(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Children's Library | Biodiversity Heritage Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Listovi o Italiji, od Adolfa Tkalčevića"

This is a digital copy of a book that was preserved for generations on library shelves before it was carefully scanned by Google as part of a project 
to make the worlďs books discoverable online. 

It has survived long enough for the copyright to expire and the book to enter the public domain. A public domain book is one that was nevěr subject 
to copyright or whose legal copyright term has expired. Whether a book is in the public domain may vary country to country. Public domain books 
are our gateways to the past, representing a wealth of history, culture and knowledge thaťs often difficult to discover. 

Marks, notations and other marginalia present in the originál volume will appear in this filé - a reminder of this book's long journey from the 
publisher to a library and finally to you. 

Usage guidelines 

Google is proud to partner with libraries to digitize public domain materials and make them widely accessible. Public domain books belong to the 
public and we are merely their custodians. Nevertheless, this work is expensive, so in order to keep providing this resource, we háve taken steps to 
prevent abuse by commercial parties, including placing technical restrictions on automated querying. 

We also ask that you: 

+ Make non- commercial use of the filé s We designed Google Book Search for use by individuals, and we request that you use these files for 
personál, non-commercial purposes. 

+ Refrainfrom automated querying Do not send automated queries of any sort to Google's systém: If you are conducting research on machine 
translation, optical character recognition or other areas where access to a large amount of text is helpful, please contact us. We encourage the 
use of public domain materials for these purposes and may be able to help. 

+ Maintain attribution The Google "watermark" you see on each filé is essential for informing people about this project and helping them find 
additional materials through Google Book Search. Please do not remove it. 

+ Keep it legal Whatever your use, remember that you are responsible for ensuring that what you are doing is legal. Do not assume that just 
because we believe a book is in the public domain for users in the United States, that the work is also in the public domain for users in other 
countries. Whether a book is still in copyright varies from country to country, and we can't offer guidance on whether any specific use of 
any specific book is allowed. Please do not assume that a book's appearance in Google Book Search means it can be ušed in any manner 
any where in the world. Copyright infringement liability can be quite severe. 

About Google Book Search 

Google's mission is to organize the worlďs Information and to make it universally accessible and useful. Google Book Search helps readers 
discover the worlďs books while helping authors and publishers reach new audiences. You can search through the full text of this book on the web 

at http : //books . google . com/| 



^ton^S^SCf./ JUL17 1899 



THE SLAVIC COLLECTION 



JŘarbaríi CoUege Hítirarg 

GIFT OF 

Archibald Cary Coolidge, Ph.D. 

(Class of X887.) 



Received i July, 1895. 



Mmmm^mum^mtmmmmtm'^^ 



Digitized by VjOOQIC 



Digitized by VjOOQIC 



Digitized by VjOOQIC 



Digitized by VjOOQIC 



Digitized by VjOOQIC 



Digitized by CjOOQIC 



Digitized by VjOOQIC 



^t^^ 0-t^c^ J>/t 



^t^ 







^-OxyCt.^ . — ú^ ^^l^-^Laí, 



Digitized by VjOOQIC 



Digitized by VjOOQIC 



^-^ tC\U t^^-^ 



X' i» i 




.0. 



a^i-ai.^:Q::^:a 



9 



OD 



AbOLF^ TKALČEVtóaží 




ti iZAGREBtr. 

BRZOTISKÓJÍ ANTIINA JAKlČA 
1861. 




Digitized by VjOQQIC 



/ 



3^\^n 





Digitized by VjOOQ IC 



LISTOVI 



I f J^ 1 I f I 



OD 



Adolf^ tkalčevič 




-e=»^^.<^>^^^^-0-^^55^^<^g>>^^''-=^- 



o ZAGREBU. 

BRZOTISKOM ANTÚNA JAKIČA. 

1861. 



Digitized by VjOOQIC 



■./^^e^í6.fJ' 









Digitized by VjOOQIC 



LÍ8tl. 

(Naměra putovanja. USivanje i pisanje,) 

Dngi Tinkol 

Málo da nepukoh od směha, pročitav tvoj zadnji list, ili što 
ono bijaše: poslanica ili knjiga. Dakle uvěk da putujem, aništa da 
nepripovědam? 

Što češ, brate, koliko Ijudih, toliko čudih. Ima jih, kóji 
od slamke pravé gredu, a ima opět drugih, kóji niti što viděše, 
niti što čuše, pak vendar kazivati neprestaju. Ta sětjaš li se onoga 
našega druga u sémeništu? Koliko nije vise vidio i čuo od onoga, 
što je s njim bio na istom městu? Ta to stoji, ako nije tko laža 
i paralaža, o masti, kako je komu življa ili mrtvija. Nětko vidi 
Baru , pa si stvori Angelyu , a drugi od Chrisostoma slupa 
Panteliju; napokon drugi vidi stubu Jakobovu, gdě je samo 
prahom větar zamutio nebo. — Ja páko, nebuduči nadaren zlatnom 
maštom, u světu vidim samo svět, málo lepši, málo grdji, ali uvěk 
svět, te neznám, zašto da o světu pripovědam Ijudem, kóji stanuju 
u světu. Něšto fcrivnje moraš odbiti i na lenost moju, gdě nisam," 
uvěk voljan na razgovoru. Prijatelji me stoga kude, ali ja se u 
blaženom někom miru cesto nauživam blaženosti lastovaiya, a njim 
začudjenim odgovaram: Ignoti núlla cupido. — Pak i zloba zavlada 
kadšto čověkom ; jer zašto da tko po mojoj pripověsti preleti u 
rajské miline, do kojih sam se ja morao dokapati prěko Tartara i 
Stygove smrdjevine, plativ dakako strašnu cestarinu razvaljenomu 
Cerberu? Ali sve^ ove zaprěke strovali umah misao, koja ako i jest 
s vana slabá, u sebi je ipak moéna drmati světom: misao presve- 
toga domoljublja i rodoljublja, koja me nuka, da progovaram. Jer 

X 



Digitized by VjOOQIC 



_ 2 — 

ako je istina, da svaka ptica svomu jatu letí; ako to svi narodi 
čine, počam od ponosnoga Engleza, pa sve do Karavlaha i Kára* 
bogdanca; ako se svatko za svoje stará, osim několicine odpadnikah, 
koje čověčanstyo žigoše žigom věčné šramote: to třeba da i našinci, 
kóji se inače rado povode za tudjim priměrom, nose i u srcu, i na 
čelu znak podrětla i porekla svoga. 

Napomenuv zlatno ovo i prastaro načelo čověčanstva, hoču 
da tí iskreno kazem, što me běse Jětos nagnalo, da zaputím. 

Lagao bih, rekav, da Hie je plémenitíja koja svrha iztěrala. 
iz mile sobe, i razstavila s obljubljenim divanom mojim. To ostav- 
Ijam onim mnogim sasvětovnjakom svojim, kóji grimižnim plastem 
hoče da sakriju gmižno tělo svoje. Prašina školská, ukočene kostí, 
stiňula krv u žilah vikahu mi nepřestáno: zraka i hoda, hoda i 
zraka ! 

Jest, ali kamo? Hrvatsku prilično poznajém, Slavonija se praši, 
Dalmacija prži, Turske se pokrajine s dušom bore, a Hirija je veé 
dávno přestala razigravatí živce naše. U toj neodlučností o^ove se 
u srcu rěČ Italija. Ha, Italija, zemlja obecanja, hodočaštje Evro- 
pljanah, golemi perivoj Evropě, s prostranim oklopom apenlnskim, 
blaga neba, dražestnih poljah i livadah, a nadasve s věčniitt vře- 
lom umětnostíh. Pa i znadeš, što sam i kako sam. Veli se rěč: 
Vox populi, vox Dei. Nije dakle neuměstno ime ono, kojim me u 
šali zovu prijatelji. Na druge bih se otresnuo, ali ovim neka bude 
prosto. Sodjen u domaku Italiji, jer Reka je dakako na čistoj 
Fiumari, koju su na silu ÍRrěčinom fiěJči nazvali; odgojen u povojih 
talijanskogá jezika, j^ što su miloglase Firenze prama ovoj JcvM- 
esenci primorske blagozvuéností; proživiv dětíiístvo u družtvu samih 
Talijanah, Libumija bo bijaše rimska naselbina: planuh goručom 
željom viděti Italyu. 

Čim se proču ta mega naměra, pomisliše něki moji prijatelji: 
Sada éemo viděti tu čarotmu zemlju kao na dlanu. Zato ovaj pre- 
poručuj, da opisem slikej prilike, koje su veé tísuéu putah opisane ; 
onaj nalaži , da jih izvěstim o kipovifa, u svakom putopisu přoslav- 
Ijenih; drugi opět, risum tmeaUs itd. že^jkuj znatí, nije li može 
biti Italija pod drugimi meridiani, nego što ju dosad vele; a něki, 
ali to samo medju nama velim, zahtěvsg, da bilěžim cěne piva i 
jestiva, nebi li i oni na godinu mogli za mnom poci. 

Jok valahal Nití trebam knjige, nití šestila: uživati ču bez 
prestanka; svimi ču čutíli i osěčali sisatí slast blaženu novih 



Digitized by'VjOOQlC 



— 3 — 

prizorah; što ostane u glavi samo sobom, ono neka bude u njoj, i 
onako je přetěžká; ali srče, u světu toli zanemareno srče neka 
uživa, neka si ugadja, neka se yaíbUžuje: neka i ono znade, da 
živé, páče neka jedared gospoduje nad glavom, věčnom i okrutnom 
silnicom ^vqJQiB. ^- Gadnih načelah ! reci če mnoigi tankoumac 
páče tankoglumac, kóji samo zato před světom ^laku na četverp 
cěpa, da može u zakutku što deblje presti. Ali kamo sreče, odgo- 
varam, daimamo vise srca, amanjeuma: istina, da.nebismo stvarali 
novih světah, ali nebismo ni upropaštjivali staroga, inače zdravoga 
i čiloga. Nije li ploď uma vašega, da třeba sve sile čověčje jed- 
nako rajivijati ? Dederte dakle, pokažite mi plodovah srca, nepkuženih 
abstrakcijami i spekulacijami uma vašega. Málo jih pokazaste! 

Mi kamo sam zabrazdiol Jíada tko istinu gudi, gudalom ga 
po prstib biju, a dosadnu se prodikaču okrenu ledja, pa běgac! 
kroz vrata, ako ima mésta. Zato běh i ja nakanio samo uživati. 
Ali prošav několiko talijaAskih pokrajinah, páde mi na um spáso- 
nosná misao; ima U, ^eima li toga i kod nas? Da te tko zapita 
ob ovom ili onom, nebi li bila sramota, što je i u někih drugih 
sgodah veliká krěpost, razboritost i što ja znám što sve ne jošte, 
to jest: jezik za zube. S toga počeh bilěžiti ovo i ono, te sraviyi- 
vati naše pokrajine s prehvaljenom Ital^jom, a odatle su postáli ovi 
listovi, da i ti ne samo znadeš, vec putem páče žicom svoga leti- 
grafa Nevenoviča razneseš po národu, u svačiju glavu i srče, da 
Svatko nfLUČi, pa da se ponese, zastidi, razvedri i smrkne, kako mu 
se što kospe uma ili srca. 

Ali dosta, reéi češ: ad rem, dostaje vec ševrdanjai okolišanja. 
Nu ček, počekaj malkol Tko se dima nenadimi, onaj se ognja nena- 
grija! Ta znáš, da svako dělo třeba predgovora, pak ako jeu drugih 
cesto ovaj duži od onoga, zašto da nebude u mene barem deseti 
dio. Ta to je naše od starine: nmogo dima, málo vatře 1 Za sada 
budi uvěřen, da ču pisati onako, l^ano što me znáš, iskreno i 
istinito, puklQ kamo. puklo! Zdravstvuj i budi vo^jan na čekanju, 
dok budem ja voljan na pisanju. Uvěk tvoj 

U Zftgrebu 5. Kolovoza 1858. A. T. 



Digitized by VjOOQIC 



4 — 



Li8t n. 

(Pravá trhuha. Káva hrvatsha. Običaji hrvatski oJco pii^. Isukrst 
u HrvatsJcoJ. Náčin hradenja hrvatskoga. 



Df agi Vinko ! 

S trbuhom za kruhom, veli narodna poslovica. Eto šramote i 
prikora, řeči češ jamačno, evo Hrvata, pa nezná hrvatski: S trbuom 
0a Jcrtiom, veli naš národ. Nije veé još něšto! Národ naš štuje i 
puni cěli svoj trbuh pošteno kako valja, te nepodnosi, da mu tko 
drzovitom rukom otimlje, štp linj ide, a kamo li da mu se onaj 
poetički hak iz sredine iztrgne, mudrovali o tom mnogi što im 
drago. Načela oyo o trbuhu može biti da je epikursko, al je i naše 
uprav narodno, pa se nečudi, što ga i ja káno svoje zagrljujem. 
Prvá briga mora biti čověku za trbuh; jer kad je ovaj ili prepun 
ili preprazan, od sunca postane mrak, a svět, čarobno ovo kazalište 
Ijudskih prizorah, tišti nesretnike poput težke more. Što je dakle^ 
naravnije, nego da počimajtié opisivati talijanske miline, zametnem 
govor o hrvatskom trbuhu. 

Tko nije pio hrvatske kave, pržene ni za dlaku niti vise niti 
maiíje, nego što třeba, i zaběljene gustim skorupom hrvatskih pre- 
tilicah, onaj nezná, što 'je tělovna slast ná světu. Jer ako i jesmo 
daleko zaostali za inimi narodi n drugih umětnostih, umicom srno 
jih kavnom kud i kamo nadletili. Beč zalěva kávu mlěkom, pa to 
své zamutjuje můkom, i da sé bolje proměša s razvodnjenom ka- 
vom, hranečom valjda vise, a nedražečom toliko, i da se doskoči 
nestašici mlěka, i mložini žednih grlah; Bavarska i osobito Sak- 
sonska u měricu cme kave velikodušno utaplja napršnjak plavet- 
noga mlěka; Išl, slavni sprsobóljah, naměnjuje svóju guštjaru polu- 
praznim prsnim žlěbom, daveč zdravá pluca; Italija páko pruža 
obilato i jednoga i drugoga: ali niti ima u kavi kave, niti umlěku 
mlěka, misliš, da su něki surogati. Što napokon rádi ostala Europa 
u toih velevažnom poslu , o kojem se vrte ili lepiri, ili muhe naših 
krasoticah, toga ti ja úpravo ne;5nam, ali mislim, da nas neče biti 
nadkrilili, te završujem, makar itako zvanim logičkim skokom, da 



Digitized by VjOOQIC 



— 5 — 

mi u kavi pijemo pravi nektar. — Takovom kavom ponudi nas 
krásna ženčica našega trečega druga/koji zaputi s námi, da idemo: 
on na muke u Beč, a mi zabadava u Italiju. — Posle kratke 
stanke, jer tko da se neodmara iza tako golema posla, donese 
domačica na taci něšto salama. Bog te živi, £og nas živi, živili 
mi svikolicil stade žubor u sobi prijateljskoj sred drěmajučega 
Zagreba. Poljubivši ruku domačici, pokazasmo, da i sred divljači 
svoje razumijemo něšto o bon-tonu, kojim se ugladjehiei uprayljaju. 
Cigare se zápale, kočija se otvori, a tri site tělesine razvale se po 
sédalih, te nakon deset měsecih začujemo prvi put pucketanje 
zamahnuta biča ponad hrvatskimi viloviyacil Pa sada reci, da nismo 
pravi Hrvati! 

Jest Hrvati , odgovoriti češ , ali ne Ijudi , veé něšto drugo, . 
izkvareno, izrodjeno, čemu neima priměra. Ta tko da u jufru vino 
pije? Nezaudara li to barbarizmom? -^ Nipošto! De gtistis non 
dispis! Znáš li za ono staro rimsko: ah ovis ad malá; a nepoči- 
máju li světoslavni Englezi pečenkom, a završuju čorbom? Pozvao 
bih se i na Buse, ali neka onih barbarah: samo západ je ogledalo 
čisto, neporočno. AmodaUe vi ravnatelji módah; neima li u vaših 
jelih svega, osim jela, a netroši li Italija svega, čim je Bog zemlju 
nadario? Čemu se dakle zaměrava Hrvatu, ako se ma jutrom pri- 
česti vincem svojim nektarskim? Dá dá! u jutru pričésti, o podne 
toči, a na večer zalěvaj ! Nije li to odvise ? — Bolje malko vise, 
nego premalo, kada čověčanstvu nije dáno udarati srednjom stazom 
mudrácah, kojih nije nikad bilo. Život je ijudski pravi syllogysmus 
cornutus, bacajuči čověka od jednoga roga na drugi : od odvise do 
premalo. Neimaju li něki Ijudi odvise, a drugi opět premalo, neu- 
živaju li jedni odvise, a drugi premalo slasti života? Kóji Ijiidi 
jedu převise, oni imaju dosta svega, a koji.zalažu premalo, oni trpě 
oskudieu, kóji bi páko uvěk jeli samo kad i dok su gladni, i pili 
kad i dok su žedni, te možeš uzalud tražiti Diogenovom lampom; 
jer da jih ima, nebismo trebali toliko lěčnikah i lěkarah, kóji su 
več dQtle dotěrali izkustvom svojim, da kad koga zub zaboli, želu- 
dac mu leče, a talijanski Eskulapi toče krv na vrče, jer da je 
tobože suvišna krv udariía, gdje boli. Ali .predjimo na duševno 
polje. Nenastoje li něki, da se přetvore u samé duhové, anerobuju 
li drugi samoj pútenosti? Kóji bi dávali svakoj češti svoga suétva 
svoje, rědM su Jcano běle vrané. Oyaj nepřestáními molitvanú hoče 
da si živu otvori nebo, a drugi samo ondá spomene sladko ime 



Digitized by VjOOQIC 



— 6 — 

Isusovo, kad ga je več napolak koje zlo prigiišilo: kóji uvěk radě 
što třeba, světci se zovu. S toga nisu badava stMÍ mudraci izrekli 
načelo: awea mediecritas, in media virtms: i já hajvolita sredrgu 
stazu izmedju převise i premaló. — U ostalom, da neučiaim krivo 
svomu národu, mořam izpověditi", da právi Hrvati piju, samo kad 
su žedni, pak buduči uvěk žeďni, uvěk piju. Ali ^e, &otéči biti 
ozbiljnim,, podmiée mi se uvěk šalal Dakle mdcteanimo^ ozbiljskil 
Kuda sam god dosele putovao, najbolje mi se dopadaju hrvalski 
običají okolo pila, ne zato što su moji, veé što su doista najbolji. 
Dok Němac, ili mudrujuč s drugovi, ili sam sědeé u zakutku koje 
krčme po pol měřice izpije po dvě oke za veěeru; dok se Englez, 
zatvoren sam u sebi káno školjka u Ijušturi, zalěva sVójim' Jcrokom 
u svako doba daná; dok na stolu istih učenih glavah ruskih sa- 
movar nepřestáno prekipiva Mnezkim čajem; dokie pravi Ceh kod 
svoga Sbtmha^ kóji se nepřestáno nalěva, dó pol noéi pročuči; dok 
Talijan, ugrijan svojom crvenifcom, kavge zametje i fcoje Sakom, 
koje nožem tdara: Hrvat pije samo jednom na dan, di mkádsam, 
več u družtvu svojih prijateljah. Što vece družtvo, i što bolji prija- 
telji, to je vise žedan. Pa kada se je nalásio yina, ondá yubežlji- 
voštju, iskrenim ponašanjem, šalbm i směhom kiti i začinja obce 
veselje dlružtva, dok razgaliv se posve, nezačne koju faasnu, budi 
domorodnu, budi Ijubeznu, od kojih ondá zamněva cěli stsm sve do 
noci: ťěčju u hrvatslrih družtvih jédan živé za sve, svi zajednoga. 
Ako se naška -gostba sravni sa sestrami svojimi kod ioak narodah, 
gdě družtvo ili sěcií ukočeno od premudřosti razumtiíkáh, ili nava* 
Ijuje razuMano s razjaremh živacah, 6nda třeba přiznati, da je ona, 
pod uprávom věšta kučégazde , pravá kraljica dmžtvenih zabavah. 
Prižnaju to i tudjam , kad jim je do iskrenosti , a kad íías opět 
kude, slede narav Ijudsjíu, koja nije s ničim za dugo zadovoljna. 
Što takovih zabaváh nemogu imati drugi narodi, křivo je kod njih, 
što neimaju gostoljubljá, što je izključiva baština slavjanskoíga sřca. 
Jer u l)ajke spadá od Mljade i jedné noéi, ali je živa istina, da u 
Hrvatskoj, osóbito na selili, domačin, k<gi slavi kakov svetae, sprema 
obilan oběd, a nezná za koga, kada okolo pódne návale s čestit- 
kami susědi i zhanci, bližnji i daljni, do dvadesct trideset osobah, 
kóji su svi dobro došli; a kada putuješ našimi t)okrájinanii , gdé 
te zateče podne, zakreni ti dVorištjě budi vlasteHiia icoga, budi 
župnika, pa češ naci svega dařa božjega, ósobitb otvoréno srče 
domačina, nota iene^ ako si poznán káno valjáQ 6ověk; jér kuká* 



Digitized by VjOOQIC 



• — 7 — 

vicam se i koď nas, navlastito u najnovije vrěme , zatvaraju vrata 
před no^oan. Zato bih ja iztrěbío iz broja naših poslovicah onu, 
koja mora da je postála gdě n pograničnih zemljah našega národa, 
gdě sui je Btudeao tudjinstvo-stegnulo polet i uzlet, naime: -Népo- 
0V(mu go$tu m vrátí město. 

Krásno, neima prigovora; ali gdě je světoborní bilikum, gdě 
munjioliítri vaaulerček, gdě ostale napitnice, izpijane suhim vinom, 
kojim neispta ni kraja ni konca; nij^e li to převise? Opět to nesretno 
převise! Káži razigranomu od větrovah moru, da uzpregne valové, 
kojimi treskajuc o stěně i gre1>ene, svoj stan oštetuje. Pusti ga, da 
se jzběsni, pak ée ondá za dva daná obale šinuti još lěpšom lé- 
potom; jer věěni je mir isto tako škodljiv, káno i věčné bure; 
od onoga bo krv stíne, a s ove se užiže. Neču kázati, da se u 
takoyih dxužtvih meprekoračuju kaděto granice uměrenosti; ali mo- 
ralno je iMnje zaměnti razigranim , nego hladnokrvnim neumére- 
níkom. FoYxh toga, prilike se taková lUgledaju sve to redje, a inače 
je Hrvat uzor uzpr^gnutja u pilu, pij« bo samo cistu vodu, pak i 
ona stará žestína popuštja sve to vecma, te se itec i^kod nas vino 
krsti, a i diplomatički se priznavaju vodopije. AI o trbuhu-za sada 
dosta. 

Prije nego što se ovoga puta razstanemo , éuj de něšto , ali 
pod spovědno ime. U Brežcih, pograničnom nam gradu, sastanemo 
se s^éověkom, světski í svetski ugladjenim, rekao bi pravi pastir 
^tada svoga. Nenašav prilična města na lénom dostavniku, zamoli 
aas, da ga primimo u svoju kočiju. Ali gdě češ, da hrvatsku svoju 
udobttost žrtv^jemo neznanu došljaku? pak i po živahnom kretanju 
njegovu uvidismo, da nam skoro nebi bilo města u kočiji, zato mu 
hladnokrvno odbismo prošnju. Došavši u Vidmo, što su Němci prer 
krstili Wieden, po čem počeh slutiti, nebi li i sadanji Wieden u 
Beču bio pastorak svoga poočima Vidma; — došavši dakle u Vid- 
mo, uepusti nas s oka neprestrasni jurišatelj. Sluči se páko, da 
posle hrdjavá oběda za skupě novce, jedan od mojih drugovah 
uze pripovědati, da je .u Dorfbarbiru čitao něku pripověst, koja se 
.od dávna vrti okolo Němacah, al ju tankounmi urednik přemetne 
na Hrvate^ da mu barem ntóto izvoma bude u Novinah, pa taje u 
krátko ova: Isukrst i sv. Petar zapute se.s Graničarom, kóji jim. 
něšto ukrade, pa nepošav Isukrst za rukom, da přišili Graničara 
•na dragovoljnu iq^ověst ;taťbine, uze to na se Petar, te sastaviv od 
iiovacah četiri kupca, reče rGj^raničaru: Jívo več dugo da s tobom 



Digitized by 



Google 



— 8 — 

putujemo, sada třeba da se razstanemo i novce podělimo: o^aj je 
kupac Isukrstov, ovaj moj, tre^i tvoj, a četvrti onoga, kóji je ono 
ukrao. E dobro! odgovori Graníčar, dakle oba su zadiya moja. 
Saslušav tu prípověst pažljivi naš nesudjeni saputnik i razmozgav 
něšto u slamnatoj glaví, zaškilji malenima cmima očima i príměti : 
To nemože biti, Schauplatz je proměnjen, jer těžko da je Isukrst 
bio u Hrvatskoj. — Mi málo da nepukosmo od směha. Što éemo? 
Na světu třeba da je svakojakihl Ustadosmo i izpadosmo, da mu 
se u brk nesmijemo. 

Ali ta me bajka potaknu na svakojako razmišljai\je. Bože moj, 
što li nečini ona zlatna latinská poslovica: Stát jpro ratione voluntas^ 
koju su Němci vrlo dobro i krátko preveli svojim Willensmeinung- 
om. U svakom se národu krade, páče mi svi krademe, pak seipak 
sam Graničar diže na věšala. Tko vise kod nas krade , nego južni 
susědi naši, a znáš za onu bakarsku: három, hoteči naznačiti tata; 
što páko biva po švih velikih gradovih europejskih, kako se daiyu 
odbijaju ključanice, i o podne porobljuju cěli duéani, to čitamo u 
Novinah. A kako^češ zváti ono, kad izza bogata pokojnika, tutori 
u krátko navěštjuju světu, da je masa krida, ili kada tko po tri 
puta u jednom gradu bankrotira; ili kada troškovi pamični iznose 
tri puta vise, nego što je glavnica? Što rádi onaj, kóji neprestanom 
razuzdanoštju otimlje zdravlje sebi, a obstanak porodici svojoj? Pa 
kada kóji gospodar zahtěva, da u katoličkoj zemlji pódložni mu 
Ijudi ne samo petkom nego i svetkom obične poslové obavljaju; 
nije li to vrěme Bogu ukradeno? AI umětnjakom se praštja, apro- 
štaci se věšaju: Stát pro ratione voluntas, — Kada se veé Gra- 
ničar páče Hrvat navadja kanouzor tatbijie, da vidimo, nebismo li i 
tomu mračnému činu našli světla. Ta svaki pravnik znade za olak- 
šajuée okolnosti: Graničar páče Hrvat, kóji životem svojim bráni i 
čuva sigumost svoje domovině a po tom cěloga carstva, u susěd- 
stvu divljakah, kóji mu cesto izpred očijuh ukradu, što ima najbo- 
Ijega: prirodjenim čovéku nagonom hoée da si silom^oteto povrati, 
pa neimajuc drugoga načina, silom otima. On dakle s početka 
krade ód sile, ne od oběsti, pak ako vremenoín privikne takovu 
zanatu, te ukrade što mu je za život potrebno, nije li manji tat od 
onoga, kóji krade, da se obogaji, te život u bezposlici i opačinah 
gadno proboravi? Pak i koliko uma pokazuje cesto Graničar, ili 
hotec što ukrásti, ili branec se před sudom, mogli bi zasvědočiti 
mnogi auditoři, kóji neimajuči ključa, nemogu se prikučití do zaku- 



Digitized by VjOOQIC 



— 9 — 

takah uma i srca qjegova. A káko se nmno znade Graničar poslu- 
žiti varkom, da si što prisvoji, neka dokáže ovaj príměr, komu 
sam očeyidac: U Earlovcu, kamo svakoga pětka dolaze Graničari 
na ssyam, hoda važno i odvažno Graničar s prebačenimi preko ra- 
mena tek kup]|jenimi hlačami; pa buduči da je na takov náčin onaj 
dio hlačah, gdě su škuljice, otraga visio, tu priliku upotrebi drugi 
za njim iduéi Graničar, te zakopčav tudje hlače za putac svoga 
prsluka, u čas jih. prebaci na svoja ledja. E$ida se je onsy brzo 
okrenuo, da uhvati tata, reče mu posve mimo drugi: £ dál da si 
ti ovako skopčao svoje hlače za dugme od prsluka, nemače ti jih 
nitko s města. Sada mi reci, ne bi li stará Sparta ověnčala bila 
lovorikom ^avu taková tata? A ja morám přiznati, da sam poradí 
umné hitrine, kojom je tatbina učinjena , manje zamrznuo na tata, 
nego da je prostře izvedena; páče moradoh mu se i nasmijatil 

Nemisli, brate, da tim opravdavam kradiyu, jer níšta nemrzím 
vise što ovu opačinu, alí tím hoéu da reknem, da u kradnjí Grani- 
čara ima mai\je šramote, nego u gori navedenih slučajevíh, páče da 
se cesto tatbina ízvadja umno, šaljivo i směšno, te stogada čověk 
i neosělga sve grdobe, koja je s gadním tim činom skopčana. 

Alí da ukoravajué krad]\ju, neukradeni tebí mnogo vremena, 
ostajem uvěk tvoj 

U Zídanom Mostu 6. Kolovoza 1858. A. T. 



Li8t m. 

(Svoje i tudje. Sličnost okoUcah izmedju Vidma i Zidanoga Mosta 

i izmedju Draídjanáh i Uštja. Uzroh kriljavosti Ijudske. Ljub- 

Ijana, Poloiaj grada. Magla. Muzej. BeálJce,) 

Dragi Vjnkol 

Da bude sváčega poněšto, nakanio sam u ovom listu odmak- 
nutí se malko od těla, trbuha i ostale puke tělovností, i prikučití 
se blíže duhu, alí ne cistu i tanko izpredenu, jer od njega se zaží- 
rám, káno od težke napastí, več u koliko se on čarobnim vezom 
sptga s tělom. 



Digitized by VjOOQIC 



— 10 — 

Bolje je svoje jaje^ nego ťudja kokos, veli naš naiod, ali tko 
da se povodí za prostačtvom, to jest za zdrayim, zrelim, praktičnim 
razumom, kakova iiaa za čudo mnogo u naěega národa; sav je 
svět pošao za ugladjenoětju, kxqoj je pretérano gladjenje iztrlo svu 
jezgru prírodností,. te nalazié u Djoj sve promozgano , proračimano 
i preračuuano: svět voli tudje jaje, nego svoju kokos. 

Ali to nije máhna samo naáe^a veka. Yeé je Adam voUo 
taidju jabuku, pa jpé i zabranjenu, nego sve ostalo svoje voče u 
cělom raju, páče nego svoj lěpi mír i věčno blaženstvo; Židovi, 
zabacivši svoga Boga, volili su klanjati tudjim kmnirom; Grci su 
,polazili tudju Aziju i Egipat, da se svojoj mudrasti nauce; Bindja- 
nom je i ondá, kada m se biie več «ve znanosti i uméÉností n 
Rim preselile, bila učenija, veličanstveaija i milija padajuča Atiiena 
od sveaiogttčnoga qihsova goi^ostasa, tako 4la je Horacij mprao zao- 
ríti: Lattdábunt aUi claram Bhodonj autMitylenen etc; u srednjem 
věku svlada tu4ji latmizam sve jezike europejske; za Napoleona 
progovori francezM skoro sva ugladjena Němačka; Englezi poznaju 
jamačno bolje celu .ttalju Evropu, nego prirodne divote svoje Skotské 
itd. Dá ad voeem Englezi, da ti kazem něšto. Nikaá nije nitko 
imao věhiijili privrženikah od engleakoga putopisca Murray-a. Kamo 
je on stupio svojom nogom, to je svim putnikom en^ezkám světa 
Meká, kamo třeba da i oni hodočaste. On jih šalje pržit se u Sici- 
liju i Napulj, a zebst u švajcarske alpe na věčni led Montblanca, 
po njem uznemiruju oni mrtvé kostí staroga Rima i plaše ptíce po 
saksonskoj Švajci; páče on je tako silan, da jih prověřuje katoli- 
cizmom; neijna bo znatnqe katolické crkve u Evropi, u kojoj se 
nebi bili poklonili čudesom Ij^dske uiaětnosjti, a ujedno izsmijali 
velelěplje i tobože taštínu katoličkoga bogoštovlja: rěčju, što je u 
njem, tu su bili, a čega neima, to je za nje tábula rasa^ premda 
čujem, da več mnogi nevěruju u njegovu nepobitnost, te da ga sa 
švih stranah muče dopisi, izpravci i nadoměstci. A da kóji zabasa 
u naše krajeve, iznevěrio bi mu se jamačno káno nevěštaku." 

Kada sam onomlani na sěvemom putu ;p(wwdom putopisacah 
posětío saksonsku Švajcu, vrvili su uprav*ondé Englezi: mužko i 
žensko, mlado i staro. Tko nije vidio crkve^ i peci $e klanja. Nu sačuvaj 
Bože, da tím reknem, da Švájca nije lěpa, páče i dražestna, aU^na 
mene nije tako divixo dělovala, káno što na moje ^pntnike, s -toga 
i srdeč se malko, pomislim, nebih li ja več vise putah vidio sličnu 
pokrajinu, što se ovdě u čudo nepretvaram, te se napQkon 



Digitized by VjOOQIC 



— 11 — 

sétim, da i kod kuče ima takovih krasotah. Jest, put od Zidanoga 
Mosta do Vidma posve je sličan putu od Draždianah do Uštja (Oustí), 
páče držím, da se kojí putnik čudom kojim umah preměsti odanle 
ovamo, da nebi ni osětio proměně. Onde Laba, ovdě Sáva, onde 
ponad rěkom željeznica, ovdé krasan drum, a do skorá zagrebačka 
željeznica; onde s obě straně gore s těsnimi prodoli i kland, 
oydě isto sa žívabnijim zelenilom viših gorah, guštjom šumom za- 
raslih; i onde i ovdě male liv«dice; na severu romantični Těšín, 
na jugu Bradna sa roinantični|im Lícfatenvaldom na kUsuri ponad 
Sarom, koja moiři pete selu istoga imena; onde vřtovi plodiii vo- 
čem, ovdé perivoji. Nu da budem pravičan, onde se puse parobrodi, 
čega ovdé neima, ali sam vídio ně&to drugo, što je kadéto i ko- 
ristnije, a svakako romantíčnije. Eeci oním parobrodom, dazanizke 
vodě lete lěnomLabom, páče pripregní konje, da jih budi niz reku 
tegle, budí s plítčínah pomaknu; našepabo i^lavi plove ovdě mimo 
bez sváke pogibelji: bopnom voze Kranjci bačve pune vina hrvat- 
skoga, a mz reku skáču káno věverice po praznih bačvah skupa 
svezanih, pa to su jim splaví. Mogu řeči, da mi se je taj pogled 
vrlo dopao. S druge straně neima onde onoga, što je ovdé najveli- 
čanstvenije: neima onih munjovodáh za obranu gorostasne gorske 
sgrade; neima onih crkvicáh, koje na svakom večem vršku do oblaka 
strše: div^n doista vídik! Neznám, što je Kranjce i Štajerce na- 
gnalo^ te su po onom gorostasnom slěmeništu gorah njeďno i alpah 
pogradili toliko kapelicah; ali misiím, da jim je bila povodflja ili 
čut přírodně krasotě, koja sav naš národ osobito odlikuje, ili grěšna 
savěst, te su držali, da se valja penjatí nebu pod oblake, da se 
oproste težki grésí; a svakako je prilíčno izvíjati se u měševitu 
družtvu izmedju granja, da se duša opět ogrěši, pak opět navršak 
potegne: mtimt^' in veiitwm! 

Odavle izvadjam ovo: Řto inostranci nepoznadu ovenašeoko- 
lice, premda je onoj posve sličná , páče u něčem još i lépěa, a što 
onu u zvézde kuju i polaze, níje nitíja zasluga, nego písaeah , kojí 
su onu prodavilí ; káno što n obée ima ^ světu mnogo toga , što 
je samo zsto lěpo, §to ga je kóji cmetorUet za razigrane mašte lěpim 
prozvao. Tk i malena Grčka nebi bila pozobala ona dva miliuna 
peržnijanske vojské, da se níje Thukídidu svidělo tako nai>ísatí, ali 
VĎXx je i zaorio Ciceroii svoj : QvÁd non poiesft Graeáa mendax. 

U Zídasom Mostu Tazstadosmo se s beékim ůnigom, što mísliě 
kako? Na hrvatsku: aaa dvQjica páše Iwratinstvo, a ja svědoíih! 



Digitized by VjOOQ IC 



— 12 — 

Od Zidanoga Mosta, koja se škulja može prozvati strašno 
lěpom^ ili strašno romantičnom, pa sve do Ljubljane nedogodi iaam 
se niáta znamenitá, osim što na željeznicí sědosmo u tretju klasu. 
Zar od skuposti? Skupac neputuje, vec u vražjem kutu brojižutake 
svoje. Dakle od nevolje? Tko od nas ima u žepu tri stotine forin- 
tih, i puši tudje cigare sve po devět krajcarah srebra, káno što 
sam ja činio, onaj nezná za nevolju. AÍi pomislimo: Do prvé nedo- 
tiče nam niti diplomatická ugladjenost, niti kesa; drugu kanosvoju 
dobro poznajemo ; hajde da učimo tretju, da vidimo, kako se národ 
vláda na gospodskom městu. Da je tu bilo dosta pušenca i trenca, 
páče da je trebalo mnogo trenca, možeš si pomisliti, ali u kakovu 
si kolu, onako pleši, te ja zametnem govor s oMtjenim Kranjeem. 
Nesrečno grlo , a još nesrečnija želudčetino , što me opět těraš iz 
umnih sanjarijah mojih? Zašto dušnomu poletu momu , svigdě put 
zakrčuješ? Ali neka te, i po krvi si i po mléku srodan momu, da 
vidim što češ poroditi. Príjatelj mi kranjski zaklima vikati, kako 
mu ima več šestdeset godiňah, pa da mu još čistá krv teče u žilah. 
Na rěč „čistá" uzdahnem duboko, te kakova je moja, pomislim: 
nečista, okužena sědom okužena neuměrenoštju, okužena kužnim 
zrakom gradskim, ali neka bude, evo me kržljavca. Ako me větar 
propuše, evo kašlja, ako prokisnem, eno*nazebe, ako me šunce od 
Ijubavi něšto vruéje zagrli i obasja, -eto glavobolje ; ako se popnem 
dva hvata u višinu, eno ti vrteglavice. Ali što? Kržljavca? Nipoštol 
Ako i jesam, neču da budem, káno i onaj brat Kranjac, koga su 
vordali uz nepřestanu viku lyegovii: Jaz se pa le nedám! Ako ne- 
mogu drugo, a ono mogu seděti i ležati, pak i to je junačtvo, ma 
i žalostno, ali svakako vece, nego li oňoga prijana u Rogatcu, kojí 
si je uvěk želio kakov ležeči posao! Na to stadoh razmišljati o 
uzrocih sadanje kržljavosti, proplakah nad narodom paličastim, liz- 
koprsnim, okostničkim. 'Ali pomisliv, da je lepše viděti, gdě se 
hlače previjaju oko štapičnožicah, nego kad na mužku napeto stoje; 
da odkako se je čedna suknjica izobrazila u krinoline , od iglicah 
postaju bumbače; da se sada izpredena tělašca zovu něžná, vita, 
tanka; a napokon da nisam sam u toj sitnoj družbi, razvedrih se 
poněšto. Eto, brate, káno što pčela iz pelina sisa med, tako ti i 
ja od trbuha dodjoh do prékrasnih abstrakcijah , al si ujedno pože- 
lih onu jezgrovitost svoga govor-druga, do koje se neču jamačno 
nikad domaéi, jer urit matme, qiAod vult urtica manere. 

O Ljub^ani ti mogu kázati, da je u obce čiš^ja i lěpša od 



Digitized by VjOOQIC 



— 13 — 

našega Zagreba, osim položaja, komu neima skoro druga, pa to me 
žaloštju poklopí; ali pomisliv, da su našega starca stali u n£gnoY\je 
yrěme lěpo biksati i voštgití, ako i u posudno ime, razvedríh se po- 
Děšto nadom, da če ga divní položaj i umětno nastojanje do skorá 
uzporediti s lepšími gradovi. Několiko Ijubljanskih ulícah, osobito 
páko ona, kojoj na krajů stoji stolna crkva, zanose něšto na gra«- 
dačku, bečku, velegradsku, ostalo je razštrkano, ali čisto. Da seje 
grád uzastopce popeo na ono brdašce, gdě stoje one dvě kuletine: 
jedna kulica, a druga podrtínica, krásna bi mu brda,kojimijesatri 
straně záokružen, služila za senu, u kojoj bi on sjao káno žarko suqce; 
nota bene^ da neima magie, Nkoja se ovdě káno u svojem zavičaju 
šiří i bani , uprav káno ěto si je bura obrala běli páče mrki Senj 
za sredotočje oreéega dělovanja svoga. Početkom Kolovoza, kada se 
prozračno svodíšte nebesko razastire nad celím naším světom, 
Ljubljana zastíre gustom koprenom ambrozijanske maglice dražestí 
svoje, d^ jih znalično šunce nerazgleda: úpravo káno kada stidna 
děvica jutamjim odělom sakriya dražestne lěre svoje: do deset 
satih u jutru nevidíš u Ljubljaní skoro ništa. I ta bi me přednost 
bila razžalostila, da mé nebude razveselila misao, da je naš strašno 
romantičtí Brod (na Kupí) još mlogo maglovítiji; ovdě se bo činí, 
da su se sve věštíce, móre i vukodlací sastavílí, da se nepřestáno 
povijaju nad pritisnutim gradom , ili kakovo je ime onomu fantas- 
tičnomu zakutnjaku. Nije dakle čudo, što su se bratja Kranjcí, bra- 
nečí se od strašnoga toga silnika, sdružili sa nepredobitnim uprav 
naškim Vinkom Lozičem, kojí s města razpršuje i brige i maglu; 
"gdě se bo očí křese, onde i najguštja magla postaje zračnim svět- 
lom. Da žíve čověkoljubni naš domorodac ! — Neima jamačno grada, 
u kojem bi bila světlija sgraďa, nego što je u Ljubljaní; u ujojbo 
ima golemo ogiyište, odakle prskaju ískre švih mogučih umnih 
oganjah: tu se je naměstila elementarna škola, gimnazija doljna i 
gonya, koje si bistře um muzejem i bogatom knjižnicom, razblažuju 
srče čarobnom glasbom, a čvrste i uvijaju uda tělovnom věžbom, 
pa svému je tomu pristupila još prpošna realka, vičuč na sve grlo, 
da su druge vatře samo žalostni ugarcí prama bukteéemu plamenu 
lyezinu. Toliko se světlo potamnjuje mrkom odorom, valjda poput 
staro-grčkih mudracah, kojí su světlu glavu svoju mračili razku- 
štranom kosom i dugačkom nepočeš^anom bradom , jer da se sjaje 
i jedno i drugo, zablěštjivalo bi očí. Ali muzeja neviděsmo, jer o 
praznicih valja da i čuvari praznuju, a ostalu sgradu pokaza nam 



Digitized by VjOOQIC 



— 14 — 

príjatni ravnateiy reaike, koga nadjosma kod slovenskoga vratara. 
U lěpoj knjižnici, broječoj 22,000 ki\}igah, nac^osmo bogatu pod- 
kDJižnicu slaynoga Kopitara, koja bi mogla dobro poslužití sloven- 
skim filologem, ako se nedrže biblické izreke: Litera occidit^ spi- 
rittís autem est qui vivificat. Čusmo, da i drugi zavodi imadu kigi- 
gah, ali da jih iuvaju samo káno osebmyke, Taljda, pomislíh, da se 
i u tom pokazu káno věrni sinoví razdrpane mi^ke. 

Osobito odkada sů realci došli u sgradu, rekoše nam, da ndma 
mira niti sloge: totd eomme chex nous, pomislim, ali ne glede realke, 
niti glede knjižnice, koja nam je zajednička, več glede nesloge 
družtvah, koja razom gube sile svoje ; ali što češ, navada je navada, 
a što národ zove svoja voljica, to bih ja krstio tvrdoglavost, sebič- 
nost Ad vocem reálke, sada se sve sláma u realku, valjda što 
svaka nova metla dobro mete, ali ako tako dalje po4je, bojim se, 
da neče morati i kod nas ustati kakov gromovnik, káno što je Ho- 
racij, kada su svi Rimljani hotěli hvatati za plugove, zagrmio umnu 
svoju odu: Beaíus, qui prooul negotiis, paterna rura hobus exercet 
suis, solutus omni foenore! — Ja mislim, da je i tu najbolje: In 
mediD virtus. — Ovo neka medju nama ostane; ali morám napo- 
menuti, da su razredi gimnazijalni razštrkani po céloj sgradi: Bog 
zna, kako se onde nadzire , da li je kojí učite^j pol minuté kašnje 
došao u školu? — Napokon, da sve misii u jednu utopím, čudio 
bih se bio Ijubljanskomu, drvenomu pločniku, da n\je i nas preraz- 
boritost usrečila drvenom níšticom izmedju Grabena i Neufimdlanda. 

Željezna cesta, kojom třeba iz Ljubljane krenuti, zahtěva, da 
se malko odmorim, jer tko da na j^dan dušak shrva i drva i ka*- 
menje i željezo? Da je vruée páče usijano, još bih ga udarío na 
nakovalo, al ovako čekaj, dok se razpiri ugasla moja vatra, da ti 
sakujem sliku i priliku. 

U Ljubljani 7. Kolovoza 1858. A. T. 



List IV. 

(Željeznica. Krš. Mozaik hrvatski, Po stoj na. Put u krčme. Špilja. 

. Miramare.) 

finffi Vinbl 

Željeznica je željeznjca! Tko je nijé yidio, mogav se na njoj 
voziti, neka nikomu nekáže, ai u sebi neka se i stidi i žalostí. 



Digitized by VjOOQIC 



— 15 — 

Zar moťa ta parna nákaza baš mimo nosa zasopotati , da ju čověk 
vidi? Páče nije li to čudo našega veka Trědno, da se maJko natře- 
seme jamastih cestah, pak da se onoga načudimo? Istína, da jediní 
mi Hrvati, a može biti još kóji pustarski národ, možemo pregorěti 
toga orijaša, štono po mněnju naáega národa kolo-mota; jer valjda 
nigdě drugdě neviče kočijaš: Gospodine! drSite se Mlah! A iz 
Jastrebarske mogu samo onakove dvě hrvatske mačke, na kojih 
sajn se ja někoč s Nacom vozio, za dva sáta dojuriti do Zagreba. 
Čuo sam takocijer, da se je néki magjarski velikaš sreéno natěc- 
nuo sa željeznicom, al mu parip crče pod nogama: hrvatski bikpnji 
bili održali pobédu, al se ujedno i zdrávi nazobali zobi i napojili 
makar vina. Sve to znadem, al ipak opetujem : željeznica je željez- 
nical Preko močvarah, sred raztepenih klisurah, na rubu od propasti, 
po bujnih livadah i duž mora preléti čověk u^ čas neizměme pro- 
storije, na koje se je prije nějcoliko godinah zaputjivao , pomiriv se 
s Bogom i oprostiv se s Ijudi. Sada možemo s onom propalicom 
zagtebačkom, što je onomlani po švih novinah trubio: Neima vise 
ovoga i onoga, i mi vikati: Neima vise prostora! Sada se tekar 
mogu prispodabljati naravi raznih pokrajinah ; jer tek što si umoran 
zatvorio oči, ^no te vec u drugom okolišu, te možeš, nezaboraviv 
jošte ništa, opaziti, čega ima ovdě, a neima onde i protivno. Ako 
k tomu uzmeš, da sědíá káno u sobi, páče da se puna trbuha 
možeš i razvaliti káno na domaéem divanu, da je to jedino město, 
gdě ti ništa nesmétá nesretna krínolina, jer obručine one ili se 
mor^ju stisnuti, ili puknuti od návale putnika, kóji je svoje město 
platio pod udobno město, te se nedá stezati: ako, velim, sve to 
uzmeš, ondá možeš biti siguran, da ti je altera pars tvoga Icha 
(t. j. jastva) podpuno zadovoljna. A i duhu se pruža přilika širiti 
granice znanju svomu. Jer kada vidiš , gdě se je čověčanska něka 
slika koprenom pošvě zastrla i sama u se zadubila, pa divote naravske 
poput birokratičkihjpieíofe hladnokrvnim pogledom bi reč erledigovala^ 
možeš sigurao reci, da je to Miss Coqueril pravá dika ponosno- 
ohologa Albiona; kada ti se tko osvrtje kauo věverica, eno ti 
okrétno-površnoga Franceza; po viki i halabuki poznati češ Tali- 
jana; gdě se sitnice učením aparatom razglabaju, tu si se sastqp 
s Němcem; a kad seiz daleka ori milozvučnapěsma, pogoditiceš, 
rekav, da je to slovenská družba, vratjajuéa se od Marije Celjske; 
rěť^u po lupiní poznati češ jezgru, ma kako ona nastojala, da se 
přetvoři u tudju lupinu. Naprama tebi-sguri se trgovac, do tebe se 



Digitized by VjOOQIC 



— 16 — 

» 

razpuhuje vlastelin, izza tebe šaptju državljani, a okolo tebe viče 
národ: sada si u družtvu, razprostiručem znanje na náčin devet- 
naestoga veka, te se i ti možeš razgovarati o svačem površno, a 
o ničem temeljito, pa to dolikuje eteričnosti naših tělesah, koja ne- 
mogu nositi trhá duboka uma. Rěčju željeznica je najbolja učionica 
današnjega veka. Ako si páko obljubio temeljitost, razvali se po 
klupi,.ali negovori ništa, vec razmišljaj o taštini Ijudskoj. 

Vukodlak zapišti, pak eno te s vilenicami, ali ne u zraku na 
metli, več u truhloéi, páče nad truUoéom prirodnom po dobročin- 
štvu željezniee. Da nije bilo niůhah , onaj bi utrenik željezni vodic 
preko Nove-Ljubljané, ali ovako trebalo je pokazati začucljenomu 
světu, da se može i barami letěti. Zemljište, kojim vozi željeznica 
od Ljubljane do Francensdorfa , cmo je, gnjilo i truhlo, razpuHo, 
gdě zaraslo trskom, gdě zaplavljeno kaljužinom, bez kuéah i Ijudih, 
páče bez gněžda i ptícah, a rekao bil\ i bez ribah, osim gadnih dvo- 
živacah magjaronah, pusto i žalostno. Eod Francensdorfa stoji ponosno 
cesto vod na ogromnih stupovih, te služi uprav na část naprediguéoj 
Austriji: gorostasnijega nísam vidio, do može biti, onoga u Ba- 
varskoj. ^ 

Veé prije toga cesto voda, a osobito iza njega,. opazih něšto 
što mi je razigralo srče.... čudnoviti krš. Ako je i gol, moj je, 
pomislih s narodnom poslovicom, moj po krvi i po mlěku, moj 
po zibci i věžbalištu, moj po sladkoj uspomeni preblažene mla- 
djahne době. Lasno je voditi razbludno kolo po svilenih livadicah 
slavonskih, lasno uhoditi tragove zvěři po prašumah hrvatskih; ali 
preskakivati stěnovlje, propiiyati se po klisuralh i kukovih, hic 
Rlwdus, hic salta, osobito ako se još pržiš na golom suncu, gore 
nego pržolice na živoj žeravici. To jači tělo, to krěpi duh, tako 
se leti. s Daedalom putem umnih istinah, a nepadá s Ikarom u 
more Fazkvašenosti. — Ako je plašljivi Horacy prokleo prve mor-, 
nare uzyišenom onom odom: Hli robur et aes triplex circa pectus 
erat, qui fragilem truci commisit pelago ratent primus itd.: to se 
ja moradoh prepasti s drzovite umětnosti ]|judske , koja je onoliku 
silu kamenjaka razkrhala i prosekla, da se provuče do ključa Ja- 
dranskoga mora, do najmilijega njegovanca vladina, do kamenoga 
Trsta. Ako se prispodobe zaprěke željezniee preko Sěvemika s ovimi 
preko Krša: to su one vece, ali kratje, a ove su možda mahje, ali 
svakako mnogo duze, pa za to mislim, mnogo vece, te neznám, 
čemu da se vise čudim, smělosti onoj, ili ovoj postojanosti. Eada 



Digitized by VjOQQ IC 



— 17 — 

kolomotivac celu uru nepřestáno sopotje, to znaá, da se je dobrahno 
pomaknuo, pak u toj strašnoj pustoší, gdě neima ni traga živomu 
stvoru áive éověk, po imenu Wdrter, kóji nebi hrkanja ovoga že- 
Ijezničkoga zaměnio za sirenske glasove, jer se s njim razgovara 
město Ijudskoga glasa. Kako živé, odakle se hráni, káko mu nestine 
krv i nepopucaju kosti od ledene bure, a opět neuzavrije mozag 
od nesnosne žege, to zna samo Bog i on! Pa kakov mu je posao? 
Četiri puta na dan pokaze prstem put slěpomu sopotniku, kóji da i 
hoée, nesmije izvan svojih dvijuh žičetinah. Nije li to strašná opreka 
izmedju gorostasnosti živaljah i ništetnosti poslal Kad se spomene 
ime Sěverije, ondá nam se ježe kose, jer nam je daleka; a na ovo 
se svoje i neobaziremo, jer to mora tako biti; premda mislim, da 
je ovo gore od onoga, jer onde te valjda samo led bije, a ovdě te 
nosi ledena bóra. i zakvačuje žarko sunče; onde zavijaš s vukovi, 
ovdě tulíš sam u bědi svojoj !' Lahka jim příroda! 

Ali gle! zabmdni mi u brkové, kojih neimam, da se přeném^ 
te uvidím, gdě sam i komu progovaram. Zbilja, prijatclju, sada 
éemo príjatel|8ki I Nečuješ víše sopotanja, kvrc, kvrc! Adelsb^g! 
zaori hrapav glas kondukterov. Hm! Adelsberg, conducteur, a tebí 
viče postoj béla Postojna. Da i nebudemo nakanili postojatí, slav- 
janskoga se toga glása nebismo bili mogli oglušiti. Jest, ali skoéiv 
8 vagona, nije ti do postojanja, vec pete na ráme, pa žumo prěko 
slayjanskoga mozaika. Na zagonetnu ovu rěč masití češ se valjda 
svoga ogromnoga druStveno-rěčnjaka , nebí li naišao gdě na taj 
slavní ízum. Káno da je sve slavno u řečníku ! Onde čítáš , što su 
znalí i htěli napisatí oni, kojí suponjempískaralí: rěčnik je takov 
sttbjektívno sve-zrcalo objektívnih nedostizivih licah božjíhl Pak 
ízum je ovaj i něšto noviji i tezi, te se nije još mogao dokopati 
do pěskovitoga Brlin-grada. Pomísli si, brate, gromaču, niz koju se 
spuštja po 128 stubah, svu sastavljenu od kamenja jednaké veli- 
čině, bez íolice melte, podnoseču trh razduhanoga orijaša sa straš- 
nim repom od dvadeset golemih vagonah, i prkoseču buri, koja 
odpuhi^je teretna kola od petdeset centah poput lagaua perca, 
pa reci, da nije ovo mozaik, komu neima prilike ; jer dočím uRimu 
spajaju one kamenčiče někom umětnom meltom, i čuvaju slike u 
zaklonu veličanstveníh crkavah, slavjanski se rahli mozaik bori s 
běsnečímí žívlji. Da kojí umětnik namasti onct kamenje sa 20,000 
različitíh mastih,pa da mu uljem naslíka ízvemik, káno što to sve 
tt Rhnu biva, sastavio bí naš prímorski mozaičník Kranjca s na- 

2 



Digitized by VjOOQIC 



— 18 — 

pršnjak-lulicom i modrím kišnikom, a Kranjicu s jaji i piliči u ko- 
šaři na glavi. 

Parturiunt niontes, nascetur ridicult4>s mus! Eako sam ono, 
púšeci tudje cigare po devět krajcarah, bio prpošan, držeéi se za 
granda španjolskoga, a ka]^o sam uPostojni postao sniženimalen! 
Valjda opět na strašnu komandu: Postoj, to jest odustani od oběsti. 
Neznám, kóji nas je nečastivi natentao, da krenuvši od postojinskoga 
BahnJiofa, nismo uzeli fakina za svoje torbe, hoteéi prištediti kóji 
grošič. Razvalí oči, pa pogledni dva kržljavca, koje torba k zemlji 
vuče, kabanica nepřestáno padá s ramena, a thermometer i lula moli, 
da se, neraztreska, pa uzmi još nesnosnu žegu, grebenastu cestu, a 
grád pol sáta daleko, te éeš se dosětiti Sisiphovim mukám. Okladio 
bih se, da nije starim Rimljanom bila teža ugrab^jena i otímajuča 
se Sabinka, što su nam naše prtljié-torbe. U Pogtojni vrve krčme 
páče gostione, mi hočemo da u prvu uni(yemo, al onde sve zaoku- 
pljeno; hajde dakle dalje, jest ali odasvúd nas téraju, a mi sepre- 
bijamo od praga do praga; káno zabluděli Preradoviéev putQik, ba- 
dava tražeéi koňak u tudjanina. Ljudi nam se čude i smiju, a mi 
se srdimo, žalostimo i smijemo: divné doista smése protivuih cu- 
tjenjah, i ki^asna uzora věštu slikaru. Prokleta skupost, koja uyěk 
dvostruko platjaš, mi smo platili stostruko: zagovorismo se, puklo 
kud puklo, da nečemo vise ulaziti u tudje g^jeve, osobito páko u 
slavno područje fakinskol 

Opravši se u poslědnjoj gostioni, podjdsmo da vidimo glasovitu 
Postojinsku spilju, koja je dobru četvrt ure daleko od města. Hoéete 
li, upita nas Verwalter spilje, da vam se razsvětli u celo za deset^ 
ili napolak za šestforintihsrebra? Ded, bóra ti, ako si tanlca uma, 
pogodi, što si obrasmol E dobro, kada si pogodio, neéu da ti ka- 
ženi. — Badava se stan Grci i Rimljani ponose svojimi podzemnimi 
rěkami : Tartarom, Hylom i Cocytom, i kod nas ima takovih divotah. 
U spilju ovu utiče reka Poik, koja proplakav neznane one rupetine, 
izlazi iz spilje prekrštjena imenom Unc, ali skoro ušav u drugu 
spilju, i oprav joj sve zakutke, iztiče káno Ljub^jana, tvoreé savršenu 
sliku metempsí/chose, ili naški predušenja i preimenovanja. Nad spi- 
Ijom je svuda ravnica, koja se samo na jednom městu uzdiže do 
brežuljka. Što je do sada nadjeno, děli se u tri spilje : Francens — 
Ferdinands — Franc- Josephs-Grotte po imenu vladarah, kóji ju 
pohodom svojim usrečiše. Put je u lyoj širok, visok, suh i zračan, 
da nepočutiš obilazeči nikakove težkoče, samo što sada propadáš u 



Digitized by'vjOO^lC 



— 19 — 

niziiiu, a sada se opět uznosiš na vršak, te aino, te tamo, nepře- 
stáno se krivudajuci. Voda, što sa švih stranah prokap^juje, praví 
neizměmu silu prerazličitih tvorovah, od gorostasnih stupovah pa 
sve do najsitnijih živinicah i n£ýtai\jih tkaninah. Ovdě stoji mla- 
dic, onde poskakuje děvojčica; ovdé opět řeži lav, onde plazi 
zmija, a tu kreketje žába i kopita se želva, pa sve to ili ulazi u 
veličanstvene hramove, zavěšené što tanjim vezilom, ili kolo vodi 
u prostranoj dvořani, ili dobiv sušicu od plesanja, počiva na groblju. 
Tvorovi su različite masti, osobito páko běle káno propadáno mléko, 
(írljene, plave i zelené. Na viáe městah fali samo několiko kapih, da 
se dva stupa nesaliju u jedan. Imena davaju slikam inostranci, 
osobito Englezi, a tumač si jih zapamtjuje u raznih jezicih : u ně- 
mačkom, francezkojn i englezkom, pakjihpripověda novimgostom. 
Što se ništa nezove po slavjanski, uzrok je valjda i nemarnost u 
polažeicju, i čednost slayjanska u izmišlja^ju: uma bi dosta bilo, 
samo da ima volje! I progovaraju ti tvorovi, kad jih udríá batini- 
com ili gruneš to\jagom, pa sve od bassaprofonda áo^iskxitBíjnéGga, 
diskanta. Najkrasniji su ovi děli: hrám, dvorana i groblje, te bi 
prisegdo, da se tďukapaju mrtvaci. Pa kada se to sve razsvětli i 
namakne cela banda, ondá neznám, kako da čověk nésmalakše od 
čára i užasa. Kada je i\jegovo Veličanstvo Franjo Josip posětio tu 
spilju, bilo je sve razsvětljeno usred noci káno usred bělá daná, a 
svirale su dvě bandě, i plesalo družtvo nei^brojno. Pa kamo češ 
večega čuda i divote ! I sada se svake godine pleše na trojački 
poneděljak u prostranoj dvořani, a gosti se sabiru na hiljade. Sve 
to biva u městu, kamo možeš iz Zagreba doéi, štono našiKajkavci 
vele: Kaj bi čehntU^ pa koliko imade našinacah, kóji su viděli to 
čudo prirodno? Na prste bi jih, čini mi se, izbrojiol A što radite 
vi brzonoge krasne Hrvatice, zašto nepohitite ovamo na obljubljene 
si plesové, barem ondá, kada se Terpsy chorá u Zagrebu posve 
iztroši, barem na trojački poneděljak? Što onde težkom mukom skuc- 
kivate plesové, skočite na vilinske noge, pa u kola, pa u Postojnu, 
gdě éete se i naplesati i nagledati čudesah, kakovih neima u Europi, 
pa sve to za šestdeset forintih, muž i žena, tamo i natrag. Sada Vam 
barem netřeba puuiti sanduka uebrojeuimi ukočenimi brhani: sada 
sama krinolina, koju možete na sebi poněti , stoji za deset brhanab, 
pa tko zna , neče li vas ti baloni brže pomaknutí, osobito alco udare 
větrovi. Nebojte se inostranih takmicah: dražestnom krasotom, uku- 

snom toaletom^ ugladjenim ponašanjem sve nadkriliste: biti četě 

* 



Digitized by VjOOQ IC 



— 20 — 

prve u věnců r&žah i pupoljakah. Jedno samo třeba da vam káno 
príjatelj napomenem : govorite medju sobom hrvatskijerakoupitane 
odgovorite komu, da ste izHrvatske, ^ nebudete znale matennjega 
jezika, mogli bi vas ružno izsmijati, jer što vi u tom pogledu držíte 
za mudrost i ugla(\jenost, to vam sav ostali svět krsti glupoštju, ili 
afco volite francezko-němački Bomirthajtom! A plesati éete moéi 
sve, što noge mogu izplesati, do jedinoga koti^jona, za kojí neče 
bíti stolíčah, alí město njega zadovoljítí ce naměram vaším tresuča 
se ceplovica, Pa što ja znám, vrag je vrag, nebi li se u obéenítom 
uzhítu onom dopala komu Talijanu koja naška děvojčica: u i\jih 
ima zlata na ruke i okolo grlašca, a težke svile poput paunova 
perja; a íMagjarčič se kojí može naměřiti, da ponovi staří savez 
cum partibus adneocis^ pa»znate, ili dajte si protumačiti onu latin- 
- sku poslovícu : Extra Hungariam non est vita itd. ; páče ako ima 
medju varní koja jačega duha, koja se údaje samo da se uda, mogla 
bi zakvačiti koga bogatoga Engleza, da proput^je s lyím cěli svět 
unakriž i unakrst. Evo koliko vam obeéajem, da se zaputíte. Pávi, 
koje ^te tako močne prama svojim muževom, ás, nevidě běloga 
daná, nagovorite jih, da vam odřežu tu malícu od svoje malene ili 
veliké platje; ako li koja nemože ni toliko, neka založí, ako ima, 
koju narukvícu vise: skrušena ée i pokorná buduča korizma sve 
izpokoriti. Naplesavší se, sědníte, nití nestupivši u preskupe go- 
stione, na željeznicu, pa se kanp dobré gazdaríce vrátíte kučam 
svojim, da vam nebude poroka! 

Alí vratimo se na put: pr^bavivši uspiiyí pune dvě'ure ípol, 
i naspavší se dobro debelo, sutradan krenusmo prama Trstu. Na 
tom putu níšta nova, osím na rtu morskom u domaku grada krásna 
villa najvojvode Ferdinanda Maxa, zvaná Miramare. Villa se gradi, 
a crkvica se u vis diže, kážu, da ée biti překrásná, vidik je barem 
díván. Mí ga neviděsmo, razuměvajuči samo gotovim sgradam. — Milí 
Bože, na svém ti hvalal čudna li imena Miramare! Da mí sakujemo 
kakov Gledajntore^ ružno li bismo prošli od našega uvěk nazadovoiynoga 
obéínstva, komu bi sebolje dopala ovakova nákaza: Gesundheitstoie- 
derherstellungsmittelmischungskundiger od našega lěpoga lěkara 
město apothekera. Neizpuiqava li se tu ona biblická izreka, koju 
je někí poněšto veseli našinac ovako proměnio: In oculo frcUris 
non vidět trahem, in oculo autem suo vidět lactucam (město 
festucam). 



Digitized by VjOOQIC 



— 21 — 

Ali dosta je bilo koprívicah, neču da pečem, ako i jesam bio 
nakanio žačkati, jer znadem, kakove si éudi^ da nebi onako rado 
očekivao buduéega lista, káno što ée ti ga s radoštju skoro pisati 
uvék Tvoj 

U Trstu 8. Kolovoza 1868. A. T. 



List V. 



(Dim. Savršena sličfwst medju Trstom i Rěhom. BaJcar hroz čaróbno 
staklo. Život u Trstu, MandrijanL Botta fnarinch) 



Dngi TiDkol 

Vi ste na toj zagonetaoj Reci čudnovati Ijudi: ja barem ne- 
znám, kako bih Varn ugodio. Prije si me ukoravao, da ništa nepi- 
šem, a sada veliš, da odvise pišem o ničem: mnogo dima, a ništa 
vatře, fli zař neznáš za ono: sedma nevrědjaj! osobito ako k va- 
říš, što třeba da bude svakomu nas presveto, národně poslo- 
vice, nemareé za ono : Audiatur et altera pars. Gdě si čuo , da je 
dim ikad bio prikoran? Páče slave ga, kada ga godj spomenu. 
Dimom se obuhvatjuju tajné, o kojih visi mnogo: spas ili propast 
Ijudihi držávah; da neima dima, propadoše tajné, a s ovimi šapta- 
nje, a s ovim poězija života; dimom seběšeobavioRomul, kada mu 
se je svidělo izviti se iz dima praznověija narodnjega; dimom, da 
kako uz prasák, lome se brda i otvara put trgovini, blagostanju i 
prosvěti; a doHe éešuzvisiti dim pravoga Rumeljčana, uz kóji se 
snuju najuzvišenye misii? Barem do zviezdah. Nije dakle sve zlo, 
što se kudi, osim pretěraností, koja u ničem nevalja. A da neima 
ništa vatře, to je ono, što okrenuti početak žalosti tvoři, za što 
bih mogao tražiti restitutionem in integrum. Ako i u množini 
plěve ima žita, neka ga, žito je , barem neim£c kukolja. Postoje li- 
teratuře, u kojih se kiyižuríne pišu o disalih nalěvakah, i to náči- 
nem duboko umnim, svetčanim ; něka knjiga obavija ništice dražest- 
nim věncem svega blagorěčnoga cvětja, da niti sam pisac nemože 



Digitized by VjOOQIC 



— 22 — 

pogoditi, što je pišué mislio ; druge opět grizkajué i bockajaé potiču 
na čudo; a něke se zamataju pMtem turobnosti, káno da se národu 
zvoni na opělo; pustí dakle da i mi, slédeéi svoj nagon, šalu mě- 
šamo s istinom, te plešuč i pěvajuc učimo. Ta i tvoj něgovanac 
Neven nosi na čelu biljegu zábave, pouke, a najposlě znanstveno- 
stí, posve prama naravi našoj. Tko bi ga dakle ukorio, da je zmce . 
naměstio sred liš^a i pupoljakah, istim bi se pokusom iznevěrio sebi 
istomu. Pak i nesmiješ zaboravití, gdě i odakle pišem. Nije šala 
iztrgnuti se ma časak izpod stroge šibike posluha i obzirah, te plan- 
dovati pod vedrim nebom . boi^im : u takovu stanju, čověk mora 
postáti oběstan i razkalašen, a od tak#va netraži mnogo ozbiljností. 
Trst hočeš da ti opisem věrno i točno, povodec se valjda za 
našimi pomorci, kóji vele, da neima u širokom světu, kóji oni dobro 
poznaju, lěpšega grada od Trsta ; ali meni se čini, da oni i tu slede 
slavjansku narav svoju, koja svoje Ijubi ma i- golo, pa to ču lahko 
opisati, osobito tebi. Uzmi povečavajuče staklo, krozanj pogledaj 
Reku; dodaj u misii željeznicu prama Volovskoj, posuši Mojsiovom 
palicom bogate izvore studeníce rěčke, a město njih povedl vodo- 
vode, pak eno ti věme slike Trsta/ Badava se on propluje, da je 
něšto drugo, veličanstveno ; nije, brate, nego potrostručena Reka, a 
uzkrati mu zaštitnjuču ruku vlade, biti če skoro i manje toga; 
Ovdě i onde predgrad, luka, brodovi, gomila, nad gradomp* stražeéi 
kastel, a okolo njega gola, tri krát izpržena příroda, samo što je 
Učka prama Reci veličanstvenija od patuljakah trštjanskih. Kuée su 
u oba grada, osobito na predgradu, goleme, uredjene za trgovačku 
porabu, ali bez osobitá graditeljnoga ukusa, sve na jednu ruku, da 
viděv jednu, netřeba ti vise křiviti vrata, da učiš druge. Jedinu 
iznimku čine ovdě i onde kazališta, onde crkva sv. Justa, ovdě sv. 
Vida, ovdě překrásná sgrada morsko-vojničke akademije, onde bu- 
duči Miramare. Ako svému tomu dodáš u Trstu bursu, a u Reci 
trgovačku kazinu, pa i ovdě i onde jednako uredjene bolnice, uvi- 
děti češ, da je jedan grád učio od drugoga, kako da se razširi, 
učvrsti, obogati i uki-asi; kóji od koga, da nebudem pristran, reci 
ču. Reka od Trsta, kóji je i stariji i napredniji. Ulice su se po oba 
grada jednako pružile , u starom su uzke , krivudaste , strmé i po- 
něšto zamrljane, a u novom široké, ravne i čisté káno usred ple- 
sače dvoraně, samo što se je Trst pobrinuo, da mu se s pločnika, 
komu da neima na světu druga, i kóji se cělim grádbm jednako 
prostire, več ista mládež: Ijudska i konjska uvrsti u registar vele- 



Digitized by VjOOQIC 



— 23 — 

zabatnih škrípacah, dok čověkoljubnija Reka, uvažavajuč načelo, 
da i noge imaju práva, cestu navaža prudom, pritisnuv pločnik uz 
kuée. Koliko se u oba grada poznává pravá umětnost, lasno možeš 
razsuditi po nesgrapnoj crkvi sv. Antuna novoga u Trstu i po posve 
neplastičnom spomeniku cara Franje Josipa na Reci, koje bi oboje 
umětQički TaKjani ili porušili, ili čuvali u posebnom kutu za opo- 
menu, da se neprima dlěta i šestila, koga nisu vile uznjihale. Nu 
gdě je Trstu uzvišeni Trsat, s proslavljenom slikom BogórodiČinom, 
s propalom u jarugu papimicom, i sa kutijičnim Školjičem na Rě- 
čim; Obóiím s golimi Giardini slabá je záměna za one divote i 
plode veličanstva i bližine. Oba-su grada, káno sjajni alemi páče 
káno česko staklo, okováni ti zlato slavjanskoga národa: onděEra- 
njacah i Istrijanah, ovděHrvatah; a kóji od ovihjma u sebi vise 
tělovae i duševně snage,.neka pogadjaju čitatelji, ja bo nebih bez 
záměre prošao. Ali da mu vise netěram mraz na obraz , hocu da 
završím, nagovarajuč te, ako jošte neshvatjaš sličnosti od oba tak- 
maca, da sravniš jaje domaéih naših kokoših sjajero modnihkokin- 
kinah, pa ti za života netřeba točnije prispodobe. 

Slabo si poslužio, reéi éeš valjda, obéinstvutim prispoďobnim 
opisom. — Ja i nisam nakanio ugadjati onim našinceói, kóji čujuéi 
i čitajuci svaki dan o pojavih i čudesih morskih, nemaře potruditi 
se prěko romantičkoga Gorskoga kotara do běle Reke , da jih se 
onde šiti nagledaju ; káno što i nisam nakan opisivanjem nutamje 
Hrvatske razblaživati one Primorce , što nevidévši crkve i péči se 
klai\jaju, misleéi, káno što uprav misie, da neima grada nad Rěkom. 
Svaki napredujuči, páče samo snažno živuči Hrvat morao bi polaziti 
sve pokrajine svoga národa; iz Primorja bi morao hodočastiti u 
Hrvatsku i naopako; a Hrvat, kóji boče duhom daprednjači, morao 
bi brigom svpjom zagrljivati sve krajeve naše, da se s prednostih 
bralje svoje popravi, a s nedostatakah zlu otme i usavrši. Po ova- 
kovu zatvoru, u kóji smo se zabili, biti ée svatko nas ne samo 
Martin u Zagreb, Martin iz Žagreba, veé uvěk Martin budi nikad 
iz Zagreba, budi uvěk samo u Zagrebu : a po tom biva, da ili ništa 
neznámo o světu, ili iz opisah, cesto tudjib i zlobnih, crpimo znanje 
stvarih, do kojih možemo sami skokom ! 

Dakle i nedostatakah ima na Reci, u Bakru i Primorju, prigovo- 
rití če nmogi Primorac: Eno nezahvalna siná, gdě na ruglo izmitje 
domovinu svcgu ; jer da i jest u njoj što ukoma, pravi bi domorodac 
.morao to sakriti plastem sinovlje Ijubavil Po perju se ptica pozná, 



Digitized by VjOOQIC 



— 24 — 

odgovaram ovakovim zakutiýakom, poznám Vas, dok joS goToňte. 
Težke su to rané, koje §u Primorcem zadali tuí^ji Talijaui, da svaki 
rodiště svoje zove domovinom, te se ne samo mrze medju sobom i 
progone , veé po sebi druge sudeči, misie , da jim svaki , kóji po 
dužnosti mora na nje dělovati, bar o glavi rádi. Tako češ se badava 
mučiti, hoteči někim Primorcem izbiti iz glave, da jih Zagreb mrzi 
iprogoni, a niti nesluté kukavci, da jih Zagreb, da kako hrvatski, vise 
štuje i Ijubi, nego što oni sami sebe. Pa gdě biva, da narodi opisujn 
samo ono, što je u njih dobro i^valjano? Páče kod zrelih narodah 
mahne neimaju večih protivnikah i kuditeljah, nego što su jim si- 
novi. Rado bih já u zavičaju svojem , u věke domorodnom Bakru, 
potegnuo dva reda palačah, jedan do ^akarca, a drugi do Urinja; 
— dosadanje kuče digao bih još vise, da se svaki prozor vidi s 
mora; na raznih městih ponaměstio bih barem monakovske glipto- 
teke, gore bih zaoděnuo travom i sumami Bolnogradske okolice; 
mnogobrojna sela na brežuljcih uredio bih poput sélah oko Beča, 
ratove urinjske i kraljevičke pretvorio bih prěko noéi u straánu 
južnu čeljust sevastopoljsku ; uzvišeni Hreljin prětio bi poput Sever- 
naje drzovitim neprijateljem , a Kvamersko more napunio bih bro- 
dóvah svakeruke: odtrageta do vašela; buru bih poslao Aeolu na 
dosmrtni zatvor, nad zalěvom bih razastro rimsko ili napuysko 
nebo bez ondašnje žege; Bakarac bi mi morao nepřestáno slaviti 
Petrovo; a sebi bih na Zlobinu sagradio kakov Miramare, pa drži 
se, da se neraztopiš od milinja. Tělo ovo nadahnuo bih duhom ni- 
koga drugoga, veé uprav sadanjega primorskoga puká: poštenje, 
čednost, pravicu, izkrenost, bistroumnost, uměrenost i radinost bih 
jim ostavio, u dosadanji duh naroďnji uměsio bih kvasa disUlUra' 
noga staro-rimskoga domoljublja, a iztrěbio bih samo mahnemalih 
gradovah, pa bi mi krásna lica šinula divnim rumenilpm, a o široka 
pleca i železné mišice upro bih veličanstvenu sgradu blagostanja 
narodnjega. Sve bih to učinio, da jesam što ňisam, ali ovako morám 
uzdahnutí: O kameno moje kamenjel Ja, sin ledenógá zavoja tvoga, 
kóji dobro znadem, gdě si zdravo, gdě li gujilo, iznositi éu na vi- 
dělo i svilu i šaržu, kojoni se zaoděvaš, pa potvarao me ma i Ue- 
rostratizmom! 

Ali da nebudem dosadan, hoču da vam kazem, što je u Trstu 
znamenitá. U Trstu je po se znamenit samo Trst, to jest trgovački 
život. Bečani se ponose svojim trčanjem: u poslu, ili u taman; al 
oduzmi jim četirí stotíne hiljadah stanovnikah, pa preleti do Trsta, 



Digitized by VjOOQIC 



_ 26 — 

te éeš se osvědočiti, da je ono patuljac naprama ovomu oryašu. A 
i sada je ono basaiye jednolično: mužko i žensko, sve skoro jed- 
nako obučeno, žuri neznajuči cesto kamo, a gospodá i suhuriiéi voze 
se u zatYorenih ftákrih i natrpanih omnibusih^ te gledalac neima i 
od jednoga ni od drugoga msta, do tužbě, da nije vidio uprav ništa. 
Jedinu iznimku čini carski dvoř i vojničtvo, koga se nemožeš dosta 
načudití, kako je krásno, čilo i uredno. Ali Trstt Pomisli si gradič 
od sto tísučah Ijudih, komu je u luku ujadríla sila brodovah sa švih 
stranah světa, paéešražuměti, da jeTrst svět en miniatuře, te dáti 
třeba potrošití samo několiko danah i několiko forintih, da u čas 
.pregledneš, za što něki putnici trebaju godinah i hiljadah. Cěli se je 
život stegnuo u několiko ulicah duž luke, pa u zadnje doba dože- 
Ijeznice. Brodovi su so nanizali poput A:oraZ;a u ogr^ici: trábakuli 
i manje barčice do nasípah, a hriki i navě malko da\je sve u naj- 
lěpšem redu, u kojem se odliki^u mnogobrojni parobrodi Lloydovi 
a kadšto se iztaknu i bojni brodovi: fregate ili vašeli, U to se 
odlično družtvo zaletí kadšto yachta nadvojvode Ferdinand-Maxa, 
káno dična kraljica, osvědočena, da ée joj se svi pokloniti To tí je 
parobrodié, sagradjen u Englezkoj, mnogo duži, uži i vitk^i od 
švih dnigih brodovah, pravá věrenica mora, što ju potískige, káno 
da ju munje nose, ter je ono medju brodovi, što dražestna villa 
medju kučamí. U luku ulaze i izlaze brodovi prama poslu, kóji su 
ohavili. Na brodovih se miče život što živahniji: jedni peru iglade 
daske, kojim život pověngu, drugi jih krpaju, da jim se more ne- 
zalije u sobe i kutove; jedni izkrciyu levantinske darove, drugi 
krcaju naše plodové, a sred svega toga provlaču se kapetani na 
pasaricah izniedju napetoga užinja, kojim su brodovi povežani. A 
što biva na obaÚ, po ulicah? Káno u košnici. Okolo burse^ káno okolo 
matice šume poslenici: jedni dovoze i izvoze, drugi guraju, tretji taču, 
četvrtí vuku, a najviše njih nosi na ledjih strašné terete, izmedju 
kojih najviše bije u oči lahko kolo okostnih fákínah, kóji razgolivši 
se do pojasa, prevý'aju se pod centi soli. Tu nalogu prólilju poput 
munjah trgovci, očijuh napregnutih, pokretnih, ukočenih, veselih 
i sdvojnih, káno što je vaga prevagnula ili na dobitak ili na štětu- 
Celu páko sgiobu preplitju kramáři, vičuéi i podvikiguéi, da jim se 
tko smiluje, te skupo kupi třaljavu robu. Ali da do toga světla po- 
slovnoga bude i potrebite sěňé: ulicami vrve momari svakoga ná- 
roda, ali ne veé u nalogi i tišmi, vec važno koraCajuéi i svi u ve- 
selju, što su veé dokrcali, te če se za kóji čas otísnuti. Nu prye 



Digitized by VjOOQIC 



— 26 — 

nego što se razstanu, valja pitá oprostnicu, te posědaj po kavanah, 
srčuc po šest putah na dan cmu kávu, ili zaokup^ig krčme, pa uz 
uměřenu času pripovědaj, pogadjaj^ platjaj i sklapaj nove ugovore 
trgovačke. U nijednom trgovačkom gradu nemožeš progovoriti toli- 
kimi ježici, káno ovdě, jer drugdě oskuděva Slavjanah, kojih ima 
ovdé sila, osobito krasnih mojih Liburnjanah. Jadni Zagrebe s kra- 
marenjem tvojim i propalicami tvojimil — Karucah neima ovdě 
mnogo, jer u pomorca su zdrava pluéa i čvrste noge, ma se tělo u 
hodu i njijalo, koliko mu drago. Što lúva po kučah, nepitaj me 
sada, o tom ču govoriti, kada stupim u právu Italyu: Trst je sve- 
europski 1 

Uz prkos svoj toj šili ^udstvai poslovah, ako nisi trgovac, u 
Trstu moraš skapati od dosade, a ústa su ovdě mnogo áiru, nego 
drugdě po světu, od zěvanja. Nikad nisam drugdě osětio vážnosti 
talijanskoga načela: Bolce il far nimte, áto naški po prilici glasi: 
Bezposleni Mujo fišeke stáčel U jutni ustaui, padni u kavanu, popy 
losu kávu, žapali cigáru, pa gledaj i zěvaj, zěv^g i gledaj. Ondá 
se pomakni, prebrusí několiko ulicah, pa gledaj uvěk ono isto. Za 
to sedni umořenih giyatovah. opět před kavanu, gdě ée ti se mnogo 
putah prevrstiti sve, što ima zdravé noge, pa pij opět něšto, 
kávu ili što drugo, ako si se od pila i razkvasio ; jer hottega^ naški 
marker hoče da bar něčim odkupiš sedalo, koje mu osobito před 
kavanom izpunjaš. To su ti pravi mučite^i mučenih želudacah. Po 
ukusnih ovih kavanah sede čitav dan Ijudi, samo držeéi u ruci 
novině, inače ti bottega opět zaori svoj strašni: commanda, Tako 
danas, tako sutra, sve do sudnjega daná I 

Jedini Slayjanin može se poněšto oteti toj dosadností, sma- 
trajuč vitke Mandrijane i rumene Mandrijanke; ovako zovu Trš- 
tjani Slovené i Slovenke, što stanuju u području gradskom. Ako 
Hrvatu, poznajucemu Primorje i Posavinu hrvatsku i slavonsku, 
udaraju u oči ovi hranitelji Trsta, to si možeš misliti, da su lěpi, 
čisti i bistri, da od seljaka nemožeš vise tražiti. Běla peča, što 
ženskim savrh glave niz pleča do vitka stasa leprša, čarobno dolikuje 
rumenim jabučicam oním; a mužkarci, to su ti sami Apolloni Vor 
tikanski plemenitoštju lica, vitkoštju stasa i ravnoměqem i čiloštgu 
udovah. Medju sobom govore slovenski, a s Trštjani slovensko- 
talijanski, da dokážu světu, da tudjinstvo probavlja samo plevu, 
nipošto zrno národa, dělujué nanj samo s vana , a neprodirué do ^ 
obiteljnih krugovah. Žuljevi svojimi hrané oni kameni grád, a ovaj 



Digitized by VjOOQIC 



— 27 — 

jim vratja gradsku zalihu, koja jih nije ipak joě posve osvojila; 
Mladje i lepše děvojčice nudě kitice svěžega cvětja, te bi tím sim- 
boliíki naznačivale, da je ženskim odredjeno cvětjem posipavati 
putě života Ijudskoga, da za te kitice netraže zaměne od několiko 
kukavnih bakrenjakah, i tako nesti^e čára poetičkoga, te se čověk 
i nehotice sětja onih mnogih ženah, koje trnjiku i korov siju po 
stazah života. Opis ovaj o Slovenkah ovih završujem željom, da si 
ti bio s námi, k^a smo se popinjali do crkve sv. Justa, ukojoj 
se svake nedělje* služi i prodiče slovenski ; ondá bi i ti priznao, 
da krasnijega národa málo ima u světu! 

AU prije nego se razstanemo, čuj čuda, niti vidjena niti ču- 
vena. Gledajuc na nasipu trštjanskom u more, opazih, čega nisam 
naBěei nikad vidio, sred smrada ríbu, ili što je ono divné lěpote, 
koju zovu Botta marina, Sastoji od glave, prěko koje visi béla 
modrimi p^tezi izvezena kabaničica, prostíruča se do pojasa, odakle 
se snuje opět druga iste masti i lika, Neplovi brzo, veé sopotje 
káno dupin, gdě je najviáe gada. Ljudi kazu a i učitelji kukácah i 
koprivah potvrdjuju, da taj stvoř postaje od samoga smrada, zahvatív 
ga, da se sav razpuzne, a dodimuv se ga, da te posipaju čirovi, 
káno od kužna bilja. Tko da tu nepomisli sa mnom na one po- 
gubne Ijude, kóji rodivši se u truhliy moralnoj atmosferi^ i domo- 
gavšise věčnim pretvaranjem vlastí, zaodénu se čednom i ugladje- 
nom vanjskoštju, dok jim se po tělu razlěva žuč prirodjene zlobě. 
Nerazpuznu li se i oni , kad hočeš da jih za dánu rěč primis , a 
primiv jih, neokužuju li te otrovom naravi svoje? Zato.mislim, da 
je sigumije branití se od pasah morskih, nego li od ovih bottah^ 
jer oni te valovitim morem, koje u srčbi svojoj iz daleka dižu, opo- 
minju, da se odmakneš, a ova te vanjskom krasotom k sebi vabi, da 
ti otrovom sve žile probije. Ali najbolje češ proči od obojega, ako 
mu proučiš naray, pak okrenuv se zavikneš: Balje vam huca! 

Oprosti, što se od Ijutostí s ovakovih izrodah za sada opraštja 
s tobom kratkim s Bogom tvoj 

U Trstu 9. Kolovoza 1858. . ^ A. T. 



Digitized by VjOOQIC 



— 28 



List VI, 

(Dvozivački Sivot Trahakúl. Put po moru na trabakulu. Život na 
trábákulu. Jedno hnjiStvo. Poffibélj na moru. Izhrcaj u Sinigttgli.) 



Dngi Tinko! 

Žice čovéčjega nastroja tako su različito udešene, ílí čisto 
hrvatsld: Čověk je cesto tako razpoložen, da sada ni crkve nevidi, 
a sada se opět i péči klanja, ili aliis verbis; sada mu je sve ništa, 
a sada sve čudo. Tako bih se oUadio, da češ se i ti čuditi, videc, 
gdé je polovica ovoga lista tako načrčkana, káno da su ju mačke 
izgreble, a druga polovica tako lěpo napisana, da nemogu bolje ni da- 
našnji toasnopisci svom silom ocelnih peráh. Drugčije bi to odbio 
na živahnost ili umérenost živaeah, ili straštju pobunjenih, ili ledom 
mira ublaženih; ali danas, kako te znám, a i vidim, nagadjati češ 
o svojem imenjaku Loziču sa svom povorkom radostnih i žalostnih 
poslědicah lyegovih. Ali zalutao si svakako ! Jer gdé da u takovu 
tucyinstvu nadješ pravoga našinca? Nu da me uzmogneš dobro razu- 
měti, morám početí cíb ovo , hrvatski : od Adama, páče Jadana zbog 
onoga zagonetnoga stvora, ili si ita loqui fas est, tvorice^ što mu 
nepřestáno vikaSe: Evo zabranjene jabuke. Netari si glave, što 
ée u tom biti něšto málo vise rěčih odpotrebé; slavná bo rétorika 
još živé, barem u nas, a i Ciceron ima rečih, káno šipak košéicah, 
pak ga ipak svět drži zá prvoga govomika. 

Čitao si valjda, da 'je starac Jove, ustav někoga jutra na desnu 
nogu, razpisao veliku nagradu za onoga mudraca, kóji najbolje rěši 
pitarije : je li bo^je biti mužem ili ženom. Što su mu odgovorili , neéu 
da ti kazem, jér miidroj glavi i sto rěčih dosta. Da je upitani bio 
Ciganin, odgovorio bi bio: udrobljeno, a sadanjibi gizdeli okretali 
kabanicu po větru, te bi u kolu bisera izrinuli: íenom, premda bi 
se sami jako otimali, da jih se dodime šibika kojega glumca, da 
rěč postane tělom. Ja páko premda stežué na polak mněnje jed- 
noga svoga prijatelja, kóji věčné one skitalice drži za prvi národ, 



Digitized by 



Google 



— 29 — 

rado priznajem, da su Cigáni vrlo oštroumni, osobito uposlovícah: 
to bih u svém do toga jedinoga tražio s njimi grasulja. U svém 
rekoh, jer i sada sam postao dvoživcem, te se uprav razblažujem 
u tom stanju. Ništa za to, ako me od vodě děli samo atom kopná, 
neznatna daščica, to ja ipak živém u slanoj vodi, káno i ona mačka, 
koju šaljivi Posavci naši nočju puštjaju niz Sávu na uzkoj daščici 
sred dvyuh goreéih světjah. Pa káno što momar, boreéi se s mor- 
skim življem, traži kopná, a izkrpav razlupani brodič, opět se otis- 
kuje na more: tako sam i ja, nagaziv se do šita tvrdé mateře 
zemije, uTrstu rado stupio u razljuljani trabakul, na kojem ti evo 
i pišem. Razumiješ li sada, kako da su prvu polovicu moga lista 
panele načrčkale? Zašto je páko ona druga tako lěpo tobože iepa- 
laj kaz.ati ču ti in fade locL 

Ali trabakul I řeči češ sav začudjen, koja te je nesreča snašTa, 
te si dragocěni svoj život povério ovakovoj Ijuski na zěvajučem 
oceánu? T?o rěči te znám, uzki samoljabčel Ali premda ja očito 
izpovědam, da je meni, koj se uz sve svoje nagovaraoge nisam mo- 
gao uzvisiti do požrtvovanja animae magnae prodigi PauU (Hor. 
od. 12.), moj život draži od švih drugih životah: moguipak přiznati, 
da ukrciv^juč se nisam nanj ni pomislio, kamo li se čega pobojao, 
osobito što noseči kadšto očale, trabakul mi se je činio něšto veči 
od orahove Ijuske, i što Adria^ ako i jest cesto burna, nezěva 
uvěk Pak i moraš uzeti, da se čoyěk svagda ma^je boji onoga, 
što dobro pozná Tako se v§c hrvatski sinčič smělo bacá na parípa, 
od koga se primorsko děte zazire, káno Trojanci od dara Danaj- 
skoga; Graničar golinia. rukama udara na nože i mačeve, i zasu- 
kanih rukavah drma medjede za uši, od čega druge groznica třese; 
a Primorac, bacajuč se sa veliké višine strmoglavce u more, po 
dnu traži šestice, koje mu záčucyeni Eranjci s nasipa rěčkoga 
.bac£ýu, ili skáče po malenoj barčici na uzburkanom moru, káno 
kada se kopnjakom svira na plesové. Ali što se moj suputnik nije 
ni málo brecnuo od te vratolomne osnově, to mu služi na čast^ 
koju mu ja evo potomstvu predajem. Nu ako i je počutio návalu 
Filipa Jakoba, pametno jih se je kurtalisao, misleč vaJjda: kamo 
sto (pogibeljih) , tamo i to. Pa da si vidio dobročudnoga jpoďrona 
diharcaj kako se je pun dobré volje okolo nas vrtio-poput věveri- 
ce, nestalo bi ti bilo i zadnjega traga takovu strahu. 

Ali da znadeš, tko nas je náveo na trabakul, evo ti o tom 
několiko rěčih. Čekajuči dva daná parobrod , kóji bismp bili morali još 



Digitized by VjOOQIC 



_ 30 — 

tri daná izgledati, raztezasmo se u Trstu zěvati od dangube, te 
podjosmo tražit rimskoga konzula; da nam vidira pašuše za Jakin 
(Ankonu). Buduči páko da putopisci vele, da veé u Trstu valja 
početí platjati konzulom strázni trud okolo vidiranja , to nas strese 
groznica, neznajuči, kako se. ima začinití offa ona, koja se baea tím 
Cerberom, da pusté čověka u raj hesperski. Strah se taj umnoži, 
opazivši, kako se on bani, neotvarajtuč poslovnice svoje do jedanaefšt 
satih u jutru; ali město gosudara nadjemo plemenitá starca, za 
čudo rodom Napuljca, kóji ne samo što nezaištje ni pare za viso^ 
vec nam miedju ostaJim i ponudi bárku riminežku, koja da ima 
iste no6i oďploViti za Sinigagliu, gdě da joě traje glasoviti sajam. 
Na tu rěč uzavru nam sve žile, što smo se ne samo imali rěšití 
dosadnoga Trsta, vec i nagledati sajmovnikah i sajmovnicah taU-* 
janskili, o kcýih se kod nas snivá káno o vilinskih dražestíh. Zahva- 
livši mu se srdačno, upitamo ga, gdě bi najbolje zaměnili banke za 
žutake i srebmjake, a on nas naputi na veliku kuéu . . . Zločestí 
glas neletí tako světom, káno što smo mi brusili Trstom, jpa kada 
smo puni ponosa zamolili glasovitoga . . ., da nam zaměni do dvě 
stotine foríntih, okesi nam se u plutonskoj svojoj kovačnici, da se 
nebavi takovimi malenkostmi. Káno da nas je popario, izpa- 
dosmo iz zlokobne sobe, zaklevši mu se osvetom zbog uvrědjenoga 
nam ponosa, kojom se evo sada posve^igemo. Ali mrak se pribli- 
zuje, te mi izplativši gostionika, gdě su nas za skupě, novce bránili 
žučju, i natrpavši torbe, dámo odvézti prttjagu na bárku. Putem 
nas sastade nenimám podrán di barca^ te izničiv naše malenkosti 
svojim Ijudem, upita nas posve naivno, jesmo li kupili ruma i 
limunah? Knku lele! zar tako I odgovorim. Ništa, ništa, primětí on 
směšeé se, moglo bi ipak bití. Što éeš, kada smo veé vragu prodali 
duěu, neima fajde, van kupi heroičke te stomakale^ da one prije 
době nelzbaeiš, ako se i oslobodiá zlatenice, što ti uda trga. SBo- 
gom, o pol noéi da ste na brodu, oprostísesnami veselijadrone, a 
mi pobitímo u'kazališteMauroner na operu, inožebit poslědoju u životu. 
Posle opere stade prokapljivatí, te sve jače, dok naváli i plju- 
sak, a mi contraetis cundris brže bolje k luci. Jest ali od tame 
nevidíš ni prsta před očima , kamo li trabakul, kóji se je Ijuljao 
daleko od žala na dva puškometa. Nije druga, tieba napětí pluča, 
pa: .0 della barca di SinigaffUa viéi, što te grlo nosi. Na moje 
vikanje odgovaraše mi pljuskanje kiše i mora, i žestoko puhanje 
větra! Ksmo se je děo, je li se može biti ved otisnuo, kamo naša 



Digitized by VjOOQIC 



— 31 — 

prtijs^a, zašto srno zakasnili: to bijahu pitanja i moja i moga 
druga, a možebit srno se u sebi i pokajali, što smo se trabaknlu za- 
kaparili, ali nijedan ni pisnuti, da se nesramotimo. Uz sve ove 
težkoče i nepogodu vremena, što bi bilo mnoge moglo poplašiti, 
neizměmo smo těžili za onim, što mudraci krivo vele : Ignoti nulla 
cupido, jer u našoj želji bijaše nulla zaménjena sa magna, Odnikle 
ni glasa, osim što se je príblii^vala halabuka nakirenih mornaraht 
No6 je noé, josohito za plašljivíce, te me stane groza hvatati , nebi 
li se i tu našao kóji Avelin^ da me poput onoga kapitána na žalu 
bakarskom nauči skákati u more. Ako i znadem plivati, pomisUm, 
ali težka odéča, limnni i flašica ruma, a povrh svega srebrnjaci u 
žepu, tebi se moglo dogoditi, da veé u luci srknem něěto obilnije 
od slanoga toga nekliara. Dok su moji živci ovako drhture prebi- 
rsdi, ozove mi se napokon hrapav glas momara, da če bárka Sini* 
galská tek sutra odjadriti. Počeh opět odihavati, te skokom idla 
corona feneek^ da prespimo prvu nepogodu. 

Sutra večer málo prije nego što jé pukao top podno světio- 
nika, u znak, da se nijedan brod nesmije na put kretatí, otisnusmo 
se iz luke. Pogled amfiteatralnoga Trsta bio bi mi se ukazao 
čarobnim, da mi nije prolio toliko žuči, te se i nehtědoh ogledati, 
lim maiije, što sam opazio néšta, što íne je svega osvojilo. Prvi 
Sigfwr Capitanio, a za igim sva veselá družba penjahu se konop- 
ními lěstvami do návrh jarbola, s koga se opět spuétjivahu užetom 
ttz pucanje sglobah i smudjenje žuljevitih dlanovah. Kadkad zapne 
kóji* nasred puta, te mora viseti- káno nu věáalih, dok ga slědeéi 
dole nepritisnu. Stane li tko komu na glavu, sgnječi li mu nos, ništa 
za tQ, samo da seg^bavi posao. Tu bi se razveselila pedagogija, 
videc što življe oživotvoreno načelo svoje: Corpus adolescentis du- 
retur. Pogodi, što su bili nakanili ti konoplji pusi; ništa, van da 
d^u jadrila 1 Ovdé se može reéi : Tantae molis erat Ali to bijaše 
samo početak trabakulske manévre s jidri, o kojoj 6u dalje govo- 
riti na svojem městu. 

S. Marino je isto tako republika, káno i Sěveme Amerikán- 
kanske Državě, a trabakul je cela država za one, kóji na lyem 
putuju. Red páko vláda na njem takov, da nisam nikad 6uo za bolje 
uredjenu državu. Kapitán je moguéan vladař po Ijubavi podložnih 
si momarak Premda je svakomu naznačen svoj posao, u potrebi 
ipak neoslanja se jedan na drugoga, neradeči ništa, veé svatko 
hvata za najbliže orudje: momari ěesto za krmilo i husulu^ a ka- 



Digitized by VjOOQ IC . 



— 32 — 

pitan za užeta, koga nq)oziiaš po drugom, OBÍm po veéoj marni- 
vostí i razboritostí. Svi jedu iz jedné zděle , vrte se okolo zajednič- 
koga posla, sede na občenitom dívánu, razgovarajuči se i šaleči. 
Populárnost ova nelišava kapitána ugleda, a povečava mu štovanje 
i Ijubav, te kamo on okom, onamo oni svi skokom. Što preostane 
od troška, sprav\|a se u občenitu hasnu, a kada prijatan větar těra 
brod prama cilju, jedan sědi do ki]nila, a drugi krp^fu, privezuju, 
čisté, peru i ukrasuju obéenitu domovinu. Dok jedni spavaju, bdiju 
drugi, a nikomu nepadne na pamet, prije' době buditi druga, da mu 
svoj posao naprti, a sam dangubi. Kapitán obično spava noéju, ali 
ako se išta važna dogodi, probude ga izza sna, te u čas stoji on 
sred drugib, děleé s i\jimi sve trude i muke, páče i sluáa mudrije 
světe drugovah svojih. Istina, da jih věže obéa pogibe^, te .bi i oni 
može biti u miru udandř putem obéenite pňti, al u državah i za 
opasnostl ustsýu izdajice, gadi. Naš je padrone nadahnuo svu čeljad 
veselim dúhom svojim, te canani vlasti prétí svad\f iviipam , opadni- 
kom, misantropom. Pa što si možeš požeUti lěpšega od ovoga druž- 
tvat Ali da neutonem u samoj mudriji, třeba mi se vrátiti na t&- 
lovnost i na Irbuh. Dok se odhrani naška děvojka, osoUto pl^ne- 
nitijega. roda, třeba joj probavití několiko godinah u odhranilištu, 
pa što je naučila? Prebirati po glasoviru, da se koza ježí; skákati 
po taktu; zajekivati francezki; po cělom plátnu rupe bušiti i obší- 
vati, najviše prezúrati svoje. A o kuhinji, loncu, preslid neée nida 
čiýe, kimo da sve naške děvojke imadu postáti kn^qjami, kcjim če 
dobro pla<jane kuharice hranu vařiti. Vrlo bih bio rad, da je koja 
našinka na ovom trábakulu okusila jela, koje svaku nedělju 
drugi momar príprav][ja; jamačno bi se bila daušijuh porumenila; 
jer znaj , da tečnijega nisi ništa jeo od tenfamh piličah onih. 6dě 
ste vi, koje se kočite, da je ženská mužů potřebná? Istina da i 
staň praktički Bimljanin veli, da ste malum necessarium^ ali ja bih 
epitĎt izbrisao, barem na ovom trábakulu ! Čudan mi se učini náčin, 
kojim m- OYi autodidakti piliče ubijali. Glavu pileta stisni zubi, a 
potezi mu noge, dok mu pukíie něšto u vratu, pak eno ti žrtve 
tvoga trogloditizma. Ali káno što se sve usavršuje, tako pristupi 
k onomu drugi momar, pa jednom rukom poteži vrat, a drugom 
noge, dok postigneš istu svrhu. Što si trenuo, neíma pileta, koje bi 
mnogoj nevěštoj kuharíci izpod noža poběglo krvavá vrata, te kroz 
staklo na ulicu sa štetom i škandalom. Věra nc^rro! 

Skoro sam ti zaboravio kaeati, da sam se osobito zato veselio 



Digitized by VjOOQIC 



— 33 — 

Italiji, da uzmognem opět málo ďé^o-vati. U knjigu sam talíjanska 
zavirio, narěéje rěčko-bakarsko , mlětáčko, milanežko dobro znám, 
neče manjkatí zábave, za koju mi se nigdě drugdě neukaza tolika 
prilika, kolika na ovom daščenom světu, gdě sědíš vis á vis sa 
samimi Talijani. Zato, povečerav, napnem i načulim uši, shišam, 
nasluškujem, čujem, ali nerazumijem ni jsere, Što je to za Boga? 
Jeli me što snašlo, ili meje magická koja šiba preměstila udrugo 
družtvo? Napetom se pozomošiju nagnem slušati kapitaaia, koga 
sam još u Trstu dobro razumio, ali ni odatle pomoci, pa baš ni- 
kakove. Može li biti, da čověk, kóji zna(}e talijanski na vise rtikah, 
i može abstrahirati i prispodabljati, slušajué pol sáta talijanski, ne- 
opazi ni najmanjega traga talijanskomu liku? Ira Oldrič, od koga 
smo se u Zagrebu zgrozavali, romoni poput Pindara prama ovim 
barbarom, kóji su mi se činili samo prostaci prama klasičnomu 
umětniku, ali svakako Englezi. Kada medju sobom govore^ nerazu- 
miješ jih ništa , ali progovoriv jim ti , oni , kóji su po světu bili, 
ne samo da^rfie razumiju, več i odgovaraju ti talijanski. Pa Ijude 
ove s mnogobrojnom, još gore zavyajuéom bratjom uči «vetjenik, 
uputjuju učitelji, zabavljaju kazalištni igrači književnim jezikom, ovi 
.Ijudi imaju jednu književnostl A našinci, o bezkonačne šramote, 
našinci, kóji se posvuda razumiju káno rodjena bra^ja, u jednom 
jeziku traže biljadu razlikah, po kojih cěpaju literaturu, da je Bogu 
plakati! Do sada smo imali před světom dvě književnosti , za koje 
na strogom sudu naše savěstí nijedan našinac ništa nezná: hrvat- 
sku i Srbsku, a sada boče da na vidik izadje tretja slavonska. 
Ta za Boga! zar smo dotle poludéli, da si sami živim i ěilim grob 
kopamo? Zar samo na naš národ ništa neděluju priměri tudji i 
domaéi? Doista traljavijega národa neima na světu! 

Zastidiv se ovako sla\janske nesloge i razsrdiv se prěko obi- 
čaja, legob spát. Druga moga západe kapitánova kajuta, a ja se 
sgurih na strunac kapitánova brata tik rebarah trabakulovih. Da 
se je komu mišu, kojih imade dosta po brodovih, prohtělo meke, 
samo bi trebao zagrizti izza grede, te bi se tvoj drug zvaokusats 
odgrízena uha ili nosa. Ali pomisliv: kako si prostřeš, onako češ i 
spávati, niti nepisnuv zaspah. Okolo tri sáta u jutru probudi me 
prasák grédah okolo mene, lomljava katarakah i vika momarah na 
lq*ovu, i strašan pljusak mora pod sobom. Sav u strahu htědoh- 
ustati, ali da se nisam pograbio za bližnje stube, mogao bih bio 
kupiti ostanke raztreskane glave po podu; u taj bo par zanjiha se 

3 



Digitized by VjOOQIC 



— 34 — 

lomna daščara aaša na sve straně, te pomisUm: sad srno božji. 
Vento forte, odgovori na moje plašljivo pitanje brat kapitanov, koga 
běse on poslao, da nas utěší, Usogna tosar le vele. Pomočju nje- 
govom izvukoh se do krova! Míli Bože, užasno-čarobna prizora! 
Nebo vedro káno staklo, more širé od istoga neba, a valoví poti- 
cani jakom burom, ndaraju u trabakul káno na juriš. Na cělom 
ovom putu niti srno viděli Horacyeva monstra natantia, niti infa- 
mes scojpulos Acroceraunia, vec odasvud samo maře turgidum (Ode 
III.) Ovo bijaše ono město, za kojím svakiputnik čezne: savršena 
slika bezkrajnosti, učvršljepe o slabom sídru nade, s koje svět ob- 
stoji, povrh svega toga izlazeée šunce iátine, koja tím lepše sěva, 
što vise svět nastoji, da ju zastře tmastimi oblaci. Dok sam 
ovako razmišljao, prasknu opět sglobe, a trabakul u čas prevagne 
na drugu stranu , káno da če u dno zaroniti. Ali odkale ta nagla 
proměna? Trabakul ima samo tri jidra, koja se razpinju uvěk prama 
duvajuéemu větru; ali budué da se ovaj na moru cesto měnja, to 
třeba i jidra okretati, pa što je ovaj jači od sile paoparske, sune 
jadrila na drugu stranu sa strašnim praskom. Momari nastoje ondá 
samo, da se let^čim jidrom uklone s puta, i da jih opět učvrste 
prama větru. Ova; je manevra za putnike užasna s kolebanja, al i 
zanimiva s proměnah, u kojih su ovi momari tako izvěžbani, dasa 
tri jidra mogu izvesti do pedeset proměnahl 

U šest satih u jutru služe ti cmu kávu, koju piješ s kapita- 
npm, jer družba čeká mastnijih zalogajah. Ovim neka se nezabu- 
njuju oni lěčnici, kojí bolestnikom, što s težke probave stradaju, 
zabranjuju kávu, sva opojná pila i neprobravna jestíva. Istina, da 
jim se ovixn izkustvom zabija klin u račiine, ali njim nauk tako 
donosi, a, mi laici bismo ovaj recept napisali: Pol unce duševnoga 
napora, dvie unce i pol tělovnoga posla, unču sna i počinka, u 
ostalom jedí i pij, što i koliko ti se Ijubi, pak češ biti krěpak 
poput ovih momarah, kóji su za zajutrak vařili cukar, kojím je bio 
trabakul nakrcan, sa suhim dvopekom bez ika)^ve masti, ^vila 
zadovoljnostl A zar ništa nepripovědaš o bolesti morskoj? Jel' de 
slaboce zastíreš plastem zaboravnosti? Kum i limune poklonismo 
momarom, a žéludac lěčismo crvenikom i turskim duhanom. S toga 
nam kapitán izdade sjajnu svědočbu na oselskoj koži sa službenim 
pečatom i častnimi podpisi švih članah i^pitujučega odbora, da ima 
málo putnikah, kóji bi tako junački odolěvali težkoéam morskim! 
Vayda, što neée grom u kopřivu! 



Digitized by VjOOQIC 



— 35 — 

U sedám satíh na večer: Italiam, Italiam primus conclamat 
Padrone! I zbilja, prama jugu veličanstveno se dižu krásna brda 
jakinska, a bližnje nizke obale talijanske udubile se u zátok ja- 
kinskoga rata, kóji ovdě, Italiju bi řeč razpolovljuje. Več se vese- 
Ijasmo, da čemo za kóji čas stapití na obečanu zemlju, alt momari, 
poznavajuéi narav zemlje i větrovah, uvěriše nas, da čemo celu noč 
križati, dok udjemo u nazoViluku siniga^jsku. Zato legosmo mimo 
spávat, a probudivši se ráno, nadjosmo se prama Jakinu, na kojega 
se otresosmo, odplovivši k Sinigaglji, kamo dójadrismo u šest satih u 
jutro. Tu izkusismo sve muke Epulona, kóji uroi^jen u vodi do pod- 
bradka, nemože da se je žedan nap^e; jer tek u jedanaest satih 
mogosmo se izkrcati. Nikad nisu brze noge jače prebirale živahne 
mazurke, što smo mi skákali, vozeéi se na barčici od trabakula, 
štoňijemogao još ulězti u luku! Znaličniče ! do^ji, pa vidi! Plativši 
kapitánu dvanaest forintih za oba nas u ime vožiye, hrané i zábave, 
zahvalismo mu se, što nam je prištedio osamnaest forintih, koje bismo 
bili na parobrodu platili bez skupě hrané, i pozvasmo ga prijatelj- 
ski, da nas poseti u Zagrebu, što nam on i obeča. Vederento! 

Ali káno što po Horaciju nedonosi estetika, ut humano ca- 

piti cervicem pictar equinam jungai: tako se i mepi nepristoji, da 

s opisom ovim morskoga puta poměšam kopne dogadjaje, več třeba 

da Vi gostioni alla Posta završim, izpunjujué obečaiye glede druge 

češtíce naoga lista, jer znaj, da se na stolu u sobi lěpšé piše, nego 

na Ijuljajttčem se trabakulu. Ako sam na početku rekaó polovicu^ 

a na kngu izpunio tekar česticu, nemoj se srditi; jer ako ima sila 

Ijudih, kóji mnogo obečavaju, a ništa nedrže, zašto da ngé meni 

slobodno izpunití barem dio obečaiýa! Oprostí, ako tí nisam dosta 

čarobno, užasno, uzvišeno, naivno i škaUjivo opisao mora, okolo 

kojega se je badava trudilo sila romantíkah: more ost^je uvěk 

more, nedostižno,neopisivo: non omneš síéUmiferíuntsidera vertice. 

Salvě et vale! Uvěk tvoj 

U Sinigagli 9. Kolovoza 1858. 

A. T. 



Digitized by VjOOQIC 



— 36 



Li8t vn. 

(Sinigaglia. Pisanje u savezu. Dvoje glasovitih Sinigagliacah, 
Sajam, Mitničari, Železnice, Javna molitva. — Jahin, Fostanák 
crkavah, Crkva sv, Čiriaka i slog švih crkavah talijanskih. Ulice 
gradske, Policija, Vefurini i mešetari, Pogodba s njima: komentár 

pogodbe. 



Dragi Vinko! 

Dakle opět ti nisam po cudi! In nexu da pišem, zahtěvaš. 
Ďa si naveo svoje razloge, možda bih ti mogao popustiti, al ovako 
imam i ja svoju glavicu. Jer kad ono u viru glasovah jedan zveči 
ovako, drugi onako, nikad nebi rekao, da ée od tíh odlomčinah 
postáti celost, pak opět izadje napokon preugodna sinfonija; s druge 
páko straně stolětan hrást u ki^asnom skladu razvija sve svoje sna- 
ge, te bi prisegao , da je sav in nexu^ nevideé dakako crva, štono 
ga u potaji raztače. Tako ti se možebiti čini, da su moji dopisi 
sazidani na pěsku bez temeljne misii, ali ded prodři dublje u nji- 
ho.vu sglobu, naci češ jamačno i temelja i saveza. Ali ako i ne- 
postigneš toga, požali me, znajué, da je danas móda govoriti extra 
rhombum^ naški: u vétar. Jer kada te tko satěra u těsnac, previjaj 
se i lomi svakojako, samo da izadješ iz njega; ako bo udariš rav- 
nim putem, napereni 6e te protivnički topovi natrag uzbiti. U še- 
vrdanju dakle stoji sva današnja mudrostl 

Nu da uprav kazem, što mislim, ja u mnogih dogadjajih vidim 
něku sličnost, kójá je tim čudnovatíja, što je vise věkovah umet- 
nuto. Jer što je Trojancem na tyrhenskoj pbali bio Laurentum , sa- 
danji Torre Paterno, to je nam na jadranskom brěgu bila Sinigaglia : 
željeno izkrcalište , s jedinom tom razlikom, da je onde stolovao 
kralj Latin, o kojem se bajke snuju, a ovdě je rodjen Pio IX., 
muž, koga če pověstnica spominjatí do pamtivěka. Neznatna je Si- 
nigaglia odredjena, da porodiv tolika muža, pokaze světu, kakovo 
světlo može sěvnutí iz tamna zakutka. Točan opis ne samo ovoga 



Digitized by 



Google 



— 87 — 

grada, več i svifa pokrajínskih gradovah talijanskih dobiti éeš naje- 
danput; jer neima drugih različitih stvarih, o kojih bi shodnije 
mogao in gloho progovoriti, nego što su ovi gradovi. Ali da se sa 
važnoštju sdruži i romantika, valja spomenuti, da se je ovdě rodila 
i glasovita pěvačica Gatálcmi. 

Što páko Sinigagliu čini znamenitom - po cěloj Italiji, to je 
glasoviti sajam měseca Srpaja, po čem se ona može poněšto pri- 
spodobiti ruskomu Novgorodu, gdě je vrědno zastupana Azija i 
Europa, dočim se na ovaj sajam cěli jug sláma. Mi smo došli na 
svršetak, te premda nismo viděli sy^a slavlja, možemo ipak i po 
ostancih onih suditi, kako se sajmuje u Italiji. Ali sajam je sajam 
i onde i svuda: hoda se, razgleda se, kupiye se, viče se, pěva se, 
a dakako i krade se. Još bih rekao, da su naši sajmovi mnogo 
zabavniji; jer gdě saka o ěaku lupa, a obě udaraju po hrbtenjači 
konja ili vola, prěko kojih se trgujuce stranke pogadjaju, tu ti je 
i směha; a pustoj ovnetíni, veselomu kolu i rumenim jabučicam, 
što naše zájmové uprav idilskimi pravi, neima onde ni traga. Slěpca 
páko s guslami nestvoří, ti u Italiji, da zanj daješ sve ono zlato, 
srebro i biser, pod kojim se uvijaju stolovi zlatarski, dočim mi 
imademo i jednoga i drugoga; jer za nevěštake je svejedno: zlato 
ili zuti měd, srebro ili lim , a da právo drago kamei\je mogu cesto 
samo pravi věštaci razpoznati, doTcazuju mnoge propalice, kóji su 
poluděli, što jim se je alem u ruci pretvorio staklom. Ali čega 
neima drugdé, to ňam se ovdě ukaza vrlo svrsi shodno. Za pripeke 
i omare lětne razastru Sinigaljci o sajmovih plátno nad ulicami, 
kojimi ondá prolaze káno dvoranami. Tu dakle neima širokih uli- 
cahl Bečte effeásti^ eminebis ! Osim navedenih stvarih, neimajuéi što 
gledati u tom gradu, pogodismo veturína za Jakin, kóji se je odavle 
tri sáta odmaknuo. Još nam se je vrtělo u glavi od Ijuljanja na 
trabakulu, kóji nas je jedino tom malom nevoljom pritisnuo, što 
nismo imali Archimedove točke, da ustavimo teturajuéa se tělesa 
svoja, te srno drage volje seli u kočiju. Fermatě! zavikne doganiere 
na prvoj barrieri, Da je znao němački, progovorio bi bio: Was 
mauthbares? Badava mu dokazivasmo, da su nam pregledali prt- 
Ijagu, kad smo ušli u grád, iz koga da neima contrabanda; mo- 
rasmo poseéi za torbe. Ma! ovamo i onamo, doganiere, odbiv naše 
torbe, stade nestrpljivo lupati nogom po tlih; páče kad nismo ho- 
těli da razumijemo te manévre, uze nam dokazivati, kako éemo se 
zatrajati, ako nam primi komad po komad přemetati po torbah; a 



Digitized by VjOOQIC 



— 38 — 

strogo razgledati, da mu je světa dužnost Yeturin mi namignu, a 
ja izvadih dvadeseticu, pa baš u nekorísto](jubne ruke syetoštju 
zvaiga proniknutoga doganiera: Favorite per unabotUglia! — Mille 
grazie! odgovori on, namagnuv yeturinu, da těra. Što bi rekao 
bečki MautheinnehnieTy videc ovako izrodjena si brata? Propao bi 
jamačno sto kop^jah pod crmi zemlju I Več nam je naš padron di 
harca prípovědao, da od svojih doganierah mogu uvésti cela kola 
inostrane robe uz jedinu rěč hoUiglia, accedekte dakako effectu; ali 
těžko je plakati, neunoseé ništa kríomice. Guli, guli! pomisUsmo, 
dok ima čega, ali kada se izjyrazni rog obiluosti, ondá éemovaljda 
za šiěake! 

Izvan grada primismo u kola mlada Jakinca, vratjajučega se 
sa sajma kuči. Sada me umoli moj suputnik, da sědnem na lěvu 
stranu, gdě se pruža jeďnostavna obala morska, a i\je]Bu kaao geo- 
logu da ustupim město desno, da počme učiti floru taUjansku. Ne- 
věštaka zanimaju' samo debeli potezi na slici, kojoj věštak niti raz- 
glaba; zato vidiv ja s trabakula, da je cela obala u gontomsmislu 
sasma neznatna, rado mu ugodih, da me pušeč dobré cigare pa- 
palinske ništa nesmétá. 

Che ce? upitam posve romanjolskim naglaskom Jakinca, vídeč 
po obali něšto, što je nalíčilo na utrenik za željeznicu. Pianta della 
strada ferraJta, odgovori mi směšéé se, od Sinigaglie do Jakina, pak 
ako pomogneBog i svi světci, do Rima. Zašto stakovom težkoóom 
spajate uvadjaqje željeznicah po vašoj državi? Moj gospodine, od- 
goVori mi káno srdito, da jesmo što nismio, jakinska luka, prvá na 
jadranskom moru narednoštju, morala bi postáti prvá i prometom; 
ali ovako škole se zanemanyu, prazn^věije se promiče, a za sred- 
štva se blagostanja nemari. Videc, da sam se sastao scr^eDJakom 
pune mére, prekinem s njim daljni razgovor, nadiyué se boljoj uba- 
věsti u stolnom gradu. Šuteči ovako, prevalismo dobrahno puta, kad 
najedauput spazih něšto, .što me svega :^okupi. Tik druma, na 
lévoj stráni, před kučami někoga sela, klečašemnogo svéta: mužko 
i žensko, mlado i staro. Što je to? upitam i nehotice mladoga Ja- 
kinca, zaboraviV sasvim na odluku svoju. Mole, odgovori on posprdno. 
— čudne stvari! pomislih, drumom stoji vrva, trká, štropot, a ovi 
Ijudi da sred toga mole? Ako molitva sastoji u dizauju mislih k 
Bogu, ondá neznám, kako mogu oni siromasi onde moliti. Domtis 
meoy domus orationis est, veli se u sv. pismu, a nigdě pia mea. 
Páče čttamo, da se ondč strogo ukoraviýu FhaHsaei^ moleči po 



Digitized by VjOOQIC 



— 39 — 

ulicah, te bih i ja bio osudio one prepobožne duše, da su onakoíi 
prostaci mogli ímatí nakanu, pokaživati se světu pobožnimi. Čediu 
crkve, škole i svetíiýa domačih sobab, gdé se može cělom odanoé^u 
duše molití? Zašto crkveni obhodi, kojimi se ima javno ocitovati 
nutanya věra, ako se i cestě pretvaraju u svetilišta? Sve je dobro 
na svom městu: crkya i škola za pobožnost i nauk, cestě za obhod, 
te je Isukrst isto tako ukorio one, što su od hrama pravili trgó* 
viste, káno i one, što su od trgovah načinjali hramove. 

Neznám, brinu li se ondaši^ji svetjenici istom revnoštju ^a 
nutan^i red duše, kojom nastoje oko vaujskoga ponašanja, ali je 
svakako čudnovato, da u nijednoj državi nestoje u tako ravnoj měri 
pobožní obredi s prevarami, kradnjom i ubojstvom, káno što u Itá- 
lii. Tomu netřeba dokazah, veé samo va\ja poči málo po onoj zemlji, 
da se o istini toj uvěriš. Bilo , kako mu drago , bilo jaté nágnutje 
Talijanah na pomenute opačijle od svemožnoga nastojanja svetjeni- 
kab oko nutarqjega procesa duševnoga, onakovi bi se izrodi imali 
ukinnti. Jer njimi se nepomaže věra i čudoredje, a przni se sva- 
kako před světom katolicizam, komu je^emelj u posve drugih 
stvarih. 

Ejasno leží Jakin. Polukrugom pruža se u more izmedju brdah 
sv. Ciriaco i Monte Gúasco, tvoreé pomaklim u more ratom pro- 
stíránu, sigumu i krásnu luku. Tik mora teče samo jedna ulica do 
luke, kojom se grád zarubljuje, a druge se ulice, ponajviše těsné i 
u dobrom broju smradljive, popiiyu uzástopce do návrh pomenutili 
brdah, na kojih se dižu dvě tvrdjave, jedna u rukuh austrijskih, a 
druga papinskih. To uzastopno popinjai^je čini, da se svaka kuča 
vidi od mora poput našega Bakra, što se barem meni vrlo dopadá. 
Kuče su*gradjene na talijansku: mnogo podah, mali prozorí, nove 
běle, a starije ěadjave. O čistoči i nečistoči švih talijanskih gradór 
vah govoriti ču na klasiékom městu. Na samom ulazu nasipala je 
anstrijaka posada prostrano věžbalište, kamo i Jakinci dolaze na 
šetnju, měseca Kolovoza po mraku, da jih žestoko šunce nemuči. 
Kada zaviriš u kóji putopis, naiéi češ na cěli registar crkavah, koje 
valja putniku viděti i proučiti. Jer neima toli neznatna grada, u 
kojem nebi bilo po vise crkavah, glasovitih s ovoga ili onogaumo- 
tvora koga znamenitoga umětnika. Uzvišen je to plod věře prošlih 
věková, sdružené s ljubav]ju umětnostih, ali věře živé, očitujaée 
se plodovi prama uzvišenosti qjezinoj, a nehvatajuče se prilěpakali 
i krpeža. Istína, da su i druge državě očutile tu silnu moč věře. 



Digitized by VjOOQIC 



— 40 — 

t^ se i one iz proSlosti ponose najviše veličanstvenimi hramoví, 
ali meni se čini , da si je věra osobito izahrala blago podneblje 
taKíaňsko, da pod njim prosipljuje čudesa svoja. Odatie je poteklo, 
da stt Talijani i danas ponajviše umětnici, na koje jih zvánje 
potíce sila najizvrstnijih uinotvorah, te neznám kako da i ti, 
ti, proputovav onuda, osětjaš u sebi moé umětpičku, koja te nuka, 
da zabaciv ostalo, gledaš, učiš i sudiš. Ali kakove su te crkve, što 
li ima u njih važno, nití bih znao, nebuduci umětnikom, vrědno 
opisatí, nití bi to moglo zanimati čitatelja, keji ée najbolje učiniti, 
ako uzev Forstera pod pazuha a put pod noge, podje uvěřit se ad 
faciem lod. Zato ču napomenuti samo ono, što mi se je gdě oso- 
bito ukázalo. Tako ima u Jakinu stolna crkva sv. ČiriaJca, sazidana 
u desetom stolětju na podrtinah hrama božice Venere, koju da su 
veli Forstft, onde osobito štovali. Pogled je odanle uprav čaroban: 
desno otvoreno more, pod nogama luka i brodovi, a íěvo sve kuée 
i sví prozori. Crkva se odlikuje prekrasnim pročeljem vrátním, a 
nutamji je slog bazilički, što izvoran, što izkrpan novijimi prilěpci. 
Takp je, káno što sam^e kašnje osvědočio, po cěloj Italiji, da se 
oko crkavah pozornost obratja samo naněke stvari: slogjeposvuda 
izvrstan: talijanski, ili bizantinski: gotíčkomu, kojji ipak prelépo 
dolikuje veličanstvu službě božje, neima nigdě ni traga, osim što 
je gdéšto poměšan s drugim slogom; pročelje je posvuda umětno 
izradjeno, a osobito su gděšto vrátnice divno izrezane, ponaj- 
više u bakru; oltarah ima ťim manje, što je slog umétniji, pa cesto 
do izvrstnosti stoji ponizna čednost; slikah, a osobito na lepu, broji 
svaka crkva povíše savršenih, polazečih od dobrih umětnikah; na- 
pekou kipovi od mrámora čini se da su bitni.dio talijanskoga ukusa, 
te jih ima vise manje u svakoj crkvi. Ljubav posebnih zaviěajah 
sjajno se tím ocituje, što su umětnici, ma gdě stanujuéi i poslujuéi, 
gradili po několiko umotvorah za zavičajne crkve, tržuc jih tím iz 
srednjostí ili neznatnosti. Nebisíno li se i mi, osobito u najnovjje 
vrěme, od onih uzorah naučili štovatí i Ijubiti svoje ? Jer ako ovako 
dalje podje, káno što je zamahnulo, badava éemo tražiti svoje u 
svojem, te ée se moci punim pravom reéi: Perditto tua ex te! 

Opisati one angiporte, naški těšnjace, kojimi smo silazili do 
luke, da vidimo onde stojeéi luk Trajanov , nije moguče: těsni 
su, da može samo po čověk prolaziti; larivi, da nevidiš ulice, stu- 
bastí, da lamaš noge, a smradljive i ulice i kuce, da ti se gadi. 
Opposita contra se posita magis elucescunt! Toga se načela drže 



Digitized by VjOOQIC 



— 41 — 

sví Talijani, ter uz najveée velelěplje i čistoéu vidiš najkukavnije' 
siromaštvo i traljavost. — 

Viděv cřkve^ ^lavoluk. Ťrajanov u luci i bursu u tamnoj ulici 
do mora, možeš reéi, da ti je do šita Jakin. Gledaj dakle da se 
izmakneš! Kod toga velemučnoga u Italiji poduzetja padá ti uvěk 
na um pašuš! Zato brusi na policiju. Proseděvši malone celu uru 
od silné světine, kojoj nije bilo ni traga, dodje napokon i: na nas 
red. Na pitanje naše uze posleni komisar tmžiti po švih pretincih, 
te nam na neizměrnu radost javi, da još neima naših pašušah, pa 
da^ dodjemo posle podne ili sutra. Počeb gapitati, gdědasu zapěli, 
al on mi zakrši rěči uputom, da dodjemo sutra. Da smo trgqvciili 
odvětnici, kojim stoji cesto do hiljadah, ako neprispiju na ročište, 
bili bismo morali skapati od běsa ; al ovako izvoljismo potruditi se 
sami po žegi do vratah gradskih, gdě jih bésmo dan prije izručili. 
Al ondašnji nam vojnik, pregledav opět sve pretince, odgovori, da 
jih onde neima, ništa vise. Brzo dakle nazad na policiju ! Pa i zbi- 
Ija, to pomože, jer kratkim sono qtn pokaza nam obecanu aemlju, 
kana Kolumb Ameriku srditim zemljakom svojim. Cinque paoli, 
zapišti neuredni redar. Dakle za puki viso vec i onako vidiranoga 
paěuša plati pet pavalah, to jest právo naški: forint! Zar da, stu- 
pivši tekaru Hesperiju, moramo osětiti, da nismo u blaženoj Au- 
striji i Němačkoj, gdé se málo vidira, a još manje, páče ništa ne- 
platja? Eto novoga dokaza, da dobro samo ondá valjano cěnimo, 
kad smo ga izgubili, jer u pogledu pašušah Austrij a je prvá država 
u Europi ; u njoj se samo dobro paži , da neudju sumnjive osobě, 
a u Hesperiji uvěk sumnjaju o svakom, da nosi sakrivene žutake, 
kojih dio třeba da západe kukavno platjene častnike. Zato nebi 
badava, da su stari Grci, sluteéi, što ée biti, Italiju prozvali Hes- 
perijom, zemljom mrpka i muteža, u kojem je dobro ribe loviti. 
Povrh toga právo su našinci, obaziruéi se valjda na jakinsku poli- 
ciju, prozvali ovaj ured redarstvom od nereda,*kano što je Imus a 
non lůeendo. 

Od Jakina do Bima ima od tri do pet danah puta, kóji da 
prevalimo, odredismo najmiti cěloga veturina, kóji nam se námah 
nadje u sobi, čim se proču naša želja. Kada kod na§ hóéeš da se 
pogodiš, dodje sam čověk, s kojim imaě posla, pa jednu ovamo, 
drugu onamo, eto te gotova. Al u Italiji, kada se veturin pogadja, 
doletí onamo kóji smsále^ hrvatsko-kranjski: mešetar, te uzmehva- 
liti veturina káno uzor poštenja, kočyu mu káno fafítone, a koiye 



Digitižed by VjOOQ IC 



— 42 — 

káno vilovnjake. Gtedeci na to, da mešetar měša inače čisté poslové, 
dobro su ga našinci tako okrstili ; ali ja bih taUjanskim mešetarom, 
s kojimi smo imali posla, dodao čisto hrvatski synominum: gladuš, 
i ex superabundantí,: potepuh. Rado bih dakle gladušu onomu, kóji 
je s veturinom stupio u sobu, rekao bio snaškom poslovicom: Neničí^ 
ffdé te nesiju; al on držeé se valjda onoga: Nihil mtdandíím ja- 
mačno bi rae bio uzbio drugom talijanskom poslovicom : Žanji^ gdě 
nesiješ! Zato jezik za zube, pa da vidimo, što ce biti. Trmta scudi 
e Ja mancia! odseče veturin. Dvadeset i pet bez propitnine, odgo- 
vorih hla^nokrvno. Sada da si vidio, kako su oba navalili hvalití, 
veturin sebe, a potepuh veturina! Što je Aristid prama onomu 
prljavcu I Ali mi ni s města , měreči poStenje po tuc^oj , a ne po , 
svojoj hvali. Na to oni popuštjaj sve po paval^ dok se nakon pol 
ure snižiše do dvadeset i osám škudah. Da se dugo neciganim, 
dodám škudu, i ništa vise, al oni uzevši klobuke, izvuku se iz sobe, 
mísleči, kada smo pi:yi put toliko obečali, da čemo i ostalo dodati ; 
káno u nas něke bake, koje videé, da jim trgovac neodbija ništa 
od ponudjene cěne, hoée da uzmaknu barem za pol krajcara. Sada 
što ceš? Cédi se na cědilu! Ali blaženi, kóji se vraljaju, ter evo i 
naših poga^jačah na povratku, te amo, te tamo, ostade na dvadeset 
i šest tvrdih škudah sa trinkgeldom, koga si nedade nikako odbiti. 
Ovo nevažno opisivaige pogodbe postaje velevažnim za putnika, kogi 
mora da i»irocyeni si stid pogazi, ako neée da mu one pijavice 
svu krv izpiju. 

Ali to nije sve; sada moraá sklapati pismenu pogodbu, koju 
ti sam veturin ponudja, znajué, da mu ija nepoštenu rěč ništa ne- 
věruješ. U toj pogodbi třeba da su potanko naznačené sve moguče 
točke, protežuče se na točnu i narednu vóžuju , ako nečeš da sa 
Stetom badava vičeš: prevara, izdaja! Evo prevoda pogodbe, kbju 
smo mi bili sklopili sa svojim veturinom, kóji mnogo nalik na 
abničkoga bandita, svu je našu opreznosjt zahtěvao: 

Ja se podpisani veturin obvezujem, da cu odvézti gospodu 
N. N. u naznačenoj kočiji sa dva koi\ja, i da du pažiti na njihovu 
prtljagu, da se ništa neošteti i neizgubi,' iz Jakina u Námi za tri 
daná, to jest; prvi dan iz Jakina u Tolentino; dnigi iz Tolentinau 
Foligno; tretji iz Foligna u Námi; i da éu stíiči uvěk za vrěme, i 
to pod ovimi uvěti: 

1. Cela kočija služi rečenoj gospodi putuikom: veturínu nije 
prosto, uzetí drugoga putnika, u koje mu drago ime; 



' Digitized by VjOOQIC 



— 4» -^ 

2. Putnici dobivaju svaki dan, osim daná dolazka na uřečeno 
město, na račun Tetgrinov, u gostíoni prvoga reda, večeru od pet 
jelah, sobe posebne i dobro uredjene, s narednimi i čistimi poste- 
Ijami. 

3. Došav veturin u Námi , pribaviti ée na svoj račun u dili- ' 
žansu dva města do Rima, kamo če oni u jedan.dan stíči. 

4. Pomenuta ée gospoda planiti veturinu dvadeset i šest šku- 
dah rímskih s propitninom, a nisu dužna platiti išto yiše u koje 
mu drago ime. Polovica če se platiti námah, a druga polovica, stí- 
gav na odredjeno město. 

5. Odiéi če se 11. Kolovoza u pet satíh u jutro. 

6. Ako veturin neizpuni točno koje mu drago točke ove po- 
godbe, putnici nisu mu dužni platiti ni pare. 

U Jakinu 10. Kolovoza 1858. 

N. N. N. K 

Svaki dokumenat třeba komentara, osobito páko ovakov , gdě 
se rádi o životu ili smrti. Da točno nenaznačíš městah, kamo imaš 
stíči na nočište, vozio bi te veturin na svoju ruku, te bi jedan dan 
skapao od dangube,-a dnigi od glada, tegleči se nepřestáno, a na- 
pokon bi morao putovati po noci, za koju osobito u Italiji valja 
ono: Nox inimica hamini; jer gdě se po bělom dánu pol ure od 
veliká grada robe dilížansi i ubijaju putnici,- káno što vise primě- 
rdh jasno svědoči, što bi se moglo sbití po noci u samoči ili u 
kakvoj krčmurini? Što veturin daje putnikom večeru i nočište, to 
je jasan dokaž o lakomosti i grabežljivostí talijansMh krčmarah, 
kóji bi te na měhe ďerali, da sam platjaš. Ovakov običaj može 
póstojatí samo u Italiji, gdě možeš psovatí i grdití, samo da platíš, 
te što su kod nas za Verbocza u varmedjskih «pravištih za šalu 
bacali na stol po pet forintih za svaku psovku , izrignutu na pro- 
tivníka, to u Italy i biva svagda i svagdě: Impune laedimus solvi- 
ntiisqtie vicissim! Kako se u Italiji na někih méstih globi i guli, 
navěstí če se i opět na klasičkom kojem městu, samo kožnate 
Mače ! Došavši na uřečeno město, dobivaju svi putnici švih veturinah 
zajedničku večeru, bolju nego što bi pomislio. ^ato město da se 
pogodiš za ovolik lU onolik broj jelah, bolje češ učinití, ugovoriv 
običnu večeru , za koju dobiješ u švih gostíonah jednako : pirinča 
na juhi sa sirdm, govedine ili kuhana pileta s ugorci ili fnžkimi 
paprikami, pečené teletíne i pečené piletine sa šalatom, voča, sira 
i. vina. Brašnim í povrtlinskim jelom neima nigdě ni traga, osim u 



Digitized by VjOOQIC 



-r- 44 — 

glavnih gradovih, gdě si se veé izbavio tutorstva veturinskoga ; a i 
ODdě su prvá sladká, da zahlikuju, a druga maljuŠDa, da se nemo- 
žeš ni pričestíti. Bibe se jedu u primorskih gradovih, ali su obično 
skupě, osobito plemenitije vrsti/ Dakle meso i pirinač, pirinač i meso, 
tečno doduše, ali napokon bljutavo s ulja, kojim se sve začinja, što se 
god vari, do jediné čorbe; ali govedina jede se opět s pouljenimi 
ugorci, paprikami i ulikami. Za máslo i mastznade se samo u stolnib 
gradovih. Gkiě su dakle cavolifíorij artičoJci, oštrige? Pitaj velikaše, 
kóji mogu trošiti na takové slaštice, ja jih Ijeneviděh; ali po limu- 
nih osobité vrsti i sočnih smokvah spoznah, da sam u zemlji, gdě 
citroni cvatu. Vážnost tretje i šesté točke uviděti češ jasno, kada 
bude ad rem. Još obšimije dao bi se komentirati dokumenat ovaj, 
osobito danas, gdě se svaka rěčca komentira i navlači te amo te 
tamo; ali glavno budué načelo ugladjenosti , nedosadjivati , to češ 
mi oprostiti, ako povrědiv modu, dočmem s opomenom, da ovako 
strogu pogodbu sklopi svaki naški putnik, ako neéé da nesmotre- 
nost těžko plati. Jer ako je drugdé istina, da se vol věže za rogove, 
a čověk za rěči, to možeš ovdě samo za pismo vezati veturina, 
kóji ti ga i sam ponudja. 

Zahtěvajuž napokon ugladjenost, da se prilično oprostíš sa 
svakim, s kojim si imao kakova posla, to valja da nezaboravim na 
dosadnoga mešetara, ]^oga se možeš rěšiti, samo ako mu tí baciš 
koju dvadeseticu, a veturin škudu, inače tebe če proklinjati, a vetu- 
rinu drugiput kvariti posao, kudec ga před inostranci. Pa da nije 
istina, da ima Ijudih, kojim pečeni golubi u ústa lete! Danas ^e 
veé i nemoguče obistinjuje po izkusnoj izreci: Omnia jam fiunt, 
fieri qiAoe posse negabam. Jer ppdji ovamo, pa češ viděti , da ovim 
mešetarom doleti u podne na stol, ako ne pečeni golubovi, a ono 
pržena palenta. A što su uradili? Protepli se po gradskih ulicah! 

Umiriv ga tako, otvorití če ti kočiju i poželiti: Felice viaggio 
Eccellenza^ káno što ja tebi u sve grlo vičem s Bogom, tvoj 

U Jakinu 10. Kolovoza 1858. 

± T. 



Digitized by VjOOQIC 



45 — 



List vm. 

{Slfist s voinje na svojoj jprílid. Lttdovicea i táli janské cestě. Naš 
veturin. HrvatsJca je lépša od dolnje Italije,) 



Dragi Vinko! 

Kada su ono pitali Magjara, što bi najvolio raditi, da je kraljem, 
odgovorj : U hundi kod ognja éttčec slaninu priiti i jesti. Pleme- 
nitiju cud imaše naš seljak, kojí isto upitan: Voziti se^ reče, na 
hičah preko slogovah na volovih, S ovim našim velikašem slažu se 
poněšto i ostala veliká gospoda, koja uz nebrojeno drugo, što naj- 
vole, najradje se voze na kočijah, faetonih, i kako se sve nezovu 
ta vozila Ijudska. Ta sětjaš li se, kada smo se prvoga Svibnja našli 
u bečkom Prátru, kako su veličanstveno seděla krásno odévena go- 
spoda u sjajnih karucah, sněkim pomilovanjem motreci pěšake, ako 
se je u obce komu svidělo, tako nizko poglednuti. Dok su nam 
bile čvrete noge, sažaljevasmo jih , nerazumijuči , kakova je slast i 
ponos, voziti se za razkošna daná; ali danas, gdě nas je i vrěme 
svelo na štapič-nožice, i godine doněle ndobnost i taštinu, podpuno 
razumijem slast onu i ponos onaj. Srče bi ti od radosti skákalo, 
da ti je viděti, kako sam se ja ono u Jakinu razvalio po těsnoj 
veturi, pušeč překrásné jaMnske sdělte, i to u svojoj kočiji. Svo- 
joj, velim, jer dok platjam, veturin mi ustupa právo na kočiju, 
konje, páče i na osobu svoju, te ga mogu probuditi u koje mu 
drago doba daná ili noéi : dobra platja, dobar slaga ! Sad sam dakle 
gospodin, da mu barem u mojih sebičnih očijuh neima para! Stoga 
se i otvara kapija jakinska, kako da ima izači pobědonosni impe- 
rator rimski: vojáci dotrkuju: ponos raste; ali o žalostil' Maljušna 
réč: dogana prekine ti celo gospodstvo, sétjajué te, da si opět pao 
u ruke doganierafi, itd. — Znajué světu svoju dužnost, odgovarajuču 
svetoj doganierskoj dužnosti, izvadim novčié, a on: Mille grazie! 
káno da je naučio od Sinigaljca, te mi potěraj niz more, pa líevo 
uz strmen-brdo prekrasnim drmnom prama»Rimu. 



Digitized by VjOOQIC 



-- 46 — 

U statistikah uaših, koje točno znadu, koliko je kozah pře- 
skočilo prěko cestě, stoji velikimi slovi upisano: Ludovicea je prvá 
cesta u JSuropi, Cela istina; jer tko néée věřovati tako točnoj zna- 
nosti? Putujuč iz Korlovca u Reku, prvá ti je ludovicejska cesta. 
Pa něšto děluje i domoljub^je, te rado véruješ, da je ono prvo, što 
ti je tvoj sagradio. Istina, da su noviji tehnici pronašli, da bi Lu- 
dovicea morala biti ovdě niža, onde uža, nu cesta je ta ostala uvěk 
prvá. Ali što češ, kada te svět šili, da zabaciš, što si s mlěkom 
usisao. Po meni prvá je cesta iz Jakina do Givita CasteUane, prvá 
čvrstoéom gradiva i gladkoštju utrenika; jer što se inače samo 
veli: Káno po stolu, to onde postaje istinom. AU káno što i ujaju 
ima kadšto dlakah, tako i onoj cesti manjka něšto malo do savr- 
šenosti, to jest cela tehnika. Mi se rugamo svojim seljanom, što 
vodě cestě iz ddine ravno na vrh vrška, a s vrška opět ravno u 
dolinu, ali proputovavši proslavljenom s graditeljstva Italijom, po- 
stajemo pravedniji prama domacim nevěštakom. Jer i ovdě, pa još 
na glavnom drumu tout cotnme chez nous. Tehničnost ta čini, da 
sva vozila uzimaju svaki čas predpregu od dva ili četiri čila vola, 
te se čini, što su našinci učinili od neznaiqa ili od oběsti, da vo- 
zeči se^trělovito nizbrdicom mogu punih glavah podcikivati, to 
da su trgovački Talijani stvořili od špekulacije, da i tu globe ino- 
stranca za predpregu i propitninu: za onu posredno po veturínu, a 
za ovu neposredno sami s klobukom u ruci i sa podlom poniznoš- 
^u. Povrh.toga grabam pokraj cestě neima ponajviše ni traga, te 
se voda s brda prolěva drumom, a u dolini gradi bare i jezera, 
preko kojih valja gaziti cesto do trbuška. To se može najbolje opa- 
žiti putujuč iz Firence u Bolognu, gdě ti cesto nestaje cestě, káno 
u naših prašumah. Nije sve zlato, što se sjaje! 

Puši veturine, kada se voziš s gospodom, te izmiči* mu iz 
žepa cigare, da se nazob\ju konji; jer i onde valja načelo: Poji 
kuěiaša^ oko su mu hniji žedni. Malo po malo razvedrivaše se ono 
mrko lice, páče na podvikivaiye mu naše přeletí něšto okoustíjuh, 
rekao bi posměh;' a kada ti ja navalim na^j cělom frazeologíjbm 
romaiýolskoga cvětja, ondá postanemo posve svoji, pa moraiii přiz- 
nati,, da neima poslužnijih ^judih od najmljenih veturinah tali- 
janskih. 

Ali sada srno več hvala Bogu u Italiji, da pazimo dakle, u 
čem sastoji taj paradiso ď Europa, Istina, da teče 11. Kolovoza, 
kad neima, osobito onde, usěvah po poljih, te nemožeš govoriti niti 



Digitized by VjOOQIC 



— 47 — 

o zlatnih klasih, nití o šarenih njivah i biynih paši^jacih^ što su 
sve srpanjski srpoví poželi; nu možeš snívati o zelení prostranih 
livadah i gustíh šumah, osobito páko o žuboreéih potočičih. Ali .o 
žalostí ! Svega toga ne samo da neima od Jakina do Rima, páče po 
ondašnjem náčinu težanja nemože ni biti, a Marca Anconitana ide 
ipak u najbolje obradjene předěle u eěloj Italiji. Pomisli si, brate, 
brdovitu pokrajinu, kojoj se na svakom vršku diže varošica, da 
možeš, popěv se na brdo, na jedanput vidětí, dokle tí oko donosi, 
po pet šest varošíh. Lěp vidík za oko, neviMo tím prizorom, osno- 
váním na feudalnom životu srednjega veka, za kogajemalonesvaki 
grád imao po kogá samostalnoga silnika. Oko dolinah, stisnutíh 
medju brda, bavi se radinost težačka ; tu je doduše svaka stvarčica 
dobro uložena, alí načinom, kojí nemože ugadjatí oku. Jer svaka je 
ral zemlje na četverokut uzrezana grabami, -tíkkojih kočí se gusto 
posadjeno stromovlje, oko kojega se vije loza, a u sredini se suzqje 
njívica, koje n^e od granah ni viděti: tako ovdě, tako onde, lako 
posvuda, msduž i popreko cělom Italijom. Okolica taková, gledana 
s brda, posve je nalik na naša ptíčarišta. A Stromovce ono, uz 
koje se viju loze, ponajvíše su dudoví, obav^ajuči dvostruku službu, 
da u zemlji, posVe Ušenoj šumah, osušením Sibaijem v^e slabé 
oběde, i da město kolacah, kojih nije gdě odsěči, podupiru loze. 
Čitajué u grobníčkom polju našega Dametra: Visoki platani groí- 
djem ovíjeni, mislío bi, da to biva za ures; alí sada vidíš, da se 
nedogadja nego od nevole; káno u našem Vinodolu, gdě su razbo- 
riti našinci trse privezalí uz osovljeno kameiýe. Pogled tako obra- 
4jene pokrsýine tím mí vise razžalosti dušu, što me i nehotíce seti 
na stališ, o kojem visi spas ili propast državah. Jer u loží.uz dud 
nevíděh drugo, do savršene slike žalostnífa ženitbab današiyíh. Káno 
što svaka žena třeba da se upíre na muža ,* tako se i ovdě loza 
ovija oko dudá. Gdě se loza čedno pruža oko dudá, onde je bia- 
goslov božji, te rodí oboje u divnom skladu; alí gdě je loza uzbu- 
jala, onde obuhva^a ramena skučenomu dudu, kqjemu je od bědě 
lištje popadalo, te naličí plešivoj glaví papuč-muža. To su ti sve 
gorice talijanske, te se lako može razuměti, kako je morala bolest 
najjače zakvačíti talijanske trse po promočníh dolinah, dočim se mje 
našega trsja i goricab malone niti dotaUa po provětaqíb. — Alí 
kamo dražestní věnci oni, što uvyojučí se od stabla do stabla duž 
cestah, rese děvičku glavu naravi? Nije li to čarobno? Ovdě jih 
neima, al u Toskani i našoj Italyi vi^jaju se u svoj dražestí^ nu i 



Digitized by VjOOQIC 



— 48 — 

o njih valja, što o drugih věncih. Krasan je věnac na něžnoj glavici 
zorolike věrenice; al uzmi, da sve ženské uvěk nose celu glavu 
omotánu věnci, pa zimi još uvehlimi, od kojih se nemogu razpoz- 
nati crnokose od plavokosah, nebi li rekao: Bacite te nereseée 
urese, da tím čarobnije sěva priroda, koju zamatate. Věnci, od kojih 
se s vrba nevidě igive, a s cestah ništa do neba i opět věnacah, 
nagrde su okolicah, koje čini mi se hvale samo oni, kóji ili pohva- 
Ijuju tudje hvale, ili dolaze iz pustarah i močvarah; ovim je da- 
kako sve božansko, što se god radja na blaženém tobože zem^ištu 
talijanskom. 

U svakoj odrešitoj istini ima pristranostih , reéi ceš upomo. 
Sve su alpe ili kamenjaci, ili praSume, iU měševito, a glasoviti 
Apennini da neimaju nijednoga? To je ipak odvise. — Za kamenje 
neéu da se otímam, premda nisam nigdě vidio onako užasno*-kras- 
nih tvorovah, kakovih ima- u našem Primorju, a vele joě vise u 
Dalmaciji; ali za šume mogu ti iskreno i smělo kázati, da jih u 
cěloj Italiji, kuda sam ja prolazio, neima ni mrvě. Pa da je barem 
po tíh blaženih alpah porasla tráva, da se prelěvaju poput sagovah 
káno oko Solnograda, ali sam dráč i korov: nití kamenje, niti trá- 
va, nití zemlja, vec něěto měševito, tamno, žaloštno, da bi pro- 
plakao. Da mora bití prašnjakah u zemlji, gdě se goje čili volovi 
i pravi glasoviti sir u zliamenitoj množini, neima dvojbe, ali ja jih 
nisam Rigdé vidio, valjda što su gdě u kutu stísnutí. Rěčice i po- 
toci usahli kukavnim muljem zavaljuju gděšto dolině, a od ono 
málo rěkah, što krase zemljovid doljne Italije, glavne Tiber i Amo 
zutím kalom i tromim tokom grde i ono, što bi inače moglo bití 
krásno. Gadnijih rěkah nisam nigdě vidio, te bih ja epttetu flavus, 
što je Horacij u domoljublju svojem naděnuo Tibru, dodao drugi: 
coenosus.Viic£im'nigá^ ni traga, káno da je cela zemlja. aornos; a 
Ijudi, seljaci: mužko i žensko, inače radini i prometni, ponajviše 
gadni , poderani , zamusani , mrki , káno da je svatko ubio devět 
otacah. Nigdě tí antropofagi nití se neogledaju na putnike, pače 
niti medju sobom, a za sladki pozdrav: Hvaljen Isus^ kojitíi kod 
nas romone ústa svakoga prostaka, nismo nikad ni čuli. Kada koga 
što zapitaš, mužkarei, smrknuvši se káno gromonosni oblaci, jedva 
ti odgovore, a ženské poběgnu káno divlje. Pa to da je krásno, 
čarobno, božanstveno ? — Laudabunt álii Italiam^ ja páko u zvězde 
kujem divnu si Hrvaísku. iGrore se u njoj izměnjuju prostranimi 
ravnicami i čarobnimi prodoli, što natapaju valovite reke i bistri 



Digitized by VjOOQIC 



— 49 — 

potočici, oko kojih se prostiru njive, posijane žitom svake vrsti. 
Izza ovoga usěvnoga sága iztiču se stolětne šume i čarobni luzi, 
spěvni čvrkutaiy em raznobojnih pticah ; a gorice, pusté gorice krase 
hrbtišta gorah i dražestnih brežiiljakah , ověnčanih biynimi hrastici 
i bukvici, osobito u milom Zagorju, gdě još na svákom skoro vršku 
stoji gradié ilicrkyica, obkoljena sočniín lištijem svake vrsti. Pak ako 
svému tomu dodáš blagi, veseli , uljudni národ u družtvu vilovitih 
ponajviše Hrvaticah, sladečih si těžko težaige zvučnim pěvanjem, 
a neděljom prebiručih kolo po livadah u sněžno-ružičnom odělu: 
ondá nečeš nimalo záviděti Talijanom neosnovane glasovitosti. Jer 
ako krasotu čini različitost dělah, lakim načinom u celost spojenih, 
to neíma prirodne krasotě u Italiji , gdé je sve íli jednoliko ili 
prešareno. Razuměva se páko samo sobom, da ovdě negovorim o 
lombardo-mlětačkoj krunovini i Piemontu, čega nisam još vidio. 

Fermatě vetturino! zaori moj drug, opaziv prvi put Apennine. 
Kojá je nesreca, pomisli uplašeni naš bandit; al onaj ni petnišest 
van vadi olovku iz žepa, te riši obrise vidivih tih velegorah. II 
Signore é un pittore ? upita me znalični veturin. Kratkim si, osigu- 
rah mu tu slávu po svoj zemlji , čemu je doprinašao lakokrili ka- 
put na ramenicah, fes na glavi i očali na rat^Stom nosu, premda 
se je gospodin něki u Ljubljani osmélio držati ga za kelnera, čemu 
srno se šiti nasmijali. AU kakove su to alpe? Niti piramidalnosti 
štsgerskih, niti gorostasnosti solnogradskih : obične gore, letece po- 
sred zemlje, to ti je sva znamenitost njihova. « 

Ali da neměšam, što neide skupa, agronomički listovaj dovr- 
šujem željom, da nam kultura bar za nas živih neopustoši čarobne 
Hrvatske,buduéi mi svakako zadovo^jniji s nepokvarenom prírodom, 
nego s izpredenom gladkoštju ma i talijanskih pokrajinah. Dok se 
svratim na drugo polje, oboružaj se oklopom trpljivosti. Uvěk tvoj 

U veturi dne 12. Kolovoza 1858. • A. T. 



Digitized by VjOOQIC 



— 50 



Li8t IX. 

{Loreto. Potřeba pobožnosti. Loretánská i trsatska Marija. Crhva 
i Sivot u Loretu. Mi i krčmař, — Tolentino, VěSbe dětinské, 
PoboSni izrazi, Uljudnost grofa Marina, Idaz iz Apenninah, 
F o lig no. Dvě Rimljanke, Tudji ježici, Veturin nas prodaje, — 
8 polet o, Mali Cicerone, Vodovod. Sm^ost mojega suputnika.J 



Dragi Tinkol 

Od pobožnosti, usadjene u svačiju još ňepokvarenu dušu, pu- 
tuje Turčin u světu si Meku; od pobožnosti skida se s kolahMos- 
kvitjanin, opaziv zlatne zvonike světe Moskvě, ter istom izmoliv na 
kolěnih molitvicu, sěda i dalje těra. Je li daklo čudo, da su se i 
nam počimala dizati prsa, primičuéi se Loretu i glasovitomu bogo- 
rodičinu hramu. Pobožnost něka, latinski pietas, věže čověka još 
dětetom s roditelji njegovimi; ista pobožnost, podignuta na najviší 
stupanj, spaja čověka s Bogom, koga ako od iztočnoga grěha i ne- 
može Svatko uvěk porad samé savršenosti njegove obožavati, ono 
ga mora kano« največega dobročinca Ijubiti i štovati. Tko se je 
dotle izopačio, da nemože u sebi razpiriti božanske te iskre , ne- 
srecan je sred zlata i bisera, sred častih i dostojanstVah. Ali ni tu 
neostavlja přemilostiví dobroéinitelj nezahvalnika , te kad nemože 
ništa dobrotom, treska gromovi nesrece na oholu glavu grěšnika, 
kóji bar sada éuteč ništetnost svoju, pun se pobožnosti klanja u 
prahu SvemogUéemu. Pobožnost dakle potřebná je svakomu čověku : 
blago onomu, kóji ju što brže primi i raznéti. Nebuduč ona zado- 
voljna navadnimi ocitovali, daleké traži straně i pobožná pohadja 
města, da težom pokorom bolje okaje grěhe. Prvobitna ova i čistá 
misao těrala je uvěk silni národ u Loreto, pa baš sa švih stranah, 
a napose iz naških takodjer krajevah. Po Dalmacyi i Primoiju na- 
šem mnogo se pripověda o pomoci, što je lauretanska Marija naš- 
kim nevoljnikom podělila, a i cniogorski kněz Čarnojevié, bivši s 
pobožnosti u Loretu , prama ondašnjoj crkvi dade u Cmoj Gori 
. samostan sagraditi. 



Digitized by VjOOQIC 



— 51 — 

Ali nije ni čudo. Těran valjda naš národ domorodnom pobož- 
noštju, hodočaštjaše onamo, osětjajué, da je pověst lauretanske bo- 
gorodice úzko skopčana s narodom našim. Jer legenda ju katolička 
prenosi onamo iz Trsata, glasoviťoga města nad primorskom Rěkom. 
Loretánská crkva sagradjena je nad svetom kucom, c(xsa santa, u 
kojoj, veli legenda, da je stanovala máti Isukrstova u Nazaretu. 
Kuéu ovu spoznade carica Helena, máti Konstantinova, po razpelu i 
kipu bogorodičinu, sačinjenu od cedrová drva, te dade nad njom 
hrám sagraditi, Ali pošto su ga Saraceni razorili, odnesoše kucu 
angjeli noéju 10. Svibiya god. 1291. na Trsat, što u snu očitova 
bogorodica svetjeniku někomu na Trsatu. Nu 9. Prosincagod. 1294. 
diže se kuéa u zrak, přenese preko Jadranskoga mora i spustí kod 
Rekanata na městu, što se je ili po vlastnici ili po lovorikah pro- 
zvalo Lauréta. Napastujuéi páko lupeži okolicu, diže se opět kuca, 
ali se opět spusti onde, gdě sada stoji. Sveobéa pobožnost privuče' 
onamo putnike, kóji su i sagradili sadašnji Loreto. Pověst páko 
znade, da se je bogorodica poéela god. 1400. onde štovati, da su 
grabežljivi Francezi g. 1707. kuču světu i kip bogorodičin poněliu 
Pariz, odakle ju je ipak dao g. 1801. Napoleon přenésti u Loreto. 
Lěpo se tu legenda glede glavne stvari slaže s predavanjem Trsa- 
tjanah, kóji na stubah kamenitih, vodeéih iz Reke na Trsat, poka-r 
zuju lěvo na ogradi trag st^pe Marijine, uzďignuvše se odanle u 
zrak od progoneéih ju Turakah. Drže li Trsatjani , da je ista bogo- 
rodica sela opět u njihovoj crkví, koju pobožni svět sa svíh stranah 
polazi, ili što drugo, toga neznám; tko može, neka to izpita, pak 
napiěe. 

Stavši mi u.prvoj lókandi, prebrusismo skokom onu jednu i 
jedinu .ulicu u Loretu, do crkve, koja Stoji do palače biskupské na 
krajů od brda^ na kojem se snuje Loťeto. Před crkvom zadrža nas 
divná lěpota umětnih u Bakru izrezanih vratnicah, na kojih semo- 
radosmo čuditi finoci različitíh bibličkih osobah, po svakoj vrátnici 
izrezanih. Gledati se dade i diviti, nipošto opisati. Pregledavši točno 
taj umotvor, ulězosmo, te uprav k svetoj kuci, stojeéoj pramagor- 
njoj polovici crkve. S vana je obložena pločami mramornimi i ure- 
šena kipovi od mrámora divné umétností po osnovi Bramantovoj, a 
s nutra je sva cma, ali razsvětijena stotinarai zlatnih lampah, od- 
bijajucih světlost svoju o zlatni ures oltara, gdě se je uprav 
ondá služila sv. misa puku na kolěnih. Crúe stěně obložené su 
dragocěnimi pokloni pobožnih dušah. Tuti se premakne něšto prěko 



Digitized by VjOOQIC 



— 52 — 

duše, što posve zadovoljan, páče uzhítjen zoveš pobožnoš^iu, koje 
nisi u tolikoj měn valjda dávno počutío. Izišavši odatle, reče nam 
stražeči před kučom svetom svetjenik, da ima u sakrístiji překrá- 
sná slika Benova, pokazujuča Maryu děvojkom oko ženskoga posla 
sred drugih děvojčicah. Koristljivi svetjenik odsloni nam koprenom 
zastrtu divotu: razblažismo se pogledom, i dvadeseticom nadarismo 
nslužnost njegovtt Ulicom do crkve stoje s obě straně štacimčiči, 
puni samom crkvenom bižuterijom : čisli i Mpovi bogorodičinimi od 
raznoga ková i razné veličině. Trgovci uprav vuku putnika, da što 
kupi, osobito ako je on, ma tajno baciv oči na izloge, iole pokazao 
se voljna na kupovanju, te i mi stupismo, kóji po čislo, kóji po 
medaljicu. U štacunu nadjosmo svetjenika Talijana, razg^varajucega 
prilično němački s někim svetjenikom iz Ugarske, kupujučim koje- 
šta. Tal\jan ga opomenu, da se u sakrístiji, dakako za nagradu, 
udara pečat na svaku stvar, u znak da je zbilja onde kupljena. 

Sad nam nepreostade drugo, nego u lokandu. Znajué ja dobro, 
štp znáči krčma u svetom městu (hodočastištu) , ponesoh sobom iz 
Jakina dobru kusetinu pečené teletine, a onde na trgu kupih kruha. 
Lokanda pustotom pusta, lokandiere, sědeč -na pragu, trebi si gladne 
zube i růži po praznih žepovih. Un dissune? upita me, al opaziv 
mi pod paeuhom hlěb kruha, škrinu zubi, i sede mrmljat něšto, 
valjda psovke. Ded, ded, samo kad sam ti se osvetio ! rekoh glasno, 
veseleč se jadu lyegovu. Loreto, brojeci 6000 stanovnikah, ostavismo 
pod večer. 

Maéerate, glavnoga grada delegacye, sa 16,000 stanovnikah, leže- 
čega nam na putu, neviděsmo , jer moradosmo po ugdVoru s véturinom 
u Tolentino. Před ovim poslědtojim gradom, kano.posvuda u Italyi, 
sretosmo svetjenike, šetajuée před gradom. Kod gostione ustade onde 
radeči postolar, da nam prtljagu gore odnese. Dakle ovdě i zanat- 
lije obavljaju častnu službu fakinskul Pogodih ga za pet bajokah, 
ocitovav mi veturin, da on nesmije od fakinah nositi prtljage, inače 
bi bilo krvavih glavah! 

Prije večere, koju běsmo na pitanje kamarierovo, uřekli u 
osám satih, poc^josmo prama onomu krajů Tolentína, před kojim se 
dižu Apennini. Na trgu běhu srušili něku kuéu, a gruh i pěsak 
bacahu niz brdo nad rěkom Chientom; brdo bijaše položito. Káno 
svuda po Italiji, sakupe se i tu děca oko posla, te skačué polagano 
niz položito brdo věžbahu se u gimnastici. Da bravi! povikne ně- 
koliko gledajuée gospode. Ponos se děčinski uzpali, te tko ée brže 



Digitized by VjOOQIC 



— 63 — 

i dalje. Nezadovoljní običnim načinom, staddše děčadizvadjati razné 
figuře, te tko se savijaše u klupko, tko se u skoku okretaše licem 
prama gradu, a jedan se u zraku i prekobacivaše na glavu, ali svi 
padahu na noge, tko bliže, tko dalje, a poslědnji i do polovice brda. 
Da se to sve izvadja na moru, gdě je meká podjoga, vidio sam i 
sám rádio u Primorju, ali da se isto može činiti i na tvrdoj ma- 
teři zemlji, pa još neoštetjenih noguh i čitavih udovah, morao sam 
se tek ovdě osvědočiti. Kako da od taková národa nepoteku umět- 
nici, kojim se mi doma čudom čudimo, kad jih još neumětna jiín 
děca u vragometnosti nadlitju! Věšt si, národe krásni, samo da ti 
neima još veéih manah ! 

Pošavši malkp dalje, á&> razgledamo starodávné zidine gradske, 
susretosmo starca, skučena pod bremenom*buřah, od kojih mu se 
běse jedna odkoturila. Dáte me la, signore, zaprosi me starac, per 
le anime dél Purgatorio! Sličnih izrazah možeš čuti po cěloj 
Italiji. 

Vrátivši se k večeři, uzeh se razgovarati s preuljudnim kama- 
rierom, rodjenim za ministra, pitajuč ga ob ovom i onom u gradu. 
Posle dóbre večere, pristupi k stolu něki gospodin, te se preko 
običaja talijanskoga primi razgovarati s námi, pitajuč nas odakle i 
kamo? Ako je svakomu čověku milo, kada m,u se hvali, što on 
vatreno Ijubi, to Talijana uprav uzhitjuje inostranska pohvala, oso- 
bité izražena materinskim mu -jezikom, do koga sam drži, da neima 
lěpšega u světu. Buduči tako , prihvati grof Marino iz Formiana, 
ogledajte ovo i ono, jedino je u světu polag švih statistikah. Potvr- 
divši mu mi iz Forstera istinu, málo da neproplaka od milá, u 
zvězde kujuc věštoga našega putopisca. Sred razgovora ponudi nam 
burmuta. Vrlo dobar, primětih, gdě ga kupujete? U privatnih tra- 
fikah, odgovori s posměhom, gdě možete naci i dobrih cigarah, 
gradjenih u varošicah naših. A što na to financieri? bacih rěč i 
nehotice. Mahnu rukom. Lako s njimi : škuda leči sve rané. Opět 
nesrečna poslědica kukavno platjanih častnikah: Avarus bis solvit, 
pomislih sam sobom; a odilazečemu grofu morah obečati, da čemo 
ga na povratku pošetiti, gdě bi nas bio jamačno lěpo dočekao, da 
nas je put onuda vodio. A ovakovi Ijudi , kakovih neče biti mnogo 
u doljnjoj Hesperiji, zaslužuju svu hvalu! 

Vozeči se čitav dan preko neznatnih Apenninah, pod večer 
stigosmo na vrlo romantično město nad Folignom, na izlaz iz vele- 
gorah. Desno se diže golemo brdo, káno da čuva izlaz iz velegorah, 



Digitized by VjOOQIC 



— 54 — 

pod njim je propala strmá koflurina, nad kojom visi, reí bi u zraku, ně- 
koliko kiičah ; hrbtište propasti ove posadjeno je pepehiastimi ulikami, 
koje ju još strašnijom čine ; před okom otvara se prostrana ravnina, 
zarubljena rUbom drugotnih gorah. Cesta je lěpa, ali táko slabo 
ogradjena prama propastí, da se je vise kolah sunovratíloustrašnu 
čeljust, što naznačuje vise slikah do kukavne ograde na stupoye 
pribitih. Putnik sa strahom oči odvratja od pogibelji, ali našemu 
se veturinu něšto uznemiriše paripi, te on šikaj lévo, šibaj desno, 
pa strělohitro niz brdo, te amo te tamo. Badava sam vikao izza 
svega grla, da neluduje, jer što ja vise vičem , on viěe bije, te bih 
bio mislio, da nas hoce da upropasti, kad se nebih bio dosětío, da je i 
njemu draga barem glava. Svi protmuli od straha jedva se obus- 
tavismo před užasnom strminom nad Folignom, gdě su četiri Čila 
vola i dva koiija jedva vukla uz brdo laku kočijicu. Da mu nije 
pošlo za nikom umiriti paripčad, raztrěskasmo se nízbrdicom! 

Kod večere u Folignu (9000 st.) sastadosmo se s Rimljani i 
Bimljankami, běžečimi u brda od rimske groznice, kojoj srno mi u 
čeljust hrlili. U tom družtvu neobičnom lěpotom sěvnu zorolika 
Rimljanka, koja moga druga posve zabuni. On ju gledaše odprto, a 
ona mu namigivaše izpod oka, kad se běse otela Argovima očima 
Ijubomornoga muža svoga. Talijanka,- pa još Rimljanka! Razigrana 
ovako mašta činjaše ju još dražestnijom , ter on niti jedi niti pij, 
vec gledaj te gledaj. Ja sédoh do dctbnije Rimljanke, ali umiljate do 
sto milinah. Progovoriv joj několiko uljudnostih, začudi se tekucoj 
iz ustijuli mojih talijanštini. Ženské me držahu za rodjena Rim- 
Ijanina, ali věštije uho mužkaračko pronadje me Lombardezom. Kod 
nas Slavjanah, odgovorih jim na čudo, nije neobično, da svaki go- 
vori po tri, a i vise jezikah. Mi páko, odgovori ona káno zastidje- 
no, da neznámo talijanski, morale bismo šutití, tako smo zaostale 
^a drugim světom. Nadkriljujete ga, prihvatih, svetom Ijubavlju 
svoga materinskoga jezika,,o kojem znajué da je čaroban, nemaříte 
za druge. To valjda čine i vaše gospodje, odgovori něšto slobodnije, 
pak opět, káno što velite, govore vise jezikah. O mužkarcih sam 
vam to kazivao, a ugladjenije su gospodje vašim sličné, ali s tom 
neizměmom razlikom, da naše govore tudjim jezikom, neznajuci 
materinskoga, a vaše govore svojim, nerazuměvajuci tudjemu. Imati 
če one, odgovori čedna gospodja, svojih razlogah: u nas je to ne- 
čuveno. Svagdě, prihvatih, gdě se gospodje dobro odhranjuju, ali 
kod nas je površnost dotle dotfe-ala, da se i stíde svoga jezika káno 



Digitized by VjOOQIC 



— 55 — 

prostačkoga. Prestrog éete biti, priměti ona, u sudu svojem: svoje 
je svoje, lua i golo, čega se nemože stiditi, uego izkvarenost i neu- 
^adjenost; a toga valjda neima u národu austrgske carevine. Još 
koju bismo bili u tom pogledu progovorili, da nam nije občeniti 
směh kod štola drugamo svratio pozornost. Francez něki, kojí béše 
došao u družtvu naših Bimljanakah, i proživio četiri godine u Rimu, 
uze zajekivati talijanski. Ditě una di quélle, Signore^ reče mu moja^ 
susěda, koje se čtgu alla piazza Montanara. A to da, odvrátí ži- 
vahni Francez, jer da vise reknem, prěči mi jezik, koga neéu da 
lomim talijanštinom. Mili Bože, čuda golemoga, gdě Francez misii, 
da si lomi jezik, govoreč umiiljatim i punozvučnim talijanskim jezi- 
kom, a naše krasotice drže siirovim svoj jezik, o kojem francez Vialla 
de Sommiers veli: La langue illyrienne est á la fcds riche et laconique, 
énergique et harmonieuse, Elle reunit le nombreA la mesure; elle est so- 
noře, nóble, oratoire^ véhémente^ c' est^ au fait, le langage des héros. Da 
bude svakojakih t Posle večere prosborih koju s krasnom Talijankom, 
ali o žalosti I S vana lěpa, s nutra slěpa, tupá i nemilá I Na srecu me 
izazva kamariere, da me vetujin traži. Izpadoh, a on ni pet ni šest, 
vec: Venite vedere^ pa me odvede — u štalu: evo ovi su konji 
bo\ii od mojih, kočija narednija nego moja, a ovaj veturin poštena 
duša. Zašto neima i ovdě komparativa, pomislih; ali čemu to? re- 
koh. Saznah, da je običaj gospode veturinah, dok jim putnici vece- 
raju, da si oni medjusobno prodajů putnike, kako je komu kořist-, 
nije, ili nai»*ed poči, ili skrenuti drugamo, dakako uvěk upitavši 
putnike za dozvo^u. Premda mi je bilo těžko, razstati se s našim 
banditom, kóji nias je vrlo dobro posluživao, dadoh mu, uvěřiv se 
o istini, svoj pozwalam. Na što on : Izvoljite platiti mi drugu polo- 
vicu vozarine. Ni pare do Rima, otresav se izpadoh. 

Sutradan sědosmo u kočiju, što misíiš čiju? U čiju, nego u 
SYOJu, jer veturin uplašiv se strašnoga moga veto glede novacah, pak 
i bojec se, da nedobije propitnine, běse ráno sve priredio, ali něšto 
srdit sa slabá uspěha svojih diplomatičkih dogovorah, mahnu těrati, 
da srno u čas stigli u Spoleto (7000 -st.). S města se nadju triCi- 
cerona, da nam kážu znatnosti gradske, ali nadoknadjujuč Forster 
sve ostale, uzmemo samo put pod noge, te na brdo. Što srno viděli 
u tom lěpo ležečem gradu, pripověda Forster, koga svim turistom 
rádi točnosti preporučam ; ja cu samo to kázati, da su se Spoletjani 
hrabro uzprotivili pobědonosnomu Hannibalu posle bitke na jezeru 
Trazimenu, što svědoči obluk u spomen toga daná s napisom. Putem 



Digitized by VjOOQIC 



— 56 — 

I 

nadjosmo děčaka od deset po prilici godinah, kóji nam se ponudi 
za Cicerona: od šale ga uzesmo. Najprije nas odyede kuli na brdu, 
ali stroga nas straža ni ovdě ni drugdě nepustí bez dozvole zapo- 
vědnikove. U kuli, reče nam govorljivi Cicerone, zatvorena je bogata 
gospodja, ubivša svoga muža, a.drugi nam i«ípovědiSe kasnije, od 
Ijubomorností. Kod nas, hvala Bogu, pomislih, neima takovih opa- 
činah, Ijudi su nagodni, te se obično dobro razumiju! Za varoSem 
podkulom stoji ogroman vodovod s visokim mostom prěko brzice. 
Podjosmo onamo. Došavši do polovice mosta, nadjosmo prozor u 
sred vodovodá, visok, koliko može čověk stfgati. Ovdě na ovom 
prozoru, uze kazivati Cicerone, posadi prije několiko danah otac 
něki svoga siná, kóji námah prevagnu, a otac uhvativ ga za oděču, 
htěde ga spasiti, ali prevagnuv i on, strniogíaviše se oba u ponor. 
Bacasmo dole kamenje, koje padaše deset sekundah, dok se o stěnu 
nerazpraěi. Mene, samo gledajué hvataše vrtoglavica, te si rekoh 
drugu: Za sav svět nestadoh onamo. Na što on, popěv se hladno- 
krvno na prozor, gledaše mimo u propast Dobro kad imade i kod nas 
Englezah, rekoh sav protmuv, zabije krvi i nesmotrene smioností! 

Svršiv zadaču svoju, pruži nam Cicerone ruku, jer što je kapa 
na glavi, postoli na noguh i voda po licu, toga nije jamačno nikad 
čuo. Dadoh navlas málo, pet bajokah, da vidim, što če reéi. Málo 
mi jih nevrátí izkvareno več u materinoj útrobi derište. Primih inu 
davatí bajok po bajok, pitajué ga uvék, je li dostá. Što mi vise 
dáte, bití 6e po me bolje, ali najmaiye dva pavla^ to jest dvadeset 
bajokah. Nosi se, grižáPsrče, rekoh, přestav davatí. Odletí skokom. 
Dakle i u tom valja ovdě: Kakov otac, takov -sin! 

Posle dobroga doručka, sědosmo, a u pet se satíh na 
večer nadjosmo u Ternu, o kojem éu te skoro izvěstítí, čim se 
malko odmorim, jer strah me je onaj malone shrvao, ti páko, kako 
te poznám, želiš što, ili ništo. Zato se uztrpi, dok uzpišem. Uvěk 
tvoj 

U Ternu dne 13. Kolovoza 1858, 

A. T. 



Digitized by VjOOQIC 



57 — 



ListX. 

(Terni. NašJci italijanski magarei, -Naški su honji bolji. Okrut- 
nost Talijanáh prama konjem i volovom. Koze i poroba njihova. 
Ovce i hivoU, Povelja postará ternskoga. Kavalkada na oslih. Vo- 
dopád. Marcus Curius Dentatus, Garríbaldovica. Neima još Italije 
u Italiji. PoloSaj Narna. Otricoli. Krčma, Crkva i sv, misa. 
Napiš francezkL Prevara i improvizirani hállet. Kavane svuda. — 
Civita Castellana, Brdo Soracte, Položaj grada. Klasická ne- 
Hstoča, Gostionik, Drum flaminski. — Castelnuovo, Kavalkada 
talijaňska i krčka. Kuba sv, Petra. Pustoš oko Rima.) 



Dn^ Tínkel 

Svaka zemlja ima magaracah, premda nezahvalni čověk sye 
zlo naprtjuje na koristnu magarad. Neču da spomenem častí, koju 
je pogaženo to kod nas pleme steklo znamenitím éinom u novom 
zavětu; zašutiti éu takodjer odliku, kojom jih udostojavaju iztoč- 
Djaci; ali hoéu da barem kojom rěčju proslavim mnogostruku kořist, 
što oslovi éověku donose. Jedino to pleme- trpljivo podnosí okrut- 
nosti Ijudske, u kojoj muci ako se kadšto uzjoguni magarad, to je 
znak, da je najplemenitiji stvoř božji prekoraéio granice čověčnosti, 
prešav u red životinjski, u kojem misie inače za tupoglave držani 
magarci, dase smiju odupirati nečověčnomu éověku, pa najposlě i 
pobědu održe. Zatim nijedan stvór neradi toliko za tako kukavnu 
hranu, káno uprav uméreni osli : nékoliko vlatih slame primaju s 
najveéom zahvalnoštju, niti netražeč sočnijih zalogajah. A gdě^ da 
nadjem rěčih, da dovoljno proslavím sigumost, kojom oni těžko 
oprtjení, stupaju nad propastmi, čuvajuéi život svojih mučiteljah? 
Krasne su to doista zasluge, dostojne veée nagrade. Ali brzí naš 
národ, gledajuc valjda na tromost, 4s:ojom se naší magarci jedva 
pomiču, ožívio jim je tromu krv konjskim dometkom, te se osobito 
u Vínodolu goje mazge. Nu da je našincem přebroditi do Jakina, 
pa viděti pnoga osla, što je duž mora letío s krásním faětonom, 



Digitized by VjOOQIC 



— 58 — 

mogli bi pisati za věčnu uspomenu čověčanstva, da ima u Italiji 
konjah, kóji se osli zovu ; káno što je něki glasoviti putnik Běmač- 
ki pisao, da u Hrvatskoj ima vrst životinje nalik na konje, kóji se 
konji zovu. Neznám, čim Ťalijani hrané svoje magarce, što li na 
nje děluje, ali mogu řeči, da su něěto veči od naših, ponajviše crni, 
a brzi poput konjah. Prigovara se još magarcem putenost lyihova. 
Ali tko prigovara? Čověk! Čověče, primi se za, nos, pa suti. Otev 
ovako magarce káno životinje preziranju, koliko jih nemoram hva- 
liti u prenesenom značenju! Ta da u duševnom světu neima maga- 
racah, nebi se znalo za pametnjake, káno što se bogatac móže samo 
uz siromaha nadimati. 

Poznáš li filozofičku pomoé, associationem idearum? Komu 
govoreé o magarcih, nepadá na um plemstvo i velikaštvo konjah? 
Sědeé jednom za večerom kod Lovačkoga Roga u Zagrebu, slušah 
gdě se něki žandarmerijski častnik prepire s drugovi svojimi regu- 
laši páče lineaši, velec, da su hrvatski konji najbolji na světu. Ču- 
djahu sé zablenuti častnici tomu paradoxu, kad pomenuti častnik 
stade ovako dokazivati thesu svoju. Ako od kouja traže razboriti 
gospodari, da bude brz, čil i zdrav, to se nebojim prigovorah; jer 
nijednoga na světu konja nesmiješ onako těrati ma i pod teretom, 
a mnogo manje ostavljati sapata na kiši, sněgu, větru i vijavici, 
dok se suho kočijaševo grlo u krčmi nakvasi: svi bi drugi polip- 
sali, sam hrvatski konj stoji zdrav zdravcat. Krasnih mi konjah, 
udariše u směh površni regulaši, poput mačakah! To ide u drugi 
račun, odgovori neprestrašni branitelj, gdě ste viděli, da su težačke 
ruke běle? Težak rad i lěpota na daleko se razstadošel — Živio 
junački sine, pomislih sam sobom, gdě, ako, i jedini tudjanin, hvališ 
něštohrvatskoga.^-Rimski su konji lepši od naših, buduci ponajviše 
vranci, druge boje konjah — ima málo. Da jim nije koza onako 
lěpo ugladjena, jedini bi jim naši medjumurski konji preoteli prven- 
stvo u lěpoti, dok jim kukuruza, kojom jih našinci hrané, neizrine 
pusté trbušine. Ali nečudim se toliko tomu, da nas je Italija nad- 
mašila bagrom koiyskom, koliko tomu, da uz onoliku něgu nisu 
taiyanski koigi previsili sami sebe, uvrstivši se u vise, plemenitije 
životinjske redové. Jer stavši veturin před krčmom, dopadaju konju- 
šarí, kojíh ima vise svaka postaja, te razpregnuvái, uzima svaki po 
jednoga konja gladiti i voštiti. Ňajprije se donese lavor, makar od 
čistoga drva na náčin škafa, pun čisté vodě, kadéto zamutjne octom, 
po kojoj pliva spužva, te,.se konju umije gubica i noždrve, i izgladi 



Digitized by VjOOQIC 



— 59 — 

jezik sve do požiraka, pak izpere práh s očijuh i cělogá lica. Zatím 
se prima kefa, dakako od čisté slame, te briši, tari i gladi, dok se 
neza^rcali koza, da si na njoj možeš dobro zafrkati britove. Pošlé 
ovakove toaletě, koja se ponavlja, koliko god se putah na dan stáje, 
úvode se ti velikaši važnira korakom u prostrane dvoraně , što §e 
slučajno onde stale zovu. Veturinu je tu sav posao, da s radoštju 
gleda Léskajuéu se odoru svojih gojenacah, i platja trud poslenim 
stallierom, kóji ga u poniznosti štuju káno vlastnika zlatoga runa. 
AU dobrotom su zaostali talijanski bucefali za našimi nazovi ^- konji ; 
jer što jih po cieloj zemlji nelišavaju dike mužkaraéke, dokazigu 
slabocu njihovu, kojom nebi inače mogli odolěvati trudu. Da su 
našinci pametnijí, pa da isto uzrade, imali bi još jačih konjah; ali 
bi i město tanahnih konopié-vojakah morali imati jakih kožnatih uz- 
dah, da jih konji neraznose prostranimi našimi ravninami, káno što 
su nékoč Phaétonom trzali Apollonovi vilovnjaci svodištem nebe- 
skim. Nu ako se i mora hvaliti briga Talijanah oko konjah, to 
valja s druge straně i kuditi okrutnost njihovu glede tih plemenitih 
stvorovah. Okrutnost sě ta osniva koje na starodavnom obiéíflu, 
koje na cudi stanovničtva. Jerbot imajuc teretna jim kola samo dva 
kotača u sredini, s kakovimi slavni Veli-Car (Belizar) dolazi na 
pozorište kazalištno, cěli teret leži na hrbtenjači srednjega koiya 
medju dvojicom još uprežénih, te mu odafle tako oslabe otražige 
noge, da slabiji konji posédaju na nje poput mačakah, osohito po 
pločnidh gradskih, po kojih se teturaju káno po staklištu. Jedinim 
uresom sedlašca , o koje se upíre teret na hrbtenjači osrednjega 
konja, nadoknadjuje mu veturin nesnosnu muki| , kad bi bio konj 
tako željan nakita, káno něki drugi umni žalibože stvorovi, kóji 
si prebijaju rebra, dabudu vitka tobože stasa. Drugi vrutak okrut- 
nosti, éud talijanska, pravi je čemer za jadne konje; jer dok se 
god razlěva žuč po utrobi vlastníku, dotle se i previja posvuda po 
konju bič i bičalo. Viděsmo, gdě je kržljaví něki sluga predprežnički 
za slabu naknadu od několiko bajokah, tako nemilo šibao osobito 
dešnjaka rebrei^jaka, da sudva njegova koiya, kod navlašnoga popu- 
štjanja veturinovih konjah, letíla uz brdo omaěna kola sa dvanae- 
st^o putnikah: Naš divljak, kóji na očigled dobroga redasmije uz 
Dugu ulicu u Zagrebu těrati dahtjuée konje pod hvatom drvah, po- 
staje čověčnim dakako zapadnjakom pramaovakovu Tunguzu. Vetu- 
rini, gospodski vozci, blaže postupaju sa živinčetom, a gospodski 
kočijaši po gfadovih uprav gospodslci. 



Digitized by VjOOQIC ^— 



— 60 — 

Ista okrutnost zapadá i trpljive volové, kojim se ovdě nozdr- 
vama provuče željezni obruč, s konopcem, per reggerli, kako kážu 
ti ugladjeni divljaci. Isto pitaňje, bi li se volovi tako krotili, běse 
se prije několiko godinah povelo i u Českoj ; ali surovi tobože Sla- 
yjani stegnuše tu porabu samo na onu životinjn, što se drugčije 
nedaravnati. Kravah, bilo dojiljah, bilojalovicah, nigdě neviděsmo; 
ali da jih mora biti něgdě po zakutcih, dokazuje množina sira, kóji 
se onde pravi. 

A što da rečemo o bradatih mudracih, kozah i prčevih? Ima 
jih šila posvuda, valjda da léče grižavce od prsobolje. Da ti bra- 
dati gosti mnogo doprinose tomu, da 'se je i ono málo šibarja, što 
je preostalo od šumah, izgladilo sa lica zemaljskoga, neima dvojbe. 
Za neumrle te zasluge tako jih odlikuju Talijani, da po gradovih 
smiju ležati před kavanami, gdě neima kravljega mlěka, dokle kozar 
svakomu gostu namuze po času. Ovdě se barem možeš osvědočiti, 
da piješ čisto mléko, dočirn bi se kod někih naših kavanarah uza- 
lud izmučili sví kemici, da udju u trag mlěčnomu zametu. Viděh 
takodjer , gdě u Napulju nasred glavnoga trga před kraljevskom 
palačom múzu magaricu , vele za bolestnike ; ali ja mislim , u ne- 
stašici i za gladne želudce kavopijah. Bog zna, šlo je čemu dobro ! 
Ako se čověk može nažderati svakojakih gadovah , može se bez 
ogavnosti napiti i magaretjega mléka! 

Krotké ovce odběgoše Italiju : ja jih barem neviděh nigdě. Ali 
bivolah goje mnogo, osobito terračinskom pustarom, gdě vidjaš cele 
stoke. Svakomu svoje! 

Ali čemu ovaj živinopisni úvod u prijateljskom dopisu? Sop^í^- 
tes nihil sine ratione sufficienti^ veli filozoficko načelo, te ču valjda 
i ja imati razlogah, ako se i nemetjem u vrst onih, kóji měreéi 
mudrost na vagane misie, da su svu pozobali, te se koce i šepire, 
cesto káno svraka pod paunovim perjem. Úpravo se tako bani i 
poštar temski, paima i zašto. Eomisli samo množinu gostih, što 
preko godine sa švih stranah pqhode Těmi, da se nagledaju zna- 
menitoga vodopada, udaljena uru hoda od grada, i uzmi, da taj 
poštar uživa povelju, da on sam smije voziti do vodopada, ter češ 
lasno .uviděti , da je on s jedné straně moéniji od koga mu drago 
. cara, od kojih još nijedan nije zabranio podložnikom na svojih se 
kočijah voziti; a s druge straně da on uživa taj monopol káno pravi 
Talijan, veliku cenu stavljajuč na jedinu svrsi shodnu kočíju svoju; 
jer za taj kratki put traži za četiri osobě četiri tvrdé škude rim- 



Digitized by VjOOQIC 



— 61 — 

ske, koje su za cělih pet bajokah tvrdje od naših. Va^da ňeima 
taj poštar nikakove platje, te mu za naknadu poklanja država žepove 
SYÍh putnikah. I nam ponudi on velikodušno kočiju, koja da samo 
nam za volju danas odilazi; ali kako ti se.sguri u oištetností syo- 
joj, ocitovavšímu mi odprto, da čemo onamo pěšice! O kako je 
sladká osvěta, osbbito prama ovakovim stvorovom ! Uzevši Cicerona, 
zaputismo se s města. Četvrt ure od varoši uzimaju se pripravljeni 
za tu expedidju oslovi, na kojih se čověk za tri pavla onamo pre- 
baci. Razvedrih se i smrkoh s te věsti, jer poznajuč iz Jakinavilo- 
vitu oslovsku narav,.nadah se brzu svršetku puta; ali se ujedno 
dosětih muke, ako moje magare zbilja nagne kasom ili skokom: 
ondá bi věrno děte bezživotinjske prirode moralo ili uznačice ili 
strmoglavce preko magareta. Ali veselja toga i muke te neizměme 
rěši me providnost, připraviv onde samo jednoga osla, koga trud- 
D^i moj drug odmahuzjaha. Udaraj.on nogama, trzaj konop zažva- 
Ijenoga buceMa, ěibíg ga Cicerone i prebyaj tpljagom, ali magare 
osta magare. Dakle zbiilja: NuUa regula sine excepUone. Brzi tali- 
janski magarci postaše onde tromonogi. Znoj se lije s čela momu 
drugu, kóji nemogav obuhvatiti nogama mnogo širega sedla od ma- 
garca, prebaci obě noge na jednu stranu, uživíguč tako slastí, koje 
čute ženské s věštíjega jašeiya. 

Tako dodjemo do sela, stršečega na osamljenoj klisurini nad 
propaštju, kojom teče voda s pomenutoga vodopada, gdě me Cice- 
rone uprav přišili, da uzjašem pripravljeno magarče. Vodopád nije 
več, istina, daleko, ali da i ja počutim slastih jahačkih, sědnem bez 
daljnjega prigovaranja, siguran buduéi, da mi se neče magare ni 
sama vraga poplašiti. Jašuč • kotlinom, osvrtjah se lěvo i desno, da 
se s grebénah, preko kojih me je osal vele opazno prenosio, nesu- 
novratim u šumečíi vodu pod nogama, te nemogah gledati užasno- 
romantičkih odlomčinah klisurastih, koje tu okolieu krase, pak uzeb 
dvojiti, tko da je veči magarac, kóji prti, ili kóji se prti. Na krajů 
te kotlině valja sjašiti, pa pěške uz brdo, gdě se je prama samómu 
vodopádu osovilo několiko kolaeah, pokrivenih šušiyem, pod kojim 
se je nagomilalo málo kameiqa za selo. Nepriviknut onakovim viši- 
nam, osobito u očigied onako strašná pojava, rado sědoh jrazbla- 
živat se pogledom, ne samo tělovnim, več navlastito duševním. Jer 
tko, iole věšt latinskomu kiyižtvu, pročitav Forstera o temskom 
vodopádu, da se neseti slavnoga početnika njegova, Marca Curija, 
Dentata,.i^6rMm (7ow5wíÍ5 eí CensoriSy victaris Samnitium et Fyrrhi? 



Digitized by VjOOQIC 



— 62 — 

Bilo i bitisaJo, to jest neima ga vise, veli narodna poslovica. Ako 
i broji rimska pověst gadovah, kakovih nije svět vidio, to se ona 
ponosi i značaji, kakove bismo danasuzalud tražili. Nekoristijivost, 
potencirana do najvišega ^tupnja , krasi nemnrloga ovoga junáka, 
kóji bi danas káno jedino šunce .sjao nad kalužinami lihvarah i 
samoživacah. Jer ako ima Ijudih, kóji bi odbili bogatu ponudu svla* 
danih Sabinah žnamenitimi rěčmi: VoUm vládati hogaUmi Ijudi^ 
nego sam biti bogat, nije ga ipak porodila máti, kóji bi odbio pet 
stotinah jugerah (jugerum = četvorinastoj měri od 340 stopah u 
dužini, a 120 u širini) zemlje, poklonjenih mu od zákonité vlade; 
a još manjeima čověkatako ugledna, kóji bi bunu onako jaká puká 
utišao izrekom: Opak je gradjanin, kóji nije zadovoljcm zemljom^ 
koja ga moie hraniti. Ovaj dakle slavni muž, opaziv, da je Pove- 
liiye izvrženo češtím poplavicam, zubom (Dentatus t= Zubat) je svo- 
jim probio hrid, kroz koju padá reka Velin u hiljadu stopah niže 
tekuéu reku Nar. Sadanji vodopád ima tri děla: gomji od 50, sred- 
iqi od 600, a doluji od 250 stopah, kojimi letí voda uprav strě- 
lovito. Futopisci světlou putnike, da se o podne onde nadju, kada 
se bistri slap, razsvětljen od sunca, prelěva hiljadami bojah, tvoi^eč 
nebrojne dňge ponad pěné vodné; ali mi došavši onamo za kiše* 
vita vremena, viděsmo samo kalnu vodu, nu jačom padajuéu silom. 
Non onmia possumtis (habere) omneš! Iz razmatranja moga trže 
me ženská, suha káno trta, i zuta poput voska, gavranove masti, 
pruživ mi tablicu, popisanu francezki , da se ona muči , berué gra- 
nje nad sědalom, te moli něšto per la Madonna. Dakle i ovdě, 
gdě neima ni traga živu stvoru, muči te talijanska lakomost, pa 
još u ženskoj slici ! Eašnje nam prišaptnu Cicerone, da je ta žen- 
ská slika u Garribaldovoj vojsci paradirala káno zatočnik slobodě, 
vaUda ženské; jer nauživ se svega, sada živé u pomenutom selu 
nad kotlinom, u kojoj su na tri města stazom navlas sagradjena 
troja vrata, svaka sa věmim svojim Cerberom, hranecim se dakako 
samo novčanimi pogačami. 

Još u kotlini u povratku, gle narančah i limunah, povičemoj 
uzhitjeni saputnik, veseleč se očevidno, što veé jest u obeéanoj 
zemlji. Koliko u nadbiskupskom vrtu u Zagrebu, odgovorih hladno- 
krvno. Pa eno i smokayah, nastavi klicatí. Koliko i u našem Pri- . 
moiju! Ali gle i lovorikah, otresnu se poněšto srdit s hladnokrv- 
nosti moje. Koliko i u Bakru okolo mirištah, zamrmljah, nikako 
nevideé još Italije u Italiji. Kod navedenoga sela platísmo za ma- 



Digitized by VjOOQIC 



— 68 — 

garce oba jednako po tri pavla, posve po svetom pismu, gdé je 
kašnji težak dobio jednaku platju, káno i raniji, s tom jedino raz- 
likom, da je u onoj pripověsti měrio gospodar, ovdě páko najmljenik. 

Vratjajué razgovaraše se Cicerone s někim svojim zemljakom, 
kóji se běšek nam pridružio, oprošlih ratovih i o politici, o kojoj 
bih i ja něšto spomenuo , da se veé dávno nisam odrekao dubokih 
i težkih znanostih. Dobra večera u Ternu nagradi ňas obilno za 
trude onoga daná. 

Sutradan u osám satih bismo u Narnu, varošici od 3500 sta- 
novnikah, ali ňa tako užasno-romantičkom městu, da nisam još vidio 
lěpšega. Nad prodolom, kojim teče reka Nera, ovija se varošicaoko 
brda, kojim vodi krasan drum. Štosu hrbtišta gorah nad prodolom 
koje zarasla u šumice, koje puna stěnja raznih tvorovah: to mu 
još krasnijim čini položáj. Buduč uprav nedělja,.mogasmo motriti 
nošnju puká, dolazečega u crkvu; ali osim običnih mužkaracah i 
grdih ženskih, jašučih po mužkaračku na oslovih, kóji su u brdih 
javno si:edstvo obéeiya, neopazismo ništa osobitá. 

Dobré cigare, koje Forster krivo kudi, i po koja holbicavina, 
kojom smona svakoj stáji usrečivali svoga veturína, a valjda i pri- 
jatno naše postupanje zanese ga tako, da je posve zaboravio, da 
nám po ugovoru ima tu najmiti dva města u diližansi, te potěra 
još živ^je dalje. Mi páko, zadovoljni s njegovom poslužnoštju, bija- 
smo rádi loj proměni cmísilii; i tako se unanimi consensu ukinu 
važna ona točka u pogodbi, te gladní prispěsmo u selo OtricoU. 

Udjosmo u krčmu, jedinu u městu. Tko nije vidio onoga 
smrada i nereda, taj nemože ceniti čistoče u naših pajšlih; s toga 
izpade moj drug pod čisto vedro nebo, ostaviv mene u smradu,^ 
doprinosecega žrtve dnevniku i konobarici , s kojom sam se hotio 
razgovarati o tamošnjem životu. Naručiv ja doručak, ostavi me ko- 
nobarica , zato dočev dnevnik , pohitih u crkvu k misi , pak i da 
vidim, imáde li šta osobitá. Glavni oltar bijaše, kaao na vise mě- 
stah po Italiji, tako i ovdě uaměštjen, gdě se kod nas počima sank- 
tuarij; misnik běse licem okrenut prama*puku, služeč po naěki za 
oltarom. Neimajuci talijanske crkve klupih, sědipoměšanipuk: mužko 
i žensko, na stolicali, providjenih otraga klecali : četiii réda s jedné, 
četiri s druge straně, poput naških arenah, gledajuc jedan drugoga 
de fade ad foliem. Iskreno tnogu reéi, da mi se taj red nimalo 
-nedopada. Jer ako suiztočnjaci ne bez uzroka odělili spolove, a kato- 
lička crkva kod nas s razlogom navadila věme svoje, da gledaju 



Digitized by VjOOQIC 



-. 64 — 

misečega svetjeuika: to neznám, kakov mogu Talijani imati razlog, 
da odvratjajuč o& věrnih od oltara, svra^aju jih jedan na drugoga. 
Vrag je vrag, a največe zlo proximum periculum peccandi, od koga 
ista svetinja slabé Ijude málo čuva. Pak i zbilja umovanje moje 
potvrdí se izkustvom; jerbo tek što stupismo u crkvu, svačije se 
.oči otimahu za námi. Tomu dolazi, da puk nepěvajuč ništa, slabo 
se potíce na pobožnost, osobito gdě se na orgulah izvadjaju komadi 
iz operah, u jednom od kojih spozna ovdě moj muzikalni drug 
zaljubljeni něld napěv iz Traviate. 

Pregledajué stěně u čadjavoj sobi, načrčkane svákojakimi maži 
i napíši, naidjem kod prozora na ovaj francezkí, kojí radí točnosti 
ovdě uměštjam, da si prištedim svoje opisivaiye: 

Voyageurs en Itálie, 
• Qui passez á Otricoli, 

Ne demandez ni soupe ni lit 
Dans ce veritable vaudi: 
Achetez xm morceau du pain, 
Pour assourir votre faim, 
Portez aussi votre vin 
E vous serez au moin certain 
De ne pas mourir de faiip! 

A. T. 

Pod ovo prokletstvo napisao je něki rodo^jubivi Talijan ovu 
svečanu protestaciju : 

Mirare hospes hospitum impudentiam 
Tu vero pransus abito! 

A. T. 

Ali doneseni doručak potvrdí nam opomenu Franceza, i dokáza, 
da se i bez uspěha može řečí: Protestálok ellene! 

Málo pirinča na zamuljenoj vodí, několiko jajah praženíh s 
dvěma pržolicama na ulju i holba zavrelíce povuče za sobom strašnu 
poslědícu od šestdeset bajokah e la sua bona grazia, to jest pro- 
pítninu. Pa da bí samo to bilo. AU naáav konobaríca u velevažnoj 
osobí gazdaričínoj medju daními joj novci jedan křiví, vrati mi málo 
kašnje sve, do jednoga pavla, kojí běse sakrila, moleé, da joj sve 
točno namířím. Uzalud sam citirao ízčezlí paval , trebalo je platiti 
gajoš jednom, neimajué nijednoga svědoka, in ct^m are staret 



Digitized by VjOOQIC 



— 65 — 

omne verbum. Valjda tím platíh i prošli i buduéi razgovor, te 
sědoh, dok je veturin imao zapregnutí , razgovarat sa sestrom gaz- 
daričinom, koja nain se běse málo po málo primakla. Seljanka ova 
razgovaraše poput naših děvojakah po manjih varošicah: na sto 
pitajyah jedan odgovor, i na sve onaj istí. U žestíni vele zanimi- 
voga rázgovora togaočitova vatrenajugovica želju, te joj na veliko 
njezino čudo pokaza moj saputnik, kako se izvadja ceplovica, škotka 
i mazurka. Čemu ove kavane na selu? upitam. Ima jih u svakom, 
te seljaci dolaze u jutru pit crne kave s kruhom, što dobivaju vrlo 
jevtino, osobito likerah: zamutjene vodě rumom í sladorom. 

Praskanje veturinovo pozva nas u arku, te u čas prispěsmo 
u Civita-Qastellanu^ (4000 st.) razblaživajué se pogledom krasnoga 
Sorakta, osamljena brda nasred ravnice, kojemu je na vršku někoč 
stršio hrám ApoUonov, a sada se na, hrbtištu běli samostan sv. 
Silvestra. Vides^ ut alta stet nivě candidum Soracte^ poviče Horacij 
svomu Taliarchu sa tiberskih gorah, a ja, Vides, yiknuh svomu 
drugu^ ut ardens Apollo graves urit mundi offidnas! Jer ovdě 
tekar osětísmo, da téže odišemo pod južnijom zonom. 

Varoš stoji na divnu městu: okolo brdašca, na^kojem sede 
starinsko-tamne kuée, pukla jesvenaokolo kotlina, ne širá odpet- 
naest hvatih, posvuda jednaká, káno da si ju šestilom odměrio. 
Dnom klokotje voda, posred sočné živice isviíene travé, iz koje 
se pomaljaju klisuraste odlomčine vulkanske naravi káno u sakson- 
skoj Švajci; ovdě šumr vodenica, onde strši káno na kuku malena 
kučarica sred gajiéa; Ijudi páko, radeéi oko vodě, káno patke od 
višine.- Kada stupiš na shod u gostíoni alla Fosta^ stojeéoj u do- 
maku jaza, te pogledaš pod nogama opisáne divote, a oko sebe pro- 
stranu ravninu, zarubljenu Apennini s dijamantovim pucetom brda 
Soracta, kóji ovdě sěva tík na bujnih grudih gradskih, ondá misliš 
da si hiljadu kopljah nad zemljom u vilinskih dvorovih. Ali káno 
što svaki uzlet dotle traje, dok se riestrovali u bláto običnoga života, 
tako te ovdě grabi groza, šetjuč uprav po smetlištu švih ulicahbez 
ikolicahne iznimke. Zanatlije, osobito póstolari, da se u hladu ulič- 
nom okrěpe svěžim zrakom, iznose svoje stolové na ulicu i radě 
pod vedrim nebom. Njim se přidružuje ostali hotvolě, sědeč i raz- 
govarajué u zajedničkom salonu pragovah svojih. Nefali tu ni tam- 
jana, ni drugih iztočnihmirisah: sve stale pružaju svoj Jcontingenat 
te se tu sědi u balegi 1 moči životiiyskoj. To ti je ono klasicko 
město smrada talijanskoga, što sam obeéao, da ču opísatí. Kada se 



Digitized by 



Google ^ 



— 66 — 

uKce pošteno nabiju gnjoja , da neuzbude potrebno uzalud tražiti 
novoga Herkula, iznosi se taj gad málo po málo izvan grada, pa 
misliš li na kakovo smetlište? Jok, van uprav na najlěpšem městu 
u kotlinu, da se iznutra puši káno na avemskoj pustoši. Doista 
estetika se je onde pronašla, a što Ijudi vele o savršenosti osětja- 
lah Ijudskih, gola je izmišljotina, jer onde moraju nosovi biti oblěp- 
Ijeni trostrukom opnom. Pak ako još uzmeš, da krásni spol hoda 
u papučah po toj jušadi, ondá éeš uviděti, da neima u světu savr- 
šenijega kulminiranja, 

Nihil sine ratione sufficienti , pomisliv , upitam kašnje *vetu- 
rina: odakle taj običaj? Boje se, odgbvori on posprdno, kužnoga 
zraka, (aria cattiva), te ga osobito lěti čisté izparivanjem životinj- 
ske balege. Mili Bože, na svému ti hvalal U domaku Bima káno 
usred turskoga Broda! Da živi dvilizadja južno-zapadna sa savez- 
nici svojimi! 

Forster opisuje tamošnjega gostionika. allá Posta káno čověka 
prpošna i svadljiva, te naznačuje i sudiště proti njemu u potrebi 
Ponosan je poput starih Rimljanab, ali medju námi ne samo da 
nedodje do zavade, veé nas on i podvori , káno što nigdě, važno i 
pristojno. 

Ostavivši varoš, u kojoj se běsmo koješta naučili, suixadan 
zaputismo starom eestom flaminskom podno brda Soracta. Ravnija 
nova cesta sagradjena je na krivudastijoj staroj flaminskoj , koja 
ti sad izčezne u zavoju, sad opět zavme do pod novu. Vidja se 
posvuda pločnik staroga druma, širok pó prilici hvat i pol, a oblo- 
žen širimi pločami , nego što se na novona vidjaju. Drum je samo 
donekle nasut šljunkom, a največi dio sve do Rima sam pločnik 
káno po gradovih; bolela bi te rebra, da od mislih, koje , ti se 
snuju o někadanjih velikaših rimskih, nezaboraviš na tělo. I doista, 
misao, voziti ^e drumom, kuda suněkoč prolazile silné vojské rim- 
ske, da konačno skuče pod jaram svaku glavu, koja bi se gdě samo- 
stalno i slobodno dizaJa, ima u sebi mnogo poučná. Da je Virgilij 
mogao slutiti, što ce se dogoditi málo věkovah izza njega, nebi bio 
světovao: Tu regere imperio populos, Romane^ mepiento^ parcere 
subjectis et debellare superbos! Tako biva svuda, gdě se protina- 
ravne stvari silovito spajaju. Jer náturám furca expellas^ tamm 
usque redibit, 

Došavši u Castel-Nuovo na doručak, viděsmo znamenitu Tcaml- 
hadu. Četiri Talijana, tusta i čila, oděvena jaketami, prsluci i Ua- 



Digitized by VjOOQ IC 



— 67 — 

čami od baršuna, i kamašami od koze oko • listanjakidi , sjašu před 
krčmom, gdě su se stovarivala dvoja kola, puňa prostih Rimljanakah, 
putujuéih, nezuam kamo. Družba veselá okopoéivajuéihjezdilacah. — 
Per associatíonem idearum páde mi na pamet sličná havalkada na 
otoku Krku, u koju sam i ja prispio káno Pilot U Credo. Běse me 
g. 1857. pohodio u Bakru prijatelj iz Zagreba, káno Mentor nade 
punoga děčaka, siná príjateljskih nam roditeljah. Da mu kanogostu 
Što vise ugodim , pokazav mu sve znamenitosti bakarske , odredih 
8. Kolovoza vožnju po moru u Omišalj, podložní někoč grád gla- 
sovitim Frankopanom. Imajuči před očima ostrvo, gdě se odličnim 
gostom začinjaju jela dvěma, lojenicama, kupismo u Bakru jestíva, 
pak uzevši sobom brata moga i prijatelja iz Hrelin-grada, sědosmo 
veseli u pasaricu ha dva vesla. Premda je suňce več za jutrajako 
pripicalo, neosětismo na moru omare, zaětitjeni buduéi razastrtím 
nad plavi platnom (tendom). U prijateljskom razgovoru, razvaljeni 
tko po krmi tko po klupih, brzo se dotalasasmo do Eraljevice, gdě 
se nadasmo povoljnu větru ,^ da nas odpuhne do ostrva. Ali samo- 
voljni Aeol, svladan valjda jučeranjim mamurlukom, baš niti neo- 
diše, te jedva u deset urah pristanemo u luci, nad kojom se diže 
Omišalj. To ti je město usečeno u starodávní grád frankopanski, 
te svaka skoro kuča tvoři ulicu, jednoličnu sa zavojah i kuéah, od 
kojih malone svaka ima kamenití shod za sela ženská i škuljupod 
shodom, pregradjenu gromačom kamenja za štjetinaste udobnjake. 
Ulicami ne samo da stoji, več se i nepřestáno tvoři balega od švih 
letečih, plovečih; plazečih i hodajučih na očigled má i putnikom. 
Před crkyom opazismo žarecega se kuráta u domaéem družtvu;ali 
videc on toliku nevidjenu još četu inostranacah, zamaknu u bližiyu 
ulicu, te se ga nedomogosmo vise, premda smo kašiye zaokupili 
gazdaricu prošnjami, da nam izvede sakrivenoga gosudara. Mi smo 
mimogred htěli doznati što o crkvenih i družtvenih običajih, a on 
inisleč, da smo nakanili zaviriti u kutove pražne mu kuée, zatvori 
se u hutarnje bederně, odluéív s Catonom utičkim, radje zadáviti 
se u sumporači domacih izhlapah, nego pokazati golotinju svoju. 
Jer ako se i jest crvenio u licu, znadem iz izkustva, da je vise 
putahutišio gladcvrtjem s málo netečná kruha i ft(5í;awťfe, navodnjena 
krštjena vina. Strogí dakle incognito njegov odbivši vise na siro- 
maštvo, nego na gostomrzje, zadovoljismo se čednom da nereknem 
čadjavom krčmom pod mudrom uprayom inostranke Bakarke, koja 
nas podvori onom naravskom Ijubežljivoštju, .kojom sq sve Primorke 



Digitized by VjOOQIC 



— 68 — 

odlikuju. Tek što izrekosmo želju, projašiti otokom, za pune dTě 
ure dovedoše nam četirí popašnjacih lovljena osedlaná konja, gibka 
s okostničkih sglobah, bez ulara i bez uzdě, konopcem zažvaljena 
Nesnosna žega s kulminirajučega sunca pritiskivaše nas več u sěni, 
a mi nakanismo baš o podne měseca Kolovoza u krševitom Pri- 
moiju do Capricija, ville pokojnoga Adamiéa, ležeče dobru uru na 
obali morskoj. Da je tko nas bolovao ondá s cme žigerice, nepo- 
makosmo se niti s města; ali ovako zdraví i čili, nevideči nika- 
kove pogibelji, hotěsmo pokazati otočanom Bodulom, kako se i pod 
žeravicom skáče. Prijatelji zágrebački i hreljinski, věšti valjda ko- 
lyadi, hvatahu za tovnije; brat moj skeči na najbližega, a meni 
osta najmršaviji. Zágrebački drug posadi svoga njegovanca sebi na 
kolena; Hreljinac debeljak razastre pod klobukom rubac, da ga 
bráni od omare ; a mi dva Bakranina, bez svake priprave, pruživši 
noge duboko pod trbušinu konjsku málo ne do kopita. Olympski 
junaci nemogahu s tolikom nestrpljivoštju očekivati znak borbe, 
káno što smo mi seděli na paripih, nebijučih nimalo prednjimi kopiti, 
dok konjušar. zamahnu cmim klobukom, káno kaď tko boče da plaší 
zvěrad. Da si vidio, kako je moj brat skakao po hrbtenjači lete- 
éega ulicami konja, čudio bi se bio drzovitosti nevěštoga jezdioca, 
kóji je mogao svaki čas tresnuti glavom o kóji ugao od kuéah;ali 
káno što je někoč s niereda obstójala Foljska, tako je i on nejašuč 
bašnajboljejašio. Druga dva věštaka idjahu kasom, važno i obzimo, 
a ja uztezáh svoju bedeviju, da se luda nepomami za prednjaci, 
držeč se, neznám da li od smotrenosti ili nevěstině, spasonosnoga 
načela: fmtolva haladnL Ali kukavica se moja uzjoguni, te raz- 
žvaliv se, poče grabiti za naprednijim družtvom, odbyajué se po 
mojih gnjatovih o uglove kučne: sav izderan izadjoh na polje 
junačko, gděme očekivahu drugovi, smijučise balansiranju mojemu 
na koi\ju bez strumenakah, koje mi běhu od napora pukle. Nije 
vajde, van sjahuj, brate, svoga tromonoga, a posědaj moga vilov- 
njaka. Mocna je bratska Ijubav, te se ja nadjem miran i siguran 
na bratovoj kljusiní , koja se je s mojim natražnjačtvom posve sla- 
gala. Ali buduč danijedno veliko poduzetje nemože proéi hezavan- 
tirah, tako i moj drug morade natrag, da u gostioni ostavi gojenca 
svoga, komu nije nimalo ugadjala glasovita mvalcada. Bog čuva 
pijanice i ludjake, te mi, kašno dočekavši vratjajučega se druga, 
ujezdismo sreéno ako i znojno u Capricij, nevilovitu villu sadanjega 
vlastníka, u koga nadjosmo děvojku osobité lěpote rodom iz Beča, 



Digitized by VjOOQIC 



— 69 — 

na razkošnoj zabavi u Capriciju. Nebuduči Primorci moji věšti 
němačkomu jeziku, a što moj zagrebački drug nije bio osobito voljan 
na besědi, mene západe sreča, da kod oběda zabavljam lěpoticiL 
Krv nije voda, te me moj brat od Ijubomomosti poče raztvarati 
před děvojkom, pa bih bio zlo prošao, da nas posle oběda nije 
uzela gazdarica vodati po villi, pokazujuč sve znamenitosti, medju 
kojimi bijaše i kokošinjak. Zahvalivši se na Ijubavi gospodarah, 
uzjašemo pripravne koiye, ter skokom uz brdašce, pratjeni maha- 
njem bělih rubacah. Hrvatski oběd završi kavalkadu omišaljsku, a 
doručak u Castel-nuovu razstavi nas s kavalkanti talijanskimi. 

Provezavši se poněšto, opazi moj zemljovidom uvěk zabavljeni 
drug na desnoj stráni něšto, slično brdu, ali taiye od navadnih 
brdah. Eno je, uzkliknu ponosito, káno někoč Columbo, pokazujuč 
traženu Ameriku, dá eno kube sv. Petra. A háh! odgovori prpošno 
Yeturin, smijuč njegovu nevěstinu, piu dritto^ piú dritto. Tko če 
proti auctoritetom veturinskim, znajué, kako naški kočijaš u mraku 
i mamurluku točno pogadja sva města u okolicah, kojinii cesto pro- 
lazi. Sětjajué se povrh toga ja, kako je naš meširomo, kóji nas je 
vozio na pomenutu kavalkadu omišaljsku, ^a ledji razpoznavao svaki 
poveči kamen u zalěvu bakarskom, uzeh nagovarati druga, kóji se 
je bio počeo prepirati , da popusti tím sveznalom , osobito , što se 
nijedna kuba na světu nemože u tolikoj daljini viděti káno brdo. 
Zasuti on, vise primoran nego uvěřen; ali přebrav něšto prsti po 
točnom zemljovidu : Ono je , klič.e , pa govorio tko , što mu drago. 
Veturin, maknuv rukom preko čela, da sabere razštrkane slike, 
odgovori: Právo velite, ako mislite ono onde, ja sam mislio da 
velite za ono onde. Gle, i veturin znade za samoljublje, stidi se 
s neznanja svoga,* pa hoée da ga lažju izvini. Brate, netraži nikada 
od samostalna čověka, da ti očito prizna svoju pogrěšku; to je bo 
zanj téže, nego da ga čitavo izlemaš. Budi zadovoljan, ako mu na 
licu uzčitaš, da su ga osvědočili tvoji razlozi, te mu rad ostavi 
zadnju, uvěřen, da si postignuo svrhu: snagu za očito priznavaiye 
málo je tko postignuo, osim na izpovědi i sudu, gdě ga. primorava 
ugled božji i Ijudski. AI i s druge straně neka si zapamte aucto- 
ritetiy da če fiajbolje ondá služiti za nepobitno pravilo, ako razlozi 
svladaju protivnike. 

Žao mi vas je neizměmo, reéi češ, što vam ville velikaške, 
běleée se oko Eima, na se vuku pozornost, te nemožete baviti se 
samo razmatraiyem toga gorostasa. Prevario si se : pet urah oko 



Digitized by VjOOQIC 



— 70 — 

Těčnoga gradasVe pusto, niti villah, niti kolibicah, kápo da sujučer 
Tataři onuda projurili. Dižuéi se krst u poganškom Rimu, osobito 
páko iztičuči se hrám sv. Petra, čini se, da je oborio velelěplje 
pogansko, da pobožni putnici nesvratjaju očijuh niti lěvo niti desno, 
van uprav prama izvoru spása i svestrane sreče Ijudske. 

Mozgajuči ovako o svemožnoj sili duha \judskogá, i neznajuči 
ulězosmo u pet urah posle podne uvěčni Rim kapijom flaminskom. 

Ogromnost grada zahtěva, da si poduljim odmorom okrěpim 
duševně sile: što dok se sbude, oružaj se navadnom trpljivoštju; 
úvěk tvoj 

U Rimu 16. Kolovoza 1858. ± T. 



Li8t XI. 



(Rim, Parmezan i řičet. Doganiere. Fákini, Pohod. Prvi pogled 
crkve sv. Petra. Poset i stan u jerolimskom hospitalu. Tratorija 
cčlla Lepre. Siesta. Guidck i osnova ratna. Put na Janikul. Poloíaj 

Bima). 



Dngi finkol 

Rázumijem te, ugursuze, ako se i obavijaš maglom zagone- 
takah. Dakle řičet i parmezan da su dobra jela! Što češ više?Tko 
može dáti bolje, nego dobro? Svěst mi je posve mima. Jer što 
dodajeě, da jih nemože svatko dobro probaviti, Řrivnja nije moja, 
več slabih želudacah, kóji třeba da se krepe hladnom vodom znanja, 
ostavivši se kropa razmaženosti. Tko nejede parmezana, niti može 
putovati po řtaliji, gdě se sve njim počima i završuje, niti može 
razuměti putnika talijanskoga: třeba mu dakle prije svega, da se 
dotle privadi tomu začinu, da ga može barem něšto probavljati. U 
řičet sam páko uměšao izvrstnih ingrediencijah klasičkoga jezika 
latinskoga, kóji našincem, viklim glasu i^jegovu, nemože škoditi, 
osobito páko onim vršnjakom mojim, za koje pišem. A krasotice 
naše, ako jim se kad svidi, sjahavši tudjega pegaza, spustiti se na 
čile naške dorate, imaju uvěk do sebe koga jezdioca, kóji če jim 
rado strumenke naměštjati i uzdě popritezati, dok se uzmognu samé 



Digitized by VjOOQIC 



— 71 — 

propinjati. Nečiní mi sedakle, da sam jako zalutao, i káno štoveliš, 
potřebě naše odnemario, uvrstiv gděšto koju latinsku ili talijansku, 
osobito uvěřen buduči, da nečinim toga od taštine, tražeé lepši 
nakit u tudjinstvu, več od potřebě, što se svaka tudja nedá pona- 
šiti, káno što ni svaka naška potudjiti. Pa něšto se i nehotice při- 
lepí, osobito ako nepřestáno obéiš s krasotami, u koje idu jamačno 
pomenuta dva ježíka. Ako páko znadeš, štono vele, čítati medju 
redci, to éeš pogodíti moju naměru, nebih li přiměří povukao na- 
šince i našinke na učenje blagozvučnoga talijanskoga jezika, kojí 
bi osobito poslědnjim vrlo lěpo dolikovao. AU ako te sví ovi dokazí 
nemogu osvědočíti, poglední makojega putopisca kod inih narodah, 
pak ako mí sví jednako radímo, žali nas káno što ti volja, samo 
ako budeš kanio privátné moje dopise priobčívati čítateljstvu, htěj 
jim protumačiti, što ceníš da oni nemogu razumětí: ondá éemooba 
točno ízpuníti dužnosti svoje. 

Nadah se, da éemo uéi u Rim káno stari triumfatori, svla- 

davši sve pogibeljí na moru i na kopnu, osobito páko izmaknuvší 

se grabežyivim nikam* mítničarah, sobarah i konjušarah; ali tko se 

vise díže, obíčno níže padá. Jer pod samom kapijom flaminskom, 

na trgu pučkom stade veturín, dobro znajuč, što ima bíti. Da se 

u glavnom gradu imá pregledati prtljaga, to me sa žaloštju naučí 

jednom strogí Beč; ali onděnajprije dopadu mítníčari, pa kad udju 

u trag zabranjenoj zvěrkí, tek ondá pristojno odvedu kriomčara u 

sobu. Ovdě^pako děluje valjda protivné južno .podneblje, da sve 

naopako biva. Jer naseděvší se četvrt ure na kočiji, opazismo, gdě 

nas doganiere iz sobe uljudno prstom zove. Izletíh i dopadoh k njemu. 

Odakle, gospodine, upita me uljudno. Oprostí, sladká domovino i 

junačkí národe hrvatski, što te ovdě prví put íznevěríh; jer kad ti 

najblíží susědí cesto nece da znadu za častno íme, koliko éemanje 

močí znáti u tolikoj daljíníl Profesori iz Austrije, odgovorih ne- 

strpljívo, činíte svoju dužnost! Žega je nesnosna, prihvati grabež- 

Ijívac, moglo bi vas šunce pripečí, ako stanem komad po komad 

pretresatí, pak i za vas mí jamčí slavno íme: Fate qualche cosa! 

rekav p?^iží mí ruku. Dakle i u stolnom gradu! Evo níštetní crve, 

pomísliv, bacih mu dva pavla, daleko vas pretekosmo poštenjem, 

ako se i gradíte káno uglac^eniji, svakako barbaři. 

Vrátiv se, nadjem na baku dva f:očíjaša, veturina i fakina, 
kojí pograbiv uzdě popuckívaše bíčalom. Čuv, da u Římu svatko 
postaje za stupanj manjí u častí, posve mí se shodno učiní, da se 



Digitized by VjOOQIC 



— 72 — 

tudji vetuiin sbaci na fakina, a domačifakin uzdigne na častvetu- 
rinsku. Ali mojemu se drugu razii žuč po žilah, osobito kad je 
smotrio drugoga častnika u pmjcih fakínskih, gdě uhvatív se otraga 
za kočiju, visi u zraku, da nam se na městu osvětí za nenarednu 
Yožnju. Tako nam gněY s te fakinske bezobrazností pokvari, káno 
sYuda, slast, koju bismo bili čutili, lilazeči mimo prekrasnim Pučkim 
trgom, kóji ako i nije bia pun světa, da gleda slavodobitnike, 
učini mí se veličanstvenim. Stavši, rekoh: Samo jednoga trebamza 
paval, E dobro, odgovoriše posve ponizno, videči valjda, da se je 
kosa na brus naměřila: samo jednoga četě platiti. Yodite me u 
hospital sv. Jerolima. Podaleko je, ali ako je vaša volja, hajdemo. 
Petdeset koračajah, eno nas na městu. Nebivši u hospitalu nikoga, 
odvede me pod silu moj fakínski Gicerone k nekoj udovici, koja 
dadaje sobe untgam; ali viděv nečistoču u kuči, vratih sek drugu, 
pa pošto nije nikako hotío naš veturin zapreči razpreženih koiyah, 
najmivši bližnjega fíakra, odvezosmo se u gostionu álla Minerva. 
Oba se fakina prihvatiše silovito naše prtljage, pa kad sam onomu, 
.kojega sam bio pogodio, platío dva pavla, b^ci mi jih na stol, do- 
kazujuč, da ima njih dvojica, da su mnogo vremena potrošili, te 
da jih ide šest pavalah. Proti toj bezsramností utekoh se cama- 
rieru gostíoničkomu, da nam sudi, držeč ga aa uredna nepristxana 
čověka. Ali Ijuto li se prevarihl On baš niti pisnutil Yideč, da se 
je tu sve zapriseglo proti kesi putnikah, u govomičkom me gradu 
zahvatí něki govomički duh, razpiren Ijutoštju, te káno iz rostrah 
progovorih: Šram vasbilo svašega postupanja, gdě sramotite slavno 
ime rimsko; evo vamtri pavla, pak ako niste zadovoljni, tužite me 
redarstvu: znáti ěuodgovarati. E bene, Signore, odvrati mi směliji, 
pa pobravši kape, izmakoše iz sobe. Iz švih opazkah o lakomosti 
dvomikah možeš uviděti, kako je neizměmo těžko poštenu čověku 
putovati po Italiji. Sto putah čvrsto odlučih, da se nedám varati, 
ali svaki me put jače prevariše, uprav káno što onaj, kóji hoée da 
se okani pušenja, tretji dan počima strastnije pušiti, nego štobijaše 
prije običavao. Ako dakle svakim korakom osětja čověk neizmému 
slaboéu svoju, u Ijtaliji íividja, da sva njegova mudrost izčezava 
prama prefriganim krvopijam onim: onde třeba baciti pod noge 
obraz, ako nečeš da te izza ledjah smiju. 

Ovako srditi izadjosmo tražit g. Račkoga, kanonika jerolim- 
skoga, nebi li nas izbavio tih mučiteljah. Gazdarica njegova, gospodja 
Mančuna, glosovitoga bakrorezca, rodom Dalmatinca, reče nam uÍ5- 



Digitized by VjOOQIC 



— 73 — 

tivo, da se g. kanou ik tek pod večer vratja kuéi iz svojih iole- 
gijáh. Nerazumijuč , kakove škole da polazi izučivši svoje nauke 
kanonik, htědoh mu napisati, da nas sutradan u jutru počeka, dok 
k njemu dodjemo ; aliruka, vodjenaprirodjenom sebičnoštju, i neho- 
líce napisa, da čemo mi njega čekati u jutro do osám urah. 

Da netratiino dragocěnoga vremena, kupiv álla piazza di 
Spagna kod knjigotržca Němca pian Rima, odvede me moj drug 
proti opomenam putopisacab, da se najznamenitíje stvari imadu naj- 
poslě gledati, uprav na Vatikán. Stadosmo na trgu, čudeéi se veoma, 
kako se onako golema s daleka kubamože s bliza tako neznatnom 
činiti, te sěvemom hladnokrvnošlju izrekosmo sud, dase naše gotické 
crkve veličanstvenije prikazuju. Koliko je bilo istine u tom přena- 
glom sudu, kázati ču drugi put Umorenih noguh legosmo ráno 
spávat Sutradan běsmo jedva ustali, kad nam pokuca prijateljski 
g. kanonik. Padoh mu oko vrata, izvinjujuč, kako sam najbolje znao, 
nepřístojnost našu i zahvaljujuč mu se na dobroti, što je tako točna 
došao. Raznimi pitaiyi o domovini, znancih, piscih Ote se on čedno 
našemu zahvaljivanju, ter od toga časa bijaše neodstupni Mentor 
nedoraslosti našoj u talijanskom světu. Dogovoriv se on s drugom 
svojim, g. kanonikom Benciom, rodjenim Dalmatincem, ponudi nam 
bezplatno stan u još neuredjenom hospitalu, žaleé, da nam nemože 
dáti lěpših sobah, koje běse g. Petkovič, kanonik kurčulski, zauzeo. 
Sa zahvalnoštju primivši ponudu, do podne se izselismo onamo, gdě 
bijasmo .posve svoji. Pomisli si, putniče, nevolje naše na putu, uváži 
bezbědnost našu u domorodnbm závodu pod okríljem rodoljubnoga 
našinca, pak s dubokom zahvalnoštju slavi providnost božju, što je 
kroz toliko tamnih za nas věkovah proti svim nepogodam sačuvda 
závod, kóji svakomu našinců ponosom napunjuje dušu. 

Alla Lepre bijaše trattoría, gdě se sva četvorica gladni okrě- 
pismo, da kako pozdravivši se po hrvatski punom čašom, premda 
neznám, da li suha vina. Jela bijahu tečna, cěli oběd od tri jela 
s vocem za dvadeset i pet bajokali, naških trideset krajcarah. Ako 
i nije Rim par bavarškomu Monakovu, gdě nemožeš potrošiti za 
oběd trideset krajcarah, da i napneš sve želudačke sile: to jeipak 
u stolnom ovom gradu, stěcalištu od četrdeset po prilici hiyadah 
inostranacah, život vrlo jevtin, ako ga prispodobiš s našim napre- 
dujučim žalibože Zagrebom, gdě se sve to vise ukida pusti tako 
zváni table ď hótes, a uvadjaju něki nesrečni folianti sa stotinom 
upisanih jelah , od kojih nemožeš dobiti do stereotipnih pržolicah 



Digitized by VjOOQIC 



— 74 — 

bez mesa i sgurenih šniclah, pa sve za toliké novce, da se gostio- 
nikom brada sve to jače masti, a gostom kosti sve to višé probijaju. 

Si Eomae eris, romanó vivito more, páde mi na um pošlé 
oběda umořenu i tromu, te legosmo spávat, sigurno káno brodo- 
loinci u luci. Ne samo Rimljani, več i svi Talijani tvrdé, da jim 
podneblje donosi, da najedši se spavaju. Nije to čudo u zemlji, gdě 
se je razširio svemožni, páče nemožni il far niente; ali to načelo 
valja samo za Ijude, koje od glada slaboéa hvata, te třeba da se 
okrěpe, kakovih ima onde sila, ili za Veliku gospodu, koja snom 
yrěme taru: podneblje páko svuda donosi, da čověk danju rádi, a 
nočju počiva i spava. To pokazuju zanatlije, kojih ni žega niomara 
neodvratja od posla. Isto potvrdjuje i naš kanonik, kóji da nije u 
Rimu posle oběda nikad spavao, valjda što je on živo udo onoga 
kolena slavjanskoga , što osobito u krševitom Primoiju s velikom 
uztrpnoštju podnosi i trud i žegu, kadšto veču od rimske. Ali káno 
što čověk može sebi lako opravdati, što zeli, tako zabacismo i mi 
umoyanje svoje, čim nam se ozva tělo sa željom ' svojom. Kanonik 
ode kuči, da snuje, kamo bismo još onoga daiřa udarili. 

Oko četiri sáta otvorih težke oči, kojima opazih kanonika tik 
podnožja moje postelje s trouglastim klobukom na glavi, s puto- 
pisom u desnoj, a planom rimskim u lěvoj ruci, gdě kažiputem des- 
nice izvodi po planu něke kolobare, što mi se sanenu pričini vu- 
kodlačkim kolom, u koje senečastivi zove, dáma i za dušu donese 
kretalo današnjega veka, mammon<im iniquitatis. Guida; klikoh, 
protřev oči, per dove? Nasměhnu se oij odličnomu naslovu, kóji 
mu osta za celo vrěme našega borávljenja u Rimu, ali ne káno 
krpica,. več káno plemeneči znak iskrena prijateljstva. Najprije třeba 
da se popnemo, odgovori on věštački, na uzvišeno koje město, da 
si satvorimo věrnu sliku gorostasa, kojega imamo svladati, a scě- 
nim, da je za to najshodnije brdo JaniJcul^ samo třeba da odlu- 
čimo, hočemo li pěške, ili u kočiji. Živio, junački sine, rodjeni za 
upravljanje, gdě glavne stvari sam rešavaš, a kad se o kesi rádi, 
pitaš: Bonům est, tuis nos auspidis regi! Káno kad cela vojska 
na mig vodjin stoji pripravna, tako se i nas četvorica u čas nadjo- 
smo u kočiji na sědalih; jer savět mudra vodje zákon je zahval- 
nim zatočnikom. Mi bo káno novaci htědosmo laganih noguh pre- 
skakivati brda i dolině, ali guida naš, točno proučiv taktíku městnu, 
světová nas mudro, da pripnemo krila, ako nismo raďi, zapěti gdě 
ili smalaksati putem ; a mi se povedosmo za savětom, ali ciglo s tom 



Digitized by VjOOQIC 



^ — 75 — 

razlikom, da se u Rimn podá se uzimaju krila, doéim jih drugo 
leteče na sebi nosi. Brzi su fiakrí krila rímskal 

Putem raztvarasmo nas trojica inostranci ústa, ali ne da go- 
yorimo,.Yeé da i očima i ustima i drugimi otvori upijamo nove 
pojave, kojím nije u naáoj duši još ni slike bilo. Jer tko bi, vozec 
se nevidjenim gradom, osobito páko světovladnim Bimom, hotio da 
govorom ugušuje éutjenja, radjajuéa se nepřestáno s novih prizo- 
rab, brbljavac bi bio, nipošto znaličnik, a kamo li zanešenik. Sětjam 
se, da smo , dakako fíakarski , letili raznimi ulicami , snujučimi se 
na pol ure u dužini, te smo málo kada zakretali, da udarimo uprav 
na most tiberski, Ponte Sisto Gianicolense^ što spaja Janikulje s osta- 
Bm Rimom. Tiber, uvěk isti, uvěk zuti, uvěk lagani, al i uvěk moéni 
věrna je slika i prílika železné doslědnosti i poganske i krštjanske. 
Málo štropotasmo drobnim pločištem, kada se námah stade nad námi 
izpunjavati posveta Osmana od našega neumrloga Gunduliča: Što 
bi gori^ eto je doU, a što dolě^ gore ustaje. Kolena bo, hoťeé se 
s bésa někoga zamahnuti na visoko dostojanstvo glave, primiše se 
•a vis dizati, ali glava, upirué se o moénu podporu zadka karuč- 
koga, dotle se uzjoguni, da se nije dala dalje potisnuti, nego što 
se je mogla s koleni prijateijski doticati. S města se pomirih sa 
strminom Duge ulice zagrebačke, vidé<É^ da ni umětni Talijani ne- 
mogu odolěvati šili svemožne prirode. Boreéi se četvrt ure sa str- 
minom , kojom nebi ni větrogonjasti grof Šandor mogao na juriš , 
podpáliti svojih vilovnjakah, ?akrenusmo desno na prostrani trg, gdě 
fontána Paolina iz pet lukovah izlěva obilnu svoju vodu. 

. ískre radosti vrcahu iz očijuh uzhitjenoga Guide. Tko znadé 
spajati dogadjaje, srodrie, ali razstavljene věkovi, opazio bi bio u 
Guidi našem onakov razblažujuéi ponos, kojim je buktio Soliman 
na polju mohačkom, gledajuč s brežuljka nesvéstnu vojsku ugarsku ; 
páče da prilika bude vise na evropejsku, vidio bi bio u njem Napo- 
leona I. u svoj njegovoj dici i slavi kod Jene, gdě tako nagna 
průsku vojsku, da je káno sama letěla u ognjena ždrěla 
topovom francezkim. A i nije ni šala, jer na ovom městu može se 
podpuno raznětiti duh vojnički. Pověstnica nepripověda, odakle su 
stari Galii provalili, da pod Kapitolom u těsnac stisnu neprestraš- 
noga Manlija Torquata, ali da ja imadem pisati komentáře tomu 
dogadjaju, rekao bih s Janikula. Jer godine četrdeset i osmevidim, 
gdě potomci istih hrabrih šukundědah navaljiiju s Janikula, s jedi- 
nom tom razlikom, da su u staro vrěme monarhički junaci skoro 



Digitized by VjOOQIC 



— 76 — 

razrušili republiku, a noviji republikanci Ailja vratom krenuli 
pobratimskoj republici: dotle goni čověka koristljivost! Ali reg- 
num in se divisum, desólahitur^ stoji pisano u věčnoj istíni! 

Da sam zloban, mogao bih ti načarati několiko potczah, po- 
put gradovidah, da uhvatiš trag ovoj slici, što nam se před očima 
iztiče ; ali znajuč iz izkustva, koliko třeba napora, da si po nacrtih 
sastaviš ma samo površan obraz: hbéu, ako uspijem, da ti celu 
sliku predočim káno na dlanu. Pomisli si neizměmu veliku kotlu- 
rinu, kojoj se ogromni obádi pružaju daleko, sad ravno, sad pljos- 
nasto, sad opět něšto klupčasto; a gděšto se naprasito prekidaju, 
dočim se drugdě sa daljnimi krajevi sastavljaju. Kotlurina ta nije 
posve okrugla, premda nemožeš řeči, da je drugolična. Uzmi, da je 
na šest městah u naokolo káno prořezaná, a na jednom da joj je 
u nutamjoj bočini probila dosta veliká kvrga, koja ^amenito kvari 
okruglost cele kotlině. Povrh toga probuši ju na sěvero-iztočnom 
krajů podno bočine, povuci joj dnom u slici essa zutu prugu, káno 
da je zakrpana, pa produži tu prugu prama jugo-zapadu donle, dok 
joj na krajů protivné bočine neprobušiš drugu rupu. Kotlina je* 
dakle ta malone okrugla, širokih obadah, prosečena, ižkrpana, pro- 
bušena, s velil^om kvrgom malone u srědini. Sada prugu onu zutu 
imenuj rěkom Tibrom; měsltl na kojem stojiš, prozovi brdom Ja- 
nikulom, vise koga metni na prigněčeňom obadu brdo Vatikán. 
S desna páko niže Janikula námah preko reke prama jůgu iztakn^ 
brdo Aventin, snuj ga dalje obadom prama iztoku do brda Celija, 
pa zakreni naprasno prama severu, te před Celij prije kvrge na- 
ňiěsti brdo Palatin, a izza ovoga uprav na kvrgu posadi brdo Ca- 
pitolij. Odavle se istim pravcem, kojim si i došao, vrati natrag do 
kraja brda Celija, do koga istim pravcem prama iztoku udari brdo 
Esquilin, zatim isto tako izrini prama iztoku brdo Viminale. Sad 
kreni prama severu, dok stigneš na slěme brdu Quirinalu, kojim 
češ bodati vise od pol sáta, dok se něšto slemenom něšto ponik- 
vom popneš na poslědnje brdo Pincio, kojim se nad Tibrom za- 
tvara okrug rimski. Nadalje šest onih prorezah znáči šest podugač- 
kih prostorah, kojimi se prostiru glavne ulice, vodeée na sedám bre- 
žuljakah ili brdah, na kojih Rim počiva. Neizvěstnost ^va glede na- 
zivah potiče odatle, što se něke višine slabo dižu, te nezaslužuju 
sjajnijega imena od brěžuljakah, káno Vatikán, a nekoje se iztiču, 
ako ne nebu pod oblake, a ono jamačno u znatno vise i čištje 
zrakokruge, te jih možemo tuta consámtia medju brda brojiti: 



Digitized by VjOOQ IC 



— 77 — 

ovamo idu ostale višine. — U pogansko se doba gradjanske kuée 
toga.velegrada, što je po mněi^u někqjih pisacah brojio dva mili- 
juna stanovnikah, prostirahu bočinami i slěmeni brdah, na lěvoj 
obali tibrovoj ležečih, pa preko obadah dalje sve do tvrdih bede- 
mah' i želěznih velikih vratah , što i danas otvaraju ulaz i izlaz 
putnikom. Desnom obalom bijaše malone sve pusto, samo što se 
kojemu moguéniku svidi zatočiti gdě mléčné stazice oko drvetja i 
CYétDJakab, natapanih svěžimi ríbnjaci i prosivanih vodoskoci, káno 
što su bili perÍYOJi: Caesarov, Domicijevi Agrippinin. Prodoleizme- 
dju brdah zapremahu javne sgrade^ káno što se najjasnije može viděti u 
našem Zagrebu, gdě se takodjer na sličnih městih uzpinju podobné sgra- 
de, káno streljana i crkve. Od švih javnih sgradah najviše nam u oči byu 
ogromna kupališta, sličná po veličini cělim pokrajinskim gradovom. Tako 
vidimo kupalište Antoninianovo izmedju Aventina i Caelija, Titovo iz- 
medju Caelija, Esquilina, Viminala i Palatina, DiQklecianovo podno 
Quirinala. Za ovimi idu manja ali mnčgobrojnija kazališta i druga za 
bavljališta. Tako opažamo trčalište: Circus Mcmmm medju Aventinom 
i Palatinom; borište: Circus Neronis podno Vatikana; a sve ostalo 
stajaše na polju Martovu: Campus Martius^ kojim se nisu gradile 
gradjanske kuče. Ovdě bijaše: Amphitheatrum Statilii Tauri, Thea- 
trum Pompei, Circus Flaíninius, Theatrum Balbi, Theatrum Mar- 
celli. Što da reknem o najdražestnijem izumu staroga veka, što je 
prometnost.naših vremeníJIi malone posve doÉinula? Portid su se 
obično gradili na trgovih, na kojih se je navadno u sredini dizao 
kóji spomenik; s obě straně spomenika prskao je nepřestáno po 
vodoskok, dalje se je dizao po jedan kip koga glasovitoga muža; 
a u zadku stršilo je stupovlje pokřiveno preukusnim krovom. Stu- 
povlje to nije imalo žida, več se je mogio gledati na sve straně 
dugimi ulicami, sve do kojega hrama, stoječega ulici na pročelju. 
Sav seje svět svaki ďan skidao u taj pravi raj zemaljski: poslenici, 
da kupuju po otvorenih onde štacunih ; bezposlice, da ili za omare ili za 
kiše onuda hodaju i jasu, a učeiyaci, da uče i da se uče, sědeé 
po mramomih klupah k stupovom pritisnutih. Takovih portikah bilo 
je vise po gradu, ali najviše jih se je sjatilo na Martovo polje, 
gdě su stajali: porticus argonautica, porticus septorum, porticus 
Pompeja, Octavia, Philippi, s razbludnim javnim perivojem: Villa 
publica. Hramovah je u pobožnom Rimu-bilo sila; mnogi su bili 
raztreseni po svém gradu, a najviše na svetom brdu Capitolyu i 
na Foru; někoji su krásili i Martovo polje, od kojih se smělom 



Digitized by VjOOQIC 



— 78 — 

umětnoštju i krasotom odlikuje i sada stoječa sgrada Pantheon, 
hrám za švih dvanaest velikih bogovah. Da su se žitnice protezale 
duž reke, to sobom donosí trgovina; ali da su malone sve stajale kod 
glavne luke podno Aventína, to ja kazem oním, kojí aeznaju. 

Ako je dakle čaroban morao biti pogled staroga Rima, to nije 
ni pogled na današnji s naáega města manje krasan« Srěd istih 
bedemah leží veličanstveno grád prostorijom, daleko nadhvatjajučom 
neproglednu šiřinu bečku, premda se je današnji Rim brojem sta- 
novnikah čedno snizio pored onoga gorostasa; jer jedva 180,000 
domačih dušah oživljuje stěnje i 'Staroga i noYOga veka, Stanovnič- 
tvo, těrano nagonom .novijih vremenah, ostaviv ponajviše brda, po- 
hrlilo je k reci, te je ne samo zaokupilo celo Martovo polje, veé 
se í prěko reke převezlo i razširilo podnožjem Vatikana i Janikola, 
ostaviv slemenom vrtove, vinograde i perivoje. Od brdah pryena- 
pučenih, sada živé něšto samo Quirinal i skrajigi rat Aventina, 
držečega samo několiko samostanah; ostalo se je přetvořilo uville, 
šetališta i mirišta. S lěve straně niazireš izza glavice gorostasnu 
kubu jediné u světu crkve sv. Petra, kojoj se do kolěnah svija 
prostrani kasteo S. Angelo. Grád na lěvoj obali, buduč sti^anom 
podignut na.starih podrtinah, priliči težkoj vojsci želěznih oklopni- 
kah, taborom ležečih, a za mnogobrojne zvonike, pogradjene na 
rušetinah starih hramovah i za silu koje staríh spomenikah, koje 
novqih obeliskah i stupovah rekao bi jamačno, da se je množtvo 
koplja prama nebu podignulo, Daljni ti pogled prěče obodi brdah, 
ukrašenih raznimi crkvami novije ruke, koje běločom svojom odbi- 
jaju trake sunčane na sve straně. Podrtinah onih^ što su pale po 
prodolih, nevidíš s ovoga města, osim što ogromni Amphitheater 
Flavijev na Foru sred obzoija strši. Šteta, što se obodi u daljnjem 
protegu dotle snizuju, da si moraš samo pomisliti crkvu s. Maria 
Magiore něgdě izmedju Esquilina i Viminala, i crkvu s. Gioanniin. 
Laterano daleko za Caelijem, a crkvu sv. Pavla, izvan bedemah 
něgdě za Aventinom. Ali za taj težki gubitak prilično te nagradjuje 
dražestni Pinčio, od koga nemožeš nikako da odvrneš očijuh. 

Evo vam, reče pun ponosa oduševljeni Guida, evo vam, hra- 
bri zatočnici, opomoganeprijatelja, koga éete, tvrdu vam věrudajem, 
skoro sasvim svladati, ali samo grljenjem, milovanjem idraganjem. 
Neka vas neplaši niti ogromnost, niti mnogobrojnost: korak za ko- 
rakom nadvláda i nebotične vrhove. Dvoje v^s čeká, ili ugodna 
poběda, ílí sramotan uzmak u domovinu, neviděvši ništa, od obojega 



Digitized by VjOOQIC 



— 79 — 

što četě obrati, nije těžko pogoditi. — Dugo stojasmo zapanjeni 

važnoštju prerazličitih prizorah, a ja skupljah sličné poteze izmedju 

slayjanskoga Praga i romanskoga Bima, te sav uzhitjen klikoh: 

Veličanstvenijih vidikah na gradove nisam jošte doživio! 

Hvatajuč se jur sumrak, stupimo u kočiju, te nizbrdicom Ja- 

nikulskom koje za nosom, koje za zatiljkom, dok se kočija nezau- 

stavi před tratoriom alla Lepre. Kako srno se ovdě zabavljali, 

kako srno razabirali vidjene divote, i kojimi smo se jeli okrěpili, 

neču da ti spomii\jem, dobro znsguč, da se uměřen čověk nesmije 

niti najesti, niti načitati, niti namisliti do šita; satietas mim parit 

taedium, a to boču da ti prištedim, u zabvalnost, što moje korake 

toli pozomo pratiš. Exspecta et fave, uvěk tvoj 

U Rimu 18. Kolovoza 1858. 

A. T. 



(Ba^prava o predstavah, misUh i éutjmjih. Forum. Amfiteatar. 
Pálatin. Tanmica mamertinska. CapitoUj.) 



Dragi Viiiko! 

Sve stoji do predstavah. Neplaši se toga strašnoga solecizma, 
kóji bi se po tvojem mněnju, kako te poznám, dao izgladiti naškom 
gladilicom, te bi nastalo naško načelo: Sve stoji do mislih. Ali po 
meni je i to představa, da je představa ono isto, što i misao. Neču 
da te udaram na muke, dokazajuč ti potanko razliku medju před- 
stavem i mišlju, jer bih morao proči s tobom dobar dio mislo- 
slovlja, a těžko je učiti misliti Ijude, kóji od dávna misie, te su 
i svojim umom mocni. Nisam za eěpkaraiye, alikada se več vrtimo 
u vrtlogu pretanahnih različicah, dopusti da tančamo poněšto; jer 
ako i neima odatle druge kořisti, barem čemo pokazati světu dvoje: 
da razumijemo tudjemu tančanju, i da nam je jezik kadar uzvisiti 



Digitized by VjOOQ IC 



— so- 
se do umovanja, koje něki narodí samo sebi rado prísvajajo. Své 
dakle stoji do predstayahl — Eto opět nesretmh načelahl Zar ne- 
znáš, da je naš věk udario putem, kojim se dolazi do samih izni- 
makah, visečih o větru, kóji saď ovako sad onako duva, i o kaba- 
nici, koja se po i^em okretje? Načelom neima danas ni traga ni 
glasal — Neprigovaram jasnoj istíni, držeé, da je to grěh proti 
duhu svetomu, kóji se nikad neopraštja niti na ovom, niti na dru- 
gom světu. Ali kada se veé prebijamo od iznimke do iznimke, daj 
da i mi učinimo iznimku, postavivši načelo : Sve stoji do predstavah. 
Istina, da osobito dan danas ima mnogo Ijudih, močnih dělovai^jem 
svojim na udes světa, kóji su stali tvrditi, da sve visi o čutjenjih, te 
nastoje buditi srče, neobaziruč se na představe i misii. I právo 
imadu, tako se bo najlašnje proučuju škole mudrosti světské, osno- 
vané na pretvarah i ulagah: misii se u zabušenoj glavi těžko ra- 
djaju, a pravi se čini mučno izvadjaju, osim ako neéemo, da one 
zovemo tím imenom, kóji min iz sladkoga korěna. Ali pustimo te 
Ijude, kóji su u^li raditi sve protivné onomu, što vrěme pametno 
zahtěva, te pronikniíno dublje u stvar istu, pa éemo se osvědočití, 
da se o valjanih i jasnih predstavah i mislih vrtí stožer savršen- 
stva čověčanskoga. Pravé misii, udešene prama razboritim Ijudskim 
i božjim zakonom, pobudjuju mocna éutjenja, od kojih se potrebno 
radjaju čini, pa tím se završuje cělokupni razvitak čověčnosti. Jer 
tvrdokomost se i razuzdanost razvija samo iz nikakovih ili nete- 
meljitíh misliL Nebudimo muhe bez glave, več poletíme rajskom 
pticom u čisté i prozime dahokruge, neokaljene smradom lažih 
svakovrstnih. 

TJčeč nas dakle misloslovlje, da valja postupatí od znanih stvarih 
na neznane, odmah istoga daná pod večer poletísmo na světoslavni 
rimski Forum. Těžko je věrno opisati, koja se čutjenja radjaju u 
srcu putnika, kóji se je čitajuč rimske klasike napunio svakojakih 
mislih o slici, vážností i dělovnosti togaglasovitoga města. Sunčano kolo, 
ne prolomljeno ili okrhnuto, veé puklo na sve straně u ža- 
lostnih podrtínahl Kada nam se posve smrkne před očima, maiye 
se přepadáme, nego kada nam krv u oči posl^akuje; sama tama 
nije tako strašná, káno tmica munjom presěcana. Da je staroga 
Fora posve nestalo s lica zemaljskoga, s ništa se nebismo mogli tako 
razžalostiti, káno s cmih i turobnih ovih podrtínah. Forum je trg, 
protežuči se od jugo-iztoka prama sěvero-zapadu izmedju brda Pa- 
latína, kóji ga zakríljuje poněšto s južne straně, i brda Gápitolina, 



Digitized by VjOOQIC 



— 81 — . 

kóji ga sa sěvero-zapadne straně zatvara, a vidéti ga je s oba brda 
kmsuo pod petama; dug je 680 stopah od Titova stupa do Capi- 
tolija^ a ěirok 100 — 110 stopah. Srěd Fora bilo je u staro doba 
jezero, lacus Curtius, kojemu neima danas ni traga. Ovdě se naj- 
bo^e vidi, kako sadami Rim stoji mnogo vi6e od staroga,; jer tik. 
pod Capitolijem izkopan je samo mali dio iz ručejtinah, ýjisokih 30 
stopah; zato su za starib vremenah brda, na kojih se Rim diže, 
morala biti mnogo visa, premda se nékoja i danas dosta visoko 
uzpii^ju. Ostali je dio Fora say zasípán, samo što amo tamo provi* 
raju ostanci starífa hramoyah i bazilikáh; medju kojimi se prama 
jugu osobito odlikige Cilría Julia, koju je dao sagraditi Caesar na 
městu izgorělé Curije Hostilijeve, u kojoj su se ponajviše držale 
sědnice senatske. Sredinom pruža se šetalište izmedju dva, reda 
stabalah. BnžFora s obě straně protezahu se u staro doba sreber- 
namice i měnionice, a sada iz kovačnicah. na sěvemoj straní na- 
měštjenih suklja gust dim i prskaju iskre izmed znojeéih se ko- 
yačah, právo carstvo Vulkanovo. Medjutim te su mi kovačnice 
služile, da si po njih jasno predočim položaj važnih u staro doba 
erebmamicah i měnionieah, s koji^ je najposlě i propala slavná ta 
gradina. Od slavoluka Titova, pa šve do slavoluka Constantinova 
di^ahu se u príjaSnja vremena dva brama u jedno sastavljená, 
Venere i Róme, od kojih je danas preostalo samo málo stupovah. 
Gledajué s CapitoUja Fčrom prama jugo-iztoku, dižu ti se před 
očima u znatnoj daljini gorostasni ostanci mnogo gorostasnijega 
amfiteatra ňaviijeva, kóji ti sa brdom Esquilinom zatvara znalični 
vid u da^ne prostorije velegradske, nagradjigué te samo dvama 
patuljdma, s jedné straně slavolukom Constantinovim, s druge páko 
tako zvanom sgradicom : meta sudans, koja mu se yije podno orijaških 
noguh. Izmedju ogromne bazilike Constantinove i faramovah Venere j. 
Bomepružala seje i pruža se t;ia soora, koja zakretjuč poněšto prama 
jugu, tik se srebmamicah popinje do na brdo Gapitolinsko, komu se na 
pročelju diže palača senátorská, sazídaná něáto manje od polovice na 
řepubUkanskom Tabulariju. Na cělom brdu Palatínu, gdě su se něgda 
dizale i širíle veličanstvene sgrade carevah rimskih, neima sada ništa 
do vrtá i vinograda, pod kójim čame duboko još něki ostanci carskih: 
onih umotvorah. To je celo brdo bilo svojina knezovah Famezah, a sada 
spadá na kraljeve napuljske, s kojimi' su Famesi bili u rodtu Na- 
jamnid tih.vrtovah pale sada potašů, te se s lýih šlěga na Forum 
gust i smrdljiv dim , káno da hoče da što věmye predoči sliku 

6 

Digitized by CjOOQ IC 



— 82 — 

paU^ske závistí i moói vdkovah, Sto sve obaraju i raše. Méně je 
nigviše k sebi vukao izkopani dio Fora, kóji je propao tik pod 
CapitoUj. U malom tom prostoru stajao je prama severu dobro 
sačuvani slavoluk Septímija Severa, námah blizu iqega slavná a 
svěťuBostra, govomica rimska, kojoj se samo postava vidi, do ňj^ 
hrám Satumov, a s druge straně prěko vie aacre hramovi.Concor- 
d\je i Vespasiana s tako zvanom školom Xanthom. 

Suze mi se oboriše niz obraz, gledajuč ďavna Bostra. Sada 
te razun^jem, neunu'li Cicerone i odsucyeni Milone. Sada vidim 
město gdě je lukavi Pompcjj udario svcge přestože, da može pre* 
gledatí cěli Forum i sve vojake, što su proti obič^ju zakršili sve 
ulice, da nitko neizmakne, ^o bi po obič^ju hotío da oružanom 
silom natěra- před hramovi sědeče sudce, da mu po lýegovoj vo\ji 
pravícu kroje. Vidim i neprestrašnoga Milona, kóji suHJe, kakp bi 
silom nadkrilio lukavost Pompejevu'; čiyem šapat, žamor i viku 
gradjanstva, sakůp\jena oko govomice, to razumijem, kako ti se, junački 
moj govomice, třesu noge, gledajuč hanc novi judicii novám formám. 
Nazirem takod|jer Hostiljevu Guryu, ^edam, kako iz i\je i iz tabn- 
laríja nose běsneéi Glod^anci klupi, knjige i ostalo -gorívo, ditpače i 
čujem praskati vatru, na kojoj se je pržilo truplo Clod^'evo. Svi 
opisi světa ovoga tama su prama ovomu suneu vlastitih nazorah: 
nitko nemože podpuno razuměti govorah Giceronovih, kóji nije 
stajao nagovorilištui radilištu onom. Sve o£i švih vladarab i znat- 
nijih muževab staroga světa bijahu uprte u obéenito gatalište ovo, 
da vide, nose li jim, bi:zi telaJi sramotnu milost, ili kooai^nu po- 
gubu; pravica se je bo prama tudjim narodom vrlo slabo krojila 
na městu, gdě su nsyučenyi právníci uvěk razpravljali o pravdi. 
Svět je bio uvěk. vise maiQe nesvet, te se i u svakdaigem životu 
najmanje o tom rádi, o čem se uvěk rádi, pa češ i krqjača poznati 
po propalih kroz rukáve laktovih., i čižmara po proturaoih prstih. 

iUizgledavši se vise putah i ovamo i onamo, da-nam sve 
ostane u paměti, nakanismo kuči, što se je počeo i mrak hvatatí. 
Ti češ valjda očekávati, da ti točno opisem, kako izgle4vtt ostanci 
tíh hramovah, bazilikah i slavolukah. Ali te želje neizponib nikad 
niti tebi, niti nijednomu našinců. . Jer š hrc^ava opisa nebi postao 
mudriji, a da ti sve jasno predočim, minula bi to želja, zapntíti 
ovamo, te bi tako zlo izpalo i po tobě i po domovinu, kojoj .třeba 
vlastitih nazorah o tudjih izvrštnostih , da se krásna po naravi 
umětmčki tako^jer uresi Pa i bez šale, da ti stanem izbr^atii 



Digitized by VjOOQIC 



~ «3 — 

koliko je kerintiďtíh, koliko li joničkih stopovah ostalo od koje 
sgrade, slabo bili pomogao tvomu graditeljnomu znanju: tu va^a 
gledati de fade ad fadem. 

Ati Qza sve to nemoga da ti o amfiteátru Sto neprimětnem. 
Kad ga s daleka g^edaš, čuditi se moraš ogromnosti gradine, koje 
nemožeš nikako saditi prama današiýiin gnuyevním měrilopi, 
aprikuČÍT joj se pod sdvana izprebijana rebra^ i nagnuv se cělim 
tďom otražke^ da joj pogledaš do temena, přepadáš se od straha 
s viáinei golemosti. Sagradjen je taj gorostas eliptički, ima u ob- 
^egu 1683 stope, a visok je 151 stopu. Po sěvemoj se stráni vidi, 
daje imao četiri kata od četverouglasta traveirtinskoga kameua, 
tri doljna kata podupire osamdeset strašnih l^kovah, potiviyučih 
uzastopce na dohčkih, joničkih i koríntičkih stupovih. Zidine, koje 
su prkosile olujam tolikih věkovah, ruše se pomalo, te su rimskt 
vladaři nastojali i nastoje , ' godupirati jih podignutimi židovi , na 
kojih se čitaju imeua dotičnih popravljačah. Ogromnost toga amfi- 
teatra možeš.si poněóto pomislitf, ako uvažiá, da se je u i\jem 
moglo směstiti 90,000. gledalacah ; pol ti ure třeba, dok gaobidješ. 
U nutrí u sredini udaren je velik^kríž, a u okrugu načii^ene stige, 
predatavljajuče muku Isukrstovu. Svakoga pětka prodiču u nutrí 
ki^^ucini pod večer, ter óčevidci káno čudo romautíčke krasotě opi- 
sigu pmore, kada blědi měšec prosipa kroz prozore svoju světlost 
po krížu, piropovědniku i pobožném pučanstvu.. Sjajnge se nemože 
predočiti svemožna poběda krštjanstva nadmoguénim poganstvom. 
Ťaj su kelosej gradili ponajviše Židovi , kóje je Vespasian a 
osobito Tito, razorív Jerusolim, sobom poveo. Iz nutarigib zaosta* 
takah može se lako proučiti red sědanja i igranja u poganskih 
kazalištih, koje su nam klasici ostavili. Narodna naša posloyica: 
Vrěme gradi, al i ra:^adjtge, kod ovoga je gorostasa u laž utě- 
raná; jer da je samo vremenu ostavljeno, ova bi gradina^ čini se, 
bila odolěla svim vremenom; jer uz vrěíne od devetnaest věkovah 
pristao je i sve uništujuči čověk, pa ga uz sve ňastojaqje nisu 
joíte razgradili. Jet dok su pape rimski u Avignonu boravili, pro- 
davaše bkkup orvietski njegovo kamei^e; u petnaestom stolětju 
žgahu od kamenja mu vápno; Pavao II. sagradi od ojega i vene- 
c^ansku palaču, a Pavao ni. palaču fafnezku, koje su obě samé 
po sebi znatno veliké. Napokon, da se postigne najviši vrfiak bar* 
bárstva^ dade Clement XL zatvoríti doijne obluke i zatrpati jih 
gnjojem, da može salpetar praviti. Tako je lěpo sjrednji věk cěnio 



Digitized by VjOOQIC 



* --. 84 — 

znataostí i omětaiósti; ati ga je i žigosalo potomstvo věčnom sra- 
iDotom; jer biváí něki oríteljí plemena Barbarinah) stoji i danas u 
Rimu poslovica: Qml che non fecero i barbaři^ fecero i BarbarinL 

Plije nego se razstanemo óvoga puta, boču da ti napomenem 
něátó i o Palatínu, káno cělokupnom dělu Fora. Znáš za Evandra, 
i zloglasnoga Eaka, kóji je ukradené volové za rep vukao u épilju 
svoju. Da sam proročanskoga duba, vi.dio bih u toj pověstí opisano 
dělovanje vremena, koje gutajuč jedan tvor za drugim, od obilnošti 
pravi nestašicu, a pustoší pretyara u sělišta.' Uprav ti je tako i s 
Palatinom. Zametak světobomoga Bima, grád Bomulov, sada je 
ništa. Da su s početka 'i prosti gradjani stanovali na Palatíuu, 
neíma dvojbe; ta i Augustova je palača trpila uza se Ciceronovu 
kuču, a i drugi su se carevi šmátrali još za Ijude, te je uz vele- 
léplje carsko mimo boravila i gradjanska poníznost Ali pošto se 
je Neronu svidělo popěti se nad čověka, potěra on sve g^rac^anesa 
Palatina, te uzam još nizinu kolosejsku .sve do brda Esquilina, 
,pokri taj golemi prostor svojom zlainom palačom, počiviýučom na 
tri bil^jade stupovah. Bogovi se isti moradoše poniziti před tim 
okrutnikom, kojí porobiv sve krámové i saliv sve kipove bogovah, 
diře palaču, kakovoj glede bogatstva nije bilo druge. Eako^semogu 
gradití ogromne gradine , to si možemo pomislití; ali kako se jedna 
sgrada može protezati s brda u dol pak opět na brdo, toga ňeshva^amo ; 
páče ako nesvrnemo mišl^u na neizměmu taštinu i oběst ^judsku^ 
nemožemorazuměti, zaštoje on obrao taj čudnovati náčin grá^jenja. 
Ali ako se, poznavajuči toga nesretnika, i ďosětímo uzroku, nikako ne- 
možemo dokučiti, zaštojemudriidobri Tito dao porušiti to arcidélo 
umětnosti. I tu nije bilo pravih predstavah, veé, čini mi se, puko' 
strastno cutjenje, osveljujuée se nerazboritim načinom pokvařenosti. 
izmedju ostalih sasipanih sgradah na Palatinu, najviše.nam u oči 
udari kupalište razvikane Livije, kčeri Augustové, u kojem je još 
dobro sačuvan mozaički pod i preukusni freseo na stěnah. Koliko 
gradiva pruža mislitelju zabitno to hladiUšte. razbhidne i^ vatrene 
Éimljanke roda gospodskoga! Posvětivši časak uspomene nesretnomu 
Ovidiju, ízpadosmo iz vrtá, da se unj nikad vise nevratimo. 

Iz Fora vodě dvě ulice na Capitolij. Na desnoj stráni tik ulice 
stoji kučica,' poznaná u pověstnid pod Jmenom mamerimske taní-- 
nice^ koja se je přetvořila u sadaiyu crkvu s.^ Pietro in carcere. To 
ti je one* kobno město, kamo su světoborní triumíatori rímsU ba- 
(jali kraljeve i národe, u ratu zarobljene, da jih onde zadave. Tu 



Digitized by VjOOQIC 



— 86 — 

pogíbe od <glada i junački Jugurta; páče tu zadaviše i razbojničke 
suFotnike Gatílmine, pa da se opreka silno izreče, tu čam^jaše 
u okovih i SY. Petar. Razbojnici sa spasitelji světa! To ti je pra- 
vica Ijudska! Pregledavši i to strahovito město, popesmo se po 
stubah na Capitoly. 

Capitolij, danaSnji Campidoglio, jest brdo imajuée po prilici 
800 koračajah u obsegu i položeno poput sedla. Nasěvemoj stráni 
dizaše se prvi hrám rimski, hrám Jupitra kapitolinskoga , kóji je 
morao ustupiti město sadanjoj crkvi di s. Maria in Ara coeli^ a na 
|ugo-západnoj straní stojaše tvrdja(Arx), a pokrajuje zlokobnahiíd 
tarpejska (rupes terpeja),. kuda su Gali hotěli da návale na Capi- 
tolij, kada su jih Junonine guske izdale. Da se nagrade po zaslu- 
gah odměngu, guske bi se. od ono doba morale slaviti káno vele- 
mudri stvorovi, gdě su sretno izbavile, čega nisu mogli mužkarci 
nikako obrániti. AU trězniji su \judi valjda opazili, da to nije bila 
mudrost, ved prirodjena plašljivost , hasajuča i na pogibelj i na 
bezbědňost jednakim naporom, te su guske ostale guske! Što se 
je Rim u obce digao rušetinami, i što su se^ pogradile kuče , hrid 
ta nije tako strmenita i ponorná, kakavu nam^ opisuju povčstnici. 

~ Ná njoj. nas poli znoj, ali ne od straha zbog sunoyratjanja, več sa 
sparine izza vruča daná. Sredínu sedla toga zatvaraju tri sgrade, 
dvě podugljasto, sa svake straně jedna, pustivšl prost prolaz na 
Forum, a poznati nam tabularij, na kojem je sada senátorská palača, 
stoji popreko. Prama Foru urešen běse tabularij otvorením stupov- 

, Ijem, a sada se samo kroz několiko rupah uživa čarobni vidik na 
forum i njegove podrtine sve do Koloseja. Tu bijaše u staro doba 
blagajnica i pismara; slikah i kipovah, što. su izložene u pobočnih 
dvijuh sgradah, neviděsmo, što nismo mogli zateči ěuvara, a Guida 
nas uvěravaše, da. če nas vatikánské sbirke dovoljno nagraditi 
za ováj manjak. Primičuc se protivaoj stráni Cí^itolija, málo* ne 
na krfgu, stadoh sav osupnut, misie c, da me je věšticakoja, valjda 
na metli, preněla na Josefínská trg u Beču: tolika je sličnost izme* 
dju ovoga kipa najčověčnijega rimskoga cara, Marka Aurelija, i 
onoga kipa cara Josipa, kojí je ob onaj oměren. Ogromnost sgradah, 
živídinost uspomenah i množina lůislih , . tiskajučih jedna drogu, 
svladaše nas sasvim, te nadahiiuti pobožnim někim čuvstvom, koga 
nije moči opisati, pogledavši samo mimogred primům milliare ro- 
mánům, što onde prama jugu do stubah strši, spustismo se posve 
utru^jeni niz umětne stube kuči. . 



Digitized by VjOOQIC 



— 88 — 

Seéneé, da som ti prílično zadovoltjio ovim opisom, (^raSljam 
se s tobom, dok zaredím po drugih divotidi. Uvék tvoj 
U Rimu 19. KoloToza 1858. 

A. T. 



íMi xm. 

{Italija káno kolěvka wmětnosUh. Rasslog tomu. Smír sUkarsfva 

talijanskoga, Podupiranje um&nikah. Proeěnjivanje umotvoráh. Go- 

lota u slikarstvu i kiparstvu.) 



Dragi Tinkol 

Tko nas nezná, da je Italija kolěvka umětnostih? Slikari se 
i kipari SYÍh europejskih pokrajinah, slovile one joS veéimi luqět- 
ničkimi umovi, joá i dan danas slamaju u Mlětke, Fireoce, a oso- 
- bito u Bim, da «e ili nevěšti nauce, ili naučeni uglade i usavrše 
po uzvišenih onih uzoríh, kóji nikad negube klasické vrědnostL Da 
je páko talíjanska glasba dosad u světu najUagoglasnya, to zna 
kod nas skoro svako déte, premda něki mnkari dokaziýu umnimi 
razlozi, da něka druga glasba ima vise mislih i dubljine, te da je 
savršen^a. Sva sreca, da se málo tko smije protiviti načelu: Ďe 
gustibus non est disputandum^ inače bi nas zbi^a uputili, da je 
savršenije, kod čega ntgviše světa zěva, nego li od čega mu svaka 
žilica poigrava. Pěvačí i pévačice prve ruke jednakom milinom 
uzhitjiqu stanovnike na Saini, Temsi, Labi i Dunavu, kojom se 
i*azblaŽH|u vatreni, tankosluhi i ukusni Tíberčsud. Slavi li se kakova 
poběda u kojem mu drago zakutku europejskom, Italka jim šalje 
](judih, da jim noci pretvaraju u jasné dané, a dvoraně urese cve* 
Ijem i dx^agim kamenjem. Rjščju, da se dalje nerazkrifjqjem, TaUjani 
su ro^jeni za umětnosti svake ruké: čega se oni primu, sve je 
krásno i izvrstno. Něki tankoumci vele, da što moíe iz koga ná- 
roda biti u kcjoj pokrajini, ono i mora biti. Distinguo : Pokrqina i 
podneblje mnogo děluje na tětovni i duševni razvitak narodah; ali 



Digitized by VjOOQIC 



— 87 — 

ali nedá se ni to tajiti, da su n^ narodí x>d póstanka i po naravi 
svojoj prildadniji za ovo ili za ono; inače se po zemljištn nebi 
moglo razumětí, zaito sn ne samo stari Galii nadkriljivali ú voj- 
ničtvu nepredobitne Bim\jane, nego zašto i daiíašnji Francezi, cae- 
teris paribus^ prediyače n toj umětnosti STim narodom europejskim. 
Projeli Talíjana u Hrvatsku, on ée i oydě biti trězan, poslen i 
umétan, a Ličani u Banatu i Šlavoniji ostaju Ličani, tražeči manje 
hrané, ali vise 2raka i dobré vodě. Istina je nepobitna, da čím vise 
nazorah i slikah pmža koja zem^a, tim je razigranija mašta sta- 
novnikah; ali za Grčka vele, da je različitija i divnija od Italije, 
pa gdé su joj sada glasoviti mnětmci? Čudesa dakle morska, vele- 
górska, poljna i podnebljanska izvadjaju čudesah samo iz prikladnih 
umovah. Zato premda je talijanski národ pretrpio vise nevoljah 
ratnih, kužnih i podložničkih, nego ikoji drugi národ: ta ga ipak 
zla nisu mogla odvmuti od onoga, na što ga narav silno těra.Čim ' 
se grosíovítije oru gromovi ratni, čim se vise steže dělovanje držav- 
jansko: tím življe priaiya Talgan nz umětnosti svoje, kojih mu 
nemože nitko oteti. 

Tim se samo može ,razuměti, kako se je onde slikarstvo i 
kiparstvo tako brzo i visoko zamahnulo. Krštjanska věra, razgri- 
javši uzvišenimi prizori spasiteljstva, apoštolstva i mučeničtva po- 
božnu vatru u éutijivih srcih, prosula je hiljadu i hiljadu slikah, 
te malone svi umětnici talija:nski vadě svoje uzore samo iz sve- 
toga pisma i crkvene povéstnice : domaéi žiyot i prirodu slabo su 
oni- zastupali. Istina životná, potencirana do najvišega vrhunca 
umětniékoga idealizma, vrlo maryivo i věšto izradjena, slavno.odll- 
kuje talijansku školu od švih drugih u Évropi. Slavné te pojave 
zaštitjivahu uvěk plemeniti muževi po tíěloj Italiji, ali najviše jih 
pomagahu i pomažu rimski pape , pravi svevladari umétničkoga 
světa. Rimu bilo je sudjeno, stajati na čelu švih pokretah světov- 
nrh; zato pošto je kašn^e smalaksali starac bacio těžko žezlo iz 
staračkih rukuh, zadržao si je právo , umom, blagoštjú i svetoštju 
voditi čověčanstvo na putu njegova odredjenja. Nije dakle čudo, da 
se grád ovaj, kóji je jur navikao prvenstvu , nedá niti glede umět- 
nosti potisnutí u druge redoye. Lučbarah ima Europa silu preiz- 
vrstnih, ausvakoj skoro ulici němačkih gradovahimanapriměrfotogra- 
farah; ali nití točnoštju, niti čistočom i tankoštju tvorovah nemoguse 
oni ni s daleka prispodobiti rimskim umětnikom te vrsti. Imam iz Rima 
sličicu fotografičku, světu porodicu od Murilla, kojoj se nemožeS dosta 



Digitized by VjOOQIC 



_ S8 — 

•načndití. Tako savršeno upotrebljava umětnik oln^ete, zaséeajiiče u posáo 
njegov. Nije dakle čudo, što je římska vláda osobitom brigom pri- 
grlila umětHÍčke umové, te se u Rimu mnogo Ijudih posvelgig^ 
umětností, čvrsto osvědočeni buduči, da če jih vláda u nevolji samo 
zato pomagatá, što suumětnici. I zbilja, neimajuéi oni cesto posla 
za crkve i jávne sgrade, vláda daje snímati ovaj ili onaj umotíror, 
samo da osigura život umětnikom. Tako je Galamatta, rodom Bim- 
Ijanin, učitelj u Biiislu, oajglasovit^i bakrorezac u Europi, dobio 
nalog od vlade, da izreže glasovitu vatikánská slika: Plrepirku o 
utělovljenju, oko koje če raditi, dakako ne nepřestáno, punih četr- 
naest godinah, a dobiti ée sto hi^adah franakah. I mi podupiremo 
takové Ijude svemožno ; ali osnivajuči se mogučnost naša, káno yěštih 
govomikah , samo na jeziku , to jih mi podupiremo rěčju ; al oni 
kod toga od nevolje umiru, dočim mi plivamo u slasti i razkošju, 
žigošuéi se tako zasluženim barbarstvom. 

Ali da predjem na Talijane, svemožnom podp(m)m poticani 
umětnici oni, svu su domovinu napunili umotvorah svake ruke. U 
glavnih gradovih, po varošicah, páče i na selih; u hramovih, pala- 
čah i prívatnih kučah; po ulicah, na cestah, kod mostovah; po 
stěnah švih sobah, páče i onde, gdě se kod nas sgrožavamo s ma- 
zilah svakojakih, zatiču nas při njih překrásné slike i kipovi, te se 
od samé te plemenité slasti, koje nemožeš vise probavljati, mo^aš 
silom trzati na ^suhoparna razmátraiga. Rěčju, sve je onde umětno : 
iz istih prostih potezah, što je početná ruka (dovkom ili uglěnom 
načarala gdě na stěni, probija něki duh umětnički, komu sama 
třeba prilike, da se iazvije i razkrili. Da su veleumi krumpir; 
kukuruz i zavrělicu potegnuli u krug umětnostih, isto bismo tako i 
proslovili umětničkom slavom, káno što smo u krínolinah, mašnih 
i raanšetnih postigli vršak sramotnoga majmunstva, Ali neču da se 
dalje žestim : mogao bih pretěrati ! 

Izza ovoga glavnoga opisa neočekujod mene, dáti umětnički 
opisem svaku sliku, što sam vidio na svojem putu. Toga nemogu 
samostojno učiniti, ma koliko htio uvážiti nadu, koju od ovoga 
mogá putopisa gojiš. Jer najprijex svaka taková slika zahtěva vise 
ne samo urah veé i danah, páče třeba da ju vise putah vidiš , da 
na njoj opaziš i proceníš sve divote,, a svakomu je putniku naše 
ruke zadača, da za několiko danah prodje sve galerije ogromnoga 
grada. Tu dakle neima ni pitanja o točnu znanju, več postojav^ 
kod glavnih umotvorah, valja ti ostale mimogred pregledati, da 



Digitized by VjOOQIC 



_ 89 — 

kcdiko tolika zadovi^iS nesretnoj znaUčnosti , koja te n^nilostívo 
těra iz dvoraně u dvoranu, iz jednoga knya světa na drugi. Istína, 
da se ja tim udaljigem od načina drogíh putopisacah, kojí su sve 
potanko pregledali i još potanje opisali. Neka jihl Nezávidí jim 
pQvršnoga poslal I ja sam vidio, što radě takoví putopisd. Lišeni 
mnětničkoga znanja, da sami procěne vrědnost mnotvora ili počute 
slast s njegovih izvrstnostih, uzimaju a ruke Fdrstera ili koga dru- 
goga putopisca, pa što je i\jemu krásno, tomu se i oni dive, čim se 
on uzbi^ige, to i ije razblaži\je. Cesto sam vidio, gdě su ^takoví 
putnicí, zatvorivši na časak radí odmora svoj i -putopis , prošli bez 
svakoga čuda mimo koga mnotvora, ali otvorivši netom svoje deftere^ 
opaziáe, da je putopisac u zvězde skovao onaj umotvor, te se brzo 
vra^aj, čudí i snebivajl Po meni je svrha putovaqa ne samo um, 
nego osobito srče. Nitko nezaputjqje na dva měseca u Italiju, da 
onde naučí pravila, po kojib bi procěigivao umotvore i uživao jim 
izvrstnosti. Putnjjc třeba da sobom donese srče čutiijivo, u kojem 
t^no leže pravila^ po kojih se može éutití slast s pravih krasotah. 
Tko neiina taková srca, qjega nepoučiše i neuzhitiše sví putopisci 
světa ovoga. Zato ja, stupiv u galeriju koju, pregledam sve mimo- 
gredno, pa gdě mi se ustaví oko, těrano tajnim čutjeqjem, onde 
stanem, gledam i užívám. Tako se víše razblažújem, nego da čekám 
dok mi putopisac u pusto srče bací koju ískru uzhita. Istina, da' 
se tako; nebuduči .umětnikom, nesudaram cesto u sudu s drugimí 
vrlimi sudci, te mí se nisu dopale mnoge slíke, koje umětnici dížu 
do nebesah; ali meni je stalo do slasti, koju sam mogu počutítí, 
ter ja víše užívám sa slabije slike, nego drugi s ízvrstne: meni je 
po meni odabrana slíka najizvrstnija! Barem ovako postupajuč ne- 
padám u onu směšnost, kojom se je před svímí nazočnimi osra* 
motio něki němačkí profesor, što je stoječ u Rafaelovu kabinetu 
před dívnom njegovom slikom UzaŠaštja Isukrstova stao drugovom 
valjda umětníčki malolětním dokazívatí, da je umětník posrnuo u 
ovom ili onom potezu, u ovoj ili onoj bojí isěni. Grižavčel prodjí 
se Blabověmoga umovaiga, te padni na kolena před božanstvom, 
očitigučim se veleumom umětnikovim. Po težkom krumpířů i još 
težoj pivi nera^ja se lakokrílo pěšníčtvo, več po lagahnih narančah 
i po prozračno-azurnom podneblju hesperijskom ! Neču, datimbědim 
národ, iz koga je nikao onaj maloumník, zntuuč, kako je věšte i 
uzhiljeno qjegov zem\jak, neumrlí Wiiikelmann znao prosudjívati 
talí janské umotvoríne. Za příměr neka stoji ovdě sud i^ej;ov o va- 



Digitized by VjOOQIC 



— 90 — 

tíkanskom Laokoontu: Laokóont je kip u stra^noj boli, učinjen 
práma čověkú, kojí skuplja syoju duševnu snagu, da joj odoli. Od 
te mu se boli mišice nadimlju, a živci natežu; duh páko, oružan 
snagom, pomila se u nabijenom čelu, a prsa se dižu, što steže 
sápu i prigttšuje čutjenje, da bol u sebi zahvati i zadržL Prigašeno 
uzdisaivje i sapa, što on u se vuče, izmučuje mu trb.uh i izprai- 
lyige bokové, po čem možemo sudíti, u kakovu ^ mu dtanju crěva. 
Ali vlastita ga bol nemuči toliko, koliko bol dece, koja okrenuvii 
lice prama otců, za pomoč viču ; jer otčinsko srdce probija .kroz 
žalostné oči, a žalostívost čini se da se mutnim pogledom na děcu 
přelévá. Lice mu je tužno, ali ne kričeče; oči su prama ^višnjoj 
pomoci okrenute. Vsta su puna žalosti, a dolnju spuštěnu ttstnicu 
popriteže ista žalost, ali u napetoj gongoj \istnici poměšaua je sa 
bolju, koja s někom íjutoštju káno s nezaslužene muke u nos pro- 
dire, nadima ga, te se jasno pokaziye u široldh i uzvaljenih noz- 
drvah. Pod Čelom je bi reé u jednoj točki sdružena i vrlo mudro 
izvedena borba medju boljtf i odporom; jer dočim borba obrve u 
vis těra, pritiskuje odpor nadočqake prama vedjam, tako da jih 
izpali nadočnjaci sasvim zastíní. Úmétnik je nastojao , da narav, 
koje nije mogao jpolěpšati, bolje razvije, i káno u večem náporu 
i šili pokaze; gdě je najviSe boli, najviše je i lěpote. Leva strana, 
u koju je zmija Ijuto zagrizla i otrov izlila, što je najbliža , srcu, 
čini se da i najviše boli, te se ovaj dio těla može smatratí káno 
čudo umětností. Noge hqce da mu se dignu, da uteče nevolji; ni- 
jedna čest těla nije mima ; páče isti potezi dlěta pokazuju nastršenu 
kozu. 

Da slavni grčki kipai' procitá sud ovaj, začudio bi se mhožini 
različitih mislih, koje mu sudac podmetje. Jer sigumo se može 
tvrditi, da umětnik n\je kljesajuči ni s daleka mislio ná sve ove 
dušoslovne momente, premda jih je věrno izrazio po tajnom zákonu 
krasoslovne čutí, što je u njem ležao. Kipar je tím umotvorom 
Qčitovao umětničku nutamjost svoju, a Winkelmann je tankoumno 
uhvatio tragove i izrazio* jih načinom, kóji pokažuje, kako* valja 
procěnjivatí umotvore. Da ovako znadem, puna saka bráde: ni tebi 
ni zemljakom našim nebi uzmanjkao po kóji stručak; al ovako, 
da se i namučim tražeč i kujuč tehničke izraze, da ti predočim 
barem glavnije pojave, slabo bih^ ti poslužio ; jer prije bi nas obo- 
jicu smrt zatekla: toliku neizbrojnu silu glavnih pojavah krý*e divná 
ova gradina. Páče priánjajuč ja za život, káno školjka uz hrid 



Digitized by VjOOQIC 



~ 91 — 

morsku, těžko bih se odražio n& tig Tratolomni posno^ bojeé se 
udesa WiBkelmana , koga je nenasitna závist Ijndska zato smak- 
nula, što je on bolije razumio umětoičkim t«jnam, nego li domači 
sinovi. 

To ču još saíDO líapomenutí, da su tal^anski umětnici, povo- 
deéi se za grčkimi uzori, slikali narav Ijudsku nagu.igolu. Držaha 
se oni u tom načela, da umětne Ijudske odore nisu drugo do krpah^ 
prišitih nedostíziyim tvorovom božjim. Doslědnost su ovudotle tě- 
rali, da su i u hramovih izva^jali na vidělo golotu Ijudsku, te je 
Michel-Angelo u glasovitoj po cělom svétu slici: „Poslědiyi sud" 
koja je u Sixtínskoj kapeli, sve slikao golo. Pretěrane te světov- 
nosti u syetílištíh nemoguči podnositi rimski pape , dadoše nalog, 
da se najskrovnije češti pokrgu koprenom; ali umětnici, těrani nu- 
tarnjim nagonom, samo su napolak izvrňili taj zákon, prekrivši samo 
amo tamo iztakliija města. — Što se nemože pretegnuti kpprenom, 
káno kipovi, onde su češti one posvuda u Italiji odkrhnute, a u 
svetiliStih su umětnici morali na visu zapověd pokrojiti odoru od 
bakra ili měda. Pokoravajuči se oni tim zapovědim, dotle su ostali věrni 
svojim posébnim nagonom, da su kipovi izašli dražestniji pod odorom. 
Tako ima u crkvi sv. Fetra vatikanskoga u kapeli izza velikoga oltaia 
kip ženski, osobito mekán, igežan i razbludan, premda je tělo do pasa po 
kasngoj nápovědi pokřiveno odorom. Na ulazu na brdo Pinčio s řtóisíge 
dél Popolo ima lěvo kip ženski, tako razbludno izrezan, da je u tom gola 
narav nadkriljena. Ali golota ova uevrědja tako oč^juh Talijjftnali, 
káno áto se nd sěveinjaci s lyih spačiýemo. Jer donoseč vruče 
podneblje njihovo, da Ijudi po kučah u samoj košu^ji sede, priviklo 
je več oko golotam, prama kojim po navádí postaje hladnokrvno. 
Mi pakq sěverqjaci, podupirani hladnijim podnebljem, a nevikli 
goloti, slabo podnosimo takové prizore, te su na severu po švih 
galerijah skrovné češti pokřivené ptebom, premda sam u Draždja- 
uih u trkvi do kazališta na veliko svoje- čudo vidio kip góle sv. 
Mandalěne, a u sbirbah monakovskih i draždjansUh ne samo 
množinu Venerah u svakojakom položaju, kakovih slikah broje táli- 
janské galerije preko broja i "měře, veé i mnogo uvrědljivih prizo- 
rab, káno Ladu s labudom u vodí, i uživanu na kopnu. Taukovib 
sílovitih ponukah trebaju valjda iztrešeni i razkvadeni ^slikarí, da 
razpire poslědnju gasnuéu iskru umětničku; 

Ali da te posve neostavím na cědilu glede vkžnijih umotvorah 
navěstí ču ti drugi put sv^ glavne rimske galerije, da poSav onamo, 



Digitized by VjOOQIC 



_ 92 — 

znadei, 6to imaS obaéi; me^jotím d<^nsti, da se OYOga puta ras- ' 
stane s tobom uvěk tvcý 

U Růnu 20. EoloYOza 1858. 

A. T. 



List XIV. 

(Potřeba čistoée. N<iš mrod Ijubi čistocu. Čistoča Židovah i Tura- 

hah, čistoéa stauh Bimljanah. Kupanje u Tíbru. Olovné fontáne. 

Naše fontáne. Therme rimske.) 

Dngí Tinkol 

Znám, da se i ti slažeš samnom, da ^stoéa drži čot^ u I 
svakom obziru. Eako je sav naš národ osvědočen o toj istini, yalljda | 
si mogao opaziti, proputovav dobráni dío njegovih zema][jah. Jstma, 
da se cesto na selu tor prenaáa u spavalište, a kokošiiyak na po- 
licu; ali glede rublja, što je najbliže tělu čoYěčjemu, neima uobče 
národu našemu prigovora. Lěpo ti li je pogledati tankostruke naše 
Fosavkii\je, gdě prebělom odorpm svbjom pokrivaju éiroka po^a 
poput labudovah. Uzmi Magjara i po i\jem izkvarenoga Slováka, 
baci mu oko na lěskajuču se kosu, s koje mu slaninsL niz obraz 
kapa, pa češ se još bolja osvědočiti o čistoči našega národa, oso- 
bito gdě se u běle oděva. Šarena 1)0 mast, neiznoseč tako na vidělo 
Ijagah, priučava čověka i nehotice na nečistoču, te se na príniěr 
"^ po primorskih našíh selih opaža, da se j<s stanovni<ltvo odmetnulo 
poněšto od príro4'ene mu čistoée. Najbdji dokaž o čistoči naá^ 
národa davaju nam národně pěsme, gdě se skoro u svakoj Ijubez- 
noj pěsmi napominje, kako děvojčice dolaze na reku ili potok po 
Yode, u kojoj si peru běle nožice, čistoča je naškomu čověku tako 
potřebná, da je tu rěč prento i na moralno polje , zovuč tim ime- 
nom sve, što neima \jagah. Cist mu je posao, kóji se nije odvi^o 
od poSteiqa, čistá je děvojka i žena, kctja sen^eokaiyalasramotoiii 



Digitized by VjOOQIC 



v , _ 93 — 

Eod Židovah,'praotacah naSih, koliko se god sgrolavao s toga 
rodbinstva, osobito se hvaljaSe čověk, kojí je u vrtů svcgem zasadio 
sěnatáb sfabálab i hdj navmuo virováh vodnih. Ali oni to radjahu 
samo těraní silom zahtěvah i zakonah, a narav jim se več u staro 
vrěme protiv^a&e toj krěpostí, što se vidi po šugí, svrabu idrugih 
bolestih, dolazeéih od .nečistoče. Mnogo pametniji bijaSe Muamed, 
naloživ svojim pravověrnim, da si barem pet putah na dan peru i 
obraz i ruke. AI i^uojiguči oni věrno tu zapověd, osnovánu na 
zahtěvu podneblja, pod kojim živu Turci, čini se, da su svu čis- 
toéu stegnuli na obraz i ruke. Lice barem igihovik selah, pušeéih 
se od kálužah krvnib netom ub^ena marvinčeta, i kučáh, po kojih 
gmiže najgadn\ja gamad, dokazuje, da se jofi nisu izk^uvali iz 
barbarstva. 

Ali ako se je ikoji národ odlikovao čistočom, .stari Itim^jani 
bijahu uvěk na čelu. ^ajuéi oni, da se čistočom osobito krěpi 
tělo, a buduči krěpkoča ta stožer obstanka iqihoVa u podjarm^'enih 
zemljab, posvuda težahu k rěkam, jezerem i moru: suSoj naravi 
otvarahu útrobu, da jim iz i^je propište studenci; páče posve suhe 
pokríýine natapahu obilnom vodom, vodeči ju s mnogim troákom iz 
daleka kroz vodovode, po kojih češ najprije poznati , dokle jim se 
je prostírala vláda. Ako. li su tako posvuda postupali, koliku pozor- 
nost moráhu posvelgavatí věčnomu ^rádu, srědotočju moči i sile 
iVJihove. Ogromnimi se vodovodi sleva u grád voda sst švih strabah, 
a pruženi po <^om gradu žlěbovi raznose ju svikud i svakamo. 
Zato neima skoro u Bimu trga, na kojem nebi bila koja fontána^ 
iieima*kuče i u kuči kata, u kojem sie nebi na pipu mogla točiti 
bistra i svěža voda, páče u palačah vece gospode u svakoj su sobi 
naměštjene pipe. Kuča, koja neima te narednosti, slabo se plalja. 
Osobito je páko krásno viděti stanovité vočare, kóji razredivši 
ukusno košarice prerazličita i překrásná voča, naměste svoje 
stolové na takovo město, gdě jim iz podi^ličnih vodovodah 
skáče bistra voda, razblažujuča oko krasnim vidikom, a vočára i 
vojíé žu^jenom razhladom za vručine dnevne. Běčju, těžko ima 
grada tako «ilno navodi^jena. Onomlani se čudjah vodovitosti Sol- 
nograda, za kóji se čini da se sav od vodě stvara; ali ono je pa- 
tuljac prama ovomu orijašu. DanaSqjí Bimljani, povodeči se rado 
za pradědovi, ostali su věrni tomu običaju, te i danas ima skoro 
svaka bogatija kuča svoje kupaliáte. Odaťle je poteklo, da se je 
bilo^ posve zanemarilo kupanje u žutom i kalnom, ali lěčnički 



Digitized by 



Google ^"^ 



— 94 — 

zdravom Tibru; pa£e do prye dvě tri godme zabranjiyalo se je 
zakonom, u qjem se kupati. Danas stoje d Tibru na dva" města 
dašěare, pokřivené graiqem i lišljem, bez sobicah za svla£ivai\|e, 
sa několiko razlupanih klupih, udarenih u glibu do kičice. Knkavna 
doista kupališta za znamenitost velegradsku, jasan dokaos, doUe 
netřeba Rim]|janom javnih kupe^ib. Mi se s neizměmom slaStjn 
okupasmo u toj viáe tromoj nego li, bržcj rěd, sětjajuč se silmh 
onib junakab rimskih, kojí su se u lýoj kupaU; a osobito švih onih 
junaldnjah, koje su ju iz politiěkih razlogab preplivale. Tako budi 
svaka malenkost u tom gradu sládku uspomenu yelevažnih davmb 
doga^jajaL 

N^glasovitíje fontáne u Bimu jesu: . 

1. Fontána dei Termini, blizu kupeljih Dioklocgantívih ; kip od 
mrámora pokazttýe Mojsiju kod hridi, iz koje je vodě izvabio, 
od Prospera Bresde. Voda je dovedena iz vodovoda, sagra- 
djena od Sixta V. 

2. Fontána Berherina^ na trgu istoga imena. Četiri dupina drže 
Tritona, kóji tanki trak vodě izpuhuje ^oljkom u vis, od 
Bemina, 

3. Fontána di Campidoglio^ sagradjena od Sixta V« na podnožju 
od Ara Coeli. 

4. Fontána Trevi^ ntgveča fontána rimska; voda joj se zove 
aqua verginej aqua virgo, (voda děvojačkaX što je onde dě- 
vojka pokazala vrutak žednim vojnikom A^ppinim. MooHob, 
vodě, pi&teée iz raznih kipovah i klokotjuče izmed raznih 
stěnah sa nmogo zavojah uzhitjuje gledaoca; risao je dsnbvu 
Nicolo Salvi^ a izrezali: Bracá^ VaUe^ Bergondi i Grassi. 

5. Fontána Paolina, na brdu Janikulu, od Fontáne. Kroz pet 
lukovah teče voda, koju je Braeciano doveo iz daleka od 35 

^mi^lab. Providja vodom (Ho grada zvanoga Trastevere. 

6. Fontána di Picusza Navona^ od Bemina, Pod pečinom jesu 
personifícírane Četiri reke: Dmiav, Gang, Nil i Laplata. Iz 
pečine izlazi lav i konj. Nad peéinom strši obelisk. 

7. F(mtana ddle Tafiartighe: četiri dupina drže četiri mladiča, 
kóji drže Ijušturu, preko koje gamze četiri želvě, dělo osobito 
krásno, od Fiorentinca Taddea Lanclina 

8; Fon(;ana dd VcUicano, o kojoj du govoriti na svom městu. 
Odavle se vidi, kako umětni narodi upotrebljtýa svaku stvar 
da ju ukrase umotvorinami svojimi. Na kakovu je raku 



Digitized by VjOOQIC 



— 95 — 

idmiSeD vodotodzagrebafikí na trga Jelaíída baaa? Na hotteo- 
totslOL Deniguej gdě ga iu|je viděti, age ga ni uzetil 
Množina je ta vodě učinila, da su stari Bim^ani dali sagra- 
díti mnogo kupaliStaL Latini imiýu dvě rěči za ige, svoju: halnea 
i tu^u grčku fhermae. Balnea se zvahu kupeni lěkovite, u koje sn 
putovala veliká gospoda, poput naših toplicah. Za puk páko gradili 
su therme^ u kojih se je on mogao kupati badava. To su bile 
nigveče i nigsjígnije sgrade staroga Bima, jer su imale sobah za 
svikkojaka zábavu, umětnost i zalihu. Podi, svodovi i stěně urešene 
su bile prekiBsnimi štukaturami i slikamij-nigveči i nigkrasntji- 
stupovi, kipovi i kace nadjene su u thermah; u kaši^e doba 
svako je kiipalište imalo i svoju knjižnicu. Odavle se vidi, da 
su therme pružale badava puku najugodnije zábave, te se n^e 
čuditi, kako mnogi Bin^jani nisu na světu ništa poznávali, osim 
několiko glavnih ulicah rimskih i thennah, u kojib su cele dané 
sprovadyali. Nesudí po imenu, da se je u fhennah kupalo u samoj 
toploj vodi: ime to nalik jě onomu nápisu kod sv.Xaveríja: Mrzle 
Topkce, čemu srno se dosta nasn^jali ! Kupalo se je bo u mrzloj, 
mlačnoj i vručoj vodi, a i u pari. Neznám, jesu li se oznojeni po- 
lévali mrzlóm vodom; to bi bilo svakako važno, jer več i staii bi 
Rimljani bili poznávali ruské kupelji, koje su več mnogi od mecyu- 
narodne IJubavi prekrstili na parné kupelji. Sobe, u kojib se je 
kupalo, bez prozorah, razsvet\jivahu se i4\jenicaini , a pod podom 
gorahu pečL 

Ostanci ^vngih tbermah u Bimu jesu: 

1. Thermae AnUmimanae^ n^gveče i najsjajmje kupalište římsko, 
komu su se i suvremenici čudili, na cesti appijskoj, dovršeno 
izmedju 212 — 217 posl. Isukrsta. U qjem su nadřeni divní 
kipovi ^ fámezijanski Herkules^ Torso belvederski i iameziaii- 
ski bik. Bilo jeu igem 1600 kopaigah od ugladjena mrámora. 
Po sadašnjíh podrtinah nevidí se ništa nego ogronmost kupa- 
lišta, te nesvětujem níkoínu, da podje onamo, osim koga 
novd tižte. * 

2. Thermae Díodetianiy po mněigu někíh, nsyznatnije kupalíáte 
římsko, na Viminalu, jer Olímpíodor prípověda, da se je 3200 
osobah mogk) na jedan put kupatL Da si možemo pomíslítí 
ogromnost te sgrade, valja uzeti, da je zauzimala prostor od 
4275 sto]^. Micbel-Axigelo pretvorio je po nalogu Pia IV. to 
kupalište u crkvu $v^ Marie degU AjngelL 



Digitized by VjOOQIC 



.— 96 — 

3. Thermae TiUy ovó je kupáliSte dao sagraditi cár Tito od 
skrajnje češti palače Neronovepod brdom Esquilinom. — 
Droga su kupališta ponišena, te jim neima ni traga. 
Ali da mi se opisivai^em tih vodah odvise* nerazvodne misii, 
hrlim k svršetku, moleé te svesrdno, da mi trud oko ovih prilično 
dugih listovati nagradiš kojom věslju iz domoviiae, koju uvěk vise 
Ijubimo, čim namjedalije. U ostalom jesam uvěk tvoj 
U Rimu 21; Kolovoza 1858. 

A T. 



List XV- 

(Ogromnost sgradah ůtarorimsUh. Líce danaěnjih kucáh. Ulice. 

Tarac rimski i eagrébačkL Čistoča úBimu. Glavni trgovdy sgrade 

i spomenici rimski.) 



Diagi Tinkol 

Jesi li čitao reapra:m Mantesquieuavu: O moci i pádu rim- 
skoga car štva? Ta kako nebi? Muža su toga děla tako slavná, da 
se naprediguči čověk nemože s lyimi fliinutí. Dpbro se sětjam, gdě 
on veli, da se je moé rimska taki s početha pokazala u ogromnih 
sgradaL Mněnje ovo posve je temeljito; jer tko se igra s ogrom- 
nostmi, mora biti nadahnut ogromnim duhom, kojim ima zahvaljati 
ogromne osnově. Čověk onaj, što je na kuku moirskom slupao ku- 
čaricu, pokazuje dovolji^o, da mu se %labi duh nije uznio nad kii- 
kavnim ribarstvom. Ali- meni*se čini, da je prvá iskra moči iiinske 
sěvnula u nastojanju, kojim su Rimljani, zanemarívši svoj sladki 
ego, Zdí. obéenito se dobro zauzimali, te samo javne sgrade ogromno 
gradili, stežuči sve to vise domesticos lares. Eoď taková se duha 
pojedinci slabo uzdaju u osamljene svoje sile, té se jedan drugomu 
sve to blíže primiče, da utvrde občinsku tvrdju, kojom se mocno 
zaštitjuju i sví i pojedinci. Dok je ta misao vodila Bimljane, b^fahu 



Digitized by 



Google 



— 97 — 

svemožní, te jim nemogaše nabuditi niď smělost nedobitnoga Han- 
nibala, niti sila s nova orui^a strašnoga Pyrrha; niti zajednička 
o^vetljiyost svib narodab. Ali pošto su patriciji počeli mnnažati 
posebne posede, i odkako su rimski bogataši, nezadovoljni s těsnim 
J(opnom,.uzeli na širokom moru otoke praviti i posebne gradine 
graditi: od ono doba poče gasnuti zvězda predhodnicá blagostanja 
njibova. Domaéi ratovi počeše rušiti, a silnici dorušiše sgradu, od- 
redjenu da prkosi svim vrem6nom i svim jiepogodam. — Zato je u 
Rimu sve, što nam je preostalo od davnosti, veliko i ogromno. 
Ogroman je osnutak grada na sedám brdah, ogromne su duge ulice, 
ogromna su kupališta, medju brdi podignuta, ogromna su kazališta 
i borilišta, ogromne su néke grobnice, ogromni su trgovi i na njih 
se iztičuči slavoluci i spomenici. 

Potomci stanh Rim^janab, gledajuči nepřestáno tu golemost, 
gradili su istím načinom i svoje sgrade; zato je i u novom Rimu 
sve veliko. Novije su palaČe rimske samo na dva kata; ali kad jim 
stupiš u sobe, ondá tekar možeš po slikah proceniti višinu i pro- 
stranost cele sgrade: sve. sobe káno kod nas veliké dvoraně^ samo 
što 's]i kod nas popodjene daskami, kojim neima ovdě ni traga, 
podeéí jib bogatiji mozaikom , a siromašniji opekami. Posebnim 
kučam málo češ gdě nábrojiti vise od tri podá, a sadvasuobično 
zadovo^ne. Ako i ima novijih kučah, koje su se napirlitale neu- 
kusnim mazilom kričečib mastib, najviše se je njib ipak zaodělo 
tamnom odorom muževna starca S toga déluje Rim na putnika, 
vikla světlu,^ nčšto neugodno, te čověk postaje i nebotice někako 
ozbiljnim; istí je bod po Bimu oměren někako o vážnost veličan- - 
stveno stupsgučega togata starorimskoga. 

Ulice su se ponajviše široko razmakle , ako i néstupaju sve 
ravnim pravcem, ali ima dosta i těšnjacah. Najduže i najravmje su 
one, koje preiditju ravno Turopoije (campům Martium), a ravnim i 
širokitn Corsom imaš skoro ěitavu uru boďa od glave do pete. 
Brda se protivé pravilnosti, te ima kod njih uprav svačegausglobi 
uličnoj. Ali pločište páče sitnište peče noge , da ti se sve kresi 
před očima* Znáš li tarac bečki? Uzmi onaj četverouglasti granit, 
Irazkoli ga na četvoro, te njuu obloži makarsamo svoju sobu, pa 
proskaktý te amo te tamo několiko putab, ako ti se neoblože noge, 
evo mene živa. Lěp je tarac rimski, jer sitno poigrava^ před očima, 
ali je zločest do zla Bogal Buduéi onde sve daleko, a neimajué ti 
Botáildove kese, da se svakamo vozíš, na večer se nemožeš mak- 

7 ^ 

^ , Digitizedby VjOOQIC^ 



■ -^ 98 — 

nuti od huroókobólje ^ da i ja skiyem barem kojurě£cu, nanovoeu- 
ropejsku. Ali sutradan želja je novostih opět sve izlěčila , te se 
možeš mícatí, a i skakukatí, dok te oko podne nesete, opět nóge, 
da su one put tvoje puti, a tarac kamen svoje kamene naravi, te 
sedni ili lezi. Hvala providnosti božjoj , koja se je nakon silnih 
stolětjah tandem aliquando smilovala nesretnomu Zagrebu našemu, 
te je sav opasan dobrími pločnici, a nekoje su ulice uprav krásno 
utrte i obložené. Istina, da je dugo vrěme postojalo, dok' smo po- 
čeli poněšto ugadjati tabatiom; ali čim se šlo duze leže,, tím se va- 
Ijanije izkljuje, te éeš těžko naci pločnika prama našemu tigu 
Jelačiéa baňa i gomjoj, páče zemljopisno pravije doljnoj Hici. Ne- 
znám, je li što tim pomoženo čudoredju dičnoga nam grada, páče 
míslim, da mu je odmoženo. Zagreb nije dosad bio trčalište skita- 
licah, niti su se igežne nožice i pretanahni listanjci pojavljivali 
izpod krínolinali, odbijamh i podizanih nsdogom turigučih se plo- 
čištem gospodičičah i gospodjicah, koje se samo zato zapubiqu za 
omare létne sumporačom gradskih izblapahlzakacljujusvojetvomom 
prašinom, da se nad lyimi izpuni ono: Spectatum veniunů, specten- 
tur ut ipsae. AJi tko ée svému světu pogaču uměsiti? Dobro je, 
samo kad se ugadja onoj večini gra^janah, koje poslovi těraju uli- 
cami. Pá narav što jednom rukom uzima, nadoměštjige drugom, ter 
pošto su gradom nastali pločnici, u kučah je nestido preslicah, 
kólovratah i drugoga oruclja valjane domácnosti, samo što su se 
město njih posadili glasoviri, razléžuči se ponajviše virom negla- 
sovah. Tako valja; jer čim tko vise poleti u umeči, tím niže padne, 
kada od prazna trbuha třeba da se iz kučah izbaCe ugodna ta 
dangubila. 

Eaži koju o čistoéi toga velegrada! Kako možeš mislíti, da 
se je mátí odmetnula od svojstvah, koja joj kéerke toli divno rese? 
Zar neznáš za mudru nam poslovicu:\Eaifct?(» matij takva kci? Sud 
se ovaj može po misloslovlju- matematíčkoga Zimmermanna i ovako 
preokrenuti: Ktdcve kéeri, taková i matů Ali mogu ipak sa zado- 
voljstvom řeči, da se je máti poněšto zastídila, te^ neizvadja rugla 
baš na vidělo, več ga sakriva po kutovih. Rim nije tako duboko 
pao u nečistoču, káno Civita-Gastellana ; ali zato je i on talíjanski 
grád, teř imaš i onde što viděti. Vláda nastoji iz petnih žilab, da 
ukloni svu nečistoču sa ulicah; ali ďi nezná prihvatiti se shodnih 
načinah, ili nemože od nedobitnoga nagnufja tal\^anskoga prama 
nečistoči. Da ugladjeni gradjani nebaogu smetá na ulicu svaldm 



Digiti2ed by 



Google 



— 99 ~ 

prozorom, odredila je ona stalna města pod klasičkim napisom k 
Immondezzqjo saški uprav: Smetlište. Što se dakle po drugihgra- 
dovih pod kaznom zabraiyuje, da se nigdě nepravé smetUšta^ to se 
u Rimu ja^no izriče, da se samo gděšto može nagn\jati balega. 
Rado bih pohvalio tu popustljivost redarstva rimskoga, da se taková 
zákonitá smetlišta negrade, na glavnijih trgovih pod krasnimi palača- 
mi. ^Još bih i slaviti uzeo tu uměrenost, da se ^jom iole posti- 
gava naměra zakonotvorah. Ali metlarí izmetu piije sunca sve 
glavne ulice i odnesu sva smetlišta na vozovih, a u sedám se 
urah nose sa švih stranáh babě, da sagrade diku, što jim je re- 
darstvo porušilo. Od osmé se ure u jutro pak do desete na večer 
bapa sve, čega netřeba u kuči na odredjena města, a grád se za- 
kacyúje tan\ianom preugodna mirísa. Da su se redari potrudili do 
našega Zagreba, bili bi se uvěřili o shodnosti zákona, da se u kuči 
čuva, što je pogrěšeno u kuči, dok neprimi zaredjivati zyončic na 
poznatíh kolih. Eto ti praya ponosa, sédi Zagrebe, gdě si čistoéom 
ulicah isti Rim daleko nadkrilio. 

Sada mi več nepreostaje drugo, nego da ti poimence, navedem 
sve. glavne trgove, sgrade i spomenike věčnoga grada. 

I. Glavni trgovi jesu: 

1. Piazea BarberinL 

2. Piaeea di Campidoglio. 

3. Piuzzd Cólonna s krasnim spomenikom Antoninovim od 28 
komadah mramorovih, visokim 175'. Taj je spomenik podignut 

^ u slávu Marka Aurelija Antonína radí poběde nad Markomani. 

Sixto V. dao je na vršak postaviti kip sv. Pavla. Tu je pošta 

i glavna stráža. 
5. Piazza Famese sa dvě fontáne. 

5. Piazm Montanara^ kuda se prosti puk širi i bani. 

6. Piazm Monte Cavállo s obeliskom i sa dva gorostasna kipa 
Dioskurah. Sixto V. dao je te kipove onamo preněti. 

7. Piazza Navona, nžyveči trg rímski, gdě je u staro vrěme 
bila utrkivaJište konjaničko, sa tri fontáne, jednim obeliskom, 
tri crkve i palačom Pamfili. Měseca Kolovoza napuste po ne- 
děljah na taj kuhinjski trg vodu, koja naraste konju do trbuha, 
pa se i puk i velikaši, važno sědeči u lěpih kočijah, po njoj 
voze, na uspomenu kako kážu , pomorskih bitakah , koje su 
stari Rim^jani dobili. Plemenitá jé to uspomena davne veliči- 
ně; ali vana. sine viribus ira. Izvedite mišice, glavu i právo 

- ■ HF 



Digitized by VjQOQ IC 



— 100 — 

domo^ublje pradědovah, pak ondá četě bití vrědni spominjati 
slavné staré naumacMe. I mi se srečomMostasmo na ta sve- 
čanost; ali osim vodě i několiko kolicah neviděsmo nikakova 
slavlja, do několiko redarah, pazečih na ňišta. Eada neima 
u Rimu inostranacah, sve je pusto i mrtvo. 

8. Piajsjsa di 's. Pietro, o kojem éemo govorití na drugom městu. 

9. Piaisga dél Popolo. Veličanstvenqe se nemože ulazití u Rím 
nego cestom flamininskom kroz těsna vrata na okrugli trg 
ovaj. Osupnut ostQJeš, opaziv sred trga visoU obelisk izmedju 
dvě fontáne, a u zadku dvě crkve uzporedo sa okruglimi ka- 
bami,'gdě svaka od njih stoji na pročešu jedné od tryiih 
nsgdužih uiicah rimskib, od kojih leva via dél Babuino vodi 
na Quirinaí, srědqja Corso na CapitoUj^ a desna Bipetta b& 
VatiJcan, tri najvažnije točke u Bimu. Odavle je najlěpši uzlaz 
na brdo Pinčio. 

10. Piazga di Spagna^ radje poduga široka ulica $a fontanom 
od Bemina, lěpa s krasnih sgrádal^ i znamenitá 8 velikih 
stubah od Franje de Sanctis^ koje vodě na brdo Trinitá (fet 
Manti. Na ovom trgu strši visoko stup sa Bogorodicom na 
ratu, u spomen najnovije do^[me orkve katolické o neoskvr- 
nutom začetju. 

11. Piazga di Termini pokraj ťbermah Diokledijanovih , sa fon- 
tánem od Fontáne po nalogu Sixta V. ' 

12. Piazga di Maňte Citorio s krasnim obeliskem, 
n. Najvažnije palače jestí: 

1. Palača Barberini^ od Madema i Bemina, po nalogu Urbana 
Ym. sa sbirkom slikah od slavnih umětnikah, káno Garavag- 
gia, Spagnoletta, Guida, Bafaela, Tíziana i Dominichina; ovaj 
poslědqji ima premnogo svojih slikah samo u rimskih galeri- 

^ jab; drugdě mu nisam čuo za ime. 

2. Palača Borghese^ vrlo sjajna i bogata palača od M. Lungha 
sa stupovljem u dvorištui divnom sbirkom slikah, koju třeba 
vidětí. Naš Guida poznavaše čuvara, kóji nam sve obšimo 
protumaČL 

3. Palače^ Braschi, s lěpimi stuhami sa 16 stupovah od iztoč- 
noga granita, dosta bogatom sbirkom slikah i kipovah. 

4. Palača Campana^ sa sbirkom staronmskih i étruskih starinah. 

5. Palača Colanna, s nutra osobito lěpa palača, s prekrasnom 
sbirkom slikah; otvorena^J^e svaki dan od 9^3 sáta badava, 



Digitized by VjOOQIC 



_ 101 — 

samo što káno svuda tako i ovdě svaka skoro soba ima svoga 
čuvara, kojí ti káno věšt jezikoslovac valjano tumači právo 
značeiqe rěči: bodavá. 

6. Pálača Corsini^ u kojoj je stanovala i g. 1689. umrlá kraljica 
švédska Kristina, nagrobnicu ima u crkví s. Petra vatíkan- 
skoga. Bogate su joj sbirke bakrorezah^ slikáb i kipovah; 
třeba ju pogledati. 

7. Pálača Boria Pamfil% s čudnovatim pročeljem^ prama Corsu 
od Valvasora, i preizvrstnom sbirkom slikah, te ju valja po- 
hoditi; otvoi^ena je utorkom i petkom od 10 — 2 sáta. 

8. Pálača Farnese^ svojina napuljskogakraya; počeojujegraditi 
San Gallo po nalogu Pavla IIL a dovršio Micbel Angelo od 
kamenja kolosejskoga i kazališta Marcellova. . Dvořiště je 
ukrašeno stupov\jem i grobnicom Gecilije Metelle. J^ajkrasniji 
kipovi ove palače. přeneseni su u Napiďj, ali broji još mnogo 
krasnih slikah na lepu. 

9. Paiača Laterano^ gdě stanovahu sveti otci, prije nego. što su 

se preselili u Avignon , sada je onde- muzej -uteme^en od 
Orgura XVI.; á tako zváni Museo Cristiano sa spomenici iz 
Katakombah utemeljio je sada vladajuči Pio IX. Palaču je 
ovu dao sagraditi Sixto V. po Fontani, pošto je stará bila 
razvaljena. Ima u njoj krásna kapela: Capdla Sancta Šanc- 
torum^ kojoj jc( Sixto V. dodao još dvě i dao iz palače ovamo 
preněti světe stube, po kojih vele da je Isukrst išao k Pilátu, 
zato se i zove ova sgradaf 8. Salvátore delle Scale sante: 
Sve skoro slike ovoga muzeja izvadjene su iz Isukrstova 
života. 

10. Pálača Quirinale; počeo ju je graditi Grgur XIII., a dovršili 
Sixto V., element VDI. i Pavao V. Aleksander je VIL razširio 
tu palaču shodom nad ulazom, s koga papá děli blagoslov, i 
B koga se proglasige izbor novoga pape. U ovoj palači. stoji 
papá letí; jer da je na visokom ovom brdu zrak nmog<^ 
zdraviji, nego na porěčkih nizinah vatíkanskih; ali za nas je 
nezná se zašto, stanovao na Vatikánu, te srno mogli přegle- 
datí ovu palaču na Quirinalu. Da i ovdě in^ slikah svaJco- 
jakih, neima dvojbe: od ovih mi je najviše u oči udarila 
pVerbekova: Isukrst se ote svojim prógoniteljem^ naslikana, 
vele na uspomenu béga sadanjega pape g. 1848. ali mene je 
pajviše zanimalo nutamjeuredjeiqesobah: u svakoj imá erljeno 



Digitized by VjOOQ IC 



— 102 — 

nebo sa prostranom naslonjačam, a u mnogo njih postelje od 
željeza, visoke najviše dvě stope i zakrivene zelenim zaslonom, 
visečim sa žida nad posteljom. Víděsmo i blagovalištepapíno, 
gdé, veli čuvar, papá sam jede; páče ako ima gostih, papá 
sědi na čelu kod posebna stolčiča, a gosti se rede niže njega. 
Pa da je dobro biti velikim gospodinom I Ta tko se vise steže 
svakojakimi obredi i predsudami od ovih mučenikah bez uz- 
roka. Kako tečno jede čověk sam, svatko znade,k'oga je bolest 
zakvačila, osim ako Je narav Ijudska dotle gibka, da se i 
tomu tnože s ugodnošlju privaditi. Meni bi svakako bili ugod- 
niji žganci s pečením puraňom u družtvenom našem Zagorju 
kod veselá, pěvajučega i mak ar poněšto podcikujučega stela, 
od samih marcipanah na samu. Nijedno mi se pakp prakticko 
naCelt) Horacijevo nedopada toliko, koliko ono: Virtute m^ 
mea involvo, doetamque pauperíem sine dote qtmero. 

Do palače, kážu putopisci , prostire se prekrasan perivoj, 
načinjen po nalogu Urbana VIII. Hajde da ga pregledamo; 
tu nas barem neée nadbrbljati talijanski ciceronianizam; jer 
krasotám prirodnim, vrtovom i perivojem razumijemo dobro. 
Stupivši nutra, nasměhnu nam se s osobitom dopadnoštju 
vrtíar, misleč valjda: taková što niste još viděli. A kadtamo, 
po dosta dugačkom, ali něšto těsnom vrtu raztvorilo se jíi 
několiko redovah od stabalah do živca oklěštrenih. Ti znáš, 
što ja káno pusti sin veličanstvene prirode držim do ovakova 
'pátuljasta sakatjenja božanskih tvorovah. Nevidi li se i tu 
nastojanje, da se stvari različite naravi i cudi u jedan kalup 
satěruju? Ali se i osvetjuje narav toj šili dosadnom jediío- 
stavnoátju i zakržljalim uzrastom, káno što to ona svagdé 
čini, gdě joj se sila nametje. S toga mi se nije nikako mogao 
sviknuti hvaljeni Schonbrunn u Beču, naginjuč ja uvěk vise 
na prirodne krasotě slobodne naravi u Laxenburgu, i osobito 
u jedinoj krasnoj okolici bečkoj, u Brtilu. Imade, istina, u 
vrtu několiko cipresah, pínjolah i palmah páče právo slov- 
nički pálamah^ a i drugoga južnoga raštja , oko kojega se je 
moj drug poněšto osvrtao; ali zagrebačkoga Maximira iGjur- 
gjevcabarem u Rimu neima. Jedino je to dražéstno ovdé, 
šťo se wtovi — káže Guida, uvěk zelené, jer nepadajué top- 
loměr nikad izpod ništice, staro lištje ostaje nagranah zeleno, 
dok ga ničučé novo neiztisne. Onde je, dakle perpetuum viri- 



Digitized by VjÓOQIC 



-^ 103 — 

dens. Na onom krajů prama Bimu sfbji u zelen položena 
kučica s vana i s nutra lunětničkí ustrojena, s jednom sobom 
na svakom uglu i pro^tranom dvoranom u srědini. Tko se je 
nasladljiYao razmatraiyem prekrasnih onih sličicah u Mirovnoj 
Kolibi našega Gjurgjevca, taj če se dosětiti, da smo. se mi 
tím vise razblaživali u onoj diplomaťičkoj gOYomici rimskoj, 
čim je veéi papá od kardinála. Velim , diplomatičkoj ; jer u- 
onoj lětovnici prima papá ženské glave na razgovore, i to 
patentibus portis. Koliko je shodno, da se něžni spol dočekuje 
u nčMom kutu prirode, toliko je mudro, da se javnoštju čuva 
dobar glas, kojino je i u Rimu bolji nego zlatan pas, samo 
što mora potrebnim prositeljicam biti těžko čekati do léta; 
jer drugdě se neprimaju ženské. S jednoga prozora u sobi na 
lěvom krilu vidi se cěli Rim káno u perspektiv!. 

Ali sad se zakrese oči našega vrtlara, te nassponosom 
svede niz několiko kamenitíh stubah i povečih kamenaii, toliko 
ima stotinu rupah, iz kojih na zapověd vrtlarovu, voda sipi, 
piáti, skáče, leva i p^juska, dok nedo^ješ na město u hridi, 
gdě se na priredjenu stolicu niioj drug odmab posadi. Bijahu 
to orguye, kojim měhove napuhuje sapa vodná. Aha! To ti je 
umětni vodoštrk, s kakovim sam se jur u světu něgdě sastao. 
Zlatna moja svezo mislih, gdě me nedokučivóm mocju přeno- 
sil iz^ blagoga podneblja u předěle věčnoga leda I U gorostas- 
nom amfiteátru velegorskom, srěd svilene dolině, prosečené 
bistrem rěkom i přepletené mrěžom mlěčnih putevah, uru da- 
leko Solaograda, našáo se je na humku carski dvorac Hell- 
brunn, zarasao u šumu bodljikávu, s privaljenim perivojem. 
Na gonyem krajů ovoga poslědnjega podno vrhunacah propale 
su prostorem od tri stotine koračajah podzemaljske rupe. . Iz 
pvih se voda navodi koje u preněžne i mnogobrojne vodnice, 
koje u sedala od kamena, amo tamo naměšijena. U glavnoj 
vodnici sědi dražestna nympha, ravnajuč onu divnu igru vodnu, 
pa káno u znak, da se je otvorilo pozoríšte, digla je ona u 
vis dvě loptě, koje nepřestáno skáču i'padaju u trake vodné, 
što jih u vis bacaju. Na taj znak uzima cela družba veselo 
igrati: ovdě razvaJJeni lavriga, onde věrno psetosrče i námah 
IHTopuŠtja; gděšto koze prosip^ju iz rogovah raznobojne dúge; 
a gděišto se sUka lěska izpod krístalójasne vodě, káno da je 
lépom prevučena: rěčju híJijadu slikah i prilikah tvoři onde 



Digitized by VjOOQ IC 



^ 104 ^ 

voda očaranu putniku, páče iz svakog»kamena i kamen?^ičaprska 
voda na mig čuvara. Pravá igračka ^dětiněle prirode I S toga imaš 
onde čuti cesto piske, krikei vike, a povrh svegá směhá. Béšeněki 
gospodin doveo sobom ženu svoju, a čuvar jih namésti na kamenitá 
sedala; pak što je na njegovu zapověd počela iz někojih ská- 
kati, voda, pobojase gospodja, da što izpod nje nepropišti, 
ter ustav, stade podaleko. Muž namignu čuvaru, a žena mu 
za čas skoči i pisknu s rozgotom i muža i čuvaru; pa da se 
i gospodja nasmije s čega, poli on mene svéga vodom izsto- 
tine nevidivih rupah. Bio bih mu se jednakom surovoštju 
zahvalio na toj šali, da sam se mogao oteti směhu s nesgode 
gospodjine. Igračka ona, koja umětnoštju daleko nadkriljige 
ove rimske vodoštrke, zanimala. bi mnogo vise, da ňeigra srěd 
onako goro^tasne prirode, do koje zbog neznatnosti nemože 
niti káno protinba stati. U Rimu je to vrlo uměstno, što se 
onim apparatom poleva dobar dio vrtá za lětne omare. 

gilazeči niz brdo Quirinal , opazimonadesnonaštampano: 
Calle di Skenderheg. Mili Bože! Slavjanstvu, ili nazovi-slav- 
janstvu ima svuda po světu traga, ali svigdě bez odlučnosti! 
Hoče li to uvěk tako ostati? Ako je istina, što dušoslovci 
kážu, da se čověku svake sedmé godine narav měnja, to se 
je ipak moči nadati, da če se národu barem syakoga sedmoga 
stolětja proměniti.. Zato : Beati eredmtes! 

11. Pálača Bóspigliosi s mnogo slikah i kipovah, otvoren samo 
srědom i subotom. 

12. Palata Sciaora, / 

13. ^ Senatorio. 

14. „ Spadá. 

15. „ Tarlonia. — 

16. „ ValmtinL 

17. „ Míětačka^ páče austrijanska; jer ovaCorsu na krajů 
stbječa palača svojina je austrijske vlade. 

18. Pálača VidoňL 

19. „ ZucclierL 

20. Villa Albani, Villa značí po rimski palača sperivojem, puna 
slikah i kipovah; zato jih i uměštjam medju palače. Izmedju 
ostalih ovu-je vrědno pohoditi. Leži před Portom Saíarm, 
uživa se s nje prekrasni vidik ná gore tiburske i albánské s 
pušečim se izpred lyih ,i Rima kolokretom željezničldm, ima 



Digitized by VjOOQIC 



— 105 — 

• 

mnogo prekrasnih starinah, koje je u svoje vrěme uredyivao 
neumrli Winkelmaim , komu su od zahvalností podigli u vrtu 
gorostasno poprsje. 

21. Villa Aldobrandinú 

22. „ Borghese^ před Portom del Popolo, otVQrena svaki 4aii, 
osim poneděljka; preugodan vrt, prostran tri talganske milje, 
sa mnogo fontanah, ríbnjakah i šumah lovoríkovih; onuda se 
šetju Rin^jani pod večer, a měseca Listopada priugotavljaju se 
javne pučke igre. Ljuta sedmoglava aždaja převratná, što sve 
guta, proždrě g. 1848. i skoro 'celu šumu ovoga perivoja, 
va^da iz osvete, što obite^* Borghezka nge botěla přistáti uz 
bunu. U domaku je čarobni Monte PinciOf 

22. VilU Casali. 

23. „ Varia Pcmfili. 

24. jf Famesiana. 
-25. „ Laufe. 

26. „ Ludavisi. 

Ali da se posve neraztoži duša prispodabljanjem umětničke 
Italije s neumětnoš^u svoje domovině, boéu da svršim ovoga puta, 
obečavajué ti u budučem listu opis prirodnih pojavah, koje tím 
radje gledamo, što jim káno srodiyakom dobro razum\jemo; to dok 
se sbude, uztrpi se malko, budué uvěřen, da neče poreči uvěk tvój 

U Rimu 23. Kolovoza 1858. . 

A. T. 



Digitized by VjOOQIC 



106 



LtetXYI. 

(Tivoli.^Potreha proměnah. OkoUca do Tivóla. Molbenica u táli- 
janskom duhu, Fakin káno ČiČerone. Dvorac Hadrianov. Put u 
Tivoli. TivolL Špilje. Groblje, Nošnja TivoJjkinjah. Učitélj fran- 

cenki. 



Dragi Tinkol 

Tko je osám danah nabijao tabane po gradu i nagurao se 
svojih i tudjih ramenicah i bokovah, pa da si nepoželi ieletěti u 
naručaj slobodne prirode, tomu je návada že^ju izkvarila i noge 
ukočila. Ta znáš li, kako smo ono izBěke běžali na Školjié, páče 
na cestu do Martinščice sve poj)rahusred jednoličnihgrebenovatí? 
Istína, da je grád na Reci mrvičak neznatnijiodgradanaTibru, ali 
najposlě dosadi i velelěplje, uvěk uživano. Znám, da se jamařno 
sétjaš, kako smo ono s početka otvarali ústa na svaku bečku kuéu, 
a kašnje jurili najkrasnijimi^ ulicami , káno Potokom zagrebačkim. 
Proměnah dakle třeba u proměni rodjeni i věčnimi proměnami majke 
naravi zadojivani čověk, ma kqliko se něki umkari upirali u stal- 
nost Ijudsku, koje se po mojem sudu nemožeš držati, nego golemim 
naporom duševním. Zato nagledavši se do šita kamenja, zlata i 
srebra, naloge Ijudih i zalihe gradske, s radoštju pozdravismo pred- 
log mudroga Guide, da se pretresemo d6 tiburskib brěžu^akah. 

Me maximě percussit domus Alhuneae resonantis, et pt^asceps 
Annio et Tiburni lucus, et uda móbilihus pomaria. rivis^ pádu mi 
na um ove oduševljene rěči glasovitoga pěsnika u svom plandištu, 
te i ja pianem blaženim uzhitom, misleč u razpaljenoj masti, kako 
čeiho se njihati u razbludnom krilu prirodnih dražestih starorimskih. 
Pa kako i nebih, znajuč, da se onamo vozi cestom Appijskom, koju 
su někoč krásili spomenici, nagrobnice, dvorci i perivoji. AK čim 
se tko vise uznosi, sve to niže padal Jer krenuvši iz Rima u sedám 
urah u jutru na veturi, oslobodivši se kod vratah pogledah i ogle- 
dalr doganierskih, i provezavši se čitavu uru pomenutom cestom, 
eno gdě se je někadai^ji raj hesperski pretvorio našim kamením 



■ Digitized by VjOOQIC 



— 107 — 

Grobnikom, káno da su i onuda Tataři projuríli, ili poganske srde 
kužnim svojim dahom celu okolicu izgorile. Nigdě šuiúe, nígdě li- 
vadě, nigdě njive, páče nigdě ni poveče vlati, samo pakieno gorište. 
Razmišljajuč o paloj dici, udari nas uprav posred lica žestoki smrud 
žvepleni. Nětko posegnu za rubac, drugi si zatísnu nos rukavom, a 
ja izpuknuh cigáru, koje se mirisom těraju svi neugodni vonji, káno 
vražji izhlap taínjanom. Ima na lěvoj stráni jako žvepleno vřelo, u 
kojem bolestni Rimljani peru mladé grěhe svoje. 

Vozeéi se čitave dvě ure, izpadosmo iz koíije podnobrda, iia 
kojem strši mladi unuk Tivoli staroga svoga šukunděda Tibura. 
Karuca podje lěvo uz brdo, a mi udarimo desno prama dvorců Ha- 
dríanovu. Béše si slavni inače car Hadrian ubio u glavu , da nad- 
krili istu mo6 božansku, te htéde onamo preněti ne samo divnu 
gréku dolinu Tempe, veé i sva dražila velegradske zalihe. Zato 
zaokruži veliku prostoriju čvrstim zidom, u izkopane gudure navede 
brzu reku Annij , obale nastrši razbacanim amo tamo stěnjem , sa- 
gi-adi několiko podrtinah, páče i šume oživi uprav grčkimipěvicami; 
zatim podignu kupališta, kazališta, trěmove, palače, páče i oživo- 
tvořeni tábor rimski. Guida naě, držeé se čvrsto pověstnice, a neo- 
svědočiv se još o istini podatakab , sastavi poniznu molbenicu na 
duku Brascba, sadanjega vlastnika ovoga dvora, koju dajem u věr- 
nom převodu, da se uputiš o talijanskom náčinu, mišljenja: Preuz- 
višeni gospodine! Ponizno podpisani usudjuje se moliti Preuzňšenost 
Vášu, da izvolite dopustiti podpisanomu i trojici njegovih domoro- 
dacah, da se mogu diviti velelěplju starodávnoga dvorca Hadrianova. 
Nadajué se, da če steéi tu visoku milost, ponižuje se, Preuzviěe- 
nosti vaše najpokomiji sluga. — Dopust se námah izda samo za 
jedan pohod pod naslovom: Mi dukaBraschi. lis naše potáče, dáno 
badava. Neima krivo, kóji veli, da su svi ježici jednaki , samo što 
ista rěč u ovom jeziku znáči ovo, u drugom drugo, a u Rimu 
uprav dva pavla za sobara. — * 

Možeš si mislití, da srno se nadali sjajnu zaMjučku izza tako 
sjajnih premisah. Ali eno, gdě za námi brza poderan i iztrošen mo- 
mak, te se čini, da hoče da nas zasko^i u šikari. Mi brzo, on još 
brže, mi skokom, on~trkom, dok se neizjednači s námi Zaostasmo, 
da podje napřed, ,ali on neée nego straga ili uzporedo. Misii nam 
se předu o banditih, te gledamo, neima li gdě koja jáma, da nas 
probodši sunovrati. Ali napokon pomislimo : Nec Hefcules cofitra 
duos^ te veé mimo do vratah tihvilinskih dvorovah. Ulazeéi sazná- 



Digitized by VjOOQIC 



^ 108 ^ 

dosmo, da neznanac naš nije' nitko dnigi van častna osoba fakin- 
ska, přetvořena za sad u mudrost čičeronska, kojíTidivnas sbrda, 
pobiti, da nam za debele pavle tumačL Tamač HadrJijanski, kojí 
nas primi; zatvori vrata před nosom velemožnomu fakinu gradskon^u, ' 
te nas uze vodati. Parturiuunt montes! Ovdě b^aše ovo, zače on 
velemudro i velevažno, onde ono, evo vidite opět onde ono, ovdě 
ovq; a sada? Sama maštá naša u neizměmom ni^ora, daiz ničesa 
stvoří něšto. Nigdě ništa, van několiko otrcanih zidováh, sred kojih 
ratari drvenimi rali riju po kršu plitke brazde, te skinuvši canják- 
kapn, per caritá^ zakrše ti put Ovdě su svi stališi poměšani , kad 
veé ratar kod pluga prosi milostiiyu! Koliko srno mi, bratjo, na- 
predniji i sreéniji od ovih izkvarenihgladušah? Ovo je dokaž, kako 
je znaličnost tudjinac^ izkvarila Talijane, da skoro sváki kamen 
drže za velevažnu starinu rímska, kojoj da se za žutake i oholi ' 
Albion čudi i snebiva. Ako je tomu tsJco, ondá se naš Medvedgrad, 
OMé, Ealnik i sto drugih podrtínah nebi moglo nikakvim novcem 
naplatiti. Zato ako te že|ja ovamo zanese, mini se s ovom nevilin* 
skom víUom. 

Daxši neznatan darak za slabo pokazivanje još slabíjih prizo- 
rab, izpadosmo na vrata uz namrgodjeno lice u nadr prevarenoga 
Gicerona. Před vrati nadjemo věmoga tiburskoga tumača, kbga da 
se otresemo, nagnemo hrliti, osobito što je kiša pd sipa udarila u 
průsak, a mi bez štitakah. Da smo se sětili stíhovah, što je Forster 
sačuvao: TivoU di mál conforto, o piave, o Uravento, o suana a 
mortOy bili bismo se i za vedra daná sjimi obskrbili. Došavši na 
razkrižje, krenemo drumom ; ali neumoreni nas pratílac stade nagp- 
varati, da podjemó prěčke u 6aš na brdo. Timeo Danaos , et dmaferen- 
tes! Videé on sada, dámu je ludo nastojai\je, podje svogim putem ; mi 
páko opazivši, da drum jako zalazi oko strmině, zaprěčimo lěvo- 
Gdě su'ti, hvalisavi Horac\|u, Tibumi It^cm gdě li uda pomaría? 
Zemllju je izprala kiša, te ti valja razborito prebirati stěnje, da 
nezatrěskavaS.nogama; a pcmaria: samé žalostné masline u iztro- 
šenom zem^ištu. Da se probudi onaj zanešei^ak iz dvobi\jadnoga 
aanka, proplakao bi jamačno nad žalostnom proměnom. Za dobře 
pol ure stigosmo na těme brdu u Tivoli. Svi poMsnuli, sědosmo u 
glavnoj gostíoni, gdě nas uvedoše u gomje , čardake. Misleéi se u 
svojoj domovini, urekosmo dobar oběd bez pogodbe, na što se sobari 
stadoše vrtěti poput věvericah na právo naše čudo. Hoteé, akó se 
razvedri, još one večeři doprěti do Fraskata, zaiskasmo oslovah od 



Digitized by VjOOQ IC 



_ 109 --. 

gazde. Faremo tutto^ reče brhljavac, mi avi stojimo u savezu! Da 
što, pomislim, u kesokradnom. Tu uprem razmišljati o boljih vreme- 
nih, gdě je kukavni pěsnik mogao požívati světovladnoga Mecaenata 
na času Falema, te yiděh u misii povorku karucah, leteéih iz raz- 
košnoga Říma na još veča razkošja. Nunc est bihendum, ako baš 
i nije pede libero pulsanda tellus pomislimo i dadosmo si doněti 
pěsnikova čedna Caecuba. Ža čas dodje i oběd. Ako srno i mislili 
starorimski, pijasmo ipak uprav krvatski, napijajuéi i oyomu i ono- 
mu, a osobito pokojnomu pěsniku, ponajviše iz zahvalnosti, što nas 
je naučio kadšto mekáno živětL U to.se i razvedri. Na proSnju,da. 
nam se dade provodič, představí nam padrone běžanoga pratioca. 
Barete^ quanto vorrete^ odgovori nam upitani za pla^ju. Dmique 
regnum Ciceronum vint pcUitur, te namet-ljudi gospoduju. 

Tivolí leži na obronku peéínaste propasti o kójom běsní s višib 
brdah dolazeéi Annij, da si prokrčí put do Rima. Někoga se ďana 
g. 1843. běse on doUe pomamío, da je raznio i pečine i trideset skraj- 
qíh kučah u ždrělo s Ijudi i marvom uz umebesnu lomljavu. Da 
mu se za věke protěraju sličné musice, dao ga je sada vladajuči 
papá Pio IX. odvésti drugim putem, otvorív mu město za padanje. 
AI uvěk Još sá strahom gledaš zaostale kuče na rubu te kotlině, 
te se čudíš drzovítostí navade, gdě se Ijudi neboje, da lěpo sjutra 
nelegnu' u grobnícu. Cicerone křene desno u něko dvořiště, ali nam 
zakrši put děčak s kapom u ruci: třeba platiti' nlažninu^ za dvo- 
řištěm opět druga vrata: platjaj opeta. Pa je li to državna kiúsra 
mitnica? Ništa, van na putu, kuda se silazi do Annija, stoji slu- 
čigno kuča, kojoj vlastník neotvara ní vratah ni dvorišta ino* 
strancem, dok se neizkupe. Da mi je ona kuča, pa bérem petdeset 
inostranacah na dan, nebih morao skokom, kamo drugi okom, premda 
se baš nemogu tužiti, da sam si polomio noge. Za dvořištěm na 
kuku nad vodopádem strši vrlo dobro sačuvani - hrám Vestin ili 
tiburtinske Síbylle, odakle se užívá strašan vidík u prosěd. Niz 
brdo posle debela oběda silažasmo piano^ dok se nepresanetismo s 
golemihpnzorahkodspiljah* Neptuna iSirenah. Sada tek razumijem 
Horacijevu domům Alhuneae resonantis. Jer u staro doba prodiraše 
u Neptunovoj spilji divlji Anny na vidělo, a u Sirensku spilju navalji- 
vaše sa strašnom tutnjavom,da da\|ebrza. Koliko str^ovito krasnih 
tvorovah nevidíš ovdě na jedan put! Ova je točka doista překrásná. 
Putopisci. pripovědaju za něke danas glasovite dvorce, a i po- 
kazuju prstom na dvorac Mécaenatov, Horacijev i Sallustov; ali 



Digitized by VjOOQIC 



-- 110 — 

znaJHci, koliko ima istine u pripovědkah, starih dvě hiljade godínah, 
pohodismo samo dražestne slapové Annijeve, kóji se najposlě pro- 
zoroin tobožnjega Mecaenatova dvorca razprašuju" u^ niži vinograd. 
— Pobožní nam Cicerone pripovédi, kako je Hadrian dao ovdé u 
Annij baciti sv. Sinforosu sa sedám sinovah, a trupla da su jim 
našli na ribarskom trgu u Runu. 

Hodajuči okolo, dodjemu před stílnu crkvu. Tu nam Cicerone 
pripovédi a okolo stoječi Ijudi potvrdiše , d^ Tivoljani nezakapaju 
svojih mrtvacah, več jih skladaju u něku pivnicu, valjda pod gvan- 
tere, gdé se cmare godinu danah; zatím dodju rocUaci, izvade bilo 
samé kostí, bilo kostí s mesom iz lesovah, pa to unesu i zakopaju 
u bližnjem groblju, a lěsove izgore na trgu před pivnicom. Bog 
zna, čemu je to dobro, kakav li se bsyoslovni čin skapča s ovím 
običsyem? Možda je to poganstvo ubratskomsavezuskrštjanstvom: 
něšto od nutvacah ukapati, a něšto opět izgaratí; samo što posao 
'nije najugodniji. AU dosta o tom: štiymo tudje običaje. Samo 
jedno nemogu odobravatí, pa i spadalo medju tu^je običaje. Da i u 
Tivolu sede ženské na divanih u papučah po gnjoju, znáš iz pri- 
jašnjih mojih listovah, ali tomu se pridružiýe drugo još ludje. Ti- 
volkiiije prižimlju omašnu put svoju tako visokimi \ tvrdimi stanovi, 
da jih sědeč moraju straga razpletati, inače bi mogía i rebra popu- 
catí. Dakle ženská, kada god sedne, mora ili razpletati, ili céli dan 
razpletena bodati, čudim, se, kako umni Talijani nísu još izumili 
novoga zanata javnih stanarah: posao bi bio i lagan i ugodan: 
cěli dan bodati, splétati i novce pobírati! — Putopisci pripovědaju 
i o prekrasnih okolicah tivolskih. D^ je někoč tako bilo , vérujem 
ne toliko Horaciju i/drugim pěsnikom, koliko Strabonu i Dionisiju 
Halicamassu, ali sada nerazumijem, kako se ^ola i mršava okolica 
može zváti krasnom ; meni barem bez šumab- i bujnih livadah neima 
krasotě. Zato.plativši malone dva zlatna napoleuna za oběd, sědosmo 
u karucu, pak u Rim; jer od puta u Frascati odvrati nas sve to 
guštja kiša, od koje neimamo lěka. 

Puťem nam neutrudni Guida pripovédi istínitu basnu, koja 
dokazuje, kako móčno mašta déluje na sudbinU' světa, i koliku rolu 
igra glasovito savoir faire. Znáš, kako su Bečlije ppmamni za fran- 
cezkim jezikom, koga neée dobr© izgovarati , dok jim Svemoguči u 
milosti ^vojoj ili neprireže ili nepridoda něšto jezika. Běse dakle 
néki otac pustio glase širokim Bečem, da za děcu traži francezk(^a 
učitelja^ ali rodom uprav iz P^ariza. S města se nadje nadobudni 



•Digitized by VjOOQ IC 



— 111 — . 

• I 

mladié, kojúobeča, da če děca, što okom treneá, pod njegovom 
upravom naučiti savršeno francezkL Učitelj uči za težke nóvce, a 
otac se s veseljem veselí lěpomu napredku svojih ba&tímkah. Dodje 
vrěme kušnje, otčevo godovno, što su děca imala pozdraviti fran- 
cezkom pěsmom. Na to slavlje běse otac pozvao někoga svoga pri- 
jatelja, rodom Erasjca. Děca besěde, otac se veselí, a príjatelj se 
£udom čndi^ Sve deklínac\je i kopjugacije kraajskoga ježíka romoae 
krásno iz dětiiýih ustyoh. Príjatelj udarí u ^měh, ali otac, otvoriy 
očí pohvalí učíte\ja, što níje badava vukao novce,. ako i jest město 
fráncezkoga naučio děcu baiyski jezíL Ehheanemkell kommentár. 
Málo da neraztisnusmo kočiju od neprestanoga směha sve do Říma. 

Bajfio bíh ti još o koječem, ali čutím, da je i ovo za sada 
převise, zato uztrpí se, dok zaredim opetBímom. Uvěk tvoj 

U Římu 24. Kolovoza 1868. 

A. T. 



{Trg i crkva sv. Petra vatikanskoga. 8. Grioanni in Laterano. 
8. Maria Maggiore. 8, Padlo. Hospital i crkva sv. Jerolima,) 



Dragi Visko! - 

Tko bi, došav u Zagreb, ogledao samo závoje neui^ednih ulicah, 
zakriljenih kuéami svake ruke, onaj bi vidio samo trupinu, koju bi 
još morao oživiti bistrom dušom čarobnifa okolicah, da si satvori 
savršenu sliku našega velikána. Išto valja i o Eímu. Tko razgleda 
. onde samo. ostanke poganskih ogromnostih i poganskoga velelěplja, 
taj raztvara osušenu útrobu sfléle trupine poganske, pa da to obaviv 
ode, sličan bi bio žalostnu ranamiku, kojí si poslě operacije mora 
ruke práti. Zato tko hoče da vidi Rim u Rimu, to jest životom 
živuci pragrad, mom ga nadabnuti dušom, koju sačinjavaju mnogo- 



Digitized by VjOOQIC 



— 112 — 

brojne, veličanstvene i velelěpne bazilike i crkve. Tko je zaňemario 
jedno od ovoga dvoga, budí poganske sgrade, budí krštjaoske hra- 
move, nije izponio niti putničke, kamo li putopisačke dožností 
svoje. 

Veé sam ti drogdě napomenuo, kako je pobožnost i umětnički 
duh minulih věkovah izpunio malone sve gradove talijanske crkvami, 
koje u věnců zaslugah te zeaůje sjaju poput dragoga kamenja na . 
glavi světovládná kralja. Sada ti páko u* istinu velim, da si je Rim 
brojem i strojem svojih crkavah obavio glavu sjajem svetačtva , po 
kojem se za praVo i zove svetim Rimom. Dá imam rěčitost Zlatou- - 
stogá, kušab bih ti načítati poteze divné te slike: ali ovako češ se 
zadovoljiti samo opisom glavnih bazilikah^ káno ^tožera crkvenoga 
graditeljstva; ostalo če tvoja mačta lako naknaditi, osobito što češ 
se sa ovoga vrška samo spuštjati u nizine, pa to je za svakoga 
dosta lako. ^ 

Nikad nije umětnost sagradik lěpšega dvoija před kojom pa- 
lačom, što je svila trg sv. Petra přeď crkvom istoga imena na 
Vatikánu. Prešav most Ponte Elio, nad kojim se ponosito uzdiže 
kasteo s. Angelo sa širokimi bodeži francezkimi, kreneš lěvo ulicom 
Borgovecchio, kojoj ti se na krajů otvori sjajnost nikad nevidjena. 
Trg, obložen širokimi mramomimi pločami, razblaži te novim vidikom, 
da nemožeš námah opaziti trěma, što se s obě straně eliptički 
snuje tik do crkve, naprama kojoj uprav u srědini trga stoji stup, 
kojemu s obě straně u jednákoj daljini prskigu dva vodometa, nad- 
těrujuča se krasotom s najdivnijom dugom nebeskom. Razmotriv 
pojedinice světlo i senu, prediyak i zadak te slike, i preglednuy 
joj okvir, sav uznešen upřeš oči u celost, dok ti se i slika i okvir 
nesaliju čarobnim licem, kakovu neima u tvojoj masti pametara. Poput ^ 
Archimeda stojiš Qvdě upiruč pogled u onu točku, u koju se stiča 
traci cele slike, dok te štropot nmogobrojnih karucah nepřené iz 
blaženstva. Sadapostanešmimijim,'temožeš naprozaiď^ razglabati 
sastavine. ^ 

Trg je eliptički, pa ti se oku pokazuje u slici amfiteatra, 
kojemu največi proměř iznosí 134, Bt najmanji 98 hvatilí. Zaokrožen 
trěmom, počivajučim na 284 debela stupa dorička i 88 stubokali, 
razredjenih u tri polukružna reda, kóji se sa dvě točke kod vodo- 
metah gledaocu stope samo jednim redom, prama točnoj umětnQštá. 
Da se taj trěm sagradi, trebalo je porušiti mnogo kučďi, te je cěli 
trošak izuosio do dva milijuna naških forintih. Tsg je trěm očevidno 



Digitized by VjOOQIC 



— lis — , 

sagradjen za ukrasu, ali proža i tu potrebita kořist, fito se be2 
i^egova hlada nebi lěti moglo trgom proči do crkve, jer od síhie 
pripeke bi se lako mogao onesvěstiti. 

Uprav srěd trga diže se obelisk, páče stup, Sto je po sudu 
starinarab stajao před sunčanim bramom u Heliopolu u Egiptu. Tri- 
deset i devete godine prije Isukrsta dade ga Caligulai preněti u 
Rim, i namésti ga sred svojega cirka ili borilišta, dok munyex)pet 
naá Sixto V. sadanje město naznačio. Godine páko 1586. 10. Rujna 
dignu graditelj Fontána taj 9635 centib težki granitni kamen po- 
močju četřdeset vitalab, osám sto Ijudib i sto petdeset konjah srěd 
trga. Pomísli si úžas ne toliko slavnoga graditelja, kóji je na temelju 
nepobitne matematiko točno proračunao dobar uspěh svojega podu- 
zetja, koliko neuke světine, da^ se taj gorostas neoborí na njihove 
glave. Da i nije za dizanja bilo strogo zabranjeno išto progovoriti, 
mislim, da je bila rěč svakomu u grlu duboko zasela, te se je 
čuditi svěsti onoga momara, što je, videc opasnost, proti zabráni 
yiknuo: aqua alle gommene^ te spasio i umotvor-i slávu gradite^a. 
TFžeta se vodom dovo\jno stegnuše, a rat se stupa uz neopisivo ve- 
selje radilácab osovi uprav práma srědištu podloge. Za to neizměrno 
dobročinstvo dobi prekršitelj zákona povelju za "se i za svoje po- 
tomke, da za věke saijioon smjje na cvětnu nedě\ju prodávati 
pabne u Rimu. Tu se je najsjajnije pokazalo, prvo, da i najvěštija 
teorija nevrědi mnogo bez praktičnoga oka, drugo páko, da svět 
nepřestáno napreduje, dočim je prije nmogo vékovah koillzul ManUj 
dao smaknuti svoga siná, što je proti zapovědí stekao sjajnu pobědu, 
a lyegovi su potomci sjajno m^darili směloga prekršitelja. Da se 
komu nas dopusti pobirati samo šljivarinu koje županije, lépe li mi 
dangube do smrti. — Dizanje ono stupa visoka 22 Va hvata stajalo je 
36,900 škudah rimskih. 

Neobično krásno děluju na oko dva ona vodometa, osobito 
kada jih probiju sunčani traci. Voda skáče visoko četiri hvata i dvě 
stope, i tako je udešena, da se samo pěna oko pjih praši, dok se 
od sunca nepreliju dvě milpvidne duge što jasnijih bojah. Kada je 
Mikolaj, car ruski, stajao na tom trgu, posle kratkoga gledánjji, 
zahvali se svojim pratiocem: dosta, dostal misleé, da je to samo 
njemu na část priredjeno; tako je čaroban taj pogled! 

Sada ti se va^ja do^crkve uzpinjati stuhami, širokimi, koliko 
je cela šiřina trga pri krajů, od běloga mrámora, koje neobično 
uzhitjuju putnika. Za njimi stoji crkva, koju je prvi zamislio Nikola 

8 



Digitized by VjOOQIC 



— 114 — 

V. papá, ali umrév on brzo, moraše se čekati do Julija R, kóji 
náloži l^asoYÍtomu graditelju Bramantu, da sastavi osnovu za reéu 
crkvn, nego što je bila stará, sagradjena od Konstantina velikpga 
na istom městu. Dne 18. Tray^ja g. 1506 položivše teínelj hramu, 
oko kojega je radilo dvanaest graditeljah, od kojih su se něki při- 
micali osnovi Bramantovoj, da se sagra^ na priliku ^čkoga križa, 
dočim su ju drugi dogradili na temelju latinskoga križa, i to dne 
18. Studenoga g. 1626 kojega je daná i posvetjena. Dakle sto i 
dvadeset godinah gradilo se je prvo i jedino čudo europejskoga 
graditeljstva, za koje se je potrošilo 47 milijunah rimskih škudah 
bez nutamjih napravah i nakitah i za kojega se uzdržanje i danas 
troši do 30000 škudah. S ^ponosom može svaki katolik gledati to 
veličanstvo, držeé ga u dvostruko ime svojim, prvo, ěto je kato- 
lik, a drugo, što su svakoga pradědi, ma gdě stanujuéi, dopriněli 
novčane podpore za gradjenje. 

Gledajuč crkvu s početka trga, nečini se ništa neobična, káno 
što se cesto iz daleka vidi, da se za uru možeš popěti na brdu, kamo 
ti je četiri sáta gaziti. Ali kada joj se dokučiš pod stupovlje , pa 
staneš sebe s njim prispodabljati, ondá ti se tekar iztiče ogromnost 
— Froěelje tvoři osám stupovah i četiri stuboka korintička, na kojih 
počiva sedám trémovah, nad kojimi se L^iče prislon, ukrašen sa 
trinaest gorostasnih kipovah, predstavljajučih Isukrsta sa dvanaest 
apostolah, kojim višina iznosi 25 pedaljaL Proče\je je sagradjeno 
od travertinskoga kaínena, kóji je žutkaste boje, široko 540 ped. 
a visoko 216: stupovi imadu u promění 12 ped. a 128 u višini. 
Nad crkvom prostu-e se pljosnati prostor, kojim možeš lépo 
šetati, dok tretju tretjinu crkve nepočme zapremati gorostasna kuba 
sa dvě manje kubice sa svake straně, tako da ti se cela crkva 
ukazuje káno savršena piramida, po čem neopisivo ugodno děluje 
na gledaoca. Krugla, na kojoj stoji križ; premda se sdola čini ma- 
lena, tako je prostrana, da se u njoj može šestnaest osobah naredno 
směstiti. Kako se čarobno mora ukazivati ova crkva , kada se o 
Petrovu za blage noci prosipa pO njoj i po kubah světlost od 4400 
syěčicah i 784 zublje, neviáěv, nemogu ti opisivati, van da si pólu- 
gom iivahne mašte satvorišslikuumojoj sobi, gdě čuvam věrnu sliku 
toga veličanstva. Stupiy u opisani jurve trém, vidiš pet vratah 
prama petim brodom crkve. Ovaj je trěm tako prostran i bogat 
mramorom i pózlatjenimi tavanicami, da se več sam može šmátrati 
prekrasnim hramom. Na krajů jedné i druge straně opažaš dva ko- 



Digitized by VjOOQIC' 



_n5— . 

njanika od mramófa: desno Konstantina velikogá, gledajuéega křiž 
na nebu, lěvo Karla^ velikoga. Jedna su vrata uzidana i urtíšená 
križenf od tiiča zovu se světa vrata i otvaraju se / samo svakih 
dvadeset i pet godinah za velikoga jubileja, kóji traje godinu danah. 

Stupiv u samu crkvu, ostaneš osupnut na městu, káno kada 
ti se ukáže kakov neobičan znak na nebu. Od uzhita bi uzdahnuo, 
da te nesapinje něři pobožni éut, kakova nisi još nikad osětio. Gori 
nebo visoko, doli zemlja duga, široka, prostrana, prazna bez klupih, 
oltarah i svakih zaprékah, osim što gorostasni stupo vi, na kojih. 
sgrada počiva, čine da ti mašta ogromni prostor čini još ogromni- 
jim. Důgo boráviŠ tak pri ulazu na onoj porfirovoj ploči, na kojoj 
su se někoč kraljevi krunili, dok ti krv neprimi uredno teči po 
žilah. Stupajuč dalje, osětjaš káno da se izvratjaš: -ó tom sam svoj- 
stvu te crkve čuo još děčakom govoriti, pa su to pripisivali patosu, 
kóji da očí zasěnjuje; ali osvěstiv se razabrah, da je tomu uzrok, 
što u toj ogromnoj prostoriji neimaš nigdě naslona, te se bojiš, 
da nepropadneš u bezkrajnost Hoteč si pomoci, baciš oko na 
nebo, ali te još veča nesvěstica hvata, te valja da se prisloniš 
uz stupove. Odatle op^ziš, da crkva ima tri broda, izza kojih sle- 
de sa svake straně četiri kapelice, od kojih je svaka skoro tako 
prostrana, káno naša crkva sv. Kátarine u Zagrebu. Četiri veliká 
luka, kóji vodě kapelicam, protežú se cělim osrědnjim brodom, te 
jih razstavljaju po dva stuboka izžléb\jena, korintičké struke, vi-^ 
soka 112 pedaljah, kóji drže veliku okružicu, okružujuéu svu 
crkvu. Sréd navedena dva stuboka imadu po dvě uložnice, jedna 
nad drugom: u deljnih stoji po jedan Tdp od mrámora, visók 19. 
'ped. Svod je sastavljen od bogato pozlatjena štuka. Ďa si možeš 
pomisliti ogromnost tog^ prostora , hoču da ovdě prispodobim ovaj 
rimski gorostas s jiašom stolnom crkvom zagrebačkom. 

U'Ilimu ^ u Zagrebu. 

Sva dužina 103 hvata par. 36 hvatih 

sva šiřina 68 hvatih 16 hvatih 

sva višina crkve 25®, a kube 69 hvatih " 12 hvatih. 

Crkva je dakle ova skoro tri puta duža, višé od četiri puta širá, 
vise od dva puta" visa od zagrebačke; ako li se ovamo uzme kuba, 
koja Bvákako čini višinu jednoga děla crkve, to je ova crkva skoro 
šest putah visa od naše. Za one kóji znaju crkvu sv. Štěpána u 
Beču, budi řečeno, da bi se sva ova crkva sa zvonikom moglá 



, TDigitized by VjOOQIC 



— 116 — . 

směstit.u crkvu sy. Petra! Čitatelju napni maštu, prispodabljaj, 
razsuďjuj^ pa se nečudi, ako možeš. 

Motreé od vratah, čini se . čověk kod oltara patkom, a s kube 
mřavom, te se od čuda nepřestáno snebivaš. 

Idu6 dalje smotriš dešno vrlo štovani kip sv. Petra na pre- 
stolu, od tuča. Zňaličnost te dalje potiskuje, te dodješ po priUci 

.onamo, gdě je kod nas ograda železná před svetilištem , i tu se 
silázi k grobu sv. Petra. Tko nije od kamena, padne tu na kolena, 
da izmoli míTlitvicu pratjenu k višnjemu prestolu tumačicom suzom 

> pobožnosti; dole bo počiva tělo stožemika vidi ve crkve katolické, 
kamo^putuju katolici sa švih stranah světa. Sretna čověka,-kojemu 
je dáno bilo viděti toliko slavlje. Okolo ograde groba, u kóji se 
silazi stubami, gori nepřestáno 89 světiljakah od zlafa, na^ kojih 
plamu vidiš mramomi kip Pija VI. od^ Ganove i svakojakih uresah 

, od mrámora i pozlatjena tuča dok ti se oko nestavi na. uložnici, 
pokrivenoj pločom pozlatjena tuča , u kojoj leže ostanci toga veli- 
koga svetca: oya se ulaznica zove: la confessione. 

Za grobom, onde gdě je početak našega svetilišta, vije se pod 
kubu veliki oltar, počivajučí na sedám stubah, uz koje smije samo 
papá poči, da čita sv. misu. Nad oltarom ^e prostire nebo od po- 
zlatjena tuča, počivajuče na četiri vita stupa od istoga ková. Sav 

• je oltar visok 124 ped., te je u svoje vrěme stajao sto hiljadah 
škudah: ogromne svote za našu papimastu neznatnost 

Opisav ovako iz svoga izkustva, kako je prvi pogled toga 
hrama na me dělov^o, nemogu, nebuduč graditeljem, o daljnih sas- 
tavinah sam govoriti, veé dodajem >točan převod ob ov^ idrugih 
stožemih crkvah iz jednoga talijanskoga putopisa, kóji mí se čini 
lěp i tořan. 

Kuba. Bramante hoteé sagraditi ovu kubu, Mědě ju učiniti 
večom od švih poznanih kubah, te sagradi ona četiri ogromna stu- 
boka, od kojih svaki ima u obsegu 3Ó4 pedlja. Kašnje promění 
Michel Angelo osnovu. Nutamji njezin proměř iznosi 109 pedaljab , a 
višina od podá 616 pedaljah. Okrug kube rěsé, 32 stuboka korin- 
tička, kóji su razděljeni naokolo i drže veliku okružnicu, nad kojom 
je podkubak. Za tim sepočima svoditi kuba, kojajesnutra urešena 
štukom od zlata i mozaika. Na glavnom pročelju jednogat od ona 
četiri stuboka Bramantova udubilo ^e je vise uložnicah, u kojih ima 
několiko vrlo dragocěnih ostanakah, káno: sulica, kojom se probode 



'Digitized by VjOOQiC 



— 117 — 

bok Isukrstov, sveti ubrusac i kus od križa. Ti se ostanci izlažu 
štovanju pobožnih pravověrnih na veliki četvrtak i na veliki petak. 

Prodikaonica sv, Petra. Ova\elelěpna govorionica, kojoj je 
osnovu načinio Michel-Angelo, stoji na gornjoj stráni broda, kóji 
se u polukrug završuje. Uzlazi se preko dvijuh istubah od profira. 
U zadku diže se veličanstven oltar od lěpa mrámora, nad kojim se 
opaža divno dělo od pozlátjena tuča, od Bernina, To se 
délo zove pulpitora sv. Petra, što u onom velikom sědalištu, koj 
drže četiri gorostasna kipa, jest zbilja onaj pulpit, s kojega je pro- 
dikao s, Petar. Četiri ona gorostasa, od kojih ima svakomu 27 
pedaljah u visini slikuju četiri crkvena učitelja: dva latinské crkve, 
sv. Ambrozij i sv. Aupuštin stoje spreda, a dvě grčke sv. Anastazij 
i Ivan Zlatoústí otraga. Nad govorionicom lete dva angjela, držeč 
' papinsku tiaru. Sve je páko okruženo nmožinom pozlatjenih angje- 
lah i pozlatjenih trakovah, položenih na prozimi kristal, kóji pruža 
sliku savráene světlosti. Srěd toga kristala vidi se duh sveti. *S 
obsévá se ovoga pokazuje oltar što veličanstvenijim. S obé straně 
pulpita stoje dvě nagrobnice: Pavla IIL i Urbana Vlil. 

Brod^ što je na desno, silazeč niz stube od prodikaonice. Prvi 
oltar, što nam se tu pokazuje ^ rěse dva stupa od crnoga granita 
iztočnoga i mozaik predstavljajuči sv. Petra. Náprama tomu vidi se 
nagrobnica Aleksandra VIII. — Pod oltarom sv. Láva velikoga, 
kóji -sada sledi, čuva se tělo njegovo. Na tom oltaru vidi se glaso- 
vita plohorezba od Algarda , koja pokazuje sv. Láva branečega 
Attili ulaz u Rim. — Kube oltara, što za tim ide, vrědna je raz- 
matranja sbog predragih mozaikah. ^ ; 

Na pobočnih vratih od crkve desno vidi se nagrobnica Alek- 
sandra VII., poslědnje délo Berninovo, u kojem se iztiče moc vele- 
uma, kóji se pokaza u njem jur. za mlada. Vrlo imiétno sačuvao je 
ovdé umětnik vrata, postaviv jih u plinto nagrobnice. Bernini je tu 
načinio smrt pod slikom žene, koja dižuč zastor pokazuje papi uru 
pěščenícu, u znak, da ga je stigla smrtna ura: vrlo umná misao. 

Kapélica Klementinská dobila je ime od ustrojitelja svoga,. 
Klementa Vin.'Tu se čuva tělo sv. Grgura, do kojega jenagťobnica 
Pija Vn., od glasovitoga rezbara Thorwaldsena. Kubu te kapelice 
i cělú kapelicu rese mozaíci. Pod lukom je lévo nagrobnica Ino- 
centa XI., a desno Láva XI. 

Kapélica pěvalištna. U njoj kapitul sv. Petra obavlja svoju 
svakdanju službu. 



Digitized by VjOOQIC 



— 118 — 

Kapélica della presentazione^ dobi ime od slike mozaiěne , na 
kojoj se predstavlja bogorodica u crkvi. — Pod slědeéim svodištem 
vidi se desno nagrobnica Marijé Klementině SobiesM-Stuard , kra- 
Ijice englezke, koju je bazilika sama podigla toj víadateljici, potro- 
šiv 18,000 škudah. Posuda je nagrobna od porfira, iffešena pozla- 
tjehim tučem i vezilom od alabastra. Prama toj nagrobnioi tÚže se 
nagrobnica Jaková 11. , muža joj i nagrobnica dvajuh njeainili sino- 
vat; ovo je dělo od Canove, 

Kapélica milosrdja^ díže se naprama prvašnjoj, i dobi ime 
od kipa mramomoga, što pokazuje bogorodicu, držeéu na krilu 
mrtvoga siná. Taj je kip bio prvi pokus veleuma Michel-Angela, 
kóji ga učini u 21. godini života, 'te jeglavni nakit oltaru ove ka- 
pelice, koja ima još dva druga uresa: s leva stup, okojem se káže 
da se nanj naslonio Isukrst, prepiruč se s učeiyaci u hramu, a 
drugi vrlo stari uma. — Málo datje vidi se nagrobnica glasovite 
Kristině, kraljice švédské, koj^ odrekavši se prestola i protestan- 
tisma, umře u Bimu god. 1689. Prama toj nagrobnici stoji kip 
Láva Xn. 

Kápelicá sv. Sebastiana. Srěd dva stupa, kóji stoje na oltaru 
te kapelice, vidi se dragocěni mozaik, pokazujuci mučeničtvo sv. 
Sebastiana. Tu su dvě nagrobnice, Innocenta XU. i glasovite grofice 
Metilde, umrle g. 1115; dade ju sagraditi Urban YIII., dav přenésti 
kosti^ grofičine iz samostana sv. Benedikta blizu Mantove; osnovu 
uCini Bemini, al izvede samo glavu groťčinu. 

, ' Kapélica presvetoga oltarshoga svetotajstva. Železná rešetka, 
ukrašena pozlatjenim tiičem zatvara tu dragocěnu kapelicu. Oltar' 
joj se odlikuje bogatim tabemakulom od Bernina, kóji je sav od 
pozlatjena tuča i tako zvanoga lapislazuli ; sagradjen je na priliku • 
okrugla hramica na stupovih, držečih kubicu ; visok je 28 pedaljah. 
To je učinjeno prama tabemakulu Bramantovu u crkvi s. Pietro in 
Montorio. Ima tu i slika na lepu, pokazujuča sv. trojstvo od Petra 
de Cortona. Před drugim oltarom te kapelice vidi se nagrobnica 
' Siksta IV., Grgura XIII. i Grgura XIV. 

Na krajů "toga broda, na sjbuboku veliké kube diže se 'Oltár, 
na kojem je vrjo dragocěni mozaik od Doniwichina, poka?ujuči pri- 
' čest sv. Jerolima na smrtnoj postelji. , 

Kapélica Bogorodice odlikuje se Ipogíttstvon^ alabastra, ameti- 
sta i drugoga dragoga kamenja. 



Digitized by VjOOQIC 



— 119 — 

Sěvemi dio kriia. Na ovoj su straní tri oltara, znamenitá s 
krasnih stupovah i dragocěnih mozaikah. Iduč dalje crkvom^ naidješ 
lěvo na oltaru zvanom la Navicella na mozaik neizměme cěne, po- 
kazivajuči sv. Petra, gdě hoda po moru na zapověd Gospodina. 

Prama ovomu poslědnjemu oltařu diže se veličanstvena mogila 
Klementa XTTT. ód Canove. Papá tu kleči, Věra drži křiž, a Génij 
smrti sědi kraj ume; napokon u znak duševně jakosti papine leže 
na podnosu dva láva, kóji se drže za najizvrstnije umotvore ^ovi- 
jega veka. 

Kapelka sn. Mihc^la arkandjéla zove se s toga tako, što je 
u njoj vřlo dragocěni mozaik toga angjela, U ovoj je kapelici još 
jedan oltar, nad kojim visi najsavršenija mozaična slika u svoj 
crkvi. Cristoforis prikaza u njoj sv. Petronillu, gdS ju vadě iz 
groba. Do toga oltara ima nagrobnica Klementa X« a prama Djemu 
stoji još jedan oltar s prekrasnom mozaičnom slikom, prikazujučom 
s. Petra. 

JEvo nas na konců pohoda n crkvi, gdě nismo ništa mimoišli, 
ěto je u lýoj važnijega; ali prye nego izadjemo, třeba nampoči do 
jednoga od glavnih stubokah, gdě je kip sv. Veronike, pod kojim 
su stube, vodeée pod crkvu, 

Kada je Konstantin veliki udario temelj svojoj crkvi , napuni 
se to město, gdě se je ukopala sila mučenikab, žrtváh okinitnosti 
Neronove, osobito páko ono město, gdě je bio pokopan sv. Petar. 
Za^to su svi pape, kóji su radili oko ove baziliko, dávali nalóg 
raznim gradite^em, da nediraju u ono město, gdě je bilo navedeno 
grob\je. Ovdě ima četiri kapelice, kod svakoga glavnoga stuboka po 
jedna, sagradjene pa osnovi Beminovoj. U njih ima lěpih mozaič- 
kih slikah i neizměma množina umah i nagrobnicah. Izmedju ovih 
osobito se odlikuje nagrobnica Karlote, kraljice Jerusolima iCipra, 
cara Ottona 11. i papah Hadrijana VI., Bonifacija VIII. , Nikqle V., 
Urbana VI., Pavla 11. i Pija VI. Sve potíce na pazljivost u ovom 
svetílištu smrtí, jer ima još množina starih napisaJi, slikarijah, mo- 
zaikah plohorezbah, kipoÝah od mrámora i svetíh spomenikah; 
sve to svratja pamet na ono žalostné vrěme, kad su Ijude samo 
zato na smrt* odsudjiváli, što su bili krštjani. Ženah nepuštjaju 
onamo, osim na poneděljak duhovah. 

Sada dopustí meni, da ti u obée kazem , da je cěli nutamji 
nakit sam mramor, zlato i mozaik, pa sve to tako umětno razre- 
cyeno, da ti se crkva čini prazna, a taj ukus vláda u švih tal^an- 



Digitized by VjOOQIC 



— 120 — 

skih crkvah, odakle. sledi nauk, da se naše pretrpane crfcve protivé 
pravomu ukusu, te bi bilo želeti, da i mi barem u važnijih umo- 
tvorih krenemo putem ukifta, netrpajuéi vise páče izbacujuéi suviš- 
ke, a město drva uvodeči mramor ako i bez zlata. — Jedino ti^aš 
to mogu napomenuti, da su me u onoj crkvi esobito ugodno zatekle 
spovědaonice, koje su sve směštjene na" jednom městu, jedna do 
druge tik žida. Na svakoj je latinski napisano ime národa, za kóji 
je oflredjena i kóji sé može onde izpovědati u svojem materinjena 
jeziku. Izmedju ostalih imenah čitah i pro Hlyrica, te sav uzhitjen 
prodroh lizdai zahvalnosti crkvi, koja jediná od švih zavodah, što 
postoje, oživotvoruje ravnopravnost švih narodah na světu bez 
svakoga okolišanja , koje cesto čověka natěruje na savršeno 
nepouzdarge »u sve, što se na světskom světu snuje. Ti si crkvo, 
jediná pravedna, káno što jé i Bog, kóji te je osnovao, vrědna věéne 
nepomične Ijubavi i štovanjál 

Da nam ništa nepreostane nevidjena, popesmo se u kuba 
stuhami tako izvedenimi oko kube,- da bi se i na konji; .uzjahati 
moglo. Premda ulazeé nevidiš nikamq, ipak ti se krv nemimije 
potiskuje práma prsima, čuteéi valjda nutarajost tvoja neobičnů 
višinu, na koju se penješ. Desno u židu uzidane su ploče ód mrá- 
mora s imeni onih odličnih osobah, koje su se na vrh kube popeli 
medju kojimi čitamo i ime Nikolaja, cara ruskoga. Tko dakle hoée 
da u uspomeni potomstva věčno živé, netřeba mu drugo, osim 
popěti «e u onu kubu, samo da se prije od podložnika stvori slav- 
nim carem. Na najvišoj ogradi pod kruglom i křižem izadješ na 
vidělo, gdě ti se otvara prekrasan vidik na sve straně , koliko je 
široko pbzorju. Odatle vidiš cěli Rim u pravoj miniatur! mraviéah; 
more, što je udaljeno pet satih, káno pod nogama, s parobrodi 
káno barčicami u domaku.. Premda je ograda od železa te siguma, 
noge mi se uzeše u sglobih tresti od neobične višine, koju nad- 
litju samo baluni i sokolovi na vrletnih stěnah. Na posve sigurnoj 
ogradi, poče nii mašta ipak izvadjati moguénost, dá posmuv pád- 
ném izmedju želěznih šibah niz krovové u propast. Ali buduči čo- 
věk animal eonsvetudinarium , u málo minutah privikosmo toj 
višini, gdě bijasmo mimi káno u sobi, pasuci oči nwidjenim jošte 
vidikom. Brate, dodji, pa vidi! r— - 

Tik crkve §toji palača vatikánská, 

Tko je prvi počeo graditi ovu palaču, nezná se točno: něki 
kazu za Konstantina velikoga, kóji da ju je odredio za stan papám ; 



Digitized by VjOOQIC 



_ 121 — 

drugi vele, de ju je sagradio s. Liberij ; a tretji návode papu Sima- 
ka Medjutim istina je živa, da je ta palača več bila za Karla veli- 
koga, kóji je u lyoj stanovao, boraveé u Eimu, kada ga je imao 
kruniti papá s. Lav IDL Drugi něki pape popraviše i ukrasiše tu 
sgradn, a medju njimi navodí se Jul^ n., kojí pozva navlas iz 
Fírencah Raffaella, da naslika četiri dvoraně , što i danas nose 
njegovo ime. Následník Julijev, Lav X. dade po Raffaellu učiniti 
trostruki trěm. Taj je umětnik ukrasio drugi kat svojimi slikaryami 
te se ti trémovi i zovu: le logge di Baffaello. 

Palača je vatikánská sastavljena od vise palačah, te je sgrada 
uprav ogromna. Buduči da su ju u razno vrěme gradili razní gra- 
ditelji, to neima u njoj pravílnosti i razměrja, premda su graditelji 
bili praví věštaci, káno: Baffaello, Bramante^ Ligorio^ Fontána^ 
Moderna i BerminL Palača je podignuta na. tri sprata, i brojí silu 
dvoranah, sobah i hodajah, po broju svega skupa llOOOj pamti 
dobro jedanaest hiijadah. 

U novye vrěme povečali su tu palaču znatno: Klement XIV., 
Pio VL i Pio Vn, da směste mnoge muzeje, glasovitu kiyižnícu i 
druge sbirke. Ima dvadeset glavnih dvonštab, osám glavnih' stubah, 
nebrojeé ovamo pobočníh, kojih broje víše od dvě stptine. Glavne 
se stube otvaraju na. onoj straní, gdě je kip Konstantina velikoga 
na ulazu i crkvu sv. Petra Sagradjene su po osnovi Beminovoj, 
vrlo sjajno i veličanstveno, i urešene stupovi joničkoga reda Ýode 
na prví kat, gdě najpríje udješ u 

Kmljevsku dvoranu (Sála Regia), vrlo prostranu i- od Pavla 
ÍII. veoma sjajno sagradjenu; ovdě ima slíkah na lepu od najgla- 
sovitijih umětníkaL Iz te se dvoraně ulazi u dvě kapele, od kojih 
je važnija 

Sikstinska kapela^ zvaná po Sikstu V., utemeljitelju svojem; 
u njoj se osobíto obav^jaju obredi crkvení velikoga tědna, u njoj 
je i ona glasovíta slika Míchel- Angela o zadnjem sudu , koju > sáv 
svět drží arcídělom slikarske umětnosti. lstí je umětnik nasUkao i 
svodíšte , kojim se je poslom sam saincat bavio preko dvadeset 
měsecih. Slika, pokazujuéa stvaraiye světa, u svakom je obriru 
neízměmo savršena. 

Ú PavUnskoj kapely koju je osnovao Sangallo, ima na oltaru 
vrlo sjajan tabemakul od kristala sa pozlatjením naMtom, a na 
židu šest slíkah, žalibože jur potamnělih i zakadjenih. 



Digitized by VjOOQIC 



— 122 — 

U hodaji napisah, što je glasoviti učenjak opat Oaetano 
Maríni po nalpgu Pia YII. sagradio ima sila napisah peganskih i 
krštjanskih od kojih su ovi poslědnji izvadjeni iz katakombah. Krpz 
železná vrata ulazi se u 

Knjiinicu vatikansku, najglasovitiju u svoj Itálii, broječu 
množinu rukopisah grčkib, latinskib, talijanskib i iztočnib. Ulazeč 
na malá vrata, stoji dvorana papirah, kroz koju dodješ u knjižnicu, 
216 sťopah dugu, 48 ěirokU, a 28 visoku, razděljenu u tri broda, 
poduprta sedmimi stuboci. — Rukopisi su zatvoreni u ormarih 
duž zi4a i okolo stubokah; me^ju ovimi jesu najznamenitiji: ruko- 
pis sv. pisma iz IV. veka, přepis komedijah Terencijevih, najlěpši 
rukopis u světu, i Aeneida Virgilijeva urešena što savršenijimi sli- 
kami na málo. Na ormarih stoji ogronma sbirka posudja italo-grč- 
koga. Srěd dvoraně ima krasan sud, -učinjen u Parizu i poklonjen 
Lávu Xn. od Karla X. kralja francezkoga. 

Iz ove .ogromne dvořane ulazi se u drugu, kojom se prvá 
nastavlja. Na stuboku pri ulazu vidi se stari koledar ruski, nasli- 
kan na drvu. Za tím slede dvě galerije, jedna prama drugoj, kojim 
dužina iznosi 400 koračajah. I u njih ima ormarah, punih rukopisi 
i knjigámi iz knjižnicah izbomika Palatínskoga, vojvodah *Urbin- 
sMh, kraljice- Kristině, porodice Capponah. Šest dvoranah sači- 
njava galeriju lěvo, u kojoj je sbirka svetíh stvarih, to jest orudja 
svake vťstí prvih krštjanah, nadjena u katakombah. Za ovom dvo- 
ranom ide dvorana papirah iz VL veka, za ovom sledi vrlo pro- 
strana dvorana, u kojoj se čuvaju izvrstne stvari od stakla i mno- 
žina starih slikah. Iz ove se dvoraně ulazi u sbirku medaljah. 

Izza drugih sobah stoji sbirka světovnih stvarih (museo pro- 
-fano), gdě ima sila kumirah od tuča, kamenja uřezaná iizkljcsana, 
dragoga kamenja, zlata, srebra i mózaikah. , 

IziSavši na ista vrata, na koja smo ulézli u kpjižnicu, ulazi 
se lěvo tt muisej Chickramonti, gdě ima mnogo kipováh, poprsnicah 
i posudja. Kip Pia Vil., od Canove, vrlo se cěni Pod je vrlo sjajan, 
od dragocěna mrámora i starodavnih mózaikah. 

Muzej klementinski zove se' tako po Klemenlu XDI., Kle- 
mentu XIV. i Piju VI. i sadržava ove čeští: 

Vestibolo Quadrato , urešen je arabeskami od Daniela da 
Volterra; posrěd te dvoraně ima prekrasan torso od béla mrámora, 
kóji su našli u thermah Caracallinih i kóji se zove il Torso del 
Belvedere; za ovim sledi 



Digitized by VjOOQIC 



_ 123 — 

Vestibolo Rotondo, kojemu u srědi stoji veliká kopanja bělá 
mrámora, komad čpvěka, obuveu na grčku i sědeča žena. Za 
tím ide: 

Soba Meleagra , tako zvaná po krasnom kipu istoga imena, 
kojí ju resi, u židu te sobe ima plohorezba, pokazujuča Muže, apo- 
tizirajuée- Homera. Za ovim sledi 

Trěm (portico della Corte), prostiruéi se dvořištěm na osám 
uglovab, i počivdjuéi na šestnaest stupovah od granita i na množini 
stubokah. Tu se drže nigizvrstniji kipovi staré umětnosti. Eipovah 
ima dosta po švih sbirkah, ali rimska je prvá u světu i množinom 
i podpunoštju i izvrstnoštju tvorovah. Sav grčki, rimski i barbar- 
ski život, u javnosti i domácnosti, izlaže ti se tu před očima. Ei* 
povi švih glasovitih muževah grčkih, carevah rimskih, svihbogovah 
i božicah, dotle zanose gledaoca, bavečega se klasičkimi ježici, da 
se nemožeš otřéi. Mi srno po dva puta pohodili preslavnu tusbirku 
směštjenu u 27 koje prostranih dvoranah, koje manjih sobah. Vršak 
ipak savršenstva čini kip Laokoouta, o kojem sam jur govorio i 
kip ApoUona vatikanskoga. řred važn^jimí kipovi namě^tjeni su 
fotografički aparati, te jedan umětnik za drugim snimlju ta čudo- 
vista i razašilju jih umětničkim světom. 

U «likarstvu sadržavaju vatikánské sbirke málo ali izvrstno. 

Na drugom katu jesu sobe Bafaelove. Sve skoro slike, što se 
ovdje nalaze, ili je slikao sam Rafael, ili su slikali drugi slikari, 
osobito njegovi učenici po njegovu risanju. U 1. se sobi slike pro- 
tézu na važnije momente Konstantina velikoga kóji se odnose na 
krštjanstvo:' Pojav križa na nebu; Poraz Maxentija* kod Ponte 
moUe, gdje je divno izradjen prizor, kako otac oslobadja siná. Ker- . 
štjenje Konstantina; Konstantin poklai^ja papám Bím. 

Slike na lepu u drugoj sobi: Stanza déllá Segnatura^ protézu 
se na ' bogoslovje, mudroslovlje , pěsničtvo i pravničtvo, od kojih 
najviše u oči biju: Disputa^ Prepirka o krštjanskom bogoslovlju; 
Parfias^ gdje su oko ApoUona i Muzah sakupljeni glasovitiji pěs- 
nici grčki, rimški i talijanski; Aihenska Mola mudroslovacah: oko 
švih mudroslovacah grčkih sakupljeni su jim učenici, i to sve onim 
redom kako se je razvijalo mudroslovlje; a najposlje razné slike o 
pravničtvu. Tretja 'Be soba zove: Sťanza ď Eliodoro. Tu su slike: 
1. Obečanje Abrahamovo; 2. Žrtvovanje Isaaka; 3. Jakob slěstvom 
nebeskom; 4. Mojsija vidi Boga u goručem grmu; 5. Heliodora 
t^raju AngjeU iz br^ma jerusolimskoga; 6. Sv. Misa^ gdé se sve* 



Digitiz&d by VjOOQ IC 



— 124 — 

tjenik, dvojeéi o presuétvoYaBJu, uvěnije o istíni sa dogme; 7. At- 
tilu obustavlja Lav X. da neudari na Rim; 8. Oslobodjenje sv. 
Petra. Sve ove slike predstavijajv symbolički razné prizoré. iz 
života papinskoga. 

Četvrta se soba zove : Stanza delV Incendio, u kojoj ima 
siikah manje vrědnosti. 

Peta se soba zove: Galleria vaticana. Sve slike ove sobe 
slikali su najizvrstniji slikari světa ovoga: Rafael, Michel Angelo, 
Domenichíno, Guido Reni, Tizian, Perugino, Correggio, Paolo Ve- 
ronese, te čine vršak umětničkoga savršenstva. Ovamo hodočaste 
slikari, káno Turci u Meku. Medju ostalimi odlikuje se Rafaelova 
slika: Preobraženje i Dominichinova: Pričeštjivanje sv. Jerolima. 
Ova poslěďnja preizvrstna slika, koja se nas, osobito tiče, stoji 
preradjena u mozaik na jednom oltaru .u crkvi sv. Petra, te joj 
se sav svět čudom čudi. U obce u Rimu su slikari vrlo cesto 
ďikali sv. Jerolima, u znak, da su ga ondje osobito štovali. 

n. Bazilika sv. Jvana Latenmskoga posle s. Petra najsjaj- 
nija je crkva svega krštjanstva. Zove se tako, jer su ju sagradiU 
na prostoru gdě je stajala kuéa Plautina Laterana, koga su pogubili, 
što je bio u uroti proti Neronu. • 

Ova je bazilika uvěk stolna. crkvá pape, kóji ju námah po 
ízboru zauzme s velikom svetčanoštju. Dva glavna crkvena sbora, 
koja su se onde sborila,'mnogo su dopriněla k njezinoj slavi. Kroz 
deset veko vah sačuva se cela ova, ali god. 1308. proždre ju vatra. 
Pape su ondá. stolovali u Avinjonu, te Klement Xll. dozida ju sas- 
vim, sagradiv pročelje po osnovi Aleksandra Gallilea. Pročelje ovo 
sastoji cřd pet velikih shodah, razdruženih četirima polustupovima i 
šestimi stubocí, kojijdrže prekrásnu okřužicu, nad kojom se prostire 
ograda sa deset gorostasnih kipovah, prikazujučih něke světce i 
Isukrsta. Sa srednjega shoda děli papá blagoslov. Sve je pročelje 
sagracyeno od travertinskoga mrámora. Pod timi shodi ima pet 
velikih vratah, kojimi se ulazi u prekrasni trém, počivajuči na dva- 
deset i četiri stuboka mramoma, kojemu se na krajů diže goros- 
tasni kip Konstantina velikoga, što su našli u njegovih kupeljih. 
Ulazi se u crkvu na druga petera vrata, od kojih su srednja od 
tučá i prekrasno izrezana. Vrata su desno sazidana, jer se neotva- 
raju, nego o jubileju. ^ ♦ 

Bazilika je razděljena na pet brodovah ppčivajučih na šest 
stubokah sa svake straně. Srednji je brod sagradio iznovice Borro- 



Digitized by VjOOQIC 



— 125 — 

mini, pokřiv staře stupove šestími stuboci, tvoreéimi šest svodovah 
prama šestim kapelicam. Druga dva izžlěbljena- stuboka dižu se 
prama" prvim, i drže veliku okružicu oko sve crkve. Medju timi 
stuboci ima dvanaest uložnicah, urešenih po dvama stupovima od 
verde antico, u kojih stoje gorostasni kípoví dvanaest apostolab, 
izradjeni od najvrstnijih umětnikah. Tavanice su krásno izrezane i 
pozlatjene. 

Kapelica Korsinska. Dade ju po Gallileovoj osnovi sagraditi 
Element XIL u slávu svojega praděda s. AndrijeCorsina; stoji lěvo 
ulazeč u crkvu i spadá u broj nigbogatijih kapelicah rimskih, buduč 
sva obložena dragocěnim mramoijem^ Překrásná mozaična slika, 
umetnuta u okružicu od pozlatjena tuča, i prikazujuéa sv. Andrýu, 
resi oltar te kapelice. Na pročelju joj ima dva kipa , prikazujuéa ' 
nedužnost i pokoru, a pod ovimi opět ploborezba pokazujuča isto- 
ga svetca, gdě bráni fiorentinsku vojsku u anghíerskoj bitki. Tu 
ima nagrobnica Klementa XII. Prama toj kapelici ima grob kardi- 
nála Nera. Kuba joj je vrlo bogata pozlatjenim štukom Pod 
joj se přelévá mramorom, a rešetka, kojom se zatvara kapelica, 
svá je od pozlatjena tuča. 

Nasred glavnoga broda stoji mogila Martina V. od tuča. Svod 
istoga broda počiva na dva stupa od crljena granita,* yisoka 80 pe- 
daljah. U tabernakulu ima mnogo dragocěnih ostanakah, iinenito 
glave sv. Petra i sv.. Pavla. 

Kapelica presvetoga oltarskoga svetotajstva zaslužuje da se 
pozomo promotri; .osnova ju Pavao Olivieri. Tabemajřul se drži 
najkrasnijim na světů; stoji medju dva*angjela od tiíča pozlatjena, 
a okružuju ga četiri prejorasna stupa od verde antico. Glavni mu 
ures čini što dragocěnije katnenje. Pročelje počiva na četiri stupa 
od pozlatjena tuča. Ovoj kapelici na desno ima pěvalište sa pre- 
krasnimi rezbami u drvu. U kutu lěvo diže se gomila Lukrecije 
Tomačelke, žene Filipa Colonne, koje sustupovi od onoga drago- 
cěnoga mrámora, što se zove pietra di paragone. — Orgujje te 
crkve počivaju na dva stupa od giallo antico te su to u toj struci 
najkrasniji stupovi. 

U ovoj crkvi ima i još drugih nagrobnicah, pa i dragocěnih 
ostaiiakah, káno: stol, na kojem je Isukrst uzkrsovao. U bliž- 
Djem se samostanu čuva takot^er mnogo starinah, káno: stup iz^ 
hrama jerusolimskóga, .kóji puče u onaj čas, kada je Isukrst umro 
na križu, i kamen, na kojem su metnuli na kočku njegove haljine. 



Digitized by VjOOQIC 



— 126 — 

Izlazeé'i2 te crkve glavnimí vrati, vide se lěvo světe lěstve 
od dvadeset i osám stubah od bělá mrámora iz Pilátové palače 
u Jerusolimu. Pobožni Ijudi ulaze njimi na kolěnih, a silaze dru- 
gimi pobočnimi stubamí. 

ni Bazilika di S. Maria Maggiore sagradi se po svoj prilici 
g. 352. pod Liberijem papom; zovese tako, jer je najveéa od švih 
crkvah, bogorodici posvetjenih. Ovo je jedna od one četiri bazi- 
liko, koje imaju světa vi*ata. Benedikt XIV. ukrasi ju bogatim 
mramorjem i pozlatjenim štukom, a osobito joj pročelje iznova sa- 
'gradi. Saštoji páko ovo od dva reda stupovah, prvi . jonskih , drugi 
korintiékib; ima i trém u dva reda, a sve to ukrašeno množinom 
kipovah od travertina. Osám stupovah od granita i mnogo stu- 
bovah od bělá mrámora drži prvi pod, kóji su ukrasili četirma 
plohorezbama i kipom od tuča, prlkazajuéim Filipa IV. kralja spa- 
njolskoga, kóji mnogo dobra učini ovoj crkvi. Shod,- sa kojega 
papá blagoslov děli, na drugom je podu. Ulazi se na petera vrata, 
od kojih se jedna samo o jubileju otvaraju. Crkvá ima tri broda, 
oděljena 26 krasnimi stupovi od bělá mrámora. Prí ulazu su dvě 
nagrobnice: dešno Klementa IX., a lievo Nikole IX. — Kapélica 
presv. últarskoga svetptajstva odlíkuje se krasnim mramoijem, ko- 
rintičkimi stubod i lěpimi slikami: Desno se u njoj vidi nagrob- ' 
nica Siksta V. kóji ju dade sagraditi. Prama toj nagrobnici ima 
druga Pija V. s njegovimi ostanci. . Nasrěd kapélicé stoji pre- 
krasan oltar. 

Veliki oltar stoji sam samcat; sastoji od veliká baďnja od 
porfira, preko koje leži plo%a od mrámora, koju drže četiri ángjela 
od pozlaijena tuča. Nebo je nad oltarom osobito sjajnp: drže.ga 
četiri stupa od porfira, oko kojih se viju pozlatjene palme. Nad 
nebom stoje još Četiri angjela od mrámora. 

Prama navedenoj kapelici vrědnoje viděti drugu Bogorodičinu, 
svu obloženu mramorom i dragim kamenjem. Oltar je ove kapeMce 
neizměrno bogat Četiri překrásná stupa od iztočnoga diaspra, iz- 
žlěbljena, kojim su podloge od pózlatjenatuča, drže velikuokro- 
žicu, kojoj je vršak od ahata. Slika bogorodičina, za- koju kážu da 
ju je slikao sv. Luka, umetnuta je u lapislazuli, i okružena dragim 
kamenjem, te ju nose četiri angjela od pozlatjena tuča. Slike ná- 
lepu osobité su izvrstnosti, od Guida. 

IV. Bazilika sv. Pavla, izvan grada. KaŽu da ju je utemeljio 
Konstantin veliki ; ali za sigumo se znade, da je oko g. 386. Sálu- 



Digitized by VjOÓQIC ^ 



— 127 — 

stíj, predstojnlk ritoski , dobio nalog od carerah Vádentíníanži H., 
Teodozija i Arkadija, daiznova mnogo prostranijé sagradi tucrkvu. 
Ali g. 846. opléniěe ju Saraceni, a dva veka kaSnje, izgorl od mu- 
nj€. Veé se je bila priliéno nadoměstíla šteta, kad joj.se g. 1823. 
upali kroT, kóji strovaliv se poruši znatan dio staré zgrade. Od 
ODoga sé vrémena nepřestáno radi^ da se sasvim dqgradi. Godine 
1825. doprinese u tu svrhu na poživ Láva XII. krštjanstvo lěpih 
darovah. Dělom upravlja sada graditelj Pelletti, a rese jir najizvrst- 
niji umětnici, poimence CamMunícini i Agňcóla^ tako da 6e se skoro 
posve nagraditi šteta." — 

Govoreé o crkvah rimskih kojihima^óndě do 365 svakeruke, 
nemogu nikako mimoiči crkvu i hospital sv; Jerolima, káno naj'- 
dragocěnije blago južnoga Slavjanstva, preostalo nam od minulih 
věkovah. Ali budué dá samveé o tom govorio u« našem katoličkúm 
listu zagrebačkom, da se nekáže dva puta isto, hoču da ti ovdě 
ano káno amo spadajuče navedem. 

„U tom pogledu morao me je dakako najviše zaněti. závod 
sv. Jerolima, o kojem se je u ovom listu mnogo govorilo, a po do- 
movini našoj prilično radilo, te bi se moglo činiti, káno da i ne- 
třeba mene, osobito pošto su veé dvavěštaka: Kukuljevič (br. 27. 
g. 185,7.) i Rački (br. 48. g. .1857), o tom závodu obíimo progo- 
•vorila. Ali držeé, da se o važnoj stvari líikad preveé ncgovori, i 
da vise očijuh vise vídi,'uvrštjujem evo i ja svoje misii, obečava- 
jué, da neóu dosadjivati obéinstvu opisivanjem onoga. Sto je jur 
razloženo, osim někojih crtícab, koje su posve potřebné, da se moje 
misii bolje uzrazumiju. 

Po dosadašnjih se věstihznade, daje g. 1453. sazidan hospital 
sv. Jerolima, da je sbor bratovštine istoga zavoda g. 1486. dobió 
zemljišta oko crkve sv. Jerolima, 'da si gradi kuée, od kojih ima 
sbor i danas dvanaest, od kojih vuče 5(^00 škudah na godinu sta- 
naríne; da je g. 1608. pregradjen hospital onako, káno što danas 
stoji, i da se je g. 1654. réšila veliká pravda, da se pod narodom 
ilirskim imaju razuměvatí samo stanovnici Dalmacije, Hrvatske, Sla- 
vonije i Bosně; napokon da je g. 1846. crkva popravljena i kašnje 
novom^ slikarijom od rimskoga slikara Petra Gagliarda urešena. 
Glede uprave hospitala řečeno je dosada, daje za službií crkve 
utemeljen narodni kapitul, sastoječi od jednoga arcipopa, šest kano- 
nikah i četiri ďjaka, od kojih prvi da vuče na godinu 200 škudah, 
a svaki kanonik 100 škudah, osim svakdašnjih 30 kr. za misu i 



Digitized by VjOOQIC 



— 128 — 

drugih izvanrednih dohodakah, a te službě da^ogu s&mo oni do- 
biti," kóji SIL od roda ílirskoga i věšti svomu narodnomu jeziku. 

Ovomu pověstno-městnomu opisu imam još dodati, da je crkva 
s hospitalom na jednom od najvažnijih městah u Bimu; jer mimo 
nje Yodi cesta flaminska, utičuča u prekrasnn piazzu del Popolo, 
kojá je udaljena stotinu koračajah od naše crkve, i nad kojom se 
izvisuje čarobni monte Pincio; pod samom crkvom ostaju u luci 
parobrodi tiberski s manjimi barčicand, a prešav ujekoliko ulicah, 
stupiš u viu largu ili corso, do koga se pruža piazza di Spagna^ 
najsnažnija města za pokret rimski; jer što je starim Rimljanom 
bio Capitolij, Palatin* i Forum, to je danas atari Campus Martius s 
navedenimi važnimi tečkami, do kojib se diže naša crkva, koja 
je navedenimi slikarijami od jednoga izmedju najboljih umjet- 
nikah rimskih tako urešena, da joj u^tom pogledu neima druge u 
cielom gradu, osim ono několiko gorostasah, nadmašujučih.dakako 
sve, što je glede toga svietizumio. Dvě slike, na lepu s obě straně 
velikoga oltara, prikazajuče razeetje Isukrsta i tri iztočna kralja 
donoseča mu darove, praví je uzor te vrsti umětničke, te jih « neobič- 
nim uzhitom gledaš. Tik crkve stoji hospital, komu se po darež- 
Ijivosti osobito našega syetjenstva, višega i nižega, sada noví kat 
dogotavlja i sobe uredjuju, 4a uzmognemo ne samo primáti svak- 
danje putnike, veé i dostojno dočekavati vise častnike, poglavito 
páko biskupe ilirske, kóji če što češtjimi poseti svojimi dodávati 
vážnosti i závodu i národu, nad koje jih je Duh sveti postavio, da 
ga prama naravi njegovoj vodě k spásu. Materijalno upravljanje 
zavoda toga pověřeno je sboru, u kóji bi se po smislu ustanovah, 
imali samo oni uvrštjivati, kóji su od národa ilirskoga i věšti na- 
rodnomu jeziku, ali buduč da su mnogi Dalmatinci; stanujuéi več 
odavna u Rimu, zaboravili materinski jezik, a i^mnogi Bim\jani u 
sbor stupili: to je ovaj«sa straně izgubio prvobitnu svoju čisto 
slavjansku sliku. Sbor ovaj, ,vlastQÍk dvanaest kučah, ima dosta 
dohodakah za uzdržavanje sgradah s vana i s nutra. 

Ali buduči da svaka materija třeba duha, kóji da ju oživljuje, 
to je -sa zavodom Jerolimskim skopčan pomenuti kapitul, kóji po 
najnovih zaključcih imenliju dioecesanski biskupi prama domacemu 
ugledu svojemu. Kapitulu ovomu, nije samo to zadača, da obavija 
crkvenu službu božju, veé i u obce da pretežnijdm duševnem silom 
rádi o svestranom razvitku zavoda, i napose da sudělovanjem svojim 
navratja sbor na prvobitnu sliku. Pa za.postizivanje važne ove i 



Digitized by VjOOQIC 



— 129 — 

goleme svrhe providjen je kapitul dohodci, kóji su gore toíno na- 
značeni. O kapitulu dakle ovom boču' da něšto progovorim. 

Od kada po\jestnica spomiiye naš národ u sadanjih pokrajinah, 
uvěk ga vidimo u različitih borfoah , koje je on s nečuvenim požr- 
tvovanjem izborio. Za stan klao se je pod HerakKjem s dívljimi 
Avaři; věru je krščansku námah tako prigrlio, káno što zanešenik 
zagrljuje idee svoje ; za uzdržanje narodnoga jezika u crkvi *prepi- 
rao se je s protivnici njegovimi i održao pobědu u svemožnom 
Rimu; domovinu svoju, a po njoj celu Europu, te blagosta^je i 
prosvětu europejsku štitio je vise věkovab krvavim oklopom prsyuh 
svojih; čistoču vére i národnosti branio je vise godinah nečuvenim 
požrtvovanjem od magjarske návale; ^a obstanak carevine austrij- 
ske uradio je viée od ikojega drugoga národa u državil Toliko je 
učinio, možemo s ponosom řeči, naš národ prošlih věkovah, pa da 
sada, u tako poslenom věku, živé bez idee , za koju da se sav žr- 
tvuje? Nipošto! Jerako dobro vidím, opět je on s cělom dušom 
prionuo za nove misii: za promicanje blagostanja i prosvěte narodnjé, 
u čem je poslědnjih ovo několiko godinah toliko napredovao, da 
bismo se morali čuditi tolikoj duševnoj šili; kada nebismo bili uvě- 
řeni, da je i strašní njegov mač krěpak duh vodio. Ako je dakle 
on évemožno počep^ raditi na polju prosvěte národně, třeba da 
cělom silomi^ěžnoštju svoga srca zagrli závod sv.Jerolima, osobito 
ilirskí kapitul u Rimu; jer tozahtěva ponos narodnji, udobnostput- 
nikah rimskih, i kořist eělokupne naše domovině. 

Svět, kojí obično zaboravlja prošlost, i rado bacá s uma tuc^ja 
dobra svojstva, stranom nas nepozná, a stranom nas mrzí i prezíre. 
Oholí nas Englez samo ondá spominje, kada se zazire od Rusah; 
Francez hoče da nas upotrebljiva káno sredstvo za svoje náměre 
u iztoku; Italija nas se plaší; Němci misie, što graničimo s Turskom, 
da šmo iste naravi, a i bratja naša žale nas káno malicu: u čita- 
vom světu neimamo spomenika prama bistromu duhu i plemenítoj 
duši svojoj. Jediní nam Rim, komu se i sada klanjaju sví prosvě- 
tjení narodí, diže spomenik, kojí časti i nas osámlěle, i njega, kojí 
slědeé visoko svoje zvanje, zauzima se svesrdno za slabé, alivěme 
sinové svoje. On, taj gorostas veličanstva i moči, toliko se poni- 
žuje, da nas otčinskom brížljivoštju zove u krilo svoje. Onde nam 
on učvrštjuje dičnu govomicu,^s koje se možemo plemenito osvě- 
titi razvíkaním světovladcem : puni ponosa možemo pozvati sve eu- 
rópejske moguéne národe , neka nam pokazu crkvu , neka hospital, 

9 



Digitized by VjOOQIC 



— 130 — 

neka kapitul 5- kojí bi mogao stojatí do naáega. Nd^mgava li se 
ovdě u punoj měří ona izreka sy. písma: Deus Hegit d^nlia, n^ 
eonfamdat fortia. Bog velim, jer samo njegovom proyidnoš^u moglo 
se je dogoditi, da uz tako slabu podporu našu nije propalo sjajno. 
to nafie utočifite. Jedau je čoVěk vise godinah branio narodnu samo- 
stalnost toga zavoda proti célim vojskam mogučnikah, kojí su ga 
hotéli podkopati, ali do njega je bila syemožna ruka bdžja i pra- 
vični Vatikán, te su se razprsnule sve sile protíviiikah. Pa tako 
slavan závod da po nemamosti ^našoj samo životari, paée izumre? 
Nipoěto, reéi ée, uvěřen sam podpuno, svaki plemenityi našinac, 
nipošto, nesmije propasti, makar propala udobnost moja, makar se 
i iztanjili dohodci moji. 

Europa putuje, što mora putovati;' jer tko, imajuci išto saviš- 
njega novca , . a nebuduéi přikován uz posao, može se uzdržati, da 
nepoleti iz piězda svoga? Željeznice, parobrodi, diližansi i vettu- 
rini propleli su celu Europu, te potiču na putovanje svakoga, kóji 
se nijejošte razkrstio sa světom. Pak izbilja, jedvášto si se malko 
otisnuo, vrve ti putnici sa švih stranah, káno da se sele narodí. 
Razni su doduše uzroci sveobcemu kretanju: něki putigu, da štede 
novce, drugi da uče, tretji da se zabavljaju; jedni opeLda se leče, 
a mnogi i neznaju, zašto putuju: nutarqja jih někamoé těra, kojoj 
nemogu da se opru , i tako putovanje postaje potrébom devetna- 
estoga stolětja; Duh ovaj uzdrmati če prije ili kašige i naSě do- 
moljube, ma koliko se tomu protivila slayjanska narav i hrvatsko- 
slavonsko-dalmatínska udobnost naša, te éemo" i mi početí žavirki- 
vati pod tudje krovové. U tom pokretu< što je naravnije, nego da 
nam u oči udare susědne nam državě : klasická Dalmacija i čárobna 
Italija, koju su inostranci uprav poplavili. Pa kada se jednom na- 
gledanio prirodnih krasotah i trgovačkoga prometá austrijanske Ita- ^ 
lije, i kada se naužijemo umětničkih Mlětakah, koje su nam želez- 
nice i parobrodi do pod nos primaklí, začetí čemo jamačno želju, 
prebacivši se dva tri puta po diližansih i veturinih, poglědati ono, 
čemu neima u světu para, te pastí na koňak věčnomu Rimu, u ko- 
jem nepřestáno živé do 40,000 različitíh inostranacah. — Ali buduéi 
da se sve veliké stvari těžko stíču, opazití če skoro putnici naši, 
da jim se je na tom putu borití s golemimi težkoéami. Najviše ée 
jim dodijati razná narěčja talyanska, kója se po književnom ježíku 
nemogu nikako razumětí , philargirija' cělokupnoga národa talijaá- 
skoga, netečnost jelah i osomost talíjanskoga puká Jer kada tí 



Digitized by VjOOQIC ' 



-1. 131 _ 

stanu nuditi jelah naréčjem , koga niinalo uerazumiješ, i pržití na 

ulju pržolíce, koje si jedva izmolio od krčmara, pa kada, neznajuči 

vrědností nestalnomu notcu, budeš morao platjati, što se bude od 

ťebe tražilo, a navlastíto , kada se na ťe Blomi celo jato . policajah, 

doganierah, camarierah, stallierah, veturinah, fákinah i prosjakah, 

lamajué ti kost po kost novčane sglobe: ondá éeš uzdahnuvši řeči: ' 

O da se nisam nikad zaputio i Tih neprilikah, velim iskřeno, mogao 

bi se poplašiti naií putnik, te krenuti s polputa natrag,da ga dvoje 

nebodri: želja postignuti svrhu, i znanje, da neputuje u tudjinu, 

veé da če u -Rimu paéi svoju kuéu , zarod • sv. Jerolima, i svoje 

Ijude, prečastnu gospodu kanonike ilirskoga kaptola; rěčju, da če 

kuči doéi. Slika ova nije izmiěljena; vidio sam ju já i nqoj saput- 

nik. Puni žuči s bezsramnosti, onih Ijudih, kojim putnik mora da u 

ruke páde, dodjosmo u Rim, gdě nas zateče tolika želja viděti koga 

našinca, da srno i neodsědnuvši u kakovoj gostibni, požurili se tražit 

prečastnoga gosp. Dra. Račkoga, kanonika, pisca i prijatelja našega. 

Ali nenašavši mu námah stana, moradosmo u gostionualla Minerva, 

gdě su nam za jednu noč izprebili několiko rebarah. Kolika dakle 

bijaše naša radost, kada u jutro stupi u sobu, pomenuti g. kanonik, . 

komusmo se bili pod večer pismeno javili! Čověku nije laglje, kada 

se digne izpod more, nego što je nam bilo, pošto nam on ponudi 

stan u hospitalu sv. Jerolima, u kojém smo bezplatno proživili če- 

tmaest danah. Čim zaklopismo vrata istoga zavoda, razpuznu se 

ona dosadna povorka novčanih pijavicah. — Zákon je zavoda, da 

svaki naški putnik, dakako katolické věře, dobije u njem stw i 

jelo tri daná badava, a za dalje jevtinije, nego što se može igdě u 

Rimu prilično stanovati i blagovati. Tim se zakonom slavno odli- 

kuje naš závod oď sličnoga němačkoga, imenom Anima, gdě se platja 

vise, nego što bi se u gostioni potrošilo.* Ali da smo i morali vise 

platiti, rado bismo bili i to žrtvovali, ne samo što smo se rěšili mu- 

Čiteljah, veé i Sto smo se naiižili prijateljstva, koje se nemože nika- 

kovim novcem naplatiti. Jer kada veé jesi u Rimu , hočeš da ga 

proučiS, da prodřeš u zabitnost staroga grada,^da*ziviriš barem u 

glavne galerije, da se načudíš veličanstvu crkvah i nauživaš vele- 

lěplja kršéanskoga bogoštovlja, a nadá sve da se káno katolik okrě- 

piš duhom katoličkim, kóji ti se onde ukazuje íi životu i světov- 

njakah i svetjenikah, a os{^bito u izgledúom ^ladanju sadanje crkvene 

glave pape Pia IX., napokon u nedostižnbj šili, koja je digla, a i 

sada, diže tolika čudesa Čiste umětnosti. Pa neimajuči mnogo nova- - 



Digitized by VjOOQIC 



— 132 -^ 

cah, hoéeš da sve to obaviš zú, kojih četmaest danak Ali ako se 
staneš^ povodom plana po Rimu loretati, smrviti ée te ogromnost 
Djegova, te češ se čítav daň prefoijati, a^jedva koju znamenitost 
viděti. Da uzmeš Cicerona, koliko nečeš potrošiti na njega i nafia- 
kře? Jer on dvoreéi gospodu, hoče da gospodski živé. Pa gdě ée 
ti on pribaviti ulaznicah za onu silu stvarih, koje bi svakako imao 
pregledati? Réčju Cetrnaest če danah dospěti, a ti češ moči samo 
řeči, da si biau Rimu. — U toj nam se potrebi úpravo velikini 
pokaza navedeni g. kanonik, kóji premda imade mnogo poslovah, 
što mu nalaže' plemenito nastojanje oko crkve i národa, posvenam 
se švih ono četmaest danah žrtvova, nastojavajuč ne samo, da sve 
vidimo, nego i da ta s manje troška obavimo, te snuj za svaki dan 
putně osnově, pribavljaj ulaznice, čitaj i pripravljaj se marljivo káno 
za predavanje, da nam u krátko razloži -jezgru svega vidiva. cesto 
smo mi umořeni spávali, dok je on za nas bdio, snovao i razmiá- 
Ijao; pa kada te kamo povede, zatvorí putopise, te slušaj, što ti on 
kazuje: u čas češ vise naučiti, nego da cěli dan čitaš vodje svoje: 
dotle mu je věrna pamet, da znade celu pověst málo ne svakoj iole 
važnoj kuči u Rimu. Neču' tvrditi, da bi se on, ili kóji drugi ka- 
nonik hotio ili mogao tako žrtvovati svakomu naškomu putniku,jer 
zato neimaju'vremena, da i hoče; ali svaki če naci, uvěřen sam, 
občenitih naputakah, posebnih ulaznicah za něke stvari, koje može 
samo sveljenik dobiti, zatim savětah i prijateljskoga razgovora. Ne- 
zaboravua mi ostaju večemja Běla, gdě smo izkusili osim rědkoga 
gostoljubja, svu moguču Ijubežljivost onih plemenitih' rodoljubah: 
izkusni kako jesu, govoreči s njimi u sobi, misliě, da ti se doga- 
djaji raznih krajevah, koje su oni proputovali, před očima razvijaju, 
te što u. nauku, što u šali razblažuj se još bolje, nego da sédiš 
srěd Zagreba. A što, ako naváli na te rimska groznioa, koje se 
di-ugi putnici poput kuge boje? U závodu češ naci lěčnikah, dvorbe 
i družtva, kakova ni kod kuče nemožeš tražiti. Nas barem, premda 
smo probavili najpogibeljnije doba u Rimu, niti za čaaneosvoji strah 
kakove bolesti: tako bijasmo sigumi u ovom družtvu. Pa takov 
závod da zato propadne, što bi se našemu lástovanju svidělo odne- 
mařiti što se tičesreče národně? Takav mraz neée jamačno pustiti 
našinci na svoj inače častni obrazí 

Istina je potvrdjena izkustvom sí^ih věkovah, da národ děluje 
na národ, država na državu. Tako je, da se neprebyamo tucijinstvom, 
i maďeni Dubrovnik porodio Gundutíča, i celu povorku glasovitih 



Digitized by VjOOQIC 



— 138 — 

pěsnikah, što je občio sa zemljom, u kojoj su cvali Petrarka, Dante, 
Tasso; zato je SlaYon\ja i Hrvatská dugo vrčme bila pusta poput 
Turske, s kojom je graničUa i krvaye bojeve vodila; s toga stoji 
sada u Zagrebu veličanstveni hrám sv. Štěpána, što su ondá naški 
Iďerici polazili Bolonju i druga imiětnu Italiju, odal^e sa doněli i 
u.tom hramu naměstili umětnih tvoroyali, kojimi se sada Zagreb 
uprav pbnosi ; s toga je i izkitjena ista crkva po onom ukusu, kóji 
je a uzoritomg. kardinálu, slavnom ukrasiteljunjezinu,stvorí9bližnji 
Mopakov město uds^jenije Itslije. Naša je domovina krásna, da joj 
néima dmge, Ijudi su umni i nadareni živahnom maštom, pa lovji 
je uzrok, da osim pomenutoga hrama neimamo spomenika, na kóji 
bi se bilo vrědno obazirati, a Primorje i Dalmacíja broji umětni- 
kah, od kojih su se něki uzporedili s prvimi talijanskimi znameni- 
tostmi? Jamačno nijedan drugi, van što je Hrvatska slabo, a oni 
krajevi nepřestáno občili s Talijanskóm. AU več je vrěme, da i mi 
pokažémo ne světu, več sami sebi, kako srno mocni duhóm u sve- 
stranom razvitku, da se nestidimo sami sebe, pače^da obljubimo 
sebe prije i ne manje nego druge. Zato znanosti třeba da crpimo 
káno što smoveč i lěpo počeli, iz Němačke, probavljajučijibdakako 
slavjanskim ukusom svojim, la. po umětnosti třeba da pplazimo u 
Rim, gdějim je pravá domovina. S toga nam závod sv. Jerolima 
otvara svoje brižljivo krilo, obeéav, da 6e početkom godine 1860. 
početi odhranjivati čefíri naška pitomca, kóji bi uz bogoslovne nauke 
ne samo mogli usisati Ijubav i poznanje umětnostih, več i postáti 
zaštitnici domorodnih umětnikah. Tako bi se mogla uresiti naša 
domovina umotvori, kóji bi znáUčni svět tim vise k nam vábili, što 
bi kod nas našU krasniju prirodu i milokrvniji národ, nego što je 
li proslavljenoj Italiji. AI i za- znanosti, osobito páko za pověstnicu 
našu, vrlo je važan Bim, u kojem imade mnogo znamenitih pisa- 
mah, tičučih sé švih onih narodah, s kojimi smo mí u savezu bili, 
te bismo se mogli naučiti, čim bismo se ponosili. Dokaž je tomu 
Rački i neumomo poslovanje njegovo. Ali da se ta svrha postigne, 
najviše zavisi o izboru i svojstvih onih, kóji se šalju u Rim zaka- 
nonike. Tako na um valja uzeti, da su ondašnji kanonici slabo pla- 
. tjeni, a osobito starija naša gospoda svetjenici navikli uďobnosti, 
kojoj neima onde ni traga; zatim, da kanonici oni^ ako se nepo- 
svete znanostím, neimaju sa zavodom toliko posl^, da jih nebi do- 
sadnost izjela. Istina, da i stariji svetjenici, težeči za divotamirim- 
skimi, misie, da če moči, ako se stegnu, življeti sa slabom onoín 



Digitízed by 



Google 



— 134 — 

platjoiD, i obečavsýu, ako nikomu drugomu, a oiio sami sebi, da ée 
se onde baviti oko znanostih. Ali niti oni neka nevěruju toga sami 
šebi, nitidrugi neka njim nevěruje, jer sa četiri pa najviše do pet 
stotinah forintih, a ništa víšb pod vedrím nebom, neée nijedan nad 
^taryi svetjenik hotěti življeti niti na selu, kamo li ú Římu, gdé 
ga sye vabi, da izvuée koju páru, koje neima; pak i na silusasvim 
uměřeno življeti, nismo joě mi, hvala Bogu, navikli. Několiko se da* 
nah i fněsecih može poďnositi onakovo knburenje, ali napokon se 
mora poroditi želja, vrátiti se, neopraviv ništa, u doníovinu, gdě 
ima svega dosta. Rado bo kuburi samo oíiaj,' kóji je za mladostí 
počeo kuburiti, a rado třeba da taj trh nosi, kóji boče da izpuni 
yispko svoje zva&je. Jedino uzvišena koja idea može potaknuti čo- 
. věřa, da se bori s potřebami života, al i idea je nmogo uzvišenija 
i dražestný*a, ako se sdruži barem s udobnošlju. Pak i koja bi to 
bila? Věra i znanostil Ali oňoj se može još vise i kod kuée slu- 
žiti, a za ove neée nikad svojski prionuti, tko jim se nije za mla- 
dosti počeo posvetjivati , jer málo ima Catonah, qui senex graecas 
litteras didicerit, jer da je to lasno , rimski pisci nebi bili t^j do- 
godjaj káno osobitost zabilježili 1 Staryi Ijudi uče druge ono, što su 
sami naučili, i sVětuju mlaáež, da pomamna n^;)oleti viš^ nego što 
joj krila donose. U tom su oni uprav potřební. Onamo dakle třeba 
po mojem mněnju da idu ml^dji Ijudi, snažná těla, bistra duha, 
plemenitá srca, i za ovaj posebni slučaj domorodnoga duha, jer 
takoví mogu najbolje žrtve doprinositi, učiti, raditi i stvarati, pa 
samo takovo dělovanje razlěva svoje blÉj-godati -cělim narodom, komu 
třeba da svetjenici služe. Da su i mladji muževi vrstni i kanoni- 
-kate obnašati, dokaziye opět Dr. Rački, od kojega koliko se ima 
nadati i věra i knjíga, pokazuju krásni početci tijegovi. — 

Dakle ponos naffodni, udobnost putnikah i kořist narojia na- 
šega zahtěva, da se závod sv. Jerolima u Rimu ne samo uzdrži, veé 
i svestrano učvrsti, te misiím, da neima nijednoga plemenityega na- 
šinca, kojí se nebi u toj misií sa mnom slagao. Buduči pakp sbor 
ílirski osiguran, kapitolu třeba da doskočimo ; jer ako nam je těžko, 
káda čigemo, gdě se govori ú platji naših kapelanah, koliko nam 
mora mučnije biti, pomislivší na kukavnu platju naših kanonikah, 
pa još u Rimu 1^ Ali kako da mu doskočimo ? Sakupimo: po mnogo- 
brojnom národu našem glavnicu od ,j60,000 forintih srebra, ter srno 
fipáfiili i savěst i dušu. Neplašimo se znatnosti te svote, veé pre- 
břojivši veliké one žrtve, koje smo sve ovako maleni i neznatni od 



Digitized by VjOOQIC 



— 185 — 

imvijega svojega prepor oda národu dopríněti, pa uzdajmo se čvrsto^ 
da čemo moéi i ovo učiniti, samo ako uzhtíjemo. Evo lěp nam je 
izgled dao uzoriti gosp. kardinál i nadbiskup zagrebařki, koj je 
<mom milosti i darežljivosti, kojom je dobročinstvi svake vrsti oba- 
silo domovinu našu, ve^ prvi plemenito nadario isti závod. Ravnim 
načinom pružili su mu svoje blagodame desnice preuzviš^na go- 
spoda domorodni, biskupi naši seiyski i djakovski^ pomislivM, da 
dižuč^í štiteč crkveni život u Rimu, i u svojih ga biškupijah štíte 
i dižu, i to posve,onom měrom, kojom je katoličanski Blín uvěk - 
dělovao na-katoličanstvo cěloga světa. Ovim su se dárežljivo při- 
družila več něka gospoda kanonici, drugi dostojanstvenici crkveni 
i sveéenici; samo neka to účine i ostali, kóji svi imaju i čvrstu 
volju, širití carstvo božje, i na vise městah podesta dohodakah, da 
poboljšaju stanje bratje svoje. Da se osobito u tom poslu možemo 
obrátiti i na bogoljubne svétovnjake, tako je stanoyito, káno što je 
istinito, da i lyim leži na srcu věra i nařod. Istina- dákle, da srno 
za taj závod več učinili něšto , a: i sada da se još nepřestáno rádi 
i skuplja, ali visoka i plemenitá svrha traži něšto málo vise, što 
da se pokrije, nemislimo iskati žrtvah, kojim^e vrěipe vrlo nepri- 
jatno, več samo něšto, páče za kóji čas ono. Sto nam preostaje. 
Ako nam páko oddrugíh svrhah ništa nepreostane, ponizno misiím, 
da bi se mogla za čas koja odnemariti, a ona svesrdnije prigrliti, 
radilo bi se bo de bono meliori^ što je crkva uvěk hvalíla. Stvar, 
zá koju doprinosimo, tako je plemenitá, da plemenítije zk sada 
neznám, a právo imenovanja rimskih kanonikah, što su naši biskupi 
u najnovije vrěme stekli, tako je važno^i častno, da bih ja več za 
tu idealnost dao mnogo svoga. Jer ovako možemo řeči, da je taj 
zavpd miloštju apoštolské stolice, koja je Slavjane uvěk. osobito 
Ijubila i pomagala, postao našim, i to našim samo po neprestanom 
naslMovanju naših sveljenikah , ter se zato usudjujení moliti go- 
gpddu kanonike ilírske u Rimu , da >3e u tom poslu neogledajo. ni 
lěvo ni desno, dok jim se sasvim neslomi zadige sidro nade, koju 
če postaviti u jednokrvnu bratju. Samo oada neka duboko uzdah- 
nuvši řeknu: volenti non fit injuria, pa tek ondá neka radě, kako 
bolje znadu. 

Premda sam ti u svojih listovih vise hotý) nacrtati dělovanje 
pojedinih stvarih na moju dušu, nego li potanko opisivati njihove 
sastavine; to samipak glede glavnib crkavahmorao učiniti iznimku, 
što scčnim, da če te ta čudesa krštjanske umětnosti vrlo zanimatí. 



Digitized by 



Góogle — 



_ 136 — 

Ako ti se prohlédne povrh ovoga što potsuge saznatí, putuj ili čitsý 
druge točné putopise, oprostiv meni, kojí sam hotío dáti svojimi 
listoví koju uru ugodno prikratim. Ako sam. to postígnuo, budí uvě- 
reĎ, da mi je vrlo drago, što te káno pravoga našinca vrlo Ijubím. 

Uvěk tvoj 

U-Eimu ' ^ A. T. 



Li8txvm. 

(KlasiSki slog latinski. Žitélji rimske drSave, ratari, niíe gradjan- 

stvo, svetjenstvo^ papá, castnici, velikaši, vojnici. — Jutro. Oh 

devět urah. Pošlé devět urah. Pošlé deset >urah do dvanaeste. Oko 

pet urah pošlé podHe. Večer. Brdo Pincio, Noc. 



Dragí Vínko I 

Promissum čadit in débitum^ premda ti nemogu na pamet 
jamčíti, bi li bio Cicéron ovu misao- uprav ovako izrekao, káno šfo 
to iztražuju někí Ijudi, kojí se ponose, da klasički píšu, aonopíšuči, 
slovníca jim leží desno, rěčnik lěvo, a prst se kažipíut nikad neiz- 
miče izmedju lístovah. Meni je dosta znatí, da je to poznaná poslo- 
vica, pa makar bila i ugarsko-hrvatsko-latínska. Ali da ni najma- 
Dje nezalutaš u smíslu, našinci vele: Ljtídi se za rěéi hvataju. 
Drugi dio hoču da tua venia zasutím , jer o rogovih dosta srno se 
naživěli páče namučili prepirakah, razglabajuči postanak našema 
pravopisu. 

Hoteč pisati o' národu rimskom , neče biti s gorega sázvati 
pomoč, ako ne višega duha, a ono barem prirodjene razboritostí i 
pravedností, da ili neizpunim ili neuvrědim; sgrade' bo i sve bez- 
dušno nečuti, ako ga i hubneš; národ se páko uvíja, ako ga samo 
i pecneš krivo. Zato ti se ovo ujamčujem za istinitost ma jo§ 
si^jušnyega poteza. 

Netraži od mene sastava; volím bo sine* lege vagari^ samo 
ako je tebi jasnije i ugodnije; jer sastavi su več mnogi zdrávi mo- 



Digitized by VjOOQIC 



— 137 — 

zag izpili i pozobaU. — Da su Talijani u obóe radini i prometni, 
o tom se sví slažu, kóji jih znadu, Tako viděvasmo mi cělim. 
putem, gdě su ratari po najžešljoj pripeei na polju neumomo 
radili,- Zato ťko po opisih drži celu Italiju za pravi Kanaan, 
pomisMo bi možebiti, da uz tu marljivost mora i rimska ^ 

, država stajati na nsgvišem vršku blagostanja. Ali tko je sa mnt)m 
vidio u Rimu na tigu sv. Petra one Sabině, što su se u nedě^ju u 
Rim sletili, čuciiti se mora silnoj oprěci izmedju poslenosti talijan- 
ske i blagostaiga rímskoga..Ljudi inače zdrávi, ali propalih kožom 
kostih, sede ili stoj.c pločištem , káno da jim je veé duša obumrla. 
Nečisto tělo oděvaju poput naških Grobničanah: ko^ulja do pasa, 
od pasa těsné hlače od platná, na noguh cipele od surové koze, a 
preko ledjah kod někih za zálibu prebačena jaketa. Erasne oděče, 
pomisliti češ, cele i čisté. Ako je célim světom zavladala navada, 
da se u nederu najlěpše oděva, osobito ako podje u stolicu, to 
možeš slutiti, čim su mu bogati domači zakutci. Čistoču ukida tomu 
manjak bělila, a celost nakit krpe. Nijednoga neviděh s cělom ko- 
šuljom.iii hlačami, nijednoga s málo krpah, páče nijednoga s kr- 
pami jedné masti, več krpa nakrpu, mast do masti: to ti je ne- 
děljpa odora seljakah sabinskih. Ako su več ratari pravi pngavci, - 
to >i ipožeš pomisliti, koliko imade u gradu prosjakah, kóji ti put 
zakrštgu, kamo-se god kreneš, premda jih uprav u Rimu ne,ima 
tolika sila, koliku čine něki pňstratii putopisci. Uzrok tomu valja 
tražiti u otčinskoj briž^ivosti papinske vlade i u darežljivosti i vi- 
sokih osobah i cěloga pučanstva, te dcžim za stalno, da nije svaki 
í^rosjak, kóji pr^á tobom skine kapu ; káno što i u Zagrebu něki 
prosjaci posědiýu dosta nepokretninah. Pak i kratkim lun' áttra 
volta, možeš jih se lako oprostiti) te n^valjaju ni deseti -^io, káno 
žene s décom u Mlětcih, gdě jih redarstvo nevidi. 

Něšto milovidnije ukazuje se nizko gradjanstvo. To su ti Ijudi, 
kóji nedrže nikakove siestě, več radě čitav dan u štacuhih, pred^ 
vrati, po ulicah. Vanjska jim je slika sve-europejska, samo što se 
ženské odljkuju papučami, kojih čini se nikad nezaměi\juju <^ipelami, 
i češlji od žutoga měda^ kojinú pribadaju bujnu, al i cesto razku- 
štranu kosu. Prolaz^č ulicom zanatničkom, švuda se vrvi u čadju, 
blátu i kalu. Nečistocu tu umnožaju još javna ognjišta i javne ku- 
hinje. Jer třeba ti znáti, da Talijani jedu málo najedanput, ali 

J češtje, pa kad koga glad zahvati, sedne ili stane před javnim ku- 
hačém na ulici, te zalaže, dokle mu žep dosegne. Kod nas se još 



Digitized by VjOOQ IC 



_ las — 

doněkTe pržahu na staroj Harmici děvetiice i kobasic^, a po saj- 
movih se. vrti ován ili prase; al u Rimu možeS dobiti svega ú 
svako vrěme svagdé. U ostalom svi su ti Ijndi vrlo nljudni, te po- 
^koče, kkda jih što zapitaš, da ti pokazu, osobito ako se nadaju, 
iojemu bajoku, jer cela je Italijít prometna. 

Iz viših krugovah najprye izvadjam na vidělo svetjenstvo. ITto 
pomisli, da je Bim srediáte švih katoličkih stranah světa, da stoji 
pod svetjeničkom upravom, da broji hiljade zavodah za svakovrstne 
nábožné porabe cěloga katoliéanstva, da ima sva předstojničtva švih 
samostanah: taj če i bez mene uviděti, da mora hraniti 'množinu 
svetjenikah. A nije ni šala! Glava katolické crkve joi i danasúživa 
vise ugleda, nego li ikoji světovni vladař^ još i danas se čuvaju 
sihiici, da ga očito neuvrěde, páče ako jim to osnova i donosi, 
uvrědu mažu melenom sinov^jega posluha i štovanja. Nije dakle 
čudo, ako se toliko veličanstvo okružuje sjajem mnogobrojnih ěast- 
nikah. Tomu dolazi sila crkavah,'što je koje pobožnost minulihvě- 
kovah podigla^ koje potřebě švih europejskih Rim polazečib naro- 
dah sagradila; třeba dakle i pristojni broj svetjenikah. Povrh toga 
třeba ti pamtiti, da sve vise i mnogo nižih državnih službah obav- 
Ijaju svetjenici, Icoji se zato posebnim načinom odhranjuju, te da 
veé i odatle potiče množina svetjeničkih urednikah. Nemoj se dakle 
prepasti, čuvši, da u gradu od 180,000 diišah ima šest biljadah 
svetjenikah svake ruke. Broju tomu prigovaraju i narodí i někě 
vlade, káno što se obično najradje navaljuje na svetjenstvo. Al jim 
se odanle uprav lěpo odgovara: prispodobite vi državičice, državice, 
državě, kraijestva, carstva i mogučničtva, ili kako se sve zovete, 
prispodobite svoje ma kako golemo podrufeje s neizměmim prostran- 
stvom rimske državě; prebrojite samo svoje vojničke částnike, met- . 
nitě broj prama broju, pa éete, ako ste nepristrani, uviděti, da srno 
mi dosta neznatni prama vašoj mnogobrojnosti. Ako vam po vašem 
mněnju služi na diku, što vas práti sila odličnih zatočnikah, zašto 
dá nam i po vašem sudu bude na prikor, ako velekplje bogoštovlja 
dižemo po razměiju mnogo manjim brojem posvetjenihglavah?Ako 
je pravično, da po cělom svigtu gospoduju syětovňjaci, kako da 
bude kriviěno, ěto u jednom" gradu imadu svetjenici makar odlučnó 
prvenstvo? Jer ono što glagoljite o ponizposti Isukrstovoj, o čed- 
nosti i ubožtvu apoštolah, razllazi se praznim dimom na svěžem i 
bistrom zraku nepristrana umovanja. Nisu li se znatno proměnila 
vremena, Ijudi, zvarga, običaji i sve misii? Što biate kaziúi, páče 



Digitized by VjOOQ IC 



— 139 — 

* 

što zbilja kážete o SYetgenstvu, koje se ili od pobožnosti ili od 
drugih uzrokah steže i ponižuje? Prostaci su, vičete, i skupci, kóji 
nikako neidu u prosvětjeno i ugladjeno stolětje naše. Tko se odvise 
ponižuje, njega uzvisuje samo otac nebeski, dočim ga zemaljski 
otci jošte vise gáze i preziru. Velelěplje dakle što veée u službi 
najviáega mogučmka, pokomost što svěstnija prama postoječim za- 
konom, marlijivost n^imoma u izpuiqaiyn dužnostih, al i ponos, 
doiazeči od vážnosti zvaqa, kořisti stališa i revnosti službovai^a 
vrio lépo dolikuje stališn, na kojem i vi u trěznoj uri udarate te- 
me]} svoga blagostaqa. — Što radě ona sedamdeset i dva stožer* 
nika rimske crkve, nemogu ti kázati, a i slabo bi te zanimalo, ali 
da sví živu svomu zvaiyu i u izpunjavanju mnogovrstnih dužnostih, 
opaziti možeš iz točnosti, kojom se obavljaju. Po Rimu jih običnim 
okom vidiš siono u kočiji, sa dvě sluge otraga; jer nijedan stožer- 
nik nesmye od starodavnoga običaja gradom bodati ili se prosto 
voziti. Da jé ta móda velik teret za one kardinále-, kóji nebuduéi 
biskupi stanovitih bisknpijah málo imaju dohodakab,' možeš^ si mis- 
liti ; ali móda je móda , najveéa sílnica céloga světa. Kada jim se 
boče šetatí, izvezu se před koja vrata římska, pak onde medju 
sobom šetaju i razgovaraju. Sjajna ova pratnja crkvene glave nalaže 
svím inostranim svetfenikom dužnost, da došavši u Řim postanu 
jednim stupnjem niži, te se na priměr kanonici .nesmijn u oděln 
nimalo razlikovati od običnih svetjenikah. Drugi svetjenici ili sn 
privezani službom svojim crkvam, ili upravltjaju raznimi zavodí za 
odhranu, prosvětu ili podporu čověčanstva, kakovíb imaondě toliko, 
da se u tom nemože nijedna stolica s Rimom nadtěcati. Zato svaki 
čas vidíš po gradu razné oděle mladičs^ u pratnji svojih nastojní- 
kají svetjenikah. *Erasno je pogledati te mladice, gdě dva a dva, u 
cmib hlačah i frakovih u najlěpšem redu čedno prolaze; najviše 
jih odhraqigu Isusovci, koje onde i drugi svetjenici držezanajum- 
nije odhranitelje. Isto je čudno neviklu oku, viděti množinu nepře- 
stáno prolazečih sve^enikah svake vrsti. Kojom god ulicom kreneš, 
na kojem god uglu staneš, u koje god vrěme počneš, svigdě vrve 
svetjenici i redovníci ; páče kada zavlada gradom tako zvaná mrtva 
ura, gdě se svatko baví o svojem poslu, svetjenici oživljuju grád 
hodom. Cm kaput ili frak, cme hlače do kolena, cme bečve, cipele 
na noguh i četverouglasti klobuk na glavi, to ti je odělo švih sve- 
tjenikah rimskih, izuzam dakako redovnike ; reverende nigdě , osim 
u crkvi. Samo dva francezka popa' víděh u reverendi, kojoj oni lévo 



Digitized by VjOOQ IC ^ 



— 140 — 

krilo prikapčaju poput naših seljanakah po blátu , dočim ju oko 
vrata dižu káno naši sjedinjeni iztočnjaci, oběsiv oko vrata ave. do 
prsijub néku vrbcu, nalik na naše ligule: pcjas jim otraga do ko- 
lena visí. Čudnih navadah po světu u pobočnih stvarih, a divné 
sloge u bitnihl — Množina svetjenikah i odatle potiče, što se u 
Italiji nerede svi za poslové po biskupijah, več se je od dávna 
ukorénio običaj, da , se rede ad titulům pairimonii. Tko ima naj- 
manje glavnicu od dvě hiljade škudab rimskih, mogu.ga řediti, da 
radí o bezposlici. Ta sětjaš. li se one krasne poslovice naših jadran- 
skih otočanah, medju koje se je takodjer taj običaj uvukao? Pak 
líbila, ako je istina, što se o bezposlici káže, to va\|a přiznati, da 
je. s tím običajem nmogo zla skopčano, ako neéemo tvrditi, da se 
^ověk, kóji se je uprav zato dao tako řediti, da se ukloni poslovom, 
može prometnuti takovim^ angjelom, kóji može odolěvati svakoj na- 
pásti. Takov postupak trebalo bi da ukloni mudra Italija; ili ako 
je valjan, da se ga i ostalo katoliéanstvo primi. — 

Tko je ivBlo lUm i druge papinske gradove, pa znade ceniti 
davnosti i umětností, taj mora, govoreé o glavi katolické crkve, 
skinuti kapu, nakloniv se duboko. Čini se, da je samo nebo osta- 
vilo tu državu slabom u vojničtvu, da joj glavari, nebaveéi se oko 
trěbilah čověčanstva, čověka návrate na čověčnost Neima u Rimu 
podrtine, neima palače, koje nebi bili rimski pape što iz zemaljske 
utrobe izvadili, što stupovi poduprli, što ukrasili. Rimski su pape 
o golemom trošku podigli sbrane páče muzeje za. ave stariae i za 
sve struke umětností, te se samo njim moramo zahvaliti, što po- 
močju^mašte možemo danas bodati Rimom poganskim, káno da 
nam ga pravi Giceron(e) tumači. Da je čarobni Pompej bio kojom 
^srečom sasut u sadanjoj papinskoj zemlji, več dávno bi mu ^apa- 
njeni putnici mogli prolaziti po švih ulicah i ulaziti u sve sgrade, 
te nebi třebálo čekati od Francezah, da kod nedokučive nemamosti 
Napuljacab svakoga stolětja izkopaju pojedan firteh Štoda rečemo 
o knjižnicahi silnih zayodih, kóji svi životom živu samo o trošku 
crkveno-državnoga vladara? Zato ako je gdě neuměstna ona latin- 
ská poslovica, što govori o imenih, koja se svuda pišu, to je ne- 
spretna u ovom velegradu. Neka stoje nebrojena ona imena slavníh 
papah, što se skoro na svakoj kuči čitaju, da se svět čudi šili duha., 
kóji je toliko toga izveo. Najpače páko neka se zlatom ili d^aman- 
tom přetvore ona slova, koja posvuda bilježe neumrlo ime zemljaka 
našega, pape Sixta V.^ da nezahvalni svět padé na kolena před 



Digitized by VjOOQ IC ' 



— i4r - 

naroáom, kojí mu je podao ne samo světobomih glavafa, več i ve- 
leumah i velesrdacah. Životopis toga muža,* kóji bi trebalo da što 
prije uzpiše kóji naš pověstnik, valjalo bi da svaki našinac čita 
danju i nočju na neizgovorivu utěhu svoju. Zato da nisu ništa drugo 
učinili rímski pape tečajem věkovah, van što su pravimi umnimi 
dobročinstvi obasipali celo čověčanstvo; vrědilo bi, da jim se bez 
fráze vasioni svět u prahu zbilja klánja do zemljice cme. 

O častnicih, ili tako zvanih birokratib neču da ti govorim, 
jer čemu drva u šumu nositi? Život taj svi dotle poznamo uizvoru, 
da nam netřeba nesavršene snimke, osim ako bi se dodalo , da se 
kod talijanske praktičnosti nisu zatrpali poslovi, kojib nebi mogli 
snositi sinovi blažené domovině dél dólce il far niente. 

Eako živu i čim se bavě gospoda, što stvaraju visi red čové- 
čanstva, nemogu ti kázati. Znám, da jih ima sila, počam od prvoga 
reda baronskoga kroz svu povorku markezah, grofovah, vojvodah, 
pa sve do najvišega vrška kneževskoga. Da něki spadaju u red 
Croesah i Attalah, pokazuju sjajne palače njihove, što služe za 
ures gradu, i veleléplje cěloga života, kakovu se mi samoiz roma- 
nah dovijamo. Ali da ima i takovih, kojim se več dávno gotove 
sudački nalěpi, svědoče zanemarene i ocbpane kuče, što su se někoč 
palače zvale, i kljusine propalih rebarah, na kojih se tegle gradom 
na uspomenu sjajne nunulostL Páče věrujem, da i po koja prosr 
jačka kapa pokriva někadanju světlu glavu. Da se Ijudi te vrsti, 
osim hvale vrědnih iznimakah, bavě o bezposlici, zabavah i razko- 
šju po čarobnih dvorcih, kojih se mnogo iztiče na okrajku obadp- 
vah moje kotlině, možeš, ako ne znáti, a ono pogadjati eď; ana%ía 
rerum; osim ako u taj dnevnik plandovanja uzméš računarske po- 
slové, o kojih visi nervm rerum gerendarum. 

Sada mi preostaje samo još vojničM stališ, kojemu připadá 
znatan dio céloga pučanstva. Na odělo mu děluj^ priměr civiliza- 
tome Francezke, te češ samo po mastilu někojih čestih razpoznati 
papinskoga vojúika od francezkoga. lsti kroj kaputa malone do ko- 
lěnah, jednaki na i\jem ovratnici, slični posve kalpaci , jednaki lik 
bodežah, što dužinom i širinom nadilaze još bodeže naših vojničkih 
lovacah, isto tako široké gore a uzke dole blače, što naliče na 
uměřené dimije turske. Oko vitka stasa ovij a se svakomú crni 
řemen, o kojem visi bodež. Da je takovo odělo shodnije slobodnpmu 
kretanju vojničkomu, nego li su těsné hlače naših Ersýišnikah, lako 
češ se osvědočiti, ako se sětjaš još one četě u Eipskoj ulici zagre- 



Digitized by VjOOQIC 



— '142 — . 

báčkoj, što je hoteé séstí morala odpasati řemen i skinutí hlače 
málo ne do kolěnah. Kod nas valja poslovici: Kamo vodlja okom, 
onamo vojnik skokom, dodati: razréšenih veziláh. - Ima vrst papin- 
sMh vojnikah, što se zovu dragoni na konjii, kóji se krasotom těle- 
salj i lěpotom odore i pripreme mogu uvrstiti medju najizvrstnije 
vojnike evropejske. Čudom se moraš čuditi francezkim vojnikom, 
kojim' se bojna sláva raznosi ua sve éetiri straně světa, te moraš 
uzeti, da za rata mo^a u nje uéi něki duh paklenski, što jih tako 
slěpo. potiskuje. Nizki, mršavi, kržljavi, blědi, iztrošeni, hoda poput 
prebijenih mačakah, okladio bi se, da če jedna satnija naših jedre- 
nih i ogromnih krajišnikah raztepsti celu pukovniju tíh francezkih 
kržljavacah — da se ide na míšice junačke. Ali tane nezná šale, 
te je kameníié slabačkoga ali věštoga Davida oborio ogronmu ne- 
spretnost Goliata. U ostalom svi tvrdé, da je pěěaétvo francezko 
najslabija vrst te pobědonosne vojské. Papinski vojnici živu po ka- 
samah u věčnom miru, te mi něki Talijari reče, da netřeba tražiti 
věštine i hrabrosti u vojnikah, kojr unapréd znadu , da se za věžbe 
žaludu sastaju u četverokute, kada neée nikad niti nazrěti neprija- 
teljskoga konjaničtva, da jim jih probije. Francezi su páko poseli i 
kasáme i tvrdjavu 8t Angelo, da gospode zarobljenomu Bimu. 

Ali da se posve upoznaš s cělom ovom družbom, ded da za- 
redimb po golemoj radionici velegradskoj. Što biva u Rimu o úsvitu, 
kako li se dražestno iz perinah izvija véčni onaj radnik, da pozla- 
tjuje vrške zvonikom i slěmena crkvam, nebih ti znao kázati, da 
me udaraš na smrtne muke. Jer tko je čestimi žrtvamitako omilio 
svemožnomu Morpheu, da ga u svakoj sgodi i nesgodi , sred tišme 
jednako káno i u plandovanju jednakom blagoštju grli i neguje: 
pnaj se veé iz záhvalnosti žapa otímati se njegovoj sladkoj moči. 
Akó li tomu dodáš, da čověk, kojemu nisu zapala železná stegna, 
a prošlo mu je vrěme na javi do polnoéi u prijateljskom razgovoru, 
dar se rekóh, takov čověk kásno trza, ondá češ moči razuměti, da 
me je sedma ura uvěk u povojih našla. Áli da su do to doba metle 
izmele glavne ulice, pogadjaš po opisanih veé smetlištíh. ftalija jé 
u obée pospaná u jutro, jerbo je na večer odvise budna. Jer gdé 
se kazalište u devět satih otvara, a do pol noci trajé, onde se 
provuče još bar ura raznimi razhladami, te se národ nemože di6i 
s pěvci, legav sa sovami. Zato u sedám urah nevidiš još nikoga 
ulicami, osim što su seljaci dovezli u grád ^ega dara božjéga, pa 
što po radionicah stoji škripa i lupa radnikah. Po ti^ovih su voéari 



Digitized by 



Google ^ 



— 143 — 

vele umětno stali rédati voče: ovdé ti namigiyu hruške, onde ti se 
smyu ňaraače i limuni, dalje ti se razpuziyu šeéerne smokve, a 
bliže se opět rumene madežne breskve , kakovih nisam još nigdě * 
vidio: veliké popůt )iaših moi^anjah (šipak), a sladké, da tise s preu- 
godnim mirisom razilaze u ustijuli. Sve je to poredano káno u živom 
toéiyaku, pa sve za vrlo jevtine novce. Oko osám urah zavn^e 
sve ulice: pobožní srediyi národ grne u crkve, da š pěsmom u 
hvalu Božju počme užívati blagodati lyegove; Po svib se crkvah 
na švih oltarih čitsgu sv^ mise, a puk se na kolěnih kaje za 
prošle grěhe. U trgovačkom gradu moraš postáti trgovcem, a u 
svetom Rimu probíja te něka pobožnost , kakove drugdě nisi čutio. 
Množina velel^nih crkavah i svetjenička ylada učiní, te se papinski 
Talijani u iiyotu sasyím razlikuju od naših Lombardezah. Jer dočím 
oni stoje prví na listi kunite^ah europejskih, da se éověku koza 
ježí od opake njibove prostotě, oni niti nedolaze u imeniku. Nigdě 
nečusmo ni najmanje Metve niti od najprostijih fakinah, kojí mi 
na pitanje odgovarahu, da postoje po gradu pazitelji, pa (uvší koga 
kleti, námah ga u uzu odvedu. Pomozi, što može, te je pravedna 
strogost posve' utamanila mahnu neízměmo sramoteču palo čově- 
čanstvo. Ista svetjenička vláda potíce stanovníčtvo na - bezpriměmu 
darežljívost; jer káno što su me věštaci uvěřili,^ postojí u gradu 
mnogo samostanah, ter se kod ňjih izpunjiye ízreka u svetom pís- 
mu : Nemojte se brinuti, što cete jesti ili piti^ jer to ce vam sve 
dáti dar^Slýivi éitelji rimsJcu Istomu se dělovanju ima pripisati, 
što něki visí častnici, ako i jesu svetovnjaci, prig9dom veéih sve- 
čanostíh nose haljine svetjeničke. AU da ti što osobitá kazem, 
gostioníci rimski imadu nálog, da petkom i subotom svakoga gosta 
opomenu, da je dan posta. Istinu mí je tu potvrdio ovaj slučaj: U 
Bubotu dodje u našu gostionicu Alla Lepre francezki svetjenik, 
duboko zamišljen u svoje poslové. Un biftek, reče gostioniku. Gos- 
podíne, danas je post, želíte li postnih, ili mrsnih jelah? Un bifteky 
ponovi řvetjenik, nerazuměv hrb^avosti talijanske. Jošjačimglasojn 
zaviče mu gostionik svoju opomenu. Trgnut i zastidjen od nas nac- 
kolo sědečih svetjenikah, uovi, reče, gladeé si žarko Úce. — Duh 
sve^eničke vlade porodio je mnogo družtvah, što se bavě oko švih 
nevoljah stíinovniétva, osobito páko nastoje, da se siromašniji gra- 
cjjani tudjom pomoéju hrané ili bolestni ízlěčé, ili mrtvi častno 
zakopaju. Viděh na živé oči čověka zalorabuljena popuf naših domi- 
nah o mesopustu, ali hrdjava mastila, gdě sa škrabicom u ruci 



Digitized by VjOOQIC 



— 144 — 

.obilaze gradjane, proseéi milostiřiju za nevoljnike. Guida nas uvé- 
rava, da se cesto odlični Ijudí tako zakrabulije, da se lasnije obrané 
prirodjenomu stidu, branečemu prosjaéenje. Radujuci se iz svega 
srca tomu plěmenitomu plodu živé věře, pratjasmo s pozomoštju 
kretanje tih krabuljonošah. 

U domaku devetoj urí zaškripe Eimom kolica, vučena Ijud- 
škim trudom , na kojih je dubkom navrstano svega , čim se može 
služiti kuča za jelo preko daná. Taj se čudnovati corso razilazi 
svimi ulicami, tvorec posvuda prizorah, kakovi se svaki dan sbijaju 
u Zagrebu na kaptolskom trgu i pod Zidom. Eada stanu kolica 
před svakom kučom, námah lete sa švih prozorah košarice, visece 
o tankom užincu, pak uprav u ruke veletržcem uličnjakom. Pogodbá , 
se sklapa redom, páče buduéi cena poznata i malone uvěk ista, 
samo se napune košarice, čega traži pospaná gazdarica s visoka 
prozora. Vece narednosti nemožeš si ni pomisliti. Rimljanke se ne- 
moraju tužiti na nespretnost ženskih odělah, kojimi Zagrebkinje 
potroše vise urah, da izadju kupit funtu govedine. Ali poslena je 
Hrvatica več u Sedám urah počešljana i priredjena, dočim setrome 
Rimljanke natresuju sobami razkuštranih kosaL Po tom možeš 
suditi , dokle se mora sgusnuti krv i razplaziti put Talijankam, 
koje i ondá mrze na kretanje , kada se radí i o sve pokretjučem 
želudcu. izza togá domaéo-javnoga posla zatutnje kočije, vozeče ino- 
' «trance do švih znatnostih, sada se pokrene i svetjenstvo, brusece 
lěvo, desno, gore, dole, neznáš, kamo ni zašto. Bezposlice, kojih Ima 
sila po «vih talijanskih gradovih, zěvaju gradoín, dok se nesastanu 
na kojem trgu, gdě se nadje glumac pod častnom slikom čudotvóma 
Aeskulapa na visokom prestolu ugladjene kočije. Trublje trube, bub- 
njevi bubnjaju. Zubi politju na sve straně bez bolí i vike, samo što 
kadkad zacvili kóji mučenac, kóji neima drugé krivnje, van što se 
zub málo čvrštje drži lalokah, nego da sam izpadne. I druge bo- 
lesti svake ruke vidaju se samim doticajem čudotvorca, uz samo- 
tvomu hvalu, da je léčnik póčinio čudesah po švih četirih stranah 
světa i na drugih městih. Ali svakdanjost nezabavlja zadugo, té se 
čopor dangubah dalje pomifee u savršenoj nesvěsti. Sada jih zába- 
vami dočekuje brižljivo poglavarstvo , te s visoka shoda viče frakí- 
rani činovnik: trenta uno, settanta sette^^ asvětina smijué ae#odgo- 
vara: le gambette. Tu se igra javna lutrija, koja je i kod nas za- 
vládala, te se sa slaštju obavlja po sobah u domaku stolacah uz 
bukteée oči. — Děea trebaju igarah , a i starci , postávši opět dě- 



Digitized by VjOOQIC 



— 145 -- 

com, najyifie se razblažtyu svakojakimi dangubili ; páče i Ijude, štono 
se cěli ďim vrte bez posla káno muhe'bez glave, uvěk su zabav- 
Ijali lulkami) da Ďeprímu klanjatí samotvornih kumirah: odatle.sila 
ofia amphitfaeathth i areiiah pod Augusti za težke novce, odatle i 
današnje nastojanje poglavarstva rímskoga oko jaynih igarah, kojih 
se preko godine mnogo dava. Jzmedju ostalih najviše mi se dopadá 
Girandola. O uskrsu i o Petrovu raAsvětli se što sjajnije trgpučki 
i čarobni monte Pincio, na kojem gAivaju topovi, dočim na trgu 
sede u okrugtt Častnici i velikaši u svetčanih odorah. Kada se go- 
vori o talijanskoj razsvěti, netřeba místiti na ono několiko lojenih 
světíiyakah, što se za sličné sgodekod nas metju na prozore, več 
třeba držati, da se tu i ukus i světlost tako prosiplje, da se usréd 
noéi vidi káno usrěd .bělá daná. Sličné divote makar i u niiniaftri 
bismose i mi biii nauživali godine pedeset i druge, da nije zavidno 
nebondariló na nas p^nskom i vijavicom. Mimo ovo sědjenje doliči 
vážnosti rimskih togatah, kóji nam predočuju krštjansko blaženstvo 
nebesko, gdě éemo uživati neojHsivih slastih, gledsýuči Boga licem 
}i lice. — Něšto živahnije, valjda za mládež, kretje se svetkovina 
i MoeoUUi^ gdě naistom tigu dižusvěéice u vis, tko če.komupríje 
ugasiti. Tu veé ima i vike i trice i skoka, ar možda i kikorovah. — 
Što páko da reknem o šaljivoj igri , što se je i u našem Prímorju 
ttdomačila, kada o mesopustu krabuljka drži u ruci trsku s úžin- 
cem, o kojem visi suha smokvica, koju děca po ulicah grábeustima 
bez Hajmanje podpore rukuh? Neima li tu směba do šita, kada se 
kóji déčak, zaskočiv se za malenom slašticom, strovali nauznačice, 
u znídt, daje najbolje kazmti, čim sisagrěšio? Najplodniji jeigrami 
Listopad, kojemu po korěnu neima tra^a onde, ostajuč lištje na 
granafa, dok ga novo neiztěra; toga se měseea sVake nedělje i če- 
tvrika davaju javnc igre po vrtovih i dvorcih. 

AU vratímo * se k vremenu. Posle deset urah počima šunce 
taká peéi, da se moraš zaklanjatí u zahladje od visokih kaéah. Vru- 
čina ta naliči jakú ognjn na polju za větra; od njega kipi samo 
voda tt kotlů, dočim kuharom sa straně godi Što uměrenija toplina. 
Na suficu boče da ti izskoče moždjani, a zamakni u senu, eno te 
u najblažem inrolětju; jer eělo se podneblje málo kad žari, káno 
što biva n našem kamenitom Primorju, a prílííno i u Zagrebu. U 
Riiiiu netřeba pamih kupeljih; jer na suncu te s města znoj pro- 
bije, a a sěni se námah razhladiš, samo moraš biti jakib sglobah, 
da podnesu taj navršeni skok u naravi. S toga je za inostrance vrlo 

10 



Digitized by VjOOQIC 



— 146 — 

pogibe^an onde měšec Kolovoz ; jer polazec oni crkve i druge sgrade, 
svaki čas skáču iz vapnenfce u ledenicu: odatle prehlade i češte 
groznice, koje od pamtivěka uprav dave stónovničtvo. S toga se 
světuje^ putnikom , d^ se neoblače odvise lagano , a ob omari da 
ostanu kod kuče; jer kad udari južni větar, kóji se u Afirici zove 
Samům, kakova smo' i mi dva daná imali, ondá je zrak tako težak, 
ugušljiv i smradljiv, da ti tělo na zemlju kapa. — Dakle posle de- 
set urah izlaze i stáno vnici*i inostranci iz k:u6e, osobito páko na 
Corsó. Ulica je ta duga málo ne uru, široka poput naše Dice, gdé^ 
je najtášnja, a ravna káno da se je ugledala u našu domorodku. 
Těsni pločnik do visokih kučah, koje ulicu zakriljuju, uzyisio se 
je od taraca na vise městah po dva pediya, te moraš hodajuč do- 
bH pažiti, da ili neprevagneš, ili netresneš nogom o kamenité stu- 
pove, što štíte pločnik od kolah. S obě straně razgraiyuju se druge 
ulice, koje se završuju glavnimi trgovi: káno što je piazza del Po- 
polo, piazza di Spagna, porto di Eipetta, Monte Citorio, piazza Na- 
vona, piazza Colqnna, piazza della Pilotta. Bogatí su se štacuni 
lěpo nanizali s. obě straně , raztvarajuč znaličnikom svoje bogate 
izloge. Bogat^tvo se to steže ponajvišena umotvoré, osobito slikar- 
ske i kiparske ; zlata nisam ni toliko vidio, koliko u Beču na Kohl- 
marktu. U to doba nesmije nijedna kočija narušivati one veličan- 
stvene tišině. Gospodje, bogato i ukusno oděvene, osvrtju se još po- 
něšto, da zadovolje prirodjenoj znaličnosti; ali mužkarci, sami Ca- 
toni, niti lěvo ,^ niti desno , več ravno , važno i veličanstveno uprav 
po stázi syojih dědovalu Jedinu iznimku čini kóji laganiji Francez 
ili Poljak, kojih mi nismo mnogo viděli , što toga měseca sve běži 
iz Rima. 

Inostrajicu se oko otme najprije na řjude, taj nsýsavršeiiiji 
stvoř božji na zemlji. Čudnovato, što a zemlji, toli razvikanoj kra- 
«otom, málo vidiš uprav lěpih licah i stasah. Od sobnoga zraka 
uvehle su ženskim růžice na licu , što je obično nagrizeno ' kozl- 
cami, koje onde vrlo běsné, što si jih stanovnici od někifi predsu- 
dah nedaju cěpití ^ ter jih vláda mora na to nagradami poticati. 
Vitkost se stasa gubi od nabubřené puti, što su nagojile věčnim 
sědom. Naduté,, blědo-žute , to je • pravá slika Rimljanakah. ^Ako 
blisne gdě koja svěža ružica srěd lěrovah, možeš sigumo kázati, 
da je nikla u inostranu vrtu; káno što se Beč hvali s krasoticáli, 
ali došlih ili sa slavjanskoga sěvera, ili s ugarskoga juga. U nošnji 
nerazlikuju se od francezkoga světa, i zato i onde caruje krinolina, 



Digitized by, VjOOQ IC 



— 147 — 

M koju su mužkarí udarili i ogiijem i vodom poput onoga ^Solno- 
gradjanina; ali prvi lěk bijaše oáú&e drastičan^ tese jedna přetvoři 
ugarkom, a drugi je preslab, da lěéi od modne groznice, pa je sve 
ostalo pri svojeglavosti ženskoj. — Posve drugčije třeba govorití 
o mttžkom spolu, kóji je u obée krasan. Cme kose, cme oči, nos 
orlov, crai brci i puna brada, lice cmomanjasto s malá crljenila, 
stas srednji, ponéšto puniji, to su u obée glavni znakovi bagre rim- 
ske. Sve to, prosti jednako káno i ugladjeni, govore jezikom, kakova 
nemožeš nigdě drugdě čuti. Jer ako se cěli svět ^laže u tom, da 
je talijanski Jezik najblagozvučniji i najsladji od švih drugih euro- 
pejskih jezikáhi to Talijani sami davaju přednost rímskomu izgo- 
voru u poznanoj poslovici: Lingua toseana in bocca romana, Što 
je u glasbi st€tcc(Uo, to je u talijanštini ovaj izgovor. Iz pumh prši- 
juh izlazi glas srednje ruke, nití tan'ak, nití křupan, ali svakako 
pun i neizměmo blagozvučan ; svaka se slovka izgovara^ polagano i 
razgovětno, tako da točno razabireš svu onu množinu podvostru- 
čenih saglasnikah, po čem govor stiče něko sklkdnoglasje, zanoseée 
na preugodno pěvanje. Ako je dakle izgovor drugih Talijanah žla- 
vrast poput patakah, rimski je važan i velitanstven ; a kad ga strast 
koja živahnije potakne, kroz prelévajucu se blagozvučnost preugo- 
dan i silan. U tom hvale věštacikardinala Antonella, kojega romonu 
i šili da se těžko odolěva. Kada páko ugladjena gospodja ^dime u 
te jezične žice, gotov si se raztopiti od milja. Pa tí su glasovi 
meni bMrem bili tako srodni , da sam se bio u govoru pretvorio 
pravim lUmljaninom. — x 

^ Pošto- si se tako nagledao Ijudih, ondá i nehotíce zarediš umět- 
niékimi izlogami. Ako se veé u Beču zlatne izloge slabije ponose 
gledaoci, od slikah onih na Mehlmarktu; páče ako se umětnosti 
englezkih onih kónjah i pasah dive i gradjani i inostranci : to češ 
lahko razuměti,da sen Rimn divota s umětničkih tvorovah přetvara 
u pravi uzhit. Sve sgrade, svi bogovi i sve znatnosti poganskoga 
světa; svi pojavi krštjanske prošlosti; páče i svi unaotvori bodáte 
sadašnjostí izlažu ti se tu ili ů mědorezih ili u fotograflh, kako- 
vih nisi još tiikad vidio. Tu se možeš badava naužití švih onih 
milinah, za koje se drugdě u javnih izlogah platjaju težki novci. Povrh 
toga, gledajuč jih s bliza, posve jim upijaš što věmiju slikú i priliku. 
Zato češ u Rimu proživěti godinu i dvě danah, pa češ naéi něšto 
nova. Od koliké bi dakle kořisti bilo, za naš mekoéudni národ, da se 
vise našinacah ogledava po tom gorostasnom i věčnom attellier-u? — 



Digitized by VJsOOQ IC 



— 148 — 

. Da u to doba kreneš prama Vatikánu, vidio bi silu karucah, 
gdě dolaze i odilaze iz papinske palače, koje u poslovih, koje u 
pohódih i naklonih. Ali žega postaje nesnosnijom, aželudac opoini- 
nje putnika, ter se s Ijudi i ti utičeš tratoriji álla Lq^e, koja se 
je od Gorsa odmakla sama za několiko statinah koračajah, Budu6í 
da srno uvék umořeni i znojni padali oko ivjezinih stolovah, proz- 
vasmo ju: Meta stidans^ po onom stupu blizu Koloseja, gdě su 
borci odpočívali i znojna. čela umivali. U tu te gostionu zato vodim, 
da ti xeknem, da češ onde iz jestvenika, na kojem je tiskáno naj- 
manje stotinu jelah, izabrati uvěk isto, áto je i bolje i jevtia^e, pa 
plativ čuti, gdě ti konobár svaki put izreče svoj prosit^ dočim ti se 
u ostaloj Italiji veli bm pro. Ta dakle rěč ktinska proiivěla je 
dvě hiljade godinah u ustijuh národa sve do daná današnjega! Posle 
oběda jedva se doturaš ~do hospitala jerolimskoga, pa dok celo gra- 
djanstvo drži svoju siestu, i ti legpes Bpavať u hladnoj sobi, osta- 
viv neumomomu i uvěk budnomu Guidi, da snuje, kamo čemo pod 
yežer. 

Jedva si u snu preletio několiko brdah i doUnah/ i jedva si 
se s užasom digao několiko putah iznad propastih i prosědah, kada 
te za nogu pograbi marljivi Guida, tržué te iz obajanc^a carstva. U 
pet satih izašli bismo obično iz kuče, da preglednemo što nam još 
preostaje. Srednji národ gme svaki dan na veěemicu, te su crkve 
i posle podne pune káno i s jutra. U šest urah eno sjajaa corsa, 
kakova neima u Beču ni u Prateru prvoga Svibnja. Ktpettom^ Corsom 
i ulicom del Babuino leti páče pomiče se veličanstveno karuca za 
karucomp pod svakom su uprežena po dva golema han^ra vranca, 
a nutrí sede gospoda i velikaši, uvěk u sjajnih odorah, takomimo, 
važno, páče i ukočeno, káno da su od mrámora izkijesani. Ždja te 
vuče znáti, kamo če krenuti, kada i pěšad opaziá, gdě se važnim 
korakom ů istom pravcu kretje. Eto jih na pučkom trgu, gdé se 
popinju uz brdo Pinčio cestom^ gladjom od ugladjena štola. Pěša* 
koln služi pločnik, nad kojim se uzdiže kamenitá ograda, ukradena 
kipovi od mrámora svake ruke. Krásno páče divno je gledaJá^kako 
se konji, niti pomamni, niti tromi, ali ipak puni vatře ia*opim'u uz 
brdo, dar što prije dovedu gospodtí, koju gledaš sa višega zavoja, 
káno da si jim u domaku. U čas se oni bi reč doskližu, a ti mué- 
nije popneš u srědinu raja Hesperskoga. Čarobnijega šetališta neimá 
valjda daleko u světu. Šetalište sé pruža pol ure u dužinu — a 
širinom izpunjuje prostor od četvrt ure, dok se otraga nestopi 



Digitized by Google 



— 149 — 

8 perivojem i dvorcem Boi^heekim. — Pod nogama vidiš sav Rím, 
osobíto po^e MartoYO, na kojem se yažno, al i turobno uzdiže ně- 
kadaqi Pantheon, sadaiya Stci, Maria alla Botanda. Prama tebi 
u najdaljem kutu diže se u zrak turanj sv. Petra s gorostasnom ku- 
bom i crkvom, podno koje se něži lagani Tiber. Desno od Yatikana 
posve u zadku motriš ňa brdu celu. šumu veličanstvenih piigolah. 
Ta mi se stabla učiniše káno bitja plemenit^ega izvora, koja pre- 
ziruči zema^sku podlost, hoée da se izvinu prama nebu, pravomu 
SYOjemu zaviiaju. Ali buduči ipak zemaJijske naravi, kada veé ne- 
mogu da se da^e potiiniu, u viáih se krugovih obustave, i razgrane, 
ploveéi po čistom zraku nadzemaljskom. — Po samom se je Pinčiu 
zaokružilo vise léhah južnogdi stabarja, izmedju kojega se iztiču 
larasotom cipregsi, vitkoá^u palme, a rědkoátju agáve idrugojužno 
raštje. Izme^ju tíh lěhah izmiču se mlěčne cestě i stáze, utrte poput 
štola, i provúijene gdéšto sedali od mrámora za počinak trudnima 
nogama. U Čarobne te gajeve udubili su se slavní muževi minulosti 
i sadašqjosti. Ovdě te silni Caesar opominje na pokomost, onde ti 
sméli Oiceron pokaziije put k svojim rostrom, dočim te LucuU po- 
živa na razkošne večere, a mekáni Sallust n prostrane vrtove. Sada 
se sloze sví pěsnici starorimski i talijanski, te pěvaju ode zemalj- 
skoj dici uz sinfonqe švih glasbenikah talijanskíh. Nasred brda 
romoni svakí dan glasba, od koje se krv živahnije kretje, te se 
moraš pozómo izmicati izmedju naloge i tišme. Gospeda voze se 
uvék jednako važno u bogatih karucab oko glasbe, te se napokon 
poredaju na jednom městu, nesilazeči ni za časak. Da jih pitaš, o 
čem misie, odgovoríli bi ti sigumo: Q paloj v^ličini i o jadu, što 
neimajú uprav nikakova glasa u današnjem Capitoliju sveeuropej- 
skonL Bazblažen tako velelěpljem umétnim, krasotom prírodnom i 
romonom glasbenim, i nehotíce bacíš oko prama západu, odakle ti 
izmeá}VL piiQotekoga stabarja ša\je umořeno šunce svoje zaduje cě- 
lov«. Oko njega se tada prolije najtai\ji ružični rumenac, kojí se 
nedokučivom umětnoštju prelěva u žumai\jcovu bojů, kojom se tada 
prosipa cělo nébište sve do modrih krugovah nebeskih. Atmosféra 
cela títrá u neopisivoj dici, nad kojom prorosi obilná rosa káno 
biagi 2noj umorenoga daná, što se opraštja preugodnim mirísom 
švih hlapilah. A ti? Ti stojíš sav u blaženom uzhitu, kojí te diže 
do nebesah. Ništa neima divnijega nad zapadom sunca na Pinčiu, 
s koga sam se ja najposlědnji skidao, uzdíšuč: Pinčio, o čarobni 
Pinčio ! pól me světa za te nenaknadi. Čar padajučega sunca u 



Digitized by VjOOQIC 



— 150 — 

Rimu niožemo si mi u Hrvatskoj poněšto představiti, uživajuči kad- 
što slj^ne prizore, ali sasvim si ga predočiti nemožemo nikako. 
Čini se bo, da je vladalac nebeski uprav nad Rimom otvorio naj- 
sjajniju dvoranu, obloženu zlatom i izvezenu rubini, topazi i lazuri 
najizvrstnije ruke. Sever sa svojim blědim zvězdišteffl družinska je 
pojata u nebeskoj palači prama ovomu uživalištu. Dva su města, 
koja su mi dosad osobito zanéla dušu: Solnógrad, gledan pod večer 
s opatičkoga brda, i ovaj prečarobni Pinčio. Ostávřjajuc oba, tako 
mi zatuži srče, káno Ijubljenomu sinčiéu, kada se prvi put izvija 
iz krila mile majke svoje. — Pinčio s Bogom, nikad te nezabora- 
vih! — 

Čini zapadne šunce, svět se počima razilaziti, jer inedju za- 
padom i tamom ima samo něšto preko pol ure vremena, a toliko 
třeba, dok se sadje mimo francezke akademije na Corso^ kóji več 
plamti světlim plamom plimovih světiljakah. Světlost se ta neiz- 
měmo i pomnaža i krasi, što u izlogah bukte sve staré sgrade, 
uovije palače, páče i sve podrtine u světlosti od milijunah uljeni- 
cah, kojimi se te sgrade u shodno vrěme zbilja razsvfttljuju. Divote 
razsvětljénoga hrama sv. Petra nemožeš, si nikako představiti, -nego 
ili buduč za razsvěta u Rimu, ili gledajuc ju u slici opět u Rimu. 
Cela ógromnost crkve, tumja i trga sa stupovljem, popuiyena je 
niilijuni uljenicah, kojim se u sjaju pokazuju ona dva vodometa, 
káno pretegnuta ametisti. S města kupih ovu poslědnju sliku, te 
ju cesto u sobi razsvětljíijem, da se digiiem, kada me podlost odvec 
tišti i gnjete. — Prošetav se jošte málo gore, dole, padneš u znané 
tratorije, ostaviv gospoďu, da ňoégube, prostije gradjane, da pri 
čaěi vina po krčmah pěvaju , i vojake francezke i talijanske , da 
se kolju. — U kazalištu rimskom nije ttie bilo, jer je ludorija, 
zatvarati se u zidine, pošto ti cela narav u sklady angjeoskom 
pripěva diku i slávu božju. Pák i třeba znáti, da svetjenikom nije 
onde pod živu glavu prosto, polaziti kazališta, a ja se htědoh dřžati 
uprav rimske pošlo vice: Si Romae eris^ romano vivito more. 

Ali buduč da mi je list narasíio preko običaja, vratjam se u 
navadnu svoju národnost, iz koje me izvlači samo željá, ugoditi 
prijateljstvu, što cénim nad sve ino. Nu káno sin prirode, hoču da 
ti jednom rukom oduzmem, što sam ti drugom obilno podfelio, te 
češ čekati i m^sec danah, dok ti uzpišem. U ostalom uvěk tvoj 

U Rimu 24. Kolovíj^a 1858. 

A. T. 



Digitized by VjOOQIC 



151 — 



LÍ8t XIX. 

(Izgovori lenosti m dopisivanju, Odhrana hod Isusovacah. Nakloň 
papi. Sloga u. Jcnjiíevnosti. Razstanah s Rimom.) 

Dragi Vinko! 

Tužíš se, da ti veé dugo ništa nepišem, tér opominješ na 
pryateljsku dnžnost Da sam káno drugí Ijudi, mogao bih se izgo- 
varati poslovi, od kqjih da nepreostaje vremena ni za spavanje. Páče 
mogaó bih reéi, da se več dávno skanjujem, ali danas zaboravim, 
sutra me zaprěči, a posutra mi se čini, da tieima ništa važna. Na- 
pokon bih mogao primětíti, što su meni odgovorilí něki zagrebčani, 
kadasamjih ukorio, što mi nisu odpisali na mojeí opětované listové : 
Nismo znali, gdé če vas o prazniQÍh t)ošta zateéi. Sve bih to mogao 
navésti ; ali znajuč, da ništa nemože čověka preprěčiti, ako ga pravá 
Ijubav potiče na pisanje, radje éu istinu kázati, osvédočen buduč, 
da su u laži kratkenoge. Niaamhotiopisati, da izpunřm rěč, zadánu 
ti u zadnjem listu , pa tu stalnost moraš hyaliti , ako se tebe i 
neugodno dira. Quod uni justum^ alteri aeqtmm/ Ali dá se neza- 
měrim tvojemu prijateljstvu, evo mc kod stolit svega u peru. 

Dobro se sětjaš, kako srno u Peštu skákali od vešeíja, kad 
nas je u sémeništu posětio kóji od vas světovnjakah. Svaka rěč 
domorodna, progovorena u tudjinstvu, vrědi zlata, ter se i mi od- 
pravismo, da pohodimo dva klerika zagrebačke biskupije, što se kod 
Isusovacah odhranjuju. Za čas snidjoše umoljeiii u govorilište, u 
crljenih reverendah, s kvadratom na glavi. Reverendah , si neskap- 
čaju, veé prebacivši jedno krilo preko drugoga, slezu jih uzkini 
pasom, što mi se učini vrlo naredno. Zahvalni učenici spoznaše^ 
námah učitelja, te poljubivši se sědosmo razgovarat Blěda jim hca 
svědoče, da se nisu još udomaéili, a jedari nam se potuži, da mu 
zrak još nikako neprija. Znajuéi, da je u Isusovacah latinski jezik 
poslovni, ^mišljasmo , da če nas tim jezikom pozdraviti , ali srče 
održa pobědu nad diplomatičnoštju. Što radě rod jaci, što domorodci, 



DigitizedbyCiOOglC 



— 152 — 

što pisci, kako narodna knjiga, b^jahu pitaiga, kojimi nas námah 
zaokupiše. Zadovo^jiv u krátko domDrodnoj znaličnosti, da netugu- 
jemo. oko težkoga stapja naše književnosti, boreče se sa svakojakinii 
zaprěkámi, uzmem jih izpitivatí o náčinu njihova odhraqjivanja. Da 
se može lako umiriti čežnja za domoviníKn, ovdě bismo bili posve 
zadovoljni. U závodu vláda red, čistoča.i blagost, nemuče nasňeu- 
městnimi věžbami dnhovnimi, a nauke^nam tako ucěpljuju, da se 
tělo nimalo neoštetjuje, duh páko sve bistriji postaje. Predava se u 
jutro dvě ure, a pol ure traju učené prepirke ob onom, što se je 
předávalo; peslě podne predava se uru, a prepii^e pol ure; drjjgo 
se vrěme probav^a mišljenjem i sf afcojekíin věžbanjem. Kada se 
utrudimo naukom, odredi se několiko danah, kada se ni čitatines- 
mije. Muogo izilazimó na šeti^ju u svoja dva dvorca, od kojili jedan 
leži kod Tivola, a i češto zaredjujemo po muzejih i -drugíh sbirkah. 
Kada dodjemo u Rim, uzmu nam se oděče, kojih nikad vise nevi- 
dimo, pa nam se dadu závodně; zatím moramo priseči^ dá éemo u 
závodu ostati punih šest godinah, nepošavši ni za časak knéí, kamo 
smijemo písatí, kada nam je volja, samo što nam nastojnik procitá 
uvěk listové. Svršivši nauke, moramo obečati, da se za tri godine 
neceílio vrátiti u Rim, več da čemo poči námah u svoju^ biskupiju, 
kojoj da služimo, nestupivši u nikakov red, oeim aka sam papá 
dopustí. Ondá nas sprovodu do kočije, da nakon šest godinah vidimo- 
svoje. Nemogu ti kazatí, kako mi se je dopao taj iskreni opis o 
prérazboritom náčinu odhraivjivaiija. Jer něgujuči tělo, káno temeljni 
kamen svakovrstne daljne odhrane, nelišavaju duha one živahností i 
bistrine, koja je neobfaodno poixebna, da samostalno tvorí. Preko- 
memom bo naukom pťenapeti duh čověčji, ako još i prima što u 
se, nemože tvořiti ništa, te su takovi učeni mučeiyaei najprikladniji, 
da prepisuju ili vuku skrižaljke. Udaijenost od světa za něko vréme 
čini mi se shodná, da se mladici najprye okrěpe naboMm duhom, 
kojim imaju dělovati na oplemei^ivanje čověčanstva, Bojah se jedíno, 
da jím latínska odhrana neizbriše i zaduji trag domorodstva, ali 
káno što vidim, oni u tudjini još vise Ijube svoje. Pa toga se nge 
bojati u trěznom Rimu, kóji sve národe jednakom ^ubav^ zagr^qe. 
Zakonom onim, da našinac neima stupití u samostanski stálíš bez 
papinske dozvole, čini mi se da Isusovci brané sebe od potvore 
^rozelitizma. — Još duze bismo se bili razgovarali, páče i nutraš- 
lýost ssavoda ogledali, da nas nije jedan od lyih.iskreno odvratio 
od nakane, veleč, da sutra imadu izpite, te se miř nesQiye. ifaru- 



Digitized by VjOOQIC 



_ 158 — 

Sávati. Uzaisši dakle sobom hUjitde po^dravah ojihoyih, f^ffostismo 
se s mladici, kóji s vreiBeBom mogu postáti čvrBtim stupom vére i 
národností. 

Sad nas nije ništa vise muCilo, nego želja, nakloniti se glavi 
crkvenoj, naměstniku Isukrstovu na cěloj zemlji. Ta že^*a toU silo- 
vito délige, da se sa švih stranah světa slamaju nabožni putnici, 
ponajviše zato, da mogu pasti na Icolěna prvomu svomu duhovnomu 
otců. Ako tomu još dodamo vážnost muža, što srěd tako žestokih 
oligah mudro i neprestrašno úpravna brodom Isukrstovim, ondá si 
raožeš pomisliti, s kolikom srno neustrpnoštju očekávali blaženu za^ 
nas sgodu, koju nam je ve^ bio na polak otvorio neumomi naš 
Guidar dobiv dopustnicu za naš pqklon. AU nemili udes htěde, da 
se je papá, blagoslivljajuč šestnaestoga Kolovoza puk sa shoda crkve 
alla Maria Maggiore, bio dotle p^ehladio, da nije celo ono vrěníe 
nikoga prímao. Tu vést razněše novině po cělo> Europi , a naša 
srca zldivati što crnja tuga, što se uprav nad námi mora izpuniti 
narodna poslovica: U Rimu bio, a pape nevidio! 

Evo naš, bratjo, progpvori Guida, na svršetku vojně, koju ste, 
mogu sponosoni přiznati, hraíbro izborili. Još nam preostaje pokoji 
neznatni čopor, alj što jeto.prama glavnomu neprijate^ju, kojéga 
srno sasvim pod mač okrenuli? S ponosom možemo kázati s Cae- 
sarom: tfenimus, vidimus, vidmus za dvanaest danah. Ja.sam 
izpunio svoju sládku dužnost, te vas odpuštjam uvěžbane, da dalje 
po Itaiyi na svoju ruku vojiq*eté.^ Živio, junački Guida, zaoriše tri 
grla, a dvanaest se noguh pomače uprav prama plašijivomu zecu, 
da se na junačku pije oprostaica. 

U posebnoj sobi zarecj^juje čaša za čašom suha vina; oči se 
křese, ruke kretju, a nakvašeno grlo hoée da govori iz duboka 
srca. Kanonik Petkovié, koj^a je što vise uzhitila hrvatska iskre- 
nost i Ijubež^ivost naša, stade retoričkim aparatom napjati slozi 
jagoslavskoj u kiýiževnosti, imenito páko Hrvatom, kóji su več 
toliko putďi dokázali, da jim je ona ne samo na jeziku , več i na 
srcu i u tvoru. Bazum^e se samo po sebi, da srno i mi Hrvati iz 
dna duše napili bratji Dalmatincem, kóji su učenoŠtju svojom u 
davnih vékovih i^asili slávu imena hrvatskoga, i kóji su nam u 
najnovqe vréme bili učitelji, a sada su řevni sudělate^i na knji- 
ževnom po^u. Béč po rdč, čaša za čašom, mi bqasmo blaženi: ovu 
sreču da završím slavnim činom, pio sam presladku času pobratimr 



Digitized by VjOOQ IC 



— 154 — 

štva s dragim Guidom našim, s kojím me sladko věže rod, věra, 
jezik, stališ, duh, čežnja, nadá i nastojanje. 

U deset nas urah doéeka u hospitalu vrě^ni naš kanonik 
Bmda^ s kojim preugodno potrajasmp vrěme do pol noéi. Téže 
sam se male kad razstajao ; Ijubežljivosti se bo njihovoj nisam ni 
onda mogao, ni sada se nemogu dóvoljno zahvaliti; osim ako jim 
slabahnim percem svojim predam imena onomu potomstvu, što bude 
ove dopise držalo vrědnimi čitanja. Sláva takovim zemljakom i 
čověkoljubomj 

Štovanje mi one gospode bráni," da. dulje o ičem govorim; 
zato počekaj malko, dok budem od cutjenja mog^o po običaju gla- 
goljiti. Uvěk tvoj. 

U Bimu 27. Kolovoza 1858. 

A. Ť. 



List XX- 

(Prepirka imiirma. Dva *Portugalca, Uno. Alb ano. Cisterna, 
FomptinsTce haluze^ Terračina. Fondi. Dodaná.' Cigáni talijanski. 
Mola di Gaeta. Vidik s gostione al Cicerone, Gaeta s daleka, 
Cicěrona uhiše onde. Pópravak zidovah. Dogana prevarena. Okolica 
i stanovniei. Nola. Cesta do Napulja. Napůl j. Ulica Tojedo. 
Razstanak. BraziUanci. Gostionica alla Croce.) 



Dra(p Vinko! 

> Bue oaffě, viknuh u šest satih u jutru dilfe 28. Kolovoza 
líavaiíara. Ďok se mi krěpimo za put u Napulj , veturin se prama 
nam tik veture žestoko prepire s nékim čověkom. Ruke su se tako 
brzokretale i križale, te srno mislili, biti ée krvavih glavah. Dopad- 
neme, plativši kavanaru, da vidimo, ima li još léka. U to se kmeni 
približi vejburin, i prišaptne mi: Ě uno di quei, te vas molim, da 
do prve stáje sednete u kočiju, pak oiula ču se ja s lyim ogledatí. 
Da je i vecih žrtvah tražio, bio Wh učinio, samo da se krv n^ro- 
lije, ili barem koj[£i druga sramota neučini. — Ali.da taj slučaj 
valjano uzrazumiješ, třeba ti znáti, da smo mibili pogodili jevtiniji 



Digitized by VjOOQIC 



— 155 — 

eoupě; to je morao i ovaj neznanac učiniti, te se vetorin nadje 
medju dvě vatře. — Vetura křenu u sedám urah iz Eima, po kojem 
srno mi punih dvanaest danah gazili f rovali, i kojí nam se je tako 
duboko usěkao u pamet i srče, da čemo uvěk hvaliti grovidnosti, 
što nas je na taj put potaknula. Rim je jur maione tri hi\|ade go- 
dinah glava světu, sad u ovom, sad u onom obziru. Pa da nismo 
baš one godine zaputili, druge bi nas godine bili več zatekli nemiri, 
te bigmo. možda mogli i umréti, nevidévši Rima. -r- 

Trudan, mMiurat i pospán zavalih se n lěvi kut na prediyoj 
stráni kočije, gdě mnoge muka bvata, te zažmiriv uzeh si u pamet 
uvadjati sve vidjene i nevidjene stvari, osobito páko primih vagati 
žrtvu, áto doprinosim svójemu drugu, nastavljajuč dsdje putovaiye. 
Jerbo viděv, za Žim sam jur mnogo godinah čeznuo, htědoh se vrá- 
titi, neobazirué se-nimalo niti na istu talijansku poslovicu: Vedere 
NapoU, e poi morire. Pak i otupi někako čověk prama ístim, divo- 
tam, nepřestáno uživanim, te bi za zagonetnoga čověka najbólje 
bilo, da ima kod sebe čarobnu šibiku, kojom bi se iz milinah mogao 
přenositi u strahote. Ali pošto je moj drug veledušno u Jakinu 
mojemu strahu, te nismo udaríli preko divljih Abriizzab, tsiko sam 
i ja rado avd6 zadovoljio njegovoj želji , da stupimo nogom uprav 
ha ždrělo ognjometnoga Vezuva. Přenuv se napokon iz razmatrai)ja, 
opazih, kakovo mi je družtvo. Dvojica se čvrsto upiru o zadak 
kočiji, u znak, da su ga skupuje platila, te se baně káno po svojem. 
Jer i' u tom pokazuje Talijan , da zna bolje računati na pamet od 
hrvatskih, pa ma bilo i kranjskib vozuíksA, kóji sva města prodajů 
u istu cenu, nalažuči samo. nespretnu i neugodnu dužnost, měnjati 
města na svakoj stáji. Oba neznanca bijahu neobična obličja, zuta 
igaxava, cmih kosah i cmih očijuh, dočim je nos bio U jednoga 
dug i debeo, a u drugoga kratak i žafrknut ; brke su -i bradu nosili 
na francezku; jedan se u odělu nije nimalo razlikovao od fakina, 
dočim se je drugi obukao u onakovu belu odoru , kakovu obiěaju 
nositi naši góspodski sokači, s bělóm kapom bez trémka. čúdnovato 
bijaáe, što' su oba imala papuče na noguh, uvučenih u što bělje . 
kopice. Slušajué jih govoriti , dogodi mi se Ono isto , što prošlih 
l)raznikah na sěvemom putu: onde nemogah nikako razabrati Rusa 
od Pó^aka; o vdě neznám, vozim li se s Talijani iii Španjolci, ali 
' svakako mi se čini, da sam zapao u družtvo vatrenog^ romanskoga 
národa. Dugo slušam, ali nemogu nikako da rěšim. Krásna vremeha! 
progovorih jim običnom frazom medju neznanci. Klasičkomu mojmnu 



Digitized by VjOOQIC 



— 156 — 

izrami odazoVu se oni kukaynom talíjaňštiiiom, po čem impozfiam 
mostrance: bqahu Portugalci iz Brazilije a Aineríei.D{dde Amerika 
i Europa sédi smčštjena u tCsnom prostoru veturína tálljaiiskoga! 
Iz da^BJega govora uvidim, da putuju Europom, samo da putiqa, 
zahyatjuči samo vaiqske potezezemljamigradovom. Od sviheuro- 
péjskih gradovah najviše jim se dopadá Beč, valjda što jim giasqe 
one napomiqju domorodne plantáže amerikanske s okovi i robovi. 
Žalostili su se i oni, što jim nge bilo dáno viděti pape,^ porad ko- 
jega su pon^jviše krenuli u Italka. O znanostih dakle, umétnostih i 
izmnih néb^aše s njimi govora, , a u plantáže se ja nerazumijem, 
te sěcljasmo gledajuči se licem u lice. Nepřestáno pušeéi, na svakoj 
stáji pijahu cme kave, da bo\je probave, čim se je želudac svaki 
čas natrpavao, te se i toga puta osvědočih , da je dobar želudac 
ni^veča zaprěka neprekinutoj vožnji. 

Dok se ja tako stištjem. u svoju zabitnost, u koju su me još 
veéma potískavale neugla^jene noge moga antipoda, čigem s o«mpé-a 
sve to hrapavije i jače žlavranje u neugodnoj taUjanátini. Sreča 
áto moj drug n^e ni rěči razuměvao od govora taHjandíOga, 
premda je tvrdio, da razumije knjigam; inače bi ga kod sve i^e- 
gove opreznosti bio mogao brblijavi Uno uloviti u kóji politiďd 
Skripac. AU se nisam mogao dosta načuditi, kako može tko uru 
goyoriti s drugim, da mu ovaj ništa neodgovara, veé se na sve 
sónye, osimakojetako glup, te misii, daje njegova mudrost sdru- 
žena s humorem razdražila směšné živce; pa toj se misii može i 
nadati čovék od tíh Uhah. Zadubljen u svakojake misii, nití neo- 
pazih, da se vozimo glasovitom cestom appijskom, na kojoj se je 
$bilo najviše dogadjajah, meni iz la^nske knjige znanih, kadavetu- 
rin zaoň: Albano. Vos jam, Aibani tumúli atque lud, pad^ mi^ 
námah na um zloglasni Clodg, kóji si je po Ciceronovu govoru bio 
obrao Albanum za srediSte gadnih svojih činah, kojimi je i svetost 
grebovah prosto prznio. Grád ovaj leži na južnom okrajku čarobnih 
brěžulljalath, kamo i današnji Rimlljani lete káno u vilinske naru- 
čige, jer i danas se ovaj grád ponosi prekrasnimi ženami Tu na- 
pojismo koiye. Videc ja, da se Uno nití nemiče s města, utekoh 
se s proénjom sada več velemožnomu gospodinu veturínu, sělj^iíč 
ga na ugovor. Abbasso! zagrmi on tresuče^nu se Unu, sada več nismo 
u Římu pod vašom tajnom vladom, ako vam nije s voljom, bacití 
ču vam na cestu pmjke, neka vas vozi tko mu drago. Uno htčde 
progovoríti, ali dnigi ga grompvití ábbasso skide s města,, a ja 



Digitized by VjOOQIC 



-^ 157 ~ 

sědob k drugu, uživajuc.otvoren vidik na nepoznaná mésta. Čudne 
li su mialí^^udBke, coupé stoji naaiqe, a ja bih platio dva puta 
toliko, koliko stoje prvá města u koč\ji, kada se nebih mogao dn^^ , 
čije popěti onamo« Táko je osvěto^ubni veturín vratio Unu žao za 
sramotU) &to mu je před forestierí u Bimu učinio ; ali va^da i u 
Unovu srctt kipi krvna osvěta* 

Okolica oko Albana prvá mi je ugadjala na c61om dosadanjem 
putu. Preko kotlinastoga zeml^išta vodě prekrasni cestovodi smělih 
lukovah, sasě^jivani sa švih stranah biqnimi gajevL Cestom vidje^ 
vasmo Ijttde káno usrěd perivoja, gdé sede i razgovariýu naklupih 
n debelqj sěni. Málo dalje prostire se visočina sve do Velletra, 
kamo prispěsmo oko podne. Ovdě nas Uno stade nagovaratí s licu- 
mčmim posměhom, da neprenočimo u Cistemi^ gdě bi nas preko 
noci mogla stresti težka groznica. Talijani, buduéi živahnije mašte, 
tako ti oiMSuju nesretnu ariu catíivu^ te misliš, da groznica, nači- 
nom kakove srde prolazi ulicoms daveé \jude. Tako mi se dogodi 
godine 46., gdé néki Talijan, s kojim sam se vozio iz Pešta, nije 
hotío da u Mohaéu izac^é iz parobroda na kopne, da neni^azi gdé 
na groznicu. Halo da nas Uno n^e več uputio u svoje saiyar\|e, 
kad al eto zagimi izza njega veturín strašnim glasom: Što ste se 
nabrkali na moje foreste? Da mi nije za malo • . .^stade si sukatí 
rukáve; ali sětiv se něčega, pristupi k meni, pramakojemu je imaa 
najviše pověretija, te mi reče glasno: PotrMe cimentarmi didargli 
un par di schiaffii e poi mentire, ď <wer io hestemiato^ per farmi 
metíere in arresto! Po toj krasnoj glede jezika alokucjji prosta 
čověka spoznah, kako seje Kmljaninu duboko u kosti zasěkao 
zákon o kletvab, da se on i onde, gdě se drži kraljem, sétja pod- 
ložničke poslušností. — U ostalom, taj Uno poznavače potmiko sva 
slavná děla naš^a neumrloga baňa, koga je zvao Jélacici. Ulagí- 
vajué se kaiio pseto, uze me izpitivati, što mi držímo do njibove 
vlade. Predebelo su te spreli, pomislih, da uhvatiš koga u škrípac^ 
ter okr^uv se od qjega jedared 8rdito,'^ugrabih mu za uvěk príli- 
ku, da me na pipu metje. 

Přespavši u Cistemi lizprkos opětováním proteis^m Unavimy 
u pet urah ostavismo to čadjavo preddvoije smrad^ivih Pomptin- 
ákíh KaluĚinah. Talijani drže Cisternu za one třes tabemae u 
svetom pisínu, do kojih su Bim\|ani sv. apoštolu Pavlu na susrět 
Í2ašli. Ovdé se počimaju razvikane P^^mptinae paludes^ koje su 
st^ri i satmra peAus zvaii, što je cela okolica káno šita vodě. Moč* 



Digitized by VjOOQIC 



— 158 — 

vare se ove protézu 36 miljah u dužinu, a. 6 — 12 miljah u šiřinu, 
od sabinskíh gorah, što' se na lěvu stranu iztiču, sve do móra, što 
na desnoj stráni pljuska. Milje nisu ,tako duge , káno što jim 
broj naznačuje, jer četiri taJijánske idu na jednu austrijsku. Močvare 
te postaju, što voda,- tekuéa s brdah, nemože prodrěti do mora, te 
čami ravnicom, odakle se razvijaju kužne pare, od kojíh požuti i raštje 
i Ijudi. Ono málo lyih, što stanuje u raztresenih drumom kuéah, 
jesu posve slični onim Turkom, kóji drěmak puse: samé kosti, 
probijajuée kroz žuto-tamnu kozu, káno da su sad iz groba ustali; 
pačé putnici tvrdé, da se je pogibeljnó i voziti onuda, osobito ako 
^e komu prohtije spavanjem ukinuti dosadnost s jednolične vožnje. 
A nije ni čtido : zemlja je posve trula, a trstika, što se iz nje krž- 
Ijavo izpinje, pokázuje, kolikom ju kugom hráni mačuhinska narav. 
Zrak je uvěk vlažan, težak ismrdljiv, ter ti steže prsa, da těžko 
odišeš: nigdě stroma, nigdě njive, nigdě livade, pravá smrt, pala 
syojim strašnim taborom po tom polju. Sve što onuda diše, príma 
strašnu sliku divljačtva, tere vidiS samo stáda bivolah, čopore div- 
Ijih svinjah i jata grabežljivih pticah , što još mnogo groznijim čine 
ono grobište. Jedino, što bi te moglo těšiti, jest překrásná cesta, 
zasěnjivaha stabli s obě straně ; ali što se ona od Cisterně pa sve ' 
do Terračine úpravno pruža, ubija te prevelikom pravilnoštju ; jer 
da ima taková dalekozora, kojí bi širio onaj oštri kut, što tvore 
stabla, s početka bi mogao sve do kraja pregledatí prostor, kojím 
se piínih pet urah voziš. Da nije bilo pustih rimskihcigarah, ska- 
pali bismo bili od duga časa; páče od sama bi nas straha bila ili 
groznica stresla,ili kojí razbojnik oplěnio. Odavle češ razabrati, da je naše 
Grobničko polje, sa svojim karaenjem, čistim zrakom i veclrim ne- 
bom raj prama ovomu kalužju. Koliko su se stan Rimljani namu- 
čili, da izsuše te bare, pripovědaju pověstnici, a kako je bezuspěšno 
bilo nastojanje papah Martina V; Sixta V. iPia VI. oko te njočvare , po- 
kázuje današnje žalostno stanje. Naše se je Lonjsko polje vise izsu- 
šilo samotvomom snagom, nego Pomptinske bftre prosipanim zlatem. 
Oko 1 1 satih unidjosmo u Terračinu , jiadvladavši sretno to 
savršeno podzemljc, samo. što se je mojemu drugu, kóji nije hotio 
da se ogme kabanicom, zima dotle zasekla u kosti , da se nazebe 
nije mogao dugo rěšiti. Káno kada se čověk, skine iž tamnice na 
/Vidělo světla božjega, tako se i nam razvedri i «rce i liqe, ugle- 
davši opět ótvorenu okolicu i more, s kojim smo se bili sa žaloš- 
tju razstali kod Jakina. More je more, uvěk veličanstveno , uvék 



Digitized by VjOOQIC 



-— 159 — 

razBoliko, uvěk novo. Da Terračina leží na lepu městu , možeS jur 
uviděti; da-ima luku, lako češ slutiti; ali dá se danas u nju utíču 
samo brodiči i barčipe, to ti já prišaptavam. Romantičkim činí ovaj 
grád strašná ona klisura, áto mu se malone na krajů uzpinje, str- 
šeé vise od polovice samostalno u zraku. Něki nagadjaju, da se je ♦ 
grád u prastaré doba morao oko te klisure propinjati brdom, ali 
mene zanima, páče slabo zanima i sadanji grád, što se je před tom 
klisurona po brdu ražběgnua Prama toj klisuri stoji tik mora gos- 
tiona Albergo realej koja posve odgovara svojemlu uzvišenomu imepu, 
tražec za ^alo jestvinicah uprav kraljevsku platju; samo se u tom 
iznevěruje svojemu postanku, što camarieri navaljuju na ggsta za 
manciíA kanO prosjaci. Ali je nedobiše, pogodi od koga? Od nas 
pogodnih, aliter prilizavih Slavjíuiah nije se nadati,, da zanyečemo, 
što drugi traži, pa ma i s uštrbom kese naše. Áli Brazili- 
janci jim ju izrikom uzkratiše, zavěrivši se medju sobom, da 
neče dotle nigdě ništa pokloniti, dok jih Talijani nepřestanu varati; 
pa i održaše rěč věrno; Talijani uvěk varaju, a, Bl-azilijanci nigdé 
nedaju. Nas dvojica podjosmo tražit kavanah, da se barem běle 
kave nesrkamo; ali u gradu od 7Q00 stanovnikah neima ni kápi 
mléka. — Oprostivši se dakle s tom nemilom oazom , sědosmo na 
svoja města. 

Put vodi doněkle duž mora, ali námah zakretje lěvo u brda, 
koja se u Napuljskoj na očigled uzdižu, káno někada Giganti, juri- 
šajuéi nebo. Pak i zbilja da bude savršena obsěna, iz navučenih 
cmih oblačinah stade grmiti i dažditi; ali sinuv několiko munjab 
strašnogá Jovana, oblaci se razidjoše, da se osvětla liče suncu. 
Tužeé se ja pujem uljudnomu veturinu na lakomost Rimljanah : 
To nije riišta, odgovori mi, viděti četě, kada stupimo u napuljsku 
kraljevinu, onde če vam i kozu oderati: ^ťmo tutti lodri! — dakle 
s klupi na dereš! Ali odbivši taj izraz na medjunarodnu mržnju< 
kakovom se i kod nas mrze susědna bratja, nadasmo se čovéčjemu 
postupanju u čověějoj zemlji. — Za čas, ecco ci^ reče veturin nel 
regniaccio di NapuU; ali ovděnemojte ništa platiti Vetura stade, 
nam se vidii^aše pašuši, i potraži platja. Uzalud se mi izgova- 
. ra&mo, da se tu ni^ta neplatja, zákona neimamo, a veturin nesmije 
pisnuti, pošto živa glava, premda mi iz potaje namiguje, da nepla- 
tím ništa, AU kakó češ. gol u koprivah? Češi se, gdě te je upekla. 
Dok smo mi Qvako platjali krvarinu, moji popapučeni Braziljanci 
něgdě onde na polju kod karfiolah, kant) d^ 'su kod kuče: tako . 



Digitized by VjOOQIC 



. _ 160 — 

ovdě, tako i svuda^ gdé srno god »tajali. Veturín praskmi, oni do- 
padši sédofie, dogatiiere priskoíi s kapom, al i hrú konji potegoSe, 
Bďm 2a nauk, kako se možemo u budnée oslobadjatí^ krvatiiie. 

U Fondu, prvom gradu napuljskom, dogovorite se, réče mi 
veturin;, s drugom gospodom, podajte sTaki po dva kaťlína, d(^ 
se sastavi škuda, da se odkupimo od dogi^era, inače třeba raz- 
premiti celu prtljagu, pa če vam iz tort)ah pobacati komád po 
komad na cestu, ter ako vam išto nadje žabranjena, trebati če 
* težka odkupa. Što me briga, rekoh, ja neimam ništa taková, medju- 
tím, što se hesmije nositi? Cigarah, robe, a osobito sMkah pkoto- 
graphičkih. Što? prímětíh, ali rěč mi zape u grlu, videé i^ krivca. 
Nu potřeba je sve uměée iznašla, te spustím u gaée ono několiko 
sličicah rimskih, pa odlučih ništa neplatjati. Otvoriv nnedjuto drug 
moj FSrstera, oko mi se námah otme za rěčmi: jRwwřť, ein herUch- 
tigtes Baubemest! Kry mi stíne u žilah, te smetrimveé zančicu 
oko' vrata, nu razabrav se, stadoh nagovarati suputnik^ na prinesak, 
kóji su svi rado obečali, saznavši od veturína, da se za škudu 
mogu kriomice převésti puna kola žabranjene robe. Ali tu třeba i 
deputíracah, kóji če odněti darove, te kočka páde jednoglasno na 
mene i na Una. JPonďé/ klice veturíno, ter u nedélju stadosmo před 
doganom u balegi čadjavoga grada sred turajučega se národa^ Da 
si vidio one Ijude: sami Iskaripti! Otev se strahu, popeh šes Unem 
uza stupe u pisamicu, gdé nas obkoli desetorica. Sad mi se tekar 
stadoše trestí kolena, misleč u strašnom strahu, da su mi. sliJáče 
probile kroz hlaíe, tere se oni šaptjuč sprémaju, da me do golá 
svuku. Htédoh progovorití, ali pusta se réč n^a iz gria, zato me 
nestrpljivi doganiere přeteče: Siete voi ehe volete faře qmlchecasa? 
Jest,.ja u ime švih dajem ovu Skudu, moleč vas, da naá nepregle- 
davate, jer čemo zakasniti; ta i onako, što da voze siromašni put- 
nid? Bene, bene! vaši pašoši? S města se donesoše, i imeaa se 
naša na posebnom papiru upisaše. Tek što me odpravi doganiere, 
zaokupe me ostali: Anche a me qualche soMo^ te nedadu koracatL 
Po naputku veturina, raztisnuh lakti one skotoye, ter eno mene 
prije n» městu, nego što su se oni mogli razabrati. Da se kojom 
nesrečom smiluješ, ter ižvadiškesu, da jim pružíš kojuparu, raz- 
grabili bi tí cělo blago, dakako bez suda káno u Turskoj. Kada 
se tako rádi u kraijevskom uredu, što se mora sbivatí na ulicab, 
po kutevih, u noci? Oslobodinas, Gospodi, napuljskoga blaženstva! 
Kočija se polagano pomiče srěd uporne světínn, iz koje se svaki čas 



Digitized by VjOOQIC 



~ 161 — 

poput hiene zakesi koje lice pa naše kbnje, što jim po noguh gáze. Čemu 
je, upítam veturina, upisao doganíere naša imena? Da yidi,.DÍje li 
medjp Yami kóji častnik napuljskí, da se neizda sramota!^ J. che_ 
nedite? nastavi veturin. Kazbojničtvo, odgovorih u krátko, boje6se 
da me Xío nezačuje. — Sědeč več něšto mirnije, uzeh razmatarati 
bedno ono moje stanje u pisamici, te mi se sada uprav božanskimi 
pričine oné Horaeijeve rěči: Conscia mens recti^ fan^ae metidada 
ride\ žatim: Si,fractus illabafur orbis^ impavidum ferient ruinae. 
Rad četírih zabranjeíúh sličicah gotov si se snišiti od straha, dočim 
te čisté savěsti ne^w^ vúlttis instantis Tyranni menie qtmtit solida! 
Ljudi, popuštjajte malenko^tim, koje svět traži, pa četě biti slobodni, 
gdě se vece stvari tvorel — ^ 

Eada se Hrvatskom voziš, sbiva se cesto, da ti se za koli 
okrenu vrtěti něki stvorofi čudnovate vrsti: cmo-žuti, zamazáni, 
pbderani, razkuštrani, prekopitajuci se na glavu i izvadjajuči razné 
igre. Te baletiste zovemo cigáne, ter im bacimo krajcaru, da se 
preko (etvrt ure nemuč,e za koli. Da i u Italiji ima Ciganah^ ne- 
třeba dvojiti, jer doMe nisu doprle te věčné skitalice , premda jih 
ja nisam onde nigdě vidio. Páče vidio sam izmedju Fonda i Mole 
di Gaéta neciganskoga děčaka Qd 10 godinah, što se je sunovratio 
izvadjati razné kolobare po zraku, te je cesto na ledja bubnuo , al 
se opět pokupio, pa za námi běžao preko četvrt ure, pripěvajuč 
pěsmicu, koju ja zato ovdé metjem, .da naši zagrebački oporiste 
razsude, koliko ima u iijoj glasbene klasičnosti i či^ga talijan- 
skoga duha: 




tTTMi i ^-^Lr J )\i J 



Da-te mi da-te mi qual-che qual-che co-sa 
Daj-te mi daj-te mi ko-ju ko-ju stvar-cu 

Mola di Gaeta, zaori veturin, te nam se před očim^i raztvori 
^ překrásná panorama. Góle dosad gore zaoděle su se kitnimi šumi- 
cami, 13 brežuljakah nam se smije zrělo debelo groždje, drum je 
održao svoju klasi^ost talijansku, a pored njega dižn se s obě 
straně kuče, odsěvajuce se u podložnom moru. Odsědosmo aiP Al- 
bergo di Cicerone oko šest urah pod večer. Jedva se směstismo u 
drugom katů, kad nas něka neodo^jiva sila potisnu na shodě. Tu 
mi se príčini, káno da me angjeli nose u visine srěd serafinskih 
korah. Pod nogama ti se^terenepregledna šiřina položita voči]gi^ka, 

Digjtized by VjOOQ IC 



nakitjena sočnim stromovljem narančáh i limunah, izmed koga ti 
zlatno voée namiguje káno stídne oči zatravljene dévojke; niže tíh 
gajevah pljuska široko more blagim šaptom raztap^jučih se čutjenjah, 
a desno dva tópometa daleko běli se iz mora na podngačkom ratu 
Gajeta, káno něžná zaručnica morska; nad timi divotami Ijubko se 
směsi plavetno nebo što tanje tkanině, posve blaženo , da može te 
svoje njegovance blagoslivljati rosom blagodatnom. Zlato se zapadá- 
juéega snnca slije sa zlatom prelěvajuéili se narančáh i linřanah, 
ter moraš svaki čas sklapati oči, da neoslěpiš od čarobnoga toga 
sjaja. U tom Sé blaženstvu moraju razkáladati svi čověčji živci , te 
se nijé čuditi bujností, něžnosti i romonečoj šili Cicerona, kóji je Taljda 
u ovom dvorců sastavljao najizvrstnije svoje spise, ^a žuborečom 
naravlju mora i čověk žuboriti. Samo na prozirnih granah ovakova 
podneblja rastu bristalojasni pěsnički tvorovi, koje badava neguješ 
u studenih staklenicah blědoga sěvemoga neba. Ovo je prvá uprav 
talijanska, al i divotom divná okolica, koju sam na svom putu 
vidio, ovdě čutíš svu snagu Šillerova uzhita. Da je cela Italka 
ovakova, putnik bi se morao raztopiti od miline. — Čitave polure 
nemogoh se skinuti s toga čára,, te ^me izža sna probudi tek 
nagovaranje suputnikah, da se dámo odvézti' u GaStu. Ali samo što 
se stanemo dogovarati, zaleti se s někuda cmá oblačina, te nua 
debela kiša zakrši zrělu jur nakanu. 

Mógao bih ti po Torsteru opisati, kakova čeda neguje u svom 
krilu ta j^^nejina dojilja , što se je pet miljah daleko posiedfla tsr 
morskoj obali; mogao bih ti^opisati, kako joj je blaga nékočnarav 
dotle poběsnila, da joj ona ísta nedra sěvřgu i trěskaju poraznimi 
grómovi, koja su nékoč daždila sladkim mlěkom. Ali -preziícttč ja 
uvěk kukavne snimke, čuj, kako se ukazuje sa shoda gostióničnoga. 
Podno gostione na desno počima se obala něžno zatočivati, dok ne- 
zakrene uvěk něžno i pravilno u more, kojemu je šiljastim ratom 
svojim otela mnogo prostora. Na samom ratu podižu se,ogromne 
kule poput Sebastopolja, dočim izza njih strši vise zvonikafa; celím 
onim závojem běle se krasne kuče, kakovih ima i hrbtíštem, dokle 
se ovo nesuzi tako těsnom uzin^m morskom, da vi^š s obě straoe 
more; nad tom se uzinom strmo diže visoko brdo, kojemu na vrbu 
stoluje tvrdí kasteo ^ do koj^a neima dometá s mora. Srěd . tíh 
utvrdah, koje su u razno vrěme uzalud juriéali razm neprijatelji, 
stanuje ponajviše kralj napu^ski, ^mijuč se běsu bontoviiičkoga národa, 
kojí ga samo ondá maže ^ětí u Napslju, kada se slaví kojavdika 



Digitized by VjOOQIC 



-• 183 — 

svetčanost Od 100,000 stanomikah nudo ima emokosah, ostali 8U 
sví plavokosi. 

U Molí pokazuju ^ob Ciceronpy podno brda Acerbara; ali to 
je izYČstno, da $u ovdě běžeéega u nosiljcí Cicerona zatekli krvnici, 
posjani od Antonija, da mu smaknu presvětlu glaviL Fulvija bi bila 
pametnije učinila, da je svomu muiu ugladila srdce, nego ito je 
uzalud pučeukom izbola jezik Cicer(HU>v^ što joj je siluika ouoga 
bio več skinuo u bláto prosta razbojnika. Ali odi hominem et odero, 
utinam vindictam sumere possim reče sam Ciceron za nékoga sToga 
neprijatelja, a Fulvija pokaza, kako se rěči pretvaraju činom. Pro- 
lažeč ulicom, diže mi se opět ponos národní, gdé vidím, da moj 
dragi Zagreb, kóji je onaj 2id u Mesničkoj ulici stupovi sačavao 
od porušéiya, níje poslědnji grád u světu, dočim je Mola di Gaeta, 
pošav za stotijiu koračajah dalje, kuču jednu u istoj naměri podu- 
prla gredamL Páče i směloštju je Talijanka nadmašila Hrvata, pošto 
se ovaj u širokoj ulici nebojí, da tresnuvši poplašeni konji U ono 
stupovlje, svedu brdo na ulicu, dočim se ona toliko uzda'u véštinu 
veturinab, te nimalo nepředa, da u pretěsnoj ulici nepovuku kola 
za sobom stupe, a na sebe kuču. Svakako páko pruža sq tim poja- 
vom žalostni dokaž, da cesto nevěštaci gorim gradivom izpravljaju 
ono, Sto m věštaci pri izvrstnosti gradiva izkvarili. — 

Sutradan prepuzismo oko čétiri sáta posve tilianomimo tvrdo 
spavajuče dpgane, koja čini se da poput dragih drugdě zavodab 
samo danju vréba za svoju kořist, ostaviv neudobnu noc državí na 
štětu. Sreča, te srno bili něáto kosmate savěstí, inače bismo se bili 
ilí zatrajali Ui těžko platili. Okolíca postajě sada ravna, polja bijahu 
u ono vrěme več poieta, te se samo po golemih stablih, što su 
širokimí granamí i još širim lištjem zakriljivalagděěto cestu, mo- 
gasmo dovijati bujnosti, kojom je bila Campan^a uvěk na glasu. 
Na tom se putu sastajasmo cesto i s ratari, kojih je romantická 
nošnja tako poznata našincem, da se suvišno činí obšimo ju opisi- 
vatí. Jediné kričeée boje različite vrsti zanimaju putnika, osobito 
Hrvata, vikla na bělinu, kojom bi se naší seljaci blíže primicali 
starim Rimljanom od ovib šareiuakah. 

I o NoU^ kamo srno přispěli oko jedanaest satih prije podne, 
netřeba /da ti obširno pripovědam, znajuč ti iz klasikah, kako 'se 
je řimobomi Hannibalu njoj bio utvrdio, da zatím křene glavom 
Bimu, dok ga nije pi^d gradom konzul Marceli -sasvím pořazio. Je- 
dino tí to mogu kázati, da nisam ov4ě ništa vídio osim několiko 



g Digitized by VjOOQIC 



— 164 — , 

ulicah i kukavnoga kolodvora željeznice, što odavle vodi ji Napiilj; 
jer u dvě ure o^tavismo to město, da se sigurno nadjemo u tali- 
janskoj operi u Napulju. Što je bivši varmedjašlá puť iz Zagreba 
do mosta sayskoga, kojim su se ukrašena bratja plemenitaši turo- 
poljski nadtěrivdi uz strašnu ciku, ako se prispoďobi sa uprav 
kraljevskom cestom od Nole do Napulja? Jer da joj dodáš dva 
puta toliku šiřinu, a pravilnost i ugladjenost da uzdigneá na ene- 
zimu potenciju, još bi ti se izmaknuo kóji računarski manjak. Uz 
cestu bele se neprestrani gradovi, izme^ju kojih listáju po bukuh 
něka stabla ogiomne veličině, što nadstiruč svojimi granami polovicu 
cestě, tvore neprekidne zasěnke. U debelom tom hladu jure tamice, 
kola i kolica neobičnom brzinom, ter se vetiurini namuče, da 
se sretno izmaknu izmedju kolešah. Po pet takovih prilikah štropotje 
redom, pak još nadješ města za svoju nepriliku. Ali káno što u 
vatrenoj zemlji sve biva strastno i neuredno, cesta se na višemés- 
tah zakrši, ter si veturini věžbaju pluča: tko če koga nadpsovati i 
nadvikati , u čem se je naš veturin , těran prirodjenom mržnjom 
Napuljačah, osobito odlikovao. 

Za pol sáta eto nas na městu 1 Plativ ja u Fondu za sve 
§voju škudu, a dobiv častni nalog, da i u Napulju parlamentiram, 
pobojah se, da ná mene nespadne cěli teret, te sidjoh moliti suput- 
nike, da mi plate i prošlo i nastajuée. Svi se námah pokoriše, do 
jedinoga Una\ da bude lucus a non lucendo. Veljaše, ďa neima 
prtljage, te da nedá ništa, i bio bi mi izmaknuo , da nisam sreéom 
naučio u školah: nego partem consequentiae : što nečete da platíte* 

lU Napulju, nemarim, ali što necete da platíte za Fondi, gdě stesa 
mnom bili muklim parlamenteroln, nije u redu, zato vadite,"rekoh 

. mu, dvadeset bajokah. U naglosti i u strahu od veturina, prebaciv 
se u računu, podá mi četiri kariina, koje ja rado spravih, držeč se 
načela: kojom měrom měrite, onom če vam se ř odměřiti. Ali netom 
dodje město rigoroza. Sam skočih u doganu. Stereotipnim, govorom 
otvorih pogadjanje, koje da se što prije završi, stade nfi bezsramni 
mitničar izbrajati zábave veěerašnje u velegradu: Soltcmto fate.il 
vostro dovere. Dadoh navadni obulum, tvrdu škuďu. Troppo poco, 
faťe qualéhe cosa di piú^ siete tanti! Ja, nevikao bořiti se s bez- 
obraznoštju, davah karlin po karlin, dok se nadju in karlina; ali 
još bi bio držao nečistu ruku, da mu nereknem odrěšito, neka vrátí 
novce, pak neka vizitira. Da se u lovini sam neulovi gubitkom poš- 
tene stečenice, ahdate, reče, sada vas neče nitko vise -obustavitL 



Digitized^ VjOOQ IC 



_ 165 — 

Šteta, Bomislih na taj veleumni dósětak, da ňiste svakih sto kora- 
čajah digli doganu : svigdě bi vas morali namiriti oni , kojí žele 
vidétiva še divote, káno što i trgovac prodaje doněkle precěnjivanu 
robu uz poslovicu: nesilim nihoga da kupi. Jed va me odpustí debeli 
doganieré, kad me ^vo salete ona obična desetorica, te tko vuci za 
kaput, tko drží za ruku, tko prěči put, tko pHiži kapu pod nos, 
te se moradoh uprav iztrgnutiizniedjutihgrabežijiyacah. Míli Bože, 
čuda kod nas nečuvenal Na ulazu u stolicu, na očigled cěloga pu- 
čan&tva, u domaku ministarstya, pod očima kraljevskima pleni dr- 
žavni mitničar putnike, a nepregledajuč nikad nikoga, nanosi štětu 
državil Za takové podlosti neima u našem jeziku rěčih, káno što 
jih neima za najviše višine nevidjenih krugovah nebeskih ! U ostalcm 
vrlo se je čuditi kako ona družba poděkuje medju sebe grabež ; nenadje 
li se, nitko, kóji bi slabije nadaren prokazao tu opačinu višoj vlastr? Ali 
čemu ta pitanja, kada se jasno vidi, da ono/istotakónevrědja onde, 
káno što nevrědja kletva u Lombardiji, cicisbeat po Italiji, Ijubá* 
kanje u lYancezkoj, ubijanje po Tuřskoj i danguba posyuda. — 

UNapulj iilaziš s brda dole přeširokom ulicom, zvanom stra- 
da Foria, kojá se dolje kod muzeja burbonskoga razširuje pros- 
tranim trgom Largo délle Pigne, kojim protrčav něšto, pa zakrenuv 
lěvo prama jugu, moraš stati na čelu ulice, što je cělim světom 
poznaná pod imenom Toledo , i što děli grád na dvě nejednake ' 
pole, užu zapadnu i siru iztočnu. Pod nogama ti je sve cmo, 
káno da su skakavci na dva hvata višine pritisnuli polje, dva 
reda kočijah prolaze lagano gore dole, a pražne prostore 
izpunja světina tako, da bi bacena u vis jabuka "svakako na 
glavu pala. Neobičan šapat i žamor stoji cělom ulicom. Za čas 
samo mogosmo pa^ti.oči tim čudovištem, jer .velurin skrene lěvo 
ulicami, manje punimi, ali natrpanimi, i stade napokon před gos- 
podskom lokandom d la Oeneve^ gdě odsědoše Brazilijanci , opro-^ . 
stiyši se s námi skokom úz stube. Veturina běhá ve6 prije namirili, 
ali zaostadoše prama svojoj osnoyis mančiom. Možeš^si pomisliti, 
kako je veturin, kóji ce ti prije popustiti polovicu vozarine, nego 
li izgubiti nadu za maučiu, běsnio na ulici, što se Brazilýanci 
ni za lěk nepokazuju: podje napokon u potěru, ali oni se večsměs- 
tili oko punih stolovah, do kojih nesmiju dóprěti niti misii prnjava 
veturina. Dok se je on gore s prošnjami obratjáo od sobara na 
gDspodara, mi morasmo čekati na veturi celu uru, uživajuči krásni 
pogled na tiskajuču se množinu, aí i obaziruči se nepřestáno m 



Digitized by VjOOQIC 



s?e sfrane, da nam okretni fakini, što naá bSfau radiraztovarivaDJa 
zaokupili, nesprave što našega. Napokon stiže veturín, lícem zado- 
Toljan, ali srcem poklopljen sa zla uspěha nastojanja svoga. U osám 
urah odsědosmo u preporučenoj nam gostíoni an<i Croce^ před kojom 
fte ínalone zametnu krvavá kavga. Neznám, kako reknem ja doma- 
éemu fakinu, da nam nosí prtljagu u sobu , ali počév on razveái- 
vati, zahvati ga onaj vanjski, što se je veé kod dogane oběsio o 
našu kočiju, za grkljan, te bi ga bio uprav zadavio , da mu sam 
gospodar nepríteče u pomo6, ali vanjskomu se dosudi t>amica, ute- 
meljena na jasnih zakonih. 

Ali da i tinebaciš, ako ne mene, a ano barem ovaj mojpre- 
dngačjkř list u zakutak, prekidam nit, kojom sam te veé sretno 
zaveo malone do najnižega juga evropejskoga. Dok se dotle opo- 
raviš, da budeš voljan 4ia čitanju, valjda ce «e i • meni začetí koja 
makar u plitkoj paměti, da te barem neoštetjena vrátím domačemu 
pragu. Semper vale. Uvěk tvoj 

U Napulju 31. Kolovoaa 1858. 

JL T. 



List XXI- 

(Napiilj. Ncufivi gradovah. Napulj s mora* Vilta reále. Maka- 

ruríL ' Corso. Gólota žiteljah, Kaxálište Carloi)ů. Opera H balet 

Kómárd. Muéej hurbonski. Crkve, Ostále znatnóstL NapuljcL Po- 

svajanje knjigah. Prevodi naških pěsamah národník. 



Dragi Viokol ^ 

Nevěrujem, da tebi káno romancisti nije znáno , što ono kážu 
za Sevi^tt u Španjolskoj ? Ohi non ha veduto Seviglia^ nón ha ve^ 
duto meraviglia, ponavljaju nepřestáno oni , kóji su viděli to čudo^ 
lěpote. Talijani, kóji su na svoju sreéit málo znaličniji i ponositiji 



Digitized by VJ,OOQ IC 



* 

od nemamih Baámacah, ^vaJď su svoj glasovitíji grád bermali, te 
se na príměr Rim zove STetačním i švetiio, Mlětke bogatimi , mu- 
drimi i gospodskiini', Fiorenca lěpom^ Milan y^likim, Bologna tus- 
tom, Ferrara ugladjenom, Oenua oholom. Da s€ mi povedemp za 
dobrím tudjiiú príměrom , mogli bismo Zagreb prozvati ukusnim i 
slobodnim, Yaraždin mimim, Earlovac prometnim, Reku nestalnom, 
Bakar domorodnim , Seiy junačkim i bumim^ Ósěk trojenijednin)^ 
i pročaja. AU tim se još nebísmo dovili, da Talijani kážu Napulju 
mirisan i ugladjen, á mnogo manje, da se o njem veli; Vedere Na* 
pcli^ e poi morire. Izbilja svi se putopisci u tom slažu, da su jxq 
samo taj grád, yeč i celu Campaniju vile uzi^ihale; a na slici činí 
se Napulil rajskim gradom. Zato si. možeš pomisliti nestrpljivost, 
kojom srno čekali, da mu uhvatimo glatiiu priliku. Ali káno što je 
sve na svojem méstu shodno, tako se drugi gradovi gledaju . s najvišega, 
zvoníka, a Napulj se mora motríti s mora. S toga se oko petu rab u jutru 
povezosmo na more, nad kojim se razastire nebo, kakova nemožeš 
nigdě viděti, plavetno što tai\je tkanině poput svile. Prama blagosťi 
nebeskoj něži se u napuljskom zátoku more mimo káno ulje, pošto 
mu se je sila razbila o hridi otokah Ischije i Capre, što su mu se 
daleko nst ušlju osovile. Provezavši se pol ure na pučinu brzo se 
ogledasmo, te vidésmo ono, što vidi igcefi slěpoga miša, skinův a 
otyuh debel rubac před ulovljenikom: što dražestniju děvojčicu u 
živabnoj odorí. Ako je boravljepje u Rimu slično hodanju po sená- 
tu i tamnu gaju, to Napulj priliči prozimoj okolici. Brdo, gladko 
poput jaja, spuštja se gděšto naprasito, gděšto umiljato prama moru, 
što ga zarub\jige onakovim rubom, kakova su dva zubca nazayěsi 
u kitnoj dvoranL Od početka ulice Chiaje pa do kostela alV novo 
završiye ae jedan žubac, a počima drugi, što se pruža se sve do 
kraja grada. Zaravanka' ima do mora tek za dvě tri ulice , ostalo 
se uzdiže na brdo. Kuče duž onih zubacah, osobito ravnom Chia- 
jom sve su srečom visoke, na šest.podah, tanke i ukusne, te neiz- 
měnio ugodno děluju na gledaoca, kóji se čas razblažuje pogledom 
na perivoj villa řeále^ Uo se je umiljato položio před Chiajom tik 
mora, čas páko divi úmrtnosti lukah, od kojih se je ratna zatočila 
od kastela alP uovo, dočim se je trgovačka vise razširila tik svoje 
takmačice: katarke priliče velikoj šumi uzim@kovrěme prijesněga. 
Sada ti se i nehotice otme oko na prekrasnu i preukusnu krajjeysku 
palaču, Sto se je tik před vojničkpm lukom do mora posadila; před 
njom vidiš umětno podignuti vrtič najrě(j|jega. stabar|a,.a dai mozeš 



Digitized by VjOOQIC 



— 168 — 

prodrěti okom do pod vrtič, uplašio bi se od sik tenetáh sráke 
ruke, što je onde ukUsno nakupCano, i od udaranja bubnjevah pri 
vojničkoj věžbi. Zatím, káno da i oči zúadu za srodnost stvarih, 
za kraljevskom palačom desno grozi buntovnikom kastel uovo, 
dočím je kastel S. Elmo, što se je u zadku lévo uzvisio, spreman 
, svaki čas prosipati vatru na odmetnike iz hiljade ždrělah. Pošto si 
se malko dozvao, mimo gledaš ktiču za kučom, što su se amfitea- 
tralno nzdignule jed^a nad drugom, tako da na svakoj vidíš sve 
prozore na jedan put. Ali što velím prozore? U cělom 'Napulju 
neima nijeduoga! Svaka kuča ima ponajviše šest podovah^ na kojih 
su prozori prořezáni sve do talah, s kojih se ravno izlazi vratima- 
na shodove, na kojih se gleda, radí i razgovara. Taj čudnovati 
vidík još se neobičnijim činí, što su malone sve kuée n^nazane jas- 
nimi mastmi svake vrsti, po čem taj 'grád nalíčí lěpoj, ali neukus- 
noj dodoli. Kada se dalje odmakneš od kraja, počimaju se poka- 
zívati čarobni lětovnici i perivojí, raztreseni po brežuljcih bujné i 
sočné zeleni. TJzmi sada trak šunčani, pa prevuci njim one pre- 
različite i živahne pojave, te éeš . i ti oživěti što življim životom. 
Zato se í pVavo srdi Vezuv, što se je desno izza grada na dva sáta 
daljine zapušio, rigajué jed divljačtva svoga na pitomu okolicu. 
Kada odavle razmatraš Napulj, ondá éutiš poněšto istinitost poslo- 
vice: Vedere NapoU^ e poi morire: ovaj je vidík doista prečarobaa 
Vrátivši se s te ploviťbe, prvá nam briga bijaše , da si dámo 
vidirati pašuše. Stoječi páko naša gostiona na glavnom trgu po- 
kraj Carlova kaz^lišta i kraljevske palače prama ministarstvu poli- 
cije, námah pogodismo veturina za ustanovljenu redarstvom cínu od 
dva karlina za- dvě osobě za. pol sáta vožnje. Zauzimajuéi utvrde 
město od kraljevskoga dvora do kastel ali' ucVó, třeba zakretati 
desno gomjimi, al i krivimi i strmimi úlicami, dok se dodje na 
prostianu Chiaju, gdě je stanovao austrijski konzul. Ali buďué da 
su ona gospoda spávala do 9 urah, n^oradosípo se medjuto zatra- 
jati u perivoju vflla reále. Dugo to i prostrano šetaliěte krase vo- 
doskoci, ribnjaci i kipovi od mrámora, ali što se pruža razí mora, 
i što se pogled prěči stromovljem obrezavanim i prama moru spu- 
štjanim, meni se barem, viUu otvorenim i višim vidikom, nedopada 
osobito. Imade u njem dvě sgradice, u kojih se pravé i trže slike, 
osobito páko bukteéega Vezuva. Strašno je pogledati cele reke va- 
tře, těkuée brdu sa švih stranaL Čudno mi se čini, da se u Na- 
pulju, gdě je populárnost oživotvorena u najveéoj měri, prostomu 



Digitized by LjOOQIC 



— 169 - 

Harodu samo jednom dopušlja olaz u taj perívoj, i tó 8. Bujná, pri- 
godom svetkovine, zvané PiedigroUa: ondá razvija národ \svu dra- 
žest svoje romantické nošnje. Nam je uvěk žao, što zbog kratkoée 
i vremena i kese, nismo mogli čekati još tri daná, da se i toga 
velelěplja nagledamo. — 

Obavivši oko jedanaest satih svoje poslové kod našega posla- 
ničtva, potrošismo ostalo vrěme do oběda při napuljskoj policiji. 
Obědovasmo uvěk u tratpriji alla Tartaruga, koju preporučamo 
svakomu putniku, kao i našu gostionu, gdě smo za dvě sobe u je- 
dinom katu platjali samo sedám karlinah na dan, neobično jevtino, 
ako se uzme u prispodobu Napulj i Zagreb, Glede jeláh uvěk se 
držasmo izreke: Edite^ quod^ apponitur vobis, što posve hermeneu- 
tički prottimačeno znáči, jediteono, što se gděnajviše jede: u Mlě- 
tačkoj i Lomdardiji pirinač , a u Napulju makarune. Nikakovo to 
jelo pripravljaju.Napuljci tako pikantno, da mora biti u slast sva* 
komu, kóji se neboji sirai S toga se onde najidše čuje zapověd: 
maccaroni. Ali po náčinu, kako se jedu, razpoznati češ inostranca 
od urodjenika: oniy jih razreže na drobno, a ovaj ovije oko vilice 
svu onu nespretnu dužinu, pa ju digne visoko nad razvaljena ústa, 
a koja padaju s kretjuče se nepřestáno vilice. Inostranci se s po- 
četka čude brzini, kojom Hrvat slije kupicuvina u otvoreno bi reé 
grlo; paée někim se i to daje na čudo, kako se u óbče može po- 
piti čaša suha vina: isto se tako mi čudjasmo onomu proždoruna- 
puljskomu, u kóji makaruni bi reé propadaju; ali vrěme i navada 
ukida i ovdě i onde čudesal — Moj drug nehtěde jih jesti. Sto 
odvise site; imade bo dosta čudnovatih Ijudih, kóji neče nikad da 
se najedu do šita, uprav káno da tko ide kupat, a nebi htio, da 
mu se ledja namoče. Posle oběda drži se tím sladje siesta, što je 
šunce u Napulju uprav nesnosno, premda mu žar odvratjuju u glav- 
nih uHcah razastrtim platnom. — 

Tko docye prvikrat iz Zagreba u Beč, čudom se čudi šili onoj 
fiakrah, prelitjučih nepřestáno kroz sve ulice; isto se tako zapa* 
njuje putnik, došav iz Béča u Napulju* jer što je Zagreb sa svojim 
kučiš-Markom prama Beču, to je Beč prama Napulju. Tako seoba- 
ragu veličině, sravnjivane s ogromnostmi. Jer dcčim áe Bečlije uz- 
daju u svoje čvrste noge, te fiakri krate samo duljine: Napuljci slede 
prirodjenomu nagonu , te se voze svi , kóji su se oteli faldnstvu i 
lazaronstvu; páče meni se čini, da se i služkiiye voze, kad idu 
kupovat u mesnice. S toga nestoje nigdě veturíni poput bečkih fía- 



Digitized by VjOOQIC 



~ 170 -^ 

krah na staaovitih mčstib, ve£ $e neprcatano voz^ju ulicanu, 
uočivajuči lijude; ako nečeš da ae vozíš, ne^miješ ni pogledati ve- 
turína, inače u čas zakrene předa te, ter moraš i nehotice sěsti. 

, Obične su prílike na jednoga kqnja i tako malene, da jedva dvo* 
jica sednu; ali se zato i plalja za jedan povoz, trajao uru ili pejt 
časovah, karlin za celu príliku. Najčešlja vožt^ja^ prostire se od ulaza 
kod navedené mitnice, pa ulicom Toledom i cělom Chiajom, u dú- 
žini od dobré dvě ure hoda. Tím prostorom stoji kočija do koiije 
u dva reda, tako da se s jedné straně na drugu može samo s naj- 
večom pažijivoštju, kada koja kočija ponéšto záostane. Ali svět se 
ipak gura i potiskuje sred konjah i kolesab, káno u svojoj sobi 

^ s nigvečom sigumoštju, a kada misliá, da kolo mora tresnuti o kolo, 
ili konj pogaziti prolazeéega, a čas ti věštak onaj toli uměUio za- 
krene, da se nesreča nikad nedogodi. Dočim še dakle u Zagrebu u 
prostranoj .Hici pogazuju i Ijudi, i dokle se u BeČu moraju Ijudi 
cesto ugibati vozniku: u Napulju se bi reč nitko neuklai^ja nikomu, 
iduč sve káno po žnori. Neznám, polaze li napu^jski veturini visoke 
^ole vozničke poput bečkih fiakrah, ali svakako oni daleko nad- 
kriljuju ove. — Tišme dakle toliké n^ima u cělom světu: što je 
u Beču L Svibnja, to je u Napu^usvaki dán, i svako doba i daná 
i noci, u kojoj štropotaiye nikad neprestaje. AI ipak naj^ign^e se 
ukazuje taj vidik pod večer Ghiajom, gdě se Corso drži. — 

Tko čittguč opis bogatstva, čistoée i velelěplja glavnih ulicab, 
Toleda i Chiaje, misii, da se to može protegnuti bar na polovicu 
ostaloga graáa, taj se krůto vara; zakreni bo samo kamo ti drago 
od navedenih ulicab, sve je neukusno, otreano i nečisto^ osobito 
oním dělem grada, što se pruža desnó prama železnici, gdě stoji 
veča balega, nego što ju je Herkul izkidao iz Aug^jeve stale, te 
bimislio, dajemalopríjeonudaStyxproběsnio. Tími prostori prolazi 
najvažnija classa napuljska, častní stálíš lazaronski, mocni stup državi. 
Yozeč se Hrvatskom, neobično ti se činí, kada vidíš koje děte 
na cesti u' prahu u samoj košulji ^ a nehotice odvmeS oči od dě- 
vojke u Slavon\ji, koja je iduč na poije něšto smělije podsukala 
suknjícu. Što bi rekao^ čitajuč i gledajuč na žíve oči u Napu^u, 
gdě odrasli Ijudi hodaju javno polugolí. Veé isto narpdno odělo: 
košulja neskopčana na prsquh i kratkíh rukavab, gače do kolena, 
listazyci bez bečavah i noge neobuvene napominju ti polugolotu 
pod vručím podneb\jem, gdě se nikad nespadá pod niétícu. Kako 
češ «e pako.smijati tobožiýGil mojoj laii, ako ti di^ista reknem, da 



Digitized by VjOOQ IC- 



-- 171 — 

aam vífio dvaLazarona, U bez kape i koSulje/ s pn^avimi hlačam^ 
gdě su na ii9Íjaiioj od i^nca škrílji kod luke potrbuške ležaliBez* 
sramnost se ta dotle těra, da proste Napuljke, iduč glamom ulicom 
Toledem, doje děcu — razgoljenih prsijuh, iU da prosjak, uzev na 
krilo golo déte, prosjaK u istoj uKci. Páče jedan me JQ svetjenik 
na |)ošten}e svoje uv^rarao , da se u Napulju ob dan javno sbivaju 
prizori, kojím sam bio očevidac u Peštn u Doníb-utczi pod sumrak. 
lsti me svetjenik uvěrava, da u Calabrrji déčaci dó 12, a dévojéice 
do 10 godinah niti neznaju, Sto je odělo: sve sami Adanúte. 

Málo vremena možeš posvětiti toj goloti, jer si moraá zatiski- 
váti uši od urlikanja tržacah. To je svojstvo poznato kod švih Táli* . 
janab, a u Napulju je postiglo vrhunac savršenstva. Svi oni negla- 
soví Ijudski, što su glasbenici izbadli iz obiine škále, razdiru ti 
uši, da moraá uzmaknutL Koliko i>i trebalo naških redarah, da uguše 
taj ne več živahni, nego div^ji običaj, kad jih več i naši čedni pe- 
recari smetaju?" — 

S večerom dodje vrčme 2a zrělo razmatranje, hočeš, nečeš li 
' povrěditi običaj talijanski , da káno svetjenik podješ u kazalište. 
Povrh švih onih ponukah , što grěěniku na um dolaze , da grěh 
izvede, navalí na me najpogubnija misao ob ogromnosti kazališta 
Carlova, komu neima u Europi druga dó skále milanezke, o blago* 
zvučnosti i umětničkoj šili operah, izvadjanih najkrěpčijimi Rasovi 
talijanskimi, pa me dotle uzdrma u čvrstoj naloóii, te se jedanput 
ogrěših. U devět urah stupih u kazalište, kojega mi velelěp^e ná- 
mah u oči udari , ali da se čudím ogromnosti , nedadne mi opět 
lakomost talijanska. Otvorív mi bo stoličár zatvorenu stolicu, pruži 
mi ruku za mančiu. Što češ, svět gleda, a tebi stíd pomakne ruku 
u žep, te neimajuč úpravo drobiša, bogato nadariš neumomoga člana 
, plěnitbenoga ureda. Gdě si, Forsteru, smudrom! opazkom na písmu: 
Pogadjaj se, pružaj málo, kojí centeziml rad bih s tobom i druge 
sličné nepraktike vidio, kako bí se bili onde m^dro rěšili. Sad sě* 
diš u kazalištu ízza pogora po drugi put dovršenom 12.; Sěčnja g. 
1817., kojemu se lože uzdižu do šestoga podá, a svaki brojí dv4i« 
deset i šest tako prostranih, da se u svakoj može dvanaest osobah 
posaditi ;dakle u samihsé ložah možesměstiti 1872 ^gledaoca. Káno 
što se svako prostranstvo nečiní golemo, dok neima točke, o koju 
bi še oměrílo: tako se spustí čoka, koja je ploveé sredinom nazna- 
. čivala, kako su ogromní traci. Uprav u odredjeno vrěme udari orše- 
stra tolikom^ točnoštjti, da se nemože ni u Beču bo^é, a silám, ka- 



Digitized by VjOOQIC 



— 172 — 

kove kod maiýega broja glasbenikah onde neima. Zatím se izve* 
došc dva čina iz opere Elisir ď amore, jedan od něke druge, a 
opět jedan od něke tretje , jer u Napulju se od poznanih operah 
nikad nedaje jedna cela: směsom se ukida dosadnost Povrh toč- 
nosti i sile korah, i umětnosti drugih .pěvačah, osobito me dirnu 
glasič tenoróv neobične Ijubkostl Imade jih , što se odlikuju silom, 
drugi spajaju silu s umiljatoštju, ah tenorah, kóji bi pri malenom 
glasu razvijao toliku milinu s tolikim čuvstvom, málo če biti na 
světu. 

U idiličkom Elisiru glas te taj sirenski dotle razněžuje, tese 
moraš sVaki čas navlas trgavati, da se nestrovališ někamo u bez- 
krajne prostore, kamo te jur opojena ^lava zanosi. Za operami za- 
vrtí se pbzorište neobičnimi kolobari, krugovi, koli i skokovi, od 
kojih něki te očaruju něžnoštju,. drugi uzhitjuju dražeštju, treljiza- 
hvatjuju raznoličnoštju , dočim se čudíš i neobičnoj smělosti. Naj- 
manje dvě stotine baletistah kruže pozorištem, na kojem bi još toliko 
noguh moglo štropuckati. Pri odlučnom času zavine se něgdé s da- 
leka izza zastorah prvá plesačíca, tolikom silom, směloštju i dra- 
žeštju, da joj cela družba na kolena padá, dočim se ona sa zrakom 
nadtitruje. Uz grdo líce čudíš se vilinskomu stasu i lakoči Polja- 
kiiye, vladajuée plěskom vatrenih Napuljacah. Přitom se čaruznatno 
potamnjuje sjaj bečkoga baleta s glasovitom Elslericom, a da sko- 
číš u Varšavu, gdě milokrvnost slavjanska prima uzhite švih Europ- 
Ijanah, ondá moraš bečko skaktanje užeti za pokuse u nedokučívoj 
'uměčí okretoosti i dražesti. Ali ako i razumijem, kako može ďra- 
žestno-irétanje razpírivati éutjenja, nikako se nemogu dosta naču- 
diti, kako ukusni svět podnosí one směle pokrete, kojimi se émrtno 
ranja éudorednost, koja je ipak temelj svega, što se ima dopadati? 
Ja misiím, da bi dotle trebalo krěpítí razmažena tělesa Ijudska, 
dok bi se tako učvrstila, da bi jim se gadila sličná neukusna dra- 
žila; jer da je potankom ukusu grčkom, kojí cěli svět drží pravím 
uzorom krasocutja, shodná taková razuzdanost, oni bi jamačnó ne- 
poročnoj dražesti Gracijah bili dodali nesgrapnost koje razpuštjene 
Bachantice. 

Oko dvanae&t urah izčeznu ti prozinií duhoví, a ti se sanen 
vratjaš kuči, da odpočineš od navalah dnevnih. Kada se íz čisté 
Hrvatske přenosíš pametju u Italíju, pak mislíš o spavanju, koza ti 
se i nehotice naježí odsvakojake gamzadí,kojom u razgrijanoj masti 
oživljuješ nočně odře; ali izkusív sa strahom te nestrahote, čudíš 



^ ^Digitized by VjOOQ IC 



— 173 — 

se, kako onde neíma tomu ni traga: jediní komarci, neobične veli- 
čině, muče te po cěloj Italiji, osobito blizu mora, rádi čega zastrte 
su onuda postelje zavěsapoii; ali tko da se^posve zakloni od tíhve- 
levěštihkrvopijah: lice i ruke pospu ti sesvaki dan ujedinami, koje 
na něžnijoj koži narastu do bolečih kikorovah, kóji se kašnje pře- 
tvore još dosadnijim svrbežem. U Napu^u bijasmo pravi mučenicL 

Sutrašiyi dan posvetismo muzeju burbonskomu i €rkvam. Premda 
smo več u Himu viděli dosta starinah i poganskih i krátjanskib, 
želja nas je ipak neodoljiva vukla za napuljskim kraljevskim mu- 
zejem, káno najizvrstnijom shranom cele Italije, u kojoj je sakup- 
Ijeno sve, što znanost i umětnost i prošla i sadašnja pruža. Pre-^ 
krásnu tu sgradu sagradili su po osnovi Fontaninoj g. 1816. za 
sveučilište, ali g. 1790., poděli joj Ferdinand L današnju sliku i 
svrhu, pokupiv sve starine, što su senašle po starih gradovih, oso- 
bito páko u Herkulanu i Pompeju. Sbirkesu razredjene u petnaest 
razdělah, počam odrazizemlja do drugogapoda, kojim*je ulaz prost 
svaki dan od 8 — 12 urah, osim neděljah i blagdanah. Běsmo 
ulězli s naměrom, zarediti svimi sobami, proračunayši, ako po na- 
putku Fórsterovu dámo svakomu čuvaru po karlin, da čemo moči 
za škudu proči ; ali pregledavši razizemlje, gdě u svakoj sobi pléni 
svoj čuvar kesu putničku, uviděsmo, da bi nam trebalo i dvě i tri 
škude, da vidimo, što se u dobro uredjenoj. Němačkoj pó kraljev- 
skih shranah badava gleda. Zato počesmo si dokazivati, da smo 
svega poněáto i drugdě viděli, ter izmaknusmo uprav ondá, kada nam 
je jedan bio ponudio, da če nam za dvě škude pokazati il cabinetto 
riservato, za kóji, káno áto krivo mnije Forster, nemože se dobiti 
dozvolja. Zlatnim se ključem otvaraju i najbrdjavije brave u Italiji. 
Záta se može o nas punim pravom řeči: U Borboniji bili, Burbo- 
nah neviděli. Budiiči se ipak putnici neogledajte u naš priměr, več 
barem dvě ure posvětíte toj glasovitoj sbirci. 

Posle podne oko četiri ure , sědši na veturu, dadosmo se od- 
vésti najprije.u stolnu crkvu sv- Genuara; ali crkva ta nití sepro- 
če\jem, niti umětničkim slogom, nití velelěpljem nemože niti.s da- 
leka prispodobití s gorostasi rimskimi, páče niti s mlětačkimi, zato 
brzo izpadosmo, pak pohodivši još dvě od onih 27 crkavah, koje 
su u Forsteru velikimi slovi naznačené, osvědočismo se, da vidév 
rimske crkve, nemože čověk ništa drugo sa slaštju gledati. Zato 
, ostavivši druge crkve zaličnijim putnikom, krenusmo na Corso, da 
taj dan romantičtí završimo. — . 



Digitized by VjOOQIC 



tma jofi sila prekrasnili pojavah, s kojih se je Campanija i 
zvala i 2ove rájem lemaljskim; ali čarobiu utod Ischia i Capre 
prcdaleko m se otisli na bnmo nštje zalévá; a razštrkane po brdu 
lětovnike nije prost ulaz ; spilji Posilippa viděsmo kamo jaču tak- 
mačicu u Postojni, pak samo u tri daná Studenoga i toliko Ožujka 
prošipa po njoj šunce pr\je západa svoje smaragde; Scoglio di Vir- 
gilio^ s ostanci dvorovah Luctillovih,, gdě da je Ciceron pohodlo 
Bruta posle ubojstva Caesara, neima ništa od Yirgilija; grobnica 
Yirgilijeva nad špiljom Posilippom puká je nazivna samovolja; u 
Camaldoli, vrělo Garthausianacah , najdražestn\ju okolieu na svéta, 
jáM se nespret&o na oslovih; jezera: lago ď Agnano, Lucrino i d' 
Avemo slabo zanimaju putnika,koji se je vozio po austríjskihjeze- 
rih. Tako ti mi stoičkom hladnokrvnoštju, páče skeptičkom plitkoštju 
fzbrisasmo sye. krasotě napuljske, kojim bi bilo trebalo posvětiti 
barem tědau danah, ter se vratísmo s pólu krivim osvědočenjem, 
da Napulj nemože baš osobito uzhititi putnika. Ta ízreka, ako se 
protegne na vanjsko lice sama grada, može se uzeti istinitom; ali 
glede okolicali posve je kriva, dakako ne po našem osvědočepju, 
.veé po tudjih opisih. Uzrok toj našoj osobitosti va^ja^da tražiš ue 
toliko u nedostatku novčanih sredstvah, koliko što srno se jur za- 
sitili razmatraiýem toUkih gradovah, od kojih bi samojedan zaslužio, 
da mu se po kojí měšec žrtvuje, ter nam se dogo(U, što šitu pri 
slašticah kod oběda. AI i to nas otupi, što smo još imali viděti 
Pompej, Vezuv i silu gradovah na povratku, te se pobojasmo, da 
sasvim nesmalakéemo pnje vremena. 

Prije nego se razstanemo ovoga puta, imam ti néšto dodati o 
národu napu^skom. Nekoje t^rtice o nošqji, nečistoči i lákomosti 
onih, s kojimi smo se sastajali, razbacaue su amo tamo po ovom 
listu; o velelěplju velikašah u kuči i na zabavi, osobito prívozanju, 
možeš se dosětiti iz pnoga, što sam o Rimljanih kazao; razlike 
neima u ničem, o^im što su Napuljci véseliji, te još viš troše na 
konje i kočýe, kakovim neima drugdě para. Vanjskost je ovim 
okretnija i smélga, ali gjDSpoda se neodlikigu tolikem plemenitoštja 
i lica i vladanja; strasti bukte u žarkom podneblju mnogo žeštje, 
te se u Napuljskoj od starodávna za svaku malenkost ko^e i mr- 
c^ari, a samo u Siciliji mogahu se uvěk radjati sirakužki tyranni 
i izvadjati sicili^anske noci. Ali to mrcvareiye niti otima za dugo 
stanovnikom smělosti,. niti jim umaljuje broja; žene bo, me^u ko- 
jimi bar u Napulju neima mnogo Xrracuab, plodovitošQu svojom 



Digitized by VjOOQIC 



nadot^tjuju, fito je tamnica pozotela ili mač posěkfto. Z^lčudío 
sam se bio jednomu napulj&konm Cicerona, rodom Lombardezu, 
kóji izbrojiv mi sve kréposti svoje žene Napuljke, dodá ono sra* 
motno ma, kojim plitkoumni muževi przne sa ženinim i SYOje po- 
Štenje. I neupitav ga ja za značeiye te rěči, směšeč se priméti: 
Fa troppi figlil 

Paddjuč mi téló, legoh u gostioni na posteljn, da odpočinem. 
AU pregleďavaJTič plije Bvojn torbu, dodje mi rukuhknjižica: Sapgio 
di Canti papolari Slavi, prima versiime itaUana di Ferdmando de 
PeUeffrini^ te se zastiděh do ušijuh. Béše mi bo tu knjiSim 
posudio u Bimu príjatelj kanoník za čitanje, te se sada nadjoh 
očeviánim tatom, da se tatbinom može nazvati mimovoljno po- 
svajanje tni^h stvarih. Páče glede knjigah vláda nedokučivim 
načinom mněnje kod učenih Ijudih, da móžeš s poštenjem ne 
samo posvojiti tudje knjige, nego i neplatiti, kad jih gdě na- 
ručiš. Sve stoji do predstavah , te ovaj nedrži ^ za grěh tudje 
poštenje, onaj. tudje zlato i srebro, a ovi tretji tudje knjige, tebi 
páko nepreostaje drugo, van zatvarati i sebe i svoje ormare od 
lakomosti tudje. Sreéom uzimžgu slični Ijúdi samo sebí najpovolj- 
nije i najkoristnije knjige, misleči, da nikoga nezanima, što se njim 
prohtije, a zna se obíčni refrain: Kod njega izjedaju jih bez kořisti 
moljci u prahu. AU mnogo su još pogibeljniji oni poštenjaci , što 
potiču domorodne pisce na izdavanje rukopisah, obečavajuči jim 
iskreno, da ée svaki uzeti po viěe iztisakah, Kukavni pisac misii, 
da če oni po navadnom smislu rěči uzeti i platiti, a oni uzmu pa 
neplatě, sasyim prama svojemu hermeneutičkomu veleumu. Tako 
mora pisac za svoju krvavu muku sam platiti tisak, vez i pošiljke, 
dočim mu se krivi patroni u brk smiju, niti nesluteéi, da je to 
pravá krvarina, kojom se úpravno ubijaju i pisci i književnost Ja 
bih se okladio, da ima kod nas, ako ne mnogo, a ono sigumo někih 
Ijudih, kojí su' kupili zve naške časopise i knjige, neplativ&i ni pare. 
Po tom mojem osvědočeiyu možeš suditi, dokle me je zasramila 
ta moja mimovoljna tatbina, te bih bio s města vratio taj corpus 
ddicti^ da me nije bodrila nadá, da bi mi ju príjatelj dragovoljno 
ustupio, samo da mu i rěč reknem, osobito uváživ uslugu, koju mi 
je ona imala učiniti na korist cěloga národa. Nakanih dakle poslu- 
žíti se tím prevodou), pak ga ondá vrátili vlastníku. 

Nemogu ti kazatí, kako su me uzhitiU ne tolil^o prevodi, koliko 
fráze našib narodpih pěsamah. Jer preuida naše pěsme drži s tobom 



Digitized by VjOOQ IC 



— 176 — 

celí pravedni svět za čudo pučke mašt^, něžnosti i síle: talijainski 
mi se převod učini mnogo něžnijim i silnijim, te se skoro ogrěših 
nevěrom, malone želeč^ da su mi ústa najprije progovorila talijan- 
skim jezikom. Zato jedva čekah, da se vratim u Zagreb , da pri- 
spodóbiv taj převod s naškim izvomikom uvidim, dokle je onaj izvrst- 
niji. Jednostavne i nzvišene misii naških pěsamaíi preveo je naS 
Dalmatínac tako umětnim n^tom , da se uprav razblažuješ tom 
savršenom milinom. Tako slobodno pťevode ne samo Talijani i 
Francezi, veé i bratja nam Poljaci, pružajuéi svojemu obéinstvu 
město pírevoda novi izvomik. Valjan převod ad verbum mnogo je 
vrédniji, pa i tezi ; ali slobodno razvijanje tudjih mislih jače děluje 
na čitaoca mnogo srodnijim duhom^Ali da se sasvim osvědočiá o 
tom náčinu, evo ti našku nežnu pěsmicu s preněžnim i preelegant- 
nim, ali něšto praznim prevodom talijanskim, převedením opět ad 
verbum: 

Najlepši niiris: 

Oj vděvojko, dušo mojal 
Čim mirišu nedra tvoja? 
Ili dunjom, il narančom, 
Ili smiljem il bosiljem? — 
'Oj Boga mi mlad junače! 
Moja nedra nemirišu 
Niti dunjom, ni narančom, 
Niti smiljem ni bosiljem, 
Veée dušom děvojačkoln. 



Dimmi tu, fulgida 
Gemma ďamore, 
Qual sia del candido 
Tuo sen Todore? 

Forše gli effluvii 
Ti diero, o.bella, 
Arancio e salvia, 
Rosa e mortella? 



Ingenua, o giovine, 
Teco son io, 
Piu grato effluvio 
Spande il sen mio ; 

Ei manda V alito 
D'un cor piú puro: 
Ha r odor di vergine, 
Jo te lo giuro. 



Káži mi o sjžgni aleme Ijubavi, kakav je miris tvojih sněžnib 
nědaraL Možda ti je o krásna, miris dala naranča i kuš, ruža i 
ružmarin — Iskrena hoču da budem s tobom, o mladicu, ugodoiji 



Digitized by VjOOQ IC 



— t77 — 

se miris prolěva iz mojih nědarah; ona odiěu dahom čištjega srca: 
o(UsaDJe jim je děyojačko, kunem ti se. 

Tko nevidí, da je Talijan uzvišenu jedncjstavnost naške pěsme 
morao nakititi nakitom praznih ali blagozvučnih rěčih, uprav prania 
nejezgrovitoj rěčitosti, da nereknem bťbljavosti talijanskoj? Ali da 
nečiním křivice izvrstnomu prevodítelju, evo kako je dopunio i 
ukrasio ovu našku poslabiju pěsmu: 

Slorskl trgovac 

Čuješ děvojko, čuješ lěpoto! 
Tvoje su oči morske tnijíne. 
A ja sam junák morski trgovac, 
Što prekupljuje morske tmjine. 

Čuješ děvojko, čuješ lěpoto I 
Tvoji su zubí biser sičani, 
A ja sajn junák morski trgovac, 
Što' prekupljuje biser sičani. 

Čuješ děvojko, čuješ lěpoto! 
Tvoje su ruke pamuk mekáni, 
A ja sam junák morski trgovac 
Što prekupljuje pamuk mekaní, 



II Mercadante. 



O cara, o splendida 
Di giovinezza, 
Che tuté superi 
Nella bellezza; 

Hal due nerissimi 
Occhietti rari, 
Prugne rassembrano, 
Non hanno pari. 

Bella, rawisami, 
Son mercadante 
Che prugne compera 
Ad 0^ istante 



O cara, o splendida 
Di giovinezza, 
Che tatte superi 
Nella bellezza; 

Fra i tuoi moltissimi 
Pregi divini 
Son perle candide 
I tuoi dentini. 

Bella, rawisami, 
Son mercadante,, 
Che perle compera 
Ad ogni istante. 
12 



Digitizeíi by VjQOQIC 



— 178 — 



O cara, o splendida 
Di giovinezza, 
Che tutte supen 
Nella bellezza; 

Sou morbidissime 
Son biancoline, 
Bambagia sembrano 
Le tue manině. 



Bella, rawisami, 
Son mercadante 
Bambagia compero 
^ Ad ogni istante. 

'Dunque deciditi; 
Si cara lista 
Di merci m' offeri, 
Si vaghe in vi«ta, 



Che son prontissimo ^ 
Che son festante 
A fame, compera 

Ad ogni istante. ^ 

Na čarobnom zemljištu napuljskom trebalo je da se prosipa 
ovaj pravi domači i tudji biser; a ti ga marljivo razbiraj, dok 
te opět nezatečem bezposlena, ali pripravna čitati, što ti u prija- 
teljstvu nacrtam; uvěk tvoj 

U Napulju 1. Rujna 1858. 

A. T. 



Digitized by VjOOQ IC 



— 179 — 



List xxn. 

(Bomani i povistnica, Pompej. Plinij i Dio Cassij o propásti 
* Pontpeja. Polomj grada, Vezuv.) 



Dragi Tinko! 

Uvrědio bih te jako, da samo iole posumnjam, da li si čitao 
Bulverov román: Zadnji dani Pompeja. Kada je več svět, otr^sav 
se ozbiljnih pt)slovah, upro čitati ta ugodna dangubila, da barem 
čita ona, što s ugodnoštju skapčaju koristno znanje; ónda bi se 
moglo obistiniti mněnje někoga pisea , da su romani koristniji od 
pověstnice. Jer dočim ti ova pokazuje světovne čine u zrcalu, zapr- 
Ijanu pristranoštju, zavištju i zlobom, u ramanih vidiš svět, kako si 
ga je utvořila nadahnuta duša uzliitjena pěsnika, kóji ako i negradi 
posve na istini, a ono je nekvari samovoljno. Pak i nemogu te za- 
vésti takovi nacrti, jer netraže neograničene věře ; dočim te pověst- ' 
ni^a stéže težkimi okovi posluha, premda ti město světla daje samo 
senu sunpa, zamračena straštju. Éomanu se možeš obrániti, odbiv 
onof čega nečeš da věruješ, na nesigumost vlastite utvore, dočim 
se pověstnici možeš samo s uštrbom poštenja protiviti. Povrh toga 
pověstnica pavodi samo nacrte javnoga života, kakovu mogu biti 
věšti ciglo ňěki nadareniji državljani, a romantika te vodi u svekute. 
domácnosti, kojoj svatko dobro razumije. Ako se to .može kázati o 
svakom románu Bulverovu, tu se punim pravom prisvaja njegovu 
gore navedenomu dělu. Sve pověstnice, sve arheologije i svi ko- 
mentáři ujedno sa svimi pandektami i školiji nenágradiše klasičniku 
toga umotřvora. Drugděbo nazireš s daleka, ovdě razmatraš s bliza, 
drugdě tumaraš u magii, ovdě prolaziš usrěd vedra daná cělim ži- 
votom rimskim, rěčju ovdě ti je sve káno na dlanu. Tko zaputuje 
u Pompej, mora da je prije bio u Pompeju Bulverovu, pak ondá 
da vidiš krasotě i uzhita. 

Mudru i sto rěčih dosta, ter vec jamážno vidiš, da te danas 
2.^Rujha 1858. vodim uprav k željeznici, koja spajaNapulj s No- 



Digitized by 



Google 



_ 180 — 

cerom. Popivši, na brzu niku u nekavnoj kavani ono málo šljivovine, 
ulězosmo u kolnicu, gdě nam se najprije iikaza gólema gajba-, puna 
puranah, kokotah i kopunah osobité vrsti, posvesličnili- Ijudem Na- 
puljcem, kóji stupivši u tretju klasu želježničkogapovoda, očekivahu 
nestrpljivo prve odisaje kolomota. Živila narednost napuljska, a još 
vise domišljatost, kojom se Ijudstvo těra u kokošinjak. Mésta šupo 
drygih klasah dósta naredna, osim u prvoj, o kojoj neču iz pozna- 
nih ti uzrokah da kazem ni crno ni bélo. 

Sve je na svom městu dobro : část i poštenje željeznicam, gdě 
za čas třeba převaliti neizměme. prostorije, al izmedju Napulja i 
Pompeja vise vrěde ma i prelomljena rebra veturinskoga konja od 
3vih munjilah želězničkih. Inače bi se iz otvorene kočije mogao na 
laganih krilih prozirne okolice přenositi u blažené krajeve uzhita, 
a ovako letiš zatvoren poput onoga, koga su město staroga oružja 
u štof poslali. Vidiš obalu, more, gradove i sela káno u migu časa, 
ali niti jih možeš u hitnji razpoznati, niti po imenu zovnuti. Jediná 
cmica, što seljaku daje barem trostruku žetvu, napunjuje tečudom: 
Banat je krš prama ovomu Canaanu. Da je što nije, -stanovnici bi 
oni moraU bodati u svili i kadifi. Zato neču, da ti napominjem 
kraljevskoga Portiča, što se je posadio pol sáta od Napulja, niti 
poklopljenoga Rezinom Herkulana, što málo dalje stenje pod straš- 
nim teretom, več hoču da sa mnom přeskočíš za uru vožnje do 
točke, gdě se stáje před Pompejem, komu se je more, grlivši ga 
prije, odmaknulo pol sáta daleko. Čitajuč kod kuče ob óvom ili 
onom u světu, sve si někako drugčije íiobražavaš, jerbo ti mašta, 
premda ju něšto stežu rěči , sambstáhio tvoři, što / se njoj svidja. 
Takosamijainislio, dajePompej odpolresat propao u more, izkoga 
se sada izkapa, pa ňa kopnu naměštjuje onim redom, kojím stoji 
pod vodom, Nije mi bilo žao te poetické obsěne, premda je u 
stvoru posve drugčije. Ali prije negp počmem, třeba ti znáti, da 
smo se tu sastali opět sa svojimi Portugizi , kojí su bili uzeli věšta 
Cicerona, da njegovim povodom obadju Pompej, Vezuv i druge di- 
vote u zalěvu. Upoznav se on s námi, primi nas pod svoje zakrilje, 
rekav stražam pri ulazu, da mi svi stojimo pod njegovom zaštitom. 
Tu je sova sovi izvadila oči, utěrujué u laž.poštene poslovice, gdě 
se radí o napoštenu dobitku. Mi bismo bili skupo .platiti ónoga 
Cicerona, kojega bi nam bili- kod vratah narinuli, dočim smo ovako 
za pol škude oba srečno prošli. 

Ušav najprije se popinješ na brěžuljak, što je onde nastao od 



Digitized by VjOOQIC 



— 181 — ' 

izkopinah, koje město da se odnesu, pružaju gledaocu čarobno -r- 
strašni vidik na podloženi gradié. Strah, što si u dětinstvu upio, 
muči te cěloga života, ma koliko ga nastojavao zrěldštju svladati, 
a tamně one slike, koje su ti nesmotrene i lene dadilje u mozag 
utěrale, snuju ti se před očima kod svakoga sličnoga prizora. Tako 
se i předa mnom stvoriše strašni oni mrtvaqi bez glave, što u Ba- 
kru obhadjaju u pol noéi, s gorečoin svěčom u rukuh bez - šakah, 
dočim je strašná móra ogromnim svojim krilom pritisnula dvě tre- 
tjine neizkopanoga grada. Sruši u masti krovové s koga ti drago 
grada na ravnici, pokrij tri četvrtine njegove šljunkom , izíěraj^ amo 
tamo po koje stablo, pak éeš imati savršenu sliku uskrsloga Pom- 
peja; samo što če drugdě město korintičkoga mramornbga' stupovlja 
provirivati čadjavi dimljaci. Bol neizměma, káno na grobu materinu 
steže iole éuUjivu dušu, gledajuču sovoga brěžu^ka palu sjajnost ! 
Neéu da ti opisújem mučne one sparine, od koje su debele 
Pompejanke dne 23. Kolovoza 97. vikale u kazalištu na lene momare, 
što su na polak samo řazapeli plátno nad gledaoci, niti hoéu da ti 
predočim mukle one tutnjave podzemně, od kojese-jeu arenigladni 
lav sgurao u kutove před svojom žrtvom, problědělim jur od tuge ^ 
Glaukom; a još manje hoéu da ti dignem oči prama onomu vatre- 
nomu stupu^ što je prvi put suknuo iz Vezuva ponad upropaštjenim 
gradoni: učinio je to mnogo izvrstnije od starih ]?linij, a od novih 
moj Bulver. Veé bih ielio, da povodom' onoga opisa poéutiš onaj ' 
strah^ kóji je uzdrmao onu mnogobrojnu světinu, kada su stale pu- 
cati zastarěle kosti prirode uz strašnu trešnju i umebesni prasák 
švih sglobah zemaljskih. Kada góri firmamenat, a zěvaju žemaljske 
prosědi, ondá se moraju i orijaši tresti groznicom bezufanikah i mah- 
nitacah. Proplači, brate, nad skrajnom nesreéom Ijudstva, što osta-' 
viv na milost božju sve drago i milo po kučah, u slěpoj tami iz- 
vlači ižgorěle golěnice izpepela, što živom vatrpm zapljuskuje ústa, 
raztvorena, da zahvate barem něšto čištjega zraka ; najněžniju páko 
suzu srca svoga prolij nad bědom dražestne Jone, što izvinuv se iz 
švih zapletakah proračunane zlobě i stekav izgubljenoga věrenika, 
padá iz svésti u nesvést, težu od težke smrti; páče í)Osveti kóji 
turobni časak i žalostnoj uspomeni,Diomedove kčeri, što zatvorena 
u pivnici s otcem i rodbinom, u lavi ostavlja tragove preněžne 
puti. AI i ohrabri^se pravednim udesom bezbožnoga bogomoljca 
Arbacesa, što pri nebrojenom blagu, zagrliv jur osvetom nedužnu 
svoju žrtvu, padá od skrhane glave krivoga boga, koga je cěli svoj . 



Digitized by VjOOQIC 



— 182 — 

život držao sputana u 'verigah robstva. AU da pogledneš uprav u 
oči onoj strašnoj noci , evo ti u věmom převodu očévidca Plinija, 
kóji u listu na Tacita ovako govori: 

Plinius Tacito, lib. IV, Ep. XVI. Moliš, da ti opisem smrt 
svoga ujaka, da ju što vérnije možeš ostaviti potomkom. Hvala ti; 
jerbo znadem , da 6e njegova smrt po tvojem opisu neumrlu slayu 
steéi. Jer premda je u propasti najkrasnijega předělá ovoga světa 
ěudnovatim udesom poginuo poput narodah i gradovah, káno da 
ima uvěk živěti; premda je sam napisao mnogo délah staine vrěd- 
nosti: nepmrlost ipak tvojih pisamah mnogp če dopriněti knjegovoj 
bezsmrtposti. Blaženími držim one, kojim su bogovi dali, da mogu 
ili činiti, što je vrědno opisa, ili pisati, što valja čitati; a za naj- 
blaženije scěnim one, kojim je oboje dáno. M^dju ove poslědnje 
uvrstiti ée se moj stric i po svojih i po tvojih pismih. 

Bijaše on - u Misenu i upravljaše sam brodovljem. Dne 23. 
Kolovoza oko ure posle podne máti mu moja káže, da se vidi oblak 
neobične veličině i prilike. Běse se nasunéao i okupao u mrzloj 
vódi, zatim najeo ležeči, pa sada čitaše. Zaište cipele i popne se 
na město, odakle se je najbolje moglo viděti ono čudovište. 

Oblak se dizaše — iz kogabrda, nije se moglo s daleka opa- 
, zíti, a da je to bjo Vezuv, saznalo ,se je kašnje. — Oblak je bio 
sličan najviše pinjolu. Pruživ u vis svoje vrlo dugačko stablb, širio 
se je poput granah; misUm zato, štoga je spočetka něM svéžidah 
u vis těrao, pak ili što je taj popustio, Ui ga njegova, vlastita te- 
žina pritiskavala, razpruži se širóm. Sad je bio běl., sada kalan i 
pěgav, što je zemlju i kamenje bacao. Taj se pojav pričini njemu, 
káno učenomu mužů, vrlo važan, pak i iztraživanjavrědan. Dade 
prirediti laglji brodič, i pozva mene sobom, ako sam voljan. Odgo- 
vorih, da volim što učiti; a i slučajno mi běse dao běšto, da ná- 
pisem. Izlazeč iz kuée, dobi list iz Rectine od Gaesija Bassa, kojim 
ga onděšBja posada, uplašena blizom pogibelju — město je lé- 
zalo tik podno brda, te se nije moglo poběéi négo na brodovih — 
umoli, da ju otme tolikoj pogibelji. Proměni osnovu, pa što běse 
započeo káno učenjak, izvede káno junák. Otisnu se s ratnimi bro- 
doví, da bude u pomoč ne samo Rectini, veé i mnogim Ijudem — 
jer obaja běže rádi ugodna položaja jako iiapučena. Leti onamo, 
odakle ^rugi běse, i zabrodi uprav prama pogibeljnomu městu, i 
to tako neprestrašno , da je sve proměně i sve likove onoga ne- 
srečnoga pojava,. káno što jih je opazio, diktirao i narisati dao. Več 



Digitized by VjOOQIC 



— 183 — 

je na brodové padao pepeo, pa što bliže, sve to vruci i guštji; za- 
tím plovutak, i cmo, izgoreno i od vatře puklo kamenje; od izne- 
nadne plitčine i bacanja brda nije se moglo k obali. Zamisliv se 
malko, nebi li natrag krenuo, reče krmilaru, kóji ga je na to svě- 
tovao: Sa směloštju je i sreča junaěJca^- brodi Pomponiane! To se 
dogodi u Stabijah na drugoj stráni zalévá, zatočena morem u tihano 
krivudajuču se obalu. Premda se on^mo nije još bila primakla 
pogibelj, bijaše ipak před očima, páče dosta blizu, kad bi se pove- 
éala; zato dade ukrcati prtljagu na brodové, spreman na běg, čim 
se slegne protivní větar. Čim je moj ujak za povoljna větra pristap, 
stade grliti, těšiti i bodriti plašljiye, páče da svojom odvažnoštju 
njihov strah ublaži, dade se ódněti u kupalište; okupav se, 6ěd.e 
za stol i uze jesti, i to veseo, ili što je jednako veliko, veselá lica/ 

Medjuto je iz Vezuva na vise městah buktila vatra načinom 
visokih ognjenih stupovah, kojih je žar i světlost još jače sěvala u 
tamnoj noci. 

Da doskoči strahu , veljaše moj ujak , da to gore u samoči 
kuče, što su seljaci u strahu vatri ostavili. Zatim legne spávat i 
zaspi zbilja; jer Ijudi ga napragu čuše dihati, što je onako omašan 
těžko i glasno bdisao. Ali sada se predsoblje, kojim se ulazi u 
sobu, dotle napuni pepela i plovutka, te nebi bio mogao izači, da 
je duze u sobi ostao. Probude ga , a on ustav podje k Pomponi- 
janu i drugim što bijahu bdili. Dogovaraju se, bi li u kuči ostali 
ili na polje izašli; jer sgrade su se tresle od cesta i žestoka po- 
tresa, te se. je činilq, káno da se iz temelja dižu , pak amo sé i 
tamo nagibljui miču. Váni su sé páko bojali padajučega plovutka, 
premda je bio proSupljen i lagan. Ali prispodabljajuči pogibeljí, 
obraše ovo poslědnje. Kod moga se ujaka razlog pobije razlogom, 
a kod drugih strah strahom. Podušnice metnu na glavu i privežu 
jih vilahnami, na obranu od svega što padá. Drugdě dan, a onde 
noc, tvrdja i tamnija od švih nočih; ali ju razsvětle zubljami i svě- 
tiljkami svake vřsti. Odluce poči na obalu i gledati s bliza, može 
li se na more, ,uvěk još bumo i diylje. Onde se báči na poda- 
strto i)latno, i zaištje vise putah hladné vodě, koje se i napi. Druge 
protěra, a njega přišili ustati plam i predteča mu smrad žvepleni. 
Upřev se o dva roba, ustade, ali se námah sruši, što ga je, mi* 
slim, zagušila gusta para, i što mu se je zatvorilo grlo, koje. mu 
je bilo po naravi šlabó i těsno te grčevom podvrženo. Kada je dan 
ogranuo, (tretji oď onoga, kóji mu je biozadiyi), tělo mu se nadje 



Digitized by VjOQQIC 



— 184 ^ 

neoštetjeno, nepovrědjeno i pokriveno, ctoako káno što je bio obuden, 
te je bio sliínrji spavajuéemu, nego li mrtvacu. 

Medjutim srno biU u Misenu ja i mátl Ali to neide. u po- 
věstnicu, jer ni ti nisi drugo tražio , osim věsti o njegovoj smrti. 
Zato éu svršiti. Jedino to dodajem, da sam sve, što sam glavom 
vidio, i što sam ondá čuo, kada se najistinije pripověda, točno po- 
bilježio. Ti izvadi najvažnije; jer drugo je pisati list, drugo po- 
věstnicu, drugo prijatelju, a drugo svim. S Bogoml ' •* 
, U 20. listu nastavlja Plinij ovako svoj opis: 

Veliš, da je list, što sam ti na tvoj zahtěv pisao o smrti 
svoga ujaka, pobudio u tebi želju znáti, koliko sam ja, ostav u 
Misenu (jer tusambioprekinuo)istraha i nesgodah podnio. Premda 
mf se tomu srče opire, početi éu : 

Pošto je moj ujak otišao, ja potroših ostalo vrěme učenjem, 
zato bo běh i ostao; zatinl se okupah, najedoh i spavah málo i 
nemimo. 

.Trešnja, šlo smo jur vise danah osětjali, neuplaši nas jako, 
što je u Campaniji obična; ali one noci tako silovito naváli, te 
mišljasmo, da se sve ne samo kretje , nego i stubokom strovaljuje. 
Dopade mi u sobu máti, a ja se pridizavah , da ju probudim , ako 
spava. Sědosmo u dvorištu, kojim se je razstavljalo móre od dru- 
gih nedaleko stoječih kučah. Neznám , bih li to zvao neprestraš- 
noštju ili nesmotrenoštju, bijaše mi bo osamnaest godinah — ; ali 
dadoh si doněti pověstnicu Tita Livija, i uzeh čitáti, káno da mi 
je lazno, páče i nastavih praviti^ izvadakah. Ali eto iznenada prija- 
te^ja mojega ujaka, kóji je málo prije bio k njemu dóšao iz Spa- 
nije, te videc moju mater seděti, a mene tja i čitati, primi nas ka- 
rati, nju zbog trpljivosti, a mene zbog lakomosti. Ali ja uproh još 
dalje čitati. 

Bilo je več šest satih u juťru , a još neima" daná , nebo je 
páko bilo posve tamno. Budué da su se okolně kuče jako tresle,, 
to je pogibelj, da se strovale, i u těsnom dvorištu bila veliká i ne- 
izběgljiva. Sada tekar odlučimo izači iz, grada. Uplašena světina 
koja rádi, što vidi da drugi . čine i što se u strahu za razboritó 
uzima, iduč za námi jatomice gura nas i potiskuje napřed. Pre- 
šavši kuče stanemo. Ali i tu mnogo čudnovita i strahovita. Kola, 
koja smo dali izvesti,-T)očmu se i na ravnini teturati, te ni ondá ne 
stanu, kad se je kameiye podmetnulo pod kolesa. Bilo je, káno da 



Digitized by Google. - I 



— 185 — 

more samo sebe gula, pošto ga je trešnja natrag uzbijala. Barem 
yiděsmo obalu pomaknutu, a na subom brěgu zaostalih ribah. 

Prama nam puknu strašná cma oblačina, i stade bacati i ri- 
gati vatru poput zmije, dok neužme metati ognjene plame , sličné 
munjam, ali mnogo veée. Ondá prijatelj onaj naváli na nas žeštje: 
Ako ti brat^ reče, oko ti stric još iive^ ondá onhoce da se spasite^ 
oko li je poginuq , hoée Jamaěno, da ga vi preiivite , čemu dákle 
otešete pohěci ? Odgovorimo, da nam se nedá o svojem spásu mi- 
sliti^ dok nébudemo o njegovu osvědočeni. Ni časanepočasiv, skide 
se on dalje i ote se trčué pógibelji. Málo zatim legne ona oblačina 
na zemlju i pritisne more. Běse ona Qapreu zahvatila i zaklonila; 
i míšeňská nam se. glavica ote izpred očijuh. Sada me upře máti 
moliti, nagovarati i síliti, da běžím, što me noge nose:- da ču ja 
mlad lako uteči; ona páko, razslabljena gódinami i bolešljivoštju 
da če rado umrěti, ako nebude kriva mojoj smrti. Odgovoriv, da 
-s'e bez nje nespasíh, pograbim ju za ruku i povučem brže: nerado 
se požuri, jadikujuč, da me zatrajava. Eto popela, ali ne još cesta: 
ogledam se : gusta nam se magla vije za ledji, káno da je. zemljom 
protekla Brzica. Uklonimo se, rekoh, dok je viděti, da na^ světina 
na cesti neraztisne i u mraku nepogazL Jedva se posadimo, kada 
se smrkne, ne káno za oblačné i^oéí bez měseca, nego. káno kada 
se u zatvoreúu městu svěéa utme. Da si čuo jauk ženah, vrisku 
dece i víku Ijudih: jedni víču roditelje, drugi děcu ilí muževe; ovi 
oplakívaíiu svoju nesreču, oni svojih, mnogi poželiše smrt od straha 
smrtí. Mnogi dížu ruke prama bogovom, drugi tvrdé, da neima 
bogovah, da je to^zadnja i věčna noé světu.* Páče bijaše i takovíh, 
kojí su právu pogibeřj povečavalí izmišljotinami í lažmi. Jedni 
pripovědahu, da u Míšenu jedan dio kučah plamtí, a drugi da se 
je porušío. Same laži, ali se je ípak věrovalo. 

. Málo se razdaní, ali to nam se neučiní káno dan, več káno 
znak prímíčeče se vatře; nu- vatra ostane daleko: opět tama, ppet 
pepeo, tako gust i žestok, da smo ga Cesto ustajuč stresalí, danas 
nezasipa i težinom nepríghječi. 

Mogao bíh se hvalíti, da nisam njti uzdahnuo niti íšto plaš- 
Ijívo progovorio u tolíkoj opasnosti, da me nije za smrt bodrila 
žalostná, ali veliká utěha, da ja sa syímí, a sví sa mnom pogibaju. 

Napokon se razíde ona tama někím dimom ilímaglom; zbílja 
se razdaní i sine šunce, ali tamno, káno kada potamnjuje. Sve se 
je nestalnomu još pogledu činilo proměnjeno i pokřiveno pepelompo- 



Digitized by VjOOQIC 



— 186 — 

put sněga. Vrátivši se u Misenum, i okrěpivši se prilična, preno- 
čismo nemirno medju strahom i nadom , ali strah prevagnu ; jer i 
patresi neprestaše i mnogi ludjaci plašahu sebe i druge strahovi- 
timi proročanstvi x) svojoj i tudjoj nesreči. 

Plinija ovako nadopunjuje kašnje živuéi Dion Cassij (lib.66.Cap.21.) 
To se dogodi ^ovako : Stanovnikom se je gradovah činilo , da 
něki Ijudi, mnogo vééi od čověéjega stasa, poput orijašah, obilaze 
sada brdom, sada okolicom danju i noéju, sada zrakom. Na to na- 
váli strahovita suša i cesta i žestoka trešnja, tako da je ravninom 
posvuda pištila vřela voda a i glavice pukle. Tomu se pridruže . 
zvukovi pod zemljom, slični gromu, a nad njom nalik na zavijanje 
divljih zvěrih; more je běsnilo, a nebo grmilo, na što se začuje 
neobična lomljava, káno da se gore ruše, za tim stane letěti ogromno 
kamenje iz ponora pa sve do vrhá; nakon toga vatra s gustim di- 
mom, tako da, je nebo potamnělo, a šunce se sakrilo, káno kada 
potamnjuje. Dan se* přetvoři noéju, a světlost tamom; mnogi páko 
roišljahu, da su orijaši 4iskrsnuli (jer i sad se ukazivaku njihove 
priíike u dimu, a kadšto se čujaše, káno da trublje trube) ; a drugi 
da se svět raztvara* u směs i vatru. Zato béžahu něki iz kučah na ^ 
polje, a drugi s polja u kuée; opět drugi drčahu s mora na 
kopno, a s kopná k moru, hrleci uvěk dalje, gdě da je najma- 
nje pogibelji, U isto vrěme padaše neizměmo nmogo pepela, 
kóji zastře zemlju, more i zrak, a kamo je padao, uništi- 
váše Ijude, polja i marvu, ubi páko osobito sve ptice i ribe; što 
vise, on zasipa cela dva grada, Herkulan i Pompej, kojemu su gra- 
djanl uprav u kazalištu bili^ Jer pepela bijaše toliko , da je dopro 
tja u Afriku, Siriju i Egipat, u Rimu, doklé běse prodro, tako na- 
puni zrak nad gradom, da je šunce potamnělo. I onde vladaše vise 
danah strah, što Ijudi nisu znali, páče niti slutiti mogli, što če 
nastati. I onde mišljahu, da če se sve stubokom preókrenuti, da éé 
se šunce o zemlju ugasiti, a zenalja se nebom' razici. Medjutim 
nepočini námah pepeo veliká zla, ali kašige zavlada strahovita 
kuga. „ — Tako bijaše strašné one noéi, a danas. sve mimo pogodno 
i blaženo, káno kada izza bume noci ogranjuje šunce nad razro- 
vanom obalom i razbacanimi amo tamo ostanci biv&h brodovah. 
Straěno je nebo u srčbi svojoj, al i preblago, kad izza kazne prosi- 
pava svoje blagodati nad upokorenimL.Nigdě lepše prilike, negoda 
se s humka ovoga upoznaš s razredjenjem toga grada." 

Taj se ^rad prostire od sěvero-zapada prama jugo-iztoku 



Digitized by 



.Google; 



— 187 — 

ravnoiň obaJom blizu mora podno Vezuva. Premda su mu se sVe 
ulice ravuo pružile, tako 9u ipak naklooute, da tvore něšto oštriji 
kut od ravnoga, što dolazi od kučah, kojim razměrje čudnovato u 
tom sastoji, da neima u njih nijedne sobe posve četveťouglaste i 
ravnokutne. Ulicom, tekučom sa zapadá prama iztoku, razpolovljuje 
se grád na dvé jednaké straně, od kojega je samo četvrtina dosad 
izkopana, dočim tri čeťvrtine leže pod šljunkom i pepelom najdublje 
15 stopali. Najviše se j^ izkopalo pod Karlom lU., a osobito pod 
francezkora vladom, dočim neznalični Napuljci neimaju ni vremena 
ni novacah, da odkriju, za čim cela Euro^a pogíba. Dyadeset izko- 
panih ulicah poploéeno je širokimi četverouglastimi pločami od lave, 
kojom se i táracaju ulice u Napulju i pokrivaju kuče u okolici , u 
znak, da narav jednom nikom daje, što dnigom uzima; jer. i neo- 
pisiva plodovitost kampanska ima se prisvojiti lavi, koja se s vre- 
menom přetvara najboljom cmicom. Pločnikom tím ima na vise 
městah dubokih zarezah ód kolesah. Gdě se križaju ulice, proviruju 
četverouglaste škrílje za prelaz tankim cipelicam za blata, a kame- 
nití stupovi na uglovih brané, da se kola^akretjuénezaděnuokuče; 
na takovih uglovih obično skakahu vodometi, okruženi kipovi i 
drugim nakitom, da se oko po cělom gradu razblažúje krasotom, a 
tělo krěpi vlagom prskájuée vodě, kpju su Rimljani nadá sve tra- 
žili. Eučé stoje jedna tik druge: malene su i nizke, da se čudiš, 
kako sé je u njih moglo razvijati onoliko velelěp\je ; sazidane su 

I od kamena, ravna bez pilovah i prozorah na ulku,.08im jediné 
bludnice, prpvidjene maleními prozoréiči. Cela ta prostorija obkolila 
se jeponavadi onih vremenah tvrdimi židovi, nakojih su probíjena 
šestera vrata, a sa zapadá teče prama j,ugo-iztoTni podzemní proplav, 
kojí kod Samskih vratah zákretje prama severu. Taj je proplav 
providjao vodom mnogobrojne zdence i vodomete gradske. Pol ure 
prama jugo-iztoku utiče u zalěv reka Samo za zábavu dangubam 
pompejskim. Sva ova okolica, i sada vrlo krásna, u staro je vrěme 
morala biti uprav dívna, kada L. Aniíaeus Florus pisac 2. veka 
ovako o njoj u krátko sbon: ÁU na cSlom je světu najkrasnija 
kampanska okolica; ništa blaže od podneblja; dva puta procvate 
cvětjem; ništa plodnije od zemljišta, zaio se zove zavičajem Ba^ha 
i Cerefe. Ovdě su one glasovite luke: Cajeta, Misen, i Bajae s 
topUmi vrutci; jezera Lucňn i Averno káno plandišta morska; 
ovdě ověnčani trsjem Gaur^ Falerno, Massik i švih najkrasniji 

' Vesuv^ takmac ognjometnoga Aefne. Grraáovi kod mora: Formiae^ 



Digitized by VjOOQ IC " 



^ 188 — 

Cumae, PuteoliSy Neapolis, Herculanum, Pompei, U Pompeju páko 
udaljenu od ukoéenosti državnih poslovah, směštjalo se je sve ^ što 
ukus starogrčki, bogatstvo, umětností i zaliha mogu izmísliti, te su 
velikaši i bogatci rímski dolazili ovamo u svoje ville na uživanje. 
U Rimu je državni život bio progutnuo domácnost, a u Pompeju je 
ova slavila svoju savršenu pobědu nad onim : živěti i užívati bijaše 
poslovica tih gradjanah. — 

Ali da se od občenitosti spustimo^ na pojedinost: a humka 
onoga, odakle srno preglednuli celu okolícu pri ulazu, padosmo u 
prostrani Forum dvile^ gdě se je káno po švih drugih gradovih 
usrědotočivao cěli javni život: državni, nabožni i gradjanski. Zato 
su oko njega sakupljene sve javne sgFade. Poihisli si, dragi prija- 
telju, naš trg Jellačica baňa u Zagrebu, pak ako ga neéeš stegnuti, 
produži gajoš toliko, da slika bude poduguljasta , ali posve ravna; 
zatím silom svemožne mašte uzporedi samostan milosrdnikah s ku- 
čem Hacoyom, a kucu iStankoviča s Eolarovom, pak češ biti na 
trgu pompejskom. Na početku samoatana milosrdnikah i kučeStan- 
koviča udari trěm, nošen od tri reda stupovah travertinskih, pa to 
poviici sve do kraja rečenih kučah, gdě i ovdě teče desno ulica 
sličná našoj Špítalskoj, a lěvo naša Duga ulica, koju moraš svésti 
na ravnicu; zatim od ugla tih ulicah snuj dalje prekinuti trěm duž 
pločnikasve do kraja trga, kojemu na zadku, onde gdě je kod nas 
redarstvo, posadi hrám Jupitrov, poruširněkoliko Ipičah lěvo i desno, 
da postanu dvě ulice. Uz to stupovlje prisloni poprsja glasovitih 
muževah, kojim podloge jo$ i danas stoje. Pokraj hrama Jupitrova 
desno dizao se je valjda^javni hambar, što su na onom porušeném 
prostoru našli žitnih měrah, a za tim hambarom, na uštju naše 
Petrinjske ulice stajao je Pantheon, hrám za vece bogove, gdě se 
još danas vidi syih dvanaest uložnicah. Vrátiv se natrag desnim 
Jffilom, město Hacove kuče stvori Chálcidicum gdě srěd prostra- 
noga dvora ima vodnica od běloga mrámora, gdé se je prala rube- 
nina sveljenikah i javnih častnikah. Yranicanovu kuóu razstavi uli- 
com od Stankovičeve, produži ju prama zadku, pak pomisli, da je 
onde namě^tjena stará hassilika^ javna sgrada za sudišta i spravišta 
široka 72, a duga 192 stope. Da je ta sgrada počivala na mra- 
momih pilovih i stupovih izvrstne ruke, možeš se i sam dosětití; 
prama gornjemu krajů uzvisuje se prěstolje, visoko 7 stopah sa šest 
korintíčkih stupovah, pod kojim je propala strašná tamnica za uz- 
nike. Preko bazilike Kolárovu kuču produži pored Duge ulice, pa 



• Digitized by VjOOQIC 



— 189 — . 

češ si stToríti překrásní bram Veneiin, s trěmom ležedim na 48 
korintičkih stupovah; četmaest stabah vodí k uloMd, gdě se je 
našao kip Venere i jednoga Hennaphrodita. Ako. sve ovo točno 
uvažiš, ondá češ savršeno poznati Forum Civile. Ovdě mi 'se 
dogodi, što motritelju četě one « neumrlom našem Čengič-Agi. 
Jer razigrav maštu što življe, přičiní mi se, káno da su s jutra 
trgom provryělí stari togati, od kojih jedni šetju važno izmedja 
stupovah pod trěmovi, drugi čitaju prílěpljene oglase, a tretji se 
^cěnkaju po štacunih. Páče i to mi se učini, káno da čajem vrisku 
onu prostih piljarah i piljaricah^ nudečih svačím nevaljalim, dok se 
pomoli vážni kóji častnik, stup^jači prama baziliki, před kojim sve 
oněoH i pristojno se nakloni. Samo živahne mašte, pa češ i krši 
oživiti barem utvorami, ili vilami. 

Izza Jupitrova bramamalko*lěvo preko těsne^ ulice stoji javno 
kupalište, najboije sačuvana sgrada 11 cělom gradu. U nju se ula- 
žaše kroz sedmera vrata, glavni .páko ulaz bijaše iz ulice, zvané 
Fortuna; tu stajaše prekrasni trém sa tri reda stupovah, pod ko- 
jim je koje brzala, koje se gibala světina prama propisu lěčnika, káno 
po^ naših toplicah. Na stupovih bijahu prilěpljeni svakojaki oglasi 
za^ovo ili ono, osobito páko kazalištni. Několiko koračajah daleko 
od toga tréma stajalo j^ okruglo kupalište, u koje se je ulazilo 
kroz prQstranu sobu apadyterium^ svlačionicu, gdě su se kupaonici pň- 
pravljali za razbludne kupelji. U toj sobi, kojoj su židovi bili naslikani 
na lepu, a pod utrt mozaikom sa klupami okolo zidovah, pokrivepimi 
svilom, našaa se je obično kóji nadri-pěsnik, da zabavlja goste či- 
tanjem koje nove pěsmice, dok se razhlade. Da sur ti pésnid obično 
dosadjivali svojimi krparijami, možeš si pomisliti, ako uzmeš kod 
nas něke Itjude, što hoce d^ ti svakom sgodom prippvědaju o svo- 
jih ňgorozih, ili ob ovoj ili onoj misii, prekraSno tobože i^vedenoj 
Ako se ta mana učenih Ijudih večj kod nasopaža, gdě je učenost 
jošte u povojih, kolika je morala biti kod národa , kóji je přeživiv 
se sa znanjem těrao zanat poput někih današpjih europejskih naro- 
dah. Ali ta se muka naročito vidi po onom pěsniku, što se je 
Martialu samu ňarivao: Et stanti legis, et legis sedenti. In (her- 
mas fUgio, sonas ad aures. Tko se je taki hotio kupati u mrzloj 
vodi, on bi se vec ovdě ili sam syukao, ili bi ga budi njegovi ro- 
bovi budi kupeíjni poslužnici- svukli i širokom rubeninom pregrnuli. 
Razmaženici stupili bi kroz druga vrata wt^ndariwn^ gdě je koje 
pokretna peéica, koje podpodni žlěbovi lakonik^, ugodno grijali 



Digitized by 



Google 



— 190 — 

sobu. Svukavši se tudé, seděli bí doněkle, da se naužiju ugodne 
vraéine. Ta je soba bila bogatíje i ukusnije urešena drvorezi, 
slikarijami i mozaičkim podom. Ta bijaše obično odpočivaliáte onih, 
kóji bi prekoměmim kupanjem razpregnuli živce. Odatle bi něki 
námah ušli u Calidarium, toplu vodu; drugi páko, da si vise uga- 
djaju, ulězli bi u Sudatarium, kóji ge bio uredjen sasvim poput naš- 
kih parnih kupeljib, pa tek ondá bi stupili U Calidarium , da se 
tako uzastopce gríju. V Sudatoriju nije jih pekla i zagušivala va- 
trena i gusta para, več su ugodnim tbplim zrakom plivali blagí 
mirísi, umětno izvadjani. Tu bi robovi izžulili svoga gospodara 
uěkim želěznim orudjem,. obavitim krpamij da se odisavice lěpo 
otvore. Umiriv se ovdě poněšto, «tupio bi u Calidarium, to jest: 
toplu vodu, u koju su málo prije ulili ugodnih mirisah. Izpotivse 
ovdě na vele rszblažujuči náčin, izpao bi« u bližnju sobu pod mrzli 
pljusak umětno razredjene vodě. Pošto se je tu óbtikao opět u ši- 
roku rubeninu, vratio bi se u tepídarium, gdě su ga robovi s nova 
mazali miomirisnimf mastmi iz zlatnih ili kristalnih posudah. Fri- 
gidarium, to jest, mrzlica, bijaše soba, u kojoj su se kupali oni, 
kóji niéu ili hotěli ili mogli razbližívati se opisanim načinom. OcLa^vle 
se vidi, da su stari pame kupelji držali za razkoš, koja se radja 
preugodnom proměnom izmedju topline i mrzline, dočim ima kod 
nas ljudih,>koji te kupelji drže za neizměmu muku, za koju danije 
vrědno plátjati skupih novacah. Pa duše mi, stranom imaju i právo, 
ako se uzmu zagrebačke pame kupelji; ali da oni samo jedared 
zadju u So^insku kupelj u Beču, nikad jih nebi vise napala že^a, 
budi valjati se u těsůih koritih Dianabada, budi nositi kozu, oblo- 
ženu blatnom korom. Što páko da reknémo, uzevši ono pompejško 
blaženstvo? Doista možemo za právo dáti onim dangubam, št<5 su 
cele dané probavljali u kupalištíh, koje u vodi, kojenu knjižnicah 
gostionah, kavanah i perivojih, kóji su onde služili svakomu za 
nasladu. U-javna kupališta mogao je svaki, plativ málu ulazninu. 
U pompejskom kupalištu sačuvalo se je sve, kako je i bilo: péči, 
žlěbovi, kace, uljenice, orudje kupeljno, páče iste klupi i vrata dr- 
vena, dočim je u ostalom gradu izgorělo sve, što je bilo od drva; 
isti je krov ostao netaknut, te bi seondémogloj danas kupati, da 
Napuljci imaju íšto šuvišna novca i volje za popravak. 

Od Jelačiéeva trga zaprěči do opatičkoga samostana, gdě imadu 
dva kazališta, jedan tik drugoga: Odeon, zakomedije i kazalište^ za 
tra^edije, i trihrama: Neptuna, Iside i Jupitra i Junone. Ali da ti 



Digitized by VjOOQIC 



-T- 191 — 

městíšte toči^je naznačim : Na čelu stoje dvě egrade, razstavljene 
těanim prostorom: lévo Curialsiaca, gdě su se rěšavale gradjanske 
parnice, a desno hrám Izidin; několiko koračajabp ráma motrítelju 
stoji kazalište za tragedije u slici velikoga štampanoga slova Ďe 
kojemu je trbuh okrenut prama hramti ízidinu; desni rat toga ka- 
zaliáta spojen je preko malena trěmca s Odeom, četverouglastom i 
mairjom sgradom od prve. Izmec^u ta dva kazališta prostire se 
poduguljastí trg: forum nundinarium^ za sajmove i trgovinu. Od 
toga trga opět prama gledaoca diže se Rolemi četverokutni trěm, 
imenom Odeonov trěm, .gdě je bio štacím do štacuna^ a od- početka 
Curije Isiace lěvo proža se trěm za tragicko kazalište, komu ma- 
lone kod kxaja s vana stoji hrám Neptunov. Kakova su lica sve 
te sgrade, nije ti vrědno opisivati, neka bude dosta ako reknem, 
da se mogu točno i jasno razabrati sve češti starih kazalištah. U 
Odeonu na4je se kazalištna ulaznica ovoga sadržaja: Cav. U. Gun. 
ÍIL Grád. VUI. Casinai Plaut, to jest: drugo selo, tretji red, osma 
stuba. Za Plautov igrokaz: Casina. 

Od duvanah kreni sutinóm pustom po prílici do barutane na 
Ciglenici , gdě é^š se začtíditi ogromnosti amfiteatra sa trideset 
redovah stolicah za dvadeset hiljadah gledalaeah. Dva lěpa kon- 
dora vodě u kazalište, a tri u arénu, koja sred njega stoji: jedan 
za zvěři, drugi za gladiatore, a tretji za ubíjené. Ostalo je razre- 
djeiye káno i po drugih kazalištih, samo što je sgrada posve okrugla 
i što su ovdě sěděle žene na najvišem městu. Ovdě su našli jiednu 
čověčju i osám lávskih okostnicah, u koje rado bih računao i onoga, 
što se je imao Glaukom omrsiti, da ga Bulver nepuštja na slobodu. 
Odavle dakle vrvěla je světina ^ ohe kobne noéi, te po opisu Bul- 
verovu možeš, ako si išto zivahne mašte, viděti celu onu nevolju. 
Od barutane zadji pustim poljem u Petřin jsku ulicú na konců fora, 
da zaredimo privátními kučami, koje su se ulícami sastavile u. pravcu 
káno od Vlaške ulice poljem sve do kraja biskupskoga kuhinj- 
skoga vrtá. Izmedju ostalíh glasovite su kuče, nazvané: Sállusti- 
jeva^ Pansina i kuca cave canem, ili tragičkoga pěsnika, prama 
kojím je Bulver sastavio svoj opis starínskih sgradah, kojí ti i ja 
predajem u věmom převodu, rado se odrekav izvornosti, gdě je što 
drugi izvrstno učinio. 

„Těsním hodnikom (vestibulum) stupiš obiéno u prednju sobu, 
2;vanu atrium, koja ponajviše neima nikakovih stupovah; toj sobí 
na tri straně imaju vrata, kojimi unidješ u razné spavače sobe, od 



Digitized by VjOOQIC 



-. 192 — 

kojih je jedna naměnjena vrataru kučnomu, a najnarednija gostom. 
Ako je kuča prostranija, ondá ima na gonajem krajů te prednje 
sobe, lěvo i desno dvě maljušne sobičice za domače ženské. Nasrěd 
podá mozaičnoga uřezaná je malena četverokutňa nákapnica (im- 
pluvium) za kišu, što olvorom krovnim u sobu prokapljuje. Taj se 
je otvor, kojim se je razsvětljivala soba, mogao po volji pretegnuti 
debelim platnom. Oko impluvija, kóji su stari káno svetinju štovali, 
nastavljali su kipove bogovah svojih. Ognjište ono, što pěsnici la- 
tinski toli cesto spominju káno žrtveník za Lare, nije bilo drugo, 
van žeravnica, što se je n^ogla prenašati ; a u jednom kutu te dvo- . 
rané stajaše na najvidljivijem městu veliká drvena 'škrinja, okovaná 
mědnimi ili želěznimi obruči za utvrdu i ures ; povrh toga skapčali 
su tu škrinju jakimi kvakami za mramomi pod,- da je nitko neuz- 
mogne oteti. Piije su ďržali, da je to bila blagajnica gospodara; 
ali nenašavši u nijednoj novacah, to je valjda ona služila samo za 
ures. U atriju se primáhu řaštitjenici i drugi neodlični pohodnici, 
koje je uvěk javljao sluga, atrimsis. Nakapnica ona sred sobe 
bila bi mogla biti opasan ures, ali do nje nesmědoše tudjani, več 
inoradoše tik žida ulaziti i izlaziti. JLTprav prama ulazu (vestibulum) 
na gornj.oj stráni atrija^ bila je soba, tcMinum s bogatim mozaičnim 
podom i krasnimi slikami po stěnah. Ovdě spravljahu povelje i 
druga državna pisma, ako je vlastník bio u državnoj službi. Toj 
pismari na lěvo bilo je maleno blagovalište, triclinium^ a na desno 
soba za dragocěne rědkosti, i těsni hodnik za róbove, da mpgu 
prelaziti u nutarnju sgradu, nestupivši u navedené sobice. Izza 
švih se je tih sobah. otvarao četverouglasti ili poduguljastí trém, 
peristyl. Ú maloj kuči nije bilo ništa izza ovoga tréma, kojemu 
su na srědini bili navrštjeni crěpovj sa cvétjem. Tomu su trému 
lévo i desno bile spavaoníce, još jedno blagovalište í knjižnica, ako 
je vlastnik bio prijatelj književnosti. 

Peristylu na desnom krajů bila je obiéno kuhinja. U vecoj 
kuci, peristyl nije bio na krajů, a i nije služio za cvětnjak, vec je 
usréd njega prskao vodoskdk ili pljuskao ribnjak, a na zadku, 
uprav prama tablinu, bilo mu je obiéno najveée blagovalište, komu 
su se na obě straně otvarale spavaonice i soba za slike, pincUheca, 
Kroz ove sobe stupalo se je u četverouglasti ili poduguljasti pro- 
stor, kóji što je bio urešen stupovi na tri straně, mnogo je naličio 
peristylu, samo što je bio znamenité veéi. To je bio vrt, virida- 
rium^ s vodoskokom, kipovi i cvétjem nígizabranije vrsti. Vrtu na 



Digitized by VjOOQIC 



— 195 — 

desnom krajů stajao je vrtlar. Za brojnyu porodicu' bilo je joSso- 
bah sa obě straně toga drugoga tréma. 

Drugoga podá nije obično bilo u Pompeju, osim što se je 
gděšto uzvisivao těsni prostor, nalik našim tavanom za robové, pa 
u tom su se razlikovale ove kuče od rimskih , u kojih je blagova- 
lište {coenaculum) bilo uzvišenije několiko stubah. Sobe bijahu na- 
vadno vrlo malene, jer pod onim se blagim podnebljem polaznici^ 
primahu bud u atřiju, bud u peristylu, bud u vrtu. I blagovališta 
bijahu malena, jer stari, Ijubeči družtva, a ne tišmu, nepozivahu 
nikad vise od deset gostih, ter qetrebovahu tako prostranih dvora- 
nah, káno tod nas. Nasuprot moraše pogled na sve sobe, počam 
od vestibula pa sve do viridarija, biti čaroban; jer se na je- 
danput vidjaše atrium, s bogatim mbžaičnim podom i slikami ná 
lepu, tablinum, něžni peristyl, blagovalište i vrt, komu je na krajů 
. prskao vodoskok s kojim mramornim kipom. — 

Po tom opisu možeš si lasno i točno pomisliti pomt>ejske 
kuce,,gradjene gdéšto na grčku, ali ponajviše na rimsku. Skoro 
svaka kuča razlikuje se u něčem od druge, ali sve su gradjene po 
jednoj osnovi. Svuda atrium, tablinum i peristyl, jedno izza dru- 
goga; svim su sobe bog^to i krásno náslikane, u švih se vidi čež- 
nja za ugladjenim uživaiyem. AU pompejanski ukus glede nakitah 
nemože proci bez ukora: Ijubili su bo kiičeée níasti i neobične 
slikarije, i mazali doluji dio stupovah crljenom bojem, áotm 
se ostalo nije nikako bojadisalo ; páče ako je bio vrt malen , da . 
prevare oko, običavali su po zidovih slikati stabla, ptice, hramove." 

Vise ima razlogah, zaěto na starih kucali nije bilo prozorah 
na ulicu. Prvo, što su Rim^ani točno razlikovali města : « javnosti 
javnost, neograničena samovoljom, a domácnost posve domaéa; do- 
čim se mi u javnom životu moramo obazirati na svakojake propise 
i predsude, a u domácnosti živemo vise na ulicahprekb punih pro- 
zorah, nego Ji u #iObah, káno da su nam se posve pomele misii. 
Zatim su stari věci dio daná provodili po trgovih, trěmovih i ku- 
palištih,' te nisu osětjali potřebě , baviti se i kod Icuce oko javnoga 
života; dočim se o nas nemože kázati, da nevěžbamo noguh plo- 
čištem, ali. nestáhli i větrogoiyasti, a osobito rado se o nepošlu ba- 
yeéi svaki čas letimo na prozore, da se nagledavamo i napokazu- 
jemo. Nemože se do duše reci, da su se davne krasolice odliko- 
vale veéom nedužnoštju, ali su se svakako vise čuvale javnih spa- 

13 



Digitized by VjOOQIC 



— 194 — 

čakab, da se nevrědja prirodjena stidljivo^t. Bilo, što mu drago, 
náčin je taj za nas neobičan^ te i spomena vrědan. 

Ulice se te završuju zidom, potegnutim uprav káno od crkve sv. 
Petra u Zagrebu preko cestě poljem, te natrag preko ciglenicah do 
barutané, pa to ti je po prilici cěli prostor, kojim se Pompej snuje. 
Na ulici, koja"za svetim Petrom u Maximír vodi, bila su vrata 
porta Heřculanay před kojimí se je pružalo uprav u onom istom 
pravcu predgradje, u kojem se nalaze dvě znamenité sgraďe, lěvo, 
uprav gdě naše kuče stoje, pravá pravcata villa Ciceronova, tik 
koje je groblje, a pramá njemu opeta preko krčme ili za IJude, 
kóji nisu směli u grád uniči, ili za goste, kóji su došli za zatvo- 
renih jur vratah gřadskih. Za grobljem stoji prvá i poslědnja sgrada 
toga grada, villa Diomedova, uživalište dražestne Julije. Možeš si 
pomisliti moje veselje , kad sam stupio u kucu , gdě je Ciceron, 
ono světlo světa, plandujué napisao najviše svojih filosofičkih dělah, , 
osobito o republici. Takové slasti nenadoknadjuje celo putenobla- 
ženstvo, koje je samo na časak proračunano, dočim one slasti spa- 
jaju prostost sa sadašnjoštju! — Da je tu bilo još svakojakih dru- 
gih polujavnih sgradah, káno lěkamicah, tvomicah, pečarah i t d. 
možeš se i sam dosětiti, pošto su Ijudi uvěk bili samo Ijudi,' j)od- 
vrženi istim potřebám i željni sličnih slastih, s jedinom razlikom, 
što smo mi danas u ovom poslédnjem smislu mnogo čedniji, sve 
da i nismo bolji; nemože se bo ukusniji čověk dosta prepadati s 
grdobe onih razbludnih slikah, kojimi su okaljane stěně malone 
švih spavacih sobah. Kako je taj pogled podnosila néjačad i va- 
trena mládež , dokle li se je. tako na bezsramne čine poticala po- 
hotnost, toga danas nemožeš niti ipaštom zahvatiti; páče sgroziti 
češ se, ako ti reknem, da je ná pročelju bludnice naslikana golema 
slika grěšnih čestih, koju je dao pokojni kralj plehom pokrití; to 
nije dakako spačivalo toliko onoga světa, kojemu su gospodje káno 
moci o vratu nosile sličné grdobe ; ali svakako třeba řeči , da je 
krštjanstvo za uvěk utrlo trag tolikoj izkvareno§ti. 

Izišavši iz grada, po kojem smo bodali puna tri sáta, u do- 
broj se tratoriji okrěpismo dobjrim doručkom. Gostionik mi ovdé 
srěd duljega razgovora podá valjani ' ključ k tajni o podkup^ivosti 
uapuljskih čínovnikah, rekav, da ravnatelj redarstva u Napulju ima 
na měšec dvadeset škudah, to jest naških-50 for. srebra. Tebi, 
kóji se dobro razumiješ u proporcije, netřeba stvari dalje razglabatil— 

Posle doručka Brazilijanci i moj drug skočiše na pripravljene 



Digitized by VjOOQIC 



' _ 105 — 

koiye do Vezuva, na kóji se penje budi pěške badava, budi u no- 
silih za škudu. Premda je i mene vukla želja, poblíže se upoznati 
s věčnim tim sopotnikom, nesmědbh se odvážiti, od straha, da mi žes- 
toko.sůnce sasvim nesmete glavu, taj najslabiji dio moje sglobe 
tělovne; ter se sam vratih u Napulj, Kod večere nadje me moj 
suputnik, komu su bíle čížmice izgorěle do nokatah, i «tane mi 
kazivati, kako se uzlazi i silazi, ali nemogué ja jamčiti za istinitost 
tudjih nazorah, ili pitaj njega, ili zaviri u koju knjigu, izpričav 
mene izrěkom: Non omnia possumus omneš! 

Prebrojivši u žepu, da nam nitko nevidi šramote, dukáte, što 
riam preostaju za povratak , utanačismo , da možemo tuta consci- 
entia popiti butilju lagrime Christi što raste oko Pompeja za forintu- 
naških novacah. Razigravši se prilično jednom pjjoskom vina, što 
tekom mnogo naliči na ugarski tokajac, legosmo pt)slědnji put u 
tom gradu pravoga blaženstva, ali i konačne bědě. 

Prvi li&t očekuj iz krasnih Fřrencah oď uvěk tvojega 

U Napuíju 4. Rujna 1858. 

A. T. ^ 



Digitized by VjOOQIC 



— 196 



u»i xxm. 

(Put po moru iz Aapulja, Dogana morska. Jug i sever. Vezuv^ 
Ijani. Tišina morska. Bazgovor s Tálijani. OtokElba. Vozarinau 
Livornu. Livorno i Pizh. Fiorenca. Sličnost medju Fiorencom i 
BraSdjani. SUkarstvo i kiparstvo. KnjigotrUvo. Crkve. Brěg Arnov. 
Šetalište: le -Cascine. Sbor crkveni. Akademija d^lla Crusca. Nov- 
čanstvo talijansko. Skupost umotvorah. Razhojnici tálijanski. — 
Bologna. Pološaj i razredha grada. Umětnosti i znanosti. Sveu-. 
čiliSté. Aréna. Marionete. Perrara. Reke tdlijanske. Pádu a, 

Razstanak.) 



Dragi Vinkol 

Redeai, unde digressa est oratio! Plativši poštenomu gostio- 
niku Němců málu stanarinu za veliké naredností, u pet se urah na 
večer spremismo, da se ukrcamo. Domačemu fakinu třeba platiti, 
što ti je prtljagu donio do mora , javnomu , što ti ju je metnuo 
u bárku, a barkariolu, što te je odvezao do parobroda; al ni tím 
nisi zadovoljio svim propisom lakomé samovplje: put ti na pa- 
robrod zakrčuje bárka sa dva čověka, od kojih se jednomu světle 
na kápi kraljevski znakovi, tražeči, da platíš morsku doganu. Znáš 
točno, da one pijavice neide pravom ništa, ali ťnore je mekáno, 
kapitán daleko u poslu , a tvoj barkariol puse u jednu tikvu , te 
moraš platiti, osim ako si tako bezsraman, da vikom uzbuniš celu 
luku; inače neima te do noci na parobrodu. Tu prestaje sva mu- 
drija i sve čvrste nakane ; jer da sú oni gusari mislili , da jim se 
možeš ikako oteti, umětnije bi razapeli svoje pogubne mrěže. Naměs- 
tivši se u drugojklasi, uzlězosmo na krov, da se napasemo vidika 
na čarobno ležeči Napulj, i nagledamo vrve i 'trke krcajuéih moma- 
rah. Na sardinskom ovom pamiku druga klasa maloné^gora od naše 
tretje, bez klupih, nagumini ili sidru. Ali opazivši, da putnici pre- 
laze s jedné klase na drugu, osvědočismo se, da lepše oděvem 
putnici mogu celo vrěme provoditi na prvoj klasi, samo što za jev- 



Digitized by VjOOQIC 



— ^97 — ; 

tinije novce moraju jesti na drugoj klasí kod jednako bogatih sto- 
lovah i spávati na jednako mekanih stnihcih. Posle dvě debele nre 
otisnusmo se u more, pozdravljajuci klobuci najjužniju diku talijan- 
sku, posve . osv^dočeni, da se nikad necemo bliže primaknuti ekva- 
toru , osim akó meni podje za nikom , páče za kesom prěko Pe- 
trograda," Odesse i Carigrada obaci grčko ostrovlje i, dotaknuti 
se Maltě i buntovne Sicilije. Djvan je jug doněkle, ali sěvernjaku 
bi dodijalo ono paleée šunce, što je za našega boravljenja bilo tako 
milostivo, da se nismo napekli pbične žestine: od pamtivěka ne- 
bijaše tako blago u Italiji. Ali zato srno ipak čeznuli za razblažu- 

^juéim povětarcem i hladom svojih hrvatških šumah, koje srno onuda 
uzalud tražili. 

Izgubivši izpred óčijuh Napulj, obrati nam se pozornost na 
ono pBOstačtvo, što je bilo drugu klasu pritisnulo. Bijahu to Vezuv- 
Ijani, stanovavši bočinami i podnožjem brda, kóji su jedva izněli 
živu glavu od poslědnje vatrene poplavice. Na pitanje, kako smiju 
stanovati malone u žeravici, odgovoriše nam: Navada, gospodine! 
Strašná rěč, al i istinita: Homo est animal consvetudinarium , te 
ga navada možé dotle izopačiti, da niti neosětja težkih negvah, ko- 

^imi je uvěk sputan , dok mu se do kostih nepřijedu. Za kukavni 
dobitak od inostranacah, što polazeVezuv, izlažu se ti bědnici pó- 
gibelji, da jih vatra svaki čas proždere. Izgubivši sve svoje, izseliše 
se u Španjolsku, izbiruéi izmedju daleké neizvěstnosti i domaée 
irěde. — ' . 

Tko je željan čistih slastih zemaljskih, neka posle dobré ve- 
čere sedne sa buktécom cigarom na krmu pamika, što se izmiče 
izmedju otoka Procide i kopná, pa kada se je ostála proza- 
ická družba sgurila u svoje kajutě, neka gleda i uživa. Nebište 

. protkáno titrajuéimi zvězdami ; more poput ulja razašiljuée svoje ne- 
prispodobive mirise, kojemu sopotjuéa neman razdire útrobu; s obě 
stráně kopno, gdě se u zatocih křese svěcice, káno u očaranihdvo- 
rovih, a na brodu tišina, prekidana samo klopotanjem parnika i 
kadšto opomenom krmilarovom: i)rza^ poja, SVe te to uznosi do 
nebesah! Ali opět te s druge. straně zahvatjuje groza, kada opaziv 
gdě na kuku sámotnu kolibicu smiona ribara, pomisliš třepet njegov, 
da more, uzavřev na valové, odkine ostalo zemljište, ostaviv koma- 
djé njegov sred razběšnjenoga življa. Smrt je šala prama strahu, što 
zavlada dušom, kada se stane narav lomiti i kršiti. Ali čarobno ti 
se opět ukazuje more oko kolesah parobrodskih , gdě ti se valovi 



Digitized by VjOOQIC 



— 198 — 

prelévaju milijuni kreseéih se životinjicah, što po mněnju i mojega 
druga zemljoznanca sastavljaju tekuéinu morsku. Umořen neopisiviin 
tim čarom, oko -polnoéi legoh spávat. 

Sutradan^se zatrajasmo samo kod Civita vecchie, gdě se ob- 
skrbismo opět sáelti, bacivši u more napuljske smotke, od kojih ne- 
móže biti gorih. > Na tom še putu sastah sa svetjenikom Fiorentín- 
cem, kóji me upozna s drugimi Talijani, te provedosmo celo vrěme 
ugodnim razgovorom o narodih europejskih. Začudih se opět ako 
ne mržnji, a onó preziranju toga talijanskoga Prusa, što je on oči- 
tovao proti Napuljcem, a i drugim pokrajinam, zovué jih barbaři, 
a uznoseé Firence káno najugladjeniju državu, kojoj se do kolena 
vije austrijanska Italija. Ťko bi bio rekao, da ée se óndě stvari 
tako brzo proměniti ! Austrija je on visoko cénio , t)sobita našega 
junačkoga cara, koga po céloj Italiji zovu samo V Imperatore. Ali 
kada se zametne govor o Slavjanih, sastanem se- s poznanom plit- 
'koštju-Talijanah u narodopisu. Soňo rozzi, sono ven barhari, od- 
seče mi u brk , neznajué , kakovo srče u mojih prsijuh kuca. La- 
sciate li andare, odgovori město moga ukora drugi Talijan, kóji je 
Sevastopolj držao za slavoluk pasivné poběde nad saveznici, lasciate 
li andare^ che faranno qualche cosa ! 

Prospavši tu noc sladko na struncih, u pet urah u jutro pre- 
letismo mimo otoka Elbe^ kamo su saveznici bili poslali Napoleona 
L, da stupajuc u grob baci 'poslědiyi pogled na kolěvku svoju, 
na naproti ležeéi otok Korziku , i da onomu , komu je bio svět 
pretěsan, sastavi uzki zalév gi^ob s kolěvkom. Tu se cěH zalěv ge-^ 
ňovežki ijve do otoka Korzike napuni brodovah, jedrečih amo tamo, 
gore dole, tako sigumo, da te želja napadne, dáti se na blago 
sada more. ^ ^ 

U devět urah unidjosmo starom lukom u Livomo, kojemu se 
nova i prostranija luka gradi, u znakcvatuce trgovine. Béhu mi se 
u sobi toskanskoga poslanika u ííapulju oči otele lía prilěpljeni 
proglas nadvojde, da u Livomu nepostoji nikakova tarifa za vožl ju, 
te da se inostranci pogodbom mogu ukloniti grabežljivosti livomež- 
kih voznikah. Ali dovezav nas barkoriol s parobroda na. kopno, po- 
traži od nas něku pretěranu vozarinu prama tarifi; na što odgovo- 
riv mu ja navedenim proglasom, stade mi dokazivati, da postoji 
tarifa. Da ga smetem, pózovém se na onde stojeée žandarme; ali 
oni dosudiše svojemu zemljaku, ostavivši meni právo psovanja, što 
te niti vladine naredbe nemogu obrániti, Dok se ja tako prepirera, - 



Digitized by VjOOQIC 



— 199 — •- 

naš je Fiorentinac bio popošao, da j^ogodi vetiírina do železnice u 
Firencu, ali neopaziv nás, yraťi se našim tr^gom: sada ga fakini 
staďoše uvěravati, da smo mi jur odišli, jiadajuéi se valjda, da ^e 
nas ostavljene moči bolje derati. Na sreéu se nedade zavarati iz- 
kusni prijatelj, te se skupa načudismo bezkrajnoj izkvarenosti. — 

Da smo povožnjom veturinovom bili kod redarstva i debelo 
platili viso, netřeba ti napominjáti; o Livomu páko nemogii tidrugo 
kázati, ván da Je sav nov, da najiči .posve novomu dělu Trsta, i 
da u njem vláda život trgovački, kóji sam tí, govorec o Trstu opi- 
sao. — '.Što smo hotěli, da prije doputujemo, niti časa nepočasismo 
u Pisi, da matematički proračunamo, koliko třeba još prevratah 
zemaljskih, da se_ poruši onaj na krivoj osnovi podignuti krivi 
turanj; veé preletismo uprav u Firencu. 

Želěznica, počam od Pise, vodi uz lěvi brěg Axnov prodolom, 
kóji se sve to vise sužuje , dokle se tik před gradom neraztvítra 
prekrasnom dolinom, okruženom Apennini. Cela se je ta dolina pre- , 
tvořila prekrasnim vrtom u najstrožem smislu rěči, s lětovnici i 
seoci, te sudeé po ovom dvě želězničke uré dugom předělu, punim 
bi se pravom moglo kázati, da je Italija il giardino ď Europa^ 
premda je onde podno gorah podneblje zimi studeno, a lěti tako 
spárno, da bi se slabiji čověk na suncu uprav srušio. Suha ta vruéina 
dolazi valjda odatle, štó su gore i ovdě posve góle. U podne ulě- 
zosmo u taj grád krasotě, blagosti, učenosti i umětničke ugladje- 
nosti. Čim se posle oběda malko ogledasmo, námah mi na pamet 
dodjoše Dráždjani, te mogu kázati, da neima na cělom světu dva slič- 
nija grada, ako izuzmeš moj Bakar i pali Betlehem. JerondŘLaba, 
a ovdě. Amo děli grád na dvě nejednake straně , samo što je ona 
mima i bistra^ a ovaj troiú i kalan; ove dv? češti spajaju onde 
dva, a ovdě pet mostovah, od kojih jedan Fonte vecchio trpljivo pod- 
nosi teret od vise kučah sa zlatnimi kovačnicami i izlogami, uprav 
káno što se vidi u turskom BiŠéu, samo što se je ovdě zlato izo- 
pačilo kostmi. Draždjancem divná tarasa JBriihlova otvara vidik na 
ploveče rěkom pamike i ostale ladje, a Fiorentinci se po prirěčju 
dugom uživaju pogleda vrveéih Ijudih , dok jim zuti Amo nepruža 
nikakove razkoši. Onde glavni trg s crkvom, kazalištem i kraljev- 
skim dvorom uzhitjuje putnika, dočim ga ovdě Piazza del gran 
Dííca uvodi u javne hramove što izvrstnije umětnosti. Tamna mast 
starodavnih sgradah odbija, se ovdě i onde o veselo lice nevijih sta- 
njah. Pravac i čistoča ulicah draždjanskih neizvratjar se nimalo u 



Digitized by VjOOQ IC 



Firenci, te se može reéi, da je ovo jedini grád u Italiji, štono po 
vanjskosti nije talijauski. Oba grada obuhvatja překrásná okolica, samo 
što je draždjanska otvoreyija i veselija. Ali ne manje slažu se ta 
dva grada i u duševnom smislu ; stanovnici bo, káno da su učenici 
istoga učitelja, jednako izgovaraju svoje ,nejednake jezike, pripěva- 
juéi i živo hakajucij pa što se od pamtivěka odlikuju osobitom pra- 
vilnoštju slovničkom, udarena su oba za temelj književnomu jezikiu 
Umétnosti imadu i ovdé i onde prostrane svoje sbirke, samo što 
je něžná Firenca daleko nadkrilila svoga zaručnika i mnogobroj- 
noštju umovah i umétničkom izvrstndštju i uč enom dub\jinom. Jer 
da šutimo o neznatnijih, Firencu i Toskanu zovu zavičarjem : Arcagno, 
Mcold Pisano^ Giotto, Donatello , Leon Battista Alberti^ Lemardo 
da Vindj Michel Angelo, Dante^ PetrarJca, Boccaccio, MaeeJiiavélU, 
Guicdardini, Amerigo Vespucci, GaliUi, Micheli, Tr, Redi, Ma- 
scagni, Cesálpino, Aretino, Benvemdo CeUini, a povrh švih obitelj 
medicejska^ ti pUmeniti mecenáti novíjega veka. — 

Več po tih imenih možeš slutiti, da je Firenca uvékslovUa 
slikar§tvoin i kiparstvom, ter se i posebe navodí fiorentinska škola, 
iz koje je postálo sila prekrusnih slikah, naipéštjenih u vise sgiadah, 
uaime páko u mnogobrojnih palačah od privatnih Ijudih ; u nadvoj- 
vodskoj palači, u akademiji umětnostih i u Paloís^u de^li Uffi^i. 
Tomu ako se dodá celo ono množtvo slikah, što je u drugih pokra- 
jinah nabavljeno, ondá se vidi, da §u fiorelitinske sbirke najbogaitije 
u céloj Italiji, osim Rima, kóji xlakako prednjači. Sve je páko to 
tako lépo razredjeno, da jih možeš lako^pregledati, pa za čudo, ne- 
plativ nigdě ni kraj care; jer bilo što su^Toskanci prosvětjeniji, ili 
što je Austrija preko nadvojvode na njih délovala, čuvarom je ovdé 
strogo zabranj^no išto primiti. Páče dotle su plemeniti, da su cělim 
gradom javno naměstili najsavršenijih tvorovah kiparskih , ,po kojih 
si možeš livěk ukús gladiti. Od ostalih městah najviše se odlikuju 
piazza dél Gran Ducá, koja je uprav posuta kipovi, oď kojih te 
najviše zanimaju David káno pastir od Michel Angela, Herkul i 
Caco od Bandiliella i otetje Sabinakaji od meni nepoznaná umétnika; 
tik do toga trga ima pálazzo degli Uffizi , kojemu u dvoru stoje 
preumětni kipovi od švih gore navedenih vrlih muževah,. te možeš 
celu pověstnicu znanja i uměče toskánské na ulici> naučiti. Pak i 
kako nebi napredovao gi'ad, kóji tako cěni svoje glasovite gi'adjane, 
da jim na javne troškové uzdržaje kuče, u kojih su se rodili i radili, 
te j^ na svakoj napisano^ čija je koja bila. To me javno priznánje 



Digitized by VjOOQ IC 



. — 201 - 

yeoma uzhiti, te stadoh brojiti věkové, kada ce moji zemljaci po- 
četí o tom nastojati, da jim vrle glave nepoginu od bědě, káno što 
srno doživéli véč několiko žalostnih priměrah. Bez miike neima 
nauke, a bez nayke neima veličině národně, ma koliko se mi u 
. privatnih sobah žestili na one , kóji nam dokazuju , da třeba neu- 
mome radnje. 

Isto. tako prodajů se knjige ili u mnogobrojnih štacunih , ili 
javno na ulici, te se za jevtine novce možeš obskrbiti svaCim. Ali 
se i suncu nadje sena: po kavanah trže néki děčaci s narančami 
bezsramne knjige i 3like, kojimi se mládež uprav tru je. Premda 
redarstvo nastoji, da tomu zlu doskoěi, bezsramnici ti razpoznadu 
námah inostranca, te mu izvadjajuc taj corpus delicti iz někih taj- 
nih žepovah, uprav do>3adjuju ponudami. Na išti náčin čujé se po 
ulicah vika svakojakih glumacah i varalicah , kojih se broji onde * 
vise, nego u ikojem drugom gradu talijanskom, za áokaz, da i u 
najčištjoj pšenici una kukulja. -— 

Izmedju četrdeset crkavah, koje navodi Forster izmedju sto 
sedamdeset postoječih, sí^mo srno jih několiko preglertali: svuda 
najčištja umětnost, bogatstvo i veleléplje; ali viděv onerimske go- 
rostase, sve ti se neznatno čini: jedino mogu to napomenuti, da je 
málo kojoj crkvi pročelje dovršeno, što su jih graditelji hotěli pa 
osnovi obložiti mramornimi pločami, nu sbog manjka novacah ne- 
mOgoše izvršiti naměre, te sada onako stoje uprav ružno. Ali stolna 
crkva i zvonik njezin obložen je nn^mornimi pločami razné miasti, 
što divuo děluje na gledaoca. Bivši u Loretu, kušao.sam ti opisati, 
umětničku silu crkvenih vratnicah, a ovdě ti samo u krátko napo- 
niinjem il Battisterio ili krstionicu, sgradicu naprama stolnoj crkvi, 
kojoj su trojá vrata tako umětno izrezana, da je o jednih Michel- 
Angelo rekao , da zaslužuju zváti se rajskimi vrati. Sada se čudi 
i snebivaj! 

Buduči uprav nedělja, podjosmo pogledat nadvojvodsku píijlaču 
Fitti i do nje ležeéi perivoj, kojim bi se i austrijanskicarevímogli 
ponositi;.iz perivoja se uživa čarobni vidik na grád. Tu nadjosmo 
i vojnikah stražarah, te opazismo, da jim je u Beču tvořilo, premda 
se nedrže tako junački, kan<? napuljski , kóji se po vanjskom licu 
mogu brojiti medju najizvrstnije/vojnike europejske. 

Pod večer nas sreča zanese na brěgArnov, káno da srno znali, 
što nas ima onde uzhifiti. Pločnikom, dugim dobru uru hoda, a ši- 
rokim poput navadne ulice, vrvi s gora dole sve što se miče u 



Digitized by VjOOQIC 



— 202 — / 

gradu ^ dakako Ijudske vrsti. Géla se Firenca vratja sa šetnje po 
obližnjih javnih i privátnih perívojih, ter ínostranac mora i neho- 
tice stati, ali popostav doněkle, mora se napokonrazabirati, káno 
da ga hvata vrtoglavica: tolika množina gme nepřestáno u živahnu 
razgovoru, ter ti jedan utisak iztisne^ drugi , tako da najposlě ne- 
znáš, jesi li ikoga vidio. 

Po ,drugih se gradovih Ijudi razidu raznimi ulicami, ali oVdé 
sve brza ovim brěžištem uz gluhu tišinu ostaloga grada. Tu i dru- 
gdě po gradu udariše nam u oči pretanki klobud slamnati vrlo 
širokih obodovah, koji se pod najmanjim povětarcem previjaju po 
glavah prostijih gradjanakah poput svile : visi se stališi i ovŮě odě- 
vaju na francuzku. Ali u kretanju J postupanju švih Ijudih opažaš 
ugladjenost něku, s koje svi putopisci pravom stavljaju ovaj grád 
na čelo cěloj Italyi. 

Ležeé ovaj grád prekrasnom dolinom, imade i mnogo zabav- 
Ijalištah, izmedju kojib najviše se prolazi šumicami: Le Casdne, 
na^ otoku izmedju. Ama i i Munjona, kamo te Mveže omnibus za 
dvě crazie. Osim mnogobrojnih Ijudih i kočijah nezateče nas tu 
ništa, dok srno toli sreéni, da se svaki Áan možemo.šetatiprekras- 
nim svojira Maximirom^ kojemu nejma daleko druga. — 

Za našinca je ovaj grád znamenit, što se je ovdě držao onaj 
glasoviti sb(ír crkveni, gdě su se dvě crkve: iztočna i zapadnaku- 
šale sjediniti. Da je to dělo pošlo za rukom, Firenca bi nam bila 
učinila neizměmo vece dobročinstvo, nego što su nam izkazali kně- 
zovi toskanski, podupiruéi svemožno naše veleume dubrovačke i 
učeéi marljivo naš blagoglasni jezik. Jer tko je iole zavirio u po- 
věstnicu našu, biti ce se o^vědočio, da nam je najviše ranah zadala 
crkvena razmirica, potičué uprav ondá brata na brata, kad bi bilo 
trebalo što veée sloge. Ali se nadamo, da je to bilo i bitisalo , ter 
6e pametniji .unuci znáti štovati tudje osvědočenje, kada se god 
bude radilo o blagostanju cělokupnoga národa! 

Firenca nam je nadalje i zato draga, što ovdě sědi glasovita 
ona akademija déíla Crusca , koja navedši sve žlěbove narěčjah u 
jednu reku književnogajezika, bdije nad jedinstvom i čistoéom sloga- 
talyanskoga. Sudu se toga družtva dotle pokoravaju sve učené glave, 
da se naprečac osudjuje i najizvrstniji pisac , koji se i málo od- 
makne od njegovih pravilah, káno što. se je dogodilo s glasovitim 
Manzonom u njegovih: Lpromessi sposi, koje je on u drugom iz- 
danju izpravio prama obéenitim zahtěvom. Motreéi naš razdor u 



Digitized by VjOOQ IC 



^ 203 — 

jeziku, kaji še sVe to.više raadire, misie mhogi malodušni našinci, 
da éemo se napokon razštrkati bez sastajališta. Nedá se do duše 
tajiti , da bi Jcamo bolje po našku knjigu bilo, kad bi se' veé sada pre- 
lěla Baša narěčja u jedan književni jezik; ali uvažiyši, što srno u 
to krátko vrěme sv^ga preporoda učinili, kako li smo se veé lěpo 
približili, možemjo biti posve zadovoljni, osobito akQ na um uzmemo, 
da se něki narodi u zrěloj dobi svoje kiyiževnosti još žeštje znoje 
oko istih" uištavilah, koja nas u dětinstvu muče. Taj se posao, čini 
mi se, nedá přelomiti, veé třeba da se sve razvija naravnim tekom 
u vremenu, od koga se može spas čekati; a skoro ée, čvrsto se na- 
dám, doéi blaženo vrělne, kada ée i nam učeno koje družtvo stati 
prepisivati pravila, od kojih nikuď nikamo ni za dlaku bez pro- 
kletstva na razkolnike. Na pitanje kada? odgovaram: Kada kroz 
nauku i právu prosvětu dozrělimo. 

Još bih ti mogao koješta. pripovědati o Firencah, ali najva- 
žnije sam veé natuknuo, a o novoj češti grada nemogu ti drugo 
kázati, ván da je posvuda sve jednako : trgovi i ulice široké i ravne, 
kuée sve na jednu ruku bez graditeljnoga ukusa, páče s novijim 
ukusom, kóji koliko je bolji ili gori od staroga, uči te krasoéut, 
koju ti stariji umotvori uvěk uzhitjuju. Zato mimoišav ostalo ne- 
znatno, o novcu po Italiji hoéu da ti ovdě prosborim, káno na kla- 
sickém zemljištu. — 

Kada te -ono po učionah muče suhopamim računanjem, ako 
nisi^baš Archimed, s načinom zabaciš i računé, držeé jih za nepo- 
třebné, ako ne svuda, a ono barem u humanističkom životu. Toga 
sam mněnja i ja bio, dok mi.nije trebalo zaputiti u Italiju. Sada 
mi Forster, povrh poznanih lirah, stade razglabati o bajokih i pa- 
olih, granah i karlinih, kracijah i paolih, da šutim o *raznih škudah 
i dukatih. Dvadeset sam danah učio tu čudnovatu novčanu škálu, 
. pa kada me moj suputnik naglo zapita, da navedem razliku izme- 
dju paola i karlina, uvidih, da mi třeba još dugo učiti dodávati, 
oduzimati, a osobito děliti s onimi, kóji me budu na pipu metali. 
Istína, da nisam nikad zaslužio^one eminencije, kojom su me káno - 
cubokom darivali; ali do prvoga sam reda bio u znanju dotěrao, . 
pa nisam ipak tako dugo mogao razmrsivati čvorovah talijanske 
numismatike. Jer valja ti znáti, da svaka država, državica i državi- 
čica ima posebne novce , kojih susědné zemlje neprimaju , osim na 
safnih granicah, Svi ti novci imaju doista tu přednost, da su od 
ková, al jim' je i ta golema mahna, što jim se vrědnost svaki čas 



Digitized by VjOÓQIC 



— 204 — • 

měnja, osobito prama inostranómu novcu. Jer i banke se naše i 
škude izměnjuju po švih gradovih, ali kada opaziš, dokle-se je sa- 
cvrela tvoja stotinjača, pržena na vatri svakojakih agjah i dodata- 
kah, ondá te mora zaboleti srče, kako ti sezakonitim putem novci 
otimljn. I škude se naše metju na vagu prevamoga dobitka, te ba- 
varke potegnu vise od austrijanakah , a něke pusté križevače jošte 
mnogo vise od onih. Tu ti razliku zato navodim , da užmeš. sobom 
križevačah, ako ti jih ikoji měnitelj dade uz istu'cěnu s drúgimi. 
U papinskoj je državi novčanstvo najbolje uredjeno; jer izměniv 
jedan svoj novac, znáš koliko éeš za své sličné dobiti; ali u Na- 
pulju vláda u tom tolika samovolja, da ti isti novac danas VrMi 
vise, sutra manje, páče razni ti jih měniteřji u.isti čas razlíčito 
izměnjuju, ťe kad smo se kod ministar^tva redarstvenoga potužili, 
da nam drugi daju vise, odgovoriše nam lakctoički: Ilndnisteronon , 
paga oggi altrimenti, Něke vrstí napoleondorah izobcuju se za kóji 
dan onde, da jih prisiljeni putnik dade u traženu cenu. U Toskani 
su prezzi fissi, ali tu ti na vidělo dolaze něke negraciozne gracije, 
koje težinom nalíče někako parám turskim, ali kovom, a osobito 
ugladjenoštju jediné su na světu; jer da natakneš stotinu najoštri- 
jih durbinah, nečeš razpoznati jedné od druge, tako da se i domaéi 
Ijudi nadju u zabuni, kada jim dadeš pitanje, da nanj s města pro- 
govore. Lukaviji réknu, koliko jim volja, tako da se tebi nepře- 
stáno koza guli. Prispodobiv te nesretne cracie s onimi bankamt 
koje smo mi četvorili, još bih pristao uz ove, jer ako ju držim, i 
poznám ju i nemože mi je větar odpuhnuti, dočim onih neznanakah 
nemožeš ni pokazati na zraku, zaljubiv se větar u nje tako žestoko, 
da se s njimi poigrava u nedostizivih visinah. Da je Ijudem stalo 
do blagostanja zemaljah, te bi nekoristne razlike vec daVno bile 
přestále, ali ovakočami trgovina, štetuju Ijudi, varaju se putnici, 
a kunu svikolici. Ali da se iole upozn^-š s timi imeni, evo ti u 
krátko nekrižane skrižaljke. Scudo romano nosi 10 paolah ili 100 
bajokah, dakle svaki paolo 10 bajokah, to jest naških 12 krajcarah 
srebra. U Napulju jedan piastro vrědi 12 karlinah, a jedán karlin 
10 granah, to jest něšto manje od naših 12 krajcarah srebra. U 
Toskani jedan paol 8 kracijah, jedna kracija pet kvatrinah ili 1%' 
solda, a 2% paola vrěde naša 32 krajcara. — Da su Babilonci 
znali, da ée jih. njiho\a potomci někoč nadkriliti zapletenoštju, 
nebi bili gradili svoga tumja, da jim se mozag sasvim poťnete. To 
ti je pravá muka za putnika, nevěsta brzu računanju na pa- 



Digiíized by VjOOQ tC 



~ 205 — 

"met; ali ja sam joj se oteo, poyěriv novéanstvo svomu věětomu 
drugu. — 

Prije nego što se opros^tímosFiorencom, zaredismo pojzlogah, 
da povrh někih knjigah ponesemo sobom kakov spomen, te htědoh 
kupiti kipié od.alabastra o otetju Sabinakah, o kojem sam vise 
spomenuo; ali udariv mi tržac stalnu cenu od dvadeset škudah, 
stisnuh se u svoje siromaštvo, jače od puža, kada ga tko udári po 
ponosnih rogovih. Tko nžt svřšetku puta broji dvadeset suvišnih 
škudah, s njim nije dobro trešnje jesti. Moj drug kupi smotaénicu 
od slame, od koje se ovdě skoro sve pravi, káno što su po céloj 
Europi glasovito poznáni slamnati klobuci fíorentínski. 

Viděvši tako Sve, što nás je _za ondá moglo zanimati, a osta- 
vivši lětovnike, perivoje i vrtove Ijudem drugoga ukusa, posle tro- 
dnevňoga boravljenja oátávismo dne 6. Bujná ^ad , brojeéi sto hi- 
Ijadah stanovnikah. 

Šteta, te je magla bila pritisnula celu okolicu; jer nas liši 
slasti,, koje bismo se bili uživali s vrhá Apennin^h.na čarobnu do- 
linu s alem-kaménom, krasnom Fiorencom ; ali pomislivši, da neima 
patnika, kojemu bi sve na cělom putii povoljno bilo, lahko seutě- 
šismo s ove svoje prve nesgode na tako datekora putu. Zavukavse 
dakle syaki u svoj kutič, malone cělitajdanprobavihšuteé, premda 
su ,me govorljivi suputnici talijanski cesto zapitkivali za ovo i ono 
u Austriji; ali ja na putu obično šutim, dok neprobavim švih*" onih 
prizorah, što.su mi dušu zaněli; ondá sam obično i voljan na raz- 
govoru. — Kuda srno se vozili , što li putem viděli , nepitaj ^ me 
znalično: sve ti je vec poznáno iz dosadanjih mojih opisah* 

Pod veéer se tekar proměni dosadnost toga jednqstaynoga 
puta, ali načinom, kóji se nemože nimalo zváti ugodnim. Što jedan 
prije u gorah lěvalo, a potoci na vise měst^h cestu zaplavili, těžko 
se »pomicasmo iz blata, neimajuci nade, da cemo prije pol noci u 
Bolognu prispěti. Strah ^akle od talijanskih razbojnikah páče ban- 
ditah zavlada célom veturom, osobito páko mojom olinicom , čuvšom 
u Zagrebu kod Roga od jednoga u Bologni garnizoniravšega kapetana 
sti-ahovitih pripověstih. Uvěravaše nas on, da u tom gradu tretjina 
stanovnikah neima ni kuce ni kučišta, osobito páko nikakova neči- 
sta, osim ploče kamenité pod arkádami naulicah. Odatle da nastaje 
nesigumost veča, nego sred Kabilah po pústaratí afrikanskih. Sans- 
kiloti bo ti, těrani što nevoljom, što izopačenoštju , što osvetom, 
da po noci izza stupovah navaljuju na prolaznike s bodežem u 



Digitized by VjOOQIC 



— 206 — - 

krvavoj ruci pa několiko palacah medja rebra Ijudska. Tako da se 
cesto sbude, da straža austrijska u povratku nadje mrtva čověka 
onde, gdě je u pohodu bio sam čistac. Mrtvac da se pokopa , a 
krivcu da se čudnovatim načinom nedodje nikad do traga. Možeš 
si dalde pomislití, kako se je meni i u kosti bio zasěkao strah s 
tako neobičnih pojavah, osobito, što sam, hoteé obaéi Fiorencu, 
svakako morao stupiti ju to razbojničko ždrělo. Upitani me suput- 
nici uvěravahu, da se vatreni onaj prifcalac nije ni za vlas iznevěrio 
običnomu náčinu pretěrivanja; ali me još večim strahom napuniše, 
tvrdeči da se čěsto sbude, da se državna kola četvrt ure od grada 
napadnu, dplěne i kadšto putnici ubiju; pa zato, da su nocju dvě 
ure oko grada naměštjene straže , o kojih da ču se kašnje 
sam oi^vědoíiti. Italija je dakle i domovina razbojnikah, po svoj 
prilici^ da bude u njoj svačega. Što se kod nas ^bíva samo kad§to, 
u někih krajevih, za veliké nevolje, ili prigodomuskočivanjah: toga 
.se je u Italiji bojati svuda i uvěk. Kako se usrěd běla daná 
na ulicah vadě rubci Iz tudjih žepdvah, uv^řih se u Rimu,^ gdě je 
něki lěpo odéveni gospodičié mojemu naprednijemu drugu bio jur 
polovicu te potřebné sprave izvukao, prije nego što sam ga ja mo- 
gao opomenuti. Sreéom okrenu se moj drug taj čas za menom, te 
rubac ostane u žepu, a nečisté ruke hladnokrvno zviždajuéega gos- 
podičiéa ostaše toga puta pražne. S toga opominjem buduée naške 
putnike, da u otražnjih žepovih nenose ništa, a kaput da sr uvěk 
skopče, ako neée da se svaki čas razstave s kojom svojom mučnom 
stečenicom. Ali kako zapinje sapa před banditi, to si mogu, hvala 
dragomu Bogu, samo po opisih pomisliti. Forster jih dotle cěni, da 
jim celu točkii posvetjuje, dokazujué jasno, da se putnik mora upoz- 
nati i s načinom, kojim se ima s razbojnici postupati. Vise ima 
uzrokah, iz kojih se svět prima toga sramotnoga žanata. Prvi mi 
se čini surovost^ dočim se u prosvětjenih pokrajinah káno u Toskani 
nikad nečuje o razbojničtvu, a u našoj Italiji málo kada. Pod suro- 
voštju páko razuměvam, ne toliko n^prosvětjenost uma, koliko neu- 
gladjenost srca prostoga národa ; jer u krajevih, gdě se cesto razbya, 
ima dosta izbrušenih umovah u odličnijih kruzih. Od surovosti na- 
stáje lenost, s kojom je skopčana potřeba, koja se najbolje 4ikida, 
ako se gdě što obije i opléni , pa za silu i ubije. Da k tim uzro- 
kom pristupa jošte osvěta, osobito kod ubojstvah po gradovih, 
neima dvojbe za onoga, kóji znade, da se bodežem isto tako posve- 
tjuje Talijan, kanb i šarenicom Cmogerac. Kod nas se uklanjaju 



Digitized by VjOOQIC 



— 207 — 

vréditelju,^ a u Italiji mu se što blíže prímíču, uprav do živoga 
srca. Bázni Ijudi, razní običtgíl Osvěta se úpravno protiví krštjan- 
štvu, nepromišljajué, da se čověku u obéenitoj slaboči može lahko 
slúčiti, da drugoga raní, pa da mu nebi drago bilo, da i kodnjega 
za uvrědom slMi tudja osvěta. U ostalom, bilo Ito mu dr^go, ako . 
hočeá da te nestrese groznica s mrkoga pogleda banditskoga, nena- 
trpavaj se grozničavimi důkati, jer na grku kinu siromaštva neu- 
dara n^*edan razbojnik, da opět njega zdrava neuzdrma homeopa- 
tička zimnica tudje obrané. Zato nekáži nigdě, koliko brojíš, i ko- 
liko je moguče, málo se vozí na državnih brzovozih; jer ako si ti 
i tašt, mogu oni biti šiti novacah, za koje nCzbojnik prije dozná od 
putnika, pa te tako može nigpríje běda naci. Ako li se sastaneš u 
vrahem kolu, začuv strašní glas: Faccia a terra! nespremaj se na 
obranu, jer sméla jim večina uvěk ce pretegnuti tvoju uplašenu 
manjinu; yeč badv se po zapovědí potrbuške na tla, zemlju príkrij 
tako čvrsto lícem, kaíio da nad tobom běsni a&ikanskí Samum^ pa kaď 
ti stanu čupati vunu jiovianu, štvori se káno ,agnm^ qui eoram* 
tondente obmutesccU. Talijani doduše pripovědaju, kako se je ovaj ilí 
onaj, baciv se na zemlju, dohvatio sěkii^, pa ne samo razkolio 
glavu plěneéemu druge razbojniku, veé i u bég nágnao sramotne 
mu ortake. Krasníh pripověstih, ai i žalostné zemlje, gáé se ů obce 
taková što pripověda! Meni je uvěk milije čuti, kako je ovsy ilí 
onaj našinac razkrečio ždrělo medjedu , nego kako se je Tsdijan 
věšto dobacio nožem medju pleca ěověčja^ ojiáé je žrtvom tělovne 
snage pao grabežJijivac, a ovdě sramotno, ako i věštom lukavoštju 
poginuo čověk. Ali prodjimo se tib neugodníh prízorah , pa ma i u 
strahu preletimo mimo zbilja naměštjeníh dcumom stražah, ter okolo 
pol noéi porenimo u poštarsko dvořiště u Bologni. 

NeobíÉno děluje t^ grád na inostranca svojimí arkádami. Ni- 
jedna skoro kuča nije dozídana ravno do talah, veé svaka onde, 
gdě se kod nas prví pod počima, uzmakne za dobar hvat od ulice, 
pored koje stoje stupovi, noseci celu sgradu. Onde se dakle bolest- 
nící nemogu tužiti: sada šunce peče, sada kiša padá: neima se 
kuda proéi; cělim bo gradom možeš prolaziti, da te se ono dvoje 
zlo niti nedotakne. I to je vrlo ugodno, što sědeé gděgod u jutro 
před kavanom; vidiš sve živo , što onuda prolazí , jer širom ulice 
neide nitko. Ali jao tebi, ako si se kojemu zaměrio, neznáš bo, izza 
kojega*ée te stupa bodež zallvatiti. Istina, da senocju razsvětljuju 
ti hodníci, ali lupéž se može tako lasno izmaknuti izmedju stupovlja. 



Digitized by VjQOQIC 



• _ 208 — ^ 

da se sbilja těžko može uéi u trag ubojstvu. Grád, brojeéi 70,000 
stauovnikah, sa švih je stranah obkoljen bedemi na ravniéi, kojom • 
se prostire, a tako je izpřepleten podosta širokimi ulicami , da se 
nije nijedno městance našlo za kojí samo srednji tržié, tere lutaš 
gradom, káno zahodnjakom bez Ariadnina klúpka; za umorenih 
noguh sedneš opět před kavanom. Jedino prostranije město u gradu, 
jest šetaliěte Montagnóla^ o kojem ti nemogu drugo kázati, nego 
da je zasadjeno drvljem s priličnim vidikom na dolinu. Zato ti u 
obce neminu řeči, da H mi se Bologna išto bila dopala, osim sta- 
noYiiikah toli mužkih koli ženskih, kóji su svi zdrávi, čili i pum\ 
rádi čega i jest Bologna dobila priděvak: tusta. Ženské su obično 
glavate i skoro sve lepe, a nose se načinom. svojih vrědnih takma- 
čicah Jakinakah, pak ova su dva grada šbilja non plvs ultra ženské 
krasotě talijanske. Moj je drug. čitavu uru letio za jednom pripró- 
stom děvojkom, da se nagleda rajskoga lica.' '— . 

' Premda ovaj grád leži u Italiji, slabo se je ipák odlikovao 
umětnoštju , u kojoj je ostaó -uvěk slabim početnikom , premda je 
rodio Domichina, Jtena i Caracca, Izmedju sto trideset crkavah i 
dvadeset samostanah, u kojih ima pd gděkóji -umětnički spomenik, 
málo jih posětismo, iz poznanih vec tebi uzrokáh. Znamenit je na 
jedinom nazovi-trgu: Piazza ^naggioře kip Neptunov, -važeéi 20,012 
funtih tuča, kupljen za 70,000 škudah. Osobito nam je godile, što 
su nas oydě dva n^kriva zvonika bar něšto nagradila za pizanski 
.zvonik, kojemu dakako neima u světu druga. Káda se veé zašiti 
čověk navadnih stvarih, spadá na čudovišta, káno što su nakrivi 
zvonici. 

Ali zato Bologna uvěk je slovila dubokom učqnoštju , te ^e 
nije uzalud ustrojilo u njoj prvo sveučilište talijansko. I u našoj su 
domovini pozůati dpctores i cmonici Bononienses^ tere se o njih 
pripověda, da su usisavši barem Ijubav prama umětnostim , u po- 
vratku dali svaki poněšto sagraditi ono několiko spomenikah umět-- 
ničkih u stolrioj crkvi zagrebačkoj. Tako je Italija barem něšto 
nagiádila štětu, što nam je po Primoiju u národu počinila. — Tko 
nepozná, da o dmgih šutim, neumrle zasluge Galvana i Mondina^ 
bolonjezah, tko li nije i. danas čuo za povéstnike Vesa i Giordana^ 
jezikoslovca Montanaru^ biljara BartoUnay razglobnika Alessandrina^ 
kóji i dauas služe na část i diku svojemu zavičaju? 

S toga i poletěsmo, da vidimo jedino město, što nas je moglo 
^animati n owoja gradu: sveučilište, što je postankom drugo, a pro- 



Digitized by VjOOQ IC 



~ 209 — 

slavnom prvo u cěloj Italiji sve do' početka ovoga veka. Sgrada 
nije prama nadi, ali nutarnji red zadovoljuje podpuno.' Povrh osta- 
lih stvarih, s kojimi se sastaješ kod svakoga sličnoga zavoda, uz- 
hitá ťe anatoínička sbírka, ako si se i nadivio sličnomu umotvoru 
u Běču. Jer osim zdravih prevěšto izradjenih čestih těla, iraa óvdě 
i bogata sbírka bolestníh udovah, ter ako se í sgrozavaš s nevoljne 
grdobe Ijudske, znalíčnost te ípak potíce na zanímivo razniatranje. 
Sbírka nas je ova nagradíla za fiorentinsku slíčnu sbírku, koje nísmo 
od kiše moglí viděti. 

Vrteéi se posle podne po gradu káno muhe bez glave, sta- • 
dosmo oko pet urah kod sgrade, u koju je svět za paval ulazio. 
S města se í mí nadjemo u prostranoj arení, sk sedali od kamena, 
kojimi se je ponaměstila bas-vole bolonjézka: ženské u papučícah, 
a n^užkarci goloruki s cigarom u aistijuh. Jedva se razgledasmo po 
neobičnih tíh prizorih, kada se diže zastor před pozorištem, na koje 
stupe igračí, nekojí prve ruke. Neznáš, što je shodnije za onu pro- 
stotu: igrokaz íE igra: sve bijaše usuglasju; samo je komik, valjda 
od navadne solidnosti^ izmedju prafih umětníkah pao medju pravé 
glíjcmce sa shodnom proměnom osrednjega slova. Ovo sam zato na- 
ppmenuo, da uvide na^inei pogrěšku, što naší gradjani tolí nerado 
polazekazalíšta, a ravnateljstvo kazalíšta pretěrívjmjem ulaznine 
otegotjuju pohod. Talijáni, ako se u kazalíštu i málo nauce, a ono 
se dobro i plemenito zabavljaju, dočim se našinci po krčmahza 
skupě novce dobavljaju glavoboljah bez ikakve čověčanske zábave. 

JoŠ^ mi pod večer, u oči udariše mari(m€te kojimi sám se 
učenikom u Reci pod vedrim nebom nasladjivao; ali sada se ozeb- 
lomu sěvernjakií přičiní to dětinjoija igračkom, te krenuh dalje, 
žaleé talíja5isku površnost, bavecu se o ludílu. 

Pregledavši tako dosta površno grád, za kojí nísmo ni sanjali, 
da ée tolí brzo oživotvorití svoju stáru želju za aneksiranje, obrasmo 
put preko^ Ferrare. O tom č^robnom plandištu neumrloga Tassa s 
kéermi duke Alfonsa n., Lukreciom i Leonorom nemogu ti níšta ká- 
zati, i to posve onim.pravom, kojím sít nití pita, nití prípověda 
što ma o marcípanih.' Posvětivši časak zahvalne uspomene nesreé- 
nomu pěsníku, prvomu uzoru naěega Gundulíča, posle oběda sědosmo 
u poznaní nam brzovoz austrijski, kojí donle dopiré, slaveéi bo^u 
providnost, što nas zdravé i tile povratja naěinstvu: svoja hiiéica^ 
svoja voljica. 

Žuticu, talijansldh rěkaji dovoljno sam ti opisao, mísleé, da cu 
. U 



Digitized by VjOOQIC 



— 210 — . 

moči gdě koju oteti toj bolesti, pa ju shodno proslaviti. Tomu se 
najviše nadali glede Padá, veličanstvenoga po zemljovidu yeletoka; 
ali o žalosti I reka ta, branec se valjda kaljužinom , drugib rěkab i 
potokab , okužena je istom boleštju. Eako je neznatan i nevoljan 
Pad prama našemu Ďunavu! Zuta lica, uzka koríta i nizkih obalab, 
teče ravni^íom, rijué u daljení teku pěskovito zem^jište, dok se kod 
mora sasvim nepomete, te sine lege vagatur. Reke, inače blagoslov 
zemaljab, ovdě postaju prokletstvom razrovanoga Primoija. Zato 
neočekuj od mene, da ti poimence navodim sve proplave i sve 
moste, preko kojib smo se převezli, a mnogo manje, da ti opisem 
sve bare i mlake, . kojimi je nagrdjena okolica .izmedju Ferrare i 
Padue; nisam bo voljan, žalostnimi slikami poklapati i tvojui lůoju 
dušu. Sědeéi dakle, páče i spavajuéi pruže;DÍ u brzovezu, oko jeda- 
naest urah po noéi unidjosmo u lěčničku Padovu. Tim se gradom 
završuje dužnost moja prama tebi i obéin^vu, što pozná one po- 
krsgine iz Putositnicah ša]jivog:a našega p(dcojnika, Antuna Němčiča 
Gostovinskoga." 

Da sam niknuo sred drugoga koga národa, možda bih uzeo 
ponav^jati stvar věšto jur opisanu, samo da mi se otegnu listovi 
pppůt pauzine. Mogao bih možda i što drugčije opiíati, možebit bi 
sěvnula i kojanova iskra doseta; ali slabo bih koristio gospodarstvu 
narodnoga knjižtva,' koje silovito těra pisca na druga svoja neobra- 
djena polja. Zato, ako te snadje volja, zabavíyati se opisom ovih 
lorajevah, potrudi se do slavné nagrobnice spomenutoga pokojnika, 
s kojim se nečeš nikad bez slasti i utěhe .oprostiti. 

Zahvaljujuc ti se na trpljivosti, kojom si proštio ove prijate^- 
ske dopise, opraštjam se s tobom srdačúo, obeéavajué svetčano, da 
éu ti vrátiti milo za drago, kada se god tebi uzvidi, šličnimi do- 
pisi prikratiti meni kóji dugi časak. Uvěk tvoj 

U Padovi 10. Rujna 1858. 

. A, T. 



Digitized by 



Google 



— 211 



UstXXIV. 

(Mlétke i drugi . gradovi. Postanák i poloiaj grada. Canal 
grande. OóluhovL Trg sv. Marka. Život mlětački. 



Dragi Vínko I 

Blaieni, kqji se vratjaju. Bio sam se veé lěpo oprostio s to- 
bom, radujuč se svršetku ako i plemenité i ugodne zábave ove. 
Jer kanošto se posle ^ata mora s kopljem u grm, tako se je i 
meni činilo, da posle dugotrajnoga rada třeba s perom u zakutak. 
Ali«kada ti se na jedan put ukáže stvar, vrědna pera, >onda se i 
nehotice primas svoga orudja, da ti ni od světa nebude zam^re,^ 
ni od sebe nezadovoljstva. Ako ti páko u tom náporu smalakše 
snaga, počekaj kóji danak, pa 6e se sila još veéom snagom razviti. 

Ima gradovah, što su poseli glavice brdinam; ima* gradovah, 
što su se přivili morskim obalam; jedni se odlikuju ogronmoštju, 
drugi slově umiljatoštju; někí su se proslavili starinom, drugi se 
hvale novoštju; rěčju svaki se grád slavi sa svoje přednosti, dočim 
su jim ostala obilježja zajednička. Jediná Venecia, premda je káno 
grád u něčem sličná drugim gradovom, neima na cělom širokom světu 
slike ni prilike. Niti na kopnu, niti u moru, niti u zraku, van ně- 
što poměšano, novo, něžno, divno, jédinstveno. Ako uzhitjuje inisli- 
telja grčka priča o postanku Aphrodite od pěné morske, dozrělěle 
na kopnu: koliko mora gtedaoca uznesti živa istina prečarobnoga 
grada ovoga. Káno da je morska pučina u najněžnijem času svojih 
zagrljajah začela i porodila kopnu rajsku děvicu:- tako se ukazuje 
inostrancu zagonetni postanák ovoga grada. S toga nije čudo, da 
su Mlětčiéi veé u stará vremena šmátrali svoj zavičaj věrenicom 
morskom, věnč^uéi ju svake godine bacením u more prstenom ; ista 
slika, samo něšto proměnjena. Eano da su eugaiiejski Slavjani po 
nutainjem zákonu svoga krosoéuta slutili, kakovo če uživalište postáti ^ 
od priběžišta izpred divljih Čoporah bunskih i longobardskih , na 
ovih su plitčinah oko godinah 452. i 568. uglibili svoje kuéarice. 



Digitized by VjOOQIC 



— 212 -- 

neznatne zametke sjajnini palačam republikanskim. Ovdě su se 
dakle Slavjani morem zatočili od svojih rieprijateljah, isto taká káno 
što su posle mnogo věkovah opět Slavjani oni vatrenom poplavi- 
com spasili napadnutu slobodu svoju. Pak da u blaženom míru 
bez hrzanja ratnih konjah i gruvanja težkih topovah sproyode če- 
stite dané, razné su otočiče spojili ulicami, ali né od tvrdá kamena, 
veé od morske tekuéine. Tako je izmedju devedéset otokah proteklo 
četiri sto proplavali iU kanalah, spojenih četirima stotinama mosti- 
čah, da i po suhu mukar obilazeč može susěd do susěda. Kuée su 
i palače digle svoje něžné glavice tik iz mora poput nimfah, pe- 
ruéih nepřestáno svqje nožice. Mésto štropotjuóih karucah zauzele 
su skližeée se hitroplovke gondóle^ kojimi se za čas prebaciš iz 
jedné straně grada vi drugi. U petnaest hiljádah kučah stanuje sada 
sto dvadeset tisučah stanovnikah, káno žalostni ostanci propale ve- 
ličině. Da vidik ništa neizgubi od svoje čarobnosti, na jednoj se 
stráni otvaraju brda euganejska, dočim se na drugih obzor cěluje 
s neizměmom pučiuom, ukrotjenom tvrdimi bederní. Páče da pově- 
tarce što lašnje propuhuje, razširilo se je gradom vise trgovah, do- 
bro popločenih, a za uživauje těla za omare létne do mnogih je 
kučah u dvorištu prolistalo stabarje sa svilenimi sazi bigne travé, 
da šutim slast, koju pruža zahladje prostranoga javnoga vrtá (Gi- 
ardini publici) na obali morskoj i prekobačeni otok Lido sa soč- 
nimi livadami. Rěčju, ovdě imaš svega, čimnarav děli: kopno, more, 
zelen, bez štropota. Zato se i zovu Mlětci pěsničkim gradom. Je- 
diná je mahna tomu bajnomu gradu, što su mu se ulice tako sů- 
zile^ da jedva prolaze dva čověka uzporedo, a za kiše jedan se 
kišnik mora zatvoriti od drugoga, inače neima prohoda bez štěte. 
Tomu pristupa još i to , da se celo smetje bacá prozori u kanále, 
te bi mislio, da sav grád zaudara nemirisom neugodnih hlapilah; 
ali blago more, poticano tajnim někim propuhivanjem odvaža za 
plime, što je osěkom natovarilo, te su i kanali i ulice tako čisté, 
da po tom možeš razpoznati prvobitne stanovnike. Mlětkam se glede 
éisto^ée moraš vise čuditi, nego širokouličnoj Florenci. 

Bivši jur viée putah u Mlětci^, ovoga sam puta došao, da 
nauživ se několiko danah lyihova otvorenoga blaženstva, pohitim 
u krilo svojoj domovini. Zato neéu da ti opisujfem pojedine znatnb- 
sti toga gřada, što je kod nas věšto nacrtao pokojní Němčíc, veé 
hoéu da ti u krátko napomenem, kako je on dělpvao na.me posle 
tolikih divotah i opetovanoga pohoda. Ima i velikih i znamenitih 



Digitized by VjOOQIC 



— 213 — . 

gradovah, koje viděv jedared, běžiš káno veliku neznatiiost, što su 
oni i u sebi i glede drugih svuda jednaki. Ali u Mlětkah je skoro 
svaka kuéa različita, te se jih nemožeš nikad do síta nagledati. — 
S toga prvá nam briga bijaše, da za propuha jutamjega na gon- 
doli i dva i tri puta prodjemo veliki kanál, štono poput esša pro- 
tiče sredinu cěloga grada. Ako si se kada njihao u zahladju guste 
šumice, to ti mogu tázati^ da je srast s vožnje na gondoli mnogo 
blaženije; jer dočim ti onde s pretěranóga draženja živacah krv 
'kipi, ovdě ti se uměrenim Ijuljkanjem prelěva tělom právo blažen- 
štvo. Pružen na podlakticah u tišini pokřivené plavi, scigarom po- 
sle dobré kave, uživaš pogled, kakova možeš doživěti samo u oba- 
janih vilinskih dvorovih. Duž cěloga kanala s obě straně diže se 
palača izza palače, svaka právo arcidělo nova. dužde, ili zlatom 
obilujočega koga velikaša. Vozec se polagano , možeš svakoj vanj- 
sku sliku točno pregledati i sav uzhitjen uzklicati: Tolika sjaja i 
veličanstva neima nigdě ^rugdě na jednom městu sakupljeua 1 Što 
páko da si znalac, pa da možeš svaku črtu točno razpoznati i pro- 
suditi? Celo more neopisivih uzhitah! — 

Veliki je kanál pravi corso mlětački : město za sědeču šetnju, 
i javne zábave. Duša tomu životu bezbrojni su fiakri vodni: inaěe 
godolieri. Ima časovah; osobito za javnih zabavah, u kojih, je dosta 
široki a znamenito dugački kanál pokřiven gondolami. Pak ako sam 
se drugdě čudio okretnosti voznikah, ovdě mi se třeba kameniti ne- 
opisivoj věštini, kojom se gondola izmiče izmedju svojih družicah, 
osobito u těšnjih i krivudastijih kanalih. Oudio sam se i brzini, 
kojom gondoliere stoječ na krajů krmi těra plav- poput ptice, ali 
odkada sam vidio, kakovom je směloštju i brzinom potiskivao naš 
Antun svoj kukavni čamac preko Kozjaka, přestalo mi je i to čudo. 
Provezavp se dva puta cělom dužinom kanala, oko deset urah pri- 
stadosmo uz Piazzettu, obično izkrcavalište mlětačko. 

Tko ja čitao neumrla Kolárova děla, njemu nemoram pripo- 
vědati, da Mlětčiéi od prastarih vremenah občim troškom hrané 
silu sivih golubovah, kóji čini se da se s cěloga grada slitju na trg 
sv. Marka. Gledajué vrvu tih Ijubimacah slavjanskoga národa, ukaza 
mi se čudo nevidjeno. Pod strehom starih prokuracijah smotrim 
goluba osobité veličině, gdě něšto kljuva i trza. Pristupiv bliže, 
opazim, da je taj izrod razkosmao vec polovicu gnězda, u kojem 
je piskalo dvoje golubiéah. Golubica, što je na strehi tužno gledala 
razorivaiye svojega gnězda., vise se putah zaletí, da si barem mladé 



Digitized by VjOOQIC 



— 214 — ' . 

obráni Ali nesmiljeni golub, uzavřev još žeštje od te úpornosti, 
tako 36 silovito zaletí na gnězdo, da se je ono dvoje golubičah 
našlo razprsnuto na pločniku. Golube, nikad te nebilo, gdě tako 
nesmíljeno běsniš proti gnězdu i porodu svojemul 

Bivši se moj drug putem jako prehladio, pa hvatajuč ga veé 
i groznica, da neslegne u tudjinstvu, sutradan odplovi put Trsta, 
ostaviv mene na uživalištu. Sam samcat izadjem maloprije zahoda 
na trg sv. Marka. Plataea, cui párem orbis non Aa6e^, reče prije 
pet věkovah Petrarca, pak isto se i danas može punim pravom reéi, 
Ovaj trg, veli Forster, dug je 680, a širok 530 stopah, zatvoren 
arkádami, pod kojimi ima kavanah, čitalištah i štacunah prebogatib, 
popločen mr^momimi pločami: to je središte jávnoga života mlě- 
tačkpga. Stojeé na zapadúom krajů, vidiš desno kraljevski dvoř ili 
nove prokur&cije, lěvo staré, a před' ^obom crkvu sv, Marka. Od 
crkve lěvo tumjié delT orologio s krasnom pozlatjenom slikom Bo- 
gorodice i zVonom, po kojem udaraju ure dva brunčena cmca, što 
se najbolje može viděti s tunya sv. Marka; predcrkvom trilantine 
s brunčenimi podlogami, i zvonik, oko kojega se je gradilo- od g. 
911. — 1591.; snjega^se vidi cěligrad i laguně. Tik crkve prama 
jugu stoji duždev dvoř, il palazzo ducale, kóji sa suprotnim iztoč- 
nim dělom kraljevskoga dvora tvoři Piazzettu, kojoj na južnom krajů 
strše dva stupa od granita, što je dužd Michiel g. 1120. donio iz 
Syrije káno pobědne znakové, sa dva krilata láva. Od te Piazzette 
prama. iztoku tik mora pruža se najšira i najduža ulica mlětačká, 
riva degli Schiavoni (slavjanska ůlica), sve do javnoga vrtá, (i Gi- 
ardini publici). — U ovom prostqru sfiču se sve žile života mlě- 
tačkoga, Tražiš li koga, hóčeš li se prošetati, uvěk padáš na isti 
prostor: od Markova trga nikud nikamo. Pa nije ni čudo; těžko je 
bo na světu město, gdě bi bilo sjedinjeno toliko umětnosti, bogat- 
štva i krasotě, koliko uprav na ovom prostoru. Trg sv. Petra u 
Rimu nmogo je veličanslveniji, ali umiljatosti, ukusom i bogatstvom 
daleko je zaostao za ovim drugom, da šutim o praznoéi, koja onim 
vláda. Jedino je to neugodno u slavjanskoj ulici, što te ěesti mo- 
stoví, uzdignuti ponad kanalah, utičučih u luku, sile, da svaki čas 
uzlaziš i silaziš. Tu se dakle prije zahoda sunca slegne cěli mlě- 
tački svět: domaéi i inostrani, od kojega se uvěk brojí veliká 
množina sa švih stranah světa. Jer káno što je u Mletkah sve ne- 
obíéno, tako se onde i žíVe na svoj náčin. Ima bo Ijudíh, osobité 
odlíčnih, kóji uskju u 11 — 12 urah prije. podne, večeraju u šesť 



Digitized by^VjOOQlC 



— 215 — 

na večer, sede od 9 — 12 u kazalištih,-a prímaju poséte u jednu 
turu posle pol noci. Zato se i polaze obično po ložah u kazalištu 
la Fenice. Takóvím se životom dan přetvara noéju i naopako. U 
mnogobrpjnih dakle kavanah allariva dei Schiavoni, sědi širokom 
obalom čověk do čověka, srčué cmu kávu, dočim se drugi protískuju 
sredinom, da se prošetju několiko koračajah. Zapadajuée šunce pro- 
sipa još několiko zlata po zvonicih i vidih kučah , kad na jedan 
put ^aromoni sa švih stranah preugodna glasba pravih umětnikah, 
kpjoj se ugodno pdzíva pljuskanje mirišučega mora i žuberenje 
momarskih pěsmicah iz mnogobrojnih brodovah u luci , pa sve to 
sa šaptom sědečega i prolazečega světa ízvadja takovo blagolasje, 
da ti duša malone klanja od blaženstva. Počasiv tu několiko časo- 
vah, kreneš prama trgu sv. Marka, kojim su gazove světiljke pro- 
lile što sjajniju světlost. Kada se za vece koje svečanosti razsvětle 
sve sgrade, crkva i turanj na trgu , ondá netřeba ni olinice ma§te, 
veé se u istinu nalaziš káno u najsjajnijoj dvořani plešačoj, sa svo- 
dištem nebeskim, protkáním titrajučimi zvězdami. Nasrěd trga 
udara vojnička glasba, a pod arkádami prolazi svět u najsjajnijoj 
oděéi, žuboreči i šaptjuéi. Sědeč tu před kavanom kod sladoleda 
vidiš celu Europu na jedanput u najdivnijoj dici. Sličná pogleda 
neima u světu ;; drugdě se bo i druguda razilazi život, a onde je 
sve na jednom městu sakupljeno. Světlost světiljakah, krasota oděée 
i nakita, žubor govora, romon glasbe, iniris mora i blaženstvo pod- 
neblja tako me omami, da sam ustav izletio niasrěd trga, daodah-* 
nem; áli onde navalie na me opět sva ta dražila na jedanput, te 
me zdrava i čila polije onakov pot, kakov probija tělo u najblaže- 
nijem trenutku života. Svladan — křenem kuči, da se neraztopim. 
Okrěpiv se zdravim sankom, uzeh sutradan razmišljati, što 
sam na ovom putu vidio, ,što li poéutio, te nadjem, da sam vidio 
najstariju zemlju u Europi, najveée Carlovo kazalište i najčarobnije 
okolice okolo Napulja, najstariji grád u Pompeju, najogromnije sgrade 
staroga i no voga 'světa u Rimu, stolicu najmogučnijega vladara, 
najrodniju okolicu oko Florence, najprostraniju dvoranu i kavanu u 
Padovi, najdražestnije plandište u Mlětkah i najživahniji národ u 
našem pojasu zemaljskom, pa sve to za dvě stotine i pedeset forintih 
uz prid i prevare. Poéutio sam páko toliko slastih, da sam izcrpio 
sve izraze našega prebogatoga jeziká, počam od ogromnostih pa 
sve do sitnostih, od strahotah do uzhitah, tere mi je i glava i srče 
posve prazno i pusto. 



Digitized by VjOOQIC 



— 216 — 

Još bih se jedared napeo, da ti predočim slast čověka, stu-* 
pivšega nakon dva měseca opět na rodnu zemlju, ali nemogu te 
nemogu: puknuo bih od napora. Ovo je valjda zadnji put, što se 
s tobom sastajem na sličnom uživalištu, jer me ozbiljnijí poslovi 
drugamo zovu. Za tri daná pasti ču ti u prijateljske zagrljaje na 
Reci, što dok se sbude, ostajem uvěk tvoj 

U Mlětkah 12. Rujna 1858. . ^ 

A, T. 



Digitized^by VjOO^IC 



217 — 



Tumaě fudjih rěůih i izrazah: 

■ . A. ' ■ 

Ahbasso^ dole. Ab ovis, s početka. ^A ch^ ne dite, a, ěto velite. Ad fa- 
ctem loci, Jia městu. Ad rem, o samoj stvari. Ad titulům pcctrimonii, na ime 
svoga imetka. Ad verbum, rěč po jěč.- Ad vocem, kod rěči. Aeol bog větarah. 
Agnus qui itd,, takqyo jagnje, koje suti, kad ga strigu. Aliis verbis, drugimi 
řečmi. AlUer, inače. Anche a me guálehe sóldo , i meni koju páru. Andate, 
idite. Animae magnae prodigi PuuU, život svoj velikoduSno žrtvoyavš^a Pavla. 
AnimM c(m9V€ivdinarium, životinja, koja svačemu privikne. Appa/rat, stroj, 
oxvA^e, Aqua alle gomency polijte užeta. Ariacativa, kužanzrak. Ajssociationem 
idearum, zákon, po kojem se misii vraljaju u pamet. Atmosféra, zrak. Atom, 
sitna čestica. Auctoritet, ugled, Audiatur et altera pars, neka se i protivnik 
sasluša. Aurea mediocriias,^ in medio virtus , srednje su stvari najbolje. Autodi- 
dakt, samouk. Avantire, nesgode. Avarua bis solvit, skupac plaťja dva puta. 
Avelin, krstno ime, inače novella ^Sgode i nezgode Avelina bakranina." 

B. 

.Banhof, kolodvor žfelěznički. Bálansiranje, &ci.9^ií\e, da neprévagneš. Bar- 
riera, mituica. Basilika, vrst crkve. Basso profondo, najdehlji glas. Beati cre- 
dentes, blaženi kóji věruju. Beatus qui itd. , blažen je onaj , kóji daleko od 
gradskih poslovah teža dědinské njive svojimi volovi, neimajuci nikakvih du- 
govah. Bisógna ťosar le vele, třeba spustiti jádra. Bodli I<judi po primoiju 
na krajini zova jadranske otočane „boduli" a ovi njíh „gorinci." Reé bi, da su 
to topografična imena (sr. gorenec, dolenec, pai: podolija, po dolu i podolác.) 
Čudno je, da se otočani oglušaju a i srda na to ime „bodúl"; al'to isto i vi- 
nodolac rádi, kad ga bodul gorínjcem nazove. Bonům est itd., dobro nam je 
poď tvojom zapovědju, BoUiglia accedente effectu,^ flaša vina s uspěhom. Bursa, 
sgrada trgovačka. Busida, stroj, po kojem sera^Tiaju moniari na moru. 

' G. 

> Caeteris panbus, ako je ostalo jednako. Camarie^', sobar. Canoni, ?a- 
koni crkveni. Caváícada, jašenje. Cave canem, čuvaj se psa. Che cě, sto je? 
Chi non ha veduto itd., Tko nije vidio Seviglie, nije vidio čuda. Cinque paoli, 
pet paohih. Citir^ti, zváti. Conscia mens rectí itd., tko nije ništa křiv, smije 
se ogovaranju světa ; — ako se svět poruši i na me padne, neprestrašena če 
me prignječiti podrtine; — niti mrki pogled silníka neée mi uzdrmatí čvrste 
odluke. GonsiUi, riíikane. Contractis cundris, sguriv se, Corpus adolescentis 
duretur, tělo mladiéa Heká se jača. Corpus delicti, zločin. Coupé, m^to spreda 
kod kučyaša. Cum partibus adneocis, s přidruženími stranami. 



, Digitized by VjOOQIC 



— 218 — 
D. 

Ba &ra«7t, dederte! Darete quanto vorrete, dáti četě, koliko budete htěli. 
Bate me la itd,^ Podajte mi ju gospodine, taká yam dosah očistca. Be hano 
melioriy na bolje. Be fade a4 faciem, jedan prama dragpmu. Bpfteré, pisma. 
Be g^st^8 non dispis; de gustíhus ^non est disputandum , što se komu dopadá, 
o tom neima pravdě. Bel dolce il far niente, sladká je danguba. Beni^ reg- 
num itd.y ta kraljestvo Ciceronah silu nametje. Beus elegit itd, , Bog je izabrao 
slabé, de smete jaké. Bigovatif tal^anskí govorití. Biákant, najtanji glas ženski. 
BistUiratij procediti BisHnguo, razlikujem. Bite itd.y kažite jednu od onih. Bra- 
sUčan, vrlo jak. Bue caffe, drě kave. 

■ ' E. ■ ' 

E bene signore, e, dobro gospodine 1 £cco ci itd,y evo nas u gadnoj kra- 
Ijayini Napuyskoj. Editě itd. , jedite, što .vam se daje. EKhez nem keU kom- 
mentar, togav netřeba tumačiti. E la sua bona grazia, i na yino< En miniatuře. 
u málo. Erledigovaia piesah, odpravila kamadah. ÍJ uno , di quei. Oyo je jedan 
od onilL Estetika, nauk, učeéi, što je krásno. Et stanU legis itd., Čitaš mi, kad 
štojim i kad sědnn; idem li u kupalište, i onde mi zaglušiyeš uši. Etericnost, 
tankost poput zraka. Ex analogia rerum, po tom, što su dvě stvarí sličné. Ex- 
pedicija, put. Extra Hungariam non est vita, izyan Ugarske neima života. Ex- 
tra rhombum, uYétSir. Ex superabundanti, povrh toga. 

F. 

Facda a terra, licem k zemlji. Faétofhe, vrst lahke kočije. Faremo tutto, 
Bve če biti. Fate qwúčhe cosa, dajte što. Fa troppi figli, ima odvise dece. Fa- 
vorite per una botíiglia! mille grazie, evo vam zaflašu vina; lěpa hvala. Felice 
viaggio EcceUnza, srečan put preuzvišeni. Fermatě! stanite. Ftrtel, djo grada. 
Flavus; coefiosus; aomos, žut kalan bez pticah. Fondi, ein berUditigtes Bmi- 
bemest, Fondi, glasovito gnězdo razbojničko. Fontána, studenac. Fontolva ha- 
ladni, polagano napredovati. Forestieri, inostranci. Fresco, slikarya na židu. 

, G. ' ^ • 

Galevija, město, gdě se slike izlažu. Geolog, zemljoznanac. Gesundheits- 
tviederherstellungsmittelmischungskundiger, lekarnik. Giálo antico, vrst žutoga 
mrámora. Cruida, vodja. 

H. 

Hanč novi itd., ovu novu vi;st nova suda. Három, kážu o Magjaru, kóji 
je što ukrao. Hic Rhodtis, hic salta, to je ono (těžko). Hiěrostratizam. Hiero- 
strat je upaUo hrám, da mu se ime pročuje. Hotvolé, visoka gospoda. 

- • - 

L 

Ignoti niiUa cupido, nezeli se, Sto se nepozná. H cabinetto riservato, 
soba, koja se nekáže svakomu. II giardino ď Emopa, perivoj Europe. Hli ro- 
bur itd. Onaj je imao trostrukim oklopom pokřivena prsa, kóji je jprvi lomnu 
ladju pověrio běsnomu moru. II ministero non paga oggi altrmenti, ministar- 



Digitized by VJ-OOQ IC 



— 219 — 

stvo neplatja danas dru&čye. II Signore é tm pittore? Je li gospodin slikar? 
Impune laedimus itd,, možeš uvrěditi, samo ako platíš In ciým ore itd., kóji 
bi bio věrodostojan. In facie loei, na města. In globOy ukupno. IngrediencHe, 
što se metje u Sto. In nexu, a savezu. In ocuh fratris tfeř., u oku drugoga 
nevidi grede, aí u svojem oku vidi šalatu.. JfoZťam itd, enoltaíye, prvi uzklikne 
kapitán. Iterum ConstUis itd. po drugi put konzula i cenzora, pobědite^a Sam- 
nitjanali i Pyrrha. 

K. 

Kaj bi čehníil, áto bi okom trenuo. KoUegija, škole. Kontingenca, što 
tko doprinosi. Krok, pilo, voda s rumom. Kubniniranje, kada je šunce na naj- 
visem vrhu. Kvintesenca, izvadak. i 

L. 

Laik, ci, kóji nisu od zanata. La lanque itd., ilirski je jezik i bogat i 
kratak, křepak i blagoglasan*; on je jasan, plemenit, blagorěčan, žestok, to je 
doista junački jezik. Lasciate li andare itd., neka jih, bíti ée od igih néšto. 
Laudabunt cdii itd., neka drugi hvali glasoviti Rhod, ili Mitylénu. Li uprav. 
lAngua toscana itd., toskanski jezik u rimskih ustguh. Laeanda, gostiona. 

M. 

Md, ali. Macte animo, junački! Magna, veliká. Málům necessarium, po- 
trebno zlo. Mamona iniquitoHs, vabac na zlo. Marionete, lutke, kojhni Talijani 
predstavljaju igrokaze. Me maximě, itd., mene je najviše uzhitila kuéa bučeče 
Albunee, i brzi Anny, i tíburski g^jevi, i potocl ovlaženi voénjaci. Mentoři ču- 
var. Meštromo, krmilar. Mirare hospes itd., čudi se goste, bezsramnestí gostih, 
ti páko ntgedši seodidi. ilfisanfrojp,. tjudomrzac. Momenat, pojav; Monstra na- 
tanHa itd., ploveče nemani, niti zloglasne grebene akrocerauničke, veé odasvud 
nabreklo more. 

. ' -N. 

Nec Hercules contra duos, dva lošá ubiše Miloša. Nego partem eonse- 
quentiae, n^ečem dio onoga, što sledi. Nenms' rerum gerendarum, novac. Nihil 
mutandum, netřeba ništa proměniti. Nihú sine ratione sufficienti, ništa bez 
uzroka. NiHmur in vetitum, težimo za zabranjenim. Non omneš itd., svi se ne- 
mogu u zvězde kovati. Non omnia possumus (habere omneš), nemožemo svi 
znáti sve. Non plusuUra, savršeno, dá nemožebolje. Nox inimica homini, noé 
je neprijateljica čověka. Ntdla regida sine excepHone, ništa bez iznimke. Nunc 
eet itd., sada třeba piti, ako i nevalja plesati Nympha, vila morska. 

o. 

Ú deUa harca di Sinigaglia, o Sinigaljcil Odi Hominem itd., mrzím 
čověka, i mrziti čuga, da se samo mog uosvětiti. Offa, pita. Omnia jam itd., sve 
biva, što sam mislio, da nemože biti. Opposita itd., protivné se stvari boljerazr 
jašnjigu. Orza, poja, lěvo desno. 



Digitized by VjOOQIC 



^ 220 — - 

P. 

Padron di harca, vlastník broda. Faiiél, prosta krčma. Parádisa á' Eu- 
ropa^ raj europejski. Paradox, čudnovata stvar. Parturiunť itd. y mnogo dima, 
málo vatře. Pasarica, Ví-st čamacah morskih. Per caritá, zsl ime božje. Perditio 
ttia ex tCy sam si svojzlotvor. Per lamadotmay n Ime bogorodičino. Perpetuum 
viridenSy što se uvěV zeleni. Per reggerli, da jih kro tiš. Pianta della strada 
ferrata, želěznica. Pietra di paragone, vrst mrámora. Piu dritto piú drittOy 
vise desno. Plataea itd., trg, kojemu neima druga u světu. Potréhhe dmentarni 
itd., mogao bi me navésti, da mu dam pljusku, pak ondá lagati, da sam kleo, 
te me dáti zatvoriti. Pozwálam, dozvoljigem. Prezzi fissi, stalne cěne. Pro Ily- 
riea, za Ilire. Promissum čadit in dehitum, obeéaiye třeba držati. Prosit, hon 
prd, íia zdravlje. Protestálok ellene, ogradjujem se proti tomu. Proximum peri- 
euium peccandi, veliká prilika grěšiti. 

Q. 

Quel che itd., čega nisu učinili barbaři , učiniše barbarini. QtUd non po- 
test Graecia mendax, što nemože reéi lažljiva Grčka. Qui senex itd., kóji je' 
u starosti naučio grčki. Qiwd uni justum itd., što je jednomu mílo, třeba da 
bude drugomu drago. 

n. 

Bečte ejfedsti, eminebis, právo veliš^ biti češ uzvišen. Bedeat, undedigressa 
est oratio, vratimo se na početak. Begnum in se divisum desolábitur, razdvo- 
jeno kralj.evstvo propasti ce. Bestitutionem in iniegrum, povratá svega, što je 
oduzeto. Bisyím teneatis, ala ludorije! Bostra, govomica u jRimu. 

s. " 

fkdve €t vale, s bogom! Sdpientes nihU itd., mudraci neradě ništa bez 
uzroka. Satietas enim parit tasdiUm, sit nemari za jelo. Savoir ^faire, znáti 
živěti. ScieUe , vrst -cigarah. Siesta, spavanje posle oběda. Si ita loqtd fas est, 
dikx) se n^pže tako reéV Sine lege vagari, u větar raditi. Si Bomae eris itd.^ u 
Rimu živi rimski. Sladki Jcorěn, veli se o sládku čověku. Saltantofate il vostro 
dovere, učinite svoju dužnost. Soňo qui, jesu ovdě. Soňo rozzi, soifo veri bar- 
baři, surovi su, pravi su barbaři. Soňo tutti ladri, sami táti. Spectatum veniu^nt 
itd,, dolaze gledat, da jih drugi gledaju. Stát pro raUone vohuntas, taJco hocu, 
pa zato mora; biti. Stomákale, lék za želudac. Synfoma, skladnogla^e. 

T. 

Tabula rasa, neima ništa više. Tq,ndem aliquando, napokon. Tanta£ im^ 
lis erat, toliko je trebalo muke. Terpšy chorá, jedna od devět Muzah. Timeo 
Danaos itd., b9Jim se Grkah i njihovih darovah. Tivoli itd., u Tivolu ili daždi, 
ili puse, oli puse, ili zvoni mrtvacu. Tout comme chez nous, sve káno i kod nae. 
, Trinkgeld, što se daje na vino. Trogloditizam, barbarstvo. Tua í)ema, ako do- 
pustíš. Tu regere itd., znaj, Rimljanine, da imaš vládati svěiom, praskati pod- 
jarmljenim i svladavati ohole ; krsti vuka, a vuk u goru. Tuta eonscientia, slo- 
bodno. 



Digitized by VjOOQIC 



— 221 — 

U. - ■ 

Un dizunéy zajutrak. Un^ aUra volta, drugi put UnaninU consenm, jed- 
noglasno. Uovi, jajah. Urit mature itd,, kopřiva veé za mlaďoBti peče. Ut hu- 
mano capiti itd., da se sve skupa poměša. 

v. 

Vana sine vinbtts tra, badava se bez snage kočiš. Vederetno vedere NapoUy 
— e poi moriref viděti čemo : vidéti Napu^j, ' pak umrěti. Venite vedere, Veni- 
mus, vidimus, vicimuSy dodjite, pa viditi. Dodjosmo, viděsmo, svladasmo. Věra 
narrOy istinu láazlýem. VerdeantícOy vrst mrámora. Veto, prosvědigem. Vides ut 
itd.y vidiš li, kako se je visokim sněgom zapuhao Soj-akt; vidiS li kako žarko 
šunce izgara svět. Virtute me itčLy krěposlju se svojom og^vi^j6m, i tražim 
učeno siromaStvo bez bogatstva. Volenti nono fit injymay tko hoče, tomu se 

I krivica nečini. Vos jam itd., o vi albanski grobovi i gajevil VoxpopuUy vox 

Deiy glas národa, glas siná božjega. Voyageurs en Itálije itd,, putniče talijan- 
ski, došav u Utricoli, netraži ni hrané ni stana, u tom pravom psgžlu ; več kupi 
kbmad kruha, da utišíš glad, donesi sobom i vina, pak češ biti siguran, da 

! nečeš od glada umrěti. 

r ' _ w. . ■ 

Wartery čuvar. Was mauthbo/reSy ima li što za mitnicu? 

■ , z. 

. Žera, ništa. Zonay pojas nebéski. 

ž. 

Žbanéky vrst peliara českoga. 



Digitized by VjOOQIC 



Pogréáke tiiskarske: 

Na stráni 83. redak 13. město icmavali čitaj sgrožáTali. 



ft 


n 


3. 


sdola 


v ••■•III 


„ menom. 


18. 


n 


20. 




n A«P«t 


„ skuposti. 


64. 


rt 


16. 




n ^^ 


r, taudis. 


201. 


n 


9. 




r, Wi 


„ trče. 



-&ÍSS3&- 



Digitized by 



Google 



Digitized by VjOÓQIC 



Digitized by VjOOQIC 



]^ 



Digitized by VjOOQIC 



Digitized by VjOOQIC 



Digitized by VjOOQIC 



Digitized by VjOOQIC