»Gde pastiri u kolu igraju. 
»Lepe njima ponuđice nosim, 
nPonudice premile pesmice. 
n4 kad sunce nad goru isidje, 
»Ja dosivljem mile posestrime, 
»Pa igramo kolo naokolo 
»Na plandifitu, pSvaju«* pSsmiee. 
»A kad Bimna udaH medava, 
»Ja na krilih u nebo odletim; 
»Tu se molim Bogu od p^samah, 
»Da dovede opet žarko sunce, 
»Da is gaja mećavu odnese; 
»Dobre glase po jugu poSiljam; 
»Issa juga eto žarkog sunca, 
»Ina sunca opet ja doletim; 
»Opet listak pupolji po grani. 
»Slavuj pticom, mlada, se pretvaram, 
»Da proslavim Boga od pesamah, 
»Pesni pojud u selenom lugu. 
»Te kad zlotvor preti domovini, 
»Tad poletim da bratju probudim, 
„Da si o^tre svoje britke ćorde ; 
»Pa kad ljute ođteraju sveri, 
»Ja na polju cvetjica naberem, 
»A u gaju selen-lovorike : 
»Cvetjem kitim oružje vitežko, 
»A vitežke lovorikom glave«« 

A jedva se, mlade, sagledale 
U gorici pod zelenom jelom, 
Al' govori Vila od zapada: 
»Beži s puta, seljanko devojko! 
»Beži s puta u goru zelena. 
»Kolibica od granab savita, 
»To su tvoji prebijeli dvoriš 
»Mene slavi pd brloga svdta; 
»A sad idem da iztok osvojim. 



ao* 



806 



f»Te ako defi dvorkiaj« mt hWl, 
nPoBvat ću te kad mi bu4« drafQ.<< 

Već poleti Vila od istoka 
Da poalaia gizdavu gotpodlju. 
Kad al' eto n$ laganih krilih 
Sa nebeaah Boga od peaamah« 
Krila savi, me^ju Vile «tade» 
Te govori da ga one Guja: 
nMir da bude • vami« bćle Vile! 
nBog istine, tvoreći svetove, 
nOd sapada aam i^tok rasdeli, 
»Preko medije n^edn^ neatopi. 
nTeibi 'e dano. Vilo od napada! 
i}Da smiona do neba se viaii, 
»Nebo i svesde da k semlji privltJii. 
7fX tebi je, od istoka Vilo \ 
»Namenjeno (ah krasne sadade!) 
»Danasemlji raj i nebo tvorii, 
nDa pustinju u nebo pretvarai.'' 
Bog pesamah kad tako doverfti, 
Zapadkinju put sapadavra^a, 
A istočnu VUo sa ručicu ...-'' 
Put istoka peviguć odleti. 



5. 

Sto su ini um6tnici svaki oa svoj način* to je pisnik s nfldm 
ttsvidenim, plemenitim^ živouosnim, pravilnim govorom. Njegovo je 
oružje besćdica gole istine u kr&SDV koju odoricu obučena. Njemu ^fV 
nije dosta, da samo golom rččju dokaže, kao 6to to govornik običa- 
va, već on svoju bešeđu savije u cv6t zivotvoi*ni, da i krasota israsa 
njegova zahese i uzhiti; način govora njegova može se prispodo- 
biti s včncem od razlika cvčtja; ali ono nije silom nabrano i nat^r- 
gano, nego samo u perivoju sirca njegova u včuac savito; a žilice 
mu se dirže toga perivoja, i tako nemože nikada uvehnuti; odu«ni 
i razpleti mu cvčtje, sinuti će iz njega si^mje gole istine; a gdč nei- 
ma toga sčmena božanstvenoga, diLo i neostane nilta mnna i pleme- 
nita, sto bi se moglo prostom besftdom izraziti, tekova, pčsma neima 
nikakove umčtničke vrčdnosti, ta bio njezin tvorac triput Schiller i 
Gdthe. Pa ako je i najjasnija istina, najmudrija mudrost samo a go- 



sot 

Uh prostih rMih israieiM« te detet fUtmk il pimiiki slog vkovana, 
ipak pianičke vrćđnosti u njoj iieima. 

Pravi pćanik (kao i aijodan uiii&tnik) đakl6 nenamišljava sa- 
mo, kako gđškoji misle, štokakovih uzorah, kojih nigde nije, već on 
Simo niito iz svagdanjega života, što mu se vidi vr^dno i dostojno 
uresa, te prilično za ganutje, razveseljenje i nzhitjenje serca Čov^Č- 
jega, obuče u Ćarovnu, kadikađ šarenp, odoricn, kakono se oblače 
proste, dirvene Intke, kojih nijedno đčte nebi pogledalo, da ih maj- 
čica svojom nježnom rnčicom nenakiti i neoresl. Ta je hitka ovdi 
ono BŽmce istine, koje pčsnik nakiti mirisnim cvčtjem umotvomoga 
dnha svoga, kano iito bisernica oblije dragim biserom mčsto svoje 
knčice, gi6 ju otrovna buba probode. Pčsnik posvuda vidi, dto mo- 
že biti njegovo, kano što pčelica po otrovnom bilju bira sladčicu 
medenu, i puni si košnicu. 

Slušajući ili Čitajući pčsničko đčio. Čini ntim se, da smo sitna 
dčca u nčkom krasnfjem svčtu, te da gledamo orijaške i plemenite 
slike ton svčta. Junaci u pčsmotvorih Omirovih bili sU zaista k6 
i dragi pinaci plemenite i tati'ene đuše, ali su ipSk bili ljudi; nu pčs- 
nik Ih je tako uzvisio, ili gdčgdč po svojoj namiiri tako ponizio, đa 
nam se kadikad čine polubogovi, a kadkađ polovragovl. Tako su i 
junaci u naših narodnih pčsmah uzvišivanl i obožavani. Meni su Ai- 
tetom pripovčdali, da je i mali p^rst Kraljevića Marka bio tako de- 
beo, kano danas najveći Čovčk oko pasa. 

Nehotice nam duša leti za timi sfikami, punimi plemenitosti 
ili posebnoga značaja, ili se zabavlja u družtvu njihovu i razve^ 
seljiva se, hvatajuć ih se, da joj neođiete. Zato bi slikar mogao ne 
malo svaki redak izvžrstnoga dčla pčsničkoga naslikati, ili slikotvo- 
rac u mramoru izdčlati. 

Dar pesničtva, dar je nebesni,a komu ga nebesa nisu podčlila, 
zahman su mu u to ime učionice, zahman će si glavu tžrti; jer mu 
pćsan nikada neće ganuti sirca ČovČČjega. Ali kada se pravi pčsnik 
zagleda u ono zžrnce istine, tisuća bojah, tisuća spodobah v&rvi mu 
po mozgu, duša mu se zažeže Živim ognjem, te on samo konac pro- 
tegne kroz ove Čarovne slike, a one mu se same u včnac nanižu; 
tada je uzhitjen, tada od njega nefma sretnijega, te se nebi okanio 
svoga predmeta, tii visila sablja britka na tankoj dlaci virhu njega. 
U takovt Času tekle su zaista suze niz Uce svakoga pčsnika. Čija je 
pčsan kadra bila suzu iz tudjeg oka izmamiti! 

Svagdanji ČovČk težko je kadar suditi o takovu uzhitjenju. 

U tiJ^ovih Časovih laka je stvar izvoditi pčsni, jer zaista naj- 
lipša je p^san i najlaglje izpčvana! . . . Ali, pobre, r6đki su Ča- 
sovi kad: 

Pesnik pSva pesmice sladjane. 
Ali pesni posestrima slaže 



810 

Is Beiiada ktđ je Bjojsi ^af o, 
Te ko prelja hitra na vreteno 
Mehktt svilu, na klupko ih mota. 

U narodu našem vlada očevidno nčki Čudnoviti diih pesnički« 
kojega nije u svih narodah. Toliko mi se je putah dogodilo u kra- 
jini, da sam čuo pć\ati dčvojku ili mladića čudnovate pčsmice, ko- 
jih prije nitko nije Čuo, a kad ga npitad: »Tko ti je kazao tu p Čs- 
micn?«( on odgovori: r^Tk tko bi mi ju kazao, ja pčvam, a ona s e 
sama spčva.« — 

Ovo svčdoče i one basne narodne o vilah, otih nježnih i Ča- 
rovnih dčvicah, o kojih i sčdi ljudi povčdaju^ da im se prividjaju u 
planini i na razkrižju. Vile su nam izvor čarovni od velike pčsničke 
važnosti, a nezaboravljive i najmilije slike iz nčgdašnjega basnoslo- 
\ja slavenskoga, sasvim slične genijem helenskim; to su slike, koje 
su tako prirodjene i priviknute narodu našemu, da bi grčhota bila 
oteti mu ih. 

Velika je dika već i to, kad se proizvodi pčsnički uvaživati 
imadu. Ako i nismo, upravo svetjenici Vile pčsničke, ipak možemo, 
počivajući u hladu umčtničkoga stroma nasladjivati dušu zrelimi 
voćkami, koje nam same u krilo padaju. Samo se nikada nesmije 
zaboraviti, daje i pčsnikova najperva i najznatnija svžrha: pleme- 
nito, podučno razveseljivanje i gibanje serca čovČČje- 
ga na plemenite svirhe; i to da bude mčrilo umotvoru 
p6sniČkomu. 



XL1II. 

]|[yat Stojanović 



rodio 06 Je g. 1818 u Babinoj gpređi u Slavoniji, a sada Je učitelj lU. raareda 
pri c. k. neniačkoj glavnoj učioni u Karlovcih. Napisao je i izdao: 

1. Uprave za dobro 1 krepoatno vladanje, u Oaekn 18^4. 

2. Cvetićl 8 polja pobožnoga razmisUavanja za domaću mladež, u Zemu- 
nu 1857. 

3. Premnof e članke u raznih nevinah i časopiaib h^rvataklh i a^baklh 
snanalvene, osobito pedagofičke i povratničke, belletriatičke i političke 
i gospodarstvene, Bve ponajviše doroorodne,protežaće se na politički i do- 
maći život našega naroda, te bi Izašlo vile knjigah, da se sve ukupno 
Izda. 



ati 



1. 

ŽiTot n Carigrada. 

Uzeo sam gradivo za opisanje života u Carigradu iz pisamaK 
nekoga putnika od godine 1841, koji se dulje vrčmeua u istom gra- 
du bavio, a ponČSto iz Ndsseltsova zemljopisa. 

Kad se čov^k rano probudi i izadje napolje iz konaka, nezna, 
čemu bi se prč divio, šta bi pr£ gledao: ili neizmfernu pučinu mor 
sku, ili veličanstveni kanal, il divnu i Čarobnu luku carigradska, iK 
ogromni grad sa visokimi ogradami,predgradi, cerkvami i minareti 
kud god se sv^rne okom, svuda su sgrade ogromne, kano da jifa ni 
su ljudske sagradile ruke. Kad izajde jarko suijce iz pučine mor 
ske, i popne se nad birdine skutarske, kovni se polumčseci na dža 
mijah i sarajih blistaju, da nemožeš oka na njih svernuti. 

Ako pogledaš na ulicu, već u rano jutro puna je Ijudslva; al 
tko bi mogao opisati pojedine gomile Ijudih, koji gamze po ulicah 
kano pčele po ternki? Hajdemo k luci, pak prčko u glavni grad. 
Prostrane ulice, pune Ijudih, vijugaju se okolo palacah. Kud god po- 
laziš, čuješ viku odžah sa đžamijak, okolo kojih sve više rastu go- 
mile Ijudih. Turci, odčveni u hiljado -stručne odčće, u Čalmah sva«* 
ke vžrsti i boje,pčške i na konjih, sa pratnjom i bez nje, svi hirle u 
džamiju na avdes i klanjanje jutarnje. Na drugoj se strani tiskaju 
gomile Girkah i Gerkinjah, i pred njimi kaludjeri u c^rnini sa du- 
gačkimi bradami, da jim se jedva lice \idi,s kamilavkami na glavi. I 
ovi svi virve u cirkvu. Tko su opet oni ondč, odčveni jednostavnije 
sa malimi kapami? Niti su jim lica girčka niti turska, ali niti euro- 
pejska, i cirne kuse brade rube jim c^rnomanjaste obraze. To su 
Armeni, i njim zapovčda njihova včra polaziti c^rkvu za rana jutra. 
Po službi božjoj, kad svi ljudi iziđu iz hramovah Bogu posvetjenih, 
oživi se cčli veliki prostor velikoga grada. Množina konjah i mulah 
vuku burad po ulicah i poIČvaju tarac. Otvore se ćefenci i rešetke 
od prozorah, i vrata od trčmovah i đućanah. Na trčmovih pokazuju 
se Turci pušeč lule, a službenici od velikašah već tumaraju po uli- 
cah i nose poslastice. Zanatlije već rade, buče, lupaju i larmaju u 
svojih štacunih i dčlaonicah, a po sokacih ne manja čini se larma i 
žamor. Nadničari sa teglećimi magarci, konji, mulami, biv4>li i de- 
vami već su počeli svoje dnevno d^lo, i turaju se već po ulicah za 
ljudstvom amo tamo hodećim. Ovdč teraju gomilu kravah, ondč Čo- 
por kozah i Čredu ovacah, koje se plašljivo pored Ijudih provlače. 
Sad se pokaže koji velikaš na uHci, kakav vezir, paša, i t. d.; mno- 
žina poshiliteljah, konjušarah, sokolarah, svi bogato odčveni, pčške 
i na konjih, predhode i zapovčdaju Ijudinstvu, da se ukloni pred če- 



81« 

štitim gospodarom i^pumpau Već s€ u rano jutro akui^s d« ^htgm 
piljari i piljarice, fito prodaju zeienje, friško miško, šećeri! vod«, 
sladku vodu, šerbet, salatu, maslo, med, ulje, vosak, i pcmađjaju 
svoje stvari mimo proliisećim, da 6ovektt uši ugluhnu, slašajuć, ka- 
ko se deru. Sad se pazari na sve strane, prodaje i kupuje. Jedni 
kupuju i piju kavu, drugi šerbet, tretji ribe frigane, Četverti jagnje- 
tiuu, peti pite, hlčb i td. Već i patrole turskih vojnikah obilaze uli* 
06;^ sve sami Turci brađasi, oružani puškami i jatagani. Jedni dola- 
ze, drugi prolaze, jedni u grad iz luke, drugi iz grada k luci. Tu su- 
kobiš gomilu momarah, hodećih u grad, da kupi. Što komu treba; 
drugi liite žurno iz grada k moru« gđč ih ladje čekaju, spremne za 
poći na put Ore se ulice od vike nebrojenih vikačah; na svakom 
se uglu čuje iz svega gerla vika: Zajutrak za dv6 pare! sladke pite! 
tj'ešiijevače ! bazlamače! maslenjače! leda! sladoleda! medvenjače! 
limuuah! mlččujače! sira! uljikjah! orahah! smokavah! pirinča! ki- 
ka! Ijubenicah! datulah! jajah! pilićah! fazanahi patakah! trešanjah! 
višanjah! šljivah! tarane! i tko bi sve mogao izbrojiti, što se tu po- 
nudja ; tko li bi mogao opisati, kako se prodavači nadvikuju u onom 
žamoru,, u onoj ciki, viki i larmi, u onoj galami, u onom šapatu od 
Ijudili, u štrop(^u i vriski od koi^ah! Tu smotri Čovčk nškoUčimi 
bulah, koje najimaju gpndulu, da jih preveze na azijatsku obalu, gdi 
je prekrasan i pun dražesti predčl, gdč su v^rti i dyuli8tam jedan uz 
drugoga, kano u djerdan nanizano z^rnje bisera i koraljah; gdč je 
gaj do gaja, dubrava, do dubrave; gde su dražestni brežuljci, od^ve- 
ni včkovitini zelenilom, i gdć bistri potočići natapaju obifaiom vodom 
cvčtne poljane. Ondč se opeta na ulici pakaže kakova odlična ka- 
duua u pokritoj kučiji, koju prate Arapi ka kanalu»gdč će valjda ka- 
duna da pohodi vert izvan grada; puk se uklanja s puta; jer se ceru- 
ci groze kresećima se očima svakomu, koji neće^ da se uklanja s 
puta. Opet s druge strane vozi se druga Turkinja kanalom u svojoj 
Čajki, iiarešenoj žutim limom: bčle i cerne robinjice stoje uxa nju « 
pripravi kao zapeta puška, da ju dvor(,,i kud ona okom^robii^^ sko- 
kom. Ovdč plove ladje, ondč gondule, ovde Čajke, ond6 opet Čamci, 
Čunovi, tumbasi i sretaju se, skabaju se kao ribe u kotcu. Tako po 
ulicah gamzi svčtiua kano mravi po mravinjaku, pčške, na kosjifa^ 
na koUh, na mazgah, na devah, na magarčili. Siromašnija svčtina 
ide, kako tko može: u družtvu i sami; ali imućni i odlični nikad ni* 
kamo brez pratnje. Prostota i sirotinja se stara sama za svoje ku- 
ćanstvo, i iste bule kupuju, što jim treba pojesti i popiti u k|ići» ali 
odlične bule nemare za to, već ako koja što kupi, to je od poalašticah, 
ostalo kupuju mužki službenici. Bule idu pokritim licem, i nmžkarci 
nesmiju jih zanimivim licem gledati, jer bi to bila uvreda; nego kad 
se inužkarac sukobi sa bulom, mora oboriti oči k zemlji i ići svojim 
putem,, kao da je i nevidi. Obično su Turkii^e ođdvene u zelene 



IM 

nerke, modre i tannoeirv^fte h«yiM i thrftme i iMdbre cipele. 

Powttiiiie 0e itatra|; m sredfmi grtiiA. Tu je me^plim »vt ike 
a pedo. Kros jrasar 6e iieinože |H*oći. Prah «e podiše ka# oMak na 
atakom agla. Skropioci hke opet poikropii tarac. S jedne ae sirane 
vi6e, da Be uklanja s puta, s đfuf e se guraju i tiski^u iiapređ, uairM 
ulice ide omiano vcjtiičtvo« riva, gura i obara ave, itomvjeMi 
putu. Tu ae groisi Čovčku deva, da će g^a pogaziti oiiđ^ opet akaie 
u vreleii 6io konj , dere ae razljutjen ciruac i pršti goKn noiea% 
kojim brani svoju g ospođju kadunu, koja želi onuda proći; ondft d*- 
Ije teii velika vadka i kesi sube na prolaseće. Zavadi&e se aa ulici 
$udi» te se ^uti noii aablilte, udari jogunica na svadljivica; al birao 
priakočiie vojiud, proturaie se kroz mnoštvo s oro£jen u ruei i 
areiso rasoružafie savađ^eiie protivnike, te jih odvedoie u tannie«^ 

Međjutim sa Mpočeti već i službe« poslovi. flHittpl|en je divan 
u aer^u ; kadije sMe u svojih sudnicah. Turski velikaši ljube a sva^ 
b^m veUkoliplIe, sjaj, gizdu i vanjsku akvu; zato 1 kad idu u skup- 
ktine, mislio bi čovšk, idu u svatove: jedan vodi za sobom po nmo*- 
žinu službenikah i osedlanih konjah, da zajaze eMe ulice. Na At* 
uaejdanii lete unakirat mladići turaU na uv6žbaiiih koii|ik, te se 
včžbaju u atršlanjtt i bacanju koplja. S druge s^ane kike na Topha« 
nu j^Či grom topovah. Kor turskog topničiva v6žba se u onii|m U 
luci na brodovih joi je živahnije, rekao bi Čovik^ nego u istom gia^ 
du; tu ti je buka, vika, cika, škripa i lupa bez kraja i konea, Vedjfr- 
tmt sunce ae pope na tčme i kaže pođnevic«; tu iznova zaori glaa 
odžah sa džamijah, pozivajuć Mhdiomedance ua molitvu. Toroi dat 
10 6nju> oatavljaju svaki paaao i svaku zabavu, i hite u drfiami|r. To 
su dakle Turci pobožni i bogabojni Ijudi^ pomisUti će tkogo4 l^d 
sm takO' totei u obabživai^ svo^ vfoozakonskih obvedah. Kao u 
avem, tako i u tom, nije Tarkom aCafe» što do jezfpre i istiae^ nego 
i» vat^ske IjiMke; zato i jesu lako okrutni^ kirvokičiii, aaobtoa 
proti ri^, kako vi&ao iz njihova postupanja u BoaaL 

1 u Carigradu, kad je podne, počiva i Uaguje proalo ^adi aa tv o. 
Kad se dodje u to vršme na pijace 1 pazare, kamosv4#Beš okdm» 
viđii ljude obdđotati. Po kucah i banovih Čuje ae štropol i tfveka 
žlicah i nožah, a miris jelah Širi ae zrakom, le bode u nos gladne 
še^toee. Gomile Ijuđib side ondć javno, zemlja jim je alol » stolica^ 
a oblaci krov; niti imadu noža niti viKee, negO ia ptMjak j6du ftt- 
sli frigano i pečeno, kuhano i vareno. Pred kaćami^ po trtaitfi^ i 
predkućištih, u vktlovih — svuda vidiš ljude obMovati. Tard sšde 
uemi i ukočein za ot^dom, a Girci provode šale i vesele se ka4 je» 
la. Ulieami prolaze tada hranitelji vašakah, i baeajtt jim komada 
mesa. Poldnevna saparina postigne najveći aluyanj» te veća sitfaaa 
žileljah legne spavat,, a ostaC joil rade, postaja 1 laman^* Tadtf ae 



t 



ai4 

Tiđi po i«tih aficah, giip)i samo s^nke ima, gii spavaj IJodi; po- 
padati kao snopje na požetoj iijivi. Na jedan put se učini zveka i evo* 
njenje zvonacah u luci; tim se na brodovih sazivaju brodari naobčd. 

Kod turskih velikašah i kod obšda vidi se iztočna sjajnost 
Ćeato dodje na stol po 30 — 50 i vifte zd6Iah, plitijah, tepsijah, čana- 
kah, pločah, loparah, tanjurah i td. Tn se vidi kinezko i japanezko 
posudje; žlice i nozi, obloženi zlatom, ali jestvine su jednostavno i 
prosto s^otovljene. Pečenje, pilad i pite svuda i uvčk se vide. Turci 
su umčreni u jelu, i za obadom vlada podpuna tišina, samo se čuje 
zveka posudja i mlaskanje ustnicah od občdujućih. 

Kad popusti zaparina dnevna, opet oživu na novo g^radske uli- 
ce, šetališta i virtovi, trčmovi i krovovi kucah, i svud počne svS- 
tina opet hoditi, tko s poslom tko bezposien. Opet čopori devah, 
maz^h, konjah i magarcah podju kroz ulice, da se tarac trese od 
Btupajah njihovih, opet se pojave vikači na ulicah i na novo ponudja- 
ju svoju robu. Opet zamni sav ^ad od žamora, cike, buke, larme, i 
zveke. Uz kanal se pojavi podaleko g^om topovah; zato, što se sul- 
tan morem vozi u šetnju, i kud god njegov brod prolazi, pozdrav- 
ljaju ga gruvanjem topovah. 

Sad se dovirše dnevni poslovi, a Bv6t ide za zabavom, samo 
t^rgovac sčdi još u svom dućanu. Kupelji i kavane pune su Ijuđih, da 
se u nje jedva može unići. Na ulicah i pijacih pojave se igračf, pu- 
stolovi, varalice, komedijaši, svirači, lutkaši i druge dangubice; vra- 
Či, kartaruše, Čaratari tu se takodjer nalaze i mame novce Qudem 
iz žepa. Tu vidiš Cigane, gdć vode medvčde i majmune igrajuće, on- 
dS opet, gd^ se u okladu hirvaju mladići, tko će koga oboriti, dm^ 
opet đžHitaju konje i nat6Ču se na prostih mčstih; i tako s^ imM 
provodi popoldašnje vrčme. 

Pred večer opet sazivaju odže Turke u džamije. Sunce sMne 
za gortj a poslenici se vraćaju s posla, gonduUri vežu svoje gon- 
dute uz obalu, a Šetaoci hžrle natrag u grad u svoje stanove. Ond^ 
je običaj za rana u večer umiriti se i počivati; jer za sumrakom 
b^rzo sl^di m^rkla noćca, te merka koprena sve birzo sakrije pred 
očima gledaoca, a s mora obično počnu večerom duhati včtrovi. 
Svuda zavlada smirtna tišina, samo se more u daljini javlja svojim 
Šumom, a sa munarah se javljaju glasovi ođžah, i navčštjuju Četvir- 
tu dnevnu molitvu. Još se ore pčsme brodarah, zviždanje brodar- 
skih trubah i zvonjenje zvonacah, pozivajućih na večeru. Kad se 
čovčk u to doba od luke povratja u grad, opaža miliune užeženih 
svčćah. Sve su kavane razsvčtljene, lampe na kucah, trčmovih i 
krovovih gore; jer se sad sastaju bule i kadune na posčlo, i sada 
tek mogu odkritim licem gledati dolč na ulice. Robinje poslužuju 
svoje gospoje, a robovi straže, da nebi tko smutjivao gospojah pri 
ovih noćnih sastancih. U gradu su razsvčtljeni svi diaćlini lampi*^ 



Medjiitim včini se nčka doba noći« t. j. kasDo. Pojedine sviit 
ja£ se bUsk^ii po kucali i krovovih i samo su joi kupelji i kavane 
pune Ijudih. Imućni Turci sad su se već zatvorili u svoje stanove^ 
te ae nepokasuju na ulicah, po kojih se sve manje i manje vidi Iju« 
£nstva, dok se najposlč svatko ukloni na konak» a ulice ostanu 
praauie i puste. Oko deset satih noći sve je tiho i umorno po grmi* 
skih uUcah, tako se isto i u luci oko iste dobe kaddto Čuje pljuska* 
nje vesalah od pojedinih ^ondulah. Isuenada, kad već savlada po 
svuda smrtna tišina, zaori mukla g^žrmljavina od topovah i odauo* 
ve se kroz noćnu tidiiiu« kao g^ks silna gp*oma po zraku. Tim se 
o^lašttje smert odličnijih Turakah, koji zasluže smertnu kazan, i u 
to doba ili jih posčku, il udave konopcem, il postrSijaju; omirknu a 
neosvuiu živi. 



2. 

Njiva je uzorana, položena i potretjačena sve na slogove i 
razore; vrćme je ugodno; žemljiSte je snažno i odmorno, a nit je 
snvo nit odvile vlažoo. Po uzoranih brazdah padaju svrake, vrane, 
čavke, gavrani i druge ptice, te pobiraju izorane cirve, mrave, bu* 
be i pužiće; deve, bregunice, lastavice, zebe i žune, vuge i krunke 
lepetju se nad oranjem pčvajući i popčvajući, kano da se rugaju 
grakujućim vranim gavranom, grakajućim sivim vranara i krečećim 
iarenim dugorepim svrakam, koje skačuć i preletajuć po oranju 
kadito se svojim hrapavim glasom pojavljuju. Orači su njivu doo- 
rali, ili su već do&li blizu poslMnje jedinice (brazde); a sidoglavi 
starac, koji je proAao već sve stepene poljodčlskih poslovah i rad- 
njah, koji je najpri|e bio guščar, zatim Čoban, po tom kopač, kosac, 
težak (orač), te najkasnije sad u starosti postao sijač Častan, koj! 
je obično skupa i otac svoje obitelji i gospodar svoga doma, — ši* 
jač, rekoh, dodje na uvratine poorane njive i sprema se za važni 
svoj pasao: skida sa sebe kabanicu, uzima pirtaću torbu. Čistu i 
bčlu kao sneg; i u ovu iz vrećah utresa žito, koje kani sijati; torbu 
sa žitom up^tami premetne si preko desnoga ramena tako, da mu 
torba sgodno stoji pod Ičvom rukom, te da se tako desnom može u 
nju roašati i žito Iako grabiti. Sad zastupi sijač na slog, skine naj- 
prije kapu ili išešir sa sčde glave i prihvati pod pazuho, pogleda k 
nebu pouzdanim i veselim pogledom, prekirsti se Častnim l^rstom, 
u kratkoj, ali sćrdačnoj i toploj molitvi zaaove Boga u p<mioć i poč* 



slof 9 stopi I1& đrngi i tđ., dok zas^e cžlu njivu. 

' Zc tijttfteni dMlja kućmi ia đir^a^Mn i Mdir^«?^ (saziib- 
^i^> podjmiNi njiva, da nime dospije pod aernljii. Za wim do^lH 
orali 8 pfogoni i raaare dto^aajeio poni^viie zasute raaore ad ak»* 
govah« i 9ko je podvodna, niaka njiva » po najnižoj i^eaiaoj strani 
proora priorice t. j. octeboke razore, koje posl6 motikaini pročiste, 
da se može voda a jesen lii u prolć^e iz stegovnih razorah sUvati 
n priorice, a i^ avih propuste ju a šaiaee ilia obljifoje bare i potoke« 
fiijaft u Slavoniji onq dan, kad počme sijati* posti krato» i pri 
svom važnom poshi Često zaziva Boga u pomoć, da nm. trud. dobrim 
arodi plodom. Sijač poznqe dolnro i zemljište po kom s^e^ i vrčma 
kad sije, i s6me bojim sije, i verst žita, te po ovib okolaostih rafia 
se s^oći. 

Zasijano polje nakvasi blaga kiša, te đomalo izza ove proUga 
žito, i poljana se zastre zelenim ćilimom mlada usčva; s^ač sčdo- 
glavi dodje po&tapljajuć se ua Četvornastu svoju drenova palicu, da 
vidi početak uspčha svoga posla, a kad baci oko po njivi, oči mu se 
zakrese od radosti, lice mu se razvedri sladkom nadom i serdce 
ohrabri ufanjem u buduću obilnu žetvu. Opet podiže oči k nebu i 
zahvaljuje Bogu na uspčhu; ide gore đolč po uvratinah, i sa svih 
stFi^aJi obilau »jivu,ter od miline uemože se dosta nagledati svoga 
ttSŠva. Kad u prol^^e okopni siišg, opet si[ač pregleda svoje i^ive i 
tt84ve skoro svakoga praziiika poslč službe bpžje» i sva^i put opa- 
žava veći i bolji uspčh. Kito domalo uzraste *bi^o i razvije se a 
kolšaca« izvlata se oko Gjurg^eva, u lipnju požuti, u siferpnpi, je već 
alatna od zršlosti, i Čeka britak sšrp» d^ ga pokosi. 



3. 

Tiho toče potokom bistra voda,biatra kao suza u plačljiva d6- 
lou cdui; neina na njezinu poviršju ni talask«^ samo kltdito« ktd 
se firuiji koja riba, uzdžroia se voda i pokažu ae na njezinu pove- 
lja koloturasti talasi, koji se b^rzo izgube. Na Čamcu se aavoze ri* 
bari^ i paštjiju mrežu u vodu, pak zasupuju s njom komad u polno- 
ksago, i polirano se prikučuju k obali i potežu mrežu sve na kra- 
^ Jedan je, koji ravna podnzetje i to je ribar. 

Po niziuah izmeđju slavonskih poljanah i šumah mnoge su ba> 
re pime mutne vode, pune žabah i rodah, pune rakah i vodenih pa- 
žah, pune sitnih ribah, Čapljah, ronacah, pticah ribolovkah; pune 
trosaU» šaša> site, turske i ševara, rogoza i indjirota,{[!po gdčkojih 
mistih panavirbovai rakitova, jovova i drugoga šibya. Po čistinah 



Ukvfk bardi h^au riNUr rtbe iMkoSL K«đ polMi adNj^ija iMUioai 
vođom, vsima ribar prifprabaiij, Mje st obalom potdca i prigrabl)«- 
je po mutnoj vodi, po kojoj je lako ribe hvatati Po barak iapiiye 
ribar ispod kladah i k^riga riU)e bubnjeve po noći kaeno, a jutrom 
ikTaao vati ia vode i rasapiije, te hvau koMf e, bandmrićer teran- 
(iće, itttkariće« bvi^aie, bilice, Knjaiiće, somčiće, karaiiića» Kad 
opUne i aplitća vođa po bari, aaimaribar bacanj, ni^ravUen M UiĆ* 
kicak, apletao is iiblja rakitova ili verbova, pidi ide v baru aaaii- 
kavii gaće^ i gaseći nđars bacigem sad Ićvo, aad đeaao^ sad ispred 
sebe, aad saaebe do dna n vođo, i ljuto ae ismaći i u snoju okupu, 
dok nidivala ribicah, sa kojimi je popaian kao mačka. 

Joi mu ni' to nqe dosta, nego pravi atuk i kotac us ribe na 
kari, bvuta jib bdokotonv hvata udicom i na prosiku leda pO; šimi* 

Ribar je neutmđiv kuo i lovac, te kadgod nluči koj ćaa od po- 
sla ide ribarit nu kojigod od spomenutih načinah. On po d|um i po 
uoći radi ribam o glavi, i posm^e sve potoke, bare i mlak^ u svom 
preddhi, gdć $e ribe nalase, i aato posnaje i sva mista» gii ae po 
iaiu i virbliaku nalase jaja od divljih patakah; gdć u imui rasta 
u^Ci-g^ive, brestovke, ikripnji, papreigače, varganji^pećurice i druge 
gljive; gdi se po inmicah nalase puii, gde po harah raata vodeni 
oraM; gdi rode nijbolje vii^age, lMq)aci, kukinje i drenjine; gdft 
se 66ku po Šikaiju najbolji itapovi i kumili, klini, palci sa mliue i 
druge malenkosti, koje slavonski taiak treba sa plug i sa kola svo* 
ja; gdii su po harah nijl^ti^ mćata sa hvatasic ^wovah, rakah i 
pr^vicah. Na ave to pasi slavonski ribar, i ako mu kaddto uepo^je 
sa rukom uloviti ribe, aa kojimi po4ie, a onda nađ|e Ito dm^^, i tur 
ko nikad se prasan uepovraljja na stan ili doma, nego donese nvćk 
itgkgod od spomenutih stvarih. 

Sto hi se svim pravom moglo prigovoriti slavonskim riba- 
rom, i *to jim skii na ukor, to je, ito mnogi od njih Cesto ostavi 
vaiu$e sv<ge i nuidn^je poslove, pak ode ribarit, ili joi Ćei^e sane- 
mari po prasnicih i po nedMjah sMbu hoi(|u, i oeide a cžrkvu, da 
okrepi duiu svoju r^^u boijom i utćil si sžrdcf pobožnom molit- 
vom, i pomisli na l|ubav i dobrotu bolju, nego ave to aanemativli, 
ode sa ribom, i tako i one dane prohav^a u &esno| sluihi» koje hi 
mu vayalo rasložito i pametno probavljati u duievnoj ^luihi, u onqj 
riuibi, kiQa se odnosi na bolji dio 6avika, na neunuferU dob u i^em. 
Tko kao čovik sebe tako nesmatra, sl6p je kod oćyuh, ta prave 
prosv^^te mje joi doq»ilo do njega. Di^mo tilu, ito mu ide, aU d^ 
mo i duhu, ito je i^egovot 



Bis 



4. 
Dom. 

Prostrano dvorište^ zast^rto IĆpim ćilimom zelene travice, 
o^ađjeno je sa prostrane ulice tarabom iz hrastovine, sa stranah 
plotom, opletenim hrastovim žestiiovim pleterom, a ođzada prostire 
se itz dvoriite v^rt, ado ovoga dljivik. Pri jednoj strani dvoriSta ođ 
ulice stoji kuća uzduž dvorišta. Kuća je v^rlo dugačka naprama svo- 
joj dirini; podzidana je opekami do podsćkah, dirvena je i omazanih 
zidovah i okrečenih, pokrivena hrastovim! daskami. U kući je samo 
jedna velika soba i kuhinja sa smočnicom i piviiTcom. Ognjište je 
sasma nizko, a na njem gori vatra na hrastovu ili jasenovu uzglav- 
nju» zidi su kuhinjski Čadjavi od dima, i ormar kuhinjski cakti se od 
istoga dima i starosti; soba je mnogo dulja nego Šira; sićme je pru- 
ženo izpođ gredah i tavanicah i usrčd sobe podupirto stupcem, uglli- 
djenim i našaranim šarom svakojakom; stfine su sobne okrečene, a 
uz nje stoje mnoge postelje, namrštene uzduž dužinom svojom, 
a peć sobna sa zapećkom svojim, sa svojom oširokom klupi- 
com, sa svojim trouglastim Čivilukom, na koji se vješa zimi mokira 
odšća na sušenje, zauzima dobar komad sobe, dugački stol pako je- 
dan dio sredine. 

Druge strane dvorišta zauzimaju ove sgrade: d^rven hambar, 
koja je sgrada razdrljena na okna, u koja se spremaju razne versli 
žita: pšenica, raž, ječam, zob, proso, sitan kukuruz, brašno itd.; kiljeri, 
kućari, ajati d^rveni, za svaki par Ijudih u kući po jedan, gd6 muž i 
žena dferže svu svojinu, što nepripada na cčlu kuću; Stale, konjska i 
govedska, ovčamica, kozara, svinjara ikokošinjak; rakidžinica, kot- 
mca i koš za kukuruz u klipovih. U jednom kuta dvorišta je bunar 
sa djermom i valovom, iz koga se napaja marva ; đfervotnlk je v 
drugom zabitnom kutu, a dvorište je ukrašeno sa nekoliko stabalah: 
đudovah, jabukah, orašjah, sa kojom lipom ili bagremom, tunjom i 
lomačom od vinove loze. U kući gori veselo vatra, oko koje kuvaja 
veliki lonci kupusa, tarane, kaše, ošapa i drugih jestvinah, a viseći 
o verigi kotao ključa pun vode; kuvarica i reduša nastoji oko ručka 
i pfivajuć potiče vatru; u sobi žamore dčca, po dvorištu se Jietja 
guske, padie i kokoši; u štali h^rže konji i riču krave a bleče teoci« 
bleje ovce i meketju koze; po hambaru Štropotje i skače mačka i 
hvata* miševe; pod kolnicom dčlucka domaćin i opravlja kola; ha 
plot uzleti pčtao (oroz),Iepetje krili i kukuriče, a nedaleko ođ njega 
kreketje svraka i vreba, gdč je kokošje gnčzdo u dvorištu, da može 
kako iz njega ukrasti snešeno jaje; puran opusti sopolj po kljunu, 
razširi kao lepezu zakov^rčen rep i nakostruši perje, pak pucka i 
tapa oko ćurkah i blobotje; guske gaču i sikaju, kokoši se rakolje 



9» 

i k^kodkč«, kvo«ke kvok^rf, pOb^ piskaj«, p«tke pA^n i po k«^l 
oka adenca berbotju po kalnoj vođi; u vhtlvL rKste knpns po ^di» 
kmmpir, krastavci bundeve, tikvej; lak, mhCpasnlj), salata, »e^a, 
i od ćvi^a: ruža, karanfilj, neven, bozi đirvac, kaloper, bosilje, da- 
l>ar, mtvica, metvica, vratić> neteg^, broć; sa l^k : pelin, kunića, site, 
raspnnftak itd. U smočnici ima: suva svinjska mesa, i to: buiovah, 
ftunkah, kulenovah, kobasicah, slanine; sala za ie^enje i masanje 
kolah; suva sira, braina, masla, virhnja, mi6ka, kaš«, tarane ttđ.; 
na tavanu je kukuruz, grah, bundevsko sšme osudeno, mak i otep 
u stuplikah; a pivnici je pitje: rakija: dijivovica, jabnkovica, kmik^b- 
vica; vino i modt; u jednom kutu u kuhinji ocatnica s octom; u svi- 
njari hrane se bravci za kiange. Kad večer, skupi se mnogo Ceradi 
u kuću: muževi, žene, momci, dćvojke, dČČaci, dčvojčice i dAba; 
— i to je dom slavonski. 

Nškoć bijaie za mene takav dom cčli svčt ; jerbo mi a njem 
l^ahtt otac i majka i sve slasti i milosd nevinog^a dčtinstva, zato mi 
je i sad, i v6kom će mi biti rčč mila domovina, koja me opoaunja 
na mili dom, u kom sam nžio najsladje i najnevinije radosti zemno- 
f a ovofa života. Oj nevina mladosti, al si puna radosti! Prosta kada 
tebi su sjajni dvori, puni srelura, zlata i bisera, ako u njoj samo hlšb- 
ca ima, komad hlčbca i g^r udica sira, čanak kaše kukuruzne, ili Či- 
nija sladkoga ošapa. 

Oko ovakva doma slavonskog^a domovi su susčdah, kolčnovi- 
ćah, kumovah, prijateljah, sprežnikah i roi^akah; i c^rkva seoska 
nije daleko, sa koje tornja svako jutro, podne i veče glasa se zvono, 
poziva ljude na pozdravljenje Gospino. Nije dalek(T ni potok od do- 
ma, gdč se hvataju ribe; ni poljane i njive, gdč se žanje i kopa;' ni 
f^j^^i» S^ Čopori ptičicah p^vaju; ni šuma gid se žire svii^e i dto- 
va sčku; ni livade sa šarenom travom i sladkimi jagodami; ni sadi i 
voćnjaci sa voćem svakojakim; ni brežuljci sa vinogradi, gdšno rodi 
rujno vince; ni planine v^rletine, gdč se kopa krečni kamen; ni paš- 
nid sa čordami rogate marve; ni Čistine Šumske, po kojih se skitaju 
hergele konjah; ni vodenica potočnjara nije daleko, s koje se nosi 
doma brašno, sve je to blizu doma slavonskoga. 

5. 

Četiri f odiš^je dobe na slaTonsiLOiii stami. 

^ ? Slavonska ravnica u Posavini puna je dražestnih poijanah, ve- 
ličanstvenih lugovah, čarobnih gajevah, plodnih njivah, cvAtnih Kva- 
dah. JzprosČcana je mnogimi potoci, barami, potočići, širugami i 
mlakami, mnogimi žičbovi. Šanci i jarkovi. Ti^o isto ima u fejoj do- 
sta predčlah, punih močvarah i jezerah, gdč rafttu rakitbv i v^bdy 



tifngf te4» tomr« MgM, dUa i lifcnkA; kdL«fođ Što •• Bwnšk fm to} 
ravttici nalue gte^le i lireidjci, mi kojih m poMpiie aa potok* i 
ku« MM^ita« <^aiti^ i {NrifftlnA wla slftvonakt, a po «diilaili liliitt 
ini&atih «iovoo#Uli stanovi. Slavonac avaki oorM avojHi njivah i 
livadak aagradi u tiU svoj fCaii» a kom Ud i aiau ibm a aamoci 
šUmmn i pastiri, i ođbranjajo svoja marvn, bavać sa aa to po^odM- 
alvoBif pčelaratvoin, lovom , ribarenjem i dragim! poslevL Staoarice 
oilliraiysgn oa slana svoja mila živsil: ćurke, paske, patke» kokoii 
itd. Glavaa je ipak aabava staoarlcah liti: priredfivaBJe kravskoga« 
koajegia i ovjg^a mlčka na sir i maslo, i obradjivanje vbrta i apre- 
amnje Vilaoga i jesenskoj^ voća sa aiminn. 

Siaa je blusa hica stoMinih stabalah: hrastovah, jaaeaah, bak- 
vah» brestovah ild.; oluroien bigniaii livadaau, kitajaatimi, sčaastimi 
ftumicami i dobravami i pojeđiitun g^rmjem: Aesdlovim, Uakoviai, 
*|dflfcalov«n» svibovioi^ brestovim, klcnovim i udikovim, a aklonjeo a 
bfiiiiii i^ivici i voći^aci, gdi rasta: jabake, kruftks, oskoraie, bn0- 
flimls* i]|iva, aardelije, orasi. Umje, dreBJine itd. 

Takav se slan saaloji: ia knće sa stanara i stanarica, raađii- 
^ene na kshiaja i soba, na smoćniea i mlftčnjak. Us ovn ograda a 
proatrana dvoriAta,.obgradjenu ph>tom, tarabom ili iivikom» podig- 
aate sa M^le sa marva: sa koiye, vole, krave, i teli^ak sa tdee> i 
ovćinjak sa ovce, i kosinjak sa kose, i svinjac sa avinje« i k»iaci aa 
iivad{ itaga^ sa žito, s6iqak aa aftno, plčvinjak sa pl^u, hambar 
aa <ilo i kdkimis* Ta je i f uvao; oko koga stoje gamare poiou 
iita, fli alame i plastovi stea i osobito pojala aa po^od/Hsko oraije: 
pWgove« derljače (sabaĆe),kola itd. Ta je blisai pčeliajak, 1 paftaica 
aa aaienie voća, i rakiđjara, gdft se peče rakija, a a virta trap ili 
sav sa s^Lanje: knimpir, repa, rotkva« sa isvode ki^sa itd. U jasen 
aa arovi aaionje, da aeisaaersno. 



L 

S početkom nM^saaa oi^jka je već aa^g okopnio, beilki aftaer 
oslabio, te sve viSe astopa vlada blagoma jogo. Zaselenjuja se sim- 
ski usćvi i livade; papoljci na stabllh sve veći bivaju, i drćnak i 
glog poćimajo cvćtati. Po livadi počimaju cvćtati: visibaba, lagan i 
sabUak. Ako je bilo simus mnogo snSga, tada sa po onjh predah 
sve nare i potočići, sve stroge i svi žlćbi puni vode, gdČ se osobito 
vačittiom pqia^Hia bi^ade jUbah i kačicah kreketajuć i kaktajuć. U 
travica se po^a odćaa i livade, g^evi i logovi a jasno seleailo. 

Vod oko Josipova povrate se rode is toplih soma^ah, kamo ao 
jaseans o^^««tovaJk'da ae prehraae, gdć im je boiya providaosi. lo- 
|do#adiieUiie i hrana pripraidla. Domaio issa oiđk aU0M 19 tad^ 



321 



gaigBe ga mree aa atanii. Maii ja|^iqići bttl kM biser, U lane- 
ni >kM MicA), ili vTMit kao f 4k »kaknUijit blekeujoć po po^amkoj 
gredi « praaiii^ii mm svoje matere« latelile a« kra\'e. Tdci su odhi* 
Ifceiii « oaabmi peaiiikil od avojih naiaterah, tiajatarije noal Uepćkii 
ukckrvtmm remeMi iapod vrata. laMrebile aa keUle. Ćita idr^bad 
ireka i dMbče m avoje laatere po proatraidh iaBuikih čiatioak U 
avtafo} a^j aiokodB aliiin^a ae a oniteđiiii i a veiikiini i mladimf 
kio^i» a jie dopitši$ajo da jib ddca, kao toMće, itfttjjiie i koaliće, mo« 
ga poarilovatL OiMke a« isvele avoje goičke, iole k«o šale laiije, 
bivala 8« &i la kotinjaka na lediHak, i atare gaktja klebdeć ki^, 
kreljntf i glavaaai aik^ać nad niiiom avajom d&čieom, doćhn ova šn- 
iore i Č^^i^ tnkid« travica i kotiko paliih kofe goMe potegne tta« 
ifhm, da jaj vfo61ka avojim Ujaiiom odkiae, tofiko patak ndari atraž- 
i^oai o ie^mi, lepdtne kre^uticami i miAne repićem, pa pmiivii 
vratafc inAori — va^ da ae pohvali materi, da je oltrfki travicu. 
Kvo^k^ att Mogle, te iavode aad avoje piliće , da traie po meraji 
etoviće, mrave i bobice. Po 80—30 pilleab, žntih, htAiK »arenih 
vadi kvoćka nepreatauo kvocajnć, a piKći pjakaja i šnbcHre okolo 
mMop^ paaeć na i^, kri^o ona 6epMLa i nogami aemlja raaf irt}e, 
i Miii ftto pejeati kljanom^ Hm bi dćdica av^ nabavila, a kad na- 
1^ itofod, vabi jik kvo€eć, i d^ jim avcj pl6n. 

wš Jnffeva milina je živiti na atanu. Paanfik je saatžrt neie- 
nlm ditfaMrii mekane travice; Hvade anpnne namale trave i Kvadako- 
ga €vdtja» med^ kojimi snntna ae odHkaJe gjnrfđic avajim milim mi- 
riMm, voćke « viHm i .alaUa n Amni ava an iahatala, i veća atmna 
i^Ut počima cvitati i obaaipati ae bAlim i ri^nim ndrmtdm cvMom, 
ifL 3i je mlUna gledati « njihovu protetiiom nreau. Snnašce jarko 
gf^a ove topiya, Jmjevake blage Idfte natapaju polja i virte; prolit- 
na biaema roaica aadaja mladjana Čeda miloga prolćtja : usi ve, ata- 
bku trave, dA ove bolje uapiva. Sve je oživilo u prirodi: ptice u ara- 
kn ribe n vodi, nareanld, bnhiee, kidUsi, cAvvi i mravi po praha, ave 
gamni, ptad, gmlia, akaće, cv^r^uga, nrika, Ćićl, ave oa^a oživlju- 
jttćn anafa avete mapLe naravi, anago boil^tt. Ptiee pftvajn, pčele 
nnje i lete od cvAdta do cv6tka iapijajnć aladki aok na med, i aa- 
k np^i^nć avo^nd Ćetkaatimi nožicami cv^tni praiak na voaak. Kos 
a!«iidi,alaivak priieljknje, travarka piaka, a^nica cvirljoga, cirvenka 
citika, vrana gaće^ avraba kreketje, kre&ieliea kretf , kidkivien knka. 



vnga fnćkn» orao kloko^e^ d^telj, punavac ndariya kijanovt po ata- 
hm, jastreb i kobac vijaju ae po araku i vreban oko mlnde đivadi, 
nel» li ftto wrabHi avojimi olt^i pandjami; Usta cv^of a i oblii^e 

2 ade, ^teuaa gnći. Po^odMae naal^ oko svojh njivak, oko v4na, 
> mana, oko pčeiak) a atanarica ae nabavlja oko mmpve i šivađi. 



31 



822 

Čobani Ma u polje m marvooi: gpveđarka sa |po¥e4>i rr^ldupjfirii w 
svihjami a ritove na parložne njive» ovčar i kozar na poyane i §0 
iikarju; đčca morsgu Čuvali graške i ćurke, nitko živ nije U stanu 
bezposleiL Pl6vi se žito i lan (kudeljft) u po^u i ze^e u verti^ olu^ 
pava se kukuruz u pervu ruku. 

U svibnju je sve u naravi okolo slana obučeno n ođ({o4i()€ 
odeću: sve su poyane i šume pune cvć^a i cvčta, nebo je. v44ro Jkio 
riblje oko, zrak blag, včtrić ugodni, odiiući mirisom od cvčta, An^ 
i provodi svoje šale sa hvojami cvetom ukrašenih aU^balak« auiMutot 
grije blagotvornom svojom toplinom veselu prirodu, i svi pokalu .plcK 
dovi znatno napreduju; sva je priroda vesela, kao što j^ vesela b^r 
zazlena ćud detinslva i kao što je veselo nepokvareno s^rdee 0^*7 
đosti; ptičice su ovile svoja gnezda, i legu jaja; ore se poljaci đ^ 
line, dubrave i gajevi od iiamora i pevanja pticah» od sviran^ pastir^ 
skih sviralah, đuđukah, dvojnicali i diplah. Orači pjo ujivah pM^if« i 
razgovaraju se sa svojiini volci, oruć njiv^; p^ožine. Jutrom i.jratec. 
rom je najživahnije oko stana. Jutrom otvar^u pastiri štala«. oJkolD. i 
obore, i puštaju marvu na ranopa^u, a kad obasja sunc^r pošljiVii 
stanarice živad iz kočinjakah na. dvorište; ratari odilaM^.s ijriio^ 
dom sunca na oranje, konjari s konji i koU na posao, a vačaroini'.jie 
povratja opet sve na konak k stanu, samo atanarioa osti^ na aM^ 
nu i po danu, i sve ođprema j.utrom u pofje a večerom sve igki^ 
kuje. Ona je mati i hraniteljica svačega živa na stana. ĆpbfBi^priit 
maju od nje hleb f -smok, kad jutrom polaze, u polje, a vi^čerom, kad 
se k stanu povrate, dočeka jih ona kuvanim ili varanini ol^rokoM^ 
ponajviše dolazi na stanu pri občdu Ma stol bčl smok. 

Sunce za goru, a kravei, ovcd s punimi vimeni mi^ka k slan«. 
Stanarica jih Čeka sa muzlicom u ruci, i p^vi joj je poaao tada 
musti. Ml^ko procčdi na cčdiio i spremi mlččne lonce u mldčaiakv A 
telci, janjci i kozlići puste se k avojim materom, da piosisf^il amg* 
obrok. 

S pervim je mrakom sve već uredjeuo na stanu, i ljudi, preair' 
da rčdko, Čuju ondč zvono na Gospino pozdrav^ei^e, ttole ae Bog« 
i s^dnu večerati. Pčtli odpčvaju svoju večernicu, nastane w^ u ka* 
joj je sve tiho i mimo na stanu; samo se kadšto dovukli iz luga grif* 
bežljive zvšri k stanu: mferki vuk njuški^uć obilazi obor, ovčinjak^ 
koztfijak ili svinjac; lija se smuca oko kočinjakah, i sa svojimi p4*^ 
dasi: tvorcem, kunom, ježom, lasicom nastoji što uloviti, ali jih at** 
narski psi odbijaju od stana, te se rčdko koriste^ 

n. - 

U lipnju imade već na -stanu trešanjah, kaaijab, j^^pduk |p^ 
v^rtih i Uvađah, ranih krašakah jagodnjačah, mirisavakah i ivafliaUli 



828 

]»bijkah. Nastane 16tno toplo vrSme. Ptice se klegiiu, pčele zuje, 
rade 1 voje se. Livade miriSe od zrela cvćtja; bruse kosci kose u 
rano jutro, te sa suncem idu na livade, ma^tu kosami, koje lete kroz 
zelenu travu, kao kad se hitre munje kreše po oblacih, padaju de- 
beli ođkosi mirisne trave, kao talasi na uzburkanoj rćci. Cisti se na 
stanu ^nvno, žito se počima žeti, te se oko govna slažu g^amare I 
plasto'd. Jabukah već ima na stanu: učešljinah, bdiinah, grovatufiali, 
Hfanjakah, banovinah, žetvenjačah; puno mI6ka, sira i masla, međa 
itđ. Kosci se Časte u večer; osobito kad dokose livade, dobivaju 
zaoblicu, but suve svinjetine, kulen, §ribanicu, medenu rakiju itd. 
Tada se pleše kolo uz gajde, p6va i veseli. Sćno po Uvađah miridi 
kao smilje i bositje; kupe ga na bagliće, tovare na kola u vozove, i 
voze u sšnjake, na gamare i u plastove svoze. Pune su ruke posla 
na stanu i n polju oko stana. Kukuruz se je već izklasao, ječam je 
i olaj ovžršen, tako i lan, ozimac već je počupan, ogrebenjan, ukva- 
ften, osušen, n snopove razddlen i u stučke povezan. 

U sftrpnjn su puna zlatna polja pšenice i raži, zobi i jarice. 
L^po je vid6ti u prol6tje zeleni ćilim mlada us^va na njivi, ali mnogo 
je milije pogledati zlatnu njivu zrela žita, kad puno klasje od težine 
jedra zirnja pokloni glavu svoju k zemlji i malko polegne stabar uz 
staiiar, kao kad se složna bralja oslanjaju jedan na drugoga grudi. — 
Sad se na stanu bruse kose i sirpovi, spremaju raztočena kola, na 
kojih će se skoro dovoziti žito k stanu na guvno. Vr6me je toplo, 
dani dugi, noći blage i vedre, jutarnja zora kad poradja sunce, od- 
sšvaju se sunčane zrake n milioiiih rosnih kapljicah, visećih po sta- 
bHh, po zelju i travi. Kad se sunce u svoj svojoj sili i slavi, u svoj 
svojoj snagi popne na podne, onda poslenik u polju, sve Živine i sva 
živad, sve zv6ri, iste ptice, zasške , kukci, leptiri — sve se uklanja 
sa sunca pod sćnkn od stabalah. Zeteoci su već se okupali u znoju, 
žanjuć i vežuć žito u snopove, pak opet se ore p6sme po njivah; jer 
tko bi božji mogao u polju, u prostoj sladkoj prirodi raditi a ne — 
pftvati, a osobito kad sabira bčlicu pšenicu, koja će mu domn hl6bca 
dati ! — Kadšto je IŠti nesnosna zaparina i da u polju neduše tihi 
vitrić, koji razblažuje zrak, nesnosno bi bilo raditi u polju; izza ve- 
Kke žestine obično dodje skoro oluja: podignu se oblaci, zatutnji u 
damini girraljavina, duhne v6tar, i kiša pokvasi osušenu zemlju. U 
virtlu kod stana sve zelje i'cvčtje oži\a i okršpi kao na novo ro« 
djeno. Tada se zrak razblaži, sve se živo na sv^tu razveseli : živad 
po dvorištu veselije šetje i žubori, ptice u gaju, kišom umivenu, ve- 
seUje pdvaju, marva Čilija šetje se živahnije poljanom, stabla ponos- 
nije dižu glave n razgaljeni i očistjeni zrak.- Kadšto bude i tuče, 
pa tad na stanu ima stanarica puno mučna posla, dok svu mladu ži- 
vad i telce spremi pod krov, pak onda užegav Marinsku sv^ću i na 



824 

cvetnicn blagoslovljeno cvš^e, moli se Boga, dt odvrati tiić« od po* 

Ijah i vertlovah. 

Na stanu imade tad dinjah, labeidcah knidakak i jabukab. 

Oko početka kolovoza imade kukuruzah za pecivo i bundevab: ra- 
Čanakah, misiračahjbrezkorakah, dublek-dinjah; ima zirdelijah, ilji-^ 
vab tergoljah. — Livade se prazne od baglićah i plastovab, a njive 
od kćrstačjah žita, sad se na stanu tare sir na sirenie u čabre za 
zimu, kalaju jabuke i kruške za o6ap, obavlja i snii sir, postAvljaju 
jaja. — Kad i6ti dosadjuju komarči marvi, pale stanari oko torovah 
oman ili suhu govedsku balegu, i tako razganj^u komarce. 

UL 

S početkom rujna počima na stanu v^rditba, sabiranje sljivab 
ora|ah i Ić&njakab. 

Debeli (tusti) bravci rocka}u oko stana u ogradi. Živađ pri« 
spiva: i Mo su bili ćurići, pilići i gu&čići, to su sad već ćurke, ko- 
koši i guske. Milo je to vidšti^dtose je za nekoliko mčsecib dogodilo 
oko stana. Jabuke: serčike, gorjauike, bule, zeleuike, kozine« okru- 
gline, izerne, vlahinje, cfervenike; i mušmule i žute tuuje tergaju se 
1 spremaju za zimu. Hambari se pune žitom i brašnom, pivnice vi- 
nom, ralujom i moštom. Oko Miholja^dozr6vaju kruške milioI|ače i 
pradnjače i carevače i medenjače. Zir u lugu počima dozr6vati» i 
Čim ga udari pervi mraz, opade, i svinje ga jedu, koje su jatomice 
dotčrane u Šumu. 

Sad se sa stanovah vozi doma u selo hrana za ljude i domaće 
živine. Lištje na stablih počme mćnjati boju, počme se iz zelenih 
mćnjaU na cervenu i žutu boju. Po gajevih i šumicah, po Uvađah i 
poljanah počmu se lovci skitati sa svojimi hertovi, tražeć zecevah, 
s^niab i drugih zverinah. Svald je skoro stanar i lovac. Po šumah 
se sad nalaze zec-gljive, škripnji i brestovke. 

U listopadu, kad list opada sa stabalah, počima na stanu sve 
tišije i turobnije bivati. Stabla očelave i livade se opuste, gaji i Su* 
miče postanu tihe i gluhe; jerbo se iz njih izsele ptice p6vačice, te 
sad samo vidiš po poljanah vrane, gavrane, čavke, svrake, orle i 
piuljače. Jutrom su poljane posute mrazom, a po danu prepleteoe 
kao mrežom poljskom paučinom. Težaci se žure poorati njive i po* 
sijati jih zimskim usevom: žitom, ozimcem, lanom, olajem itd. — 
Svakim danom biva na stanu puštje, prazno sve, kndgod baciš oko, 
svuda tiho mirno: livade i poljane požutile. Šume, gaji i dubrave ogo- 
ljeni, vertli opražnjeni, ćela priroda obumćrla, i sve studence biva, 
sve nepovoljnije i opornije vr6me, i okolo polovine studena za- 
vlada britki sAver, te nastanu mećave i zlo vr6me, mraz pokriva 
odtad gore i doline, šume i gaje; dani bivaju sve kratji i poniyviŠe 



825 

plačni, sunce is^nbi svoju blagotvornu snagu; kao da se stid! skriva 
§e u magle i za oblaci po cžle dane i oajposlć legne Čitava priroda 
boraviti svoj zimski sanak, pokrivši se bćlim pokrivalom snšžnim. 
Stanar se tada isključivo zabavlja oko svoje marve i oko opravlja- 
nja poljskoga omdja, što će na đojduće Ičto trebovati. 

IV. 

Lipo je i u zimi na stanu. Stanar sidi u svojoj toploj sdbid 
i gled a kako titraju u zraku snčžni pafiiljci i ' padaju na zemlju, i 
tuo topliji pokrivač postaje za posijane njive i verte, da nježne kli- 
ce usćva neozebu. Marva je sva u italah i svako marviiiče dobiva 
svoj obrok, tako i živad. 

Šumske zv6ri natdra Čed^e zima i glad skitati se oko stano- 
vah. — Kad zapadne sneg, ide se na saonicah u Šumu; stolttni kra- 
sti i jaseni, bukve i topole, brestovi i klenovi ruše se pod udarci 
velikih sčkirah na tle; pile se stabla testerom na gradju iH japiju, 
a ogranci na dirva, i sve se vozi na stan, iK doma u selo; tešu se 
balvani, čiriši, podsftci, grede, rožnice, tavanice, daske, tarabnice, 
prošle, kolje, laptovi, prokole itd. 

Stanar slavi na stanu u samoći sa stanaricon, ili i sam — bo- 
žić, vodok&rštje. Na vodokeršlje ode on u selo po svetu vodekirstn« 
vodu, kojom u oči sv. tri kralja, ili licem na vođok&rštje (bogojav- 
Ijenje) škropi kiticom bosilja stan i sve marvinske staje. 

Čini se u zimi na stanu, da je sva priroda bbumirla i svuda 
vidiš samo mraz, snčg, srčš i led; a kad opet dodje prolčtje, sve se 
na novo probudi iza sna na novi ži\ot. Ltpše je na stanu prolč^e, 
nego u ikakvu gradu, veličanstvenije Ičto, bogatija jesen i ozbiljnija 
rima, nego li u varošu. Sretan je stanarski i pastirski život u toli- 
ko, u koliko su stanari i pastiri nepokvarena sirdca, nerazmažene 
volje i u koliko manje poznaju potreboćah života, — a nesretan je 
opet naš prostak kao stanar, u koliko je još neuk, i u koliko uećuti 
svih onih milinah, sve one sreće, koja ga na stanu okružava; oči 
ima, a nevidi, — uši ima a nečnje! 



XLIV. 

Petar Preradović 

roMo a« Je g, 19IS a H^rvatfkoj, u selu Grabrovnici gjurfjcvaćke pukovaije, 
a ea4a J^ detaik (oiajor) u p^vej pulurvnUI kr«|iiiilk«li ^enevacali. 



326 



i< 



Isđaoje ove kijlfe: 
l.Perveoci, 1846 a Zadra. 
2. Nove p^ame, 1861. n Zagrreba. Oaim to|^« aaplaao Je }oi Tile pltaniab. 



1. 

Pamet i s^rce. 

»Na prefltolu ja fledim m glavi« 

Ti u pdrsih niže mene doli. 

Pokori se dakle« ter ostavi " 

Većni nemir« s kog me mosag boli,« 

Tako pamet s^rdaSco upravi 
Nemirnomu svoj ukor oholi. 
rl more je — s^rdaice nastavi — 
Bvnda ni2e neg bregovi goli: 

Jesu r sato joS ikad bregovi 
Zapovedit mogli« da nebife 
More vifte njima u podnoije? 

Tvq]u visost Bog ti blagoslovi« 

Al nediraj u pravo ničije« 

Is mog žara ti si svetio boije!« 

2. 

ftJiidsiLo s^rce. 

Ljudskom* sdrcn uvek neito treba« 
Zadovoljno nikad posve nije : 
Čim željenog cilja se dovreba« 
Opet iz njeg sto mu željah klge. 

Zaito tako« presirudi hleba 
Svakidanjeg, u persijuh grije 
Trudom željom okrutnog jastreba« 
Koj ga uvek gladnim kljunom bije? 

Medj' kolevkom traje i medj rakom 
Naiem' žitju odve€ kratko doba. 
Zato serce u nasoćjn groba 

Uvek derhtje željom sve jednakom« 
MIsled uvek : semlja ima slasti 
Koja neće s i\|ime a grob pasti I 






8. 
Ribar. 

Ribice, Jttđe 
Hodiie amo« 
Ribice kuda 
Bćike tMne! 
Mćkaje.elftdke, 
Mlea taaka^ • 
A živci kraaao 
Na semlji vanka. 
Ribicam ovM 
Ljo^ca ae sBiaia, ' 
BoJĐOf oklopa ' ' 
NetrelMi njima; 
Jer avatko živi 
8 njimi u mim, 
Bogci i bogati 
Stol im prostiru. 
Svatko im gleda 
Pribavit slasti, 
Miisto a vođi 
Plove n mastL 
Ribice lađe, 
Knftajte samo, 
Kako je ovđe 
Bolje Bffg' tamo: — > 
Kudajte jednoć. 
Tako mi srede. 
Znam đa nijedna 
Vratit se iiede! 

4. 

Pi^sniiLoTa Kob^ 

O nemila kobi! 

ZaSto viek na mene. 

Zar jofi niesi sita >ic A-lu 

Us tolike plene ? 

Sose si mi ve<^e 
Do moEga ispila. 



i»8 



M.hfy 4o sadnle kapi /f {Ju/i^iT^ k^o^^i^h JI^Tr\ 
^^rr 'zi. U t«{ pretvarila. ;,' 

Pod BebMB baa s v^sde , 
Po ft«ail|i bes cTMa, 

Vodii nene rati^*^ ^ 4^L^a^ 
Kros tolik« MUi. 

Gdd postoj« MiOom, 
Neda« ni fo^ska, 
Od&fod irnjkn orotM«, 
Svaka Jo tad||laka. 

U aamod lolan^ 
U draf Iv« kes dr«f a« 
U Teflolju aToko« 
Žaloatna H'iiga« 

Nada kao lepir 
Kri\j meae se roji, 
Nij' na lieu eT^ta« 
Zato nepoatoji. 

Prađa mnome stasa 
Bodudnijeh dana* ji[ c^x^(5l, ,Ay 
Na po puta grobom 
Ved jo preresana. 

Ali ipak jedno 

NomožeS mi l^lago 

Oteti, nemila. 

Čini Sto ti drago. / ; ^ ^ .' 



U pnstini askoj. 
Na kamena golu, 
Pevat joftte mogu 
Pesmicu oholu! 



y u 



j tf j ' 






Vćtri me sluftaju. 

Jeka se odshra« ^ ,/ 

Po Širokom svita 

Pesan se raslival 



I 



• / 



I 



6- 



U srea^i« ti tUa B^ft&i, 
lh§oi Mba ti fUlBoal jadfaia, 
Kapa4 ar Jta, ketak i^eg^« pla&9 
Uaa^MM II TĆĆooai ialiaa, 
St¥oreoo|fa ra«la ti^«! alof ; 
Ti Tla^a}«!! m alvarĆeTo kna, 
Ylaat v^liov&a avađ ai i nad aviaia, 
A nmi toban v^jnoat aa«H> — Bof f 

flaiMifrBaal aM^ ti kra}l»e; 
Haba knifa i pilvlea fsaisa. 
Gliba iMira 1 forab iriaiae. 
Sitna nrava i lovAca sata: 
Sve obilnija tT<^a a&rpa aiab, 
Sri Mrorovi, avi a« tvoje roblje. 
Svi proatori aamo tvoje groblja, 
U avebid« amd tvoj tffte 4ab. 

Sred T^noatl atcjii i obara* 
Vel: Joj t^iii n vikove udno, 
SnebiToajem bl<^b tal:o otvaraš 
Njojsi tećij, nm^rlijefli vrJmio» aI: 
Sve ilo toab a proiaali a^n. 
Sve Sto biva trenom bivajndni« 
Sve ito trenom biti ^e buAtćim, 
BeSe, biva» biti 6t tvoj pKn. 

Odkad vijek priroda avoj vlfe, 
Mrafi krov ii|u avnd i a4(na tvo|a, 
Odć joj goder koja klica klije, 
Gd< jcj iivot radtfa mnka ki^m^ 
Til i aanet samo^ ae tvaj ; 
Životvomog liea joj av&Uaa 
NaM^e ai tamno, a ka|eg gine 
Opet iivot avai»g ploda iifij. 

Nada avim ai ^adatvom rasavtta 
Cerni £ador avoga nadatojanja -^ 
Pod qjin aVon napor IjndaUb aiia'> 
S teftnje apaaa. a telSa nndftriaija^ 
Cov»L viko« a t^om h^m hoi. 



( « 



Ak bori »• krafie ili teie 
Da najpoalt p«loii omie 
I ftidem li plali JUMivavoJ. 

Samo ■ tvoja niaBuQana <Mi 
Foanajn 16 seM^e ave diea« 
Ljađaki jank odkad i^a&i Ijadt« 
Cvjl žhriiiak adkad v^{ ioi jaea^ 
€Haa priroda avaki, fitt i laš» • - 
K tebi vi^l, nali miloa^r^a: 
A fi tvArda, ko ito kamaa tvard j«w 
Sfliillla ae nikad ii^eai ^. 

Stasom sranja, kiijam Bof te savaJi, 
Mimo, Idadaa atapai kras ave vtte : 
Sada t^rnai avćada pravekovmi. 
Sad iflkHaH pr4>aiovla take; 
Sad obartti f lavi^ avćtli d^m 
Silna daha, ciglom &wiin kobna -^ - 
A aad ešrvka neviđivo drobna» 
Nepoznata n beaimljn svomu 

VvSk iala, odkad švii ta posna. 
Svuda iata, kuđgod svet ae atere, 
Bes raslika avnđa nvlk grosna, • 
A n grosi nemenjive mere. 
Svuda av% pred tobome atrah. 
Oko taba m^rvei, rasvaline, 
U4ie, trupce, koati i atervina. 
Za tobome pepeo adm i prahl 

Što si, kad ai okrntnica toli? 
Cemn porod, kad ai e^v « njemu f 
Ćemn iivat^ kad tobom doboli? 
Cemn aav švii t sar da aav n aveani 
Samo bude tvojoj tetvi aad? 
Tko bi saaa na to odgovara, 
Izmedj atvoroa i njegovih otvora* 
Tko bi reko da ti posna aklad? 

Nedoknonost bii^e ti sakriva. 
Duh tt mislib mom kao ranac 
Tamarajnć aamo o njem sniva 
Traiad taba nsrok, ciJj i konac, 
Nadje aamo aiutiQe biaar Uj: 






m 



Ti da Je«i ftSkm mat UM 
S ovog sTĆta i mi Bjf«ii Mda 
U ftivljeoja drugog t^jnd kr^« 

dto si god^r, is onog ai ruke. 
Koji aveila po nebesih rasa^, 
Tere sjaju i uce ueuke. 
Dobra otca dtetlt stvori da su; 
Dobrotu mu svaka živa stvar 
U dokazih bes broja raslale. 
Dobrotu ma svako dolo kafte — 
Dobar bit ^e« i a njof ov dar I 



6. ^ 

Car Dadan. 

u polnoeno jeđnof doba 
DuSao car se redi groba« 
Strese s sebe prab um^rli . 
I poprimi dub svoj verli. 
Prek' krajevab gleda rcvnili« 
Ii vremenah svojib siavAib^ 
Meri gore« po^a, ftume, 
Rćke« luge« stase, drnme« 
Sve nalazi kao prije« 
Promčnilo nist se nije. 
Haduje se car Dudane, 
Za životom željno plane« 
Te dosivlje k sebi Vilu« 
Posestrimu negda nodlu: 
»Poseatrimo mila moja I 
Neimam mira ni pokoja« 
Željan sam ti živet opet 
I na prestol sviy se popet« 
Ksži-der mi ito je moje« 
6to-li od carstva propiio je?« 
Rasumiv ga posestrima 
Za desnu ga ruku prima 
I obidje raku ft njime. 
Pa mu veli: ff Pobratime« 
Obidjosmo csrstvo tvoje« 
Sve ostalo propalo je!« 
Zapanji se car Dušana 




Mi 



Ođ i«loflli « gralb pane. 
Nit ga ««9a Tfie sAi, 
D« bi htin oiiTAi. 



7. 

BraOit. 

Miađji. 

6ta je tebl^ 4r*gi Igrate, 
l}¥j(k UlEo da me b«iti. 
Kakvo eIo je palo na te« 
Što ja znati Debi smio? 
Odkrij ranu brata svome. 
Ako te je nvredio! 

Stariji. 

Pa ti jofite sladko pitai 
I to danas, danas. Mile? 

sladosti nenadane! 
Neka, neka, samo da^e, 
Nek se puni gorka ćaAa, 
AH nemoj krivfit mene. 
Kad prepuna preKje se 

1 ogorĆi sladost tvoj«. 

Uiadji^ 

Hužno ovu noć sam sniv' o. 
Evo sna mi ispunjena! 
Tvoje ri&\ presindene 
To t* je led is vedrog neba. 
Tvoj gnev m^kli to je s^na, 
6to mi u snu stope broji. 
Nikad jol is tvojih ustih 
Takvih rćĆih nijesam £uo. 
Nikad tvoje mirno oko 
Nije s' tako sakr^silo. 
O kaii mi odmah, kafti, 

dto te je tako pretvorilo? ''^^ 

Nemoj, Ćiro, dv^ od trena 
Da ostane samutjena ,- '^^^sf^ .^ 

Medju nama cista Ijnbav! i ,* ' '^^"^ 

6to bi rekla naša mijka, /''' 






i ^^ 



4 



■» 

X 



Kad bi ćula, da madj nama 
Zav^rže se tuina kavga, 
Da na brata bratac merai! 

Stariji. 

Uvek a' herdja gvoftdja d^rži; 
Uvek i U k majci Ictii, 
Najpre asd« njesiDome 
Svaka brigu ti podneail ; 
Jer ai uveren, da će tebe 
Ona uvek sakriljati. 
Masunik ai njeiin slaliil^ 
Čudo, da te joft i aada 
U kolevkn nepovija, 
Lju^ajud, pevajvdi 
Cčli danak umiJjatno 
Oko tebe da neftuftka. 
Kradimice i^oj in adrd^a 
Znao ai mene iskopati^ 
Sad i ii dragoga gđe ja bivam« 
Istianut me nameravai; 
Ali ja ti kažem. Mile« 
Nekoraći nikad viSe 
K Slavkinomo belom dvoru« 
Tvdrdom verom je ti atojim : 
Nać deft pred njim beana laval 

Mladji. 
A kad a lavom lav ae arelne? 

StarijL 
Tad alabfleg jači ametne. 

Mladji. 

Budi tako — areli amo ae. 
Gle na iatoj atasi oba 1 
Uklonit ae ja nemogu^ 
Niti amtjem ; jer pravicom 
Ja od davna po i^ bodim. 
Slavke aerea meni bUa ; 
A gde ja ved pravo imaiii> 
Pravdat mi ae da^e iiyo. 



Stariji. 

SUrije je moje pravo 

8av avet snađe i Beaumlja, 
Da je moja saruĆnica 
Ve4f od dobe'maloletDe, 
Samo ti joi neverujei ; 
Al eu V krevet oameatitU 
Gdć dei anivat većni aaoak 

pravieafai brata avogal 

Mladji. 
Dobro-dalje negovoril 

Stariji. 
Zorom amo oa Žutoj-Gori» 

Mladji. 
Nek me^i nama serno audi I 

Stariji. 
To je pravo« jer amo ijudil 

Danak bjaie u jeaeni^ 

Vedrog danka hladno jutro. 
S Žate-Gore pogled krasni 
Rasvija se na doline^ 
Na breinljke, na ravnice, 
Naie mile domovine 
Naokolo svet jofi šuti. 
Samo us b^rdo pod koraei 
Dvigah Ijndih lifitje fiufiti: 
Bratja Ida na ro6iite. 
Svaki s puškom na ramenu^ 
S samokresom sa pojasom. 
Ćiro pdrvi na verh dodlje, 
Okom mahne na okolo. 
Skine pušku, prisloni ju. 
Na perprijnh sk^rsti ruke, 
6nti brata Čekajndi« 
Sad i Mile na v^rh stigne, 

1 on pušku skine a sebe 
Nasloni se rukam na nju. 
Nepomično gledijudi 

K jednoj strani u doltnu. 



du a' te tanio sagledao? 
Okreni ae k prema ovim, 
Eto tebi gleđalifita! 

Mladji. 

Gledam, brate^JHo Daakoro 
Jedan od naa aikad TiSe 
Živim okom f^ledal aeće. 
Vidi tamo: ismedj dnb^a. 
Jedna koća poviriife. 
Onoj kadi dom je ime; 
A oko ^je iSIto to atoji, 
Kraani predĆl aemlje oto. 
Domovinom to ae covo. 
Ova kuca b*s narodi^ . 
Ova seralja naa odkranL 
Porodjei^o 1 odbrana 
To aa aamo peaindjeai . 
U mladoati ludoj, novcu 
Zadužniei ml ono ovde. 
Kojim dom i domovina 
Žitje dade na kamate. 
Da de imat jednom od naa 
Čiati danak od ^nbati. . 
Nije žitje ovo naie^ 
Domovine i^tavnica je» . 
Kojn niivat mi jooiemo, 
Al potrodit neam^emol 

Stariji. 

Mudrovati tako anade 
Bvaki, kome» kao iebi 
Smdrtna aima kerv oledi! 

Mladji. 

K^rv je moja ona iala. 
Koja i tvoje žile pnnii 
Mi amo bra^a jednog otea» 
I jnnaolTo obadvajoh 
Za jednako avi aposn^n. 
Tn od omirti airaha ny o ; 
Al života bojal ae je 
Nearomon^ onom bratn» 



4 




SM 



Koj aadiivi «l|ettof a. 
Biro, Ćiro, dva koraka 
Qdi oi tebe aamo atojim, 
Proaaiiti nećei motl, 
Pii€iy amćlo^ i veaelo, 
(SkaUvi me a c^rnoni noći, 
A li ilvi bilom danka ! 
Vodi kn^l tvoj« Stavku, 
N«k li ainka dva porodi. 
Da i oai me^ja aobom 
Pokoja ae, kao i nni, 
I porodu opel avona 
K&rvni primar da oilav« 
I mek ava ao pe^je lako 
Od koMaa do kol«aa. 
Kako je i k aama došla * 
Slraina klelva aaief roda. 
O mcj bralo I rad Ijabavl 
Bijena ae, a ^obavi 
Bi sa tek a «aa noima 
Do lo pravo iiaie V«l»o. 
Glodij kraaao iif mio Itio, 
Kako li ao pred nam giflda, 
Boijam rokom areieao t 
U mladoall vMao} pliva, 
Svako l^lo Up«a biva. 
Dao ja sarom saramoni, 
Noć mšaeeom poaroi»reai ; 
Oii joj 9% tiilo 4a|a 
lajesorahiirlhdv^ia'? 
Bis lice joj prebogato 
Viai srćiof vo^a slalo, 
Ismo4{ imsa» i^oDlb koaab 
flj}lQe biaar blaglb roaab; 
Viairih vrelab, bćlih rekab, 
Paae gradi ima mleiia, 
Pono a^deo kirvl sa naa : 
A mi lažftl joi do danaa 
PoodaUli aa i^a aSaanoI 
O moj brate, prealmo aa! 
Bvo Ijtba aaiem svai^» 
Pa aaa nado yakav moril> 
Do kad boda drogi sa i^o 
P4rva aog ml k^rv da Itfa. 



i$7 



I 



Stariji. 

Ti »i, brate, angjeo s neba! . 
Al tu rććih aađ netreba, 
Oraj celov nek ti javi, 
6to aađ mislim o ljubavi. 

Na p^rsih ai bratja leže. 
Nova Ijabav sad ih veie; 
Ruke gerle milog svoga. 
Usta Uobe ljubaznoga : 
Jednim glasom serca biju, 
Dve se dude jednom sl^u. 
Domovino, ti svedoči, 
6 to sad vide tvoje oči. 
Ti svedoci i razglasi. 
Složne bratje ljuba da si I 



XLV 



Matya Ban 



rodio se je 18. Prosinca g, 1818. u Dubrovniku u DslouciJI. Izučiv pedagogi- 
ju, učUeljstvovase po Iztoku, imenito na otoku Kalku, u Carigradu, napokon 
u Biogradu. Kupiv imanje blizu ovoga građa^ sada gospodari. — Napisana 
mu dila jesu: 

1. Razne pesme, ponajviše Ijubezne i domorodne, 1. svezak, u Biogra- 
du g. 1853. 

2. Vospitatelj ženski, tri svezka, u Biogradu g. 1847 — 48. 

3. Osnovi ratni ^ jedan svezak^ u Biogradu g* 1848. 

4. Četnička vojna, prevod iz poljskoga po gjeneralu Czarnowskoro, u 
Biogradu^ g. 1848. 

6. Mejrima, drama u pet £inah, u Biogradu g. 1851. 

6. Dubrovnik, tri svezka, u Zagrebu^ g. 1850 — 2. 

Mnogi komadi poetički i prozaičl^i, pisani koje na h^rvatskom, koje na 
francezkom i talijanskom jeziku, razsuti su po raznih novinafa ; medju ovimi 
su ni^važniji: iskrice povestničke, u Dubrovniku iPodunavki; Z^r* 
calo povčstnice dubrovačke, n Dubrovniku; Etudes politiques 
sur les Slaves de Turquie, u Journaiu de Constantinopel 1855.; 8ulla 
questione slava, u L'Avvenini 1840. ^ V rukopisu ma leže, osim manjih 
komadah drama Dobrosiav ili osveta dalmatinska, i Aper^n hi- 
storique de la natton serbe et ses drofts politiques dans Tem- 
pire ottoman. 

čitanka. tZ 



888 

A. Bpigraai. 

1. 

ILolLo^ema I iLoJižeTnomii lLr«4Ulveii. 

Dok u mojem kokošnjaku 

KokoSakah traje. 
Dotle će moj snaed Milofi 

Da obede daje. 

Sedam imah; on aa avojim' 

Gosti ieat m* isjeđe ; 
Jedna osta, pak i od te 

Ifjeat pile htčđe. 

IVa, brat — MiU, ako is kiyigah 

Krasti prosto ti je. 
Bogme, is moga kokofinjaka 

Dojsto, brate, nije. 

2. 

O ZlatinstTa ZlatcJeTica. 

Preveć neito tom' mladomu Zlatku 
U mosak se avertilo slato: 
Kud pogleda, slato svud ugleda ; 
6to izreče, 
Hvt se u zlato steče ! 
Tako sebe naava Zlatoevidem, 
•A Zlatljom IjuboTnicn svoja, 
A spevane pesme joj Zlatinstvoml 
Bit de zlata u Zlatojeviea, 
Bit će zlata i u toj Zlatiji, 
Bit će zlata gde god hoćeft, ali 
U Zlatinstvu, bogme, zlata nema. 

B. Anakreontice. 

Baza i đČTOjlLa satoćnice. 

Na prosam cveta 
Railca rumena 



889 



Svud je kolo sr«£i<5 
Pun mirisa njena. 

Koji ide momak 
Podložnom atasieom. 
Veli : Nije lepie 
Nad ovom miieom. 

Ali do nje jedno 
Pomoli ae lice, 
Ter bijaie dvije 
Vid(it tn rožice; 

I Čim driign aamo 
Svak gledati alane, 
Perva od boli lii^e 
Bklopi, pak aaane. 



C. h peiamaL 

Moj e f osle. 

Na virh gore, gdcfno vile 

Samo hode, 
Rastijaie lovor pokraj 

Vratne vode. 
Vila lovor nigojila. 

Pak ubrala, 
I od njega meni goale 

Islesala. 
Nje je belim' rakam svojim' 

Ugladila. 
Bič tanaiojih svojih vlaaih 

Jest preprela, 
Ter na gusle strune mi je 

Zlatne spela. 
I gusle je i strune ml 

Svojim vila 
Svud okolo usdasima 

Obtocila; 
Đa, kad strune po vosduhu 

Đadarijtt, 



tt« 



S40 



Slidak njeni Bffdtetjft 

Zvek izdajo; 
Pripovest je istinita, 

Maro mila! 
Od tebe mi gml%, ti si 

Moja vila. 



D. PoYČ8tii2ke c^rtiee. 

DobroTaćiLi lLae2 Danji^n. 

Jedan od đubrovačldh knezovah, imenom Damjan, sviriiv 
se vrčme njegova upravljanja, nehtčde ustupiti drugomu vferhovne 
ćasti, nego uvedši lukavo u sve tverdinje množinu zakupljenih voj- 
uikah, okoli njimi i dvor i svoju osobu, dopustiv samo nčkim vlaste- 
lom, da mogu k njemu ; tako postade pravim samovlastnikom. V6će, 
da neodstupi od zakonah, po kojih se nije smflo ništa Činiti bez 
kneza, neizabra drugoga, uvidiv valjda, da bi novi izbor po\iikao za 
sobom rat gradjanski; a i do toga im po svoj prilici bijaše, da ne- 
privikiiu naroda na bune; i tako odlučiše počekati do sgođe kakove, 
da se to stanje promčni. Damjan s toga pomisli, da se ga vlastela 
uprav boje, te da može bez ikakve opasnosti upravljati. Zato baci u 
tamnicu sve plemiće, koji su nanj vikali. Ali na to sasvim uzavri 
pilb\ obći. Petar Dobrišić , zet Damjanov, vodaše slobodu domo- 
vine, nego rodjake svoje, nego bogatstvo i sjajnost kuće svoje. S 
toga sakupi potajno kod sebe sve včćnike, pokaže im opasnost s 
dužega kašnjenja, potakne u njih sva ćutjenja i strasti, koje su ih 
mogle na odlučno postupanje navesti. U tom se sboru svi saglase, 
da treba oboriti nasilnika; ali se razdvoje u nmčnju o sredst^ ih, ko- 
jimi bi se valjalo služiti. Jedni nehotjahuda se oružanom silom udari 
na kneza, mnijući, da je najbolje, obratiti se Ml^tčićem, da im po- 
mognu skinuti jaram; drugi pako oštrovidniji bojahu se mičtačkoga 
posredovanja u takovu poslu, te bijahu za silu; ali njihova stranka 
budući slabija, morade popustiti drugoj. 

Poslč malo vremena ulažahu u luku dubrovačku đv6 korablje 
niičtačke. Glas prodje kroz narod, da nose darove mičtačke vla- 
stele caru gerčkomu. Damjan, nesumnjajući o prevari kakovoj. Iju- 
bezno dočeka v^rhoviioga korabljara, đošavšega mu na poklon, da- 
ruje ga po navadi, i na njegovu se molbu, da bi ^e dostojao doći na 
korablje vidit darove, odredjene caru girčkomn, skloni i dodje s 
malom pratnjom. Kako iziđe iz grada, hrabri Dobrišić pozove na 
oružje sve gradjane, spravan, da silom proK^ra kneza, ako nepodje 
Mlćtčićem za rukom zarobi ii ga, kano što se hi6e ugovorilo. Dam- 



341 

jan 9 najvećim povtrenjem stapi na jadnu od kerabaljah; ali laor- 
nm preašku u isti Ćaa konope, priveaane na krajn, i odUsna korab* 
Ifa u more. Videć to Damjan, i opaviv okove, kojimi &u mu se pri* 
Miiivali> đa gn veža^ domisli se izdajstvu^ ter obuzet očigaoom ja- 
r6š^u» poAto izviče množinu ^^rdanjah na v^rhovnogpa korabljara i 
nevdnie mletačke vlastele, vii^e čineći smiri od robstva, bisno 
ndari više putah j^lavom o dervo: razpuknuv se ^lava, on mertav 
pade. 

B. Iz Zircala povestnice dubrovačke. 

O nsrocih provrite đabroTaćiLe. 

Kako je Dubrovnik pri tolikih nesgfodah, koje su ga. odasvud 
okmiavale, mog^ao imati toliko Ijudih, velikih u politici« u književ- 
nosti i u moralnosti, i stići do onolikoga saversenstva u svakom sa- 
druinom odnošaju, to će se lako uviditi, kada se pobliže izpita ži- 
vot domaći i javni gradjaiiah njej^ovih. — Odbrana d^ce mora naj- 
prije privući znalićnost nasu. 

Iz rukuh dojilje prešlo bi dćte u ruke babe svoje. To bi bila 
već dozrčia žena, odhranjena vide putah u istoj kući i u duhu one 
porodice, koja odlikujuć se razumnosti svojom i ugladjenosti, zaslu- 
žila bi taj izbor svojih gospodarah. Učiti dčte moliti Bo§^a, bojati se 
roditeljah i obavljati sve ono, na što se dćca u dobrih kucah već i^^ 
pervih g^odiuah privikujn, to bijaše babina dužnost. Dčte se već po- 
raslo i pripravljeno za obrazovanje predavaše učitelju, uzetu ponaj- 
više iz duhovnoga reda, čovšku blage naravi, a oštrih naćelah, i 
uv^ mnogo učenu. U nauci se kerštjanskoj, u pov6stnici cer- 
kvenoj, u računanju pismenom i na pamet sastojaše početno obu- 
čavanje. Tim se svakako moradjaše razviti pamtjenje i umno raz- 
biranje, a okolo razvijanja tih dvajuh svojstva!« treba bez sumnje 
najpri)e nastojati. 

Pervp ozbiljno obučavanje bijaše, uz početke ii6kih uaukab, 
starogerčki i latinski jezik, a kad je ove naučio, đavahn se mladiću, 
stupivšemu već u godine razuma, u ruke s jedne strane stari klasici, 
koji su se duboko i kritično učili, a s druge nauke matematične, 
keje su svakad u Dubrovniku bile revnostno i uspčšno obdelavane. 

Sv^ršiv ovaj srednji tečaj obučavanja, mladić bijaše već obra- 
zovan; a tada bi se nastavilo dalje učenje naukab, kojim verhunac 
bijaše mudroslovlje i prava. 

Svakomu je lako uviditi mudrost ove postupnosti i o\oga ude- 
šaja u odhranjivanju. Počem se duh jošt dćvlčni mladića već do- 
voljno razvije u pamtjenju i razloženju, a utvi^rdi u moralnosti, onda 



342 

se isvede na p<rfje klasične krasoie i razko&a, đa ma plar^e umU^e- 
nje i oI6pŠa, ali n isto doba đa se u kritičnoj pravilnosti sad^rii, i 
njegov se ukus obrazuje i ukrćpi ... a opet u isto vr^me ućade vi* 
soku matematiku, đa mu bude gotov kano n^ki uztnk razigranoj 
tna&ti^ da se ova razmćrno ukroti, a duh privikne na ono duboko 
razmi&Ijavanje, na onu dugotrajnu nepomičnu pomnjivost, i na onu 
ciljnu točnost, koje su neobhodno potrebne vifiemu uspčfan odhra- 
njivanja. Eto kako izmedju mladeži dubrovačke neprestano izlazaie 
znatnih pčsnikah i zajedno znatnih matematikah ili mudroslovacah, 
Ijudih razpaljene maiSte, a hladna i duboka razuma, duhovah ra^kofi- 
nih i ujedno pobožnih: sve to bijaše plod onoga jednovremenoga 
razvijanja svojstvah medju sobom protivnih. 

Vladanje mladića u kući bijade takodjer točno opredčljeno. On 
neodstupaSe od svojega učitelja: s njim u gradu i na selu, s njim u 
c^rkvu i u šetnju, s njim na domaće i na izvan domaće posčde, s 
njim svuda. Igra obična u dčtinstvu bija&e mu oltarična, a u poras- 
losti vojnička. Bijaše danah, u kojih imaše mladež i svoje po obi- 
čaju narodnom javne zabave. Sve bijaše u njegovu odhranjivanju oz- 
biljno,''sve smčraše na jednu moralnu svirhu, pak i sama veselja. 

U javnih učilištih, što se vladanja tiče, postajaše načelo sa- 
v^ršene podčinjenosti učenikah svojim učiteljem; a što se tiče po- 
dučanja, postajaše načelo medjusobnoga natčcanja. Bivaše zaisto 
više načinah, od kojih ću jedan navesti, kojega bijah očevidac. Uči- 
telj bi u vrčme zadao svakomu učeniku po jedan ulomak iz kakva 
latinsk(%a klasika. Na dan njemu naznačeni učenik bi uzišao na 
uzvišenu stolicu učiteljsku, odkle bi najprije deklamirao svoj ulo- 
mak, pak ga preveo. Zatim bi izgovorio podugačko slovo, koje je 
morao sam složiti, izabravši koji mu drago predmet iz zađatoga 
ulomka. Po sveršetku slova, u kom bi on svoju retoričnu včštinu 
pokazao, počevši od učiteljah, pak svi učenici na okolo, davali bi 
mu razna pitanja iz staroga zemljopisa, iz stare povčstnice, iz pro- 
zodije, iz retorike i iz svega onoga, o čem bi se moglo naći kakvo 
učeno pitanje u njegovu ulomku. Ako bi učenik dobro sastavio slo- 
vo, i na sva pitanja dobro odgovorio, najprije bi učitelj pak svi sau- 
Čenici pročitali jedan epigram, sastavljen na njegovu pohvalu, koji 
bi mu poslč i u ruke dali. Tako bi učenik medju obćom pohvatom, 
Često do suzah ganut, sišao sa učiteljske stolice, i pramen od đm- 
garah svojih, kano slavodobitan otišao bi doma. Takovo se vižba- 
nje, koje bijaše za učenike najsvečaniji praznik, zvaše oratio ex 
cathedra. Ono ne samo davaše priliku talentom, da se pokažu, 
nego jih jošt i prisiljavaše na prostranu erudiciju ; zbog Česa sila je 
priznati izv^rstnost njegovu. 

Počem bi mladić sviršio nauke i izišao izpod učite^ske vlasti, 
nebijaše mnogo slobodniji nego i prije. Strogost obćega duha t obi- 



343 

iftji sadnižiii polagalm ino g^raoicu na sve strane. On se nebi usn- 
i^vao često dolaziti na javna mćsta, a u kafanu bijaše mu zakonom 
sabranjeno. Bi li tamo dofiao, ako bi ga opazio poglavar policije, 
inao bi ga najprije opomenuti na zakon, 6to ako bi bezuspćdno uči- 
nio, imao ga je zatvoriti. — Zabave i onih godinah bijahu takove, 
kakvimi mogaše mladić samo pribavljeno znanje širiti i Čvirstiti. 

Najglavnija bijaše dramatična, za koju postojaše družtvo 
ustrojeno po akademičnih pravilih. Po ovom nastade p6rvo sla- 
vensko pozorište, komu smo dnžni za mnoga naša dramatična 
dčia; jer za takova su družtva napisah*. svoje drame i komedije, ili 
ih sa starih jezikali preveli Dšržie, NalČškonč, Gundulić, Palmo- 
tič, Primić, Sasić i mnogi drugi. Izvan dramatičnih družinah, oda- 
braniji se mladići primahu i u učena drnžtva, koja postajahu za 
velike spisatelje. Tu se deržahu sednice nekada matematične, ne- 
kada astronomijske, učkada mudrosloine, krasnoslovne i druge, 
ter bi svatko Čitao s\oje sastavke, koji bi se pretresali i izpravljali. 
Više porodicah zadobi historično ime, što su se ti sjajni sastanci 
a njihovih zimskih i Ičtnih kucah diržali. Oni bijahu tako razpro- 
stirti, da bi se moglo reći, da su sva vlastela dubrovačka sačinja- 
vala jednu veliku akademiju. 

U ženskom odhranjivanju vladahu dva načela: jedno mo- 
ralnosti k^rštjanske, a drugo ekomije domaće; i to bijaše osnovni 
temelj moralne i ekonomičke veličine Dubrovčauah. Nek žena bude 
pobožna i dobra u obće; za lim neka bude včrna drugarica, revna 
razumna mati, i štedljiva domaćica, pak je postala ono, što biti mo- 
ra. Tako mišljahu stari Dubrovčani, tako jošt misle i mnogi sadaš- 
nji. Oni nečinjahu od svojih kćerih, kano što je danas običaj, Šupo- 
glavih mndrakinjah, koje da o svem govore, a neznadu upravo ništa, 
nakitjene lutke, koje su spoljašno uzorite, a nutrašnje slabe ili ni- 
kakve vrčdnosti; nego nastojahu, daodhranji\anje njihovo bude više 
solidno nego sjajno. Kraj toga nalazio si u gospodji dubrovačkoj 
onu neporočnost \ ladanja, ono pravo dostojanstvo diržauja, onu vi- 
soku razumnost govora, onu ciljnu delikatnost i u domaćem i u 
vanjskom vladanju, .onaj poredak, krajnu čistotu i pametnu Šted- 
ljivost u rukovodjenjtt doma, onu najposlč u svem porabnu mudrost, 
što sastavlja ideal moralno izverstne žene. 

Dčvojke se odhranjivahu u duvnanskih samostanih, kojih je više 
bilo, i u kojih je svaka vlastelska porodica imala duvauah od svoje- 
ga kolona. Što se je onda učilo u samostanih, to svatko zna : molit- 
beuik, nauka Hristova, čitati, pisati i računati, povčstiiica cerkvetia 
i starodavna, pak vezti i siti. Kako bi to izučila i strogost samo- 
stanskoga života popila u sebe, dčvojka već dorasla, došla bi k do- 
mu otčinu i tu bi se uz mater počela včžbati u svem onom. Što je 
ženi potrebno znati u sv^tu. — Sadružni život bijaše za dčvojke 



ogran^en nt lumg domaće Čeljadi, Arodnikah i raale^ 6iflla preš- 
ah prijateljah. U većih i smć&anih se krugovih iiepokaziFaho, kano 
ni u pozoridtih, a ni na velikih plesovih, kojim bi prisustvovale aa 
usvišena a dvorani i naokolo izvedena hodnika, dočim bi samo mla- 
de udate žene doli plesale. 

Vidiii smo mladića i dšvojku dubrovačku u domu otčiim, vidi- 
mo sada muža i ženu u domu svojem; raspitajmo Život porodični. 
Rčdko bi se dogodilo, da brak neovčnča zamčnite ljubavi; jer n^e 
mogao postati predmetom spekulacije, a to od mudrih zakonah, koji 
tako ograničavahu količinu perćije, da ova nije nikako mogla na- 
pastovati serce, da žertvuje za novce svoja čuvstva. Tim bijaše od- 
nodaj izmedju muža i žene ponajviše tih, sladak, u svem sretan; 
Um porodični život, protekavši iz čistoga izvora, ležaše na Čvir- 
stom temelju. — Muž se zanimaše poslovi đ^ržavuinn, gospodar* 
stvenimi, kadkad i lergovačkimi. Često književnimi; a žena nadzira- 
njem doma i cčloporodične ekonomije, odhranjivanjem dčce i slu^ 
gah i pobožnimi đčli. Ona, počem bi namirila domaće stvari i čub 
u svojoj pridvornoj ili u javnoj cerkvi službu Božju, išla bi na po- 
sčt, ili bi jih primala. Mužku gospođu, osobito mladu, ponajviše bi 
dečekivala stara gospodja, premda ni mlađoj to nebijaše zabranje- 
no; ali se mišljaše, da njoj, dok je jošte mlada, bolje pristoji ženski 
krug. Poslč občđa ljudi bi radili perom a žene iglom; pred večer 
šetnja, obnoć opet posčt, ili pozorište. Prije večere, na koju se išlo 
ponajviše u ponoći, budući svi domaći sabrani u kući, klekli bi na 
okolo, gospođa i sluge, stariji i mladji skupa, kakono svi jednaki 
pred nebeskim otcem, ter bi se začela molitva večernja, posld koje 
domaćica, ostavši sama sa đčcom i slugami, izgovorila bi na sveće- 
ničku kratko slovo o kakvu moralnom predmetu. Tu večernju mo- 
litvu i to slovo ja sam slušao jošt lani u Dubrovniku u sus6dnoj kući 
kneza Nika Počića. Molitva osobito još govori se u mnogih kucah, 
pak i sami stariji mornari na pučini morskoj nezaboravljaju toga 
pobožnoga običaja. 

Takav bijaše porodični život \Iastele dubro\ačke. Red se pu- 
čanski upravljaše u svem po načinu vlastele; a red se sebarski 
i po gradovih i po selih obrazavaše u moralnom smislu po dva pre- 
djašnja. I u njem vladaše ista pobožnost, ista strogost, ista štedlji- 
vost, pak u naravnom razmčrju i skladnost. Ali valja uzaći do iz- 
vora toga prostonarođnoga obrazovanja, to jest, đo obrazovanja 
dČ ticah i dčvojakah, (tako se z\ahu u Dubrovniku mužki i 
ženski sluge), koji se imađu smatrati kano jezgra prostoga naroda; 
jer dčtići vlastelski i pučanski postajahu ponajviše tergovci, štacu- 
nari i pomorci, a dčvojke udavahu se za nje, ili za gradjanske rn- 
kodčlce, a Često i za seljake. Svaka kuća vlastelska i pučanska 
^ uzimaše sluge izmedju svojih kmetovah, a to ne pod silu, nego po 



i 
I 



M5 

oblćajs; pak može se reći, da je ta bib prava sreća za one sinove i 
kćeri kmetske, na koje bi izbor pao. D^dć bi naučio Čitati, pisati, 
računati, nčke domaće, a osobito ekonomične posl6ve; dčvojke pak, 
okrom svih poslovah dK>maćEh, učile bi presti i tkati same svoje plat* 
no i sakno (rasu), od koga napravljahu gornju haljinu; jer za sluge 
sve u kući radjafie. Njihove staje, (koje su uvćk bile kao i kuhinja 
pod krovom, da dčvojke neimaju prilike idaziti na vrata i š mom- 
čadi se razgovarati) izgledahu kao nćke radionice. Gospodje revno 
nastojahu, da razviju i ukrćpe u mladjih sva dobra svojstva; a u 
skladnosti, u kojoj su one tako subtilne učiteljke bHe, doUe ih zna- 
hu dotčrad, da je dubrovačka skladnost u obće bila svud na glasu, 
pak je jo&t je i sada, premda je podosta spala, kao poslovica uDalma- 
eijL Počem bi dčtić ili dčvojka postigli kroz više godinah službe 
ono savirsenstvo, koje se je od njih zahtčvalo, sl6dovala bi sprava; 
to jest: učinilo bi se veliko veselje u gosparovoj kući, na koje bi 
došli svi njegovi srodnici, prijatelji i poznanci, ter bi od svoje strane 
darivali novcem spravljenika ili spravijemcu. Izvan toga gospar bi 
tada u jedanput izručio platu za sve izslužene godine, a uz platu i 
poklon dao. Tako prosti seljak ili seljanka, poČem bi postao -sposo- 
ban i' ugladjen gradjanin, našao bi se jošr sa malom glavnicom u 
gotovosti, kojom bi mogao nazavisan život započeti. Obično posl^ 
sprave dšvojke ili bi ostale na službi u istoj kući, ili pošle u drugu, 
ili bi se razudale, bilo u gradu bilo u selu; a dčtiće odpravili bi go- 
spodari na svojih brodovih po moru, gde bi vremenom postali bro- 
dovodje, pisari i načelnici; ili bi ih nastanili u kakvu dubrovačku na- 
selbinu izvan diržave, da terguju njihovim novcem. 

Iz navedenoga se vidi, da je sudbina slngah u Dubrovniku bila 
takova, kakva nije jošte u nijednoga naroda, i vidi se takodjer i na- 
čin, kojim je prosti narod došao do onolike ugladjenosti. Poštenje 
stajaše tako tverdo, da su se svi gotovo poslovi činili bezpismeno, 
na golu rčč; tako tergovački ugovori, tako novčani veliki zajmi. Od- 
stupiti od svoje rčči, bijaše gerdna sramota; zatajiti svoj dug, bijaše 
čitavo prokletstvo; jedno se i drugo imaše rčdko dogac^ati; jer se 
ustmeni ugovori i zajmi oderžaše u neprekidnom običaju sve do 
skončanja republike. PoČitanje prama starosti idjaše dotle, da kada 
bi mladići opazili starca, gde prama njim ide, obišli bi ga pervom 
stranputicom, na koju bi naišli. Sinovi ma u kojih godinah življahu 
u najvećoj podložnosti svojih roditeljah. 

Dovoljuo će biti ovo nčkoliko certicah, da se Čitatelj upozna 
sa domaćim i sadružnim životom DubrovČanah s njegove strane bit- 
no moralne; jer ni posao ni namčra moja nije opisivati običaje,. koji 
imaju slab ili nikakav moralni značaj. 



346 



F. Iz lejrime. 



čina ćet¥^rto0a iposor ietw^rtL 

IKovko i Živan; a pri koncu slražar tamnićarakt 

Živ. (pot^rĆiv k otcu) Ti al« U, moj otče! 

9[oy. (saaalav^ajiid ga) Stoj! 

Živ. A mati? bratja? gdd au oni? . .•. 

Samo' tebe otćinska je ijabav 

Amo doterala? 
Nov. Ljubav? ... ali 

Nemoj k meni da se pribliiuješ; 

Nemoj n me ni da dirnefi rukom; 

Ruka tvoja i aatane roka^ 

To sa mene sve je jedno ; jer si 

Ti satanako uĆinio dSlo. 

Imenom me otea svati amijeS? 

Smijefi pitat za mater i bratju? 

Ti otea već nemad, nemad bratje, 

NemaS roda, nikoga ti nemai; . . . 

A . . (jecajudm glasom) a mati tvoja nesretnice,. « . 

Ćujuc', da te na smert osudide, . . . 

Od žalosti taj je cas umerla. 
Živ. Moja mati? moja mati? ... da li 

Istinu ti velifi^ ili moji'mi 

Mukami se igrai? . . . moja mati? 

Baft um^la? . . jeli to mogu<fe ? 
Nov* (Udarajući flašom na avaku reĆ.) 

Tvoja mati, ja ti velim, aada. 

Malo prije nm^rla je; . . . serdce 

U njoj puce; ... i ona pred Bogom 

Sada stoji, vapeći nad tobom 

Najstrasniju osvetu. Ob dčrhtji; 

Stapajući k božjem licu, 

Trebat će ti mimo nje da pro^tjeft. 
Živ. (iPokrivajući lice) Moja mati s men* umerla? « . . ja sam 

Jedna nakas; 

Ja sam grosno stradilo na svetu ; 

Ja sam jedna osudjena duia. 
Nov. Sve to ti si; ti si stoput gore 

Neg to; nema reĆib za izkaBat% 

Sto ti jesi. Pomisli na dela. 

Koja si od skora počinio, 



347 



Pa se tad Deagrosi« ako malei* 
CaatBom kdrato Dijprije neveran 
Svoju dain Dek^ritenoj proda; 
A da Da put ja ti nisam stao, 
Smiiljao si s onom prokletnicom 
I da hH\i, 

Nemared, koga bi sa sobom 
Ostavio sloj osveti tarskoj. 
Tebi teSko, k^rvniće, oebjaie. 
Ni ugodnost sakupljena samom 
Sodom glavom rodileljah tvojih! 

Živ. Oh ! to nije istina; sto putah 

Mogao sam da pob^nem s njome; 
A da i nebSiim, mogao sam 
Nju dobiti. Oh! ti joite nesnai, 
Ćim su mene nudili; ja nisam 
Odkrio ti nikad ... 

Nov. V r€£ meni 

Neupađaj ; laiima besstiđniro 
Nebrani se, pusti me da sv^riim. 
Da bi svaku pogib odvratio 

' Od nas i od tebe, saruĆih te 

8 najboljom devojkom u Visokom. 
Na nju bi se bilo sniilovalo 
I Everine nijkrutnije sšrdce; 
A ti od nje ita u^i? reei, 
6ta u6ini od nje? 

Živ. Al poĆoj me, ako snai sa Boga; 
I ja malo da prosborim. 

Nov. 6uti. 

Misliš, da si ubio nju samu; 
Bt* i mater ubio si avojo; 
Podigo si na osvetu k^rvnu 
Dve do sad spokojne rodbine, 
Da se kolju, da se uniStoju, 
Ter ja možda žalostan ću starac 
Sam ostati, da placem nad grobom 
Svijah svojih s tebe poginuviih. 

Živ. Oh prestani, prestani za Boga! 

Nov. Ne<5u da prestanem, iuti, rekoh; 
Pusti, da iareknem, saito dodjoh. 
Ja nedodjoh, da jadujem ovde. 
Da se tužim s tobom, da te korim ; 
Ja dodyoh, da tebi 



ai8 

Doneflem prokletttvo tvoj« Majk«« 

I prokleUtvo tvoje bratje> 

I prokletstvo roda tvog, i moje» 

Moje otĆino prokletstvo ; jerbo 

Ja sam već sto putah prokleo te, 

I sada te proklinjem na novo, 

I mćrtva ću tebe proklinjati, 

Đokgođ duSa ustraje a meni. - 
Sfciv« (Podižudi k otcu ruke, sklapa ih; pada oa kolosa pred ^ega; i 
pokolj nje se do zemlje, jedva progovar^ući) 

Obi Ob ! Oh ! 
Nov. _ Kakvog ti pokoja 

Meni dajeft u starosti, takvog 

Bog na veke duši tvojoj dao! 
Živ. (podignnv glavo) Ako imai jedan nož pri sebi 

Ubij mene, ubij, ali dalje 

Ne govori. 
Nov. Bto saSto dodjoh; 

A sada odlasim. 

(Novko ide k vratam ; Žlvan na to astige plabo, i saderžav ot- 
ca sa haljinu.) 
Živ. Nećefi pođi; 

Nećei pođi, morafi me pre ćuti; 

Moraš sve sasnati. 
Nov. (Otimajući se). Pusti mene. 
Živ. Oh ne, ne pufttam te; . . • ćnj me ćuj me. 
Nov. Za niSta na svetu; ... ja ti kaieni. 

Ja ti sapovedam, da me pustii. 
Živ. (Ismedju jarosti i žalosti pusti mu babinu) 

Ni Bog tebe nebtio tako 

Poslušati u ćas sni^rti tvoje! 

(Novko, dirnut ovimi rećmi u živo serdce, ustav^ja se) 
Nov. Nesretnice! ... ti smiješ .... 
Živ. Ob da sam 

^agreiio, koliko god kažeš, 

I još više. Bog sam na toliku 

Molbu moju u svom bi se gnevu 

Ublažio i saslušao me. 

Ti si više neg on neumitan. 
Nov. Šta ćeš dakle? evo me, govori: 

Ali bdrso i u malo rećih; 

Jer čekati dugo ja nemogu. 
Živ, Nemoj hitit . . . molim, nemoj liitit. 

U meni je duša, serdce, pamet. 



M» 



I ive preduboko usmutjeno. 

Pnttif d« le rasaberem malo. — 

Ali ti mi iiei5ei verovali; . . . 

Ja to ve<^ predvidjam ... U mi nedei 

Vcpovati. 

N V. Tvoje laii jeao 

Jaanije od dana, pak bi htio 
Da vernjem tebi? velii, da je 
Ubio ti dM; tko je dakle? 
Tko bi iytt oblo, njn, na koju 
Riemogaie aaialit ni aitni 
Oniy mravak. Sto po semlji gmlli. 
^ Ti je nisi ubio ! i meni 

To kasnjei, meni, koji aam ti 
Roke, persi, haljine i svega 
Vidio te grosno omafttjena 
K^rvi njenom? 

Živ. Jaohl na meni su 

Znakovi krivine, ali krivac 
J% nijesam. 

1\ ov. Al tko, tko je dakle ? 

Toga ftto nekaca, što na soda 
Neopravda sebe? . . . Oh laživ£et . 
Oh laživćel 

Živ. Čovek, otče, nelaie pri smerti ; 
A do malo ja stupiti imam 
Pred božiju pravda; pak boftijom 
Evo kunem ti se pravdom većnom. 
Da sam u ubistvn žene svoje 
Nevin, posve nevin, nevin tako 
Kao dto si i ti sam, moj otče, — 
Kad u večer nesretnog vćncanja 
Ulegob u sobo ženitbena. 
Ljubica je veO u kšrvi svojoj 
Ležala polmertva. Čim me smotri, 
fiihto mi samermlja, pak iedahne. — 
Nisam kad imao. 
Da od nje razasnam, jeli sama 
Pret^rgla svoj«život, il' joj gaje 
Pretdrgo koj drugi; . . . rasumeft li ? 
Kojgod drugi ; jer se verlo bojim. 
Da to nije osvete i ženskog 
Ljubomorstva hitac. 

Rov. Tako i ja sumjati aam htio. 



Ali odkle •]!• kirv s« tebi? 
Zalio tebi oDaj Doi m raei ? 

2iv. Kada vidib ialoatnictt, gdeno 

Bćđoo onako rasatai^lja te a dolom« 

Ch>rka taloat aerđce pritiane mi. 

Te a svoja D»ru£ja ja digob 

I k pdraima atiaaoh; al mi ona 

latog £aaa u naručju oata 

M ^Ftvo t<^Io. Na sem^u ja spnatib, 

I saT agroien odalapajni^ natrag. 

Spominjem ae kao da je aada. 

Na no& atadoh nogom ; tig noi agrabih 

Ali kako aobe an se vrata 

Otvorila, ter svatovi nlli. 

Ja sad nesnam ; jer već onda sasvim 

Invan sebe bijah. 

To se tako dogodilo, ot£e ; 

Ako sam ti nigmanje ito slag*o 

Ove re£i poslednje mi bile ! 

Nov, Po tvom Uca, po govora tvojem, 
Gotovo bi čovek posumnjao« 
Da li ti si đoisto ito krivac ; 
Ali ita se nepravdaie tako 
Pred kadrom? ve<5 nebranedi se 
Povnko si smert na glavu svcja? 

Živ. Ja od sebe odbih samo krivnjo, 
' Da na meni i na rodu mojem 
Neostane ^jena c^rna ljaga; 
A mario nisam sa obrana; 
Jer sm^rt 2eljah ko jedini konac 
Ove sadbe da^e nesnosive. 
Sm^rt polaćih, i ja se nekajem, 
Ali samo da ti neostavim 
Uverei\je žalostno al* lažno, 
Dn na veru, a posve nevina 
Ubih 2ena svoja. • 

Nov. Nemam, koji 

Dah to sasvim istini podoban 

Sada diie is tvojieh re£ih, 

Ter mi svaka upada a s^dee. 

Pasi dobro« 

Mene đoisto nećek prevariti. 

Ti sam re£e malo pr^e. 

Da <$el skoro stupiti pred Boga. 



TakToii kii Mda ndbi siit« 

Ted doHo oa ovomu avetii, 

A ttraino bi oteiao ivAu 

Na drn^pomn .... Pasi dobro dakle ! 
Žir. Joh^ kako si sasrim nepoveryiy! 

Veri^, vSrig; Boga radi veriy! 

Samog niega a ivedocbu asefc. 

Kako tebi ja istina rekoh. 

Meni daia lako 

Ugledala njegovoga liea! 
Nov. (a sebi) ne, nalaže, « . . dotle ved nelaie. 
Živ. Ja nemogo, da ti viie kažem, 

moj otcei nije U ti doeta? 

Nov. (pokriva iakama Uce) Jeat, oh jeale, grđi bi pravi bio 

fi^nmigat da^je, . . . verujem ti eaavim. 

Jadno dete, jadno dete ! 
Živ. (Uvan sebe terci k njemu i g^rU ga vi€aći) 

Ab nigposle, otće moji. . . n^^poele! 
Nov. Knkn, ja eam nijbedniji otac! 

(Počem an stojaU nekoliko si^^rgeni. Novko ae n jedanput it- 
tdrgne is naručja svoga si^a, pak viče) 

Dakle nevin poginuti morai ? . . . 

3&svim nevin ? . . . poginuti tako 

Lep, mlad, krepak? . . . spasenja mi nećel? 

Ja te mogu oslobodit, snai li? 

Ja sad mogu sto miMcah, tisuć 

Podignuti na obranu tvoju. 

TTi još nesnai, kakvom ja potajno 

Raspolažem silom. Prićekig me ; 

Prije šore vratit cu se k tebi. 
Živ. Kamo ide« ? . . • i ita kažeš ? . . . 

Kakva sila, kakve li miiiee ? 

Kud otćinska nanosi te žalost ? 
Nov. Posti mene, ja snam, ita govorim, 

Do malo ćei viditi, ito mogu. 
Živ. 6togod mogo, okani se, babo. 

6ta da ginei slepo a saludo ? 

M(ya sudba sv^riiti se mora. 

Nemoj da me u poslednjem £asu 

Hnei savšst, da i sm^rti tvojoj 

Đadoh povod. I bes toga meni 

Odviše je grSšinah na dušL 
Nov, Nebriai se sa me. Ako, sinko, 

1 poginem, vidiš, ova glava 



852 

Seda je i gola ; avakojako 

U grobu bi akoro pocirala. 

Ali ti si tekar nogom stao 

Na atazH života, 

I ato putah vifte neg ja možeS 

Koristiti otaćbi i svojim ; 

Vredno je dakle porad tebe, 

Ak UKtreba, da pregorim sebe. 
Živ. Nikad, nikad neću već o tomu 

Ni reći da cnjem. 
Nov. (Uputjujući se k vratima) Spasit ću 

Preko volje tvoje. 
Živ. Da nijesi 

Štogod pokuSao; jer i ako 

Kakvom silom sebi drom proker^ifi I 

Do tamnice moje, znaj^ nećei me [ 

Živa naći: sam 45u sebi tada j 

9m^rt zadati. 
Nov. O Živane, zaito 

Da si tako neprijatelj ljuti 

I sebi i otcu ? 

(Stražar tamnice ulazi.) 
filtraž. Idi, Novko. 
Nov. Ataveć? 

Btraž. Vifie nemaS ni ćasa da ćasiš; 

Pol noći je eto prevalilo ; . . . 

Mogo bi tko doći. 
Nov. Ali . . * 

Straž. Odmah! 

Nov. Živane! 

Živ. Moj otce! (gerle ae) 

Nov. (Jecajući) Mi već nikad 

Nećemo se viditi . . . 
Ž i V. Ako mi se 

Bog smiluje, viditi ćemo se 

Gore na nebesih. Ali ti 8i 

Prokleo me, otce moj ; . . . prokletstvo 

Skini s moje du$e; a nijme bo ae 

Neulazi tamo. 
(pada pred njega na kolena. Novko, rnetnuv m« avoju ruku 
na glavu, progovara plačući.) 
Nov. Ja ga akidam 

nearetno dšte , . . . i praft^m ti« . . • 

1 blagoaliv^am te. 



m 

(prigiba se do njegove glave i ljubi ga u nju^ ostajući tako, 
dok ga stražar neatreae za inišicu.) 
Straž. Hoćeš V iei? 

Nov. Oh krutniče . . . (sinu) s bogom. 
Živ. Navek a bogom . . . 

Pozdravi mi bratju i rodbinu. 

(Novko, doSavSi na prag tamnice, ober^e se na sina; htio bi 
da progovori, ali nemo2e; htio bi se vratiti natrag^ da ga 
opet zagerli, ali ga na polje stražar gura.) 



XLVI. 

Dr« Danilo IHedakoTić 

rodio se je u Z^rmanji^ u h^rvatskoj krajini, g. 1819.; sada je vlastnik tis- 
kara e u Novom sadu. 

Isđaoje Povestoicu srbskog naroda, u 4 knjige, u Novom Sadu 
1851 — 2. Izdavao Je i uredjivao: Napredak, od studenoga 18'48. do lipnja 
1849.^ i Srbski Dnevnik sa Sedmicom, od 1852—57. 

Iz Povestnice srbskog naroda. 

Znamenitost 

Stevana Nemanje I. 

Nitko nebi vSrovao, ali a delu se je posvedočilo kao v6Čna 
istina, da blago i sreća, ili propast i nesreća naroda kojega visi Če- 
sto o jednom jedinom Ćoveku.Bilo je do sad, a biti će i odsad pojedi- 
nih Ijudih, u koje se sva duševna snaga jednoga naroda stiče. Ova- 
kovi ljudi, kad okrenu na dobro, čine Čudesa na zemlji: preobraža- 
vaju, usrećivaju i spasivaju svoj narod; dovode ga pred lice božje, 
udostojavaju ga milosti nebesne, privode ga saviršenstvu i pravomu 
blaženstvu. Kaogođ što su mnogi pojedini ljudi po istinitih i jasnih 
svčdočanstvih povčstnice spasivali i usrećivali svoj narod, tako su 
đrn^ bacali u nesreću i propast one, koji su bili toliko slabi, da im 
u tom zlu nisu mogli stati na put. U redu onih pervih, ili raeđju oni- 
mi pervinii, medju onimi, koji su radi izverstnih svojih dčlah postali 
ljubimci božjimi, zauzima dostojno mčsto Nemanja I. U obćoj po- 
včstnici svčta zauzima on mšstomeđju pirvimi vladatelji^ a serbska 

Čitaak«. 23 



864 

povčstnica nosi na svčtlom svom Ćelo njegovo ime: njega je ooa « 
svoja nčđra primila; s njim se je pfervim ona ponositi počela i po- 
nosit će se, dokle bude svćta i včka. 



2. 

Sad o »r. Savi. 

Kao god Sto je volja višnja htćla, da narod sžrbski počne a 
d^ržavi i kao narod u svojoj cćiosti živiti, tako je i hteia, da se njoj 
dnfievno približi. To sa dva načina« kojimi je dosad Čovććanstvo vo* 
Iju božju izpunjavalo. Glavna je volja božja jedna; ali ljudi i narodi 
izabrali su ta dva puta. Đžržava i cerkva jošte su i danas, pri svem 
velikom učinjenom razvitku u naucih« ona dva mćsta, na kojih se 
Ćovččanstvo popravlja i k savžrdenstvu približava. Bog je^smilovavši 
se sferbskomu narodu, dao mu Nemanju, da osnuje s&rbsku đferža- 
vu, da ovu diržavu ukrepi i utverdi, a sv. Savu, sina Nemanjina« dao 
mu je takodjer odmalo na onako Čudnovati način, da cžrkvu ahb- 
sku u red dovede, i pod njezinim Stilom da prosvčtu nad serbskim na- 
rodom razprostre. Nauka Hristova spašava milione Ijudih i narodah. 
Nitko iz s^rbskoga naroda nije prije toga spasiteljnostiHristove nau- 
ke tako uvidio, nikoga nije ona tako ubavćstila, kao sv. Savu. On se 
je pojmio, on je doživio, i on je bio pervi neumorni i živi apoitol Hri- 
stov s^rbskomu narodu. Do njega su Sirbi kćrfitjanstvo kao neka- 
kav san predstavljali, od njega su uzeli oni tu svetu nauku za os- 
nov svoga života. Ono, Sto je veliki babajko sv. Save bio u narodu i 
u diržavi, bio je sv. Sava u narodu i u cirkvi. 



3. 

O Dušana Silnom. 

Pet včkovah, pet stotinah godinah, silni ovaj prostor vremena, 
kao Sto smo u p&rvoj knjizi povćstnice naSe narodne vidćli, prote- 
klo je od onoga vremena, od kako se je s^rbski narod u đanaSnje 
svoje zemlje naselio« do blaženoga onoga Časa, u kom je Bog dao 
narodu naSemu Stevana Nema nj u. Kroz cćlo ovo vrćme« kao 
Sto smo vidćli, kroz cćlo to dugo vrčme, bio je naS narod za božji- 
mi ledji, u gluposti, u divljačtvu. Grozno je on kroz to vrćme od 
tudjinacah patio« grozno je on i sam svoju rodjenu utrobu razdirao. 
Kad gaje Bog stvorio i na ovaj svćt dao; kad mu je dao svojstva 
duSevna onako krćpka« kao Sto je najodabranijemu komu narodu 
dao: vofja je njegova sveta htćla, da on nepropade. Đa ga izbavi i 



356 

spaM, đa ga usreći i sebi približi, posla mu svoga punomoćrnka, 
svoga posrednika, posla ma i dade Nemanju slavnoga, Nemanju ve- 
likoga. Ovaj je bio kadar, dostojno razum6ti i ispuniti sveta ovu 
voljo. VidČii smo, kako je mudro i kako je junački sirbski narod 
svoju bra^u spasio, preporodio i preobrazio, kako mu je, d^ržavni 
i narodni -život dao i tomu životu stalan temelj položio. 

Od vremena velikoga Nemanje do vremena silnoga Dušana 
proteklo je dvčsto godinah. Kroz ovo vrčme često su neprijate^i 
sftrbski napadali na bram sirbske d&ržave, slave i slobode, koji je 
Nemanja podigao. Prilikah je bilo, u kojih je cčiost hrama u opas- 
nost veliku dolazila. Odmah po smerli Nemanjinoj u malo nije taj 
sveti nam hram stradao. Ovo je bila perva prilika i pćrva opasnost; 
a bilo ih je kroz ovih dv^sto godinah dovoljno i svakojakih. Sto se 
je hram ovaj oderžao u cčlosti, ima se mnogo zahvaliti onim kra- 
ljevom s^rbskim, koji su dostojno potomci Nemanjini bili ; ali je naj- 
veća u tom zasluga opet slavnoga Nemanje i onoga naroda serb- 
skoga, koji je u vrčme Nemanjino živio, i koji se je s Nemanjom 
preobrazio i onako velika i plemenita dčla po se i po svoje po- 
tomstvo učinio. 

Pri svem tom. Što je s^rbski narod kroz ovo vr&me od Ne- 
manje do Dušana imao slavnih i velikih poglavarah ili kraljevah, 
opet se za cčlo to vrčme nije našao izmedju njih nijedan, koji se je 
Nemanji približiti, sravniti ili upodobiti mogao, kao što je Dušan 
Silni. U ovom sinu sšrbskom bila su ona svojstva, koja su bila u 
praroditelju njegovu, Nemanji. Da je Dušan u vrčme Nemanjino ži- 
vio, d61a nam njegova daju uvčrenje, da bi on mogao ono učiniti, 
što je Nemanja učinio. Nu njemu taj mejdan slave nije ostavljeti 
bio. Što je najviše, najveće, najnuždnije, najpreče, najkorist- 
nije i najslavnije, to je Nemanja učinio. Dušanu, samo da nije izvan 
obični duh bio, nebi ostalo ništa drugoga nego Čuvati mužki i mu- 
dro ovaj hram sžrbske džržave , koji je Nemanja podigao. 

Dušanova velika duša opet nije mogia ostati na onom. Što je za- 
tekao. Zatekao je on džržavu sirbsku slavnu i veliku; zatekao je sav 
narod sirbski,kao Što gaje Nemanja sastavio, u Čitavoj narodnoj cč- 
losti. Jedini mejdan prosvčte narodne bio mu je otvoren; ali korist 
i velika važnost ove blagodati za ČovčČanstvo i za svaki narod nije 
se u ono vrdme poznavda. Njemu je pako kao velikomu duhu tre- 
balo Što stvoriti, i on je morao naći priliku i način, kako će i nam 
i svitu pokazati, da je u njem, sinu s^rbskom, ležala ona božja 
snaga, koja se smirtnim Ijuđem prerčdko daje. Nemanja je stvorio 
đžržavu i kraljestvo sžrbsko; Dušan je naNemanjinu osnovu podi- 
gao carstvo s^rbsko. Nemanja je izveo sirbski narod pred lica 
božje; Dušan ga je upoznao sa drugimi narodi evropejskimi. Ne- 
manja je izbavio sftrbski narod robstva; Dušan je pokazao 

13* 



356 

sv6tu^ da u serbskom narodu leži moć i siiag^a, koja je kadra silne 
neprijatelje nadvladati i ukrotiti. Nemanja je svoj narod oslobodio 
od g^^rčkoga gospodstva; Dušan je više drugih narodah nadvladao i 
pokorio. 



XLVII. 

Vasilije ŽirkoTić 

rodio se je n Ptnčevu g. 1819; sada Je parok. u svom rodnom medta. 
Napisao je vise pisamah, koje su u razuili Časopislh tiskane. 

Vi^jnižlLa pčsma. 

Rado ide Serbin u vojnike, 
Gđe zelene bere lovorike. 
Borba njemu zabava je draga, 
JoS milija, sakrnfiiti vraga. 

Jer pudćani prah 

Nezadaje njemu strah. 

Njega na boj mati 

I nevesta prati. 

Otac želi sedi. 

Da vraga pobedi. 

Odtud ide s oružanom S^rbin rukom, 

A zimzelen vije mu se za klobukom, 

Peva, klice sčrbski sin. 

Pred njim Strepi duSmanin. 

Puca puška, a topovi riću, 
A junaci oružani vicu, 
Ajd' te, S^rbi, ajd'te u vojnike, 
Gde se kupe otaćbine dike: 

Kivni gazi vrag 

Našeg' doma mirni prag. 

Na bojnome polju, 
Gde s' vitez i kolju. 
Slave ber'te evelje. 
Što uvenut ntće. 



857 



Dok se digne ftnažna nafta desna ruka. 
Dopadnu! de ljuti duAman triata muka': 
Kad zaželi svĆlli car^ 
U sm^rt akaĆe graĐicar. 



XLVni. 

Iran Tibrnski 

rodio ae Je uRa6i, u gjurgjevačkoj pukovniji g. 1810., sada Je nađporučnik u 2. 
baDskom reg^lmenta. 

Izdao je: i. Pesme, u zagrebu 18^2 j 2. Zvekao opet na avčtu, 
u Zagrebu 1849; 3. Uspomena stogodišnja postanja perve banske 
pukovnije; 4. Kraljedvorski rukopis (pre vod iz staroćeskoga jezika) 
u Zagrebu 1854. — Osim toga je dao u raznih časopisih mnogo pesamah i nĆ- 
sto sastavakah u prozi« 



i. Pesme. 

1. 

Podložnieki poklon Iljesinn Veličanstva Pre« 

ST^tloj Carici JclisaTl. 

U ime Krajine. 

Sunce vodi rujnu zoru« 
Vodi dragu svome dvoru 
U grimiznu rumenilu. 
Da imade drugu milu ! 

Sjatilo ae jato pticah« 
Družnib pticah lastavicah. 
Oko sunca letje jato. 
Da pozdravi zore zlato. 

S družicami tu se sasta 
Iz Krajine bčrza lasta. 
Da zap^va oko dvora, 
Gde uz sunce sja se zora. 

Lastavicu iz Krigine 
Prije, neg de poć s planine. 



S68 



NaikA vila nloviU, 
Isvesla joj laka krila. 

Ra jednom joj isivera 
Sjajna slova od bisera: 
»Snnce nafte, ajaj nam milol 
Mi sa Tobom kud god bilol« 

A na dragom vese krilu 
Zlatnom niti rčćcu milu: 
nRujna Boro! arećna sini 
Preradostnoj carevinil« 

Sunce nara je, ftto nas grije, 
Franjo Josip, car Austrije; 
Zora rujna, sunca slava. 
Carica je Jelisava! 

A ta druina lastavica 
Pred prijanna doSav lica — 
To je pesraa srodnoj sgodi 
1% Krajine Sto dohodi. 



2. 

BJetira i^em i^^snliLOTii. 

Palo pero ix visoka 
S krila orlu perunovu. 
Pero vila ujagmila 
U modrome bo2jem »raku. 
Planika je darivala. 
Njemu tiho govorila: 
»Moj po Bogu miU brate! 
Na orlova tebi pera. 
Da biležiš divne pesme. 
Divne pesme miloglasne. 
Pero ti je divne sile 
I vc^itine Bogom dane : 
Kuftaj silu i veStinu 
Bistrim umom, burnim sercem. 
Ti mi slavi i velićig 
One ljude s boije strane. 
One ljude pravednike. 
Slično reci» što je sdravo, 



869 



Pomno kM, ito Je pravo. 
I Mtinu perom gradi 
I ljubavi slava badi. 

napredka roda pevaj : 

Sve naprednim blažibogomt 
Nebi r iLOga nžgo rS£mi! — 
Al da mi ae prekami£ei, 

1 sa tndjn cernu volju, 
A M avoja sa nevolja 
Da nshtljeS dvorit aili 

I n sv Jsde kovat podlo : 
Onda ailtt satajalo, 
Isdalo te aa ave vSke, 
Prokleto ti pero bilo!« 



3* 

Kud ae ono vere 
Mladi kala4iere? 
Kud ga vodae yodi. 
Cio dan da bodi, 
A n manastiru 
Da nye na miru? 

Morda Sto mu ameta 
Žaloat mladih letah; 
Morda mu je dosta 
I bratje i posta; 
Mord na avetoj gori 
Nije on niggori! 

Sunca mi! da nije 
Na njem manab tijeh; 
Jer u kaludjera 
DnSa Bogu smera, 
A ito svud tumara : 
Bogu se udvdra. 

U €vetu i travi 
Svemogućeg slavi; 
U goru, u evetje 
Svaki dan se ietje 



360 



Od božje miline 
Da ga želja mine. 

Svaki cvetak smatra^ 
Kakva maje vatra; 
Gleda lifitje gladko« 
Kako j* Bog ga aatko; 
Motri, pazi^ sudi. 
Pak ae Bogu ćudi. 

Gleda radnu pčelu 
U b^rzome delu. 
Kako sred miriaa 
Med iz cveta sisa. 
Pazi kukce, mrave. 
Tvore božje slave. 

Nemož' u radosti 
Nasluša! se dosti 
Kosovice cerne. 
Kad žviždat isverne, 
1 kad gorsko vrSlo 
l^aptje mu veselo. 

Al eno slavnija, 
S germa se doSulja, 
Pak uz žubor vrela 
Buka se začela: 
Klikti, u vis siže, 
8pu$tja niže . • « niže 

Kaludjere mladi 
Trepti u nasladi. 
Duboko uzdide. 
Pak u kamen pifie: 
nSlava Tebi Bože, 
Koj ovlika niože!<< 

To se učinilo 
Vidnjem Bogu milo. 
Pak namisli vedn 
Slugi svome sreću: 
Rajski glas da sluša, 
Riy da dole kuša. 



i 



361 



Pernu rajska ptica 
■Cernoj semlji Dica» 
Na kaiiM)ii se aede. 
Čudan glas saveđe. 
Te ae pojii<5 mami 
U rajakoj pirmami. 

Muknu alavulj ptica. 
Maknu kosovica. 
Sluda družba eela: 
Kokac, mrav i pĆela, 
Slufia plaho zvere, 
Biula kaln^^i*«)- 

Dufia mu ae leca 
Od radosti kleca. 
Na tle se posadi 
Kalttdjere mladi, 
Sluda> Ćeane, gine ; 
Vr«me b^rso raliie. 

Ptica u vis krenu, 
Kaludjer se preno, 
Pa se na put diže, 
I već ku45i stiže. 
Pak se eudom ćudi; 
Tu su drugi ljudi. 

Starca bćle brade 
Nitko nepoznade. 
Svi u manastiru 
S 5udom nanj' poziru. 
Verovat se neda 
Što im pripoveda. 

Tad se setjat stane 

Ot£e igumane: 

»Ja sam« — reče — »ćito. 

To je istioito. 

Pred godinah dvesla 

Brata jednog nesta.^ 

Sluša glava stara 
Pak im odgovara: 
»Evo, Bog i vera ! 



MS 



Onog kaln^fera« 
Sluio sam os £esniii 
Rajske pliee p«aniii.« 

Starac od te ptiee 
Hof^e BavaUce 
Da da^e govori ; 
Al to tu obori« 
Odo na isliDii 
K ptici u Tisiiitt! 

B. Zagoaetke. 

1. 

StOBOgo je i pitomo ivere« 
IMoge ima« a a m&ta Bemiče« 
Poljem ide, a trave Dopaae, 
Vode pre4{e« vode a' aesap^o. 
Na atonoai Ćudan junak jaie« 
Birii jnnak od atonoge sverke« 
Bira je jnnak« kada o ae leti« 
Stopnt berfti« kad na iverki jaie. 
Tko atonoga p^rvi uposnade« 
Nek nam na ijoj i jnnaka poilje. 



2. 



Do dva dmga v^rtoglava 
Noae momka tv^rdoglava 
U dolina i nn birdo. 
A (felo je momku tvirdo. 
Tad na oblo slja on 
Pokoj dodje napokon. 



3. 



Ima mAlo« ravno poI}e 
Nekopa ae« neore ae; 
Poljem nikne b^rše bolje« 
dtogodl^r ae nanj nadneae. 

Ima obor čudnovati: 
Bilo od njeg atoput veće« 



' 



M8 



Sve n obor mole iUti, 
Al obaatat onđS nede. 

Ima tiHlac prem pravedan, 
Glav je, nim je, nede mita. 
On istinu gadi jedan. 
Kad iskreno tko ga pita. 

Ima slnga, nij' čeljade, 
Ženska (fe mu sve poverit; 
S njom se plakat, smijat snađe. 
Odat mecna, ni samMt. 

S mrakom — polje sve opnsti, 
S obora se sve ukrade, 
SodČevanje sudac pusti, 
A ni slnga sluftit snađe. 

Tko mi snađe polju ime, 
Tko-li suđeu mom pravednom, 
I obora, slugi s njimi? 
Nek mi kale reČi jednom. 



XLIX. 

Knez Orsat Pn^ić 

rodio se Je u Dubrovniku od stare vlssteoske oblte^f g. 1921 ; iivio Je du^e 
vremena u Italifi stranom kao učenik, stranom kao komomik vojvode od Ia- 
ke; primUen Je u plemeniti red vitesovah Johanitsklh i sada pako šEvI na svo« 
Joj baitini u Bnbrovnlku. 

Ovo su mu đila: 1. Slavenska antolofta Is rukopisah du» 
brovačkih piesnikah u Beču 1844; 2. Dubrovnik ilirska republi« 
ka (prevod), u Danici 1849$ 8. Talianke, u Zagrebu 1849; 4. Onlrove 
Odisee piesma pirva, u časopisa Dubrovniku 1849$ 5. Povlestnica 
Dubrovnika, u Zadru 1856; 6. Platunov pir (prevod), u Terstu 1857. 

Jos Je pisao veće sastavke o slavJanslLlb predmetib u časopisih ,,La 
Favilla'^ i ,^L* avveoire.** — Za tisak Je pripravio: a) Karagjorgjicu, da- 
voriju u tri pesuie$ b) Tri sta pisamab dubrovačke republike (1395 
—1437) s^rbskim i bosanskim gospodarom; c) Cvietn, novelu. 



B64 

HarlLO Brućre Dćrivaox, pčisnik isloTimski 11 

DobroTBika. 

(Priređjeno za ovu knjiga.) 

Toliko je Slavenah posvetilo svoje sile, da usmnože tudjii sla- 
vn, pišući ili latinski ili fraucezki ili talijanski ili n^mački, đa bi las- 
110 mogao sumnjati, je li se um i razum slavenski bolje izrazio svo* 
jim ili tudjim obrazom. Na to mlogi tuže, kao na veliku nesreću, 
nemisleći, đa drugako nije moglo ni biti, dokle god slavensko ob- 
ćinstvo nije stupilo u kolo europejske prosvčte. Zaludu bi bio n.pr. 
Bošković napisao slavenski svoju filosofiju, kad nebi mogao njom 
okoristiti ni ostaloga učenoga svčta, ni sama svojega naroda. Al 
uzajamnost zaht^va, kako su Slaveni do sada proslavili svojim tru- 
dom tuđje narode, da od sada toliko tudjinacah posveti svoj trud na 
proslavljenje slavenske književnosti. Kao Četovodju toga drnžtva 
mogu Dubrovčani predstaviti Franceza, imenom Marka Bruera Deri- 
vaux-a, koji, kako dodje iza polovice proSastoga včka s otcem si 
(poslanikom francezkim) u Dubrovnik (oko g. 1774), tako se za- 
ljubi u nad život, izuči naš jezik, poprimi naše običaje, i stade pi- 
sati naške pćsme, da nijedan Dubrovčanin nije mogao biti u tih 
vanjskih prigodah bolji Dubrovčanin, nego sto je bio taj Francez. 

Gospodin Bruere prispio je u Dubrovnik baš u najnezgoduije 
doba za slavensku knjigu; klasična latinština bila je već dobila sa- 
svim samovlast u odhranjivanju mladeži. Istina je, da se nije nigdč 
toKko proslavila ta škola, koliko kod nas. Dubrovački članovi toga 
družtva i njegovi pitomci bili su za čudo Europi svojim prostranim 
znanjem i lasnoćom, kojom bi ga izrazivali latinskom poezijom. Ovi 
su ljudi sdruživali neodrčšivim lancem po Europi ime dubrovačko i 
slavu latinske poezije. Ali je sva ta slava odalečivala Dubrovčane 
od h^rvatskoga jezika, te da bi se još većma oči i želje dubrovničke 
obratile na zapad, za rana iznikne kod nas framasunstvo, koje, 
premda mu se je vlada protivila, predobi u malo vremena dobar dio 
vlastele i pučanah. Njemu se ima pripisati, što se je počela u Du- 
iNTovniku obd^lavati talijanska književnost, koja nije ni prije ni posle 
nego slabo cvćtala. Prema ovim svštlim uspčhom latinštine i taK- 
janštine slabo je živukao u književnom životu hirvatski jezik: nitko 
se nenađje, da po Gjorgjevićevoj sm^rti preuzme njegovo mčsto. 

Slabi nčki pojavi slabo su mogli delovati, da uzbude narodni 
duh u narodu; a ovaj je duli još jednako drčmao neoskv^ruut u nč- 
kih ostaršlih običajih i navadah, koje su ga sahranile do dana da- 
našnjega; od njih nški su ostanci poganskih vr^^menah, a n^ki spo- 
minju na osobiti politički život dubrovački i na narodni naš značaj. 
Starodavna je mitologija dosta još zameršena, da bi se moglo go- 



865 

voriti njoj sa stalnoštju, al ipak znamo, da su Slaveni poznavali 
dva početka: jedan dobra, a drugi zla, i da su ih zvali B61i bog; i 
Cirni bog; znamo, da su obrativši ova iden na prirodu, koja ih je 
okružavala, slabili oganj, i to kao cernoga boga pod imenom Peru- 
na, trčsa^ i kao brloga boga pod imenom Sv6tovida, sunca; i napo- 
kon, da su posvetjivali dv6 suncostaje,16tno kupalo, a zimsku kole- 
đu. I dan današnji, na Vidov dan (15. lipnja), gori se pred svimi ku- 
ćami oganj; mladež, okrunjena vžncem cv6lja, skače preko toga 
ognja, nazivajući svoje drage ; još i sada na Ivan-đan čeljad, prem- 
da više nezna za kupala, tčraju sve živo na vodu, da se kupa, i 
premda neznaju za Koledii, koledavaju Božič, posvetjujuć tako 16t- 
nu i zimsku suncostaju, koju i katoličanska c^rkva posvetjuje, spo- 
minjuć Ičti S. Ivana, a zimi dan porodjenja Gospodinova. U doba ko- 
lenađab đčca se skupe, kad se smerkne u oči blagdana, te idu od 
vratah do vratah kolendavat gospodu, i počimaju osobitim glasom 
svedj ovako; Došli smo vas kolendati, vašemu dvoru hva- 
le dati, i tako dugo slčdi njihovo pčvanje, dok imnebace s prozora 
koji novac, zamotan u zapaljenoj knjizi; na to veselim uzklikom 
zapčvaju pćsmicu sasvim mitologičkoga sad^ržaja: 

Čestito vam Božić! 

Da se veselite^ 

Bog i Boginje 

Zadravlje i vesele 

I duhovno spasenje. Amen. 

Ali još na Badnji dan sjutra počne svetkovina; to jest iz jutra 
se pomete ognjište, uresi se svud okolo lovorikom i ružmarinom, i 
spravi novi pepeo, na koji se pred večer naloži debeo komad dir- 
veta: zovu ga badnjakom, te ga pospu žitom, poliju vinom, blago- 
slove vodom kirštjenom, pa prižižu, nazivajuć zdravice kućnoj če- 
ljadi. Kad se dospije domaća svetkovina Ko led a, na ponoći počme 
c^rkovna svetkovina porodjenja Gospodinova, i po c^rkvah 
narod pčva nćku podulju pop^vku, koja počimlje: 

U 8«y vreme godišta 
Mir se svetu navišta, 
Porodjenjeni delića 
Svetom devom Marijom, 

Sutra se opet preuzme pogansko svetkovanje, i na občđu, na 
kom valja, bar po boljih kucah, da bude c&I pečen praščić sa naran- 
čom u ustijnh, na tom občdii po svih kucah gori svčća, prižežena od 
bađnjakova ognja, i zabodena u srčđ osobitoga nekoga hlćbca, koji 
zato, što je zavit na luk, zove se luk, i ti se lukovi Šalju na čast 
od kuće do kuće na znak prijateljstva i svetkovine. VrĆme veselja. 



kcje Bltdi po Kolendah, sova i dao đanainji Tremenom pokladak, 
to jest po koljađah. Uz ovo prosto svetkoTanje kolede navađno je 
i viia g^ospoda kolendovala: skupljala su se družtva isabrane mla- 
deži, sačinjale osobite pčsme dosta šaljive, podrugljive i kadkađ 
uvredljive, sastavljala muzika i liodila pod prozore kojega kuma i 
prijatelja, te mu se je tu svašta pčvalo do mile volje; napokon im je 
gazda otvorio vrata, ugostio ih l^pom večerom, a po večeri zavelo 
bi se kolo ili koji drugi dubrovački ples kao gork, povimia 
ruska itd. — Veseljaci još spominju kolende Mara Zlatarića i An- 
tuna Kaznačića; ali je slobodno kazati, da nije nitko bolje pogodio 
kolende, kao što je ovaj naš Marko Bru^re; on je, Fraucez, uvidio, 
koliko je škodilo dubrovačkim kolendam, što su bile sastavljene sve 
polu naškiroi a barem polu talijanskimi rččmi, da bi smčšnije po- 
stale, te ih je on uzeo pisati ili sasma Čistim ili smčšanim jezikom; 
on je uvidio, koliko je bila nepristojna uljudnosti dobroga druitva 
ona debela šala, kojom su Dubrovčani navalice posipali kolendu, te 
premda je kolenda u njegovih rukah još satira, jedina vžrsta poe- 
sje^ koja odgovara ukusu zaspaloga već družtva, njegova je ipak sa- 
tira toli tanko naoštrena, da kad te i upekue, neće dokžrvi; moie 
te hadkad sastiditi, ali neće te nigđa razs&rditi; on je upoznao, ka- 
ko Dubrovčani, da bi kolendu smčšniju izveli, nebi često drugo sa- 
činili nego nedospčtnu kakvu verigu paradoksah, pa je on odmah 
promčnio strunu, i sastavio svoje kolende, da budu zbilja književni 
proizvodi, a često i primčri prelčpe poezije. 

Nisu same kolende probudile Bruirevu vilu, nego a kolendom 
i sav dubrovački život, te premda ga je ponajviše satirom izrazio, 
to je možda više visčlo o kraju njegove pameti, nego li o stvari u 
sebi. Istina je, da stvari smčšne najprije diraju u oko, ali će, unstim, 
svatko pripoznati, da su se mnoge stvari mogle prikazati kao smČŠ- 
ne ttglađjenu Francezu, koje drugako nisu smčšne ni malo. Još va- 
lja reći, da se Često smišljivost stvari kaže samo pod jednim vidom, 
tako da stoji jednostrana, te nemože nikako da se protegne na sav 
život; i to se najbolje vidi u Bružrevoj komediji: ftVčra nenadana. <« 
V njoj je svaki prizor smčšan, a ipak sve zajedno neće da razveseli 
Šdoca; obrazac dubrovačkoga života, a sve zajedno neprestavlja 
dubrovačkoga života: sakupivši u jedno samo smčšnost toga života, 
ostavka sa strane ćud ozIhIjuu i hvaljeni značaj naših otacah. Do- 
sta su mu bo|je pošle od ruke one dvč satire na službenice dubro- 
vačka. Mi nemožemo ovdč nego samo u kratko spomenuti ovo o 
službi. Svaki eospar (gospodar), bio vlastelin, bio drugi gradjanin, 
uzeo bi slugu ili mužku ili Žensku još od dčtinstva u osmoj stoprav 
godini i diržao bi ju četimaest godinah u svojoj kući, bez nikakve 
pla^; ali ju je morao u to doba i hraniti i odčvati osobitom odč- 
ćom t naučit j«, ako je Ženska, moliti se Bogu, iiti, prati« vesti« kn- 



M7 

biti i kttdom opravdali, ako maiki, molki 8oga, ititt, mati, raČu« 
Dati, itd. Nakao toga roka gospar bi spravio svoja sloga, dao bi ma 
jednom svu platja od toliko godinah, i za svako godifite dar od ko- 
ienadab, i jod bi ga spravio na more ponajviše na svoje brodove, 
kadkad kao knjižnika, a kadkad kao upravitelja broda. Ženska 
sprava bila je s višim ceremonialom sadruiena; te tko bi htio po- 
tanko anati, šta bi se tada sbivalo, neka Čita Vukov ručnik na rŽCi 
Sprava, gđ6 je sve dobro opisao, samo je propuštjena jedna na- 
vada, t j. da bi gospodarica darivala sve gospodje, koje bi ju došle 
on^l dan posćtit, malim vretenom, omotanim sreb^rnom ili alatnom, 
i svilenom žicom, i svaka bi ga od tih goi^odjah zad61a aa pas, da 
se aua, daje bila na spravi, i to su se zvali vretenci. Još je dru- 
go gosp. Vuk krivo rekao, da su naime samo vlastela imala pravo 
diržati kmetske kćeri za svoje službenice, i da su ih mogK silom 
tirati na službu. Ovo drugo nije nikako istinito, ali je u običaja Ulo, 
da se neide dragomu na službu, nego svomu gospodara, i ako bi se 
pošlo drugomu, da se prije javi svomu gosparu; gospar pako nqe 
bio samo vlastelin, nego i pučanin i gradjanin, i tkogod je imao se* 
maljah i kmetovah svojih. U Dubrovniku su vlastela imala dosta viAe 
dužnosti, nego ostali ljudi; ali u privatnom životu nisu imali nijed- 
noga prava više nego drugi; i ako su sami upravljali zemljom i d6* 
Uli pravda, to sa sve beaplatiio činili, tako da im je s toga bivalo 
viie ekonomičke štete nego koristi, i u istina veliko dahravaćko bo- 
gatstvo nije sve bilo skupljeno kod vlastele, nego i kod pomoracah 
i lirgovacab. Ovo sam htio mimogred napomenuti, a sada da se 
vratim na službu, reći ću, da se je dćvojka prije sprave zvala ko- 
zica, ćupa, ćumprelica, a poslč spravljenica, raba. Ooap. 
Braire razglednuo je život jednih i drugih, i tako je živo u dv6 
p^me predstavio različitost mislih iyihovih, tuge i želje jednih, iz- 
kustvo i mudfinu drugih, da su te dv6 pteme najbolja satira onon 
vremena, i najMpŠi proizvodi, što je proizvela kod nas satiričKa 



Nije gosp. Bro^e bio samo satir; već i iz pisamah će njego- 
vih svatko viditi, kako je gojio prijateljstvo, ljubio svoju Čeyad, mater 
i ženu, i koliko se je trudio, da poslane vrčdan knjižnik. On je Ičpo 
poznavao jezik latinski, i ja imam od njega mnogo prekrasnih prevo- 
dah iz Horacija, Propercija, Catulla, Martiala,i jedim komediju Flauta, 
osim sile izvornih latinskih elegijah i epigraroah, koja su mu mogla 
dobiti slavno ime izvan Dubrovuika, i koja su bita uzrok, da ga je 
kralj Ludvik XVIII. uzeo u milost i poslao u Alep za konzala. Otac 
ga je poslao još za mladosti u jedan kolež u Romaniju, da se tu ači, 
te je Marko pisao i tal^anske stihove, ne vele gore, nego Što se je 
4)nda pisalo po talijanskih akademi]ah; imam dosta naših narodnih 
ptoamah, potalijaiičenih od i^ega u stihovih; pisao je tako^fer u 



36$ 

narodnom svom francezkom jeziku, ati je on i sam priznavao, da 
mu bar u poeziji neidn od ruke. 

Marko je bio čovek malena uzrasta i osobito groba Itca; ženio 
se je dva puta, jednom kad je bio konzulom u Travniku s jednom 
tra\niČkom de^ojkom, Falom, a drugi put kad je bio konzolom ir 
Skadru s nekom Marom Kisicom, devojkom iz župe dubrovačke; 
imao je n<^koliko dece, ali neznam, živi li jo^ koje, osim kćeri, udate 
za Pavu Porića Dubrovčanina na službi kod nčgdašnjeg^a francezko- 
ga kralja, pokojnika Louis-Phiiippa; na svirsi god. 1823. bio je do- 
bio konzulat francezki u Alepu, ali u tom putovanju izkćrca se na 
otok Cipar, gd6 ga uhvati groznica, koja ga n malo danah umori. 



Aleksauđer StojaČković 

rodio seje f. 1822. u Somboru n Bačkoj. Sveršiv bogoslovlje postade g. 18^7. 
uCiteUem sveobće povĆstoice na gimnaziji karlovačkoj^ sada je koncepfsta 
pri zemaljskoni nameslDičtvi] a Temlšvaro. 
Izdana ma dila je«u ova : 

1. Istorija vostodnoslavenskog bogosluženija^ u Novom Sada 
1847. 

2. Ćerte Života naroda srpskog u ungarskim oblasl!mb 1849. 

3. Razni članci o povistnici i numismallci s^rbskoj po raznih liatDvJfa. 

Cčrte žiTota li^erbiskoga o Aui»trijL 

Istorija naroda serbskoga, stanujućega u Austriji, sasvim je 
neobdčiana, podobna neosvetljenu kakvu polju, na kom se jedva na- 
zirati daje. Ovo se može naročito kazati za staru istorijn, koje je 
početak posve neznatan. Toliko je samo poznato, da su Magjari, do- 
šavši koncem IX. stoletja pod Arpadom u današnje ugarske oblasti, 
u ovih Sirblje već zatekli. A imenito zatekli su ih s one strane Du- 
nava u okružju vesprimskom, gdč su pod upravom svojih knezovah, 
kao narodnih poglancah, nčko osobito političko telo činili. Al osim 
ovih, koje povčstnici izrično napominju, bilo je Serbaljah za ćelo i 
po drugih mčstih Ugarske. Tako možemo s velikom včrojatnosti 
kazati, da su Serblji, prošavši u VII. stoletja kroz slovačku zemlju, 
i uaselivši Misiju gornju — današnju Sirbiju — , za nčko vržme u 
gornjoj Ugarskoj sedili, a nčki od njih tu i zaostali. Tako se isto 
može temeljito zaključiti, daje bilo Serbaljah i pod Menomoranom 
(u Biharn), Glađom (u Sremu), i Salanom (u Banatu), koji su u 



J 



369 

vr6me dolazka magjarskoga u delnjih predah Ugarske, današnje 
Vojvodine, vladali. Osim toga pokazuju starosčdstvo naroda s^rb- 
skoga i sama mnogobrojna, po narodnom našem imenu S^rb proz- 
vana m6sta i gore po cšloj Ugarskoj, kao Sirbice u nitran- 
skoj medji, Serb i Sirb u aradskoj, Serbešt u biharskoj, Ser- 
baska u krašovskoj, Sirbava u tamišvarskoj, Serbovce u be- 
režkoj, Sirbl u satmarskoj, Sirbavlja selo, i Sirbota gora u hu- 
njadskoj, Serbelen i Serbaja u zarandskoj i t. d. 

PovČstnici izrićno spominju i pohvaljuju hrabrost Sžrbaljah u 
novo*08novanoj kraljevini ugarskoj, koji su za spasenje otačbine 
vojevali i svake žertve dobrovoljno prinosili. Tako nam predstavlja- 
ju mnoge Serblje konjanike, koji su se god. 1044 u bitki kod Gjura 
pod zastavom kralja Abe Samuila, i malo kašnje, god. 1052 pod 
kraljem Andrijom I. u ratu s N6mci hrabro i odlično borili. Turoc 
poimence spominje nekoga UroŠaS^rbljina, koji seje u ovoj poslšd- 
njoj vojni, braneći grad Požun potriv Henriku III., s Nćmci pobčdo- 
nosno bio. God. 1242 razbiše Serblji s H^rvati Tatare na polju Grob- 
ničkom, i tako spasiše kralja Belu IV., koji je kod njih pribčžište 
tražio. U tom boju odlikovaše se osobito čeonici srčmski, KreĆ, 
Kupiš a i Rak sa svojimi četami. I u vojni s Otakarom Češkim god. 
1260 bijaše verstnih i ratobornih S^rbaljah, kao Što svšdoči sam 
Otakar u jednom svom na papu Alexanđra IV. upravljenom pismu. 
Uroš, kralj sžrbski, posla ovom prilikom Belt IV. vojske u pomoć, 
koja njemu tako dobro posluži, da je Bela rV*po tom mnoge od istih 
SJurbaljah obdario imanji u Ugarskoj. 

Nu kao god Što su Serblji u vojnah učestvovali i za blagosta- 
nje otačbine mnogostručne žertve prinosili, tako su isto od najstari- 
jih vremenah u svako doba najviše i najodličnije dj^ržavne službe 
dobivali. Tako četv^rti palatin kraljevine ugarske Ra div oj (Ra- 
do Palatinus), koji je SrČm kruni ugarskoj pridobio, i monastir sv. 
Dimitrija u Mitrovici sazidao (g. 1075), bijaše (po imenu i đčlih su- 
deći) Serbljin. Šesti palatin, Ilija Vid, župan bačke međje, koji je 
za kralja Solomana okolo godine 1079 uživao ovo dostojanstvo, bi- 
jaše takodjer Serbljin, premda nčki docnijega vremena pisatelji 
ugarski misle, da su obojica- i Rado i Viđ-NČmci bila. Serbljin bi- 
jaše i osmi palatin ugarski Jovan I. Uroš (sin nčkoga Vraše), koji 
je za vrčme mladolčtnosti kralja StČpana II. (1114 — 1131) dferža- 
vom ugarskom punih devet godinah upravljao. Za Geize II. (1141 — 
1161) bijaše opet Sšrbljin palatin, po imenu Beli Urošević, inače 
Beluš. Ovo je bio rodjeni brat one slavno poznate kraljice Jelene, 
koja je u mčsto Bele II., zbog slčpoće za vladanje nesposobnoga su- 
pruga svoga, kao i kasnije u vrčme mlađolčtnosti sina Geize II. pod 
imenom upraviteljke sama krčpkom svojom mišicom d^ržavom 
ugarskom vladala; u kojoj je prilici imala na ruci dva svoja muo- 

ČiftankA. 2% 



370 

goizkasna brala Primislava i istoga palatina Beluša, koji je po- 
slćdiiji još od šora svoga Bele slčpoga, a potom od Geize &• dobio 
znamenita preko Tise i izmedja Save i Drave ležeća imanja; no 
kafinje (1160) je palatinstvo ostavio i u Sirbiju za kralja otišao. 

Ime kraljice Jelene, ove, kao što Praj kaže, možkoga duha 
Sirbklnje, živi i danas u spomenu grozovitoga sabora aradskoga 
(1136), na kom se je ona k^rvavo osvetila krivcem mnževa osl6p- 
Ijenja. Magjari dobiše pored Jelene zemlju Ramu, i u S^rbiji a 
iztočne strane novu zaštitu protiv girčkom napredovanju. Osim 
toga rodila im je tri kralja, i tako na novo oživila izumimće već 
pleme Arpadovo. 

PosIĆ bitke Kosovske (1389), koja je rČŠila sudbinu carstva 
sferbskoga, te ga za vukove u cimo zjivila, prelazili su Sirblji češ- 
tje iz Sirbije u ove strane. Za kralja Zigmunda(1387 — 1437) naše- 
lili su ostirv Čepelj. Dv6 znamenitije od tih novih naselbinah jesu : 
Sv. Andrija, i sžrbski Kovin (Racz Keve). Žitelji ovoga poslćđnjega 
mčsta dobili su od ugarskih kraljevah mnogo nenevažnih poveljah« 
koje se jošte i danas ondč spomena radi u cčlosti hrane. 

U to vrčme vladao je u Sferbiji despot 9j^c^g} 1* Branković, 
inače Gjuragj Smeđerevac, koji je od kralja Zigmunda u promčnu 
za Biograd i nška pogranična mčsta dobio mnogo imanjah u Ugar- 
skoj, a imenito: Slankamen, Lipovo, Solnok, Kupinovo, Vilagošvar, 
Tokaj, MunkaČ, Bečej, Talja, Totšag. Regec, Besermin, Satmar» 
Tur, Varšan, Cdt5rt5khelj, Debrecin, koja su dobra đonosfla đes^ 
poti blizu 50000 dukatah godišnjega prihoda. U vrčme učinjene ove 
promčne mnogi se je narod u Ugarsku doselio i na dobrih despot- 
skih smčstio. 1 god. 1438, kad je Murat obsio Smeđerevo, prešK so 
mnogi u ove strane, a imenito u Banat 

Sila despota Gjurgja vidi se iz dekreta kralja Alberta Člana 
26. i iz dekreta II. kralja Vladislava posmirčeta, člaAa 9. On je, kao 
baron kraljevine ugarske, imao slobodu, da pod svojim pečatom po- 
stavlja prokuratore (advokate), a tako su ga cčnili Magjari, da je na 
zemaljskom saboru od god. 1446 i on kandidiran bio za gubernatora 
(upravitelja) kraljevine ugarske, premda je posl6 ovim Ivan Hu- 
njadi izabran bio. 

I za Matije Korvina (1468 — 1490) prelazili su Sćrblji zbo^ 
turskoga ugnjetavanja više pntah na ove strane. 

I ovo su činili ne samo podanici s^rbski, nego i sami njihovi 
vladatelji, tako zvani đaspoti. Ovim je načinom preneseno i dosto- 
janstvo despotsko u ugarske oblasti. 



371 



LI. 

Nikola HorTat 

rođio «e Je a Jastrebarskoj u H^rvatakoj g. 1823 ; aađa Je profesor bogoslov- 
Ja^ odiritoik blakupijaki i uređaik sag^rebačkoga kaiol. liata. 

1. Preradio Je is poljakoga: Praktićnu aiovnicu nemaćkoga Je- 
sika za f radake i fiavne ućlone u carevini austriJaDskoJ^ 
u Beču 1855. 

2. Izdao Je apia: Je li Dimitar I. biskup zagrebački joaite kao 
takov bio kardinal? u Zagrebu 1850. 

11 oči iiilađo|;a Ićta. 

(Iz Zagreb, kat. lista 1856.) 

Glvho je doba noći. Netom je izbilo kobnih dvanaest urah, i 
eto u tren nesta nam stare godine do včka; ona izmače, da se ni- 
kad neTrati I . . U isti mah uhvati nas u svoje upravo započeto kolo 
mlado Išto, i evo nas već u prozorjn, o pirrom daim nove godine. 
Pir vi dan a novoj godini! . « 

Uzmak staroga i počitak novoga Ićta to je Čas, u kom i lah- 
koomne glave prebiru ozbiljne misli, u kom se i otv^rdnuta serdca 
omekšavaju i otvaraju nježnim ćutjenjem. 

A komu je um i serdce na svom mčstu, kada prodje tečajem 
godine, sto je Čas prije bila i bitisala, — Sto nas je svojoj mladjoj 
sestrici izručila i za nvčk ostavila; — kada pobroji sve vedbre i nao- 
blačene, jasne i burne dane, u njoj proživljene; — kada razabere 
sve dobro i zlo, po sebi učinjeno, razstavi jedno od drugoga, metne 
ovo simo, a ono tamo, i tako ih zajedno uzpoređi; kad% uzme u 
obzir sve minule godine radosti i nevolje, stiske i okrčpe, tčskobe i 
polakdice, brige i utčhe; — kada zatim udje u sama sebe, i uznese 
se k Bogu, i sćti na prošlost, i pomisli na bndućnost: kolika to u 
njem nastaje smčsa ćufjenjah, kolika se to radja borba izmedju po- 
Čitanja i stida, nade i straha, zahvalnosti i pokajanja, užasa i nz- 
hitjenja! 

Stara je prošla, a ita će nam dončti nova? . . 

Bit će i u njoj dobra i zla, gorkih suzah i radostna posm^ha, 
kao što bijaše u istom dočetoj i svih predjašnih godinah; to znamo. 
Al koja će stran pretežnija biti? koja će napose našim i nam zapa- 
sti ? i kojom mčrom ? to ga neznamo, a to bi rado znali. I s toga 
evo opet sijaset novih sluUijah, nagadjanjah, očekivanjah, osnovah, 
bojaznih, nadah, pobudah i žeijah, što nam se roje u sirdcu i pameti. 

Odkad su, kao što se pripovčda, sedme godine poslč osnova- 
nja Bima kralja sabinskomu zatim rimskomu Titu Taciju na mlado 




372 

]6to poklonili grančicu iz duba Strenii ili Strenni, boginji jakosti, 
posvetjenja, smatrajući to. kao dobru kob za isti grad, — obstojade 
kod Rimljanah sveudilj običaj, na ovaj dan davati si zamćnito poklo- 
ne, dto su ih oni zvali Strenae. Stojahu ovi pokloni s pervince a vo- 
ću i medu, kasnije u vrednijih stvarih, napokon se izvirgoSe u raz- 
ne zloporabe. Radi ovih opominje sv. Augustin kerš^ane: 9»0ni (po- 
gani) poklanjaju novogodišnje dare; vi dajte milostinju; oni se na- 
sladjuju razbludnim! pesmanci; vi se okršpijujte Čitanjem sv. pisma; 
oni h^rle u kazalište, vi hitite u cžrkvu; oni se opijaju, vi postite.«« 

StarovČČna rimska navada uzderža se do našega vremena. I 
u nas se dčle novogodišnji darovi, koje kerštjanska ljubav znade na 
plemenite sverhe obratiti; i u nas jošte obstoji običaj, da si ljudi na 
mlado IČto Čestitaju i žele sreću u nastupljenoj godini. Doista i pri- 
lika je k tomu sgodna u oči novoga odsčka vremena i života, i Če- 
stitanje ovo odgovara naravi ČovčČanskoga serdca. Ta tko nežađi 
biti sretan? Sve naše težnje i svi naši napori idu na to, da budemo 
sretni, i da onim, koje milujemo, dopomognemo do sreće. Nu koliko 
raznih mnćnjah, koliko razijoih mislih, želj^ nahodimo u Ijudih u 
ovom jednom nečem, što imenujemo srećom. 

Jedni traže sreću u zemaljskom blagu, i mnogi ga budi prijaz- 
nim slučajem, budi težkim trudom steku; nu nikad mat ga dosta nije. 
Čim više imadu, tim više žude imati. U obilju imetka i zemaijsluh 
dobarah muči ih nčki nemir, a usrčd svega bogatstva neimaju po- 
koja nisu podpuno sretni. 

Drugi polažu sreću u razkošju i uasladah života, i mnogi ih 
se uživaju punom mčrom-bez mčre; nu Čim si više ugađjaju t^lu, 
tim ovo više traži. Usred veselja i radostnih zabavah osćtjaju n^ki 
nemir, a polag svih nasladah i ugodnostih neimaju pokoja — nišo 
podpuno sretni. 

Ini hlčpe za Častmi i ođlikovanji, i jedne okcdnosti, druge za- 
sluge dovedu do toga; nu koji za dostojanstvi i taštom slavom idu, 
tim nijedan ugled, nikakova vlast dosta nije, i ništa nemože da im 
zasiti pohotnu želju. Usred sjajna staiga i hvalisanja mori ih nčki 
nemir, a sve ljudsko počitanje i laskanje nije kadro podati im pokoj« 
nisu podpuno sretni. 

Sve, štogod je na svčtu, da Čitav svčt nemože da zadovolji 
svim željam našega serdca. Jošte koja godinica pa će s poslČdnjom 
urom života sav svčt za nas izgubiti svu vrčdnost; — tćlo će se 
razpasti u prah i pepeo; — za kratko vrčme zašutiti će pohvale 
ljudske a malo kasnije zaboravit će nam se i za ime! 

sirdce, čudno ti si! o serdce malo ti si, pa te cčli f^omnt 
svčt nemože Izpuniti. I buduć tebi sve, što je bčguće i prominam 
podv^rženo,«na žudjeno zadovoljstvo dosta nije, zar nif« to jasan » 
bezdvojbeu dokaz, da ti izpunjenje željah svojih kod Onoga treba 



373 

traiiti, đa ti sreća svoju u Onog'a treba polag^ad, koji je nepromčn- 
Ijiv i stalan ođ vćka do vdka. Dk Bog* je jedini, u kom ćeš ti pokoj i 
prava sreću naći. 

Ti si nam radi toga, dobri i jaki Bože! perva misao, s kojom 
stupamo na stazu nove godine, neznajući kamo i kuda nas vođi. 
Upravljaj dakle Ti korake naše, a mi se pouzdano predajemo rav- 
nanju Tvomu. Mi ćemo iz Tvojih svetih rukuh dobre volje primiti 
sve. Štogod nam na ovom putu poslao budeš: u dobru bit ćemo Ti 
zahvahii i umireni; u zlu krotki i usterpni, te ćemo misliti na pre- 
grehe svoje i na Tvoju otčinsku ruku, koja kazni, koga ljubi, — 
koja i prividno zlo na dobro naše okrenuti može. Budi nam u svem 
i svagda na pomoć; podaj svim našim nastojanjem blagoslov, a svim 
našim nesaviršenim dčlom dobar uspćh. Bez milosti Tvoje sve je 
naše ht^nje izprazno, sve su naše sile nemoćne, a svi napori slabi. 
Zato od Tebe jedinoga zavisi naša buduća sreća. Ti sam, koji si 
svemc^ćan, možeš učiniti, da narodi imaju mudre vladare, a vla- 
dari vćrne puke; da zakonotvorci proglašuju obće koristne zakone, 
a podanici da ih savčstno ovžršuju; da budu poglavari pravedni i 
sdnšni, a podčinjeni oblastim poslušni; da ima Tvoja c^rkva apo- 
stolskih upraviteljah, prosvčtjenih i revnih službenikah i bogoljub- 
nih vćmih ; da nam roditelji dČČicu svoju odhranjuju u strahu Tvo- 
jem i krčposti, a Škole da nam sve većma uspčvaju i Širom šire ko- 
ristno znanje; da bude u imućnih s^rdce na pomilovanje sklono, a u 
ubogih stžrpljivost i pouzdanje u Te; da sveobće blagostanje raste; 
da se diže ob^rtnost i promet; da napreduju zanati; da poljodčlci u 
znoju lica svoga marljivo prionu na dšlo, a zemlja da im obilato ulo- 
ženi trud naplati; da ljudi radje na se nego na druge paze, — da ne- 
prigovaraju svakomu trunu u tudjem oku , već u svakom ČovČku 
spoznadu brata svoga, da svaki najprije mete pred svojim pra- 
gom. . . Tim nebismo doduše jošte postigli saviršene sreće, koje 
na zemlji neima, — al umaljilo bi se mnogo stradanja i nevoljah, ko- 
je nas nesretnimi Čine. — S toga joŠte jednom posvetjujemo Tebi 
Bože! u ovom mladom IČtu p^vence najboljih mislih, Čuvstvah i že- 
Ijah naših, te iz dubljine serdca i sve duše uzdišemo: Veni Creator! 

Primi Gospode ! pod svemožno okri^ Tvoje i ovo maljušno 
poduzetje, koje za drugim neteži, nego da se svuda sveti ime Tvoje 
i Širi kraljestvo Tvoje. Da o tom uspMno dćiovati može, nedopusti, 
da mu asman)ka potrebite snage i podpore. •Odvratjaj ga od svake 
stranputice, brani od svake zablude, a Štiti proti svakoj napasti. 

Ajde dakle u bćli sv4t, liste moj! Bog ti bio vazda u pomoć na 
tvom putu. Pa, koliko prema svojim slabačkim silam uzmogao bu- 
deš, nastoj i doprinosi, da bude mir u svitu, pokoj u duši, radost u 
s^đcu, zadovoljstvo u životu, a kirštjanska ljubav svagd(i i svagda ! 



374 



Lll. 

iTftB Filip«Tić 

rodio se Je (T* 1823, u Velikoj Kopanici, u brod«koJ regimenti, u SUtobOI, a 
sada je učitelj IV. razreda glavne ikole n Poiegi. 
mapiaao je i i«dao ova dJ9a: 
l«Viie peaanah, razna sadšriaja, ra«trei«ilii po Zori» Budci i IVev«* 
na; i vi«e narodniti pripovi^atili« 

2. Elizabeta iii prognanik u Sibiriji, prlpovM, prevod. 

3. Župnik wakefield8kiy pripovj^st, prevod. 

4. Mali Tobolac razna evitja za s^rbako-birvatak« mtađei. 

5. P^rva alovnička čitanka. 

6. Vporavnik za početnicu i alovničku Čitanku. 

7. Liatovi za nai kraani spol, u Nevenu. 
8. Narodna knjiga, koledar, u Oaiku 1857« 

1. 

Tri lepira. 

Jednoć mlada tri lepira 
NemogoSe imat mira. 
Pa ae cvetnoj po dubravi 
Tumarahu u zabavi. 
Al tek da se i previSe 
Umorili igrom biie. 
Udri kiSa iz oblaka, 
Okvaai Jim krila laka. 
Da nebnde cernje itete. 
Oni kući aad polete; 
Al kad tamo : kuku lele ! 
Zap^rta au vrata vele. 
Te moraie vani stati 
Gdd jih bura, kila mlati. 

Kada tako ozeboie, 
I skroz jadni pokisoie, 
K tulipanu tamo dole 
Odletifte te ga mole : 
»Tulipane brate miH, 
Ajde nam ae tužmm smili, 
U ev^'e nas svoje pusti. 
Da uesmlavi dažd nas gusti !<« 
Tulipan jim oito zbori: 
nOdpirtI su moji dvori 



375 



C^rvenomu i žatomii, 
A nipoSto bijeloina.«< 
Lepir iuti i c^rv«iii 
Na taj govor neamiUojii 
Vrate 'holom tulipatoii: 
»Za ta hvala ti obrano, 
Bea avog brata bijeloga 
Mi nećemo krova tvoga.« 
Te se vani saćaćiire, 
Nemogav ae akrit od bure. 

Al sve ja£e bisni bura, 
I aa tresom trća ae tara 
Te napokon ođ nevolje 
Perna oni berže bolje 
Do Ifjera gizdavoga^ 
Te ko brata mole svoga*. 
»Oj lijere, pobratime, 
Smiluj nam se a božje ime. 
Daj nam ovitak svoj otvori 
.Da naa beda neamori!« 
B^li lijer njima vrati: 
»Slobodno je bđom stati 
If edja perca ove^a moga, 
Za brata ga primam svoga; 
Al ti iati i cdrveni, 
Neidite bliaa k meni!» 
Beli nj^ma odgovori 
»Hvala tebi na tvih dvorih. 
Kad mi s bratjom neđai prići 
Nijanedok tebi idi; 
Prije neg' se rastanemo^ 
Ra4je akapa ppgineraottf 
Te se vani saćoćare, 
Nemogav se skrit od bare. 

To gledalo i slaSalo 
Sjajno božje ogledalo. 
Žarko sance sa nebesah, 
la oblakah iaa tresafa; 
Dopane se njema%loga, 
SmOi mn se težka bćda» 
Kk ni dannt jar im neđa« 
Pa ti amo tamo svtene 



376 

Oblacine gonit c^rne; 
A kad jih je rasperiiJo^ 
Sinulo je opet inilo> 
Te je krila, mokro telo, 
OsuSilo njima ćelo« 

8ađ sa opet bratja mila 
Igrala se, veselila. 
Do cer noga tija mraka 
Nesmiride krila laka i 
A kađ su se naigrala 
Na put su se kiidi dala, 
Hvaleć Boga, koj jih stvori, 
I sunaSce dobro gori. 

2. 

Obea svirka ćoTĆeanistTa. 

Nebrojeni su već o tom pisali i umstvovali, a nije li to pitanje 
sasvim jednostavno i prosto, ako samo pogledamo na ostale stvo- 
rove, ostala đ61a božja izvan Čov^ka? Svako đ61o, svaki umutvor 
izražava nčku pomisao začetnika svoga, očituje duševnost njegovo. 
Nezaključujemo li odmah. Čim pogledamo kakovo đfelo, kakov umot- 
vor, na um i s^rce onoga, koji ga je sačinio? Isto tako i cčla narav, 
cčli ovaj svčt nije ništa dragoga, nego nčka pomisao božanska, oči- 
tovanje sama božanstva. Ako promotrimo sav taj svčt od bezbroj- 
nih onih sunacah na nebeskom svodu pa sve do najmanje travke, do 
najmanje sitnozorne životinjice, to moramo s najvećim adivljenjem 
priznati, da je tu c61n sgradu mogla samo najsaverSenija svemož- 
nost sagraditi, najsaviršenija mudrost, najsav^rSenija dobrota, naj- 
savferdenija ljubav. Uzmemo li pako koji mu drago od tih stvorovah 
napose, i promotrimo njegovu bitnost, njegov sastav , to ćemo opet 
vidčti, daje i svaki po svojoj naravi, po svojem obstajanja tako is- 
verstan, tako saviršen, da kad bi se i najmanje što u njem prome- 
nilo, on bi mahom prestao biti ono, dto jest, niti bi odgovarao onoj 
sversi, za koju je stvoren. A uzmemo li ga opet u njegovu odnoše- 
nja naprama ostalim stvorovom u cšlokupnom gospodarstvu prirode 
i naravi, to i sad vidimo, da je svaki stvor ili potrebna ili koristna 
karika u svoj toj ogromnoj nepreglednoj sgradi, i da svaki ponššto 
pomaže obće uzderžanje, obći red i sklad prirode i naravi. Ništa 
neima u naravi nesaviršena, ništa nepotrebna, ništa nekoristna, ni- 
šta ružna i gadna. Narav je dakle očitovanje svemogućega, premu- 
droga, predobroga i premilostivoga stvoritelja svoga! 



377 

A £ta ćemo istom reći, kad pogled svoj svratimo ijiit Ćovškai 
sama i na njegov položaj u naravi? U njem se je božanstvo stvorr- 
telja očitovalo u najvećoj mčri. Jer ne samo đa on krasotom i sa-« 
virdenoštju svoga tčlesnoga ustrojstva daleko nađkriljiije sve ostale 
stvorove ovoga svćta, nego je i nadaren umnim duhom, kojim spoz- 
naje istoga toga stvoritelja, kojim proniće u zakone cčle te naravi i 
kojim njezine sile i proizvode sebi podlaže i na svoju korist i sreću 
obratja. On dakle s ovim duhom ima nćdta v sebi, što ga u nekojoj 
mćri sličnim Čini istom stvoritelju njegovu. Kao Što je Bog stvorio 
sve one piryobitne življe, iz kojih se je po stanovitih zakonih kroz 
nebrojene včkove razvio ovaj svčt, tako isto i Čov6k, kao Što sv6- 
doče prirodoslovne nauke, već s mnogimi timi življi po istih tih 
zakonih razpolaže. Njegovu je dakle unmomu duhu Bog s&m ustu- 
pio nčšta od svoje vlastite naravi; on je nčka niža v^rst božanstva 
sama, koju je Bog postavio medju sebe i ostalu bezustrojnu narav i 
bezumne stvorove. Jednom rečju, Čovčk je slika i prilika božanstva 
sama, stavljena na zemlju, da njom vlada i gospoduje i da njegovo 
mčsto na zemtji zastupa. — Kad je dakle Bog covčku podčlio toli 
uzvišeno mčsto u svojoj naravi; kad ga je sam stvorio na svoju sli- 
ku; kad je svu svoju neizmčrnu ljubav i dobrotu u njem, tako rekuć, 
usredotočio, postaviv ga gospodarom nad svimi svojimi stvorovi i 
izručiv njemu, da njimi razpolaže: neslddi li odatle sasvim naravno, 
da je njegova sverha: težiti za tim, da vrčdnim bude toga uzviše- 
noga svoga odredjenja, da nepog^rdjuje u sebi postavljenu sliku 
svoga Boga; da po božjih zakonih, koje umom svojim uvidja, u na* 
ravi vlada i gospoduje; da dostojno na zemlji zastupa vČČno i sve- 
možno božanstvo. Dk, čovčka je jedina i prava svferha: težiti za 
8avžršenjem,za usaviršivanjem svih svojih duševnih i tčlesnih svoj- 
stvah i sposobnostih. Ta svojstva, te sposobnosti čine jedino ČovČ- 
ka Čovčkom, a ta težnja sačinjava jedino — čovČČnost Tko za tim 
neteži, taj je prestao biti ČovČkom; a tko tu težnju u čovčku ponaj- 
prije nerazvija ili obustavlja, taj ubija u njem ČovČčnost, ubija Čo- 
v^anstvo, ubija duh božji. 

Nu i bez ovakova razmatranja možemo se još i mnogo jedno- 
stavnije osvčdočiti, daje čovččja p^rva svirha: svestrani razvitak. 
8la biva vazda i neprestance okolo nas u naravi, u prirodi ? Nije li 
tu neprestana promčna, neprestani razvitak? Dakle kad se sve okolo 
nas razvija, nemožemo ni mi jedini biti, koji bi odredjeni bili za ča- 
mu. Doista ne! takove iznimke u naravi i prirodi neima, nije dakle 
ni ČovČk. 

Pa i ČovČk sam dokazuje nam, da je razvitak pžrva svirha 
njegova. On se već po obćih naravnih zakonih mora razvijati; niti 
ima ČovČka, koji bi mogao ostati na onom Stupnju, na kojem je ugle- 
dao svit, pa ma ga sasvim nariavi ostavili, nai^av bi ga sama do 



378 

iitko^ stupnja raziila. — A isto r azvijaige uma, t. j. onoga» čim spo- 
snaje, dto je istinito, krasno i dobro, prirodjena je svakoma, niti 
ima iovilLM, koji nebi ni najmanje za tim teiio. Neima 6ovdka, koji 
nebi rado, daje pametan; niti ^a ima, koji nebi rado, da gh barem 
Ijndi Akrie za pametna, ako i nije. Iste one gizđelinčiće i biato^* 
sice, koji iz stanovitih uzrokah viie paze na t6lo svoje nego li na 
vm, nemožemo većma nvriditi, nego kada ih nazovemo glnpad. — 
Dakle svestrani razvitak p^rva je sverha ČovČka; jer je to Čovfta 
već i prirodjeno i naravno. 



LIIL 

Branke RađU^eTić 

rodi •« f. 182% n Brođu^ n 81avooyi; umre g. 1863. 

Tiskom Je izdao: P^sme, u đvi kojige, u Beču 1847 I 1851. 

1. 

Djačfcj rastanak. 

(Ulomak«) 

Vinagradi, s bogom, umiljati^ 

H bogom gro24ie» nedu te ja brati, 

A berbo tebe žalim kletu. 

Ta ita l^pSe od tebe na svitu ? 

Tko nikada tebe nevidio^ 

dta je jolte sirotan vidio ? 

Braco amo a to doba 

Dođji» vidi, čuj, pa ajd' u groba* 

Zora sori^ sve ponstigalo. 

Pa 8* us b^rdo veselo nagnalo. 

Svirac svira, puSke popucujn. 

Mome poje, momci podvikigtt, 

Jol^Ce malo eto vinograda. 

Gledaj sada ubavoga rada: 

Beri, nosi cas dolć Čas gore. 

Momci kliknu, a pesme se ore. 

»Živo, živo!« jedan drugog kori. 

Živo s' radi, al niko s' nemorL 

Gledni samo poslS iye svake 



^ 



S79 



Gleđoi« brate, one noge lake. 
Ta tek ito ae avirae ivjt. 
Već n kolo a' poakakiye. 
Kolo, kolo, aTirac avira, 
l^oga semUa nedođira, 
nSitno brate iji:yaja!» 
Momci 6ni pođvikoja : 
»Svirac avira 
Neđa mira, 
A joi Tifte deTcJĆice, 
Njlne o5i i nožice, 
Dede brate ^vjii ! 
De poakoĆi nelndnjl 



Kolo kolo 

naokolo 

Vilovito 

Piahovito 

Napleteno 

ffaveieno 

Okitjeno 

Zafinjeno 

B^rže, bratjo, amo amo. 

Da ae akupa poigramo. 

S^rb^anĆe, ognja živi. 

Tko ae tebi joi nedivi ! 

H^rvatjane ne od lane. 

Od uvŠl ai ti bei mane ! 

Oi Boeanče, atara alavo, 

Tv^rdo aerdce, tv^rda glavo, 

Tv^rd ai kao kremen kamen, 

Gkle ataniye živi plamen! 

Ao Bro, tv^rda viro. 

Tko je tebe jožte tčro? 

Ti ai kano hitra mnnja 

Što nikada nepoknnja. 

Ao SrĆmče, gojo Ijnta, 

Svaki junak po ato pntaM 

C^rnogorce, care mali. 

Tko te ovdć joi nehvali? 

Mačem byed, raaJcm ač£eft, 

Ma£em aebi blago te£ei. 

Blago toraka glava anva. 



380 



Kros njn veiar goraki đova. 
Oj sokole DalmatiDĆe, 
Divna mora divni sin£e! 
Oj ti kraani DubrovĆane, 
NaS i đanaa beli dane. 
Ta aa pčame is atarine 
Pune slave i miline I 
Oj Slavonce tanani! 
Banatjane lagani ! 
Oj BaČvani, sđravo, zdravo 
Tko j' u peami veći djavo ! 
I vi drugi duž Dunava« 
I vi drugi gdč je Drava« 
I avi drugi tamo amo« 
Amo da ae poigramo! 
Vatite ae kola toga. 
Od vlinjeg je ono Boga: 
Rukom d^rži bratac brata« 
Blisu aerdca njega hvata« 
Svirac fvira« 
S^rdce dira« 
Ruka a' diže na posao« 
Da r će komu biti žao? 



* 



Julije eh li dragi brate« 
Kad i kada ja a* razljutih na te« 
Planuh na te kano oganj živi« 
A moj brate za to me nekrivi; 
Ta i ono vedro nebo gore 
Tako uvšk oatati nemore« 

1 ono ae za 6aaak navuĆe« 
Bura dune« gromovi zahu£e« 
Da pomialii« avijet ae razpade« 
Al za malo — pa avega neatade« 
Grom umukne, nebo se razgali« 
Pa ae huci pre^jaSnjojzi amije. 
Sunce grane« pa grijat navali« 
Te joi lepSe nego predje gr^e. 
Tako a' moja mirila Ijutina« 

I pirva ae vratjala tišina« 
Za Ćaa ode ćela huda vreva 
Brat na brata opet ae oameva« 
Pa fito bilo« to i bitiaalo« 
Ni na um nam viie nije palo. 




m 



2. 

■njđiifeLOT srob. 

(Ulomak.) 

Već Borica sabijeli divno. 
Pa ae maia u alatjaDa n^đra. 
Otnd vadi ono annce jarko, 
Prnii njeg^a vifie gore Čame« 
Pokasa ga cijelom ev^eta. 
Sunce a' ote, us nebesa ode. 
Sjajne laće proaa na ave atrane, 
I obaaja onu koaa divno — 
Ma saraita moje annce žarko. 
Ti poka«a na kosi hajduke , 
I med njimi Milnna i Fatu — 
Zgledaie ih Torci avikdici, 
Zgledaie ih pnati, jalaknnie: 
ff Jala braljo, ddržite hijdake!« 
Te pretile konje obodofie. 

Tnraki koiyi da pretili ate mi. 
Pretili ate, al aaman nijeate. 
Ta bdrii ate — izjeli vaa vacii 
Ponljeste svoje gospodare 
Kako one plahovite mnnje 
6to strijele gromovnice nose. 

Ob vi b^rđa i vdrleti sdrbske 
Jeste s^rbtke, ali zaludu ste, 
B t^rpeste medj sobom doline 
I te klance — Bog vas oborio ! 
Te kletisi obtekoie Turci 
Moje Sirbe onde na viaini. 

MUun vide e ih obtekoie, 
I pute im sve ved pohvatafie, 
Vidi junak e mrijeti valja. 
Ali njemu mrijeti je težko 
Bes lijepe samene juna£ke : 
Jedna serbska a turskijeh deset. 
Tako Milun misli i hesapf. 
Pa ustavlja aebe i družinu, 
A pogleda desno i lijevo. 



883 



Ne bil* gđigođ Bgođa ugledao, 
1 ugleda i razvedri lice. 
Pa saklikta: nZa mnom droilnice!« 
MiluD mace, družio sa njim krenu, 
Pohitafie atasom po kamenju. 

Stoji verlet ćndo i atrahola« 
•8a svih stranah at^ma i visoka. 
Kam do kama, a sve rask^rhano, 
PonigviSe na jednojsi sirani, 
B tu bezdan strahotan ziouo. 
Pravo leglo smukah i zmajevah« — 
Često nad njim sunce jarko sjalo. 
Ali joS mu dna neaagledalo. 

Uz verlet se popeli h^duci, 
Svak zapao po za jedan kamen, 
Dohvatigu one tanke pufike, 
Joi po neki svojoj progovara: 
ffS bogom puSko, s bogom verna drugo, 
Jofite malo pa tko zna čija si, 
No ma kako, poderž sada joite. 
Na rastanku vžrora nepreverni. 
Svog svijetlog obraza nec^rni^«' 
Tako sbore, pndke podpraftiyn, 
I na Turke merke pogledaju* 

Za kam jedan zapao i Milun, 
Ukraj njega Fatima devojka^ 
Ona gleda dole niz stijene. 
Vidi Turke e konje sjahuju, 
1 na jurid spremaju se živo, 
1 evo ih već se opremiSe, 
\tć se kretju, ved se približi^u. 
Me^ p^rvijem stari Mustaf-aga, 
Fata sgleda: »Ala grčina V ti sam!<< 
Pa se b^rzo Milunu obrati : 
nO Milone moje sunce žarko 
Neudaraj starog Mustaf-agu, 
Zlotvor tvoj je, ama otac mi je. 
Ako pade od tebe junaka, 
Ko da pade bafi od moje ruke.« 
Teli njojzi Milun Ćetovodja: 
7)Mirnj Fato, miruj duSo moja. 



3^8 



Čuvat ću ti otca rođjeooga.« 
Oto re6e, vide nemogade 
B već puike cikutati ataie. 

Boj se po6e — Turci udarile. 
Jednim mahom hteie da osvoje. 
Ma ih 8^rbi na blisu pnstiše. 
Pa usefie na to oko bistro, 
Kog smisIiSe onog pokosifie. 
Za £as linji Turke aam^rsile. 
Slomile ih nic tvdrde stijenj e. 
Jednom vatrom, brate, ka' nikoga. 
Tako drugi — tako tretji jurift — 
Kod Ćetv^rtog bćfie muke viSe, 
AU i sad Sdrbi odoleie, 
I k^rvavo Turke sakerhale. 
Juril peti — jao kakao ti je! 
Sam Mehmed-beg pred Turke isletje 
Gnjevan bćle, pa ka' gnja ciknu: 
9) Jao Turci bruko i gordilo ! 
Ta dvaest nas ima na jednoga — 
Jala sa mnom koji Žena nije.« 
Tako viknu stari Mehmed*be|e, 
Pa od gnjeva £isto se podmladi, 
T^rže sablja, naže nis stijene, 
A sa njime navališe TurcL 

Leti Mehmeđ, a gledi ga Miiun 
Pa dohvata onu vernu daru. 
Opali ju na bijesna starca. 
Ali pulka nehte da sastavi. 
Ciknu higduk kauo ljuta gnja: 
nJao puSko ostala mi pnsta! 
Uvijek mi dosad vćra bčie. 
Pa Bali sada neveru učini«« 
Te ju use i opet podprafil, 
A sagleda bijesnog Mehmeda, 
Pulka puĆe, Turčin se zanjiha. 
Udri ćelom o tverđo kamenje, 
A Muhamed za percin ga lati, 
I odnese tamo pred hurije. 

Skresa S^rbin pustoga Turčina, 
Ali malo prežestok bijaie. 




S84 



Isa kama zdravo ae pomoli. 
Sagleda ga jedno Ture mlado, 
Zafik^rgota, dohvati iešanu. 
Pa udari ga a lijevu ruku, 
Sakerha mu ruku u ramenu* 
Vaa sad^rhta Milnn, progovori: 
n Jao Fato prihvati mi puiku« 
Lijeva me isneveri ruka, 
Pomosi mi podku napuniti.« 
Vide jade Fatima devojka, 
Proli suze niz bijelo lice, 
Privati mu pudku iz desnice, 
Pomože mu puSku napuniti. 
Uze Milun i pu&ku nasloni, 
Nasloni ju na taj tv^rdi kamen, 
A zagleda Turčina mladjanog, 
Sto mu gčrdnn ranu udario. 
Pa od oka tanku pudku uzdi, 
Ob^rnn mu mozak u tikvini. 

Bojak traje — S^rbi Čuda čine. 
Ali tko de sili odoleti! 
Vede dodje pa te puike male, 
A po gdeSto i na britke nože. 
Već do gore doprijeSe Turci, 
Ma se brane zlosretni hajduci, 
I padaju — a neka ih brate ^ 
Svak zamene dosta ved u5ini: 
Kosovo bi moga' preboleti, 
A nekmoli mirno umrijeti. 

Puce pufika, a bijafie turska 
Te pogodi Miluna hajduka, 
Bai pod rebra sa lijeve strane. 
Prelete mu zčrno kroz slabinu. 
Slab on be$e ved od rane perve. 
Ma sad sve se oko njeg' okrenu, 
Zanjiha se, htjaše o tle pasti, 
Al nedade Fatima devojka, 
Pridčrža ga, jadovati ode ; 
9) Jao sunce, da berzo V mi zadje.« 
Veli njojzi Milun četovo^ja, 
Hijec zbori jedva izgovara: 
nlJmri Fato, umri dušo moja.« 



i 



885 



»Hodu, ho<^tt,tt Fata ođfovara. 
I hajdok ae malo poprMiie, 
Te sag^rli i po^aM Fato, 
Poljubi je i dva i tri p«ta. 
Pa isTadi pafika od pojasa, 
I udri je ailada arĆd neđarah. 
Tad je uae mertvu po srijedi ; 
Pa se vuče po tverdom kamenu , 
Kano soko, kad pok&riia krila. 
Dovuče se do nakraj becdans^ 
Pa sa Fatom u njeg^a se sru$i. 

Nesta dima i junačke vike« 
1 nestade eike od puftaka' 
8amo kaddto joi po noS sijevne : 
Turci rube nihHfe sdrbske glave. 

Oledni tamo sa jednim kamenom 
Leži jedan junak na samerti. 
Klonula nu ta desnica ruka, 
Al joft puSke male neupuSta, 
Zapeo ju, čeka, pogleduje 
Kad de Turci dođi mu po glavu. 
£to jednog — ved mu se približi. 
Hajduk mace puiku iz poti(je, 
Pnftka puce. Ture o tle panu: 
Osmćhnu se hajduk^ pa ladanu. 

Vee je davno, kada ovo beie. 
Od on^eh, fito t^ bojak biie, 
Danas valjda ni kostijuh nema. 
Pa opet se priča i spominje 
Kako, brate^ da juče bijade. 
Beadan nosi ime ponosito : 
nGrob hajdukov,« tako njega zovu. 
I dan danas, kad tud Torci minu 
Setj^u se Milana hi^duka, 
1 d^rhtje im s^rdce u nedrima. 
Pa se mole svojemu proroku. 
Da se takav vifie nepodigne. 



1 



dltiaiBR. 25 



386 



LIV. 

IoT» Smidečić 

i ^Magazinu.« 

A. h ruiik pčs»ak. 

1. 

Pismo Stanku. 

Serce'^mi se usi^j^ralo bilo, 
Sladka suza na oko natiala^ 
Kad sam u tvom skorašnjemu pismu 
Ovaj »avet propitao, Stanko: 
»Ja sam zbilja i od svega serca, 
»Bez pofttede ma kakvoga truda 
„Odredio učit i naučit 
»Krasni jezik, jezik milozvučni, 
nKojim me je zadojila majka, —^ 
Tako, Stanko, do milane volje 
Mladosti se svoje nauživol 
Bud' mi stalan u svom obećanju. — 
Jezik nam je orndje prosvžte: 
Koliko ga manje poznavamo. 
Toliko se, brajne, nalazimo 
Ljudske sreće na nižem stepenu* — 
Bac'mo oči uzduž i popreko 
Po Evropi, srećnom delu sveta, 
Vidit ćemo, dal' je igde Hko 
Od nas zadnji u tom jx>fi učenju; 
Ar u6enju ozbiljnog značaja, 
Ko Sto savest, ko filo dužnost sveta 



387 



Ođ grakoga afevnjakt traži. — 
Taka daklen nehajnoat prikorna 
Kađ nas vodi? . « . n kakav li bezdan 
Kada r tada uvalit nas mora? . . . 

* 

Sam «e lako dovijati mo2eS, 
Takcj bedi, kojoj alićne neima. — 
Stalnom vdjom ćovek b^rda valja, 
A na ravna opet druga diže: 
Stalan budi, pak se neboj zere. 
Da prevalit sve zapreke nećei. 
Koje tebi pred oci i s skaču 
Na tom putu, ko hridine puste. 
Od kojih bi uplaiit se moro 
N^jsmeiijeg serdc* moreplovac. — 
Vosi napred odvažnim veslanjem. 
Te ces vidčl, da lo nisu drug« 
Do koprene bujnoga oblaka. 
Do kojihno joH dop^rli nisu 
Modni zraci žarkoga sunafiea. 
Da pred njimi p^rsnu i propadnu. ^- 
Učed jezik: nemogu na ino 
Da ti. Stanko, toplo neprikriČim, 
Da se maneš praznih teortjah. 
Skoro svijuh naiih grzmatikah; 
Nego čitaj pesm« i popevke. 
Poslovice, basne, pripovedke. 
Koje stvori prosti duh naroda. 
Da im sv^et diviti se mora; 
Te uz ovo ofitrim uhom pazi 
Jod na govor prostog nadeg puka; 
Pak sam zidaj na osnovu tome 
Krasnu zgradu, kojoj zamoriti 
Nezna oko zlobnoga lukavca. '- — 
6to je čisto, to prisvajaj zbilja, 
6to je glotno, to razstavljaj veSto; 
Što nevalja, to odbacuj smelo; 
Stoje nizko, to uzvisuj pomno; 
6to je mračno, to razja&njuj umno ; 
Što sam neznafi, vefttijcga pitaj ... 
Tako, Stanko, ci^ promašit nećeš. 
Niti (5e te uhvanje izdati, 
U pohvalnom tvome preduzetju. 
Koje tebi laveriku spravlja. 
Vedro Čelo da okitiš njoMe. 

2&* 



388 



2. 

O karliti pr«Te bLrUilLe« 

Pismo Neaada. 

Moj Nenade, đe se oepovođi 
Za sbubljenim nekim g'lavieami. 
Koje viČa protiva kritiki, 
U knjiSenstva tako apatonosnoj. — 
Kritika je što i avilno aito. 
Koje lii£i cvijet od mekiojah : 
Bes Dje ono koraČilo nebi^ 
Nebi bes nje mafiilo se eilja« 
Nebi am^rtiiib otrealo ae grebab« 
Ni od blata oanažilo tiea. — 
Ja prisnajero, Ito mi i sam kaieS, 
Da iya kod nas £eato samenjnje: 
Hnlna paovka, lićnoati nvrĆda, 
Besobrasno opadanje £aati, 

I riganje kivne Cnci gerke • . . 
Znam, da £eato sgolnom alobom diše; 
Da ae baca osvete atrđami; 

Da is m^ržige paklene isbya; 
Da pakosti nasla^jiua grudi; 
Da je otrov svakomu napređku, — 
Ai* to nesm^e kritikom se zvati I 
Koja guli, što nevalja samo. 
Koja gladi, što ngladit treba. 
Koja brani, što obrane vredi. 
Koja kaie što je : ovako je. 
Da negleda nikomu u zube ; 
Koja struji is vrela istine. 
Pak istinom diše i odiše : — 
Kritika je porod srela uma ; 
A ono je izvor zlobna duha. 
Kojim vjja vihar sebičnosti, 

II napetost lude sveananosii. -^ 
Tko što znade bolje od drugoga« 
Nek kazuje smelo a uljudno. 
Čisto, bistro, svestoo i savestno, 
I nek n6], gde naučit može. 

A gde nezna, neka stisne zube: 
Tim se b^rše k napredku koraca. 
Tim se bo^e istina uvi4ja» 



a89 



Tim se jaČe prosv^U rasvijt, 
lim ne k sUvi naprečac doapć^a. — 
Ako grćinik svog neshvatja g^reha^ 
Tko ga ahva^'a^ sar ga tajit mora? . . . 
Kako biamo tim načelom prošli, 
Svak mi u god pogoditi može. — 
Što ae grćai vide poiledjiuu: 
Ja£e žile dub^e raspmžaju; 
A plod gr^a čemerno je voće« 
Pnno aoka najieStjeg otrova. — 
Smert iBVČstna ćeka boleatnika« 
I kad ma ae boleat aapnitjava^ 
1 kad ma ae neamotreno Ićći « . . 
Pogreške aa bolest a knjiženatvu : 
Lekar ma je ra&umna kritika, 
A Ičkovi osnovni dokasl. — 
LćĆit bolne, ispravljati gr«iae: 
Dobrim lekom, pametnim aavetom. 
Tko to igda osuditi može; 
Oaim glava d^rvenib mož^janah, 
Oaim duša podlih oaetjanjah? ... 

3. 

81epa£ka pSsmica. 

Mili Bogo, čudne dobi! 
Za peanike težke kobi! . . . 
Kad im slčpci pesme sade, 
Cerni ^IČpci, glave Inde; 
DoČim sl^pea sve je slčpo. 
Pa ma kako bilo Ičpo; 
Samim žarkim sancem sjalo, 

Zveidicami trepetalo. 

Vaj ! slepci man' te a' toga. 
Ako anate jod aa Boga I 
Brojanice prebiri^te; 
Jer će avet vam priboat iako: 
Kako vide, sade tako. 



I 

J 



890 

B. b QiUtL. 

Povilo 8e po {K>lju kovilje. 
Po kovilju popadalo inje ; 
Gledala ga gizda aa prosora. 
Gledala ga« pak mu beaMila: 
nBj kovilje, moje lepo bilje! 
Što al mi «e biaerom osulo. 
Kad si biaer i od sebe samo? . . . 
Njoj kovllje spolja odgovara: 
nA ti, gisdo. Sto si svoje Hce 
Rumenilom osula ružice. 
Kad si ruža i od sebe sama? . . .• 
»Nesam v^ruj, nego k^rvea svoju 
Tu iznese na videlo boj«. — « 
nnl ja nisam, pribvati kovllje — 
Nego zora prosu sa obzora 
Inje svoje na to perje moje, 
Da se ko5im i da se ponosim 
8a ovimi biser-kapljieami. 
Kao i ti rumenilom kdrvce. 
Koja t' mlado bojadiie lioe. — «« 



LV. 

idolfo Teber 

• rodio seje i:. 1825. u Bakru u Hervatskoj. Godine 1847. postao je svećeni- 
kom zagrebačke nadbiskupije, a g. t852. učiteljem na c. k. zagrebačkoj gioioa- 
ziji, sto je i sada. 

Izdana mu dčla jesu ova: 
1. Pan Pod8toii,iil dobar domaćina« prevod iz poljskoga po Krasickoni» 

u Zagrebu 1860. 
Z, Čitanka ilirska za nižu gimnaziju, u ĐeĆU, 1852. 

3. Čitanka latinska za U. gimn. razred, u Beču 1859. 

4. Slovnica latinska za nižu gimnaziju« u Beču 1853« 

5. Pregled zemljopisni Austrije, prevod iz nemačkoga, u Beč« 
1854. 

6. Čitanka ilirska za gornju gimnaziju, dva dl^ia, u druitvu Joi dvojice 
učiteljah, u Beču 1856 i 1858. 

7« Čitanka ilirska za III. i IV. gimn. razred^ u Beču 1857. 

8. Skladnja ilirskoga jezika za nižu gimnaziju« u Beču 1859. 

9. Vile sastavakah : historlčkih^ filosoGčkih, teologičkih i filologičkib; 
tim nekoliko novelab koje izvornih, koje prevedenih, raztresealii po 
nib listovih domaćih. 



391 



1. 
Mi^Što o iLasaliSta. 

Neima skoro zavoda, ako jedina cerkvu izazmeš, koji bi nam 
pmšao toliko koristi, koUko nprav kaaaiidte. To je \r6lo široko, 
svakononi pristupno, da se žedan napije vode; — a kakove vode? 
bistre, brate! 1) znanja, 2) ćndoređnosti, 3) u^ladjenosti, 
4) veselja, 5) istine i 6) narodnoga daha. 

1. Istine, koje nam se na pozori&tu predstavljaj«, i jasnije si 
predo6i^emo i bolje n glavu ubijamo. Duh leži a Čov6ka, kano jez- 
gra a Ijnski. CovČk, stnpivši na sv6t, nilta nezna, niilta neos^lja; 
dtth bo, prent ako mu je snihio svojstvo, da nvAk tvori, nemože se 
joite primiti koga predmeta; jer nije jo&te nijedan unj darnno. Sad 
ga okruži hiljada predmetah, te slanu kroz os6tjala tćiovna zase- 
biće nanj admtl. Duh se prene, pa svralivši pozornost na ono ftto 
je anj daranlo, oda svih ga stranah smatra i zrtje; pronadje na njem 
znak, po kojem da ga od drugih stvarih razlikuje; i tako si duh koji 
predmet predstavi. Plredstava, stečena os^tjali, zove se zor; Ćo« 
vtk bo predmet neposredno zrije i smatra. Ali tim se neizc^rp- 
Ijvje neumorna moć Čov6č}ega duha: dalje on stupa hrabro, te uzme 
motriti, kako se dvi predstave odnose jedna na drugu, pa tada se 
veti da duh sudi. Različitost smatranja toga poradja mnogobrojnu 
oMte^ raznih sudovah. — Duha je područje neograničeno: sada 
m« treba pronači istinah, koje niti unj diraju, niti jih on inače zna- 
de. Što da radi? Kamo da se sv^me? Neklanja on duhom, već si 
pomaže kako može. Dv6 istine tako slaže, da ma tretja iz njih iz- 
vire, kano potok iz kladenca: tu moć duha zovemo umstvova- 
njem. Umstvovanje osniva se na sudovih, a sudovi na zorovih; či- 
tava dakle sgrada miStjenja osniva se na temeljnom kamenu zoro« 
vah: Čim jasniji zorovi, tim jasnije i miftijenje. — Od žorovah naj- 
jasniji su oni, koji postaja vidom i sluhom; odatle slčdi, da su isd^ 
ne, iHo proizliču iz zorovah, osobito pako vidom i sluhom stečenih, 
mnogo jasnije, nego dnrge, dalekim umstvovanjem izvedene. S toga 
zav(^, u kojem se istine tako predstavljaju, da nam u os6ljala uda- 
raju, većom slovi nazorljivodtju, i veću nam pruža korist glede 
poznavanja stvarih, nego ikoji drugi zavod; a takav je zavod kazali- 
šte. Sve Što ondš biva, utiče nam u dudu vidom i sluhom, timi naj- 
plemenitijim! osčtjali. Uho sluša romon rččih i njimi zaodčvene spa- 
sonosne istine; ciko zrqe kretanje, kojim se istine te još mnogo 
krepčije izrazuju; tko dakle da zanijeka tomu zavodu shodnost za 
jasno poznavai^e stvarih? — Nu stvar biva primčri jasnija. — Svaki 
Čovik bo^e znade, da sčva, daždi, germi i trčska, nego daje pute- 
nost od Boga I mnn zabranjena. Zašto? Zato, jer one istine proiztičo 



392 

neposredno iz zorovah, a ova je isvedena dalekim vmstvavanjeDi, 
nevisećim o zorovih. To isto valja i o kazalištn: Na posoiille atapi 
Čovek blšda llca^ očijuh ugašenih i k^rvavih; Čela oam^rgodjena, ka- 
no da će sada tresnuti; usnicah mu nekraai više romeD sđravtfa; 
glas mu je hrapav« kano da mirtvac iz groba progovara; ttda sa nra 
onemogla, a na njih kano na okostnici sćdi izlrodena* opirljaBa i 
poderana odčća; žena pada pred njim na kolĆna, gorke roneć ra^e; 
oko njega stoje drobna dčca, mislid sada će se prestaviti te omira- 
ćim glasom vapiju: Cako! Daj nam kruha. Kano Čov6k, premda je 
izopačen, nemoie odol^ti strašnomu prizoru, već se maii noia, te 
probije pirsa vlastelinu. Što je mimo prolazio, i opltei ga, da si 
nalirani gladnu dčcu. Tko vidi tu sliku, včštim perom uapisanii, i 
umčtno na pozorištu izvedenu, on će imati takav pojam o igrača« 
da mu ga nemože nitko bolje predočiti. 

2. Mnogim će se Čudno viđiti, ali ja s<m61o tvirdim, da ae pa« 
poljak ćudorednosti na kazalistnom suncu prekrasno raav^a* — 
Ako se udubimo u narav čovččju, toli duševnu kofi tčlovu«,. uvi4iti 
ćemo, da tu sve po stanovitih zakonih biva. Ćim si aposnao kcje 
stvar, već se porodi u tebi ćutjenje ugodno,ill neugodno« što jaaoije 
poznanje, to jače i ćutjenje; poznanje pako, što se aaaorovih aa- 
niva, najjasnije je i najtemeljit\|e od svakoga drugoga posnanja; 4ar 
kle i ćutjenje, takovim poznanjem probuđjeno, mora da je aiy|ače 
od svakoga drugoga ćutjenja. Ćutjenje, ugodno ili n^igodno^ pirvi 
je faktor ćudorednosti, od njega se bo radja nakana, a od ove ču^ 
koji je zaglavak ćudorednoga procesa; zavod dakle, koji krepka 
ćutjenja budi, shodan je za promicanje ćudorednoga raavitka. A 
nije li kazalište takov zavod? Ta gdč se može jasnije stvar spoaoa- 
ti i jače ćutjenje poroditi, nego uprav u kazalištu? Nije li narav Čo« 
vččanska tako ustrojena, da ju najvećma ono uzdirmava, što joj* kros 
osčtjala do duše dopire ? AU stvar treba prim&ri razjasniti. Trodaa 
Čovčk baci se o zahodu sunca poslije Ičtnje omare na travu, da se 
malko odmori. Naprama njemu na visokoj glavici sšdi slar grad, 
napolak porušen. Stoka se blećeć kući vratja, a cšU okolica od- 
zvanja od pastirskih frulah, kada netom zaori podzi^maljski tutanj 
kano da su sva bezdna u jedan buk udarila. Ruljenje se sve to da- 
lje širi, kano da se sudnji dan približava, zemlja se u stoierih treae» 
a kamenje od starih podertinah praska, i razkiršiv se u beadno>, 
praši se kano sitni prašak vodopada. — Neganu li ga taj priaor 
više, nego da su mu ga opisale najmudrije glave? A zašto? Ne a 
drugoga uzroka, nego Što od zovorah postade ću^ei^je. 
Isto tako biva i na kazalištu: 

Komu je tako tv^rdo serce, da ga nepoliju suze, kada vidi na 
pozorištu krepostna ČovČka, koji nije nahnđio niti sitnu mravića, 
koji se uvšk derži zakonah i Bogom i umom propisanih, al, sa teikih 



w 



9»S 

okobiostih nehiia 6to da %9loii; kamo da tmdnu gimvtt naakmi. Opdd 
Ijvdi nisle, da mora bid tajan ^6ihiik, preKiru gh i progone. Još 
nm proostaje jedan naćin^ kano mornaru zadnje sidro: k njemu stnpi 
hognt ĆoT^k^ te mu obeća, dapače u ruke mu dade kesu novacab^ 
da ovu otme Hi onoga smakne. On nimalo nedvoji tsme^u dva sla 
obrati ono, što t6io ubija, a dušu i poštenje ošivljuje. Presiraćim 
okom gleda podloga dobročinitelja svoga, te hvaleći Tvorca dušu 
pUŠtja. Je li koga porodila majka, da videć taj prisor neusplanti 
Čistom kršposti vatrom? Takova se što raoie samo u kaialištv vi- 
dfti i kasalištem postići; put je taj najkratji i najbolji; neima dakle 
dvojbe, da je kazalište zavod, u kojem se kano na žarkom sanca 
razv^a, krasni ćudorednosti pupoljak. 

Covčk ima dvč naravi: tčlovno i duševnu. Svaka imade sta* 
novitib zakonah, po kojih s6 ravna. ČovČk kano životinja teti za 
onim, što mu je ugodno, a odvratja se od ouoga, što unj neugodno 
dira: taj zakon tako mu je učv^štjen u naraii, da mu nemože odo- 
Ičti: gladan teži za hranom, žedan za pitjem, umoran za počinkom, 
turol^n za vese^m, bolestan za zdravljem, ćutjenja ta ili nagoni 
nisu zločesti, dapače potrebni su virio zauzdferžavanje sućtva ČovČ« 
Čanskoga. Ali da se od tih ćutjenjah daje Čovčk uvčk ravnati, zalutao 
bi bez spasa. Nu srećom dao mu je Bog i drugu narav, duševnu. Ova 
gospoduje tčlu i u zaptu ga dirži. Po zakonih iste naravi često 
teži Čovšk sla neagv>đnJQi esl^jem, dko lo luditšva cilj doAevnoga 
svšta, a Često se odvratja i od najugodnijega, ako je. protivno ćudo- 
rednosti: tim se pokazuje snaga duha čovČČanskoga, i vŠČito njego- 
vo i divno nad telom gospodstvo. Teženje to i odvratjaoje osniva se 
na kakvoći ćutjenjah: čimjačećutjenje, tim jače teženje i odvratjanje. 
Teženje i odvratjanje prelaze u čin, a Čin je zaglavak ćudorednoga 
procesa. Odatle slavna ona dčla, koja šu uzpirkos tolikim težko- 
ćam i zaprčkam tčlovnim svčt ugledala; odatle krasni oni primšri 
muževah, koji su se cčli svoj všk borili s tčlora, te kršposti osvšt^ 
lati lice; odade divna sila primčrah, tih vČČnih zorovah, na Čine nas 
krepko potičućih. Zavod dakle, u kom se najjača ćutjenja bude, naj** 
ahodnije je za poticanje na Čine, to krasno voće ćudorednoga cv6ta. 

Dosele smo dokazali, da se u kazatištu i najjasnije znanje 
tvori i najjača curenja bude; jasno je dakle, da je kazalište zavod, 
n kom se stablo ćudorednosti najkrasnije razvija i razgranjuje. Ta 
gđš se predstavlja više krčpostih toli ćudorednih strogo nzetih koU 
diržavnih i narodnih, pa tako jasno i živahno, kano što ravno, u 
kazalištu? Nedolaze li ondč sva moguća odnošenja života Čevičje-* 
ga ? Nije li kazalište organ čitavoga pučanstva, dapače n^e ti zr- 
calo cčloga čovČČanstva? NfedŠ^i^e li kazalištni dobro izvedeni pri- 
sor moćnije na dušu, te nevuče li ju silnije na Čine, nego ikoje dru* 
go sredstvo ? Evo primšra : 



394 

Demovina nafađoie nei^ijatelji. P<»d tv^djom se rasas« 
mBožtvo ćađorah aepcijateljskUi; ne vidi i^e drugo nego mać do ma- 
ča^ pnttui do paške, top do topa; nečuje se drago» nego Mraaige i 
štr«|»ot koii|ah» škripanje kolah, svek mačevah, tntnjava topovah i 
bojnih apravah, i urlikanje bčsiuh neprijateljah: — stanovnici grada 
4nhom klone, čeanu, ginn, blMe. — AJi jošte kaca sirce n janaku« 
Čelo milje vedro poput neba u pol dana; oko mu sova munjom od 
porasa; ruka mu se gerči, te za sablju hvata; pirsa mu se dižu, ka- 
no miai u kovača, a glas mu gromom girmi, misliš, sada će uda- 
riti, pa smirviti neprijatelja. Sada ga žena hvata aa ruke, baca mu 
ae dko vrata, te ga moli, da neudari na neprijatelja, već neka se 
smili njoj i nevinoj đčci, koja mu se oko nogah aaplit}u i milim ga 
Bogom kunu, da se prođ|e rata. U pirsijuh mu gori svela narodno- 
sti vatra: on poljubi ženu, poljubi dčcu, pak aaori: domovina sove, 
hajde na oružjel 

Tko je vidio taj priaor , dobro predstavljen, njemu netreba, 
4a mu ikoji moraliata raalaže o sraaivanju dužnostih; njemu netreba 
UMićnijih pottukah aa narodnost; znati će on, što smo dužni kra^u 
i domovini» te će tako postati kralju podpora, a rodu Čast i dika. 

Dvostruku korist donosi učenje latinskih klasikah: materijal- 
nu i imnalnu. 

Život bijaše Rimljanom borište, gdš se v6žbahu, borahu i 
proalavljivahtt. Nepitahu oni, što veli um u verleUioj smčlosli svo- 
joj, već kako bi se ono, što mu kaže, u život uvelo. Zato premda 
su Cržrke cčnili kano uzor učenosti, zabacivahu ipak sve, što nije 
amo išlo, anajući, da se samo tim putem može do veličine i slave* 
8h togm je rimska povčstnica poučnija, nego život svih starodav- 
nih » dapače malone i mlađjih narodah; senat je zavod, komu 
n^e još bilo druga; gradjanske razmirice njihove prava su knjiga 
diržavne mudrosti, te možeš jasno razabrati, što je i kada je naj- 
bo^e i najshodnije; rččju da neimamo u cčloj latinskoj književnosti 
drugih knjigah do jedine povčstnice, vrčdilo bi da taj jezik što mar- 
jpvi^e učimo. 

Mnogo je jur prošlo včkovah, što su se po padu rimskoga 
caralva počeli razvijati razni europejski narodi, te su proživUi mno- 
go burmh vremenah i različitih ustavah, pa lusu ipak u politici dotle 
đolerali, da bi se mogli posve okamli rimskoga prava. I danas se 
na svih viših učilištih predaje rimsko pravo, te se svaki deržavj^- 
nin tim više proslavljuje. Čim se bolje upozniye a njihovima adsoni« 



895 

Pa nije ni Čudo, jer obćeć sa sviod narodi onik v^kovah, nio^li au 
najbolje proučiti, Što je najshođnije naravi Čov6Čjoj ; a to aa svojim 
jezikom sastavili i kano najsjajngi ures oma svoga potomstvu osta- 
vili; neima dakle dvojbe, da nas i to mora poticati na ačenje reče- 
noga jezika. 

Za fiiosofijn je pokazao v6kom slavni Ciceron, kako treba 
umovanje stopiti sa životom, ako nećemo da naqn u v^r ide poaa<^ 
to je ono, kto nam je u viru sadanjih sanjarijah filosofititOi k^rvtv^ 
potrebno. I nam je više stalo do života, nego do pustib tlapaAJaii, ta 
prenoseć znanosti u svoj jezik, treba nun se povoditi uprav zaBiut- 
Ijani, koji su nam svakako blizi od unmih ali manje praktičkih 
Gerkah. 

Nu mnogo je veća korist latinskih klasikah za formidni Mk- 
predak mladeži. Stari narodi u obće a Rimljani napose dr«g(^ trn 
misKti, nego što mi danas mislimo, te Ćovik, ma bio i viit latiiudLO- 
mu jeziku, čitajuć njihove knjige, svaki čas nalazi ne samo neobič«- 
nih mislih, već i čuduovito spajanje i poređanje. Njihove su miati 
ozbiljne i muževne, naše su više đocNStljive i razmažene; njihovim je 
udaren biljeg pervobitne snage, naše su iznemogle stoMtnom pora^ 
bom, te tim više malakšu. Čim se dalje odmičemo. Odatle dtolasij 
da neima u cČIom latinskcmi jeziku ričih, kojimi bi nikoje svoje 
Bvakdanje našli izrazili, a mnoge nam rakađ i nerabe, ponajviše a 
toga, što neimajuć onakovih mislih, upravjihi netrebamoi Nisazaza 
to, da svoju narav ikomu za volju žirtvujemo, tdi nam valja i rim** 
ske naravi što posvojiti, ako hoćemo da se pomladnno i okriimio« 
Oboje treba spojiti, pa će nam jezik po primšm neumirloga Matm** 
čija, Mureta, Victorija, Leoparda, Gronovija i svih novijUi klamč* 
kih spisateljah biti muževan i mekan, ozbiljan i šaljiv, svakako sa- 
v^ršen. 

Cesto sam mislio, a i sada velim, da neima znanosti, kojom 
bi se mogao ne samo um mladeži fermalno izobraziti, nego i naš 
narodni jezik usaveršiti, što uprav učenjem latinskoga jezika. Jer 
kano što je bio narod rimski u životu filosofičan i dosMdan, tidco 
mu se i jezik odlikuje uprav timi svojstvi. Već sama stroga slov- 
nlčka doslidnost, bez svih nepotrebnih promtnah, uči mladež, kako 
treba podsići krila razuzdanoj mašti« da se nesv^tna previsoko ne- 
digne, te uma sasvim nezakrili. Strogo razlučavanje zaimenah, 
predlogah i veznikah, p<Aaznoga i veznoga načina, odnosnih i đio- 
ničnih izrekah, osnovana na stalnih pravilib, pokazuje, da nije pro^ 
sto upotrebljavati sad ovo sad ono po svojoj volji, već da treba oda^- 
birati način prama misH koju spisatelj hoće da izrazi. 



386 



3. 

Dah Osmana OanđiillćeTa. 

Tko poznaje por^stnicu talijanske književnosti, znati će, đa 
je umni pAsnAt Tasso, sloiniv verige pravilah, što je Aristotel na* 
Biiaćio uml^tnikofii, poletio novim smčiim, letom, uznoseć se na tan- 
kih krilih svoje mafite do one visine, do koje ukočena tromost na- 
vedenih pravilah nije mogla nikako dopršti. Da se je a tom letu kađ* 
ito više Eamahnnti, nego što ga je oko Ijudih, kojim je ipak pćvaa, 
moglo motriti, te da je pored svih 16pih svojstvah, više putah zalu- 
tao, lako <^e nviditi, koji znade, kamo može zavesti mašta, kad se 
«ma otrese. — Jer mćsto ozbUjnih, umirenih i naravi shodnih 
misKh uvedene su d61om razmažene, pretdrane i utvorene ; jasni i 
Ćedni slog zamčni se nššto zamiršenijim, jakost se rdčih žertvova 
blagoglasnoj slaboći. S toga je kritika ovo doba prozvala dobom 
romanticizma i pokvarena ukusa. 

Tako je i Gundulić prig^rlio sladki taj način, te Jii bio i glede 
misMi, kano i njegov ljubimac posernuo, da ga nije spasila narav 
slavenskoga duha,] kt^i budući srodan iztočnomu, može se i bez 
Štete n^šio više zan6ti, nego Što je zapadu dopuštjeno. Nu glede 
stiha i blagoglasja jezika, ako i priznajemo, da je i jedno i drugo 
dotfrano na virhunac sveršenstva, nepomično tvirdimo, da se je 
odviše udaljio od staze, koju srednjom zovemo. — Jer ako je isti- 
na, da ČovČk sve stvari izriče onako, kako im narav donosi: vesele 
birzo i vatreno, žalostne lagano i plačno, ozbiljne otegnuto i važno, 
biva jasno, da i u pčsničtvu valja da svaka od ovih vćrslih ima svoj 
posebni način, svoje posebno mčrilo. Tako su Gerci i Rimljani epoa 
pčvali haxametrom, elegiju hexametrom i pentametrom, ljubav po- 
kratjenim mčrilom u odah; tako su i prije Gundulića ozbiljne čme 
u dramipčvali desertercem, a ljubav, nčžnn i laganu, kratkim i 
vesefim osmercem. 

Gundulić pako, popev se na uzvišenije mčsto, cčlu je prošlost 
(HTOgledao, svojski uvažio, pa kano neshodnu zabacio. Budući nći- 
ne <hidi i tanka ugladjena sluha, tako mu omili lagahni osmerac, da 
ga je uveo ne samo u ozbiljnu dramu, već i u uzvišenu epopeu. Pa i 
d okovi Činjahn mu se prelagani, te kano da bi bio hotio pokazati, 
kolik teret može njegov silni duh podnositi, uze slagati p^rvi stih 
8 trećim, a drugi s Četvertim. Tim je epopeu lišio one ozbiljnosti i 
važnosti, koja ju po naravi ide; slog je učinio nČŠto nerazgovetnim, 
iz jezika je izbacio sve one prekrasne narodne rČČi, koje što imaju 
više od četiri slovke, nisn mu mogle u stih unići; a slaganjem je i 
sebi, a najpače svojim slčdbenikom, koji su se za njim iz Štovanja 
poveli^ pretežak teret nap&rtio. Jer ako se i jest nedohitnom silom 



397 

svoga uma u tih tĆsnih klanjcih tako v6Sto kretao, kano da hoda 
prostranom i ravnom poljanom, sadim ipak, da je vide potah sbeg 
kratkoće stiha i težkoga sloga morao mnoga Upšu i uzvišenqa mi" 
sao Žirtvovati,- fito se može vidćti po nekoliko luticah, koje su više 
sapredene, nego spletene. A dto da tek rečemo o njegovih sKdbe- 
niciii? Ta osim Palmotića« Gjorgjića i možehiti još gd^^oga, kQ|i sa 
biU moćni vladati i stihom i mišlju, ostali su samo pazili kako, a ne 
Što će reći, te imamo silu stihotvoracah, a malo mislacah i pAmi- 
kah. — Appendini, koji je Gvndulićev život višto opisao, veli, da je 
on s toga obrao osmerac, Što je proučiv točno svoj narodni jesik» 
uvidio, da uzvišene i važne misli treba u kratko izricati, jer inače 
da gube silu i jakost Ali ako to i dopustimo, pa još i to dodamo, 
da je naš jezik podosta kratak, mislimo, i da se to može iovesli a 
desetercih, što nam dokazuju i narodne pčsme i naš Mažuranić o 
Ćengić-Agi, i da ima povećih mislih, koje se u krako nedaju izreći, 
te da je deseterac već i s toga za epopeu shodniji i priklacbiiji. 

I glede jezika nije mogao naš pčsnik da odoli talijanskoj 
milini, te je prije svega nastojavao, da mu bude blagoglasan. S tega 
je od starih rćčih zadferžao kratje i blagoglasnije, a zabacio duže i 
tv&rdje; iz slovakah, koje su se decimale na dva suglasnika, izbacio 
je zadnji; pridavnike je pomekčavao poput samostavnikah; rčč|u je* 
zik je dotle navraćao, prekrajao i obrazovao, dok nije postigao ona 
sav^ršenu mekoću, kojoj se sada Čudimo: — Al' ako i jestUagoglas* 
je Ičpo svojstvo jezika, pretčrano mu ipak Škodi; jer ga odvratja 
od naravi, koja je od svega najsavžršenija i najićpša. LČpo je čuti 
sladku rčč, kojom se živo izrazuje žuborenje potočića, rominjaAJe 
kišice, zujenje povčtarca, ali je i IČpo Čuti tvžrdje glasove, kojim' 
se izrazuje čin u naravi tv^rd i oštar, kano g^rmljava, praskanje, 
prasak, gruvanje, trčskanje, vircanje, kirskanje itd. Jer v6čno je a 
naravi pravilo, da je sve samo na svom mčstu dobro i Ičpo, te kano 
Sto ima u njoj mekih i tvirdih zvukovah, tako i jezik, koji hoće da 
bude Ičp, to jest naravi shodan,mora imati nčki naravski razmčr iz- 
medju mekih i tverdih rččih. To se pako u tom sastoji, da jezik,- 
koji nije drugo nego oponašaiije naravi, ima meku ršč uprav za onu 
stvar, koja je u naravi meka, mila, ugodna a tv^du, koja je tvhr* 
da. tom se mčri mekoća i tvžrdoća jezikah, te se na primšr tali- 
janski zato zove mekanim, što ima i za tvirde u naravi pojave meke 
rČČi, a nčmački n^^rd, što i meke pojave tverdje izrazuje; naš pako 
jezik, budući da se u tom naravi bliže primiče, dolazi po tom lipši 
od oba svoja takmaca. S toga je Oundulić, Što je odviše nasloja* 
vao oko miline, izgubio nčšto od one ozbiljnosti, važnosti i jedt&m 
sile, kojom se Ćengić-Aga toli slavno odlikuje. Ima i on izrazah, 
jedrih i silnih, ali priznati valja, da su to iznimke, te da mu je jezik 
u obće liričan,pak u toj struci pravi vČČni uzor. Ovoliko badi rečeno 



399 

o Gmiđtilićevii jezilai s estetjčkoga gledišta; o đmgih ojegovih svoj- 
atvih, koja se imaju takodjer pripisati ponajviše težnji £a talijanskom 
tobošiHom isverstnoštju, govoriti ću na drogom mčstn. 

Čin Osmanide nije baš znatan, jerbo traje samo od hotimske 
bitke do Osmanove sm^rti, a n to se vrćme nedogodi ništa važna, 
osim štoOsman naumi razoružati JaniČare. Šteta, što se je Gundolić 
tako siizio, jer Čin mu neima one plastične obilnosti^ bez koje se 
nifmoše ništa Živa i zanimiva izvesti, nu budući da mu se je tako svidi- 
lo^migazato neosudismo^već treba da gas ovoga gledišta motrimo. 

TeŽko je odlučiti, u koju versl pšsničtva ide Osman, jer poče- 
tak, .položaj glavnih osobah, mnogobrojni umetci i izraz jesu Urični« 
a brabrt Čin i Vlađislava i Osmana, koji se prigođiinice navode, op^- 
miii|»9 da Ih imao biti epos. Nu slčdeć mndnje starih i novijih suda« 
cah, držimo ga za ovo poslčdiije, pako takovu hoćemo da govori- 
mo« Sastavljajuć to dšlo, p6snik se nije deržao pravilah, koja je 
Aristotel naznačio, a kasnije Horacij u listu Pisonom umno prera- 
dio. Al u tom ga nemožemo koriti, znajući, da se svaka stvar mo* 
že motriti s različitih gledištah, i da se do jedne isdne može do- 
prati raznimi pntevi. Al od svakoga se umćtnika pravom traži, da 
narav, koja treba da mu je pervi uzor^ što všrnije izrazi. Ako su 
pako nškoja pravila takova« da se samo po njih može ostati v^rnim 
naravi, um&niku nije prosto mčnjati ih po svojem svakako krivom 
načinu. Po tom sudim, da je Gundulić, zabaciv hotomice rečena 
pravila, na nškojib mšstih upravo posernuo. Najprije nemogu da u 
Oamanu odobrim onih kiticali, kojimi p6snik, certajuć sađerži^ d61a» 
pozornost Čitateya odviše napinje. Jer ako se u svakđanjem života 
težko podnosi obećanje koga povSstnika, da će nčšta IČpa pripovi- 
dati, koliko se više ima zamčriti umčtniku, koji je svoje d61o tako 
sjajno i uzvišeno počeo, da se kasnqe nemože niti do onolike vi- 
sine demidiati, kamo li ju nadkriliti? Nam se u tom mnogo sbodiiiji 
čini Čedni početak uzvišenoga Ćengić«Age. 

Piama neima pravoga srčdišta, oko koga da se sve verti i 
kretje. Jer po naslovu i ismčru sudio bi, da je Osman junak epc^a, 
a po opisu hrabrih Činali, koji se Često na dugo snuju, rekao bi Vla- 
đislava, koji je tako uzvišen, da nemože biti manjim od Osmaiia. 
Tim je pdsnik izgubio jedinstvo, što je ipak svakomu ljudskomu 
tvor« potrebno. — KaznaČić, opisujući život Gundulića, veli, da je 
Vlađislava s toga tako uzveličao, što kano pćsnik nije mu smio ski- 
nuti Cara slave, kojim ga je kano dobitnika svčt obavio. Zatim do- 
daje, da je Vladislav velik dšlom, a Osman mukom, te da se tim je- 
dinstvo dčki tobož neobara. Ovo neka bude na utčbu onim, koji 
žele Gundulića vidčti prosta od svake mane, ali mi, koji hoćemo da 
ga vidimo u dobru z^rcalu, pravu mu veličinu hvalimo, a n čem je 
malen, netajimo, te n^omično tvrdimo, da u Osmanu ima dva sr6- 



iBitft. Na bvdvći đft ino us« ni ova bila dosta plodna im, isnmio |a 
više ametakali, od kojih se jedni rivUb oko Vladislava, drugi okoOs« 
mana. Oil ako i jesu Terlo različiti, nškom su ipak tajnom onste* 
nod^tt sa STOJimi stožeri toH včftto spojeni, kano da sn se sknpa 
firasli. Ovako je GnndnKć, neimajnći g^lenrih stinab, is malih kamen« 
Čićah sastavio sgradn, koja je via*lo slična mozaiki; pa a tom je po- 
kazao tvomu silu svo^ duha i zaslužio slavu, kojom ga je sv<t 
obasuo. — Od ovih umetakah nfikoje je sam izumio, kano Korev- 
skoga, Sokoliću, Variavsku palaču itd. , a nškoje od svojih talijan- 
skih Ijnlrimscah pozajmio; jer kano ito sam Kaznačić priznaje, bitka 
je Kraioslave i Sokoliće verlo nalična na borbu Brandamanta a 
M arsisom u Orlandu. — 

Sve je ovo, izim nikojih umetakah, koje je prekrasnom ro*> 
mantikom obavio, nadahnuo bogoljubnim duhom, kojim je i sam 
odisao. To se vidi ne samo iz prekrasnoga u tom smislu i uzviše- 
noga početka, već i iz svih uvodah svakoga p^vai^a, pak i iz čilo* 
ga d6la. Tim je Osman postao pravinn duševnom hranom k^rš^afi'* 
ske mladeži, kojoj je ovo izdanje osobito namii^eno. — U ras« 
govorih i dogovorih turskih, premda ih je, tčiran silom nmMse- 
sli, nifito previsoko napeo i pretanko spleo, odkrio je svu dublji« 
nu državne mudrosti, te se tim podpuno potvted}oje naš sud, koji 
stio u tom pogledu više izrekli. — VoHkom smo mu aahvakioš^ 
dužni, Što nam je ne samo predočio skoro sva važnija girčka Miš'' 
sta i skopčanu s lifimi povčsttiicn toga slavnoga naroda, nego i f^* 
tanko izbrojio gotovo sve hrabre čine naših pradMovah, oscMlo 
airbskSi junakah. Tim, pa i Što je točno opisao domaći život naše 
brat|e Poljakah i slavna dšla njihovih najglasovitijih kra^evah, po-* 
stao je Osmam obćim blagom e^Iokupnoga Sluganstva, te se je č^ 
diti, kako se je jasno ova novifa misao u njegovoj rodoljubnoj duiH 
razvila, iz Osmana n vidi, da su se Dubrovčani i Poljaci bolje po* 
znai^h, nego što to međju bratjom jedne kirvi danas Inva. Rš^^v Os- 
man je u povšstničkom i zemljopisnom pojedu neivc^ivo Mago, 
te smo osvčdočeni, da će ga svaki rodo^ub za svoju potrebu mar* 
^ivo i radostno pobirati. 

Čuditi se moram neizmčmoj bujnosti i tvomoj siliChmduiičevo 
mašte. Jer ako i negledamo, kako je bi reč iz ničesa stvorio onaj 
divni svčt, kojim svatko sa slaš^ prolazi^ kolika je ondč množina 
različitih mislih, kolika opet isdh prerazličito izrečenih! — rekao 
M, da se je pred tobom razlila neizmšma pučina, koju češ na male- 
tiom Čamcu svoga đohita mučno prebroditi. Ako ima pčsnikalH koji 
su plodnoštjn prama njemu, ali jačih težko da ćeš naći. Ovo je prava 
veličina, do koje nemože brizgnuti jed niti najumnije zavisti. 

MisK su izražene jezikom, koji se je uzdigBUo nebo pod oblake, 
i razsv^tljene plamenom figurab i tropah, razpir^m ponajviše na 



400 

narodnom ognjišta. U tom poglođ« neima mn prif ovora^ osim Uo je 
o8tavi¥ đMo nengladjeno, nekoje trope preveć Često apotretrijavao^ 
kaae o snncu i rodsecn, koji te i ođvide raasvit^nja. Naći iei n 
nj«n i tako rečenu igro mislih i r^h, kojih ima na srećo samo to« 
IUlo, koliko je potrebno^ da te razblaie i ozhite. — Izras je kros i 
kroz Hričan, a malo je kad prama vainosti činah^ koji se opisojn. 
Od svih ^sorah n^bolji je o tom pogled« o pakla* gJ^ se izraz s 
Činom tako srećno nadlitje, da ga malone nadkril)ii)e. 

U tvorenjn sUhovah Gunđolića nije jod nitko nađietio, ili gle- 
dao različitost slogovah, ili lakoću izraza, ili okroglost stibovalC ili 
ngladjenost kidcah. Sto su nčkoje hrapave, to se ima pripisati koje 
težkoći slogovah, koje tomu, što je pčsnika smert preprččila, da 
dčlo konačno uglađi. 

Jezik je Gundulić za čudo bolje poznavao, nego Što to u nas 
biva. Za čudo rekoh, jer u tčsnom krogu rodnoga mu grada, na koji 
je već bila talijanština virio moćno dčlovala, nije imao pri ruci t<di- 
ko niti narodnSi pčsamah, niti ostalih slavenskOi narččjah, niti, šio 
je najvažnije, toliko učenih jezikoslovnih dčlah. Ovaj dakle osobiti 
pojav ima se pripisati njegovu bistromu umu pa i ma^ivosti, kojom 
je poput pčele pobirao, što je bilo dobra i valjana. Tako je verio 
vššio satvorio mnogo novih rččih, stežuć ih silom shodnih rččolvor- 
nih dočetakah, a ne rasvlačuć ih nenarodnim stapljanjem više rČčUi^ 
kano što smo mi nesmotreno radili, a i sada još neprestano čuusbmi. 
Isto je tako izumio mnogo frazah, koje tako^ nškako na naška za- 
nose, da ih . rado kano svoje zagirljnjemo. Što pako nije svigdi 
ospio, tim mu se je manje čuditi, što ga je sila tattjanskoga duha, 
ko^ su se učene glave onda nmogo bavile , na svoje po^e i proti 
n^ovoj volji navratjala. Trag toga dnha vidšti je a oMiim Mm. 
Tako ima mnogo izrazah čisto talijanskih; zaime svoj i njegov uzi- 
HM^ se često po tali^mski ; predlog pri rabi kano i Tal^anom n naš 
pri i pre, predlog od stražu straži kano i talijanski di malone pi«d 
smmi genitivi; tirpna je izreka, koju naš jezik slabo podnosi, mah 
preotela; rČČju Gundulić je našemu krasnomu jeziku prišio mnogo 
talijanskih kžrpah. Da ih svih naznačim, nije ovdš mšsto, afi ću to 
učiniti pirvom prilikom đrugdč. Tako je sagradio Gundulić Osma- 
na« koji ako i nije omčren o pravila epopee, postigao je ipak svoju- 
svžrhu, da uči i zabavlja. S Osmanoro je sam Gudolić spojio svoj« 
neumerlost, pa se nije prevario; jer evo ime mu već tri v^La v6- 
kaje kod jednokbrvne bratje, a i vškovati će, dok bude slavensko- 
ga naroda. 



4D1 



LVL 

VlađislaT YeiU 

rodio se Je f . 1825 n Selinah pod Velebilom^ a odrasao h Vfi^ereii u Dalma- 
ciJI« I sada Je odvitnik n Varaždina. 
Isdao Je ova dila : 
t. Venac romaaakoifa književatva^ prevod is francaakoga, v Za- 

l^reb« 1852. 
2. Koledar zagrebački od 1848— 1850. 
3« Vile pesamahi članakah^ rastresenih po radnih' listovlb. 

1. 

Dalnuicij« prije Rimljanali i pod njind. 

U dalekoj davnini kaže nam se kao majka najveštijih morna- 
rahy dovidiiica najishitrenijih brodovah, koje je stari sv^t igđa Tiđio« 
t*j. liburskih plavih, kao kolćvka sbbode i junačtva, kao kirvavo 
posoridle onoga strasnoga rata, koji se je kroz 165 godbiah, osam 
pntah grozan i b6san zametnuo izmedju rimske nezasitne silesije i 
stare ilirske slobode; ali napokon nebi knd ni kamo: nebo visoko, 
■emlja tv^rda, Rim silovit i moćan, a Daltnadja nesložna i n bratin- 
skih zavadah, n kžrvi ogreznnta, klonuše iznutra pođsĆČene sile, 
pade i propade. Glasoviti i tverdi dalmatinski gradovi, krasne luke 
i pristani&ta, postadose plćn i srojina rimska, a ubojito dalmatinsko 
konjaničtvo, i tvirde pčsačke čete, koje su se toli hrabro i valjatno 
borile protiv Rimu za slobodu svoga zavičaja, odofte na sve Četiri 
strane rimskoga carstva, da za onaj isti Rim boj biju i kirv Uju. 

Za padnutjem svojim pod Čamprag orla rimskoga, vele nam 
povratnici, da je procvala kao perivoj i posula se kao poljana cv6« 
tjem, b61imi gradovi od jednoga kraja do drugoga, da su krasni pu- 
tevi krivudali dužinom i Širinom, da je zavirvila po njoj bogata i 
jedra tirgovina, te da je svaka sreća i dobro, kao iz vođe blagoslo- 
va raslo. 

Medju gradovi najponositije dizao se je kao labud uza sinje 
more sa svojimi Čarobnimi zaseoci, koji su ga okružavali na način 
vilovnoga perivoja, slavni Solin, koga stari pisci drugim Rimom na- 
zivlju, ne doista njegove veličine nego njegove IČpote radi; a i veU- 
činom svojom spadao je u v&rstu p^rvih gradovah onoga vremena; 
jer akoprem, nakoliko su se danas mogle pronaći njegove mirine, 
nije bio za pol Carigrada, kao što to Porfirogenit piše, ipak je mo- 
rao biti veKk, kad s toIOLom hvalom svi stari pisci o njem pripo- 
vćdiyu. 

Uza Solin cvali su kao ruža najednom busuPromin-Promona; 



402 

Skradin -Scarđona; Nin-Aenona^ Zađar-Jadaera; Captat-Bpidan- 
rus i t. đ. 

U Dalmaciji se porodiSe toliki rimski junaci, slavne vodje i 
deržavnici, koji se svojom vt^vStinom i janačtvom popeše na carski 
prčstol^ i produžiše život rusećemu se carstvu u. p. Claudij illjrički^ 
slavan i na boju i u miru; Aurelijan, koji ponovi rimsko carstvo i 
dobi hrabrenu i smionu Zenobijn, kraljicu palmirsku; Vaierij Probo, 
podrčkiom ie Solina a rodjen u SrČma, novi Tito tako sa svojih po- 
bedah, kao i sa svoje blag;e ćudi i plemenita serdca. Aurelij Caro is 
Neretve, naslednik njihovih krepostih i slavniii dćlah, napokon naj- 
glasovitiji od svih Dioklecijan, koji će i kao vodja i kao deržavnik 
spadati uvčk medju najveće muževe ne samo svoga vremena nego i 
cMe dobe rimskoga cesarovanja, i koji bi bio dika Čov6čanstva^ da 
se nije. okaljao tolikom kerštjanskom k^rvlju. 

Dalmacija bijaše u svakom pogledu alem- kamen medju rim- 
skimi diržavami. 

Avari razoriše slavni Solin i poharaše Dalmaciju. Od Klisa 
ndariSe put Sohna tolikom hitrinom, da su nesretni Solinjani jedva 
čuli glasa, prije nego što su im one strasne i divljačne Čete grad 
zaopasale. 

Gradjant, izgubivši u razkoših prije s^rdce i desnicu, izgubite 
sada i glavu, te nenadjoše medju sobom ni sv6ta, ni sloge, koja bi- 
jaše potrebita u toli groznom ćasu ; nčki se primiše oružja, u^ki se 
dadoše na priju, mčsto da se sa junačnijimi slože i na neprijatelja 
udare; bogatiji i bojažljiviji dio udari sa nčšto dragocenfjega svoga 
bogatstva u hi^g na brodove; puče po gradu glas o ovom bćgii,te po- 
pari i ono nčkoliko, što bčše poteklo na branike, da se ogleda sa 
varvarL Plahi strah obuze cčlo žiteljstvo, narod se steče i zaljulja 
po tergovih, zasuka po ulicah i zavervi put luke, da će na brodove 
sa bogatijimi herdjami. 

Neprijatelj se medjutim doseti smetnje, koja se je u gradu sbi- 
jala, te nas^rne i provali preko mirovah i ostavljenih branikah u ne- 
sretni grad; pak zaredi s^ći iza ledjah bčžeće strašivice. 

Jedan se dio pučanstva pod mač okrene, jedan u moru podavi, 
a jedna malica izmače u obližnje otoke i zaklonice, a nešto u Dio- 
klecijanovo omilje, te se tu utv^rdi i zametne današnji Splčt; a ono 
bogatih kukavicah. Što bčše dobčglo do brodovah, zaveže se na bliž- 
nje otoke, pak se razsn po svih dalmatinskih otocih i gradovih. 

Nesmiljene divlje čete neodpočinuše, dok neobratiše u prah i 
pepeo sve, što bčše Čovččja ruka sagradila i podigla, dok nesravni- 
te sa zemljom vaskoliki onaj l^i i velebitni grad, koji je -veličina 
rfcnska za bKza pet sto godifiab podizala, li bogatstvo i mogučtt^o 
silnoga cara Dioklecijana kao svoje omilje i razkošište, svinii vreai 
i carskimi uđobnostmi ukrasilo« 



403 

Tako iMe pade i propade stettei SeUii» evm dika ! peHM Dal- 
natiBea« bem borbe i eđporai sunevratiSe ae kaa a aiia laaeAađi pe»- 
ne^ti viai b61e palaće i velebitmi Kdanja» te aa ra^valiaah veliAaJMK 
ga teatra oM divao^a hrama^ aaarlika divlji Avar a pakleno} radeatiy 
kao dah razspa i {Nrepasli« div^a i kirvav« daveri|a. 

Za raaerenjem Setina raai^joSe se av6reviti debiUlki aa način 
gladnih vakovah po svoj aemlji, a Đalmae^ posta plačno poaoriaie 
Bvih onih groaah# haranja^ paljenja i konačkoga opnatofiei^ ki^ 
Stt ovi bćsm divyaci raasipali strainom i ebibioili rakom a svom 6e* 
tovanjtt i kfervarenjn. Tko se nesakri po &pi^)ali il needbtie aa ote- 
ke» taj neodnese žive glave« 

Kad su Avari prekr&ili oAl« Dahnacijii, a nge bila vile tta ra- 
biti i paliti, onda ode jedan dio pat daaa&itje l}|farake^ da odfiiti 
zarobljeno blago i bogatstva a glavni svoj tabori gd6 ae |e čavao 
sakupljeni pite od tretjine fivrope; a ostade ih a D^mac^i toalikđh 
koliko |e bUo dosta^ da im neiamakne ispod njihove vlasti 

Kad se je ona paklena množ amaitlaj onda se pode narod is- 
vlačlti malo po malo iz avojih skrovi&tahi aU nena^ie tmitđk kace ni 
kaćidta, neopozna vide malo prd loli krasne domoviae svojOi koja 
bijale sada obratna a agorak i pastinj«. S dubokim odijanjem na 
lica a od težke gladi i straha iaaemcjffavši pita sada dalmatinski be^- 
koćanik, koji je plivao do nčkoga dana a bogatstva i 4etao se pa- 
pozlat|eaih palacah, gđd je Solia^ kojemu do Rima itebUaie para? — 
gde ponosni Promin, koji se je dizao kao orao na tisokomn birdal 
gii Skradin, Nin i Biograd aza sinje more ? gdd li osiaM toliki kra- 
sni gradovi? gd6 dojakofinji život i obifaftost? lake pune brodovaht 
fivota i Čar perivoj ah? neima vide ni traga od te hitie slave i are- 
sa, kliče bdđink roneć grozne suze na raavalinah paste i razorene 
otačbine svoje. Sve to bčde divlji Avar ili razorio ili odnio i unittio, 
a samo ma je ostavio ogromne podirtine i alomine; da ga laiMt na 
staru slavu i IČpotu opominje. 



3. 

9r6 t^il preTodkelj«. 

(Iz predgovora k VSaeu.) 

Književnost je naša pusto neobrad^eno polje, posoto istinabof 

I ovdč i ondČ mirisnim ovijem nadih nčkoliko pčsnikah i neuvehlim 

smijem i kovil^m narodnih pčsamadi ; al jedva ćed nnar^dti na toj 

I goleti golemoj tek zametmtih^ a kamo li 4o£rčlih radovah. Dalma- 

cya, alem-kamen nadih pokrajinah, koja se je okitila Idpim vincem 

evnoga p^enstva^ koja ima pipkah, da bi ae mogli ijimi 

ae« 



L_ 



404 

ponositi najprosv^tljeiiiji narodi Evrope, težko će moći pokazati i je- 
dna knji^ u prozi, koja bi s dobra nauka i ozbiljna zađfer^ja vri- 
đUa da se prostije; tn je ođ6v» to jest jezik, sve« a jezgra ili sad^r- 
žaj veoma maio; a pi^sničtvo je po mojem imićnju kao cvitje ugod- 
no gledanju, a proza je kao voće sladko blagovanju. 

Sirbska grana ponosi se punim pravom zlatnim Đositejevim 
perom, jer bi Dositej mogao zauzeti odlićno mdsto medju pžrvinu 
mudraci, ne samo svoga vremena, nego mnogo vćkovah prije toga; 
ali se je ona blaga i Čov6koljubiva duda davno upokojila, a još nra 
se v^dnjak n^e pokazao. 

Serbski i hžrvatski književnici novijega vremena, ako izuz- 
memo ndkoliko v^rlih pćsničkih tvorovah, imaju veće zasluge za 
obrazovanje i razvitak jezika, nego za ozbiljne umotvorine. 

Težka li nam dakle tuga mora pritisnuti sirđce, kad pogle- 
damo, kamo su već ostali narodi zapadne Evrope odmaftili, a gđć 
smo mi zaostali. Jedino Što nas može ponćšto utćšiti za toliki naš 
duševni zapor, jeste ona božja istina, da taj zapor nije znak naše tu- 
posti, kao što niti odmašak ostalih narođah nije biljeg prirodjena 
preimućtva njihova duha nad našim. 

Svako vr6me nosi svoje breme, svaki všk napžr^e svakomu 
nariču njegovu zadaću; naša je bUa duga i težka, ali slavna i za- 
služna za čovećanstvo koliko i kojega drugoga naroda. 

Postavljeni rukom kobne sudbine, luio živa granica naprama 
bšsnom iztoku, borili smo se smirtno i junaćki kroz tolike vukove 
protiva dugim i silnim navalam azijatskih divljakah; iz naših mirt- 
vih tćlesah sazidala je v^Ćna promisao tv^rde mirove, a iz naše 
prolivene khrvi pronikla je duboka rćka, preko koje nisu mogli pro- 
biti i preploviti naslćdnici Hunah i Vandalah. Mi dakle nismo imali 
kada, niti smo se mogli dati na nauk i knjigu, po onoj punoj isUne 
pćsmkovoj poslovici tfGii urliće družba Davorova, tv&rdo muče 
umčtnice vile??« 

Medjutim pod zaštitom i obranom našom imala je kada za- 
padna Evropa dati se u mirnom lastovanju na njegovanje znanostih 
i umćtnosti, na razvijanje i promicanje duha ČovŠĆanskoga, to jest 
imali su kada narodi zapadne Evrope odgojiti svoje književnosti, 
uzdignuti do klasićkoga dostojanstva svoj narodni jezik i doqp6ti 
do one slavne visine, na kojoj se danas nalaze; slava je dakle nji- 
hova i naša zasluga, a njihovi neumćrli umni rodovi, kad i nebi sta- 
jalo ono' načelo, da su znanosti, kao oličena vŠČna istina, baština 
cšloga ČovČČanstva, bile bi već zato i naša baština. Što smo ih oro- 
sili u nejakom porastu obihiimi vrutci svoje kirvi i zaklonili svojima 
pirsima od nemilih olujah divljih barbarah. 

Naš je zaostatak golema žirtva, posvetjena na oltaru prosvćte 
i izobraženja Evrope. Nu odkada su azijatske desnice klonule pred 



405 

ČelikoiEi naSih p^rsnicah, od kada je bćsni poliimteec saSao za obla- 
iLt, od onogh je vremena^ ako i ne posve, a ono barem stranom pre- 
stala i naia zadaća. Sa kirvava polja Đavorova nastupili smo i mi 
cvćtnu poljanu, gii lastnjn umStnice vile; blistaju se i naiega znoja 
kapljice po čarobnom cvčtku znanja i umćnja. Neimamo istinabog, 
kako rekoh, zamđienih rodovah, ali dto je po£eCo, biti. će, ako bude 
iskrene volje i postojane marljivosti, skoro napol i dočeto, jer gA6 
cv6t cvati, tu će i voće zrčti, dko ga goji rosica revnosti i krćpi su- 
nadce ljubavi 

Istina je živa, da su ostali narodi zapadne Evrope od nas da^ 
ieko, daleko odmašiH, ali nam je i u tom velika poIakSica, ito nam 
nije od potrebe prevaliti onu dugu stazu, koju su oni doslć prevalili; 
oni bo su stupali sporim korakom i v6k za v6kom po verleti gusta 
Mznanja i neukosti, dok su dospčli do današnje književne slave, a 
nas grije sunce obćega tako rekuć izobraženja i prosvšte, pak ako 
naučimo dva ili tri, — a za potrebu dosta nam je i jedan izobraženi 
inostrani jezik, imamo pred sobom obilnu du&evnu stečevinu, za ko- 
ju su oni bdili i znojili se včkove i včkove; imamo pred sobom čili 
dosadanji prmznadak duha Čov6Č2mskoga,po kojem će se, ako bude 
u nas odlučne volje i narodnoga ponosa, razviti hitrim korakom i 
na&, te ćemo, ako Bog da, ^ti odslć duhom i razumom, Sto smo bili 
doslč mačem i desnicom. Želimo li dakle stići kratkim utrenikom 
do uzvišenoga cilja izobraženja i prosvšte, živa nam je potreba, da 
osim izvžrstna znanja svoga jezika, bez kojega nije prave narodne 
nauke i napredka, naučimo takodjer i po koji drugi jezik od onUi 
izobraženih narodah, koji nam svojom znanodtju i književnom sla- 
vom na uzor i zavist služe. Ali ako nam je stalo do toga, da nam 
nauka ova bude od prave narodne koristi, valja nam se vladati po 
primčru onih Čestitih prometnikah, koji prolaze za koristi i dobit- 
kom sve Četiri strane svčta, pa kad steku i obogate, onda se po- 
vrate u krilo svoga zavičaja, da uživaju medju svojtom i rodbinom 
ono blago koje su stekli u inostranstvu. 



LVII. 

]|[atya Mesić 

ro^lo ae je u Brodu, u Slavooiii, f. IStO; aađaje aveljanik safrebaćke nad- 
blakupije i udlteg austrijske povestnlce na c. k. zagrebačko] pravoalovDoj 
akađemUi. 

Tiskom je isđao : 
1. Obria zemljoplaa I povSatnlce. Stari v£k (Iz nSmačkoga), uBe- 
čn IS63. Srednji vek (seatav^en iz nimaćkih i alavenakih kiijifali), 
uBe<^u 1864. 



406 
r 9e«Ufi9i*iiii ipoitinico (I« ««ik<»f«), u BoUi ISM. 
žursinićem i Vebejram.), a Be^u 18^, i l^i^lgii |I^ 

6htt€e iz cirkTene povi^tnice anstrti^Jali larodak. 

(nrerađjeni ulomci iz većega spisa.) 

1. 

carefine« 

Prostrane aeodie đanaftnje silne austrijske carevine bijah« od 
najdava^ih pomatib naan vpemenah lmr»im posoriitem dagotrajiia 
kolebansa i presezanja rasiiili naredah; i to bijade dBrokom, Mo se 
u ajjli nikako nije mogao na dago ustanoviti kakov điriavni sastav 
i draitveni red. U ramih dobah ućini&e se dodale l^i početci, da se 
tiM sendjam pribavi oredjeno dmžtveno stanje, pa6e čason se i Či- 
njaie, da pcdividnim načinom započelo dčlo diržavnoga i draitve- 
iiofa vcedjenja Čdta slavna budućnost: ali jedva 6to se je bHo tako 
daldbo dospilo » nadodje opet bura iznenada te svali i visoko već 
iKvedenu sgradu i umna joj graditelja. 

U tom kolebanju i Čestoj promčni izvanjskih okolnoslft u 
undjah, koje dimas sačinjavaju austrijsku carevinu, treba traiiti 
raslog, kG|i će sam protumačiti jedan pojav u amtrijskej povratni- 
ci, naime, uaMo sčme v4^ Isusove dugo nije moglo m nčkft aaatri)- 
akii zeud^ah najti ptodonosna zemljišta, a zateo je u drugih, uro* 
divM već Mpim plodom, opet skoro sasvim izkorčnjeno. 

AH se i V tom promonitie okolnoati tečajem vremena. Om, 
koji no su nastojali, da svakoj boljoj isobraženosli trag zatiru, po- 
tekofie napokon i sami k vrutku prave mudrosti i učinide se učenid 
onoga, koji je na svčt došao, da zabludjenu dčcu pomiri sljubeznim 
otcem: križ od^rža slavnu pobčđu nad surovosti i tv^rdoćom 
narođah. 

Cimi orao svčtom gospodujućeg^ Rima bijaie razastro svoja 
krila nad većom stranom sadanjih austrijskih zemaljah,a to učinivši 
pnokteči takedfur put, s početka i prQt svojoj volji, navčscitel^em 
upasenja. CČme naidLC kusove blagovčstitelji posijano uzraste u nč- 
kih zemljak velikim d^rvetom, pod kojega su sčnom tuina i trep- 
Ifć^ airdioa Uagu M^hu iwilaaKUa, a 14 drugih pa^e harem u dobro 
Moi^ta, la bi halo i tuđi, mar^o Čuvano i briiuo gojimo, duboke 
klice pustilo i u veliko se stablo razgranalo, da se u birzo nedogodiše 



m 

ng^it tapn nepipqatiie. Surovi ma snažni naro4i navale na eataralo 
r&nsko carstvo i strovale ta nevžrlinom svojih stanovnifcah već prjja 
podkopanu orijaikn sgrađu; pađii pako rimsko car^itvo potlačen^ 
bi skoro sasvim i kirštjanstvo u nćkih ismeđja austrijskih ze- 
nu4jah. 

Sad đođje red na Germane, da na raavalinah rimskoffa 
carstva, i u austrijskih ^emljah, svoje g^ospodstvo podižu. Osvaja^ 
juć rimske aemlje uništiiSe oni mnogo đ61o rimskih rukvh i rimako^ 
ga daha, aU svega nemogoJe ipak razvaliti. U bafitiai, kcge se ^i4ll 
mogli odreći, primiše imenito i v6ra Isusovu. Prig^rhvii Nćmd UH 
taj naćin naului Isusovu uaede na se ujedno i du^linost, da ona| dar« 
kojim su nje drugi usrećili, i oni opet dru^m ponude i pruže. 1 doi* 
ata nalazimo u pov&stnici, kako su Nćmci k susćdnhn slaveiir 
skim plemenom blagov^tnike poiiljali, koji su carstvo boijf^ 
Hiedj« timi plemeni gdć većim, gdč manjim uspšhcm utemeljivali. 
Dohiviii Slaveni osim toga jod i od đrugud nčitdjidi, koji su im p«! 
pravde pokazivali, primiše napokon za sve včkove sladki jaram zar 
kona Isusova. Sada, pošto su i N6mci i Slaveni uz v6ru Isusov« 
prionoli, ĆinjaŠe se da će u zemljah austrijske carevine od jednogm 
kraja do drugoga prava vćra i i njom ljubav i mir vladati. Ali jo8 je- 
dan put zagrozi pok^rštjenim narodom austrijske carevine straftna 
pogibelj od surova, i nekeritena naroda. Magjari se ukazale M 
Tisi i Dunavu, a kferštjanski sv6t zaštrepi pred njihovom bčsnoćim 
i okrutnosti. Tu bj^aše sveta dužnost Nćmacah i Stavenah, da tf 
divl^ do^jace sjedinjenimi silami a pomoćju božanske nauke ukrote 
i za novu europ^jsku izobraženost predobe. Oni se podv^rgnu dra« 
govoljno svojoj plemenitoj zadaći i svladan napokon odpor Magia- 
rah : NŠmci učine, &to su samo rnogU, a Ceh Vojtćh (sv. Adalbert) 
pokirsti Stapana, apoitola Magjarah. Nut uzajamne ljubavi, ko^om 
sa se narodi austrijske carevine u najsvetijoj stvari pomagali! 

2. 

K^r^ilMistvo m Dalmaeljl prije đošafty« H^« 

vatali. 

Mnogoverstne koristi , što su rimskim podanikom u zemljaib 
današnje austrijske carevine uvedenjem rimskoga goapodstffa i J/im* 
skih uredbah u dio pale glede vremenitoga blagostanja i dušei^«a 
izobraženosti, izgubiše* se po malo stranom zbog velike ćudoredne 
izopačenosti samih naredah^ koja se je s rimskom izobražeuMli 
udomila, premda ne kao potrebita posljedica iaobraženotti* alranoii 
pako zbog veoma nepri^tnih okolnostih i sgodah onib inreiaMah. 
N^r^ate^i tla^^eno i sa svih stranih progoi^o IjndsCiio uzditaše 



408 

Q svojoj nevo^i i ieljno se rae^leđaSe, nebi li ura ođakUi simila «l&- 
ha i nada bo^« budućnosti. To mtt pruži božanska naaka busova, 
koje je Širenje rimsko gospodstvo premda i nehotice promicalo. 

Jofi za rimskoga gospodstva- pače već u p^om po6etka 
k^ritjanstva prokirći si spasiteljni zakon put do nikih zemaljah 
nafte carevine, i Dahnacija je imeiiito ona zemlja, koja se diči apo- 
stolskim početkom svoje c^rkve. Apodtoli i njihovi učenici, zatim 
ovih nčenikah učenici nspčde ta za kratko vrčme na tolike n svom 
blagosovnom nastojanju, da je sva Dalmacija Isuk^rsta primila. 
C^nva u Solinu, utemeljena za apostolskih vremenah, bijafte i 
ostade sve do svoga razorenja materom i glavom dalmatinskih 
kird^anah, kojimi je više biskupah sa svčtlih stolicah brižno uprav- 
ljalo. Nu jedva što je počelo sunce očitovanoga zakona svojimi Ua- 
gotvomimi zrakami tamu neznanstva i bludnjah razp^ršivati i ledene 
grudi svetom ljubavlju grijati i već se digoše cemi oblaci i tmaste 
magluštine, da ga sasvim sakriju oku bčdnoga ČovČČanstva. K^rva- 
TO proganjanje kirvožednih rimskih care vab shvati nemilice i dal- 
matinsku cerkvu; dalmatinska se polja natopiše mučeničkom kirv- 
com : ali i tu postade napokon »k^rv mučenikah sčmenom kirfi^a- 
nah.«< PoslČ bure sičdi mir i tišina; tako se sgodi i sada. PoslČ onih 
bdsnih carevah zasčdoše na prčstolje rimsko drugi blagi al kr^^pki 
carevi, koji su si učinili svetom zadaćom, da Čim prije izIŠČe gžrdne 
rane. Što su ih njihovi predšastnici kirštjanstvu zadali. Nu i to novo 
pokoičnje okžržljavi s vremenom i neimaše snage da obrani diđrša- 
vu od navalah surovih narodah, koji su i njoj i njezinim uredbam 
propasti prčtitf. Nasirtanja divljih narodah na Italiju doticahu se i 
Dalmacije, ali užasnim načinom. Kada je napokon Odbakar izurai- 
rućemu zapadno-rimskomu carstvu zadnji i smžrtni udarac zadao, 
tada nastade za dalmatinske kerštjane najtužnije doba, odsad bo 
jadovahu pod gospodstvom stranom poganskih, stranom krivovčr* 
nih gospodar ah . Još jednom dodjoše oni doduše, poslč pobČdahBe- 
Kzarovih, pod vladu carevah u Carigradu; ali nit odatfč nebijaše 
nade spasenja : byzantinski dvor, sam u sebi slab i razvra^en, ne- 
mogaše ih štititi. U takovih okolnostih nadome bura, koja je većma 
nego ikoja prijašnja prštila podpunim uništenjem svega kerš^ansko- 
ga napredka u Dalmaciji, U isto doba naime, kada je car Heraklij 
poguban rat sa Saraceni vodio, udare Avari zadnji put na zapuštenu 
Dalmaciju i skuče ju pod svoj jaram (oko g. 630). Tom prilikom 
propadu silni gradovi, cerkve budu porušene, a od kukavnoga na- 
roda padu tisuće od kžrvničke ruke. Što ipak pri svem tom Ava* 
r<MB nepodje za rukom da zataru svaki trag kirš^ansko-rimske 
isolHraženosti, u tom vidimo divnu uredbu včćna promisli, koja nije 
mogla pripustiti, da se dobro s kormom izčupa i uništL Premda je 
naime veća Čest pučanstva dalmatinskoga ili izginula ili u sužanjstvo 



k 



pd«, ipA se spftfld joS jedin fio naroda v «¥0^ teiko |Mpfaiti9«Qi 
stanovih i prib^zištih, i od njeg^t se poSe sa nuilo n<m đnševiii ži- 
vot po srih stranah Dalmaciji ra2|Hro8tirati. Za Avare nebijafte m 
Dalmaciji v6kovanja, jer ih na skoro iztrčbi i progna drugi barbar^ 
ski narod -^ narod h^rvatski Taj narod, ćudi svojom posve ras« 
ličit od Avarab, stupi , savladavfii zemljom, u duševno obćenje s 
preostaluni kir sijani, te tako mogaie opet usk^snuti u Dalmaciji 
propalo k^riljanstvo, našavM u H^rvatih revne sUdbenike. 

3. 

ILdrš^janstTo 11 me^inrććnoj PanniMilii prije 

dodadUa HdrTatah. 

Već n pžrvo doba kčri^itnstva rassijaie svetom ^ubaivljii krl« 
ia oduševljeni nmževi vele blagodati božanske nauke po mnogih 
stranah rimske Pannonije, odakl6 sn se zatim tećajem slšdećih vre- 
menah po svoj zemlji razprost^rle. Stadom Isukžrstovim u tih sira- 
nah upravljaše više biskupah, kojim su stolice bile u Sir miju (Sir- 
mium) Mursi (Mursa, sada OsŠk), Cibalu (Cibalis, sada Vinkovci), 
Sisciju (Siscia, sada Sisak), i đ. Rimski progonitelji k&rš^anah 
nepoštediše ni pannonske c^rkve; ali zato i tu moradoše gledati, ka- 
ko su nasIĆđnici Isusovi istinitost kerštjanstva jatomice kirvoom 
svojom zasvMoĆavali. ZasŠdnutjem cara Konstantina na rim- 
sko prčstolje vrati se svemu kžrš^anstvu ožudjeni mir i p<dLOj, koji 
je za pannonsku cirkvu tim blagosovniji bio. Što su njom tada 
upravljali muževi, koji su, v(^mo se d^žeć Nicejskoga sbora i 
njegovih zaključdkah , povćreno si stado od novih Arijevih naukah 
sretno sačuvali. Ali za godinu dvč li poslš toga sasvim se promtei 
sreća pannonske c&rkve; ona pade pod ravnanje pasdrah, kcji sa 
krive nauke štitili, i sami IzmiŠljaU i međju svoj narod iznosiU: je U 
dakle Čudo, što je, budući u rukuh takovih vodjah skoro sva od obće 
cirkve odpala? Nu i toj se težkoj rani nadje melem. Medjutim jedva 
što se je tako pannonskoj cirkvi od jedne nevo^e pomoglo i ifeć ju 
snadje druga. Nakon inih manje strašnih surovih predobitnikah na- 
vali na iznemoglu Pannonijn svštobomi Atila sa svojimi Hunni te 
ju učini potlačenom pokrajinom svoga željeznoga gospodstva (441). 
Hnnnom bijaše ni^preči posao, da unište sve ono, u Čem su se ostali 
kirštjeni narodi od njih razlikovali, pa zato ih vidimo, gdŠ i u Pan- 
nonifi velelčpe gradove s velečanstvenimi hramovi i uzoritimi sgm- 
dami ruše i pale, stanovnike iH ubijahu ili u okove kuju, a duhovne 
im pastire razganjaju il na muke me^. Pri svem tom bšsniltt neu- 
krotfenih Hunnah sačuva se ipak u Pannoniji nčšto malo ostanakah 
prijašnjega stanovničtva i duhoimoga Života; tim pako zasvštiše 



419 

\6f^4mm, kidu je Vmmfm^ po AiOipoj smbti Rođ vlii«i f otskof« 
bria^« 4o0p^»koji jaje i sam pe mogućnosti fOiMgao, da i^ 4i|^ 
b Bvoga tt&rlvQ«. iji sTheodorikom kraljem i%ie%e snaga got« 
akoga kra^estva, a s njom i aiglurnoat Pannonije. Njom savladate 
dragi naro^ i aađerža^e ju nekako u svojoj moći, dok nisu Avari 
doiU ta ju osvojili (5^9). Sto se je od Hunnah ispasilo i p^ale as 
premije okolnosti u novi život raavilo, morađe sad propasti pod 
sveuni&tujaćom anrovoati Avarah, a imenito ker&tjanatvo se lagahi 
do neznatnih ostanakah, tako da je onda istom moglo uzkersnnti a 
novoj sili, kada je u opustošene pannonske predčle drugi — slavjan- 
ski — narod u većem broju doSao. 

4. 

Je H se lL>^Hiyatt9tTO n anetrUekih oesmali im 
seobe sarodali poeTe imguhtk^i 

Već smo vi4ili, da je božanska nauka Isusova za gospodova- 
n|a Rimljanah skoro u svib zemijah današnje austrijske carevine 
uva4ena; ali smo takodjer vidčU, kako je posli, i to uslčđ oslabnu^a 
rimakoga carstva i s tim skopčanih navalah surovih narodab a iz to- 
ka i sćvera, ai^prqe u golemu pogibelj dospčia, a napokon skoro 
aaavim is&ginttla. Sada ni^^i^ pi^^j^* da li je pžrvo uvedenje kerš- 
ijaiistva a anairijske zemlje imalo za kasnija vremena kakovo zna- 
menovai^eu Na lo pitanje, pošto smo ga već prije na pola r^ili, mo- 
ramo o4gowMriti sasvim u kratko. Oni narodi, što su za propadanja 
rimskoga carstva na austrijske zemlje navaljivali, uništiše u avojoj 
surovsAti mnogo toga; ali v6^a promisao nedopusti, da ae dobro 
svuda i jadnakim načinom izkorčni. U obćoj poplavi, što je na naše 
«am||e uavalibi, spasiše se sretno nčki izmedju stanovnikabu spasiv- 
ii ae pako aafiuvaše v&rno predaige svojih otaeah i prenosoie ga na 
a^o n&raitiya; isfto Cako nei^ikoše nikada sasvim poglavita sce^ 
dišfta dsdM^moga života, paće iička sačuvaše u sebi tolHu^ iivotae 
ajle, da su na skoro mogla, čim su povo^nije okolnosti nastale, i a 
dragih iafcru dubov»e^ života u živi plamen uzpiriU. Ako je đaklŠ 
iatina, da ćeš mnogo laiSi^e i staluge zgradu sagraditi ma na nez* 
nalnik oalaneib kd^ova temelja nego na prostoj i nestalnoj zemlji, 
bit će takodjer istina, da su budi kako neznatni ostanci u austrijskih 
oamljah zatžptoga k^štjanstva za buduća vremena bili od znatna 
vasinoati. Fa ovom ćeš lahko prosuditi, kako je n. p. nčtko u našie 
daba veći mogao, 4a sa u Dalmaciju nađošlim Hervatom p^imi uči^ 
ta^ u viri lsBWoi^ Uli oni ostanci starijega pučanstva, koji so a« 
a mnlfk akronštih pjved Avari sačuvali, pa k tomu slobodno još pri« 
«m, 4a au navno li oatanoi biU 90Asjgbi^i)yiia uar^onii što a^ j# 



4U 

pakM^tnje HirvnUh « Mmo svetili mog^o. T»ko o4g^oii|uniiiiti 
na fori stavyeiio pitanje moramo samo još nćito osobita apomeniill, 
a to je, da ker&tjanatvo posli svoje skoro konačne propasti a ai- 
atrijakih sera^ab nije nakirsnnlo kod onih narodab> kod kcjih je df- 
Ije TMinena cvalo, a posli propadalo i skoro sasvim propalo, nef o 
kod Arag[ih, koji an njihove lemlje kao nćkn baštinu n!kti\M f e po£i^ 
lifi, a imeiato kod Slavenah i N^maeah. 



6. 

JKJkri^mmmiro kod H^Tratah n atarlje đ a lia> 



Povistntci nče, da sn Hirvati TŠm Isasovn primili doata bit? • 
ao i bea anatna odpora, i doista nevariga ae^ kad tako f ovore« Da 
pokušamo nebi 1' smo našU razfeg^ab, koji će nam pokaaati» iMko ne 
ja to tako o^oditi mo^lo i moralo. 

Vira Isnsova kao đdlo najvišega duha nepoznaje medjah vre- 
mena, mčsta i plemen^; ona je dana za sve vukove i aa sve \jode; 
pa ipak se mora reći, da je i ona nškim načinom n svom raaširenjn 
i obstank« od ČovŠka aavisna. PovČstnica nas nča bčiodano, da je 
ta bosanska naaka kod nčkih narodah btozo i bea i^natnqefa odpo- 
ra uvedena^ gd& je usuprot kod đrufih kasno i tek nakon mnogih 
borbidi pobčdu odžržala. Uarok ovoga pojavljenja nalaaimo više pu- 
tah u neumštnosti i nesmotrenosti onih, koji su imali kirStjanstvo 
širiti, aH obično i ponajviše ga nalaaimo u naboinom i ćudorednom 
slanju onoga naroda, komu je valjalo kžršljanaki nakon propovšdatf. 
Ako sad uamemo promatrati iivot poganskih Slav-enah, dakle iH^- 
vatah^ te tu nadjemo, kako su všrovali u jadno najviše hitje, u neu- 
mirlost duše, u božju providnost; kako su, da zahvalnost bogovom 
inkaia ili i^ihovu pomoč isprose^ žžrtve ž&rtvovaU i s veoma vaia- 
nimi svetjemci oko slujibe božje virio svšstno naslojaU; kako an 
napokon u svojoj domaćnosti i u javnom životu radinoat, mieolj^'* 
Ije, Čistoću života, nepotlačenje srodnikah i goatoljnfaoo priamojie 
stranacah kao glavne krčposti cČniH — ako sve to promotrimo* Mko 
ćemo raamo^ da je kod Eirvatah bilo prilično i^riredjeiui. zemlji- 
šta aa k^Štjaaatvo a njegovimi uzvišenimi nenkami o neum^loati i 
o huđaćsj platji i kazni, s njegovom žirtvom i njegovim avetjen- 
stvom, s njegovimi zapovšdi o neporočnoad života i Čistoći a^dca. 
Eto nam u tom pervoga razloga, kako se je mogla k&ršljaoska všra 
med^u Hirvati bžrzo uvTČžitL Dtugi razlog nalamno u oatancib pri* 
jašijega kerštjanskoga stanovničtva, koje sn Hirvati zalekK došavši 
u fiovu svoju doinovinn. Već nas sama stvar po sebi pnka^ da vAra- 
jemo, da au sve^jenici lih oslanakab uvemoino o tom nasukali, da 
avoja aava ansMe i%B prije pom^ naako busova «kr^ \m^e^ 




412 

8 ostalim kirltjanskiin, iKobraJenlni, svfitom privedu; i tako sesbv- 
đe, đa H^rvati nisu morali dugo Čekati na blagovćstnlke. Ali bi naoi 
mogao nčtko prigovoriti, da u toj okolnosti neima toliko važnosti, 
koUko joj mi pripisujemo, badnć da se dade misliti, da su i Hrvati 
popat drugih surovih narodah dugo na kirStjansko stanovnl&tvo 
navaljivali, i da nisu ni mislili na mirne i prijateljske savese sa svo- 
jim! kirštjanskimi susčdi. Na takav prigovor bilo bi nam lahko od- 
govoriti, budnć da nam je posebni značaj seobe slavenskih narodah 
dovoljno poznat, a taj stoji u tom, da selećim se Slavenom nikada 
nije bila namčra,da borbe, pnstofienja i razorivanja tčraju bez sv^- 
he i konca. Narod, koji je već n pradavnoj dobi paslnrrid i pd^odčl- 
ski život obljubio, te tako i na stalne stanove naviko, neodriče se 
toga načina življena ni onda, kada svoju staru postojbinu ostavlja i 
novu si traži, nego se k njem opet vratja. Čim se je u novoj postoj- 
bini ustanovio. U osvojivairjn novih zemaljah može doduSe i takov 
narod mnogo zla počiniti, ali rušenje i pustošenje nije mu ipA gla- 
vna stvar, on bo se je ravno zato izselio, da si nadje drugo mimo 
obitalište. Zato tvferdimo, da su i Hfervati, svladavši Avare, odloiiK 
pogubno oružje i prionuli po svom starom običaju uz mirnije poslo- 
ve, da napune blagosovom zemlju, koja je s neprijateljskih navalah 
tolika bila pret&rpČIa. Takov narod nemogaše na dugo od sebe od- 
bijati svojih kirštjanskih susČdah, nego im se u svojoj dobročadno- 
sd približi, otvoriv im tako prostrano polje blagotvorna d^Iovanja. 
Ako k svemu tomu još dodaš, da je i rimski papa okom duhovne 
svoje brižljivosti na Hfervate sv^rnuo i da su k njim i drugi biskii|H 
iz susčdnih zemaljah blagovčstnike za rana pošiljali, onda ćeš po- 
znati razloge, koji su učinuli, da se je kirStjanska vera medjv Hir- 
vati birzo učverstila. Ljuto bi se ipak varao, tko bi mislio, da je 
sve to ov&ršeno za kratko vrČme nčkoliko Ičtah; pirvi početci po- 
kirštjenja H^rvatah biše doista učinjeni već u VII. včku uz prije 
spomenute prijazne okolnosti, tečajom VID. včka pako nastavi se 
započeto dčio još većim i svestranim uspčhom, tako da u p^rvoj po- 
lovici IX. včka nebijaše više hfervatske obćene niti u Dalmaciji niti 
n Pannoniji, koja se nebi bila kirstom k^rstila. 

Već bijaše včra Isusova kod Hirvatah na taj način nveđenm i 
već pronicaše kirštjanstvo svojim uzvišenim duhom i u život poj«- 
đinacah i u sva odnošenja cčloga deržavnoga sustava, kad no se je 
u tečaju IX. včka zametati počelo prenesretno razkolničtvo ismeđju 
iztočne i zapadne c^rkve. Tim nastade za H^rvate i za sve ostale 
Slavene vele važno doba, koje je svojim rčšenjem i povistnic« 
Slavenah za mnoge včkove odlučilo; tim naime, kako su jedni pri- 
stali uz Rim a drugi uz Carigrad, odluči se ne samo sustav vire i 
način bogoštovlja, nego se i put označi, kojim se je imao kod n]ih 
razvijati dmžtveni, đ&ržavni i duševni život: jedni ostadoie pod 



413 

uplivom Sinift, a drugi pod npEvom Cari|;rada. Onim muževom, 
koji ra a Carigradu ueblago razkoloičtvo pripravljali, bijaše f^avna 
teinjar da si u pokirštjenih slavenskih narodib pribave čv6rstii 
podpom. Ta im namćra podje za rakom kod Biigarah; k Sirbom 
si prokerće pat tim, ito sa ktomu jošte ne sasvim okirdtjeaomu na- 
rodu poslali svogih sve^euikah iz Carigrada; napokon pronadju na- 
čin, kako su i Hervate za se predobili. Ali ostavši Bugari i Sžrbi a 
saveza s Carigradom, u kojem su poslć pristopljenjem drugih istom 
kašnje keršt|enih Slavenah još većma ojačali, vrate se Hervati na- 
kon kratkotrajnoga odpadnutja k onoj c^rkvi, od koje su nauk Isu- 
sov primili i u kojoj su još dosta jednoplemene bratje nalazili. 

Od to doba bijahu Hervati u včri jedni s Rimom, glavom ka« 
U^čke cžrkve, nalazeć se ujedno u duhovnoj zadruzi sa cčlim za- 
padnim svdtom* Ali se od nčko doba razlikovahu u cerkvenom ži- 
votu od svoje jednovčrne bratje jednom izvanjskom uredbom, a po 
imenu tim. Što su u službi božjoj slavenski jezik rabili. Ovu uredbu 
dobiše Hervati od slavenskih apoštolah sv. Cirila i Me^hoda, 
Ded da i o tom jedno dvč rečemo. 

Došavši solunska bra^a Ciril i Blethod na poziv kneza Ra- 
sti slava u veliko-moravsku diržavu (863) i u zemlju pannonsko- 
ga kneza Ko ćela nastaviše.i dov&ršiše nimačkimi blago včstnici 
već pr\je nčkim uspčhom započeto pokžrštjenje ondašnjih Slave- 
nah. U prc^ovčdanju svom diržabu se strogo nauke katoličke cžrk- 
ve, ali u uredjei^u službe božje iliti liturgije odstnpiše od obćenito- 
ga običaja zapadnoga kerštjaustva, ustrojivši ju naime u jeziku 
onih Slavenah, kojim su rčč božju tumačili; u koje su ime nčke 
strane svetoga pisma i potrebite bogoslužue knjige na jezik tih Sla- 
venah preveli i Cirilom izumljenim pismom napisali. Ova uredba 
slavenskih apoštolah dodje poslč iz one zemlje, u kojoj je najprije 
bila uvedena, i k dragim nčkim slavenskim plemenom, a imenito i 
k Hirvalom. Ali ako budeš dalje pitao, kada je i kojim putem k 
Hžrvatom dospčla, to nečes za sada dobiti posve izvčstna odgovo- 
ra, buduć da stara povčstnica o tom ništa nije zabilježila; nu zado« 
voljit ćemo ipak po mogućnosti tvojoj žeyi, Hervati mogoše lahko 
doznati za ono, što se |e u njihovu susčdstvu sbijalo, i premda sp 
od rimskih blagovistnikah včru Isusovu primili i u obćinstvu kato- 
ličke cirkve, s malim prestankom, uztrajali, mogoše ipak zaželčti 
slavensku liturgiju , tim više. Što im nije moglo biti nepoznato, da 
su ju pravovftrni učitelji uveli i da ju je najviši cferkveni ugled opor 
tovano dozvolio, zametnuvši odpiranje onih, koji no su tvirdili, da 
se Bogu dostojnim načinom slava uzdaje samo u hebrejskom, girč- 
kom i latinskom jeziku. Tako nagadjajuć možemo si misliti, da nije 
Mio oMično slavenskoj liturgyi medju Hirvati put prok^rčiti, nego 
4a se je ona lahko uvrdžila, čim su ju njezini privčrženici k H^vi(- 



I 



414 

tom imSS; td Je pAt^ n^eno, kk6 fto fie^Mtitfci fv^r^i 
ht prije> ^ 'Otko svlikakd barem p(rste narale MtgjM^Ah na Pumo«^ 
(892). Udafivfii inifme Majuri na Paimoni)«, Mt «nfl seml)«, v kt^ 
ita it. Citil i Melbod Ma^sovHo 4človali, «kiid« jednu stran« iite* 
fRjrtitKira ipoci svoje gospodstvo^ im droga im se iamače, potraiiv 
tttćtlktt kod susMBfh iiarođah , po imena kod Bagarah i l^rvalak 
Ako dakle Hirvad već prije toga niša imafi prilike upoznati se s 
ttređ)ami OirHoTimi, to ju dobiie barem sađa^ kada ja n^a čeat is 
pattnonSke dotnovine izagnanih Slavenah k njim prilN^a^ ponesav 
sa Aobom kao osobitu svetinju i prevod svetih knjigah i obidaje eirk* 
vene, kojim se je od drila naumila. Budući Hftrvati i sami sidom na 
pri^etje k i^im donedenih novotah, stana se one benm Siriti po svem 
naroda, 1 td tfan ladnje, &to im je pri}ao i hknttski biskup u Nimii 
Da se je pako slavenska liturgija kod Hirvatah zbilja barem u re- 
Staioj A>bi počela uvadjati« o tom ćemo se sasvim osvMoČiti, aka 
tfVažimo, da je ona na početku X. vika tu već razprostraii^eDa bSa^ 
kao Ho to pdv£stnica onoga vremena bezdvejbeno svidoči. 

Na slavensku liturgiju bide se umah s početka njezina ob- 
Sfamka Silni protivnici podi^, bćdeć ju, da otvara vrata razkolnič- 
tVil u katoličkoj cirkvi, podav od nčiteljah, koji sa se i a vćri od 
ćitkve odcčpili; a ta ista sreća postiže ju, kada je kod Hirvatah 
utočište našla. Ovdč joj se prodvljahu dalmatinski biskupi, smatr*«- 
juć ju onako kao i pervi njezini protivnici. Buduć pako da je h^ 
vatski biskup u Ninu slavensku liturgiju fttitio, zato morađe već 
S toga razloga doći do raaprah izmedju njega i onih biskupah; k to- 
mii dade on joi i drugi povod razpram: hotČvSi se naime učinili je- 
dinom i virhovnom clrkvenom glavom u zemlji H^rvatah, zametaše 
ttricvene baredbe, kojimi je i hervatska zemlja podveržena bila vbr* 
hc^vnoj vlasti p^rvostolnika solinskoga, te nastojaše u obće, kako bi 
đdfaovttomu dčlovanju dalmatinskih biskupah medjn Hervati konac 
ačlnio. Tim načinom zavlada u Bratskoj u crkvenih odiioienjih 
tieizvčstnost, nestalnost i razdor, odaklč bi bile mogle i tuša^a po* 
Medice poteći, da se nije zlu odmah u njegovu zametu po mogućna«^ 
Kft doskočilo. Vvčrivdi se i^dme glave naroda hervatskog«, knez 
Toihislav, ardbiskup solinski Ivan, Inskup ninski Olrgur i 
d#taJi biskapi, da nemogu sami o sebi rčsiti u c^rkvenih odnoAeBJih 
ttaVlAdftlih razprah, umole g. 925 rimskoga papu Ivanu X., im 
fm pošalje svoje poslanike, koji bi ih u prepirnih pitanjih pouČiM i 
ti albgii naveli. Papa usliša tu molbu i odpravi dva poslanika. Tim 
poslanikom predade dva pisnm, jedno na arcibiskapa soliMko§aivm«> 
na i njemit podčifljene biskape, drago na hirvat^oga kneza Tonu- 
itlava. U p^rvom pisma kara oštro biskupe, što su dopusti^, da Em 
kdd Ittfvatrii služba božja slavMSkim jezikom dirži, pa im imlaAe^ 
da H njf^t^vintt poslmiici o tom mislojei da se 119 <dlMčiy salara i « 



ilitftb« boi)« istinski JMik #rM«. U Artlf om iHmAm afondiijt^ feKMt 
ToBiiithiva, da se kani slavMiske Ettr^e i šk fitom M laiinMttti 
Pl^AVši ]^oii}Mici povžireiia 01 fisma onini> kojim cnl bila nantaj«- 
M, posovii dahnattske biskupe iia cžrkveni sabor tt Spl6t^ d(a 
se tu prepima pitanja konačno fHe. Na nfihov posiv ttođje « SpMt 
Innogo biskapah i t« se ttćine ftaktjnčci « oooib d«ha, « kq§Mi a« 
biH napisani spomenuti Kstovi Ivana X. Sabor Bidc^n^i najprije^ dt 
se odsele neima tirp^ti slarenska liturgija^ ftatim odreiM, da a^ 
dan biskup neprostire STOJe vlasti plreko m^đfah^ koje aa Mu mkih 
nom naznačene , i da' svi biskupi u tih straaah« dakl^ 1 MrvanU 
bfskop 11 Ninu, priznaju v^rhovnu vlast p^rvostolnika 0oiiMkx^fl. 
Tako odredi sabor; ali se tim mir jodte nepovrati« Niftirid Msloip 
Gtfer^ur nehtčde se pokoriti zakonom, k^ SU imali uništili sva itj«^ 
gove osnove, neg^o se obrati upravo na papu, nebi V u njega MiM 
za se povoljniju odluku; ali se prevari n nadii Papa polal^ dpet g. 
928 svoga poslanika, a ovaj sazove sabor a Spk^ gA& su Mki^tlMi 
prijašnjega sabora o vlasti dalmatinskih biskapah ponov^Mii } fm>^ 
tv^rđjeni, i gd6 je joA napose odredjeuo, da se Ninska biskup^ uki- 
ne, a G^rguru druga biskupija dade. Sve ove naredbe spletske^a 
sabora potverdi još iste godine papa Lav VI* 

Da }e biskupu G^rguru za rukom podlo ono izvesti, što ft bi« 
naumio, hervatska bi cerkva bila morala dobiti posve narodni zna«- 
čaj : iztergnuta izpod vlasti latinskih dalmathiskih biskupah alala bi 
bila pod vrhovnim ravnanjem narodnih biskupah, a ovi bi ju btii 
uz prid^ržanje slavenske liturgije uplivu zapadnoga kerštjaMtva 
u mnogoj struci nepristupnom učinili. Ali to p^eprščiše naredbe 
splitskih c^rkvenih saborah, utverdivši vlast dalmatinskih bkku^ 
pah i međju Hervati i podv^rgavši i dalmatinsku i h^rvatsku etokVu 
pervostolniku solinskomu, a po ovomu papi rimskomu. Tako se od* 
luči za sva buduća vremena pravac ne samo cerkveiiogaiie^oi#v«y 
ga duševnoga razvitka kod Hervatah : k^rštjanskomu Mpadu tfiith 
de prosto polje dćlovauja na Hervate i na sliv iivot fijihov< 

Odvrativši spičtski cerkveni sabori od hervatske cerkve pogi- 
belj razkolničtva, nemogoSe ipak učiniti svojiMi zaključci, da 
slavenska liturgija u h^rvatskoj d<iržavi prestane. BijaAe tatina il^ 
atah, gdč su naredbe glede liturgije točno izveršone, aK ih opef bija- 
še, gdč se na te naredbe nije pazilo, nego je Slavenima Ulurgi}A na* 
p^rkos zabrane cerkvenoga sabora i nadalje zad^^ana« Nln*Od bi- 
jaše toj liturgiji, kao Što se lahko može mislčti, posvuda odAtti^ f^ 
se nadje i svetjenikah, koji je nehtčdoše pustiti, budi Što im je oso- 
bito omilčla, budi što su se samo š njom mogli uzd^ržati na svojih 
mčstih. Tako dakle nalazimo Hirvatsku od to doba na dv6 strane 
razdčljenu: jedna i to slabija strana prideržavaše u službi božjoj 
latinski jezik, a druga slavenski; ali obi stajahu jednakim 



416 

Batinom a neprekidnom obćenjn s kiOoIiCkom cžrkvom. Ta okol- 
noBt neostađe bei snimienUib poaiidicab za duševni razvitak Her- 
vatah: jer ostavci oni svi u v6ri jedini sa zapadnim kerd^anstvom i 
priđeržav&i barem stranom latinski jezik u službi božjoj, ostadoie 
av^ndilj u duševnom obćenju sa zapadom, tako da su mogli postali 
dioaki svej^ duševnoga napredka, koji se je tečajem v^ovah na 
zapadu u duhu obćekerštjanskom kao vlastitost svih rarodah razvi- 
jao; s druge strane pako zadiržavSi jedna strana slavenski jezik ■ 
službi božjoj zadirža takodjer svetimi apostoli Slavenah položoi 
temelj narodne prosvćte, odakle je pošlo, da se je kod Hervatah uz 
njegovanje obće kirš^anske znanosti sredstvom latinskoga jezika 
već za rana zametati počelo ne samo cžrkveno knjiženstvo u jeziku 
slavjanskih svetih knjigah, nego i narodno u prostom narodnom 
jeziku. 

PoslŠ spomenutih cžrkvenih saborah u Splćtu biše slavenska 
liturgija kod Hervatah u toliko mah preotela, da je rimska stolica 
opet prinudjena bila svoju pozornost na tu stvar svernuti. Za kra- 
Ijevanja Petra Krešimira pošalje papa Nikola U. svoga posla- 
nika u Hervatsku, da s biskupi te zemlje sabor učini i shođne na- 
redbe u cžrkvenih stvarih izdade. Poslamk skupi biskupe na sabor 
u Spi Št i tu ponove sakupljeni c^rkveni otci zaključak prijašnjega 
splitskoga sabora, odredivši da se slavenska liturgija posve uU- 
nuti imade. Nu ona nebi ni sad posve ukinuta. To Čini upravo Ču- 
dnovat pojav u povšstnici Hirvatah toga vremena; na jednoj strani 
vidimo ih, kako se čversto derže slavenske liturgije nemareć za 
zabrane cirkvenih vlastih, a na drugoj strani nalazimo, da se u ni- 
čem drugom nisu odlučili od nauke i običajah cerkve; pače za malo 
godinah poslč opetovane zabrane slavenske liturgije stupi Dmitar 
Zvonimir sa svojim narodom pod osobitu zaštitu rimske stolice, 
primivši odGžrgura VII. znakove kraljevskoga dostojanstva. Zato 
i možemo reći , da cčlo to gibanje na cferkvenom polju nije imalo 
značaja razkolničtva, nego da se je protezalo jedino na jezik li- 
turgije. 

Takovo stanje c^rkvenih stvarih ostade i kaSnje vrčme. Na- 
pokon se obrati senjski biskup na papu InnocentalV. s molbom, 
da o|i kao glava cirkve slavensku liturgiju, koja se je uz latinsku 
još nvšk u nškoj strani naroda diržala, zakonito dopusti i povlasti. 
Stoje papa, sklonut važnimi razlozi, i učinio (1248), te tako presta- 
đe smutila, koja je više vškovah u Hirvatskoj vladala. 



( 



417 

Lvm. 

A]iđrya Torkrat B^rli^ 

rodio «e je u Brodu u SlavQiii({l g. 1826; aađa Je rranii^araki odvćtnik. 

HiapUao je viie •astavakab različita aaderiaja. Uredio je VIII. knjigu 
Kola. Isdao je: 1, Đie freiwillige Theilnahiue der Serben und 
&roaten an den vier letsten 58terreichiach-tark.i0chen Krie- 
gen. WieD 1854; t. GrammatlK der illyrischen Sprache, Wien 185%; 
8. Izvori arbake povjeatnice (prevod) 1. ave^ić, u Bećn 1857. 

Iz životopisa slavnih maževah porodice BakaČ- 

BrđSd^anske. 

Simo biskup jsagrebackJ. 

(Ulomak.) 

Nad Dunavom nedaleko od uštja dravsLog^a uzdiže se joft do- 
bro sačuvana kola, s koje ziđinah stolštne kiše iiemogofie oprati 
krasnih slikah in fresco, koje t^rpe samo od ptičjih kljunovah, 
dtono sedar s njih kljuju. Ovo je kula nčgdadnjeg^a grada Erđdda, 
koji je današnjemu selo Erduto dao postanak i ime, a sam je na te* 
meljih rimske varoši Teutoburga sagradjen. U tom se građu rodi 
brata Tome Bakača/ Albertu, sinŠimunErdddski. On i svi ostali 
potomci Tomini izpustiše stari h^rvatski priđšvak BakaČ, i do dan 
danas im ostade samo magjarski prid6vakErdodj, koji bi mogao 
pokriti podrčtio slavensko tolikih za slavo-h^rvatsku povčst zna- 
menitih muževah, da nije pravedna Ctio ubilježila porod i domovina 
njihovu neizbrisivimi slovi u dnevnik hirvatsko-ugarskih sgodah i 
nesgodah, srećah i nesrećah. 

Pfervi baštinik slave i politike Tomine odvžrgnu se od načelah 
svoga strica i osobito u politici udari pravcem posve protivnim. To- 
mu vidćsmo na drugom pozorišto, Simo ćemo gledati na drugom. 
- Toma bijaše svemogućom podporom prčstolja Vladislava i sina ma 
Ljudevita; on bijaše utemeljiteljem prava austrijanske koće naUgar- 
sku: Simo pako diržaše se Zapolje, da nebude nijednomu kralja 
pokoran, i nastupak Ferdinanda Habsburžkoga na prčstol hirvat- 
sko-ugarski nađje u njem ratobornoga neprijatelja. Doklegod je do- 
sizao upliv nepokolelMvoga papinskoga gospodstva, dondč se raz- 
prostiraše dčlovanje Tomino: a Simo zakrili posebno hirvatsku do- 
movima svojom dčlatnoštju. 

Ova domovina postade po smirti Tominoj i naslapka Simaoa 
na stoncu biskupska turskim ratištem, žalostnim požorištem kžrva- 
vih borbah medju polomćsecom i kerstom. Godine 1618 zahvali se 
na biskupiji bratić njegov Ivan Brdođski, kojega je kardinal Toma 
najvoUo, te ga je zato dao mladjahna u Italiji ođgojid, za misnika 

ČKaska. ti 



418 

posvetiti i u 25. gfodini mladosti zavlađičiti. Premda je ovaj Ivan, 
poglavita nada Tomina, jod 1514. bio na biskopstvo zagrebačko po- 
stavljen, ipak mu se nehtćde vladati biskupijom; jer neima njeg^ovu 
d^lovanju nikakova trag'a, nego je sve saiij Tomara^. Za njega 
se nebi dalje ništa ni znalo, da nije Rafo Levaković zabilježio, daje 
on još u svoje vrćme vidio u stolnoj c^rkvi zagrebačkoj na Ičvoj 
strani velikoga oltara Ivanov nagrobni kamen, na kom su mu naslo- 
vi uz ime upisani, i gd^ je naznačeno, da je 13. kolov. 1626. u 37. 
godini života preminuo i to kao izabrani jegarski biskup. Simo bi- 
jaše dakle tretji bi«kup iz BakaČko-Erdddske porodice, Jmji je vla- 
dao zagrebačlum biskupstvom. Da imamo izvorah pri ruci, mogli 
bismo godinu po godinu njegova biskupovanj a izpripovčdati. Ali vnit- 
ci naše starodavnosti tako po malo još za sada teku, da iz raznih 
spisateljah moramo ono isto c^rpiti, što iz jednoga jedinoga, kan- 
da su svi isti izvor pred sobom imali. 

Stupivši na biskupstvo p^rva briga bijaše Šimi, da uredi ime- 
tak biskupski, i zato zahtšvaše god. 1519 od kaptola zagrebačko- 
ga, da mu se izdadu sve one povelje, u kojih se dohodci i vlaste- 
linstva biskupiji zagrebačkoj pripisuju. Kaptol medjutim nemogaše 
toga zahtčvanja po njegovoj želji ispuniti, zato što je biskupska 
pismoshrana za se bila d^ržana i više putah pogorela, pokradena i 
razasuta. Simo stane zbog toga preti kaptol, ali izgubi parnica i 
dobije sud, da ona pisma, kojih neima, kaptol nemože ni dad. 

Dok je on o tom radio, domovina je sve više i više počimala 
od Turakah t^rpčti, i zato sn sledeče godine pune žaloštnih borbab 
i gttbitakah do 1526, koje se je dogodio poraz Ugarske ua mohač- 
kom polju. Ako ćemo po prisutnosti Siminoj kod ove bilke suđid o 
onom, što je za p^rvašnjih godinah radio, to bismo rekli, da Ofiu je 
obrana domovine od turskih navalah na serdcu ležala. Jer još 1520. 
posle nesrečne bitke kod Korčnice, u kojoj je poginuo ban herval- 
ski i biskup vesprimski Petar Berislavić, i još za života kardinala 
Tome BakaČa bude Petar Erdddy, brat Simin, kraljem Ludovi-^ 
kom postavljen za bana u gornjoj Slavoniji (današnfoj H^rvatskoj), 
te tako bude uručena virhovna oblast nad domovinom |^ornjo-sla- 
vonskom dvojici Erd6dijah, Šimi, kao zagrebačkomu c^rkvenoniv 
poglavaru, i Petru, kano svčtovnomu poglavici države. Kako sn 
se oni starali, da Turčin nepregazi ni Une ni Kupe, to je očevidno 
iz lista kraljeva, kojim 1523. zapovčda kaptola zagrebačkomu, đa 
pusti Petru kamenje staroga Siscija (Siska), da sagradi ond6 grad 
proti Turkom. U to oteše ovi u Bosni gradove Srebrentk« T<^aii] i 
Sokol, i akoprem sn 1520. s ug^arskira kraljem primiije učinili, ipak 
se po malo primicahu Dunajn i Dravi, i uputiše se 1526. na Budim. 
Kako se je Krag Ljudevit pripravio, da ih dočeka, kak^ je 1u na 
usčkovanje sv. Ivana Kirstitelja skupa s vojskom prop%o> to je stvar 



k 



419 

poauala. Hirvat« sn u toj bttoi vodiU Pelar i ŠinniH Erđdđj. Oni sa 
se junački t>oriH, ali oenogavSi uspeti, povukli su se natrag po i%- 
^^Ij^noj bitci. 

Po mohačkoj bitci naslade kobno vr^me raspre međja Zapo- 
Ijom i Ferdinandom I. zbog kraljevanja. U kirvAvoj toj raspri, pra- 
vomu ttsroku potlafejega porasa ugarskoga a moći i dobiti turske, 
stajaše Šimun za Ivana Zapolju du&om i tllom i godidta 1527. veo- 
ma podupiraše Kristofora Frankopana, b«ia Ivanova« A posii ne- 
sretne smirti ovoga vitesa, postane on banom Ivanovim i glavom 
strane, koja nije hotčla prisnati kralja FerdiiMuida, On se stavi proti 
kući, koju je kardinal Toma, utemeljitelj sreće njegove, na prćstol 
ugarski zvao i prava joj osnivao. U tom strankarenju bijaše Simo 
strastven i^pirvi agitator sa Ivana Zapolju, a iiajžeštji protivnikFer- 
dinandov. Cim se je Zapolja kraljem učinio, odmidi se Šimun pobri- 
ne, da ga n Hirvatskoj svetjenstvo sa takova prisnade. Za veUkn bi 
mu korist u tom poslu mogao biti glas kaptola, da se s njim ujedini. 
PoslČ dogodjajah mohačkih bijaše Simun na odmoru u CasmL Ona- 
mo indi trebaše da pozove iz kaptola poslanike, da se s njimi posa- 
v6tttje^ i da zaključe, koga će kaptol za kralja uzeti. Piše dakle kap- 
tola, da mu pošalju važne i iskusne ljude, kao što je Andrija, roson- 
ski biskup i naddjakon virbovački, koji je s njim nezgode ratne pri- 
je malo ned^ijah podnosio, da se u dogovoru s njimi odredi odgovor 
nadvorniku i udovi kra^a Ljudevita, koji su bili rad primljenja Fer- 
.dinanda i biskupu i kaptolu pisali. Kanonici pošalju po njegovoj že- 
lji biskupa Andriju, čitaoca, Petra Grangju i kanonika StČpana Pose- 
darskoga. Ovi došavši u Čazmu i vidivši kako je Simun udario na 
Zapoljevu ruku i nagovarati ih stao na njegovu stranu, zamole ga, da 
ih nesi i u ime kaptola reći id bčlo ni c^no, nego da ih pusti^kući, 
da se ond6 pogode s ostalimi Članoii kaptola. Po njih napiše Simun 
kaptolu Ust, i u listu izreče, da on sa Zapoljom nepomično dirži, i 
da ga odanj nitko neod^Tati; dakle i kaptol, koji se ima vazda svoga 
biskupa deržati, neka nipošto neide na drugu stranu. Tako zapovč- 
daše Simo. AH u kaptolu nčtko nčkako mišljaše. Andrija, na koga 
se je Simo bio oslonio, odvrati se pfervi od Zapolje. S njim rekoše i 
iai uz nadvornika i bana Franju Bacana, da će us Ferdinanda pri- 
stati. Drugi deržahu uz biskupa sa Zapoljom. A tre^i će gledati na 
o\e, pa ni k jednim ni k drugim. Tim razdorom postiže Simo ba- 
rem toliko, da kaptol nije dao nit javnog očitovanja u uzgoni kra- 
ljevskoj, niti je odgovorio na list kraljičin i palatinov, nego je muče 
povod dao, da su Ferdinandovci kq[>toI za neprijazau sebi uzeli. A 
to mogoše tim većim razlogom učiniti, jer od kanonikah zagrebač- 
kih nitko nije došao na sabor, urečen po banu Bacanu u Križevce 
1527., da se ondč neslozi kraj učini i da se Ferdinand zakralja iza- 
bere i prizna. Odmah poslč toga sabora udari vojska strane Ferdi- 

27* 



420 

nanđove na knatija biskopaka i kaplolaka, da biskvpa i kanonflie 
kauii sa tv^dokornoat i da ih prisiH na pokornost Ferdinandu. Va- 
raždinske Toplice, CasRia i sve, ito je k ovim vlastelinstvom spada- 
lOf bude okratnom rnkom poharano, popaljeno i unMtoženo. Ferdi- 
nandovcem bijade nadalje najvifte do tog^a stalo, da zavladaju Zagre- 
bom, stolicom kraljeetva i sferdcem zemlje. Onamo dakle odpreme 
vidtu i po tadadnjem stanju vojenoga znanstta uredjenu vojsku špa- 
njolsku pod grofom Nikolom Turnom. Grad zagrebački Greć nehtč- 
de i onako od Zapoije niftta da znade, nego se odmah podloži kralju 
Ferdinandu. AH se uprav zato bojaše biskupa i kaptola, te primi ra- 
đostno Turna i njegovu vojsku. 

Kanonici, vidivfii stradanje Zapoljino; os6tjajući žalostne po- 
slMice neprisu^a svoga na saboru križevačkom; motreći Turna u 
Grečkom gradu više sebe; videći kamo vodi tv^rdoglavo protivlje- 
nje Simino proti Ferdinandu i bezuzp^dna všrnost prama Ivanu: 
umekiajuse i poMjn Andriju, biskupa rozonskogai arcidjakona kal- 
ničkoga k Ferdinandu, da izjavi njihovu pokornost i izposluje po- 
vTatak zauzetih vlastelinstvah. Ferdinand zapovčdi pismeno banom 
Bacanu i Ivanu Tortvatu Karloviću o Lučinju 1527., da povrate kap- 
tolu Toplice varaždinske, jer je ovaj izkazao kralju dužnu pokor- 
nost. Od ove dtete oslobodjeni moradoše kanonici medjutim pret^r- 
pčti novu štetu; jer je Turn, vtverdivši se u gornjem građu (Greču), 
za obranu njegovu za shodno sc6nio razoriti kaptolski varoš i po- 
paliti ga skupa s kanoničkimi kućami. Cim su kanonici tako stra- 
dali, pozove ih Simo u grad k sebi. Petar RipaČ, Bernardin iz Mo- 
druša i Jure Frigidini nehtćdnu k biskupu, nego krenu k Turnu, a 
Simo im po svojoj vlasti oduzme kanoničtvo, i jedno dade Pavlu £r- 
d6du (svomn rodjaku) a drugo Jakobu iz Požege. Vidi Simo, što se 
zaigrava, te stane misliti i brinuti se o utvžrdi grada svoga biskup- 
skoga u Zagrebu. Naveze hrane, praha i z^rnja, oruža i svake po- 
trebe, koja ide kod obrane gradovah. A da grad i sve ovo nepovšri 
istom komu god, postavi nekoga Ivana Vagerovića zapov6djiikom 
gradu. Vagerović je služio još ^mina strica, kardinala Tome, te je 
za včrno službovanje bio mnogoverstno nadaren od Bakaća. OdaUd 
proizticaše nepokolebiva njegova oddanx>st prama Šimi. A k tomu 
bijaše oštar Ćovćk, v^št i iskusan vojnik. On se nije strašio Turna, 
nego je rad bio s njim se ogledati i mčriti. Gradu, dok mu je Vage- 
rović glavom bio, nemogaše Turn ni pristupiti a kamo li mu nahu- 
diti. Zato tim više turpijaše knkavna okolica od Turna, koji je još 
naperio topove na tornjeve gotičke stolne cirkve zagrebačke. Isti- 
na, da Vagerović nije dužan ostao ni zagrebačkim građjanoro, ni 
Tumovoj vojsci; istina, da su i jedni i drugi osštili Čeličnu ruku Va- 
gerovićevu i mnogo kvara pretćrpčli; ali što je komad porušena zida 



421 

i ruorenje gđdkoje kućice ^rađa i^rečkoga praoM rajuraljenjii kras* 
noga spomenika pobožnosti biskupake I 

Turn se sjedini s pomoću iz Kranjske, i potemod 7. sirpnj^ 
okruži grad biskupski i stane Vageroviću dodavati. PonaćiBJa oko 
grada naspe i pleterom ih utvirdit uavese topove^ no srećom poma« 
nje, jer velikih nije imao, pa stane paziti, kad se tko na zidu poka« 
±e, da uanj puca, i obarati dto je jo& ostalo od gotičkih tomjevah i 
sitnih onih oresah gotičkoga sloga, od kojih se nciknatni samo tra- 
govi jofi na izvanjskoj strani cerkve amo tamo ugledati mogn. Vi« 
divši Turn, da bez većih topovah neće uzpšti, a nemogavfii si ih na* 
baviti, pomisli na drugi način, kako bi grad uzeo; počme naime la- 
gume kopati. Ali se je Vagerović i u taj vojeni zanat razumio. On 
nastavi protivne lagume i tako predusretne Turnove; on nahrupi 
iznenada na Turnove kopače, pa ih pobije i razt6ra; zatim udari na 
tabor Turnov i zada mu trista jadah. Ali u gradu nestaje zaire, ite* 
staje džebane, nestiye vojne sile; jer se troši hrana; jer topovi ore 
i puške iz grada pucaju; jer mnogi vojnik od gorke smerti i ljutih 
ranah iznemogne. U toj smetnji spusti Vagerović potajno noćju jed- 
noga svetjeuika iz grada, obučena u odčću zarobljenika Turnova, 
da ide i biskupu objavi, kako grad stoji: da. je u nuždi, s koje će 
stradati, ako se nepomoli sunce oslobodjenja. Biskup obreče pomoć 
i obodri obsednute, da uztraju. Svećenik se sretno vrati, bude uza 
zid u grad na konopu uzvučen i napuni grad vesrijem i dobrom na* 
dom. Vagerović sada, da Turn nepojnisli, da mu je obsada dozlo* 
gerdita, stane od radosti pucati iz topovah i pušakah, dade udarati 
bubnjeve i trubiti u trublje, vikati, pčvati, klicati i halabuku Činiti, a 
med narod prospe glas, da će mu skoro ogromna vojska u pomoć 
priletiti, i da se on neprijateljah baš ništa neboji. — Turn i zbilja 
popusti u revnosti svojoj za otimanjem građa i javi Ferdinandu o 
slabom uspčhu svoga postupanja u zem^i slovinskoj. 

Dok je stvar u tom bila, otidje nčkoliko kaaonikah, da namote 
kralja Ferdinanda, neka neđade cferkve stolne zagrebačke oriti i 
razvaljivati. Sva je prilika, da je dakle i Ferdinand zapovčdio TuPr 
nu, da nenas^rtje prem žestoko na biskupski grad, u kojega se sre- 
dini hram božji podiže. Ali su bili još drugi poslovi, koji su bisku- 
pov grad napasti i zla oprostili. 

Zapolja se naime poče još iz Poljske s Turčinom pogadjati o 
tom, kad nemože neodvisno, da pod njegovim verhunstY0ni u Ugar- 
skoj kraljttje. Sultan Sulejman to jedva dočeka i stane otimati pomalo, 
štogod nčkoč bijaše ugarske krune. Branitelji pograničnih grado- 
vah bijahu sebi samim ostavljeni. Tako neznadjahu ti gradovi m nji- 
hovi kapetani, čiji su i s toga 1527. Gtobonog« kapetan JajaČki, pre? 
dade Jajce, Andrija Radović opusti Banjaluku, upaliv grad i varoš. 
Ličani i Kerbavljani predadu i izgube Udbinu i sve redom gradove. 



I 

i 



422 

Dok su St indi sinovi domovine oko Križevacah, Zagreba i đtf)e 
kervarili, komu kralju đa domovinu predadu , iz^ubide svoju ^emljv 
i gradove, koje su ht6U predavati. V6ko\ite sramote! HirvatHerva- 
ta ubija i kolje, — pače H^rvat zove Turčina u pomoć, — da ne po 
rasumu, nego po strasti stvari izpađu. Zapoljevci naime, i med igimi 
žalibože i biskup Simo, očekivahu Sulejmauovu vlast, da ona posadi 
na sveti prčstol StĆpana apostolskoga kerstožd^rnom rukom slavo* 
hlčpnoga Ivana Zapolju. Sulejman inđi pomalo tobož za Zapoijn oti- 
maše gradove pokrajinske i pribiiživaše se sirdcu Hirvatske, otme 
Slavoniju, i one iste 1528 godine, kad je Vagerović Torna, a Tnrnr 
Vagerovića nadjačavao, mšsto da oba složno na neprijatelja ker§* 
tjanskoga udaraju, sakupi on silnu vojsku, da pokori Ferdinanda a 
na vladu Ugarske da stavi Ivana. Time se može pravedno reći, đa 
strahovitost bitke mohačke nije tolika ni toli ubitačna za nas bila, 
koliko je nesretan bio postupak Zapolje i njegove stranke. Oni 
istom podpunide poraz bitke mofaačke; jer Sulejman 1529. dodjena 
Ugarsku s novom nebrojenom vojskom, nenađje ćzbiljnoga proti- 
vnika, otme Budim i uputi se na prčstolni Ferdinandov grad, Be<^. 
Ferdinand sakupIjivaAe sa svih stranah vojsku, da Beč obrani, i ta- 
ko mu već viSe do Zagreba nije mnogo stalo, kad bi Beč izgubio, te 
zato pozove Turna s njegovom vojskom na obranu Beča, koji se 
digne izpod Zagreba, dodje za rana u Beč i ondč, na pravom m^stu, 
svoje i vojnikah svojih junačtvo pokaza. Zagreb, razoren od svojih 
sinovah, stajaše te godine kano pod^rtina kakva, u kojoj su se raz- 
bojnici i bezzakonici skrivali. Tri cžrkve, sv. Antuna, Nikole i Mar- 
tina, bolnice, manastiri — sve je srudeno do temelja. 

Odlazkom Turnovim ođdahnuše stranke. Doinja Slavonija bi- 
jaše prolaskom turskim poharana i u pustoš ob^rnuta. Gornja pako 
gledaše užasom Turčina u Budimu i pod Bečom i bez priprave kao 
u mertvilu Čekaše svoj udes. Bojntčkim duhom izlapi krčpost. Simo 
je stao pa gledao, šta će to biti?! Ali kad je vidio da Sulejman, \Ta- 
tjajući se s vojskom izpod Beča, u Budimu krunu sv. Stčpana kralja 
Ivanu predaje i kraljestvo u Budimu potv^rdjuje i podiže, dvostruko 
se priljubi svomu Ivanu, nemareći, što je k^rvlju domaćom natop- 
ljen temelj prćstola Ivanova. 

Kašnje poče ipak Simo razmišljati štete saveza turskoga i 
os^ćati poraze i gubitke naroda. Tu se vidi, da je odlučio sile svoje 
posvetiti obrani domovine. Mnogo je k toj odluci doprineo Sulejma- 
nov rat na Ugarsku 1532, gA% je po haranju i pičnjenju, po bez- 
uspčšnu otimanju Kisega od Nikolice JuriSića na gornju 1 doinju Sla- 
voniju put u Jedren uteo. Od Varaždina razdčii vojsku, da putuje 
prama Biogradu, i uzam sebi spaholjane i janjičare udari na Ko- 
privnicu, Včroviticu i Požegu, te dodje u SrČm, kamo je prispio i 
veliki vezir Ibrahim s ostalom vojskom, razoriv V^rbovac, pr^v 



k 



423 

Krli^vce^ Guđovac, vlasteliiistvo biskupsko Začesan, Erđddskn Mo- 
slavina, Kraljevu Veliku i Zapolje (koja se i danas kod Gradiške 
vidi). Ovo tursko putovanje uzduž i popreko na&e domovine prodje 
u užasnom miru, ali ujedno dade povod vččifomu neprijateljstvu 
proti Turkom, na koje i Simo biskup pristade. 

Kad je vidio Ivan Zapolja, da njegov ban, biskup Simo, u Sla* 
voniji nemože za njega ništa da opravi, kad je vidio, da su mu i u 
Ugarskoj sile preslabe, da se oderži proti cesaru Ferdinandu, kad 
je rekoh sve to vidio, stane misliti o nagodi s Ferdinandom i već 
1533. učini priprave u tom poslu. To pako činjenje neosta bez 
upliva na Simu, u kojem se je to vrčme cčli prevrat mifiljenja tvo- 
rio. Iz Zapoljevca imadja&e postati Ferdinandovcem, da se domovi- 
na od Turčina brani. Tako biskup shodno svomu zvanju napokon 
predpostavi osobnoj požudi svetost svoga čina. G. 1534., kad se je 
učinio mir medju Zapoljom i Ferdinandom, kad je već cčia domovi-; 
na bez prigovora priznala Ferdinanda za kralja, priznade ga i Si- 
mo. Tako nadju napokon protiturske osnove kardinala Tome i u Si- 
minu sirđeu odziva. 



LIX. 

Janko Jnrkorić 

rodio se je u Pozčff g. 1S27; sada je učiteljem na c. k. oset^koj ginmaziji. 

IlapiMio je mnofo izvornih sasiavakali za Danicu, Keven i Kato- 
lički list. U Danici au ovi znamenitiji: Nesuđjeno-neoteto. Ulomak 
iz putopisa 1. 1, za 8. 1. U Katoličkom listu: Župnik seoski. U Neve« 
nu: Misli o jeziku. Da s' ostala što si. Ulomci iz lomna i 
k^ršovita života jednoga pučkoga učitelja. Ima I tomu leka. 

Izmedju prevodah ovi su mu vainlji 1. Atalija, tragedija od Ra« 
dne- a (u rukopisu); 2» Vra£ ja bara, od George Sandove; 3. Dvi mo- 
litvene knjige (u rukop.); 4. Ustrojenje Ilirije od Napoleona; 
6. Spomenici jednoga Inđjaka, od Gogola; 6. Basne, po englezkom. 

Osim toga je jos napisao Janjesce, u Zagrebu 184S (po Kristofudmi- 
du, ali sasvim ponaieno i preradjeno); priredio je Četv^rto izdanje Relkoviće« 
va Saltlra, u Oseku 1S57, opisav obširho život toga muža; nre^jlvao je nčko 
vreme pod tudjom firmom Katolički list, ;Narodne Novine i Danicu. 

1. 

Ba II eeme jod te ^^naprčđ'^? 

Plutarh se tuži, u koliko se sitjam, na jednom mčsiu u svojih 
moralnih spisih na mladež onoga vremena, te ju kori, da mimoidući 



424 

sve, ftto je vavišen^e, i ito ČovMca £ov<kom čini, »emariBa pišla 
nega đa joj je plesati, konja jafiiti, svirati i p^vati; da neina onoga 
slaroga strahopočitanja ^ama stolčtiiim svetkijam, ko)e jeaaslćdlia 
ođ svojih praotacab, đa neima dtovanja prama starqiin, prave gra* 
đjanske kreposti i. t. d. 1 u tom ma povladjuje ptoiiik istoga doba 
pćvajvći, kao Sto je poznato »aetas parentum peior, avis 
tnlit nos neqniores, progeniem datnros vitiosiorem.« 

Jedan je naslikao živinu i socialno stanje istinitinu bojami one 
dobe, a drogi je proricao ujedno, pa i pogocBo, kako će posl^ bitL 

Zanimivo je sladom povratnice sravnjivati vremena i ljude. 
VrČme teče, n kojem živimo, a mi se nemšujamo, koji a njiana živi* 
mo. Od dobrih postaja gori, pa onda dolaze najgori. 

Iz Plutarha, Persija, a i dragih vidimo, da je i staro doba ima* 
lo svoje gentlemene i dande, proti kojim je, kao i danas, prava kr^ 
post revnovala i rat vodila. Nn doba carevab rimskih već bijaše a 
zlu okorčia, u opačini, koja se je iz preobilja izlegla, ogreanida, ta 
zdrava misao nemogaše vi6e primiti daha razuzdanoš^u zamamijor 
na; zdrav naak nemogaše se više ucčpiti u daša bolna, kao Što se ni' 
najjedrija mladica neprima stabla ostarčla i iznemogla. 

Ntt starce moj ! ti vidi gde je Rim nosio pod vidom najveće 
slave i veličine svoje girdnu rakranu sigurna razpada u serdcu 
svom; razpada, na kojega razvalinah ustade novi, duhom živoga 
slova božega uzkrišeni svčt, pripali narodom divljim ali za život 
sposobnim, pače na život pozvanim; ali ti nevidi ni polak jada! 
Otrovno sčme onih zalah, kroz toliko stolč^ah pod zemljom poko* 
pano i bujnim tčranjem novoga usčva uzlijauo, evo obuzelo je na na- 
čin korova vas sv6t opet; pa i tko će da ga obranit 1 mi se obazi* 
remo na naše Aristide, Epaminonde, Ljkurge, i imamo na stotina 
Plutarhah, koji mnogo snažnijim, n^o li si ti mogao, glasom vica: 
Natrag! natrag! ali uzalud! — 

1 doista, Čovčka, koji još ima toliko duševne snage, te se nije 
dao pončti od silne bujice, kojom je zlo u svčt udarilo, spopada gro- 
za, te bi sdvojiti morao, da neimamo jamstva u živom Boga, učite- 
Qu i zakonodavcu našem, da nas on neće ostaviti, i da će sahraniti 
naslčdje svoje, koje je dragocčnom svojom kirvlju ođkupio; — al: 
usqaeqtto Domine! neće utoniti brod spasa tvoga ali mi aemožemo, 
da od straha i groze nekličemo: propađosmo. Gospode! — 

Na mlađih, veli se, svčt ostaje. Ovo sa velike ršči, od 
kojih valja da se uzderma svčst svih i svakoga. Zašto? Jer onakov 
ostaje, kakova smo mi ostavili. Stolčtje odgovara za stoičke, a 
čovšk za čovčka. Sudija je Bog višnji, vlađatelj morabioga svšta, 
a sud je njegov neumoliv, kao i zakon sam. 

Idući tragom, kojim se je razvijalo k^ršt^anstvo, vidimo, da 
se nauk nebeski u pervom svom početku okražava najvećom slavom: 



426 

glM ir66De i#li9e probuui na ua<^ii jurke umuje vm proatraiii sv^t, a 
Qfl4i M pokoravajo neodo^ivoj mo^ iij^ovoj. Zametna iskra tog;a 
na^ui nifipaljiije serdca živini ogveđočenjeni^iz koje niču včiici ma- 
Ceaički, niglčpii ures cerkve nafte. Srednji vćk s^di a tami« ali po- 
sred lame ^ori l6po i sjajno vdćita luć k^rdtjanstva. Ouo stupa na 
pozoriftte svćtskih dogo^ajah, a dčlovanje i^egovo oduševljava opel; 
ista iivotvoima idea, samo pod dragim vidom^ jer su se okolnosti 
promenile. Mćsio mironosiie palme mučeničke, blista se mač u ru- 
koh kirfttjaBina, a gdć je mač, tu dobra neima. Ja neću da opravda- 
vam kervoproli^a, iiu samo branim ideu, koja je u dčlih kadšto pre- 
kmračila svoje granice. Iz toga samo svatko razabrati može tpliko, 
daje onda bilo odviše, čega danas ima premalo. 

hsteče i taj toliko huljeni srednji včk, ostavivši nam kao za 
osvetu Štampu, barut, novoodkrivene strane svčta i U d. Dodje Lu- 
ther i s njim ki^ige. Jedna porodi stotinu, stotina tisuće, ter evo. 
nas danas hvala Bogu njimi zaterpanih. Dobrih bijaše uvčk malo, a 
h^rdjavih i premnogo. One preuzeše odgojivanje sveta, ter evo nas 
dan danaa na verhuncu gospodstva njihova, u poli toga slavljenoga 
devetnaestoga stol6ya,stoIĆtja prosvete, Čovččanstvai mnogo drugih 
takovih Išpih imenah. Obrazimo se, koji mislimo, da vidimo, pa se 
pitajmo, kako stojimo? 

Najprije feuomenon. Lakomišljeuost i izbjegavanje svakoga oz* 
biljnoga posla; poveršoost u svem; težnja za spoljašnjom sjajnoš- 
^u i postimi zabavami svake rake; nadutost, precčnjivaoje svoje 
vr6dno8ti i preziranje drugih, neštovanje starijih, malocčnjenje sve- 
tih stvarih i one čete od zalah, što za dm i pred tim ida i dolaze, 
to ti je, moj starce Plutarhu! pokraj drugih dobrih jedan dio krepo- 
stih naše dobe. Toliko smo se za sedam stotinah godinah udaljili od 
tebe. Preteku smo vas i daleko pretekli. Nisi ti vidio naših dvora- 
nah, naših kavanah, kazalištah, dućauah; nisi ti vidio naših ki^igar- 
nicah i jao ! naših cerkavah. 

Evo ovakovi su danas oni, na kojih svčt ostaje. 

Skrajna pokvareiiost našega stoićrja već je prirččjem postala, 
te ju svaki nosi u ustijuli, komu i nije u serdcu. Ono malo Ijuđih, što 
drugom stazom stupa, plačnim očima i ranjenim s^rdcem to motri 
i pita jedan drugoga: što će to da bude? 

Imamo, istina, u koga da se uzdamo, ali valja i ono: »Co- 
viče, pomozi si i sam, pa će ti i Bog pomoći.«« S njegovom pomoći 
posluju ovaj čas stotine dobrotvornih rukuh oko preporodjenja &o- 
vdčanstva, i on. će dati, te će napokon dobro oderžati nad zlim po* 
pobi^du. Nn kako svagda, tako i tudč različni različnim putem 
udaraju. 

Jednim je nzklik: Prosvčta uarodah! Od serdca ti smo rado 
uz ote pristati, samo valja^ da uan^ prije odgovore na pitanje: ka- 



426 

kova presveta? Da li ona ra«isdaiiMt tmnan^uite^ bes Skako- 
va vođje rasama, koja is oholoati proislasi a s malmiiiosli dofiri«- 
je, včm gasi, a a neverom te brali ; ono nijekanje svef a» on^ Babel 
iđeah, onaj niitar, u koji se je današnja učenost nronđa, iBtisnnvši 
si ispod nogah temelj svake positivnosti; ako se pod tim imenom 
imade i nadalje rasumćvati prosv^ta, te ona prosvAta, od koje ae 
spas sv^ta Čeka, onda nam nepreostaje drngo nego da se molimo 
Boga i nadalje »da priđe vladanje tvoje.« 

I stavimo, da će možda doći vrčme, gdA će se ovaj metež 
ideah ponć&to isbrisati, uvšd sdravijega isobraženja obiakšati te 
ovo staviti sa temelj naše duševne sisteme. Jeda li bismo time i opet 
sve postignuti bili? 

Sto bi nam dakle oskudevalo i što nam danas kraj sve ove na- 
še učenosti oskudčva? Praktične ćudorednosti — krč posti! bes 
koje sve siianje ništa nevrčdi. Učene tbeorije nisu kadre same po 
sebi svčt spasiti ; u dčlih se tekar pokazuje vrčdnost znanja. Znanje 
bes dčlah jest sčna bez tčla. 1 u tom isoliranjn i odcčpljiva^jv zna- 
nosti od života, tbeorije od porabe valja tražiti izvor svim onim 
strašnim oprčkam i protuslovjem našega družtvenoga stanja: što 
vidimo, da na očigled Ijudih, koji ljubav imadu uvčk na jesiku, dru- 
gi od glada umiru, što vidimo uza theoriju umčtnosti naj%'eći Sarda- 
napalizam, uza theoriju ljubavi i pomirenja najveću nesmiljenost, 
meržiiju, zavist; Što su včrnost bračna, ljubav domovine, odanost 
prijateljska i ostala najsvetija imetia samo prazne rčči, ^Ah s dmge 
strane vidimo svakdanja preljubničtva, izdaju domovine i prijatelfali; 
što se je tim strašnim moralnim orgijam pridružila i ona dmžlvena 
nakaza, u koju je ta- dvoličnost takodjer prod^rla; da se najljutji ne- 
prijate^i Ijnbezno sretaju, dok jedan drugomu o glavi radi, da se 
srčd najnježnijega posmčba i prijateljskoga rukovanja spremila i 
izveršavajn najg^rdje opačine; i stoje to već sve svČt sankcionirao, 
podčlivši im od moralnoga veleizdajstva, pa sve do onoga sitnoga 
dosčtčarenja, u kom takodjer imade otrova, Išpozvučna imena: sa- 
roir-vivre, convenience, bon-ton i t. d. Tko nečuje svaki 
dan o porabi života i porabnih Ijudib! — kojimi se je imeni to od- 
padničtvo od načelab zdravoga morala u naše doba ok&rstilo. 

Sto nam dakle kod ovakova družtvenoga stanja mora biti pre- 
čije, gola učenost ili praktična ćudorednost? Svaki, koji 
je ikada ozbiljno razmišljao o sversi čovčka i o najsvetijih interesfli 
družtva, pristati će uz nas, kad tvirdimo, da je prava krčpost 
uvčk spasonosni)« bila i biti će sa Čovččanstvo, nego lije ispraz- 
no snanje. Krčpost je dakle, i to krčpost kirštjanška, oko 
koje nam nastojati valja. Ona je veće i obćenitije blago čovČka, ne- 
go li golo znanje. 

Znanje, premda proističe iz bistroga vrutka bogodanoga uma. 



427 

uda^vge se iftk feilto ođ isvor« uvogm đoiK, đok se na sto stran- 
jraticah sasvim naiagnM; i tako dolasi, da ic uma postaje protkim- 
Ije, i ono» što je po isTora svom božanstveno^ đa se napokon pođiie 
na samoga Boga, početnika svoga« 

Um dakle Čovččji, koji je to)3co pntah već očevidno sahitao, a- 
i dan danas nemilo bladi, nemože biti izkljnčivo ravnalo dčiovanja 
našega; jerbo mn nestaje više sankcije, koje on sam sobom prepisom 
svojim nemože podeKtI, a s droge je strane neće 4a priznaje. Zato 
tt tako nestalnoj i Innjavoj normi, koje su ugled sami oni pogazili, 
koji s« ju najviše obožavali, te tako je i sama obvezna moć slom^e-^ 
na, a dražtveni poredak, koji se takodjer na moralnom temelju os«* 
niva, neimade dovoljnoga jamstva. Osim toga koliki mogu doprati 
do te učenosti, kad jednim sredstva, drugim vrčme, a fretjim volja 
oskudčva! 

OdtalČ, Što krčpost k^rštjanska pravila praktičnoga života 
c^rpi neposredno iz Čistoga izvora božjega objavljenja, kojega je- 
Čuvarica c^rkva, a jamac sam Bog Isukžrsr^ nesičdi, kao što nam 
prigovaraju zatočnici racionalizma, da smo se odrekli uma; nismo, 
nego smo ga podčinili najvišemu umu, objavljenu u naročitih zapo- 
včdih božjih. Nadalje krčpost kerštjanska imade mnogo Čv^rš^i te- 
melj, nego li znanje svčtsko. KrČpostan k^rštjanin stoji sa svojimi 
načeli o životu uzvišen nad svatom; on znade svoje dužnosti, kojih 
je sadiržaj jasan, sila neuprosiva, a prekeršenje bez ikakova izpri* 
čanja. S toga mu se i valja neprestano boriti sa svčtom, negledajućr 
na množinu protivnikah. Sam stoji proti hiljadam i bori se s onom 
pouzdanoštju, kojom gleda u licč vččnost vremenu. On po širo«- 
kom i valovitom moru života ovoga brodi neustrašivo; vesla, jedra 
i kotve su mu: včra, ufanje i ljubav; staza mn je naznačena i 
njome jedri preko oštrih hridih i klisurah; sa strane mu se smiju 
Čarobni otoci, puni divote; glas Sirenah dopire mu do ušijuh, da ga 
obfaini; more bčsni, te posred svakoga talasa otvara mu se pred 
očima jaz sm^ti, da ga progntne; brod se lomi, pristanište je bii- 
zu — ai on se nesvratja, to nije put njegov. To je prava krepost 
nepromčnijiva, postojana, nepobitna, neizcjirpiva. U njoj se dosto- 
janstvo čovčka najveličanslvenije objavlja i u njoj jedinoj drnžtvo 
Čovččje za svoje postojanje i postupni razvitak dovoljno poručan- 
stvo imade. Pa ova Čudotvorna sila, krčpost kžrštjanska, nife 
blago Ijudih pojedinih, Ijubimacah sreće, nego je obćenita baština 
kirštjanstva. 

Nju dakle polažemo za temelj socijabiomn prevratu, koji se iz- 
vesti imade, ili nam još dublje pasti valja; i pitamo ujedno, tko va- 
lja, da nam na tom putu prednjači. 

Da je domaće i školsko naše odgojenje i najbolje, koja je ko- 
rist, kad i najbolje odgojena mladića Čeka nakon toga divojakoga 



438 

odgof^'VA' S^^ i^ <)AJP>tN '"^^ sirdcem i dašom njegovom moieiHt 
bdila ttježnt»t kr^stnih rođiteijah a posI6 škerb dobrih ućite- 
Ijah — koja je velim korist, kad mu posl^ to^ atapiti vulja u onu 
velika škola koja se svčt zove. Volja je naša na zlo sklona, a n 
mladeži ta sklonost pretežnija nego li u zrele dobe, pa tim pogibelj 
veća: načela jošte neakrćpljena a serđce od sto silnih strastifa ob- 
sMuato. Straga načela krčposti, s kojih se ozbihioštja tahkoamiiost 
mlađe dobe nemože oprijateljiti, malo po malo mčsto ostapaja nače* 
lom sv^ta, koja su hedonizmom svoga naaka primam^iva i svojom 
sofistikom silna. I tako je ovo kltsara, o kojoj se sva netemeljna 
još sgrada mladjane krčposti gotovo mora skeršiti. Da negovorim 
o ženskom spolu, reći ća, kako je s mužkimi. Mladić čista nepokva- 
rena serdca stupio je iz koće roditeljske u školu. Recimo, da mu je 
otac bio p^rvi učitelj krčposti — to učitelj u učioni nastavlja. Svir- 
šivši nauke, ode iz učione sa najboljimi uamčrami u svčt. Dosada su 
mu dva čov^ka govorila, a on jih je slušao; ali sada mu govori svčt 
na hiljade nstab. Tu sve drugo Čuje, drugo vidi. MLeSto Iheore- 
dčkoga umovanja o krčposti sluša on sada milozvučnu pčsan Sirene 
praktičnoga života, i dok krčpost svojim štovateljem ništa neprnža 
do duševnoga mira, vidi kako Moloh života obasiplje svoje svakim ' 
blagom i otvara im uetzcerpivo vrelo razkošja, koje im to obilnije 
teče, što su služeć i dvoreć mu revniji. Tud se nadje sa svojimi pri- 
jatelji, koji su se već udomili u tom eldoradu; oni ga bratski sre- 
taju, hvale mu se, odgovaraju ga, žale ga, izsmčhavaju; to tako da- 
nas, tako sutra, dok se čovek neprene, oči si iztare, ter iz sna 
na javu stupi. Za nekoliko danah već se s bratjom razgovara, kako 
je ono bilo, kako je čovčk lud u mladosti i. t. đ. Te sada daj gizdu, 
daj kavane, daj plesove, dvoniike (Complimentirboch), Eugena 
Sue-a! i dobre drugove! a s Bogom učione, i^oditelji, učitelji, Ičpi 
redu, umčrenosti, čistoto, zdravlje, cirkvo i nauko! Sad ga nitko 
više nestiže: šiba je roditeljska slomljena, ugled učife^ev sgažen; 
on si sam vesla, sam plovi dok iiedoplovi. Starost dodje, ter se po- 
čim^ tre^i čin, a ime mu je ili »zlo okorčlo« Ui »prekasno 
kajanje.«« 

Ako je dakle, kao što iz svakdanjega izkustva vidimo, i što 
mi nitko odreći nemože, tako domaće kao i školsko odgojenje ne- 
dostatno, da uzmogne odolčti razvratnomu uplivu života, budnć da 
upravo u ono doba prestaje, gdč bi strastim mladjanoga sferdea naj- 
više trebalo snažne ruke, koja bi ih zauzdavala, i nilad čovčk tura 
se na lički način u labiriutih života bez niti Ariadnine i bez pouzda- 
na oruža, da se bije s onimi sablastmi, kojega svud Čekaju s razva- 
Ijenimi ždrčii, da ga progutnu — pita se, da li nije ovdč nuždno, da 
imade, tko će to odgojenje nastaviti i komu taj zadatak prinadleži? 

Nužda je jasna, a taj veliki i Ičpi zadatak pripada cerkvi. 



4M 

Ona je iia to posvana i aamim Bogom tttemeljeiia. To je pravo 
njesino i dužnost ajezina. A sredstva za to imade neizcžrpiva u 
onom nauku, koji u đvijuh izr^kah saderžava vide, nego li su svi 
mudraci od početka sv^ta do današnjega dana izmuđrovati mogli« U 
njoj je vrelo istine i vrelo fjubavi, jeteo, da svšt izvede iz tame 
neznanstva i laži-znanja na svćtlo tršzne ali nepobitne mudrosti, a 
drugo, da svH spoji onim svetim vezom bratstva, od koga glede 
drultva ljudskoga, da i u najviSoj svojoj savirfienosti ništa uzviše- 
nijega ni pomisliti nemože. Nadalje imađe sluge svoje i učitelje 
v^Čne istine, koji su postavljeni čuvari vinograda gospodnjega. 

Da pako c^rkva može primčrno svojim silam i blagotvornge 
dčlovati, oko toga valja da svi složno nastojimo; da ljudi od upliva, 
dobrim primčrom i uputjivanjem druge privoljavaju, a osobito da se 
znanost s včrom pomiri, kojoj se i onako na poslčdku mora 
povratiti; da nitko nezavidi c^rkvi njen samostalni položaj, koji ju 
ide, i upliv, koji na setdca ljudska imade, nego da se svatko od sird« 
ca raduje, što nam je srčd ovoga groznoga moralnoga razpa ostala 
barem jedna tverdja, s koje se proti svčtu boj voditi može, ne ubo- 
jitim olovom i kirvoprolitjem, nego prejakim oruđjem istine da se 
obore ti uzidani na pčsku gorostasni bedemi nevčrstva, i što je dig- 
nuto oružje proti Bogu, njegovim vičnim zakonom i svemu moral- 
nomu poredku, da se svi, koji vide nesreću i propad naraštaja za 
naraštajem, te imadu još s^rdce, voljno pomoći bčdnomu čovččan- 
stvu, kupe oko one jedine sile, koja nam je kadra pomoći, i da 
njoj s dužnim pouzdanjem izruče jedino spasonosna zadaću, koja joj 
i onako Božjim postavljenjem pripada, da nam ona bude učiteljicom 
ne samo nauka, nego i života kerštjanskoga, što nam upravo 
treba, i o čem u ovaj par spas naš zavisi. 

2. 
Ix pripoTĆđiLe: Ima 1 tomti IćiLa. 

»Haj! hirjt huj! Veselo Mitre! došao je i tebi spasov-dan, po- 
kucala sreća jedared i na tvojih vratih, procvale ti ruže i ružmarini 
na stazi života mčsto stara drača i korova! Mili Bože! Sirotinja je 
briga velika; dan na dan hrani, poji, odčvaj sebe i svoje, a neimaš 
odtdde; kadgod se zaiSte, ćuška za uho, a kadgod se dade, rana 
duboka, a kad se nemože, bol preljuta; — al ni bogatstvo neđa 
spavati; gvozdeni sanduci- i oni dušu težko pritištju; neznaš, kamo 
ćeš s novcem; izvijaš sve načine, kako da ih poharčiš, pa nikako 
nemožeš da na kraj dodješ. Srećo, pusta srećo, jel' moguće, da si se 
i samnom jedared posestrila! Jesi! jesi! — Onaj san nelaže, a da on 
i laže, sad istinu već nitko u laž nepretvori. Po svem gradu ide od 
ustijuh do ustijuh: Mitar- aMitar,to je sada gazda! 33,777. svim je na 



430 

jeailea, a đćca ga već naiaasl ^nadiis toma ae br#)ii sve 4«afts klanja, 
ave mtt ae divi; a ja, kad ae pakažem na ulid, lete kape i šeširi: 
sluga ponizan gospodine Mitre, Čestitam vašoj milosti« preporuč^eai 
se I A ja, kao čov^ koji se n dobru neća da ponesem^ velikodušno 
svakomu odzdravljam i samo izpod oka motrim i merim prijatelje i 
nepri^t^ie, te u sebi odlučujem: ovoga ću ponnilovali, a ovom« 
nikada neću oprostiti. Kono Marko! Evala, prijatelja Milrel klanjam 
ae, opet je izišlo na tvoje. — Znam,đa je izišlo, kono Marko, de pri6aj 
sada! Biti će dobro, kad dođješ: Mitre, ded pet sto, ded hiljada fe- 
rintih; premaklo mi se novacab, i tako dalje. Al je Marko opet Ćo- 
v6k. — AF odakle znade svet za moj broj ? kako sam ga sretoo 
dobio i kupio, spravio ga u ladicu u deset zamotakah,pa se <^et zna- 
de. Al da! danas je već sedmi dan, što su vukli, a tolika sreća da^ 
leko se Čuje. Huj! hvgt koliko je samo to? Po svem svštn glasati će 
se, sve će novine pisati o sreći mojoj. Mnogi bogatar, koji je 'do- 
sad mislio, da je samo njega Bog stvorio, da se u novcu valja a 
drugi ^sv^t preko oka gleda, reći će sada: gledaj ti toga! To će ae 
govoriti u Beču, Parizu, Londonu i svuda, gdh je majdao 
novcu, a ja ću pod ovim svojim poderanim krovom i ovih masnih 
čakširak pucketati persti i misliti si: baka momče, kao da ste vi 
sreću pod zakup uzeli. — Ali da! sutra je slava u meuel toliki goati, 
a ja se ništa nebrinem.« 

»Ej Katol pošalji mi po Marka!«« 

Za čas Marko dodje. 

nBrate Marko« reče mu Mitar upžrvši se o jedna nogu i tap- 
kaj nć njome, a ruke u džep turivši — « ti znadeš, kako sada nho^t 
te ćeš mi rad učiniti ljubav, za koju se možeš stostrukomu asdar- 
ju nadati. S velike sreće metnuo sara se u trošak. -iSutra hoću pri- 
jatelje svoje da podvorim, neka se vesele sreći mojoj. A nšato 
sam i kod majstorah naručio, pa hoću i pošteno, kao čovšk bogat, 
da platim. Ded mi dakle do četiri stotine forintah, evo li pisma ua 
četiri hiljade.«« 

Marko ga tužno pogleda, al valja, stoje počeo, da i izvede, te 
opet Ijubezno i pun udvornosti odgovori: 

»Kako da nedađem, brate Mitre; davao sam i prye, a kako i^ 
ne sada. No se uzterpi sutra do podne.«« 

»Svejedno, dan prije ili kašice. To sam te hotio moliti, a ^' 
da budi mi zdrav!« 

Marko mu se pokloni i ode. 

»Bože moj, kako se mšnjaju vremena!«« nastavi Mitar svoj 
monolog — «< Čovčk ovaj, koji me je prije toliko korio, g^erdio i 
samo od smiljenja kadkad me iz blata izvlačio, sada mi se evo kla- 
nja. zlato! o blago! ti si car, ti Bog sv6ta ovoga, iieklanja se to 
nitko Mitru, nego sve tebi.«« 



431 

Mkte^ ite ćemo sddcti aiasntra?««. propita kros vrata Kata. 
ffBhtt, bhv, il^lo ćemo aaUati? — to je pitanje t što ćemo za- 

»Daj!«« prodre se Kata«« to treba snati, ona dva purana ili 
tele ?« 

»Kakovo tele sakr. .... kolji kravu i gAigoA dto uhvatiš. 
6d6 je jedno, tud danas m6sec danah može stajati stotina; ko^i sve, 
što ti pod raku dodje, neiali ništa; to je jedan dan, al vr^di za mi- 
lion miiionah drugih.«« 

Kata se kriomice nasmije i vrata sakipi; al se sa nialo opet 
vrati i im^vi stolara Mocla. 

»A! dra^o mi je, drago mi je, majstore Mocle, jeste li već gr sa- 
dili kadgod ormare sa novce ?<< 

»Gospodara . . . ol da reknem, gospođine Mitre, nije nusde 
bilo, al ako treba, snađem i to.<^ 

Ha ka bal nužde; kakove nužde, gdć se grade ormari sa 
novce! Pa onda, »ako treba!«« Kako nebi trebalo! Vam netreba sa 
vaših pet grošićah, to snađem; al za dv6 stotine hiljadah, velim, dvš 
stotine hiljadah, mislim daje uv&k trebalo i. da će trebati!«« 

»To je istina, vaše gospodstvo, al to je pervi pot kod nas, od 
kako svćt stoji.« 

»Tako, tako moj Mocle««, pljesne ga rakom po ramenu, »a sa- 
da, da vam kažem, kako želim da taj ormar bude. Najbolje, što ima- 
de dirvo orahovo, spolja Išpo na smedje usvStlano; cčli ormar na 
dvoje rasd^en i sa svaki predčl posebna vratca; u donjem ovelike 
ladice uzduž, za krupnu novčurinu i kojekakve papirine; al odozgor 
tri do četiri reda sve malih, silnih ladičicah, s tajnim otvorom i sat- 
vorom, da nemeže svatko svoga nosa ondć imati. A kad se jedne 
ladice spreda povade, a ono da sa njimi budu opet druge, isto kao i 
p^rve. Tako mi uredite, a kad bude gotovo, i vi svoje Ićpe novce za 
posao primite, onda ili se odmah otrujte, ili mi se svimi bogovi za- 
konite, da gradjevine ormara nećete nikomu isdati. Nije šala, gdć 
je toliki novac, — šta vi mislite ? 

»Biti ćete složeni, gospodine, a kako ćemo sa cšnu?«« 

»Računaj te, kako vam je volja; što stane u jednu ladičicu du- 
katah, to je vaše.«« 

»Hvala IČpa, a kada da bude gotovo?«« 

»Čim prije; ja ću do skora po novce : a kada ih donesem, va- 
lja da bude, kamo ću ih spraviti. Vi snate, kako hžrdjava svčta da- 
nas imade. Ja snađem, da su tu hiljade isbuljile sada oči na mene, 
kao gladne vrane na mercinu, do koje nemogu. Jedni misle, sada 
će Mitar, sagrabivši jednom i drugom rukom, bacati na sve strane; 
tud se sad javljaju rodjaci, sve devete peći omela; prijatelji, sa koje 
se prije nikad sualo nije; kerštjeni, krizmeni i Bog sam snađe ka- 



432 

kovi nejoite kumovi, llstede po n$tai|<Q kia^ j0dkiirH>Oriut¥o, 
đru^i prijateljstvo, a M^ kmnova kuauicva kMntvo: Te »h jt4m; 
a ima ih, koji au možda na poslMkii poltoniji od ipirvik, te aii4e: 
ako li nedođjemo do ništa s dobrim, a mi ćame silom. Te-a« oni 
nezvani gosti, od kojih se je zem^a najprije očistiti, ]»a onda reći 
moralo: Ajde Ifitre po sv<^e novce. Bog snart Živ olkii, a m^rtav 
doći!« 

svMertav doći — kako to gtrvorile?« ^ »• - 

9« Sati nebore, to udara na bogatstvo; kod ovolika novca tmošt 
Čov6k ludo govoriti, pače i budalom obstati. Novffc i ludost, lo sa dva 
druga, koja se dobro slažu. Misliš li, da gH je pun sanduk, da onde 
nemože biti prazna glava! Pače sreća u Čovčka luda, to ti je oUteo 
znak puna sanduka. Koliki bi po onom, ilo je sam sobom vrMan, 
već odavna bio lipsao; al mu je ruka zlatna, pa je sav riatan; tika- 
buh pustio i podvoljak občsio, dok se je mnoga čestita dtša^ koja 
sja dobrotom, a ne zlatom, usukala kakono pritka o pasulju. Tako 
je na svčtu, dta Čemo; jedan vara onim, fito nije, a drugomu se ne- 
da da pokaže ono, što je. Zato, rekavši sve u kratko, uz blago ne- 
traži pameti i ako danas sutra čuješ i ludih stvarih od mene, a ono 
valja da misliš, da ima patenat i na ludost, a to je bogatstvo.« 

»Vi mudro govorite, gospodine Mitre, kano da knjige pišete.« 

A gore mi je bilo — pa sada mogu da govorim. Medjutira, ja 
imadem još malo posla, drugih naručbinah; a vi se brinite, da or- 
mar skoro sgotovite.« 

rBiti će. — Vaš sluga!« ' ' * * ;•.: 

»Jest — sluga. Da ste mi zdravo!« 

»Mitre! kolar već odavno Čeka« vikne Kata* * r . * 

Neka Čeka — i ja sam nčgda tako čekao. L^p^ rt je biti VeK^ 
kim gospodinom iU bogatim čovčkom — Stoje naposl^&ti" fi^ejelil^ 
no. Tud možeš sav svčt za nos da vučeš, a on ti se opet mora kla- 
njati. Kada sam ja nčkoč dolazio velikoj gospodi: sluga pred vMti, 
deset satih pred podne; — »molim vas, bi li mogao biti s milostiv* 
nim gospodinom« — Baš se oblači, pričekajte malo.« — Jedanaest 

satih. »Molim vas — « »sada baš uzimaju račak ufiliova mi- 

fost.« — Dvanaest satih. »Molim vas « »vidite, daiiMis g^ 

spode, koja su prečja; dojdite sutra.« Tako sutra, tak« pfHftkMUtNi 
i tako uvčk. Čekaj kolaru ! ali ajde.« — ' ž "^ ' • 

»Unidjife.*' 

»Na vašu zapovčd — « " j»* 

»Imadete li gotovih kariicah po najnovijem ukusu f** 

»Cena?« 

»0 tom n^e razgovor, nego imadete li gotovft^karveah po 
najnovijem ukusu?« • • ' 

»Gotovih neimam, ali ako zapovMate — « * * 



4^3 

«jMt» BtpovMiiii; ktfMe Mteliri 0Mak pod kraMm, da m 
nose i najveći Će^tt; prviili, kako m« vo^; sa Ćolui koiqa; 8W 
od Cista fvošd|a» ito od gv^i^ Ut iamde; na aeleao oličene sa 
girbom — *— e! to ćemo posli.« 

nBtti ćete slaieiii; doU«?« 

9) Za đrft nedilje danah najposlft. Da ste mi adravol« 

Na isti način primi to popodne joi nikoliko nugstorah i amit- 
nikah gradskih, međjn kojimi posl^dnji bijaAe (^fat Kafteles, kod 
koga namči dekoracija aa satrašnji obid, — prešan posao, na 
koji vi^ da se potroši sva noć, al sa dobre novce. 

Tako se nagospođovavši to popodne i večer, iajede po običaju 
malo ckma kmlia i soha sira te ispahnjiić se, kao da se je najeo sa- 
mih gnjetelovah i napio Šampanjskoga vina, legne pod onaj svoj 
otircani pokrovac i stane sanjati o salonih, andiencijah, equipaiah i 
^om gospodstva, što si ga je u glava npilio. 



LX. 

Dr. Franjo Bački 

rodio «• je f . 1SS8 u Fuiini u H^rvaUkoj; sada je kanonik kod sv. Jerolima 
n Rimu. 

Napisao je viie većih aaatavakali, većinom liiatoričkof a aad^rfti4>^ k<4S 
cn rastreieni po rauiih liatovib. Isdao je: Viek i djelovanje av. Cj- 
rilla i Btethoda alovjenakili apollolov. 8vesak I. V Zagreba 1857. 
(II. avesak pod tiskom.) 

Šiwo€oipim Tome areldJalLoiia 0pl£tolLO|i;ft i #•- 

miaćes* poTČstmilLa. 

Ni u toli oaloglaienom od nćkih nadri-madracah srednjem 
v^kn neoskttddval^e naftama naroda brižljivih maževsh,koji sa revno 
hiiješili njegove agode i neagode, loK na cirkvenom« koU na dir« 
iavnom polja. 

U kiti ovih sa naft narod aaslažnih otačbenikah ptovo mteto 
Baaaimlje nai Toma. 

Rodi se a SpUta god. 1200, k6 Što se vidi la njegova vlastita 
očitovanja. Koga je plemena bio, nije nam poznato; nn ako promotrimo 
nfegovo odgojenje i tečaj tivota, smyemo reći, da je poibekao ia od- 
Kčne obitelji. 

Za dčtinstva Tomina nastadofte veliki nimiiri a Didmac^i. Po- 



434 

kr^iiM ova, podneblja toli bla^a, a avojiin poloiijem tirgoviai toK 
prijazna, bijaše od ii6gđa napastovana od Ml6t<^ao^, Enj^ali #1^- 
njega v^ka. Oni ftađirkivahu a njn sad na oval, sad na pnai načia, 
dok se nisn ondć udomili i pretvorili kukavna Dalmacijtktt ffrltidifttf 
svoje robe i sčminidte svojih vojakah. Koncem dvanaestog% stoička 
opirafie se otoj težnji Ml^tčanah najviše mogući Zadar; catoplannše 
MKtČani osvetom. Prigoda im se pruži, kad se je na posiv I Ano c en* 
ca III. zapad oružja latio, da oslobodi svetu zemlju od Hiihaaie4t* 
nacah. Stlčpi ali lukavi đužda Hinko Đandulo »dei gralia Veoi^- 
cie, Dalmacie, atque Chroacie Dux,« posluživ se smetnjom rktiite* 
rah, nemogaviih izplatiti Mlćtćanom pogodjene brodarine za posliđ- 
nji prevoz u iztok, povede god. 1203. svu vojenu ^u iz Ml^jjkuh 
pred Zadar, te ga napokon na svečani gradu dan sv. Eriao|poiia 
osvoji i opustoši. Da u buduće Zadar nebude BUčtČanooi pedkosi#: 
»razoriše sve zidine i kule na okolo; a u nutri sve kuće^ oMmsH 
samo cerkve čitave. ^ 

PoslČ te pakosti, odjadri sva sila put iztoka i tuđe osvoji Ca- 
rigrad i utemelji zapadno-bjzantinsko carstvo. Razpiršeni Zadra- 
ni počmu se sakupljivati i obitavališta si opet graditi, osvetjujnći ae 
ujedno i MIčtčanom gdč su samo mogli. Splčtski nadbiskup Ber- 
nardo, rodom Peružac, podje im na ruku, poslavši im u pomoć de* 
set kajetankih galijah, koje je izplatio novcem kraljevskim, di^a- 
tim kod vranskih c^rkvenjakah. Nu baš radi toga navale Mlčtčani 
po sklopljenu sa Zadrani miru s nčkoliko ladjah u splčtski zalSv, i 
tu razore na otoku Vranići grad biskupski s kulom. 

Kako je korio ova nasilja Innocenc ? kpliko su ona pobaoila 
Dalmatince, kako dčlovala na dčtinsko serdce našega Topie? . ^;, 

Bernarđo bijaše nčgda Benediktinac, virio učen muž; do $0 

fođinah učaše u Bolonji bogoslovne i pravničke nauke; imaše ye]^u 
njižnicu; odlikovaše se ne samo kano praktički muž, šiljan Čealo 
k|i9o poklisar k ugarskomu dvoru, nego i kano govor^ik^ | a|(<]||Uye- 
tički pisac. — Nećemo se prevariti, ako uz^iemo, daje Bemairdo 
znatno dčlovao na Tomu i njegove roditelje, tako daje Toma luo 
poslan na visoke učione u Bolonju, kamo su na nauke biodiU iniać- 
niji mladići dalmatinski. 

Bolonjsko sveučilište, najstarije uzik sestru .iSVC^ J^- 
rižku, slovilo je ono doba velikom učenosti, osobito u jpravoalfliv- 
noj struci. Tudč bijaše stečište svih učenih glavah» med.k^jimi au 
se odlikovali kano kanoniste po prilici za našega TamiBt:'i]|r||(t|i, 
Ivan Faventinac, poznat pod imenom, nSiimmu^ Gaopnista«, 
Tane red, koji se je proslavio, svojim d^om: »Ordo ij«^i»aliiV'F 
Ivan Nšmac (Teutonicus), Raymu^nd de Pena forte, OvioMi- 
ževi i ujiho\i sudruzi đadoše svojom nčenoš^u pruvap i|e,«a#o 
cJ^rkvenomu, već i điržavnomu živolu za viš^.stC(}Mj|ytt.., Načela, 



435 

nHnii rastapana, hnin po svoj Europi oživotvorena od njihovih aće- 
mkah, nzviftenih na najvi&e Časti i službe. 

U takovu ^ađn skupljaše si naft Toma kakvih sedam godinah, 
poput brižljive pčelice, koristno znanje. Tu stavi on jamačno temelj 
onomu stalnomu značaju, kojim še je ka&nje odlikovao. 

Naš Toma bijaše u Boloniji svčdokom zgode^ koja je u njego- 

. vu strogost, kašnje mu često spočitavanu, nemalo utčcala, i koju je 
OĐ kano jednu izmed glavnih u svom životu ovako zabilježio: »Iste 
godine na veliku gospu (15. kolovoza 1220) bivši u naucih u Bolo- 
Aji, vid A sv. Franju propovidati na ulici pred javnom palatom, ka- 
mo sd je sav skoro grad sg^muo. Početak pako njegova govora bi- 
jaše: angjeli, ljudi i vrazL tih trih razumnih dusih govoraše toli 
dobro i razgovčtno, da su se mnogi pritomni učenjaci čudili nad go- 
vorom neuka inače ČovČka. Nu govor njegov dolikovaše više be- 
sMećemu nego li propovidajućemu; a u govoru smćraše samo na 
to, da ugasi neprijateljstva, a obnovi saveze mira. Prosta mu bijaše 
haljina, osoba prezirljiva a ghrd obraz; nu njegovim rččim podeli 
Bog toliki usp6h, da se je pomirilo mnogo plemenitih obiteljih, med 
kojimi su stara neprijateljstva porodila dosta kžrviprolitja. Ljudi ga 
tako Štovahu, da su muževi i žene jatomice vžrvili, samo da se do- 
taknu okrajakah njegove haljine, ili da uzmu nčšto od k^rpah nje- 
govih. Toliko o tom čudnovatom pojavu trinaestoga stoička; o tom 
angjelu mira naprama vratolomnim vitezom i ratoborcem. 

Znanošću i krčpoštju obogatjen i nakitjen včrovatno doktor- 

. akom Čaštju, vrati se Toma u najlčpšoj dobi oko god. 1223 u svoj 
zavičaj, da mu posveti stečeno u tudjinstvu znanje i izkustvo. U 
svom rodnom mčstu postane najprije bilježnikom, važnim za tada 
organom. Zbog stečenih u tom zvanju zaslugah učini ga kaptol i 
ostalo svetjenstvo jednoglasno arcidjakonom poslČ smžrti Catalda 
(god. 1230). S tom čaš^u bijaše velika vlast skopčana; arcidjakoni 
bijahu vazda uz biskupa kano savčtnici, a za njegova odsutja uprav- 
ljahu istom biskupijom, rad Česa se zvahu noculi Episcopi;« oni 
rčšavahu sve razpre nižega svetjenstva u pžrvom prizivu; putovahu 
po biskupiji, a često d^ržahu i skupštine; bez njihove svčdočbe ne- 
mogaše nitko steći nadarbine. S toga se podčlivaše ta Čast sposob- 
nim mužem bez razlike dobe. Nije inđi za Čudo, što je i našemu 
Tomi, mužu jedva od 30 godinah, u dio pala. Sposobnosti, kojimi 
je bio nadaren, on škrn, kao što mislimo dosta Čedno, ovako opisa : 
nArcidjakon bijaše dovoljnom znanoštju obskerbljen; u izvžršivfinju 
svoje dužnosti polag možnosti dosta brižljiv i revan; ljubitelj pra- 
vice a mžrzitelj zlobe; te virio revnovaše, da se overšuju sveti pro- 
pisi, i da vladaju božje naredbe u svih cerkvenih poslovih. Kao Što 
se vidi. Toma se htčde datom si vlaštju poslužiti na korist cirkve 
i domovine; ali upravo, kao što Često na svčtu biva, revnost nje- 

2S* 



436 

gova nadje velik ođpor rto/Sto M seibhlAd'^j^uijfeMM^^ 
samoga nadbiskupa Guncella. ' ' ''^^ ' •»'*»' 

Guncel bijaše visokoga roda ogard^i "Ulstt; j^)^brakMl 
bana Gjule i Petra splitskoga đjakoha bi natmenofAlei']^. 1S19'II 
početkom 1220 nadbiskupom splitskim. Kao 6tb ^ ^fflis tStittk 
biskupovanja Gnncelova^ bijaSe on vi8e sa litkc^b V^Čafl^o i Imk 
l^arsku zalihost, negoli sa dostojno i sminio'noietg« tta]^ l^ftslBr* 
skoga; njemu manjkaše valjano znanje, đob^a fdfiA ik^Cpkii dJKFlflt- 
nost; u njegovih očijnh vide stojahu podli puzflegi; Mgd li'IAMi^ 
savčtnici. Odatle toliki ođpor proti Tomi, s Kojega ke ttaifĆ^K^Mi iAi 
kako nije mogao sljubiti. Zato ga neht^đe odmilh potVifđm'^iuhti^ 
đjakonom; napokon zadovolji javnomu zahtSvu, te ga šfm itmiČML 

Nije dakle za Čudo, Sto se je vatra porođ3a, Iđ^d su se*d^ 
toli odporna značaja sukobila. Razkošnici, koje' j<$ Btro|foM*B^l^hMr- 
dova bila poplalila, opet podigoše glavu; Toma po duino^ ^iN^^ 
nastojaše, da ih ukori i kazni, nu oni se ut^košfe k iiidfeAAil|^ kc^ 
se n^e podufao na nje udariti. Patareni, koje j^'B^hioMo tald 
strogo suzbijao, post adoSe sada smčliji; Outicel neHhašć iM3db M- 
važnosti, da ih obrati ili kazni. Nevaljani svetj^icf, 1ćoj!k6 ffe' Wr^ 
gost i revnost arcidjakonova bila tim u oku, oi^micabli to iittf iiM- 
biskupa te gapredobiše na svoju ruku. Na ove opasti^ 'Mt^teđkC^tta 
taj nered upozorniToma svoga nabiskupa.MedjutimMfaifettdk:iiVA, 
koji su odobravali postupanje Tomino; koji su r^vnost'*i^i6^^A|^'li 
oviršivanju cžrkvenih naredbah podupirali, koji su Či^if tft6 nc' ti)«^ 
prionuli. Tim načinom postadoše dvčodporne stranke; di'ir^at^M* 
prijate^stvo planu, nebijaše još Čelovodje Tominfm ddporUKdint Mi 
malo kašnje nadju ga u novo naimenovanom nadpopii Pib ti^HIlIrtlhk 
Taj smutljivac i nemirnjak poče javno gerditi Arddji[kolia;'tfe'1Hni 
podje za rukom predobitisve proste inepametne; postaji^tef tei^ 
tim na Čelo i ođrekav dužnu pokornost Arcidjakoftu, ^htSVaie;\đll)jpa 
kano svoga glavara štuju, i tako se porodi g^rdo raxko1j<S'trltlipĆoili. 
Nadbiskup pako, komu se bijaše oprčti buknuloj raz^H, t \n€i a^ J tf^iii 
đčcom obnoviti bratiiisku ljubav, poče Štititi nađpopovu ^aMco; a 
tištiti cčlom svojom vlaštjuTominu;radje bonesložne vfd6vKSe 1sv«je 
kanonike nego li složne. Petrova smčlost zatiin tamo đt)(AHs;*đlr je 
Guncella sklonuo. da Tomi vlast oduzme, pače di^ ga htdbćli illi'se 
pako razjari proti njemu i puk »učini pozatvarati SVe cSri^ itS|»l^ 
tu.*< Sad dodje do borbe medju obč stranke. Međjndiii'Toma;'JNi se 
ugne pogibelji i da toliko zla na jednom imiSti, te vriatf i^i*(BA€H 
gu svomu zavičaju, podje sa četiri oddana si kanoh&a'lt piibf Cl<^g%* 
r u IX. u Perugiu, gdč se je tada papa bavid. Sto Su se ti niinli*1^g[t»- 
đile pobune. Misleći uništiti svojom prisutnoštjii sv^^^'MftiSfe^T^Hlii- 
ne, dade se uzastopce za njim na put i Guncel' ii SVi^lIftii kiMhM, 
med kojimi je bio i rečeifii Petar, svi obonižiBih! svšddčbldtlf ^¥oti 



437 

IcmL k^ 4a ^. fti>|^|itQii! ^ P^a, j^ai^liv Tomu, ođaii kardinala 
Otta, da rasvidi raspra. Prestradiv se .nadbiskup nastojaSe sada 
Af(4i^om prfd^)^ ai laska vimi.re.Čmi; na ovaj snajaći, da on po 
!K|reAenpi m^jola.r^^i i obraz^ ^ihtide da se s(var sudbeno r6ii* Ouo 
vi4ivai# odkl^ a^lob^ prpd Tomi dolaai^ strojno ukori D||dbiskapa» što 
pilj^tjar gicati toUkii pakost u splitskoj cžrkvL« Na predio^ kardina* 
lw» da se ian|ire pred izrekom sudbenom, rado pristane krivac Goo- 
otA^U se sa tivojom strankom zlovoljan kaci vratL Otto potvirdi 
twm ^ arcidjjakon^, a Guncelu u pisma strogo zabrani, da netžrpi 
uik^va kovaratva proti njemu. Kad se je pogibeljna ova ralimirica 
tim piUem izjednafiila, »dodje poklisar odTregaana, biskupa tro- 
girsl^i^^ Nikole hvarskoga i od dva draga, << koji su kod pape Gun- 
c^ tui^UIi a Arciđ|akona branili. Premda je bio aprx>ien, nehtćđe 
Tomci ponoviti parnice« da neponovi starib ranah; na vrati se iste 
gođiue 1)234 u SpIČt, zadovoljan tim, dto mu je nevinost i kod naj- 
vii|ega f^^didta pnzfiana. 

, U. Spl^u bijaše tada veliko komešai^e, te povufie u svoj virt- 
log.i Tomu* koji ae nije mogao oprčti poziva sagradjanah. fiaduć 
d% |e >^pji6t tada na stranke bio razcšpkan, nemogahu se ni njegovi 
Q{)i6etp|ipi na liLormlla dugo oderžati, koji su Često pred očima imali 
vide avoju korist, nego obće dobro. Tim načinom bade za 10 godi- 
npli (1227 — 37) dva pata prognan i dva puta opet vratjen svojoj ča- 
st^G^rgur knez bribirski (Šobić); asDomaldom dogodi se 
to isto tri puta; napokon (1237.) povisi n6ka stranka Marka, G^r- 
jpirovasioa* Uz takovu borbu bijaše grad u najgorem stanja; a i^em 
h0 ylad|bi|^ tolika nesloga, da nije bilo nikoga, koji nebi uz ovu ili 
Oi^u st|*anka prionuo: roditelji se tada poplašiše za svoju dčcu, za 
iipetak, pače i za svoj život; svikolici bijahu u takovoj pogibeQi, da 
Je cčlomu gradjanstvu propast pratila.« U takovoj pobuni i neslozi 
4omaćih velikašab, gdd se je imalo tražiti IČka ? kao što slavenska 
fkOv6stiiica Često odgovara: u tudjinstvu. Gradjanstvo zaće ovu po- 
misao; iipvo uvedeni Franjevci podupirahn ju i podpaljivahu svojom 
rČČitoštju, a naš ju Toma oživotvori. On opazi, da domaći velmože 
dotić neće prestati b.oriti se za vladu, dok jedan izmed njih bude na 
kormilu. S toga on nsazvav svetjenstvo, često nagovaraše puk s 
mnogo razlogah, da se neće grad u dobar red metnuti^ izvan ako 
bude vladao Latinac; na Što svi pristadoše.« Tada posla gradjanstvo 
Tomu i Miku Madića u Jakin, opunovlastivši ih, da ondč podestu 
(i^potei^tas^« podesti) potraže. Om doista odgovpriše povčrenju sa- 
gradjanah. Gargan de Arscidis novi podesti, tek što je primio 
vladu grada u r&e, ^nastojaše sve umiriti, sklopljeni mir uzdiržati, 
opriti se jogunastipi, a mirovne štititi ka^io dčcu; na taj način grad 
tt kratko vreme ^iio. iz n^l^ikve tmine đodje na svčtlo;^ on sklopi 
takodjer mir s Trogiranin kpji su često plčnill splitsko okružje. 



1 



438 

Jedva St UjaAe mir povratio,kađ gtrthoviti glasovi o prndhni^- 
iih n Rusiju Tatarih kosnnile Eoropem i pon^ftlo amrenim Spl§» 
tom. Glasove ote jod viSe potamni pomirčaj sunca i repata '«vteda^ 
ito je nenka prostota kao cirnn kob smatrala. Ni flasovi^ni a int ii f a i 
ova neMde v6nđar bez temelja. Tatari bo pod svojim Batn-kanom 
navale u U|^rska, kod Šaja potoka potuku n^arskn vcjakn, ^# je 
siim Koloman brat kraljev i nadbiskup U^rin po^ibel|iio raajen 
(1241.); kralj Bela IV. »s malom pratnjom uteče n Austrija s a •d*- 
tl6 malo kašnje »preko Drave« u Za^eb. Tatari rasvale PeM«, 
Stolni Biograd i ostale g^radove; opustoše Ugarsku, te kresmfre* 
ko Drave. Bela bijaSe naprćd poslao suprug si Mariju, aa đvogi^ 
difinjim sinom Stapanom u Dalmacija, i oni odsšđnu u Kiid«; 
premda su ib velmože s Gar^anom u Split pozvali. Sad dodje i Behi 
u Split sa mno(^o velikaftah, med kojimi bšie: Štipan biskup sagre* 
bački. Štipan vacovski, Bartol peiudki, ban Dionisij, Vladislav nad- 
vornik. . . Malo zatim podje kralj u Trogir, odkle mu je prett urto- 
ČiSte bilo do bližnjih ostirvah. Koliki strah nezavlada ciiom Dalna- 
cijom i gradom Splitom, kad su se pod njim pojavili Čopori tatar- 
ski! kad su udarili na KHš a malo zatim na Trogir! Gradjanom ^- 
ruci tatarski vodja Gajdan (»Ca7đanya) u slavenskom jcaikvs 
»Ovo vam veli gospodar Gajdan, vodja nepobidive vojske: mtm(ght 
se Činiti krivci tudje kervi, već predajte neprijatelje u naie roke, da 
se radi njih vam neosvetimo i da ludo nepoginete.« Bela foijaile me* 
đjuto utek6 sa svojom obitelju naobUžnje otoke, najprije:. na B«j«» 
a kaSnje na Osor. Pošto su se tatarski nasirtaji razbili o hrabrog 
Dalmatinacah, kojimi su prednjačili knezovi Subići, LapsaA^i* 
vici (kašnje OrSići), Prodani i Butki; pošto su bra^a HirvAti 
pod Frankopanom, Račići i Nelepići u isto vrime. glavnu 
vojsku tatarsku pod Batu-Kanom na jelenskom polju faametom pola- 
kli: bude sav zapad, bude Hirvatska i Dalmacija oslobodjena od 
ovih strahovitih divljakah. Gajdan krene sa zaostalom vojskom: kola- 
čem ožujka g. 1242 preko Bosne i Serbske u Bugarsku, osnačiv«* 
jući svoje stope kirvlju i pustošem. 

Da je u svih ovih užasnih zgodah naš Toma učestvovao^ M* 
smijemo posunmjati; pošto ga je već sama Čast, koju je u Spitta 
obnašao, kano i savez njegov s glavarom grada na to nukao, da bu« 
de otačbini svojoj u tolikoj pogibelji u pomoć toli sav^ou kofi 
dilom. 

Dva miseca posli ove velike katastrofe umre fiakon 19. ffh 
dišnjega biskupovanja »starac« Guncel. Najviše nagovaranjem »ali 
čednim i razboritim« pomenutoga Gargana izabra 9i sakupljea ka^ 
tol i svetjeustvo za nadbiskupa Štipana biskupa z^agrebačko- 
ga, »koji se je uprav tada desio u Splitu;«^ kao -stoje i kraljica' a 
pratnjom ostala u KUftu ^a do konca miseca rujna. Buduć da »a tada 



•4 



■ 



41» 

n»h ^i 6 pipefi^ miitlii<Sl.tkoUr«om 1841)«er^wra.iX;., i »je* 
^tfrU^M'kvaifc« (aa mo 18 JMMth) natfJMiiifctt iCelectina !¥., kcji 
bt gh bio potvirđiO'Sa primaML Mr^«lflkofc<laIniainiflk#ga, mmB praa* 
tt^rafte daše vremešna nadbiflkiipdLa atolica« 

U to vrAme niHrađe Tmna opet jedim židikii čadii izpiti. Umo* 
j^oft a kaptolom, da isabiraitje opata a inmiastirv sv, Stsi^ana mko-^ 
▼oi4i» podje oiiaiMO, te potv^rdi jediio^IaMio izabranoga Leonarda. 
Jedva se to raaglMi po gradu« kad al eto poče puk vikati i tužiti se, 
da je površdjeno pravo gradjaiistva i poglavarstva, komu pripada 
potvžrdili opata* Na Ćelo nezadovdjnikali metne se sam giavar, Gar- 
ganov naslšdftik, Ivan »knes kferčki« (Frankopan). »Mnogi nena* 
vistnici Arcidjakona radovahu se, Sto im se je pružila prigoda, da 
nut se osvete.Ai Na jednom itnesmotreni mladić (Ivan)^ olružen b^s- 
noiii Četom^ prodre u samostan, razbivši silom vrata. Tadd su d^a, 
starci i mladici maiinito uzbunjeni, neotesano bučeći. Pl^ne se usta, 
diia se grudi jeđom razpaljene. Razuzdavdi svoj gnjev navale na 
kanonike, n4^ke potoku; a navlas na Arcidjakona udare, razkiđajtt 
mu haljimi; po samostanskih stanicah traže Leonarda«; prisile ga 
odreći se časti, a na njegovo m^sto izaberu Bizancija, koji je 
imao istom doći iz Pulje. Zgoda ova, k<^a nam predstavlja značaj 
oiie dohe u malom, pada na početak god. 1243. 

U lipnja iste go^e stupi na stolicu rimsku Innocen^c IV. Ma- 
lo zatim obrati se na nj^a pomenuti Stčpan, da ga potvžl'di za 
spičldkoga nattiskupa; aU papa neht^de primiti priklopljenfli »uv6- 
tah«; (valjda ga motjaše, da mu ostavi takoJye zagrebačka st^cn): 
zato se Stapan '9> zahvali SplČtu na izboru, davajući sloboda drugoga 
ilbirati.« 

Malo zatim irsakupi se kaptol i svetjenstvo gradsko kod nad« 
biskupske palate; i sbor sabravdi se, b^e pozvani Franjevci i Do«* 
minSkovci; i poče se raditi o naimenovanfn biskupa. Do^e i podes* 
li, 9 pakom uisskajući se; sctojahu bo, da se bez njihova upliva 
niftta paBEietoa učiniti nemože.« I tud^ bi bilo doilo do inata, da ih 
neutifti razboriti nadpop Prodan. Da se preprČČi svaki nemir, od- 
lučena su tri zanfana kanonika, nkojim je pod prisegom naloženo, 
da iztraže glasove svih 20 kanonikah, da ih zabilježe, i zatim javno 
uskup&tini proglase.« Tako i bude. Nad Toma bude jednoglasno 
nadbiskupom imenovan; pošto tri kanonika neht6do&e glasovati, a 
samo jedan ujedno s Tomom glasovaše za trogirskoga biskupa. To- 
ma nse Čudjaše, Što ga sudrnzi na toliko štt^u, i tolike časti dostoj- 
nim scčne. On im se zahvali; nu neimajudi nakane primiti ove- Ča- 
sti^ reče? da zasada na izbor niti *privolfiqe niti nepnvol)uje.'<» Bilo 
je dakako i takovi, kojim je taj iisbor bio t^im a oku; takovi pod^ 
paljivahu narod proti njemu, pače zahičvaba, nda odaslane od nai- 
menovanja.tf Na čdu lm stajaše avetjenik Foško; prodirvši dakle 



-1 



440 

n četvirtik posH viMtolbktSt|a l!i44 v cirkv« 6lii»rffteii» MJhcividHi > 
da se izbor {tonovi. nTadilApeiđjakoit bojeći seiuđaiie beBOĆna^amia* 
noal nenavisti neteolišati na tol&Ld, da tvlrdokormd, padnuvA a fo*- 
nor bezufanja, nebi se naviferiiali na kojti skragHvopaĆiAtt: popasli > 
im po želji, i' tad ođdfte zadovoljni. Ttdco bade^ da mt privoMU na 
izlior Tregnana biskupa trog^skoga; ne kano đa^bi g« rado imali 
za-nadbiskupa, m^rzeći i njega i sve Trogirane> nn 4a se Nftđđ|ap ^ 
kon izkljvči iz svakoga prava, i da se t6ie o pobMI na4 sve- 
tjenstvom.tt 

KoI9u) opet gorkosti neporodi revnost za slobod« oirkve na«* 
lema Tomi! C^rkva ipA splitska uze ga iz harnosti a zapisnik j 
svojih v^rhovnih pastirah. 

N^dto kaSnje ište jofi godine zabteni kirvavi rat med SplMom 
i Trogirom, a kom pžrvi do tri puta bude žestoka po^nčen. Namo« 
glivM Trogir anom odolčti, pozova Spl^tjani n ponn^ć Ninoslava, 
inače nMatĆja« imenom, n velikoga bana bosanskogia«, te ga ime« 
nnjn svojim »knezom« ; on udari sa Spl^tjuii na okolicn trogirsku^ 
te sve opasto&i; zatim se vrati u Bosnu, ostaviv Spt^tjanom za vla* 
dara svojtu svoga Rtzarda, rodom Kdabreza. Trogirani se obrate 
na ugarskoga kralja Belu; a Bela naloži Dionisu, b^rvatskomu ba* 
nu, da ih osveti, i još drugu vojsku pošalje na Ninoslava. Uplaiem 
Splštjani nastojahu utažiti sirđitost kraljeva. Bela ih nnmM, da si 
izaberu za nadbiskupa Ugrina, čazmanskoga predstavnika, koji 6% 
svojim plemenom i znanofttju proslaviti splitsku cirkvui a grad'S*«^ 
jim savilom iztergiiuti iz mnogih smetnjah.« Na to zaht^vriiii gr%^ 
djani od Arcidjakona i kaptola, da se odmah biskup izairira. Arci- 
djakon, poznajući preuzetnost Ugrinovu, opirafie se veleći: uda ne 
izbor ima činiti ne naglo i bukom svčtovnjakah; već zrelim razsa» 
(Rivanjem po svećenstvu i ređovničtvu.« Toma, k A što se vidi> htš«^ 
de, da se cžrkveni propisi oviršaju bez svakoga obzira ifa osdb«. 

Hedjuto dodje Dionis s vojskom birvatdkom Trogiranom u* 
pomoć; u sžrpnju se zametne boj u splitskom predgradju; neprija/^ 
telj popali do 600 zgradah, te prisili gradjane na mir g tim uvMoneK 
»da plate 600 markah srebra i da izruče u zalog Šest velmožkih ši- 
no vah.«< SpMtjani se nadahu Ićku za taj grozni udarac od UgrfaMi'; 
s toga moljahu Tomu, »da pristane na njegov izbor« i da se po n|o« 
ga pošalje.« Toma, znajući, da je izbor nevaljan, pošto je samo Aš^ 
količina od njih sastavila izbornu listinu, te ju potajno zapečatila 
kaptolskim pečatom: jedva tada pristade, kad sa krivd izpovšdili 
nda su sagrčŠiH proti Bogu i duši.« 

Da se Split jednom umirim po^je Toma proti vlastitomu osv#^ 
dočenju s Ivanom VidaHćem (»VltaKs«) u Ugarsku, daii^avi Bidi 
izbor Ugrina. Kralj nadari ljubimca sv<^a kneževskom Čaštju grada 
Spičta, kano i nćldmi otoci »i drugim blagom«; "za njegovu korist 



441 

uiimfi B^ eMof^m apjMifcflHi ntaftNu)« eatiojikii, sa inmaioi, liva- 
dUni« alim, fibim^em im ftniBi.{uripađci.« Tim aačinom oduži 
kr«y gnAu &plitM pravo, izbirati ai svoga kiieM ili načelnika. Ove 
i tim dična f oslčdiee tiiđ|efa suunama viđjaiie dobro Toma; ali ka- 
ko da se opre, kad je ndka stranka sugradjanah san^a u ponor herlila? 

Na proMtje.gpod. 1245 dodje Bela s Ugrinom a Dalmaciju. 
Bai(e4i se u Yram» oslobodi s%e u poslčdnjem rata zarobljene Spl6- 
^ane» uftev od g;vada 5000 libarah globe. Oko uskersa do^je U^rin 
V Split »8 nmogobrojnim konjaničtvom i pratnjom.« Značaj i živol 
novoimenovanog* opisa na6 Toma ovako: »Ponosio seje svojim 
plsmstvomi neiiikusan mladac težio za sjajnoitju: radi tšlesne visi- 
ne i Ičpa obraza, kojim se je odlikovao, virio se je visoko cčnio. 
Sav ttdabljen u svčtske poslove, smatrade cerkvene kano suvišne i 
od maige iOipe; napokon svštskoj zalihosti sav podan, nije si želio 
đrnitva madr^acah i dubovnikah; na radovao se okolo sebe gledali 
Čele orfiiaaikah,« Zato se Toma na toliko opirade ovomu izboru; jer 
dphro poanavaie nagnutje Ugriuovo, kojim je više dolikovao kako- 
V« velmoii, nego skromnu pastiru. Buduć da mu obilati prem do- 
hodci nisu bili dosta, poče Ugrin suztezati i ograničivati dohođke 
redovnikab i k^iftola. Šta se poslčdujega tiče : opiraše se Arciđja- 
kMi sa svojisu suđruzi, »zato si prisvoji nadbiskup proti običaju 
svih predšastnikah onaj dio cirkvenih dohođakah, koji je bio opre- 
dŠ^en sa Mroa^abe«'' Tim načinom postade »svim dosadan; s toga 
b^i^u i gradjani s njim, i on s gradjani zlovoljan.« To će biti tako- 
d^ razlog, sašto ga je Innocenc IV. jedva nakon dvi godine i 
pol potverdio; tada bude dne 21. listopada 1247. u cerkvi sv. Dujma 
posve^n po biskupih : Treguanu trogirskom, Nikoli hvarskom, Fili- 
pu senjsko« i Bartola skradinskoni. Po nadbiskupski plašt posla 
senjskoga biski^pa u Lyon k papi, kojom je prilikom imao Pilip 
osvčdočiti Innocenca o potrebi glagoljske liturgije u Hirvatskoj i 
IlalaMicyi; stoga ju Papa potvird^ svečano u poslanici, upravljenoj 
Mdtie godine (1248) »na biskupa senjskoga.« Caštju svojom nije 
se dugo služio : jer preminu dne 27. studenoga 1248. 

S ^egovim naslčdnikom nadbiskupom Rogerom ^»mužem do- 
sta brižljivim« bijaše Toma u dobru sporazum^enju, I ou bijaše u 
nftnogom obziru mučenik one dobe kano i Toma. Zarobljen u Ugar- 
skoj od Tatarab, proživi med ujimi kano pogerdjen i ubog sluga do 
dv6 .godine. Oslobodjeu napisa svoje patnje 1 patnje Čitavoga l^erš- 
tjaoslva. On obderžavaše strogo cerkvene zakone; rimskoj stolici 
oddan kano i Toma imaše obćenje samo s onimi, koji su s njom u 
stvazo bili; kao šio se je videlo, kad je na mičtačkih ladjah u SplČt 
doiao Koiirad, sin Friderika II., koncem god. 1251. Buduć da je 
Konrad od InooiCjenca bio izobćen, povuče se nadbiskup ujedno s 
Tomom i s kaptolom u obližnja sela, da se s njim nedotiče. 




448 

J^ iste f •đ»e d^e a IMniacijii kralj Bela* iyrM»nie k64^ 
sv. Petra H^Klabvku, gd6 j« lakodje^ pMvJnrdio p#flaBtice knesom 
Šabićem, SibeniČaHom i Tro^ranom. »Poslić nekoliko ^odinak* 
(virovatno 1264) <k>vede kraljica Marija avofaatna Beiii^ ko^^a 
je bio kralj otac nuincnovao banom Hirvatske i Dahnac^«,' s tcH* 
kom roj^kom i pratnjom u Đaltnacijn, da ga on4š svečano namtoti. 
Ona odsudne najprije u Kninu. Dogodi se pako, da su n^ki od ngai^ 
ske posade n Klidu robili oko8pl6ta, na dto su n^ki SpMtski mli^ićl 
na nje navalOi i dvojica ubili. Kratica odluči osvetiti dušnn kirv. 
Ni isti starina Roger na Čelu poslaničtva gradskoga nemogaAe ud- 
Siti ponosite girkuije. SplČ^ani odbiju sretno nas^rtaj ugarske voj« 
ske; prevarom im včnđar pade nčkoliko uglednih gradjanah u rob« 
stvo, koji su odvedeni najprije u Klid zatim u Knin. 

TudČ opet bude iskusni Toma posrednikom med svejim eavi* 
Čajem i uvrćđjentra veličanstvom. PoslČ kraljičina povratka podje 
Toma s Marinom u Ugarsku. On moljaile u ime sugrodjanak svc^ 
kralja, da pusti na slobodu earobijenike. Bela zaht^vaše za jamstvo 
26 uglednijih SplČtjanah. Nad Toma branijafte bez obaira prava svo- 
ga zavičaja; s toga, pozivajuč se na »povlastice« pod^ene gradu 
»od pirvaftnjib kraljevah« : nehtčđe na zahtčv privoUti, već se kući 
vrati. Medjudm bijade ipak taj uspčh njegova poslanstva, da je Bela 
poslao u Splčt na dogovor Bana Rolanda, s kojim su se narav- 
nali tako, da si kralj izabere dvanaest SplČtjanah za jamstvo; na dto 
je odpustio zarobljenike. Kada su slčdeće godine kralj i kraljica pri- 
sp^li u BihaČ: opet podje naS Toma onamo da im »dvanaest mla- 
dićah«« izruči. 

SlČdeće godine, 1266., dne 14. travnja preminn nadbiskup Ro- 
ger. Pošto je oporuku bio učinio takodjer virhu imetka za bisku- 
povanja stečena: i tomu nezakonitomu Činu opirade se u svojoj rev- 
nosti nad Toma. 

Nu nije se dugo borio za svetost c^rkvenih i diržavnih zako- 
uah. Nčsto starost, nčsto silni poslovi, kojimi je vazda bio obtir&en, 
dovedu ga do razkrižja vČČnosti, u koju se prestavi na 8. svibnja 
god. 1268. Pokopaše ga u c^rkvi sv. Franje, koga je vlastima očima 
vidio i stope mu sledio. 

Pravedan, mudar, pošten, strog, živio je Toma više za sugra- 
đane nego li za svoje namčre. Do častih nebijaše mu mnogo stalo; 
pače ostavi ih, čim su mu se učinile pogibeljne obćemu miru. Ako 
bi mu htčli što spočitati, to bi bila njegova velika revnost, uzvišena 
gorljivost za sve ono. Što je kadro pravo blagostanje osnovati. Nu 
tko da je bez ljage? tko da se Čudi skrajiiosti, u koju su Često 
ugreznuie mudre glave, povučene silom skrajnfli okolnostih svoje 
dobe. Ono doba nebijaše iaUboše u Dalmac^i starih Dalmatinacah. 
Med sobom nesložni, nenavistni, bratinskom kirvlja opirljani, često 



44S 

precmivth« svoje mh, a često so MMisko sposvod iaostraMi svita, 
koji ih n^ poanavao, niti ili je htio^ fosoavoti. Ako » nafieg« fieđl- 
ita nenalaainio v Toai onakova 4<Hiiol|aba, kakom si rado pred« 
stav^amo, lurivnja je ii triaaealom stoli^ a nj^fjomi odg^ojenjn na 
taiqMskom svevtiliAtn. Zastag a mm vftndar oatqe> Mo je pebil^io 
maawiHtije agode svoje dobe toli flede DalMacije koB flede Boro« 
pe, kojimi nas avad^a na poaori4le onogn aa naii^ narod toli Ename«* 
nitof^a nn samirienoga vika; i ta ga, ansluga ide, it# je pobiljeiio 
ia proilik vremenah nftka airnea slave dalmatuwko-hirvatske, n 
koje su se mogU ogledati iarodili sinovi one dobe, koji s« moć i 
hrabrost svojn iatroiili na tndjein širtvenikn. 

Poveća povistnica Tome arcidjakona, koja se nalaai n Rim« 
V tri prepisa, i od koje je v XVI. stolit^o slavni niuidmški biskap 
Šimnn KožiĆić propis imao, jod do danas nqe tiskana« Od kra- 
^e, sastojeće ia LXI. glave, imađemo viie indanjah. Obi sn pisane 
B latinskom jenik« srednjega vika. Ako hoćemo Tommn povistnictt 
kritički sndita: treba nam se pr ostaviti n odo doba; svakako iskre- 
nost i istina, ito je glavno n povistnid, is nje viri; a 2a hirvatriLO- 
ffa povistnika biti će od znatne vridnosti. 



LXI. 

Luka Bodć 

rodio Mt Je u Splitu g. 1830; sada je aktuar i kaanar kod djakovačkofa vla- 
etelinatva. 

Isp^ao je pdsan: Pobratimstvo, i još đru|^e pčsnl. 

Iz Pobratimstva. 

PČTanje I. 

Bote mili, na svStn l^pote! 
Kako mi se n Bojanu tihu 
B<U Skadar k6 labud ogleda ! 
Oko njega veseli brežuljci 
U kolo se divno uhvatlH, 
A nad njime aanee mi se smije. 
Oko Skadra veselo ee vije. 
Krasni Skadre, na Bofani grade! 
Divan ti si, Selfodlvojaika, 







444 



i » 



K da bi «6 « to lilMiii« ; 
AJiuia£k«,dalilbratimiU . * 

OpaAft- M Iv^rdifaiii b«ile«Mi» . 

Kano hrabar J«Bak pripaiiJMa. . 

Kađ đainMMM Im^ da doSalBa; 

A vitijem kalam nddlio^ 

Kano perjem vofleo mladota^ja. . 

Tvoje po^e Tilinaki je nf«d; 

A jeaero pnato kaao more. 

Ali tiho kane vedro nebo. — 

Prama Skadra do priko jeiera 

Bijele ee kale Ajagida» 

iljagi<5a k^ršnoga junaka. 

Eto danae^ kafta» deaet danak 

Po bijelo« Skadra eakopio 

Sve po iabor nijfteide junake, : 

SmQonijek Irideaet aamkah, 

A na Irideet atab bijean^eb: 

Uvijo se e njima pod Bilede 

Do pod knla bega Faall-bega« 

I evo ee sinod nairag vrali 

N^ftlo sretan a niito nesretan: 

Trećina mu druSine inginu, 

A ostalo teiko iaranjeno, 

I on glavom ranah đopanuo; 

No je aga »ve saboravio, 

dto ulovi jednoga junaka 

la Trebinja Badmilović M^u. 

Nije šala Mijo EadmilovicM 

Kada mi se Ture rasvalflo 
Na serdžadi prek^rstiio noge 
derbe pije; da mi ae odmori, 
A kod njega v£rna ljuba Fata, 
Kod FaUme Ajkuna devojka. 
O moj Bole iljknne devejket 
Nebi reko ev^et ovog svj^ta. 
Već bi reko njibele ju Vile I 
Naslonila prebijelu raka 
Prjko vrata Fate, mile nu^jke, 
Mirno slufta Ajagi^ babu, 
dto no kafte o junačkoj sreći: 

nKad se maftib po^a Biled^ga. 
dI ugledab kulu pobratima : 



^ •• 



4t6 



•Te pod kvkHB nspoll rikUiri^ . r 
»A pred •valdnii|p«rtei>|^kr,Mt>v(jim 
»Tuđe Mie ^Mtmt Gs^uMik ' 
»S FtrdiukH'ftMi •g^m Oii(6idd|f«Br| 
nDrmiiu nm fiM pped ial#rMi» 
nOa aa kali &6A m p#brati«i««i. 
»Kađ saĆaie miijs psike |^laa«» 
•Obojica predm ne kitovi«, 
»I pilila a» jamflco ađravIK. . 
»Kad Ba kuli odpoAask mato« 
»Kafte meni jadni p«brMinie: 
n hBto, brate, nasTili te da do^ei 
»ni da sToje pobndii 8kadrane» 
R »Pa da bianio areda pekoidi 
itnB pobratiAMni agent Firdttn-p^em: 
miBb da bi naa pemege Muhamed! 
A »Da odrima na dv£ ^ote f i^, 
fi»Koje doata doaadile Tarkcn« 
nnlsgirdiie naia aipetn vćra. 
» »Dobro posna! Eadnulović H^il 
»»A kod njega M^ Draganića! 
» »O d2ami je aretno aaatati «e, . 
»»A naa evo bai aaatade dinma; 
»»Vala, brate, jaK ae glasilo: 
» »Delija je be«e PasU-befte, 
» »Ja r badava nenoaio glave. 
»»Djauri de ijntra is TreMi^a, 
»»Oni idu k Stdcn: po djve^o, 
n »Dragani<^a b^će da oftenei 
» »Ja r da naie koq|e poigrame 
» »Bai do Stdea, avatak da vidimo, 
» » Je li sila kite i avaftovafa ; 
»»Ja r kada ae vrate aa dćvojkom, 
»»Da bi smo ih na dnim iscekaM?« 
»Pr^ivatio aga Firdna-paiap: 
»»Ta vdre mi ito bi dnngnbili? 
»»Ved hajdemo i mi kod avalovah 
»»Pa nam tada laano opa«iti 
» »Kad je vreme nui& invaditi.« 
»Kada i^ntna o anboli bje!e- 
»Zarodila aora na intokn 
»I mojesin saftil a mnaare, 
»A mi svv^ Manje ttidahaamn 
»I Bile<5e roano entavkino;, . . 



446 



»Nas stoUna atdea ftmmiii« 
»L^po r ti ae Jtatfivalo aaate 
f)I draiin« naftu veaeMlo! 
f}No naaift begma Jadne l>^i« srai5e, 
nNebijaBiDO došli do BAskdr«5d^: 
»Zaćujeroo jektt i tulnjav« 
»Talambaaah, gromn^eb piitoljab, 
nTe disgena koDJaa popaatimo 
n Dokle doili mabom do Raak^fti^ab; 
hA kada amo došli na RaakMKfa, 
9)A1 eto ti avilenib barjakah« 
ni janakab na vatrenik konjHi> 
nSve janaci Is magle i praha 
nSyeTiytt kano biatre sTesde, 
7>A kros vatra gromnijeh piitoUafa 
nRazabired jaane talambaae^ 
n Razabiraš ftile i borije. 
nSila beSe mamn^eh avatovah, 
nSila hHe, a ailm jn&aeL 
dAI nut' Bože, Ćuda nevi4|etia! . 
nPred aviitta mi jesde dva fvnaka 
nPo lepotirnijlepše devojke; 
nDva junaka obadva jednaka 
ni u licu i usraatu tankom, 
»Po oružju i po odijelu 
nA iati sa pod njimi cilaši; 
»Na njima au noge prek^ratili, 
I) Jedan drngog milo sag^rllo, 
nSmerno jaša, amerno popSvaJa* 
9) Pred tim 6adom nemogoh ae naći 
»Pa upitah Faali pobratima: 
»Čuj me bežej anali mi što reći 
»0 ovome endnovatom dvojatvu, 
9) Da verujem mojiem o£iraa? 
»»Ta to aa ti am^rtni pobratimi, 
» »Bi H reko, dva aa Dragantda 
»nJa r bi reko, dva Radmilovića? 
»»Nema ii jlm, brate, raaii€noati, 
»»Van Što aada posnaš obodvoje 
» nPo raznomu n|iliovoffl nakita, 
» »Kano Sto je adet kod avatovah»«< 
»Do pram nama b^še dojeidtti, 
»Pa će nama Radmilović If&o : 



447 



i}» Zdravo da «te ej đdije T«rci! 
n »Moja kvara e v^m aa aanadah« 
» »Pa da bih vaa kahvom. rasredia , 
»»Već da ale mi kaii napili ae« 
»»Kod avalavah oy' neaUlo viDa*<^ 

»Firdas-paiia r^ać odvratio; 
» »Mi 86 lasno napiti moiemo 
»»I kod dvora to val^e devcjke, 
»»Tek ako ale kail i/k do^l^mo. 
» »Naii koBJi akoro oaedlaiii 
» »Pa amo rado da ik okaiamOf 
»»A junaci na&i polelari, 
» »Još neamga poletit u mijdaa 
»»Rado bi ae všibati po malo.<« 
»Naamdhaa ae berkom Radmiliću: 
» »Firdaa-pašo a ti Fasli bejte« 
»»A trećega nesnam po imenn 
» »Van da nije 8kadranin ^agić^ 
»»Ne hulite, Turci, naše konje, 
»»Nit hulite naše.nejunactvo; 
»»Ta i vi ate nigda decom bili* 
»»DoSlo vr6me, poataii delijom' 
ff»A alobodno vi dodjiie a namiji 
»»Došli ndravo a pošli veaeio,«« 

»A kad djaur eaću moje ime 
»Uze kapu, atade naadravljati: 
»»Zdrav da ai mi, ago Ajagićul 
»»Kada do^j^š zdravo belom Skadru 
»»Pozdravi mi Skadranke devojke; 
» »E da Mijo za života avoga 
» »Još ae jednom nagieda lepote, 
»»Gde ae voze Skadranke devojke 
»»Kano vile niz tihu Bojanu 
»»U čamcima, redom iza reda, 
»»8ve po kriju kano labudovi! 
»»Zdrav da ai mi, ago Ajagićuj 
»»Kraane au ti Skadranke divojkel 
» »Njihov pogled od groznice leći, 
»»Cčlov njihov mertva će naamijat: 
»»Volio bi a njimi kolo akoĆit 
»»No sediti uz cara vezirom I«' 

»Kad do4ioamo pred dvor vćrenice, 
»Tu devojke kolo, uhvatile: 
»Sve igrigu l^ši^.uza ljepšu 



448 



»I plvijii is veselog f^rlm. 
»Oko kolo sjđoflmo 11 {oda, 
»A ^jft'^rin osme svaki eroj«, 
nlUdmilovid poeU kolovod||oiii. 
jiVrag neđade FtrdiiBO mirovmt 
»Ved drašiti bUo RadmiUda. 
ff »Be aferim, Mijo Radmilovh!, 
f)9»Od£ ae igra koloni na dlvojke^ 
»»Nema iebi draga m svijeta.« 
»To a aa' ćas isoatio Pirdva; 
flStid se. ose as obras devojkaai^ 
ffZasinule o€i Radmilićv, 
»Svojo drogom predaje djvojko 
ni hM se primko naieg drofttvs : 
nvAlo nis* amo« Plrdose jonaĆe? 
nnDa ti kaiem kako mi pristoji 
»»Kolom igrat us StolaĆke djve.« 
»Zametne se težko džilitanje^ 
»Pa koliko nas Torakah beSe 
»Pasjoj v&ri nitko nedojaća — 
»8ko£it s njime i nemisU nitko, 
»Kad onako prćko nas preskoci, 
»dto je od nas Firdus o miiiei, 
»On se baci g^rdnom toposinom 
»Rekao bi« iivi ĆoviSk nei^e: 
»Mal ga dvapot đjair neometne. 
»Dok niftane sernom a jabako^ 
»Ko promaii a ko obat^ae; 
»On jaboke neće ni da gleda, 
»Već nifiani tico na letede, 
»Kros oći joj s^mo protorio. 
»A kad konje bodasmo potedi, 
»Na ĆilaAo eto t' Draganića, 
»A Ćilaia vodi pobratimo : 
»nfiko dakstsh onomo jonako, 
»»Koji pervi dobvati barjaka!« 
»ZaterČe se pedeset konjikah, 
»Kros prah atab sevi^u kopita, 
»A nosd^rve maven plamen liie, 
»No pred svima ta dva pobratima, 
»Oba lete pravo uporedo, 
»Jedan dragog nede da preteke« 
»Mal sa njimi s^rdit Flrdos-paia 
»Neda dahnot jadaomo koi^ico^ 



449 



ČtUnkA. 



ffVed ga muĆi a desna i s Hjeva; 

»A kad vidi e mu fajde nije« , 

»Pobledio, boćaie da pukne, 

»Pa povadi od paaa pi&iolja, 

»Da ukine do. dva pobratima. 

»Ja ga aredom atigob na doratu: 

nnVie Firduse alode ne video, 

n »Dok amo a njimi pod byelim Btoeein 

»1)1 jedemo njihovoga hlčba.«< 

»A on na me oći raakoiaći: 

n »Bre nearede kud ga vrag turio, 

n»Da mi hvali veru u djaura! 

»»Gdd ja ovde dodjoh avetovat ae 

»»Je 1' slobodno smicat paaju veru?<< 

»I okrene konjem ka iatoru. 

»Pobratimi poneli baijaka: 

»Ne deliie dukate međju ae, 

ffVed ih daju goloj sirotinji, 

»Da se hrani u sdravlje svatovah. 

»A kada nas nodca umirila, 
»Nuto gledaj age Firdus-paie: 
»Pram mesecu cibuk zapalio, 
»Za ćas pnii a sa ćas ne puSi, 
»A proklinje Turke i $anre, 
»Okom ševa a suhima skriplje. 
»Opet namah neito mu sav4rti: 
»Skoči mi se, skeriio cibuka, 
nPs se mahnit uhvatio konja, 
»Zaigra ga okolo Šatora, 
»I litra se teikim bnsdovanom, 
»Busdovanu stao besediti: 
»»dto mi veliš u nevolji brate, 
»»O ovome eudu nečuvenom? 
»»Voda teče kros selenu travu, 
»»A kod vode pasah i vukovah; 
»»Nit vuk vije, niti psine laju, 
»nVed na jednoj vodi mirno piju 
n»6to mi velii, u nevolji brate? 
n » Evo ima puno po godine, 
» »Bratimstva se mi sabor avili, 
»»Ni ja tebi oi ti meni ništa; 
»»Al tako mi živoga mi Boga! 
»»Ja se s tobom viie nesavergo, 
»»Kada kome nebio pram glavi!« 

29 



450 



»Pa eto ga gd« dolazi k nama, 
»GrdĆ ja sedim s Fazli pobratimom. 
9) Ja, dok dodje, velim ma u Sali: 
ffBaft aferim ago Firdus-pafio! 
n Danas nama utekli đjaftri/ 
nA vederaa ti ni^ie flTima»» 
7} Da to nikad izuatio nisam! 
nV berz plamen na me zabuktio : 
n »Huljo jedna, skadarsko kopile, . 
»»Ja du tebe haljo pokerstiti.c^ 
»I baci ae u me buzdovanom, 
»Hada h^rdja ne pogodi mene, 
n\eć pogodi jadnog pobratima 
»I živa ga na mestu ukinu. 
»Tad se maSim mojega pištolja 
»Pogubim ga, al koja mi korist, 
»Kad moj bratac vec nedile duSom — 
»A ja tako jB^lavnog prijatelja 
»Izgubio jednom pa na vijek, 
»Nit ga viSe stec'i ni videti! 
»Kad začulo ciku ćelo dmžtvo, 
»Naokolo jednako pohiti. 
»»6to uradi ago Firdus-paSo! 
»»6to uradi. Boga nevideo! 
»6to bijafie od njegova drUžtva, 
»U jad tude Katom izginulo, 
»A od moga družtva i FazNna 
»Dosta mdrtvib a ranjenih dosta. 

»I mi mahom odosmo od St6ca 
»I busije uz drum zasedosmo, 
»Kod Razk^rSdah stana hajdučkoga, 
»Da se djaiir nebi posilio 
»Kod tolike nesre<5e Turakah. 

»Kad bahnu$e kita i svatovi 
»I eto ti cure i đeVerah: 
»Na desno joj đever Radmilović, 
»Đjuvegija malo zaostao, 
»Pa de dever naperiti konja, 
»I dozvati brata mladoženju, 
»I uzeti tamburu s jabuke — 
»Tambur bije uz tambur zapeva, 
»A pobratim uz njega uzpeva. 
»Red bijaše Sarku da opalim, 
»Al nemogu odoleti serdcu. 



651 



iiDa pogabim Bogu 'nakn milost 

nVed opalim kud sreća zanese* 

nStađe tutanj nafiijeh pudakah, 

ni oberne svatove u snoplje. 

»Pobratimi jedan drugog traže, 

ifDa ga nije nesreda ujela: 

nA kada se očima sastaSe, 

7) Kan' dva lava na nas navaliie, 

ffSeko, gaze, od straha je umret 

»I padat im konjem pod kopita, 

nKad pogledaš onake đve munje. 

nA nu sreće, hvala Muhamedu! 

nTa devojka sama niedju lesa; 

»Ugleda je Rad milo vid Mijo, 

nPa bacio sab^a pustimice, 

»Tri poseće, do nje doskočio, 

»Jer deverstvo bio pokvario, 

»On je kod nje, a iz sretne ruke 

»Pogodilo zerno Draganiea 

»U sred čela u junačko mesto. 

»Pade junak sunovrat sa konja, 

»A padajud zadnjom progovara: 

»»Brate Mijo ostaje na tebi . . .^ 

»Pa jezikom tu2no zamersio. 

»Kad devojka ugleda ga mertva : 

»Sardce joj se umah ukosilo, 

»Sva pobledi, očima zameni, 

»I na zemlju jadna mertva pade. 

»Kad to vidi Radmilović Mijo, 

»Od Žalosti skoči sa čilaSa 

»I kukajud kod svog pobratima 

»G^rdno sobom o zemlju udari. 

»On iz kdrvi vadi brata glavu, 

»Suzam' pere, celovima tare, 

»I nariČe zabunjenim glasom: 

»»Nemoj meni omerknuti, sunce, 

»»Ogranulo istom na iztoku; « . . 

»»Pa me, Mijo, zar već sad ostavljaS 

»»Na svijetu sama bez utehc, 

»»Bez saveta i bez razgovora? 

»»S kime ću se sada dogovarate 

»»B kim ću branit pravdu pred nepravdom; 

»»S kim ću teSit jadnike sa nadom? 

»»Gorka raLnoCfid voi najedanput 

29* 




462 



nn Čitav svijet u čemer obrati 
nnBea ikakve nnak^rst utShe! 
n nDudo brate, de pogledaj okom : 
n8vi svatovi setno neveseli, 
rtViii avirajo nit izvode pesme, 
nNit ae vijn avioni barjaci, 
»nPobitaie perje od žalosti. 
nnDavor brate Ijadski razgovora, 
n »Razgovaraj neveselo družtvo! 
nnDnSo mila, kuda mi se dćde? 
9) »Kamo brate, mile tvoje peame 
» »Svakoj dnfii uteha i nada! 
»»Kad bi deve pesmam* zamamio 
» »I u kolo veselo zanio, 
»»A ti a' Cvetom začinio kolo! 
»»ZaSto Yihe nebajed za Cvetom? 
»»Tvoja Cveta bela i rumena, 
»»Tvoja Cveta cvijet nad cvetovi, 
»ffHodl Cveto, Sto m* ostavi brata 
»»A ovako g^rdno nevesela? 
»»Hodi Cveto, razgovori brata, 
» »Hebi r tvoje razabrao reci. 
»»fito dtt samac na cernoma svetu, 
»»Kada mije sunce omerknulo, 
»»Om^rknulo meni i hiljadam!« — 

»Veruj, Fato, onake ljubavi 
»Joi ne vidi moje živo oko, 
»Niti starac može spominjati: 
»Te ae meni duša do dna smuti, 
»A i družtvo sve se utopilo 
»U nčkakvu snuždenu milinu 
»Kako đja&r žali pobratima. 
»No ti u tom vikne stari Gugjuk: 
»Ajdmo žene, de da zaplacemo ! 
»Pa se sko3 starac do djaura 
»I veza mu ruke naopako. 
»Bolan junak kano jagnje ludo, 
»Suze lije kano dete malo.« 




i 



S«d^rž«J. 



h 



\ 



Strna 

L Narodne piaaie 1 

A. diokavake — 

1. Bof nikom đaftan aeoaUfe — 

t. ŽenMba Dulanova 4 

8. Marko Kra<|evlć 1 Miiaa Kesediiia t0 

4. Marko ILralJoTić i GUamo BardJanin ttt 

6. Sm^rt Marka KraUavića 81 

B. Čakavska: M 

Divojka Je neven eviće brala — 

C. Kajkavake — 

II. Primari proatonarodne proze ••••••• 37 

1. Oteina sakletva — 

2. mvojka b^ria od konja • ^ 89 

3. 8ao6enJe obtnftenika i avi^doka pred aadom • • • 40 

4. Se^ak pripov6da pred audom, kako mu Je kuća obnoć po- 
kradena 41 

lU. Ivan 6vear 48 

1. O banu Tomi BakaČu — 

2. OJuro Matlć . . • • .... 44 

8. Dof o4|aJi f odlne 1664 -45 

4. Sabor f , IftOO 46 

IV. LukUan Mulicki — 

|. Glaa narodo^ubca 47 

2. Glaa Arfe 6ieatova6ke 48 

V. 6ime Starčević S2 

Is poalaniee li£ke paatiriee : Svakdaitfe aabave lićke paaUrice — 

VI. Vuk Slefanović Karađilć 55 

1. la »p^rve godine a^rbakoga vojevai^ia na Daije^ — 

2. Hi^đuci 50 

8. Iz d^la : »»Bfiloi Obrenović, knes airbaki • • • • 61 

VII. Dimitrije Davidović 66 

Iz lalorlje naroda airbakog : 67 

1. SUpan PirvovinČanl (Nemantć !•) * — 

2. Carica Milica t SUpan Lazarević 68 

Vili. SImeon Milntlnović Sarajlija 70 

A.IzObUIća: — 

Dmf a javlja . . * — 

B. Iz latorUe S^rbUe 79 

Dv6 c^rte Iz dof odj^ah godine 1814 — 

IX. Georg Ue Mag araSevIć 80 

Iz kratke avemlme latorUe : 81 

U P*rvl punieki rat — 

2. Drugi punićki rat ~ 

3. Tre^i punički rat 82 

X. I>r. Ivan Hadžić • \ 83 

latorUa i piame narodne 84 



454 

Sirana 

XI. Dr. Petar lovanovlć B7 

O vainoati aav^rienoga isobraienja — 

XU. SUpan Ivičević «> 

Životopis Andrije Kaćića aCosića, i aud o Kačlćevih peamah • — 

XIII. Dr. lovan Steić •* 

Is đela: Zabave sa rasnm i ordee * 9& 

Temperament • ~ 

XIV. Ixidor NiJLolić •' 

Letu 1838 ' • — 

' XV. lovan S. Popović • . • 99 

Spomen Vidova dana 10® 

XVI. Pavao Stooa -103 

Gćrlica • • — 

XVII. Tomo BfaielL 108 

1. Jednoć i aada . — 

2. Antunu Itdmčiću 100 

'XVI1I. VasUiJe Subotić • — 

Izvadali ix večernje molitve — 

XIX. Ante Kuzmanić '. *** 

A. Slueaj »loCinstveni ' ' — 

Slovna rasprava o razparaigu m^rtvaca .... — 

1. Pregledanje vanjsko . ' — 

IS. Pregledanje unutrašnje • • • . • • 113 

B. Propast pustoga grada Solina • • • • 115 

C. Pobratimi i Posestrime • • ' . • 1 17 
XX. Joltsim 1. Nović * 119 

Iz Lazarice • . • 

■ XXI. Ojorgle Nlkolaević -123 

Kneževići , ' * "T 

' XXll. Dr. Teodor Petranović . IM 

Iz pisamab jednoga dibenlćanina 126 

XXnL Dr. Ljudevit (laj • • ' \^ 

Krapina , " *«» 

XXIV. Dragutin Setjan • 131 

Parobrodstvo u Ugarskoj — 

' XXV. Stanko Vraz * *f? 

A. Iz dela: Glasi iz dubrave ierovinske- • .134 

1. Bura . . r; 

2. Sablja i ruka S 

B. Iz ddla: Gusle i tambura 1^ 

1. Sirotica "^ 

2. Hajduk i vezir . 137 

3. Metulj ^^ 

4. Tri moći "~ 

€♦ Iz Djulabljah "2 

D. Put u gornje strane • • • -1*3 
XXVI. Franjo Kurelac: • ^* ^*® 

1. Pozdrav učite^a hervatskoga svojim učenikom na početku 
godine školske . ' — 

2, Mladost zanesenost 161 

XXVll* Dr. DImitrUa Demeter . 162 

A. Iz liričko-fplčnepesme: Grobničko polje • . . . _ 

B. Iz Teute : Čin V. prizor VIII. .166 

C. Ulomak iz Novele: nOtac i sin« • 168 



466 

Proklethija 1^ 

XXVIII. Malo Topalovle 174 

Bo; i molilva . _ 

XXnL Petar II. PetroTić Bflefoi ' ; -176 

A. Ib f orakof vinca 

B. Is Lainof cara, Is ćfaia II., prisora VIII. - •18% 
XXX. Antno Nemćlć - • . 199 

A. Is PuiMitoicah . , ^ 
M litci u večer . , • .^ 

B. Is piaamab: • j ^ , 102 

i. Grot KalQ4)Bra ' « . ^ 

S. Priličje Pollrona I95 

3. Vol i Komarac •-....,. 197 

%. Leačina Rade . 199 

XXXI. Ivan Mainranić I99 

A. Is tet^maeatof a^pivanja a Oamanu 200 

B. Is Cenflfić-A^e : Četa 204 

XXXII. Iijađevit VakoUnović 210 

1. Mojoj majci 2|1 

Z, Viđrenako b^rđo 212 

3. Priroda i am^rt 21 a 

XXXIII. Dr. Štipan lUaiević 216 

A. Starac Marko i aimteni sapad • . 

B. Is obuke malenih : 219 

1. Naša sadada _ 

Z. Slika nditelja malenih ^ . : . * .220 

XXXIV. Paako Anton KasaU . ^ 

A. Is Zlatke • ^^ ^ 

B. Is Triata Vicah Udovicah • • • 230 
Giular 

XXXV. Ivan Knkulfević Sakcinaki • . . - • 933 

A. Is apiaa : Pirvoatolna e^rktu s«(freb««k^: ' ^ • . — 
Bof o4}«Ji cirkve • • . . _ 

B. Is alovaika nmitnikah Jn^ealavenaklh .230 
BloklecUan , 

XXXVI. Mirko Bogović ' i 242 

A. Is Ijubicah . • i _ 

B. IsFrankopana: •*&... . ] 246 
Prisor petDaeati • • • . ^ . . . __ 

XXXVII. Kario Boffoalav ftalek 254 

1. Prablakupi dalmatinako-hirvalAkf • • . ! _ 

3. Promine bilinatva * . . » .. tg^g 

3. Naalade botanisiranja 9A9 

XXXVIU. Dr. lovan Subotić • . , , iS 

1. Virdnićka knla _ 

^^v,^ ,. ^ ^* "^'■^* Deeangkor; Is piame VHI. . ! 275 

XXXIX. Br* Ivan Ang^nat Kasnaćić Ig^ 

O narodnih piamab . . « 

XL. Luka Uić * ~ 

Iski^igeiBaronFrai^oTrenk .200 

1. Rasbojnici • . . . . . • - _. 

t^. Tre^k panduriki nrajor • . . - 201 

3. Sud o Trenku i pandurih • • . . ^ • . . •o« 

'XLI. Ivan Frai^o Jnkić . . . . , .294 






466 

Strana 

Is boaanake povestnlce: 294 

Goapodnlvo ugarako-hervaUkih kra^evah u Boani ~ 

XLII. Og^joalav Ul^ienović Oatroiinaki 297 

1. Vuk i Mamiize Z9S 

2. Mač i Lira 299 

3. Viliđvorl 301 

4. Dvć Vile umštnice # 30« 

5. O pianičtvn • 308 

XLin. Bfijat Stojanović -310 

1. Život n Cariflpradu 311 

2. 8IJa6 316 

3. Hil»ar 316 

4. ^om ••....•••• 318 

5. Ctikrigodlini^ dobe na alavonakom atanu • 319 
XLIV. Petar Preradović 326 

1. Pamet I airdce 326 

2. LJndako aerdee — 

3. Ribar 327 

4. Pčanikova kob — 

6. Smirt 329 

6. Car Dvian • 331 

7. Bra^a 332 

XLV. MaUJa Ban 337 

A. Epigrami 338 

1. Kokošjemu i tujiševnomu Icradijivcu .... 338 

2. O ZiatiatTU ZUtoJevića — 

B. Anakreontice — 

Ruža i divojka satočniee — 

C. iz peaamab :-•...••-• 330 
Moj« Guaie — 

D. Poveatničk^ cčrtice 346 

RodoJJublje Petra ĐobrlaKća — 

E* Ix Z^rcala po veatnice dubrovačke : • 341 

O usrocib proavite dubrovačke •••••• — 

F. I^Mejrime: 346 

Čina četv^rtoflpa poaor četverti — 

XLVI. Dr. Danilo Medakovie -363 

Iz povratnice aerbakog naroda : — 

1. Znamenitoat Stevana Nemaige I. • — 

2. Sud o av. Savi 364 

3. O DuSanu Silnom — 

XLVII. Vaailije Živković -366 

Vojnička peama — 

XJ^VI11. Ivan T^rnaki 367 

A. Pšame: .......••• — 

1. Podiožnički poklon Njezinu Veličanatvu preavetloj Carici 
Jeliaavi» u ime Krajine — 

2. Kletva peru peanikovom ....-• 868 

3. Ri^aka ptica • • n 369 

B. Zagonetke 362 

XL1X. Knez Oraat Pnčić 363 

Marko Bru^re D^rivauK, peanik alovinaki u Dubrovniku • 364 

L. Alekaander Stojačković 368 

Cirte iivoU B^rbakoga u Anatriji -369 



467 

ftlrcna 

LI. Nikola Horvat ... 371 

V oči mladoga MU ........ — 

LD. Ivao FUipoTić 374 

1. Tri lepira — 

2« Obća av^rha Čovi^danalTa ...... 379 

LIU. Branko RađiCević 378 

i. Djački rastanak _ 

2. HaJđukoT grob 381 

LIV. loTO Sondedlć 386 

A. Iz raznih p^aamah : • • . , — 

1. O učenju avoga jezika — 

Z. O koriati prave kritike 388 

3. SUpcem 389 

B. Iz Cvića • • 390 

LV. Adoifo Veber — 

1. JSHlo o kazaiiitu 391 

2. Koriat predavanja latlnakih klaalkah . • . . 394 

3. Duh Oamana Gundulićeva 396 

LVI. Vlađislav Veiić 401 

1* Dalmacija prije Rimljanah i pod njimi . • . . _ 

2. Dve rdči prevoditelja 403 

LVU. MatUa Meaić 405 

Certtce iz c^rkvene poveatniee auatrijakih naredah* - 406 

1. Kojim au ae redom pok^ratili narodi auatrljake carevine • — 

2. Kdratjanatvo u Dalmaciji prije doSaitja Hervatah • • 407 

3. Kiritjanatvo u me^jurečnoj Pannoniji prije doaailtja Her- 
vatah 409 

4. Jeli ae k^ratjanatvo u anatrUakUi zemUah za aeobe nare- 
dah poave izgubilo ? . * \ • . 410 

6. R^ratj'anatvo kod Hervatah u atarije doba • 9 •411 

LVIU. Andrija Torkvat Bčrlić 417 

Simo biakup zagrebački — 

LIX. Janko Jurković 423 

1. Da li ćemo joite »napred« ? • • — 

2. Iz pripoviđke : Ima i tomu Uka 429 

LX. Dr. Franjo RačkJ 433 

Životopia Tome arcl^jakona aplitakoga i domaćega po- 
vratnika ......... — 

LXI. LukaBoUć 443 

Iz p#ame: Pobratimatvo ....... — 



70711519 






Tfihi 






i 



^hUi^l^ 



-f