(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Children's Library | Biodiversity Heritage Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Neven"

This is a digital copy of a book that was preserved for generations on library shelves before it was carefully scanned by Google as part of a project 
to make the world's books discoverable online. 

It has survived long enough for the copyright to expire and the book to enter the public domain. A public domain book is one that was never subject 
to copyright or whose legal copyright term has expired. Whether a book is in the public domain may vary country to country. Public domain books 
are our gateways to the past, representing a wealth of history, culture and knowledge that's often difficult to discover. 

Marks, notations and other marginalia present in the original volume will appear in this file - a reminder of this book's long journey from the 
publisher to a library and finally to you. 

Usage guidelines 

Google is proud to partner with libraries to digitize public domain materials and make them widely accessible. Public domain books belong to the 
public and we are merely their custodians. Nevertheless, this work is expensive, so in order to keep providing this resource, we have taken steps to 
prevent abuse by commercial parties, including placing technical restrictions on automated querying. 

We also ask that you: 

+ Make non-commercial use of the file s We designed Google Book Search for use by individuals, and we request that you use these files for 
personal, non-commercial purposes. 

+ Refrainfrom automated querying Do not send automated queries of any sort to Google's system: If you are conducting research on machine 
translation, optical character recognition or other areas where access to a large amount of text is helpful, please contact us. We encourage the 
use of public domain materials for these purposes and may be able to help. 

+ Maintain attribution The Google "watermark" you see on each file is essential for informing people about this project and helping them find 
additional materials through Google Book Search. Please do not remove it. 

+ Keep it legal Whatever your use, remember that you are responsible for ensuring that what you are doing is legal. Do not assume that just 
because we believe a book is in the public domain for users in the United States, that the work is also in the public domain for users in other 
countries. Whether a book is still in copyright varies from country to country, and we can't offer guidance on whether any specific use of 
any specific book is allowed. Please do not assume that a book's appearance in Google Book Search means it can be used in any manner 
anywhere in the world. Copyright infringement liability can be quite severe. 

About Google Book Search 

Google's mission is to organize the world's Information and to make it universally accessible and useful. Google Book Search helps readers 
discover the world's books while helping authors and publishers reach new audiences. You can search through the full text of this book on the web 



at |http : //books . google . com/ 



w 



5 Ic^ L/ '^/Ć I , S") 




HARVARD 
COLLEGE 
LIBRARV 







ZAfii?II I POOfill LIST. 



PĆRVO- GODIŠNJI TEČAJ. 






URBDNK 

muli« BocMivić. 



■ I 



f~) 



V KAORBBV. 

Rtfodaa liskiniica dm. Ljadevita Gaja. 

18 52. 



c 






HARVARD 
lUNIVERSITVl 

LIBR^^'^V 
8MAV1968 



FAt S\ 



lAZALO. 



P ^ • m e. 



Umetie: 

P^ma o A'c\eiiu. Od II. B. (br. 1.) 

Klctia peru pesnikovoin. Od Ivan« Ternakog«.(2«) 

Gh. Od St. Vraća. (3.) 

Struk Nevena na grobu St. Vrasa. Od Ivana 

Timskoga. (4.) 
BriŽDOJ tnaici. Od M. Bana. (5.) 
NaJBladji glasi. Od Iv. Kilipovića. (6.) 
Žalostinka. (1.) Od VI. Vezica. (7.) 
Karicanje sa J. Kollarom. Od ml. 1. A. Borlića. (7 .) 
Motje fiMle. Od BI. Bana. (8.) 
Blaieaa slobodica. Od Ivana Tčrnskuga. (9.) 
Zaloaiink«. iII.) Od VI. Veitća. (10.) 
PoxdravB.A,O.B, i 1. A. B. Od Gj.Kranjćića.(10.) 
Ljubav nla^pakaa. Od ijud. Vukotiiiovića. (U.) 
Uiori. Prev. od Ivana Ternskoga. (11 ) 
Joript Og L. S. (13.) 
Ui^ka. 04 P. Prerado vićiu (13.) 
Zdranea. Od Ivana Timskoga. (U.) 
Molba potolt«. Od M. Bana. (1^0 
DokroMrfjlMiii r^dkog kazališta. Od Nikole 

i BoroevKa. (i5.) 
Tiraaloiroj ialC 0)1 Ljad. Vukotiiiovića. (15.) 
Rajiladja pć^mica. Od l^ud. Vtikolflivvića. (16.) 
Ktta. 04 Nik..BM<a««iik/t<7.) ) 
Prepirka. Od l^iid. VpkolMvića. (li) 
CteaaBprac tov^eau. t)4 Gj.>^a. 1^19.) 
Saia nkđ grobom B. A.\Od (A KraDičića. (19.) 
M iivoV dd Iv. FIlipoiića. (aO) ., 
Najdraže o4 troga. Prev. od Iv. Tmskoga, (21.) 
Bialitva majke. Prev. dd Vos. Mšrića. (2!^.) 
SMaj ae men«. Od Tlad. Nikolića^ (23.) 
Zadofotjnoat Qd Ljad. Viiiotinovića. (14.) 
Rad grobom milo s1nprugi». Od M. Stojanovića.(24') 
ftrfcttvv. Od iank^ T^b/ra. (2^.) 
Zagreb. Od Nik. Boi^evT?^ («6.) 
Udaljenoj. Od. Vlad. Nikolića. (27.) 
hkoiHakl. (I.) Pfev. od M. 6. (27.) ' 
Ref In kaiDJMa. Ock M. Bana. (28.) ' 
Knkowiakl. (H.) Pr^. od M. B. (dSJ 
Jliva« faK? Od M. B. («9.) ; 
Sb na grob« majke svojV Od A; C. (30.) 
Dva favrao«. Prev od Ivfhra Timskoga. (31.) 
Ra te miaKrn. Od Vlad. Nik6ji«a. (dS.j 
Irakowiaki. (III.) Prev. od ||. B. (32.) 
lilkina ^iftM. Od €j. R»ikoVlć^. (93«) 
'^icB pogled. Od Iv. Kilipovića. (34.) 
Uabav masa. Od Ijed. Vuboiini^vića. (35.) 
Reaadam uttU. Od M. Bana. (36.0 
Vati i ain. Od Vlad. Nikolića. (37.)> 
Oiliaafc. Od M. Bana. (38.) 



Kraljević Marko. (Ulomci dramat. eposa). Od P. 

Preradovića. (38. 39. 40.) 
Moć Ijnbavi. Od Iv. Filipovića. (39."^ 
Utdha u naravi. Od M. B. (40.) 
Krako\vtaki. (IV.) Prev. o^ M. 6. (40.) 
Poslčdnji dan mladosti. Od M. Bana. (4U\^,... 
Krakowiaki. iV.) Prev. od M. B. (41.) 
Pui«tenica. Od V-va. (42.) 
Ljubezne želje. (1-V.) Od Iv. Filipovića. (43.) 
Islisena molba. Od Ivana Tirn-ikoga. (44.) 
(irob prosjaka. Od Vlad. Nikolića. (45.) 
Siiiert r^moga Gjorgje. Od Iv. Timskoga. (46.) 
.lesenske noćne misli. Od M. B. (47.) 
Blkkopis Kraljodvorski. ^Ulomci: Ulrik i Bole- 

ilav. — Benei Hermanov. — Jaroalav). 

Prev. od Ivana Timskoga. (47. 48.) 
Salomen. (II. VI. XXVIII. LX1V.) Prev. od 

M B. (47.) 
Na mom. Od Janka Tonibora. «48.) 
Moj stenak. Od Vlad. Nikolića. (40.) 
Žalostnici udaljenoj. Od M. Bana. (50.) 
Plitvička jezera. Od Ljud. Vokotinovića. (51.) 
^San. Od Janka Tombora. (52.) 
\J)okle '- dotle. Prev. od M. B. (52. i 
Na izmaku godine. Od M. B. (53.) 
Krakowiaki. (VI.) Prev. od M. B. (53) 
Zagonetke: (I— XII.) Od Ivana Timskoga. 
(3.4 8.11.14.17.33.37.4<.46t.52.)Od A.M.(22). 
(Odgonetke: Od N. T. (6.) Od T. Š, (9.) 

Od S. Novotnoga. (10. 14.) Od A. M. (20.) 

HarodBB : 

Ženitba Bndimlije Jove. (8.) 
Uskok Kariman. (tO.) 
Ivanović iz Dobrote i Hadjlibraim. (13.) 
Marica dčvojka (15.) 
Bademova grana. (17.) 
Suzi nj. (22.) 
Sirotica Marita. (24.) 
Sunce i divojka. (27.) 
Ženitba Seiganin Ivana. (30 ) 
Tri kćeri Oiher-begovice. (35.) 
Marko znade ito je za d^vojku. (37.) 
Kaludjer { ovčar. (38.) 
Kraljevfd Marko I njegova majka. (40.) 
Kovačević Pero. (44.) 
Ahmet mom^e i Antnla d^vojka. (45.) 
Dva brata Senjanina Pavle iMlkoUreljttnovići.(4((.') 
ĐĆvojka kudi momće jošića vo. (51.) 
-Bogdanova majka i neznana delia. (52.) 



Hovele« IMrtpOT^ilKe« 



narodne pov^ii, hiiitoriike iiriiee 
i prižiee. 



Jqdak Gojko. Od 
mM i Fomarina. 



I 



M. B. (1. 2.) 
Prev. od M. B. (2.) 
Od iv. Filip<»vića. (3. 4 ) 
hnka. Od B. Atanackovida. («. 4. 5.) 
Ma Stoart. Prev. od M. B. (3.) 
Imce Vcmcl. 'Prev. od M B. (3.) 
}ni Od M. SloJMiovića. (5.) 

SeB<i»vii. Od M. Stojaaovića« (6.) 



Sin Begler-Bega. Prev. od Ognj. Bartulića. (7.)« 
Poraz Turakah kod Dntiaja. Prev. od B. An- 

tolkovića. (7. 8.) 
Bunjevka. Od B. Atanackovica. (8. 9.) 
Tri brata dćle baMna. Od M. Slojanovića. (8.) 
Der^'iH carigra.lski. (8.) 
Slovo o puku Iforevn. Prev, oi Og. Ostroiin- 

fkogai (9. 10.) * . *. 



Snžanj. Od M. Stojanovi^a. (fO. U.} 
Ćeliri ludjaka. Prevod. (II ) 
Očarani grad. Od D. K. Žp-ra. (12.) 
Brijač. Od M. Siojjuiovića. (1-2.) 
Marina rarira. Prpv. od Mih. Riesefa. (13.14.15.) 
Kralj Vladifilav. Od M. Stojuiiovirn. i13.) 
Perviž i Kaliidjer Od iVl. Stojiiuo\ira. * IG.) 
Bekri Mujo, {16} 

NtareinH ženithn. Pr«^v. o«l VI. Veii^a. (17.) 
Bratja i bbigo. Od M. Siojanovij'a. (17 l 
'Trtamonlade. IVev. ( iai9.20. 21 22.2.1.94 25.26) 

T^ubavUoja »izvikuje. Prev. odD. K. Šp-ra.(l8.) 
Ženitba Stojanova. Od. M. Siojanovi<^». (20.) 
Ivan i njegova dva pnalelja. Od Iv. Mihalje- 

vica. (20 21.) 
Cudue ril>e. Od Joh. Maric^u. (21.) 
Neiiua tajne pod iieboiii. 0<i .los. Marira. (22.) 
Jedna noć u Mlrtrih. Prev. od D. K. Sp-i.«. (2?.) 
Piistolovac. Od Vlad. M'kolića. (23. 24.) 

. j^iiićrt Rabina Ben Davida. Prev. od F. (24.) 
Piialeljslvo. Prev. (26.) 
/maj od Noćaja. Prev. (26. 27. 28. 29.) 
Tatari na piru. Prev. od F. (27.) 
Nikola Zrinjski. (27.) 
Otac i dčca. Od M. Stojanovića. (28.) 



r.;iko ruža vene. PreT. ođ St. Novotnoga. (20.29.) 
Hitac. Prev. od Val. Janežića. (,10.) 
Cirvena suknja. Prev. od M. H.(3l. 32.33.34.35.) 
Sokrat (31.) 

Vilim Kabestanski. Prev. od D. K. Šp-ra. (3!.) 
Dobra žeii«. Prev. nd Jos. Marii^a (31. 
Hrelj« na razkri/jii f'rev od O^j. Bariiili^a. (32 ) 
Neoženjen tArgo\«r Prev (»d K .1. Veselica (H2) 
•Fatalista. Prevod. (32. 38. H4.) 

*^Hwnenita ŠpJirlftnka. Od M. Stojanovića. (33. j 
Pritvorni stidljivar. Prevod. (3r»,) 
Grad Ja.Htrebac. Od St. Fni.sii'H. t.36 
Nedužnost i sila. Prev. od I). K. Šp> 

."Otac ubojica svoje kćeri. (37.) 
Dezertirar Od P. Z. (38.) 
W*« poljubra. Od B. Atanaekovića. 

41. 42. 43.) 

Ognjeni zmaj. Prev.odTv.Ftlipovića.(40.4|.42 43) 
Georgiana. Prev. od Ferd. Filipovića. (44.) 
Petar Sapari. (45.) 
Ženitba kneza Lizaria. (46.) 
t!?rnogor8ka osveta. Ođ M. B. (47. 48.) 
Stanica. Prev. od M,L. (48. 49. 50. 51. 52|-53.) 
Boijak Morovićki. Ođ Janka Tombora. (50.51.) 
Grad Gotolovec. Od M. B. - - - 



37.) 

ra. (3(1.) 



(39. 40. 



(49. 31. ^2 53.) 

Kratki životopisi znainenltlli iilavjaii9klh IJadlh. 

Vaiilij Andrijević Zukovaki. Prev. od M. B. (25.) 
Nikola Vasiljević Gogol. Prev. od M. B. (3*7.) 
i^iranjo Ladislav Ćelakovski. Prev. od Šp-ra. (41.) 
Josip Pobrov.<ki. Prev. od D. K. Šp-ra. (41.) 



Katarina, kraljica bosan-ska. Od I.Kukulievića.(l.) 
Malia Langus. Od I. Kukuljevića. .((».) 
Život i ddla J. Kollara. Od I. A. Berlića. (7.) 
Adam Mickiević. Prev. od I. A. Bćrlića. (8.) 
Ć^rtice u Janu Koiliiru. Od I. Kukuljevića. (1 2.) 



Raziii pou^*nl jilanel o knllževnoati umčtnosti, inuđroslovju, 

starinali I ha|oslowfii. 



Naia kryiževno»t u najnovie doba. Od M. B. (1.) 
Nćsto u ilirskoj umdtnosti. Od M. B. (1.) 
Narodne poslovice s uvodom. Od M. B. (za- 
tim posloviee u svih brojevih.) 
Nas narodni jezik. Od M. B. (2.) 
Jedan slavenski jezik. Prev. od M. P. (5.) 
Naše n>irodno kazaliHe. Od M. B. (5. 6.) 
CJvčti narodne prosv^te. Od A. C. (6.) 
Ka'zlićne misli o serbskom pravopisu i jeziku. (11.) 
^ Kratko krasoslovje. Od I.Macaun.(14.1 5.16.18.19.) 
Jedna izmedju naiih književnih bčdah. Od It. 

Kukuljevića. (15,) 
Staveni. Od Kr. Jos. Veselica. (16.) 
j^što izobraženju nježnog spola. Od M. Sto- 
janovića. fl?.) 
Svete ptice Slavjanah. Prev. od D. K. Sp-ra. (20.) 
Opet nćšto o izobraženju nježnog spola. Od M. 

Stojanovića. (21.) 
Jedna šaka pametnih rčćih. Pr. od M. B. (23. 
24. 25. 27. 28. 31. 37. 38. 50.) 



Spomenici davne književnosti Jugoalavenab. 

Prev. iz SafaHka. (32.) 
Nčkoifko rččih o narodnom kazaHštu. OdM.B.(34. j 
Korist i naćin predavanja latinskih klasikah. Od 

Ad. Vebera. (35. 36.) 
Nesreća i mudrost. Prevod (37.) 
O važnosti pućkih školah. Od Iv. Filipovića. (39.) 
Itlzličiti časopisi Potrogradski. Pr. od K. D. 

Petkovića, Bugarina. (41.) 
Sud o pozoristnom delu Meirimi spisaBom po 
M. Banu. Od Ad. Vebera.c42.43.44.45.46.) 
Vojvodjanka. (46.) 

Razgovor mudraca s rabinom. Prevod. (46.) 
Izvadak iz pisamah Seneke i Luci«. Prev. (4$. > 
mkoliko iskrenih fčdib. Od M. B. (47.) 
Ndkoliko rčćih o Meirini i o sndu o ^joj pod- 
nesenom od Ad. Vebera. Ođ P. (50.) 
Oproštaj sa čitateljem. Ođ M. B. (53.) 
Ra z piši književnih nagradab. (4. 34. 51.) 



Poslanice putopisi 1 opisi raznih pređ^lah I oMeaJali. 



Poslanice pobratimu D.M. uB. Od A. S. (1--Y.) 

(9. 10. 21. 22. 25.) 
Moskva. (23.) 

Jedan večer na predgrađu^ rčćkom. Od A. C. (29.) 
Zora na Učki. Od A. C. (30.) 
Putositnice. O I Ant. Nemćića. (34. 35. 36.) 
Jutro na Kalniku. Od Ljud. Vn kalino vica. (36.) 
Peslanice urednikn Nevena M. B. Od K. D. 



Skvianske vesti. 

u svakom skoro broju. 

Hailičite vesti. 

u svakom skoro broju. 



Petkovića, Bugarina. (I. II.) (37. 47.) 
Primorje i Lika. Od Ljud. Vukotinovića. (40. 44. 

45. 46. 48. 49. 53.) 
Izložba zaničnicah u Stokholmu. Pr. ođ O. B.(41.) 
Pripovčdaoct u Turskoj. Prev. ođ O. B. (41.) 
Dvanajst indijskih sapoTĆdih sa ien«. (46.) 
Ktaljeva Velika. Od Luke llića. (50.) 

Feuilleton. 

Smesioe. 

u svakom brojv. 

Bibllognfla. 

Ilirsk a, Ruska, Cesha i Po1j«ka 
manje više u svih brojevih. 



aSubaTnl i poučni list« 

Odgovorni urednik : 

Mirko Mog€n}ić. 



•v^ btllcIrMKkl imM99lm islui Iroikom Matice ilirske avak« negdje jedanput I to u ćctvirtak ■* eilon arku. C2oa m« 

p •• go4iaa M iomrnt« hš% poltarlne 4 fbr nr. -< sa isvaiijake ■ poitarinon 5 tor. sn PrcdpUt^ M fol IM a» 4»lv*H 

god. primarna je gore nasaaieaoj eilofodiiajoj tfnl. 



Broj 1. 



U Čelv^rlak 1. SSčnja 1852. 



Tečaj la 





od jr. B. 



HeTen BlJa ko nUic^ ^tga, 

hiTy karanfil ili sličao cvčće, 

Što se a fTČd periroja blaga 

S»ponoflOiii na svom bnsu kreće. 

Heten ti ]e »aivim prosto bilje, 
Nil BB ono ev^lon odlikuje 

Itfl mirisom, već ko god i smi\je 
n koTilje — tako ti se Hoje ; 

A\ se ip«k stajfe i spomuge ! '^' 
U narodii svak noTena znade: 

Šio OTija ovd€ slale sinje, 

A tun op«i cvtee hvoje mlade. 



Reren ti se lahko piifitomi. 

Kud ga metnei, odmah sve prikrije, 
Ali -^ kad se jednom gdĆ udomi — 

Izkorenit i\fega, -^ bdiko n^e. 

Eto i Vami, bratjo i sestrice, 

Neren-listak, primite ga milo. 

Usadile slabahne mu Uice 

U ćnćenjah domorodnih krilo! 

Pa ćete na skoro vidit tada, 

Kak se hoće Neren taj razplodit, 

Te kakovim — ak nevara nada -^ 
Jo9 i plodom dana« svtra nrodit. 



Samo trćba, da tig list ogrije 
ljubav VaSa, tad se i ledene 

Svud naoko zime bojat n^e, 

Ifaš' bo Neven, »am, d« nepoveae. 



H^Jdafc Ch>Jko. 

I 

Jeste li T«& iiOfff>i čuli o lu^đukn Gojko? •— Nemislim! -— A nije btf ni 
jar tko bi ive jnnike i hajdidfLe mea Sto ik ni^ođ naS spominje! — Ta ima 
kišu, npfM kao u. dnbrevi' lii^ ili bila pokrijg mor« žala« Svaki skoro pr^ 



— 2 — 

iSl u naSoj đomo?iiii ima svoje vilenjake, svoje glasovite junake i hajduke, što su 
nikofi zemljake svoje, bilo u dobru ili u zlu, daleko nadkrilili. 

Hoću dakle da Vam ono dio o hajduku Gojku znadem, pripovSdim. — Do- 
gadjaji. Sto se u toj pripovfidki napominju, nisu od jučer ili danas, već profilog v6ka, 
k tomu sam i predmet ote pripovčsti iz kolibe prostoga ubogoga naroda uzeo, a ne 
iz sjajne palaće tako zvanih sretnih i obožavanih Ijudih. — sreći se obično malo 
kazati umie, nu tim vide o tavnoj njezinoj polusestri. Sto ju nesrećom ljudi zovu. 
Premda je dakle taj nai Gojko od prosta roda bio, i premda se ono , Sto o njemu 
pripovčdat hoću, već odavna dogodi, te od ono doba samotan grob tog hajduka blaga mati 
narav jur mnogokrat snčžno bčlim i zelenim pokrivačem izmčnice jur zastćrla, ipak 
se nadam, da će pogdčkoji izmedju nafiih čitateljah rado čuti : zaSto i kako je Gojko 
u hajduke poiao, Sta je sve spočinio, kako li je najposlč zaglavio. — Sudbina ljud- 
ska, kad ju razmatrati stanemo, ukazuje uam se često u maloj slici mnogo silnia i 
zanimivia nego li u velikoj prilici, baš kaošto u naravi malo i većput sasvim neznat- 
no bilje u naravoslovcu, čim ga oku bliže primakne, veće udivlenje pobudjuje, nego 
li ponosito cedrovo dčrvo, Što se sa visoke planine kadkad i oblakah masa. Al do- 
sta o tom, trčba već jedanput da čitatelje sa hajdukom Gojkom pobliže upoznam. 

U jednom slavonskom seocu izpod NaSičkih planinah, živio je oko god. 1735. 
u malenoj kućici sa svojom ostarčlom majkom udovicom, najlčpSi najveselii i najznaž- 
nii momak tog sela, po imenu Gojko Smiljanić. Sve dčvojke iz sela gledale su 
radostno i kucajućim sčrcem Ičpoga Gojka, kad je gdčgod uz njih prolazio, sluSale 
su ga jo& radje, kad je muževnim svojim glasom koju narodnu pčsmu pod sinitom 
lipom uz milozvučnu svoju tamburicu zapčvao, al su ipak najvoljile, kad je kod ka- - 
kove osobite svečanosti, ili poslč težke radnje Ičtna dana, u večemom hladu veselo 
kolo vodio i mnogu Šaljivu poskočnicu igrajući izpčvao. — Blago onoj dčvojci, koja 
mu je za čas plesa drugarica bila, ona se je time medju ostalim dčvojkama bolje 
ponosila i dičila, nego li da je, Bog zna, sa kako uglednim gospodičićem kolo igrala. 
Al nebi zaista ni čudo, jer takova kolovodje nebi još nikad u selu ! — To su prizna- 
vali ne samo mladi ljudi, već — Sto će mnogo reći — isti starci i starice, fitono 
su se obično kod tih zabavah vesele mladeži takodjer rado sastajali, oko nje pose- 
dali, pa gledajući radostno igre i Sale njezine, medjusobno o proSlih Ičpih vrčmenah 
razgovarali se. 

Al nemojte misliti da Gojka Smiljanića, izim dosad navedenih tako rekuć 
tčlesnih njegovih krčpostih, uikakovi duSevni dan resili nisu. Jesu zaista! — jer 
je Gojko obće poznan bio kao najbolji sin, koi je slabu svoju starica majku njego- 
vao i dvorio da bolje nije mogao. Nu starica ga je zato i ljubila kao oko u glavi, 
ona se je uvčk hvalila S njime — tako, da su mnoge majke, sluSajući ju, s težke 
boli, Sto takove sine uzgojile nisu, gorko proplakale. — Gojko je takodjer marljiv i 
radin momak- bio, te je malo svoje gospodarstvo dobrim uspčhom obdčlavao, pa uz 
lo i običnu tiaku vazda točno obavljao. Sve te njegove krčposti joS okruni osobita 
hrabrost i odvažnost, kojom se je Gojko u viSe prilikah jur odlikovao. — 

Bilo je uprav proSle zime, gdč si je tom Ičpom muževnom krčpostju na no- 
vo lice osvčUao. A to se je onako dogodilo: Spahia njegov, imenom Vladinić, že- 
'> je, da se Škodljiva diija zvfirad, osobito medjeđi i kurjaci, itoao aa raaavftrst- 



— 8 — 

■om DjegOTom blagu jnr velika itetn naneli, anifti, ili barem broj njezin nmali, pa 
je a tu sT^rha veliku hajku u NaSičkoj planini dćržao, kamo ga je i Gojko^ kao po- 
man dobar lovac, pratiti morao. Nesrećom se dogodi, da nfiki stari i veliki medjed, 
potdrom razjaren, iznenada uprav pred spahiu Vladinića dodje. Taj se, premda inade 
tikodJOT lovac, strašne te zvčri u pdrvi mah tako uplaši, da zlo nanišani te medjeda 
urno lahko rani. Medjed time još više razdražen, prama spahii poleti da ga razdere, 
li u taj par na blizu stojeći Gojko pušku svoju na njega izpali, i premda ga ni on, 
inače kao najbolji lovac u cčloj okolici poznan, smdrtno nepogodi, ipak time oče- 
Tidnn smdrtnu pogibeo od svog spahie odvrati, što se sada medjed, videći novog 
STog duŠDDana, od bčsnoće i boli muklo uzlikajuć i kdrvavu pčnu bljujuć, prama 
Gojku krend. Taj, znajući što će sad biti, baci suvišna puška na stranu, te ukočiv 
le kao gvozden stupac na svom mčsta, prispčvšeg medjeda čvčrstim svojim mišica- 
ma opaše i — kao strčla — hitro tdrgnuttm izza pojasa nožem odozdo probode i obori. 

Sva lovačka družba pohvali vitežka momka, a spahia ga k tomu još Ičpo na- 
bri, te mn zadatom gospodskom rččju obečji: da će mu, dok bude živ, za taj ju- 
nački Čin, koj ga je od očevidne smerti izbavio, zahvalan biti. — Al to su samo 
tHi bile, a rčči Često, kako znamo, c^rno na bfilom napisane, - mnogo nevaže, kamo 
li prosto izaštjene I — Ta višeputah i najlčpše rčči pčrvi včtrić, koj sa protivne stra- 
ne done, kao jesensko lištje raznosi, da im više ni traga ni glasa neima. — Baš 
lako se je^ kako ćemo poslč vidit, za kratko i ovdč dogodilo. 

Taj poslčdnji hrabri i plemeniti čin Gojka osvojio mu je, ako je to moguće 
Ho, još Tećma sdrca ravnodušnih i dobrih žiteljah u malenom njegovom seocu, n 
ione sad gotovo nijedne majke nebi, koja — imajući koju kćer za udaju — nepoželi: da 
jq taj plemenit i hrabar momak zet bude. — dčvojkama ni neću da govorim, jer 
ja skoro svaka manje više za Gojkom tajno uzdisala. 

Tako prodje nčko vrčme, bez da bi Gojko na to i pomislio, da koju dSvoj- 
fai obljubi. Al kao što svakom čovčku, tako i našem Gojku onaj sat kucni, koj 
Cesto cčlom dalnjem životu čovččjem odlučivi pravac daje, te ga ili Ičvo ili desno 
poći sili. Tako jeste ! — Mnogi sretno kroz valove različitih strastih ljubavi do ožn- 
^e luke dospije, dočim drugi uz najbolju volju i najplemenitiu ćut na pučini života 
ft slomljenim veslom i skdršenim čamcem bez nade i spasenja utone. 

Dakle i Gojku sunce žarke ljubavi sinu, i to iz očiuh lipe Mare, kćeri obće 
Mavamog starešine Blaža Radinića, komu je prije godine danah mila supruga i mati 
tre nmćrla. Lčpa ćerka Radinićeva je dobrotom, marljivostju, Ičpotom i ostalimi 
kripoati sve divojke u selu, uprav kao Gojko momke, nadkrilila, pa baš zato nije ni 
iado, ito se ta dvojica nađjoSe i sdrožiše. Al sad čujmo kako se to dogodi. 

Bilo je uprav u selu proštenje, te je, kao što to obično biva, mnogo svčta 
k obližiijih aelah onamo došlo, da tu narodnu sveUkOvinu svetkuje. Jarko sunce Ičt- '^ 
ijeg dana počelo se je jur prama zapada nagibati. Sve što je mlado zdravo i ve- 

Ebflo pohiti sad u kolo, koje opet kao navadno, nitko drugi predvodio nije nego 
u». — Gajde sviraju, kolo se naokoto kreće, lahke noge složno poskakaja i ve* 
M poskoinice ore, kad al eto — baš čim se je kolo Ičpo zanihalo — iflašeni 
i^P M praznimi ktfli, koje bčše jedan seljanin iz obližnjeg sela pred seoAoflU kirč- 
^ ft ftA ioaa Oitavio, kio bora upravo prama igngućem kolu dolete . • • • Gojko 



- « - 

kao munja priakoSi, i konj« za uzde prihvatil hUju^i, bude od prevelike i^ihove nah- 
vale srašen* «• Konji i kola prelete preko njega, ion osti kao m&rtav na zemlji leieć« 
— Divojke zavrisnu « . • Momci za kolima polete — a Idpa Mare ni glasak neizuati, 
već u pdrvi mah protSrne i kao pup od masKne probl6di, zatim Gojku priskoči, to na 
kolena pade i glavu svoja na pdrst njegove spusti. — To se sve u kratko vreme sbilo, 
a! se ipak u taj ias sudbina dviuh sdrdacah odlutfila. 

n. 

Gojko se za mala pončšto oporavi te opazi, da Ičpa Mare, koja ga je viSe lju- 
bila nego li stoje do sad valjda i sama slutila, pokraj njega kleči i tiho gorke suze roni) 
na što pčrva zraka žarke ljubavi uz pćrkos velikoj tčlesnoj boli koju je poćutio, iz očiuh 
Gojka sinu i Maru razgrija, bez da bi on ili ona rččcu izustili bili. Ova medjusobna 
izmčna dušah bivala je na tiho — ali silno i za uvčk. — Za toga su već i drugi 
ljudi sa vodom došli, da Gojka njom Skrope i s prividna mćrtvila probude. Poslč bo- 
lestnika kući odnesu, gdč se je skoro na utčhu majke, i sad već možemo reći: taj- 
ne Ijubovce njegove, Ičpe Mare, pokazalo, da je Gojko, istina Bog, nčkoliko ranah, 
stranom od kopita konjah, stranom time Sto su kola prčko njega prošla dopanuo, al 
da su mu zato sva uda zdrava i neosakatjena ostala, i da će se skoro iz te bolesti 
pridići. — I tako je svaki, koj je god bolestniku u pohode doSao, radostno priznao, 
da je i kod te nesreće podosta sreće u tom sastojeće bilo, Sto su proSavSa preko 
Gojka kola, kao što jur gore rekosmo , lahka i prazna bila. Gojko, čuvSi ote rčči, 
šutio je obično i u sebi mislio: da je njemu, izim ove napomenute sreće, još mnogo 
veća sreća kroz to u dio pala, Što ga je kod te prilike nebeski plam ljubavi pčrvi- 
krat obasjao* 

Zdrava i mlada narav Gojjka skoro tčlesnu bol preboll, al ga zato od daua 
do dana sve b9 viSe z^^eče tajna rana u sćrcu što ngiu ju zada Ičpa Mare, koja je 
skoro svaki d|ui dolazila^ da bolestnika pijta : kako n^u je; — te time vatru ljubavi svoje 
i Gojkove sve vi^e podpaljivala. Gojko se je kod duševne svoje boM tčšio« da će se^ 
kao što bi sva prilika, želje njegove izpuniti, te zato nije oklevao da pćrvom sgod- 
nom prilikoip ljubav svoju Ičpoj Mari očituje. -:- Ona mu na sdrdačne i iskrene r^či 
njegove ništa neodgovori, već samo stidom zarumeni, pa mu u znak tiha nu sćrdačii« 
svoga privolenja rumen-ružu poda, koju sretan Ijubovnik najprie za. šešir, a poslč u 
svilenoj marami na svoje sćrce stavi, za da tim dragocčnim amanetom barem pone- 
što silno njegovo kucanje obustavi. 

Skoro zatim prispilo je sgodno vrčme da se oživotvori želja Gojkova i Upe 
Mare, dan najme svete Kate , od kojega .počamši sve do Božića momoi u Slavonii 
navadno dčvojke prose, te tako zvanu malurčč ili popit dčrže. Gojko je tako- 
djer od stara Radinića dčvojku prosio i izprosio.-^I tako bi po običaja rok velike 
rčči i včnčanja tek za godinu danah opredčljen. 

Od to doba biahu Gojko i Ičpa Mara zaručnici, i njihovoj sreći — kao iio 
sanjahu — ne staji ništa viSe na puta. — Mili Bože, kako se kratkoviđ čovčk do<- 
sto vara I •— Dočim se po blagomirisnom perivoju ieće i nada duSa njegova rajskom 
razbludom napaja, nagazi nesrećom na zmiju, koja se a potaji dovuče^ ovččitoj sreći 
aaojigućeg čovčka ujede i cžli mu iivot otrije. 



— » — 

Već prije, nego U fito se je hžjI dnSevni saves ismedju Gojka i Mare sklo- 
fb, MMdjao je to Upe đfiTojIra s bliza i s daleka ntki apahinski lugar, imenom Pe* 
» Lirić, inače himben i opak čorSk, kom je prezime njegovo sasvim priličilo, i kej 
mkako zaslnžoje, da ga poradi mačajnik i neobičnih njegovih duševnih i teiesnih 
mauk potanje opiJem i čitatelja predstavim. — Pero Usić biaSe dugačak, aoholjaat, 
in inače koSčast muž. Blčdo-zagaieno lice njegovo, u kom su ae mate sivkaste n« 
Uive oči izpod gustih obirvah nemirno i oepriatno kreaile, zatim usta vazda tčsno 
iUoplJ6na» pa k tomu joi cdrvena kosa i bdrci njegovi, iznad kojfik se je kljunast 
Mf pospčrdno kočio, — to su sve takova izvanjska zlamenja bila , koja na dobro 
Mli ttiso. — Nu i punim pravom!— jer ito je izvanska slika tog Čovtta obečavala, 
\ma je unutčmjost njegova podpunoma odgovarala. Sčrce njegovo biaše sasvim 
isopačeao, i premda se je vdrlo vččto pretvarao i većom stranom tiho i podmuklo 
poaalao, ipak su ga zle njegove namčre i razuzdane strasti jar nčkoliko putah pred 
sTMom izdale, te su ga većom stranom ljudi one okolice uz pćrkos njegovom pre* 
tnuraaja dobro poznavali. 

Al Sta je Lisicu do toga stalo, kako drugi ljudi o njemu misle, samo kad 
M je spahia Vladinić nagnut bio ! — A taj je, do duSe, izmedju cčle svoje družine 
ifog Peru najvoljio, i to ne samo zato , što je Lisić kao lugar i včfit lovac 8 njime 
mda lov lovio, na svaki mig oka njegova pazio, i najtajnie njegove želje vazda 
pogodk), pa ako je moguće bilo odmah i izveršio, već i zato, Sto je taj lukavi lugar 
njbolje razumio svakovdrstaim strastim svoga gospodara dvoriti, njemu laskati, i oko 
qe;a lisičiti se. To sve učini, da je lugar Lisić kod spahie Vladinića viSe valjao, 
•ego isti činovnici gospoštie, koji se, zloću lugara dobro poznavajući, usudili nisu, 
h pod njim jama kopaju^ jer su se toga bojaU, da jih on uplivom svojim u nju ne- 
itrovali. — Lugar je dobro znao i vidio, da se ga svi manje viSe boje, pa da ga 
kd zato i mćrze, nu on se nije nimalo zato brinio, već je samo svedj nastojao, da 
le a milosti svog spahie učv^rsti. Sto mu sve po malo, nu tim sigumie za rukom 
P^e« — Da je Lisić htio, on bi se bio lahko mogo do časti spahinskog ključara, a 
inemenom i dvorskog popeti, al on toga nehtl, jer bi time manje svojevoljno u 
^piUnskim Sumama gospodariti, u potaji dčrva šeći i prodavati bio mogo; — a k 
hH ga je avčk nčSto po šumama i gorama kao bludnu zvčr tčralo, pa zato osti 
to je i prije bio — spahinski lugar. 

him ljubavi svoga spahie stalo mu je od nčka doba i do toga, da ga Ičpa 
Miaićeva ćeika obljubi, te zato ju je, kao što gore rekosn^o, obhadjao i na svaki 
ttfia nastojao, da joj kako omili. Nu Ičpa Mare , ođkako opazi, da ju taj čovčk obi- 
liri i Ijobl, ne samo što je mćrzost ostalih prama njemu dSlila, već se ga je i bojat 
loSnala, te pred njim bčžala. A to su zaista zla znamenja bila, jer gdS se strah i 
■irzost jednom usade, tamo nikad blago cvčće ljubavi neproniče. 

Lugar videći, da ravnim putem k cilju dospSti neće, odluči vijugastom stazom 
fiti, jer je znao, da se i tako, akoprem često kasnio, ali zato ipak k svčrhi 
te može. Čuo je medjutim i to , da se je Ičpa Maro zaručila za Gojka, ko- 
JH^ je Ingar već odprije zato mčrzio, što su onoga svi ljubili, zatim — Sto je dobar 
kie bio, a k tona i spahii lani život spasio. Ako je dakle to, Sto napomenusmo, 
Jt dovoljno bflo da lugar Gojka mćrzi| možemo si misliti u koliko se je lugar<]fv« 



_ 6 — 

miiržiija pomnolria, odkako je čuo, da je Idpa Mare Gnjkova zaračnica. Pa bal zato 
stade zlobni lugar misliti i razmišljati, kako da rastavi ono, što je ljubav tako ISpo 
sjedinila* 

9 Jest — jest, tako će najbolje bitil^ re£e jednom poluglasno i zloradnim 
posroehom lugar, iz gusta luga na ozkoj stazici prama selu stupajući i veseleći se 
loma Što je izmislio — „Tako mi trista djavoiah, taj mi uteć neće I — A ona? — 
ona će jedno vrčme za njim kukati , a poslS će me sasluSati . . • Žene su sve jed- 
nake! ... Ja, istina, nisam Ičp, al imadem ndSto novacah, što mnogo više vrčdi nego 
Idpota, koja od danas do sntra traje. — Nu ako me ipak nebi htćla? Trista! — ^ i 
ta mu rSč zapd, jer je na uzboj stazici, kojom je išao, jedva šestdeset koraćaja 
izpred sebe, Gojka opazio, koj je sa sikirom n ruci prama lugu stupao. 

„Ala, da nismo na prostoru, već u tamnom lugu! „zaSaptne lugar i strašna 
nSka misao kao munja proleti mu groz glavu, al on se odmah nadvlada, prividno 
ukroti i na tiho reče: „Doć će vrSme!* 

U taj par se Gojko sasvim približi, i lugara hladno, nu ipak uljudno sa na- 
rodnim našim pozdravom: „Pomoz Bog!^ pozdravi. 

,Da si zdravo Gojko^ prihvati lugar „kamo ti?^ 

^Idem, kako vidiš, uprav onamo odkud ti sad dolaziš, najme u obćinski lug, 
da si nčšto malo kolja nasSćem ... Pa Bog ! 

,Stani još malol^ reče mu lugar, koj se je nčšto dosčtio — „Ćuj Gojko, 
nčšto me tišti, hoću da ti kažem! . . .^ 

Na to Gojko, koj je uprav uz lugara prolaziti htio, stane. 

,Ako te štogod tišti — o čem nedvojim^ — primčti Gojko, „a to ti na 
izpovčdi popn kaži a ne meni ... Šta se to mene tiče?^ 

3pTiče se uprav tebe, Gojko !^ 

„Mene — kako to?^ 

j,Tebe i tvoje zaručnice Mare!^ 

j,Šta — moje Mare^ poviče straslno i izza glasa Gojko „sad hoću da znam 
šta je?« 

„Nemoj zatekao malen lončić odmah uzavrčti, la nije ništa zla! —^ primčt 
ublažavajućim glasom lugar. 

„Bilo zlo ii dobro« nestčrpljivo Gojko odvrati „kaži mi jurve što je?« 

„Kazat ću ti! — Ćuj me dakle: Ja znam, da ste vas dvoje, ti najme 

i Ičpa Mare jur zaručeni — al ako ste sve i zaručeni, zato se ipak još včnčali 
niste. Sve se to još može na dobar način razrčšiti, da ni jednom ni drugom žao 
biti neće ! — * 

„Šta će to reći? — ja te nerazumčm!« 

„Šta ću dugo okolišat, hoću da ti u kratko kažem, a ti mi poslč isto tako 
kaži, dali uz moju pogodbu pristaješ ili ne! ~ Znaj dakle:— <^ produži sad odvažno 
lugar „ — i ja Maru ljubim.« — 

„Šta? — « poviče gnjevno Gojko, rčč mu zapć, te on priskoči sa sikirom u 
raci tik lugara, koj se na to ni s mčsta nemakne, već samo za mogući slučaj pušku 
svoju hitro skine. 



- 7 — 

»Pofiliifiaj me miroo i do kraja I^ nastavi sad sasvim hladnokdrmo lugar — , Jest, 
i ja Ij«bim Ham isto tako kao i ti, ako ne vifie; pa zato i ja želim da mi bude iena, 
aa budać da je tvoje pravo stane, hoću da to pravo od tebe knpim svdtlim i l£po 
zvečećim srebrom i zlatom, kojega^ da znaS, u mene podosta imadel^ — 

„Sati — pa ni t66 više!^ poviče uz samahaj svoje sikire razljutjen Gojko, 
,ako nećeS da ti sikirom razkolim glavul^ 

Lugar u taj mah nategne puSku . • • Gojko se ponUto razabere* 

„Nebojim se ja^ produži sad Gojko odvažno, ,tvoje puike, jer da te pra- 
vedno za tvoje klete rčči kaznit hoću, nebi me ti zajedno sa tvom puškom uplaSio 
i ozd&ržao, nu promislio sam se, te neću da sagrSšim prolćvajuć kćrv tvoju prem 
otrovnu; — al to te molim: prodji me se odsele, jer bi mi drugiput, da se gdSgod 
sastanemo, kdrv joi jačje no sada, uzavriti mo^a, pa bi naopako bilol^ — Time 
Gojko bez da se vi&e na lugara obazre, u lug ode. 

Lugar osta na mistu stojeć i za njim gledajuć. Zubima zaSkripnu i grozeći 
se Gojku, zamermlja gnjevno: „Dobro dride, kad neide dobrim, ići će zlim! — Čekaj 
nomće, zasolit ću ti ćorbu, neboj sel — Sastat ćemo se nas dvoje uzpdrkoa tvojoj 
grožnji opet — i bit će, kao Sto si reko, naopako 1 — al ne za mene već za tebel 
Ti Peru Lisica joi nepoznaješ, al ćei se do skora š njim pobliže upoznati I • • • A 
i\o se Mare tiće, ona mora moja biti! ... I da ju svi angjeli nebesah od mene od- 
vratjaju, ja ću ju pomoćju djavolah osvojiti I — Jest, tako će biti!^ 

Time lugar« još dulje muklo izpred sebe mćrmljajuć, prama aeoou i obližnjem 

»m dvoru put svoj nastavi. 

(Kome ilMu) 



Haia književnost u najnovle doba« 

od, iL B, 

^Najbolje mčrilo moralne valjanosti naredah je njihova književnost' To je axioma, 
koj toliko istine u sebi saderžige, da će se težko tkogod naći, koj će protivno do- 
kazati moći. — Blago narodima, koji su na književnom polju ostale protekli^ jer su 
time ako — jih plemenita težnja oduševljava — vlast zadobili: da u moralnom i mate- 
riabom obziru postanu učitelji i predvoditelji drugih, — ako li jih neplemenita namčra 
fodi — da postanu gospodari i tlačitelji naredah onakovih, koji su, budi kakovom 
aesrećom, budi vlastitom svojom krivnjom, za njima zaostali. 

Književnost dakle — to je ono nedvojbeno ogledalo , u kojem ne samo drugi, no 
i svaki narod sam, ako nije izpraznom tadtinom i sebičnostju zaslfipljen, živu svoju 
diku i cčnu jasno viditi može. 

Bvo već ima skoro dvadeset godina, odkako se i mi iz dugog mdrtvila digosmo. 
Za evo kratko vrfime napredovali smo — istina je — al bi taj naš naprSdak do sada 
— ako iskreni biti hoćemo — mnogo veći bite mogao a i morao, da nas razne ne- 
znatne okolnosti, kojih uzroke stranom u nami, stranom pako izvan nas tražiti mo- 
mo, na onom putu, kojim smo pošli bili, obustavljale nisu* 



— » — 

NMh 6# tojki, tdft ije nftevin g^dfanm nicf idiilriiBOg ta^UemUig raz- 
vitka -^ od pfflilai a p^rvoj falovid nove nate. knjižena dobe •*- vike odođevljeDja 
« iRbie, Bapose filLa na litoraraom poljm više dobi« volje a i radioosU bHo^ Mgo li 
posid. 

Jedop nSnepako ^ i tobipnjeiposM pokreta kobae god. 1848 —zavla- 
dala je kod nas u literarnom smisla podpuna afatia. — Uzrdciorou biaiie ip^litjka, 
koja je svuda wšA pnaotela, za kajem su naravno i književnici naii po&Ii, te slušajući 
sauK) 4ijaziire varave glase, knjiievno polje sasvim flanamarilL Ka u *ovie vrSme, 
«dkako ostali ljudi pa S njima i književnici podobro oirčzoiše, svikolici uvidiie: brne 
su a p«la zalotali, i koliko je latoga, d#k sa se svi kddjudivo nehanaom |>ottlikom 
bavBi, u svakom obzira, ^soliito pako m literarnom polju sanemaroio, pa da se Ui 
parno te^labaAe, 4ok aa sve te itete^ km nriiajstvo svetoj narodnoj stuiari naneiene, 
opet nadoknade i poprave. 

Ja aam inr^rea o lom, da su s^ mM književnici manje viie istima <y^ih rččih 
vvidili, jdrduievtea kretanje, koje aaje u lugnavie vrtee, dždeći prinuhr ostale nafte 
alavjanake bfa^e, na književnom našem polju pejaviki, to najiasaie dokaiiye« 

Mi smo ae dosada dovoljno lem oavedoditi mogli, da ariio ili posve nikakovi, 
Ai pako veoma sil politioi, jer nas je -— kako znamo ^ sva naia politika, o kojoj s perva 
•misližmo da ja ex«raot nedostižne mudrosti i đdržavosiavja , na cčdUu ostavila. — 
Okanimo se dakle ^tike lasviia, pa hajdmo eada omu 9«lem, kaj nam je paalž 
svedićeg pniafa prsoatao^ i vlraifte: žao nam bili ne^I -^ jer^ praairfa se kroz 
knjižestvo narodi za tri dana uzveličiti nemogu , ipak jim aa a i«f emenom i portMam 
radnjom jedino tim srddstvom tako iitalna gi^a^ja presvete i blagostanja sagraditi mo- 
že^ da ju isto tako nikakova sila za tri v^ka« a kamo li za tri dana oboriti nemože. 

Još jedanput indi : Na stranu sa politikom I — i ddržimo se složno književ- 
nosti, kao jedine poluge bolje budućnosti naftega uboga naroda, kojemu smo sve sile 
žirtvovati dužni. 

Al ako želimo da svdrhu za kojiMi težimo, sigurno dokučimo, trfiba najprie 
da nas dvostruko zlo mine. ?bT\o je: nahajstvo našeg občinstva, koje bi književ- 
nost naSa materitfno sasvim drogaćie podupirat moralo, nego R fto je te do sada 
Knilo; — a drugo je: međfasobna nesloga nalih književnikab, kofa nam jeedpžfva 
početka narodnog uskdrsttntja pa sve do današnjega dana dnševni naS razvitak ana^ 
menito obustavljala. Bože daj : „aby se* — kako veleumni i glasoviti ieski apisa^ 
telj Safafik veli — „zde jednotili p^dnej6( spisovatelć naši w ducbu Msky a awer- 
ttosti k onć d&slednć literamf cinnostf, kteroož jeđinć vyfišf z<m£rew6, tolii rozplo- 
zow6ni dOkladne oswSty rozurau, a ro2šiifowini wzdeianesti srdce a ni^sli ddsaiani 
b]^ti mohou.* Kamo sreće, da si književnici nalf te zlatne rMi dafkttba ^ifMite i 
ižveđu} a obSNistvo naše ^ da se glede domaće naže književne^ d<asadanjeg 
svog nehajstva okani. 

Za sada nefai bude našoj književnosti sama to a kratko raženo. Ka akoro 
progovorit ćemo u tom listu više i oMirnije o l<Hn za narod naš loli vainani 
predmetu. 



0d M. B. 

Sraki £ov<k koj iote ćorstvnje , prfzntti mora, da ga dhma nSka ćot obuzi- 
na, kad pred sov^rfienim umotvoroai TeHkog kojeg am^tnika, bilo graditelja, kiporezca, 
IH slikara stoji. Đzoritost predmeta fešto Čini, da ^ovAa kolona klecaju pred veli- 
Sansteftos^ daha čcTččjega, koj je, nadahnut Tiijim zvanjem i reko bi — poshnstvom 
boZjim — Ma takova Avoriti mogao ! ... A kad se tomu jol čarobni glasi glasbenog 
ottMafka pridruže, koji jnriSem s#ree ljudsko zarobe i S njime polete u nepoznate 
vBje tarnge, gdfi čeanujuća dnila mnije, da rajske sbore Kerubinah fli divne glase 
Daviđove barfe sluia — tad svaki zemaljske ljage sa sebe otrese i pomisli: Jeste, 
Jeste! Čo^k ]e iptfk ljubimac bogovab, koji mu u tisne njegove zemaljske grudi to- 
liko Mieab boiaostvenih darovah usadile, da si već ovkraj miTli raj stvoriti može. 

Tako i jeste I Umćtnosti i nauke (znanosti) to su one jasne zvižde, koje 
la tavnoj i Itčršnoj stazi života naSega Magimi svojimi zrakamt Ijtffiko sjaju i s^ce 
^oiAo rajskom i stalnom utShom napajaju. Rekoh stalnom, jer đoCim svakđan 
vidimo, kako n naini i oko nas svi ostali Žari naših manje vile umflUjenih zemaljskih 
flagonah i pojmah linju i tinju dok najposlfi nentčmft — sjaju Jasne zvtede: um §i* 
aest i nauk« nepromfinljivo u nastajuće sumračje naSeg života. 

'Svi nemožemo biti sveitenici u sjajnom bramu tih božjih testarah, al |e već 
1 to velika ufHta , ted i mi u hram unići , oltaru prfflu^i, i tamo plodove i z a- 
kranib nfivati možemo. 

Ja nimalo ne dvo lim tla M se i u naioj domovini Ijtidih našlo, kojima će si-> 
fpttM aVi znamMfiti iimćtaid slarOg i novog svita poznati bili, al dvojim, da li ^e 
l^jtbak ftKr lako foteMo MH: da je i « vas uz pirkos, mnogim nepriatnim okolostitta, 
■ svako skoro doba , kad su dnigdi znameniti umćtniei iz srMine svoJA nirodah 
fKMaiiii, pojigibdjik ižVIttređno nadarenih Ijuđih Mo, kefima se takodjer punim pra- 
vom AOB tasli^ nmćinikah tocNHfi moŽ6. 

Isllan toojih rićih potvdrAt će najbo^e znamenito đilo naieg revnog IVaM 
VulMlIeviĆa, Mo fle pod naslovom: „Slovnih umStnikah jugoslavenskih* u 
ivofe vrdme na svSflo izići. To dakle dćlo, vilegodiinjem trudom i sakapUvanjem 
gmađtni sastavljvno, i^ 'kojega nam nedavna sam spisatelj znamenite životopise niko«^ 
jk ttnMnikab priokn, osvMoAt će svakog, da je i nafi narod imo svoje : gradite* 
Ijtj kiporezde, tesare i livaoce zatim bakrorezce, slikare 
i gft8l>eniko. 

Za sada hoćemo, da iz knjižiee, lio jo ovih danak g. Iv. Kuktitjević kao pred^ 
Mtdi pritoir i izvadak iz svog đCla podnaslovom: „Život Jnrja Julia Klo^ 
vfs, glikar« izdao, žaiiimiv uvod ili predgovor istog dSla, kao iiajljroljl komenlar 
^đSk- gmt nkv^cfnih rMih, ovd4^ priobćhffO: 

„Da su* — laho spisakAj piBo — „u pohrajinah jugouMvenških, plodnih raz* 
nam l<^K>tom, v«ć u nejstmia vrćmena ovale i Ićpe om^tnosti, o lom nam zadosta 
mUače starinsU plsd.-^ Romer, Herodot, Tueidides i Xen6r(m spominju trafte un^t- 
ae fomfle, moHove, psMe, Vv^dje i veličanstvene hramove; govore o kamenitih ki<- 
f9dk i slapovih, o krasnom oklopfa i oružju, 6 umMno izradjenih kolih i sK^ah, 
*faA teaipA i 4Mah^ fttaMIk ^ ahitom i atffem voženft isagotih, p bogatoj iiđMf, 



— 10 — 

konjskoj spravi itd. U kasnije doba govore o istih stvarih, sa svakojakimi đođatd o 
slikarii i dragih umčtnostih : Polibio, Diodor sikulski, Platarh, Arian« Apian; Dio Cas* 
810, Scilaz CaryandensiSy Rnfus, Priscianus, Strabo, Liyius, Plinius, Pomponius Mela, 
i mnogi ostali. Ponosom ćilamo u Scjmna Chiu one rčči: 9liyri student moribns 
cullissimis^ i u Veleju Paterkulu, gdč govori o izobraženosti Panonah i Daimatinah 
za vrčme Bata i Pineza. Pa da nam i ovi pisci tu uspomenu u svojih knjigah osta- 
vili nisu, osvždočili bi se o podobrom naprfidku umčlnosti naših predjah iz onih 
spomenikah, koji se jod danas otimlju cčmoj zemlji. Od medjah tirolskih, sve do 
ErJelja i Vlaške, pa od PeSte dole do pribrfižja male Azie, posuta je zemlja sa 
ostanci umolvorah naših predjah iz vremena vladanja gdrćkog, rimskog i bizantin- 
skog. Pa ako se u tih umotvorih i vidi ukus gdrćki, rimski ili bizantinski, ruke su 
ipak svakako bile naših predjah što su ih pravile, i duh je bio njihov što ih je na- 
dahnuo.^ 

^Tu neima mSsta, da se navedu dokazi, koje su bili kdrvi i kojega jezika 
rečeni ovi predji naše jugoslavenske domovine. Više ili manje, bili su svakako srodni 
sa sadašnjimi žitelji ; a historiom se može dokazati : da su isti{ovi žitelji i za vrčme slaven- 
skih vladarah, sve do vrčmena došastja Turakah, jednakim korakom s narodi roman- 
skim! i germanskimi naprčd stupali u izobraženju u obće, a u umitnosti na p6se. O 
tom se moramo osvčdoćiti, ili mi pogledali veličanstvene grobne stečke po Daknacii, 
Hercegovini i Bo^nl; ili mi motrili prekrasne gradje cdrkvah, manastirah i građovak 
po Đaltnacii, S^rbii, Bugarskoj, Maćedonii, Bosni i Hdrvatskoj i ili mi zavirili u sta- 
rinske naše rukopise, pisane na pergameni i ukrašene krasnimi slikariami ; ili mi raz- 
vili nježno i bogato vezenu starinsku odčću cdrkvenu; ili napokon pretresli nafiu 
starinska zlatnu, srebdmu i medenu posudo, kao i kdv i Uvanje našega ornima i na- 
šega novca«^ 

^ČetAmaesto i petnaesto stolitje, koje aziatskom rukom razbl carstvo sArbsko 
i kraljevstvo bosansko, a rimskim i germano-ogarskim uplivom podkopa tajna polilič* 
ka teženja Hirvatah i Daimatinah; nemogaše ipak natoliko uništiti duh Jugoslavenah, 
da bi bili prestali stćditi tragove svojih sretniih susedah. Kad su koncem 15 i početkom 16 
včka pogažene već bile m^lfipše pokrajine jugoslavenske kopitom koiijah svojih bar- 
barskih novih gospodarah, i kad su se ostali žitelji svaki dan za svoju koću i og- 
njište boriti morali; ozplodila je ipak zemlja jagoslavenska, ne samo s vćrlimi junaci, 
bogoslovci i pisci u raznih jezicih, nego i sa slavnimi umčtnici, koji so, ako i većom 
stranom odaljeni od svoje domovine, pokazali barem svčtu bogatstvo svoga zrčlogfi 
uma. Graditelji: neumćrli Lucian Slavjanin iz Lovrane; Matia i Juraj Splićanin; 
Matia Gojković; Nikoka Tvdrdoj; Venceslav Bojan; itd. Kip ore sci: Nikola od 
groba (Dali' arca) Slavjanin; Ivan Dabnatin; Jakov Trogiranin; Sevastian RovinjanuD 
(Schiavone); Mihalj Andjeo Slavjanin; Šibeničanin Jur^j; Radalja Franjo; itd. Tesa- 
ri i L cvao ci: Dubrovčanin Pavao; Lovranin Franjo; Pulanin Bartol; itd. B a- 
krorezci: Rota Martin i Bonifacio Natalis, obadva iz Sebenika, itd. Slikari t 
velikom: Porečanin Bćmjo; Kćrpač Benko i Viktor; Medulić Anđria (Schiavone^ 
Kokolja Trifun; Frankopan Nikola; Cvitković Marin Vinodolac; D^ržić Blaž i Nikola 
Pisbolica Jakov ; Slavjani (Schiavone) Gregur, Juraj, Loka, Pavao i Stčpan ; Zadra- 
nin Blaž itd. a miaiatori: Jolio Hovio; Feliks Dobrovčamn Oie Ragosa); Ivai 



- 11 — 

Tites; Filip Bugarin monah; Gavril Uvriković itd. Napokon glasbeniei: BenkoBa- 
kić; Jakov Galas krajnac; Juraj Slatkonja; Gavril Tamparica; itd. To su sve takova 
imena, kojim bi se svaki najizobraženii narod ponositi mogao. Ja ću o svih ovih i mnogih 
ostalih naših nmčtDicih obfiimie govoriti na drugome mčstu, za sada naumio sain 
ovdč priobćiti jedino životopis naSega neumdrloga i najslavniega umštnika Klovia, 
već iz toga uzroka, nebi li si tko od naSega naroda uzeo taj trud, pa bi nastavio 
iztraživanje o pravom imenu njegove porodice, o njegovom privatnom životu i o 
njegovih mnogih joi nepoznatih dčlih.^ 

^Onim mojim sunarodnikom, koji su mene, bilo s dobre ili zle naračre, već 
onapred osudili radi toga: Sto se ja, koj nisam niti umčtnik, nili duboki poznavalac 
uBotTorah inostranih, bavim historiom umčtnosti jugoslavenske! mogu ovdd kazati, 
da meni nije nikad na um palo pisati filosofičku i kritičku historiu naše umčtnosti, za koju 
nam avi izvori fale. Jer mi niti imamo knjigah zato, niti imamo zbirkah umotvorah, 
aiti imamo igdč na svitu mSsta, gdč bi se veća strana umotvorah naiih umStnikah 
zajedno sakupljena naSla. Sto ja piiem, to su prosti životopisi meni poznatih umčt- 
nikah naših. Što Ja o njihovih umotvorah velim, to su ponajviše rSči inostranih 
spisateljah. Jer, kako rekoh, mi nemamo nigdč zbirke njihovih ddlah. A radi subjek- 
tivnog pretresivanja ovih dSlah, proći čitavu Italiu,Englezku, Francezku, NSmačkn, Rusku, 
Španjolsku itd., to bi malo suviSe bilo za jednog hčrvatskog književnika u sadašnjih 
okolttostih. Ja sakupljam data za revnieg i vdštieg spisatelja od mane, pa ću sretan 
biti, al^o bolji i umnii od mene priznadu, da moj trud služiti može barem za maleno 
gradivo velike buduće gradje. Iz toga gledUlta, molim da se i oviy slčdeći životopis 
Efeviev smatra i prosudi. Na ovo, molim, da se uzme obzir i onda, kad će moj 
,aovnik umitnikah jugoslavenskih^ na svčtlo izići.^ 

Teć iz toga predgovora uvidit možemo, da su i naS narod blage vile nm&l* 
— osobito u priaSnjia vrdmena — često positjale^ koje bi se sigurno kod nas 
i udomile bile, da nepriatna sudbina baš ilirske pokrajine, već od n^da za 
PoioriJIte tolikih sad manjih sad većih bojevah neopredili. Vile umčtnice, fito jih sva- 
ki ćas bojni zvuči uznemirivaše, mnokrat umukoSe, jer^lnterarmamusaesilen t, — ^ 
pa Tideći napokon da jim uslSd vćčitog bojnog šuma i štropota tudćr stalnog obstanka 
aeinia, ođoše, pa se izza ledjah uboga našega naroda, koj se je medjutim za tako 
zvinn civilizaciu sa kojekakvimi divjimi čopori borio i kdrv svoju za nju proUvao, 
lastaniSe i dragim narodima, koji nam se sada za to rugaju, život ukrasiše. — Ali 
aaka, neka ! • . • Doć će sunce i pred naša vrata I — I mi se za stalno nadamo, da 
te si — malo po malo — kao ito god na literarnom, tako i na razno vdrstnom polju 
amčinoslih slavjanski genij jednom još osvćtl)ati lice. 



Katarina« kraljica bonannha« 

(Iz sloTiiika ilirskih imiČtnikah.) 
od Ivana Kukuljevića. 

Čealo ae s Ičpim iluhovnim darom i neobičnom včštinom druži velika nesrfića. 
fieslo proganja udes takove ljude, kpji bi umiru i u zadovol|jttvtt tvorili Mli iuđosa 



- ii - 

za sToj narod, a i za elAo čorSčansfro« đa ih nije nemila sađba Ijvđska odabrala zli 
igračku avojo« To nas aCe i žgbđe Katarine boisanake, ove plemenite i nbsretne 
gospodje. 

Kći silnog i bogatog StSpana Kosačica, gospodara od Zete i primorja, te za- 
jedno pArvoga i poslfidnjeg hercega od svetog Save, odgojena bi, po stoj prilici, 
kao god i njezina bratja Vladko Vladislav i Stdpan, n Dubrovnika. Ali već u svojoj 
mladosti pretčrpi velike nevolje. U kući razuzdanog svog otca morala je gledati pro- 
gone i poniženja svoje tužne majke. Bila je svčdokom razjarenog onog rata, kog 
je isti njezin otac vodio poradi iste majke sa svojimi sinovi Vladkom i Vladislavom 
i sa občinom dubrovničkom. Živila je posld gorke dane uz mekanog i slabog svog 
supruga Tomaia kralja bosanskoga. U svojoj kraljevini gledala je raztuženim sćrcem 
poslčdice domaće razpre i smčrtonosnog za Bosnu upliva rimskog i ugarskog. Do- 
2ivila je groznu smćrt svoga supruga, kog sa znanjem kralja MatiaSa, rodjeni brat 
Radivoj u stiglasju sa istim Tomaševim sinom nemilo smakni^. Kao udovica poćuti 
iiovu tdgu, koju joj zadA smfert njezinog pastorka Stapana, posMdnjeg kralja bosan- 
skoga, kojega okrutno ubiti dade včrolomni car Muhamed, razoritelj Bosne. Pe raz- 
padn(it|u svoga kraljevstva, ostavljena -od sviuh svojih priateljah, prisiljena je bila 
bčfati p6Ske iz Bosne do granice dubrovničke, te od tuda poći u Rim, i u tud]iDi 
tražiti svoje utočište. Na ovom putu pratile su ju samo dve v6me dvorkinje, PaVta 
i Jelena, od plemenitog bosanskog kolona , koje joj biahu ne toliko služkinje koliko 
})riatdjice. DoiavK u Rim, morala se je pokloniti papi i tražiti pomoć od i^ega, u 
k(pg po zakonu svojih otacah, u svojoj mladosti ni vSrovala nije, jer joj otac njezin 
ViaJe bogomilac. Ali lAroga ta gospodja nenadje ni il Rimu željnoga mira hi utShe 
u svojoj nevolji, već je nove žalosti podnositi morala po tom, iio su njezina vlastita 
đšca, Žlgteutido i Katarina, 2aJro%iIjena ćd Turakah poprimila muhamedansku tfini, te tako 
izneverila se a jedan čas i kersta i svomu narodu. Pa joS nebiafie ni to dosta, vM 
i ujezte najmladfi brat Stčpan, zamčni kćrst s koranom, Sto mu je onaj vi$e koristi i 
veće stave donosio. Sve ove tužne zgode učine, da je Katarina napokon, jprežirući 
tog'svčta taSthni i okuženo družtvo ljudsko, ostavila svčt i uiflila u nilsi ženski ka- 
tolički samostan, gđ6 se pončšto barem umiri njezina botaa Auia, te ona proživi la 
poslčdnje svoje godine u samoći i pobožnosti dok neumre godine 1474 u 54 god. 
i^oga Života. Nu i posld njezine smerii ocferni pred njezinfani sunarodnici nSka tajna 
doba ljudska nje glas po tom, Sto je izmislila nSku oporuku, u kojoj tobože ona 
svoje kraljevstvo i sve svoje pravo papi rimskomu ifi'edaje, koja lažljiva oporuka 
sama sebe uniStuje time, Sto je njezin sastavitelj zftbttravio razpitati godinu smdrO 
kraljičine, te je pod oporuku napisao godinu 1478. 

Po običaju jugoslavenskih ženah onoga vrčmena, bavila seje Katarina ponaj- 
ređje umčtnim i krasnim vezilstvom , koja vdrst umčtnosti, prenesena valjda iz firiSkih 
pokrajinah preko helesponta u d^ave girčke i jugoslavenske , bila je tu obćenito 
obljubljena jur u najstaria vrčmena, te jod i danas nije zaboravljena kod nafieg 
naroda počamii od Kupe i Save sve dole do Carigrada. 

Jedan jedini Katarinin umotvor ove vdrsti sačuvan je u Bosni u franceškan- 
Mroj ofrkvi Sutisfcoj. tJ sakristani naime rečene cdrkve nalaai se j^vo raho sve- 
^^^rnAa <i j« stolay laMiipii; tobolae od korponla i BodavMeaa planeta) tvoreno 



- 13 - 

rakoin Kafirine« \e%$na je ovo rnlio po zlatnom konopcu tako prekrasno i nmStno, 
da mo se čovčk zadosta načudit nemože. Govori se, da je isto ruho ostalo zato nedo- 
vćrfieno, Sto )e Katarina, prie nego ga je sgoiovila, morala s Bosne pobčgnuti. 

Za lorSme dabrovnUfkog spisatelja Jakova Lukarica, nalazila se je u Rimu, u 
dvora papinskom, a u sobi Konstaatinovoj, slikana podoba Katarinina, načinjena s 
maslima u naravnoj veličini« Jeda li ista slika joi i danas tamo stoji, neznaro. U 
rimskoj odrkvi »Ara Coeli^, vidi se pako pred velikim oltarom grob Katarinin sa ka- 
menitom pločom, na kojoj je takodjer njezin kip izsččen, sa slčdećim slavenskim na- 
pisom: ^Katarini kraljici Bosanskoj, Hercega svetoga Save, s poroda Jellioe i kućie 
•ara Stiptana rojeni« TomaSa kralja bosanskoga ženi. Koliko živi godini, liV. I 
piiminu i« Rimi, na lita gospodina MCCCCLXXIV na XX. dni Octobra. Spominak nja 
pismom postavljen«* Od zdola slčđi isti napis u latinskom provodu. 



Marodne poslovice Ilinke« 

od Jf. B. 

CTapaa noojiomiiia bo b^vb me cjioHiTca, 

lUuka poslovica. 

Me samo slavjanski no i mnogi todji spisatelji, koji su se s naSim narodom 
pobolje upoznali, priznali ^u jednoduSno« da naie poslovioe nik« vdrstu narodnog 
naiag oiadro^ubja (filozofie) sačiajaju. Pa doista^ kad jih čovfik čita, i duboku smi« 
sao mnogih tih poslovicah malo bolje pretrese, to za cčlo priznati mora. Pravo je 
dakle J. Ferić imao kad je kazao : ^da su poslovice najreće blago ilirskoga jezika, s 
kojim se dičit možemo, samo da bi jih svaki htio suditi i po njihovoj vrčdnosti 
ečnitk« 

Budnć dakle da spisatelji ostale naSe bratje slavjanske dobrim uspčhom već 
dulje Tremena oko toga nastoje, da raztrešena po narodu zlatna zima svojih poslo- 
vicah pokupe, te sakupljena opet svom narodu predadu, zato ću i ja nastojati da na- 
iim £ilateljima u tom listu svakiput nčkoliko nafiih. narodnih poslovicah, alfabetičkim 
redom i pod gore navedenim razdčlom, kamo te poslovice kao jedna vdrsta nauke i 
onako spadaju, priobčim. 

J^, neću da se tudjim perjem kitim, i zato evo očito izpovSdItm: da ja po«* 
alovioe^ koje ću u tom listu priobčivati, po narodu kupio nisam, već da sam jih iz 
raznih đfitadi izvaAo kao n. p. iz dčla Ivana Ambrozovića, komu je naslov: „Pro- 
ričjn i narečenja^ ^- iz znamenite sbirke Vuka Stef. Karadžića pod naslovom: 
gNarođne srpske poslovice^ itd» — zatim iz sabranih i popisanih u dčlui 
»Narodni slavenski običaji* od luke Ilica, i konačno iz noviih dviuh od 
revnog naSeg domorodnog spisatelja L F. Jukića mnogim trudom sastavljenih sveza- 
kah: JBosan.skog priatelja.* — Evo to su izvori kojimi se u gore navedenu 
svMitt služim. Veoma će mi drago biti, ako mi tfcogod iz naroda nafifiga. poseJmn 
kej« nbftko poslovicah poSalje, Ja ću mu se na pose na ICpom iQefD¥iamr dara 
Ifa^'^' to ima lUegovo. narodu priobčiU. 



- 14 - 

Kad jednom gotov budem sa priobćivanjem jugoslavenskih, ili bolje ilirskih 
poslovicah^ medju koje takodjer mnoge meni poznate provincialuo-hćrvatske uvdr- 
sUti namčravam, tad ću isto tako nastojati, da poslovice ostale naše bratje alavjanske, 
češke najme, ruske i poljske redom priobčim, i to ponajvii^e zato, da čitatelji naši 
uvide, koliko još izvan našeg;a, na ostalom polju slavjanskom tog naravno-mu- 
droljubnog cvćća imade. — Taj poso će mi znatno olakšati krasno i znamenito dilo 
velezaslužnog češkog spisatelja F. L. Ćelakovskoga, 6to je u najnovie vreme trošiiom 
neumorno revne Matice Ćeske, pod naslovom: „Mudroslovi narodu slovan- 
skćho ve prfslovich^na svfillo izišlo, i što zaista zaslužuje, da se ne samo 
poradi svog veoma znamenitog i velikog sadćržaja (knjiga ima prSko 40 arakah) već 
i poradi umnog razredjenja, i vele poučnog prispodabljajućeg načina, u kom je sa- 
stavljeno, od strane sviuh presvetu IjubeČih Slavjanah dostojno uvaži. 
A mi trčba da s našim poslovicama počnemo: 

Ako Bog dA! 

Ako Bog d& i sreća junačka! 

Ako je i gol, ostaje ipak sokol. 

Ako je psu pita u dio pala, tepsia je ipak ostala. 

Ako kuća izgori, dug na odžak tvori. 

Ako nije pravi vrač, a ono je bar pogadjač. 

Ako bi krivo, nesmijem od Boga, ako bi pravo, nedadu mi Turci. 

Ako budeš valjan, nećeš biti karan. 

Ako dodje prav neizadje zdrav, ako bi kriv neosta živ. 

Ako ćeš se osvetiti Turčinu moli Boga da se propije, a Vlahu da 
ode u Hajduke. 



SlaTjanske irdmtl. 



^ TroikoDi knji^ra Vaclava Hessa izići 
će na »koro zaostavŠi spisi pokojnog češkog 
pjfsnikU Jaroslava Kaline. Njegovi prialelji oče- 
kivali sa već odavna izdanje tih spbah i žele 
da jim ae priklopi dramatičko pokali nje spo- 
nienu-og pčsnika pod naslovom: ^JeUk Popel 
s Lobhovic.*^ Ovi spisi bili će posvećeni veli- 
kodušnim dobročiniteljicam pokojnog pčsnika 
groficama najme T£aunicovoj I Daunovoj , rodje- 
dim iz grofovikih knćah Votačicki i Pabfoic. 

— U Lavovu razprodavai će se dne 3. svib- 
nja 1852. putem dražbe znamenita knjižnica 
Odnovska, u kojoj mnogo raznoriratnih i zname«- 
nitik nikopiaak imade. Katalog ili popis dotič- 
nik kigigak irakopisah maslan je od kojigame 
V. M. Kallenba«ha na sve znamenitie evropej- 
jkio kiQi|anio. 



— Profesor Vratislav poslao je englezki 
prevođ Kralodvorskog rukopisa u Prag. 

— Poljski časopis „Gvfiatdka CienyiUka, 
pitmo dla nauki, umetnoiH, pnemffttn i iabatDjf^ 
koj je Ičtos svake nedčlje izlazio na malom 
arku u osmini , izlazit će, počamil od nove go- 
dine n većem formatu, nigme u četvčrtini i po 
1 i 2 arka umnožan. Urednik toga časopisa ja 
P. Stalmach. (^Predplatna godišnja cčna toga 
lista s poštom iznosi 5 fr. 40 kr. sr.) 

— Konac Jungmanove „Historie literature 
ceskt^ iziSao je s kratkim životopisom V. V. 
l*omke i ičpom slikom pokojnog tog spisateljai. 

— Rusinski Časopis u Lavovu pod naslo- 
vom ^Zorja halicka^ od zavoda Slavropigian-- 
skoga svake nadčQo dvaputa sa Čitavom aikiA 



15 — 



iiđao, isluit 6e od nore godine počamSi n 
iitoBi dosadaojein foimatu. (Pređplatnt godišnja 
ciaa log lista s poitom iznosi 6 It. sr. 

— DmžtTu: ffJednoie vftvornjf'ch iim^W 
B Pragu obeći nedavno Teoma izvdrstan umdt- 
bOl Ćeaki Jaroslav ćermiik, da će mu priago- 
tOTiti isTorna kamenu sliku, pređstavljajnću 
Otokara II. a iatoru, noćju pred snamenitom 
bitkom na morarskom po^u. G. Jaroslav Ćer- 
mik sgoloTit će to dllo n Parizu, kamo je ne- 
davno sa svojim majstorom pošao. 

— Anton Janežić oglasuje, da će poslć 
Bove godine izdati pdrvi svezak slovinskih na- 
rodnih pfoamah, pod naslovom : ^Cve^e slaveu- 
sfta^a tuiroda,^ U pdrvom razdčlu priobćit će 
slovenske narodne pisme, ito dosad jol tiskane 
aisn, V drogom pako niglĆpie narodne pĆsme 
ostalih Slavjanah. K nikojim pridodat će tako- 
đer i napive. (Predplatna cdna od 20 kr. 
ima se poslati orednićtvu Slovenske BĆele o 
Celovce.) 



— Zu češko narodno kazaKHe podpisano 
je do 13. stodenoga p. g, 80,000 fr. a položeno 
u gotovom 20,000 for. o sr. 

— Otokar barun Šlechta-Viehrd tumaćnik 
kod. c. kr. Carigradske intemunciatnre, koj 
je sa izdanim i s arabskoga o nimački jezik 
prevedenim „Dtamova Beharistana*' ime učenog 
muža u svčtusteko, pripravlja sad novo izdanje 
y,Sadit Bogtana* što se u c. k. dčrž. tiskami 
jur tiska. 

I kod Lužičkib Serbaljah pojav^uje se sve 
to veća književna radinost. To se medjn osta- 
lim takodjer iz oglašenih njihovih 9Tydžen8kycb 
Novin" vidit moie, koje će od nove godine 
poČamši o većem formatu i s ilostraclami izla- 
zitL — Samo tako napred mila bra^o Lužičani! — 
Vi ste, istina Bog, tamo na samotnoj vašoj oazi 
razdruženi od ostale vaše bratje, al ste ipak 
uzko š njima sjedinjeni, odkako i vas duh ua^j- 
mne sloge sla^janske ogryA, koj nama svima 
danas sutra Mpu i sigurnu budućnost obečaje. 



RazUilte irimU. 



— u Londonu ima 491 različitih družtvah, 
■edjn kojima 35 imade, Štono se jedino sa po- 
slanstvom (missionarstvom) i razShivanjem bi- 
bUe bave, o koja svčrho na godinu skoro dva 
flttlioiia funta šterlingah potroše. Veći dio ote 
svote Mknp^a se putem dobrovoljnih prinesakah. 

— Nedavno prodavala se je u Londonu 
pntefli javne dražbe znamenita i glasovita ao* 
iogralička sbirka Damadieu-a. Nčkoliko tih au- 
tografiJi i njihovu cčnu evo naznačujemo: pet 
itftoTah od G. G. Kousseau-a sa 307 fhmka; 
dva lista Rubensova sa 38t fr; list od sr. Fra* 
aje Saleakoga sa l64 fr; dva lista od MTalter 
Skota sa 55 fr; list od Edmnnđa de 1a Pole za 
175 fr; list sv. Vincenca de de Panla za 125 
fr; tri lista Voltairova za 137 fr; jedan list Voj* 
voda Welliagtona za 49 fr; list Vilehna lU za 
iO fr; itđ. Gčla sbirU bi prodana sa 40,000 fr; 
imvećt dio onih antografah što se tiču Engleske 
i hake kopnen je sa londonski moseum. 



— Magjarsko narodno kazalište veoma sku- 
po svoje umčtaike platja; tako ima n. p. gla- 
sovita pčvačica Hološi godišnje pla^e 10000 fr. sr. 

— U novievrčme sastavio je L. Kem, inače 
žid, nu poznat i veoma včšt glasbeni umČtnik — 
osobito ha glasoviru — novu narodnu magjarskn 
spevoigru. (operu.) 

— Emil Dandolo izdao je u nignovie vreme 
u Londonu historiu talianskih dobro vo^jacah od 
god. 1848 pod naslovom: ,The Italiaa Volunteers 
and Rifle Brigad.<< 

-- Thiers pisao je is tndjinstva svojoj ol^i" 
telji u Pariz, da mu sva igegova pisma po^aija, 
boduć on svoju ^dogodovštinu konzulata t car-^ 
Mtva Nap^leonova*^ čim skorio dovčršiti nam^rava* 

— Glasoviti nčmački dramatik Grillparizer 
naumio je ^^ poslČ kako bi jur du^e vremena 
nšotio — svoju— kako se Čige-— veoma zani- 
mivu tragedio „Rndolf II <■ Isdati. 



- w - 



Sm^slce. 



Vozio BačvaniD G&rka u PeStu. Jedan dan 
kf^i GM o4 £d»aiia na puUi lalađo jaaje. Kad 
da^ija a v#čor u kćrčmu na konak, Gćrk reče 
Ba^Tamsa: ,^ore kočijaiu, aakoUi lo jaige i 
oderif a ja ću ga xtoloWti, pak ćemo zajedno 
jatU.<< BaĆTanin rado prUtane u Uq ortakluk. 
Kad GAtIl zgotovi janje , ućini mu ae mak) za 
obojicn, zato reče BačTaninu: |,More koČlaio, 
OTO je aa nas dvojicu malo, nego ajde da spa- 
vamo, pa koji Idpii san usni , onaj sam neka 
pojede sve.^ Bačvanin pristane i na t)D, pak 
legnu spavati Poito Gdrk zaspi, Bačvanin ustane, 
pak usevSi teba iz svoje torbe, metne gvocde- 
i^ak s knvanim janjetom preda se, i pojede 
sve; onda ostavivii gvozdenjak prazan na svoje 
mjfsto, legne i on, te zaspi. Kad se Gdrk pro- 



budi, on poviče BaČvanina: ^^j more, koČiasu! 
nstljt kazi^ sto si snio ?^ Probudivsl se Bač- 
vanin odgovori mu: „Ti si, gospodaru, starii, 
ti si gospodar ; kazuj ti prie.** Onda Gdrk počm« : 
yJa sam snio gđe se otvorilo nebo, pa tamo 
sčdi Bog na prostog« svome, to je tako Idpo, 
da se nemoie kazati; pa onda Bog spusti od 
ozgo velike Ičstve, p« zevne i mene da i^ieoa 
gore k njemu. A i^ onda u« Ustve ^jde gore' 
„Stani, gospodaru, dostaje!^ poviče Bačvanin, 
Ja sam gledao kad si ti gore poiao, pak po- 
mislih, da nećei vifie amo ni doći ; pa onda uz- 
mem i pojedem sve meso.*— „ŠUi nore bre- 
poviče Gčrk poplaien, ,Ja se Sallm, moret« — 
„Bogme, gospodaru , odgovori BaJIvanin , ti ae 
i«lio ili neSaKo, ja sam la {stSnu primio.* 



Blbllovrafla. 



lUnka. 



Boiau$ki prtate^f. Časopis, sadMafiyudi 
potrČbtte koristae i zabavne stvari. UČrednik 
I. f . Jttkić BimjaluČanin. Svezak U. Tiskom 
dra. finđ. Gaja u Zagrebu 1851. Na vel. 8; 
ima 199 str. — C<na 50 kr. sr. 

IVoffs i^esiM. P« Preradovića. Drugo iz- 
danje* Tiskom Pranjie Žapana a Zagtebn 1851 
Ka malaj S; ima 117 str. — Cčqa 40 kr. si. 

KritHada: to jest; Životi ddla Isnkirstova, 
spivana po Gjonu Palmotiću. Izd. troikom Ma- 
tice ilirske. Tiskom dra. Ijud. Gija u Zagrebu 
1851. Na vel 8', ima 348 str. G«na 1 Ir« 90 kr. 

Fiifiu Anhtnu NemBUa sa iivotopisom po- 
kojnika. Izdao Bfirko Bogović. Tiskom Franje 
Župana u Zagrebu 1851. Na 16 ; ima 253 str. 
C<na 1 fr. sr. 

Prircdoslovje, Svezak I, (Iz mčs6čnog lista 
gosp. druitva na pose prellftmpano.) SadčrCaje 
Cieoiogla, od jednog čina gosp. društva; zatim 
Mineralogin i Gaognosio, od Ljud. Vukotinovića. 
^jodnom kamenopianom tabliconk Tiskom dra. 
ljud. Gaja u zagrebu 1851. Na 8. iauildd str. 
Čina 40 kf . sr. 



Život Jurja Julia Kloviđ^ slikara. Izdao 
Iv. Knkuljević. Tiskom dra. ljud. Gija u Za- 
grebu 1851. Na vel. 8; ima 44 str. — Čina 
24 kr. sr. 

Zora. Jugoslavenski zabavnik za god. 185^ 
Ojd B. Bazbga i Ivana Tinkovića, Tiskom Pan- 
cerovim u Gradcu 185). Na 16. ima 178 str. 
Cčna 30 kr. sr. 

Českft. 

P. VirgiUa Marina tpisjf bd$u$ckk Z laUiiy 
p^eloiil Karei VinaHcL^ V Praze 1851. V 8. 
Gana 2 zl. stje. 

Mudro9lovi narodu ilovamkiko ve prish- 
€iek. Pripojena j^st sbirlu prostonarodnick čes- 
kych pofekadc«. Uspohidal a vidaL Fr. L. Ćo- 
lakoviky.VPaise 1852^ VkomissiuFr,lUTiii6e. 
V8. Gena 2 zl. s&. 

Če$ki prdtnik. Nejpotifebn^tl fonantftb 
listin, spisđ notifskfcb,sondnichpodšni rftttUA 
a rouudkđ« pak formultf e v ailaiitostoch lrea«> 
tnich, politick/«h a obeenidi. 5 oUodem mi 
nyndjfii zHzeni lifadd dlenovćho privnicko^'po« 
litickćkonisvoslovisepaal Jan Wo<adlo. VPra*. 
ze 1852 U JarosL Pospiiila. V. 8. Gena 1 zl. M. 



Btezotuikovi niirodne liskarnice Dra. Ljndovila Gaja« 



2Eal»a¥nl 1 poučni listi 






Odgovorni urednik : 

JHiirko Bogavić. 



Oit^ b«ll«trlatl<ki ^sMit lalul troikom Mstic« Uirsk« aTak« ■•4dje u^Mpnt 1 I0 u 2«tvirt«k ■• eilon ark«. C<m mu 

i* ■• g«4ljia sa 4MiaM k«a poMaria« 4 for sr. — sa iaTaajaka ■ patlarteoa 5 far. ar. PraJplata sa pol ili sa čatTtet 

(a4. prisiirsaj« gora sassaiasoj e<iogo4iisjaj elsi. 



Broj 9. 



U Četr^rtak 8. Sćčnja 1858. 



Tečaj lo 



Kletva pera pčaoliioironu 

Od hana Tirndtoga. 



Palo pero ii Tiiok« 
Skrila orln pernnom. 
Pero Tila i^agmila 
U iiodrome boijjem mkn. 
^Finlku jo daiivala, 
lQi«n tiho gofmrili! 
9II0J po Bogu mili bratt! 
Na orlova tobi pera, 
Da biljeili divne pdsme, 
Divne pl^sme miloglasne. 
Pero ti je divne sile 
I vtftiae Bofom dane: 
Kaiaj fiia i vtftinu 
Biitriem omom, bumiem Borcem. 
Ti mi sbvi i veličaj 
One Ijađe sboije itrane. 



One ^nde pravednike 
Slično reci, ito je zdravo. 
Pomno kali, Ho je pravo, 
I iftinn perom ^di 
l^aiMivi ilivnbndi. 

napredbi«! fodn p<Tij; 
Sve • naprednim blaiibogomi 
Nebi r koga užgo rdćiml — 
Al da mi «e prekamičei, 

1 za tađju cMtia voljo, 

A sa svojn na nevolja, ^ 
Da nfklQeš dvorit aili 
I u avdsde kovat podlo: 
Onda silu zatajalo. 
Izdalo te za ave vieke, 
' Prokleto ti pero bilo!<« 



Od M.B. 

m. 

Keprodje mnoga Trimana, odkako aa ova dva nudjuba saataia, i evo — već 
je afime dobe, ito ga je lagar u potaji sijao^ pronicati podimalo. 

U novie doba slućito sejevišeputahđasu spahinska dfirva, Štono au u šumama 
i nagomilana bila, noćjn kradom ix£eannla;— isto tako doznalo seje, da nfiki 
potafao o spahinsUm g<Hrama i dubravama lov lovi i tamo plemenitiu zvčrad ne- 
mfciga« Sad je ovđ^ aad ond6 Meta niinjena, bez da bi se bilo moglo krivcu 



- 18 - 

u trag ući* Ravni lugar Liaić, oa je, da diife, poAomoat avojii podvoftnidavaa I dogo 
vrdbao, nebi li ae kakogod na tata i tajna lovca na«erio, al sve n saludt --- dok 
najpoalć, kako bi «e već dosta greha nabralo, kao iznenada, sigurni ^g tati i tajna 
lovca « jednoj osobi neasanjaši. On to odmah svom spahti javi, koj se j« dto sada 
radi tolikih očitih nasi^ah, prava njegovom nanesenih, jur dosta nasirdio. 

Spahia čim ima krivca laiA, nehti odmah virovati, al ga lakavi Ingar r«^ 
nimi za potvdrdjenje svojih rSČih navedenimi razlogi tako obsSni^ da mo je najfs*- 
ste vSrovao. 

„Gle, glel' reče Goso Vladinić prama lugaru Ja toga nikad vSrovi^o nebi 
da mi tkogod drogi kaie, na teU — o kom sam jur osvčdočea, da vazda istinu go- 
varii i nikom zlo nažaiii — tebi sad virovati moram I^ 

5, Jest tako, milostivi Gospodaru t— I meni je, včrajte, veoma lao, daja.baS ta| 
momak, kojega sam i )a inače veoma cčnio, nedvojbeni krivac, pa da ga vami tužiti 
moram.«*- Sćrce me boli— -al fita ću?«-- Eva sikira ajegov^itoju je aaljdak]W#i a 
logu zaboravio, a evo opet rožić za barut, čim ste ga lani baS vi, milostivi Gospodine, 
nadartii« i ito ga uprav jučer u gori pokraj kdrvava traga ubijene zv6ri nadjohl... To 
sve bolje svčdoći nego MJ^ada rMihI ^^^ 

j,Istina je^ — zavapi Vladimć očevidniji dokazi lugara sasvim svladan ^isti* 
na I — ej Gojko, Gojko na Sto si se dao ?^ 

„Boga mi na 2I0I' primčfi lugar. 

„Da mi nije lani život spaeio,^ reče sad spahia Ja bi ga, Boga mi 1 ntam- 
ničiti dao — al tako <^^ 

„Istina — *^ apaai and hikavim posmčhom lugar „on je Vami, akcT.liat 
hoćete, život spasio, al to bi tako dobrom Gospodinu sigama ja, i svaki dragi is« 
medju Vafilh podantkah, učinio bio, — pače i učiniti morao, jer je to prokleta doi-- 
nost naSal — Sta je naS kukavni život naprama toli dragocčnom životu, kao Sto 
je VaS?... On je dakle samo dužnost svoju izvčršio, niita viile I *-*' 

„Jest, pravo ioui£, Perol^ prihvati sad spahia, kag sa je uslčd primčtbe In* 
garove sav preobrazio i razpalio — ^ pa baš zato čuj, 6to ti avo kažem . . . Šuti toj 
stvari, nu pazi odsele dobro, i podvostruči poznatu revnost tvoju, pa ako mi ga 
opet, bilo u lovu ili u tatbini zatečeS, niti me nepitaj, već uzmi nčkoliko mojih spa- 
hinskih pandurah, pa — 8 njim u tavnicu ! — Jesi ii me razumio ? —^ 

„Jesam, milostivi Gospodine!' 

„A sad idi, pa gledaj da mi do nedčlje nčSlo divjačine pribavii; — imat 
ću goste.* 

„Bit će, kao što zapovčdate 1 -^^. 

Spahia milostivo rukom mahne, na što lugar zlurado posmčhavajući se, ode^ 
te u odlazku još poluglasno zamčrmlja : „Sve je kako valja uredjeno — nemože biti 
bolje I ^ Zanka je gotova, n kojoj će alara lija uhvatit mladog divjeg mai^edal . .» 
Čekaj još malo, prijaaa Gajko, doć će i moja ruka do Uobnkal— ' 

Zloban lugar diržao ja zadanu rčč, te u loratko vrfime vćrlo vfiito sva mo^ 
gaća arčdatva upotrčbio, da se svom cilja primakne. ^ Netrčba ovde napOBMaiiti^ 
da je lugar sdm dćrva spahinska kradknice svojim ljudima prodavao, da je on msH^, 
rad tuko, pače i to, da je upotrčbio nedavno tomu sgodnn prilika, te iz kućeCIojka, m 



k^MMđMiKJkfSAMkM^ flr»«feH«wi«liiiUM i kavani nm vhNo;^ Ulo 
te, ttsliai i onako f?M)ui 94ft4ti» hoj s« sMi » kato M j# logmr ononudoe Gojkt 
ofTetom saUeo. 

I tako opet nčko Trčme jprgdjc. — 6QJk9 i l#pa Mare medjutim ni sanjali 
■iM, kakoYe se cdrne i strdlonosne ipaglf na ^)(WJII fnlade njihove sreće kupe. ~ 
Gojko biaie, kao većom stranosa 9yi ii«ataki (jud^ dpibra sdrca, pa je na lugara i 
njegove rftći već odavna zaboravio, i-r QUm19 ^^ }P} M^na, i po selu, da nčtko od 
Bčko doba apaUn^ka ddrva krade i cvdrad tu^e, al nikoai, a kaipo 1| sam^m GojkU; 
nije ft] kraf pafoeti bilo, da bi se igemn ta krivnja kako napdrtiti mogla. 

Medjutim se je dan včnćanja Gojkova sa IČpom Marom jur sasvim približio. 
Velika rčč, ili kao Sto ju drugi zovu: Rukovna jur minb, a ostale kod svake 
svttbe jar od nigda obične svečanosti — koje ćemo ovdfi, poradi osobitog njihovog 
davjanskog značaja, gdikojemu izmedfn nafiih čitate^fah možebit nepoznata, malo ob« 
iinie opisat — slčdiSe sad redom. 

PosU kako bi indi mladenci -^ Oojko najme i lipa Mare — u cdrkvi jur 
tradpot navćiteni bili, ddrian je tako rrani za poj, jabuka, ili kako drugi kažu: 
oračiea. Kao Sto svagda, tako bi i sada zapoj n neđčljo na večer dćržan, uprav 
pred onn sridu, kad bi vtačanje bR iiiialo. Taj lapoj obdčržavan je kod otca Ičpe 
Mare, starca Radioića. Dodjote pako na tu svalbentl svečanost tako zvani : d o m a- 
4U^ svokArvn, kuoa, stari svat, i kad^tai. Njima su se do skora i ostali 
mSmd čaisim^'fRljJniili, fto jih u podne kU ručka m kući zavučoika dčržana, kum 
M tvat i mladožetOiTlIabraie, nigme: Vojvoda, tato mnitnlukdžia, pu* 
siasvali mim razveaelilelj avatovah iajo Hi <anl, pa joi k lomu dever i 
4ev«rnin. Cim dakin n rečcfr ovi očekivani gosti pred kuću Sadinića dodjoie, 
iriWI pred ^je zarnčnica, i čun ih redom svf ialjnU, odvede ih u sobu. Svi sva-^ 
tori se odmnk «ko atobi posade. Kam, da kako, na pričelje, nfema s Kva starac 
Isdinić, a a desna svekćrva starica mati Gojkora, uz koja aatfm i ostali svatovi re* 
'hi poaodfijl. Tal|0 voćar ^ečeraie i sofoj obsluiavaje, doiito th Ičpa Mare dvo- 
ri BoraU. 

iniradan I. j. u ponedHjak dade stari Radinić ručak. Kod tog ručka še je 
Mme nandravljalo, a n večer sn se svatovom obični darovi dHili, uza što pribitne 
tagnice uručnice Mare slćdeću pčamu zapčivašei 

Igra kolo pod Marini dvori, 

Kdo igra, al netgra Mare, 

Kolo igra i Mari pdpčva : 

^Lčpa Mare, jedina u Majke, 

Jabake su svnda aazorile, 

i Te0 idu od ruke do ruke t« 

AB Mire tafi i ne&ija. 

Već aaeiff ebraze ciUva, 

A mrekdrvi roke i o|)raze. 
U ponedUjak u večer se zapoj svćrii. U utorak se je pripravljala prava 
iMk J^ psed "votar ode dever i devcrnia skolačem I bukliom udavači 
H vince. Tamo doiavH, nadjn ećiog seooa dčvojke evićem ilono sn ga ceo 

2* 



— 80 — 

dan brale, oMerdtfene. Dever, &m u sobu medju đAvojke alnpi, fdttafl itojf koM i 
buklia na stol, naito i adavača pristapi, te slSdeću ptim« ispftfa : 

Oj pomozi, dobri Bože, 
Ldpoj Mari vinac viti, 
Od metlika zelenog, 
Od tratora cdrvenog. 
Od nevena gospodskog! 

Čim ndftvaJEa otu ptsmu svdrši, pričmu se vdnci viti. — To pletivo se je ti- 
kodjer raznimi, svakoma svata na pose namSnjenimi pfismami sprovadjalo. Nn jedva 
Sto ostale dfivojke svatovim pdsme Izpčva&e, zapčva opet 16pa Mare sama sebi 
slSdećn pćsmu : 

Odte, druge, pomozite 
Svojoj drogi vćnac viti. 
Sutra ću Vam putovati 
U tudjinu za tudjinu, 
U neznano za neznano, 
Tudjeg caka cakom zvati, 
A svojeg ta zaboraviti — 

Gotovi vtoei bndu sad redom na buklia stavljeni. Zatim slađe dSver dvojke 
darivati, i tad je sUdila vedera i .lako zvano lomlenje kolača, od kojega je 
svaka divojka po komadić dobit morala. 

Dočim se je tako jedan dio svatovah kod udavale veselio, častio. se je dru* 
gi dio kod mladoženje. Kad su se tamo podobro razveselili i mnogu čaSu rajnoga 
vinca izpraznili, otišli sa u. sela da priatelje i znance a svatove pozovu. . Posrani 
svatovi se onaj isti dan na večer kod mladoženje na večeru sastanu, i tu do ntto 
doba noći ostanu veselo igrajući i pčvajnći. 

U srčdu u jutro se svi svatovi cvčćem Ičpo nakiljeni opet sakupe i usja&iv 
hitre konje odu uz punjavu pušakah po dčvojku. Dudaži ih na kolih pratile. Đo^ 
iavii pred kuću Radinića nadju vrata zatvorena , te ju morade po adetu starom kum 
novcem otvoriti, čim u dvorište unidjoše, već ih je Ičpa Mare sa deverom i đevero- 
Som dočekala , te poslfi kako svate redom izljubi , ode 9 njima u sobu. Svi lu 
opet oko stola posednn te najprie uz pčvanje dčvojakah stanu ono jesti što su od 
kuće sa sobom pončli. Po dovćrSenom tom občdu i pčvanju bude čorba na stol 
donesena, i time znak podan da se na novo jede; ^ nu prije toga imao se je je- 
dan svečan čin dovdršiti. — - 

Gojko sa svojom Marom sad pristupi k stolu. Kum ih već uze za ruku da ih 
starom Radiniću radi podčlenja blagoslova, njegova privede , kad al eto — na vniUi 
praskom otvorena lugar Lisić sa četiri spahinska pandura unidje. 

Svi se prenA , jer se u taj čas nitito lakovim gostima nije nadao. Lugar, 
čim zlorado cčlu svatbenu družbu pregleda, uz đjavolski posmčh naprama starom 
Radiniću reče : 

«2eo mi je , što kao nepozvan ovamo doći i vas opravo u veselja vnifem 
uznemirivati moram ; al šio mora biti -^ mora da bude I — Volja i zapovčd naie^ 



- 21 — 

trtim db'Moi Je isvan cbtkte stuJ« i Y«ida ivata, njoj se kao podležniei 
pokoravali morano I — ^ 

i,dta će to bili ? — ^ pitale se međjosobno goati. 

,Tiho bratjol^ re£e Radinić — ^ a ti Lisicu , govori fita inađei, mi ćena 
te Biinio saslaiati, i premda nas boli, ito se narodna naia srećanost tako neugodno 
prridđa, ^ak smo gotovi da i sada zapovM naieg spaUe £ojemo i grtilimo — ako 
a qegoTO ime k nami dolasii. 

j^Jest tako*^ odgovori lugar — ^a đolaiim u ime naieg milosliTnog apabie, 
da sa sobom povedem onoga zloćinoai koj, kao Sto će i vama poumno biti^ već ođ 
aMiog vremena u spahinskim jumama dćrva krade i zvfirađ tnće.^ 

^Pa fita to na nas spada ?^ primiti nezterpljfaro starac Radinić. 

^Spada starce* pribvali logar Jer se krivac u vafom krugu nalazi* 

,Šta? ... je 1' moguće ? . . . Ovddf ... * stade u jedan par vite glasovah 
pilatL 

„Jest ovđi* reće lugar i pastom pramaGojka pokazavši pridoda: ,evo ga I—* 

Gojko sav prorćrne i kao stfoa problfidi, a ostala družba isto tako ođ stra- 
ka i nenadane vćsti sva se ukoćL L6pn Ham nMto u srćd sdrca zaboli, da je od 
neaseći, koja ju svIadA, jedva na nogah štqati mogla. 

Sva lica, koja su amlo prije sćrdainom radoktja obasjana bila, sada evo po« 
tavsiie. — Strašna dogia stanka nasti. — 

,Sada znate pošto sam došao* reče kigar, ćim gnjevnom svojom rćći . naj«- 
pria zavladavšu tmastu tišinu prekine — ^a vi —^ nastavi prama pandurom --^ 
.ddrftte krivca da nam nenteče!« 

Na ove rdći se Gojko iz polamćrtvog onog stai^ probudi, koje cesto i naj- 
jače Ijsde svlada^ kad ih kao munja s vedra neba nenadana radost ili žalost stiže. 
Eirv mn u preaMenim malo prije žilama silnie nego ikad prye nzavrije, te on po- 
Uopito za ćas glavu svoju opet u vis dignu^ baš kao posli gromovita treska silna a 
planini jela. Sćrce ma se namćsti, i sva njegava moralna sni|ga, čistom savćsij« 
pedhripljena, sdmži se silnie no ikad prije sa tčlesnom moćja njegovom. — U dra- 
goj prilici bi ovaj ćas iz Gojica najslavnia Junaka načinio bio ! — 

Pandori, videći smionost i odvažnost Gojka, koja mu sad žarkim plamom iz 
9tuk mttij oklevaše izvtoSiti zapovčd lugara. 

„Sta?* poviče sad lugar „zar vam se dvapat kazat mora, da svćršite ono, 
no aan Goso zapovćda ? — uhvatite ga odmah, pa ga šapnite, i tad u tavnicn š 
njise!* 

Na to se panduri Gojku primakao, al taj — pograbivši nož sa stola «-mužev- 
■■ svojim glasom zagtemi kao more, Icad sćv^rom nadmeno, strašnom bukom na 
vabire skoči: »Okante me se, ako vam je štogod do života vašeg stalo! — a ti 
Pero* reče pam lugaru — »prodji me se u taj par, ako nećeš da tako bude 
kao ilD sam ti onomadne obećao!* 

.dvti tate I* ciknu higar kano ljuta guja, pa nemogavši gnjeva svom odolčti, 
■aiine pdrvi na Gojka, htčjući ga knndakom svoje paške po glavi ošinati, na Goj- 
hai^ Ileao ga rM »tali* na novo strašno uzdčrma, razdražen kao ris k lugaru pri- 
i prije M tig kanđAom provo i mhjaA, već ga nožem v pćrsa odri. — Sai' 



~ « - 

najodvažnii pandur dafsde^ iR te C«jha lai^ mi pHgš no ki rskoM vdiia nkn lwd^ 
i njega nbojit nož Gojka u sIo mislo pogodi. 

Lagar ao na deano, i^Mdor ila IMo svfli «^ ooMli a6 kM alufivi okamene, 
a ficjko iz aobo kao biira poleti i iifeinev 

IV. 

Ćovdk ima nnogo Ifi^ i ditftih ^ređmalib, Sto ga <itio ▼bdaiMi s«ariie^ 
al je ipak nza sve to velika airola. On je, istina Bog, imoii avojiai ste ostalo sirora 
nadvladao i pod|ahBio, oti jo iaaiMo viaoat gorah i dnbijiofe vodah» on to* bo$«*ii srakom 
IroJi i vatru gaii^ on a racrovanoj utrobi Min^e i m dM mora pohllpao traii t 
nadje relativne dragoeteosti idg ivšta: zlato i biaer; on — ito je vilo -^ proaM 
moć silnih živaljah| te uiioi) da raanim njegovim teinjam slvte, on pronadje i pro* 
računa kretanje i bitnost oiTo naio aomljo i svega it^ Je m njoj i • njoj Mvo i ne- 
liiro^ t>* svedj još dalje tMeći, proračuni isti tako toino položaj son^ tečq md«- 
seca i sjajnih zvSzđah, ttono se izvan vozduinoga kruga naie zemlje nalaze. — Sine 
^ ste to tovčk prbračntM ^ tp^ befc da bi ali^al^ kaie: ^tako ^ bitil« — Al 
Bajliludrii i aafslavnii ljudi ab lom svBtil ipak svoal vlastitom iiirotn afSu znali 
kazati : ^^tako «ie biti I'* pa ako su s^ i kazali, bilo je^ kako «aš bistoria ači, o»* 
svim drogačie, jer uz pdrkos mohibioj inagi^ kojom je nartnr to a^e IjabiiicO mi« 
darilay i tMie postignut|e oU|a njfbbvog tako rifai6 osigaiala, dogodi se bai protivno. 
Tajna nčka i neprevidjena mo6, koju kako nam drago iMtvall moieiMi, često nado» 
dje, i čim radimo čorM^ja sasvim porameti^ amobeiiom aagdrtbi: j^Vb oaah6^ čovčče, 
već ovako !^ 

I u ovoj naioj pripovčsti to isto u matom okvaf^ vidit BMžobfio, M aatai Um 
drogdč u većeJBi prbdslav^a. 

Tko bi bio onaj dan, fd« jo sa aftoliko salih v«ačaaj^ bit Imilo, i s dalo^ 
ka pomisHo, db 4e se sto tako avMitil -^ Istotai lugaru^ img je avoimi toam pevM 
dao, i koj je ciln stvar na -ovoj način dobro prončunao, laj njegdr sačuo aaavin 
dnigačie izpađe , nego li ite jo on audio. 

Al s onim strainim dogadji^em^ koj je veaelo svatbu flojfca i Ičpa Msire ta« 
ko nenadano prekinuo, joft nebi dosla^ jar posIMioe odttida proizličaće^ bilb su « 
svakom Obzindi joi btraSaia i. žaiDstnie) nOga K ftto se to na pdrvi mA i pomisliti 
moglo. — To, Sto je tada nesretni onaj pandar, koj jo m fiojka tMvrfia^ odmah aa 
mčsin umro, dočim je težko rlnlmi lugar nUdm čudom Ut ostao^ no doljla vrčmena 
boloVao» -^ tb bi se jbi ove nčkako pregorćti dalo, da nije hhita iiesraA% aeaadiai* 
voljna sa pčrvimi žčrtTami, dalje posegnula, za da još nčkojih nedužnih Ijudih arete 
proguta. 

Stara miyka Gojfcova^ bolovala je počamfti od oatog nesretnog dana avejai^ 
Mko. Sirota stara jadikovala je neprestano, te gorke suaa ronila za svojim ainoaa^ • 
kojem sd nifitb nye aaznali maglo kada je poS^ poslč kako bi onomad iz bićO Ba^ 
dinića izčeznuo. Ubogu slancu u tčlesnoj i dožetooj njbziaoj bolesti tMto ja česta 
jedan miti zemaljski angjeo^ i to biše Ičpa Mare, koja je skofe^o irvabl dah k starici 
dolazila^ š njom plidiala, i za MsrMiag^ a« ipak vazdbjedrtako— ako *e još boye ^ 
ljubljenog Gojka Boga se mdlila. -^ i Marae ladmidi koj se je inačo radovi pirialmo 
sa svakim razgov«iyia^ aMtto jo sbavim^ jbt.J^ fa a n a v^^aft M 4Ctala d¥agii 4tikt% 



— 33 — 

iMO» da linuiinm «i#j0t« p^fižen evčl mikAt iJMine sreće viie glam dignut i 
preofesli sete. 

Da je iikriiie soialetje kaAro bilo nesreću tih nednino Iferpe^ili l|judih uma- 
^ to bi ae saiaU ležko breme ivihore žaloati kros to znatno olakšati moralo, tto 
je ne eamo njih, nego i nesretnoga Gojka, svaki u malenom seocu iskreno ialio, I»» 
gara uoprot proUii^M. 

Tako je opet niko vrdaie postojalo^ kad al eto i u to malo i aabitno seoce glas 
dopri, da sa se hajdad, ilo sa odprije u Srfimikim planinama bili, a aoTie Trčme 
aSafićko planiae preselili. Pripov^^dalo se je o njima kojefita ; ~ medja ostalima i to: 
da ^ bai odtiie neima, al da sa veoma ddnoviti, da bes svakog obsira, kadkod 
dodjo, odiaah spablaska dirva s6ku, ivdrad taka i e6\B stade konjah, rogato marvo i 
ovaeah, ako ih gdćgod zateku^ bez svakog pilaaja odgoae i porifi a Turskoj pro* 
davajn. Sve to se je o lim hajduciaia piipoviđalo, pa se tomu joi i to dodavalot da 
Uago seljakah aikad neotim\ja, već vazda samo spabinske. 

Ove B poietka puste pripov<dke skoro ozbiljna iatina petvtedi, jer odmah, 
pođi ^ako bi se ti glasi raaneli, bude ipahiaskim pastirima redom, sad jedao sad 
drago stado odagaato^ Spahia Vladinić se razljati, pa saknpivS birzo sa svoje tri 
analna spaUIuka do dvadaeet pandurah^ ialje ih u goru za bejdacbna a potAm. Al 
je pnadoiiaia lola steća biiti ^ jer ćim u planiai on hajdakenagaziSe^bođu od njih 
pesli kratka okiriaja, u kom četiri pandara pogibale, kirvava »hijeni. — Nn to 
joi nabi dosta 1 *— Pamfaiii, koji sa se posll te svoje bitko kao lazagnato od bisna 
kajaka stado ovaeah opist u selu sakupljali, zaklinjali su se ftivkn Bogom i presve« 
tim tspjstvom, da su svojima očima na lelu ote flote hajdalka Čete (iiojka Smiljanića 
spazilL — Ota vist se je odmah po setu razniki« Svi se jNrepadele, a bofaiu stari«* 
ea au^ka Gajkova, čim slučajno stralnu i nenadanu tu vist aačA, kap udri *— te 
sirola iivot svj;}, a stare dane tofi ogorčen, aajadaaput svčrll« 

^Blago luojzi^ rale ~ čavli tako«ijer alstoGoikufsmlrti majke njegove da« 
beka asdiiuć i gorke suze ronoć — lipa Mare — ^Kago njojzi i ja ću, ako Bog da, 
sfcora an ajom poći I" 

»Nemoj Mare tako 1^ prease sidoglavi starac RadElaić, kej se jo usifid sviuh 
ih vtetih tskodjer jedva sam tMiti mogao^ — „nemoj dlte, ta Bog je svemogućau, 
ea joi sve to sravnati male I' 

»Oa to i hode« odgovori utMtto Mare -^ »nu ne ovfcn^, već ondl gdč vič- 
ai fako| vlada, i gdč one, koji se ljube, nitko razstaviti neće 1^ 

»Dote, dčte — uzdaj se u Bogal« 

»Dragi cako, ta bal u njega se i asdajem! -* da teg pouzdanja u mene 

Jriia bi već ! sdvo|iti amrala, al ioaako «— tćrpim -** dokle mogu — pa je 
►i ^ ta kad <rile neću uMći — Mli će joi bolje ! --« 

»Bolo« reče na to suznim oko« atarae »tvoja volja neka bale!* 

»AmOft — dr^gi ćrtof« doda Mare, otoa si ogćrli i I njim gorko proplače* 

Kklsb saigdi, ^ko je i ovd« medjasobna zamčaa Ifubeznih rWih prekomfir- 
asaa dUpsl^n obteratjeao siree olea i kćeri poaM to olakltf a, al to je vazda samo 
m im Mario, jer jim se la auda opet, i lo novom krutestju, priainja bol u grudima 



— 24 — 

Starac Rađinić, koj je ćvtljini arojo ćerko dobro poanarao, ahMio je da do** 
bro biti neće I — Kod grozne mitU, koja ga glede uboge svoje ćerke često apopade, 
bila bi ga saista sva snaga ostavila, da ga n^'e vira o Boga pa k tona i ta nada 
tdfiila, da će se i on skoro vMnog pokoja uživati, i s onima opal sjedniti Ito ih je 
za života svoga loli ljubio. 

,,A Ičpa Mare ?^ pitat će valjda pogđSkoj čitatelj . . . Ona se je već od dana 
p^rve nesreće u svemu jako promčnibi, al sad u novie vrime, odkako je najme vdsfc 
o Gojku i smirti njegove majke ćula, siHa je u kratko tako s kipa, da su ju 9^1, 
videći kako očevidno gine, iz svega sčrca žalilL Li^ca njezina, koja sa prije kao 
trator i ružice evala, sada kao Ičr problčdiđe, a oči, prije bistro i žarke, sad potav 
niSe i kao izgorčla dva ugljena ut^mofie; — rččju, c6la slika lako se promeni, dn 
od priainje ISpe Mare jedva sčna preostji. 

Neprodje ni mčsec danah, odkako je mati Gojka umćila, pa je već i nesret- 
na Mare duSevno i Ičlesno bolna, u postelju leći morala. 

Medjutim se je lugar Usić, koj je dogo bolovao, opel oporavio i lugarskn 
svoju službu na novo obavljali počeo. Od kako se je pridignuo, opazili su ljudi o 
njega' joi veću zlobu, i razdraženosi prama svemu fito ga je gdAgod susrMalo ili na 
pro8aslnosl spominjalo, nego ikad prije. Kako daleko je lugara slčpa i zlobna strast 
njegova zavela, vidil možemo iz slčdećeg primčra. — PoalS smirti stare majke 609* 
kove ostala je kućica njezina sasvim posla. Gospofilina je ono malo. Sto je po smMk 
starice preoslalo, u ime naknade itelah po Gojku ućinjenib, sebi uzela. Poslč se pa* 
ko na lom pustom selo, valjda iz lajnog nčkog straha, nitko nenaseli, te tako, kao 
ito jur rekosmo, kućica oslade pusta. Jednom — bćše upravo noćju -* sav.se aa-. 
bofcrug požari vatra se u seocu porodi . . . Slade obična vika i jauk ... Svi na no* 
ge skoče, al prije, no se je vatra ulćmut mogla, izgori pusta la kućica, ilono se ja 
na sreću ubogih seljanah pončžio sa strane sela i na samu nalazila. — Svatko jo 
odmah znao, da lo vatru drugi nitko nije podmetnuo no zlobni lugar, koj • se je n 
slčpom svom bčsnilu i neživućoj stvari svog dušmaaa time osvetili htio. Premda «• 
je dakle znalo, tko je tu vatru prouzročio, ipak se nitko nije usudio tom javno go«- 
voriti, jer se je svaki za sebe lugarove osvete bojao, koj je od nčkog vrčmena jok 
veću moć stekao nego prije, što mu ju najme poda spahiaVladinić, koj je nedavno uOsHi 
glavom bez obzira uteko, za da se ukloni osobnoj osveti hajdučkog harambaSe Gojfau 

Lugar se je sada vize nego prije ljudima iz sela uklanjao i samotno sa svo- 
jim! lovnimi psi po gorama skMao. Činilo se je upravo, kao da se taj čovčk kajdu- 
kah nimalo neplaSi, pače kao da traži S njima sastali se. 

Tako Jodnom opel prie zore lugar uz pratnju svojih kopovah u Naličku pit«* 
ninu odć, nebi li ga lovačka sreća na kakovu plemenitu zvčr naačla. U gon d»-» 
iavSi pse razkoriata i razpusli da idu za tragom zvčrine, a on stane na razkri^o^ 
pa nasloniv se na svoju taru — duboko se zamisli. 

Bilo je kasno doba jeseni. Suho liitje je sa d^rveća padalo i kao lqni glas 
đuhovah fiuStilo. Na nebu su se išlo lako oblaci jedan za drugim tčrali kao kobne 
mćrke sčne, koje jo9 za vrčme na opredčijeno svoje mčslo doći želje. Bilo je uprav 
ono doba, kad se, na izmaku godine, narav k pokoju sprema. Ovo doba godine 
obično grudi naio bohio steže, jer nam predstavka živu sliku minulosti nale i avngi 



— 25 — 

Ho Mf dmiav«. Tad se cesto ač^ano cvića, ilo je u proM^ja naravi i ilvtta sa- 
tefa c¥aIo, aMaoio ae Kta aa avojiai žarkim aunoem i kađkađ isnenađa nadoiaTioai 
tačon. Sto nam jeis mdrklog oblaka plod kčrravog naieg znoja karnetom potakla, 
a kad jesen prispije, tad se — kao Sto jor rekoh — sčćamo onoga, tto je bilo pa 
prodol — Vehlo littje, <to ioiteć na tle pada, spominje nas rado na one, koje amo 
Ijvbfli i koji sa se prie nas iz ovog svSta odddliU. To sa po prilici misli, koje tožno- 
■ila jesen o nami pobudjaje^ i koje, dočim nas s jedne strane rastuže, s drage ipak 
iodnovato ublažavaju. 

Lugar je svedj )oS nepomično na svom mčsto stajao, tavno izpred aebe gle- 
dao i — mislio. — Da njega slične ublažavajuće misli, kao Sto ih sad napomenusmo, 
akražavale nisu, to mu je svčdoćio mčrki i zlokobni izraz lica. —-Ali — najed«iput 
— kao da žarka munja cdrni oblak presMe, nčka misao kros tamo njegovo lice 
proietL 

^Gle* reče gnjevno i poluglasno izpred sebe, 5,danu je upravo godina da- 
nak, Ho ao to dogodi! — Ala^ ciknu, <im zubima Skripnu i pulku digni — ^ala da 
■i se and ukaže Gojkol — « . 

„Evo ga! — ^ ^ poviče izza girma posnan glu. . . Lii^ zaluiti i harambaia 
Gojko u ajajnom hajdučkom odčlu, Sto Serežanskom sasvim prilUH, jedva na trideaot 
koračaju izpred lugara na stazu stupi. — 

„Dobro doSao...^ još zaviknu lugar, al mu uz te riči već i puika puče. 
Tano pokraj Kva uka hajdukova aazviždi i airaga mladjahau jelu probije. — 

j^Zlo niSaniS, more, ja ću bolje 1...* prihvati aađ Gojko pa več njegova 
kuburu jur sefod, grom zaori, a lugar — bez da i rfičen iztaali — mSrtav pade. 

Gojko zatim, čim kuburu za pas metnil, k mirtvom lugaru pristuj^, kojega 
je iof o podvitim rukama gledao. 

„Ti si mi*^ progovori prama mirtvacu poalč daye stanke iakmlnim glaaom 
hqdnk „mnogo skrivio, jer si mi otrovao ečli moj život. — Sad si mi, Bog i duSal 
dug kirvju izplatio — al mi se sve čini, kilo da se time joS oduHo nisi, ti bo mimo 
sada spavai, dočim se ja svodj bez pokoja, prognan i oddayen od drugih Ijudih po 
kMmn planinama tučem, neimigući kuće ni kučiSta, nemuv^ći ni dnSe koja bi me 
Ijubilal . • • . Oj mare, aaoja Marel...^ progovori sad sasvim ganuto, al dahya mu iM 
sapi. 

U taj čas u poznatom malenom seocu izpod planine nčkonni na nmifun{e 
mmo zazvoni. 

„Bio tko mu drago — Bog mu dao duBi lahkol^ roče hajduk, dodim mu 
ifi wKtA nehotice niz muževno lice polete, pa zatim sav uzdArman hilro uskom sta- 
se« a planinu krenA. — Va^da mu je duSa dirnuta tajnom svezom slutila da mu 
lipo Mnre sad umire. 



N« dojduću godinu, najme 1740, đodje glasoviti Franjo barun Trenk u Sla- 
le stade uz proglaSiva^e obćeg pomilovanja pod carski barjak sakupljali sve 
hi|duke, SNno su se tada kojekuda po Slavonskim pbininama i blizu turske krajine 
b tii hajdukidb — medju kojima biaSe i Gojko —junački Trenk straSnu onu četu 
«««nih:«T:r«nJbiLvih:panduraVnUstroji, kojii S njime i pod njegovom sapo«; 



— M — 

vi^ii ^ MdnvgodiiBJMi nasKdiloiii ram čuda jonaćtara, nu at tD i MMg0 <>far«bufr- 
tva iirada poiinL Nfimačka, osobito Bavarska^ sp^iiiaie joi i sada s ulatom to Traa* 
kove i«ni«re, ito sa «v»da aa scbom oslat^ali pofrto aU^ rasorenja kdm i poiai«* 
Uprav Unio — a Bararskoj ^ biaia, gih se je ^jko prilikoai sirateog jurite, oa 
obsedaaog jednog grada bedean najp^i popee -» A odmah i ptrvi ndrtav ft njih 

SVttliO« 

Pko je akvoo kao junak, premda daleko od svojih i k neanaaflj todjoj Beaiiyi. 
I tako se svdrfii burni život bigdoka Gojka« 



Uai aiavoilial JezibL. 

Od IL B. 

Tko nije za febe nge ni sa dragoga. 

Svaki de vm me prietaii i frinmti, da je woma žalostno kad ti[o a vki8ttto| 
svojoj kući pravo nema da li je otf Ui tko drugi u njq] gospodar, si M^nam hoda 
K se fvdd odUrnk doaitti da m %o^ iatibote^ t sas tiče; — a tife nas se bafi jako. 
Jer ^ alB> kriiltoai bik hoćemo ^- moramo prisMti, da saM) u vkatitem iitfem domm 
todji. 

Sa se je ta nesrtća bes nkic krivnje kod nas udomila, ja bi Mie i nebi ni 
riči kazao, ji dtan vidim da amo mi kmc nehajstvo nafte sand lamu krivi^ nemogm 
da -ta stvar, k^a lake dabolto oaačca u nat iivet — makom mimoidem, već hoću 
da aMpliko- riMlih o njoj psodmrim. 

StA hag poMk AnKt lUr^atskn potuje, opnzit de da ja svuda ~ bilo u se- 
lima ili gradovima — onaj isti narod;— pa koliko će ipakattći rafeUke! U seiima se j# 
pnmlMa i tkvnoduinoet ^obUaja i jeaika neoskv^rnjena satemla, doftim je tudji duh 
btatto gmSoue i «nu sm^u u njima stverio, kej« kako man drago naivati moieaio^ 
amno ne iitelgeneftam. 

Pfie petdeaet ili Jeetdeaat tgodinab, kako sam to ćno iz usliuh mnogih starih 
i vftfodosloinih staracai^ vladao je u Hrvatskoj kMl tako svanih viftjih druMveaik 
klesah sasvim dmgi didi nego li sada. U- javnim sbopilinama vindao je tada, istina^ 
jesik latinski y al u ostalom u kući i u družtvu svagđft jezik narodni. Tad se aye 
aMm mnudo narodnun avejiaii, bilo kekavakim) štokavskim ili čakavskim jtiKihom, već 
se je svaki njime složio isto tako u sjajnim dvoranama, u družtvu uglednik Ijiidik 
i kraaneg spola kae i kod kude sa svojom družinom. Nu odkako se nteeiki duh I 
ft igime eaobiia nika Hdrvatd piije nepoznata podiost kod nas udend, postade st^ 
dvagtie, jar ne eame ftlo je nteaćki jezik talm zvane boljaratvo naftih ^radovnii 
skoro sasvim prekrilio, već nam je u novie doba, kako sa žalostjn opanit meradosaM^ 
t prostii do sad joft čisti živalj stanovništva nafteg pređobio. 

iNuM u avtkoj koći naftih blrfatsklh gradei^ nećojeto dmife rfiči, osim 
ttfm^dko. trospeđa i gospoje, kad se na javnim mfisUma sestajn, drugćie negovora 
nego ndmnfiki. Postovi oemneigima^ioe mnogo laglji kad ae u nftmadkom jesana 
obavljifa, fato nabave ugođn^e sn— kad jtti samo odaftevljava jesik i didi ndmatki. 
MhjIftoaiifiMa dnviMk «ovC(ya Isniivaj« se n n»m«tke«i jesikn. »Mae aaie «^ 



-^ 27 — 

4«t«)lM f fospoje, kad se u e^vi BognoKile, U Mne « nSmaCkon jeailni 
i is nemačkih molitvenih knjigah. UsneSeni i portom Krakom blage IJtibavi rmgri^ 
jaii idadić^ kad ga anađje dobra prilika te obožavanoj svojoj đfivojci ljubav svoju oči«* 
laval saože, to pon^viSe fini u jezik« «d mač kom; itd. Al n^e dosta da so-^ kao 
ilo gore rekosmo^* oni Ijodintaiaćkimjezikom slože, koji se broje medjuvi&je i od« 
lićoije naSih gradovah, već to čine i oni koji spadaju medju prostio. Tko mojima 
rččima nevinije, može se najbolje uvčrit, ako stane pozornim okom motriti 8ta u na- 
tim gradovima biva. Tu će često sokakom idući, sluge, i služkinje, inače iz Hčrvatske 
^ili Slavonie rodom, sluiati, kako se medju sobom nč mački razgovaraju — (ako se 
inače goropadno natucanje jezika razgovorom nazvati smije.) Tu će, kud god okom 
krene, razne napise na cimerima i kućama viditi Sto su ponajviše pisani u jeziku 
aSnaSkom. Tu ćekiadalje čuli, kako dččaci. Štono po adetu starom oko Božića od 
kute i6 kuće ići i sv. tri kralja predstavljati običaju, dotične pobožne pčsme, a 
priainja vr^ittena izpfivaiie u bdrvatskom jeziku, sada rećom stranom nčinački p<- 
vaju. To će i to đdžhiti, da na novu godinu od naSik domaćih Ijodih ^ koji da 
ih 4m%k Bttgofl nčmački upita ni rfiči odgovorit neznadit — ipak m nlmačkom 
jcOk^ Mattpane 9eMtke dobije; itd. ~ To je sve žalostila istina, kojt šfM rodiH 
9tib, k4MMi je do narodne česti žtogođ stalo, duboko osMati mori. 

Ali žasto je to tako a ne drugčie? pitat će možda pOgdSkoji tžinerfju naiib 
silgradjanah . . • %ato, brate, jerskn6 mi vazda tuđje vl8& cShili nego ivo je; — evo 
10 V je a kfalkb odgovor na pitanje. — Pa ipak, kao Sib nijedna slkvjanska grana, 
fd ml idsroka tieimamo sramiti se naiim jezikom, k5j je u Stara trSmena mnogo vSe 
ečnjen i Štovan bio, negoli sada u novie vrčme. Mnoga stara pisma i listine jasno 
sviiTočd da Su nsSi pradčdt jezik naS ne samo u Si^uh eČrkVfenih, nego i u sve- 
tovnih poslovth i odnoSeifijah upotrebljavali. 

A zaista i jest taj naž narodni jezik vrSdan da se Štuje, jer je v svakom 
obsini IčpSi plemenitii i uzvišeni! od inih jezikah, koje mnogi izmedju naSih zemlja- 
kah a svojoj duševnoj slčposti ili podloj pohlepnosti za tudjim, blagozvučnom tom 
jezika predstavljaju. 

Ćojmo &to glasoviti fiafažik^ prispodab^ajući glavu* narMya slavjanska, rnei^u 
osinliaa« o našem jesiku ptSe: i^Ich m5chte den Bang des lUiriscben im Gesang und 
dar Poesie mit dem Ton der Violine, des Altslavischen mit dem dar Orgel, dea Pol« 
aiioliea mit dem der Cyther vergleichen; oder —* ist das AUslavische in don davi«- 
duGbea fOrohenbrnuum dem hallendeo Sturz eines WaldstroflAes, das Pobiische einea 
FaKnoki dem reitzenden Gelispd uud Gesausei eioer Ooolle abnlih, so isi das Dliri- 
sebe ina Munde der Iftadlichan Erato dem saiAen Mormehi nad Gifren eines Baohes 
durch dio Blomenwiesen des Thales gleich; das orste trifit^ arscbUUeri und ttber* 
waiiigel, wieder Sturm; das sweite weckt, ergreift und bezauberi wio das Bauscben 
des Windes durch herbatiicho ZUterpappeIn; das dritte besobleicbt^ enrftml undoal- 
siakt, wie ein leichlos Weboa und Wogen der MaUnA.^ 

iavali SafaMka mogao bi navesti joi i mnoge dmge -^ medj« i^ina takođjer 
lai^ apisM^e^ k^ji poiivtbio v fmSem jeKiku govor^ ia ao u pdtaafo raalagimjb 
itemia»Mii>tl lo6i^ nti meni |0 snova do loga stala, dl sgkvnn alvsl^ «v4i 



— 28 — 

iem, i M polT^diti ju, jeden ili dva važna dokaza pridodan, a ne daoUiraa kakovu 
kritiku sađtiginii i^jasnjettji pišem. 

Dosta je to, kad se u kratko dokaže, da se u naših ^dovih zanemaroje nes- 
rodni jezik/ nSmaćki usuprot tako Štuje i nvadja, da ćovčk nehotice vifieputa sam 
sebe upitati mora, da li je u kojem nčmačkom ili hdrvatskom gradu. 

A tako, Boga mi, jeste! — A tko je drugi tomu kriv nego naSi ljudi sami I 
Pa ipak mnogi izmedju njih uzroke — da je tomu tako — drugd6 traže nego li u 
sebi, gdč bi je punim pravom najprie tražiti morali. Što se nčmajke propagande 
tiče, ona imade posve pravo kad ondS, gdč vidi da ju tko već na pol puta susreta, 
k njemu dolazi, pa se kod njega sasvim udomi. 

Al toga zaista nebi bilo, da se svuda u domovini našoj uglednii — u koje se 
baš zato što su uglednii, nižji rado ugledaju — vččriog svog nčmčarenja po malo 
okane i jezik narodni prigerle, koj im dovoljno svaki drugi jezik u družtvenom ob- 
ćenju nadoknadit može, samo da nastoje pobliže upoznati se š njime. 

T 

Naši spisatelji — kako vidimo — vazda oko toga nastoje» da narodni jeiik a 
svakom obzira ono dostojanstvo postigne, koje ga punim pravom ide, isto tako do- 
maćim našim oblastima i školama prigovora neima, jer u njihovim pisaraicama i kod 
predavanja naukah skoro posvuda jezik narodni vlada; al šta sve to basni, kad ga 
tako zvano izobraženie občinstvo dostojno neuvažava! — Nastojanje književnikah i do- 
maćih oblastih ostat će dotle pusto slovo bez uspčha, dok narodni jezik cčli naš 
družtveni život skroz neprobije, jer tek onda će postati živom i neoborenom polugooo 
narodnosti naše, tek onda biti će obezbedjena budućnost naša. 

Neda mi se na ino, već moram da na koncu ovih mojih iskreno i istinito odito- 
vanih rčiih dodam ono što je u svojim „Iskricama^ slavni spisatelj Tomazeo^ go- 
voreći našem jeziku, kazao : 

„Jezik je duh čovčka, duh naroda. Gdi jo jezik smišan , ondč sa smMate i 
duše; gd6 dva jezika gospode, ondS jednodušje nemože da bude. Ovo dvojstvo po< 
kazuje dva različita naroda, strana jedan drugome; pokazuje stari rat oli novi, sa- 
kriveni oli vidivi. Nemože kapa ni da tdrpi, ni da sbaci klobuk; nezna zapovčđal 
joSter, ni slušati. Gdi jedinosti nije, nije ni kreposti. Tko nezna da ljubi, nezna n 
da iskrenu istinu reče. Medju našim žalostim ima jošter nčšto dobra, ima dike, ra- 
zuma i ljubavi; kao u golim planinam medju stSnam otvori se najedanput nenadani 
đoUnica zelena, gdd vStar neSteti i sunce ne gori. Ali mnogo ima drače, koja ras- 
đire nogeirnke; snva nam je zemlja, včtar svuda dova, stabla izguli, cvčtje izćupa.* 

„Nismo mi, vdrsta učenih, s narodom našim niti dobro sastavljeni, niti dobr< 
razlučeni; š njime se mćšamo, ne da mu dademo štogod od našeg plemstva, ili da mi 
štogod od njegove prostote ukrademo. Mi se s narodom mSšamo, da budemo i na 
i on tužaii i gori. Nije ovi dub, duh milostive ljubavi, koji nas k njemu priteže, neg« 
iivinska želja nemila; kao kužan, koji traži koga će otrovati.' 

„Koji će, Bože, biti sv^ršeiak tolikih grčhah brez sladkosti, tolikih tugah bre: 
hvale? Koja će biti u budućnost sudbina naša? Koja će kitv predobiti? — G 
drsfe još narode čekaš u udarenim vikovim, Domovino moja I? Malena si medj 
lUnUm seitram tvojim; al ntki mi glas sveđjar govori, da ti aećel hiti manja ■ 



ratada, nego da <e te pCsme Uoje na daleko <oti i opokojitt o grofc« liaofa Iroja 
koji sa unidrli vfiifaći se a tebe, i ptaki^aći ne svoje nosreće, aego bralinske.^ 

Bože daj, da tako bnde kao Ito je slavni taj spisatelj ovd« slatio, jer tek 
oada bili će, kao tto narodna naia poslovica pravo veli: naS kućai prag najveća 
planina. 



Ilafael I Fomarlna. 

h tatianikoga preveo M. B. 

Virio malo doznalo je potomstvo o snamenitoj Ijabi Rafaelovoj, glaso- 
fitoj onoj krasotid imenom Fornarina. Koli znamenit je bio njeiin upliv aa 
sAree i namiUjivost onoga glasovitog kralja svinh slikarah; — pa ipak obiifaik vistih, 
aeiBUi o iivoto Fomarine, koja je zaista aaslniila da se sa Fetrarkovom Lanrom i 
DanleoTora Beatricom ozporedi. 

Stopram od onog vrdmena, od kako je Fornarina sve ndsli Rafaelove saoaela, 
pafiaM se nova doba njegovog slikarstva ; tada se je stopram latio onog naćina 
tvoranja koj bi se najbolje „idealiziranjem bitja^ nazvati mogo. Uzviienjo ćoti po* 
boine i ćudivedne, za Što majstorskim plodovima novie talianske škole zakvalni bit 
iaiamo, povod svog postanka i nspčha tratiti ima jedino u toj divsjei. Težnja sa 
vzori (ideali), nalazila se je, osobito n plodovih slikarah i rezarab, kojino sn iz 
ikolak amMnostijnrprieRafaela proizišli, natojesamobilonikoizraživanje i aMrtrei^a 
asorah n tamnosti. Veoma strog i hladan izraz u slikama svete bogorodice, itoao 
sa jih Dnccio, Cimabue i Hasaccio stvorili, pokainje nam izraienu namisao 
(fdea> nscotićkog i tamnog života, dočim u Madonama Rafaela plod uznesenog na* 
dahnutja vidimo. Rafael biaše drugi Pygmalion, koj nam je -r- čisto krasota čovfičanske 
slike a dohn zrijućiina platno prenesavši — predstavio; on je znao krasna izvanjsku 
slika božjim duhom nadahnuti, te tako Išpotu nebesko i zemaljsku spojiti a jedno. 
Uealiziranje bi^a pokušali sa mnogi prije, negoli što je Rafael svoju Fomarinu aalao^ 
an samo njoj bi opred^ijeno sastati se sa genijem njegovim; -— tek ona mu je uliia 
one očarajuće poteze, one darobne forme, koje ujedoo na udiv^enje i obožavanje 
sihgn. Kad je godfir Rafael htio da stvori dčvičansku sjignost u najvećoj zemaljskoj 
Išposti, vazda je krasna živa slika Fomarine proaikla izpod tvorećeg kista oduiev^e« 
aog slikara. 

Želeći si predstaviti tu ljubav, morali bi prije pravo odnošenje poznavati, li 
kojem ae je Rafael pramaFornarini nalazio. — Odkako seje taj veliki uoićtnikiqioznao sa 
kraanpna ćerkcmi pekarovom, od to doba ga povestnica medju niyslavnie sli^ 
hsrefitnToItalie broji; plodovi duha ajogovoga postahu tad jur predmet svoobćeg udiv- 
koja, a onsćm štovan i bogatstvom obibo nadacen živio je u svojoj palači kao knea* 
hae njegovo bilo je u ustima sviuh, a sćrce mnogih uznesenih Rimijankah kucalo je 
I Uiptflo za slavnim i Ičpim slikarom Rafaelom. Iz njegovog tihog i mHog lica sjala 
|a divna prednosi duha i sčroa njegova, k tomu biaše pogled i dčrianje njegovo tak 
) i priatno, da je svakog koj ga je vidio, odmah daboko ganulo i sa njega aan- 
A Fornarina, ono ubogo dčvojče niskoga roda i plemena, nije osim svoje kra-^ 



- dd ^ 

foto liila mab! — AU btftefa je 1^ kraiols Mt nKMPia« k^jfi j« Rafairtu tidm oJMiii^t 
Ona ga > gubila Deiziateiiom Ijobavja ^ iMjon se eUino ftimUailka o#iuiiju* 

Fornarina dakle biaSe RafaeloT uoTi ona je iaponjarek are njeg^fe usno* 
aile aaake i sva dćla njegova. U palacah pajiiiiih, u lwjeiev$k9iB ^jegovoei obiHh 
liStn, nad oltari — svigde se je nalazila slika ljubljene njegove Fornarine. -ir^ IJ pf« 
vilona baSće, Itono spada k paladi Borghese, nalazi se takodjer slika Fornarine u freska. 
Isvan ove čuva se joS jedna njesina slika u obraznici (Bildergallerie) spomenute palače. 

Najizvdrstnia i najvemia slika ^uhe ^afoelove iuva se ipak u palači Barba- 
ri ni. — Tja do pdrsiuh lahkom prozračnom koprenom zastdrta, sčdi Fomarinau busu 
medju samim cvećem; oko glave joj se lahki turban vije, na levoj strani blista se 
•pona na kojoj se čitati mogu rSči ^Rafael Urbino^. Oči Fornarine a« velike i 
iirahne, viasi svčtloplave. čini se^ kao da so taliaiaki majalori nkas presjek av^^ 
starlb Knljanah, eeiAito^ pč^nikah, naslMovaB, koji sn, kao <Ko je po^nati^ eaellilo 
ljubili ilatokose vile. Horae, Ovld, Plroperc i Katul, itono su u neim^rliaa ifefvi 
ptemama opSvali Ičppst Lesbie, Pyrbe, Sagane i Kanidie, uvik aMM kVMne tkffP 
vinal •*«- flavam eomam -^ kod svojih Ijubovoab opianjn. 

U obrasnici o Fiorenci nalazi se jednu slika Hafae^ koja takodjer ForMarinii 
predsi«v)|a« 

la iUvota Fornarine ima jofi nikoliko Mrtioah a ualima RimUanall ea^infaiuh, 
ilo •« de nas dopMe. Vlastite ime te devojke nepoznato je posvoj jerbe Fornj^fine 
Je sama diaunutiv od F orna ja, dto znači pekariea. 3ađ se nazivi^ jedna prosta 
aMla knćariea ~ itono stoji kraj mosta blizu ulaza « sokak BaUi ^^ u kojoti 10 Pf«- 
karski dućan nalazi: časa Fornarine. Na skrovnoj tablid iz mramorai fttoiMi AV 
u zidu te kućarice vidi, imadu te rčči svakom posvčdočiti: da je ovđi (jubovce Rn-^ 
faeiova prebivala. Ta kućica stoji u pustoj odstranjenoj ulici i a malo kada poliodj^^ 
nom kraju velikoga Rima. 

Ridko se dogodi da koj putnik, itono ga razni staroslavni spomenici u riiim 
Rim dovabe, k pnstim onim razvalinam zabludi, koje su malo kome poznate. $amo 
kadkad kej zamUljeni ludjinac postoji kod spomenutog znamenitog mč^ta. Pn je 
ipak tu najprie Sencio dl Urbino god« 1506 *- uprav kad bi se bio uputio prama pi^ 
lači bogatog bankera Agostina Chigi, kojega obitelnu kapelo je slikami paresiviU 
imao -^ opazio svoju Fornarinn, ito je u dućanu svog otca prodavala hleba. PomiI^ 
je Rafoel sve čeitje ovamo dolazio i pohode svoje kod Ičpe Fmrnarioe aveyiie pro^ 
duživao, tako, da je najposlč i na započete kod bankera slike zaboravio. TfUt želeći 
. da se £apo<ieto dčlo već jednom svArii, bio je pripu^jen kraanu pekarevii ćerka u 
fvojv pdien pozvati, samo da tim načinom i umMnika privabi. Femiriaa je dofl« nifi 
poziv, i Rafael tako dokončao slike, koje su ma velika elavu pribavile. Od (o dal^l 
Mla je Femarina stalna drugarica Rafaelova Ija do njegove smMI; on baz b^h^ 
drage gotovo livit nemogaie; i a Vatikana gd<i, je razne sHke slikovao, bihi j^ 
uvčk oz njega. 

j9včt nepravedno spomen Fornarine huli, veleći o njoj da je ona kriva ito Jq 
amtot « evčttt itvota Rafaela umčtnostim ugrabila. — Al to nebi tako t — Jednoiia n 
večer knćl doiavieg umMoika stade groznica tMi, — on je to oa^tgjaa ^iMlitti •«• 
pusMli su ro« zatto žilu, al se s otim samo pogoria stanje njegovo. 



- Jl - 

VideU dft ma se posKdi^i iiiil života prlUKuja, zahičvao je da se oddali 
Fonariaa, te u oporuci avojoj odredi da ona bude nasISdnica podoata velikog njego- 
Tog inetka. — Smirt Rafaelova pronsročila je obćq žalost Isti papa Leo X. opla«- 
kiaje preraa« aaiM tog Telikog umštnika. 

Sft aaiAffljii BalaeUvom islMavaja svi tragovi ka^oiag živola U^p« FomariMi 
SUM fovteli, koja se po Riora pripoMMa, prebivala j« Fomarinu po46 anMti velikog 
■ijstora kod najmltieg njegovog iičenHta (riulia Romana, premda se oHta nenavodi| 
ito bi to mnenje potv^rdjivalo, izim ako se to fs sličnosti omotvorah Rafaelovih i 
Bonanavili izvadjai koja se sUčnpst takodjer i u d((liiDft ostalih učenikah Rafael<H 
nkaalasi. 

I talio je Ijubavj« svojom Rafael nvMevMie Iftposi preale jedne đivojke. 
laoga visokerodjena gospoja savkRla je aodbfn« nbege Penartne, Me jn je Rrfisd 
toliknit naslikao i nad koje Ifipotom ćaditi se budn I kasni jol v«kovi. 



Narođiie 



llinke. 



Ake ianak neizda, kaliki ne<e. 

Ako čovSk nemože biti llp i bogat kako bf Mio, može biti dobar 

i poSten. 
Ako ga Bog zna, koliko ja, zlo po njega. 
Ako ga je udario|» nije ga nbio. 
Ake gdh znai aa bolje, zovi i mene. 
Ako je bSIa brada, edia je snaga. 
Ako je Bog dao, nije zapisao. 
Ako je dimnjak na krivo, upravo Jim izlazi. 
Ako je edma krava, bčio mlSko daje. 
Ako je i c6m, nije djavo. 



SlaTjanske v^ati. 



— Ovih đanah »abrano je ravniteljstvo 
oaaeg kaaaliJta. Za pređačdoika bude 
g, Aiabros Vranicani - DobrUoTić , aa 
citiflti^og razđfla iaabraDa fii g. g. 
ItĐtBaier, Iv. Koku^oTić i St. Ftrmin; sa 
goapodantTonog razddla g. g. N. 
P. Hac i Vaso MraoTić; za tajnika btide 
I g. M. Fticm. 
«. TaHanaka opera, koju će nsldd sklopke- 
-v. 'Baaakom vlAdom ugovora, razpola- 
[llslaike opere Dominik Scalari ikoro ova- 
pfedataT^jat će na mna skoro svoje nig 
re. IfaSe odlićnie ob{in8tvo,neimijnć 
nllLakeve nmStne zabave, leljno 
^^ jmšme gesta, lui)t će ma mnogi 
vaćar ngodoo pokfatilf. To taliaasko 



druitvo najmljeno je samo sa tri m^eca, jer 
se nadat moiemo, da će se sa to vrSme urediti 
i ustrojiti narodno kasaliitno društvo, kojemu 
je jedino narodna kasaliitna sgrađa opređi^ana ; 
pa bas sato sdnimo da bi svtoi shodno bilo, 
kad bi se naši revni dobrovo^ci sloiili, te — 
prije no Taliani sa svojima sp^voigrama poČmu -^ 
p6rviput štogod u narodnom jesiku predstavili. 
— U palači grofa Fotockoga n Krakovu 
izložen je Hk j^AnOgone i Oedipa*' i» karar« 
skog kamena divno isresan. Keinatna nkzna 
cćna, što se pla^a, opredSIJena je sa pogorele 
krakovske iite^e, kojima je gluovfti po1|jski 
resar Sosnovski, ito je sada a Rimu , Ui 
lik poklonio. 



~ 3« - 
lUalltlte viwa. 



— Profle jeseni đ^rian je u PeSU u f gradi 
mazea STećani urod u narodna obraznicu 
(Bildergallerie), koja jedino jubilen pokojnog 
BndTonika aroj početak uhvaKti ima. -* Pdrva 
flika tog draitra hlU je vprav podoba tog 
nađTOJTode, koju je slikovao magjarski amćtnik 
Barabai. Sada oita obraanica jar imade preko 
5i raaliČilih slikah, medja kojima se mnoge 
anamenite i v^rlo IČpe nalaze. Toj magjarskoj 
nmštnosti pridraiis^ se n noTie vrčue n€ki 
Tdrlo Tttli Taliani i Niaosemd, te tako se ma- 
gjari nadiru, 4a će se u onom istom laam^ija, kao 
ho nigme njihov mazeum ii ostalim strukama Ićpih 



-— NepriateU se je sa svojimi Četami pribli- 
lavao, i gromovi njegovih topovah su se već 
oiili kad alelo — nćki kapetan medja svojimi 
vujnlei mladog jednog novaka (rekruta) opazi 
koj je sav dirktao. - .Tati derkćei kao baba — « 
reće ma kapetan — „sram te bilo! — U ta- 
kovoj prilici treba da £ov6k hladnom k^nju 
pogibeo susreta !** , Pravo imato gospodine ka- 
petane 9— odvrati mu novak — .al Itaću, kad 
je moja kirv odviše ohladnila!^. 

— „Koliko ih je danaa umirio ?<> npita je- 
dnom Ućnik poslufbika avoje bolnice .Gošpo- 
daru" reče poslušnik „noČaa ih vuaath devetorica!** 
„Kako lo** odvrati mnKČntk — „ta ja sam jučer 
aa desetoricu Ičkarie prepisao? — ** — »Tako 
jeste, Gospodaru!** prihvati sad opet posluinik 
„al deseti nije htio da nzrae vaie lekarie!** 

— „Dakle gosp. N. neće da vam svoj dug 
plati?** upita odvčtnik (advokat) jednoga krojača, 
koran j« on kadkada u sličnih slučaj evih na 



umčtnostih naprčdige, i ova včrsta umČlnosti 
razviti. 

— Znamenit i včrlo IČpi kip (Statue) kri- 
vice Viktorie, kojega nedavno i^oviti BitscUe 
agotovl, pobn4J^io <>bče udiv^eigo, i svakog, koj 
ga vidi, uzhitjige. Krayica je u naravnoj svojoj 
veličini predstavljena. Ruie tdmjem i dČtelir 
nom simbolički prepletene kite joj dugumantin. 
Glava joj je prostim kolobarom ovita. U desnoj 
ruci d^rii granu palme, dočim joj leva na pčr- 
aim počiva, Odosdo i naoko podnoga (pio- 
destala) prodatav^ena su četiri doba godiita. 



niknbio. -^ „Bora mi neće!* odgovori krojač— 
0K ito vam je kaio kad ate mn vai racu pro- 
dlošili?— ** „Reko mi je sav razln^jen da idoa 
do 4Javola . . .** „Dobro -7 A ito vi učiniatot* 
„Doio sam evo k vami! — ** 

Rnski spisate^ Sumarokov običavao je ve- 
oma včitoma i oitroumnomn kritiku Barkoti 
avoja literarna dčla čitati. Jedanput se abUo 
da Barkov, koj inače sa svojimi pohvalan 
odvis darei^iv nebiase , k Sumarokovn rećo 
„Sumarokov je veliki mui! Sumarokov Je p^ 
ruski pčsnik!!^ Sumarokov, kojega su ove ri^ 
ublaiiiOf ponudi Barkovu veoma dobru rakiu. Ea 
seje Barkov malko rakie ponapio, reče: „llikol 
Alezandre Petrovlću, ja sam tebe prevario!.. 
Fdrvi ruski pčsnik — sam ja, drugi Lomoaoaai 
a ti stopČrv treći!** — Kako je Sumarokov 
bilo, kad se je iz svog Ičpog sna prenuo, mo^ 
će po prilici spisatelji nigbolje raisuditi. 



Btbllocralku 



Časka. 



^Jjjini kuiU$k€f vypraviue FrantiSek Pa- 
Uckf. ĆAstka druh«, od roku 1494 do 1439. 
VPrazo 1851. M6kladem knčhkupectvi I, G. Hal- 
vo a pomoći českeho mnsenm. Cena 2 •!• 
atl. 



PoUtka. 



Diietđ Sewerjfna Qossc*yiiiki€$o^ 9 Tm 
W. WrosAwiu. Nakflidem Zygmnnta Schlotl« 
1852. 8. 8 fr. 6 kr. sr« 

Điieta Tomaaa Oli»aro9iki6§o. S Tom. W. Wv 
s«iwitt. /Vakfadem Z.Schlettera 1853, 8. 5 fir.«4 1 



Bćrzotiskom narodne tiskarnice Đra. Ljudevita Gaja. 



KalmTnI I poučni list« 



Odgovorni urednik: 

JIMirko Bogavić 



^%MuMmtliklUm9fimi%lni^f—ti4oru^em IlUtIce Ilirske •▼•kc ■cdlelje jfdJMpat i to « l«(v«rt«k n« c<lom arka. Cln« 

m i« a« g«4iaa sa dlom«^« kes poHariBC 4 for. ar. — sa iavaajake a poilariBom 5 for. ar; Prcdplata na pol Ui sa £•- 

tvirt godi. primJ^raa ja gora aasaažesoj oaJocodisajoj cj^ni. 



Broj 3a 



U Čelvferlak 15. Sžčnja 1852. 



Ted^ I. 



o — 1. 

Od St. Vrana. *; 

Već sam starto s OYOg ST^ta noga, 
ČvLO gd6 smM me svaie a svoe luke, 
Nu mih bude saUrie se odluke — 
Ćiin 81 ti se za me utekla Bogu. 

Gle, angjeoske koliko neuzmogit 
DyI tri rčći! — odote sve muke, 
Mah raskind život tisućsUruke 
Rane, i igih bolih knito slogu. 

Di^ molitva iz nstiuh angjela 

Svu raztapa krutost božjih str^a* ! — 

Zato ti me svud molitvom spremyi, 

I spašen ću bit sviuh loiih žđrčba*; — 
Jer tko ima angjehi na zemlji, . 
Zaig će biti i svi angjeli neba. 



liahođ. 

Od If). FilipotUa. 

I. 
U starih vrčroenih i sve do prognanja Turakah biahu sela slavonska isto 
rasIreSena i neuredjena, kao Sto su još i sada u Bosni , a gdčgdč i u Hdr^ 
Svaka kuća imala je svojo njive okolo sebe i mogao je čovSk po pol i po 



jOng Kpi Soset, sto mi ga nedavno dostavi dobar slučaj, napisao je prie nčkoliko godinak 
HA vrćdoi pokojni pSsnik St. Vraz, pridignuvii se od težke bolesti, u spomen-ki^ign mlade 
]edme dČvoj^ffce, koju je bratinski Ijunio. Ja tim manje oklčvam, da ovdd tu nježnu pčsmica 
piiobćim, čim ^^ izvSstno znadem, da se dosada nigdČ nenalazi štampana; sceiiim pako, da bi 
gr^h bio takora ita pod tavnim plastom od zabiti ostaviti i na viđćio neizneti. i zato — evo je! — 
Ako te ta pjesmica roedju rnkopisi pokojnika nenalazi, to će sigurno i onima dobro doći, 
kaji po naročitoj volji pokojnog pČsnika sve njegove dosta znamenite rukopise za izdavanje 
■rodjajo. ^ ^ 



— 34 - 

cSIu uro ići, dok je ha dragu kućo naišao. Na taj su način pojedine obitelji sači- 
njavale tako rekuć mala ođcčpljena dražtva, koja su malo il nimalo jedno za drugo 
faajala i medju kojimi nikakvog sporazumljenja, nikakvog obćenja nebiaše. Viie put 
je čovSk ostario i umro, bez da je svoje bližnje susSde poznavao. Pa to biaie jedna 
od onih silnih zaprćkah, koje naš narod u njegovom duševnom i materialnom na- 
prčdku obustavljale. 6d6 bo neima druževnog života, medjusobnog sporazumljenja, 
obćenja i podpomaganja, tamo je nemoguće, da bi zlatne zrake presvete i izobraže- 
nja guste tmine gluposti i neznanstva razp^ršiti mogle. 

U takovoj jednoj osamljenoj siromašnoj kućici ili bolje kolibici življaše jedna 
starici sa svojim sinom i sa svojom snahom. 

Jedan prolčini dan^ kad sin te starice kod kuće nebiaše, dodje pred večer 
putnik, tirgovac, koj u okolici marhu kupovaše, te zamoli staru i mladu kuće go- 
spodaricu, da bi ga na konak primile. 

One ga radosno prime. 

Kad je vrčme od večere bilo, pozovu one i svoga gosta, da bi i njima đ6- 
lio, što imadu. 

„Istina je^ rekne starica majka „mi malo imademo, jer smo siromasi, a si- 
romasi i s vodom začinjaju; medjutim što imamo, to vam rado dajemo. Primite dakle 
našu dobru volju, da imamo bolje, mi bi dali i bolje.'' 

„Sto je da je !^ odvrati tdrgovac. „I komadić suha krušca sladak je s do- 
brimi Ijudmi. Ne kakvoća i množina jela, nego mir, \jubav i blagoslov božji, čini pro- 
bitačnim ono, što pojedemo, — ^ na što i ^čdne, te se najede sladko, onoga stoje bilo. — 

Poslč, kad su već večerali, i nčkoje vrčme siti razgovarali se, rekne starica 
Svojoj snahi. 

„Draga Ljubo I naš je putnik znam umoran, i rada bi, da svoje utrudjeno tčlo 
blagim sankom uzpokoji. Uzmi štogod te mu prostri pokraj ognjišta, pa ćemo lađa 
i mi ići spavati.^ 

Ljubica mahom skoči, donese jednu slamnjaču, ponjavicu, pokrivač i jastuk, 
te namesti, gdč će naš putnik počivati. Potom uspe vruće vode u jednu kariicu, 
te, kako je kod našeg naroda u Slavonii još uvčk običajno, dodje i zamoli tčrgovca, 
da bi se izuti i noge oprati pustio. — 

Kad je brižljiva snaha to svćršila, razpravi se na^ putnik, te legne spavati. 

Potlam pako i one, spremiv sve po kući, odu u svoje krevete, koji su sta— 
riče u jednom a snahe u drugom kutu kuhinje bili. 

Noćju — baš u gluho doba — probudi se naš putnik i čuje n6ko jecanje, a malo za- 
tim cvilonje malog dčteta. On se mahom sčti, da je snaha valjda porodila, kako je i 
bilo, jer ona već u veliko noseća biaše. — 

Ovdč moram na kratko napomenuti, što naš prosti narod u Slavonii gata, da 
se pri porodu svakog dčteta sbiva. Ćim se dčte rodi, dodju — vele — usude Csq-> 
diče rodjenice), obično kroz dimnjak, te sude dčtetu , što će i kako će mu na erom 
svčtu biti, A što usude dosude, to mora i biti. Roditelji sami nemogu čuti^ Sio 
usude sude. 

Tako je i ovdč bilo. Čim se je to dčte rodilo, dolete mahom i usuda te 
Stanu buduću sudbu dčtetn dosudjivali. 



- 35 - 

Jedna od njili rekne: »Hajde sestre^ da lo dSte mahom pogubimo I' 

^Nemojmo* prikvati druga rčč, ^već onda nek umre, kad najveća radost 
svoje majke bade.* 

,To bi velika žalost sa majku bila^ progovori treća »dčte je vćrlo ičpo, ne- 
mojte mu ala dosndjivati, ja hoća, da njemu sve blago i bogatstvo ovog tčrgovca 
bude.« — 

Što treća usuda dosudi , pri tom — kaiu — da uvčk ostaje, jer pćrve dv6 
avik onom pristanu, šio treća rekne. 

»E dobro, najstaria naSa sestro, kad ti tako hoćei, nek bude na tvoju; nek 
dakle tom ditetu sve blago i bogatstvo ovog tćrgovca pripadne* reknu one dv6 i 
tien opet onim putem otidja, kojim su i dofile. 

Putnik, koji je budan bio, siuSao je to njihovo vććanje. On biaSe jedan od 
onih Ijttdih, koji su dobre duSe, dok se njihove kože netiće^ nu koji kano živi oganj 
planu i najveće su zloćiostvo ućtniti kadri, ako su u ćemogod povrćdjeni. A osim 
toga je bio veliki Štovatelj mamona svoga, i Sto mu je on većma debljao, 
to na se je boljma sirce u grudih iirilo. Ketr£ba dakle velik đufioslovac 
bitip za dokućiti moći, kako mu na duši biaie, kad je tu kobnu dosudu saznao. — 

,Šta!* pomisli on u sebi, Ja se mučim dan i noć, žedan i gladan, da si 
žta to pribavim, a to sve da bude za drugoga? To bogme neće biti, ma usude joi 
deael pul svoj sud ddržale.*^ 

I dok je to u sebi mislio, već je odlučio bio, Sto da učini; naime to dčte 
ukrasti I — kako bilo da bilo ^ smantrali. A Sto ljudi te vćrsli za svoju namiiljenu ko- 
rist ućiniti si preduzmu, od tog nigda ili težko kada odustaju, jer njim na svčtu 
■ižta nue svetio, nego Sto se njih samih tiče. 

Kad je dakle u kući opet sve tiho i mimo postalo, i naSa rodilja malo za- 
spala bila, digne se tćrgovac, obuče se polagano, te približavši se krevetu, uzme 
malo dćteice, metne ga u zibku, koja za istog novorodjenca jur pripravljena bia^e, 
i otvorivii tiho kućna vrata, uzme put pod noge u bližje brSgove i Sume. 

Kad je već podaleko u iumi bio, počme on na novo misliti, Sto da s dSte- 
tom počme. Umorit ga sam nije mogao a nije ni holčo, jer je, kako rekoh, ipak 
ćovManako sćrce imao. — I on bi možebiti čovčk najbolji na svčtu postao bio, da se 
li^' aajokrotnijoj strasti posve izručio nije; nijedan bo čov6k lako okrutan, tako nc- 
miloadrdan nemože biti, kao pohlčpnik za novcem. Njegovo se sdree sasvim sa nje- 
gOTinu obljubljenim mamonom združi i njegovu narav poprimi.; ono malo po 
malo ieljezo postane, koje se samo svojom hćrdjom jede i grize , sumo da Sto više 
Uete novčine nagomila. Nu tako uvčk biva, kad čovčk svojim strastim sasvim uz- 
Mk posti. One malo po malo nad umom naSim nadvladaju, i čovSka joS potiSteniim 
nfine« nego U je bezumno zvčre. Neima odnrnicg-a, neima gorjega stvora nego li 
ja čovik, koga strasti ravnaju, namčsto da on njimi ravna. — 

No da vidimo, Sta će tčrgovac sa svojim nevinim plčnom početi. On mis- 
^de^ <to bi i kako bi. Napokon odluči, da će kolčvku s dčtetom na koji hrast 
sMiitL Sto namisli to i učini. UzpevSi na vćršiku jednog hrasta, občsi tamo zib- 
ki a đ<tetom, misleći, da će ga tu orli i gavrani raznčti, a on da će pokraj toga 
savSstI biti moći, neomorivSi ga svojim rukama. Ali orli i gavrani imadu kad- 

8* 



— 36 - 

kada čovečnie sdrce, nego mnogi Ijnđi. Orli su i gavrani, istinabog, dolećali na c?il 
dčteta, ali ne da mu oči izkopaju i da ga raznesu, već da mu se čude i da ga 
pčrSeć nad njim, razprostdrtim svojim krilma od sunčana jara i druge nevolje brane 
i čuvaju, dok bi Jcoja blaga i u Bogu duša nevinom se nemoćniku smilovala. K tomu 
nad nevinim božja ruka bdije, a kog ona čuva, tomu orli i gavrani oči ne- 
kopaju. 

Božja milost neda dugo na se čekat, gdč pomoći trčba. Nije nfikoliko ča- 
sovah minulo, Sto se je bezdušni t^rgovac svojim putem odputio bio, al etoti dodju 
dva dobra i krotka pastirica, koji svoje blago nedaleko u Sumi čuvabu. 

Čuvši oni, gdS očšto na hrastu cvili, poglednu gore i kako veliko biaSe njihovo 
začudjenje, kad na vdrh hrasta usrčd orlah f gavranah zibku opaze. 

Mahom se popnu oni gore i snimiv zibku dole, ostave i blago i torbe svoje, 
te odlete bezobzirce k majki svojoj, da joj pokažu i dadu, Sto su našli. 

„Mamice! mamice I'' vikaše pastirčad već iz daleka ,,mi smo danas sretni, 
evo nadjosmo sebi trećeg brata, odbrani nam ga majka, mi ćemo ga ljubili kad 
odraste kao rodjenog brata svoga t^ i pripovčdaše sve na široko i dugačko, kako su 
zibku na hrastu našli , kako su diteSce od orlah oteli, i kak bi ga za cčlo orli raz- 
nčli bili, da ih oni raztčrali nisu. — 

„Dobro mi došla dčco moja^ odgovori starica ogćrlivši radostno svoju dčcu. 
„Ja se tomu radujem što ste tako blagog i nulosdrdnog sdrca. Budite vazda takovi, 
i božji će blagoslov uvčk svama biti. Istina je, dfico moja, da mi sami gorak, tugom i 
čemerom nakvašen blčbac jedemo; nu zadužbina je kod Boga, izgubljenom biti otac 
i majka, bratac i sestrica. I zato mi je vaš novi bratac mio i drag, kao što ste mi 
i vi tnili i dragi; šnjim će nam božji blagoslov u kuću doći. Ja ću se S njime bri- 
niti i starati^ kao što se i za vas brinim i staram. Kukavna mu majka, koja sada 
suze roni, neznajuć, gđč joj se zavčtak njene ljubavi nalazi. II ga je možebit od 
aebe odmetnula? Nu Bog da joj grebe prosti, ako je tako bezduSna mogla biti; ja 
ću za njeg, kao za porod kćrvi moje brigu nositi, a i vas će dobri Bog, dčco, do- 
isto blagosloviti. Zdrav da si mi po Bogu sine novil^ 

Time ona dčlesce primi, poljubi, i od dana toga nesmatraše ga drugčie, nego 
kao svoje rodjeno dčte. 

Pčrva misao, koja joj na uro pade, bilo je kSrštenje dfitela. Sama nije znala 
Sto da poeme, neznajuć, da li je dčte kdrstjeno ili ne. Mislila je svakojako, nu na- 
pokon se ipak odluči, u bližnjoj župi dati ga kćrstiti. 

. „U ime božje nek se dčte kersti,^ govoraše ona „i dva put kčrslenim biti 
ništa neškodi. Ako jedan kčrst u nebo pomaže, to će dva još više I" 

„A kakovo ćeš mu ime majko nadčnuti?^ zavikne jedno njeno đčte. 
„Znaš kako^ vikne drugo „nadčni mu ime Nabod, kad smo ga mi naSIi.* 
„Di, d& majko, nadčni mu ime Na hod. I meni se to ime dopada, bar će- 
nas vazda na današnji dan spominjati^ rekne opet pervo. 

„Neka bude volja vaša !^ odvrati mati, — „Dat ćemo mu ime Nahođ. — Neima, 
doduše, dčco, takovog svetca u Koledaru; nu zar je sve sveto, Sto se svetim na-' 
2iva i zar je sve u raju Sto je u koledaru? — ' pridoda ona naškubeć se malo. 
Tako je izbilja dčte kćrjteno bilo. 



— 37 — 

Eađ je Nahođ naS — njegovim femo ga imenom od sad zvati — do Icnjige 
i pera đorasao, nije starica za živa Boga propustiti holSla, njega u župu slati, da 
se kao i njena dSca, nauči knjigu čitati, kod iupnika, inače fratra, koji je iz jedinog 
Čovćkoljnbja dčeu svoje žnpe podučavati običavao. 

Starica je u svom d&tiostvu tako w6im bila , da je takodjer od jednog do- 
brog fratra, jedino sadaSnjih braniteljah prosvčte u naSoj Slavonii, nčSto se čitati 
nančtia, pa je zato tu viStinu punim pravom n^većim blagodati čovččanstva cSnila. 
Viie put ona svojoj dići, kad ih je na učenje obodravala, običavala navoditi rčči, 
koje je — kako reče — u svojoj mladosti u nikoj knjigi čitala: 

„Znanosti su oči nate duSe, i ito čovćk viie znade, to bistrio i dalje gleda, 
to vije očiuh imade; a Čovčk ih bogme nigda dosta u ovom svčtu imati nemoiel^ 

Nahod je s veseljem savčte i n^uke svoje majke — on i neznadč da mu ona 
mati nebiaie — slnSao i rado je u SkoIu išao, i kad je zrdlira muiem postao bio, 
običavate vifie pata reci, da od svih đobročinstvah te starice, n^veće je to za njega, 
ito ga je čitati naučiti dala. — 

da bi jednoč svi seljaci našeg naroda, uvidčli, kako krivo misle i sude, kad 
govore ; ,8ta će naSoj dčci fikola i knjiga, ta i naši dčdi neznadjahu čitati i pisati, pa 
su ipak živčii, i to bolje i zadovoljnie, nego i mil^ Moguće jel — nn ja ni to nedo- 
pnićam, da mi najme naši predji sretnie od nas žvrUi. Nu ako su, to su imali do- 
isto svoju sreću tadanjoj obćoj gluposti zahvaliti, jer u obćoj gluposti i oni su lakše 
iivdti mogli, imajuć okolo sebe svuda sebi ravne susčde. Al je sada to sve drugčie. 
Svud se okolo naroda našeg izobraženost, prosvčta, ob^rtnost, tčrgovina i znanost 
diie i procvčtava, i on nemože više u svojoj^ staroj gluposti srećno i zadovoljno ži- 
včti, videći okolo sdiecvatuće blagostanje i sreću, a u svom domu bfidu i nesreću. 
I nehotice se u njemu želje sa istimi blagodatnu radjajd, a sradjanjem željah i ne- 
zadovoljnost se ujedno radja. Zato, ako zbiljam iste blagodati unaprčdjenog čovč- 
Čanstva postići želi, to mora onom istom stazom udariti, kojom i njegovi susčdi idjahn 
i još uvčk idu. A ta staza bila je i hoće uvčk ostati, — S k o 1 a i iz nje proizlazeća pro- 
svčta. DA , pučka škola jedina je staza, s kojom se, naroda moj, iz svoje sada- 
nje sirotinje, bčde i nevolje, iz svog sadanjeg duševnog i poUtičnog mArtvila i rob^ 
siva iskopati možeš I Na strano daklem s tom gdrdnom i grčSnom tvojom predsudom, 
ako žališ bčle danke bolje srčće igda ugledati! 

Nu kamo te zanleh Ijubezni čitatelju? Oprosti žarkomu i iskrenomu rodo- 
^ubja momu, ako ti predugo jadikovah nad slčpilom naroda našega, i vrati se sada 
opel dobrostivo k nastavljenju pripovčsti naše. 

IL 

Podam mnogo godinah nanese opet udes istog tčrgovca u predčlj, u kojem 
naš Nahod već včriim mladicom dorastao biaSe. Bio je baš Ičtni dan pred večer. 
Sadnje zrake zapadajućeg sunca hitaše svoje duge sfine nad plodonosnim! njivami i 
livadanai krasno i slikotvome doline, u kojoj osamljeni stan dobre starice ležaše; po 
bKjfb goricah vidjahu se pčvajuče seljanke n družtvu utrudjenih nu veselih posleni- 
kah knćam svojim vraćati se. Bčlo-runa stada tumarahu se na počinak u torove svoje, 
pratjma od brižnih hčrtovah i čile pastirčadi, koja uz diple i tanane frulice vesele 
narodne pčsme prebiraše, i nednžne svoje Sale sprovadjaše. -— 



- 88 - 

I a stanii naSe starlee Mo je 9?« veselu i niđostBO. Nahod i sinovi starice 
doSavSi kaci siđnu pod sSnasta Hpa, koja u dvorifit« biale, da ai pet xiiojiMi čela 
svoga olaru i atrudjeno svoje tdlo malo odmore; a mlada i istog I6ta tek dcnTedema 
snaha starieg brata priskoči svojoj ostareiej svekdrvi, kej« majkom Evaie, da joj p#^ 
mogne siniu (ni2kl stol tt Slavonii*) prosMrti i priagotovljenu jažmn pred svog muža 
i ddvere svoje donMi. -- 

Istom biie oni okolo sinie posčdali, al etoK stapi na dvorišna vrata, sjaiiv a 
konja svoga, nam već poznati tdrgovac, u namiri, da ovdd za konak zaprosi 

On je bio čovik već došla sM, na još čvćrsla i apravna stasa, lica ozbiljna 
i mferka, koje se je običavalo samo tada razvedriti^ kad ma je koriat njegova slad- 
kih rčiib i blagog posmčha iziskavala. S6di do ramena bdrei i sidi dogi perein 
biaha jedini nevaravi svidoci njegove starosti, inače bi ga iovik za moia u najbo- 
ljih gođinah smatrao bio. 

„Božja pemoć Ijndil^ -progovori on, stuptvii k našem družtvn. ,»Bffi se kod 

vas za me i konjica moga konak naći mogao? Evo ine tavna noć stiže, a pirvi je 

put, da u ove krajeve zalazim, te kao nepoznan neće mi se dafje ići, a neznam 

' gdć se kirčma nalazi. Noć nije priatelj ćovćku, budite vi dobri i primite me za 

ovu noć k sebi.^ — 

„Jošte putnik nepodvoren od nas otišao nije, valjda nećeš ni ti^ rekne sta- 
rica. „Baš si nam dobro došao, Bog je svega dosti dao, siAii dakle medju nas i 
njegov blagoslov dili s nami. A ti sinke^ *— obrati se k Nabodu „skoči i prijanovog 
kulaša odvedi u šljivik, nek se malo pasd i odmori, pak ćeš ga potlam napojiti 1^ 

Nahod skoči da izpuni zapevć4^ starice, a tirgovacnznie pomuzeni mu stiriac 
i sčdae. On sad «^ima slane pripovMati o svom pntovanjn, o velikoj skupoći, a oni 
njemu o dobroj lilini svojoj*, te tako ih i noć nn dvorišćn snadje. — 

Više put je u razgovoru* tirgovac čuo bio ime Nahod , i to mu je iaM we- 
bično zvonilo* Napokon se nije mogao oadiržati, da neupitni kakove je to ime Naked. 

„Boga ti stara*' rekne on „kaži mi^ kakvi je pop tvoje dite kirstio, da mn 
je takovo, ime dao? Ja takovo ime Još čno nisam, n evo već ima do fietirdeaet 
godinah^ šio po svčtn hodam.^ 

„Ajd*te, dčco, idite-- spremite konak za gosta našeg, atiNahede idi konja bm 
napoji,^ rekne starica na ovo pitanje dići avojoj« A kad ih )e tako odstranila i sama 
ostala, zaime ona čili životopis Nahodov pripovidaU. Kako je on ne hrasta nadjen, 
kako su mu gavrani oči izkopati hJUUi, kako gn ga dica t^ezina skinula, kako je 
kirštea, kako ga je odhranila; sve je ona toy sa debi svojoj prirodjenom govorljii- 
vostju, na široko i dugačko tirgovcu pripovidala. Ni najmanju okolnost nije propu- 
stili htčla. Ona se je radovala bogoaulom činu svomu, a od čeg je acrce puno, od 
tog sa i usta puna, osobito kod starih Ijudih. — Nije jadan u somračja sa oslablje- 
nim svojim očima opaziti mogla, kako je svakom ričjn nož u sirce gosto svomu 
zabadala ; nije viditi mogla, kako je njezin gost svaki čas lice miajoo^ i kake si je 
često krat namirgodjeno čelo na ruke naslanjao, kano da si a sumračJTi davno k^ 
čeznutih uspomenah ništo razabrati želi i tražL Umuknuo je bio kao anramesMi 
stina pri ciloj pripovčdki; pozorno je svaku rič govorljšvo atarico shišao, i s 
tirpljenjem je konac očekivao^, da se tada mtino zamislitii moie« 



- » ~ 

I tak ito je starica pripov^st sfoju đokoBSala bUa, saželi on, da bi na se 
dosvoUlo, od tradnoga i umoraoga puta srog iDirnim snonu se oporaviti. 

Mahom ga odvedu u jedan liiljer, gddjezanjeg krevet jurpriredjen bio. Sad, 
kad je sam bio i u krevet legao*^ začme se on svih po starici napomenjenih okol- 
nostih spominjati. On je bio jedan od onih, koji sa se ne s velikim tradom jednoć 
proživljenih okolnostih sćtjali mogli. I tako je on pomoćjn svoje dobre pameti hi-i 
tro se svomu jada dospio, da taj Nahod nitko drugi biti nemože, nego li ono po 
Bjem ugrabljeno i izvčrženo dčte. — Kao munja, kad a sred bome i tavne noći iz- 
nenada sine, tako i njemu mahom na pamet dodje stid, keji su usude pri poroda 
tog d§teta diržale, i tnn se sve njegove uspomene nigednoč razjasne i istinom učine. — 

^Bad se ćini^ govoraše on u sebi ^kano da će se sud tih prokletih usudah 
izpuniti!^ i time se opet u mislih svojih izgubi, misleći sad na svoje blago, koje je 
tobož a tudje ruke dospM imalo, sad opet na zlokfrtmi nćki udes , u kojeg se rbkuh 
BinjjaSe. — 

Nn najodnoć, kao da mu je nćka rS<iteljna misao na um pala, povjkne on 
na pola glasno : ,,dto da si ja time glavu tarem I On bi po svoj prilici đo mog 
imetka na zlokoban za me naćin došao; ja ću zato jednim od važnim udarcem sva- 
kom mognćem udesu predusrestil'^ i timbaciv sve misli na stranu, okrene se kstćni, 
te malo potlam toga ležao je u dubokom snu, iz kog su ga tek rane i kroz prozor 
k njem dopirajuće zrake žarkog sunaSca probudile. 

Kad je ustao, uzme svoju putnu torbu, izvadi iz nje cista papira i olovku, 
te s^davši za stol, napKe sasvim mimo svojoj ženi slMeće pismo : 

,ŽenoI Ti ćei se valjda joS sććati onog ugrabljenog dčteta, o kom sam ti 
od priKke pr^ 18 11 20 godtnah pripovćdao, da bi sve naBe dobve i imanje dobiti 
imalo. Ja sam uvćk mislio, da je to dSte onda pog^ulo; nu ovaj mladić. Sto tebi 
ovaj list donosi, oto je dćte. Naš zli udes spasio ga je, on je, kako ga eto vidii 
teć odrastao Ćovčkom, i možebit bi nam ne za dugo imetak naš ugrabiti imao. Zato 
da se tog kćrvnika oslobodimo, i da nam iz rukuh više neizmakne, daj ga, fiira tebi 
đodje, kroz naše vfime sluge umoriti. Za dva tri dana ja sam kod kuće , i ufam se 
da će noja zapovM izpunjena biti« Tvoj Zmailo.* 

Napisavši i zapečaUvSi taj zlokobni list, obuće ^e on, i sasvim veselim licem 
a družtvo gostoljubive ove obitelji stupi. 

„Nije nd do kasnenja i otezanja" progovori k starici „vrSme i poslovi me 
iSte r moram se dalje žuriti. Bog nek vam ljubav vašu plati. Već starice, da od 
Boga nadješ, imam silne glase svojoj ženi obznaniti, bi li ti tvoga Nahoda dati mo- 
gla, da mi ovaj list do žene moje odnese, a krivo mu ni od Boga ni od mene biti 
aeće> 

,Naši stari poštenomu gostu ništa neuzkraćivahu , a kako bi mi to BdOgli!" 
od^vori ona. „Hajde sinko Nahodel^ nastavi opet njemu „spremi seiućini otu Iju- 
ker naSem gostu i gledaj, da mi se na skore zdrav povratiš. Sutra va^da možek 
ipet n našoj srSdinf biti?<* 

„Moj je stan doduie dobar dan hoda odavle udaljen, nu on je zdrav, ćil i 
■fai^ i moći će lasno taj put danas prevaliti« rekne lukavo tćrgovac, izvadi zatim 
b 9fog {emerat jediiu ikada, i da obodri Nahoda^ dade mu ja na put. ^Vzad ovo« 



- 40 -- 

nastavi daye „a moja ti žena doista neće prppnstiti , sa dobre glase, koje j#j nosiš^ 
takodjer dobru poputbinu dati»^ 

Nahod se požuri da se na put spremi, kog mu je tčrgovac točno nasoačio, te 
spremivši se uzme zapečaćeni list, zadene ga za šešir svoj, i odputi se mahom. 

Tdrgovac je jog nčšto malo za njim ostao, pa i on se onda spremi i nari- 
nuvši jedan cekin baki, veselo na svog kulaša skoči i odputi se takodjer poslom 
svojim. 

Poslem toga su se dva.sasma protivnim putem hodeća putnika opaziti . mogla. 
Jedno biaše Nahod , radostno u sve gdrlo pčvajući, veselim sircem , čistom svSstju i 
nesluteći, ka(^ov kobni list na šeširu svom nosaše. srčćna mladosti, o blažena 
nevinosti, koja. si još sasvim nepoznata s nečistimi i kadkad podlimi tumaranji se- 
bičneštju i zlobom otrovane zrelie dobel Ti i neslutiš, kako burnimi i nestašnimi 
vali se brodić muža ija počini svčtskih strasUh boriti imade. Nepoznate su tebi još 
one silne klisure« oni pogubni prudi i^ včrtlogi te pučine, koji smčlog brodara na dnu 
svojih ^udenih valovah navčk pokopaju, prie nego je zlatni cilj svojih naporah i iz da- 
leka ugledati mogao. Da, nepoznate su tebi sve te pogibelji i ti zato višeput u po- 
gubne mrčže, koje okolo sebe sebičnost, strasti, i opaka zloba splete, bezazleno sdr- 
neš! — Nu Bog uvčk nevinoga čuva i brani, da kakogod nepostani ždrtva hudih zlobnikah 
svojih I 

Kako u sasma protivne misli biaše duh tćrgovciEi udubljen, kako mu sasma 
protivna ćućenja biahu njegovo s&rce zaokupila I — Al odvrptimo se od tog gorkog 
razmatranja tudje zloće i razvraćenosti, i ajdemo k našem mlađom putniku. — Nugdd 
ga ostavismo? — 

Eno ga tamo, gdč kano sivi sokol sterme pute i stazice prčko gorah pre- 
valjuje. Jasno mu se lice u znoju kupa, nu sdrce mu veselo u grudih udara, i tavni 
mu oblaci junačko čelo nczasliru , te zato on neprestaje samotne si svoje slaze 
sprovadjati pčsmicami. Ore luzi i brčgovi od junačkog glasa njegovoga, ore gore i 
doline odzivajuć slavu Marka i Miloša. — 

Tako je on sam sebe veseleć i zabavljajuć neumorno .sve dalje i dalje od- 
micao. Činilo se je, kano da umora nepoznade. Nu napoiton osčti ipak, da ga noge 
izdavati zaćimaju. — On zato odluči malo leći i odpečinuti; a šta mladost smisli, lo 
dugo nedomišlja. Sidje dakle malo sputa i pruži se pod jedan, stoldtni hrast, navuče 
šešir na oči i — za kratak čas ležao je kao utopljenik usladkom snu uljuljan. 

Jedva da je Nahod zaspao bio, al etoti iza jednog gćrma ukazu se četiri 
oštro naoružana čovčka. Na njihovom mdrkom \ zarašćenom licu, na njihovima simo 
i tamo razmatrajnćima očima, na njihovom odčlu i oružju bilo je mahom poznati, da 
su to jedni od onih bili, koje je tada težka nepravda i ugnjetavanje tlačiteljah u 
tavne i zabitne lugove i gore progonjavati običavala. D&, to su bili hajduci, kakovih 
u starih vremenih, gdč naš narod još nije mirno robstvo i jaram tudjinacah podno- 
siti morao, Slavonia a i druge pokrajine naše pune biahu. Nu hajduci tada nisu bH 
onakuvi, kao što si ih mi sada obično predstavljamo. Nebiahu oni izrodice ljudskog 
plemena, koji su mirne ljude napadali i ubijali, veće hrabri i kdršni momci i junaci, 
koje je onda narod ljubio i slavio, jer su oni mnogom nemilom tuđjincu i težkom 
zulumćaru žao za sramotu povraćali i nepravdu osvećivali, jer pravda i neduinosl 



- 4J - 

inge saitile neimade. To je bita momčad^ koja je nigda oholoj NSmiadii pod slav- 
Din Trenkovićem strah i trepet zadavala; koja je u najnovie vrčme pod slavom 
ov^nčanom zastavom Cdrnog GJorgje slobodi juge-slavenskoj u najkrasnijoj naioj 
pokrajioi temelj položila, i nju od tnrskUi zmajevah otrdbila i očistila. Takovi sa u* 
OBO vrčflde hajduci bili, a lakomi i ovi biaha, koje sada iza gArma izlaziti vidimo. -^ 

Kad su oni na čistinu malo izaili bili, smotre odmah, gdi nai Nahed pod 
hrastom spava; a opazivši ga, približe se k njemu. 

,,Da krasnog ti momćetal^ rekne jedaA od i^ih. »Ajde da ga probudimo, da 
s nami ide na gospodske plčne.^ 

,,Mači brajne, taj ti nččijoj ljubi bile liste nosi. Nu ludo li momče radi, da 
list svakom na vidik postavlja. Mogla bi lasno sinja kukavica, prtletiti i listak mu 
ugrabiti^ rekne drugi. 

,Gle zbiljam, za Šešir ga postavio^ primetne treći , opaziv list. »Ala bratjo, • 
Bebi li taj list i Sto drugo nego ljubav glasiti *mogao ? Ja bi re^o , da mi u taj list 
Bialo zavirimo, možebit bi u njem za nas itogod bilo« Ako bude, evala! naie iarke, 
Baie včrenice neće nas izdati. Ako bo, mirna zemlja. Bikom Biita; — opet ćemo list 
BB svoje mćsto dati I ~^ 

»Pravo ti velift. Ajduk mora vazda da je na priate^a i na duimana svoga 
oprezan^ pridade četverti, koji se zapovidnikom medju njimi činjaie. »Ded' ti la- 
gano, da momče neprobudiS, dohvati ta} list, da vidimo Sto se u njeaj veli.^ 

Ovaj se prigne lugaao k Nabodu i Izvuče tiho iza ieBira list Kad su hajduci 
lia! u rukuh imali, odstrane se malo, otvore, i najstarU ga uzme i začme čitati glasne 
dragim. 

Pročitavši starešina zlokobni taj list, uzme rčč i počme družbi svojoj gtfvorili* 
,. Ja poznajem dobro tog Zmaila. To je, braćo, stara lija, kpjacdlu okolicu vara, a na 
blagu svomu jaši, kano sčdi vrag na grčšnoj duSi. Baš sam ga imao već u teftera 
mumu^ da ga pćrvom zgodom pohodimo, Nn i ovo je bal zgoda da ga guja ^jede, 
odkuda se ni nadao nije. On vam imade 16pu kćareu, kano dan prolčtni, a kuka 
VBm jadna sa materom zajedno kod tog tvArdog vraga, koji, kako kažu, za svakom 
parom stoput uzdane, prie nege ju izdade. Već su ju, kažu, nuiogi prosili, pn njemu 
je iao i ono što bi ga kukavna svadba stala. Imao bi dakle baS volju ovu mu 
kčrvnii namiru na 16p način uništiti.^ 

»Daj, bogati, da čujemo šio je tvoja r6& Nemoiemo nikako dopustiti, da 
ovo snažno momče tako lađo zaglavi^ reknu drugovi njegovi. 

»To bi u Boga grčh bio^ rekne opet harambaša »ila bi vi rekli tOmu, da 
}B sad dragi list napišem, u kom bi on svojoj ženi nalog dao, da tu svoju kćer ma- 
hom a ovim mladićem včnča. Ona će se' izpćrva tom nalogu čuditi, nu nesumijam, 
da neće kasniti to što prije učinili, jer v6ra i Bog, da kćer imadem i sam se nebi 
amego domišljao, ovakovom ju kćršnom mladiću za ženu dati. — - Što^ mislite k 
lemo?« 

„Bogami to je prekrasna misao, ^ odgovore svi jednodušno, „daj učini toi, 
da se ota opaka dufa u vlastite svoje Burdže ulovi. Razpuknut će se od Jada, kad 
kćer svoju u naračajih najvećeg k^rvnika svoga nadje.^ 

Što rekoše to f učiniSe. 



- 4Š - 

HiranbaSa nndarft na to a komade taj kobni Bal, Izvadi artije i napite apo- 
meiialog aaddrSaja lial, zamota ga, i dade ga na mftato pćiraSnjeg Nahodn za ieiir. 
A kad 8tt to uCinili otidju opet gorom dalje. 

Malo pollam toga probudi se i Nabod, pogleda na svoj Jekhr, i videči Kat, pat 
svoj veselo nastavi ni neslutoći kakova se je promfina s njegovim listom dogodSa i 
kako ga je strainoj pogibeli srMai samo sluJaj jedan oatobodio. — 

(Konac slMi). 



Od B. Atanackavića, 



Sa izplakanvn o£ima sSdila je stara Neda do sina svoga, koj seođpravljao da 
sutrainjim danom na pnt ide, rirlo daleko od svoje mile majke, gdd će čitavo go- 
dinu danah biti na naukama, i tek posl^, ako Bog da, vratiti se svojoj oiajci na kratko 
vrčme. — Osušene ruke starice poČivaSe u rukama svoga sina, oči pune suzak sn 
njega neodvraćaSe, kao da hoće ljubljene čerte dobro da. upamti, a iz Sfftrca, koje 
dobra slutilo nife, did>oki odkidaie se uzdasi. Sad bi Ijnbila sina namMteno ćelo^ 
sad bi opet jedila gorko. ~- 

^Ta netuži mila moja majko! Nije vMnost jedna godina danah, proći će 
bćrzo pa ćemo se opet viđM.^' 

^Proći će bćrzo?^ — jadikovaše stara — ^Nije vććnost jedna godina danah? 
O da \i znat kako je to materi i za trenutak neviditi jedino svoje dćto , a kamo li 
za godinu oHn.. . pa vidifi, milo moje dćte, ja sam ti već stara. Bog zna i majka 
boSja, hoću li to viditi opet!'' 

9O nemoj me mućitL sa takovim rććima mila moja majko, ja se i pomiSljajn 
toga bojim da bi se od tobe rastavio na vike. — Draga moja majko, ta ja nemana 
nikoga na ovom Širokome svćtn do tobe i do Boga jedinoga, pa kad tobe joS nebi 
bOo, ja bi onda bio najveća sirota na ovome svćtu.^ — 

Tako je govor i jadikevanje trajalo do posK ponoći, i onda Uro$ na opo- 
menu svoje majke spavati ode» — 

Poiivati htdde i stara, al jadno joj njeno. poćivanjel.. . cćma slutnja razki- 
đaSe joj sćrce. Ona je sina svoga neizkazano ljubila; ?osl6 sm^rti supruga svoga 
Uro& joj je bio ntćha njezina , i zanimanje njezinih mislih . • . ako je kakvu radost 
sebi uobraiavati znala, to j u jo sa smijućih ustih Uroša svoga Ćitola. Veselje njezino 
bilo je zadovoystvo sina svoga • . . Ćuvala ga je kao odi u glavi , a ljubila ga jo 
većma nego svoja dolu. .. . Sve njezino blago, sve njezino bobro bio joj je Urod! 
Pa sad se od dćleta svoga rastoti mora, da ga dugo, predugo za nju vrSme neviđi. 
Ta pomisao neizkazanu bol uzrokovaše u sćrcu njezinu, to ti je cćlu dragu propla- 
kala BK>ĆC1L 

A da si se pri razstanku njihovom desili mogla, draga iitatoljice! . . • cisto bi m- 
ialenja suze prosula po krasnome tvome Kcn, i duboko M uzdahnula iz dobroga 
iga sćrca« 



-. 48 ~ 

Na 21. S«£aja 18.«* godine svečani liiateđan za mlade a Peitt Sirbe; niii 
damk tt kome htedole milu svoj« narodnu igrrn i,kolo« sa viijim uposnatt krugovima, 
oniliti ju svojim seatrana, i tako poaredatveno uzdisat! ljubljenu narodnoal avoju. 

Jer kad d«ve haju za svoje narodno Wago . • . ^ocvasti ee narodnost sigurno. 

Dvorana kod Tigra bi izabrana za mftsto narodnoga toga svetkovanja. — O 
kako je lipo ukraSena bila prilikom tom!— Sdrce samo Ijubavju goruće, i ljudi koji 
svom voljom dčlo preduzimaju mogli su takova Sta proizvesti. — U cMoj dvorani sa 
Hpim ukusom sdružcna divota primStiti se dala. Široki stepeni koji gore vode u igra- 
Bite pro8t6rti bia8e sa zelenom čojom, sa obe strane oleanderi, ruiice rumene i bSle, 
georgine i različito drugo cveće razsipaSe miris svoj kao u Mpom umilnom proletju 
uz pćrkos snfigu i v€lru koji spolja stuđeiAi uzrokovale zimu. U bogato razsvfttlje- 
Bom predsobju, sa veselim sdrcem gizdavi mladići doćekivaSe mile svofe goste, i 
pozdravljaše ih glasom radostnim, i rdćima, kojima ih je naućila sArbska majka ... 
U sobi drugoj dćliše red plesa i mirisno cvćće miKma s^rbkinjamii, koje ^edaSe 
kao bčle u goriei vile, i kroz čitav red ukusno ukratenih sobah pratile ih do igra^ 
Ota. — bože, a kakva ti je ovdd earstvovala divota! SvMosI mnogobrojnih sv«« 
ćah nadmećata se sa svčtlostju sunca i rndseca. — A zašto da napominjem veličan- 
stvena sa zlatnimi okviri ogledala, bilezavčse izvezene sa zlatom, zalto da reknem 
da je patps uglađjen bio kao isto ogledalo ? Zalto da opisujem ostale stvari koje sluiile 
na ukras igrališta? — Ta vi — koji prisustvovasle u narodnome tome svetkovanju — i 
sad ga se sladko spominjete, a vama koi to bili niste, ' badava bi se trudio opisati. — 

Vladalo je jcadovoljstvo u svakome s^rbskom sćrcu .... a kako nebi zaigralo 
s^ce u grudima Sćrbina kad vidi jato Ičpih Sćrbkinjah , koje kao nježne gohibice 
gnliaie, ne jezikom tudjim kao Ito to činiše do sada, nego svojim narodnim jezikom. 
Ta sad dćržaše za ponos što ih je sćrbska odoila majka! ... Tamo gizdav 
mladić sa nježnom dčvom kao par g^rlicah laskpše jedno drugomu i razgovarale se 
dragome prijateljstvu , o sladkoj ljubavi, i uživale rajsku sladost i milinu • « . A 
svirka božestvena, koja sladke rarodne glasove davale, grijala je u žilama kćrvcu, 
i činila da je veselje stupalo na najvišji stepen. — 

U veselju tom bio je i Uroš. K jednom stubu naslot^en sUjaie, očin^e mo- 
gao odvemoti sa jedne cćmjomanjaste dfivojčice ... U sćrcu njegovom novi ae je 
fodio avčt, nilta nije vidio do krasno Uce.lčpog dčvojčeta. Tamno mu je bOo svčt- 
Glo blistajcćih svećah, jer oči njegove upčrte biaše u noćcu koja je sidila na kosi 
^Mjenog stvorenja.* 

„O, ta Bog nije stvorio Ičploga angjela nego Ito je dUhPOjče ove . . . Bože 
aMj, ala ti je neizkazano Ićpa I . . * 

Ove misli vćrtiše mu se po umu, zaboravio je za igru, za vesele svoje dru- 
gove, koi u kolu igrale, on nije činio nilta nego uzdisao i gledao uzor svoj. 

„„Živile, živili!«« — Zaori sad po igranki, i kolo se na novo povede, ve- 
selje bi življe, svatko je ili igrao ili taplao u prevelikoj miKni. 

^Urol, a ti neigral? — Zapilp ga jedan gizdari mladić.* 

»Ha!« ~ Odgaiftri ladM. 



~ 4* ~ 

9 A li tapSil^ — produži ovaj — ^Ta gledaj brate, kako li divno igrigu mile 
nam sejo n kola lome.^ 

^Tapdi ti kad nalaziš u lome zadovoljstvo, kad nalaziS veselje • . « moje veselje 
je odozela od mene — * 

»Tko?... Tko?« . 

„Ova Ičpola dčvojka, ovaj angjeo •— moj Mladene dragi. — ^ 

„Nanka ^pasoevićeva ? . . . Jeli da je Ičpa? • . . je druže moj; nu pogledaj oko 
sebe, U ima joS i drugih krasnih devojakah I — ^ 

I veselo skačući ostavi Uroša. 

^Nanka? — Bože moj, kad bi ona moja bilal^ — 

i sjajna suza zatrepti mu u oku. 

^ ako je ona bogata, visokog r4)da ćerka, ako ni pogledali neuzhtč mene 
ubogoga mladića?* . . ^ 

Ove misli su ga jako obuzimale, jer on ddm)jku Ijubjage neizkazano, pa bez 
nje gotov bi mu bio pekao na ovome svetu. 

»Podignut ću sebe iz nlzkoga moga položaja na visost, hiljade njih divitće 
se veličini mojoj I ... ta ima u meni snage, ima sile, di^ vidim šta će se oteti od 
menel... Živolumoj, ljubljena moja Nanka, ti ćoš biti moja ili ću umrfili!* — 

— Umrćti ... 

Siroma UrošI Dok su mu ae drugovi veselili i uživali radosti koje im sadaS- 
Djost prMta,.dok su im sčrca napunjena bila radostju, videći napredovanje mile svoje 
narodnosti, videći kako se dragovoljno va(^ju Ičpe deve u kolo slave i sloge, u nje* 
govima grudima obitavala su neobična čuvstva, misljale o budućnosti, i neizkazana 
bol ucviljivaše mu pošleno sirce. — 

Igranki bi kraj, gosti se razidjoše . . . Uroš se vrati u svoju sobicu, al ne 
s onim osčćanjem s kojim ju je ostavip. Sćrce njegovo napunjeno bi ijubavju i bolju. 

Nije bilo sata, trenutka* u kom se nije spomenuo Nanke . . . 

j,Izravnati moram nejednakost na^u, moram sebe podignuti iz nizkoga moga 
položaja.* 

»Učit ću danom i ndćju • . • ovaj će me put dovesti k cilju, i Nanka će biti 
moja.* — 

Ako Bog da! — Rekao bi drugi čovčk, al Uroš. se odvratio već i od Boga; 
ta nikad mu se pomolio nije. — 

A koi zaboravi Boga nem'ože sretan biti na ovome 8v£tu. 

UroS je učio danju i noćju. 

A kad mu je bol prekomčrno tištila sirce i kad vifie nije mogao odolšti lugi ; 
osićanje bolnoga svoga 'sirca izraživao je u svirki ... Prosta frula postade mu na- 
skoro pous^danim drugom i tamačiteljem njegovog osićanja. — 



91 arla Stiiart. 

Neznam ima li koga u izobraženom svilu, kom nebi poznala sudbina ove 
najlSpSe nu veoma nesretne žene svoga vika, al ipak đvajim hoće li svima o toj 



-. 4* - 

nesrčtnoj kraljici škotskoj i to poznato bili, đa se je la n obće radi učenosfi pouz- 
danja u včrozakon i krolkosti poznata nesrfilnica takodjer vdrlo fčito pčsničtvom ba- 
▼ib. Ona je sačinjala ISpe pisme, ne samo u englezlcom, već i u latinskom, fran- 
ceskom i talianskom jeziku. Za mlađjahnog svog sina napisala je sve njegove 
nauke u franceskih stihovih (versih), a iz njezinih đopisah isvadjene i sačuvane su 
takodjer nmoge Ićpe pčsme. 

Glavna njezina nepriateljica kraljica Bogtezka Elizabeta — kako znamo — xlotle 
mirorala nije, dok se život nedužne i nesritne te kraljice poslć dugoga zatvora dne 
8. reljače god. 158C. pod mafiem kfirvaika nosvdrfii« Nu u istoj smčrtnoj uri svo- 
joj odlikovala se je t^rpljivnosiju i divnim nikim viličanstvom, koje bi plod pouzda- 
Bja njezinog u svetu viru spasa. Malo prije smirti napisala ja slideću latinsku mo- 
litvu a virsima. 

Prevod tako glasi: 

Domine DeuB, speravi in Ptl Gospođine Bože ti bi v^k mH nada! 

care mi Jesu, nnnc libera me. bukčnte dragi ti me spasi sada. 

In dara catena, U teških okoYih, 

In misera poena U tegokak ovih 

Desidere te! — . Ccinem, -^ vođi me! 

Langaendo, gemendo Ja te a s&rcn nosim, 

Et gena flectendo Snzam lice rosim, 

Adoro, imploroc I klečeći prosim: 

Ut liheres me! Oslobodi me! -^ 

Mćrtvo njezino tilo bi najprie pokopano u hramu gospoje u Peterboraugu 
Uizii Fotheringhaye nu posli bi u MTestmiaatersku opatiu u London prenefieia, gdi 
joj kasnije njezin sin Jakov L postavi sjajni spomenik. 



Mije mnogo falilo, da taj glasoviti flrancezki 9likar tog imena (Vemetj červirti 
aikađ neogledA svitlost bila svita. ^ Otac njegov, znameniti slikar Dragutin Vernet 
laljabio se je u mladosti svojoj u nčku lipu divojku, kćer vojničkog jednog kome- 
lara; naislio je pako, daće dosta moralne snage imati za ovu svoju ljubav — koja bi 
ionako sa raznimi zaprikami skopčana ^ u sebi svladati moći; i da tu svoju namira' 
tim laglje izvede, ode u Italiu. Ali u misto da se taj plam ljubavi ulime a ptesfli 
idaljenog od svoje Ijubezne divojke, još. većma se^ uzpiri. Ljubav dakle ^pratila je 
iGkara Vemeta svuda, te je S njom po čiloj Italii putovao. DošavSi u Rim, nastojao 
ja lia ave svoje misU o slikarskoj umitnosti utopi, pa se baš u isto doba sa niko- 
jm prenapetimi v&rozakonskimi gorljive! upozna, koji su mu svit i životu najtamniim 
kojaoMi predstavljali i njemu svitovali , da se odreće svita, to u aamastir da ide. Na 
ireća Vemetovn bio je spoveđnik njegov, komu je sve svoje tajne povirio, poSteU' 
iavik, koj ga je od te misli odvratio i time povratio srići života. Bez tog dobrog 
•ivita, usliđ kojega se je skoro opet kući povratio i sa dragom svojom vinčao, 
B^ bilo medju najglasovitiimi slikari ni Ihragutina Vemeta ni sina njegova Horaca. , 

Te laka se i ovdi obistini ono, Sto ^mnogokral epazil možemo o života io- 
Ti^eo^ da nigme mali često uzroci rađjaju velike posliđice. 



- 4* - 

■•vo4ine portoTlee lllmke. 

Ako je i h^rdjavo vrime, pnlaici potaju. 

Ako )e malo mlčka, bliza je rtka. 

Ako je nStko lud, li mu nebudi drugf. 

Ako laže, brada mu neamela. 

Ako neće zlo od tebe, a ti bćži od njega. 

Ako zima ustima neujede, a ona repom ofitne. 

Ako nisam knsof ao, a ja sam kroz plol glodao. 

Ako pravda nepomažo, krivda neće ni po golovn. 

Ako sam se naimio, nisam ao pomsmio. 

Ako smo i dica, od stara smo otca. 



Za^oAetka. 

I. 
Od Ićana Thuukoga. 

Mala Toda, al je smolat jaka, 
Ko B^edna za b^lomc sT^to. 
Živa Toda, al je na nstaTi« 
Dok nevolja branu neprerali. 
Dno je nmino, kad 6e naTriet roda, 
Voda bistra ko -drago kamenje. 
Niia'Btdrmo voda 'ae obara, 
A ta jedna n neben tede. 
Tko je boi^i, da vodu neanade, 
Tko će anati, čemu Bo(f jn dade. 



mair|ans»ke vlhitl« 



Kod naieg domaćeg ki^igara Fr. Žapana 
iiaći će tečajem p^nrog ^ polUija %, 185t po- 
tanki ,,ntaaćko-hirvaUki rićnik, po najboljih 
tifkanik i mnogih nikeplanih iirorih isradjen 
od Bogo^v« daleka.«. Orn teaMUtta knjiga aa- 
ddržavat će ualvobilje svakdanjih Isrekah, sva- 
ke atrnke službene {srase, aatim bogoslovno, 
tirgovaćko, prirodoslovno lid. jednom rćčl snan- 
at\'eno naiiv^je, I aato će biti od velike potre- 
be ne same ta onoga, kej n julnoslavenskih 
nemQah nređ^ie, nego « obće sa svakoga, k<i| 
n naioj doaMvfad kakov posao tAra. Koliko se 
već sada promčunat moie, imat će ovaj rććnik 
40 sitno i n tri stupca liakanlb tabakah u ve- 
likoj osmini , i budiić da je samo u dva jesika 
pisan, to se već odavde vidi, da će biti obi- 
Intli od avnkoga dmgoga fććaika ove struke. 
U ime predplate monya se do posUdi^eg oiuj- 



ka 185Z u napred poloiiti 3 fr. 30 kr. sr. Ka- 
snije će nutnpiti dućanska cćna. Predplatu pri- 
maju svi namćevnid Županove ki^jigaine u 
HArvatfkoj i SlavonU. 

-^ Kasnio \e je kojekuda glas, kao da će 
nrednik tog lista, poradi nedostatne pomoći od 
strane naših llteratah odustali od p^rve svoji 
namćre, te Almanah pod naslovom ^Ladtfi^ ne- 
iadati; no buduć da mu je — premda anfc 
kasnio — nn Ipak prispdla oznojena literaras 
pomoć, lato ostaje kod aadate rd& Ualdd !•- 
ga dakle javyamo time da će ^Lađa^ ere go« 
dine $tđlkuko iaaći i to oko nskdrsa, n budnć« 
puko — ako mu od strane literatah i domo- 
rodnog naSeg obćinstva potrćbita pođpom ne- 
aafali, — početkom svake godine. Obiimin o ton 
Almanaha oliiavit ćemo svakako a sroje vrime 



- ^ - 



— Petrogndski knjigar A. P. ^rairđin o4- 
vaiio se je na to jar pr^e vile gođinah, da izda 
ibJika srink snamenitih spisateljah roakih, pod 
BMloTom: ^Potmcjt sobranije $o6ininij ruikik 
niorovl'^ Ta sbirka aaatoji ia 30 »veaakah, 
Sn rnaki ćasopisf oglasa da je Smirdin aada 
poćee ladarati Karamtinevu foviHmicu AiMkc 
a desei »Teacik. Cfea cdlog dćla je n rasos^ija 
pnah^ik cĆBak tog dćla veoma nesMtaa; tvežak 
Bijme po 1 lub. Cčlo diioaa 10 rak. Ostala 
dćla gore spomemite sbirke do sad jnr iaisavia 
jatu : Svi rasličiti spisi Ltrmontota n 2 sveska; 
Lomonotova u 3 sv; posebni bistorički spisi 
Karamuima u3 sv; Hmelniekoga u 3 sv; Dol- 
g9ruko9€t^ Batuikova^ iwmailavaf Bogdanoviia^ 
KnjaininOf — svakogpi dila n 2 sv; Davidova 
a 1 tv; KaMfmira i HeJmUtra u 1 sv; O^ero- 
M u 1 av; spisi DMunina n2 sv. -— SČvevna 
pčela javlja, daje ove spise nisk)b spisateljak 
popeČite^ narodne rnske prosvite izničio ru- 
ikoj caricL 

— Dr. Fr. Jakov Tkalec izdire zanimivo dčio, 
koje će aadMavati opis starinab rimskib o 
Hirvatskoj, imenito oko Siska i varaSdinskik 
Toplicali iskopanik. Cčlo dSlo — inače razdČ- 
geno n đvj strane ~ imat će nkapno IS tablicab 
i 83 oblika. Bit će, da kako, i razjasnjivajućim 
slovom providjeno* Mi ovo dćlo prepomču- 
jeaio svim priateljem staroiitnosti. Izaći će si-, 
gamo koncem Sdčnja t. g. Predplat&a cćna za 
svaki rasđA iznosi 3 fr. sr. 

— Poznati Lezikograf Jos. Fr. Šumavsky iz- 
dati će na skoro svoj „»lovnih vieilovsmki,'^ 
To snamenito dćio bit će sastavljeno u ruskom^ 
poQskoni, češkom i iliro-sArbskom jezika. — Izim 
tega biti će n tom slovnikn također mnogo rš- 
iik iz starog cdrkveno-slavjanskog i bugarskog 
jezika. — S otim slovnikom doprineo je. revni 
ajegov spisatelj velika i znamenita mostnicn 
klit«raniom sdmžei^n svinb Slavjanab. — Ovo 
dOo biti će razdć^eno u „vieslovensko-nč- 
■aćki* i Q i^nćmačko-vSeslovenski* dio. Iz- 
Mcdja OTik izaći će vSeslov.-n€m. dio najprie 
i muA će do svojib 80 arkab. To dčio će n 
sreaciiiui po 4 arka izlaziti Svaki svezak po 
tt kr. sr. Pfeđplatna cćna za cSli pdrvi dto 



iznosi 5 fr. sr. U Zagreba se prima predplata 
kod Fr. Župana knjigar«. 

— Kako doamgfemo iz i^Zmje kmheke^*^ 
izaći će na skoro f^HaKcko-Ruška dofodaviHnm^ 
od Dionisa Zubrickoga. Isto tako izailo je jnr 
ispod tiska nRodoMl^naj^ kaHin^ ru$Mk cmi- 
rej i kt^jau^ Aurikota rod» vo^iet i flahehik 
e ssoftsfuissfi,'' 

— U resarstv« proničn sad re4om smhm- 
niti rezari jedan boyi od drugoga, i itoje naj- 
anameniiie, ni\jviie jik proizlazi iz prostoga na- 
roda. Osobito se me^ja svima odlikaje mladi 
rezar, imenom Parda, seoski sin Iz gornje Slezke, 
jedan od nigsposobniib ^tikA rezara Raocka n 
Berlinu. Od istoga Farde je onij znameniti s 

' dčrva Izrezani kip (stataa) Sbakespeara, štono 
. je na izložbi londonskoj velika pozornost pro- 
' bndio. 

— U Posnaiga će na skoro znamenito 
po\}sko dčle f,Historyi finosu^nij đla mtod^ 
Miy*^ od Kazimira Bfociszevskoga na svUUo 
izići. ' ' 

— U Vilni proiziilo je iz tiskanie Josipa 
Zaw«dzkoga, a troškom Rafafovića kistoričke 
dllo: jfFamifimki o davn^ FoUet % e»a$6v 
Zygmunta Augu$ta.* 

— Za predsČdnika „arckeogralUkt komiiie 
rusktff odre^jene za izdavanje izvorak ki- 
storie ruske, imenovan je dne 18. Sdrpi^a đte- 
iavni pddtignik ministarstva narodne prosvćte 
senftor i tijni savčtnik Norov, kojega đćfo: 
„Putavdni pa svoti %em roku i8$S^ —jnr iz- 
đade matica češka u nignovie vrćme n ćeskoai 
prevodn. 

•:- Naši Sava neće daše okani rovarstva. 
Netom što nam je razorila most ovdašnji, le 
je i ovaj za silu pončšto izkirpan, radi mu sa- 
da u stanja graditelj ne obsade o IĆvoj glavi 
njegovoj, koju izpođ ruke n^oti^i l^geda, 1 
tako mdša račune neprestano graditeljem naširo. 
Za spasenje ostanakab tog mosta radi se sada 
dan I noć, nu nama se Čini, da je to samo 
mošus. — Sto mora pogiauti — mora ; tČSi- 
mo se dakle time: da ništa do'vćLa netfa^e a 
Čalamom svčtn! 



ttasUJflt« \hM. 



— Ix fieža se tnje, da siarie i mlatio 
dniitvo I^plk nmtoostlk n svom Ičpom poslo- 



vanju vdrlo naprednju, al se ipak Čini, kao da 
će rola^je dmitvo starienn glede okusa i radi- 



- 48 - 



iiOBti palnii preoteti. To mlađje đraitvo izlo- 
žilo je do sada mnogo IĆpib i znamenitih doma- 
ćih Blikah, pa mu i izvanjski priatelji umitno- 
8tih pomaia da aadaća. svoju tim sjajnie riiu 
Tako poaM -nedavno g. Schletter svoju zname- 
nitu zbirku slikah tom dmitvu u BeČ za izloi- 
bit. Taj primJT, kako se Č^je, sUdlt će sada i 
g. Wa(pier, konzul iz Berlina. Isto tako spo- 
menuto ralal^e druitvo stalnu nadu goji, da će 



mu glasoviti slikar Papi de la Roche svoj najno- 
vii umotvor „Martu Antoinettu na svom Mad- 
njem putu k $mirti** — o kom ae je već toliko 
govorilo i pisalo — skoro poslati. Gallait-u 
se takodjer Ćuje, da će svoju nigaovlu sliku 
istom dmitvu poslati Jto „/oDU^ktt druUnpred- 
stavlja, koja Egmonin i Hornn zadnju čast tz 
kazuje.'* — • I o toj slici se je razglasilo, da je 
veomft krasna. 



Sm^slee. 



0-. Sarajevu jedan Ćivutin izgubi zasivenu 
keitt novacah, pak pusti telala, i obreće dati 
s blagiQslovom sto groSah onome, koji je bude 
našao. PoSto telal ViĆući prođje po sokacima, 
eto ti jednoga seljaka, gdč nosi kesu: „Evo 
tirgovče, valja da su ovo tvoji novci, ^to si 
izgubio." Ći^ntin pun radoati snopađne kesu, 
pak je otvori i 4^ne novce brojiti; aU mu se 
odmah okrene radost na žalost, kad pomisli, 
da mu va^a dati sto groSah onome, ito je na- 
iap; 4 stane misliti, kako bi mu jih ne dao. 
Tako poito izbroji novce, reče seljaku: „Ti si 
dakle, pobratime, izvadio tvolih sto grpiah, jer 
je u kesi bilo osam stotinah groSah, a sad 
neima viHe do sedam stotinah? Dobro si Činio ' 
Hvala ti!" Siroma se čovdk upropasti kad čuje 
tb, i vi&e mu bude iao na bčdu, nego za ob- 
rečenih sto groiah; zato se stane kleti i pre- 
klii^ati, da se on novacah n^e ni dotakao, nego 
da jih je oiyiko đoneo, kao ito jih je naSao ; 
(!ivutin pak ostane tvirdo pri svome. I tako 
se malo po malo svađe, i oterigu se kađii na 
sud. Poito se obojica zakunu : Ćivutin, da je . 
u kesi bilo osam stotinah groiah a sad ifeimt 
do sedam stotinah; seQak pak, daše on nova- 
eah nije ni dodeo, nego da mu jih je onako 
doneo, kao ito je naiao; onda im mudri kadija, 
poznavsi ita je i kako je, presudi ovako : „Vi 
obojica imate pravo: ti si, t^rgovče, izgubio o- 
sam stotinah groiah, a ti si Jero našao samo 
sedam stotinah; tako to nisu novci toga t^r- 
govca« nego nikakvoga drugog), čovčka. Ti 



dakle Jero nosi te novce kući, pa jih ostavi, 
dok nedo4]c onaj, koji je izgubio samo sedam 
stotinah grosah; a ti tčrgovće, Čekig, dok ti 
se nejavi onaj, koji je našao osam stotinah 
groSah.". 

- Nčkakov seljak opita jednom kadiu: 
valja li, ženu slušati? — Na ito mu kadia od- 
govori: „uevalja !" ^ onda se^ak rekne: „moja 
žena biaie mi rekla da kadii ponesem buka- 
ricu masla — *• onda kađla rekne „Dobro je 
kadkad i pametnu« Ženu poslušati." 

— „Da ima masla, ko sto neima brašna, 
naili bi u selu tepsiu, te bi pitu skuvali — " 
tako reče jednom ciganka ; na što odmah jedno 
ciganče: „ja bije odnio u peć, daseizpečel— '^ 
a drugo, naglo noseći ptote k ustima prihvati: 
„a ja bi je ovako j^o! — " Na to stari cigenin 

'razmakne šaVom, te ciganče po glavi lupi go- 
voreći: „Polahko vražji skote, što si navalio — 
zar hoćeš sve da sam pojedeš?! — " 

— Godine 1517 izišao je u Englezkoj je- 
dan zakon, nsIČd kojega bi Ženam zabranjeno 
sastajati ,se na razgovore i obična svoja reie- 
tanja; muževima pako binaloženo po istom za- 
konu : «la iene svoje vazda kod kuće dčrže. — 
Čudne graje, da se taj zakon sada kod nas, 
ili gđČ mu drago u civiliziranom svitu, u- 
vede! — sada, gđč se gotovo svuda o eman- 
cipacii ienah govori i piše, i gđČ toli razvikani 
Bloomerizam ne samo u Americi već i u Eu- 
ropi pođobro naprčduje. — Sada bi $e svatko 
tom zakonu rugao i nazvao ga barbarskim. 



fiegka. 

Kapisni stotniček novindfsJ^a konversacni 
Sepsal Rittorsberg. VPraze 1851. Sešitek 17. 
Cena 10 kr. str. 



Bibliog^rafla« 

Po^ska. 

Marja. PovieŠć ukrai/fska przez Antoniego 
Malczewskiego W. Wro:fawiu. Nakladem Zyg- 
munta Schlettera. 1851 8. 10 gr. 



B^zoliskom narodno tiskarnice Dra. Ljudevita Gaja. 




2Eaba¥iit 1 poučni list« 

OdgoTornl arednik:. 

jnirko Bogović 



Oraj b«l]«triBtl€klČMOpUlslMlpoarMov«ajcin Matice Ilirska STake aađelje jedanput t to n fttvirtak aa cllom arka. Ciaa 

■M !• aa f«4ia« aa Aoaia^a k«s paiiariaa 4 for. ar. — aa l8Taa|ska • poitariaam b for. sr. Pradplata aa pol ili aa će- 

irkrt god. priailraa ja gore aaanaioaoj eilogodiiajoj elal. 



Broj 4. 



U ČelY^rtak 22. Sćč^ja 1652. Tečaj I. 



Stipiifc Mevena. 

Ifa grob« St VrtM. 
Od Ivana Timskog(i. 



A joj fđ< si Stanko 
SpMiiii]jaige nulo? 
.Ti nai yini draio, 
Gđć je rida bUo! 

Eto Opel tidu! — 
Ifaatige potetak. 
Na goleti pustoj 
Niče neven cY<tak. 

Atalanta tvc^a 
Tvoje iite cvdće, 
Za jabukom tvojom 
Prifnala se veće. 

Kom si tambuvica 
Namr6 punn Čara» ^ 
Madom&ito tebe 
Dn nam j« udara t 

Kom li milost pdsme 
I sti4jesje iansko? 
Kom li distu đulu 
1 s^rce slovensko? 

Rano, rano odd 
Boraviti sanak; 
Nesvanik ti šora 
Ni bieli danak. 

lita tebe ostd 

Svnd nam gluho doba; 



• Od svi«k divotah 
Sve je gfob .do groba« 

Tko će pdsmn divnu 
Na grobnu lačeti? 
Mdrtvi reće moći, 
Živi neće smiti 

MijĆin jeaik t 
Ni ii\, se nečim ; 
U gospodskom dvoru 
Još je prdči ini. 

Tuga s tog sa tobom 
Tuga nam je veća: 
Sveg nam puta gori 
Tvoja srodrma svčća. 

Sveg nam puta zvone 
Zvona neveselo, 
Us jccaiye žensko > 
Poje se opielo. 

Sveg se puta čuje: 
„Bog ti dušu spasi !' 
Al se čpju, Stanko, 
•Joi i tvoji gUsi. 

GUsi oni mili 
Žeravske .dub e> 
Ćeda ona snaž. a 
Mile majke slave. 



— 50 — 

Joi ramene iđ« Kod kdrvi t rod« 

Od rake do ruke Milost dćci prosi. 



Tfoje đjnltbije 
Miiostne jabuke« 



K5 ndora mati 
Miluje ti Čeda, 
Posestrima vila A slava si sina 

Po tvĆtn ik nosi, Zaboravit neda. 



Maliođ« 

Od /o, Filipoeića, 

ČovSčji je iivot većom stranom nit neprestanilir bludnjah i varkah. V6rlo je 
rSdko, da nas naSe odlake i namčre k naminjenom cilju doveda. Koliko put nam 
se naSa kako dobra tako i zla nakanfenja neziratoim kakvim slučajem priaznog il ne- 
priaznog nam udesa uniite i hi na sasvim ^drugo dospiemo, na što nlcad ni pemi- 
slili nismo. L6pa je i ijizviSena doisto izreka : „Ćovik je . gospodar svojeg udesa, 
on je sam stvoritelj svoje sreće il nesreće;--^ al ki>Iiko se putah to u životu obislinjuje ?"— 
Nebi li mnogi slavni i veliki muž malo važan i nepoznat ostao , da mu se jedan il 
drugi, prividno neznatan, nu u poslSdicah svojih sretan i velik slućaj pripetio nije? 
A isto tako, nebi li mnogi u prostoj kolibici i od. nikoga neslavljen um^rvši, isto 
onako slavan i velik postao, kao i mnogi drugi, kom je udes jiaUonjenii i priaznii 
bio? Doisto, vćrlo je rčdko, da ^ov£k zbiljam reći može, da je stvoritelj svoje 
sreće il nesreće, čini se, kano da uprav nSko višje bitje s udesom naSim ravna i 
' upravlja; DA, višja nčka vlast, providnost, ili. kako ju već nazvaU hoćemo, sve p^r- 
vobitne uzroke i zakone kako u fizidnoj naravi, tako i u udesu pojedinih Ijuđih i 
cčlih naredah po svoiO nam nedosežnom svidjenju stvara* i postavlja, a daijni razvi- 
tak naravi i Ijudem ostavlja. Narav svoj daijni razvitak na temelju istih uzrokah i 
zakonah nastavlja, nit se igda i njega udaljiva; ljudi pako naslčduju svoju slobodnu 
volju i savSle svoga uipa. Sve dakle Sto čovčl^ k osnutku svog života doprinčti 
može, to je: da viSjom providnostju jur proizvedene slućaje, kako ih mi krivo nazi- 
v|imo, il k povećanju svoje sreće il k ublaženju ^oje nesreće upolr6biti i cćrpiti 
može, ako k tomu dosta razboritosti i duševne. snage imade. 

Al ajdemo dalje od ovoga mudrovanja , koje možebiti i onako na svom mčsta 
biti neće. 

Treći dan potlam kako smo našeg Nahoda izpođ hcasta ustati i svoj pul^ 
kog je isti dan i /dokončao, nastaviti viđćli, bilo je u kući tćrgovca sve neobično 
veselo i radostno. 

Dan se Je baS k poldnevju primicao. Na dvoriltu vladala je velika živahnost. 
Tamo se vidčlo nSkoliko nakićene mužke i ženske ćeljadi, koja se je pečenjem po- 
dost velike zaoblice zabavljala; ovamo opet cčli čopor kričuće i smčirajuće se d£ce^ 
koju je vinovom lozom mala dSinjeni čauš u starim žutim čizmama na noguh, pre«> 
v^njenom dugačkom ćurdiom na ledjib, s petlovim perjem i peruškami za starovČr-> 
skim klobukom; s cčlim nizom kopircajuće se i bučeće živadi na vratu, t srazdrapa- 
nim bubnjem u rukuh — po dvorištu tamo amo razganjao i i njimi se natezao. Al 
ne manje biaše sve i u kući veselo. Podosta velika i prostrana soba biaSe sva du« 



- M - 

kaki v«f elim i iveiano (^ćeniin svitom nifMiiueaa. Zbor mlađih dfivojakah prip£« 
hk raztto, na ista so svečanost odnoseće pisme, mladići se medju sobom Siljkaše i 
Mdirkivaše, starii se biahu okolo dugog, rajnim bocami nakisoiiog stola poredali^ 
nd Oftbfljne sad fla))ive govore vodeći, a u pročelju svih vidjao sa mladić jedan uz« 
nsloa stasa i praesna lica sćditi pokraj dčve od neobične krasote, kojoj se iz žarkih 
očMih M-eća i zadovoljnosl odsčvake. Toj divici prišaptaimo je spomenuti mladić 
liiK) mnogo kojeSta sladkim i ial^vim riCima. 

To dvoje sretni biaie naft Nahod i krasna kćerca Ićrgovca Zmaila ; li kićeni 
gosti biahtt svali i usvalnici ojibovi, lo veselje biale nenadana svatha Nahoda na$oga. 

Supruga Zmailova, (»imivši. još isti dan svomu muiu' po hajducib podmetnuli 
hl) ittta se pa izpdrva u čudu poradi log njoj nedokučivog naloga. Ona je po- 
inavda narav svoga muža i divila se je, Sto da ga je na to naveali i skloniti moglo, 
Hai^otim ona n pćrvi mah ništa na sebi opazili, nije dala, ^odloćila je tu, silu stvar 
kroz noć maio bolj^ promisliti,' prSe.nego se nafto odvažila bude. Sreća joj Jb 
Bjezine Ijobezne kćeri veoma na s^rcn ležala, i ona se k takovom za nju važnom 
koraku neproratdljeno odlučiti nehtćde; premda je sdrjige stran^ dobro znala, da že- 
ljezna volja nje supruga niktkove prigovprć netćrpljaie« Nu dobre su majke u tom 
virb nježne i mnogo pozornie nego i iste kćeri. One vitepuluh istog stalnoj volji svojih 
naievah, i to teslo, s vitežkim požćrtvovanjem pechosati znadu, ako se odluke istih 
i njihovim misifana aesbitt. A i - tko bi kćVkam u Ion bolji priatelj i savetnik 
kiti mogao, ako ne njihove vlastite inajke, koje su već s%m svojim vlastitim životom 
dosta nevaravog izks^va i nauka za buduće supruge cćrpile? — . 

Mladića dakle toga pri večeri razmatrati i raspdjivati ; — lojabila pćrvanjena-* 
Ddra. Ona je u govoru svomu nastojala doznali okolnostj, pod kojim ja nje mui 
njemu isti Ksl predao bio. Hn ona ništa tako važnoga do^nlj^ nemogaie, šio bi joj 
leljno rčjenje toli čudnovate zagonetke olakšati moglo, f odtud je sudila, da će i 
njemu cčla stvar tajna biti. Ta joj opazka cebiašb nemila. Ona je dalje svaku nje- 
govu rM na vagu metnnla, svaki njegov pokret i svaki njegov pogled materinskim 
okom*« a loje bogom u takovom slučaju oštrovidno — pratila, iizsvega> ilo je opa- 
di mogla, sudila je, da bi Nahod -nje kćeri vrSdan bioi-nju sretniom, nego li je ona 
soma bila, učiniti mogao. I ta joj opazka nebiaše nemila, te ona je već napolak s čud- 
novatom odlukom svoga muža u sporozuloljenju bila. ^ 

Nahod se jo medjulim — i aesluleć — pod kakovim nadzorom stoji, sasvim u 
svojoj naravnoj prostodušnosti pokazivao. On je jedan od onih dobjrih dušafa bio, 
koje nikakove protivnosti i nikakovog hinjenja i izhltravanja uepozoadu; kojim sve, 
ilo im na aercs i duii teži, mahpm se i u rčči i iz govora saznati ntože. Kao što 
jo sva poscMmost matere na njeg/tsto je tako sva pozornost njegova na njenu kćer 
•biaćasa l^ila. Mu zar fte jo «omn čudili? Jeste V vidčU ili čuli štogod o libanoskih 
ooMk? To |riaše nzrasi ote dčve: — Jeste V vidčli sčvali se cćrna krila vnnia. u su- 
našcn žariu>ni ? To btaSa ečrna kosa* dčve. — Jeste V vidčU kada blistati so sitne zvčzdo 
na modrome svoda? To biahu žarke oči đčve« Jeste V vidčii kada rujnu zoru pro- 
Ktooga dana? To biahu lica dčve« — Jeste 1* vid£li jagodiosi u srčd zelena listjaf 
T^hiaha oata dčva, -^ A jeste V vidili kad labuda nad bistrimi vali nijati se? To 
nm rral i pdrsa đ&ve bidui. — Pa tko takovu dčvn rado da negleda? Koma da se 

4* 



— sa- 
li grSh npiSe, ako ga pogled takove đfive ojara? I na& Nahod je od te divne kn- 
sete sav zaneSen bio, a nježna atidljivoat dćve još mu ju dražjom i mitiom jinjaie. 
Iskra ljubavi btaSe mu u sdrce već bačena i joS jedan mili pogled^ jedna sladka rččca 
manjkaše, da ta još tinjajuća iskra živim plamom plane. Pa i to se je u kratko 
vrdme slučilo. Pri razslanku od večere susrčtoše se njihovi pogledi, a s pogledi — i s^rca 
njihova. DSva obori oči doli, zarumeni prigne iiSce ali — kasno: ljubav se v nje 
sdrce već prikrala bila. Srodne duše netrčbaju mnogo, one se jednim pogledom 
već spoznadu i sdruže; sMdstvo bo njihovo prd obstojaše nego što se oči vidiše; to 
je samo hip sastanka i spoznanja starog, u duševnom negdč svitu nepoznato već ob-- 
stojavSeg. Kao što se dva rodjena mila brata pa dugome i mučnome rastanku pri 
pdrvoj bralskoj r6či mahom spoznadu i bratski cšlivaju, isto je tako i kod sa- 
stanka srodnih dušahi — Sretne su samo one, koje se u takovih okolnostih snsrfitnu, 
da im većom stranom ra^vraćeni i nenaravni drnžtveni red njihove duševne i Bogom 
posvećene veze razvdrgavati i zamećati nemože. — Nu rddka je takova sreća! — 

fo večeri otišao je Nahod spavati, .nu sasvim drugim čuvstvom nego li je 
k večeri sčo bio. Di^a*^ mu je nSki nemir osčtjala a serce mu je sladkim čeznutjem 
napunjeno bilo; kdrvmu ježivahnie u žilama tekla a razgrijane misli neprestano sa 
mu oko ljubljene slike treptile. Neobična ga je vrućina mučila i zaman je oči skla- 
pao, nebi li kako zaspao, san ga nehtčde primiti u blagotvorne naručaje svoje. — 
No nije on sam bio, štono je u nepokoju duševnom čaše boravio. Krasna mlada 
domaćica takodjer je ne manju od njega bol u svem sšrcu osStjala. Nje još nevino i či-* 
sto sdrce nepoznavaSe to nutarnja ganutje i ona zato dokučiti nemogaše, odkud da 
taj nemir duše njene dolazi. Ali je zaman nastojala, nebi li kako zaspala, san joj 
mile oči sklopiti nehtSde. . Sad joj na um pade, da je već kod stola nčku tčsnoću a 
grudih osčtjala i da j^'sf je s^ce razširiti tčžilo. Napokon se i tog sčti, kako joj 
je pri susrčtu s pogledom fog stranog mladića nčki žar u lice udario, i kako joj je ne* 
hotice od njegova pogleda glava niče Uonula. I sada se jadna pobojA da P joj i 
nje majka taj nemir njezin opazila nije! Nu kasno j'oj sav nje strah bijaše. Majkino, 
kojoj dobro oti pćrvi sčrdačni pokreti poznani biahu, koja je dobro i svojo ćerku i 
to mlado momčo pazila, — nemogaše izbeći ta medjusobna duševna izmčna. Al 
na mćsto da bi ju to poradi kakovih nepovoljnih poslčdicah uznemirilo bilo, ona jo j 
sasvim s tom opazkom zadovoljna bila i mirnd je u krevet legla , neuztčrpljivo izgleda- ' 
juć drugog dana, gdč je namčravala, potrčbite korake učiniti, da namišijenoj želji i , 
zapovčdi supruga svoga zadovolji. I 

Kad je drugi dan svanuo bio, dozove ona kćer svoju k sebi : 

„Ljubczna Slavkol^ stane joj ona milim glasom govoriti „Ja sam već viie 
putah ozbiljno na tvoju budućnost mislila. Ti sr sada dčvojka u najlčpših godinah , 
i valjalo bi, da sama na to već misliš. Mi imademo o^ selu a i u okolici dosta včr- 
lih mladićah, koje i sama poznaješ;— negojiš li ti možebit osobito nagnutje u $£rca ! 
svora naprama kojem od njih? Povčri se meni, mi smo majke u tom najbolje sa-« I 
včte svojim kćeram dati kadre; a ja mislim, da povčrenje tvoje zaslužujem, budać 
da sam ti uvčk Ijubezna mati bOal — ^ 

Slavka — zvat ćemo ju sada imenom njenim — zarumeni kano ruža mćsečnica, 
te nehotice na gosta pomisli. Nu ona je već više krasnih mladićah vidčla^ pa jcjj 



- » — 

jii ttgda ni na nn palo nije, đrugćie ih imatrali, nego li kao braya i dobre pri- 
alalje. Nahođ je firn bio, lioji joj je ii oje sircu doaad aeposiialo ćatjeaje pro- 
kadio. Zato i noznade, da li je to nagoatje onaltovo, o kaltvom je mati aađ t66 
poTcla bila. U nevinoiti svojoj dakle saSTim ravaodukio odgovori: 

,Draga majko I Vi ćete s dobrim otcem najbolje zaati, kako da aa mnom 
ipravite; a ja ća kaon svem, tako i a tom pcri^oma vaSa kćerca biti« — A pravo 
da vam kalem, ja i neznam, ito vi pod. osobitim nagnntjem razumćvate ?** 

,Ti, Siavko, nećei av6k tako mlada ostati'' začme opet mati. ^Dan za danom, 
(odina za godinom — jedna po jedna — prolaze, te nas tako i starost nadje. Sada nam 
Mha podpore i zaitite» triba da ae na kog osloniti imademo, osobito naš ženski 
spol. Dok smo ti mi itvi, ti imadA đodoie pođporu i zaititu svoja; on mi nećemo 
na vćk iivM* A kad nas nebnde, na kog ieš se, kćerko, tada .osloniti, gdčrodje- 
Boga ttigdt nikoga neimas? — A brat tudji neće nigda rodjeni ti.bUi* — Nekaie V 
i sirce tvoje nijednog mladića, koji bi ti dražji i milii od drugih bio^ i kom bi viie 
Ijabavi nego li drugom komu izkazati mogla? — ^ 

,lIajko,ja se u tom sasvim volji tvojoj podUlem —^ *o4goyori Stavka utillanim 
(hsom, koji jasno pokazivaše, da bi nttto drago kazati imala, nn da joj je priro- 
djena stidljivost to izustiti preprećavala. 

9T0 je tMo plemenito od tebe kćerko, da se ti u tome volji mojoj podajei,*' 
nastavi mati ^ail da se skim sretno i zadovoljno žive, tu triba i vlastitog nagnutja. 
A nemože se uvik mladjim dopadali. Sto se'stariim smili i dopadne. Medjutim je 
avik dobro, da savite stariih mladji saslušaju. Ti ae na me oslaiyaž, ćuj dakle rdči 
noja. Ja sam viSeputah i s istim tvojim otcem tom već govorila, i svćtovala ga, 
da bi se boijma za budućnost tvoju postarao. Nu on je uvćk neprivoljan mojim 
rUima bio, te mi samo odvraćao, da će kćer njegova i po smćrti od čeg' živili 
iauitL Nu u blagu i u životu samom nastoji zadovoljnost sćrca. — Život sam po 
mbi hitro mćrzak i dosadan postaje, ako dttta nemamo Sto nam ga ugodnim i mi- 
te čini. Jučer me je pako iznenada otao tvoj s listom obradovao , u kom brižlji- 
voft BMJn prama tebi odobrava i ujedno mi pripornćaje jednog vćrlog mladića, da- 
pače mi nalaže, da što prie v^nčanje tvoje i njim obaviti gledam. Ja sam medjutim 
fiedala, da toga mladića proučim, prie nego li tvoj udes s njegovim skopčam* Na- 
Ma sam ga vrddnog i dostojnog tebe, i mislim, da bi i njim sretan život imati mogla^ 
te sam rada sada svakako da i tvoju misao o qem čujem; a taj je mladić — Nahod, 
koji mi je sam taj list doneo.^ 

Stavka Mznade žto da majki nn ovi nenadani glas odgovori Prevelika ra- 
dost neima rćčih, 1 ooi padne majhi u naručaj , te joj sa nebrojenimi cčlovi bolje od« 
fovorf, nego li bi to bezbrojnimi rččmi učiniti mogla. 

Potiam male stanke progovori opet mati: 

»Dobro kćerko ! Ljubav i mikom govori. NaS se izbor slaže , nu nemoj se 
psveć radovati , Nahod joj od svega toga nižta neznade. Al nemoj se kć^ko ni 
pUiti; 00 je tebe obljubio, i meni je njegova ljubav isto tako poznata, kao Sto mi i 
tvfja poznata biaSe, prie nego si li to i sama znala. Izadji malo iz sobe, ja ću ga 
k tebi pozvati, i ja se ufam, da ću vas joS danas u ljubavi sretne viđčti.^ — * 

Slavka joS jedanput ogčrli i poljubi svoju miukn, te izadje iz sobe. — 



- M - 

Mdo po&m toga dlite mffli l!(»bo4a k leU Ktati. Vtdedi da ae v avM 
pfedstav^'anjtf kod kćeri št^je prevarila iiije, oivMoćena je bila, da te ni kad 
Nahođa nevara. t tato da prie k s?otit oflja đogpie, odledila jš Me ked njege se-* 
svim dragim putem tidariti. 

A kad je Nahod u sobu mupto, progovori ona njemd iaitim veselim i na 
pola laljivim glasom: 

^Nahode, kiko to, II tf ae šino6 oMt večer a iiami rasgovareo, pe nam niila 
nekazivd, da $9 momče ienM. Ja sam sve očekivala bHa , da ćel^ iMun Me o svojoj 
sreći govoriti) a fl baS ni r^či neprogovorl.^ 

jfTi ste doista dobre volje, te ae hoćete sa mnom meto Saliti; jer dngčie 
bogme neznam, kkko da to vafie rčći tumačim^ (Mgeveri Naked. 

,U Sali se, momče, vtieput istina gievori^' rekne mati ^e tako. je sad i ked 
lAene. ¥i si valjda rada, da cčla ta sivar joS tejnofn bnđe; mi meni je moj eupreg 
sve u li^tn, kog si jnčer sam doneo, odkrio; a nardčito mi kaie, da je tvoja vire*« 
nica a naSem sela. ^ Ja se daklem afam i nadam, da i mene ii kraga svojih anana*« 
eah i priateljah pri svatbi iKkIfačtti nečei.« ^ 

,)lteni' barem od svega toga nije nilta Enano. No ftlio mi je svakako^^ 4e 
vam se barem za sada ufanje vade izp.uniii neće>* odrrali on. 

^Gle, kako se sasvim nedntnim stavlja, kano da mq nigda ačrce iivahnie 
pokucalo nije, agledajać krasoUca koje. Nn to su oni pravi ito male govore, n lim 
Više misle i đ6Iujtt . . . Tiha voda br6ge dere.« 

Nahod se ovim rMml pogodjee vfdi, te se sav nanmmii, bez da i jeđaa 
reći progovoriti zhadč. 

„TidiS ga, kako je Sad* umliknuo, i kako «in je lioe laroaMttiie. Znam ju 
dobro,' da zalfubljeni uvSk zaromene, kad se IJubevi njihovoj goverL Time ai •# 
sadft tzdao^ priđade mati, da ga u jod veća zabenu dovede. Nn videć njegovu ca«» 
bunu, da ga opet ahrabri, nastavi mehom dalje. 

,,]IIed)titim niSta zato, Nahode! ja za»m, d« ti pokteno Ijobii, a poj 
ljubavi Mijedan mladić stidili nesmije^ Al bora ti, ded mi pravo kaži a keje te 
vtla očarala? — « 

Nahoda te rMi ohrabre i on pomisli u sebi) da li je ibiljem mognće, da Je 
ons Već sinoć njemu Štogod opasila? A eko je^ imbi li debro bile, ovaj ngo^fti 
6as apotrčbiti, te joj se iskreno izpotčidilij. i v«d eu ma rMi na jeziku bile, kad 
ma opet njegovoj mladosti prirodjena sramežljivost govoriti preprčdi« 

Mati opazi to nutarnje borenje s^a i aUiU) le zato mU epel Ijnbezno refie : 
„dinko sad vidim, dati obilja wBllo ne siren leli Osvčtti i povči« se 
meni, ako uzmogo, ja ću ti doit^to potnoćl* 

Na ove se rčči naS Nahod Asevim OtlviMi i OdhiS svoje tajne odklitL Kud 
puklo da puklo. 9 gOTJega — misy«io ^ Mfto nikako Vkl 

„iPravo ća VaM dakle reći sve 6to mt m siroa letf. J« eam ved dosta u 
me kraju ISpih đčvojakah vidio, al bogttri je evMok mo}, n^đnami sdrce na 
do sino'ćke kćerkii tala. Čim sam ju vidio, mtUtom je sdrou mom omiliia. I mke 
čovčk sa srodnim blljtim sretne lirM može, te mi se čini, da bi ona eto bitje hUM 
koje bi mene n»čćUi ttogUK* 



— » — 

^Dobro Jlakoilo^ odgovori mati ^jt nm oto očitvfiije od tebe uprav mati 
hlUš^ jer da si ti magu kćer obljubio, to aam ja već aineć opazila. Moja kćer tebe 
takodjer lytiAf niti ikakvih zaprdkab Ijttbav vaša imade. Dapače ja želim , da već 
iatra vaiu svedbe veselo obavimo, je^ kako xna6, ti si Jućer list od mog supruga 
donio. « kom mi ob mm ta želja izjavlja. On se je valjda kao i ja o vćrlini tvo- 
jcj oevćdočio, te se je — želeć svoj« kćer sretnom vidćti ^ k loma sUonao,^ 

Nabod Bye znao, da li aanja da U bdije. Činilo ma se je, da je skoro ne« 
mogttće, da bi on igda tako bčrzo dlj svojih najnoviib na i najlopHih željah postići 
mogao. Dćvtt, keja mu se je malo prć kao angjeo iz vedra neba ukazala, već 
svojom nazvati moći, to za i^fga nerazrćšiva zagonetka biaie. 

Ali OMJka ma nedade dugo sanjali. Oaa ga poprime za raku govoreći : 

^Tebi se to sve nedokučivo ćini. Nu neirćba vrćme u sankah sprovoditi; 
ajde, znam da naa Skrvlca na iglama deka. Hepustime ju dogo u neizvćstnosli. Ne« 
isv^snoal je zločesl drug, a najgorji zaljuUj^Mn.^ I lim ode i njim u drugu sobu, 
gdč Slaviea biaie. 

A deiav tamo , nme ruku kćeri avoje. 1 sdntf i ju sa Nahodovom. Oni oboje 
spiiile se m koićna pred majkom svojom, a ona ozdigav duh kviijemu otću na no- 
boMh, blagoalovi ib, moleći ga, da hi miloalju i dobrotom svojom nad i\|imi vazda 
bdM i branio ih od napaali i nevolje svake. -^ 

,iNa aad nam Mcm Iriba na tlo drugo mislHi*' poćme ona opet dokončav taj 
svnkoRi malerinskom sćrcu aveti ćie; --»^Istina je dodude, da je sad savez sčrcah 
v^eCili pred Bogom skiopljen i po njema posvptjen^ ali sad treba, da i zakonu na- 
ie ctekte zadovoljimo. «*- Moramo dakle nastojat, da već suira vćnčanje vaše 
elMMriaio L leiD ćeoio «ad mjpii gledat, do samoetana otići, da sa fratri posao do- 
vdriiano.« 

Malo potlam toga odvozu se oni, jedno aretnie od drugoga, u samostan, 
k0ji u lem raztćrkanom selu, nedaleko od Zmatiove kuće biaie. Zaprikah nebiaSe 
aftjikvih, nit se je tu daljneg dopuštenja poMbovalo, dio je komu milo, neka i u- 
ziaMi; a iU> Bog sjedini, lo ljudi neirćba da ra^druluju, veljahu naši stari i u tem 
Sli onipametoii bili, nego li mi, i\jihovi proavećoni potomci. Kao u svemu tako i u 
IMB bila im |e narav vile vodileljiea nego K nama. da se prosvila izobraženih 
natrnd^h uvćk od naravi i ejenib vMnih, Uopromćnivib i blagotvornih zakonah uda- 
^ miNrade! Na i zato je sva ta pr osvćla kriva i jednostrana, niti će nas igda — n- 
SBprol svem naponi natem --* usrećili moći. Pravs prosvćta mora s naravju pobratjena 
Mii, mora da je u duhu i po zakonik naravi, a ne Ijudih razvijena, drugčie neima 
iB|om zreće ni spase^ia. Samo je ono dobro, istinito vććno i božanstveno, što je 
amravAO, jar iiamo • naravi vććne živi i dćhq» dub božji. — - 

I lako je nal JNabod iznenada svega sreća, iznenada svoju Ijubovcu naSao i 
saenada mladoženjom postao. Već treći dan po odlazku svomu iz doma stajao je 
em a krasnom kćerkom ZmailovoBii pred oUarom, gdć je pred Bogom jar sktopljeni 
i peed l|KdMi tfvećano i iskroM ponovio. ^ 

IT. 

U irM jedila nopEaigMna pusleii, sastajućeiz divje sm^se $ad (avnih i na- 
sad .iafiem i drugim itkarjem aarasćenih moćvarab, a sad paskom 



— 56 — 

i (aoio amo 8 kamenjem pokrivenih Ivirdinah — sddjaie putnik jedan umoran i tro* 
. dan od težkoga puta, tužno promičljavajuć žalostni udes svoj, ko|i ga zaveo biaie o 
ovaj neprijazni predčl, iz kog je izaći zaman cdli dan gledao i nastojao. Grobna 
tišina, koju život nikakova stvora neoživ}javaše, vladale svud naokolo, i stesade ljuto 
sdrce u grudih putnik« naieg. Sunce na izmaku biaSe, a cdrni se oblaci cviid na 
osamljenom obzorju pokazivaše, i strahovito burnu noć naveštjivaše. Kosii sn nm 
sve d^rktale, koža mu se je ježila, hladan ga je znoj probijao a groza ga je hva- 
tala, kad je samo na užasni udes svoj i na strahote nastajuće noći pomislio. Nu ka- 
mo jadan da so okrene ? . . Nigdd puta » . • nigdd prib^išta I — a noge ga dalje nosit 
nemogahul — 

U tih mislih i noć tavna stigne. Oblaci se grozni od svud sgćrne i svu na- 
rav strašnim mrakom obaviju, Kano da sakrit žele za da nevidi nitko, gdd se gnjevni 
življi k razuzdanom boju pripravljaju. Kćrv se je putniku u iilah mdrzla , a ipak ga 
je nčki kobni udes kano prikovana s£4>lu svom ddržao. Al kamo da se svdrne, kad 
ni odkud blagtt, zvčzda nade nesčvašel — Putnik onćmi i tmina ga prikrije. 

Sad nastane straSnf borba razjarenih živaljah. Bura i tdša, (rčsi i gromovi 
sve se složi u sklad divji, ko da hoće zemlju u smčs stari sal^rt. Tmina i svMost 
bratiše se, svaka svoje da užase kaže. Isti zemni ^dusi se zbučaše, da razkdrže lance 
starodavne. — A naS putnik? — kako bčdno i kako maleno je sirce umčrloga, 
kad se narav u svojih silah i u strašnom veličartstvu sva vzdigne i uzburka 1 — 

Al tim još gorka ćaša jada i nevolje našeg putpika nebiaSe pona. — Na- 
jednoć se začii sa svih stranah cika i vriska , urlanje i. zavijaaje razplašane bisne 
zvčradi. Boj živalj^ i nje iste iz mirklih pećinah izagnao biale. I^vi i tigri, risi 
i kaplani, vuci i n^^dvedi, biene i šakali, sve nemani ote divje naravi u btenomu iMcn 
spasenja si tražiše. Sva je pustoš zamnila od njihove buke , kano da su svi pakleni dusi 
uzskočili bili. — Oj putniče jadni, kamo si zabasao, hoćeš li se kako moći spasiti iz nezasit- 
nih raljah tog uplašenog skota ! — Ustaj,ustaj! gle, sveužji okrug taj pakleni oko tebe 
biva ! — Ali on se kano st£na već nemići), um i razbor njega ostaviše. Tad ga na- 
gon nčki prime, on se gane i bezsvfelan začme u mrak bižat Nu sve većma stra«» 
šna hdrpa k njemu se približuje; i već se ćinja, da spasenja njemu nije. Tad na 
^jednoć oblaci se maknu da razsine Medi mčsec njegvo strašno stanje. On se obazre: 
Za njim bdsna zvčrad, nadtećuć se, koja da ga pr6 zgrabi; a pred njime — o alra- 
botah nevidjenih! kćrvav potok u mdrtvbm se tčku valja, sav nagnjeten opakim 
gadom, sav nasadjen lubanjami mdrtvih, a nad njime pasogiave ptice kobno lajni i 
grakćući. 

„0 kamo da se krenem ? — ^ uzdahne težko nesrfitni putnik. „Nu svejedno il 
hienam ili zmijam hrana biol^ i tim nogu stavi u k^rvavi taj potok. Al sad strašni 
potok sav oživi. Zmije i gušteri po njem plazit zaćmu, sve lubanje oči izbećiše, a 
sve ptice oko glave sročiše se. Kćrv se njemu stine i on natrag pobeći hiidi. Al 
mu nčka tajna sila natrag nedopnsti, on morade napred stupat. I gle tajna sila nje- 
ga zbiljam iz strašilah tih izbavi. On izadje sretno iz te kdrvi giijusne , * ebasie ne' 
natrag i strahote sve nestale biahu. Pred njim teće rčka cista i plaha — a nad 
njome se nadzire zvčzdopuno nebo. — Nu što vidja on kny žala drugog? — Vidi 
ah, žalostan! tužnu Slavku s majkom i Nahodom suze ronai, sve u eirno ubavi te.. 



— 5T — 

I ojef suie obalkUe , na smija mu ljuto sdrce rani , on se prene i sav u ledenond 
laolu okopan te gronog ao otog ana uatane. 

Di, to biafte ialoatna noć Zmailova. Dodim au Nahod i Slavica aladke aanke 
od ljubavi svoje snili. DA, to biahn teike muke dnSe Znailove, dočim su ae Nahod 
i Slavica o raskošnoj ljubavi naaladjhrali, ieljno o^ekojuć, da bi veće danak avanuu 
%di bi i pred svćtom njihova sdrca sdružena imala biti, da se tada slobodno >i bef 
lazora ljubavi svojo) izručiti uzroogu. — kako au raznim ćuvstvom ovi mladenci 
i Zroailo zoru ovog dana ugledali! 

„Ta ni u grobu mi svomu mira neda I — I u grobu mu duia za mojim Ma-« 
gom uzdiie. Nu neka je, bolje u grobu, nego za života! Al sad tr6ba Utro uqa- 
iiali, da vesele glase čujem, kako je grSšnu dušu pod handžarima vSmih mojih slugah 
izitahnuo^ prom^rmlja Zmaifo u sebi, otare ladan enoj s namćrgodjena čela svoga, 
ustane, spremi hitro sebe i svo^ koi^a, te potegav uzdu { uzdice, uputi se iurno 
kući svojoj. — Ah jadan! njegov dobri genio htiaše ga strašnim snom osvAstiti, i 
iz ždrila nesreće i propasti, u koji nesvćstno s^rnjaše^ još jednoć spaaiti I Ap zaman^ 
on ga razumčti nehtiaSe ! — 

Baš je podne bilo, i tek da su svati u Zmailovoj kući obćdovati zaćeli , al 
etoti i on na umorenu kulašu u dVoriŠte stigao. 

Al kako je oći otvarao, ugledavši veselo komššiinje i tumaranje u dvoru. 
Misao mu je stala i on je sav zapanjen gledao, neznajoć da li opet sanja, da I* isti- 
nu gleda. — 

«Šta vraga u mojoj koći biva, jel se pakao proti meni zakleo?'' prodre se on 
na ćauša, koji je baš pred njega došao bio, i u bubanj mu. poputnicu kao dobro- 
došlicu udarao. — 

„Jest, gospod&ru, Ićp pakao! — Pitajte aamo Nahoda i Slavicu Valu, k^ko im 
se u tom paklu duša vari. Ja bi se u takvom^ paklu svaki dan pekao. Bog poiivio 
psko, ako u njem samo vina i svatovah ima, ja ću tamo uvćk ćaui bitil^ rekne 
pijani ćauš i potćra ćopor jedan razpuStenedćce, koja ga od straga zaddrkival zaćć. 

„Vrag tebe i tvoj pakao odneo !^ vikne Zmailo i poleti u kuću svoju „Ha I 
bi r moguće bilo!*^ i on se užasne, i sav probičdi. Nu sad, kao da mu je najednoć 
Bika paklena misao potamnjeni um razasjala bila, udari se on rukom po čelu, oddahne, 
strašni mo poam6h stisnjene usne naškubi — i on čvćrstim kojakom u aobu stupiJ 

Sva vesela družba od stola poskače, da pozdravi sretnog kuće gospodara, a 
pirvi od avih bjahn Nahod i Slavica, koji ga ogčrle i poljube. — I on poljubi svoju 
kćerku, na cčlov mu biaše leden, da je tužnoj Slavki s^rce u grudi uzdbrktalo. 

„ŠU> je tebi oče ?^ zapita ga Slavka sasvim uplašena. ^Nisi li ti s nami za-^ 
jedno srfttan danas ?^ 

„Ništ* mi kćerko nije!^ odgovori on sasvim ladiio. No pobojavSi se, da nu- 
tihimst svoju izdao nebi, progovori mahom usiljenim veseljem. „Mili gosti! ja sam 
od dugog puta umoran, i moram se za «mali čas od vas udaljiti. Budite veseli, eto 
Bene maboro opet' medju vamil^ i uzev svoju supnigu za ruku, otidje š njom u 
Amgn sobo. 

„$ta si nesrčtnice učinila, nebo se nada tobom prolomilo !^ zagćrmi on sad 
teal svojoj bivši š njom na samu. „Ti si najvećeg kčrvnika mog s mojom kćerjr 



- i§ - . 

včoJiiUI Zar se take nejt žapovM isf ArStra? — Znadei ii tka je to ? -^ T0 j« 
onaj, kom sam ti kazivao, da ma je dosiidjeM, tre moje bhfo dobili* --*'* 

«5t4^ ialostni fiov<£e, ja ta nevazurndml? Ta ja ia«i nastojala, da što prio 
tvcyii zapovid izpunim 1^ odgovori ona ava probliđivii, 

]^oju sapo vid? Gi6 je taj nesretni list, da ti katan bako ae noja zapo- 
^6d i^vteftava.'' 

Žena ma donese list , on ga b&rzo otvori i sfane gtt čitat. Nu kako bia8e 
velik njegov jed, njegova bćsnoća, kad je vidio, ilo se u listu pUfe. „On je, ieno, 
I mene i let»e prevario 5 sasvim ti je dragi list podmetnuo. Nu neka g9, dobro mi 
je i sad u rake dofp6ot^ i Um baci list na stol, ostavi supragiT plačući i otfdje, lu- 
kavo se pralvaraju6i, opH medju goste. 

;Da ste zdravi gosti milfl Ba§ sam se žurio, da u veselje ovo prispiem, i 
hvala Bogu, baS sam dobro doSao! — Bog poživio zeta moga i.kćer moju, tko ih ljubi 
nek se sa mnom kuca — * rekne Zmailo , natoči' veliku čašu starog vinca i začme se 
redom svimi gosti kucat. 

Sad na ovo svati svi ožive, pčsmice se i zdravice svuda zavedoše i veselja 
bUe* svakojakog. 

^Eto mene opet medju vamil^ rekne najednoČ Zmailo, skoči izza stola i 
Odleti napoTje. 

Izišav pako na polj^ zovne svoje dvi sluge Vuka i Ibrima, koji hitro k njemu 
priskoče. 

' „Birzo, uzmttd vaše oštre handžare, stavite ih pod gunjac, da nitko' nevidi i 

za mnom u pivnicu (podrum) dojdite^ bit će junačkoga posla !^ zapovčdi on njima, i 
potom sira u pivnicu skoči. ^ 

' Kad je u pivnici bio, spusti kapke od pivničkih prozorah, da je gusta tmina 
zavladala. Zatim dodju i sluge, on ih stavi jednog za jedno a drugog za drugo 
krilo vratah, prišaptne im nčSto u uho, oni ga razumiše, i on opet odtćrči medju 
goste, kojf niSta tom neslutiše, kakova se je medjutim kdrvna zanka razapela. 

A đoŠav u sobu uzme opet čašu, kano da si je kdrvnu svoju osnovu zalijati 
želio, te nazdravi gostom svojim na veselfe. * 

„Bog da vas, bratjo, sve pozivi , rodile vam gore i dolinel ~ Al gle, vina već 
nestaje, a bez vina nije veselja ni radosti ! . . . Ded, Nahođe, skoči u pivnicu, i natoči 
6nog starog vina, da sad tebi pijemo na zdravlje! — ^ rekne on Nabodu i poda nu 
veliko bukara u ruke. 

Nahod mahom skoči, uzme bukaru, i podje i njom u pivnicu. Al izišavii na 
frem kućnf, sukobi jednu ženu, koja uprav u kuću idjaše. 

,iBožja pomoć mlađ deliat« progovori žena ova. ,|Ako znadei, što je u ne- 
volji bili, ajde časkom do kapele skoči, da kumi^'eS, ponila sam dčto u samostan na 
k^rStenje, nu u selu sam slučajno fratra našla, a nemam sad koga da kumuje; kod 
B^oga ćeš zadtežbihu steći.'' 

,iNa božje se dčfo neuzfeži^ rekne Nahod, stavi bukaru na stranu i odputi 
se sa ionom otom u kapelu. „Samo hitro, strino, gosti su mi dobre volje, pa nisam 
rada da fm vina ponestane.* 



9 A bora ti, £iji sft to Svati, ii^e ti|0 io veae^'e?^ zapita sad žena, posorno 
Naboja notreć. 

9T0 n arati Zmailoire kćerke ... A da 2nadei sretnog mladoženja? — No nećtt 
te Ijabopitnom pravit: ja 'sam otaj sretni ariadoženja!^ odgovori Nahod, „nvt ajđeaio, 

^a vas pliadvoje poiivi Bognuiogo U^ i godioahl^ rekne iMt i »iMlM 
^ah da aii nemili tiH^iafc, kog da 9og o^e! m^ pdrvp d<^te okra« ny«, i ja bi 
aade aretaa majk« bila, imala bi »iaa za ženidbu« bai (podwah Ivojib.^ 

.Tebi 4Mi »krao? -^ To je opak do?iSk niMao bitL N» Uii se draga 
alriaMB: Boi^a roka, M^ i kaano, iiv«k Motvorepr« ili potlam atignel* rekne Nabed. 

U ton aa rangovero i do kapele dojili. Nabod d4te primi i kumatao aia elo 
bilre avdrjU. P<elom pako oprpati «e sa ženom i k^že bo^e pobili , da nebi ca»- 
kaanie geete vinom poslnžili. -^ 

Ali žena ota stane i počme i^^ n\\m gledat; »Bole moj)! ta| me mbdić aa<^ 
fvH» n« mladoatnu dobn moga Rade opomii^e* Kad sam ga viđala, učinilo mi ise je 
kao «|n nj«gn gMm kad je osamnaest godinah star bio* Mom da ga jol je4ao< 
vidim i glas njegov čujemo--* i tim ona opet aa Nahodom « Zmailev« koćo po(yo. 

Dok io je medjotim ovo aga^lo; naii sa se goati brabro « MUee aagledali, 
le je sad jedan aa4 drogi nčtto ialjivoga primćtiti inao, 4e au ee avi drugi grohotom 
amijalt* S$m» je Zmeilo cime auaii u. doii svojoj koveo* Paklene m« aćrda tei i 
ate^ «bs6le biabu i m niila druge nevidjače, oaim svi^n Nago i Naboda. Blago 
ma biaie njegov kleti Bog, a Nabodu mu se predstavliažt naaalii^ olmi<ar laga 
bbvn, 0« mn bia<e dakle najveći hćrvaik niagov; i\iega amata|i|ona vidMi, ta tim ma 
hlebdiaže otrovana duža. Šta je njemu do sreće jedine kćerke, 8ta do mkra nesretne 
supruge nvojef 

«Kako će nu odlaouti, kad ga mirtvt vidim I Nu sad je već pod bendžarima 
Tuka i Ibraima pao. . . Idem, idem, da se iSto prie uspokojim^ gledajoć hk^. dadlmana 
svoga* — promennlja u aebi, i nikn ga airaina kob iz družtvn odvnfie. 

,Za Boga uče! Staje tebi? — * povikne Slavica, vfdivSiđa so je sav preobrazio 
i poMi la i^im, ausleći, da mu (lobro nije. Nu 00 je već u pivadoi iiMznuo bio, 
i OM aaahom za tim ćA, gdi se nMlo n nulri a tfikim uzdabom na tlo sruiU «^ 

„Jao, šta jo?!*^ vrisne Siavfca u sav glas i poateie u pivnicu. 

^Niita, nebejle se, dobro smo aapovSd goapedaat izvćriilil — ^ povibnu dva 
bnipu glasa ia pivadce i iznesu izdilućeg Zmaila. 

Shivfca u neavfct padne, Nahod na nje vrisk detćrći, shige m upvopaste, 
viđeć ubijenog svog gospodara, gosti se slete, jauk i leiek avud ae peradi, nesretna 
s upr ug a l»ade na njega; nu Zrnaik vtie nebieie. — Na to^^ledje i ena lena, i čujuć 
ebći jauk i plač priskoči tamo, al videći ubijenog 2maila, povikne: „šta vidim? To 
je olmifardMelB mogal... Ovojealn mef, ovo k^rvnik n|egovl... nije me.zaman 
sirca amo vuklo. Spodoba otca kazi mi mabom, da je to kčrv kirvl mefe. O aine 
ingabljeoil pravedan je Bog oad namil . • « * i egdfli time Naboda reoeć suie od radosti. 

Nu odvratimo se od prizora ovog. Tko da opiSe težku žaleat nevolje majke 
I kćeri, tko II radoat Nahodone migke nad MH^enim sinom, Ibo li Mri^da razdvojenu 



— 60 — 

Nauka. 

Od B. Aianackoeića. 

m. 

ViSe je proMo danah, više m^secih. — Mladići igranku zaboravljati počeše, u 
toliko se samo nje spominjale kao narodne avetkoviue, koja je već prošla i slađki 
samo spomen ostavila za sobom, oni čekaše radosti nove, i radovaše se novom ve- 
selju ma i ne tako sladkom kao što bi ovo, al opet radostima, koje im sadašnjost 
proiaše. Oni smatraše igrank^ tu kao sjajno sunce kad već odmoru silazi i radovaSe 
se svMomu mčsecu koi se je radjati počeo. Nije tako bilo sa' UroSen. Živo se on 
spominjao SćrbAe igranke, jer neprekidno mu je pred očima bivao obraz onaj, koi 
je tamo vidio pčrvi put, £ivo je sebi uobražavao ona dva sjajna oka, koja tako ijubezno 
gledaše, usta sa umiljatim nasmčhom . . . Duboko je u s^rco njegovom upisana bila 
igranka ... i u igranki ljubljena ftiu Nanka. ^ 

Ima časovah u čovččjem životu, kad — kno da su se sve boli sjedinile — da sArc# 
čpi^ka unište, neopisana čuvstva obuzmu ga, žaloativ je, nevoljan, tivot mu se ne- 
mili, Tolčo bi, da ga neima na svčtu, da se nigda rodio nije. 

Ovakovi časovi *verlo su česti kod zaljubljenih ljudih» — U ovakovom stanja 
bio je i Uroš jedno prolčtno jutro. Ljut, nevoljan, isčdio je kod stolića u sobi svojoj, 
i uzdisaj stizaše jedan drugog . . . kad kucanje začuje na vratim i odmah za tim 
stupi u sobu Mladen, priatelj mu vMi« — Uroš sa stolice skoči, obtei se priateljii 
svome o vral i proplače ljuto. ' - r 

,»Uroše, priatelja dragi! Šta ti je, govori bčrzo, ta tako te raspoložena nigda 
vidio nišan ?«" ' 

„Pomozi mi — pomozi mi! .. • sčrce će mi se razpasti od tuge!^ 

,,Da ti pomognem?^ — zapita ga sa satalenjem — „kakoćn ti pomoći, kad 
neznam uffok tvoje bolL^ 

^Zaljubljen sam, druže moj, smirtno sam zaljubljen.* 

,,Zaljubljen si? — Xo "^U© i^^ velika nesrčća!^ — 

^Jeste dmže* — produži plačno Uroš — ,^ja ju nejzka^^aao, ja ja stratao 
ljubim ... Da imam blaga neizbrojenog kao bogati Gavan, dao bi sve moje bkgo za 
njezin jedan pogled iz sjajnoga njezina oka ... Da sam sretan kao što nisam , ođ- 
kažao bi se sreće moje, blaženstva moga, za jedna rčč iz njezinih ustah — „Ja te lju- 
bim I^ Za ovu jednu rččcu • . . život bi moj dao ; dao bi duše moje • . . spasenje 
. . • samo kad bi i jedan trenutak ona moja bila ... ja je ljubim, jaje neizkazano 
ljubim • • Spasoevićevu Nanka.* 

„Nauku Spaseevićc^vu?* — zapita Mladen — „to te žalim, siromalni moj 
druže-* 

„Žališ me? — ta jaijesamsažalenja vrčdan. . .jer ona neće moja biti — 
neima ni nade I* — 

I ore rčči sa takovim je bolnim izgovorio glasom, da je zaplakalo sireo 
u Mladenovim grudima. 

„Ja Nanku poznajem* — govoraše Urošu po malom ćutanju — „ona je vrčdna 
ljubavi tvoje, jer ona je Angjeo u čovččjem riđu, ona je Ičpa« ona je nevina i čista 



- «i - 

bo UMO svenlnjega tvorca » al nije ovo sve 9to njo Ijobavi đostojnoBD čini . . « 
Narođoljabje, Icoje tadivojl^a u pdrsima skriva, to je neocčnjeni onaj biser zbog iLOga 
je ona i svaka dčvojka vrćdna da je pravi sdrbin obožava. K tome je Nanka blaga, ona 
je dobra kao jutrenja rosa, no pored sviuh ovih lApih prednostih Nanka je nesretna 
... Ja poznajem vdrlo dobro okolnosti njezine — ta rod mi je izbliza I — Nanka je 
bila đčte nejako kad je izgubila svoje roditelje, rano, virio rano postade ona airotče« 
... Bog zna, ita bi joi onda od nje bilo, da je Dobrić nije uzeo k sebi, njegovao 
i izobrazio kao svoje milo čedo • . . Dobrić' je bio dobar priatelj Nankinom otcu, na 
snMnome svome času molio je ovaj Đobrića, da uzme Nanku k sebi,, da pazi na 
njegovo jedino blago, i da ju čuva kao jedini spomen prialelja svoga . . . PosIČ krat- 
kog vrčmena Spesoevič umre, i Nanka postade Dobrićevom kćerkom. — Sirotče dite, 
kako je ljuto cvililo nad mertvim tčlom svoga Ijubljenogfi otcu! . . • Btlim svojim ru« 
žicama skrivala je svoje Ičpo Uce, a iz cčrnih joj očiuh poletiSe čiste suze . » . Nije 
bilo du8e, koja sažalila nije sudbu ovog nevinog đčteta, al nitko se nesmide hJ4>j 
približiti, znajući, da bol nije utifiiti kadar« koja jebSsnilau nježnom njezinom sireu; 
i tako je ona prolčvala suze nad ledenim tčiom otoa svoga , dokle ga godj aahnnili 
aiso. Od to doba vi$e je već proflo vrčmena. Dobrić je Ijnbio i njegovao Na»ktt 
bo da je njegovog sćrca porod, i ovo bi uzrok da se je Nanka utdšila i da au jjsj ae 
rane Iččiti počele, koje je u sćrcu nosila od smčrti dragoga roditelja svoga. — Nanka aa 
obikla stanju svome i b) zadovoljna . . . Viile sam je puta čuo gdč piva veaele pi8«» 
miče, iz njezinih sam ustah čuo pismu „Mlade Sir'bkinje.* Vidio aam poamih na 
ostima njezinim, vidio sam je gdi rukama tapfie, gdi poakakuje kao nestalno je- 
leače, i ovo me sve uviri da je Nanka sretna i da je zadovoljna ^ . . Radovao 
sam se veselju njezinu, jer ja rado imam sestricu moju. Prie nikoga vrimena po« 
sčtio sam ju . . . sastanem je gdi plače . . . kad , me je opazila suze svoje sakriti i 
veselom ae pokazati htila, al ja sam primitio smutnju na njoj i sirdačno je zapi-^ 
tam za uzrok tuge njezine; tajila je . . . nehtidi mi kazati . • •* 

.Sirota Nanka.^ — uzdahne Uroš. . - 

.Jest, brate sladki^ — nastavi opet Mladen •>- „Nanka je sažalenja vridno 
stvorenje ... Ona je žčrtvovala sebe za ljubav blagotvorca svoga... Vidiš Uroiel .. 
Dobrić ima jedinca, kog ljubi kao svoju dušu, onaj je do zaluđjenja zaljubljen u 
Nanku . . . Prie nikoliko vrimena stari Dobrić zapitao je Nanku, hoće li biti njegovog 
sina ljubo vca, dodajući, da je sreća njegova u njezinoj raci I — ^ 

.Dakle Nanka je Dobrićeva nevista? t-^ Zapita Uro^i sav u til« qzdirkće. 

.Hoću !^ — .bi odgovor koi je dala Nanka' — nastavi Mladen — ^jer je 
znala da bi protivan odgovor navike ožalostio blagotvorca njezinog.^ — 

Kao da je hiljadu noževah udarilo u Uroševo. sirce, takovu bol ositi sad u 
rircu svome, lice mu poblidi kao mramor, n cilom se ^dirhće tilu, pa posli zatuži : 

.Bože I Pošalji mi smirt, na što meni život kad ona nije moja!^ 

.DtiSi se druže^ — Tišić gaje priatelj njegov — .ta ima i viie divojaUh 
« ivitn, trudi se zaboraviti onu, koja nemože da je tvoja! — ^ • 

.Ima viSe divojakah, velid ? — Bog je samo jednu stvorio Nanku , pa i 
>)a samo zato, da razdrobi sirce jednog nevoljnog mladića, da ucvili jednu ostarila 
najko ito će joj umoriti jedinka . . • Hej Nauko! Životu moj, zalto aj tako lipa?* — 



- « - 

Sad zfffect gorio... pod«, kao da mu š\6 na nao ptde, nlivaii IBa^haa sa 
nika i progovori odvažno: 

^Ti ćel mene uvesti u Dobrićevu kuću!* 

»Pa Bta će ti to pomoćif Nanka je već nevista.^ — 

i,Šla će mi pomoći? Netribam ja pomoći, netrčbam Ja ništa m ovo«e gvčtu^ 
ta ja nju i beznađeždno ljubiti umčm ... Jod jedanput hoću aamo dt ja vidim , da 
ae S njom porazgovorim ^ aamo jedanput, pa onda aam gotov podnM i pakloM bol 
. . . Vladene mili, hoćeS U me. uvesti u Dobrićevu kuću?^ ~- 

Mladen mu obeća, i poalč se rastanu prialelji. 

(Konac sMđt). 



Razpis igrohazne iia||Tacfe« 

Nikoi v^Ii rodoljub , koj revno podupire sve, Sto je narodno^ želeć sada, 
gdi se kad Ms radi o zavođenju narodnog kazaliiti, prokdrćiii stazu izvornoj na- 
rodnoj dramaturgii, pre^lao je mrodnićtvu. ^^adslavische Zeitunga^ — odobravajuć 
linn zajedno oovom predmetu u istom tlslu nazmčena naćela — dvSsta forin- 
ti fc srebra u tu svtehu: da se ovim novcima nagradi omg, koi bi spisao dobar na- 
rodni igrokaz« Po tom se razumiva igrokaz, koi predstavlja koju stranu narod- 
nog života, zftto se osniva u sad«Sfyosti, sHka narodne običaje, mahne, krćposti i 
faivodi aa ugled nnrod, ne kao'ito bi po kakvom idealu .trebalo da bude, nego kao 
Ma zUja JMt« Ovđd sa dakle vise gleda ,na včrnost narodnog značaja oerpljenog iz 
svagdanjeg tivota I poiag toga i na zapimivost predmetfi, nego na višju ideu, ako- 
prem ae samo po sebi razumiva, da ni ovakov igroluiz nemože biti bez svake idee 
koja bi spajala raznolike njegove čestice, da budu jedno i cčlo. Ovaj dakle igrokaz 
trčba da bude ono, Sto Nčmci zovu: „ein VolksstacL^ 

Porma, način, sastav — jpstavlja se piscu sasvim na vo^ju, neka se samo d6rži 
obćih dramatičkih pravilah. 

Tko hoće da $e natčca, neka pošalje svoj, ako je moguće j tudjom rukom 
prepisani rukopis uz zapečatjeni listić, u kojem je njegovo ime napisano, uređ- 
ničtv« „Sfldslavlsche Ztga.^ do p^rvoga svibnja (maja) ove godine. 
Uredaičtvo će u aperazufli^i^BJu ^^ ^'i'^ kompetentnih včdtakah nagradu onomu po- 
dčliti, koj najbolje i najzaoimivie naslika narodni život 

«Ak» ki se sabralo vije virstniJi igrokazah, pestarat će se sudci, da nijedan 
neostene bez nagrade. Uredničtvo: 

U Zagrebu 15« sičeje 1852. ^Sfidslav. Zeituung.«' 

Mi se skoro u svemu slažemo sa mnfinjem Uredničtva „Sud si. Zeitungn*^ 
Ito nam ga u 4. br« svojih novinah glede naSih dramatičkih tegobah razloži, i jM'e-* 
sborit ćemo u budućem broju naših novinah obiimie o tom predmetu. Za sada Si. 
Uredničtvo Slidslav. Zeitunga samo na to pozorno činimo, da bi dobro bilo, 
kad bi Spomenuto uredničtvo — koje se je već latilo bvalevrčdnom revnostjn log 
posla — u svom listu sve domorodce na dobrovoljne prineske za igrokazne na-> 
grade pozvalo. — Nebi li se tako i veća svota a možebft i glavnica u gore ape^ 
venutu svćrhu sakupila I? — Tentare licetl — 



^ « - 

MaFoAne poslovice lllMke. 

Ako Dii DemožeS pomoći, nemoj mi ni odmagati. 

Ako nedočeka, neđostiže. 

Ako zlotvora neimai, majka ti ga je rodfla. 

Ako neteće, barem kaplje. 

Ako si i mati, pokrij ae. 

Ako tko u vodu skoči, nemoj ti za ryim. 

Ako sa bdni voloTi, j^emlja je pođćljeria. 

Ako laže koza, nehže joj rog. 

Ako laie, laž mu na čast. 

Ako nemožemo Sto hoćemo, a mi hoćemo ito a^^žemo« 



n. 

Od Ivana Timskoga. 

Igni kolo đvanaeit lesUinih 
Na oltrelja bdrđo Digiolena, 
8wt ta seke jednoga nzraita. 
Ni la dlaku đt je £oja veća. 

Dok je sTJta, igrati 6e kolo; 
A iz kola ismiČtt*ie 9e«tr6. 
Jedna tf le ta dingom ukrade, 
A nikad le nijedna nevratL 

Sve sa lestre jednog otca ćerce 
I dok ćerce na oitrelju bave 
Olca i ^jinia vidjet je na sv^tu, 
S ćercom zadnjpm i otca nestane. 

On4a mati cdrno odćvena 
Dnigiiik dvanaeit lestarah* dovede^ , 
I tako 41. kolo nvlk tnge, 
Miyka otca, otat m^jkn aiiiga. 

A kod kola nikad migka otca, 
Nikad otac majke nesatlfe, 
Sestro s otoem sve su pogradilo, 
Sestre i viajkom po^va^je Unbe* 



Odgonetka bivie a 9. br. « Nevena^ sagonetke je: „Stiso.* 



SlaTjanske vhtM. 

-» Is pr«vite)JBe tiskamo kojeferstva sdrb- da u oTdainjoj knjigami vilo iitisakah la pro- 

iksga iziila je n Bjogradu nedavno knjiga: dign pripravnih neima. Ta bi se knjiga mo- 

JlnieU fUtke »a tvoje uBenike i sđmo»JU na- gla npotr^bitj u naSih domaćih nĆioaah, i liem 

fM^a^ od Vuka Marinkovića «•€</* doklora^ u izbčgnuti vdrlo mučno piskarai^e iste nanke, 

fc eawn kf^iesHa šMtkoga fizike profetora^ i kojim se vazda sila dragocinog vrtaena po- 

^n^tom šMske slo9€$no$t% clana.^ Žalibole tratL 



- 64 - 



— KnJiUitvo poljtko iiaprMo?alo je im- 
nenito f. 1851. Tako je na polja Hterarno^hi- 
aloridkoili isislo mamenito dČlo: ^Piimien nietvo 
FoUkU^ od V. Aleksandra MaciejoTskoga ; — 
^Framo frywatne Pohkie^ od Bandtkie; — 
^Vj%nam^ T^oroU*^ ed GlisKCKyrf skoga ; iati 
ipiiate^ preveo je ftakodjer hUtorićki spis Kal- 
Umacha „0 portUiee Vamenški,^— Tripplin, 
koj je n aamonkih ftranah dugo pulorao, ime- 
nito pako pa Africi, iidao je avoj pato|)<a pod 
nM\oyom '."^Podr^U; — ^ Pomaka labavna LHera- 



tar« donoai iato tako , kao god i tnanatrena, ll^pili 
i T^rlo zaDimivih itTarih. Tako je n. p. alaTBO 
pomati Kra8sewiki iadao svoj roman pod na- 
ilovom: pKome^^anei,^ Koneniow«ki izdao je 
roman kom je ime: f,TatUuis Beumt>imy.* A- 
dam Ko«i/ffki iiđao je isto tako Upi romna 
pod imenom; „Di$€ kralovihi' — Izim 
vanih spisatelj ah napisali sn ma^je viio 
menita d£la : ' Cieszkowskiy Wieniavski, gr.Rse- 
^Fttiki i WisKckL — 



— Od znamenitog dčlif: „liistoire de la 
ReitHuration par Lamartine^ izišao je' n nig- 
novie vrime u Pariza 3 i 4. svezak. Ova dva 
svezka sad^^aviga znamenita dobd dogodoviti- 
np Francezke počamsi od izkdrcaiga Napoleo- 
noia na otoka Elbi do onog vrimena, gdi se 
je po drngipat odreći morao prestolja francez- 
koga. Bitka kod Waterloo — kaia ^ da je 



optbana osiAito kiaino, a k tomu joi beipri- 
strano , ito će već samo po sebi mnogo reći 
kod frsnpezkog spisatelja. .* 

— Od Gaizota nalazi se d^lo ^Skaketpeare 
i njeffov 9ik^ pod ttampom. U tom dftla opi- 
san je život tog velikog engleskog spisateUa i 
naznačeni sa taKo^jer nigbo^i bjegovi dramn- 
tički spisi. 



Sm^siee. 



^ Srete nekakav b^san TarĆIn kaludjera na 
pala, pa pritSravii kigema koiya, poviče: Di^ 
poklon na ierbet, pope, nikonti! „Kalu^jer,. kao 
aplaien, odgovori: ^Ocn, gospodara, oca.^ Pa 
savaČe rako sa sobom a bisage, kao da izvadi 
nitto, da ma dade; na mčsto čarapah ili ^ega 
drugoga, izvadi iz bisagah buzdovan na sin^jiru, 
pa onako iznenada potegne TurĆina iyim u 
glavu, te gaonesvesti i obori s konja, pa bčrže 
bofje akoći i on ua semlfu, i stane ga gasiti i 
biti bdzdovanom po leđjima; endk Turčin po- 
viče; „Medet!" A kaludjer, bijući gi^. jednako 
reče: uBesakonice jedan! Ko ce ti ugoditi? Sfd 
istes serbeta sad meda!^ 

— Kad je jveti Nikola po zemfji hodio, nadje 
kod mora nekakvog ČovČka, koji jednako* viČe : 
„Ne pomozi Boie!^ I zapitavši ga, sta to Čini, 
4»n mu odgovori » da se moli Bogu. Onda mu 



sveti Nikola kaie , da se tako Bogu «e moli 
nego da govori: „Pomozi Bo2e!<* Ćovčk lo 
fado primi, i odmah saintaČi tako vikati. Po(U» 
sveti Nikola ndje u la^ju i navese se na naore, 
ČovČk u jedanput saboravi, kako ga je on na- 
učio, da govori, pa ga stane s obale vikati, da 
bi se povratio, da mn opet kaier; » no kad vidi, 
da ga nemože dosvati, onda bčrže bolje skina 
svoju haljinu s le^jah, i rassirivii je po mom, 
sčdne na 'nju i stane mkamt vositi sn ^jim. 
Kad Uko voseći se snstigne ladju', on poTiČe 
svetoih Nikoli: „E|i, kakono ti reče meni, da 
se molim Bogu?* Sveti Nikola videči takova 
Čudo« pomisli a sebi: ,|Kad se on tako moie 
po^flftopi voziti, njegova je molitva, makar ita 
govorio, Bogu ugodnia, nego noja — * pn ma 
odgovori: ^Kao i do aađ, kao i do sad!" 



Blbllograaa« 

Dinki. 

Arktik %a poviitntcu jugoilavMsku. Kigiga 
n. Rasdčt pčrvi. Uredio I. Kuku^ević Sakcinskl. 
bđano trolkom druitta za jugoslavenska po- 
včstnicn i starine. Tiskom dr. LjuH. Giga u Za- ' 
grebu 185S. Na veL 8. ima ŽS5 st. Cčna 1 fr. sr. 



ČMki. 

Ahrakama Norovo, eii. ruik, t^jniho rađ^ 
putovđni po se. nemif^kuiSSS, PodlČ dmhdko 
svydani zčeitčn6 od P. Filipa Dinielo. DiL I 
(8 vyobrazenimi) V Praze 1851. Cena 1 xl. 
SOstF. 



Bćrzotiskom narodne tiskarnice Dra. Ljudevita Gaja. 



KabaTnl i poučni list« 

OdgOTorai urednik: 

J9iirk» Bogavić. 



Ovaj bdletristUkl ČAMf i* imlasi piMriJovaDJem Matie« Uirake •▼«k« neJelje jedup«! I to a JotrirUk ■« cIIom »rku. CiiM 

■o i« B« |o4te«i sB ibnia^ k«B poitariB* 4 for. ar. — ■« isTMJake a f^itarlaom b far. ar. Pr«4pUta ■% pol iU *• 2e- 

ivhrt god. prteira* je goro OMioaioBOJ oilogodUojoj eloi. 



Broj 5o 



U Četvćrtak 29. SćčnjA 1852. 



TediU lo 



hOšsm 



Brlžaoj nialeio 

Od M. Bana*) 



Ćeito brižna ipeni 

Veli majka: »dćle. 
Jao, la Ijuhav plaha ^ 

Strah aie — ubit će tel« 

Misli: da je IjnbaT 

Laina i nemila, 
Gdrii pak odaTi 

VsTid sTOga krila. 



„Omamljeni Ufptir 
Kad plamak obleće^ 

Misli li, migko! 
Jeda l\iBgorčt će?<< 

„Za ^ubaTi tako 

I ja sdrćem fldpo; -; 
Od ^ubaTi, miyko, 

I umrit je lipo !* 



Nanliao 

Od B* Aianackotića. 

Mladen je obddržao rčć svoja i uveo UroSa u Dobrićevn kacu. — Nanka sS- 
dik je na bogatom divanu tiho i zamifiljeno kao da za nčćim tuži. — Kad Mladena sa 
Drošom opazi, rumen razleti se po bičdome obraza njezinom, i nika umiljata zabuna 
primdti joj se na lica. — Mladen predstavi joj Uroša kao priatelja svoga i zapita 
za staroga Dobrića. 

^U drugoj se sobi sa poslovima zabavlja.^ — odgovori ona. 

Mladen se za vrime oprosti i u drugu sobu udje porazgovarati se sa Do« 
brićem o nSkom poslu, kao Sto on veljaše. 



*) Poslao nam je ovih danak vr jdni nai ipisatef] g. M. Ban viie Ićpib i njeinih ptemah, fitono 
ih jar prije N godinah napiaii. U i^ega ima — kako nam piie — iz one dobe joi naioeo 
sliMh pdiničkih proizvodah, koje stranom jnr priobćl n II knjigi „Dubrovnika^ stranom pako 
obećd, da će ih narai — ako želimo — za nai Neven poslati. ~ Mi to svakako želimo, pa 
ćemo, kao sada tako svagda, slićne nmotvore sa zahvalnostju primati. 

Urtdni6ivo^ 



Uroi ostane sam sa Nankom. Stanje njegovo opisati nije možno u kom se je 
nahađjao. Nčko neizkazano čuvstvo oblije mu sirce, bol i veselje osčćaojeu jednom 
trenutku, hiljadu mislib proleti mu kroz mozag, no ni jednu razumio nije, hiljadu 
rfičih umilnih i glatkih bi mu na jeziku , no on ni jednu izustiti nije mogo . . « 
Mučao je i gledao Ičpu dčvojku, koje slika u sircu njegovom duboko zapisana biaše, 
i koje obraz gledaše on kao svetinju nčkU) kao angjela , koj je s neba sišao da se 
kratko vrčme pozabavi medju Ijudma. 

U ravnom ^tanju biaie i Nanka, okamenjena sčdjaSe na jednom mčstu oči u 
zemlju upirla je, i kadkad bi samo kradljivim pogledom ugledala blčdo lice ljubljenoga 
mladića. — Duše su se njihove sporazumčle, duh njihov odavno sljubio se, serce 
njihovo jednako je kucalo jtfdno za drugim ... Al jezik nesmideizkazati staje duša 
osićala • • • Oboje su sčdili okamenjeni, a duša im je uživala rajsku aladost i milinu. 

Fodugo je to trajalo tako, dok Nanka nepovede jazgovpr o sdrbskoj igranki. 

^To je najznamenitii dan u životu mome^ — odgovori Uroš — Jer taj dan 
je početak moje sreće i nesreće 1«—^ 

I za ovim rččima žalostnim pogledom promčri Nanku i uzdahne gorko. 

Nanka je razumčla rčči, pogled i uzdisaj, i uzigra joj u grudima sirce, no 
ništa neodgovori. 

Poslč se povede razgovor o narodnim pčsmama. Nanka je hvalila ove, doda- 
vajući^ da neima pSsme pod ne'bom, koja bi joj se tako dopala kao ma koja sčrbska 
narodna pčsma. 

Uroš je zamoli uljudno da pčva jednu. 

Nanka je pčvala o đSvojci koja Ijubovniku svome pirsten povraća; glas joj 
je dćrktao, no baš to mu davaše pravu cčnu. U pčvanju tome toliko biaše tuge, to- 
liko nježnosti, a kad je pčvala ove rčči : 

„Oj peleo pelenče, moje gorko cvićel^ i. t. d. sjajna suza zatrepti u oku 
njezinom i u licu problčdi. 

Urošu se pirsa uzkolebaju kao more kad mu se talasima včtri igraju . • . Učini 
mu se, da Nanka pčva o svojoj i njegovoj sudbini. — Zaboravi na strah, na ledena 
pravila obhodjenja, zaboravi za cčo svčt, i bez da znade sta čini, nježnu Nanke ru- 
čicu uzme u ruku svoju , i posipA ju vrčlima poljubcima , a jezik mu postade tol- 
mačem njegovih osčćanjah. 

Nanka mu ništa neodgovori, nu kad opazi suze, koje su joj omokrile ruku, 
zaplače i ona gorko. 

I jedva je znah sakriti suze izpred Đobrića, koj sad u sobu stupi s Mladenom« 

V. 

Poslč ovoga dogodjaja Uroš zadovoljnii postade, veselost mu se na licu pri- 
mčtiti mogla, jer mu je sa serca bol spala^ koja ga. je tištila kao težki kamen; 8lo«-> 
bodnije je disao i ne rčdko pčsma se orila iz muževnog mu gčrla. — 

Uvčren je bio da ga Nanka ljubi, i ovo ga činjaše neizkazano sretnim , ma 
da je i znao da Nanka nemože biti njegova , on je nju ipak beznadeždna ljubio. — 

Na dan Duhovah, kad je sa jutrenja kući došao, sa pobožnim mislima se Je 
jcabavljao. — Opomene se svoje majke, i nova osčćanja, nove želje porode mu se u 



- 6T - 

škca, žvroi mu postade milii i odYiiži se sastim naukama posvetiti, đa bi tako pod- 
pora nogo biti majci svetoj, koja nikoga neiinaie do njega jedinoga na orome sv6ta. 

Sad lOaden adje u sobu. — UroS ga pozdravi pnateljski, a ovaj mu Idpo 
ddopljeDO pisamce preda. 

^Od koga je?^ — zapita Uroi i čisto se promćni u licu. 

«0d Nanke."" 

UroS ga pročita. Đa su mu se različita osčćanja radjala u sftreu, dokazivale 
nn boja na licu, koja bi sad rumena, pa poslč se pretvori u blčdui 

^Neka bude po njezinoj volji !^ — progovori najposle odvažno, pa k sdrcu 
pritisne pismo, cMujući ga viSe putah. 

^Tako druže moj, tome sam se od tabe i nadao I — JHnžfvan treba da je 
SM)in i kadar podnositi sudbine udarce.^ 

VI. 

Bože moj! ala su ti Ičpe te gore budimske, izgledaju kao jedna velika bašća 
koju je priroda sama nakitila sa sitnim milovidnim ovećem, u koju je nasadila visoke 
Udovite šume^ ukrasila ju sa visokim kamenitim stčnama, i izpresčcala ladnim i žubo- 
rećim potočićima, kojih kristalna voda juri prčko sitnih kamećakah, sladkozvučnu pčva 
pčsmu, i skupa sa slavuljem u šumi slavi ime Svevišnjega tvorca. — J.3mfmim0^^ 

Fruška gora može samo biti Škrbinu milija od planinah ovih, što se po njoj 
ore glasovi sladke narodne pčsme, što su tamo podignute obitelji svete, amaneti 
pradčdovah naših — sveti manastiri. — Inače u novoj otačbini našoj neima kras- 
Biega mčsta od ovoga. 

Čovčk, kog je savčst čista, kog sčrce nepoznaje strasti, ni duša želje, koje 
postignuti nije vrčdan, medju planinama je ovima u raju, pčvanje pticah mu je pčsma 
sbora angjeoskoga oko prestolja Svevišnjega Boga, a osčćanja pobožna, koja tu nositi 
nora u sčrcu, dižu ga do neba. , 

A oni koji ljuto pate, koje tuga i nezadovoljstvo prati neumorno, u mčstu 
arome za nekoliko časovah zaborave za tu^u i bol, sćrce im mirno kuca u grudima, 
i nehoteći usta im govore molitvu. 

„Bože, velik li si ti, i blag u dčlima tvojima!^ 

U rajo tom medju planinama budimskim, imao je Dobrić Ičtne svoje dvore. 

Nanka je molila svoga gospodara da poslč včnčanja nčkoliko mčsecih pro- 
Tedo medju planinami u svome Ičtnome dvoru, a Dobrić je dragovoljno izpunio že- 
ljo svoje Ijubovce. 

Ona se je nadala ovdč naći izgubljeni svoj pokoj i zaboraviti mladića, kojega 
je spomen- u sČrcu joj živio. 

YII. 

Nježna čitateljice! Pogledaj joi jedanput u sobu Uroševu, i pokloni jednu či- 
ita suzu aažalenja iz krasnoga Ivoga oka onome, koj je toliko propatio zbog ljubavi 
itoje -r pogledaj : spokojstvo ono, koje smo prie primitili na njemu, izgubljeno je 
opet, i nove boli cčpaju mu ranjeno sferce, pogledaj kako vatreno cfiluje pisamce, 
koje ara je Mladen dončo od Nanke; cčlivao ga je valjda više od hiljadu putah i 
rrojitao, pa poglec&j — sad ga opet cčluje i opet čita: 

j5* 



- 68 - 

^Dragi UroSel 

, Ja vas Ijabim od onoga časa kad sam vas pčrvi put opazila , vaSi pogledi 
dopdrli su do s6rea moga, i u luemu su upalili plamen, koj samo za vami gori. — 
Ja sam tudja nevčsta . . « Vaša biti nigda nemogu . . . Al sdrce će zato nioje nepre- 
stano za vama kucati,. .. Pred božjim oltarom danas ću postati Dobrićeva zakonita 
Ijubovca . . • Tirujte mi, duffo sam se borila dok sam pobčdu nad sobom odddrzala I 
• * * Blagodamost i dužnost zapovidaju mi, đa ždrtmjem sebe ... Sa izplakanim oćima 
i razcviljenim sbveem izustit ću rčči, koje mi s^rce neosčća, da najme Dobrića ljubim — 
Ostajte 8 bogom i zaboravite me! ... Ima joite Sferbkinjah koje su vaSe ljubavi vrfidne 
i koje će vas sretnim učiniti ... Tražite utčšenja kod njih i zaboravite mene I ... 
bb^gavajte sasta|ak ta mnom, jer ovaj bi mi dončo smćrt, a gospodaru mome vččno 
nezadovoljstvo ! — S "Bogom ... I u poslddnjem času života moga vas će se opo- 
minjati — Nanka.^ 

Kad je god pročitap pismo ovo, dihanje mu za nekoliko časah prestane i 
rukama bi se k sćrcu laćao, kao da hoće izčupati bol koja mu je sćrce grizla kao 
otrovna guja. — 

„Da te zaboravim Nanko?l — Kaži dčtetu da zaboravi ljubav svoje majke i 
trenutak u kom je poginula ona, kaži sužnju koj cvili u težkim okovima, da se 
nespomeiie vrimena u kome je uživao sladku slobodu, pa će te posluSati, al ja tebe 
nemogu zaboravili nigda I' 

Poslč se zamisli, pa po kratkom vrSmenu progovori opet: 

„Hužestven treba da je Sdrbin, i kadar vazda podnesti sudbine udarce, — 
reče mi Mladen. — Da, lahko je njemu govoriti o podnaianju kad ganiSta neboli; — 
samo da u njegovim grudima plamti paklena ova vatra koja pali dufiu moju i žabu- 
Djuje mi um moj, vidio bi fita bi činio on onda I — ^ 

„0 dfivojkol Kako ja tebe neizkazano ljubim! — I ti želiS da te nevidim ni- 
ktd? ^0 ne, to biti nemože! — Tebe vidčti moram i jo8 jedanput ćuti tvoj glasi 
— Poljubac jedan sa medenih tvojih ustah ... Pa onda . . . onda — ^ 

^Jao, al ona neće da me viSe vidi, njezino spokojenje zahtčva da je izbfiga- 
vam, sastanak sa mnom dončo bi joj smdrt.^ — 

„Dobro dakle, neću te uznemirivati, ali do tebe ću biti uvčk, zrak onaj 
koj tebe krčpi, davat će život i meni, podnebje ono, koje je tebi milo, branit će i moj 
život. Do tebe ću biti uvdk, tiho, samcato i nevidivo lebdit ću oko tebe kao večer- 
ni vetrić oko obljubljene ruže koja vehne i propada! — ^ 

Posli ovfli rččih kao munja bdrzo iz sobe izadje. 

VIII. 

U jednom dolu bčle se Đobrićevi Ičtni dvori. Dalje malo od Ičtnjega obi^ 
taliSta togii stoji sazidana kapelica jedna, na širokoj poljani usamljena, do dvč samo 
ialostne vćrbe zelene se okolo nje i jedna mala kućica vidi se u susčdstvu iste. 
Kapelica je prosta, četiri bčla zida ukraSujn samo obrazac božje majke, a u maloj 
kuli samo Jedno visi zvonce. 

U kućici do kapele namisU provesti Uro8 Ičto — poslSdnje, kao Sto Je 
slutio — u životu svome. 

Slutnja mu se izpuni. 



- 69 — 

Predil u kom je obitarao, veliku je imao jednakost sa itvotom njegOTim, 
nije bilo ovitka oko kuće i oko kapelice ni jednoga , kao Sto ni za njega nije bilo 
▼iie radosti na ovome svitu. Kapelica nsamljena bi kao Sto je i on usamljen i od- 
cčpljen bio od cčloga svfita. Kapelica obstdrta bi od one dvd ialostae vtobe i ove on 
polivaSe svojim suzama, a vdrbe počeSe venuti , al paklena bol pomladjivala se je 
svejednako u sdrcu njegovom. — . / S^"^ ' t\){'y '^ ^' f '» 

DL 

Kaži mi dčvojku na svitu — ma da je i angjelu božjem slična — koja 
lahkomiSljenosti po niSto u sircu svome nosila nebi — oh, nema takove, nema na 
ovome svitu« 

Nanka zadovoljnia postade nego Sto je bila, čisti duh, krasna priroda i pi- 
Tanje umiljato pticab raztira joj tuine misli i ona bi veselija nego Sto je pomisliti 
nogUu 

Jedno prekrasno jutro zamoli gospodara svoga da ju prati k potočiću, kojje 
inborio blizu njihove kuće, za brati poljsko cvitje i uiivati sladost i umiljatost ovoga 
proliija. — Dobrić rado se skloni izpuniti želju svoje Ijubovce, i odprati je na željno 
nisto. 

NabraSe mnogo, virio mnogo prolitnog cveća. Nanka se radovala ovome 
prirode darku, posli sidoSe u hlad, ^luSaSe milozvučnu potočića pismu i cvirkutauje 
pticah. — Dobrić se raznježi, uhvati bilu ruku Ijubovce svoje i umiljno progovori: 

»Ljubo moja, o kako sam ti neizkazano. sritan Sto te nazvati mogu mojom I* 

1 ljubio je ruku svoje Ijubovce, u koje oku suza satreptL 

„Ženo, ti plačeSI' — produži posli kratkog ćutanja — «ti plačeS, — sirce 
tvoje osića bol, grudi tvoje nika tajnu prada mnom skrivaju! — Ljubo moja, reci mi 
Sta ti je na sircu? — Zašto roniS suze niz bilo tvoje lice? — Kaži mi, ja ću pro«- 
lil kirveu moju za povratiti tvoje spokojenje.^ — 

Dobrota ova gane Nanku. — „0 zaSto nemam dva sirca' — progovori sama 
sebi — »da jedno poklonim ovome blagorodnome mužu... Al ovo Sto u grudima mf 
kuca, to je na vike UroSa moga.' 

»Nanko, ti mene neljubiS, to mi je virio težko •• . Šta sam ja tebi Arivio 
da ti mene mirziS.* 

»Nemirzim ja tebe^ — odgovori kroz plač Nanka — »tako mi života moga I 
ja tebe nemirzim«' 

^Dakle me IjubiSI* — uzklikne radostno Dobrić — ,,LjubiS me? o reci joS 
jedanput, reci hiljadu putah, uvik govori: da me yubiS, viruj, golube moj, bez tvoje 
Ifabavi gori bi bio od najgorega... Ljubav mi je tvoja sve, a ti si mi sva radost 
noja na ovome svitu I — ' 

Nanka ga sa sažalenjem pogleda, pa posli uzdirkće kao da ju groznica trese. 
»Budi spokojan, ja te ljubim.* 

— »Oj pelen pelenče ! — » — začA se sa nike daljnosti mužki glas pun tuge 
— pa posli zvuk proste frule prosicaše tiho podnebje, a zatim kao urlikanje ranje- 
aog lava. — Divja kletva zaori po planini. — 

Nanka cikne — i kao bez dnSe padne na mekanu travu. 



- 70 - 

Malo je za tim proilo vrSmena« UroB tdrčaie po sobici svojoj kao bezuman, 
razjopana ma biaie kosa, bio je pdrsa avoja, strašno proklinjanje i divja psovku go- 
yoraSe mu usta, sad se na zem^u baci, ustane posli pa zaplače , zatim razbije frulu 
svoju i komade na zemlju pobaca. 

^Šuti! — pčva — sluSaj, slušaj UroSe, kako joj dćrkće glas, — pčvaj i ti! 
— Ne, ne, sviraj, ta znaš, da ona rado sluBa zvuk narodne pčsme!^ — 

„Ha I 6d6 je frula moja? — Razbijena! — Tko je razbio frulu moju, tko je 
liiio mene utShe moje, priatelja moga u Ctigi? — Odgovori, čujeS? — jer ću te sad 
Smožditi; — smožditi? —Ha, ha, bal koga sam ja smožditi vrSdan ? • . . Ja, — UroS?^ 

Zatim razgledavao se je divjim pogledom po sobici svojoj, pa posld tihim 
glasom produži ^ovor svoj : 

.„Bolestan sam — ja sam obolfio ljuto! — šta, zar nitko nije do mene u 
bolesti mojoj, nemiluje me nitko više na svčtu — ni stara moja majka? Nije to, 
nije istina 1 — Ona miluje svojega jedinca, ta ona saino poradi mene živi. Da bogme, 
da za mene^ ta i ja živim za nju, tako je, di I . . « Pa gd^ je dakle, kad me miluje 
'^ zašto nije tu, ovd6 uz mene? — 

I nogama sdrdito lupaše zemlju. 

j,Dd, ta ona je daleko, vdrio je daleko od mene, ona moli Boga da mi 
sreću podSIi ... Ta i ja sam molio Boga za sreću Nanke.* 

^Nankef — Tko smie reći da ja molim Boga za njezinu sreću? — Zmija! 
Gle kako se obvilaoko njega! — Hu! — odbaci je, odbaci je od sebe, lažne su joj 
rćći ! — PSvaj UroSe, ta ona rado čuje narodnu pčsmu.*^ 

„Oj pelen, pelen, pelen cvećel — ^ Ovo vikaše, kako mu je girlo dopuštalo. 

Poslč se okrene vratima kojlsi se sad otvore — obraz mu sav poblćdi, ruke 
mu se ukoče, kosa mu se podigne, reko bi mirtvaca vidiS pred sobom. 

„UroSe, dragi Uroše!^ — cikne Naiika, koja je sad u sobu sa Mtadenom 
tttla -— al Uroš se ni makao nije, cčlo mu UAo ukočeno biaše. — 

„UroSel^ -^ zakuka opet — „zar nepoznaB tvoju Nanku?^ 

„Nanku? — Šta, tko govori oNanki? — * gledate, pogledajte tamo — ^ i kros 
prosor oči u nebo upre — „tamo ima jedna dčvojka, i ta se zvala Nanka — pogle- 
dajte, iz plavoga oblaka kako se smijene mene, čekaj, čekaj mila Nanko moja, joS 
đa se oprostim od majke moje t — zašto je tako visoko to nebo , da nemogu k 
tebi otići! — Čekaj, doći ćedu odmah po mene da me odvedu k tebi.* 

„Veliki bože !* — jadikovaše- Nanka — „ta on je sišao s uma.^ 

Mladen pristupi k Urožu, uhvati ga za ruku pa mu tiho progovori: 

^Uroše, priatelju dragi, dodji k sebi, Nanka je ovdČ.^ — 

„Nanka je ovdč ? . . . Ova žena ? — * i nčko vrčme neskidale oči 8 nje — 
^Ženo* — vikne — „gdi si uzela naličje to? — Odkalem ti taj vilinski stas, ta kosa» 
te Čerte? — 6dd si uzela, za Boga jednoga, taj pogled da me uniitifi i njime? — ^ 

„Uroše, ta ja samtu . • • Nanka, tvoja najbolja, najvčmia priateljica ••• Ne-» 
tari oči, dragi moj, one te nevaraju • • . Nanka stoji pred tobom • . . VidiB, ljubljeni 
moj, ja sam čula da si ti bolestan, doBla sam te utfiSiti, ta i ja neizkazano mnogo 
patim.^ 



— M — 

j,Ti 81, ti si, životu moj(* O^Ofori fi otobilnii glasom Uroi — ^Tebe je 
Bog poslao ovamo, da mi podćđnje trenutke u životu mome osladiS , ta ja ni tako 
dugo živiti neću.^ 

Sad uhvati za ruku Nanku i k prozoru je pove^de. 

,Tamo vidiS, tamo^ — S pdrstom pokaživaSe nebo — „tamo ima drugi 
bolji svgt od ovoga, tamo je navfik preletje i cvdtići nigda ne venu I . • . Tamo^ gdd 
nerastavljaju milo od dragog *- u otačbini tvojoj — odkale je tebe poslao blagi Bog 
da razcviliS moje siromašno sdrpe — tamo ćemo mi na včke živčti, ljubeći jedno drugo 
. . . Nauko! ti plačei? — T.a.Đi^pl^ći, golube moj I Zar nismo mi sretni? vidi8, jt ne- 
^ćem, ta ja sam. neizkazano sretani — ^ 

I rukama suze otiraše, koje. mu se prosipaše po licu. 

,Ha, eno ga ->- glel^ — |^a^e divjim glasom i oči mu sipaše vatru — ^eno 
ga gdć ide — hoće dtt nas razdvoji opet « . . Natrag, natrag Dobriću ! — ovamo se 
nepribližuj, jer ću ti izčnpati iz njedarah sćrce kao 8to si i ti izčupao moje! — Na- 
trag! jer ću te na mSs^u ugnjaviti, kao što si ti ugnjavio radosti moje*' 

Za ovima rčćima pesoi^om prozore polupa , sav uzdćrkće t posli na tle paae. 

Na plač i ljubljenje Nankino povrati se k sebi i otvori mutne svoje očL 

9 Javite mi • • . majci . ^ . da nemft više sina . . • ' 

I poslfi ovi rćči sklop j, 9^i,,9Y()jp, (iLOJe nigda više neotvori — 



UroSa sahrane mu drugovi sa velikom svečai^ostju, a Mladen javi mu majci: 
da neima više sina. — 

Sirota stara ovaj udarac za cSlo pret^rpiti neće. — 

Nanka je više putah posčćavala grob Ijubovnika svoga i vrčlima suzama je 
zalivala cveće, koje je niknulo iz sšrca ^ njoj posvećenog. Sad , sad je već i ona 
smdrtna bolna, i očekiva onaj čas, u kom će poletiti u naručaj svoga UroSa. 

A kako da opišem stanje Dobrića, kad je doznao da je on i nehotice uzro- 
kovao nesreću onoj, kojujevećma ljubio nego samog sebe ... Na kolenima klečao je 
do postelje bolne svoje ljube, ljubio joj je bolestju osušene ruke, i medju guste uz- 
disaje pomčšale bi se i ove rčči;, 

„Nauko, zašto nisi bila iskrena?^ 

„Bog me je dovoljno kaznio^ — odgovorila bi mu Nanka. 

„Zašto mi nekazi šta ti sdrce tišti? Ja bi žćrtvovao sebe, odkazao bi se 
blaženstva muga, sreće moje, zadovoljstva svega bi se odrekao, samo da si ti zado- 
voljna i sretna! — Nanko, Bog neka ti je milostiv i oprosti pogrdšku tvoju, a 
ti si dva razcvilila sdrca.^ — 

„Bože, Bože oprosti mi grčh moj! ta krivica je moja velika, i tuga dvo- 
jaka! — Izgubila sam Uroša moga... pa još ranila s^rce ovoga blagorodnoga muža' 
... Oprosti... mužu oprosti... S bogom, s bogom udovce moji — ^ 

Sad se zacčni od plača, usta joj postanu bleđja te bledja, očitavnie, poslS 
bMo tdrzanje primiti joj se oko s^rca — i nje više nebi na ovome svdtu ! — 

Bože blagi! sačuvaj svaku Sćrbkinju od ovakove nesreće! — 



- 72 - 
JedMi slavenski Jesik« 

(b čaiopifla: 6wiaidka Cieaxyiff ka. *) 
Preteo M. P, 

Da se plemena slavenska sjedine ne samo u misli, nego i u r6£i, I. j. u je- 
ziku, to Je sad glavna misao , s kojom se bavi mnogo ufienih glavah slavenskih. A 
ta je misao bila povod, te se je projektirao filologični sabor slavenski. Dkj i mi Će* 
išinčani, kao poslSdnji okrajak poljske narodnosti, susčdi naroda £esko-moravskoga i 
ugarskih Slavenah — hoćemo koju t6č da proslovimo o tom poslu, koji se je pre- 
tresao u različitih đružtvih slavenskih i u novinah različitih. 

Primčr Ndmacah i Francezah, kojima je, premda govore različita narččja, od 
kojih počesto jedno nerazumie drugoga — opet sasvim time za rukom poilo, stvo- 
riti i ustanoviti jedan učeni književni jezik| — zanio je u novie vrSme puno 
spisateljah slavenskih toliko, te su i oni na glas izjavili želju, da bi se stvorio i 
primio jedan književni jezik, koj bi bio jezik skupni svim plemenom slavenskim. Ta 
bi svčtovali nčkoji, da bi se primio jezik staro-slavenski, koji se jo& polrčbuje pri 
službi božjoj kod Slavenah vdre gftrčke, — dk kako, obogativSi ga i pomladivši no- 
vimi formami i oblikom novim. Drugi bi sv6tovali, da bi se prosto primio jezik 
ruski kao skupni jezik slavenski, i to zato^ jerbo je pleme rusko pleme brojem naj- 
golemie medju Slavenima. A drugi bi opet, neždeći krivice kakove učiniti pojedi- 
nim plemenom slavenskim, koja su u knjižestvu već daleko napred odma&ila, mislili, 
da bi se od sviuh narččjah slavenskih izradila i načinila gramatična pravila skupnomu 
jeziku. 

Ota misao, da bi se stvorio književni jezik, skupni i jedan za sva plemena 
slavenska,' čini nam se ne samo, da je prekasna i nemoguća, nego i da se neosnivn 
na narodnostih slavenskih, i da je bezpotrčbna. — Razvoj naredah zapadno-euro- 
pejskih sbio se je ponajviše po primSru starih Rimljanah, koji su takodjer od 
narččjah različitih jedan jezik stvorili. Nu razvoj duhovni Slavenah, kako nam svd- 
doči povčstnica, biva ponajviSe po primdrn starih G^rkah. A u Gdrkah, koji, ako ih 
uzporedimo Slavenima, mali biahu narod, nalazimo, da ni oni nisu imali posve jednoga 
jezika, nego su govorili i pisuli u narččjah različitih i razumSli jedan drugoga, — 
jerbo su imali jedan skupni pravopis. 

Dš, taj jednaki skupni pravopis — i skupnu jednaku azbuku želimo i mi em 
sve Slavene. A da ta naša želja isto tako, kao i ona težnja za jednim skupnim je- 
zikom — nije bez duboka naravnoga i mondnoga temelja, o tom će se uviriti svaki, 
koj na um uzme, da duh čovččji đčluje i radi tim moćnije i tim krčpčije, čim mu 
je obš'irnije područje njegove radnje. DA, i o tom neima sumnje, niti treba dokazi- 
vati, da se knjižestvo, ovaj duhovni plod naroda, razvija tim boljma, i svStlost po 



*) SceDimo da nije suviSno n sadai\je doba, gde f e toliko govori i piie o tom : kako da f e sloie 
i sjedine o jesiko plemena slavenska, saslušati sva railičita mnč^ja o toj stvari, pa bafi sato 
i ovig Članak Oitia^ke citM^fpiike, kao pdrvi glas Poyakah o gore napomenntom predmetu, 
ovdd stavljamo. Mi se nećemo upuSćati n razlaganja ili oprov^rgavanja istog Članka , već sva- 
kom razboritom ČitateUu ostav^amona vo^n, da fžm prosto taj Članak razsndi i mnčiue avoje, 
ako mu je volja javno izpovčdi. Mi ćemo rado primati n naSe novine Članke o tom vele važ- 
nom predmeta, jer mislimo, da to pitanje svakalLO latlninje bezpristrano i temeliito pretrosi- 
vanje i rajua^jiva^je sa viie stranan. Tim načinom ćemo f e — u pomaiukaign jesikof lovnog 
(filologičnog) sbora ^ aa sada jos nigbo\je sporaiomčti moći. Vrtdmiiivo, 



— 73 — 

narodu prostire tin uspMnrje, £im v36 mo se put probija do naroda, ^ioi je kaji« 
iestvo pristopnije svakomu i porabi svakoga, čim se boljma Siri okrug njegova uti«- 
cqa i moći njegove. Tomu uspčhu knjižestva slavenskoga, ovo poljskoga, ovo če- 
škoga, sdrbskoga ili ruskoga mogao bi se čovAk nadati, samo kad bi svi Slaveni pri- 
mili jedno pismenstvo, jedan pravopis , te time postali razumljivi jedan drugomu. — 
Da se putem i pomoćju jednoga pismenstva i jednoga pravopisa postići mo£e ta na- 
mćra, pokazuje nam i to, što se nardčja slavenska nerazlikuju jedan od drugoga ko- 
renom rićih i izrazak; koren bo je u svih jedan, forme pak o ili oblici ili su jednaki, 
ili virio nalik jedan na drugi ; stoga je ponajbolje razlika pismensiva i pravopisa uz- 
rok i prepona, zašto se Slaveni nemogu približiti jedan drugome u pismenstvn, jeziku 
i aisli. , 

Daj dakle da i mi postupamo po primSru fidrkah, koji su govorili narSčja 
različita , ali imali jedno pismenstvD i jednaki pravopis , te da i mi primimo jifdno 
pismenstvo, jedan pravopis. — Kaneći nćito u tu svirku probesčdiU, uzimljemo samo 
četiri glavna narSčja: poljsko, češko, sirbsko (južno-slavensko) i rusko; nemoiemo 
se bo tu obazirati na sitna podnarččja , koja su dosad u knjižestvu ili nimalo n^za- 
stapljena, ili koja tek nastoje stvoriti sebi knjižestvo, kao iio su n. p. narččje ugar- 
skih Slovakah ili Rusinah galičkih ; takova nastojanja dovode narodnosti do razdora. 
Zato u ovo doba, gdč se toliko govori i piSe o tom, kako da se sloie i sjedine u je- 
ziku plemena slavenska, takovih tčržanjah i odmetah pohvaliti nikako nemožemo. U 
ostalom nebi to naudilo baš ni književnome razvoju pomenutih j^ositniih plemenah 
slavenskih, dapače time bi jim se otvorilo u jedan inah blago prosvčte književne 
piemenah drugih. No u koliko bi se narodnost ruska odtudjila, te bi prepona bila 
ovoj namčri, da se u život privede, a ono trčba barem mi zapadni Pobaci, Česi i 
Sćrblji da se o tom postaramo, te da se sami latimo toga posla i te namčre. 

Istina je, da tu nastaje kojekakvih težkoćah, ali bismo jih mogli lahko ukloniti. 
Ghvna težkoća, — to je pismenstvo. Rusi, i u obće sinovi včre girčko-pravoslavne, 
služe se ćirilicom, koju smatrajući kao azbuku narodno-slavensku gledaju je zevesli 
posvuda medju Slavenima, govoreći: da — kao Sto Nčmci imaju svoja slova osobita — 
svoja slova osobita imati mogu i Slaveni. Da mimoidjemo Ruse — ali mi Slaveni za- 
padni, koji se služimo azbukom latinskom, — moramo se obazrčti na sveze, kojimi 
se dotiće prosvčta i knjižestvo našeg naroda. Valja na nm da uzmemo, da su za- 
padni Slaveni podalje odmašili u prosvčti, i da je ta prosvčta, ujedno i knjižestvo 
dublje prođirlo u narod, nego li kod Slavenah iztočnih; pa osim toga mučno je, 
oduzeti narodu slova , kojima je priviknuo. Kad bi se bo primila slova — budi ruska, 
bodi — kako nčkoji preporučuju — sasvim nova, zar nebi to bio povod Rusiji, te bi se 
freuzimala i prisvajala sebi nčko pčrvenstvo u knjižestvu i u svemu. Sto se tiče 
jezika, te lako nastojala ta slova zavesti i medju narode zapadno-slavenske ; pa to 
bi ne samo za dugo ustavilo napredak prosvčte narodne, nego bi možda sasvim iz- 
koreailo i iskru i isti zametak te prosvčte, kojega ima u narodu, i koj se budi do 
smosvSsii. česa se nemamo bojati u Slavenah zapadnih; jerbo kod Slavenah istoč- 
aik puk još neumije pisati i čitati ili nimalo, ili včrlo malo, a Rusini već odavna 
slale se sa alovi latinskimi. Osim toga dužni smo obazrčti se i na ostale narode 
eiropejske, koji svikolici potrčbujn slova latinska koja, — budući da ih i mi po- 



- 74 — 

Mbojemo, — 6M jim knjižestvo naie pristapnim, a knjižestro njihoTO namL Imajući 
dakle pred očima osobito Slavene zapadne, to Poljaci i Česi, koji u knjižestvu sla- 
venskom zavzimlju mčsto pćrvo, — piSu već s timi slovi latinskimi; isto tako piio 
s kimi slovi veliki dio južnih slavenah, kao Hćrvati, Dalmatinci, Slovenci včre rimsko- 
katoličke; Sćrblji pako i drugi Slaveni južni včre gčrčke^ koji kao i Rnsi pišu ćiri- 
licom, mogli bi jedinstvu obćenitomu za volju ž^rtvovati svoja stara slova, a primiti 
slova latinska, onako, kao što sa i Slaveni protestanti mfisto slovah nčmačkih primili 
stova latinska. S toga mislimo, da bi Slaveni posvuda primili slova latinska. 

A kad bi se jedna slova primila, onda bi lahko bilo, izgladati razliku, koja 
vlada u pravopisu narččjah pojedinih. U tu sv^rhu moglo bi se n« p. u poljskom 
pravopisu zavesti veće jednoličje, nepotrebujući dvostrukih slovah za glas pojedan, 
pijući n. p. kao Česi r mdsto rz, s mSsto sz, c m^sto cz, kao što se već piše i; 
mčsto mehkoga „i^ moglabi se posvuda pisati č^rkhja umekSujuća n. p. „ćalo^ mSsto 
„cialo^ itd. Isto tako trebalo bi u češkom pravopisu mčsto oStrih čdrkanjah, koje sa 
oku poneugodne, pisati čćrknje okruglaste, t. j. r mčsto i^, ili ih primiti i u poljskom 
pravopisu. PromotrivSi na dalje, da n. p. „g^ u poljskom, ruskom i južno-slavenskom 
jeziku odgovara glasu „h^kod Ćehah, Slovakah i Rusinah, dalo bi se mšsto toga 
glasa posvuda pisati slovo „g^ a »h^ samo za se moglo bi opet služiti mčsto ^ch^. Što 
se pako tiće glasovah, koji se izključno nalaze samo u jednom ili drugom nar&čju 
n. p. poljsko 4 e 7, mogli bi se u tom narččju ostaviti u tom istom obliku, ili radi 
jednoličja slovah L znamenjah književnih zamSniti s a ili o, e i 1. Iznad samoglas-- 
nikah čeških, imajući u sebi prizvuk, koji umekšava pređjašnji suglasnik, n. p« č, izo- 
stavilo bi se znamenje toga prizvuka nad samoglasnikom, te bi se pridao predjaS- 
njemu suglasniku« U ostalom dalo bi se u azbuci latinskoj mćsto glasovah čdrknjom 
znamenovanih primiti joS mnogo pojedinih, itd. — Evo ovdi podajemo obrazac toga 
obćenitoga pravopisa, ali nemisiimo, kao da se nebl mogao preinačiti i popraviti, 
nego ga dajemo samo na primčr, kako bi se svi slavenski pravopisi mogli spojiti u 
jedan i sjediniti. Ako bi se pozornost obratila na ovu želju našu, koja se odziva 
posvuda u području učenoga svčta slavenskoga, to bi književnici slavenskim jezikom 
vSStii izmislili zaista bolji i prikladnii obćeniti obrazac. 

a, a (samo poljsko) b, h\ c, c (mčsto cz, č), ć (ujedno mčsto češkoga €), 

d, d (samo poljsko mčsto dz)/d (poljsko i sćrbskomčsto dž), d (mčsto dž ili d^ ;), 

e, § (samo poljsko), f, f, g (ujedno mčsto češkoga h), h (^ch), i, j, (-je), k, I 
(poljsko i rusko), 1, m, m', n, 1^,0,6, (samo poljsko), r, r (mčsto poljskog rz, f), 
8, s (mčsto SZ, ili š), š (poljsko i rusko), t, u vfr, w' (poljsko i rusko), z, ž, ž« 

To je misao naša. Đa bi se pako izv^ršila ta sve to glasnija želja, koja na 
to ide, da se na taj način jedno drugomu približe plemena slavenska, osobito ona, koja 
u Austrii, Pruskoj i Turskoj obitavaju, to želimo i toga radi preporučujemo ovaki 
postupak: neka se tom dogovore učena družtva slavenska i neka zajedno pozovu 
književnike, spisatelje i učredničtva novinah, da bi ugovoreni pravopis primili, i ujedao 
ga počeli u život uvoditi po njem pišući. 



— 75 - 

Saie narodno kasallite. 

Od M. B. 

Razpis igrokazne nagrade, itono ga čitasmo u zadnjem broju nafiik norinah pri- 
abćena, daje mi porod, da o narodnom našem kazalištu i glavnih kazaliitnih uvčtih 
nikoliko rčdih prosborim. 

Prije nfikoliko godinah kad aam — (vidi br. 18. Danice od god. 1845) — ^0 
utemeljenju narodnog kazališta^ moje mndnje izjavio, nebi zaista bio mislio^ 
da će se vruće moje želje i nade, što sam ih taitio očitovao, već nakbn nekoliko 
godinah izpuniti, te da ćemo imati vlastito naše narodno kazalište, koje će — ako 
Bog da I — i na naš narod isto tako blagotvorno dšlovati, kao što to Vidfiti možemo 
kod drugih naredah, gdA se je ponajviše srfidstvom ovog ćudorednog (moralnog) 
zavoda razplodila blaga presveta i š njom duh narodni. — „Samo kroz kazalište^ — 
veli mnogo proslavljeni ndmački pSsnik Šiler — „moguće je sličnost i skladnost 
maćnjah i nagnutjah, iz kojih rarodni duh sastoji, na visoki stupanj podići; jerbo 
kazalište nepreteže se samo na ovu ili onu znanost, nego na sve nauke, kojima se 
čovččanstvo ponosi ; ondS se predstavljaju svi položaji u koje čevčk doći moie, pro- 
tira se u najdublju dubljinu sdrca , i buduć da se ovd6 svake vteste i stališa ljudi 
skupljaju, otvoren mu je put do sviuh s^rdacah« Zato, kad jednom svi naši igrokazi 
itii značaj dobiju, kad ae pisnici naši slože, i tvirdi savez u tu svžrhu sklope; 
kad stanu a svojih dčlih a najvećom razboritostju postupati, i samo narodne 
predmete opisivati — jednom rččju: kada budemo stekli prKVo narodno kaza- 
lište: onda ćemo postati jedan narod.' — Ove zlatne rdči, koje taj učeni 
Nčmac „0 kazalištu, kao ćudorednom zavodu' napisi, frčba da si svi do- 
Btoljttbi, osobito pako spisatelji naši dobro upamte i u dčlovanju svome tako postu- 
paju, za da i nami — slMeći taj pravac — gore spomenuta Ičpa svdrha u dio pane. 

Mnogo je do duše, kroz to stečeno, što kazati možemo: „gle, ova sgrada, u 
kojoj je do sada na očevidni ušt^rb narodnosti naše vladao duh i jezik tadji, naša je!' 
^ogo je, istina, kroz to jur stečeno, al nije još sve; jer sa samom pustom sgra- 
dom naroda našem ništa pomoženo nije, ako se ujedno i za to nepobrinemo , da se 
taj — da tako rečem — izvanjski lik (forma) živim i toplim dahom života nena- 
dihne. To će pako tek onda biti moći, kad nam za rukom podje sastaviti prilično 
dobar kazaliitni izbornik (Theater-Repertoir), koj će sačinjati duševni temelj našeg 
svodnog kazališta. 

Znam ja, mučna je to stvar sastaviti kazalištni izbornik ondč, gđ6 za postići 
olo svirku, tako malo pređbčžnih duševnih i materialnih uvčtah i sredstvah imade. 
Mnogo tu imade kojekakvih tegobah koje prevaliti treba prie no se postići može ta 
ožudjena svdrha; al bez muke i bez napora skore nikad i nigdč dobrog uspčha 
>eiaia. Trčba daUe da se sad ponajprie pobrinemo kako da sastavimo, ako ne iz- 
vArstan, a ono barem dosta dobar kazalištni izbornik. 

Kako se čuje, pobrinut će se domaća naša vlada i zato, da se za nčko vrčme 
Modno kasalištno đnižtvo sakupi, koje će nam igrokaze predstavljati u narodnom 
i^^em jedka, tom do sada na kazališta zagrebačkom i onako vdrlo rčdkom gostu. 
Kio to sada za tri, za šest ili devot mfiseoih, to je svejedno, svakaiko triba, da se 



- 76 — 

pobrioemo, da do toga saataTimo izbornik, Ug glavni liazaliStni uvtt. Ja velim 
iiglavni^ jer liao što se tčlesno-žedan iz prazne posude napiti nemože, isto tako 
dudevno - žednom sa samim kazalidtem ili nčmim družtvom bez živa glasa i odziva 
niSta pomoženo nije. 

9AI kako da se u toli kratko vrćme sastavi kazalifiUii izbornik?^ pitat će 
mnogi, taj moj članak čitajući. — Kazat ću odmah kako ja mislim da bi moguće bilo, 
a tko znade štogod boljeg, neka kaže, pristat ću i ja rado uz njegovo mnćnje ako 
je dobro, jer ne samo ito će mene boljem uputiti, već — ito je glavno — istoj 
će narodnoj stvari time mnogo koMstiti. 

(Konac sledi). 

(Ii sbirke narodnih pripoTčatih) 

Od M. Stojanovića. 

Ako nye rrflĆ, on je poga^jač. 

tfmrodmm pošUnem, 

fiio je jo8 za turske vlade u jednom naSih selah glasovit vrač (bolje reći: 
pogadjač, varalica, lukav čovdk, namazan svakojakom mastju). Ime ma je bilo 
njo. On ti je , brate moj pošteni ! da ti kažem : znao Iščiti ; — znao ti je on kazati 
seljakom, kud je dospdla jedna ili druga ukradjena stvar; jednom ričju: Ujo je bio 
ZH seljane podpuni vrač. To se čudo čulo do istog čestitog vezira. Podalje vezir 
jednom po vrača, ^a osvčdoćit se njegovoj meStrii. 

Kruto se poplaSi lijo, delija medju vrači, kad mu dodje haber, da mora pred 
čestitog vezira živom ili m^rtvom glavom. 

• lUo je bio čovdk gladak, oStrouman, i Sto se veli : podkovao bi vraga na leda 
kamor nebi prevario jednog vezira. Dodje pred vezira. Vezir ga taki zapita ovako: 

„Aferim kaurine! fito si došo. Kail sam čuti i vidčti šte ti znadefi. Velekauri, da 
znadei više negoli isti Sejtan? — Pokaži mi svoju vMtinu, pa onda vračaj džaba 
komugod ti drago. Ako mi dobro odgovoriš na troje mojih pitanjab, — masa alal 
ako li ne, nevračaš više ~ jok valab! — Kaži ponajprie gdč je pol svćta? — Na 
ovo ćeš mi sabile sutra odgovorili.^ 

Lahko je to, pomisli vrač u sebi; ito tko misli, oonom i sanja, tako i vezir. 

Zorom drugi dan dodje lijo pred vezira, i odgovori na postavljeno mu pi- 
tanje: „Čestiti vezire! tu je pol svćta, gdč ti sčdiš; akol* ti se nevčruje, daj miriti 
na sve strane, pa češ vidčti, daje istina.^ 

„Jel bre!^ krikne veselo vezir, — »peke, peket bafi si dobro odgovorio, to 
sam i ja esapio. — Pazi drugo kaure ! Šta sad radi veliki svetac Muhamed u dženeta 
kod dragog Aleh^ — Ovo ćeš mi sutra sabile rćšiti pitanje 1 — ^ 

Niti ovo pitanje nije lukavog Uju uznemirilo, jer se on bćrzo doselio, kako 
će prevariti čestitog vezira. Mačka je mačka; baci ju kako ti volja, ona se uvčk 
dočeka na noge. 

Došavši sutra pred vezira odgovori Ujo ovako: „Čestiti vezire 1 izidjimo nas 
dvoica izvan grada na polje, pa ću ti mahom kazati, što (Sni svetac Muhamed u 
đieaetu; ovd6 bo ja u sobi dobro nevidim ito radi.^ 



- 7t - 

^Peke! pekel^ odgovori vezir i taki poviče: „Ćehajat ili ti Odadžial daj 
amo dovedi pred vrata moga bdlca bata, a za ovog kaurina oaamarena magarca , ići 
temo u polje, gdd će mi kazati', što radi svetac.*^ 

Sad uačdne vezir bata, a vrać Ujo uzjaši svog magarca, i odu na polje Me- 
niju izvan gfada. 

Ujo je, otvorivSi široko o£i, gledao gore u nebo kao guske na kiši kad po* 
diiu glave, i mukajtio sa dlanom na čelu sad amo sad tamo po zraku, i to je tra- 
jalo dulje vrčmena. Najposlč dodijalo je to veziru, pa ^apita vrača: 
„Što to činiS musevedo kaurska?^ 

j^Čestiti vezire! nemogu dobro da smotrim svetca ; malen je moj magarac, a 
Tolika je visina do svetca i dženeta: nego daj za čas dopusti mi uzsčsti na tvog 
bata, a ti uzjaSi mog magarca, pa ću ti mahom kazati, što sad radi svetac Muhamed, 
iog eno, — ali kao kroz maglu — malko nazrčvam. Ćestiti vezire! to će biti 
samo za okatrenutje, neće nas nitko vidMi, daj mi dopusti hatal^ 

Sad skoči vezir sa bata govoreći: »Hajd da vidimo, samo žuri, neSki^i sa 
liata onako dugo, kao sa magarca što si škiljio i jčdio me.^ 

Vrač uzjaši bata, a vezir sčdne na magarca. Smčšno se vidilo istom ve- 
liru, kad je uzsčo na samar, a vidio kaurina na čilom hato. 

Lukavi vrač taki poviče : ^Čestiti vezire I sad vidim dobro sve što je u dže- 
netu; sve ti je ondč kao u kakvom haremu!^ 

^Nezjaj kudli kamo, šta bi ti mogo znati od harema, nego samo gledaj što 
radi svetac Muhamed, — sikter fere!^ osčče se vezir na Uju. 

„Taki, taki, čestiti vezire!* zamoli vrač poniženo. „Svetac Muhamed eno 
sedi na zlatnom ćilimu i puši Čibuk i pije šećerli kaVu, pa se baš sada grohotom 
nnije i veli: Nuto, nutol dragi Alah! eno čuda na zemlji: Ćestiti vezir sed^na ma- 
farei^ a kaurin na čilom batu njegovom; to je siaset ! — ^ 

„I jest, i jesti* poviče vezir i skoči mahom sa magarca, Jest siaset, valaha, 
Iđaha! dobro si mi i na drugo pitanje odgovorio. Ako još i na poslčđnje; onda idi, 
▼račaj po cčlom mojem vezirluku raji i turkom! ^ Ma lijo I znadeš li Sto? -^ sad 
te više napuštam, da se domiSIjavaš prčko noć što ćeš mi odgovoriti, nego ići 
ćemo u grad, i moraš mi mahom dati odgovor.* 

Dodju oni u grad, i vezir zapovčdi svomu većiMi da pripravi ono, o čem su 
imoć porad kaurskog vrača eglendisali. 

Napokon dovede vezir vrača Dju ka pokrivenoj bačvi i zapita: „Kaurinel 
ktii nam, Sta je u ovoj kaci ? — * Vrač dakako nije mogo znati, što je u kaci, i mi- 
deći da je već propao, počme češat se izza ušiuh i uzdišući samom sebi kao svome 
iuau pospdrdljivo govoriti: 

„Lijo! Lijo! dosad si lisičila i varala, ali. sad si u stupici, odkud ćeš upravo 

kćirčii!^ To je Ujo o sebi divanio, aU tek što je on izustijo: lijo, Ujo! povićuturci: 

„Valaha! pogodi Sejtan kaurski ! valaha pogodi! dobar čovčče! jest Usicau kaci!* 

Sad vidivši vezir, da vrač svašto znade kao i šejtan, daruje ga i odpust 

sa dopuštenjem, da može slobodno vračati. Nu Ujo je kod bačve učinio tvčrdu za-* 

Uetm, da ako iznese živu svoju glavu izmedju turakah, da neće više nikomu vračati« 



- 78 - 

Narodne posloirlce Ilirske. 

Ako smo i bratja, nisu nam kese sestre. 

Ako rekoh, neposčkoh. 

Ako vrag nije razbio beSike, razbit će grob. 

Ako u gora vuci, ako u polje Turci. 

Ako smo dvoje vire, jedne smo gnjile. 

Ako je i car, nije ciganski baračia. 

Ako je hitnja kopati, nije mdrti. 

Ako ih je trista, bez popa niSta. 

Ako'hoćeS koga poznati, podaj mu vlast u ruke. 

Ako nedadu pčvat, dadu plakat. 



SlaTjanske vj^stl. 



-^ Jana Kollara, probaditelja ozajemnosti 
slavjangke neima više. On je obolio u Beča 
13. 0. m. te je 24. sčči^a u %6 iz jutra umro. 
DoČim tužnu oyu vĆ8t javljamo zemljakom na- 
Sim, suza u oku priči nam pisati za sada jos 
koju rČČ više o slavnom pokojniku. 

— Danas će se predstavljati u narodnom 
kazalištu po g. Vlađ. Veiiću preveden Dumas-ov 
igrokaz: ^Goipodicne od StUni Cyra,^ Sva je 
prilika, da će kod tog narodnog uvoda kaza- 
lište đubkom napunjeno biti, i to ponajviše zato, 
Sto se nstčd obće želje pdrvi komad u naro- 
dnom jeziku predstavlja. — Družtvo spdvoigre 
(opere) talianske započet će svoja predstavla- 
nja u subotu 31. t. m. sa spčvoigrom : ^Oemma 
di Vergi,<* 

— . Doznigerao iz priateljskog dopisa vrč- 
dnog našeg spisatelja Matie Bana da u njega 
već imade pripravno gradivo (material) za treću 
knjigu „Dubrovnika^^ nu on se poradi znatnih 
itamparskih troskovah uztele izdati ju, buduć 
mu jos priašnje sasvim razprodane nisu. Tom 
prilikom pozorne činimo naše domorodce i o- 
stalu bratju slavjansku na izišavšu jur I i II 
knjigu Dubravn^a^ koje đčlo zaista zaslužuje, 
da se poradi lipe svoje svčrbe: „upoznati nat 
ta nepoznatim itariim i noviim ovećem hnji- 
les#va duhrotaBhog^ svestrano preporuči i padu- 
pire. 

— G. Krnnoslav Jos. Veselić pozivne na 
predplatu domaćeg biljoslovja. U tom pozivu 
veli: Izbijanje rastjah i bilja« sačinjava poglavitu 
fftrana cčlog a svom objemu uzetog narodnog 
gospodarstva, Što nam branu odŠlo i obitaliŠte, 
A domaćoj šivini kčrmu daje. Pa zato je i 



točno podpuno i savMeno caanje pojedinih 
bilnih česticah, njihovog stojišta, basne, koristi 
i kvara svakom umnom a navlastito dobrom 
domaćinu i marljivom gospodaru neobhodno po- 
trčbito. Sve ovo izbrojeno uČi i predstavlja 
biljoslovje t. j. nauka o dčrv^n, gčrraljn, zelja 
korenju i t. d. koje sam dčlo ja sastavio i sa 
istu učionicu priredio. .Toga radi pozivam STe 
otačbenike i mile narodnike naše, kojima na 
sčrca leži presveta i izobraženje naroda našeg 
neka se predplate sa 1 for sr. na cdlo dilo^ 
koje će u 6 svežčićah bčli svčt ugledati. Pred- 
platu može svaki otaČbenik s običajnom nagra- 
dom primiti, samo prosim, da mi novce i imena 
gospode predplatiteljah što skarie u Varadin 
poša\je, da tako izdavanje svog dčla Sto prQe 
nastaviti mogu. U ostalom ovig pčrvi svežčić 
mogu samo oni primiti, koji su se obvezali i 
na cčlo dčlo sa 1 fr. sr. predplatili. — " Uz 
taj poziv primio je urednik tog lista i pčrri 
zvežčić spomenutog dčla, koj se dole niie ti 
knjigopisn (bibliografii) naznačen nalazi, te ne^ 
može tom prilikom propustiti da sve domo- 
rodce, kojima je do narodne prosvčte štogod 
stalo, nepozove na predplatu tog konstnog dčla« 

— Na „ Vinac romanskoga zabavnoga k^fi- 
iestva^ što ga nslčd svog poziva na predplatu 
izdati namčrava g. Vlad. VeŽić, čujemo^ da se 
dovoljno predbr^ja naše domorodno občinatvo. 
Tako i valja! — jer ako se svestrano i za vrč^ 
me nepobrinemo za to: kakoj da nmnožimo 
naš narodni kazalištni izbornik, bit će uzalud 
svi ostali napori naSi. 

' Nafi domaći glasbenik g. Lisinski sasta<» 
vio je iz narodnih napčvah Ičpu Četvorku CT^** 



- ?d - 



drille) koj« 06 isto tako kao i njegova nedavno 
iiStTSA Hasnrka u knjigarni Župana dobiti može. 

— M. Csaykoy0koga povesti od god. 1768 
, Vemyhoraf vistec Ukrajinskf^ prevedene su od 
Bnnislava Eorinka. Ovih danah izaći će iz 
tifkaroe K. JeHbkove ćetv^rti svezak, kojim se 
pM dio toga dčla zaključuje. Na koncu do-> 
dana sa mnoga i^asnjenja mćstah i rĆči h. Iz- 
danje je dvovčrstno; jedno na običnoj artii 
STezak po 6 kr. drugo na finoj i Ičpšoj, sve- 
uk po 8 kr. sr. 

— Rusinsko literarno dmžlvo u Prešovu 
god 1850 započeto, broji tek 26 članovah al 
već je izdalo lO^knjigah sa troškom od 1409 f. sr. 

— „Slovenske pohlady^ javljaju, da će 
l^s opet izaći flovanski almanah „iVtlra^ koj 
je inače radi svoje zanimivosti toli ob\jub\jen 
bio. Pređplata na tig almanah prima uredničtvo 



^Shvemke pohlady^ u Skalicah. C^na pred- 
platna iznosi 1 for. sr. 

— Matica češka brojila je do 15. SčČnja 
t. g. 3690 članovah. Samo prošle godine pri- 
stupilo je 502 novih članovah. Odtuda se vidi 
kako se taj koristni zavod sve to više uČvdr- 
šćuje i razšinge. 

— Dne 10. Sččnja izašao je pčrvi broj časo- 
pisa: „drila Meihod^ format je veći, a narččje 
uzeto je polag slovnice (gramatike) g. Hattale. 

— I Ičtos će se u Beču obdčriavati veliki 
ilatjanski ples 8.^ veljača u dvorani „Sophien- 
bad." Iz raznih pripravah, što se u ta svčrhn 
Čine, moći je zaključiti, da će se ta slavjan^ka 
zabava i opet velikolčpnostju svojom odlikovati; 

-a mi' se nadamo, da će u tom Ičpom slavjan- 
sko'm kola južna naša Slavia takodjer dostojno 
MSfajj/nia biti. 



Razlij^lte vesti* 



— Rčmački spisatelj Gutzkov opet dogo- 
tovi jedan dramatiČki komad pod imenom: „Ad- 
jntaiUen,^ Spisatelj sam imenuje taj komad: 
tfine pclitisehe komodie in vier Auf*ilgen,*' 

— Bečki historički slikar Binder dogotovio 
je veliku sliku pređstavljiguću cara Mazimiliana 
u ivetomartinskoj stćni uprav gdč k njemu pri- 
itopljnje mladi njegov osloboditelj. 

— USevemiku (Semmering) je velik pro- 
kop (Tuneli) jur gotov. Radili su na njemu 18 
n&ecih, a npotrČbljeno bi tomu poslu 11 pa- 
roToznih strojevah (makinah), 1800 rudarah i 15 
iniliooa opekah (cigle.) 

-- Pešti izlaziti će početkom dojdućega 
B^eca Veljače novi magjarski časopis, bele- 
^tičko- znanstvenog sadčržaja, pod imenom: 
»Srtesiid« 

— „DruUvo priateljah armenskoga na^ 
f*^^ koje a Beču obstoji, izdavat će poučne 
^jige u armenskom jeziku. Ovdašnji svetje- 
■k reda Mekitariatah : Efraim ćakedžejan sa- 
*l>vio je „dogodovsiinu armenskoga naroda^"' 
^t> je opravo sada na svČtlo izasla. 

~* U Londonu izlazeće novine ffDaily 
^mt^ zabranjene su za čitava Austriu tako, da 
■ttiaijn juoz austrianske pokrigine u drugu 
^ dčriava prolaziti, niti je slobodno kod 
e. k. poitah predbrojeige na njih primati. 

— Ćeiki kratice španjolske Izabele nade- 
"■t n kod kčrslenja 26 imena. 



— Od slavnog francezkog historika Migneta 
izašlo je nedrvno novo dčlo pod naslovom: 
jfMaria Stuari.^ 

— U Londonu umro je a najnovie vrčme' 
poznati slikar Turner, te ostavio imetak ođ 
200,000 funt. Sterlingah. On je tu znamenita 
sumu opredčlio za ustrojenje zavoda, koj ima 
biti utočište za stare i nemoćne umčtniko. Glede 
svojih slikah — izim tri koje ostavi Sational- 
Gallerii — opredelio je: da se s njima spome- 
nuto utočište ukrasiti ima. ćudno je u njego- 
voj oporuci to. Što je odredio; da se dvč naj- 
bolje i\jegove slike š njime u les metnn i po« 
kopaja, što je, da kako, svim priateljem umčt- 
nosli veoma žao« 

'^■^ — Iz Ziirich-a u Svigcarskoj javljigu listovi 
da je tamo udova grofa Ijudevita Ba\jani-a 
jako obolčla. 

— U južnoj Francezkoj otrovala je po- 
moćju svoga Ijubovnika nčka žena svoga muža 
fosforom. Tom zločinstva ušlo se je skoro u 
trag, te žena bude uz pčrkos svom zatiranju 
od strane porote krivom prona^jena. 

— U Grenvillu (u sčvernoj Americi) žive 
najstarii ČovČk na tora svčtu. On se zove Ro- 
wley, ima mu 187 go dinah, i uz pdrkos toj sta- 
rosti zdrav je i veseo. Tog Rowley-a u sta- 
rosti slčde: nČki Ško^anin imesora Kentingem 
i nčki magjar imenom Petraoz, jer ivaki od 
]ytb ima bliza 185 i^odinak 



- $0 - 



ISm^irtce. 



^ U DonaTerto, gđd suna^i Sirbi prie slo 
i nČkoUka godinah a Đabnrinia slavno mejđan 
đćlili^ oauđe nikakvog koigokrađicn na v6iala. 
PoSto ga vŠSać, nametnuvii mu ličinu na vrat 
otisne 8 listve, on stane za dugo nemilo 
kopdrcati ae. Kad narod pak atane psovati i 
vikati na veSača, on se poplaii i— nesnignći 
ita će činiti — skoči na obeSenjaka, te ga lagdrli 
občma rukataa, i stana svom snagom vnći k 
aern^ji, da' bi ličina aategla i udarila ga. U tom 
ličina pukne, te obojica padmi na lemlja. Ko- 
njokradita je bio jos iiv, i njegov ga odvčtnik 
obrani, govoieči: „On je aamo jednoga konja 
ukrao, a nije dva; i tako je samo jednu ličinu 
iasluiio, a nije dvi.^ Kad se veiaČ poslč pa- 
dne sastane s majstorom, koji je ličinu suktel, 
on ga stane psovati, Sto mu je onako slaba li- 
čina bila, a mi^stor mn odgovori: „Menfl aO^ 
nitko kaaao, da će dva obeSenjaka o i^oj visiti ; 
a jednoga bi obddriala jamačno, bio ti, bio- 
konjokradica.* 

— U jednoj poštanskoj gostioni bvalio ae 
je kod ručka nČki včrlo šaljivi gost, da on 
posve vČŠto glas i sva kretanja ženska pred- 
^stavljati nmie. Nčkoji mu nehtčdoie vči'ovati, 
nu on, da jih odmah o istini svojih rČČih osvč- 
doči, uzme od nčkojih pribitnih gospojah šešir, 
marahmu i kabimicu .te ode stima stvarima na 
dvor — al se više ni nevrati! — Kažu, da se, 
ta šala dotičnim gospojam, kojima je stvarih 
ponestalo, baš nimalo nge dopala s toga, što u 
toj šali malo više nego li polak istine biaše. 

— Kao što god u našem narodu imade 
množina PetroviSak, Jovanovićahj Markovićah 
Kd. isto tako imade a Nčmacah sijaset MUllerak, 
Weberak^ a kod Englezah i Amerikanacah i 



žina ^udih Šio se Smith zovu. — Al sad Čnjmo 
kako je nčki dosčtljivi gospodin to' ime vpo- 
trčbio da mčsto dobije u dubkom napunjenom 
kazalištu londonskom, u kom je uprav glaao- 
vita pčvačica Lind pčvala. On je najme na 
vratih kazalištnih u parteru glasno zavikao: 
„Kod Smitha goril — na Što ujedan par skoro 
tretjina Ijndih u parteru sa svojih sčdalah skoči 
te na vrat na nos kući odtčrći, a dosčt^iv go- 
spodin se me<yutim Ičpo namČstL 

— Dva se Engleza u Parizu onomad glo- 
đe nspČha odvčtovaiga od 20. Prosinca okla- 
diše. Jedan izmecUu iyih tvčrJIo je: da će L. 
Napoleon jedvf 3 miliona glasovah dobiti, dro- 
gi opet: da će glasovi za preds^dnika repu- 
blike francezke broj od 6 milionah nadilasitl. 
Oklada je u tom sastojala, da de onig koj is- 
gubie, za svaki glas, koj će ispod ili ianmd 6 
milionah biti, jedan šećerli-kesten (vercsukerle 
Kaslanie) platili. Bnduć indi da je L. Napoleon 
1,5P0,000 glasovah iznad 6 milionah dobio; — 
ktomu 90 šećerli-kestena jednu font« aoćiiga, 
funta pako tih kestenjah se obično po 4 franka 
platja, stoga je onaj Englez, stoje oklada is- 
gubio, do 300,000 fr. platiti morao. 

— Glasoviti Julio Cezar želio je shodnu 
obuću za svcje vojnike uvestL Donesene an 
mu u tn svčrhu raznovčrstne obuće, al ma ni- 
jedna od sviuh nebiaše po volji; kad al elo 
niuposle mu nčki čizmar donese čizme na isti 
način sgotovljene kao što se i dan danaa nose. 
Videći Cezar tu shodnu obuću reče : „isH voleiu« 
(ovi će valjati!) Te čizme budu zatim uvedene, 
i Rimljani ih nasvase „istivali^ a NČmci s toga 
stvoriše svoj „SHefel^ 



Bibllovrafla. 



Dinka. 

.— Domaće hiljoBlovje. OdKr.Jos. Veselica. 
Fčrvi svezak. Pokuienje u Travoalovje. U No- 
vom Sadn. B^rzotiskom narodne liskame Dan. 
Medakovića. 1852. Na maloj 8; ima 32 str. 
Cčna cčlog dčla n 6 sličnih svežčićah 1 fr sr. 

Češka. 

— JHvadelm BihUoUka. Vyd&vtofm) tiskom 
a nakladom JarosU Pospiiila. VIBL V Praze. 



Svaiek HI (obsahuje „Debom«) Svasek IV 
(„Pan Ćapek^ a „DdhMv podiL^} KaŽdj^ avn- 
zek za 12 kr. sr. 

— Historie Girondind Od H.A. Lamavtaiia 
Sešit 6 V Praze, u J. Pospišila. VIII. P« 
20 kr. sr. 

Prave itesti. Povfdka po ml&dež. ZdeiH 
Jan F. Ott. Se čtyimi obhizki XYI. V Pm« 
1852. Nakladom FrantiŠka RivnAče.Cena 20 kr. m 



Bćrzotiskom narodne tiskarnice Dra. Ljudevita Gaja. 



ZabaTnl 1 poučni list« 

Ođgovorai uredhik: 

Jfiirko Bogovič. 

Ovaj b«ll0tri*t!£kl £«iOf ii isUsI po*r<doraiij«in Matica Uirako aTaKasadelja jedanfvt I to v 2etr4rtak aa čilom arku. Cia« 

mu i« »a |o4faia •« domajo \%% poštarine 4 for. ar. — sa isTaniake a p oitarlaon 5 for. an Pf«%lata aa pol ^ aa <•- 

tv4rt god. priai Jrna je gore aasaaćeaoj eilogodJiajoj cJ'ai. 



Broj 6. 



U Ćelv6rtak 5. Veljače 1852. 



Tečaj la 



Slajslađlt vlasi. 

Od Iv. Filipimća. 

Ti me, đuio, ^nbko pitala fi: ' 
Koi na svčtii n^iflađji lu glasi? — ^ 
Sladki 8* glafi ilaTke o lorici 
Kad opere kfjima]^ u roiici. 

Joi am ala^ii i^k« msAMeaom^ 
I n kjniih Tiijih uzne^enoai 
Glasi, koji ore « finske lire, 
I k poletu .mečti krila šire ; * * '^*' * 

Al najsla^ji : Ti kad pdvai meni ; 

Tebe samo i rod slavski ljubim! 

U tib glasih — đnso, sav se figubim — 

Što jih nad sre sdrce moje cdni; 
Kad joi k tomu nsta tra cčlivam, 
Tad o rajskom skladnoglasju snivam. 



> 



Vitez Senžeirlif. 

Od Miaia Stojanovića. 

^Ješir Tiđila, Pavlio? -* Krasan momak, ako je i đjaurl -^* 

jpValah krasan, gospodjo, kao ISpa dčvojka.^ 

j^Vidjer brel visok ti je kao zelen bor, ihimena lica i bšla kao raža i l£r; 
in mn oka dve ognjene strdle, vedro čelo kao u dčteta, a junačka pleća i miSlce; 
fika sbori mudro i ponosno, kao što tihi potoci romone^ a gospodski i odvažno bodi, 
Uno da mu Turčin negospodi.* 

„Gospodjol nikad boljega za tebe djerza i dilbera, da samo nije kdrstjanin.^ 

„Nifita zato, dfivojko, i moj je babo bio djaur, pak se potarčio i postao aga^ 
liko če i moj Lnka.«" 



- 82 - 

,Ar tto će biti, gospodljo^ ako Luk« neiizhtč vdrom prevaranti ?^ 

^Ćiiti, diTOJko, mukom zamuknnla, ti nikome o tom ništa negoTori. Što će 
biti to sam Alab znade, ja se š njime razstaviti nemogu, jer ga volim kao oči moje. 
RečeP mu ti, kako 1 kad da dodje na divan u perivoj pod naranču?^ 

„Rekoh, gospodjol' 

^Na, evo ti zlatna narukvica i tri struke koraljah, što sara ti ib (favna obe- 
ćala, samo — Pavlio, neizdaj mene i mog dragog." 

Ovako se Još dugo divaniše na samu u potaji Fatima, kćerka age zemunskoga, 
i Pavlia kćrstjanka, njeina robinja. 

Fatima je u svog babe jedinica , a l^pa je bila : bćla lica kao gorska vila, 

. njeni rosi prmni etaii kao krila gavranova; obćrvice morske pijavice, ustnice kao 

livadske rujne jigodice; oči cčrne kukli^ice kresiše se vatreno izpod m^rkih gu- 

^b trepavicab kao ajajne iz oblakah munje; vitka stasa kao tankovćrba jela, a bila 

je dćva mladoMlna. 

Vidio ju dučajno u perivoju njezinog babe mladjan junak, vite^ Luka Sen- 
^ čević, rodom iz Slavonie. Vidjd naš vitez dćvu, i omili mu se, kao što seH on 
njoj oAiilio, čim ga je uočila. Porlin, aginu robinju, i služavku Ičpe turkinje dSvojke 
umoli jednom Luka, da mu pozdrafi svoju gospodju« Ova primi radostno pozdrav 
od junaka, i taki mu odpozdravi po Favlii, poslavši mu kitu cvčća: ružu rumenu o 
znak ljubavi, Ijubiiicu u zpak nezaboravnosti ; struk nevena, da im ljubav včkonu 
nepovenu;- struk' miloduha, jer ga njeno sdrce milovaše; struk dragoljuba, svome 
milom dragom; stručak bosilja, da kad« l€gne spati, neka ga metne sebi pod uzglavje, 
da mu njime ložnica miriše, dok on spava i o dragoj sanja. * 

Hčseca listopada godiile 1598 sunce zadje , mrak na zemljn pade, večernica po- 
kaži se zvdzda, • u dvor age zemunskoga prikradc se i linidje u gizdavih turskih 
baljinah odčven mlad gospodičić sa dva druga po turski obučena. Aga dade zatvorit 
ivoju od dvora kapiu iznutra, a nije ni opazio, da su mu došli na konak nepozvani 
gosti. Družina pako agina mislila je, da aga znade za nadošavše, i pokle krilati dč- 
lić, sanak sladki, razasu svoj mak po dvoru aginom i svi u kući zaspe u pćrvi sa* 
nak kruti, uvuče se naš vitez Luka — jer nitko drugi nije ono bio u turskih balji- 
nah nego on i njegova do dva včrna druga — uvuče se u konak Ičpe Fatime. 

^Pomoz bog! Ičpa dčvojkot^ reče Luka. 

„Bog pomogo dragi !^ odgovori turkinja sa mehka dušeka. 

„Evo mene, Fato, milo moje zlato! jesif se domislila, poći samnom iV ne- 
poći? — Ja ti, dčvo, tvćrdu vSru dajem, da ću se tobom oženiti, ako ćeš se kdr- 
stom prekčrstiti i moju včru včrovati; jer ja, draga, volim poginuti, volim se odreći 
naše ljubavi, nego ostaviti svoju včru.' 

„Ali, dragi, ja sam jedinica, babo će mi puknuti od jada , kad ga ostavim i 
s tobom pobčgnem; a da bi ti htčo ppturčit se, po smčrti moga babe bio bi aga i 
sav bi doomluk njegov nasičdio.^ 

„Fatimo! ja zamčnit nemogu i neću včru Isusovu, včru Čiste ljubavi, za sve 
aemaljsko blago, k^mo li za jedan agalufc, volim bo svoju dušu, nego cčli svčL^ 

„Dragi I ja vidim, da inače nije, nego moram s tobom poći kao ptica iz ka<- 
ireza na slobodu u zeleni lug, jer bez tebe živiti nemogu. Al' kad mi je poći, da 



- «» - 

Wr«in imdeiD prazna, jer ie bkgo i imattje noga babe i taako pasti tođjiaMi a roke«? 

Ovo izrekavši pokupi Fatima veću slraa« Mafa i dragocteostih avc^a otca i 
svoje ruho divojačko, i u gluho doba noći, kad je sve u ku^ spavalo u dubokom 
saa, u tihom izidju njih dvoje i dva Lukina vdma droga iz agina dvora, usrdnu 
pripravljene hitre konje, i sretno izmaknu. 

Kad u jutru bčli danak svanu i ograira jarko sunce, te se probudi iz sladka 
sanka aga, i ostA sa mekih svojih doSeUb, unidje k njemu u sobu njegov ćibok- 
džia Mulo. 

„Aiam salam gospodaru I zlo smo legli noćou boraviti, i gore nam ju- 
tre osvanulo! nestalo nam tvoga plavca, neatalo nam ridje i dorata iz konjušnice, 
a Pavlia grozne lije suze pred konakom gospo4je Fatime, tvoje mlade kćerke jedi- 
aiee; velic da je konak prazan, nestalo gespodje Fatime, om^rknula.a ni osvanula.* 

»Kt će to klelo dilo onog djaura Luke* /^ reče aga — ,o kom mije kazivao 
jedared stari Salia, da niito Sara oko moje Fate, al* ja jadan nisam vSrovao da bi 
pasja vira, djaur, usudio se oko baeit na agino dčte. — Bćrže, bo\je, Mulo, sedlaj 
kooje, meni jednog, sebi jedno|[, i uzmi još dva tri pouzdana momka, pak ćemo u 
potćru sa ugursuzom. . • Nemore daleko biti. • • On je put Karlovacah pobigo, jer 
dragim putem nije mogao pobdći. U Posavinu valjda se nije usudio poći, gdč sy pu^ 
at sela naSe vojske.^ 

»Mahom gospodaru I* odgovori Čiiiukdila, i dok plesnet dlan o dlan, već su 
Torci usjahali na ćUe konje, i. što 'SU im konji bolje mogli » letili su putom prama 
Karlovacah. 

Aga nije žalio konjah, nego gonio ih, što se je ikad moglo bolje. Dostigne 
bćgunee na pol puta medju Zemunom i Karlovvih. Kao raqaren lav navali aga na 
Senćevića, s kojim je na istom konju jaSila i lipa Fatima, i bio bi aga opalio na 
djaura svoj dževerdan, ili bi Čibakdžia Mulo bio opružio na njega svoju dugu šarku, 
ai' su se bojali ubit ili ranit Fatimu dfivojku. Zato potegnu Turci svoje jatagane 
jule noio od pojasa, i jtrišaju na Luku i družbu njegovu. Naš junak videći se na 
■evolji ljutoj, hiti ISvom rukom turkinju dčvojku, a desnicom tdrgne od bedro sablju 
ćaste kdnrju turskom napojenu, obode mamuzam agina dobra bata plavca, koj skoći 
a vreten kao da se pomami, i tako Luka stane na branilo kao junak nepoznaviyući 
straha. 

Već dva Turčina iz agine pratnje m6rtva padoše u zelenu travu, ali aga Ijulo 
iavaljuje kao bćsan iz gorice vuče, rad je odsdć Luki rosu glavu. Viteza Luku og6r- 
Ha Fatima i pisti kao ljuta u procčpu guja, moli i priklinje svoga babu, da se kani 
nduma i boja, jer nehasni ono razdvojiti, što je dragi Alah sjedinio« Aga i nehaje 
ia plac svojo kćeri, nego navaljuje kao st^šen na Luku. Lid^a se brani sabljom 
■alući okolo sebe, kao da se hitre meću munje, i govori agi:, Prodji se, aga go- 
ipodine^ prodji se da I zijana, jer ćeš ludo izgubiti ghvu.^ Na to aga i nesluša, 
lego silnie navaljuje. Kad se vidio naš junak u nevolji, manA sabljom kao kad 
kasao bitro mahne britkom kosom, pade agi sa ramenah glava, konj mu skoči i dva 
i U puta« dok Impina k cdrnoj zemlji pade. Kad to vidiše ostali Turci, pobSgoš^ 
kes obzira. Jedan od aginih slugah izmaće u Karlovce, i tamo pobuni Turke. Luka 
^t aano^ dn je Tmrćin izmakao u Karlovce, i pod je tamo nemisleći zloga ništa, al* 

6« 



^ Š4 -. 

$re(fom izidfe pred njegu jedan njegov dobar priatelj^ te nm kazd : ^Lnka brate ! neidt 
bolfln KarlOTce, tamo su se pobunili Turci^ nego idi kud te oči vode.^ 

Lakft bćrzo izraći svome vdmomu drugu Ijubovcu s blagom, odpravi Ih n 
FruSke-gore šumu na sigurno mSsto, gdS je znao, da nedolazi nitko , do ljuta vuka 
i kdrSna hajduka^ Turčin nigda; a on ode oprostivši se sa Ijubovcom u bližnja sela 
1 pobuni množinu kirstjanah, kojim je već i onako bio dodijao jaram turski. Turci 
pohite, đa uguše ovu bunu, nu naS ih hrabri Senčevič svojski dočeka, i strašno se 
pobiju. Osti mnogo pustih kapah, al još više turskih sarukah i dimliah. Naši odšrže 
nad Turci sjajnu pobddu. Kad občrnu Turci ple^.a i počmu bdgati, obdrne se Luka 
kao mdrki iz gorice vuče, i gdS je samo koga Turčina uhvatio, klao ga je i mučio 
istimi mukami, kojim su Turci običavali mučiti k^rstjane. 

Međjutim doiJje drugi treći dan poslč spomenutog okćršaja nčki čovčk Hatko 
imenom Iz Slavonie od Vukovara kSehčevićui kaže mu: „Viteže Luka! vojska kdrs« 
tjanska sa sviuh krajevah približaje se za osloboditi Slavonfu od Turakah; sad so 
samo dćrži^ junački sine, za koj dan, pak ćemo se mentovati turskoga janna. ne- 
milo barataju Turci s nami po tužnoj Slavonii tako, da plug i kola 'moramo vući ntL 
mčsto volovah i konjah, pak pri tom poslu m^rtvi padamo. Žene nam i dčvojke 
otimaju i oskv^rnjuju, dčicu odvode u robije, nas muževe kolju, s6ku, i na kolce 
žive nabijaju, valjda će se već jedared smilovati Bog i oslobodit nas naših kćrvopiah.^ 

Senčević na ovi glas pohiti k Osćku, ali iznenada pade u turske zasčde, 
gđi mu je pao veći dio njegovih junakafa, ostalf se razbSgnu, a on sa svojom Fali- 
mom izmakne prčko Drave. 

Začuje Luka do malo kroz tajne poruke, da je Požegft od naših porobljena, 
Turci mnogi pobijeni pod vogvodom Petrom Bakačom, koj je s dobrom četom juna— 
kah uputio se iz Moslavine u Slavoniu, i poslč kako bi porobio Pakrac i Čaklovac 
dođje u Požegu. Kad, rekoh, začuje to naš vitez Luka, pošalje svoju Ijubovcu Fa— 
timu, koja se je međjutim pokćrstila u Hćrvatsku u grad Bakačev, a on počme sa 
sviuh stranah buniti podjarmljene Slavonce tako, da je za kratko vrfime skupio oko 
sebe četu od 500—600 junakah. S ovimi Luka pridruži se hrabrom Petru Bakaču kod 
Požege, i posle kako su ovaj grad d^ržali obsčdnut nškoliko danah, zapali ga sam 
Senčević obnoć, i tako izgori Požega strašnom vatrom. Paša požeški bude ubijen, 
njegov sin Mustafa uhvatjen sa drugih blizu 300 odličnih Turakah, a mćrtvih je palo 
dvaput toliko. Bakač uzamši roblje i pičn vrati se u Moslavinu, a Senčević sa svo- 
jim ode proti Osčku, da se osveti begu, koj mu je prie nčkoliko mčsecih iz zasčde 
pobio vojsku. Došavši tamo noćjn zapali grad bez da bi se tko i nadao, i kad su 
Turci u najvećoj zabuni bili zabavljeni sa izbavljivanjem svojih stvarih, unidje naS 
junak u grad i pokolje Turke, kao kad mćrki vuče uvuče se medju janjiće* Ali 
bega ni živa ni mćrtva nemogaSe dobiti u ruke; zato pohiti za njim u potčru pranna 
Valpovu, gdč ga na putu uhvati i natakne na kolac, vraćajući žao za sramotu, Silo 
za ognjilol — 

PosI6 obsSdne Valpavo za dugo vrčme, poubije i smakne mnogo Tor^ikab, 
ar na jednoć pojavi se kuga u vojsci, i njega pćrvog udavi. Pokojna mu dušaI--4^ 
Njegovi junaci razidju se po cćloj Slavonii poradi nemile bolesti, a Lukina Fatinria 
4ojde posle sa svojom PaTliom, jer i ova nSkako se kasnije probije kroz Slavoniu^ 



- 85 - 

i nadje svoja gospoja o Hdrvatokoj, dodje, rekoh, Fatima a Požega. Ta je živila a 
togi i ialostt 2a svojim Lukom žaleći, i venula jo kao cvčt^ kad mu koren cćnr pod- 
grize, ili bura slomi tanke hvoje. Kukala je i cvilila bddna udova za Senčevićem 
jarkim svojim suncem^ koje ju nije viSe ogrijalo , dok i njojzi dojđe skoro zadnja 
ora, i ona rado i veselo podje s ovog sfčta, jer je kao kdrstjanka tvdrda gojila 
nadu, da će s onu stranu gruba, u vdkovitosti opet se sastati sa svojim milim i dra- 
gim, gdć je već niSto neće š njime razstavill 



VvHl narođae prosvdte« 

Od A. Ć. 

Odkako se nai narod g. 1848« na kdrbkoj svojoj plavi od kraja ođtisnA, i 
aeizvistnoj budućnosti na širokom mora svoj udes izvirže; mnoge ga nenadane 
promčne, mnoge ga težkoće i nevolje postigoSe. Za kratko ovo na znamenito tro- 
godišnje doba osvčdo£iti se jp mogao: ^da vdkovite i bez svćrhe, nije pod suncem 
krSpke stvari.* — 

Netom što je narodna plav naSa potresom nzddrmanu kraju se ođt^rglisi i 
plahim zapadnim včtarcem tčrana, morska visina dosegla; na lagano ali kobno ta- 
dašnje morsko kolebanje strahovita oIt{ja nastade. 

Jadra, jadrila i ostalu brodska spravu razlomi i raskčrši bfislieći vihar. 

Narodna plav naša svake potrebite pomorske sprave lišena, igračkom morskih 
valovab postade. Sada vidiš, gd6 ju silni morski talas, kao lagahno perce, u vis 
diže; sada ju pako u neizmčrni morski ponor sunovratjenu motriš, — dok ju opet 
na slčdećem gorostasnom talasu u vis dignjenu, pa zatim nanovo u valovnu praznina 
stermoglavljenu pun straha i užasa neugMaš. — 

Uzburkano more se utčši. — Kadkada samo osdćaS, da tajna nfika sila umo- 
rena plav zagiblje; — a okom na široko more svernuv, vidiš, da mdrtav talas za 
oirtvim talasom na daleko slčdi, kao da su i oni poslč naporne žestoke oluje izne- 
mogli. A čim utčšeno more slabu plav našu na kraj dotčra; do gole hrastove oko- 
stnice, drugo na njoj nevidiš, A kada ju pobliže pregledaš, široko zSvajuće pukotine 
opaziti možeš. Kad napokon sasvim blizu stupiš, vidiš, da se komad od komada, 
daska od daske, rebro od rebra razstavlja , da su sve potrebite veze i spoje pretdrg- 
oate; te nehotice groza te hvata, da će se pšrvom koja nadodje olujom, plav raz* 
iieršiti i potonuti, ako se u sčgurnu luku neprivede, i kao Sto treba neizpravi. 

Od tebe, domoljube! sada zavisi spas okostnice ove narodnosti naše; đi, di, 
od vruće ljubavi tvoje i revnog dčlovanja tvojeg zavisi spas ili propast one drago- 
c^nosti, koja nam jedino divnim slučajem u minuvšem netom burnom vrSmenu preo- 
slade. Di, slučaju jedino i nedokučivoj providnosti boi^oj, koja svedjer pravedna 
stvar štiti, zahvaliti moramo, što nam u zadnje ovo velekobno doba narodna stvar 
naša sasvim propala nije. — 

Na stran dakle bezumnim politiziranjem, za koje, kao što nam svi kažu, đo- 
nsK nismo! — 

Na stran pogibelnim politiziranjem, koje bi slabu plav narodnosti naše novoj 
o^t i većoj opasnosti izvdrći moglo I -^ 



- 8» - 

Svom snagom odsele o tom nastojao, da u narodnoj plairi našoj nofprie iz-> 
pravimo ono , 8to nam je bezumno i optano politiziranje nake skvarilo. Nastojmo 
da pojedina raztdrgana oda narodne plati nafie takovom Teiom spojimo, dt je već 
nikakova sila razr^iiti neće moći. MogK smo se obsvčdoćiti u poslčdnje ovo doba, 
da politična Teza jest tanana nit, koja sa svakim nutarnjim i spoljaSnim uplivom lasM> 
prekine. 

Veza dakle naSa jaka i krSpka treba da bude, koja svakom«, ma odkuda do* 
lazećemu uplivu popustiti neće. Veza ova treba da bude duševna. Vezu ovu ista 
majka narav nam pokazuje. Veza ova jest naS narodni jezik. Čim naS jezik izobra- 
ženii bude, tim će nas više nitih medjusobno spajati, čim je pako viSe u užetu ni- 
tih, tim je uže jace. 

Dš, dk, sredstvom narodne književnosti naSe nastojmo priugotoviU silnu onu 
spoju, koja će pojedine ude narodne plavi nale tako spojiti, da ih nikakova Ijuđiska 
sila rastaviti neće moći. 

To nam izobraženi narodi : Frafhcezi, Englezi, Ndmci i Tialiani svMtoće. 

Malo je ovim narodom do toga stalo: bili oni ali nebili u mnogom obzira 
đrugćie uređjeni, samo kad su duievno) kad su književno spojeni. Svaka bo druga 
medjunarodna ve^a od duSevne odvisi. 

Nu, da narodno knjižestvo gorinaTedenim plodom uroditi uzmože, nije zađosla, 
da u gdćkojemu razdčiu samo naroda živi , već tr^ba, da se po cSIomu narodu raz- 
prostrani i razgrana. Za otn evćrhu potrebite su neobhodno pućke knjige i 
učione, zatim pako odmah kazaliSte. 

Do novie doba je narodno knjižestvo jedino u cćrkvi*) medju narodom 
živilo. Zato najviie cž^rkovnim zavodom zahvaliti moramo ono, Sto soeK> od predjah 
naših u narodnoj književnosti zadobili* Cćrkvi većom stranom zahvaliti moramo, da 
u nčkojih stranah prostrane naSe jugoslavenske domovine tudji duh sasvim jošte za- 
vladao nije. 

Cdrkva, učione i kazalište — to su dakle glavne poluge narodnog knji-- 
žestva našega. 

Ako shodno i složno ove uvfite narodnosti naše njegovali i podupirali bude- 
mo, osigurati ćemo narodu našem bolju budućnost. Složnim dakle silama podupiraj- 
mo glavne ove poluge i žao nam biti neće, sv^rha bo je sigurna i sveta. 

Samo tako ćemo narodnu plav našu sačuvati da nam sasvim ne propadne ili 
barem da prinuždena ne bude u luci zatvorena dangubiti , dočim drugih narođah 
svakom dragocčnosti nakćrcani brodovi po širokom moru svemime presvete segurno 
brode, i svakoj ma obkuda pojavivšoj se oluji smiono pMrose. 



Od hana Kukufjevića. 

Mi smo u pžrvom broju ovoga lista na kratkom napomenuli imena nekoliko 
jugoslavenskih umčtnikah iz 15« i 16. vSka, zigedno sa životom kraljice Kalarii^ 



*} Ovdč — kako malo đa^e a Članku Čitamo — a. dopisnik onaj dio naSo cdrkve caium^vm, u, 
kojemu 0e je od staro doba pa ive do aada ikk^jnčiTO nai oarodni jestk stiterao. ^mB. 



_ w - 

kaa vhMšb rttSIke. Eto iSal« priobćiijeino i žlfot )e<Mg« izšk^d^ lKiyik i najsta« 
riik naiih ži vodili unuStiiikak, o kojemu, žaUboie, njegov narod, kojega on toli 
mće ljubi, izvan Slovenacab, veoma malo znade« 

Malia Langoa, slikar s maslima i n Fresku, rodio sa je god« 1793 u Kranjakoj 
a mteta Kamnoj-gorld (Steinbachel) na Gorenahom. Njegov otac bio je kovač i 
čaflar, zašto je svog sina, jo6 kao malenog dečaka silio zabavljati se jedino radnjom^ 
ćavalaJi i železnib klinah, što ipak malomu U nikaid po ćudi nebiaie, već se je on, 
nokan od prirodjenog nagona, radje zabavljao pravljenjem svakojakih slikah po aidovih 
koće svoga otea, koje slike pravio je, neimajući ni olovke ni pera ni prave boje, sa 
osobitom bojom, što si je sim načinio iz razdmb^^ne Železne rudo. Predmeti slikah^ 
kojima je zidove naiarao, bili su ponajviie avetci, što ih je po seoskima cćrkva* 
ma vidio. Nu ovu zabavu platio je a podeika gustokrpl sa suzama i bdiju, bu- 
daci da au ga roditelji radi tog šaranja često pati strogo kamili, ali kasnio kad bi 
ridiii da su se te naiarane slike nčkim se^akom i dopale, pa što viie,, da su i očr- 
kFeoim slikam zaislo priličile, pustili su ga» nibt radi, samo kad je uz to pomagaa 
igotovili dobar broj čavalab i klinab. Kad je nai L. malko ponarasao, ostavio je svoje 
abljnbljeno iaranje po zidu i popeo se na malko vifij« umčtnosi, pokniavajoćl naiaiie- 
praviti iz ilovače zemlje ili glene, malene figure. Trn si je kod svojih slovensUb 
seljakah Čestokrat po gdčkoju krajcaru zasluiio , što ga je joi većma poticalo na 
radnju. Nu rćdkokrat, i to samo po praznicib, mogao se je on baviti sa svojimi ob» 
i^abijenimi umotvori, ier je očli ostali tjedan morao kovati čavle, buduči da je,, izgo« 
Uvii jur u svojoj devetoj godini svoga otca, imao skčrbiti za kaćai kruh i za uz«* 
diržavaoje svoje matere i svoje četvero brvtje. 

Stupivši u 16 godinu morao bi bio poći medju vojnike u francezku vojsku, 
ali mu se je u ovu tim manje unići htčlo, šio je Franceze dčriao za glavne nepri^* 
atelje svoje domovine, i što je uvčk želio prost i slobodan poći u svčt, da se tir 
štogod nauči i da se u svojoj obljubljenoj umčtaosti izobrazi. Uvidivši njegova mati 
da će gfa svakako izgubiti^ dozvoli mu težkim sdrcom da ide kuda mu je volja. 

Mladi L. otide sa 18 drugih seoskih mladićah, koji su se svi plašili od vo|-ii 
aišhog stališa, prčko kranjskih gorah i* Korušku i dodje u Cdovce. Tu mu biaie 
pirvi posao potražili jednoga slikara, kej bi ga podučavao u slikarstvu. Nu L. nija 
znao, osim svog materinskog jezika slovenskog, ni rčči drugog jezika ^i a u Cčlovcu 
naći slavenskog slikara, bilo je' za ono vrčme malko težko^ te tako se namčri on na 
Bčkog Nioaca Šneivema, koi je živio tada u CčLovou kao slikar drobnib stvarih. Ovi\| 
Nčmao uze našeg mladog Slovenca u nauk pod tom težkom pogodbom : da ga sHtži 
kroz 6 godinah i da u kući radi sve ono, što sluge i služkinje raditi moraju. Mla- 
domu L. bilo je na tom ležeće da ae u alikarsivu pod svaki način izobrazi, drugog 
Mata Hi mkotvorstva poprimiti se nije htčo, to tako pristane k rečenoj pogodbi 
Muca, proinda ga ovaj i poslč za aiita drago upotrčbiti nije htčo već jedino za 
sKkaB^ aobab. U t^^ kući proveo je L. najtužnie dane, i još .sad% pod svoju sta- 
last, spominje se n#kom> gorkostju na onu žaiostnu dobu. — Najvećom mukom naučio 
jt smao* za silu nčito malo nemački od svoga gospodara , koj je tako nečovik 
im bio, da^ ga niti po ned<i^'ah u nedčiynu školu pustiti htfo nije, prem da ga je L. 
vMrat la amt milost aUopIjeaim rukama proaio. Nu pokra) sve gfi toga naučio se 



je iptk L. krađomiee i bes njitelja 2iUti i pisati, i iHtao je naJTedon pohMpom U- 
atorin^ koja mu ponaJTiie um razbistri i mečlu ebogati. Kad ma vrfcne od 6 go- 
godinab izteče, ostavi L. Ntoca i grad Gilovac, le vratiTS! so u Kranjsko, nabavi n 
ovdd sa slikanjem sobah do 1000 for. u sr. s kojimi odd u Beč, tom jedinom na- 
mčrom, da se tamo isobrazi u slikarstvu. On je želio doći u akademiu ISpih um6t- 
no8tihy gd6 se je toliko velikih umčtnikah izobrazilo, na s toga Sto je već naverSio go- 
dine, koje sa propisane za onoga koj so tu u nauke prima, to ga nije tadaSnji pro- 
fesor Greihofer nikako u akademia prinriti htio. Pol godine trošio je tako L. zaba- 
dava svoje težko zaslužene novoe, dok se nije slučajno po preporuci profesora Sin- 
dlera spoznao sa tadatnjim upravitel|)em akademie Franjom Kavčićem iz Gorice, koje- 
ga inostrane! običajno po goričkom pravopisa Caucig pišu. Kad nafi L. pčrvikrat 
KavCića posuti, upita ga vvčđni ovaj Slovenac u zlom nčmačkom izgovoru, odkuda 
je? i kad začuje da je Kranjao, odgovori mu K. vidivoAi radostju, da je njegov ze- 
mljak, primi ga veoma prijatno i obeči mu da će se. za njega pobrinuli, te izdSIovA 
io skora, da je L. zaista primljen bio n carsku akademiu. Ali eto ti opet nove ne- 
volje. DoSavSi L. u akademiu uvidi odmah, da će se tu nastojanjem profesorah malo 
naučiti, jer ondaSnji učitelji bili su prie sve nego li učitelji u pravom smislu, i 
brinuli su se samo za takve učenike, kojim su bili puni džepovi, ako im je i om 
siromašan bio. U takvih okolnostih nije znao mladi L. učiniti drugo, već slčditi naputak 
umnoga KavčiĆa, koj ga svčtovi da se izobražuje polag tako zvanih antikah i polog 
i2vomtkah slavnih stariih umčtnikah, kakojetoisšmKavčić nčtnio, dotčravši potom u 
slikarstvu do ve&kog stepena sav^rSenstva i do tolikoga glasa, da je postao upra- 
viteljem jednog izmedju pčrvih umčtničkih zavođah u austrianskom carstvu. 
' * Po preporuki istoga Kavčića i po dobroti 6. Rorea, upravitelja carske obra- 
žnice u Beču, dobi L. dopuštenje da može po svojoj volji polaziti istu obraznicu. 
Tu dobi priliku polag prekrasnih umotvorah slavnih umčtnikah iz sviuh školah, v6ibat| 
se u risanju i u slikanju, i snimiti mnoge komade ponajboljih umčioikah. U Beču, 
dodje takodjer medju ostalim u priliku upoznati se kroz nčku groficu iz Ljubljane, 
Sa nčkim za onda silnim knezom, za kog biaže snimio u Belvederu prekrasnu sliku 
Korregiovu prikazujući božicu Jo s Jupitrom, nu za koju sliku, radi svakojakih slučajab, 
ni napolu toliko dobio nije, koliko je vrčdila. Đvč godine proživi take L. neprestano 
radeći i učeći se u glavnom gradu carstva, dok napokon potrošiv novce, bude pri* 
siljen Beč ostaviti i otići u Ijublanu. Tu se je morao opet baviti sa slikanjem so- 
bah, budući da drugih radnjah dobio nije^ jer se je baš onda bavio u Ljublani vdrli 
sSkar Josip Tominc iz Gorice, koj je sve za se predobio bio. S ovim već onda 
včStim slovenskim umčtnikom upozni se do skora Langus, te on počd Tomineove 
slike, osobito podobe snimati, koja radnja tako mu je dobro požla za rukom, da je 
za kratko našao mnogo podupirateljah, koji su volili kod svojega bližnjega zemljaka 
naručiti slike i podobe, već iz toga uzroka, što je pod mnogo laglju c6nu radio ne^ 
go li Tominc. U to doba bio je tako obsipan s naručbama, da je u jedan čas i 8 
podobah slikati imao, i toliko si je zaslužio imetka, da je već za dvč godine mog^o 
poći na dalje izobraženje u Italiu, kamo je od svoje mladosti tdžio. Kroz Tdrst do- 
dje najprie u Mletke, u divno ovo misto najkrasniih spomenikah i veHčanstvenlli u« 
taiotvorah, u. prastaro ovo sčdaliSte onih umovah, kojim veća strana jugoslavenskih 



- » ^ 

inUidbdi svoje pdrvo pođoteTaoje i svoje izobraženje zahvaliti imade« Kad je ta 
L. pčrvikrat zagledao Ticianovu Asauntu i Transfiguraciu, htčo je skoro sdvojUi od 
toge, jer je aad stopdrv ovidio na kako nizkom stepeno umčloosti stoji. Misleći na 
oae veličanstvene umotvore, kojim u svčtu malo $to podobnoga imade. Kazivao je 
često svojim znancima, da bi rado odmak umro , kad bi umio samo jednu taku sliku 
načiniti. 

Ostavivši Mletke s tužnim sircem , otide kroz Jakin (Ankonu) u Rim, gdd 
upoznavSi se sa umnim Gegenbauerom, sadašnjim dvornim slikarom u Štuttgardtu, 
prilazio mu se je gorko, kako ga to boli , što je uz veliki svoj trud , do sada tako. 
malo napredovati mogao« Nu ovaj umčtnik utčši ga time, da iinade mnogo Ijuđih 
na svčtu koji su sav avoj život potrošili naukom slikarstva, pa nisu ni tako daleko 
dotčrali kako on u nčkoliko godinab, i to svojim vjastitim trudom. Pomisliv sad u sebi L. 
daje ipak i to nSkakov dobitak i utiha za jednog siromaka, ako baš i nedostign^ 
Ticiaoa ili istoga Rafaela, kad barem štogod Ičpoga i izvornoga sgotovi, to se on 
posviti dvostrukom silom svome nauku i poče učiti ponajviše dčla neumćrloga- Ra- 
faeh, snimajući i risajući dan i noć njegove prekrasne slike. Budući da se tada .u 
Rimu bivši anstrianski poslanik grof Aponji za austrianske umčtnike nimalo brinio 
nije, to je bio L. prisiljen polaziti u Rimu akademiu sa Francezi, koji su mu ve[oma 
na ruku išli. Osim snimanja Rafaelovih i drugih slavnih slikarskih tvorovah bavio se 
je takodjer učenjem antikah, na kojima, kako je poznato, nijedan grad na svčtu tako 
bogat nije, kako Rim. Ostavši godinu i pol u Rimu, otide L. na put u ostalu Italiu, 
i posSti Fiorenciu, Mapulj, Milan itd., a medju ostalimi i Perugiu, gde je svakojako 
želio viđčti mladosna dčla Rafaelova. Na povratku iz Italie dodje u Tžrst, gdd je 
odmah našao množinu posla, nu njegova porodica, koja je od njega uvčk pomoći 
tražila, zvala ga je neprestano kući, dakle želeći, i njoj nčšto po volji učiniti, ostavi 
Tčrst, gdS mu je virio dobro bilo, te se vrati god. 1829. u Ljubljanu, u 36. godini 
svoje starosti. 

Prem da je iz Italie donio sa sobpm mnogo prekrasnih snimkah od najslav- 
niih umotvorah, to ipak nije bio kadar u svojih sugradjanih kroz dugo vrSme probu- 
diti ukus za veličanstvene historičke slike, već se je morao baviti jedino sa radnjom 
podobah i slikanjem teatralnih kortinah, dok nije napokon svčštenstvo slovensko, ko- 
jemu i slovenska književnost jedino svoj obstanak zahvaliti ima, počelo obratjati 
svoju pozornost na svog domorodnog umčtnika, pa uz svčšteničtvo, pristali su — što 
će se mnogomu nevSrojatno viditi — i prosti slovenski seljaci, koji sh kod svoga po 
plemenu brata, počeli naručivati one ISpe i pobožne slike, što se sada u svakoj skoro 
iipšoj i većoj cirkvi slovenskoj viditi mogu. U novie doba, dao se je Langos i na 
slikarstvo alla Fresco, koje, prem da puno izvdrstnosti imade, ipak se nemože pris- 
podobili onim slikama, što je načinio s mastima i koje ćemo niže dolS navesti. 
Hajzaamenilia njegova slika u Fresku, vidi se u Šmarnoj gori (Kalenberg) kod Ljub- 
ljane oko velikog oltara. Tu je L. krasno predstavio uznesenje Mariino sa sv* 
trojicom, sa ss. otci cftrkve, i sa množinom drugih svetacah i angjelah. Poslč ove slike, 
ide svakako pdrvo mčsto — što se Freskah tiče — Upoj slikarii na kubi stolne cdrkve 
LjabljaDske, koja sa svojom živahnostju i naravnostju tim više u oči pada, budući da 
js aaoko nje slaria slikaria talianskog slikara Julia Ouaj^, kojega su boje već po- 



— flO — 

dbbro poblidfto, i kojega goroftaBne figure i neneravni prekonSrni adofi IjeMd 
neogodno b oči diraju. 

Još sada pod svoju starost radi L neprestano i bavi se ponajvifie sa slika- 
riom u Fresku, s kojom je i probaste godine, kad sam ga u Ljubljani posčtio^ uresivao 
cčrkvu franciSkansku , s mnogimi prizori iz staroga i novoga zakona, te iz života 
svetaeah« U svih ovih slikah vidi se mnogo ugodne različnosti i promčne, živahnost 
u bojadisanju, kriipkost u izraženju, i podpuno marilo (proportion) pojedinih figurah 
i bliza i s daleka. U jednom prizoru iz života Sv« Alojzia^ u kom je ovaj predstavljen 
kako ga roditelji k p&rvoj pričesti dovedoSe, ostane mi uvčk nezaboravljivo lice o- 
nog angjela Sto Alojziu s neba Ičr t. j. cv£t nevinosti nosi. Ona nježnost i Ijubkost 
Sto se u njegovom licu gleda, neda se tako lahko opisati, prem da su i svi ostali 
predmeti u toni prizoru uprav l^o izradjeni: Isto tako, Ičp je onaj prizor u zadnjoj 
tapeli s Ičva^ Sto priltazuje Mariu dovedenu od svojih stariih u hram'. Veliki svetie- 
nik susreta ju na pragu hrama, a malđ Maria moli ga sa švom poniznostju da ju 
pusti'u' nutra; na okolo vidi se množina l£pih iSgurah. U toj slici dopala mi se je 
ponajbolje nfikaženau desnom kutuna jednom koldnd klečeća što slčvom rukom malo 
dčte obimlje, a desnicom na Mariu kazuje, kao da će ddteto reći: neka i ono 
sifidr M^riu u poniznosti, dobroti i pobožnosti. U svih ovih slikah vidi se Živahnost 
i prirodjena svim slavenskim umčtnikom naravnost, ljudska put i obličje bojadisano 
je po naravi bez svake pretčranosti , i cSlo j^ razredjenje umno. Što se kod ovih 
slikah takod/er pohvaliti može, to su slovenski napisi pod njimi, koji razjasnuju Sto 
Slika predstavlja, te tako netreba stop6rv u pameti protresti svu bibliu i sve legende 
svetacah, dok iovSk sazna Sto koja slika predstavlja. 

Blaga i kratka ćud Langusa ponajglavnii je uzrok Sto su ga mnoge poro-> 
diče upotrebljivale za učitelja svoje dćce u slikarstvu. Znamenito je, da su se medju svimi 
ajeg^vimi učenici, odlikovale ponajviSe tri gospoje. Pćrva je medju ovimi Josipa 
Str us iz Ljubljane, opatica reda sv. I^rSule, koja je isto tako vćSta u slikanju s ma- 
stima, kao u Akvarelu i u Fresku. Druga: Amalia Oblak, takodjer iz Ljubljane, 
pokraj klasične svoje izobraženosti zajedno je i umna slikarica. A treća je Terezia L i p i ć, 
rodjena u Sipuikoj županii^ od krajnskih roditeljah, mnogo včSta slikarica, sada udata 
za Dra. KOstla u Gradcu. 

Od Langusovih tvorovah poznati su mi slčdeći: 

t.* U stolnoj cArkvi Ljubljanskoj, slika glavnog oltara, prikazuje sv» Nikolu naedja 
oMaoi, oko njega viSe angjelah/ od kojih jedan nosi biskupski Stap, a drugi 
mitm. Od zdola vidi se brod na burnome moru, sa viSe Ijudih,. koji mole po-* 
moć od svetca. Boje .svetca i angjelah veoma su živahne, risanje kr6|riLO i 
naravno izradjeno, nu dolnja strana slike vidi mi se manjom pomnjom izddlana. 

2. U edrkvi sv. Jakova u Ljubljani na oltaru s Idva kraj prodikaonice, „UaneSenje 
Mariino«^ Maria stoji s razSirenim rukama na oblaoih, koje nosi trojica aagjelafa . 
Nad iqom vidi se viSe angjeoskih gla^k. Ova slika pravljena je god. 1832. 

3. U istoj cerkvi na pćrvom oltaru s desna kraj vratah^ mala veoma njeisa sUkm 
Ane sa svojom kćerkom Mariom. U materinom Iton izražena je oabiljnost i briž* 
Ijivoat, u licu kderiie pobolnoat i zamifillienoBt. VkU ao kao da mala Maria* aaial i 



— 91 - 

o tMMM fllvffriBia Ho je tiMa « knjizi kej« o rukama điifL Na kori«ak knjige 
stoji aapis H. L. (Matia Langns) 1849. 

4. U mnzeumu ljubljanskom veoma dobro pogodjena podoba grofa HoohenTarta. 

5. U Fužini (Kalteobran) kod Ljubljane, u kapeli ISpoga dvora g. Terptnoa, i,Isus 
propet na k&rsto." Put Isusova i izraz lica krasno su tu izradjena, kini okru- 
žuju tamni veJerni oblaci, u daljini vidi se Jerusolim. Čitava slika veoma je Emno 
sastavljena. 

6. U Senl-Vidu kod Ljubljane, u cćrkvi sv. Vida na p*rvom oltaru s desna kraj 
velikoga oltara, Ičpa slika prikazujuća dSvicu Mariu s I^rom u ruci, kako stoji kao 
slavna dobitnica na pogaženoj zmiji nad * svStovnim krugom. U toj slici vidi 
se jasno talianska škola ; risaria je pravilna , boje živahne, i čitavo prikazanj« 
umiljato. Od zdola stoji: M. Langus 'pinx. 1838. 

7. Na LaSkom (Lack) u Kranjskoj, u cirkvi urfiulinskoj, slika oltama predstavljajnća 
zafetje Mariino. 

8. U Đobrompolju (?) (Gutenfeid) u Kranjskoj, u župnoj cćrkvi, oltama slika ^a Isusom 
na k^rstu i do njega Maria, Magdalena i Ivan Ev. 

9. U Vaćju (Watsch) u Kranjskoj, dv6 oltarne > slike, predslavljajnće sv. Anđrin 
apostola i sv. Katarinu. 

10. U Preseki na Gorenskom, n inpnoj cćrkvi skinutje Isusa sa kčrsta. 
li. U Solinskoj Beli ^ Kranjskoj, oltarna slika sv. Margarite. 

12. U Velkovcu u Koruškoj, oltama krasna slika sa svetom Mandalenon. 

13. U Braslavi (Fraslau) na Štajerskom, oltarna slika sa tčlom busovim, koje leži 
na kolAnima Marie, kraj nje stoje sv. ivan i Magdalena. 

14. Na Tčrsatu u Hdrvatskoj u cdrkvi franciSkanskoj, Ijubke dvć uMiIene slike prika- 
zujuće Isusa i Majku božju. 

15. U Zagrebu u mojoj zbirci, slika jednog rimskog prostaka, ito ju je nafinmiUiik 
jofi u Rimu slikao. Osim ovib slikah nalaze se u vlaatitcu radionici (Atelinr^ 
nmštttikovoj, medjn ostalima još siMeće slike : 

16. Rozalka, krajnska seljanka, n narodnoj noinji sa onim krasnim i^ljnbkim licem 
Sto se jako često po krajnskih aelah vidjaju. 

17. N^ki Tirolac n narodnoj no8nji sa podkom u mci. 

16. Angjeo, snimka iz Rafaelove slike Madonna del FoHgno«. 

19. Mati božja i sveti JeroUm, snimka iz iste Rafaelove slike. 

20. Triia, pelag Rafaela, slika veoma nježna i krasna. 

21. IzgoMfeni sin, polog Baltoria. 

22. Iskrenosti slika, polag Karla Dolcia. 

23. Caritas romane, polag Cignataa, tako dobro* snimljene slika da bi se lahko sa 
izvornikom izmdniti mogla. 

24. Madonna, polag Karla Dnieia, onim umiljatim načinom izradjena, kojim je evaj 
Ijnbki umStnik raditi običavao. 

2ft. Jo Sa Jopitrom, polag slike Korregia, Sto se čuva u Belvedera, ovu je sUku vi*. 
Sokrat slikao, i ovaj snimak, Sto sam kod njega vidio, takomeočar*, daseugle^ 
danfn nasMH^ mogao msamv Ja sam viSakral istu krasna izvianiv sliku n Belve- 



- 92 - 

Jeni vidio, du nikad nebi bio mislio, da ja može tko n svima malenkostima 
tako dobro snimiti, kao što sam ju ovd6 vidio. 

26. Amor sa (likom, polag isloga Korregia. 

27. Žena Rubensova, polag Rubensa; velikom včStinom snimljena slika. 

28. Napokon imi^^p napomenuti još jednu krasnu sliku pokazujuću „začetje Mariino,^ 
što je načinio za Markeza Gozzania iz Turina, za 200 for. u sr. o kojem urno- 
tvoru sćm Harkez kazi : da ga u Tufinu nebi dobio za toliko zlatnih dukatah. 

Osim ovih sliliah načinjenih s mastima , radio je kako gore napomenusmo L. 
mnoge slike s vbdenim bojama, i u Fresku. Tako je svu skoro franciškansku cer- 
kvp naresio sa svojim slikama, kao što i cčrkvu sv« Vida u Šent-Vidu i Ičpu cćrkvu 
na Smarnoj gori. 



Maše narodno ka^allUite. 

Od M. B. 

(Konac). 

Poznato će biti obćinstvu našem iz narodnih novinari, p. g. gdč se u .bn 212. 
eSla stvar obično opisana nalazi, kako je ovdašnje dr^ižtvo dobrovoljacah ,)Za na- 
rodno kazalište^ iz svoje sčdnice d. 7. rujna p. g. ddržane Vis. banskoj vladi, 
glede ustrojenja i ustanovljenja narodnog kazališta,- memorandum podnčlo, kojemu je 
medju ostalima i kazali&tni naš izbornik priložen bio^ štono sastoji stranom iz izvor-> 
nih stranom pako iz* prevedenih komadah, u broju .prčko stotine. . 

Po mom mnSnju trčbalo bi da domaća naša vlada, koja sada narodnim na- 
šim kazalištem upravlja, ponajprije spomenuti kazalištni izbornik včštakom predade, 
Icoji bi sve komatle redom bezpristrano pretresli, nevaljne zabacili, bolje pako 
(iridćržali. Izim toga morali bi se takođjer svi do sada u našem jeziku štampani 
igrokazni komadi sabrati, a k tomu još i spisatelji naši javno pozvati: da — ako u 
rukopisu koje gotove izvorne ili prevedene igrokaze imadu — iste domaćoj našoj 
vladi čim skorio pošalju. Tim načinom bi se prilično dosta igrokaznih komadah sa- 
kupilo, koji bi se, posld kako bi odobreni, odmah štampati morali, za da se tako 
ujedno sa materialnim i duševni temelj narodnog našeg kazališta položi, te domo- 
rodnom našem obćiiistvu izvan grada Zagreba prilika pruži tim izbornikom poslužiti 
se ili u jednu istu sv^rhu, najme: za predstavlanja ili — ako to ne — a ono 
barem, da kroz taj izbornik jednu, včrstu zabavne čitaone dobije. Na taj način 
bi se ujedno dostojni obzir uzeo na domorodno obćinstvo u cčloj našoj domovini, 
koje će na utemelenje i prisvojenje narodnog kazališta u glavnom našem gradu svoje 
žćrtve tim dragovoljnie doprinčti. 

Štamparske troškove kazalištnog tog izbornika moći će naša domaća vlada 
lafako iz velike one svote namiriti, što će se putem dionicah sakupiti 

Šio se nadalje izvanjskoga lika (forme) tog izbornika tiče, sočnim, da bi vdrlo 
shodno bilo, ako bi se onaj isti format i razred priddržao, u kom je prije nčkoliko 
godinah g. Gaj ^Izbor igrokazah ijlirskoga kazališta^ u deset svežčićah 
izdavati počeo. 

I to je one što sam glede kazališnog izbornika u kratko kazati imao. 



- M - 

Ja sam otu stvar svestrano razmatrao, na izmeđju svioh načinah u postići kaza« 
liStni izbornik čini mi se gore spomenuti najkralji i najshodnii. 

Sada pako hoću da još dvd tri rdči prosborim o onom predmeta kojega „S fl d- 
slavischeZeitung^ u 4. br. svojih novinah o Članku: »Das Nationaltfaeater^ 
napominje. 

* I ja se slažem sa mnSnjem tamo očitovanim: da se najme vi Sja dramu 
oodč zahtčvati ncmožc gdč se književnost Još sa svim razvila nije. Kod nas dakle 
drami u višjem smislu rčči ni razgovora neima, buduć znamo, da naS narod 
izim pojedinih ččrticah nikakpve cčlokupne dogodovštine, pače ni poštene slovnice 
neima. Drama je najizvčršlnii cvčt pčsničtva, treba dakle mnogo stepenah prije pre**- 
Taliti nego li se dospčti može do savćrćenstva ote včršti pčsničtva. Dragi narobi 
mogu nam u toj stvari primčrom služiti. Koliko je vrčmena trSbalo dok se je en«- 
glezka, francezka, nčmačka i ostalih izobraženih naredah dramaturgia do onog^ste- 
pena popela gdč ju sada vidimo. — Nije to tako lahko, kako se mnogim čini, al 
opet nije nedostižno i nemoguće. Što je pako moguće dostići^ to se i dostići dade, ' 
samo trčba pravim putem udariti i shbdna srčdstva upotrebiti, pa će biti I — Prena- 
peta zafatčvanja u tom Obziru dobroj stvari više škode nego U koriste. — I mi ćemo 
ako Bog da, s vrčmenom do višje i sav Vršene drame doći, ali sada — gđS joj tako 
rekać svi predbčžni uvčti fale, — takovu od naših književnikah zahtčvati, nije pra- 
vedno ni probitačno. Pravedno nije s toga, što toj golemoj zadaći slabahne naša sile 
dorasle nisu, a probitačno za književnost zato nije, što se time i ono malo silah od<« 
bija i odvraća, što bi se inače knjižestvu u obće ili toj struci na pose posvetilo. 

Kritika je u svakoj književnosti potrčbita i koristna, ali trčba vazda da je 
pravedna t. j. da na um uzme dobu i okolnosti, u kojima se koja književnost nalazi. — 
Trčba dakle — ako li u mčsto vratolomnog skakanja, naravno napred stupati želimo 
-- da u zahtčvanjah naših stranice malo na niže popustimo, pa će nfnogo bolje biti 
oego da jih prenapinjemo. 

„Siiđslavische Zeitung^ u svom članku o narodnom . kazalištu našim 
književnikom svetuje : da se posve u svojih komadih, što će odsele pisati , naroda 
svoga dćrže, da iz narodnog života predmet za svoje igrokazne* komade cćrpe, i tn- 
djeg apliva i tadjih uzorah da se okane; jednom r&ii: da narodne komade 
(Vojksstticke) pišu. — Ja se takodjer slažem sa mnšnjem ^SUdsl. Zeitung-a* 
Bu ja bi ovdS samo želio da je a spomenutom članku taj narodni komad, o kom 
SadsL ZeituDg govori, pobliže naznačen. 

Ako oa um uzmemo, da je naS ^ narod — kao nijedan na svčtu -^ živa i 
teiika knjiga^ u kojoj skoro svaki Ustić o prošlih slavnih vrčmenah sbori, ta ljubimce 
>vaje, silne junake, što jih ni vile prebrojila nebi, pdvajuć spomiAja, tad nam se .aa 
ino neda, već priznati moramo, da u tom narodu silna i obilna gradiva za epično .i 
Aranatično pSsničtvo imade. — Uzmimo samo sve junačke pšSme što jih je Vuk Stef. 
Karadžić po narodu sakupio i pridajmo k tomu pčsme Kačićeve, pa ćenio se osvdr 
dočiti toro, da našim pčsnikom od potrčbe nije u zaprašenim knjižurinama tražiti 
predmete za narodni ikrokaz, već ako im je do toga stalo, i ako slučajno knjige 
tpomeautib narodnih pčsamah naimaju, neka potraže ma kojega god božjaka slčpca^ 



- M - 

pa 66 lm on pdTiBJiić mz sraje javor-gusle sa kratko Trimo toliko žo^oa gradiva po^ 
dati, koliko im god HZtrčba, ako ne viSe. 

b loga, sto sam evo ovd6 napomenuo, izvoditi hoću: da mi posebno oz- 
načenih (markiranih) narodnih komadah — kao Sto jih vidimo u drugih naredah 
n. p. u Nčmacah u novie vrSme, da mi, rekoh, takovih imati nemožcmo, i to s toga, 
Sto je dogodovština našeg naroda sa osobitim njegovim životom tako uzko spojena, 
da bi virio oiučno bilo taj narodni komad ili igrokaz strogo ^omedjašiU. — Naš na- 
rod tu prednost glede ostalih narodah imade, Sto skoro cčio svoju dogodovštinu, 
premda poetičkim! bojami nakitjenu, u svojoj glavi i u svom sdrcu nosi, što se od 
drugih narodah kazati nemože. Kod nas je dakle i drama — posve narodni komad, 
ako je sajno glavni predmet narodu iz njegovih pčsamah poznat; — isto tako je na- 
rodni komad itogod drugo, ako je samo iz obćeg ili ukupnoga života naroda uzeto. 
^ Razlika tog dvovčrstnog narodnog komada dala bi se sasvim spojiti sa onim 
načelom, koje su već starii umiri dramatici glede drame ustanovili. Tako n. p. učeni 
Englez Hurd veli: ^U sličnom duhu imadu obe vćrste drame svoj glavni značaj 
shvatiti i predstaviti. Komedia predstavlja značaje sveobće, tragedia samo pojedine. 
Skupac Holierov nepredstavlja jednog skupog čovčka, koliko skup ost u obće. 
RacinoT Nero usuprot nepredstavlja okrutnost već samo pojedina okrutna čovčka.* 
U istom smislu svoje mnčnje očiti\je glasoviti Diderot, čim usvojimi dramatičkimi 
razgovori na str. 226 piše: ^Komična drama im^de vdrstih (aktah), tragična oso- 
be. -^ Hoću da to razjasnim: Glavni predmet tragedie je ovaj ili onaj covčk n. p. 
Reguhis, Brutus ili Kato i nitko drugi. Glavni predmet komedie usuprot sačinjava 
poveći broj Ijudih.^ 

Uslčd ovih gore navedenih i sa vlastitim mojim mnčnjem sasvim sudarajućih 
izrckah biti će svakako narodni komad, ako samo spisatelj obćeniti ili posebni pred- 
met svog komiida uzme iz života narodnoga. 

Neće, mislim suviSno biti ako na koncu tog Članka rčči učenog nčmačkog 
dramaturga Lesinga pridodam, koj o tom predmetu u svom dčln „Hamburgische Dra- 
maturgie^ na str. 579 veli: 

„Prednost, koju domaći običaji kod igrokazah imadu. Sastoji u tome, ilo ih 
dobro poznajemo. Pčsniku netrčba da nas š njimi upozna, netrčba da nam jih opi- 
suje ili da nas pozorne čini; on može odmah sa dčiovanjem svojih osobah započeti, 
bez da mu je od polrčbe nama njihove običaje većput dosadno razlagati. Domaći 
običaji olakšaju mu dčlo i na gledatelja kroz svoju obsčnu (lUusion) usp£šno dčluju* 
A zašto da se tragički pčsnik znamenitom tom i dvostrukom prednostju neposluki ? I 
n{emu je do toga stalo da si dčio u koliko je moguče olakša i svoje sile mimogred 
negubi, već da jih glavnoj svferhi tim uspčSnije posveti. I njemu je do obsflno gla-> 
datelja stalo.* imalo dalje zatim Teli: ,,Gćrcinisu nikada druge, no vazda samo svoje 
običaje, { to ne samo u komedii^ već i u tragedii kao temelj smatrali.* 

Ako daUe naši spisatelji otaobće priznata načela prigćrle tada će — pisali 
oni u ostalom šaljive ili ozbiljne igrokaze, komedie ili tragedie — ono Sto će pisati, 
ya2da narodni komad bitL 



- ^5 - 

Narodme poslovlc« tllnke. 

Ako želiš ljubljen biti — ljubi! 

Ako bude ljuta, neće želit pruta. 

Ako neznade reći, znade leći. 

Ako te svdrbi, podesi se. 

Ako auaSdoTa kuća gori, pazi na svoju. 

Ako je i kratak dan, doga je godina. 

Ako se psu na rep stupi, zacvilL 

Ako vu^ieš tvoga otca do praga, tebe će tvoja d6ca prčko praga« 

Ako mi na silu možei &to uzeti, nemožeS mi dati« 

Ako smo i cdrni, nismo Cigani. 



OđffOiietlLa. 

zagonetke u 3. br. Nevena bivie. *) 
Od M. T. 

Mala vođa u oku ae javi, 

Al je jača nek ika na fvčtu ; 

Živa ti je, al dotle ti stoji 

Dok jranjika ju aila neprovali. 

Cim ie sirce matnie nam jadom, 

Tim biftrija'biser-vođu riga ; 

Nis obraz nam voda se obara, 

Al nebesa svom silom otvara. 

To je šuta. — Bog ju ^uđma dao : 

Da njom grčinSi dusn prat iraade, 

Da žalostnik omdk&a si jade, 

Da njom tvčrd se na smiljenje gane, 

Razne ljudstvu daje Uk za rane; 

Ista radost da nam nenaikodi. 

Bog ovoj nam moć podali vodi! 



— Kao Bio n posIČdnjem broju jur javiamo, 
otvoreno je 29. Sćčnja t g. svečanim načinom 
»narodno naie kazalište.** — Lože, parter i 
pleria, sve je bilo dubkom napunjeno, takp, 
4a ni ae moogi oko 7 satih n kazalište do- 
savSi, morali knći vratiti Kazalttte otvoreno je 
ivećanotti primčmim „proslovom** od domaćeg 
aaseg planika P. Preradovića n tu svdrhn vdrlo 
vttto sastavljenom, nad kojim je «bćinstvo vi- 



MaTjanske vjfsti« 

seputa opetovanim pleskanjem svoju dopadnost 
izjavilo, -r- Osobito pako zaorio je dugotrajni 
„Isoio** i pleakanje poslč slćdećih ričih: 
i^Hram stekosmo, oltar sagradismo, 
Na iyem gori plamen domoljubja, 
Oko njega fdrca domorođna 
Eto stoje nadom saknp^ena, 
Nebi li se iz svećanog plama 
Sladki ttdes proricali dao: 



*) Bvo gle, kako se p^snik pdsnikn odziva ! — Žao nam je, Što smo tu odgonetku la nekoliko 
danah prekasno dobili, jer bi ju inače u mćsto prostog odgonetanja u 4 broj Nevena atavili 
bili ; DO i sad nam je dobro došla , te ju radostno oriobćujemo domorodnom našem Čitate)]- 
01^11. Odaelo ćemo arftk za odgonetai^em nČIto malo uztezati, nebi li se na tom poQa nali 
^Huičhi vrtači još kii|j pnt aajtali. -^ Ur^ 



- 96 ^ 



Da ko danas biU će odsele 
Ovi dveri odziv sladkoin glasu, 
Koj zovemo milim narodnime.*' 

Za tim proslovom slćdilo je predstavljanje 
komada „Crospodtcne od Saint Cyra'^ gdd sa 
naši dobrovoljci opet priliku imali ne samo do- 
bru volju svoju, već i osobitu vćstinu i okretnost 
na novo pokazati pred domorodnim našem ob- 
ćinHvom, koje takodjer propustilo n\)e živahnim 
pleskai^em i radostnim klicanjem svoju pod- 
punu dopadnost izjaviti • 

— y oedĆlju dana 1. Veljače započelo je 
ovdašnje taliansko dmžpvo svoje spčvoigre sa 
operom „Oemma di Vergy„ Što se nas tiče, mo- 
ramo iskreno izpovčditi, da društvo ovo naŠim 
ieljam 1 nadam posve zadovoljilo D^je. Izim 
p^vačicah, gospodjah : Riva i Gerli zatim pČva- 
Čah (basso buffo) g. Favotto, i (tenore) g. Pozzo- 
lln-a koji M takodjer mnogo bolji bit mogli ne- 
go li što je3U, drujji zaista nezaslužuju da ih 
čov^k spomene. Mi znamo, da je u to doba gdč 
su po Čitavoj Italii svi bolji glasovi tako rekuć 
razgrabljeni, za g« Scalari-a mučna zadaća bila 
prilična opera sakupiti, pa baš zato se i nadamo 
da će OD nastojati da odmah, Čim mesopust mine, 
nami štogod boljega pribavi. Valja oydč i ^o 
napomenuti da su sada obične cčne povišene; 
kad je dakle tomu tako, te obćinstvo drago- 
Toljao taj novi namet podnosi, može zaista pu- 



-vim pTUTorn sakt^vati, da se to dostojno avaži 
i tomu primamo bolji pevači naruče. 

^- U ponedeljak dana 2. Ve^aČe đčržalo je 
družtvo la „sa povistnicu i starine jugoslaten^ 
ske** drugu glavnu skupštinu družtva. Priatelji 
naše povČstnice sakupili su se u velikom broju 
u dvorani narodnoga doma. Ponajprie pozdra- 
vio je družtvo svčtli naš Ban Jelačić kao po- 

* krovitelj kreplUm govorom, koj bi od prisntnih- 
radostnim uzklikom primljen. Zatim je pred- 
sčdnik družtva g. Iv. ffukuljević uvodni govOr 
dčržao; izvćstje o dčiovanju odbora bi takodjer 
sa kratkim pregledom računah pročitano; poslč 
toga predloži član M. B. da bi se po primčru 
matice ilirske i u tom druŽtvu postupalo, te 
iz^ urednih članovah, što po % fr. na godina 
platj^ju, takodjer utemeljitelji uveli, koji bi svo- 
tu od 50 fr. n stanovite roke plakali i time 
glavnica tom družtva osigorali. Tig predlog 
bi primljen, ponČšto nredjen i medju pravila n- 
Včrs^en. Zatim bi od nazočnih nČkoji znameniti 
muževi za začastne Članove predloženi i primljeni. 
-— KazaliŠtno družtvo rččkih dobro voljacali 
prie 3 nedčije danah započč svoja predstavlja- 
nja u (MidasDJoj narodnoj Čitaonici ozbiljnim i- 
igrokazom ^stari djak.** Pomennto mnogobrojno 
družtvo nastaviti će, kao i lani, svoja predsta- 
vljanja do travnja mćseca. U Ćetvdrtak dne 
2. bČČnja predstav^ao se je „fseoačtk Pelrss 
///.« zatim „Roitreseni,^ 



Sm^slee. 



-- Zanipiivo je što se pripov^da o jednom 
pukovnika koj je prilikom poslčdnjeg dne %. 
Prosinca a Francezkoj obdčržavanog odvČlo- 
vanja, svoj podložni puk na osobiti način za 
predsČdnika L. Napoleona odvČtovati dao. TgJ 
pukovnik — inače veliki nepriatelj svakog o- 
kolišanja i šaranja — nehtčde da se snvišnim pi- 
skaranjem dragocčno vrČme potrati,'t€ zato, 
poitaviv se na čelo svoga puka, reče: fflrti- 



govi! Radi fe o tom ^9 glasujete ta Ifapoleoii« 
ili proti i^emi^ Tko za Napoleona glaaaje, 
neka paškom de^e čest (praesentira), tko li 
proti njemu, neka dčrži pušku u naručju (Ge- 
wehr in Arra). Skoro zatim pukovnik glaano 
poviče: „Dajie cestl*^ i u isti par kao grom 
• svi vojnici poslužno učine Što jim pnkovuik. 
re^e. I tako bi Napoleon izabran, te n dT« 
tempa izbor svčršen. 



Biblloarraflal 

češka. 



— Prokopa Chocholouika šebrđni spisfft 
Dtla prvnihopivni sešit: „Pltektapeni.** VPraze 
t852, Nfikladem spisovatelov^-m. XVI str. 3S. 
Cena 8. kr. sr. 



^ Kđpesni ilotniSek n0tindf8kf a koH^ 
versacni, Sepsal Rittersberg. SeSitek 18. (Ođ 
Koch do Kon) V Praze n Jar. Pospisfla. 1852 
Za IO kr, sr. 



Berzotiskom narodne Uskarnice Đra. Ljudevita Gaja. 



ZabaTDt i ponćnt Itst« 

OdgoTorni urednik : - 

JfMirko Bogavić. . 



OtiU bttUvtriatSjki eMilpU isUsi poar<4«r«BJen Matic« Uirsk« STak« ■eJdje jedaapvt i to a jletvirtak ■« o^lom ark«. Čina 

Mi i« ■• godUni« B« 4om«^ kes poštarini 4 for. ,«r. ~ »a iBraajak« • poitarinom 5 for. ar. Tr«4plata na f ol ili ■» će- 

tv^rt god. primirna j« for« BaBnadoBOJ oolofođliajoj c^ai. 



Broj V. 



U Cetv6rtak 12. Veljače 1853. 



Tečaj I. 



iđaMt 



Žaloatlmk«. 

Od VI. VOiča. 

TfaatvB magfior dolora, 

Cke ricordarai del teapo felioo 

Nel|a Biiaeria — 



Ah! kaii nfi rajska vilo, 
ŠUi je draie, sta Y milije, 
Na tom sriVa igđa bilo, 
Od IjnlMivi itoDo lqe 
Modro mlade đčve oko 
U janačka {prud duboko?. 

Ah! kažimi nejaka rHOj 
Šta je draie, ita V miUje, 
Na tom svte igda bilo, 
Njeine od suze, sto se lge» 
Modra ia oka dćve mlađe, 
Kada pdrvi cČlov dade? 

Ah ! kaži mi ngska vilo ! 
dta je draže, Šta V milije 
Na tom svjtn igda bilo, 
Cista od sdrca, itono bije 
Drogo uz sirce skladnim bUom, 
Kad se dragi krile krilom. 



Ah ! reci mi ngska .vilo. ! 
Šta je teže sta V groznge, 
Na tom svdin igda bilo, 
iSto ^o kna se već nalge , 
ljubav, nit se ^obci dtle,. 
Ifit se dragi krilom krile? 

Smdrt nemila kad razstavi, 
Dvč goruće duie mlade, 
Zadnji cĆlov od ljubavi 
Jedna drugoj kada dade, 
S bogom, veleć, nade mfle, 
' Vele ti ste kratke bile! 

Zaman žar te božji diže 
K nebu, 11^ u dno nosi viga, 
Tvoja krepost nadosile, 
Jednom niti drugom kraja ; 
A ti bčdno sdrce moje 
Znadeš Sto je to oboje. 



Md Begler-Beva« 

(Povest Slovačka). 
Preeeo Ogi^^ Bariulić. 

Četiri čovčka nosaha mdrivaca n groblje« Njih je slfidio Miknla, aloraćU 
i cigan, stari jednooki fks čobanski. Ala Ičpa mi sprovoda I 
Otac Mikule bio je onaj, koga su na pokop nosili. Bio je siromašan, veoma 
ito ae je već ia aprovodtl viđčlo. Mčrtvao biaše na groblje donesen, u 



- 98 - 

grob spnSteii, zemljiMn pokriven, i auzžaloBini i daleki zvuk zvmiaodZktne tihi o£e 
naS izmoljen. Timo bi svečanost dokončana, i nosioci vratiše se opet natrag u selo. 
Samo ostadoše Mikula i cigan. Mikula biafte kleknuo kod glave, a cigan se sgnrio 
kod noguh groba. Jesu li oba plakala? — 

Sunce jur zadje, mčsec se pomoli, a tugujući ostadoie još na mčstu 
nepomični« I u istinu udini mdseć svojom biddom svdllostja kano da au dva uaičtno 
izrezana kipa; jedan angjeln smćrtnom sličan, a drugi znaku vSrnostf: Ali — kako 
bi došle sirote i ubogi do spomeaikali? 

,,Hej Mikula, zar ti joi jivčk plačei?^ poviče sad nčki glas izza plota, koj 
je omedjašio groblje, i odmah žAtifn skoSi nčka ženska, fantastično obučena, priko 
plota. 

,,Mati babnlol — « 

^Marica le čeka I Dosta si već posvetio suzah mdrtvim, hoćeš li si možebitt 
oči isplakati, pak zato da si privučeš nesrčtn^ stanje? Mati Babuša na dlanu ti je 
gatala, da te čeka što boljega. Žalo hajde na jug, ondč ćeš dosta zlata i dobre 
sreće naći. Tamo na pustari, gdčno još Turčin hara, najti ćeš priateljah, tamo leže 
zlatne hćrpe, visoke kao Krivan, i elid Mi IVoje. Onda.se povrati, stupi pred otca 
Marice, pred onog skupiaša sudca od ffli^e, i reci: »robe, tvoja kći je sad mojal*' 

Tako je bdrbfjala mati Babnšt, oiganka, gtadeći svileno-cćrne vlasi mladića, 
te ga odvude sa groblja. 

I cigan ostavi' mftrlvoga, da slčdi živoga. 



Pred kućoiti atrica zlatolOfLOgu stajahu u ačni slamnatoga krova dva Ijubeća 
se : Mikula i Maftca. Malo g^otabtt, al tim više piakahu i cUivahu se. 

,Sada se dakle moramo razstati?^ progovori tiho Marica. 

„Da kako !^ edgoveii mukli glas Babuše izza ugla od kuće. ^A ito da Mikula 
ovdčradi? Da gleda TnožeMtf,' kako te tvoj nemili otac hoće ugursozu dati, zato što ovaj 
novacah i zemaljah imade? ftikula ništa nema, cčlo njegovo bogatstvo sastoji iz mert- 
vog tčla, što je danas zakopano, pa iz tvoje ljubavi. * Ali pusti ga samo , da na jug 
otidje, i prije nego ae lastavice povrate, vratit će se i tvoj ljubimac, bogatii od ve- 
likoga bega, koj bi svojim zlatom sazidati mogdo deset mostovah prčko široka Dunaja.*' 

„Marice I ^ zaviknA sad nčki krupni glas iz sobe. 

„Sada samo na^o, otac te vove, bdrzo aamo cčlov k razstanku, pak onda 
dalje, dalje !<" 

Još jedan c^iov, ah, tdirtiA cčlov, pa ttd „S Aogom* — „fi Bogom I* -— 
Jedva razstavi Babuša golubove mile. 



Đivji čopor hitrao je po ^stari. fitoinći da ffiSseca ni zvčzdah nebiaše, koji 
bi razsvčtljivali mćrku noćcu, zato bčše divji ti zulumćari zapalili čardake i stanove, 
pokraj kojih sulećakali. To su vam blletifiisne zulilje, a razsvčtijivale su takov prizor, 
koj divljii biti nije mogdo. Prednje straže sačinjale su d^e (kamehi), natovarene plčnom, i 
ugarska stada, kojih čobani poobijeni biahn« Za njima ae pomoljivahu i blistaho fOm 
lumčseoi, vijahu se po zraku konjski reppti i vidjahn ae tarbani, pripadajući turskim 
konjanikom, izmedju kojih je avafcl oz svoga konja fNrivezao nčkoliko zarobyeiiih 



— » — 

kintjiuudb. Nesrttiia oU| raja morala je Idrčati, kako 0« Turci jecđiji, laače biaSe 
dirljaoa, dok je već na pola mirtva bila^ pa onda odreaaoa, i ostavljena za hrana 
zlokobnim pticam, gavranom i vranam, koje su jatomice graktajoći izza torakah le- 
tčle i često napastovale joB živuće nesretnike. 

»ADak korim I Bog je velik, a ofii su mi se već umorile!^ ZavikoA sad nčki 
janjićarski aga, koi je divji taj ćopor predvodio, i i njim žario i palio. »Di^ da 
Oilpoćiv^mo, da se oporave noge ovih pai^ah kaorskib«* 

j^evan deri ta to $u životinje 1<^ pridade drug age, potoriea, i p^OM jod- 
aoBo nnz sebe letećem kaurinu u lice« 

iUratjaoin ga sirdito pogleda i probode odpadnika tvojim poglodpni, želeći 
Bu se osvetiti 

»PecevenkI lupežu I učit ću ^e, kpko ^p glavar, gleda I^ I doćin^ vgn ostaU 
odsćdali, bi nebogt kaurin po glavi i tfdSitma uviautom sabljom nemilice izlopaa« 
burin spusti oči na temljn, sčti se zlatnih brfigovab, visokih kap Kriv^n, koji ga 
u p&sti čekahu^ i grphotom se nasmije« 

^Čok ćehi to je odviiel Ti se usodjujeS baS u lice izpoT4ditri[ju Muhameda 
smijati? Nm, bakalum, vidit ćemo s^, u Jboliko si smiou.^ ' . 

*Turci bii^ već odseli, nap^nijie ^voje ćibuke, i dimeć sjidftu u ko)o>rekdrs- 
(jenipn nogaoia u nameri^ noyi taj prizor da gledaju, kojega ^ im poturica Afi Ferio 
paia predstavljati. 

,,Suhk]ur Mah I* z^viknji ovig ^proslavljen neka bude ADah, koj nam moć- 
hd& , da ovu pfiića^ pkrotiU mož ^o. Ćiijetf II ti lupežu tamo , koj se hakimom 
kaurviah isovel, ,iMwi napre^ i pokat^ na ovom podfarijanoai kairiiAi« Ito si se nau-- 
60^ Donesite ovan^o se^lo od 4ć>e, i privežite ovo. psieto oa njega l^ 

Sedlo bi doneSeno, dva turćiaa sgfabiie naSeg Mikulu, jer on je taj nesrStnik 
Ko, svale fff i priveža i^i sedlo. Zatim izidje i zar9blje]ii l^kar ImnrakL 

^Dajt^ sada hakimja britvu; kdr84anski Ićkari režu rađjp^ kako kažu, čovSćje 
nese na korist i slavu svoje znanosti ; zaSto d^kle .da i 4 n^i {ivo tfilo razparatj 
i izrćzati mogao? Sada dakle žurno I — i da titv<^ja znanost ^^ li^je i bćrie za ru- 
kom podje, stoje eto već dyojica izza ledjafa tvojih, kojj će te podticatrl^ Obazrć se 
Inkim, i vidjd za sobom dva janičara golimi sabijam i grozno stajati. Zatim kleknii 
kaUm, i poče glavu nesrćtnog svog brata •— sopunati i brijati. Turcima se je to do^ 
palo, oni ae^ oblake dima izavojih čibukah.puiSeć, grohotom nt^smiju. 

9I uiesal^ zagtani ppturicfi, poslS kako je l^akim. Yeć ostrugao i oćelavio 
Ibra Mikjple. . ^ 

Ogleda se hfikim, sablje bifiho na njegov vrat već aaperepe. I zato nepazcć 
ijvojenje i molbu Hikule, primi mu uho s palcem i kfd^ipiij^m Ičve svoje ruke. 

Tada zatutnji od zapadne strane ^traino daleko vriskanje* 

Mikula uzdahnu. 

^Mažallahi fita je to?^ zavikaSe turci, i digo^ svoje vratove u vis. Pomoćju 
iipaljenog i plamtećeg čardaka opaziSo oni cčrvenu, strašnu spodobu, koja jezdeći 
>a dćvl, spustila se je bila prama njima, i pruživ ruke, neprestano pokazivala prama 
apado. 

7» 



— 100 — 

^Eto kanrinah!' zakliknn hrabri Ali Ferim paSa, ,eto kanrinahl^ zavikaSe 
janičarski aga i turci, i prie nego je strašilo sa vShajaćim cdrvenim oddlom đo 
tabora doletSIo, viditi je bilo samo prafiinu za tarcima. 



„Brate, oprosti mi i* r«če kčratjanski Ičkar, nagnuvii aeprćko Mikule, i pre- 
reza nožom konopce, s kojina biaše stovak na sedlo od dćve privezan. 

Đćva biaie jar sa cćrvenim «traSiloni dotčrčala, ovo skoči đoIS, i poleti na 
ono mfetb, gdć je Ičkar sa Mikolom boravio. Ovaj sad oivori oči, i pogovori 
iaptjuć: „Mati Babnšo, jao, tvoji zlatni brčgovi!^ 

,Bj momče, sada samo nedangnlM* zavibin Babuia „Marica te čeka!^ 

„Marice, jao^ mojis Marice!^ zakliknu Mikula i pridigne se pomoć|ii likara. 

„Da kako, sada ^amo žnmo na đćvu i odjezdi, jer bi Turci lahko mogli lu- 
kavštinn i prevaru opaziti i povrati! se, pak bi onda n zao čas za tebe i tvoju Ma- 
rica bilo. Viđila sam M oblacima, žamOr lištja i pčvanje pticah kazalo mi je, da si 
u pogibeli, zato sam se ovamo požurila i doletila na vrat na nos« Sada samo dalje, 
dalje u veliki Varadin.^ 

„Onamo i ja moram, ono je moja domovina !* r^e hakim. 

„Pridružite se dakle i vi I* reče Babuša, i kada je Ičkar to učinio , uzjaiu sva 
trojica hitru đćvu; Babuša na vratu, Mikula izmedju obih gdrbeiah, a hakim s tra- 
ga sčdeći, te odlete na dćvi kao munje pram iztoku, 

. Veliki Varadin'bio je joS pod Turčinom. U varoShiti počivao je Begler-beg 
na divanu i gdrdo izkrivljivao lice. On bo je. bolovao na gnti (podagra), budući se 
je usičd dozvoljenja Mohamedova odviSe sa ženskama bavio, i pijo po koranu sa- 
hranjeno vino. 

Tada stupi pred njega u dvoranu janičar, prekćrsti ruke na pćrsih i javi, da 
su na neobični način 'uhvatili jednoga Musulmana, koj se za kaurina izdaje, jednu 
Ciganku i franačkoga Ičkara, koji su sve troje na jednoj dćvi jašili. 

Peglerbeg primi tu včst milostivo* t. j. zaželi Musulman-kaurinu: „da mu fie 
preokrene otac u grobu^ — Hakimu: „da bi^ pseto, blato u raju ždero'^ — a pljanA 
odurno, čuvši ime ciganke. Onda zapovčdi, da pred njega dovedu opakoga Musul- 
man-kaurina. 

Mikula bi doveden. 

„Pseto od Turčina, kojega če Muhamed popljuvati, kada ga budeš molio za 
trista huriah, koje je on svakom turčina obećao; tišinu jedne — ^ ovdega pograbi ga^ 
ta, on baci svoj čibuk i kavu u glave okolo stojećim janičarom i zagdrmi: „Podajte 
tomu psetu batinah, a i hakimu I^ 

Ovo biaSe jedino srćdstvo, s kojim je Beglerbeg nastojao da svoju bol po- 
nčšto utaži. 

Mikula radi obrijane njegove glave dčržali su svi za turčina, i premda je cigans- 
ka, — jedina izmedju uhvaljenih koja je turski raZumMa i govorila — itogod joj 
drago biaSe, proti tomu govoriti htčla; Turci joj nisu včrovali i ncdadoSe se o protivnom 
uputiti. Ovi se biahu baS spremili, da zapovčd Beglerbegovu izvćrie na odpađaiku 



- 101 - 

MifaiB, i onom, kako oni kaztbu, laiilorbi hakinin, kad al eto u onaj par u sobu 
skoči Ciganka, i meUiav livu svoju ruku na sirce Beglerbega, zavikne: 

j^mete ! hoćefi li svoju rodjenu kdrv da naružiS ?^ 

j^Fatmehl . • • Moga sina ? . . . ! ŠoUur Allah ! Hej staui ! . . Nikakvih batinah !' 
I za opoziv baci onom robu, koj se je baS na taj posao spremio, blizu sebe ležeću. 
posadu u glavu. 



Opet se biaše Beglerbeg na divanu pružio, a pred njim uz divan stajaše, 
sa prekerstenim rukama, sin njegov, slovak Mikula, i Fatmeh, robinja iz harema, nam 
pod imenom mati Babuda jnr poznata* Potaifto je ona razlagala i priporidala izjasnje- 
nja svom pdrvaSnjem gospodaru; nu ja ću to ovdi samo ii kratko 'napomeoutL 

Fatmeh bila je cigenka iz Moldavske. Ovdi se biaše u nju zagledao niki 
turski kovač, koi je konje podkivao, i nju, budući* da je lipa bila, Mz pirkos razli« 
fitog virozakona izabrao za svoju milostnieii« Ona mu skoro porodi sina. Spome- 
nuti kovač postade zatim skoro janii5arom, stade ubogu raju nemilo guliti, zatim po- 
stade agom, i kao takav poče se svoje iene, zametavane oiganke, stiditi. U to isto 
vrčme dade mu paSa od Smedereva jednu od svojih robinjah, koja mu je već dosadila, 
za ženu, a Fatmeh morade iz kuće. -^ Ali , Fatmeh nedade se tako hihko iztirati, 
ona ga poče neprestanim! moljbam) napadati, a njegovoj se ieni Ayeshi groziti. Naj- 
posli dade Ayesba, pri neprisutnosti Ahmeta, nesnosnu tu ženu iz kuće protčrati, 
sina joj pako — pred kućnitaii vrati obisiti. 

Istu onu noć zapaK se kuća Achmet-age, i Ayesha bi sutra dan nadjena na 
istomu kolcu, na kojom umro biše sin Fatme. Ditedce su pako, koje je Ayesha 
nekoliko nediljah prije toga rodila,, uzalud tražili. 

Ovo dete biaSe ugrabila Fatmeh. Nu proti svojoj želji, osvititi se, nije 
mogla ditetu naSkoditi, jerbiaSe sirca premda divjega, nu.ipak plemenitoga. Njojzi 
se dite dopade, i ona ga uze sa sobom daleko priko slovačkih brigovah, gdi ga 
ieni siromašnog jednog čobana izruči. Dite bi kirstjeno i zadobl ime Mikula, Fat- 
meh pako životarila je gatanjem, i pozorno bdila nad životom branjenika svoga, koi 
joj sve viSe omOi, tako, da je svu volju izgubila, da mu se osveti, pače odlučila, da 
ga otcu povrati. 

Po drugih ciganih začula je Fatmeh ili Babuia — kako se je u Slovačkoj 
ivala — da je Ahmet-aga medjutim Begler^begom postao, i nagomilao si neizmir- 
10 Uago. Zato navali ona na Miknlu, da na jug otidje, i ona ga je na otom pu- 
tovanju, premda od njega nevidjena, ipak brižno pratila« Vidili sdio, kako ga je iz 
priteće pogibelji izbavila. 



Na putu prama Zlatni vidkno, kako velika družba naprid stupa. Dive na- 
latarene ikrinjami zhta, nevistinskim rubom i dragim kamenjem; oholi konji, noseći 
prekrasno obučene konjike, « spri4a prelipi mladić, odeven u prebogatom, dragim 
kmenjem navezenem ugarskom odfiln, zatim ženska, koprenom zasterta, u prekrasnoj iz- 
ločnoj odići. To je bio Mikula, kojega je otac medjutim umro, i svojemu sinu ve- 
fto blago ostavio, i Patnieh-Bfd>u^a, maćuha mladića. 

8ve Irel^e i bolje podtioao je mladić sjajno nakićenog svog konja, i kada je 



- m - 

već brežuljak ObiSao, zapaai on vdilianac slaloidke cM[?e, Iflda hIMe on u najfećfeil 
teku poIetSIi, aK jodnoan — morade atati , jer se fe obhod n b&in obaćenih đftve«- 
jakah približavao, za ovima aUdio je cdmo 2aal£rti IčSi noien od dstiri maza, 
a za njim zgureni cigan, stari i iađ v6ć sasvim osU^pljeni paa, zatim sndac od Zlatne, 
inače nesmiljeni tvtodica, nu sada gorko plaćući otac. 

Više nije Mikula vidio ... On skoči s konja, pridruži se sudcu i ic^aSe i njim. 
Sva njegova pratnja slčdila ga je. 

Nčkoliko nedfiljah prije dofiaaija Mikulla udade M^icft otae n|ezin ngursozu, 
imajućem novacah i mnogo zemaljah, a predzadnje ned^^e pokladah nadvlada jad 
njezino ogorčeno i ranjeno sdrce i donesi joj smdrt. — Tužne pokhde I 

N« Čistu srčđu iSo* je cigaft treći put za jednim Ičsom, u k^om je sada Mi«- 
kula, bogati sin Begler-*bega, vččni aan snio. Cigan se nijo više od groba maknuo, 
u kojem mu je mili gospodar poJSvao. 

A BabuU nebiafo viie ni traga ni glasa. 

Poras TurmkmH Kod DvaMja. 

(Iz nukoga pohig*Mib* Daailevskoga). 
Preveo B. Anfolković. 

Brodovi i Sajke biabu gotovo 29. rujna za prolaz, a faiine i čanci za pred-* 
ttostno učvčrfićenje na desnoj obali, lad^ pAo biabu pripravke na mčstu naznače- 
nom za prelaz vojske 15. v^rstih više našeg tabora. U taj isti dan, 29, najme poslč večeme . 
svirbe (Zapfenstreich), izadje Markov na ^ trt sa 7500 onoružanili nomakrii. Nje- 
govi šatori ostadoše razapeti n taboru Kutozova, da tim prevari Turke o avom kre->- 
tanju. Noćju Markov dodje u okolicu Petroiani zvanu, i bude izvčšlen od svoga 
predvoja (Avant-garde), da je provozno brodovlje zaddržano vetron, i da ^zato nije 
prisp^lo. I lako zalud čekavšcm flotu pmdje 30., rujan. Harkov nije želio uzalud 
vrčme potratiM, pa zato zapovćdi, da ao u žajkah .prevozi venska« Pdrvi se iioć)u 
odpravi četnik Otroščenko sa četdmajstim sirčIačMm pukom, imajući zapovčd, da se po^ 
dignu na desnoj obali dv8 redute, pa da tajno sazna put k turskom taboru. Kozaci 
1 strčici prebrode Dunaj; a na brodovih boji suše opet vraćali, prevozila se je oataln 
vojska. Najposlč dodje čitavo brodovlje, i 1. listopada bi svčrSen prelaz. Oba dana 
nije bilo ni jednOg Turčina vidčti, Markov, Ostavivši četu trinajstog strčiačkog puka 
u redutah sa četiri labka topa, izidje večerom na put sa četnikom Otroščenko-m iis^ 
duž Dunava, i stane tajno pet v^i^stih od nepriateljskoga tabora. — Noć bez mčaoca bi 
samo gdigdfi razsvčtijena zvfizdamK 

Markov se pomakne zorom 2. listopada naprčd, pretevši tri vAvsii. Mjcvav 
predvoj susrčtne do 2000 turskih koiyanikali, koje junački potčra u bSg. Na to sa- 
počnu topovi gruvati na desnoj obali DunaVaw Turd niaa Vnali pravi |K>kliiy nnšeg 
kretanja, dčržali su Kozake za patrole^ Tfstci sa oiMbre to udare opet na Kaaake 
i potčrajn ih natrag do šupljog kola (qaarie). Torel došavši 4o tuda, atauu u jedMi- 
put preplašeni, no za 2—3 minuta u najvećoj bći^ini uzbijeni su natrag, i lavAntUi 
su nalazeče se u taboru o predstojećoj pogibelji. 

Kozaci i olviopolski konjanici progonili su nepr^ateUa. Pčšaei pako .podv^^-> 
struče korako i za kratko vr&M ikilu ae na brežaljdli tarikoga ts^laia« Stid se pe- 



iimK ?aUltt m^Mt. V4q#ki» pisari v^ovnog ?efir9y čteovnici gVf^^^og i vojcnog 
sapofidni^tva, tčrgovci, marketenderi , kuriri, avi se poiifičiaju ji po^u b£žaU. — 
12,000 yađih ae đ« jedanput r^b^ži po av$(i P^^^ k R^čuk^ i Razgrađu na ko- 
Ajili, pttke i bez puSakah. Po polju i vinogradlh apiiaHi su mnogi iijFot — Hrabrije, 
no a malom broju i norcidniau. čelaini udare opet m naSe, ^adj||u4i se, da će na^ 
uzbitL Ai jim aav napor biate u zalad. R^ako konjauičtvo i pčSačtvo sUjačo već 
B aridiai tabora, gdč au još Tur^i, no badava, pu^rali. Strah i nenfd^ost, bćrzin« 
i serdačnost iiafiih vojnikah i koz^kak, zatim bojno ubrojeno šuplje kolo, un|šti$e poslčd- 
nja abkbo proUvljenje. Boga^ i jcasko&ni tpbor včrbo^npg vezira, ose^ topovab, si- 
jaset bogato uJceSeoog oii4ip i sva oprava topniiftv^ bi prevei^a; dćve (kamehl), konji, 
robe jato^ne,, brana, 22 zastave i buzdovan jainji^aijskog ^e, ave . to padne pobčdii6- 
Ijem 41 orukai. Hai gubituk snatoja&e aa^vo W 9 g^rtvjRi } 49 r94JQpi|i. — 

Harkov zapovjedi da t<VN>vi Mdaro 141 vensku vojsku, kjpja je na Ičvoj obali 
l)ywia.|ipravo osvojUa tvdrdjavu Kutuzova, 9dM>4 bi jaso^ v^di^ kjce^uue jtIiu'ko)^a. Kutur 
zovih je gledao i iutio, 4ok Markov na^u za||(fivu |i ye;(ir8kom taboru njje rfizvto, no 
kako je kretanje bilo 4^y&fimOj oasn^ji fie, fnt/^w Kf^M^ i.povifie^ Jimra! koje ti- 
SBćputiJi obnovi icojska. ^ $vaki ipro^tL yqi9ik vj4h> ji^ n^pregrdćljivo ujiiStenje nepria- 
laysh i mudvoat raz|)i|Ur^gavogxodje^ JHril U pvedi;, strpigaiiz kril^, učinjen pomete 
sasvim Turke, i da se uklone žestokoj vatri, pp^f^j^u ao natrag. I ope^ ai^ jnriSdli 
irati Harkovu, no n^pedno, bndudi .nia^ ^lMia)i z^pp^di svojih glavarak. Joi su 
virbavni vej^irj i pajUe z^ov^idi , np buduć ili nitf^o a^^ slušao, bjaš.e a«e u zalud* 
Clas gUprarub nije bip sjp^aiv baS kao ni gla,a moraf^a a vr^m^ hffjrfi, IfMi zviždi 
vitar i puca grom. Tiirpi . padole na* kolćn^, i 4igniiv|i rpke j)rama nebu vapili si|: 
AUab! AIlah ! na štp je a taboru nastala m^rlva tiđin^. 

Kutuzov, da komiino .i^iM^ti TiMrke, zaponidi postaviti na Danilo 14 ladjab 
oboiulanih topoviip voćeg ki^ibra, i poatavi je na Ifivo ^ilo glavne jete^ jednu 
vdrstu pred aelom. Tamo načini redut sa 4 topa, 250 hvalih (ru^l^h) od turskiji 
iaaaoab, te prelazi na brodovih, radi h\\ii^g Ph^ć^p s Harkovom. Jlfo da još bolje 
popkii virhovAog v^ra, zapovčdi 6amperi{, i^ičelniku motreće ^te u ObileMi, pleći 
Dooav, da osvoji Siliflpriju,i Tiirtukaj i da ..poŠa\|e,parritf ne atr«pe predstcaie (Vorposten) • 
Takava kretanja na ^vam krilja i^r^č||qf^> je diutjpzpv ; v^bovni fn^o vezir uteće 9e 
joi pf/iUktajepi .jrćdatvu r^pasenja, bi^đ«^ je za sv^jp obranu odabrao ,^tu Izmajil- 
b^. K^paov ;ZfWP^i Zasap dp^o mo)f^ Ifunijil-^Miga i puzit, ,da li se je 1 
Bai^okn nftntio, |i ftn .neptiskidpo jf|p ^ iVMPJP (lesnoj obali Dunava, te da ga ni 
jedan čas nepoati s vida. 



Žalostna vSst raznila ae je po naioj domorini, koja svakom iskrenom Slavenu 
ranu zadaje. ProbađiteFj uzajemnosti slavjanske, divni p^nik Slšvvj Deere, 
spisatelj mudri starodavne Ilalie, KolUrje pokojni. 



V Stranom is češkoga časopiia.9'VqpnfH.i|tfaipmi^ jovoridi |$kki^vi/S^ 



- 104 — 

Vrtdno njegovo Klo već je ođneieno vfičnomu opočinku, alt lurpomena nje- 
gova i ime ostaje bezsmšrtno. 

Uspomenu njegovu ćemo kratkim pogledom na njegov život ponoviti. 

On je rodjen god. 1793, 29. sdrpnji^ u Hofiovcih, u turčanskoj varmedji is 
evangeliike porodice; otac mu se je zvao Hato, a mati Katarina Irendova. P^rve 
ikolske godine probavio je u Eremnicab, posić u Banskoj-Bistrici , a bogoslovne 
nauke doverSio je u Požunu/ DovdršivSi ote nauke otidje u Nimaćku na glasovito 
sveučilište u Jeni, gdč je slavne profesore Gablera, Ludena, Okena, Frieaa, Danza, 
Reisingera, Eicbstedta, Štanda i. m. đ. polđrugu godinu slušao. U Saskoj vidio je i 
spoznao mnoga slavenska,- ali na po pončmćena sela, mćsta i okoline, ito njegovo 
od mladosti čisto slavensko sdrce joif većim plamenom zanose. Ondi su iznikle i 
procvale KoIIarove slavne pčsme, koje on včSto u svojp Slćwy Dceru sabrft. 

Povrativii se iz osiromašenih slavenskih pokrajinah nad Salom u Magjarsku 
n|lt^ag, biaše u Bistrici g. 1819, 12. rujna posvećen i kao kapelan uz propovMnika 
Jana Holnara u poštanskoj evangeličkoj slavensko-nčmačkoj cćrkvi namšSten. Posld 
Molnarove sm6rti zauzme on njegovo m^sto, a god. 1849. naimenuje ga c. k. pope- 
čiteljstvo profesorom slavenske starodavnosti na sveučifištu Bečkom, gdč je 24. sćčnja 
VsS n jutru, odkako je 11 danah bolovao, t gospodu preminuo. Na taj dan bio 
je KolI^ 59 god. 5 mčs. i 26 danah star. 

Bolest, na kojoj je umro, ukazala se je najprie 13. sfičnja. Stupivši u kol- 
legium, htčo je nastaviti svoja predavanja, ali već postč nSkolifco rččih ustane i kaže: 
„Gospodo moja! ja nisam u stanju dalje predavati*— ^ i odpusti koilegium. Strašna ga 
je groznica popala i on legne u ložnicu — da više nikad neuaCane. U petak 23. 
p. m. na večer, pustio, se je malo podići i reče: ,«Da joS poslidnji put ustanem i 
vidim božji svčtl^ Pa onda opet leže spavati. I sama sm6rt bila mu je pokojna; u 
subotu rano stala je kišica rositi, kao da sama narav za njim plače; mimo i pokojno 
je usnuo — na včke. 

U ponedčljak 26. u 4 sata po podne, poslč kad je nad njim govor diržan 
od g. Porubskoga i kad je ičeski sbor kratke nčke p^sme odpčvao, ponesu m&rtvaca 
uz pratnju skoro sviub bečkih Slavenah kroz ugarsku ulicu i liniu Markovu na grob- 
lje sv. Marka. Nad grobom, oko koga je mnogo žalostnikah stajalo, pčvao je opet 
krasni češki sbor nčkoliko pčsamah. Duboko ganut raziSao seje sprovod, pokopavii 
veleumnoga muža slavenskog. Lahka mu zemljica I Pokojnik je ostavio tugujućo udo- 
vicu Vilhelminu Frideriku, kćer evan. propovčdnika L Fr. Schmidla u Jeni, i jedna 
kćer od 16 god. imenom Ludmila. 

Na uspomenu KolMrovu izradit će kolajnik Sajđan, kolajnu sa pravim oblikom 
njegovim i sa alaveno-českim opisom ; a slikar bečki Gaser sgotovit će đopdrsnu slika 
pokojnika, kako ju je sa mdrtvaca snimio. 

Osim mnogih raznih čianakah najznamenMa su KolUrova đ6ia slčdeća: 

„BasnS Jana KolUra.«' U Pragu 1821. 

Drugo izdanje istih basnah pod naslovom: SUwy Dcera u 3 pčvanja. To 
su narodni soneti, iz pćrvašnjih basnah umnoženi na 150. U Budimu 1824. 

Treće izdanje pod naslovom: SUwy dcera, lyricko-epickii bšseii^ u 5p6-> 
^ja. Pođpuno izdanje u 107^ tabakah. U Pešti 1832. 



— 105 — 

K tonu: j,Vyklad čili primfitki.« Yi8?dlliyky ku SUwy fteere,^ 
M obrazima, i semljovidima i pridavkom malenih pSiamab raznoga 8addriiya« Str. 
530. II vel 8ni. U PeSti 1832. 

^Čelvrtć Tjđini.« U Budima 1845. Dio L aa 622 aonett; dio II. 59. 
itr. Bes ra^aanenja. 

(Nčkoji su aoneti prevedeni u nčmački, engleiki, poljaki, ruski, i jedan m 
hmcezU jesik«) 

„Čitanka^ ili knjiga za čitanje a ikelama po alaveoakim m^tioia i aelima. 
Str. 231. U Bodimu 1825. -* Đrngo izdanje 1844. 

^Imeaoslovf* ili slovnik osobnih imenah, sabran i umnožen po J. Koiliru. 
U Bnđimu 1828. 

,,RospraYy o jmenach, počštkioh i staroiitnostech nirođn 
sUvskćbo a jeho kmenii.« U Budimu 1930. Str. 12. i 396. 

„Nćrodnie zpiewanky, čili pisni svitskć SloTakfi t Uhrach jak pospo- 
itćho lidtt tak i ▼yš9ich stavA, sebranđ od mnoh^ch, y poHdek tivedenć, rfsvdi- 
lenimi opatrenć a vydanA od Jana KolMrn.« U Budimu. Dio I. 1834. Str. 454. Dio 
U. 1835. Str. 566. 

^Uiber die itterarische Wechselseitigkeit zwfscbeA denverBchie- 
deoen Stdmmen nnd Mundarten der slaviscben Nation.'' U PeSti str. 132. 1837. 

98 liva bohynd apdvođjm^a SMvfivdili SlavjanA, v listeeh k velect. pfiteli 
P. JoB. Šafafikovi. S pHdaYky sromalost inditk^o a slavskćho Života, fedi a bije- 
slOTi ukazajidmi.« U PeSti 1939. str. 363. 

»Ces topiš obsahujićf cesto do Homi Italie a odtnd pfes TyroIsko a Ba«* 
ronko, se zvUštnim oUedem na slavjanskd^ živly, g. 1841 konanou a sepsaiftou od 
J. Koliba. S vyobrazen(mi a pMohami, Mž i se slovnfkem slavjansk^ch 
anilcuv vSech kmenfiv od negstarBIch časftv fciiyndjUmu viku skrAtt^m živo- 
topisem a ndinim znamenitijšfck, zviaiti nirodnieh v^tvarA.« U PežU 184^. sir. S63 
»Nedilni, svitečni i pf iležitostnć kćznč a f eči.« U Petti« Dio L 
1831. Sir. 8 i 635. Dio D. U Budimu 1844. Str. 6 i 836. i^ 

Dva gn dila EoIUrova ostala nesgotovljena : »Staroitalia slavjanski* 
koja se u 6. k. diržavnoj tiskani itampa i j»0 bozioh tletraask;^ch* koje đilo 
ImJ sasvim dogotovljeno nije. 

VrAdno je, da se ovdi napomene, &to Adam Mickiević o ovom slavnom 
■nžo o srom govoru điržanom 27. prosinca 1842. u Parizu u Collćge de France 
rete: 

,Ćeaf, koji su na sve prošlo zaboravili i samo dobru budoinost Žele, imafu 
iftoliko slavnih pisnikah. Ali medju svima najslavnii i najplemenHii je KoMr, ro« 
<om Slovak. 

Vdrto je težko, i tako rekuć, nije moguće, da svit sve ono dokuči 1 osića 
to se DZTiSenoga i pisniikoga u pismama Sollirovima nalazi. Englezi su mnoge 
ijegove sonete preveli u svoj jezik; mnogi su se trudili njegova dila, Sto se litera- 
tnre tiie, razjasniti; zdravo su ga kudili i zdravo su ga falili, bez da su mogli duh 
blUrov ahvatiti. Ovo je novi lik (typus, forma) u đanainoj literaturi. On neima 0- 
hMiei ćeaf m ga sasvim prisvojili; premda je rođjen Slovak t j. Slavjanin. On 



-. 106 — 

stanuje i M«; jarskaj, gdi od Magjarth progonjan alabo stoji aa Sla^fani a saveza. 
Puljad ga Motaju, a Rusi ga i nepoznaja. *) Poslč^ l£ad je zapadoo i južno Siavjaa- 
stvo proputovao, ostavi spomen svoga puta u knjizi: „Slavy Dcera^ t.j. Slavska 
h4$, Oi kći slave ili dike. Ova je knjiga ndito osobitoga; sastavljena je iz 600 so- 
netah. Kad je opčvao vitezove Slavjanstva i sve pripovidio, šio 9e pfanifikoga u 
sfoaMiiu razlititib nidslah Češke i Pol[jake nalazi, aaslavio je Kollar iz svojih sonetah 
cčiost, koja je, Sto se i iste znanosti tiče, od velike cene. Soneti mfiog« liMaj« fe* 
trackiaog ukusa i sMaj« u obće^na laliaaske panike; KoUćrova ljuba sve se vifie 
i vi&e idealizira i najposlč se stisvim pretvori u pćsnIEki uzor, u sliku aladke donio* 
. viflie. Njegova ljuba, Laura, koju opiva., koju jDplakuje, ta kojom čezne, jest 
Slavjanstvo. Jako bi se čovčk prevario, kad bi mislio, da je to samo ^nićka 
igra: KolUr Je n istinu tako niisUo; on putuje, da znamenitosti ogleda, da se upo- 
zna sa učenim Slavjanima i da probudi u njima iskru jedne (domovine; on tSii i 
jubodmje sv0ju braću, knja pod turakim, nimaCkin^ i nagjarskim jiarmom stenju« Ota 
je iyagova knjigu skr^s i akros domo^ubna ! U jednom sonetu kaže : da samo Iri 
4lana u godini sa moMtvom i. postom u miru provedi; pdrvi je nesrdtni Vidov 
dan, na kome su Sćrbi na polju Kosovom svoju slobodu izgubili, drugi je, kad so 
Česi aa biioj bari pobK^ni bili, a treći, na bmme je bitka Macijovi^ka bila, gd6 
je Eoieiuazkn sa konja padajnći inUftnuo: ^Finis Polonia«!^ 

Nisu le r6či prasna pisniiSka ouaae, KoUir je u istipu uvdk plakao, kad bi 
o nasn&di Cehah, Poyakah i Stebnhgovodrio; sve 4ito narode on u svome sfrcu nosi, 
sve ih jednako ljubi; žtogod mu drago pomislio, nvUk mu je o^lo Slavjanstvo pred 
ušćima iUHo. '9iai mu se je narod Cinio^ kao virovna rčka, koja polaU&o ali snažno 
'uapned k svome Oi\ju Ie2e; pa ako su mu bršgevi u polu, a on se skrivuda u ra- 
vnicu i jake Je oplodi; doiim drugi naredi^ bdrzom teč^u rikah priliče, koji poal^ 
mncige Mke i buke za sobom* puste razvaline i nuždu ostav^^ju. Udes Slavjmfilva 
^lakiju^ <gr<N»im lelekam jauče: 

^BdIo! Bole! \p} 91 •dobro mnio 

jS narodima cćlog ovog ptćUi, 

Zar nikada neće doći, koj* bi 

Slayjanini« prardn učinio? 

•Oj U ftidče nad arlm auđiainat 

Molim : ilo je narod moj skrivio ? — 

Krfvd|i ran se, velkn krivda čini** 
Poslčdiiii Stih vKrivda mu se, velika krivda ćinL^ postap je poslovioom pod 
Karpatima. Pa onda pita pčsnik Boga: tko je viie kriv, i tko više grifii, dali onaj 
.Ju\i pat^i jli-^oniy, koj painje .prouzrokuje f Jor nikakav krivao mora biti, g^d6 je 
tako obćentta i velika bol. 

KoDšrn je pošlo za rukom svoje idealne pčsme skoro dramatičkima učiniti 
»Inostranac nemože lahko dokučiti, kako se može narodnost u slici jedne osobe o- 
,pčvati, a ipak je to često običig i u Ceha 4 u Pol|afca« Poljski pčsnici predsta- 
vljigu narodnost u slici muia, a česi u alici žene. 

Kr\jiga njegovih sonetah razdčljana je na pet stranah, koja se svaka po imeni 



•) To je mol6bit prie bila, ali sada je flavoi K6ll4r kod sviah Sla^ianab dobro potnat 

'vVMU 



— 107 — 

rike naziva. Pirve tri strane sa kao razne okoline na Elbi, Dunavu i Sali, 
koje on pSsnički opžva; a čelvčrta i peta strana već je izmišljeni svSt Lete i Ahe- 
rona; on je ii igiii ovdč raji pakao nadinio. U raju sakup^a sve one, koje on mi- 
sli, da su Skvjansivu koristili; u njen vidimo vladaoce, junake, iičeiie i književnike 
iz svakog slavjanskog plemena : u nutri je car Pavw i kraQ Kazimir, carica Katarina 
i kraljica Jadviga, Sutarov i Košciuszko, poljski i ruski pjesnici, feski filologi i slipci 
sćrbski. U pakao stavlja Slavjanstvo mćrzeće N^mce i Magjare i sve one, koje on 
sa duSmane Slavjansiva i za izdajice smatra. Osobito nemože đuSmanima oprostiti, 
što su pokvarili slavjanske uspomene i pisma. S toga prokliivje Franceze, jer su 
prouzrokovati patar Moskve. Starine naimarstva i jezika, ctebror knjige, stari per*** 
garoeni uznetfriraju osobito njegovo za starodavnosti zauzelo s^ce; rado bi on 
alavjansku proSaslnost sačuvao, njoj materialnu silu dao i tako ju zaklonio od uda- 
racah budućnosti; jer vidi, sve ono, što je okružuje i Što se njoj približuje, da 
je dušmansko. Ote mu misli često sćrćanost oduzimaju i u dvoumnost ga vode; ali 
se opet dosčli, u roialima se razabere: da bi materialaa sila mogla Europu uzdte- 
kti i nesritno plem* podpomoći. Pa' onda govori SiavjMiMa: »Nittivaju vas golu- 
bovima^ (Turci tako žbvu Slavjane) «zaSto se tako nopazile, zaSto se tako nelju- 
bite, kao golubovi? . . < . SItfvjani! razkomadani narode! ddopri svoje sile! ... . 
Sbvjani! silni narode^ gori je tvoj mukli i tmasti život od iste smMi,' 

U drugoj pčsmi kaže: 

,Đa bi bila mzna atavjanska koićna eno, sto je slat«^ srebro i gvoždje, Iz 
njih bi salio ikoMU; Rukija bi glava bila. Poljska pArsa, Ćmiu bi sačinjavala ramena, 
Sčrblji noge, a ostala mala plemena salio bi za fitit Pred lakotim ogromnim oria<- 
fiom morala bi Europa kleknuti.^ — itd« 

Evo vidimo, kako je joS onda Mickiević u Parizu nafieg slavnog KolMra za- 
sluge cSnio i u zvdzde kovao. Pa togo slavnoga muža, koga je cčla Buroga za ti* 
kvoga priznala, njega viče nije, on je pokojni Sto je Slavjanstvo na njemu izgubilo, 
to mi Slavjani najbolje znamo — jad naaa gruifi elMo; živo s^rce hoće da u pra- 
vom Slavjaninu pukne od žalosti, jer najsvšflfja naših zvćzdah potamnila je, a mi 
nemoiemo drugo da kažemo, nego samO: ,Ve%na inu pamet I'' 



Harieanle sa J. Kalli^m* 

Od ml L A. VMića.^) 

Pol lipka« ■»• tak« peehowejt«y 
Aaeb ■• krob, misCo mruMir« 
Blarottrom Um ■M«4Ha iejt«. 
•Uri r 



Kako nama! divni soko Divni pjgnik naiih ćntib, 
nam odleti: Slavi Deere! 

'Probn8ite:y augmnosti Vdrsni Slavjan oglaSeni 
Slav^anake! na ave attvne. 



*) Ota pčama alotto je aaavlm ■ narodnooi đolin i po primaru lipe pSave poki^ni^« ^ alavno 
posnatog Gonkoa Vinca, nai domoUub g. I. A. B. mladji, kogaiaioUiko kao revna dva druga 
negova, m^naie Og^j. Bartnlića t B. Antolkevića radoatno na po^n knjtievoosti naSe noidra- 
ijiiaBn "kao oevolprfaa^ptvle' mlade i kr4pke borce, o kojima ni nedvojimo, da će odsele vaz- 
da vtaio na kajiževnom i^oljn nstri»jati i tamo sa ostalom bnitiom sloino oko toga naatojatt 
tti*%e -HMH^ia liiMi mtMk kallo«ad (Ulia kuduteost .esiasta. Vr^d. 



— 108 ~ 



Koda 01 nam uletUa, 

naša zvčzdo? 
Od bralskoga jata tvog^, 

mađra glavo! 
Što ja tebi dod^alo 

mecfjtt braćom? 
Nffii jadi i Šaioai^? ^ 

Jao nama! 
Na&e sunce potamnjeno/ 

NaSe sunce! 
Naie rane bez prebola^ 

- Rano Ijma! 
•1 danico ST^Ua naSi, 

Knjiievniće! 
Kom* ki pero ostavio. 

Bistri ume? 
Da opiše đela tvoja. 

Naša diko! 
itn nastavi lUiln tvoja, 

virana glavo? 
£ preigodna ^ava bdša 

naš Kollam! 
U svČtn mu para nebi ! — 

Kuku lele! 
Sto v^kovah on proživi 

u jednome, 
Sto vdkovah potamnjenih 

razsv6tli nam! 
Sto će slavna SIM Dcera 

sad bea igega? 



I oz^mnosl Slavljanska, 

bea sokola? 
Kud* će dospit Italia 

starodavna t 
Bes svojega stvorite^a, 

Siavska sina! 
Jao nama, kuku braćo, 

Slavski sini! 
KallAra nam našeg neima ! — 

Pokojni je! 
Tatra nam ga porodila ; 

Slavna Tatro! 
Sla^janlma poklontla 

svim ukupno. 
Pa knd si nam sad dospio? 

Kuku nama! 
Šio ostavi svojn braću 

i>ea pomoći! 
Divne li je tebi sada, 

mili otče! 
Al* sn nama g^rdni jadi 

dodijali! 
S6rce pnca Slavjanima 
• sve aa tobom! 
Zv6^e naše nama neima, 

J^n Kollira! 
Nebesa nam ga ukrala, 

sa uvćke! 
Ostala mu u S1ayjanah 

vČĆi^a pamet! 



Prosfak 1 njevova keL 

(b sbirke narodnih pripovćstih). 
Od M. Stojanotiča^ 

Što tko Vnbi neka i uzima. 

NSkog je odredilo nebo na ovo/ dragog na ono. Jedan čovSk nosi a ruci 
itap vojvodski j drugi Sibiko kraljevsku, a najposlć opet drugi mora nositi palica 
prosjačku. 

Tako je i stari Dujan prošeci od vratah do vratah i pćvajnći uz gusle tivo— 
lario.. NiSto od milostinje, nd&to od onog nzddržavao se, Sto je njegova jedinica. 
Jagoda, dSvojćica od 15^16 godinah, izradila preljom i iglicom; i da on nije imao 
joS četvero druge drobne ddčice, osim Jagodice svoje, nebi njegova kćerka J«^ 
bila nipošto dopustila, da on prosi, ali nužda me nj a kožu na čelu. 

Jednom prodje stari Dujan na ruci svoga laejačfcoga sinka pored palače jed- 
nog vćrlo bogatog i sasma Šaljivog kneza. 

BaS je plandovao mladi knez sa nSkojimi svojih prialeljah pred dvorom. Došo 
e prie ndkoliko đanah sa dugog putovanja po ivitu« Hladi knez nikome nije pro-« 



stio, kogr je samo vidio, nego je sa svakim vetrenjasto provodio svoje Sale. Tako ) 
nd, kad je smotrio starog prosjaka, obustavi ga i upita: „Hej starce! stani malko. 
Nećei od danas više prositi. Idi knći i poslč tri dana doći ćeš amo k meni i dat ćeš 
mi podpnni dobar odgovor na zagonetku , koja ću ti sad zadati. Ako mi donese! 
dobar odgovor, blago tebi; ako U ne, a ti strepti preda mnom; plisti će ti s^da sa 
ramenah glava. — Zagonetka je ova: Tri hrane i providjaja Jelom i pitjem njih devet, 
I devet nisu u stanju hraniti tri, prem ako su svi jednaki , svi vćrstnjaci kao 1 le- 
njaci. Sad hajd odlazi starce! i nastoj razrSSiti ovu zagonetku ; ili će* zlo biti s tobom t^ 
Prosjak Dujan bio je nvdk srSd svoga sirdtaiafitva vedra ćela, zadovoljna sćrca. Ali 
sad mu je mladi knez obćsio o vrat težku brigu/ Tćro si je siromak Starao glavu 
svakojako; nu nije nikako mogo naći j^agonetki niti početka ni kraja. 

Zamišljen turoban i pop\aSen aodje kući. Kćerka njegova mila Jaga iziđje 
BU na sukob kao navadno i veom» se začudi 'i prisenati, kad je vidiia. žalost svoga 
ćaćke. Taki ona upita brižno: »Što je tebi ćaćkp? te si tako tužan, kano da si 
glavom dužan, fl' kuno da si 'dobio batinah? — Da možebit bolestan nisi? 

JNisam, dčte, bolestan, niti sam dobio batinah '^ -^ odgovori starao — j^ali 
mi se nemože na ino, nego tugovati, pao bo sam po mojoj zloj sreći u gospodske 
ruke, pa mi je palo na um ono, što mi je jofi moj pokojni dćd — Bog mu bio do- 
bar duši! —kazivao govoreći: Sinke! težko onome bratu, koga svinje kolju ili go- 
spoda late progoniti I^ 

,9A kako si ti dospio,^ upita Jaga, »sa gospodom boraviti i i njima trešnje jesti?* 

^Nepitaj opet* — odgovori starac — »nepitaj, pomoć mi nćmožeSI* 

»Možebit da bi mogla diliti s tobom tugu, ako ništa drugo!* reče sad Jaga 
otćrvSi suze pregačom. 

„Opazio me,* — nastavi starac, — »mladi knez prolazećeg pored palače!* 
I sad izkaže prosjak rčč po rčč sve Sto se dogodilo* i najposlč zaglavi svoj govor 
šalostnim i sćrditim glasom': »Eto moja Jago! sada sudi, nije li me, niti kriva niti 
dužna, prava pravcata našla smutnja, HašIa nevidovna napast?* 

»Ha, ha, ha I * nasmije se veselo Jagoda »to je ćaćko šala, ja sam čula istu 
ngonetka davno na prelu. Budi miran, to su trife!* 

»Što?* — upita prosjak — »inđi ti znadeS razrćSiti ovu zagonetku? — 
Naopako si se rodila i u sto zlih časah, moja Jago! Ja sam evo ostario, a ova- 
kove vragometno čudne zagonetke nisam čuo! — * 

»Tri hrane devet, a devet nemogu tri, prem ako su svi jednaki*.* 

„Tako mi je zagatae knez. — Jesir ti to Jago dobro razumčla? ~ 

»Jesam ćaćko ! evo ću ti napravili uzao * maramici ručnoj po tvojoj navadi, 
da na pata do kneza nezaboraviš prekosutra odgovor, kog ću ti kazati** 

Treći dan spremi se starac, ode i dodje pred kneza. Knez vidivSi ga pouz« 
lana, upita smijući se: »Jesir razrčšio moju zagonetku?* 

»Jesam, vaša milosti* odgovori starac; »nuneja, nego moja jedinica, kćerka 
Jaga, ona je pogodila: Tri prolčtna m^seca, najme: ožujak, travanj i svibanj kadri 
N ostalih devet mčsecih hraniti, ako oni blagom kišom, i toplom rosicom, ugodnim 
ifakom, toplinom i prijatnim vrčmenom zimske i prolčtne usčve postave na noge, 
okrtpe i oćine snažnim!. Ako li ova tri izdadu, ako u njimi zag6ržljave i tatepedl 



- iia - 

bada «68vi k«o pa«tor5«d a opake maćahe: onda devet ostalili mSsecih nisu |(adn 
popraviti ono^ Sto je polomilo n ona tri. — To je, da tri moga hraniti devet, a devet 
nemog^ tri/ 

ijĐobro ai odgovorio starce I^ reče knez. „Ali kad je tvoja kćerka tako 
ofiroiunnai sad ću se ja latiti S njom po boke, i vidit ćemo^ u koliko je ona vAšta, 
dpsStljiva i pStroumna. Pošavii doma kasat ćefi joj , da ona mora sutra amo doći 
k meni, i to: niti na kolim, niti na kor^u, niti pdSice; niti putem, i^iti stramputicom; 
mli gola, niti odčvena« Ako nebu4e kadra obslužiti moju zapovčđ, oštro ću ka^sniti 
nju i tebe. Sad odlazi, pa joj ovo kaži.^ . 

»Tako ti je to *- iz bnvab n yašel* pomisli starac »to je zagonetka do 
vraga ćudna. Jao meni i tebi Jagodo I — ^ 

Fon tuge i Jada dodje sad opet starac doma. Pripovčdi sve potanko svojoj 
Jagodi, šio se dogodilo i najposld počme jadikovati bez kriga i konca. 

Dfivojka se malko sabrala, promislila, i počme tešiti svoga caku: »Neboj se 
cako I doskočjt ćemo i ovome zlu.^ 

»Ditel odgovori prosjak, nije moguće zadovoljiti kneževom zahtčvanju.^ 

jpJest ćakol^ reče Jaga, »istina, da će biti smešno pogledati mene onamo 
putujuću, ali, jerbo je knez udario a krupnu Salu i napast^ kao kosa na brus, neka 
bade sččnja jagodah i svašta kao na poklade.^ 

Sutra dan porani Jaga^ obuče se u mreiu ribarsku tako, da niti je bila (^ola 
niti oddvena ; usčdne na jarca, ko;g su prokšena imali, zažvali i zauzda ga ličinom, pa 
hajđa kolotoćinom, sad opet onom medjom na kobiiku, kojom niti idu konji pod ko- 
lima aiti točkovi, nego ruda. 

Tkogod je živ vidio Jagodu onako odčvenn, jašeća jarca, stao je^ pa gledao 
čttda.nevidjena. 

Đdvojka je bila, mogjo se pravo reći, odviše lipa, i u onoj slici, ^ kojoj 
se onda pokazala, Činilo se, kano da je^ ista Ičpa božica Lađa pobuđalila, i doSla 
opet na zemlja smutjivati iblade ljude. Tkogod jn je vidio , otvorio je širom očL 
Tako Je i kneza njezina IČpota od stasa i obraza na toliko očarala i zančla, da je u 
isti čas, kad ju je smotrio, planuo žestokim ljubavi plamenom i odlučio nju imati za 
ženu ili nijedna druga. 

Što je knez mladi smislio, to je domalo učinio. Oženio se Jagodom , nego 
pod ovom pogodbom, da, ako bi se ona umSšala u njegove dćržavne il sudbene po- 
slove, mahom iće ju protčrati od sebe. 

Od ajezine pako strane ustanovili su avet i pogodbo, da, ako bi ona nesrećoia 
danas sutra protčrana bilr, može pončti iz kuće osim dva dobra konja i kočie joS 
jednu stvar, koja joj .bude najmilia i najdražja u kneževskpm dvoru. 

Tako je sklopyen ugovor i pri tom je ostalo. 

Prošlo je bilo već nčkoje vrčme , kad jedan dan dodju dva prosjaka u kite«-^ 
ievtki dvor, jedan slčpac, a drugi kljast. Ovi su po onoj poslovici: Ako slćpac 
hromog nosi, oba dobro prodju, hodili po svčtu u JrUžtvu. Slčpac je imao kobilu^ a 
kljasti opet taljige i tako su drugovali. Dodju jedared u jedno selce na konak. Sl&p^ 
ieva kobila bila je ždrebna i bai dogodi se, daje onda oždrfibila kadjenoćom alčpao 
kruto spayao a k\jasti slučajno bdio. Jutrom probudi kljasti svoga druga slčpca i 



- iu - 

feseio mu poćme priiK>Tidafi: ^BruŽe! nad li ilo aava: -^^ OiđrAito no je taljige 
noiko idrfibe kao ilstnu jabuku. Sad dakle imam i ja konja! * — „Ui ludjače t^ 
odgovori slćpac «gdS si U još ikada čno^ da au taljige ili aajlftpia kola oždrčbila? 
To je idrčbe oždrdbila moja kobOa.^ 

,Nijet« — „Jest!« — »Njel«' — «Jealt<'— poMi iu ijedan i dragi kriteu/ 
pravdati se i svadjati, pa najposlč se počupaju. — 

Dodje do parnice. Nu nijedan sudac nge mogo kljastog prosjaka o tom u« 
bavčstili, da njegove taljige ndsu oidribile. 

Sad su došli oni knesu sa ialom parnicom. Knez se nije kod kuće desio, 
lego njegova gospoja Jagoda. 

Ćuvii mia od svoga vratara ovu čudnovatu parnicu, poželi proiaHt at sa 
prosjacima i dade ih dovesti preda se. 

^Šta imate medju sobom,« upita ih. „Njihova svdllostif« odgovori kljasti, «ova- 
ko i onako* — pripovgdi dogodjaj, kako su njegove taljige oždrčbile i kako je on to 
iTOjima očima vidio. it. d. „Dobro dragi I« reče koeginja „moj mui nije dofia, otiio 
je D polje. Tamo smo posčjali prosa, pa su se navadile labe pasti žito, i skoro 
ilo nisu cčG usčv utamanile i opasle. Moj muž je napravio mnoge puike od bazo« 
bine, i nabivši ih pepelom i bobom čini pokuSenje te poluče žabe is puiakah, da nam 
nečine kvara.* 

^^SvčUostil reče sad UjasU, nepasu Žabe žita, nepucasebrez baruta!« 

^Tako je, moj prosjače 1 nemoguće je također, da bi tvo|e taljige ožđrčbile, 
Inko li ludo IvčrdiS.« 

Jedva Sto je knjeginja mo izustila, stupi medjv' njih knei i taU se osMe 
•a knjeginju, Sto se usudfla mčiaB se u ii|egove sudbene poslove, 1 odmah Joj kaže, 
da će ju sutra protdrati. ' 

Isti onaj dao morade se knjeginja Jaga pripraviti za putovaige i odlazak iz 
if9n. To je ona taki učinila, iprie nego je legla spavati, dobije nčkako priliku oben«* 
'jdnčiti knezu vino, koje je pio pri večeri. 

To je bio uzrok ito je knez istu noć sptvao kao u mčrtvilu. Ona zorom 
podrani, i pomoćju službenikah utčrpa spavajućeg kneza u kočiu^ u kojoj je morala 
ifi po svčtu i nikad se viie nepovratiU. 

Ode kočia, — sve se za m|om puiilo od praha. 

P^M kad su već 4to^e vrteena vDziH na, pvobudine MfiokMi knai i «ač«dt 
ie, kad opazi da je u kočH, pa zapita: 

„Kuđn se mi vozimo, Jago?« 
I 9 Ja nam protčrana« odgovori ona „idem po zvčtu! — * „Nek je to/ odgovori 

net knez ^ ali ita ću ja s tobofft?« »Bragi m^ !« reče sad Jaga „nesčćai li se 
m eae pc^oAia, ki^u Imio nUopili, kad smo se uzeli; najmei ako bi me kadgod 
kMrao od zebe, da će mi biti slobodno pri polazku is tvoga dvora poičti sa 
ilbom jedna najmiliu i meni najdražju stvar?« 

„Tako jest!« reče knez. 
j »Polag toga« nastavi Jaga Ja sam uzela tebe sa sobom, jerbo ti si mi u 
PNB dvora Dajmilia stvar.« 
I „Jeli lo prava istina^ Jagfce?« upita knez prijatno^ poali se i^ravio u kočiL 



^Jetl mili) medeni moj moiel« odgovori ona jod umiijelije. 

,Kad je iadi tome tako,^ reče kaei ^he] koJSaie, vozi nas natrag knći.« 

Sto tko ijabi) neka neizgabi. 

Narodne portoTlee llinke. 

Ako je daleko Bagdat, blizu je lakat. 

Ako gosti nebudu bSsnf neće jim kuća biti tčsna. 

Ako 80 nenaknsa, nenMiza. 

Ako si ghdan, giadi muha po tdrbubu nek ti pitu skuva. 

Ako se neosveti^ neposveti. 

Ako nemiriši, a ono barem nešmdrdi. ' 

Ako nije Ičpo^ nije ni skupo. 

Aia konja jaša. 

Alia i Balia dva su brata. ' 

Ako moga hoĆa, ako nemoga neću. 

SlaTjantffce vimii. 



— G« Sćalari, ia»nivitey OTđ«iiye opere, 
j«Ty« obćinrtvu^ da je orkestar na novo ustro- 
jen, i kao ito se pristoji, popuigen, ^i da se je 
pobrinuo, 4a la poveće opere, Eoje ieli pred- 
stav^ati bos dojdućn korizma na OTdaSigeni 
kataliila, d^fia osim sadaojof eaobya tako« 
djer joS jednoga v^rstaoga ^drvoga tenora^ 
jedan Tdrstnn pi^oBicu^ i jednoga valjanoga 
pdrvoga harit^a, koji de — kako se ufa — 
moći podpiino ladoTctUjiti nalem obćinstvn. — 
Tederemo! 



U Pragu ifliazit će na skoro u deskom 
jeziku novi pedagogiĆki Jasopis pod naslovom: 
ikola^ 6asopi$ uSifeldm nd ikoldch ohtenfek^ 
hlavnieh a niiiih inuUnieh. Tig list će nre4]i- 
vati četiri urednika. 

^ Kp Gjure Po^Ćbrada dovezen je ovik 
danak u Prag. Svi, koji su uy kip viddli, je- 
dnoglasno tvćrde, da je jedan izmedju ni^iB- 
vćrstniih noviib proizvodah glasovitog luparli 
Svantalera. 



•^ Ifa ples u carskom jvom bečkom 18. 
Sččiga t g. obdčriavan došU su magjari ve- 
ćom stranom narodno odčveni. Nhr&di%o! -^ 
kod ove rčči ^^amo se. iUrkah i e^eUkapak,* 
koje smo nčkada nosiK, dok su -^ one itogod 
BOtUe ; sada, poito jik je većom stranom po- 



nestahi, opomiiyemo naSe dmžtvo za starine i 
povčstaicu, da gdčkoje zemljake pozove, nebiU 
narodnu nčkadajhijn odččn svoju poklonili n 
musenm za sbirku starinah? Ifloge takove mur- 
k^ i cirvenkape znale bi mnogo toga i poTdi* 
dati; svakako su dakle zantmive za povčatnicu 



Blbllovraaa. 



OmIou 

**• ČoBOfU 6šAeko mtueuMf 1851« Svaaek 
4 Velk7 a. 

— VttBlovanski poSeUečni členi. Vjdal 
Fr. L. ČeIakovsky. Ććstka druka. Z pisem-> 
nictvi ruskćko. V Prase. Tiskem e. kr. dvorni 



knihtiskinif Bjmitf Bek Haase 166)1. str. mdMI, 

Velkj & 

Poliika. 

— Konrad WaUenrod i l7ralyfMi illtuitf^ 
wany i wydaDy z przek^dem franctiskiM i n^^ 
gielskinr przez I. Tysiewicza. W. Paryšu« ISSia 



Serzotiskom narodne tiskarnice Dra. Ljudevita Gaja. 



KabaTnt I poučni list* 

' Odfovorai urednik: 

JUirk9 Bogavić. 

Otaj k«U«trisiUkl ^opia islMif OBrMoT«BJ«m Matice ilirake STake »eđelje jedanput i to u ^etvirtak aa ćelom .ark«. C^m 

MB i« mm godhi« sa Homa^ bes poštarine 4 for. ar. — sa isvaajske a poitarinom 5 for. sr. Prsdplat« sa pol ili na če- 

tvirt god. primarna je gore nasnaćenoj- eilogodienjoj c^ni. 



Broj S. U Četvfertak 19. Veljače 185^. '. 'TeČI^ I. 



Na fMi gore f dćno Tile 

Samo hode, 
UiraMo je lovor pokrig • 

VraČne vode. 

Vila lovor nzgojifai 

Pak ubrala, 
I od njega moje giule 

IiUsala« 

Njih je bČUm rukam sv^im . 

Ugladila, 
Pa previenim arakom sunca 

Poslatila. 



Od m. Bana. « . 

Bič tanaiajih svojih Tlasih 

leal preprela, 
Ter na gusle sfAine mi je 

Zlalne sp^l^ 

I gasio je I struue mi . 

Svojim vila 
Svud okolo uzdasima 

Obtočila. ^ '" 

Ba kad strune te .po zraku 

Uzdarsju^ 
Sladak njeni uzdisaji 

Glas izdaju. • / * ' 



Istina je pripov^dka, 
Mara mila! — 

Od tebe oni gusle i— 
Moja vila. 



Ti si " 



Bunjevka; 

Od B. Atflnackovića, 

. '■' 1. ■ *''■'. 
Tamo gdi se vojvodstvo s magjarskom grasiči, leži jeđiia ubava varošica 

koja ae zove Biya. 

Prie peldeset godinah Baja biaSe čisto sbvhske i bunjevačke mčsto, 
Daaainjini daoom Sčrbah neima viie od nčkoliko stotinah; Bunjevacah ima 

ok# pel hiljađah; — dva kraja varoSi, u kojima Bunjevci žive, zovu se ^Pisak i 



- 114 - 

Biaše a neđfilju poslS podne. 

Sav svčt biše na ulicama. — Pred domovima pod lađom od bagrena fielahti 
se u krugovima ljudi, žene, momci i dSvojke. 

Gddkoji četahu se po ulicama, i pSvahu razlićite narodne pSsme. 

Drugi se pratiše sa gajdama i tamburama . . . Veseo svčt, veseli ljudi ! 

Pred jednim domom u lađu od dva bagr'ena s^(yaše jedna Ičpa dfivojćica, 
zfmiSljena, sčtna 1 nevesela. 

Oći je k zemlji spustila, u ruci je in^ala I6p cvdt — žuti Seboj, i i njim se igrala. 
' Tako je to dugo trajalo, dčvojčica biaše uvčk sama, jednako u svoje misli 
zadubljena, pogdSkoji put tihi uzdisaj poukrade se h njenih pdrsiu. 

„Hvaljen Isus, Ljubo I^ . . 

DSvojčica ^e t^rgne na ov^ rčji, kojima je bčie pozdravila jedna mlada žena. 

j^Amin uvfikl* Odgovori joj poslž. 
V „Ljubo^ «— reče ddvojčici mlada, posadivši se na klupu do nje — „ja sam do- 
šla za pno^ šta smo divanili u nedeljuj ja sam ti opet dončia od Jakova pozdravlje- 
nje, da mu pošalješ svoju maramu, ako hoćeš poći za njega.^ 

ĐSvojčica uzdahne; pošlč ialoalno odgovori: 

„Mttu me^se ^naho, već si mi dosadila s tom porukom.' 

„Za ime, Isusovo, dSvc^ko, ito budališ kad nisi budala, daj svoju maramu da 
nosim Jakovu — ako danas daš maramu, sutra ti' jabuka nefali. — Ljubo, ja sam žena 
koja neumdm lagati, ali* duše mi, ja I5pše jabuke nisam vidila nego što je pripravio 
Jakov za tebe^ pa mi je gokazao Sestnaest novih dukatah, što će donSti na križ u jabuci.^ 

Dšvojčica ništli neođgovori, a mlada, vidivši to, produži: 

„Ja znam kako će Jakov darivati svoju dSvojku, nijedan momak na Pisku i 
Salašu to neima. Sto će on svojoj dčvojci dati — on neće čekati ni ugovora, već će 
odmah dončti dva bureta rujnoga vina, svome tastu dat će dolamu i čakšire od pla- 
vetne čohe, svome šum čizme i srebćme mamuze, svima snahama od tri koldna pa- 
puče, čarape i svilene marame, a nevčsti će dati nov novcat ubradač od suvoga zla- 
ta, svilen pšrsluk sa 'Srebernim pucadima, suknju i pregaču od pripredene svile — 
ta< Jakov je gazdinsko d6te, davno nije bilo u Salašima takog pouzdanog momka, a 
tebe hoće da uzme, daj da mu nosim tvoju maramu.^ 

„Snaho moja, zar ti neznaš di( nije blago ni srebro ni zlato ?^ — Odgovori 
đčvojčica tužnim glasom. 

„Da bogme Ljubo, ali jeste blago, što je sčrcu drago, a Jakov je Ičp i po- 
uzdan momak; takav momak je uvčk drag sdrcu dčvojačkom.^ 

„Ljubo 1 — ^ produži opet ndada poslč malo ćutenja vidivši, da se ddvojka 
neda nagovoriti — „ti ćeš se kajati, šio me ^isi poslušala.^ 

„Nikada, snaho.^ 

„Kad čuju momci, da si ti Jakovu dala korpu, nijedan te više neće htSti ni 
pogledati; ako ti Jakova odbiješ, nikad nećeš naći jarana u cčioj Baji**^ 

„Ni neću.« 

Mlada, vidivši da ništa nemože učiniti, ustane sćrdito s klupe. 

„Nemoj se sdrditi snaho!« 

„Kako se nebi sdrdiia^ takav momak ^ kao Stoje Jakov ^ da dobije korpu! — 



mn tebe tuko begentie, ksko te nikad nibo neće begenisati! pa bar dami kaŽeS za- 
što nemože ništa biti? — ^ 

»Ono biva, ito je sađjeno I^ odgovori dSvojčica uzđiBući i STOJv snahu za 
ruku uhvati. 

U taj mah naglo dotdr£e dva konja u kolima upregnuta. Konje je gonilo je- 
dno momče od prilike od 15 godinab. 

Došavfii prema domu, pred kojim je sfidila Ljuba sa svojom snahom, momče 
zaustaTi konje pa poviče: 

„Pomozi Bog, sestro!^ 

,Bog te pomogao !* odgovore obadvč ženske u jedan mah. 

,,6dč je dom staroga Joze P...ća?^ zapita momče. 

,Ovo jel^ odgovori Ljuba, pokazivigudi dom, pred kojim je sMila. 

..Da nisi ti njegova kći Ljuba?« 

^Jesam.^ 

Momte skoči s kolak, pri^ie k tenskama , uhvati Ljubu za mku i povede je 
na stranu jedno dva tri koraka. 

Poslfi ođkopči svoj pftslok, izvadi iz nfidalUh jednu ^rtiju,. tz ko)e izmeta ' 
jedao zlatan pćrstea. * 

^Poznajefi U ti ovu burmu?« 

„Poznajem.« — Odgovori dčvojka zarumenivSi do ušijuh. 

»Čija je?« 

9T0 je burma Miloia K • . • •? 

„Dobro, ti si koju tražim« — reče momče, poslć toga pristupi bliže dčvojci 
pa joj Deito na uvo pridaplne. 

DSvojka cikne, poslč uzddrkće kao da je groznica hvata, dteđvima rukama 
stisae svoje pćrsi, a lice joj preblčdi kao u m.ertvaca. 

Njena snaha pritdrči da je prihvati, i zapita fita joj je. 

„Idi, idi bgrzo • . • po Jakova, neka dodje sa svojom jabukom • • . joSt danas . • • 
ali danas ili nikada !•..« 

Mada je čudno pogleda. 

„Idi, traži Jakova, ma gdi bio, neka danas dodje, ako danas nedodje, neka 
■edolazi nikada!. . .« 

I posIS ovih rččih joS nSSto tiho rekavSi momčetu, jedva se dotura do 
Uope, na koju padne kao bez duie^ i nst oči joj udare plahe suze. 

n. 

„Čičo, ja sam poalala svoju maramu Jriiova, danas će doćj Jakov s jabukom 
da na preai« — govoraše Ljuba svome st^ome otcu, kad je poalč mnoga plača i 
jadikovanja stegla svoje s6rce i u sobu uSla. 

„0 dSvico Mario!« — vikne njena mati čuvši ovo. „Pa zašto nereče ti to 
prie^ d« ae iHripravioio za doček.« 

I poslS ovih rSčih, nedočekavši ni odgovora, užuri se, otvori jedan, drugi 
sanduk, podje ovamo onamo, dćrž ovo ono, kako okretna biaSe^za malo ti ona po-* 
stavi tirpezu bilim ćerćeliskim čarSavom, metne pečene kolače i rujno vino na tčrpezu« 

Izme^ju toga Joso uzme za ruku svoju kćer i izvede je u avliu. 



- H6 ^ 

„Dčte moje^ — govoraSe joj — „ti si poslala momka stoja marama a o£i sa 
li suzne *-* šta je tebi kćeri moja?^ 

»Ništa babot« 

;,Nemoj kriti od mene^ kćeri moja, ako ti nebegfenišeS momka, nego si mu 
poslala maramu što je rodbina napela na tebe, i što je momak bogat, onda neprimaj 
jabuke, jer ćeš nesrčtna biti — od blaga neima koristi, kad s^rce neima svoje drago.*' 

»Ja to znam babol^ odgovori dčvojka u suzama gušeći se. 

»Dobro ćiie moje, ako je tvoja volja, i ako je sodjeno, a ono neka bude, 
ja neću protiv tvoje volje; ^ ali se dobro razmisli moja kćeri, ti nisi na odmet 
tvome babi.^ 

I poslč ovih rfičih, poljubivši svoje dč(e, udje u sobu. 

U tome . se sumračak spusti, tdrpeza biato gotova za prdsioce, koi dodjoše 
posU pol sata od prilike. 

Jakov, njegov otac i stric sa snahom Ljubiflom, po kojoj je d6vojka poslala 
marama mladoženji. 

Svi bijBhU' obaćeni u svečano ruvo ; uSavši u sobo, starac napred a ostali za 
njim redom, novi svekar u m6sto običnog »Hvaljen Isus^ progovori : 

»Od nas vam dobra volja priatelji, koi ste rodili i za udadbu odranili Ičpu 
dčvojku.^ 

»Od nas vam još bolja — vama, koi dodjoste do nas i koi se kažete da ste 
naši priatelji^ — odgovori Ljubin otac. -^ »Ako ste priateljski došli, koje nam 
dobro nosite?* 

,^Nosimo vam mir i sreću u dom svi od s^rca vama svima, a naš momak 
vašoj dSvojci zlaćenu jabuka.^ 

• I poslč ovih rSčih stari * posčdaše okolo tdrpeze, a momak izvadi svi- 
lenu marama, li kojoj biaše velika Ičpa jabuka i u jabuci zadiveno na križ šestnaest 
dukatah. HetnnvSi ovu jabuku na (ćrpezu, momkov otac progovori: 

. »Naš momak daje zlačenu jabuku i s jabukom svoje sdrce vašoj dčvojci, ako ste 
vi tomu voljni, i ako je vašoj dčvojci pravo, neka primi jabuku i neka bude naša pred 
Bogom i pred svčtom.^ 

Kad OVO' izgovori Jakovljev otac, dčvojačka majka izidje iz sobe, i malo po- 
slč udje opet vodeći sa sobom svoju kćer. 

Ljuba udje, pridje kldrpezi, uzme jabuku, poljubi je i metne je a svoju 
pregaču. 

»Živa bila i sina rodila!* uskliknuše radostno prosioci^ napuniše čaše rujnim 
vinom, piše i pčvaSe svatovske pčsme. Ljuba stajaše bleda kao smčrt u uglu od 
sobe, Jakov pridje k njoj pa joj reče: 

»Ljubo, kad da ti donesu zaove pogaču?* 

»Kad im bude volja, Jakove, ali ti dodji još danas do pol noći na kolima aa 
dva dobra konja.* 

Jakov je pogleda. 

»Negledaj me tako, Jakove, nego me poslušaj danas, a ja ća tebe slušati c^ 
loga života, ja želim da ti danas prie ponoći kod mene badeš na kolima sa tvoja 



- 117 - 

dra najbolja konja — ako si filQ novacah pripravio da me darivaj o ptotenti, do- 
nesi sad 8ve«^ 

jiDobro.' 

»Je U ti pravo?« 

»Jest.« 

»Dobro Jakove, ti ćed meni danas po volji učiniti, a ja ća lebi vraćati dokle 
god budem živa.^ 

(Konac slćđi). 



Poraz TmakAli kod Dmmaja. 

(b nukogt poltf Mft. ĐanileTikoga). 

Preveo B. Antolković. 

(Konac). 

Za ndkoliko satth bi javljen Markovu poslanik iz RnSćuka, koi je molio da 
nn se u ime turskih popečiteljah u RuJčnku sakrivenih dopusti , da može niyprie 
lotozovn, pa zatim k vdrhovnom veziru ići, buduć je imao poruku popečiteljah izru- 
čili Ahmet-begfu glede potrebnog Sto skorieg mira. — Katozov je uljudno poslanika 
pimio, no nije mu dozvolio ići k vćrkovnom veziru, nego mu je obećao, da će on 
pisma k veziru, i opet natrag poslati. No jedva što je otiiao od nas poklisar, bi 
javljen Kutuzovn glasnik vdrhovnog vezira s moljbom: da se od strane Rusie sa 
Partom sklopi mir. Kutuzov odgovori: «Ne bi bilo pravo, da neapotrfibim dopuštenje 
moga goapodara, nu neću opet da obustavim vojeno postupanje, doUe god nesaznam 
iia kakovom temelju se Porta hoće miriti. Neka Ahmet-beg pred mene dodje, da 
Mv predmet odkrito meni, svom starom drugu, izjasni.^ — Time- se svdrSi znameniti 
dm 2. listopada, koj se u turskih Ićtopisih ,nesrštnim^ ili „danom uniiteuja 
carskog tabora^ zove, kod nas se pako uvćritjujei broji medju dane naie bojne 
shve. — Vojska vćriiovnog vezira 36,000 momakah jaka, sa 66 topovah, bi lišena 
bane i nađe spasenja. Ostala pako vajska na desnoj obali Dunava u Ruićuku, Tar- 
Inkaju i Silistriji se je sasvim razbSgla. — 

Noćjn izmeđju 2. i 3. listopada pade velika kida. Virhovni vezir krađomice 
ix svog tabora ode, i mimo naSih ladjah na malom čunu se preveze u Rufičuk, a 
aad vojskom ostavi Ćapan-Oglu-paBu , sina jednog izmedju najbogatiih vlastnikah 
Aaatolskih. — Dočim su naSi zapovčdniei drugo jutao saznali, da je vezir pobčgaa, 
Aape se oko čadora Katuzovog. Na skoro on sam veseo izadje i pozdravi radostno 
lapovčđnike: — „Sto se je takvog dogodilo ?^ zapita vćrhovnog vodjo. „Vezir je 
pobčgao^ odgovori on. „Njegov big nas je približio k miru^ reče na to Kutuzov 
•jer po običaju Turakah včrhovni vezir« obkoljen od napriateljah, nema viSe vlasti 
ogovarati mir. — Ako nebi vezir bio utekao^ rekne dalje Kutuzov „to bi nčtko mo- 
rao izvistiti Sultana o naiem položaju i u kakov smo mi postavili njegovu vojsku.^ 

To istu noć na zapovčd Kutuzova, pokori Markov Turke bivfie na ostrovu 
Mja, gd£ biaSe dva topa i mala flotila obkoljenih, koji, kad bi vidili naSe, pobacaSe 
mije i zastavu, te si životna čunih spasiše. Markov na ostrovu načini dvč baterie, 
naka sa 2 topa. Zorom već počeSe topovi gruvati: u nepriateljskom taboru, na 
oKh ebalah Dunava^ na ostrovu Golja i na ladjah. Topovi u turskih iancih su ve- 



- IIŠ ^ 

ćom straooni oBtetjeoi bffi. Ih bodtić da je jar mnogo Turakah palo, prestali bu odgo- 
varat naSoj vatri ae samo iz iaaacah, nego i u taboru. Oni su pokupili čadore, da 
nebi služili naSim topovima za cilj i tražili su u zemlji u izkopanim jamama skroviite. 
Tabor njihov bio je sličan ostrovu, koi je okružen morem, koje mu se svaki čas 
grozi potopom« — 

Za toga bio je pokoren Turtarkaj i Silistrfja, kojih šance malo prije Turci 
popraviSe. — NaSi dobiše zapovčd da zauzmu sve gradove. Gamper je postao pu-> 
kovnika Grekova sa 8. odčlenjem pčfiakah i konjanikah k Turtukaju. Turci, kako su 
ga opazili blizu toga grada, pobSgoše. Grekov zauzme Turtukaj bez bitke. Na to 
, zavlada u gradu užasni sirak k#d Torakaki ki9 da iti o Imn fito saznali, da je vezir 
obkoljeo. U noći U« listopada predje Girmper Dunaj niše Silistrije sa dva eskadrona 
kozlovskog puka, 2 eskadroua Smolenskili dragunak i kozakah; 138 Bugarah pako 
predje Dunaj viSe tvdrdine. Zorom zauzmtt draguni i kozaci visine pred Silistrijom. 
Dolazak naBe vojske zabunio je IvMHnu, jer su tamo čuli već poloX«j tlirske vojske. 
lUik-Pglu, branivSi Silistriju, nije bio tako sćrdačan i odvažan kao Sto Bagratton i 
grof Kamoiski. On se je počeo pripravljali za obranu, no Bugari i kMlovski puk 
kradomice dodju do Silistrije, Bugari s jedne a Kozlovci s druga strane. — Odmah 
Kozlovci učine jtarifi i udjo u grad. KoBjaničCvo, zauzev včrhuce^ uputi se protiv 
Silistriji. Bugari uzbide zaostavie na vratih čopore. Turd su se, istina, branili po 
sokacima« no neredno vojevanje bi odmah nadjačana, i Gamper pokori Silistriju, sa-- 
robi lOOO vojnikah^ 12 topovah, •od kojih je bilo 6 novih nedavno iz Carigrada itp^ 
vodenih, i 8 zastavah, zaUm bi oružniea, provozni brodovi, i bogata pdrtljaga pre« 
dana nafioj vojsci. 

Dlik-Og^u spasio se je bčgom po Sumljinskom putu. Njegova pralnja bi do~ 
stignjena, siranom posčćena stranom pako pohvatana. Naša potčra je sastojala iz 44 
BMimka. Ktttuzov zapovčdi Gampeni, da tvdrdje u Silistrii i Turtukaju razori, i da se vrati aa 
svojom četom po Dunavu, ostavivii na desnoj obali Kozake sa zapovčdju: da dalju pred- 
straže na razne krajeve, umnožajnć i prostirnć time strah po Bugarskoj. U vrdnae 
zanzetja Silistrije i Turtukaja, 10. i 11. listopada » vojska vćrhovnog vezira preli^rpila 
je veliku bčdu. Glad, snfig i mraz prouzročili su u tfeirskoj vojsci obću bolest i po- 
mor. Svi konji, ili su krepali ili biahu pojedeni* Nesrčtni Musufanani počeke se 
hraniti mžrcinami i proždiraje je neslane« Na malom mčstu, gdč su joi Turci bili^ 
bila je sva trava upotrebyena zn hranu* Oni su glodali iz zemlje i pohlepno su joK 
sirovo korenje, Često smo ih u big natčrali ztoijem topovah ili puiakdi, iK ih po«. 
* tčrasmo našimi kozaci. Obćem glađu pridruži se zima listopadskih zdravlju ikotU> 
Ijivih noćik; — jer u VlaSkoj zima nastupi u jedanput poslč vrućih letoib danah. — 
Poslč potrošenih dSrvah, grijali su se Ttrci s čadomimi stop#vi, no i li su na skoro 
izgordli, i vojska ostade pod studenim vedrim nebom. 

Fogibiono stanje turske vojske bi na skoro poznalo po Europi; čudeći se 
gledala je ona na petoletni boj Rusie s Portom, no nijedan boj nije bio tako uzp6- 
San; i bai u ovo najznamenitie vrčme, gdč je već Mizu bik) prekinule mira s Na-* 
poleonom. Osobitom pozomostju pazio je Napoleon na kretanja ruske i turske voj-- 
ske ; on je dobivao od svojih uhodah sve plane odanle. Krilni carski pobočnik Ccmi« 
''ev dobije nikako iz Napoleonovog kabineta plan o prolazu tuvske vqj^^ ^^^ I^^i^ 



lij* CeniBev predlofiTii to cara Alekstndra na velike neseđoveljitvo Nepoleona 
doprineo je mnogo k poraženju Tarakak, jer je oa bio avćren, da i» Torci , pro^u-* 
Snli rat u Vlaikoj, Aleksandra brigu zadali, kad je bio napadnut od 20 naredah. 
»PohTatajte ta pseta, te bolvane Turke !^ izviknii Nappleon. ^Kod njih sasvim prosta 
psmet biti mora. Tko bi mogao takova glupost predvidit ili očekirat?^ Odmah 
pošalje Napoleon karira is Pariza sa pismom na Sultana, batrivši ga da nesdvoji, i da 
rat produži, obećavši aiu skoriju pomoć; i radi hitrijeg saveza sa Turci, uredi šta- 
feta od Pariza do Carigrada. 

Čim se je Napoleon većma ljutio na Turke, tim se je vifie' radovala sva Eu*. 
ropa, čuvši o naSoj f obići na. Dunaju. U pdrvom trenutku biaše Rusii veoma ugodno 
što m joj ostali nmrodi zavidili, no za kratko pomilovaie sve narode, kojim je Na- 
poleon posvećeno već od vSkovah pravo naredah pogazio, a osobito godine 1811, 
fU je izvanjska politika popela tog samodiržca do najvišjeg atopena. Od Kadtksa do 
Ntaenn ugnjetavao je svojim jarmom prestolja, l&rgovinu, znanosti i samostalnost 
earevinah. Čitavoj ddržayi obećavao je zafititu proti pobdditelju caru Aleksandru, 
tamo da time samog sebe spasi; Rusi usuprot želili sa što skorio okončanje rata 
s portom, da se tako sj^dkgeaim silami proti Napoleonu krenu. Sav izobražen svSt 
primio je radostno v6st o unlitenju 70.000 m. jake turske vojske, o zauzetja Silistrije 
i Turtukaja. Strah i trepet pred Napoleonom prouzroćio je, da Bureva nije smćla 
loviti svoje mnčnje, nego je samo u sirca blagoslivljala pobSdu Aleksandra. Radi 
tolikih kod tog boja stečenih zaslugah Kutuzovih, učini ga car knezom. 



Adam lUcl&levI^^. 

(Iz Slovenske hie\e prev.) 
Od mL I. A. BerUća. 

Kome medju izobraženim Slavjanima nije poznato ime preslavnog poljskog 
pćsnika Adama Hickievića? S iskrenim uzhićenjem čita svaki Slavjanin njegova dčla. 
Sigurno će dakle i svaki želiti štogod o života toga velikoga muža čitati. 

Adam Mickiević rodjen je god. 1798 u litvanskom mčstu Novgrodeku, od 
stare poljske porodice. Dovdršivši p^rve škole, otidje na sveučilište u Vilno, gdč se 
je osoMto učenjem naravoslovnih naukah i starih spisateljafa bavio. Bistar um, du- 
boka čnt i vruća ljubav svojega naroda, već ga od mladjane dobe kitiše i odliko- 
vaše. U isto vrčme bila je Poljska prepunjena francezkim duhom i književnostju, ali 
je ipak naš bistroumni mladić svoj nalog spoznao i odlučio da postane sa stojim 
prekrasnim vlastitostima pčsnik narodni. Nije se badava trudio. Istom što je goJ. 
1820gvoja „6 ražinu^ i svo)e „balade^ izdao, u isti mah je sćrce cčle mladeži za se 
predobio. Pisma „Gražina^ koja je kruna sviuh njegovih dčiah, pripovčda doga- 
<ijije iz onih grozovitih borbah u arftdnjem vfiku, koje su Litvani sa nćmačkim vite- 
zovima iK krBlarima voditi. 

U to isto doba osnovalo seje družtvo „Filoretov^ kojega je srčdište Vil- 
■tadio steućiliite bilo. Tuđe Mickiević stupi u broj družtvenikah. Kad je ruska 
HaAi za druitvo oto saznala, dade sve kotovodje i medju njima Mickievića u tamni- 
ei vML Ali ialost i tuga pSsni6ki đuk jo< većma budi i uzdiže. U tamnici, u li- 



- «0 - 

sicama^ a naJTećoj neTolji spSvao je MickioTić glasovitu .Odu na mlade ž<>^ koja 
je takim uzhićenjem i veseljem primyena, da u ciloj Poljskoj nije bilo nijednog izo- 
braženog mladića koi je nebi od r6či do rdči na iznst znao. — Iz Vilne odvedu 
Mickievića u Odesu, gdč je, zaboravivii na sužanjstvo, svoja divna ćavsiva n pre- 
krasnih 9Erymskih sonetih^ pivao i Krim s jasnim nebom poveličao. 

Iz Odese pozovu naSeg pdsnika u Petrograd, gd6 se je već prije glas i slava 
njegovih pdsamak razširila. Plemstvo, književnike i samoga cara za se predobL Ovdi 
izdade svojega, ,,Eonrada WaIlenroda^ nad koga krasotom nemogahu se Rosi 
J Poljaci dosta načuditi. Samruski car mujezadbvoljnost svoju izkazao. Tada zamoli i 
zadobi pćsnik dozvoljenje po inostranim ddržavama putovati. Prije odlazka poklonili 
su mu njegovi ruski priateljl dragocčnu sreb^rnu čašu na koju su svoja imena iz- 
rezati dali. Iz Rusie podje Mickiević najprie u Ndmačku, gdd se je u Vojmiru s 6d- 
theom spoznao. Kao dva stara znanca i priatelja zagčiie se oti slavni pisnid. Stari 
nSmački pfisnik pokloni svojemu mladome drugu pero, s kojim je svojega izvdratnoga 
„Fausta^ spisao i zamoli Mickievića za njegovu sliku, kpju mu je tudfi nekakav 
francezki slikar i sgotovio. Iz Ntoačke otidje Mickiević u Francezku i odtud prdko 
planinab (Alpah) u Italiu. Poljska revolucia god. 1830 pozvala ga je odanle u svo- 
ju milu otačbinu. Uspomeni tog nesretnog dogadjaja posvetio je svoju dramu „Dziady^ 
u kojoj s milim glasovima propast svojega dragog naroda op6va. 

Iz Poljske otidje opet Mickiević u Francezku, gdS je svoje: ^knjige polj- 
skog naroda i putovanja^ izdao. 

God. 1833 oženio se je s kćerju glasovitog pianista Krimanovskoga. Dv6 
godine poslč izdao je svojega „PanaTadeusza^ u kojem su život i ddla poljskih 
piemićah tako živahno opisana, da se mora nad tim opisom svaki poljski prognanik 
čuditi a i plakati. G. 1839 bio je u Lausani za profesora klasične literature izabran, 
a slćdeće godine u Pariz za učitelja slavjanskog jezikoslovstva od ministra Gousina 
pozvan. Tu se je krug njegove dčlotvornosti sasvim promčnio. 

Ukupna dčla Mickievićeva izdana su pšrvi put u Parizu g. 1828, a posl6 
viSe puta preStampana u Lipskoj i Parizu. Najnovie je njegovo dčlo ^Dvolfitni te- 
čaj njegovih čitanjah o slavjanskoj dogodovštini i književnosti^ 
koje je na nčmački jezik prevedeno g. 1849 u Lipskoj te u 4 knjige razdileno na 
svčllost izaSlo. — Dandanas živi Mickiević u Francezkoj, gd6 se je sasvim knji- 
ževnosti posvetio. — Iz njegovih pčsamah sbori iskrena ljubav domovine i čovfičant*- 
stva, i u istinu, tako su krasno i živahno ^£vane i okićene te p5sme, da se Mickiević 
punim pravom u kolo pčrvih slavjanskih klasikah postaviti mora. 



Tri brata ««le baština. 

(Iz sbirke narodnih pripov&tih). 
Od M. StojaHovića. 

Što tk« dila, pred i^eg pad«. 

Trojici bratji ostaviše roditelji po smdrti osim loše kuće, n6ito malo zemlji&ta 
i svakom po petdeset škudah. Osim ovog ostala im je jedna na mlčko jako dobra 
krava, jedan kazan bakreni za pečenje rakie; vide snopovah bčla lipova priredjena 



- 121 - 

lika, joS nSe ftiopondi rogose i slame za pletenje krninih koSarah iiđ« Za spone- 
Dota kravu nisu se mogla bratja nipokoj način pogoditi, kako bi ja pravo podćlili. 

Prie nego budemo vidili, kako će ova tri brata podSUti kravu, kazan, liko, 
rog^z i slamu, valja nam znati, da su dva od njih, i to najstarii GaSo i srednji brat 
DajftB najmladjeg svoga brata Pantu smatrali i deržali za ben^sta, suludna, za jako 
▼etrenjasta mladića, a sebe za pametne ljude; njega su odbijali od sebe i dćriaU za 
trice i knćine pri poslu i razveseljivanju, koje su oni mnogo vi&e volili nego posao. 
PanCo je doduše bio raztrešenjak^ ali nipošto ćov6k brez razuma i pameti, bre;E iriitro- 
Dfluiosti i soli u glafi ; a fito je bilo najbolje, imao je poSteno valjano sdrce 4 dobra 
krčpostnu volju, osim toga bio je rađen, kao cćrv za korom. 

GaSo i Dujan nisu ni s daleka nalik bili. PantL Oni su bili opaki, zlobni, a 
M kao dolnji ž^rvanj, lukavi kao maćhe, kradljivi kao itakori. 

„Panto t* rekoSe jednom staria bratja mladjemu, ,|danas neidi nikud od kuće, 
dtiias ćemo ^S&i novoe i sve ito su nam roditelji ostavili.^ — 

„Meni je pravo,* odgovori Panto »da dćlimo.* 

Sad donesu na stol kesu sa ikudami; odbroje svakomu svoj dio^ ali Panti 
oslonivšem se posve na sdušnost svoje bratje, zamažu oći sa nćkoliko fikndah pod 
hiikom, kano da su iztroiili mnogo na pokope roditeljah. 

Panti je i to bilo pravo. j,Kako ćemo d^lit kazan i liko, rogoz i slamu?* 
ipilaju se bratja. Gaio se već odavno bio dogovorio sa Dujanom, kako će navalil 
na Pantu dobrimi, medenimi rčćmi, nebili on privolio uzeti liko, a njimi sasvim pri-^ 
pastiti kazan. Gade s toga privati rćć : „Pante brajne I mi dvojica, ja i Diqan mislimo 
da tebi neće krivo biti, ako mi uzmemo kazan, a tebi damo svekoliko liko sa rogo- 
zom, sitom i slamom. Ti si i onako vćfitak, majstor u pletenju li<[nih uietab, konj- 
skih sponah, ito viie, nije li ravna naći u pletenju koSarah, korpah i sepetah od ro- 
goza, site i slame; um6š opletati stolice i godnike« Eno ti sve, pak pleti, Sto ti 
rtrce iste. Jel' ti pravo?« 

„Bratjol* reče Panto »bratjol liko i sva ostala nisu niti polak one vrNnosfl 
koje je kazan, ali ja pristajem i na to, ne iz drugog uzroka, nego da vam pokažem 
da rite vrčdi i valja posleoost, radinost i pomqja, nego li novac i dobro, i da vć- 
itiaa viie vrćdi, nego najmasnia baština. -^ Uzmite kazan, prosto vam bilo I* 

Gaio i Dujan namagnu pospćrdljivo jedan drugom, niti su mogli dokućiti, da 
je Panto pametno i mudro govorio. 

Nigposld dodje do dilenja llacnlje, tako je ime bilo kravi, onoj gore spome- 
intoj dobroj mlećfurici. 

Buđiić osvčdoćena staria bratja, da im se Panto neće protiviti u nitonu, do- 
nutle se provesti sa kravom i sa bratom Pantom malu ialu; zaisto ponude mu, da, 
ako on nije protivan, oni su za to, da kravu ned61e, da ju neprodaju, nego da na- 
pave svaki po jednu štalu usrid dvoriSta. 

Da pravi jednu štalo Gašo, drugu Dujan, a treću Panto, kakvu, koji može i 
■nia. Kad Btale bodu gotove, da odvedu kravu u dvorište, pa će vidit, u ćiju će 
oia štaln n^pdrvo unići. U kog štalu bude unišla, njegova će biti. 

To sv dokonćali, i na to svi privoiiU. 

^Neka i to bude,* opet reie Panto, i ode za svojim drugim poslom, « bratja 



- m — 

njegora private se mahom gradjenja Stalah. Skoro latim sagrade dri lipe italice i 
potroše nemalo sve Skude. 

Dok sa oni gradili gizdave Stale, Panto je pomnjivo pleo ličiiie, kruine korpe 
kolarice i aepete i i. d. NaSio se kupacah za njegovu robn , i ako baS nisu curili 
novci n njegov džep, te je ipak svaki dan kapnilo po nekoliko krajcarah, i on je 
mislio: Zćrno do zčrna pogača, kamen do kamena^ palača! 

Napokon, kad je Panto vidio^ da su bratja skoro dogotovila Stale , lati on si- 
kiru u nikn, ode u bližnju flumicu, usiće četiri soSice i toliko moikih, i još jedan voz 
grabovih grančieah lista tih, pa došavši doma napravi pored Ičpih šlalah svoje bralie 
jednu malu sčvnicu; ode i kaže bratji, da je on gotov sa svojo« štalom. 

Bratja su vidila, što on radi, i izsmijavali su ga i rugali mu se iZM njego-* 
vih ledjah, a u oči niti jedAe posp^rdljive rSčice nisu izustili. 

Gašo i Dujan nat^rpali sir u svoje štale po pune jasle Ičpa «&na, otave miri- 
šava, mekane kao dobra duša, i pootvaraju lirom vrata na štalami, nebif voiHa kra- 
va u njihovu kojugod štalu. 

Dodju sva tri brata sada k vratima od dvorišta , oivori jedan od njih vrata i 
pusti Maculju u dvor« 

Krava u dvorištu nije bila za ono vrčme, dok su nove stale gradjene, nego 
na paši. Poznavala je dobro dvorište, ali se uzblehala vidivši nove sgrađe, zagledala 
se, ito se veli, kao tele u nova vrata; nu ipak prodje izbuljitima očima pored novflh 
italah i ode upravo pod Pantinu zelenu sdvniou, i lati ondd^ ogrizati lišije i bdrat* 

,6dč je sreće, nije štete* reče Panto »pravo imadeš Maonijo; dobru si atra-- 
nu izabrala; kod mene nećeš biti gladna.' 

Bratja nisu mogla ino učiniti nego ustupiti Panti kravu polag ugovora. 

Poslč odoie dva staria brata od s^rpa i motike za tćrgovinoro; tćrgovali 
su pako ponajviše inostranom zabranjenom robom^ dok ih najposlč neuhvate. 

Tikva ide tako dugo na vodu, dok se nerazlupa, tako i oni; dugo su bra- 
zdili i zločestu njivu orali, morali su uajkasnie i dMjati. Dodju u uzu, a iz nje na 
robiju: — Sto tko dila pred njeg pada. 

Panto je zatim pomnjivo pleo užeta i korpe ; svoju Maculju dobro branio, 
dojio, sir i maslo pravio. Posli se poSteno oženio jednom sirotom, nu podteiUND 
d^vo)kon i dobrom kućanicom, pa njegovi lonci nisu pogledali i očekivali začina iz 
sela. A poslč desetak godinah valjalo mu je tražit druga u cčloj okolici. 

Pomozi si čovdče, veli Bog, pa ću ti pomoći; Tko radi, Bog nebrani, vele 
poslovice. 

Bratja Psntina povrate se poslč mnogo godinah kući, ali nepromčnjenom ćudi« 
Oora mfoja liBtje, a vuk neće ćud promčniti. dtogod staria, to deblja koža na obraza. 
Štogod su činili prie, to opet ponove, dok ih opet neuhvate. Tad su izgubili za 
vavčke slobodu. Kako si tko postelj stere, onako i spava. 

Lčp je ovo primer za mlade ljude, fz njeg vide , kako daleko može doći 
pomnjivi, valjani, izpravni čovčk; a kako je nasuprot pogibeljno priučii se i priviknut 
na Ičnčovanje i last; što nas ponajviše navadi na zabranjene načine novae zadobivali. 

Zdrave pomnjive ruke i pošteno sirce dodju daleko, alčnčina i ugursuz stran- 
putioom đaspie toajposK u negbe, na robiu ili aa Tdiala. ^ 



- 12S LJ ^ 
]>ervlii cavIpPMMKle 

Narodna pripevMka bofaiiflka. 

Svake godiae pobožne Derviške čete obilaze glatne gradove osmanskoga 

carstva. Carigrad, to je njihovo raskošje. Nema godine, kad oni nebi obilazili ovaj 

sveli grad. Jedni dolaze od Ačama, drugi iz Anadola^ treći opet od *Bagdada ild. 

To oni svoje pobožnosti i ubožnoati tragove ostavljaju opominjući Carigradjane, kako 

je Sttviitto svako poslovanje^ kakva je krčpost, kolika je svetinja , ot^rcanim i opdr<« 

etnim po ulicama Carigradskim milostioju prositi? — Ja neznamSta bi godine 1826, 

Md tada većim brojem pohodi&e ovi sveti gosti Carigrad? Ta oni dobro znaju, da 

Mo ih je više, to će im manje zapasti. Ali oili opet k^rcajn u Carigrad, i već je 

ttćkoKko stotinah bilo na okupu. Svaki inostranac rekao bi, da sa doili Carigrad 

od Moskovske sile braniti. Đruitvo „Mam^ prozvano,, najprie se nastanilo. I dok 

Uafe aAnoitako i ovako promećaSe se; ali sad eto muke! — četvdrtak i>ia8e, kad 

Usahi, druitva ovog staredina, skupljenoj braći ovako poče nabrajati i plačnim gla« 

som naricati: „Braćo moja, sve dvanaest pravih Mnsulmanah! bto vidite i sani, da 

ianedju svih ostalih godinah ova nam je najcćmje urodila I Tri dana prodjofie a mi 

ni pare ni dinmra steći nemogosmo. Danas prave 'turske vćre neima. Nema onog 

starog milosirdja prama nami. Sve je oladilo. Bogme zlo! Ta Adi ste, i%6 je bilo 

od Vame, Kosteče; Sta se dogodi s Jedrenoro, Šumlom i Vidinom? Ta čuli ste, ko- 

tiho Vlah izs^če turske vdre. Zar to nisu očevidna pokaranja Božja i svetca Muha« 

meda, koi su se razstedili na dana&nje Musulmane kao pratioce njihovih svetih Der- 

Tifiab! Ta Boga vaail zar neviđite kako se Turčin u vlaike pantalune sapeo? Pa biti 

dobro? Nikad, nikad; propala je včra turska!! Čujte braćo i sirotinje drngovil nama 

se valja rastavljati. Hi moramo kud koj za nafakom ostavljajući Carigrad božjoj 

sirdžbi, nek se Hoskov na njemu osveti, naplativ£i nemarnost njegovu prama nami i 

vćri tvskoj!^ — Dalje govoriti nedadode mu obilate suze, koje ga grozno obliSe« 

Ostali drugovi biahu ganuti rččima avoga starešine; i njih suze obliSe. Samo Omer 

feseiim okom pogledaše sad tamo sad ovamo ^ kano da joi ufanje nebiaše izgubio. 

»Korčma, braćo, korčma drugovi!^ poče Omor „ja sam najmladji, pa zato i najludji; 

jeli meni lestir govoriti ?'^ Svi odgovorile: ^Testir!'' „E kad je tako^ nastavi Omer 

ffUztčrpte 80 1 mi jod nismo propali, fana joi pravih Turakah u Stamboin: nije islind 

da sa aa bai svi povlafiili. Niste H vidili, da su mnoge čete DerviSah nag^mnle, 

pak se ovi sveti nkazaie Carigradjanima, te na nas ni pogledati neće? To je pravi 

larok. Ta i mi nismo budale. Evo moga savšta« Sutra je petak. Ja ću se uko- 

tti i kano da sam mćrtav — ulisičili. Izitosite me na srčd sokaka kud se u ve- 

liha džasBiia ide; pokrtte me platnom, a metaite me na dasku ; tu me fetvorica čn- 

vajte i nada mnom jadikojle. Kad vas koj od mimoprolazećih, zaSto plačete? apita, 

kažite: da vam je drug jedan umro, pa da nemate troška, čim bi ga ukopali, kako 

pripisuju obredi naloga jola. Ta zar neće toliko kamenog sdrca biti, da se mMvu 

Wa neamlnje. Pak eto aSkuIa. Carigrad je prostran i džamiah dosta ima , a na^ 

dvanaestorica; pak ćemo se redjati, Sto Bog da! jeli maoasip?^ Jednim glasom svi 

»viču: »Bre aferim^ Ornevel tko bi se nadao, da iz takve glave može tottko pameti 

izaći?^ — ^Hedeš li, ja ću pćrvi kao starešina^ radostan poviče Usein ^pak će 

lamMtai p^ red« svi!^ ^ „Tamao, tako i valja! nek stareiina pirvi id|e^ zaviču 



— 124 - 

oiiiali. — Jedva su dočekali straSnog dana petka. Kad je bilo oko podne ^ da će 
Turci u džamiu ići, četvorica popadnu dasku, na kojoj ukočeni njihov starefiina le- 
iaše, (e se š iyom ustave na srčd sokaka, koj vodiaSe u Sofi-džamin. Jedan na 
drugoga namignu, te po dvojica jadikovati začmu. Za dugo nisu bili u tolikom groz- 
nom plaču, obazru se, a uz njih stajaSe jedan od poboinosti poznati adžia. «Evo 
Sićara!'' — pomisle u sebi. — Ali kako se žalosno čovčk prevari, koj drugoga misli 
prevariti; osčti se sada licumčrni Derviš. ^^Koja nevolja, sluge svetčeve?^ -r- »Ne* 
pitaj, dragi adžia^ odgovorile oni „danas nam je umro Usein. On je bio vdrlo do- 
bar, pošten 4 sveti čovčk, naš staredina. Mi jadni naSu hamost starešini svome 
nismo kadri učiniti. Mr ga nemamo čime ukopati, nebi li se kogod svoje duše sd- 
tio? sevap je veliki mćrca ukopati, a kamoli Derviša, derviškog starešinu, čov6ka 
od 4olik6 svetinje I^ — »I moji su roditelji zadužbinu činili i ja ću*' — rekne adiia — 
„vi nemajto brige. Ajdete kući, njega ukopati moja će briga biti.^ Dvojici svojih slu- 
gah, koji ga pratiše, dade ključ od svoje sobe, da nose mdrca, da ga zaključaju u 
sobi, pak da se odmah povrate u džamiu. „A kad svćršimo klanjati, ukOpat ćemo gal^ 
nastavi adžia. Strahoviti ovi dogodjaj čuvši četvorica Dervišah, činilo im se, da se 
Carigrad u naokolo vćrti. Ali drugačie nije. Adžini momci spopadoie živog mćr- 
tvaca. Derviši nehotice moradoše na milosti zahvaliti dobrome adžiL I ko cdniji ko 
li žalostnii od Dervišah? Onaj ukočeni biaše u sobi zatvocen; znamo kako mu je I 
Ona četvorica vrate se družtvu, i kad izkazaše šta bi sa Useinom, m&rtvački znoj sve 
spopade. Ali kukavnog Omeral Na njega svi graknuše kao na bčlu vranu. „Smete* 
njače jedan I ta mi smo znali, da iz take budalaste glave ništa pametnog nije moglo 
izaći I — Gurbete jedan itd.^ Zaludu se Omer pravdao, govoreći, da su oni buda- 
lasti], primajući njegovu nauku« Niko ga čuti nehtčde« Jedno, žalost za svojim dru-> 
goro i starešinom, a drugo još veća, što će sad svčt reći, da su Derviši lukavi ljudi 
i da licumčrstva provode, eto ruga I — Adžia je sumnjao, vraćajući se iz džamie , jeli 
onaj Derviš zaista m^rtav ili ne; jer adžii DerviSki zanati dobro su bili poznati. U 
toj misli i do kuće dodje. Ali eto, kako se u svojoj sumnji potvćrdil Ušavši a 
sobu opazi da v&ica smokavah nema, koi je na zidu visio. Toga je izjeo svega 
Derviš bivši gladan, pak opet na svom se mčstu ukočio. Zovne sluge, upitavši ih, 
jeda li nisu oni premčstili včnac smokavah? Čuvši da nisu, uvidi adžia svoju mi- 
sao potvćrdjenu, da se je dćrviš ukočio. „Kudro jedna derviškal^ zaviče adžia „a« 
polje moje smokve! Ako si ih izjio, valja ti ih rigati — čuj more!^ 

Premda je i više putah rečene rčči adžia govorio, smčjući se i nogom ćud* 
kajući ga; ipak sve zaludu biaše. Derviš mćrtav pak mćrtav, niti se kreće nit pomiče. 
Najposlč počme ga adžia moliti, da ustane i da on pod zakletvu taj dogodjaj nikom 
kazati neće. Priko dva sata izgubio je adžia, sad moleći, sad prčteći, da će gm 
živa ukopati. Isto je bilo zaludu: Derviš sve jednako ležaše. Ostavi ga adžia, te 
pošalje svoje sluge, neće li ga oni prinuditi, ili s molbom ili s pretnjom, da mu sobu 
ostavi. Ni momci ništa neopraviše. Derviš niti se miče nit pomiče. I tako je 
sve do mraka ostao u adžinoj sobi. Kad se već smdrkne, zapovčdi adžia momcima, 
da ga odnesu na groblje, pak da g9 onde ostave. To momci jedva dočekaju, te gm 
spopadnu ko Begu-vile. Šta š njime nisu činili? Iglom su ga bockali, štipali, za 
nožni palac potezali; šakom gruvali: to je Derviš sve dragovoljno pretćrpio, kao je^ 



— 125 — 

dan pokor od moieničtva za slam svega svoga derviškoga ataliSa , koj bi izgubio 
mnogo poštenja i c£ne pred svStom, ako bi se odao. Homci prčtiše, da će ga uko- 
pati ako neizpovčdi svoju zloću i neustane. I videći da sve zaludu čme i govore, 
(zkopaju raku, te živa Derviša ukopaju. ,,A ti umri, kad ti je drago mertvom biti^ 
rekno momci pošavii kući. ^Nek se još svSt smiri^ pak ću onda izaći ... do po noći 
bit ću ovdS 1^ reče Derviš. A to mu je lasno bilo izv^ršiti , jer duboko neobičavaju 
Turci svoje mdrtve ukapati. Ko je i pomisliti mogao, da će dervišu ono hudo 
stanje na dobro izaći, i da se njegova varka i licumčrstvo s pedepsom neće sv&r- 
iiti? Okolo pol noći Čuje se nčkakva vika. Mišljaše Usein, da je njegovo družtvo 
došlo po njega. Digne glavu, i ima šta vidčti ; prčko dvadeset hajdukah k njegovom 
grobu pobiti. ^OvdS ćemo!^ zaviće harambaSa, „ovdč smo najsigurnii kod ovog no- 
?og groba.^ „Taman!' zaviču ostali, prostru kabanice, iztčcgnu novce i ostalu po- 
kradjenu robu, da d£l6 medju sobom. Lakome su oči pri pogači — kaže poslovica. — 
Oni vikaše: ^Ovo meni I' drugi opet, „nije, nego meni!' — Eto tćrka od slobodnih 
hajdukah! Naš Usein promolivši ruku drekne: „A kamo mant?^ — Taj nenadani iz groba 
g(as kao grom odazvao se je u ušima ustrašenih hajdukah. Nisu imali kad kape na- 
taknnti, već kud koj! Te prigode nije propustio Derviš. Onako u gaćama i košulji 
pot^i za njimi do kraj groblja. Kad se vrati, zastane svoje družtvo od jedanaest 
Dervišah, koji su bili po njega došli, i sav slučaj iz prikrajka gledali. Derviši istom 
mirom tudje blago stanu dčliti, kapama hajdučkim. Istina, da su bili hajduci jednog 
slobodnieg natrag poslali, da bolje izvidi, ali u groblje da nenlazi. Ovaj čuvši više 
glasovah, na pola mfcrtav odleti druitvu i kaže: »Moja braćo!' — jedva od umora 
mogaše govoriti olak — „nije jedan, već toliko ih sadjur ima, da ćejedva dinar svakom 
zapasti. Što je god mćrtvih duSah, svoje na okupu. — Bižmol' A od Ddrvišah stoje 
ko više mogao pončti, to je nosio. I kad su stopram kući došli, zahvalili su dragom 
sliku na tolikom sićani, koj svoje prave sinove ni u kakvoj nezgodi nezapuSta. — 
Useina kao svoga stareSinu i zajedno dobročinca svi u nogu poljubiše. Mladi Omer 
najveselii biaše, ne toliko porad blaga, već najviše, što ga je ta prigoda oslobodila 
od neprestanog peckanja i proganjanja svoje braće Dervišah. „Pak sada recite, da 
je Omer ludi ugursuzi' s uzhićenjem vapiaše. — Družtvo „Islam^ u malo vrčmena 
postade najglasovitie u Carigradu. Njihova svetinja bSrzo prinudi ostale Derviše, 
bnđući dobro nebčše vidjeni od puka, da ostave Carigrad, što su i želili Useinovi Derviši. 
Oni su za dugo poslč ostaK u Carigradu. Omer bude pdrvi od braće za Useinom 
n dostojanstvu uzvišen. Omerova beseda kod Dervišah mnogo je valjala, premda 
sličnog zanata nigda više nije smio preporučati braći podložnoj. A nije ni od po- 
Mbe bilo. Imali su svega u izobilju! — 



Ženltba BudlnilUe Jove. 

rVtirođna pčsma* 

Kad Be Ženi Bndimlij« Jotd, Al Janakn tinela sreća bila: 

U Janoku izproBi đčvojku, U koji je danak izprosio, 

Plemenitu Jaaoćkinju Jann, U onaj se danak razboleo. 

Pak 00 Jovo mlogo poarčio, Preprosi je od Erdelja Bane^ 

Bali na pero tri tovara blaga ; Pak se Bane viie poarčio^ 



- rM - 



BaS nt pero pfet tovara blaga; 

Al i Banu huda sreća bila: 

U koji je danak preprosio, 

U onig se danak razboleo; 

Pak bolida oba mladoženje. 

Boga mola JanoČkuga Jana: 

j^Digni, Bože, Bcdimlljn Jovn! 

,A umori od Srde)ja Bana!<< 

Bog nesluia gospodje dćvojke, 

Već on Čini Sto je njemu drago: 

Diže Bana, uedlže Jovdna. 

Skupi Bave gospodu sTatoTO, 

Te Jauoku ode po dćvcjku. 

Zdravo Bane do«ya do devojke, 

1 zdravo se natrag povratio. 

Kad su bili pram bĆla Budima, 

Stala Jana, te gleda Bu<fima, 

Budim gleđi, grozne 9utif roni: 

„Oj Budime, velika Žalosti! 

„Misam rekla mlvio tebe proći, 

„ye6 sam rekla da u tebe dodjem, 

„Da ja Setam po tebe, Budime, 

„A da ljubim Bndimliju Jovu.' 

Al to niko ne ćCi od svatova. 

Do sam glavom od Erdelja Bane. 

Pa ddvojci tibo progovara: 

i,Ajde. duSo, neŽali Budima, 

„JoS je Ičpsi Erdelj od Budima, 

„A krasnyi od Jovana Bane.^ 

Ode Bane odvede dčvojku. 

Po tom pro4io tri godine dana, 

Pridiže se Budimig« Jovo, 

Pak se Jovo kune medj* tirgovci! 

„Bia^o moja. Budimski tčrgovci! 

„Ja se, braćo, već ženiti neću, 

„Kad je moja odvedena Jana.^ 

Pak sadelja tanku iajku ladju, 

Koja voze trideset vesala; 

flakupovd svake tdrgovine, 

PoniUvise sjjgnib odgledalah; 

Uze sobom trideset momakah, 

Otiite se niz vodu Dunavo, 

Ode pravo pod Erdelja grada. 

U subotu stiže pod Erdelja, - 

U subotu, u oči nedčlje. 

Kad u jutru osvanu nedčija, « 

Rano rane sedam dčvojakab, 

Da stfbite vode na Moriiu; 

Oze Jovo sedam ogledalab, 

Te dariva sedam divojakab: 

„Bogom sestre, vodonoŠe mlade! 

i^Bogom sestre, g1as*te me po gradu.« 



Njih je sedam a sedam tokakafi, 
Ode svaka svojiem sokakom, 
PokUkoie tanko glasovito: 
„Oj dčvojke sade izproSene! 
„I neveste skoro dovedene! 
„Od kako je Erdelj postanuo, 
„Nge taka tčrgovina doSla, 
uNi vjdčsmo Ičpiega tdrgovca 
„Što danaske u svetu nedČ^Ju.* 
A to sluša JanoČkinja Jana 
Izpred dvora visoka čardaka. 
Desnom rukom zagčrlila bana: 
„Ao batte, zemlje gospodaru! 
„Živo mi je Čedo pod pojasom; 
„Bi bude mužko iV dčvojka, 
„Tebe valja častiti gospodu, 
„A meneka darom darivati; — 
„Malo mi je gospodskoga dara, 
„A u mene bela platna neima!*' 
Ban je ^ubi po gospodskom licu: 
„Možeš, Jano, gospodjo razumna, 
„Prekupiti i svu tčrgovinu, 
„Al nemožeš bolja gospodara. *< 
Ustd Jana rada i vesela. 
Sve je mvo venčano obukla, 
I nasula džepove dukata. 
Uze sobom tridest dčvcuaka. 
Svakoj dade po tridest dukata. 
Te joj dčrže skute i rukave, 
Skute dčrže da se neopraše, 
A rukave da s* nekruni zlato; 
Ode Jana na Todu Moriia. 
Daleko je ugledao Jovo, 
Malo bliže pred nju isietao; 
Gospodja mu viiigeg Boga nazvd: 
„Božja t* pomoć, Budimski tčrgovče!'*- 
„Da* Bog dobro, gOipodjeSrdeljska!**- 
„Daj tčrgovče, iznesi mi platna.** 
A besedi Bmlimiija Jovo: 
„Gospo draga, od Erde^a grada! 
jiNemogu ti iznositi platno^ 
„Jer je vaia zemlja pčskovita, 
„Včtar duva, posipa pieskom, 
„Te mi bČlo posipfji^e platno; 
„Već, gospodjo, nsetig u la4ja, 
„Biraj platna kakvoga ti drago.'* 
Onda Jana uSeta a iajku, 
I za njome tridest dčvojaka 
Pa govori JanoČkinja Jana; 
„Tako t* Boga, Budimski tergovče! 
„Jesi li bai mostom iz Budima? 
„Da li zaades Budimlgu Jovu? 



- ift - 



„Jeli sdraTo, jel' te oženio?^ 
A besedi Budirolija Joto: 
„Draga gospo, od Erdelja grada! 
„Doista sam mčstom iz Budima, 
„Znadem dobro Budimliju Jovu: 
„Zdrav je, gospo, nije s* oženio. <> 
Kad to Z9iiii JanoČkinja Jana, 
Ona prosik suze niz obraze, 
A od Jove zaklanja rukavom; 
Jovo prodje na dumen na Sajku, 
Pa povika trideset momakah: 
„Braćo moja trideset momakah!, 
„Nežal*te mi svilenih jedekah, 
„Ako mene Bog uteći dade, 
„Na $ast braćo slakom po dćvojka^ 
„Mene krasna Janočkinja Jana.** 
Kad to zaĆA trideset momakah, 
OdsČkose svilene jedeke, 
Povesose niz vodu Moriša. 
AI Jovanu višnji Bog pomaže: 
Vćtar dnva niz vođu MoriSa, 
Većma nosi Jovanovu ladju, 
Neg Sto voze trideset vesalah. 
Glas dopađe od Erdelja Banu: 
„Zlo ti vino od Erdelja Bane! 
„Zlo ti vino a gora rakija! 
„Tebe Jovan odvede gospo^jo, 
„I s gospodjom triđest dćvojakah." 
Skoči Bane kan* da se pomami, 
Đobrieh se koi^ah dovatio. 
Pod njim do tri konja pocdrkaše, 
Na četvčrtom izporedi s Jovom 
Na velikoj na skeli Pečvarskoj; 
Pak Jovanu Bane besedio: 
„Vrati, Jovo, JanoĆkinju Janu, 
„Tri put Ću je dukati presuti 



„Sve dukati osim sitna blaga. '^ 
A besedi Budimlija Jovo: 
„Idi Bane, jedna luda glavo! 
„Što će mene za Janu dukati, 
„Kad je Jana sama od dnkatah?'*' ^ 
., Vrati, Jovo, JanoČkinjn Janu, 
„Živo joj je Ćedo pod pojasom.'^ — 
„Idi Bane, jedna luda glavo! 
,,Ako j* iivo Čedo pod poja'som, 
„I kod nas je rodila pšenica, 
„Neće doći Srdelu na hrano.*' -« 
„Vrati^ Jovo^ tddest dčvojaka !«^ — 
„Idi Bane, jodna luda glavo I 
„Nevodim ib da rcibuju mene; 
„Već ih vt>dim. da ih' razuđajem.^' 
Onda Jana poČČ bes^diti: 
„Vrat* se 4yoru, gospodine Bnne! 
„Volim s Jovem po gori oditi, 
„Nego s tobom^po Čardaku tvome, 
„Po čardaku po 4abeln ladn: 
„Volim s Jovom cčmu zem|jn jesti; 
„Nego s tobom bielu pogaču, 
„Volim s Jovom s lista vodu piti, 
„Nego s tobom sladkn malvasgu, 
„Medovinu iz kondira zlatna !^^ 
Ode Jovo, odvede gospođju, 
I s gospodjom tridest dČvojakah 
Kada do4Je bčlome Budimu, 
Svakom momku dade po dčvojkn, 
Njemu krasna JanoČkinja Jana, 
Te je včnča sebe za gospo<i|ju, 
Golemo je veselje Činio, ' 
Od dan' do dan^ čitav mčsec danah; 
I poslč su Ičpo živovali. 
Nebl Čeda za godinu danah. 
Pak mu rodi mniko i dČvojku. *) 



Narodne poslovice Ilirske« 

Ako nenajdem kuma, bit ćeš mi za kuma. 
Ako sUpac sldpca vodi, oba ae u jamu svale. 
Ako sdrce ni moleća, zalud jezik li klepeče. 
Ako dva psa jednu kost glodju, labko se pokolju. 
Ako ti sam tvojoj evangjelii nevčruješ, kako ću ja. 
Ako slSpac hromog nosi, oba dobro prodju. 
Ako nepomože ddsnica, hoće li ISvica. 
Ako mu pArst pokažeš, hoće cčlu ruku. 
Ako kupiš što netrčbaš, prodavat ćeš što trSbaS. 
Ako nećeš, a ti ostavi. 



^ Da ieljt ndkojih domorodacah zadovoljimo, priobčivat ćemo odsele kadkad kojn ime^ja 
■je poznatih narodnih pčsamah. Urid, 



B6U dvori, od i\jih svćt se bili, 
Ubofi 0u granju im naoćli. 
B^li dvori pam prćgradakah, 
A prdgradci pani cdmih djakah. 
Bčle dvore izumčle vile, 
Cčrne djake tamo pomdstile. 



— IM - 

Zagronetfca. 

Od Ivana Timskoga, 

m. 

DtL nikomu, već da njima dvore 
I da budu vedra bratja zore. 
Gćmi đjaci veličaju dvore, 
Cćmi djaci svi na varate sbore. 
Blago zemlji, koja djake ituje, 
Gdd u dvore svatko zaviruje. 



Odgonetka bVrie n 4 br. Nevena zagonetke je: ure, dan i no6. 



SlaTjanske vintl. 

— G. Bogobol Atanacković, poznati sdrb- 
ski novelista, izdaje sad beletrističke svoje spise 
pod imenom „Pupoljci.^ Drugi svezak tih pn- 
poljakab štampa se sada u sUimparii Medako- 
Tićevoj u Novom-SadUy i bit će ovog mćseca 
gotov. Sadiržavat će drugi dio romana ^Dva 
Idola^ Cčna tog dćla bit će 30 kr. sr. — Cčo 



spomenuti roman na finom velin-papim košta 
1 fr. 20 kr. sr. 

Mi nemožemo tom prilikom propustiti, đa 
naSem Čitateljnom obĆinstru nepreporućimo spo- 
menuto dčlo, koje jamačno zaostati neće s« 
ostalim dosad jur izišaviim proizvodima log 
revnog sdrbskog spisatelja. 



Sm^Iee. 



^- u Madridu na jugu europejskom zapao 
je Ičtos toliki snČg, da se ^nditamo još i sada 
na saonicama voze doĆim prama sčveru u Lands- 
hutn jedan jablan bas najičpše cvati. £to ti 
brate čitatelju, i n naravi protuslovja ! pa baš zato 
nemojmo se čuditi kad drugdč na kakova pro- 
tuslovja nagazimo. Kad ista narav, koja barem 
vične svoje zakone imađe, stranputice udariti 
smije, kako da to neučine slabi ^udL 

— Onomadne bnenada stupi u jbdnu od 
rččkib knjigamab nčkoj gospodin; te unutra 
desećemu se knjigaru reČe : „Gospodine, vi ste 
obtnženi, da nčkoju seljanku u dućanu vašem 
zatvorenu diržite; zato u ime ca — " al ovdČ 
mu rČČ zapč ; jer obazrČvši se po štacunn opa- 
zi sliku, koja seljanku iz rččke okolice, slikar- 
skim umčtnim kistom tako točno sgodjenu pred- 
stavlja , da ćeš na pčrvi mah rakom u koša- 
ricu joj poseći, da si grozdić nzmeS, što ti ga 
na prođfgu nudi. Krasno ovo dčlo mladi ov- 



dašnji nčki nmčtnik sgolovi. — (Žao nam je, ito 
nam vrČdni naš dopisnik ime tog umčtaika ne- 
priobČi. Izim toga pitamo :.nebi li se u boga- 
toj RČci koj domoljub našao, koj bi spomenaftn 
sliku za naš narodni Muzenm kupio?) 

— NČka gospodična dobila je od mladoga 
gizdelina (Stutzera) ljubavno pismo i vMo me 
je začudila, kad je vidčla, da je razpeča^eDo. 
Nu kad ga je pročitala, prestade se čuditi, jer 
je razabrala, da se je pečatnji vosak raaUiUo 
t>d vrućine ljubavi i prisegah u pismu izrađe- 
nih. ~ Zato opominjemo svu p. n. gospodia 
gizdeline, da u buduće radi veće sigarnosti 
slična pisma hostiom zapečate. 

— Nčki doktor filosofie dokazivao je Te-> 
liku korist tčsnih stanovah (Schniirbrust); ,,Ovi 
Ičsni stanovi opremaju sve lude žene a grob« 
a pametne ostavljiuu na svčtn (jer ih ove lai 
nenose), te dobivamo od igih adrave i dobre 
domaćice,*' 



— Wstepna grama^yka pohka na klass? 
▼ pierwsz4 szkćl pocz4tkowych vvypracoval Hen- 
rik Suchecki. We Lvovd 1852, 



Blblloifrafla« 

Poljska. 

— Paladyn C$ore%, Powiešć. PnetAatar« 
Brana. W Wrociawin. NaLfadem 2ygiiiiiaate 
Schlettera. 1852. m. 8, 12 gr. 



Berzotiskom narodae tiskaraice Dra. Ljudevila Gaja. 




SBabaTiii 1 poućni list. 

OdgoTorni urednik : 

JtHirko Bogavić. 



Ora| b*Il«iri*tidki ^opla ImUsI poar^dorMJcm Mallce ilirsk* aTakABAdclj* jedaspni i \m n {»Irirtak sa čilom arku. Giaa 

«■!•»• §«iiaii sa dona^ b«a poharina 4 far. ar. -. m IsTaajake a poitarinom 5 for. ar. Pr«dplala aa p«l ili aa i*- 

tr4rt god. priHtlraa ja gora aaMaJanoj eilogodiiajoj c^ai. 



Broj 9. 



U Četv6rtak 26. Ve^ače 1852. 



TcdiU lo 



Blažena alobodlMU 

Od Itana Tim$kogia. 



Poitite me is te kule, 
lla dvor^ na driMr, iirom trita; 
Heđ^rite me bolaa n^ina š 
U toj nsi srega IČta. v * 



U tej ▼( 

Uz to gola piždreć Muu^ 
Medigte mi tako skapat 
Hi Tidjenu ni čovenu. 

Na dvor na dvor pnilite me 
Tdrkimice nis to polje, 
Hapoika^ce skokom gore, 
Kot^rmice opet dolje. 

Nek mk sunce opet sjaje, 
Zviida titra, šora mji, 
Ctć^o cvate i mirile, 
Tica pihra, čela sigi. 



llek mi iumi cikti, Suiti, 
Nek mi svoni, ječi, ori. 
Riče, bMe, kukurčče. 
Ljudski glas me rasgovori. 

Neka mi se naoblači, 
Nek mi gčrmi, tutnji, pali, 
Kitica mi nek rominja. 
Nebo mi se nek razgalL 

Da u bo^em vedrom zraku, 
Zračna vedra bude duSa, 
Da slobodu boi^u uČi, 
Da poletčt visu kuSa. 

lla dvor, na dvor puStite me; 
Slavjanin je vedar, oČit: 
Neće mu se kutril, usit 
I s pameti tuj se bočit. 

Slavjanin aam, pustite me 
U slobodi mislit, bodit: 
Gorom ću vam — pčrst u uho — 
L^pse pćsme glas izvodit. 



-1 

Bunjevka* 

Od B^ Atanackotića. 
(Konac). 

in. 

kmedj« Baje i Honojltora ima jedna ugodna dolina medja Mlenia tinogradima« 
Na arčđ le doline ima isvor, iz koga izvire živa voda. 



*- 130 — 

Joi a stam vrSmena ova dolina i ovaj imor biaio svoto mSalo Sirimna pra- 
voslavne vSre. 

DanaSnjim 4anom ovo je mdsto aveto svima hristjanima , koji u Baji i oko 
Baje živu. Stebi, Bunjevci, Nčmci, Magjfri, svi dolaze ovamo , tu se Bo|pi mole, i 
svi zovu ovo mšsto sdrbski: „vodica!^ 

Ali Sdrbi ovo mteto i doi^as većma poštuj« nego dragi. 

U oči Gjargjeva i Preobraženja S6rbi čitaju bdenja i molitve , i u te dane 
narod se skuplja iz cčle okolice na »vodici«^ 

Gđčkoji donose svoje bolestnike čak iz Subatice, Sombora, Bečeja, Kaniže i 
drugih dalekih mčstah, jer narod vSruje, da će se onaj bolestoik izlččiti, koj se u 
oči Preobraženja ili Gjnrgjeva kod ovoga izvora Bogn pomoli i umije. 

Včra spašava . . . Mnogi nadjoie lika, koji ga tražiSe na bajskoj vodici. 



Godinu danah prie nego Sto se ovo dogodilo, šio pripovšdasmo « pdrva dva 
dila, biaše vdrlo Ičpo i ugodno vrčme u oči Gjurgjeva dana. 

Sunce, koje je cčo dan bilo žestoko, poče zalaziti, i bude ugodan lad. 

Na vodica se skupio oMOgi narod. ' 

Žene, dčvojke i dčca posMoto po mekanoj travi oko izbora, odmarahu se 
nasladjivahu Ičpin prodilom, koj bi pred njima i oko njib, 

Mttžki biahu a krugovima, i razgovarahu se medju sobom. 

Mladi )judi nadmećavahu se u različitim igrama. 

A izza ovih šviuh pod visokim i granatim lipama ležahu boiestni i razsidbljeni, 
gdčkoji spavahu, a gdMojl topite svoje ljute muke. 

Koje imao koga svoga do sebe, onome bčše Bože pomozi; svoj svoga nje- 
guje, čuva, tčSi ga, bige mu, čini mu uslugu i ugadja mu. 

Daleko za svima drugima pod jednom lipom ležao je mlad prostak u svojoj 
ljutoj bolesti, sam samcat. 

Njegove muke biahu iznajpre vdrlo žestoke, poslč se malo smiri i zaspi. 

Njegov san btaile dob.ok, aV ne miran, lice blčdo kao am^rt^ oči sklopljene, 
ustne plave, — u snu svome često se tdrzao, a nije se budio. 

Izmedju toga zvonce zazvoni na kuli od cčrkvice, koja je desoo do izvora 
podignuta, i dadft zpak da dolazi sveštenik, koj će bdenie služiti. 

Sav narod na noge skoči i pobožno se prekćrsti, posid svi podju i stanu u 
krug oko izvora, upale mnoge svčćo u slavu m^ke božje i svetoga Gjorgja. 

Ustaše i bolestnici pa podjoSe k izvoru, keji mogahu ići, a koji biahu tako 
slabi, da nemogahu ići, one vodiše njihovi poznati, bratja i rodbina. 

Sveštenik dodje medju narod, počne služiti sveto bdenje, pobožna molitva se 
podigne k nebu iz svakog sdrca, i cčla okolina zaječi od složnog pojenja, — slavniji, 
koji prS slavljahu ime Tččnoga Boga umiljatom svojom pčsmom, umukoše, davži p6r-* 
venstvo ljudima, koji hvaljahu Boga u svojoj pdsmi. 

^„Presvetaja Bogorodice, spasi nas t^^ 

Reče sveStenik i narod za njim zapoji to isto, — sad bolestnici podjoše k 
i;4vora itk 9f^ n njoina umiju. -* Koj se u taj Sasak vmije u tome izvoru, onaj oz« 
đravi od svoje bolestL 



^ m ^ 

A tn«J HtetMfkdftiiio^IMfiMl^iAti^l«« ^ MrM6t kiirora, di. 
se uiyet 

Oil 4Nit«, moih tol đii oa Vite oMUfa tati« ttogrhO spHMti žb(% ljute bo- 
It, ^a lila te podbao Ma sađft, ^ laiiltt, k«ko ćd MU bikt kM M (h^obUtli i vidi 
dk tt bdcMje IVAl'IUo, 11 dli a« nIJ« litflib « a^ebj rodi « . . M A» fi ri6dvfl9t pasti. 

Ne, Bog oeoatavlja one^ koji imaj« TSra a iijega, on fljiiiia poilaljć svoga 
aagjela hranitelja, da ih £iiva o svako doba. 

Jedna vitka, cdrnonnanjaata i nmiljata mlada d^vojčica pridaje k ostavljenom 
bolestaikn, te ga sa ljubavi pogleda, posli ga poče buditi. 

Bolestnik otvori svoje o2i — vidivii lice lipe nepoanate dfivojčice nad so- 
bo« sačudi le, ^emu se Habate da je to lice boiyeg angjela. 

»Ustaj brate, pa idi k vodici, sve§tenik već od davna čita molitvu i već je 
počeo svetiti vodica — a jeli^ li ai ia daleka lalo doiao, da ae omijei ii esvećenoj 
vodici?« 

tooleMalE s« MiMbeM U ovi ibjeiM 1 prijatelfiki tidi p« odgovori : 

„Jeste sAatfo^ ^ )ft siM lv«tdo ffavM, hvda ti »Mlrai kijasi me probudila.' 

„Boga hvala.« 

Bdl^itnik uMMb i llodje k vodiii^ ttii g|lava Ma hlale vMo lelka i aabonjena 
od spavanja i bolesti, noge mu dirktahu i on poM fH^iUiL 

,J*o, }a ttnađgtH* JadikujIliM gMM # MMljM^ 

„„Presvetaja bogorodice, spasi nasP« — 

NKrM na Ac^tf Mđ viMiMe feapojf, i¥««MMiik mimoii boailfak u svelu vodu, 
Ifiidt cflinillii sveli kH^ij II 8v«iMtfk MagOtoIMjile i poShNPpljivale »krtfd aveteii 
y#dOita 1 bosiljkottl. 

»A jao men) «a Bogk milo*^« ^ Jaihm M«sMik ^ ^tttta moja cilivajo, 
a ja neoidg« d* VddMe i intitf§a k4ril»^ jM mM ^ Ha meM aema blagoslova, 
ja ae nettli iHIKM.« 

Posld toga napregne ae ii sve snage i četveronožke ^ed>a po zemlji putiti 
aebi li dopoiio do vodice. 

Ali ddfeJHcd, kllji |a j#ik MM pMtbtadihl) tidi¥ll M, prHArSi k njemu i uhva- 
livii gft sa ruku ^rO^orif 

%n đ vMM oiMMd, %tmi hdfđli da te jii «dt«d«*i dei svete vodice.'' 

I posid ovih rččih uhvati ga ispod pazuha, pomogne fdu da se podigne^ 
fM6 I« «Antf pod rkktt i lagano gA j^otAde k vodici. 

Bolestnik pogleda sa pogledom priznateljMisU tu dčMjSic«^ pa joj dArhćući 

^0} dfivojko, da ti Bog da svako dobro, kad si tako dobra i milostiva.« 
HV đbdjfi && vo^fiee, d«tojčicA dovede^ boMlniha do sveštenika, koj u 16- 
toil rad đMbitt zhKat kdrst tf u desnOj kitu od bosiljka. 

Bolestnik cčliva kćrst i sveštenika u ruku, a ovaj ga poSkrepi po čela. 
V tof mah njMMr laUe bude, glavtr, koja j« vfčla bila, rasladi se, a bol prč- 
kao da je ko rukom odneo ^ ttJegA« 
On sktesti Mke, o<Aa MdHlvtf, effliv* ikonu majke boije i svetoga Gjorgja, 

9* 



— 182 - 

fosli toga dkraae se divojci, koja do ojega slajafe, pa sa blagodaraosti punim po- 
gledom progovori joj : 

,Bog ti platio, sestro moja, ti aćini danas meni veliko dobro , ja ću se izlč- 
iili od moje ljuto bolesti, a da tebe nije bilo, da me ti nisi probudila i k vodici 
dovela, ja bih ostao bez blagoslova i 16ka; kaži mi, sestro moja, odakle si ti i kako 
se zoveS, da te mogu spomenuti«^ 

„Ljuba P... iz Baje, a ti brate ?"" 

„Ja sam Miloš K . • . iz Stanišića.* 

,2iv i zdrav i veseo bio.^ 

Posli ovih ričih dčvojka ućuti pa podje — momče se zamisli nfiko vrčme, 
pouzdano podje za dčvojkom i uhvati je za ruku govoreći : 

„Neostavyaj me Ljubo, nego ostani uv6k do mene, budi moja, ja ću te pa- 
ziti kao svoje oći u glavi.^ 

Dćvojka se zarumeni od stida i nijta neodgovori. 

„Hoćei biti moja, dobra dčvojko?^ 

„Ti mene prosiS, a znai li ti da ja nisam Vlahinja, ja sam Banjevka I** 

„Ta nisam ni ja Vlah već Sčrbin, ona ista kćrv, od koje si i tu^ 

„Dobro momće, al ja nisam tvoje v6re.^ 

„Kako nisi moje vćre, zar ti nevćruješ« kao i ja što vćrujem, Boga, Isusa 
sina božjega, i Mariu mi^ku Isusovu?* 

„Ja vSrujem* — reče dfivojka s oduševljenjem — „ali ja neidem u onu cdr- 
kvu, u koju ti ideš.^ 

„Ti možeš u onu, u koju ja idem, a ja u onu, u koju ti ideš, u obadvč se 
slavi ime božje, ime Isusa sina božjeg i Marie svete majke Isusove, cćrkva ljude 
netrčba da dčli, već da spoji i miri • . • Budi moja. Ljubo, ja tebe milujem kao svoju 
dušu, i pazit ću te kao svoja dva cdrna oka — hoćeš li biti moja?^ 

„Hoćul^ stidljivo odgovori dčvojka, a lice joj sine kao jarko sunce. 

„Hoćeš? — Blago meni ddvojko, ja ću s tobom vćrlo srećan biti ... ali 
ako ti mene izneviriš? 

„Neću, tako mi moje včrel^ 

„Daj dakle svoju burmu, a evo tebi moja, onda ćemo biti pdrstenovani ovdč 
na svetom ničstu pred ikonom majke božje, koju ti včruješ kao i ja.^ 

Dčvojka mu dade svoju burmu, aonmetnuvšijena pćrst, skine sa svoga pirsta 
drugu, i dade dčvojci* — 

Poslć ovoga dana prodje cćla godina danah. — Miloš je svake nedčlje do- 
lazio u Baju i sastajao se sa Ljubom. 

Izmedju toga u Ljubu se zagleda sin najbogatieg gazde na Salašima, JakoT„ 
i hl6o je uzeti za ženu. 

Ona nehtSde ništa ni ćuti o tome, jer je ona ljubila Miloša, a Miloš joj je 
obećao, da će doći i da će je prositi baš onaj dan, kad je Ljubu nagovarala njen^ 
snaha da podje za Jakova. 

Mi smo vidili u početku ove pripovčdke, kako se Ljuba tome opirala, đol^ 
nije došlo ono momče i Ljubi jednu burmu predalo. 

Burma ta biaše ona ista, koju je ona na vodici Milošu dala« 



— 133 — 

nr. 

Oko ponoći Jakov biaše pred domom staroga Joze P . « . la srojima koUnai 
i dva pomarnaa konja. 

Ljuba biaše pred đonom. 

^Hoćemo li, Ljabo?<^ 

„ImaS novacah kod sebef^ 

^Sto forintih gotovih novacah biafie u mene, ja sam sve ponio, evo ti sve.* 

,,HvaIa Jakove; primam ovo, ali da mi se aare£ei, da nikad nećei pitati sa 
te novee.^ 

»ZarSčem ti se, ja tebi novce dajem, a ti Ani i njima 8lo ti drago.* 

^E sad hajdemo I' 

I poilS ovih rMih posadivti se na kota rede: 

„Tfeajf« 

»Kuda?« 

,U StaniSiće.« 

9U kas ili polagano.« 

9§to konji bolje mogu.« 

^De ne I« — vikne Jakov svojim konjima, a konji polete kao zmajevi« 

PosI6 jednoga sata Jakov se okrene pa zapita: 

,Hoćei da se odmorimo, Ljubo?« 

,Gd6 smo sad?« 

,0 Gori.« 

»Koliko ima joi do Staniiića?« 

»Jedna itacia.« 

»TSraj!« 

Jakov osine svoje konje, konji polete i za ptf sata biaSe a Ledjonn. 

»Koliko ima još do Stanišića, Jakove?« 

»Pd itacie.« 

»Ako su ti konji jako posustali, a ti ih napoji, ali gledaj, da dugo nedangnbimo.* 

»Nećemo ništa dangubiti, Ljubo, moji konji mogli bi krepati, i ja ih nebi na- 
pojio kad se tebi hiti.« 

I posK jofi oštrije potčra svoje konje, ialostno pSvajući jednu narodnu pSsmn, 
a kojoj se prića, kako je majka nježno ljubila svoje dite , a d6te joj veli : zašto 
Biene tako njeguješ moja majko ? Zato — odgovori mati — jer kad ja umrem, 
vko te neće nje&io njegovati ni ljubiti 

Svdršivti ovu pćsmu poćme drugu: 

9SJIU ničse^e ito IčpSe do veče, 

Dnio Jolo, i^ree nvenalo! 
»Da mi Tidi patovati đnia, 
Duio Julo, idrce urenulo! 
Za svakom ovom pčsmom Jakov je duboko uzdahnuo, jer on se sfitio svome 
jadu, on je vidio da njega neljubi njegova nevčsta. 

Godine 1848. sav se sv6t bio uzd^rmao a najvećma carstvo austriansko. 



^ im ^ 

Narodi se pobuniSe, govoreći da Mma na zendji slobode, jednakosti i bra- 
tinstTj, i ^a sa t vo h«ića d« v^^nfii^ 

Magjari vikahu najviSe za slobodu, jednakost i bratinstTei». W' 9iQJIKir«|^ab«i t^ 
Q cčloj oblasti, gd6 sa zapovćdali, i propovSdahu o iMitk. 

Narodi su ]oš u čilome svStu slabo dozrčii, ali n ]|«gjiii«lHQ; nMgo manje 
nego na drugim mčstima, da dobro razumiu take stvari, haie ito •« sMHl4|i, jedna- 
kost i bratinsybv«, i^a ih ka neubAfMi i »arvloii^ jer 4e um'm dingo m«)iti, nego 
ito je, kad Aiqa gdft nevčie pfsf afičda|u« 

Kad su magjarska gospoda pročitala nove uredbe svoje i objavila naH4lk 4f^ 
će u zem^ kili skiboda, jednakost i braliB(|riivo>, mi msn iitiAii«itila mn^v u kome 
smislu i kako. 

Prostaci misliSe, da njima nilM ni ft tema ne^ei f apM&dMii da ^ nisu dužni 
nositi nikakov obšti teret, da oni mogu svoja stoku u vlasteljske livad^ pi|i|tati i sve 
činiti, što je njima drago. 

Tako misliie S6rbi, Bilnjevci, Magjari i N6mci, pa tako i ni4Ue^ 

Magjarska gospoda — druge nebia&e u ovoj eblnall tr** maggaiiim gledahu 
kroz pdrste, a S^rbe zatvarahu, prebijahu i včfiahu — x/k bral(jlMlvi^ 

Stanišićaai davot^ ^u se žaUi «& snoge vlaateUna, gavoMĆi, da j« op od njih 
silom oteo jedan komad zemlje^ i Mičin|o aiabk livadu* 

Kad gospoda objaviše u svojim novim «p:edb«BD«y 4% pK)Silcii Mie. više biti 
pod vlastelinom, oni odmah počeše stoku svoju tčrati u tu Hvad«. 

Vlasteljski služitelji tuže prostake srčzkom sudcu« sudac odei OMldji^ prostake 
i zapovSđi, da u livadu netfiraju svoju stoku. 

Prostaci nehtčdoše slušati, već prosto odgovore: 

„Gospodine, vi ste sami čitali, da su nas gospoda na dijeti- oatolodila vla- 
stelske vlad«.; aka ja to take-, to mi moieaio s^d u^^eti ono^,&U> j« MŠa i^ bilo, i Sto 
je vlastelin nami oteo.^ 

Kad sudac, opomenuvSi i po drugi put ljude, vidi da ga omi neće da poslu* 
šaju, razljuti se, zaište. vojsku, oMu^li Kiiradu |i koga godj nii Kiadi m^H, poveže i 
baci u tamni<;u. 

To se dogadjalo poslč majske sćrbske narodne skupštine; (SSAi '}0 v»ć u, tq 
doba pa iavk» imao &veji vojniiki slan, 

Magjari s^rditi bijahu na S^be;. m^jmasja kriirioii, hi^ju Steb|i uči^iša^ Munari 
sa Sfližrtju kaznili 

Kad su Stanišićane pozatvarali, cčio jsi selo bilo. u m^fvećaaa ilra]M»,. aamkb yt 
znao, da će ti nesretnici izgubiti glavu« 

Medju nesretnim tim prostacima) bia je h Milo^^ K . . • 

On je znao da mu je kraf — i flao« ma biaie zbog Ljube. 

On poruči u Baju Ljubi da dođje, iet jts jo9 Jedan put vidi« 

Ljuba nije ništa o toipe zn^Ia, mi smo viđili u ppčetku ove qripovi^e, sta 
je ona činila, kad joj momče donese glas o Milolp i Mflošev pozdrav sa burmofm, 
koju je ona njemu na vodici dala. 

VI. 

MUaft aeđjaift « m»o> tamaioii 



- 115 - 

To bijaia noćjv ii ofi Sj^sora. 

Njegove oči biahu snuie^ ali lioe yedro i DMnio. 

9 Ja 6q u prarđo izgubiti glava , — to se ma, Ja na« note oprostiti ia*» 
wAe, jer su oni Ijnti na nas — Bog neka im sudi, naaia je boljo iignbiti u pravd« 
glaTo, nego njima u nepravdu duču.^ — 

^Bože oprosti im grčbeP — reče ptekdrstivSi se posl6 mato ćutaiya. — 

Posiš ovih rččih prekćrstivSi ruke Bogu se pomoli. 

Dugo, vArlo dugo se molio. Gledajući n^ga kako se smireno Boga moli, 
ali sa vedrim licem i mirnom dufiom, čovik bi rekao : on se pripravlja da ide spavati 
a ne umirati. 

„Bože moj^ — reče pri sv&ršetku svoje molitve uzdahnuvši ^ „dopusti mi da 
još jedan put vidim moju Ljubu^ pa ću mnogo lakše umrčti.'^ 

U taj mah ključ u vratima od tavnice zaškripi ^ Miloš p4đig*6 svojn glavn 
a vrata se otvore. 

»Ljubof« 

I sav zadMio « t6lo, rukama pokrivii svoje oči. 

Ljuba padne na Miloševe pćrsi, zagčrli ga, ljubeći ga i plačući do ig^gH* . 

„Hvala tebi, Bože moj, kad si mi dopMtio da lo doUvim. — MiMo, dragi 
■oj Hiloše, ja sam tebe izbavila.^ 

Poslč ovih rččih izvadi iz nčdarah jednu artiu, u koj#j biaie nčMo namotano 
pa mu pruži : 

^vo burma, koju si mi poslao f momčetu xn spomen, ^o ti i. pedtesol 
foriniai no\acali • . . vrata su od tavnice otvorena . . . bčii . . . bčii da nob n đ o hasMl* 

Miloš biaše izvan sebe, zagrli Ljubu pa jecajući progovori : 

,yLjnbo, Ljubo I blago meni s tobon^ ti mene po drogi pui oslobodi đmittif^ 

Ljnba( spusti svoju glavu na njegore grudi. 

Tako je prošlo nčko vrčme. 

U tome pred vraiima čuje se koračanje jednog čovčka, i u taj mah viata ao 
otvorile od tavnice, a na njima se ukaže tužno lice : 

^BMi, bčii, sad nije zgode gađenju i ljubljenju, jer se čuvari nogn svah 
čtf probuditi!'' 

j^JUove 1^ — Wkne Ljuba, i poleti čovMlu,. koji stajašd na vratima. 

Milofr 90 sagleda u toga* čovčka turobno liao,. sirce mn zaM-kće, on sa 
žalosti i strahom progovori: 

JLjnbo, ka ti je to?^ 

9M0J mnžl^ 

»Tvoj mui? ljubo,, znaš li star gotorii?' 

„Znam Hiloše, ovo je Jakov, mof mtrii fHredBogiAn i ljudina:^ 

Milošr klone, lice mi> ser naoblači, malo poslS plane, i on tiUo progovori: 

„Sretna bila Ljubo sa tvojim možom, -^ kad uzinmte muiko čedo , dod^ito* 
na moj grob sa svojim čedom.^ 

„Na tvoj grob? Ne Miloše, ti treba da živiš!*' 

„Ja nemogn be« toHe živM; ja ća sutra poginuti sa stofom- brnćodi; Ljubo, 
ti budi sretna, a prosto ti htto tvoje neiArstnOi^ 



— 136 - 

j^Nemoj MiloSe govoriti o neyfirstvu . * . Života mi moga I }a sam ti vArna ostala, 
i to ito sam učinila, učinila sam lato, 6to te vdrio milujem. Evo ovdi na ovome 
strašnome mistu pred Jakovom, pred mojim muiem, saUinjem ti se, da ja 
la Jakova nebth pošla, da tebe nije trebalo isbaviti, ^ da si ti umro, ja bih ostala 
sama ca tobom, išla bi na tvoj grob i suzama bih ga zalivala, ali roku svoju nikad 
nikome nebih dala, ja bih ostala tebi v£rna do groba.^ 

Suze joj zaguše riii da nije mogla dalje govoriti; Milošu to verlo težko 
biaše, zato blagim rčSima progovori: 

^Neplači Ljubo I Bog je tako htSo da bude, slava njegovom svetom imenu, 
budi njegova volja! — Ljubo, idi S tvojim mužem i budi srećn«, pa zaboravi mene.* 

ljuba vrisne: 
, „Ne Sfiloše, života mi moga, ti nemožeš umrčti, ti treba da iiviš.^ 

jpNeću, bez tebe nemogul^ 

9A ti budi š njom živ i srećan!^ 

Jakov, koi je prie muJao, rekavši ovo, uhvati Ljubu za ruku , pa je povede 
k Milošu: 

„Evo ti ruke, koja je meni obećana, ali kad je sdroe tvoje, neka bude tvoja 
i ruka.* 

MiloS pogleda Jakova. 

„Negledaj me brate, ja Ljubu ljubim, ja bih srećan bio da je ona moja, 
ali ja sam se davno već sštio svome jadu i vidio da ona mene neljubi, — ona 
je mene tri puta odbi^ila, kad sam šiljaa da mi pošalje svoju maramu« ja sam mi- 
slio, da se ona tek na cčni dćrži, pa sam poslao i ćetvćrti put sad u nedćlju što je 
prošla, i dobijem njenu maramu, tu večer sam je izprosio; — kad je ona primila 
moju jabuku, ja sam vidio, da nije radostna, — u mčsto da smo onu noć veselo 
proveli, ja moradoh š njom svoje konje moriti i u Staaišiće tćrali, — u Stanišiću 
amo eto ve^ četiri dana, ja sam nju vidio kako ide od jedn(^ gospodina do drugoga, 
i moli. za tebe, ja sam vidio, gdč ona poklanja dukate, što je u jabuci od mene do«* 
bila 1 proklinje Bogom i nebom, da tebe tavoice oslobode, ja sam se onda odmah 
dosčtio svome jadu i sčtio sam se zašto je Ljuba moju jabuku primila i za mene 
pošla. — MiloSe, ja Ljubu ljubim, nje radi a ne mene radi , ja ću lahko snositi 
avoje jade, kad vidim daje ona srećna; MiloSe, bćži, izbavi sebe i budi srećaa s 
Ljubom.* 

Poslć ovih rćčih Jakov umučć. Ljuba se zacćoi od plača pa se obtei Jakova 
oko vrata. 

„Jakove, hvala ti Jakove, i osprosti mi, ti si meni vćrlo dobar.* 

Jakov je poljubi u čelo, pa Milol^u progovori : 

„Mtloše, bčži brate, dok je vrčme, skoro će svićati, pa će biti kasno, do 
duše, ja sam stražu jako izopijo, aU već se dogo dangubi.* 

Miloš stajaše zamišljen. 

„Zašto neideš, Miloše?* 

„Neću* — reče odvažno — „vi ste obadvoje tako dobri, milujte se i budite 
srećni jedno s drugim, — a pustite mene, ja ću rado umrSti.*^ 



— 187 - 

Bada?a biaše prekfinjanje, badava plad, molbai sve badava ! — Miloi ae nedade 
viie namolili. 

„Ljubo, Jakove, budite sreini jedno s drugim , vi ste obadvoje dobre i po* 
štene duie, Bog će va6 pomoći i usrećiti.^ 

„MiloSe, jao tužnoj meni, ja ću poginuli za tobom 1^ 

„Onda ćemo se viditi na nebu, a Jakov će ispuniti amanet, koj ostavimo na 
ovome svSta.^ 

„Kakav anianet, HiloSe?«* 

„Sćrbi se pobuniie tamo dol6 protive gospodi, koja su nali biSevi, koji će iz 
pakosti, Sto sam Sćrbin, i meni do glave doći; Jakove, ti ćeš nagovorili svoju braću, 
da budu njima u pomoći, pa ćeS i sam otići medju njib.^ 

Kad Miloš izgovori ove rdči, Ljubi sine liee od radosti. 

,,MiIoše^ — reče ona — „ti ćeš Jakova odvest medju Sćrbe, ako bude ginuti, 
vi ćele ginuti zajedno, ako koj koga preživi, toga ću ja njegovati za života — a 
Bogom 1 s Bogom I^ — 

I oedopustivfii da joj što odgovore, obSsi se jednom i drugom o vrat, izljnbi 
ih, ] vine se, te je nestane iz tavnice. 

o ♦ 

Drugi dan oko četiri sata posld podne na^vćšalima tri prostaka izgubite glave. 

Četvćrti se izbavio iz tavnice, osuda je izrečena i na njegovu giavu, ali 

njega nebiaše. 

* 
* * 

U svetoj Nikolajevskoj cirkvi i manastiro fratarskom u Baji ujedan isti dan dćr* 
žabu parastos. 

U obadvd cćrkve pred ikonom majke božje klečala je jedmi u oćmo obu- 
čena prosta Bunjevka, roneći suze niz svoje bfito lice. 

To biaše Ljuba P . . . 

Ona je ronila suze za svoja dva g^^vegio, koji su u Sdrbaku vojsku srcćno 
doap^li, tamo u najboljem priateljstvu i slozi medju sobom živeći hrabro se borili 
proliva nepriatelju, i u Sentomašu na verbaskom šancu u jedan mah pali , kad je 
PerceI, ušavši na varadinskoj kapii, njima za ledja zaišao i tu potokom junačke 
sćrbake kervi proiio. . . 



Slovo o pnku Igroreviit »Ina Svetoslavova« vapka Ol^ova. 

(Is staro-raskoga jezika dvanaestog včka polag izdanja Saharovog;) 
/Veceo Og. Osiroiinski*) 

1. 

Nebili Ičpo bilo, braćo, počeli starimi slovesi trudnih povčstfh o vojsci Igo- 
revoj, Igora Svetoslavića. 



^ Nemoie nam ae na ino no iijavtti, da nam je osobito drapao, ito ne je slavno poBn«ti i r^vstn i 
naš spinteU 0. 0. U. poslč predugog ćutanja opet na knjiievnom poljn pojavio. Sto se na- 
poae tog Siavđ tide, prianati moramo, da si je spisalelj predmet takav iiaurao, koj sasvim 
TŠitoai i^egovom pem dolikiu«, k toma je nastojao da matien (original) u duhu i rftći virno 



- 138 - 

PoMi aa je taj fism pjO kivanju loga Trimeiia » a ne po zamifljeiga Boja- 
novo. Bojan bo všiti, kada koma hotiaSe pdsnu trorili, to raztekaSe sa mtalja po 
Mnr|o, aitim ndton po zemlji, sivim orlom pod oblake. 

PominjaSe bo r6č pdrvieh vrtoenah bojevo. 

Tada pustjaše desel aokolovah na atado labudovah, koi ulovljaie, taj najprie 
ftswm pojato staromu Jerealavn^ brabromn Misiislavu^ koj poaćče Ređedju pred Ćetami 
kozožskimi, krasnomu Romaoovu Svetoslaviću. Bojan bo, braćo, deset sokolovah na 
stado labodovah nepaitjaSe, već všfite pćrste svoje na žive sirane položi, one same 
knecom slava rdiolahu. (vv^jj/-*^^ 

Počnimo, braćo, povčst ova od staroga Vladimira, do sadati^ga Igoca., koj 
potaknu um krčpostju svojom^ i poodiri ^rca svoga lauiestvom; napuniv se ratnoga 
duha, navede svoje hrabre ćele na zeo^ja Poloveekii za zemlju Kuskn. 

n. 

Tada Igor zavt svčtlo snnce, i vidjA od n^ga tminom sva vojska pokrila. 
I reče Igor družini svojoj: „Braćo i družino, bolje je nam sasidenim nego om* 
itijenim biti. SM^mo, braćo, na svoje b^rze kon{e, da zaarćmo sinjega Dona.^ — 
Spila knezu um zauze, i žalost njemu znamenje zastupi. — „Iskusiti Dona velikoga 
hoću bo^ reče „kopje prelomiti konac polja poloveckog s vama Rusi, hoću glavu 
svoju položitt, aff izpM kacigom Donat" 

O Bojane, slavniju staroga vrčmenal da bi ti ove čete op^hrao, sbačuć sla- 
vuljom po mislenu dćrvlju, leteći umom pod oblake, svijajuć slavu obiuh lih vrtae- 
nah^ tćrćuć tragom Trajanovim kroz polja na gore. P^vat bilo bi pčsnu Igoru, toga 
unuku. Ife bora sokole ZBttese kroz poifa liroka; ^rvvr' stadom bMe k Donu ve- 
likomu. Tebi pčvat bilo je, vćfiti Bojane, Velesov unuče! 

Eonji bčržu- za Sulom . . . zvoni shvs' u Kijeva . . . trublje trube o Novgo- 
rodu . . . stoje stiezi u Putivlju. — fgor čehff m#B ftrata Vsevoloda. — I reče njenu 
Buj-Tur-Vsevolod: „Jedini brate, jedini svćte, svfitti ti Igor e, oba jesmo Sveto- 
slavićal Sedlaj braie svoje b^rze konje; a moft su ii gotovi^ osodiani u Kursku na- 
prčdi. A mojf ti Kurfani navični k meti, pod tnrbljomi poviti^ pod kacigami ljuljani, 
oštrim kopjem odhranjeni, puti jtm poznani, staze jlm znane, luci u njih napreženi, 
tulei otvoreni, sablje nao8trene; samt skaču kao a&ri vuci u polju, iStući sebi čast a 
kneza slavu." 

Tada stupi Igor knez u zlatni stremen, i pojezdi po čistomu polju. Sunce 
njemu tminom put zastupaSe, noć stonuća grozom ptice uzbudi mu, vrisk zvčrinje u 
stazbi. Dfv ktittl na verll ddrvrfa-; velf posloMi zemlji neznnnoif, Totei, i po mtnm 
i po Suli, i Suroži i Korsunju, i tebe tmutorakanski bolvanet 

A Polovci negotovimi putovi pobčgoše k Donu velikomu. Škripi) u taljige o 
pd noći, rčk* bi, labudovi razpudćeni. 

Igor k Đona vojsku vodi ; već na bM njegievsif; pasu se ptice,, i. vuci groza 
uzdižu po jarugami, orli kliktom na kosti zvčri zovu, lisice nnže na cćrljono. Stilaw ^ 
roska zemljo, već za Šelomjanom jesi I Dugo noć mćrkne, suton avSt zapao, 



vredoSi i mtdbš imade a tom Siroti nl^Miko nflobMiiiih. al laio ipak raa«inQivilr rdćih. — Svaki 
KSf'je fod^ difD» pfcme Onana^ bila a natici iftidofaiDiii pravodn dita»v pnsnati amra, d« 
j» Tolika duševna vodioai^ mtćj^ i^i i 9ym slovom,« Igm. (Mk 



— ist - 

gift po^« pohvils^ p4T slavul^li laip««^ govor davkah probvdio M. RmI velika po^a 
e«rlfmk» MU pragradiles iilući Mki tesI a bMoi đavo. 

II. 
ZtMBa v pftUk MlMe pog«B* čete polevaeke, i raesrte 96 kae strfile po 
pelja, aai>e|»ke kraane fHvke peloveche, a i njim« zlato, aag« i dragu kadtvu. Ort«* 
RUiMi, i jap«fdk)emi i koAahi, pojede aunste noaMti po blalmai i greamm aaialilM, 
i siiekiin erucyeaii poloveokiem. -f^ CMjen slfig^, bila borugva^ eteljeni pojae*, are* 
bMno kopje^ hmhraoira Svate alc vićn! Bvemlje • polj« Olgevo krebro gataio, dabke 
je zalećelo; i^e bilp &» aepravda poredjeno, ni 8dMrt% ni Jaatrftba, wi lebi ettm 
gmvaeiM^, pogani Poluvčkiet flaak b6ii aćriaa Tukom , Kondak njega alMi k Donu 



Đnagoga denn veomn rano kdrvaivft nora avMoal donese, eirne taite amova 
idu-;- ho6e An prekriju ćetiii sunoa, a š njik trepeću ainje munje; bili je gresn ve» 
Kfcomn, m daMi atrfileni a Dona velikoga I Tu se je kepjem prelamljali, tu se aa^ 
b^nk zalnpiti o. kacige pelovecke, na vfici na Kajali, kod Dona velikogn. O vitke 
zemljo, već Šetomjaoom nfail — Gln^ vćiri, Stribožji nnnci^ viju a mora aUriiami ne 
brabre Čete Igoreve. Zemlja tutnji, rške mutno teku, prašina polja pokriva, alU 
žiabore^ Meiici idu ad Dooe^ i od moia, i od sziub alMnak. Ruske čete ebstupiSe. 
Dfien Usova klikom« polja pregradile, a hrabri Ruai zagvadiie ae cAv^eniau Mti» 

J^r-Tave-^VsevoMal slajij. u borbi, pitrskai na vojske strUaMi, gto« 
bmI o kaeigni BMčavi Mikiovimi. Kana Tur paskoiaiev svojom zktnoak kaofgom 
poavitifivafte, tamo l^že pogane glave peloniaoke; iccSpaae aabljami kal^jenimi baioige 
avarske od tebe, Jar-Tur-Vsevolodel Kakva rane duUiiaa, bmćo! zaboravi daal 
t ttrat, i gr^d Ć^vnifav, oMii zlaM stol, i svoja mMa Ijjabavoe,. kaaane Glebovne, 
a«iaja. i običaja. 

IV. 

Bili včci Trojanovi^ minula Ute JacosiKvoiva ; bile čela Olgova, Olga Sveto- 
alavića. Taj bo Oleg mačem omrazu kavaje, i strčie po zemlji sijaSe. — Stupi na 
zlatni stremen u gradu Tmutorakonu. Njegov zvon slifii davni veliki Jaroslav, sin 
Vsevolodov, a Vladimir svako jutro uši začepljaše u Čćrnigovu. Borisa pako Veče- 
alavića slava na sud privede, za uvrčdu Otgovu, hrabra i mladr kneza. S te Kajale 
Svatopluk pozove otca svojega medju ugarskimi inohodci k svetoj Sofii k Kijevu« 
Tada kod Olga Gorislavića sijaSe se i rastajaše omraza, pogibe život Dažbogova 
mnhii'; u kneievsbih bojevih včci ielov6kon skraćafie n. Tada po vnakoj zemlji 
fMiM anačl nesellAa ^, nego česta vmne« grakteia, oko> mčrMk* l^eeak, a čavke 
aaago-rM' govopaia^ l|oteiti pabtdtl na žderanfe. To bile u tih ralih, i u tik pucik^ 
a mtffdm tabavk aali ntaii aHiaai. 

V. 

<M' zarana io* vačiia, ed vadapn do svitanja, lete strčle kamene, gAnna. aab-< 
Ija kn^^ov ^it^ 9m kopja delikova , u potfa neznanom nsrM zemlje polavoeke« 
Mma zeail|a pod« kapjti;* kostima posipana^ a kčrvlju polivena; tugom pronibnule pa 
vnaNf aamlffi dto hH' tami, lio mi zwni wč rano prie aora? Igor pukove sarraAa; 
lao aB» ja nili brata Tsevoloda« Biše se« dan, biie se drogi, treći dun oko podne 
ridali mu« %OTavii *ii8a^bni||a raakifile aa bviHovi biaiPa H^ak. Ta biraa« 



— 140 — 

▼oga Tioi neđosta, ta pir dokoniaSe hrabri Rusi; STatove napojite, a sami polegoSe 
za zemlja raska. Poniče trava od žalosti, a dArrlje od tage k zemlji prikloni se. 

VI. 

Veće ho, braćo, nevesela godina nasladi, već pustinje sila pokrile. Nastala 
bMa a silah Dažbogova anuka* Stupila ddvom na zemlja Trojanova, zapleskala la- 
bodovim krilmi na sinjem moru, na Donu plfiskajaći probudila divja vrčmena. Boje- 
vah knezom na poganike nastade; reće bo brat bratu: ,,Ovo je moje, ali i ono je 
moje.' I stadoSe knezovi za malo mnogo govoriti, i sami medju sobom svadju ko- 
vati, a poganici sa svieh siranah prihodi&e s pob6dami na zemlja rusku. 

0! daleko zadje soko, ptice bijuć k moru, a Igorevu hrabra četu neprobudi. 
Za nfim kliknu Kama i 2la, poskoči po ruskoj zemlji, maSale roičuć u plamenom 
rogu. Žene ruske zaplakaše, rekuć: „Već nam svojih milih drugovah ni misiju smi- 
slili, mnčnjem domnčti, ni očima zagledati, i zlata i srebra nimalo zajteđjeti.' — A 
sastenja bo, braćo, Kijev tugom, a Ćernigov napastmi, užas razli se po ruskoj zemlji, 
pečal goruća teče srčd zemlje ruske. A knezi sami na sebe svadja kovaha, a po* 
gani sami pobSdami nasćrnuie na rusku zemlju, uzimajuć danak, po viverico od 
dvora. 

Ti bo dva hrabra Svetoslavića, Igor i Vsevolod sad nepravdu probudi&e, koja 
biaSe uspavao otac njihov Svetoslav grozni, veliki, kijevski. Grozom biaSe, trepetjać 
svojim silnim četami i čelikovimi mačevi; nastupi na zemlju polovecku, sgazi bdrda 
i doline, zamuti rčke i jezera, izsuSi potoke i blata; a poganoga Kobjaka iz luko- 
morja iz željeznih velikih četah poloveckih kao vihar iztdrže, i padd Kobjak a grada 
Kijevu, a dvorani Svetoslavovoj. 

Tu Nčmci i Mletci, tu Gdrci i Moravci poju slava Svetoslavovu , žale kneza 
Igora, koj potopi jezgru (Rusah) na dno Kajale, rčke polovecke ruskoga zlata na- 
sipavSi. 

Tu Igor knez sadje sa sedla zlatna a na sedlo Koičievo. 

(Konac sUdi). 



Poslanica pobrailmu D. IH« u B. 

Od A, S. 

I 
Pobratime, da si mi zdravo 1 Na razstanku sam ti obećao, da ću ti opisati 
svoje putovanje do Zagreba, i sadašnje moje stanje u ovome gradu. Ti znai, da je 
mSni sveta rčč svela, kao Sto mi je prokleta vazda zazbilja prokleta. Ovo je du- 
boko filozofički rečeno, ali ti ćeš me razamiti, i nadam se, nećeS mi zamčriti aitivSi 
se nače hćrvatske poslovice: ko o čemu, baba o uStipcima. — Ti znaš, da se ja 
najvolim muđroslovjem zabavljati, to bo je najlakša za me stvar, jer je ova znanost 
asadjena u sdrcu i u umu čovčćjem, pa ju tu treba tražiti, i iz kojekakvih groma- 
iah izkapati. Ono danas siromašno blago, koje čovčk ovim putem izkopa, zvali sa 
stari Rimljani eruditio, a to se hdrvatski zove učenost^ namdsto izkopanje, 
jer eru«litio nije drugo nego eruitio. Stari bo su običavali dodavati ondč, gd£ nije 
bao potrčbbo, a kod nas se često ondd oduzimlje, gdfi se nebi smilo oduzimati. Ali 



- 141 — 

da pastiin starce na stranu ; — a sada sam te samo na to htSo opomenuti, da je filo- 
sofirati najlaUe ; jer za druge znanosti hoće se knjigah, a za knjige hoće se nova- 
cah, a za novce dobiti hoće se Ja neznam &ta bi ti rekao, jod bo ovome pi- 
tanja nisam na kraj stao. Plato je rekao: da su sve druge stvari samo igraria« a da 
je najmnčnie: naučiti ljude kako živiti. — 

Svako vrčme ima svoje velike muže. Plato je bio u svoje vr6me božanstven, 
a danas nebi bio ni navadno-ljudski. Naučiti ljude kako moraju živiti, — taje 
daaas kod nas civiliziranih naredah najlakša stvar: onaj, koi je jači, t. j. — filoso«* 
Hćki govoreć — koj je najslabii — samo neka reče: ovo treba raditi, a ovo popu-^ 
itali, — pa je posao gotov. — Mi mudroslovci moramo naSega druga, Platona, za«- 
govarati: \k žid zidu pred kčrsljenikom nikada neće reći n. p. tat, nego mu veli u 
onome jeziku, koj niti je kada obstojao, niti danas obstoji : g a u e f, a to zlamenuje 
Urvatski tat, neće reći: H&rvat, Hagjar, Talian, i t. d. nego goin, a to je nev6r<- 
Bik, ili svaki nežid. Plato je u Gdrčkoj kao iz oblakah pao, on o prodlosli svoga 
naroda niti je sve ono znao, Sto mu je bilo potrčbno, niti je nastojao, da se to na- 
uči; — on je bio učenik Sokratov, učenik onoga muža, koi je učio samo: kako 
može čovčk na ovome i na drugome svdtu sretan biti; ou je mislio, da 
ČOfik mora krčpost tražiti, i nje se kroz cdli svoj život diržati; on je znao samo 
za jednu krćpost^ t. j. za samo sasvim poSlene čine; on je u ovome s toga zabasao, 
Uo je mislio, da je samo jedna svčtlost, samo jedna n. p. cdrvena boja. On ja %m^ 
basao, i morao je zabasati, jer nije bio prosvčlljen kao mi. Branimo, velim ti, naie 
drugove; jer svaki stališ ima svoja otajstva. Cicero se je čudio, što se bajnik baj« 
niku nesmćje, kad ga sastane. On je ovdfi jako zagazio: bajnici su se medju so- 
bom smijali nad svojom znanosti, isto tako, kako se je Cicero s Atikom smčjao nad 
svojom. Ali su se pred drugima mudro dčržali. Tako je bilo onda , a tako biva i sada* 

Mi danas znamo, da je krčpost dar božji, da nju čovčk po svojoj naravi traži 
ali ma ju svćt izvanjski sakriva, mi znamo danas, da krčpost ima najviše ne- 
priateljab. Da bude Plato znao, što nas svaki mora znati, da je moći krdpoii 
sa nčkoliko, makar nerazumljivih rččih dobiti , t. j. na svome mčstu i u svoje vrime 
— salvo categoriarum ordine — da bude znao, da ima više včrstih krSposti <^ da 
bude znao, da se danas većma štuje Aleksander sin Filipa Hacedonca, koi je nčko- 
iiko milionah dušah kroz nčkoliko stolčtjah unesrećio, nego li njegov učitey Sokra-. 
tes, koi je na zemlju donio upravo božanstveni nauk, da bude znao za krčpoat gr a-, 
djansku, vojničku, sudačku, itd» itd. — da bude on ovo sve znao: — ne- 
bi bio rekao, da je najmučnia stvar: naučiti ljude, kako imaju živiti; nego da je bio 
naaiojkoži, bio bi rekao: najmučntaje stvar naučili ljude, kako se mogu novca dočegali. 
NeIrSba se čov6k učiti stvari naravske: svako stvorenje božje pozna svoja 
laravska, t. j. naški — jedinu svdrhu, i za njom ide: nego trčba se učiti stvari iz- 
van i proti-naravske, u tome bo stoji sva izvčrstnost naša, — Isti čovčk, drugi, 
■ora biti u Zagrebu« drugi u Londonu, drugi u Parizu, drugi u Carigrada, drugi u 
Rimo, drogi u Petrogradu, i t. d. To je pravo zlamenovanje rčči ^politeia,^ i ia 
ije za nas izteaane „politika* i Bog zna kako sve ne: — u kakva si kolu, onako 
pleii, pa ćeš arećan U j. krčpostan biti. — Dakle trčba se naučiti sve forme ovoga 
plesanja. 



- i4jl - 

Ja sMoi i iCije« Itafe pisce, i i^Hiš ik sa Uko zjntt klasike^ t j.. M ia^ 
koYe, koje mi nemoieaio doatig'nati. Tako sam i ja nij^da iualio , Mi iadi ^^ o Ibj 
stvari đragćie mislim. — Ja ti dakle safčtujem: da ostaviš klasikuiet oai svi sko^ 
malo valaju, — - ali barem, svčt do njih jako malo dčrii; a u Čemu se aarodi m^raj« 
slagati, ono je zakon, veli Cicero. Zbilja, sad mi pade ov^j -^ prie mcg y«kimae 
izmedju rimskih mtidroslovacah -^ na nm; •-* njega baci u p^ć, i već nikada da 
nepemisliš na njega I — Oa je rekao, da onaj sakon, koj može i mora ćovManatvo 
usrčćiti, isti mora biti i u Rima, i u Ateni, i svagdi — viada. K^ko se je Stratoe 
taj ćov6k u toj misli porćzaol Što je sreća? — Svi otci, i ostali ptavi učitelji vele^ 
da sreća nije drugo nego zadovoljstvo. A ito je zadovoljstvo ? — ono je svdst, da 
nam sve po vo^i ide. Ali &to, i kad nam ide po volji? -^ Kad nam se sve ielje 
izpunjivaja. Ali Sto, i kad mi želimo? -^ Mi želimo ono, što naimamo, a anam« 
da bi mogli i morali imati. Po Bogu brate, nepitaj me o ovoj stvari dalje, jer u 
njoj iovćk kao što nam ja, može i onda posirnoti, kad stane baš onako, kako matk 
biti. Zadovolji se ovime : čovčk želi one, za što zna ali ga neima. Da ti jednu pri«- 
lika napoaMnem. 

Ti se sčćaš onoga našega domorodca, koj na božić reć^: ^da bi ja kray bio^ 
nišla drugo nebi radio, nego bi se svaki dan triput najčo masne perge^ zatim bi ee 
li^ao na voz slame, i dao bi se na volima voziti preko jarakahi^ -^ Ovaj j/^ naft 
zea^jak mislio, da neima hrane nad pergu, i da neima nihanja nad ono, koje 6o\ik 
užim na voeu slame, kad ga voli voze. Ovo je bila sva sreća, za koju je on immo 
i dokle^ koju si je želio. Kod drugih Ijudifa drugačie ove stvari stoje: mnogi misie« 
da za nMto znadu, ali se varaju , oni misle u obdsti da im to trdba, ali se i u lo«« 
me varaju, jer još ni sebe nepoznadu, a kamo li stvari izvan sebe, pa kad se podnu 
napiajati, da dobiju izpod sndga ružice, onda dodju onamo, kamo i ona žaba^ kof« 
ee )e btčla a volom izjednačiti, kamo i one njezine druge, koje su kralja mčnjale, 
jednom rM^, dedju onamo, kamo su mnogi došli, počemtiod otca našega Adama^ 
ga do nas^ ~ -^ Tako ti brade, nemoj mi rMi zlo tumačiti; ja le moraOi na to 
opoaMuati, jer sam tako nearećan, da svak moje rččt hoće da bo^e rozuau nego li 

isliji« 

Kamo sam zašao! Ja sam učinio salto triput mortale. Govorio saaa ^ 
rajo, pa sam u pakao došao. Ništa za to: to je učinjeno za tol]o sisteme« Jo 
idem nsMrf. Govor je bio: kojim se putem može do novacah doći. Hekae sain li^ 
da ja to piMije joS nisam mogao razpraviti« To ti i opet velim, a lo s toga, jer i# 
ono a mojim počdom dosad nikako nemože složiti* Jer, ako novac teatram omak<^^ 
luko njegova narav ište, moram ga zapostavili i istome kamenju. Ja to Siorairi a«* 
činit maltar on bio i zlatan. Ako li ga uzmem onako, kako ga drogi Oiiariju, onda 
ništa neima nad njime ; bez njega bo se kod nas dan danas ništa nemože. -^ U pii« 
ašnjem pogledu novac mi je ništo, a u drugome sve je izvan njega ni što. 

Da kušamo u kratko ovo protoslovje razmčrsiti. Najpćrvo, ali eto — poit« 
odlaui za pol sata, idem dakle odmah ovo joj predati, pa zatim moram sa žaludcem 
traktati. Labku noći na skoro ćemo se opet sastati i razgovarati -^ pismeno^ u ) 
onako, bako nam se bude dalo« 



- 1« - 

HNnpoilne posloirlce IMnhe. 

Batina ima dva kraja. 

Badava ae ni božji grob aećava. 

Baei niz vodo, auardt ćeš uz voda. 

Beri zelje oko sebe. 

Besdda besčdu otvara. 

Baba babi greb!a lan, da Joj prie prodje dan. 

Bacio kost medju njih. 

Baeio kao a mutnu vodu. 

Bibar je analeno zćrno, al se pred gospodu iznosi. 

Bio na situ i na reSetu. 



04vGtie(ka.*) 

Zagoaelke n 4. \t. Nevena bivie. 

Od r. š. 



u Nevena, gle, Četvirtom broju 
Zagonetka, — oydĆ rĆait koju 
Ja naumih. — Eyo odgonetke! — 
Uv^ntit je hoću u te ređke: 
Kolo dvanajst sekab igrajućib 
To je kolo urah iziričućih, 
Otac danak, tavna nočca mati 
Jedan dragom posve nepoenati. 



SAt za s&tom ođ včkovah teČe. 
Ifu dostići ga opet nikad neće; 
Otac radi mati pak počiva. 
Dana i noći to je slika živa. 
To će trajat nebrojena Ičta, 
Kolo igrat dok će biti svita t 
Siti lete -* a jedan će biti 
Koi će i nam stražnji udariti. 



RazlIJflUe irimti. 



— u Debrecinu n Ugarskoj poludila je 
■edavno jedna dćvojka prilikom včnćanja i to, 
kao sto kaiu, zato h\o je drugoga ljubila a ne 
oooga 8 kojim bi rinčana. 

— Dramatički raisudjujući odbor n Ugar- 
ikoj nagradio je prilikom svog onomadne dčr- 
^og včća, TeseU igr«kna g. Kdvćra. 

->- Od magjarskof sfiisate\j|a Franje Toldy-a 
>>ieDJe4aveK. pjegave ,»Aw f«r. iiMi^r. Ai^'t^p- 
Nafi« i tima je t dio tog a n a ite n i tat dčla ivirien. 



— U mčstu „Beichenberg* zvanom olenio 
se je neki gluho-nćmi mladić sa gluho-nćmom 
dćvojkom, inaće ćerkom ondašnjeg gradjana, 
s kojom se je spomenuti mladić n praikom 
zavodu za gluho-nčme upoznao. — Svatbena 
svečanost bila je sasvim tiha i prosta. Obična 
pitanja, koja se innče kad včučai^a nstmeno 
stavljaju, bi ovd4 pijmeno stavljena i patvirdju- 
ćim ili zaudk^^m kinM^ieBl gkva na sve od- 
govoreno. 



Sm^slee. 



^ mdimdi€y jadan od ni^ilaMnrilMai Kuli-* 
kk biaie već od tO godinah kros izvanredno 
■ei^va^e niq>adBnt, koja mn je taka kčrv uz- 
giia, da ja okmtaa i divji paatao, premda je 
<^rie, dok ja joi spavati mogao, kao i dragi 
fitf, krotak i ĆovČćan bio. Kroz sv<gu ne- 



čuvenu okrutnost biaie on slralilam i porag om 
svoga puka postao, ali an ja takvim tim Čeato 
bezbrilao, brei ptaii^e, i bras »aaBtanta svoga 
dostojanstva klaaio, dapače i p« daMum oko* 
licama naokolo hodao. — Jednom mutiti on u 
puslinoi jednoga arapa, • kojiaa, u racgoivor 

*) Žao nam je ito je opet i ova odgonetka prekasno došla, premda smo od 4 br. počamiT pa 
$ft de 8 kr.; daUa »koro mčsec danah čekali, nebi li nara opet kao kod L MAonatke u sti- 
borib koja odgonetka prispčla. Molimo dakle opetovano naše pčsniko, koji n buduća zago- 
netka n atibovfh rčiiti žele, da nam što prie svoje odgonetke pošaya. Jfred, 



— 144 — 



apuatirli ae, neopazDO na pitanje sf^nt* „Kali 
mi , priatelju , sto je Kalir zajedan ćov^k — 
mnogo se od njega govori.** ^ „Ris je Hud- 
iadie*^ - odgovori gusar •* „izrod a ne Čov6k?** 
— „To je mnogo rečeno** — prilćrgne .ga Ka- 
lif — „ti bi morao dokaz o tomu dužan ostati 
ako bi se od tebe tražio.** — „Dokaz** — od- 
govori arap — „naći ćeS u svakomu msagu , u 
svakomu gradu. Ako hoćeš, znati će svaki nje- 
gov podložnik po jedan sramotni Ćin o njemu 
pripovćdati, koga je on u njegovoj obite^i u- 
ćinio. MiUun ih je kdrv prolio , i još se nije 
njegova kervoloĆna žedja zagasila«" — „Jesi li 
ikad Kalifa vidio?** -7 upita ga Hudšadše. — 
„NĆsani** — odgovori arap — „i iz toga, sto 
sam ti kazao, moleš jasno dokljuČiti, je li ga 
viddt želim.** - „Ti ga protiv svojoj volji vi- 
dil« — progovori Kalif •• „još više, ti š njim go» 
ToriŠ.** — Brez dr. se je nad tim osupnio, od- 
govori arap smdrknuto: „A znadeš li ti, 
tko sam ja?« — ,Nesnam** — rede Kalif — 
„ali bi želio čuti.** — „Ja sam od plemena Zo- 
hairak^ — odgovori arap — 9 kojeg potomci sva- 
ke godine po jedan dan pobenaste, i danas je 
baš moj dan.** — Kalif čudio se je nad pribit- 
nostjn jednoga prostoga Arapa, otide da^e i 
zaboravi taj dogodjaj. 

— Henrik IY. hotio je prisiliti sve biskupe, da 
Klementa pripoznadu za pravog papu i da nje- 
ga poslušati moraju. Onim, koji ga nisu htćli 
pripoznati, uzeo je sva imanja. Isto je učinio 
'biskupu Strasbarakomn te mu je uzeo biskup- 



sko dobro Ruflkb« U gradu AnSiiha ponamjstio 
je carsku vojsku, koja je gradjane v^rlo ugige- 
tavata. Henrik IV. umre, a za njime nastupi 
Henrik V.; pod ovim tlačenje gradjanstva bude 
i veće i okrutnie. Garaki načelnik grada (ka- 
štelan) postupao je sa gradjani baš samovoljno 
i kako mu se je svidilo. Nu osveta nge okle- 
vala. uzkčrsn dao je kaštelan kćer stano- 
vitog gradjanina ugrabiti i udvorsvoj dovnćL— 
Mati njena cvileć nad milenom kćerkom molila 
je gradjane, da oružanom rukom iztčrgnn iz pan- 
džah razbludnika kćer njenn. Ali sve joj bude 
badava. Tad se od zdvojenja uteče kienam, i 
stade ih zaklinjati Ijubavju materinskom, da joj 
pomognu, zašto i kćerim njihovim ista grozi 
nesreća i pogibelj. Materinska ćut i glas nje- 
zin probije majkam grudi i odjekne silnim gla- 
som. Sve žene ustanu na noge lagane, nao- 
ružaju se ubojitim oružjem, te navale na vrata 
od grada , razbiju vrata i poseku stražu , prie 
nego se razabrati mogla. Sada se ohrabre i 
i muževi, ustanu takodjer i za njimi cčla var«i. 
Sva carska vojska pade pod mačevi gradjanstva« 
i sam car, koj se je u gradu desio, morade 
uteći, i težkom mukom izmakne do Kolmam. 
Al u hitnji zaboravi krunu, žezlo i carski plašt 
u Ruffahu, a hrabre i vit6Žke žene odnesu ove 
dragocčnosti u svoju cčrkvu. Od to doba ima-> 
djahu žene Ruffahske kod svake svečanosti p^r- 
venstvo pred muževi, a i dan danas sčde a 
cčrkvi na desnoj strani I pravo je! — 



Bibliovrafla. 



časka. 

— BihUekd dijeprava stareho i novćho 
zAkona pro školy obecnć. Od Josefa Kreisingra 
reditele a katechety na c. kr. hlavni škole v 
Rokjcanech^ Ye Yydni 1852 str. 357, Gena 
17 kr. sr. 

— Pamdlky <B^ei^nihc piiemnictvi Jihoslo- 
««ff4«. DU pl^edchozf. Sebral a vydal Pavel 
Jos. SafkHk. V Praze 1851. Str. l05. 

— Mnicha Chrabra o pitmenech Siovan- 
skych. Yydal Pav. J. iSafoltik. Y Praze 1851 str.S. 

— Prokopa ChockolouSka tebrane spuy, 
Dfla prvnfho prvnf seŠit: Pfekvapent. Y Praze 
185S. Str. 38 za 8 kr. sr. 



Poifm. 

— Wieeiory Bitdefiskie czyli PovieM o 
atrachach i nplorach z dol^czeniem Bigek i iii- 
nych pism httmorystycznych J. M. hr. OsfoliA- 
skiego z portretom Antora. V Krakovč 1852 u 
J. Gzecha. 2 f. 30 kr. sr. 

— Krči Zamc»y8ka, Poviešć. Pnez Au- 
tora KaniowBk]ego. W Wrocfawin. Ntklađena 
Zygm. Schlettera. 1852. m. 8. 25 gr. 

— Sohoika^ z powiešci pod napišem: Ko- 
tfcielisko. Przez Antora 6oszczy7f skiego. WYirro- 
cfawiu. Nakiadem ZygDu Schlettera. 1852. m. 
8. 10 gr. 



Bćrzotiskom narodne tiskarnice Đra. Ljudevita Gaja. 



fiSaba^nl I iioućnl list« 

OđgoTonii oređoik: 



Orr^ 



\U—fUHUmif—9U9r»mfam Maiitf« Uirak« arake ae^elj« jt^aa^t i U u letrirtok ^ e^lon a 
sa 4Mia^ kaB ^oltariHa 4 for ar. ~ a« laTaNJaka a poilariaoai 5 flar. ar. f radjplata iia p«l 
tvirt |o4p pttM^rM ja fora aasMiaaaJ-^ilacadltoj*^ c^ai. 



Br«J IO. 



U Četv^rtak 4. Oiajka. 18531 l*eČlU ¥• 



itaM 



ŽaioMI 



• 


Od YC Veiića. ^ 


• * 




# 


9mtkrt raa^tovl dvoj« altoTa^lAk. ^ 


No^i o ponoći. 


K ddi. polell. 


Kii4a ■<■•€ biili. 


Ka krifim tomIo. 


Ukiein inkom laara 


Oh! bes aemmeb ouh 


Ifoćna rtaneteli: 


. ŠUi joj odi irQa, 


N«ki fMiak diTiii« 


Kakva li blaieMtra 


Krflim ne eUeff, 


Oka vit lamaiju! 


Sanak « kojem bik 


BSalonma, koja bi 


lUda i iiflirdtL 


ZtM nikitila,' 


U rononn divBn 


I puf Unju. semnn 


Od viloTDiek itcah. 


U ng pretvorila; 


U pojenjtt sladk« 


Da ik ljudski jeiik 


RiJBkieh mHottcak, 


Um6 isusUU, 


I9a Ufao« imunu 


U bei njega dnia, 


Oblak« indlena. 


Sama govoriti. 


Pojavi 10 ilika. 


Ali ita bi svčtn. 


PoMd MTMieaa. 




Uiori od Bob«, 


Tajne, koje aboro 


DndtostI od arte. 


Samo atocn ttono! 


lile ja i reae, 


loriei aladki 


Ko da niem krota. 


Sanak me osUvi, 


Prdko 8Tte c«la 


A nemilo tdlo, 


Prol'go 10 ifla. 


ZateiĆa na javi. 


Cara i Ailina 


ITainm viioki. 


b i^enoga krik. 


Hiti maiu 8jiun«» 


Pirei TitokoM ujnom, 


Zna saSeti koj«. 


|ao90 alabo tlloi 


Od Yi4iemb ti|ina«a 



^ 146 — 

Tek n s^rou jadnom^ „Živoliku diko, 

Rjelan glasak glasi. Sred nebeske slave 

I ovake rčči, Uvćčnjene meje 

blaie sa luđasi: Vidčh Hiloslave.«' 



(iožanj. 

6d M. 9tojaH0vića. 

I. 

«U Čestnaestoj godini dobe «Yoje stupio sam medja narodno konjaništvo kao 
prost dobrovoljac^ i poslč kako sam kroz lečaj od dvadeset {[odinak proio sve ste- 
pene vojnićkih /iastik, ^posladoh gjeneral brigadir.* 

Ovdko pripoveda jedan od poljskih bivših ratnih snžnjevah, gjeneral Eopeć^ 
koi je duže vrSmena sprovodio u KamSatki, tamo na pošISdojeoi krajka starpg svčta, 
i Odande se opet povratio. ' . 

'* Još je bio četnik, kad je jedna strana poljskog vojnlCtva, pokle je Rusia 
osvojila zemlju 9 morala primiti zastavu i. znake carice Katarine, što je za onda 
značilo ^povratit se k dutnoj pođaničkof vAmosti.* Za vrfime ostanka pod Košciuzs- 
kom nahodila se brigada, u kojoj je on slutio, u Ukraini, i to ponajvjSe pod njego- 
vom zapovčdjn, jer starii častnrk od stopa nije baš mario aa svoje dužnosti. 

^Hoji ratni drugovi^ veli Koped u svom dnevniku ,,pouZdali su se uv6k a 
mene, i š njimi sam mogo štogod poduzeti, jer sam i ja o njihovoj v^raesli uvčren 
bio, a gdd je sloga i povčrenje, tu se dć štogod i poduzeti; zato pohitim nap^rvur^si 
ustanku svojih zemljakah miloj domovini u pomoć. Krenuo sam se iz <»kolice od 
Kijeva, protuko se kroz đušmane na sto miljah, i tako najkasnie sjedinim se srećno 
sa čelovodjom cdlog pokret«. U bitki kod Hazijovicab ohćrvaše me četiri zadobivene 
ljute rane i padoh u roblje. • OdvukoSe me sa drugimi ratnini sužnji u Kijev, posld 
me rastaviše od iK^dnih dnigovah i kao buntovnika odsndiše na prognanstvo u Kam* 
šatku.«" 

^Šesttt noć poslč toga iztčrgoše me nemilice iz postelje ranjena i bolna, ba- 
ciše u kibilku, koja je priličila kovčeku ili sanduku, spolja bi obšivena kožuSinom, 
iznutra obložena limom, i imala je dvč luknje^. gornju i doinju. Kroz pčrvu dobivao 
sam hranu i pitje, a dolnja mi je služila za tčlesnu nuždu.^ 

„U toj škrinji nije bilo sčdala, sF buduć ja težko ranjen, i rane biahu jod 
ljute, dadoše mi slamnjaču punu slame, i nazvaše me tajnim uznikom sa brojem 
kibilke bez da spominjaše moje ime. Takovi uznik smatra se za najvećeg prestup- 
nika, s kojim nitko nesmije za glavu niti govoriti, nit itko amifo znati, kako se zore, 
i što je sagrfišio.^ 

^Iz Kijeva vozile me šest danah i toliko noćih, te tako me dovedofie u Smo- 
lensk. Na svakoj pošti sgčrnio bi se puk kao na čudo, želeći znati, što je u kibitki, 
a bili su tim znatiželjnii, jer su vidSli, da dva oružana vojnika s£deći na kovčeku 
straže. Sedmi dan počmu štropotati kola, kao da sa naišla na kaldćrmu. Tako je 
i bilo, došli smo u Smolensk. Noćom ižvukoše me blizu nčkakva zida iz kolah, čuo 
sam štropot oružja, i opazih mnogo vojnikah, provedoSe me. kroz dugačak i uz|ik 
hodnik, gdč me najposld itaviše u malu sobicu i namfistiie stražu^ da nad menom 



- 14t - 

straži« Lampica jedna finjajuća rats^ćtljivaše (fenMIto tudiio mfiato, u kom se na- 
djoh. Bila su dva prozora sa železnimi jakimi rdSMkami, ali prozori biaba zabijani 
cdrnimi daskami, da zrake bfila danka nemogu tinutra doseći i nav<fsUti tizniku kad 
je dan kad li noć. Zapitam ja stralane gdć sam i kako samt ali oni mi neodgoTO^ 
rike ni r§či, nego stajale nSmi kao kameniti kipovi. — Smolenskl — Tćrnci me od 
groze prolaze, i neznam kako da nazovem ono mčsto: to biaSe mSsto nesreće i 
^zovitih mukah mojih zemljakab, misto, u kom su toliki Poljaei močeni, od kojih 
su jedni ikapali od b&fe 'i jada, drugi poginuli dd strahovitih tavdicah^ u kojih se u 
vligi i gadu nemože dugo žtviti. — Odb^go me biaSe sla<)ki sanak, ekrčpa nevoljnih 
i bolnih. Pokle zavlada noćna tišina napolju, čuh ja kroz zidove zveka lanacah i 
sinđžirah, i Cinjaše.mi se, da je cćU sgrad« pnna nznikah, i to biaše uzrok, Sto 
nemogoh oći zatvoriti; mećtir mi se nzpali, hiljade grozovitih i strahovitih slikah pro- 
letite mi ižpred oćfnh, predstavljah si, da i mene ćeka ista nemila sudbina.^ 

M- 

PosK ndkojeg vremena dojde gradski zapovSdnik Kopećn, i pozva ga da se 
voze a šetnju ; nze ga u svoju koCiu, proveze ga nfiholiko putah Jcroz grad, i dodim 
je sužanj mislio, &h ga voze n» stratište, slaviBe ga pred sud, gđ6 ga na čudnovat 
ttaćin po<eSe izpitivati. 

„DovedoSe me^ veli on „u nćku veliku dvoranu , gdS je sčđilo viSe Ijudih za 
zelenim stolom, ja poznadoh, da je* to sudnica ; žapovSdiie ml bliŽe k stplu pristupiti, 
i jerbo još zbog fanah nemogoh stajati, dado&e mi siblicu. -- Gd6 si rodjen? Koje 
^i v6re? Koliko ti je'godinah? Jesil' ožmijen? Jegi li, gd6, i koHko si služio? itd. 
To su bila pdrva pitanja , na koja sam morao odgovoriti. — Srećom savčtovao mi 
biaie nfiki kapetan, koj me doprali iz, Kijeva u Smolensk, da pri izpitivanju svedj 
ostanem pri jednom^ da me nebi uhvatiH u leži, Sto su i nastojali uCinIti, zaplećuć pi-- 
tanja i svakako vijugajući, nebi li se j^ flapleo, te poplašfvši se prtanao za krivca. 
Tada me iznenada zapilaSe: Jesirpofožio zakletvu? Ja odgovorih: Kroz mojih dvadeset 
godmah, od kako služim ^ zaklinjao sam S0 više patah. — Ali, rekoše dalje: Kako 
je glasila zadnja prisega ? Ja odgovorih : Nerazumćm što me pitate , a ^zadnja moja 
prisega biaSe najvažnia, u njoj sam obećao, braniti svf^tf domovinu do posićdnje 
kapi kdrvi. — Za to mi tebe nepitamo, rekoše, nego jesil' se zakleO našoj carici?-« 
Jesam, rekoh, ali to sam bio prisiyen uĆinitr. Pitaše dalje: DčržiS li ti to za ma^ 
lenkost? — Zapovfidalo mi je domoljtibfe zaboraviti ona prisegu. Sad su skočiti sirdci 
ho bSsni od Iptine sa stolacah avojih. ZipovSdiše da me s mista opet odvedu u uzu.* 

Iz Smolenska su poslč odbavlii sužnja n Jakutsk. tom putu pripovčda 
gjeneral Kopeć ovo: „Vozeći se iz Smolenska n Jakutsk pogiboše tri vojnika izmđdja 
aiojik straianab, doćim su sunovratcc pali dole sa kibitke, i ruke il nogo ulonjili. 
bd an se opili ii nesmotreno ttečalt spuštaju« se s bćrda, dogodi se {festcf, da se 
prevali kibitka, konji se poplaStše i po sat daleko letiSe, dok ih usta više; a ja kao 
rilga it bačvi zatvoren, prebijao sam se u mom sanduku od ugla do ugla, i da ne- 
Mafe aimDJaće, raljajuć se i kotura juć bio bi morao sav se slomiti i poginuti.* 

„Nt ovom putu proso sam razne hude i kukavne naseibine i varošice, u kojib 

ie iaatoji žiteljstvo iz prognanikab; skoro svuda vidjah rovašene ljude bez nosovah^ 

Migod Je minjina priprega, opazio sam takovih nnkažcnikah.* 

4n« 



~ 148 - 

„Na jednom konaku donese nčka žena jelo stražanom, ćasloik Y0jni6ki opazi 
njezino neobično lice i upita: Tko si ti? Žena odgovori: nčkoč bila sam gospoja 
pukovnikovica, a sad sam kovačica; osudjena sam u prognanstvo amo u Sibiriu. Nije 
htćta kazati uzrok, po kom je spala na onakve grane. Na istom putu nahodiii smo 
mnogo Poljakah, u raznih naseibinah, koji su ond£ boravili još od vrfimena barske 
konfederacie i sačinjavali već velike naselbine.^ 

„Tako su me dobavili u Tobolsk, .gd& se zadčržavasmo dva dana, i dalje na* 
stavismo put Jakutska. Na tom putu vidjah kadšto po stotine ijudih obojeg spola, 
gd& ih pod slabom stražom goniSe kao ćordu s jedne na druga naselbinu, i koji su, 
pošavši iz Europe« istom treće godine stigli na mčsio svoga opredćlenja. Uskočiti 
ondo nemože nitko, jer neima drugih nikakvih putovah, do jednog onog, ito ga je 
dao« sagraditi Petar veliki kroz one pustoši i šume do Jakutska. Naselbine su usta- 
novljene poradi pošte, i ako bi tko od prognanikah uskočio na Mranu js onog puta, 
zvčri bi ga podrapale.^ 

„Na putu u Kiaktu, prama granice kinezke, Često napadaju razbojnici ka- 
ravane tdrgovačke putujuće iz Muskve. Ja sam želio u ono vrčme, da i nas napadnu 
razbojnici, nebil' me izbavili prognanstva i sužnjevarya bez ufanja; ali častnik, koj 
me je pratio, odpćrto se izjavi, da imade nalog u takvom slučaju, ubit me; kad bi 
to čuo, prodje me želja takvog izbavljenja.^ 

„Na tom pulu razbolivši se na smdrt, moljab oficira za nčkoliko danah počinka; 
on mi na to samo odgovori: Ja uvidjam, kako je ŽAlostno danas tvoje stanje, al' mi 
imamo zapovčd, nigdd nepočivati, i u slučajju, ako ti umreš, ja ću morat tvoje mdrtvo 
tčlo odbaviti na opredčijeno mdsto; bilo je pak donde još 2100 vćrstah ili 300 
miljah.'' 

„Eiringa, naselbina na putu u Irkutsk , sastoji sejz malo Ijudih, koji su ta- 
kodjer prognanici. Tu smo dobili prilično prostran i udoban konak, gdč su prozori 
bili iz onog kamena, što se dade cčpati kao tabak artije. Onakva kamenita okna 
prilično su prozračna, i moie se po njimi pisati kremenom ili noktom kao po per- 
gamenu.^ 

„Kad su se tu poopijali oficir i vojnici, promatrah ja prozor, i smotrih na 
njemu nekoliko ruskih prugah od knjeginje Menčikov udubljenih, koja je u istoj kući 
zaderžavala se nčko vrčme putujući sa svojim prognanim suprugom , i koja je n« 
putu skapala od jada prie, nego je mogla stići na berezovne snežne i ledene poljane. 
Ja čitah spomenute redke, a k meni stupi u sobu starac od 80 godinah, koi je u 
mladjih svojih godinah poslat onomo kao častnik. On mi kazi, da je kuće domaćin, 
i (ia rado prima pod svoj krov nesrećnike. To mi je ublažilo jad sirca.^ 

U Jakutsku ostade sužanj do prolčtja. 

„Kad s nastupivšim proičtjem otopi se potok Lena, počesmo se'^ veli |,spremati 
na daljni puL Knjaz JMišinjski, koj odredjen biaše za zapovčdnika Okotska, imao je 
nalog s nami putovati, i takodjer zapovčJnik od Jakutska pridruži se k nami. Evo 
kako smo putovali. Išao je konj za konjem; pak hajd napred bez puta i staze prćko 
strašnih bćrdah i verietih; samo što imadosmo s nami mnogo Jakutah, koji su put 
poznavali. U ostalom pokazivale su i razasute po putu konjske okostice, kud valja 
ići; jerbo od mnogo godinah prolaze već onuda prevozi k luki Okotskoj^ pri kojih 



— 149 — 

traniportih ili sami konji od tereta padaju i ginu, ili ih medvSdl potuko« Od Jakut- 
Bka do Okolska računa ae 300 vdrstab. Na cčiom tom putu nedodje se do nikakve 
naselbine, do jedne male na provozu.^ 

^Na svakoj planini, na koju srećno uspuzismo, moIiSe se Jakuti Bogu, i iz-^ 
dnpavii iz svakog konja po dhku strune, ob^siSe na stabla. Od ranog jutra do 
mdrkle noći putovasmo bez počinka. Za prenoćiti nastanismo se obično gdčgod uz 
kakvi potok, iii na livadi. Samo smo se uklanjali cedrab poradi medvčdah, koji su 
nam na svakom konaku po nčkoliko konjak ugrabili. Tdrgovci, koji snami u družtvu 
putovale, imadjahu šatore i osim toga nekakve branike kao krinke na licu, načinjene 
iz slmne ili beza, bez kojih nije se moglo obstati od množine muSicah i drugih ku<- 
kacah, kojih je bio pun zrak. Sačuvaj bože svakog putnika onog gada I^ 

in. 

„Jednoč sSdiosamna morskom žalu na kladi, koju su talasi morski izbacili 
na žal, i promatrah božju sladku narkv.^ — Ovako pripovdda dalje gjeneral Kopeć, 
kad je već bio u Okotskom, na mSstn svoga opredčljenja. -^ „ Ja^ veli „tako zadub- 
ljen promatrah narav, a kamenje izza mene štropotnA, i obazrivSi se, smotrih nč-* 
kakva ugledna i Ičpo odfivena čovčka. Sp^rva učini mi se, kao da je nčko iz mora 
izSavSe bitje. Čovfik pako pristupivši k meni zapita: »Kojeg si naroda?^ „Nesret« 
nog* odgovorih mu ja. „Dakle si sigurno Poljak^ reče on „poznam) ja taj narod i 
težnje njegove. Ja sam tdrgovac i vratjam se u Rusin, imašli ti ondS priateljah ili 
rodbine, piSi im po meni, i budi uv^ren, da će dobiti ttoja pisma. Istina jest, da 
se ja po tom izlažem velikoj pogibeli, jer kad bi me tko obtužio, da sam s takvim 
prognanikom samo govorio, i meue bi prognali; ali ja sam mekana sćrca, i rad sam 
pomoći nesrećnikom. Idi u svoj stan, onde ćeš naći artije, divita, pero i pečat; 
stražo sam podkupio i mornara, koi je uz tebe.^ 

IV. 

Isti gjeneral Kopeć duboko je čuvstvovao narav i prikaze u njoj. To se vidi 
iz njegova opisanja uzvišenih prikazah naravnih na sčveru. „U jesen^ veli on „more 
je najnemimie, neprestano huči, šumi i bije o br£gove gorostasnimi vali. Kad udara 
more o mramorje, dćrkće cčla doinja Kamšatka. Dani su turobni i splakani , noći 
tavne. Kad počme more burkati se i biti o žal, počmu skupa urlati mnoge hiljade 
pasiih, što se Ičtom hrane ribami na morskom žalu, a dalje malko od obale mumljaju 
Bsedvčdi. Bora gćrmit nepreslaje i kao da se ruše nebesa^ prosipa se živi oganj. 
Grozovito je to pozorište za čovčka! — ** 

„Zimi je u Kamšatki skoro neprestano noć, Ičtom opet sveudilj dan; onakva 
je noć dugačka kao gladna godina, turobna, ali veličanstvena, uzvišena, često ča- 
robna, kad ju razsvčtijuje luč sčverna; tmasto modro nebo blista se obasuto mno- 
gini miliuni sjajnih zvčzdicah, al one negriju, nesvčtie, nego kreše se kao plamteće 
se oči nad onom tnžnom zemljom. — I možebit uplivom onih treptećih zvčzdah, 
kadkad lizne i razaspe se po c6tom sšveru nčki plamen, kao bI6sk žarke munjej 
plav plamen, kakvog još nije upalila ljudska ruka, najviše što se reći može, da je 
nalik onim zrakam sv6tila, u koje odčva naša mečta nebeske dosel nježan, pro* 
zraćan plamen ono je, hitro prolazeći kao obsčna ! Neima na zemlji imena za onaj 

neima prispodobe, jer nije žarki plam sunaSca^ koj neda oku u sebe gledati : 



— 160 - 

ipoireći nebo pri vedroj noći nožen^ si saoM po nčfito predstavit ^a, kad ft spo«- 
redimo sa mlččnim putem. Iz oae sčverne svčtlosti skaču hitro kao munje žarke 
iskre na stupove i titraju u zraku, kao da se sigraju do vedra neba skačuć, i mo«> 
iebit da samo d^si razum t^vaju ovakve igre i' tance. Ovi stupovi, kad sam ih gledao, 
skaču gore u visinu s nedostižnom hitrinom; činjaše se» kao da se satarisavaju; 
kao da proletiše plameni jedan kroz drugog, kao da najednoč postajase gomile i u 
hip ih nestajaSe f^ez da im nestade čudnovate njihove svćtlostL P^rvih nestade, 
druge gomile joS jfudnovatie svčtlosti pokazale se, koje, činjai^ se, kao da od srdžbe i 
jarosti uzplamtiSe, blčda pustofi naokolo uzplamti u čas silnim ognjem* kao da se otvoriSe 
lebesa. Strahovito je to gledati« Sto su ona izvanredna, čudnovita i čarobna prikazanja, 
i 6to ona znamenuju, nitko joS nezna, premda su i učeni ljudi, i nevSrni podra?ivaoci 
već dugo trudili se ovo razjasniti i raztumačiti. Krivovčrni Tunguz krivo misli, da su 
ono dusi, koji se bore medjusobno i junački dćle majdan; al bi možebit bolje bilo 
reći, da su ono živahni sni spavajuće naravi, koji se pod tom slikom prikazuju ljudskim 
očima, kao što sa prikazuju njihovim čnvstvi ukazanja ležka čovččjeg sanka.^ 

„U mSsectt sččnju, kad je u KamSatki već neprestana noć od mčseca studena 
počamši, željno očekivaju stanovnici sčvera izhod jarkog sunca. Kadkad u toj dugoj 
noći od južne strane bčlaska se ndfito kao slabačka zraka božjeg danka , ali sunce, 
l^rasno jarko sunce, blagotvorno sunailce, kojemu se nikoji manje izobraženi narodi 
klanjaju kao Bogq, nepokaztiUe se. Niti molbe, nit vapaji i uzdisanja, nit ikakva 
^ndska moć, sila i vlast nemože snnce dozvati iz brezkrajne daljine, da obasja tužnu 
pustinju. Ljudi, koji su vikli uživati oživljujuću svetlost sunčanu, kad večerom za* 
pada sunce za gore, niti nemisle na njegov izhod. Sutra — vele bezbrižno, eto fa 
opet; al' Sto bi pomisliti, kad bi im pri zapadu sunca tko reko: „Sutra neima bdla 
đank^ sutra neće sjat sunašce! Jarko sunce dugo neće izhoditi, i sveudiljna noć 
obastdrt će kroz više mčsecih mčrkom svojom sfinom tužnu zemlju!^ kako bi se 
tad^ željno očekivao izhod sunca, s kakvom bi ga nestor pljivoKlj u pogledali, s kak- 
vim uzhitjenjem i veseljem pozdravljali p&rve njegove zrake I S takvim duvstvona 
dočekiva se u KamSatki ne samo izhod sunca, nego isto vrčme, u kom se sunca 
očekuje; od tog doba čeka ondč ozebo sunca, i u dan p^rvog izlazka njegova na- 
stane i nehotice nčka religiozna svečanost. — Oko jedanaeste ure prie podne 
počima se zora zapoznavati. Na vćrhuncu pećine od Kolima opaze se predmeti, 
premda joS nerazgovetni, ali ogromni. Od sčvera i iztoka prostire se more, mimo, 
nefibivo kao vččnost pokrita čarobnimi brčgovi od kristala blistajućeg se od rumo'- 
nila zorice jutarnje. Svaki urodjenik i stanovnik gleda nest^rpljivo k onoj strani, 
jer se zna, da će se ondč pokazati pdrva zraka jarka sunca. Vrčme je obiCno po*- 
godno; s mora duvajući tihi včtrić ublažava Ijutinu zime. Najednoč zaori s bdrda 
veseli glas navčštujući dolazak sunca, glas u malo rččih: ,,Evo ga I Evo ga!^ i jarke 
•unce pokaže se na nebu. Blistajuće se zrake sunčane hitro se razaspu po zrak« 
punu sriša i mraza , pak se odsčvaju u miliun sjajnih iskricah , i blistaju se kao 
zvjezdice po povćrSju ledenih brčgovah. More predstavlja mečti u daljini nabajane 
kule, tornje i gradove, kao da su stvoreni onaj čas od čista kristala. Razne slike 
približaju se bliže i opet potonu u dubljine morske, neočekivano čini se, da čovćk 
može nigdaljne prodmete rukom doseći ^ skoro bi čovik uuilio, da onde neMfai^ 



— 151 - 

po vMiiih svojih zakonih, nago da dšliiju n6ke £arolie. Međjutim neinj« 
dvgo radotfl ondatejih žiteljah; jerbo ćim se sunce uzdigne malko gore, već taki 
potegne k zapadu, kao da mu se grozi gledati pustoši. Kroz jedau uru svdrA se 
jutro, podne i veder. — Velik je Bog u ddlih svojih 1^ 



Slovo o paka liroreva, sina Svetoslairoira« anaka 01|rova. 

(b staro^raskoga jesUia dranaestog vSka palag ladanja Saharovof ;) 

Preveo Og. OstroUnski. 

(Konac). 

vn, 

PotresoSe se u građu zidovi, a veselje poniče. A Svetoslav mutan san vidjd I 
U Kijevu na gorah sinoć s večera ođčvaste me (reče) cćrnim pokrovom, na krevetu 
tisovom. Cćrpiše mi sinje vino s tugom smčšano, sipahu mi praznim! tulci poganih 
tolkovnikah veliki biser u njedra, i njegovaše me. Već su daske bez gredah u mome 
trfimu zlatopodnom. Svu noć s večera Busove vrane graktaSe u PUsenskom na za- 
voja biSe jarak proti Kisanju, nebili saSao k sinjemu moru? — 

I rekoSe Bojari knezu. „Već kneže tuga ti um preuzd, jer gle dva sokola 
sletjela se s otčieg zlatna stola, poiskati grada Tmutorakana, ali izpiti kacigom Dona. 
Već su sokolom krilca pokratili poganskim! sabijam! , a same ih okovali u negve 
željezne.^ — Tamno biaSe treći dan: dva sunca pom^rknuSe, oba grimizna stupa uga- 
sile se, i i njima mladi mdseci, Oleg i Svetoshiv, tminom se obukoi^e. Na rčči, na 
Kajali, tmina sv6t pokrila; po ruskoj zemlji prostćrSe se Polove!, kao pardužje 
gnfedo, i u more pogreznule, i veliku bSsnost podadoie Hanu. Već snesla se 
huljba na hvalu, veće tresnu nužda na volju, veće vdrže se div (utvora) na zemlju. 
Gotske krasne d^ve bo zapSvaSe na brezih sinjega mora. Zvoneć ruskim zlatom 
poja vrime Busove, zadrfimavaju osvetu Šarokaoovu. A mi i naBa družina žedni 
veselja! 

Tada veliki Svetoslav izroni zlatno Slovo suzami smčSano , i reče : ,,0 moji 
smovi, Igore i Vsevolodel rano ste počeli polovecku zemlju mačevi cvčiiti, a sebi 
slavu iskati, no nečestno odoljeste, nečestno bo kftrv pogansku proliste. VaSa hrabra 
sirca u žestokom čeliku skovana, a u bčsnosti zakaljena. To 11 stvoriste mojoj 
sreferenoj s^dinji ! . . . A već nevidim vladati silnoga , ! bogatoga , i mnogovojnoga 
brata Jaroslava, s Ćčrnigovskimi vitezi, s Moguti, i s Tatrani, i s Šeljbiri, i s Top- 
čaki, i 8 Revugi, i s Oljberi. Ti bo bez šlitovah sa kopjami, klikom puke pobčdjuju. 
Zvoneći pradddovskn slavu, rekoste: Ohrabrimo se sami, prednju slavu i sami ćemo 
postignuti, a zadnju si sami podČIili? A jeli divno, bratjo, staru pomladiti? . . . Dokle 
soko a planini' biva, visoko ptice uzbija, neda gnčzdu svom u bčdu. ^ 

VIII. 

No to je zlo : knezovi mi nepomogoSe , na ništa se godine obratiSe. Gle, 
Urini kriči pod sabijam! poleveckim, a Vladimir pod ranami; tuga i žalost sinu Glčbovu. 

Veliki kneže Vsevolodel nebili ti misiju priletio iz daleka, otčieg zlatna stola 

n bo može« Volgu vesll razkropiti, a Don kacigom izliti. Da bi ti jo» bio, 



— 15« - 

tada bila bi Čaga po nogat, a KoStej po rezan. Ti bo moiei po siihv žifiari 
Sereširi strujati, brabrimi sini GliboTimi. Ti Baj-Ruride i Davida I neplivafe li vas 
obiub zlaćena kacige po kdrvi? ne rikaie U ma obiah dražina kao bikovi, ranjeni 
sabijam! kaljenim! na polju neznanome? 

Stupite, gospodo, na zlatne atremene, za nevolja ovoga vremena, za zemljv 
rusku, za ranu Igorevn, hrabroga Svetoaiavića. 

Galiiki Oamomisle Jaroslavet vifokos£deći na svome zlatokovanom stolu, 
podpiruć gore ugarske svojini žeijeznimi puci, zastupivii kralju put, zatvorivii Du- 
naju vrata, metjući bremena do oblakah, sudeći do Dunava. Groznje tvoje po zemlji 
teku, otvarajući Kijevu vrata, strSljajnći s otćieg zlatna stola Sultane za zemljama« 
Strćljaj, gospodine, Končaka, poganoga Koićeja za zemljo rusku, za rane Igoreve, 
hrabroga Svetoslavića. 

A ti Buj-Ronane i Mistisiave! hrabra misao rosi vaS um na dćio. Visoko* 
pio veći na ASlo u bujnosti, kao soko na včtrih Šireći se, hoteć pticam u bujnosti 
bdolćti. U obiuh bo su železni podprezi pod kacigami latinskim!. Timi potresla 
se zemlja i mnoge strane Hanove. Litvani, Jatvezi , Dremelji, i Polove! sulice svoje 
pov^rgoše, a glave svoje pokloniSe pod timi mačevi ćelikovimi. 

Ali sada kneže Igorel utdmu se sunce svčllosti, a s d^rvlja neblagom listje 
sron!. — Po Rsi i po Suli gradove podćliše« a Igorevu hrabru četu nije probuditi. 
Don ti, kneže^ kliče i zove knezove na pobidu. Olgovići hrabri knezovi dospćli na 
borbu. _ ^ ....;..^... 

trigvar i Vsevolod, I sva tri Mistislavića, ne buda gnteda iestokrilcl! Nepo^ 
bćdnimi žrebi sebi vlasti pribaviste. Kakove su vaše zlatne kaoige i snliee leške, i 
Štiti I Zagradite polju vrata svojim! ofitrirai strčiami za zemlju rusku, n rane Igo« 
reve, hrabroga Svetoslavića. 

IX 

Veće bo Sula ne %ele srebrenim! strujamf k gradu Prejaslavovu, i' Dvina 
blatom teče onim groznim Poločanom pod klikom poganskim. Jedin bo Izeslav, ain 
Vasiljkov, pozvoni svojimi oltrimi mačevi o kacige litovske, uzdćfža slavu dćda 
svojemu Vseslavu, a sam c^rljenimi Štiti na kćrvavoj travi potdrpan litovskimi mačevi. 
I uzdižuć se na krevetu reče: ^Družinu tvoju, kneže, ptice krilmi pokrivaju, a zt£ri 
kćrv ližu.* 

Ne bi tu brata Brečislava, ni drugoga Vsevoloda, jedan bo izroni bisernu duia 
iz hrabra tčla kroz zlatno og&rlje. ZančmiSe glasi » poniče veselje. Trublje trube 
gorodenske. 

Jaroslave i svi unuci Vseslavovil sad ponizit vam je stčgove svoje, spravit 
svoje mače zatupljene, jerbo izskočiste iz dčdinske slave. Vi bo svojimi svadjami 
načeste navoditi poganike na zemlju rusku, na iivot Vseslavov. Kakvo bo biaše 
nasilje od zemlje Polovecke? , 

U sedmom včku Trojanovu vćrže Vseslav žr8b o dčvici sebi miloj. Tig ma- 
muzam! poduprč se na konja i skoči k gradu Kijevu, i dotaknu se d^ržkom kopja 
zlatna stola Kievskoga. Skoči od njega ljutim zv6rem u ponoći, iz Bćlagnda, zn<-^ 



~ 153 — 

vUfli se shijo« maglom a s joira udar! sirikiisaiiii, *) otvori vrata NotogradUt imia 
•lava larodavi, skoči kao vuk do Nemige od Dudutoka. 

Na Nemizi snope steru glavami, mlate mlatcima čelikovima; na govno li« 
vol klada, vtju dnftu od tSIa. Nemicoji kdrvavi bfdgovi nevoljom biSe posijani, po- 
sijani koslima mskik sinpvab. 

Vseslav knez Ijudma sudjaje, kneževom grade ravnale, a $im noćjn vukom 
skakače ; iz Kijeva doskaka dok p^Ui zap6vaie u Tmutorakan velikomu EUrsu vukom 
put preskoči. Tomu u Polotsku zazvoniše na jotronju rano o svetoj Sofii sa zvo- 
sani, a on u Kijevu zvon usiiia. Ako bai i vč$ta đula u druinom tilo, često bčdo 
ftradaie. 

Tomu viiti Bojan i prie, pripi6vkn smislenu reče: ni mudromu, ni hitromu, 
ai placom bitromu, suda božieg neminutL 0, stenjati je rnsko) zemlji, pominjuči 
pdrve godine, i pdrvtjeh knezovah. 

Toga staroga Vladimira ne lahko prigvozditi k goram Kifovskim; toga be 
sada jedni stčzi Rurikovi, a drugi Đavidovi; a rogonosi jim njive om, kopja se poju 
na Dunavu. 

X. 
Jaroslavnin glas sliši; kukavicom neznanom rano kliče; pole^et ću, reče, 
kukavicom na Dunavo, omočit ću bebrovi rukav u Kajali rčci, utdrt ću knezu kdrvave 
rane na utimulom njegovom tčlu. 

Jaroslavna rano plače u Putivlju na prozoru, arekuć: včtre včtrilo, čemu, 
gospodine, nasilno včješi Ćemu gorii bf novake strtle na svome netrudnmne krileu, 
na moga dragoga vojsku? Halo li ti biaše gorab pod oblacib vijaji, ljuljajući kora- 
bove na sinjem moru? Ćemu, gospodine, moje veselje po travi razvijad? 

Jaroslavna rano plače Putivlju gradu na prozoru a rekući: Đn^re slavo- 
tečni I li probio si kamene gore kroz zemlju poloveeku; ti Uu|jao jesi na sebi Sve* 
losbnrove ladje do puka Kobjakova. Doljoljaj, gospodine, moga milog k a^ni , da bi 
neslala knjemu suzab na more rano. 

Jaroslavna rano plače u Putivlju na prozom govoreći: Svčtio i presvčtio 
sonee! Svim toplo i krasno jesi* Ćemu, gospodine, prostrije goreću svoju luč na 
milog moga vojsku? U polju bezvodnom žedja im lukove spreie, tugom jim tulci 
zatvoreni. 

XI. 

Prisnu more o ponoći; idu smorci**) maglamil Igoru knezu Bog put kaže 
iz zemlje polovccke na zemlju rusku* k otčiem zlatnom stolu. Ugasi se večernji 
iar. Igor spava, Igor bdije » Igor misiju polja mčri od velikog Dona do maloga 
Donea« ^»Konja o ponoći!* . . . Ovlur žvižnu za rčkom, veli knezu razumčti. Kneza 
Igora nebil 

Jeknu, zveknu zemlja, zaiumi trava, šatori se polovecki podignule, a Igor 
knez poskoči gornostajem k tčrstiku, i bčUm gogolom na vodu; vdrže se na bdrza 
konja, i skoči s njega bosim vukom, i poteče k lugu Donca, i poleće aokolom pod 



*) lUiiL Maaerbrecber. 
**)lliM Wafferiiula. 



- 154 - 

Mtglaiiii, oMjajuć gwe i labudove , stjntraku, obSdu i užini: Bada Igor soMoa 
poleće, tada Ovlur vukom poteče, tre«u6 sobom studenu rosu; pi'ettečaSe bo svojo 
bdrze konje. 

Đoflec reče: ^Knežo Igoret ne malo ti veličja, a Konjaku neljubja, a ruskoj 
zemlji veselja.^ — Igor reće: ^0 Donče! ne malo ti velićja, ljuljajući knozt na va- 
hivih, steruć njemu zelenu travu na svojih srebrenih brdzih, oddvavU njoga toplimi 
maglami pod sfinora zelena dćrvlja; straieć ga gogolom na vodi^ čajcami na strujah, 
cdmadmi na včtrih. 

Ne teko li reče rčka Stugna, liudu struju imajuć, poždirvfi tudfe potoke, i 
čamce razbljajuć o g^rmove. 

Mladiću knezu Rostisluvu zatvori Dnčper tavne brčgove. 

Plače mali Rostislavova za mladićem knezom Rostislavom. Uvehmi evčtje 
ialostju, i ddrvlje tugom k zemlji se prikloni; a Svrake ne švrakotaie. 

Na slčdu I^orevn jezdi Gsak sa Končakom. Tada vrane ne graktaSe, čavke 
zančmifle, flvrake ne^vrakotaše , po granam! skakutoSe , samo dčtiovi kllktom put k 
rici kazivaie; slavulji veselim pčsnami svgtlost povčdaSe. — Govori Gsak Končak«: 
siKad soko k gnfizdu leti, sokolića ustrčlimo svojim zlatjenim strčlami.^ — Reče Kon* 
čak Gsaku: ^Dokle soko k gnčzdu leti a mi sokolića obvežimo krasnom dčvicom.* 
I reče Gsak KonČaku: »Ako njega ob vežemo krasnom d^ vicom, ni nama bude soko«* 
lić, ni nama krasna dčvica; tad počnu nas ptice biti u polju poloveckom.^ 

xn. 

Pfivao je Bojan i pohode na Svetoslavova pčsnotvorca staroga vremena; Ja- 
roslavovu, Olgovu i Koganovu dragu. Ali težko ti glavi bez plećib , zlo ti tilu bes 
glave, ruskoj aemlji bez Igora. 

Sunce svčlli se n« nebesih, Igor knez u ruskoj zemlji. Dčvice poju na Dn- 
navu* Viju se glasi kroz mors do Kijeva. Igor jezdi po Boričevu k svetoj bogo«- 
rodiei Pirogforskoj. Strane radostne^ gradi veseli, pčvajuć p^sme starim knezom, • 
po tom mladim. 

Slava Igoru Svetoslavića, Buj-^Turu-Vsevolodu , Vladimiru ^oreviću. Zdravi 
knezi i družina, vojujući za Hristjane na pogane puke. Knezom stava i drniiai. 
Amin. 



To je dakle ono glasovito slovo puku Igorevu iz dvanaestog stoletja, pro- 
nadjeno slučajno po grofu Aleksi Musin-Puikinu godine 1795 i pčrvi put tiskom iz- 
dano godine 1800 u Ifoskvi« Osim mnogih prevodah u novoruski poljski i nčmački 
jezik, prevedeno je ovo slovo i u češki jezik po Vaclavu Hanki god. 1821. Ovaj 
sađaioji jogoslavjanski provod ima pred očima samo včrnost prama matici, tako glede 
duha kano i pojedinih rččih, dočim glede historičkih i znanstvenih razjasnjenjah upu* 
^ttjem Ijubopitne fitioce na izvdrstno dčlo g. Hanke, vrčdnog slavoljuba, koi je kako 
Bim kaže, najviSe poradi nas Jugoslavenah izdao to slovo, pofito je najbliže narSčju 
naiem« 

Diviti se moramo videći do kog je stupnja slavjanski jezik već u dvanaestom 
stolčtju razavio se bio^ kakovom klasičnom kratkoćom i milinom no teka već tada 
glasi slavjanski prelazeći iz cčrkvenog u novoruski jezik I JeU mOfuće opisati usno« 



- 155 — 

itma, ioplie i iivahaie pojedine dogedjaje o kojih pimi ere ebori? Jeli moguće 
iiniciti krMje m ejedno njeiaie, i nsoritie ialost JaroslaTie zt dragim avojim t? — - 
U cćIoB alova vidi se kao da vlada Osianov duh. Gdi je tolika nježiiosi u 
jaaik« i miaii naroda o tako starodavnom vremena, zaista t« je morala biti i na po- 
Tećem ateponu isobraženoat dovManska, nego U se to obićno misli; }er,^C4oao 
AjMia poamnioHvmrfl^ -^ kaže jedan starodavni mudroalovac s6verni.*) 



Poslmulea poterntlma ]>• H« m B. 

Od A, S.^ 

n. 

Ostadosmo liod ^najpdrvo^ jer mije svece nestalo. Govorili smo o naSinn 
dočepati se novacah. Ja sam o toj stvari na novo cdiih osam danah razmiSljao, i 
eTO, poSlo mi je za rukom, na kraj jof stati. Neka govori Sto ko hoće, ja sam ob- 
irMo£en, da bez izkustva niSla neima. Cicero, premda drugda jako se vara, — 
' kiko sam ti već napomenuo, — u tome ima pravo, kad veli, da je đogodjajnica ućite- 
Ijica iivota. 

Razmišljavajuć o novcu, napokon sam na to doiao, da je novac stvar izvanj- 
ska, t. j. takova, koju ja nemogu nazvati mojom. Mi mudroslovci zovemo nenaiim 
sve ono, Sto god nije u duhu naiSem: u to&e smo medju svim drugim Ijodma naj- 
pametnii; jer oni zovu n« p. glavu svojom, a jaćji im ju moie uzeti kad mu je 
rolja, oni zovu svojim cčlo tčlo, a jaćji njime radi ito mu je drago. Kolika je to 
ladoria! Samo ono je mojia, Čime' Ja mog&**\]prflvl}ati kako je meni i nikome drugo- 
me drago. Ali, — ćovfik je bitje savdrSeno, t j. omedjaJeno: on jako malo moie, 
a i ono malo spada pod nčkoje granice, prfiko koje se nesmč koraćiti. Ove su 
nedje plod družtvenoga stanja, izvan koga bi ja ravno morao sam si čizme čistiti 
iO bi i sam uživao znoj žuljah mojih. — Ti si me već vi8e putah pitao: bili bolje 
hilo, da se ćovfićanstvo povrati u naravsko stanje, ali da u danaSnjem naprfidujeu 
Pobratime, polag moje misli niko se izvan mene neravna, zato ja ti ju mogu odkriti. 
Ji sam iovćk, koi je prie živio u samoći« a sada žive u pustinji. SluSaj me dakle: 
aeU valjalo^ da počmemo onako živiti, kako su iivili otci, a osobito d6di i pradidi 
laii. Jer mi nevoljnici, kojima je p^rva rM na zemlji bila: kašei! — ml koji 
SBo ovomrčdju plakali i pfivali, — mi, velim, mogli bismo kako tako Živiti;. ali Sto 
Iri bilo 12 onih milion dnSab, koje naS — nevoljnićki — jezik nerazume, ito bi 
Uk> it onih, koji neznado drugo van napinjati se i pokazivati se i onome, koj ih 
liaMlo neieli gledati, — Sto bi bilo iz onih, koji nemogu ni svojim duhom ni tfilom 
I misec danah ni napitak vode pribaviti si, — Ito bi, veDm, bilo iz devet deseCinah ćo« 
vtfaastva?! Tidii H, kamo ono načelo vodi, kojo uči, da svak samo ono uživa, 
Ho si zaslifii, a za drugu zaslugu nezna, izvan: učiti i braniti, budi rMJu budi ia- 
kom krepost i pravednost t. j. — kako ono načelo veli — jedinu sreću čov^čan- 
itra. — Vidifi li, kamo ono načelo 8iba?t — 

*) U 9 br. NeTeoa ima n Slova o pnkn Igorerii nčkoliko pogrčinkah, koje, kako tldđi, lapraviti valja : 

i Na Birani 138 a 7 reda odosgor — mJsto: Koaožskimi Čitaj: Ka^oUhimi. Na strami 159 a 

Sred« o4ougor aiisto: japordicami, čitaj : jMOJteicmm ; a U redu odoagor inčsto rasttgaie. 

fiug: rOBtjaie a 15 reda odoadć mČsto: Tmatorakona, Čiti^: Tmutorakanu, Na $hrani 

MO « 6 red« odas^ m^alo: nastade, Ifisj n6$uM. IVed. 



— 156 - 

NesamSri, ja sam opet zagazio. To je alaboća moja! Odmah aam a noTcem 
gotov. Tri au puta, na kojima može dovdk druge na svoju stranu dobiti. Kroz 
druge razumSvaj sve, jto god nije njegovo, razumčvaj gleđajućna me, i novce, 
j(T oni niti su ja, niti su $lo moga. PArvi put je mito, t. j. da plaćaB onome od 
koga lelit Sto — budi misao, budi koju drogu stvar — dobiti. Za novac se kod nas 
dan danas sve može dobiti; ali ja razmišljam, kako je moći do istoga novca doći, 
jer hsš je on — i tome pravo ima Cicero — bilo svih nadih stvarih. Već odovuda 
vidii, da ae ovim putem do novca doći nemože; jer da bi ga za mito bilo, nebi se 
za njime ni ifilo. — Drugi put je za •dočepati se tudje stvari sila, t j« da — ma- 
kar kojim načinom, — proti volji vlastnikovoj, tudju stvar posvojiS. Ali za silu du- 
ha kod nas se ni malo nemari, a sila telesna nije u našoj vlasti, nju uzd^ržavaju 
novci, kojih mi neimamo. Dakle ni na ovome putu neima iz te stvari niSta! Već a« 
mi se dva načina izncvčrilal Ako i s tretjim tako bude, onda nam drogo neostaja, 
nego i bez sisteme i bez načela gledati da se novca dobije; ako li to nepojde za 
rokom, onda je najbolje, zadovoljiti se i bez njega. Ludost je ići za onim, do šta 
se doći nemože, — to svi znamo, a kako znamo, onako i radimo, pa ćemo dobili 
ono, Sto tražimo. 

Tretji put, na kome se — već sad mogu sigurno ovako reći — može tudja 
t. j. ne svoja, ili ona, koju drugi ima — stvar dobiti, jest istomiSljenost, t. j« 
misli onako, kako drugi hoće, pa ćefi biti i Ijublen, i štovan, i dobiti ćeS što god 
budeš iskao, a često i više nego li želiš. Ovo je načelo iz jzkustva cćrpljeno, dakle 
proti njemu nemože se ništa progovoriti, kakogod ni proti matematičkoj istini. Nemoj 
me zlo razumčii: ovdč se nepita, jeli ovo načelo pošteno, ali nije; — fo pretresi- 
vati spada na nas mudroslovce, i to u samoći, za nas. Jer upušćati se u iztraživa- 
nje razboritosti onih stvarih, koje već obstoje, to je za svakoga, a osobito za poštene 
ljude, jako škakljivo. ^ Ti znaš. da su bili i nadareni i proslavljeni oni muževi, koji 
su broj bogovah na hiljade i hiljade pomnožali; a starac Sokrates moradiaše pogri^ 
nnti, što je sve te bogove u jednoga satčrao. ' Ti znaš, da su glasoviti Graki rimski 
samo stoga poginuli, jer su iskali, da se siromasima po komad zemlje dade, za da 
nebudu prisiljeni drugima robovati pa time i varati i krasti, i otimati, i ubijati druge 
gradjane; a oni, koji su bili proti tome, biabu slavljeni, i na najvišja mčsta dignjeni. 
Ti znaš, da su svi oni ljuto podepsani, koji su govorili, neka bi se manje trošilo, 
manje plaćalo, a više radilo; a drugi, koji su bili proti ovome, biahu štitjeni, hva- 
ljeni i plaćeni. — Vidiš, šta će reći razsudjivati stvari obstojeće. — Načelo, koje sam 
ti priobćio, obstoji, i spazio sam, da se mnogi dobrim uspčhom polag njega vladaju^ 
t. j. da dobivaju ono, za čime idu. 

Dakle ako kaniš koju stvar dobiti, vladaj se polag onoga, koi ju ima^ — 
ako je on nazebao, i ti kašlji, ako je on šepav, i ti hramlji, ako je on ćorav, i ti 
jedno oko stisni, ako je on slaba vida, i ti zažmiri, i t. d. svu njegovu nesreću 
š njime podnašaj, pa budi siguran, da će te on učiniti dčinikom i sreće svoje. Ovo 
načelo osobito — prosti bože, bez ikakve iznimke — stoji kod ženskih. Ali znaj, 
da ima i bćrkatih ženskih, i da mnogim mužkarcima b^rci nerastu. — Nezaboravi^ 
da su naši starci već Mariu Sišmanovu ženu ne kraljicom, nego upravo kraljem 
zvali, — nezaboravi, da su Englezi nfigda apodiktički rekli; 9Kray je bila Elizabeta^ 



- 157 - 

a sadaioji je Jakov kraljica.* — Vdruješ li mi, da je i danas tako? Žene rade, a 
muzefi podnose, — red se je stvarih sasvime okrenuo. — Ti ćeš reći, da sam ja 
našao kamen mndracah, t. j. da sam se ono naučio, oko šta su se svi doktori sred- 
njega vftka bez koristi kroz cčti svoj život mučili. Ovdč će ti pasti na um osobito: 
doktor invincibilis, doktor angelicus, doktor seraficus, doktor profundissimns, i Alber- 
tos Magnus. Bože moj, koliko su ovi muževi ćovčćanstvu pokoristilil — Sini Al- 
berttts napisao je u svojima „memorabilia^ takove stvari, koje, da bi valjale, viie bi 
danas koristile nego li d£la svih dosadašnjih muževah. Ti znaš — barem si ovu knjigu 
sa mnom štio — da on medju mnogima drugima nemogućnostima uči izvanrednim 
načinom, kako može čovčk, koju god hoće dčvojku, za Ijubovcu dobiti, a upravo to 
je, pobratime, danas pogiavita stvar. Kod Albertus-a ima mnogo okolnostih, od ko- 
jih ospčh stoji, ali su se od njegova vrčmena stvari, kako sam ti već kazao ^ okre- 
nale: — danas je dosta da imaš novacah, pa možeš izabirali koju hoćeš. Ja se ni- 
sam nikada nikome zamčrio, a neću ni sada: slušaj me I ima osobah, koje do slave 
više dšrže, nego li do išta drugoga, — tome se nije čuditi: čovčk ide za onime, 
šta neima. Ali slava je jako čudna stvar: ti si se učio gdrčki, i bio si tako srečan, 
da si u ona blažena predpotopska vrSmena nakon pet godinah podobro znao skla- 
njanja gćr£ka sama — hoću da rećem sklanjanja bez iznimakah, a ovih je kod na- 
šega sladke uspomene učitelja bilo više nego li pravilah. Ti znaš, da su stari Girci 
republikanci, slavu i mnčnje skoro istim imenom zvali, ti znaš, da se ni do onoga 
ni do ovoga bez novacah danas doći nemože. Dakle na svaki način novci ostaju 
»aervas rerum gerendarum.^ — Škoda, vdčnj« škoda, što Albertus nije pisao 
kako se može pribaviti ljubav naredah, t. j. kako se mogu cčli narodi popriateyitt 
Pobratime, ovo je popriateljenje u mojim očima najznamenitia stvar našega vremena. 
Različiti narodi nisu drugo nego različiti stališi, a ovi nisu drugo, nego različiti lju- 
di« — Dokle god bude teklo sinovah božjih i sinovah vražjih, dotle, polag moga 
mnSnja, neima dobra na zemlji. Šio je nčkoj rimski car rekao, da: ali on je bog,— > 
t j. ako sa druga čeljad ljudi; ali; da je samo on čovčk> — L j. da au svi ostali 
samo cčrvi, samo pulvis et umbra, — ove njegove rčči stale su mnogo vrčmena 
pred njime, a stoje i za njime do sada, i — bog zna — ' kada će svoju valjanost izgubiti. 
Ja sam ti kazao, kojime se načinom može do novacah doći, — a time sam 
rečeno pitanje razpravio. Nemoj me izsmčhatil nemoj mi poslati praznu mošnju 
s pisoiom: ^kad imaš novacah, evo ti mošnja, za da ih uzmogneš kamo spravljati.^ 
Ti znaš, da se ovakovi ljudi, kao Što sam ja, vazda muče bez koristi, ovakovi ljudi 
vazda drugačie govore, a drugačie rade. To s toga biva. Sto oni razlučujn usebnost 
od izvansebnosti stvarih, — „vidimo kako biva, ali mi nemožemo tako raditi.^ — 
Zato^ pobratime, najbolje ćeš učiniti i ti i svi okorćli Hčrvati, ako me sažalite i o- 
provčrgnete, rekavši — mutatis mutandis — a Demostenom: ,,HčrvatiI čudno je to, 
da vas onaj uči kako se može novca nabaviti, koj ga sam neima.^ Ostani kod sta- 
roga kako i ja: novca ćeš imati time više, čim ćeš ga manje trebovati, a trebati ćeš 
ga tiaae manje, čime ćeš biti zadovoljni!. Zadovoljan ćeš biti, ako nebudeš više is- 
kao, nego li ti je treba za moći krčpostno živeti. Opet mi papira nestade! — Još ti 
aižla nisam pisao o mome putovanju, i o životu mome u Zagrebu. tome očeki- 
▼aj pdrvom jfpUkom pismo* 



narodne poulovlee fllHk«. 

Bčli se kao snčg. 

B£li se kao tava na mčsecu. 

Bit će mišja rupa za dukat. 

Bit će Saći gaće, ali neznani kad će. 

Bežao je od vaSke, pak je pao medvčdu n Šake. 

Bdži kao vrag od kćrsta. 

B£zi su sramni, al su probitačni. 

BSžac se dćrži jednog puta, a potčra sto. 

Bčžanova majka pčva, a Stojanova plače. 

Blagovčst^ pripovčst. 



Uskok HLariinAn. 



Harodna 

Vino piju Taroi Trebtnjani 
V Trebinja p'tda Ineloaid, 
Hedju DJiiM Uikok Karimoie« 
Kad M Tarci napojite vina. 
Tad besčde Uskok Karimanu: 
„Oj Turčine Uskok Karimane, 
„Sto se Tare oieniti nećeš 
„h Trebinja Turkinjom đ^vojkom? 
„Bvo ovdč do trideset agab« 
„Svaki ima a dvora svojemu 
„Koji kćerca, koji milu seju; 
„Prosi Ture gdi je tebi drago> 
„Od Tebe se nitko ponest neće, 
„Svai 6e dati za tebe ddvojku.*' 
Ma bes^di Uskok Karimane: 
„čujete li Turci, bratjo moja! 
„Nemislim se Zenit u Trebiojn 
„Ni Turkinjom ni vlaskom dćvojkom; 
„No ću jednu Četu pokupiti, 
„Pak ću poći Ćevu na krajinu, 
„B^loj kuli Dnga vojevode; 
„Bćln ĆQ no kalo poharati, 
„A njegovu posčći trn glavu, 
Jlein ću mu kćerca zarobiti, 
„Dovest ću je u Trebinja grada, 
„Pak je hoću junak poturčiti, 
„Uzet ća je za vjrna ^ubovcu.' * 
Ačč bieie brate, odilict, 
Ona ode od ostah do uslab, 
Doklam dodje do vojvode Draga* 
Kad to čuo \ojevođa Drago, 
Bojaie se Uskok Karimana, 
f)k on piSe jednu sitno knjigu, 
Ter je ia^e n Ercegovino, 



pCsma. 

U Rudine selo Sarencima, 
A no ruke Kresojevič K^rslo: 
ipĆ^jei fi DM Kreaojević Kšrste! 
„IzgAi mi Uskok Karimana; 
„Ako tebi Bog i sreća dade, 
^Te izgubii Uskok Karimana, 
„Bčži k meni Ćevn na krajinu, 
„Vira moja mene neobihi 
„Bčle ću ti dvore ograditi 
„Kod mojieh, boQe od mojieh; 
„Sve imanje troje popunit ću, 
„I dat ću ti JeSu za Periiu.** 
Knjiga dodje Kresojević Kerstu, 
Kad on viifje Što mo knjiga kale, 
Knjigo gleda, pa »e knjiti smčfe: 
„Bose milit čuda velikoga I 
„Od koga se plati vojevoda! 
„Da od koga, reće ni od koga, 
„Od Turčina jednog nevčmikat** 
To vrieme malo posiojnlo, 
Malo stade do (j^nrgjeva dana. 
Pa se diie Uskok Karimane 
U Radine da on kupi ovce. 
Gdč god Ture bčie dohodilo, 
Svaki mjernu ovcu darivaSe, 
Ko nedade silom otimaSe, 
Dokle do4ie o selo Šarence 
BaS pod kulo Kresojević Kčrsta, 
Na Ćatimju na vodo studeno, 
Ta nahodi Kčrstovu ^obovco. 
Bo^u njojzi pomoć nazivaše: 
„Božja pomoć, Kčrstova Ljubovcol* 
I ona mu pomoć privataSe. 
Joi joj veli Uskok Knilmane; 



- ite - 



,0) B««a li Kintom Ipborto! 
,Dođaj Beni Tode a maStrafi, 
,Jer aam Tarčin oie^BM QqIo." 
Kad to čula Ktotova Ijnbovca, 
Dodade ma rode o mastrafi; 
Nehtd Turčin vodu ni maitfafu. 
No Sdrbkinja aa Mlu nikn; 
M« ma veli Kčntova IjaboTca! 
„Sidi s aurom, Vtkok Karimane, 
9 Jer, tako mi Boga ToUkoga! 
aDa to Tidi moj diver Periso, 
»Bi OB troja iagnbio gloTa^^ 
To Penii« i slaia i gleda 
Sa čardaka aa biolo kale. 



Pa on pali sjigna djafordara. 
Te pogodi Uakok K.arimana 
Posred pasa, ukide ga s glaaa, 
M^rtav pado kod vode Ćat^n^e. 
V to doba Kerato priskožio. 
Te s Turčina skinuo oru^; 
Pak B otole bra^a podigoše, 
Pobčgose čevu m Knginu, 
Bilu dvora vojevode Draga. 
Tu jib Drago dočekao divno. 
Bdio im je dvore ogradio, 
Kod svojiek, Mpse od svojieh, 
Pod punio sve njioo imanje; 
I dade mu Jesu aa Peruia. 



Pozdrav 

bra^i B. Antoikoviću, 0. BartuUću i I. A. Bčrliću. 
Od Gj. Kranjčića. 

Zdravo da sto, bra^o, Sloino dakle, sloitao, 

Na knjiievBom polja, Naprčd hajd po i 

Jer nam obećaste Kom se k ei^o 

Tto budaćnosl bo^u. K presveti dokif. 



Vi ste blagu nadu 
U grudih svog roda 
Uzpirili srČdstvom 
Vašeg pčrvog ploda. 

Vi ste bnuni primČr 
Inoj bra^i dali. 
Vi ste Činom svojim 
Sve M8 sfm pof vali 



Sreća doma i roda, 
1 raavitak sila* 
Dusevnib mu, budi 
Zadaća vam mila. 

Obilna va« čeka 
Bod nareda pla^a, 
NaprM! - tf«t ook vidi. 
Da sto vdfM bn^a. 



Ođvonetka. 

Zagonetke a 8. br. Nevena bivie. 
Od S. Novoinoga. 



Bčli dvori od kib svčt se bdii, 
Na pregradke kt sa raadč^eni, 
U te cčrai djaci namčiteni, 
Uboai kim gradju su nančli — ' 
To je — hitjigfi sada svim dokučna. 
Fregfadd su redom bČli Uti^ 
Skna pako cčrni djaci isti, 



Što izmisli sve poučna vila 
Znanost, ama ^ndskog svčtla srdka; 
ljudi i i^ome jesu bratja šore 
Roda svoga, š njimi ak' ga dvoio — 
Moć predsudah pretlaje opako* 
Blago aomUi, kl manoatl Itnjo, 
Cdč a knjige snttko lUKvinuo. 



— Gkfoviti češki liistoriograf g. Fr. Pa- 
lad^7 odrekao te je ravnateljstva češkoga mu- 
koje bi jmtern izbora g. V. Strobaha 



podcijene. Kako se čuje, namčrava g, Pklackj 
odreći se sasvime javnog« Života, te samo tvo* 
jom dogodovštinom ćehab baviti i e. 



— IflO — 



— Narodno ^osIko fHfpodantTmo dimftvo 
mi pisalo jo natMaj sa iapraiiijoao miBlo ured- 
nika Reskog gospoH. Kala « Tjfdennik * Re6eno 
druitvo prima do 31. Oiigka dotidne' molbenice. 



--i> Tedi^en ore.fodiso^aiafit ^ to « Is- 
sfcoj Jnbtfciiai hiljadttfodil^ieg okalanka bo- 
šnof log caratva. 



Različite vHti. 



•*- Od^r kamoga anda n Berlina odredio 
je na predlog diriavnog odvtoika da se Hei- 
ne-ov „Komaneero*^ ne samo sabrani, već ako 
se gdćgod saCeČe, odmalr i uniiti, i to kao ito 
se veli, radi nedostojnog saddriija spomemitog 
d^. 

— Pdrvi svesak „dogodovštine amerikan- 
ske revolueie** Stoje podnaslovom: ,History ef 
Ibe American RevoluHon by George Baercroft, 
fisq.* jar isiUo, hvale jednoglasno sve sname- 



nitie engleske novine, te kaiu, da je to ni^ 
dragocčnie dilo spomenute dobo. 

— Engleski list j^Moraing Post* donosi mk 
nimivn vist, da će ae na skoro ni^Mpia d^ 
vojka u Engleskoj — Ho de svakako mnofo 
reći -^ udati. Ona je visokoga roda , kći n^- 
me knesa Sootberiandakog, isM }<4 jo'ConstaBce 
Lady Leveson Gowery a sretan iyesin sanćnik je 
sin bogatog Marquis-a WestaunsterBkog, od koje- 
ga će naslćdovati 1000 L. svakdat^ dohodka 



Mmkimlee. 



*^ Niki p^ani sofiak^ koj seje voaio na pro- 
stih kolih sa upregnuta dva vola^ susretne svog 
spahiu u koćii sa Četiri .4ila koi^a, te mu se 
neukioni s puta. Spahia ga sastavi i upita: 
i^Posaajei li ti mene?** ~ ,Posaigem** „Kaii 
4aklem, tko sam ja?«* — ^Gospodin« — „K 
ćje je to selo?« — „Moje!** ■^— odgovori se- 
(ak. — Spahia ode daj^e. - Drugi dan dade 
spahia 4losvati seljaka, da mu mSiio takvofa 
(tade, ho bi seljaka iivo na svog spahiu spo« 
ml^jalo« Soyak do^je sav tronut pred svog 
spahiu, at^j ga opet upita: ,Posnaš li me, moj 
dragi?* So^ak ao uplail; jer se dosčti', da u 
takvom sluč^u, . gdd «pahie siromahu soyaku 
kažu , moj drugi** istome Idskova mast nesikli;-— 
nu on se ipak odvaži pa na pitaige spahie od- 
govori : „Posifam, Čestiti gospodara !** — »Da- 
klem kaši, iko sam ja?** — ,Nal milostivi gospo- 
dar I** — j,A čge je to aelo?*^ *- ,|$ada je vaie« če- 



stiti gospodine, alijnčor biaie moge, jer anin 
bio p^!* odgovori osbiSaa seljak. Spahia ae 
nasmije, jer mu se je taj odgovor dopao; i ne 
sano Ho je ubogom seljaku namč^jenu kaitigv 
oproitio, već ga je nadarena kući odpustio. 

— Nćki iidov prodao je seljaku koign nu 
oranje. Za koj dan opasi se^ak da mu je 
koig slčp, t.potčra iidova pred sudca. Židov 
upita se(iaka:' ,,Car novaca konj sa oruiye?** 

.Se^ak odgovori: »Istina bog, koi^ dobro ere, 
ali je slčp.** — A iidov mu presčče rčč: »Ele 
dovdče, jesi liti ko^ja knpie da ti novine čita ?« 

— Bivii nikoji čovčk nialo napit, prge 
nego će na svog ko^ja sasčst, prekčrsti ne, 
pa glasno reče: «Boie pomosi i svi svetci bo-> 
i^!** pak onda uaakočiv spade na drugu stnuiu 
koiya. ,OhoI«reče; ,mlogo vas je svetacah, pak 
ste me prebacili, deder nek vas polovica ckI- 
stupi!« 



ČMka. ' 

— DimiMmI hikiišUkđ. Svasok 8. j,Pae 
Ćajiek« spolskdhood4m. Fr.L. Riegevu. ,,Dd- 
biiii) fodU^ s franc. pHi. Joa. J. LitndnskL V 
Prase. PospiiU 1851. str. 100. Gena 18 kr. sr. 
Svaseki ,J>c^a.« Pf. Ji^ć Kolar. Str.84.Ce- 
na 12 kr. sr. 



BlbllogMifla« 

PolIiBi. 

— Anna s IVio&rsel«. Powie4ć, Prses Au« 
tora 6ossosyiAsktego. W WrocDiwiu. Nnkjfti^ 
dem Zygm. SchleUera. 1852 m. 8. 1. TaL lO. g^. 

— Sonia. Romana. Fnes Autora Bnuuu 
W Mf^ocAiviu. Nakfaden Zygm. Schletlem 185a 
m. 8. 12 gr. 



B^zotUkom narodne lUkarni^e Đra. LjudevitaGaja. 




ZabaTni I poučni list* 

OdguTOrni arednik: 

JHirko Bogavić. 



Oraj b*ll«tri«ii£ki žaaopia islasl poarMovanjea Matice Uirake avake aaielje jedanput i to n iSetrMak na cilon arku. Claa 

»a i« ■• gadiau sa domaja bas poitarlae 4 for ar. » sa Israajako a poitarlaom 5 for. ar. Frađplata na pol Ili na €a- 

tvirt go4. prianJ^raa }• gora nasaaćeaoj oilogo^ianjoj cfni. 

«== ■ r ■ g . ■■ ■ r =^s= . - aaB^BsaasaB=aaca^aaaaaag3gsBxsaaBBBaBBaa8a^— Baaaae^asga— 

U Celvferlak 11. Ožujka. 1852, TeČiU I. 




ljubav mlađlanaa 

Od Ljud. Vukotinovića, 



Tko će opbat one boje, 
Ktmi zemlja gori, 
K.»da mladić pdrvipoia 
Sti^iv y>^l>i sbori? 
V okruf« ovih bojali 

Sdrce u moru divne «U»tiMr^''"^''*'''f:' ^^*' 



RazU>pljeno pliva. 

Kao Čamac, koj bqa feala 
Po počini blodi, / 

Tako sčrce vik tumara, 
Te se neprobudi. 



V" y' 



Mladić svčte čarobne si 
Uzneieno snuje, 
I u ilotin sladkih brigak 
Pokoj sebi trnje; 

Uzdiie se u nebesa, 
TČii se obsČnom, Vt "fi -^ 
U razblttdi raztreienoj 
Tčrga cvčt s korenom. 

Ko ito mornar bez zakona 
More neprebrodi. 
Od ljubavi tako pčrve, 
Plodom cvčt nerodi! . . . 



/ 






-*\(' 



SužanJ. 

Od M. Stojanovića. 
(Konac). 

V. 

šio 86 tiče domaćeg života Sibirianacah, netreba im se mnogo stararati za 
Btterialne potrebe života, sigurnih sredstvah za uzddržavanje imadu uvšk. Svega 
ima đoata. Divjad i ribe dobivaju s malim trudom. Novac ondć neide, niti ima 
vrčdnost; samo jaka pitja i duvan cdne Sibirjani. 

„Moj domaćin/ veli Kopeć na jednom mistu u svom dnevniku „prigledao je 
pri mom dolazku moje stvari, naime duvan i nćke malenkosti, pak mi rečd, da se 
neplaiim, jer ću ondd moći krasno živiti. Uze on tri funta duvana, pokloni ih Kam- 
iadalima, i donese mi od njih samo kao kamatu krasnih suvih ribah^ svakojakih pti- 



— 162 — 

cah, jagodah i mI6ka od sćvernib košotah. Kad aam to vidio, olirabrio sam se utS- 
hom, da neću barem morat skapat od noToIje i glada.^ 

^Koncem druge godine moga prognanstva, kad sam već bio izgubio nadu, da 
ću ikad više vidit avoju milu domovinu, trapiše mi ledenu dušu hiljade gorkih i če- 
mernih mislih. Ja jedan dan zadubljen u toli gorka promišljavanja , a eto dotšrča 
sav osupnjen od straha moj domaćin, te reče: „Eno blizu luke brod, eno brodl^ 
Ja mu rekoh : „Pak treba da se veselite nad tim, a ne da bičdite od straha.^ On mi 
odgovori: „Tko zna Sta nam isti brod nosi, radost ili žalost.^ Dogadja se ond6 
Često, da zapovčdnik, namčravajuć udariti harač i globu na žiteljstvo, krivo izvčsti 
carskog namSstnika u Jakutsku, da je buknula buna i žiteljstvo odreklo se pokornosti, 
na što ga namčstnik opunovlasti poslužit se prčkim sudom, te on onda žari i pali, i 
dčli sud po svojoj volji, kao ttočine bosanski Turci s bfidnom rajom; — globi, oti- 
ma i guli kukavne ljude; jerbo vlada je odprie jedva poslč nčkoliko godinah bivala 
izvčstjena a takvih nasiljah. Sad već svake godine stižu odande včsti u Petrograd.^ 

„Skoro dvč ure^ pripovčda dalje Eopeć „bile su prošle odkakome moj do- 
maćin izvčstio došastju broda, kad ncgednoč stupi k meni u sobu zapovčdnik 
mčstni sa kapitanom od broda. Čira sam ih ja smotrio, obuze me nčkakva slabost i 
nesvčst, jerbo sam mislio, da Qvi k mčni dolaze navčstit mi, da sam osudjen na 
sm^rt. Zapovčdnik pozdravi me uljudno i kaza: da mi car Pavao I. poklanja život 
i slobodu, Izpčrva ja to nisam včrovao, zapovčdnik i kapitan od broda Sami nisu 
znali, šta da čine, kad im ja odgovorih, da sam gotov onaj čas poginuti, nek samo 
jedanput bude kraj mojih mukah.^ Kopeć padne u nesvčst, priskoče mu u pomoć, i 
kamenitom slrčljom otvore mu žilu, i^r jedva za jednu žlicu izidje kćrvi. Poslč nč-- 
kog vrčmena dojde opet- k sebi i zamoli : „Dopustite mi izajti na obalu i malko se 
prošetati.^ Zapovčdnik mu odgovori, da je sad već slobodan, i može ići svakud bez 
straže, izim ako želi, da ga tko prati. „Sad^ veli Kopeć, „sad sam već počeo v£- 
rovati, da sam alobodan, kad sam to čuo od zapovčdnika. S mojim starim pratioceoi 
odoh k moru, gdč mi ae sve pokazivaše u nčkoj drugoj slici, nego prie. Bio sam 
od radosti izvan sebe i bio bi sčrnuo u more, da me stražanin nezadćrža.^ 

„PovrativBi se u stan najdoh ondč mnogo svčtine, muževah i ženah, kojim 
prie nije bilo dozvoljeno posčtit me. Svaka je žena dončla štogod, da mi pokloni: 
raznih jagodah, ribah, pticah itd. Na mom kamenitom stolu najdoh bocu araka, oko 
četiri funte šećera i snopić voštanih svčćicah; to mi je poklonio kapetan od broda. 
Dodje na to i ondašnji stari svctjenik, i pokle smo svi skupa zahvalili se Bogu, 
sčdnemo i skupa užinamo, što je dao Bog. Sčdeći tako u kiti, svako od nas poče 
spominjat se svoje mile domovine, i svakog obliše grozne suze. Svetjenik i zapo- 
včdnik žališe gorkim sircem, što već neimadoše nade, da će ikad više vidčt svoju 
domovinu; svetjenik zato. Stoje tamo namčstjen za života svoga, a zapovčdnik, jer 
se nije uzdao izslužiti u onoj svčta strani odredjeno vrčme. 

„Od prilike,'' reče zapovčdnik meni, „i vi ćete još najmanje dve ili tri go*- 
dine morat' ovdč boraviti; jerbo brod, što je amo prispčo i dončo včst o vašem iz- 
bavljenju, već sutra odlazi k ostrovih, Sto su u sinjem moru, i tek posli 2->*'3 go- 
dine, kad ae, i ako se povrati^ i medjutim nebude drugo prilike, uzet će vas sa sq-k 
bom u Europu.^ 



n 

Prošlo je dulje vreniena^ kad jedan dan dodje cafovćdnik Okotska opet k 
gjeneralu Kopeću, i kazi mu, da je nčkakyi britanski brod odcfipljen burom od flote, 
onišao u ondašnju luku; zato reče: Evo pisma za Petrograd, pak ih prčko Irkutska 
pošaljite dalje. Ali britanski brod već posK nekoliko danah odi srojim putem, a 
Kopeć opet ostd gdč je i bio. Zapov^dnik sa izpcniti svoju dažnost domisli se naj- 
posiS i odluči kopnom putovati s gjeneralom, nebiP ova| sam što prie izbavio se 
KamSatkc. Zato dade skupiti oko 300 pasah i jelcnah vozećih, dade ih zapreci pod 
saonice, uze nčkoličinu oružanih vojnikah, do 15 tnmačah, dade ^remiti za put 
nuždno množtvo suvih ribah i jelenskog mesa, na put — uzduž obale mdrzla mora kam- 
tedalskog, na put — koi je kopnom desetkrat dalji, teži i pogibelnii, nego morem. 

Prie nego su putnici krenuli se s mčsta, zažvali su u pomoć Boga pomoć- 
nika, i stari svetjenik blagoslovio ih je pri poiazkn, i poklonio gjeneralu jedan sre- 
breni kčrst, na kom su urezane bile ove rčči: ^Prid tobom o kriSe, klanjamo se i 
očekujemo drugo usk^rsnutje. U k^rstu je spasenje.* 

Pod saonice gjenerala Kopeća biaše zapreženo trinaest pasah, rađa je bila 
od kajišah, uzdah nije bilo, samo jedan prost i nenpreien' pas kasaše kao* vodja na- 
prSd. ffamfiadal običaje sfeti sa strane na saonice, 1 dćrži se za ručice od saonicah, 
i jerbo ima na nogama gvozdene Spliače, zato dugo nesčdi, nego se utMcuje sa psima. 
U ruci nosi debeo, dugačak štap s gvozdenim šiljkom, ostoi zvan, i s ovim ustatlja 
pse i saonice. Gornji kraj iste štake obložen je mno^mi gvozdenim! kolobari i na- 
kitjen praporci, od čega se pSi najviše plaše, i isti štap zastupa bič. 

^Na jednoć^ veli Kopeć „povikaše svi u jedno gćrlo i zveknufe Svimi štakami. 
Psi poletiSe ^o ikad bdrže mogoše; činilo se, kao da će v§tar poottozati glave vo- 
zećih ae. Tako lete psi dok se zamore, pak kasnije laglje. Saonice I psi lete po- 
vdrSjem smćrznuta snčga kao po ledu, zato se može onako hitro Jetiti; počiva s« 
samo noćju. Prie nego se kretje na put, psi moraju kroz nčkoliko danah izgladniti, 
a za konak traži se na putu kakva šumica, iH mčsto, ha koje izbaca more dosta 
ddrvah; ondč legnu najprie psi i odmore se za dvč ure, te posIS svaki dobie po 
jednu suvu ribicu, i taj mu obrok mora dosta biti za 24 ure.* 

Tako je gjeneral Kopeć putovao do Irkutska. Odande dofo je s karavanom 
do Moskve, i tek povrativSi se v svoju domovinu doznao je pobližje, kako je onaj 
vMi tirgovac, što ga je našo n Okotskom na morskoj obaH sčdećeg na kladi, nje- 
gova pisma dobavio v Petrograd, gdfi mu je molbenica njegova poslS sm^rti carice 
Katarine na godinu dospčla u ruke Pavla I. Ovom vladatelju imao se zahvatili na 
životu i slobodf. Jer ovaj ga je dao naći i izbaviti. Za vr^e, dok je Kopeć bio u 
progmmstvn, tražiše u deinjoj Kamšatki i po drugih gradovih dva ruska pukovnika. 
Katarina II. biaše ih poslala u zatočenje, al* jerbo su im promtnjena imeita, nemo- 
gaie ih naći. Kroz duffe vrčmena bio je i Kopeć u istom položaju, i nikad nebi se 
Uo povratio u svoju milu domovinu, nit bi ga domaće ogrialo sunce, da nebiaSe 
onog poitena Mrgovea. 



~ 164 — 
Cettri Inđjaka. 

(Indijska pripovĆst. Iz Oriental Annual for 1839). 

U indijskom predčlu Dekkan imao se je svetkovati veliki praznik „S ama ra- 
dan a m^ nazvani, četiri bramina susreto&e se na putu onamo i posič kako bi jedan 
od drugoga saznao, da im je jedan cilj putovanja, odlučiše, da će ostali put u družtvu 
prevaliti. — Tako idući nčko vrčme, sukobe jednog vojnika, koj, došavši pored njih, 
poziiravi ih po tamošnjem adetu pružeći prama njima ruku dočimrei^e: „Dandam"- 
aryal^ t. j. „Slava gospodaru!^ na što mu se sva četiri bramina Ičpo zahvale te put 
svoj nastave. 

Skoro zatim dodju oni do j'^dnog vrčla pokraj puta, kod koga čim se bistre 
vode ponapiju, u hladu tamarindijskog dčrveta sednu da se malko odmore. Budući 
da nisu imali o čem drugom govoriti, tako padne jednomu izmedju njih na um, da 
prekine mucanje te zato prama ostalim reče: 

„Zaista valja priznati, da je onaj vojnik, što ga malo prije sretosmo, pošten 
i pametan čovSk. Jeste li vidfili kako me je osobito Ićpo i priatno pozdravio?^ 

„On nije tebe pozdravio, nego roenel^ reče drugi. 

„Vi se obojica jako varate^ reče treći Ja vas moga uvčriti, da je on samo. 
mene pozdravio. Ta mogli ste vidčti kako je — rekavši: Slava gospodaru I — oči 
na moju strana okrenuo.^ 

^Nije^boga mi tako^ prihvati sad četvirli „on nije nikog drugog osim mene 
pozdravio; zašto bi mu ja inače bio odgovorio: da si blagosovljen I^ — 

I tako se malo po malo svađe; pa nije baš mnogo falilo te bi se još poča* 
pali bili; da srećom jedan izmedja njih svojim drugovima slčdeći savčt nedade: 

, Zašto da se mi uzalud svadjamo? Makar se koliko mu drago izmedju sebe 
ružili, makar se, kao najveći prostaci i počupali, hoće li se time naša svadja raz- 
praviti. Tko može u tom bolje presuditi od onoga koj nas je zavadio? Vojnik, 
koga smo srčli i koi je jednoga od nas pozdravio^ još vdrlo daleko nije. Mislim 
indi, da t^rčimo bdrzo za njim, da iz njegovih nstah doznamo, koga je od nas čet- 
vorice pozdravio.^ 

Svi priznađu da je ovaj savčt v6rlo pametan i prime ga rado. Tako pohi- 
tivši za vojnikom stignu ga čitav sat daleko od onog mčsta, gdč ih je pozdravio. 
Kako ga s daleka ugledaju, poviču na njega da stane, zatim mu se prikuče, te mu 
kažu, oko šta su se svadili , i zamole ga , da ih on , kazavši, koga je pozdravio^ 
pomiri. 

Vojnik odmah iz njihove tužbe vidi, s kakvim Ijudma ima posla ; i namislivši, 
da se S njima malo pošali, odgovori im ozbiljno: „Najludjega od vas četvorice je- 
sam pozdravio!^ Po tom okrene im ledja i otide svojim putem. Bramini zabunjeni 
ovim odgovorom vrate se takodjer njiovim putem i nčko vrčme podju onako ćuteći« 
No pozdrav vojnikov tako im je jako na sćrcu ležao, da opet svadja o tom 
postade još žešća. Sad je svaki osnivao pravo svoje na rččima vojnika; svaki je 
od njih četvorice sebi laskao, da je on mnogo ludji od ostalih. 

Dokazivajući svaki, da je on najludji izmedju njih, tako se zavade, da bi se 
juista morali potući, da onaj predjaSni dosčUjivac neizmisli drugi savčt 



— 165 — 

,Ja dirilm^ veli ^jednako, da samjaladji od svakoga vaa, a vi svaki dir- 
žite to za sebe. Sad mi kažite, ako se mi i oderemo vičući, ako se i iztaćemo« 
hoćemo ii s tim presaditi, čija je ludost najveća? Ja velim, da mi za sad prestanemo 
od svadje. Eto smo blizu Darmapura; ajdemo tamo na sud^ pak ćemo zamoliti sta- 
rešine ondašnjo, da nas oni pomire.^ 

Onaj se savčt svima učini včrio pametan, i svi na to pristanu. 

Oni tamo ni u kakav bolji čas nebi mogli doći. Tek se slarešine Darma- 
porske, bramini i ostali, biahu skupili u sud; i budući da taj dan nisu imali kakva 
vainiega posla, tako putnike odmah uzeše unutra« i zapovdde im, da kažu, Sta imaju* 
Jedan od njih četvorice stupi napdrvo, izkaže sve po redu, šta se zbog vojnikova 
pozdrava i dvoličnoga odgovora medju njima dogodilo. 

Slušajući sudije ovo pripovčdanje nekoliko su se putah grohotom pasmijali, 
Predsčdnik, budući veliki veseljak, neizkazano se obraduje ovoj zgodi, da se razve- 
seli. Talio on kao bez ikakve šale zapovddi, da svi ćute, pa tužiteljima kaže ovako* 
^Budući da ste vi ljudi izdaleka, i u ovome mčstu nepoznati, zato nije moguće tu 
stvar presuditi po svedocima. Ja mislim, vi samo na ovaj način možete vaše sudije 
obavistiti: svaki od vas redom da pripovčdi po jedan dogodjaj iz svoga života, koj 
hidost njegovu najočevidnie pokazuje. Pošto vas mi saslušamo, onda ćemo tek moći 
presuditi, koi je od vas četvorice u tom pdrvi, i kome dakle pozdrav vojnikov pri- 
pada.^ — Tužitelji svi pristanu na to. 

Pervi od bramina, kome se zapovčdi da govori, poče ovako: 

„Kao što vidite, moje odčlo nije baš najlipše, i ovako poderan i oderpan 
neidem ja tek od danas ili juče. Pćrvi je uzrok ovoga moga hdrdjavog odčia ovaj : 
jedan bogat tdrgovac iz našega susčdstva, koj velike milostinje braminima daje, po- 
kloni mi prie nikoliko godinah dva komada najičpše svile, kakva se igda u našem 
selu vidila« da načinim haljine. Ja ih pokažem svima mojim priateljima, koji ih se 
nisu mogli dosta nagledati i načuditi im se. Tako srećni dobitak, govoraše oni, može biti 
samo nagrada za dobra dčla, koja si ti činio u predjašnjemu životu. Prie nego na- 
činim haljine, operem po običaju oba komada, da bi ih očistio od poganStine; koja 
je za njih prionula od rukoh tkalčevib i tćrgovačkih. Po tom, da bi ih osušio, pri- 
vezen svaki kraj za jednu granu od d^rveta; u tom nčkakvo pseto iznenada 
protdrči izpod njih 3 ja to opazim, kad je ono već podaleko bilo, i nisam mogao 
opravo znati, jeli dovatilo do njih i opoganilo ih opet. Zapitam moju dčcu, no ona 
ni odgovore, da nisu na to pazila. Kako bi se ja sad ove sumnje izbavio ? Nače- 
tveronožim se tako, da ledja moja od prilike toliko visoka budu kao u pseta, pa se 
onako provnčem izpod komada svile. „Jesam li dovatio?^ zapitam moju dčcu, koja 
su gledala. Ona odgovore: „nisi.^ Čuvši ovaj veseli glas, ja skočim od radosti. U 
tom padne mi u jedanput na um> da je pseto bilo rep zakovdrčilo, i tako da je svo- 
jim repom moglo dovaliti komade moje svile. Da bi se u ton uvčrio, privežem 
obimjeni. gore sdrp na ledja, pa počnem opet ogledati kao i prije. Dčca moja, kojoj 
sam preporučio, da dobro paze, kažu mi, da je sćrp sad malo dovatio do svile. 
Sad nemogući sumnjati, da je tako isto i rep pseći dohvatio, spopadnem u Ijutosti, 
koja je svaki razlog u meni zabunila bila, komade svile, i sve ih izderem u kćrpe.^ 
„Ovaj se dogodjaj naskoro razglasi po svoj okolici, i ivi me stanu đdržati za 



— 166 — 

ludjaka. Jedan veljašo: ^Bai da j« pseto, dovativSi repom stojhm, konUde svile i 
Opoganilo, nisiU ih mogao drugim pranjem opet očistiti?^ -^ Drugi reljaie: f,JMA 
li bolje bilo, da si one komade ^vile poklonio siromašnim nadničarima, nego Mo f& 
ih poderao? Ko će ti u nnprddak posld tako budalaštine opet haljine pokiMiti?^ — 
Kamo sreća, da se ovo posUdnje nije posvčdoćilo! Od tada, kad bi sam koga za- 
molio za pomoć^ da bi se pristojno od^o, sve bi mi odgovorili: ^Valja dn si dobio 
volju, da svilu opet podereS u kdrpe?^ 

Kad svdrši mi svoju pripovist, rete jedan od sudiah: «Rek# bi, da vi ttinte 
v^rlo dobro ići na četiri noge.^ — ,)Znam, da kako^ odgovori bramin „u tome Sisai 
ja osobito vj^it-^evo sad da vidite 1^ -*« Po tom se naćetvermaii, pa onako ćetvo«- 
ronožke proleti po sobi dva tri put i tamo i amo, tako da svi, koji sn gledali, malo 
nisu popucali od smčha. 

^To je dosta^ rekne predsSdnik „ovo što smo sad ćuli, svSdoči mnogo sa 
vas, ali prie nego ito presudimo, moramo vidjeti, kakova će svčdočanstva njihove 
ludosti ovi drugi pokazati.^ — Po tom drugi bramin počme ovako govoriti: 

„Jedanput se oglasi, da će « naSemu susćdstvu biti ćast* Da bi ja tamo pri- 
stojno izišao, dozovem briaća, da mi obrije glavu i bradu. Pošto on to učini, ja re- 
čem mojoj ženi, da mu da jednu p«ru; no ona nehotice dade mu dv6. Zaludu sam 
ja iskao, da mi briač vrati jednu paru natrag, on nikako nehtčde to učiniti. Tako 
se malo po malo zavadimo, i već se počmemo psovati, dok briač popdstivši malo, 
reče: „Ima, istina, jedan način, kojim se mofiemo namiriti. Za ova paru, što ištete 
natrag, obrijatću vam ženi glavn, ako hoćete.^ Promislivši se ja malo, odgovorim: 
A! pravo veliš; tako ćemo se namiriti, da ni jednome nebude krivo.*^ 

„Čujući moja žena ove rčči i predvideći, kta će da je snadje, podje da pih- 
bčgne; no ja ju uhvatim i natčram Ju, te sčdne na zemljo^ a briač s britvom u ruci 
pritisne je, te joj obrie glavu kao da nije ni bilo na njoj kose. U toro je aojn 
lena vikala iza glasa, i nas obojicu psovala i proklinjala; ali ja nisam mario ništa; 
ja sam volio nju gledati s obrianom glavom , nego briačkom občienjakii pokloniti 
paru, koju nije zaslužio« Moja iena, izgubivši takovim načinom svoju Upu konu, 
sakrije se od sramote, da je nitko nevidi. Briač pak izišavši od mene, sretne moja 
mater na sokaku, i jedva dočeka, da joj pripovčdi, šta se u mojoj kući dogodilo. 
Ona odmah dotčrči, da vidi, jeli to istina; i viđeći svojo snahu kao ćelavu, slane 
nčko vrčme od čuda nčma i kao okamenjena. Ali se odmah razpali u njoj gnjev, i 
navali na mene s ukorom i Sa psovkom, koje ja sve podnesem neodgovarivU ni 
jedne rčči, jer sam već bio počeo priznaviti da sam kriv;^ 

„Občšenjak briački pak osveteći mi se pripovčdao je svuda ov^ dogo4i^}| 
u cčlom mčstu postanem za podasnihv Zli jezici izkite njegove pripov6dhe jo6 većma^ 
i stanu dodavati, kao da sam ja mojoj ženi zato obrijao glavu, što sam ju uhvatio ii 
herdjavu poslu. Susčdi se skupo gomilama pred moju kuću, i još dovedu magarca, 
da moju ženu posade na njega naopako, pak da je onako vode kroz sve sokake; 
jer je to kod nas narodna kazan za žene, kojih h^rdjava dčla izidju na vidčio.* 

„Glas ovom dogodjaju otide naskoro i u mčsto moje tastbine. I tast i po^ 

nica potćrće odmah k meni, i možete sami lasno znati, kakovu su viku i bunu čioUi^ 

^deći njihovu kćer t|ko nakaziuenu. Odvedu je sa sobom kuća, tli su morali puto- 



— 187 — 

vati samo noćju, da je ljudi onaku negledaja. Četiri godine su je đfrržali kod S0be, 
odbacujući sve moje pozdrave i poruke o pomirenju, dok mi je jedva dadu natrag. ^ 

,Zbog one proklete ludosti morao sam ostati od časti, sa koju sam se tro- 
dnevnim postom bio pripravio. Ovo mi je joil više zato žao, što sam razumio, da je 
osobita čast bila, i da su svi gosti imali melikoga sira dok je god koj mogao jesti« 
Posli toga na četernaest danah objavi se opet druga čast; ja budem lud^ te olidem 
tamo; no preko osam stotinah braminah, koji se ondč biahu sakupili, dočekaju me 
na same podsmšhe. Oni me uhvate i kaiu, da mo neće pustiti, dok im nekažem 
onoga, koi je moju ženu prevario, da se kazni po zakonu« odredjenome za naš čin. 
Ja im se zakunem, da sam ja sam tome kriv, i kažem im pravi uzrok, zašto sam 
tako učinio. Slušajući oni moje pripovčdanje nisu se dovoljno mogli načuditi ovom 
dogodjaju, zgledali su se govoreći: „Jeli iko kad čuo, da se obrije glava udatoj 
ženi, koja dužnost bračne včrnosti nije narušila? Ili je ovaj čovdk varalica, ili je 
najveća budala na svčtn.* — „Ja se nadam^ tako dovćrši bramin svoju besčdn „da 
ćete i vi lako suditi kao i oni, i da ćete priznati, da je moja ludost prctežnia od 
one, kojom vas je drug moj malo prie zabavljao.^ 

Skupština nadje, da je ova ludost od najpčrviega reda, ali nisu prije htdii 
presadjivati, dok i onu drugu dvojicu nesaslušaju. 

TVeći, koi je red jedva dočekao, počne ovako: 

„Meni je prije bilo ime Anantaja, a sad me svuda zovu Betei-Anantajo. Ovaj 
je dogodjaj moga života bio uzrok, te su mi to ime nadčnuli: bio je od prilike jedan 
mćsee danah prošao, odkako moja žena, koja je dotle zbog njene mladosti u oćinoj 
kući stajala, kod mene živi. Jednu veče legajući u postelju rečem ja: sad se neo*- 
pominjem, zašto da su žene blebetuše. Ona mi odgovori oštro, i nepromišljajući 
mnogo, da poznaje Ijudih, koji isto toliko blebeću, koliko i žene. Ja poznam 
odmah, da ona mene misli^ zato me njezin odgovor vArlo razdraži, te joj rečem : ajde 
da se okladimo^ ko će od nas dvoje prije progovoriti. Drage volje, odgovori ona, 
^^gfi što ćemo? jedan list betela, ogdovorim ja. Okladivši se tako, legnemo spa- 
vati, nerekavši ni jedne rčči više. Drugi dan u jutro, pošto sunce već izadje, a mi 
nijedno još neizlazimo, zovu nas poimence, ali se mi nejavljamo. Zovu još većma 
mi jednako ćutimo. Stanu jako lupati u vrata naše sobe, no sve zaludu. Sad se 
pobuni ava kuća, poplaše se, da nismo oboje noćju umMi naprččao. Bdrže bolje 
dozovtt seoskoga ddrvodčiu s njegovim alatom, da otvori vrata.' 

„Nali se kućani upropaste, od čuda, kad vide nas oboje sa svim budne i s 
prekdrstenim nogama sMiti; činilo se, da smo u dobrom zdravlju, samo što smo 
ndmi. Svakojako su ogledali, da bi nas kako naveli da progovorimo, no svo uzalud. 
Moja mati, koja je od straha bila izvan sebe , Stane jaukati iza glasa , na što svi 
bramini iz sela s njihovim ženama doldrče, da vide kakva se nesreća dogodila. Naša 
se knća odmah napani Ijudih, i svaki od svoje ruke zgadjaše, šta nam se dogodilo 
da neanožeaio da govorimo. Najposlć se svi u tom slože, da nas je nčkakov tajni 
zlotvor občarao. Zato moji roditelji b^rže bolje dozovu nekoga slavnog vračara iz 
sus6dstva, da nam čini razrčši. Kako ovaj dodje, najprie nas pogleda nčkoliko mi- 
nuiah, pa onda ndkoliko putah obidje nas, govoreći nčkakove čudnovate rčči, 
opipa nfm bttp na različnim mčstima, i učini toliko drugih bezposlicabi da ni sad 



— 168 ^ 

joS aemoga na njih pomisliti ne nasmijaFtise. Najpoali objavi| da smo laista op£i<- 
njeni; on imenuje i djavola, koi je a nami, i kaže, da je vMo neposlušan i U&rdo** 
glaT. Budući da ga je težko iztdrati, tako ods6če on trošak za ždrtve i ostale 
nuždne potrSbe na pet dukatah. Roditelji moji nisu bili bogati, zato ih ova velika 
cčna poplaši; ali sn opet voljeli na to pristati, nego mene i moju 2enu nćme gle- 
dati, i obreku ma još osobiti dar, samo ako nam govor povrati. Istom vradar biaše 
naumio da počme svoj posao, dok jedan bramin od nnših poznanikah^ koj se tu bčše 
desio, svima na sramotu stade dokazivati, da je naše stanje došlo od kakve prirodne 
bolesti, kao što je on još više primčrah vidio; on obeća izlččiti nas bez ikakva 
troška. Za taj posao zapovčdi on odmah te mu donesu jednu tavu žeravice i zlatnu 
šipčicu. Po tom metne onu šipčicu u vatru » te se osija već gotovo da se rastopi, 
pak onda uzevši je klčštima, dovati me njom po tabanima, izpod pazuha, po laiičici 
i najposlS po tčmenu. Ja ovu smćrtnu muku pretšrpim, nemaknuvši se, niti jauknuvfii. 
Volio bi za nevolju i umrčti, nego dozivati sramotu izgubljene oklade.^ 

j^Da ogledamo sad na ženi, reče naš nemilostivni Ifikar, kojega je moje po- 
stojanstvo već bilo malo smelo. On se prikuči k njoj, i metne joj usijanu šipčicu 
na taban. Tek što ona osčti silu vatre, a ona tergne nogu k sebi, pak poviče: Dosta I 
dosta! Onda se obdrne k meni govoreći: „Ja sam izgubila okladu, eto ti list betela.*^ 

„Nisam li ja još u naprčdak znao, povičem ja, da ćeš ti najprie progovoriti? 
Ti potvžrdjuješ s tim, što sam ja kazao polazeći spavati, da su žene blebeluše. — 
Moram tčrpiti, odgovori ona; u naprčdak se neću više s tobom ni zašto kladiti.^ 

„Svi koji su ovo gledali, zgledali su se oJ čuda, neznajući, šta da misle o 
ovoj komedti. Kad im ja kažem uzrok, onda svi u glas poviču: Kakva rčdka buda- 
laština! Šta? Sve susčdstvo pobuniti, dati se peć; od glave do pete, samo da neiz- 
gubi list betelal Zaista u cčiom svčtu neće se naći tako izgoreo mozag, kao njegov 
Sto je.^ — Od to doba me sva okolica zove jednako Bctel-Anantaja.^ 

Ovaj se primčr od ludosti učini skupštini sasvim od pameto-dostojnog^a 
reda. Ali se za pravo nadje, prie nego se presudi, da se sasluša i četv^rti tužitelj. 
On počne ovako: 

„Ja sam bio izprosio za sebe včrlo mladu dčvojku, koja zbog njezine dittnske 
mladosti ostane još 6—7 godinah u oćinoj kući. Pošto već bude na uđaju^ poradi 
njezin rod mome, da je već za udajo. Od našega sela do kuće moga tasta bilo je 
6—7 sa tih hoda. U to isto vrčme, kad ovaj veseli glas dobijemo, moja mati biaše 
jičšto nemoćna. Tako ona zapovčdi meni, da idem i dovedem moju ženu, i pre-> 
poruči mi, da se dobro uzmem u pamet, i da ništa nečinim 4iiti negovorira, Sto bi od- 
krilo male sile moga razuma. Ja se bojim, reče ona na rastanku, da ti neučini< 
kakvu budalaštinu, jer vdrlo dobro znam, kako je hćrdjavo tvoja glava namrštena, ----i^ 
Ja obećam po njezinim savčtima vladati se pametno, i otidem na put.*^ 

„Moj me tast dočeka kako se najbolje može ; i meni za čest dade čast svima 
ondašnjim bramiuima. Kad dodje odredjeni dan da se vratim natrag, dopuste meni 
i mojoj ženi, te poJjemo. Tast nas moj blagoslovi, i na razstankn prolije čitavu riku 
suzab, kao da je unaprčdak znao za nesreću, koja će njegovu jadnu kćer anaćL^ 

„Baš je tada bilo nastalo vruće doba godine, i onaj dan, kad smo pušli , bila 
je neizkazana vrućina. Naš je put išao preko jedne suve ravnine, kotja se prote2«Ia 



— 1W — 

oko dTa sita. Naskoro pdsak opali tabane mojoj mladoj dragarici, koja, budaci od- 
rasla a hladu pod oćlnim krovom, nije bila naučena takome trudnom puta. Ona stane 
plakati, ja je uzmem za ruku, i stanem je razgovarati. No malo potom ona mfilaksa 
sa svim, i legnuvSi na zemlju kaže,^ da voli ondč smdrt čekati, nego dalje ići.^ 

9 Ja se nadjem u najvećoj smetnji. Sčđem kod nje, neznajući, šta ću činiti, 
dok eto ti jednoga tdrgovca, kej gonjaše pred sobom buljuk volovah, natovarenih 
različnom robom. Ja mu se javim, potužim n^u se sa suzama iz očiuh na moju ne- 
volju, i zamolim ga, da me nauči, šta ću učiniti u ovome tužnome stanju.^ 

nTčrgovac se prikuči k mojoj ženi« i pogledavši je dobro, reče: Na ovoj 
strasnoj vrućini, koja joS raste, ovo jadno nesretno stvorenje mora propasti, ležala 
ta ili dalje požia. — Mčsto da doživite žalost i muku, da je gledate pred vama gdd 
umire, i joS možebiti da vas. po tom okrive, da ste je vi ubili, ja bi vam rekao, da 
je meni date« Ja bi je metnuo na jednog od mojih volovah, pa bi je odnio; tako 
bi se izbavila od sm^rti, koja je inače nemože minuti. Istina, da će ona za vas i 
tako propasti; ali je opet bolje izgubili je sačuvavši joj život, nego još da vas nadje 
bčda, da ste je ubili. Njezin nakit vrčdi oko dvadeset dukatah; evo vam dvadeset i 
pet, dajte mi vaSu ženu."* — 

^Meni se čini, da nemože biti pametnie nego $to ovaj čovčk govori. Tako 
ja uzmem od njega novce, a on, uzevfii moju ženu u naručaj, metne je na jednog 
vola, pa otide b^rzo svojim putem. Onda i ja uzmem moj put; moje su noge od 
vrućega piska, preko koga sam čitav dan iSao, bile gotovo izgorčle^ dok jedva u 
nčko doba stignem kući.^ 

,Kamo li žena ? Zapita moja mati, začudivSi se vdrl j videći me sama. Ja joj 
pripovddim sve po redu, šta mi se dogodilo, kako sam od kuće oti&ao, i kažeon joj 
najposli žalostni dogodjaj, koj se drugarici mojoj dogodio , i koj me je nagnao , te 
sam je volio dati jednom tdrgovcu, nego li biti svSdok njezine smdrti, i još može 
biti pasti u sumnju da sam je ja ubio. U tom izvadim i dvadeset i pet dukatah, 
ŠCo sam za nju dobio.^ 

„Slušajući moja mati ovo pripovčdanje iznajpria ončmi od Ijuline, i stajaše 
kao okamenjena. No zatvoreni gnjev odmah provali sebi na silu odušku s velikim 
bisDilom: ona navali na mene sa psovkama i kletvama, koje su joj se još jednako 
finile male za ludi moj postupak. ,,Budalal nesretnik!^ poviče: Prodao svoju ženu I 
prodao je drugome I Braminska kći da bude milostnica podloga čifutina! Sla će svAt 
tom misliti? §ta će kasati rod nesretne dčvojke i tast, kad čuje ovo ruglo? Hoće 
li ikad moći vSrovali tako nečuvenu ludost i budalaštinu.^ — 

„Žalostni dogodjaj moje žene dođje naskoro do ušiuh njezina roda. Oni kao 
bčsai doiirče s batinama, nemisleći ništa manje, nego da me na smdrt iztuku. I 
ovo bi ae zaista dogvdilo i meni i mojoj siroti materi, premda ona ni najmanje nije 
bila kriva, da nismo zarana čuli i utekli od njihove osvete. Kad tako nisu mogli 
izkaliti adrce ua meni, oni me tuže starešinama našega čina, koje me jednodušno 
odande, le platim dvAsta dukatah globe, kao naknadu za učinjenu sramotu plenenu. 
Osim loga joi objavi se svima, da će onaj izgubiti prava braminska, koj bi igda 
ovakooe ludi, kao što sam ja, dao drugu ženu. Tako me dakle odsude , da ostalo 
vrtme iiTOla noga provedem u bećarlokn. Još je bila velika sreća, te me nisu zr 



— 1W - 

navčk izterali i£ braminakog« dnižtva; za ova sam milost dužan blagodariti mome 
pokojnome oicu^ kojega i danas još sva okolina spominje kao poitena i pametna 
čovdka* * 

i^Sad Ti sudite, ustupali i&ta ovo svSdočaastvo ludosti onima, s kojimisu vas 
moji sudrugovi zabavljali, i nepripadali meni po svoj pravici pozdrav vojnika? — ^ 

Posld zrčloga dogovora skupština presudi: ^Svaki od četiri sudruga pokazao 
je dokaz svoje ludosti; svima pripada jednako i dobro osnovano pravo na preimuć-* 
tvo u ovoj struci; i tako svaki za Sebe može kazati, da je on najludji, i da je vojnik 
njega samoga pozdravio. — „Vi ste svi zajedno vašu parnicu dobili* reče predsčdnik: 
„idite sad vaiim pulem mirno !^ 

Sa svim zadovoljni s ovom pravednom presudom podignu se bramini opet na 
put, podvikujući jedan drugome: „Ja sam moju parnicu dobio I I ja sam! I ja sami* 



RasUčne itilsll o S^rbsboni pravopisa I fezlka. 

U 5. i 6. broju „književnog dodatkka južne pčele* nalazi se pod 
gore navedenim naslovom jedan književni Članak od g. Dimića. Mi taj članak ovdč 
priobčujemo, jer znamo, da se različita mnSnja naše bratje sćrbske o pravopisu i 
jeziku, kojima g. spisatelj govori, i nas tiču. I kod nas se je isto tako o toj 
stvari već različito govorilo i pisalo, al se time rif^šenjn važnog tog pitanja ni za 
dlaku primakli nismo, već se je samo razdor književni umnožao, jer su dotični spi- 
satelji vazda u mčsto stvari, ovu ili onu njima nepovoljnu osobu stali redetati. Te 
tako sada do toga dodjosmo da se kojekako Sara, jedni pidu ovako drugi onako, 
svaki misli da )e njegov način pisanja najbolji, pa se zato njega dćrži, a to ponajvifie 
zato, jer dovoljnog auktoriteta nigdd nenalazi, ko} bi ga -^ ne sa strastninai 
osobnosti, nego sa temeljitimi razlozi o protivnom ili boljem iz- 
vfistio. 

članak g. Dimića kojega ovdč od rčči do rčči stavljamo, glari ovako: 
,0 S^rbskom pravopisu i jeziku različito oaii naučeni ljudi misle> 
„Jedni vele, da mi Sdrblji, treba Slavenskog pravopisa da se đdriimo, i od 
njega da neodstupimo, jer smo tek tako tednje skopčani s knjigama i jezikom 
Slavenskim, a črez to i s cčrkvom i včrom naSom, ris drugima Slavenskima na*- 
rodima naSe včre; i da je to ža nas ne mnogobrojne i razsčjane Sdrblje, „nuev^ h 
nuiti>*. A Ao gdttoi glasić ili zvuk s^rbskog jezika i nemožemo s ovima slavan^ 
skima slovima baš kako treba da izrazimo, a ml možemo to a dva slova ili sa tanko 
«pi> 00 da nadoknadimo, tek samo ni^ta novo da neuvodimo: jer tako rade i drugi 
narodi kao: Nčmci, Madjari i t. d. pa to njihovoj literaturi ništa nesmeta. -^ Pokojni 
Vidaković govorio je, da se i G^rd d^rže onog njihovog alfabeta, s koim su tnf 
e^rkvene knjige napisane, i ko bi im u ta slova dirnuo, i počeo preinačavati , taj bi 
im u ženicu oka dirnuo, i iskusio bi, šta je to s narodnom svetinjom igrati se: da- 
kle i mi treba našeg slavenskog, za na$ sčrbskt jezik svojstvenejteg pravopisa d« 
se dćfžimo, kao i oni. — A mnogi čitajući i slušiajući takova^ ita, pomisle, da )e to 
dobro, i da tako valja da bide« -^^ 

»Nčkivele; nadtd^tuun aiio, jK%y oti, ohi, roUko fl, kcb, noa, kadi 



- 171 - 

■Mo njih 9, j^ OT'b, ovfc, mrio h^ kch, ncH. — I kad su Rosi ta sloTa izbadli, zaito 
i mi da ih neizbaciroo? — e i v mogu se izostaviti, a mogu se u stranjima rččma 
xed6riati. •— I ovo omogi čitajući ili sluiajući,. pomisle, da je a svom redu, i da. ta- 
ko valja da bude. — Poslćdovatelji ovog pravopisa, nčki su i m zadčriali i debelo 
%', a ntti su ih odbacili. I ponajviše njih primili su ova slova fa i 1^, koja se u da- 
našojima slavenskima knjigama nenalaze.^ 

^Nčki govore: kad mloga slavenska slova nisu za s^rbski jezik nuždna, i 
kad nemožeoM jl njima sve zvukove sćrbskog jezika kao Sto treba da izrazimo; i 
kad ova droga porušena ili preruSena pismenica opet nije sasvim udesna za sirbski 
jezik, nego se i i njom opet kćrpi i nateže; zaito da neuzmemo VukoT pravopiS| 
kM je za nai sArbski jezik kako valja zgodan, i kojemu para neima u Europi? — I 
kad ava sIots k i i^ skoro svi s^rbski spisatelji u pisanju upotrebljavaju, a ta se sto* 
va nenalize ni u slavenskoj ni u ruskoj azbuki; zašto nebi i ova 4 slova; j, a, s, 
i p uzeli, koja se takodjer nenalaze ni u slavenskoj ni u ruskoj azbuki, a tako sli 
■aoi iale nnidaa, kao god 1^ i h. Kad primamo dakle ^ i h valja da primimo i j, a, 
A, I Q. — I ovo mnogi čitajući, pomisle, da je to dobro, i toga se ddrže. — * 

„Šio se pak jezika tiče, jedni govcNre: budući da se u svima predćlima jednako 
atefcU aegovori^ nego ima ndke razlike; tako Hercegovac neće Sremsko narččjei 
SroBDae pak neće Hercegovačko; a inoverci, što sćrbakiaA jezikom govore, radi bi 
svoje da zadćrže: i budući dausdrbskom jeziku neima dovoljno rdčih za izražavanje 
misli u učenima stvarma, a slaTcnski je jezik izobražeii, i ništa drugo nije, nego 
stari sćrbski jezik (antiqua lingva serbica), zato taj slavenski jezik valja da uza»easo 
za nii književni jezik^ i u pisanju knjigah njiaMi da se služimo. 1 Ndmci, vele, ra«- 
zlično govore, ol svi jednako pišu, i jedan knjižoTni jezik imaju; pa jtako valja i mi 
da radimo, i taj naš kn^ževni jezik valja da bude slavenski jezik« --^ Pokojni Tekelija 
kaže: da za 50. i1t'& ia3a4 6pocHxoH6a, od kako se počelo prooto sćrbski pisati. -^ 
1 oiro auMftgi čitajući Ili služajući od koga, pomisle, da je* to dobro i da tako valja 
da bude. — <" 

^Nčki vele, da netreba sasvim alavenski, jer bi onda vćrlo malo i spisateljah 
i čitate^ah imali, a netreba baš ni puko-prostački, nego se valja nćke sredine dćr*« 
itfli, pa tako će naši fitatelji razumčti, i nećenso se od slanvenskog kao od kofena 
mdaijivali — ^ i ovi su našH svojih privćrženikah. ^-^ 

«A nčki kažu: ako i nije nai sćrbski jetik za sad tako izobražen kao sla«* 
venski, opet tek treba za naš narod pravo i prosto sćrbski pisati, a ne slavenski ili 
akvđBO^sćrblki : jer i talijanski i francezki jezik kadgod nije bio tako izobražen i 
ngiadjen kao što je sad: pa Tallani i Francuzi nisu uzeli latinski jezik za svoj knji-* 
ževni, nego su svoje proste i neizobražene jezike malo po malo izobražavsli, i u 
*ovo aavćršenstvo, u kojem se danas nalaze, doveli : pa tako va^a i mi s našim aćrb*» 
akim jezikom da radimo, a slavenski samo za cćrkvo i sveštenstvo, (i Za one koi 
iBMJn volje i načina učiti ga,) da se ostavi.^ 

jyl oVib se mislih, skoro svi naši današnji spisatelji dćrže, ali se u narćAjama 
MSlaži, nogo ismodju njih: 

a.) Nćki se pridćržavaju sremskog narćčja, pa pišu n. p. belo, lepo, Beograd 
ovdo i t d^ 



^ 178 - 

b.) NSki se priddržavaju Hercegovačkoga, pa piSu te rSĆi ovako: bijelo, lijepo, 
Bjeograd, ovdd ili ovdje i t. d. 

V.) A nfiki nit se dćrže sremakog niti hercegovačkog narččja, nego piSu po 
slavenskom: bčio, Ičpo, Beograd, ovdd i I. d.^ 

^Nčki vele, da većina naroda govori sremskim narččjem, i, većina spisaleljah 
naših zna bulje Sremsko nego Hercegovačko narččje, a i knjige su nade ponajviše 
pisano gdč se Sremsko narččje govori, pa i narod se već na to navikao: a na Her- 
cegovačko, nit se narod navikao, nit imiimo'* odtud spisateljah i knjigah: (izuzamfti 
njih nčkoliko,) zato Sremsko naručje da uzmemo za književno. — I mnogi su na to 
pristali.'' 

„Nčki na protiv vele, da većina naroda našeg govori Hercegovačkim narččjem, 
i skoro su sve naše narodne junačke pčsme po Hercegovačkom nar£čjn spčvane; i 
budući da je ono bliže k Slavenskom; zato Hercegovačko da uzmemo za književno 
I ovo je kod mnogih blagovolenja na&lo.^ 

„Nčkt opet kažu: ko hoće neka piše Sremskim, a ko hoće neka piie Her<^ 
cegovačkim narččjem samo narččja neka ne b6rka; dovodeći na to, da su i Gčrci, 
imajući više narččja manje razlike, kao: Beotijsko, Lakonijsko, Makedonsko, Sikulsko 
i t. d. u ova četiri glavna njihova narččja, t. j. u Jonijskom, Athinskoni, Dorijskom i 
Eblijskom pisali knjige, pa to njihovoj literaturi nije bilo na putu. — Na koje nčki 
odgovaraju, da to nije dobro, jer danas svi narodi na to idu, da se jednako knjige 
piiu, nesmatrajući kako se taj u kom predčiu u narodu čuje: jer u jedinstva i 
jednakosti jezika stoji veličina narodne sile poenom Magjarskom izrečenjo: ^a nem- 
zeti egysćgnek čs erdnek egyik f6 foltčtele a nyelv egysćge — ^ 

„Jošt n nčkim sitnicama ima različnih mislih. — Tal^o nčki vele: da nemože 
slog biti bez samoglasnog slova, pa pišu n^ p. perst, smert, serbski, kerv, zagertati, 
i t. d. a nfiki na to kažu:. kad nebi mogao biti slog bes samoglasnog slova, nebi 
narod tako mogao ni govoriti, pa pišu po narodnom govoru, t. j. prst smrt, srbski 
krst, zagrtati, srkati, i t. d.^ 

9 Jedni vele: da sfirbski jezik netirpi A, i da se A u narodnom govoru ne- 
čuje, sato ga netreba ni pisati, osim u slavenskima i u tudjima rččma; a drugi na 
to kalu: da ncškodi, da se ondč napiše, gdč mu je mfisto po korenu. — I taka 
ko ga odbacuje, on piše, n. p. rabar, oću, fala, ili vala, stra, grej, tio, zaktevali, 
muva, duvan, i t. d. a ko ga caddržava, on opet te rfiči ovako piše: hrabar, hoću> 
hvab, strah, greh, ili grčh, tiho, zahtčvati, muha, duhan i t. d.^. 

„Nčki kažu: koju rčč nenalazimo u sćrbskom jeziku za više misli, moi^enao 
slobodno iz slavenskog, kao iz našeg rodjenog uzeti: a drugi na to kaiu: da mo«^ 
žemo uzeti, ali je valja posćrbiti, t. j. na kalup sdrbskih rččih dotčrati, i tako n. p. 
napisati: otačkij savet ili savčt; a ne otečeskij sovčt.^ 

,iNdki vele: da sve Tursko rčči valja iz našeg jezika iztčrati; a drugi na 
to odgovaraju, da samo one turske r(^či valja iz našpg jezika iztčrati, koje možemo 
s našima zamčniti, a koje nemožemo, one da ostavimo na miru. Bolje je vele: i 
turske u narodu poznate rčči zaderžati, nego iz nova kovati, pa onda narod učili, 
šta znače. '^ ' 

»Nčki su tih mislih, da se valja u pisanju korenitosti dčržati, pa pisati, n. p« 



— 173 — 

otca, sdrbski, dodatci, i t. d da se zna, da dolazi od otac, sSrbin, doda- 
tak i t. d. dovodeći, daje tako i u slavenskom jeziku, n. p. otće nas; a ne oče 
nai; svjatoe že Ijudskoje, a ne; svjatoe že Ijuckoje, i t. d. i da se te 
korenitosti i nnogri drugi narodi dčrže, kao Ndmci i pr. a drugi neprislaju na te mi- 
sli, nego kažu: gd$ narod u govoru kakvo poluglasno slovo zbog lakšega izgovora 
izosKavIja, ili gdćkoje poluglasno slovo na drugo kakvo njemu skoro podobno bla- 
goglasja radi izmeni, tu neškodi,.^da se tako i liapif^e. I tako piiu: oca, serp- 
ski, dodaci, i t. d. dovodeći, da su tako i Gćrci i Latini radili, n. p. lelegme 
Dčsto lelehme, tetomme m^sto tetofme, laripahsi mfeto laripadsi, i t d- 
scribo, scripsi mčsto scribsi, i t. d.^ 

,Jo$ se nalazi različitih mislih u ovome poslu, al mi za sad nisu na pamet 
pale, da ih ovdS naznačim; a gdčkoje sasvim malovažne misli u tome, svojevoljno 
nisam htćo ovdč napominjati.^ 

„I u svima ovima viSerečenima mislima o jeziku i pravopisu, svagda je na 
sve misli bilo više ili manje polsšdovateljah i priviržrnikab i svaka je stranka gledala 
B koliko je vide mogla misli svoje da podkrepi, i što više ljudi o dobroti avoih mi- 
slih da aYČri.* 



I to je, što se u „književnom dodatku južne pčele, ^ pod naslovom 
..Bazlične misli o adrbskom pravopisu i jeziku^ nalazi. 

Ovim člankom dokazao je g. Dimić, da su njemu mnenja naše bratje sirbske, 
koja se — osobito glede jezika — sa različitim i kod nas o toj stvari vladajućim 
BĐćnjem slažu, dobro poznata; jedino nam je žao, što se g. spisatelj nije upustio u 
fobližje pretresivanje ili kritiku tih različnih mislih, i što nam svoje subjektivno 
■menje o U>m velevažnom književnom predmetu nije priobćio. 

Treba već jednom da se ta stvar „sine ira et studio* razpravi; treba da 
književnici naši o tom pišu, a pišući o tom treba da se pobrine više za temeljite 
razlog^e nego li za ovu ili onu osobu. Samo tim načinom moći će za nas 
^ravi auktoritet postati, drugačie, bogme, podnipošto. 



Marođne poslovice ilirske« 

Blaženi koji izmiču, jer oni će uteći. 

Blagovist, goveda u občst 

Bliža je košulja od haljine. 

Bliža je smčrt od košulje. 

Bog dao, Bog uzeo. 

Bog mu dao^ a vrag mu nedade. 

Bog boguje, car caruje. 

Bog sreću ddli, a baba dčci jaja. 

Bogat jede kad hoće, a siromah kad može. 

Boga ti a duša ti. 



- tn - 



Ilzojrl. 

PreTod ii Sil«ra* 
Od leana Timskoga. 



2Ur DevĆrna sbilja ode 
I foatrenje s tobom milo? 
Tuf^a, radost, slast slobode, 
Sre me stobom ostavilo? 
Nisi te dakle nevalan 
Dobo zlata mog življenja? 
Zalud! — krig je tvojoj slavi, 
Dnevice ti sila jenja. 

Sunaice mi nesja viie, 
Štono me je ogrijalo, 
Uzori se razpadise, 
S kieb se j* sirce nadimalo, 
Neimam vJre u prikazi, 
Kojieb a snu dost je bilo, 
Zbilja drugčie sve dolazi, 
Nek se i jest ri^ki spilo ! 

Ko sto nčgda s bome Šeljt 
PrigmaUoo brid ogdrli, 
I s Uubavi njegve velje 
Mramor isti ćutćt hdrli; 
Tako i ja obuhvatih 
Narav divnu s mladom ćudi, 
Dok nenze uzdisati. 
Na ■•mimoj pćvca grudi* 

Dokle gorM neahvatt 
I nćm« se jav^jat slovu, 
CČlove mi susrčtati, 
Odzivat se sirca zovu, 
StŠL mi iivljet derv^je, cveće, 
Uzi pivat bistro vral*. 
Uzi ćutit nećuteće, 
Tako mi se privid ilo. 

Svemogućem u naporu 
Pirsi lomi sila diva, 
Da izadje i na dvoru 
Dilom« riči, slikom biva. 
Svit bi iako veći s mene 
U pupoljku od snatrenja; 
A kad tamo, nilt nezene, 
I ilo osti — vrime plinja. 

Kako mlad se ojnnaćih, 
Kako sirce tlapnjom tlapib, 
Kako brige prekoračih, 
Kako n svit čil timapih? 



Na najdaljoj neba zviždi 
Ja osnovah moj osnutak, 
U vis, u Sir mladjan jezdi* 
I svud đospih u trenutak. 

Kano tica lakoknTa 
Letim srećan bez tereta, 
A prati me dniiba mila, 
Dniiba mila, zraina ieta: 
Sreća zlatom naki^ena, 
Ljubav dare sladke dajuć, 
Slava zvizdam okruigena, 
I istina suncem sjiguć. 

Ali, v^jme, na po puta 
Nestadoie pratilice, 
S nevirnoga slide ćuta 
Jedna drugu nastopiee. 
Birza sreća pinra maie, 
Zalud tralib znaige tigno, 
Dvojbe oblak vuć se zaii 
Na istine lice sjajno. 

Vidjob slave krunu svetu 
Praznom glavom sramotjenu. 
A i ljubav u poletu 
Gle biguću nećutjenu. 
I sve tiie, tise biva. 
Kuda jadnik {oi prolasi; 
Gdigdi JoS se ukaziva 
Blid ufanja plam na stazi. 

Šaporeće od sve pratnje 
Tko do kraja s menom trajA? 
Tko me tćM na sve patnje? 
Tko do groba driig obstajd? 
Ti — Sto lićiS sve raigeno, 
Po'težkoće dileć milo. 
Pobratimstvo premiljeno, 
Što si mftni poranilo t 

I ti i i\jime uvik borna, 
Šiono duše nemir karai, 
Radinosti neunoraa, 
Štono gradiS a neobarai^ 
I na sgradi od vikova* 
Po kamenčak samo zidali 
Al od duga satumovt 
Ure, dane, lita nkidai. 



- m - 

Zagronetka. 

IV. 

Od Ivana Ternskoga. 

Gospojice gospodične, 
Mile duše, ceri dične, 
Vami redam male redke, 
Evo Tami zagonetke: 
Podile se tica mala 
Iz popreta gdd je stala, 
Nek se nilLom nepričinjn, 
Da tuj oganj živ netinja. 
Glas je tiče — buk plamena, 
Oko •— sreća pomišljena, 
Krila su joj — vruće ielje 
Perje — tuga il veselje. 
Ta je tica izdajica, 
Rumenog vam poput lica, 
Ja tičicu putim Bogu: 
Da nam dade vas u slogu. 



- Krojnski Časopis „Novice'' javlja, da 
nikoji slovenski knjiitevnici namčravaju u sio- 
venakom jeziku izdati prevode znamenitih staro- 
gerčkih i rimskih klasikah kao Homera, Julia 
Caeaara, Sallnstia i Cicerona dčlo ^de officiis.^ 
Da je spomenutim spisale^ima u istinu do toga 
.stalo, to posvčdočava „Slovenska BČela** koja 
naai onomad jar doinosi prevod Uiade Home- 



Slavjanske \^Mi\. 

— G. P. T£rđinadogotovioje„o&rts&r0fi*^ 
»Jie tgodovinB** kojega će izdati slovensko dru- 
žtvo u Ljubljani. 

U poljskom jeziku izišla je pravoslovna 
knjiga pod oaslovom : „Pravo prywatne polskie*< 
od Bandtkia. 

^ Dr. Subotić bavi se po nalogu g. mi- 
nistra prosvčte sastavlje^jem „Ćtlanke" za gim- 
nazie sčrbske vojvodine. 



BazUčIt^ vi^tU 



— u četvirtak d> 36. vozače t. g. amro 
na svom dobru Sloperton Cottage zvanom 

iti OBgiezki UriČki p^snik Thomas Moore. 
Đ sT^m dnižtvenom odnoienja bio je taj pdsnik 
^vsluh svnkovah* (Irish Melodies) aMoga sretati 
ad avojik drugovah Byron-a naime, Scott-a, 
S*nKiiey-a, Coleridge-a i o. d. Lord J. Russell 
i Lord Lansdovvne, biii su njegovi najbolji i 
alafi priatelji. T^ Moore nastupio je jur 73 g. 
<nrola svoga. On se je isto tako kao i glaso- 
vita fianaacki pdsoik Bćranger rodio g. 1780. 

— Paznataga fraaceskoga Maršala Mar- 
■tosta, kaljen Mletcima iivio, udarila je nedavno 
%ut^ la je s toga pasUi kialkog bolovanja dae 



<*- 2a spOBienlk Wa8kiagto»-a, ILoj se ima 
u amerikanskom grada Washingtona podići, 
doprinila je rimska vlada takoc^ar svoje gra- 
divo sastojale iz jednog mramonag slupa iz 
raavalinah staiorimskog hrama mira. 

— Košut je a Americi za B^fiOt^ D. pv- 
iakah (mušketah) nakupe vao, što mu mnogi iz- 
medjn i^egovib zem(jakah, koji u amerikanskim 
gradovima po sokacima prosjače, jako za zlo 
primku. 

— U i vi\j carskom Kantonu Z^ch izabran 
je za narodnog vČČnlka na misto predvodnika 
saveza svi^oarskog Furar-a, posnali komunist 
TseicUar. 



- It6 - 



— Francezke novine „Siecle« javljaju, 'da 
će se na godinu (1853) po primčru Londonske 
velike obertne izložbe (Industrie Aossteilung) 
tako<Qer u Parizu slična izloiba podići. 



— Poznati englezki spisatelj Boz (bickenš) 
izdati će na skoro novo svoje ddlo pod ime- 
nom „r^e black house'* cdrna kuća.) 



Snij^slce. 



^ Nćki mesar hotivsi bravca« zaklati, za- 
moli jednog ĆovČka, da mu ga pomogne uhva- 
titi i pridćržati, jer je jako divlji i zao. Uhva- 
tile dakle bravca, a mesar koijerazrokan bio, 
reče svomu pomagaču? „Deder ga dol)ro ićepaj 
za uii, da ga najprie, lupivsi ga sa sčkirom, 
smeteii».<* Onaj, Ohvativsi brnvca za uši, pogleda 
u mesara, koj sćkirom zamanuvsi upravo u 
njega onako razrokan Činjase se da gleda. — 
Ćovčk ae uplaii i upita mesara: „Ej more! il' ćei 
kud gledaš, \V kud misliš ?<* — ,Kud gledam^p 
odgovori mesar. ^Eb, kad je tako ^ reče onaj, „ti 
ti ga sam dčrži!" i u taj par pustivši bravca po- 
beže, a razrokanu mesaru učini dva posla od 
jednog. 

— Mui i iena sadivali su plast, žena prima- 
juć od muža sčno, mčsto što bi ga redom po- 
lai;ati i ravnati imala, samo ga je nemamo vi- 
lama bacala, pak po nabačenom sČnu s vHama 
lupajuć govorila le: „Taj tu, a taj tu!" Kad 
se već kola izpraznise i plast da se zavčrši, 
a on se prevali. Poznavsi sad muž falingu i 
nemarnost svoje žene, maši se za higkaču, pak 



po svojoj ženi udri te udri, sve govoreči: „Tiy 
tu, a taj tu!« — 

. — Parok jednoga sela, upita po selu tn- 
marajućeg Ciganina, jedati se zna prekčrstiti ? — 
„Bonne, goipodine, neznam*< odgovori ciganin. 
„To je sramota za odrasla Čovčka, da se ne- 
zna ni prekerstit, odmah idi kući pak se nauči, 
a kad se naumiš IČpo prektotit, a ti dodji onda 
k meni i ponesi jednu vreču, pak ću ti j« 
žitom napunith" ifl^^^^f gospodine, hoću se 
odmah učil** reČe veselo ciganin, pak ode. 
. Došav kući, neprestano se je učio prekčrstiti 
se, i pun veselja reČe sutradan svomu sinu, da 
će Š njim ići paroku, nek dakle pripravi i po- 
nese vreću sa žito. Došavši k parokovoj kući 
reče ciganin sinu, da u dtoru Čekajnć ostane, 
a on stupi u sobu. Kalio ga parok smotri, 
smčhući se, upit« ga: „Zar si se yeć naa&o 
prekčrstit?** „Jesam, gospodine," odgovori ci- 
ganin „^0 gledaj: Vo imja otca i svjatago 
doka, amin." „Ej, a gdČ ti je sin ostao?" re- 
Če parok. „Eno ga, gospodine, napoju, gđć 
s vrećom sa žito Čeka." 



Česki. 



BIbllovrafia. 



Poljflkft. 



— Kapemi itovnicek novindf$hy a kon- 
eersačni. Sepsa! Rittersberg. Stšitek 19. Kom. 
— Kos. XVI. V Prase u J. Poapiiila. Gena 10 
kr. sr. 

— Sebranć spiay Prokopa Chocholouška. 
Dil pnmL Sesit S. „Đcera Oiokarova*' Dčje- 
pisuA povćst. str. 79—110. V Prase, nakladem 
fpysoTateloy)rm. Gena 8 kr, sr. 



— Oda, Povio^ć s csasćv Bolesftiv« chro- 
brego. Przes Autora GoBzczyrfskieg6. W Wro- 
cAviu. Makladem Zygm.- Schl^ttera. 1652 na. 
8 15 gr. 

— Kamitiška Bronišfawa. Obfasj viaka 
dsiecinnego, s rycinami. W. VftodLvMu, Raki. 
Zygm. Schlettera.^ 1852. m. 8. 2 lal. 



U 10. br. Nevena u Slovu o puku Igorevi podkralo ae je opet nčkoliko pogreSakab, koje 
kako slčdi, ispraviti valja. Ni str. 151 recfaft 5 i 6 odozgor, iza „graktaše," metni znamenje ( ;) 
iza „Kisanju" takodjer (;) .reiaft i 1 od ozgor mčsto: „Na rčči," čitaj: „Nar^et.,, Na sir. 152. 
redak 13. odozgor, mČsto ron, čitaj: nost. — Na str. 153. redak, 2.f mČsto Jaro$la9u^ ^ftaj ; 
Jaroslavovu, Redak 7. iza Tmutorakao, stavi znamenje ( , ), zatim redt^k 21. odosgor, mdslo : 
Čemu goril: čitaj: Čemu gonii. Ured, 



Bćrzotiskom narodne tiskarnioe Dra. Ljudevita Gaja. 



KaliaTiil I poučni llšt« 

OdgOTorni orednik: 

Jfiirko Bogavić. 



Ot^ bcU«tria|iekl OMOpU IsIm! posrlđoVanjcin Matice ilirske •vAkeneđelj« jedanput I to u ietv^rUk »a eiiMB ark«. Cisft 
■«!«■« |«đia« ma domaja bea poUarina 4 for sr. —' sa isTaajska s poitarlnom 5 for. sr. PrAdpIcU •• f\ ili »* <•- 
• tT^rt god. primj^raa je gore Basnačenoj eilogodiinjoj elai. 



Broj tZ. 



U Četvćrtak 18. Ožujka. 1852. TeČiU !• 



^-^t-^ 



Koncem tekućeg mšseca iztiče pirvi četvdrt-gođišnji rok predplate 
na ^.IVef^eil«'* pozivamo dakle sve one koji na đojđuće tečaje tog ča- 
sopisa predpiatiti žele, da se radi točnog i neprekinutog ođprav^anja istog 
časopisa za vrč me prijave, i jiovce, kao do sada, g. Nanmn Mallinv 
blagajniku mjitice ilirske u Zagreb poslati izvole. 

Jofdpl 

^- u »H i^MOf« gađa. 

Od L. Š. , 

Posrćd đjtilistiiia raž« puna 4^ra 
Od kpote niće, divno joj je cvd^e. 
Jar il stadeD i\jojzi vazda prainaid\je, 
Jer ae nebo, adrce avako sa^ju atara; 

Blagi miria iireć, cvdtom alasti stvara, 
Pomnju pčelu hrani kada knjoj đoleije, 
A kad taiti Ićptir do jge dotrepe^e 
Vdtrić aliatkom atreae. liatak ga obara. 

Nje miline frijuć, ielia, da nevene; — 
Neven* ktaana^ Ičpa života ai vrddna, 
Njegovanja vrćdna, trigne napomene! 

Djuliatan ti bio avČt, Joaipo čedna, 
S^ce, dnb Tvoj, oko, jagode romane, 
A ara mila, Ti ai taka ruža jeđaa. 



OjfMfaol vrađo 

(Iz po^akoga, polag Wojcickoga). 
Od Dav. K. Mammića. 

^Ala, mOi bože I kako mi je danas pnsto i bojažljivo sčree, kao da je 
i^ega nival^en — . na polja bčsni Qeć.tv«| da se niita na svčta zaglednnt 



— 178 — 

i pakleni mnn đeder kume^ podpiri slaba vatricu« diflugaku, jelovina moi^ tf 

grijućih plamovih praskati, a mi hoćemo piti cestohovskog^a piva i jesti pćržena kruha, 
k tomu ae dade Ićpo bdrbljati.*' 

Oto govoraše stari opravnik kućni, u gradu obično, ^ačdi Hatia^ nazvan, iz- 
vuče iz svoje kabanice dva oriaška vdrča mnogoslavljenoga piva, i utoči ga u dva 
velika kalajena krakovaka gćrnca. Kum njegov, vratar, podpiri valm na novo, na- 
rčzA kruha i naseli ga po obadviuh stranah. Pivo pčnjaše se u loncevih, oboica 
kucnuSe čašama i sdrkaše pivo dugimi duSci. Gospodin Matia gladjaše si, smčšeć se, 
dugu bčlu bradu, na kojoj se biše snfižni pramovi i vodene kapljice raztalile i započe 
nam mnogi ugodan dogodjaj Života svoga pripov(!fdat] , dočim vratar sa velikom po- 
zomostju prisluškivaše. 

Nu, dragi kume, obećah pripovčdati vam o začaranom gradu, alušlkjte: 

Biti će oko četdrdeset godištah od onda, kada kap poslužitelj ovamo u služba 
stupih. Go^odar biaše star i slab, popade ga znamenite bolest i do skora innre/ 
dvč godine prie bi mu se i supruga njegova u vččnost preselila. Tuđe nemanjkahu 
mnogobrojne suze, jer svatko je žalio dobroga gospodara. Dva sina : Zbignčv i Žiga 
ostadoše osamljena, obojica u. godištih razuma, jer jednomu biaše Ičtah dvadeset i 
deveta a drugomu trideset. Poslč vrčroena tugovanja moradjahu i na se pomisliti; 
počeše dakle vćrfo marljivo tćrati gospodarstvo i iztraživati zaostavštinu preminulog 
otca. Tttde najdju, da su znamenite svote različitim susčdom posudjene. Pdl go^ 
dine danah pošlč nastupi gospodin Žiga dalek put u Mazovje k. jednomu plemiću, 
koj prie tdrpeznik biaše i kod kojega bi oba sina najznameniliu svotu dobiti imali. 

Kada bi dan za odlazak odradfoa bio, pozva me gospodar k sebi i reče: 
^Hatia, putovat ćeš sa mnom; — daleko — tja do Visle.^ 

„Dobro, gospodine!^ odgovorih i u opredčijenu uru sčdjah na baku (sčdalu 
kočiaškom). — Oba se gospodina s^rdačno ogMiše. 

„Nezaboravi do skora na povratak, mili moj' brate I'' reče gospodin Zbignčv 
i plakaSe, a gospodin Žiga sa sazami u očiuh skoči na kola i zapovedi da se odbiti. 

čitavu ned^iju danah moradosmo putovati, prie nego što dojdosmo u Mazovje. 
Sa bojazljivostju odvezoh se prčko Visle, napokon smotrismo grad plemića. Bio mu 
je izgled veoma neobičan. 

Izustiv ove rčči, ptestade Matia, te izpie polagano ostanak iz svoga lonca, 
ali vratar sveudilj upiraše bojažljivo oči svoje u starog opravnika, u stanovitom oče-- 
kivanju, kao da će pripovčdati o copdrnjicah i o vgšticah. 

Dakle, moj dragi kume I grad imađiaSe iiiku čudnovatu sliku i moj gospo- 
dar, jedanput tamo dospčv, nevidjaše tako skoro otačbinn svoju opet. Napokon uve- 
zosmo se u gradsko dvorište, te odmah priskoči cčlo množtvo lovačkih i čobanskih 
pasah, hčrtovah i skoro bi nas ti bezobraznici sa kočia bacili bili; vozasmo se joS 
nčkoliko koračajah do kućnih vratah; ovdč bi moj gospodar sa velim počitanjem od 
kućnoga gospodara primljen. Plemenai ovaj značaj s prijatnim licem tako lahko za- 
boravit neću. On primi gospodina moga veoma Ijubezno i uvede ga u daleku soba 
za goste. Ja svoga gospodara plašljivo slčđih. Doba večernja već biaše blizu, i 
ela ^ otvori se ulaz tajne nflce sobe, te izslapi gazdarica sa svoje dvS krasne 
kim^ njih slčdjaš« vMo Ijubezna sobarica. kako ja za njom gledah! — nzđaliflii 



^ no ^ 

tnd f«laglMM — jft Mlk da mri « i§rce pogodfen^ hHo ini je kM ^i ne je vOi 
zarada. AK niti momu gospodar« nebMe bolje; on 8«t poe^eni i kad bi ga go« 
spodja kućna za brata pitati započela, neznadjaše ni aleva kecati f f leMe tamo m 
em siranu, na kejoj alajakn obe 4ibw^e. PosW TeCere joSte dugo u drnžtvu sd- 
djah« I kfld bi va poCivanja nadešla, izgubi gospodin £ig« glavu svoju sasvime. On 
se niti nemognSe svući, već sć<^afte tibo, posve mirtim jvojim podan. Meni biaie 
ino gospodara evega i usiidih se, pitali ga, dali nije mo£ebiti beiesten. 

„Imadei peeve prave, Malia, ti vi<li8, ja sam riAe — vih^lo bolestan* reće 
moj gospodar i leže n postelju. Ali ečlu noć nestlsnik nijedne oko; nMja nespavah; on 
aveud)!] imadieSe pred •ol^a gospodično Jadvigu , mladjn kćer f lenićevn , ja priBO 
milm sobarieo. Veće evitaSe zora kroz naše pronore a moj gospodar uzdisao je joi 
svejednako. Ne dngo tatini dodje gsespoder i začudi se ne malo, videći da mladi 
plenić taik« dogo u poeicdji leži. PosM zajutraka odosne n lov; pojdosmo n« daleko^ 
ali mej gospodar, kolikogod bi putah poBku izpalio, nepogodi nijedanpnl, akoprem 
mn je zvšrtd lako rekuć izfred nosa protArjfala. Ja^se Ijntih, 4to mlađeg čovSkn 
od toli plemenite kdrvi od krasne jedne dGrejke na toHko •oterarH mogoAe, da svim-* 
kelietm za posmćh shiti i rekoh mu sasvim nenljndno: 

uSta gospodine! zar imate bćknu u oku, ili ste moida tjubema Inmha jeli?^ 
Vi negoverite nikomtt ni slo<r«, divjećina pel^nEi izpred fns, pa ipak falite svaki put* 
Šta se je svami sbilo, ljubljeni moj gospodaru?* , 

,,Zio mije,' odgovori na lo, „trti««fam se n Boga bit će bo^ef Trti>a da otidjemo 
— sapovAdi, da se b^rze zapregne, a mi iemo se odmah odvesti.* Se TKIar odsko- 
^ — i <odmah posM jela dadoh gospodaru svomu znamenje, da 'je sve pripravljene. 
Hoj se gospodar htfide oprostit, ali pun serdjbe poskoči tćrpeznik, pohiti prama hod«- 
nici, sazvi ljude svoje i umah ležahu sva četiri kola od kočie na zemlji i nai ko- 
tBnš moradjaše stidan tako olletjen voz vući. Gospodin Žiga umoli kućnog gospo- 
dare za razgovor ne jedan trenutak, za da mu priobći, zaSto dnije ostati nemože. 

„Stal* reće tdrpeznik tako ghsno, da samgamogd podobro čuti: „samo tof 
Sve će biti dobro, samo morate malo bolje sgadjati, nego ito danas n jutro.* 

Sad se vrata one sobe, n kejoj obojica govorale, otvore, ja skoćih upIaBen 
na stranu, vidjah pako gospodine svoga, kako sasvim rađostno t^eznika gćrljaSe. 

Skore zatim nnidjoSe tafkodjer gospodarica grada i ofoeiijezine kćeri; moj 
se gospodar, ^itra i!to gospodičnu Jadvign smotri, sasvim promfini, on govoraSe 
velenljndno i razumno, tako, da su se svi čudili, jer nemogahu dokučiti, da je to 
enaj {sli 4iov4fk, boi je jučer tako nčm sidio. Skoro pozva t§rpeznik gospodara 
megn k sebi i lamoH gn, da puBkn prema kojemu mn drago tilju izbaci, i da do- 
lirim poRkometom pneđjašejn svoja sramotu opere. Odmah mi gospodin 2iga reče: 
JbttMy nzui i fridćrii tv&rdu -ovn jikudn !* Ja jti uzeb — biasmo baS u dvoriitu — 
Hreah do vretali, nzeh novac medju p^li visoko nad glavoni svojom i povikah: 
^Stnao foeajto gospodaru t* 

lUrpesnik hotio se je sa geapojom i kćenM sep relataiati ovoj namiri^ a 



*) Ljobomi fcinh nose đ^vejke (kao ato je poljski ohičiu) 3 dana i 3 noći pad ndlieaaui i doii^ 
ga ffliiievoni jesti, koji u Traćoj ljubavi prama njim azplamte. 

12* 



- 180 ^ 

sobarica probUdi. Ali ja vikah s? eudilj , moj gospodar aanišani *- puSte jmle — 
j Skuđa mi odleti iz ruknh. Sobarica i^aano zavikuu , ali to mo b$š obradoTa , jer 
ppazib, da nije prama meni hladna. 

Odsele približavaše se gospodar od dana do dana ave vifie gospodični Jad- 
jdgi, a ja svojoj Ružici; tako minu p^rvi mSsec, drugi — dok najposid včstnik od 
brata kod kuće nedodje, gospodaru list donese, mene pako na stran povuče i reče: 
„Za sve svetce 1 Sta se ovdč radi? Naš gospodar, koj kod kuće ostA^ imao je stra&ne 
^anke i očekivaše svaki dan list, ali nebi ni brata ni lista. Jednom doveze se k nam 
/stara gospoja cčniteljica, što mu još više straha zadji. Včrujte mi , ve^aSe ont, sve 
^drži vašeg brata Žigu u očaranom onom gradu za prepletena o čaroblu, ondd gdč 
danju i noćju vatrene slike okolo lete; muž, žena i dčca stoje u savezu sa djavo- 
lom. Kod ovakovih govorah poče gospodar tugovati, on mišljaše, da ste obojica is- 
gubljena, jer cSniteljica potverdi rčči svoje pod težku prisegu. Gospodin Zbignčv 
pozva me dakle k sebi i reče : Jasko, sedlaj najboljeg konja moga i odjaši za Boga 
^miloga, što najhitrie možeš, k mojemu bratu, jeda li jošte živi. 'A ja odmah na ko- 
.nja i odhitih— i evo menenasvirsi petog dana u — očaranom gradu.* 

j^Dkf di, mili prialeljui^ odgovorih mu, „ovdč se dogadjaju strahovite stvari, 
ja i moj gospodar nemožemo se vratit« Morat ćeš sim s pismom otići.* — Kako 
mniah, tako se i sb), moj gospodar bratu svome odpisA, a sa listom idjaSe Jaziek 
kući. 

Neddlju danah' poslč odlazka včstnikova vladaše u gradu oboje bratje naj- 
.veće 'Uzbunjenje. Jaziek bčše se povratio i pripovddaše, da se u očaranom gradu 
strahovite stvari sbivaju. Odmah sede Zbignčv sasvim ončmljen u kola. Jaziek bo- 
.jigcljlvo konje, tčraie. . ^ . 



Kod tćrpeznika biaše vesela gostba. Žiga kliče, pošto bi ia^io tretju čaSu^ 
treći gromoviti „živiol* u taj čas se otvore vrata, te Zbigndv vdrlo bičd u soba 
.stupi. — „Mnogolj ubijeni brate I^ poviče Žiga, metne praznu čašu na stol i pohiti u 
njegov naručaj. T^rpezpik moljaše trudnog putnika, da se gostbi pridruži i pozva 
ga na svoje mčsto polag gospodarice naprotiv gospodičnam, 

Odmah kako bi Zbignčv pogledao Ivanovnu, stariu kćer tčrpeznikovu, zaru- 
meni mu lice ; njegove se oči blistahu kao vučje ob. noć, a sćrce mu kucaše glasno. 
Ali niti gospodična neostade sasvim hladna , i ona stidljivo glavicu prignu i kolikogod 
bi putah oko podigla, sretne poglede Zbignčve. 

Kada biahu bratja poslč obfida na samu, poče gospodin Zbignčv, inače pro- 
tivnik ženitbah; jer je svoga brata uvdk žalio, što je kod njega spazio da je akloniv 
pod jaram zakonitog stališa vrat svoj skučit — poče dakle gospodin Zbigniv a tom 
malko popuštajnć, bratu svomu ovako govoriti: „Dragi brate 1 Ja vidim, to je provid- 
nost božja, ni ja neimam ništa proti tomu I* — Moj gospodar brata radostno ogdrli 
i prišaptne mu u uho: „Jel da, brate, ni ti nisi prema Ivanovni sasvim hladan?* 
Ali gospodin Zbigniev stisnu mu ruku te ga zamoli, da o tom više negovori. — 

Malo danah zatim poslan bih u bašću, za da nčkoliko čretavah uberem. Ja 
tćrčim, ali čujem pod nčkom lipom tiho nčkakvo šuškanje, ja se prikradem i zagle« 
dam — kako Zbignčv pred krasnom Ivanovnom kleči i njojzi mnogimi laskavimi r6čmi 



-^ 181 - 

IjobaT flvoju odkriva. Skokom biah a grada i đOTodoh sada sTOga gospodara , go- 
spodična Jadviga i gospodarica. Svi su poslaSali — i posIS se odaljifie neopazni. 
Tirpeznik bude o tom izTčstjen i zapovčdi da mu se Tečeras na obćinski stol ve- 
lika čaša donese, utoči najboljega vina, pa zatim reče Zbignivu: 

,Svčdok potajne izpovidi dvojice Ijubećih granaste lipa naia, da 
sve Ičpće CTate, kroz sva godiSta!** 

Ivanovna skriva&e« stidno lice svoje na pdrsih sestre svoje, a Zbignčv sad za- 
rumeni a sad opet probIMi, niti je znao fita da počne. Stari gospodin plakaie od 
radosti, blagoslivaše obojicu moju gospodu i zahtčvaše, da po starom običaju želje 
svoje uprosnikom naznače. U tu sv^rhu bude joS onu istu večer Jasko'na strica 
obitelji poslan, koi je n^gda čast nadpehantika obnašao. 

Pet danak kasnije vozahu se gospoda moja na obitaliSte stričevo, ondč sč- 
doSe u njegovu kočiu i opet se vratiSe. Stari nadpehamik, najvelikolepniim načinom 
ureSen, zapovčdi po. starom običaju, da se konji prie data znamenja neizpreghu. 

Pet prelčpih konjak zvonahu sa zvonci na ^krakovskih hamovih u preddvorjo 
t^rpezni kovom, koj veće sa nenstčrpljivnostju ljubljene priatelje očekivaSe. Kod zaju- 
traka, kada stari stric prositbu svoja izjavi i kada bHe kruh donefien, strugaše go- 
spodarica nožem na bčioj kori, kao znamenje, da uprosnik nedobiva zanekajuća od- 
govora. U onaj isti čas budu konji od slugah tšrpeznikovih izpregnati i svebbća ra- 
dost vladaSe u svem gradu — jer je svatko znao da bčhu upravo dva para včnčana. 



^Natočite mi, kume, jofi jedanput,^ reče Matia vrataru, njervaro joi nisam 
priobćio konac, a moram si gMo ipak namočiti.^ Poslč kako bi naS Matia to uči- 
nio, poče na novo : 

DA, tako se je sbilo! ~- Kada minik včnčanje, moljah svoju gospodu da mi 
Rožičinu raku izprose. Oni se nasmiju i dadoia mi dozvolenje, ali ne dugo zatim 
dodje i Jasko i moli za dopuštenje, da debelu Mandalenu uzeti smije, budući se 
sm^rtno u nju zaljubio. Kad to začuo bčše tćrpeznik, nasmije se radostno i reče: 

j^Draga dčco moja I Nedovedite mi viSe ni plemiće ovamo ni sluge njihove, 
jer oni svim dčvam grada moga — mozak smetu.' 

„To nije naia krivnja, dragi otčef^ kazi Zbignčv Jerbo se i nam to isto 
dogadja.* — „Ne badava^ primčti gospodin Žiga „zvasmo kod nas kod kuće vafi 
grad „očaranim.^ 



Dva mčseca posl& vratismo se kući, svaki ženu svoju sa sobom vo- 
deći Živili smo jofi dugo sretni, dok nam je svim Bog zdravje i život podčijivao. 
Saaio jedini Jasiek imao je sa debelom svojom Mandaljenom mali križ i često 
vezale a« tamnim pogledom: daje on jedini iz očaranog grada terpezni- 
kova vraga za rogove izvuko. 



- 1» - 



Janu Konini. 

Mi Slaveni gajimo posebka « &«ma mnoga sebičnosti ^ t premnogo slivo«- 
Ijvbjai saitO' sna valjda i sami svoj narod naevali slavni ai. Ova sebičnost i sla- 
voljubje otimlje nam često onu Ičpu krčpost Ijadih zdravog sdrca, kojom ovi očite 
priđHiavaja usluga i kori^tna dila svof^a brata ili druga. Kod nas i lAo dosta ne- 
stotnib SUvenah^ »alaze se dapače uvčk ljudi, koji su česlo* glavni nopriftlelji svojih 
snnarodnikak samo. radi toga^ Uo ovi ili bolje iU više misk» i rade eJto aapredk« i 
koristi svojih sagr^đjanah, nego li o;ii. I pokojni naš KoUžr okusio je 9erk» taj nm^ 
slddni grdh svojih sunarodnikah. U poslčdi^e doba svoga iivolra iinao je koješta či^ 
tati i slufiati, IIU> ipu je ćutljivu duS« ljuto vredjalo. On je bio veliki pčsnik, time 
naravno i iovik strastljiv, a ovakog uvrddi uvik prie i viie napastovanje zlobe, nago 
čovčka ćudi hladna i tiha. Književnomu svitu poplata je ona jedovlta barba koja 
ja IC vodio iz gomde požuda sjediniti fito biiie neslož.na .Siaveiia. Ova borba 
obogatila je alaveaaku književaost sa njegovimi i,HIiisowi.*' Ali ovi ^HIasowć^ biaha 
glas ljuto raadraieaof rodo^oba, koj silo na stvorili želi veličinu razkoaMidano^ oa-« 
rada svoga* 

Nu rčdkiii j.a posnata drusra njegova borba radi pretrudnogi did^okoučoAog 
đčla^ koje svčt još ai neugleddL I^egova »Stara I ta li a^ k^om oa žeU pokazati 
učenome svStu: gdč se imade tražiti pSrvobitni život Siavenah, zavadi ga sa svojim i 
nifvftrniimi I uienimi druf avi^ k^fi nikako pruoati neće, da u Buropejskom jugu Sla- 
venstvo pdffvi svsf 4aiSeviii život zapoMy AO'da je iz loga naravno sUdiko ncgdaio|e 
veliko rodbinstvo stanovnikah jadranskih pbaleh, s ovoga i s onoga krafa. Ova tajna 
bdrba ogorči K^lldirave poMdnje daiie^ kaje |e većom stranom ždrivovaa izrađjivanju, 
ta ladavanju refiendg dJtob On paaeso u svoj grab tugu, kojii ara sadš odlac^eao 
staro prialeljstva^ i jadna sumnja: da li će Slaveni njegov pasUdnji trud onako Ho« 
vati i priznati, kako zaslažaje. 

Ovoliko aaka kuda rečeno o poalddn|cm dufiavaom iltaqsi KotUraTom^ s kojim 
sam god. 1849. i 1850. viSekrat obćio. Sada žalim joS anro za žiratopisco velikog 
ovog Slavena, nike Grlice prlabćili, kaka sdm ih a mom dnevnika zabilježio. 

Počelkam godine 1849. kad je austitiaaska vojska jedva Pe&tu i Budim aav*- 
jila bila, dodjem ja u Peštu i posčtim prie svega najvatrenieg u Alaivaj Ugarskoj 
Slavena, Ivana Kollira. Nadjoh ga u svom starom konaku, u župnoj kući evangeličkoj , 
gdi je ran aernlje tri sebioe miao. 664m je uprav a ovojoj k^jlžnict, jvokraf velikih 
otnnreaih foliantak, od kajik jedan aad^ržavato atfibeta starmtalskih aarodak ^ ko;^ 
d6It> dobi pria kaatkog vrtaaiaa iz Berlina na posadu. Pasld priatalpals^ paadrav«^ 
pođe oa odatab govoriti o sirajoj »»Starof Dtaki.^ Pokazd i sastanadi mi više aapiarik 
etruskih, umbričkih, volskib i opskih, koji po njefovom razIoAui^o posve slavenski 
glasiše, i pripovčda$e nčkim uzhitjenjem o svom putovanju po gornjoj Italii, i o slu- 
čaju, kako je doSao do toga uputjenja da su ovdč u staro vrčme stanovali Slaveni. 

istom predmetu govorio je Kolldir skoro svakiput kad bi ga bio posčtio u 

PeSti. Nu pokraj toga tužio se je gorko na Magjare, koji su ga u posičdnje vrč me 

^ više i viSe nedužna proganjali. On je htSo za vrčme bune nt^kolikokrat otići 



~ 189 - 

is Peftte, ali mu poglavarstva nedađoSe putei li«^ dapaća jadanput postali sa ga na 
policia i zabranili ann bai strogo da iz Peite nikada nesonie. ^Možete si pomisliti, 
PsAe, kazi mi on često, ^kakov biaSe moj položaji Svaki dan morap sam sluiati 
svakojake pratnjo, a po noći kad bi lego, da pon6Sto 6d radnjo i duievne muke od-- 
paiiaem, dolazili bi Mag)araki vika(ii i skitalioe, ter bi tukli po mojih prozorih, i vi-- 
kali, i grozili mi se takom sirovostju, da moja obitelj aije znala višekrat što da čini 
sd straha. Jedva sam tiškako oživio odkad su vadi Hdrvati s vaiim slavnim banom 
onmo došli, nu i sad moram u istom konakn koješta terpiti, budaci da moji nepri- 
atelji stanuju zajedno sa mnom u gornjem podu nad mojom glavom, a i svuda oko 
nene, napastujući me i onda kad idem u cćrkvu.^ 

Ovaj njegov ialoatan položaj biaše uzrok, što sam ga ja često nagovarao da 
ostavi barem aada Peštu, pa da ide u Hćrvatskii,.g4ji će ga parod o^eručke prianiti. 
Dago ae nije dao K. na to sUonuti, što radi avojo obito^i^ što radi svakojakib 
drngik privatnih okolnosllb. Napokon, kad se je sve više glasalo o napredovanju 
Magjarah, odvaži se on doći u Hćrvatsku, ili kao profesor, ili kao ravnatelj kojeg 
aarođBOg zavoda« Odmah, kako se on na to skloni, priobćih ja ova vesela vdat na- 
šemu han«, i on privoli bez otezanja na to, da ga poSaljje kao profesora historie i 
starinstva slavenskog u Zagreb. Svćtli ban opređćli dan 5. veljače da dodjem za 
dokončati taj posao s KolUrom k njemu« 

Petoga veljače 1849. stoji' u mom dnevniku zabilježeno slćdeće: »Bio sam s 
Ivanom KolUrom kod našega bana. Nezaborav^iv za. mene čas. Gledao i slu-* 
šaa saaBi dvojicu velikih slavenskih muževah. Jedan je od njih ponizan, tih i krotak, 
ali dnhom bistar i krćpak, sa mislima obimajući veliki duhokrug; dragi je vatren, 
gbsan, otvoren, priazljiv, kadkad strastljiv, pravedan i uzhi^en za sve što je l^po i 
amoo, što je m Slavjane koristno. Kollar reče čim ogleda bana, vidljivo ganut: 
9D0Š0 sam da vidim velikog čovdka, kojega mi Slaveni veoma čestimo, i da mu se 
srikvalim u ime svi uh Slavenab za ono, Stoje dobra učinio za svoj zanemareni na- 
rod.* Ban mu odgovori: »Hi Slaveni čestimo u vama valikoga muža, i dužni smo 
vama podati hvalu za mnoge one trude i muke koje ste imali kad ste probudjivali 
Sbivjanstvo.* Na to se ban sedne, poda KolMnt ruku, i ponudi mu znakom da i on 
Mdne. KoUćr dćržeći banovu ruku, govorio je nadalje sve još zahvabaosti i uz- 
kitjeaju, koje probudi u stecah sviuh Slavenah banovo postupanje u Hćrvatskoj i kod 
Beča. Ćim K. prestane, digne se ban opet , pogladi ga obadvima rukama po licu, 
rače mu nikoliko priaanih rfićih i prisili ga da sedne. Sad ga zapita odmah ban: 
»Hoćate li poći k nama u Hćrvatskn?^ •— sKolMr odgovori: da bi bio s veseljem 
fiipravan otići u Hćrvatsku, ali kao takov očitelj, koj bi svaki dan po 1 ili 2 sata 
avaj nauk predavati morao, nebi UM^gao doći, jer ga njegova supruga ovih danah 
fm pozoroa na njegova slaba pćrsa, i na to, kako je nfikoč radi čestog cćrkvenih 
gavorafa, kirv baeao. »Nu da OM^gu doći, prodoii on, kao čuvar kakove knjižnice, 
ili mazeiMtta Ui. ili kao nćitaij jedine slavisKJko, koju bi mogao samo dvakrat na tje- 
dan predavati, rado bi išo.^ — Ban mu odgovori na to: »No promislite si , pa tražite 
od mene što vam drago, ako uzmognem, ja ću rado svemu zadovoyiti što poželili 
kadete.« Sad poče KoUdr odmah pripovčđati svom dčlu »Stara Italia* i načinu 
kako bi se to dčlo izdati moglo. Nn na moj predlog, da će najbolje biti tom mi- 



- 184 - 

nM onđft kad k nama u Zagfreb dodje; prestade gOTOriti o izdavanju to^^a d^^la, la 
atane razlagati stoju goraću želju: kako da se obćina evangelička u Pešti na tri 
dSla razdčii, t. j. na obćinu nčmačku, magjarsku i slovačku, i to zato, što Slovaci 
žele za sebo graditi posebnu cćrkvu, za koju već i sakupljenu glavnicu imadu. «Ova 
pravedna želja, koja se radi protivljenja nadvomikovog i magjarskog poglavarstva, 
nikako do aada izpuniti mogla nije, mogla bi se ,,reče K> sada najlaglje dokučiti, kad 
bi ae Vaia SvčUost za Slovake zauzela i njihovu prošnju kod višjeg mčsta podupirala.* 

Treće što K. banu preporuči, biaše sav njegov slovački narod. On nabroji 
sva sredstva, kako bi se Slovaci mogli što hitrie podići. Reče: Da bi neobhodno 
potrfibno bilo kad bi se jedan narodni čovčk za slovačke županie carskim knmi- 
sarom imenovao, i kad bi se za glavno središte buduće slovačke pokrajine odabrao 
grad Bistrica (Neusohl). Za komisare pako predloži K. za pćrvo mčsto Hiloslava J. 
Hurbana, a za drogo Gabriela Pronaja. 

Ban odobriv taj predlog, zamoli Kollšra da načini vdrhu svega toga mali 
promemoria,^ i reče u svom dalnjem govoru, medju ostalima : „Zašto neimam ja oko 
^ebe 20,000 Ijudih, koji bi me vazda savčtovati mogli : što je sve Slavjanom potrebno 
i' koristnO) jar bi ih rado uv6k i uvčk slušao." Upusti se zatim u svakojaka razma- 
tranja Slavenima, i napomeni: kako bi koristno bilo kad bi svi Slaveni jedan knji-> 
ževni jezik i jedan pravopis imali, koj bi se uvesti mogao, kad bi svi Slaveni la- 
tinsku abecedu poprimili, a u njoj samo ono nSkoIiko ćirilskih ili glagoljskih pisamah 
umčšali, za koje latinska abeceda znakovah neima. „Time bi" nastavi on „svi Slavjani 
mnogo dobili, jer n. p. ni ćirilica nije uprav slavenska azbuka, već je smds gdrčkih, 
latinskih i staroruskih pismenah. Kad bi mi samo jedan pravopis imali, vidili bi 
kako bi u jeziku napredovali , jer mene samoga uči iskustvo , kako Aisani 
češke knjige, dok su sa nčmačkimi pismeni pisane bile, nipošto razumčti mogao, • 
sada gdč Česi tako pišu kako i mi Hdrvati, razumčm skoro sve knjige češke." 

Biaše još govor o tadtfšnjem ratu itd. i tad reče ban , obrativši se KoIMm : 
^Včrujte mi gospodine I prem da sam rodjen vojnik i kao takav rat nada sve ljubim, 
želim ipak iz svega s^rca mir^ da se u njemu sve ono što je u to ratno vrčme da— 
ševno i materialno dobljeno, prekuvati može, pa da se dade prilika našemu narodu, 
malko razabrati se, urediti i pripravit se na bolju i većju budućnost, za koju smo 
mi Slavjani najmanje pripravni." Sad najavi pobočnik g. R. predsčdnika mčnbenog* 
ugarskog suda, i mi se oprostismo s banom. Koilir je bio uzhitjon od banovog 
razgovora, hvalio je u njemu osobito njegovu goruću ljubav prama Slavjanim, te nje- 
govu otvorenost i istinsku priaznost; čestitajući Hdrvatom: da imadu takovog čovSka 
na čelu. Kad smo iz gostione „k Risu" gdč je ban obitavao, stupili na ulicu» zamoli 
me K. da krenemo odmah stranputice u jednu malu ulicu, premda je do njegovog stana 
put po velikoj glavnoj ulici vodio. Ali on se je plašio ijudih , koji su tuđe uv^k 
virvili i prolazili, te mi reče otvoreno, da nebi rado kad bi Magjari saznali, da je 
bio kod bana, jer bi pčrvom dobrom prilikom s nova i jok gore napostovali ga. 



*) Kollir naSini posij kratkog vremena, apomenuti Promemoria. Isbrojt a njemn are lapanie 
u kojih Slovaci atanuja, opiie atatističko-geograflčki oye iupanie, prida k toaia mali krajo« 
brai, i predloži s^jedno za slovačkog komisara, na pdrro mćsto Hurbana, na drugo Antuna 
Rađvanskog, « tek na tre^e Gabr. Proniga jer je čovJk tih i nerad^iT. 



' - 185 - 

Dne 10. Veyii£e posćtio sam opet sa S. C— m KoUšra — Radjosmo g« u 
dubokom motrenju nSkog starinskog Aruska napisa, kog je uprav iz Ortone u Fren- 
tanii dobio bio. Kad se malko od svog motrenja razbistri, pozdravi nas, i protumači 
nam odmah rečeni napis za posve slavenski. Poslč toga -stade govoriti opet o na* 
finu izdavanja svoje Staro-Italie, i reče. napokon, da bi najbolje -bilo kad bi ga matica 
ilirska, sćrbsjia i češka ukupno na svoje troškove izdati htčla. Mi mu obrekosmo, da 
ćemo oakoliko se ilirske matice tiče, u Zagrebu za taj posao shodno korake učiniti. 
U naSem razgovoru upitah ga ja medja ostalimi: Kakovih imade jofi rukopisah? na 
što tnionslčdeće napomenu : „Prje svega želio bi (poslč moje Staro-italie) izdati Vin- 
diciae o bogovima obotritskima, koji su nadjeni u Strčiici, a sad se čuvaju kod voj-* 
vode meklenburžkog. Ja sam osvčdočen^ reče on „o istinitosti ovih prastarih sla- 
renskib spomenikah, premda su se nčki ljudi i spisate^i nalli, koji bi rado dokazali, 
da su ovi spomenici nevaljani nmotvor nčkog varalice novieg vrčmena. Ako mi Bog 
zdravlje dade, poći ću^ naslavi on ^svakako i sim u Meklenburg, da još jedanput ovu 
nMo dragocčnost razvidim, pa da onda Sto prie Mašovo opisanje istih bogovab joS 
bolje razjasnim.*" 

„Osim toga^ produži Ki »imam gotov rukopis moga ^putovanjapoŠvajoar* 
skoj i po. gornjoj Italii do Rima,^ zatim „Uspomene^ (Memoiren) moga 
života, do onog vrčmena kad samdoio u PeStu; i napokon: nčkoje pčsme, koje se 
stidim tiskom izdati. '^ 

Posčtio sam i kasnie za vrčme moga bavljenja u Peili viiekrat slavnog na- 
kf pokojnika, i naSao sam ga uvčk, ili kod svog rukopisa o Staro-italii, ili u raz- 
govora sa svojom Ijubeznom obiteljom. čestokrat kazivA on meni tom prilikom, ka^ 
ko je njegova goruća želja, poslč izdanju svog više rečenog rukopisa, živiti u miru, 
čnvati svoje bolne oči, te tražiti nčkakovu službicu ili kod koje knjižnice, ili kod 
kakovog slavenskog zavoda. 

Dne 9. Ožujka 1849 bio je Kollrir po drngikrat kod našeg svčtiog bana, za- 
jedno sa svojim zemljakom Včrhovskim. Kollar dodje moliti za podporu banovu u 
onom slučaju, kad bi Slovaci, kako namčravaju, svoju ogromnu adresu podnfili mini- 
^riu, u kojoj adresi želili su umoliti vladu za domaće upraviteljstvo, za posebnu od 
Magjarah odcčpljenu pokrajinu i za srčdište ove pokrajine. Toni prilikom prituži se 
tekodjer K. na magjarske komisare, osobito na barona P-a i R«»ya koji su 
n Slovaci još uvčk onako postupali, kao da Blagjar svuda vlada. — 

Na tu tužbu reče ban: „Ja sam radi Slovakah već pisao ministeriu i predlo- 
fio sam sve po želji vašoj. Nu ^što se imendvanja komisarah, i polaganog naprčdka 
nalik stvarih u obče tiče, kriva je s jedne str&ne prevelika vatra na slavenskom 
jvga kod Hčrvatah i Sčrbaljah, a- kod vas u Ugarskoj prevelika hladnoća i krotkoća. 
Ki bi se zajedno morali malko pomčšati i ćad izmSniti, pa bi onda za sve nas bolje 
i^ilo; medjutim, nastavi ban nčkom neobičnom mirnostju: včrujte mi, sve će dobro 
biti kad se naš narod jedanput podpunoma osvčsti.^ 

Malo danah poslč, poče se u Pešti i Budimukod austrianske vojske sve nč- 
^ Magjarske stvari naprčdovaše, jer se je sve onako zbilo, kako je ban odavna 
Pwicao M favnih i privatnih mčstih. Naši moradoše ostaviti Budim i Peštu, medjn 
0^ Uo Mm i ja. Malo zatim ode i KolUr n svojom obiteljom u Beč i morade 



- i» — 

II Peiti medju faim^ sivari, egtaTiti sve sroje knjige, od kejfh je posIS velikH strano 
knjižnici sreu^tita pedtanskog prodao. 

U BeCvL bude HolUir od Slavjanab i bđ strane vlade veoma dobro primit. Po- 
znato je kako ga vbda uditeljem slavenskog starinarslva kod bečkog sveočiltSta, i 
ćfamMi one kom»ie imenovA, koja je imala izraditi predlog : kiko da se u bnduće 
Ugarska uredi i upravlja. Bio je takodjer kao slavan jesikoslovac imenovan aa člana 
onog odbora, koi je imao zadaću: izraditi pravničko-poliličko nazivoslovje za ava 
slavenska mrićja carstva austrianskoga. 

U mSseco kolovozu iste god. 1849, dobio sam od njega iz Beča pismo, pi- 
sano 12^. kotovoza, u kom mi najprie javlja, đa je primio od mene poslane mu dvi 
knjige, naime: Mašovo dčlo o bogovima Obotritah, i 2. Volanskoga pisBMi o slaven- 
skima starinama* posl^dnjem poljskom piscu, veli slćdeće: 9Wolaiisk7 owiem 
nakoliko sem z prwniho bčžnćho probledu poznali mobi, jest piln;^ a horIiw^, ale 
čaato bmIo kritickj^ narodni Ardidolog { mš wlak tu zšsluhu, že pnvni bjl, jeni po- 
č^tek vrlćHo wM6 učinH, a hodni mnobo materialAsem tam razptyleny)i shromaždil.^ 

Nadalje piši Kollšr: „Hy nyni pracujeme každodenne a piln6 na utwofenf 
priwnicke-politickebo nazwoslowi pro wšeeka slavjanslla nii^Či Rakausk^ driaw7« 
' Jest nis zde ze w8eb kmenA a krajfi asi 20 osob. Ide to lehčeji nežK sme se 
z početku ^omnivali. Nafie nai^eči nejsan sob6 wsanH$m skntkn tak odcizena a wzdA- 
lena, jako se to na prwni zrčni zdi, a jako to i nčktei^i M6 již wykričeB. — Ted 
zde we widni jest netoitko Šafarik ale i^ Palack]^, jenž cestufe do Basileje do Swej~ 
car ku syedAwAni pisemnosti pro swftj českf Dčjepis. Casfo i was zpoarindtte 
w«pfiile^ćm koln. Kdyby jen roilostiwć nebe nade žšdosti co donafii 
^nćro^nosti čim dfiive wypInilo. Pracujeme wšickni na tom i blizci i daleci.^ 

^Moje Stawo-etrBska se již ade we Widni znamenita rozmnožila, naSel sem 
zde včci a d&kazy nowć, ku potwrzen{ mč wam, znamć osnowy.* Ud. itd. 

Godine i850 posStio sam KolUra viSekrat u Beču, prilikom mog tamo&njeg 
bavljenja. Uvtk sam ga nalo n brigi radi izdavanja svog rukopisa o „Staroj Italii^ 
kojeg meAfolim podni carskoj akademii znanostib na razsudjenje i za izdavanje. U 
svojik prostib časovih bavio se je sa svojim opravdanjem slavenskih bogovah, nadje-* 
nib u StrSiicu i pripravljao se na put u Meklenburg. Bio je takodjer jedanput, kad g« 
posčlib, u velikoj brigi radi bolesti svoje Ijubezne i jedine kćeri, kojoj je sa svom 
duSom privčržen bio, i koju je uprav u slavenskom duhu odgojio. — Iste god. bude 
KolMr od vojvode Meklenburžko-strSliČkog pozvan, da na njegove troikove dodje a 
Meklenburg i da na očigled razvidi likove bogovah, nadjenih u Strdlicu, za da moie 
šMo izvdrstnie svoju razpravu o njima napisati. Ovaj poziv primi s velikim nzhitjeajem 
i kreno joi iste godine iz Beča na svoj poslAdni pat. Vrativii se s toga pnta, pisA 
mi dne 30. SAčnja 1851 slčdeće pismo: 

Velecteny Pano a Pfitelil 

Asi 4 mčsice byl sem v Germanii, toHž we MeidenburžUb Stželieab, na oatro« 
y€ Rani (RAgen), v Pomoransku, v Berlinč atđ. Chlel sem \im }it nekoIlkrMe psili, 
ale dilem velnti zanepršzndn jsem peiinim tentu k Retransk^m modlim; dilem ae- 
cbtM sem, pokud se navMtf o mi Staro MlaHi nevytisfcne. Poeilim dnes Jeke Sxcel-* 
Wci Blnovi 40 Ex. bvdte tak hskaT'a ugsttte se tež Wto v0et. NemAžeiiie 



— 1«7 - 

By SlavjiĐ^ ifeidj jeit naić broiurky, kalenclaf 6 a krajcarord kni- 
žky wyđiyati: tak neprijđe daleko na§e literatura. Ale Vim o tom 

psM tiepotfebtiji. — Akađemie dsarska ve Vidni dš podporn 1500 fr. na tisk 

ale to sotvy na dbnizy pogladi. Jeko Veličanstvo eisir pfijal Dedicatit đila. 

fd shotoveni Rhtlransk^eh atarotin a po Tyjili rae Staro-Italie }i tak6 nččim 
prispčji a bodu iivfjm Člaćkem VaSčho historickćho družtva. — VaS ex. VoMnskćbo 
mdl sein i 9a 9v6m cestovini, aćkoli malojej^il. P. VoMnski Jest nekrltick;f, Isamć 
iol6 etyinologie a phantasie k ničemu nevedan, tfm včda a nđrađ dM nie 
neiiatacL Porial mi a ty dnyijfnć novd sve dflečko: ^Scbrift-Denkmale der Slaven 
vor Chriati Gebnri.^ Ji v6m lituji časa tobo muže. Kde neni geografiekć a historicki 
p&da, pro n^s, kde nejsan klasičti svčdkovć, tam archiologfie nie nestoji. 

Ji pihič pfacarji na mođiacb Rhefriinsk^h: toto đilo a Staro«^talie bu- 
de vlaatnd j^dna eelost vespalek ae doplnnjfcl a vysv$tl«jici.' itd. 

Mijte 96 blaae, VaS starorirny pfitel 

Vo Vidni 1861 20. Leđna Jan Hollar. 

Ovo su bile poslčdnje včsti od Kollara. Jedna godina i 4 dana mfnii posl6 
kako je pisao 0V9 pismo, i njega u životu vi&e neima. lx velikog počilanja prama 
pokojniku, te is iskrene t^ubavi koja sam prama ovom nennrfrlom Stavjanu od mog ^ 
detiMstra noino, polažem ove čćrlice na njegov hladan grob, va malu vspomemt nje- 
govih priateijah. Ti, blaga ljudska uspomena posl^ smdrfi, jedina je afcoro nagrada 
svih ataipenshih spisateljab. Za^živola moradu oni težkim trudom prokdrčRj put ono- 
ma nauku« kog oni popiše obljube; pokraj toga nauka, moradu Mtti avesnaliee, jer 
Sto narodu Ml ultrftba, o tom trčba i pisati. Čitateljstva velikog naimaju u nijednoj 
vdrili znanosti , lime naravno ni koriati od svojih dčlab, te tako moraju ae dati na 
ovaj ili onaj posao, koj im pruži srčdstva za živoL Višekrat se nagomiift takovih 
peal^vrii filavo jato. Pa u toj brigi i smetnji, deđju još javne i privatne napasti, 
dodjn gadna somničenja i aabaeivanja. Podpore neimaju od agora^ jer ljudi, koji vi*** 
soko ateje, načine raalika medjo piscem i pisarom; od z<Ma je imali nemogu, jer je 
puk neuk i siromašan. I tako dodje sit, kad sa va^a oprostili sa avfltom, pa jedvn 
se iiadju na njegovom grobu ljudi, k(\ji kažu: ,|Ele Skoda sa ovoga ča^tta, krhka 
mu semlja, treba mu aagradit spomenik!-^* Manje viSe agodi se to isto i naSemu 
KoMrtt, koi je takedjer obradjivao sva skoro polja književnosti, salo gorke mvko 
i progone tdrpio, malena srčdsiva sa život imao, od rMkih velikašah posnan bio. I 
napoMin umr^, i»es da mu se je i sa bolest snalo. IfS. 



Brllaif. 

(Iz sbirke narodnih pripovĆstih) 

Od M. Siofanovića. 

I poftBft keka be}! fo jatlieba 

Tko se vata u kolo, luđa se n noge. 

fl ana v^l^mena, kad su već prestali živfti vitesovi ođ jmačiva, od pl6na t 
gMMki i kad je već poiMto isgttUIa c«n poalotim! Tkd jaii, »aj kviF«i] on- 



— 188 — 

đa je bila ostala prazna i pusta nfikakva strahovita vitežka kula, ležeća na Tdrhnncu 
jedne stdrme gore* 

Svčt je gatao, da ondi obitavaju zli duhovi, vukodlaci, sablasti, vfiStice, more, 
vile, utvore i drugi pogani i hudobe, a nčki su benavili, da isti djavo ondi sčdi. 

U istoj kuli ležalo je, polag povdsti, sakriveno ailno blago ^— pun jedan 
podrum zlata i srebra. 

Mnogi su ljudi išli onamo iz pohičpe za blagom , ali nitko se odonud po- 
vratio nije, svatko je ondi zaglavio. 

Pričalo se i pripovčdalo, da onaj, koji želi zadobiti onu kulu i blago u njoj 
sakriveno, mora ondd jednu noć prenoćiti, i samo tako moći će zadobiti klju£e od 
kule iz rukuh ondd vladajuće i blago čuvajuće sablasti. 

Bio je nčkakav brijaćki dčtić, pade momak, promak; (promak zove se onaj, 
koi je davno već bio za ženitbu, pa se neoženio) bio je vfitrenjak i lupaća od svčta. 
Ako je kadgod zaslužio i dobio koj novčić, to je on taki protepo, prokocko, pro- 
kartao, propio. Hodio je oderpan i poderan kao bugarska baba o pokladami; brez 
kuće i kućišta, prava podpuna skitalica« 

Jedared primi on od svoga majstora, gdč je bio u poslu, desetak marjaiah 
itkao platju na dulje vrdme. Ode s novcima u džepu do pdrve kdrćme; nadje ondč 
nćkoliko poštenih svojih drugovah. Sčdnu kartati se, i domalo izgubi Nevaljanović 
sve svoje novce. U zdvojenju skoči na noge težkom glavom balokotnom, i ode na 
konak, mčsto k svomu majstoru, u gore spodienutu vilinsku kulu, unamčri onđć ili 
poginuti, ili zadobiti ono silno blago. On je čuo pripovddati o kuli čudnovate stvari, 
nu to ga nije moglo smesti, da onamo neide . . . Pasti ili dobiti — pomisli on u sebi 
i podvostruči korake. — Vinko Lozić razpali mu sčrce, a bio je inače slobodan i 
ddrzovit 

Prispije on o zapadu sunca do kule. — Kula je bila prostrana, dugačka i 
široka, sa više tomjevah. Predkućište bilo je pončšto poharano, pod je bio kamenit, 
ali prerovan, kamenje polupano; puno je bilo ondč gada i korova — gnčzdo gujah 
i gušterah; dvorište zarastlo tčmjem, češljugom, habdovinom, koštanom, čičkom, 
bocikom i drugim dračjem. 

Popne se oderpanac kalfa po kamenitim skalinam u gornji kat kule. Ondč 
iz široka, od dolnjeg bolje uzdčržana poda, unidje u red sobah, koje su skoro po- 
sve prazne bile, do nčkojeg starog, poharanog pokućtva. Najposle dospio on, tra- 
žeći, ni sam neznajući fita, u veliku, jako veliku dvoranu. U toj sobetini sUgao je 
na srčdi ogromni stol zastčrt cčrnom čohom. Na ovom stolu bilo je veliko razpelo 
iz kamena izsččeno, a uz ovo s jedne i druge strane po jedna debela cčma voštana 
negoreća svčća. 

U jednom kutu dvorane vidio je postelj u cčrnini, naprama ovoj mekoslon, 
malo dalje red velikih stolicah, sve u cčrnini. 

Četiri velika, dvokrilna vrata bila su na četiri strane. Brijač je iz znattiželj* 
nosti svaka vrata otvorio, i vidio, da se izilazi kroz svaku u red sobah. 

Nu on nije mogao mahom kroz sobe proći, jerbo se već počelo smčrkivati^ 
zaoto okani se tun^aranja, nego sčdne na spomenuti mekoslon. Onih nčkoliko svo- 
iih brijačkih stvarih, koje je uvik w sebe nosio ^ naime: tanjur za sapnnlkn. 



— 189 — 

otarak, komad sapun«, đvd britve i jedne makaze ; to sve isvadi on iz ddrpavog 
diepa i stavi na atoK — 

StogoJ je bivao veći mrak u dvorani, to je pijanog kalfa vatala veća muka 
od straha; nu tSSio je on samog sebe ovako govoreći: „Stavio sam glavu u torbu, 
sad već nikud nikamo; ito bilo da bilo; kosa mi raste na glavi, otrSznio sam bez 
spavanja; znoj nle- probija, to je sve istina, ali — ćinimi se — da isti djavo dodje, 
imao bi sa mnom posla, dok bi me u vreću stdrpao.^ 

Opet posić nčkog mucanja nastavi govor: „Sve bi kojekako pre- 

gorio i pretćrpio, samo da imam itogod malo piti. — Tko bi mogo ondč živiti, gdfi 
neima ništa piti?^ 

Ovo kalfi na umu, a zag^rmi po dolnjim sobama kule kao glas silne b|ire i 
oluje, tako, da se cčla kula gibala iz temelja. Prozori su se tresli kao šiba na vo- 
di vafovitoj; tutnjilo je do bčsa strahovito po praznoj sobetini da su stolice sa sto- 
lom poskakivale. 

To je trajalo dulje od pol ure. 

Sad se opet učini smdrtna tišina, ali ne za dugo« Najednoć zagćrmi stra- 
hovito i tresne usrčd sobe grom, i hitra munja proleti od jednog do drugog kraja 
sobe i opali jednu onih velikih svčćah uz razpelo. Hala tišina zavlada. Opet za- - 
gćrmi i opet tresne grom, munja bldsue i upali drugu svčću. 

Brijač je sčdio nepomično kano osudjen. Nije znao spava li il bdije, živdii il 
je mdrtav. — Sad se opet sve umiri; otvore se polovinja velika vrata, i stupi u 
dvoranu visoka čovččanska sina, starac blčd i mdršav, sa dugom do kolčna bčlom 
bradom i kosom; pogćrbit, u cdrnoj širokoj haljini, sa velikom palieom u jednoj mei 
a a drugoj nosio je mali svežčić. Pristupi Ijudesina stara k raspelu i pokloni ae 
močeć sedam putah vdrlo duboko; stavi svoj svežčić na stol; razvije ga; izvadi bri- 
jački tanjur iz njega; izvadi limov tanjur i flašicu s vrućom vodom i dvfi britve. Sve 
to on poreda po stolu i tad se istom okrene k brijačkom kalfi, koj se medjutim 
malko oporavio ; uzme jednu stolicu i donese ju k stolu, prama razpelu. Tad dogo 
ukočenim očima pogleda na kalfu i najposlč mahne mu rukom i pokaže mu, da onamo 
sčdne na onu stolicu kod stola* Progovorio nije ni jedne rčči. 

Kalfa pogleda starca kao miš mačka, pa nikud nikamo — poi^luša i sčdne 
onamo na onu stolicu. 

Starac lati otarak, sveže ga kalfi izpo'd brade; ulije nčšto vruće vode u plitin, 
uzope sapun i napravi sapuniku za brijanje; namaze njom bradu kalfi; lati svoju sta- 
rodavnu britvu, koja je izgledala kano kupusni nož, i obrije brijača tako lahko i vč- 
ilo, da se Je kalfa čudio. , 

Kad je starac gotov bio brijanjem, počme svoje brijačke stvari sveudilj mu- 
čeć spremati, kalfa pako ustane i sa strane popreko pogleda na starca i pomisli u 
sebi: ^0 stara paro bradata, zašto ti samoga sebe neobriješ, kad si takav majstor u 
brijanju? — Stani malko, vratit ću ja tebi zajam.^ 

Sad kalfa glasno progovori: „Čuješ li starce, sidaj onamo, gdfi sam ja sčdio, 
da le obrijem, mahom ćeš skuplji biti za dvč polture.^ 

Starac je sve još mučao, ali taki sčdne onamo i dobro se izpravi na atoIioL 



Kftifa razveie sada svoj svežćić; icvadi najpiie makiaza t •dtdfe ajliiia aiir- 
čevu podivjanu bčlu kosu i bradu; pak onda starca dobro nasapima. 

Ladno je bUo kalfi slaričevo lica kano isU led^ a kola oa 9kbra» tvArda, 
kano sivac kamen. Činilo se kalfi, da brije kameniiag kipa, ali ipak g% je obrijao 
poSleno do dlake; oljuštrio, svalio s obraza bradu kano kasinu^ u počeUuu d^ktaju^ 
ćim rukama, nu poslč, kad se u Nevaljanoviću kalfi kčrv od slrab« dobro promćšala, 
cvdrčala mu je britva u ruci kano perce hitra pisara. 

Kad je gotov bio kalfa brijanjem, odhukne starac^ kao onaj, koj se mentuje 
težka bremena i progovjori : ^Hvala ti junački sine ! sad si me oslobodio težkih mu- 
Itali, koje sam tdrpio skitajuć se po 0V9J gradini kao kriva duša kr^z više stoletjah; 
sad je konac moga vojtovanja.^ 

Sad starac sedne na jednu stolicu i produlji svoj divan: „Ja sam bio vla- 
stelin ove kule, obrijao sam mnoge do gole duše; globio sam, .varao,* otimao, grabio; 
najposlfi udarila je i moja smdrtna ura; pao sam na smčrtnu postelj; osvestio sam 
se i počeo potanko promatrati moj prošasti život; pokajao sam se za moje zloće, ali 
pravdi božjo) zadovoljiti nisam imao vremena; umrem naglo 1 ođsudjen budem ski- 
tati se donde po ovoj nčgđa mojoj kuli, dok sludaj nedovede u nju -odvažna, junačkog 
sftrca ČOTfta, koj stnAi smćrtni nepoznaje i koj bi me pri ovim okolnostima obri- 
jao, pri kojim si ti to učinio. Dolazio sam ja Ovamo svaki božji dan i ukazivao se 
hiljadami Ijudih, ovako kano i tebi, ali nitko nije imao toliko pritomnosti duha i to^ 
iiko «drčanosti, da bi ae bio usudio mene obrijati; svi, koje sam oydi nahodio, pali 
6U mir^i md s'.rtlia ili pri grmljavini, il pri aftvanju munjah, fl pod mojim nskami 
kmi ^an ih brijao; samo ti se oddrži. Evo ti zato |M^dajem ključe od ove liite, 
loija 3^ odsada MtjBi ^ Iveja; u njoj ćeS naći silno Mago. Sfnko! nastoj to blago btrije 
fipotrdbiti na 4obro svoje i bližnjih svojih, fito ja nisam učinio.' Ova iarekavSi iz— 
-Čvsnd «toa vtarea« a kulfa osta zapanjen ddržeći ključe od hule u mci. 

Šteta išto nisam dobio daijnih včstih tom kalfi, nego samo Joi ovo čno sam : 
4la 0U ga imanie Ijadi vidiii još dčrpavieg. — Kiriio je to moglo feifti? — Valjda je 
činio po onom: ^Stodlkla navikla' -^ pa je lahko mogo protepsti i prorajtati najve6e 
M«fO. 

Što tko nesteče trudom, bčrzo i lahko izgubi. 



Narodne poslovice illnke. 

Boleatiia pitaju i jmde, a sditavu dajiu . 

Boli ga sdroe. 

Bolje je da selo proptme, nego u selu adet 

Boljo je popa vesat, nego se i npme pritesat. 

Bolje je nmiti nego inalL 

Bolje je azalud raditi, nego uzalod bezposlen stajati 

Bolje se je na dnu njive dogovarat, nogo na vfčrh njivo piigonurttt. 

Bo^o so je čovčka pod svojom ranom naspavsti« 

Bolji je mir, nogo babin pir« 

Bolji je .d(d)ar glas, nego zlatan p^ 



- i«l - 



Slavjanske TirnH. 



— Ove godine, k«ko Đam g. M. Ban pUe, 
Dt liceomn Beogradskom dvč au nove mame- 
nite katedre ustanovljene; to jest: katedra s6rb- 
ike historie i književnosti, i katedra knjiievnosti 
fnncezke. Pdrvn će predavati g. Vukomanović 
i početi će tečigem nove nčiliStne godine; a 
drogo predavati ćn ja. Na nvodnoj besidi, 
kojom je ovig kurs otvoren, (dana li. Veljače 
po sdrbakom) steklo se Je mnogo gospode, liofi 
Tirlo d^rže do ove katedre. Da inate moju 
telnja, izIožH ćn vam na ho sam se n igemu 
obvesao. Po slobodi, koja sdrbsko praviteljstvo 
daje profesorima da predavajn svoj predmet 
kako hoće, ja se nisam ogranićio na samo 
k^jiievnost francesku, nego sam lahvatio i fl- 
losofićna stranu historie; pak sam naumio pri- 
spodobiti historiu i književnost francezku sa 
kistoriom i knjiievnosti sveslavjanskom, ter će 
ovo biti upravo jedan tečaj francetko-tlavjan- 
ike frispodobljene kietorte i knjiievnosti; ili 
bolje a kraće : france^ko-slavjanskog prispo- 
dohljenog i»ohraienja. Dakle lavaćam ne samo 
iateligencie pojedine » nego i obće druievno 
ttanje, ne samo teorie u knjiiestvii» nego i 
praktiku tih teoriah u druitvu. Tako samo jni 
Slatjani, (kako ja misKim) moiemo se okoristiti 
sa ixobraieiyem prosvČ^nih naredah. Ni sama 
teoretičnoft njmaćka, ni sama praktičnost en- 
gleaka, neće iaobraieiue niJe javčrsenim uči- 
niti; nego teoria prevedena u praktiku, kao ^to 
se na fraaceskom iemyi&tu vidi. Ali da bi mi 
izbčgli i mahne iaobraienja francezkog, da bi 
rasvili narav svog sobstvenog genia, i sačnvali 
t nsavčršili narodnu svoju originalnost u svim 
strukama narodnoga iivota, obećao sam, da ću 
poslč aveobćeg ispita izobraienja francezkog i 
sfaiijanskogf i njihovog medju eo^^om uspodo- 
bljenja, traditi se da postavim Čiati slavjanski 
tip u sviaa razgrancima toliko umnim, koliko druš- 
tvenim narodnoga života. I zato «— načelo na- 
rodnosti biti će stožer, na komu će se o- 
kretati ava moja nmstvovaiga. To je, gospodina, 
glavna točka mog predavanja, kojim se ja na- 
dam da ća ne malo d^tvovati na ovdainji pu- 
bMknm, i ailaie nego sad ito je, čuvstvo alavjan- 
stva n ovdal&ioj mladeši probuditi. Moje će 
lekeie biti podcijene na privatne (to jest: pred 
samim učenicima) i na javne pred svakim. 

— leđna nora nredba upraviteljstva tčrb- 
^kog ličnća se profeeorah saslažije da $t opo- 



mene. Profesori Licenma, koji imigu t200 for. 
plaće, dobivat će poslč deset godinah službe 
200 Cor. viika; poslč petnajst godinah 500, a 
poslč dvadeset godinah 800 for. Profesori gim- 
nazie (koji imajji samo 700 for. plaće) posle 
dvadeset godinah dobivat će svega 1100 fr. sr. 
Rok služenja nge joS opredčljen; ali se 
govori da će biti na 25 godinah, i tada će se 
dobili pravo na punu penzin. 

— Praviteljstvo serbsko je ustupilo jedan 
prostrani tčrg na tgodnom mčstn, da se na' 
njemu zi^ narodno kazaliite. Uz tčrg poklo- 
nio je sovčt na zidanje C,000 e. k. dnkatah. 
Rnjaz od svoje atrane poklonio je 100 hvatih 
kamenja, koje će se o njegovom trosku na 
mčsto đončti; okrom toga govori te, da će on 
pokloniti sve ho bude sa trolak zidanja tičbalo 
1 fto se neskopi na akcie. 

— Iz liskame beogradske niila su sIČ- 
deća dčU: 1. Knjiievne *ahavš %a oiraHeobo^ 
jegatpola, Pkroaćiut, Itdajt UHlan A. 9tmi6. 
Ovo dčlce sadčržavi „Ifarednika** i« Ćorkea, i 
„Opasno susčdstvo«' iz Kocebua. I dmgi svezak 
već se tiska. t. Razgovori sčrbsko-francezki, 
takođjer od Milana Simića. 5. Bčiisaire, od 
Marmontela, ta opaskama slovničkfm za nčeću 
ve mladež. 4. Vojslar kra^ sirbski, dramatična 
f ovčst Vasilia Jovanovića. 

— Lavovski toitetni ahnanah poljakt ta 
gospoje izifiao je jnr ispod itampe, i donosi 
včrlo znamenite i različite krasne novele i pČ- 
sme. • ^ 

— Profesor Vojtčh lastT^bovski izdao je 
novo dčlo pod naslovom „MineralogtB tettth- 
vena pro pofteby praktiekiko Hvvta a vlatten- 
skyc% idleUtosti." 

— 'Plodonosni po^tfkS spiirate^ J. L. Vra- 
ievsky, jedva ito je isdao znamenita romaite 
j^Kordeekf^ i ^Hrgcko^ nazvana, već na novo 
oglainje novi roman pod naslovom ^tdute ja- 
hlko^ u 4 dčla. 

-*- Poljsko historičko drožtvo n Parizu o- 
glaiilo je: da će prinesko kupiti sa slav. polj- 
ski bibliotečki dom. Odbor, koj če sakupljati 
te prineske sastoji se i% gg. VMariarsa Zamoj- 
skoga, Eustaka Januikčvića, Stanislava Mafa- 
bovskoga, AdaaMi flickievića, Karla JcnkČviča, 
Ifikole KamČAskoga i dra CUdsaovskoga. Ti^ 
odbor sabfao jeato lae j«r 8O>O0O Ikankah.— 



— 192 — 



— Rniki 2afopi«i javljaju, da a eankaj 
kigižnici ruKopuni oddćl cirkveni sćm saddr- 
žaje prdko 20,000 đragocćnih dčlah, medju 
kojima te nalazi jedna evangjelia iz 11. sto- 
letja, zatim odlomak spisa sv. Pavla pisan u 5 
Btole^u i mnoiina drugih Tainih spisak. 

— G. Krejči profesor potiteknike i realne 



ikole u Pragu, napisao je BilfoBlovje (botanika) 
u Češkom jeziku, koja se jur tiska u liskamici 
Jarosl. Pospisila. 

— Poznati glasbeni umčtnik g. Pivođa sa- 
stavio je vdrlo Upe napĆve k pćsman Češkog 
pčsnika PickA 



Smtsicfe. 



— Nčki aeUanin pozvd svoga knma na 
večeru, i da gostu ava ugodna budu — naloii 
ieni svojoj da dvoje pilićah pripravi. Dok ae 
je ona s piličima bavila, mui uredi stol — i 
da se kum btas na nisU potuiiti nemoie, ode i 
noieve naoitriti. Dok se je on oitrenjem no- 
ievah bavio^ iena je piliČe izpekla, da nebi 
pako moiebiti prčsni bili, odsčČe jedan koma- 
dić i pokttia: ^Ala — bai au dobro pečeni — - 
al dederjel drugo ?^ — pa odsčće i od drugog 
jedvi komadić „A i ovo Je dobfo — al su bai 
sladki, — joi ću jedan komadić I*' I tako ko- 
madić po komadić, ona . IČpo smiri obadvoje. 
Kad se je tako naručala — al eto ti kuma 
„Hva^en Isus kumo!** ona i nečnvii od straha, 
pritrči k njemu, t^ mu priiaptne: „Za Boga 
knme, bčiite, jer je m^ mni kazao, da će 
vam obadva uha odrezati — : čujte samo kako 
noieve oitri.^ Kum se pobojd, i da svoje uši 
sačuva, pobčže. Netom je on iž kuće izišao, al 
domaćin čuvši nčki razgovor dodje u sobu no- 
seći nole naostrite u ruki te zapita ienu: „Gdč 
su pilići?^ ova se bčrzo dosčti i reČe: „Kum. 
je bio ovdČ — i odneo oboje I^ Na sto čovČk 
bčrzo za komom potčrČi •-* i stade z« i^im 
vikati; kum obazrivsi se — vidi u domaćina 
noieva — te stane bčlati ^Daj natrag bar je- 
. dno" zaviče domaćin ,,Nedam ni jedno«* odgo- 
vori kum. 



— Nčki učitelj zapita jednog dčtića „Štn 
je krčpost?** „Rakia<* odgovori odvažno dčćko. 
„Kako to** upita meštar „E — meni moja baka 
uvčk kaže: deder mi sinko donesi rakie, da 
se malo okrČpim.** — 

— Nčki mudrac pozvA svoga priateUa k 
občdu. Stol je bio krasno určsen. A kad bi 
se već občd začet imao, donese on rotkva. 
„Kako to" opita ga priatelj „ta drugi (judi nose 
rotkvu na svčrJetku obćda?« „I ja uko!« od- 
govori mudrac. ^ 

— 8e\janinu se jednom čudno vidilo ito 
svčt govori: da čovČk sad nikom nemoie ugd- 
diti. Za mnčnje to oprovčrči, uzč on svoje đčle 
i jedno magare — te ide od »ela do tela. 
Uzjasivsi magare, koje se je već skoro pri- 
gibalo od' tereta'— joi je k' tomu i dČte na 
magare popeo; sto vidivii ^udi, začeie vikati 
„A ma jeli ovij ČovČk lud,^ ta eno ma magare 
hoće da cčrkne od tereta!' Dosavii u dmgo 
selo upčrti dČte na leđja, a magare za aoboia 
vodi, i sad opet staie svčt vikati: „A ma lađa 
čovčka, gđčno pčske ide, a magare za sobom 
vodi.<( DoSaT u treće selo, ovdč i dčte i ma- 
gare zapčrti na ledja ; sad ga počeie budalom 
nazivati. I Uko seje osvčdočio, da čovčk si* 
kom nemoie ugoditi. 



BIblloffrafla« 



češka. 



■^ Pćvidky pro doipihjsi mlddei. Sebral 
Jan Karei Skoda, katecheta v. c. kr. češke 
blavnl ikole v Fraze. V Praie 1852« Str. 92. 
f] spisovatele v pasffa ke ulici č. 711. po 10 kr. ar. 



Poljska. 

— Melod^e btbUjne, Frzei Koraela lQea« 
kiego. Lwow u komisaie ksiegarai Karola Wildai 
1851 m. 8. i fr. 30« kr. sr. 



B&rzotiskom narodne tiskari)ice Dra. Ljudevita Gaja. 



Kal>a¥nt i ponćni lli^t« 

Odgovorni nrednik : 

JHiirko Bogavić* 



Ot^ b«ll«trisiloki €a«opis isUsi posrMoraajen Matice ilirak« avak« aedeli« j«4uip«t I to « ^atvirtak ■• c^Ua arku. 'C^na 
a« i« Ml godla« aa'iioiiia^e k«s poltarla« 4 for ar. — . a« isTasjak« a poitariaan ft fbr. ar. PrIdpUt« ma p«l Ul ma ia- 
tv4rt go4. prhnj^raa ja gora aaaaaćaaoj e«logo4iiajoj c^ai. y 



BrcJ 13a 



U Četv^rtak 25. Ožujka. 1852. Tečaj I. 



Od P. P^-eradovića. 

Prasan Čtsak kad« mi le d^e 
Isa danah mbČBOg pOBlovanja 
Mahom đaia laboravfja Wje 
A duh opet k pčsmici prianja; 

Kao dčte kad ikola j^Ml^t 
PifTim skokom ia neoulog ataiga 
Zaboray\ja pret^rpilo ita je 
I lepira opol svog naganja. 

pčsmice, mila drago moja, ' 
Včrenice od Boga mi data, 
Koje glasom aa jadom ndata 

Odahiva duša isa boja, 
Ti jedina a druga nikoja 
Utčha si dnii obilata! 



Harlna« carica« 

iVereo h franceikoga Mik. RieseL 

Marina MnKeh bila je jedna mlada poijakiDJa, kejoj pri poroda njefiom kruna 
■ebiaie opredSljena, a i značaj njezinog otca^ Jurja MoUeba, koga je Siiofian August, 
odabran sa kralja poljakoga, vojvodom Sandomirskim imenovao , nemogase nikako 
oprtrdati ona odlikovailja, koja an kainje njegovoj porodici u dio pala. Ime nu ni* 
kako aebiaie slavno, i premda je bio časloljubiv, no ipak zajedno i liien svakoga 
arUalva sa izvođenje avoih namčrab, to mu ae većim pravom pristoji (me spletkara, 
sapa B. dastoljobivca. 

Kazala ođbraajivanja svoje kćeri o najnjažnijoj joi dobi Kvota ^jeaiiiag niia 
^ m aMi^a i^ atrogostju ćudorednosti baS posve slagati, i đoćim su kaiaje godino 



- 194 - 

Marinin zna2aj na toliko razvile, da ova) izvanredni značaj namogaše inače, no silno 
n oči udarati, te opravdati čaatoljubiva očekivanja njezinog otca , to je ovaj sve to 
revnije nastojao, na svoju ruku ji preokrenuti, Jeda li bi tako u svoje vrčme polag 
načelah njegovih postupati kadra bila. Hčka okolnost, koju povčstnica spominje, i 
koja možda nije niSta drugo, nego proročanstvo posIŠ izpunjeno, mnogo je, kako se 
priča, k tomu doprinčl% da se je Marina kao. kraljevska kći odhrai^i^ala, nebi li joj 
kruna, koju bi jednoč nositi imala, tim manje težka bila. 

„Jerbo,' tako se je proricalo, ^Marina biti. će kraljica.^ 

Nčka gatalica iz sčvernih stranah.-- jedna najme izmedju onih ženah, toli 
poznatih u dogodovitini Kimbarah -* btaSe Jednoč spaSena od smčrti po vojvodi, i 
i^eiittt yMtiMt u gatanju uvela ju je u dvor Mnišehov. 

^Jedna izmedju tvojih kćerih vladat će jednoč riad jednim velikim narodom,^ 
refe gatalica vojvodi, motreć Harinu nčkim osobitim pogledom. „Lčpota njena i ve- 
likod«tno sirce njeno dokopat će se krun«.^ 

Ovoj je ieni povčstnica sačuvala ime, koje biaše Korioka. 

I od onoga dana, kako se je ovo proročanstvo u dvoru Samborskom izreklo. 
Marina se je odhranjivala kao kći jednoga semovladara. 

Za bolje razumčti dogodovštinu iste Marine, sad nam se potrčbno vidi, rč£ 
povesti iiuh slučajevib, koji su se u isto vrfime u Moskovskoj dogadjali. 

Rusi, premda nedavno istom jaram tatarski sbacivši, ipak su se-joS jednako 
u nutar svojih granicah bunili. Ivan IH., pčrvi ruski vladar, koi je ime cara po- 
primio, biaie doduia pobčdio Selima II., nadvladao Poljake iviteze od mača, nu nije 
imao zadosta silah za ukoriti divj« narav naredah, kojima je upravljao. Mačem i 
otrovom bčhu relene malo ne sve razpre, i kad se je Ivan IV. na prestolje carah 
popeo, on biaSe divjak kao god i narod nad kojim vladade. 

Ivan IV. bio je bez dvojbe čudnovat i nesmiljen samosilnik, al zajedno i zako- 
nodavac. Rusia je onda dobila od njega jedan zakonik, neproečnjenu blagodat za 
ono vrčrae, i zaisto, da je živio taj muž u drugoj epohi, bio bi po svoj prilici^ po- 
sve drugi čovčk; nu omamljen razkošnim životom, nesmiljen do okrutnosti, bio je on 
napokon liSen i one odvažnosti, poradi koje mu se je moglo donle mnogo i mnogo 
praktati. Krimski Tatari, navalivii na predgradja Moskve, spaliile ih, Švedi i Poljaci 
pobSdiie takodjer Rose, « Ivan proklinjajuć u svom zvčrinjskom gnjevu svoju sudbinu, 
pobčdjen na sve strane, posčče u navali mahnitosti svog vlastitog sina, te, oskvčrnjen 
razkoinim životom i k^rvoločnostf, preminili u kaludjerskoj kamiljavki. 

Za njegovoga. vladanja osvojila je Rusia Slbiriu, koju je najprie Anika Siro- 
gonov iznniao, a nCM Kozak, imenom Jermak, osfojio i pokorio. 

Ovi kozaci, jednok^rvnici Jermakovi, koji danas najznatniu stranu ruske voj- 
ske- safčinjavaju, jesu ostanef starodavnih onih Kozarah od plemena Slavjanah. Kažn, 
da su potomci Kamafri-a, sedmoga sina Jafetova, te kadkad i ime njegovo si prisva- 
ji^u, tako da su ih Gćrci Kimerima, a Rimljani Kimbrima nazvali. 

Ivan IV. nmirajuć ostavi za liobom dva sina, koji su imali nasičditi njegovo 
prestolje, Fedora najme I. i Dimitrin još sasvim nejaka. Fedor biaše slaboga duha i tSla, 
straiivica, praznovčran i nesposoban za vladanje. Njegov otac, koi je veoma včšt 
^ov6k bio, sudio je^ da će mu kuća njegova samo tako moći krunu moskovsku za- 



UtU&i ImA bi Eedor jfAm sa^t iakusnih: i»u29vaii pri ruci imao,, koi bi.miito njega 
viađaiH« GHavni predmet ojpgove ep«rake^ složene 4vto. 10. ai^ika lSi84., bio )e taj; 
da M poatairi n&kft vdtat viMtaiija, sasUvljenog U viSe člaoovah, za olaUlati Fedora težko 
i 8«aft» biene vladara* Ovoj naredbi biate prikle{iljeaQ raspAleJM^nje sudbine carice 
L aareviĆB SUndlrije.. Ovima bia^ z* uzd^anje njihovo opredčljea grad Uglic n«« 
Volgi. — Ovo i^jnanjenjb bilo je potrdbiip za boljma pcgniitL t6^)> ove dogodovitine- 

Fedom biaS^ 27 godinah pri aaićrti njegovog otoa -^ no ataninie podvi izvAc^. 
šma^ nabežnog bi^omoljstva, oatav'ii brign za ddržavu Bofiaii Godunovu^ piredaid-^ 
niluii aftv4ia^, kqj„ ulunavi4,nAslu)foovu vteat petorovladaratva,, npra,vl]aa je sim Moakov-^ 
skom pod imenom, vladito. 

Borian fiodnnavu. biaše onda trideset i .dve godine, fiio. je čavik od zna- 
menitih darovahi i, izvanredne *dutevae SMge. No budući da |e bio laavinoi pokvaren^ 
aavavi^ i ala¥oblapan bez granlcab, to ae ie moglo unapced Tid^i^U,, k^om< ćo stazom 
adaiili^ Put k presMju biaSe mu otvore« pri amdrti ffcdorovq}^ da nebialo saatA 
jadae zapcdkAl — A ta za(Mrčl»a? — To hiaSe nej^i carević ĐimitrVis! ~ P<AtO M 
j^ Botts podobso> os-včdoćifl^ da ^ oodužni. onaf stvor jedina joS pregrada , koia f/k 
od preatolja sastavlja, nasmdhnu se -* ii qhs^ aasmiMs jao ! biato sm&ctna oisnda» 

Mati carevića, spazivši zlokobne namAce Godnnova, problidi od alraba, i zik 
slaka; ali nigdas majkn,. aina svoga n pogiholij videću,. \a6 neosta,vl. odvatnool i raz- 
baritofiL Najre^nua bciUjivost ohružavala je carevića* Boris » vvlaći sa u sumiijiK 
odloii izvesti po4 svaka cćaa svoja Uetu namdm, te odpravi bez odvlali^ nćkolika 
svoj^Uh Itjudib u Uglić, s nalogom, da carevića, umore. Carica spoanada ova k&rvniko^ 
koji Mi sa pod imenom nadzirabeljah palače pretvarali, i od toj^G^ iasa nemogaSe ju 
BiUa vijo raztarv^jaii od svog sina. Uzgojitelfica cacevića, koja izp^rva obećala biai^e, 
time podupirati ove kirvoloćno osnove, da će na JQ[iembdj^ou.iičrivii otrovati^ pv^adea^ 
poslan, i uzd natrag svoje gjHJusoo obećanje^ Ubojicama biaše daUe borit se a jed^a 
vrdaie sa svojim sažaleniem •— ovo ba dtte, na smdrt odswi||ena po opaićini., kioAa 
tepo, njeino i od božanske dobrote, — s opasnostju matere, i s odanosljlu y6xM 
odgojilteljice^ koj^ je i\ježaom svojomi briž^ivostju mater avaki put iančnila., kad bi 
Oiva ili aaa,i ili dvugii koj valan uzrok od svog ddteta odazvaoL 

No Gadanov biaše nausl^rpljiv ; vikao je od bisnoće, čujnćii da njegove na- 
redbo jofi iEvdr6eoe nisu. Biatovski, glava k^rvoikah primi nalog, koi je kadar bio, 
ufotit] amka čuvstvo milosird^a. Smdslna ura biale kucnula carskomu dčtetn. Jednoć, 
kad ja pozornost materina manje revna bila, odvede uzgojiteljica ždrtva u galeria tik 
dvon pabče, gd<| je Biatovshi s oslaUari ubojicami ćakaou IMmilcija je sbitio, da su 
mu ovi ljudi pogibeljni, bez da je ipak neizmčrnost opasnosti p^Svo pojmili ntogao« 
S^rdakce silno mu udaraše u nježnih grudih, rumeno mu Ušco probiddi, i n£ka grozna 
uzdtaaa krasna mftice plava i^egove kosa 

jJPovraitimo so^ k mojoj majci,* priSapne svojoj nzgojiioljici, koja, silno uzno* 

ddrbAa^iam avog preljubljeaog dčteta, priskoči k njemu. 

3,Ti imaš ovdft krasnu koltpu, moj carevićal^ reća Biatovski, dižuć zlatoi 

kojga jo dftte oko vrata nosilo. 

i^ite li jn Vi?* reče carević, podigavši svc^u Ičpu glavicu, i motreć kćnr-^ 
aika laahaja^^im piogledoou 

13* 



— 196 — 

Odgovor na ove omiljate rćči od strane glavnog kArvnika biaie pirvi udarac 
hanđžarom u grudi mladjahne žćrtve. Njegovo mdrtvo X6lo biaše udilj izaičeno, i 
baieno na bezživotna Irupina njegove uzgojiteljice, koja biaie pokuSala obraniti ga. 
y Stanovnici grada Uglića biahu obljubili Irenu i njezino krasno blago d6teSce, 
koje bi jednoč nad njimi vladati imalo. Edrvnici biabu mačem raznefieni, i nijedan 
izmedju njih nepovrati se u Moskvu za izkali ucčnu kćrvnićkog svog čina. No ovo 
pravo nAnade ostade bez ikakvog drugog uspćha do osvete za zločinstvo, jerbo 
poslidice ovog čina postigle su svoju ožudjenu sv^rhu, i jedva fito Fedor, slomljen 
mnogobrojnimi svojimi bolestmi poslč nčkoliko mčsecih premini!!, Boris Gndunov popne 
se na prestolje carah, te počne žeti plodove svog opakog čina. 

Fedor bio je zadnji potomak iz onoga plemena, koe je za sedam sto tride- 
set i 5est godinah davalo Rusii pedeset i dva vladara. 

Boris Godunov, prokdrčivdi si put k prestolju ubojstvom zakonitog svog vla- 
dara i drugimi zločinstvi, pretvaraše se s početka, kao da nije-raJ primiti krunu, koja 
tako skupo stekao biafie, nu postavivSi si ju ipak najposlč na glavu , počeo se je time 
i^dlikovati, da su najokrutnia dčla svaki dan njegovog života naznačivala. I snda 
počima ona drama, u kojoj je Marina Hnišeh tako znamenitu rota igrala, i za oyu 
razjasniti, biaše ovaj uvod neobhodno potrfiban. 

U ovo vrčme> do kojeg smo dospčli, jezuite imadjahu veliki upliv u jednu 
stranu Europe, a i volju, razSiriti ovaj upliv po cčiom poznatom svčtu. Nećemo se 
ovdč upuStati u razglabanje dobrih ili zlih posičdicah njihovog gospodovanja, no samo 
ćemo napomenuti, da malo ne svagdč biaSe civivilizacia plod ovoga gospodovanja. 
U ono su doba oni namčravali načiniti iz Moskovske katoličku dćržavu, i ova namčra, 
ako je i sakrivala potajno slavohlepje, no barem se je činila hvalevrčdna. Ali veoma 
im tegotno biaSe, ne samo dostići ovaj cilj, da jo9 i privesti stvari na onu stazo^ 
kojom bi se laj cilj postići mogao. Hedjuto pružala im se je ipak jedna sgoda. 
Mogli su doduše izgubiti na včke Poljsko i Rusiu, ili barem izv^rći ove ddržave stra- 
hovitim nevoljam. No Sta je za oto ? Valjalo je pokušati sreću junačku. 

Boris Godunov biaše po svojem mnčnju svladao sve zaprčke, koje sa nje- 
govom uzvišenju na prčstolje na putu stajale. On vladaše s nčkim obličjem mira, 
kada na jedanput čudan glas puče po svoj Rusii: „Dimitrija^ tako se je pripovčdalo, 
^nije pao pod nožem svojih kčrvnikah; on živi, i evo ide iskati natrag od otmičara 
prestolje i krunu svojih olacah.^ Ovaj glas malo po malo razidje se, postade IzvSal-- 
nostju, i Boris saznade, da je njegova žertva nedvojbeno iz groba iziSla, da je u 
ovaj čas kod vojvode Sandomirskog, Juraja Mnifieha, otca Marine^ i jako zaštićen od 
ŠiSmana m., kralja Poljskoga. 

I to biaše istina. « 

Nčkoliko mčsecih prije toga biaše patriarh od Moskve izvfistjen po mitropoliti 
Rostovskom, da se u Čudovskom samostanu nahodi jedan mlad kaludjer, koj se aui 
carerića Dimilriu izdaje. Patriarh slabo je hajao za ovo stvar, no mitropolita, viđedi 
neizmčrni uspčh ove čudne včsti, podnese ju samomu caru. Ovoga groza spopade, 
kao da mu se je kakva sablast ukazala, te mahom naloži jednom svojih tajnikafa^ 
Smirnovu Vasilievu, izdati naredbu, da se taj kaludjer iz Čndovskoga samostana z« 
Đvčk preko granicah carstva protčrati imade. Smirnov povčri ta stvar jednom svojih 



- 197 - 

drogOTth, Enfanu, koj s m&šU mlađof kalnđjera izTSsti, prniajuć mo zajađno sređ- 
stra, kako će la joi drojicom kaladjerah, koji ga oflanti nektSđoie, pobećL Pojdofe 
pat KioT«, starajoći se, da nigđfi ogim samoatanak koaaka neiraie. U slanici samo- 
slaM NoTgorod-Siverskoga. ostavi mladi kalndjer sISdeći listak: 

»Ja sam carević Dimitria) sin Ivana IV., i neću zaboraviti dobar način, kojim 
16 je M mnom postupalo n ovoj svetoj knći, kad se jednom opet popnem na pre8toye 
■oga otca.* 

ArhinM^idrita, kojemu biaie predan ovaj list^ nehtJtde izvtetiti o tome viije 
^^varstvo; čnvale list, nenapominjoći dalje ni jedne rćći. Dmga isto tako ćnd« 
lovatn okolnost bila je ta, ito car nije iloznao, da je mladi kalodjer izmake, i što 
je mislio, df je ovaj otiSao u svoje prognanstvo. 

Ovaj kalnđfer, koga su n njegovom samostanu nazvali (kigoriom ili Griikom, 
aebiaie nitko drugi, kako reče stranka Borisova, do sin ubogog jednog plemića Ha« 
lićkoga, i ime mu biaSe Grigoria Otrepiev. Bio taj Grigoria Otrepiev samo to, bio 
zbilja nesrećni Dimitria, istina je ipak, da je to bio mladić pun duha, odvažan, npo« 
raat vazda s unutarnjim razm^rjem porodicah Romanovah i čerkaskih, koje su obe 
kace nepriateljice Otmičara, i njegove p^rve ićrtve bile. Neimajući volje za vojnička 
iloibu, Otrepiev učini se kaludjeroro. Klatio se je nčkoje vrčme od samostana do 
naMHitana, i činilo se je, da je veoma turobne naravi, kako su to oni opazili mogli, 
koji su š njim obćiU. Napokon patriarh Job, polazeći samostan Ćudovski, opazi nje-* 
gev duh i njegovo znanje , izvanredno za Rusin, a osobito za ono vrčme. VzA ga 
dakle za svog tajnika i povede ga sa sobom u carski dvor. Nu skoro, bodi da oniy, 
koj njegovo mčsto zaozimake, careviću biaSe tim u oku, budi da velelčpnosti car- 
skog dvora njegovo slavohlepje uzpiriSe, Otrepiev nehtčde nadalje ostati kod patriarha. 
Želio je o svoj samostan povratiti se, i to mu je bilo dozvoljeno. Tada se on oči« 
tova i ht^e prognan, kako je gori rečeno. Ali koga postiie to prognanstvo? Jeli 
Godnnov kaznio samo varalicu, jeli pako otmičar po drugi put sgodio svoju ičrtvu ? 

B^gunac, bludeć dugo vrčme, stiže napokon poljske krajine, navadno pribč« 
iilte nepriateljah Rusah. Ovdč je nčkoje vrčme kukavno životario. Prisiljen skri« 
▼sti se im spasiti svoj iivot, zadćržavao se je viie mčsecih u kući vojvode Kiovije 
i cćrljene Rusie, a poslč u koći kndza Viinjovieckoga. Kod ovoga zadnjega pćrvi 
pat je dao razumčti, da je on carević. Dimitria. Knez predstavi ga zatim svom brato 
bastantino, a ovaj svom kurjaku Juiju Mnilehn, oteo Marine, kojoj včžtica litovskih 
Uravah biafte prorokovala, da će kraljica bili. Sad počimlje snovanje one otajstvene 
i unindve drame života ove dčvojke. 

Jedno veče, kad seje bio zametnuo razgovor od najveće zanimivosti — opro« 
(Banom cmrevićn — bode javljen oknezu Viknjovieckomo, da je njegovog gosta (jerbo 
firigoria OfI nčkoliko već danah obitavake u njegovoj kući) spopala bolest, koja naj« 
•driijnie znakove pokazuje. Najrevnia brižljivost počela je udi^ postelju njegovu 
•kražavati; nu on i biaSe zbilja jako nemoćan. Lččnik izjavi, da ovdč neima vike 
ibaja, a b<rfesinik zaiskA izpovčdnika. Ovdč valja napomenuti, da do onoga časa 
■isdi bčgnnac nebiake se jok naročito izjavio, da je carević Dimitria. 

Biaže u kući kneza Viknjovieckoga jedan katolički svetjenik poljski, iz reda 
j^nritah, pod imenom častnoga otca OaspararSavickoga« Ovaj čovčk obučavake 



- 198 - 

Origorhi Otre^ievii, od %iifco Je ovaj u kntn dofiae, « gof^ranju i pisaivf« tpolfalMg« 
jefEika, i ovaj SorSk bMe lahodjcr do^e^an, 4a aasln&a ivfor&A trmirajućeg;. 

To biaš^ efiU^jM, s^rMinn č«». Mifrfnii, fcaffa fe edatno samo o preatolja sa- 
njala, i koja biaše misMa, da je sada wteie nado^Io, gd6 bi »B irfeziiie nade TOtm* 
liill mogle, Marhfa, rdkoti, nije mogla ^tiaCe, ne^o če^lo hitali svoj pogted na ovu 
Mrtvu niMftdoiiog glarvoMe^j«, na Moga kohidjeni, koj Maše dodao uaMlfti m ncipo* 
znatoj zemlji, toli blizu one, koju bi njegova ljubav kraljicom učiniti mogfal ChrigMria 
bia&e Hilad, l^iirile le)^; Mffrliia ga Maše obljuMta, i fH p««aiiali one \»mMi Aiša nje- 
zina a^apanjf «e. Njezin citac, kojegii ao •se 'rfai?a4j«bne saajori« Mk onda vfiiBMk, 
kad 'ih je «ii4io 4itdlotvoi4ti, liiaie tur'€%«i i zateinvt. 'Ostale •oso'bia •ave.laveaNradiie 
drame, premda ih se ta stvar nije bafe Mk> 4ie)N)SiiMRo tieala, koo Mai4*e i i^apiog 
^Mi, ip«k M « njoj nalasMe voHba mmlmiviiiit >bar a Mibo, «* koUko M se zna- 
nteaiti Mmiri o ftlBii porodili mogli. Živoi ili midrt onogo <5ovdka, koj ki urogao 
trra ova pftanja <rMili, bUtše dakle ol netzn^me važaiosti m 9«« njih.* A ipak 
tiy 6oyUs. joi nebfoSe ae ii^jmio; ali jedtta osobita okolnost biafe govoiita mfisto 
njega. Uar6d avoifego tmncanja, oarM vatmStine oroje groftniiBe vozdB se je teo ai6* 
khn nagonom ^nprotivio tome, da ae tiebi n^Sto opazilo, MO je <ni na pAnsik 
nosio, ffojposiš lipak, padnrarvli jednoć u nesvčst, nemogaše prepr&diti, da se ono 
■eoMnrije, 'ito je s tolikoiR 'Sk&rbt -Airao. To kraSe kšrst od dvag«go hamonfo «of* 
Ttfifd očne, kAvoga 'samo Jodna vhdajuća glava mogaše i«i«M. KnflDabmvIit se malko 
ftigoria, fchSe izpdrva, koliko 9e je moglo opazili , veoma omot/en , i malo '»atfa^ 
nebtijući «a nijedno i s najnižim iidioniMvom nčinjeno pitanje iadgiovopHi^ ^tpatb m 
ppinfinja nesrvA^, i aada ae je mialito, da mu je zadnji 6ffs tocnoo. 

Kad je jenntta *aiopio « Kmu gnierin, gd6 ga (rt^ 'Obttdlji aa avimi 'svoitoii 
piftftelfi sAifpljene •oMrivaku, njegoT pogled biato ozbi^t, i iz iifegov« kobna Gm 
VkAe ^tati 'v^ke i »vaCno vtrvarL 

„ae8po(l«t%* re6e Imezu A^ifajovieckMHO, „ito va« ja kazali imam , joal od 
toliko vnftoesti, da aamo pred vann, i nafpoozdtiillmi Hanovi «v«fie porodim govoriti 
mogo.* 

Shri otti, koj{ nebMni naznačeni po jooirili, povnkoie oe •odmaik oatnag. 

^G^aapodam,* noolavi sveti oCac akFajnjtm 4izkolebon|dm,* mi ao aismo pre- 
oarili; msrčtnik, koj bal «ad iimfai»o, jost •corević Điaditrijo, sin Ivana, ioani Rasieu^ 

Maoina nemogaće ao mtiHtAM, da nezakiAne. 

„On aam mi je bat mnNi f^Mo mu iraino taynu, :no u iopovftli^ jeMo i%o 
katoličkog včrozakona. — 01^ reče jezuita, spualiiir «e na jedara ^atolioa, ^SH^jti taj 
kiMiavni iloviUc fretiirpio, i ito tirpi jof o«Bjodnako< Vmirti toko, >đaleho »ol svojih, 
boz prioie>}ikoga pogleda, fcoj M iga >pmtfo n grob. kal^av «lrahoolli vifain idoin 
je 9ogu onaj, koj ga jo u ovn akrajan novol^ nrimiol^ 

Hortno idakofio. 

„No je 4i on.zbflfa ber ufnnja?^ zapita ona zabrinuta. 

„da som ga oatavio jako memodna, izcta|A|OM vatpovom , s kojtm je aa jmoai 
govorio. Lččnik 4ianedio je najveću liSiMu, no on i odm nlaku nad« f oji.*" 

Vofvođa Ifaiiieh biaio silno tromt. 

^tta Tap'jo govorio f* a^ila napokon jennito. 



- 189 _ 

^Ne bai mnogo, ao ono malo, Sto je govorio , p«oo jo v^la^^ Sto ie evo 
ovaj smotak artije potvdrdili.^ 

I on pokaza dvčiM ksezima jedan smotak aitie, koj aaddrtavaie aUfdeća: 

„Mdrtvo ovo Mio, koje eto gledate^ — il ga gđSgod našli odard probijeno 
na kakvom puta, ili pako na tle oboreno, i conjami pokriveno, gladom, nevoffom ili 
studeni iztrošeno u pridvorja koje cerkve — ovo je tilo vafiega vladara: Đimitrie 
Ivanovića, oara Rrisie. Polazeći pred prestolje božje, ja se zaklinjem i svečano izjav- 
Ijam, da sam ja jedini zakoniti nast6dnik pršstolja Moskovskoga, mojega otca, eara 
Ivana. Boris Godunov bio je inoj kdrvnik;* on je poiefio moju kronn,* koju nije mo«" 
gao inače, ao mojom kervju oskv^mjenu postići. Moja mati i ja bili smo prognani n 
Ugtić, k^rvnici Borisovi došli sa me tamo tražiti, moja odgojiteljica , podkapljena t)0 
ubojici, izruči me njemu, i ja moradoh poginuli, da me promisao božja nespasi. Je-^ 
dan Nčmac, imenom Simun, znajući čas smaknulja, obuko fe drogo jedno dčte mo* 
jom odčćom, i ovo kukavno dčte b€še mčsto mene u somračju ubijeno. Kbrvnid 
biahu prevareni. Šimun me sakri, i sute'a dan odvisde me u Poljsku sa pogibeljn 
svog vlastitog života. (J skoro bih rastavljen od njega. Ja sam bio još sasvim ne^ 
jak, no strahovitoot mojega položaja pri skrajnoj opasnosti biaio mi toG jasna, kao 
da sam već punolčtan bio. Ostao sam dakle sapudten, prognan, nevoljan, bez da 
sam if da samo za jedan čas zaboraviti mogao^ da je moje mčsto na prMoljn bilo. 
Molite se Bogu za moju du^u!* 

„A jeli taj Čovčk već umro ?^ povikne vojvoda Sandomirski. 

9 Ah Bože moj t^ reče Marina, su2e roneć, i ruke aklopeć« ^neima li dakle 
riSe ufanja?^ 

Mnišeh zadubi se u duboke misli; zatim zagćrli $vq^ kćer, i pritisnuv jo k 
sćrcu svome, reče joj da se umiri. 

^Ako je to IvMOv ain, mi ćmio to mahom zaati,^ rečo on. f^toBiM ovdč u 
Sandomiru j€idan plonuć kne^a Sapiehe, imelom Protroaki, i jofi jedna draga onoha, 
jftoja mi je veoma podana. ^Obojica su živili cfiki ^oiKnn danah s Aospelnim care- 
vićem u Ugliću. Pošaljite odmah po njih*^ 

Oba svčdoka bčhu pokuiana. Jedan veoma u oči opadi^i znak na jodnoj 
strani ^^6la <tMradavica), jedna ruka kratja od droge, to sn* bili znaci odroć očevidni, 
no da bi mogli od ova dva čovMu ./naopaženi ostati^ koji su knoz godina danah 
sa carevićem pbćili. I juiisto Sfocnadoi^e mu. dva povika ne samo osobu carevića, 
nogo i znakove na a^jegovom tila. 

Grigoria letafie još »reudi^' iskaro tez aamosv^ati. Boleat borila se je a j*- 
dBom ntraigu punom života, s naravjjn •od dvadesot Ičtab. Nesrttni mladić n^je mno«- 
igo hajao, tako se je bar dJoSo, za svoj Aivot, aK> ovq ipak napokon soičrt svkdA. 
Uzoemirivajući znakovi izčoknnAe. Marina i njezin otac postupahu i njima ne aamo 
wm atrahopočitaajem, koje ao dužni tdii oaru Rusie, nego, barem Marina, još i 
a njofaiiim nAkun ndioničtvom. 

Mato po malo •ovn naklosifanoat p^stadd Ijubavju, a ljubav ataas^ Dnia Ma- 
rine osd^aše kdik« sočunatvonoil; an Ui^^mm fAia$m Dlmilrijo, iS ovom đuion^ koja 
je jedino za vlastju i osvfitom čeznula, i n teju a«ak» niilo jbm^ih gunjcaijni-^ 



— 200 - 

stolja od jednake Trtdnosti biafte. Za pjega bilo su samo dvi krune , carska ili 
kaladjerska. 

„Za mene,' reče Marini, kad- ga je ova, podupirajnć ga svojom rakom, vo- 
dila u v&riove palače, da se ondč Cisttim zrakom pcikrSpi, „za mene,^ reče joj tu- 
robnim licem „za mene ima na ovom 8v6tu . samo dva ob^Udiita : palača vladara, 
ili samtiSUin.'' 

Marini se na ove rččt Oblije oči onimi sazami, koje navadno izmamljuje uz* 
viSena besčda onoga, koga Ijabimo. Ona Ijubljaie tbga mladića čela ponositoga po- 
gleda prodirajućeg, mladića, kojega poluizobraženi za mladjahnu dobu duh izpod ne« 
oiesane, da nekažem, surove koprehe provirivale. Ovaj bo mladić, kojega dosadanji 
iivot medju zadnjimi vćrstami čovččanskoga družtvr proteko biade, pokazivaie očinn 
Marine čudnovatu narav, punu protimbab i dražestih. . 

Na skoro joj bčSe ljubav Ijubavju povr^tjena. Dimitrija nemo^ie gledati, 
hez da neljubi ovu dčvojčicu toli krasnu, toli znamenitu sa svojim krepkim mislima, 
koja mu je svoje misli i samu sebe posvetila. Nemugale mu se na ino, nego po* 
primiti ovaj plemeniti dar. Njegovo povčrenje biaše odsele bez granicah. Oći«- 
.lovao je vojvodi Sandomirskom sva odnoSenja, ko^ biaie s Rusiom uzddržao; 
ona biahu neizmčma. Najposlč, dne 25. svibnja g. 1604. Dimitrija, car Rusie, i 
Juraj Mnifieh, vojvoda Sandomirski, podpisaše u Samboru , stolnom gradu vojvode, 
ugovor, kojim se je Dimitrija obvezao, uzeti Marinu za suprugu, čim kao ruski car 
priznan bude, opredčijojuć joj kao vlastitost vojvodine VelikO'-Novgorodsku i Pskov- 
sko. Obvezao se je svečano takodjer, da će ne samo za nju katoličku cirkvu sa- 
graditi, nego i ^ojvodi Sandomirskom jedan miliun cekinab izplatiti. 

Na ovo se, kako se vidi, nije zaboravilo. 

Pridavnim jednim člankom bčie opredčljeno na želju jezuite Gaspara Savickoga, 
da će car katolički včrozakon pod svaku cčnu u Rusin uvesti. 

Malo zatim Šiiman, potaknut povoljnim izvtetjem Juraja Miniiela, primi ne- 
srMnoga carevića tako, kako se je to od velikog jednog kralja očekivali moglo.. 

„Bog neka vas uzddrži, Dimitrijo!^ reče poljski kralj, kad mu onaj bMe 
predstavljen. Dobro doSli u naSem dvoruj Jerbo polag danih nam dokazah mi vas 
pripoznajemo za zakonitog vladara Rusie, i dočim vas smatramo kao priatelja naSega, 
stojećega pod naiim osoRtim okriyem, to vas povlastjujemo, ugovarati s plemsUom 
nakega kraljeslva, i ovom dopuStjamo, vas savčtom i činom podupirati.* 

I isti dan kralj SiSman odredi mu godišnju platju od 40,000 for. 

Kralj nemogafie niSta bez sabora, a Ivan Zamoiski, koi je prevagu u ovoj 
diupSlini imao, biaie proti ratu sa Rusiom. Šiimali silno uzbunjen podbadanjem Mni- 
lehovim, zadovoljivafie se s time, daje potajno Dimitrijn podupirao, i ovim nači- 
nom sva mu srfidstva za njegovo podnzetje pružao. Marina, koje slavobltpje se je 
Ijubavju jo8 podvostručilo, pobudjivaie svoje zemljake, da bi stvar jednog nesritnog' 
carevića podupirali, i tako je veliku stranu plemstva pod njegovu zastavu u tn 
svćrhu skupila, da se rat s Borisom zametne. Svekoliko ' plemstvo ovo želeće ka- 
sniti kdrvnog otmičara, sakupi se. okolo grada Lavova. Dimitrija stupi ovoj Ičpoj 
vojsci na čelo, koju je svojim ponosnim i ođvažniaa đdržanjem oduševljavao. Vidilo 
ae je, da je odlučio, krunu steći, ili poginuti. 



— 201 - 

Vojska se je li skoro znatno povekSala množinom raskih uskokah. Ime Ivana 
bilo je ime samosilnika više za ostalu Europu, nego li zi njegove podanike. On je 
Rosii dao zakonik, on ju je pobčdonosnom učiiiib nad Tatarima, on je bio hrabar , i 
ovo je svojstvo mnogo manah kod jednoga ratobornoga naroda zaslonilo, ime nje- 
govoga sina biafie dakle STomoguće. Jkogod biaie služio pod carom Ivanom, predje 
k zastavam Dimitrije, i kad je ovaj dne 16. listopada g. 1604. DnSpar prelazio, 
imao je vojsku, na čelu koje mogao se je gospodarom graditi. 

Boris ddrhtaSe na k&rvavom, - s ubojstvi stečenom prestolju. Uvidio je, da 
mu valja sve sile sakupiti, Za uništiti dušmanina, koj bi mogao na toliko narasti, d« 
bi Bjega samoga oboriti kadar bio. Skupio je* vojsku od 80,000 momakah, i poslao 
ju je proti onomu, koga je varalicom nazivao, naIožiy Ivanu Saiskomu , zapovidniku 
ove vojske^ da mu njegovu glavu donese. 

Sad seje činilo, daje vrčme prispčlo, gdS će se svdrSiti ova čudnovata 
drama. Dimitrija nije viSe od 15,000 momakah imao, dočim se je ruska sila neiz- 
m^rna činila. Poljaci zahtčvahu bitku; oni sačinjavahu treću stranu carevićeve voj- 
ske. Dimitrija, pun živahnosti i pouzdanosti u pravednost svoje stvari, privoli k tome 
s radostju. No prije nego bi dao znak k bitki, stupi svojoj vojsci na čelo, i kleknuv 
na zemlju, stane vikati: 

„Bože moj! ti znadei sćrce moje. Ako je moja stvar pravedna, daj mi 
pobuditi; ako U je nepravedna, neka nw satru i uniSte u ovaj čas, kao bezbožnoga 
lažljivca, gromovi tvoji !^ 

(Da^e fl^di.) 



KraU TlađtolaT. 

Od M. StojaiMeića. 

^Čudnovito doživismo vrčme, Milanel^ reče Manojlo svome drugu« kraljev- 
skom dvorjaniko u dvoru kralja slavonskog Vladislava, sddeć š njime po občdu pod 
sl^oilem lipom u vćrtu. 

^Te kako čudno vrSme, moj druže Manojlo,^ reče Milan; „udarila kdrv na 
kćrv; lav gnjavi svoje' laviće, vuk razt^rza svoje vučiće, zmija truje svoje zmijiće!^ 

,Neka, neka! tako i treba, nek od zla roda neima poroda.^ 

„Milano! tu se baš vidi, da je kaštiga božja , kad otac svoje rodjeno dčte 
ubije; — Sto ti na to veliS?*^ 

„Brate Manojlo I i ja ti tako sudim o stvari, jer — običavao je reći moj po- 
kojni otac: koga Bog nakani ljuto pokarati, tome najprie uzme pamet i savčst, 
pak ga pusti, da tumara po tom svčtu od zla na gore do svoje propasti.* 

„I pravo je* opet preuze rčč Manojlo „i pravo je naSem kralju, onom starom 
kdrvoloku, Sto je u svojoj opačini pobčsnio na toliko, da već počima lokati vlastitu 
k^rr; pravo mu je! neka satire svoju lozu. Valjda su ga sapele kletve majkah i 
gorki vaji otacah, od koih je sinove posmicao, a kćeri i mlade snahe obezčestio; 
sapele su ga, valjda, suze sirotah i udovicah, te je pobudalio.* 

„Ipak mi je žao kraljevića, bio je momak vćrstan i hrabar na oružju, a dobre 
fvdi, Uage duže kao i gospoja kraljica, nuili ara.^ 



jSivi je pakoitan kao živi vrag, i kad mi zasja ono cdrno, veliko oko i na 
čelu nabrefcnH žile od Ijutine i jarosti^ već mora nčtko platit životom.^ 

^Ar zbilja, goropadne ćudi u stara ćovSka, ako Boga vćrajei! N6ki dan « 
lova alaga nn pudka^ a on kundakom štitonošu Relju po glavi kao konjokradica, i 
ioirSk ni fariv ni dnžan p^de i ogreznn u kdrvi, te mal' što neizgubi glafu, kao da 
je ^M kriv, i^ puška laže i u kraljevoj ruci: nezna puška za starca, koo ni starae 
za Boga!«' 

„Ništa je to moj brajko! aF kad on usuši siromaka čovSkn £anak u kući, i 
ngasi mu vatru na domaćem ognjištu po nepravdi; kad on usuši fašm ili jaram te- 
žaku, i c&le obitelji nasiljem i globenjem odpravi u cjbmo groždje sa prosjaćkom 
p9licom u ruci, da se tepu po lom belom sv^tu; kad on pohara i oplačka one, koje 
bi imao otčinski branili, štititi i pomagati: onda čini zlo za koje Bog strogo kara. 
Nas đvorjanike on muči, grize i mdrcvari od občsti, al* druge svoje podložnike iz 
pakosti i iz lakomosti, iz nenasitnosti.^ 

^Nisir, Boga ti Manojlo! čuo kako se to dogodilo sa kraljevićem?^ 

„Čuo sam nčšto malo, al* se gata svakako, pa tko bi mogo pogoditi istinu. 
Kralj veli, da je kraljević otišo proći se malko po svčlu, da vidi strane zemlje i 
gradove, narode i njihove običaje.*' 

„Tako da kaže kralj, to znam, aP jesiF čuo što govore ljudi ?^ 

„Eto kažem ti, da se gata svakojako: 'jedni vele, da ga je starac zato ubio, 
i to u Jjutini vlastitom rukom i pokopao tamo na cčrnom bdrdu, što je počeo kudit 
otčeve opake čine; drugi kažu, ubio ga je zato, što se zauzimao za mater kod otca, 
jer ju ovaj često, vele, zlostavlja poradi dčvojčurah, koje kupi okolo sebe — stari 
cčpac, sram ga bilo! tako vele, da mu je sin reko, a on ni pet ni šest, nego sina 
buzdovanom u čelo; čelo pukne, oči izkoče i «in padne mćrtav otcu'pred noge; opet 
drugi vjele, da je otac btčo spavati u sinovoj postelji, pak sin stao na branilo, a otac, 
nehtčvši odustati od zla posla, ubije svoje dčte.^ 

„Sram ga bilo! ako je tako, bezobraznik stari, valjda nevčruje ni Boga ni 
dušu. Neće ni nemože dobrim okončati, včruj, ranie ili kasnio doživit će starac 
svašta od sebe; Bog nije nago, kao mi ljudi, al' je dostižan, i nikom dužan neostajel^ 

„Ta već je, gledaj ga samo dobro, već je od nfikog vremena kao izvan sebe, 
sasvim se nčkako promčnio, sa svakim Je blag, uljudan, priprost, drugi čovčk nego 
odprie; što više, valjda si čuo, da je zapovčdio pripraviti veliku gostbu, na kpju se 
već pozivaju gosti sa sviuh stranah; pozvao je i mnoge gradjane i iste prostake.^ 

„Vuk mčnja dlaku^ al ćudi nikad! tako i on še'pčrtlji, al* mu to nepomože. 
Budi uvčren Manojlo I sve on to čini kao u zabuni, u zdvojenju, jer kćrv prolivena 
vapije k Bogu za osvetom; ubojica neima mira ni pokoja, ako će se gostit nepre- 
stano, ako će mu svf guslari, cimhalari i gajdaši svirati dan i noć , u sčrcu i svčsti 
njegovoj sviraju druge strune i užasno gude. 



Poslč nčkoliko daoab biaše ^jna valika gošAa i čast u .^dvom ki*a||a ¥Uđi- 
slavia, koga fokraj «ye «jegoye okninoflli dobri puk sUurAnski j)oiSt<>wiS8» ako 1 ne- 
IjubiSe. Uzovnikah biaše pri gostHtfsn ahnor aiinkog ffedi i sMUti* Ite Ina^e hat^^ 



- »w — 

Kovab i vojvođah, sčrđarafh i lapetanah, svetjenlkth i umfilrAkali, Kftrfovaoah i ruko- 
tvoracali I istih iežakah i pastirah. Sve je bik) tcselo I 4obre vofle. 

Kad biaSe a veCer, uiini se kralj lako dobre volje, da je zapfivm: 

i^Đanu T»1ia lAm piti. 

Valja dobra ¥0(1« bili. 

Bog sna, iAa će «atra biti, 

HoćeoM)!* se vjeselitii . • . 

^'^i^» P4^ podloinki. 

Dosta ga je JI pivnici!** 

^Boie živi našeg kralja, čealitoga Vladidaval^ povikaše gromovito svi gosti, 
i svi pohitiše Jnom izpiti kupe rujna vkioa ; aviMi im ae lica upališe i sdrca razve- 
selile, te zaori jednoglasna pdsma: 

'.^R^JBO m€i% vinee! 
. BaaeaiS mi lice; 
Rumeiiii mi lice, 
I veselii sšrce. 
A ja ću te piti, 
Dobre voTje biti, 
DiKkiegod usmegn 
Stajati na nogal** 
Kralj nzi opet zlalftu Jinpu u ruku i azkliknA pun jadosli: 

„Boie Irvi liod tog vina ^ 

PodložnilKe i mog sina!** 
Jedva Sto kralj to izusti, otvore se dvokrilna na dvorani vrata, i medju 
goste stupi nagftnljen kraljević, ogreznuo u kdrvi, razlopane glave do mozga, oči 
izkoćiie, lica mu bčla kao krila labudova. Svi pri stolu sčdeći urouko^e i okamenlše 
se od ćuda i užasa, smdrtna zavlada tišina; a nakažena sSna pristupi bliže k pro- 
čelja sflola, gđl^ krafj sčdjafie i muklim včrhuzemnim progovori glasom: 

„OtĆe imal dosta, 

Uzmi me za gosta, 

Tm kod o«rn<t b^rda 

Pista *e seialja tvMa... 

Pravedan na nebi 

Bog je ! . . zato tebi 

Slomit pup od ruže 

Tko dopusti mažet!* 
Kralj ae bdrzo oavčili, t kae razjapen iatw Jiad rikne, razdere se na s6na aina : 
,, Odlazi, mi izpred očiuh pseto jedne i — 'Ti» te ae boji, misIiS ja? Ni malo skote; 
seli se izpred mene ! Na stran !^ 

Sčna izčeznA; — gosti' sSđe nČmi za stolom, kupe pune pred .njima, gluho 
je doba; kralju s/9 namdrSti čelo, oko mu zasja, na čelu nabreknuše žile; on 
odpusti goste sve, i svaki ode Suteć doma, avaki pun užasa. Dvorjanici pobčgoSe 
u svoj i^tan, jer svakoga vataše groaa iprad obrazom razjarenog kralja. — OstA pusta 
dvorana, svčće u čiracih dogoride, osti pusi dvor kraljevski, samo mčsec sjajni , tu- 
žitelj potajni kao kradimice izza žavfisah prozornih zavirivaše u puste sobe kraljev- 
skog krasnog dvora, i itropot od korakah šet^jućeg se stražara pred dvorom pre- 
kidule amdrtnu tttinn noćnu okolo dvora. 



- 204 - 

Kralj TladUiav ddrhćući kao iiba na Tođi nsimm n svoja lotnicn, »ma i 
groza ga vataSe, noge filrepaie, glava ga zaboli; on sa sebe svuče sjajna odora sim, 
nikog neprlzvavSi od dvorjanikah, i kad se prozi a postelji mekoj i svilenoj, zlatom 
ureSenoj, eto opet k njema sčna merzkog sina govoreći maklim, tolnim glasom: 

iiOtče primi sina 
Na uzglaTJa fina, 
Tam kod cdrnog bdrda 
Zemljica je irMti . . « 
Pravedan na nebi 
Bof je! . . . lalo tebi 
Slomit pnp od ni2e 
Tlio dopasti mnie?« 

Tako govoreć sčna kraljevića stade nad posteljom otćevom; razcvala se 
gdrdna rana na glavi, i starcu babi učine se blčda lica sinova joi blfidja, izpozle 
oči iz glave joS st)*aSnie, iz rane coriSe potok kervi niz bl6đe obraze na blazino, 
ogTeznA sav krevet u kčrvi. Tdrnci prodjoše kralja; al* se opet ohrabri bdrzo, i 
podigavSem se u postelji oči zasjaše strahovito i na čelu nabreknuie žile od palca 
debele, te razjaren poče cičeć kao zmija u procčpu govoriti grpznoj sčni: „Odlazi, 
kleti vraže I Negrozi ml se više, odlazi! — Dojdi mi a slici režećeg lava, a slici 
bisna včpra, u slici kostruSave i najgčrdje aždaje, i pozovi me na mejđan; dod)i 
kad ti volja,- u pol noći/ ili usrčd dana, ja ću gotov biti s tobom Se ogledati ; samo 
mi nedolazi a toj kletoj slici; dodji a slici živa vraga samo ne a toj slici. Odlazi I 
van, van iz sobe! van, van gćrdoboll^ To izrekavSi skoči kralj iz postelje i sgrabi 
mač viseći ondč na duvarn, te sdme na sdna, i udari mačem tako silno, da se skdrii 
sav krevet, i mač uz balčak prilomljen pade na sobni pod, a sčna izčeznd« 

Proila je čila duga noć, a kralj nemogade oka zatvoriti, nego se mnčiše» 
i kad ga prie zore svlada prčki san, opet sanjaše o samoj k6rvi, i o mćrskoj slici 
sinovoj. 

Dan osvanu, i nesretni kralj, da se oporavi, odlači ići od koće i tražiti a 
lovo Ičk i zabavo. Zato dade pripravit hčrte i sokole, lovce i hajkaSe, dade sedlal 
dobra konja vranca, i osčdavSi na njega, poleti preko polja ravna kao zvčzda preko 
vedra neba; s nikim nifita negovoreć hirzo dospio k cdmom bćrda, al* na birda 
akazA ma se opet sin govoreć tužnim, moklim glasom: 

„Opet dobre Tolje 
Sve bo^e i bolje?! — 
Otče blago tebi, -^ 
Sa mnom meniao nebi ; 
Jer kod cdmog bMa 
Zemljica je tvdrda .... 
Primi lato mene 
Na tog drage odne 
Vranca^ ali tebi — 
Tamna luČ na nebi! — 
Slomit pop od mže 
Tko t* dopusti, muže? 

Kralj problčdi kao gorski snčg, oči ipu zasjaie, i nabreknuSe žile na čelo, 



- m -^ 

labna ikripnA i zavapi isa glasa Sto mu gMo davale: ^Kad ćeS, kad već, skote 
Bir ml dati? I — Čekaj zmijo jedovita; sad i viSe nikad nećei me napastovati!^ 

Na to t^rgne kralj iz unkaia svoj. pozlaćeni šestoperac buzdovan, udari do- 
bra konja mamuaami u boćine'; vranac skoči pomamoo i poleli kao bčsan, sčna se 
poče odmicati, a kralj misleć, da već sad će dostići strainu sliku, zamaa» iz sviuk 
silah i iz petnih žilah buzdovanom; aF u isti mah strovale se konj i kralj Vladislav 
sunovratce u ponor na cftrnom berdu; učini se strahovit itropot, i kad dotdrče lovci 
i dvorjanici — nadju raztepena konja i gospodara u dnu jaza. Tako bilo svakom 
ubojici I 



Narodne posloirlec Ilirske. 

Brat brata nad jamu vodr, al ga i odvodi. 

Brat )»ratn najbolje oči kopa. r^ ^ I' ^ r ' 

Brat mi je mio koje god vSrebio. ^^C^^ ^'^cptJsn>\^ ; ^ 

Bez nevolje neima bogomolje. I . J- ' 

Bezposlen pop i jariće .kćrsti. 

Bez halata neima zanata. 

Bez muke neima nauke. 

Bez starca neima udarca. 

Bez traga otišao. * 

Bez treće — čaše — neima srdće. 



liranovl«^ l2 Dobrote, 1 Httđjlibralni« 

Narodna pćsma. 

Bosna hrali Reljn Boinjanina/ * Jezdi iambek nui more Duidevo. 

Hercegovci HiloS Obilića, On sosrete VragnieU Lokn, 

Bnlgaria Marka Kraljevića, Pa on Lnct bo^n pomoć dav«, 

Ungaria Sibinjanin bana, Boija pomoć Tragnielo Lukat 

Skenderia Slienderbega bana, A Lnka ma pomoć prihvatio: 

Hdrvatćani Hdrvatekoga bana, Da si zdravo Hadji-Ibraime ! 

C^rnogorci Petrović vladiku, Veli njemu Badji-Ibraime : 

Senj bieli Senjanin Ivana, Kavnrine Vragušeld Laka; 

Dubrovčani vlastelin Haroja, Sta te pitam, da mi pravo kaiai« 

Kotorani Mata kapetana, Jeda gdigod Ivanović Marka? 

A sva Boka dva Ivanovića, Jal* njegovu malena tdrtanu? 

Do dva sina ii Dobrote kneza. Odgovara Vragnielo Laka: 

Po imena Delivaka Luke, Oj TarĆine Ha^ji-Ibraimel 

Eoi vd£na slava pridobilo, Kad me pitai pravo ća ti kazat, 

I na mora Turke polopiie. * Eno Marka pod Atinom gradom, 

Samb^k gradi Bese od Tripule, I njegove malene tirtane. 

Gradio ga tri godine đanah ; I u igojzi svake t^rgovine, 

Kad je iambek ddrvo načinio, Ulja, voska i tanane svile, 

Ka^i udara kesdeset topovah, I Ičpieb Siklih ogledalah. 

Tri stotina i tridest Turakah Sto najviie knpign divojke. — 

A pred njima Hadji-Ibraime, Had to začA Ha4ji*Ibraime, 

Ton Iambek na more debelo. On povika barbareae Turke: 



— mK — 



Nn nofe 9t barbaivzi Turci! 
Otvorite jedra na Sambeku, 
Neka jezdi niz more debelo. 
Kad zaČuše barbarezi Turci, 
Pa skočiše kako mdrki vuei^ 
RMspeae jedra nt aftnibekii ; 
Jeidl sambek nii mor^ debelo. 
Ugleda ga kavalier Marko, 
Pa dohvati sdrČali durbina, • 
Razvija ga na sedam kauatah, 
Pa pogleda uz more debelo, 
Pužna Marko barbareze Turke; 
On s durbinom otle udario, 
Te se slvmi u dvoje u troje; 
Pa dozivlje Josu brata svog«. 
Josife, brate od matere! 
Ti sgotovi gospodska občda, 
Danas ćemo slavit' uskdrsenje. 
Joso bratac bio od posluha; 
On sgotovi gospodska obeda, 
Pa sčdoše za punu tčrpezu; 
Uzd Maiko punu bocn vina. 
Pa družini redom nazdravio: 
Zdravi ste mi redom družinice! 
Liepo se ponapite vina; 
Bog da znade hoćemo li ikad! 
Ta vidite onoga dćrveta, 
Šio se valja kako i planina; — 
Dok se druZtvo nakitifo vina, 
Proslaviše slavno uskćrsenje. 
U IO stiie i sambdi driero, 
Odmah v Nhm^ i» Harakog 5aml>eka, 
Po Imenu HM^-ibnima: 
Predaj rat se Ivvnović Marko ! 
Predaj mi ae a Begini danas. 
Odgovara Iifavervi^^ Marko, 
Oj turćin«, Aid|i-ilrfiime.: 
Tverda vin^ tvArd^pa od kameim, 
N«^ ti se* đaiMa paedavali. 
Opet- vikao iMiiiHlbraiKev 
Predaj m^ sv ¥n m»n6 Hatkav 
Predaj m% ae « negioi kido; 
Nu! pog4ed^} na i^aubeka inoga^ . 
A pogledaj na tvoju tAitanii. 
OdfvnHr« kavaltcr Mark^r 
Oj TurćiiM) Hadji-Ibranme, 
Ifeću ti ae duiaa pvedavati^ 
Da bi SBM da« ćn poginuti; 
A ito veUfi s» sMobeka tvoga 
I za moju DaleM MvtaBB^. 
I soko jo tic» prMMlen«, 
Predobiva* arl^ voMkaga«. -^ 



Kad to sačA Hadjf-Ibraim^, 
On povika barbareze Turke: 
Na noge se barbarezi Turci, 
Oborite oganj« sa Šambekar. 
Kad saMe barbaveai Vo^i^ 
Slomisa sekak« m4rki vuci. 
Sa iambeka oganj obonsev.' 
Upalisa šesdeset topovah. 
Tri stotine i tridest pušakah; 
Tako Marku' Bog i sreća bila, 
Ni jedna ih nije pogodila; 
Preko njih je oganj prometnuo. 
Tad povika na di^žinu Marko: 
Oborite oganj iz tčrtane! — . 
A đnižina Madka posloiala, 
U ttetane oganj oboriš^ 
JUpališe sedam lubarad^, 
I trideset velikih pusakah. 
Sedam vrat« grade na lambeku, 
I ubi&e trMeset' Tufakah. 
IMi se malo aoiolode Turci; 
Opet p«i&6 sedlun. lubamdah. 
Sedam vraiah opa^ načislie; 
Opet puče trideset pušakah, 
Te ultiše trideset Turakah. 
Tad se stade more uUvati, 
U turskoga velikog šambeka. 
Sad se Turci mnogo ometose. 
Opet puce irideseV pulakah, 
I ubiie trideset Turakah, 
Gadja puška iz male tdrtane. 
Od obraza kavalier Harka^ 
Po srćdi Hadji-Ibraima^ 
Pade Ibro u more debelo. 
Gadja pukka iz turskog sanbak«^ 
Od obraza c^raa Acapina, , 
Po sriedii Ivanavić Mvka, 
Pade Marka u svoju t^rtanu ; 
Oko njeg s« oaAlose društvo. 
Jošte Marke a iivetu bŠia, 
Pa povika ne svoja dsuiiau: 
Pazte sebe aM^a đroiiaice, 
Pazi sebe Josa biet od mi^ke;. 
Pazte sebe e nežal'ta menet 
Već na Torke juriš- uflnite. 
Tada draitvo poslušala Mariui 
Za britke se uhvatiše ćorde, 
Pa na sambek juriš nčinise. 
Sve pokU&e po sambeku Turke, 
Kao vaoi prebiele ovce;. 
Baciše ih n more debelo; 
Iz sambeka pokepise blego, 



^ fm 



k sve hUi^o i srebro i rlalo, 
Šarobek ddrTo moru potopile. 
Taman žarko počivaše sunce, 
A umne Ivanović Marko, 



Na rukama Jose brata svcrga. 
Bog da prosti kn val jer Marka 
Koi znade predobiti, Turke. 



81ayjAn9h^ ve»tl# 



— u LivOTU tiskom Siavropigianskim iz* * 
ta« sad veoma znamenito d^lo od Denisa Zn- 
brickoga pod naslovom : istoria drevnjag^ j|a- . 
Ucsko-rusikago knjaiesttđ.'* aa priloženimi ro- 
doslovnimi kartami. Predplatu na ovo d^o pri- 
ča g. J. GolovRcki, urednik „Vistnika^ n Be- 
ča, zatim knjigama Stavropigianakog zavoda a 
Lavovn. To ddlo će izaći* u dvć časti, a cćna 
na j0 4 for. ar. U ime te predgjate imadu se 
odmah položiti 2 fr. 30 kr. sr« za 1 čast tog 
ddla, od kej«g»« se pčrvi jur tiskani ark zajedno 
sa Todoslovnom kartom 'vladarske kuće iz pla- 
mena Rnrikova na Ičpom velikom papiru od- 
mak dobiti može. Preostavsu predplatnu svotu 
od 1 for. 30 kr. sr. imadu predplatitelji. poio»- 
iili, dim cčln pčrvu čast spomenutog dčla pri^ 
me, sto će ni^dulje do konca m;iaeca kolovoza 
izpod štampe na svĆtlo izaći. Ova poslčdnja 
predplatna svota od 1 fr. 30 kr. ar. smatra se 
iyedno kao predplala na drugu Čast isiog dČla. 
Ovom prilikom nemože nam ae na ino, već 
ovo znamenito dčio, kojega pervi ark već do- 
bismo i proČiiasmo, svakom rodoljubu slavjan- 
skom iskreno preparučlti. 

— Poznati i revni spisatelj talianski Df 
Pranceaco Lanza izdaje zaamenito delo o sta- 
rinah aolunskih pod naslovom: ,, Antičke lapi- 
di Salotiiiane*^ zajedno sa dotičnimi izjasigenji 
i napisi, kojih ima pr^o 200, stranom latinskih, 
stranom pako g^rčkih. — Ovo dčlo izlazit će u 
6 mćsočnim svezcima. Za sveznk od 3% lista 
platja se 1 lira austrianska (*20 kr. sr.) 

— Iz 13 br. „ Veane^ razumili smo sa žalasljn 
da ovaj toli zanimivi i kortstni beletristično- 
pončni list koncem t. m. izlazit prestaje, ako 
ma se do toga dovoljni broj predbrojiteljah, kao 
signmo jemstvo budućeg njegovog obstanka, 
nepr^avT. Mi smatramo za svetu dužnost našu 
sve slavenske rodoljube time pozvati na pred- 
platn tog lista, \o} zaista zaslužuje, da se sve- 
strano podupire. Komu je indi do daTjneg ob- 
stanka tog lista štogod 3talo, taj neka do konca 
L m. 1 fr« 50 kr. sr. kao predplatu na četvčrt 
god. pod slčdećim naslovom u Beč šalje: Her- 
MuušgiU Jifeeek, Landstrasse^ IVaaggasse Hr, 



. $6^, Th, to. i to franko. Zatim neka naznači 
svoje ime, stan poslčdnju poštu, pa će „ Vesnu" 

' odsele dvapur svake nedčlje primati. — 'Nemoj- 
dno, za Boga miloga, mi Slavjani sami kroz 
nehajstvo naše potvčrfliti sumnju tudjinacah, 
kojf»je(fva izgledaju priliku gdč posperdno pčr- 
stlma na na» pokazati i reći mogu: ^«i»» ^/e- 
dt^Uf ih kakni §u!— tami 8§h€ »9Štniu, Hm 
t90je 'be*i>riim> upropai^ju *— kako će ih 
dakle Itfdjm •šomani?^^ 

— G. Vuk Stef. Karadiič^ bndnć je jmv ti^ 
skan veliki i\je90v vAČnik, izdig/s opet novo dčlo 
^Narodne pripovedke,** Ote pripovČdke sabrao 
je spomenuti spisatelj u različitim stranama sčrb- 
skoga naroda: u Bačkoj, Srčmu, Serbii, Herce- 
govini , Bokl Kotorskoj i t.. d. Kajif^ ta imat 
će do i 5 tiskanih arkah. Pradplaina eća» ioai 
dčlu je 50 kr. u ar. ili 1 fr. u banknolMia. 
Nom se šalju g. spiaalelju (Landainase, Keu- 
markt Nro. 517 u Beču.) 

— Grobni napis Viteza Jdna KriŠtofa Ma- 
lovca, koj 80 u češkoj, u m<čsta Kamenu, nalazi, 
i o kojem se misli, da ga je spomenuti J. K. 
Malovac s&m sastavio, glasi ovako: „0 ČtenšH, 
co jsem ja? Prach a popel! Co jaem byl? 
Urozen^ a stateČBy ritii' Jan Kriatof Malovec 
z Malo vic, Pin na Kameni, ZvĆsiovČ a Lib&ni. 
A hle! nyni dčdictvi mć jsou Červi. Byl jaem 
J. M. cis. radda; než proii smrti mdy j^n ne- 
našel. Byl jsein sondce zemsk^: s£m pak sou*- 
du Božilio jsem neušel. Byl jscm Malostranskjr 
hejtman: 6 jak malon stranku jsem sobč zf- 
ska). Byl jsem nejvyšši zemČ bemi'i : nyni 
V berni smrti se nachdzim. Co mnč dnes, zej- 
tra tobč. V zdechni aspoii a Irekni: OdpoČinuti 
vččnć dej mu Pane! Lćta Pfinč 1677 dne 20. 
mč?fce Července.** 

— Polyglotta j^KraJjodvortkgg rukopisa^ 
od g. Vacl. Hanke umnožena sa englezkim pre- 
vodom od profesora Vratislata, izići će skoro 
na svčtlo. Izim izvornog teksta sadčržaje ta 
polyglotta prevod nemacki, poljski^ ruski, sirb^ 
ski, rttsinski, slovenski, ialianski i francetki. 
Skoro će, kako čm'emo, i bugarski prevod go- 
tov biti. 



- ifle - 



— Profesor Šembera napisao jo članak „o 
ndfeHeh a rAtnoieeich cesko- shvenskich^ kao 
uvod predavanjah svojih o liistorii jezika i kigi* 
ževnosti Čecl'e, dčržanili na c. k. sreučilištn. 

— Svima, koji sn štovali neum^rlog Jana 
Koll&ra, donosimo ntčSivn vČst, da je. norac pa 
uspomenu slavnog tog mnia od- medailera V. » 
Sejdana, i to v^rlo umćtno, jur sgotovljen. «T^ 
novac moie te is bronca sa 1 fr, 20 kr^ » is 
srebra sa 4 fr. 30 kr. sn namČiti kod nrftd- 



nfičtva „Vesne'' u BeČo, koje ^e ga nart* 
Ćitelju putem polte dostaviti. Isto tako hoće — 
kao što ćtgemo — 6eski umćtnik g. Melnicky 
na skoro sgotoviti dop^rsni kip J. Kollira. 

— G. Dimitria Mihajlović o Temisvarn, is- 
daje sbirku sTOJih pčsamsh pod imenom „To;- 
^o^anha,^' Cčna tim pčsroam biti iSe 30 kr. sr. 

— SMski patrjarh primio je opet iz 
ljuske 3434 for. sr. za c^rkve, prifpdom po- 
slčdnjeg prevrata oštećene. 



— Nčmačke novine „iVe«s Preusiscke Zei- 
ftmf " inače pod imenom: jiKrevIs-Zeilim^'^ 
poznate, zabranjene su u cčloj Austrii radi nč- 
kojib u nepriateljskom duhu prama austrgsko) 
vladi pisanik Člnnakah. 

^ U nngvarikoj iupanii sklopilo ae Je ak- ' 



dookrno dmitvo, koje MmČrava preko Ti^e 
most sagraditi. * . 

"^ — G. Miško Palagyay, kotarski aavilnik 
n Peiti, namČrava tiskom izdati: ^hišfartSko^ 
$uaišH6ko^geo4fra/Uki opis cile''Ugarskš.* * 



Smj^slce. 



" — Nčki apakia, imiyućirčWo krasnu kćer, 
4mi% je u ienn sTom najvećem dnimano, koj 
ae Ml» u nju zaljubio. „Kako to** reče spabii 
prtf^do« TČnČanja nčki stari znanac „vi jedino 
Tsie M^doimanu vašem dadoste bez nigma- 
qeg prigovora?" „Tako jeste, al kažite mi 
pravo, poznajete li vi moju kćer pobliže?** Ne- 
poznajem, nu znam i vidim da je veoma pa- 
metna i krasna.** »Jest, al uz to okosna i prčko 
mčre zlobna, pa bai zato dao sam je mom naj- 
većem dušnunu, da nu se, kako va^a, osv«.tim.* 
— „Samo bttdalima se moje pčsme ne- 
dopadaju!** reče jednom pun oholosti i samo- 
dopadnosti nčki nadri-pčsnik u velikom i izabra- 
nom droitvu. ,Ja vas žalim** odgovori mu na 



to nčki lalivdjia „al kako mudri ljudi kaia I 
kako valjda i vi sami znate s t^ »včt, ŽaHbole, 
is samih skoro budalah sastoji.** 

— Glastftitog Aristotela^pita jednom nčtko: 
zašto on tako rado krasne leno gleda f „Tuko 
može samo slčpac pitati** odgovori mu hladiite 
posmčhpm mudrac < 

— Sastadoše se jednom dva poznata zidu ; 
i mla4ji, da se malko prešali, upita atariegu: 
„KaŽi der mi iskreno, Jakove, da ti na du 
našeg praznika Sabata punu kesu dukatah gdć* 
god nadjeŠ, bili je kao pobožan i pravi sin na- 
šeg plemena digo?** „Šta me take stvari pitaš« 
otrese se stani žid „ta danas i onako Sabat 
nije, a kese dnkatab takocy«r nigdČ nein*a!* 



Bibllogvafla. 

Četka. 



~ Eardindl Richelieu. Historick^ obraz 
I časd francouskćho kHile Ludvika XIO. Sep- 
sal 6. P. R. James, Esq. Z anglickćho jasyka 
sčeštil T. F. Bambas. Svazek čtvrt)^. Y Praze 
1853. Tisk a sklad K. Jerabkovć. Cena 6 kr., 
na peknČjŠim papife 8 kr. sth 

— Frorokotdni ošudu. Dle romfinu j,£đ 
AoiMia avanture* od EugenaSue, českyvzđčlal 



V. Fillpek. Svazek iHil. Y Praze 1853. Tiak 
a n^klad K. Jefibkovć. Svazek po 6 kr., mm 
lepšim papif e po 8 kr. §Vt, 

— Bedlivf a Hstotnf hotpoddf, aneb 
300 nejv^rbom^šich a lacinych prostlredki! pro- 
ti škodliv/m zvifatdm od skuienćho hoapoda^e. 
V Jindtichovč Hradci u A. J. Lanđfrasa. XII. 
za 8 kr. str. 



BirzotiskoiD narodne ti9karnice Dra. Ljudevita Gaja. 




KabaTnl i gfoučni list« 

, . 0()govonii urednik :, . ^ . 

JfiivJka Bogović., • 



Oraj b«Il«trisiUkl časopis imUml posrJ^doraajcM Matif« UTrska sT>keiiadelje^r4aap»i i to u jfalvirtak ■« etion mrk«. C<aa 
■■ i« ■« f o^iaitf sa dpma^ kas poltaria« 4 'for. sr. | — sa isvaajske s poitarinoai b for. sK Frođplol« sa pol ili sa čo- 



"nvirt go4. prllbjrsa jo |o«a nasnačosoj Mkiftdisajoj e^ai. 



Broj 14o V Četv^rtak l.'Travnj«. 1852. TeČ«U I. 



^SSSss 



Podajte mt novu ČaSu, 
S koje nitko nije pio, ' 
Kojti ti je domaćine 
Slavjan majfitor sagradio. 
Naiiiii vincem pnni čašo, ' 
Pnni čain srebroglasno, 
Knd ae uamem kncat s brii^om 
Da ndara igra jasna: 
Jasno kano božji grom, 
Po Mroku svČtu tom. 

Nek nam Živi slava mati! 
Ne ražena, već pažena; 
Ne inatna, nego složna; 
Ne ponikla, već Čuvena; 
Ne bunovna, već slobodna! 



Zđrai^Unia 

Qd Ivana Krn^iogn. 

Zflcfvicu vam tu naidravliam, 
I tu čaiu pyem do dna! 
Vapeć ix sveg glas« svog: 
Da usliii mene Bog! 



Sad je žala posvećena, 
Slava Ćaii, domaćinu, 
I njegovu vincu njnom, 
I majstora slay]anintt! 
LćpSe dike ČaM neima, 
Nit joj viie Živćt valja, 
A da ti joj nitko dragi 
DČvovanja neoka^a; 
Zato s ĆaSom o sid t^j. 
Bože za ^ju sreću dij! 



/ 
/ 



/ 



Havlnat carica« 

Preteo ts francezkoga Mik, RieseL 

(Nadalje.) 

Boj se začine; biaSe užasan. Mdrcvarenje biaSe toli kdrvavo^ A su obe 
sirane po kdrvi hodale« Ruska vojska bi hamctora polučena. Međjutiin bia$e se 
Boris sndrtju pravednika uklonio kazni svojoj. Umro je u Moskvi kao zKonili vla- 
dar, iDjegovjesinFedor naslčdio njegovo slabo učvćrstjeno prestolje. Nosmdrt nje- 
govoga otca promčni sudbina njegova, i kad se je Dimitria ruskoj vojfsi pokazao^ 
isti Sonanov pruži mu svoju pomoć, te ga prisna za earjR. Posvuda bi^ pob6do- 
■ostn. Za malo vrSme udje n Moskvu. Narod, ugledavši ga, Mikom UEUika^ svont 
po avih ećrkTah zazvonoi cv£^'e se posi!k po mladomu caru^ sve je uzhitjeno, sve je 



— 210 — 

puno tim veće radosti, što je Dimitria mlad^ 16p , što je njegova dogodovština ro- 
mantična i turobna, koja njegove prednosti podvostručava , i njega neodoljivim (ini. 

Ali užas odlikovaše ovaj ulaz, koj bi samo slavje imao bili. KriČanje smćrti, 
kričanje zdVojei\ja biaše čuti usrSd radosnih pdsamah omamljenog naroda. Carica, 
udova Borisova, bese kdrvnikom predana, i njezin mladjahni sin Fedor zadavljen na 
kćrvavoj trupini svoje materel Svakolika porodica Godunova bčše iztrčbijena. 

Irena, mati Dimitrieva, biašo se p Moskovski samostan povukla. Ćim se pćrvi 
uzhit biaše slego^ sin p*ohiti k materi, te zaprosi od nje blagoslov. Irena ga nježno 
zagdrli, priznd ga za svog sina, i sutradan Dimitrja bčše okrunjen kao zakoniti vla- 
dar u glavnom gradu Rusie.. Strahovita oluja, koja ^o prevćrnula kčrstna cčrkve- 
nbj kubi, i sustavila prttnju, bipše jedan od onih zlokobnih znakovah, koji osobito 
u sćvernih krajevih toliku moć tia duhove pokazuju. Nu pošto su ljudi vidčii Dimitria 
hitat ae «a grob svoga otca, obilne suze roniti, i zaprosili osvetu za smutnje zadnjih 
danah njegovih, vćrovaše takovom zdvt^enju^ koje iiemogaše biti izlično. Velike 
boli imaju jedan značaj, koj nevara« 

Čim je, želeći u miru nositi, krunu svoga otca, seo na prčstolje, kojega su se 
stupnji cćrljenili njegovom mli^djahn^m kervju, hotio jo, da ga dčli s onom , koju je 
ljubio. Svečano i sjajno poslaničtvo bčše odpravljei^) put Saadomira, kojega pred- 
voditelju, Atanasii Vasitievu, biaše naloženo , da izprosi Marinu od njenog otca u 
ime cara Rusie. Tako su se n jedan mah obistinile sanjario Ijvbavi, i sanjario sla- 
vohlepja mlade dčvojke,* dočim je njezin otac vidio pred sobom budućnost tasta jed- 
noga vladara* 

Prie odlaska iz Poljske svatba Marine bčše obavljeniT u Krakovu sa svimi 
kraljevskimi obredi. Marina, sjajnom pratnjom okružena, bčše odvedena u Firlejsku 
palaču, odabranu za svečanost svatbenu. Ovdč ju dočekd kralj Šišman IH., koi ju 
zaruči, po adetu onog vrčmena, caru Dimitrii, i zatim pQslanik ruski, Atanasia 
Vasiliev, svečano se š njome v&tkčk u ime svoga gospodara.. Nevčsta* imala je za 
kuna kralja poljskoga, a za kumu Konstanciu, nadvojvodkinju Austrie, zaručnicu Šiš- 
manovu« Velik broj poljskih velikašah, samih katoiikah, kao i nj. preuzvišenost Ran- 
goni, poslanik papin, bili su pritomni kod ove svečanosti. Kardinal Maciejovski obav- 
ljao ji včnčanje mlade carice, koja, neizmčrno sretna, primi na čelo ujedno včnac 
carski i včnac uzajemne ljubavi. 

Dne 13. travnja g. 1606. Marina dostiže granice sfog carstva. Sad joj se 
počelo ono obistiniti, što joj njene sanjario samo nepodpuno biahu predstavljale. Vi- 
dčla je ljubav Dimitrie uz ponos vladara, a ono slavoljubje, koje bi imalo kašnje u 
grudih žine sbrisati spomen ove ljubavi, nebiaSe se još na toliko razvilo u grudih 
dčvojke, da nebi'žertvovala izvanjske obzire života, i da nebi tražila siadki raz- 
košni utisak iskreno i s^rčane ljubavi u svemu. Sto joj je moglo ovu ljubav oči- 
tovati. 

Oia je vidčia, da je ljubljena, da se ljubav ^a do onih suhoparnih skčrbih 
▼anjske pridonosti proteže, kojimi se ista ljubav služi kao novim srždstvom, da S njim 
u sdrce đfr«. Unišla je u Rusiu usrSd naroda prostćrvšeg se po zemlji, prizivajućeg 
blagoslov božji v^rhu nje; a Marina — kojabiaše Ičpa, koje čisti potezi primiše novu 
^ražestjpo ljubavi svoga Dindtrie i njegove velike đuše^ koja napokon postiže sriAu 



- «li - 

dvojih uzvUcoih pomidib, i one sreće ljubavi, pred kojom svaka draga sreća proUfi- 
djoje — - Marina se je sjala krasotom, smićeći se Nago onom naroda, koj biaie luezi- 
nim postao. 

Gd^^gođ bi se ona pokaaivala, došlo je sveštenstvo, donoseći joj kruh i sol. 
Dragocine svite, kožndine, daća obitavaocah žalah Obia, koje isto zlato nije kadro 
naplatiti, biahu joj svaki dan u ime cara kao dar prineSene, doćim jii velelčpne saone 
dovezode s hitrinom oluje n palače za nju priredjene* Ovo putovanje, koje za Ma- 
rinu biaše pravo očaranje, dokonči se napokon dne 12, svibnja. PrispSvši do Mo- 
skve morala je stati, za ovćršiti još jednu žčrivu vladarskih obredah. Tabori se po- 
digoSe, gd$ bi velikaSi carstva pristupili, da joj ruku cčiuju, dok nebi prispio onaj 
čas, gdč će se okruniti. Zatim, okružena svimkolikim narodom, koj se je njenoj 
ljepoti divio, ona bo biaše u istinu lepa. Marina se premosti u ženski samostan, prir 
bćžište udove carice, matere Dimitriove. OvdS je viđala pćrvi put opet Dimitriu, 
koj sad već nebfafie bfigunac, nesrćtan, skitajuć se tamo an^o, i pogibelji izvćržen, 
da gdčgod pokraj zabitnog puta od nevolje pogine, nego 16p vlastitom svojom Ićpotom, 
uzvišenom svim ćarom vlastf i izobilja vladarstva. 

Marina je ostala prL Ireni do dana svojega krunjenja. Ćim jutro ovoga dana 
osvamk, otide ona u Kremlin, gdč od pčrvih boljarah i poslanikah svih kraljevah Eu- 
rope n dvorani biaše dočekana. Sčdavši na prestolje poljubi smčmo po Mihailu Nagoju 
pruženu joj krunu Monomaha. Tada je d6ržao Vasilia Šoiski n ime plemstva car- 
stva pred Marinom govor; zatim se pratnja krene i podje u cdrkvu Uznesenja, gdi 
se je imao dvostruki obred, svete službe božje, i potvćrdjenja ženitbe, obaviti. 

Put, kojim su išli uzvišeni mladenci, biaše cirljenom kadifom i zlatjenim suk- 
nom postdrt. Kitice cvčtja padaše pred njihove noge, dočim topovi tvćrdjave 
gčrmiše, zvonovi orise, i dočim na prozorih, gerbovnimi barjaci izkitjenih, neizmčmo 
množtvo gledaocah, zazivajućih blagoslov neba vćrhu svojih mladih vladarah, vidiU 
biaSe. Ista priroda, u svoj krasoti svojoj u ovo vrčme godine, doprineia je mnogo 
k polčpSanju ove svečanosti. Vrčme biaše veoma krasno, i sunce hitaše cčle valove 
svčUosti na zlatne kube starodavnog i glavnog grada Busie, koje tisućovArstnom 
sjajnostju sčvahu. 

DofiavSi u Gčrkvu oboje mladenci popeše se na nzvišeno a tu avdrhn mčsto 
n srčđini cčrkve« Car sčdne na zlatno prestolje, koje ma biaSe šah pendanski za ovu 
svečanu prigodu poslao, a Marina na prostome od srebra. Na znak patriarha dvor- 
fanice earičine, medjd kojima biaie vidčti kćeri pćrvih porođicah carstva, pristupa 
k njoj, i snime joj s glave včnac ženitbeni. Ona se spusti zatim pred patriarhom 
na koltea, koj svetim kčrstom blagoslovi ovu mladu Poljkinju, koja iz tolike daljine 
InaBe došla tražili krunu! U ovaj par uzdigoie se oblaci dragocčnih mirisah, vijajućih 
se oko starih stupovah chtkfe. Orgolje stadoše svirati pobožne svoje zvukove izpod 
gotičkih svodovah, i stotina čistih glasovah zapčvaše na čast mladenacah svečanu 
pčian: „Na mnogaja Ičta!^ Zatim občsi patriarh Marini zlatni Uinac Monomaha oko 
vrnla, posveti ga, i pruži joj svet« pričest. I tako se je vidčla Marina Mnišehova, 
kći vojvode Sandomirskoga, posvetjenom i okrunjenom kao vladalica velikoga carstva, 
prie negoli je bila sapruga vladara ovoga carstva, bndućdaseje svečanost ženitbenn 
tek poslč svete sinžbe božje obavila. Pošto sve svčrSeno biaše^ car I carica, obojsr 

14* 



— »!«-. 

mladi, oboje Upi, osobito 11 ovaj par, gdć su se i najsilnie želje njihovih sdrđacah 
izpunjivale, Dimitria i Marina izidjode iz cdrlive, ddržeći jedno drugo za ruku, no- 
seći krunu na glavi, i carskim plastom odčveni. Stupivši na prag cdrkve, stadoie, i 
knez Mscislav razasA vdrhu njih, polag stare navade ruske, iz svete nčke posude, 
sijaset srebemih sitnih novčićah, koje puk razgrabi, i tako ovaj dan ostA dugo vrime 
u uspomeni sirotah moskovskih. 

Kroz mčsee danah proslavljaše se nadošastje Marine najsjajniimi svečanostmi, 
koje njeno zaneSenje povećavabu. Ljubav, koju je Dimitria prama njoj gojio, izra- 
zila se je osobito u takovih sve£anoslih, u kojih je aziatička zalihoiA podvostrućavala 
preimućtva, koja zapadni ukus u ruske pustinje biaše zaveo.| A ipak nebo već nebi- 
aše tako vedro, obzor se oblaci zastiraše, a Marina, uljuljana urnebesom svečanostih, 
i zatravljenim! cćiovi svog supruga, uspavaše isto tako, kao 1 on, uz pdrkos burne 
halabuke, koja je već dosta blizu i zlokobno poćimala šumiti oko njih. 

Velika je nesreća bez dvojbe, kad je onaj, koije pozvan, da kojim narodom 
upravlja, ovoga u izobraženju pretekao, a neima zadosta snage, da ga svojim namS- 
ram, koje izvesti želi, podvćrgne. Dimitria bio je odveć dugo stanpvnik Poljske — 
one slobodne zemlje, vškom slavljene, včkom zamčrane^ premda ^dčgdč t ukorene 
poradi uzbučenja i uzkolebanjah političkog svog života— . da liebi pojmio, koliko bi 
promćnah od potribe bilo, za da Rusi velikim narodom postaju. Petar Veliki, koi 
je za njim vladao, uvidio je takodjer ovu potrčbu, no ifije m on ove namčra- 
vane obnove bez rdkah kdrvi izvesti kadar bio. Ali Dimilria, popevši* se na prestolje, 
nihajući se ne samo svojom vlastitom težinom, no još i pod bremenom go- 
spodara, koj hoće da vlada, a osobito, koj hoće da obnavlja, Dimitria oćuti na skoro 
poslddice surovosti jednoga naroda, koj njega ukoravaše osobito zato, što se je 8 
tndjinci okružio, i što Poljaci svu milost carsku izcčrpljivahu. Dimitria, ćovčk ne- 
zavisna i uznosita značaja, pustio je uzde svojem nagnutju, a uslčd toga nagnutja on 
zaSlitjivaše zemljake svoje žene, koju je obožavao, i koju je povteh toga joi i za 
sposobnu smatrao, podanike svoje prosvetiti. Kad ga je dakle Tatišćev javno uko- 
rio zato, što je teletinu jeo, on mu odgovori samo s pospdrdnim posmćhom. 

No važnia od svih ostalih tegobah u očima Rusah, a osobito u očima onih 
starih boljarah, koji su tad podpor moskovskih vojvodah bili, važnia, rekoh, od svih 
tegobah biaše tvdrdokomost Dimitrieva u zaddržanju poljske nošnje. Urota se sklopi, 
nezadovoljnici idjoSe od kdrčme do kdrčme po Moskvi, gdi se smrdkovica prodavaSe, 
te ovd6 stadoše besčditi Dimitrii, i u dvojbenost stavljati istinitost onih stvarih, 
koje isti puk prie nčkoliko mčsecih $ uzhitjenjem primio biaše. Na* skoro ove ne- 
stalne urote postadoše ozbiljne, nezadovoljnici virstahu se okolo buntovne zastave, 
a sudbina mladoga cara i Marine biaše podpunoma izražena ovimi rččmi: Smdrt 
i propast tudjincemi 

Vasilia Ivanović Šuiski, onaj isti, koj biaše u ime ruskog plemstva pred Ma- 
rinom govor dčržao, bio je onaj, koga su urotnici za svoga poglavicu odabrali. 
Pdrvoj se je uroti u trag ušlo. Suiski, pred sud stavljen, bčše na smćrt odsuđjen, 
i bio bi poginuo bez Marine, koja nemogaše pomisao ovoga čovSka razstavljati od slavnoga 
dana svojega krunjenjai i koja zaprosi i zadobi njegovo pomilovanje od Dimitrio« 



— 113 — 

GolOT već sasvime zapodpis, stane on ipak; činflo muaeje, kao damo nfika zlokobna 
slutnja priSapćnje, da bnde pravedan, inače će glavom platiti. 

^Zafito tražiS ti od mene ovo pomilovanje?^ reče Marini turobnim pogle- 
dom; ,nemogQ, vSnij mi podpisati.^ 

Marina problfidi i zarumeni u isti čas. Vidi cara oUevati. Približi se k 
njemu, baci mu ruke oko vrata, privuče ga nježno k sebi, zatim, poIjubivSi ga u 
čdo, gledaSe ga svojim milim okom dotle, dok mu napokon sdrce u grudih ' 
hitrije počne kucati, sirce *koje nigda ljubit ju prestalo nije. 

JL^ moju ljubav!«* reče ona najposlč, j,podpiti za moju ljubavi^ Stadd 
ju i on gledati zatravljenim očima, pritisnu ju vatreno k sčrcu, i podpisi« Bolan i 
žalostan I To biaSe smčrtna osuda za njih obođvoje, 6to je podpisaol 

Jedno veče (biaSe 16. svibnja 1607) bilo je burno i nepogodno vrSme; v8- 
tar je digao praiinu, vijajući njome po prostranih poljanah, koje su moskovske pa- 
lače jednu od droge razstavljale. KiSa počimala je padati, i za izbeći nepogodu, 
svčt razidje se kojekuda, tražeć ntečisća po kucah, a osobito po kirčmah, gdi su se 
Rusom toli obljubljena pitja,. čaj i smrčkovica , prodavala. U najtamniem kutu jedne 
od ovih kdrčmah sčdio je xi^\ 4ovčk, kojega lice, na pol Subarom sakriveno, ne- 
pokazivaSe niSta do ustalim 'ismčšeća se kadkad paklenim nčkim izrazom. Kadkad 
neholno gibanje ražki)'sJ9Jno njegovo odčlo, zlatan lanac boljarski, dragim kame- 
njem nakitjeni nož, no odmah, bio tko mu drago taj čovčk, sgćme opet oko sebe prostranu 
Skore boje kabanicu, kojom biaše oddven, i učini se opet tamnim, nepoznatim 
motriteljem usrčd ovoga njemu takodjer nepoznatog družtva. 

Ova osoba činjaše se, kao da pozorno slufia drugog jednog čovčka, koi je 
vatreno govorio o Rusih i Poljacih. Bilo je očevidno, da je govornik jedan izmedju 
onih Rusah, koji su pravi moskovski sinovi, včmi običajem svojim, i pripravni proliti 
svoju kčrv za svoju ddtaovinu. BiaSe kčrSan čovčk, golemoga stasa, i njegovi po- 
tezi čistu, nu zajedno i krčpku dtiiv izraživahu. Malo po malo podigoše se glasovi; 
Rus se ugriji« no vidivii, da se neće moći za dugo obuzdati, djipi, izajde na ulicu, 
i udalji se od kčrčme, boreći se s olujom, koja je sve to većma bčsnila. 

,Pomoz Bog! — Zdravo Kuzmane!^ reče jedan glas pokraj njega, koj se jedva 
mogaSe razabrati od halabuke nepogode. Rus živahno se obazre, i smotri blizu sebe 
čovčka u kabanici, koga biaše u kčrčmi ostavio. 

3iŠto tražite od mene, i odkud vi znate moje ime?^ upita on tog čovika. 

,Tidio sam Kuzmana Minina pred dušmani Rusie. Tidio sam ga u Nižnej- 
Novgorodu nešsitne svoje sugradjane svojimi novci podpomagati. Vidio sam Kuzmana 
braniti pred stareSinami svoga grada blagostanje sviuh proti svojoj vlastitoj koristi. 
Jeli to onaj isti čovčk, koga sam malo prie vidio u bratskom obćenju s naSimi na- 
sihiici?'' 

Kabanica nepoznanika u taj par nčSto se razklopi« i Rus pri svčtiu uljenice, 
pred ftonom sv. Nikolaja goreće, spoznade znakove odlikovanja , pred kojimi je ne- 
hotice svoju glavu odkrio. Nepoznanik, metnuvii pčrst na usta, reče: 

,,Šut!... Jesi li jo9 pravi sin stare Moskve?^ 

Kuzman podiže tfči i ruke k nebu. 

^Bog mi je svčdokl« povikne on. 



- 214 - 

^Netražitfi ođ tebe, da se kuneS, nego da đftlujeSt 

5,Proli kome?« 

U taj čas proleti jedno jato mladićah na ukrajinskih konjih najiiitriim skokom 
pokraj njihy kričuć i p£vajuć, i maSuč golimi svojimi sabljaml. Jedan izmedju njih, 
projašuć pokraj Kuzmana, odnese sabljom njegotu Subarn, btfci ju na zemlja, i udalji 
$e grohotom smčjuć sa svojimi drugovi. Svikoliei nosili sa opravu poljsku! 

Kuzman digne sa zemlje svoju Subaru, otrese § nje praSinu, metne ju 
opet na glavu, i približi se polagano nepoznatom svom dhigu. Ali mu lice biaSe 
potamnilo, pogled mu biaSe divlji, i težko je dihao. -^ On je nastojao utiSiti se. 

„No,« reCe nepoznanik, „9to ti se čini od ove tvoje bratje Poljakah? ZaSto 
se nisi lego njihovim konjim pod kopita, da im služiš za ćilim?« 

Mukao, strahovit glas prodre iz grudih gradjanina Nižnej-^Novgorodskoga. 

„Ah!« povikne, udarajući se obim pfisnicami u čelo, „ah Bože moj, svdtuj me !« 

Zatim, podigav uzviSeno svoju glavu: 

„Kneže Suiski,« reče boljaru, koi je pakostno^ znatiželjnostju pratio sva 
njegova gibanja, „zaista ovi Poljaci zloupotrebi jaju svoj upliv na cara; no nevalja 
zaboraviti, da nam se je ovaj neprecčnjeni dragi kamen u Poljskoj sačuvao, ili zar 
nam nije Poljska. ovu zadnju kapljicu dragocčne Rurikov^ k&rvi povratila ? NaS vele- 
ljubljeni car, kneže, po Poljskoj biaie spaSeni« 

Divji posmčh biade odgovor na ovo plemenito uzhitjenje. 

„Kčrv Rurikova!« povikne napokon boljar. „I ti dakle spadaš k neznatnom 
broju onih bezumnikah, koji ovu basnu včruju. Dimitria bio je smaknut, i nigdar se 
viSe nediže sa svoga groba« Ovig nije ni8tt drugo, negd bezobrazan varalica. Imaš 
U. volje k spasenju domovine doprinčti?* 

„Kako?« 

„Čekaj, hodi amo, gledaj! Što vidii na ovih vratih?« * 

„Dva cčrljena kčrsta.« 

„Dobro! oni navdStjujd, većim glasom, nego li kdrst na groblju, sm^t onim 
koji ovdč zadnji svoj sanak borave. Virhn njih sunce više neće izajti. Pojdi u 
Nižnej-Novgorod, Kuzmane, i čini u tvome gradu ono isto, što ćeaiM) mi ovdč u Mo- 
skvi učiniti.« 

Kuzman izperva neođgovori ništa. 

„Ako bude Dimitria varalica,« reče najposlć, „to on mora umrčti. No ako 
on to nebude?« i iz očiuh poštenog ovoga domoljuba, koje su pune izraza bile, mo- 
gao je slavohlepni boljar čitati , da bi njegova moskovska mišica zaista kadra bila 
kaznili krivca, no da nedužnu žćrtvu nigdar udariti neće. 

„Imam srčdstvo u rukuh, osvMočit se d tome,« reče dalje, „i Onda, koje mu 
drago bilo moje osvčdočenje, ja ću učiniti moju dužnost.« 

I odkrivši se sa strahopočitanjem , no bez podloiti pred knezom Vasiliom 
Šuiskim, odč mahom. 

Vasilia s neopisivim izrazom lica svoga gledaše za njime. 

„E dobro! idi posavčtuj se B tvojim Pozerskim. Posavćtujte se, a mičemo 
raditi. Vi ćete nam kazati, kada sve svčršeno bude. Jesmo li dobro ili zlo uradili.« 

Sutradan u zoru zvonenje na larmu i vika neizmčrMga množtva puku smčrtju 



— 215 — 

grozećeg se^ probudi stanovnike Krenlina. Sve speveSa n ovoj staroj stolnoj tver- 
djavi carskoj, gdi sladki sanak za nčkoliko satih ples i c^ život razkoših i sveča- 
nostih izmčnio biaše. Romanov, zapovćdnik tčlesne traže carske, začdi vikati: Vatra! 
Onisleli na dvor, i susrčtne Tatišćeva na ćelu jedne čete omamljene bčsnoćom, i hle- 
peće za k^rvja. ' Romaiiov biače mu jednoč život spasio. No koli je slaba pamet, 
kada duh stranakah probudjuje najužasnie strasti dovčkaJ Romanov nastavi svoj ko- 
rak pred Tatišćeva na pol samo odćven, i primiv od njega dva udarca s handžarom, 
pad6 sav kervju obliven u prednjoj sobi carskoj, krićući: 

„Izdajal Spasi se Đimitrio Ivanovićul Izdaja I^ 

I on izdahnui 

Dimitria pogrlabi svoje oružje, te, obkružen od nćkoliko vSmih svojih stra- 
žarah, pokušd za nčkoje vrčme odoićti navali puka. Ali hčrpa buntovnikah' rastjaSe 
svakim trenutkom. Sve, štogod je okolo cara bilo, biaše već palo, i on sam najpo* 
slS, tanetom pogodjen, sruši se na tle. Ljudstvo nasčrnu na njega, da ga sasvim 
smakne, no on, podignuv se malko jednom rukom^ baci još jediioč svoj pogled na 
njih kao vladar. 

„Jadnici!^ povikne^ »tko će se usudit udariti svog cara? — Ja sam Dimitria 
sin Ivanov!'^ 

Ubojice stupiše dćrhtjuć nazad. Biaše možda spašen; ali u taj Čas Suiski, 
po koga su bili poslali, doterčd, i videć njihovu neodvažnost, ovako ih stade bodriti: 

^Priatelji, i ja sam nčšto sumnjao, te, otišav sšm glavom u samostan, molio 
sara caricu, na kolćnih pred njom klećeć, suze roneć i bogom je živim zaklinjuć, 
da mi istinu očituje, a ona mi jecajuć i plaćuć objavi, da je ona sama prevaru po- 
dupirala. Ovaj čovćk nije njezin sin, on je laža!^ , 

Kukavni Dimitria pade tad pod tisućom udaracah, koji mu grudi probiSe. 
A ovo ljudstvo, hlepećia za kdrvju, koju već prelilo biaše, pohiti sad, kričnć i smćrtju 
se grozeć u sobu Marine. Mlad jedan plemić, koga ime zaslužuje, da ga povčstnica 
spominje, Omolski, obrani za koj čas vrata na sobi caričinoj proti bčsnomu ljudstvu, 
koje je samo prčko mčrtve njegove trupine uči moglo. 

Marina, na pol odčvena, bičda, dćrhtjuća, ipak podje ovim kdrvnikom u su- 
srSt. Pokusi govoriti ovim pomamljenikom ; jerbo premda je strahovito smutjena, 
ipak još nezna sve, što je izgubila. Ona ima još ufanja. No užasno urlikanje ovog 
razjarenog čopora biaše sav odgovor. Puška puče, i tane pogodi jednu diivojku, koja biaše 
pred svoju caricu stala. Ovo je bila jedna mlada Židovka, koju Marina — lišivši ju ženitbe 
nepovoljne, a posle udavši ju za nčkoga poljskoga plemića, imenom Hmielnic- 
ki — srStnom učini. Na skoro slaba ograda Marinih ženah pade, i ljudstvo kćrvave svoje 
ruke na nju već biaše diglo, kada evo boljari stupe na pozorište mdrcvarenja, i pograbe 
svoju žćrtvu, kojoj su namčnili mučeničtvo čememije od smiriu Rčkom je tekla kerv u 
ovaj strahoviti dan u Moskvi. Surova sila osvetila se je sa svom domišljatostju mćrž- 
nje. Svikolici Poljaci bili su potučeni. Vojvoda Mnišeh, i porodica Višnjovieckoga, 
koji su šimi bili na oprezu, branili su se s tolikom odvažnostju^ da su se Rusi naj- 
poslč morali š njimi pogadjati., I tako ostade Marini barem otac, na kojega je gru- 
đih mogla oplakati izgubljenoga svog ljubljenog supruga« i izgubljenu krunu. 

(Kanac b\6čx). 



— 216 ~ 

Kratko krasosloTje. *) . 

Od profes. h. Macuna. 

Kad BogOTi njigđa ostaviše 
Ovu Eemljn, gd6 im staiga ii^e, 
Ostadoše vile i umćtnici, 
Da na.ttari^ avetieh idrtvenicih 
Njiove tlave plamen neugasne. 

Oštroi. Uteienovi6, 

$. 1. Umčtnost, Krasoslovje. 

GoTčku usađjena je ljubav k Ičpomu i krasnomu. Malo đ6te u kolfivci već 
pruža ručice za cdrvenim, što mu 'se kaže; a čovččanstva vškovito đdtinstvo u srd- 
dini Afrike kaže nam isto, kada cćmac za g-mizu daje ziato i druge dragocdnosti. 
Što se ¥iie popne čovčk u izobraženosti, tim mu se plemenitie razvija ova sposob- 
nost* Već dečaku dosadjuje ono, što mu se dopadalo prie; izabire si gdćšta, što 
ima veće cćne glede na Ičpotu. A muž opeC traži nekadašnje promčniti, i nadomćstiti 
predmeti veće jošte ISpote, veće jošte krasote. — ^Ovo nukanje^ kao što Ostrožinski 
u mislih, o krasnih umStnostih kaže, ^^prirodjeno je teženje duha za svčtom nčkim 
kras ni im od naSega, i tko jedanput oko podigne iz praha zaslčpljitajućega svak- 
danjosti, sve više i više pripoznava, da su nčka dobra izobraženog duha najbolje ka- 
dra stalno srčtnimi nas učiniti*^ Jao i pomagaj onomu, kojemu taj nagon nije dan, 
jer mu življenje biva jednostrano, prazno, zemaljsko, živinsko* — 

A Sta je krasno, šta li umčtnost? 

Mnogi bčUli su si već glave pitajući: što je krasno? — Snđ ili razum u 
atrožiem smislu kaže nam, što je pravo, što istinito; savSst nam sbori, što je ću- 
doredno, a ćutjenstvo nam prišaptjiva, Što je krasno. — Pfi zar je to već do- 
voljno? Jest. — ćutjenstvo bo nedaje se razcSpiti na svoje čestice, dakle ne- 
može se krasno dokučiti po umu; i isto zato sva je prilika^ te nećemo nikada ni 
imati točnog opredčljenja ili definicie predmetne (objektivne) o tome, što je kra- 
sno. Ćutjenstvo kazat će ti samo n. p. ovo je krafno, a^ono ružno; izobra- 
žavaj ovu duševnu moć, pitaj (hrani) duh svoj smatrajući predmete, koje većina izo- 
braženiih kras ni mi naziva, iako ti je podčlila narav ćutjenstvo, a ti ćeš biti vćrstan 
razabirati stvari krasne od nekrasnih. Iz ovoga istog uzroka kaže se dobro nčkojim 
načjnom, da nije moguće, naučiti se umčtnosti. Umčtnost bo u sobstvenom 
ili subjektivnom smislu jest sposobnost, kojom ono, što je krasno, iznalazimo i pred- 
stavljamo, da ga vidimo u pravoj uznesenoj slici, ili čujemo u božanskoj svojoj na- 
ravi. Komu taj dar nije podarila priroda, neće si ga nikada prisvojiti trudom. 

Tim pako nećemo da kažemo, da se nemogu opredčlit nikoja nastavljajuća 
učenike i ljubitelje umčtnosti u tom poslu znanstvena razpravljanja : Ista pravHa čine 
estetiku, ili naški krasoslovje. 

$. 2 Namčra i razredjenje umčtnosti. 

Umčtnost ima po prirodi taj zadatak, da nas podiže iz trulog praha svag- 
danjih zemaljskih poslovah. Ona skapča zemaljsko ili tčlesno naše žitje sa višjim 
onim ili nebesnim življenjem. Druge namčre, kao n. p. naučavanje, ćudorednost, itd. 



*) Slčđeći sastavak složen bi sa »Cvč^e pčsničtv« ilirskoga;'' bnđn^i pako, da se ovo neće 
štampati, evo ga ovdč. Ovo tumači dosta, laštoje n njem gevor samo o pSsničlvii. 



— 217 — 

tteimt joj. SliJajnći pfivača starca gđi pčva o Kosovom polja, zaborav^ai težke 
brige, koje ti sdree pritiskivaju; ili kad čujeS pSvačice^ kako im se slivaju pisme sa 
đriok planinah « prekrasair dvopfiv; Sto ti je jadove, sreća ti trajuće^ istim mahom' 
protfirak) iz daSe? — 

Odilo, a koje lamdtnik oblati ona krasna idea, ito taia sdrce napunjiTai raz- 
ličite ie strnke; isto tako različita su^ srčdstva, kojim priobćiva amttnik amolvor stoj. 
A ova jeso takova, da ih ili opažamo vidom ili slabom ili obično obima njeđno. 
Imamo .dakle slčdećih btrakah amčtnosti: 

1. Slikotverne ili one, koje kakovom ma drago gradjom ili bojom slika 
za naše oko stvaraju; a to: 1) nai'marstvo, gradivom stvarajući zgrade. 2) Kipo- 
tvorstvo, kamenom ili medom proizvodeći kipove. 3) Slikotvorstvo, begom izo- 
bražavajući slike razne vdrsti. . 

n. Glas otporne, koje nam se javljaju srčđstvom glasa; ove jesa: 4) 
Glasničtvo ili gudba, 5) govorničtvo, i 6) pčsničtvo, ili poezija. 

III. Dielo tvarne, koje po živih dčlujućih osobah predstavljaju đčlo umSt- 
ničko, bilo to za vid, ili ^Juh, ili za oboje zajedno. 7) Igre teatralne ili drame, ple- 
sanje, mimika, i ovim slične nmčtnosti. 

Mimoidući ostale virsti, valja da promotrimo nčSto bolje poezija ili pčsnič- 
Iva,^ nas n sadainjem naSem stanju najvite tičuće se. 

§. 3. Pčsničtvo u obće. 

Poezija q Sirjem smislu jest ono isto, *Sto umitnost; svaki umčtnik 
valja dakle da ima poeziju. U strožiem pako smislu poezija jest sposobnost, 
krasno ili idealno predstavljati uzvišenim, živonosnim govorom, i budući da je ovaj govor 
ovako umčtno ustrojen, da bi se barem mogo pčvati, poezija a tom smislu naziva se 
takodjcr pčsničtvo. 

Poezija ili pčsničtvo jest dakle govor nadahnutog nčrca, predstavljajaći 
nara slike nadčovččanske, božanstv/enc, za kojimi uvčk tčži Jadno sčrce čovččje. Po- 
ezija jest ona moć, koja nam bez ikoje druge namčre uma kaže uzor čovččanstva, 
a gleđajaćim taj uzor pojavlja se isti tvoritelj krasote, tvoritelj ovog svčta, koj 
se hladnomu sudu ili razuma čovččjemu nikada nejavlja u onakoj uzviSenoj slicL Po- 
ezija sva. u nas budi ćutjenja silno prodirući iz sčrca do sčrca. Ovo a niita drago 
znaii ona pričica o Orfeju, da je pčvanjem svojim divje zvčri krotio t j. sirove i 
bezbožne ljude ublaživao, izobražavao i rukovodio. 

Nu buduć da siudatelj i čitatelj nije izvora nadzemaljskoga, božanstvenoga, a to 
valja, da umčtnik, dakle i pčsnik predmete za umotvorina svoju uzima od stvarih 
zemaljskih i čovčku dostižnih, a to od takovih, za koje mu se čini, da su vrčdne i 
dostojnfe uresa, i najpriličnie, da razveseljivajući ganu i uzhite sčrce čovtčansko. A 
takove predmete valja, da oblačj a kakovo čarobno-krasnu odčću. Ujedno trčba, da 
ih na tolik viSak postavlja, te nam se čine oriaSkimi ili izvčrstnimi bez ikakve mano 
tv<M*bami. ^Sluiajući bo ili čitajući pravo dčlo pčsničko, čini nam se, kao da smo 
sitna dćca u nčkem krasniem s^čtu, koja oriaSke i plemenite slike toga svčta gledaju.^ 

Gori bi već rečeno, da se čovčk nemože naučiti, kako da bude umčtnikom. To 
sa već priznali stari Gerd i Rimljani; poeta nascitur, ito naznači drugo, nego 
ito gori rekosmo. I Sta ovdi kazasmo o pčsnieih kao pojedinih osobah, to isto va« 



— 218 - 

Ija i eMovitih narodih. U narodu našem vlada očevidno nSki divni duh pisnički^ 
koj se u malo kojeg naroda nalazi. Promotrimo samo polje narodnih pčsamah 
slavjanskih, pak ćemo u Čehah, PoIJakah^ a osobito u nas Jugoslavjanah vidč4 onu 
silu voća najkrasniega, kojim se težko može dičiti i ponositi ikoj ini narod sv6ia» 

Iz onog gori navedenog pravila slčdi i ovo drugo, da nije ni svaki ćovćk 
kadar uživati proizvodah u obćeumčtnib a posebice poetičnih. Tko nije po prirodi 
obdaren nčkim osobitim ćutjenstvom, nije ni včrstan suditi o krasnom, što imaju 
umjetnosti« — 

S* 4« Jezik poetični. • 

Velika, dd veličanstvena je svčrha, koju ima dokučiti pčsničtvo; t« j. skap- 
.Čati ima bitnost čovččanstva sa slučajnim ili idealno, včkovifto sa stvarnim, realnim.- 
Mučna do duSe poslal Jezik bo svagdanji nezabavljase mnogo s predmeti ideabiimi; 
u jeziku dakle običnom nije moguće pčsniku izraziti ona divna ćiitjenja, kojimi diše. 
A svaka misao trčba da ima vlastitu svoju odčću, u kojoj nam se može najaviti 
Valja dakle da si sam stvara jezik, nov i svčrhi svojoj shodnii, jezik poetični. 

Pravom pčsniku to i nehotice za rukom polazi; kada bo mu se užeže ra&- 
mniva (rantuzia) divnimi onimi uzori, te on prinudjen bude da priobći te divote, 
jed^m rččju, kada je u stanju nadahnut ja, nanižn mu se one same, i poznato 
je, da to u nekojih pesnicih biva toli bčrzo, da neima nikad bilježiti ih; dakako da 
je i odčća u ovih divotah t. j. jezik od svagdanjeg posve različan; ove osobitosti 
jezika poetičnoga čine ukupnd poetiku. — 

Nije moguće u malo rečih sve ili barem glavnije ove osobitosti razložiti što- 
god prostranie. Evo samo nčkoliko rččih o tome. 

Osobitosti, ove tiču se 1. ili slikah i mislih, 2. ili rččih, 3. ili izvanjske 
spodobe pčsmotvora. 

1. Za dokučiti onu veliku svčrhu i za priobćiti visoku svoju misao upotreb- 
ljava pčsnik: a) oriaške izraze, samo da može slušatelj ili čitatelj iz oriašk^ odčće su- 
diti na oriašku ideu. Ovamo spadaju takodjer primčri poetični, koji služe posebnd 
za razjasniti i razsvčtliti ideu. 

b) Zaziv ili obratjenje na inog (Apostropho), c) Uzklik, d) spojenje oprfikah 
(contrarium), e) Postupno uzdizanje od nižje do višje idee, f) pitanje. 

2. Pčsnik predstavljajući živahnie svoj uzor, ima takodjer osobitosti u poje- 
dinih rččih, što se naziva figura besč dna. To tim biva, da ili izpušta veznike, 
ili da ih množinu nakuplja; isto tako navodeći mnogo epitetah; ili ponavljajući jedne 
i iste rčči. — v 

Primčrah za^. i 2. ima puno u naših pčsmolvorih. 

3. Pčsnični umolvori poznaju se već po izvanjskoj spodobi; ovamo spada 
a) pčsnični slog ili stih, b) srok ili rima. — / 

.. $.5. Pčsnični stih; srok. 

Rčči u svakom jeziku izgovaraju se jedna prema drugoj podulje ili pokralje. 
Isto tako i svaka slovka (syllaba} jedne iz više slovkah sastavljene rčči. 

Pri toj dužini i kratkoći valja da se gleda na udarenje ili naglasak 
(Accent), i na koliko ću ili težu (Ouantitas). 

Svaka nesastavljena rčč, ma i koliko imala slovkah, ima u obće naglaaak 



•_ 219 — 

« 

smno jedan, i. }. slovku samo jedna, koja se medju svimi ostalimi izgovara gla- 
som višim i, rekao bi, oštriim. Ovo udarenje sveza je cčiovite rčči. A koliko ća 
ili teža kaže se a đuljem ili kraćjem izgovaranju jedne slovke prama dragoj. 

Naglasak i teža nisu dakle jedna ista stvar; naglasak bo može biti i na po- 
teienoj i na nepoteienoj slovki. 

U svakom jeziku ima udarenje ili naglasak; a teže neima a svakome. 
Stari Gšrci i Rimljani imali su obadva ; Talijani , Francezi , Englezi , Poljaci , Rusi, 
Slovenci i t. d. neimaju teže, nego samo naglasak. NaS jezik ima i jedno i drugo ; 
šteta, što predmet taj nije još na potanko razsvčtijen; jer ono, što je pisao o tome 
Milovan CJyRe BlHiosaHa onirr HacraB^ena, r cp6cR0Jt cjnmHopttfHOCTH h cioroiiipjy. Ha 
CBiTJO Aao ByR Cre«. y Beqy 1833) i Subotić (y itTonHcy iS45 caeaaK II.) to dosada 
nije nimalo razsvetlilo stvanr ovu.^) tome pako možemo uv6riti se .već sada, da 
i a našem jezika ima velika ta vrčdnost, te da bi se u pdsničtva mogla upotribHi 
teža, čema svfidoči i Šafafik a svojoj dogodovštini slavjanskoga jezika i literature 
sir. 39. Tu on piše ovako: „Hedju Ičposti jezika slavjanskoga spada i njegova po- 
sve opredćljena od logičnoga adarenja besčdah neodvisna kolikoća alovkahj odkuda 
proiztiie, da je vćrlo prikladan k pčvanju operah, kae i za mčrila staroklasična.^ 

Na to da bi naši pšsnici obzir uzimali, da se prekrasnom našem jeziku^ koj 
bi mogao a stihotvorstvu najsličnii biti starogčrčkom, i ova još Išpota dodaje, i da 
jednoć prestane golemo brojenje sldvkah, što nam je đonila blizina Italie. **) 

Ostrožfaiski kaže u nrislih o krasnih amčtnostikv* ^U našem jezika se ravna 
daljina i kratkoća slovkah po daljini i kratkoći prirodnoj (to je po teži), ali pružijivost 
(elasticitat) i mehkoća našeg jezika čini, da se obadv6 sisteme (koje?) opotribiti mogu; 
pa će svatko, koma inače nije* više ležeće na prozodii nego li na pisničtvu pripoznati, 
da je to prevelika prednost našeg jezika, i da bi to dčtinski pedantizam bio, kad bi 
ae krila pčsničkog uzhitjenja u to ime uzkratiti htčla.^ — Ali jednog pravila valja 
đa ae derži pčsnik; to bo, što Ostrožinski ovdč ftaže, vodi upravo tamo, gdč smo 
aada, t j. na golemo brojenje slovkah. Kruna visoko visi, al je tim svštlia. 

Najobičnie sto piće jesu: a) trobejska — u n. p. Slava, b) jambijska u — 

R. p. a glas; c) daktilska: — vo n. p. Sćrbija; d) špondejska n. p. pradčđ; 

e) pirhihiska u u n. p. ta pesmica f) tribrabiska — u u — n. p. Ljubfću moj I 

Iz ovih dakle stopicah slaže se pčsničkislog ili stih; a značaj njihov 
ili zoamenovanje unutdmje različito je; trohej ima nčšto turovnoga, polaganoga, 
IjubkOga; jamb nčšto bčgućega, vatrenoga, i daktil kreta se veseo, i u slogu 
poetičnom zvuči svečano. — ♦♦*) 



*) G. Daničić pdrrt jest si sUynim Vukom Stefanovićem, koi je n svojoj kojisi o formah jezik« 
sdrbskoga oa naglasak jugoslavenski strožju pozornost obratio; budućnost i svestrano razma- 
tranje vaiae te stvari fazjasnit će, đaUuna&em jeziku ima Četiri naglaska, i da li nisu možda 
ovdČ naglasak i teža smatrane za jednu i istu stvar. 

**) Istina, da ima izvdrstniih nčkojih pčsnikah gledajućih uz odmor i na nčkakvo blagogiasje jezika; 
nego je to stalno, da ni ovi ni ostali negledaju niti na težu niti na naglasak« U ostalom su 
lo stvari, koje su kod nas podpnno nepoznate f dosada se je malo tko nrinuo za to; osobito 
bi pako potrebito bilo, da se koj izv^rstan p&snik lati posla, da strogo' prosudi prozodiju na- 
rodnih naših pčsamah* 

***) U strogom smislu nemože se o stopicah govoriti n pčsmotvorib, gdč se nepaii niti na teža. 
Biti na naglasak, na k^ se n« p. |^d« n pčsučtru jogoelavenskom. 



_ 220 - 

Sve Tdrsti stihovab mogu se opel razđdliti: 1) u slobodne ili proste, 2) 
u nabrane. 

1. Slobodni jesni a) po tri četiri^ pet Šest i t. d. stopicah trobejskiii n« p. 
_u|— u|— u|;ili— u|— u|— u|— u|it. d. 

b) Ovoliko jambijskib, s jednom suvišnom kratkom n. p. u — | o — | u — | 
u;iliu— |u— |u— |u— |uit. d. 

c) daktilske i spondejske ili trohejske tako umiSane, da je peta uvčk samo 
daktil, a Šesta spondej ili trobej; i buduć da je u stihu ovako uvSk samo Ses t . stopieab^ 
kaže mu se Se St om Sr. d) Dvč stopice daktUske ili trohejske^ zatim jedna dugačka 
slovka samostabia; zatim dvS daktilske, i na koncu jedna slovka dugačka ili kratka. 
Ime mu je petomčr, jerbo ove dvč. suvišne slovke čine jednu stopicu. 

2. Nabrani slpg, kada se pojedini ovakovi stihovi ili slogi pfisnički slože 
u kiticu^ ili strofu; od ovih ima različitost velika* 

Slobodni upotrebljavaju se kod nas ponajviSe u junačkih pdsmah, i u d6-* 
lotvomih; nabrani u pSvatdjnih (liričnih) pčsmotvorih. — 

Al netrćba misliti, da ima pčsnik ovih pravilah bez iznimke ddriatl se; a 
osobito, kad se upotrebljava slobodni slog u dugačkom kakvom pčsmotvoru kaon* p. 
u junačkoj pčsmi; ovo bo proizvodilo bi nepodnošljivu jednozvučnost Iz tog uzroka 
već su stari Gdrci i Rimljani daktile i spondeje^^ zatim tribrahe i spondeje mčSali. 

Spojenje samoglasnikah — ono što Elisio i Synicesis — naziva se ova- 
kovo izgovaranje .dviuh saa^'.isnikah u srSdini jedne rčči ili na koncu jedne i na 
početku slčđeće riči, da se čuje kao da je dvoglasnik. Ovo se nalazi možebiti 
prečesto u ilirskih nčkih pčsnicih, n. p. u Gunduliću : 

„Ah besiedom rieč smetena 
Nemože isrčt, što bi btčla, 
Su*0 Plač HL 89. 

U obće može se kazati, da se u narodnih naših pčsmah rčdko kad nalazi, 
nego se samoglasnici većinom podpuno pčvati moraju. :— 

Spomenuti ima se još odmor (caesura), i srok ili rima. 

Odmora imamo dve vćrsU: logični i pčsnični; logični je tamo, gdd se od- 
mori jedna' misao; a pčsnički stavi se tamo, kamo ga stavi pčsnik po unutćrnjem 
nčkom zakonu, koj se mčnja po duhu i mislih pčsnika, koj dakle nedaje se opre- 
dčliti u pravila. U narodnih naših pčsmah junačkih odmor^je niedju drugom i tretjom 
stopicom; u ženskih nestoji u svih] na jednakom mčstu; u Osmanu pako — 
Sto nam kažu Hektorović, Baraković i ostali stari dalmatinski pčsnici — čine po dva 
stiha baš jedan sam, medju kojima nalazi se odmor. 

Srok u staroklasičnom pfisničtvu nepoznat upotrebljava se malo da ne od 
svih pisnikah današnjih; da srok pesmotvoru nSka dava nukajuću krasotu i Ijub- 
kost, niti sam Ostrožinski tajiti nemože, koj u svojoj »Poputnici starcu sroku^ ovako 
pripdva: 

Od olale starce vukodlače! 
TToje slave SIayjanu netrčba, 
Nos* je, nosi kada tebi drago. 

Starim našim dalmatinskim pčsnikom veoma je omilio, a uz to vidi se takodjer, 
da se gdčkad sila čini jeziku zarad sroka« SadaSnji pćsnioi propuštaju ga gdfigđS. -« 



— Ml — : 

S. 6. Virsii pSsničtTa. 

Po gledištu smatranja može se očlovito pSsnićtvo razredjivati u različite vdratL 

Ako gledaš na pčsnika ili pivača, kojega ti je umotvor ganao sdrce, moie 
biti ovaj ili čovčk bez vifije izobraženoati, nedokučivši jofi razliku medju onim, ito je 
bitno, istinito, a što nebitno, dučajno u preidmetih ovoga svčta, dakle čovdk iz pro- 
stoga naroda; ili biti može ćovčk vide već izobražen u različitih Ćovfičanstva znano- 
stih, dakle pžsničtvo: «1. Narodno, 2. Nančno« Ovo razdiijenje osobito kod 
Slavjanah veliku ima važnost, jerbo ima, kao Sto je već gori rečeno u nas toli naj- 
krasniega voća u vdrtu narodnoga pčsničtva, da mu možda na sVčtu neima para« 

GledaS li, kako pčsnik svoje uzore priobćiva, dobit ćeS razredjivanje u pds- 
ničtvo 1. unutdrnje, (subjektivno^ po Šileru sentimentalno ili oćutljivo), 3. iz- 
vanjsko (objektivno, po Šileru naivno). Pčsnik bo može u umotvorih svojih za- 
bavljali se više unutarnjim ćutjenjem svojim; a i predstavljajući nam gdčkoj predmet 
izvan sebe, ništarmttije toli napoji se duhom ćutjenstva, da nam ga predstavlja oćut- 
Ijivo, kao da j% ovaj promet f njime jedno isto bitje. Ova poezia nije dakle ino, 
nego priobćenje, rekao bi, mnčnja pčsnikova o gdčkojem predmetu. 

«A pSsnik pnože udariti i drugim putem, i smatrati predmet odabran za pS- 
vattje samo kao Jzvan sebe ležeći i ovako narisati nam ga objektivno, predmetno i n 
istinitom stanju. 

Pčsmotvori starih Gčrkah i Rimljanah malo da nisu svi izvanjski iU objektivni; 
novi imadu ih preveć unutarnjih. Gundulić i malo da ne svi dalmatinski pfisnici jesu 
više subjektivni, Kačić, Hušicki i tako nazvane sirbske narodne pSsme u obće su 
objektivne. Netrtba, mislim, rčči tratiti dokazivanjem, da stoji objektivna više u 
vrćdnosti od miutdrnje. Jerbo tčkom včkovah mčnjaju se mnčnja o istom predmetu, 
dočim stoji predmet nepromčnjen. — Unutdrnje pSsničtvo izvćrže se lahko u snivanje, 
a izvanjsko u bezćutnost; a.težko bit će danas pSsniku samo objektivnim biti. 

S tim razredjivanjem sudara se stranoiA razKka poezie stare ili klasične 
od romantične; nego ova razlika neosniva se na unutarnju bitnost pčsničtva, već 
proiztiče iz tčka včkovab i iz višjeg naše dobe izobraženja. -Granica medju njima 
jest okolo početka kdrstjanstva. Sastoji pak ova razlika d) u vćrozakonitih i ostalih 
iz ovih proiztičućih mnčnjab. Kod starodavnih narodah u obće nije bilo ono duboko 
uvčrenje, da ČB nam slčditi po ov&m življenju jošte drugo; Sto sš nalazi ko4 nas u 
niyprostiem čovčku; starodavni narodi stavili su dakle cilj ili svćrhu čovčka n ovo 
sadašnje življenje, a noviim ide pogled svuda iz ovoga a drugi svSt Od tuda ča- 
robna i nebesna ćutjenja ljubavi baveće se često više sH budućim negoli sovim svi- 
tom. -« b) U gćrdnom stanju robstva kod stariih od jedne, i slobode sviuh kod no- 
viih od druge strane, c) U razUčitom^stanju ženah u starih i noviih. d) Iz same vifije 
izobraženosti današnje. 

Ako pako gledaš na predmet^ kojega prestavlja pčsnik, eto ti može 1. iz- 
raziti ikakvo unuternje ćutjenje svoje i budući da su ovakovi pčsmotvori ili namčnjeni 
za pčvanje, ili barem mogu se vćrlo lahko pčvati, možemo nazivat ih pčvnimi ; Gčrci 
pčvaie ih uz liru, i od tuda dato im je ime: pčsme lirične. 2. Pčsnik može nčito 
protastoga pripovčdati, kao da je pri tom slučaju nazočan bio, te da nam pripovčda, 
kako M je to dogodilo. Od tuda tim pčsmotvorom ime pripovfidajućih, Gćrd 



— ŽŽ2 — 

kazivali su im nolridig imx7j po besMi Saog pripovćst; od tuda nazivaju novii na-^ 

rodi "OTp vćrst pčsni£tva takodjer epi£nu. 3. Pčsnik može umotvor tako urediti, da 

nam se osobe- dč late Ij no same od sebe predstavljaju, a pčsnik kao da je sasvim 

sakriven; zato njim ime p^motvorah d*dlotvornih. Gdrci nazivahu ih d^cifut ddlo, 

porćči dQaai ddlati,raditi, odtuda njim ime pćsmotvorah <draraatičnih. — 4. Cesto 

ove v^rsti u onom istom pčsmotvoru nisu strogo omedjaSene, već su pomšSane>y da 

se u malenoj. pSsmici đvč ili sve tri sroče. Za ovako ve p£sme valja ^. da sfi napravi 

jpš jedna v^rst, i ov» naziva -se „SmSs" .na koj razdio spadaju i oni pSsmotvori, 

koji niaa čista i saba poezia, nego u kojih ima osim ćutjenstva takodjer kao sverha 

gdčkakvo podučavanje razuma. 

(Dt\je slždi.) 

___ ^ 

» • ♦* 

Navodne po9U>vIce illpske. 

Brez. zdravlja neima bogatstva. ^ -* 

Budala kad šuti, dćrže ga da je pametan." ' . * ' 

Budali neima zahvala. . 

Budali, ženi i dčci, kadia je za plotom« * ' ». 

Bunar ukraj rčke kopati. , . 

Bostandžii krastavice prodavati. 

Bdsna vuka za malo vdka. - ' . ' 

Bogat sirotnaku nevSruje. 
> Bogatstvo je mati siromaštva. 
• Bog daje težaku, a ne ležaku.« « 



Ođgronetka. 

Zagonetke il 11. br. Neren« bivše. 
Od S. Novoinoga. 

Ptica mala, iz popreta Sreća, ili bčđe vele. 

Kd se diže f uzleta, Pevje — tu^a i\ veseUe, 

Kfl 'se t^rgne iz zatvora, Kao što 'e razno ovo dvoje. 

Te put jednom prosČć mora; Ima različite b<\je: 

To je usdah ljudskog sdrca, — «Cćmo 'e — pesve u žalosti, 

Kad se razni v^j nakčrca : A šareno — n radosti. 

Glas Je ptice — buk plamena, Uzdah prem je izdigica, 

Oko — srćća pomišljena ; Kadkad tajno što izrica ; 

It(a krilih -^ na željah vrući' »Ipak olabkoti grudi 

Pdrši nada, kdm se sluči Novu snagu sčrcu nudi. 



Zagronetka. 

V. 

Od hana Timskoga^ 

Do dva droga, dva starca vM^jaka Svakom stvora kumtgu vaif drnsi^ 

Ni stvorena, niti su rodjena. Svakom opet pČvi^u,op^lo» 

Jedan bčži, drugi mirno sčdi, Neima čoeka, da ih se razpaća, 

A od včka zi^edno su svuda. Da pomisli, da njih dvoga nema. 



- m - 



Slayjanske jritmU. 

— u Đ^novie yrćme iziio je na svćtlo 
penri svezak: arkeologičkih listovah ođ ćeskog 
muzejnog arkeologićkog odbora. Cćna tog svez- 
ka, koj včrlo zanimive članke sad^ržaje, ne- 
znatna je, najme 40 kr. sr. 

— Ce8ko<«8lovan8ka „Fesita^ izbrojila je ne- 
davDO fve slavjanske časopise, sto u carevini 
anstrjjskpj izfaze. Ipia ih ukupno 48, izmedju 
kojih su 2i češko- slavenski, zatim ima 18 ju- 
goslaveAkih, .7 poljskih i rusinskih. Po sa- 
deržaju imad'e 12 političkih, 7 cčrkvenih, 7 be- 
letrističnih , 16 znanstvenih, 7 prostonarodnih 
5 poljodčlsko-občrtnih ^ I pedagogičnih , i 1 
pravoslovni. 

— Ceski ' spis^elj Đr.* Kodym dogotovio 

je koristno svoje dčlo pod imenom: „Z^/mco- 

veda, čili: nejlepsi sp'iisob, jakbi ćlotek sviho 

iiVola ve idravi a ve$eh uhiti a dlouheho veku 

d0sdhnouti mohL^ Mi smd osvedoČeni, da će 

ovo dčlo isto tako kao i ostali proizvodi Kody- 

movi u slavjanskom književnom svČtu u olfće, 

iMČeakom pako »apose cčnjeno bitL 
t • •• 

— Cisti dobitak čeških pčsamah Tichovih, 

koje se u tiskam! JeiršbkQVoj već tisk^u, opre- 
deljen je narodnom Češkom kazalištu. 

— Slavno poznati ruski spisatelj Mikula 
Tasiljević Gogol, kojega veoma zanimive po- 
vČsti kao n. p. „Tarras-Bulbu, Revizora, Mertvih 
duše** preveli sa ne samo slavjanski no i tudji 
spisatelji, -^ taj dakle Gogal umro je dne 5. Ožuj. 
t g. u Moskvi u 44 gpci. života svog:. Pokoj 
pepelu, a slavnom imenu njegovom: Vecnaja 
pamjai! 

— Jedna ođ najstariih cčrkvah kčršćan- 
stva — piSfi ^jldValid ruski" — jest manastir 



Manglis na Kaukazn. Taj manastir sagradio je 
još Konštanlin veliki g. 324 poslć narodjenja 
Isusova. 

— Ovih danah dobismo u ruke p^rva dva 
svezka u br. ^ našeg lista jur oglašenih „Pupo- 
Ijakah'* od Bogoboja Atanackovića, u kojima se 
nalazi roman pod naslovom: ^Dva idola.^ Buduć 
da je spisatelj tako glede zanimivosti predmet« 
kao i glede dobra i izgladjena narodna jezik'a 
podpunoma zadaći svojoj odgovorio, zato nam 
se neda na ino, nego svim našiip Čitateljima 
zanimivo to dčlo bez svakog pretčrivanja sčr- 
dačno preporučiti. Cdo roman ^Ova idola*^ 
može se dobiti po 1 fr. 20 kr. sr. kod P. J. 
Stojanovića u Novom Sadu i kod P» G^ Dinii- 
trije Popovića paroka u Sombpru. Nk treći 
svezak „Pupoljakah** prima se do posi^dnjeg , 
Svibnja t. g. predplata po 30 kr. sr. Tkogod . 
za treći svezak predplatil^^ hpće, neka pošalje 
novce do poslčd^jeg bvibnja u Novi ^ad sš- 
mom g. spisatelja. 

- G. Dimitria p. Tirol profesor sčrbskog 
jeiika i literature, k toma mčstni školski ravna- 
telj u Temišvaru, izdao je knjižicu j) pravopisu 
terbikog jettka. Pročitavši ovu brošura, mo- 
ramo iskreno izpovčditi, da je spisatelj dobro 
proučio naš jezik i da bi za književnu sloga 
jako dobro bilo, kad bi sčrbski a i naši spisa- 
telji u mnogima razloge g« Tirola dostojno u- 
važlli i po njima se vladali. PreporuČamo indj 
knjižicu ovu književnikom našim. Tako glede 
ove knjižice kao i glede gore napomenutih Pu- 
pdljakah g. B. Atanackovića nalaze se ostala a 
bibliografii današnjeg lista napomenuta. 



Razlijfite vimtl. 



— Gatzkovi^ vesela igra f,Đer Kdnigi^ 
Keutenant*^ izišla^ je nedavno izpod tiska.* 

— Madjarska dramatična literatura umno- 
žena je opet novim zaista zanimivim plodom, i 
to je vesala igra .^Fala dre** seoaki stražar. 
Predoiel je oset i^ narodnog života Sikulacah. 

— Ernst Raupacb, jedan izme4jti najzna- 
nenitiik i aajplodhiih nĆmaČkih đramaturgah, 
nmro jer dne 18. Ožajka u Berlinu. Najbolje 
poznala njegova dčla jesu slčđeća; „i>te FtHr- 
fiem C&tfvofiskt.« „Erdennaekt^ „Đie Gefetset- 
ten'' j^UUIUt und šein Kini^ ^Đtr Brand- 



stifter^ „Die Koniginnen^ „Dte Tockitr der 
Lufi** „Rafaela'* „Die Schule det Lebens^ „Die 
Freunde^ „Der Liebe Zauberkreiš'* drame; za- 
Um „Vor kundert Jahren^ „Kritik und Anti- 
kritik^ „Sehelle im Monde^ »DosSoii««« ,^efsk 
an Caesar^ vesele igre; isim toga tragički cy- 
klas iz dogodovštine cesarah iz kuće Hohen- 
štaufen, s kojima je namdravao sladiti primčr 
Shakespeara i njegovih dmmah iz bojevah bčle 
i cčrvene ruže. Znameniti dramatični komadi 
iz tog cykla jesu; „Manfred^ „K$nig Enzio** 
i ^Konradin^** -^ Poslćdige E^egoTO drama- 



- iM - 



ti&o dđa je f,Saai und Emdie.*' liđao je U- 
kodjer đva ivezka veoma dobrih oovehih. Jal, 
zloba i in6rinja kqjiževnikah ogorčila je mno- 
krat 2ivot tog velezaslažnog ndmaćkog spisa- 
telja. Poznato je n. p. o njemu, da -je on u 
priai^je doba za nčraaćko kazalUte nikoje đra- 
matićk^ proizvode pisao, koji su se nĆmaČkora 
obćinstvu veoma dopali; al baS to, sto su se 
ti komadi obćinstvu dopadali, nije bilo po ćudi 
^Aojim ndmačkim kritikastflma, te su stali ko- 
made nfegeve straSno i gnjevno rešetati i svaku 
jim valjanost odricati. Raupacb u Česti literar- 
noj uvridjen, odluči najprie sasvim se odreći 
pisaiga, nu posl2 se dosčti, pa da se za sva ta 
nasdrtanja kako valja osveti, napiie pod tuđjim 
imenom dramu « Der Brand»Hft€r ^ koju su 
nigveći njegovi kritici, nezni^nći da je Raupach 
taj komad pisao, jednoduino pohvalili. Sada 
' — kako se iz nčmačkih Ustovab vidi — svvtko 
Žali pokojnika. Takav je svčtl — Pravo reče 
n^koČ glasoviti rittljdnin: 

Paacitur in vivis livor post fata quiescit, 



Tom tnns ex mertto qneroqne tnetnr konos. 
^ Dne 10. Ožujka t. g. umro je glasoviti 
Irancezki republikanac Arma^ Marrast, bivši 
glavni urednik Nationala^ četiri puta izabrani 
poslanik. Član proizorne vlade, i najposlč maire 
« pariiki. Kako francezki listovi javUajn, umro 
je Marrast, koj je prie g. 1848 joS bogat bio, 
sada u skranjem siromaštvu, tako, da su priatelji 
njegovi troikove pogreba njegova namiriti mo- 
rali. — On je cčli svoj znameniti imetak repu- 
blikanskim svojim teinjam žčrtvovao. ^ 

— WiUibald Alezis (inače Hfiring) dovčrsio 
je svoj veliki romtfn pod naslovom : n^vhe i$i 
die erste BUrgerpIlicL*^ — Drugi zanimivi i 
novi nčmački roman od g. Nordmana Imenuje 
se ifCarara,\ Od istog je |ako<yer iziila nova 
ialostna igra „Etn Martckal iw Frankreifih.'^ 

— Kod gostbab i bankeUb u Parizu uilo 
je u novie. vrČine u običig da se svakom go- 
stu pod obrus (sei:viette) na tanjur veoma 
ukusna cedulja metne s napisom: ^Molimo 

\ da^o politici ne^orite,''' 



Smj^siee. 



— Mčki sČ^jak 4obio je od svog spabie 
list i u koin rake da ih u grad spahinskom 
advokatu nosL Seljak sretno pol puta prevali, 
i da malko odpočine, sčdne pokraj malog i u- 
mi^ato iuborećeg potočića u hlad senate lipe 
— pa tu i zaspi. Dok je seljak spavao, pre- 
dati se nekako koi zracima, te raci .odose — 
pa svoj prilici u obliinji potok. PosU kratkog 
sna ptobndise seljak, te s užasom opazi da a 
koin rakah neima, nu on ipak uzme prazan 
koi i pohitivii u grad d(^je srčtno do advokata, 
komu odmah liat sa praznim koiom izmČi. »Ćuj, 
priataya!*< reče advokat, proČitav pozorno list. 



se^aku, koj se je već bio na put dao »Stani 
der malo!* pa p6kazavsi seljaku list nastavi: 
„ta tu su i raci! — <* „Jesu li?1<< odgovori a«v 
utčSen seljak „hvala Bogu, što ste ih n listu 
opet našli, jerbo iz kosa su mi, neznam ni sim 
kiko, izčeznuli.*" 

— U jednom đmžtvu zametne se govor o 
nčkoj veoma krasnoj, nu ijedno včrlo slabog 
uma gospoji, i mnogi su žalili ito izmedju 
IČpote i njezinog razuma pravog razmčija' neima. 
„Meni to nimalo nesmeta^ primčti nčki ll«- 
sčtlivac Ja je neslusam, već samo gledam kad 
govori.« 



BIblloafralla. 

ninka. 



— UjnojhUM. PoHaiiH, Hoeeie, npn- 
noBeTRe, Apave h 4pyre aa6aBHe crsapn. 
4Ba H^oia. O4 'Eoro6oH AraHaiucoBHfca. 
npBH H 4P3^H 4H0. y Haioj 8. U^Ha 
npBor ■ 4pyror Aiia 1 «p. 20 Kp. ep. 

— 06mTeynoTfe6mejbviA iipaBOnHCi> 
cp6cK0Ai esuKa sa ynoTpe6.beHie yqefce 
ce cp6cKe ]ua4e»H. O4 4HMiiTpHe II. 



Tnpoia, y TemoiiBapj ciOBima EaftxeiOB6 
Tynorpa«ie 1852. Uina 20 Kp. ep. 

— Cp6cK0 - 4aJDfaTRHCKift Maraann 
aa itTo 1851. H34ao na CBtrB Teoprit 
HHRoiaeBifcb. UlecTHaftcra ro4HHa. HaHiuao 
y ne^aTAH 6pabe a(yn&Ha y. 3arpe6y. 
mna iiy e 30 Kp. ep. 



Bčrzotiskom narodne tUkarnice Đra. Ljade?ila Gaja. 



KabaTnI i poučni list« 

Odgovorni urednik: 

Jfiirko Bogović, 



Otbj bellelriai:£ki ČMopis iaUsi posrldoTtBJem Matice Ilirske STakenedelje jrdenput i lo a ćetvirtek ■• ojflom arku. Cin« 

■■ i« ■* godiBU ■• dom«^« bea poitarise 4 for sr. — s« iBrsajake ■ poit«rinom 5 for. sr. PredpUta ■• pol ili ■« čo- 

tvirt god. primlrnft )e gore iiaBBaJcnoj eilogodiinjoj cj^ni. 



Broj 15. 



U ČetvMak 8. Travnja. 1852. Tečaj I. 



j^^g^g^ 



Holba potoku. 

Od JH. Bana. 



Oj potoČe, srebrenu 
Koji valjaS vodicu, 

I kamičkim bćlimi 
Klopo^eš kroz samicu, 

Kao da joj kaxujei 
Niku sladku ti^mcu; 

Kol'ko bćlih u tel^i 
Opralo se uožica'! 

KoFko miiih nad tobom 
Izreklo se rćČicaM 

KoI*ko njeinih kraj tebe 
Ljubilo se ustnicaM 

Vaj! uzalud i ja se 

Sladkoj nadah toj sreći; 
Sinci moji ljubavi 

Već padaju ćezneći, 
A vesela pćsma mi 

Zantol u nesreći. 



Nig' te moUm, potoče, 
Tak ti bilo vodice, 

I rasle ti rumene 
Na okolo ruiice, 

I u tebi sji^ne se 
Ogledale zvčzdice! 

Kada njima podobna 
Dodje moja Marica, 

Da u tebi razgleda 
Lčpost svojih očica\ 

II da že^jn ugasi 
Svojih vrćlih pćrsica*. 

Ti zaddrži, potoće. 
Njenu sliku gubljenu; 

Da bar kada doietam 
Na vodu ti studenu, 
•Na tvojoj je uzgledam 
Vodi zabilježenu. 



Marlnat carica« 

Preteo i^ francakoga Mih. RieseL 
(Konac). 

, Vasilia Šuiski uživao je plodove svoga zločinstva. Dimiiria biaše pao. Va-* 
Ijalo je dakle Rusom vladara dati. Vasilia nezahtčva$e ništa, neoznačiva$e ništa ; ali 
porodica ma bia&e slavna, on biaSe popoIiMn, okrc;.;i -i ulagivaSe se narodu, a oso-^ 
kilo M^oTcem. 

'^A ita je fajđe opirat mu se?^ rekoSe boljarL 



— 226 — 

OđprativSi ga udilj u Kremlin na veliki terg, pozdravite ga ovd6 kao olca 
Rusie, a Vasilia §aiski zauzd — bez ikakva nepokoja svoje savSsti — preatolje, koje je 
sam okdrvavio. Ali nemir savfisti niti nebiate za njegova duSu. Uspomena Marine 
i njezinog otca samo mu je onda dosadjivala, kad su se njihova imena pred njime 
spominjala, i zato ih je udaljio iz Moskve. Jaka pratnja odvede caricu i vojvodu 
Sandomirskoga do Jaroslava na Volgi. 

Nisam li pravo rekao malo prie, da su Marini muke strahovitie od iste smivM 
opredčijene bile? Smdrtna borba traje samo jedan das; ali tćrpiti uvik, nvik! — to 
je strašno! A Marini biaše istom dvadeset godinahi 

Medjutim Šuiski u skoro prepadd se od nepovoljnih poslćdicah, koje je Mo- 
skovsko mdrcvarenje prouzrokovalo u Poljskoj. Poljska je kćrv k nebu vapila za 
osvetom, koju je domovina shvatila, i za kojom je hlepila. duiski t^rsio se je pre- 
pr^čiti svaki nepriateljski korak; pustio je na slobodu sve zarobljenike poljske, i 
Marini je blie dozvoljeno, u Poljskn se povratiti. Ona preduzme taj put, no s kak- 
vom žalosyul Proila je kao robinjica one iste predčle, gdč se je pri njezinom pdr- 
vom putovanju narod pred njom na kolfina habao. Mnogoputah mlada carica gorko 
zaplačč nad nesrećom svojom; njezine suze obliše joj udovičku koprenu, u koju je 
ona svoje krune lifieno i skerbmi obteretjeno Ćelo zavijala. Smčrtnim krikom bezu- 
fane duše i smčrvljenog sdrca zakriknA, promišljajuć, da je ova izgubljena kruna 
mćrtvaćkim plastom zastćrta, i u grob zakopana. 

„0 Dimitrio!^ povikne ona često, uvijajuć ruke svoje. I nesrčtna carica ro- 
nila je one gorke suze, koje oči opare, i s kojih ćovćk, kada mu one na sćrce pa- 
daju, umure. 

Jednom u vefo ova ialosna pratnja biaše upravo prošla jednu od onih pustarah, 
koje se u Rusii stepe zovu, kad se na jednoč zaćuše krićući glasovi, jedna četa 
konjanikah navali na pratnju i raztSra ju. Marina i nje otac, ni nesluteći, da bi ih 
ova bitka mogla zanimati, slabo su za nju i hajali, dok napokon u zapovčdniku po- 
bčdnikah nespoznafie Stadnickoga, svoga rodjaka, koi je bio jedan izmedju onih, koji 
su prie pod Dimitriom služili. 

„Gospojo,^ reče ovaj carici, „ja se srčtna sočnim, itosampArvi, koj vas mogu 
izvčstiti boljoj budućnosti, koja vas čeka. Nčkoliko korakah odavde, na čelu mno- 
gobrojne vojske naći ćete opet sina Ivanovog, cara Rusie.* 

„Dimitriu!* zakrikne Marina izvan sebe. 

„Dimitriu, da! — Hodite k njemu; on vas očekuje.^ 

Utekavši nčkim čudom božjim iz kreševa moskovskoga, bit će on na skoro 
opet gospodar od cčle Rusie. Saznavši vaSe putovanje, sajde s puta Jaroslavskoga^ 
i posli me, da vas izbavim. Požurite se, on žeK da< vas vidi.* 

Marina duboko se zamisli. Bi li moguće bilo, da je Dimitria opet i po drugi 
put utekao izpod noževah svojih kćrvnikah? Sdrce ove BAlade tene neaiogaše nada 
lolike radosti podnositi. Lice joj osii blčdo i turobno, i a njezine potaauBJene oil 
nemogaše se već priašnja živahnost povratiti4 

Vojvoda, čuvši ovu vSst, nehtčde ju potanko izpitivatr. Spletkar u iMJvO^ 
ćem stupnju, nije mnogo pitao, koj će mu zet biti, nego mu je samo do loga stalo. 



— 987 — 

dt iM bH bate vladar. On i oja^ova kći krenoBa Mde opet pot Moskve; 
on pun pouzdanja, a ona sumnjiva, dirhtjuća i tronuta zlokobnom n6kom slutnjom. 

hvdstja, koja je vojvoda od Stadnickof a primio, bila su medjatim dosta vč- 
rojatna, tako, da je i carica počela opet nSSto nade iz njih eArpiti. Dimitria, polag 
offh iKvSstjah, biaše nakotio iz Kremlina i ie iste Moskve kroz podzemne hodnike 
tverdjate. Po8l6 dugoga bolovanja i dugotrajne patnje, bio se je napokon opet a 
toliko okrčpio, da je mogao konja uzjahati, i svoju četa k boju predvoditi. Povratio 
se je Mde a Roeia sa mnogobrojnom vojskom, koja je od dana do dana sve veća 
narasla, i kojoj su najveća snaga bili knezovi Rezinski i Ivan Sapieha. Ova se je 
vojska za onda utaborila 5 do 6 aatih daleko od Moskve. 

Marina prispi napokon do tabora, gdš se je po drogi put imak sa Dimitriom 
sastati. Tek Sto se je njezino ime izreklo, ona bi obkmiena neizmfinum množtvom, 
koje ja 8 neopisivim uahi^njem caricom proglasi. Sto se nje same tiče, M zanejiena 
jadnovitoatja svoga položaja, tejuobuti nčka vdrtoglavost. Halabuka vojniike glasbe^ 
sjajoe uniforme, bUstajuće se oruftje, neprestana vika i krika: Živila oarioalži^ 
vila nafa maj kal sve to ju je stavilo u čude i zabuno, sve te joj je s6rce uči- 
nilo silno udarati u grudih, sve to joj je oči, i onako već obsfinjene, občaralo. Ona 
siđje a konja, te pratjena od svog otca t Sladatekoga udje u tabor, gd6 iz daleka 
opazi gomilu sjajno odivenih Ijudih, od kojih se jedan oddSli, i podjć prema njojzi. 

Marina nikad nebiate virovala, da je Dimitria zbilja spaiSen. Bez dvojbe ona 
bi dalu svoju vlastita čistu k^rvcu, za nadoknaditi onu, koju su njegovi kčrvnici do 
zadaje kapljice iz njegovih Silah izsisali bili I ali — koliko mu drago**- ova nada povoljna 
bila, mogafie li joj Marina včrovati, pošto je vidčla razjareni puk svoj gnjev na 
svojoj ždrtvi izcirpiti ? No ako je zbilja obsina kakova mogla probiti tamnu noć, po 
kojoj je kukavna Marina tumarala, ova je obsčna morala izčeznuti pri samom po- 
gledu čovčka, koj se je u taj par k njoj približavao. Ovaj je čovdk nepriazan a 
cSloj svojoj izvanjskoj slici; njegovo lice izražuje samo zvčrinska Čuvstva, njegov 
žkiljavi pogled oboren je k zemlji, i najposlč strasti u njegovom himbenom i pakost- 
nom poamehu odsčvaju. Marina pomuti, kako joj se sArce okameni pri pogledu ovoga 
čovćka. Tko je on? Ona poznaje togčovika — O da, da, ona ga poznaje; ali gdč, za 
Boga, fM ga je ona vidčla? -^ Čini joj se, daje pod uplivom ndke paklene čarobie* 
Nčko joj objavlenje govori o tom čovčku, a ipak se ona nemože sSćati imena tog 
čovSka, pred kojim je jednoć tćmola. Na jedanput ju dv6 ruke obuhvate, živo ju 
prfgirle, i eaa čuje kako joj fiaptje n aho: 

„Marino, sčćaS li se svratiste u iumi ZuIoSkoj? Ti si mi onda dosta prilična 
zaručnicu ugrabila; no ja danas nahodim ženu još lčp8u, supruga još blagorodniju« 
Hvak na aamSni!« 

Marina nije čula konac ovoga priobćenja; ačrcem pnA^enim ona se biaie 
svom olca s ovim i rččmi o naručaj bacila: 

„Odvedite me otale, ako nećete da umrem! — ^ 

Kad je bila sama s vojvodom, ona udari u plač, bez da je mogla svom otoir 
izjasniti, odkale tog čovčka poznaje. Ona je samo mogla plakati, i muklo se ]e 
jeeonje izomklo izmedju dirhtjućih nstnicah njezinih. 

„Marino,^ reče joj otac, „jesi li ti aarfid toli i&vanfeđnih pripetjenjah moglo« 



— 228 — 

verovaii u uskdrsnalje mdrivih? Što se mene tiče, ja se tomu nisam nadao, da ća 
Dimitriu ikad više vidćti.^ 

„Ahl^ zakriknu napokon Marina, ,,Yi neznate, kakav je to čovčk, koj si je 
Sastno ime Dimitrie, blagorodnog cara i gospodara mojega , prisvojio I Ovo je gadni 
Židov, izmet čovčćanstva; ovo je onaj ćovčk, iz kojega saro pandžah otela onu dč- 
vojku, koja se je poslć za Hmelnickoga udala. — Bože moj, smiluj se menil^ 

Vojvoda biaie zabunjen. 

9N0 jesi li baS osvddočena,^ reče Marini, „đa je ovaj čovćk onaj isti, od 
kojega ti je toli strahovita uspomena ostala?^ 

^Ja o tome nemogu dvoumiti,^ odgovori Marina. 

JL imate pravo,^ reče jedan glas. 

I u isti £as udje laživac u šaton 

„Da, —ja sam zbilja Židov Žankeli. Vi ste me spoznali; naravno, dov£k ne- 
zaboravlja tako lahko onoga, koga je uvrSdio, bio on zadnji čovčk na svčtu. Što se 
▼as tide, grofe, Vi me nepoznajete; ali vi poznajete moga strica, nradrog rabina Bgidia.^ 

ISad se nasmčbne taj gad od Covčka, i u njegovom posmčhu biaše nćki 
djavolski izraz. 

„Jednoi, metnuvSi mi ovaj amanet oko vrata, reče mi^ da podjem u Rasiu, 
i da razglasim, da sam ja carević, sin Ivana strahovitoga. DošavSi u Zjarodub, re- 
koh: „Ja sam Dimitria, sin Ivanov. Došao sam natrag iskati krunu moga otca od 
Suiskoga.^ I oni me primifie. Svi gradovi na okolo podvčrgoSe se. Boljari dojdo&e, 
da mi se zakunu; moje čete se umnožiše. Tek onda su došli knezi Sapieha i Ro- 
zinski u moj tabon Moja vojska, š njimi podvostručena, postala je strahovita; po- 
svuda me je pobčda ovčnčala. Ja stojim pred vrati Moskovskimi, i ja ću unići. Tad, 
Marino, neću više biti onaj gadni Židov, izmet čovfičanstval U mojoj će 
vlasti biti, krunu podčliti, a to je velelćpan dar, nije li tako? E dobro, ja ću ju 
metnuti k vašim nogama! 

„Nikada I^ zakriknA ona žestoko. 

„A zašto ne?^ primčti varalica tiho, pogledajuć Marinu s paklenim posmihom. 
„Priašnji vaš suprug bio je varalica, a ja sam pravi Dimitria.^ 

„Kad sam se udala za Dimitriu,^ odgovori Marina, »moji roditelji, moji pri* 
atelji, sav narod ga je proglasio naslčdnikom carah Moskovskih. A k tome . . . ^ 

„A k tome vi ste ga ljubili, nije li tako ? To je ono, što hoćete da kažete. 
Što se mene tiče, to ja za vašu ljubav, a i za vaše slavoljubje slabo hajem. Vi ćele 
meni dati zlata, mnogo zlata; to bo je ono, što ja želim: a ja ću vam dopustiti 
vladati, kako vam se hoće, i ljubiti koga hoćete.^ 

Nčko čuvstvo groze izrazivaše se u svih potezih lica Marine. Žankeli na 
oto samo posmčhom odgovori, te nastavi: 

„No sad vas trčba prisiliti, da me javno pripoznate« Vaš strah i Irepel 
pri mom pogledu već je veliku smutnju porodio; ovu smutnju valja ukloniti. Včrnjte 
mi, ovo postupanje bit će nam obodvojima koristno. Za mene zlato, mnogo zlata; 
za vas vlast i «« osveta.^ 

Pri ovih rččih izvuče vojvoda Marinu iz šatora, pokazujuć joj iz daleka Mo- 
fkvU; sa njenih četćrdeset putah četčrdeset blistajućih knbah. 



— 229 — 

sMarin«/ reče stari Poljak, „eno brane, ono tvojih nepriate^ah, koje nogama 
pogaiitl možeš 1^ 

Carioa se pobuni. Njezino sirce pofine silnio kacati pri spominjanja osvete 
i davoljabja; oči joj sSvahnt 

,iA Sto mi valja činiti?^ zapita ona. 

,»Ovoga čovčka zagftrliti.^ 

I vojvoda baci $im svoja kćer podlom i lakomom Židovu u naručje. 

Vojska, koja ih je gledala, uzklikne veselim uzUikom, koi zamne do bedemah 
staroga Kremlina, i njih uzdirma. To medjutim nebiate ri&iteljni čas Moskve. Šiž«- 
man Hl« odlučio je napokon pačat se u stvari Rusie. Udjd s vojskom u ovu ddržavu, 
s tom namčrom, da ju ili svom kraljevstvu priklopi, ili pako da odmah svog sina 
Vladislava ruskim carom proglasi. DoSao je sam glavom obsšsti grad Smolensk,' i 
dočim je viče mčsecih bezposlen stajao pred bedemi ovoga grada, Hetman Zolkievski 
pojde put Moskve, i susrčtavši cara Šuiskoga kod KluSina, hametom ga potoče, 
uhvati njega i svu njegovu porodicu, koju je posU u VarSavu odpravio, udje u Mo- 
skvu, proglasi Vladislava carom Rusie, i za dokončati jednim mahom borbu s laživim 
Dimitriom, ponudi mu u ime kralja Šišmana jednu kneževinu i — mnogo zlata. 
Zolkievski ga je dobro poznavao. Gadni varalica poprimi s mčsta ovu ponudu, i već 
su se priprave za podpis ugovora činile, kada Marina o toj stvari izvčstjena bude. 
Pohiti k laživcu sa svim uzbunjenjem i sa sćrditostju slavohlepne žene» 

„Jadnice gadni !^ reče mu s prezirućim pogledom, Jadnice gadni I Zar ti 
misliida ću s tobom živčti, ako to nebude na prestolju? TiimaS vladati ili poginuti?^ 

Ove uznosite rčči podupirale knez Sapieha i njegovi vojnici. Rozinski biaSe 
za Šižmana. Povukoše sablje, udariše jedan na drugoga, kčrv poteče, i usrčd ovoga 
štropota i nereda varalica uteče, i povuče se natrag do Kaljuge. Marina ostala je 
sama medju ovimi Ijuđmi, koje ništa obustaviti nemogaše, te ona odluči, nikom dru- 
gom, nego samoj sebi za svoju veličinu obvezana biti. Ona stane proleliti v^rste 
vojnikah, obećavati, groziti se, moliti, zaklinjali, zapovčdati, i pobudi napokon uzhitjenje 
ovih neobuzdanih čoporah. Svi se zakleše, da će postaviti na prestolje supruga Ma- 
rine, bio to koj mu drago. Ona svuče onda svoju žensku opravu, obuče se kao 
vojnik, i bacivši si tobalac prčko ramena, popne se na konja i pohiti u Kaljugu, 
uhvati varalicu, nađene mu na novo ime Dimitrie, i dovede ga natrag u tabor, go- 
voreć mu: 

„Kukavico f nauči se život žćrtvovati za prestolje I^ 

Medjutim biaše Vladislav nastojanjem Zolkievskoga u Moski okrunjen. Marina, 
postavši junakinjom i priročrom odvažnosti za ljude, koji su ju okružavali, opirala se 
je jarostju lavice cčloj vojsci u jednom samostanu, koga biaše utvćrdila. Zol- 
kievski, zastidjen. Sto ga jedna* žena u slavodobitnom tčrkalištu obustavlja, pripravljao 
se je jurišu, kojim, zapalivši samostan, htćo je utamaniti sve, Sto je a njemu bilo. 
Marini nebiaie do gola života stalo; ona hotiaše živčt da vlada — i da se osveti. Ova 
čvArsta volja u njoj proizvela je čudesa. Ona zapalivši sama samostan* uskoči ii 
njega, i ddržeći uza se jednako varalicu kao sčnku vladara, prispd opet u Kaljugu, 
zatvori se i utvdrdi u tom gradu. 

Ova pohlepa za vladanjem, ovo bojno slavoljubje postadoie kod ove žene 



— B80 — 

noobuzdanom bSgDOćom, koju joj stu narav from&ii, i nfiai Ja osobitim laTanrednim 
bitjem« — Život onoga zidova , koga je toli mćrzila, toli prezirala , njegom žWoi ki« 
aie joj dragocfo; ona se pobojala za a^aga; ovaj iamet biaše po njoj ^oglašen, 
carom Rusie, pravim Diinitriom. Njezina volja biaSe^ da aivaj iovik praatolja 
zaazme, jer se je imala B njim zajedno naaj popeti. 

Ova volja, odlučena i slćdjena skrajnom odvažoostja* stekla joj ja mnogobrojne 
slčdbenike, i ona se je vidMa opet na Mu vojske aezadoveljoikah , koji, spštni, fito 
kakvu takvu zastavu slčditi mogahu, skupili su se pod njezinu. No čas zadnjega 
udarca imao je skoro za nju doći. 

Marini blaše za rukom poSlo, dobiti na svoju stranu nekoliko tatarskih kanah, 
I znatnu siranu Eozakah. Varalica, vSkom sumnjiv, budući da je s^m strasivica i 
spletkar bio, dvoumio je o včrnosti Ur-Mahmeda, kana Kazimovskoga. Bez da je 
svoju namiru Marini priobćio, odlu£) smaknuti tog ćovčka, i splete jednu osnovu, 
kakvu je samo taj podli čovSk izmisliti mogao. Pozove Ur-Mahmeda sa sobom u lov 
izamami ga u najzabitniu šikaru, i ovdd pod izlikom važnoga razgovora, rekne mu, 
da sjaše s konja. Tatarski velikaS, doćim misli da sesapriateljem porazgovara, primi 
dva udarca nožem, koji njega, s^rčana i hrabrena, oborile k nogama bezduSnog i 
straSivog razbojnika. 

Po dovćršenom ubojstvu Zankeli požuri se, da u najguitjem gćrmju raku 
izkopa, i ondff tčio svoje žćrtve sakrie. Poslč toga vrativSi se u Kaljugu, razglasi 
medju svojimi, da je Ur-Mahmed razbojnički na njega navalio, nu da je bio tako 
sretan, obraniti se; Ur-Mahmed pako, dčrhtjući pred njegovim gnjevom, da je pobĆ- 
gao put Moskve, i povukao se medju njegove nepriatelje. 

Marina poznavala je skroz i skroz toga gadnoga čov^a. Čitala je ivjegovo 
zločinstvo s njegova čela i iz trepetanja njegovog tčla. Koža joj se je ježila pred 
ovom nakazom, koja, pošto su joj se ruke okdrvavile, jod gnjusniom postadć , i ona 
odvrati s grozom svoj pogled od toga strašila. Ali još drugi jedan pogled biaSe 
ubojici do duše prodro. Knez Urusov, rodjak Ur-Hahmedov odluči osvetiti smčrt 
svoga rodjaka, i kad se je laživac jednom do bezumja opio, Urusov ga probode 
nožem za vlastitim stolom njegovim, izsčče svu njegovu pratnju, i otide odmah sa 
svojimi Tatari iz Kaljuge. 

Marina, lišena na jedan put svojih najboljih četah, vidćla se je u jedan dan 
osamljenu, zapuštenu, i bo^arom u ruke predanu, koji su ju pod nj^jstražji zatvor 
metnuli. Nesretna žena morala je viša nego ikoja druga patiti za oto, iio su joj se 
najsjajnia nade uništile 1 Ona biaše do one skrajnosti nesreće i patnje dovedena, da 
jemoralasvoje nepriatelje molitil Ooamolitil — Marina! — Ah, kolika |q morala 
u istinu biti njezina patnja! osobito kftda njezini tamničari^ sdruieći uvrfidu. sa stro^ 
gostju, molbu joj uzkratiše. 

Ah! onda je Marina mislila umrltil Jedno veče, dočim je, ležeća na vlainoj 
slami svoje tamnice, sanjala o mučeničtvu i stratijtu, i dočim ju je ovaj zlokobni #an 
ffičsto sanjariah o slavi, o prestolju i kruni zauzimao, ona začA štropot iNraija, i kri^ 
čanje borećih se Ijudih. Vrata na njenoj tamnici razbije sa, i jedaa se ćov^ bad 
k njezinim nogama, ruke joj oi^livajuć, koje svo^i auaam porosl, rekavši joj uđuie« 



- »1 - 

■lm glasom, da ga slMi. MaiiDa se podigne, i motri tog čoTftka. Bog biaSe nriišao 
■leasine molke. ,,0 providnosti božja !^ nzklikne ona; Ja sam spašena I'' 

U svom dfttinstvtt imala je Marina kao draga STOjili igrah ndkog Zaruckog, 
mladog Poljaka. Ovaj se je posid a njo zaljobio, i ljubio ju je takovom Ijnbavjo, 
koje )e Marina, kao l«pa i blagorodna ddvojka, zaista i vrddna bila. Serce njezino 
nije gojilo nikakve mdrzosti proti Zarnokomo; no obećanje prestoljaveć biaie sasU^ 
pilo o2i Marine, i ona odgovori mladiću: 

i^Za ponuditi mi va$n udvornost, tribalo bi, da moiete vladati«* 

On se udalji pun sdvojenja, i kroz nekoliko godinah niita se za njega ćalo 
nije. Ista Marina već biaie skoro na njega zaboravila. Ali u kakvom čarobnom sv^tlu 
joj se je on sad opel predstavio! U onaj par, kad ju kdrvnici btOdoSe pograbiti, i 
odvući na meke i sm^rt, ona začA jedan glas, koi ju opominjafie na jasne i sladke 
časove njezine mladosti I Najde po drugi put sfroe zatravljeno; jedua dćrhtjoća ruka 
stisne njezina, razbijajać njezine okove, dočim joj droga pokalaje slobodu. Marina 
tronota zaplače, i ove suze okrčpe joj oči, poparene tolikim bdčnjem^ i strahovitim! 
sanjariami nezasitnog slavohlepja» Svi atisei njezine mladosti, utisci svagda toli sladki, 
bez čemernih uspomenah, svladale njezina duio, napunile ja čistom, sladkom 
razkoljn. Ona se baci Zamckom u naručaj, i reče: 

9 Ja sam pripravna vas slčditi, kud ćete me goder voditi.^ 

„Ja sam za sada glava kozakah,* odgovori mladić; „imam pod sobom mno« 
gobrojnu četu pouzdanih moroakah. Pod njihovom zaštitom naimate se ničega bojati^ 
Ja ću vas odvesti valemu otca. Hodite u valu doaiovinail^ 

Marina, slulajuć ga ovako besčdlti, sm^rhne se, te izvuče svojo ruku iz 
roke Zamekoga. 

„Ja neimam vile domovine,* odgovori ona, polagano glavom tresući „neimam, 
neimam domovine, osim ondč, gdč je bojište, prestoije ili — grobf* 

„To je ono, Ifo želite ?<* povikne mladi poglavica. „Vi dakle hoćete, da so 
na novo pogibelji izvčrgnete? B dobro! dopustite mi, da ju s vami dčlim; dojdite 
medju nai. To ćete zapovčdati nad prostrani, da i poludivjimi, no zajedno i vaSoj 
volji podanimi Ijndmi. Val carski baldahin bit će Ičpli, nego ikoj drugi baldakin 
kraljevah zemlje, jerbo je to svod nebeski. Vale prestoije neće bili sagradjeno iz 
četiri hadifom obastčrlih dasakah jelovine, nego će opočivali na najplemenitiem stvo- 
renju svčia. Vale carstvo neće imati medjah, jer mi ćemo ga dotle razliriti, dokle- ' 
god nali konji uzmognu ići, i željezo nalth kopjah uzmogne udarati. Hodite, hodite 
Marino!« 

Marina ga je slčdila, sva dčrhtjnća uzbunjenimi čnvstvi pri pogledu ovog no- 
vog iivota koi joj se pokazifvaSe u svoj svojoj čudnovitosti* Ona uzjale velelčpnog 
bMeo, i u skoro nahodi se usrčd četo (judih ponosila i sčrčana pogleda, providj enih 
MIflIafBćhn oružjem, koji so ju §■ rddosnifli uzhHkOm kao svoju kraljicu primili. Sčrce 
Marino bisle tronuto onim' uviskom, koi je često odlačiv za ečli život. Njezina Ič« 
poin primi u laj čas veličanstveni zna^. Ila pol zaodčvena u svoju dragocčnu 
oprem, koja se je za vrčme njezinog ulmmtičefkja počela razpađati, s raspletenom 
kosom, sčvajnćim očima, ona zamaMivle dčržalom vKoga kopja, kojega včrlika 
Moskvi upravljala Ealhn poleti, divK kozakom znak, di ju slčdo ^i svi po- 



— 232 — 

letiSe za njom, Zarucki, koi joj je dušom i voyom podan bio, dao se je zaniii 
ovom ženom, koje pohlepa za slavom još pohlepom za osvetom podpaljena biaše. 

Iztoćna Rusia biaše na skoro opustošena po njima^ Kudgod prodjoše, željezo 
i ogan} naznačiše n)ihov put. Medjutim mala po malo Marini počme đosadjivaU ovo 
nestašno vladanje; ona je želila vladati, ali vladati u miru. Zarucki, koj se njoj u 
svemu pokoravaše, udari na Astrakan, koga ona želi osvojiii. Astrakan padd, i knez 
Đimitriević Kvorotinin, koj se usudio biaše, braniti ga, bčše pogubljen po pobdditeljo, 
Nebiaše slobodno, ni opirati se Marini. A Marina u ovom gradu na pol razorenom 
mačem i ognjem, gdč su malo ne sve žene ostale udove ili siroto, još se nasmihne ! 
\k bila je vladateljica. 

U ovo vrčme Kuzman Minini knez Požarski sklopiše savez za obraniti 
svoju domovinu, i izbaviti je iz rukuh svojih anutemjih nepriateljah. Na njihov do- 
moljubni poziv podiže se sva hrabra mladež, i ponudi im svoju pomoć. Ud^riše naj- 
prie na Zaruckoga, kao najpogibelniega. Pobčdjen većom silom bio je ovaj prinudjen 
pobeći u pustare sa n&kimi slabimi ostanci svoje četo. A i ovi su skoro pobčgli od 
njega, i kod njega ostalo je samo ličkoliko Ijudih, koji, ustrašeni patnjom i oskudi- 
com, ostavili su napokon takodjer i njega i Marinu. 

Marina biaše bogat plčn za Ruse. Ovi htčdoše joj Se osvetiti za svekolike 
bčde svojih unutarnjih ratovah, i potčraSe ju razjarenostju surove osvete. No za nju 
dostići trčbalo je najprie probosti podano i zatravljeno sdrce, koje je njezino sdrce 
svagda zaslanjalo« 

Ovo se je sbilo u pol zime g. 1612., — u pol zime! i to u onoj strani 
Rusie, gdč isto divja zvčrad od strogosti studeni prdda. — Marina težko je vukla 
noge svoje po smdrznutoj zemlji, koja kobno pod njom škripaše« Kadkad joj 
iz izsušenih i grozničavim ognjem plamtećih očiuh poteče gdčkoja suzica, koja se na 
njenom licu mahom u led pretvori. Ona plakaše! plakaše! — Ah! nesretna žena 
pobojala seje sada još za jedno veleljubljeno bitje; za sinčića svoga. — Kukavni, pod 
olujom, na kraju bezdna porodjeni cvčt, koj bi toli malo proletja uživati imao I — Za- 
rucki, u divjem zdvojenju, pogledi ovu ženu, ovo dčtešce, gineće od umora, od stu- 
deni i glada, i on zaškripd zubmi u razjarenosti svojoj. No kad su se njegove oči 
opet sukobile s očima Marine, on sakupi nove sile za olakšati joj putovanje, za no- * 
siti joj sinčića. Tako stupahu naprčd ovi prognanici po onih pustih stopah, gdč rika 
•Jaikteče, po onih neizmčmih pustarah, gdč se nijedna kolibica pogledu čovččanskom u 
nepokazuje. Počeše dakle, pošto su nčšto opočinuli, udaljivati se iz one snčžne rav- 
nine, koja se je na daleko po onoj bezživotnoj naravi pred njima protozala, kao mdrt- 
vački plašt po tčlu onoga, koga pokriva. 

Nesrčtnici stupahu s tožkom mukom napred, negovoreći ni jednu rič^u; 
ovakove bo boli neimaju rččih. Na jednoć vihar podiže so oko njih, snčg ih stone 
zastirati, strahovita bura š njime zavije, i prisili ih siditi, jerbo se nigdč. nije vidjala 
staza, koju bi slčditi mogli. Oni su bili kao gustim oblakom obast^rti. Ovaj se za- 
stor na jednoć razt^rgne, i evo pred njima strašnoga prizora ! Evo Ijndih, evo nepri- 
atoljah! koji, smotrivši prognanike, uzkliknuše radostnim uzklikom. Zarucki tdrgne 
svoju sablju, no ruka njegova, studeni, ukočena, nemože ni d^ržak njezin obuhvatiti. 
Divjaci oko njega rugaju se njegovoj slabosti, i udare svi u jedanput kopjem i sab- - 



— 233 — 

Ijon na njega. Nesretni* mladić pade pred noge Marine , hilajuć joS jedan zadnji 
pogled na ono ienn, koja ga je žirota stala, — i sn^ poedfveni od njegove Urn. 

Za kratko ono vršme, što se je tilo njegovo s dušom borilo^ mogao je o'pa- 
ziti, kako su Marinu kaiSi i uzeti vezali ovi ljudi, za kojih cferno i raščupanu bradu 
biaše se inje uhvatilo, i koji svojim malo ne đjavoMii^i .'izrazom predstavljahu mu se 
kao vragovi ledenog pakla. Marina, mučeća i ponosita, nije ih udostojala, da im 
na njihova pitanja odgovori, a ipak razumčia je njihov jozik; ovi bo ljudi bili su 
Rusi. No ona je i to znala, da od ovih Ijadih, baš za oto, Sto su Rusi, neima 
očekivati ni milosčrdja, ni proštenja. 

U to glas jedan sdrce parajući, no zajedno i sladak i nježan dade se Čuti, 
i ono sdrce, koje donle nikakvog znaka unutarnjeg taknutja izvana pokazivalo nije, 
ono siirce uzddrhti, i Marina odgovori na ovaj cvil s cvilenjero slomljene duše. Ovo 
biaše glas sinčića njezina, maloga Dimitrie. Kukavno ditel ubogi angjele, toli rano 
u nebo pozvani I 

yodja ove čete stane sad s nčkojimi od svojih Ijudih tihim glasom dogovarali 
se. SudJ>ina Marine biaše predmet toga paklenoga včćanja. 

„Neka umrel^ reče vodja. 

,iNagrada bit će veća, ako ju odvedemo u Moskvu I*^ reče jedan izmedjn 
drugih. 

^Neće dospčti,^ primeti.opet nčtko izmedju njih, spazeć, kako se je Marina 
sruiila na snčg, koj se je još cdrljenio od kćrvi Zaruckoga. 

U taj par lupi jedan konj nogom n zemlju, koja zamni kao šuplja pod kopi«- 
tom. Vodja, nasmdhnuv ife djavolskom radostju, namignd svojim pratiocem, koji sa 
ga dobro raznmSli. Sčkirom, koju je svaki na unkaSu kod sebe imao, ukloniše de- 
beli i smćrzli sn^g, i prosćkoše led nu Jaiku. Odmah vođa rika počme kljniati 
izpod leda. Rusi digoše tčio Zaruckoga, i baciše ga n tu jamn. Ovdč so se samo 
na bezživotnom tčlu osvčtili. No sad pristupiše k Marini, spopadoše ju, i smijući 
se rekoše kukavnoj ženi, da će Jaik njezin zadnji stan biti. Ona neodgovori ništa. 
A šta bi im mogla reći? Njezina duša bila je već s Bogom zabavljena, i njezina 
zadnja rič morala je biti mdilva. Sad ju kćrvnici njezini uhvatiše , i kao što se 
priča od paklenih igrah djavolskih, baciše i nju uz divje urlikanje n ledeni grob. 

H ovaj čas bu)rfl podvostručila je svoju silu; vihar nanese snčg na otvor u 
led«, koi je malo prie progviiiuft jedan izmedju njkrasniih stvorovah božjih, i ovaj 
nagomilani snSg biaže nadgrobnf kamen Marine. Rusi gledahu mučeć izčeznuti trag 
svog nbojstva; oni nepčvahu više. Užas ovoga časa bio je spopao i ove razbojnike. 

„Mi smo svdršili najel^^ reče napokon vodja; „hajdmo dalje! ^ Skočiše na 
konje; aTeto ti opet onog nježno-^alostivog glasa, gdi još jednoć tišinu pustare 
prekine. 4l[ukavno sirotče ležalo je na sAčgu, skapajuće od studeni i glada! 

„Ah!^ reče vodja, priUižajući se k njemu, „i ti si još u životu, prokleti 
skota ?^ — Dva velika, skoro već ugašena oka pogledaše ga, i dite podigne ručice 
svoje prama njemu. Vodja ga uze na svoje ruke. Mali angjelak baš ni zakriknuo 
nije. Jedan samo uzdah, nježan i tih kao lišće njegovo, izmakne mu se iz grudih, 
kad ma surova ruka kćrvnika njegove matere kaišem stegne vrat, bčo i okrugao 
kao u labuđa. Razbojnik baci mćrtvo tilo opet na snig, i natira svog bata u skok 



- 9M ~ 

da stigne svoje pntiooe. Mak) po malo udalji se Btropot konjskih kopitah, nad pa-» 
starom raaastre se opet mdrtva tišina, i beažiTOtoo UAo jednoga dfiteta osl& kao je« 
dini trag izigrane drame. 

Hvniko fcraSMMlovJe. 

Od profes. b>. Maeuna. 
(Nadale.) 

L Baidio pi?BL 

S. 7. Pravila obćenita. 
PAsnik liri ini ćntjenja, nadimajnća mn o gd($kojem predmetu sirce, iivabnim 
najavljuje jezikom. Sve dakle, što može ganuti 6ov6ku sdrce, predmetom biti mo£e 
ove vdrati pdsnićne. P^rvi glas čovddanatva bio je liridan y kao Ito je pirvi jauk 
diteta početak Uričoa mu života. Majka ospavljajućl sinka milena, Ijubko ganutim 
mu sdrccm mila pfisan pčva; želeljici kad oznojena žito žanje, ISpa proiztiOe po-* 
pivka is nsliuh; kada U se sunce radja, onda ti se sdrce napanjava ćutjenji po- 
božnim!, i prema nebu pšsan se utdiže; il si veseo u krugu prtateljskoni, vesela 
se ori poskočnicaj kad nepriatelj krutom dirne rukom u prava domovine, uzjari ti 
se dofea, i ti klikneS: »Hajda bratjo, hajd junaci, kusmo sablje, bmsmo kose;^ a 
kada ikad pomisIiS Vidov dan, tuga ti obuzima sdrce, proklinjajući kleto izdajstv« 
domovine i v6re itd. 

Evo ti nebrojenih predmetah za liričmi poeziju« b ovih uviditi već Idiha 
možeS, da ove poezije samo a onom narodu neima, u kojem neima ćotjenstva, kao i 
to, da takova strastna ćutjenja moraju imati svoj posebni jeaik; pAsnik bo pdvajući o 
predflMtu ležedeoi izvan njega neće te nemože nikada p^att toli živahno, toU že- 
atoke, koli ov^. Pćsnik ovakov grom jest trčskovit, udarajuć najdublje u sdroa; a 
kao ito munja ae svetU ravnom stazom, već se vija tamo, gdi joj je viSe materie 
upafivae, isto tako lirik neće da stupa onim svim ostalim pčsnikom naravnim putem^ 
već se kretje tamo, kamo ga vodi ovo ćutjenje, koje mu je užgalo sirce. Metrčba 
aa bojati, da će stupati bez reda; svako ćutjenje žestoko to imade svojstvo, da ne-* 
depoftta nikakve inostrane misli, već svekolike njegove kiisU iz jednog su vrutiia. 

b toga već proiztiče i to, da jezik i spodoba izvanjska e>vakevih p6saiotvo-> 
fah bil ća raaiićna od svih ostalih pćsmotvorah. 

Zato pćsniei iznaSli si jesu razlićite kitice; iT starih Gćrkdi i Rimljanak ian 
mnogo ta mnogo vteatik; kad nas Dajobićnie jesn a) Kl kajaka, tinac^ena po girčkom 
ptaaiktt Alkaiii, ova ti obraza: 

u — u *- u *^ uv -- uv 1^ 

V — u-— u— -uu — 1%; 

\f^si^\j — — u 
— uu — uu— u — u • 
b) Savina Iznadjena po pesnici Sapphos; ova jeat: 

— v^^\} — uu*- V — u 

— %}^^\) *.^uu--«u — u 

— IF— «r — uv-— u — U 

— UU — U 



-:- IM •- 

Kod ais JugfosIcTemh, osim MaSiokoga, milo toM stidmh kMMk 

Otc, kao i ostale ovdd nenavedene kitice, upotrdbljuju se IsMiaAvoo pAnrih 

H^amolrerihf a niti ovik, kao kto bi već rečeno, nenalaaimo ^esto u nadih, pSsnicih; 

« Slovencik oaj?il6 nalazilo kitice trohejake ili janbijake od ietirt, iest iH osam 

•tofovak, tetiri -«-pot ili ioat-itopnih; rCdko kad oalaaimoJeatonćf, a o^da sragda 

skopčan sa petomčrom. 

$. 8, Vdrsti pdsnićtva pivnoga* 
A. Po predmetu. 
Om atran« pteničiva rairedjiTahn stari obično u ode, hymne, dithyrambo, 

alegije i STčtne ili popčTke Anakreontske. 

a) Od« ^ gArčki „ip^if^ ili pčsma za pčvanje „popčvka^ — bila ja 
atariai pisma najuzneionia, od koje valja najosobifie, fito bi rečeno s početka ovog 
pčTnog razdčia; kao i ono, ito bi rečeno o kitieah sIoEenih Iz razlifitib stopioah; 
netrčba dakle ništa viie o tome. Krasna je u tom smislu oda: ^Ferdinandu 11.^ od 
Gnndulića. 

b) I)ymnus bila im je oda pobožna, pčvana kod ttrtvovanjah u favalu 
bogovah, i to u najazvišeniem , najntnodeniem duhu. Najglasovitii jesu: psalmi 
kralja Davida — neima im, što se tiče pčsmah pobožnih, para u nijednom narodu — 
i hymoi starogčrčki. 

Današnji dan hymnn9 nam je ona oda, u kojoj pčsnik izražava ćutjenja, po^ 
bndjena po smatranju nadčovččanskoga, po požudi nevidjenoga. Najglasovitii bymous 
slavenski je: ^Bog^ od Dčržavina, koi je od Koseskoga na jezik slovenski preveden. 

e) Kao što hymnus nije ništa nego oda pobožnsi isto taku bio je Dithyramb 
oda pčvana u hvalu boga Baka; pčsnici kretali su se, što se tiče spodobe, u ovih 
pčsmah posve slobodno« jerbo su običavali mčnjati napčve i način n glasu CTonart), 
i bili su dakle u pčsmah ono, što su bile u igrah bakanlice bčsne. Današnji dan 
naravtto ovakovih neima pčsamah; novi dakle nazivaju dilhyrambom pčsni visoko na-* 
dahnute, koja se u obće nedčrie iste spodobe ili kitlcah. Krasna pčsna od Ig. Gjor* 
gjića, ■ kofoj mali nagovara Zagorku na udatbn, bila bi u tom smislu ditbyramb. 

d) Elegija — gdrčki, starodavno svaka žalostna, posjč svaka iz šesto i 
peta m č n Jt složena pčsan — naški žalostnica je pčsan, kojačotjenja žalostna izra- 
žarva ; ova žalost teče pčsniku iz prispodaMjanja ugodne prošaslnosti i neugodnog 
Mtnag slanja sadašnjeg. Ova žalost može bili i predmetom ode, ali ti je veRka 
nudifca u didin ili misUk i u spodobi; n odi nzviiava nas pčanlk nad onaj pred- 
met, i slušatelj ili čitatelj nećuti, da ga đače tčsnoće ovog živ<jen|B, oda ovakova 
je slična gorskoj rčki valjajućoj se bez obzira na obale niz atčrme klisare, koje 
vrtaenom moče se i ruše; žalostnica pako riUd it ravnine, val^nćoj se pola- 
gano medja obalami. Isto zato pako je u ovoj takodjer spodoba mirnin i jednn«* 
stručna; stari Gdroi i Rimljani imali su elegične atihovo t. j. ieSlomčr aa petomčrom 
ska^ža«; novii upoMhe ponovile troheje, gdčgdč jambe. Jadna od mjkrnaiiih ii*< 
lostnicah je Gundulićeva: „U smčrt M. Kalandriee.^ 

Ha žalanlnJoa apnda takocU^r beroida, n kojoj pčsnik čntjenja žaloalna neiz- 
govam vpnvo in sebe, nofo navodi gdčkakvn osobu tažeću sa pramo drugoj osobi f 
mogla bi se đaUe Imjtti I mođjtt Bstof a. 



— 236 — 

NajgUsovitie jesu beroiđe Oviđiove, i osim đWuh po Lučiću ii otOi preve- 
đenik neimamo mi nijedne. 

e) Popivka Anakreontaka — ime po Anakreontn pisniku staro-gr^rčkom 
— popdva veselja ovog življenja; današnji dan kafie se p6san svStovna^ ili za- 
jedno sa pobožnom ptemom popivka; jerbo su sada samo ove dv8 virsti namč* 
njene ili barem ustrojene za pivanje. — 

Popčvka dakle jest pćsma, ili upravo namSnjena ili barem ustrojena za 
pčvanje; predmet može joj biti sve, >6to spada u okrug poezije; al se razlučava od 
svih ostalih, jerbo stupa , rekao bi, mirnom nogom kroz livade cvatoće u tom 
življenju, i motri mirnim i radostnim licem Ičpote ovoga svčta, a i kad uzvisi oko 
na vitine božje, neigra mu serce onim uzhitjenjem, kojim se uzdizava hymnus9 već 
pohigano nam kaže svemogućnost božju, ili ćast gdćkojeg kćrstjanskoga predmeta. 
Uslčd toga dakle razredjuje se današnji dan popfivka u dvč strane: 

d) U povSvku pobožnu, /?), usvfitovnu. 

a) Popčvka pobožna ima onu istu nam6nu, koju imade hymnus, samo 
da nije u onom uzvišenom nego u mirniem duhu, za da se može pSvati u cdrkvah; 
ona nam dakle kaže ćutjenja probudjena po mirniem smatranju razmčrah i zaveza 
medju nadčovSčanstvom i čovSčanstvom. 

/?. Stoje popčvka svčtovna, možeS razabrati iz malo prie rečenoga. 
Ovamo spadaju dakle n&pitnice, davorie, pčsme svatovne, pesme pčvane od zete* 
Ijicah i t. d. 

Malo da ne svekolilp pčvne ili lirične narodne naše pčsme spadaju u po- 
pSvke svatovne. PSsnik prosti neuznese se nikada u one visine ćutjenstva, u kojih 
radjaju se uzvišene pčsničtva vćrste, kao n. p. hymnus ili oda. 

B. Po spodobi izvanjskoj. 

Osim ovih već Gerkom i Rimljanom poznatih vdrstih, gledećih samo na ću- 
Ifenje i predmet, ima sada jošte nčkoje proizišavše iz noviih naredah južnih, i raz- 
likujuće se od dosada spomenutih samo u spodobi izvanjskoj. Ovamo spadaju medju 
inimi: soneti i g^lose. 

Sonet — talianski pSsan zvečuća (naš pfisnik Baraković Zadranin nazivlje 
ga „zttčopojka^ ili „zučnopojka^) — umStno je upletena pćsmica složena iz 14 sti- 
hovah sročenih. Srok je svigdar odredjen ovako, da pdrvih osam stihovah čini u dvima 
kiticama jedan, i ostalih šest isto lako drogi dio srokavanja. Najobičnia je ova 
spodoba za dio pdrvi; 

a bb a;- a bb a; 

za drugi običajne su različite; najobičnie jesu spodobe: abc; abc; ili aba; 
bab; ili aba; aba; ili aab; ccb it. d. 

Umčtno uredjen sonet valja da ima u kitici pdrvoj uvod, u drugoj da pridaje 
idei glavnoj primdr ili priliku ; u trećoj da se k svAršeIko pripravlja, a u posIMnjo) 
da mu je glavna misao ili idea cčle p^smice. 

Iz 6voga uredjenja soneta slčdi, da misao malo prostrania nemože se izra- 
ziti, zato iznadlien jesi sonetni včnac; ovaj ima ukopno petnaest soaelah tolco 
''kopčanih, da se posičdnji stih svakoga soneta stavi za pArvi stih sISdećega soneta, 



- 237 — 

a poslidnji stih čet^rnaestog je istom poietni stih pćrvoga soneta, i sonet petaaesli — 
majstorni ili magistrale — složen je iz početaih stihovah sviuh ćetdrnaest sonetah. 

Ivan Kollšr spčvao je najglasovitie svoje dčlo: nSlavy Dcera' u samih so- 
netih. Izmedju Jugoslavenah najviše ih je složio Prešern, pisnik slovenski; a osim 
toga ima ih mnogo u ^Vili Siovinki^ od Barafcovića. 

61 os a iz španskoga presadjena obićno ima kiticu iz gdčkakve pdsme tim 
načinom za temelj, što onda svaka iz osam ili deset stihovah složena kitica ima na 
koncu jedan stih iz temelja« 

(DaUe Blćdi.) 



Jedna Izmeđln nailh kn|lžeTiilli bj^đah« 

Od IKS. 

Ovih danah osvćdoćismo se opet da nam je u duhovnom obćenju bližja Fran- 
eezka, Englezka i daleka sčverna Enropa, nego li naša pobratimska Dalmacia. U 
Dubrovniku izlilo je kod knjigotiskara Martekina još god. 1849 i 1850 nčkoliko na- 
ših knjigah^ a mi nedobismo včsti o njima sve do ovih danah, gdč nam nčkako po 
slučaju đodju u ruke. Zar nije ovo sramota za naše jugoslavenske knjigoprodatelje ? 
zar se pri takovom nehajstvu može podignuti naše, ili ma koje drugo knjiiestvo ? zar 
su to posKdice one od svih Slavjanah toli obožavane uzajemnosti književne? Ili 
možebiti Dubrovčani neznadu da se svaka njihova knjiga najvećom nestdrpljivostju 
čeka u Zagrebu, i da se u Hdrvatskoj i Slavonii najmanje po 200 komadah svakoga 
njihovoga — osobito starinskoga — dčla prodati može. Mi se ufamo, da nećemo imati 
više povoda radi podobnog nehajstva tužiti se na našu toli obljubljenu bratjn Du- 
brovčane^ te priobćujemo za sada samo naslove gorespomenutih knjigah. 

i. Ivana Bunića Vučičevića, Mandaliena pokornica, u Dubrovniku tiskom R. Fr. 
Martekina 1849. 

2. A. Boskovićeve. Razgovor pastierski vdrhu porodjenja Gospodinova, 1 svitak 
u osmini, u Dubrovniku 1849. 

3. Jurja Higje dubrovčanina. Pčsni liričke Ouinta Horacia Flaka. IV. Svezka u 
Dubrovniku 1849. 

4. Jozlpa i Jakova Betondića, dubrgvčanah. Puh. Ovidia Nazona Heroidah provod. 
U Dubrovniku 1850. 

5. Petra Kanavelovića, vlastelina Korčulskoga. Piesan spievana Ivanu Sobieskomu 
kralju poljačkomu, osloboditelju Beča. U Dobrovnikn 1850. 

Sve ove knjige tiskane su kod vdrlog dubrovačkog tiskara g. P. Vr. Marte- 
kina, i što će mnogo reći, izdane su takodjer njegovim vlastitim troškom. 

6. Martekini imade već mnogo zaslugah za naše domaće knjižestvo, a s 
ovim! knjigami učinio je baš veliku usluga čitavomu Slavjanstvu. Kamo sreće, da 
do skora može i hoće izdati takodjer one važne prevode iz gdrčkog, latinskog i ta- 
lianskog jezika, koje u svom predgovoru k izdavanju Ovidiovih Heroidah napominje. 
Madjtt ovimi bili bi za nas najznamenitii: Gundullćev provod Jeruzolima Torkvata 
Tassa (ako je gd6 nadjen?), Higjov provod Virgiliove Eneide, i Horaciovih odah; te 
napokon Zlatarićevi i Gjorgjićevi prevodi iz Sofokla, Tassa i Ariosta. 



~ 2« - 

HaMMlac potloTle« lllmk«» 

Bog teje nčkoin Šakom, a sčkom kapom. 

Bog na nebu, a papa na semlji. 

Bog nije šala. 

Bolja je promišljena nego učinjena. 

Bolja i ćoso nego be2 brade. 

Bolje je da li zariđe, nego da te žale. 

Bolje je da te i buhe i komari grizu, nego zla satčat. 

Bolje je dobro ime, nego mldgo bogatstvo. 

Bolje je ikada, nego nikada. 

Bone je iaiati sto prialeljah, nego jednog nepriatalja« 

Harie^ đj^irof ka« 

(Narodna pdsma.) 

Voaila le tanka iigka ladja bve dva, h dva redom aapdTaSe, 

Ođ Valpova pa đe Ivaokova, I vesliaia slolno udaraae; 

U njoj f^di Marica dčvojk«; Na to đo^ju Bnđimska gospođa, 

Vesla BVL joj ođ KmSirovine, I Budimska najbolja dćrojka, 

A jedeM od zdene svile Te govore Budimska gospođa: 

Nai katark« dd aoToga alata, „Oj Boga ti, Marice đćvojko, 

Pa govori Marica d^vojka* Daj ti nama tanka sajkn ladjn, 

- ,»0j Boga vam, vesledjie mlade, Oat ćemo ti p61 bdla Budima, 

Kad budete spram bćU Budima, I Budimsku najbolju d^vojka.** 

Sve dva, a dva redom aiipevajte, Al govori Marica ddvojka : 

I veslima sloino udarajte: „Što će meni pćl bćla Budima, 

Nek iaadjn Budfmska gospođa, I Budimska, ni^botja đćvojka : 

I Badifluska iii^boQa đ^vojka.* Rad sam jadna i sama d^rojka!" 
Kad sn bili spram b^la Budima, 



Dobrovollkam rićkoar kasealllta. 

Od Nik. Boroenića. 

BĆla vilo, slavjanskog pamasal 
Koja mitii posestrime svoje. 
Da Talie bramn temeU stroj e, 
Narednoga snačija i krasa; 

Mvaledijnog do«t<^ je glasa, 
Da i MĆke Idpotke goje, 
Plemenite te ■amfre Ivcse, 
Medja cvčćem alavonosnog klasa. 

Ka god snađe cdnit takva dila, 
Tiy će dva tri včnca neuvela 
Dragovoljno plesti od lovora. 

Da nkran onib krafna Mm^ 
Koih nam je revnost proisvela, 
KaaaliSte pirvo pokraj mora. 



. 9M »^ 



Od Ljud. VukoHnovića. 



Srebrof lama ona čaša noTa, 
Koja fllavian mijstor amno «koTA, 
S kojom TrČdni domoljnji naadravi 
Be^a sreću naioj majci flavi: 
lla podnoijii^ kameDitili atfna* 
Sada laii uttio cas bijena. 



Jedas ove aa uf braUke iaie 

Sreti izTor ^ jedna sfdrha biaie; 
Ulomke od Čaše prah obori... 
Al se ia i\iih duh slavjanski stvori. 
I lam, gdč je ^aŠa o lid pala. 
Upisana nam je uSlava" oslala. 



SlaTjanflfce vimtU 

-^ Ia 14. br. ^Šokki^ pria$9tia^ ilo po- 
čamii od nove godine u Celovcn na Slo9en$im 
b€$iu fToki utorak izlaai, raBumili smo sa ia- 
k»tyv, da t^ u svojoj struci veoma iavirstao 
list toliko predplatitefjah neima, koliko mu je 
xa sigurni dalnji obstanak od potrčbe, te sato 
xa svetu naŠu dužnost smatramo preporučiti ga 
sčrđačno i našim čitateljima, osobito pako sve- 
itenicima i učiteljima. Sto se nadalje ŠoUkog 
fnaitljm tlČe «¥lriti moiemo svakoga, kom« 
tsj list poEoatn^e, daje^ premda a slovenskom 
nmMja^ ni^ ipak Uko pisan, da ga svaki Hčrvat 
i SIstvona« lakko rasumiti moie. Kad k toma 
joi i to na nm uamemo, da a nas Hirvatah i 
Slavonacah i onako sličnog lista neioM« a na- 
roda natem take včrsti duševne hrane više ne- 
go išta drugo trčba, neda nam se na ino, već 
da dilaieUe nale i u obče sve priatetje pučkog 
isobrašenja posovemo na horiatnog log lista 
pndplatu, koja aajedno sa poštarinom na Aita«- 
vn godina više nolanoU no 2 fr. IH kr. sr. 



Predfllatni novci šalju se n fkankiranih listovih 
na nredničtvo ^Šol$ho§ ftuUeija'* a Celovce. 

— Do S5. Oži^ka t. g. brojilo je druitfto 
sa. MaAora u Komtanskom, Krai^ikom i dohgem 
Štajeru A15 Članovah, i sva je nada, daće se to 
druitvo još većma rasploditi. Čim se občinstvo 
o koriftnoj njegovoj svčrhi uvčri. 

— Na Praikom sveučilištu predavat će 10 
profe^rah svoje naukft u 6e$kom jniku i to : 
^QyQ*lovje i, Uhatšiv Uf fr^piošh^ 9, • mu- 
drošhtje 5. 

-> PoQski gjeneral Chraanovski iadige n 
Paricu veliki semljopisni Atlas u poUskom je* 
alku. Nedavno iaišo je jur 36 Ust tog dčla na 
svčtio, koj sadčršaje nadvojvodstvo Poanaiisko. 

— Praiko kaaališto sapočeti će na oakčr- 
sni ponedč^ak pod novim svojim apravUe^em 
StOger-om svoja predstavljanja, i to n Časkom 
jeaiku. Pčrvi komad, koj će se predstavljati, je 
prevod franceske drame: „Skupac i njegova kćL^ 



lUzUčUe wimtl. 



— Poznati bečki bčgunati hHhr Heller 
Mdaai se sada n Hamburgu i piše romane. Naj- 
novli proiivod i^egovima naslov: „Đie AHUr-- 
ttm Jar Reaeiian* 

— Na islošbi aaslr^skog dmitva umčtni- 
kahsa mčsec travanj t. g. nalaze se 4 Ičpapla- 
ititea Mh; cathn 8l kom. sHkarskih prois vodah, 
brnedja ovih ima 90 komadah domaćih nmčt- 

ia Beča, 14 ia Pariia, 14 Ia DUsseldorfk 



7 is Monakdva (Mfinehen) i ft Ia Bmksela 
(Brfissel). 

— Poinati demokfatičfci list „JTepiMslaf fte^ 
/es,* Štono je islasio pod uredničtvom V. Marr-a 
u Hamburgu, neće više iahisiti s toga, što je 
spomenuti urednik n poslčdnje vrčme nmogo 
kojekakvih neprilikah lmao> radi kojih ne samo 
izdavanje svog lista obustav^a, već i namčrava 
•u Ameriku sasvim preseliti s6. 



— t^rigodom nčke zabave, gdČ seje mno« 
go pleaalo, bacila se nčka ugledna nu inače u 
sTom ponašanju veoma prosta gospoja nedo- 
stojno sa ftoliea rekavši: »Doista — nemogu 



više ni dihati ^ tako sam od tog plesa umo* 
rena i upaljena; Čini mi se kao da sam skroa 
i skroz )>rokttvana!* „Pa Ipak Još tuko sirova* 
primčti poluglasno nčki bUan atojeći gospodin« 



- MO - 



— Nčki pTomak (alter JunggMeik) go- 
vorio je u jednom družtvu pospčrHIjivo o že- 
nitbama, te reče Dapokon: „Tako mi mog po- 
itenja! svaki je budala koj slobodan svoj vrat 
pod ienski jaram skiiči^ — ito se mene tiče, 
evo tvčrdu vam vČru dajem, da verige kižnog 
lakona nikad nositi nećn! ->^ „Pravo imale 
Gospodine** priročti na to Inkavim posmčhom 
nčka pribitna, inače včrlo oitronmna gospoja 
„i vai otac mislio je uprav tako kao god i vi, 
pa se zato i nge oženio nikad.** 

— „Kažite mi, kako se može ČovČk oka- 
niti ljudskih naačrtanjah i nepri«teQstvah ?* u- 
pita jednom nčtko učenog i oštroumnog fran- 
reza Ghampfort-a „To inije težko** odgovori 
ntu taj „samo trčba da je čoTČk bez svakog 



značaja, a k tomu Supe^jak, pa ae neima bojati 
ljudskog nasčrtanja.** 

— Nčki veoma preuzetan mladić, koj se 
je svakom prilikom sa svojimi znanostmi hva- 
lio, popravda se jednom glede znanstvene jedne 
stvari s nčkiii učenim nu ujedno veoma sar- 
kastičnim gđspodinom, te mu napokon, nezna- 
jući bolje razloge za sveje tvčrdjenje navesti, 
reče: ^Oprostite, moj Gospodine, ja to boQe 
znadem no vi, -^ ta nije moj otac uzalud a 
nčkoliko godinah, što sam proveo u školama^ 
prčko 4000 fr. sr. na moje nauke potrošio!** 
„To vČrujen* odgoVori mu smčseći se go- 
spodin „al zato ipak — ako bi se tkogod na- 
še, koj bi vam za te vale nauke Četčrdeset fo- 
rinta ponudio, mogli bi mu ih odmah natnpitf 



BIbllosrrafla. 

Ilirska. 

— DoflMce kHioilovje, Od Kr. Jos. Vese- 
lica. Drugi svezak. U Novom Sadu. Bdrzo- 
tiskom narodne tiakame Dan. Medakoviča. 1852 
Na nalfii osmini; ima 32 -str. (od 33—64). 
Cćna cčlog dčla u 6 sličnih ivežčićah 1 fr. sr. 

— Ivana Valeriana Jirsika popularna Dog- 
matika iliti prostonarodno včroučje. Iz češkog 
preveo Vilhelmo Šveiec. Dio I. U Zagrebu, 
tiskom Franje Župana u 8. Cčna 1 fr. sr. 

Češka. 

— Ktipevy ke tpoUienškimu ipevniku Ce~ 
škemu. Vydal František Martinec, oud stavov- 
skćho divadla Pražskčho. V Praze, tisk a sklad 
J. Pospišila. Cena 20 kr. stf. 

— Kofeini šlovniček nov%ua^$ky a kon- 
ver$aeni, Sepsal Riltersberg. V Praze u J. 
Foapišila. Sešitek 20. Cena 10 kr. stie. (Od 
Koš. do Lat) 

— Rukotit ieski a nemecki konvenacni 
nUuvy s kratko u českou mluvnicL Sepsal J. 
fi. KoneČnj. Drubć, opravenć a rozmnoženć 
vydšni. Ve Vidni 1852. N&kladem K. Haasa. 
VIII. Za 48 kr. sth 

— NeJMavnejsi *dklad rolnictvi, Lučba 
rolnička. Podlč J. A. StdckhardUi poda! F. S. 



Kodym. Dil prvni. V Praze »1862 J. PospflU. 
Str. 161. v, 8, Sešit po 24 kr. ar, 

— Sebranć spisj Prokopa Cl^pcholoaika. 
Diln prvniho sešit čtvrty. Đeera ikukarova, 
Đčjepisna povčst. V Praze 1852. ' Nikladem 
spisovatelovjm. Sešit po 6 kr. st^. 

Poljska. 

— Adama Mickiewicza: Konrad IValienrod 
i Graiina s przekladem francuzkim Kryst. Oatrow- 
skiego, angielskim Leona Jabloilskiego. Wyd««- 
nie ozdobne za upovatfnieniem Autora wyko- 
nane. Nakladom i staraniem Jana Tisievvicsa. 
Pariz. W Drukarni Benard i Sp. Niegdys La- 
crampe i sp. przy ulicy Damiete 2- 1851. Ce- 
na 5 fir. 36 kr. 

— Polsko-Niemiecki i Niemiecko - Polaki 
S{ovnik kieszonkowy przez X. A. F. Luka- 
szewskiego i A. Mosbacha. Pi^te wyđanie ste— 
reotypow'. Nakfadem Zygm, Schlettera. W. 
Wroc(nwiu 1852. 1 Tal. 10 gr. 

— Aatentyczne šwiadectva o w»UBUiyck 
stosunkach pomi¥dzy Rossy4 i Polsk^. Wyđaiiie 
drugie z wiei4 facsimile, przez Muchanovrai. 
Nakfađem Zygm. Schlettera. W. Wroc{awio. 
2 Tal. 



U 14 br. Nevena u opazki 3. g, 5. „Kratkoga krasoslovja** na str, 2l9. ima se n mlato 
Jugoslavenskom, staviti: „slovenskom.** Isto tako u §. 6, ilr. 222. imastati: nolriai^,.. f'ro?. 



fierzoliskom narodne Uskarnice Đra. L j u d e v i t a Gaja. 




KabaTiit I poiićiil Usti 

Odgovorni urednik: 

JHLirko Bogavić, 



9r*l b«l]«triatMki časopis islasi pojirMovaajm Matice ilirak« avak« veselje jedanput i to « <«tv*Hak aa eiloaa arka. C4aa 

■a j« aa fodiau aa domaja boa poHarine 4 for sr. — aa iaraajak« a poitariaom 5 for. ^r. PradplaU aa pol ili aa la- 

tvirl go4. prlm^raa ja gora aaaaaiaaoj eilogadi&ajoj aJai. 



Broj 16a U Četv6rtak 15. Travnja. 1852. TeČSU !• 



Ila|iila4|a pj^amlcaa 

Od Ljuđ. VMkoUtdffDića. 



Slniai p&me, kako lipo svone, 
IxabraBih rdćih pme, 
$▼6 Sto Ijabav aa^ja, kaiu one, 
Sluieć diku, lovor, krune. 

Ali p^ame — m^T« sn slamei^ 
Ak ih ćnvstvo neniiie; 
Anđeli bez krila i uzbitjenja, 
Padaju ave većma niže. 



Sluiai kak ae ptice g^laa rasUva, 
A1 nenmii ita to znači; 
Jerbo ptica skroTnim glasom piva, 
Neće da ga protumači; 

Zato volim ljubit Ivoja liea, 
Šuteć tebi. beačditi, 
Najslađja je, včn^, to pčamica. 
Nju ćei lahko razumiti • . 



Devirli 1 Kaledljer. 

(Iz zbirke narodn^i pripoT&itih). • 

Od M. Stojanomća, 

U laii Bu kratke noge. 

Narodaa posloriea. 

Bio je nčki dervid a dvoru kod tarskog cara kao dvorski prorok. Taj 
derviš bio je čovik prilično naoian u svomn lanata; nu ne toliko učen, koliko iu^ 
kav, i pun lukaviline, kao nolavica lisUu Turci su sudili i mislili o njemu — nikad 
bolje — da je pun znanja i včitine, a drugi ljudi, koji su ga poznavali, mislili su i 
govorili da je pun bisa, pun zle^ pare — mutivoda. — Kako bilo da bilo, nek mu bude 
na lukavoj duši I — on je bio u velikoj milosli kod svog cara gospodara. Car se je 
š njim zabavljati običavao cčle dane, sad o koranu, sad o tolmačenju rččih turskog 
proroka Muhameda; sad su jeli, sad kafu pili, sad pušili, il su se 6etali: i sve to 
anOi m em i njegov dervii po izgledu svoga velikoga svetca u dženetu. Kako su 
onT oatlddovali svetca i kako su mogli baS sve ono činiti, ito Muhamed u dženetu 
fini? -* Kako ne? — la imao je car derviSa za proroka i velikog mudraca, koi je 
u osobitoj milosti kod svetca, a car kao mogući gospodar i včrni slčdbenik Muha^^ 



- 242 - 

nfedo? hotio je uiHk u srenm i BV^iemm •MlMt^ati svelca, sato Je obiAifee uvćk 
pitati svog modrog đervita: ^Huseinel šla ^Sm iiad svetac o dženetu?* — ^^Sad bad, 
care gospodiael^ odgovorio bihikavi dervfi ^sad jede.^ Đragiput: „pije kafii^^ dra- 
giput: „care gospođine 1 6a4 pu6i svetac** đf«iglput: „sad se šeće, sad jaH, aed mi- 
riši cvčtje, sad se klanja dragom AUi, sad se kupa^ sad plandiije, sad ovo, sad ono 
čini^ i t d.*' 

Uvčk je tvčrdio lukavi derviš pred carem, da svetac čini ovo ili ono, ako 
se njemu istom prohtilo isto činiti, te je^t, isfko nm je iskalo sdrce jesti, ili piti, 
pušiti, Šetati se, jašiti i t. đ. tad je on mvAk kaeao baru, da to isto čini svetac Mu- 
hamed. „Pekel peke!^ odgovorio bi car, „dakle ćemo i mi to isto činiti 1^ 

Tako je i bilo. Al diuP<>s^ ^^^ jo do^o ^^^ na io^ da dervii aqe niti če<» 
kao, dok bi ga car pitao, Ćto čini svetac, nego bi on sim, kad mu se probtilo ovo 
Hi ono, opomenuo cara: „Vrčme je, care gospodine! da pijemo Sećerii-kafn i t. d.* 
Sto od^H, to i Turci, veli poslovica, tako i car činio je Sto (derviS, bu- 
dući je car misM; da ono isto čini i svetac Muhamed. 

Jednom pade nčkako jm fefn cini, upitali swf a derviša : „Kaži der ti meni, 
Huseine! znadu li i drugi odže^ i^ovi^ kelurijeri, i sveštenici drugih včrosakoaah, 
što njihovi svetci u njihovom di^jonetu čine, kao što ti znadel, što naš svetac čini?*^ 
„Jok care I^ odgovori derviš, „jok, nipošto neznadu, to samo ja znade« po osobitoj 
milosti našeg veHkog proroka Muhameda, koi je samo ^ stoj om dčcom, sa Turcima 
u d|enetu, a svetei drugih vSrOizpovddanjah skitaju se sa svojimi slčdbenici kudkamo 
od nemila do sedraga, aid dćrveta dO kamena, kao krive duito.^ „Nekjelo, nek^ od- 
govori car derviSu, „ifu ja bi ipak imao volju eglendisaii o tom sa jednim ođžom 
druge včre; da vidim, što hnađu i znadu drugi. — Zaoto čuj li Huseine I idi pa mi 
đovedi amo jednog kaludjera iz manastira.' 

Car zapovčda, derviš mora slušati, bilo mu to milo ili mdrzko. 

Poplašio se bio derviš iikiivfaBJi fčrOBakendkih stvarih, tim više. Što je 
cara za nos vodio i varao, da si rame MoCe mazati dobrim salom bradu i bdifce. 
Pun smetje dakle ode derviš po kahiđ(|era. 

Kog' ereća iz isvega imehkog krila perine, taj se stčrmoglavi u kameno krilo 
nesreće* — 

Kahidjer se l^ute popIaH, kad ga pozove derviš strogom rečju pred cara, 
veleći mu: „Ćug li kaludjere'I ako 'iKfSeRš, 'da li skoro opuzne ^briEida na ktfleu, a ti 
melaj mnogo pred silnkn carem, nego više muči, IStrepi, turiaksaj , Uoni dušem, o- 
supni, pobudali! •— '^ 

„Dosta je, dosta,' odgovori kaludjer „lako baS neću, to bi bilo odviSel' 

„Jok I' produlji derviš, „jok! nemoj se podvatiti mudrovali pred iđlidm ca* 
rera; te nije za vaše ljude!' 

Heđjutim prispin oni pred cara. 

Car «pita kaludjera: „Bora M kaluđjerel prarve mi kali, da li ti %nai; Što 
dini val avetao na onom svdtu?' 

„A tko bi to mogo snati, čestiti sira care!* odgovori kaludjer „to sam Bog 
Mudo, a ljudi nemogu znati' 



„Pogani jedna I* plaa^^car ^Mfvral to; #» tUii ovoga denrija, on znade 
svaki £as ilto £im naj veliki svalM « džaneln!^ 

Kaladjer prikim okom pogleda na derviša i makne ramenima, a car dalje 
reče: ^Pogledaj ga dobro, taj, taj isti nade!' 

„Valaha znadem I' progovori ponosno^ l)a1iato derviS. 

„Čd li ti to?* reče car dalje, pogiedavji oStro kalodjera. 

Kaipdjer opazi b£rz#, s kim iim posla, i dosčti «• uvoaiS ■ napMk ddrzovi- 
tog derrtfa, pafc zamoli eara: »Moćai veliki care I doppali, da li ddlom đaiiaiem ne- 
iitiniloal 'đerviSev« kvaslanja i tvMjeoj«. Daj nam ame 4ončti^aft teiak pun mli- 
ka i Irf kooMdiia UAa.« * 

„Nek l»«de* rate car ^da vidim kuraka «iiidroii.' ^tdimo^ niMtari kialudjer 
^fšđimo #ko ovog stola**«- Sad daj nam 8vri[omn^ tobi caro, imbi i dervita po je- 
dM pMliai.« 

,AIi 8to to da bude,* opita clervii? 

Jtv^l H Httseinaf* reče «ar, ,,da vidimo, iko je izmedjn wm dmjice bolji 
majstor a švmim zanats.^ . 

„MoČBi oareP opet progovori kaladjer, «dn^i Ai tvoj komad. iUfea u svoja 
pMliei^ ja ći moj u mojoi a deriii »ok »droki m svojo, ali samo «^ sltiio/^ »To je 
Iricaria? amčia se opet dervifi, a car: «Ćati Huseine, ćati, pak dmM, vidil ćemo, 
kud kamo li niiani 'hmar.* 

9BV0 gotovo je droUjenjet^ veče sa nčko vrčoM oar. 

Sad ozme kaladjer jedau plHie« i oaspe q čanak, pak drofu asme i trača, 
a najposlč laH badika i promMa svo ono drob^'enjo a mičku, pak mče: ^Sad derviio, 
ako si znajući maoga, i znajući, što ičiai isti svetac Mohamed a džepotu, *--^ Sto jie 
leiko iMtA — kajd ovo drobljenje a čanka razaberi, I to tako: ono carevo na c»*- 
rova plitip povrati, svoje na ovoja, atoje na moja; pak ću C onda kiiml koliko znarr 
deč, Uo biva n dženela. Bjtonet je daleko, a Čanak je evo pred tobomi* 

Darvit odgovM»ri porogljivoi »To su trice, io nije nitta, ai}® vvčdno bavit 
se s time.*^ 

»lesl bre!" ^mriU oar ^daj razabiraj droUfooje, ili tećoi vole maiat se sa- 
mnom a jedan čanak*« 

^Vfčra moja, care mogući« odgovori zabui^eni derrifi »io nije n stanja činili 
oiH išli itejtan, niti tovaj djour, kaladjerski lojtan;^ « 

^Ja,« odgovori kida^ ^aisom so nili bvaatao kao ti, moj 4ervite! vidiš U 
aad moj bafcati kom, da ta kratke, noge a hSAA 

j,yalaba pravo voliš kaludjere!« opet car reče, »pravo velič. Čanak je evo 
pred Dami, pak nismo u stanj« razabrati troje drobljenje napose, lako da zaisto moje 
4 me«, tvojo k tebi, a njjogovo k njoma dodi^^; -^ n dienot gdč je? -«- to sam 
drmi AkM anode, pak da bi mogo darvii znali, ito ondč čini svetac, to sad tek 
'Vidim da n^e moguio.'^ ~* Car zaton nađvi rajA)orita koindjera, a kimbenom dervišu 
fnjeono rate: »Nosi osi se odmak izprod očiuh, ako nećeš da to kaznim radi laži- 
irog loaig ffotmija, kao što li zaslaftio I« — Kaludjer i derviš odoše, a narodna po- 
liovioa, da la nojmo o laži kralke noge, na novo se obistini. 

16 ♦ 



- SM — 

HMitkO kMIMMdOVf •• 

Ođ profes. fe. Macmma. 
(Rad«Qe.) 

n. Dio pripoTedaJaĆL 
S* 10. Pravila obćenita. 

Dočim nam lirik kaže, što biva a njema priobćivajaći nam svaja ćatjenja, 
kaže nam pianik pripevidni (epižni), Atojesi isvan njega, ili pako tlo se je 
dogodilo« Dakle nam prikaiiva, ito I njime, S njegovim bi^em nije jedno isto. 
Sve, 8to god ima na ovom oriadkom svčtu: Zemlja i* zvtede, potoćići i rtke na 
pov^rdjo lemlje proUvajnći ae, gornća njezina 'utroba, sa svojom gore i planine di- 
ittćom parom a osobito dovik a Ičpoj svojoj bogosličnoj, oriaSkoj, strastnoj, Ijobez- 
noj i strainoj slici, sve to ma je predmet za veličanstvene prilike, za gorostasoe 
pripovisti« 

Čim živahnie nam prikaziva pćsnik prilike ove, tako da se u njih kao a 
kakvom ogledalu gledamo, čim vize izobrazuje se a njih čovMi po svih svojih raz«* 
mdrih življenja, &m već nam ptsnik sirce nadabnjiva i uzdiže, tim točnie, tim sa- 
vdrSenie izustio nam je on ideu, koja mn napunjiva sirce istom onom gorućop va- 
trom božanstvenosti. 

Za čudo nam je, al' je ipak istina, da ćovšk lasnie obratja oči izvan samog 
sebe, više na stvari izvanjske, nego li na onutimje, na duievne; ili što je jedno 
isto, da čovčk lasnie razumčva narav izvanjsku i dčlotvore čovččje, nego misli i 
ćutjenja čovččanska. To je uzrok, zaito volimo sluiati pčsnika pnpovčdajućeg« 
nego li pčvnoga. Pčvaj dfitetu pčsmu liričnn, pak ćefi vidčti, da neće toli pozorao 
paziti, koliko će poslušati, kad mu zapčvaS ili staneš kazati što o I&aljeviću Marko, 
Kosovom polju, ili o drugom kojem dogodjaju. Iz tog istog uzroka izvire^ i to, da 
se gotovo u svakome narodu nalazi više pčsamah pripovčdajućih nego li liričnik. 
Pregladaj cčlu Vnkovu ili Vrazevu sbirfcn jugoslavenskih narodnih pčsamah, pak će5 
lahko prebrojiti lirične. 

A šta upravo spada u pteničtvo pripovčdiyuće ili eplčno? Uslčd' različnogra 
opredčijenja bit će i obseg različan* Nčkoji kažu, da epična pčsma jest svaka ona 
u kojoj nam se pripovčdajn čini za c61o čovččanstvo velevažai, velikimi junaci pro-^- 
izvedeni. To je upravo pčsničtvo epično u smislu najstrožiem, i toga 
smisla diržali su se stari Gdroi i Rimljani. Ovamo spadaju n. p. prostonarodne o 
knezu Lazaru i Milošu Obiliću na Kosovom poljp; Osman Gundulićev, Konrmđ 
Wallenrođ Mickievićev. 

Za naših vrfimenah ovo opredčljenje neima više valjanosti. — 

Drugi opredčljujući ovu poezyu onako metju u taj razred ptsme, koje pri««- 
pov&daju kakve god čine čovččanske. A to je pčsničtvo epično ili pripovčđajaće 
u užjem smislu. Polag toga bila bi pripovčdna i ona prostonarodna pčsma niala^ 
ruska, u kojoj kozak umirajući na tudjoj zemlji, včmom svome konju naručaje, da 
mu odnese pozdrav k svojim milim i dragim u domovini. (I u Slovenacah ima jeđnm 
takva pčsma, koja će, sva je prilika, biti s onom iz jednoga istog izvora.) 

U najširjem pako smislu pripovfidna svaka je ona pčsma, n kojoj pisnik 



-• 245 - 

pripoTiđa, ito je bilo, fli 8lo bira joi iBran njega* Ovo se opredOjenje od predjaš- 
Bjega raslikoje same o lome, ito u najiirje opreddljenje spada i opis* 

Ćin pripovidni valja a) da je za poeziju prikladan; i da je zanimirza slu- 
iaoca ili filalelja« A to ee dolračnje time, čim se izaberu osobe đilujaće o pripo- 
visli samo velestasne, feKčanstvene napinjajuće sve svoje i duievne i tdlesne sile, a 
posKdiee da su velevažne. Osobe doha i postupanja svagdanjega nikada nisu zani- 
mtve; jerbo Me nas nuka k poezii, ako li ne ona požuda otresti sa sebe prah svag- 
danjosti, napuniti se viijih ideab t. j. uz pSsnika uzhititi se? — b) Čin valja da je, 
rekao bi, Bpa puna iirokih granah i zelena listja t. j. da nam kaie £ov6ka u što 
većih i zapletenih razmčrih; jerbo čitatelj hlio nehtio istu svoju osobnost sodi u 
onom istom stanju, i razmiiljava, kakvim bi se on sšm načinom iz jednakih zaple- 
lakah izvuko. — c) Ćin valja da ima barem poetičnu istinitost I. j. pčsnik 
noie ga s<m izmisliti, ili ako ga iz dogodovštine uzme, može ga preinačiti i po 
svojoj ćudi i namčri. prikrojiti* Ova poetična istinitost javlja se osobito u strogoj 
dosičdnosti (c.onseqnentia) risajući značaje, i u tome, daše pfanik opisivajući dirži 
narodnih običajah isto onako, kao Što su nam poznati. U tom obziru pogodio je* 
pravu žicu Gundulić n, p. u Osmanu pčv. VID., opisivajući veselje pastirah, ili u 
pCv. XIX., gdč se Begom posve onako kretje, kao što gnslar n nčkoj sirbskoj 
narodnoj pčsmi pripovAda za Sćrbkinju. 

Nijedan dio pčsničtva u nas Jagoshivenah neima toli krasnoga voća, kao 
upravo ovaj. Pregledaj sćrbsfce i siovendie paostonarodne pčsgae, i vidčt ćeš, da lu 
gotovo sve pripovčdajoće. Isto tako ima i od nmčtnih pisnikah malo ne svaU po 
gJikojn takovu. 

|. 11. Vćrsti pčsničtva pripovčdajućega. 

U nijednom raidčlu pčeničtva Jngoslavjanskog nije tako težko rairedjivaqe| 
kao klo u pčsničtvu pripovčdnom. 

Tko hoće da se dćrži načina, kojim inostrani krasoslovci raidčljivaju ovu 
strnim poezije, imao bi ju na slčdeće razmetnnti vćrsti: 

1. Na Opis; 2. na Selanke (Idjilia, kojim je po našem Sudu bolje mčsto 
u IV. d«u t. j. u smčsu); 3. na Legende; 4. na poetične pripovčsti; 5« na 
Ballade i romance; a 6. na Epos ili junačke pčsme. Nu ako Ballade (ta* 
lijanskoga) i romance (španskoga izvora) u domaćem svom promotrimo značaju, ne- 
imai u nas mnogo takvih pčsamah. — 

Sčrblji razdčijivaju sve svoje pčsme prostonarodne ^na pčsme junačke 
(koje ljudi pčvajn uz gusle) i na pčsme ženske (koje pčvaju ne samo žene i 
dčvojke, nego i muškarci, osobito momčad, i to najviše po dvoje u jedan glas. 
Vidi Voka Stef. sčrbske narodne pčsme izdanja pčrvoga I. str. XVII.) Junačke ove 
pfane pripovčdaju u obće slavna dčla kakvoga junaka; a ženske pčsme opčvajn 
kntje i manje pripovčsli raznog sadčržaja. Usičd toga mogle bi se sve kratje, 
nefnaačke ovakove pčsme nazivati ženskim i, ili kome se to nebi dopalo, neka ih 
zove ženskim! pripovčdajućimi. Poljaci i Malorusi nazivaju ih ^Dumj^ ili 
»Danski^ nsičd besčde d u mati.*) 



*) PtmmH^ duMif nui^ fcođ Busah i^mišlUi^ a kođ Bogarth j^^^^fiti.^^ 



- «« - 

Usldđ togri raamlil ćeiM taj rizdit, ka^ Sto $lMi: 

L Na Opis; 3. na tesake jpčame (medj« kojai spadaj« i Legeade) i 
9. M Jooafike. 

I. Opi 4 Jest pripoTManja predarata po ilid (forn)^ kakaT jasle, aekaie 
Aam dakle, kako ae 61a do gad ja, već kakvog jost lica. Opis jo dakle, rekao bi, 
sMka ili Up nailikovaB Uposloženimi ričmi. Pa koara da neigra sdree od raakoii 
dolevne gledajući Ićpa sliku iH kip, komu li neposkoći sćfoe snaUrijaći prednol 
krasan, podloiea asirnom pregledavanju, divljenju i ugivanju? *^ 

Opis na dva se aoože nadina nvesii U pćsmo. 1. Kio dio pripovddlijuoega ilt 
đramaliSfioga pfemo tvora. 2. Kao saraostojni pćsmoivor; i o lom ćemo ovdi govoriti 
potanja. 

Opia u tott smislu ima za predmet narav beaživolnu. šio iivi, mofa so kro- 
titi, mora se javiti u ćinu, a din nije predmet opisa. — 

Svaki pfismotvor valja da ima srćdotočjo ili jodinosl, 4akie i opia« Pčsnik 
predlaže sve predmeta opisanog dćlove doku čitatelja, nijedan dal|le dio pred- 
meta nebiva išlo sršdoloćje L j^ vez, koj skapda sve dSlove u ^đtid Ulo, « jodnu 
očlinu. -^ Ako pćsnik hoće, da slika Aaravi opisane Upali i nadahUO Matelju sćvoe^ 
mora da naol ju nariaa i n savezti sa sćrcem ćovČčji», narav tr&ba da je iittboloBii 
našega sćrca t. j. s radostnim da se raduje, a sa žalostmm da se žalosti^ kA^ Mmiv 
dakle valja, da bodomailjo vilo IMčno opisana; luevom lirićnomćutje nju stoji ona 
jedinost^ ono srCdotoćje takvih ptelnolvorah. Na pdrvih dakle Stibotih već moMI 
razabrati, kakvo je bilo a^tce opiaivajuće narav, jeli tuge ili Ijtfbavii ćeznutja iU gnjeva 
puno. Smilje drugčie miriše, zvćzda drugčie blista, potoćić drugćie ronaonl iovMni| 
kojega tćra žalost, nu dnomć^ koj je nadahnal ljubavi i pobbžnosti* Opis, koj ne- 
ve&o ovim nadiiioin narav sa sćroem ćoM^iili, beiživotnjo sa straritni dufievnimi i 
vćkovitimi, neimade prave valjanosti poetične. 

Osobito zanimlv jesi onaj opi^, kojim nam se pl^edatavlja narav fllmbolom 
včkovitosti, simbolom istoga Boga^ u loai bo stoji najveća i najvišja jedinoal; takova 
pčsma dirti u sćrca čovćčjai te mu liemoie lahko pradolćli« 

U nas Jugoslavenah od te vćrste pćsnih Aeimadio amOgo na iabot. Oilni 
malene slovenske pćsme ^^Uteu^ neima malo da niMa, ako nećeš^ da metneš n ova 
verst „Dubrovnik ponovljen^ od Palmotića* 

II. U red ženskih pčsamah idu sve one pisaše, koje Nfiroei zovu poetićne 
pripovćdko^ ballade i romance« Poetične pripovidko (narratfo poelica), 
pričaju nam predmotno ili objektivno kakavg od đogodjaj, gladajućt viio na isti pred- 
meXy nego li na osobe poglavito; a ballade i romance pripovčdajn snbjoktinio 
ili ćutljito gi^dqttći poglavito na osobe glavne. 

Čin mora da se pripovčda naravno, prosto i kao eHost jedna Ija ^ konca 
a to jezikom priUčnim ili shodnim predmeta Svome« Nn nii nećemo dulja pravila 
tomu da ustanovljujemo^ nili je od potrčbe. Čitaj pomnjivo Ićpe a osobito pro- 
stonarodntf nale pčsibe *) ove vćrsti, i podpuno naučili ćei se, kakvim načtnein irAba 
da se pripovSda. 

*) Evo ti, ito izobrtženi Ijnđi Bude o sitv. nar. p. Slavni Rub Bodjanski kaie: „Obći sn*^ 
nar, poei^e Slavoiiali pekuu|« •• « strogom ruflftčni| u barmon^i baoćj« ideoai.i Sormons 



- W1 - 

K ieaakim pteuiain spadaju tabp^er Ukn^ »uvvie legande t j. kratka 
pfiime pripovčdiUiaće nam pobožoost, koja a« trudi kroz iirnje ovoga iif^enja pat 
(iraoia oebeaom pronaći i prokArčiti. 

Ćin iy6xin kažo nam daklo sila poboinoali. Predmet oaina ae ponajvite 
11 pčrvainjih kćratjanatva vrj^men^ih« Tome alićan jost i slog (atib) t. j. miran i 
priprost. Ćin Talja mirnom i laganom nogom naprčd da stapa, rokao U) kao ito 
rika, ito teče po ravnuii, a ne bujno i goropadno kao slap, itoua ima i praskanje 
skače s visoke stčne u duboki ponor. 

Ime svoje legenda vadi iz latinskog; a srednjem bo viku nalazUe su se po sa- 
Bostanih (monastirih) knjige, u kojih je bilo od starine zabiljeieno, ito se imalo 
fitati Cguae legenda erant)» a saddržaj ovih knjigah bio je ponajvile u način pripo- 
visti opisan život j djanje muievab pobožnih iz pćrvih vikovah kirs^anstva. 

U ostalom u nas ima u toj strud puno narodnih pisamah, osobito slovenskik 
i mnogo cerkvenih pisamah iz škole dalmatinske i slavonske. -^ 

m. Junačke pisme. U svakom narodu, koj se je uzdignuo i popeo ba- 
rem na najnižji stupanj izobraženosti, naći ćei silu pripovidkab ukazivajućih na nje- 
govo prolaska. U takove povisti narod uliva svu svoju radost i tugu, i ito je u 
minulih vrimenih dimulo u njega, to on u različite forme odiveno rado pregledava, 
rado sluia i piipovida, niti će se toga posla ikad iiasititi. Da) da takov narod jol 
rado piva, i vidit ćei ^sve ove pripvidke kra wio o pčvane; u njih imat 6e narod 
sridotočje čile svoje poezije, a i ostalo njegovo miSljeige iaaati će na sebi pečat 
taj. Tako je od girčkoga naroda opivan fe oj trojan ski; od Spaoskoga Gid i Kario 
Toliki sa svojimi vitezovi, od Burgundah Chriemhild i Sigfrid, od Malo-Rusah straSni 
ratpvi s Tatari (Perekopci), Turci i Poljaci, od Sirba^ab kabna bitka kneza Lazara 
1^ i^osovom polju. Takove pisme punim pravom nazivaju sa muikimi ilijunač- 
kimi i pivaji se^od ustah do ostah, od roda u rod, dok isti nije oduauro duhom^ 
Kgd Girkah isto tako kao kod Malorusah i Sirbaljah pivali su piime te obično 
starei, a kod Sirbaljah ponajviSe. slipci, (kao ito se i o Homeru čita, da je bio slip). 

Dodaj joite k tome, da gdikoj pivač najkrasnie od ovih pisamah sigedini 
t j. sastavi u jednu cilinu, i dobit ćeS najveći pismotvor, ito ga može imati poezija 
proatooarodna; i takovoj pismi nadčva se imejep^os, i poito je složeoa od pisa- 
mah prostonarodnih, kaže joj se epos prostonarodan. Ovim načinom složene su 
po mninjih mnogih učenih pisru^ Iliada i Odiseja, istim načinom Cid i Nibelungi, i 
sva je prilika te bi se mogo 1 u Jugoslavenah složiti epos a ono od najstariih junačkih 
pismal^ nu k tome triba genija kao ito biaSe Homer. 

Evo ito kaže o tome poslu već gore spomenuti Bo4]anski: »Kismo uvireni, 
da bi čovik s istim jjfifitičmoi čuvstvom od priležno skupljenih bistoričnih pisamah 

Stebalijafa i Malorusah mogao sastaviti pisan kao jednu sistematičnu cilinat, tako, ka- 

III • 

m^^u mitUma i 6t¥Blvoiii i igiBini obrason i iirMon, ođ koKh n9«<lBe aaugvinje dinfo, 
Bjiprotiv pronicavima se majemno, aUv^jn^i ae n avih točkah, gdć ae J^dno ^vogoga đotakaa.*^ 
(Lćtopia adrbake matica a 1839 U. str. 43.) A u ndm. časopisu „Gtfttiiifer gelehrte Ansei- 
f M 1823 kaia alaaoviti Jakov Grini razsa4iiva)aći Vukove iiđaaje nar. nalili ptemah aie^f« 
inim ovako : „S naSimi mislima o nčmačkih nar. pćaamab nedaju ao ove (to je a^rbske) pođ- 
nipeito prispodobiti. Uto. nar. p. imadu n formi ndita neotesanog, koje nalaiimo svuda u 
proitih narččjib; ona u sad&rži^u neokretiioat neaavMenoat. . . . S^rbake pako p iame imada 
cial, doatojan jeiik, din pripovdsti jest svuda dovdrsen, neiapieten i vaa rasgovetan od po« 
Min do kanca. — 



— »48 — 

kro nam predstavlja Iliada, i. j. mogao bi sastaviti kakvu tlavjansko Iliađa. Saddr- 
žajem Iliade mogla bi služiti borba Sirbaljah s Tarci za nezavisnost; a za pred- 
met liiade ukrajnske podobna borba Kozakah s Poljaci. Točkom početka pdrvoj bio 
bi nesrećni boj na Kosovu, a drugoj isto tako bitka kod Pjatke (ili ubojstvo Pi(o)- 
đkova, inače Sdrpnjaga u Lavovu). — Od pčsamah obiteljskih (porodičkih) itd. mo« 
gla bi se složiti slavjanska kakva Odyseja.^ 

Iz svega toga lahko ieš uvidčti, da narodoe epopeje nemože biti u naroda, 
koj neimade velike prošastnosti, slavnih dobah bistoričnih, golemih jonakab itd. 

Što se tiče poučne epične pčsme, to i ova ima za predmet ponajviše 
kakav mu drago velevažan dogodjaj iz dogodovštine naroda; tako n. p. '„Aeneis*' 
Virgiliova, ^Konrad Valleorod^ Mickievićev; itd. Nu ova zanimivost narodna rnofb se 
takodjor nadomčstiti s dogodjajem važnim i znamenitim za cčlo čovččanstvo, ili ba« 
rem za veliki dio svčta, a koj spada i narod, za .kojega pčva taj epos. Takov pred- 
met ima n. p. prekrasni ^Raj izgubljen^ Miltonov, ,,Kristiada^ Palmotićeva, ,,Jeruza!cm 
oslobodjen^ Tasov, ^Hesias^ Klopstokov; a i barem pončsto ^Osman^ Gondulićev, 
u kojem se opčva slava Poljakah, dakle naroda od kolfina slavenskoga* — 

Kao Sto svaki umotvor'i epos, bio on prostonarodan ili poučan^ valja da ima 
srSdotočje svoje, kojega se ddrže svi razdčli kao grane stabla. U pčsmah žen- 
skih nije baS težko postaviti tu točku zarad kratkoće pčsmotvora; na muCnie je 1 
težje u prostranih pčsmah. Ovo srčdotočje metje se ponajviše u glavnu osobu 
cčloga čina. Nju pčsnik oblači svimi krasotami; iz nje, kao zraci iz sunca izvire 
sav čin i sve ostale l[>sobe, čini se, kao đa su samo zato upletene , da njoj (fodSlji- 
vaju više krasote i od nje dobivaju valjanost i vrčdnost. Al nedaja joj ipak ovu 
visost sile tčlesne, n. p. hrabrost ; u čovččanstvu bo svuda i svagda podlaže se vre- 
menom tčlesna sila sili duševnoj. Tako stoji knez Lazar, mudroslju i svčtiim s^jim 
duhom uzvišen kao srčdotočje obkoljen od Nestora s^rbskoga Jug-Bogdana sa*1te- 
vetoricom Jugovićah, junačkih sinovah; oko Lazara v^rte se kao zvižde oko sunca 
i ostali junaci: Miloš Obilić, Vojvoda Janko, Ivan Kosančić, Milan Toplica itd. Čim 
preminA Lazar, neima više srčdotočja za ostale junake, a i poslč nesrčtne bitke ne- 
kaže se više o junacih sdrbskih znamenitih stvarih, samo o Lazaru pripovčda nam 
narod tužnU pčsmu, kakoigdč se našlo sveto tčlo i glava Lazareva. Pčsme o Matku 
Kraljeviću čine za se drogi razred (cyclum), imajući srčdotočje u istom junaku kao 
representantu poštenja i tčlesne sile naroda sčrbskog. — 

Najvišja vrčdnost čovčka sastoji u tom, da se junački suprotivi svim 
nezgodam dirajućim u njega, da se bori sa zlim udesom. Jakost čovččja izražava se 
lime, da se neuklanja navalam nesgodah, već da se stalno i krčpko dčrži onoga, Sto 
mu kaže zakon zapisan mu u sčrce. Za uzvisiti ovu borbu može se uvesti u pri- 
povčdne pčsmotvore čudnovato ili nadčovč bansko I. j. višje nadčovččanske 
sile, koje se sđružiše s jedne strane sa suprolivnici glavne osobe ; a kada uslčd toga 
takovim suprotivnikom nemože odolčti, dodaju se uslčd toga i od druge strane sile 
nadčovččanske, koje se slažu š njim. Nije li dakle zanimivo> kad se sve sile naravi 
podigoše u borbi čovčka s udesom? — Ove sile nadčovččanske različite su pol«g 
razlike mišljenja i včre različnih naredah; u Iliadi ulogu tu igrigu starogćrčki bo- 
govi, u oslobodnjenom Jeruzolimu kdrstjanski Bog i pakleni vrag; čini se kao da 



— 249 ~ 

ttaiemu naroda «e8l«]i do sirca ćndaofiio o poesiji, Jerbo niti u nAopisu kraljo« 
dvorskoBA, ntii u Igoru^ niti u naradnifa naiiih p^amah neimadeaio titatakroga. Samo 
Gandulić uveo je u pćsmotvor svoj po svoj prilici polag Torkvata Tassa vraga pa- 
klenoga. 

Za Bareienje i uviieojo čina glavnoga obitevaju pčamd upletati i tino 
priloine ili epizode t. j. čiDe,'k6ji diraju u Čin glavni samo u toliko, da ga ili 
podopuru ili bafem prčče. Uplitjući ovakove epizode valja da pčsnik pasi, da to uple- 
tenje nebiva ondč, gdč je glavni Čin dodao u razvitko svome do onog stupnja, gđ6 
je već, relao bi, uzeo mah tčćaj dogodjajah. I glede na to, čini se, daje zaid sputa 
Gondulič u pčvanju devetnaestom. Osobito u Kristiadi ima mnogo prekrasnih epizodah 
i to Iz stare dogodovštine židovske. 

Dosada govorili smo o epopeji u strožjem smislu. Ptenik medjutim mole 
opžvati i kakav god drugi dogodjaj važan i zanimiv iz življenja obiteljskog, i ova- 
kova epopeja naziva se 4omaća iU obiteljska. Takva je ^Odiseja^ gčrčka, 
tekve ,,Ruslan a Ljudmila* i ^Onegin*^ od Poikina, ^Pan Tadeusz* od Hickievića, 
prekrasna ,Maria^ Malezewskoga, takav „Kralj dečanski^ od Subbotiča i prekrasas 
j^Kdrst per Savici^ od Preierna. U včrstu izmedju ovih i epopejah u stroiiem smislu 
spuihi prekrasna „Smčrt Čengić*Age^ od Iv. Maturanića. 

(DaQe Mdl) 



Slaveirf. 

(b „?oj6Bimct -Bhrhtkog naroda,^ od Dan. Medakovića, u Novom sadn, 1851« kigige pdnre.) 
^ hvađio Kt. Još. Veselić, 

U širokom svčtu našem ima, kao. ito je poznato, mnogo različitih narodab, i 
ovi se dčle po jeziku kojim oni govore* 

Ali izmedju mnogo ovih naredah zauzima u Europi najviše mčsta narod Shi- 
veiiski. Njega ima u ovoj časti svčta više nego i jednog drogog naroda; ima ga 
oko 80 milionafa ^dušah. 

Ovaj* Slavenski narod takodjer se dčli na više granah i to po razliki i go- 
vora. N&kad s^ svi Slaveni morali biti jedan narod, a po svoj prilici govorili su i 
jednim jezikom, I dan današnji mogu se svi oni razumčti izmedju sebe. *) Svi su 
Slaveni sinovi i potomci jednog koična slavenskog. Kroz toliko silno vrčme njih su 
različiti dogodjaji razdvojili od zajedničkog života, razdvojili su ih u nečem u govoru^ 
zatim o ddržavnom životu, u včri, a i u samom imenu. *^) 

Postanak naroda slavenskog nemože se ogledati ni znati« Moglo bi se reci, 
da je Siavenah bilo od kad je svSta i včka. Povčstnica obšta spominje ih, istina, tek 



^ Da 06 učeni SlaToni na b^nu raku iimedju sebe rainmšti mogu, to-aiiTeć mnogi nćeni Sla- 
veni posvjdočilil 
**) J« kanim obtlodaniti dšlo pod imenom „Imenoalov domaćeg bilja*' pa osim, Sto sam n le* 
Čenom „Imenoslova*' svaku raitei domovine naSe nčmecko-latinski protumačio, jol sam kod 
gdćkoje: čtako, poljsko i rasko imenovanje priložio, a to sam ix dvostrake svčrbeuMio, pdr- 
TO : radi sveobite uzajamnosti Slavjanske, i po tome drago : prispodobljavajući nas jnino-sla- 
vensLi jefik i naimenovanja ramovčrsioog bilja i koreiga s rečenima slavenskiiun, imao sam 
eUj i domorodnu ie\)u : da svoje otačbenike probudim i poiorae učiaim aa Češki, poljski i 
ruski jezik. U ostalom kako započeto ^^Domaće Biljoslovje* izpod tiska izidje, i ovig ču plod 
ne malenib tradovab mojih — amo dovojjjan broj predplatnikah imao budem — u h&A svit poslati. 



~ Ud ~ 

od |K«odje»|ft IniMvog, aK odmah ib je tad bilo valjda iilo o?aka MiMfc^, kao ilo 
ib > dan daaas ima. Na s^oki na&i Slaveiii ao tak# ialo stari kao laa koji divgi Bu* 
ropejaki narod* 

Kao god 8to se nezna za postanak naroda slavenskog, i za pdrve vikove 
njegovog divota, lako se nezna ni odknda imi ovo ime njegovo. Kao ailnl i mno- 
gobrojni narod izišao je on u jedanput na oii dragih naredah pod imenom »Stavenah.* 

G^ci i dnigi narodi označivali trn ih pod imenom Skitah i Sarmalah, ali 
80 se omi medjnthn već Slaveni zvati. 

Docnia vrfimena, Bog zna kakve okobosU, razdilUe ao slavenakji narod 
na viie granah* Moie biti da so se Slaveni, kad su aa jade umnožili, jo8 dok aa 
zajedno iivili, izmedju sebe po različitim kolčnima i razUčilo nazivalL Mi taj slndaj 
vidimo danas kod sviuh narodah, i kod istih nas. Lahke je moguće, da su i Slaveni 
joit za vrćme zajednićkog života, danainja gkvnia imena slavenaka n sebi imali* 
Docnija vrimena radjala so nova imena, Sto je vfirojatao.« 

Stalnoga mćsta, ili stalne svoje zemlje Slaveni nisriiMili. Svi su narodi na 
■ttobko vćkovah prie Isokčrsta iSli od mćsta do mćsta, ili iz jedne aendje u drogu. 
Tako su tamarali i Slaveni. Nčki tvćrde, da sn oni i n Azii bili i odtad se pp 
Europi razsuli. NajviSe su oni iivili o sćvemoj ćasti Europe, ad kaapiakog i cte- 
nog mora, do rćke Elbe i Tise. Gćrci su ove zemlje, u kojima su Slaveni iivili, 
zvali „Skitia^ i nju su opisivali kao sčvernn pustinju, u kojoj je kroz osam mćsecih 
zima. Odtale so naBi praotci izselili se u danafinje naše zemlje. 

životu ovog naroda slavenskog povCstnica obšta slabo ili ništa nespominje 
do onoga vrćmena, u kom su se današnji Hćrvati, S6rbi i Slavonci izseljavati poSelL 
Kako so oni živili, šta su radili, gdć su i s Um vojevali, šla su i koga vćrovali, ka- 
kov im je obraz dćriavnl bio, -r- sve se to. podpuno znati nemoie. 

Pored sve oskudice u opisivanju života starih Slavenah opet se zna o njima 
ovo: 

Gostoljnbnost bila je kod njih velika. Oni su svakog putnika predsrttali, 
dočekivali, gostili radostno, sprovodili i jedan drogom k^o amanet prMavali. Kej nije 
ove običaje sveto izpunjavao, bio je gonjen. Ako je domaćin iz knće. kud izašao» on 
je kuću otvorenu za putnika ostavljao i jelo za njega priugotovio. Razbojnikah* medju 
njima nije bilo. Kradjajebila slobodna samo onome, koj nije imao s čim putnika ugo- 
stiti, i to u onoliko, u koliko mu je zato dosta. Velika ova gostoljobnost odćržaia 
se je i dan danas kod mnogih Slavenah, a valjda nigdč vlie nego kod nas. 

Do hristjanstva, kao do vremena, do kad su Slaveni s drugima narodima 
alabo imali posla, potrSbe su njihove bile malene; domaći njihovi proizvodi namirivali 
su sve njihove potrćbe. Tćrgovina je po tome bila sva u promčni; za novoe nisu 
znali, i zlato im je bilo kao i druga roba ili espap. 

Svhrka je u Slavenah bila ista ova današnja. Gajde, svirale, dvojnice, frulje, i 
gusle su imali stari Slaveni. A igre sn u glavnome takedfer bile ove današnje. 
Promine, ako kakovih ima, moraju biti neznatne. 

Hćrvanje, bacanje kamena, skakanje itd. bilo je i kod starih Slavenah, pa 
ostalo je i danas ked južno^slavenskog naroda u običaju. 

Kad au u boj polazili , svirali au, igridi i pćvali te tako opasnost pred« 



— au — 

stojeća presirali so stari SlavMr, (motci naii. A to je kod nategfa naroda i dan 
danas običaj.*) 

U svom zanemarenom i neprosveljenom stanja Slaveni sa se najprie klanjali 
Ijrome oružja. PosU sa virovali jedhoga Boga, koi je, po njihovom mnSnju , gor£ 
nn neba sšdio. Ovaj je Bog, po njihovoj vćri, bavio se na nebo, a na zemlji po- 
stavio je drage nižje bogove, dčea svoju^ da S njom npravljaja. Bog% na nebu 
ivali 8u oni ,,bilim Bogom.<< Hramove njem« nisu podizali, jer su virovali, da 5 njim 
nemoga biti u savezu, nego da se na ore manje moraju radi svojih potrSbah obratiti. 

Od nižjih ili zemaljskih bogovah bio je p6rvi ,|Peran/ bog munjah i bog naj- 
starii na zemlji. Do hristjanstva Slaveni su' se ovome klanjali. Lik njegov bio je u 
Kieva od ddrveta, glava od srebra, a bćrkovi od zlata. Za „Perunom* je bio «Lado,^ 
Bog ljubavi, ženitbe, sloge i sreće« Ovaj ae i danas spominje. U Rusah, Sćrbah, Hćr- 
vatah i Slavonacah dčvojke svake godine iđa kao o nćkakvu litiju od sela do sela i 
pćvaju poznate fišme ovome «Ladđ.^ Mi je zovemo ^Dodole.^ 

Ovaku zabavu ima mladež obojega spola a Slavonii, naročito u Djakovitini, 
pćrvi dan dubovah u Drenjanskoj župi, kojom prigodom razne pćsme pćvaju, kao n. p 

1. 
Zapivala risa riba, Le^ ! 
• U jeiem, a lirokn, Let)ot 

U dnbokn, a Ti'soku, Leyo! 
Ii svojine, n tađ)iii6: L6l]o! 
Bvo dnin p^rti Santk LeQol 
Rako ptttigsmo, Lafol 
Bole zofo, La^ol 
U kollon, Letjo! 

2. 
Oj ptičice, LeQo 
Lastavice, Leljo! 
Nepadajmi, Le^o! 
Na livada, Le^^l 
Kefui mi« Leljo 1 
Nofam trave^ Le^ol 
U men* ima bratac, Leljo! 
Bratac lovac, Leljo! 
On 6e lebe uloviti, Le^o! 
Cara ćemo, Le^a! 
Tebe peUoniti, LeUo! 
Naiem Caru, Leljo ! 
Za kriucara, Le^o! 
S. 
(V kneievo dvorište.) 
Od dvora, do đvava, Lađat 
De kaeieva dvmra. Lađo! 
Hi amo vid% Lađo! 
Kaloper jarmovi, Lađo ! 



^ Ja sam Toć viSe pvlah prisnttvavao pti odlaska aale krabra Vasjka a boj, a naročito fod 

poviai« 



mm Mw ▼!»«* Tivv fniMiu pnviiMTVTMU fm vaiBSK.« BiaO ■nUFTV VaijKO U OOJ, f 

1850 gledao iam naSe krabre franiiare kad sa se ii Hitrovioe aa parabrada pat Iialia Icre* 
nali, da tamo la avoga «avi tojmn, te ta taai prigadan avkmli, igrali I pdvili« 



— 258 — 

Gd6 knei p^e tido, Lađo f 

A kneiica ipara. Lađo! 

Knei kii«iicn bađi. Lađo! 

U lice je (jnbi : Lađo ! 

Ajd ustaši tjnbo, Lađo! 

Doili fa nam kra^i, Lađo! 

Da ih danijemo, Lađo! 

Da fm đakat đamo» Lađo! 

Da ga fleialiBM, Lađo! 
4.*) 

Ođ đTora đo đvo^^ Lejo! 

UsUg, i poieUg, Lejo! 

Do gospodska dvora, Lejo! 

Gdi car Hrhel pije, Lejo! 

Carica nm slnil, Lejo! 

Is alatne bnkare, ftejo, 

Da i tebi dade, Lcgo, 

Kralju, sTČtli kraljn, Lejo! 

Kraljici banici, Lejo! 

I svakoj ddTici, Lejo! 
Polivanje vodom oa vodeni ili svdtli ponedSijak, kićenje cvfiljein o Ivanovu 
dano, ^kreanica ili Ivanjska svečanost,^ i tim podobni običaji i igre jean ostanci joS 
od neznaboinih vrčmenali naSih praroditeljah. Ali pored dobrih bofovah imali su ili 
vfirovali sa oni joSt i Boga sviuli zalah, ^Ććmoboga.^ Ovome su oni prinosili tako- 
djer žirtve i tražili so ga umilostiviti, da im zla i pakosti neCini. Ovoga su pred- 
stavljali u vidu lava, i to zato: što su Saksonci, koji su onda bili silni, imali »a 
barjacima lava i činili im pakosti, pa su ih zato za svoje vragove smatrali. 

Sve ove svoje Bogove predstavljali su Slaveni kao kakva čudoviita velika i 
s mnogim glavama. Oko njihovih likovah uobražavali su obično najgadniu iivoCinja, 
kao: zmije, žabe, aždaje itd. 

Zapadni Slaveni, osim svojih idolah (bolvanah), obožavali sa joS rčke, jezera, iz* 
vore« šume. Ovi nisn imali nikakovih hramovah. Na ostrovu Rigeno bio je glavni sveite- 
nik Slavenah zapadnih. Ovaj je bio u većoj vlasti nego ikoj kralj. Na služba i 
na žčrtvo ovih bogovah dolazili su sveštenici sa stare$inam narodnim. Služba se je 
pod vedrim nebom sviržavala. Bez volje ovoga glavnog sveštenika nit se je mogao rat 
započeti niti mir učiniti. On je dčržao po 300 konjanikah, koji su blago hrama um- 
nožavali sa otimanjem. Hram je u toliko nalik na druge danaSnje hramove, ito je 
bio zaklonjen ođ sunca, ki8e i snčga. Na Rigenu vide se i danas ostanci ođ toga 
glavnog hrama slavenskog poganstva. 

ddržavnom Životu starih Slavenah takodjer se slabo zna. U koliko se pak 
doznati može, moglo bi se reći, da je dčrlavoi život njihov bio demokratički. **) 
Svako je pleme imalo svoga „vojvodo,^ koi je svojim plemenom upravljao. U 
mirna vremena ovi nisu nikoga stariega imali. U ratna vremena birali su oni pogla- 



^) Ove priložene p^smice na p^rvi dan đnhoTah lako svane |,kra\jice^ seoske divojke, narelene 

idn la kraljem i kraticom od kuće do knće, te ih pripdvajn, a naročito u Drenjanskoj inpi 

a mistn ^Pridvoije,* a i n Goijanskoj inpi, naročito n mčftu „Tomaiance i iTanoTce* avanom. 

**) 6đč po cčlorn narodn iaabrani mnleri na sabora yećinoni odvčtah naredbe iađavaja i dčria- 

Tom npravM«> takova se vlada love .demokiatička« ili vlada ^pnćka.« 



▼ieo TOJike^ i ovoMe 0a te ivi, ali samo la vrSme ratai pokorarali. Dćriali su 
^skofiliiie^ aa kojima m svoje domaje poslove aredjivali. Način ove vlade fkoro 
fasrirn i dan daoajnii nalaai se o nafioj slavnoj ^CArnoj-gori.^ 

Na zbog raanovdrstnog nereda, složi se najprie nčka ćast, pa potoni svi 
SlaTeni, da jednog stalnog poglavara izabiraju. Pa tako je iz demokracie prefiao 
Mirod slavenski u monarkiu, u samovladje. *) Ovo mu je dugo bilo neobično. Često 
na naslov Slaveni svojima poglavarima mčnjali, kao: stariii vojvoda, knjaz ili knez* 
Kad je pako naslov ^kralj^^) primljen, to se nezna; a naslov j|Car* najprie su 
Rnai, i to n početka 11. včka pri Monomaho, a Sdrbi u 14 včka za Doiana 
silnog primili. 

Slaveni sn svome poglavici odradjivali dužnosti : predvodjenje vojske, vladanje 
i sndjenje. Poglavice su bile naalddne, i to samo po mnžkoj strani. U Rusah je 
Olga u tome jedina iznimka od starih vrimenah. Razddlivanje ddržave na vile 
aiaovah lek se je docaie uvuklo. U staria vrčmena nisu vladaoci imali to pravo. 
Ni sm dekrom dMavnim nisu oni mogli sami razpolagati. Inače su oni uživali ve- 
lika prava. Dom njihov bio je zaklon i za same zločince. Svite su imali velike. 

Prava su i u početku same menarkie svi gradjani imali jednaka. Počem se 
ja naonarida nkrčpila, a osobito posM hristjanstva, ta , jednakost* je počela gubiti se, 
dak aajpasld nisu postale kaste: dvorjanstvo, plemići, gospoda, boljari itd. Spailoci 
9a §e u aMdsIvu toga najposlč uvuklL Kod starih Slavenah nije ih bilo nigdč i ni- 
kako. Ta blagodat, ta nevolja i ta bčda, doSla nam je, Sto je veKko ćado, u vrfime 
aao, kad je hristjanstvo primljeno, od zapadnih Europejsklh naredah, koji su to* 
baza u presveti Slavenima ^^*) predhodili. 

Kod sviuh Slavenah sipahiluci su se jako utverdili; samo kod ^Sdrbskog'f) 
naroda nemogu se oni ukoreniti. Zato nam je veliki primčr Cdrnagora i kneževina 
Sdrbia. Pdrva ova oblast s^rbska i nezna da narod može robovati jednom čovčku 
ili jednoj porodici, druga ova sdrbska oblast, kako se je god od tudjeg jarma — isto 
tako oslobodila ae je i od spahilukah. 



*) Sađaiigi učeni i raiumni Slareni oko toga nastoje, đa se svi Slaveni poinadu kao rod, i dm 
fva plemena jedno druf om u nevolji pomalo. I ovo bi bilo u sve Slavene n obće, a na- 
pose sa pojedine grane od prevelike koristi. 

**) Ako je ddriavna vlada povčrena jednomu čovdkn, tad se takova vlada nasiv^o »monarkia t. j. 
samovla4je,<* a vladajuća osoba monarka, vladar, vladalac. Ova vlada meiyatim može biti 
railićita, kao despotićka; absolutna; ustavna i t. d. 

**) Sadašnja „Slavonia^ (das KOnigreich Slavonien) u najstariim poveljama t. j. listiBama na- 
aiv^e se kraljestvom, a naročito pod Sigismundom sove se ^kra^iestvo;** nu ovanaia Slavonia, 
koja je i danai^ja Hdrvatska, imala je u staro vrčme svoje posebne novce, koji se joS i 
danainji dan po starinskib mčstih iikapafn, pod naslovom: »Moneta Regis Slavoniae* i odađa 
bi gdč^oj labko mogao izvadjati i tvčrditi: da je ndkoč Slavonia sa se samostalna bila, Sto i 
isto ime ,,Slavonia* potvdrdljuje^ koje dolazi od Slavenskog naroda, koi je novima lem^ama 
vladao i sobstvene svoj^ poglavice imao. 

f) Tlarod Slavenski , današnji Sdrbi , prie porodjei^a Isusova , posnati su bili pod imenom 
„Skordisi,** jer ovi Skordisi, danainji Shrhl, god. 3942 robili su u Hacedonii, čega radi Đms 
aim^anin i Macedonski glavar vojsku podiže protiv S^rbaSah, te je tako nčkoje potukao, u 
veći je dio ovih Slavenah proterao prčko Dunava , koi doSavM onamo, osnovaie sadainja 
Bačku i Vlasku. Vidi Kroniku Pavla Vitezovića, preštampann u Zagrebu, gođ. 1744» Str. 28. -^ 
Mi sada već neimamo usroka il povoda dvojiti, da u sadal^joj Hdrvatskoj, Slavonii, Stimn 
i u Vojvodini Sčrbskoj Ji\je bilo Slavenah i prie neco u vrdme Isukdrsta, kad je sv. Pavao 
Apostol Ilirom, koji su pravi Slaveni bUi, kdrstjansku nauku propovddao, kao Ita on ste a 
sram Mata na J^mjjane pisanom, poglaija 1 5, redku 19 svćdoćL 



- 954 - 

Jezik slavenski na svaki naCin marao je biti kad ttfđ jMtti« Komi iiSđih i 
danas pokazuje istovdtnost. Silne promSne I tdrrenja svetska, koja •■ Slt/mtm ms- 
dvojiia, načinila so ove dana&nje razlike u jezikn stavenakem. BaiMlle iteti lalikaf 
Slavenstva oddvoile su se jedna od druge. S tim su «e om olM^ila i pod osobitim 
svojim imenom razdvojile. Politične okolnosti, susčdskvo okolfilh narodab, a najposK 
i najvifie imala je „včra* veliki upliv na to, da se plemena ova slareRaka jedno od 
drugog u svačem sve to viSe odcčpe. Razlika Je ova porasla do danas do9U jako, 
ali pri svemu tome joi Je i danas vidno i jasno, da su svi „fllavofti^ od jedne kteii, 
roda i jezika I 

Belurl Hojo. 

' ^ narodni pripovdst^ 

Pripovčda se, da je u Carigradu bio nekakav Turčte, Bekri M^o (Ikijo pi«- 
janica), kome je iza otca ostalo nebrojeno Mago, al on r- praW bekrte **- avo pmpte i 
potrošio^ tako, da nikakvih drugih haljinab nije imao, osim jednog M»eia, kojin 
je ogčrnut po sokaku išao, f nekakve stare kapetine-, kroz koja mu je parčan Uo 
propao. Jedan put srete ga Turski car na sdkaku pijana, i atano ga karati, Sto je 
toliko blago propio t do takvog sramotnog stanja dotčrao^^; Mo on -ae •karao 
cara govoreći mu: »Što je tebi stalo, Sto ja pijem? Ako pifem, ^a svoje 
jem; a ti ako misliš, tla ja nemam novacah, — poSto ćeš mi dati Slambolf* Carpr 
da je znao, da on nema ni pare, opet pomisli u sebi, 4a ga nije podgovdrio Ika 
drugi, ko ima novacah, pa poSto se obreče, nemeie se natrag udariti, i ^ato mbi 
odgovori: ^Nedam ti, Mujo, cčloga Stambola ni poSto, nego ćuli pola dnii po ta i 
po to, pa onda za nevolju možemo u njemu oba carevati.* Majo mu na te iidgovori : 
»Dobro ! sutra ću ti u jutru dončti novce.^ I' tako se raslam. Kad anlradan Mmjo 
nedodje u ođredjeno vrčme s novcima, car pošalje, te gn dovedu; no ead Huje Ire- 
zan priznA, da nema ni pare, a kamo li da kupi Carigrad ili pelo^nn njega. Onim 
car odmah zapovčdi, da ga posčku. Sto je lako lagao i a canem sperdnjn zbi^ML 
Mujo se najprie stane moliti za oproštenje, a kad vidi, da mu niSta nepomaže, onda 
Fekne eam: »Kad si naumio, lasa« ćeS me pogubiti; nogo te molim, d» nčiniS JAđnu 
milost prie nego me pogubiš: da nađješ n tvome carstvu Iri čevčka: jednoga siro- 
maha, koj nišla na svčtu neima; jednoga slčpa, koj ništa nevidi; i jednoga bogalja, 
koj nema ni jedne noge, nego samo tmp; pa da ih đovedeS ovdč, i da ik Upo na-- 
raniS i napojiš, a nas ćemo dv<)^ca gledaU, Sta će oni raditi.^ Car na to pristane^ i 
odmah zapov'čdi^ te se takva tri čov^a nadjn i •dovedn, i poaadivSt jednoga 4o dra- 
gog, donese im ae jelo i pi^e, i atanu se častili Kad se podobro najedn i napijo, 
eadaslćpac progovori: ^Hvala Bogu i čestitome caru, koj nas je nahranio bčloga 
hleba i napojio cćrvenoga vina!^ A bogalj ni pet ni šest, , nego na njega: ^Kačko 
!, ćorava I kako ti znaš, da je hleb bčl i vino da je cdrveno, kad nevidiS? Sađćn te 
'nogom n zadnjicu P Uz to siroma poviče: «Udri ga u moj odgovor, jacu ga platiti.* 
Onia Bekri-Mujo progovori caru: « Vidiš, čestiti care, Sto čini pitjel Wi slčpac ima 
oCiiib, ni bogalj noguh, ni siroma novacah; a sad, kad se napiSe, i slčpac štede oči, 
1 bogat] noge, i siromah novce; tako sam i ja jučer bio stekao novce, da kupim od 
tebe StamboL^ VidivSi car i sasluSavSi to sve, oprosfi Bekri-Mnji, i poUeni nm živet 



foA6 togft SnAed se car, Inko vino takTU lAn ina, i gMaJmS kako ylj«-* 
Biee xa njim ginu, namisii, da ga jednom i on ogleda; i tako zapovfđi, temu jedna 
vače donesu najbo^ega morskog vina, pa se dobro napije. Kad bude drugi dan a 
jutra, « car bolestan, boli ga glava , nemoie da se podigne s uzglavlja. Kako se to 
mgkiBi po dvoru, sknpe se bteke Mje svi Ukari, da Ićče cara; no car kaže, da 
od te njegove bolesti sna bolje l§diti Bekri-Mujo, nego svi Ićkvri, već i^ega o4mak 
da mu dozovu. Kad Bekri-Mujo đodje, ear mu kaSe, kako je bolestan i od fila, i 
zapita ga, šta će sad činiti; a on mu odgovori, opet da pije ono ito je i sinoć pio, 
pak će odmah mu glavobol proći. Car ga onda zapita: ^Pa tta ću činiti, ako me 
poslč kad se otrfiznim, opet glava zaboli?^ A Mujo mu odgovori: »Opet pij na no- 
vo.* — 9pa dokle će to tako trajati?^ zapita car. — „Dok neogftraeS ^ebe, ovako, 
kao i ja !^ odgovori mu Mujo. ' 



Marođne poalovlee Ilirske« 

fioUe je itta, aego niita. 
^ Bolfe je na mekinjanuu dobiti, nego na svili dtetovati. 
Bolje fe svoju zemljli orati, nego na tndjoj novee brojili. 
Bolje je u dobra dvoriti, nego u zla roditi. 
Bolje kužan, nego južan. 

Božićni jug nije dug. • 

8ez 4iBa JieiaMi vatre. 
Bee kuće neina pokoja. 
Besčda je bodavica. 
Boyi je jedan zalogaj u miru^ nego hiljadu u nemiru. 



Slaijanake viutU 



— Clrediiik „T^nie* Hermene^M J!r«čefk 
pripirav^ff k tnk« »vorj« noTelisti^ke i drama- 
liflce s|^Ue, koje iSe|iiđati u loruMitu vlmanaha, 
po 12 atkah. Imena pripovćstih jesu: „Černy- 
IVteec, Thertsienlusi , Cerven-kapa ^ Obraiy 
B mUtta i se «n,^ zatim veaelu igru „ Tajemni 
fsani.*^ Buđuć iamec^n književnikah Daiih podo- 
ata takovih imade, koji an češkom jeziku TSIti, 
lalo umalo nedvojimo, da će se takodjer u 
Hdrratakoj i Slavonii prilični broj iztisakah ote 
tabavDe sbirke lasno prodati moći. 

— Moravtkd Ndr. Jednota izdavat će sbir- 
ka poučnih i zabavnih knjigah za moravski puk 
pod naslovom: „Domaći pokladnice zdhavn6ho 



SUni,^ *^ih -đaiak izifo je pk^vi broj „4^1 ra- 
Atnna" ii nčm. foapoje leMi Paiđi, paef adond 
o4 g. Hausmaaiia. 

— Moraifthi ndpttdni a > » a a y g. Oh^aala 
promčnile su sroj oilj, pretronvsa *m ia politič« 
koga u beletristički list, koj će odaela troSkom 
knjigara Buiaka izlaziti. 

— U ddriavnoj tiskami o Beču tiska se 
sada Kollćrova Staro-IiaUđ; u tiakami Mehita- 
ristah Raiićevaadrbska pripoTČst: „Fedorii^- 
bica** i Češko dčlopođ naslovom: „Mišondlske 
spra«y a Ameriky^'^ pa k tomu joi uSkeUko 
ikolskih knjigah. 



BazUate vimtU 



— tJ Parizu obitogi -- kako će valjda 
čitateUa pouato biti — jedno peda- 



fogičko dmitvo, koje iaaopla pod aaalovom : 
«Inatltat de la jeuaetae, rBmulation« izdige. To 



dniitvo II tom dtf 0|wa ratna pitaiua ptavlj«, na 
koja mladei obojena spola odfovoriti i sa rč- 
seiyeni pitanjj^a nagradu steći moie. Imen«onib, 
koji na pitanja dobro odgovore i aagradn steku, 
priobčuje vaida rečeni list SmČrt vojvodkinje 
od Angonldm-a, Sto je nedavno u Frobsdorf-u 
nn^rla, datajesponenntom drultm povod kpi- 
aign: ^kako i n Čemn bi se ta vojvodkiiga sa 



Aniigonom pritpodobiti mogla?'— Nafrndu od 
500 frankah sa rč&eno pitanje dobila je Karo- 
Una Ciajkowska, krasna dčvojSica, i kći glaso* 
vitog po^skog spisatelja Caajkovvskoga. lita 
umna dčvojćica nalazi se sada u posnalom sa- 
Toda „Lvnberf* ivanom, odkaleće akovo, čim 
nauke avdrii, n krug svoje porodice poTratiti 
ae. 



Smčslce. 



— God. 1848, kad bi aa u Srčmu podigla 
buna proti Magjarima, mlogi se ljudi pobrinule, 
da ono malo novca, sto teikim trudom ^tekoSe, 
aakriju, la da im ga ili isti zemljaci, ili moŠebit 
nadoiavfii Magjari neodnesn. Tako otisav jedan, 
da svoje novce u zemlju ukopa, dodje do jednog 
orah« i pod njim zaćme jamu kopati, da tamo 
svoje dobarce sakrije: al tud već biase nikoj 
od njegovih anaidah prie i^oga avoje novce 
ukopao; — kopavli dakle namiri . se na te novce. 
^Eh,* reće: „ovdČ bai mora biti sigurno, dok 
je već nitko prije mene svoje novce ovdč 
okopao! — ' to rekaf postavi on i svoj novac 
tamo, i zag^muv jamu, ode. -> Kad se je već 
sve umirilo, i svaki svoje ^kriveno na vidik 
iznaiati počeo, otidje oniij pćrvainji pod orah, 
da svoju torbicu s novcem izvadi, kad on tamo, 
al on nadje nuz svoju jol jednu drugu torbu 
novcima. Začudjen promisli se i re^: n^^^U« 
kolje posti mene svoje novce ukopao — mogao 
mi je prie i moje odnčti, al on to učinio nge — 
ek Boga mi! neću ni ja i^egovih uieti. — ' 
latoih tako reče i počd tndje zakiy»ati; al do^je i 
drugi po svoju torbu, te tud uzamii svaki svoje 
mirao ae i u \jnbavi kući povratise. Tko je 
od i^ik dvojice bio po&tenii? — 



— Nčkakav putnik susrčtne na svom putu 
ovčara, u^ojegaje kući [Toslčdoju noć prenoćio. 
Poznavsi ga javi mu se: „Dobro jutro, ovčaru!* 
„Bog te pomogao I*' odgovori ovčar. „Ja sam 
noćas kod tvoje kuće noćio.** Ovčar pun vragoiyah 
počne šalu zb\jati: ,Noć te je pritčrala.** „Tvoji 
su zaklali vt>la.*< „Va\ja da im je trčkorao.« 
„Svega su pojeli, aamo an tebi glavu ostavili.* 
„Glava ide pred glavu j ja sam glava medju 
ovcama.' „Bogme se varai ; oni su glavu pseln 
dali.' „Valja da je pas bio gladan.' „A paa 
glavu zgrabio, pa na smet legao, te glodao.' 
„Ondč uvčk i leži i glodje.' Putnik vidivii, đa 
tako nemoie na kraj izići, okrene drugaČte: 
„Odaklen ti tčras te ^vce?' „Od repa.' „A 
kamo tčraš?' „Na glavu.' „A kuda će tvoje 
ovce, kada ih ostavii' „Kud se koja glavom 
okrene, tamo će i ići.' „Idi ti do <yavolii!« 
reče putnik, ya podje dalje; nu ovčar za njimo 
jos vikne: „A ti do Boga!' 'Kad je putnik do 
malo išao, iao mu je bilo, ito je taku zlu rič 
ovčara kazao, pa se povrati natrag, zamolivši 
ga: „Priatelju! neielim Jti onb, sto sam ti malo 
prie rekao.' „Ni ja tebi!* odgovori mu ov- 
čar. 



Češka. 



*— Mittiondfiskd nd^Hti se ivati »emi. 
Prvni svazek 1851. Nikladem Videnskćho ge- 
neralnfho komisaHtvi sv. zemi. Ve Vidni 1852. 
Tiđkem Mechitarist&v v 8. Str. 126 

— PairUHckd encyklopaedie od Arn. Be* 
hftka« Svazek 1—10. Po 20 kr. sr. V Prase 
1851, 1852. V arcib. tiskftrne. 



Blbllogrrafla. 

Poljska. 

— Jana Patta W<Mron%cia bomilie, nauky 
i przemowy. Z vvia8norfcznych r^kopismćvr 
autora zebrane. V Krakovč 1852. U K. Czehft 
Za 1 ft. 15 kr. sr. 

— Senatorka »goda. Tradycya salackecka, 
napisana przez VITincentego Pola. (Basen.) ▼ 
Krakovč 1852. 



Birzotiskom narodne tiskarnice Đra. Ljudevita Gajib 



KabaTnl I poučni list« 

Odgovorni arednik : 

.' JHirko Bogavić. 



Oraj k«ll«tria«Ukl ŽMOpis IsImI posrMoTMJem' Maiie« Uirsk« •▼ak« ••4«lj« j»4Mp«t i lo n 2«tTMak mu e<Uai arki. Cla* 

au 19 B« goJiau ■• 4om«^ k*a poitaria« 4 for. sr. — b« farasjak« a po^tarisoai 5 for. ar. Fradlplat« aa pol iti aa 2a~ 

tviri gtti. priaiJIraa j« gora aaaaateaaj a4lofo4iiajoj afai. 



Broj 17. U Četv^rtak 23. Travnja. 1852. TeČiU I. 



T^f^T^ 



^ Mčka. 

Od Nik. Boroeeića. 

NerazstaTDe bra^e mila b^Hul, 
, ZaviČigu svome odavojena, 

A la todje ar^rhe odgojena, 
Bjase do sad naia lipa R<ka; 

I A ^da je duhom norog viku 

Već i igena Tila napojena, 

I Uubavi igeinom cadojena 

I Pćrvobitnog majčinoga ml^ka. 

I * * 

' Zaman ja Tisokopaniim nof om 

Stari Buzlttb hitroamno oMimi, 

Da ja opet ođ svojih odvrati; 

Kad joj savdst s narodnim ponosom 
Raže: bratjo, ja sam nvčk s vamit 
Slavjanska je naia prava mati. 

! ^ 

Hiemretna ženltbaa 

(Ii tal. novinah „Oautia dei TribMnali di Milano^ na kratko ponaleso) 
I Od VI. VdUća. 

.... aall' dtro ek« 11 piaato al Mon^o 4ural 

Nije tome dugo šio se je a gradu Hartini, u kraljestvu napuljskone velika 
iilosi dogodila. 

N6ka mladenka uzorite Ifipote, pogibd u ctčIu mladosti ođ ruke svojega vojoa, 
firm noć plačne ženitbe. 

Nesrštni mladić, koji se je ok^rvio tolikim zločinstvom^ bi odsudjeu na smM; 
Djegov ođvStnik, moleć za pomilovanje odsudjenika, pripovčda na kratko veoma IS^ 
fim nalUm i živom rfičju^ kako se je sbio onaj grozni đogodjaj. 
I 



— 258 — 

Dajte gospodo! — tako reče branitelj odsudjenika — neka vam nebade Žao 
sISditi me ea nttoliko trenatakah na pozorište ovoga k^rvooga dčla, neka vam ne- 
bude žao, prie nego vaša rčč sadje kao pečat na ovu smdrtna odsudii, bacite po- 
gled na bšdnika, kojega je oštrina zakona, oštrina, vaj, nimalo nezaslužna! postigla. 

Ivan Lodeserto mladjan, nenav^ršio jošte ni 25 godina, od naravi veoma ćut- 
Ijive i turobne ćudi, zaljubi se žestokom i takovim stvorovima običnom strasti, za- 
ljubi -se, velim, dudom i tdlom u jednu svoju sngradjanku. Mladj^ana. biaSe i ona,«ne- 
tom stupila u 18 godinu, pćrva Ičpota medju najlčpšim, koim se je moglo ponositi 
njezino rodno mčsto ; a isto tako bila je na glasu, kojem žalibože nije uv6k včrovati, 
da je pravi cvčt nevine dćvice. t 

OdvrativSi mu dčvojka ljubav Ijubavju, zaprosi je Lodeserto za ženu u nj#- 
nih roditeljah.* Poslč pretčrpljenih i nadvladanih ktot šest mćsecib bezbrojenih za- 
prčkah i protivbah, pomisli da je najsretnii čovdk na svčtu, dadoše mu obožavanu 
dčvojku.^ Jutrom 17. prosinca, povede ju, jadna mu majka ! u cdrkvu na včnčanje. 
Pred oltarom, kad je blagosov gospodnji silazio na glavu dvoje Ijubovnikah, ozračiše 
mu se oči kolikom neobičnom radostju, a lice mu prosinu tolikim blaženstvom , da 
su se' njegovi priatelji, koji su bili na v6nžaiyu, uzbojali, da mu se s toli prikoredna 
vtfselja, neugasi iskra razuma. 

Ali plač sim samo v6k na c^vStu traje I — Nčki pakleni duh, nenavidećr ono 
nškoliko satih rajskoga uživanja, kojim se je bilo svidilo gospodinu razveseliti doslie 
uvčk mukli i tamni život Lodesertov, naumi otrovati mu radost u4)£rvome izvoru, te 
sunovratiti onu sretnu dvojicu sa v^rhunca kolike sreće u duboki prodor bezkrajnii 
i neokolimih nesrećah. Etotvorni stric mladenčin, ko^ koga se je bila odhranila i 
uzrasla, u onaj par kad su se oboica, rekao bi zaneseni v neizrečenoj radosti, vra- 
ćali od c6rkve, pristupi u djavolskoj i bogomćrskoj nakani k vojnu, te potegnuvši 
ga na stranu, odkrl mu, pakleni zlubnik, strahovitu tajnu. «Ova^ reče, «koju ti deržii 
da je bezazlena ljubičica, ova se je okaljala najtežom sramotom, kojom se igda žena 
može okaljati. Drugi su^ reče djavolskim posmčhom, „moj nebore! omirisali bujni 
cvčtak, a tebi pade sada u dio uvehnuto perje. ^ 

Ali Lodeserto, iskren i čestit, nije znao ni pomisliti na izdajstvo, nije mogao 
ni poumiti, da bi onaj angjeo Ičposti mogao kriti u sebi toli cčrnu dušu, zato i ne- 
htčde da včruje onim prokletim rččima. 

Odrinuvii dakle i najmanju sčnu od kakove sumnje, povrati se k svojoj Iju- 
bovci, i bčše š njom kao nikada do sad., cdli dan nježan i Ijubezan. Za obddom 
na pWsu, za večerom, uvčk je bio uza nju, nikad joj nije poniknuo s lica Ijubeznim 
pogledom, nikad joj se nije ni na rčč oglušio; ikoga je vidio u onome razblaženome 
uzhiljenju, rekao je, da je liOdc^erto najsretnii čovčk na svčtu. Oj slčpi i žalosni 
čovčćji stvore! ti si rodjen za plač i žalost, pa kako se usudjuje^ otvoriti sšrce 
svoje smčhu lažljiva blaženstva? ili neznaš bčdniče, da rčdka dragušica veselja zasija 
samo zato kadkada u ovoj dolini od suzab, da poput nevčrnoga noćnoga sčvanja 
razsvčtli strahotu tminah i ponorah, koji ti se zčvajuć groze na okolo! 

Jadni Lodeserto I danas ti zavida svi, koji te vide, a sutra će te žaliti i za- 
zirati, danas mizimac sreće^ a sutra ćeš morati zagerliti ili svoju sramotu ili stralilo^ 

Vrćme leti hitrim krilom, kad ga sreća tčra; eto noći, eto kobna aata. Oj 



MHto i koliko putrii žđriMi žfilfe wof nevčiteke pr^MjIe b#sknja« (pirjane joi 
lifta nepriffila vrtmena, i prionode na ovaj kobni aat, kao ilo p«olke ia daleka xa 
spasonosni Faro željni pogled umorana momafa! 

Pa OTaj je sat upravo morao ' raapdršati nesmiljano avo aada t^oi^ . iivola, 
razterAi najmilie aenko njegove mladosii^ i otvorili mm propaal M on^i^ gde je mi«* 
slio da skupa u perivoj bnjna i siotik« eviljal 

Prisp) Žadjeno doba, svedoSe IjuEovnike u piroii sobu • # « . Ivan Lodeserto 
av£ri se na svojn fežku žirtost o sramoti koj« bWe čuo, a aehlM vCraMaU n jnkro 
M povratku \» cčrkve. 

Gnjev r žalost ob«d mu sčrcd I oan^ači razum, skoii s postolje, ^a povikn* 
onoj nesrelnid: „Sad aoam sve, niH hoću niti pitanr od tebe dmgfo, nogd da mi 
kaieS onoga nečovčka koj te je aaveo 1^ Ali ona bMniea, koja je JMitab 0Wm t6- 
lom, budi od srama poradi sagr6šona grdka, budi da ju je atrafiilo bdstio nluževo 
Kce, udari, u aao čas po se, u nMbanje. «AK promisK^ pribvattopet on sve to VećaM 
ljutit i razpaljen^ „da neima drugoga spasenja za tvoj život, nego da mh kažei iiM 
tvega oskvdmitetja , ili ćtit jB oprati tvojom kdrvljtf sramota, kojooa A Uf pokrila.*^' 
AH itasvOstkia mladenka i na ikilje u ndkaajo/ - 

Sm^rće se predi očiasa nesretniloi, pOgrabi sdkim^ kOja se je po njihovoj na^ 
srs^i desil« nedaleko od ptfstelje^ ugasi svdću keja je rassvMjivalai sobu , valjda za 
to, da mu nebi khiwil» desaaea pr«d vilovniib laorima onoga aaggeosboga lika ; )ei 
podrčv&i kobni urlik, nasdrnu u bezkrajnome očajanju kao divja zvir m^ omi jadnicu 
i stade ju udarati nemilim udarcima. 

Naga i oUila kervlju« Vja joj je teUa ia glave, Bfediurak I od svib stranah, 
skoči neboga s postelje, te kuša po mraku nebi li mogla pobMi;' alfrilapd ila praga i 
posdrne. Tu ju dostiže i dopipa ranhtoiienii i uvrftdjent mladić, i ponovi grozne 
udarce po glavi umiruće! „Smiiuj mi se!^ reče jadna BMčeaiaa, ^aođojitii se, svecu 
ti kazati I^ BiaSe vee prekasno! Za nekoliko trenutakafa, predade aađn^ uadisajedi 
svoj d«h goapodinu. 

A Lodeserto? — Gluha noć, ammoćtL mčsta, veliki komad naći od ^ivSe se 
aaareiće do lare, sve mu je to bilo ne ruku, da se spasi i izaiakMrizpod mo4itežke 
pravde, boja ga je čekala. 

Ali nebčži, gospodo, koj ima« vitežku dudu, nebčži od pravdo^ ko ćttti da'iiy^ 
kriv, nebofi se smćrti, kome ja onoraaio život. Klečeći h poboiao moleći, proplakft 
pnnib s«dan» satih nad mćrtvim iSlom svoje obožavane žMve,« nad tMom one, za 
koja bt jedant sa« prie bio' pregorio* i duSa svoju. 

Kad navčsU zvono pt avovčmim svečanost netegnute ddvica^, piekčrsti se, po- 
ljube ladnjr put ledeno čeio pokojnice, aaključa kuću, i ode upravo na stražbenicu« 

Đoiavii tamo, popita' nestćrpljivo za sudca^ rekavSi : da mu ima ođkriti včrlo 
oabiljne stvari; Ali vam je ona noć bila vččna zimska noć;> falila su jošte tri sata 
do daaa; rekodo mu: da se sudac nije jošte dignuo. Na to Lodeserto legne na 
sUja i zaspe tvćrdim snom. 

Zaspel — dakle iK je nekriv, ili je lud. ĐuSa njegova klond pod težkim bre- 

a^nom gčrdne nesreće, ali sv^st njegova- nemože da ga prikori ni najmanjim pri« 

koroBu« 

17« 



Rekoie stari mudiaci, da kad desnica aagrćSi neuna daia mira ni počinka, 
a'Lodeserto počiva « mim tri debela sata! Kad zabčli dah, opasiv&i koji su ondfi 
bili, da ima kčrmvo odčlo^ i na raci Široku ranu, iz koje je vršla kdrv, a ačUvši se, 
kakvom je nestčrpljivostju pitao za sudca, pomisliše, da ga je nčtko ranio, pak da 
je dolao sudu po pravicu ; tu ga odmah probude, i reku mu : „Kakva je to kčrv, šio 
te je svega oblila?^ „Ništa blratjo^ reče mirnim licem ; „ta vi ste mi bili svčdoci, kakvom 
sam iarkom i neizmčmom Ijjibavju ljubio o'hu ddvojku , vi ste sami bili svčdoci ju- 
čeranjega blaženstva, na koje, Činjaše se, da me biafie pozvao gospodin; dakle čujte: 
Ona Žena, za koju sam mislio da će mi okititi radostju cčli život, ona mi je žena 
dončia u kuću ruglo i sramota; ja ^am ju zaklao svojim rukama, a ova kčrv, kojom 
sam obliven, kdrv je moje žčrtve.^ Odmah ga sputiše u verige i odvedoše pred sudca, 
gdč kazA cđi žalosni dogodjaj, koji smo pripovčdaii. Ni&ta nije niti dodao, niti za- 
tajio, Sto bi mu i malo olakšalo težko zločinstvo, ili ublažilo ljutu kazan, koju je 
onom izpovčdi udarao na svoju glavu. Iskrenost mu je govorila u sdrcn, čista istina 
bila na jeziku. 

Brat njegov, koj ga je ljubio pravim bratinskim sdrcem, videći kčrvavu sS- 
kiru,.gdč se lasti na vratu svoga miloga brata, ^daj^ reče, lijući grozne suze, „brate 
flSoj, smiluj nam se, smiluj se svojoj ostarčloj majci, ako nećeS sebi, ako je tebi 
omčrzao život, a ti ga daruj nama, ako nećeš drugo,' a ti reci barem, da ti je ona 
tu ranu zadala, pa da si je u Ijutosti ubio.* Ali plemenita duša neće da se oskvčrne 
lažnim izpričanjem* 

- »Ajat^ reče, „ovu sam ranu ja sšm sebi zadao, kad sam udarao one bčsne 
udarce; zaito da okaljam uspomenu one sirotice, koja. je pala kao janješce pod gru- 
vežom mojih uđaracah?* 

A Sta je sad drugo ostajalo ovome bezumniku , da se sunovrati u bezdan pro- 
pasti? Zar bi bio morao uvaliti sim sebi u pćrsa onaj oštrač, kojim je ubio svoje zlato? Zar 
bi bio morao zavčrditi onu kobnu i strahovitu noć joSte i samoubojstvom ? Jeste, gospodo, 
pokusio je on samoubojstvo strahovito, a to kad je stupio od svoje volje i nakane 
pred one, koji su imali izustiti prie ili kasnio protiv njega smčrtnu odsudu; samo- 
ubojstvo, velim, pokusio je, kad je hotomice svoj grčh izpovčdio i pribavio sudu one 
dokaze, koji su mu stralilo podigli, samoubojstvo, gospodo, tim groznie, čim je lad- 
Bokčrvno i u nakani predao svoju glavu kćrvniku u ruke. 

Ali vi, gospodo, ^nećete dopustiti, da on dovčr^i bezumno dčio, vi nećete do- 
pustiti, da pdrvome zločinstvu pridoda jočte i drugo, ne manje težko od p^rvoga. 
Ako je njemu omćrzao život, vi ćete ga ipak njemu uzpćrkos spasiti, nebilo za ino, 
nego da ga povratite starici mu majci, koja vam se, lijući grozne zuze i sklapajući 
iznemogle ostarčie ruke, moli; vi ćete ga spasiti priporučivši ga vladaočevoj milosti. 
DA, uzvišene glave ovoga kraljevstva I vama će, uzdam se na moje rčči, radost obu- 
zeti s^rca, šio se možete poslužiti za spas ovoga bčdnika najplemenitiom vlastjn, 
kojom ste povlastjeni; vi, koji ste po zakonu odsudjeni na vćčnju nesmiljenost, koji 
morate udušiti u sšrcu svako milosčrdno čuvstvo, vi ćete zagerliti dragim sčrcem 
ovaj način, koj vam ponudjamo, a tim ćete pokazati svčtu, da nije ni vaše s^rce 
prazno i otvčrdnuto, da vam se nisu ugasile u pdrsima plemenite i blage ćudi, s ko« 
jih čovčk biva čovekom, rečju: vi nećete barem ovaj put odbaciti najdragocčnii dar, 



~ 261 — 

kojim vas je vladalac odlikovao, kad vas je, da tako kažem, pozvao, da dSlite i njime 
najsvetie i najuzvišenie pravo vladaoca, t. j. pravo pomilovanja. 

Molba braniteljeva bi usliSana, vćrhovni sud predloži krivca kralju aa pomi- 
lovanje, a ovaj zamdni smirtnu odsudu sa onom trećega razreda u gvoždju. 



WHto. o Isobražemlm nježiiov »polu. 

Od M. Stofonovića. 

Od izobra^enja ama i sćrca zavisi buduća sudbina mladeži — ^ezina sreća 
ili nesreća. 

Sudbina dćvicah daleko je neizv^stnia,' nego li sudbina mfadićah« Mladić 
učinivSi se mužem stupi oboružan vlastitom snagom u buma odnodenja života, i sim 
izabere sebi svoje zvanje, on sim izabire sebi slobodna srćdsta za svaki svoj cilj, 
za kojim tćži, on sebi izabira suprugu za drugaricu svoga života. — Nije tako sa 
dćvicom. Rćdko je ona kadra po vlastitom izboru opredćliti svoja sadbinu, jer vMo 
rSdko je koja dćva pri vlastitih srčdstvih, po kojih bi joj moguće bilo, da sama sebe 
hrani i oda zla brani, nego mora nčkog imati, tko će ja čuvat i branit od svakog 
zla, od svake napasti. Kao udo onog spola, koi je nježnii, siabii, nesposobnii za 
ddiovanje u bornom gradjanskom životu, mora dčvica stavit se pod okrilje čiegod, 
tko će ju u javnom životu tiraniti, čuvati. i zastupati. 

Neobhodno je dakle potrčbito za dšvicu svaku, da ozbiljan baci pogled na 
svoju buduću sudbinu, i da pozortio promotri |voje buduće položenje u životu, pak 
da se oboruža čvArstom odvažnostju, te da kao junakinja može neustraživo i mudro 
izaći na mejdan pred lice svakog udesa; da se dobro pripravi vrčdna biti najveće 
sreće, a takodjer i za onaj slučaj da se pripravi, ako bi se u nadi prevarila — nada 
bo je stara varalica, — te sve joj želje tašte i puste ostale, i njezina huda sreća 
obratila joj pleća, da i u tom žalostnom slučaju nebude posve nesrećna. 

Imade za čovčka sreća i na ovom svčtu, koju mu ugrabiti nemože nikakva 
sudbina. Ovu pravu sreću mora dčvica joS u najnježnijoj svojoj mladosti učinit ne- 
zavisnom od sviuh izvanjskih stvarih ovog svčta, mora ju atemeljiti u svome vlastitome 
sircu, ako ju želi sačuvati. 

Koja je to sreća za dčvicu ? 

Ako dčvica poslane valjana supruga, dobra mati i čestita domaćica , nemože 
ieliti bolju sreću. 

A kako može ona to postati? 

Nek se dčrži slčdećih upravah, pak će sigurno srećna biti: 

Čuvaj dčvicei čistoću i neoskvčmjenost dude svoje, tčla i sčrca svoga. 
To je najveće blagp svakog čovčka. Lčpota lica i krasota stasa i uzrasta niSta su 
brez ovog, a i ružno lice razvedrite čarobnimi zrakami nevinosti milo je i drago* 

Čuvaj nevinosti Ona je prekrasni i najskupocčnii ures dčvice i temelj sviuh 
ženskih krčpostih. I najveći razpuštenjak Stima, i isti divjak počituje žensko čeljade 
okruženo sjajnostju i veličanstvom ženskog poštenja, a svatko živ prezire i zabacuje 
ženu zlostavljenu, pohuljenu, obezčestjenu, osramotjenu. 

Počituj sama svoje žensko dostojanstvo. Nauči se poznavati one pogibelji, koje 



89 ^roze tT#jQj nevinosti i e^bij^ A f d ieb# mm onavm. kpjiia (e je obđaril« 
majka narav: postidnogtjm }ffQik»iom i čednostju. -* Dokle god 8i zaUto po^Udna, 
krotk« i jedna, p^oeS biti pobSdj^na« 

Cvvij ^ k^Q živa ognja: ^p8Miiir» i^prazndatU -r- Hoda ae mčnja svake go- 
dine, ali krotkoća je od včka včkovah ostala pfrvi ures čestite i valjane ženske gla- 
ve. — Postidna badi i pred samobi sobom! Ču^aj se, da neokaijaš nevinu svoju 
dušu nečistim mislima, Jar misli, u k9jih se fcalo nastadjujemo, legu ddla, a p6rvi 
korak na stazi grfišnoj, zadnji je na putu kreposti. 

Ćiivpj nepakvarea svaj razum, pa iei iako sačuvati i aevinoat svoje- ćudi. 
Neuči se ono, Sto netrebaš, dok podpuno neznafi ono, što ti je potrčbito aaati kaa 
budućoj valjana] suprugi, dobroj jnaterl i čestitoj domačici ; a bogiae toga je dosta, 
itm kaQ takova moaai znati; zatim naatoj, da potrčbito aa Ivi^MiTitim sjediniš, ali ni- 
pOlto da praninift ouidno ta izlL^nim. --* Lčpo je, doduila, kad znade domaćica vuiiio 
plesati i kad se razunie u § udbu i p^aoičtvo, ali 4|Mpom apravljati i kućanstvo svoje 
dobro ravnati pveča je. L&po je ka4 dćv« znade svilom, sdrmom i rudićom vesti, 
ai sama neka piMpusti naučit 8e šivali, rubje bropti^ hleb aičsiti, jer brez ovog ostaje 
il majkin« đvar« i neima ainogo prosiocab ako neima mnogo novčine. 

Uii aa, devina mila 1 .4očim tUii postići stalna (dpotu i dražesi duševnu i 
kMaoto^ aćffoa, uti ne, fehab, sad ja& kao dčvioa izv^šivati najdraiestaia i najblaga« 
tvorniu sviuh svojih ženskih krj^poaUh a ^dnaSanju kao kćarka, l^o aestra^ kao 
orodniaa, pak me^ja syajo« rasulom aaatoj anapradjavati miir, ljubav i priateljstvo, 
alagu i jedinost jfOk blagom, kratkom i^ čednom svoane ponal^nju, a od svake razpre« 
od svakog raaiiai« i od avak^a wn^ i avadje btti i kUm sa, r»k će bilj srećna 
i napredna sMaka kuća, |o4 k^ krov Imdei stupila 9 vramaAao^ kao supruga« kao 
ana&a, jeterva, aaona i i 4 

Ući sa iia)(k[ikljiv;% podnoaiU oaa^ što nisi kadra itfomćniti. Tudju ljutiw i 
jarost razoruJM ć«ft sroivaaastilk blagoalju, amiljato$tju i oia'ekšat time u<yt!«er4ie siirca. 
Ženska učudmri^ žanski. j^ed,. žanska Ijutiua nijiQ liadra nikad aišla dobra abanriti, ali 
mudru i razborita itemi, koja a zgodna vrćma savčtuja i mo^i^e a^oje u blagosti i 
kratiiaći pradiala, w^V^»f tfnaet^a mužka g^^a. 

Uči se raditi I Tvoja je zadaća, nježni spole, po uradaoat,i> po radinosti i Či- 
stoći učiniti iz kuće, u kojoj, dčvo, postaneš đomaćicoia, bram. micaa sceća, tihog 
Masonstva. 0^ta ž/^a* knćij^ ^iiX t6č ]a u našem paradu, i prava, jp i&ti|na. 

Uči se štediti ! muž zaslužuje poslom, a žena sabira štednjom bj^jjp i imanje. 
Al nesabiraj i neštedi imanje, da ga samo imada^ kap. ^ to. čin^e tvćitdiee. i škdr- 
tice, nego budi Ijubffaniva dAbroćinitcyijii;a ab/9g.ik. i $ii;otah^ badi i^ar za giradjanke i 
d<vaoii;4)dk^ pak|^.lfe svaka plamen^, d^^,, s^ako pošieAo ićutljivo sćrce ^Pćitovati. 
. Načini, sa pobaliMin* $^Qam, svaM 4aq počimati, obavljati i dovćrSivati dnevno^ 
svoja dćjp. 

TkA B BagoiH) d^l^je, u svempi nffpreduje! 

Nep^i^b^ii^iHi žjojoa qdurqa je i m^rzka svakom pravo izobraženom. čovćku. Nego 
i to ^naj; da. 14 qičeiaf nqvaJja biti dćrzovita, ponQ&na,,usilovana, negp,budi vazda na- 
ravna, smirena, krotka i blaga, \^ pav^dočama pobožna i kr/Sposlna, a ne iz. n^ke. 
niyiM>vis)j|. 4fv t^ ^f^fbjr^]yq4|* J^p^a,g)a;ra:akff>nyapobožiM^ifcf;Qtka^akftBeu>^« « 



— 2ed — 

tobi v£re, nemože bitt ćudoredno dobra, nemože biti blaga duSa, nemože biti čestita 
i srećcia, niti može ikoga na svfetu usrećiti. — Brez vSre u premudru providnost 
božju nemože čovčk bili krotak, nemože biti ponizan, n obće nemože biti krSpostai^ 
a ženska glava ako irije krotka, poniena, krčpostna jednom r^čju, ona onda nije drogo, 
nego nakaza svoga spola. . ' 

Razborita budi u govoru. Ptica se poznaje po pfivanju, dovgk po govtMru. — 
Vtzda govori istinito t svesžrdno. ^Često sastoji se prava mudrost govoretlja- u tone, 
kad čovSk znade u jpravo.vrSme mu(^ati. "^ 

Neogovaraj nikad, nikoga. I onako je vika i graja na il^e, da rado ogova- 
raju, kude, kievetju i reSetajo^ i pred svaki vrati metu oko i /leima smetja. — Udri 
se u pdrsa rukom," bb^e je, nego da pirston^ upirafi na druge ! . - ' 

Izpunjuj svoj^ Ažnosti uv6k rado i drage volje, počituj i Ijflfii svoje rodi- 
telje i starie od sebe, a kad bildeS supruga i mat% ljubi i poštuj 9xoga supruga, 
odbranjn^ dčeu svqju u strahu 'gospodnjenf, da budu dobri kirstjani, valjani graSjani, 
Sestiti rodoljubi i dolnoro«!^, i svakom božjem stvor^ ćuvstvujućem, Koji živi okolo 
tebe, čini dobro koliko može^; pak budi uvćrena, dobra duSo! da ti je život mnogo 
vrMnii nega li životJiakva junaka, pred kojim. svSt se trese i ljudi derbiju. 

Drage Ifipotie^l koja od vas želi sa malo brigah, dugo i zadovoljno živiti, 
neka se nestore n^ veliko, nego nek se s malim zadovoljava, osobito glede gizde 
nek nmBri želje avoje, jer tko se o *ipnOgima stvarima izliSnima jako stara, sirce mu 
se raznosi na sve strane, pak blažensf zadovoljnost nenadje u njemu mčsta. S Bo- 
gom ! dok ae opet skoro vidimo. Ako moj savčt budtete dragovoljno primile, čestje 
ćemo se podivaniti o sličnih stvarih.*) 



Bratja I blagro« 

* * « 4 (b sbirke narodnUi pripovćitih). 

, Od M. Stojanovića. , 

N|j« blago ni srebro ni zlato, 
Već je blago, ito je kome drago. 

Bila su dva brata nijednome gfadu/ Obadvoica zanatlie. Gojko i Dominko. 
Gojko starii brat, priženil^ se k ndkoj bogatof udovici ; i tako doSavSi u puno i na 
gotovo, nije težko postao bogat čovčk. Nasuprot Dominko ovamo nije imao ni- 
kakva otčinstva, materinstva,' <iiti kakve tuste dčdovine; pa se oženio polag onog: 
^Neuzimaj ženu, jerbo ima blago, ako ti je živit u pokoju drago.^ 



^ Mi ae poDim pravom nadamo, da će takove ri2i, .kao ito ih a tom Članku Čitamo , u grnđih 
našeg ienskog spola vazda odziv naći, te zato n ime prave prosvete i narodnog naprČdka 
vrčdnog i tevnivog naiee dnpisatelja g. M. S. molimo, da — kiko Ito je nanmio, — u istom 
smislu viiepnta n našem lista koja rččca progovori, jer svaki dao vidimo i sve to viie ose- 
ćamo, da je od velike potrčbe a sadanje vrSme, gđč nikakvog javnog života neima, uz tihi 
na pomni književni naprčdak za aČvčrštjenje i uredjenje domaćeg našeg života pobrinoti se. 
Da se pako tim laglje i. sigumie toj svirhi prikačimo, trČba medjn ostalima i. to: da kćeri 
domovine naše a svakom spiislu onakove badn, kao Što se punim pravom od njih očekuje. 
Valja dakle u to ime kadkad prosborfti k<yia iskrena rčć, koja nesmije da gine kao zčrno 
bačeno na studenu stčnu, "već trčba da se živo serca lati i tamo dobrim urodi plodom. Samo 
oaako — t^tttranum i pomnjom padtijom — moći ćemo tako uČvtotiti kućni nai pro§^ da 
nam s vremenom postane — kao ito narodna poslovica pravo veli: ii^;ae^ planina, 

Uredn. 



— 364 — 

Uzeo je on za ienii ii«ka sirota dČTOjko, koja nije imala niita^ do zdrava l£la i 
dobra imena, i nMtot malo ruva dčvojačkog. 

. Gojko je odgovarao brata, da so neženi praznom a praznu raku, nego 
da traži gdft će bez umora oroastiii b6rk« nUami si mene za primčr,* refe Gojko ,i 
nemoj Tčrovati, da je posve istinita nafia pričica: Kćrč e vina hamb-ar puni! 
\ Tfžkq.je, moj brate Dominko! IpžiK vatru na Iiidoom ' ognjištu. Kegledaj lice, nego 
im^njice^^ veće, to je bolje. — Jednoj veliS sUra ^e^.svadljiva, nek ju bćs nosi 
8 njezinim^ imailrjem, dalje joj kuća od mene! ^^ drugu nećei« što je gizdava, lan- 
'draya^ kao Odpćrta kdrćma; nek ide nevidom, srećan joj pbtl. '— ; $to je najgorje: 
ćndan.Si do belaja, gledaš mnogo na ćud, na sdrce, na ponašanje, r na stotinu drta-- 
gih malepkostih; k^no da nisi mužkim^opasan pašom, pa se kojiš^-^enske pakosti i 
odurnosti; vi^inT, da ćeš li kod žene svoje krave muzti i*^aVni ložiti^ dobro ćefi 
znati, gdS joj stojr mptla i operaji. JPok sglaviš štajicu i namakiu)^ kravicu, i izložiš 
vatriao, proći će ti vćk, zaboravit ć^S i nn žensko lice,* sdrce, i ni|vsve one tvoje 
trjicarie, koje*« tvojim očima .očnu daju ženskoj glavL^ »^oj. brate '6ojko!^ odgo-- 
vori Dominko, „zafaman tupiš jezik odgovarajuć me od moje 'ddve, Loju sam odlučio 
uzeti- si za drugaricu. Ja neću, da se udajem, , mćsto što^ bi Sf 4mao ženiti kao 
mx(ikit glaVa.:' Nije blago ni srebro ni^zlato, već je blago, štoj^Jcome drago! — pčva' 
se kod gaS) ako ^i čuo. — Ja^ bocu da kao muž ženu, slabiu, stranu,' primim pod 

"^mpju obranbu, pod moj krov, za moj stol, pa moj bleb, sebi za^pOmoćnion, a ne 

« 

da ona mene hrani i od hćrdje brani, »pa da ja, 'kao još ndtko, Midem. u kući 1^- 
bonoša, a žena da mi je kolovodja, da ona nosi^aće, a ja pregačji. Jo .neiSe biti 
za mog života!*^ . ,, . 

,)NećeŠ doći daleko štom tobom^ o)}govori Gojko, i^pokle je vidio,* da Do- 
minko pođnipošto odustati neće od svog nakanjenja, otrese od njega svojtf ruk€ i 
Aajkašnje posve ga zanemari. ' ^ « , ' 

^Dok' 06 bratja'iiisu itženila, ' . 

. Svaki 8u se 'damk saitajala ; ' ' 
Konjici ,ae pod njima ljubile, 
Od velike ljubavi bVatinske.^ • 

Pčva se u jednoj naših narodnih pčsatnah. Tako je bilo i S ovom bratjđm: 

„A kad su je bratja isžeuila, ^ ' 

^ * rfevĆrne ih ljube zavadiae,*itd.' *• 

Na ladnom ognjištu nije lahko ložiti vatru kao na vrnćem*; tako je i Domin- 
ko obrisao si s čela dosta^^vruća'i ladna znoja, 4lok je.'sglavio i sji^tatio malu ko- 
Wwn i lošo pokućtvo. " ^ 

* Bogati brat Dominkov, Gojko, buduć se jidao a'ne^ oženio, niti je mogao, 
niti je upravo nastojao iz poznatog uzroka podpomoći. svo^ga brata, siromašnog Do- 
minka. Ovaj opet nije mnogo ni mario za pomoć,' jerb^. je umčo zadovoljit se s 
malim onirp, što si je trudom svojim zasfužio. 

Što se tiče značaja ove bratje, spomenut ću u kratko« Gojko je bio Ivdrdica, 
lakomac; mirio je .u svačemu, što se veli, mak na konac, i to. nije dosta, nego je 
još svakom zavidio, tko je^moigo hraniti še svojim hlebpmi Živit osim njega; a 
ljudi su opet dobro znali, da onaj svaki oćelavi, tko se namaze njegovom mastju, 
pak su mu se ujdanjali« Dominko nasuprot bio je dobra, milostiva duša; bio je 



— 265 - 

pravedan. Svakom )e po mogaćnosti u nuždi priteko u pomoć. Bio je ispravan, 
poiten i valjan čovčk. Ljubio je svakog, a svatko njega, osim zločestih, kojim se je 
uklanjao. 

Čestje bi on sa svojom dobrom sebi priličnom, ženom u šali razgovarao se, 
Sto bi onda, činio, da je bagat^ ,kao Sto je« --- reko bi on: „kao što je moj brat 
Gojkp. Znaš li ti ieaoi^ l^ovorio bi 'on „;naš ^ što bi ja činio da sam bogat, da 
imam. dosta Aovđcal^.? — Blago li Jhi onda bilo rukotvorcem, zanatliam, strOmakom i, 
nadničarom. Nebi;nij#dan ^^ naSem^gradu nikad bez posla bio. Svakom Id ja naSo 
posla. Mnpgi je oti.ayih zaherdjao fato, što je ^apso zlom svuj^kn srećom po bo* 
lesti ili po dragoj« neegodi u; blato/ pa neima tko bi ga izvuka iz. blata i postavio 
na noge^DiU Boie!>dći ja nabasam gd^god nafedan kazan blaga — ala pusta posla I — 
znao bi |a« ši& bi ^činio.^ Plašio se jd nasmtjala njegova žena, te bi mu rekla: »Idi. 
borati Dorair(ko.f -jtetiuncaj, ^dč bi ti mogo nifći pu^ kazan novacah, nUu novci gljive 
pečarioei.^.9]^[iSta zato, ženo! nemoj se trkebeljili, ako sam se ja našalio, nisam ti 
glava razMo'.f^ r^e Domiiftio, ^ali ti ženo neznaS za šalu, nego maliom pričaš na 
ozbiljnost kao onaj eig^ninu pripovčdki: „Ždrebna naša Surica, JelQl^ razgovarao se 
Ciganin ;a svojom ciganb>m sčdeći pod čer^rom , „ždrebna Surica, -živa zdrava Bila I 
Hej, mila majko! ala*će oždrebiti « gizdava konjica. Ćuvat ćemo -ga kao desno oko.« 
„Oh Da^lo h cVme ciganče, mali Sava, „ja ću^, jel! — ^a ću malog Jconjica ja|{t pokraj 
čičtiuhplola, pokraj bila luka ?«'Fik! ćušno eiganin ctganče : ^S mirom sčdi ti Sava, pro- 
kleto dl^l^l non^čiipiždrebeta!« — evo >aS tako i ti ženo neznaS za šalu kao ovaj 
Ciganin, *koji ćuska dčte poradi ždrebeta, a ždrebe još, što se veli, na vdrbi svirala.« 
• Jed^^M ode pominko a samu po dčrva. 

^^to nikadt to ^a. je onda 4)Ovakl9 sftrc^Junići dublje u lužinu, i tako je do- 
spio dojodne S(^je.* Ondi ustavi Dominko svoga koiya Ridjann, bez ikakve druge 
namir&,^|i^go brat^ sfve^ grančice,* kojih je ondč bilo siaset. 

^- tOom' što je on siso sa kolah i .odUopio konju štrange, nehotice jiogleda na * 
uski ulaz navne .'špitje i pomisli: Šta li bi moglo Iftti ondi unatri? — zvčri? — 
težkof .— iiaridi«^^ pikakvi zvčrski trag;rsnčg je, mogo bi se opazit ma.koigod. 
Bili ttibgać/e bilo, ^ stanuju ondi u zabitnoj špilji ljudi? — Ideft ja vidčt što je 
to; ta nijedan čđvik nezna, ^dč mu leži sreća, čuo sam od starih, zaoto mora^ svaki 
ići za sre^piiH i i^omno jtf anora tražiti, dok ju .nenadje. Valjda moja sreća nije baš 
takvi bis, da bise skilala po ovakvih mčsiib^ ali nemogu odolčti !sdrcn , da nezavi- 
rim malko ,u ovif šaipljinu« ^ Valjda me neće bčlaj ođnčti zato. 

Latfvši Đominko. svbji\-sčkini,podje u špilju. Malo nezabonrvi, te je on 
najpirvo'otčrao stog Ridj^na na čistine iz šikare i ondi u zavčtarju dao mu sina. 
Sad se povrati k Spilji, i ođvažno stupi -unutra. Mahom opazi kao niki hodžik, pro- 
hod, pralom ;m plaAinii ili prosik u nju. ^ . * . * 

„Pomozi bože, sretno bilol^ reče sim sebi Dominko i btrzo koracaše naprid* 
.'Rivno je bilo u špilji, što se veli, kao u A>gu. .Najednoč ftapipa on drugu 
šupljinu na desno. „Iz buvah u vaši« reče on sad, kad je opazio y* da je sve tim 
veći mrak i užji prohod, što dalje. 

Stana malko i posluša oko sebe, jerbu mu se učini, kano da čuje nčkakvo 
lapanjo^ kao thropot konakah tumarftjućeg.čovfika. ^Gdi niai Dominko bio, budi I« reče 



^ M6 > 

rni sebi. ^Biti će pazara, ako nabaiain ovdč a mraka na kakva bećara nekdrilteiiika. 
SIkira mi je pouzdana, a ruka zdrava, nebi si bai dao nakvasit opanke!* JoS on ovako 
misleći, biSsne ma u oči zraka svćće sa one strane, na kojoj je čuo Stropot, i ma- 
hom iz(&ezne svćtlosL To je Dominka jod viie obodrilo tražiti kto ja ond(^ a Spilji 
— vuci ili hajduci? 

Sćrčano koraci *napr6d sa s&kirom u ruci, kao kakvi* jvnak sa bojnim kop- 
ljem ir ležkim buzdovanom. « 

HajdI iio je sve dalje, dok je napipao, akaline, ^ po keima;se pozorno sposti 
dole do ni^kakvih gvozdenih vraUih. . Pipao je oh po ovim vratima amo tamo , dok 
je naSo ključanicu. . •' ** 

Makne kljućanicom, vrata se otvore Mrom, i on stupi 'kao iz vreće u velik, 
dug i iirok prostor, nalićan prostranoj, loSo razsvdtijenoj (fvorani; pravo reći, bio je 
ondi u nutri sumrak. > ' ' . ' - 

U velikom čudu vidio se nal Domfuko ,* kad je opazio ono silno nebrojeno 
blago ondi u Spilji: u jednom kutu hčr'petina samih dukatkh, u dro^pm'množtvo na- 
gomilanih srebdrnih novacah kao nahdrpita pčska; opet u drugom kutu stoji hčrpa 
<lnigog kamenja, kao na guvnu hdrpa -čiste pSenice, u drugom zčrnja €istog bisera. 
Nasrdd ipilje stoji zlatan stol, uz ovi sčdi na srebćrnoj stolici stara jedna Ijudesina, 
bds od čovčka, gorostas od starca. B61a mu je i dugačka brada do koična , vlasi 
do zemlje, trepavice i obdrve srastjene sa dagačkimi bčrčinami tako, da Ise nevidi 
skoro ni malo očiuh, i jedva se vidi a tog .straiifa cerVena spo4obna «zrel()|j papriU 
tubata nosina, a od nstah ni habera neima. 

Kad J9 ovo smotrio Dominko stale su ma oči a glavi, za nčki. čas , stale 
cipom od straha i čađa. Proniko je ^pd tabanje'do tčmena,. tčinc^ s^ ga.proletili, 
kčrv mu se uledenila; spao ja.s nogu, i ruke su mu iznemogle diriati it^kint. 

Ali ovo veliko začodjenje, ovaj sm^rtni strah nalog ^Dctpinka nije, jta'dugo 
trtijao, b^ra^ on dodje k sebi i pristupi sčrčano bliže^k utvori, k starčihi^; pokloni 
se pred bdsom do zemlje kao V^d kakvim milostivim gos^oflinom i progovori: „Jesir 
liv čovčk, ili si duh, utvora li, sablast li» ito li si?^ — Starao, s^^gan^ *nii stolici, 
ispravi se malko i'^ogleda kroz vlasi plamtećim svojim okom;čudfpv|itim na Domin- 
ka smifeno; zatim lati {ibicu sa stola izpred saibe, pak upirvSi*njom tedom na Mrpe 
blaga i zlata progovori muklim glasom, bez da mu odgovori na postavljena pitanja, 
ovako: ^Nosi koliko možei novacah i blaga, nego to pamti: tkogod odavde želi iz« 
nčti samo jedan najmanji novčić, nemože to učiniti, ako pred Vrali peizgovori 
sMdeće rčči: Hrast, hrast tvćrdoltorac; mač« mač bčlokorac; zvćrc, 
kudrac, modro kljun acl To upainti, inače ćeS morat Hi pfazan napolje ići 
odavde, ili ćeš ovdč zaglaviti.^ 

To izrekavši stira utvora pd starca ustade iza stola i udalji se . kroz drugi 
izloto Mkamo iz tpilje. Ode nevidond, nestade ga kao lanjskog snčga^ pomisli Do- 
minko^ „Šta ću sada ?^ reče BiA sebi. -* — Napokon domisli se on: znam 

Sto ću činiti. Pasja mu majka, pomisir, da mi je sad kakva toAetina , da nagrabim 
ovih žutjakah. Dok je sreće, nije Stote ! — Nagrabi otr Sakački kao piska i nagdme 
dokatah u nčdra, u džepove, i najposlč ridne sa sebe hrijiliu , prostre ju po podu i 
nagčme ilainjaiiiovo«'dtf [^paalpinja. — ^bak^^mf'ru oii pri masnoj pogaii,« 



— Mf -- 

govorio je gamotD mM. »Valja nalko odaiali.* Srebra nije niti gledao , lilćki sa mu 
ae dopali kolje, a o£nu dragog kamenja i bisera nije niti poznavao. 

Sad podlegne i poće vući iz petnth žilab, iz ^riuh silab teret dakatah. 

Nn dovokavli teret do gvozdenih vratah, stane, hoće da vrata otvori, ali 
opazi da ih rukama nikako otvoriti nemože. Tek sad ma dodje na nm ono, ito ma 
se činilo kad Je staro stratilo govorilo da samo bunca od nfikakva hrasta tvčrdo- 
korca, mača bdiokorca itd. ,,0h stara lakdrdio,* reče sad potiho Dominiko, ,,ili bi ti 
rekao: vragolio! štoćn sad diniti bMan, neznam niti početi tog njegova kadraca mo- 
drokljancal^ — Ot^rvši si znoj s čela razmisli se: „Dobro je ^^ dobro — znam! 
Z?&rc modrokljanac kndrac; mač MUokorac; hrast -- do bčsal zaboravio ssm kakvi 
krasi reče — hrast — tar — tor — tur — o pasja paro stara! kako reče — tvor 
— tvar — tvdr — jest, jest, dobro je — tv^rdokorac. No sad će bili. — Kako 
ono počima? — Tvžr — nije — nego: — b -— nije, nije — nego: — m — o 
pasja majko I nijto ni tako, nego: Hrast, hrast tvferdokorac; mač, mač bčlokorac; — 
sad ide kao masno! — ^ Šta je najpoali? opet sam zaboravio! — Idi do sto bilajah! 
Zvirc kudrac modrokljunac!^ 

Kad je ovo izustio, mahom se otvore vrata pred njim i tako on srećno iz- 
vali napolje teret dukatah brepeći i stenjući. 

Sad natovari novce na kola; pokrio ih d^rvima, pak se onda povrati koći 
adravo i veoelo. 

Sunoe je zapadalo za gore, a on se krene iz luga doma. Jedva stigne a 
niko'doba noći knći. 

Žena mu se bila već u zlu vidila, ito je. tako dogo začamio u fiumi, kako 
nikad nije. 

Ali se ona bćrzo upokojila, kad joj moi kaže, tto i kako je bilo, i da sa 
kola skoro puna — dukatah. »Samo ieno*^ reče Dominko, »samo ženol ti. jezik za 
zobe, nekaauj nikome nifita za nadjene novoe; pusti mene upravljati noveima, neće, 
j^Tuj mi, niliog zabolčti .glava od mene; znam )a dobro, šio valja činiti — suze 
trisali.^ — 

Kako je fiifom otvorila žena oči i usta, kad je dovoka Ani u sobo tovar 
blaga > — a kakva blaga! -» sve žutih dukatah. 

Mu čim se ona malko osvetila upita: „Dominko! da nećemo mt pored tih na-* 
vacah pasti u zlo i napast. Odkud su tebi toliki dukati?^ — 

Sad jai an sve joi^ jedanpot obzirno kaže. Sto se liogođihK 

Kad je vidila ženahćrpu dukatah, aije mogla cčlabožj» noć apaimti; sad joj« 
se jedna, sad opet droga osnova vćrtila po glavi; kako će sad ovog siromaka po« 
moći» sad opet drugom u nuždi privezati ad brige bobiu fftufn. 

Tako je i muž mislio. 

Sutra daa dogovarali sii se šia da čine. Ismedja ostalog razgovora pade im 
na om aaćriti nadjene dukate. »Čim ćami^ mfeiti?^ upita muž žena. »Uborkom^ od*« 
gavori, žena, »čim bi drugim?^ 

„Dakle idi^ reče mnž,. »idi prie noći da mog brata Gojka prtbo puta. idi k 
snaii i zamoli u nje uborak, polosmako, da iamfeimo novce. Neg)a naaioj., uzao čas, 
kazati pred jetčrvom^ zaito*treba8 uborak.*' 



„Nebrini se^ odgovori žena, „i ode yeć pokasno po aborak*^ 

Kad je došla i zamolila uborak od jetčrre, zaiudi se ova i pomisli , šta U će 
joj uborak? Sad' zovne na strapu svoju sluškinju i kaže joj, da namaze uborak smo- 
lom iznutra pri jednom kutu, pa tako da ga izruJii jetdrvi; nebil opaziti mogli, kad 
polosmaku natrag dobije, 8to je njome mfirito. 

Tako se i dogodilo. 

Dominko izmiri dukate i taki poSalje po ženi uborak jiatrag. 

Mireći žućke prilepio se jedan dukat za smolu. Ovog oni u hitnji nisu mogli 
ni opaziti, negQ on ode na uborku k bratovoj kući* 

* Cekin mahom opazi bogata jetirva, kad je žena Dominko va kući došla. ^ 

Začudila se do bčsa, i taki ode k svomu mužu i navali na njega, da on ide 
k svomu bratu Dominku , i da nastoji izmamiti i izmuzti iz njega tajnu , odkuda mu 
toliki dukati, da ih kao Sišarice miri uborkom? 

Sutra dan ode Gojko k svomu bratu; pozdravi ga umiljato; tipita za zdravlje 
i laskavo počme zapitkivati za ovo i za ono, dok je zametnio dug i širok divan o 
svačemu. — Najposli napomene Gojko i dukate. 

Dominko je bio brat milokćrvni, i nije nimalo uztezao se, odkriti bratu svoju 
tajnu dukatima i kaže : „Brate ! ja neimam na svitu nikog svog rodjenog do tebe 
jedinog brata, zaoto neimam nikakve pred tobom tajnosti.^ 

„Blago je silno i nebrojeno, na koje sam se natepo u šumi, dakle uživajmo 
ga obodvojica.^ 

Sad izpripovida Dominko na dlaku potanko bratu Gojku stvar o blagu, koje 
je našo u Sumi, i kaže mu sve i najmanje okolnosti, što i kako je. 

^Dominko!'' reče GojkOj „to će biti ona špilja, o kojoj svit priča, da jedna 

velika četa lupežah ondi pod obranbom nikakvog starog viStaka, vraga u čovičjoj 

koži, kako niki ljudi vele, imade svoju riznicu, u kojoj kazuje se nebrojeno blago. 

Ali to je samo gola pričica u ustima našeg lakovirnog puka , samo jedila povisi, 

, koje temeljitosti nije se još nitko osvidočio.^ 

„Nije to brate !^ reče opet Dominko, „nije to izmišljotina, nego živa istina. — 
Evo gledaj ove dukate!^ ^ — sad pokaže bratu nadjene bldgo — „ovakovih je a 
onoj špilji u Sumi tolika množina , da bi ih jedva na više tarnicah, zapregnuvši po 
osam dobrih volovah o jedared mogo krenuti s mista. Ondi je pusta blaga za 
čudo mnogo.^ 

„Zaoto znaš li brate što? — nas ćemo dvojica dovozit odande blago kući, 
pak može nami i našoj dići i mnogoj sirotinji oko nas blago biti i u sto dobrih 
časab.'' 

Ovo je Gojku dosta bilo čuti. Povrati se doma pun veselja i sve obznani 
svojoj ženi, nju o svemu podpuno izvisti. 

Žena Gojkova — čini mi se Krunka bilo joj je ime, — dakle snaša Krunka 
nije s tim bila zadovoljna, nego ..navali na muža, da on taki, još isti onaj dan ide u 
šumu po novce, govoreći mu ovako: „Idi čoviče! od tolikik silnih novacah možeš 
ti nište i brez Dominka đoniti. Nemora on baš za svaki cekinčić znati. Donesi 
osim njega barem onoliko, koliko si vidio, da je on brez tebe donio; a ostalo mo« 
zete diUti.« 



Lahko je naturati žabu a vodu^ tako i Gojka da ide po novce lahko biate 
oagovoriti. Uzme on jedne velike bisage; usddne konja pa ode u lug. On je znao 
polag onog, što mu je brat Dominko kazao, kakva je Spilja, i da će možebit u njoj 
naći medju hčrpami blaga sčdećeg copdrnika ; ali želja za blagom oddrži mejdan nad 
strahom, premda mu se od straha, kad je na utvoru samo pomislit morao, koža po 
(čla razala, i kosa na glavi rasla, S&rčano unidje on u tpilju i nadje srećno gvoz- 
dena vrata; otvori ih pozorno i stupi medju blago. Staro ^traSilo nije našo u hubri. 
To mu je najmilie bilo.' 

Veli se: „Nev^ruj snu, koliko ni psu, ali i strahu nevčruj, koliko ni lavu^ 
pa tako pomisli i Gojko. Kad mačka neima doma, onda miii prave poklade, tako je i on sad 
mislio, starca ovdć nije, to je najbolje. Lati sad on bisage odkapćati, koje je dončo 
na ramenu unutra; ogleda* se desno i Ičvo po bćrpami blaga i prikleknuvši uzhčrpif 
dragog kamenja natdrpa pune bisageline do prosipanja tako, da ih je jedva dovući 
mogo do vratah, koja su se sama zatvorila, brez da je on to opazio, Gledaj brajko 
sada bčdel nedadu se Gojku otvoriti vrata* Mučio se svakojako i patio da ih otvori, 
ali sve je bilo zahman. Pokle je već vidio, da nije nikako moguće nesretna vrata 
otvoriti, počme razmišljavati o onom što mu je brat Diminko o vratmi kazao, i Sto 
on bratu upravo nije niti virovao; sad dakle vidivši zlo, pokuSa brez bisagah ići 
napolje, nu niti tako nije mu se dalo izići. Sad ga probije od straha hladan znoj, 
a za ovim prolčti ga skroz i skroz vruć plamen. 

U težkoj smeći i zabuni počme tčrgati, čupati oddću po sebi kao izvan sebe 
bivši. Pobudali od straha. Čupajući po sebi haljine iztepe iza zasukanog haljinskog 
rukava jedan cekin i jedan kamen. To mu je bilo zapalo za rukav, kad je t^rpao 
bbgo u bisage. To mu je prččilo napolje izići. 

Sad se otvore vrata širom, a on lati bćrzo bisage u namčri š njimi b^rže 
bolje izaći napolje, ali u isti mah, kad je on latio bisage, zatvore se vrata opet. 
Tako je višeputah učinio, i svaki put, kad je pošo brez novacah napolje, otvorila su 
se vrata, a kad je htio iznčti novce sa sobom, zatvorila su se pred nosom njegovim* 
Najposlč razljuti se Gojko i navali silom s bisagami napolje ići, ali mu je loša 
sreća bila, jerbo dok je on Sepdrtljio kao u pripovčdki ciganin po luku, dodje onaj 
strašni starac, i savezavši mu ruke naopako, baci ga u jednu jametimi, koja je pored 
one blagajnice bila, gdč je i zaglavio. 

što se je dogodilo dalje, nepripovčdaju ljudi, samo još ovo spominja se, da 
je Dominko sve ono blago zadobio; da je blago najbolje upotrčbio; da je činio 
mnoge zadužbine : ali sve ono nebrojeno blago nije njemu onako milo bilo i onako 
mu sčrce izpunjivalo, kao njegova žena i dćčica; i mnogo je putah on sim, kako se 
pripoveda^ kazivao, da mu je blago samo u toliko milo i drago, u koliko može njime 
trisati saze bčdnih i nevoljnih siromakah i stradajućih bližnjih svoih, ali, ponavljao je 
on isti mnogo putah : „Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago, što je kome drago.* 



Marođne poslovice Ilirske« 

Badauj mesa, a kašika juhe* 

Baba starca zvala uz vdrbopuc, a starac joj se odazvao uz vinober« 



Bacifie godi&ta u niila. 

Begovac je begovac, ako neće imali ni norac ; 

garae, ako ie imaM i alataa pokrorac. 
Bez britve obrijati. 

Bez glogova kolca ništa ma biti nemoie. 
Bez đmžtva neima jonaćtra. 
Bez zbora neima dogovora. 
Bez zelja neima veselja. 



a magarae je 



Bademova ^ptmnm* 

Narodna pćsma. 



Zbor zborile Zemunke đćvojke, 
Zbor sborile, tiho govorile: 
Oj Zemunu! na grani lemnna! 
Icpod tebe Doaaj voda teče, 
A po tebi badem ddrvo raate. 
Platno bčle Zemunke dćvojke. 
Platno bile, po bademu stern. 
K igim dolazi MiloS momče mlado, 
I nztdrguu granu od badema; 
On je dao arebrom okovati, 



■ Okovati i ljubici ^dati ! 
Ljuto cvile Zemiinke dČvojke, 
Ljute cvile, a joit vise kunn : 
„Bog ubio Milofl* auimča mlado, 
Koji nam je granu odkioio; 
Odkinio, srebrom okovao, 
Okovatu svojoj ljubi dao, 
Ako nam se badem dčrvo osuii. 
Neće na njem rusa glava ostai^ 



VI. 
Od hana Timskoga. 

Oj Zagrebe, moj bćli grade Zagrebčani, iqegHJte si dćte, 

Kakvo nosii u naramku dĆte? Iz koUvke eto progovaia, 

U pričina^ il je pravo čudo, Lčpo naški očimi vas Bogom : 

Jedno sčrce dvč'da glave ima? Da tndjinu i^jega neiadate. 



lei je, vele, u povoja dčte, 
Pak gospojam već se dopatt mari. 
Ej da Bog di, bdrzo ponaraslo. 
Kad već sada pomamno je tako. 



Joi mi kalu, od Čuda ga nose 
U dvor svakom, ko^ga vidćt ieli. 
Ti si misliS, to je priča sve; 
Na dvč glave veli dČte: ne — 



Odgonetka« bivio u 14 br. Nevena Bagonetke je: „^oMfr i vrime,^ 



Ma^iMMke vtjfstl. 



— Ravnateljstvo druitva „Jtfciace itinke* 
pozivne na Gjurgjev dan, t. j. 24* Travnja o. g. 
prie podno u 10 satili svu gospodu članove 
istog druitva na godišnju skupiUnu, koja će se 
dćržati u narodnom domu u Zagrebu, 

— Dne 16. Travnja predslav^ena je u 
Beču na korist prešaste godine povodnjem 
oitetjenih Korutanacah vesela izvorna igra: 
f^Tajemni p$dni^ (tajno pismo) od N. Jli^ečka. 
Glo«ba.je od gt Titla, kapelmajstora dvornog 



kazališta« Prilikom predstavljanja upravljao je 
gtasbom g. Fr. Soppć^ kapelmajstor nar. kna>- 
lista na Vidni* Igra je u scenu stavljena > od- 
g. Rerihe, člana istog nar. kasalijita. — Kako* 
('ujemo, bilo je kazalište prepuno, i dvostruka 
je tom prilikom svčrha postignuta, jer dočim 
se je veliki broj slnšoteljah predstav^aigem spo- 
menutog komada nasladjivao, nakupilo se toliko 
novca, da će se njim mnoge suze oštetjene 
i nevoljne bratje nale oterti moći* 



- «t - 



— B«<ke BOTiBe 4«nose T&t, da ndova 
pokojnog JaDS KoUira soamenito i a cćlom 
SlavjanatTii poznato đĆlo svog aupruga: 
nSlavff Dceru^ na novo izĆRJe, i to umnoženo 
n mnogimi novimi još nigdč nestampaniml 
p&mami pokojnika. 

— KoteAovsky, jedan izoiedju mgizvčratniik 
dramatikah poljskih piie novu veselu igru hi- 
storičku pod naslovom »Fbiis i p amlui.** Pred- 
mel je uzet is vremena Stanislava Augusta. 

— Kojigar Wolf u Petrogradn pripravio je 
aa tiaak moogo beletristiČkik spisak poljskih, ia- 



medju kojih aiganamenttii jesu: nFocstc*^ B. Za- 
leskoga, „Powieic% poetic*He** J. Slovačkoga, 
„Humor i pravda** Lil^elta, „Gadu gadu* Wit- 
wickoga, ,Poi0»eicf<* M. Csajkovskoga, i^iiCaaii- 
nia^ Weres<czy Uskoga. — Da u Poljskoj opel 
revnii iivot literarni nastaje, to jasno svčdoča 
itatistićka dita poljskih časopisah. Tako n« p. 
ima: „Kuryer Wamawski^ prdko 4500 pred- 
platiteljah; „GaMta Wamaw$ka* 3200; ^Ga- 
%ela eodiUnna'* 1800, a^Dstenntk WariMVski* 
N. hr. Raewoskoga ima 1300 predplatitetjak 



Različite v^ftti. 



— - u Bečkom prateru probudila je nedamo' 
jedna gospoja velika pozornost time &to je kao 
„hioameristkinja'* obučena bila, i tamo smotku 
paleć sprohadjala se. — Dakle več i u Beču 
ote vdrsti emancipirane leno na vidik izlaze ? — 
Da kako, glavni grad carstva mora da u sva« 
čeaau drugim predhodi — dakle i u tome! — 
Bog sna, koče li i nai grad Zagreb tako sre- 
tan biti, da takovo ionako Čudo ugleda ; jer 
čudo je svakojako, kad od naravi krotkos^u, 
stidljiTostju i njeinos^u čuvstva nadarena iena 
sve te kreposti, koje ju najičpse rčse, pod pete 
baci, i time sama iz sebe očevidno ruglo pravi. 

— U Parizu kope priate\ii pokojnog Ar- 
nuuid Marrast-a prineske, da mn podignu spo- 
menik na groblju „Nontmartre^ zvanom. Taj spo- 
menik biti će : na mramornom Ičpom podnožju 
dopirsni kip pokojnika, takodjer s mramora. 

— P^rri dio velikog historičkog dčla ma- 
giarakog* podnaslovom „Hunjadiak kora* (Včk 



Hunjada') od grofa Jos. Telek-a, iziSaa je jur 
izpod tiska. 

— U Madridu umro je nedavno poslčdnji 
potomak iz dogodovštine amerikanske poznatog 
peruanskog dobitnika Pizzar-a ; — pokojnik bio 
je satnik u generalnom štabu Španjolskom. 

— U sjediigenih slob. diriavah amerikan- 
skih izabirat će se mčseca Listopada t. g. npvi 
predsčdtiik. 

— U Francezkoj sgotavlja se u novie vri- 
me bčli pnsken-prah, kojega sila, kao &to kažu, 
mnogo je veća nego li dosada poznatog cčmog 
puškena praha. Cčla stvar je međjotim jos t^na. 

— Koiut je sada u Luisiani, gdČ ga » kao 
što se odanle či^e, tako svečano neprimigu kao 
sto onomadne u sČvernih predčlah Amerike. 

*- Iz Pariza pilu dopisate^i: da tamo 
izmedju dvadeset osobah. možebiti samo jedna 
o predstojećem carstvu dvoji. 



Smj^stce. 



— Nčtko upita jednom Diogena, kako bi 
se mogo svojim nepriateljeflf najbolje osvetiti 
i^ko se^ odgovori mu mudrac „što bolje bu-« 
dei mogo, dobrim i poštenim ukazati. << 

^> Dodje nčkoČ jedan slavohleptiv Čovčk 
k Sokratu te ga zaprosi,, da mu kaže; koj bi 
bio najprĆčji put pribaviti si slavan i pošten 
glu. »Ako<^ odgovori Sakrat „izbilja onakav 
budeš, za kakvoga hoćeš da te dčrže ljudi.<* 

— Slavni pariški Iččnik Dumolin reče u- 
■Irajući : «Ja vam po mojoj smčrti preporučam 
tri znamenita i dobra Ičkaia: umčrenost, vodu, 
i četto sprohadjanje na adravom zraku. <* 



-* Mnogo ima načinak govorenja i očito- 
vanja čuvstvah. Gluhontai. govore ukazivanjem, 
zaljubljeni oMma, veliki ljudi plemenitim či- 
nom, ćutyivi obrazom, vrtaa nrami , učenje 
tiskanim! rčČmi, slikari svojimi slikami, kipari 
svojimi kipi, a Bog «— eČUm svatom. 

— „Kako trčba da muževi ljube?' upita 
jednom nčka Ijubopitna mlada dčvojčica svoju 
izobraženu i izkusnu tetku „Treba da nas lju- 
be gorljivosifu Taliana, včmos^u Kčmca, is- 
krenostju Tirola, udvomostju Franceza, odval- 
nostju §j>aiyolca, miriM^ćom Turčina i postoja- 
nošću ' Slaijana.' — ^A kaži ni sad , draga 



- «w - 



tetko, kako Beya]jadaiiiti2eylljabe?<* „Netalja« 
odgovori tetka „da ljube hladnoćom Engleza, 
himbenos^u Gćrka, izpraznostju Kineza, no vrat 
na nos kao Čerkezi, birbljayostja Prusa, i ko- 
riBtoijnbivostjn Ciganina.^ 

— Nčkom dopisatelju, koj iz Pariz» u 
jedne bečke novine dopisuje, nedopada se sada' 
pddnipoito u dvorani francezkih poslanikafa. 
On se tuli da je tamo dada mčrtva tiiina gdć 
je prie najveća Živahnost vladala. Sadaspji po- 
slanici sčde sasvim mimo, i reko bi ukočeno 
na svojim mčstima. U srčdini sČdi Vćron, na 
desnoj strani Montalembert. Na Ičvoj strani 

je sve prazno; ~ Legrand je jedini čovČk,. 
koj se u toj pustoši nalazL Tribuna, iz koje 
sn se nedavno još mnoge krčpke i odvažne 
rČČi orile, izčeznuki je sasvim. Lože iurna- 
listah nestalo je takodjer. Za sluiatelje je samo 
mali prostor opredčijen, i svaki koj onamo do- 
dje, opazi odmah izza sebe lako zvanog Hnis- 
siera (straiara) stajali, koj, čim koga opazi da 
olovkom ito god bilježi, odmah priskoči, te mu 
olovku i papir iz ruknh tčrgne. ,.Kod takovih 
okolnpstih" ovako zaključuje ubogi dopisatelj pa- 
rižki ,^eka sim djavo dopisnje.^ 

— U nčkakva kralja bila je verlo Ičpa kći, 
koja seje obrekla, da će samo za onoga poći, koi 
je nadgovori. Tu sn dolazili carevi, kraljevi i sva- 
kojaka gospoda, ali je nitko nije mogao nadgo- 
voriti. DoČuje to nčkakav ovčar, pa umoli svoga 
otca, da bi mu on ovce pričuvao, dok on otidje 
do kraljeve kćeri, daje kusa nadgovoriti. Otac 
ga izpsuje i izkara : neka si on to iz glave izbije, 
da to nemože biti, da bi on kao ovčar kćer 
kraljevu mogao nadgovoriti, gdČ sn se toliki 
carevi i kriljevi jalovi povratili. Kad je jednom 



n jutru tef ovčar svoje stado n polja Čavao, 
došeće se sšm kralj u to polje; a on ništa, 
nego kralju, pa ga zamoli, da bi mm on ov- 
ce pričuvao, dok on otidje njegovoj kćeri, 
da je kuša nadgovoriti. Kralj se je u pč|vi 
mah otezao, bojeći se, da se nebi stado razišlo ; 
al mu onaj čulu pređade govoreći : „Na ti moju 
Čulu, pa ako se samo jedna ovca iz stada izgabi, 
sa mene glava!" Higde, kralj se dade nekako 
nagovoriti i nzme Čulu u svoje ruke, a ovčar 
pon vesela otčrči kraljevoj kćeri, obeČavSi mn, 
da će se za živi čas vratiti. Došavši a dvor 
poviče: „Dobro jntro, kraljeva kćeri!** „Bog 
dobro dao , ovčaru /" odgo^rori kraljeva kći. 
„Moj je otac oženjen.** „To može biti.** „Ali 
nemože biti, on je udovac. << „To je dobro.** 
„Nije lo dobro, on posio kapus a bašČi, i ti^ 
je sav stronao.^ „To je zlo.^ „Njje to zlo, mi 
smo ga mesto džubreta po njivi posuli.^ „To 
je dobro, barem će vam njiva roditi.** „A nge 
to dobro, jer smo ga po tadjoj njivi pobacali.** 
„Borami, to je zlo.** „Nije bas ni to zlo, mi 
smo ga na našu prebacili.** »Eto, ipak je dobro.* 
„Nije to dobro, po njivi tofiole narasle.**- „To 
je zlo.** „Da vidiš; nije ni to zlo, u svakoj topoli 
po pčelac bio.** „To je dobro, dosta ste međa 
imali.** „Nije to doSro; došao medo, pa svo 
pcelcć požderao.** «To je ipak zlo.** „N^e ni 
to zlo ; moj otac medu nbio, pa J9 sad u njegovom 
-kožuha stado čuvam.** „To nije istina, ti si sad 
ovde.** „A zato tvoj otac čuva moje stado.** 
„To nye istina.** „Jest istina, ako neverc^ei^ 
ajde, da vidiš.** Poteku oni na po\je, a kad 
tamo, zbi^a kralj ovce čava. — £ šta kmlj 
drugo, već dade svoju kćer ovČam za ženu. 



Biblioarrafla« 



Češka. 



-^ OuUiverovif ee$hf, Zangl. Jonathana Swif^ 
U, pl>el. Karei Pichler. Dil prvni: Cesta do 
Liliputa. V Praze 1852. NakUdem Y. Hessa. 
Cena 20 kr. sth 

— JVeisse-ova divadla pro diti. Vyddv8 
VČncesUv MaHk. Sv.. 1. Mladi hriči. Veselohra 
V 1 dejstvi. V JindHch. Hradci. U K, J. Land- 
strasa 1852. 



Poljska. 



— Wawritft^. Powiesć priez Paa1in$ s L. 
WUkonsk4. Petersburg. Nak{. B. M. Wolfa. 
1851. 1. 8. 

— Siatan sieiiit t aniot Originalnie na- 
pisane przez Emila Đeryng. Wiluo. Nakfadem 
zi^garni RubenaRafalovicza 185t Tom. 3. w 12. 

— Diieje lUeraiurff v> Pohce przez Lud- 
wika Kondratowicza. Ve VilnČ 1852. 



Bćrzoiiskom narodne tiskarnice Dra. Ljudevita Gaja. 



SKabaTni I poučni list. 

Odgovorili urednik : 

Jllhrko Bogavić. 



Ovaj b«ll*«ri«l2<ki,2*s«f I« iaUmi p«ar«4orAaj«M Matic« Ulrak« •▼akeneđelj« jedanput 1 to v 2atv4rtak aa e<loM arku C<na 

a« je »a gaMav aa 4om«^ kas paltarisa 4 far. ar. -. sa isTasjake a poiurlNOM 5 far. ar. PrađplaU aa pal ili aa 2a- 

irkri gai. prlialraa )a gora a«B|M^noj o4logo4Jiajoj ejfaf. 



Broj 19. U Četv^Hak 29. Travnja. 1852. TeČiU I* 



-io -J 



Preptrk«. 

Od Lfud. ViAoHnotića. 

Tvnje tM mile glaie Tako borba v<k na doto 

kak rado čiyeai; S ljubavi isvire, 

Kad ni iaptjei: da me Uabii, Svaka rd£ je nsrok da se 

Joi radje ▼Čngem. Moja ćut prepire. 



Al se i|lkk svakom re^m 
PfepJrka porodi^ 
Jer a Ijoba^ja ii^ka snanija 
Hepreftano bodi 



Samo kad me liho gledai 
Žaikim okom tvojim. 
Tad sam tvoj bei prigovora, 
Tad se oipokojim!... 



Alamontede« 

(Ib ndmaČkoga polag ćoke-a.) 

I. 

Narodio sam se u ntton malom seocu Langaedok-a , i u njem stanovao. 
PrabćfsoBi siunsrndrtj« mater izgubio, a moj otac kano siromaški kmet nije mogao« 
dl fmtA 9SB STOJe štedljivosti mnogo žirtvaje sa moje odbranjenje, premda nije 
Mo bal ttajairomainii. a sela. Al isvan desetine od svojih vioogradah, maslindh 
i Bjlvflli^ morio je davati (ietvftrtinu svojih mutno stećenih dohodakah u ime raznih 
poresah. Hraaismct se obično čorbom od c^ma kruha 1 repe. 

Jadikovaie blagi starac s bdde i gorke nevolje. »Oh Kolaše,^ reče mi ('esto 
tvobnim glasom, skrilivši mke nad mojom glavom: „nada me je ljuto prevarila, jer 
Bili kirvavi pot nemože mi uroditi tolikim plodom^ da umrem bez dugovah. Kako 
da ispunim včra, kojom sam ti se majci na smčrtnoj postelji zavario? Svečano 
sam joj obećao, da ću te dati u nauke i učiniti svetjenikom; a ti ćeš postati nadni- 
čarom i slugom tudjinacah.^ 

Tifio sap dobroga starca, koliko sam mogao ; no moja bi ga dčtinska ntčha 
joi većma BjaiBla, a sinteć, da će mu skoro kucnuti sm^rtno zvono, c^rna bi ga 



- 214 - 

tttga sagviD osvojila. Cesto me je sa Maticu fMao, tufujuć s moje budui^aosti, a 
niz lice ronio je gorke suze Kad bi to opazio, zabacio bi dćtfnje igračke^ pao bi 
mu na otčinsko krilo, a nemogavSi podnčti njegova gorka plača, zagšrlio bi ga, i 
gorućim! cčlovi suSio njegove težke suze, pa jecajui& kliknuo: ^Mili otče, Qem«|j plakati!^ 

Kako bi ljudi srećno živili u onih pokrainah, gdS težki žuljevi urode težaku 
dvčma žetvama i gd6 pod blagim podnebjem zriu masline i groždjel ali cvatućoro 
zemljom mili ugnjeteno ćovččanstvo, koje mora da dade plod svoje muke i tru'da 
razsipnim biskupom, koji mu za zemaljsku bMu obećavaju nebesko blaženstvo, i 
plemićem i kneževom, koji za nagradu ravnaju zemlju mudrostju i dobrotom. Jedna 
gostba u kraljevskom dvoru progutne često Ićtinu cčle ddržave, koju težak težkimi 
uzdasi i kdrvavim potom iz zemaljske utrobe sleće. <— 

Bilo mi je osamnaest , godinah, kad mi Ja otac preminuo. Veier jo 
bila čista, a sunce je zapadalo. Moj je otac sčdio pred kolibom u zahladju od gra- 
nata kostanjf , hoteć da se još jednom razblaži pogledom svčta, koj mu je uzperkos 
svhn nepogodam omilio. Vrativši se s polja, nadjoh ga veoma trudna, a kad sam 
stupio pred njega, zagćrli me i reče: „Sa4mi jeodlahnulo, sioko, moja se večer pri- 
bližava, ja hirlim k počinku. Ondd ne^n na te zaboraviti, s tvojom ću majkom pre(| 
Bogom stajati, i onkraj zvčzdahr za te moliti. S€{i se na nas i budi včran krčposti 
tfa do sm^rti; mi ćemo se za te moliti. Bog se za te brini, nemoj plakati; kad izpu- 
niš zadaću na zemlji, kucnut će i za te smćrtno zvono, onda ćeS me s majkom gori 
naći. Oh Kolaše I kako liemo te željno čekati, i kakvu ćemo slast poćutiti, kad stanu 
tri blažena s^rca, roditeljah i deleta, jedno na drugom kucati pred prestoljem božjim!^ 

2arko sunce izmače sa brćgovah, a blćdi sumrak pritrsnii zemlju ; duša moga 
otca oprosti se s lomnim tčiom, a sladki njegovi ostanci ležahu mi u naručaju. — 

U. 

Vfirni sluga — imena mu se viSe nesčtjam — koj me je po zapovčdi moga 
otca odpratiti imao k Etiennu momu ujaku, vodio me je za ruku, a kad smo prola- 
zili kroz uske ulicd turobnoga Nijmesa, dčrhtab u cčiom tčlu, a nika groza obuze 
i nehotice dušu moju. 

^Kolaše I ti se treseš,^ reče mi sloga, „ti si sasvim probičdio, što ti je 7^ 

„Ob nevodi roe,^ uzkliknuh, „u ovaj tmasti kameniti zahodnjak. Takova me je 
«iuka osvojila, kano da ću sad iztiahnuti. Daj da nadnićarim u svojem zelaoom sIq-< 
bodnpm zavičaju. Ti pogledaj malko oko sebe: oto stdne izgledaju kano tamaic«^ 
19 'ti su ljudi tako s^tni neveseli, kano da su zločinci.* 

„Tvoj ujak mlinar,^ odgovori mi, „nestannje u gradu, Hjegova ja kuća pred, 
karmelitskom kapiom na prostranoj zeleni.* 

Ljudi kažu, da duSa ima nčku tajnu moć, te da sluti buduću svoju kob. Kad 
sam postao žćrtvom goleme nesreće, koja silovito ruii mir' sdrca prosvš^enoma svčtu^ 
sitih se one pdrve cćrne tuge, koja mi je grudi stezala, kad sam ulazio u ulice tu- 
robnoga Nismesa, pa ja ju smatrah kao znak buduće moje nevolje. Niti najprosvg« 
tjcnii čovdk nemože se otresti praznovčrne bojazni, kad u sdvojenju po tmini za 
spasenjem tumara. 

Čuvstvo, što sam p6rvi put u Nismesu poćutio, ostađč dogo a meni. Nava- 
dan u slobodnoj naravi s njom priprosto i samotno živiti; uplaši me živahno kretanje 



— fTl — 

tog« poštenog« gradića. Majka me je pođAb maalinakih granah zibala, a u zakladju 
gtaBtrtfl toalan^ak ođgajfla. Ta kako da iiet«g«jem i lemerikujeti vrM tt^rkih zi- 
Hmh, gM ao IJaitt aano porad kikoaiosi satlaja? U aainoći izomirt itratti, s^rea 
ae iHiaiadja{e tikoćiaai ^MikUi okoiicah, pa salo i ddrhtah, videć toliko fjadih^ na ko« 
jlk noiei jolle opMiti biljego JMn i brige, obolosM i }ako*ioa(i, razblMna života i' 
Mvieti, 010 neopffivje onaj, koj lo atpU dan vidi. 

Pred karmelitakoA kapioai stajala je kuća moga ujaka a «a aja mlin. Sluga 
ari pitežA 10 priatttnvgndnireM: pGoapodinjeBtienna bogat <ov«k, tliialibofe— *< 

^6to žaUbdie^^ 

^SKdbenik Kalvinov, kao*6to sv6t priča'' 

Ntaam ga rammio, a kad saii stapio u kraMO igndo, razabrah ao malko. 
fib i mio dith vlaHaio 9vim, lio aa« vidio, to mi ae tako priCini, kao da ^am doma. 

U malenoj, no (Moj i nrodnoj aobi pdmj aloia, atdčk je majka, a oko njo 
tii of atoie kiorke, ava u domaćom poalti. DvogoMnje ae je dKte igHilo materi ni 
kfUa. tlagoat 1 kfolbota aevaia je a njikova liica. Daboka je tiMna vladala u sobi, 
a «vi aa a« OM odi svAmafi. Ujak je ati^o pokraj procora, ćitajod nSkn knjigit. 
Iltoe iu* nra sddfaioin poaitle UlO; no ife #iittk prMjala mti j« mladjahhH vatra, a 
Mjegm^ UpO bilo je iitt MagttPt. -^ 

Sluga mu reče: „Evo vam, gospodine EtiOktne, toMga ttetjakk Kofesa. Nje- 
gOt oMe # val svAk umro je u sivomaltva i aapovddio mi, da vart ikrnćim njegova 
0fM, 4a niu bodeto otaik« *** 

„Dubipo mi doio, ijnbezni Kolaše^« reCe mi ujak, polofivii ruke na iiliojtt glavu^ 
^6k 4*« ja boott da li budem otac.« 

UMado i gospoda, uhvati moza ruku, i reče: ^A ja hoću dA ti bnddm majka.« 

Ta me dobrota gane do susah, le poljubim u ruku novoga otca i novu ma- 
ter^ i zaMiK sMramorkoino. Obkolido meibiaostre, govoroć: »Neplaći, sladki Kolaše, 
mi hoćemU da li budenio aoi^ice.« 

Od to doba lako sam bio obifcnuo novo dražtvo, kano da Misara nikad tu- 
^ac HOw Mislio sam da boravim o krugu blagih angjetah, o kojih mi je otac sva- 
Mf pripovSdao. Bio aafn blag, kano i oni, no nikfiNi najMaži. 

Didoie ma u nauke. Nakon pd godine doJfo g. Btienne k meni i s priaž* 
oim pogledam race: ^Kblase, ti si sirota, ali Bog tejenadario krasnimi darovi. Ući« 
telji hvale tvoju marljivost, da svđje saučenike u naukah daleko nadkKljujeS, pa sam 
naomlo dati te u višje nauke, da ae pldfli^fii ikanostim, i postaneš učenim čovčkom. 
Čim doapiei nauke ii Nismesu, poslat ću te u Montpellier. Učit <eS se prava, da 
posUmei braniteljem ugnjetene cćrkve nale. Ja te smatram kano orudje božje za 
naSe spasenje i obranu evangjelske cdrkve proii okrutnosti i nasilju papistah « 

6. Btienne biaSe tajan protestant, kano i nSkoliko hiljadah žiteljah u Nismesii 
i okolo i^egai pa me uputi o svetinji svoje vire. Protestanti sa bili posleni, mirni 
i blagotvorni gradjani, no m^ržnja puka i bčsnoća fratarah progonila je te nesreć* 
alke u istih njihovih .kucah. Čim su živili u većem strahu , tim je pobožna vatra u 
njihovom shrcu živahnie klijala. Prisiljeni biahu polaziti samo na očigled katoličke 
cšrkve, svetkovati njihove svetke, dćržati slike njihovih svetacah u svojih sobah. Ali 
niti ova popustljivost, niti pobožan život gonjenikah nrfi^ ihAfao da utftii m^fžhju goniteljah. 

ta« 



m. 

Kolebajvć se medja dvd cdrkve: katoličkom, koja sam jaimo, i protestant* 
8k(rtn, koja sam tajno priznati morao, motreć svakdanje iežke razdore od obe slftdbe, 
videć, da pod barjaci borećih se cdrkvah više vlada gisdoat, mdržnja i lakomost, 
'nego mađrost i pobožnost, postao sam i nehotice licumdreem i nevćrnikom. Dokasi, 
kojim! je jedna stranka na nauku druge napadala, biaha boyi, umitnii i jadi, nego 
oni, kojimi je svoja branila. To probudi a meni sumnja prama svim naukam vdre, 
, te u£ini, da sam samo ono c6nio, kojoj se nije jošte nitko protivio. Tako sam mi- 
slio, no bojeć se, da se ljudi nada mnom nespaće, nisam svojih mislih nikomu itpo^ 
vMio. 

Tako se i moja du8a zatvori sama u sebi, a kad sam imao kad, mislio sam 
o Boga i stvorenja svMa. Bezumlje Ijudih, progonećih se porad različitih mislih. Bi 
porad naslova kakva kneza, napuni me grozom. Skoro mi pute medju očima, te uvidik 
svoju nesreću. Sto moram da stanujem srčd Ijudih, koji sasvin^ inače ^d mene misle. 
Činilo mi se je, da me okružuju barbari i j^oludivijaci, koji nisu mnogo čovSčnii od 
onihrkoji žive ljude svojim begovom ž^rtruju. Zar su stari Celli, Bramini, ili div* 
^aći amerikanskih pustarah mnego okrutnii bili, žMvujuć žive ljude , nego sadmaji 
Europejci, ubijajuć s pobožnom vatrom na ždrtveniku svojih l)ogovah (jec jnuinja au 
bogovi umdrlih) hiljade svoje bratje? 

Žalio sam groze svoga vremena, pa nisam ipak zqao« kako da se ebća su- 
rovost naredah ugladi i prosvčti. Putenost umžrjih steče uv$k pobMu nad njihovom 
đuSevnostju. Hrana, bludiiost i težnja za nasiljem, kao Sto najjače potiču na radnju 
živinu svake virsti, tako i čovčka, izvori su sloge i nesloge, razvija i pada narodnhb 
Čistu krčpost, vččno pravo, neoborivu istinu viie slute ljudi, nego Sto ji| pozaadu i ljube. 
• Imena im se ore po učionicah, no što znače, neznaju i nećute uvčk niti isti učitelji. 
Da ih tko u svetoj revnosti obljubi i zagčrli, postao bi rug i prikor bližnjih, a ždr- 
tva obćeg bezumlja. To i tebe zapade, jedini i uzvišeni Isuk^rste I Tebe nisu poznavali 
nepriatelji, po mnogo te manje poznaju i danas isti tvoji sKdbenicL 

Čudom sam se čudio nad cćrnom sadašnjostju — plemenitii i savdršenii l^io 
je moj cilj. Živahnom maštom mogao bi si bio stvoriti novi svčt, gdč* bi se kr^poat, 
pravo 1 istina ljubili u vedra lica, a putenost dAržala u zaptu blagih čuvstvah. Kano 
pčsnik žalio sam pad Rima i Atene, što su čovAčanstvu bolfu budućnost' obećavali, 
no kruto nas u nadi prevarili. ^ . 



Ii|nbav koja uzvisuje. *) 

(Poljska Noyel6ta od Wbjcickoga). 
Preveo Dat. K. Spor — 

,^N'dfprčd, vračaru I pripravi karte i daj da kaveni talog kuha I Koprenom za* 
st«}rta gospoja, koja me prati i koju ljubim i štujem, kao što pravedni muževi Boga 
svoga štuju i ljube, i kao što Poljak ljubi olačbinu svoju, ova mlaSa gospoja hoće da joj 
gataš. — Hoće da joj kažeš, da U je istina, ^a juja ljubim, jer ona još dvojio tom — 

^) Prizor is pofMdnjag po^akoga rata. 



okratnio«! — Hoće da joj kaieii dt U je ljubav, koju ona osisća, lakova, kakovu Bog 
nrndrlim ialje, kao prodćućenstvo aebaakih razbludab, ili takova , koJ9m solooa adroa 
ljudska BapuDjaje .kao strahovita ^edigru pakleoe kazni. — Naprdd dakle, naprčdi 
stari gataočel pripravi karte i di^j da lalog od kave kipi, za da mojoj gospoji od- 
govorit. NoStedi nUta, samo da joj zadovoljiiH ! Biti ćeS tako nagradjen, kako je om 
ljubljena!^ — 

Ove rdći progovori mlad vitak dovfik, koi je ai gospoja koprenom, aastftrta 
na niska vrata smradnoga stana siromaSna gradjana variavskoga aniSao. Visoko 
osobe mogahu se jedva u niskom prostora usd^ržati, koj seje od dima uljenicekitovim 
ulJeoB .napunjene vAs pušlo. Stara osoba smradna Poljaka sa bdiom bradom i 
kirmeljivim očima biaie -zabavljena, da ostanke kukavna obSda , koi je, kako se vidi, 
iz ribah i kapale sastojao, sa poslenom hitnjom spr^i, zatim lirpezu i bradu 
svoju izmince doinjim kitjem rukava svoga obrisavii sa veUkom ozbiljnoslju mno« 
goupotrCbljene karte, nikoHko ugarčićah, voSt^nih sv6ćsh i cA^u palico na stol postavi, 
pa tad ugljevje, koje na ndkoliko opekah u jednom katiia sobe tinjale, na tdrbuhu 
ležeć, puhanjem oživi i cšrn talog u kolao izlije, koj odmah, kako bi nad va- 
trom obćien, mirisom oznadi, <fa je sadAržaj njegov hava, već mnogo putah za spo- 
dokftu slftpariu upotrJbljena. 

' * Dočim je starac u katu svom čađo, puSeć i mfiSajoć, gledao je mladi mul 
blistajaćimi pogledi krasnii ženu; koja je stajala pokraj njega, ćinilo se je, kao da hrab- 
rost i očekivanje s6vahu u ovih pogledih, dočim Ičpotica smetena na neravni pod 
gledažo. 

Starac bMe sada svoj talog prekuvao pa ga iztrese u ravnu posudu, koju na 
stol postavL Nijedna rččca nebi progovorena, i učini zaista strahovit utisak, kad na 
jedanput, slično urokom, starac slčdeće rSči izusti: 

,,SlaSAjte sada, vi mladi ljudi, lio će me velika igra učiti!' 

Na to smčSa gataoc karte svoje i postavi ih polag navadaoga reda preda se 
na stol, onda svoje goste tamnim okom dugo i čvdrsto pogleda, karte • pojedince sa 
stola dižući. 

,Za gataoca nije nižta sakriveno ! — Pod odmom koprenom ove mlade gospoje 
spoznavam suprugu pukovnika Sarlova, vodje vojničke policie variavske. Ovaj blago- 
mirisni cvčt doveo si jlf stari častnik iz Francezke , ali ona nge pod mćrzlim upli- 
voas sdvera niita od svoje Upote izgubila.* 

Koprenom- pokrivena gospoja uzdćrkti. 

„Za vilovnika neima nekakve tajne. Pod ovim ruskim odMom i pod ovim 
omilnoslju preobraždnim licqm spoznavam poljskoga grofa Deviskoga, glavu variavskoga 
Unba, koj posičdnjom urotom* proti ruskom gospodstvu upravljaše, onoga istoga grofa 
Deviskoga, koi je na smćrt ob^udjiln, i na kojega je glavu livota od 500 rubaljah 
postavljena; i koj se ovd< sakriva, za da za malo u Francezku pobčgne.* 

Mladi momak sad uzdćrktA. . . 

«To su me karte naučile.— sluiajte sada ftto u kavanom talogu čitam« Ovaj ta- 
log ito ga sada u voda stresom, čini 39pismonah ili otajstvenih znakovah, koji opet 
7 r^čih Me: VaSa je ljubav takova, koja uzvisuje. Vi možete sada raz- 
■iHjatii za da smisao dokučite.' 



,2ar llij^ ovaj mis^o^ iaaaii^ kvMia moj« RrHileyioe, «ap Qi»n ne|ioJtt«iyi^ 
4« nag aaša Iji^bav plemanitom ivom m»^xk n^foniMuj^^ k««# prostadka atraal; 
da ana s neba 4olazi a ne ia pakla? TA ti sama hotdla ui da gataMU pUaj, i i4» 
u%iifL tvqj(9 bri(fe i suinujičenja pprovdrgava, sar )o| olesali mažpi* da ž^ 
fli^je nMpm^? — U jodaoaesl iirah čakat iu te pod velikom. mrdkMm ita viavkn 
tebi dobro poznate šumice, za da se od tebe oprostim. Vrčmeje tiho, ali noć taHM«* 
Okoja je Wgu momu prijatno* -^ Bi^$ li doći?^ 

Miada goapoja UMe slra^ao ganuta. Uznemirene sjeno grudi' divalm k^ 
pffenu iib>Yito^ ruka njena stisnji silno ruku pratioca svoga. PosU duboke i »emiriie 
tiSine od n<MM4ko treuutakah, prignu se k uhu mkidoga Poljaka le mu prtfaptnA: 
»Ja ću doćilV 

Girof (KaivisU kaci »vf j tpbolao na tdrpoiu gatadca ^r- i tiha otw|)e ujiji dnojo, 
pokraj 9»diaal) puaajuA, i poidrava^ui ae ImiiH) kojt avud Uiokf^ avie prilor^^i* 

Staran izpraani naglo sad4riiu toboleai i poviče, pofttu bi gu prabrojiia) au 
djavol^kom porugom: »Uvadeset auba^a^I Do vraga! Ovu noć moram ik jo^ potato^ 
tiaah ioaaUu^ 

«• * • *« 

Tmina biaše se povećala i silan v6tar tSraojepdsuk od 4roipia t via i giihao^ 
atafe vćrktfvob h«aslov«h^ i» ki^ib jo iomioa a one strano testa Uonijske aasfojula. 
&V0 kiaokola vladale tikina i samo iMko ovin^ip putaiai W^ kasno na ceali « oaib 
okolicab. Vlad ćoiAk, kabaniooait om% stajao jo podi velikom smr^om^ n« ulaiJko. 
šumice gledajući u noćne tmine. Do skora pridruži mu se tamna nčka osobo. T«» 
kiaie i^egovi^ \ji)boimu Si bu«oa» pod ak|rim moćnim ddrvetoai, gd6 sad« njih dvoje sddja- 
io» podiže Sft tika MUia^ja otđ iMth i udkHJakj kojfa 10 ut amdavanju granah irittrom 
gibanih izgubi. 

Mukao zvem glaa «aći)t «o ia obliinje Variave. 

j^Sadr udiMri pdnoći u gradu,* reiio mladić. »Konj^ aao ink^f k(# će me 
pEČko me(|je odvoati. Budi^, zdravo I — Posli ću ave o^el vidfili,^ ^ tjubimi ota^bkia i. 
tebe I - « 

,)Ni jedno, ni drugjo!^ poniće sada čovAk, koi jo kao 19 aamUe sifav, pred 
ob<yieon^ stajuo« 

-a * 

♦ « 

To biaSe suprug Sofiin, vodja vojnijUio policio, ruaki pokovnili Saalo«. (Ick 
viski htšde mač povući, ali viSo ih na ^jega mnilU, aazoirula (o, iavio«! aui noge i 
rukt. Sa^a pndo one«Vjlil|jona ufi i^a^a. 

^gfie. avogi^ k ai do mo daaupniga osvetimo t^ povi^^ divjyi Sanlov i no 4namo«jo 
njegovo bacilo se niafovi praliooi n« otteavćafgenu ienui, onaoMiu njeain bikli 
vsat uietooitpovukiMte ju^vipnagranuoriaikko smriko> odi koje miUjobu tjubovnfccida 
bude njih milovM|« Mitoćia ataMo. Dočim ona pod strahovitim tiiraanj^m iz<tab«i^ igf«*^ 
noćni včtar sa kr&snimi vlasi njenimi, kao sa iglastimfc IMiOvi) siloivilog ddrviola. 
»Sada za voiya policio. I njegova mu osveta, moim bilM"^ 
Jh druga, mamonjo Sarlovaućin^vttliv^šaruzaolićiiiom oko vi{al#QeYiolao||t 
»8tamtoi5 ppvii^ pukovnik poUeij^idonoarčtiUka sMifHvH napita ga poruf^ino: 
»Imate li jo8 ita kazaU?« 



- 27« - 

,ProkIet8vo nad vanil^ biaSe odgovor Devitkoga« 

,Samo jedno još l^ uzdatam, doćim ga u vis povokoSe^ «tko me je izdao ?' 

Tu mu divji glaaanši viknu: «Zar vam nekazah ovo veće, da će vas vaia 
ljubav uzvisitl?^ 

Deviskoga poalčdnji pogledi padofie na ružno lice gataoca, koi je djavoUkim 
posm^kom aajnitju granu amrike uzetom omotao. 



Kratko krasosloi^e« 

Od profes. h, Macuna. 
(Nadalje.) 

m. Bio diUMttiU. •*. 

S. 12. Drama u obće. 

Do£im nam pSsnik cpični pripovSda, što je bi To', kažu nam đSIa dra- 
matična, kako to biva ili kako je bivalo; al se u tom p6shib podpano sakriva, i 
čin se razvija sam pred očima gledabcah. — S toga slčdi, da pvd^ treba razgovora; 
govor ili rčč bo jest u pčsničlvu srčdstvo predstavljanja; a budući da pSsnik, kao 
što bi rečeno, negovori iz samog sebe, moraju osobe predstavljeni u tom dCIu 
same govoriti. 

Dramatično pčsničtvo razlikuje se od pčvnoga time, da u ovih pSsnik kaže 
iz samog sebe žalostne i vesele misli, koje mu sčrce u bho isto doba nadimaju; 
od pripovčdajućih pako time, da takođjer iz svoje osobe pripovčda, Stase je dogadjalo. 
Pčvno dakle pčsničtvo zabavlja se sadašnjostju, epićno pako prošastnosiju, a dramatično 
skapča jedno sa drugim, t. j. čin prošastni predstavlja nam se kao da se sada radja. 

S toga uzroka takav je pčsmotvor najužasnii , najuzneSenii izmedju svihf 
jer strasti, koje nam lirični pčsnik kaže rččmi , radjaju se ovd^ žive pred nami, i 
dočim se radi u epičnih pSsmotvorih više o izvanjskoj tčlesnoj borbi (o junaštvu}, 
ima u toj struci borbu duševnu, čovčk slobodan ima se protiviti duševno prčkom 
udesu, ili pako strastim toga svčta, i dokazati tim načinom, dal je i on božanstvenog 
izvora, i da dub čovččanski nadilazi sva zemaljska. 

S« 13. Strane dčlah dramatičnih. 

Iz gore rečenoga već di$di, da trčba za takovo dčlo: 

i. čina, u kojem gledati možeš borbu čovčka sa prčkim mu udesom* Taj, 
čiA može pćsnik uzeti iz povčatnice, te nam ga samo uzvišena predstaviti tako, 
kako ae j( zaista sbio^ ili pako može si ga izmisliti sasvim. 

Al btfdi mu onda«' dogodjaj bistoričan ili pako izmišljen, svakako taj Čin imati 
mora: a) Pčsničnu vrč dno st t. j. čin trčba da je sbođan uzvišenju, i sposoban 
za moći podići čovčka iz trule svakdanjosti ; svakdanjost bo topi čuvstvo, uzvišene 
stran bude ga. 

b) Istinitost pčsničpu t j. u činu trčba da je doslSdnost stroga, 
tako da ae poslMce svoda naravno razvijaju iz uzrokah. Ovamo spada i to, 
da je nevaljano ave ono, što čuvstvo gledaocah vrddja; oaobito pako nevalja 
glaviio) osotA dati značaj ružan. -^ Ova istinitost pisnična pako, budući da se 



- 280 - 

.u drami predsluvlja čov^k sa srimi STOjimi alrastmi, isključaje ćudnovatosi 
•ili udioničtvovanje neposredno ailah nadčOTšćanakih u iioii dramatičnom« koje je u 
ddlih pripov^dajućih kao represenlantn U^lesnih ailah čovičanskih podpoao na avojero 
■ mčsta. 

c) štogod se napominje a takovom dčlu, sve mora imali strogo Bsrok, za-- 
što tamo stoji, dakle ili podupirati nastojanje volje čovMje ili pako pribili; i ako 
gdSkoja stran čina niti jedne niti druge neima zadaće, neima joj mćsta u dramatičnom 
dčlu. . S toga slčdi, da ovdč episodam neima mteta, dočim su a dilib pripovida- 
jućih podpuno na svojem mčstu. — 

d) Za dostignuti svdrhn toga pisničtva, mora čin biti pod pun, dakle razvi- 
jali se od početka čak do svojega konca; t. j. želja čovččja mora imati svoj 
početak, i oistiniti'se činom, dok ili dostigne »vdrhu ili pako ima se sasvim klonuti 
pred jačjim kojim protivnikom. — 

Svakom takovom, činu ima tri glavne strane t. j. odluka, zapletak ili čvor i 
razpletak ili rčšenje. Borbi, koju predstavlja drama, nzrok su preprčke, koje se glavnoj 
osobi protive u teženju za ciljem oiadjenim; preprčke pako ovdč napomenute ra- 
djati se mogu iz svojstvah i značaja samo glavne osobe, ili pako od udesa iz vana; 
rošenje kona^dno tih preprfifcah imenuje se Mttt€tfft^oqiij promčna, ili s obzirom na 
glavnu osobu mginitua prevrat; i mora uvčk u samih preprčkah već temelj imati a 
\ dosta važan biti. 

Stari francezki krasoslovci zahtčvali su, da se čin razvija na onom istom 
mčstu, i da u vrčmenu nesmie biti prekinut; t. j. da mora imati jedinost mčsta, i 
vrčmena; toga pako niti u samih starog^rčkih đrani. dčlih neima,. a novii pSsniii, 
osobito Shakespeare niti nemisle na dčtinski taj pedantisam. 

2. Dalje slčdi, da za takvo dčlo trčba osobah činećih; (mdrtva narava, 
kao i bezpametne životinje nemogu biti predmčtom dramatičnim) : i to takovih, u kojih 
ima stanovita krč pka volja sastojeća u tom, da čovčk tčži za čim, te da se odvaži 
(odluči,) uz pčrkos svim preprčkam dostignuti ono, što traži; i budući da o čovčkn 
imajućemto svojstvo, kažemo, da je. značajan, da ima u njega značaj, zato daje 
se svim takovim osobam u dram. dčiih ime značaja. Značaj (Ko^aim;^ znak, zabi- 
lježeno, hiljega, posebitost) znamenuje nam dakle ovdč sve čineće duievne sile, dakle 
misli, čuvstvo i volju ili način uživotvorenja tih mislih u gdčkoje osobe. 

.(7 svakom dobro uredjenom dčlu trčba jedinstva t. j. da ste strane imaju 
« svoje srčdištof ovo u dram. dčlih sastoji u glavnoj osobi; tW^ba dakle, da je jedna 
samo takva, ili ako ih je viSe, trčba, da su tako strogo skopčane, da jedna bez drage 
nemože obstojati kao n. p. u ljubavi; ove su onda osobe srčdiite, okolo kojih se 
kretju ostale, i u koje se upiraju oči, s kojimi se usdižu i padaju sdrca gle- 
daocah. 

Trčba pako, da su te osobe od čovččje prilike, premda pčsnično uzviiene, 
takove osobe trčba da nisi beztčlesne, barem za onaj stališ, u kojem nam se pred- 
stavljaju t. j. osobe moraju imati volju i strasti čovččje kao i gledaoc, budući da 
đrugačie nebi bile zanimive. SmčSno bi bilo, da nam pastiri stanu govoriti o visokih mi- 
slih, koje im sasvim nepripadaju; ali isto tako nebi sversi shodno bilo, ako bi se osobe 
predstavljale, koje po. svojoj naravi nebi spadale viie oa pokolenje čovččje; osoba 



-.484- 

bas 8¥e mane, osobe asorne ili idealne neva^aju, bndući da gledaoe n lak?ih nebl 
▼idio samog sebe, kao da se gleda u zdrcalo. Polag svega toga pako Ir^ba još i 
l0i da iamedjn Tiie osobah nijedna ikojoj dnigqj nebude pođpnno. jednaka, budući da 
bi tim naftinom bea svirbe, dakle suviSna bila; svaka osoba ima manje vile 
jednu samo glavnu strast. predstavljati, iz česa se. radja onda ona divna veličan- 
alveua borba strastih, protivnih i podapirajućih so medjusobno. 

3. Glede na izvanjsku spodobu dilah dramatičnih ima se napomenuti raz- 
govor, i pojedini čini ili akti*sa prizori. 

Kao dto bi kazano spočetka f. 12« dram|tičnom pčsničtvu trfiba rea^o- 
vom, kej se dčli na dvo ili viSegovor, gdi se dvA ili više osobah razgovaraju, i 
na samogovor, ako jedna samo osoba uvažava gdćjta. Svaka osoba trSba da kaie 
u Uh razgovorih syoj značaj, a budući da svaka strast i svaka doba čovččjega iivr. 
ljenja ima značajni jetik , (S 4.) trčba da je i jezik u različitih osobah različan, i 
lo primčran ačiom ^čaju. 

— Cčlo dčio dramatično dili se u* pojedine čine: dva, tri, četiri ili naj- 
▼iie pet; — ovaj odmor medju čini pojedinimi >irčba, da se tamo stavlja, gdč ima i 
u činu sa^iom nčkakav odmor, gdč dakle čin nije u bdrzom razvitku, već gdč bi, se 
oMNrale predstavljati podpuno naravne poslčdico od kojega čina, koje si dakle gledaoe 
lahko u mislih nadopuni. A ovi čini razpadaju dalje na pojedine prizore, t. j. 
na one dčle Čina, u kojih su one iste osobe na prizoriitu. 

Gore bilo je rečeno, da su glavne strane čina odluka, zapletak i razpletak 
iU rijenje; na tom osnovana i uleme^ena je starogefčka trilogija t j. skopčenje 
Iđidramah, od kojih pdrva sadčržava odluku, druga zapletak, tretja razpletak. 

S- 14. Všrsti pčsnič'tva dramatičnoga. 

Preprčke u borbi zemaljskoj mogu biti gorostasne, goropadne, gdd čovfiku 
STih duševnih silah trčba, da moie odolčti navalam udesa; ili pako manje i laglje, 
koje čovčk kao rčku malenu lahkim brodićem pl'ebrodi. Osim toga različan je i 
značaj samih ovih preprčkah ili jasnie da kažem različan je i protivnik, ' s kojim valja 
borili se. 

Po većoj ili manjoj važnosti tih preprčkah i protivnika, kao i po većoj ili ma-* 
njoj ozbiljnosti borbe moglo bi se dramatično pčsničtvo na nebrojene v^rsti dčliti; 
al o obće dvč su glavne strane: žalostna i vesela igra ili tragedia i komedia; 
a n sridfni ovih dvih ima jež tako nazvanu dramu polužalostnu i pastirAe igre. 

I. Tragedija ili žalostna igra je ona, koja nam živahno kaže borbu 
stražnn medju zemaljskom i nadzemaljskom, predstavljajući zajedno nedostatnost t 
sbbosi silah fizičnih zemaljskih za odolSti navalam, a nebesnu moć našega duha, koj 
makar fizična strana klonula pod teretom, nenadvladan, slavodobitan ostane dajući' do- 
kaz, da u duha čovččjega ima vlast vifija, vlast nadzemaljska. — 

A koj je razlog, da žalostna igra ima toli veliku vlast nad nami? Kako nam 
može biti ugodnu, vidčti, gd6 se čovčk stčnjoći bori sa svčtom i njegovimi zaplet- 
kami ili pako s udesom? 

Odgovor na ova pitanja leži već u sv^si pSsničtva u obće, (v. $. 2.) i dra- 
amlfAuiga napose. Gdč nam se može božanstveno čovččjega duha toli jasno, toli 
faraano najaviti, kao ito lo biva u ovih umotvorih? I Ita siiože gledaoca podići iz 



- *tt - 

Irnlog praba svakđanjth Kemaljskih mislili, Sia ma maže kasati, da je ttfvtk aadsa-* 
maljskoga iztora, ako ne prteor takov? 

U stana vrdmena učili su krasosldvei, da Je svdriia kao Sto pisni^vu u obda, 
tako osobito i najviSe drami ćudoredaost; al je U> u zao itts; SckiHer, rUju i 
činom krasoslovac, kaže o tom na početku sastavka: ^Zađto nam se tragični pred- 
meti dopadaju^ kao sičdi: ^Iskrena i dobromiBljena namSra, za ćudorednim svuda kao 
za najvišjim ciljem težiti, koja je u umčtnosti već toli malovalfanik plodovah uzročila 
i zaStitjivala, bila je u teorii istoj škodi povod. Za *odrediti om^nosli tim vifije mdslo, 
i za pribaviti joj miloat od ddriave i štovanje od svih Ijudih, odtčra se iz svojega 
okružja, te joj 'se nametne silom svferha i namčra, koja joj je tudja i nenaravna.^ -^ 
S toga pako neslSdi, da je za trageđiu dobar čin onakov, koj je nevaljan m ćudo- 
rednom smislu; ćuđoređtiost je srSdstvo tragediji, ne pako tragedia ćudoradnesti. 

Tragedija dandanaSnja različna je u obće od starogerčke; ova razlika 
nije bitna, već sastoji u razlici mislih vćrozakonskih. Jer u Gćrkah begovom nebiaše 
ono mčsto, koje ide bogu n kćrstjanskoj vSri ; bogovi Homerovi bili su ljudske ćudi, 
ljudskih straatih samo da su iizične njihove sile mislili si jačje od ljudskih; a ove 
opet bile su ograničene po udesu (^apayxrjj BlfxMQfiivfi^ u lat. fatum), kej idadaše nad 
bogovi i Ijudmi. — Čovčk dakle u tragediji g^rčkoj bori se s ovom moćju neodoljt* 
vom t.j. 8 udesom, te voli tčlesno klonuti pod teretom protivnika, nego da joj se uklaiija 
duševno — borba žalostna, t kojoj se nemože nadati pobčđi — triba li nam vile 
dokazah za veličanstvo, za^^ bolanstvenost čovččjega duha? — 

U novih pako tragedfjah po v^rozakonskih pojmih sadašnjih nebori se čevtk 
aa bitjem najvitjim, svemogućim, nego gledajuć ili samo na visoku vr^dnost, na p^ 
lubožanstvenost svoju, ili zajedno i n« šveljubećeg, sveoaitostivoga Boga, bori ae 
proti svojim ili iM^im straatim, protiv zlobi ovoga svita; čovik dakle ovdć može se 
nadali i paikMi, promda uslU . tolikih ždrtvah, pobčda sama nema najposlč velike 
ctee; al unutdmia pobdđa t. j. dth neobladan od svih tik preprčkah ostane mu uv£k 
neofikvćrnuta: 8 toga slčdi jasno, da nije istina, što se često Užrdi, da osoba glavna 
u tragedii mora umrčti. — U starih tragedijah uzimale su se čineće osobe uvčk iz 
atanja glede na družtvo najvišjega; tim su onda poslidice te borbe važnie bile, bu^^ 
dući da au se protezale na veći okrug; u novih može čin biJi podpuno privatan, 
pfetežttći se sama na jediiu ili nćkoliko obiteljih. 

Iz fvega toga možemo već suditi, kakva trčba da je glavna osoba u tragediji, 
to jeat^ da neamS niti bez mane biti, niti glede na ćudorednost posve nevaljana, 
Yuina; u pirvom slučaju oebi vile gledaoc, osetjajući u sebi manah, smatrao tu oaobu 
za prMiku svoju, a najposlč nebi niti milos^rdje uzbudilo se u n>smu, već podpuno 
nezadovoljstvo prama Bogu; u drugom pako isto tako nćrzili bi baš na takav 
značaj, — što bi svćrsl tragedije posve protivno bilo. 

SbK>r iJi kar, imajuifi u starogćrčkih tragedijah zadaću, da predstavlja narod 
mtk uvnia^aiući i proandjivajvći čine osobe glavne, da|&le i glaa sveČovManski, prelaaio 
je naravnim putem i u dubrovničke drame, al je tamo većinom bez svčrhe i nena«> 
ravan. U novih dramatičnih dSSk neoMi ga. 

Što se najposld Uče joaika u fragedijah, mora uvšk biti veličanstven, uzviieu i 
Avudai Si atmtmi ppedfttiivl|i»i|u sudarati se; starii G^oi pisalt su je uatihovih atra^ 



■om jAinblfhib^ a strantm trdMJ«ldb; novii i»p«lr6b|fafit)u jambe, a kadkad i prdM» 
ito bm taRiia u talLo na«ranib furoslib Irafodijab (bArfarIi«bea IVaaerapial). 

ime tragedija i2vwleH(> je 42 v^/o^ kosao, jafae, itozbag4oga, Mosejeluie 
što Dčkoji aJSe, za najbolju takovu tragediu darovao jarac kao nagrada ; ili paho abog 
k^gBj §to se je Baku Mrtvoveo jarao nz ples i uzaj«»no p€vanje, koja ao počelak tragediji. 

n. Komedija kaša svdrhu, kojn ima u dramatičnom pćsničtvu li obće, do* 
sti^rnati posve drugim putem, sridstvo joj je ^mdšno, šala. Svfrha komedije jeatMa-* 
Ue predstaviti življeoje veselim i šaljivim na6inqm sji svimi njegovimi niairami i^ hi-» 
đoriami; doChn tragedija stupa po grobiStib, komedija hoda po dubravafi zeleftA^ po 
priljaznib poljaniib, nk kojih ima gddgdč malenu koju ptgu. 

Čin komedije budi istinit ili izmiSIjen, uzima se iz svagdanjega življenja 
t mora bfti neobidjiin i jndan, i naprama običajem ob4fm i nrislim Ijodikim iz- 
vanredan^ bez da je uznesen i. veMćanstven, t. j« čin mora biti smčian ; i n tu avMia 
netrdba, da se ptenik one včrojatnosli i dosMdaosti ddržf, koja se zihtiva n Iraf0<« 
điji, nego može vijati se tamo, gdi mn ima .vHe materie šaljive. Ovo naa vodi na 
razHkn gMke i dandanašnje komedije. 

U starogdrJkoj komediji predstavljalo se je cSlo javno življenje, i najnz-- 
možnie osobe služile su za sredstvo te zabave;' svdrha biaše joj dokazati trul^st i 
nišletnost sadaSnjosti dotične prama proSasti, a izvanjska forma ponajviše ona, koja 
i tragediji, budući da biaSe komedija ba§ parođia od one; natu svdrhu čin Male posve 
slobodan i okretan bez dostčđnosti ; štogod mogaše slaziti za zabavu i smčb , sve se 
je oplitalo; sbor, kojemu je ovd6' mSsto, skroz i skroz je šaljiv/ zastupajući pSs- 
nika. Najizvdrstnii pSsnik ove versti biaše Aristofanes. 

Komedija novija, kojoj je početak ve^ kod Gdrkah sa Menandrom r. 342 
prie Isk. približava se tragediji, čin ima više dosfčdnosti i kretje se u obiteljskom 
nikada pako u javnom iivtjanjn, i pianik izvisi^^ one^ što ja šaljivo, do ogromno 
m^taioga, da idealnoga f 11 ostalom nepreteže se nigdfi na tragedija; glavni ziiak 
noviih komediab pako jesu spletke (franc^inlrigue,) kojimi gd6kqja osoba za do- 
stigiiiili av^u namčru drugu st^rmoglaviti kuša, s česa se radja onda borba spadajuća, an 
daspalična dčla« Konac trdba da se umfitno ali ipak v&rojatno razvija ks čina samoga; 
i 09O što je uzročavalo smiihi mora se razrdšiti ili {nropaati po samom sebi , ili' pako po 
dmgom takvom predmetu. — 

KomcNbjn novU ditiaeopet aftanačajno (CbaaaetoraNlckv), ina splet«« 
dvlmgiirastiioke) ; u> unalajnih, gledn pAsnik Mi|iiiše, na ps4pun* vas vijanje znsH- 
«^ glpvnogft ili gkvmo osobo; na oivo spada inkirdia (Posae)^ u kojoj vlada 
pro«tii dttk U apleiaih pako raivij^jn se splotjba do najvišiofl^ staponn; preasda: so 
maie kazali, do mora^ i jedna i dmgn vćnat imali 11 sebi nmtgie viša od aiad^fi i^ od 

bae komedija josi gdrčkoi; umiirq^ znači veaol« pdama ; nuisjo viroK 
jalno je Mnatenje te rMi »09^ t^lo, budući kain, do su sa voaole igro Bti^ 
prio predatavljalo m aelib« -*^ 

D. Ostn ovib dv6k naMOienfk jiiraltti U j^ stroge Mostai« i veselo igre 
imm ib pmo^ k^ iak^nčjiro, nili m jMior oill m đnifai K«|P»dajiiH ^k^jik iin. Ati^i 



- 984 - 

»eko bi a srtdiaimedjaolNidvtaa; siroo spađ« lako Mcvraa drama ili poluialoatna 
igra (^ohauspiel); koja se razlikuje od žaloalnih iime^ da joj je aaT dali a obće 
▼eaelii, i da teženje glavne ošbbe dostigne oao^ sa Ume se bori; a od ?esele igre 
tiiM, d»joj saT čin oije teljiv i srnčlan, 

Simo apadaja joS i pastirske igre, koje a slici pastirah predslaf^aja 
slanje nevi^^o čovićaostva; ova vdrst skapča klasični i romantični dob; klasičnog 
'je doba pottm, ito i ovd6 udes ima upliv, kao i preozbiljnoj formi predstavljanja; 
romantičn^a pako j6 duba čin, b&dnći da je nvčk podlog neograničena srčtna Ijn- 
Bav, Jiae^t oćutljivost, *k<yom saf lakbv igrokaz diie. Izvora je lalianskoga, odkuda 
je lahko prešla' i u Dubrovnik, »vimi pasUr^ od Guarina, preveden od Lnkarevića i 
od Kana veliča manje vifie svim je ovakovim dčlima sluiio za primčr/ 

• rv« Opera izvorom iz Italije jest pčsmotvor dramatičan u kojem se čuvstva 
i misli osobah predslavljanib izražuju srčdstvom gndbe, svčrha jest dakle operi ona 
isla» koja dramatičnim dilima u obče, samo je svčdstvo predstavljanja drugo* 

Buduči da je gudba ili muzika najčistii izraz čutjenah, trčba da je čin 
prevatno liričan da se može složiti sa gudbom; čin je dakle ponajviše romantičan, 
u ialjivih operah šaljiv. Pčsnik ove vdrsti traži dakle , da osobam predstavljenim 
pruža što vile prilike za moči izraziti čutjenja (lirična) koja nje nadimaju; a sve 
ostalo, što je svakđanjeg čina za skapčanje položajah liričnib, trčba da -bčrzo prodje; 
s toga (^era, a osobite ozbiljna, netčrpi spletakah, već joj je čin prost i nezapleten. 
S druge strane pako nesmie biti ni gudba toli prevažna, da podloži i ugnjete pčsničnu 
stranu ito bivao današnjik ogerab, a osobito u talianskih; uzor ili ideal, za 
kojim opera kao savMeaa umotvorina tčžiti ima, sastoji u tom, da niti pčsničtvo niti 
gudba nebude robom potištenim. 

Opera dčlisena ozbiljno, (opera seria) i na šaljivu (opera buffa.) 

|. 15. Drama u slavenskih narodih. 

Dramatična dčla, najvišji i najumčtnii plodovi svega pčsničtva već formom 
svojom kao i činom kažu, da ih neima nego samo tamo, gdč je život, dakle i jezik 
družtveni sasvim razvijen, gdč toga neima, tamo pravom dramatičnom pčsničtvu neima 
mogućnosti. A odkuda to izvire, da družtveni život u narodu slavenskom nije po- 
sve razvijen, to nas povčstnica uči; položaj Slavenah kao medjašah prama iztoku 
izv^rže iye navalam svih iztočnih barbarah, razčepl gorostasni i miroljubni taj narod 
na nebrojne komadiće od kojih se pojedine strane težkom samo mukom popeti mo- 
gu do onog stupca, kojega trčba! za uspčh plodonosan u toj včrsti pčsničiva; oso- 
bite pakojetežko Jugoslavenom, odolčti svim dotičnim preprčkam i težkoćam, premda 
baš od ovih dalmatinska i napose dubrovačka literatura za dokaz služiti može, da n 
Slavenah iaMi prava žica i za dramu. Jer kad bi oboren Solun i kasnio Carigrad 
(1453), Gčrčki muževi učeni razpčrieni pobčgoše u Dalmachi i Italiu, i probudile 
duh gćrčki, premda ne onaj od klasičnih vrčmenah. I evo ti u Dubrovniku pre- 
krasnih plodovah; Gjore Dćržić (r. 1450—60; Lučić (r. okolo 1480); Pektorović (r. 
148T); Nikola Vetranić (r. 1482); Mnroje Dčržić (r. 1580); Nalješković (r. 1585); 
aatarić (r. 1563); onda I. Gunđulić (r. 1588); GjonPalmotić (r. 1607- 1657); Iv^n 
^unduUć miiđji (r. 1791); i i d. od kojih svaki po kej, a nčkoji veliU broj d«lah 



rfrMiallčiiIli sloiiie sa dobroTadko kaialiSte, glede m ntme p^o itnedjii g?9i sfan 
veoskih budući utemeljeno na koncu 14. Tčka. U osannaestom pako stolčtju t<Hi za- 
hladi jezik talijanski, da g&rlo slavensko ondml, i da se i sama ona stara dSIa pra- 
hom toli sakrivaju, da je težko i mučno izkopati i staviti ih na bčli dan. 

U novija vrčmena počeli au mnogi i ovu vdrst pčsnič^va obdčlavati na temelja 
i po načelih vladajučih sada glede na dramatična dčla po očloj Europi. 

Neostaje nam nego da kaiemo na koncu: Narodnosti danaftnjoj, gdč avaU' 
poveti gradić ima svoje kazaliSte, ima tamo najveća pogibelj, gdč ovo nije u narod- 
nom jeziku. • « . 

Osim toga pako trčba joi ialostne poslčdice promisliti u slučaju, ako bi veća 
strana naroda isključena bila od glediSta i to samo po jeziku vladajućem na pri- 
zoriilu. Kao primčr mogu nam služiti s jedne strane stari GMirci, gdč je sav narod 
udioničtvovao, i gdč je onda izobraženost od svih uvčk na jednom stupnju bila; s dru« 
ge strane pako Rimljani, od kojih je prosti narod sa svojimi atellanami narodnim! 
propao u najveću sirovost, kad su počeli predstavljati dfame po gčrčkih uzorih na- 
činjene; premda biate barem s početka jezik malo različan; ako je to tamo bilo^ 
koliko će zaostat narod tamo, gdč mu je prizoriite uz sva vikanje nčmo? — 

(Konac f Ičdi.) 



Navodne poslovice ilirske« 

Bez jednoga Čovčka može vadar biti. 

Bezobrazan kao pašče. . . 

Bez para' ni u cčrkvu; 

Bez stara panja dfrotno ognjište* 

Bez traga mu glava I 

Beneče kao pijaa na daći, 

Besčdi kao a konja. 

Beaidi u včtar. 

Bezposlen Mujo fišeke savija« 

Beči se kao krava na izjalovče. 



Slay|anske rimtk. 



— Pobili sno iii|»đavno is Rike puuio, gdl 
nm se pila» da pouiatt i revniv i aai domoro- 
dac f . Dr. J. Mat Špmmt^ isiai svoga drama* 
liifaMif komad«: »Car *furtU U.** — l%o će čiUi- 
teQslvu aaiem valjda is javnog isvčs^a razin* 
<iivajoćef odbora drang^čnog (vi(|i br. 242 
Nar. Novinah od 21. Listopada 1851) posnat 
biti — napU ao joi dva komada,, isme^ja kojih 
ae jedan ^Upirina' a drugi ^Edipoi^ sove, 
6nM smo satim oyik dui«h, da je tpomenuti g. 
Sporer.evdaiiyem privremenom artističnom od- 
Imm narodnog naieg kaaaliita poslao jedan is- 



me«a tik komadak, čini nam se kaš ,,« 
Mmtata IL^ i to oaUd posiva onomadne n na* 
rodnik novinak od tirane istog odbora piM^ 
ćenog. Dn li je odbor u nvčCe g. dporera 
pristao ili ne, to joi nesnamo sa ftalno, nn 
nadamo se, da taj odbor — ako aadaćn irojn 
iMiiifii kni^i$9mm okolnošiima primčrno c^iiti 
i Ijedno prakHčnim futem do luialiitnog is« 
bonika doći ieli ^ imnl^n^ dramatičnu vr^ki* 
nost togkomada pred ^Čiaia imiijttći, svakako na- 
stojati koće, da si ns prtliAie nvčte Ui kesnA 
prisrcgi, te time ne tasM g. iSporera, već i •• 



- «M - 



Dft tom po^v kle poal«. K^mn je f od«r po« 
' Enato ito će reći : po$9e iodoveljiH takonom 
dramaturgĆinimf P* ^oj <" ^ i D>^e Imjilevno 
slanje posna}e, taj će se — ako je pravedan — 
i 8 ODim gadoroljft morati, lio je <a sada knji- 
ževnikom naiim aa Um mvćnam polju dostići 
aMjfttie. Ako p«mno sUnetno JSiUA kako se 
je kod diiigih narodah dramatična straka knji- 
ževnosti raavila, opasiti možemo, da je svuda 
mnogo vriHlena trčbalo Sok seje na lom po^o 
lio ito boljega^ kamo H do iotlrienošU dotĆ- 
rald« lediai primar Shakspear*a, koj nadaren 
lifNiBredBim genion, ne samo vAk svcj nego i 
potonje vukove daleke nadkrili« i obilna Uatva 
dramatičnog razvitka skokom preskoči, u tom 
obziru ništa nedokazive, jer obično se stupanj 
za stupnjem prevaliti mora, dok se' u toj struci 
dotira do savMenostl. tom se možemo naj- 
bolje osvidočiti ifligući hitlfrio ftarii draaM- 
tikab gdrćkih, pa zatim i noviih n. p. francezkih, 
n6mačkih i o. kojih dĆla nami za uzor služili 
mogu. Isti Hagjari udarili su, Sto se toj^a ttče, 
praktičnim putem, pa su dpbrp proili; jer se 
je njihova dramatična literatura u kratko vrčme 
znatno obogatila. TrČba dakle da se i kbd nas 
jedared onako postupa, kao ito okolno$H naie 
uthiSvaju. ZtL sada trčba da se od naSih knji- 
ževnikah u toj struci ono traži Sto aioSe, a 
s vremenom tek ono Sto tnćra biti. Mla^jahno 
i jedva n^adjtno dčrvce Irčba sves^ano gojiti 
i podupirati, a ne onako kleStriti kao nzrastlo i 
svim nepogodam samo po sebi pdrkoseće dčr- 
TO. '- Dobra bezpristrana kritika je svakoj 
književnosti od velike koristi, pače neobhodno 
potrčbita, ali ta kritika mora vazda biti okolno- 
stim primČrna u kojih se nalazi koja književnost ; 
inače će promaSit svčrhu svoju i n ro^to d« 
unaprčdi, obustavit će, ili sasvim uguSiii dainji 
razvitak -knjižestva. Samo se po sebi raznmčva 
da prava kritika preialMit ^MM it čiiMg tfili 
U j. lM< vslMi ili par« Bodvojbcmlh litaMmtk 
a«kilo4tolak. Ili kHlidnii vdltakth k«jf stvar onu 
kaja pratrasnju, pođpuno i lemel}lto raa«m\jtt, jer 
■ protivftam sluiaja nij« kiHika Sto ^nl zovn kriti*« 
kom, već je pusti ogovor, a isto tako nisu kritici 
tni koji hoće da kritiztri^fu, vedsu kritikastrf. To, 
•to je ovdft kritici napomenuto, neka burle 
• #6de rečeno ;^ Sto ae pako komadali tiče, koji 
ćo nMA poaiva artističnog odbora prtspčti, ili 
ftagi Ml ttoida jur prispili, kao ito n. p. goro 
Mjedeni komnd g. Spoi^ra, moiifno spomemiH 



otVMtf nebi ^ 4rtwln oviiMi alttri prtd oifni 
knajuć *- onako poftupa, i^ aa ista avMa po« 
stigne a ne da se promaSi; sto bi svakalbo 
bilo da se naSim spisateljem, k<^ih i onako n 
velikom broju neima, kakovikn' god načinom sva 
voQa oduzme k dalnj<») radnji. TfČbk indi — 
lako mi mislimo v^ da aMiatiČni odbor s¥iiio 
priip4v»e d61o najprije razvidi, pa ako je dobro 
i ako bi se odboiu činilo da spisatelj previSe 
zahtčva, trčba da se S njim glede očne spora* 
znmit. nastoji, a ne da mu se odmah dčld — ni 
pet bt Šest — natrag Sa^e. Tim načinom minut 
de njega, i ostale aplaaielje sva vtllfa radftf u tn 
svIrlM. Kod »as spisote^i i onako od lileraraof 
svoga poslovaiga posve malo ili nikakove ko- 
risti neizvade, netrčba jim dakle ondč — gdi 
to zaslužuju i gđČ se bez iyih glavna svčrha 
dokučitnemože — uzkratili podporu, koja će njih 
. i ostale spisatelje potaknuti na da^je pOlldVa-= 
igo n taj strnol. 

— Kako javna isvčs^ja svidoČe, umnožava 
se od dana do dana broj onih, koji za „narodno 
kaMliite^ dionice uzimaju. Do sada je skoro 
već polovica glavnice narodnom lom za- 
vodu namčnjene sakup^ena, i to od dionicah 
9f,mi fr. 11 kr. zatim cfd ložah 5000 fr. sr. 
Tom ptfiliikom puMoaio do'nčSto očito izpovi- 
ulimo Sto aas već do^e vvSmena listi kao mofa 
-> i 1o je; Sto opazili moradosmo kako se 
u RČci, Vara S dinu, Karlovcu i ostalih manjih 
mčstah, pače i pojedinih selah naSe domovino 
znameniti broj dionicAh od strane obćinstva 
uzima i sakaplj^, dočimjeu Zagrebu, kako ču- 
jem, do sad veoma neonalBn broj dionicah o- 
zet. >— Ako pomisUino, do će Žiteljstvp grada 
Zagreba plodove narodnog naSeg kazaliSta naj- 
viSe uživati, morali bi punim pravom javno 
ukoriti hladnoću tog žite|jstva naprama narodAom 
iMialftSta, al buduć ovo uzrok Žalostnog tog re- 
zultata nije, trčba da ga tražimo drugdČ. Ja ni 
inalo nedtajitn da bi 2agv<^čimi ittiHM i broju 
pučanatva i imućtvA tfrad#)itfiiilratt btej diOtitfNHI 
naell da ik fkogod osdklid na ie potfdVOf i Al 
te oni, kojih se Ik tuktit pobRia Me^ «M 
malo bolje pobrinu no dosad, alibndad Al se 
od njihove strane niSta nečinl, nemožemo va- 
htčvali, da žKelji grada, većom stranom svojim 
poslom zlibavljeni, sami do^ju te novce srojo 
nude, već trČba — kao svagdd, tako i ovd<S — 
da se k oniaia od kojih se novac dobit leli, u kučn 
Me, iH barem Šalje, pd'će ntnogog stranom do- 
bra volja, stranom n takovom shčajn oblčnar, 



- aet-'- 



mofttb« Bik nukali i iirisUiti 4« koja dioDicu 
ume* Kad sa, ka« Ito znamo, dragd£ a na- 
šoj domoTint isti vi&rhovni lupani i podžupani 
od kn4e do kuće ići i u to ime novce kupiti 
mofli, nemislim« da će u Zagrebu izpod Č\ieg 
dosti^iaiutva bitj,al(o se malJio potrudi da u tu 
svdrhn prilični broj dionicah sakupi, te* tako ne 
samo g^adu Za^^ebu, već i tebi samom lice 
osTitla. — 

— Revnivi aas ^Pravdonoia.^ u svom l6 
kr. piie: ^Svak u Oalmacii ie^no izgleda, 
4(1 novi sudovi jednoć u iivot ^tupe. Sadasnjo 
pravodsudno stanje kod nas ikod^ive je ne 
samo narodu, komu se pravica dćii, nego i is- 
toj ddriavi. Najpoglavitii nsrok tom^ sin jeate, 
ito najveći dio sudacah sastoji od pomoćnikah 
ponajviie golobradih, koji su istom ispite tm^ 
daćke poloiili. Ov4> slo radja bude posjćdice 
■ mčstih gdć sude pojedini sudci, kao ito. biva 
kod Pretnrah. Nćito mladjanost i neiskustvo 
iyUi0T0, nĆito pak velika oskudica u Činovni- 
ctk narok su, l\o se parnice kod nas povlaće 
po nčkoUko godioah. „i$to se. tog poslčdnjeg 
zla tiče koje ^Pravdonoia^ spominje, toga i kod 
nas imad^, jer s^ i ovdd pravde vuku kao gladne 
godine, premd$ kod nas u Hćrvatskoj skoro 
nigdć golobradih sudacah, ni ^uz t^ ni oskudice 
glede službah sudaćkih neiraa, buduć na svaku 
i ni(jipaiyn slulbicu vrĆba ćitavo jato prosit^-^ 
Ijah. — U oftalom i kod nas svaki željno is- 
hoda konačno uredjenje sudovah. 

— G. Vlad Vežić, koi je u svom na badnje 



veće p. g. caaaslaiom pozivu na prfdplatn si 
pćrvi svezak f^Venca romanikoga tabavnogđ 
knjtievtiva*^ obećao, da će pčrvi svezak odmah 
pod tisak doći, kako mu stigne toliko predpla- 
titelj h da se može na iyih barem za polovicu 
troskovah zanĆti, prinudjen je sada, stranom 
uslćd slabog predplatja^ja u obće, straaom 
uslčd nehigstva nćkojih sakupiteljah na pose, 
<^ ponovi svoj ppziv, te ujedno da rok pred- 
plate produži do poslčdnjeg svibiya t. g. -— 
Ako promislimo, da take varati spisi ne samo 
volju k Ćitanju probudjuju, i na dalaje izobra- 
ienj^ uma i sćrca posrčdno 'potiču, već da se 
Čitatelj tim putem i sa cvetom zubavnog knji- 
iestva ostalih izobraženih naredah bez ikakvog 
truda upoznati može, neda nam se na ino, već 
UM>liti u ime naieg duievnog naprčdka sve 
iskrene domovine naSe sinove, da take včrsti 
poduzela svestrano podupiru. Zaista bolje je da 
nai nepokvareni mladić ili igelna nevina dČ- 
vica ovake v^rsti spise Čita, nego li kojekalve 
plodove izkvarenog ukusa zapadnog, koji su 
se, zalikože, od nčko doba i kod nas udomili^ 
i po svoj prilici sa sladkim nu ujedno veoma 
pogibionim svojim otrovom jur okužili mnog^ 
nedužna mladjahna sčrca. -^ Predplata za pčr- 
vi svezak ^ Vinca romamkog nabavnog knji^ 
»evttva^ sadčržavajući prevode igrokaiah „€<>» 
ipodicne od Saint .Cyra i „Caia vode" kupi se 
još svejednako i stoji 1 fr. sr. — Izim ostalih 
po g. spisatelja naznačenih sakupikljah prima 
i uredništvo „ Nevena** predplatu u isto ime. 



Različite vimtl. 



— U novimib ^Presse^ čitamo sliideće: 
^Pre9raiMa stranka europ^tha — kazalo se je 
d|^ a«4t — nu odsele morat će se kazati pre- 
vr^na siranka čitavog sviia, jer mrčža buu^ 
tovoikah prikrila je sad jur dvč strane svčta. 
OzbilJDi tory8tički kabinet englezki odalio je 
de> teie jedan strana tih pfevvatnikah iz ion« 
deaa, sdL ilo je ftgde, k%d aOise n Aineeici opet 
■• »ove ostesovili; i tamo dilovaiije svoje u 
jei Tećem razmčiju kao do sada .aastavili; a 
k tOBin ih slile zakoni slobodne deržave Ame- 
rikattake. Rod hitrine i dobro uredjenih srčd- 
stvah obdeiu« Amerike sa Europom, neunialja- 
va đAljina tih buntevnikah pipoHo pogibe\j od 
njihoTe strane. Na 17. Svibnja dčržat će se 
eh£i repnblikaBski kongres u New-York«Q, i 
fraaceiki list j^^^onstitulioneF priob^HJe od riifi 



do rčči ustav sastavljen od tako zvane prevratne 
lige na kongresu u Philadelphii. 

— Londonske novine „Punch** nigigu se 
u jednom od svojih najnoviih brojevah aadanjcj 
francezkoj komori depatiracah, dpčim u jedncj 
svom listu pridodanoj slici, sto predstavlja 
d vovadu deputiraoah, nad vrati diorane« sa valom 
prominom enij 'isti napis stav)jajn, koj se a 
Londona obično nad vrati svik znatniih da- 
čanah nalazi, najme: „Jct oa parle frangait.^ 
Vragoljasti „Funch" pak stavi u spomenutoj 
slici slČdeće rČČi? „/ct on ne pariepas franagis" 

— Pater Beks, rektor kolegia jezuitskog, 
nalazi se sada u Beča da ispeslige za svoju 
bra^u povratak u igihove manastire,^ i da se od 
strane Tlade ' uniiti onaj dekret oslčd kc||,ega 
su g. 184B prognaal , 



- u ^UiTOJ lY<ma6koj ima 90 kaialiStab, 
f d< je do 7000 ^ndik namćiteiio ; — raču- 
niynć ovamo, da kako, Čitavo osoblje Sto k ka- 
saliitn ipada; kao intendante, redite^e (regis- 
iieur), knpelm^jatore, ifraoce, pivaće , aatim 
osoblje orkestra, baleta, pa k tomn slikare; maiini- 
fte itd. Svakom kasaliitn dakle pripada 77 člano- 
vab; a kad nsmemo pučanstvo cčleNČmač. n račun 
dodje na 55—77 ^udib po jedan član, kasaliŠtv. 
' — Nčkoji franceiki časopisi donose to Ču- 
dnovata včst 'da je bogati iid Rotiiid Palestinu 
(svetu aemljn) kupio od turskoga Sultana za 
500 miliona frankah i da tamo cČio po svČtu 
kojekuda raitreieno pleme Imela nastaniti želi. 



— U Torinu ialaai sada franeeski list, ko-* 
jega uredjije poznati ruski spisatelj Gohvin. 

^ Uslčd naredbe, kqyi je nedavno isdao 
Lonis Ffapoleon, liieni 'au poradi slobodoum- 
nih načelah svojih profesurah na Paril- 
skom ffCottege 4^Franc€^ profesori: MiekeUt, 
Qmnii i' MickietiS. 

— Zadnji vojnik garde neumČrlog Was- 
hingtona imenom Hemry fftZfon, umro je ne- 
davno u Americi u slaroati prčko 100 godiaak. 
Amerikanci su tog startna veoma Štovali i kud 
bi god doiao, svečano su ga primali, pa au 
ga i sada velikom svečanošću pokopali. 



•iii^ice. 



— Nikakav Turčin doiavli n berbemicu 
da se oMje, kale na piunje ' brijaču da je is 
Sangeva. Br^ač da se s Turčinom malko pro- 
iali stana hvaliti kako sa Sarjglije avi junaci i 
da se oni kod br^aiga aigda nedadu ' nakvasiti. 
Turčinu to bude milo, i pokasavti da je i on 
junak, pristane na to da fa brijač nenakvaiena 
obrije; Ali kad ga stane včrlo bolčti i kad 
viie nemogaie tčrpeti, brilaČo potiho reče: 
„More brgaču, nakvati der malo, nčsam baS ia 
Sarajeva nego poblizu odande.^ 

^- ILad su se ljudi u nikom selu bili sku- 
pili da isna^ju tko je ukrao koinicn, jedan se- 
Uak reče da on zna tko je to učinio. JSno 



onig'< veli ,Sto mu je na kapi paučina!^ Na 
Sto otaaj, koi je bio ukrao mahne rukom prčko 
glave kao dk otre paučinu i tako se oda. 

~ Nikakav car pitao je mudre Qude svoga 
carstva, koe je zlo najveće na tom svita t Ja- 
dan mu odgovori: da je zla godina, al car mv 
reče, da se zla godina mole na Stapu presko- 
čiti t. j. da netraje dugo. — tfiddru^ madrac 
primiti: da je zla lena ni^veće zlo, na Sto ara 
car odgovori : da je, istina,' zla lena veliko zlo, 
al se mole otirali ili od iye uteći. — PoaI4i 
dugog pogadjanja pristali sa svi na to: da |o 
zla ćud u čovika najveće zlo na avitn. 



« BIbliosvaila. 

— Bi$tori4 OirofMitđ. V Praze u I. Pospi- 
Sila. Svazek 11 za 20 kr. sti. 

-«- MuSedlnicL Od Vioomta Chateaubrianda 
PHklad Prokopa Ondhika. V Praze 185$. Za 
i fr. 40 kr. ir. 



FmmiftHiki o dawn^ i^/a ee z czućv ZtE* 
mnnta Augusta, ol^^jmnj^ce llsty Jana Pm«- 
ciszka Commendoni do Karola Boromavasiu 
WUno. NaUadera xi(gami Rub. RaltfovicMu 
1851. Tom. 9. w 8. 



U 17 ir. Nevena i to u „Nesrčtnoj lenitbi^ od VI. Veliča podkralo se je nikoliko 
skih pogriSakah, koje kako slidi izpraviti vaQa: Na str. 2tl, redak 4 odozgot mialo f,nm^ 
Msluina* čitaj: „neuisiuiena* redak 13 odozgor iza^doiloie* metni „fro« redak ti od»- 
zgor misto „o&oica** čitaj ^obojica*' redak 2 odozdć mćsto „sfrah'io^ Čiti(] „slraliia.* — 
Na str. 259. redak It odzdo misto „omrasto« čitig y,(kmra*nuo^** TtdA 13 odozdć Iniato 
ffkoj* čitaj ^ko^ — Na atr. 260 redak 3 odozgor iniato n9rila\ čitaj ^trijaia^ redak 12 
odozgor misto „pripoeedii^**** čitaj ^^pottdUi^ re'ak ^i odozgor misto ^ulrMlo^ čitaj 
^Uratilo^ redak 3 odozdć misto hAo/« Čitr j „Aoi^ redak 9 od(ydć misto »arac* čilsj anao. 



Beraoibkora narodne tiskarnice Đra. Ljudevita Gaj-a. 



KabaTnI i poučni list« 

OdgoTOrni nrednik: 

Mirko Bogacić* 



Ot«! b«llelristi2k^' ia«opia imlasi posrNoTtajem Matice ilirske eTakeseđelje j«danp«f i to a ietviriak ma tilcm arku. Cia 
■« i« A« gođiBu m domaje b«s poitaria« 4 for. sr. ~ ■• israafsk« a poitariaom ft for. ar. Pr«4plata aa pol ili ■• Uh- 
tvirt go4. |lkriai^raa je gore BaBaaćeaoj eilogođiiajoj ojfni. . 



Broj 19. 



U Ć^tv^rtak 6. Svibnja. 1852. TedaJ I. 



Basasa 



I^SS 



Od Gj. 8— 6a iwpod LopćeM.^)* 



Oj ponose Slato pradčdovski, 
€ronkl TĆDie, kito icabrana, 
Spopieniie nalih potomakah, 
Dičila glavo, kruno sloiiođi^iakAii, 
Silm kipe, rukotvore neba, 
S^rbaka iTdzdO, ičrcalo Slavjanatva! 
Ođknđ oblak da ae STud navga, 
Oko dvora, i obora tvoga ? . . . 
KAova an opet tfi znamenja? . . • 
Zar ae a neba bogovcj odplravlia, 
Da ae apuati i nlići a tobom ? . . . 
Valjda 8* sbora uzlelio tvoga, 
n »e ljudske UEŽednio kdrvi 
C^ma creva da nalaiSe svoja ? . • . 
Ma Bogomir izagna ga iz pakla, 
Te joit neima pogan nigdd stana, 
Ifo ae amnoa da •kdrvavi zemlje. 
Pa i tebi ko da ae privlači, 
StarosČdn da ti izskube bradu . . . 
Gromovni ga ubio Ilija, 
Pantelija, ognjena Mana! 
5amo upamti ito ti sada velju: 
Ako včrcne ikad iz okoiab, 
I nariilja put oboraka vrata, 



Haie će ga iarke kao igđa, 
I svu silu slomit, siko Bog di! 
Podruga ae o njem ava obila, 
Ako s' v«če i pff(vMI-«aM * 
Sveiiign ti Ivcj« da oakvimes 
Cčiom Slavstvu po obraza udre, 
I amanet starih da pog.izi . . . 
Car i kratji, silni Samoddrlac, 
Svud s* oprČSe, Bogovoja gone, 
Nedajn mu stanka ni priatanka; 
Valjda i teb' upuMati neće. 
Do junačke ak nevolje đo4je . . . 
8erbi, Slatstvo^ miiiuni bra6e; 
Tverdi kamen, oitar noi i iobljtt; 
Duge iarke^ u$vkan€ mtike; 
Duh slobode^ Ijubat oteieitva; 
Ki^a, jezik, pradedo^ika Slava — 
Sve te ovo neka opomene, 
Pa poklikni ito mut^^^U^ možei. 
Ako t^ igda do nevo^e dodje. 
Te češ.vidčt sve nas kao mravlje, 
Po brčgovim včšto pomčštane, 
Za te nmrčt, ko i rodhi se 
Spnvne, sada, poslč, uvčk . . 



*) To je poznata u Cčmoj gori velika planina i u historii znamenita, vidi: „Gorski Vinac'^ po- 
kojnog Vla4. Petra IK — Kuda pČsnik izpod Lovćena ovom svojom pčsmom šiba, to će 
avaki- razabrati moći, komu su god poznati najnovii dogo^jaji u Bosni, i ko god znade kako 
je namčra Omer Paie nagazila u Cčrnoj gori na sumnju i odpor, kad se jex> Seraskiora Čulo, 
dft će kroz Cčran goru. vojskom poći u Albaniu. Ured, 



- 2«0 - 
Alamontede. 

(h ntoačkoga polag Ćoke-a.) 
, (Nadale.) 

TV. 

ćeslo sam polazio razvaline ogromnoga amfiteatra, kano stari i sjajni spo« 
menik rimske slave. Prolazeć kroz visoke svodove srčd starodavnih piljak, ili giedeć 
sa golemih pođdrtinah, mišljah, da me duh veličanstvene minulosti u naručaje prima 
i tugujuć u svoje krilo zove. 

Boraveć u ovih zidinah, uvdk sam jadikovao. Ostanke davno izumdrlih Ijadih 
smatrao sam kano sgodopisne knjige. Rimske su umotvore kdrparile ruke mnogih 
naredah. Oba polusruSena visa i puste gromače, hez svakoga ukusa i umčtničkog 
duha, sagradili su Goti^ rimski pobčditelji', a d^rvene kolibe u prostranom dvorištu 
pružaju utočiite bSdnim nadničarom. Kakova to promčna Ijudih i vrčmenal 

Nčku večer prenu ne iz sanjariah vapaj ndke žene, oreči se izpod svoda. 
Dvoranu ^iafie jur sumrak pritisnuo, a ja poletim s drugoga kata niz stube, i ugledani 
Ičpo odčvenu ženu u rukuh podla čovčka. štropot mojih korakafa uplaši zločinca, 
te izčeznu izmedju stupovah; mlado đSvoJ^ sMllo je na mramoru s razpletenom 
kosom. ^ 

^Što je?' upitam neznanku; na što ona pipajuć glavu odgovori: „dragi gospo* 
dine I to je bio tat, skinuo mi je s glave ures, nčkoliko dragocčnih igalah, ništa više. 
Prosim vas, da se za me zauzmete.* Ja sam tudjinka; Ijubopitnost me je* natčrala u 
ovo mSsto i udaljila od aktere i sestre; one me vani čekaju. Ona] me je zločinac 
imao izpeljati iz ovoga zahodnjaka, pa me odvede u ove zabitne kutove.' 

Pružih joj ruku,^te izidjošmo na svčtio. — Klementinol — 

Ona biaSe pupoljak od šestnaest godinah, nježna i vitka stasa. Nije hodala 
no treptila uza me kano vila, te nisam niti opazio , da kraj mene stupa. » Njezino je 
Ijubko, bistro i vedro lice imalo nčšto, angjeoskoga, a pogled pun nevinosti i miline 
uzđčrma me do dna duše. 

To me ugodno dirnu; včk neosčtih takova čuvstva od začudjenja i povčrenja, 
od neizrečene naklonosti i štovanja. Brojio sam već 21. ffodinu^ pa nisam poznao 
ljubavi, nego iz opisah starih pčsnikah, zovuć ju strastnim priateljstvom, nepristojnim 
mužu. Ali ona mora da je nčšto drugo bila. 

Ljubav je pisničtvo čovččje naravi. Čuvstvo krasote oplemenjuje surovu pu- 
tenost i primiče bliže k duševnosti, a krčpostni se i samostalni duh skapča sa zem* 
Ijom vezom čarobne krasote. Tako biva, da ljubav čini zemlju nebom tvoreć nebo 
na zemlji. 

„Vi ste inostranka?' upitam ju pončBto zabunjen. 

„Jest,' odgovori ona^ „no gdemije majka i sestra ?— čini mi se, da ih uzalud 
tražimo; znate li za kuću g. Albertasa? mi stanujemo kod njega.' 

„Hajde da vas odvedem.' 

Krenusmo drugom ulicom. Kakova to promSnal Uzke i tmasta ulice Nismesa 
nisam viSe smatrao kano gluhu tamnicu, no kano sjajne svodove, a ^udi Su kano 
s8ne amo tamo prolazili. ^ ^ ' 

Mukom mučeć padosmo pred kuću. Vrata su nam radoilno otvorili; cćla 



MM obitelj izled na rasret, da posđravi ljubljena iaipibljeiuei^ koga aaizaslani slug^ 
joi posvad tratili. Srčd naprestanoga milovanja čno sam ima Klementine. Planuvši 
ona čarobnim rumenilom, zabvali mi u kratko, iato učiniSe.i dragi: noja nisam mo- 
gao da im odgO¥#rim. Pitahu me, kako ae sovem, kazah im, i naklonim se, izmak oh 
iz dmžlva. 

V. 

Često sam polazio Amfiteater, ćosto me je put vodio prama Albertasovoj kući, 
ali nje nisam viče ugledao. Njezina je slika treptala preda mnom, i u sna mi se pri- 
kaavala. -- Čim sam se maaje aadao, da ću ju ikaći viie viddti, tim sam više za 
njom ginuo. 

Prispije vr^me, da me opreme u Montpeilier u višje nauke. Gospodin Etiene 
ponovi mi svoje ielje, i zakaae me živim Bogom, da ga u nadi neprevarim. Uzdajać 
ae odviše a moje mladljabne sile, vidio je o meni budućega angjela čuvara prote- 
stantske cerkve u Francezkoj. 

On me blagoslovi. Gčltf je obitelj plakala na mojem rastanka. Obećavši da 
ćo se svakih ^raznikab kaci vratiti, odoh sčtan neveseo. 

Od Nismeaa do MM^^elliera imade osam dobrih urah. Hodao sam uzduž gorah, 
nad kojimi se diiu sčde Sevenne, u sčni od granatih dudovah , srčd zlatnih usčvah 
i ramunlh vinogradah. Zrak je plamtio, a zemlja poda mnom gorčla. Poslč tri ure 
cecnuh umoran pokraj brčga od Vidourle, u zahladju čiste seoske kućice i njezinih 
koatanj^ 

Promišijavajuć prošastnosl i budućnost svoju, proračunah koliko sam živio i 
koliko jošte po običnom mčrilu živiti mogu. Ćetdrdeset j^dinah biaie još upisano 
po mojem računa, te se p^rvi put prepadoh nad kratkoćom našega života. Dub a 
gori, dok uzraste, triba stoletje, i uztraje još dugo jak i silan, a čovččji život toU 
naglo mine I — a zašto? što da počme čovčk s tolikimi duševnimi darovi? narav 
ma nije podMila dug, no raznorv^rstan život. Ta me misao razvedri Ti eno joi 
četiri puta deset godinah, pomislih, pa ćeš savčršenii ići onamo, gdč ti sad otac 
počiva. 

Hisleć slične misli, usnufa pomalo. Sanjah da^ sam bio starac, slaba tčla i sčde 
koae. Hi^de sitnih rupicab, kojimi tčio snagu neosčtljivo sisa, i hranu od živaljah 
otrpi, biSe jur avehle. Čim je manje prispčvalo životvomih sokovah, tim je većma 
■alakaala snaga živacah, te se pomalo itv^rdiše i zatvoriSe one nježne strane t^la, 
koje mi njegove naslroje zovemo. Nečuh više glasa, dA, iste mi oči utčrnuše. Čim 
su izumčrla ćnlila, kojimi se duh sa zemaljskim bitjcm spaja, oslabila su i čuvstva i 
predstavljanja, te se raztopi sve ono, što sa inače toli poslena ćulila duhu pružala. 
Tmflom nisam više mogao vladati, te sam zaboravio, kako se koja stvar zove, i 
Čenn složi. Ljnđi su me hranili, oblačili i svlačili i postupali sa mnom, kano s dč- 
letom. Mogao sam joite govoriti, no budući su mi rčči iz pameti padale , govorio 
sam. Sto nije nitko razumio, pa sam ipak mislio i ćulio, i to bez ikakve tuge i žalosti, 
da na ovaj svit više nespadam* Malo kasnio nisam više mislih u reci zaodčvao, te 
sam bio nčkako ukočen, tih i miran. U tom jednolikom od vanjskoga svčta neodvisnom 
stanja nisam bio ni srećan ni nesrećan; nije tu bilo nikakve promčne mislih, dakle 
nili prostora nHi vremena j rččju, već sam bio davno umro, a moje truplo bilo je već 

19« 



- Ž« - 

đafno okopano, i trulo od stoletjah. StolStjah itnade samo na semlji, gi^ brojimo 
promčne stvarib, a neprestani i sifidom slčđeći dogodjaji čine, da si tvorimo Trčme. 
S ukinutjem promSne prestaje i ▼rfime. 

S ugodnim no slabim čuvstvom nastupi u meni nova doba; moj dosele osam- 
ljeni duh stade se s novimi nastroji družiti, i u svčtu na svdt dčiovati. Stadoh sve 
to jasnie ćutiti, čuh nčki čarobni žamor, i čutih, gdč mi Ijubko povčtarce obrazom 
piri. Pred očima plovljahu mi zlatne sjajne zrake. Začudjen uproh oko u sjajnu 
prozračnu zelen okružujućih me granah, koje su se ljuljale kano šareni zrak po kri- 
stalojasnom nebiitu. Srčd hvojah i oblakah sčvaše Klementina u neizrečenoj kraaoti 
s včncem od nježnoga cvčtja oko vrane kose. 

Ona mi se nasm'čhnu. Tako se samo ljubav u svojoj nevinosti nasmčhiva. 
U to uze včnac sa svojih vi ticah, i zavMi ga nježnom rukom, te mi na pćrsa pade. 

Oj rajska sanjo! neostavi me nikad, pomislih sobom, upinić g neopisivim 
nzhitjenjem oko u krasnu sliku. 

U to zatutnji nčSto, kano štropot* od kolah. Klementinino lice potamhi, nčtko 
ju po imenu zovnu. ^ 

„Zdravstvujte Alamontadel* reče i izčeznu izmedju tresućih se granah. 

Hotib sam da na koična padem, ali sam žalibože na zemlji ležao. Nisam 
viSe sanjao, jer sam spoznao rčku Vidourlu i seosku kuću u zahladju visokih ko* 
stanjah. 

Skočim na noge, nčka kola zagćrme po mostu, poletim tamo. Nčki stari sluga 
dodje mi na susrčt, i upita me^ da li trčbam, čim da se razhladim? Zapanjio sam se 
nad i\jegovom ponudom. „Niste li vi Alamontade?^ reče sluga. „Jest,^ odgovorihmo 
zabunjen. „Dobro, gospodična de Sonnes i njezina mati naložiše mi . . .^ Na to se 
vratim, uzmem Klementinin včnac sa zemlje, i pojdem za slugom. Klementina biaie 
ta gospodična de Sonnes. 

To biaSe najkrasnii dan u mom životu. 

VI. 

Sobica pod krovom u kući g. Bertollona, jednoga izmedju najbogatiih i naj* 
srećniih žiteljah od Montepciliera, biaše moj stan. Nčkoliko krovah, čadjavi zidovi i 
dva prozora sa shodom u protivnoj kući biaše sve, Sto sam vidčti mogao; pa sam 
ipak bio srećan. Srčd knjigah posvetio sam se izkljuAvo znanostim, a Klementinin 
je včnac visio nad mojim pisaćim stolom. Prolčtno cvčtje nije imalo za mene ni 
fnalo cčne prama ovomu uvehlomu čarobnomu cvčtju, a drago kamenje, kojim se 
kraljevi diče, nije niti toliko vrčdilo, koliko važe najlaglji listić od citrona. 

Klementina biaše moja svetica; ljubio sam ju s pobožnim štovanjem, kako 
običavamo ljubiti vdrhunaravska bitja. Viseći včnac biaše za me relikvia, koju mi je 
bacio angjeo s neba. Sanjao sam o njoj, kano o svetcu u nebeskoj dići i sjajnosti. 
Njezino ime orilo seje u mojih pčsmah. Željno sam čekao praznike, da se k ujaka 
u Nismes povratim i kojom srećom svoju sveticu ugledam. 

Jedan se dan otvore vrata od moje osamljene sobice, unutra stopi nčki mlađi 
i krasni čovčk, da razgleda sobu. To biaše g. Bertollon. „Vaš je stan veoma turo« 
ban,^ progovori on i stupi k prozoru; „no ipak vidite nčšto od kuće gospoje de 
^'tnnes, najukusnie u cfilom gradu,^ doloži s posmčhom. 



— 293 — 

Ime gospo]e de Sonnes uzdirma me do dna dude. 6. BertoUon stajaše pred 
prozorom sčtan neveseo. Zametnu razgovor. On me upita za ime i znanje moje. 
,?i igrate harfu, ljubite ju jako, pa je ipnk neimate.^ 

^Neimam, čim da je kupim, gospodine I ovo malo novacah, Sto imam^ jedva 
đotiće za najpotrfibnie knjige.^ 

„Moja gospoja iroade dvč harfe, onavammoŽe jednu ustupiti.^ rečeiizadjeizsobe. 

Neminu joite ura, a eno harfe; kolika to sreća! Misleć na Klementinu uda- 
rim u žice. Čuvstva su nčma, za misli iznadjene su rčći, « za ćuvstvo skladni zvuči« 

Sutradan positi me ljubazni BertoUon. Zahvalim mu na poklonu, a on me 
zaprosi da igram. Igrao sam i mislio na Klementinu, on se je naslonio na prozor, 
i motrio krove Duša mi klonu pod navalom od skladnih zvukovah tako, da niti ni- 
sam opazio, da se je okrenuo i slušajuć tik mene stajao. 

„Ala znate ugodno čarati,<^ reče i zagćrli me vatreno , „mi dva moramo biti 
priateljil^ 

Ja sam već bio njegov, a za ndkoliko danah postadosmo joSte veći. Po Ić- 
pom vrfimenu morao sam ga pratiti na svili zabavnih putovanjih, gd6 me je upoznao 
s mnogimi ljudi; svatko me je Movao i odlikovao. Imao je veliku knjižnicu i bogatu 
sbirku prirodnih stvarib, te mi povčri nad njimi pazku jedino s tom namSrom, da mi 
u siromaštvu maleni trud bogato naplati, pa uza to, da me neuvrSdi. 

BertoUon biaše znamenit ćovdk iz više uzrokah. Bio je učeil, dosćUjiv i 
blagorićan; priatnostju i ilostojanstvom svojim očaravao je svakoga ćovčka, a u 
družtva bio je duSa zabavah i veselja; — njegov cilj biaše steći štovanje sugra- 
djanab. Više putah odbio je od sebe razne javne -časti i dostojanstva s tolikom 
čednostju, da je još veće povčrenje stAao. Bio je bogat, i sin zamirne tdrgovačke 
kuće, te je posčdovao veoma Ičpo dobro na brčžuljku obližnjega sela Castelnau, 
i imap je najlčpšu suprugu u cčiom Montpellieru. Ona je iživila obično na selu ; 
samo zimi je stanovala u gradu. BertoUon ju je rčdko polazio. Činilo se je, da 
Bije tu ženitbu sklopila ljubav, nu etiketa i razni interesi. 

Što učini, da sam toga čovčka još većma štovao, biaie, ito je bio prost od 
svih predsudah. Bogomoijstvo i mahnitost u včri osvojila je bila čilu varoš, on sam 
ostade prost od te* bolesti. Polazio je ipak marljivo cčrkve, slušao mise, dapače bio 
je tak(^djer član družtva pokorne bratje. „VMo je lahko" govoraše on često, .„steći 
ljubav Ijudih, samo se klanjaj njihovim predsudam, kad nemožeš da ih svladaš i raz- 
tčraš, pa si osvojio svačije sdrce. Tko se tudjim predsudam očito opire, isto je 
tako mahnit, kano i onaj, koj ih svakim mogućim načinom brani. ^ 

često se ipak m^dju nama porodi priateljska razpra. Odredjenje čovčka po- 
lagao je on u zemaljskom blaženstvu, a glede sredstvah nije pazio, da li su moralno 
dobra ili zla. Izsmčhavao je moju živahnu ljubav prama krčposti, prpzvavši ju plo- 
dom družbenoga života, te je nastojao dokazati, da ju svaki narod inače razumije i 
izvdršuje. Dosčtljivostju svojom znao me je na toliko zasčniti, da sam se sim sebi 
smijao« dokazujuć, kako jedna od mojih stožernih krčpostih k raznim narodima hodo- 
časti, i syigd6 gčrdo prolazi. 

Uzpdrkos svim tim pogubnim načelima ljubio sam Bertollona, jer je svigda 
dobro tvorio. 



- J8M - 

VH. 

Premda ^am tako vrSme posvetjirao znanostim i priateljstva , nisam ipak za- 
boravio na oba prozora i ahod od palače gospoje de Sonnes. BertoUon mi viSe putak 
ponudi drugu veliku sobu s bogatim pokućstvom i s dalekim i vesdim izgledom: 
No ja nebi bio promčnio svoje kukavne sobice niti za najaresniu sobu, niti za izgled 
u raj od Languedoka. 

Slučajno — jer da propitkujem, prččila me je osobita bojazljivost — slu- 
čajno sam saznao, da će se obitelj de Sonnes za nekoliko tjeđanah iz Nismesa po- 
vratiti, i da se je u cćrno savila poradi . Klenienlinine sestre, koja je onomadne 
umćrla bila. 

Minu ono nškoliko tjeđanah , ^ minu i četvert godine. Kad sam god u žice 
dirnuo, bacio sam oko na mile zidine. No obitelj de Sonnes nebiaše se jošte 
povratila, a ja se nisam mogao nikako dokopati točnih vSstih, te Suteć zaklonih 
pced svfitom Ijubeće sdrce. 

Praznici se na viSjib učionicah pomole« Poletim u Nismes, nadajuć se ondč 
boljoj- sreći. K% ppto |xostojim malko pred seoskom kućom na Vidourli. Sve je bilo 
zatvoreno, premda S|i brtžuljci vćrvili od žetilacab i vinogradnikah. Tražio sam ono 
čudno mislo po4 ko^tanji, gdS se je sanja, s istinom toli čarobno gdrlila. Bacim se 
podno tr^ptećik granah na mjesto, koje biaše Klementinina noga, bi reb, posvetila. 
Ljubav i žalost pritisnuše me k zjem^ji. Poljubim sveto mčsto, na kojem je tada 
stajalo sve, što nfi biaše najmilie na svčtu. 

Oko. je vzaluđ ginulo aa onakvim angjeoskim prizorom. Ostavio sam krasno 
mfisto uprava lada» kad ^e je smčrkiijivati. počelo; vdrbuaci od seveoskfh gorah s£- 
vahu u zlatu, nad; tamno« poljanom« — 

G. Elietne i pobožna majka, Maria, Antonia i Sazana primiše me s velihim 
veseljem. Makom. mučeć letio sam u neizrečenom blaženstvu iz naručaja « naruiaje 
neznajuć, tko je mene, i koga sam ja više ljubio. Bio sam i sinak i bratac ta obi- 
telji, bio sam kano doBM i svačia radost i Btčha. 

„DA, ti si naša radost,' kliče g. Etienne tronut, „i nada naše cdrkve. Sav nam 
svčt veli i pripovMa, kako si marljiv, i kako te učitelji cčne. slMi, sMdi, jačit 
se i krčpiti, jer naie su muke relike, a tuga muči vtrne bez pristanka. Bog te zove. 
Budi mu odabrano onidje, kojim će sk^ršiti moć Antikčrsta, i slavodobitno uzdignuti 
u prahu pogaženo evangjelje.* 

. Sk^rb i briga moga tetca umnožiše se od nčkoga vrčmena, osobito žestokim 
očitovanjem najvećega poglavara u ddržafvi proti* protestantom. Maršal od Montrevala 
stolovao je u Nismesu, te je bio lim mogućnii i strahovitii, čim je kralj u njega dir- 
žao čverstu včru. Njegove grožnje proti Hugenotom prolazile' su od ustiok doustiub, 
jedan ih je dragomu na ulici priobćivao. 

Ali mene je druga skčrb tdria. Uzalud sam dan na dan prolazio cestom^ 
gdč je bila bića Albertasova, uzalud amfiteatrom; Klementine nevidih viSe. 

Nčko jutro srčtne me na cesti onaj stari sluga*, koj me je po nalogu gospoje de 
Sonnes a seoskof kaci na Vidourli počastio. Spozna me, primi mi radostno desnica 
i stade medjuJnimi pripovčdati, da ima tomu ačkoliko mčsecih, 8togoap€J#dtoSoimea i 



— »95 — 

njesina Merk« neborave vide u Niamesa no u Mf^seSHu^ da o veselom onooi tdrgo- 
vačkom gradu ntaSe taga sa smčrti ljubazne kćerke i sestre. 

Tako me j^ nada prevarila ^ da ću Klementinn samo *za čaaak i to s daleka 
viditi^ te podjem kući, tugujući i čemerikiijući^^ Slađka nada, koju samjnr pol godine 
gojio, prevari me sasvime. . S|premao sabu se u Ma^seillu; bilo je samo tri dana puta 
— pa tad bi bio prolazio sve ceste,- ^pcegtedao" sve (»rozor^ pohodio sve cćrkve, 
posluSao sve mise, — nebi Uje samo jyi jcoj ćasak ugledao, i za tolike trude samo 
jedan pogled stekao. ^ 

No promotrivši stvar razboritu, zitbacih tu "" čudnu i vratolomnu misao. Tim 
turobnii stupih u kuću g. Etienne-a. 

Ćudom sam se začudio, ćitajuć svakomu na licu, da je zabunjen i nemiran. 
Majka stupi kmeni, položi ruku pa moje rame, i poljubi. me sa pomilovanjem; Maria, 
Antonia, i Suzana uhvatiše mi ruke, kano da hoće da Ine tim tdSe. 

^Što je?^^ opita g. Etienne krepkim i ponosnim glasom. Premda se je blag 
ćinio, imao je ipak u svojem značaju ndSto junačkoga : ^Neznate li, da se pravi k^r- 
stjaoin upravo tada najviše radovati mora, kad valovi nesreće najžeslje bteae. Vrag 
neima moći nad nami, a providnost je- prebrojila svaki vlas na naioj glavi; Maršal 
stoji jošte pod svemogućom desnicom Gospodina Boga.^ 

Čudio sam se tomu prizoru. „Pravo se čudii, Kolaše,^ reče starac; „taj me 
ženski strah veoma m^rzi. Imade tomu ura, što je g. Maršal od Montrevala amo 
poslao čovčka i zapovčdio, da sutra u deset urah u grad dodjel. To je sve. Pa 
što da činiš ? — ako ti je čista savčst, idi k Maršalu bez straha, pa bio njegov grad 
isti zdvajući pakao. ^ 

Ta neposrčdna, od UM zamorne osobe proiztičuća zapovftd morala je, dk kako, 
uplašiti malenu mlinarsko porodico. Maršal je ridko medjo puk dolazio, i to samo 
u dmitvu mnogobrojnih činovnikah, plemićah, i dvomih stratarah. — Vanjska 
sjajnost veUkašah napnnjuje prostake većim strahom nego li moć njihova. — 

Sutradan udari majka na me odčlo s tresućima se rukama. — Tčšio sam 
mile nesretnike. „Deset urahi* viknu g. Btienne. ,Idi u ime božje ; mi ćemo za te moliti«^ 

Odoh. 

Maršal od Montrevala biaše u svojem kabinetu. Pol drugo uro vodjaho me 
k njemu kroz mnogobrojne sobe i dvorane. Starac pončšto mdršav, ogromna stasa 
c^momanjaste puti, izvaljenih očiuh stupi nčkoliko korakah naprćd. Po štovanju, 
koje au mo okolo stojeći izkazivali, saznadem da je to Maršal. 

„Hotio sam da vas vidim, Alamontade I^ reče Maršal, Jer ste se na Montpelli- 
mkom sveučilištu tako slavno odlikovali. Obrazujte svoje duševne darove, vi ćete 
moći 8 vremenom mnogo dobra učiniti, ja ću se u buduće za vas brinuti. Moja po- 
hvala neka vas nenčini ohola, no jošte marljiviega; ja ću o buduće pitati za vaše 
ponašanje. Nastojte da sačuvate priateljstvo g. BertoUona, vašega zaštitnika, i recite 
Bo, da sam vas k sebi pozvao.^ 

To biaše sve što mi Maršal reče. Razgovorivši se sa mnom o kratko, či- 
nilo se je, kano da mu se dopadam. Preporučivši se njegovoj milosti, odoh da moju 
prestrašena porodicu razveselim. 

Rađipet biaše velika. Skoro ao aaznali svi aosMl i ečla taroš| kako?n ml j« 



— 296 — 

Marfial čast iskazao. ^Nisam U rekao/ oddiknu g. Etienne; ^Bog ravna a^ca mogućih 
Ijudih. Izza noći grane aunce, a nad poOačanom i^mijom i nad tdrnjem boli i ialosli 
diže 86 prama nebu sveti križ.* 

(Dalje iiidl} ' . 

Od profes. JvmMacuna. * 



(Konac). 



•IV. k 



ia ^ 



inies. 

S. 16. PregVed obćenili. 

Do sada bio je gov^r o čistih vdrstih pčsničtva, t. j. o pčsmotvorih, u kojih 
je sama poesija bez dodalakah prosaižnih i kojih saddržaj spada zajedno strogo samo 
na dio pčvni, ili na pripoySdajući, ili na dramatični. 

Gledajmo prismu, n kojoj se zraka sunčana razlčva u nebrojene boje, premda 
se može kazati, da ima glavnih samo sedam; al čudnovato krasni su bai prelazi 
s jedne na drugu. — Isto valja i o pčsničtvo, gd6 je osobito romantisam veoma 
pfodan različitim mManjem i novimi formami. Najkrasnie i najizvornie tvorine jugo- 
elavenskoga pšsničtva spadaju simo. — 

Svi ptemotvori ovo^ razdčia, mogu se dčliti na dv6 glavne strane. 

A.) Na one^ n kojih je namćra strogo pčsnična (v. $• 2); ovamo spadaju: 1. 
lirično-epi&ie, i to: a. pdvno-pripovčdajuće, b. krakovianke, c. bugaritice, d» po- 
skočnice. 2. seljanke. 

B.) Na one, u kojii neddluje samo ćuijensivo, nego, u kojih ima takodjer kao 
glavni dio ili savist, ili razum (v. $. 1), t. j. koja imaju uz pćsničku namčro, joS i 
ćudorednu ili pako podučavanje. Ovamo idu a. .allegorije i parabole, b. basne, 
c. pčsan poučna, d« poslanica, e. pecavne, kamo idu takodjer parodija i travestija, f. 
napis g. zagonetka« 

, S« 17. A. Vdrsti čistopčsnične« 

Što se tiče pčrve dotične vdrsti tj. pčvno pripovfidajuće, nemogu se 
prostrahia pravila ustanoviti, i to zbog toga, Sto se hemože strogo opredčliti, koliko 
se ima uzimati iz jedne koliko iz druge včrsti. Simo spada najkrasnie dčlo Gundu- 
lićevo: ^Soze sina razmetnoga,^ simo »Uzdasi Handaline^ od Ignacie Gjorgjića. U 
svih ovih poesijah pčsnik vdrlo malo pripovčda, nego osoba predstavljena malo da 
ne vas pčsmotvor izpnnjuje svojim tugovanjem i jadikovanjem; skini ono malo rččih 
pripovčdajućih, pak imaS Heroidu, dakle žalostnicu; i to baS. biva u „Jegjupki^ od 
Čubranovića i u »Rožalii^ od Kanižlića. 

b) Krakovianke su kratke pčsmice od četiri stihovah, u kojih pčvač lah-> 
kim načinom s jedne misli na drugu preskače. Takav je barem značaj tih narodnih 
pčsamah u njihovoj pravoj domovini, okolo Krakova; poučni pdsnik dadč im krasniu 
i umčtniu formu, i stroži! red i savez mislih; u nas ima jedno jedino ddlo u toj 
struci pisano, krasne j,Djulabie* St. Vraza. Značaj toga .pčsipotvora jest, da misd 
pojedinu razpoloži u dvčma kiticama od dviuh stihovah, od kojih je na mčstu od- 
mora svaki i^esićen na dva; a onda može opet posve dragu iden nvesii^ samo kao 



jedno i celovito čelo ima jednu ipak glavnu ideu I j. Ijaba? pnima Slavenstva i 
nje£n« čuvstva prama nćkoj ^divojci. j 

c) Bugarštice, kojim je ine od rfiči ^ugariti,^ od nafiih pSsnikah nedo- 
biie joft stalno forme, totiko se pako jSin^, đn je pripovčđajuća , al da se oćutljivo i 
sentimentalno predstavlja; mogle bi se u ostalom, da, se forma stalna jednoč uvede, 
pribrajati pčsmam pripovćJajućim. — . 

Halo da ne isto valja o po^ltočnicah t. j. o pčsm»h pčvanih u kolu; 
ova virst se nalazi, reko bi, izkljujfivo jsiamo u pdsni&tvu narodnom i priUižava se u 
svemu starogdrćkim pdsmotvorom, budući da ae takodjer uz igranje kola p6vaju. — 

Većinom su ove pisme saddržaja pripovčdajućega , premd« ih ima i pčvnih u 
nikojih stranah, osobito u Turskoj, pčvajn nje u kolu sami momci, i te su ponajviše 
tako nečiste, da ih dčvojke ni žene nemogu pčvati; dočim u primorskih pokrajinah 
kolo igraju i dčvojke, budući da su tamoSnje poskoćnice ćistiega i ukusniega saddr« 
iaja; a čudnovato je to, što u nikojih, turskih štranah, kao što Vuk Stef, veli, p6- 
vači Turcih pčvaju,. što bi ih izvan kola glave- stalo. 

2. Seljanke ili pisni pastirske Cldylltum, g. MvIImv malena prilU^a) jesu 
pomanji pismotvori predstavljajući nam u prilici od Ijudih nižjeg stališa nevinost i 
nepokvarenost čovičanstva, koje se očevidno od danaSnjeg stanja sudskoga pretfrane 
giadkosti razlikuju. Ova razlika može se ili sama po sebi razumivati, ili ju pako 
pisnik pecavnim (satiričnim) načinom na očigled stavlja. — Osobe^ koje pisniku u 
tom' služe, jesu. ponajviše pastiri, kadkad i ribari, ili seljani živući izvan okružja one 
pretirane giadkosti i nadriizobraženosti; s toga ime bukolika (fiovnolog^ pastir); ove 
osobe moraju stališu, kome spadaju, podpuno primireno narisane i opisane biti; 
8 toga slidi, da im pisnik neka neuliva mislih za takav stališ previsokih ili» protivnih 
kao n: p. pol^ičnih. Sto bi svu virojatnost i pisničnu istinitost jednim mahom posve 
oniitilo; isto tako predstavlja nam se čovik svojimi manami; jer drugačie nebi dirao 
taj piamotvor u sirca čitatcljah, samo nesmiju se strasti obćečovičanske najavljati 
sirovo, neotesano — što ni najmanje nebi služilo svirki te virsti pisničtva« 

Budući da osobe te pisnične virsti žive upravo u goloj umitno nepokvare- 
noj aaravi, zato ima u njoj pravo svoje misto opis narave; i zato nijedna druga ne- 
diže toli mirisom narave, koliko seljanke; bez tih opisah težko stoji seljanka živahna« 

Izvanjska spodoba nije jednaka, već je kadkad pripovidajuća, i onda može 
se tako razširiti, da biva epos seljanski kao n. p. Louise od Vossa, Herman i 
Dorotbea ori Goethea; kadkad pako je dramatična i biva dramom pastirskom, 
ako se razširi,. od koje virsti ima u dubrovačkom pisničtvu puno primirah. — Ovo 
je pisničtvo izvora iztočnoga; u Girkah razvilo se je tek onda do virhunca, kad je 
klasična doba i čvirstoća naravna izginula, dakle u vrime alexandrinsko i to u The- 
okritu, koj okolo g. 250 prie nar. Isukr. življaše. Čudnovato pako, pa sasvim tim, 
a naravi čovičjoj osnovano jest, da se takvi pismotvori najviše ondč dopadaju, gdi 
dmžtvena razmirja neimaju naravnosti nego nikakvu nadutost, pretiranost. Takva 
bila su baš vrimena Ptdomea bratoljuba, i zato omilile su nadute seljanke Gcsnerove 
dvoru Ljudevita XV. 

S. 18. B. Virsti, koje nisu čisto pisničtvo. 

dio se liče a)allegorije (g. aJdo drugačie^ ofo^s^oi govorim) može se ili kao 



~ M8 — 

• 

pćsmotvor samostalan npotrSbljavati, ili pako drugim pčamotvorom slazili kao ». p. 
a odi 14. knj. 1. od Horaca. Jest pako izraženje gfdikojega predmeta srddstvom 
dragog takvoga y koj ima istevlastitesti; osobito se rado vlastitosti od predmetah raz- 
slavljenih (abstracta) kao n. p. Ijobav, ufanja vdra, krSpost, laž i t. đ. izražavaju 
gdSkojim predmetom bitnim (simbolom) n. p. ljubav ražom, afanje sada sidrom, a stara 
vrimena dćvojkom imajućom . pupoljak u ruci, i t. d. Ovaj simbol mora očevidna 
srodnost s tim predmetom naznačenim imati, tako da čitatelju netrčba pano misliti, što 
se hoće naznačiti; dalje nesmije imati niita u sebi, što bi tpme protivno bilo« 

Ovaj pčsmotvor može se u stihovih i a prosi pisati, trdbaje pako avčk ne- 
narelen, prost jezik bez nakitja. 

Najkrasnie allegorije nalaze se a pčsničtvu hebrejskom kao i u sv. pismu 
novoga včka, n. p. dobar pastir; rčč božja, i kvas' ili zdmo itd. U našoj literaturi 
ima Ičpih takovih pčsmicah, kao n* p. ,^ Brodari^ od Svetoz. Miletića, „Četiri vrSla* 
od Preradovića; „Sirotica^, „dva vetrića^ od St. Vraza. it. d. 

Parabola (;ra^a/9aUcii prispodabljam) sastoji u gdčkojem činu svagdanjem 
i neznatnom, dokazujućem višju, ćudoredna koju istinu, sveto pismo starog i 
novog včka je punoparabolah najkrasniih kao n. p. „sin razmetni,^ „dčlavci u vinogradu^ 
itd. Od allegorije razlikuje se u tom, &io parabola predstavlja čin uzeti iz svagdaš- 
njeg života, dočim u ailegoriji jedan predmet služi dragome za primčr i prispo- 
dabljanje. — Svčrha je dakle paraboli ćudoredna na nadzemaljsko smčrajuća istina, 
dočim je allegorija glede na svčrhu čisla poesija, dakle bez takve namčre. — ^ I ova 
vćrst može se u stihovih prostih kao i u prosi pisati. Od toga u našem pčsničtva 
neima malo da niita. 

b)Basna (fabula Aesopiea) predstavlja u pčsničkoj odčd gdčkoju izreku iz- 
vedenu iz praktičnoga života i to na posebnom činu ili slučaju, koj s)tiži ovoj iz^ 
rčki kao sinibol. Namira je dakle naputjenje, a čin proizlazi od životinjah bezpa- 
metnih, kadšto i rastja, u kojih se njihova svojstva bitna na toliko uzvise, da sa čo* 
vččjim podobna te da se ^ovčk u njih kao u zircalo vidi i razbornost od njih 
uči. Zbog toga dćrži se basna stroge đosičdnosti u činu, i značaj je njezin više od 
razuma, dočim parabola više teži za tim, da obuzme naše čuvstvo. -* Svakoj basni 
Mba dakle a) čina, b) nauka; glavna je strana nauk, koj mora već po samom 
sebi bez svakoga dokazivanja neuzkolebiv i jasan biti, te se može ili izrikom dodati 
s početka ili na koncu, ili pako izostati. Ovom služi Čin za srčdstvo, i uzima se 
obično iz okružja bezumnih životinjah, a to zbog toga. Sto je značaj i nagon od 
ovih uvčk jednak, tako da čitatelj odmah sve strane činećih životinjah točno pozna -^ 
iz česa ona divna a i potrčbita kratkoća basnah, kao i prostota jezika bez svega na- 
kitjivanja izvire. Poradi toga biaše basna uvčk srčdstvo za odgojivanje čovččanstva, 
svaki be je rado sluša i čita, malo dčte kao i sčda muža nuka prosta njezina odčća 
sa divnom jezgrom. — Izvanjska spodoba može biti pripovčdajoća ili pako razgo- 
vorna« kadkad u stihovih, čestje još u prosi. 

Početak i izvor joj je od iztoka, gdč razmniva naredah svu narav oživljnje; 
Bsop-, pčvač gčrčki, dao joj je pčrvi umčtniu i Ičpšu formu. I u našem, narodu ima 
puno basnah; izmedju očenih basnoslovacah. napisao ih je najviše Dositej Obradović; 
prie nčlBoliko gođinah' iwimj^ Ctvić RohrsU četiri pveiha basnah sa prekrasnimi 



fUkani u d^rforezu^ a najslavnii slavenski basnoslovac je Krylov, spisatelj niski, koj 
je umro god. 1844. 

c) Pdsaii peučDa (carmen didacticum od dtd«(rx<a podučavam) ima upravo 
za namčrtt podučavanje, predstavljajući u odSći pčsničkoj jedan iH viSe iBaimno pod- 
upiraJBČih se istinah. P6snik dakle namčrava istinu, koja spada na razum iii 
na savćst, obući sviml krasotami razmnive y tako da onda sve strane ćovčćje t j« 
razum, sav^st i ćnvstvo teže za tom istinom. Na tu svdrbu trćba, da si t)dabere 
predmet, kojemu se taodčća pisnična dati može; suhoparan predmet, kojega pMnik 
nemože nadaknnti življenjem, nije valjan za pćsnićtvo u obće. Za veće još oživljenje 
aplitje pčsnik živahne opise od krajevah, obićajah kao i episode, u kojih baš stoji 
najveća krasota „ažđaje sedmoglave* od Vida Došena (fitamp. t768), u kojoj ima u 
koje manje iipe prekrasnih stranah. — Taj predmet mora dalje zanimiv biti zn sve 
ćovčćanstvo; tako je Horacij u poslanici ad Pisones o pčsničlvu, Virgil o zemljo- 
dUstvu pisao; i budući da se je u priaSnja vrčmena mislilo, da pćsnićtvo ima sa 
sv^rhn ćudoredno podučavanje, zato ima u skrajna vremena srednjega i s početka no- 
voga vfika i dalje dole u talij. franc. i nčmačkoj literaturi puno takvik pčsmo- 
tvorah; simo spada barem stranom „ribanje* od Hektorovića (umro 1673), i „kii6- 
nik* od Jos. Stčp. Relkovića. 

d) Poslanica je razgovor jednostran t. j. list pisan u pčsničkoj odčći opre- 
diljenoj kojoj osobi o pređmetih obćenite važnosti i svečovSčanske valjanosti. Od 
Hsta u obće razlikuje se jedno, što joj je u obće predmet obćenit, dočim se ovaj nvik 
preteže ili jedino ili ponajvifie na dopisnika ili kojemu se piie; toga radi treba da pčsnik 
om osobu idealisira, kao da piše za čovččanstvo u obće ili barem za sav koj od- 
s$k od njega; drugo, što poslanica ima pčsničnu izvanjsku spodobu. Jezik trdba da 
se približava obćeoitom družtvenom, premda se, ako predmet nuka, uzvisi kadkad i 
do ličnoga duha. 

Horacfj je najizvirstnie poslanice pisao; i u dubrovačkoj literaturi ima ih 
pano, žalibože leži jošte sve u praMi ; najkrasnia i drvne Ičpote jest „Milici Jeronima 
Koriolanovića* od H. Lučića, gdč hvali veliku vrSdnost žene. • 

e) Pecavni pfismotvori izvora su u obće istoga, kojega igre žalostne; jer 
kao Sto bi gore kazano, žalostne igre imaju svoj početak u plesanju i p^vanju za- 
m^nitom na čast Baka, i u ovih pSsmah biaSe puno sbijanja šalah i' okosnosti ; i kad 
je s jedne strane razvila se.s toga žalostna igra, predstavljale bi se napose i one 
šaljive, okosne i pecavne igre, u kojih sbor biaSe od Satyrah i Silenah sbijajući 
takve šale; ova predstavljanja nesmiju pomfiSati se sa komediami^; igre satirske bo 
imadjahu posve drugi predmet, biahu u nekojih svetih stranah strogo ozbiljne, i ne 
dopuštahu okosnostih na osobe živuće, nije se dakle smčio dirati u ljude živuće, 
što je bivalo u veselih igrah, u kojih, kao Sto kazasmo u dčhi III., bilo je takvih 
okosnostih, i kojimi su se osobito u starijoj komediji cčle žalostne igre I drugo 
stvari šaljivo šibale. ^ 

Čovčku usadjena je ljubav k Ičpom i krasnom, ljubav Istme i ćudoređnosti; 
pa mokar sam u člnib svojih toga neima, ipak gn nuka , da šiba ono, što tome ne- 
odgovara; s druge pako strane opet mnogi ljudi imaju posve veselo ćud, te i na 
najonbiljnHh atvarih mmiii it«ćl feo^ta kmflhiB; ot«^ iilanjo <fpft£enft» manah kao i 



— 300 — 

takve ialjive opazke imenujemo rččju pecavka uBirjem smislu. Ova se pecavka 
iHi na dyč stranke, jedna spada strogo na pčsnidtvo t. j. parodija i travestija; a 
druga zabavlja se s predmeti, kojim je namdra podučavanje ili ćudorednost; i ova 
je pecavka u strožiem smislu. 

Travestija (trans-vestih) je pdsmotvor, u kojem se od gdSkojeg ozbiljna 
pdsmotvora imajućeg možda nadutih svojini stranah predmet smfišnim ili Šaljivim na- 
jinom predstavlja; tako je Blumauer Eneidu travestirao; čin dakle ostane isti, ai 
se pradslavlja samo šaljivo. 

Parodija pako (naga polag, (pdri pisma): jest onaj pčsmotvor, kojseddrži 
forme ozbiljnog kojega pfismotvora, dočim mu se podloži čii^ smčšan ; i u tom smisla 
biahu, kao Bto bi gore u S 14. br. II. rečeno« starije gdrčke komedije parodije od 
tragedijab, osobito je pako Aristofanes Euripida poradi toga, ^to se je puku u drama- 
tičkih dčlih laskao i prilizivao, šaljivim načinom šibao i parodirao. 

Netriba pako, da se pojedino i opreddljeno koje dfilo tako predstavlja; nego 
pisnik može misliti si formu najshodniju od gdj^ioje virsti pčsničtva, n. p. od ža- 
lostinke, od dram. ili pripovddajućeg dčla, ili ovu onda ši^ljivim načinom izvesti; ta- 
kvoga je izvora „Derviš^ 'od Gučetića, ili kao što mnogi.— i čini se da većim pravom — 
kažu, od Stčp. Gjorgjića (okolo g. 1630), takvoga «Suze, Marunkove^ od Ig. 
Gjorgjića. 

Ako već pčsnik za parodiju ili travestiju odabere gdčkoje dčlo, to mu neka 
slui^i za pravac, da nepogazi ružnim načinom najkrasnije cvčtje božje, što se oso- 
bito o parodiji kazati može; jer svakoga, komu nije blatna i gadna zabava više na 
sčrcu, nego li visoka zadaća pSsničtva, vrčdja viditi, kako se včrt božji, včrt čisto- 
čovččanski bezbožno kvari; hvala bogu, da toj rugoli u našoj literaturi nigdč neima 
ni traga. — 

Pecavka u strožijem smislu ili satira je pčsmotvor poučan, kojim se ludost, 
ćudoredne mane, ili nedostatci obćečovččji kore naprama viSjem idealnom svčtu; 
svčrba joj je dakle tim korenjem izpraviti te mene. I budući, da osobito u ljude 
višje izobraženosti i ogladjenosti podučavanje nema tolika utiska, kolik ima .šaljiv ili 
ozbiljan rug i osmčhavanje, s toga je velevažna ta verst pčsničtva. U tu svArhu 
pako trčba: a) da je ruglo, koje si pčsnik odabri, takvo, da nespada na pojedine 
osobe, nego na sve ćovččanstvo, ili barem na svu koju včrst Ijudih. Tko mane po- 
jedine koje i poznate osobe opisuje, taj je pisao psovku pisanu (pasquiUe) — naj- 
veću pogerdii pčsničnu. — Ovaj predmet može onda pčsnik b) uzvisiti tako da nam 
se mana živi^hno prikaže od svoje škt)dljive i smčšne strane; čemu služi osobito 
i roni a. c) namčra podučavanja i izpravljanja nije bčlodana, već mora biti sakri- 
vena; pčsnik opisuje samo ružnost i smčinost mane, te prisiljuje čitatelja, da si sam 
kazati mora: „Istina je ružno i budalasto, kanimo se toga;^ zbog toga nebi ni va- 
ljalo mane priašnjih vrčmenah koriti, nego uvčk dotične sadašnjosti, i zbog toga sa 
pecavke uvčk najbolje ogledalo značaja i manah gdčkojega vrčroena. d) Pčsniku* ne- 
smie opis ružnih i pokvarenih stvarib glavna zadaća biti, budući da bis tim više škode 
nego li koristi uzročio; nego, ako mu trčba napomenuti opačine, on to samo kratko 
i iz daleka napominje. 

Kao Što ima manah tevfičjih s gledišta uma (budalaštine, iudorie), a onda 



— 901 -- 

i ćudorednih, tako imai'dTST^rstipecavakab, t. j. ozbiljne, stroge, i Šaljive; 
pdnraSnje protežu se više na opačine ili obćečovččanske ili pako vladajuće u kojoj 
ddržavi, ili u kojem viku ili stališu, koje diraju u ćudoređnost; šaljivim pako služe 
za predmet bujialašline i lodorie, koje su više izvanjske, koje dakle nevrčdjajo ću- 
doređnost našu; takve «6U kelede, koje su u Dalmacii obične bile, premda su neka- 
kav čudnovat smčs od liričfiog i pecavnog pčsmotvora, i nam&njene jednoj samo 
osobi; škoda da najizvdrsinii naš kolednik Kaznačić nesabire krasne svoje kolede, 'već 
dopušta, da ih včtar i jugoslavensko nehajstvo raznaša. — 

Pravi početak položio je pecavkam rimski pčsnik Lucillij r. g. 148 prie Iskr. 
a na vdrhuncu vdrsti šaljive stojaše Horac. Osim nikojih malo pozrfatib, jer u prahu 
zakopanih dalmatinskih satirah ima u našoj literaturi satir od M. Ant. Relkoviča (St. 
pirviput 1761); prekrasna je takodjer „nova pisarija<^ od Prešerna. 

Izvanjska spodoba može biti pčvna, pripovidajuća, razgovorna, ili ona od listovah. 

f. Nadpis ii7iiyQafAfia) je kratak pSsmotvor, u kojem se u nčkoliko stihovih 
gdfikoj predmet zaniroivo predstavlja; 

U starih Girkah bidhu najprie nadpisi metrični na darovih, koji su se bo- 
govom doprinašMi, kasnio biaše im osim toga zadaća, sveobće kratke opazke o živr 
ljenju i njegovih slučajevih, često načinom žalostnim, na kratko razuma predstavljati* 
S toga se je onda lahkim načinom i pecavna vdrst uvukla, tako da je nadpis dan* 
današnjionaj kratki pčsmotv'or, u kojem se gdčkakva ozbiljna, oštroumna, dosfitljiva, 
pecavna ili smčšna misd čim kraćije i zanimivie prikaže. 

U nadpisu ^rčba, da ima samo jedna takva misd, koja, ako nije već po samoj 
sebi veoma zanimiva, ima se tako priobćivaU, da se u pčrvom dilu Ijubopitnost i 
pazljivost čitatelja čim više probudi, a u drugoj strani da se . onda nenadanim nači«» 
nom razrdši. ^ 

Već kod starih Gčrkah biaše mnogo nadpisah; kod Rimljanah uajglasovitii je 
dotičan pčsnik Martialis, Jugoslaveni imaju ih u virsti oštroumnoj malo, najviše na- 
pisao ih je možda St. Vraz; tim više pako ima nadpisah, u kojih se načela mudrosti 
predstavljaju u Ičpoj i ugodnoj odčći (yvmfiM Sinnspruche), osobito krasni su mnogi 
od Ranjine. 

Simo spadaju i nadgrobnice, koje u malo stihovah napominjaju vridnost i 
kripost pokojnika kojega, takvih ima u Hektorovića, Lučića i inih, u „oddiljenju Si- 
getskom,^ premda su većinom nadute i bez kratkoće, koju zahtiva ova verst pis- 
Dičtva. 

g) Zagonetka je u širjem smisla pismotvor kratak, u kojem se naznačuje 
predmet opisan, kojega ime trčbn iz svih navedenih, zapletenih, i kao što se čini, 
neskladnih protuslovnih znakovah odgonetati; ovo je dakle vSžbanje oštroumja^ i spada 
samo poradi izvanjske nukajuće spodobe u pisničtvo; ako pako pomislimo, da nam 
je STĆt u dčtinstvu i godinah i včkovah zamčršena zagonetka, kojoj svaki traži svo- 
jim načinom i svojim putem odgonetku, nećemo zagonetkam nčkakvu višju vrčdnost 
posve odreći« 

Glavna zadaća pSsnikova jest, da znakove najvažnie oštroumno i umčtno u- 
plete u jedno, i da uz točno naznačenje ipak ime sakrije. Ovi znaci mogu biti raz- 
ličiti^ i s toga se dčle: a) na zagonetke u strožijem smislu, ako se sav predmet 



- <« - 

i cSIa rS2 sa svimi 8?ojstvi pripadigućimi opisuje pJieĐičnim Baćinoni; fi) na Sag- 
rade (charade), ako se sastavljena r6£ razstavlja na pojedine rčći, i^d kojih se onda 
svaka napose, a najposlč c^a rSč ukupno opisuje svojimi maci. Ovoj vdrsti ima 
osobito u jezicih Uroko polje, koji imado kao n. p. nčmaćki ili jod većina gdrćki 
mnogo sastavljenih rčćih; 7) na anagrama (ora/^ft/in pristavljanje), ako se sva 
slova tiči tako prestave, da dadu drug^ rč£ n. p. ukor«— urok, raka — arak, lov -- 
vol; gd6 se onda i jedna i druga rd£ gorenapomenulim načinom opisuje; J) na lo- 
gogrif, gdč se jednoj rčći pojedina slova nova dodavaju n« p. rak — trak, tur — 
Turk, kom — ku^i. 

U slavenskom narodu ima puno zagonetakafc u strožijem smislu; i čudnovato 
je to, da ih. ima puno u Stajeru, koje se o istom predmetu i malo da ne u istoj 
izvanjskoj formi nalaze u Ćehal^ Slovakah i Rusah. — Ostalih zagonetakah, koje spa- 
daju Mše na razvijeno življenje novinarsko, nema kod nas malo da niSla. 



narodne poslovice Ilirske. 

Beči se kao ubodeno june. 

Bčda na pravoga krivca. 

Bčda na suhu putu. 

Bčle novce valja ostavljati za cćrne dane. 

B6Ii se kao i ciganska majka. 

Bčlo babi na oku pa nevidi. 

Bčio kao jaje. 

Bije se kao hala birićetom. 

Bds to skotisl 

Bila bi glava zdrava, ali je puna ušiuh. 



Suze 

nad iprobom brata Bele Antolkovića. *) 

Od Gj. Kranjčića. 

Istom zora pomolila lice. Da prČ neg* li žarko sunce sine, 

Blažom snncn stazu da pripraTi, Već se tamna vdrh nas noć navuče? 

btom 8 neba puati zrdke niče, t . • ^ . ■ •» • •< iwi t 

, , , , Jest, jest tugo ! Nejma viie Btele ! — 

Da nam željni bčli dan prgavi: «. . . ^^ . . ^ 1. 

•* "^ ^ Netom pdrve Sto ukazd trake 

Već se tmasti đigoSe oblac^, Včrle nade, već ga stiža strdle 

Kojih tmina sv^tloit joj i^slćpi. Nesmiljene smditi i opake. 

Ko*i nepuste, da svojimi traci ^ . v, _ . ,. . .. 

"^ ' ' On premmu! — Hladna zemlja krije 

Dublje piođre, život nam okrćpi. ^, , .. , ... . , ,, 

^ ^ ^ r Mlade gmdi, n kojdi je bilo, 

Oni s dana opet aoć učine. Bilo, ah, bilo, ali već nebije 

Ah žalosti! da li je moguće, . Sčrce vazda mladoj bra\ji milo. 



*) Nedavno umro je taj nude pun mladić, kojega pervi proizvod nn književnom polju priobćisino 
u br. 7. i 8. našega lista, pa zato i sada dragovoljno priobčnjemo tu peamu vČSto izpčvanu 11 
ime mnogobrojnih priateljah pokojnika, koji jedno(lu«no žale, što je nesmil;ena smčrt probila 
nade pune mladjahno grndi toli uznesene za dom i rod svoj i sve što je izSni loga na tom 
«včtii plenionito i dobro. — Ured. 



Bela brate, Eiito nas oftavl 
Tako rano? Zar ti nije braće 
Tvoje milo, koja iz ljubavi 
Prama Tebi nad tvtm grobom plače? 

Oh sudbino! sast' nam ga agrabl? 
Zait* ne|HUti, da i on prinese 
Za svop narod, pa dosta još slabi^ 
Štit, kojim se vise da uznese? 



Sve nialud, nitko neodgovara, 

Ude3 Snti, Bela nejma rćČi', 

Da ublaži jauk, kojno para 

Bratska sćrcli, — jtuk, koj v^koip j»či. 

Kad je indi tako sudba htila, 
Domordne da sa mlada grudi 
Pdrhnu u zemlji, Xk ti lahka bila. . . . 
Brale Bela, i tu nam brat budi! -> 



SlaTj|in»ke irUnti. 



— Zadnji ark drugog dČla našeg ovogo- 
điinjeg „Arhiva %a povisinicu Jugos!ave0isku*' 
tiska se sada, te će za koj dan i ova glede hi- 
storičkib prinesakah veoma znamenita knjiga 
izaći izpod tiska. 

G. Dra. Ante StarČevića „Aećos/ovtca" go- 
tova je aasvim, i tiskat će se skoro, samo &to 
spisatelj još čeka damu nčkoji sakupitelji iz dal- 
njih stranah na|e domovine pošalju imenik pred- 
platiteljah svojih, da po tom opredčliti moie 
broj istisakah svoje ^RiSoshviee.** 

• G. Dr. Andria Radlinski, svećenik nadbi- 
skapie ostrogonske i urednik ^semaljskog gtb- 
venskog zakonika, izdaje dčlo pod nasloyom 
„Ruske fropo^edi (prodike) ili rveshvantkh 
kresiomaiia, sridsivom kcje tnoie svaki Slapjan 
natfčilf se ruski (staroslovansjii) jesti t upo- 
s»a# se sa svimi slavjanskimi naričji,^ Ove 
raske propovedi izdige g. Đr. Badlinski pred- 
bčžno a I. svezku.^Pred platna cČna je 1 fr. sr. 
koja ae poshti može ili s^om g. spisatelja 
pod gore .naznačenim paslovom u Budim (For- 
tanagaaae Nr. 137), ili me<yu ostalima i ured- 
aičtva Nevena u Zagreb. Rok predplate traje 
do konca mčseca Lipnja t. g. 

— Od dobrovoljnih prinesakah za kaza- 
lište u Biogradu skupilo se je do sadiT — kako 
nam odanle^ pišu -«■ prčko 6,000 dukatah ; knez 
je s4m dao 1000, 4i drUgu obećao, .ako bude 
Buždno. Kazalište početi će se zidati još ovog 
Ite. 'Sada se komisia za te poslove' 0||redjena 
fane da sabere jednu glavnicu, od koje će se 
plaćati predstavljači i opredčliti njima penala. 
Ova stvar vdrlo dobro uspčva; i nčke varoši 
ii nutarnjih stranah hoće da prinosu svoje po- 
darke na ovo zdanje prestolnog grada.'* 

— U književnosti izašlo Je u Biogradu je- 
dno novo dčlo od Petra RadovanoVića: „ Vojne 
SMa 8 Turcima od ustanka Kara^orgia do 



njegovog padenia.^ Ovo su samo u kratko po* 
datci o rečenim vojnama, ali' i onako kratki je- 
su sknpocČni. — Družtvo „sMske slovesnosH*^* 
pečata svoj 4 svezak, u kojem će takodj^r biti 
dosta važnih stvarih o dobi Karagjorgjevoj. 

— Tiskom F. M. Porembe u Lavovu izišlo 
je dČio pod naslovom: ,fGawedy i obrasky lu- 
dome^ od P. L. . sa 19 slikami od Ig. Golf- 
biovskoga. 

— U Rrakovu ' tiskaju se dčla Ijudevita • 
Letovskoga,- biskupa Joppeskoga i dekana Kra- 
kovskoga, štono će saddržavati: „Katalog hi- 
skupak^ prelatah i kanonikah Krakovskik,*^ Dčlo 
to biti će razdćUeno u tri svezka. 

.^ U Lavovu izlazit će na skoro novi ča- 
sopis poljski pod imenom: „IVianki.*' Sadčržig 
tog lista bit će stranom zabavan, stranoi^ -po- 
učan, a ure4jlvati će taj list gospoja Julia Go- 
czafkowska. ^ 

— U Varšavi izdao je A. yčftarsky u polj- 
skom jeziku dČlo pod naslovom : „Foipisict hu' 
storiane'* u dva svezka. 

— Hako se čuje, izdavat ćekiyigar Smo- 
Ićf uBudišinu opet tajio zvane „Slaviseke Jahr^ 
biicher^ što ih je prte ured[jivao Jordan'. 

— Fr. Palacky imenovanje poČastnim Čla- 
nom gornjo-lužičkog družtva naukah. 

— U Parizu je obće primit i obljubljen novi 
slavjanski ples „strelica^ nazvan. Sva je nada, 
da će se 4aj, kako kažu, ruski ples isto tako 
kao Polka u ćelom svčta udomiti. 

— ^jeneral Hieroslawski, posiiat ponigpri^ 
i^ pokreta poljskog, latimiasicilikog i Pfalc-ba- 
denskog g. 1849 dobio je u najnovie vrčme 
zapovčd da se iz Francezke uda^i i, to — kao 
što se kaže ~ zato, stoje predsčdniku Republike 
podneo osnovu za ustrojenje inostranske legia 
(Fremdenlegion) u Francezhoj. 



- 304 — 



— t) noTie vrj$me sele se sve to vile lju- 
di iz Europe u si. sjed. ddržav,e Amerikanske. 
Od 1. Sečhja t. g. poČamši iznosi broj Ijudih 
koji su se samo u 'Newyork presel^i, prĆko 
40,000; možemo si dakle predstavili, koliko se 
je Dftselnikah naselilo na drugim mćstima pro- 

.straoe i plodne Amerike. Samih NĆmacah ima 
sada u slob. sjedinjenih đčrž. Amer. prćko 4 
miiiuna. 

— Malo ima na tom . svčtu Ijudib, koji bi 
jednim pogledom biK ugledali Ameriku i Aziu, 
na medjtt ove rćdke ljude spada DČmački na- 

^ravoslovac- Berthold Seemann, koi je u £n- 
glezk«j sluibi, i koj je bio sa zadnjom sČvemoi9 
e^pediciom^ ito je za potraiitr .Franklina put 
sdveni pošla. Taj dakle Seemann u svom dčlu, 
iziiaviem a englezkom jezika i tposkom en- 



glezke vlade, opišite veoma zanimivo gore spo- 
menuti divni prizor koj mu se tu predstavi, pa 
kaže : da se velifanstvenim tim prizorom naravi 
samo onaj nzp'orediti mo2e,.<koj se začaranom 
oku motritelja u Americi predstavlja, Čim iz naj- 
viSjih ^rtinah sredni> amerikanskih orialkih go- 
rah jednim pogledom tako zvano »tibo^ i „atlan- 
tičko more'' ogleda. 

— Hagjtoki pčsnik J. Aranji doviršio je 
9«t>ju epičnu pSsmu pod naslovom: „Na^jfidai 
ciigdnyok.^ Predmet ove, povelike pćsme je 
boj cigauab, koj se je dogodio g. 1557 pri Ve- 
likoj Idi blizu Košicah u Ugarskoj. 

— PoslČdnji potomak Kristofa Kolumba 
omro je nedavno u Asti; on se je^ zvao Co- 
lombo de Cucura. 



Sm^glee. 



— Jednom se je đjavo sa SvAom na puta 
sastao, i poslČ kako bi jedan od drugoga saznao 
da im je jedan cilj putovanja, odlučile da daljni 
svoj pat zajedno putuju. — Djavo, da si oiakia 
potoVaige i da prevari Švabu, predloži da od 
njih dvojice' jedan drugoga tako dugo nosi do- 
kle' onaj koj se nosi neizpčva jednu pčsmu. 
Švaba na to pristane, te tako ^dmah uzjaše 
4javo na Švabu i zapoČevii najdulju pČsmu koju 
je znao stane pčvati, a kad je svčrši, onda 
Švaba azjaše na djavpitt, ali mčsto kakve prave 
pĆsme poče pČvati svoj: ^tral^la, tralalal*' — 
i tako Švaba prevari istog djavola, te ga je mo- 
rao nositi čitav dan, jer tej svabskoj pSsmi ne- 
h\ ni kraja ni konca. 



— Udružila se dva čovĆk«, pa jedan da- 
l^Aomeso a drugi kupus, te se hranili zajedno. 
Kfl^d bi god jčli, onda bi onaj, čy je kopva, 
vazda rekao: „Haj djidi kupusi^ Slušajući to 
svaki dan 'onaj Čije je meso, dosadi n|n se, i 
bude mu Žao što onaj njegova mesa nikad ne- 
pohvali, nego sve jednak^ samo svoj kupo«, i 
budući da je on jčlb sgotavljao, tako jednom 
skuva kupus bez mesa. Kad ga- stana j^sti, 
drug mu ne samo Sto po Običaju svome nb- 
pohvali kupusa, nego još rekne da to nije i^o- 
gov kupus, ondii mu oni^ drugi odgovori da 
je kupus zaista njegov, nego dsr on svoga me- 
sa nije metnuo podanj, i tako mu dokaže, da 
Biifk kupus bez mesa nije ništa. . 



Blbltogrraaa. 



Č«ska. 



— Kapesni $hn>ni6ek novin^Ukf a kon- 
*t€ria6ni, Sepsal Rittersberg. Sešttek 21. od 
^Lanban do Xindvlk.<< Gena 10 kr. sth 

— Historit Girondi^A od M.A. Lamartina. 
Sešit. U a IS. Gena kažđćbo sešitku 20kr. stlr 

— Nejlacinejsi domaći lekaf 9 iobolce, 
Okem2itj' a bežpečny raditel v nemocich. V 
Jindf . HraJci. U. A. J. Landstrasa Gena 20 kr. str. 



Poljska. 

— Druga kona, Komedya 'opowiedsiui« 
przez Jćzefa Korseniovskiego. Warssawa 185) 
Nakf. si^gami pod firm« Zawađzkiego i W9cki- 
ego. Tom6w 1. 12. 

— ' Kordecku Povviešć historyczna przcs 
J, I. Ktliszevvskiego. Wilno 1852. Nakladem i 
dr. Jćzera Zawadzkiego. Tom6w 2. 12. 



Bćrzotiskom narodne iiskarnice Drtf. Ljudevita Gaja. 




. KiiliaTnl t poučni llst# 

Odgovorni uređaik: -' . 

Oraj wneirl«{ćkl žasopU i«U«i poar^JovaiUeM Matle« Ilirake •▼akeneJclj« jtJaapat /to v {ttrirtajk »a cilOB arka. C<Bf 
a« I« •« |o4i»« aa 4o»a^ kM poš|art»o 4 for. ar. — sa IsTaajak« • poitarinoB 6 for. ar. Pr«4/|ata na pol ili »a £•- 
> trkrt f od. priBJraa je gora Baaaažaaoj eolog odiinjoj efnl. 



Br«tf Mio 



Ur Četvirlak 13. Svibnja. 1852. Tečaj I. 



Uiivajie, bra^o moja, 
Kratki aeioni UtoI taj, 

Neati^B Ja i p«Mfać 
Njefovieh danat,sjiy. 



v'Duh me^i sTčsđe no« gor, 
1 sem^u Dam ii blašeutva 
1 pokoja ftvara \lYor. 



Haš iiiroto 

Od h. FiUpovUa.* • 

IjobaT, sIoIm, tadoiti tagi, 

Iftin« I laii gK 
Angjeli fu i vragovi, 
' Koji svuda tl^de nai. 

^ ^ ' ' Di, li dui iH i doM 
CĆli život f niyu nam, 
Nit nas prije ostav^iga, 
Dok neagaane ii^a plam. 



A n tmina 'sad niasna 

ffmilo nas biyci dol, 
6dd mm dnia.trapi i madi 

Straini pakla viy i boL 

Sad nam brodić baci a laka. 
Sad o Čvtota monku hrid, 

Sad Bvdtlos^a, sad nam tminom 
OsKptJava očiab vid. 

^ *• čovdćji iivot kratki? 

fJaborkani daie san, 
Srdd talasah 2eqa' i nadah, 

Sklh nespliva nigda van. 

Sto *6 čbv^čji iivot kratki? 

Put na kom sa cvdt i drač, 
Pl nam cvdt sad miris di^e, 

Sad drač gorki tčra plač. 



A kad sirce izmačeno 

S nami a hladni legne grob, 
Što nas čeka u vććnosti, 

Da li dobra — il sla kob? — 

t4 vam je vd6ia tajna, 
Skrita gastom' koprenom^ 

KO čovĆČji nm včk neće 
Moć mađros^n pro:ldrt svom! 

Tako svod nam, — ma mi oči 

Obratili kuda god, — 
Pogled prčći nestalnosti, 

I neinansiva tamni svod. 

Zato svaki nek niiva, 
Kad kej sine srećni čas, 

NeiavČstaost i nestalnost 
Udes jesto sviuh nas. 



Nit nam Itogod preostige 
Od iivota cčlog tog^ 

Do iiihrane blaienosti' 
I aavčsti dobra svog. 



— 306 — 

(1i DĆmaćkogft poltg Ćoke-a.) 
(Nadalje.) 

VIII. ^ 

Kad sajn se u MontpeUi^r j)ovr«tio, g^BertoIlop bia£e k svojoj supruzi na 
ioaanje odputovao. Tugom oboren stajao sam u sobi pred uvehtim včncem» Uzdiftuć 
zv|io sam Klementinino ime, i celiv«4> uveblo cv^tje, što joj je ndkoč pod nježnom 
ručicom CTaio« Stidio sam se suzah, što su me s prevarene nadd* prq^idale , pa mi 
je ipak ođlahnuh). 

VSnac i rrSštO 0(^ sjajne kuće de Sonnes imadjahu biti cčlu zimu nčmi svč- 
đoci radosti i nade moje. Možebiti da ju cvčtno prolčtje n Montpeilier doprati , re- 
koh u sebi, pogledavši palaču, koja ju je a svoje krilo primiti imala. 

Na prozoru biaše nika žana^ zastćrta cernom koprenom; ledja su joj prama 
meni okrenuta bila. Tip mi pristade biti, sapa zape, a pred očima mi se zamaglL To 
mora da je Klementina, reče Tičšto u meni; no tćlo mi je bilo tako iznemoglo, da 
jsam se na prozor nasloniti morao, te nisam od straha i slaboće mogao tamo oči 
baciti, da se o stvari osvSdodhn. ^ 

Oporavivši se pohSfto, dignem se i bacim oko onamo.. Lice biaše amo okre* 
nula, i cirnom koprenom zastdrla. Koprenom je povčtarce pirilo ; koprena se dignik — 
vidih Klementinu, i to u onaj par, kad me je. opazila. « 

Oborih oči na tla. U žilah mi je plaAotio žar, kakova nisam jošte nikad 
osčtio. Mislio sam, da ću se razlopiti. Kb& sam opet oči onamo svč^npo, bila je 
uzčeznula' s prozora, ali na izpred oka duše moje. 

Ona ji^stl -^ reče nćšio u 'meni; stajao sam na vdrhuncu zemaljskoga blažen« 
stva, sćm samcat, a Klementiniua slika preda mnom. Čadjavi zidojri sinuse zlatnom 
svčtlostju^ a pusti kroviuzavriSe morem od cvčtja. Svčt se j^redamnom jaztopi kano 
jasan oblak. Klementina se je vijala milo kroz cčlu vččnosi, a ja sam bio pokraj nje 
u bezkonačdoj razkoši. ,»0 koliko blaženstvo imade u sebi čov6čje si&rce!^ kliknuh, 
padoh jtkB kolčna i skrilih ruke prama nebu: „Bože I kakove li ai mi sladke ure priba- 
vio, uvččni, uvdčni ora čevstvat^ 

IX. 

Bila je Klementina. Večerom biabu prozori krasno razsvćiljeni, a ja vidih 
njezinu sčnu, gdč nad njimi trepti. 

Kasno u noći primit harfu; srčd čarobnih zvukovah odlanuše pomajo moja 
čuvstva. 

Sutradan probudih sd kasno. Cčlu noćcn nisam niti okom trentio. Kad sam 
k prozoru stupio, Klementina je jur na svojem naslonjena bila u jutarnjem odčlu. 
Naklonim se, ona mi pozdrav jedva vrati; no ipak me priatno pogleda. JDok je tako 
naslonjena bila, bio sam i ja k prozoru bi reć prikovan. Naši su se stidni pogledi 
kadšto srčtali. Moja ju je duša razgovorila, te mi sa pričini, da Čujem tihe odgovore. 

blaženo vrčme, što sam 4ako rakuć prosaojao , gledajnć kradomice ljub- 
ljeno bitje. Kako da ja siromah, tamna roda i neznatne Ičpote, kojom bi se do« 



insii MOgM, gojin nad« sa MjljabeaRiu i aajbogaUa baituuou od Itoatpelliera, koju 
ra soabili najtaaitaiii nladići u 46ri«wi? 

Pa kake se ipak rado kavim razpatranjein onih danah. PriataljsfVo i ljubav 
jesu svojstvo samoga čovčka; živina ga tiafina. Priateljstvo i ljubav > to čedo.ćo- 
včćje i božje naravi, kruna su^čovščanstva. Mf smo na zemlji pobožnii, jače vire, 
blažje naravi, pa i sigurnii tdrpimo nepogod.e života ; ista divljač sčva Ičpše u blčsku 
malte, TBzijgrBn^ Ijubavju, 

Pod večer uzeh harfu s kuta, i zaromonih žicami. Igrao sam jade Petra grofa 
od Provenpe j njcjgove včrei^ice Magellone, tu najnoviu i najmiliu baladu, punu sklad* 
noga izraza. Čim sam dočeo pdrvu aroku, dok su mi ruke malko odpočivale f stada 
se razićvati ista pisma rosom čarobnih zvukovah druge harfe srčd gluhe noći. To 
mora da je Elementina, koja je po svoj prilici botčla da bude jeka' od mojih čuv- 
stvah. Ona doče ,a ja počeh. TaRo smo se uzajemno izmčnjivalL Glasba je rčĆ duSe 
Kakova neizrečena sla^t napuni mi sirce, Klementina mi odgovor). 

Mukom moram mimoići jošte hiljade malenkostjh^ kojim samo okolnosti i na- 
čin kojim su se dogodile, cčnu i važnost podčijuju; ali one su takodjer nezaboravive. 
I^li ostanci naSih krasnih mladosnih sanjariah, to jest uspomene, ulčvaju u nas život, 
premda su same bez divota. 

Dvč godine Ifajahu te sapjarie. Dvč se godine vidjavašmo u mucanju i 
ljubavi, jazgpvarasmo se kroz zyqkove naših žicah, i nfepribližismo se nikada. Znao 
sam cčrkvu, u kojoj se je ona Bogu molila, i. ja sam ju polazio i molig se i njome. 
Znao sam dane, kad se je s materom i priateljicami svojimi po ietalištih od Peyrona 
ketala} i ja sav ondč bio. Ona me je upoznavala i razblaživala stidnim pogledom. 

Premda se nismo cčlo to dugo vrčme razgovorili, postali smo pomalo naj- 
bolji priatelji^ Mi 'smo si uzajamno odkrivali tuge i radosti; molili smo se i uma- 
yali, nadali se i bojali; včru ^mo si zadavali i izpunjavali. 

Nitko nije znao obćenje naših duSah, naše nevino povčrenje. Jedina dobrota 
g. BertoUona zapriti mi ''često gubitkom tih rajskih slastih. Htčde 6vom silom da 
ne u Kpših sobab nastani; težko sam se obranio i ostao u svojoj sobid. 

(Dalje slčdi.) 



(Iz „Shventke Bcde.''} 

Preeeo Dav. K» Šp. 

Jfed|}a dragon fiffroliajom teadjaku stari Slavjani osobito nčkoje ptice u vi- 
sokoj časti. Uzrolf ove časti nalazi se po avoj prilici u spodobnosti ptice aa 
tovA^om dolom. Kao tta ao ptioe labka krila visoko pod mebo zaženu, tako isto 
ae Hzaiaiija i nai dah na nevidljivih kro^«lih do nebeskih vistuah. Pobožni Slavjaoi 
počeli aoMakle priapodobu ovu častiti i svetiti. Najsvetie ptice biahu im slčdeće: 

Kukavica. U včrozakonu starih Slavjanah pripovčda se, da se je najvišji 
bog u napomenutu plicn preobratio, za da Ijudem življenja namčnu i sverhu odkrije. 
Za lo biaie najveća grčhota, kukavica obiti« Tko god što takva učini, bude nepo- 
arčdno na smM obsudjen. Da ta ptica imade vlast prorokovanja, to još dan danas- 

20* 



- 808 - 

Innogi po pra^nov jrstvu mnije i misli: da najme kukavica snađe broj gođinabi koje joS 
bude živio* Za to mnogi poslušaju pažljivo u pramaletju, koliko li bude putah kukavica 
zakukala, i njima time broj zdravih Idtah pro^cala. Jedna ćesko-slovenska pčsma poje : 

»Zakukaj kakačka 
Z visokćho bttćka: — 
Kelko mi rokoT daš 
Kyin paoja^m na 8obai.<* 

Sdrblji posMuju vdrlo zanimive pričice o kukavici; medju drugimi takodjer 
pripovćdaju^ .da je kukavica ovako postala: 

Kukavica biaše s početka krasna dčvojka. ImadiaSe jednoga brata , kojega 
včrhu svega ljubljaše. Turci navale u milu domovinu, i. sve im podje u susrčt 
Sto god pušku nositi mogaše. Takodjer brat pomenute divojčice pridruži se voj- 
nikonu Biaše volja sudbine, da na -bojištu za ^dom i včru junačku kdrv svoju 
prolije. Sestra to saznavši ode na br6g žuborećega potoka, i mčša suze svoje s 
bistrom vodicom. Tu je dugo plakala i tužila, n^posld se joj Bog smiluje *) te ja a 
kukavicu pretvori. I još dan današnji Sdrbkinja suzice roni, ako kukavicu začuje 
i ako je prie dragoga brata u ratu izgubka. 

U Dalmacii pripoveda se, da su dvč Lazarove sestre uvčknad grobom nje- 
govim plakale i jaukale, pak se to njemu dodijalo te ih on u kukavice pretvori, i od 
to doba one na Lazarevu subotu moraju zakukati. 

Isto tako je i u rusinskih pčsmah kukavica ptica tuge i jada, pa ruske pripovSdke 
još i to dostavljaju, da je mladu dčvojku nčka vračarica u kukavicu pretvorila. 

Lastavica. Ova je Slavjanom odavna posvetjena ptica. Nije samo sladka 
včstnica proletja, nego takodjer i ljubavi. U hramu svčtloga boga Rugevita dadoSe 
duhovnici lastavicam nad podobom božjom gnjčzda načiniti. I sada se svatko 
veseli, ako milu ptičicu pod svoj krov ugnjezdit se vidi. Nijedan Slovenac neće 
ovu premilu živinicu uvrčditi, nego joj naprotiv rado daščicu na koje slčme pribije, 
da si laglje gnjčzdo načiniti može. 

Sokolovi. Kraljodvorski rukopis pripovčda, da su se ovim pticam posebno 
vlastiti gajevi načinjati. Za boj u pomenutoj sbirci svete s^rc^be pun, da im tudjin 
pravice krati i viru pradčdovah proganja, ovako pčva: 

„i vihanje s haiev vse krahaje 
plaiiha krahige z Usot.** 

S toga se vidi, da imadjahu sokolove (ili krahuje, kao što ih Zaboj zove) u 
velikoj časti. 

Golubice. Ove milotice biahu podoba čovččje duše, koja već ostavi mćrtvo 
svoje prebivalište. Znamenita je. takodjer po svćdočansva nSkoga staroga pisca na<- 
vada Dugobradacah, koja je slčdeća : 

Ako tko nenaravne sm&rti umre , tako mu rodbina motku na grob pomđl, 
koja imade na gornjem kraju iz Ifisa načinjena golubica. Ova se prema ovoma kraja 
obrati, gdč je njezin priatelj preminuo. 



*) Slanko Vra* ovu iata pričica nava^ja u izjaaigenih k svojim „Djulabiam" no s malom nali- 
kom. On napominje, da jedni kažu, da le brata dbaadilo njenp kakai\je' i jaakanje, pa je on 
prokleo, te ae pretToriki u ptica; a j6dni opet kaia (ne, da ae joj ieBog smilovao, nego) da 
se je na nja razs6rdio, ito je tako mlogo tažila sa bratom, kojega je on bio useo, pa je pie- 
Ivorio u pticu. 



— 309 — 

Gavrani. Porfirij. priča, da sa gavrani pođoba Svantevita bili. A Svantevit 
biaie Slavjanom bog prorokovanja. I Apolona jest gavran posvetjen. Zato predje 
ova vlastitost i na gavrana, Nai spisatelj Marko pripovfida o svom ričniko, da niedjn 
prostim ljudstvom pričica živi: daje nćki čovćk gavrana imao, kojmu je^ koliko god 
bi 86 pafih kući povratio, svesnajać sve sakriveno i neodkriveno odkrivao i pripo- 
vidao. Gavrani biahn poslanici bogovab , hao što ih u narodnih ptemah često nala- 
sipio. Lčpa navada Serbaljah^ pobratiti i posestriti se medja sobom, razširila se je 
sigurno gavrani, kao što nam nčkA pdsma kaže, u kojoj plemkinja dva gavrana kao, 
pobratima svoja pozdravlja. 

Kaže narod i to : da je gavran izp^rva najU^pSa ptica bio , njegova krila biahu 
bMa kano snčg i ptica blistala^ se je kano srebro u sunčanoj svćUosti. Glas njegov bio 
je izmeđju svih pticah najpriatnii i kad on o zraku zapčvft, zagledali su se svi ljudi 
u njega i divili se njegovoj Ifipoti; ali samo malo kad biaSe prilike, čuti ga, budnć 
da se je visoko u zrak uzdizao i samo na oblacih pčvao. Izmedju svih pticah biaše 
Bogu najmilii i takodjer na nebesih pčvaše; zato je bio malo kada na zemlji vidjen 
i čuven. Presrčtan biaSe to dan, kada se Sto takova dogodi. 

Na jedan praznik biaše upravo ucćrkvi slažba b6žja; Ijudih biaSe cčla mno- 
žina u cerkvi, jer je bio osobiti cdrkveni blagdan. (Imah zatit se mili glas gav- 
rana ; pivaie onaj dan tako, kako ga ljudi job nikada čuli nisu. Svi pohite iz cčrkve, 
da nebesko ovo pčvanje poslušaju, tako, da najposl^ svetjenik sim u božjem hramu 
ostaBe. No pčnje gavranovo nije dugo trajalo: jer Bog bi time razsčrdjen i 
preobrati gavrana u ružnu c^mu ptica, za da Ijudem . pokaže , da ae prigodom službe 
božje nesmč* svitsko veselje obavljati: Njegov mili glas pretvori se u neugodno 
odurno graktanje; sada se već neuzdiše u visinu pod oblake, veće samo pod tćmje 
se sakriva, Mo se slike svoje stidi; samo kad kakva mčrcinu zagleda, dodje na polje, 
da ju proždre. Još vazda se opominju ljudi gavrana i njegove predjašnje slike, kada 
ih u cćrkvu idući sukobi i često putah pripovčda se tom prilikom ova pričica. — 

Dan današnji imad^mo mi Slovenci osobito lastavicu, pastiricu (plisku) i 
slavića rado. Bože sačuvaj! da bi im se gnčzda razorila, ili što više, da ih tko 
umori ili ustrčli. 



Priobćivši pvaj vrčdni .prinesak za jugoslavjansko pričoslovje iz „Sloven- 
ske Bčele,^ koja se osobito narodnim duhom odlikuje, napominjemo samo još to, 
ito prevrčdni i nezaboravni naš pokojni pčsnik Stanko u svojih ^Djulabiah^ na 
str. 146, „0 kukavicah^^ veli: 

„Prišastje kiikavice izčekiva u gornjoj strani naše domovine malo i veliko s 
Telikom radostju, ona 6o (kažu) donosi u svom kljunu preletje« Starci i pogibioni 
bolestnici, kad se komu na slaboću tuže, kažu uzdahnuvši: „Nebtfm kukavice čuli' 
t. j. neću opet dočekati proletja. — Ali drugčie se cčni kukavica u dohijoj Ilirii. 
Ona narazveseli, nego razžali itd.^ 

Na str. 142, iste neprocčnjene knjige napomuije pčsnik i nSke »rajske ptice,^ 
povćstno šarenokrile živinice, koje (Štono kažu) u južno-iztočnih stranah živu ne- 
^'znemo ugodno pčvajiići, tako da kao gčrčke sirene sve začaraju, ito u okružje nfi- 



— SlO — 

bova glasa dođ|#. Rusi ianađo I8pn narodnu prHSiou o kalotfjen i njskoj lici, koju 
OTO gg. Štiocem priobćivam: 

StanoTiti kaludjer izkle h manastira sabirat sBMkavsk m bratskratok Do^ 
iavii uarčđ luga začA na jedanput pčnje nećavono miline i viloviCoali^ O« slnfta «->- 
aluSa opajajać sdrco, te so nakon sasvim u blažene mialt zaaiiaU. OsT(Mtivti se ide 
natrag a manastir. Ali eto ti ćada golemogal Manastir n«Y — soMee druge — 
bratja dragu, koje gu s »divljenjem gledahu. On ih pita, kako se je tolika pronviM 
ztf tako kratko vrdme sbiti mogla? Na oni ga nepeznsdoSe, norafumiSe^ te ga od- 
vedoie arhimandritu manastirskomu. Aphhnandrit ga izpitku|e. Tko je? 1 odakle je? 
Nu pripovMavši nu kalud|er svojo sgodu, zamisli se arhimandrit, te mu zatim 
kaže: ^Sććaai se, Sto sam u Utopisih safih čitao o hratn, koji se» izišavii iz omm- 
stira a lug, povratio nije; ao ovom imade već tisuć godinah.^ . Kaludjer probKdi i ix- 
klikne: ^Ja sam čuo rajska ticul^ te htdjući pripovMat sladost toga pčnja» mer- 
tav na tla pade. CHeims^ Uvre de leetura Russe sir. 22. Raj s kaj a ptička.) 



• Pokg narodne pisat«*) 
Od M. Stojanoeića. 

Nigdi^ nebfaše od. zore i b#la dana niti spomene, a od Udbinja gftda eivorife« 
se vrata, kroz kaja .itidje. mala čela od trideset do četdrdeset drugovah. ple-» 
čih včside evakeni gtb doga paSka šarha, za pojasom imadjai^o svaki zadMita aanvo«* 
hresa i po jedan nok lovački, a o bodri u svakog g^rbava demeskaaja n^ virbei 
cimbolfftiše. Pred četom je Hdstaj-beg ed Like. Ode beg a Kunar planioa,. da bi-* 
tar lov lovi, ptahe ačrne i bčrze zecuve, dugerape lije i mčrka vukove. Hodaio i 

*) Os ovu jpolag narodne jedne pćsme pisana povČst piie nam roTnivi naš đopisatetj g. M. fSl 
mtdja ovtafliii« siddoće: ^Otn sam pripovčst napisa«' p^ag nafodnt p^ame, i i ta aana nii** 
nio pokuŠenje, da li mi nebi mogli okanit se prevadjanja novelah i pripovdstih ii tudjih'jesi- 
kah, kad toliko krasna i prekrssni gradiva sa novele i pripov^iike ifloiemo naći n tfafihn na*« 
rodnim pjsmama i u našoj povdstnici? — To je hioje osobno rončnje, koje niti ielim, niti 
mogn kome AArinnti, samo vam ga izjavljam, da snate» sto mi je povod* dalo gornju pripo- 
vddkn napisali I ja sam prošasuh .godinah zaljobljen bio n preva^jaiue^ ali sad we minula 
lelja, kaci sam se osvĆdoćio, da je skoro svaki prevod kiibura. Želio bi ^uti Vaše mnćige o 
istoj stvari.** Što se našeg mnenja tiče sa koje nas g. H. S. upitd, lama i na Mreiw 
izpovČditi, da se S njime u obće slažemo. I mi priznajemo da bi veoma dobro bilo, 
kad bi se naši spisatelji olianili prevadjanja kojekakvih mnokrat nevaljanih stvarih, ito 
su u tad|ih jecicih pisane, jer tiiM ne sanro što ae Česio kvari dobar i flepokvaren 
ukns naroda, već se mnokrat u grudi njegove uvuće tudji duh, koi je osobito ondČ pogi- 
beljan, gdč se još sasvim nije ućvdrstto i udomio duh narodni. Ifn ako je ono, ito 0t 
provadjaii bilo n strogo znanstvenoj ili beletristićnoj struci, sav^ršeno, Uafićno, ili barem kao 
dobro obće poznato, neznam i neuvidjam razFoga zašto se nebi prevodilo i u naŠ jezik. Mi 
vidimo kako drugi narodi, koji su nas daleko protekli na po|jm razaov4v0taag znanja, afteudlf 
prevadjaju u svoj jezik izvdrstna dČla ostalih naredah, bez da je komu na um palo ukorit ih 
tato ; trdba inai da se i mi u taj primdr ugledamo i dn pravadjamo a nai jaaoi %do što Je 
izvćrstno i što za sada nemožemo sšmi da izvorno pišemo poradi iiedostatka sflah uaših. Ba- 
duć pako da se podosta dobrog i krasnog na književnom polju srodne naše bratje Rnsah, uebalk 
i Fo^akajb nalasi« trćba po našam mndnju n^prie »vdd potraliti Što nan ja potilbit4^ il šio 
nam se osobito dopada, pa ćemo dosta toga naći što se u naš jezik provodit mpže; «> zatim 
se možemo obazrćfi i na književifom polju ostaKh tzobraženfh naronlali, gdt takodjer dosta is* 
vćrstnih i nami nuždnih stvarih imade, koje dobro ponesena^ koristiti ili plemenitu zabava 
pružiti mogu narodu našem, koj. će se tim načinom ujedno upoznati sa iz>-|rstnimi proizvodi 
drugih izobraženih naredah. — Peglavita ipak zadaća svakog prevodite^a sastoji ■ tom: da 
se znade okaniti onog načina prevadjanja, ^đč spisate^ strogo i mnokrat robski ilčdi tadje 
forma, v«ć on triba da prevadja prosio i diihu naroda i jema svega pristao, kaoo da je 
razbio tudju forma* te salio jezgru stvari koju prevodi sasvim na svoj kalnp. Pod tiiai aamo 
' aviM j^esuft i ja Ut pretadjanje ik tudjeg jema, dftfgSie podnipolto. 0M« 



- 8il - 

tapo se je beg od dtevt do kamene po kMnoj planini tri bile danka, i nemogače ništa 
vioTili; te se vraćene prataii u Udbinju. Kad sidjoše lovci pod planinu , navrat) se 
beg na voda Ćat^mju, da počine i vode se nepije. Pogleda beg na zelen jelov dub 
esdć se nalazeći, al se od jele razsjaie grane, kao da su zlatom pozlaćene, ili po-* 
žutom kao kito netvioe ili Mmšira za - šerifom kakvog svatskog vodje. Beg k jeli, i 
kad tamo, p^n leži kalaaa pod jelom, i kauto spava, sav u sšrmi i u zlata : na glavi 
ma kalpak višnjikasti, i na ćekšrk od zlata čelenke, uz ove okovano u čisto zlato 
war bdle peijd pero kattrapovo i veliko pero aoja ptice, koje valja barem čizmu zlata; 
na piećih mu modra surka i na sarki trideiet putacah, ed koih svako vaie litra čista 
adata, a ono pod gMom od tri litre, i ovo sadnje otvai^ se na burmu, to se njim 
pq9 laalvasia; po surki su tit^e zlatne toke, koje vaia do šest okah žeieaa zlata, 
dvoje vita, a treća šalite; na nogama raestve i opanci, kovče 1 čakSire, žuto mestve 
a čakšire b6le izvezene sfennom i zlatom, iz kovčih izvedeni lančići od kovana zlata, 
a na ovih Sitne tMpelijike, kao ito ih nose dćvejke na djerdanth izpod bfila g^rla 
dčvojattogf opasao se junak mukadem pojasom, za kojim stoje zadčnuti samokresi 
i Ijnt nož kao ljutica guja, od koje neima melema, sve u čisto zlato sidiveao; ebe* 
dri mo visi sablja srebrom okovaaa, na balčaka od sablje tri alem kamena, valja 
sablja tri careva grada; jbl krilu mu leži pudka šarka, na njoj je trideset karikah, 
svekar ed devet dukatah u vrčdnosti, a kod ničana od trideset dukatah, na puški više 
alata, nega ljuta željeza. Kad spavajući junak diše, uzvijaju se uz jelu grane, kao 
da jog duva. Čad ugleda Husto j^beg junaka, nadje se u velikom čudu, zovnu družba 
"Sveija, to ^ sgraktade njik trideset do četerdeset drugovah i udariše .na spavajućeg, 
pogri^ile mu svMo njegovo oružje. Kad se prenu junak iz zelene trave, to vi- 
djafie, da su ga pritisnuli Turci kao mšrki vuci iz gorice, i oružje mu ugrabili, skoči 
se jonak^^na^noge/ i kako je kog Taičiaa dohvaćao rukami, udaraše njim o cćrnu 
zemlju, da se iz korona potresaše tankovćrha jela, i u sedam begovih drugovah 
kojim je tako tresnuo o zemlju puče živo s6rdce u njedrima i na mčsto mćrtvi. 
ostadoše. Medjutim navali sila na njega i osvojiše mu junačke ruke, te ga s tož- 
kom nrakom savbzate pak pogoniše k gradu Udbinju pirivezavši na njega i njegovo 
oražfe, nek' se svak živ čađi, tko ga vidi, kako Mustaj-beg uhvati balu u planini, 
kataDo pod toU' poozđanim i silnim oražjem. 

Kad sa bili, na polja adbinjskom, koje se jedva dade okom pregledati, pro- 
gpvani Mustaj-beg; „Boga ti neznaid juaačel odkale si, tko li si i kud si bio na-* 
ipsKo, gdć li ti je ostala tvoja družba?^ Strani junak begu odgovara: „Jesil beže 
čao za latltisko primorje, i kod primorja za ravne Kotare , u Kotarih za Janković 
Stojaaa? ... To sam ti ja glavom, a uz sebe aisam imao nikakva druga do Boga, 
kanio sam pako poći pod tvoju kulU| da izmamim Hajkanu dćvojka i k sebi u Ko* 
lare da ja edvedem, jer sam čoo hvaliti dftvojku £bog Ičpoto i s^ca. dobrote, al' 
aebiafte mi to sndjeno od Boga, prevari me prokleto pitje, to legoh malko prospavati, 
pak eto cćmog atoga danka što mi se dogodi. Nevdruj snu, koliko ni psu I pravo 
vdi ttaia poslovica, a još manje vinu i rakiji , koji su već mnogoga brsta a cćrno 
o^raviU gvoždje. Lukavo je pitje kae zmija spavajnća pod bnsenem od mirisna 
evitja, za kojim se mnogi maSaju bezobzirce, dok ih ujede )jmU guja. Sad vidimi 
da |# pijaafeav getev pref alie«!^ ~ »^ . 



- 312 — 

Reče Mastaj-beg Stojana: »Afarim Jankoviću! dobar li je danak Mvanoo, 
gad, si došo u pouzdane nokte, ja ćtt te krasno oženiti sp tavniconi! kućom neobić- 
nom i sa teškim nčgvami, pak ćed znati^ nijedna vćro djaurska, sa diom si podao đi- 
▼ojkoin, bre ni turkinja za 4jaural PoSao si za tud^om Tunom, pak ćei ridit kako 
strižu Turci.^ „Ako Bog *da i sreća junačka, joi me more ogrijati sunce i ^sroća se 
na me nasmijatiP odgovori Stojan. ^Joktetojanel dobru se nenadaj, mnogo si zla 
i zijana Turkom učinio,^ reče beg. . 

Oni u rčći i stignu pod grad Udbinjo, pod kulu Mosta|-bega. Gledala paste 
Bfčtina dolazeću četu i takodjer sH kul« Hajkona ddvojka, sestra Mustaj^-begOT** 
Pred dčvojkom djerdjef od mdrdžana, a u ruki igla od biljara, vezla ddvojka puaeć zla- 
tom po bdioj svili. Kad ugleda četu dolazeću, da vodi 'svezana junaka kod' njegovog 
onako pouzdana i svčtla oružja, odturi izpred ^ebe djerdj^ tako, hitro , da mu je pre- 
lomila dvč noge; pa je pomislila u sebi: „Bože dragi! velika čuda na svčto, kakav 
zao pogled u dobra junaka 1 kako li ga prevarile Turci i bez rane i bez mčrtve 
glave.^ Al kad uze dčvojka na esap družinu, fali sedam najboljih drugovah. „O 
siromah junak !^ pomisli dalje dčvojka, „ala Šteta i težak zijan za njega, kako je 
uzorit i gizdav, baš se vidi, da je gospodskog roda: oči su mu kao u sokola, lice 
mu je kao u dčvojke, stas mu visok kao bor zeleni, pčrsi i pleća kao sttee gorske, 
mnogo je IčpSi od sviuh, Turakah u četi, i od istog moga brata, o dli bi ga moglo 
izbaviti!^ Dčvojka u toj misli, a četa pod kulu. Beg uze oružje od Stojaoa i spremi 
u svoju riznicu, junaka pako spusti u tavnicu podzemnu. Ono je strahovita tamnica : 
duboka na tri dobra koplja, u njoj leži voda do kdčna i nagomilane ondi skapavial^ 
junakah kosti do ramenah, u njoj se legu guje i goSteri, gadne žabe, otrovne 
fikorpie, gad je, da se neda u njoj živit. 

Ode zatim beg u novu mehanu piti malvasiu i šećerli kavu, te se Irvali.pred 
Udbinjani kakvoga je. roba zarobio. 

Kad vidjaSe Hajkuna kud joj ode brat, skoči se na noge i ode na tamnfčkn 
vrata. Pončla je dobru bocu vina, starog onog c6mca dalmatinskog, privele boe« 
na uzicu, te spusti dole u tavnicu govoreći: „Oj junaie, nesretnih jadnice I* odkod 
U si, tko li i kako li, evo na ti, ofcrčpi se jadan da neskapaS u tom kletom jazu.* 

Uze Stpjan bocu, te dok ju.neizkapi rčč neprogovori, a kad popi rujno vince, 
pojavi se sa dna od tamnice: ,Tko je božji, tko za mene mari. i pruža mi okrčpa 
junačku ? nek me povuče na konopcu malko u visinu, pak ću onda i njime divaniti.* 
Kad to čula dčvojka, popusti mu uzicu dole niže, a na uzici biahu kuke od čeUk«. 
Stojan lati za kuku, i dčvojka — glavita je bila i snažna — uzvuče ga do pol tov- 
niče, pak joj Stojan progovara: „Tko si ti, fito se tako za mene zauzimaž?* Turki- 
nja reče: „Ja sam sestra Mustaj-begova.^ „Oj Hajkuno, Ičpoto dčvojkol* reče Sto- 
jan, „ja sam Janković Stojan od Kotarah ravnih, tebe radi pao sam u turske nokte. 
Tiffci su me prevarili spavajućeg i savezali na putu, kad sam kanio doći pod ova 
kulu, tebe izmamiti iz nje i odvesti k svome dvoru, da mi budeš Ijaba, jer sam čuo, 
da si včrstna glava, kojoj druge neima u Primorju, ni u Liki do sinjega morž, niti 
u kčrstjana, pak su me, dčvo mila, zančle želje za tobom, ali valja nisi noja sudje* 
nica, pak evo na kakve padoh grane.^ 

„CujeS li Stojanel* reče Turkinja, „Turci će tebe sigurno pogaMti, ako ne 



- S13 ^ 

■epotarčii, nego inaS li filo: potarii se jiinače, pa ću li ja biti ljuba, iz taniice 
doć 6eš naliOBi q 8?6Ue dvore na mehke dušeke. U mog brata Mustaj-bega đvii 
su kule poae blaga, dvori puni imanja, okoli govedah, torovi ovacah, konjuSnice par* 
atskak i dobrih koujah; oko dvora au djulistani i bogtani, voćnjaci i njive^ puni koti 
hanbari i pivnicoi i od svačeg je moja polovica; ako bude umirat po redu, nami će 
pripasti sve to imanje, blago i bogatsvo/ 

Veli Stojan Turkinji : ^V^n^, dčvojko, da si I6pia od gorkinje vile, i sjajnia 
od sunašca jarka,, bogatia od sviuh carevab, ta cčio . ovog svita blago ja nebi aabavio 
ćaslDom k^ln. Imam ja u mojih Kotarih viie blaga i imanja, viie sermije, nego 
svi u Udbinju Turci; bolje imam dvore, bolje vrane koiye, Itpte nji^d ' *^® 
je 4iteie, i ako Bog da i sreća jnnaćka, meni će skoro doći dobra pomoć iz mojih 
Kolmrab, dok samo jiqn hrabri moji Kotarani, u. kakvu sam panao štapiću; eto 
sutra mojih vitezovab, sgdrnut će se okolo Udbinja kao oblad kad zastru nebo, i 
nbuTil će mene iz tsTnic^; Udbiifju će ogayem zapaliti, a sve okrenuti pod omć 
ito se neće k^rstom prekćrstitL^ 

^Neluduj bolan Stojanel' rećo Turkinja, ^dok dojdu tvoji Kotarani, dotle će 
tebe izmaćiti i pogubit Turci, već ćuj.me: ake si tvćrd na vćri i junak od rdći, da 
ćei se sa mnom oženiti, ja ću te izbaviti iz tavnice?* 

i^Tvćrdja mi je vćra od kamena,* reče Stojan, ,a voliai s nognh, nego 
s r6ći, uzet ću te, dtvojko, za svojn vćran ljubu i -gospoju n ravnih Kotarih, samo 
se laoraS kćrstom prekćrsUti i moju. vćru vćrov^ti. Tako me pomogla moja vfira 
zadobiti misto dM, ako te iznevfirim dćvo!* 

^ Kad je ^o čula Turkinja, spusti Stojana natrag u tavnicu , pa ode u. kulu na 
čardak, i ućini se nevoljna, bolna bez bolesti, tuina bez žalosti, gorkr serca bez 
jada, i smćrtne ju muke zdravu spopadofie. Povrati se Mustaj-beg kući iz mehane, 
i nadje sestru, gdć se premeće po čardaku i jauče, te od Boga smćrti prosi. Pita 
ja brat: »Sto ti je mila sejo? kakve su te snaftle gorke muke ?^ »Nepitaj me brate,* 
•dgOTori sestra, J[jttto me je zabolila glava, Jioie žive oči da izskoče, pak od glaTo 
pobdjava me i sčrce, kao da ga tko nožem para, svu me grozna obazima zima, 
čiai mi se, neću prebolčti, već brate mo) mili, sčdi na mehke dužeke, da postavim 
svojo glavu na tvoje bralinsko krioce, kao na mehko krilo materino, te da grHna 
laglje pustim duin.* 

Kad je vidio beg muke, kojih mu je dopala sestra jedinica, razžali se i po- 
plafi ležko, jer od roda nikog viie neimade, grozne ga obliie suze, pak sčde na 
daleke, a dčvojka pade glavom bratu u krilo i stade se uvijati oko brata kat) bM- 
Ijao oko vjdta doba, te turi jednu ruku bratu u džep, dok ukrade ključe od tavnice, 
od riznice i konjnSnice i pruži se po djnieku, kao da će skoro pustiti duSu. Beče 
joj brat — milujuć ju rukom po obrazu: „Mila moja sestrice! kako ti je, jel će dati 
dragi AUfih, da odminu težke boli?* — „Čini mi se, sladki brajko I* odgoTori dčva 
,da so malko muke odminule, i sladki me sanak okriljuje, oči mi se od sna za- 
klapaju.* 

Podiže se beg, i ostavi sestricu počinuti, te ode na zelenu londžu, da se 
posavitaje sa udbinjskimi Turci, kakvom smirtju da pogube Stojana. Beg na londžu, 
a oad« već s«dUe Turci sakuptjeni: Omer^aga stari, kadia, Qasa»-aga, buljul^ia, 



Roitam-be;, Ibrakim-tga, ćehaj«, Alil-aga, dizdar, Jusaf-beg, harallibaia, AAmjo^ 
iMirjaktar, badii-Hojo, odža i još nŠlKriiko Turakah, are samih siđobrađacah« Sn 
pred Mo8taj*begom , gradskim moselimom, skočiie na noge i pokloniše na ae do 
zemlje, kao svome gospodara. Pozdravite se sa ),alam salam^ i svi posidaše.kao 
bagli^i, zapaltte dugačke ćibuke, pa kad poče6e sćrkai kavu iz findianab, povede 
pdrvu rH Mustaj-beg: ,, Sto mislite, moji Udbinjanil od djaura Janković Stojaaa, onof 
pualog haraoMJe kotarskog, ko) nam |e puno dodqao i mnogo učinio zolmna, dosta 
narsUb skimo sa ramena giavah, kakvom ćemo ga smdrtju pogabiti?^ 

„Gospodara Muataj-beiel^ odgovori stari Omer-aga, „daj natakmit na kohc 
pseto djaui^kol^ „Veži ga na konjske repove, ako je slobodno glasovati^ rečeHasan- 
aga. „Goli mu kožu na mehove I^ reče Rnatah-beg. Ibrahim Made za te, da Sto*- 
Jana raznesu na jatagane; Alil*aga,. da nahnikajn kerove na njega dok ga pođem 
kao skot djamrski; Jusnf-beg pako, da ga udave konopcem; Hčrn^, da gaob^se mi 
granu^ a drogi Turci, da ga posčku, i glavom njegovom da nakite gradsko kapiu; 
samo stari nčki Turčin, Dilaver-aga, najstarii hodža, kci, je vidici i rodno^ mčslo 
i^toa muhamoda i njegov grob^ Meku i Medin«, nije bio za to^ da pogube djaurina, 
nego reče: „IMi, Muataj-beža! od Jankovića, da se odkupt blagom, koga u Stojant 
dosta posta ima.^ 

Hajkuna medjatin^ dok su Turci egiendiaali oko glave Stojanore, skoči se 
nP' noge, oivori riznicu, izvadi Stojanovo oružje , nagrabi ar^bra i zlala , ilogod je 
nositi mogla, te ede pred lavnicu i izvuče iz nje Stojana na konopcu, pak me iz« 
ruci njegovo svčtlo oružje. Kad se junak dokopa oružja, zaigra mu sirce u nje«* 
drib, zakresiie u o.čiirii ma^fe,. namMleno razvedri se čelo, sav %e junak b^rzo 
preobrazi« Odvede ga dčvojka pred konjofinicu, iz koje izvedoše dobre konje: be- 
g^ev« djogata, ito ga jadi kad ide na mejđan junački, i vrančića konja vilovita ad 
kog bćržeg neima u Udbinju. Usčdoie dobr^ konje, okremiSe poljem uz Ogorčiieu, 
od ove B planinu Kunar, te u polje kotarsko. Kad stigoše na kotarsko polje, rete 
Stejan: „Hajkuno dčvojko! sad možemo malko počinatf, meni se jako drema, jer « 
lwv»icr niaans mogao leći spavati, koću sad da koj časak prospavam.^ Bilo je prie 
sere. „Nemoj Stojane, junačke H- sreće tv6jel^ reče Turkinja, «nego gonimo konje 
• ravne Kolare, pak ćeš lasno naspavat se u svom dvora,. )a se bojim potčre e<l 
Turakah.« 

Nasmija se Stejan i ftebtč poslužat dčvojku, već odsMoše s konjaii i sčdoSe 
u zelenu travu, pdd sčnati javor. Stojan naaloni tvoju glavu na dčvojkino lurilo, pak 
zaspi, ai dčmjka nemogaže spavati« 

Kad osvanu danak božji i sonašce već ogranu jarko, porantta Ibstajbegovica, 
da posčti svoju zaovku Hajbunu n njezinom konaku, koja je sinoć omdrkla bdestna ; 
al kad ona u njen konak, neima zaove, pokupljeno iz riznice Uago, i neima u tav-* 
niei sužoja, niti ima, u konjožniei djoga i vrančića. PovraM se begovica na viaelm 
kalu, te itjmci puiku habernika, i sve se pobuni u begovom dvoru. Beg se ' ma- 
hom dosčti svome jadu, maši se rakom u džepove — neim^ ključah I — 

Posla beg fekla po ulicah od Udbinja, da viče: „Tko je o<d včća begova, 
keg čestiti na divan Mziva, i netrčbe časa počaaitil« 

Slegote ae iAzo IMkkiani pM begevn knii^ oko trideset Turakak 



- «5 - 

„Bratjo mojal'^ reče beg, ,,at0će mi Janković Slojan i obrede noja Mrtrd 
Hajkanu, zaXo na Hogo janacil n potSro za djaurom!* 

Čudan biaSe ađet a Tarakah: gotovi tm konji oaeđlmii, oni najaftlio Mrza 
konje, i prijezđi^ birzo ravno polje kao hilre ptice hatavioe, dovatiie se Kanora 
planine, ođtud stigoše berzo na pofje kotarsko. 

Opazi d£vojka dolozeeu čela Tnrakah, čim sa 'bili izpod Kuaor planine, a 
kad bliže, poznade ona svoga brata Mostaj-bega i Udbinjane, trideset drogovak; af 
dćvojka nesaiAđe buditi Stojana, koi joj glavom na krioeu ležedi kruto spavale, već 
ja obaHše ^uze i poikropije obraze^ Siojanove, i on se prenA isa sn», paft pitaio 
Turkinja: „Sto ti je ddvojko, te plačed, ili žalii brata, ti njegovo blago ^ U It aisoia 
ja po ćudi?« 

„Oj Stojane!« re«e Turkinja, „tr si moje blago, at junafie, SalosMa « mafka, 
Sto me ncAitt postalati, nego leže fu a polje sanak boraviti , a eno »aga bfala %a^ 
staj-bega sa četom od trideset Udbinjanah, dolazi u potčru za nami^ fOgnbft 4er i . 
mene i tebe, bčžmo, dragi, bSžmo!^ 

Kad vidjaie Stofan dolavećn Čettf , namljir se f reče: „D6vojko, nisam joi 
nikad pred nikim bčgao, a sad to učiniti najmanje sam voljan, jer su mi Udbinjani 
Tarci žao uCiaiU, kad sa me onooud pijana prevariK i saveaali^ rad saas povratiti 
žao aa sraanot«.* 

To. iarekavii skoči Stojaa na noge, askači na konja, i kao manja hitro od-* 
leti Turcima na susrčt, a Turkinja uzjafti svoga vnaiMa i pobune k bMom Katara^ 
k dvoru svoga milog Stojana* 

Da je koaie kilo pogledali čida i sijosata, Jiad udari laidaiai Tarakah na 
jedBog Slojana JooriM« Had je stfgo SCoprn bliza čem tarsk«, jadni Turai f^tegoU 
gMMva svoje sab^e dasMaklaje, drugi Ijota noža od pojasa a a^maie kio slčpi^ na 
Jankovića, al Stojan je bio vćrstan junak sa zdravom anMcarn i sircem juaaihiai, 
a imao ja pouadano oružje, i kad potegnu sablju od bed#a junačke i udari konja 
mamuaaan u boMsa, skoči bat kao da gti vila ponesoSa, izpod kapltah ptosipaia aa 
iskra živa ogaja, griva u konja nastirfii ae kao u razjarena lava i f^čh hdriati gfo* 
zovito, kao da je hala u hajarn. Razlfati se i Slojan, te sa užasno aaaidrlti u Uea 
kao da mu iz očiob late ognje^ne sirčta i poskoči usrid turska dote; sablja mu je 
po zraku letiia kao hitra pe oblaka monja, a zviidila kao Ijafta a procžptt gaja, ^a 
pogvU |K težko izrani Torka, sve savuke turske obdrrati, a Muslaj«-Boga lA^ati živa, 
sv«M OMI ruke aaopako i odvede ga u Kolar. 

Slojan pod Kotar sa zarabljanikom ,. a Hajkana k ujama aa aosrfit .Ona ja 
medjatim, dok Se Slagan borio s Turci na polj« balarakoai nabaiiila Ealaraae i hlibl 
ja gti pouzdanom čelom pohititi Stojanu u pomoć, al Kolarani tajaći, da je njihov 
Slagan pod svojim avčffim oružjem: sa sabljbm onom u dosnici, s kdfom je već 
amogo Ilirskih odsčkao giavak, i na dobru batu, a boe navoda od puSla jo|ttnlaka 
udario na četa tufsku, Mifia Turkioja džvojku: „Nebajae,. dčvojko, aaStojana da ja 
i jača turska četa, on bi im lahko glavi dožo^ jfr ja ialihavić juoak i svaćan aa 
amjdaa«^ da mu neiaBa droga u prhnOrja, nr u iiki i Kžrbavi; sdrti on dosta je na 
tridapai Torakak, nego možeaM^ iaMali pred lqaga i pozdravit ga sbvodoUtna !<" 

Oni o iM^ a Slosav.aa žarab^eite MaJt^j liagaei fo« ^aiil Kad 



— 316 - 

Hajknna svoga brata savezana, razžalLse gorko i poče moliti Stojana: ^Jankoviću, 
tako ti junačtva i sreće junačke! . nemoj pogubiti moga brata jedinka, pusti ga nek 
ide u Udbioju, da neostaju posti dvori moga babe; prosti mu, Sl^janel prosti, moje po- 
uzdanje I Budi, dragi, moje jarko sunce, koje će me danas ogrijati i razveseliti, a ja 
ću nastojati, da te veselim dok god budem živa.' 

Stojan je bio sćrca milostiva, i bez nužde nije rado proičvao kdrvcu, zato 
oprosti on begu svu uvrćdo, pokloni mu život i pošalje ga u Udbinju govoreć mu: 
„Čttjefi Mustaj-beže! kad dojdeS u Udbinju i sčdnei sHvojimi Udbinjan^ pod mehana 
piti mahasiu, nemoj lagati, već sve pravo kaži, što ti se dogodilo i kako si sa Jan- 
ković Stojanom dšlio junački mejdan.* 

Ode beg bezobzirce doma, a Stojan ostA u svomu Kotaru, Turkinja se pri- 
kdrsti časnim kdrstoro i mnogo ju hvališe u Kotaru koliko poradi njezine Ičpote, 
toliko yi$a poradi dobrote sdrca i ćudi, a Turci su zazirali, od S^ljana, i bojali ga 
.se kao groma. 

Ivan I njeirov« đv« Jirtate^a. 

Od hana Mihafjevića. 

Bila je tamna noć — noć 20. kolovoza 1848. Puste* tmine razvijahu se nad 
brežuljastim Dokom, vrčme je bilo kiiovito; i kano daše med ju sobom bifu, viditi je 
bilo stupati gćrdne oblake — sve je bilo tiho,, tahki samp kiiu navžstujući vdtar 
prevraćao je padše tbć gdćkoje listove. — 

Sve je bilo tiho. 

Na gd^kojib samo.joit prozorih viditi j^ bilo da gori sv&ća, pri kojoj si je 
brižljivi Otac težki hruh zasluživao za svoju u sladkon) snu boraveću nebrižnu dScu. 

Jedna po jedna svčća se ugasi, dok na posUdku boreće se sa slabom sv6t- 
lošiju tmine — pobddn neoddrže. 

Sve je bilo u dubokom snu — nigdć žive -dufie — samo iz dolnjeg Ookn 
pram gornjem bilo je viditi s malim fenjerom i včmim Stapom kako se penje no- 
ćobdia, koj jedini u c6loj varoSi bdijući čovik navčštivanjem urah razbijaSe »mćrivu 
tISinu; — srebrobojne vlasi biahu svčdoci starosti njegove. . 

Polnoć nadodje — i noćobdia muklim glasom navćsti dvanaestu urU| i ka- 
'fljuckajoć izpčva običnu pčstnu: Dobar večer gospodar i gospodarice itd. 

Tišina sveudilj traje lajanjem ' bdijućih pasah kadSto pretdrgnuta. — Noć je 
bila na koncu svomu — tišina sve čestje i čestje bi prekinuta -lajanjem sve više i 
više probodivših se pasah, koji kao da skori pozdravljaju dan — sve živahnii posla-* 
|ahu — na priliku vSmih siražanah obifazeć zidove i ognjišta gospodarab svojih. 

Slabački sunčani zraci nastojahu prodrćti kroz debele oblake, — oblaci po 
malo nestajahu — i sunce, kao spčrdajuće se slaboj svčUosti svčćah, koje je mar- 
ljivi otac već oko treće ure zapalio — sve se više i više pokazivaše u divnosti svojoj. 

Jutro nastane — i eno — nčki pastir tčra bezbrižno zviždajuć stado svoje, 
diveći se kadšto veličanstvenom suncp. 

Pastir je bio mlad, istom prooicajući bćrčiči pokazivahu njegovu jedva 18 
godinu; u družtvu je imao vSrno pseto, koje čas skačud na njega, čas liiktjftć 
pred njim, zabav^alo j^ i ofinko niSto malo zamišljenog svog gospodara. 



Prispdy8i pastir na opredSljeno mčsto, side na eelenu kiSom natopitu travu -» 
i opazi pram sebi stapajuća dva pastira — priatelje sToje;. na čelo im se je pozna- 
vala biljega Išino žestine, u ruci su nosili svaki malu s koncem na kratki kanii sve- 
zanu lulu; — pozorni motritelj mogao bi opaziti da im nćšto fali; al im se čelo na- 
jedanput razvedri videći pušećeg svog priana. 

*„Dobro jutro Jovane^^reće po ramenu kucajući ga jedan od dvojice. 

JBog dobro daol^ 

,Imal li vatre?« . 

^Imam brate« i tim metne preda se na^edjih viseću torbu, izvadi iz nje ko- 
žnu kesicu, iz nje pak masat, kremen i truda, te ukreSe vatru, i dade ju pudit želj- 
nim priateljom. NaloživSi tad vatru, sčdoSe oko nje. 

^Andria« progovori Jovan ,Jesi V skoro bio u Vukovaru?« 

^Jesam^^bi kratki odgovor. 

„Pak šta je novog?« upita znatiželjni Jovan. 

„NiSta dobrog« odgovori sasvim zabrinuti Andria ^u Vukovaru se pogovara, 
da iemo svi u soMate.« 

„Nevčrujem ja to'' reče lahkomiiljeni Jovan „to su oni tebe prevarili; ćemn 
bi onda bili graničari, kad bismo mi morali u soldate, zar smt> mi za oto robili 
spahiji? — Zar su nama za oto bile zabranite iume, lov, i ostala?* 

„Ta to nije uigda bilo« presčče mu rčč Matan „ziaito bi mi ifili u rat, ta za 
ime Bdga,*mi nit smo Banovi, nit Magjarevi, Već smo mi provincianoyi (on 'je najme 
čuo da je u Prbvincialu) a Provincian je fratar, fratrovima pako netrčbaju soldat^ 
dakle mi nemoraroo ići u soldate.« 

„Mudro govoriš« zavapiSe jednoglasno Jovan i Andria. 

Jovan izvadi iz torbe svoje slanine, te ponudi priane svoje da jedu; ujedno 
pako izvadi tikvicu sa rakiom, te je dade Matanu, za da najprie utčšiteljnog log go- 
vornika nadari. 

Tako umstvujući pastiri pekoše svoju slaninu, i s njenim sokom natapljale 
svoj cćrni hleb. 

To je bilo u Kolovozu mčsecu. — Na kraju iste godine pokvari sve mudro- 
lie naših pastirab tamo prispčvSa naredba: da iz svake kuće u kojoj ima viie od 
dvoice, jedan mora u vojnike. — Jecajućim glasom donese jedno jutro sčdi Jovanovotac 
tu v£st iz varoške kuće. — Mir kućevni već je bio poruSit, veselje žalosti mčsto ustupi. — 

Suznim očima gledala je Jovanova mati svoga sina — sudba je^ medjutim 
bOa oitra, ona nije pra&tala nježnom sćrcu materinom, ona nije imala obzir na suze 
raninloatjene majke. Kocka padne — i Jovan ti iztčrgnut iz naručiua blaženstva' svoga. 

Od Vukovara pram zapadu diže se jedva 5 miljah daleko oholi Osčk (nčkoč 
Moraa) glavni grad Slav.onie — na obali bćrze Drate ležeđ. Srfimci se dizahu prol 
njeana ... prot Osčkn? ... da, da prot OsČku, proti diki svojoj, koga su bedem 
kćnrja pradčdovah naiših natopljeni. Al pogledaj u nntra, gdč sinovi istih onih pra- 
dčdovah stenju pod jarmom Magjarah, i u opasnosti života svoga stoje, ako bi sa 
usniiili samo jednu narodnu pčsmicu zapčvati. Da, u tom istom Os6ku vidit ćei na- 
oružanog oholog Magjara, nčgda l>rata, sad kćrvnika tvoga. Pogledaj na bedeme . 
njegove^ i vidit ćeš gdfi se vije cčrven-bćio-zelena zastava u mdsto narodne« OUdjt 



a dolaia ttrot i fidttl ćeš kuko <alo«tni ali ra^umin SdrUji Sekius pskdMMljeoje sroja 
— Mtaja ivatja aroju Srimce. 

— Ali obratimo se k miem Jovanu, i gledajmo ga gd6 težku doaad i ae|io- 
sttala gluntii aoai, g^ajm« ga kako se a vojniSkom redu uči bodati. 

Često mu se je pojavila ćut u grudih ^jegovik jos jedanput posćtit svoju 
ostardin majku f 98 jBof om ostaj I^ joj reći. T^je tako u^ tažuji 9a 4omoiQ sveiim kratko 
provodio vrdme, koje ma se je medjutim činilo kao čitav Vi6k. 

(Konac slćdi). 



Narođite poslovice llinke. 

Bila krava na oranje. 

Bile se jetćrvice preko svek&rvice. 

Bilo beškota, bit će fratarah. 

Bilo bi ga dobro po smM poslati. 

Bilo glavab, bit će baratah. 

Bilo i biticalo. 

Bilo mu probitačno kao jarcu jufka. «, 

Bflo pa nije I 

Bilo pa pro^o, kao lanjski sntčg. 

Bilo proskura, bit će popovah. 



Odgonelka« 

Zagonetke u 17. br. Nerena birle. 
Od A. M. 

List fi, premda neielen, Ja aam tebe igodit rad! -- 

Ned^no «e nladii, TrA mi 'glava kale, 

Sprćd te gledo U odiad, Da to neće bit nikad, 

lato lice gradii; Ali ona laie. ^ 

Jere nisi dvoličan, Jer te igodih j«r -*- da lAiai! 

Kako biaie nigda lan. Ta U jeai ^Ntvm^ mi. 



SlATjansfce vf^mti. 



— braitvo talianske opere ito Je poče}- 
kom t. g. ovamo prifp^lo, predftaviloje do aa-- 
da jl^de^e o)»ere: C7emakt di Fef^g, t/tUšir 

JL'^roe delle Ausiurie, II barhiw€ di Siviglia^ 
Ernani, 1 due Fotcari, Norma i Roberlo l>c- 
9ereux, Izmedju ovih operah dopala se je ob- 
ćinstvu našem nsjbo^e opera Emani satim Son- 
anihuiti i Cki dura vimcš^ jer svakipot kad bi 
kata a4 orik oparah predstav^eaa, biaie kaaa- 
lilt« naše skoro dnbkom napnnjeno. — Šio se o- 



pčvačica (prima Doon^) MantuMeU^ satim p^ 
T«č (il baritoao) Pi$ru To >u, moSaaio w^ 
^nbimci 2agreb^anab siranom ftdi Ičpa glnaa 
stranom radi dobre igre svoje. Pčvad (il tenoce) 
Ruggiero ima takddjer dobar glas, isto tako i 
starac . Marconi (basso bnffb), koj, premda je 
već 6d godinah prevalio, ipak kripko i dobro 
piva, a ito se kretanju tiče, mogao bi taj vel^> 
r«p gdikojem nJa^iem dmgu la primčr alniiti. 
ixo se tiče nčkojih n novie vr$me prispčviih 
osobab ove opere, moramo takodjer mnčnje 



fobah tiče, dopada se občinstvn našem najbolje J nale iskreno isjavitL PćvaČ Amade^ koj nam 



- $f# - 



!• lMBbafti£kin i |k«ni|kkntftiSkiB načincmi Km 
f,ba$»o pr^fondo^ objaT^eo i of Uien bio, zap^rto 
je B Hoimi kao Orovefo tako „ex frofundit^ 
da nas je sva ielja miuala viie ilmd sliuaU ga. 
Jfi soio, do daie, mulili^ da će glas i^egor biti 
draga ^uha mirum .spargens sonuwif pa fe aa 
HibO svani „po4iaqpi** u kaaalistu već pobo- 
, da nam 9a ti|) „basso profondo** oriaHim 
i gromoaliĆnim glasom neprob^e, aleto — lju- 
to se proTariamOf jer se odmah uTlirismo, da ta- 
kovih f,bassQ profondo*% i u Zagrebu dosta iau- 
mo, te nam nefrćba ii Italie ih paručivati. bto 
tako prevari nas* nada glede sbomih pdvačicah 
ili tako zvanih ,pkori8ti(^h<* koje, čim fh opazismo, 
ndine^ da zaboravismo na sve Raraelove madone 
i svu „gio^ne Ifalta*^ i nehotice pomislimo na 
proizvode Tintoretova (ista i KoII&rovu „Staro- 
Itatiu.^ Al to joS nebi dosta, te ,koristice<* — 
bile sn 6es glasa i činilo nspi se, kao da im je 
bog nja Hekate usta začepila „que$to t^a vera- 
nkente «» ćoro strna voft^ i to je kao Sto Nč- 
mac Veli: „de$ Pudeh Kern]^ Što nisu Ičpe 
i mtade biltf već. upravo protivno, neka bi bilo, 
jer u p^vačice je glavni uvčt gUu, nu gd£ tom^ 
ni traga neima, kao ito je to bilo kod tih „ko- 
risticab** ondč čovČk i nehotice na tu misao doći 
mora : da je razpoIagatey (ilnpressario^ g. Sca-^ 
Uri ili obćinstvo naše Okušavao, ili pako da 
mu je — premda je mesopust v^ć odavna mi- 
nuo — na um palo. da na originalni taj način 
jiednu karnevalsku salu — da kako n)i obće troi* 
)^QYt — izvedo. Naš kazalistni odbor dao jajos za 
vrćme spomenutom „basso profondo*^ i tim „kori- 
sHemm^ consilium abeundi, te tako odose — 
kso sto i ovdč bisjD — itko onamo, odkuda su 
došli. Kad se je već govor zametnuo raz- 
polagatelju opere, hoćemo i to da napomenemo, 
kako se obćinstvd grada Zagreba, komu zaisto 
glede posčte operah »itko prigovorit nemože, 
kako se dakle to obćinstvo punim pravom tuži 
da sa avojn' podp^no plamenu ulaznu cčnu kad- 
ka4 M>DO polffvicu ili tre^u stranu koje opere 
alttsati mora. Mi znamo, da najboljem pčvaču 
kadkad glas uzfali ; *- to nljeni