Skip to main content

Full text of "Nova Srbija"

See other formats 


96 НОВА СРБИЈА 


многих туфозних стена. Често су гипсом и сумпо- 
ром прожете многе купе које су састављене од вул- 
канског пепела, песка и лапила. Ту се налази и гвож- 
ђевита вода, чија је температура нешто виша од 
обичне. Исто тако, у долини Табачке Реке код села 
Железника има јак извор киселе и гвожђевите воде, 
из које. СОг у клобуковима скаче. У Топаловићској 
Реци сумпор се јавља у великим количинама, обично 
чист и у дебљим жицама. Најбогатије рудне жице 
запажене су у сливу Злетовске Големе Реке иу 
долинама њених притока. Ту су до пре 40 до 50 го- 
дина и Турци руде топили. На путу од Кратова за 
Печеницу познати геолог Ами Буе видео је код села 


Близанца среброносни галенит. На обе стране реке. 


‚Оке и у правцу од ње према манастиру види се 
преко 1 км. дуга, и 20 до 30 м. дебела рудна жица, 
у којој је Г. Цвијић нашао гвожђа, мангана, сребро- 
носног галенита, пирита и халкопирита. На простору 
између Дугог Хрида, Лесновског Манастира и села 
Добрева виде се жице од пирулозита. Даље има 
жица које у себи садрже малахит, среброносни га- 
ленит и сфалерит. 

Испитујући троскву из те области, М. Леко 
нашао је у њој ове руде: гвожђе, манган, олово, 
цинк, бакар и сумпор. По мишљењу J. Двијића, у 
пиритима и халкопиритима треба тражити трагове 
племенитих руда. Еруптивно брдо, Сеоска Корија, 
састављено је од вулканског песка и пепела жуте 


и црвене боје, који су сложени у слојеве. Веома је. 


богата сумпором, којим су све стене прожете и који 
се често јавља у дебљим жицама. Сумпором је нај- 
богатији део Корије који се зове Кула. Туфозне 
масе у којима се налази сумпор састављене су у 
главном од алуминијум-силиката; сумпор је врло 
чист, са незнатним траговима селена и угљеника. Ту 
је до пре кратког времена вађен сумпору већим 
количинама. Даље су туфозне масе често прожете 
гипсом и превучене опалом. У туфу се јављају и 


+. + 


| 
%-. е. г.с 


ф-но =>‏ س 


a cee 
— ——=—=———ы—ы—ыы—ы-——.-[———— 


ча 4 % -- 


| 
иж . 7) 
J a 


| Е қ 4 ” у 


| Оооо 
89 е 


~ - 
- —. - ЗА. 4 


OK 


== 


OX 


-А.- 


SE 


OTN 


КОЛО ХХИ, BP, 154 
Dr. JEBTO ДЕДИЈЕР, 
—ф=——- 


НОВА СРБИЈА. 
DS 


дари Р 
< 


МИ, 


7 
у 


LL ава а o қ -—---— 
` 
Е 


р + и а O ель ee -- 


4 
і 4 ~ 
бо М » 


% 


не 
га 


А 
Ме 


я, / 09: 2-2 4 
ГА, заана 7 
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 

(коло ххи) БР. 154. 


ЕХ 


TES 


Ж 


г 


Dr ЈЕВТО ДЕДИЈЕР. 272221 


НОВА СРБИЈА. 


(СА 40 СЛИКА У ТЕКСТУ И КАРТОМ НОВЕ СРБИЈЕ). 


БЕОГРАД 
ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ 
1913. 


284898 
Г. 1, 54 


309 


зу 


М eo = 524 тт _ 


IT PER CIO ВОВ: 


У овој књизи дао сам географски преглед о 
оним областима досадашње Старе Србије и Маке- 
доније које сачињавају Нову Србију. Покушао сам 
да тим прегледом дам што јаснију и што вернију 
элику о земљи, њеним природним особинама, и о 
животу њена народа. Да то постигнем, нисам сс 
устављао на самом опису најважнијих појава, већ 
сам покушао да те појаве објасним, и да их гру- 
пишем по начину њихова постанка. По оном пра- 
вилу да је свака ствар јасна по начину свога по- 
станка и по историји свог развића, ја сам у овој 
књизи израдио кратку историју развића оних мор- 
фолошких елемената који су најјаче изражени у 
природи земљишта и његовој пластици Излагањем 
те историје ушао сам у област научних питања с 
којима је наша читалачка публика веома мало поз- 
ната. Тиме сам се изложио опасности да ми се за- 
мери што говорим о стварима за која један део 
наше публике нема скоро никаквог интересовања. 
Али ја сам полазио с гледишта да ниједна оваква 
научна област не може бити важна само по томе 
колико је овај или онај део публике схвата и ува- 
жава, већ по оним утицајима које њени разни 06- 
јекти врше на извесну земљу и њено становништво. 
Због тога сам код сваке појаве настајао да те ути- 
цаје нагласим, да их по могућству и објасним, и за 
разумевање широј публици учиним лакшим. 

Они који су покушавали да популаришу поје- 
дине гране оних наука које су публици овако мало 
познате, моћи ће лако схватити тешкоће које сам 


1% 


[У ПРЕДГОВОР | у 


у овом раду имао да савладам. Требало је прика- 
зивање удесити тако да оно буде у основним сво- 
јим цртама научно, а у исто време и публици јасно. 
Међутим, та два захтева врло често се међу собом 
искључују. У таким случајевима у нас се обично у 
концесијама према тој најширој публици ишло и 
сувише далеко, тако да се наука разводњавала.. 
У таким случајевима |а сам узимао у обзир ма- 
хом ону публику која има извесна научна интере- 
совања, и обрађивао сам та питања онако како ce 
она махом обрађују у немачкој и француској лите- 
ратури, с том само разликом што сам у многим слу- 
чајевима давао општа научна објашњења о по- 
јединим географским појавама и научним теоријама. 
Поред тога сам удешавао свој речник и начин из- 
лагања тако да су доцнији појмови били у јачој 
вези с првима. Мислим да сам у многим таким слу- 
чајевима успео да будем јасан, а колико сам био 
интересантан одлучиће читалачка публика. 

Оне географске појаве које су обрађене у оном 
делу књиге где се говори о облицима земљишта, 
нису само важне за разумевање данашњих антропо- 
географских односа већ су саме по себи толико ин- 
тересантне и занимљиве да ће их моћи читати сваки. 
ко воли природу и ко се интересује питањима из 
природних наука. Приказујући најновију геолошку 
прошлост области Нове Србије, и објашњавајући 
пластику њихова земљишта, ја сам ушао у области 
једне науке која је у најновије време учинила знатне 
напретке, а о којима наша публика досада није ни- 
како обавештавана. Тако ће шира српска публика сада, 
у оваквом облику и на овај начин први пут, моћи да 
се упозна с радом извесних природних сила које на 
земаљској површини врше огромне послове, и које 
су за органски живот на земљи и људску културу 
од необично великог значаја. Такав је на првом ме- 
сту рад текућих вода, који се врши по сталним, сада 
прилично добро испитаним законима, и у коме откри- 
вамо толико системе и поретка да нам тај рад че- 


ПРЕДГОВОР А V 


"сто наличи на рад свесних бића. Такав је и рад про- 
страних језерских вода које су, у извесно геолошко 
време, својим неизмерним, плавим и тајанственим 
масама захватале огромне просторије Балканског 
Полуострва и оставиле у пластици српских земаља 
веома много трагова. Њихови таласи својом удар- 
ном снагом преиначавали су и моделирали дотадање 
‘облике земаљске површине и оставили многобројне 
"трагове свога дугог и неуморног рада. 

Највеће природне лепоте Нове Србије и њен 
нонос чиниће велика језера, нарочито Охридско, 
„Дојранско и Преспанско, и многобројна мала, и не- 
обично живописна језера по врховима Шаре, Ко- 
раба, Перистера и других планина. Једна нарочита 
глава у нашој књизи посвећена је опису тих вели- 
ких језера, у коме су изнесене природне особине 
њихове воде и њихов утицај на околину. 

Сва ова физичко-географска проматрања изне- 
сена су у општем делу књиге. На првом месту у 
њему је приказан географски положај Нове Србије, 
а у посебном делу описане су поједине веће обла- 
сти и приказан је живот народа у њима. Партија о 
географском положају и описи појединих области 
написани су тако да ће их моћи прочитати она пу- 
блика која у опште чита књиге. Ту су избегавана 
"сва објашњења и све теорије, и целе главе баве се 
самим описима области и приказивањем прилика и 
"одношаја онаких какве су данас. У томе одељку дао 
сам опис свих вароши Нове Србије. Уз описе, по 
нарочитој жељи Господина Секретара Српске Књи- 
жевне Задруге, дао са“ и историје појединих, на- 
„рочито важнијих вароши. Тиме сам из области своје 
науке прешао на област друге науке, и свој посао 
још више отежао. Ипак сам се трудио да скупим 
што више података о славној прошлости наших ве- 
ћих вароши. Немогуће је било да за овако кратко 
време дам потпуне слике те прошлости. То прева- 
зилази и моју снагу и моју спрему. Ја сам покушао 
‚да те слике, по најпознатијим радовима, попуним и 


У] ПРЕДГОВОР 


учиним их за ширу публику приступачнијим. Ако и 
у томе будем, бар донекле, успео, бићу задовољан. 

Податци за овај рад узети су највећим делом 
из познатог рада „Основи за географију и геоло- 
гију Македоније и Старе Србије“ од Г. Др. Јована 
Цвијића. У томе опсежном делу које је рађено на 
најширој научној основи, нашао сам податке скоро: 
о свима питањима која су могла интересовати чи- 
талачку публику. Из њега су једино узети податци 
о најновијој геолошкој прошлости, затим описи по- 
јединих области, па чак и појединих вароши. По- 
датци тога дела махом су прерађени у извесној мери 
да би за публику постали приступачнији. Описе неких 
области и природних појава ја сам у моју књигу 
уносио непромењене из Г. Цвијићеве књиге. То сам 
чинио онде где је Г. Цвијић у збијену облику да- 


вао резиме својих опажања и испитивања у по|е- 


диним областима. Та места се одликују извесним 
особинама стила, а каткад су то дубоке личне им- 
пресије самог испитивача који једну област непо- 
средно осети, и због тога би свако прерађивање 
тога материала ишло само на штету јасноће и ин- 
тересантности. Због тога сам нашао за потребно да 
такве описе уносим непромењене. Сва места која 
су под знацима навода унесена, где то нарочито 
није напоменуто, узета су из споменутога Г. Цвијићева 
дела. Само je део на страни 114 узет из дела Г. К. 
Костића „Трговачки центри и путеви“. На исти сам 


начин поступио и с описом скопске чаршије од Г. 


Стојана Новаковића и описом живота Арнауташа у 


Дреници од Г. Тодора Станковића. Поред ових упо- 
требљавана су и дела других писаца, која ћу при 


крају овог предговора цитирати. 
Добротом мог бившег наставника а сада ми- 


нистра просвете Г. Љубомира Јовановића, добио сам. 


од Министарства Просвете помоћ с којом сам про- 
путовао већи део Нове Србије и попунио оне по- 
датке које сам био скупио читањем литературе. На 


тим путевима полицијске и војне власти ишле су 
ми на руку. Нарочиту захвалност дугујем Г. Церо- 


РАСТИ РУСКИ 


ПРЕДГОВОР УП 


вићу, тадашњем окружном начелнику у Скопљу, и 
Г. Алимпићу, окружном начелнику у Битољу, који 
су ме нарочито помогли при испитивању народног 
живота и при описивању вароши Скопља и Битоља. 
Господа официри прилепског гарнизона и Г. Цветко 
Петровић, данашњи председник прилепске општине, 
били су према мени у Прилепу ванредно предусретљи- 
ви. У Призрену ми је својим великим познавањем 
Призрена и његове историје врло много помагао Г. 
Стева Димитријевић, ректор богословије. У При- 
штини и њеној околини чинио ми је великнх услуга 
за путовање и испитивање вароши резервни капе- 
тан Г. Јаша Ненадовић. Поред тога у Скопљу ми 
је од велике користи био мој школски друг Г. Лазар 
Јанкуловић, а у Битољу Г. Др. Петар Лазаревић и 
његова госпођа. 

При изради књиге и при употреби литературе 
помагали су ме својим саветима наши познати нау- 
чењаци: Г. Г. Љубомир Јовановић, Павле Поповић, 
Јован Томић, Станоје Станојевић, Коста Костић, Др. 
Тихомир Ђорђевић. За описе вароши у области 
Старе Рашке покупио ми је највећи део података 
мој ученик Г. Ђорђе Поповић. Г. Павле Поповић, 
који је био тако љубазан да прочита мој раду ру- 
копису, својим умесним примедбама учинио ми је 
великих услуга. 

Г. професор Јован Цвијић дозволио је да се 


карта која је приложена уз ово дело изради у Гео- 


графском Заводу Университета, и допустио ми је 
да се послужим фотографијама које су делом ње: 
гова лична својина, а делом Српског Географског 
Завода. 

Поред Г. Цвијићевих, у илустрованом делу овога 
дела употребљене су фотографије ове господе: Мил. 
Боројевића, Хр. Црниловића, Љубише Валића, Љу- 
бомира Петковића, капетана М. Пејчиновића и Васе 
Радуловића. 

Свој именованој господи искрена благодарност! 

На крају бележим ове писарске и штампарске 


грешке: на с. 73, 6 ред оздо, стоји Лазгазе м. Лан- 
газе, и 7 ред оздо, стоји Арман м. Ариан; с. 125, 
8 ред озго, стоји (Веледдбс) м. Ведвоодс; с. 143, 19 
ред оздо, стоји Даумиика м. Даулџика; с. 124, ред 
19—20, по Кнчеву треба да отпадне; с. 253, ред 14 
оздо стоји Увиљеном м. Цвиљеном; с. 254, ред 12 · 
озго, стоји Погодифиа м. Погсдоата. 


НА. 


е Ун У. моа ь, 


„СД НЕМ 


г. 


Е, 


РИГЕ PAT УР 


1.) 7. Цвијић, Основи географије и геологије 
Македоније и Старе Србије. Београд 1906—1911. — 
2.) Исто на немачком. — 3.) J. Соііс, Гле tektoni- 
schen Могойпре in der Rhodoppenmasse. Wien 1902 


(издање бечке академије наука). — 4.) J: Cuijic, Die 


Tektonik der Balkanhalbinsel. Wien 1904. — 5.)/. Пви- 
juhy, Груписаве народа на Балканском Полуострву. 
Београд 1913. — 6.) Ст. Новаковић, С Мораве на Вар- 


дар. Београд 1894. — 7.) Ст. Новаковић, Балканска. 


питања и мање историјско-политичке белешке о 
Балканском Полуострву. Београд 1906. — 8.) Ст. 
Новаковић, Прилеп у првој поли ХУ. века. Глас 
80. — 9.) Косша Косшић, Трговачки центри и дру- 
мови по српској земљи у средњем и новом веку. 
Београд 1900. — 10.) Исшребовъ И. С., Стара Сербія 
и Албания. Споменик Срп. Краљ. Акад 41. — 11.) 
Ясшребовъ И. С., Обычаи и пЪъсни турецкихъ Сербовљ. 


"С. Петерсбургъ. 1886. — 12.) Dr. К. Лтесек, Die Нап- 


delsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien. 
Prag 1879. — 13.) Исти, Die Siaat und Gesellschaft im 
mittelalterlichen Serbien. Wien 1912. —14.) Кичовъ, Град 
Скопие. По реферату K. Костића у „Прегледу гео- 
графске литературе Балканског Полуострва“ свеска 4. 
— 15) J. Хаџи- Васиљевић, Град Битољ, у „Браству“, 
16.) Исти, Јужна Стара Србија, Кумановска област. 
Београд 1909. — 17.) Jb. Ковачевић, Прилеп, Велес, 
Охрид, у „Браству“ књ. 1. — 18.) Бранислав Нушић, 
С Косова на сиње море. Београд 1902. — 19.) Исти, 
Косово. Опис земље и народа. Нови Сад 1902. 
— 20.) Групчевић, О Охриду и Охридском Језеру. 


X ПРЕДГОВОР 


Прештампано из „Цариградског Гласника“. Цари- 
град 1900. — 21.) Гастон Гравије, Новопазарски: 
Санџак. Београд 1913. — 22.) Иван Косанчић, Но- 
вопазарски Санџак и његов етнички проблем. Бео- 
град 1912. — 23.) Поп Богдан Лалевић и Иван Про- 
шић, Васојевићи у турској граници. „Насеља“ књ. Ш. 
— 24.) Пешар Мркоњић, Средње Потарје и Полимје. 
„Насеља“ књ. 1. — 25.) Беличъ А., Сербы и Болгары 
въ балканскомъ союзЪ. С. Петерсбургъ 1913. — 26.) 
Рисша Николић, Крајиште и Власина. Насеља“ књ. 
УШ. — 27.) Иорданљ Ивановъ, СЪверна Македония. 
София 1906. — 28.) Dr. Jos. Miiller, Albanien, Ките- 
lien und 6sterreichisch-montenegtinische Grenze. —- Prag 
1844. — 29.) Сшеван Cumuh, Лесновски Манастир, 
Београд 1913. — 30.) Тодор Станковић, Путне бе- 
лешке по Старој Србији 1871—1898. Београд 1910. 
-- 31.) Дебар и његова околина, од М. М. Вељ., учи- 
тела. „Браство“ VIII. — 32.) Светозар Томић, Скоп- 
ска Црна Гора. „Насеља српских земаља“ књ. Ш. — . 
33.) Petar Matkovic, Putovanja ро balkanskomu ро- 
juotoku srednjega vieka. „Кад“ Jug. Ak. Zn. i Umj. 
knj. 42. — 34.) Српске старине по Македонији. Белешке _ 
с путовања архимандрита Антонина од године 1869. 
Споменик Срп Краљ. Ак. IX. — 35.) Jos. Мишко- 
вић, Косовска битка. Београд 1890. — 36.) Собра- 
Hie сочиненій A. Гильфердинга. Tomb третий. Боснія, 
Герцеговина и Старая Сербя. С. Петерсбургъ 
1873. — 37.) Кондаковъ, Македонія. Археологиче- 
ское путешестве. С. Петерсбургъ 1909. — 38.) Хан 
J. 1., Путовање кроз поречину Дрина и Вардара. 
Превео Мих. Ник. Илић. Београд 1876. — 39.) Андра 
Стефановић, Стара српска црквена архитектура и 
њен значај. „Српски Књижевни Гласник“ 1903. 


J. Д. 


САДРЖАЈ. 


Општи део 


Т Географски положај тук 
1. Опште особине географског бода 
2. Везе са суседним земљама 
3. Главне саобраћајне линије Е 
4. Најважнији део Нове Србије. Балканско езеро 
П Облици земљишша г 4 
І Основни и првобитни NEG Утицаји vayiey: 
њих земаљских сила) . 3 
П Развитак облика (Рад спољних Дай 
Дејство језерске воде 
1. Егејско језеро и његови утицаји 
2. Рад текућих вода | 
а) Речни и морски сливови . На Ы 
6) Неколико интересантних појава у ‚ речним 
долинама Уба ; 
в) Историја развитка речних долина 
а) Трагови најстаријих речних долина 


8) Постанак >. ње и његова речног 


слива А : 
7) Постанак неких виших површи 
Ш Велика језера у Новој Србији 
Њихове физичке особине 
1. Охридско Језеро 
2. Преспанско Језеро 
3. Дојранско Језеро . 


Посебни део 
Опис појединих области и места 


1 Горње Повардарје 


СТРАНА. 


87 


САДРЖАЈ 


Вароши Горњег Повардарја 


1. 
. Куманово . . , 
. Велес 


NOU PWN 


Скопље 


Штип . 


. Кратово 


Крива Паланка 


. Тетово 
8. 
П Малеш с околином ваша и радост ; 


Гостивар . 


Ш Тиквешка кошлина 
РУ Морихово see? Өтеу 
У Бевђелијска кошлина и ЕН 
УІ Дојран и његова кошлина 
УП Опшше особине Јужне РЫ 
ҮШ Солун. ; 
ГХ Западна E 9579 
a) Брсјачка област 


س 2 دن сломе‏ 


Битољ . 


. Прилеп 
. Охрид 
. Струга. 


Крушево. | А 
б) Дебар и његова околина 
в) Пореч, Кичево и Копач 


Х Косовска Сшара Србија 


а) Косово и Метохија . 

6) Косово Поље . Дуа И 
в) Метохија с околином Позови 
г) Вароши Косовске Старе Србије 


Подримско-метохијске вароши 
1. Призрен 


2: 


Пећ 


3. Ђаковица. па AE 
Косовске железничке вароша . 
Вароши забаченог жауга 
Ново Брдо . 


Три најзначајнија споменика старе среди културе 


СТРАНА 


106 
121 
124 
127 
129 
131 
132 
138 
135 
143 
146 
149 
151 
157 
163 


· 166 
194 
202 
211 

217 
218 
222 
226 


230 
932 
244 
250 


258 
261 
262 
263 
268. 
270 
272 


САДРЖАЈ 


ХІ. Сшара Рашка : 
Важније области и предели. 


Вароши Старе Рашке 


мо сл ьо м س‎ 


. Нови Пазар 
. Пријепоље 

. Беране 

. Сјеница 

. Нова Варош 
. Пљевље 


Прибој 


НОВА СРБИЈА. 


Е 


— у ЈА 


О 
ТЕ 
= 
~ 
= 
= 
5 
О 


СРВИЈА 


|. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ. 


Има извесна сума појава које утичу на опште 
природне особине сваке земље и које су изражене 
у животу скоро свију народа. Све те особине 
можемо поделити у ове две групе. Прву групу са- 
чињавају оне особине које долазе од општег поло- 
жаја једне области на земаљској круљи и од њених 
веза с великим земаљским морима и копнима. Другу 
групу сачињавају оне особине које долазе од веза 
са савременим културним центрима и светским сао- 


‚ браћајним линијама. На послетку, у ову другу групу 


спадају и оне особине које долазе од правца и при- 
родне јачине државних граница и веза са суседним 
државама и народима. Обе ове групе појава одређују 
оне особине које су познате под именом особина 
географског положаја. Према томе, међу особинама 
географског положаја сваке земље разликујемо две 
врсте, од којих прву врсту чине његове природне 
особине, а другу његове културне и политичке 
особине. 

Оне особине које долазе од општег положаја 
једне области на земаљској површини и од њених 
веза са светским морима и великим копнима, утичу 
најпре на климске особине сваке земље, а преко њих 
на њен спољни изглед и на живот њена народа. Јер 
је познато да скоро све оне земље које су ближе 
екватору и великим светским морима имају много 
блажу климу и друкчију флору и привреду од оних 


1% 


8 
: 
: 


- 
„г 


- 


С го то "а ДАЛ ча, 


- 


Ж” % 


4 ИУ иа НОВА СРБИЈА — ? 


земаља које су ближе земаљским половима и које су 
од мора даље увучене у велике земаљске континенте. 

Исто тако познато је да ће оне земље које су 
ближе савременим центрима људске културе и које 
додирују важне линије светског саобраћаја, моћи 
лакше участвовати у савременом људском културном 
раду и животу. Јер културан, у смислу опште људ- 
ске културе, може бити само онај народ који је у 
сталном и непосредном додиру с најкултурнијим 
земљама и народима. | 

Српски народ је населио земље које су још 
од почетка средњег века биле под утицајем двају, 
у то време најважнијих културних средина, грчко- 
византијске и италијанско-романске. Под утицајима 
тих двају култура он је у Средњем Веку почео да 
развија своју нарочиту српску културу, чији су нај- 
бољи остаци очувани у многобројним црквама и 
манастирима Нове Србије. Доцније, преко визан- 
тијске културе дошао је слој мусломанско-арапске 
културе, чији су утицаји били знатно изражени скоро 
у свима српским земљама, а највише у земљама које 
сачињавају Нову Србију. На тај начин српски народ 
се налазио на сталној прекретници утицаја великих 
културних центара. 

У Новом Веку културни европски центар поме- 
рен је из Италије у Средњу Европу. Најближе и 
најлакше везе између Средње Европе и исламског 
Ориента иду преко српских земаља, и то моравско- 
вардарском долином. На тај начин појачана је важ- 
ност географског положаја српских земаља, јер, поред 
непосредних веза са центрима савремене људске кул- 
туре, добили смо и једну од најважнијих светских 
саобраћајних линија. Та линија својим највебим делом 
иде кроз досадашњу и кроз Нову Србију. Последња 
држи најважније тачке тога пута. 

С гледишта ових разноврсних особина прома- 
траћемо географски положај Нове Србије, и поку- 
шаћемо да одредимо некадашњу и садашњу вред: 
ност појединих важних саобраћајних линија, и оних 
области кроз које оне пролазе. 


ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ | 5 


1. Опште особине географског положаја. 


Стара Србија и Македонија налазе се између 
39° 56' 50" и 43° 38' 25" северне ширине и између 
36° 34' 45" и 42° 27 40" источне дужине по фер- 
ском подневку. Њихова површина велика је 74.709 
км”. Од досадашње Србије веће су за 26.409 km’, а 
од досадашње Бугарске мање за 24.000 км. Гра- 
нице су им у главном ове: окука реке Бистрице 
на југу, северна граница Новопазарског Санџака на 
северу, долина Црног Дрима на западу и Месте на 
истоку. Обе земље налазе се у средини Балканског 
Полуострва, и на тај начин додирују се скоро са 
свима балканским земљама. Због тога су у природи 
ових земаља изражене природне особине разних де- 
лова Балканског Полуострва, које се својим већим 
делом налази у оној области која стоји под ути- 
цајем природних особина Средоземног Мора, и која 
је позната под именом Медитеранска Област. Главне 
природне особине те области су ове. Она представља _ 
прелазну област између две друге области, које се одли- 
кују из основе различитим природним особинама. 
На северу је Средња и Северна Европа, у којима 
дувају оцеански ветрови, и у којима киша пада у 
сва доба године. На југу је Сахара, у којој дувају 


| суви ветрови, и која је потпуно сува, скоро сасвим 


без кише. Медитеранска Област, као прелазна област 


између влажне и умерене средње-европске климе и 


суве сахарске, примила је особине и једне и друге 
области. Од Средње Европе има необично влажне 
зиме, а од Сахаре искључиво сува лета. С оваком 
климом у вези је спољни изглед земљишта, специално 
његов најгорњи земљани слој, који даје храну биљу, 
и који много утиче на карактер биља, његов спољни 
изглед и начин успевања. Познато је да медитеранска 
вегетација има ове особине: зељасте биљке успевају 
два пута у години, у пролеће и у јесен, а пропадају 
два пута, зими и лети. Зими пропадају због хлад- 
ноће, лети због суше. Дрвенасте биљке одликују се 
лишћем које има чврсту и сјајну површину, и које 
остаје и преко зиме зелено, 


Е 
6 НОВА СРБИЈА 


Ове особине Медитеранске Области јако су из- 
ражене у клими и биљу Македоније и Старе Ср- 
бије. Те су особине, у разним облицима, продрле дуж 
Вардара све до Качаничке Клисуре и прешевског 
развођа. Македонија и Скопска Стара Србија, с овим 
медитеранским особинама, разликују се од свих оста- 
лих земаља у унутрашњости Полуострва. То су дакле 
оне природне особине које је Македонији и Старој 
Србији донео њихов светски положај и њихове не- 
посредне везе с Егејским Морем, према којем су 
отворене дубоком и пространом долином Вардара. 

Са гледишта спољних и унутарњих саобраћај- 
них прилика, за Македонију и Стару Србију може 
се рећи да имају најповољнији положај међу свима 
земљама које се налазе у унутрашњости Балканског 
Полуострва. Оне имају најзгодније и најкраће везе 
с обалама Јадранског и Егејског Мора, а непосредно 
се додирују скоро са свима земљама Балканског 
Полуострва. Али за ту необичну географску важ- 
ност Македоније и Старе Србије од највећег значаја 
је то што кроз њих пролази моравско-вардарска до- 
лина која их доводи у додир са земљама Средње 
Европе и са Средоземним Морем. Та згодна уздужна 
удољина, која представља најкраћи пут између Средње 
Европе и Југозападне Азије, утиче знатно на поли- · 
тичку важност Балканског Полуострва. Овакав тран- 
зитни значај немају и не могу имати остала два ме- 
дитеранска полуострва, Апенинско и Пиренејско. 
Преимућства која Балканско Полуострво има пред 
њима јесу ова: од Европе није преграђено великим 
планинским бедемима, као што је Апенинско и Пире- 
нејско; у правцу север-југ проходно је и знатно скра- 
ћено; на излазу моравско-вардарске удољине налази 
се дубок и простран Солунски Залив, каквог нема ни 
Апенинско ни Пиренејско Полуострво. Овим својим 
географским особинама одликује се Балканско Полу- 
острво и од Апенинског и од Пиренејског, а те исте 
особине представљају главни узрок због кога се 
последња полуострва, у везама између Средње Европе 


ра ај E ТЕ" 


ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ 7 


и Ближег Истока, с Балканским Полуострвом не могу 
ни успоређивати. 


2. Везе са суседним земљама. 


Оне особине које су дошле од веза са доса- 
дашњим балканским земљама тако су изражене у 
животу Македоније и Старе Србије да ће се оне 
осећати и под новим политичким приликам:. Због 
тога ћемо говорити о досадашњим границама Ма- 
кедоније и Старе Србије не као о нечем што и сада 
постоји, већ као о границама које су постојале и 
оставиле трага у одношајима између ових и других 


· балканских земаља. 


Оне области Македоније и Старе Србије које 
сачињавају Нову Србију граничиле су се са севера 
досадањом Србијом и Бугарском, с југа Егејским 
Морем, Тесалијом и Епиром, са запада Арбанијом, 
са северозапада Босном и Херцеговином. Према по- 
следњим земљама Македонија и Стара Србија имају 
јаке природне границе, које чине високе и непро- 
ходне планине, а само су са Србијом имале разно- 
врсне и лаке везе, тако да су све три земље и до 
сада сачињавале једну саобраћајну, а донекле и 
природну целину. Македонија и Стара Србија у до- 
садашњим својим границама представљале су једну 
самосталну, природно ограничену целину. Најчвршћа 


"и најнепроходнија је била граница према Бугарској. 


Она је ишла повијарцима Осогова, Риле и Родопа. 
Према Србији држала се венца Голија—Копаоник, 
према Црној Гори огранака Проклетија, а према 
Арбанији планинског венца Мокрањска Планина—Ја- 
бланица. 

Ове су земље дакле са свих страна затворене 
великим и непроходним планинама, само су отворене 
на југу према Егејском мору и на северу према Србији 
и долини Мораве. Обе су земље, дакле, за свој сао- 
браћај са светом изван Балканског Полуострва биле 
упућене искључиво на Егејско Море и на Србију. 
Ниједна од унутрашњих балканских земаља није са 


8 ВОВА СРБИЈА 


Старом Србијом и Македонијом имала тако интимне 
и тако природне везе као што их је имала Србија 

У географском положају ових земаља има тако 
много сличних и заједничких особина да све три 
земље сачињавају једну саобраћајну целину на Бал- 
канском Полуострву. Између тих особина истаћи ћемо 
само ове. Као што Македонија у јужном делу По- 
луострва заузима централни положај између Арба- 
није и Тракије, тако и Србија у северном делу лежи 
у средини између Бугарске и Босне. У обе земље, 
и у Србији и Македонији са Старом Србијом, реке 
теку у меридианском правцу, и тиме олакшавају 
успостављање лаких саобраћајних веза. У Македо- 
нији теку реке у правцу север-југ, а у Србији у 
правцу југ-север. Две главне реке, Морава и Вардар, 
толико су у назад помериле своја развођа да њи: 
хова вододелница често не представља никакве пре- 
преке саобраћају. То је случај са прешевским делом 
те вододелнице, који представља развође у долини 
или повију. Слив Мораве велики је 38.280 км.?, а слив 
Вардара 27.925 км.“ Оба заједно велика су 66.205 км.“ 
За долине ових река везана је главна балканска 
комуникациона линија, железница Београд— Солун, 
и као што обе долине представљају једну саобра- 
ћајну линију, тако исто Србија с Македонијом и Ста- 
ром Србијом све више постаје једна саобраћајна и 
културна целина. 

Разлике које се јављају у природи досадашње 
Србије и Македоније са Старом Србијом пре су у 
стању да горњим моментима условљено јединство по- 
јачају но да га ослабе. Таке природе су разлике у 
клими, вегетацији и природним продуктима, које 
условљавају богату међусобну измену сировина. Ср- 
бија је нагнута у правцу југ-север, упућена је на 
Средњу Европу и примила је многе елементе сред- 
ње-европске културе. Македонија је, обратно, нагнута 
у правцу север-југ, упућена је на источне обале 
Средоземног Мора, и готово сва је под утицајима 
медитеранске и византијско-цинцарске културе. По- 
ред тога, у Македонију и Стару Србију избијају 


пе CO Бата ape ee за 
у - "+ , 


ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ 9 


многи трансверзални путеви који их доводе у додир 
с обалама Јадранског и Јонског Мора. Србија таквих 
путева нема, јер су природне линије Ужице—Ду- 
бровник и Ниш--Косово--Скадар политички затво- 
рене. Сви ови моменти утицали су да се дуж мо- 
равско-вардарске удољине врши веома јака и веома 
жива размена природних продуката и културних 
утицаја. Преко Србије, Македонија и Стара Србија 
долазе у додир са Средњом Европом, и преко ње 
примају елементе средње-европске културе. Србија је 
моравско-вардарском долином примила многе еле. 
менте византијско-цинцарске културе, који се највише 
осећају у облику вароши, типовима кућа и њихову 
намештају, начину живота, рада и варошкој ношњи, 
специално женској. Поред тога, тим су путем у Ср- 
бију дошли многи занати, врсте племенитих воћака 
и културног биља. На послетку, те се зајсдничке везе 
осећају донекле у традиционалној књижевности, раз- 
ним облицима примитивне народне уметности, наро- 
чито народним лирским песмама са познатом музиком. 

Овако разноврсних природних и културних веза 
с Македонијом и Старом Србијом није имала ниједна 
друга балканска земља, и у томе са Србијом не 
може се ниједна од њих ни успоређивати. И поред 
досадашњих политичких прилика које су чиниле 
велике сметње овим везама, утицај згодних при- 
родних веза успео је да да свога јаког изражаја. На 
тај начин, Србија и Македонија са Старом Србијом 
упућене су да постану једна културна, економска и 
политичка целина. С утицајем који у томе погледу на 
Македонију и Стару Србију може вршити Србија, 
не може се успоредити утицај ниједне друге балкан- 
ске државе. И због тога су везе обеју земаља тако 
природне. 

Од много мањег су значаја природне везе из- 
међу Србије и Косовске Старе Србије. Та мања 
њихова важност долази од теренских тешкоћа, од 
забачености према главној комуникационој линији, 
и од тешких политичких прилика које су. досада 
владале у Косовској Старој Србији. Некада су те 


Џ 


10 НОВА СРБИЈА ” 


везе биле од много већег значаја, због тога што је 
линија Косово—Скадар представљала најзгоднији и 
најкраћи пут из Србије за Јадранско Море. Тај пут 
у Средњем Веку био је скоро исто толико важан 
као што је данас важна моравско-вардарска удо- 
љина. То је било у оно време кад је Италија пред- 
стављала европски културни центар, а западна бал- 
канска обала културну чеону линију Балканског 
Полуострва. Због тога су често и ширења српске 
државе управљана најпре у томе, правцу па су тек 
онда скретала у моравско-вардарску долину. Свој 
првобитни значај тај пут не може повратити; он 
не може постати главна саобраћајна артерија Бал- 
канског Полуострва, па и кад би се измениле по- 
литичке прилике које на њему владају, и кад би се 
свладале све теренске и политичке тешкоће у до- 
лини Дрима и на медовској обали. Али пошто Ита- 
лија постаје сваки дан све већи потрошач наших 
сировина, важност овога пута може се повећати кад 
би се одстраниле споменуте тешкоће, кад би се из- 
вршили велики технички радови на медовској и 
драчкој обали, и кад би се начинила дуж Дримове 
долине железница. 

Планински венац Јавор—Голија—Копаоник не 
сачињава онако велике препреке за саобраћај као 
што их представљају планине на граници Бугарске. 

У првом има згодних преседлина и речних до- 
лина, којима су досада ишли махом каравански, а 
врло ретко колски путеви. Такав је рашки пуш од 
Рашке до Новог Пазара, који је у средњем веку 
ишао на Пећ, Метохију и Зетско Приморје. Затим, 
од важности може бити и шопличко-косовски пуш, 
који иде од Куршумлије преко Преполца за При- 
штину. Даље су познати и моравски пушеви, наро- 
чито онај који иде од Врање преко Гиљана за 
Приштину. | 

Бугарска према Македонији и Старој Србији 
имала је природне врло тешке границе. Њих су са- 
чињавала висока, плеһата и тешко проходна била 
Осогова, Риле и Родопа. Од сада ће та граница ићи 


фа" see aa Уат in te SF 
А . ји" > Е ) 4 . 
пита се | 


ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ - 11 


венцем Осогова на Малешке Планине, у правцу на 
планину Плауш. За досадашње границе између Бу- 
гарске и Македоније Г. Цвијић каже ово: „Изузевши 
Алпе и Пиренеје, у Европи нема тако чврстих гра- 
ница и већих препрека саобраћају као што су ови 
масиви између Бугарске и Македоније“. Због ових 
теренских тешкоћа Бугарска је саобраћајем одвојена 
од Старе Србије и Македоније. Њене саобраћајне 
прилике упућују Бугарску на исток и на југо-исток, 
у правцу у коме теку њене најважније реке, уз 
које се могу саградити важне саобраћајне линије. 
"Бугарска се развила у правцу тих својих долина, и 
зато је издужена у правцу запад-исток, као што је 
Србија дуж моравско-вардарске долине издужена у 
· правцу север-југ. Све ове теренске прилике биле 
су узрок што се није могло дуже времена владати 
ни из Бугарске Македонијом ни из Македоније Бу- 
гарском. 


3. Главне саобраћајне линије. 


Ретко се где може тако јасно видети како по- 
једине низинске линије, нарочито речне долине, пре- 
узимају на се улогу и значај који појединим обла- 
стима даје њихов географски положај. Такве речне 
долине, нарочито Мораве, Вардара и Марице, биле 
су од несумњива утицаја на културна и историјска 
кретања, на образовање држава и на распоред народа 
на Балканском Полуострву. Од свих већих европских 
полуострва, Балканско се одликује тиме што има 
згодне уздужне комуникације и што није, као Апе- 
нинско и Пиренејско, од Европе одвојено великим 
"планинским венцима. На Балканском Полуострву 
имају два уздужна пуша, која се састају код Ниша, 
и то путеви Београд—Солун и Ниш—Цариград. Они, 
нарочито солунски пут, представљају најкраћи пут 
између Средње Европе и Суеског Канала. Од по- 
пречних путева одликују се тиме што прелазе згод- 
нијим речним долинама, што пролазе кроз земље 
повољније пластике и веће плодности и што имају 


12 | НОВА СРБИЈА 


згодније и краће везе с најкултурнијим европским 
државама. Долине Мораве, Вардара и Марице, кроз 
које они иду, састављене су од пространих котлина 
које су повезане ретким и кратким клисурама; по- 


следње не чине ни приближно онако велике пре- · 


преке саобраћају као што га чине клисуре на по- 
пречним путевима. Истакли смо да ни прешевско 
развође на солунском путу не чини никакву озбиљну 
сметњу саобраћају. Теже су теренске прилике на 
нишко-цариградском путу. Он има да пређе развође 
између Нишаве и Искра код Драгомана 800 м. апсо- 
лутне висине, и развође између Искра и Марице, 
око 740 м. висине. | 

Теренске сметње које се јаве на овим путе- 
вима нису ни приближно онако велике као на по- 
пречним путевима. Уздужни путеви пролазе кроз 
области родопског планинског система, који се од- 
ликује великим бројем пространих и плодних котлина 
и плећатим планинама, које су разних праваца и ретко 
су повезане у планинске венце. Попречни балкан- 
ски путеви пролазе кроз планинске области с високим, 
густо збијеним, кршевитим венцима који припадају 
најсиромашнијим областима Балканског Полуострва. 

За уздужне путеве, нарочито за београдско- 
солунски пут, од велике је важности и то што спаја 
плодну и богату Панонску Равницу с обалама Егеј- 
ског Мора. За његов правац и значај, поред истак- 
нутих, од велике важности био је и положај Со- 
лунског Залива. Обала између Солуна и Орфана 
одликује се дубоким заливима и представља најбоље 
разуђену балканску обалу. 


Оба уздужна пута имала су кроз сва времена. 


велики значај за саобраћај између Европе и Предње 
Азије. Оба су пута саградили Римљани, и они су остали 
главни путеви Византијске Империје. Изгледа да су 


се поглавито њима кретали походи Атиле и хунских . 


чета, Авари, Источни Готи, у неколико и Словени. 
Дуж београдско-солунског пута врши се низ Вардар 
ширење немањићске српске државе. Цариградским 
путем пролазе главни крсташки походи. У правцу 


Хатта) 
« , О 


ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ 13 


ових удољина почели су Турци распростирати своју 
власт, и њима су се најчешће кретале велике турске 
војске. Њима су Аустријанци у ХУП и ХУШ веку 
били привремено продрли на Балканско Полуострво, 
и у долини Мораве биле су се многе важне битке. 

Поглавито дуж ове комуникације формирала се Ср- 
` бија, и према југу се раширила. 

Важност моравско вардарске удољине као нај- 
важнијег уздужног пута и као раскрснице најваж- 
нијих попречних путева осећа се у великом утицају 
који она врши у животу балканских народа. Она 
све више постаје главни носилац европске културе 
и европског начина живота, који се попречним пу- 
тевима све више шири у области Западне и Источне 
Македоније. У етнографском погледу ова је линија 
вршила двоструке утицаје. Она је на поједине де- 
лове македонског становништва утицала изједнача- 
вајући, и то је изазвало једноликост народне сло- 
венске културе у целом сливу Вардара и Јужне 
Мораве. С друге стране, вардарска удољина приву- 
кла је према себи огранке свију балканских народа, 
и због тога у њој живе помешани скоро сви бал- 
кански народи. Поред српско-словенске већине, у 
долини Вардара сретамо ове народе: Арбанасе, 
Турке, а по свима варошима знатне масе Грка и 
Цинцара. Значај вардарске и маричке долине Турци 
су осетили одмах, па су још у почетку своје власти 
на Балканском Полуострву у обе долине населили 
велике масе турског становништва. Арбанаси су се 
кретали венцем Шаре и Карадага, прешли су долину 
Вардара и населили се у мањим оазама и с његове 
леве стране. Као најважнија прелазна област између 
Европе и Азије, Балканско Полуострво је привукло 
на се масу европских и азијских народа. И због 
тога нигде «е у Европи на тако малом простору не 
састаје тако много разноврсних народа и раса као 
на Балканском Полуострву. Слика тог етнографског 
шаренила нигде се тако јасно не види као у вар- 
дарској долини. 

На западној балканској обали имају два на/- 


Ни" те“ 


14 НОВА СРБИЈА 


важнија попречна пуша, који обале Јадранског 
Мора и области арбанашких планина доводе у додир 
с моравско-вардарском долином и с плодним маке- 
донским и старо-србијанским котлинама. 

Западна балканска обала од Ријеке (Фијуме) 
до Грчке представља затворену морску обалу. Она 
је у свом северном делу тако разуђена и богата за- 
ливима да се с њом у томе погледу могу успоре- 
ђивати само неке европске обале. Али је та арти- 
кулација од малог значаја за унутарњи саобраћај 
Полуострва, јер су сви ти заливи у залеђу затво- 
рени високим, кршевитим и непроходним венцима 
који се пружају паралелно с морском обалом. Ти 
венци су узрок што богато разуђена далматинска 
обала не може да добије свој прави значај. Реке 
на западном делу Балканског Полуострва, које теку 
попречно на правац планинских венаца, махом су 
малене, кратка тока, долине им се веома ретко за- 
сецају у највише венце планина динарског и грчко- 
арбанског планинског система. Ове неповољне при- 
лике мењају се на линији Скадар--Метохи|а--Косово. 
Око Скадарске Котлине планински венци повијају се 
из правца северозапад-југоисток и прелазе у правац 
југозапад-североисток; они дакле на томе месту пре- 
стају ићи паралелно с обалом, већ иду попречно на 
обалу, и тиме олакшавају приступ од обале према 
унутрашњости. У рачвама тектонског судара динар- 
ских и грчко-арбанских планина који се врши у овој 
области, и чија су последица ова повијања планин- 
ских венаца, настаје низ тектонских потолина (кот- 
лина) које се ређају од обале према унутрашњости. _ 
Те котлине су омогућиле лакши саобраћај између 
унутрашњости и јадранске обале, и оне су биле 
узрок што је у Средњем Веку кроз њих пролазио 
познати зетски пут, и што је скадарска обала пред- 
стављала једну од најбогатијих и најкултурнијих 
области Балканског Полуострва. За грађење једне 
нормалне железничке пруге од важности је и то што 
су ове котлине међусобно везане долином Дрима, и 
што их она изводи на морску обалу. 


$» о а м, а-а A ‘СЕ о ae 


~“ =? қ 
3 мм. . 


ГЕОГРАФСКИ. ПОЛОЖАЈ 15 


Услед овога тектонског сукоба мења се и пра- 
вац источне јадранске обале. Место правца северо- 
запад-југоисток, од Медове на југу она има у главном 
правац север-југ. Због тога је јадранска обала овде 
најјаче угнута и море је најдубље у копно продрло. 
"Из ових разлога, и због згоднијих веза с унутраш- 
њошћу, медовска обала за везе с Италијом имала је 
` у Средњем Веку значај чеоне, историјске и културне 
обале. Сви ови моменти условљавају велики значај 
"старог зешског или скадарско-призренског пуша. 

Скадарско-призренски или зетски пут (129 км. 
дуг) полази од пристаништа Медове и иде скадар- 
ском равницом до села Мјета, изнад кога су равнине 
средње-вековног Дана. Ty напушта Дримову клисуру, 
која је 82 км. дуга, и постаје брдски пут. Највеће 
висине достиже на коси Дарзи (653 м.) и планини 
Пуки (964 м). Код Васпаса, средње-вековног Св. 
Спаса, спушта се поново у долину Дрима, даље иде 
кроз брутску раван на ставама Белог и Црног Дрима, © 
кроз област Љуму и на Призрен. Одавде су водила 
два пута; један кроз жупе Средску и Сиринић, на 
Качаник, а други за Липљан. Први је знатно краћи 
од данашњег пута крји иде кроз Црнољевски Кла- 
нац за Урошевац (Феризовић). Због тога што се 
пење на знатне висине, и због тота што се на три 
места (код села Ћерата, у Гојанској Реци и код Хана 
Флета) мора спуштати и прелазити речне долине, 
овај пут не може постати саобраћајни пут већег зна- 
чаја. Ипак у Дримовој Клисури, зато што је изду- 
бена у меким флишним стенама и серпентинима, 
може се направити згодна железничка пруга која 
би Косовску Стару Србију изводила на обале Јад- 
ранског Мора. Васпостављање саобраћаја на овоме 
путу има да се бори и с другим тешкоћама, наро: 
чито с анархијом која на овоме путу влада. Исто 
толику тешкоћу сачињаваће и питање пристаништа, 
јер је медовска лука плитка, засута песком, неза- 
штићена и изложена ударцу јаких северних ветрова. 
Због тога, и кад би се долином Дрима провела же- 
лезничка пруга, она би морала да се свршава или у 


6 


НОВА СРБИЈА 


барском пристаништу или на ком пристаништу у 
близини Драча. | 

На југу од скадарске котлине, долине Дрима 
и Метохије, настају планине грчко-арбанског система, 
који је друкчије пластике од планина динарског си- 
стема, које се пружају од љубљанске до скадарске 
котлине. Последње су, колико се сада зна, веће 
висине но арбанашке. Даље, састављене су од креч- 
њака, који чини пространа, гола, јако кршевита и 
тешко проходна била која су поређана једно за 
другим од обале према унутрашњости. Од важности 
је да кроз њих нема дугачких пробојница које би 
попречке просецале цео планински систем и којима 
би се могао вршити саобраћај између Приморја и 
унутрашњости. — Арбански су венци нижи, јаче су 
збијени и састављени су поглавито од меких флиш- 
них стена, и због тога су се у њима могле развити 
попречне речне долине, од којих неке, као Девол и 
Шкумба, пробијају скоро све планинске венце. Њи- 
хове долине су уске и клисурасте, али се њима могу 
саградити све модерне комуникације које би везале 
централне делове Полуострва с морском обалом. 

Из наведених разлога јасно је што је најваж- 
нији попречни историјски пут, драчко-бишољски пуш 
или стара Ма Egnatia, везан за грчко-арбански пла- 
. нински систем и за његову најважнију пробојницу, 
долину Шкумбе. Овај пут саградили су Римљани 
одмах после освојења Македоније, па је задржао 
своју важност све до данас. Полазио је од Драча 
(Dyrrhachium) па је ишао долином Шкумбе (Genusus), 
па је преко преседлине и планине Кандавије (да- 
нашња Беличка Планина?) силазио у Охрид (Lichni- 
tes), чија је важност у томе што представља тачку 
на којој Ма Еспана излази из шумовитих арбанских 
планина у плодне и простране западно-македонске 
котлине. Даље је ишао кроз преспанску котлину, 
преко Ресна, преседлине Тавата у малу цапарску 
и велику битољску (пелагонијску) котлину. Даље је 
ишао, преко преседлине Килит Дервент (948 м.), у 
котлину СариБол (Острвско Језеро) на Воден (Edessa), 


7% as as \ ае“ ақ. 


ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ 17 


س س -- Е‏ - س س --- ہے ےہ —— 


некадашњу варош Пелу чије се развалине виде код 
села Постола у Солунској Кампањи, и преко Солуна 
за Цариград. Од Солуна до Битоља данас иде же- 
лезница, а од Битоља до Охрида начињен је добар 
колски пут. Од Охрида до Драча још и сада влада 
кириџијски саобраћај. Део од Охрида до Битоља 
представља најживљи пут у унутрашњости Полуо- 
стрва. Њиме се извозе на битољску железничку 
станицу земљораднички и сточарски продукти ве- 
ликих делова Средње Арбаније и области великих 
језера Западне Македоније. Нарочито је у јесен жив 
овај пут, „живљи но варошке улице многих маке- 
донских вароши. То је прави корзо Западне Маке- 
доније, на којем се сусрећу кириџије с колима и 
коњима, хришћански и турски трговци, арбанашке 
поглавице, у кратко све разне народности и дру- 
штвени слојеви Западне Македоније и Арбаније“ 
(Цвијић, Основе, 1.). 


4. Најважнији део Нове Србије. Балканско језгро. 


Утицајем ових попречних комуникација, поједини 
делови моравско-вардарске удољине добили су на- 
рочити саобраћајни, културни и стратегијски значај. 
У томе погледу положај Старе Србије много је важ- 
нији од положаја Македоније. Поједини делови Ст. 
Србије имају скоро доминантан положај на Балкан- 
` ском Полуострву као тачке које имају везе у свима 
правцима, и из којих се може најлакше утицати на 
суседне земље. 

За Стару Србију од пресудне важности је то 
што најважнија попречна комуникација у северном 
делу полуострва избија у њој на моравско-вардар- 
ску долину, и што има згодне везе у свима прав- 
цима. Због ових повољних природних веза, Стара 
Србија са суседним деловима Србије и Бугарске на- 
звана је централном балканском облашћу, која има 
најлакше непосредне везе са суседним земљама. У 
ту област спада скопска област с Овчим Пољем, 

умановом и прешевским развођем, Косово, крајеви 


НОВА СРБИЈА 2 


18 НОВА СРБИЈА 


око Врање, Лесковца, Пирота и Ниша у Србији, и 
крајеви око Ћустендила и Софије у Бугарској. У тој 
области скопско-прешевска област има јединствен 
положг]. Она има лаке и сигурне везе у свима прав- 
цима, држи у себи кључ најважније уздужне кому- 
никације и њену везу с главном попречном кому- 
никацијом ; на послетку, скопско-прешевска је област 
знатна са свог природног богаства. Због свих ових 
особина, скопско-прешевска област постаје средиште 
из кога се може најлакше завладати пространим обла- 
стима Балканског Полуострва, и из кога се може раз- 
вити једна снажна држава у унутрашњости Бал- 
канског Полуострва. Из тих разлога, Г. Цвијић је 
скопско-прешевску област по важности издвојио од 
осталих и назвао је балканским језгром (Цвијић, 
Основе Г, стр. 47, 52). 

Често је у нас истицана важност положаја 
Косова Поља. Али као што се из горњег види, Ко- 
сово је далеко од моравско-вардарске удољине, и 
с њоме је везано дугачком Качаничком Клисуром, 
која се лако да затворити. Оно дакле не влада ни- 
једним делом главног уздужног пута. Затим нема 
пуне ни праве везе с досадашњом Србијом, чија 
главна комуникациона и културна струја иде мо- 
-равско-вардарском удољином. Оно је од Метохије 
и Подрима на југозападу, и од Србије на северо- 
истоку, ограђено планинама. Те су тешкоће незнат- 
није према Пећи и Призрену. Оно је пространа и 
привредно богата котлина, с околином која је шу- 
мовита и богата рудама, и спада у најплодније делове 
Полуострва. Има добре природне везе са скадарским 
и барским приморјем, затим с Новопазарским Сан: 
џаком. Зато оно утиче централишући на једну много 
мању област, нарочито на северозападне крајеве, у 
неколико и на Подрим и Метохију. Оно има велики 
значај за Новопазарски Санџак, затим за везе Босне 
и Херцеговине са централним балканским земљама 
и моравско-вардарском удољином. С Косова се може 
јаче културно и политички утицати на Новопазарски 


Гл ЧУ А 


ааа ара ашы ласы жиы, \ 
` ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ = 19 


у 


Санџак, и на Босну и Херцеговину, но из досадашње 
Србије. 

Такву, регионалну (обласну) важност имају 
многи делови Нове. Србије. На првом месту, таква 
је велешко-шшипска обласш, у којој се налазе рас- 
крснице многих важних путева и многа знатна тр- 
говачка места. У тој се области стичу продукти бо. 
гате околине, затим планинских области Клепе и 
Хаса, Овчег Поља, Кочанске Котлине, Осоговије, 
Пијанца и Малеша, и на послетку, путем Прилеп- 
Градско, у Велес долазе продукти знатних делова 
Пелагоније, нарочито прилепске околине. 

У Западној Македонији централну област пред- 
ставља Пелагонијска Кошлина, чије је средиште Би- 
тољ. У њој се стичу многи важни путеви из Ар- 
баније, Епира, Јужне и Северне Македоније. За њу 
су везане котлине: Охридска, Преспанска, Корчан- 
ска и Сариђол, затим жула Железник, и знатни де- 
лови Кичева и Пореча. , 

Северни део долине Дрима, нарочито дебарска 
област, представља једну од на забачени|их и најјаче 
одвојених области целе Нове Србије. Високим и 
тешко проходним венцима она је одвојена од Драч- 
ког Приморја и од оба Полога. Везе које постоје 
преко високих планинских превоја већи део године 
су неупотребљиве, делом због великих снегова, а 
делом због несигурности која је у тим областима 
"владала, и која у арбанским планинама и сад влада. 
У правцу долине Дрима, према Призрену, саобра- 
ћај се није могао развити због несигурних прилика, 
које ће и од сада тамо владати. На тај начин, де- 
барска област имаће везе само с Охридом, и, за 
летњих месеци, с Гостиваром и с Тетовом. Због тога 
ће бити једна од најнеопходнијих, и економских и 
стратегијских, потреба да се дебарска област што 
пре веже, згодним саобраћајним линијама, с Гето- 
вом и с долином Вардара. , 

У нас се много говорило о географској важ- 
ности СШаре Рашке или Новопазарског Санџака. 
То је висока, кршевита, природно чврсто ограђена 

ж 


-- 


90 НОВА СРБИЈА 


ee ri ee 


планинска област, економски доста сиромашна, која 
је своју нарочиту политичку важност добила зато 
што се као клин увлачила међу две српске државе. 
Ту важност појачавао је и тај моменат што је је- 
дна страна држава ту област сматрала као полазну 
базу за своја даља освајања на истоку и што је била 
и војнички посела. То је био јединствен положај 
политички затворене земље, положај на основу кога 
је Цвијић створио појам политичке земљоузине. Сада, 
када су се састале границе двају српских краљевина, 
Стара Рашка изгубила је негдашњи значај земљоу- 
зине. Она има после ослобођсња отворене границе 
према северу, према истоку и према југу. Једино је 
затворена према Босни, и то у правцу у коме иду 
долине њених најважнијих река. И економски и поли- 
тички положај јој је несумњиво повољнији. Али та 
планинска област не може више имати своју нека- 
дашњу важност, и то нарочито у времену када цео 
модерни људски живот струји у правцу према ниским 
котлинама и дубоким речним долинама. Једино ће са- 
чувати можда своју стратегијску важност, као висока, 
тешко приступачна и природно утврђена област. 


Пластика Македоније•и Старе Србије, са сво- 
јим изолованим котлинама и затвореним областима, 
необично је повољна за развиће оваких индивиду- 
алних географских целина. Та земља у свом већем 
делу одређена је да живи животом који је разбијен 
у више мањих целина, од којих је тешко саставити 
једну културну, националну и државну целину. Такав 
положај био би несумњиво тежак и веома незгодан. 
И због тога долина Вардара, која по средини пре- 
сеца те обе земље, има, и за саму унутрашњост, нео- 
бично велики значај. Њоме су ове земље добиле 
једну велику саобраћајну артерију у коју се стичу 
путеви из свију области, којом струји живот и кул- 
тура целе земље, и према којој се удешава живот 
и саобраћај свију осталих котлина. 

Нова Србија има дакле једну централну ли- 
нију у коју се све стиче и из које се на све стране 


ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ 2] 


могу лако вршити разноврсни утицаји. С тога гле- 
дишта она има повољније географске прилике од 
свих осталих балканских земаља, изузев досадашње 
Србије. Ни Бугарска ни Грчка немају тако згодне 
саобраћајне артерије које владају саобраћајем целе 
земље, као што је има нова и досадашња Србија. 
Посматрањем географске карте види се да је 
садашња Србија загосподарила најважнијим тачкама 
у унутрашњости Балканског Полуострва. Она госпо- 
дари свима оним областима које сачињавају тако 
звано балканско језгро. Али је од највеће важности 
што је Србија загосподарила скоро целом моравско- 
вардарском долином, и што ју је осигурала добрим 
природним границама. На тај начин, Србија је до- 
била кључ од најважнијих географских тачака у 
унутрашњости Балканског Полуострва, и на путу је 
да постане, управо због тога, најважнија балканска 
држава. Важност географских прилика наше про: 
ширене отаџбине је толика, и за нас тако повољна, 
да је знатан део наших савременика једва схвата и 
осећа. Ми смо саду таквим приликама да се не 
морамо као до сада тужити на свој скроз непово- 
љан географски положај. Зависи само од нас, од 
наше вредности, умешности, душевне снаге и кул- 
турног рада, па да се тим јединствено повољним по- 
ложајем до краја користимо и да га учврстимо. 


ДРУГИ ДЕО. 
ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА. 


И у досадашњим нашим излагањима ми смо 
чешће говорили о значају појединих географских 
објеката, и о културној и економској важности по- 
јединих пластичких црта. И у даљем излагању, на- 
рочито при опису појединих области. сретаћемо се 
веома често с утицајима ових чинилаца. Ти су ути- 
цаји разноврсни и по пореклу чинилаца од којих 
долазе и по јачини којом они утичу. Они се осећају 
и у осталим српским земљама, као и на целој зе- 
маљској џовршини. Али области које сачињавају 
Нову Србију разликују се од осталих српских зе- 
маља тиме што имају много старију геолошку прош- 
лост и компликованију пластику, која разноврснијим 
и многобројнијим својим елементима утиче на људски 
живот. Да би нам ти утицаји били јасни, ми ћемо 
хронолошким редом изложити постанак и развитак 
ове пластике и њених појединих елемената. 


|. Основни и првобитни облици. 


Утицаји унутарњих земаљских сила. 


На Балканском Полуострву имамо пет планин- 
ских система, од којих се сваки одликује својим 
нарочитим особинама. Од тих система за пластику 
Нове Србије имају важности само три, и то родоп- 
ски, грчко-арбански или пиндски, и. динарски пла- 


eas ЧЕ ЕРИКА 
ЖҮ № 


ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 93 


нински систем. Први заузима скоро све области 
бивше Македоније и Старе Србије, док последња 
два залазе у њих само појединим својим огранцима. 
Динарски и пиндски систем заузимају цео западни део 
Балканског Полуострва. Први се пружа од Љубљан- 
ске Котлине на северу до Скадарске Котлине на југу, 
и до Метохије, Косова, Копаоника и Рудника на 
истоку. Њему дакле припадају све планине Хрватске, 
Далмације, Босне, Херцеговине, Црне Горе, Северне 
Старе Србије и западне половине досадашње Србије. 
Пиндски планински систем пружа се од Скадарске 
и Метохијске Котлине до Јужне Грчке. Источна му 
је граница, у главном, Охридско Језеро и долина 
Црног Дрима. Оба ова планинска система пред- 
стављају младе планине које су састављене од више 
паралелних венаца који с истока затварају јадран- 
ску обалу. Само су венци првог система пространији, 
плећатији и правилније, су грађени, а поређани су 
тако да највиши венци и врхови долазе скоро у 
средини самог система. Венци другога су ужи, зби- 
јенији, нису тако симетрично распоређени и друкчије 
су геолошке грађе. 

Источно од оба ова система је родойски йла- 
нински сисшем, који је на северу ограничен балкан- 
ским планинским системом, а с југа и истока Егеј- 
ским и Мраморним Морем. Од свих осталих, родопски 
систем се разликује тиме што он није састављен из 
непрекидних планинских венаца који су у извесном 
реду поређани, већ је састављен из више плећатих, 
често усамљених планина и дубоких и пространих 
котлина, које су махом у разним правцима поређане, 
и скоро без икаквог поретка размештене. Ми овде 
немамо дакле једну планинску целину или један цео 
систем планина, већ имамо разне групе планина ко|с 
су међу собом изодвајане и изразбијане. Због тога 
се обично и не говори о родопском планинском 
систему већ о родопској маси. 

Централну област родопског планинског система, 
или родопске планинске масе, сачињавају планинс: 
Беласица, Шарлија, Пирин, Родопе, Рила, Бешик, 


24 НОВА СРБИЈА 


>. 214 % 


Карадаг и Хортач, које се налазе у досадашњој 
Источној Македонији и Јужној Бугарској. Одавде 
родопски планински систем пружа своје разне, мање 
и веће, кракове према Западној Македонији, према 
Косову, и дуж моравске долине према Дунаву, где 
се поједина његова мања одељења пробијају према 
северу између огранака динарског система и планин- 
ских огранака Источне Србије који припада!у кар- 
патском планинском систему. 

Родопски планински систем додирује се, дакле, са 
свима планинским системима Балканског Полуострва. 
Границе његове су негде мање а негде више јасне. 
Граничне области су обично компликоване геолошке 
грађе, и у таким приликама је обично тешко одре- 
дити границу између два суседна планинска система. 
У главном се узима да се према динарском планин- 
ском систему граничи линијом која иде од Рудника 
на Копаоник и на Косово Поље; према грчко-арбан- 
ском планинском систему границе иду у главном 
долином Црног Дрима на Охридско Језеро, а на 
додиру с огранцима планине Балкана настаје низ 
планина које су по својим особинама означене као 
планине које чине прелаз између оба система. 

Родопски планински систем представља нај- 
старији планински систем Балканског Полуострва, 
управо његов најстарији део. Све остале планине 
су много млађе од њега, и имају друкчију прошлост, 
друкчију историју развића и друкчију пластику. Ро- 
допски планински систем представља један од нај- 
старијих планинских система на земаљској површини. 
Та старост се огледа у томе што су све те планине 
састављене од најстаријих стена, што су све излом- 
љене у безброј мањих комада, и што дакле све 
представљају само остатке од некадашњих планина. 

И родопски планински систем постао је онако 
као што је постао највећи део данашњих планина 
на земаљској површини: набирањем коре земаљске. 
Да бисмо разумели постанак родопског планинског 
система, биће потребно да у кратким цртама обја- | 
снимо сам процес набирања. На првом месту треба 


лани) гіз У | 
ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 25 


да одговоримо на ова питања: како се може наби- 
рати кора земаљска која је састављена од чврстих 
стена, какви су знаци тога набирања и који су му 
узроци? На та питања одговорићемо овако. Ко је 
долазио у наше планине и загледао разне положаје 
које заузимају слојеви оних стена од којих је са- 
стављена планина, видеће да су стене често набране 
у огромне боре које су каткад по читаве километре 
дуге. Несумњиво је, дакле, да има стена које су 
набране скоро онако исто као што се набере комад 
сукна или платна кад га с једне стране потиснемо. 
Да се и чврсте стене могу набирати, доказали су фи- 
зичари који су разне стене метали под огромни при- 
тисак и у велику температуру. Они су доказали да 
и најчвршће стене, под огромним притиском иу 
изванредно великој температури, постају еластичне, 
и да се могу пресавијати као комад танке лиме (плеха). 
На треће питање можемо одговорити само теоријски. 
Знамо да земља: има своју властиту топлоту. Ако се 
спуштамо у дубоке руднике и тунеле, знамо да, за 
сваких 30 до 34 метра дубине, температура се по- 
већа за један степен. Пошто до средишта земље 
има преко 6000 километара, то се може зами- 
слити како ужасна врућина влада у средишту земље, 
Ту топлота мора бити толика да растапа све стене 
и све минерале. Због тога се и претпоставља да 
се средиште земље налази у усијано течном стању. 
О томе сведоче и вулканске лаве, које несумњиво 
долазе из великих дубина, и које избијају на земљу 
у усијано течном стању. 

Супротно томе, васионске просторије које се 
налазе око земље ужасно су хладне. С помоћу ба- 
лона доказано је да на висинама од 10 километара 
влада температура од 60 степени испод нуле. Због 
овога свега, земља је принуђена да губи своју то- 
плоту и да се постепено хлади. Хлађењем, она све 
више смањује своју запремину. То хлађење јаче осећа 
средиште земље но чврста кора земаљска, која је 
скоро сасвим хладна. Средиште се, због тога, брже 
хлади и брже смањује. Услед тога, између њега и 


26 НОВА СРБИЈА 


чврсте коре стварају се празни простори и шупљине 
које представљају места слабе отпорне моћи. Због 
тога, у њих се стропоштава чврста кора земаљска, 
која том приликом обично испуца. Тако настају ве- 
лика удубљења у кори земаљској, онаква као што 
су котлине великих океана и мора. Оне пукотине 
које се јаве на кори земаљској зовемо раседи. Они 
могу да буду истргани у више линија, а могу да 
представљају и једну линију, могу да изгледају као 
зјапеће пукотине, а могу и да буду прекривени 
земљом. 

Земаљска кора се, дакле, услед губљења то- 
плоте, смежурава као што се смежура кора од ја- 
буке кад се осуши. Они комади земље који потону 
у дубину врше бочни притисак на оне слојеве који 
се налазе у дубинама. Ти су слојеви под великим 
притиском који долази од слојева који леже на њима, 
а налазе се дакле и у великој врућини. Због тога 
они и могу да се тако набирају. 

Оваким процесом набирања постале су прво- 
битно све планине Балканског Полуострва. О самом 
родопском планинском систему зна се ово. Он је 
састављен од најстаријих стена земаљске површине, 
поглавито од кристаластих шкриљаца!. Све стене од 
којих је састављен родопски систем биле су набране 
у палеозојику, и то пре перма?. Родопска маса je 


1 Све стене од којих је састављена земаљска површина 
можемо, према њиховом постанку, поделити на три врсте. Прву 


врсту. сачињавају крисшаласши шкриљци; они представљају нај-: 


старије стене земаљске површине и стално образују основу на!- 
дубљим и најстаријим седиментарним стенама. Другу врсту са- 
чињавају седименшарне сшене, које постају таложењем на дну 
морском, а трећу чине еруйшивне сшене. То су стене које су 
постале избацивањем усијано течних маса из унутрашњости земље. 
Разликују се мећу собом поглавито према минералима од којих 
су састављене, према начину на који су на земаљској површини 
изливене, каткад и према геолошкој старости, аи тиме што неке 
имају слојеве а неке их немају. | 


2 Геолошку прошлост делимо на четири периоде, и то на 
архајик, палеозојик, мезозојик и кенозојик. ! ја представља 
најстарију периоду геолошке прошлости, геолошку преистори]у, 
из које немамо никаквих знакова по којима бисмо могли закључити 


Марн Бим; 


„“ 


Е о 
р ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 27 


------------ --------------- 


тада, вероватно, имала облик веначних планина. Она 
је доцније утицајем текућих вода била постепено ра- 
зоравана и разношена, тако да је при почетку терци- 
јера представљала област са планинама мале висине, 
с пространим речним долинама, многобројним језе- 
рима и равницама. У средини терцијера настаје по- 
новно издизање и набирање, при коме знатан део 
планина достиже од прилике данашњу висину. На- 
бране бише млађе планине на левој обали Вардара. 
У то време родопска маса имала је местимице ка- 
рактер веначне планине; само поједини венци нису 
имали оштре повијарце и гребене, као што их обично 
имају младе планине, већ су били махом плећатији и 
на врху заравњени. 

По прилици у исто време јавише се нови покрети 
у правој родопској маси, то јест у области кристала- 
стих стена, образоваше се у њој велике пукотине које 
испресецаше земљу у свима правцима, истргаше пла- 
нинске венце, пресекоше равнице и речне долине. Дуж 
тих пукотина или раседа потонуше огромне пласе зе- 
маљске коре, а друге остадоше на својим првобитним 
местима, или се врло мало померише. Онде где се у 
једној тачци састаде више раседа, или где раседи 


да је у њему било икаква органског живота. Архајски терени 
састављени су од кристаластих шкриљаца. П Палеозо/ска пе- 
риода дели се на шест формација: 1) прекамбриум, 2) камбриум, 
3) силур, 4) девон, 5) карбон и 6) перм. Ш Мезозојска периода 
дели се на три формације: 1) тријас, 2) ура иЗ) креда. IV Ке- 
нозојска периода дели се на 1) терцијер и 2) квартер. Тер- 
цијер се дели на: а) еоцен, 6) олигоцен, в) миоцен и г) плиоцен. 
Еоцен и олигоцен обично се називају палеоген, а миоцен и 
плиоцен неоген. Квартер се дели на Оилувиум и алувиум. Нај- 
старији трагови људског живота су дилувијалне старости. 

За данашњу пластику земаљске површине најважније су кар- 
бонска и терцијерна формација. Средином карбона и терцијера извр- 
шена су велика убирања у кори земаљској. У средини терцијера на- 
бране су и уздигнуте данашње највеће планине: Пиренеји, Сијера 

евада, Атлас, Алпи. Апенини, Карпати, Динарске планине, Грчко- 
арбанске планине, Балкан, Кавказ, Хималаји и Кордиљери. Сви 
данашњи континенти и мора почели су тек у терцијеру добивати 
свој данашњи облик. У карт су набране Бретањске планине, 
Ардени, Вогези, Шварцвалд и Харц. Економски значај карбона је 
у томе што су у њему сталожени огромни складови каменог угља. 


28 НОВА СРБИЈА 


оивичише већи део земаљске површине, образоваше 
се простране старосрбијанске и македонске котлине, 
које бејаху опкољене стрменитим и високим стено- 
витим дуваровима, и тако посташе изоловане и за- 
творене. 

Колико су дубоко тонуле ове пласе, може се 
само приближно оценити. Тако, на пример, огледало 
Охридског Језера високо је над морем 690 м., а 
дубоко 286 м. Галичица изнад њега висока је 2043 
м. Према томе, овде спуштање износи најмање 1729 
метара. Између дна Преспанског Језера и Пери- 
стера та разлика износи 1678 м., а скоро исто то- 
лика је између Островског Језера и Ниче. Скопска 
Котлина висока је 256 м., а Јакупица изнад ње 2250 
м. Овде спуштање износи најмање 2000 метара. 
Скоро иста разлика је између Косова Поља (500 до 
600 м.) и Шаре (2510 м.). Ове разлике достижу нај- 
већу висину око Солунског Залива, који је дубок 
око 1000 метара, а изнад њега је Олимп висок 2985 
м. Разлика дакле износи око 4000 метара. Из овога 
се види да је спуштање било најјаче око Егејског 
Мора и у долини Вардара. 

У време кад је почело раседање родопске масе, 
настало је набирање млађих планинских система на 
Балканском Полуострву. Несумњиво је да су то- 
њења и стропоштавања великих маса која, су у то 
време вршена у родопској маси, знатно утицала на 
облик и правац млађих планина. То се види по томе 
што су све те планине у облику великог лука гру- 
писане око родопске масе. Поред тога, боре мла- 
ђих планина нагнуте су увек у супротном правцу 
од родопске масе, и то боре динарског и грчко-ар- 
банског система према западу, а боре Балкана скоро 
без изузетка према северу. Из тога се види да су 
из родопске масе вршени бочни притисци на боре 
млађих планина. Родопска маса, као најстарији део 
копна, није служила само као брана и устава за 
кретање бора, већ је активно учествовала у ства- 
рању млађих планина тиме што је вршила потиске 
у свима правцима. 


облици | ЗЕМЉИШТА 29 


РЕНИ 


Као што се види, родопска маса представља 
праву раседну планину. Испресецана |е с више уна- 
крсних раседа, тако да су од првобитне планине 
остали само комади. Имамо, дакле, у средини Бал- 
канског Полуострва једну стару планину, која је 
без облика, без целине и разбијена у безброј усам- 

љених планина и планинских група. Између ових 
су дубоке котлине и речне долине, које су обично 
међусобно везане, и чине групе од дугачких и про- 
страних низинских линија. 

Најдужу и најпространију низинску линију пред - 
ставља долина Вардара, која је састављена од више 
пространих котлина и речних клисура. Цела Вар- 
дарска Долина представља област у којој су се 
стекли многобројни раседи, који се настављају до- 
лином Мораве према северу до Угарске Равнице и 
на југу до острва Санторина у Средоземном Мору. 

Вардарска долина представља највећу раседну 
линију на Балканском Полуострву и најважнији пла- 
стички елеменат у целој Македонији и већем делу 

` Старе Србије. Македонију и Скопску Стару Србију 

она дели на две скоро једнаке половине, од којих 
једну зовемо Источном Македонијом, а другу За- 
падном Македонијом. Пошто међу Источном и За- 
падном Македонијом има знатних морфолошких раз- 
лика, долина Вардара представља, на тај начин, 
"важну морфолошку прекретницу. Те су разлике у 
овоме. У Западној Македонији раседи образују више 
група, које иду махом у правцу север — југ. Такву 
прву групу образују раседи који иду долином Цр- 
ног Дрима на Охридско Језеро, Маличко Језеро и 
на котлину Корче. Ова група раседа представља, као 
што смо већ истакли, веома важну тектонску гра- 
ницу и једну од најизразитијих пластичких прекрет- 
ница. Нигде се на тако малену простору не могу 
осетити све пластичке разлике које постоје између 
| родопске масе и млађих набраних планинских си- 
| стема, као на овој линији. На западу су младе ар. 
| банашке планине, уских, јако збијених венаца који 
| су састављени од млађих седиментарних стена, ана 


30 ; | НОВА СРБИЈА 


истоку су области пространих котлина, и плећатих 
махом усамљених планина, које су међу собом ра- 
стављене пространим котлинама и заравнима. 

Источно од ове линије јавља се низ планина 
које су, у основи, састављене од разних палеозој- 
ских стена, а само по врховима се јављају мања 
острва од мезозојских стена. У тој групи најваж- 
није су планине: Галичица, Петрињска Планина, 
Илинска Планина, Стогово, Јама, Бистра и Кораб. 
Источно од ове планинске групе је низинска ли- 
нија која иде од Преспанског Језера на Кичево и 
Полог. Њу на истоку затвара група планина која 
почиње од Клисурске Планине, па иде на Нередску, 
Перистер, Биглу, Прострањску, Челојицу и Суху 
Гору код Полога, које су састављене од кристала- 
стих шкриљаца и кристаластих кречњака. Централну 
област у Западној Македонији преставља пространа 
Битољско-прилепска Котлина, која са Сариђолском 
Котлином (области око Островског, Петрског и Врап- 
ничког Језера) представља најпространије удубљење, 
у Западној Македонији. Између овог удубљења и до- 
лине Вардара настаје пространа планинска област у 
којој су Ниче, Кожуф, Дудица, Блатец и Селечка, која 
се на северу наставља у Бабуну. То је област ви- 
соких и пространих планинских била, најнеприступач- 
нија и најнепроходнија област у целој Македонији, 
коју је просекла једино долина Црне Реке, и које 
затварају високу планинску област Морихово. Те су 
планине састављене већином од кристаластих и еруп- 
тивних стена, поред којих се, нарочито у источним 
партијама и ближе долини Вардара, све више јав- 
љају разне палеозојске стене. 

Ова планинска група завршује се на северу 
групом планина које су састављене од палеозојских 
и мезозојских стена. Најважније планине у тој групи 
су: Јакупица, Голешница, Даутица и Караџица. Пред- 
стављају област највиших македонских планина и 
изворну област врло многих река. Обе последње 
групе сачињавају један важан планински бедем који 
раставља Западну Македонију од долине Вардара. 


~ 


¢ 


ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 31 


Источна Македонија је друкчијег састава и 
пластике. Састављена је искључиво од кристалних 
шкриљаца и еруптивних стена. Раседи иду махом у 
правцу исток-запад, и због тога су скоро све котлине, 
и знатан део планина. у томе правцу издужене. Услед 
тога правца, комуникације с Вардарском Долином 
су много лакше, а због њих Источна Македонија има 
интимније културне и етнографске везе с долином 
Вардара но Западна Македонија. У северном делу 
Источне Македоније, нарочито на досадашњој тур- 
ско-бугарској граници, превлађују високе планинске 
области; а што идемо даље према југу, котлине 
постају све чешће и пространије, а планине све 
ређе, ниже и усамљеније. Та појава се донекле види 
и у Западној Македонији. Она наговештава у ком 
је правцу процес раседања и тектонског стропо- 
штавања био интенсивнији. Све што идемо даље 
према југу и обалама Егејског Мора, тектонски про- 
цеси су све млађи и интенсивнији, стропоштавања 
су све млађа и све већих размера. 

Појава палеозојских и мезозојских стена у За- 
падној Македонији доказује да је знатан део За- 
падне Македоније у палеозојику и мезозојику био 
потонуо под море, у коме су сталожене ове стене. 
У Источној Македонији и у централним деловима 
родопске масе тога тоњења није било; те су области 
кроз сва геолошка времена представљале копно. 
` Због ових разлика између централних области ро- 
допске масе и планина Западне Македоније, последње, 
у ранија времена, нису сматране као део родопске 
масе, већ као део динарског планинског система. У 
најновије време, палеозојске и мезозојске планине 
Западне Македоније сматрају се као прелазна област 
између планина грчко-арбанског и родопског система. 
Јер оне имају заједничких особина с обадва система. 
С грчко-арбанским заједничко им је то што су са- 
стављене од седиментарних стена, и што се два нај- 
важнија морфолошка елемента, котлине и планине, 
пружају у правцу еевер-југ. Али ипак те пружање 


32 НОВА СРБИЈА 


није пресудан фактор у пластици Западне Македо- 
није, већ процес раседања, који је дао данашњи 
облик Западној Македонији, и који је био исто- 
времен с оним у Источној Македонији. Тај процес 
био је одлучујући за Западну Македонију, и он је 
утицао на образовање пластике Западне Македоније 
све до долине Црног Дрима и Охридског Језера. 
Због тога Црни Дрим и Охридско Језеро представ- 
љају западну морфолошку границу родопске масе. 


У вези с овим тектонским особинама родопске 
масе је и појава еруйшивних сшена у Македонији · 
и Старој Србији. Пошто еруптивне области пред- 
стављају најбогатија рудишта на Балканском Полуо- 
стрву, питање појаве еруптивних стена има овде више 
економски и привредни значај, и због тога ћемо њи- 
хову појаву приказати само у најкраћим цртама. 

Правац и распоред појединих раседа у родоп- 
ској маси није био само од важности за данашњу 
пластику, већ и за појаву негдашњих вулкана и да- 
нашњи распоред еруптивних стена. Највећа маса 
еруптивних стена на Балканском Полуострву везана 
је за велике раседне линије. Имају, у главном, две 
такве линије. 

Прву представља поменута моравско-вардарска 
линија, а другу линија која раставља јужне огранке 
Балкана од Средње Горе, Сакра и Странџе. Прва 
представља најважнију раседну линију на Балкан- 
ском Полуострву, дуж које су извршена, као што 
смо видели, најдубља тоњења коре земљине. Значај 
друге линије је у овоме. Она се у олигоцену и ми- 
оцену нашла на граници двају различитих тектон- 
ских покрета. На северу, у Балкану је вршен процес 
набирања, а на југу, у родопској маси, процес ра- 
седања. Процес набирања се више врши у хоризон- 
тали, и, кад се успореди с процесом раседања, који 
се врши у вертикали, он је много плићи. Нашавши 
се на прекретници тих двају различитих покрета, 
јужно-балканска раседна линија била је од два скоро 


= 


ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 33 


супротна процеса растрзана, и због тога |е пред- 
стављала линију најслабије отпорне моћи. Због тога 
су се у њој јавили дубоки раседи, дуж којих су 
извршена најдубља тоњења коре земаљске. Та то- 
њења изазвала су истискивање огромних маса лаве 
из земаљске унутрашњости. За моравско-вардарску 
раседну линију везан је низ великих еруптивних 
области. У њему је, на северу, најпре рудничка еруп- 
тивна област, иза које, даље према југу, долазе 
копаоничка, врањска, кратовско-злетовска, морихов- 
ско-мегленска, ђевђелијска и воденска. Тај низ за- 


_вршу]е се у солунској равници. У њему је најваж- 


нија и најпространија област кратовско-злетовска, 
коју ћемо у трећем делу ове књиге нарочито описати. 
Други сличан низ чине области еруптивних стена 
које се јављају на југу Балкана и између планина 
Источне Србије. Оне почињу на Црном Мору јамбол- 
ско-бургаском еруптивном облашћу, иза које се даље 
према западу настављају средње-горска, вискарско- | 
љуљинска и црноречка у Источној Србији. Тај низ еруп- 
тивних стена везан је за унутарњи обод Балкана и за 
нарочите тектонске појаве које настају при повијању 
балканских венаца, и за удубљења која се јављају 
на граници између огранака Карпата и Балкана. 


ІІ. Развитак облика, 


Рад спољних сила. 


Унутарње земаљске силе које стоје у вези са 
хлађењем земље, представљају један од најважни- 
јих фактора у стварању пластичких облика на зе- 
маљској површини. Порекло и рад тих сила видели 
смо у прошлој глави. Оне стварају структуру, главне 
и основне црте у земаљској пластици. Продукти 
њихова рада одликују се великим димензијама и 
грубим формама. Њиховим дејством створене су 
највеће планине на земаљској површини и, басени 
највећих светских мора. Оне изазивају постајање 
нових планина и разбијање и упропашћавање ста- 


НОВА СРБИЈА 3 


34 НОВА СРБИЈА 


ријих. Први се цроцес врши у облику издизања и 
набирања, а други у облику раседања и стропо- 
штавања. Оба процеса дају пластици сваке земље 
оно што је главно у њој: њене димензије и њене 
основне морфолошке црте. 

Поред унутарњих земаљских сила, од огром- 
ног значаја су и спољне земаљске силе, међу ко- 
јима на првом месту долазе разне атмосферске 
силе. Међу њима је најважнији рад текућих вода, 
затим језерске и морске воде, и на послетку до- 
лазе дневне и годишње промене у клими и тем- 
ператури ваздуха. О њиховом раду говориће се 
опширније на идућим странама. Овде ћемо истаћи 
само највидније и најкарактеристичније особине њи- 
хова рада. Тај се рад састоји у стварању нових 
облика на готовим предметима; састоји се управо 
у моделирању пластичких објеката који су настали 
дејством унутарњих земаљских сила. Таква се пред- 
става добија увек кад посматрамо падине неке 
планине коју су избраздале многе реке и потоци, 
Те силе разоравају и разносе сваку планину, свако 
брдо и сваки део земаљске површине који се диже 
изнад морског огледала. Оне, дакле, сва узвишења 
моделирају и разоравају, управо разоравају их мо- 
делирајући. Поред тога те силе не трпе висинске 
разлике, грубе форме, ни велике димензије. Због 
тога на сувој земљи оне разоравају све што се од- 
ликује извесном висином, што стрши и што импо- 
нује, а материјал који остане од тога разоравања 
пренесу реке до обале морске и таложе га на дну 
мора и океана. Тим материјалом испуњавају морске 
котлине, и њихова дна све више се уздижу према 
висини морског огледала. Те силе не трпе, дакле, ни 
великих висина ни претераних дубина. Њихова је 
тежња да облике земаљске површине доведу у из- 
весну висинску равномерност. 

С обзиром на овакав рад, спољашње силе су 
назване разорним или деструктивним силама, јер 
оне разоравају све пластичке објекте на земаљској 
површини. Супротно томе, рад унутарњих сила мо: 


облици ЗЕМЉИШТА 35 
гао би се, по својим најважнијим особинама, озна- 
чити као стварајући. Ове ознаке, разорни и ства- 
рајући, имају само важности кад је говор о висин- 
ским разликама на земаљској површини. Иначе, рад 
спољних фактора, с обзиром на органски живот и 
људску културу, у основи је много повољнији но 
рад унутарњих земаљских сила. 

Од нарочите важности за људски живот је њи- 
хово разоравање виших планина, које су, због сво- 
јих великих висина, оштрије климе и слабије плод- 
ности, у опште незгодније за органски живот и људ- 
ску културу. Чврсте стене од којих је састављена 
земаљска кора обично су, саме по себи, неспособне 
да дају храну органским створовима. Треба да дођу 
утицаји спољних фактора, нарочито промене у топ- 
лоти ваздуха и ваздушна вода, па да се те стене 
распрсну и да се претворе у ситан песак у коме 
биље може успевати. За људски живот и културу 
од највећег значаја је рад текуће воде, која про- 
сеца планине, отвара затворене котлине, и помоћу 
речних долина, које она у чврстој стени издубе, 
ствара људима могућности да с мање напора пре- 
лазе веће области. Ти одношаји између рада де- 
структивних сила и људског живота су многоструки 
и разноврсни, и с њима ћемо се у нашем раду чешће 
сретати. Овде треба да се истакне то да спољни 
фактори дају последњи облик пластици сваког зем- 
љишта, и да имају много тешње везе с органским 
животом и људском културом но унутарњи фактори. 
Због тога ћемо се радом првих фактора мало више 
забавити. 


1. Дејство језерске воде. 
Егејско Језеро и његови утицаји. 


У оно време кад су се оне промене вршиле у ро- 
допској планинско! маси на југоистоку од Балканског 
Полуострва, у области данашњег Егејског Мора вла- 
дале су друкчије прилике. У то време није било да- 
нашњег Егејског Мора, већ је место њега било копно 


3° 


36 НОВА СРБИЈА 


које јевезивало Балканско Полуострво с Малом Ази]ом. 
Остатци тога копна су данашња острва и полуострва 
северног дела Егејског Мора (Споради, Киклади, 
Тасос, Лемнос, Лезбос). У то време није било ни 
Босфора, ни Дарданела, ни Мраморног Мора, и могло 
се из Европе у Азију прелазити сувим. Одавно се 
зна да је то копно било покривено безбројним је- 
зерима, од којих су остали многобројни трагови на 
разним егејским острвима. У најновије време Г. Цви- 
јић је утврдио да сва та језера нису ништа друго 
до преостатци једног огромног језера које се пру- 
жало од Преполца и Грделичке Клисуре до егејских 
острва Коса, Родоса и Крита, и до обала Мале Азије. 
То велико језеро назвао је Егејским Језером. Ње- 
гову основну површину чинила је област од Водена 
на западу до Местине Клисуре на истоку, и од Бе- 
ласице на северу до Северних Спорада на југу. Из 
те основне масе ишли су разни краци који су за- 
лазили дубоко на југ, запад и север, и испунили 
језерском водом скоро све котлине Македоније, 
Старе Србије, Тесалије и Тракије. Један такав ду- 
боки залив ишао је долином Вардара до Скопске 
Котлине, која је у најстаријој фази представљала 
један од најпространијих и најдубљих басена тога 
великог језера. Из Скопске Котлине полазила су 
три крака, од којих је један ишао данашњом пре- 
шевском удољином и спајао се с врањским басеном, 
други је ишао Качаничком Клисуром и спајао се са 
косовским басеном, а трећи је ишао данашњом вар- 
дарском клисуром, Дервент, у тетовски басен. Из 
врањског басена ишао је један рукавац кроз Грде- 
личку Клисуру, и спајао се с лесковачким басеном, 
који је припадао једном другом, исто тако огром- 
ном језеру, Панонском Језеру, које је покривало 
целу данашњу Угарску Равницу, захватало целу да- . 
нашњу Шумадију, и дуж моравске долине допи- 
рало на југ до Лесковца и Прокупља. Из косовског 
басена, који је припадао Егејском Језеру, ишла је 
преко Преполца једна отока која га је спајала с про- 
купачким басеном, који је припадао Панонском Је- 


ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 37 


—— ا س سا 


зеру. Косовски басен био је даље у вези с мето- 
хи]ским басеном, ко]и се продужавао даъе дуж до- 
лине Дрима можда према скадарско] котлини. 

На југозападној његовој периферији, у данаш- 
њој Солунској Кампањи, одвајала су се два крака, 
и то један је ишао дуж долине реке Бистрице до 
данашњег Костурског Језера, а други од Водена преко 
Мухаремске Преседлине у област данашњих језера 
Островског, Врапничког, Петрског и Зазераца. По- 
следња четири језера представљала су једну језер- 
ску целину чији се басен пружао од Кизли Дер- 
вента код Лерина до Караџалара на северу од Ср- 
бице. То језеро назвао је Г. Цвијић класичним именом 
Еордејско Језеро. Оно је било отворено на три 
стране, и то: мухаремском језероузином било је у 
вези са солунским басеном и с главним басеном 
Егејског Језера, караџалском језероузином на југу 
комуницирало је с јужним егејским басеном, а кизли- 
дервентском језероузином преливало се у данашњу 
битољско-прилепску или пелагонијску котлину. Пе- 
лагонијско Језеро пружало се далеко на север између 
планине Бабе и Бабуне, било је затворено са свих 
страна, и мисли се да није отицало ни према долини 
Вардара, ни према Охридском и Преспанском Језеру. 
Представљало је дакле најодвојенији и најзападнији 
део Егејског Језера. На западу од њега, као наро- 
чита језерска група која није била у вези с Егејским 
Језером, била су данашња језера, Охридско и Пре- 
спанско. Прво је имало скоро исти облик као и 
данас, а друго се пружало на север до Ресна и на 
југ до Корче и до данашњег Маличког Језера. 
Преспанско, Мало и Маличко Језеро представљала 
су један језерски басен. Из вардарског басена пру- 
жао се један крак дуж долине Црне кроз област 
Морихово, и допирао је од прилике до пред да- 
нашњу Скочивирску Клисуру у долини Црне. 

Као што смо видели, имамо трагове једног 
огромног језера које је било дугачко преко пет 
стотина километара, и које је својом водом било 
испунило скоро све котлине Старе Србије, Македо- 


38 НОВА СРБИЈА 


није, Северне Грчке, Тракије, Јужне Бугарске и 
знатних делова Западне Мале Азије. Земље Балкан- 
ског Полуострва изгледале су у то време сасвим 
друкчије но данас. То је била права језерска област. 
Могло се на све стране путовати језерима, јер сва 
места која данас леже на надморској висини испод 
800 м. била су под водом, и због тога су све пре- 
седлине испод 800 м. представљале језероузине ко- 
јима се могло пловити. 

Ово језеро одржало се као целина све док се 
није почело образовати Егејско Море, нарочито 
његов северни део. Тада бива раседањем отворен 
његов јужни оквир, и вода Егејског Језера почела 
је отицати у Егејско Море. То отицање јаче се осетило 
најпре у западним језерским басенима. Почињу се 
западни басени претварати у засебна језера. Најпре 
се издвојило Пелагонијско Језеро, па онда Еордеј- 
ско. Пелагонијско Језеро издвојило се за време те- 
расе: од 670 до 680 м. Оно у то време губи везу 
с Еордејским Језером. Последње у исто време губи 
везу с Елимејским Језером (котлина Србице), али 
задржава везу с Аксијским Језером, које је заузи- 
мало у главном данашњу Солунску Кампању. Инте- 
ресантно је да је Егејско Језеро, и после пошто је 
изгубило везе са западним македонским басенима, 
одржало свој дубоки залив који је ишао долином 
Вардара чак до Грделичке Клисуре. Исто тако одр- 
жало је после тога и везе с Панонским Језером. То је 
вероватно могло бити услед тога што су се у овој об- 
ласти вршили процеси интенсивнијег спуштања, те је 
тако вардарски рукавац Егејског Језера могао дуже 
времена да се одржи у везис главним језерским 
басеном. 

Овим издвајањем ми смо доцније добили више 
самосталних језерских басена, од којих су неки у 
почетку били везани само отокама, а доцнијесу и 
те отоке пресушиле, па су многа само кроз подземне 


3 Језерске терасе су прибрежне језерске линије које по- 
стају ударном снагом језерских валова. О њихову постанку го- 
ворићемо доцније. 


a 


ле 


ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 39 


пећинске ходнике међусобно комуницирала. Ниво 
изолованих језера и даље је сплашњавао. Интере- 
сантно је да је то сплашњавање воде вршено скоро 
у свима језерима паралелно. Тако, на пример, у свима 
котлинама самосталних језера видимо да има исти 
број тераса, само те терасе ретко су исте висине, 
Има знакова да то сплашњавање није ишло ритми- 
чки, то јест да се језерска вода спустила на један 
ниво па се ту неко време задржала, па се поново 
спустила на још нижи ниво и ту се опет неко време 
задржала, итако даље. Сплашњавање језерске воде 
вршено је осцилирајући. Вода се језерска спуштала 
на један нижи ниво и ту је остајала неко извесно 
време. Ударном снагом својих валова, она је у 
прибрежним партијама усецала зарез или терасу. 
После извесног времена језерска вода се не спусти 
него се поново попне за неколико метара, потопи 
многа насеља и грађевине које су се налазиле на 
обали или на суву. Тераса остане неколико метара 
под водом. Ове подводне терасе, затим трагови на- 
сеља, темељи кућа и других зграда који се налазе 
испод воде, најбољи су знак за то да се ниво језера 
попео. Иза овога настаје поновно сплашњавање |е- 
зерског огледала, и оно се обично спусти ниже него 
што је и раније било, За ово овако сплашњавање 
језера у коме има и надолажења и узмицања |е- 
зерске воде, кажемо да се врши осцилирајући, а оно 
сплашњавање код кога вода опада на ниже нивое 
па се више никад не повраћа на више, називамо 
ритмичким опадањем. 

Ова колебања језерске воде била су најосет- 
љивија и најбоље су проучена на Острвском Језеру. 
Ко је путовао железницом од Солуна Битољу, могао 
је с островске железничке станице да види у језеру 
један кречњачки крш који у облику полуострва залази 
у језеро, и који је с копном везан једним седлом. 
На томе кршу има темеља и зидова од кућа, а на 
врху се види џамија с минаретом. Ту је до пре пе- 
десет и пет година било село које се звало Старо 
Острво. Оно је имало суву везу с копном. Око 


40 НОВА СРБИЈА 


1858 —1860 године почела је језерска вода надола- 
зити, потопила је малу преседлину, и од тога полу- 
острва постало је само мало острво. Сељаци су се 
разбегли и населили у Водену, Битољу и околним 
селима. Цео тај крш, осим врха на коме је џамија, 
био je под водом. Вода се била попела око 18 ме- 
тара изнад свог ранијег стања. Тако су поплављена 
многа села и многи путеви на обали Островског 
Језера, а многа острва у језеру била су покривена 
водом. Године 1899 тај је крш представљао полу- 
острво чији је врх, крш са џамијом, био 17 м. над 
водом, а 1910 из воде је вирио од њега само крш 
са џамијом. Као што се види, у Островском Језеру 
вода се извесно време диже па се онда спушта. 
Време које протекне између најнижег спуштања и 
највишег дизања је различито ; у главном, тај размак 
у времену износи 23 до 39 године. 

Овако ритамски и осцилирајући спуштала се 
вода свију македонских језера, осим Охридскога. 
Спуштајући се тако, вода језерска је на послетку 
изгубила отоке на површини, и језеро је престало 
да отиче. Она језера чија је котлина састављена од 
кречњачких стена, почела су на послетку да отичу 
кроз подземне пећине и ходнике, којих у кречњачким 
теренима увек има. На тај начин сва западно-ма- 
кедонска језера, изузев Охридско, престала су да 
отичу по површини, већ отичу подземно, кроз под- 
земне пукотине и пећинске ходнике. Таке подземне 
отоке имају Преспанско, Мало, Островско, Петрско 
и Врапничко Језеро, | 

Још више су исушена и спласнула она језера 
која су се налазила ближе Вардару. Од многобројних 
језера која су се некад налазила у котлинама кроз 
које данас Вардар пролази, остале су само мање 
мочвари и баре које се сада опажају на најнижим 
партијама тих котлина, нарочито у Пологу и Скоп- 
ској Котлини. Од некадашњих великих језера Јужне 
Македоније, остала су незнатна језера која су махом 
без отоке, и која све више добивају изглед мочвара. 
Без икакве отоке су Тузлу-Бол, Бешичко и А)ва- 


ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 41 


силско Језеро; Ржанско и Аматовско Језеро имају 
привремену отоку, а само Дојранско Језеро има 
нормалну отоку, која одилази у Ржанско и Аматовско 
Језеро. Ова језера немају ни подземних отока. Услед 
тога што не отичу никуд, у њима се врше велика 
водена испаравања. Многобројни минерални састојци 
који су се налазили у језерској води, и које доносе 
потоци и реке, почели су да се у већој мери та- 
ложе на дну и по окрајцима тих језера. Тако су 
најпре сталожене младе кречњачке стене. У садашње 
време у неким језерима се таложе соли (NaCl и MgCle). 
У најновије геолошко време, на обалама ових 
језера таложи се искључиво со. Со се таложила и 
за време Византије, јер Кантакузен спомиње слана 
језера у близини Солуна. Таложење слане коре нај- 
јаче је у Тузлу-Болу, Аџи-Ђолу и Аматовско-ар- 
жанском Језеру. Исто тако причају сељаци да у 
скопској Блатији, која представља последњи остатак 
негдашњег Скопског Језера, иза јутарње росе, на 
трави остане нека со која стоци много прија. 
Многобројни су били узроци који су утицали 
да се исуши велико Егејско Језеро и поједина мања 
језера. На првом месту утицало је то што се стро- 
поштала земаљска кора у његовим јужним партијама. 
Тим стропоштавањем отворен је јужни обод, Егеј- 
ског Језера и оно је отекло у Егејско Море. То је 
био први и главни узрок што је пропало Егејско 
Језеро. После тога сплашњавала су и исушивала се 
поједина одвојена језера. Ако проматрамо распоред 
тих језера, онда видимо да их највише има ‘у За: 
падној Македонији, мање у Југоисточној, а у сливу 
Вардара нема их никако. Исто тако опажа се да су 
се у Западној Македонији одржала само она језера 
која нису "у сливу Вардара. Ако пратимо геолошку 
историју Вардара, видећемо да су исушена сва она 
језера у која је ушла ма која притока Вардара. Према 
томе, један од главних узрока што су пропала многа 
самостална македонска језера био је Вардар, који 
се својим притокама засецао у оквире котлина у 
којима су била језера, залазио у котлине и исушивао 


49 НОВА СРБИЈА 


их. На који начин је то вршено, видећемо у једној 
од идућих глава. 

Поред овога, био је од важности и један други 
фактор, а то су промене у клими. Из земљине про- 
шлости знамо да се често јављао низ година које 
су богате кишом и снегом, а иза њих су се јављале 
године које су сушне. У првим годинама све реке 
имају више воде и све су дубље; језерска вода у 
таким годинама надолази, пење се, плави њиве, пу- 
теве и насеља, као што смо видели у Островском 
Језеру. За време сушних година вода опада, и ми 
налазимо под њом трагове негдашњег људског рада. 
То су та интересантна климска колебања, која се 
измењују од прилике сваке тридесет и три године. 

Ако идемо дубље у прошлост, ми налазимо 
трагове једног веома влажног и хладног доба које 
зовемо ледено доба. За време леденог доба клима 
у српским земљама била је влажна и хладна од при- 
лике као у данашњој Скандинавији. Тада су поје- 
дина македонска језера имала воде у изобиљу, и 
њихове котлине биле су испуњене водом. После 
тога наступило је сувље и топлије време, које траје 
све до данас. Немајући довољно притока, језерска 
се вода све више испаравала и спуштала, док се 
велика језера нису разбила у безброј мањих, или 
су се сасвим исушила. 


Егејско Језеро било је од великог утицаја на 
пластику Македоније и Старе Србије и по њен доц- 
нији развитак. Многобројни су трагови од овог је- 
зера сачувани у данашњој пластици Македоније и 
Старе Србије. Ко је био, на пример, у Скопљу и 
пео се на скопски град, видео је на југу с оне стране 
Вардара планину Водно. Ако се посматрају северне 
падине те планине, видеће се да оне не падајуу 
облику одсека или у облику једне нагнуте плоштине, 
већ се опажа да су те падине рашчлањене на више 
равнијих подова и мањих одсека који падају према 
Скопљу и према долини Вардара. Због тих подова, 
цела северна падина Водна има изглед огромних 


ЈУ 5... 
4 н 


ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 


степеница, у којима су поједини ступњеви високи 
до близу стотине метара. Са града се може набро- 
јати око двадесет таких подова, од којих су многи 
прокинути и испресецани јаругама и долиницама 
мањих потока. Кад бисмо измерили висину тих поједи- 
них подова, онда бисмо видели да се сви ти подови, 
по својој висини, могу груписати у две а можда и 
у три висинске целине. Највиши подови представљају 
комаде једне терасе која се диже око 460 метара 
изнад долине Вардара, а изнад морске површине за 
750 м. То је најшира и најпространија тераса, која 
је у највећој мери обрађена. Испод ње се види нижа, 
знатно ужа тераса, која је много више искидана, а 
у мањој мери обрађена. Та је тераса висока 640 до 
670 метара. Испод њих се види још једна много 
равнија и нижа тераса, чија се равнина пружа од 
села Водна до долине Вардара, према којој се она 
ломи и спушта једним врло стрмим одсеком. Сличне 
прилике се виде и у Врањи, нарочито на падинама 
планине Крстиловице, на којима се види седам таких 
подова, све један поврх другог. Највиши и најпро- 
странији подови зову се Ћошка. Ове терасе се виде 
у свима котлинама Старе Србије и Македоније, од 
Грделичке Клисуре до Тесалије. Те терасе су махом 
састављене од финијег песка и глине, а посуте су 
често шљунком, и зато су згодне за земљорадњу 
и насељене су. Ако пратимо распрострањење поје- 
диних тераса, видећемо да се највише терасе не за- 
државају у котлинама, већ излазе из њих па се јав- 
љају у суседним котлинама, из којих опет излазе 
па се увлаче у поједине клисуре, у којима изгледају 
као неки висећи подови, кроз њих се пробијају и 
јављају у трећој котлини, и иду тако по целој земљи. 
Због ових тераса падине појединих котлина и до- 
лина не падају онако стрменито и не изгледају као 
стеновити зидови, већ се спуштају ступњевито и 
махом су обрађене. Такав изглед падинама поједи- 
них долина и котлина дало је Егејско Језеро. Ње- 
гово се дно некада пело до највиших тераса. Таласи 
језера ударали су на ту обалу, засецали се на њој, 


44 НОВА СРБИЈА 


------- 


правили усеке и подове на њој, и таложили на њима 
језерски муљ, песак и шљунак. Пошто се језеро 
спуштало све ниже, оно је и на нижим својим ста- 
њима својом ударном снагом стварало терасе, и зато 
на свакој падини има их у већем броју. 

У вези са оваком историјом Егејског Језера 
развили су се облици великих клисура на Балкан- 
ском Полуострву, нарочито у Старој Србији и Ма- 
кедонији. Ко је путовао кроз једну од тих клисура, 
на пример кроз Грделичку, Качаничку или низ Вар- 
дар, и ако је пазио на облик ових клисура, он је 
могао видети ово. Стране тих долина дижу се од 
реке најпре стрменито; та стрменитост прелази кат- 
кад у праве стеновите одсеке, и долинске падине 
имају изглед окомитих зидова. Кад се испнемо на 
први одсек, онда обично видимо да се с обе стране 
долине, горе поврх осека низ реку, пружају подови 
који су исто тако са страна затворени стрменитим 
падинама. Кад се попнемо и на ове падине, на њима 
опет налазимо подове који иду у правцу реке и 
који су опет затворени падинама. Пењући се тако 
од реке уз падине њене долине ми налазимо више 
оваквих подова. Ако загледамо у дна ових подова, 
видећемо, већином, да они нису састављени од истог 
материјала од кога су састављени стеновити одсеци 
који затварају корито данашње реке, већ од песка, 
глине и облутка. По овоме песку и глинама наука 
одређује шта су то подови, да ли су то остатци од 
дна неке речне долине или од језероузине. 

Кад се овакве клисуре посматрају с већих ви- 
сина, изгледају као долине које се све више сужавају 
и у којима поједине терасе изгледају као уметнуте 
долине. Ове терасе и подови су од великог значаја 
за живот у овим клисурама, и за њихову проход- 
ност. Дна данашњих долина могу да имају и својих 
проширења која би се могла обрађивати и на којима 
би се човек могао населити. Али су таква места 
махом заклоњена од сунца, и по већи део дана 
налазе се у сенци, а од речне воде која се у реци 
обара преко брзака и слапова, диже се пара која 


м 


ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 


ои 
. 


ова места чини влажним, зими језовито студеним и 
веома незгодним за живот. Ако у клисури нема про- 
странијих проширења која су дуже и јаче освет- 
љена, насеља избегавају оваква долинска гротла и 
пењу се на терасе, које су за земљорадњу згодније, 
које су сунчаније, сувље, светлије и за људски живот 
повољније. Таква места у клисурама која су јаче 
изнесена према сунцу и заклоњена од ветра, често 
представљају места необично благе климе, и места 
веома згодна за лечилишта. Примитивни кириџијски 
саобраћај који је све до најновијег времена владао 
у овим областима, и који је на расположењу имао 
сасвим примитивна техничка средства, обично није 
могао да се врши поред реке, већ се пео на такве 
подове и терасе и ишао је дуж њих. 

Типови ових долина најбоље се могу видети 
ако се од Св. Илије (Елес Хана) у Качаничкој Кли- 
сури попнемо према селу Блацима. Таквог су типа, 
у главном, све Вардареве клисуре од Скопља до Со- 
луна. Ове су клисуре постале на овај начин. Оне су 
у старија геолошка времена, и то у времена пре 
него је постало Егејско Језеро, биле мања сува 
улегнућа, од којих су кроз неке могле тећи и реке. 
Већина тих улегнућа постала су спуштањем земљи- 
шта дуж већих пукотина у кори земаљској. Кад је 
постало Егејско Језеро, и кад се његово огледало 
попело до висине тих улегнућа, оно се улило у њих, 
у некима се попело до велике висине, и оне су представ- 
љале језероузине, а у другима је било плитко, и 
језерска се вода дуж њих преливала из котлине у 
котлину. Језерска вода ударала је у брегове тих 
долина, подгризала је њихове падине, стварала је 
терасе и урезе, и на тај начин их је проширивала. 
Како је у језерима сплашњавала вода, сплашњавала 
је и у њиховим отокама и језероузинама. Дно старе 
отоке остало је горе у висини, и језерска вода је 
доле у низини поново ширила дно језероузине и 
поново је створила на свом дну терасу и зарез на 
својим падинама. Ова долина је била ужа од оне 
исушене, била је управо усечена у њој, и изгледала 


НОВА СРБИЈА 


је као да ју је неко уметнуо у старију долину. Тако 
се сплашњавањем језерског огледала све више спу- 
штало дно језероузине, долина јој је бивала све 
ужа, а све више некадашњих долинских подова оста- 
јало је у висинама. На послетку је пресушила је- 
зероузина и место ње се јавила река. Она је у по- 
следње дно језероузине усекла своје корито, које 
се све више удубљивало и усецало, док долина није 
добила свој клисурасти облик са стрмим стеновитим 
падинама, и дубоким и уским долинским дном. 

Поред ових усека и тераса, од старог Егејског 
Језера остале су многе заравни, које се дижу изнад 
данашњих речних долина по неколике стотине ме: 
тара, и које су махом отворене у свим правцима. 
Све такве заравни које се налазе на висинама испод 
800 м. представљају остатке негдашњег језерског 
дна. Обично су састављене од млађих мекших стена, 
и посуте су песком и шљунком. Од тих површи 
најважније су ове. 

Између Грделичке Клисуре и Егејског Мора 
има у главном две такве површи. Једна, виша, ра- 
спрострањена је изван и изнад котлина, и њена горња 
ивица допире до висине око 800 м. Особито је про- 
страна и типски развијена око Вардара, од Солунске 
Кампање до Качаничке и Грделичке Клисуре. У њој 
су усечене све клисуре Вардара, На ивицама је раз- 
новрсно разграната и нарочито се дубоко увлачи у 
долине. Потпуно се слаже с распрострањењем Еге]- 


ског Језера за време његових највиших стања воде; 


осим највише егејске терасе, која је горња ивица 
ове површи, на њој се као вијугави одсек види на 
више места и језерска тераса од 670—690 м. 
Испод ове има нижа површ, развијена погла- 
вито на ободу језерских котлина, често и на ниским 
пречагама између котлина; последње је врсте равна, 
пространа површ између Аксијског, Мигдонијског и 
Стримонског Језера, затим уравњено земљиште из- 
међу Трипољане и Лариске Котлине, чија површина 


сече набране мермере. Нижа површ се потпуно слаже - 


са распрострањењем Егејског Језера ниских стања 


Џ 


ЈЕ Ре у | 1 и . 
т ر‎ ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 47 


или са распрострањењем појединих котлинских је- 
зера, зато се на њој виде овде онде одсеци или 
обале тих језерских стања. 

Ове све површи су језерског порекла и оне су 
плиоцене старости. Заузимају знатне делове Бал- 
канског Полуострва, и досада су утврђене и испи- 
тане поглавито у областима Егејског и Панонског 
Језера. На северу од Грделичке Клисуре јавља се 
пространо уравњено земљиште, с висином око 750 
м., и слаже се с распрострањењем Панонског Језера 
плиоцене старости. Већи део Северне и Средње Ср- 
бије припада овој или нижој површи, нарочито цела 
Шумадија, и одавде се она прстасто увлачи у све 
главније долине. Засечена је у најразноврснијим ста- 
рим стенама, и ретко су на њој очувани језерски 
седименти. Исте врсте је површ која је развијена 
у Северној Босни, и нарочито у Северној Бугарској 
од Дунава до Балкана, где се такође прстасто увлачи 
уз балканске долине. Може се пратити кроз целу 
Влашку испод Јужних Карпата, у које се уз долине 
прстасто увлачи, а јавља се и у унутарњим карпат- 
ским басенима. 

Таких површи има у Метохији, око Дрима и 
Скадарског Блата, у доњој Херцеговини и Далма- 
цији. Скадарска површ је вероватно маринског по- 
рекла, јер је доказано да је та област у плиоцену 
била потопљена морем. 

Језерске су површи јако распрострте на Бал- 
канском Полуострву, и имају велики значај за бал- 
канску морфологију. 


2. Рад текућих вода. 


У овом одељку ћемо изнети кратак прегледо 
томе како су постале и како су се развиле речне 
долине у Македонији и Старој Србији. При обради 
тога питања држаћемо се овог реда. Најпре ћемо 
изнети опште хидрографске прилике у Македонији 
и Старој Србији, па ћемо прећи на опште особине 
њихових долина. Затим ћемо прећи на ствари које 


48 НОВА СРВИЈА 


ee ET 


cy специалне и карактеристичне за поједине реке 
и њихове долине. И на послетку ћемо изнети геолошку 
историју појединих долина, којом ћемо објаснити 
како су оне постале. Почећемо дакле од особина 
које се најпре виде и које су најинтересантније. 
Мислим да је овај начин излагања ових питања 
најзгоднији. А згодан ће бити нарочито сада, после 
ратова у којима су огромне масе нашег народа 
прошле кроз ове земље и упознале их у целини. 
Други део нашег народа, пратећи војна кретања, 
имао је непрестано географску карту пред очима, 
и тако су општа географска знања у нашем народу 
сада знатно проширена. Многим нашим бистријим 
војницима десило се оно што се дешавало многим 
путницима који су пропутовали велике области : они 
почињу географски проматрати. Чести су сада слу- 
чајеви да и нестручна лица траже објашњења о ин- 
тересантним географским појавама које су запазила 
на својим војним походима. Због тога ћемо ми по- 
чети с приказивањем оних појава које су највише 
уочљиве и које су најинтересантније. 


а) Речни и морски сливови. 


Реке Македоније и Старе Србије образују три 
морска и више речних сливова. Међу морским сли- 
вовима најважнији је слив Егејског Мора, који је 
велик 48.311 км.? и коме припада највећи део Ma- 
кедоније и Старе Србије. Главна река у сливу Егеј- 
ског Мора је Вардар, чији слив је велик 27.925 км.“, 
и који представља најважнију реку у унутрашњости 
целог Полуострва. Слив Црног Мора у Старој Ср- 
бији велик је 13.698 км.” У њему је највећи слив 
реке Мораве, која са својом површином од 8552 км.“ 
представља скоро две трећине целог црноморског 
слива. Све реке јадранског морског слива припадају 
сливу реке Дрима, који се дели на слив Белог 
Дрима (4.271 км.?) и на слив Црног Дрима (3.367 
км). Поред ових остаје нам површина од 5.059 км.?, 


ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 49 


коју сачињавају сливови појединих понорница и 
области без отока. 
Развође између Егејског и Јадранског Мора има 
карактер нормалног развођа, јер се држи планин- 
ског венца који иде од Нередске. Планине, на Пе- 
ристер, Биглу, Пострањску Планину, Бистру и Шар- 
планину. Развође између егејског и црно-морског 
слива држи се у главном венца Шара—Црна Гора 
(Карадаг)—Рујан. Долином Лепенца област егејског 
слива прелази преко тога венца, улази у котлину Ко- 
сова Поља, и ту, место нормалног развођа, настаје 
повија, развође у котлини. Сличан облик има раз- 
вође на прешевској преседлини. Све реке Западне 
Македоније, изузевши области без отока (сливове 
језера Сариђола, Мале и Велике Преспе), затим уске 
области дримског слива, припадају сливу реке Вар- 
дара и Бистрице. Главне притоке Вардара у Западној 
Македонији су: Треска, Маркова Река, Бабуна, Црна 
Река, Кара Азмак. То су уједно и главне десне при- 
токе Вардара. Леве притоке Вардара су: Лепенац, 
Пчиња са Кривом, Брегалница са Злетовском Реком 
и Кривом Лакавицом. Обичним разматрањем на карти 
види се да је слив Вардара нарочито простран у 
Западној Македонији. На левој страни Вардара ње- 
гов слив је простран само у Скопској Старој Србији 
и Северо-источној Македонији, где сливовима Пчиње 
и Брегалнице достиже у правцу према исгоку нај- 
шире своје димензије. Међутим у јужном делу своје 
леве обале, Вардар знатно губи у величини свога 
слива, зато што се слив Струме, долином, реке Стру- 
мице, дубоко увлачи према западу и допире у непо- 
средну близину Вардарске Долине. Због тих прилика, 
Вардар на својој левој страни, од ушћа Брегалнице 
према југу, нема ниједне веће притоке. Кад се ове 
прилике посматрају с морфолошко-геолошке тачке 
гледишта, онда се може рећи да је Вардар успео да 
прошири свој слив свуда где се нису осећали нови 
утицаји који су настали постанком северног дела. 
Егејског Мора. Пошто и Струмица припада сливу 
Егејског Мора, она је могла не само да се одржи 


НОВА ФРБИЈА 1 


50 НОВА СРБИЈА 


пред регресивном ерозијом Вардара, него чак је 
успевала и да местимице води с њим успешну борбу. 
Због таквих прилика, развође између Вардара и 
Струме представља веома извијугану криву линију 
која наличи на двоструко латинско слово 5. Раз- 
вође између Вардара и Струме иде најпре планин- 
ским венцем Осоговија-Малеш, где се слив Вардара 
примиче долини Струме на одстојање од 15 до 20 км. 
Вододелница, која је до јужних огранака Малеша 
ишла у правцу север-југ, одједном се повија у 
правац |угоисток-северозапал, држи се неко време 
Пљачкавице, па од ње скреће поново југу и држи 
се у главном средокраће између Штипа и Радовишта. 
Одатле вододелница окреће поново на исток, јер 
Вардарева притока Крива Лакавица успева да се 
дубоко увуче у област Струме. На западу од вароши 
"Струмице вододелница се држи повијарца Плауш 
планине и иде у главном паралелно с долином Вар- 
дара. Код вароши Струмице река Струма успева да 
се једним својим краком примакне врло близу доу 
долину Вардара, и ту се вододелница примиче до- 
лини Вардара на одстојање од 10 до 15 км. 


6) Неколико интересантних појава у речним 
долинама. | 


Велике старосрбијанске и македонске реке од- 
ликују се тиме што многе од њих постају у про- 
страним котлинама које су некада биле испуњене 
језерима. Тако, на пример, Вардар. постаје у полош- 
кој Котлини, Бели Дрим постаје и развија се у Ме- 
тохији, највећи део Солунске Бистрице развија сеу 
котлини некадашњег Елимејског Језера, а Црни Дрим 
постаје у Охридском Језеру. У овоме и у многим 
појавама виде се везе између негдашњих и данаш- 
њих језера и речних долина. 

Друга општа појава је та што велика већина 
главних река тече у меридијанском правцу, и тоу 
правцу север—југ, северозапад-југоисток, и обратно. 
Такав правац у главном имају ове реке: Вардар, 


ik TOE, р ! 
ынаны ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА | 51 


Црни Дрим, Струма, Места, Бистрица, Галик, Мо- 
рава и многе њихове притоке. Од важности је да 
се истакне и то да ове реке не теку у истоме смеру 
и ако су истога правца. Већина река тече у правцу, 
од севера на југ или од северозапада на југоисток, 
али их има доста које теку и у обратном правцу 
то јест у правцу од југа на север и од југозапада 
на североисток. У томе се разликују реке Македо- 
није и Старе Србије од река многих суседних 06- 
ласти, нарочито Србије, Босне, Арбаније, у којима 
скоро све долине имају махом исти правац и све 
реке теку скоро у истом смеру. С том разликом у 
вези је и ова. У последњим областима правац речних 
долина упућен је у правцу пада појединих висинских 
целина; реке Србије, Босне, Северне Бугарске и 
Арбаније теку у правцу пада планина, а главна раз- 
вођа држе се највиших планинских венаца који се 
налазе у њиховој позадини. У Македонији и Ста- 
рој Србији планине ретко образују велике планин- 
ске венце, већ врло често представљају изоловане 
висинске целине, и због тога нису могле бити од 
таког утицаја на правац речних долина. Овде су 
обично велика тектонска улегнућа и тектонске ни- 
зинске линије представљале области у којима су се 
скупљале воде малих река и образовале се веће 
реке. Оне су често образовале и првобитну речну 
базу одакле су реке уназад померале своја корита, 
засецале се у планине и планинске пречаге између 
појединих котлина. То померање речних долина у 
назад ишло је често тако далеко да су каткад би- 
вале пресечене највише планине, а река је својим 
репом досегла у суседну котлину, у којој је све 
реке похватала и припојила их у се. Првобитно, 
река је била дакле присиљена да се држи правца 
великих тектонских улегнућа, којима је она могла 
најбрже и најлакше постићи главни циљ живота сваке 
поједине реке, то јест наћи свој излаз на морску 
обалу. Пошто су велике низинске линије предести- 
ниране великим раседима, који су махом ишли у ме- 
ридијанском правцу, разумљиво нам је зашто већина 


4% 


52 НОВА СРБИЛА 


= 


речних долина у Западној и Средњој Македонији 
имају меридијански правац. Речне долине су поја- 
чале и олакшале проходност тектонских низинских 
линија и тиме знатно допринеле томе што су ове 
области нарочито проходне у меридијанском правцу. 
Трећу важну особину чини сам облик речних 
долина, затим јачина и начин тока и рада речне 
воде. Велика већина река Македоније и Старе Ср- 
бије имају комйозишне или сасшављене долине. 
Оне су састављене од низа котлинастих проширења 
која су међусобно везана долинским теснацима и 
клисурама. Овај облик речних долина условљен је 
нарочитим морфолошким развићем ових области, а 
на првом месту тим што су реке имале да се раз- 
вијају у областима чије су основне пластичке црте 
већ биле израђене, што су се дакле развијале у 
наслеђеној пластици, која се, као што смо раније 
истакли, одликовала изолованим пространим котли- 
нама, које су биле постале дуж изукрштаних линија 
од раседа. Пошто је река имала готове низинске 
линије дуж којих је израђивала своје корито, и њен 
се главни морфолошки рад састојао у томе да по- 
веже изолована котлинаста удубљења, да просече 
између њих пречаге и створи клисурасте долине. 


Ко је посматрао једну већу македонску реку 
у целини, могао је опазити да често у њезину до- 
њем току сретамо уске, клисурасте долине, које 
су пуне брзака и слапова, и због тога оне нису ни 
у најдоњем делу свог тока згодне за пловидбу. 
Исто тако, често у горњем току тих река нађу се про- 
страна корита у којима реке теку споро и млитаво, 
правећи безброј завоја (меандера) и стварајући при- 
времена језера, сталне мочари и баруштине. Најин- 
тересантније је то што се таке разлике врло често 
опажају у једној истој реци и што се чак могу и више 
пута да понове у једној истој речној долини. Скоро се 
може рећи да река ове особине промени онолико пута 
кроз колико котлина и клисура прође у своме току. 
Јер готово у свакој већој котлини јаве се у већој 
мери особине доњег тока, а у свакој клисури осо- 
бине горњег тока. Те су појаве важне дакле због 


Аре ра а 


ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА | 53 


тога што оне особине које смо навикли да гледамо 
у доњем току река налазимо у горњем, и обратно. 

С овим у вези су и оне интересантне везе из- 
међу главних река и њихових притока. Долине мно- 
гих, нарочито Вардарских притока, улазе у долину 
своје главне реке великим одсецима преко којих се 
речна вода обара у облику слапова и водопада. 
Долина главне реке често је превише дубока према 
долинама њених притока, које су према њој остале 
као висећи. 

Све ове појаве могу се објаснити комплико- 
ваном историјом и ненормалним развићем појединих 
речних система, и још недовољно израђеним речним 
долинама. Ниједна већа македонска река не пред- 
ставља једну морфолошку целину. Оне се ни у својој 
геолошкој прошлости нису развијале као једна це- 
лина. Првобитно није постојала једна река, већ више 
река. од којих се свака развијала у почетку као 
засебна целина или као део једног другог реч- 
ног слива. Као таква, свака је имала своје наро- 
чите доње ерозионе базе, које су у већини пред- 
стављала огледала разних, махом изолованих језера. 
Постанком горњег дела Егејског Мора настала је 
живља ерозија, већина река упућена је у правцу 
према југу, према Егејском Мору, многе изоловане 
језерске котлине које су представљале доње базе 
старих река отворене су, њихову воду и цео слив 
наследила је и увукла у се нова река. Индивиду- 
алне особине тих првобитних река наследиле су и 
нове реке, и тако су постале разлике у новој реци. 
Те разлике у долинама појединих река нису се 
све до сада могле одстранити, ни услед тога што 
многи локални и регионални тектонски покрети који 
су се вршили у доцнија геолошка времена знатно 
умножавају и појачавају те разлике. Њима се могу 
објаснити и онаке везе између неких главних река 
и њихових притока, нарочито у сливу Вардара. 
Услед нарочитих ' тектонских покрета на ушћу и у 
доњем току Вардара, последњи је тако јако удубио 
своје корито да су ушћа његових притока које су 


54 НОВА СРБИЈА 


раније биле у нивоу Вардарске Долине, остала ви- 
сећи. Тим су настали слапови које на свом ушћу 
праве многе притоке Вардара. Многе притоке теже 
да ниво свог корита спусте до нивоа Вардара; то 
подешавање почне се најпре вршити на самоме 
ушћу, где притоке најпре и приме остале особине 
Вардара; од Вардарева ушћа те особине постепено 
се почну ширити уз корито притоке. На тај начин 
и слапови померају своје место уз корито притоке, 
при чему многи, путујући тако уз корито, за дуго 
остану у целости а многи се разбију у безброј ма- 
њих слапова, који могу бити у близини, и онда обра- 
зују степеничасте слапове, или се могу међусобно 
удаљавати, и онда место једног слапа добивамо више 
слапова у једној речној долини. 

У рекама Македоније и Старе Србије сретамо 
каткад појаве које изгледају нелогичне и необјаш- 
њиве, и које због тога што су ретке, и што се не 
подударају с приликама у нормалним речним до- 
линама, сматрају се као природни куриозитети. Као 
такве сматрају се многобројне йовше на развођима 
појединих морских и речних сливова, многобројне 
чудновате окуке у речним долинама, случајеви би- 
фуркаци/а, и многе друге геоморфолошке појаве. 
У нормалним приликама, главна развођа су махом 
везана за поједине висинске целине, држе се махом 
главног повијарца кога планинског венца и гребена. 
И зато су ретке и необичне појаве кад се нађу раз- 
вођа у долинама, на преседлинама или у котлинама. 
Така развођа зовемо йовијама. У Старој Србији 
имамо две повије, које су од великог значаја за 
саобраћај и природне везе између суседних обла- 
сти. То су прешевска и косовска повија, на развођу 
између Вардара и Мораве; на првој је вододелница 
између Моравице и Пчиње, а на другој између Не- 
родимке, односно Лепенца, и Ситнице. Обе повије 
су од нарочита значаја за саобраћај, јер се преко 
њих из једног речног система прелази у други без 
већих теренских тешкоћа. На повијама су честе по- 
јаве бифуркације; то су случајеви у којима се вода 


Kalen 
А 


ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 


и 


једне реке рачва у два крака, од којих један идеу 
реку једног речног система, а други у реку другог 
система. Повије настају махом на тај начин што су се 
садашње реке развијале и у назад померале дуж 
једне старије низинске линије, или што су обе зашле 
у долину једне друге реке и поделиле је међу собом, 
или на послетку на тај начин што је једна река по- 
мерила у назад своје корито, пресекла првобитно 
развође и ушла у долину друге реке. 

Посматрањем правца долина појединих маке- 
донских река, нарочито Вардаревих притока, опажа 
се да те реке чине често чудновата скретања из 
свог првобитног тока, тако да често у другом 
делу свога тока почну тећи у обратном правцу. 
У таким приликама реке праве оне чудновате окуке 
у правцу својих долина, чија се појава обично не 
подудара с висинским и теренским приликама. У Ма- 
кедонији честе су реке које у горњем делу свог 
тока теку у меридијанском правцу, држећи се правца 
тектонских низинских линија. Али оне одједанпут 
напуштају овај правац, скрећу на десно или на лево, 
често потпуно попречно на првобитни правац, и теку 
клисуром која сече велике планинске целине. Код 
оваких окука најчудноватије је то што се види да 
се првобитна низинска линија дуж које је река текла 
и даље у истом правцу и под истим приликама про- 
дужује, па се река ипак не држи те линије, већ скреће 
на десно или на лево, па се засеца у велике планине. 
Исто тако чудни су и они случајеви где река тече 
поред једне старије речне долине или поред какве 
друге низинске линије, па се ипак не држи готове 
и израђене долине, већ се засеца у планине и чврсте 
стене, у којима је морала много снаге потрошити 
док је издубила своју уску, кршевиту и ступњевиту 
долину. 

Све ове појаве представљају важне проблеме у 
морфологији данашњих речних долина. Неки од тих 
проблема постали су, бар у извесној мери, јасни из 
досадашњих наших излагања. Остале појаве биће 
јасне из следећих излагања, у којима ће бити у 


56 НОВА СРБИЈА 


кратким цртама представљени постанак и развиће нај- 
важнијих речних долина. 


в) Историја развитка речних долина. 
а) Трагови најстаријих речних долина. 


На основу данашњих морфолошких елемената, 
тешко је створити слику о оној пластици какву је 
имала родопска маса пре но што је разорена тек- 
тонским процесима и пре но што .су у њој постале 
котлине. Мебу данашњим морфолошким облицима, 
мало их је за које се може рећи да потичу из вре- 
мена пре постанка котлина. Чини се да се то може 
с већом сигурношћу рећи једино за неке високе 
преседлине које се јављају између појединих кот- 
лина, и за високе долинске подове изнад неких кли- 
сура. Њиховим детаљним испитивањем, професор 
Цвијић је утврдио да те преседлине и долински 
подови представљају комаде речних долина које су 


егзистирале у времену пре образовања котлина, и 


које су процесом раседања и стварања котлина биле 
искидане и уништене. Ти остатци од упропашћених 
речних долина веома су пространи, у попречном 
профилу показују ону симетрију коју имају све нор- 
малне речне долине, и на послетку на неким је нађен 
стари речни шљунак, а на неким наизменично речни 
и језерски. Тиме је њихово порехло несумњиво утвр- 
ђено. За котлине које су постале раседањем коре 
земаљске у свима језицима узет је немачки назив 
грабен; ове речне долине које су старије од кот- 
лина назване су преграбенским долинама, пошто су 
постојале пре но што су постале котлине. 

Трагова од преграбенских долина имамо две 
врсте. Једни представљају високе преседлине између 
појединих котлина, које се дижу високо изнад нај- 
вишег стања Егејског Језера. Знатан део преседлина 
које се налазе на висинама изнад 800 м. представ- 
љају остатке од преграбенских речних долина. У њих, 
од кад су уништене, није никад улазила речна ни 
језерска вода, Оне представљају умртвљену долинску 


- ж; 


я = == 


N ` ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 57 


——_—_——_———————ы——щ————_—__——————————_о 


парчад, остатке од искомаданих речних долина који 
су остали на свом првобитном положају, док су 
други њихови делови процесом раседања били 
откинути и за неколике хиљаде метара спуштени у 
дубину, где се, покривени великим масама језер- 
ског и речног шљунка, сада крију дубоко испод 
дна котлина. Као најдубљи усеци у планинским пре- 
чагама између појединих котлина, они су од увек 
били од највећег значаја за саобраћај, и били су 
од великог утицаја на положај и развиће неких ва- 
роши. Као најтипичнији представници таких прегра- 
бенских долина су ове преседлине: Ђават између 
Пелагоније и Преспанског Језера, Присат између 
прилепске котлине и Вардарских жупа Бабуне, Хаса 
и Клепе, Плетвар између прилепске и рајачко-тик- 
вешке котлине, Превтис између корчанске и пре- 
спанске котлине и буковска преседлина између пре- 
спанске и охридске котлине. Таватска преседлина 
пружа се од битољске котлине до Ресна, састављена 
је од три разне партије, од којих је највиша она 
код села Магарева где је широка 1 до 1'2 кило- 
метар. Чини се да она представља остатак од једне 
долине, која је ишла далеко на југ до данашње 
солунске равнице. Као даљни њени трагови можда 
могу се сматрати преседлине Кизли-Дервент, између 
битољске котлине и Островског Језера и Мухарем- 
ска удолина између Островског Језера и Солунске 
Равнице. Последње две биле су доцније претворене 
у језероузине, па су ударном снагом језерских та- 
ласа и таложењем језерских седимената биле знатно. 
деформисане Ипак се њихов првобитни долински 
карактер знатно очувао. Плетвар и Присад пред- 
стављају комаде од првобитног корита Плетварске 
и Прилепске Реке, које су пре развића Вардарске 
Долине из горњих области река Бабуне и Рајца 
текле у правцу данашње прилепске котлине. Њи- 
хови трагови виде се и данас као зарези и подови 
који се у продужењу плетварске и присадске пре- 
седлине виде на ивицама и по странама прилепске 
котлине. Ове реке су пропале у борби с Вардаревим 


58 ; НОВА СРБИЈА 


притокама Бабуном и Рајцем, које cy помериле своја 
корита у назад, зашле у изворну област Прилепске 
и Плетварске Реке, отеле им многобројне извореи 
воду, и тако их обезглавиле, услед чега су оне за- 
кржљавиле, слично као што човечј> тело почне 
да кржљави и вене кад му се одузме много крви. 
О овој интересантној борби која се у дилувиуму 
развила између Вардарских притока и других ма- 
кедонских река, о разним облицима те борбеио 
њеним главним узроцима, говорићемо опширније кад 
будемо говорили о геолошкој историји Вардара. 

Другу групу преграбенских долина чине оне 
долине које су биле тако ниске да је при највишим 


језерским стањима у њих ушла језерска вода, и. 


које су дуго времена представљале |езероузинс. 
У неким од њих, пошто се оцедило језеро, развиле 
су се реке, чије долине данас представљају дубоке 
и тесне клисуре, чији је облик и начин постанка пред- 
стављао један од оних научних географских проблема 
о којима се много дискутовало, о којима постоји 
много теорија и хипотеза, и које су објашњене тек 
оваквим детаљним студијама какве је проф Цвијић 
вршио на Балканском Полуострву. Дно таквих ста- 
рих долина сачувано је у облику већих и мањих 
комада, покривених наизменичним слојевима језер- 
ског песка и речног шљунка, који се констатују ви- 
соко изнад дна данашњих клисура, и који праћени 
и испитивани на великим даљинама, дају слику про- 
страних, благо нагнутих речних долина. Такве речне 
долине обично су шире и пространије од оних ста- 
рих речних долина које нису никако биле претво- 
рене у језероузине. Такви су комади старих долина 
онај изнад села Караџалара, између еордејске и 
елимејске котлине, Кизли- Дервент, између битољске 
котлине и Островског Језера, затим мухаремска и 
владовско-воденска удољина. 

Оваку и слично компликовану историју и пла- 
стику имају све веће и дубље клисуре Балканског 
Полуострва. Њихово првобитно порекло може бити 
различито, али је за њихов данашњи облик на]важ- 


АТТА ТЫ ПИ У 
ЗТ У 


о иу" a? 64" Maver . Р 


ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА | 59 


нијето што су све у извесна геолошка времена пред- 


стављале језероузине, и што су им више партије из- 
рађене ударањем језерских таласа. Таквог порекла 
скоро су све веће клисуре Балканског Полуострва, 
између којих су најпознатије и најбоље испитане: 
Ђердап на Дунаву, Качаничка Клисура, Грделичка 
Клисура, затим многобројне мање клисуре у долини 
Мораве, Вардара, у рекама Јужне Македоније и Те- 
салије. 


8) Постанак Вардара и његова речног слива. 


Вардарска долина састављена је од низа про- 
страних котлина, које су међусобно везане тесним и 
дубоким клисурама. Вардар извире испод Шаре, у 
селу Врутоку, па протиче кроз котлину Полог, која 
је дуга 45 до 50 километара. Од извора до клисуре 
Дервена тече у правцу са југозапада на североисток. 
У клисури Дервену прави оштру окуку и савија нај- 
пре у правац северозапад-југоисток, затим у правац 
запад-исток, и поново у правац северозапад-југо- 
исток, и север-југ. Последња два правца, с мањим 
изменама, остају све до његова морског ушћа. Кли- 
сура Дервен, која раставља полошку од Скопске 
котлине, дуга је 17—20 км. Од ушћа Треске до Кат- 
лановског Блата тече кроз скопску котлину. Од ушћа 
Пчиње до Башина Сел: настаје Таорска Клисура, 
дуга 4 до5 км. Од Велешке Клисуре до Демир Ка- 
пије Вардар протиче лроз котлину Тиквеш, која је 
дуга око 50, а широка око 40 км. Демир Капија је 
највећа Вардарска клисура. Од демир-капијске до 
струмичке железничке станице дуга је око 19 км, 
а саставља тиквешку и ђевђелијско-бојмијску кот- 
лину. Последња котлина широка је 5 доб км., а ду- 
гачка око 30. Има изглед проширене речне до- 
лине. Између ње и Солунске Кампање Вардар про- 
лази кроз Цигањску Клисуру, која је дуга 10 км., 
а дубока 100 до 150 м. Као што се види, долина Вар- 
дара састављена је од пет великих котлина, исто 
толиког броја већих клисура, и од знатног броја 


60 НОВА СРБИЈА 


мањих долинских проширења клисурастих усека, из- 
мећу којих Вардар прави многобројне окуке и завоје. 
За истсрију Вардара од највеће важности је 
да се истакне то да су све ове котлине у разна 
геолошка времена биле испуњене језерима. Та језера 
су првобитно представљала делове Егејског Језера. 
Доцније су она претворена у самосталне језерске 
басене. Да ли су ти басени били међусобно везани 
језероузинама и отокама, као што су били многи 
у Јужној Македонији, није довољно јасно. Вардар 
се почео развијати тек кад је велико Егејско Језеро 
разбијено у мање басене. Видели смо да је у да- 
нашњем доњем сливу Вардара било развијено Аксиј- 
ско Језеро, које се последње издвојило од оста- 
лих делова Егејског Језера, и које је захватало да- 
нашњи Солунски Залив и Солунску Кампању и пру- 
жало се на север до данашњег Аржанског Језера и 
Цигањске Клисуре. Најдаље се одржало у вези са 
Стримонским (струмичким) и мигдонајским (ајвасил- 
ско-бешичним) Језером. Везе су прекинуте услед 
сплашњавања воде у сва три језера. Кад је огледало 
Аксијског Језера спало до данашње надморске ви- 
сине од 250 м., оно је почело постајати самостално 
језеро. О старости Аксијског Језера зна се то да је 
оно постајало за време леденог доба и после њега. 
Дакле постајало је у време када се први пут јав- 
љају на земаљској површини трагови људског жи- 
вота. Први људи јавили су се дакле на земљи када 
није било Вардарске Долине оваке каква је данас. 
Аксијско Језеро не би могло опстати да је његов 
оквир према Егејском Мору био овако отворен као 
што је отворена данашња Солунска Кампања према 
Солунском Заливу. Јужни оквир Аксијског Језера, 
који се јамачно и раније почео спуштати, спустио 
се потпуно и ишчезао после дилувиума. Кад се спу- 
стио тај оквир, Аксијско Језеро је отекло. Али се 
доцније Егејско Море излило по данашњој Солунској 
Кампањи, па се доцније постепено повукло. 
Вардарска долина почела се интенсивније разви- 
јати тек од како је ишчезло Аксијско Језеро и кад 


Виали < 


а и а а Ир Алаи 
ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 61 


се Егејско Море повукло из Солунске Кампање. У 
Солунској Кампањи при крају дилувиума јавише 
се многи раседи, који се међусобно изукршташе. 


Већи део земљишта који обухватише ти раседи. 


потону. 

Реке које су се уливале у Аксијско Језеро и 
у Солунски Залив Егејског Мора, после исушивања 
Аксијског Језера и повлачења Солунског Залива, бише 
продужене. У томе продуживању оне почеше тећи 
по дну бившег језера. Њихово корито се дакле на 
тај начин спустило. Чим се спустило и продужило 
корито, река је добила већи пад и речна вода је 
почела брже тећи и јаче усецати се у дотадашње 


корито, које је од новог корита било знатно више. | 


Такве промене извршене су и на Вардару, који се 
уливао у Аксијско Језеро. Он је почео да удубљује 
своју долану и да је помера у назад. Најпре се 
спустио у Цигањској Клисури, па је своје корито 


продужио кроз бојмиско-ђевђелијску котлину. Тим 


продуживањем у назад усекао се у пречагу која је 
растављала бојмијско-ђевђелијску и тиквешку кот- 


лину, а тим усецањем постала је данашња Демир Ка- | 


пија. На тај начин Вардар је у се примио сву воду 
из тиквешког језера и из оних река које су се ули- 
вале у тиквешко језеро. На тај начин Вардар се 
знатно обогатио водом. Његова снага тиме је по- 
стајала већа, и он је развио још већу делатност. Јер 


· зна се да се јачина и снага једне реке мери по мно- 


жини њене воде и по брзини с којом отиче. На 
сличан начин Вардар је и даље на север продужа- 
вао своје корито, засецао се у пречаге које су по- 
стојале између појединих котлина, 'залазио у поје- 
дина језера, примао њихову воду у се, и тако се све 
више богатио водом и снажио се. 

Оне реке које су се раније уливале у бојмијско, 
тиквешко, скопско и полошко језеро, постале су 
притоке Вардара. Кад је Вардар зашао у те котлине, 
OH је оцедио воду њихових језера. Језерске притоке 
су почеле да теку по дну старог језера и оне су на 
тај начин добиле стрмији пад и почеле су брже 


.Г- 


62 НОВА СРБИЈА 


тећи, исто онако као што је и Вардар почео брже 
тећи кад се исушило Аксијско Језеро, и када се 
његова долина спустила на дно Аксијског Језера. 
Због тога су се и нове Вардарске притоке почеле 
јаче усецати у дотадашње своје корито и све више 
га у назад померати. Све Вардарске притоке у то 
доба ималесу ову заједничку и општу особину: све су 
се дубоко усецале у дотадашње корито и померале 
су се у назад. Нарочито је било важно померање 
у назад. Тим померањем реке су засецале у своју 
изворну област и у своја развођа. Оно је често вр- 
шено тако интенсивно да су многе реке просекле 
своја развођа, прешле преко њих, и ушле:у области 
и сливове других река. Овде имамо дакле оне ин- 
тересантне примере борбе између појединих река. 
Вардарске притоке, услед велике брзине свог тока 
и с огромном количином воде, одликовале су се и 
већом снагом, и оне су односиле победу у борби 
са рекама других сливова. У тој борби многе реке 
из других сливова погубиле су своје изворне обла- 
сти, и горње делове својих долина, а оне су остале 
са самим доњим својим током. Вардарске притоке 
су се засекле у њихову област, пресекле су њихову 
долину, и сву воду из њихових извора окренуле у 
своја корита. Такве реке које су подлегле у тој 
величанственој борби, нису изгубиле живот, али су 


изгубиле своју воду, изгубиле су своју крв и своју 


снагу. И оне изгледају изанђале и дотрајале. О њи- 
ховој негдашњој величини сведоче њихова пространа 
корита, а њихову садашњу слабост представљају мали 
водени млазеви који теку кроз та пространа корита. 
Одмах се види да за тако мале реке не пристају 
тако пространа корита. Те реке наличе на мршаве 
људе који се обуку у одело крупних људи. Њихова 


судбина слична је судбини људског тела кад му се 


одузму велике количине крви. Оне вену и спремају 
се да потпуно пресахну. 

Изнећемо неколико примера о тој интересан- 
тној борби која је вођена на негдашњем развођу 
које је одвајало слив Вардара и других македонских 


МАРУ ај AA 2% 
Е Й | ру къ 
74 


| 
| 
| 
| 


ОСЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 63 


u --- ана = ee 


река. Ти примери интересантни Cy и као природни 
куриозитети и као документи о томе како |е постао 
данашњи слив Вардара. Најпре ћемо прећи на Црну 
Реку и на историју њена развића. Она и по ду- 
жини своје долине и по величини свог слива пред- 
ставља највећу притоку Вардара. У њеној долини 
издвајају се два дела, који се међу собом састају у 
једној врло оштрој окуци. Горњи ток Црне пред- 
ставља долина која иде кроз Железник (Демир Хи- 
сар) и Битољску Котлину до Скочивирске Клисуре. 
У томе делу Црна Река тече махом у правцу са 
севера на југ. Други део представља њена долина 
од Скочивирске Клисуре до ушћа у Вардар. У томе 
делу тече река скоро у правцу са југа на север; 
тече дакле у правцу који је супротан првоме. Оба 
се дела на лакат састају и иду у правцима који су 
паралелни. И најобичнији посматрач кад посматра 
ово мењање правца поставиће питање: зашто река 
тако оштро мења правац свога тока. Ако на прило- 
женој карти проматрамо долину Црне Реке, видећемо и 
ову ствар, која исто тако изгледа чудновата и необјаш- 
њива. Она тече кроз Битољску Котлину, чије је дно 
високо око 600 м, и засеца се у планине које су 
високе преко 2000 м. Та појава нам постаје још 
чудноватија кад из карте видимо да је река имала 
много ниже земљиште и много повољније услове 
_да отече према. Островском Језеру, у правцу старе 
језероузине Кизли Дервент. После тога долазе и 
многи необични облици у њеној долини. У Желез- 
нику и Битољској Котлини има равно, до 1 км ши- 
роко дно, благе стране и тече споро, а у Морихову 
и Тиквешу, нарочито у првом, има дубоко и тесно 
дно, тече брзо, с много брзака и водопада. Она да: 
кле у горњем току има оне особине које се у другим 
рекама виде махом у доњем току, а у доњем току 
има особине горњег тока. 

Све те појаве које изгледају и необичне и ретке, 
може објаснити историја њена развитка. Испи- 
тивањем те историје утврђено је ово. У неогену је 
постојала једна река која је текла кроз Железник 


64 НОВА СРБИЈА 


АА, 


и уливала се у велико Пелагонијско Језеро. По- 
следње је било у вези с Еордејским Језером преко 
преседлине Кизли Дервен. У исто време постојала 
је и друга река која је ишла кроз Морихово иули- 
вала се у тиквешко језеро. Данашње Скочивирске 
Клисуре у то време није било, него је ту било раз- 
вође између тиквешкоги пелагонијског језера. Стара 
долина Црне Реке у њену данашњем делу од Мо- 
рихова до ушћа у Вардар била је много виша и 
пространија од њена данашњег корита. Трагови тога 
старијег корита могу се и данас пратити кроз Мо- 
рихово све до Скочивирске Клисуре. Пред њом их 
сасвим нестаје. Значи да је стара река допирала 
само до Скочивирске Клисуре. Када је Вардар по- 
мерањем своје долине у назад допро до у басен 
старог тиквешког језера и исушио га, долина мо- 
риховске Црне одједном добила је на своме дота- 
дашњем ушћу стрменит пад, и она се почела ули- 
вати у долину Вардара, која је била много дубља. 
Почела је тећи великом брзином, и зато се почела 
јако удубљивати. И она је почела засецати се у 
скочивирско развође, пресекла га је, ушла је у би- 
тољску котлину и начела битољско или пелагонијско 
језеро, које је најпре изгубило везу с Островским 
Језером, па је после долином Црне у Вардар пот- 
пуно отекло. Онај део Црне који је текао кроз 
Железник најпре је лутао по оцеђеној битољској 
котлини, док и њега мориховска Црна није ухва- 
тила, увукла га у своје корито, и његову воду од- 
вела у Вардар. Ето тако је постала она окука код 
Скочивира и све оне остале појаве које нам изгле- 
дају чудне и нелогичне. 

Слична борба водила се и на развођу које ра- 
ставља сливове Прилепске и Плетварске Реке с једне 
стране, и Бабуне и Рајца с друге стране. Прилепска 
и Плетварска Река уливају се у Битољској Котлини 
у Црну, Бабуна се непосредно улива у Вардар, а 
Рајац у Црну Реку, ито у њену доњем току. Кад 
посматрамо долине првих двеју река, видимо ове 
њихове особине: долине су простране, а реке не- 


нон 


ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 65 


знатне. Идући уз долину, ми у њеној изворној 06- 
ласти не налазимо оних затворених, округластих 
удубљења која наличе на челенке'. У горњем свом 
току реке изгледају као одсечене, јер су у залеђу 
отворене. Кад се иде уз долину Рајца у правцу 
према Плетварској Преседлини, види се, у висини од 
250 м. изнад данашњег речног корита, једно старије 
речно корито, које је нагнуто супротно правцу у 
коме пада долина Рајца. Кад пређемо Плетварску 
Преседлину, то старо корито видећемо и по ивицама 
Прилепске Котлине. Овде је то корито нагнуто у 
правцу у коме тече Плетварска Река. По овоме 
старом кориту види се да је у ранија времена текла 
једна река из горње области Рајца у правцу При- 
лепске Котлине. Најбоље очуван комад те долине 
је сама Плетварска Преседлина. Из овога се види 
да развође између Плетварске Реке и Рајца није 
било увек на Плетварској Преседлини већ много 
даље у горњем делу данашњег Рајца. То развође 
било је најмање 4 до 5 км. источније од данашњег. 
Из овога свега види се да је Плетварска Река из- 
губила свој горњи ток, зато што јој га је прео- 
тео Рајац. 

Сличне су појаве констатоване и на развођу 
између Прилепске Реке и Бабуне, односно њене 
притоке Изворштице. На њихову развођу најваж- 
нију тачку представља преседлина Присад. Овај има 
изглед широка седла које се одликује пространим 
равним дном којс чини утисак неке старе долине. 
У правцу према Изворштици спушта се стрмо, и 
рашчлањен је многим долинама, а према Прилепци 
има врло благ нагиб. У правцу према Прилепу испод 
Самовилца до Маркових Кула благо се спушта под 
који се опажа с обе стране Прилепске Реке и који 
изгледа као да представља продужење равнога при- 
садског дна. Тај под је местимице посут старим 


речним облуцима, међу којима превлађују облуци. 


кварца. Местимице налази се на том поду сиви песак, 


1 Изворне речне области које имају такав облик називају 
се изворне челенке. 


НОВА СРБИЈА 5 


д 
۸ 


НОВА СРБИЈА 


модрикаста и жућкаста глина, а преко ових је посут 
речни шљунак с масом облутака од кварца и од 
· кристаластих шкриљаца. Овај материјал несумњиво 
казује да је овим подом текла вода, и да он пред- 
ставља остатак негдашњег речног корита. 

И за Прилепку и за Плетварску Реку каракте- 
ристично је то што ни једна ни друга немају изворне 
челенке, што им развође представљају преседлине, 
и што обе представљају мале речице с незнатним 
воденим млазевима, а теку у пространом кориту. 
Величина корита не одговара никако величини реке, 
тако да постаје несумњиво да данашње реке нису 
могле направити ово корито. Оне су га направиле 
онда кад су располагале већом масом воде и кад 
су имале своје изворне челенке. Према описаним 
приликама несумњиво је да је и Прилепка некада 
била много дужа, и да је њена долина била скра- 
ћена због тога што је Изворштица ушла у њен 
горњи ток, отела јој изворну челенку, пресекла је 
и скратила. Несумњиво да Изворштица располаже 
већом снагом и да има живљу ерозију но Прилепка. 
То је дошло услед тога што у области Бабуне пада 
више атмосферских талога (кише и снега) но у обла- 
сти Прилепке; затим што је Бабуна ближе долини 
Вардара, и што се непосредно улива у Вардар. Ви- 
дели смо већ како је јаче удубљивање долине Вар- 
дара пренесено и на његове притоке, које су због 
тога почеле још јаче дупсти своје корито и проду- 
жавати га у назад. 

Исти таки процеси извршени су на развођу 
Меглешнице и Црне Реке. Притоке Меглешнице, које 
се зову Кукавица и Витли, пробиле су орографско 
било мориховско-мегленских планина, зашле су у 
Морихово, и засекле се међу изворне краке Порске 
и Мадемске Реке, које се уливају у Црну. Пошто 
и Меглешница и Црна припадају сливу Вардара, 
тешко је било објаснити како се слив Меглешнице 
могао развити на штету слива Црне Реке. Засада 
се та појава објашњава овако. Мегленска страна 
мориховско-мегленског развођа ближа је Солунској 


жеты А 


ae МҮ қ 4” Ж жүні АЕ | 


22-0 ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА Е 67 


Кампањи, у којој су, као што смо видели, у на|но- 
вије геолошко време извршена велика стропошта- 
вања земљишта. Улазећи непосредно у Солунску 
Кампању, Меглешница је пре осетила последице тога 
стропоштавања но Црна, која се улива у Вардар, 
и која је те последице могла осетити тек посредно 
преко Вардара. 

На сличне процесе може се свести и скретање 
Големе Реке код Куманова, где она оштром окуком 
скреће према југоистоку, и тече клисуром у Пчињу. 
Старо корито Големе којим је она текла према Вар- 
дару види се и сада. То је оно пространо корито 
којим тече плитка и трома Хаџаларска Река, која 
нема ни толико снаге да дође до Вардара, већ се 
изгуби у блатиштима Скопске Котлине. Долина Ха- 
‚уаларске Реке представља доњи део некадашње Го- 
леме Реке кад се ова уливала непосредно у Вардар 
и кад није представљала притоку Пчиње. 

Из овога свега види се да је слив Вардара 
првобитно био много ужи. Његова западна граница 
ишла је од Морихова на северну област Рајца и 
Бабуне, одакле се пружала даље према Голешници 
и данашњој долини Треске. Од Te првобитне водо- 
делнице његов се слив према западу проширио на 
просторију која је широка педесет до шесет кило- 
метара, а дугачка двапута толико. Као последица 
овога ширења Вардарског слива било је то што су 
се исушила сва она језера у која је Вардар ушао 
ма и једном својом притоком. Остала су дакле само 
она језера до којих није допрла ниједна притока 
Вардара. 


г) Постанак неких виших површи. 


Ко пажљиво чита наша излагања, може опа- 
зити да смо до сада највећу пажњу обраћали на 
пластичке појаве које се налазе на висинама испод 
800 метара апсолутне висине. Сада треба да видимо 
како изгледају они делови земљишта који се на- 
лазе на висинама изнад 800 м. висине. Ко се пео 


5» 


на коју македонску планину могао је опазити ово. 
Кад се из неке котлине или речне долине пењемо 
на планину, идемо уз планинске падине које су обично 
стрмените. За те падине видели смо да оне могу 
бити изломљене у више подова, а могу имати и об- 
лик високог стеновитог зида. Кад се попнемо на 
планину, ми видимо да планина у својим највишим 
партијама има облик простране заравни која се 
пружа по неколико километара, и која је обра- 
сла сочном травом, а ређе шумом. У већини маке- 
донских и старосрбијанских планина нема оних ду- 
гих и уских планинских повијараца и гребена које 
налазимо на врховима скоро свију динарских и 
грчко-арбанских планина. Повијарци и највише пар- 
тије македонских планина изгледају као да су озго 
зарубљене и исечене. Оне се састоје од зарављених 
површи које су на све стране отворене, према бли- 
жим котлинама обично изерене, или су сведене у 
"облику веома благих кубета. Из тих благо сведе- 
них, незнатно изерених и таласастих заравни дижу 
се мања узвишења која својом висином много не 
одскачу од своје ближе околине. Те високе површи 
у многоме наличе на оне језерске заравни које се 
јављају на висинама испод 800 м. Али на овим по- 
вршинама нема језерског шљунка и песка, нити ка- 
квих других језерских трагова. Постављено је пи- 
тање: како су постале те површи? 

Има једна научна теорија која објашњава по- 
станак ових површи. По тој теорији ове површи 
су постале дејством текућих вода. Морфолошки рад 
текућих вода врши се овако. Замислимо једну младу 
планину која настаје набирањем и издизањем коре 
земаљске или моменталним изливањем вулканских 
маса. Кад на ту плакину падне прва киша, снег или 
лед, један део њихове воде упиће се у земљу, а 
други ће потећи низ планинске падине. Вода што 
отиче низ планину издубиће на планини мале жле- 
бове, који ће постајати све дубљи и све шири што 
више се спуштамо низ планину. Ближи жлебови 
ће се скупљати, састајати и своју воду сносити у 


УУ БРУТО 7 РЈУ РУТ о + 


Fs) КА „ > 
Ло 0 У 


4 е. АС; Ае 
68 НОВА СРБИЈА ӘД | НИС 


један жлеб који ће бити свима заједнички и већи 
од сваког од њих. На подножју планине ти ће 
жлебови представљати већ мале потоке и реке. 
Када идемо уз те потоке, видећемо да се све више 
рачвају и да све мањи бивају. Ако дуже времена 
посматрамо један од оних мањих жлебова, ми ћемо 
видети да се они после сваке кише све више уду- 
"_бљују, и да њихова вода односи све више земле и 
камења. Текућа вода на тај начин разноси и разо- 
рава планину. У томе је помажу и многи други 
природни фактори. На првом месту промене у то- 
плоти ваздуха. Услед јачег загревања по дану и хла- 
ђења по ноћи, стена мора да проширује и да стеже 
своју запремину. Пошто стене нису еластичне, оне се 
притоме стезању распрскавају и распадају. Идући низ 
планину, река се срета са многим комадима од ра- 
спаднутих стена. Теже комаде река из почетка оби- 
лази, а мање носи собом. Ови одломљени комади 
стена служе реци као нека врста тврдог оруђа ко- 
јим она дубе и проширује своје корито. Текући у 
облику брзака и слапова, речна вода удара овим 
стенама о своје дно и разорава га. Обилазећи око 
оних крупнијих стена, река односи око њих ситније 
камење и ону земљу на којој оне леже. Она посте- 
пено исплаче сав сна| материјал с којим су те стене 
подупрте. Кад им тако однесе основу, стене губе 
равнотежу и саме се скотрљају низа страну. Што 
дуже траје овај рад речне воде, она. ће: своје ко- 
рито све више удубљивати, а планину све више раз- 
носити. Многе су планине на овај начин биле реч- 
ном водом разнесене и скоро сравњене с! морском 
површином. 

Али да би речна вода потпуно разнела планину, 
потребно |е да се планина никако не издиже и да 
се морско огледало никако не спушта. Морско огле- 
дало и надморска висина планинејпредстављају две 
најважније тачке у свакој речној долини. Живот 
сваке реке почиње на врху планине а свршава се 
на обали морској. Што се више планина уздиже 
изнад морског огледала, тим је и пад речног корита 


70 НОВА СРБИЈА. 


већи, А што речно корито има већи пад и што је 
у опште стрмије, речна вода брже тече и јаче удара 
у дно и бокове свога корита, и она ће га све више 
проширивати и удубљивати. Ако тако река ради на 
стотине хиљада година, она ће успети да разнесе 
целу планину. Али све што река више разорава и 
разноси планину, пад њена корита постаје све мањи, 
река све спорије тече и бива све мање способна да 
се усеца и да носи свој материјал. Ако мало детаљ- 
није посматрамо рад једне таке старе реке, ми ћемо 
видети ово. У њену доњем току долина јојје про- 
страна, плитка и засута шљунком и песком. Река по 
њој тромо иде, и свој ток често помера сад на десну 
сад на леву страну. Онај материјал што га је снела 
с планине оставља у свом кориту. Око те реке 
десно и лево шири се таласаста зараван, у којој се 
не виде развођа између појединих река, и у којој 
су већа узвишења врло ретка. У горњем току река 
је још брза, долина јој је још доста дубока, река 
још разорава и разноси планину, али тај материјал 
не може да снесе до на морску обалу. Ако дуже 
времена потраје овако стање, река у свом доњем 
току засуће своју долину материјалом, помераће се 
све према боковима, и тако ће уравнити велике про: 
сторије. У таким случајевима обично се разбије у 
више рукава, отока и меандера, који постепено из- 
губе везу с реком, и од њих постају устајале воде 
или мртвице. Р 
С једне планине обично тече више река; оне 
је све разоравају, и све скупа стварају оваке за- 
равни као што су врхови македонских планина. 
Али сада настаје ово питање. Из досадашњег 
излагања види се да таке заравни постају на малим 
висинама, на којима река има веома -благ пад, и 
где је њен рад незнатан. Ако је тако, онда како су 
постале ове површи на повијарцима македонских 
планина који се налазе на планинама од преко 2000 м. 
надморске висине? На то питање дајемо овај одго- 
вор. Из геолошке прошлости знамо да су планине 


родопске масе у архаику набране, и да су кроз цео | 


рат тул тал с. ee ҮТ 


- 


ресни вата мм - ; у 
сеща 
‘i 


ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 71 


мезозоик мировале. То време, које износи на ми: 
лионе година, било је довољно да разори и разнесе 
планине родопског система. Има знакова по којима 
се може закључити да су планине родопског си- 
стема при крају биле скоро сасвим разорене и раз- 
несене. С дотадашњим планинама десило се слично 
као кад се сасече једно дрво и од њега остану само 
трупине. И од планина родопског система остале су 
биле саме трупине. 

Али у олигоцену настаје поново издизање пла- 
нина родопског система. Изгледа да су многе пла- 
нине за време тога издизања или нешто доцније 
испрскале, па су се једне партије издигле у висину, 
а друге су се стропоштале у дубину. Те издигнуте 
партије од некадашњих планинских трупина сачу- 
ване су у оним високим површима које се јављају 
на висинама изнад 800 м. и на повијарцима пла- 
нина. Чини се да су површи при томе издизању ве- 
ћином само изерене или благо сведене. Једино је. 
површ која је била на месту данашњег Олимпа све- 
дена у облику облог кубета. Тим кружним издиза- 
њем постао је данашњи Олимп. Друге планине, као 
на пример Јужни Карпати и планине Североисточне 
Србије, биле су набране, и негдашња површ добила 
је таласаст облик. 

Ето на тај начин се објашњава постанак висо- 


ких површи и заравњених планинских повијараца у 


планинама Македоније и Старе Србије. Треба додати 
да су пре овако објашњаване и оне површи што се 
налазе испод 800 м. висине. Г. Цвијићу је пошло за 
руком да докаже да те површи представљају дна 
старих језера. За површи изнад те висине није се 
још могло то доказати. Горње објашњење које смо 
дали за постанак високих површи почело је да стиче 
озбиљне своје противнике, на првом месту Г. Цвијића, 
који ће га можда донекле и изменити. Та научна 
полемика може бити интересантна само за струч: 
њаке. И због тога у њу овде нећемо улазити, 


12 ПАПА жгопод 


+т+---------<-< А 


|| Велика језера у Новој Србији. · 
Њихове физичке особине, 


Велика језера на Балканском Полуострву су 
ограничена на Јужну Македонију. На простору од 
Охридског и Преспанског језера на западу, до Сереза 
на истоку, и до 419 северне географске ширине, по- 
ређано је 19 језера. Сва та језера налазе се у ве- 
ликим котлинама које су већином постале саломом. 
Већи део тих језера представља преостатке од не- 
гдашњег Егејског Језера, а само за један део њих 
(Охридско, Преспанско и Мало) није се могло до- 
казати да су била у вези с Егејским Језером. Ме- 
ђутим несумњиво је да су и она постојала у време 
Егејскога Језера. 

Значајан је распоред и географски положај 
ових језера. Највећа европска језера, не рачунајући 
у то лимане и друга прибрежна морска језера, могу 
се поделити на три групе, и то на: северна европска 
језера, алпијска језера, и јужно-македонска језера. 
Најсидлерско и Блатно Језеро у Мађарској изузи- 
мају се као плитка језера. Прва група језера везана 
је за област велике северне глацијације. Познато је 
да је у дилувиуму била под ледом сва Северна Ев- 
ропа, од леденог пола до линије која иде од Лон- 
дона на Дрезден, Лавов, Кијев и Казан. Та глаци- 
јација оставила је иза себе огромне масе стена, 
глацијалног шљунка, песка и муља који данас по- 
кривају земљиште Северне Европе. Пошто је растоп- 
љен лед велике северне глацијације, иза њих су 
остала и велика северноевропска језера. Друга об- 
ласт великих европских језера су језера у Алпима и 
њиховој најближој околини. Она су везана за област 
негдашњих и данашњих алпијских глечера. 

Апстрахујући мала планинска, речна и обалска, 
поглавито лиманска језера, може се рећи да од по- 
менуте јужне границе северне глацијације до Еге]- 
ског Мора нема тако великих језера као што су 
наша јужно-македонска језера. 

За положај ових језера важно је то што су 


— антына 


зара: 2а 


рі жа 


А 
РР е 
дж ي‎ РА. ЛЕ дяла. а „= _ ж. 


ДР eens 0-07 


ДР" 


• _ поређана око северног басена Егејског Мора. Кад 


пређемо на малоазијску страну Егејског Језера, на- 
илазимо на другу групу језера, и то малоазијска 
језера. Она с македонским језерима чине појас је- 
зера која су распоређена око Егејског Мора, и зато 
њихову област као целину можемо назвати егејском 
језерском зоном. 

Противно алпијским и северноевропским језе- 
рима, јужно македонска језера нису везана за појаву 
глечера на Балканском Полуострву, и њихов постанак 
нема везе са глацијалном епохом. Њихове опште 
особине су ове: прво, налазе се у области најмлађих 
тектонских салома на Балканском Полуострву ; друго, 
заузимају дна најмлађих македонских котлина, и 
треће, велика већина њих, као што смо видели, пред- 
стављају остатке од негдашњег Егејског Језера, које 
је постојало на негдашњем великом егејском копну, и 
које се распростирало дубоко до у област данашњег 
Егејског Мора и до Мале Азије. 

Најзнатније од свих је Охридско Језеро, које 
је велико око 270, km.” дубоко 286 м., и које је нај- 
дубље од свих. Највеће је Преспанско Језеро, које 
је велико око 288 км.?, а дубоко 54 м. Његов је део 
и Мало Језеро, које је велико 52 км“. Јужно од ових 
је Маличко Језеро, а много даље на југу Костурско 
Језеро. На истоку од Преспанског Језера има у про- 
страној котлини која се зове Сариђол четири језера: 
Островско, Петрско, Зазерци и Врапничко. Међу 
њима Островско је највеће и најдубље; оно је ве- 
лико око 77 км.2, а дубоко 62m. У Солунској Кам- 
пањи и на њену источном ободу има четири мања 
и плића језера: Пазарско, Ржан или Арман и Ту- 
злуђол. Источно од Солуна у котлини Лазгазе има 
два језера: Ајвасилско и Бешичко. На послетку, у 
дојранско-сереској котлини има три језера: Дојран- 
ско, Бутковско и Тахинско. 

Ми ћемо овде приказати физичке особине 
само оних великих језера која су припала Новој 


Србији. 


ж 


74 НОВА СРБИЈА 


1. Охридско Језеро. 


Налази се у пространој и дубокој котлини 
правца север-југ која се спустила између Галичице 
на истоку и Мокрањске Планине на западу. Дугачко 
је 30 км, широко 13 км, велико 270 км.?, дубоко 
286 м, а налази се на висини од 690 м. По вели- 
чини заузима друго, а по дубини прво место међу 
свима балканским језерима. У целој Европи има само 
седам језера која су дубља од Охридског. Највећа 
удубљења налазе се у централном делу његова дна. 
Највећу количину воде добива из извора који из- 
бијају или на језерским обалама или на његову дну. 
Вода тих извора је бистра и у сва годишња вре- 
мена има сталну температуру од 9 до 11°C, Главни 
извори избијају на јужној и источној обали. На ]уж- 
ној обали најјачи извори су светонаумски, лушеми- 
шки и врела под Краспом. Први је најјачи и изба- 
цује око 40 кубичних метара воде у секунди. Под- 
водне изворе мештани зову „вирчета“. Од њих су 


"на знатниа: Калишко Вирче, Линско Вирче и Сту- 


денче. Вода Охридског Језера дакле је потпуно из- 
ворска. Врела на његовој јужној обали потичу не- 
сумњиво из подземне отоке Преспанског Језера, које 
је високо 906 м., и удаљено 16 километара. Ова 
чиста изворска вода је од великог значаја за фи- | 
зичке особине језерске воде. Због ње је, у главном, 
вода Охридског Језера необично бистра и провидна. 
За време мирних и ведрих дана та провидност из- 
носи од 124 м. до 16:2 м. Охридско Језеро се никад 
не мрзне, а температура његове воде никад не пада 
испод + 49С. Та температура у свима дубинама 
није иста. | 

На дубинама до 30 метара, температура воде 
је опала споро и равномерно, свега за 2.4 С или 
0:08°С за један метар. Од 30 до 35 м. температура 
је опала за 1.6°C, а од 35 до 40м. са 2.4'С. од 40 
до 45 за 29С, од 45 до 50 за 0.89С, а између 90 и 
60 м. за 2:20С. Према томе температура је најјаче . 
опала на дубини од 35 до 45 м., и то за 449С или | 


а кам et арт 
ме" с: 
сеща: é ж я 


още ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 75 


за 0.449С за 1 м. дубине. После тога има малих пре- 
кида на дубинама од 45 до 50 м. a од 50 до 60 
поново се јавља брже опадање, и то за 0229С на 
1 м. Од 60 до 70м. опада за | м. 0:149С, а од 70м. 
| до 220 м. температура опада на сваки метар дубине 
за 0:0189С. Кад ове промене у температури прома: 
трамо у правцу одоздо према горе, онда видимо 
да температура нагло скаче на два места, и то нај- 
2 ж пре на дубинама од 60 до 50 м., а затим на дуби- 
нама од 45 до 35 м. Прво повећавање температуре 
| зваћемо споредни или доњи температурни скок, а 
- друго горњи или главни температурни скок. Воду 
коју добива из оних многобројних извора, Охридско 
‚ Језеро губи на два начина, и то испаравањем и ото- 
ком код Струге, која се зове Струшки или Црни 
Дрим. Испод вароши Струге Црни Дрим подивља 
и разбија се у безброј рукаваца и кракова, од којих“ 
се један натраг враћа језеру и губи се у млаквама. 
Има знакова из којих се може са сигурношћу 
закључити да је огледало Охридског Језера у де- 
ветнаестом веку знатно нарасло, што се види по мно- 
гобројним калдрмисаним путевима, њивама и кућама 
које се запажају у појединим прибрежним парти- 
јама, затим што сви мештани тврде да је језерско 
огледало за последњих седамдесет до осамдесет го- 
дина порасло за 5 м. То донекле потврђује и познати 
писац Хан, који се год. 1863 бавио у Охриду. 
Дакле и овде имамо скоро сличну појаву која је 
‚ опажена и на Скадарском Блату. Највероватније је 
да су те промене језерског огледала проузроковане 
климским променама. Али ће свакако бити од утицаја 
и оне појаве које наводи и Коста Групчевиһ: Дри- 
мова отока код Струге засипа се песком који на- 
носе високи таласи јужнога ветра. До пре 80 до 90 
година морала су три села да чисте то ушће. Они 
су га чистили на тај начин што су сваке јесени на- 
гонили биволе да прођу Дримом од Струге до Да- 
бовјанске Клисуре. То је чишћење сада престало, и 
зато је ниво језера нарастао. А | 
Ветрови и крешаюе воде. — „Услед различног 


76 НОВА СРБИЈА 


загревања велике језерске просторије и високих, 
махом голих планина што је окружавају, има на 
Охридском Језеру дневних ветрова који су истоветни 
са сличним приморским ветровима. У такве спадају 
вешерник,нойник или горник, а вероватно и сшрмец. 
Они готово свакога дана дувају, изузевши зимске 


месеце, када их нема; тада се смењују север, југ, 


и други мање више локални ветрови; такви су: Елеш- 
ник, који дува из долине Сатеске, Мрашник, који 
дува од Поградца према северу, Градишник, од 
Трпеице према западу и Сточан, од Пештана према 


‚ Лину. Лети се ови ветрови ретко јављају, и ја сам . 


за две недеље бављења на Охридском Језеру по- 
сматрао сам север и велику „бран“ коју он диже. 

Једино ветерник дува сваки дан и у свима де- 
ловима језера ; управо, то није ветар, јер нема правца, 
већ пиркање и ћарлијање које се распростире с је- 
“зера у разним правцима према обалама. Почиње 
увек изутра на 2 до З сахата после рађања сунца, 
а престаје по правилу око 3 с. по п., али кашто и 
доцније, тек око сунчева заласка. У З с. по п. или 
доцније, њега смени стрмец, који мења правце, али 
већином долази са 3. и Ј. 3., кашто и са Галичице. 
Као да је стрмец почетак ноћника и ојачали ноћ- 
ник, произведен већим разликама у загревању је- 
зерске површине и околних планина. Јер стрмец је 
јачи ветар који редовно диже високу „бран“; после 
сунчева заласка здружи се с правим ноћником, који 
престаје тек пред сунчево рађање. Кад нема стрмца, 
ветерник се осећа до пред сунчев залазак, а тада 
га смени обичан ноћник или горник, ветар који преко 
целе ноћи у свим правцима с планина према језеру 
дува, све до пред сунчево рађање. Јачи је од ве- 
терника а знатно слабији од стрмца, који нагло пада 
с планина на језерску површину, удара о њу и врти 
је, дижући тако описане искидане таласе. 

Од сунчева рађања па до 7 или 8 с. пр. п. овлада 
приликом смене ноћника и ветерника потпуна ти- 
шина на Охридском језеру. 

Стрмец и остали ветрови, осим дневних, дижу 


_велике таласе, и ја сам неколико пута посматрао 


таласе од 1:5 м. висине, који по 10 до 12 сахата 
хуче и ломе се по језеру. Али поред овога тала- 
сног кретања, вода Охридског Језера показује кре- 
тање још од две врсте: 

1. После јаких ветрова примећују се струје 
и ‘кретање језерске воде супротно ономе правцу 
у коме је ветар дувао. Нарочито се опажају два 
кретања, једно с J. на С. од Св. Наума ка Ох- 
риду, које наступа поглавито после северног ветра, 
и такво кретање Охриђани зову Северова Вода; 
после јужних ветрова креће се вода са С. на J. 
уздужном осовином Охридског Језера, и то кре- 
тање зову Југова Вода. Оба кретања могу се ја- 
вити и после стрмца, који мења правце. Она се 
најбоље распознају поред ртова и око полуострва 
Трепета, затим по лелујању и по полегању прибреж- 
них биљака, трсја и ресе. Кад је Северова Вода, 
чамци се и сами крећу од Св. Наума према Охриду, 
а „обрнуто кад је Југова Вода. Рибарске мреже би- 
ва]у далеко на С. или на J. однесене. Изгледа дакле 
јасно да се Северна Вода јавља услед тога што 
се дувањем ветра са севера нагомила вода у једном 
крају језера, и, кад ветар престане, она почиње 
према С. отицати; исто вреди у противном сми- 
слу за Југову Воду. 

2. Кашто се јавља и друкчије кретање |езер- 
ске воде, које се мора идентификовати са позна- 
тим ѕеісһеѕ. При потпуно глаткој површини или при 
слабим ветровима, ниво језера нарасте, затим падне 
на северној или јужној обали овалног језера. Ри- 
бари кажу да чамци који су уз охридске или св. на- 
умске обале, остану тада на суву. Даље изгледа да 
се такве денивелације језерске површине прома- 
трају и на западним и на источним обалама језера, 
онде где је оно знатне ширине; изгледа да се ова- 
кве попречне денивелације нарочито опажају код села 
Пештана. Кад настану боље и културније прилике 
око Охридског Језера, на њему ће се seiches моћи 
особито детаљно проучавати, због овалности ба- 
сена и његове пластике. Није искључено да се на 


у У 


78 НОВА СРБИЈА 
њему констатује и плима и осека, јер се можда 
оно остајање чамаца на суву може с њима довести 
у везу.“ у 

Дневне промене боја. — „После дана са кишом 
и буром, настало је било лепо време. Сунце пече, 
ваздух је над језером провидан, а на обалама тре- 
пери јара или чај, који обавија и највише врхове 
око језера: Јабланицу, Крстац и Галичицу. Око ча- 
маца је топла плава језерска вода, у коју вид да- 
леко продире, а где он изда, настају оне плавенка- 
сто-црнкасте дубине од којих се страха нема, јер 
је језеро тихо и глатке површине; у њима има, кажу 
рибари, тако много рибе као дробног песка. Од је- 
зера се развија према планинама благ ветрић, који 
"управо не дува, већ пирка, ћарлија, и зове се ве- 
терник, најпријатнији ветар Охридског Језера; то 
управо није ветар, јер нема правца, већ нас са свих 
страна облива свеж ваздух који има мирис воде; 
због њега је Охридско Језеро лети нарочито при- 
јатно. Он не прави таласе, већ фине наборе на је- 
зерској површини који изгледају као они на при- 
тиснутом плишу, и ти су наборићи тако обли као 
"да је језерска површина уљем покривена; негде се 
групе набора пресецају и имају план мреже. 

Тада лепоту језерску увећавају и лепе језер- 
ске птице, особито бели лабеди, који високо над је- 
зером лете, јата од крецмана, који ниско лете и 
сваки час падају по језеру, и црни норови, који се 
по језеру гњурају. Оно тада и људима оживи, OCO- 
бито ако је пазарни дан у Охриду, Струзи и По- 
градцу; као посути по језеру, искрсну многобројни 
чамци, који у даљини као црне пеге изгледају, 
ближе као неправилне мрке масе, док се једва не 
разазнају као чамци пуни људи, жена и земъорад- 
ничких производа из околних села. 

Али небо и ваздух нису ни један сат потпуно 
исти изнад ове велике и дубоке котлине која је 
опкољена врло високим планинама. Час сија јужно 
сунце, чија се зрака непријатно осећа; затим нагло 
наступи хладовина од облака којима се небо над 


79 


језером превуче, још чешће пријатна полухладовина 
од честих праменастих облака кроз које се сунце 
осећа. Потпуне тишине има на Охридском Језеру 
само рано изјутра, приликом смене ветрова: ноћника 
и ветерника. А кад узму хујати јаки ветрови и небо 
се превуче црним густим облацима, боја воде Охрид- 
ског Језера постаје у целини црнкаста, а по њој 
шуме, шуште и прскају високи таласи као црне 
масе, чија се само темена забеласају, кад се скрше. 
Тај непријатни утисак увећава се пред вече и ноћу, 
када језеро испуњава човека језом и страхом. 
Боја воде је у прибрежним плићим партијама 
до сублакустриског одсека отворено-зелена; то је 
нефритско зеленило, особито пријатно кад је дно 
покривено било влакнастим било губастим и дебе- 
лим алгама. Од сублакустриског одсека према нај- 
већим дубинама вода постаје све више плава; ве- 
дрих и лепих дана вода Охридског Језера има топло 
плаветнило, које је пријатније од небеског плавет- 
нила ; то је отворено, прозрачно и провидно пла- 
ветнило, али ипак загаситије од небеског; пријат- 
није је и од обичног морског плаветнила, које је 
још затвореније. Овај нормалан распоред боја у 
Охридском Језеру често се мења. Кад сунце кроз 
облаке просијава, боја воде постаје затворено-плава, 
с мало зеленила; кад сунце зађе за густе облаке, 
у њу се меша све више црнога ; кад наиђу перјасти 
и праменасти облаци, који по језеру остављају сенке 
као лиснате гране, боја воде постаје зеленкасто-плава, 
дакле више зеленкаста. Из ових и претходних про- 
матрања види се да боја воде зависи: 19, од дубине, 
јер је највећа разлика између прибрежних партија 
до сублакустриског одсека, где је боја зелена са 
разним ниансама, и дубоког језера, где превлађује 
плава боја; 2°, од састава дна, јер ако је ово под 
алгама, вода је зелена; ако је од стена, онда сеу 
боју воде меша природна боја стене; а ако је од 
шљунка, онда је вода отворено зелена са шарама, итд., 
39, од наоблачености, јер, у ма којој партији, језеро 
има друкчију боју при ведром и сунчаном времену, 


.7% а, 


р»? РА 


“чал 


80 НОВА СРБИЗА 


а друкчију кад наиђу облаци, или при црној нату- 
штености. 

У 3 сата после подне почне дувати редован 
ветар Охридског Језера, стрмец, који из почетка 
само ћарлија, али може да ојача, и тада хуји: дува 
искидано, на махове, и брзо узбурка цело језеро. 
Од њега постају кратки, оштри таласи, чија се те- 
мена крше и који се каткад прескачу. Кад зађе 
сунце, смени га ноћник, мало јачи од ветерника или 
дневнога ветра; он пирка и ћарлија са околних 
планина са свих страна према језеру, нема дакле 
као и ветерник једног одређеног правца. Обично 
почне ћарлијати на 2 до 3 сата после сунчева заласка, 
па се осећа целу ноћ и изјутра, док се сунце не 
роди. Тада га смени ветерник, али не одмах, јер 
између њих има каткад краћа, каткад дужа пауза 
поменуте тишине. Али је само око Св. Наума на 
јужној обали језера ноћник редован ветар, који по- 
чиње и престаје, као што је горе изложено. По 
осталим деловима језера он се по правилу јави тек 
пред зору.“ 


2. Преспанско Језеро. 


Преспанско Језеро заузима јужни део про- 
стране котлине која се налази између Перистера и 
Нередске Планине на истоку, и Галичице, Сухе Горе 
и Горбеца на западу. Северни део те котлине пред- 
ставља дно исушеног језера; то је ресанска рав- 
ница. Много већи део котлине је под Преспан- 
ским и Малим Језером. И Мало Језеро, као и ре- 
санска равница, представљали су делове Преспан- 
ског Језера. Мало Језеро је тек у најновије време 
одвојено тиме што су језерски валови набацали 
огромне масе песка на месту где су оба језера била 
везана. Народ разликује Голему Преспу, под којом 
разуме северни део Преспанске Котлине, до линије 
која би везивала Конско, острво Велики Град и Пе- 
ровски Залив. Одавде према југу настају Мала Пре- 
спа и Мало Језеро. 


Ұ “” ж 4, 78% 
> 


БЕЕК ОБЛИЦИ ЗЕМЉИШТА 81 


Огледало Преспанског Језера налази се на ви- 
сини од 906 м. Велико је 288 км.2, а дубоко 52 м. 
Оно је дакле највише и највеће од свих великих 
балканских језера. 

У северном делу Преспе и уз перистерске обале, 
боја језерске воде је жућкаста и црнкасто-жуйкаста, 
док је дуж западних кречњачких обала Преспе 
отворено-зелена, нефритски зелена и маслинкина зе- 
ленила. У Малој Преспи, која лежи у кречњаку, 
око свих обала је вода зелена. Изнад дубљих пар- 
тија Мале Преспе и изнад нивичке и-стенске увале, 
меша се у зелену боју воде нешто плаветнила. 

У северном делу Малог Језера боја воде је око 
обала црнкасто-жута, а изнад дубљих партија ћили- 
барски жута; у јужном уском делу, који је уоквирен 
кречњачким одсецима, боја воде је отворено-зелена, 

Највећа је провидност језерске воде била над 
нивичком Глубином од 72 м. и јужно од ње 7:4 м.; 
иначе провидност воде Преспанског Језера расте у 
главном у правцу са С. на Ј., затим у правцу ca И. 
на 3. Међутим је у целом Малом Језеру незнатна и 
ретко где прелази ! м., због описаних органских и 
хумусних састојака. 

Из тих мерења излази да у Големој Преспи и 
Малом Језеру нема температурнога скока, нема га 
ни у кринској ували од 27 м. дубине. Међутим се 
у нивичкој ували Мале Преспе констатују два тем- 
пературна скока, као и у Охридском Језеру: један 
у дубини од 15 до 25 м., а други 35 до 45 м.; они 
су јасно одвојени једним слојем воде од 25 до 35 м. 
у коме температура врло споро опада. 

У пространој Големој Преспи, чија је цела по- 
вршина лети изложена јакој инсолацији, чија вода 
садржи много суспендованих честица и има жуту 
боју, загреје се лети цео водени слој од површине 
до дна; на површини била је температура воде 20,59 С, 
а на дну и дубини 27 м. само 18°, дакле је била 
температурна разлика на крајњим површинама во- 
деног слоја од 27 м. дебљине само 2,5" С. Темпе- 
ратура воде опада истина нешто брже на дубини 


НОВА СРБИЈА 6 


82 НОВА СРВИЈА 


од 15 до 25 м., али се не може говорити о правом 
температурном скоку. Док се Охридско и Остров- 
ско Језеро никад не замрзавају, оба Преспанска су 
се последњих 90 година цела мрзла, изузевши ни- 
вичку увалу, која се могла само да превуче танком 
леденом кором. Међутим је на Големој Преспи лед 
био три пута тако дебео да се са саоницама пре- 
лазило с једне стране језера на другу. Према томе, 
у Преспанскоме Језеру наступа за време врло оштрих 
зима инверсна стратификација воде по температури, 
т.ј. случај да су горњи слојеви воде ниже темпера- 
туре но доњи, чија је температура тада вероватно 
око 49 С.; док у Охридском и Острвском влада 
стална директна стратификација, т.ј. горњи слојеви 
су увек више температуре но доњи. Томе је узрок, 
поред оштрије климе Преспанског Језера (које лежи 
око 200м. више од Охридског, а од Островског чак 
око 370 м.) и физикалних особина воде (многи и 
крупни суспендовани делићи), још и мања дубина 
Преспанског Језера, због које је његов топлотни 
резервоар незнатнији но у друга два језера, наро- 
чито незнатнији но у Охридском Језеру. 

На Преспанском Језеру владају исти дневни ве- 
трови као и на Охридском, и зову се деник и ноћник. 

Осим ових ветрова, који се сваки дан смењују, 
дува лети овда онда и згорен, и то са Галичице; 
обично почне онда кад престане деник а још се не 
појави ноћник. Он одговара, дакле, стрмцу Охрид- 
ског Језера.“ 


3. Дојранско Језеро. 


Дојранско Језеро је 42:65 км.“ велико, 10 м. 


дубоко, а огледало му |е 148 м. високо изнад мор- 
ске површине. Има облик округласте увале која 
је нешто више извучена на југу и североистоку. 
Дно његово има облик карлице чија се најдубља 
тачка налази ближе према југоисточној обали. Вода 
му има тамно и загасито зеленкасту боју, а скоро 
једнако је топла и на дну и на површини. Лети 


es 


| 


2 _ има температуру 14:49 до 15:89 Целсијусових. Вода 
2 му је лака, употребљава се за пиће и кување. По 
` бистрини и провидности воде Дојранско Језеро ce 
22 издваја од свих плитких македонских језера. На]- 
_ веба провидност му је 3:65 м. Провидни|е је но Бе- 
қ шично, Ајвасилско и Тахинско. Провидно |е скоро 
Kao Острвско Језеро, које |е од њега седам пута 
дубље. Ниво Дојранског Језера није целе године 

сталан и на истој висини, већ расте и опада према 
5 добу године. Главну воду добива од врела ко)а из- 
~ бијају на његовој ивици, и од подводних извора. 
У фебруару почну ти извори избацивати веће масе 
воде, и језерско огледало почне нагло расти. Тако 

траје до априла, када почне опадати. Највеће стање 

језерска вода достиже у априлу. Тада се вода попне 

више од пола метра над својим ранијим стањем. 

_Опада све до августа. У јесен и зиму остаје на истом 
стању. Од назад десет година опажено је да вода 


је била толико надошла да су главна улица, чар- 
шија и половину пазара у вароши Дојрану били то- 
лико поплављени да се морало по намештеним да- 
_скама прелазити. Тада су дворишта свих кућа у тим 
_улицама била под водом. Рибарске колибе биле су 
такође поплављене и због тога многе напуштене. Те 
године језерско огледало је нарасло за 80 сантиме- 
“тара. Да не би варош била сасвим поплављена, мо- 
` рали су прокопати корито Болаје које се било за- 
_ суло. Тада је коритом Болаје, потекла брза и јака 
река, којом се у чамцу могло спустити у Арџанско 
_ Језеро. 
Ф По језеру се често опажају, кад је вода мутна 
_ И без таласа, местимице клобукови који долазе од 
__ подводних извора. Те изворе рибари познају добро 
због тога што се око њих риба купи, и зову их 
„кајнацима“. 
O Божићу 1900 цело језеро се смрзло и лед 
_ је разорио сва ловишта и рибарске колибе. Лед се 
` одржао пет недеља и на њему се прелазило с јед- 
_ ног краја на други. Памти се да се цело замрзло и 


6" 


АРТА са 3244 “Тт” 


све више расте. У почетку марта 1901 језерска вода. 


« 
.\ 
А 
к: 
“с 
Е 
% 
7 
| 
м 


"~ 


84 НОВА СРБИЈА 


пре 20 година. Иначе сваке зиме BHM PSOE ce само 
плићине поред обала. 


Од ветрова најјачи је „Вардар“ или криви ветар, 


који подиже велике таласе. Ови најјаче лупају источну 
обалу, која је због тога потпуно чиста од трске. Сла- 
`би]и су североисточни „кривец“, и северни, који до- 
лази с Беласице, „калишник“ или „прав ветар“. Нај- 
силнији је „добровен“, који долази с југоистока, који 


је јак као права олуја, али који дува врло ен. 


обично зими. 


МТС уча 


- 
Е 


СТА 


ДЕО. 


- 


га 
= 
а-чу 
мы 
Са 
О 
me 
ғ 
е 
(а ~ 
ш = 
O = 
м 

E 
rE 
ЩЕ е цев 
E 
О 
да А 


1 ГОРЊЕ ПОВАРДАРЈЕ. 


У _ Најгорњи део Вардарева слива представља засе- 
` бну природну, економску, па донекле, и културну це- 
> лину. Са свих страна опкољен је великим планинама, 
` између којих се пробијају уске и тешко проходне 
` клисурасте речне долине. На северу, према Косову, 
_ Метохији и долини Јужне Мораве, затворен |е Шаром, 
3 Црном Гором (Карадагом), Рујном и Козјаком. На 
| западу је затворен Голешницом и Бабуном, а на југу 
, Велешком Клисуром. Источну му границу чине Бре- 
_ галница и Злетовска Река. 

Е Централну област у Горњем Повардарју чини 
_ Скопска Котлина. У њој се стичу путеви са свих 
_ страна, и из ње се централишући утиче на целу ту 
` област. За њу је економски везан и Полог, који са 
Горњим Повардарјем комуницира Суходолицом. На 
западу су планинске жупе Клепа, Хаси Бабуна, које 
се по својој клими, велетацији и народној привреди 
` знатно разликују од области око Вардара. По свом 
животу и саобраћају упућене су на Вардарску до- 
лину, и чине економску позадину вароши Велеса. 
Источни део Горњег Повардарја сачињава зараван 
_ Овче Поље и кратовске рударске области. Горњи 
слив Брегалнице, Малеш и Кочанска Котлина услед 
"велике удаљености, теренских тешкоћа и засебног 
живота имају знатно друкчије климске и привредне 
рилике, и понашају се донекле као засебна област, 


„> 


~ 


88 НОВА СРБИЈА 


Главну и централну област у Горњем Повар- 
дарју чини Скопска Кошлина, у коју се стичу ко- 
муникације целе области, и на које она утиче центра- 
лишући. У Скопску Котлину рачунаћемо ове области: 
Блато или Блатију у долини Вардара, Скопску Црну 
Гору, Горња и Доња Села и Торбеше. Површина 
Црне Горе и скопске равнице износи 398 км“. Па- 
норама Скопске Котлине је особите лепоте: виде 
се високе, гломазне планинске масе, махом голе, неке 
и шумовите, затим оштри врхови и групе од завр- 
шкастих врхова; најлепши су Јакупица и Љуботин, 
који су највиши, и чији импозантан изглед појачава 
и то што су и лети под снегом. Поред тога Скоп- 
ска Котлина се одликује великим бројем уских и 
дубоких клисурастих долина које са свих страна у 


њу избијају и видике на све стране отварају. Такве. 


су клисуре: Дервен између Тетовске и Скопске Кот- 
лине, Качаничка Клисура између последње и Ко- 
сова, Таорска Клисура према Велесу и клисура 
Пчиње изнад Катланова. На северу и истоку она је 
отворена, јер се дно њено диже на заравни Дуге 
Њиве и Овче Поље. 

У скопској равници разликујемо два дела, и то 
део који се налази у рачвама Вардара, Лепенца и 
Треске, и југоисточни део, који је махом под моч- 
варама, и који се зове Блашш/а. Први део, који 
ћемо звати Скойско Међувође, састављен је од пла- 
вина и наноса горњих трију река. Ти су наноси у 
дубини од шљунка и песка, а по врху до | до 3M. 
висине је црна муљевита земља, која је знатне плод- 
ности. У Међувођу су честа плитка, песковита уле- 
гнућа, која су испуњена мочварама и барама. На- 
рочито много таквих мочвара има између Вардара 
и јужног обода Скопске Котлине, Највећа је она што 
се пружа од бивше турске гимназије према Алибе- 
гову читлуку. Те мочваре представљају остатке од 
негдашњег Вардарева корита, које је он напустио 
и почео тећи северније. Изузевши ове мочваре, и 
оне партије око Вардара и Треске, остали део Ме- 
ђувођа је врло плодан, готово се може рећида је 


ГОРЊЕ ПОВАРДАРЈЕ 89 


М "= 
то најплоднији део Скопскога Поља. Воде из река 
изведене су у јазове којима се натапају њиве и 
крећу воденице. Због овога богатства у води и она- 
ког састава земљишта, Међувође је необично плодно. 
Осим обичних жита сеје се пиринач, нешто памука 
и анасона, а врло много и поврћа. 

У Блатији се Вардар, уз пролетње и јесење 
кише, силно разлева и плави већи део Блатије. Исто 
тако, многе реке не могу да допру у Вардар, већ се 
разлију по пољу. Због тога свега у ова доба го- 
дине Блатија представља право језеро, које се доц- 
није повуче, али од њега остане по пољу много воде 
и великих бара. Зато се цео овај крај зове Блашо 
или Блашија. Од тих мочвари никад не пресушују 
Горње Блашо и Кашлановско Језеро. Прво је лети 
дуго 50 до 100м., а друго је велико 424 км.“ Ова 
су језера по ивицама обрасла рогозом, који станов- 
ништво сече и употребљава у домаћој привреди. 
У оном делу Блатије који лети остане сув има врло 
бујних ливада. Због тога свега Блатија је средње, 
где где и слабе родности. Знатан њен део није за 
обрађивање, већ је под слабим ливадама и пашама; 
и зато по њему има лети много торова, око којих 
скопске џелебџије тове стоку коју продају тргов- 
цима и кољу за пастрму. 

| „Овче Поље је зараван, која се изнад Скопске 
Котлине диже за 100 до 150 м. и има средњу ви- 
сину око 400 м. На западу је ограничено Вардаром, 
и то од ушћа Брегалнице до ушћа Пчиње. Његова 
северна граница је низ еруптивних купа, које пред- 
стављају развође између Брегалнице и Криве Реке, 
а развође између Злетовштице и Азмака је његова 

2 источна граница. На југу допире до низа повезаних 

___брда и коса, међу којима је највиши Богословац, 
од 550 м. висине, најкарактеристичнији и са свих 

_ страна видан, купаст врх Овчег Поља. У овим гра- 
ницама је Овче Поље дугачко, у правцу са севера 
на југ, 40 до 60 км., а широко са истока на запад 
око 30 км. Ареал је његов велик око 1400 км.“ 
Главна река Овчега Поља, Азмак, притиче Брегал- 


шый та рак \ 


90 НОВА СРБИЈА 


ници. Његов је слив велики око 609 км.?, а дужина 
око 40 км. Скоро у средини Овчег Поља је његово 
главно место и тржиште, Св. Никола или Клисели. 
Југоисточни део Овчег Поља, на десној обали Бре- 
галнице а у близини Штипа, зове се Јежево Поље. 

Пространо међувође између Пчиње и Криве 
Реке које је на С. ограђено кристаластом планином 
Козјаком а на И. допире скоро до котлине Сла- 
вишта, зове се Средорек; мањи источни део те об- 
ласти, у непосредној близини Славишта, зове се 
Страцин. Средорек и Страцин су велике плоче на 
којима се дижу многи купасти голи врхови, поре- 
ђани у правцу северозапад-југоисток. Имају средњу 
висину од 500 до 600 м. с највишим врховима 
око 900 м. 

На југозападу од Велешке Клисуре су сливови 
Тополке и Бабуне, који су скупа велики 930 км“, 
. Слив ових река подељен је у две жупе. У северо- 
западном делу његова је жупа Хас, испод планине 
Голешнице и њених огранака; она захвата сливове 
Тополке и Горње Бабуне до њених саставака са 
реком Изворштицом. У Хасу има око 24 села, од 
којих је главно Богомила, привредни центар жупе. 
Од става Изворштице и Бабуне, даље низ Бабуну, 
настаје жупа Клепа, обухвата и села око чукастог 
врха истог имена, и даље између реке Бабуне и 
овога врха до Вардара. Главно село и администра- 
тивни центар Клепе је Чичево. У Клепи има око 
25 села.“ 

„Тешовска котлина је велика око 232 км“. Огра- 
ђена је на С.3. Шаром, на Ј. Влахиницом и Буко- 
виком, а на Ј. И. Сухом Гором и Жедном. Дели се 
на три партије. Највећа је Горњи Полог, у коју се 
рачуна област од Вардаревих извора и планине 
Буковика до Тетовске Бистрице, иу којој је главно 
место Гостивар. Северни део котлине, од Тетовске 
Бистрице до Вардарског Дервента, зове се Доњи 
Полог, и може се узети ца је Тетово његово главно 
место. Од Тетова се до Дервента пружа испод Шара 
валовита подгорина, састављена поглавито од речних | 


oe Кар ЈЕ А, 


плавина, најгушће насељена, и зове се Подгор; скоро 
у средини Подгора је мала колаба Теарце. Напо- 
слетку, најнижи део Тетовске Котлине, око самога 
Вардара готово ненасељен, зове се Вардарија. Те- 
товска Котлина има отворе само на источном оквиру, 
и њима су од најранијих историјских времена водиле 
и воде комуникације за Скопље. Главни и шири 
отвор налази се између Сухе Горе и планине Жедна, 
` и зове се у источном делу Суходолица, а у западном 
_ Калдрми-Богаз; њиме води друм од Тетова до Скопља. 
Други отвор је клисура Вардарева на С. од Жедна, 
и зове се Дервент. То је она велика окука којом 
Вардар обилази око Жедна и улази у Скопску Кот- 
лину; њоме води рђав каравански пут којим се иде 
из села Доњег Полога и Шаре у Скопље“. 

У Скопској Котлини се већ осећају утицаји ме- 
дитеранске климе. Нарочито се осети велика раз- 
лика кад се непосредно дође од Врање у Скопску 
Котлину. Лета су краћа, са мање кише, раније по- 
чињу и дуже трају. Кумановско-прешевска зараван, 
и ако је ниска, представља знатну препреку за ути- 
цаје медитеранске климе. Лети су у скопској равници 

_несносне жеге, ваздух |е вруһ и од барских испа- 
рења загушљив; и при мањем ветру сва се обавије 
у облаке од прашине. Зима је на против врло оштра. 
Особито је досадан хладан северни ветар који 
дува преко кумановско-прешевске заравни и наноси 
огромне сметове. Нарочито је јак на Дугој Ниви и 

_ на простору између Скопља и Куманова. 

У области Маркове Реке, услед тога што је 
шума искорењена и земљиште потпуно оголело, ва- 
здух је топао и сух. Преко ове суве и загрејане пло- 
че лети стално дувају јаки ветрови, који узвитлавају 

` стари језерски песак и муљ и разносе га по Скоп- 

_ ско] Котлини, обавијајући се често у облаке од пра- 

Со Честе су локалне олујине, а град лети по 


| 


више пута туче. 

Овче Поље представља уздигнуту и на све 
„стране отворену зараван. Услед тога клима је про- 
менљива, честе су непогодеи олује, Зима је оштра, 


» 


ГОРЊЕ ПОВАРДАРЈЕ 91 


й 


92 НОВА СРБИЈА 


% 


лета су жарка и бескишна. Знатан део |е лети тако 
спрљен и го да има изглед степе. Све |е пожутело 
и увенуло, само по слатинама има мало зеленила. 
И мањи ветрови дижу прашину, истина у мањој мери 
но на заравни Маркове Реке. Сунчани зраци пеку 
и лако загревају оголели, жућкасти, лискуновити пе- 
сак, који се бљешти и не да у се погледати. Скоро 
нигде нема дрвета. Дрво за грађу добивају од Ко- 
совске Митровице. Огањ у кућама одржавају сла- 
мом и са мало дрва. Изгледа да увек није било 
овако голо. На удаљенијим местима нађе се још и 
сад по који храст. 

Сливови Тополке и Бабуне су са свих страна 
заграђени планинама: Голешницом, Боропољем, Ба- 
буном и чукастим врхом Клепом, а отворени су само 
према вардарској долини код Велеса. Поред тога 
оне су експониране према североистоку. Средња 
висина им је 250 до 300 м. Услед свих тих особина, 
сливови Тополске и Бабуне су лети мало свежији 
од осталих области које су под истом географском 
ширином. Летње кише нису ретке. Бабуна и То- 
полка никад не пресушују. По Голешници, Бабуни 
иоко Присада има ситногорице, местимице и крупне 
горе. Дно котлине је већим делом и лети зелено. 
По клими и вегетацији и општем изгледу, ови сли- 
вови чине донекле прелаз између медитеранске и 
средње-европске климе. 

Заклоњена Шаром на северу а отворена Су- 
ходолицом према Скопској Котлини и Вардару, Те: 
товска Котлина држи средину између јужних или 
македонских и северних или старосрбијанских ко- 
тлина. Последњима се више приближује. Зима је 
снеговита, оштра, дуга, али без дуготрајних јаких ве- 
трова; почиње у главном на месец дана пре но у Ско- 
пљу, а хладноћа попусти нешто доцније но у Скопљу. 
Пролеће и јесен су кратки и кишни. Лети се врло 
ретко осећа несносна македонска жега, већ је ваз- 
дух махом свеж и пријатан, као у мају у јужним 
македонским котлинама. Одликује се знатном коли- 
чином атмосферских талога, нарочито кише и снега, 


које доносе махом западни и југозападни ветрови. 


Особито су од ветрова заклоњени присојни и то- 
пли Подгор и остале јужне стране Шар-Планине и 
њена суподина. Тетовска је Котлина нарочито мно- 
гобројним шарским рекама јако наводњена; речна 
и поточна вода се разводи вадама, и цела котлина 
бива вештачки наводњена. 

У вези с оваким физичко-географским и клим- 


"ским приликама, јављају се и разликеу привредном 


животу народа, специјално његову начину занимања. 
У скопској равници одлично успевају виногради, 
нарочито на присојним странама Скопске Котлине. 
По самој равници сеје се много жита, мање дувана 
и афиона. У ранија времена око Лепенца била су ве. 
лика оризишта, од којих су сада остали мали делови. 
У Црној Гори људи се баве поглавито о земљо- 
радњи, доста и о виноградарству, обделавају лани 
кудељу, и негују свилену бубу. Поред тога код 
куће се баве још о дунђерлуку и дрводељству, а 
као пекари иду и у гурбетлук; поред тога раде на 
надницу у скопској равници, а баве се и правље- 
њем ћумура. Села око Катлановског Језера баве се 
много и рибарством. Катлановско Језеро је врло бо- 
гато рибом. У њему има шарана, сомова и јегуља. 
Цело је језеро издавано једном човеку под закуп, 
а главни закупник дели језеро на неколико „ловби“, 
на којима лове мањи закупници. Риба се лови ра- 
зноврсним справама, од којих су многе споменуте 


у партијама о Охридском и Дорјанском Језеру. Ста- 


новништво око Маркове Реке бави се земљорадњом, 
мање сточарством; Торбеши праве много ћумура, 
који продају у Велесу и у Скопљу. 

Овче Поље представља област средње плодно- 
сти. Најплодније је Св. Никољско Поље и долина Аз- 
мака. По плоднијим деловима Овчег Поља сеје се 
поглавито пшеница, затим мак или афи|он, после- 
дњи у најновије време у огромним размерама. Има 
много винограда. У сређивању летине помажу се 
„гурбеџијама“ из суседних области, нарочито Ма- 
леша, Изгледа да је у ранијим временима било пло- 


қ” 


ар + Ер ~. = 


94 НОВА СРБИЈА 


дније. Данас је више сточарски крај но земљора- 
днички. По њему се виде многа стада оваца и ве- 
лики чопори коња и говеда, која у околини доста 
цене. Овце су крупне, имају дугу вуну, јако су це- 
њене и купују их за бачила. Блатишта у околини 
Штипа засејана су оризом, остали део равнице је под 
кукурузом, пшеницом и маком. Последњи се много 
сади и познат је у целој Македонији. Смолу од мака 1 
извозе у Солун и прода]у енглсским трговцима. 

У сливу Тополке и Бабуне становништво се 
поглавито бави земъорадьом, нарочито виногра- 
дарством и баштованлуком. По лукама у долини 
Бабуне се]е се пшеница и ориз, ко]и |е слабие вр- 
сте, затим много варива, које се цени као најбоље 
у Македонији и има највећу цену. На околним пла- 
нинама налазе се влашка бачила, на којима држе 
око 6000 оваца. Власи проводе зиму у Тесалији. 

__У областима северно од Овчег Поља привре- 
дни је живот био јаче зависан од природе земљи: 
шта, нарочито његова петрогфадског састава. Од 
Младог Нагоричина на западу до села Нивичина код 
Кочана, и од планине Козјака на северу до Овчег 
Поља на југу, простире се кратовско-злетовска еруп- 
тивна област, која је састављена поглавито од тра- 
хитоидних стена, затим местимице од базалта, леу- 
цитита, андезита и туфа. То земљиште је у правцу 
запад-исток дуго 45 до 50 километара, а у правцу 
север-југ 10 до 30 км. Испресецано је низом пуко- 
тина, од којих главне иду у правцу ИСИ.-3Ј3., и дуж 
којих се излила највећа маса еруптивних стена. 
Још и сада се могу реконструисати вулканске купе 
и облици кратера, који су махом деструкцијом јако 
деформисани. У тако једном старом вулканском кра- 
теру налази се варош Кратово, а у другом мана- 
стир Лесново, затим многи врхови, као Црни Врх, 
Корија и други. Осовину и главно узвишење ове 
еруптивне области чини низ вулканских планина и 
купа које се дижу на левој страни Табачке и Криве 
Реке. У томе низу су најкарактеристичнији Пече- 
ница, Плавица, Црни Врх, Стражевац и Чука. Ова 


eid 2 
ر‎ А ас жуы 5. РОР ا‎ н 


реф. ` 


пас оа лба 


| те ха “5 у 4 
_ ГОРЊЕ ПОВАРДАРЈ 


= 


е; “ 5 ~ < 


` главна орографска осовина еруптивног земљишта 
___ веже се на И, за Осоговске Планине, а на западу се 
_— туби у терциерном земљишту око Пчиње. 
| | Ose стене су махом јако трошне, лако се ра- 
24, "спадају, и од њих остају дебели слојеви песковите 
БА "земље, која је махом црна. Ипак земљиште није 
ЭЖ плодно, јер преко лета нема довољно кише, и оно 
остаје суво и спрљено. Специално треба много кише 
за онај сунђерасти туф, који се у песак распада. 
| Зато је Средорек у лето сува висораван, без дрвета, 
5 са спарушеном травом, спрљена, у главноме суре и 
црне боје. Поред тога извори су врло ретки, и што 
их има сасвим су слаби; речице и потоци преко лета 
пресуше. Због тога се на средоречкој висоравни лети 
јако осећа оскудица у води. Исте је физиономије и 
плодности и Страцин. По њему скоро нема дрвета, 
нити трагова од шуме. 
Е Ове области, данас тако сиромашне, у будућ- 
ности ће једном несумњиво представљати једну од 
најбогатијих области у проширеној Србији. Кратов- 
ско-злетовска еруптивна област представља једну од 
најбогатијих и најзнаменитијих рудних области на 
целом Полуострву. Још Хаџи Калфа истиче златне 
| и сребрне кратовске руднике, и вели да су се од 
њих у кратовској кузници новци ковали. Ами Буе 
је забележио да кратовски рудници садрже погла- 
вито сребровити галенит у порфиру, и да се од 400 
ока галенита добија 200 ока олова и 700 драма 
сребра. И пре тридесет до четрдесет година су по- 
једини предузимачи вадили руде у кратовској око- 
лини на много места. Многобројни су трагови но: 
вијег и старијег рударства, нарочито око Кратова, 
Злетова, Турског Рудара, Добрева, Лешинца, у до- 
лини Табачке Реке и Криве. То су махом рударске 
куле, рударски поткопи и рупе, и многобројне купе 
од троскве. 
| Главна налазишта руда и рудних жица су ова. 
222 У долини реке Повишице, притоци Криве, налази 
` ° се сумпор и гипс, којима je превучена површина 


те 


ОИ даа кани 


5% 


ee 


а "ди АГ 


са 


многих туфозних стена. Често су гипсом и сумпо- 


ром прожете многе купе које су састављене од вул- 
канског пепела, песка и лапила. Ту се налази и гвож- 
ђевита вода, чија је температура нешто виша од 
обичне. Исто тако, у долини Табачке Реке код села 
Железника има јак извор киселе и гвожђевите воде, 
из које СОг у клобуковима скаче. У Топаловићској 
Реци сумпор се јавља у великим количинама, обично 
чист и у дебљим жицама. Најбогатије рудне жице 
запажене су у сливу Злетовске Големе Реке иу 
долинама њених притока. Ту су до пре 40 до 50 го- 
дина и Турци руде топили. На путу од Кратова за 
Печеницу познати геолог Ами Буе видео је код села 


Близанца среброносни галенит. На обе стране реке. 


‚Оке и у правцу од ње према манастиру види се 
преко 1 км. дуга, и 20 до 30 м. дебела рудна жица, 
у којој је Г. Цвијић нашао гвожђа, мангана, сребро- 
носног галенита, пирита и халкопирита. На простору 
између Дугог Хрида, Лесновског Манастира и села 
Добрева виде се жице од пирулозита. Даље има 
жица које у себи садрже малахит, среброносни га- 
ленит и сфалерит. | 

Испитујући троскву из те области, М. Леко 
нашао је у њој ове руде: гвожђе, манган, олово, 
цинк, бакар и сумпор. По мишљењу J. Цвијића, у 
пиритима и халкопиритима треба тражити трагове 
племенитих руда. Еруптивно брдо, Сеоска Корија, 
састављено је од вулканског песка и пепела жуте 


и црвене боје, који су сложени у слојеве. Веома је. 


богата сумпором, којим су све стене прожете и који 
се често јавља у дебљим жицама. Сумпором је нај- 
богатији део Корије који се зове Кула. Туфозне 
масе у којима се налази сумпор састављене суу 
главном од алуминијум-силиката; сумпор је врло 
чист, са незнатним траговима селена и угљеника. Ту 
је до пре кратког времена вађен сумпор у већим 
количинама. Даље су туфозне масе често прожете 
гипсом и превучене опалом. У туфу се јављају и 
жице пирита и халко-пирита. Од Плавице и Црнога 


om Е шы сал. ЭТЕР 9 
6 НОВА СРБИЈА 2223 Ё. 4 


Е 


|- 1% 


. 


_ ГОРЊЕ ПОВАРДАРЈЕ 97 
Врха до села Грзиловца пружа се удолина по чијим 
се странама виде туфови који су јако прожети сум- 
пором. Исте се појаве виде на Џгури и између ње 
и села Приковца. На Џгури налазе се купишта од 
старе троскве. У примерцима које је донео Цвијић, 
Др. М. Стојиљковић нашао је много олова, железа, 
и силикатног диоксида, прилично бакра, алуминија, 
мангана и антимона, врло мало цинка, калцијума, 
магнезиума и калиума. 

Једну од најбогатијих области у опште у Старој 
Србији и Македонији представља Тетовска Котлина. 
У стању је да исхрани не само своје становништво, 
него и околне крајеве. 

Њене главне културне биљке су кукуруз, јечам, 
раж и овас. Око села Чаира испод Гостивара има 
врло доброг дувана. На обалама Вардара сеје се 
много лана и конопље. Даље, она је воћем једна од 
најбогатијих крајева Балканског Полуострва. Од Те- 
товске Бистрице до Качаничке Клисуре, цео простор. 
је покривен шумом од воћа. У вишим партијама 
расту кестенови, који су на великом гласу у целој 
Скопској Старој Србији, али од свега воћа најпо- 
знатије су чувене полошке јабуке, које су одавде 
пренете у Србију и познате под именом тетовских 
јабука. Највише се цене гостиварске јабуке, наро- 
чито у гостиварским селима Божици и Речанима. 
Полошке јабуке су се у великим количинама изво- 


зиле иу Цариград; њихове најбоље врсте зову се 


ђулабије. Има много и бостана, који поред кочан- 
ског ужива најбољи глас, поред тога и целих башта 
од крушака и шљива. Винограда има мање и вино је 
лошије. Тетовска Котлина је знатно богата и шумом, 
и становници се баве угљарством и дрводељством. 
Услед многих високих планина, околина тетовска 
има услове за сточарство. Шарско и корабско си- 
рење чувено је и скупо се плаћа по свима маке- 
донским варошима. Трагова старог рударства и 
рудних налазишта има изнад села Лакајице код 
Гостивара. Под планином Буковиком налазе се раз- 
валине градића који се зове Звездино Кале; под 


НОВА СРБИЈА 7 


98 НОВА СРБИЈА 


њим су самокови, где се гвожђе топило. А. Буе 
спомиње у Шар-планини две миље од Тетова неке 
старе руднике и бакарне руде код села Челопека. 

Огромну већину становништва у Горњем По: 
вардарју чини српско становништво, које се дели на 
православне и муслимане. Али поред Срба има у 
овој области и другог становништва: Турака, Арба- 
наса, Влаха и Цигана. Кроз ову област пролази ет- 
нографска граница између Срба и Арбанаса. Она иде 
у главном прешевско-кумановском удолином, и то 
од Ристовца поред Прешева и одмах западно од 
Куманова. Арбанаси се спуштају према железничкој 
линији, местимице су је прешли, као код Куманова, и 
у самој вароши Куманову има арбанашких породица 
које су потурчене; исто тако има их и у Скопљу, а као 
Арбанаси држе се само 30—40 кућа католичких Ар- 
банаса. У сливовима Пчиње и Криве има незнатних 
маса новијег и старијег становништва, тако н. пр. 
Турака и турских мухаџира има у свима варошима, 
гдегони обично чине већину становништва; врло ретко 
их има у селима ове области. Тако већину чине у 
Средњем и Доњем Коњару, Рахмазовцу, Агином 
Селу, Шишову и Клечовцу у кумановској области. 
Даље турско је село Стројосовце, а има их много у 
Турском Рудару и у селима Орелу, Дренку и у Зле- 
тову. Исто тако има их у Каршијаку, у Горњим 
и Доњим Селима, у опште у Марковој Реци. На 
Овчем Пољу чисто српска села преовлађују у севе- 
ро-западном делу и под Богословцем, а у јужном 
су делу турска. Припадају турском племену Ју- 
руцима, које се веома давно доселило из Мале 
Азије; имају изглед лења и оронула становништва, 
представљају можда најнекултурније становништво 
ових крајева. Друкчији су Турци Коњари, који 
су трезвени, вредни и врло радни; и једни и други 
знају понешто српски и бугарски. Припадају оном 
великом турском појасу који се пружа од Ор- 
фанског Залива до северо-западне ивице Овчег 
Поља, и који је назван вардарским турским појасом. 
Овчепољски Јуруци су најсевернији део од тог не- 


ОРЊЕ ПОВАРДАРЈЕ 


Қ 
в. 
d 
к. 
Ж 


прокинутог турског појаса, којим је словенско ста- 
__новништво раздвојено на две половине. Те две 


половине су обично без везе, и та подвојеност је 
несумњиво утицала на то да се становништво Источне 
и Западне Македоније у различитом правцу раз- 
вија. Тиме су без сумње изазване многе разлике које 
се опажају између становништва Источне и Западне 
Македоније. И српско становништво Овчег Поља 
махом изгледа бедно, у издераној одећи, често полу- 
голо, тупог изгледа и убијеног духа. Поред тиквешког 
становништва на левој страни Вардара, стайовништво 
Овчег Поља представља најбедније становништво целе 
Македонијс и Скопске Старе Србије. Сасвим су друк- 
чији, енергичнији и трезвенији сељациоко Богословца. 
Ово турско становништво, од Овчег Поља продрло 
је донекле и у доњи део реке Бабуне, где га има 
неколико села, од којих су најпознатија Горњи и 
Доњи Оризари, затим Исар-Бајири. Поред овога у 
Горњем Повардарју има и нешто Влаха, нарочито их 
има много у северо-источном делу досадашње Скопске 
Старе Србије, затим у суседним областима на све 
стране око досадашње српско-бугарско-турске тро- 
међе. Има их на Старој Планини и на српској и бугар- 
ској страпи, затим на бугарској страни око Кома и Сре- 
брне. Ипак, од свих северних планина Балканског По- 
луострва, највише их има у планинској групи Осогова, 
где ће их бити око три хиљаде душа; има их у ко- 
чанском делу Осогова, на Плачкавици и на бугар- 
ско] страни испод Рујна, и два мања насеља испод 
Лесковског Манастира. Поред тога их има и стално 
настањених, у многим варошима, нарочито у Коча- 
нима, Кривој Паланци, Куманову и Штипу. Деле се 
на Црне и Беле Власе. Неки су од њих стално на- 
сељени, али их већину чине номадски Власи, који 
лети живе по планинама, хранс поглавито овце и коње, 
а зими силазе у жупнија места, а нарочито у долину 
Криве и Пчиње, и ту плаћају за зимњу испашу. У 
кочанском крају они представљају и сада главне ки- 
риџије са коњима, и тиме оним крајевима дају у не- 
колико средњевековни изглед. Ови Власи, нарочито 


7* 


~ 


4 » 
дь а о ы 


БА “ај > с 


100. НОВА СРБИЈА 


они који се стално настане, брзо се пословене. Исто 


тако има нешто влашких летњих насеља по плани- 


нама Даутици и Солуници, на којима се држи го- 
дишње око 6000 оваца. Зими слазе у Тесалију, али 
их има у Прилепу стално настањених и пословење- 
них. Зна се да их је у средњем веку било у овом 
крају много више и да су пословењени. | 

Становништво Средорека, Срацина, кривореч- 
ког краја, Осоговије и кочанске области зове се 
Шойи, а њихова област Шойлук или Шойско. Че- 
сто се Шопима називају и српски становници Овчег 
Поља, штипске, радовишке и струмичке околине, 
Пијанца, Малеша и Разлога; затим често Шопима 
називају становнике виших делова Врањске Пчиње, 
власинске области, Лужнице и Пирота, а у Бугар- 
ској становнике Радомирске, Брезничке и Софијске 
Котлине. По најпространијим границама, Шопи би 
представљали велики етнографски појас од Врањеи 
Пирота, па до Штипа и Струмице до близине Вар- 
дара. На истоку допиру до Искрове клисуре, Со- 
фије и Дупнице, а на западу захватају пограничне 
високе планине између Бугарске и Србије, прелазећи 
знатно у Србију. Али границе Шопова и њихова 
географска област нису поуздане. Та се област може 
и проширити и сузити, јер се име Шоп сматра као 
погрдно, и ретко ко хоће да призна да је Шоп. Већ 
се према томе види да име Шопови не представља 
никакво племенско име; исто тако зна се да они 
не представљају никакву етнографску целину, јер 
је становништво разноврсна порекла, досељено из 
многих суседних области. 

Као језгро шопске области може се сматрати део 
од Овчег Поља до Пиротског Висока са Старо- 
србијанским Шоплуком, софијским, радовишким и 
брезничким крајем. Шта значи име Шоп, каква је 
његова етимологија, није довољно јасно. Неки писци 
доводили су га у везу са именом трачког племена 
Сапеји, које је живело крај Белог Мора преко пута 
од острва Таса. Али је утврђено да је то објашњење 
сасвим произвољно и без сваке јасне каузалне везе, 


| 
у 


~ 


и . Е "е іш,‏ ت 
___ГОРЊЕ_ПОВАРДАРЈЕ || 101‏ 


Међутим зна се да данас име Шоп има слично зна- 


чење као што га имају имена Торлак и Шијак, или 
донекле као и име Балија у Босни. То су све по- 
грдна имена, и за њих је везано значење простак, 
дивљак и глуйак. 

Ипак изгледа да распрострањење имена Шоп, 
бар у ономе његовоме ужем значењу, неће бити безиз- 
весних јачих разлога. Тако на пример зна се да су 
Грци зими године 1048 разбили војску печењешку 
од 80.000 људи, нагнали је на предају и населили 
је „по равницама Средца, Ниша и Овчег Поља“. 
Исто тако зна се да су у тој области насељавани 
и Кумани. Споменули смо да у овој области која пред- 
ставља данашњи Шоплук има доста Влаха. Зна се 
да их је у средњем веку било много више и да их 
је доста пословењено. Кад све ово сведемо у једно, 
постаје несумњиво да су Шопови произишли из 
смесе Срба, Печењега и Влаха. Према томе постаје 
вероватно да је име Шоп првобитно“ морало озна- 
чавати некакву етнографску мешавину. 

Несумњиво је да Шопови данас у многом по- 
гледу представљају нарочиту етнографску целину, 
која се знатно разликује од становништва остале 
Македоније, па и од становништва остале Срби|е и 
Бугарске. Имају доста својих нарочитих етничких 
и психолошких црта. Тако, на пример, Шопови на- 
рочито у планинским областима, живе тако патри- 
архалним и примитивним животом да се с њиме у 
томе погледу једва који други крај Старе Србије и 
Македоније може успоређивати. Тако на.пример кад 
се упоређују са патриархалним областима западних 
и северозападних српских области, види се да ни 
у широј оној шопској области нема ни трага од 
племена ни братства, ни свих оних појава које прате 
племенску организацију, као што су племенско осе- 
ћање, крвна освета, заједничка племенска и браствена 
имања, заснивање и груписање села на браственој 
основици. Али има једна социално-етничка појава 
по којој се Шопови знатно разликују од источних 
бугарских области, а то су доста честе појаве: по- 


102 НОВА СРБИЈА | 


јава задружнога живота. Поред те особине, и поред 
разних језичних особина које шопску област доводе 
у непосредну везу са срџским становништвом Источне 
Мораве, у шопском становништву има важна још 
једна етничка особина, а то је што скоро сви Шо- 
пови славе славу, чега праве бугарске области ни- 
како немају. Тако, на пример, испитујући распро- 
страњење · разних лингвистичних и етнографских 
особина професор Белић је утврдио следеће: да 
основне, српске језичне особине допиру на исток до 
линије која иде од источне ивице планине Плауша 
на планину Гавран, па даље на горњи ток Брегал- 
нице у правцу према Ћустендилу. Од тих важних 
особина су најглавније ове: 1) речник области на 
западу ове линије је чисто српски; 2) употребљује 
се српско пи ђ, место бугарског шт и жд; 3) -CBO 
словенско становништво западно од те линије слави 
славу, које на истоку од те линије скоро никако нема; 
4) задруге се јављају скоро искључиво на западу 
од те линије. 

Изгледа да су и у спољнем изгледу овога ста- 
новништва сачувани трагови разних етнографских 
мешавина и оних туђих раса с којим се становништво 
ових области у разним историјским временима ме- 
шало. У већини преовлађује обичан словенски тип, 
који се одликује средњом величином, великим пле- 
ћима, широким лицем и јаким јагодицама. Поред 
ових особина важне су њихове психичке особине. Тако 
на пример чини се да је ово становништво у ве- 
ћини суморно, са мање веселости и хумора, и веома 
слабе фантазије. У томе су они права противност 
становништву Западне Македоније, специално при- 
лепске околине, чије је становништво познато због 
своје досетљивости и хумора. Нису бистри ни досет- 
љиви, али су јако издржљиви. С овим особинама 
је у вези и то што изгледају често веома неповер- 
љиви, можда и лукави, и нису особито предузим- 
љиви. Али нису исто тако пргави, као што су че- 
шће Срби западних и северо-западних крајева. По- 
ред ових особина, од западних српских крајева pa- 


ы Че у ~ са ај но ee ых 


Е м 3 5 ; 
` ГОРЊЕ ПОВАРДАРЈЕ 103 


~ 


„ 
М“, т. 


- 


зликују се и тиме што немају епских песама, нарочито 
| јуначких, већ имају лирских песама, које су често 
ў грубе и више сензуалне. 

Данашње становништво у старо-србијанском 
Шоплуку разноврснога је порекла. Према досадашњим | 
испитивањима изгледа да ће највећи део досељеног 
становништва бити пореклом махом из централних 
српских области, нарочито од Косова, гиљанске око- 
лине, Лаба и Ибра, затим од Дебра, а има их који 
кажу да су пореклом од Елбасана. Вероватно, то ће 
бити досељеници из српских оаза у Јужној Маке- 
нији, којих је у средњем веку било знатно, и од 
којих су се неке сачувале чак до данас. Исто тако 
од важности је: из историјских споменика зна се да су 
Срби Рашани од 12 до 14 века у знатним масама на- 
сељавани по целом Шоплуку, и то нарочито у старо- 
србијански Шоплук и у околину Софије; поред 
ових било је досељавања са Југа и Истока, наро- 
чито од велешке и прилепске области, затим их је 
било од Једренског Вилајета, од самоковског и дуп- 
ничког краја. Поред ових усељавања било је знат- 
них исељавања, нарочито у Врањску Пчињу, Ино- 
гошт, Пољаницу, скоро кроз целу Мораву, до крагује- 
вачке Лепенице. Исто тако има их врло много у 
Бугарској, камо су се одселили после ослобођења 
Бугарске. 

Из овога се види да се у овом становништву 
осећају разноврсни трагови и особине, који показују 
да је ово становништво засебне етнографске ком- 
позиције. Мисли се да је овде било првобитно ста- 
новништво које је изашло из укрштања Словена, 
Печењега, са Куханима и Власима. Али су на ово ста- 
новништво које је произишло из укрштања знатно 
утицали досељеници из западних српских области, и 
то је становништво у својој духовној култури да: 
нас потпуно српско. 

Шоплук представља једину област Скопске Старе 
Србије и Македоније у којој се јављају села разби- 
јеног власинског типа. Та су села разбијена на више 
група гоје се налазе обично на теменима коса и 


4 


+ 


104 НОВА СРБИЈА 


брегова или по странама њиховим. Таква села обично 
заузимају велике просторије, кашто по 8 до 10 км. 
у пречнику. Куће једне групе припадају махом је- 
дној породици. Куће у појединим групама су обично 
збијене, и по томе се тај тип села знатно разликује 
од разбијених села у западним српским земљама, 
нарочито у Шумадији и Старом Влаху. 

За појаву села власинског типа карактеристичне 
су две ствари, ито: распрострањење. овог типа по- 
дудара се у главним цртама с распрострањењем имена 
Шопи и Шопско; друго, махом у свима проматра- 
ним случајевима ова су села нађена у кристаластом, 
гранитном и млађем еруптивном земљишту које је 
испресецано честим дубоким долинама, или суу њему 
чести самостални и изоловани облици, као еруптивне 


купе и плоче. Западна граница овога типа села иде 


у главном венцем планине Рујна, одмах источно од 
прешевско-кумановске удољине. Од Четирца и Ку- 
манова скрене према југоистоку, пресеца Пчињу 
изнад Шупљег Камена, па затим иде развођем из- 
међу Пчиње и Брегалнице, на планине Црни Врхи 
Плавицу, јужно од Кратова; од Шупљег Камена до 
Плавице граница је имала у главном правац исток- 
запад, затим скреће југоистоку, и хвата се горње 
Брегалнице код села Грче, тако да села целе Осо- 
говије и планинских делова Пијанца припадају вла- 


синскоме типу, док су у осталом Пијанцу и Малешу · 


села разређеног и збијеног типа. Власински тип села 
прелази бугарску границу и распоређен је по ћу- 
стендилском Крајишту и знатном делу Знепоља. У 
Србији су власинскога типа виша села Врањске Пчиње 
и сва села у сливу Власине до лужничке котлине, 
у којој се изврши прелаз у села збијенога типа. 
Западно од ове области јављају се два типа 
села, и то тип збијених или скойских села, и чиш- 
лучких села. Оба типа јављају се по целој скопској 
котлини, у долини Маркове Реке и на Овчем Пољу. 
Први је тип много чешћи. Најтипичније је развијен 
у Скопској Црној Гори. Та су села облика или окру- 
гластог или дугуљастог. У њима обично имају две 


еи чар => eg и” За Мм; 
ГОРЊЕ ПОВАРДАРЈЕ 7 105 


РИНАТ 


главне улице које се међу собом секу. На раскршћу 
тих двају улица има обично празан простор, који 
се зове гувно (у пиротском крају и у Јужној Маке- 
донији средсело). Куће су сасвим утрпане и збијене 
једна до друге, или иза једне ниже вири непосредно 
кров друге, више, 

У читлучким селима куће су груписане око бе- 
говске куле. Оне могу бити поређане у низове с обе 
стране беговске куле, с лицем окренутим унутра, тако 
да споља све чине један зид, или могу бити раз- 
бацане око беговске куле. У последњем случају, куће 
су махом ограђене зидовима од ћерпича. Путеви иду 
обично иза ових села или поред њих, а веома ретко 
кроз њих. У средини читличких села су велике, дво- 
спратне беле беговске куће. Састоје се обично из 
одељења за мушке или селамлука, и харемлука, оде- 
љења за жене и децу. Око њих су друге зграде за 
послугу, коње и жито. Харемлук често може пред- 
стављати и засебна зграда. Тада уза њ има велика 
башта, у коју се из харемлука може непосредно 
ићи, а са свих страна је ограђена високим зидом од 
ћерпича, како би жене биле заклоњене од погледа 
странчева. 

4 Типови сеоских кућа нису у довољној мери 
испитани. Једино у Скопској Црној Гори имамо де- 
таљније испитану сеоску кућу. Она се у опште од- 
ликује великим димензијама, нарочито су развијене 
у хоризонтали; има их йреземљуша и двоспрашница. 
Обе врсте су зидане од неотесаног камења или ћер- 
пича, и скоро свака је зидом од ћерпича ограђена. 
Кровови су од прућа, а могу бити покривени сламом, 
даском и ћерпичем. Двоспратнице могу бити целе 
на два спрата, ако су начињене на равну земљишту, 
или може само један део бити на два спрата а други 
део на један спрат, ако је на стрмениту земљишту. На. 
горњем спрату имају редовно три просторије: ку- 
хиња („кућа“), чардак и одаја. Чардак представља 
са страна отворен доксат који се целом страном 
горњега спрата пружа. „Кућа“ може бити преграђена, 
и онда се у једном делу кува на огњишту, а у дру- 


106 НОВА СРБИЈА 


гоме, који се тада зове „пондила“, ноћива стока, У 
доњем спрату је шрем, у коме се држи мрс, пиће, 
ковчези с рувом, и земљорадничке справе; каткад 
је преграђен, и онда у другом делу ноћива стока. 
Приземљуше имају унутрашњи распоред исти као и 
горњи спрат двоспратнице. | 

У ограђеном дворишту је гувно, и вурна (хлеб- 
на пећ). Око ових кућа има мало зграда. Најваж- 
није су: амбар, кош за кукуруз, племња за сточну 
храну, говедарник и кочина. Нарочите зградице у 
Црној Гори су девојачке зградице, у којима девојке 
држе своје ствари, и у којима спавају. 

У ниским котлинама, затим на Овчем Пољу, 
куће су много једноставније, мање, покривене кро- 
вином, једноспратне и једноћеличне. 


Вароши Горњег Повардарја. 
1. Скопље. 


Налази се на северозападној ивици Скопске 
Котлине, с обе стране долине Вардара, која је на 
том месту око 2 километра широка. Већи део Скопља 
налази се на левој обали Вардара, а мањи на десној, 
испод планине Водна. Десни део вароши се налази 
на последњим огранцима Црне Горе, а леви је на 
најнижој вардарској тераси. Положај Скопља одре- 
ђен је правцима многобројних долина које просе- 
цају околне планинске масиве и доводе Скопску 
Котлину у додир с многобројним областима. Најпре, 
долина Вардара доводи га у везу с котлинама Средње 
и Јужне Македоније. Најгорњи дес Вардара и пре- 
седлине Калдрми Богаз доводе га у везу с плодним 
Пологом, а преко њега и свима жупама испод Шаре, 
Бистре, са сливом реке Радике и Црног Дрима. До- 
лином реке Треске отворен је приступ у затворене 
области Пореч, Кичево, Копач и Зајас. Долина Ле- 
пенца пробија планински венац Шар-планина—Црна 
Гора и доводи Скопску Котлину у везу с Косовском 
Старом Србијом и с долином Великог Дрима, која 


gal 
А 
2 
| 
4 


~ 
= 
ь ка 


ГОРЊЕ ПОВАРДАРЈЕ 107 


Стару Србију изводи на Јадранско Море. Низин- 
ском линијом Куманово—Ацарлари везано је за пре: 
шевско развође и за долину Мораве. Долином Пчиње 
ги Криве одржавана је веза са Ћустендилом и Со- 
фијом, а преко Овчег Поља ишли су путови за 
Источну и Југоисточну Македонију, специално за 
област Струме, за Дојран и Серез. Важност Скопља 
је дакле у томе што се налази на излазу многих 
речних долина и на раскрсници важних путева. 

У Скопљу разликујемо два дела, и то једанс 
десне а други с леве стране Вардара. Леви део је 
виши а десни нижи; први је на једном брегу који 
се изнад долине диже око 50 м., а други је у рав- 
ници. На самој северозападној ивици споменутог 
брега је Душанов Град, који је штитио улазе у до- 
лине Лепенца, Вардара и Треске. Из овога са види 
да је положај Скопља као и многих наших најста- 
ријих вароши био условљен стратегијском важношћу 
онога места на коме је начињен, 

Главни део вароши је на левој обали Вардара. 
Тим делом протиче речица Серава, која је већим 
делом покривена и служи као природни канализатор. 
У томе су делу најстарије грађевине, које су остале 
- после пожара од 1689. Ту су разни тврдо зидани 

ханови, као Капан Хан, Сули Хан, Кјутуб Хане, Кур- 
шумли Хан и многе џамије. За Кјутуб Хане прича 
се да је у њему некад била библиотека. У томе 
делу вароши је и Безисшан, који се не може успо- 
ређивати ни с оним у Солуну, па ни с оним у Са- 
рајеву, али који, за сваког онога ко први пут из 
Србије долази на Ориент, представља праву зна- 
менитост. 

То је склоп од тесних, разноврсно изукршта- 
них улица, покривених кровом од даске, у којима 
су дућани с разноврсном робом и многобројне за- 
натлијске радионице. У Безистану има скоро свих 
оних радња које у томе крају постоје. Ту ћете наћи 
све занате и све радње, и све што се пече и кува 
и за једење продаје. Радње иду и шарено и мешо- 
вито и по групама, али без реда и система. „Ту 


-“-.”. 


кейі ЖЫ % 


i 


108 НОВА СРБИЈА 


~ 


ћете наћи казанџије, који праве казане и лепе ман- 
гале по формама Бог зна од којега доба наслеђе- 
ним, а и новога времена тенећеџије, који праве и 
плехане фуруне, тако по злу чувене код нас. Ту ћете 
наћи манифактуру источну, ону нову и променљиву, 
сваке године и сваки час друкчи]у; ову вајкадашњу, 
стару и непроменљиву, са вечитим мустрама и бо- 
јама њене ћитајке, шамалаџе, кутније, шамије ит. д. 
Онамо ћете наћи пушкара, који већ меланхолично 
гледа свој занат, и овде страшно потиснут силном 
фабрикацијом и усавршавањем војевања и оружја; 
овамо кујунџију где још плете своје филигранске 
радове по мустрама за које он и не слути да су 
можда од старих Јелина; онамо опет терзију и украј 
` њега богато извезене комаде руха арбанашког, опет 
са вајкадашњим кројем, накитом и шарама оних 
истих мотива које налазите и у филигранским по- 
словима кујунџијским, и чак у пословима зидара или 
резача на кућама, на дрвеним резаријама, у колико 
то само материјал допушта, и на разним спомени- 
цима. Израда бритава чувена је јако у Скопљу, и 
њом се баве неколико радњи између града и старе 
ћуприје изван Безистана. Радња нова и стара, из- 
возна и увозна, страна и домаћа, сеоска и варошка, 
"овде се у чудној мешавини укршта и додирује. И 
ту је још врева, ларма, лупа заната, гурање, поти- 
скивање, погађање.“ (С. Новаковић, „С Мораве на 
Вардар“ с.‹63—64) У близини Безистана је чувени 
Куршумли-Хан. То је двоспратна, веома пространа 
зграда, дебелих зидова, зидана од тесана камена, 
са много сводова, и неколико балкона од тесана 
камена. Све су собе на свод сазидане, а зграда је 
била оловом покривена. Двориште му је калдрми: 
сано, а на средини је био шедрван (водоскок). 
У доњем {спрату су биле магазе, а у горњем 
собе за путнике. Од 1878 постао је тамница ко: 
совског вилајета. Старост овог здања није довољно 
испитана. Неки мисле да је та зграда преостала још 
од Јустинијана, други мисле да је то за време цара 
Душана била касарна, а трећи тврде да је то тур: 


раде ои ааа НИ 


ГОРЊЕ ПОВАРДАРЈЕ 109 


ска грађевина. Сигурно је само то да је та зграда 
преостала иза пожара од 1689 године. 

У томе делу вароши су многобројне џамије, 
којих ће у целом Скопљу бити око 26. Један од 
најзнаменитијих турских архитектонских споменика 
је Гази-Иса-бегова џамија, која је грађена на месту 
негдашње цркве св. Ђорђа. У целој грађи влада 
„потпуна симетрија без икакве погрешке, да јој се 
само дивити можемо“ (С. Новаковић). Зидана је те- 
саним једнаким четвртастим каменом. Сваки камен 
у зиду опточен је троструким редом пљоснате танке 
цигле са широким катовима малтера. Грађена је 
дакле слично као што су грађене многе задужбине 
наших средњевековних владалаца. Кров јој је од 
олова, које се бели и из далека види. Око ње је 
симетрична, лепо ограђена авлија, а пред уласком 
је под лепим киоском чесма, са лепом вазом на сре: 
дини, из које избија неколико кључева воде. Зна: 
менита је и Бурмали-Џамија. То је пространа че- 
твртаста зграда, са пространим тремом на стубовима 
у предњем делу; зидана четвртастим једнаким ка- 
меном, између кога су уметнути квадрати од ци- 
гле и малтера, тако да цео зид има изглед геоме- 
тријског мозаика, који чини пријатан утисак. Наро- 
чито високим минаретом одликује се Јаја-пашина 
џамија. Ту је и сахат-кула од црвеве цигле, у облику 


` звоника, има леп изглед. У седамнаестом веку пут- 


ници спомињу у Скопљу једну дрвену кулу са са- 
том и звоном. То ће вероватно бити она кула за 
коју Хаџи-Калфа вели да је из времена неверника. 
Не може се докучити да ли данашња сахат-кула има 
какве везе с том дрвеном кулом. За Меда-џамију 
говори се да је начињена на месту цркве Св. Вра- 
чева, а за Султан-Муратову једни веле да је била 
црква Св. Богородице, а други Св. Петра. У Меда- 
џамији има вода, на коју долазе Српкиње које не 
рађају, и умивају се. У томе делу вароши је и црква 
Св. Спаса. То је мало, споља неугледно и неукусно 
здање, дубоко укопано у земљу, због чега изгледа 
као да је у турско време грађено. Унутрашњост цркве 


110 НОВА СРБИЈА 


представља оно што је одликовало ову цркву од 
осталих. То је уметнички од дрвета израђени олтар 
и певнице. 

У томе делу вароши има више шеховских те- 
кија, пет хамама, три православне и једна католичка 
црква. Као и у сваком месту у коме живе мусломани, 
и на периферији Скопља имају велике просторије које 
заузимају мусломанска гробља. Таква једна просто- 
рија налази се на североисточном делу вароши. Ту 
су гробља разних турских јунака који су славно пали 
при освајању Скопља. На највишем брегу је турбе 
Гази-бабе, барјактара турске војске, који је пао на 
томе месту. Од Гази-бабе до вароши кажу да има 
седам гробова, у којима је сахрањено седам везира 
који су пали при освајању Скопља, и који су због 
тога постали „газије“ (посвећени јунаци). | 

Као у свима ориенталским варошима, и овде 


становништво живи подељено по разним верама. Од 


града према истоку и североистоку, на повијарцу 
брега је Турска Мала, између града и Вардара је 
Јеврејска Мала, а с десне стране Вардара је Фра- 
начка Мала, у којој станују Европљани. Домаће 
хришћанско становништво (Срби, Грци и Цинцари) 
живи с обе стране Вардара Онај део српског ста- 
новништва који се бави претежно земљорадњом живи 
у периферијским махглама, нарочито у махали Топ- 
хани и Чаиру, а баштовани живе махом на равници 
поред Вардара. На периферији вароши су циганске 
мале, а последње варошке куће престављају станови 
босанских и херцеговачких мухаџира. 

Новији живот почиње да се развија на обалама 
Вардара и у равници с леве стране Вардара. Ту 
је најмодернији и најлепши део вароши, који се од- 
ликује новим модерним зградама и правим улицама. 
На обалама Вардара су покалдрмљене и поплочане 
улице које служе за шетњу и на којима почиње све 
више да се развија саобраћај. Нарочиту живост и 
лепоту Скопљу даје Вардар, који својим простра- 
ним и озиданим коритом јури знатном брзином. 
Боја воде је зеленкаста и бистра. На Вардару су 


у 
- 
= 
| 


лата ees a el асы 


~ зри ГОРЊЕ ПОВАРДАРЈЕ | 111 


_два моста. Један је стари Душанов Мост, који пред- 


ставља још једну скопску архитектонску знаменитост. 
Изидан је на више у вршак сведених окана, међу 
којима је средње највише, тако да је мост у средини 
највиши, па се одатле спушта према обе обале реке. 
Горе је мост покаллрмљен. Ивице су му некад биле 
ограђене до метар високом оградом од тесаног ка- 
мена, а у средини је био четвртаст балкон. У но- 
вије време мост је на врху проширен и тај је зид 
срушен. Нови мост је дрвене грађе. 

Историја. — Скопље представља једну од нај- 
старијих вароши у унутрашњости Балканског Полу- 
острва. Као варош постојало је још пре него су Рим- 
љани освојили ове земље. Најстарија су му имена 
Scupi, Skupoi, Skopion, Skopia. Scupi се први пут 
спомињу у Птоломеја и у Пајтингеровој Табли. 
Још у почетку пругога века Скупи су били римска 
колонија насељена ислуженим . римским војницима 
из Виминациума (данашњег Костоца). У њима је рим- 
ска култура оставила велике трагове. Од Скупа су 


· полазили знаменити друмови преко Улпијана (Лип- 


љана на Косову) за Далмацију, у Лихнид (Охрид), 
у Пелагонију, у Велазору (Велес), у Најсус (Ниш) 
и Сердину (Софију). Скупи су били украшени хра- 
мовима, купатилима, зградама, а у близини су се 
налазили рудници гвожђа, злата и мермера. После 
Константина Великог Скупи постају главни град 
префектуре Дарданије, и епископска резиденција. У 
страшном земљотресу од 518 године Скупи бише 
сравњени са земљом. 

У близини Скопља родио се византијски цар 
Јустинијан. Село у коме се родио звало се Таури- 
сија или Таоресија. У близини тога села био је град 
Белеријани. Неки мисле да Таурисију треба тражити 
негде у данашњој Таорској Клисури и у селу Таору, 
који се налазе јужно од Катлановског Језера, између 
Скопља и Велеса. Други мисле да по имену Беде- 
ријани и по неким остатцима од старина, та места 
треба тражити у данашњем селу Бордовцима, Jy- 
стинијан је порушене Скупи подигао и назвао их 


банер еи МАР си 


112 НОВА СРБИЈА 


_ Јустинијана Прима. Византијски историк Прокопије 
овако описује тај град: „Није лако избројати бо- 
жанске храмове, нити се могу речима описати дво- 
рови великаша ни величина дворана, ни лепота тр- 
жишта, ни улица, ни чесме, ни купатила, ни домови 
с продавницама. Просто да кажем, варош је велика 
и многољудна и у свему благоугодна, и таква да 
може бити столица свеколике ове области“. Поред 
тога Јустинијан је направио нарочиту тржницу, у 
којој је било смештено више дућана. Г. Стојан Нова- 
ковић мисли да ће то бити данашњи Куршумли Хан, 
у коме се још у седамнаестом веку продавало и 
куповало. 

Врло вероватно је да је Јустинијанова грађе- 
вина и чувени скопски водовод, којим се доводи 
вода из Скопске Црне Горе, два и по сата далеко 
од Скопља. Тај водовод спомиње се кроз цео 
средњи век. У новом веку спомињу га скоро сви 
путници који су прошли кроз Скопље. Тај водовод 
има преко 100 сводова, који су високи 3°25 м. Сту- 
бови и сводови грађени су од тврде четвртасте ци- 
гле, а озго на њима је намештен канал за воду, 
који је ширек 0:80 и покривен. 

У средњевековној Србији Скопље је било један 
од најзнаменитијих градова, Изглед Скопља познат нам 
је из разних наших историјских споменика. Варош 
је била опасана зидинама на којима је било више 
кула, као што су „пирга обла“ и „пирга водена“. 
На градским капијама биле су огромне капије, од 
којих су најзнаменитије „велика врата“ и „водена 
врата“. У њему је било и једно утврђење, затим 
много цркава, палача (полата) и дворова. Кад су га 
Срби године 1282 узели од Византинаца, становниш- 
тво му је било претежно грчко. У једној повељи 
краља Милутина из године 1299—1300, спомиње се 
огромна множина грчких фамилија у Скопљу. Из 
бележака Кантекузенових зна се да је још године 
1350, дакле 70 година пошто су га Срби заузели, 
било у њему тајних византијских присталица. У че- 
трнаестом веку постаде ‘една од најважнијих срп: 


ыьан теч тр", 


_ ских вароши. Био је резиденција српских краљева 


= и царева, нарочито царева Душана и Уроша. Они 
` га називају „славни и часни царски град Скопље“. 
__У њему се године 1346 Душан крунисао за српског, 


грчког и бугарског цара. У њему је исте године 
српски митрополит проглашен за српског патријарха. 
Године 1349 држао се у Скопљу велики сабор на 
коме је донесен и израђен чувени Душанов Зако- 
ник. Овим законом су уређене све српске земље, 
одређене су верске и имовинске прилике, а односи 
између појединих друштвених класа. 

Колико је то био важан град, види се најбоље 
по оној пажњи коју су Скопљу поклањали први тур- 
ски Султани. Док још нису били освојили Цариград, 
Скопље се сматрало једном од европских турских 
престоница. Тако, на пример, Султан Бајазит држао 
је престоницу час у Једренима, а час у Скопљу. 
Одмах чим га освојише, Турци почеше колонизовати 
долину Вардара, и на првом месту обратише пажњу 
на Скопље. Тако у току 14-ог и 15-ог века Турци 
населише у Скопљу велику множину турског ста- 
новништва. 

У петнаестом и шеснаестом веку на скопљан- 
ском тргу могаше се добити најјевтиније и најбоље 
српско и мађарско робље. За турског времена, на- 
рочито у шеснаестом веку, Скопље је било највеће и 
најзнаменитије место у унутрашњости Балканског По- 
луострва. У шеснаестом веку рачунало се дау Скопљу 
има на 30.000 кућа. Трговало се поглавито кожама. 
Овде су се коже преправљале, и у опште била је раз- 
вијена кожарска индустрија. Кожа, восак и друге 
сировине односиле су се преко Љеша за Италију, 
нарочито за Млетке и Анкону. У то време на скоп- 
ском тргу јављају се и Јевреји, који почињу конку- 
рисати и Млечанима и Дубровчанима. Дубровчани 
су трговали вином. Били су покуповали много земље, 
коју су засадили виноградима и воћњацима. Вино- 
граде су им обрађивали српски робови, које су они 
за јевтине новце од Турака куповали. У седамнае- 
стом веку Скопље се спомиње као многољудна тр- 


НОВА СРВИЈА 5 


114 НОВА СРБИЈА 


говинска варош. Године 1604 рачунало се да у њему 
има 40.000 кућа. У то време поред Јевреја у трго- 
вини се јављају и Јермени. „Скопље је тада имало 
леп и жив безистан ; прекрасан оловом покривен ка- 
равансерај; у вароши и изван вароши лепе тргове 
окићене дрветима; многе џамије; водовод; улице 
даскама покривене; лепа шеталишта; јаку тврђаву 
и гласовиту сахатну кулу, чијег се звона звуци на 
далеко разлегаху по питомој зеленој околини. У тр- 
говинским везама стајаше са Солуном и Драчем. Раз- 
личите сировине (вуна и вино) и кордован извозили 
су се у Драч, до кога су каравани долазили за пет 
дана. Чамци и мале барке пловљаху низ Вардар до 
Солуна. У близини беху богати златни и сребрни 
рудници, а у граду се коваше новац.“ У њему је било 
врло јевтино живети. Сматрало се као једно од нај- 
цивилизованијих турских места, из кога су изашли 
многи турски учени људи. 

После овог мирнога развића, ову напредну 
варош при крају седамнаестог века задеси велика 
несрећа. Године 1689 Аустријанци освојише од Ту- 
рака Скопље, пошто су се Турци повукли из њега. 
17 октобра 1689 аустријски генерал Пиколомини, 
пошто нареди те се најпре све изнесе из вароши, 


запали је са свих страна, па се пун радости повуче 


кроз Качаник у Призрен, где га после десет дана 
стиже казна Божја. Умре од куге. Од 12.000 кућа, 
40 џамија и 7 до 8 великих ханова, није ништа остало. 
Овај лакомислени акт Пиколоминија упропастио је 
Скопље, и оно се није могло поправити ни после 
200 година. У осамнаестом веку Скопље представ- 
љаше веома опалу и малену варош, која је трговала 
кордованом. Неки га чак спомињу само као пре- 
ноћиште. Пред њим се спомиње једна тврђавица 
која је чувала караване који су кроза њ пролазили. 
Све што се више одмичемо у деветнаести век, Скопље 
се све више опорављало. Путници из прве половине 
деветнаестог називају га из почетка осредњом ва- 
роши. Ами Буе га ставља међу турске тргове дру- 
гога реда. Из списа доцнијих путника види се како 


iy 


ғ 


ГОРЊЕ ПОВАРДАРЈЕ 115 


Скопље у 19 веку све више напредује. Од шезде- 
сетих и седамдесетих година прошлог века почиње 
нагло напредовати. Нарочито је почело напредовати 
од како је начињена железница и од кад је постало 
средиште косовског вилајета (1886 године.) Скопље 
се у последње време тако развијало да је оно данас 
једна од највећих и најважнијих вароши у унутраш- 
њости Полуострва. Нарочиту ће важност добити ако 
се веже железницом са Западном Македонијом, на- 
рочито с долином Црног Дрима. 


Ако се доведе у везу знатан број становништва 
појединих вароши у Новој Србији са општим кул- 
турним и привредним стањем земље, видеће се да 
величина вароши не представља изражај културног 
и економског стања земље. У Старој Србији и Ма- 
кедонији вароши су несразмерно велике, и према 
свом културном стању и према стању своје околине. 
Ове појаве долазе отуда што су се скоро све ва- 
роши у XIX веку неприродно развијале. Има више 
разлога због којих су се вароши у последње време 
нарочито јако развијале. На првом месту узрок је 
то што има знатан део мусломанског становништва 
које живе скоро. паразитски, од прихода читлука. 
Тај део становништва, и то скоро све читлук-са- 
хабије, настаниле су се у варошима, и ту живе скоро 


никако не учествујући у привредном животу вароши, 


не радећи ништа и хранећи се од прихода које им 
доносе њихове чифчије. Други део становништва 
чине разноврсни мухаџири. То су мусломански исе- 


љеници који се досељавају из оних области које 


су некада биле турске и које су потпале под неку 
хришћанску државу. Највише их има из досадање 
Србије, из Бугарске и из Босне. Ово становништво 
представљало је онај елеменат који је у турске ва- 
роши уносио највише немира и нереда, и који је 
према хришћанима сачувао највише мржње. Поред 
ових наћи ће се кашто у варошима Старе Србије и 
по која арбанашка фамилија, затим доста досељеника 
из турских македонских села, и из појединих обла- 


8" 


116 НОВА СРБИЈА 


——ы—ы—ы—е—ы————_——— س‎ ee 


сти српско-мусломанског становништа. Све ово ста- 
новништво било је под великим утицајем турске 
културе и турског језика. Мусломанско становништво 
- скоро свију вароши Старе Србије, а нарочито Ma- 
кедоније, разуме и говори турски. Сви су примали 
турски начин живота, турски поглед на свет, и тур- 
ски су осећали. 

На исти начин пада у очи знатан број хриш- 
ћанског становништва које живи у варошима Старе 
Србије. То је становништво двојаког порекла. Је- 
дно су Грци и Цинцари, који су дошли са разних 
страна Балканског Полуострва и населили се као 
трговци, чиновници, ређе као занатлије. Друго је 
српско становништво, које је у великој већини слу- 
чајева пореклом из суседних села или из ближих 
вароши. То српско становништво можемо према на- 
чину занимања поделити у три групе. Прву групу 
чини оно становништво које се бави варошким на- 
чином рада (трговином и занатима), а другу групу 
чини становништво које закупљује поједине њиве у 
околини вароши, специално на обалама Вардара, и 
на којима произвађа искључиво зелен. “То су они 
познати баштовани који живе скоро искључиво на 
периферијама вароши и образују баштованске мале. 
Трећу групу образује становништво које се искљу- 
чиво бави земљорадњом и живи искључиво о земљо- 
радњи. Тако становништво живи највише у мали Топ- 
хани и Чаиру. То становништво има махом своје њиве, 
које се налазе одмах до вароши, или узима земљу 
на половину и трећину од скопских ага и бегова. 
Живи скоро искључиво сеоским животом, само ради 
земљу, сади афион, пшеницу, кукуруз и дуван. 
Баштовани живе поред Вардара највише у Јени-Ма- 
хали и Гази-Менташ-Махали. Оволико згомилавање 
хришћанског искључиво земљорадничког и сеоског 
становништва у варошима може се објаснити једино 
утицајем несигурних и несређених прилика које су 
владале у овом делу Европске Турске. Становниш- 
тво је веома много бежало из села, зато што je у 


аф Жас.“ пура е: 
= ; а Ев. А 


ГОРЊЕ ПОВАРДАРЈЕ 


_. варошима, где су била седишта власти, могло жи- 
вети безбедније и сигурније. 

Ове две врсте варошког становништва не ра- 
зликују се само по занимању, већ и по начину це- 
лог живота, нарочито по начину целог кућнег рада, 
унутарњем распореду и спољашњем изгледу куће. 
2%, | У земљорадничкој кући разликују се три дела. 

Ox сокака је кућа, која је лицем окренута обично 

; "унутра према двору и њиви. На капију, која је поред 
я куће или у самој кући, је пространа, већим делом пра- 
i зна просторија која ce зове „двор“. Ta je просторија 
___озидана зидом до 11/2--2 м. висине. Двор није по- 
>. пођен. Његов средњи и главни део заузима „гумно“. 
Често се место двора цела просторија зове гумно. 
Насред гумна је побијен дрвени ступац за који се 
вежу коњи кад врху. Тај ступац зове се „стожер“. 
У углу двора поред саме куће је „амбар“ начињен 
` ° од дасака и прућа и обично на два спрата. У до- 
Қ». њем се држи обично жито, а горњи |е отворен. Од 
Велик Дена (Васкрса) до јесени на амбару се вече- 
рава и спава. На дови део двора, који избија на 
њиву, заузима „племња“, у којој се држи слама и по- 
љопривредни алати. Племња је сва од плетера, по- 
: кривена је сламом, и Ha њој су двоја наспрамна врата, 
Е од којих једна излазе у двор а друга у авлију. 
Свака земљорадничка кућа држи стоку, и то нај- 

____ мање краву, вола и магарца. Они који живе на 
самој периферији вароши и који имају више њива, 

држе и бивола и нешто оваца, од којих продају 

Е млеко у вароши, За магарца кажу да |е то необично 
згодна и практична животиња за пренашање малих 

| товара из њиве у кућу и обратно. Ђубре које падне 
Б: скупља се преко зиме на гомиле и оставља у ав- 
, лији да се о пролећу изнесе на њиву. Стока ноћива 
у племњи или у нарочитој згради која се у једном 
од углова у двору начини и зове „пондило“. Пондило 
може представљати и нарочито одељен део у кући. 
Унутрашњост земљорадничке куће је овај. Споља 
ее улази у просторију која се зове „тремче“, из 
_ кога воде врата у подземље или „визбу“, у „кућу“ 


қ ГК“. ў 


Р ] 3 4 
УТ” Ли ЛА ТЛТТАР ЛАЛА ја за ЛЬ ant in ais th tia 


а / 


118 НОВА СРБИЈА 


(кухива) и у „сопче“. У визби се држи вино, ра- 
кија, сир, месо и лана (купус). У „кући“ је на поду 
земљано огњиште са свих страна каменим плочама 
оперважено, а изнад њега о греди виси „веруга“. 
На огњишту се ретко ложи ватра, јер су дрва скупа. 
Због тога на мангалу распаљују ћумур, и на њему 
се кува. Хлеб пеку у варошкој фуруни. Огњиште 
је данас због тога изгубило своју функцију, јер се 
на њему никад не ложи. Ипак оно се скоро у свима 
кућама гради тек из навике. У углима су ковчези у 
којима се меси хлеб. Собе су непопођене, само је 
„сопче“ изнад избе попођено и прекривено „мута- 
фом“ (сивим простим Билимовима који се праве 
махом од козје длаке). У једном углу је миндер с 
јастуцима. При врху зида око целе собе је мала 
дрвена поличица, „раф“, а у једном углу је икона. 
Само је та соба окречена; остале просторије су ређе 
окречене. Кад се хоће да спава, онда се по непо- 
пођеном поду простре рогоз, па по њему ћилим, а 
по ћилиму душек. Прозори су доста велики, собе 
су видне, а на прозорима су изукрштани мали др- 
вени диречићи који треба да спрече свакога ко 
би кроз прозор хтео да продре у собу. 

Као што се види, земљорадничка кућа у Скопљу 
сачувала је искључиво онај тип који је имала на 
селу, а поред тога примила је и доста варошких еле- 
мената. Између земљорадничких кућа пролазе мали 
уски и кривудави сокаци који се сваки час рачвају 
и завршују затвореним улицама, које се у Босни 
зову „пор-сокаци“.. 

Сасвим је друкчији тип куће осталог станов- 
ништва. И трговачки и занатлијски део становни- 
штва има исти тип куће и живи скоро истим на- 
чином живота. У томе нисам могао наћи никакве 
разлике између кућа српског, грчког и цинцарског 
становништва. Цео живот првобитно се образовао 
угледањем на Грке и Цинцаре. И у томе погледу 
јављају се само разлике које се и иначе виде између 
богатијег и сиромашнијег становништва. Утицај грч- 
ког и цинцарског становништва на варошки живот 


ГОРЊЕ ПОВАРДАРЈЕ 119 


обично је врло велики. У већини вароши нарочито 
Јужне, Западне и Средње Македоније грчки језик 
разуме се и говори се много. 

Куће хришћанске, нарочито богатих хришћана, 
не разликују се много од кућа мусломанских. Главна 
разлика је у томе што су православне куће више из- 
несене на сокак, а мусломанске су унесене унутра. 
Око мусломанских кућа велике просторије су под 
баштама, којих у тако великој мери нема у хриш- 
ћанским кућама. Поред тога хришћанске куће међу- 
собно су повезане капиџицима, тако да се куће целог 
једног мањег краја могу обићи капиџицима а да се 
не изађе на улицу. Кроз капиџике се жене међу- 
собно посећују, а у вече се кроз њих иде на посела, 
а често су кроз капиџике бежали и сакривали се 
политички кривци које је гонила турска власт. У 
хришћанску се кућу улази на велику капију од др- 
вета, која се изнутра затварала челичним тојагама 
или нарочито јаким челичним квакама. Кроз капију 
се најпре уђе у празан простор који се зове „двор“. 
У двору у разним угловима су: мутвак (кујна), бунар 
и „бавча“. Бавчом се назива мала до пола метра 
висока софа цвећем засађена. Авлија је увек кал- 
дрмисана. При улазу у кућу, обично с леве стране, 
има простор који је са стране отворен, тако да је 
изнад њега остављен само таван горњег спрата. Гај 


је део подељен на два дела. Један остаје у нивоу 


авлије, ион је поплочан, а други део је до три де- 
циметра уздигнут од земље и попођен је даском. 
Први део зове се „трем“, а други „софа“. На софи 
се лети вечера, а често и спава. Из трема се улази у 
средњу просторију доњег дома, који се зове „кућа“. 
То је данас махом празан простор и има значај ме- 
ђувраћа из кога воде врата у разне собе, којих 
обично има више, Кухиња може каткад да буде и 
у једној од просторија у самој кући. Тада се кујна 
зове „јаџак“. У јаџаку је огњиште исечено у зиду. 
Често је софа ограђена самим прозорима, тада. се 
она зове „џамлук“. Унутрашњост соба је овака. 
Најпре до врата је лепо озидана фуруна од ћер- 


ит рева“, 


120 НОВА СРБИЈА 


пича, висока од пода до крова; она се ложила из 
једне собе, а у другој соби био је хамам. Таква пећ 
је била увек окречена. Уз пећ је био „хамамџик“, у 
коме се умивало. Около при зидовима су од дасака 
начињени „долапи“, у које су се метале спаваће 
хаљине. На горњем спрату изнад трема и софе је 
са стране отворен простор који се зове у Скопљу 
„јазлак“, а у Тетову „чардак“. На горњем спрату 
свештеничких кућа често је била и засебна собица 
која је сва била украшена иконама. Та собица звала 
се „параклис“. У параклису се свештеннк молио 
Богу, исповедао, читао молитве хришћанима, а често 
и Турцима. Све собе и у доњем и у горњем спрату 
у којима се спавало звале су се просто собе, а оне 
које су биле за примање звале су се одаје. У ода- 
јама около сва четири зида је миндерлук. Таванице 
на собама су од малих дашчица ко|е-су тако поре- 
ђане да чине облик звезде, или се у облику сунчевих 
зрака разилазе из средине. Овај облик кућа је веома 
стар. Енглез Браун, који је 1669 и 1670 године био 
у Скопљу, залазио је у поједине скопске куће и 
описао их. Он их двако описује: „Одличније су куће 
застрте ћилимима, а таванице су им свуда издељене 
у троугле, квадрате и разне друге облике, па позла- 
ћене и ишаране разним бојгма. Али нигде у шарама 
нема никакве слике ни животиње ни биљке“.! Обично 
се спава на душецима који се простру по поду. У 
новије време све више преовлађују дрвени и гвоздени 
кревети. У доњем спрату су у најстарије време биле 
нарочите просторије за коње које су се звали „ахари“. 
Доцније су ахари постали засебна зграда у двору. 
У .таким приликама одмах изнад капије била |е по- 
дигнута зграда за сено у коју се са сокака сено уба- 
цивало, и та се зградица звала „отлукана“. Данас нема 
ахара ни отлукана никако. Као што се види, већина 
данашњих скопских кућа има изглед оних кућа как- 


"вих је било у свима варошима у Србији, и којих и 


данас у великом броју има. Најбогатије куће овога 


1 С. Новаковић, Балканска питања, с. 84. 


р 4 # К >‏ 
و ا ۲ اتف د Не‏ 


| 


Cite 5 ти | а = 5 19 ъ 2. 
ПА С. > Ааа | КФ > || 


3-4 си па. су Ррци и Цинцари. Куће су градили 
_ мајстори из околине Дебра. 

ЖС Куће мусломанске имају скоро исти унутарњи 
_____ распоред. Само се налазе све у баштама, које се у 
22 нереду одржавају, али су пуне зеленила и ваздуха. 
_ Учинило ми се да се мусломанске куће у унутраш- 
њости много чишће држе но хришћанске. 


2. Куманово. 


Куманово се налази на месту где кумановско- 
прешевска удолина излази у пространи басен реке 
___ Пчиње, и то на раскршћу путева који идуза Пре- 
___шево, Криву Паланку, Кратово и Скопље. Оно се 
налази на ставама Котојске и Опајске Реке. Од О. 
а па ске Реке одваја се пред вароши један крак који 
Ce проводи кроз Куманово и који је све до најно- 
вијег времена представљао главну воду у Куманову 
Тај крак зове се Вада. На њој има седам воденица 
и њоме се наводњавају све баште. Онај део града 
3 кроз који пролази Вада одликује се великим зеле- 
22 нилом и великим дрвећем које расте по баштама 
и двориштима. Од године 1893 Куманово је добило 
2 добру воду, која је водоводом доведена из атара 
_ _ села Бединьа. 

г Клима је у Куманову оштрија но у Скопљу, 
летње врућине су доста знатне, али су зимне хла- 


р дноће, због јаких северних ветрова, необично велике 
7и несносне. Летње ноћи и вечери су несразмерно 
54 хладне. Та хладноНа долази због близине веНих пла- 


2 нина, специално Кара-Дага, а и због кумановско- 
2 прешевске удолине, којом хладни северни ветрови 
ж продиру у Скопску Котлину, и збот тога се кума- 
5 новска клима не сматра за најздравију. Куманово 
је све до почетка ХІХ века представљало обично 
веће село, као што је сада Младо-Нагоричане. Та- 
ква села у то време представљале су и ове вароши: 
Крива Паланка, Гњилане, Феризовић, и др. Још око 
1840 у Куманову је било само двадесет хришћан- 
ских и двадесет мусломанских кућа. Године 1865 


РЕКА. 


122 ПОБА ОРБИУА "ат ж 
имало је 650 кућа, од којих |е 350 кућа било хриш- 
ћанских и 300 мусломанских. Данас у Куманову има 
12 469 становника. Његово становништво умножило 
се необично нагло за 70 година. Куманово се налази 
у близини старога Жеглигова, и оно је примило нека- 
дашњи значај Жеглигова. До пре српско-турских ра- 
това од 1876 и 1878 год., у Куманову је било више 
муслимана но хришћана, а после тих ратова било је 
више хришћана. После тих ратова зулуми над срп- 
ским сеоским становништвом постали су већи, и оно 
се почело све више настањивати по варошима. 

Као иу свима турским варошима, у Куманову 
се разликује хришћански и муслимански део града. 
Хришћани заузимају источни, југо источни и западни 
део града, а муслимани северни и северо-западни, 
а у западном делу мешају се са хришћанима. Улице 
у турском делу града су уске и кратке, а у српском 
оне су праве и широке. Куманово се дели на 12 
махала, од којих су најстарије : Варош-Махала, Теке, 
Барибегова и Бединска Махала. Оне су се поређале 
дуж Ваде, која иде упоредо са Опајском Реком. Из- 
међу тих, најстарији је део града онај око Ески-Па- 
мије, у центру турског дела града. Најстарије кума- 
новске породице може се рећи да овде живе од 
пре 150—200 година. 

Пошто је тако сразмерно ново место, у Кума- 
нову нема никаквих остатака од старина. Има само 
неколико знаменитих зграда. Од тих су најзнамени- 
тије ове: Црква Св. Николе у Варош-Махали, која. 
је стара преко 85 година; црква Св. Тројице у Ка- 
рапској Махали, која је подигнута 1902 године. 
Ески-Пами у Орта-Бунар Махали, која је подигнута 
1751 године; она има три велика кубета и минаре, 
и одликује се великим димензијама; има велика и- 
мања, од којих прима годишње око 8.000 динара. 
Из истог времена је и Сахаш-Кула. Јени-Џамија je 
подигнута 1803. Поред тога има седам шекија, од 
којих је највећу подигао Шех Шериф, исељеник из 
Лесковца. У близини Ески-Џамије је и Хућумат, сре: 
ска двоспратна зграда од слабог материјала, поди- 


гнута 1880 године. Беледше, то |е мала двоспратна 
општинска кућа. Поред тога била су три трга, а до 
пре кратког времена постојао је и у Куманову бе- 
зистан. Од јавних приватних зграда истичу се хотел 
Солун и Гранд Хотел. | 

Занати су у Куманову прилично развијени и 
све до најновијег времена били су организовани у 
еснафе. Најстарији су грнчарски, абаџијски, ћурчиј- 
ски, самарџијски, мутавџијски и поткивачки. Од ста- 
ријих заната имају еснафске уредбе: ћурчијски, 
папуџијски, мутавџијски, абаџијски. Најбоље се раз- 
виои највише je разгранат ћурчијски занат. Он пред- 
ставља уједно и најуређенији еснаф. Његове уредбе 
су најсавршеније и најоригиналније, тако да он пред- 
ставља најугледнији еснаф у Куманову. Због тога 
на литијама ћурчијски еснаф иде пред свима дру- 
гим. Овај занат пре 90 година донели су Велешани 
у Куманово. До пре кратког времена био је у ру- 
кама странаца, а сада су сви прешли у руке Кума- 
новаца. Ћурчије имају и своју засебну зграду Ћур- 
чи-Хан у Ендек Махали, у коме су свуду наоколо 
подигнуте ћурчијске радње. Има их 29. Двориште 
Ћурчи-Хана је округла облика, у коме су свуду 
наоколо подигнуте ћурчијске радионице и продавнице. 
Мутавџијски занат исто тако је заступљен, има 19 ра- 
дионица. Мутавџије раде покровце, вреће, торбе, би- 
саге, ито највише од козје длаке. До пре 20 година 
био је чувен и папуџијски занат, који је сада пре- 
творен у „кондураџијски“. И кујунџијски занат су у 
Куманово донели Велешани, и то око 1830 године. 
Кумановци су до пре 40 година обрађивали само 
ливено и ковано сребро. А од тада су почели да 
обрађују и сребрну жицу. 

Поред заната, Кумановци се баве доста и земљо- 
радњом. Сваки имућнији Кумановац има по нешто 
зиратне земље, коју обрађује са момцима или арга- ° 
тима. Као домаћа индустрија развијена је израда 
сукна, клашња или јирта. Кумановско сукно извози 
се по целом Балканском Полуострву. 

Трговина је јако развијена. Нарочито је раз- 


a виена трговина са житом, стоком и вуном. У око- 
Р лини Куманова нема винограда, али је зато чувен | 
Е: опијум из кумановске околине. Као важна желез- › 
Р ничка станица и као економски центар слива Горње 73 
Пчиње и Криве, Куманово ће имати велику бу- \ 
дућност. | 7% 
3. Велес, 


Велес има особити положај: лежи на уласкуу 
Велешку Клисуру, и то на обема странама Вардара, 
које су везане мостовима, због чега су га Турци 
назвали Ћуприли. Међутим је стари Велес, Велес 
византијске периоде и бугарских и српских времена, 
био неколико минута на ниже, низ Вардар, а на да- 
нашње се место потпуно преместио у турско време. 
И сада се то место зове Стари Велес; изнад њега 
је Кале, а испод њега Маркова Механа. Даље од 
Велеса левом обалом Вардара до Пресвете виде се 
трагови старог пута, а код Пресвете нека врло стара 
калдрма и развалине цркве о којој мисле да је нај- 
старија велешка црква. У Велесу сада има по Ки- 
чеву око 15.624. становника, Словена и Турака. 
Велес је даље варош између двеју клисура: Та- 
орске и Велешке; по томе он влада вардарском 
комуникацијом. Велес је у ранијим временима био 
станица кириџијског саобраћаја за одмор на улазу . 
и при излазу из вардарских клисура. На томе 
месту је Овче Поље отворено према вардарској 
долини, и мора код Велеса на њу излазити, а тако 
исто и сва област Брегалнице. На десној обали 
Вардара су Оризарске Вратнице, и њима води при- 
лепски пут. На тај начин Велес је центар и чвору 
коме се вардарска комуникација укршта са важним 
комуникацијама које воде према Истоку и Западу 
| од Велеса. На њима је распоређен низ знатних ва- 
роши као што су: Кочане, Штип, Велес и Прилеп, 
и тај низ је скоро у једној линији, која је.управна 
на Вардар; разуме се да је њихов положај, осим 


радари ас пода клања цар У oar РА 
= А Р 


т 1 општег узрока, условљен и локалним прили- 
` кама, које смо за већину тих вароши раније обе- 
_ лежили. о 

Велес је врло старо место: помиње се још 
216 године пре Христа под именом Вилазора (ура 
_ на албанском језику значи мост). Вилазора била је 
највећи град у Пеонији. Од имена Вилазора у сред- 
њем веку развио се облик Велес (Велгдддс). Он се 
пружао западном обалом Вардара, десет минута јуж- 
није од данашњег Велеса, о чему и сад сведоче две 
разваљене цркве, којих је по претераном причању 
Велешана било до 36. Велес старога века био је 
на граници Македоније и Дарданије. 

О Велес су се отимали разни народи. Од Дар- 
данаца освоји га 216 пре Христа маћедонски краљ 
Филип Ш. Године 168 пре Христа заједно са Mahe. 
донијом дође под Римљане и остаде у власти исто- 
чне римске царевине до краја деветога века, када 
бугарски владаоци, користећи се српском неслогом 
и поцепаношћу, освојише Македонију и држаше је 
до пропасти бугарске државе 971. После неколико. 
година дигоше се против грчке власти Маћедонци, | 
предвођени својим јуначким царем Самуилом, и осно- 
ваше царевину која је допирала до Јадранског и 
Белог Мора, и, за неко време и Бугарску захватала. 
После пропасти маћедонске царевине (1018 год.) 
дошао је с њом и Велес под грчку власт. Кад су 
западњаци освојили грчко царство 1204, бугарски 
„цар Калојан употреби ту прилику те завлада Источ- 
ном Маћедонијом, а може бити и Велесом, јер 1205 
беше у његовој власти и Охрид. После погибије 

Калојанове 1207 докопа се бугарског престола његов 
сестрић Борило, од чијег насиља побеже у Србију 
Добромир Стрез, који је, још за живота Немањина, 
користећи се борбом између Византије и крсташа и 
Немањиним освајањем по северној Македонији, дигао 
устанак у југо-источном крају Македоније и затим се 
измирио с грчким царем и постао његов заповед- 


' Стојан Новаковић, Балканска питања, с. 77 


120 НОВА СРБИЈА = "т ОГ Е 7% 


ник у Струмици. Но доцние Стрез се одметне од 
Грка, освоји тврди град Просек, који је владао вар- 
дарским теснацем Демир-Капијом, и изабра овај град 
за своју престоницу. Узалуд је грчки цар покуша- 
вао да освоји Просек, с тога се измири са Стрезом и 
удаде за њ своју унуку по кћери. Кад незахвални Стрез 
опет отпаде од Грка, ови се измирише с Бугарима 
(1202 год.), те он би остављен самом себи, не имаде куд, 
него се покори бугарском цару, ивећ 1206 године 
заповедаше у Просеку Калојанов војвода Шишман. 
У то време владаше у Србији Стеван Немањић, Стре- 
зов теча по првој жени. Он врло лепо прими Стреза, 
који му прибеже око 1208 год. побрати се с њим 
и даде му војску која освоји Источну Маћедонију 
све до Просека, у којем Стрез опет намести себи 
престо. Одавде је он управљао неколико година 
својом државом, којој је по свој прилици и Велес 
припадао, признавајући над собом врховну власт 
Стевану Немањићу, а када је покушао да се од њега 
отргне, погибе (1213) од неких великаша који нису 
хтели да се одвајају од своје браће у Србији. 

После смрти Стрезове, Велес дође у руке То. 
дору Комнену, тада епирском деспоту, а од 1222 
цару. Победивши и заробивши 1230 године цара 
Тодора, који беше таст тадањем српском краљу Ра- 
дославу, бугарски цар Јован Асен П освоји целу 
Македонију, дакле и Велес, али га већ после 16 го- 
дина повратише Грци, и остаде у њиховој власти све 
до краља Стевана Дечанског, који га стално приса- 
једини Србији. За владе Душанове управљаше Ве- 
лесом — који наш архиепископ Данило назива, „слав- 
"ним“ градом — знаменити деспот српски Јован 
Оливер, очух жени Самуила Немањића, брата Ду- 
шанова по оцу. | 

Кад су Турци освојили Македонију, дошао је 
у њихову власт и Велес, који се помакао нешто се- 
верније. 

У седамнаестом веку подигнута је у Велесу 
владичанска столица, која се и данас овде налази. 


| 


| 


| 


я Е 
л аьаан 


€VMP IDE BMUDATAArJIL Е 12:‏ — < 7 سه ك 
TT‏ 
at‏ 

уш Е к 


4. Штип. 


Главни део Штипа је око реке Хотине, а ма- 
хале му се пењу уз Ташли-Баир и уз Хисар. Про- 
дужава се до саставака Брегалнице и Хотине,и го- 
тово се саставио са Новим Селом, које је у описаној 
клисури Брегалнице одмах испод Штипа и управо 
његово предграђе. У околини се прича да је у „старо 
време“ Штип био на Јежеву Пољу, северно од свог 
данашњег места, и да се звао Јежев Град. Противно 
овом народном веровању, Штип се у врло раним 
споменицама помиње. У историји се Штип врло рано 
спомиње. У Ш веку после Христа Штип се звао 
Астибо и био је један од најважнијих градова у 
пеонској области. Византинци су га звали Стипон 
(Столеог). Византинци су га узели од цара Самуила 
године 1015. Бугари су га узели од Грка за време 
цара Калојана. Изгледа да је и Штап био у држави 
бугарског одметника Стреза и да је имао исту суд: 
бину као и Велес. Зна се да су га Соби узели после 
велбуждске битке. Њиме је управљао Душанов де- 
спот Оливер, а после пропасти Душанова царства 
њим је управљао кнез Константин. Не зна се када 
су га узели Турци од Срба. Кроз сва времена у 
средњем веку био је све до седамнаестог века утвр- 
ђено место. На Хисару су развалине старог градаи 
двеју цркава Св. Јована Крститеља и Четрдесет Му- 
ченика; у Новоме Селу је црква Св. Спаса, а по- 
знато је да је и ово било седиште морозвишке епи- 
скопије, која се у средњем веку премештала из 
Морозвижда у Малеш, Злетово и Ново Село. Осим 
тога положај Штипа је од стратегијске важности, 
јер је он на улазу у познату клисуру Брегалнице; 
и то је повод из кога би се могло извести да је 
данашњи положај Штипа велике старости. Као и 
многе наше вароши, и Штип се у средњем веку делио 
на град и подграђе; последње се покаткад по грч- 
ком називу звало ампорије. Штипско подграђе имало 
је више изглед села но изглед вароши. Манастир 


ча далы е ر‎ Дер "> 
‘ ла К ң т” ДА 


(98 -”” СНОВА СРВИЈА Т ТТК” 
Хилендар је у штипском подграђу имао педесет ста- 
сова (имања) под виноградима. 

Околина Штипа је средње плодности. Северно 
од вароши има око Брегалнице пространија равница, 
али местимице баровита. Око тих блатишта засе]ан , 
је ориз, а по оцеднијим местима кукуруз, пшеница/ 
и мак; последњи се врло много сади, и штипски 
афион и шалаганско масло познати су у Македонију. 
Смолу од мака извозе поглавито у Солун и продају 
енглеским трговцима. Ипак по плодности штипска 
котлина изостаје много иза кочанске и радовишке 
котлине. фи 

Штип чини утисак лепе и врло велике вароши 
турског типа, свакојако једне од најлепших у овим 
крајевима. Особито су лепе многобројне турске дво- 
спратне куће. Становништво је у већини српско, 
затим турско, а поред тога има много Јевреја и Ци- 
гана. Јевреја има око 800 душа, али се у чаршији 
врло јако осећају. И ако су Срби у Штипу у врло не- 
знатној већини, у околини његовој поглавито живе 
Јуруци. Тако су, на пример, њихова сва села на за- 
равни између Штипа и Радовишта која се зове Ју- 
руклук и у којој има 26 чисто јуручких села, по- 
ред других у којима су помешани са Србима. Ме- 
ђутим је и сам Штип у ранијим временима све до 
XIX века био чисто турска или претежно турска ва- 
pom. Од почетка XIX века почели су се Срби са 
села у већем броју досељавати ; тај се процес непре- 
стано настављао. И сад се у Штипу знају старије 
и новије српске породице које су са села досељене. 
Нарочито ихје много у новом селу, и оно управо 
чини да Штип има ону незнатну српску већину. 
Даље је несумњиво да је прираштај код Срба већи 
но код Турака. Турци су оснажени мухаџирима из 
Бугарске и Србије који су се после ратова од 
1878 године у Штипу настанили. 

До ратова од 1876 и 1878, и пре но што је са- 


1 Jireéek, Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Ser- 
bien, c. 64. 


дер ГЫ Гу. ҒЫЗ АЙ 


ОРЊЕ ПОВАРДАМЕ = 129 


ма, - = | 

грађена вардарска железница, Штип је био један 
од неколико најважнијих трговачких центара Маке- 
доније и Старе Србије. Осим целога слива Брегал- 
нице, имао је јаких трговачких веза са јужном Ср- 
бијом, нарочито Врањем и Лесковцем, затим са 
суседним крајевима Бугарске. У њему је особито 
било развијено кожарство и извозило се на хиљаде 
кожа од лисица, куна, зечева, и т.д. Када је после 
1878 г. изгубио везу с Бугарском и Јужном Срби- 
јом, и трговина и овај кожарски рад су пали. Ње- 
гову развитку сметају и они сеоски тргови каквих 
има у Злетову, Виници и Св. Николи. Ипак Штип 
има трговачки значај за источне крајеве, нарочито 
за Малеш, Пијанац и Кочанску Котлину, затим за 


~ 

Си 
й “ 
- 


Овче Поље и Лакавицу. Он је управо још јак ло- 


кални трговински центар. Са вардарском долином 
и њеном железничком пругом Штип има три кому- 
никације: штипско-велешки друм, и лошије путеве 
који воде за Криволак и Градско у Тиквешу. Тим 
се путевима извозе производи Брегалнице, Овчег 
Поља и Доње Лакавице, а увозе разноврсни страни 
еспапи. Велешки је друм поглавито за колски сао- 
браћај, а друга два су само каравански путеви, 
2-2 врло лоши, а осим тога морају до железничких ста- 
| ница Вардар на скелама прећи. Али лети се да Вар- 
| дар газити, и натоварене мазге и коње преводе преко 
њега. На овим путевима се још види жив караван- 
ски саобраћај, сретају се поворке од каравана, по- 
главито мазге, натоварене гвожђем, сандуцима пе- 
3 тролеума и еспапима. Они су лети исто тако посе- 
ћени као и штипско-велешки пут, јер се њима тада 
може ићи, а краћи су, и каравански пренос је јев- 
тинији. 


) 5, Кретово. 
% 


Кратово се налази на северном делу познате 
кратовско-злетовске вулканске области, у долини 
Табачке Реке, једне од најважнијих притока Криве 
Реке. Сама варош је у тесном облуку који је уокви- 


НОВА СРБИЈА 9 


А ~ > 4 бы И 
а Реч "1.990" а С Aly ады АМ” аша” аа жы 


78-6. > 


-2 ОДРАЗА А 


130 НОВА СРБИЈА >” C= 9) ЕГЕН 


4 ик: 
г г a 


>. 


рен огранцима од Лисца, затим Лешћем, Буковцем 
и Плавицом. Кад се попнемо на један од ових ви- 
сова и погледамо облук који затварају планине и 
у коме лежи Кратово, видећемо да цео облук има 
изглед једног вулканског кратера. И несумњиво се 
Кратово налази на месту из кога су некада из 
земаљских дубина избијале усијано-течне вулканске 
масе. Тај кратер је сад мало оштећен, а Табачка 
Река га је прорезала у правцу исток-запад. Ти про- 
рези су тако тесни да не кваре општи облик кратера. 

Варошке куће су по косама између речних ја- 
руга, у врло стрмим положајима, и врло су збијене. 
Те косе су дубоко потоцима разривене, тако да је 
често саобраћај између суседних махала доста не- 
згодан због дубоких јаруга које се морају прела- 
зити. Због оваког положаја, сваки приступ Кратову 
је нарочито тежак. Тешке су исто тако и комуни- 
кације између Кратова и суседних места. Да би се 
одржале везе између разних делова вароши, начи- 
њени су преко јаруга камени мостови са једним ви- 
соким сводом. Само тим узаним мостовима, преко 
којих кола не могу прећи, везани су међусобно по- 
једини делови Кратова који се налазе по странама 
стрмих коса. Улице су вијугаве и често тако стрме 
да је уз њих тешко ићи Неке су управо уске сте- 
пенице између два низа кућа, и те су степенице 
усечене у мекше вулканске стене. Чести су ћор-со- 
каци. Куће су у близини једна до друге, кашто једна 
на другу наслоњене, и, уза стране коса поређане, 
-вире једна изнад друге. Улице су у неколико блажег 
нагиба једино у турској махали Султана Мурата. 
Изнад ове масе од збијених варошких кућа издижу 
се многа минарета и витки оџаци турских кућа, тако 
да је Кратово варош лепе персиективе, коју још 
појачава амфитеатралан распоред појединих варош- 
ких делова и кућа. 

„Кратово је дакле у тако незгодном положају 
да се већ по томе види да је једино због рударства 
могло на овом месту постати. Изгледа да је на овом 
месту или негде у околини било још римско ру- 


те РРА / 


| 


_ ГОРЕ ПОВАРДАРЈЕ | даа то 


дарско насеље. К. Јиричеку је неки Кратовац по- 
. казивао Домицијанове новце који су у вароши на- 


ђени. Кратово се први пут помиње у четрнаестом 
веку, а већ је у прво турско време било важно 
место. Хаџи Калфа истиче златне и сребрне кратов- 
ске руднике, и вели да су се од њих у кратовској 
кузници новци ковали. Тај рударски рад је и доц- 
није после седамнастог века настављан, али у мањим 
размерима. Ами Буе је забележио да кратовски руд- 
ници садрже поглавито сребровити галенит у пор- 
фиру. Тису рудници богати. 1836 године су у Кра- 
тову биле две пећи. А Буе се обавестио да се од 
400 ока.галенита добија 200 ока олова и 700 драма 
сребра.“ И пре 30 до 40 година су поједини слаби 
предузимачи вадили руде по кратовској околини на 
много места која смо већ поменули. 


6. Прива Паланка. 


Варошица Клива Палгнка налази се у долини 
Криве Реке, на апсолттчо] висини од 682 м. Она je 
у клисури Крите Реке, коју ова прави при изласку 
из осоговских планина. Го је затворена и у планине 
дубоко увучена варош, која се ту развила због на- 
рочитих саобраћајних прилика и због железних руд- 
ника у близини. Варош има онај изглед који имају 
сва места која се налазе на стрмим странама речних 
долина. Куће су по странама речне долине, грађене 
једна поврх лруге, гако да горња надвишује доњу. 
Свака кућа на тај начин има отворен поглед у речну 
долину и на супротну страну реке. У таким варо- 
шима, премда су куће збијене, не осећа се она те- 
скоба и загушљивост као у збијеним насељима у 
равници. 

Крива Паланка је сразмерно младо насеље. Она 
је подигнута око 1634 године. Изгледа да је ту 
најпре било мало утврђење које је чувало пролаз 
кроз клисуру, и које је око 1634 подигао Бајрам- 
паша. Евлија Челебија је описао то утвђење, и спо- 
миње да је већ у то време испод утврђења било 


9% 


. 


102: HUDA ОГТВБИЈА 00 


ША 


800 кућа, које су биле покривене даском и һерами- 


дом. Поред тога у њој је била развијена железна 
индустрија и рударство. Руде су се, изгледа, вадиле 
у долини Криве Реке, јер Евлија Челебија вели да 
је ваздух у Кривој Паланци пријатан, али вода није 
добра, јер пролази кроз железне руде. За планине 
између Кратова и Криве Паланке каже да су пуне 
старе шуме, чији врхови достижу небесне врхове, 
а на њима има железних руда у толикој количини 
да им нема ни почетка ни краја. У овоме прикази- 
вању има дакле оне познате ориенталске претера- 
ности с којом се сретамо и код византијских писаца 
кад, на пример, описују поједине вароши и њихова 
богаства. 


7. Тетово. 


„Тетово је у средини котлине, под огранком 
Шаре који се зове Плоча и који се завршује за- 
равњеним брдом Балтепе; у његову залеђу је про- 
страна и добро насељена долина тетовске Бистрице 
или Пене. На висини је од 430 до 450 м., мањим делом 
у равници, већим по странама, цело уоквирено воћња- 
цима и виноградима. Варош је тако богата изворском 
и текућом водом да се с њоме могу поредити само 
Воден, Бер и Његуш. Чесме су многобројне и врло 
јаке. Бистрица је разведена у многим вадама кроз 
све крајеве вароши и кроз дворишта; у свакој се кући 
чује жуборење Бистричиних вода, и свака кућа има 
изобиља воде; особито је то случај са хришћанским 
крајем испод Балтепа, који је јамачно услед тога 
релативно чист. Тетово се хвали као најздравија 
варош ових крајева.“ 

У њему има 20.070 становника, од којих ве- 
ћину чине Турци и турцизирани Арбанаси, а ма- 
њину Срби./ош око половине 19 века тетовска чар- 
шија је била поглавито мухамеданска, а тако и 
чифлици Тетовске Котлине. Од како је настало за 
трговину и тековину згодније и слободније време, 
хришћани су се почели економски све више сна- 


1 
| 


` жити, и готово сва варошка трговина прешла је у 
ой руке, а и многи чифлици. Све до седамде- 
_ сетих година 19 века трговина се кретала више према 
"Скадру но према Солуну; Хан (Albanesische Studien, 
с. 105) је забележио да је скадарски извоз био око 
420.000 гроша (у четрдесетим годинама 19 века). 


жз 
4: 
8. Гостивар. 


Сасвим је друкчији Гостивар, који је на свом 
данашњем месту у турско време подигнут, изгледа, 
око. манастира Св. Димитрија, и као да су му први 
становници били сељаци из околних села. Он јеу 
горњем делу Тетовске Котлине, где се планинске 
2 косе ломе прелазећи у раван, и представља центар 
планинских крајева који су на западу и југу од 
Тетовске Котлине. У њему има 4387 становника, 

међу којима је 300—400 хришћана, а остало Турци 
2 и турцизирани Арбанаси; има и мали број Шкодрана, 
__ који су латини, затим неколико влашких породица. 
___ Чаршија је мала. Сви дућани од дрвета: позната 
| турска чарши]а. Трговина и занати су у турским и 
_ арбанашким рукама, само врло мало у српским и 
J 


= `^ 


влашким. Још 1910 r., кад je Г. Цвијић тамо био, ово 
је била арамијска чаршија, сасвим несигурна, у којој 
често крв пада и често се затвара; око вароши су 
слободно крстарили арбанашки качаци, и сва чар- 
| шија, а нарочито оно мало хришћана, били су у најве- 
| ћем страху. Као Пећ и Ђаковица, Гостивар је спа- 
дао у варош анархије и насиља. Казивали су да се 
арбанашки качаци, обогативши се пленом, насељују 
у Гостивару. 

Средиште Подгора постаје све више село 7е- 
| арце, у којем има 50—60 дућана и које се постепено у 
| варошицу преобраћа. По Цвијићевим обавештењима, 
¥ Теарцу живе поглавито Арнаути с нешто мало Ту- 
рака и Словена, међутим по Кнчеву у њему има 
1200 становника, од којих су 600 хришћански Сло- 
вени („Бугари“), а 600 Турци. Арбанаси су новији 
досељеници, и за најстарије се сматрају ониу махали 


134 НОВА СРБИЈА о. 


Првенско; има их досеъених из Дебра, као што су 
Кара-Бенировци и Мехмед-Али]ини, затим Из при- 
штинског села Глоге, из села Јажинца под Љубо- 
тином, као што су Вешалци и Пришовци, а из Маћа 
су Жатли|евци. 


* 


У Скопској Старој Србији, нарочито у околини 
Скопља и Куманова, сачувани су многи манастири 
и цркве који су подигнути за време Немањићског 
владања у овим крајевима. Нарочито је много таких 
манастира и пркава у Скопској Црној Гори. Од тих 
цркава и манастира неки су у развалинама а неки 
су још очувани. Најзнатнији су ови: Манастир Ма- 
тејић или Матејче код Куманова, задужбина царице 
Јелене, црква Св. Ђорђа у селу Старом Нагоричану, 
задужбина краља Милутина. За ту цркву руски архе- 
олог Кондаков каже да га је „поразила“ својим из- 
гледом, и да је то једна од највећих српских цркава. 
У клисури Маркове Реке је Марков Манастир са 
храмом Св. Димитрија, који је године 1345 обнов- 
љен од краља Вукашина. Поред овога у Скопској 
Црној Гори су ове старе цркве и манастири: Ма- 
настир Архангела Михаила, који je, начињен 1641, 
две цркве у селу Кучевишту, обе грађене у српском 
стилу, Манастир Успенија Свете Богородице. У селу 
Нерезима под Каршјаком је манастир и црква које 
је још 1164 године подигао византијски цар Алск- 
сије Комнен. У селу Љуботињу су развалине цркве 
Св Николе, која је била саграђена 31 време цара 
Душана. 

Близу Кратова налази се манастир Лесново, за- 
дужбина Душановог војводе Оливера. Тај је мана- 
стир знаменит по својим утицајима које је у сва 
времена вршио над српским становништвом оних 
крајева. Али је за нас од највеће важности што је 
у њему сачуван првобитни живопис. Под Козјаком 
је манастир Карпина, који се у средњем веку знао 
Архиљевица. Њега је па својој баштини подигао 


ест 


У || ГОРЊЕ ПОВАРДАРЈЕ 135 
Ж % ~~ —————————————————————————————————— 
> 


севастократор Дејан Жарковић за време Цара Ду- 
шана. Поред ових су знаменити манастири Пчињски, 
Паланачки и Велешки. 


П МАЛЕШ С ОКОЛИНОМ КОЧАНА И РАДОВИШТА. 


„Малеш је уоквирен шумовитим планинама сре- 
дње висине: Врапчугом, Паруцом, Готеном и Суостре- 
лом, које се скупа зову Малешевске Планине. Ње- 
гова уздужна осовина је меридијанскога правца, ду- 
гачак је око 20 км., а широк највише око 10 км. 
Средња висина дна котлина је око 700 м. Његове 
планине су у облуку поређане, и тиме је котлина 
с јужне стране сасвим тврдо заграђена, а са северне 
отворена. Зато Малеш има онакву средње-европску 
климу као више области јужне Србије. У Македо- 
нији нема већег контраста но што је између ове 
котлине и кочанске или радовишке, и ако су у не- 
посредној близини. Истина у Малеш се рачуна и 
она висораван око Џумакајне и Мамутлије, на којој 
се већ осећају утицаји топлије, јужне климе; на њој 
снег ређе пада и врло кратко време се одржи. Али 
по правом Малешу зима је врло оштра и много 
снега напада, који се месецима одржи. Зато на топлију 
висораван око Мамутлије Малешевци истерују преко 
зиме и напасају своју стоку, и он је заједничка сво- 
јина малешевских села. Овај најбољи и најплоднији 
део Малеша, нарочито пашом, ливадама и шумом, 
остао је ненасељен једино услед несигурности. Лети 
нема у Малешу оне запаре и врућег и загушљивог ваз- 
духа као по суседним котлинама. И овде преовла- 
ђују топли дани, али је ваздух свеж, небо је често 
облачно и падају прави пљусци, као по северним 
балканским земљама. И пролеће и јесен имају пот- 
пуно особине наших крајева. 

Пластички се око Малеша, а тако и око Пијанца, 
издвајају три дела: кристаласте, шумовите планине, 


Зи к 


136 НОВА СРБИА — 


које чине стране, затим неогене плоче и хумина, које 
чине виши ступањ у котлини и које су разривене 
поменутим урвинама; оне слазе у праву алувијалну 
раван или дно котлине. Песковите неогене плоче 
су неплодне, ретко су где култивисане, махом су 
утрине и по њима преко лета пасе многа ситна стока. 
Алувијална раван око Брегалнице, велике апсолутне 
висине, најбољи је део Малеша. Она је сва онако 
зелена као високе равнице југо-западне Србије, јако 
је натопљена водом многобројних извора који по 
њој избијају, а разведена је у вадама и вода Бре- 
галнице. Има отава као по нашим крајевима. И кул- 
турне су биљке махом сасвим друге но по досадаш- 
њим котлинама. Сеје се много кромпира, затим 
хељде, ражи, проса, јечма, овса, поред кукуруза и 
пшенице; нема дакле памука, ориза и винограда 
осталих македонских котлина. Зелене се чести воћ- 
њаци, нарочито шљивари, и окућнице су ограђене 
плотовима и врљикама, чега у суседним котлинама 
такође нема. | 

Малеш се не може исхранити, и Малешевци 
сваке године жито купују. Главно им је занимање 
сточарство, нарочито овце и козе, а има доста и 
свиња. Јер паша и ливада имају довољно, и по стра- 
нама планина, и на висоравни око Мамутлије по 
неогеним плочама, и напослетку отаве око Брегал- 
нице. Стоком су најбогатија села Владимирово и 
Берово, и њихове овце купују струмички трговци и 
извозе за Цариград. : 

Не могу извозити ни поврће ни воће, јер га 
је ипак у мањим количинама. Пчеларство је где где 
јаче развијено, нарочито око села Умлена. Јаче је 
развијено дрводељство, граде алатке и извозе на 
винички пазар. По ваљавицама праве добар шајак, 
који са продаје у Штипу и Кочанима. · 

Али као сви планинци код којих се нису одо- 
маћили савршенији начини рада, Малешевци не могу 
живети од свих ових производа, већ у масама иду 
у печалбу, „гурбетлук“, под својим „драгоманима“, 
најчешће у Овче Поље. Многи знају и дунђерски 


137 


_занат и иду у гурбетлук „четама“ које предводе 


устабаше, највише у Источну Македонију, али и у 
друге земље. 

У Малешу има 15 села, и већина становништва 
припада Шоповима; то је оно исто становништво 
које је и у Пијанцу, по Осоговији, око Криве Па- 
ланке и у делу југо-источне Србије. Главно место 
је Пехчево, или, као што су га били у новије време 
Турци, назвали, Османлије. У њему има 5 до 600 
кућа и */5 су Турци. То je мала паланка са лепом 
чаршијом у којој преовлађују занати: грнчарство и 
кујунџилук ; Ty је и седиште мудира. Тако је Пех- 
чево изгледало 1900 год. Међутим је земљотресом 
од 1904 године Пехчево скоро са земљом сравњено; 
многе нове куће које се зидају, даће паланци мо- 
дернији изглед. Друго велико место у Малешу је 
Берово са 400 кућа од којих су само 100 турске, а 
има неколико кућа херцеговачких мухаџира од Ник- 
шића и Колашина. Ти мухаџири основали су једно 
ново село: Безгаће више Берова; потпуно су очу- 
вали јужни диалекат, ношњу и обичаје, а досељени 
су пошто је Црна Гора заузела њихове крајеве. 
Има их и из билећске области. Међу Турцима пре- 
овлађују мухаџири из Бугарске, али има и по који 
мухаџир из нишке или лесковачке области. У оста- 
лим селима нема ни Турака ни мухаџира, него су 
чисто шопска. Она су разређеног типа као у Осо- 
говији. Куће су им махом плетаре или озидане од 
необрађеног камена, ћерамидом или кровином по- 
кривене. Имају махом два спрата, и на горњем има 
чардак (диванана) под којим је сувота, и зове се двор. 

Испод Малеша Брегалница улази у котлину 
која се зове Пијанац и која је истих пластичких 
особина са Малешом. Она овде прима притоку Же- 
љовицу, која извире. у планини Кол. 

Пијаначка котлина је 15—16 км. дугачка, у 
средњу руку 4—5 км. широка, дно јој је апсолутне 


висине 600—630 м. Она је на западу ограничена OCO- 


говском клисуром, из које Брегалница избија тек код 
Истибање. Као Малеш, и ова висока котлина има 


ЗА 


г 


ИАА ЗА 


ү 
“ 


6 Sa 4 , Р Р 
ТМРО ОТУР? HO 


138 НОВА СРБИЈА 


планинску климу која је слична са севернијим 06- 
ластима Балканског Полуострва, и производе тих 
области. Мање је шумовита од малешевског оквира, 
али већ по странама Голака има високе горе по ко- 
јој су измешане буква, храст и бор. Сеју се иста 
жита као у Малешу, а најплоднији део око Ца- 
рева Села житница је пијаначка. Има доста шљи- 
вара, те шљиве и суше. Али ипак и овде је сточар- 
ство главно занимање. У Пијанцу је 12 села, а главно 
је Царево Село, које се раније звало Васиљево. Има 
изглед паланке са малом чаршијом. Од 300 кућа 
220 су турске, а остале хришћанске. У пијаначким 
селима има много Помака.“ 

Мала Радовишка котлина представља горњи 
слив Струмице, која се овде зове Стара Река. На 
северу је ограђена Огражденом и косама Плачковице, 
од којих се највећа на десној страни Подришанске 
Реке зове Изведен. На југу је уоквирена нижом 
масом планине Смрдежа и купастим врхом Пилав- 
Тепе. На западу је зараван која се зове Јуруклук. 
На истоку између Ограждена и Смрдежа уском до- 
лином, поред села Покрајчева, провлачи се река 
Струмица. Радовишка котлина је необичне плодно- 
сти. У њој одлично успевају жита, ориз, памук, афи- 
јон и поврће. Радовишка жита су нарочито цењена. 

Радовиште је варошица која је пре рата имала 
око 7000 становника, од којих су већину сачињавали 
Турци. Исто тако и у околини Радовишта Јуруци 
су сачињавали знатну већину становништва. Варо- 
шица је сва у вртовима и зеленилу, из кога се на- 
рочито издижу витке тополе. Цело становништво, 
поред трговине и заната, бави се и земљорадњом. 
Чаршија је малена, али живља и боље уређена но 
у многим суседним варошима. Српско становништво, 
које је у мањини, има неких тамних успомена о про- 
шлости. Најсвежија је успомена на немањићску срп- 
ску државу, јер знају да је тада у Радовишту, седео 
српски војвода. Даље се нејасно прича о некој кне- 
гињи Ради која је себи направила дворове у са- 
дашњој Чаирско/ Махали, и тако је постала варош 


. 


а МАЛЕШ С ОКОЛИНОМ КОЧАНА И РАДОВИШТА + _139 


ж ж-ж с сайын 
=> ЖЕ : р р 


која се по њој прозвала. Даље се прича да је у селу 
Кончету, у долини Лакавице, била велика варош, 
град и митрополија. 

У радовишкој котлини и околини превлађују 
мала села од 10 до 20 кућа, али има и великих са 
150 кућа. Већином су читлуци. Сва су збијена, око 
њих има често воћа и јабланова. У становништву 
постоји предање о томе да су учествовали у неким 
великим сеобама које су се кретале према северу, 
нарочито према Србији. 


„Орографски се Осогов састоји из два дела, 
између којих је дубока преседлица Девебаир 1200 м. 
Северни, много нижи део нема једног имена, ма да 
се на старијим и данашњим картама означава име- 
ном Доганица. То је ужи венац меридијанског правца, 
који се преко Патарице везује са Стрешером, а на 
западу је у вези са Козјаком. Највиша његова тачка 
је Големи Врх, 1830 м. На југу од Девебаира је Осо- 
гов у ужем смислу. Он има средњу висину око 1600 м., 
састоји се поглавито из две планинске масе које су ши- 
роким бйлом везане: источне, која је на граници из- 
међу Скопске Старе Србије и Вугарске и коју ћемо по 
највишем врху звати Рујном, и западне, чија је нај- 


виша тачка Царев Врх, који Турци зову Султан- 


Тепе. Обе су масе звездасте структуре и представ- 
љају гломазне орографске чворове. Мало виша је 
источна, чији је врх Рујан (2230 м.) и највиши врх 
Осогова. Са њега извире крак Брегалнице, која се зове 
Тураница, затим Крива Река. Од њега се на све стране 
разилазе огромна планинска и висока била, и то: 
према Југу Балташница (1990 м.), на истоку Бег- 
Бунар (2050 м.), па затим према Ћустендилу шумо- 
вити повијарац Шапке (2189 м.), на северу Бажде- 
рица (1990 м.), и на. западу широко бйло којим се 
Рујан веже за Царев Врх. Овај је мало?нижи (2104 
м.) и исте структуре и пластике као Рујан; на југу 
од њега одваја се бйло Китка, на Северу Дурачко 
Било, а на Западу помињати Лопен. 

Осим масивности и звездасте структуре, Осо- 


140 НА НОВА СРБИЈА 


гов има још ове пластичне особине. На њему нема 
јако изнесених и оштрих врхова, већ се изнад гло- 
мазне масе мало дижу завршкасти голи врхови, Али 
је сав разуђен врло дубоким долинама и представља 
важан хидрографски чвор између Пчиње, Криве, 
Брегалнице и Струме; особито су дубоке и клису- 
расте долине на југо-западној страни Осогова, као 
што је долина Злетовштице, затим Старе или Кочан- 
ске Реке и Железнице. | 

Осогов је шумовита планина, у којој превла- 
ђује лиснато дрвеће, а око највиших врхова има и 
борове горе. Само су му јужне стране већим делом 
голе. Пашом је врло богат, и после Шара, Кораба 
и Јакупице несумњиво је у том погледу најбоља 
планина ових области. Због тога, и због веће сигур- 
ности, нема у овим северним деловима Старе Србије 
и Македоније ни у једној планини више Црновунаца 
но по Осогову; највише њихових привремених на- 
сеља има по Лопену и Калин-Камену у изворишту 
Злетовитице, или управо њена крака Јештерца. На 
источној бугарској страни Рујна има колиба Белих и 
Црних Влаха. Осим тога сељацима околних села 
предају злетовски и кочански трговци своја велика 
стада на исхрану и товљење | 

Између Осогова и пијаначко-малешевских пла- 
нина пробија се Брегалница врло дугачком клису- 
ром, која се зове Осоговска или Пијаначка. Висока 
планинска област на десној страни њеној, или управо 
југо-источне стране Осогова, зову се Осоговија. По 
њој су сва села власинског или џематског типа; на- 
рочито је јако разбијено и у многе махале подељено 
велико село Драмче на десној страни Брегалнице. 
Једино збијено село ове области је Калиманце. Ово 
је један непрокинут појас села власинског типа, који 
се од Брегалнице кроз Осоговску област, Крајиште, 
Средорек и Страцин пружа до пиротске Лужнице.“ 


„Дно кочанске котлине је сасвим равно, алу- 
ви]ално; једино испод села Нивице има дилувијална 
тераса 8—10 м. висока и састављена од облутака 


- МАЛЕШ С ОКОЛИНОМ КОЧАНА И РАДОВИШТА 141 


кварца и кристаластих шкриљаца. Осим тога се ок. 
виром поља види заравњеност у коју је котлина 
уложена. Поменут је део те заравњености између 
Кочара и Оризара; заравњеност је испод источног 
дела Плачковице неколико километара „широка. 
Слична је пинеплену који се јавља око босанско- 
херцеговачких карсних поља. 

Кроз кочанску котлину протиче Брегалница, 
која је овде и лети богата водом. То долази отуда 
што се у кочанској котлини скупљају краци и скоро 
све водом јаке притоке Брегалнице, као: Злетов- 
штица, Стара или Кочанска Река, Масалница или 
Оризарска Река, Осојница са Преклашницом и Бла- 
ташницом, и Зрновска Река. У кочанској котлини 
је хидрографска челенка Брегалнице, и она се овде 
као знатна река ствара. Уз кише и топљење сиегова 
се у котлину стачу и многи потоци и речице, наро- 
чито с Плачковице. Све те многобројне притоке до- 
носе плодне наносе и обнављају родну земљу ко- 
чањске котлине. Она је њима и добро наводњена 
још потпуније услед тога што су Брегалница и њене 
јаче притоке у многе ваде разведене. 

Са Сереским Пољем, Мегленом и Метохијом, 
кочанска котлина је најплоднија у Старој Србији и 
Македонији, она је управо раскошне плодности. Ра- 
ван уз јужну ивицу поља засађена је поглавито ду- 
ваном, о коме се баве Јуруци из плачковичких села. 
Средњи, мало улубљени део котлине зове се Корито. 
Он је и у позно лето натопљен водом, и изузима- 
јући неке барске партије, које су под рогозом, сав 
је засејан оризом. То је главни производ ове кот- 
лине, и „кочански ориз“ познат је као најбољи; он 
се на скопској пијаци цени највише, и доношен је 
пре 1878 год. иу Врање и Лесковац. Од осоговске 
клисуре па док Брегалница не изађе из кочанске 
котлине, свуд су поред ње сама оризишта, само по 


оцеднијим местима кукуруз. По оризиштима је вода 


вадама разведена, и она ту стоји по 40 дана, док је 
ориз не упије или док не испари, па се онда нова 
пушта. Најдубљи део котлине је дакле преко це- 


Е 


142 НОВА СРБИЈА + И 
лог лета огрезао у ову вештачки доведену воду, 
изнад којс се једино дижу жућкасти оризни влатови. 
Ориз се сеје и у долинама Брегалничиних притока, 
нарочито око Осојнице и Преклашничке Реке, за- 
тим у доњем току Масалнице; овде око села Ори- 
зара роди најбољи пиринач кочанске котлине, и 
земља је најскупља. И кочански кукуруз или царе- 
вица цени се као најбољи у Македонији. Гаји се и 
врло много бостана, нарочито око села Нивице; те 
лубенице су од највећих, врло често 10—15 кила 
тешке. У малој количини сеје се проса и пшенице. 

Због бара којих местимице има, због воде која 
по оризиштима стоји док не испари, кочанска кот- 
лина је врло нездрава, и маларија је овде стална 60- 
лест ; нарочито се од ње лети пати кад су велике жеге. 
А кочанске летње жеге познате су, јаче но и у неким 
јужнијим македонским котлинама: ваздух је врућ, 
загушљив, тежак, а уз то се несносно осећају сун- 
чани зраци, који пеку. Услед тога, и услед оризишта, 
дном котлине готово нема насеља, док су по странама 
њеним многобројна, велика и врло богата села. У 
најлепшим су положајима села испод Плачковице, 
као Морозвизд, где је била стара епископија, а на- 
рочито Виница, која је на заравни под огромноми 
шумовитом Плачковицом, са свежим ваздухом и 
водом. Она је и највеће село кочанске котлине, 
са многим лепим турским кућама. Становници врло 
су живи и активни, и „виничком буном“ почели 
су устанци у овим крајевима. Међу Турцима пре- 
овлађују Јуруци и мухаџири из бугарских вароши. 
У среду је у Виници пазар, који не уступа ко- 
чанском. Трговци из околних вароши, нарочито 
Кочана и Штипа, доносе еспапе, и сељаци из ко- 
чанске околине, Осоговије, Пијанца и Малеша, доте- 
рују стоку и доносе коже, вуну, масло, восак, итд. 
Уз пут се сретају каравани ситних магараца, који 
су осамарени и с обе стране великим еспапима на- 
товарени; у њима су поменути производи, које се- 
љаци продају, и други, које су у Виници купили. 
Друкчији су трговачки каравани, махом коњски, 


де У тъч“, Е. 


МАЛЕШ С ОКОЛИНОМ КОЧАНА И РАДОВИШТА 143 


Кириџије су Власи, који живе поглавито на Осо- 
говским Планинама, и баве се о сточарству и ки: 


риџилуку. Они зиму проведу по околним варошима 


и селима, а многи у њима остану и стално се на- 
стане. Таквих Влаха има у Кочанима 35 кућа, у Кри- 
вој Паланци чине преко зиме знатан део станов- 
ништва, а неки су и настањени. У Нивичанима има 
5 кућа стално настањених Влаха, има их овде у Ви- 
ници и по другим кочанским селима. Ови настањени 
Власи се баве поглавито о кириџилуку, а они но- 
мадски са Осогова, Лопена, итд , држе ергеле коња 
и на њима врше преносе еспапа. Лети често сносе 
и продају снег са Осоговских планина, затим дрвену 
грађу. Пазарним је данима чаршија пуна у Кочанима 
и Виници тих влашких кириџија,“ 


Е 


Ш. ТИКВЕШКА КОТЛИНА. 


Налази се између планина Плавуша, Даумџика 
и Кончата и између шумовитих Мориховских пла- 
нина на југо-западу. Дугачка је око 50 километара, 
широка око 40 километара, авелика 2,047.7 км”. После 
Метохијске Котлине, Тиквеш је највећа у Старој Ср- 
бији и Македонији. Главну тиквешку комуникацију 
од старине престављала је долина Вардара; поред 
тога попречним комуникацијама имала је везе са 
Прилепском и Битољском Котлином, са Мориховом, 
са Штипом и Струмицом. Нарочито је раније био 
важан пут за Прилеп, на коме се и данас сретају 
каравани мазги са еспалима и много кириџијских 
кола, и на послетку многобројни ханови, који су 
све до данас очувани. Од како је долином Вардара 
прорадила железница, овај је пут од своје важно- 
сти знатно изгубио. ` 

Тиквеш је најнижа и најтоплија котлина Средње 
Македоније. У њему усеви сазру на месец дана пре 
но у Скопској и Битољској Котлини. Снег пада ретко 


1 а ы “МУҰ 


144 НОВА СРВИЈА 


= 


и одржи се само неколико дана. Киша пада у јесен 
и у почетку пролећа; тада је земљиште натопљено, 
влажно, потпуно озелени, а речице добију воду. Већ 
крајем фебруара почиње да зелени, крајем јуна на- 
ступа несносна жега, која је необично јака; ваздух 
је врућ, из голих плоча и песка зрачи топлота и 
бије као јара. Целог лета небо није никад наобла- 
чено и сунце бије без престанка. Извори пресахну, 
а мале речице пресуше. Дрва су и шуме веома ретке, 
и зато нема хладовине, ни заклона од сунца. Брд- 
ски део Тиквеша на левој страни Вардара лети је 
сав го и црн, због тога што се јако распадају модри 
и жути пешчари и при томе превлаче неком црном 
навлаком. Ретки су бусенови траве, који су потпуно 
спарушени, тако да нема ни паше. Усеви су ретки и 
"махом кржљави. Тако лева брдска страна Тиквеша 
наличи лети на праву пустињу. Села су знатно 
мања него на десној страни. Куће су сасвим у близу, 
без реда набацане, незграпна облика, начињене од 
неотесаних плоча, без малтера, покривене тањим 
пешчарским плочама или кровинама. У двориштима, 
ни око села, нема нигде дрвета. Зато су зими изло- 
жени јаким ветровима, а лети их бије несносна жега, 
Због тога се у овом крају Тиквеша умире, станов- 
ништво се расељава, и има много пустих села. Ту 
станује турско племе Јуруци, који представљају тромо, 
лењо и некултурно становништво, и које тим особи- 
нама знатно повећава општу беду овог краја. 
Много је плоднији и насељенији онај део Ти- 
квеша који је на десној страни Вардара. Овде као и 
у долини Рајне, сва плочаста брда која су састав- 
љене од песка и кречњака засађана су виновом лозом. 
То је огроман виноградски крај, с којим се вино- 
градски крајеви досадашње Србије не могу успоре- 
ђивати. Тиквеш са Рајцем и Струмицом представља 
највећу виноградарску област у целој Македонији. 
Највише је засађена лоза црнога грожђа, од које 
има више врста, а зову се Никодинка, Нишавка и 


Тиквешка лоза; мање је засађена бела лоза, која се. 


зове Прнарка, а још мање Беглерка, које има цр- 


ж- дж е. 2“ А Р 
се A ў 
нож фа м ~ 


` ` ТИКВЕШКА КОТЛИНА — 145 


` 


венкасте бобе као струмичко грожђе. Највише се 
хвали грожБе села Росомана и Камен дола. Цен- 
тар тиквешки је Кавадарци, у коме се продаје ти- 
квешко грожђе и вино. У њему станују тиквешки 
бегови, готово само Помаци, који већином говоре срп- 
ски. Последњих година као важне пијаце за грожђе 
постале су и железничке станице Демир Капија, 
Криволак и Градско. Раније се грожђе извозило нај- 
више за Солун, а за последњих 10 година највише 
у Србију. Поред грожђа продаје се у великим ко- 
личинама вино, ракија и сирће. По виноградима има 
доста добра воћа. На десној страни Вардара у Ти- 
квешу у великим количинама сади се афион, сузам, 
анасон и памук. У долини Црне сеје се доста пи- 


ринча, око Црне има доста рогоза, од чега се праве _ 


асуре и извозе за Прилеп и Солун. Главно место у 
Тиквешу јесте Кавадарце. То је варош богатих ти- 
квешких бегова, чије лепе куле сачињавају највећи 
и најлепши део вароши. Места Ватоша и Неготин 
добијају све већи значај, нарочито последњи, јер је 


у близини Криволак, и у њему се држи једанпут · 


недељно пазар. Неготин има чаршију и изгледа као 
мала варошица. И у њему седи доста тиквешких бе- 
гова и има лепих неколико беговских кула. Градско 
и Криволак су железничке станице за Прилеп и 
Штип, оба су жива, нагло напредују и расту. У Град- 
ском нема села већ само ханова који раде погла- 
вито у јесен за време извоза грожђа. Међутим је 


Криволак велико село са малом чаршијом претежно 


1% 


османлијском, а мало помачком. Са обе последње 
тачке извозе у великим количинама плоче од арги- 
лошиста које једно немачко друштво сече у селу 
Попадији и извозиу Немачку, затим за Солун, Ниш, 
Београд и Софију. 

На десној страни Вардара су села боља и већа 
но на левој. Сељаци су махом чифчије кавадарских 
и неготинских бегова. По више чифчија станује у јед- 
ном дугачком, заједничном, приземном стану са више 
преграда и оџака. Ти станови могу бити као н.пр. 
онај у чифлуку Корији до 80 метара дугачки. Нека 


НОВА СРБИЈА 10 


. > 4 


160 НОВА СРБИЈА ма. 


су села подељена на више читлука, али већина села 
сачињавају читлук једног бега. 

Сасвим је друкчији изглед равнице око Вар- 
дара, која се пружа од Велешке Клисуре до Демир- 
Капије. Равница је засејана житом, а по странама су 
најчешће виногради. Најплодније су партије између 
Уланца и Градског и Ногаје и Грмчишта, 


IV. МОРИХОВО. 


За Тиквеш је економски везана висока пла- 


нинска област Морихово, која почиње од Полошког . 


Манастира у Тиквешу и пружа се уз долину Црне 
све до Скочивирске Клисуре. Његову северну гра- 
ницу чини низ високих и стрмих планина, између 
којих су највеће Прешљен, Рујен и Радобиљска Пла- 
нина. Између Битољске Котлине и Морихова је Се- 
лечка Планина, а на десној страни Црне су морихов- 
ско-мегленске планине, између којих је највиша Ниче, 
са својим врхом Кајмак-Чалан, који је 2525 м. висок. 


Од Скочивирске Клисуре до Полошког Мана- 
стира Морихово је дугачко око 50 километара; по- 
вршина његова износи 1390 квадратних километара, 
а средња висина му је око 1000 метара. Морихово 
је дакле највиша котлина Македоније и Старе Србије. 


Мориховско-мегленске планине, поред осогов- 


ско-малешких планина, Перистера, Јакупице и Шаре 
представљају највећу планинску масу у Новој Србији. 
Оне су са свих страна опкољене дубоким и про: 
страним котлинама и речним долинама. На северу 
су Тиквеш и Рајац, на западу је Пелагонија, на југу 
је Сариђол и Меглен, а на истоку долина Вардара 
с њеним котлинама. У средини тога високог пла- 
нинског склопа је корутина Морихово, која се на- 
лази с обе стране Црне. У њој нема већих једно- 
ставних равни већ су само овде-онде мање заравни, 
које зову Полозй. Остали његов део чине висоравни 


па де 


< морихово || 147 


и масивне, махом заравњене косе, које су просечене 
и растављене дубодолинама. По томе свом изгледу 
Морихово наличи на високе планинске области хер- 
цеговачке Површи и црногорских Брда. Клима је 
оштра, често с особинама средње-европске климе. 
Долине су врло дубоке и пуне воде. Винова поза 
у њему не успева, а племенито воће врло ретко. 
Све планине осим Селечке прекривене су густим ви- 
соким шумама, међу којима превлађују четинари. 
Морихово представља најшумовитију област целе 
Нове Србије. Трговина с дрвима јако је развијена. 
Њихова дрва спуштају се сплавовима до у Вардар, 
одакле су се у ранија времена реком спуштала до 
Солуна. У шумама има много медведа, вукова, срна, 
јелена и дивљих свиња. Поред тога јако је разви- 
јено сточарство, јер је цела област врло богата па- 
шама. Пре четрдесет година Хан је рачунао да у 
Морихову има око сто хиљада оваца. Поред сто“ 
чарства Мориховљани се много баве дрводељством 
и зидарством. Мориховски дунђери путују много по 
свету, махом у већим групама по 20 до 40 њих у 
једном лруштву. Њихове дунђерске дружине су ма- 
хом организоване, и ймају свога вођа, који погађа 
посао и прима поруџбине. Иду и као надничари у 
ближе котлине, где обрађују њиве. 

У тој тешко приступачној и затвореној области 
нема нигде правога пута, већ само путања које су 


сличне црногорским ногоступима, и ређе коловоза. 


Она представља најчистију словенску област у целој 
Македонији. Само у селима Конопишту и Мрежич: 
кој има незнатан број досељених Арбанаса, а у Гра: 
дешници, Будимерцу и Бешишту има мало Влаха. 
Морихово је, поред тога, област патриархалне кул- 
туре са једва приметним турским и грчко-цинцар- 
ским културним утицајем. Ово становништво и по 
својим психичким особинама чини засебну оазу у 
Македонији. Оно је отворено, досетљиво, отресито, 
а поред тога мирно и врло гостољубиво. Ово је 
можда једино сточарско српско становништво које 
не зна за крађу и пленидбу стоке. 


10“ 


148 2 НОВА СРБИЈА | oes 
Сва мориховска села cy слободна. Hema чиф- 
чија ни читлучког економског система. Ове имовне 
прилике, поред чистог планинског ваздуха и сло- 
бодног сточарског живота, утицале су знатно на раз- 
виће нарочитих психичких особина. Међу морихов- 
ским`селима својом величином и привредним животом 
нарочито се издвајају два, и то Рожден, чије ста- 
новништво поред сточарства знатно привређује и 
рударским занимањем; затим Вишалишше, највеће 
мориховско село од 220 кућа, административни цен- 
тар целог Морихова. Оба ова села су на десној 
страни Црне. Лева страна је мање насељена, а поред 
тога ту су и села много мања. У Морихову има мало 
старог живота и остатака од старина. У рожденском 
мајдану има трагова старог рударског рада из сред- 
њег века. Полошки Манастир зидан је у стилу охрид- 
ских прквених грађевина и изгледа по томе врло 
стар. Поред тога, у селу Мелници има манастир св. 
Илија, у селу Манастиру је манастир Св. Богоро- 
дица, а код села Бзовића је манастир Чебрен. 
Чини се да ће Морихово поред новобрдске и 
кратовске области постати најзначајнија рударска 
обласш у целој Новој Србији. Цвијић је нашао мно- 
гобројне трагове руда око села Рождена, на левој 
страни реке Бистрице, а нарочито у рожденском 
мајдану који се зове Алшар и који се налази 4 до5 
километара од села Рождена. Алшар је добио име 
по почетним словима његових закупника Алатинаи 
Шарнијо. У њему је почело озбиљније испитивање 
од 1889, а 1891 је започео прави рударски рад. У 
њему обично раде око 120 радника, а покаткад 
их има и до 400. Радници су махом сељаци из око- 
лине. Вади се обично антимон, реалгар и ауропиг- 
мент. Тврди се да руда садржи 60% антимона и да 
нема никаквих шкодљивих састојака. На површини 
стена често се виде и кристали гипса. Један струч- 
њак (Кренер) нашао је у друштву с реалгаром нов 
минерал лорандит, а Фулон је констатовао стиблит, 
сервантит, антимонску бленду и валентинит. Има ру- 
дарских окана из ранијег времена, по којима изгледа да 


И Ер EE СЫ 


је поглавито вађен антимон. Несумњиво је да има тра- 


гова од рударског рада из ХП и ХШ века. У извор- 
ној области реке Блашице, нарочито на ставама 
Блашице и Мадемске Реке, Цвијић је нашао купи- 
шта од антимонске троскве. Антимона, реалгара и 
аурипигмента има на многим местима ове области, 
али се ваде само у Алшару. Изнад Рождена вади 
се и хромит. Поред ових главних руда има много 
гипса и сумпора. На Изгорелој Чуци поред села 
Рождена има и железних руда. 


У. ЂЕВЂЕЛИЈСКА КОТЛИНА И БОЈМИЈА. 


Између Циганске Клисуре и Демир Капије по- 
стоје две готово срасле вардарске котлине, које су 
у целиин око 30 километара дугачке а око 6 ки- 


лометара широке. Оне су на западу ограђене висо-. 


ким шумовитим огранцима Мориховско-мегленских 
Планина, а на истоку голим Карабаилом, затим 
огранцима Плауша и Беласице. Раван Ђевђелијске 
Котлине састављена је од дебелих складова жутога 
песка, затим од плавина и наноса разних река које 
улазе у Ђевђелијску Котлину. Према томе котлина 
не би била особите плодности, али су обе котлине 


_ богате водом, која се разводи и плодност знатно по- 


јачавају. Ђевђелијска Котлина већ скоро сасвим је ме- 
дитеранске климе; зими пада врло танак снег, праве 
зиме скоро никако нема; кишна времена су про- 
леће и позна јесен. Сунчани зраци су лети јаки, 
али не сажижу и не прље као у околини Солуна и 
нема оних запарних ноћи као тамо. Услед тога лети 
Котлина Ђевђелијска није онако спрљена, по њој 
има правих лугова од павитине, купине, дивљих 
ружа и жбуња; она дакле има медитеранску климу 
са свежијим летом. Због ове климе и богаства воде 
овде се може обрађивати културно биље, и због 
тога је ова котлина врло богата. 


ЛИЈСКА КОТЛИНА И БОЈМИЈА де У Д 


150 НОВА СРБИЈА 


Ђевђелијска Котлина је на првом месту свилар- 
ски крај, поред Водена један од главних свилар- 
ских центара у Македонији. По селима и око села: 
виде се велики дудињаци, онако као у Западној Ср- 
бији шљиваци. Поред дудињака има доста вино- 
града, њива под памуком, сусамом, дуваном и бо- 
станом. У знатној количини сеје се пшеница и ку- 
куруз. За Ђевђелијску Котлину може се рећи да |е. 
скоро пренасељена, док Циганска Клисура и Демир 
Капија нису скоро никако насељене због несигур- 
ности која се у њима осећа. Ђевђелијска села су 
необично велика, спадају у највећа села у Македо- 
нији, а осим тога она су многобројна и збијена. 
Такво насеље је на првом месту сама Ђевђелија, 
која је до пре 25 година била село, а од тада је 
постала средиште казе и седиште кајмакама. Ту је 
сада жива варошица, чија је главна улица права и 
има изглед средње-европских варошких улица ; спо- 
редне су улице тесне и криве, обично турско-ви- 
зантијског типа. Испод вароши су велики дудињаци 
и поља са сусамом и памуком, а изнад ње су по 
странама виногради. У последњим годинама подиг- 
нуте су две фабрике за испредање свиле, развио се 
жив рад, и становништво је са разних страна при- 
тицало; има у њој и европских странаца, затим, у 
најновије време, у приличном броју и солунских Је- 
вреја, али највише има Словена, око 3.000; затим 
Турака и Черкеза, око 1.200, и Влаха, око 150. 

Јужно од Ђевђелије простире се област чисто 
турског становништва, у којој су највећа села Ма- 
јадага, око 3 500 душа, и Караселава, око 2.100 душа. 
Због нарочитих теренских прилика та су села раз- 
бијена у више мањих збијених махала. Куће су им 
велике, двоспратне, окречене и са витким оџацима, 
и ограђене високим зидовима од Нерпича. Има Ту- 
рака и у другим селима, тако да Не их свега бити 
у Ђевђелијској Котлини око 15.000 душа. Југоза- 
падно од Ђевђелије почиње област влашких села, 
која чине целину са влашком области Мегленом. Али 
знатну већину у Ђевђелијској Котлини чине Словени, 


аты И сащ аа н 
С АЙ 79 Р a, Я 


„гъби х в 


a. a әже «т = 188) — 1... 


523 ДОЈРАН И КОТЛИНА 151 


који живе у великим, збијеним селима, којих има 
више слободних но чифчијских. Куће и окућнице 


тих села су ограђене зидовима од ћерпича, а улице 


су уске и вијугаве. Кровови на кућама су од трске 
и ћерамиде. Централна просторија у словенској кући 
зове се йолайна, у коју се најпре с врата улази и 
око које су поређане собе са каминима; у њој се 
гости дочекују и преко дана седи. Пећи нема нигде. 
Под је од набијене земље која је неком земљаном 


смешом премазана, тако да је гладак и да лепо из- 


гледа. Куће: су чистије но у осталим македонским 
селима, па чак и у многим областима досадашњих 
слободних балканских земаља. Кућа се лако ветри 
и представља једну од најсавршенијих врста сеоске 
куће на целом полуострву. Становништво је кул- 
турније од осталог македонског, па чак културније 
од становништва неких северних балканских земаља. 
Поред егзархиста и патријаршиста, у њима је било 
католичких, протестантских и унијатских присталица. 


Становништво се врло много бави печалбом, која. 


је врло вероватно била од утицаја и на промене у 
језику и на ово више културно стање самог ста- 
новништва. 


У1. ДОЈРАН И ЊЕГОВА КОТЛИНА. 


На југозападној страни Дојранског Језера на- 
лази се варош Поленин или Дојран. Он је економ- 
ски центар дојранске котлине, осим тога недалеко 
од њега прелазе два пута: један преко Фурке за 
Бојмију, а други за Серез. Није добио већи значај 
ни од како је саграђена железница, која поред је- 
зера за Серез води. Има готово амфитеатралан по- 
ложај и необично леп изглед с језера. Већи део ва- 
роши се налази на једној тераси; куће су махом 
високе, лицем окренуте језеру, с многим прозорима 
и теферичима (доксатима). Оне су махом подигнуте 


- A +0 


2 20 - өлексе Ғе 4 
| 7 ат 3 = 


ӘС Жуды | НОВА СРБИЈА 


једна изнад друге, да би свака имала леп изглед на 
језеро. Та: горњи део је турска варош с кривим, 
тесним и стрмим улицама; има око 600 кућа, већи: 
ном на два боја; на прозорима су дрвене решетке 
или „кавези“, с лица испод стреје на зиду разне 
шаре, а двориште ограђено је високим зидом према 
улици, да се не може ништа унутра видети. У око- 
лини преовлађују Гурци, у сваком погледу врло за- 
остали, те варош, осим обичне турске чаршије, нема 
никаквог значаја. Око Беласице преовлађује сло- 
венско становништво, које иде у печалбу, за време 
жетве, по суседним македонским котлинама, наро- 
чито солунској. Поред језера је хришћанско-словен- 
ска мала с главном чаршијом и пазаром (тргом), која 
има око 400 кућа. Главна улица или чаршија с ду- 
ћанима и кафанама пружа се сасвим поред обале, 
па је кадшто, при највећим поводњима, језеро 
плави. Она је доста широка, права, и нема тип обичне 
турске чаршије, већ више европске: куће су махом 
двоспратне, новијега, солунскога типа од слабе грађе, 
на горњем се спрату станује, а у доњем су дућани 
без ћепенака или кафане са столовима и столицама. 
Већина кућа је на два спрата. Зидови доњега спрата 
су од камена, а горњега од слабије грађе, најчешће 
од трске, управо од леса које су танким слојем мал- 
терисане споља и изнутра. У доњем спрату се ретко 
станује; ту је велика одаја са стубовима, у којој се 
склањају рибарске мреже, алати и друге ствари. По 
дрвеним степеницама се пење на горњи спрат, на 


коме се станује. Велики део варошког становништва, _ 


нарочито Словени, око 250 кућа, преко 1.000 душа, 
бави се и живи о рибарству. Језеро је рибом пре- 
богато :. сомовима, шаранима, белвицом и костером. 
Хвата се годишње око 350.000. ока, а турска власт 
узимала је годишње десетка око 1.500 турских лира. 

Ни на једном македонском језеру није рибар- 
ство тако развијено као на Дојранском Језеру. О 
рибарству се овде бави релативно већи број ста- 
новника но на другим језерима. Рибу разносе и 
продају по свима околним местима, затим у Кукуш 


В 


ИРЕ оо РА ПА чу 
کي‎ +» 


ДОЈРАН И ЊЕГОВА КОТЛИНА 158 


аа ---- 


ж” د‎ е 


| Ђевђелију, Велес и Струмицу. Дојранци су признати 
као најбољи рибари, и они су главни рибари и 


на Бутковском, Тахинском, Ајвасилско-Бешичком, 
Ржанском и Аматовском Језеру; тај њихов рад је 
нека врста печалбарства. Дојрански рибари имају 
највише и најразноврснијих справа и начина за хва- 
тање рибе. 


Особито су интересантна њихова ловишта на. 


Дојранском Језеру. Прибрежни, трском обрасли де- 
лови језера подељени су на 50—60 ловишта, која 
су махом приватна својина. Ловишта су ограђенаи 
даље испреграђивана трстеним лесама. У ловишта 
пуштају тице подсечених крила, које се зову кра/ш 
и вранчишша, оне плаше рибу и збијају је у све 
мање преграђене одељке („амбаре“), где је онда ри- 


бари хватају. За то време станују у колибама које. 


су код ловишта подигнуте. Многобројни рибари су 
велики део године у овим колибама око ловишта, 
те живе амфибијским животом. Колибе су дигнуте 


у прибрежној зони, где је дубина 1—1,5 м. Поби-. 


јено је коље или диреци, преко њих су положене 
даске, а стране и кров су од трске. Те колибе су 
дакле по положају и конструкцији скоро истоветне 
с преисторијским палафитским грађевинама. У оста- 
лом, велика рибарска вештина, многобројни рибар- 
ски алати, чудна ловишта којих иначе нема на ма- 
кедонском и осталим балканским језерима, и ове 


· колибе које личе на палафите, вероватно су знак 


неког старог, наслеђиваног начина рада и живота. 
По томе се даље види да је Дојран првобитно мо- 
pao бити рибарско насеље. Cousinéry мисли, истина, 
на основу доказа који нису поуздани, да у словен- 
ском становништву има крви старих Пеона. 

Код Херодота има опис језера Празије и ње- 
гових накољаца; то је језеро у географској и исто- 
ријској литератури идентификовано са различним 
македонским језерима. Херодот описује борбу из: 
међу Персијанаца и Пеона. „Само оне Пеоне није мо- 
гао Мегабаз да савлада који становаху око планине 
Пангеона и језера Празијас. Али он је направио 


154 НОВА СРБИЈА 


покушај и према онима који су се настанили на 
самом језеру, итоу грађевинама на кољу, које су за 
земљом везане једним јединим уским мостом. Коље 
на .коме стоје ове дрвене стајице донели су први 
пут заједно сви чланови племена и поболи у језеро; 
доцније је уведен обичај да сваки који узме једну 
жену, а сваки је узимао више жена, мора донети три 
коца с планине Орбелоси побити их. Сваки од Пе- 
онаца има на овом копу колибицу у којој станује, 
и на њој су врата, на поду колибе, кроз која се 
слази језеру. Малу децу везују узицом за ногу да 
не упадну у језеро. Коње и теглећу стоку хране ри- 
бама, којих има тако много да им је довољно само 
отворити вратанца и спустити у језеро на узици 
привезан празан кош па да га после не баш дугог вре- 
мена извуку пуног рибе.“ 

Поуздано је да су Пеони становали у југо- 
источној Македонији и да је Празијас у том крају. 
Планина Пангеон је данашњи Прнар, изнад ушћа 
Струме и старог Амфиполиса. Орбелос је Беласица 


и њени огранци између Axios-a и Strymon-a, то јест | 


Вардара и Струме, Cousinéry (Voyage dans la Масе: 
doine, |. 1, с. 93 и 180) је тачно идентификовао Хе- 
родотов Празијас с данашњим Дорјанским Језером; 
на то није обраћана довољно велика пажња. Али 
према најновијим испитивањима Цвијића, Парча и 
др., може се сматрати скоро као утврђено да је Пра- 
зијас данашње Дорјанско Језеро. Херодот помиње 
на југу од Празије златне руднике, и Хризохос на- 
води (по Парчеву реферату) да је јужно од Дојран- 
ског Језера наишао на трагове старог рударства. То 
ће можда бити трагови рада на магнетиту. | 

Из поменуте белешке Херодотове види се да 
су Пеони становали на суву, на „планини Пангеону“, 
и на језеру. По томе је највероватније да су Пеони 
Празијаса били рибарска племена и да су због тога 
становали у палафитима. Зато и данашњи дојран- 
ски рибари живе велики део године у модерним 
палафитима, амфиби]ским животом. | 6 


а ~ 6 г“ Уч; қ Ы > Е „>‏ ییک 


ДОЈРАН И ЊЕГОВА КОТЛИНА | 155 


Дојранска котлина је врло добро насељена: у 


области Ђол-Башу, под којим се именом подразу- 


мева сва котлина са својим оквиром, има их око 28 
села. Највише их је на оној оцедној пространој рав- 
ници од северо-источне обале до падине Беласице, 
по њеној подгорини и на Боски. Већина су. управо 
више од две трећине, турска или јуручка. Чиста су 
словенска — хришћанска — села само: Патарос, 
Никулић, Димонц и Дурбали; Доње и Горње Горба- 
сово су помачка, потурчених Словена, осам су ме- 
шовита, а остало су све мухамеданска. 

Већина су врло мала, по десетину кућа, а нај- 
већа су Доње и Горње Горбасово са по 120 кућа, 
затим, мања, Аканџали и Сурлово. Словенска су чи- 
флици, док Турци имају сопствену земљу. Јуруци 
су населили ову област вероватно у исто доба кад 
и оне крајеве поред Орфанског Залива. 

Тип мухамеданских села је овај: она су мала 
и јако збијенога типа и на тако малим далинама 


да цела горња раван изгледа као једно велико село 


са многим махалама или крајевима. Да је овакав тип 
у природи Јурука, још боље се види по оним селима 
која леже на падини Беласице повисоко, и код ко- 
јих се могу јасније уочити издвојене групе мала. 
Осим тога пада у очи да они претпостављају 
положаје на нижим планинама (на пример, Бешик) 
или подгоринама, где се радије баве сточарством 
него земљорадњом, а слазе у равнице само онде 
где је земљиште врло плодно. 

Куће су им махом ниске, једнокатне и споља 
неокречене. Код оних у равници обично су само 
темељи од камена, а зидови од ћерпича, покривене 
су чешће кровином но ћерамидом. Окућнице су 
врло мале, често и без ограде. Ова села су сиро- 
машна, пуста, без зеленила и суморна. 

Словенска села су већа, такође збијеног типа, 
но без махала и живља и ако су чифлици. Главно 
занимање у котлини је земљорадња, а под Беласи- 
цом сточарство; највише има ситне стоке, коза 


156 НОВА СРВИЈА 


и оваца, али се по ливадама и утринама напасају 
велики џелепи волова, крава и бивола. Сва |е ова | 
стока махом јуручка, јер су чифчије само ратари, 
и оптерећени пољским радовима готово преко целе © 
године. 4 

Од шумског дрвећа има у равни највише ду- 
бова, брестова и дивљих крушака, а стране оквира | 
су махом голе или под медитеранским макијама, _ 
Местимице на Беласици има букове горе, Поред 
обала и мочара расте густ барски шевар, а по 
пољу има и пространих утрина са добром травом. 

У вароши Дојрану готово искључиво зани- 
мање хришћанског становништва је риболов, док се 
турско више бави о трговини и занатима. Једино 
овде развијено је мало и гајење свилених буба или 

„кожурака“, и то не ради, трговине, као око Ђев- 
ђелије, већ колико је потребно свиле за плетење ри- 
барских мрежа. 

Клима је мало оштрија него око Бешичког Је- 
зера, јер нигде овде нема културе памука и ма- 
слина. Нарочито су зиме студене, тако да се по- 
кадшто замрзне цело језеро. 

Турски сељаци или Јуруци истога су типа и 
особина као и они по Бешику: омалени, јако цр- 
номањасти и опаљени; повучени и неповерљиви. 
Знају само турски и стоје на примитивном ступњу 
друштвеног развитка, јер немају редовних школа. 
Раде само онолико колико им је потребно за жи- 
вот и не крећу се далеко, — обично до пазара у 
Дојрану и Аканџалу, на којима продају нешто од | 
својих сточарских и земљорадничких производа. О- 
дело им је: црне чакшире, гуњ с рукавима који 
висе од рамена, позади широк појас, на глави фес, 
око кога обично увијају шамију или пешкир, а на 
ногама опанци. Жене им се крију од странаца. 

Хришћански, словенски елеменат је према тур- 
ском малобројан као ретко где у другој области. 
Словени су потчињене и вредне чифчије, који поред 
тога чешће страдају од зулума својих јачих суседа, 


НОЖ Тел; пренео а Мец а ~ Миу. ЖЕ КЕ. 


` ОПШТЕ ОСОВИНЕ ЈУЖНЕ МАКЕДОНИЈЕ · 157 


- што најбоље доказују разорена села ИнНимско или 
: Ићимци на северној обали језера. Од њих су попри- 
222 мали много што шта од одела, говора и начина жи- 
| вота: тако има их доста који увијају шамију око 
= феса, а у говору употребљавају многе турске речи 
> *- -и целе оу диже Ово последње се нарочито опажа 
| код дојранских рибара, који уза сваку другу. трећу 
| реч домећу турску: „демек“, „фёкат“, и друге. У 
великим селима под Беласицом, Доњем и Горњем 2 
Горбасову, има Словена мухамеданаца или Помака == 
који не знају турски. Они су примили Ислам у доба 
‚ Дуручке навале у ове крајеве да би сачували тиме | 
своја имања, й 
Ма да је Дојран на важној железничкој прузи 
Солун —Серез— Цариград, ипак |е далеко изостао 
трговином и прометом од оних места поред Вар- 
дара, на пример од Ђевђелије. С тога су и кому- 
никације у овој котлини више локалног значаја. Нај- у 
важнији је онај пут преко Фурке и Бојмије за Стру- 
мицу, а и онај низ Ђолају за Карасули. У котлини. 
има још два важнија пута: један води испод Боске 
у Аканџали, где се једанпут недељно држи пазар 
за она горња села, а други упоредо са железничком 
пругом у поројско поље. Саобраћај је, осим желе- 
зницом, искључиво самарски, махом на коњима, па 
чак и на једногрбим камилама: у вароши има један 
Турчин неколико камила и с њима ради кириџијски 
· занат. Саобраћај између вароши и железничке ста- 
нице врши се обично превожењем на чамцима. 


УП. ОПШТЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНЕ МАКЕДОНИЈЕ ~ 


„Јужну. Македонију чине солунска, дојранска, 
сереска и драмска котлина са описаним удолинама, 
које су између њих и које их везују. Само је со- 
лунска котлина на широко према мору отворена, 
из сереске се долази до Орфанског Залива кроз 


ни, 7 уд. р 22 2. %- 


158. НОВА СРБИЈА ЕЕ 2. бо ie 
2 -/ 


кратку Јеникејску Клисуру, а драмска је котлина 
ниском планином Символоном заграђена од Кавал- 
ског Залива. Све су у области медитеранске климе 
или су изложене њеним јаким утицајима. У њих се 
стичу многе реке из околног планинског земљишта, 
које наносима подмлађују дно 'котлина и наводња- 
вају га. Зато Јужна Македонија спада у најплодније 
крајеве не само Балканског Полуострва већ и целе 
Европе. Овде успевају културне биљке велике вред- 
ности. Сереска котлина даје највише памука од свих 
области европске Турске, затим у знатној количини 
познатога „турског дувана“. Али главна област овога 
дувана је драмска котлина с нузратлијском удоли- 
ном, и драмско-нузратлијски дуван се највише цени; 
даље у овој котлини успевају памук и ориз. У со- 
лунској котлини се гаји памук, ориз и дуван (по- 
следњи поглавито око Пазара), а у Меглену, који 
избија у Кампању, култивише се паприка у већим раз- 
мерама; познато је даље да се овде по правилу до- 
бијају годишње по две жетве. Стране котлина, на- 
рочито присојне, покривене су виноградима, и највише 
се цени грожђе и вино од Његуша и Гуменџе у солун- 
ској. Валандова у Бојмији, затим целог северног оквира 
сереске котлине. Истина ови виногради по простран- 
ству изостају иза тиквешких и струмичких. Јако су 
распрострањени дудињаци и много се ради на сви: 
ларству. У неким варошима и селима, као Водену, 
Ђевђелији и околини, готово су све куће удешене 
за свиларски рад. У свима котлинама се сеје сусам 
и афион. Распрострањене су смокве, бадеми, ке- 
стени и ораси, док су маслинке врло ретке. Н апо- 
слетку се у свима котлинама сеју жита: кукуруз, 
пшеница, и друга. | 

На северу од котлина су врло простране, пашне 
планине, богате стоком, и сточарство је врло важна при- 
вредна грана јужно-македонског становништва. Поред 
Влаха, и словенско и турско становништво се великим 
делом бави о сточарству. Пошто су ове котлине меди- 
теранске климе и зими зелене, то планински сточари, 
нарочито Власи и Арбанаси, слазе у јесен са својом 


een. vem РУЖЕ 4.387 г. 


БК асаа a челни 


РГ ЧРИ en 


me 


he se ери ии Coe > eee 
a ШТЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНЕ МАКЕДОНИЈЕ 159 
стоком у све поменуте котлине, и зато су оне зими 
често прекриљене огромним стадима ситне стоке. 
Дрвена грађа и ћумур, који се на планинама прави, 
знатни су приходи становништва, тим знатнији што 
су пећи мангалима одмењене. — На послетку су 
јужно-македонске планине и рудама богате, наро- 
чито хромитом, галенитом, антимонитом, рудама же- 
леза, реалгаром и аурипигментом. Али је земљиште 
врло сиромашно угљем, и, судећи према досад по- 
знатом геолошком саставу, нема изгледа да ће се 
наћи старији угаљ у већим количинама. 

Али поред ових продуката планине и топлих 
и плодних котлина, становништво Јужне Македоније 
привређује и нарочитим начинима рада. који не улазе 
у познате биланце. Такви су на првом месту приходи 
од лађа са једрилима, о којима се баве поглавито Грци. 
Незнатнији су приходи од печалбарства, пошто станов- 
ништво Јужне Македоније не иде у оним размерама 
у печалбу као остало. Најнезнатнији су приходи од 


нарочитих занимања као што су варџије (на пример. 


у Керечкеју или Пајзању код Солуна, где се све 
становништво од 1.000 кућа о томе бави), камено- 
ресци (нарочито обрађивање мермера од Боздага 
и Смињице), риболов у мору и језерина, и друга за- 
нимања. “ 

„Словенизирање вароши је општи процес који 
се нарочито у прошлом веку вршио у Македонији. 


Словени су се досељавали из села у вароши погла- 


вито због веће несигурности по селима. Доцније је 
на то постајала од све већег утицаја тежња по којој 
се сеоско становништво скупља у центрима жив- 
љега рада и културнијега живота. Због ова два 
узрока Словени су преовладали скоро у свима ва- 
рошима скопске Старе Србије и Северне Македоније. 
Исти процес се није у једнакој мери извршио у ко- 
совској и метохијској Старој Србији, поглавито због 
арбанашког становништва, које у варошима одр- 
жава често већу несигурност но по селима; али је 
осим тога у вароши притицало многобројно арба- 
нашко становништво околине. У Јужној Македонији 


им. 


АА. Е 


а а. 


160 НОВА СРБИЈА 


данас су Словени у већини над Турцима и Грцима 
само у Водену, Дојрану, Кукушу и Лангази. Грци 
имају већину у Његушу, Серезу и Кавали, а Турци 
у Пазару, Беру, Демир-Хисару, Зиљахову, Драмии 
Правишту. Што Словени немају по варошима Јужне 
Македоније своју већину осим поменута четири ме- 
ста, томе није разлог несигурност нити слабији пулс 
живота и рада. Напротив, то je обадвоје напредније 
у варошима Јужне но Северне Македоније. Један 
од важних узрока горње појаве је овај: у многим 
крајевима јужне Македоније има Турака и Гркаи по 
селима више но Словена. Даље, Словени су имали 
да издрже у варошима Јужне Македоније велику 
конкуренцију с Грцима и Цинцарима, затим с Јевре- 
јима и Јерменима, којих свих има много више у ва- 
рошима Јужне но Северне Македоније. И ако cy јужно- 
македонски Словени врло штедљиви и интелигентни, 
и ако су, долазећи са села у вароши, присвојили 
познате левантинске погледе на свет, без којих не 
би могли по варошима напредовати, ипак нису мо- 
гли, због поменутих конкурената, релативно онако 
напредовати као по варошима Северне Македоније. 
Али се Словени при свем том све више осећају и 
намножавају и у самом Солуну и Серезу. 
Утврђено је да су вароши Јужне Македоније 
врло старе, осим тога у већини од њих преовла- 
ђују Грци с Цинцарима, Турци и Јевреји, по пре- 
диспозицији варошки елементи (Антропогеографски 
проблеми Балканског Полуострва. Насеља Ц. Њи- 
хово становништво скоро се искључно бави о тр- 
говини и занатима, не и о земљорадњи, као што 
је случај са знатним делом становништва, махом 
младих, нарочито чисто српских и бугарских вароши 
у северним деловима Балканског Полуострва. 
Остала насеља по солунској, 'дојранској, се- 
реској и драмској су поглавито чифлуци, ређе сло- 
бодна села, кадшто и мешовитог типа, ако се је- 
дан део сељака откупио. Осим Тракије нигде нема 
у Турској више чифлика, нити је чвршћи читлучки 
систем, но у овим равним и плодним областима које 


МРЗИ 


-- мари 


Б وف‎ роса бр. 


~ 


a ава я >, 4 к. 5-6,2 ; + 
` ОПШТЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНЕ МАКЕДОНИЈЕ 161 


су султани одмах по освојењу даривали као тимаре 


и зијамете, и по којима је насељавано турско зем- 


љорадничко становиштво из Мале Азије. Али има 
случајева да су слободна села постала читлуцима 
или што су се у невољи продала или што им се 


_ какав силан Турчин наметнуо за бега. Село припада 


или једном бегу, и тада је један читлук, или је по- 
дељено на два или више бегова, и тада се састоји 


из више читлука. Бегови граде читлучке куће, али 


њима припадају и оне куће или стаје које би сами 
сељаци на беговској земљи саградили. Бегови су 
поглавито Турци, кашто Грци, Јевреји и Леван- 
тинци, сасвим ретко Словени. ЧиФчије се зову орачи 
или јариџије (наполичари), и поглавито на њима по- 
чива читлучка система, затим ајљакчије или момци, 
који немају своје теглене стоке, и зато “He могу по- 
стати јариџије. У сваком читлуку има субаша, Тур- 
чин или Арбанас, који бега заступа, мотрећи на 
сељаке, на поделу хране и других производа између 
бега и чифчија. Он поставља. сејмене, који чувају 
јариџијске њиве. По облику и распореду кућа има два 
типа читлука. Једни су геометријског облика, по- 
стројени као квадрат или правоугаоник, а други из- 
гледају као села збијена или разређеног типа ових 
равница. 

Примери првих читлука су Толос у сереској 
котлини и Кочамарлија на источној обали Аматов- 
ског Језера. Мало бољи утисак чине читлуци друге 
врсте, у којима станови нису под истим кровом и 
у којима је слобода кретања већа. Пример овога 
типа је село Куфалово у Солунској Кампањи. 

Све непокретно имање, земља и зграде, при- 
падају бегу, а покретно, алат, стока и друго, при- 
пада јариџији. Пола семена даје бег, а пола јари- 
џија. Од летине се најпре издвоји царски десетак, 
о коме сви сагласно тврде да бива увек већи од 
десетине. Остало поделе на једнаке делове бег и 
јариџија. Према томе би јариџија требао да добије 
4590 од летине. Веле да добијају само 30—40%. 


MOBA СРВИЈА 11 


4: 4 


% 4/67) га г ж 


= 


% 


А +4 
Foe РР 


~ 


162 ‚НОВА СРБИЈА се ay 


Јариџија даље даје бегу чегвора кола дрва годишње, 
ако има горе у околини. Ако бег има друге земље 
осимчитлука, јариџије морају на њој по неколико дана 
годишње кулучити. Ако јариџија купи где њиву, бег 
нерадо гледа да он ту земљу обрађује. Ако није 
дужан, јариџија може напустити бега и његов читлук. 

Тежи је положај момака или ајљакчија. Они 
немају стоке ни земљорадничких справа, и обрађују 
беговску земљу као најамници, добивајући хак: 
стан, храну и 100—120 гроша годишње. Бег их 
може увек са читлука кренути. Има и таквих ајљак- 
чија који само станују на читлуку, плаћајући стан 
и кулучећи бегу или субаши неколико дана годишње. 
Они често обрађују друге земље, које нису бегов- 
ске, и махом добијају више од приноса жетве но 
јариџије. Они могу тако имућнији постати, али то 
се, тврде, не сме сазнати, јер ако дозна бег, даће 
им на силу дзивгар или јариџилук. 

И јариџија и ајљакчија плаћају осим десетка 
и ове царске данке или „даванине“: бадељ или вој- 
ницу, векилину или данак за издржавање царских 
људи кад су на путу, и /олџареси, данак за путеве; 
последњи се данак може с три дана годишње отку- 
лучити. 

Кад се све узме у обзир, јариџија добије го- 
дишње у повољном случају 30% своје зараде. 

Читлуци геометријских облика или с разређе- 
ним кућама, који из далека као црне гомиле изгле- 
дају, важан су елеменат у географској слици јужно- 
македонских равница. По њима се даље види и 
слику допуњава измучено и често физички учмало, 
прљаво и оголело читлучко становништво, које се 
вековима мучи под описаном економском најамнич- 
ком системом. Оно је истина убијенога духа ис 
много ропских особина, али је у њему под дуго- 
трајним притиском нагомилана велика сума енергије 
за покрет, ослобођење и моралну еволуцију.“ 


runt eee ete а Ласа و‎ 


солун : 163 


ҮШ. СОЛУН, 


Пошто се Србија проширила тако далеко на 
југ и пошто је завладала скоро целом моравско- 
вардарском удољином, она је тиме постала господар 
целе оне позадине и оних географских линија ко- 
јима је условљен географски положај и напредак 
Солуна. Солун на тај начин постаје најближе и нај- 
природније пристаниште српско. Поред пријатељ- 
ских веза које постоје између Грчке и Србије, и 
ови ће моменти знатно допринети да Македонија 
и Стара Србија неће изгубити значај солунске еко- 
номске позадине, нити ће Солун бити оштећен као 
морско пристаниште. Из ових разлога говорићемо 
о Солуну више но што ћемо говорити о другим 
местима која се налазе изван граница проширене 
Србије. 

Од оних момената који су условили велики 
значај Солуна најважнији су ови. У њему се свр- 
шава најкраћа, најпространија и најпроходнија бал- 
канска низинска линија, моравско-вардарска удо- 
љина. Њене антропогеографске вредности су већ 
довољно истакнуте. За Солун је од важности што 
та линија избија на најдубљи, најпространији и нај- 
заклоњенији залив Балканског Полуострва. Солун- 
ски залив је отворен, слободан, нема мореузина ко- 
јима се може лако затворити и има слободније и 
разноврсније везе с осталим деловима Средоземног 
Мора и са свима светским поморским комуникаци- 
јама но иједан други део полуострва, изузев Грчке. 
Кад се узму у обзир димензије целог Полуострва 
и дубина Солунског Залива, положај Солуна није 
периферијски, већ се више приближује централном. 
На тај начин Солун је по свом географском поло- 
жују одређен да сабира најразноврсније везе вели- 
ких делова Полуострва. Поред свих ових момената, 
за Солун је од важности и то што има најкраће 
везе са Средњом Европом и са Суеским Каналом. 
Све ове повољне особине учиниле су Солун најваж- 
нијом приморском вароши целог полуострва. 


11% 


164 НОВА СРВИЈА 


Солун je у сва историјска времена био једна од 
најважнијих балканских вароши. У нови:е време 
почео је нагло напредовати од како је просечен 
Суески Канал и саграђена моравско-вардарска и би- 
тољска железница. Од тада је Солун постао најваж- 
није пристаниште за извоз сировина балканских зе- 
мала и за ориенталну трговину неких средње-европ- 
ских држава, нарочито Немачке и Аустро-Угарске. 
Он је досада био главно извозно место Европске 
Турске и најважније пристаниште Балканског По- 
луострва. Из њега се извозе сви продукти суседних 
области, нарочито жита, памук, дуван, кокони, мак, 
сусам, стока, вуна, коже, козја длака и руде. Знатан 
је и увоз европских индустријских производа и ко- 
лониалних еспапа. У Солуну има и неколико фа- 
брика за израду памука, коже, метала, боја и сапуна, 
затим више парних млинова. 

У старом и средњем веку Солун је био једна 
од најважнијих, доцније и најкултурнијих грчких ва- 
роши. Од 1430 почињу се у њ насељавати Турци, 
којих има око 30--40.000- При крају 16 века насе- 
лили су се шпански Јевреји или Сефардим, од којих 
је један део примио Ислам. Тај део зове се Донме 
или Мамин. Првих има око 60—70.000, а других око 


10.000. Грка је за турског времена било 20—25.000. | 


Број Словена нарочито расте, особито од како су 
престали претапати се у Грке. Биће их око 10.000 
душа. На послетку има Левантинаца и Европљана 
око 8.500. Приближно ће бити у Солуну око 
160.000 душа. 

И по броју и по животу и раду, најважније со- 
лунско становништво су Јевреји. Они су познати не 
само као интелигентни и окретни трговци, Beh су и 
физички снажни, тако да врше најтеже носачке и при- 
станишне послове. Међу солунским становништвом 
представљају несумњиво најснажнију расу. Нису да- 
кле физички дегенерисани као што се иначе често 
опажа код Јевреја. Ова је појава због тога још чуд- 
нија што је ово становништво на нижем ступњу 


културе, што нема села из којих би се могли фи- 


“УРА 
к ~ 


А 4% та: 
Изд иа касе казна 


о 1. = 


УРИНА ыы ад, мала ГЕ ЧРИ А 


У 
РЕР ПРИЧУ 


а олун | 165 


зички обнављати и што се веома ретко укрштају 
с другим расама. Изгледа да их олржава врло уре- 
ђен чврст породични живот и дубока сродничка 


љубав. Поред Јевреја у Солуну се опажају највише 


Грци и Левантинци. Грци су последњих десет до 
двадесет година знатно посрнули и у свима посло: 
вима устукнули пред Јеврејима. На трговину су од 
великог утицаја Европљани, којих има стално и при: 
времено насељених; то су махом трговци и трговачки 
агенти, чиновници железничких, водоводних и по- 
штанских дирекција, инжењери и предузимачи. Њи- 
хова је тежња да у кратко време стекну, па да се 
врате у своју земљу. Због тога је њихов рад и тр- 
говина махом експлоататорски. У ХУШ веку Евро- 
пљани су по околини солунској држали читлуке, 
који су се одликовали лепим баштама и вилама. У 
горњим, па и у средњим слојевима Грка, Јевреја и 
Левантинаца, на разноврсне начине осећа се површна 
западно-европска култура и распрострањено је знање 
француско-левантинског језика. Ова жива и слободна 
варош, у којој је поред цариградске Пере и Галате 
било највише личне имовне безбедности у Турској, 
привлачила је много и Словене са села и суседних 
вароши, и они су се у последњим деценијама намно- 
жили у Солуну и чине неке периферијске крајеве. 
Међу њима се разликују два елемента : српски и бу- 
гарски трговци, затим баштовани и радници тежих 
и грубљих послова. Солун је у целини варош ме- 
шовитог, источњачког и медитеранског типа, почиње 
на обали морској кејом, на коме пада у очи Беас- 
Кула, коју су вероватно Млечићи градили, остала 
варош пење се одавде амфитеатрално до старог 
града Једикуле-Калеси, на чијој се врло старој основи 
дижу зидови, већим делом из млетачке епохе. У 
вароши су куће слабе, махом турско-ориенталског 
типа и дрвене грађе. Познат је солунски безистен, 


који представља целу једну улицу прекривену дрвг- 


ним кровом; у њему су дућани махом отворени, роба 
изнесена скоро сва напоље и никада нема светлости 
ни свежа ваздуха, те се врло често опажају типови 


тих. иу 
166 НОВА СРВИЈА е де 


изнурени и бледи, На |уго-истоку од Беаз-Куле је 
нови најлепши део вароши, Каламарија, дугачак низ 
вила, сличних онима које се виђају на Крфу и Прин- 
кипу код Цариграда. 


1Х. ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА, 
а.) Брсјачка област, 


По својим географским везама и пластичким 
особинама, Западна Македонија се знатно разликује 
од Источне Македоније и долине Вардара. Западна 
Македонија се налази између Арбаније и Повардарја. 
Арбанија се одликује високим и збијеним венцима, 
уским и клисурастим долинама, и плитком и непри- 
ступачном обалом. Долина Вардара представља ду- 
боку низинску линију, која пролази кроз средину 
Македоније и многе области доводи у везу с морем. 
Она има интимније везе с Источном Македонијом 
но са Западном, због тога што котлине Источне Ма- 
кедоније иду попречно на правац Вардарске долине 
и према њој су отворене, а долине Западне Маке- 
доније иду паралелно с долином Вардара, махом у 
правцу север-југ, тако да се с њом нигде не доди- 
рују и нису отворене према њој. Дакле, први узрок 
што је Западна Македонија одвојена од долине Вар- 
дара долази од правца пружања њених котлина. 
Други узрок је у томе што су све котлине Западне 
Македоније од вардарске долине одвојене великим, 
плећатим планинама, као што су Ниче, Селечка, Ба- 
буна и Голешница. Поред тога треба истаћи и ово. 
Долине западно-македонских река, које теку у правцу 
запад-исток, и које би по своме правцу биле згодне 
за успостављање веза између Западне Македоније 
и Вардара, имају махом облик речних ждрела, те- 
снаца и клисура, тако да су на многим местима про- 
сто неприступачне. Због таких облика нису се могли 
развити добри путеви ни дуж Црне ни уз Треску. 
За саобраћај с Повардарјем остали су високи пла- 
нински превоји и преседлине које се дају лако за- 


г 
я 
~ 
3 
44 
ЖЕ. 
т... 
я 
x 
a 
~ 


4% 


42222222, ни НИ 
а”; 


ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА 167 


творити, и које су због велике висине и стрменитих 
падина згодне скоро искључиво за кириџијски са- 
обраћај. Такве су преседлин.: Превтис између кор- 
чанске и преспанске котлине, Присат између пела- 
гонијске котлине и реке Бабуне, и Плетвар између 
Тиквеша и пелагонијске котлине Сви ови моменти 
утицали су на то што је Западна Македонија према 
осталим деловима Македоније остала затворена, што 
је живела донекле одвојеним живот, и што има то- 
лико својих индивидуалних особина. 

_ Ове области су отворене једино према Солун- 
ско] Кампањи, и њима пролази споменута Ма Eg- 
пана. Само тај део представља прелазну област из- 
међу Доњег Повардарја и Арбаније. 

Западна Македонија се састоји од ових шест 
пространих котлина. Најисточнија је котлина Сари- 
ђол, у коју спада и област око Островског Језера. 
Њен економски центар је варошица Суровичево. 
На запгду од Сариђола је Пелагони/а или бишољ- 
ско-прилейска кошлина. У њој има тако много ва- 
роши да се по броју и величини вароши не може 
с њом успоређивати ниједна друга област Балкан- 


ског Полуострва која би била њене величине. Нај- 


важније су вароши: Битољ, Прилеп, Крушево и Ле- 
рин. Северо-западно од ове је мала котлина Желе- 
зник или Демир-Хисар, у којој се као економски 
центар развија село Прибилца. Западно од Пелаго- 
није je йресйанска кошлина или Пресйа, у којој су 
два језера, Преспанско и Мало. Главна су места Ре- 
сан и Николец. Већи део Охридске кошлине зау- 
зима језеро, на чијим су обалама вароши и варо- 
шице: Охрид, Струга, Подградец и Старова. С овом 
котлином је на северу везана мала, али жупна, пло- 
дна и густо насељена котлина Дебрца, око горњег 
и средњег тока реке Сатеске, у којој се развија ло- 
кални центар Здеглаве. На југу од Охридске је 
Корчанска кошлина с вароши Корчом.- У вези са за- 
падно-македонским котлинама су Дебар и Река на 
северу, или котлине око Радике и њених притока 


Големе и Мале Реке. 


168 НОВА СРБИЈА 


И поједине западно-македонске котлине међу- 
собно су везане високим преседлинама, којима су 
само изузетно били начињени добри путеви. Због 
тога се народни живот у појединим котлинама раз- 
вијао скоро независно од живота у суседним котли- 
нама. Највише су изоловане и одвојене Охридска и 
Преспанска Котлина. Нарочито јужни делови по- 
следње котлине. Та одвојеност је изазвала многе 
разлике које се опажају у народном животу поје- 
диних котлина. 

Скоро сасвим од ових котлина су одвојене 
мале и затворене планинске котлине у Северној Ма- 
кедонији Кичево, Пореч и Зајас. | 

Клима. Између ових котлина и око њих су 
високе планине, које су махом преко 2000 м. високе, 
плећате и са пространим заравњеним теменима. У- 
след знатних висина и великих количина атмосфер- 
ских талога који падају у овим областима, њихова 
клима је'много свежија но што би се то могло за- 
кључити према њиховом географском положају. На 
свима планинама и лети има великих снежаника, који 
се топе, хране многобројне изворе и потоке, иу 
ниске сувље области шаљу огромне количине воде. 
Због тога је клима на планинама и лети свежа, а 
ноћи су и у најтоплијим летњим месецима тако хла- 
дне да се температура ваздуха пред зору прибли- 
жује тачци смрзавања. Управо због оваких пласти- 
чких прилика, ваздух је у котлинама и лети свеж, 
нарочито у јутру и у вече, када у неким котлинама, 
као на пример у битољско-прилепској, граничи са 
хладноћом. Чини се да би западно-македонске кот- 
лине, без ових планина, у пркос својој знатној ап- 
солутној висини, по самом своме географском по- 
ложају, морале имати много топлију, сувљу, лети 
чак и несносну климу, од прилике онаку какву 
имају котлине Доњег и Средњег Повардарја. То 
се, у осталом, осећа по оној запари и несносној вру- 
ћини које у битољско-прилепској котлини и Сари- 
ђолу завладају чим настане тихо време и чим пре- 
стану да дувају они разни поветарци који с раз- 


ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА 169 


балағы алат а, we: 
У; $ " В к 


= 
ty „> 
фа 
~ 
г а 


- 


ла 


них планина долазе и из разних праваца дувају, па 
освежавају и расхлађују загрејани ваздух. Летње 
жеге у котлинама су ипак честе, и због тога што 
су дна котлина обично гола, без шуме и без траве, 
оне су чак и несносне. Често се деси да за време 
тих жега, кад је земља загрејана, дуну јачи ветрови 
и дигну силне масе песка и земље и целе области 
покрију облацима од прашине. Такве појаве честе 
су нарочито у Сариђолу. 

Велика висина, јаки ветрови и знатна множина 
атмосферских талога изазивају необично хладнеи 
снеговите зиме, које се одликују јаким ињем и че- 
стом маглом. За време зимских месеци котлине су 
веома често покривене густом и влажном маглом 
коју зову „сињак“. У те дане често се опажа да су 
више површи изнад котлина, нарочито оне по при- 
сојним странама, огрејане сунцем, које се на снеж- 
ном покривачу бљешти. Тада је редовно у магло- 
витим котлинама хладније но на вишим површима, 
које су сунчане и осветљене. Због тога је у висо- 
ким цинцарским варошицама и селима зими топлије 
но у битољској котлини, у којој температура зими 
може да падне до 30° испод нуле. То знају сви ста- 
новници високих цинцарских насеља, Крушева, Го- 
пеша, Магарева и Трнова. Иста појава, само у ма- 
њој мери, опажа се и у Сариђолу. 

Овака ексесивна клима, која се одликује веома 
жарким летима и хладним зимама, бива знатно ума- 
њена у оним котлинама чије је дно испуњено водом. 
Зна се да веће водене масе врше на клими своје 
околине двојаке утицаје: лети расхлађују ваздух 
који се под утицајем јарког сунца загреје, а зими 
пуштају топлоту коју су лети у се примиле. Велика 
језера служе у овој области као нека врста топлот- 
них резервоара. То долази отуда што се вода спо- 
рије загрева но ваздух и голе стене. Исто тако спо- 
рије отпушта већ примљену топлоту. Из ових ра- 
злога клима је у преспанској и охридској котлини 
зими топлија но у битољској и сариђолској котлини. 
Тако, на пример, становници суседних области знају, 


170 НОВА СРБИЈА: 7 


кад путују од Охрида Битољу, да од Тавата на- 
стаје знатно већа хладноћа. Често је у Охриду тем- 
пература само З до 4 степена испод нуле, док je у 
Битољу —20°. Исто тако, кад се лети долази из са- 
рађолске и битољске котлине према Преспи и Охриду, 
осећа се да се долази у свеж и пријатан летњи ваз- 
дух. Из ових разлога вода Охридског Језера никад 
се не смрзава, и због тога оно зими, кад је његова 
околина покривена снегом и ледом, зрачи топлоту, 
повећава температуру ваздуха и ублажава оштрину 
зиме. Ти се утицаји нарочито осећају у северним 
прибрежним равницама око Охрида, Струге и у Де- 
брци, које су заклоњене од северних ветрова. Због 
тога у овим областима клима је необично блага, и 
у њима успеха племенито воће које у другим обла- 
стима не може успевати. 

Оваке висинске и климске прилике нису допу- 
· стиле да се у овој области развије медитеранска 
флора ни медитеранско културно биље. Ови утицаји 
падају у очи тим више што се ове области налазе у 
близини Егејског, Јонског и Јадранског Мора, и што 
леже на географској ширини на којој обично осе- 
ћамо много јаче утицаје медитеранске флоре, онакве 
од прилике какве осећамо у долини Вардара. Кул- 
турне биљке ових области скоро су исте као иу 
северним српским земљама, само с том разликом што 
овде успевају на много већим висинама. 

Привреда. Сувати, којих има много на теме- 
нима и падинама планина, представљају најбоље и 
најпространије планинске испаше на Балканском По- 
луострву. Због тога је овде ргзвијено планинско 
сточарство најширих размера. Бачијање и сточарска 
планинска кретања врше се у великим размерама. 
Главна су кретања ова. Лета се проводе на Пери- 
стеру, Бистрој, Ничу, Јабланици, Корабу и Шари, 
а зима у Солунској Кампањи, тесалијској котлини, 
артанској равници и Мусакији. Кретања се врше 
сваких пет до шест месеци, у почетку лета и јесени. 
Од великих и многобројних стада, цела Западна Ма- 
кедонија тада оживи, Сточарство представља нај- 


ст чер и ТУ КЧР 


аи ве о ПАРЕ Ц авва РЕР ЗРЕЛОЕ 


- 


ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА 171 


س 


A e eae nes я "| 
= 


важнију привредну грану. Њиме се баве највише 
Аромуни или Цинцари, затим Арбанаси, па онда до- 
лазе Срби. Од свих начина привреде, највише ко- 
ристи доноси сточарство. Нарочито је развијена из- 
возна трговина са живом стоком, вуном, кожом, си- 
ром и маслом. 

Од свих Словена Балканског Полуострва, ра- 
није су се највише сточарством бавили Рекалије или 
становници око реке Радике и њених притока Го- 
леме и Мале Реке. Они припадају српском племену 
Мијацима. Њихова села ограничена су врло висо- 
ким планинама, махом преко 2000 м. висине, које 
се одликују пространим, густом травом обраслим 
билима. Цео тај крај одликује се оштром климом, 
и незгодан је за земљорадњу. За разлику од номад- 
ских Аромуна, ови имају своје планине које су, по 
традицији, отели од Влаха. Све док Арбанаси нису 
почели продирати у ову област, Рекалије су имале 
велика стада оваца која су летовала по околним 
планинама, а зимовала у приморју Егејског Мора. 
Сваки је имао велика стада. За сам Галичник се 
тврди да је имао преко 100.000 оваца. На једну ба- 
чију или летњу испашу излази по 6000 оваца под 
управом једног бача. По величини крда, с њима се 
могу успоређивати још само неки Власи и далма- 
тински „Бучани“, који са стадима од 5000 до 10.000 
оваца излазе на планине личке, босанске и херце- 
говачке. Планина се дели на испаше које се зову 
кшле. а ове се, ако није планина сеоска, дају под 
закуп. За живот на планини сточари образују удру- 
жења која се зову карашице, које ће са својом сто- 
ком експлоатисати планину. Дакле иста удружења 
као и у северо-западним српским земљама. Онај који 
у једној карашици има највише стоке зове се йе- 
хаја. Он управља бачијом или поставља за то йа- 
раћехају. Поред параћехаје на бачији је бач. који 
сири сир, фичур је његов помагач, одаџија, који до- 
носи дрва, воду, готови качамак, кошарџија је дете 
које нагони овце на стругу кад их музу. Уз то има 
повише се/мена или деруденџија; то су махом нај- 


172 | НОВА СРБИЈА 


мљени Арбанаси који чувају бачију од арамија. Као 
и далматински Бучани, и ови засебно чувају музнице, 
а засебно јалову стоку. 

Овај сточарски живот, који има у себи много 
општег балканског, и који се од северо - западних 
српских сточара одликује многим несрпским вла- 
шким и турским називима, интересантан је и по не- 
ким начинима млекарског рада, који често изгледају 
као преостатци неке прастаре културе. Такав је 
обичај употребљавање усијаних каменитих облутака 
који се бацају у суде с млеком и зиром (сурутком) 


да се млеко усири и да се одвоји сир од масла. 


Иначе изглед бачије и бачила (стана, колибе) сли- 
чан је осталим балканским катунима и бачијама. 


Сточари из Дримкола, из села око Јабланице. 


и из Голог Брда, не учествују у овако великим кре- 
тањима. Пошто су тамо села обично висока и пла- 
нинска, њихова стока зими силази у долину Црног 
Дрима и његових притока, где су њиве и сточарске 
стаје у којима стока презими. У пролеће, кад се у 
долинама почну сејати кукурузи, враћају се у село. 
Правог бачијања ту нема. Само она села имају ба- 
чила која су у близини већих планина. 

Због тога што већи део земљишта заузимају 
високе планине и што су многе котлине испуњене 
језерима, а дна исушених језера махом мочарна, осећа 
се оскудица у зиратној земљи. Највише је имау 
исушеним језерским котлинама као што су битољ- 
ска, Сариђол и корчанска. И оне нису исушене, па 
због тога знатне просторије око Црне у битољској 
котлини још су под барама, које представљају остатке 
од старих језера. Ипак је битољска котлина најве- 
‚Бим делом посејана житом, нарочито кукурузом. Она 
представља агрикултурно најбогатију област Западне 
Македоније. Она је једина у стању да исхрани своје 
становништо и да жито у знатним количинама из: 
вози. Кад се регулише долина Црне и кад се оцеде 
баруштине и мочари, битољска котлина ће бити је 
дна од најплоднијих македонских котлина. 

Оне партије преспанске и охридске котлине 


ги 
С 


"Рут": ТҰ 


ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА re bee 


о 


ко]е су исушене, необично су плодне. Ресенска рав- 


ница даје толико жита колико треба за сву пре- 
спанску котлину, а охридска не даје толико жита, 
али је околина Охрида и Дебрца богата. поврћем, 
воћем, а има и винограда. Охридско поврће је чу- 
вено, продаје се чак и у Битољу. Чувене су охрид- 


ске трешње, које су велике као ораси и јако ми- 


ришу, затим охридске јабуке, које се у знатним ко- 
личинама извозе у Епир, Тесалију и Грчку. Врло су 
цењене крушке, дуње, шљиве, пепуни (диње) и 
„охридско грожђе. 

Око Охридског и Преспанског Језера јако је 
развијен риболов. Много породица и села баве се 
искључиво рибарством. Особито су цењене охрид- 
ске јегуље и пастрмке, које се у великим количи- 
нама извозе и у северне балканске земље допиру. 
Услед тога што су и највеће планине голе и обра- 
сле само жбуњем, овде шума не даје особит принос. 
Исто тако рударство није никаква привредна грана. 

Поред ових, има још једна грана привреде која 
стоји само донекле у вези с физичким особинама 
самог земљишта. То је печалба или гурбешлук. Ста- 
новништво ових области иде у печалбу више но 
становништво Повардарске и Источне Македоније. 
Иду махом у Бугарску, Србију, Румунију, затим у 
Грчку, а у најновије време скоро искључиво у Аме- 
рику. Највише иду Аромуни, и то иду скоро сви. 
Скоро у истој мери иду Срби и Арбанаси из Дебра, 
Реке и Дримкола. На страни се баве разноврсним 
занатима и доносе знатне суме новаца, којима се 
издржава велики део становништва. Опажа се дау 
печалбу иду планинска села више но села из котлина. 

Главне комуникације и начини саобраћаја, ки“ 
риџијски саобраћај, конаци и ханови. Од коли- 
ког утицаја може да буде природа једне области 
на разне облике народног живота, овде се наро- 
чито види поред осталог и из правца главних ко- 
муникација. У овој области, која се састоји од 
низа дубоких котлина које су са свих страна огра- 


174 | НОВА СРБИЈА 


аи 


ђене високим планинама, број главних комуника- 
ција мора бити ограничен, а правац њихов сталан. 
Главне комуникације су везане за дубоке пресед- 
лине, или парчад старих долина. Од значаја је да 
се истакну ове две географски интересантне ствари. 
Све преседлине и сва парчад старих долина упо- 
требљене су за комуникације. Због тога што је огра- 
ничен број тих преседлина, њихова саобраћајна важ- 
ност остаје стална, и поједини путеви били су у стању 
да свој правац и свој велики значај очувају преко 
две хиљаде година. Такав је случај с познатом Ма 
Egnatia, која иде од Драча долином Шкумбе на 
Охрид, Битољ, Воден и Солун, и које се у главном 
држе данашња битољска железница и битољско- 
охридски пут. 

Поред овога великог транзитног пута који За- 
падној Македонији даје значај посредничке земље, 
има безброј мањих унушарњих пушева који вежу 
поједине котлине. Од како је прорадила битољска 
железница, Битољ је постао средиште и раскрсница · 
свију тих комуникација, и тиме је као варош знатно 
напредовао. Такав један пут води од Битоља до Кру- 
шева и Прилепа, где се последни рачва и иде преко 
Присата Велесу и преко Плетвара за вардарске ко- 
тлине Рајац и Тиквеш. Оба су изгубила свој нег- 
дашњи значај од како је довршена битољска же- 
лезница. Од мањег је значаја пут којим се иде из 
битољске котлине за Железник, затим за Пореч и 
Кичево. Бољи је пут који од Прилепа води преко 
села Брода за Кичево и Пореч. Велику важност има 
пут који се од Лерина пење на писодерску пресед- 
лину, па рачвајући се води на запад у Билиште и 
Корчу, а на југ у Костур. У Сариђолу има само |е- 
дан пут који од станице Суровичева води југу преко 
села Сотира и Налбанткеја у Кајалар. Од њега се 
према Влахоклисури одваја каравански пут, који је 
нарочито због гурбеџија јако посећен. У преспанској 
котлини има само један добар пут, који се испод | 2 
Ђавата одваја од охридског друма и иде западном 


Ру ey да РР дам + > 
`. ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА 3 175 


4 обалом Преспанског Језера, прелази преседлину Прев- 


тис, иде за Корчу и даље за Јањину. То је познати 
епирски пут, који је после Via Egnatia најважнији у 
целој Запалној Македонији. Од Струме и Охрида 
иду за Дебар веома рђави каравански путеви. 
Између Битоља, Ресна и Охрида, до Корче и 
Костура је и сад у јеку кириџијски саобраћај, који 
је поред Новопазарског Санџака и Епира још је- 
дино у овом крају очуван. То су у главном кара- 
вански транспорти, који се састоје од поворки коња 
и мазги натоварених еспапима и земаљским произ- 
водима. Тај начин саобраћаја нарочито је живу 
јесен када поменути пут између Битоља, Ресна и 
Охрида постаје пун света као најживље улице у 
македонским варошима. Професор Цвијић, који je у 
више махова путовао овим путем, дао нам је жив 
опис овога пута, начина путовања и преноћишта 
у хановима: „Сретају се кириџије са натовареним 
коњима и мазгама: сваки час се наилази на 50 до 
100 натоварених мазги или коња. Нису ретке ни 
поворке од кириџијских кола, које вуку биволи 
или волови, и крећу се нарочито према Ресну и 
Охриду. Каравански и колски транспорти носе из Би- 
тоља производе европске индустрије, махом европски 
бофл. Мазге су највише натоварене гвозденим мате- 
ријалом, петролеумом у сандуцима и врећама бра- 
шна. Уз њих иду кириџије: Тоске са белим фесом 
и карактеристичним при врху зашиљеним опанцима 
са китом, Грци и Цинцари од Корче, Билишта и 
Костура, обучени често у антерије, затим македон- 
ски Словени, поглавито од Ресна и Охрида. са цр- 
веним чакширама и ферменима. На добро опремље- 
ним коњима јашу тоскански и цинцарски трговци 
или турски бегови, за којима иду често њихове слуге 
и гавази; последњи богато и китњасто одевени. Тр- 
говци се често возе и у колима или каруцама. Затим 
промине цела цинцарска породица или више њих, 
и жене и деца, сви на мазгама или на коњима, и 
носе собом све што им треба за преноћиште и храну, 
затим сандуке са купљеним стварима за домаћу по- 


176 Е - НОВА. СРБИЈА ~ eee 


требу; то ту махом Цинцари који се враћају из пе- 
чалбе. Увек се на овим друмовима сретају многи 
попови и калуђери, који су, у новије време, услед 
познатих догађаја у "Македонији, постали нарочито 
покретљиви. Често се виде и учитељи разних на- 
родности, али поглавито словенске крви а разних 
пропаганди, који су у Битољу добили инструкције 
или плату за свој мучни рад, у коме је ипак тако 
мало културнога и просветнога. Сретају се дакле 
представници свих друштвених слојева Западне Ма- 
кедоније и Албаније и осети се, боље него у чар- 
шији или путујући по селима, живот и пулс тих 
области. · | 

Али су на овим путевима главно ипак кири- 
џије са караванима и колским транспортима, наро- 
чито прве. Ови се споро крећу, прелазе преко дана 
одређена одстојања и имају од старине утврђене 


конаке. Зна се, на пример, да на путу од Битоља · 


према Корчи и Јањини имају најпре да преноће у 
Ресну, затим у Стењу, на западној обали Преспан- 
ског Језера, у Звезди, на северној ивици корчанске 
котлине, затим у Корчи и даље. У тим кириџиј- 
ским преноћиштима има највише и најбољих ха- 
нова. То су махом највећа здања ових области. 
Ограђена су високим каменим зидом, имају тешка 
дрвена врата, која се у акшам затварају и с муком 
се ико доцније пушта. Изузевши неповољне случа- 
јеве, кириџије стижу на конак пре заласка сунца. 
Унутра, у овом градићу су дугачке коњушнице, и то 
· је главно у хановима. Ови су ту због стоке, и за њу 
све има. Сам хан је по правилу на два спрата. У доњем 
гори ватра, и ту се цео дан и скоро целу ноћ пече 
кафа; њу једино могу гости у хановима добити. Али се 
често у овој просторији или уз њу, код бољих ха- 
нова налази дућан, у коме се може купити дувана, 
ћибрита, хлеба, јаја, а кашто и меса. Кириџије и 
трговци купују те потребе и сами справљају јело, ако 
нису собом понели, или им справљају ханџије, који 
су у овим крајевима готово искључиво Цинцари и 
Тоске. 'Кириџије и ноћивају удхану, поред ватре, 


1. ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА , 177 


или у коњушници поред своје стоке. Међутим тр- 
говци, бегови и остали бољи путници ноћивају у 
собама горњег спрата, чији су прозори окренути на 
ону страну што на пут гледа. У већим хановима има 
и по нека соба за госте. Изузевши Охрид, Корчу, 
Јањину, у ханским собама нема кревета, и чистота 
је аугијевска. Нема веће муке за путника но ноћи- 
вати у тим собама, а на хладном времену се то мора. 
По њиховом поду су прострте једна или две асуре, 
и то је све у овој соби, чији је под оне прљавштине 
од које се кожа |ежи, а дуварови Cy избрљани и готово 
црни. Међутим у поменутим хановима боље врсте по 
поду су прострте сламњаче, преко којих су улежани 
ћилими и масни јастуци који се цакле. Поред путника 
су скоро редовни гости ових прљавих и омашћених 
соба пацови, чија се трка и цика кашто целу ноћ 
слуша; гдегде су врло агресивни и разнесу храну 
коју су путници спремили, кашто изглођу и омаш- 
heme капуте. Нису много бољи ни они ханови у ко. 
јима има кревета. 

У дворишту хана, ређе изван хана, има велико 
дрво, најчешће платан или једна врста храста, око 
кога је узвишење, позидано и земљом набијено, на, 
лик на гувно, и то је теферич за боље путнике, где 
се они најпре одморе и пију кафу. Уз њега је по 
правилу чесма или бунар. 

Кириџије са биволским или воловским колима 
ноћивају на лепом времену изван ханова: поређају 


кола у круг, као кару, ограде се, и у том затво- 


реном простору гори велика ватра око које посе- 
дају; доцније на смену спавају тако да их има буд- 
них целе ноћи: они преседе пушећи дуван и пијући 
кафу. Кад је лепо време, и караванске кириџијс на- 
ложе ватру у дворишту хана и око ње преспавају 
или преседе целу ноћ, у истом расположењу као 
и први,“ 

Типови села и кућа. — Нигде се тако јасно не 
виде разноврсни утицаји којима је био изложен жи- 
вот становништва Западне Македоније као на ти- 
повима села и кућа. Велике се разлике осећају у 


ИОВА СРВИЈА 12 


А д . } 1 име. у 
\ р 1 | 5 J 


he пара а и А 1. НОВА -СРБИЗА ТУРИНЕ 


свакоме селу према томе да ли |е српско, аромун- 
ско или арбанашко. Тип села, спољни и унутарњи 
изглед сеоских кућа, као и сам унутрашњи живот, 
у основи је друкчији код сва три народа. Поред 
тога опажају се разлике које долазе од тога да ли 
је село читлучко или није, да ли је пољско или пла- 
нинско, да ли је више земљорадничко или сточар- 
ско. Сви ови утицаји опажани су и наговештавани 
и у другим српским областима, али њихов утицај ЩЕ 
ретко где да је био толико јак, и ретко где да је | 
изазвао толико разлика као у ово| области. | 

На првом месту пада у ози разлика између 4 
српских и романских насеља. У првим се јављају | 
разлике према томе да ли су читлучка или нису, | 
затим према разним областима, према теренским и 
висинским разликама; код других се опажају раз- | 
лике према томе да ли су то села стално настање- 
них Цинцара („гурбеџија“) или су то катуни но- 
мадских Аромуна. 

По типу српских села и кућа у Западној Ма- 
кедонији имамо две целине, од којих прву сачиња- 
вају битољска, преспанска и охридска котлина, а 
другу села Дримкола, Реке, и дебарског краја. 

У првом делу по типу разликујемо две врсте 
села,и то пољска и планинска. Та разлика је изаз- 
вана тиме што су се пољска села развијала под ути- 
цајем читлучког система, а друга су била слобод- 
нија од његових утицаја. 

Скоро сва села споменутих котлина су чиф- 
луци, ређе једнога спахије, већином више њих. Код 
свих чифчијских села карактеристично је то што су 
збијенога типа, управо разбијена су у више група, 
у којима су куће међу собом јако збијене. Ако село 
припада једном спахији, онда су све куће збијене у 
једну групу. У средини таког села је велика агин- 
ска кућа, зидана, окречена, с доста витких димњака, 
и обично на два спрата. Око ње су збијене ситне, 
прљаве, неокречене сеоске куће, које су махом од' 
неотесаног камена, без малтера, блатом облепльене, 
обично покривене кровином, ређе ћерамидом. Ако’ 


олы. , a cei, РАДЫ дигътъдардчо зара? въ . 4 уы اا‎ 


село припада неколицини спахија, онда се село дели 
на неколико група, управо на онолико група колико 
има спахија. У средини групе |е спахијска или агин- 
ска кућа, а око ње су каткад без реда збијене се- 
оске куће, а чешће су у облику круга или парале- 
лограма ограђене заједничким зидом од земље или 
ћерпича, који чешће има надстрешницу. У послед- 
њем случају сеоске куће су ближе ивици зида, а 
агинска је у средини ограђена простора. Такав из- 
глед имају и она пољска села која су слободна. 

У сваком селу, па било чивчијско или сло: 
бодно, једнога аге или више њих, има увек један 
слободан простор, обично у близини цркве, на коме 
се састају и о празницима играју коло. Тај се про- 
стоп, ако је при земљи, зове сшрецело (т. |. сред- 
село), а ако је подигнут од земље, онда се зове шумба. 

Кућа је обично дводељна и има махом две про- 
сторије, и то: кућу за људе и йондилу за стоку. 
Томе распореду одговарају и двоја врата, и то главна 
су јужна, а споредна су северна. На прва улазе и 
људи и стока, а на друга само људи. Пред вели- 
ким вратима с једне и друге стране има трем или 
прешкућије, где се лети дочекују гости. Нема ни 
тавана ни оџака. Дим се шири по целој кући и из- 
лази на баџу у крову. Уз ову кућу опажају се ове 
зграде: кошаре за чување ствари појединих задру- 
гара, плевња за сено, затим трла за стоку, свињац, 
кокошинац, хамбари, кошеви, а каткад и хлебна пећ. 
: Планинска кућа се знатно разликује од пол- 
ске, и то на првом месту пространијим простором 
око куће. На томе простору разликујемо четири 
дела, и то: место где је кућа, гумно, двор и уља- 
ник. Кућа је на крају дворишта ближе улици. Све 
су куће једноспратне, зидане каменом и блатом, а 
покривене каменом плочом и сламом. Имају двоја 
врата, голема (јужна) и мала (северна). Дели се 
на кућу за људе и йондилу за стоку. У кући се 
разликују ови делови: огњишше, рупа до | м. ши- 
рока а 11/2 м. дугачка; око огњишта су: среднойол 
између огњишта и врата, празан простор на коме 


12" 


„месарија“ (редуша) меси хлеб; с леве и десне стране 
огњишта су кашишша, на којима спавају млађа че- 
љад, а у прочељу је нашланик, на коме спавају 
старија чељад. Сви ови простори су у истом нивоу, 
на поду који је начињен од набијене земље. До „го: 
лемих врата“ у пондили је „изба“, просторија за 
госте. Ако нема „избе“, онда је у дворишту начи- 
њена двоспратна, четвороугласта зградица, облеп- 
љена блатом, покривена плочом, с таваном и с не- 
колико малих прозора, која се зове куличе. То је 
гостинска кућа Остале зграде у дворишту су ове: 
кошара, житница, кочина и дрвник. 

У даљини од једног до два часа од села расту- 
рена су шрла, и на њему је ајаш за овце, са три 
стране озидан и покривен сламом; йресло је ограђен 
простор пред а]атом; йлевна за сено и колиба за 
чобане. 

Сасвим друкчији тип кућа и села је у Дрим- 
колу, дебарском и рекалијском крају У овим селима 
почињу већ да се осећају они утицаји који долазе 
с источног јадранског приморја, и који су западним 
областима Балканског Полуострва донели многе за- 
једничке особине у типу села и кућа; затим у мно- 
гим појавама материалне културе, а вероватно нису 
остали без извесног утицаја ни на психологију на- 
рода. У Дримколу села су разбијена у махале и кра- 
јеве у којима су куће између себе обично знатно 
удаљене, тако да по спољњем изгледу наличе на 
нека шумадијска а још више на црногорска и хер- 
цеговачка села. Овде има и заселака, којих нема у 
споменутим котлинама. У појединим махалама и за- 


сеоцима има група од сродничких кућа, које одго-. 


варају џематима Југозападне Србије и родовима 
Црне Горе и Херцеговине Поред тога свака кућа 
има око себе већу простори]у у којој је врт и воћ- 
њак и која одговара шумадијским окућницама и 
херцеговачким оградама. Свако село има своју за: 
једничку преславу, а поред тога свака породица, 
као и у осталој Македонији и Старој Србији, има 
славу, коју овде зову сведен. Села рекалијске обла- 


Бије лака = 


> 


, 


_ сти и дебарског краја одликују се тиме што су сва 
врло велика и што су подељена у махале, у којима 
су куће јако збијене. По изради кућа, по величини 
и спољњем изгледу, ова села наличе на мале варо- 
шице. Тип је села скоро исти онакав као код Цин- 
цара, на које својим животом и иначе много наличе. 

Сеоске куће ових области разликују се од кућа 
у споменутим котлинама тиме што имају два, а кат- 
кад и три спрата, што су се дакле развијале у вер- 
шикалном правцу, док су се куће јужних котлина 
Зап. Македоније развијале у хоризонталном правцу, 
због чега су остале једноспратне. Први правац раз- 
вића је заједничка особина кућа Арбаније, Црне 
Горе, Херцеговине и Далмације, које по овој осо- 
бини и по нарочитој грађи чине засебку групу кућа 
на Балканском Полуострву, која би се могла наз- 
вати јадранско-приморска група. Интересантно је 
што се из казивања многих мештана дознаје да овај 
тип куће није од увек био раширен у овој обла- 
сти. Г. Тома Смиљанић, учитељ, који је родом из 
села Тресонче у Реци тврди да су раније куће, док 
су се становници бавили претежно сточарством, биле 
„приземна сламењача подигнута од брвана и ома- 
зана блатом“, а „од како је престало сточарство, 
народ се одао гурбетлуку и занатима; како су ве- 
ћином људи зидари и грађевинари, то су и своје 
куће удес ли према грађанским“ (Цвијић, Ш, 1014 
и 1015). Исто тако пренесена је у новије време 
из вароши или из далматинског приморја двоспратна 
зидана кућа у Херцеговину и далматинско Загорје; 
пре ње је у Херцеговини преовлађивала приземна 
сламница, али неолепљена, од сувомеђине, а у дал- 
матинском Загорју је била брвнара покривена да- 
ском. Исто тако и садашња кућа у Црној Гори пре- 
владала је тек у новије време. Историја и развитак 
арбанашке куће нису ни приближно познати. Из 
овога се ипак види да ове заједничке особине у 
материалној култури не треба сводити на неку осо- 
бито дубоку старост, а још мање им могу бити уз- 
рок етнографске мешавине између Романа и Сла- 


ы... 


А мм 117101 (01 DEVS ‚ > а “>. А у А 


г. st 


вена, које су, ако их је кад и било, много старије 
од етнографских мешавина у источним и централ- 
ним српским областима, где су она вршена кроз 
цео средњи и нови век, све до данас. Због овога 
северозападне српске земље, нарочито Босна, Хер- 
цеговина, Далмација без приморских вароши и већи 
део Црне Горе, важиле су од увек као етнографски 
најчишће и најсвежије српске области. 

Кућа ових области одликује се великом про- 
сторијом у којој су двор или авлија, бавча, врт, 
племња за сено, котар за стоку и карма за дрва. На 
кућама су обично дво]а врата, мала врата и шрем- 
ска или голема враша. Испред големих врата је 
ходник, који се зове прешкућа. Вратнице на големим 
вратима су јаке, од дрвета, и затварају се изнутра 
помоћу нарочитих јаких гвоздених полуга и брава. 
Главне просторије су: „кућа“ (кухиња), одаја, одајче, 
пријатељска одаја, чардак, трем и ћерал. У неким ку- 
ћама сачуван је мрачан простор, йондила, која је 
некада служила за ноћивање стоке, а сада се упо- 
требљује за оставу. Ћерали су на доњем спрату, и 
служе или за стоку или за чување разног јестива: 
масти, сира и купуса. Остале просторије су на спра- 
товима. На спрату је најважнија просторија кућа. 
Огњиште је обично поред зида; изнад њега је оџак, 
у облику изврнутог левка, који хвата дим с огњи- 
шта. Унутрашњост куће у опште је истоветна са 
унутрашњошћу балканске варошке куће. Ови оџаци, 
мусандере и долапи, доказују да се ова кућа разви- 
јала угледањем на балканску варошку кућу. За ову 
област карактеристична је просторија скрибница, 
чија појава представља један веома изразит докуме- 
нат за социалне и имовинске прилике које су до 
пре годину дана у овој области владале. „Скрибница 
је најскривенији део куће. Она је тако подешена да 
‚ се не може опазити, а служи за скривање ствари 
од похаре.“ Као последица несигурна живота и као 
документ и за социалне прилике, могу се сматрати 
и двоја наспрамна врата у кући, облик вратница и 
начин затварања врата. Неке од тих појава биле су 


Қы А, 


~“ 


за турско време раширене по целом Полуострву, и. 
свуда су имале исти значај, да се од зулумћара лакше 
сакрију и умакну: жене, девојке, људи и имање. 
Дворови су махом поплочани, обзидани великим зи- 
довима, тако да је тешко ући у њих. 

Ешнографске прилике. — Етнографске прилике 
у Западној Македонији су много компликованије но 
и у једном другом делу Балканског Полуострва. Овде 
се додирују Срби, Грци, Арбанаси, Аромуни и Турци. 
Главни део становништва сачињавају Срби. Они у 
већем делу Западне Македоније чине компактну масу, 
која је компактнија и мање разбијена но што је то 
случај у другим деловима Македоније. Само на ње- 
ним јужним и западним границама влада мешавина 
народа и етнографско шаренило. 

Идући с југа из Епира и јужне Арбаније, епир- 
ским путем, Срба нема све до преседлине Превтиса 
Иван Планине, осим 2—3 села српска у корчан- 
ској котлини. Настају у Преспи. Иван Планина и 
Превтис су етнографска граница између Тоска и 
Срба, али и извесна културна граница. Јер крајеви 
јужно од Превтиса су под потпуним утицајем грчко- 
византијске културе, патријаршије и грчког нацио- 
нализма: и тосканско становништво и Аромуни осе- 
ћају се као Грци. Северно од Превтиса ти културни 
национални утицаји знатно ослабе. Само многобројна 
српска топографска имена корчанске котлине и јужно 
од ње подсећају на раније, јамачно многобројно српско 
становништво, које је делимице емигрирало на север, 
а делимице се у Грке и Тоске претопило. 

Међутим у костурској области нема оштре гра- 
нице између Срба и страних народа. Сам Костур је 
типска грчка варош. у којој се губи мухамеданска, тур- 
ска мањина и сасвим незнатан број полупогрчених 
Срба. Али по селима несумњиво преовлађује срп- 
ско становништво, чији је знатан део у области Не- 
сраму, југозападно од Костура, потурчен; има при- 
личан број Арбанаса, затим мали број Османлија и 
правих Грка. Велики је број патријаршијских Срба 
који припадају грчкој партији. Врло је јак утицај 


184 НОВА СРБИЈА 


грчко-византијске културе и грцизма. И села и куће 
су друкчије но у севернијим котлинама. Села су ве- 
лика, збијена, често с великим, махом окреченим ку- 
ћама, у кити од јабланова, ретко је које село без 
грчког или цинцарског бакала, а Маврово (у коме 
има знатан број Грка и Цинцара) има већу чаршију 
као варошице. 

Сасвим су другачије прилике у области Сари- 
болу. Ово је највећа турска оаза у Западној Маке- 
дойији, густо насељена малоазијским Коњарима (од 
Коније), који заузимају област од Караташа до Влахо- 
клисурске Планине, и од Островског Језера до Кожана. 
Станују у две варошице, Кајалару и Џуми, и у преко 
сто, махом малих села. Особито је густ низ турских 
села на јужној ивици плоднога Буџака: земљиште 
добро обрађено, велике камене куће с витким оџа- 
цима и? карактеристичним обзиданим сеоским буна- 
рима; идући северном ободу Сариђола, према Пе- 
трском и Островском Језеру, земљиште постаје не- 
плодније, села све запарложенија: већ Налбанткеј 
је такав, а Сотир још више. Јужна граница Срба 
пролази * овде Острвским језером, затим Малком, 
Ниче и Кизли-Дервентом. Али јужно од ове границе 
остаіу међу коњарским становништвом неколике срп- 
ске оазе, нарочито села Пателик, Врбени и Суровичево, 
са становништвом енергичним и необично вредним. 

На западу се Срби граниче са Арбанасима. 

Сада та граница пролази Охридским Језером, 
тако да је на западу од њега једноставно арбана- 
шко становништво, које заузима и стару српску 
област Мокро, затим Гору на јужној страни језера; 
на западној страни Охридског језера српско је село 
само Радожда, а у Лину има само српска мањина. 
Међутим се по српској номенклатури види да је 
на западу од Охридског Језера око реке Девола 


и Шкумбије било српско становништво. На левој. 


страни Девола, одмах на Западу од Мускотоља, налази 
се област Опари, за коју из хронике Мусакијеве знамо 
да је у 15 веку била насељена Србима; они су се ту 
и много доцније задржали, јер у битољској котлини 


, Ри ДР 4. = ایغ‎ З БР Ро a 
ИЧЕ: а вис. те 
уч Е. Є ” ч + a 


Pe ут" 


, 
2 
) 


» 


і ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА | 185 


има српског становништва које је пореклом из 
Опара. У истој котлини, па чак у Козјачији, на срп- 
ско-турској граници, има српског становништва које 
је пореклом из елбасанског краја. 

На Охридском Језеру је дакле један део оне 
покретљиве етнографске границе између Срба и Ар- 
банаса која се нарочито у току последња три века 
на штету Срба према истоку померала. Као да је 
арбанашко продирање према истоку зауставила во- 
дена маса Охридског Језера, јер, ма да и на истоку 
од њега има већ знатних арбанашких оаза у Преспи 
и битољској котлини, ипак су на осталим тачкама 
ове границе Арбанаси даље на исток продрли. Као 
што ћемо доцније видети, то није изазвано већом 
плодношћу Арбанаса но Срба, већ другим узроцима, 
поглавито тиме што је ово додирна линија између нао- 
ружаног арбанашког становништва повлашћене муха- 
меданске вере и ненаоружаних Срба, који су живели 
у једној бесправној држави. Због тога већ око Струге 
и Охрида, још више на југоисточној страни Охридског 
Језера, често је владала лична и имовна несигурност. 

На северу од Охридског Језера је дебарска 
област, у којој станује врло енергично и разуздано 
арбанашко племе Дибралије, које је не само поарбана- 
шило некадашњу српску област Жупу, на левој обали 
Дрима, већ прешло и на десну страну Дрима и ве- 
ликим оазама населило Радику. Голему Реку, Зајас, 
Кичево, и продрло скоро до Велеса на Вардару. Још 
се у планинској области између Кораба и Бистре, у 
рекалијској кази, поглавито у Малој Реци, држи 
енергично племе српско Мијаци, који живе у врло 
великим збијеним селима и због којих дебарски Ар- 
банаси нису везани са својим оазама на Истоку. 

Између Дебра и Охридског Језера налази се 
област јако измешаног становништва, с обе стране 
Дрима, област делимице арнаутска и поарнаућена, 
а делимице у процесу поарбанашавања. Одржала се 
као чисто српска област Дебрца, око Сатеске, десне 
притоке Дрима; дели сена Горњу и Доњу Дебрцу, 
са свега 22 села, од којих су само 6 чифлуци; нај- 


= RAE У ки 1522, раса, Ар а ка 


~ 


186 _НОВА СРБИЈА 


веће је село Слатина, са 140 кућа, али мудирско се- 
диште је мало село Здеглаве. Српски је и Дримкол, 
са главним селима Јабланицом, Модричем и Луко- 
вом. Међутим од улаза Дрима у Дабовјанску Кли- 
суру настају Арбанаси, с обе стране реке, затим 
даље до Дебра мешовито српско, арбанашко, тур- 
ско и помачко становништво; ови последњи су ве- 
ћином поарбанашени. 

„Остали народи Западне Македоније, кад се 
апстрахује од описаних граничних области, јављају 
се као веће или мање оазе и анклаве у оној основ- 
ној словенској маси, затим по варошима, чинећи у 
некима знатне већине. Међу њима долазе на прво 
место Аромуни, не толико по броју колико по знат- 
ном утицају. 

Овде су Аромуни многобројнији и од већег 
значаја, не само за варошки живот, но и у којем 
другом крају Македоније. Дела се у две групе, које 
се знатно разликују. 

1. Једни су номадски Аромуни, који су обично 
пореклом из јужне Арбаније, нарочито из Мусакије 
и из Пинда, и зову се Фаршериоти. Искључно су 
сточари са овцама, не ретко држе и ергеле коња. 
Немају сталних станова. Лето проводе по балкан- 
ским планинама, од Старе Планине у Србији, па до 
пелопонеских планина, и имају само пастирске при- 
времене станове или каливе. У јесен слазе у при- 
морске равнице Егејскога и Јонскога Мора или у 
простране жупне котлине, поглавито у тесалијске, у 
Урумлук на источној страни Олимпа, у солунску 
Кампању, у Мусакију, у пловдинско поље око Ма- 
рице, у сереску и ђевђелијску котлину. Ту презиме 
са стоком, па се у пролеће враћају у планине. 
Ове Аромуне словенско балканско становништво зове 
Власима, Црновунцима, Саракачанима, и Каракача- 
нима. Аромуни немају своје планине, и све им је 
теже плаћати скупе паше балканских планина. 

И у Западној Македонији је мали број аро- 
мунских сточара. Саракачани и Фаршериоти долазе 
под својим старешинама, које зову челницима, на 


Каз -- 


ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА 187 


Перистер, на Јакупицу са Солунском, на Ниче, Ка- 
раташ и Галичицу. Има их свега неколико стотина. 
У једном крду има по неколико хиљада оваца. Њих 
прате чобани или ћаје, који се распознају по наро- 
читом штапу, врло дугачком и при крају лепо из- 
вијаном и изрезаном; то је исти штап код свих сто- 
чара Балканског Полуострва. Уз њих иду чобански 
пси. Иза крда се креће натоварено цело аромунско 
покретно село: на коњима и на магарцима јашу 
људи и жене, у сепетима су натрпана деца, и осим 
тога на сваком коњу су натоварени ћилими, ћебад, 
поњаве, јастуци, затим даске, и готово сва кућна 
дрвена грађа и кућно посуђе. Пред вече направе 
‚шатор на „мерама“, и ту преноће, а коњи и овце 
око шатора пасу. Само једнога дана на поменутом 
месту срео сам 15—20 крда, око 50—60 хиљада 
оваца. 

2. Али главно аромунско становништво Запа- 
дне Македоније чине стално настањени Аромуни по 
селима, варошицама и варошима, који се баве нај- 
разноврснијим занимањима, осим земљорадње, и 
код нас су познати под именом Цинцара; овде да- 
кле нема Аромуна земљорадника, који су и иначе са- 
свим ретки, а има их једино међу Фаршериотима 
у Мусакији и нешто мало у Меглену, у Јужном Ма- 
кедонији. По областима у којима станују могу се 
поделити на две групе: битољско-крушевску, и вла- 
хоклисурску. Број становништва у тим групама из- 
вео сам из Вајгандове статистике, која се показала као 


„пажљиво рађена и у главним цртама поуздана. 


Битољско-крушевска група је знатно већа, и у 
њој има 28.000 до 30.000 Аромуна, и то у Гопешу, 
Маловишту, Трнову с Магаревом, Нитопољу, затим 
у Битољу, Крушеву, у малом селу Трстенику, и у 
Прилепу. 

У влахоклисурској групи има око 11.000 Аро- 
муна, и то у Влахоклисури, Блацу, Сисану, Пипи- 
лишту, и даље на северу од ових, у Невесци и Пи- 
содеру, и више влашких породица у Неговану, Бел- 
камену и Љасковцу. 


188 НОВА СРБИЈА 


Осим ове две групе, где су влашка села ипак 
ублизу, има их и сасвим растурених: у Ресну иу 
суседном Јанковцу, у насељу Каливе, између Ресна 
и Охрида (ма да се неки од ових крећу), у Охриду 
и селу Белици код Струге, затим на југу у Били- 
шту, Корчи, у селима корчанске котлине: аромун- 
ској Стопани, аромунској Пљаси, иу Морави; за- 
тим у Хрупишту, Гревени, Шатишти и Кожану. 

Са последњим варошицама има Аромуна у За- 
падној Македонији око 45.000. или скоро Из од 
свих Аромуна Балканског Полуострва, где их по Вај- 
гандовој статистици има око 150.000. 


Положај и тип аромунских насеља, као и тип 


кућа, врло су карактеристични. Прва црта којом се 
од словенских насеља разликују, јесте велика ви- 
сина: сва су високо изнад словенских села, од 
900—1.200 м. висине, у висинској зони, где културне 
биљке тешко успевају. Даље нису у долинама, већ 
по странама планина, на косама и главицама, на по- 
ложајима који су увек живописно, кашто артистички 
изабрани; овдашњи Срби, осим Мијака, оснивају 
своја села у долинама, тако да се не примећују док 
им се не приближимо. То су даље здрави планин- 
ски положаји, јако сунчани због температурне ин- 
версије, зими махом топлији него дна котлина. У њима 
и око њих су најбољи извори, по правилу и бистре 
планинске речице, које су у вадама спроведене кроз на- 
сеља. Изнад села је обично забрањена лисната гора, 
има где где и четинара измешаних с буквом, „корије.“ 

Сва села су велика као варошице и вароши, 
и куће су збијене, али друкчије збијености но по 
српским селима: куће су једна изнад друге, тако 
да ред виших кућа прозорима гледа преко реда 
нижих кућа; све имају дакле слободан поглед на 
котлину, или ако су око главица, имају поглед на 
више страна. Састављена су од стрмих и махом уских 
улица, које су степеничасте, као gradini јужно ита- 
лијанских вароши; чести су ћорсокаци. Куће су 
од камена зидане, у неким селима знатним делом 
од тесана камена, махом двоспратне, сличне дакле 


| 3 
і 
4 

3 
м 
| 

4 
) 
1 
4 
| 


O 


4 ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА 189 


А а а ------- 


романској кући која се јавља око Средоземнога 
Мора, само што место равних и ниских кровова 
имају више од плоче и ћерамиде. Улазећи у кућу 
уз степенице, дође се најпре у један најпространији 
део, полатну, која се налази и на доњем и на гор- 
њем спрату куће. а само на ћошковима куће су собе 
и камаре за оставе; на доњем спрату један ћошак 
заузима кујна. Она велика просторија је са дива- 
нима и многобројним прозорима; у њој се преко 
дана седи и ту се гости примају. 

Исти су дакле положаји и тип села као код 
Аромуна, Грка и Тоска Епира. По свему су иден- 
тични са насељима Умбрије и Јужне Италије, само 
што у њима нема оних остатака старе културе, а 
улице су као и тамо са gradini-ma. И кућа је слична 
јужно-италијанској, измењена онолико колико оштра 
клима захтева. 

За већину насеља се поуздано зна да се нису 
развила из калива номадских Аромуна, већ су их 
оснивали Аромуни, који су и раније живели у слич- 
ним варошима и селима. Нико се у овим аромун- 
ским селима не бави земљорадњом, нити се у њима 
у опште знатно привређује. То су села аромунских 
гурбеџија, мањих или већих рентијера. Зато није ни 
потребно да ова насеља буду на главним комуника- 
цијама. Она су увек од њих удаљена; само је у 


` малој мери на то могла утицати тежња да буду 


склоњена и од насиља. 

Посетио сам важнија аромунска насеља поме- 
нутих двеју група, и као примере за њихов тип, 
затим рад и живот у њима и за губертлук, изло- 
жићу своја проматрања о неколиким. 

Пореклом из крајева јужно од Превтиса, ови 
Аромуни грцизирани су дошли у Западну Македо- 
нију..Знали су грчки као и свој језик, код многих 
се грчки и код куће говорило. Поглавито су они 
формирали засебну хришћанску чаршију и чаршијски 
назин живота, онај што су га донели из мускопољ- 
ске и грамоске области. И сада воде не само трго- 
вачке књиге на грчком језику, већ је то главни језик 


Е Сч 


190 НОВА СРБИЈА 


------------------------ 


хришћанске чаршије, даље отмени језик, којим се 
по њиховом мњењу може све најбоље да изрази. Они 
су се изједначили са Грцима и оснивали и издржа- 
вали грчке школе. То су кругови у којима је нај- 
више цењена „грчка мудрост“. Особито се цене и 
сматрају за најпаметније лукави људи. Ти чаршиј- 
ски Аромуни и Грци су најоданији великој патри- 
јаршијској цркви и несумњиво врло побожни. Њи- 
хове куће дишу побожношћу. Моле се Богу по два 
три пута преко дана и уредно посећују цркве ио 
њима се својски старају. Посте све постове, среду 
и петак. По дуваровима соба висе извезени натписи 
који опомињу на милост и казну Божју. Нарочито 
су жене побожне и врло моралне; породични живот 
је чврст и сродничка љубав знатна. Као и неким 
народима, побожност им не смета да буду најве- 
штији, често рафинирани експлоататори својих ближ: 
њих. Али их је та оданост вери више спречавала да 
се не турче но остале балканске хришћане: Грци,а 
нарочито Цинцари су се најмање од свих турчили. 
И онда кад их Велика Црква није могла да заштити, 
кад су им и разорене и вароши и уништена имања, 
они се нису турчили, већ су се разбегли у мање 
опасне крајеве. 

Аромуни из поменутих трију група, а нарочито 
они из Западне Македоније, ишли су у гурбетлук 
по варошима и живљим местима Балканског Полуо- 
стрва, нарочито поред главних друмова. Уз њих су 
ишли и прави Грци. Поред Европске Турске дола- 
зили су у Србију и Бугарску, нарочито пре ослобо- 
Bema, и прелазили су Дунав; док су у Србији и у 
српским областима северно од Дунава преовлађи: 
вали Цинцари, у Бугарској (нарочито Источној Ру- 
мелији) било је много више Грка, који су знатним 
делом били старинци. Али су само појединачно, па 
и то ретко, продирали у северо-западни део Бал- 
канског Полуострва, од Митровице на север, у Сан- 
џак, Босну с Херцеговином и Западну Србију, на- 
рочито ретко у Ужице, Лозницу, Ваљево, Чачак, 
Краљево. Међутим, стално су се настањивали, по- 


Ре ye 


| 
3 
4 
! 
| 


Ааа А ШУЫ ЛИТ рока 
та чә и> “ 949% 
7 a 7% 
iy | 4 ~ 5 А 


, 


ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА 191 


стали су главни чаршијски елеменат у поморавским 
и подунавским варошима, и у неким живљим ме- 
стима источне Србије. Поред Турака поглавито су 
они формирали тип старе чаршије, која се може 
назвати грчко-цинцарском. Посрбљене цинцарске и 
грчке породице биле су често и од знатног поли- 
тичког утицаја (Никола Христић из Блаца, Георгија- 
деси из Фурке, Германи из Магарева, и др.). Али су 
нарочито под њиховим утицајем формирана зани- 
мања ханџија и бакала, који су се разишли и изван 
вароши, по свима местима живљега рада и саобраћаја. 

Ти типови су у Србији скоро ишчезли, али сам 
проматрао њихов начин живота и рада у Тесалији и За- 
падној Македонији, где су још у пуном јеку. У многим 
селима постоје ханови уз које има и бакалница, и у 
Тесалији је ова важнија од хана. Ти „бакали“ су по 
правилу најимућнији људи своје околине, махом и 
врло цењени, и ти су „кириос“ или, како су их код 
нас звали, „кир“ или „ћир“. Увек су бакали у За- 
падној Македонији Цинцари или Грци, понеки грци- 
зиран Тоска. Ти окретни људи, имајући више вре- 
мена, добију преглед над простим економским жи- 
вотом сељака своје околине, нарочито словенских, 
који, радећи земљу, не мисле или немају времена да 
мисле, и често немају прегледа ни над својим власти- 
тим стањем; знају приход и економску вредност сва- 
ког сељака и познатим начинима их експлоатишу до 
краја. Поглавито на овај начин су се обогатили ве- 
ћина грчких и цинцарских спахија и трговаца у За- 
падној Македонији. Али се при ханџијско-бакал- 
ском занимању код свију развије цицијаштво, које 
их ни обогаћене не напушта. Дошли су већином из 
даљине у страну етнографску средину само ради 
зараде, што веће за што краће време, да би се ра- 
није са гурбетлука кућама вратили. Не траже уг- 
леда и части од тога, њима страног света. Знају 
како је њиховим прецима или њима самима оти- 
мана и разоравана имовина. како им може бити спре- 
чен рад на дуже време, и зато треба печалити и 
тећи, ито им постане главно за време гурбетлука. 


Е 5% № th MS 47%” 
| Маи іт 


Еле” НОВА СРБИЈА 


Експлоататорски рад цинцарских и грчких хан- 
џија и бакала, који су уз то и циције, био је главни 
разлог антагонизму који се развио између широких 
словенских маса, српских и бугарских, и између Грка и 
Цинцара. Али даље, свака јарост турска према хриш- 
ћанима изливала се поглавито над Словенима, јер 
су се Грци и Цинцари, као гипчи и мудрији, знали 
толико да измакну да турска насиља њих мимо- 
иђу; истина то није могло увек бити, и познато је 
да су и они патили. На послетку су Грци и Цинцари 
умели да нађу начина да уђу у турску службу као 
ећими, муавини, заступници хришћана, и т. д. Доц- 
није, кад су престали бити незналице, то исто су 
радили и балкански Словени, нарочито Бугари, али 
ипак нису Грцима опростили. Уз то cy дошле црк: 
вене, егзархијско-патријаршиске и националне борбе 
између Грка и Бугара, које су поменути антагони- 
зам довеле до највише тачке. То се сталожило, и 
узајамна мржња између Грка и Бугара постала је 
готово особина народних душа. : 

Аромунске оазе у Западној Македонији могу 
имати известан национално-политички значај само ако 
остану у вези с Грцима, у чијој су близини и под 
чијим су културним утицајем. Румунска пропаганда 
није ни у овој, за њу најповољнијој области, напра- 
вила великих успеха, али је ипак грчки утицај њоме 
у неколико ослабљен. Осим тога има у последњим 
деценијама случајева да Аромунии овде губе своју на- 
ционалност, прелазећи у Словене. Међутим је по- 
следње редован случај са оним Аромунима који 
остану дуго година у гурбетлуку или се стално на- 
стане у Србији и Бугарској. Нарочито их нестаје 
мешовитим женидбама. На послетку, Цинцари су че- 
сто без деце или са мало деце. Зато је несумњиво 
да ће временом нестати Цинцара у Западној Маке- 
донији, онако као што их је скоро нестало у Ср- 
бији и Бугарској.“ 

Положај вароши. Напред су поменуте аро- 
мунске вароши и варошице, које су без правих 
веза са својом околином, нису због ње постале, нити 


ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА 193 


су на њу јаче упућене. То су насеља аромунских 
гурберџија. 

Положаји свих осталих вароши су зависни од 
географских и економских прилика шире околине 
или само своје котлине. То су на првом месту ва- 
роши које су постале на главним тачкама арбана- 
шко-македонског пута или старе Мае ЕспаЦае ; даље 
су они економски центри своје котлине или једног 
дела њезина; на послетку су увек на положајима 
којима слазс или од којих полазе путеви из једне 
котлине у другу. Међу њима се разликују две групе: 
једне су на железничкој линији која води од Со- 
луна Битољу, и те се много брже економски разви- 
јају и живље расту, као Битољ, Лерин и Суровичево; 
друге су на оном делу арбанашко-македонског пута 
на коме влада стари саобраћај и пренос, и оне се 
слабо развијају или стагнира]у, као Охрид, Струга 
и Ресан. Код Битоља је од важности још један мо- 
менат: његов знатан стратегијски положај, због кога 


је постао и средиште политичке управе вилајета; . 


он је на излазу арбанашког пута за битољску кот- 
лину и према томе и центар и кључ за војничке 
покрете према Арбанији; у новије време је добио 
већи значај и као велики војнички центар спрам 
Грчке; он је био најважнији војнички центар у запад- 
ном делу европске Турске, и његов је гарнизон ре- 
довно био велики 10.000—20 000 људи. 

Осим Суровичева, све горње вароши су да- 
кле на одабраним географским положајима сталне 
вредности, и, као што је напред утврђено, на 
њима су још од грчко-римске епохе увек посто- 
јала знатна насеља. Само се Суровичево дигло од 
како је саграђена железница и има улогу извозне 
и увозне тачке за Сариђол, цинцарска насеља 
влахоклисурске зоне и за Костур. У следећим ре- 
довима биће престављен детаљни географски по- 
ложај и живот свих главних вароши Западне Ма- 
кедоније. 


НОВА СРБИЈА 13 


194 НОВА СРБИЈА 
1. Битољ. 


Битољ је на западној ивици пелагонијске кот- 
лине, на подножју Перистера, онде где ђаватска 
удољина излази у пелагонијску котлину. Већи део 
вароши је око реке Драгора, која, као све бујне 
планинске реке, јури кроз варош великом брзином. 
Корито реке је с обе стране озидано, и његове обе 
стране прати доста простран кеј. Кроз јужни део 
вароши тече речица Куру-Дере. Око Драгора и из- 
међу њега и Куру-Дере лежи најлепши део вароши, 
који је већим делом добио изглед средње-европске 
вароши. Међутим је безистен на левој страни Дра- 
гора, а ту су и разни тргови, житни, дрварски и 
сточарски. Ретка је. варош у којој има толико праз- 
них места, „мегдана“, као што их има Битољ. Кад 
се варош посматра с кога ближег брда, у њој се 
види врло много зеленила. 

Варош се дели на двадесет и четири махале. 
Главне су: Клисе или Црквено Мало. У њој су куће 


свију конзулата, све банке, грчка митрополија, грчка. 


црква, општинско позориште, српске и грчке школе. 
У томе делу вароши станују највише Грци, јелини- 
зирани Срби и Цинцари. У Рочка Мало је била 
бугарашка митрополија с бугарашким школама. Ту 
живе помешано Грци и Срби. ‚У Мечкар Мало су 
били до пре две три године скоро саме баште. Сада 
је то нови део вароши. И ту живе помешано Срби 
и Грци. Турци и Арбанаси живе у махалама које се 
зову: Емир-Челеби, Салаташ, Доган, Кучук, Ша- 
дрван и Бујук. Све су те махале с десне стране 
Драгора. Ту највише има и џамија. Муслиманско 
становништво тих махала говори турски, арбанашки 
и српски. По занимању су читлук-сахибије, сарачи, 
арабаџије и по који трговац. У југоисточном делу ва- 
роши нарочито према цркви Св. Недеље живе ба- 
штовани. Настањени су у Ново Мало (Јени Махала). 
Они раде њиве, које заливају водом из Драгора. 
Тих баштована биће преко 3.000 душа. Једна тре- 
ћина од њих су старије становништво, а две тре- 


| 
| 


29 ж. чт“ ма ама баны айка 


д ағалы ee 


ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА 195 


ћине чини новије становништво које је пре десет до 
петнаест година досељено, због зулума, из битољске 
околине. Одвојено и непомешано живе Јевреји и 
Цигани, у Еврејској и Бајир Махали. А на крају ва- 
роши живе босански мухаџири. 

У Битољу има сразмерно много пазара. По 
тврђењу Др. Ј. Васиљевића, у Битољу има десет 
главних трговачких и занатлијских пазара. Најуре- 
ђенији и најлепши трг у Битољу је безисшен, који 
је саграђен при крају седамнаестог века. Безистен 
је саграђен у неколико редова и има сто дућана и 
продавница. Главни артикал који се у њему про- 
даје је преден и непреден памук. Затим се продају 
најлепше француске и китајске свиле, персијски ћи- 
лими, француски штофови, ћилими и штофови из 
фабрике у селу Диову. А нарочиту пажњу привлаче 
лепи ћилими из Прилипа и Кожана. Једна од нај- 
главнијих чаршија је Влашка Чаршија. Ту се у глав- 
ном продају они артикли које највише троши би- 
тољска околина, а исто тако продукти цинцарске 
кућне индустрије из суседних цинцарских насеља. 
Жишни Пазар је један од највећих тргова у Би- 
тољу. На њему се продаје искључиво жито и брашно. 
На њему су све житарске магазе. Пошто пелагониј- 
ска котлина представља најважнију житницу Западне 
Македоније, у Битољу је усредсређена житарска трго- 


вина за неке делове Западне Македоније, за Арба- 


нију и Епир. На Аш-Пазару се продаје стока, која 
се највише извози за Грчку, и дрвенарија. На Пекмез- 
Пазару се продаје највише пекмез, који праве Ју- 
руци из Кајнарлија; затим се продаје мед, наут за 
прављење леблебија, кашике, а лети и лед. На Одун 
Пазару се продају дрва, ћумур, дрвена јапија, а на 
Ленском Пазару се продаје лан, конопља, које ку- 
пују нарочито Јеврејке и прерађују. На томе пазару 
је и Бибер-хан, у коме се на велико продаје исту- 
цана алева паприка, бибер и зејтин. Поред ових 
имају нарочити пазари за продају рибе, оваца, воћа, 


· ошафа и соли. 


У Битољу су заступљени сви занати који су 
13° 


196 НОВА СРБИЈА 


били заступљени у Европској Турској. Сви су занати 
организовани и уређени еснафски. У Битољу имају 
32 еснафа. Најсавршенији и најгласовитији је еснаф 
кујунџијски. Кујунџије имају своју улицу с леве 
стране Драгора, која се зове Кујунџијска Чаршија. 
Најбоље кујунџије су Цинцари из Крушева. Они су 
још за време кнеза Милоша долазили у Србију и 
шарали су кнежево оружје. Има много йайуџија, 
који на Соном Тргу имају око 50 радионица. Исто 
тако многобројни су и обуйари, који се налазе у Је- 
миш Чаршији. Сарачи су искључиво Турци, а тако 
исто и Шабаци, који преправљају коже, највише јаг- 
њеће. Има много и /органџија, који праве јоргане, 
душеке, јастуке, шиљтета и миндерлуке, а узгред 
продају и креч. Ножари и пушкари су искључиво 
Грци, поткивачи су само Турци. Столари су Срби и 
Цинцари. Ћурчије су само Срби. Халвеџије и 60- 
заџије су само „Тоцке“ (Арбанаси). Зидари су Ар- 
банаси и Срби из села Смиљева. Хамали, ковачи и 
свирачи су искључиво Цигани. Груписани су у Стам- 
бол Чаршији и Шелали, који продају финије старе 
ствари, а тако исто и билари, који продају лекове 
од трава. Банкари и сарафи су махом Јевреји и Грци. 
Тако дакле у целом привредном животу ове вароши 
осећа се не само стара балканска и турска при. 
вредна организација већ и верска и национална по- 
дељеност самог становништва. Oceha се да свака 
нација има своје, наслеђене, или случајно примљене, 
наклоности према извесним врстама рада и занимања. 

У Битољу имају четири православне цркве и 
један параклис, затим 37 џамија, католичка и про: 
тестантска црква и три јеврејске богомоље. Од пра- 
вославних цркава најзнаменитија је црква Св. Дими- 
трија, која је обновљена 1830. Знаменита је и црква 
Св. Недеље, која се налази на прилепском друму. 
То је стара обновљена црква. У њу се скупљају се- 
љаци из околних битољских села. За седам џамија 
се тврди да су саграђене на местима на којима су 
некад биле цркве. Између свих џамија најзнатнија 
је Исакије на Бит-Пазару. 


ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА 197 


Битољ је био средиште за све верске и наци- 
оналне пропаганде у Западној Македонији. До осло- 
бођења у Битољу је било осам разних гимназија и 
полугимназија (грчка, српска, бугарска, румунска, 
две турске, по једна јеврејска и лазаритско - като- 
личка). Основних школа Грци су имали 10, Срби 3, 
Бугараши 3, Турци 33 мектеба, американска мисија 
и католичка по 1. Поред тога Турци су имали учи- 
тељску школу и једну занатлијску школу. Књижар- 
ница су имали Турци 4, Грци 2, Срби и Бугараши 
по 1. Штампарије су имали Турци 2, Грци и Арба- 
наси по 1. Грчке школе и цркве имају богате фон- 
дове, око 18000 енглеских лира. Исто тако све џа- 
мије имају богате вакуфе. 

Поред овога Грци имају две своје болнице, а 
држава је имала три. Уз њих су били Пастеров За- 
вод и лудница. 

Најинтелигентније и најнапредније становниш- 
тво представљају Грци и Цинцари. Они дају тон це- 
лој вароши. Онај сразмерно велики европски измед 
Битољу су дали они. Најмногобројнију и најбољу 
интелигенцију имали су Цинцари. 

Историја Битоља није јасна ни онолико по- 
зната као историја других већих вароши Нове Ср- 
бије. Мисли се да је у близини Битоља била варош 
Хераклеа, чији се остатци виде на јужној страни Би- 
тоља идући селу Букову. И иначе око Битоља има 
много трагова од неких старих развалина. Под име- 
ном Битољ (Bovrediov) спомиње се 1014 за време 
владе цара Самуила. Из истог времена, 1019—20, у 
једној повељи цара Василија спомиње се битољски 
епископ. Име Манастир, како га сада зову странци, 
а покаткад и домаће српско становништво, почиње 
у већој мери да се јавља тек у 17 веку. Турски 
писци 17 века зову га Толи-Манастир, а то ће бити 
исто што и Битољ-Манастир. У држави краља Ву- 
кашина Битољ је био једно од важнијих места. Од 
Срба су га отели Турци 1382-83, које је предводио 
војсковођа Лала Шахин. 

Ипак из свега овога се види да Битољ никад 


Џ 


198 НОВА СРБИЈА 


није био овако напредна ни овако важна варош као 
што је данас. Он је постао овако важна варош тек 
у почетку деветнаестог века. У 19 веку постао је 
економски центар за сву Западну Македонију, за 
знатан део Арбаније и Епира. Његов економски зна- 
чај знатно је појачала и солунска железница, која се 
у њему завршава. Грчки и арбанашки устанци кра- 
јем осамнаестог и почетком деветнаестог века ути- 
цали су знатно да Битољ постане политички и ад- 
министративни центар Западне Македоније. Пошто 
је 1829 - 30 свладан арбанашки устанак, Битољ је по- 
стао главно административно средиште овог краја. 
Дотле је Битољ бивао под призренским и скоп- 
ским вилајетом, а једном и под Тустендилом. Го- 
дине 1835 постаје седиште Румелијског Вилаје- 
та. Године 1844 сведен је на седиште санџаката, 
а 1864 постао је опет седиште валије, а 1868 
опет је сведен на средиште битољског санџака, који 
је потпадао под солунски вилајет. 1874 узвишен је 
оцет на степен вилајетског средишта, а 1876 сведен 
опет на средиште санџаката. Године 188! коначно 
је подигнут на степен вилајетског седишта. Битољ- 
ски вилајет био је велик 27.300 квадратних кило- 
метара, а имао је пет санџака: битољски, србички, 
дебарски, корчански и елбасански. 
Најмногобројније битољско становништво чине 
Срби православни, затим Турци и Арбанаси, па онда 
Цинцари, и последњи су по броју Грци. Пре осло- 
бођења рачунало се да у Битољу има 3000 српских. 
3800 турских и арбанашких, 1000 цинцарских и 200 
грчких кућа. Најстарије битољско становништво пред- 
стављају Турци. Међу њима има породица које су 
од назад 300 година у Битољу. Представљају мирно 
и доста питомо становништво. Има извесних тежња 
и за европским животом. Средњевековно српско ста- 
новништво било је махом расељено и уништено. Да- 
нашњи Срби почели су се у Битољ насељавати кра- 
јем осамнаестог века, а најјаче досељавање извршено 
је у другој половини деветнаестог века. Досељеници 
су махом из села битољске и прилипске околине, 


і 
в 
| 
| 
| 
і 
1 
| 


> ван > | - 
4 Пра тасты са» х 
мр ? Ы | 


2 22222 ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА | 199 


а има их и из осталих ближих вароши и њихових 
села. Има их доста од Дебра, затим од Тетова и 
Призрена. И Цинцари су се |аче почели насельавати 
тек у осамнаестом веку кад |е разорен њихов град 
Мускопоље. Цинцарско становништво се све више 
умножавало досељавањем из цинцарских насеља по 
битољској околини. Много их је претопљено у Грке. 
Арбанаси су се населили с југа и са запада. Арбанаси 


"хришћани „Тоцке“ досељени су махом из Епира. Они 


У 


су старији досељеници и већим делом претапају се 
у Грке, а каткади у Србе. Млађи досељеници су 
мусломани Арбанаси, који су пореклом из разних 
села битољске и прилепске околине, и од Дебра. 
Листом се претапају у Турке. У данашњој Арнаут- 
Мали нема скоро ниједног Арбанаса. 

Старије варошке куће припадају типу опште 
балканске варошке куће. Тај тип куће смо описали 
у Скопљу. Овде је карактеристично што многе куће 
заузимају велике просторије, све су лицем окренуте 
унутра и затварају двориште у облику квадрата или 
паралелограма. У таким кућама обично има више 
станова. Те куће имају изглед ханова или караван- 
ских станица какве су се све досад одржале у 
областима у којима влада кириџијски саобраћај. Као 
последица затвореног источњачког живота могу се 
сматрати многобројни капиџици који позади вежу 
суседне хуће. Капиџике имају и хришћани и мусло- 
мани. Причају да је у Мутбах-Сокаку капиџицима 
повезано преко шездесет кућа. Обод простора који за- 
узимају те куће дуг је преко 400 м. Пошто свака 
така кућа има и башту, онда је разумљиво да ce у 
такој групи од кућа може лако сакрити. Младотурци 
су били наредили да се сви капиџици на хришћан- 
ским кућама зазидају. . 

Битољ је највише примио европскога, и од 
свих вароши Нове Србије мени се учинило да он има 
највише европскога. Јаки европски утицаји виде се 
БУ изгледу вароши, градњи новијих кућа, ношњи ста- 
‚новништва и његову животу. Ти културни напретци 
дошли су од веза са Солуном, затим од знатног 


200 НОВА СРБИЈА 


броја цинцарских и грчких породица, нарочито првих, 
које путују по целој Европи иу своја забачена 
места доносе много европске културе и живота. То 
нагло преображавање узрок је што у Битољу имамо 
врло мало старих кућа, оних пространих мусломан- 
ских кућа које се одликују великим просторијама, 
мноштвом прозора и фином резбаријом. Таке куће 
наличе на сараје, и оне су знак великог господства, 
онога источњачког феудалног господства. Изгледа да 
је тако господство некада владало и у овим обла- 
стима, али је почело знатно опадати. Спољашњи и 
унутрашњи изглед беговских кућа у Македонији често 
само подсећа на ону раскош ориенталске архитек- 
туре, орнаментике и резбарије какве се често виђају 
по кућама босанских бегова. Онаких лепота и онаке 
раскоши која се и сад види по многим беговским 
кућама по Сарајеву, Травнику, Бањој Луци, Мостару 
и Градачцу, ја сам веома ретко гледао у Македо- 
нији и Старој Србији. Па ипак македонски бегови 
нису сиромашнији од босанских. На против, ја ми- 
слим да су много богатији. Сјај у спољнем изгледу 
кућа, начину живота и одела много је већи у Босни 
но у Македонији. Због тога у Босни још и сада 
сретамо више ориенталске раскоши но у Македо- 
нији. Македонски бегови су изгледа више полагали 
на харемски живот но босански. Македонске бегов- 
ске куће су због тога често угледније изнутра но 
споља. Све је удешавано за живот женскиња у ха- 
рему и за проводњу с њима. 

Досада су сачуване у Битољу две таке старе 
беговске куће. Старија и интересантнија је кућа 
Хаџи-Смаил беја и Мустафа-ефендије у Емир-Ма- 
хали. Ту сам кућу детаљније описао и снимио. С лица 
је дуга 27 метара. Подељена је и президана на два 
дела, од којих један заузима 18, а други 9 метара 
ширине. Ја сам покушао да је снимим онакву каква 
је изгледала пре него је преграђена и да је фото- 
графишем у целини. По рачуну битољских Турака 
та је кућа грађена пре 250 до 300 година. Око ње 
је пространа башта, која чини једну просторију 


- 


_ с авлијом. Башта је пуна цвећа и воһака. Кроз башту 


тече поток, а на средини авлије је леп водоскок. 
У пресеку кућа има облик пространа четвороугла 
чије су дуже странице двапута веће од краћих. 
Средину тога паралелограма заузима велики простор 
који чини хајаш. С десна и с лева од хајата су 
веома простране собе с пећима које се ложе из су- 


` седних соба. Ове собе имају општи изглед соба је- 


дне оваке ориенталско-турске куће. Изокола су ни- 
ски пространи миндерлуци са шиљтетима. Врата су 
увек у једном углу, између два зида. У вратима се 
разликује спољни и унутрашњи део. Унутарњи део 
врата оивичен је финим резбаријама које су необо- 
јене, жуте и чисте, па зато чине пријатан утисак. 
Тавани су украшени фином резбаријом. У ћошетима 
су на миндерима нарочита шиљтета. Прозори су ве- 
лики, видни, са пуно мањих окана, и гледају у башту. 
У собама има много полица, рафова и долапа, лепо 
изрезаних. На полицама су огледала. стакло и друге 
ситније ствари. У долапима су спаваће хаљине, ду- 
шеци и јоргани. Хајат је патосан мермером, а собе 
даскама. У средини хајата је шестострано испуп- 


чење из кога се уздижу мраморни стубови који 


држе балкон, који се зове јазлук. На горњи спрат 
иде се уз степенице које су од белог мрамора, са др- 
веном лепо изрезаном оградом. На горњем спрату 
јазлук заузима средишни део исто онако као што 
га заузима хајат у доњем. С њега је ванредан по- 
глед на Перистер и околину. Десно и лево су одаје 
које су пуне прозора са безброј малих окана, због 
којих изледа да је сва кућа у стаклу. Свака одаја 
има свој засебан излазак на таван. Нигде се не иде 
из собе у собу. Собе су необично простране и пуне 
ваздуха и светлости. Оне су исто онако намештене 
као и собе. Само немају пећи. Међу њима је једна 
одаја за госте. Домаћа чељад зими живи у доњем, 


а лети на горњем спрату. Због тога горњи спрати 


нема пећи. 
Битољ има лепу околину. Становништво боље 
се користи природним ;лепотама но становници дру- 


202 НОВА СРВИЈА | 


гих македонских вароши. Многобројне су баште у 
самој вароши и на периферији вароши у које се 
излази на теферич. Праве се излетии у околину. 
Много има приватних екипажа и кола која се узи- 
мају под најам. Таферичи су ориенталски специа- 
литет, а у Битољу изгледа има највише смисла за 
то. На тефериче се иде у околна села и у мана- 
стире. На њих иду и хришћани и Турци. Нарочито 
се излети праве лети у Трново, Магарево и Буково. 
Ова села имају изглед вароши, и у њима се живи 
и ради варошки. Многи трговци живе у Трнову и 
Магареву. а радње држе у Битољу. У Трнову је ма- 
настир Богородичина Успења, а у Магареву Све- 
тог Ђорђа. На сабор трновски долазе сва ближа и 
многа даљна села. У те манастире долазе на тефе- 
рич и турске и хришћанске породице. И многе про- 
веду тамо по већи део лета. У тим селима знатно 
је развијена трговина, а у новије време почела се 
развијати и индустрија. У Трнову има фабрика гај- 
тана и за бојење предива за домаћу потребу. У 
Диову има три фабрике шајка, ћилима и гајтана. У 
фабрикама ради по 250 до 300 радника. У Букову 


се прерађује чувена буковска паприка. Становника | 


има у Битољу 48.370. 


2. Прилеп. 


Између свих вароши и градова средњевековне 
Србије Прилеп или Прилип је, у доцнијим време- 
нима, постао у српском народу најпопуларнији. У 
српској народној песми ретко је који други град тако 
опеван као што је Прилип Марка Краљевића. На- 
родна песма пева много и о другим варошима сред- 
њевековне Србије, нарочито о Призрену, Крушевцу, 
Скадру и о Смедереву. Али изгледа да је у српском 
народу, нарочито у његову западном делу, Прилеп 


и најпознатији и најпопуларнији. Средњевековне на- | 


родне традиције највише су се задржале на два 
места средњевековне Србије, и то на Косову и При- 
лепу. Поред Косова Прилеп је најмилије наше исто- 


~ 


Ри ИЦ ИРЦИ ЦАР РУМ 


ит ту РГ, 


eo AA e ТРА 4% чие 


E пау ТУИТ ДАРА 


e“ چا‎ атала ДО а ПОД اا‎ 


+ 


нас место. о Косову и Прилепу испеване су нај- 


многобројније и најлепше народне песме у којима 


се опева наша средњевековна прошлост. Косово и 
Прилеп сачињавају два највећа и најлепша циклуса 


_ наших народних песама. Због тога свега Косово и 


+ 


Прилеп представљају два најпознатија и најпопулар- 
нија места Нове Србије. 

Популарност Косова лакше је објаснити. Код 
Прилепа су од важности врло многе ствари. На 
првом месту, интересантно је што је Прилеп најпо- 
пуларнији и што је највише био опеван у западном 
делу српског народа, нарочито у Црној Гори, За- 
падној Србији, Херцеговини, Босни и Далмацији. 
Затим је интересантно то што Прилеп није представ- 
љао ни највећу ни најлепшу варош у средњевеков- 
ној Србији. Та велика популарност Прилепу је дошла 
само од тога што је он био престоница Марка Кра- 
љевића, највеће легендарне личности у целом Југо- 
словенству. Проблем Марка Краљевића није довољно 
објашњен ни у српској литерарној историји, а још 
мање у духовној историји српског народа. Зна се 
да он није представљао ни најмудријег владаоца ни 
највећег војсковођу, нити је оставио иза себе каква 
велика културна и политичка дела, нити је проши- 
рио српску државу. Па ипак је постао најпопулар- 
нија југословенска историјска личност. Чак се може 
рећи да је Марко Краљевић најпопуларнија личност 
на целом Балканском Полуострву. Јер нема исто: 
ријске балканске личности о којој су толики и тако 
разноврсни народи певали и која је популарна на 
тако пространој територији, као што је Марко Кра- 
љевић. Исто тако је интересантно што је ту попу- 
ларност постигла историјска личност која потиче из 
једног народа који није, бар у средњем веку, пред- 
стављао најкултурнији балкански народ. Ипак тај 
пример што је личност која је најпопуларнија на 
Балканском Полуострву била српског порекла и 
што је живела као српски владалац, сведочи о ве- 
ликој духовној снази српског народа. Ако се духовна 
јачина једног народа може ценити по утицајима које 


ВАМА И да дама 


он врши на суседним племенима и народима, омда 
сам пример Краљевића Марка најбоље сведочи о 
томе да српски народ представља духовно најјачи 
народ Балканског Полуострва. | 

За нас је овде од важности да констатујемо то 
да је Прилеп постао тако познат и славан само због 
тога што је био престоница Краљевића Марка. Иначе 
по свима својим особинама Прилеп представља варош 
другога или.чак и трећега реда. Не налази се ни 
на једном од најважнијих саобраћајних путева. Скоро 
једнако је удаљен и од вардарске долине и од ста- 
рог драчког пута. Због тога његов географски по- 
ложај нема ни онај светски значај као што га има 
Београд и Солун, нити има општи балкански значај 
као што га има Скопље и Ниш. Исто тако није еко- 
номски представник онако пространих области као 
што је Битољ и као што је у своје време био При- 
зрен. Он је само економски и културни центар мале 
прилепске котлине и још неких суседних области. 
Као што је познато прилепска котлина је део ве- 
лике пелагонијске котлине, која се дели на битољ- 
ски и прилепски део. Прилепски део пелагонијске 
котлине може се сматрати скоро као засебна кот- 
лина, која је са три стране чврсто ограђена и од 
битољског дела одвојена једва неколико километара 
широким превојем код Алинаца. То је онај превој 
који је у нас познат под именом Бакарно Гувно, на 
коме се била она славна битка у првом балкан- 
ском рату. 

Од осталих котлина Западне Македоније при- 
лепска котлина се одликује тиме што је највише 
експонирана према западу и што има најлакше и 
најбрже везе са Средњим и Горњим Повардарјем. 
Са три стране опкољена је високим и пространим пла- 
нинама, у којима има високих превоја и преседлина 
које се дају лако затворити и бранити. То су пресед- 
лине: Плетвар, преко кога иде пут за области Рајаци 
Тиквеш, Присад, преко кога иде пут за долину Бабуне 
и за Велес, и хашка преседлина, преко које иде пут за 
село Богомилу. Поред ових путева од важности је по- 


— 27" РРА "реј 


Е. 


речки или кичевски пут, који иде преко читлука Бар- 
баросе. Прилеп дакле има положај који је природно 
веома јако утврђен, али који ипак допушта везе и 
комуникације у свима правцима. Таким положајем 
условљена је економска и стратегијска важност При- 
лепа. Та стратегијска важност била је узрок што је 
Прилеп у средњем веку, нарочито за време визан- 
тијске власти, представљао најважније место у да: 
нашњој Западној Македонији. Она је исто тако један 
оп узрока што је, као погранично византијско утвр- 
ђење, дуго времена био предмет борби између Срба 
и Византинаца. 

Историјска прошлост Прилепа је, ипак, врло 
променљива, као што је била променљива прошлост 
целе ове земље Ни његова најстарија прошлост 
није довољно испитана. Од прилике пре хиљаду го- 
дина отеше га од Грка Бугари. Кад су Грци уни- 
штили бугарску државу (године 971), завладаше и 
Прилепом. Та власт трајала је само неколико го- 
дина, јер га ослободи знаменити македонски цар 
Самуило, који је био таст Св Владимиру, владаоцу 
Зете и Приморја. У зиму 1014 године, после нагле 
смрти Самуилове, отеше Грци наново овај град и 
држаше га двеста и шеснаест година. После победе 
коју је, године 1230. нал грчким царем Тодором 
Комненом одржао бугарски цар Јован Асен Il при- 
паде Прилеп Бугарима, који га одржаше само кратко 
време, јер га већ 1246 освоји епирски деспот Ми- 
хаило Анђел П, а од њега 1254 године Јован Ватац, 
грчки цар. У савезу с Михаилом Анђелом био је 
српски краљ Урош, који је године 1258 био освојио 
Полог и области све до Прилепа. Да ли је био осво- 
јио и Прилеп, не зна се тачно. Грчки цар пошаље 
против краља Уроша и деспота Михаила војску 
којом је заповедао Михаило Палеолог, доцнији ви- 
зантијски цар Мало иза тога пошаљу у помоћ Ми- 
хаилу и другу војску под заповедништвом Борба 
Акрополита, који заузме Прилеп и удари на Уроша, 
али га Срби код Прилепа потукоше. Прилеп ипак 


206 - ~ ВОВА СРБИЈА ОТУИ 


22-7. 


не припаде Србима веһ епирском деспоту, од кога 
га доцније поново одузеше Византинци. 

За све време византијске власти, исто тако и 
под другим средњевековним господарима, Прилеп је 
представљао најважније војничко и политичко ме- 
сто не само у Западној већ у целој Северној и Сред- 
њој Македонији. Ту је било седиште централне вој- 
ничке и политичке власти у овим крајевима. Колико 
се за време византијске власти полагало на важност 
Прилепа види се најбоље по томе што је у њему 
увек боравио по неко од царског рода. 

У колико се сада утврдити може, Срби су први 
први пут завладали Прилепом у српско-византиј- 
ском рату од 1296-97. У томе је рату краљ Милу- 
тин од Грка био узео целу Северну Арбанију, град 
Драч, скопску област, Овче Поље, Злетово и Пи- 
јанац, дебарску, кичевску и поречку област. Из- 
гледа да је краљ Милутин после освојења Прилепа 
почео у његовој околини насељавати Србе Рашане, 
јер се у доцнијим повељама спомиње село Вучје 
„што га је населио свети краљ“. Исто тако зна се 
да је краљ Милутин потпомагао манастир Треска- 
вац. Када је Прилеп поново потпао под власт ви- 
зантијску не зна се тачно. Г. Стојан Новаковић ми- 
сли да је то било године 1293, када се Милутин 
помирио с Грцима, и када се оженио Симонидом. 


Али и после тога постојала је у Прилепу јака срп- · 


ска партија, која је одржавала везе с краљем Милу- 
тином и Стеваном Дечанским. За њихове владе 
Прилеп је био скоро са свих страна окружен тери- 
торијом српских владалаца. Краљ Стеван Дечански 
је још више стеснио тај круг, освојивши Велес и 
Просек, и покушавши да освоји и Охрид, у чему 
није успео. | 

Прилеп је дефинитивно дошао у српску власт 
у почетку Душанове владе, и то између 1331 и 1334 
године. Етнографске прилике које су у самом При- 
лепу и у његовој околини владале прилично су по- 
знате. Већину варошког становништва сачињавали 
су Грци, док су већину сеоског становништва сачи“ 


ДЕЕ. | 


; њавали Срби. Власи, којих је у то време било скоро 


по свима српским земљама, у околини Прилепа се 
не помињу. У почетку Душанове власти, у околини 
Прилепа спомињу се многа пуста селишта. Неко- 
лико година доцније већина тих селишта спомињу 
се већ као села. Значи да су била насељена. По овоме 
изгледа да је после доласка под српску власт на- 
ступило ново насељавање прилепске околине. Ка- 
рактеристичан је факат за тадашњи начин управе 
то што се јасно види да су грчкој властели под 
српском владом била призната права на она имања 
која је она дотада имала. У повељама у којима се 
спомињу сопственици имања, наведено је осамдесет 
личних имена. Од тих осамдесет имена педесет и 
четири су чисто грчка, док је чистих српских било 
свега деветнаест. Значи да су властела била већи- 
ном грчке народности. Краљ Душан је куповао 
имања од појединих властелина и поклањао их ма- 
настиру Трескавцу. 

Чим је освојио Прилеп, Душан је највећу па- 
жњу обратио манастиру Трескавцу. Даровао му је 
многа села, цркве и метохе у Пологу, Поречу, 
Кичеву, Бабуни, по Пелагонији, нарочито око Би- 
тоља и Лерина. Поред тога дао му је трећину при- 
хода од трга прилепскога, и дозволио му је да 
сваке године о Митрову дану држи панађур. 

Какав је Прилеп у то време изгледао, не зна 
се тачно. Зна се само да је имао утврђење, „кулу 
прилепску“. У њему самом било је тада шест цр- 
кава. Бавећи се године 1348 у Прилепу, издао је 
Душан хрисовуљу ћелији Св. Саве, у којој Прилеп 
назива „великославни град Прилеп“. Колику је важ- 
жност у то време имао Прилеп најбоље се види по 
томе што гаје Душан изабрао као једну од својих 
резиденција. Исто тако у њему је боравио и царев 
јединац Урош. Као најважнијем месту у својим но- 
вим областима, Душан је у Прилепу поставио за 
управитеља Средње Македоније једног од најспо- 
собнијих својих чиновника, Вукашина Мрњавчевића. 
Као важно место Вукашин је доцније Прилеп учи- 


208 НОВА СРБИЈА 


нио престоницом свога краљевства. Он је био пре- 
стоница Марка Краљевића, који га је, како изгледа, 
још више утврдио. Под српском влашћу остао је 
преко шездесет година, све до смрти Марка Кра- 
љевића (1395, год.). 

Данашњи Прилеп се дели на хришћанску и 
турску малу. Хришћанске мале деле се према паро- 
хијама и зову се именима оних попова који те па- 
рохије послужују. Тако имамо: Поп Николову Малу, 
Поп-Ђорђијеву Малу и Хаџи-Поп-Икономову Малу. 
Турске су мале ове: Ак Мечит, Тризла, Табана и 
Токат Мала. Хришћани се баве занатима, тргови- 
ном и баштованлуком. Нарочито је развијен кова- 
чки и калајџијски занат. Њихови су производи чу- 
вене прилепске секире и тесле, које се извозе у Ве- 
лес, Скопље и Призрен. Израђују и бакарне суде, 
које извозе у Кичево и Крушево. Ковачи су искљу- 
чиво хришћани. Међу хришћанима огромну већину 
чине Срби. Има нешто мало Грка и Цинцара, који 
се баве трговином и сеоским терзилуком. Мањи део 
српског становништва бави се земљорадњом и ба- 
штованлуком. Највише производе мак и дуван, Пре 
је било много винограда, али им се више ренти- 
рало да саде дуван и афијон, и винограде су иско- 
ренили. Иду много и у печалбу. Нарочито су много 
ишли у Америку и Бугарску. 

Турци су рентиери, читлук-сахибије, а један 
део бави се занатима. Врло велики део, за турског 
времена, живео је од служба. Били су пољаци, ка- 
вази код богатих хришћана, код школа и мана- 
стира, а многи су били жандари и пасванџије. Тр- 
вином се баве свега њих тројица. Читлук-сахибије 
имају нарочите дућане у којима продају само своје 
жито. Скоро сви саде дуван и сами га секу и про- 
дају. Велика маса их живи већином без посла. По 
ваздан седе у кафани, пију кафу, пуше дуван и 
разговарају. Домаћи им је језик турски, : али знају 
и српски. 

У Прилепу има веома богатих људи, и хриш- 
ћана и Турака. Има хришћана који су милионери. 


__Обогатили су се највише трговином и давањем 
_. новца на приплод. 


Прилеп се дели на део у коме се тргује и из- 
рађује, и део у коме су само куће за становање. 


Први део је уз реку и зове се чаршија, а други 


део је на периферији, и зове се мала. По малама 
су куће махом приземне, ниске и ћерамидом покри- 
вене. По малама нема дућана. 

У Прилепу је црква Св. Димитрија, одликује 
се лепим византијским стилом, с високим кубетима 
и многим уским и лепим прозорима у њима. 

Прилеп је на данашњем положају подигнут у 
турско време. Стари Прилеп или Маркова Паланка 
био је за 20 минута даље на северо-западу, где 
је сада село Варош, непосредно под Марковим Ку- 
лама. По овоме изгледа да је стари Прилеп имао 
тип подграђа, пошто је лежао непосредно под 
прилепским градом. Изгледа да се пресељавање из 
вароши у данашњи Прилеп врло постепено вршило. 
Има доста поролица које памте кад су се пресе- 


лиле. Маркова Паланка сада се зове Марков Град. . 


Становници Маркова Града причају да се данашњи 
Прилеп иселио пре сто до сто педесет година. Било 
је људи који су памтили када су на месту данаш- 
њег Прилепа биле саме њиве и ливаде. Ораовачка 
Река била је дубока, и није била засута песком и 
шљунком као сада. Куће већине богаташа су на 


обали Ораовачке Реке. 


Становници Маркова Града баве се земљора- 
дњом и сточарством, а поред тога сваки од њих 
има у Прилепу и свој дућан. Интересантно је уре- 
ђење Маркова Града. Дели се на више махала. 
Свака махала има своју славу, и свака диже црк- 
вицу своме светитељу. Због тога у томе малом 
месту има више црквица и остатака од црквених 
старина. У томе има извесне сличности између При- 
лепа и Призрена. То су вароши у којима се одр- 
жало највише остатака од средњевековног српског 
живота. Становници Маркова Града причају да је 


НОВА СРБИЈА 14 


_______ ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА 209° 


её 


у 


ж. je ч ық” bai айық ESER : 


210 НОВА СРБИЈА 


у њему некад било 70 што мањих, што већих цр- 
кава. Др. Јован Х. Васиљевић тврди да у Мар- 
кову Граду нема досељеника, већ само старинаца, 
и да се Варош у овим крајевима зове увек најста- 
рија градска мала. 

Због згодног положаја Прилеп је и у средњем 
веку био важан трг, а кроз све турско време у њему 
се држао један од најважнијих вашара на целом 
Балканском Полуострву, на који се са свих страна 
долазило. И сад је Прилеп жива трговачка варош, 
и његови хришћански становници са Велешанима и 
Штипљанима спадају у најпредузимљивије трговце 
ових крајева, Као да је од свих врсти трговине на|- 
важнија трговина са стоком, које у околини доста 
има због добрих паша по планинама, нарочито по 
Јакупици, Даутици и Бабуни, где се гаји многа 
крупна и ситна стока. Даље се знатније тргује с ду- 
ваном, житом, опијумом и прилепском паприком, која 
је после мегленске најпознатија у Македонији. У 
граду се од плетварског мермера израђују надгробни 
споменици, степенице, корита и др. 

У Прилепу «има 22.230 становника, са претеж- 
ном словенском већином и знатним бројем Турака. 

Изнад Маркова Града, на једној гранитној стени, 
дижу се преостатци од града Краљевића Марка. Та 
стена има облик громаде са безброј стубова и зу- 
бапа, са врло стрмим странама које често прелазе 
у вертикалне одсеке, Громада на којој је био сази- 
дан средњевековни Марков град, као и многе гро- 
маде у близини, имају тако оштре контуре да чине, 
нарочито по ноћи, страховит утисак. Зидине нису са: 
чуване у целини. Оне су сачуване у неколико ре- 
дова, који обилазе око стеновите громаде. Поред 
тога очуване су и неколике куле. Тим старим зиди- 
нама и кулама још више је појачан онај чудновати 
и величанствени облик града. Све те зидине су по- 
пуцале, посрнуле и оронуле, тако да ће се све то 
брзо искварити ако се ко не постара да то поррави 
и утврди. У градским зидинама руски архимандрит 


| 
- 


3 
a 
> 


“ы... 
АҒЫ; 
4? 


oe 
224 4 | 
Антоније налазио је целе прегршти јечма и другог 


> и 4% ,” 4; | 
Мур у ——-> * > «2с 

ж “ 
+ > 


а сб Е | Ги 


КЕДОНИ А 


жита. Град је начињен од цигле и несеченог камена. 

Под градом је Маркова црква, малена и гра- 
ђена у византијском стилу. Испред цркве је трем, 
који је наслоњен нешто на стену, а нешто на мра- 
морне стубове. У дну трема сачувано је било 1865 
нешто живописа. У том живопису сачувана је слика 
Краљевића Марка. Руски архимандрит Антоније ту 
слику описује овако: С десне (јужне) стране насли- 
кан је човек од тридесет година у византијском цар- 
ском оделу с круном налик на архијерејску митру и 
с кругом око главе као што се меће свецима. У де- 
сној му је руци дугачак крст с две пречаге. С обе 
стране главе има разговетан натпис у три реда: „Въ 
Х(рист)а Б(ог)а вЪрень крал Марко“. 

Манастир Трескавац сазидан |е исто тако у 
стени. Због тога што му је земљиште стрменито, ма- 
настир |е саставъен из неколико тераса. Храм |е 
старинског стила, са широким кубетом у средини. 
Унутра је живописан. И у њему је сачувана слика 
краља Марка и цара Стефана Душана, самодршца 
свих српских и поморских земаља. 


3. Охрид. 


„Охрид је подигнут на северној обали језера. 
Он је економски центар охридске котлине, Дебрце, 
Дримкола и Голог Брда. Осим тога на њега је у 
многоме економски упућен и Дебар. Он је поред Би- 
тоља главна варош на арбанашко - македонском путу, 
старој Ма Egnatia. те је с њиме у неколико везан и 
елбасански крај. Овде је на старој Ма Egnatia била 
варош Lichnidus, а после римског времена се раз- 
вио Охрид, који су осим Византије држали Бу- 
гари, кратко време Нормани, и најзад Срби, који 
су га освојили у почетку владе Стевана Душана око 
1332-1334 год. За Душаново време је управљао Охри- 
дом севастократор Бранко Младеновић, отац Вука 
Бранковића. По смрти цара Уроша Охрид је био у 


14“ 


r 


х 


\ 


219 НОВА СРБИЈА 


Ча 24 ш-‏ ب حت 


ie 


држави Краљевића Марка, и њиме је управљао жу- 
пан Гропа. Крајем 14 века завладаше Охридом Турци. 

Играо је важну улогу у црквеном животу бал- 
канских Словена. 1018 год. подиже у Охриду са- 
мосталну архиепископију грчки цар Василије П под 
коју су све до оснивања самосталне српске цркве 
спадали и Косово, Београд и Рашка. Крајем 14 века 
и половином 15 била је под охридском и румунска 
црква, а од пропасти пећке патријаршије (1459) па 
до обнављања њеног 1557, и епископије српских зе- 
маља. Охридска архиепископија је укинута 16 ја- 
нуара 1707 год. наскоро после уништења пећке 
патријаршије, и обе су потпале под грчку цариград- 
ску патријаршију. 

Главне варошке куће и улице су поређане на 
странама кречњачке горице Учкаље, почевши од 
саме језерске обале па до охридског града. Куће су 
тако једна изнад друге дизане да свака има с про- 
зора слободан изглед на језеро. Такви су делови 
Охрида: Варош, Чаршија, Горња Влашка Махалаи 
Месокрасто. На овој страни је особито лепа црква 
Св. Климента (охридска митрополија), коју је у нај- 
новије време проучио Кондаков. Овде су и разва- 
лине од двораца Џеладин-бегових. У равни су де- 
лови Охрида: Воска, у којој су Турци, Комиште, срп- 
ски крај, затим Сарај- Махала и Доња Влашка Махала. 

Охрид је по положају језерска варош и рибо- 
лов је кроз сва времена, као и данас, био стално за- 
нимањезнатног дела становништва. „Риба од Охрида“, 
хваљена у народним песмама, позната је као нају- 
куснија у већем делу Балканског Полуострва. По- 
миње је још и Страбон. У вези су са заклоњеним 
положајем и језерском климом јако развијено по: 
вртарство и воћарство око Охрида у Дебрци, о ко- 
јима је и раније било говора. Охрид је тако благе 
климе да може бити климско лековито место. 

У турско време развило се у Охриду занатство, 
које је почело опадати од како су саграђене бал- 
канске железнице Особито је развијен ћурчијски 
занат. У Охриду су прављена јако цењена, џубета, 


ЗЕ: Є =. 
А М: ~: 
ке ڪا‎ Я 


за‏ اا 


Руту 


ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА || | 213 


س س –- 


__ Вурчета, либадета итд. Сиров ћурчијски еспап на- 
` бавъали су нарочито ћурчијски трговци у Ла пцигу, 


поглавито на лајпцишким вашарима (Leipzigermesse). 
Још је К. Групчевић запамтио када се у Охриду око 


50 кућа бавиле ћурчијским занатом дакле још око 
` половине 19 века. Свака ћурчијска радња занимала 


је 40—50 радника, дакле у Охриду је било 2500—3000 
радника ћурчијских. Њихова је надница била 20—25 
грош.. Осим тога су многе жене код кућа шиле и 
могле за три летња месеца да зараде 300 динара. 
Ћурчијски еспап је разношен по целом Балканском 
Полуострву, а нарочито је много продавано на ваша- 
рима у Прилепу и Серезу. Знатан је део вароши жи- 
вео од терзијског заната, и Охрид се такмичио са 


Костуром у израђивању најфинијег балканског одела, “ 


које је на далеко разношено и продавано. 

Сада се виде само трагови од старих заната и 
трговине охридске. Охрид је остао поглавито цен- 
тар и главни град области које су на њега упућене, 
затим варош рибарства, повртарства и воћарства. 
Скоро у исто време са опадањем заната, у Охриду 
је било све несигурније услед досељавања Арбанаса. 
Гурбетлук је узимао све веће размере; Охриђани се 
ради зараде разилазе по европској Турској и се- 
верним балканским земљама, нарочито по Срби]ии 
Бугарској, и не ретко тамо и остају.“ 

О броју становништва у 19 веку имамо ове по- 
датке: Dr. Müller је 1838 год. забележио да у Охри- 
ду има само 750 куђа, а Ами Буе тврди да је скоро 
у исто време у Охриду било 9.000 становника. М. Е. 
Tozer се обавестио да је за време његовог путо- 
вања између 1860 и 1870 год. било у Охриду 15 000 
становника, пола хришћана пола Турака, и последњи 
су већином Арбанаси. У последњој десетини 19 
века било је у Охриду по Ростковском 11.875 душа, 
међу којима апсолутну већину чине Словени, 7440, 
затим мухамеданске Геге, 3950, и Аромуни, 450 
душа; по Кнчеву, чији су подаци скоро из истог 
времена, има у Охриду 14860 душа, међу којима 
угара 8.000, Турака 5.000, Арнаута 800, Аромуна 


214 | НОВА СРБИЈА 


460, Цигана 600. Цвијић је рачунао да у Охриду | 
има 12—14.000 душа и да несумњиво већина при- | 
пада македонским Словенима. По његовим обавеште- 
њима, међу овима већину чине досељеници из окол- | 
них села, нарочито из Дримкола и Дебрце; у ма- 
њем су броју старе охридске породице. Исти је 
случа] и са мухамеданцима, међу којима новији арба- | 
нашки досељеници чине већину; они се у Охриду 
нагло турцизирају. Вајганд је утврдио да су 150 
кућа охридских Аромуна досељене поглавито из 
Мускопоља, Николице, Лунге, Грабова код Лунге и 
Линотопа. Има неколико кућа и правих Грка. Данас 
у Охриду има 11.038 душа. 

Ни у једној језерској вароши Македоније нису' 
тако развијене шетње и излети на чамцима као у 
Охриду. На чувеним великим чамцима са Бошкама 
праве Охриђани чешће излете до Студеничишта, 
описаних јаких извора на источној страни језера, 
затим до Горице и до Даљана. Веће излете праве 
само о празницима. У очи св. Наума крене се из 
Охрида по правилу 50—60 чамаца са охридским по- 
родицама, према манастиру св. Наума, и, утркујући 
се, приспеју у манастир, где их дочекају звоњењем. 
Сличне излете праве и у Калишки Манастир. 


ж 


Знатан део охридског становништва живи од 
риболова. Риболов је нарочито развијен на Охрид- 
ском и Преспанском Језеру. Многобројна села која 
се налазе на обалама тих двају језера, као и зна- 
тан део варошког становништва у Охриду, Струги 
и Подграцу, живе искључиво од риболова. Та су 
језера богата и у разним врстама риба и у знатној 
њиховој количини. Народ разликује у главном две 
врсте риба, и то оне које немају крљушти (љуске) 
и оне чије је тело покривено љускама. Прве зову 
„чистим“, а друге „дивљим“ рибама Међу чистим | 
рибама најважнија је „пастрва“, а затим „бељвица“. | 
Према времену у коме се лови, и према месту Ha 
коме се лови, пастрва је добила разна имена, као: 


215 


зимка, кресница, гушавка, далјанка, ма- 
а (од имена месеца маја), и др. Обична те- 
ина пастрмке |е две до три оке, али их има од 
ги 15 ока. Пастрмка те тежине зове се „крапот- 
НИК“ и „крапотница“. Пастрмка је најукуснија риба 
"Охридског Језера, можда најукуснија на целом рал- 
_канском Полуострву. Исто тако гласовита је и je- 
гуља, која може бити тешка од две па до пет ока. 
У ранија времена ова риба се продавала од два до 
десет гроша на оку. Најскупља је била летница. 
Међу „дивљим“ рибама најзнаменитији је „крап“ 
(шаран), који може бити тежак од пет па до два. 
десет ока. Најситнија и најмногобројнија риба Ох- 
_ридског Језера |е „плашица“, која је укуса слична 
` сардинама. Хватају се милионимг, и сиротиња их 
"много троши као свакодневну храну у посне дане, 

Рибари имају многобројне и разноврсне справе 
за хватање рибе. Има их свега око тринаест. Нај- 
важније су ове. „Влак“ је огромна мрежина са два 
крила, дуга од 30 до 40 метара, а широка 8 до 10 
метара. Оперисање с овом мрежом, нарочито с тако- 
"званим пештанским влаком, веома је тешко и ком- 
пликовано и изискује много посла. Уз тај влак иде 
најмање пет људи, од којих сваки у одређено време 
врши своју функцију, према којој сваки од тих људи 
има и свој назив. Ова се справа употребљава само 
на пучини језерској, нарочито на оним „вирчетима“ 
"у којима и око којих има најлепше рибе, обично 
летнице. Сличан је овоме „мегдански влак“, који је 
скоро исте конструкције, само се он после лова 
"мора извлачити на обаву да би се из њега улов- 
_љена риба истресла. Пештанским се влаком ваде 
само летнице, а мегданским шарани, кленови, грунци 
"и скобусти. Друге врсте мрежа су познате под име- 
ном „влачка“ и ,влаче“. „Кључ" је мала мрежица 
која се баца у просторе који су заграђени, и која 
се, кад уђу у њу рибе, једним ужетом смрска и за- 
твори као врећа, која се онда износи у чун. „Мре- 
жом“ се називају само оне мреже које су направ- 
_љене од танког и јаког ланеног конца или од свиле. 


4 


216 НОВА СРБИЈА 


Дуга је 30 до 40 метара, а широка један метар. Она 
се разапиње по ноћи, а вуче тек сутра дан у јутру. 
Овима сличне су справе: „мрејца“, „грунешник“ и 
„сачма“, и „ћепче“. И последње две су од мрежине; 
„сачма“ има изглед поклопца који, кад се баци, ра- 
ствара се у колут који кад падне на дно језера по- 
клопи рибу и после се нарочитим ужетом смрска, 
затвори; „ћепче“ има изглед феса и ћулава и оно 
се спушта до на дно језера. Удицом или „јадицом“ 
хватају се ситне рибе и јегуља. Остима, које се при- 


чврсте на држаље дуго 8 до 10 метара, лове се · 


рибе и јегуље по Дриму око Струге, нарочито се 
лове крапови (шарани) кад се у трскама мрежом 


затворе. На рекама много се рибе лове коцима (први. 


падеж једнине котец) и вршама. 

За хватање рибе и за језерске валове удешени 
су нарочити чунови. Ти чунови су особита изгледа. 
Наличе на дугачак сандук који је озго отворен. Са- 
стављен је, у основи, од два огромна чамова дебла 
која су са стране ископана и клинцима прикована. 
На њему су с унутарње страяе приковане нарочите 
даске које чувају чун од таласа. Направљени су тако 
да могу издржати највеће таласе, Они се могу кре- 
тати само у напред. због тога се предњи део, „пред- 
ница“, нарочитим теретима осигурава. Чун покрећу 
веслачи, који веслају само с десне стране, а њим 
управља „примач“ или крманош. Ако су „возачи“ 
(веслачи) женске, онда, по неком обичају, оне ве- 
слају само с леве стране. Нарочите су веслачице 
жене и девојке из села Трпејаца и Пештана. Трпеј- 
чанке су познате као јаче и као вештије веслачице. 
Оне кад веслају редовно певају. Најбољи и најве- 
штији рибари су сељаци из та два села Чуновима 
се служе за хватање рибе и за пренос робе и људи 
између појединих места која се налазе на обалама 
језера. Нарочито се чуновима врши саобраћај кад 
су пазарни дани у Охриду, Струги и Подграцу. 


Поред ових имају богатији људи нарочитих чунова _ 


за шетњу и провођење по језеру. Има нарочитих 
чунова са киосцима („ћошк“) или чардацима који 


2222 ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА 


211 | 
_ су престрти шиљтетима, а обложени „перницама“ 
` (јастуцима), на које шетачи легну, пуше, гледају, по 
_ мало дремају и уживају. 

3 У старија времена риболов је био скаро сло- 
_ бодно занимање. Сваки ко |е хтео ловити плаћао је 
држави или ономе ко је представљао и узурпирао 
турску власт у Охриду извесну суму новаца. У по- 
следње време је уведен обичај да држава даје под 
закуп на годину дана или две појединим закупцима. 
Ти закупци поделе цело језеро на поједине делове 
који се зову „сћељад“, па их дају за извесне суме 
новаца појединим ловцима, који онда имају права 
да лове годину дана, али само у тачно утврђеним 
границама свога „сћеља“. 

Риболов је једна веома важна привредна грана 
на свима језерима. Он је користан, прво, што даје 
јевтину и здраву храну околном становништву; друго, 
што извозом рибе становништво знатно привређује, 
и треће, што je и у варошима Охриду, Струзи и 
Подграцу развијена нарочита рибарска индустрија. 
Знатан део становништва бави се плетењем мрежа, 
грађењем чамаца и весала, и израдом осталих ри- 
барских справа. Ако се успе да се уведе рационално 
рибарство, и ако се успе да се прерађена риба с 
наших језера изнесе на европске пијаце, имаће ве- 
лике користи и држава и вредно становништво ових 
крајева. 


4. Струга. 
- 


„Струга лежи у главноме на месту где Црни 
Дрим излази из Охридског Језера; од тога излаза 
су стружанске куће удаљене само 300—400 м. Она 
је права језерска варош, у којој већи део станов- 
ништва живи од риболова, нарочито од лова на је- 
гуљу Одмах испод Струге, Дрим је испреграђиван 
лесама или „тајганима“, разноврсно извијуганим огра- 
дама од прућа, кроз које вода протиче, а у завој- 
цима се задржава и хвата струшка или охридска 
јегуља, коју нарочито јужни ветрови низ Дрим на- 


Ви „ 


таро ви ААА: зи. 


218 НОВА СРБИЈА _ Ша. Я = = a 


аа 


терују. Стружани пију само језерску воду и` живе 
поглавито од рибе и поврћа. Струшке жене се хвале 
као најлепше у Западној Македонији, поред смиљев- 
ских. Стружани тргују са Средњом Арбанијом, и у | 
Струзи се држе вашари у фебруару и септембру, | 
поглавито за производе из средње Арбаније. У — 
Струзи има 4120 становника, међу којима по Кнчеву | 
и Ростковском превлађују македонски Словени, али 
има и знатна арбанашка мањина.“ 


5. Крушево. 


„У северо-западном делу битољско-прилепске 
котлине, на падини у висини од 1170—1200 м., сме- 
штена је у плиткој јарузи Крушевске Реке, под брдом 
- Грумењем скоро 600 м. над равни котлине, велика 
варош Крушево једна од највиших вароши Балкан- 
ског Попуострва. Улице су постројене по стрмим 
странама брда и све су стрме и уске, вијугаве и 
калдрмисане блоковима и довољно необрађеним пар- 
чадима од гранита. Зато су чисте, али је саобраћај 
у њима отежан. Куће су велике, сазидане од гра- 
нита и покривене филитским плочама, махом на два 
спрата, са каменим оџацима, угодне и доста укусне 
и све са балконима; некоје су споља не баш лепим 
шарама измалане. И на кућама и на људима се види. 
да су имућни. Сада је Брушевр поглавито варош 
гурбеџија.“ 

Крушево је у 18 веку било мали чифлик који 
су купили Аромуни протерани из Мускопоља я Гра- 
мости. Они су му дали данашњи тип румунског на- 
сеља. Доцније су се овде досељавали Аромуни из 
Пљасе, Мецова, Линотопа и Николице, затим Срби из 
околних области, најпосле и Арбанаси. Међу Србима се 
разликују две групе по говору и по оделу: Мијаци 
из Дебра и Брсјаци из околине Прилепа, Кичева, за- 
тим из Железника. И међу Арбанасима има Тоска и 
Дибралија. По Вајганду било је у Крушеву 1889 год. 
15000 душа, од којих већину чине Аромуни. Сада има 
у Крушеву 7941 становник. 


» ж. кожни а-а Сҹ 


_ „Готово сви Аромуни су били или иду у гурбе- 
по свој Европи, у последње време и у Аме- 


` рику, и м2хом су трговци и механџије. У ранијим 
_ временима било их је много у Београду, али су се 
_ претопили у Србе, исти је случај са Аромунима који 
_ иду у гурбетлук у Бугарску. Поред све румунске 
_ пропаганде, већина их је остала у грчкој партији, 
` која има већину у Крушеву; има и пословевених 


Аромуна, који пропадају српској и бугарској пар- 


"тији. И крушевски Словени већином иду у гурбе- 


` тлук као дунђери, и то у Србију, Бугарску и Руму- 


нију. Већина припада бугарској партији, која је после 


грчке најјача, а мање српској партији (83 куће са 


340 душа) Број македонских Словена у Крушеву не- 
прекидно и нагло расте, тако да Не Крушево по 


већини становништва изгубити тип цинцарске ва- 


роши, јер ови све мање прираштају, и рађањем и 
од досељавања. У Крушеву је зими више мушког 
становништва но лети, јер се зими многи, врате са 


_ печалбе. Старији, који су постали имућни, не иду 


више у печалбу, већ живе од стечене готовине,“ 
Ж 


Историјским старинама знамените су и обале 


Охридског и Преспанског Језера. Нарочито је инте- 


ресантна стрма кречњачка обала између Нивице и 
Лозника, која је висока 20 до 30 метара. У тој обали 
честе су стеновите стрехе или поткопине, од којих 
су многе претворене у црквице и скитове. Изнад 
тих скитова и црквица су стене разноврсне боје, а 
из њих су често израсле ките од дрвећа и цвећа 
које су се наднеле над језеро. Одмах испод тих 
кита дрвећа и цвећа виде се на кречњачким сте- 
нама слике светаца, израђене у живим бојама, на- 
рочито црвеној и плавој, затим крстови уоквирени 
круговима, па слике разних животиња, нарочито је- 
лена и срна, опет у црвеној боји. Сличне се ствари 
виде на јужноме одсеку Малога Града, у коме је 
пећинска црквица Св. Павла. Зид цркве и стене су 
под сликама, које су укусних боја, а светитељи су 


«> 
| Уфа 
ша, ь ТУЗ 


ПАД, УЧЕ" ал об ав ~ ДЕ у “ТҮР 


Уа Т 


Р ТЕ 


7 НОВА ОРБҰМА с 


на њима грчкога типа. Орнаментика ћилима на ко- 
јима Христос лежи Г. Цвијића је опомињала на орна- 
ментику наших старих Пилима. Исто тако на одсеку 
Макарији израђена је слика Св. Николе. 

Највеће развалине су на острву Аилу, које је 
око два километра дуго и састављено је од више 
главичастих брежуљака. Старине на Аилу прегледно 
и јасно је описао проф. Цвијић (Ш, 739, 740): „На 
Аилу има много развалина и других старина. Јужни 
највиши врх зове се Кале, и на њему се виде те- 
мељи и трагови зидова. Истих остатака има и на 
осталим главицама, нарочито на Мрамору, где се 
јасно распознају трагови градића. Даље изгледа да 
је цело острво било ограђено зидом, јер има оста- 
така од градских зидова и на обали и у тресавској 
прибрежној зони. Као да су на С. 3. страни била. 
врата острвског града, јер се исто и сада зове Порта. 
Сељаци са Аила кажу да је од Порте до Перовске 
Куле на Гладноме Пољу водио калдрмисан пут, 
поред њега била је стражара која се зове Пирг, и 
диже се из трске између С. 3. рта Аиловог и Крине. 
Око зидова има по дну језера до дубине од 4 м. 
темељ од зграда, и сељаци са Аила држе да је око 
града била касаба (подграђе). По странама Аила има 
развалина од многих цркава и манастира. Добро су 
очуване и импозантно изгледају развалине највеће 
цркве, о којој кажу да је била преспанска митро- 
полија; њени зидови су од тесаног бигра, проша- 
рани редовима уметнутих цигаља, изнутра окречени, 
и на њима је очуван живопис; већих је димензија 
но и једна црква охридског и преспанског краја. 
Близу ње је добро очувани манастир Св. Богоро- 
дице, који и сад служи. Осим тога има, темеља и 
зидова од једанаест порушених манастира и цркава 
који су били на Аилу или преко пута на обалама 
језера, нарочито на источној; знају се и свеци ко: 
јима су манастири били посвећени: Св. Ђорђе, Св. 
Никола и Марена су на источној обали језера према 
Св. Герману и према светој Св. Ани Горичкој; на 
J. 3. странама Аила су: 12 апостола, Св. Димитрије, 


“ла tae? За 


05 хавас итд.; на јужној страни грах је Св. Спас. На 


№ 


послетку се на острву види обрађен кречни камен 
од других порушених грађевина. 

Осим Свете Горе нигде на Балканском Полуо- 
стрву нема толико развалина од цркава и манастира, 
Аил је и у побожној Преспи било свето острво. У 
околним селима има традиција да су цркве и остале 
грађевине зидане кад је овде била „краљштина“. 

Већина грађевина и њихових остатака су из 
доба Самуиловог македонског царства, чија је пре- 
стоница била овде (976—1018). Као да доцније није 
ништа знатније зидано на Аилу, а можда је и опу- 
стео. Сељаци само знају да га је заузео неки арна- 
утски бег и довео на њега словенске чифчије ; после 
је земљу и њих препродао једном богатом битољ- 
ском Грку, чијим потомцима Аил и сада припада, 
За време мога бављења на Аилу становала је једна 
велика словенска чифчијска задруга од 67 чланова, 
и то на С. 3. крају острва, у неколико кућа. Живе 
поглавито од рибарства, затим од винограда, воћа, 
а сеју и нешто мало жита. Велике словенске за- 
друге патриархалног живота карактеристичне су за 
скровите крајеве око Мале Преспе и Малог Језера“. 

„Им“ поузданих историјских и археолошких по- 
датака по којима се зна да су на три острва Преспе: 
Аиту, Граду и Малом Граду биле престонице словен- 
ског македонског царства од 976—1018 г. после 
Христа. У средњем веку помиње се Преспа као 
варош, једна од престоница цара Самуила (1014 г.); 
по извештајима византијских писаца та је престо- 
ница била на острву. Освојивши Ларису, Самуило 
даде пренети у Преспу мошти Св. Ахилија, лариш- 
ког патрона; по цркви Св. Ахилија (сада је зову „Ми- 
трополија“) назвато је ово острво доцније Аил. По 
Дукљаниновој хроници убијен је пред преспанском 
црквом по заповести цара Јована Владислава (око 
1015 г.) српски Јован Владимир. У устанку 10/2 г. 
порушили су град, царев двор и опљачкали храм 
Св. Ахилија немачки и француски војници који 
су били у служби византијској. Онај храм у пећини 


НОВА СРБИЈА "ТОРИ 


на Малом Граду подигао је 1369 г. „Ћесар“ Новак | 
за владе српског краља Вукашина. — О сликама 
светаца и скитовима на клифовима Мале- Преспе 
које смо помињали, нема историјских података, а 
нису ни иначе проучаване; али је вероватно да су 
и оне из овога доба,“ 


б) Дебар и његова околина, 


Варош Дебар налази се на подножју Крин пла: 
нине, која представља јужни огранак планине Кораба, 
Место на коме је варош издигнуто је из речних до- 
лина и изложено сунцу. Поред тога, то је место са 
свих страна опкољено планинама, тако да је њима 
потпуно заштићено од ветрова. Сва околна брда су 
без шуме, и због тога она из даљине бљеште сво- 
Том белином. Поред тога на многим врхунцима имају 
мале црквице, које поглед још више привлаче. Ва- 
рош се дели на виши и нижи део. Један је на стр- 
менитом брду, а други је на пољани која је од до- 
лине Црног Дрима удаљена три четврти сата. Кроз 
средину вароши пролази јаруга једне речице која 
лети скоро сасвим пресуши; али с јесени тако набуја 
да поплави ближе куће. 

Куће су јако потрпане и збијене једна до 
друге. Куће богатијих Арбанаса су велике и споља 
лепо израђене. Срби нису смели куће улепшавати, 
и због тога су им споља просте и неугледне. Би- 
вало је Срба који су покушавали да куће споља 
улепшају, али су таке куће биле редовно куршу- 
мима изрешетане. Најважније су зграде ове: Велика 
џамија на средини вароши, с високим, белим мина- 
ретом, са округластим и лимом покривеним кубе- 
тима. У тој џамији Арбанаси су држали зборове кад. 
су се бунили против власти или кад су спремали 
нешто против Срба. Поред ове има још пет спо- 
редних џамија. Висином своје куле пада у очи и ва- 
рошки сат, који је сазидан од необрађена речног 
облутка, а поред тога још је и: неокречен, тако да 
у шупљинама између појединих облутака вране праве 


ЕЧ 


На југозападном крају вароши пада у очи 


гли Срби из Дебра и из околине, Изнад вароши, 
под врхом који се зове Св. Никола, бели се срп- 
ска православна црква, поред које је и гробље. Још 
падају у очи беговске куће у средини вароши, које 
су с споља ишаране разним бојама, и привлаче на 
се пажњу. Све остало осим ових зграда је ситно, 
незнатно и прљаво. Мале неокречене кућице покри- 
вене ћерамидом, тесне и вијугаве улице претрпане 
сметлем и ђубретом, дају овој забаченој вароши 
прави источњачки изглед. 

Дебар је са осталим светом везан овим путе- 
вима: према југозападу иде пут за Елбасан, према 
југу за Охрид и Битољ, а према истоку за Скопље. 
Из Охрида се довози зејтин (Дебрани га зову „ма- 
сло“), маслинке и јужно воће Од Охрида се до- 
вози риба, највише усољене јегуље. Као јелан од 
знакова како је просто и примитивно дебарско ста- 
новништво служи то што су и Дрим и Радика пуни 
рибе, али их Дебрани не умеју ловити и зато до- 
бављају усољену рибу из Охрида. Из Битоља и 
Скопља добивају трговачки еспап, а из Галичника 
неколико врста сира, овч!у пастрму и вуну. Жито 
се доноси из Битоља и Гостивара. Свака кућа има 
своје винограде, који одлично успевају, и због тога 
свака кућа има свога вина и ракије. 

Занати којима се Дебрани занимају су ови: 
пушкарски, кујунџијски, терзијски, ковачки, зидар- 
ски, опанчарски, молерски, зографски, казанџијски, 
ћираџијски и бојаџијски. Пушкарски занат раде само 
Арбанаси. Кујунџијски је најсавршенији од свих, а 
раде га искључиво Срби. Ковачи су махом Цигани. 
Зидарски занат је веома развијен. Исто тако врло 
су вешти и зографи, који умеју фино да режу 
дрво, и да праве у њему фине фигуре. Унутраш- 
њости скоро свих знатнијих цркава Западне Маке- 
доније су израдили дебарски зографи. Њихова се 
вештина може видети и у скопским црквама, Исто 
тако су чувени дебарски зидари. Допирали су по 


АВ = - 


велика двоспратна касарна коју су кулуком поди-. 


ee 1-е Yh Ы РКЕ РЧ ША 


Бо ле касе у і 


фл ~ 


| 
چ 


994 Дъ _ НОВА СРБИЈА ЖО) 4 


целом Балканском Полуострву. Радили су знаме- 
ните грађевине по целој Старој Србији и Македо- 
нији, затим по Србији, Бугарској, Босни и Херце- 
говини. Данас иду по целој Европи. Арбанаси се 
баве нешто трговином, али само незнатна мањина, 
а остатак је живео на рачун раје. У вароши се из- 
рађује лепо земљано посуђе и гајтан, који се из- 
вози. Имају две пијаце, и то једна за жито а друга 
за намирнице. Пазарни дан је недеља. Држи се само 
до подне. Сељаци на пијацу долазе у великим гру- 
пама. Исто тако одлазе. Прате их најмљени сејмени, 
Арнаути, који треба да их чувају од зулумћара. Че- 
сто се деси да ти чувари кад изађу из вароши оп- 
љачкају сељаке који су их најмили. А често су се 
ти сејмени удруживали с турским војницима да за- 
једнички опљачкају сељаке који су се враћали с 
пазара. 

У околини дебарској имају две сумпорне бање. 
Једна је више села Баништа, један сад удаљена од 
Дебра, а друга је у долини реке Радике код села 
Доњо-Косоврасти. Код села Рајчице има мајдан ги- 
пса, од кога праве оџаке на кућама и огњишта. У 
околини дебарској роди врло добар дуван, кога има 
више врста. 

Околина дебарска сва је насељена Србима. Од 
тих Срба једни су муслимани а други су право- 
славни. Први се зову Торбеши, зато што су своју 
веру за „једну празну торбу променили“. Торбеши 
представљају становништво које је питомије но Ар- 
банаси. Светкују многе хришћанске празнике. Многи 
говоре и српски и арбанашки, али боље српски 

У самој вароши живе Срби, Арбанаси и Ци- · 
гани. Има и нешто од скора досељених Цинцара. 
Већина Арбанаса живело је од јатаковања, краБе и 
отимања. Иначе по цео дан проводе беспослени по 
кафанама. Услед нерада и распуштена живота многи 
се одају противприродном и перверзном начину жи- 
вота. Иначе живе у моногамији. Жене им се крију, 
и много су моралније но мушкарци. Тачно праз- 
нују празнике и посте рамазан. Докле год би њи- 


Ке ғат аа ЧК ПИСАРИ а АУ я 
аа”. 4% ж 


ЗАПАДНА МАКЕДОНИЈА 00000 295 


س 


хов пост Tpajao, дотле не би смео ни |едан Србин 
на улици пушити, пити воде или |ести. 

Српско становништво |е веома побожно. Сваке 
недеље иде у цркву. Поред тога свака породица 
има у кући нарочиту собу у којој се моле Богу. То 
је нека врста домаће капеле. Свака породица слави 
свој „Големдан“, то јест славу. 

Српско становништво дебарске околине има 
све оне обичаје које има и становништво других 
српских области. Сваке године се држе и врше до- 
доле, коледе, лазарице, ђурђевски уранак и божићни 
празници. Интересантан је обичај овога краја да се 
свадбе и венчања врше само на Петров дан (29 јуна). 
Свадба се свадбује читавих шест дана; почиње два 
дана пре Петрова-дне, а свршава се трећи дан по- 
сле тог празника. Младенци не смеју у цркву ићи 


„од Петрова до Никоља-дне. Код цркве на Никољ- 


дан играју младе коло. 

Порел своје побожности народ је много и пра- 
зноверан. Верује у вампире, виле, вештице, сенке, 
толосуме и друге појаве. Шта су вампири, вилеи 
вештице, познато је сваком читаоцу. Сенке су ноћна 
привиђења, и постају махом од оптичких варки. Ин- 
тересантна су веровања у толосум. Толосуми на- 
личе на старословенске и римске кућне богове. То- 
лосуми су нека врста духова који искључиво само 
у кућама пребивају, и свака кућа има свога толо- 
сума. Они се међусобно разликују у томе што су 
неки добри а неки зли. Сваку несрећу која се у 
тој кући деси, њима приписују. У вези с овим ве- 
ровањима јако је распрострго бајање и гатање. У 
сваком послу има бајања и гатања, с којима су че- 
сто помешане и молитве. 

Дебарска ношња је ова. Мушкарци носе фес 
с кићанком, затим ћепе (гуњ) и спуштену ћелавку, 
доламу, појас разним бојама ишаран. Испод доламе 
носе „џамадан“, бечви (чакшире) и свилене потко- 
ленке. Лети сене носе чакшире, већ испод доламе 
имају широке гаће, и тада се на ногама носе тозлуци. 
Женске носе „зобанче“, које је налик на мушку до- 


НОВА СРБИЈА 15 


У аз ДР мие аа зае "у. Уат 


296 НОВА СРБИЈА Жиде ыы” 
ААА К-т ы 


ламу, само је друкчије ишарано, широк и кратак 
појас с ресицама са стране спуштеним, бовчу (ке- 
цељу) од вуне или од памука. Зими носе џоку која 
наличи на капут. На глави је шарена капа, а испод 
ње „дарпина“ од платна, која je извезена по стра- 
нама. По челу и по врату искићене су новцима. 
На појасу се намести по неколико шарених шамија, 
по врх којих младе жене носе сребрне пафте. Вер- 
ност је код српских жена необична. Чак и код оних 
које мужеви остављају по две и по три године. Ва- 
рошке жене раде само домаће, а сеоске и домаће 
и пољске послове. 


в) Пореч, Кичево и Копач. 


Пореч је област око средњег тока реке Велике, 
од села Брода на југу до села Здуња на северу. То 
је планинска област оивичена високим билима, а уну- 
тра испуњена ниском заравни коју су младе, дубоке 
речне долине исекле и разбиле јеу повијарце и 
косе. Међу речним долинама најважније су долине 
Велике, Големе и Треске; од њених многих притока 
је највећа Мала Река, на којој је место Самоков. 
Између Мале Реке и Големе диже се повијарац Фо|- 
ник, са висином до 1000 м., који раздваја Пореч на 
северни и јужни. Међу осталим унутрашњим повијар- 
цима и косама нарочито се издваја гломазни Коз:ак. 

На истоку је Пореч ограђен дугачким и ши- 
роким брдима, а на западу планином Челоицом. На 
северу и северозападу преграђен је од скопске и те- 
товске котлине огранцима Каршјака и Сувом Гором, 
кроз које се пробија Треска, кратком и кршевитом 
клисуром код села Шишева. 

Из овако чврсто ограђеног Пореча воде два 
главна пута, од којих један иде преко села Брода, 
за Кичево. Прилеп и битољску котлину, а други 
преко села Здуња за Скопље. Први је бољи, делом 
је прави колски пут, а други је пешачки, стрм и 
незгодан. 

Копачем се назива горњи и средњи слив Сту- 


> 


_ дене или Иброве Реке. Та област ограђена је са свих 
страна високим планинама: Бистром, Календерицом, 
Јамом и Прострањском Планином. Клима и плод- 
ност су онакве као у планинским областима доса- 
дашње Србије. У овој добро обрађеној речној до- 
лини има 15 српских и једно арбанашко село. 

Изворни предео Големе Реке или Треске зове 
се у једном делу Горње Кичево, а у другом Зајас. 
Предео од вароши Кичева низ Голему до бродске 
клисуре зове се Доње Кичево. 

Услед тога што је проходан у правцу север- 
југ, Пореч представља посредничку област између би- 
тољске и скопске котлине. Кроз њега се може ући 
у Западну Македонију и могу се обићи вардарске 
клисуре, које се дају лако затворити, и које су у 
ранија времена биле утврђене. Зато се и прва срп- 
ска освајања у Македонији не крећу долином Вар- 
дара, већ су ишла кроз Пореч Прилепу. 

У овим областима живе помешани Срби пра- 
вославни, Помаци, Срби муслимани и Арбанаси. Од 
свих ових области етнографски је најчистији Пореч. 
Од његових 38 села само у два мала села има Ар- 
банаса. Српско становништво у Поречу припада 
племену Брсјацима, који представљају најстарије ста- 
новништво ових области. Поред њих има и нешто 
веома старих досељеника од Скадра, Охрида и су- 
седних области. Поречки Брсјаци су црномањасти, 
смеђи и ретко плави. Раста су осредњег и малог. У 
опште су ситнијих костију и грађе но становништво 
Средње и Источне Македоније; нарочито немају као 
они јаке вилице и јабучице. Носе одело од белог 
шајка, врло ретко од црног, затим познате кичевске 
капе. Жене, такође црномањасте, готово гараве, врло 
су ситне и меких, но ретко сасвим питомих црта 
лица. Повезују се црном марамом и носе „зубунче“; 
рукави на кошуљама и доњи обод кошуље изве- 
зени су црвеним геометријским фигурама. И оне се 
обмотавају појасима, и ако не онолико као сељанке 
битољскога поља. М жене и људи су врло вредни. 


15% 


“Ж, 


ж... сова АЕ a 


И ако је већина Поречана у печалби, све су њиве | 


око села урађене,и по пољима се виде на раду по- 
главито жене. 

Села су по правилу мала. Највеће село је Ло- 
квица, у коме има 110 кућа Само шест села су чиф- 
луци, а сва су остала слободна. Села су разбијена 
на махале, које се називају по именима појединих 
породица. Често целе махале припадају једној по- 
родици. Тада све куће једне махале славе исту славу. 
Свакој такој махали заједничке су испаше и шуме, 
а зиратна земља једне таке махале је одвојена, у 
једној групи, и непомешана са земљом друге махале. 
И овде су дакле куће разбијене на махале, као што 
је то случај на Власини, где збијене махале са већим 
бројем кућа изгледају из даљине као засебна села. 

Сеоске куће су махом бедне, од плота, ржа- 
ном сламом или кровином покривене, без оџака и 
прозора То су најгоре куће. У најновије време по- 
чињу се јављати зидане куће, плочом покривене, 
_ које су обично на два спрата. Једноспратна се кућа 
дели на кућу и пондилу. Са врата се најпре улази 
у пондилу, у којој је стока. Кућа је од пондиле од- 
војена негде зидом, а негде само дрвеном оградом 
или плетером, који је обично висок до | м., а никад 
не допире до тавана. У кући гори ватра и станује 
се, држи се све кућно посуђе, суши жито и држи 
сва храна. Ту су ниске просторије са прорезима у 
зидовима који се капком затварају, црне од гари, 
препуне посуђа. Под им је земљан. У неким |ед: 
носпратним кућама има уз овај део једна одаја, са- 
свим ретко и две. Ретко је уз пондилу мали од: 
војен простор, који се зове изба, и у њој се држе 
каце и још какве оставе. 

У двоспратним кућама на доњем спрату је пон- 
дила, кашто и изба, а унутра у пондили су степе- 
нице које воде на горњи спрат. Ту људи станују. У 
њему је негде само „кућа“ са једном одајом, у имућ- 
нијих сељака са две одаје, од којих је једна за го- 
сте. Скоро никад не држе стоку у засебној згради. 
Двориште није ограђено, и око куће ретко има ка- 


квих других зграда. Само у неким селима племње 
‘cy збијене у једну групу и држе се даље од села. 
. Горњи и Доњи Копач су скоро потпуно срп- 
ска област. У Доњем Кичеву већину чине Срби пра- 
вославни, али има и доста Помака, и једно арба- 
нашко село. У Горњем Кичеву Арбанаси и Помаци 
чине скоро преко половине становништва, а Зајас 
је скоро сав поарбанашен. Животне прилике у овим 
областима су сличне онима у Поречу. 

Ове су области биле на путу да буду поарба- 
нашене. Арбанаси су све више продирали и све 
више насељавали се. Они су се најпре јављали у 
четама као зулумћари, пљачкали су стоку, одводили 
децу и људе и уцењивали су. Тим су најпре по- 
стигли то да је рад и живот по селима постао не- 
могућ. Најпре се напуштало сточарство по плани- 
нама и обрађивање оних земаља које су даље од 
села. Становништву су на тај начин одузети сви 
услови за живот, и оно је морало ићи у печалбу. Ова 
села морала су имати арбанашке најамнике или де- 
руденције, који су их чували. Ови најамници се нај- 
пре населе у селу, и место по шумама зулумћари 
су тада у селу. Они држе везу са својим саплеме- 
ницима у Дебру, иони их помажу. Настају тада от- 
мице имања, убијања, и српског становништва по- 
степено нестаје и исељава се. Тако је у Копачу 
село Другово било страх за своју околину. 

Услед оваквих прилика све врсте рада биле су 
јако ограничене, и главна зарада постала је печалба. 
У печалбу илу сви мушкарци од 13 до 60 година. 
Није било куће која по неког од својих чланова 
није слала у „јабану“, а у којој кући има више 
мушких, код куће остане један или двојица. У пе- 
чалби се баве дунђерлуком, стругарством, многи су 
хлебари, касапи, млекаџије и пиљари. Иду највише 
у Влашку, затим у Србију и Бугарску 

У печалбу полазе обично у марту, а враћају 
се почетком новембра. Неки остају по две до три 
године, ређе и више година. 

У самом Поречу је главна привреда воћарство, 


230 _ НОВА СРБИЈА Жо РК 


Воће је врло добро и има га разних врста. Око 
села су велике просторије покривене воћњацима. Нај- 
више има јабука и кестења, затим крушака, тре- 
шања, ораха и шљива. Воће продају поглавито у 
Прилепу и Скопљу. Земљорадња је слаба и ста- 
новништво се својим житом не може исхранити. 
Томе је главни узрок што не могу обрађивати оне 
њиве које су удаљеније од села. Сеју поглавито ку- 
куруз, раж, јечам, просо, уров и бреницу, врло ре- 
тко и пшеницу. Винограда немају, а вино добивају 
из Скопља. Знатан су приход имали од шуме. Из- 
возе дрвену грађу и ћумур, затим разне пољопри- 
вредне алатке. 

Сточарство је било скоро сасвим напуштено, 
јер су због сигурности морали напустити „бачила“ 
у планини. Стоку држе око кућа. Ипак извозе не- 
што мрса у Прилеп, затим урлу у Гостивар, где је 
нарочито Арбанаси купују. 


Х. КОСОВСКА СТАРА СРЋИЈА. 
а) Косово и Метохија. 


Косово и Метохија с призренским крајем и 
Подримом чине велику географску целину за коју 
су везане шарске жупе: Сиринић. Средска, Опоље 
и Гора, и лимске жупе: Плав и Гусиње. Она је Ро- 
гозном чврсто ограђена од Старе Рашке или Ново- 
пазарског Санџака, у којој нема пространих косов- 
ско-метохијских котлина, већ настаје област високих 
и кршевитих планинских венаца. С југа је огра- 
ђена Шаром и Карадагом, које су пробијене Кача- 
ничком Клисуром, те су Косово и Метохија у вези 
са Горњим Повардарјем и котлинама Скопске Старе 
Србије, које су сличне пластике, али друкчије климе 
и вегетације. Уметнути између рашких крајева и 
Горњег Повардарја, чврсто ограђени, и природно 
богати, Косово и Метохија били су централна област 
српске немањићске државе за време њене највеће 


` КОСОВСКА СТАРА СРВИЈА | 231 


+ ( т ' 
а +. + 
Ё Уз. 3 б; - 
س‎ —- 
а, ” 


снаге. У њој су многа важна места н историјски спо- 
меници из наше велике прошлости : Призрен. Ново 
Брдо, Звечан, Пауни, Пећ, Дечани, Грачаница и 
Бањска. Нема ниједне друге области у Српству која 


би се по толиком броју спом-ника и по толиким | 


историјским успоменама могла успоредити с Косо- 
вом и Метохијом. И због тога су с правом наши 


старији писци ову област називали нашим светим 


крајевима и „краљицом и царицом правом Србијом“ 
(М. Милојевић). 

Косово с Метохијом и призренским крајем чини 
део оне централне области Балканског Полуострва 
од које има најкраћих и нарочитих прилаза Јадран- 
ском и Егејском Мору, и из које се може најлакше 
завладати знатним делом Полуострва. Од особитог 
је значаја ова њихова особина. Нема високих, те- 
шко проходних планинских маса које би их огра- 
ђивале од Арбаније и од долине Великог Дрима. 
Док није била саграђена митровачко-скопска желе- 
зница, трговачки путеви из Косова и Метохије ишли 
су поглавито према Скадру, затим према Љешу и 
Драчу. Трговачки промет је био највише на ту страну 
упућен. Јадранска обала око Скадра била је чеона 
и историјска обала ове области; представљала је 
њено приморје. Та отвореност и незаштићеност према 
Арбанији један је од разлога што су овде Арбанаси 
даље на исток продрли, и то даље но игде дуж ду- 
гачких граница између Срба и Арбанаса. Али од 
седамдесетих година прошлог века, од како је са- 
грађена митровачка железница, а нарочито доцније 
кад је довршена линија Скопље—Солун, готово је 
сасвим нестало трговачких веза са Скадром, и трго- 
вачки промет Косова и Метохије упућен је погла- 
вито према Солуну. 

Косовска Стара Србија одвојена је од Скопске 
Старе Србије планинском пречагом Шаре и Кара- 
дага, које су просечене дугачком и тесном Качанич- 
ком Клисуром. Та планинска пречага представља 
веома оштру природну границу. На југу од ње, као 
што смо видели, преовлађују особине медитеранске 


+. 


on 424 о ЗА OL и дал 4 


я 2% 


% ~ 
ath 


е ФУ 


у 
ра: 


232 НОВА СРБИЈА 


климе. На северу од Качаничке Клисуре не осећају 
се ни слаби њени утицаји. Косово, Метохија и друге 
котлине на северу од Качаника имају средње-европ- 
ску климу. Лети нема онаких жега као у Скопској 
Старој Србији. Небо је чешће наоблачено, кише су 
чешће; атмосферски талози су правилније распо- 
ређени на сва годишња времена. Преко зиме падају 
велики снегови, због тога има више речица, које ни 
лети не пресушују. Реке чији је слив колико оних 
на југу од Качаничке Клисуре имају много више 
воде. Има много више река које се могу сматрати 
да су богате водом и чије су долине и лети влажне 
и покривене бујним зеленилом. Због тога свега у 
Скопској Старој Србији нема лети оне спрљености 
и спарушености, нити земљиште има ону жућкасту 
и црвену боју као што се види јужно од Качаничке 
Клисуре. У Косовској Старој Србији преовлађује 
обрасло зелено земљиште : велики шумски комплекси 
храстове и букове горе, бујне паше и ливаде. Јуж- 
них културних биљака нема никако, а ретки су и ви- 
ногради. Место њих се јављају пространа поља са 
житима, нарочито пшеницом и кукурузом, затим 
шљиваци, који почињу одмах око Качаника и према 
северу све се више простиру. Најјачи ветрови су: 
кошава, која дува „од сунца“, то јест од истока, а 
од Србије дува север. У јесен по Косову и Мето- 
хији изјутра се слегну густе магле које се све више 
разређују што се сунце више пење. Иза -магле на- 
стају најлепши дани. Така магловита јутра необично 
су хладна, а на подне жега је несносна. Снег почиње 
падати о Митрову дне. Сваке године не пада јед- 
нако; ако падне велики, одржи се по месец дана. 
Киша пада највише у јесен. | 


6). Косово Поље, 


` Косово је пространа котлина правца север-југ 
Дуга је 84 км. а широка 14 км. (од Приштине до 
Дренице). Противно осталим котлинама Нове Србије, 
дно Косова представља развође између притока Егеј- 


1% 


“ayo ~ 1 - 


КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА 233 


ског и Црног Мора. То се развође налази у јужном 
делу Косова Поља код села Неродимља. Оно је врло 
ниско и представља младо развође које се развило 
на дну негдашњег косовског језера. Ниска коса код 
Куке, састављена од језерског песка. и шљунка, ра- 
ставља слив Неродимке, која тече према југу у Ле- 
пенац, и слив Ситнице, која, почињући из баре Саз- 
лије, прима Црнољеву, Дреницу и Љушту с леве и 
многе притоке с десне стране, као Гадимку, Јањевку, 
Грачанку, Приштевку, Лаб и Самодрежу. Излазећи 
изнад Неродимља, Неродимка се рачва на ивици 
Косова и један део се одваја и тече просеком кроз 
брдо Вату према северу у Ситницу. На први поглед 
могло би се рећи да овде имамо ретку појаву да се 
једна река рачва и улива у два различита речна 
слива. Али та појава није постала природним путем, 
јер је утврђено да је онај просек вештачка творе- 
вина, а створен је да се лакше вода наврне у једну 
воденицу. Главна маса Неродимке тече кроз Јужно 
Косово и утиче у Лепенац код Качаника. 

Ситница утиче у Ибар испод Митровице. Овај, 
текући из планинске области од Старог Колашина | 


‚у правцу запад-исток, додирује северну тачку Косова, 


и одједном савија према северу и усеца се у више 
планинске области. 

Поједини делови простране котлине имају раз- 
лична имена. Најшири део, од Феризовића и Неро: 
димља па до Вучитрна, представља право Косово, и 
у њему су главне косовске вароши и места; При: 
штина, Вучитрн, Феризовић и Липљан. Јужни узани 
део Косова, поглавито долина Лепенца, зове се Обица, 
а брежуљкасти део између Неродимке и Ситнице до 
под планину Жеговац зове се Лугови; један део лугова 
јужно од Феризовића зове ce Паун-Поље; у најјуж: 
нијем делу Обице је Качаник, који има слабе везе 
са Косовом и лредставља варош на излазу из Кача- 
ничке Клисуре. Као јужни, исто се тако сузи и се- 
верни део Косова и пређе у вучитрнско-митровички 
рукавац, у коме је на Ситници познато историјско 
место Пантина, 


жым ама РЦ А ee 


934 НОВА СРБИЈА 


Скоро на средокраћи између Приштине и Ву- 
читрна улива се у Ситницу Лаб, који долази из 
Лапске Жупе или Малог Косова. Идући из Малог 
Косова, он у Велико Косово избија Лапском Кли- 
суром или Тенешдолским Кланцем. Онде где та кли- 
сура избија у Косово Поље извршен је један од 
"највећих светских догађаја, био се косовски бој. Ток 
тога боја према садашњем познавању ствари, био 
је овај. Турци су дошли од Новог Брда, подељени 


Банска»; 21659 


с 

/ е 
ж : с 
254. 


~. 
С. Трепча 3 
А + о р + 
Звечан 5%, трака 5; 


{ 
= Подујево 25 
ДУ 17 е-е 
Пакта да 3 р г. Брвенику 


сет РР УЕ сілзейісшіз ЧАР + 


موا 


Бро 


рейін ДИН Зи лай ол. 


Wu, 98 Ку 7; 4 о м 
5Дезич > ad а 
СЫ же - Ф 4! 0 
> ка ۶ 2 EN Лабљан Ново Брдо Е 
2 олала о Јањево 3 4% 3 
ж Ай 2 Гуштерице ара 5 
7 о че i 
ж ит. 3 Х 4 
222 Күлі : 
А "Штимље врїин g л =. ; 
о 
а Сазлијг | 
чат! $ 
Феризовий “А: - ~. | 
Нера се, УВарош | 
в при : | 
< 4 
• 
з ( \ 4 
Штрпце ~“ ~ 3 é 
: У ` Качан 
= eyde nn / Е 


рта Косова Поља и косовске битке1389 г. Представљен положа] сря- 
ске и турске војске с обе стране Ситнице. 


КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА 235 


у два одреда, од којих је десни кренуо испод брда 
Кознице, а други на Вељетин и на Грачаницу. Скон- © 
центрисали су се у Приштини. Срби су дошли с 
Малог Косова долином Лаба. Према испитивањима 
Јов. Мишковића, у косовском боју разликовала су 
се ова четири стања. 

Срби су се постројили на тераси с десне стране 
Лаба. У средини је била војска којом је командо- 
вао Југ Богдан, на левом крилу је био Влатко Ву- 
ковић, а на десном Д. Воихновић. У позадини за 
леђима Југ Богдана био је кнез Лазар, а иза њега 
под Грдечом у резерви Вук Бранковић. Турци су 
били постројени с леве стране Лаба. У средини су 
били Јаничари, на десном крилу Бајазит, на левом 
Јакуб, султан Мурат с гардом иза Јаничара, а ре- 
зерва под брдом Мазгитом. Шатор Муратов је био 
на левој обали Гладне Воде под Мазгитом. Прво 
стање боја је изгледало овако. Лево турско крило 
прелази Лаб. Срби их дочекују. Огорчена битка на 


· динији Бука-Пруговац. Друго стање: Срби сузбијају 


лево турско крило, бацају га на центар и резерву. 
Мурат гине. Међу Турцима пометеност. Бајазит с 
резервом која је била код Гази Местана из поља 
напада Србе у бок. Око Гази Местана огорчена 
борба. Ту има много гробова. Лазар креће резерву. 
Српско лево крило неактивно. Турци заобилазе срп- 
ско десно крило. Четврто стање: Разбијено српско 
десно крило бива бачено на центар и резерву, на- 
стаје збрка, у којој Турци опкољавају Србе. Повлачи 
се Влатко Вуковић и Вук Бранковић, који су се по- 
казали највише неактивни. Остали Срби, опкољени, 
сви гину (По расправи Јов. Мишковића, Косовска 
битка. Београд, 1890). 

С Косовом су везане и на њега економски упу- 
ћене суседне. котлине и простране речне долине. 
Такви су, почевши с Југа, Сиринић, затим Горња 
Морава са вароши Гњиланом и Доња Морава или 
Изморник; с Косовом је у вези и пространа новобрд- 
ска област с многобројним траговима старога ру- 
дарства. Око правог широког Косова су на западу 


236 НОВА СРБИЈА 


Se = = ивица eee --------------- --- 


Дреница с Лапушником, а на северо-истоку про- 
страна лапска котлина или Лаб, у којој је главно 
место Подујево; у горњем делу Лаба је жупа Бе- 
ласица, која се у споменицама звала и Врхлаб; код 
нас, и ако без разлога, за Лаб се одомаћило име Мало 
Косово. На послетку вреди поменути и жупу Стари 
Колашин, област претежно српског становништва, 
која се пружа одмах изнад Митровице па до из- 
вора Ибра. ; | 
Косовска земља по крајевима је више црвен- 
каста, а по средини пепељаста, а око села Ливађе, 
Коњухе, Гази-Местана и до близу Глободернице је 
црница. Земља је родна и местимице боље роди на 
суши него на киши. Највише се сеје пшеница, јечам 
и кукуруз; ражи се сеје најмање. Кукуруза има више 
врста, као што су „брзак“, „леблебија“ и „колом- 
боћ велики“. За пшеницу и јечам земљу ору плугом, 
и то два пута: лети угаре, а у јесен изору ралом 
и посеју; за кукуруз земљу угаре у априлу, а сеју 
око Св. Николе пролетњег. Поред тога саде кром- 
пир, сеју кромид (лук) и љутику (паприку). Држе 
доста и стоке, нарочито оваца, затим коња и коза. 
Пре 30—40 година имали су косовски сељаци и 
своје планине, на које су лети и стоку изгонили, али 
у последње време због арнаутског зулума не крећу 
је нигде из села. Изгледа да Косово може постати 
један од најбољих воћарских крајева. На њему успева 
сваковрсно воће, као на пр. шљиве, јабуке и крушке; 
има по крајевима и грожђа, али не сазрева најбоље. 
Већи део земље сачињавају читлуци. Чифчије су и 
Срби и Арбанаси, само Арбанаси ретко плаћају агин 
доходак. Срби плаћају обично аги четвртину, а др- 
жави десетину. Поред тога Срби су морали плаћати 
и један просветни данак, који је од прилике изно- 
сио четрдесети део од свега сеоског прихода. Од 
тога данка су издржаване мусломанске школе, Ко- 
сово је права агрикултурна област, јер оно даје то- 
лико жита да може исхранити и своје становништво 
и да преостаје за извоз. Од целокупне косовске 


7 


О 


КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА 937 


ہے سے = — س — 


пшенице само једна четвртина потроши се на Ко- 
сову и околини, а три четвртине извезу се за Солун. 

Села косовска заузимају махом велике просто- 
рије, јер све куће, нарочито српске имају велике 
простране авлије, које зову „обор“. Врло често таква 
села по општем распореду кућа слична су шумадиј- 
ским селима. а косовски обори одговарају простра- 
ним шумадијским окућницама. У сваком обору има 
по више зграда; од њих је најважнија кућа и тре- 
мови, у којима станује чељад, а затим долазс остале 
зграде за стоку и за оставу. 

Већина тих зграда су грађене од плетера, облеп- 
љене су блатом, а покривене сламом или ћерамидом. 
Најважнија и најпространија зграда зове се српски 
„кућа“, а арбанашки „шпија“; у њој је огњиште и оџак 
при зиду, који је изведен у димњак. У кући се меси, 
кува и држе судови и храна. У кући се не спава. Људи 
спавају у „тремовима“. Свака кућа има онолико тре- 
мова колико има у њој брачних парова. Арнаути 
трем зову „ћилер“. У трему не гори ватра, у њему 
је разбој, кревет, сандуци с оделом, вуном и ко- 
нопљом. Има две врсте кревета. Једни су на земљи, 
састављени од четири даске које су испуњене сламом, 
и зову се „постеља“. Други су уздигнути од земље, 
и зову се „троњак“. Свака жена држи своје ствари 
у свом трему. Свака од њих добије сву вуну и ко- 
нопљу која припада њеној фамилији, и сама је обра- 
ђује. У неким кућама има нарочита зграда, коју 
Срби зову „соба“, а Арбанаси „одаја“. У соби је 
оџак у коме гори ватра, а око њега је камени „мин- 
дер“, на коме спавају гости и пријатељи. Поред ових 
су још ове зграде: „бачевина“ или „ладник“, у којој 
се држи сир и млеко, затим „амбар“ за жито, „ар“ 
за волове, „ториште“ и „појата“ за овце. Арнаутске 
куће око Лапљег Села и Грачанице имају скоро 
исти распоред у кући и дворишту као и српске, 
само место приземне куће имају махом куле и чар- 
даке. Куле су двоспратне, тврдо зидана здања са 
малим прозорима и многобројним пушкарницама, 


ха ае Па у e 
238 НОВА СРБИЈА 


Чардаци се разлику]у од кула у томе што на гор- 
њем спрату имају простране доксате. 

Распитујући се о животу Арбанаса и Арнау- 
таша у околини Приштине, Грачанице и Лапљег Села, 
писац је дознао да се они у домаћем животу. у ка- 
рактеру и обичајима, знатно разликују од Срба пра- 
вославних. Скоро сви Арбанаси тих крајева држе по 
три до пет жена, према томе колико је ко богат. 
Свака жена има своју собу или „ћилер“, свака ради 
за своју децу, а све заједнички за домаћина Свака 
од њих тежи да за мужа начини што лепшу хаљину. 
Муж живи са сваком на изменице по недељу дана. 
Арнаутке носе димије, боје нокте и косу. Њихово 
занимање се састоји у овоме: шију, врло много везу 
или „шарају“, као што кажу косовске Српкиње, умеју 
веома лепо да ткају, и то ћилиме и сукно. Млађа 
жена старију зове „јенђа“, а старија млађу „нуса“. 


Често могу да буду и љубоморне једна на другу, . 


нарочито ако мужу оделу или у чему другом 
одваја једну од друге. Често се дешава да се и по- 
сваде, и у таквим случајевима муж их помири ба- 
тинама. | 

Срби сељаци из Грачанице и из Лапљег Села су 
ми тврдили да се Арбанаси у животу и обичајима 
врло много разликују од Срба православних. Осим 
многоженства и оних појава које су у вези с таким 
породичним животом, истакли су ми неколико раз- 
лика, од којих су најважније ове. Кад умре један 
брат, други брат може да узме његову удовицу. Кад 
се жене за девојку, дају њеном оцу много новаца. 
Самом проводаџији дају до пет турских лира. Свад- 
бени су им обичаји једноставни. У њих не иде мла- 
дожења у сватове као код косовских Срба. У њих 
нема ни кумани „старејка“. Исто тако „на свадбу нема 
ни гоч ни свирка“. Чим младу „донесу“ младожењи, 
сви сватови иду кући. У „првич“ долази младин 
отац са три човека и одведу је кући. После момче 
иде у тазбину са неколико људи, и понесе свакој 
женској на дар по једну шамију. Немају празника 
осим Бајрама и петка, па и њих светкују само до 


- 


4 ; 
ыу. 
шінімен ма 


=: лат ЖЫР ру: Е 
| Oe a age ~ KOCOBCKA CTAPA CPBHJA 239 


„пладне“ (подне). Због тога им се Срби подсмевају: 
„Бајрамиште до пладниште, од пладниште на буњи- 
ште“. Врло велики део Арбанаса су чивчије, и живе на 
земљама с којих су отерали Србе. Скоро су сви 
имали те земље као своје, па су их продали и по- 
пили. Доцније су на истим њивама постали чивчије 
приштинских ага и бегова, с којих су им врло слаб 
доходак давали. 

Из овога се види да у животу косовских Ар- 
_ банаса има врло много турскога и општег мусло- 
манског. Изгледа да су много друкчији дренички Ар- 
науташи. Најпре, у њихову животу има много хриш- 
ћанских и српских обичаја. Између тих ћемо истак- 
нути ове. Свака арнаутска кућа у Дреници има гу- 
сле, и скоро сви знају гудити уз гусле и свирати у 
гајде. Друго, славе Бадњи-дан, праве Бадње Вече, 
застиру сламу,и на Божић врше у воћњаку и код 
стоке исте обичаје као и Срби православни. Исто 
тако славе и Ђурђев-дан. Арнауташке жене из око- 
лине Девича долазе у девичку цркву између Ускрса 
и Ђурђев-дана и свака легне поред гроба Св. Јани- 
ћија, а кад оде. свака га дарива. Поред тога сви 
славе Милоша Обилића као јунака и свог земљака. 
Врло много њих, нарочито по Метохији, задржали 
су своја стара имена, као: Степановићи, Попићи, 
Бојковићи, Лекићи, Гојковићи, Стојковићи и други. 
За Дреничане Г. Станковић каже да су поносити, 
гостољубиви и прави јунаци. Своје главаре поштују 
и слушају. М они као и херцеговачки и босански 
муслимани врло много цене обичај шишаног кум- 
ства. Поред тога они поштују и чувају све старе 
српске задужбине, цркве и манастире. Многи памте и 
стару своју славу. Рачунају по православним пра- 
зницима. Махом имају једну жену, која се за раз- 
лику од Туркиња и од арнаутских жена око Гра- 
чанице не крије од госта, нарочито ако га нема ко 
други дочекати. У опште обичаји Срба Арнауташа 
много се разликују од арбанашких обичаја. Они „не 
говоре једнако, не певају једнако и не мисле је- 
днако“. Изгледа према свему да су ови Арнауташи по 


~ 
77»... 


мо ста ОРЕ 
7 У Ди» 


240 НОВА СРБИЈА 20: 


својим обичајима и по својим навикама много ближи 
Србима из западних српских области и племенима 
Горње Арбаније која су постала мешавином између 
Срба и Арбанаса. Тако, на пример, у њих се по- 
братимство сматра као крвно сродство, а крвна 
освета се вршила најбрижљивије. 

‚ О изгледу села и кућа Срба Арнауташа у Дре- 
ници најбољу слику лао је Г. Тодор Станковић, који 
је дуго времена живео у овим крајевима, и како из- 
гледа, умео је да стекне добре везе са Србима Ар- 
науташима. Њихова села и њихов живот у Дреници 
описује овако: 

„Арнауташи се у опште занимају земљодел- 
ством и сточарством, а у Подримљу још и вино- 
градарством, и све своје послове врше марљиво. 
Воћарство им иде особито од руке. И у планини и 
по путевима где год нађу какву дивљаку крушку 
или јабуку, калеме је. У Дреници сам видео пуно 
добро уређењих воћњака. Куће су им обично на 
оцедном и здравом земљишту и махом близу какве 
реке или извора са добром водом. У кућии у дво- 
ришту им је вазда уредност и примерна чистота. 
Рухо им је такође чисто. Куће су им покривене ће- 
рамидом или каменим плочама, а нема ни пет од 
сто да су покривене сламом и кровином. Од оста- 
лих кућа су једна трећина озидане од ћерпича, а 
‘две трећине су саме куле, подигнуте од камена и 
малтера, нарочито у пећској и ђаковичкој нахији. 
Куле су им двоспратне, а има их и троспратних, 
На некима од тих кула имају подигнуте и стражаре, 
такође од тврдог материала, које су им, као што су 
им и куле, са свију страна са мазгалама, кроз које 
пуцају у одбрани. Кад ко падне на крв, он са те 
стражаре пази да му се осветник с које стране не 
би прикрао. Ни најсиромашнијег Арнауташа дво- 
риште није без нужника, и до овога има ма и нај- 
узанија калдрма. Живе у задрузи и имају доста ве- 
лике задруге. Задружне породице имају око куле 
һилере (вајате), у којима сваки у својој соби са својом 
женом и ситном децом ноћивају. Одраслија деца 


у + 
=» “”“...- 
ӯ ~ 2 
= 


с. ЧР, «т “ж 


__КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА 241 


имају своју заједничку собу у кули. Како у кули, 
тако и у обичним кућама имају по једну одвојену 
собу спремљену за госте. Соба гостинска је оџак- 
лија. До самога оџака је домаћинско место, које је 
застрто сиџадетом или пустакијом од овновске коже. 
Ту му је и цео прибор за кафу. 

Домаћин у задрузи који управља целокупним 
имањем, а нарочито који врши продају производа 
и врши потребне набавке за кућу, не мора бити и 
најстарији у кући, али се он ипак са старијим од 
себе договара и споразумева. Старац седи уз оџак, 
те дочекује и испраћа госте, надгледа стоку, а по 
који старац и иде са стоком на пашу. У задружним 
кућама и жене раде своје кућевне послове, као : ме- 
шење хлеба, кување јела, мешење пита и т. д., све 
по реду на недељу дана. Свакој жени у кући мора 
доћи ред, изузимајући бачице. Из тога је реда осло- 
бођена само она која остари и која ловеде снаху 
за сина, те је снаха замени. Но ако свекрва заволи 

· снаху, она је помаже у пословима кад је снахин ред. 
Девојке у задрузи не могу бити редуше. Кад је која 
жена у другом стању, ослобођена је тешкога посла. 
Често се дешава да се у кући по 3—4 пута за дан 
намешта трпезарија за госте. За обичне се госте 
износи на трпезу оно што и домаћи једу, а то је 
2—3 парчета сира са смоком, 2— 3 главице црнога 
лука и врућа проја, и најзад један пун чанак удро- 
бљене проје у млеку. Ово нису гости који нарочито 
дођу у госте, већ су то путници који, идући за које 
друго село или варош, сврате на ручак или пре: 
ноћиште, па ма ти гости били и непознати укућа- 
нима у чију кућу долазе. За знак да ће се донети 
ручак или вечера, домаћин ће позвати госте да перу 
руке, зашта је један од укућана већ принео воду, 
држећи у левој леген, а у десној руци крчаг са во- 
дом, а преко рамена убрус, те сваком госту над ле- 
геном полије руке. Позивање домаћина да гости 
перу руке, позивање је да гости седну за трпезу. 
Сваки има своју мараму око појаса, и чим седне за 
трпезу, мараму распростре преко скута. Домаћин 


МОВА СРБИЈА 16 


па е НОВА СРБИЈА + ҚЫ са 


ће сести на исти крај и рећи: „Изволте.“ Руке перу 
и после јела. Никад неће све појести нити трага од 
леба оставити. Како се ко наједе, он врховим! пр- 
стију дотакне ивицу трпезе, па своја уста, и рекне: 
„Јараби шућур“, што значи: Саздатељу света, теби 
нека је хвала! Гост се неће никад да пожали да је 
рђаво угошћен, но се хвали са речима: кафе, дувана 
и мухабета одвише, а соли и хлеба колико је Бог 
дао. Арнауташи никога не часте вином и ракијом. 
У место тога часте дуваном и кафом. Неће ни сво- 
јима да именују јела која су у гостима јели. Према 
гостима и данима је гошћење, За кума, пријатеља, 
рођака и побратима, дошли они нарочито или слу- 
чајно, коље се јагње, јаре, ован и тд, а на брзу 
руку која кокошка или пита, а у данима свадбе, 
стрижбе и т.д., нема изузетка: сви се гости без ра- 
злике почасте. Докле су гости за софром, један ће 
од домаћих мушкараца стојати поред софре, држећи 
у десној руци саплак (плехана чаша) са пијаћом 
водом. Готово у свакој кући има спремљених 100, 
200 и 300 кора печених за пите, па кад гост дође, 
пита је за час готова. Арнауташи, као и Срби пра- 
вославни, највише једу кукурузни хлеб, печен у 
црепуљи. Пшенични хлеб ретко једу. Пшеницу про- 
дају, а оставе онолико колико треба за семе и ме- 
шење пита. Храна им је свакодневна, преко целога 
лета, сир, црни лук, млеко и врућа проја. Двапута 
је недељно промена у храни тиме што за вечеру 
кољу кокошке или месе пите Од новембра па до ап- 
рила, преко целе зиме, хране се пастрмом са купу- 
сом. Пастрму спреми свака кућа, према задружном 
и имовном стању, 100, 200 и 300 ока. Кад кољу браве 
за пастрму, чине гозбу. Тада се за госте обично 
спреми месо на пиринчу. Најсиромашнији Арнауташ, 
кад буде клао брава за пастрму, има 2—3, а бога- 
тији по 10 и 20 гостију за вечером. 

У кући се при ручку и вечери деле на три 
трпезе. Прво се постави за децу, после за госте, а 
ако гостију нема, онда својим људима. Жене једу 
најпосле, све уједно, и са редушом и са бачицом, | 


3 
3 
Е 
г 
3 


222222 КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА | 243 


| 4 А СЕ > 114 


Ретка је ствар да Арнауташ отера своју жену, 
док међутим код правих Турака обична је ствар 
данас отерати једну, а после неколико дана и дру- 
гу жену.“ 

Из овога свега се види да дренички Арнауташи 
имају скоро исте обичаје и живе истим животом као 
и Срби православни. У томе погледу они су много 


"ближе Србима но Арбанасима. Поред тога они имају 


нарочити смисао за земљораднички живот, нарочито 
за воћарство, чега у правим арбанашким областима 
скоро никако нема. 

Сиринићска Жупа је уска, дугачка и висока 
планинска котлина под Љуботином, која је са свих 
страна ограђена планинама и има тешње везе и с 
Косовом и са Средском Жупом код Призрена. Дно 
те котлине налази се највећим својим делом на де- 
сној страни Лепенца. У тој планинској корутини 
има свега седамнаест села, од којих је девет чисто 
српских, седам арбанашких, а једно је по пола срп- 
ско и арбанашко. Арбанаси већином живе у доњем, 
а Срби у горњем делу Сиринића. Српска села су. 
већа и збијенија од арбанашких. Сва се налазе у 
зеленилу од воћа и дрвећа, и већином су округла 
облика. Куће су мање и неугледније од арбанашких, 
али су зидане, облепљене, и никад нису окречене. 
Сваки двор је зидом ограђен, тако да се кроз село 
као између градских платна пролази. Арбанашке 
куће су махом велике, од камена зидане, окречене, 


"ћерамидом покривене, и имају много оџака. Свака 


арбанашка кућа има чардак, који је налик на ди- 
ванану код босанских муслимана. Кашто су групе 
од кућа ограђене правим зидом, па изгледају као 
паланке. 

Главно занимање Сиринићана је сточарство. 
С обе стране Лепенца је права планинска област са 
шумама, из које догоне на санкама дрва и грађу. У 
Сиринићу имају четири мајдана из којих се вади 
хром. Становништво се не одликује особитим здрав- 
љем ни чврстином. Има много гушавости, нарочито 
међу Арбанасима. Интересантно је да су сви Срби 


16“ 


244 ~. _ НОВА CPBHA НЕЕ 


с ا ر ا ل اتسس‎ ДДИНДА. 


Сирићани добре терзије. С тим занатом путују по 
Косову, Лабу, Подриму и скопској околини да кроје 


и шију. У последње време иду много у гурбетлук, 


нарочито су ишл: у Бугарску и Румунију. У нај- 
новије време иду много у Америку. Под утицајем 
„Американаца“ почиње се мењати начин живота И 
животне потребе почеле су се мењата. У Сиринић- 
ској жупи има четрнаест цркава, од којих су седам 
у развалинама. , 


в). Метохија с околином Призрена. 


„Метохија и призренска област представљају слив 
Белога Дрима до његових става са Црним Дримом. 
То је пространа тектонска котлина, која је од оста- 
лих високим планинама ограђена: на северу најпре 
делови Проклетија, Кожњел с Богићевицом и Ко- 
привником, затим Мокра Гора, која престаје на за- 
паду од Митровице; на југу је ограђена Шар Пла- 
вином; од Косова је одвајају ниже планине са многим 
превојима: Чичавица, Голеш и Црнољева; на за- 
паду око дримске клисуре заграђују је мирдитске 
планине. Унутра, у котлини, издижу се до знатне 
висине осамљене острвасте планине: Девичка Пла- 
нина. Милановац, и нарочито Паштрик и Коритник 
у близини Призрена. 

Метохијом се зове северни део тектонске кот- 
лине, изворишна челенка Белог Дрима, испод Мокре 
и Копривника до пред Ђаковицу, и у њој је главно 
место Пећ. Дели се на четири партије. Северни бре- 
жуљкасти део испод Студеничке Планине, Жльеба 
и Мокре, зове се Подгор; држи целу област од 


Пећи до села Рудника, у којој има око 60 села, и | 


међу њима Исток има скоро централни положа]. 
Источни део Метохије зове се Прекорупље и за- 
хвата крај на левој страни Белог Дрима. од Под- 
гора па до развођа између Мируше и Глине. у глав- 
номе слив реке Глине, притоке Белог Дрима. Док 
су обе ове области брежуљкасте и дно им састав- 
љено од слатководних неогених и старијих стена, 


ба м a өлік اد فف ي‎ Ч 


4 
: 
| 
4 


2222 КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА 229 


е 
yw 
>. 


југозападно од њих настаје права алувијална и ди- 
` лувијална раван Метохије, између пећанске Бистрице 
“и Дрима, и зове се Преко Воде, и у њој има око 
25 села. Западни део око дечанске Бистрице зове 
се Река, и у њу се рачунају око 45 села. Раван и 
побрђа око Ђаковице, затим брежуљкаста област 
на десној страни Дрима, све до ушћа Бистрице у 
Дрим, зове се Хас, и Ђаковица је његово главно место. 
| У призренско] области се по народно] номен- 
клатури издвајају два краја. Брдска област на ле- 
во] страни Дрима до планине Милановца и врха 
Острозуба зове се Подрима, и у њој је највеће насеље 
Ораховац; она држи до пута који води од При- 
зрена преко Дуља за Косово. Десно од овога пута 
до Коџа Балкана и Црнољеве настаје призренски 
Подгор, који траје све до дуљске преседлине на 
Црнољеви.“ 

Околина Призрена. — У околини Призрена 
сачували су се све до данас називи многих средње- 
вековних српских жупа. Досадашња организација 
арбанашких и арнауташких башибозука у околини 
Призрена подурала се у главном с пространством 
средњевековних жупа. Тако, на пример, сухоречки 
барак заузима област старе жупе Подгора, љубин- 
ски бајрак заузима Жупу Средску, а полушки бај- 
рак заузима стару жупу Брсково, чије се име у да- 
нашњем становништву изгубило. Стару област По- 
дримље или данашњу Подриму, која заузима област 

. између Белог Дрима, Црног Дрима и Призренске 
Бистрице, заузимају бајраци полушки, малохочски и 
острозупски. Стари патковски „дБль“ код Ђаковице 
називоа се хаским бајраком, а Опољска Жупа опољ- 
ским бајраком. Из овога се види да има неке везе 
између распореда и организације наших средњеве- 
ковних жупа и доцнијих арнауташких бајрака. Та веза 
је озржана тиме што је знатан део старог српског 
становништва прешао на Ислам и поарбанасио се. 

Све ове жупе пуне су остатака из средњеве- 
ковне српске старине, а скоро сва села су постојала 
и у средњем веку, само с том разликом што су онда 


Шы. 


246 НОВА СРБИЈА 


у њима живели Срби православни, а данас већину 
чине Арнауташи и Арбанаси. 

У Подримљу најзнаменитија су села Велика 
Хоча и Ораховац. Та села, нарочито Ораховац, по 
свом спсљњем изгледу наличе на мале варошице. 
Њихова околина представља најбољу виноградарску 
област у целој метохијској котлини. Становници Ве- 
лике Хоче су у већини Срби православни, који су 
се увек одликовали отреситошћу и јунаштвом. Ста- 
новници села Орахова представљају веома вредан 
народ. За њих каже руски конзул Јастребов да су 
пореклом досељеници од Краљева и Чачка у доса- 
дашњој Србији, од куда су се доселили за време 
Карађорђева устанка. У Ораховцу пећски манастир 
има своје винограде. Срби православни имају своју 
цркву, а Арнауташи своје три џамије. 

Област Подгор заузима слив Сухе Реке, која 
настаје из потока који се састоју на западним па- 
динама планине Хоџа Балкана. Та. област, нарочито 
њени нижи делови, не одликују се здравом климом, 
због тога становништво је нездраво, и слабије се 
множи. Сада у низинама живе Арнауташи и Арба- 
наси, који су Србе потерали из њихових села, и ови 
су морали да се насељавају на своје негдашње ка- 
туне. Али су и ту морали да примају ислам. Једно 
од највиших села је Маличево, које се налази од 
прилике на висини од 1000 м, То је село знаменито 
због тога што његови становници приповедају да 


је одатле пореклом породица Карађорђевића, чији 
је прадед побегао због тога што је убио четири 


Турчина. Гробови тих Турака и данас су сачувани. 

Средска Жупа од осталих одликује се тим што 
је она највише сачувала српски карактер. Скоро по- 
ловину њена становништва сачињавају Срби право- 
славни, а остали део сачињавају Срби мусломани, 
који су сачували „свој српски језик. Прво се почело 
турчити село Љубиње, које се налази под шарским 
врхом Кобилицом, чије се становништво истурчило 
од прилике пре 170 година. У селу Драјчићима му- 
сломани су све до рата 1875 славили своју славу, 


ағы 7 - > 
Ж 


| КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА 247 


ломили колач, купили су просфоре и ишли на ли- 
тургију. Тада им Турци наредише да се морају др- 
жати једне вере, а не две. У Средској Жупи има 
девет цркава, које су махом веома старе. У средњем 
веку Средска Жупа,. била је врло богата шумом, 
међу којом је било и много четинара. Цар Душан 
је становницима Средске Жупе био ставио у дуж- 
ност да Манастир св. Архангела снабдевају лучем. 
Сада у Средској има само малих остатака од нег- 
дашњих четинара. За време Турака бавили су се 
прављењем угља, чиме су многу шуму упропастили. 
Област Гора налази се између Шаре и Корит- 
ника. Има облик високе планинске корутине, која 
је дубоким долинама река Плаве, Бродске, Расте- 
лишке и њихових притока исечена у више комада. 
Као у многим планинским областима, села овде беже 
из дубоких јаруга и пењу се на отворенија места. 
И по свом планинском карактеру и по каквоћи зем- 
љишта, ова област предистинирана је да постане сто- 
чарска област. Још до пред српско-турски рат од 
1875 Горани су имали необично велика стада, и ба- 
вили су се искључиво сточарством. Причају да је 
било више домаћина који су имали преко 5000 оваца. 
На зимовник ишли су на обале Егејског Мора, у 
Тракију, па чак и у Малу Азију. Последњих триде- 
сет година почели су Љумљани све више пљачкати, 
и Горани су морали све више напуштати сточарство 
и одавати се гурбетлуку. У гурбетлук иду по свима 
балканским земљама, нарочито по Србији, Босни и 
Херцеговини, Бугарској и Румунији, и по Малој 
Азији. Скоро највећи део бозаџија, алвеџија и са- 
лебџија у балканским земљама сачињавају они. 
Горани представљају српско муслиманско ста- 
новништво које се од околног арбанашког и арна- 
уташког становништва знатно разликује и по језику 


и по целој духовној култури. У Гори има 27 села, 


међу којима је највеће село Брод. Сви говоре срп- 
ски. На Ислам су почели прелазити још у 16 веку, 
па су се потпуно истурчили у 19-ом веку. Последња 
хришћанска душа умрла је у Броду године 1855, 


248 НОВА СРБИЈА Шы» 2-2. лан 


Њихове старе цркве- срушио |е зуб времена. Али се 
и данас поштују места где су оне биле. О неким 
празницима скупљају се код својих бивших цркава. 
Поред тога пале бадњаке и славе неке српске праз- 
нике. Нарочито славе Ђурђев-дан, као што га славе 
све околне области, и српске и арбанашке. На Ђур- 
ђев-дан приређују се многе игре, нарочито рвање. 
Данас се та рвања приређују на дан свадбе, и кад 
се деца обрезују (сунете). Цела села једног истог 
дана врше свадбе и обрезују мушку децу. Горани 
играју коло исто као и сељаци из Сиринићске и 
Средске Жупе. Али под утицајем хоџа женске не 
учествују у тим колима. Важно је то што они не по- 
стају Арбанаси као што су постали мусломани Срби 
из других области Старе Србије. Али се опажа да 
су се почела поарнаућивати она села која се налазе 
на граници према Љуми. Нарочито лепо српски го- 
воре њихове жене. Мушкарци, идући по гурбетлуку 
и мешајући се с Арбанасима, почели су да кваре свој 
српски језик. У гурбетлук се иде тако много да по 
многим селима зими нема мушкараца који би секли 
бадњаке. Због тога се тај обичај све више напушта. 

Метохија. — „Утврђено је да је Метохија закло- 
њена од северних ветрова, врло наводњена, и чини 
једањ од најплоднијих крајева Балканскога Полуо- 
стрва; судећи по вегетацији, изгледа да у њој имаи 
морских утицаја са запада. Зиме су краће и мање 
оштре но на Косову: снег пада у децембру, а по 
правилу га нестаје крајем фебруара. Летина у Ме- 
тохији раније стасава но на Косову. По правилу се 
добијају две жетве, а ливаде се па три пута косе. 
Нарочито се хвали метохијско поврће, особито па- 
суљ, који се у знатним количинама извози према Ми- 
тровици; негује се и много коштана за стоку. Воће осо- 
бито успева; овде има после тетовског Подгора 
највише кестена, затим много јабука, од којих се“ 
хвале највише бузлије, које су тако провидне да 
се семе види. Поменуто је богаство и равних делова 
Метохије жбуњем и ситном шумом; а изнад Дечана 
и Пећи има по планинама шума од бога, јеле и 


ЧИ РРР ова од бала. 


ПР балана» аба ді РРР 


` КОСОВСКА СТАРА | СРБИЈА | 249 


смрче, затим пространих сувата. Има дакле услова 
и за сточарство великих размера. и оно је нарочито 
развијено у Плаву; моћи ће се експлоатисати и раз- 
новрсна шума. 

Овако богата област је за време средње-ве- 
ковне српске државе била јако насељена. То се само 
у неколико види по многим селима која се често 
спомињу у нашим споменицама, нарочито у дечан- 
ској хрисовуљи. Више се може извести по безброј- 
ним развалинама од цркава и од кућа. Не само да 
у сваком арнаутском селу има развалина од српских 
цркава, већ се на њих наилази и изван данашњих села, и 
често се јако скривене у шумарцима и жбуњу. Разва- 
лине од цркава су нарочито поменуте код М. Милоје- 
вића и Хиљфердинга. У проређеном српском станов- 
ништву круже приче да су овде за време „царевине“ 
била велика насеља, и од данашњих села таква су, 
кажу, била: Бања, Сухо Грло, Рудник и Подграђе. 
Осим Дечана и Св. Патријаршије има још одржаних 
мањих цркава, које су махом били њихови метоси, и 
нарочито се помиње Гориоча у Подгору. 

Сада је плодна Метохија слабо насељена. Пре- 
влађују мала села од 10—20 кућа. Највеће је село 
Исгинићи, које се у народним песмама зове Исти- 
ница, са 150 кућа Арбанаса и поарбанашених муха- 
џира из Србије. Сва су села основана у крчевинама, 
и по томе се види да је после културне епохе, у ко- 
јој је Метохија била густо насељена, цео овај крај 
подивљао, и понова су оснивана мала насеља у шу- 
мама. Превлађују села разређенога типа, али их има и 
јако разређених. Села мешовитог становништва деле 
се по правилу на махале, које се зову српска, арна- 
утска, латинска, или по именима породица. Свака 
кућа ограђена је „обором“, плотом, на коме је горе 
набацано трње. 

Махом у средини „обора“ је арнаутска кућа, 
која је по правилу кула, озидана од тесаног камена, 
дебелих зидова, без прозора, и унутра је и дању по- 
лутама. У зидовима су отвори или мазгале, са уза: 
ним прорезима кроз које се само пушка може про- 


"РАУЛ 


Ру >» 


a” 4 
37% қ 
«е 
> eo 


250 НОВА СРБИЈА к 


- ы. 


вући. На крову куле, између витких оџака, диже 
се по правилу стражара, опет са мазгалама без про- 
зора. По селима се беле ове куле, удаљене једна 
од друге, а између њих су воћњаци и лугови. Куле 
и ти лугови су скровишта иснага Арнаута. По шу- 
марцима хватају заседе и свете се један другоме, а 
ако дугују крв, затварају се у куле. Већ општи изглед 
кула и шумарака између њих даје утисак о несигур- 
ности која у Метохији влада. Утисак несигурности по- 
јачава се тиме што свако носи пушку, и деца од 12 
до 15 година. Ако коси или оре, у близини му је 
пушка, и чим непознат човек наиђе, оставља косу 
и плуг и узима пушку. Води волове и носи пушку 
преко рамена, Кашто око кула има дрвених чар- 
дака. Не ретко су они прилепљени уз куле. Али и 
они нису онолико отворени као по селима изван 
Метохије. 

Сасвим су друкчије српске куће, било у чисто 
српским било у мешовитим селима. Оне су увек једна 
уз другу и по правилу бедног изгледа. Најпримитив- 
нији су тип грбуљаче, управо сламне колибе, налик 
на сибаре, којих је некада по Србији било. Затим 
има брвнара, сламом покривених, ретко ћерамидом, 
и на послетку плетара; обе имају двоја врата. Оџака 
нема, већ на сламљем су крову отвори кроз које 
пролази дим, и зову се орљак. Кућа је подељена 
у два дела, иу једном је стока, а у другом кућа у 
ужем смислу, дакле огњиште с ватром, где само 
зими старији чланови породице ноћивају. Око куће 


има увек ћилера за оставу, и ижина или вајата 


у којима се ноћива и који имају улогу соба. Уз ар- 
наутске куће нема ћилера и ижина. На послетку у 
близини куће има и девојачких колиба или девоја- 
чких кућера.“ 


г.) Вароши Косовске Старе Србије. 


„Извоз и увоз Косова, Метохије и призренске 
котлине био је до седамдесетих година прошлога 
века упућен поглавито према Скадру и Јадранском 


кейіді ре АРЧЕР поло бабаны аба жараса йі» ал қолайды а 


ПРУ 


КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА 


Мору, у мањој мери према Београду и Сарајеву, 
Скопљу. 

До тога се времена одржала важност старог 
трговачког пута Призрен—Скадар, који се у сред- 
њем веку звао зетски пут или талијански Via de 
Zenta. Тај, сада напуштени и запуштени пут иде од 
Призрена долином призренске Бистрице на села 
Жур и Шкозу, па левом страном Дрима на Нови 
Хан (арбанашки Хан-Ири); затим преко моста на 
Љуми (Ура Љумс) и Везирова Моста на Дриму 
(Ура Везири) на Васпас (Вау-Мспасит). Даље, до 
Скадра су још ове главне тачке на том путу: Ку- 
лумрија, Флет, Ћафа-Малит, Михаљна, Барлет, Ора- 
хово-Поље (Фуша Арс), Пука, Ћерет, Догоња Скуъс, 
Гомсић, hada Гурипренк и Мет, изнад кога су 
развалине Дајина (Дања). Тај пут је био увек за 
караване проходан, а у последњим временима све. 
несигурнији. Кад сам 1911 године хтео њиме проћи 
од Скадра Призрену, био га је изнад Мјета затво- 
рио неки миридитски поглавица. 

Од како је саграђена косовска и моравско- 
вардарска железница, увоз и извоз се упутио по- 
главито према Солуну, а услед тога је у раду итр- 
говини вароши настао преокрет и врење у тргова- 
чким и занатлијским круговима, које се није још 
потпуно умирило. Настала је нова жива борба за 
опстанак између места: ојачала су и постала варо- 
шима ранија села и незнатни друмски ханови, као 
Митровица, Липљан и Феризовић, а ослабили су 
рад и трговина у старим варошима, као Призрену, 
Приштини и Ђаковици. 

Од берлинског конгреса је још један чинилац 
пореметио стару варошку равнотежу и изазвао врење 
нарочито у косовским варошима. То су мухаџири 
из Србије и Босне. Од најјачег су утицаја били му- 
хаџири из Ниша, Лесковца и Врање, који су, жи- 
већи и радећи раније у живљим и напреднијим еко- 
номским центрима, унели у трговачки живот ових 
области више покрета и живости. Осим тога, ови му- 
хаџири, протерани из својих вароши и осиротели, 


Oe Аб 
с 7 2% ree И. 


252 НОВА СРБИЈА 


одали су се раду и тековини с великом енергијом, 
не бирајући често средства и мењајући утврђене од- 
носе трговачког реда у косовским и подримским ва- 
рошима. У неколико су изменили и језик и тип ко- 
совфских чаршија. У њима се пре досељења муха- 
џира говорило поглавито српски и турски, мање 
арбанашки; од досељења мухаџира је арбанашки 
језик више уобичајен. Даље, пре мухаџира су се 
Арбанаси, досељени са села у вароши, на Косову и 
у Призрену турцизирали, примајући језик и прила- 
гођавајући се турском духу чаршије, ономе што су 
га утврдили Турци ерлије. И последње је доласком 
мухаџира поремећено, и махом се још није усталио 
одређени тип чаршије. 

У вези с последњим мухаџирским утицајем на- 
говестићу једну мисао која се сада не може довољно 
образложити. Било je утғрђено да Срби почетком 
19 века нису чинили већину варошког становништва 
ни у најчистијим српским областима, већ су живели 
по селима, били су народ од села, сељачки народ. 
Могао се извести закључак да Срби нису имали 
или нису још стекли способности да оснивају ве- 
лике вароши. Грци и Бугари, живећи под истим 
политичким приликама, имали су вароши са својим 
већинама. Горњи закључак ће се, изгледа, у неко- 
лико променити детаљним студијама о подримско- 
метохијским варошима. Има извесних података и 
знакова да су Срби и после арбанашке инвазије 
дуго времена чинили већину становништва у Пећи, 
а нарочито у Призрену, где су још у првим десе- 
тинама 19 века превлађивали, а доцније, поставши 
мањина, дуго су држали сву трговину у својим 
рукама и давали тип вароши. Ово се може из- 
вести из података Dr. J. Миш ега, дугогодишњег ле- 
кара у турској војсци, који се нарочито у овим 
крајевима бавио и несумњиво их у првој поло- 
вини 19 века најбоље познавао; навешћу их при 
разматрању појединих вароши. Исто тврде и стари 
мештани. Велики значај српског трговачког реда 
у овим варошима је јако смањен тек од насе: 


КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА 953 


љавања мухаџира. Осим тога су тада српске мањине 
у старим варошима и Митровици постале незнат- 


22 није, јер је досељавањем мухаџира порастао број 
____мухамеданског становништва Било би од великог 
интереса тачно утврдити тај мухамедански прира- 


штај, као и то како су се кретали бројни односи 
између Срба и мухамеданаца у старим варошима 
ових области; можда ће се у турским локалним архи- , 
вима наћи за то употребљивих података. Р 

Сада се могу у овим областима издвојити две ° — 
главне групе вароши: подримско-метохијске и ко- 
совске вароши, и међу последњима, даље, косовске 
железничке вароши, и забачени локални и админи- 
стративни центри.“ 


ы” Ло КУ 
„ша 27 РБ У 4 


„бы 


д.) Подримско-метохи]ске вароши. 


1. 


То су Призрен, Пеһ и Баковица. вароши плод- 
них котлина, које су данас удаљене од главних ко- 
муникационих линија и живе поглавито од својих 
околина. Међу њима је најповољнијег положаја H 
највећи Призрен, највећа варош у областима северно 
од Шер Планине. 


2 59 Py 25) А 


~~ 


1. Призрен. 


Призрен |е на реци Бистрици, под брдом Уви- 
_ъеном, по коме се положај Призрена из далека раз- 
познаје. Варош је на Бистричиној плавини, затим на 
језерским терасама, на којима је град из турског 
времена (Каљаја). У близини су планине Паштрик, 
Коритник и Шара. Поред Пећи, Призрен је на нај- 
лепшем положају ових крајева. Испод вароши су 
плодна Подрима и Подгор, затим ђаковички Хас, 
који је такође знатним делом упућен на призренску 
пијацу; економски су за Призрен привезане и шар- 
ске жупе Средска, Опоље и Љума Железничка ста- 
ница за Призрен је Феризовић, до кога води опи- 
сани црнољевски пут. 

Најстарија прошлост Призрена није довољно 


ол ль ВД ТА Ј 


4 
oe ۴9‏ فى ارخ و 


ч 
| > 
% 
„ "РГ 


254 НОВА СРБИЈА 


испитана. Не зна се ништа о његовој прошлости пре 
Римљана. Исто тако не зна се тачно је ли он као 
варош постојао и за време Римљана. Зна се само 
да је негде у његовој околини била римска варош 
која се звала Теранда Јиречек мисли да је она била 
на месту данашњег Призрена. Други стручњаци су 
је тражили у разним местима призренске околине, 
Тако, Драгашевић је мислио да се она налазила на 
ставама реке Истока и Глинара, Ами Буе да је она 
била негде код Лучана, а Јастребов је тражи у да- 
нашњем селу Сувој Реци. 

| Под именом Призрен (грчки Погодифио:) спомиње 
се у почетку једанаестога века. Године 1020 у њему 
је Василије Македонац Бугароубица засновао епи- 
скопију. У истом веку потпада под српску власт. 
Српски краљ Михаило дао је Призрен с његовом 
околином сину Бодину да њим управља. Као упра- 
витељ призренске области Бодин је разбио једну 
византијску војску која је била упала у Србију. Он 
је био у области краља Бодина, који се 1073 године 
у њему крунисао за бугарског цара. Са пропашћу 
српске државе у XI веку и Призрен потпада под 
византијску област. У дванаестом веку Немања га 
на краће време осваја, али га брзо напушта. Доц- 
није га налазимо у власти византијског цара Алек- 
` сија трећег, и у области епирских деспота. У исто 
време Липљан на Косову био је у српским рукама. 
За време Краља Драгутина (1278—1282) био јеу 
српским рукама. При крају тога века потпаде де- 
финитивно под српску област, и у брзо после тога 
постаде најзнаменитија варош у средњевековној Ср- 
бији. Краљ Милутин, Цар Душан и Цар Урош ба- 
вили су се чешће у њему, и много су допринели да 
се развије. Краљ Милутин сазида у Призрену на 
реци Левиши цркву Успенија Св. Богородице, која 
је доцније претворена у џамију и би прозвана Џума 
Џами. За време цара Душана Призрен се разви до 
свог највећег врхунца. Беше једна од највећих и нај- 
славнијих трговачких вароши. У његовој околини 
беше више градова и царских двораца, као што су 


БУР eo 


| 
| 
| 
| 
| 
| 


Јање КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА 255 
Рибник, Призрен и Вишеград, затим много власте- 
линских летњиковаца. Колико је то била знаменита 
и напредна варош види се по томе што је Призрен 
ковао свој новац. Призренским градом управљао је 
кефалија, који је увек био Србин поданик српског 
цара, а тргом је управљао кнез, који је обично 
био родом из приморских српских градова, највише 
из Дубровника и Котора. Поред њих био је цари- 
ник, закупник царине. И париници су били махом 
Которани и Дубровчани. Чини се да је средњеве- 
ковно призренско становништво било јако измешано. 
Већину су чинили Срби поданици српског цара, затим 
је било Которана, Дубровчана, Корчулана, Спљећана 
и Задрана. Исто тако било је Млечана, Флоренти- 
наца и Саса, затим Арбанаса и Влаха. Сви ови странци 
живели су у колонијама. Свака од ових колонија 
имала је своја нарочита права. Највише је било Ду- 
бровчана. Они су имали и свој генерални консулат. 
Колико је било страног елемента у Призрену види 
се најбоље по томе што еу овде католици имали 


две цркве : Свету Марију Призренску и Светог Петра | 


поврх Призрена. Овде је било и седиште право- 
славног епископа. Урош П поклонио је призрен- 
скому епископу град призренски (горњи град, Ви- 
шеград), заједно са градском црквом, храмом Светог 
Николе, да у њему чува епископску ризницу и да 
се у случају опасности може у њ склонити. Доцније 


је Душан тврђаву дао ново-основаном манастиру Св. 


Аранђела, а епископу у накнаду дао три села. За 
време бурних времена многи грађани би се повла- 
чили у град. Године 1332 молила је дубровачка ко- 
лонија краља Душана да им допусти да сами могу 
у граду постављати страже, како би били сигурнији 
за се и за своју робу. А кад се године 1372 Никола 
Алтомановић с војском примицао Призрену, сви Ду- 
бровчани побегоше из вароши у град и у манастир 
Св. Аранђела. 

С пропашћу српске царевине почиње пропа- 
дати и сам Призрен. Као најважнији град у држави, 
он је највише и осетио њену пропаст. Призрен је 


- 
"А | 
Гу С 


5 
— aia a 2 


956 НОВА СРБИЈА 


пропао |ош пре него |е потпуно пала средньевековна 
српска држава и пре него су га Турци освојили. 
Већ године 1433 спомиње се као напуштено место, 
а Турци га заузеше истом 1455, и то 20 дана пошто 
је пало Ново Брдо. Али чим су под Турцима при- 
лике постале мало сређеније, Призрен се почиње 
врло брзо опорављати. То је дошло отуда што је 
био на важној тачци тадашњег зетског друма, а за- 
тим отуда што кроза њ није пролазио ниједан важ- 
нији војни друм, и тако је био поштеђен од штетних 
утицаја које су на поједине вароши вршили велики 
војни походи. И због тога свега Призрен већ у 16 
веку се спомиње као жива трговачка варош, која 
је имала простране каравансараје и многобројне ду- 
ћане. У 17 веку спомињу га као једну од највећих 
вароши Балканског Полуострва Један путник из 
почетка седамнаестог века рачуна да је у Призрену 
било 8 600 кућа. а софи'ски архиепископ Петар го- 
дине 1655 забележио је да у Призрену има 12.000 
· кућа, међу којима је било католичких свега 30. У 
то време долазила су на Шару Султанова стада на 
летњу испашу. У осамнаестом веку у Призрену су 
необично развијени занати и трговина. Он постаје 
главно место на Балканском Полуострву за израду 
турског оружја. Призренско оружје извози се чак 
за Мисир. Нарочито је чувен призренски сахтијан, 
разне кујунџијске и терзијске израде. Свиларство је 
врло добро развијено. Трговина је усредсређена у 
кварту Еминиту, где се налази покривен базар са 
огромним бројем дућана. 

Између свих вароши досадашње Старе Ср- 
бије, у Призрену је највише сачувано остатака од 
средњевековних српских старина. На првом месту 
треба споменути цркву Успенија Свете Богороди- 
це, коју народ зове Света Петка, а Турци Џуму 
Џами. Та је црква тек у 17 ом веку била пре- | 
творена у џамију. Црква је сазидана у облику крста | 
са пет кубета. На главном кубету има шест окана, 
која су до 30 см. широка, а до 2м. висока. У сва- 
ком од споредних кубета има их по четири. Црква 


ИНТ раи 
косовска СТАРА СРБИЈА | 257 


- ------- --------- -- 


. , ~ 


је сазидана од печеног ћерпича. На северном и јуж- 


ном кубету било је уметнички исписано име Све- 
тог Саве. На зидовима изнутра била је живописана. 
Турци су је кречем премазали, али и данас кад от- 
пане креч види се живопис. Та црква била је за 
дуго поштована и од мусломана, нарочито мусло- 
мадна српског порекла, чије су жене тајно посећи- 
вале овај храм. 

Стара је и црква Св. Спаса. То је била соп- 
ствена црква властелина Младена Владојевића, који 
је живео у време цара Душана. У једно време Ср- 
би су је били напустили, и у њој је стока пландо- 
вала, тада је много пострадала. Од Срба су је били 
отели Цинцари. 

Стара је и црква Св. Ђорђа, мала и ниска згра- 
дица. То је била породична црква братства Руно- 
вина, који су се истурчили. 

Црква Свешог Николе била је засута шљунком 
и песком једног потока који је долазио с Цвиљена. 
Открили су је 1858 године. И то је малена, не- 
знатна црквица, а сазидана је у средњем веку. 

Међу данашњим призренским џамијама има их 
сигурно још које су биле цркве. 

Призренски град начињен је на месту негдашње 
византијске тврђаве. Тај град је имао много сводова, 
подземних ходника и водовода На источној страни 
од тврђаве била је начињена нарочита зграда за во- 
дене бунаре. Када су Турци узели Призрен, тврђава 


је била срушена. После су је Турци обнављали. На 


западној страни града Махмут-паша Ротуловић на- 
чинио је велику кулу, у коју је сместио звоно које 
је узео из смедеревске цркве године 1813. 

На #/, сата према југоистоку, у клисури Би- 
стрице су развалине средњевековног града Више- 
града. У средњем веку звали су га и Вишеград и 
„Горњи Град“, за разлику од „Доњег Града“, то јест 
призренске тврђаве. То је првобитно била византиј- 
ска стражарница, која је подигнута на најзгоднијем 
месту у долини Бистрице. Срби су га учинили гра- 
дом и у њему сазидали цркву Св. Николе. Говори 


НОВА СРБИЈА | 17 


258 НОВА СРБИЈА 


се да је на њему била нека огромна статуа која је, 
како Турци верују, била испуњена дукатима. Пред 
градом је био мост. У томе граду држана је риз- 
ница призренске епископије, у њој су чуване епи- 
скопијске књигеи утвари. Сељаци села Равче и Села 
у Средској Жупи морали су стално држати стражу 
на мосту и пред манастиром Св. Архангела. А сва 
околна села морала су-то исто чинити кад је то нашао 
за потребно игуман. Под брдом на коме је био Ви- 


шеград цар Душан је године 1348 начинио мана- 


сйир Светог Архангела Михаила. У њему је била 
црква, о којој се говорило овако: „Патос призрен- 
ске цркве, дечанска црква, пећска препрата, бањско 
злато и ресавско писаније нигде се не налазе“. Ма- 
настир Св. Архангела Михаила разорен је године 
1615 и од његова к „мена начињена је Синан-пашина 
џамија у Призрену. 

Где је био град Рибник, који се доста спомиње 
у средњевековним споменицима, сада није јасно. Ја- 
стребов мисли да га треба тражити на месту које се 
сада зове Бузаџилук, и које се налази на по сата 
даљине од Призрена. 

У Призрену има 29 џамија, од којих је на|- 
знаменитија Синан-пашина џамија. За данашњу ка- 
толичку цркву причају да је начињена на месту 
цркве Св. Димитрија. На Бистрици је текија Мараш, 
и код ње два огромна платана, за које се мисли 
да су из времена Цара Душана. Поред ових у ва- 
роши, нарочито у оном делу око Богословије, има 
разних остатака из средњевековне српске старине. 

И данашњи Призрен је знаменита трговачка и 
занатлијска варош. Падају у очи многобројни занати 
балканскога типа: седлари, самарџије, ковачи, зла- 
тари, грнчари, кундурџије, и т. д. Познати су при- 
зренски филигрански радови, нарочито утискивање 
срме у дрво и прављење сребром везених чибука, 
кутија, оквира и т. д. По тим и кућевним израђе- 
винама Призрен се сматра за најотменију варош 
ових крајева и по њему се управљају и укуси 
мода, нарочито женска. Варош је подељена на 24 


наз -‏ 2 ر 


КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА 259 


махале и на многобројне еснафске чаршије (Терзи- 
Махала, Левиша, Сарачана, Демирџије, Житни Трг, 
Папаз Чаршија). 

На падинама терасе на којој је призренски 
град је Варош Мала, у којој живе скоро искључиво 
Срби православни. Та махала представља највиши и 
најчистији део вароши. Између кућа и по авлијама 
избијају многобројни млазеви свеже планинске воде, 
која се разводи по авлијама и служи као нека вр- 
ста природних канала за чишћење. Срби живе још 
при улазу у варош, у крају који се зове Баждарана. 
Турци живе у равници, око Синан-пашине џамије, 
где је, кажу, био Душанов двор. Мисли се да Варош 
Мала у средњем веку није била насељена, већ да 
су ту били виногради и летњиковци призренске 
властеле. У овом делу вароши има седам малих 
средњевековних црквица. То ће вероватно бити по- 
родичне капеле појединих великаша које су они 
градили уз своје летњиковце. 

Трговина је врло жива и до пре 30 до 40 го- 
дина била је поглавито у српским рукама; и сада 
је српски језик поред турског и арбанашког чар- 
шијски језик. Већи значај српског трговачког еле- 
мента у вези је био између осталог и са релативно 
бољом сигурношћу која је. у Призрену до ·пре не- 
колико деценија владала. То помињу скоро сви ста- 
рији путници, а тврде и мештани. Призрен је увек 
био важан центар турске војне и цивилне власти. 
То је врло стари град, са утврђеним чаршијским ре- 
дом и трговачким сталежем који је увек био мно- 
гобројан и моћан Али у последњим деценијама 
призренска чаршија била је у све већем страху од 
Љумљана, који су у неколико пута и варош опса- 
ђивали. У Призрену је кашто овладавало безвлашће, 
и чаршија се затварала. То није измењено ни осни- 
вањем консулата руског 1866 год, а доцније ау- 
стријског и талијанског, ма да су нарочито руски 
консули јако заштићавали православне. Упоредо 
са страхом од Љумљана развијао се у Призре- 
ну мухамеданско - арнаутски фанатизам. Под тим 


17" 


260 НОВА СРБИЈА 


утицајима је у неколико ослабила српска трговина 
у Призрену. Ипак су се Срби и поред тога осећали 
јаки и културно су највише стојали. Поред основних 
школа имали су богословију и трговачку школу, 
свога лекара, и знатан број школованих трговаца. 

По Милеру, који је употребио турске харачке 
спискове. године 1838 у Призрену је било 6000 кућа, 
међу којима је било 18.000 православних душа, погла- 
вито Срба. 4000 мухамеданаца, 2150 католика. По Ми- 
леру су Срби чинили “5, Арнаути 1/6; Цинцари 1/12, 
а Османлије само 1/60 призренског становништва. 
Изненађује велики број призренских Срба, али нема 
разлога неверовати Милеру. Непуних 20 го inna 
после Милера посетио је Призрен А. Хиљфердинг 
и изнео да у Призрену има само 12.000 станов- 
ника. Тај број не изгледа вероватан. Хил фердинг је 
даље саопштио да у Призрену има 3000 мухамеда- 
· наца, 900 српских и 100 католичких кућа. И он је 
записао да је трговина била тада поглавито у срп- 
ским рукама и да се трговало са Скадром, Београ- 
дом и Сарајевом Непуних десет година после Хиљ- 
фердинга прошао је кроз Призрен аустријски консул 
Хан и утврдио да у Призрену има 11540 кућа са 
46.000 становника. Још Јастребов је истакао да то 
мора бити нека погрешка, јер је у призренском Сал- 
наме од 1874 год. забележено да у Призрену има 
3687 домова, а Јастребов је нашао ла их има 4089 
(Споменик Срп. Краљ. Академије, XLI, Београд, 1904. 
с. 40). Међу призренским Србима је врло мало ста- 
ринаца; већина су досељеници из оближњих села 
и вароши, затим из Тетова, Дебра, из Црне Горе 
и Тиквеша. Има 21.244 становника. 

По географском положају Призрен би могао 
имати, и имао је у ранијим временима много већи 
значај но данас. Народна га песма зове „српским 
Цариградом“. Тај већи значај у средњем веку имао 
је Призрен због свог стратегијског и комуникаци- 
оног положаја. Он је у заклоњеном положају под 
Шар-Планином, а био је на периферији централне 
области иемањићске државе; њему је било тешко 


11% 


КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА 261 


прићи, а из њега се с великом војном снагом могло 
помишљати на освајања јужно од Шаре. Поменули 
смо призренско-скадарски, црнољевски и метохијски 
пут, који се састају у Призрену. Али и Шара је 
проходна планина и преко ње би се могли спро- 
вести добри друмови. Међутим су према традици- 
јама и према остацима од развалина, у ранијим вре- 
менима, можда у немањићско доба. имали значаја 
и каравански путеви, који воде преко Шаре; поме- 
нуто је да се тај каравански саобраћај одржао све 
док није саграђена косовска железница; сада је јаче 
посећен само призренско-тетовски пут каравански. 
Призрен ће добити праву важност само ако поред 
њега или кроз њега прође дунавско-јадранска же- 
лезница. 


2. пећ. 


„Пећ, на реци Бистрици, под огранцима Про- 
клетија, може се по лепоти положаја успешно так- 
мичити са Призреном. Она је варошки центар Ме- 
тохије и суседних планинских области Ругове, Плава, 
Берана и Рожаја. Благе је климе и богате околине, 
у којој је развијено и воћарство, виноградарство, 
свиларство и неговање дувана У њој су скоро као 
и у Призрену развијени тамо поменути занати бал- 
канскога типа. Пошто је у Пећи била српска па- 
тријаршија, она је кроз дуга времена била духовни 
центар српског народа; и сада је Св. Патријаршија 
велики символ народног јединства. 

Д-р J. Милер је забележио да је у Пећи око 
1838 год. било 2400 кућа са 12000 становника; од 
њих су само 130 кућа биле православне, 20 като- 
личке, а остале мухамеданске. Али је по обавештењу 
Д-р Милера готово све пећско становништво срп- 
ског порекла, изузевши 100 арнаутских, 62 осман- 
лијске и 28 цинцарских породица. На послетку, по 
Д-р Милеру Пећ је била пре 1459 год. много већа 
варош, а потом је опала услед исељавања Срба, која 
су се збила осим те године још 1481, 1690 и 1740 
(цит. дело стр. 74).“ 


262 _ НОВА СРБИЈА 


З Ђаковица. 


„ раковица је у равни око реке Ерезика и на 
мало вишем неогеном земљишту. На њу је упућен 
део Хаса, Подриме и Метохије, затим источни де- 
лови миридитске и малисијске области. Она је главно 
седиште арнаутских бегова и фисних главара. Ва- 
рошко становништво је врло предузимљиво, али 
многи, не имајући личне и имовне сигурности у сво- 
јој вароши, раселили су се по свим живљим местима 
северно од Шар-Планине; Ђаковчани су особито 
предузимљиви трговци и ханџије. 

По Милеру, Ђаковица је око 1838 била врло 
велика варош са 18000 Мухамеданаца, 2000 Срба 
и 450 католичких Арбанаса. Међутим; по народ- 
ностима Милер овако рашчлањава ђаковичко ста- 
новништво: 17000 Арнаута, 3800 Срба и 180 Осман- 
лија. Хиљфердинг је забележио да је у Ђаковици 
1857 године 3500 арбанашких кућа, 60 српских и 
70 католичких. Могу се поредити и подаци, које 
је забележио Милојевић (књига П, стр. 124). Ба. 
већи се у Ђаковици 1900 год, нисам могао доћи 
до тачнијих података о броју кућа. Рекли су ми да 
мухамеданских кућа има око 4000, а број српских кућа 
би се према различним изворима кретао око 60—130. 

Пећ и Ђаковица су вароши арбанашке анар- 
хије, крвне освете и крварине, и у њима само за 
неко време испадне за руком каквом енергичном му- 
тесарифу и кајмакаму да установе неки сношљив ред. 
Овај се не може да утврди, изгледа, поглавито због 
досељавања Малисора и Миридита у Ђаковицу ау 
Пећ поглавито због досељавања Руговаца и Арнаута 
из Плава, затим због дивљег становништва у околини. 
Подељене су на махале, и у Ђаковици, свака махала 
има своју засебну чаршију, јер многи услед крви, не 
би смели долазити у заједничку чаршију: сваки дан би 
се убијали. У осталом, то се и овако дешава: пред мој 
долазаку Ђаковицу 1900 г. погинуло је усред чаршије 
седам људи „због крви“. И заптије арбанашког по- 
рекла често имају крви смели Cy да ме прате само кроз 


че. 


ареала дадат алеи волан ee бан нома 


( 


а 


ou 


Е Ат ی‎ +. 
же 
М ” 2 


КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА 263 


извесне махале. До пре две последне године ово су 
биле наоружане вароши: сваки човек, и дућанџија и 
онај што поткива волове, имају уза се мартинку или ре- 
волвер. Турска власт није имала никаквог аутори- 
тета, већ поједини арбанашки поглавари, као Мула 
Зека у Пећи, и Риза беј и Бајрам Цур у Ђаковици. 
Порта је имала само у толико значаја што је, да- 
јући овим и другим знатним Арбанасима велика вој- 
вичка звања и награде, преко њих могла утицати 
на Арбанасе. Последње су неки од ових поглавара 
примали и од страних, великих држава. Живе усред 
вароши у кулама које су ограђене високим зидом, 
и унутра држе кашто по стотине наоружаних мо- 
мака који их чувају и уливају страх у вароши и по 
околини, слично средњевековним разбојничким ри- 
терима. Хришћанско становништво је под оваквим 
приликама је без икаква права и без личне и имовне 
сигурности: често се дешава да поједини осиони Ар- 
наути уцењују богатије људе новчано, узимају из 
хришћанских дућана што им треба а не плаћају, 
отимају жене, и на послетку истерују са имања и кућа; 
зато је српско становништво осиротело, махом права 
фукара, особито у Ђаковици.“ 


Косовске железничке вароши. 


„Од њих постаје најважнији Феризовић, као рас- 
кршће путева и важна трговинска станица. Као што 
је поменуто, он је станица за Призрен, Подриму, 
призренски Подгор, Обицу, Лугове и Гњилане. Зато 
што је поред пруге и што је у њему мало Арба- 
наса, релативно је сигурна варошица. 

Феризовић је постао управо од кад је сагра- 
ђена косовска железница. До тада је на његову месту 
била шума села Никодима, и у њој мали хан некога 
Фериза. Данас у Феризовићу има око 400 кућа и 


200 дућана са великим магацинима, нарочито за ко- 


совско жито, затим за европске еспапе, који се одавде 
даље разносе. 

У Феризовићу су Срби најактивније становни- 
штво, и ако их нема више од 38 кућа. Међу њима 


4 жаза 7 


прво место заузимају Призренци, којих има 24 по- 
родице или 32 куће. Даље има 3 куће из Приштине, 
и по једна из Средске, Гњилана и Велеса. Од свих 
је најстарија породица Синадиновића, из Призрена, 
која се населила пре 40 година, а остале српске по- 
родице су дошле последњих 15—20 година. 

Мухамеданаца има око 160 кућа, и од њих су 
100 кућа босанских мухаџира српског језика, а остале 
арбанашких мухаџира из Србије; и једни и други су 
досељени после 1878 год. На послетку има неколико 
кућа тамошњих Арбанаса, 

У Феризовићу је жива католичка пропаганда, 
и постоји тежња да се овде насели што више арба- 
нашких католика; има их 22 куће, досељене из При- 
зрена и из Скадра. 

Врло активни су и Цинцари, којих има 18 кућа, 
досељених из битољске цинцарске зоне: из Битоља, 
Гопеша, и Магарева и Крушева. 

Напослетку су се у последњим годинама по- 
чели досељавати Цигани из Приштине, и има их око 
50 кућа, пола мухамеданске, пола православне вере. 

На 120 м. од села Липљана почела се око лип- 
љанске станице формирати мала варошица, али врло 
жива. у којој се скупља извоз и увоз знатних делова 
Косова, са дућанима, магазама и механама. Липљанци 
_ ову нову варошицу зову Стасион. Ту има 10 кућа Срба 
из Липљана, Д. Гуштерице, Призрена, Приштине и 
Велеса. Даље има 8 кућа Цинцара, који су за последње 
две деценије сви из Гопеша досељени. На послетку 
има 4 мухамеданске куће, од којих су две из Ђако- 
вице, и људи се баве бакалском радњом. једна из При- 
штине. једна из Скопља. Данас има 3405 становника. 

Међу данашњим косовским варошима При- 
шишна је несумњиво најстарија и смештена у исто- 
чном крају најшире косовске партије. Она је права 
косовска варош. У њеној близини, 11/2 сахат на југу, 
диже се манастир Грачаница, најлепша немањићска 
задужбина; на путу који од Приштине води за Ву- 
читрн има трагова од цркве Самодреже. Између 
Приштинс и Лаба била се косовска битка, и на том 


| 
$ 
А 
3 
3 


к. 
6 
ра тъ 


% 


== КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА 265 


пољу су све турске успомене на косовску битку. 
Овле се с леве стране пута што води за Вучитрн 
налази гробница султана Мурата: џамија са маузо- 
леумом у коме су само срце и утроба Муратова, а 
тело је у једној џамији у Бруси. У близини ове гроб- 
нице је друга проста џамија са гробом Гази-Ме- 
стан-беја, Муратова заставника, који је такође по- 
гинуо у косовском боју.“ 

Приштина је била један од знаменитијих гра- 
дова у средњевековној Србији. Она беше више пута 
резиденција српских краљева. Краљ Милутин, Сте- 
ван Дечански, цар Душан, а доцније Бранковићи и 
Гребељановићи бавили су се и писали повеље у 
Приштини. У Приштини је становао цар Душан го- 
дине 1342, и тада се код њега бавио као бегунац 
византијски цар Јован Кантакузен, који Приштину 
приказује као неутврђено село с краљевском пала- 
том. Кад је Цар Душан резидирао у Приштини, уз 
њега је био савет од двадесет и четири достојан- 
ственика, у чијим је дебатама учествовала и царица 
Јелена. У Приштини је била дубровачка колонија, 
која је држала под закуп царину. Доцније је При- 
штина била престоница Вука Бранковића. Зна се 
да је и у 17-ом веку била једна од знаменитијих 
вароши, у којој је била дубровачка колонија и у- 
права оближњих мајдана. У 18-ом и 19-ом веку била 
је чувена због својих панађура, на које су долазили 
трговци из Солуна, Једрена, Арбаније, Босне и Ниша. 
У почетку 19-ог века била је седиште Косовског 
Вилајета, које је доцније пренесено у Призрен и 
Скопље. 

„Приштина је кроз све турско време до данас 
била седиште мухамеданских бегова који су држали 
земље на Косову; осим њих било је у Приштини 
Турака занатлија, који су се нарочито бавили за- 
натима коњске опреме и кујунџилуком. Хиљфер- 
винг је 1857 год. забележио да у Приштини има 
1505 кућа, од којих 1200 мухамеданске, а 300 пра- 
вославних ; последњи до 1820 год. нису имали цр- 
кве. По мојим обавештењима је 1910 год. било у 


266 НОВА СРБИЈА 


Приштини око 4.000 кућа, од којих је 3.200 муха- 
меданских, 531 српска кућа, 60—70 јеврејских, а 
остале циганске и черкеске. Међу мухамеданцима 
· има много мухаџира из Србије, а остало су Арба- 
наси из околних села и предузимъиви Баковци са 
Турцима Ерлијама. До досељавања мухаџира и овде 
је, као у Призрену, трговина била у српским ру- 
кама, а Турци су живели од прихода са чифлика и 
од заната. Сада су знатан део трговине преузели му- 
хаџири, нарочито из Ниша и из Лесковца. 

Али Приштина није најважнији трговински цен- 
тар на Косову. Она је удаљена од железничке пруге 
7—8 километара и приштевска је станица код села 
Глободерице. Није на њу упућена ни већа област, 
осим Лаба, коме је главна пијаца Приштина, а прва 
локална Подујево. На послетку и приштевско ста- 
новништво је до скора представљало фанатизовану 
турско-арбанашку масу, непријатељски расположену 
према новинама, па и према железници. Али При- 


штина ипак има значај због поменуте, и ако сла-. 
бије трговине, као главни административни центар 


на Косову. Данас има 18.174 становника. 

Вучитрн је био варош арнаутске анархије, зато 
је поред ње железница прошла скоро без икаква 
утицаја. И ако је старо место, остало је с малим 
бројем становништва. Хильфердинг је забележио да 
у Вучитру има 400 кућа, од којих су 250 кућа му- 
хамеданских, а 150 српских. По Т. Станковићу је 
било у Вучитрну око 1900 године око 800 кућа, од ко- 
јих су 250 српске, а остале мухамеданске; међутим, по 
митрополијском списку од 1910. год., у Вучитрну има 
само 210 српских кућа. Данас има 5749 становника. 

Много је важнија Митровица, која је још 1871 
била село са 150 кућа сламара. Хиљфердинг је 1857 
забележио да је Митровица незнатно место, мања 
од Вучитрна. Постала је најживље косовско место 


од како је саграђена косовска железница. По Лрреп-у. 


је у Митровици око 1890 било 21000 становника, 
од којих су 16.000 мухамеданци, а остало поглавито 
‚Срби, с малим бројем Влаха и Грка. Међутим сада 


КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА | 267 


== до 


у Митровици има око 1100 кућа, од којих су, према 
митрополијским списковима 180 кућа православних 
Срба, истина доста задружне, а остале су мухаме- 
данске. Међу мухамеданцима има врло знатан број 
мухаџира из Босне и Херцеговине, који и сада го- 
воре српским језиком и чине највећу махалу у се- 
верном делу Митровице. Има доста и Арнаута из 
Србије. Митровица је знатно војничко место и гар- 
низон се митровички често пење до 10 000 људи. 

Митровица је под Звечаном, добро очуваним 
градом, који је већи од Новог Брда, тврђе од њега 
зидан, и био је једна од престоница снажне немањић- 
ске династије. Варош је постројена између Ибра 
и Ситнице, а кроз њу протиче речица Љушта. О- 
снована у најсевернијем делу Косова, где се 3aBp- 
шује железница и одакле почиње босански пут, она 
је станица за увоз и извоз знатних области. На њу 
су упућени не само стари Колашин и Метохија са 
Пећи, већ и знатни делови северног Косова и ибар- 
ске долине. На послетку, најважније је то што је Ми- 
тровица увозна и извозна станица Новопазарског Сан- 
џака. Зато она постаје главно трговачко место на Ко- 
сову, с којим се још једино Феризовић може у будућ- 
ности такмичити.“ Данас има 9354 становника. 

Бањску цркву, 3 сата на север од Косовске Ми- 
тровице, саградио је за надгробну цркву краљ Ми- 
лутин око 1315 г. „По својим доста великим ди- 
менсијама, по техничкој савршености, по лепоти раз- 
мера, по богатству орнаментике, по архитектонским 
облицима, најсавршеније и најпрецизније изведеним, 
по лепо смишљеним и оригиналним капителима, ову 
грађевину стављам на прво место од свих грађевина 
у романском стилу подигнутих на српском земљишту“ 
(А. Стефановић). Од других српских грађевина разли- 
кује се овим: кубе већих размера но код осталих 
српских цркава, плитко, и захвата скоро целу ши- 
рину грађевине. Спољни зидови од углачаног камена 
у три боје: беле, црвене и модре, које су наизме- 
нично поређане. До пола срушена. По предању у 
почетку 15 века претворена у џамију, и данас се 
види минаре делом порушено, 


НОВА СРБИЈА 


Вароши забаченог положаја. 


„Лепа је варошица Гњилане, економски центар 
Горње и Доње Мораве. Гњилане је нова варош. 
Основао га око 1750 год. Бахтибег Џинић, на месту 
старога манастира св. Јована, које је било мочарно, 
и по томе је Гњилане име добило (Т. Станковић, 
Цит. дело, с. 2.). Седиште је турских бегова који 
држе плодне моравске земље. Сада у Гњилану има 
око 1000. кућа, од којих су 407 српске, а остале му- 
хамеданске. Неки од мухамеданаца су досељени с 
Новог Брда, у коме је за време Јастребовљевих пу- 
товања било још 30 мухамеданских кућа. Остали Му- 
хамеданци су по Т. Станковићу (Цит. дело, с. 8) Ар- 
науташи српске крви. Данас има 7.767 становника. 

И Јањево се по положају може рачунати у ко- 


совске вароши, али је засебнога живота и рада, није | 


додирнуто новим комуникацијама, и представља у 
многом погледу рудиментну варош. 

Она је сада у дубокој долини Јањевке, у те- 
сном положају око кога се дижу гола брда, и пла- 
вине њихових потока засипају варош. Ова се дели 
на махале: Језерце, Вировце, Турску Махалу, Гламу, 
Доњу и Горњу Махалу, Сопот и Пажић. Јањевци 
тврде да оно раније није било на овом месту, већ 
између брда Борелина и Сурњевице, и они то место 
зову Старо Јањево. Причају да су Старо Јањево 
основали рудари, онда кад се градила црква Гра- 
чаница. Расељено је због зулума, и причају за два по- 
коља која су Арнаути приредили у Старом Јањеву. 
На данашње место доселили су се због тоа што 
су овде биле куле неких силних бегова Спахијића, 
те су их ови заштићавали. 

У 1910 год. било је (кад сам тамо по други пут 


био) 515 кућа, од којих су 400 католичких Срба или. 


„Латина“ (како их православни зову), 75 кућа Арна- 
ута и Арнауташа, 20 кућа мухаџира из Србије, 2 
куће Турака Шамлија (из Шама, М. Азија) и око 18 
кућа мухамеданских Цигана. Куће су по правилу ино- 
косне, у 2—3 најмногољудније има до 15 душа. 


Међу „Латинима“ (ови православне зову Вла- 


----- 


ро НОСОВСКА СТАРА СРБЈА 209 


+. лије ر‎ 

_ сима) две породице cy стариначке, досељене из Ста- 
рог Јањева, и броје 110 кућа. Те две породице су 
Гласиновићи и Палићи. Остали су стари досељеници, 
старији од 200 година. Највише их је досељено „пре 
300 година“, и то 4 породице са 79 кућа, и „пре 
250 година“, и то 4 породице са 40 кућа. Најмлађа је 
једна породица са 7 кућа, досељена „пре 200 година“. 
Осим поменутих породица из Старог Јањева, остали 
су досељени из ових крајева: 

Највише их је из Грачанице у Босни: 2 поро- 
дице са 62 куће. Затим долазе католици од фиса 
Бери" а, досељени из Малисије, и то једна породица 
са 34 куће. Из Кратова су досељене две породице, 
од којих се разгранатија зове Тибари, и знају да су 
дошли као рудари. Из Пећи су досељене 2 поро- 
дице са 25 кућа, из Призрена | породица са 17 кућа, 
из Скопске Црне Горе 2 породице са 15 кућа. из 
Скопља 1 са 12 кућа. Осим из Босне, са северо-за- 
пада су досељене и ове породице: из Скалра 1 са 
11 кућа, из Далмације 1 са 16 кућа, и са Широког 
Бријега у Херцеговини 1 са 18 кућа. Незнатан је 
број кућа непознатог порекла. Учитељ Вукадин По- 
повић из Гуштерице држи да су оне из ових кра- 
јева, можда из Новог Брда. 

Православни Срби из околине тврде да су многе 
од ових породица при досељавању биле православне 
и да су се доцније покатоличиле за време Џиновића, 
који су сломили моћ Спахијића; покатоличили су се 
веле због тога што су тиме били боље заштићени 
од насиља. Међутим, како се из изложеног види, до- 
сељеници су већином из места и крајева у којима 
је било или могло бити католика. Али изгледа не- 
сумњиво да је до краја 18 века било у Јањеву пра- 
вославних, јер је постојала православна црква Св. 
Николе; на њеним темељима је дигнута данашња ка- 
толичка црква. Даље је у близини Јањева на десној 
страни Грачанке више села Бадовца био православни 
манастир Војсиловица, који је опустео тек 1762 го- 
дине (П. Костић, Споменик Срп. Краљ. Ахадемије 
ХИХ, с. 36.-49). 


Е. 


270 НОВА СРБИЈА 


Арнаута и Арнауташа има 70 кућа, и то поми- 
њатих Спахијића 20 кућа, Гаша 24 куће, од фиса 
Соп 23 куће, и породине Чекрића 8 кућа. Помену- 
тих 20 кућа мухаџира досељене су после 1878 год. 
из Србије. 

_ По занимању је Јањево рудиментна варош, јер 
су се у њему очували последњи остаци металне инду- 
стрије Новога Брда. Од тучи лију кандила, свећњаке, 
гривне, прстење, и нарочито много крстова, и про- 
дају их по Косову, Метохији и призренској околини, 
затим по Србији, Бугарској и Влашкој. Раније су 
путовала и продавали своје израђевине и по свој 
Македонији до Солуна. Даље у масама, али неуку- 
сно израђују по кућама женску ношњу и разновр- 
сне убрусе, које продају по Косову, и потискују уку- 
сну косовску ношњу, која скупо стаје. Ипак су ретки 
имућнији Јањевци. 

Међу презименима преовлађују презимена за- 
падних крајева.“ 


Ново Брдо. 


Ново Брдо, данас сеоце од 6 бедних и сиромаш- 
них кућа, важно је само по својој прошлости. У дру- 
гој половини 14 и у првој половини 15 века било 
је једно од најзнаменитијих места у средњевековној 
Србији. Под српску власт дошло је дефинитивно 
године 1282, за време краља Милутина. Као трг 
појављује се први пут године 1325. Тада га је био 
закупио Дубровчанин Паскоје Гучетић. Доцније у 
њему стално живи дубровачка колонија. Поред ње 
била је и млетачка колонија, која је куповала пле- 
мените метале и слала их у Млетке. Али од свих 
најзначајнија је била саска колонија, јер су Саси 
били рудари. Саска колонија имала је и своју бо- 
гомољу, а Саси су у Новом Брду остали чак до 16 
века, тако да су га неки путници у 16, веку нази- 
вали немачком колонијом. 

У околини Новог Брда у огромним количинама 
се копало сребро и злато. Константин Филозоф на- 


ооа ~ аи ай 


п КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА 211! 


зива га „град сребрени у истину и златни“. О бо- 
гаству новобрдских рудника постојале су у Запад- 
ној Европи праве бајке, и Ново Брдо представљало 
је једну од најзнаменитијих вароши у унутрашњо- 
сти Балканског Полуострва. Колико је било цењено 
у време кнеза Лазара, види се најбоље по томе што 
је на своје новце стављао потпис: ,Novamontana 
moneta агрепіеа“. Највеће своје развиће достиже 
под владом Деспота Стевана и Ђурђа, када је имало 
око 40.000 становника. Рударство беше необично 
развијено, а трговина необично жива. У њему жив- 
љаху Дубровчани, Талијани, Саси и српска властела. 
На њ долажаху трговци са свих страна, и у њему 
се могаху чути прве новости. Већ у почетку 15 
века беше једно од најбоље утврђених места, и из- 
држа многобројне нападе. Први напад издржа 1412, 
а други 1427 године. Оба пута одбранише га Срби, 
уз знатну помоћ колониста. После пада Смедерева 
Ново Bpio се држало три године, пало је 1441 
али сегединским миром би враћено опет Србима. 
Године 1455 султан Мухамед П опколи Ново Брдо, 
град се после четрдесет дана предаде, његово ста- 
новништо би сасечено и распродано, а његово 60- 
гаство разнесено. Тиме Ново Брдо пропаде потпуно. 
Узалуд се Турци труђаху да га подигну на негдашњу 
висину. Оно се више никад не поправи. У првој 
половини 17 века рад у рудницима није био пре- 
стао. У то време половина турског сребрног новца 
кована је од сребра које је добивано из новобрд- 
ских рудника. Варош сама имала је свега 200 кућа, 
међу којима је било 100 турских и јеврејских. У 
другој половини истог века Ново Брдо је имало 
свега 10 кућа, а у турско-аустријским ратовима го- 
дине 1689 спомиње се само као градић. То пропа- 
дање настављено је у 18-ом и 19-ом веку. 

У данашњем Новом Брду и његовој ближој 
околини многобројни су трагови од негдашње ње- 
гове величине и рударског рада. Тако, на пример, 
на северу од Јањева, између Курегишта и Страже, 
Цвијић је проматрао једанаест група од рударских 


272 НОВА СРБИЈА | зада 


окана и поткопа. Окнима се слази у нагнуте, махом 
краће поткопе. у којима се распознају урези и ударци 
чекића. Осим тога има јендека, 5 до 6 метара ду- 
боких, који иду по земљи. То су остаци рударског 
рада који се кретао у правцу рудних жица, које 
нису залазиле у дубину. 

На самом Новом Брду виде се многа окна, 
поткопи и закопине, нарочито на Малој и Великој 
Планини, око села Бостана, у Киселом Потоку и 
на месту Равништу. Поред тога налази се многа 
тросква у Трничевцу, Краљевој. Реци, и под Леш- 
тарем. Испитујући комаде троскве, констатовано је 
да у њој има највише железа, а остало је манган, цинк, 
са нешто олова и сумпора. Има много и рударских 
кула, и то у Лешју, на врх Велике Планине, у Кривој 
Реци. Развалине од града и трагови од вароши су 
на висини од 1100 до 1120 метара. Новобрдски град 
је добро очуван. Са свих страна града виде се мно- 
гобројни темељи од кућа, које су биле, како изгледа, 
згомилане без правилних улица. Главни део вароши 
је око узвишења које се сада зове Баир. На њему 
је била црква Св. Петка, која је у џамију претво- 
рена. Имају још развалине од четири цркве, које се 
распознају по препрати и олтару. У близини града 
су два велика и врло стара јавора, такође из слав- 
ног српског доба. 


Три најзначајнија споменика старе српске културе. 


Три најбоље очувана и најзначајнија споме- 
ника старе српске уметности, најзнаменитија бару 
Косовској Старој Србији, вреде да се посебно опишу 
и прикажу. 

Патријаршија. у Пећи је пространа, али ниска. 
Архитектура јој припада времену када је српска сред- 
њевековна уметност била почела опадати. Првобитну 
зграду био је подигао други српски архиепископ, 
ученик Св. Саве, Св. Арсеније у 13 веку. Поред тога, 
она је у више махова обнављана и дограђивана. 
Храм има облик четвороуганика, с малим, укрште- 


у 
4 З" 
=e Ay 
و نون ی وف‎ 


_ КОСОВСКА СТАРА СРБИЈА 273 


ним „выступами“, и састоји се из ова четири дела: 
велике препрате, велике средње цркве Господњег 


Вознесева, јужног ,прид%ла“ (споредног олтара) 


пресвете Богородице и северног олтара Св. Дими- 
трија. Изнад олтара велике цркве диже се широко 
и прилично спљоштено кубе, које је покривено оло- 
вом. Исто тако изнад оба споредна олтара дижу 
се још два мања кубета. Та три кубета стоје зби- 
јена једно до другога и имају споља тежак и здепаст 
изглед. Унутра пак дају прекрасан ефекат, нарочито 
због јаке светлости што пробија кроз многобројна 
велика окна која заузимају скоро’ цео бочни део 
кубета. 

Три часа далеко од патријаршије, на излазу 
клисурасте долине Дечанске Бистрице, на подножју 
метохијских планина, налази се Манастир Дечани, 
или Високи Дечани, најславнија задужбина велике 
српске прошлости и њене културе. То је српска „цар- 
ска задужбина“, „да је љепше у свијету нема“. Руски 
консул Хиљфердинг мисли да су Високи Дечани 
најлепши и најзнаменитији српски манастир, најбољи 
споменик српске величине и побожности, који се може 
убројати међу најсавршенија дела византијске умет- 
ности. Градио га је 1323—1330 мајстор Виде Котора- 
нин. Грађени су у романском стилу. Црква је голема 
и висока, израђена у облику крста, са једним окру- 
глим и високим кубетом. Сама њена спољашност 
Хиљфердинга је „поражавала“ својом необичном ле- 
потом. Спољашњи зидови од доле до горе састоје 
се од мраморних плоча које су правилно распо- 
ређене у хоризонталним редовима, од којих је нај- 
нижи од белога мрамора, други од ружичастог, трећи 
опет од белога, четврти од сурога; после тога на- 
ново се измењује исти низ боја. Кров црквени је од 
олова, И кубе'је покривено оловом, које је тако ма- 
сивно да, како се прича, није требало покривати кубе 
још од године 1335 када је први пут покривено. 
Под дугим утицајем времена то је олово добило 
боју која наличи на сјај бакра. На кубету стоји ве- 
лики прастари крст из масивнога сребра. На источ- 


МОВА СРБИЈА 18 


=: 


274 НОВА СРБИЈА 


ној страни пада у очи округлина великог олтара, 
поред њега округлине које припадају споредним 
олтарима Св Николе и Св. Димитрија, проскоми- 
дији великог олтара и ризници. Тих пет сједињених 
округлина представљају необично лепо сједињавање 
линија. На средини великог олтара је начињено ве- 
лико окно, изнад кога се види оловни кров; то 
окно је са страна украшено са два мања мраморна 
стуба, које својим леђима подржавају каријатиде 
које имају облик згрбљена човека. Над средином 
окна израђена је људска глава из чијих уста излази 
винова лоза која се дели на две гране које су с десна 
и с лева сплетене око окна. У лозовом листу сакри- 
вене су птице и фантастичне животиње, уметнички 
извајане. Црква има троја врата, од којих се једна 
налазе на западној страни, у фасади црквене пре- 
прате, а друга двоја су са северне и јужне стране 
те препрате. Изнад сваких врата у камену је исте- 
сан округли свод, који се сужује у неколико махова, 
тако да тим образује неколико пршљенова. Сваки 
од тих пршљенова опире се о мањи мраморни стуб. 
И сваки од тих пршљенова украшен је нарочитим ре- 
љефима у којима су представљене винове лозе, лишће 
с цвећем, спирале и танки жлебови. На. северним 
вратима, стубови првог реда који држе пршљенове 
обавијени су виновом лозом, стубови другога реда су 
округли, трећега изувијани, четвртога су четворо- 
угаони, петог осмоугаони. Капители тих стубова су 
коринтског стила. Слично јеи на другим стубовима, 
Црква је у основи тробродна, има, као што смо ви- 
дели, три олтара, управо три цркве, од којих је 
средња најшира; та има и иконостас од белог мра- 
мора који је подељен на пет поља. Стубови који 
деле бродове углачани су и имају романске капи. 
теле. Стубови су високи 7.34 м., а црква од пода до 
основице кубета 19 метара, а до врха кубета 25 ме- 
тара. Прозори су једнодељни, дводељни и тродељни, 
Техничка прецизност може се мерити с данашњом 
техником. Тродељни олтарски прозор надмашује сво- 
јом лепотом, величином и богаством орнаментике и 


лтан вие 
eae’, 


СТАРА. РАШКА _ 275 


~~ о ————————— 


_ чувени студенички прозор. Сва орнаментика има ро- 
мански карактер, из чега се може видети да су се 
"трагови ренесанса, који се у почетку 15 века тек 
почео у Италији развијати, осетили и на српском 
земљишту. | 

Грачаница, довршена 1321 године, има пет ку- 
бета. Поред главне цркве имају две параклисе, које, 
кад се гледају с поља, чине једну целину. Над ула- 
зом на висини спрата налази се капелица Краља 
Милутина. Платна с поља су од тесаног камена, поло- 
жена у редове између два, гдегде три реда опека, 
тако да се измењује црвена боја опека са бели- 
частом бојом лепа и сиво-зеленкастом бојом камена. 
Кубета су с поља основе осмостраног правилног по- 
лигона, а на пресецима страна су округли стубићи 
који су, каои зидови кубета, од чистих правилно 
везаних опека, које се смењују с беличастим сло- 
јевима лепа. Хоризонтални и лучни венци зидова, 
као и лучни венци кубета, изведени су из по три 
или четири слоја цик-цак пљоштимице положених 
опека, што све даје грађевини особени карактер. 
Прозори кубета су једнодељни, а на зидовима су 
дводељни и тродељни. На њој нема скоро никаквих 
пластичних орнамената. Она се може узети као при- 
мерак архитектонско-естетичког савршенства, и то 
због лепих облика кубета, витких размера целе гра- 
ђевине, због свог консеквентно изведеног органског 
склопа, и због необично симпатичне хармоничне це- 
лине. Цркву ружи године 1570 примитивно дози- 
дана препрата. 


ХІ. СТАРА РАШКА. 


На северозападу од Косова Поља настаје пла- 
нина Рогозна, која почиње од Бањске више Митро- 
вице и пружа се до Новог Пазара. То је пространа 
и плећата планина, која одваја простране котлине 
Старе Србије од кршевитих и планинских области 


18" 


ГА - 4 плава | ر‎ һа, 


276 НОВА СРБИЈА 


западних српских земаља. Она дакле чини оштру 
границу у теренској пластици српских земаља. 

На западу и северу од Рогозне настају области 
Старе Рашке или Новопазарског Санџака, које се 
и по свом спољњем изгледу, по клими и врстама 
биља, по привреди и народном животу знатно раз: 
ликује од свих досадашњих области Нове Србије. 
На првом месту пада у очи што овде нема онако 
пространих и равних котлина већ целу област зау- 
зимају високе кршевите планине које су у венце 
згруписане, а затим испресецане дубоким, клисура- 
стим и тешко проходним речним долинама у којима 
се само ређе јављају незнатнија проширења и за- 
равни. Због таке пластике Стара Рашка и по сво- 
јој клими и по народној привреди чини једну при- 


родну целину са западним српским земљама, нарочито. 


Црном Гором, Херцеговином, Јужном и Западном 
Босном и Далмацијом. Поред ових природних раз- 
лика које се осете кад из Косова прелазимо преко 
Рогозне, од великог су значаја и етнографске раз- 
лике које су оштро изражене с обе стране Рогозне. 
Јужно и источно од Рогозне је област моравско- 
вардарских Срба, а на западу од ње живе тако- 
звани динарски Срби, који већином говоре јужним 
наречјем, који су нарочито развили нашу епску пое- 
зију, и који су за последњих сто до двеста година на 
српску историју најјаче утицали, при чему су у јавни 
живот српског народа, нарочито у његову духовну 
културу, унели пуно свог схватања, својих специал- 
них осећања и свога бујног темперамента. Поред 
овога, Рогозна је и због тога важна етнографска 
граница што на западу од ње настају области у ко- 
јима је процес асимилације, процес посрбљавања и 
пословењивања био тако јак да на целој области 
која почиње од Рогозне, Копаоника и Мораве и 
која се пружа до Саве и Јадранског Мора, нема 
скоро никаква другог народа сем српског или српско- 
хрватског. Од оних знатних маса романског станов- 
ништва које је у средњем веку живело по црно- 
горским, херцеговачким, босанским и далматинским 


{ 


СТАРА РАШКА ; ДАЕ 


планинама, затим по приморским варошима, данас 
скоро нема ни трага. Све је то посрбљено и похр- 
ваһено. Две су српске земље нарочито заслужне у 
томе што је тај део српског народа био тако експан- 
сиван, плодан и јак. То су досадашња Црна Гора, 

ерцеговина, а с њима и Стара Рашка, које су на: 
селиле већи део западних земаља, које су рашириле 
утицаје јужног диалекта на целој области између 
Мораве и Јадранског Мора.! Поред ових момената 
Рогозна је важна због тога што на западу и на се- 
веру од ње престаје надирање арбанашког елемента 
у српске области. Динарски Срби су, изгледа, и фи- 
зички и културно јачи од Арбанаса, док су моравски 
и вардарски Срби били од њих само културно јачи, 
што им је у чисто физичкој борби мало вредело. 
У Старој Рашкој Арбанаса има само у Пештеру, ити 
су, како је то Г. Јован Томић несумњиво доказао, 
насилно од турске власти пре двеста година ту на- 
сељени. Али је карактеристично што ти досељеници 
нису могли да постану средиште за поарбанашавање 
Старе Рашке, као што су то сличне арбанашке оазе - 
у Косовској и Скопској Старој Србији врло често 
постајале, већ су шта више представљали оазу која 
је, под утицајем српског језика и културе, морала 
да мења свој начин говора, да научи српски језик, 
и да у свој арбанашки језик прими српски акценат 
и многе српске речи, тако да се прави Арбанаси с 


њима врло тешко споразумевају. 


Поред овога Рогозна је и важна антропогео- 
графска граница, јер на северу од ње настају села 
азбијена типа, села у којима су куће међу собом 
јако удаљене, док су на југу села много збијенија. 
Кућа сеоска је исто тако различита с обе стране. 
На југу је кућа од ћерпича, блата и камена, а на 
северу, у Старој Рашкој, превлађује кућа с дрве- 
ном грађом. 

1 По теорији Г. проф. Белића, и шумадијски говор постао је 
аруы херцеговачког диалекта на источне српске диалекте. 
ако данас шумадијски говор има граматику, синтаксу и акценте 
херцеговачког говора, а од источног говора, који је, како се то 
несумњиво може доказати, раније владао у данашњој Шумади|и, 
има ту особину што старо Ъ изговара као е. 


278 | НОВА СРБИЈА 


Посматрана у целини, Стара Рашка има изглед 
оштро оивичине и чврсто ограђене високе планин- 
ске области чија средња висина на истоку прелази 
1000 метара, а на западу се држи између 800 и 
900 м. Североисточну јој границу чине планине Тор- 
ник (1550 м) Муртеница (1485 м), Јавор (1509 м), 
Голија (1931 м.), и Копаоник (2140 м.) Оштрину те 
границе појачава и долина реке Увца, која иде с њом 
готово упоредно. Јужну границу чини јој веома ду- 
бока, скоро непроходна долина Таре, коју с доса- 
дашње црногорске стране прате високи огранци 
Дурмитора и Сињајевине, тако да је она према југу 
најјаче затворена. Северо-западна граница је нижа, 
и има више ниских и лакших прелаза, због чега је 
Стара Рашка од увек имала врло интимне везе с ју- 
гоисточном Босном. Ту границу чине планине Бић 
(1345 м.). Јаворје (1487 м.), Ковач (1439 м.) и Љу- 
бична (2239 м.). Важни прелази су нарочито разви- 
јени дуж речних долина. Највећи део речних до- 
лина тече у правцу према северу и северозападу 
зато је Стара Рашка у томе правцу највише и про- 
ходна. Многобројне природне везе и згоднији пу- 
теви су ову област нарочито везали за басен За- 
падне Мораве и за Западну Србију. У томе погледу 
‚ су нарочито важне долине Ибра, Рашке и Увца, ко- 
јима рашки крајеви непосредно излазе у моравску 
долину. Од велике сметње за саобраћај је било то 
што ниједна од ових река не пресеца у целини ову 
област. Једини је Лим у диагонали сече, али је ње- 
гова долина остала без значаја због тога што је врло 
често непроходна и што долази из високих планин- 
ских области. Непроходност у правцу север-југ, на- 
рочито северозапад-југоисток, нарочито је појачана 
тим моментом што границу према досадашњој Црној 
Гори чини дубока клисура бујне Таре, и што се 
с оне стране Таре налазе највиши планински венци 
и високе кршевите површи' које су, због великих 
снегова, само лети проходне. Због тога су везе цр- 
ногорских области са Старом Рашком веома тешке, 
на многим местима скоро немогуће. Најзгодније су 


У“ 


Paes) Х-) ӨтАРА РАШКА 279 


онде где каква дубља речна долина иде у правцу 
према северу, као што је случај с долином Лима од 
Андријевице до Берана, и с долином Таре од ва- 
роши Колашина до Мојковца. То су једина два правца 
у којима се ове две области могу везати згоднијим 
путевима. Остали прелази, као на пример на Левер . 
Тари, згодни су само за пешачки и лакши кири- 
џијски саобраћај. У северо-западном делу, према 
Босни, реке теку у правцу према њој. Али у томе 
правцу прелази су махом у облику преседлина, због 
тога што су многе речне долине дубоке, клисурасте 
и сувише уске. 

Из ових свих разлога, и у вези с разним по- 
литичким моментима, разумљиво је што су најваж- 
нији путеви били уздужног правца, то јест правца 
северозапад-југоисток. С тога гледишта увек је био 
важан босански пуш, који је задовољавао потребе 
које је изискивао кириџијски начин саобраћаја. Он 
је, идући у правцу према Митровици, морао да се 
бори с великим теренским тешкоћама, и да прелази 
планине знатне висине и дубоке речне долине. Због - 
тога тај пут за модеран начин саобраћаја не може 
имати ону вредност коју је имао до сада. 

Кад се испнемо на једну од ових виших планина 
и када с ње посматрамо целу област Старе Рашке, она 
изгледа као висок и простран ходник чије је дно из- 
браздано таралелним, доста збијеним и обично. на- 
зупчаним теменима планина које све иду у правцу 
од северозапада на југоисток, и које чине те је цела 
област најбоље проходна у правцу њихова пружања. 
Она је приступачна само са две стране, и то из до- 
лине Лима и од Рашке, притоке Ибра. Свуда на 
другим местима теже је приступачна, јер сваки онај 
који би у њу хтео да продре ی‎ би се пети на 
висине најмање од 1300 метара. Због свих тих осо- 
бина Стара Рашка представља једну од најнепристу- 
пачнијих и најчвршће ограђених области на Балкан- 
ском Полуострву. На тај начин у њу је тешко про- 
дрети, али је тешко и из ње изаћи. Овако затво- 
рене и чврсто ограђене географске целине играле 


280 ___НОВА СРБИЈА 


су врло често пресудну важност у историји српског 


народа. Затворене и чврсто ограђене планинске обла- 
сти представљале су од увек центре српске етнограф- 
ске свежине, уточиште српске националне свести, и 
места у којима су се, можда на некој првобитној 
српској основи, вршила разна социална једињења 
српског народа. У овој планинској, искључиво сто- 
чарској, економски сиромашној, али чврсто ограђе- 
ној планинској области ударен је темељ силној не- 
мањићској држави. Интересантна је ствар што, како 
то према садашњем познавању наше прошлости из- 
гледа, зачетак тој великој државној организацији 
налазимо у једној нашој старој и, како изгледа, оп- 
штој српској социалној организацији, која је изра- 
жена у распореду и уређењу наших средњевековних 
жупа. Сличну ствар налазимо и у доцнијој нашој 
историји. У једној другој исто тако чврсто ограђе- 


ној и неприступачној, сиромашној и сточарској обла-- 


сти развила се најпре једна слична социална орга- 
низација, из које је доцније постала једна мала, пла- 
нинска и сточарска држава. То је данашња Црна 
Гора, чији први зачетак сачињава Катунска Нахија, 
која је, како изгледа, почела да се насељава тек од 
петнаестог века, и у којој се јавила племенска ор- 
ганизација из које се доцније развила српска држава 
која се зове Црна Гора. Из овога се свега види од 
коликог су етнографског значаја, за нареде овако 
променљиве и ћудљиве судбине, оваке планинске 
области, које су за нашу националну егсистенцију 
биле од користи баш зато што су економски сиро- 
машне и неприступачне „Економско сиромаштво, не- 
приступачност и оштрина климе оваких области су 
главни услови што таке планине за све угњетене 
народе представљају уточишта и неку врсту нацио- 
налних утврђења, у која освајач и угњетач, који је 
обично лаком на комотнији и лакши живот, теже 
продире. И због тога је разумљиво што су Црна 
Гора, Стара Рашка и Херцеговина, од увек, пред- 
стављале центре српске етнографске свежине и што 
су у њима засниване државе које су доцније поста- 


ми” 


БЫ: 


т 
е 
к. 


ES 207 СТАРА РАШКА 281 


_ jane велике и јаке. И због тога оваке планинске обла- _ 
сти, премда оне за културни напредак и за развиће 
националног благостања представљају извесне сметње, 
ипак су од великог значаја за народну судбину, баш 
зато што су добро учвршћене, што имају оштру 
климу и привредан живот у којима се развија народ 
једноставан и физички необично јак, који се нагло 
множи и у даним моментима плави око себе, као 
што плави поток који постаје од снегова који се 
вековима гомилају у планини, па се одједном растопе. 

Са овако великим висинама, од мора јако уда- 
љена и ограђена планинама које представљају јаку 
препреку за продирање топлих и влажних примор- 
ских ветрова, Стара Рашка осуђена је да има врло 
оштру климу. И збиља ово је једна од најхладни- 
јих и најснежнијих српских области. Та климска 
оштрина појачана је у последње време и тиме што 
је скоро сва шума уништена, и што је остало голо 
кречњачко земљиште, у коме без шуме земље врло 
брзо нестаје, тиме што пропадне у подземне пећин- 
ске ходнике и што је вода однесе, а цела област. 

све више огољава, све више добија облик камене 
пустиње која се лети страховито усија а зими опет 
страховито хлади. Старих шума, о којима су посто- 
јале читаве бајке, и о којима многи путници из ра- 
нијих времена јављају, све више нестаје, тако да на 
висинама испод 1.300 м. шуме нема скоро никако. 
Овом уништавању шуме, које су турске власти че- 

„сто свесно помагале, треба што пре стати на пут, 
ако нећемо да та област привредно потпуно про- 
падне. Због оваких прилика суви и хладни ветро- 
ви дувају и без сметње и без прекида. Зиме су 

қ дуге, врло оштре и пуне снега. Свуда се прича 

о великим сметовима и о великим погибијама од 

| снега и студени. Становништво се и преко лета то- 

| пло одева и глава му је умотана до преко у- 

`` шиіу. Због овако оштрих зима и сувих лета, која 

| не ретко наступају, честе су у овој области гладне 
године, о којима домаћи- летописци и савремени за- 
писи много говоре. Гладне године у таким областима 


282 НОВА СРБИЈА 
горе пустоше но и сам рат и болест. Народ нагр- 
не из планинских области у низине, где је земља 
плоднија и у којима живи земљораднички народ, 
који, већ по свом начину занимања, може пре да 
спреми зимницу, и кога сама природа његова зави- 
чаја боље осигура од сваких изненађења. За време 
ових гладних година многобројне рашке породице 
населиле су се у долини Западне Мораве, око У- 
жица и у Шумадији, затим мало по Косову и Ме- 
тохији, и на послетку по целој Босни, где су допрле 
до Саве и до личке границе. Као најзаклоњенија и 
по своме правцу најзгоднија област за веће ми- 
грације када су ниже области биле мање сигурне, 
Стара Рашка је служила као важна миграциона 
џада за све оне породице које су се селиле из Ко- 
совске Старе Србије у правцу према Босни, Хрват- 
ској и Славонији. 


Важније области и предели. 


Џојединим планинским венцима и речним до- 
линама издељена је Стара Рашка на више мањих 
области и географских целина. Најпространије уду- 
бљење, централну и најважнију област у овој пла- 
нинској области представља /овойазарско Поље, 
које се пружа поред реке Рашке и простире од Па- 
заришта до Петрове Цркве, у дужину око 8 кило- 
метара, а у ширину 700 до 800 метара. То је једно од 


највећих поља у целој Старој Рашкој, у њеном источ- 


ном делу највеће, поред тога плодно и планинама 
заклоњено. Али је још важнија ова његова карак- 
теристика. У њему се звездасто сутичу осам глав- 
них и неколико мањих речних долина које у њега 
улазе или из њега излазе. Главне су долине Рашке, 
Људске, Себичеве, Јошанице, Трнавске и Избичке 
Реке и Дежеве. На Балканском Полуострву нема 
места где би се на тако малом простору састављале 
тако многобројне долине. То је скривена, чврсто за- 
грађена котлиница, из које се уским долинама може 
изаћи у свима правцима, и то према југу и западу 


| 


найы қазасы пор РЉН-УЕАЋУ "У 


2 ла Аллам 


ж‏ و 


а је ааа “СТАРА РАШКА | 283 
РЕД “егі 


у Стари Колашин, у беранску и бјелопољску област, 
на северозападу у Сјеницу, и нарочито лако према 


"североистоку долином Рашке у Ибар. Те су се до: 


лине дале лако затворити, и због тога је цела ко- 


тлина била природно утврђена. У тој котлини је. 


био први замстак немањићске државе, и у њој се 
она организовала, а када је доцније ојачала, раши- 
рила се низ Рашку и кроз ибарску долину. У тој 
котлини је био стари Рас, по коме је доцније 
српска држава названа Рашком. Стари Рас је био 
према ушћу Себичевске у Рашку, на месту које се 
данас зове Пазариште. То је место око 7 киломе- 
тара на запад удаљено од данашњег Новог Пазара, 
у једној равни која је дуга 300 метара, а 150 метара 
широка. И данас се виде зидине којима су биле зат- 
ворене клисуре Рашке и Себичевске, којима се је- 
дино може ући у то поље. Из овога заграђеног 
котла могло се лако ући у садашње Новопазарско 
Поље и њиме завладати, а у случају непријатељ- 
ског напада Рашани су се лако могли повући у овај 
затворени угао Новопазарског Поља. 4 


На супротној страни Новопазарског Поља, око 


један и по километар од Новог Пазара, налази се 
Петрова Црква једна од најстаријих наших цркава, 
која је незграпног облика, дебелих зидова, са много 
мрачних и заплетених ходника, и која се знатно 
разликује од других наших црквених грађевина из 
немањићског времена. У тој је цркви Немања, у 


` нетрдесетој години свог живота, из католичке пре- 


шао у православну веру. У њој је Свети Сава ми- 
рио браћу Стевана и Вукана и у њој је била сто- 
лица рашке митрополије. 

На северо-западу од Петрове Цркве по сата 
далеко, на једном главичастом брду које доминира 
свом околином, нарочито рашким путем што води 


за Србију, дижу се развалине Љурђевих Стубова, 
78916: је, како неки тврде; подигао Немања кад се, 


бавио из пећине у коју су га браћа затворила. 
Хиљфердинг, који је улазио у њих, особито хвали 


>. 
| eal oe 


284 НОВА СРБИЈА - 


њихов живопис и рачуна га међу најзнатније остатке 
српског живописа немањићског доба. Ў 

На врло лепом положају, у близини интересант- 
ног врела Рашке и величанственог њена водопада, 
налазе се развалине Сойойана „Рашкој на извору“, 
задужбине краља Уроша (Храпавог), Темељи Сопо- 
һана су од жућкастог ситнозрног пешчара, зидови, 
сводови и велико, доста очувано кубе саграђени су 
од тесане сиге, врата и прозори су уоквирени угла. 
чаним мермером са урезаним шарама које подсећају 
на народне везове и представљају најлепши орнаме- 


„нат Сопоћана. „По лепом распореду појединих де- 


лова и општем плану. Сопоћани спадају међу нај. 
лепше немањићске грађевине. Све унутарње стране 
зидова су под многим сликама које се одликују жи- 
вим, готово драстичним бојама, представљају јако ше- 
матизиране свеце и догађаје из црквене историје, 
и изостају иза бољих слика у Грачаници, у којима 
има несумњиво више уметничкога и слободнога. Дли 
има у Сопоћанима слика које могу имати велики 
интерес; слике које представљају живот краља Де- 
чанскога, и у којима има народних типова у наро- 
дној ношњи из тринаестога века“ (Цвијић, Основи, 
Ш 1155). Кров цркве је порушен, местимице и зи- 
дови, и црква је на путу да сасвим пропадне, ако се 
за време не постара за њу. 
У околним селима живе искључиво Срби се- 
љаци, међу којима превлађују Срби православни над 
Србима мусломанима. Сви мусломани новопазарске 
околине говоре српским језиком. Јелеч. и Рогозна 
су чисто српски крајеви. Ти становници говоре јуж- 
ним наречјем, и по својим спољним антрополошким и 
физичким особинама припадају динарским Србима, и 
то типу ерско-ибарском. Већином су досељеници, ито 
од Старог Колашина и црногорских Брда, нарочито из 
Роваца. Међу мусломанима има више старинаца, али. 
њих има више из Босне, Херцеговине и Црне Горе. . 


` Становништво ових села бави се поглавито о CTO 


чарству, земљорадњи и кириџилуку. Земљорадња је 
због читлучког система сасвим примитивна, и скоро 


і. жәме < , “se РРА >. а рар —_—_ — 


айо од чивчија не добија толико жита да би се 


могао издржати преко целе године. Овде је у пу- 
ном јеку каравански пренос еспапа. Босанским пу- 
тем према Митровици извози се сир у чабрицама, 
коже, вуна, катран и дрвена грађа, а увозе се ра- 
зноврсни такозвани европски еспапи. У долини 
Рашке, нарочито око Сопоћана, села Брајковаца, 
Варева, Лукоцријева и изнад Новог Пазара, има 
и добра воћа. 

Ови сељаци, ито само православни, живели су 
у ропству под најтежим читлучким системом. Због 
тога су културно страшно изостали, бојажљиви су, 
мршави и испијени, а готово увек су изгледали 
брижни. Од њих су боље израњени, отреситији и ве- 
селији били мусломани, који су били у много бољим 
социалним и привредним приликама. 

На западу врела Рашке и Сопоћана настаје кр- 
шевита површ /7еш ер, која је висока 1000 до 1200 
метара. Она је скоро сва састављена од кречњака, 
и у њој има вртача, пећина, река понорница и ма- 
лих језера. Најважније је језеро између села Браћа- 


ковића, Биоца и Тушња, под брдом Трајаном. За. 


то језеро је везана прича о Светоме Сави. Пештер 
је поглавито суватска област с врло ретким насе- 
љима, од којих су српска само Суходол и Буђево, и 
делимице Дујке. У осталима живе поменути Арба- 
наси. Појава арбанашког елемента у тој области осе- 
ћала се нарочито у томе што је Пештер представљала 


_ једну од најмање познатих области у Европи. Због 


тога је у картама била представљена белом бојом. 
Пештер дакле представља једну високу, суву 
кршевиту висораван, с које вода понире у подземне 
пећине, ходнике и реке, и која према томе не при- 
пада ни једном од суседних речних сливова. Она се 
налази између сливова Лима, Ибра Рашке и Вапе, 
које се разним својим крацима засецају у њу, али 
ниједна је потпуно не осваја. 
_ " На југу од Пештери, између реке Бистрице и 
Јђешнице, настаје област Бихор, који је састављен 
од више малих долина и који целој области даје не- 


1 > 
е 4. е УРУТ, 
SS ee аа POT АГ : 


~ 
+ 


МА, и ПРИ УУ мр. Ар ри да оты Ты. > Ae 


= | 2! 


ае а 


в 


$ 
% 


256 . _ НОВА СРБИЈА ри И 


миран тип. Област је пуна воде, ниже партије су 
засејане кукурузом и зоби, или су под шумовитим 
воћњацима, у којима нарочито успевају чувене би- 
хорске јабуке. На брдима је шума скоро сасвим уни- 
штена, села су малена, пењу се до знатних висина, 
1100 до 1200 м. висине, и налазе се махом под стр- 
мим одсецима кречњака који се с пештерске висо- 
равни спуштају потпуно откривени у долине бихор- 
ских река. У средњем веку у овом крају била је 
Бихорска Жупа. 

На супротној страни од Бихора, на левој страни 
Лима, настаје област Доњи Колашин, чији централни 
део чини долина реке Вранеша. Област шумовита, 
богата пашама, у нижим партијама доста влажна и 
обрађена, и као таква има услова да привредно на- 
предује. У Доњем Колашину има много српског му- 
сломанског становништва, које је пореклом из Гор- 
њег Колашина у досадашњој Црној Гори. 

Бихор и Доњи Колашин се налазе у непосре- 


дном сливу реке Лима, која представља најважнију 


реку и најкултурнију област целе Старе Рашке. Са 
реком Таром Лим затвара једну планинску и суват- 
ску област која је издужена у правцу југоисток-се- 
верозапад. У данашњим именима река и места имамо 
сачувана имена средње-вековних српских жупа. Тако, 
на пример, у сливу реке Љубовиђе, леве лимске при- 
токе, била је Љубовиђска Жупа; око места Брскова 
у данашњем Доњем Колашину била је Брсковска 
„Жупа; у долини реке Вранеша била је Жупа Вра- 
неш. Око Средњег Лима, у близини данашњег При- 
јепоља, била је жупа Црна Стена, у којој се налази 
манастир Милешева. На име негдашње жупе опо- 
миње име данашњег села Црна Стијена које се на- 
лази у истој жупи. Северно од ове жупе у долини 
данашње реке Звјезданке била је жупа Звјезд. Да- 


нас се та област зове Велика Жупа. Од пријепољ- 


ске котлипе до Вишеграда с обе стране Лима пру- 


“жала се жупа Дабар или Дабарска Жупа, у којој > 


су били манастири Ораховица и Бања и град До- 
брун. У долини реке Таре била је Жупа Тара, у 


> > СТАРА РАШКА | 291 


којој је средњевековно село Премћане, и доцнија 
села Ђурђевића Тара. Левер Тара и Нефер Тара. 
Из овога се види да су старе жупе заузимале у 
ствари само нижа, плоднија места, блаже климе. 

На западу од Лима, управо између долине 
Лима и Таре, настаје гола и стеновита кречњачка 
висораван, са многобројним затвореним улегнућима, 
„вртачама“, област обрасла бусовима оштре пла- 
нинске траве на којој пасу стада ситних оваца. То 
је, у целини, најсувља и најнекултурнија област целе 
Старе Рашке, која је само овде онде засејана јеч- 
мом и каришиком, и веома ретко насељена. Доли: 
ном реке Ћотине подељена је на своју источну и 
западну половину, од којих је друга мања, али виша 
и суровија. Централни део ове области чини долина 
реке Ћотине, у којој најплоднији и најкултурнији 
део представља Пљеваљско Поље, које је пуно воде, 
засејано кукурузом и другим житима. Цела област, 


која je још у почетку деветнаестог века била под 


шумама. данас је сасвим гола. 


Данашња варош /7љевља постала је, како према | 


свему изгледа, тек у петнаестом веку. У средњем 
веку у Пљеваљском Пољу било је мало насеље 
Брезница или Врхобрезница, на реци истога имена. 
Зна се да је у његовој близини било римско на- 
селе које се звало Ѕариа. Изгледа да је у десетом 
веку у околини Пљевља био град који се звао Брез- 
ник. Путници из шеснаестог века Пљевље или Та- 


` слиџу спомињу као мало село, у коме су становали 


православни Срби; Пљеваљско Поље било је обра- 
сло густим шумама у којима су се сакривали хај- 
дуци који су чешће нападали путнике који су преко 
Пљевља ишли из Дубровника за Ниш и даље за 
Цариград. Али већ при крају шеснаестог века (1581 


год.) и у почетку седамнаестог века (1621 год.). 


Пљевље се спомиње најпре као веће место, па после 
као већа варошица, која је била подељена на нижи 
део, крај реке. где живљаху Турци, и виши део, где 
становаху Срби. У почетку седамнаестог века, не- 
колико година доцније, спомиње се као велика па- 


НОВА СРБИЗА 


ланка у којој је било седиште санџак-бега херце- 
говачког. По народном предању Пљевље је добило 
име по томе што су овде биље плеваре, „пљевља“ 
манастира Свете Тројице. | 
Услед тога што је већи део земљишта оголео, 
изгледа да се и клима знатно пооштрила. Нарочито 
је висораван остала незаклоњена од хладног север- 
ног ветра, услед чега настају врло оштре зиме и 
хладне летње ноћи. Велики наноси снега, велика 
хладноћа, и нарочито јаки ветрови, узрок су што су 
многе области зими просто непроходне и по неко- 
лико месеци од осталог света одвојене. Због те 
климе на висоравнима успевају само стрмна жита, 
и то нарочито јечам и ељда, а пшеница и раж сла- 
бије. Поља и речне долине много су жупније, плод- 
није и насељеније. Најпитомија и најплоднија је 
долина Лима, нарочито онде где она има већих про- 
ширења и ширих поља. У њој поред стрмних жита 


успева и кукуруз, а винова лоза само ређе, и то. 
само по заклоњенијим деловима њених присојних | 


страна. Према многим знацима изгледа да се винова 
лоза у ранија времена много више култивисала. То 
сведоче многа имена и називи појединих места, као 
Виногради, Лозовик, итако даље. А као најсигур- 
нији доказ зато служе нам тескере манастира Тро- 
јице из шеснаестога и седамнаестога века, у којима 
се разним сељацима, манастирским чифчијама, до- 
пушта да саде виноград и да беру грожђе. Кукуруз 
се сеје и у долини Таре, али и то у заклоњенијим и 
сунчанијим местима. Економске и климске разлике 
између дубоких, заклоњених речних долина и висо- 
ких и отворених површи су знатне. По дну долине 
и средином њених страна почиње се орати при свр- 
шетку јануара, а при врху при свршетку марта или 
„доцније. На висоравни се оре још доцније. Саби- 
рање летине по дну и по средини страна бива кра- 
јем јула, а при врху крајем августа, а на висоравни 
још доцније. 

Стара Рашка насељена је скоро искључиво Ср- 
бима православне и мусломанске вере. Изузетак чини 


| 


Баба И СТАРА РАШКА 289 


тоо о АЛД. аА тој Зоб аи НИ 


Пештер, у којој су насељени Арбанаси. Срби мусло- 
мани насељени су нарочито на граници босанској, 
затим у обласима на југу од Сјенице и од Новог 
Пазара. То су скоро чисте српско-мусломанске обла- 
сти. Иначе у многим другим областима живе поме- 
шани Срби православни с мусломанима. Мусломани 
чине, поред тога, већину скоро у свима варошима. 
Међу њима има доста и правих Турака, и нешто 
Арбанаса. Цело то мусломанско становништво го- 
вори српски, а варошко поред српског и турски, 
каткад боље турски него српски. Сеоско мусломан- 
ско становништво говори једино српски, и то јуж- 
ним наречјем, с особинама црногорског и херцего- 
вачког говора, а често с оним особинама говора 
којима се одликују искључиво босански Срби му- 
сломани. По начину говора, по својим обичајима, а 
нарочито по свом менталитету, они чине једну це- 
лину с босанским мусломанима. Такви су нарочито 
Муеломани староседеоци, који представљају много 
мирније и сталоженије становништво од мусломан- 
ских досељеника из негдашњих турско-црногорских | 
пограничних области. То су махом Колашинци, Ник- 
шићи и Корјенићи, који су досељавањем у већим ма- 
сама проширили и појачали области херцеговачког 
и црногорског говора. Они су у ове и онако некул- 
турне области унели много више дивљине, несигур- 
ности, пљачке, насиља и крвне освете. Према старијем 
мусломанском становништву, које се обично назива 


Бошњацима, ови изгледају дивљачнији, праскавији, 


несталнији и способнији за четничку акцију и пљачку. 
„Бошњаци“ су тромији, често изгледају резигнирани, 
али су пуни верске мржње и особитог фанатизма, 
који је сталан, готови на највеће злочине и способни 
за много што-шта. 

Сриско православно становништво, по свом по- 
реклу, по особинама говора и ношњи, и по исто- 
ријским успоменама, дели се на четири групе, и то 
на: Херцеговце, Васојевиће, Старовлашане и Ра: 
шане. Херцеговци захватају у главном онај део Старе 
Рашке који је у своје време припадао држави Хер- 


НОВА СРБИЈА 19 


290 НОВА СРБИЈА 


2: НИШИН ыры те... па аи 


цега Стјепана, дакле области на левој страни реке 
Лима. Захватају дакле области од босанске, од- 
носно херцеговачке границе до Доњег Колашина и 
Бихора. Они носе познато херцеговачко одело, с 
плавим шалварама, бјелачом и црвеним џемаданом, 
и говоре познатим херцеговачким наречјем. Васо- 
јевићи се насељавају с обе стране реке Лима, до- 
пирући на северу у главном до Љубовиђе и Љеш- 
нице, чине једну географску и племенску целину с 
Васојевићима у досадашњој Црној Гори, и пред- 
стављају трећи део свих Васојевића. С Васојевићима 
живе помешани досељеници из свих осталих црно- 
горских племена, нарочито Куча и Пипера, али их 
Васојевићи не признају за своје племе и називају 
их Србљацима и Ашанима. Носе познату васојевић- 
ску ношњу и говоре њиховим начином говора. У 
околини Нове Вароши и Сјенице, нарочито дуж до- 
садашње српске границе, живе Сшаровлашани, који 
се од осталог становништва издвајају својом неш- 
њом и својим познатим психичким особинама. Обично 
су окретни и довитљиви, носе црне пеленгире, црн 
џемадан, кратак црн гуњ и црвени шал око главе. 
Те старовлашке особине, нарочито одело, као јев- 
тиније и практичније, преноси се и на остало ста- 
новништво. Рашанима би се могло назвати станов- 
ништво новопазарске околине и долине Рашке. По- 
реклом је од досељеника из разних крајева. Живело 
је под тешким аграрним односима, расељавало се 
више него и један крај, нарочито у Србију под Ка- 
рађорђем. Одело му је бело сукно са црним гајтанима. 


Вароши Старе Рашке. 
1. Нови Павар. 


Видели смо да у средњем веку није било Но- 
вог Пазара, већ да је у његовој околини био град 
Рас. „У доцнијим временима нестаје и старог Раса, и 
од 1346 до 1459 год. помиње се Трговиште као 
најважније место на трговачком путу између Дубров- 


ПИ УУ ИУ Ре 7 ОР ИН 


2% 


СТАРА ГАШКА 491 


да анаа 


ника и Ниша. Међутим при крају 15 века нестаје имена 
Трговиште, а јавља се данашње име Нови Пазар, 
махом у турском облику као Јени- Пазар. Особито 
често га помињу путници 16 века, које је проучавао 
П. Матковић. По њима је Нови Пазар највећа ва- 
рош на путу између Дубровника и Ниша, у којој 


‚има око 6000 кућа, с многим џамијама, караван-се- 


рајима и дугачким базаром; био је насељен Тур- 
цима, Дубровчанима и Млечанима, и католици су 


имали капелу у једној кући. На његовом тргу су се 


продавали производи из Македоније, Босне, Србије 
и Арбаније. Најживље су биле његове трговачке 
везе са Скадром, Дубровником, Сарајевом, Нишем 
и Солуном, и извожени су поглавито вуна, коже и 
восак. Такав значај је задржао Нови Пазар све до 
почетка 15 века. Нови Пазар је јако посрнуо од вре- 
мена Карађорђева устанка. За време Карађорђева 
похода на Нови Пазар и доцније преселили су се 
из вароши, а нарочито из околине, многи Срби у Ср- 
бију, и тај се процес и доцније није никако заустав- 
љао. Раселили су се и многи мухамеданци. Престала 


` je трговина са Србијом и Нишем, и од старих тр- 


OT 
МЕ 


говачких веза одржавао је још живе везе са Ска- 
дром. Становништво се било тако знатно смањило 
да је Хиљфердинг 1857 г. нашао у Новом Пазару 
само 1500 мухамеданских и 100 православних до- 
мова или око 12.000 становника. После тога вре- 
мена Нови Пазар се у неколико опоравио, нарочито 
од кад је саграђена косовска железница, и од тога 
времена је упућен поглавито на Солун. 

И сада Нови Пазар има велики значај и нај- 
већу чаршију на путу између Призрена и Сарајева. 
Лежи на најповољнијем месту централнога поља, 
најпространије и најбогатије равни Новопазарског 
Санџака; даље је због поменутих звездастих долина 
на њега упућена већа околина. Он је главно место 
и главно одмориште на босанском путу који од ми-. 


" тровичке железничке станице води за Пљевље и Бо: 


сну; истина је значај тога пута знатно опао од како 
је Аустро-Угарска заузела Босну. На послетку је Нови 


19" 


aye 


ЗП,‏ کے 
НОВА СРБИЈА са‏ 292 


“ 


Пазар био и остао главно седиште мухамеданских 
бегова ових крајева. У њему, дакле, има још знат- 
ног економског живота; његов пазар представља и 
данас улицу која је дугачка око 80 м. и иде по- 
пречке преко целог централнога поља и реке Рашке: 
то је типска турска чаршија, поглавито од дрвених 
дућана и ћепенака, изнад којих је дрвен кров, по- 
дупрт дрвеним стубовима, и тако је с обе стране 
знатан део пазара наткривен: Те наслоне зову саџа- 
цима, и због њих се може у чаршији и по рђавом 
времену угодно куповати и продавати. Главни су тр- 
говци и занатлије Турци ерлије, затим мухаџири до- 
сељени из Босне и Никшића, и на послетку мало Ба- 
коваца, једини арнаутски представници у Новом Па- 
зару, који држе ханове и баве се кујунџијским за- 
натом. Цела чаршија говори српски. Она се увече 
затвара, и све чаршинлије станују изван чаршије, по 
махалама. По мом обавештењу има сада у Новом 
Пазару 3700 мухамеданских кућа; у кући има про- 
сечно 5 душа, и према томе у Новом Пазару има 
око 18.500 мухамеданаца српскога језика. Околина 
је већим делом православна; српска су села без изу- 
зетка чифлуци, а мухамеданска већим делом. Зато је 
Нови Пазар седиште поменутих мухамеданских бе- 
гова, најбешњих и најљућих не само ове области; 


они су нарочато склони отмицама и зулумима, и 


зато је Нови Пазар стално био једна од најнесигур- 
нијих и најфанатичнијих вароши европске Турске. 
Срби су скоро онако исто потиштени као у Пепи и 
Ђаковици. Одузета им је могућност за већи ради 
нико се не сме јаче обогатити. Као што је поме- 
нуто, Срби су се од почетка 19 века јако раселили, 


‚ и по многим варошима западне Србије познати су 


досељени трговци „Пазарци“; има их чак у Јаго- 
дини. Сада има у Новом Пазару 160 српских до- 


‚мова, махом задружних, тако да у једном има око 
`` 10 душа, и према томе има свега Срба у Новом Па- | 


зару око 1600; незнатан број од њих бави се зана- 478 


тима, трговином, механџилуком. По мојим обавеште- 
њима, од Срба су само две породице старинци: Ко- 


хо рад е ` СТАРА РАШКА 295 


мета 


матине, од ко|их има и |една исламизирана грана, 


затим Кулагићи, од којих је увек било и сад има 
свештеника. Остале српске породице су досељене 
последњих 50—80 год. махом из околних села, за- 
тим из ибарског Колашина, од Велеса (један је од 
њих свештеник), од Фоче и из Ровица у Црној Гори.“ 
Сада има 13.433 становника. 


2. Пријепоље, 


Лежи у једној уској а врло лепој долини Лима 
с обадве његове стране. Већи и главни део вароши 
је на десној страни, док је на другој страни врло 
мали део, односно круг касарнски који је аустриј- 
ска војска при окупацији Пријепоља подигла. 

Лим је пролазећи кроз Пријепоље прилично 
широк и за време отапања великих снегова и па- 
дања великих киша често може толико да надође 
да десну страну Пријепоља плави. 1897 год. била 


је велика поплава, услед које су неке куће поме- . 


рене и неке појате однесене. Вода је тада плавила 
Пријепоље све до чаршије. Услед Лима и његових 
поплава само је место доста нездраво и влажно. 
Лимове су притоке: Сељачница, која се улева 
с десне стране Лима више Пријепоља на месту 
Коловрату, и Милешевска Река, која се улива у 
Лим ниже Пријепоља с десне стране. Ова је река 
лети обичан поток, али кад надође услед киша и 
отапања снегова, тешко је разликовати да ли је 
Лим већи или она. | 
Пријепоље по најновијој статистици има 3355 
становника, од којих апсолутну већину чине Срби 
Муслимани. Варош је доста чиста а и прилично уре- 
ђена. Поред једноспратних и ниских шиндраних кућа 
има приличан број двоспратиих и модерних зграда. 
Главна улица, а иглавни део вароши јесте чаршија, која 


‘се простире дуж целог Пријепоља; у главну улицу 
излазе још само неколике уске уличице. У чаршији 


су и главне кафане и бољи хотели. Од бољих су 


Шы 4. 


294 . НОВА СРБИЈА 


= 


кафана: „Црквена Кафана“ и „Обућинина Кафана“. 


Од хотела: „Лим“ и „Минића Хан“. 

Пријепоље има основну школу и нижу гимна- 
зију. Срби имају и врло лепу цркву. Од хуманих 
установа је певачко друштво „Св, Сава“, које по- 
стоји још од пре 20 година. Муслимани имају три 
џамије. 

Из Пријепоља воде колски путеви за Пљевље 
преко новог лимског моста и новопросечени колски 
пут за Прибој, с којим Пријепоље води највиши са- 
обраћај. Затим пут за Сјеницу, који је до Милоше- 
вог Дола колски а одатле кириџијски. Пут који води 
за Прибој код ушћа Бистрице у Лим одваја се и 
за Нову Варош, који је такође тек прошле године 
просечен. Међутим, кириџијски пут који иде дирек- 
тно за Нову Варош сасвим је рђав и опасан. 

Пријепоље са Лимом има велику будућност, 
нарочито још од како је постало окружно место. 
Варош се једино може ширити низ Лим на левој 
страни: данашњи главни део вароши апсолутно се 
нема где више ширити. 


З. Беране. 


Лежи у горњем току Лима, а пружа се са обадве 
његове стране. Већи и главни део је на левој страни, 
одакле се и беранско поље наставља. С десне је 
стране врло мали турски део, изнад кога се диже 
брдо Јасиковац које је Турцима служило као добро 
и природно утврђење. | 

Овај крај с десне стране зове се Ареми, због 
тога што су ту били хареми турских чиновника и 


официра. Народно име тога краја јесте Просине. 


Главна варош с десне стране дели се на горњу 
и доњу махалу; северно од њих је главни део вароши, 
чаршија. Између чаршије и улице која води манастиру 


__БЊурђевим Стубовима има празан простор, бивше | - 
тржиште, које се зове Беглук. Преко Лима су два _ 


моста који вежу Ареме са главном вароши. Мостови 
су подигнути на крајевима вароши. Из главне чар- 


- 


> 


СТАРА РАШКА 295 


ee‏ س س ہے 


шије за Ареме иде се новим мостом који је на се- 
верној страни, док је стари на јужној страни скоро 
постао неупотребљив. 

Беране има око 3.000—3.500 становника, од којих 
мусломани чине већину. Срби хришћани имају основну 
школу са 150—200 ученика и основну школу с десне 


‘стране Лима која служи за ђаке из попаљених околних 
села, и сада ново-отворену нижу гимназију. Цркве 


у вароши немају. Четврт сата удаљени од Берана на- 
лазе се: Ђурђеви Стубови, који грађанима служе у 
место варошке цркве, Од културних установа данас 
Срби имају обновљену читаоницу, коју су Турци 
пре били затворили. Турци су такође имали основну 
школу и руждију (нижу гимназију). Имају данас и 
две џамије. 

Од бољих зграда су неколике касарне и нова 
зграда обласне управе бившег турског ућумата. Све 
су остале зграде већином просте и једноспратне. И 
овде су у главној чаршији, која се дуж Лима кроз 
целу варош протеже, сва надлештва, гостионице и 


кафане. У Беглуку је бољи хотел Поповића, и у 


чаршији кафане Јака Куча, „Ком“ и Шекуларчева 
кафана. 

Беране врши саобраћај већином са Андријеви- 
цом, Рожајем, Пећи, и нешто са Бијелим Пољем и 
Сјеницом. Оскудицом бољих комуникација, јер су 
сви путеви врло рђави и кириџијски, осим ново 


трасираног за Андријевицу, и трговина је у овим 


крајевима доста слабо развијена. 


4. Сјеница. 


Лежи на великој и голој висоравни сјеничког 
поља на његовој северо-западној страни, а с десне 
стране реке Увца, од кога је четврт сата удаљена. 

Варош је готово потпуно ориенталског типа, 
са ниским једноспратним кућама, са високим шин- 
драним крововима, с дућанима са ћепенцима, хано- 
вима, ит.д. Ипак, поред ових особина, сама варош 


296 НОВА СРБИЈА 


и унутрашњост њенога живота носи карактер и на 
човеку оставља утисак чисто српске вароши. 

Има 4539 становника, од којих Срби хришћани 
чине само једну деветину; остало су муслимани. Ар: 
наута из Пештери има само неколико кућа. Околина 
пак сјеничка има пола хришћана и пола муслимана. 

Срби хришћани имају основну школу са 100 до 
150 ученика и цркву, која је тек пре 12 година подиг- 
нута, иначе су се пре служили капелом. Српски део 
вароши, који се налази на северној страни, дели се на 
два дела: Горњу и доњу махалу. Горња махала добила 
је сада назив „Јаворска улица“. Данас Срби немају 
никакву културну нити пак хуману установу. Пре че- 
тири године постојало је певачко друштво, а 1910 г. 
установљена је била и српска читаоница. У самом 
своме зачетку турске власти укинуле су обадве 
установе. | 

Турски већи део вароши, кроз који протиче и 
речица Грабовица, има неколике махале, од којих су 
највеће: Поток, Имам махала и Чавића махала. Турци 
имају три џамије, једна од њих је у граду, који се 
налази на врху чаршије до српске махале. Град је 
мали и ограђен врло слабим зидом, иначе није ни- 
какво утврђење. Затим, Турци имају четири основне 
школе са 500—600 ђака, петоразредну гимназију 
(идадију) и женску раденичку школу намењену искљу- 
чиво за ћилимарство. Ћилимови се, од лепе вуне 
сјеничких оваца, доста добро и савршено израђују. 

Улице су у вароши доста широке, па прилично 
и чисте. Најглавнија је улица чаршиа, у којој су и 
сва надлештва, радње, хотели и кафане. Бивши ха- 
нови претворени су у хотеле, од којих су „Хотел 
Србија“ и „Јавор“ најбољи. 

На пола сата изнад вароши на северној страни 
налази се утврђење Лупоглав, а на северо-источној 
страни четврт сата од вароши је мање утврђење на Ра- 
дишића Брду. Источно од Сјенице протеже се про- 
страно сјеничко поље, 3 сата дугачко и 2 широко. 
Пошто је обрасло ситном травом, јер је за усеве 


ће іші Ла ~ по А мъ і кеміне дела жый жасат ~ өзі 


СТАРА РАШКА 


осим овса и нешто јечма сасвим неплодно, на њему 
| већином пасу крда чувених сјеничких оваца. 
> Трговина се већином води са Скопљем и Со- 
луном, где извозе стоку и сточне производе, а на- 
рочито у Скопље чувени сјенички сир. Из поменутих 
вароши довозе мануфактурну и колониалну робу. 
Сав саобраћај врши се кириџилуком, јер добрих 
друмова нема. Једини друм води преко Јавора за 
Ивањицу, иначе за остале вароши, Нови Пазар, 
Пријепоље, Нову Варош, Бијело Поље, воде обични 


` путеви. 
5. Нова Варош. 


Нова Варош лежи у једној лепој долини на ви- 
сини преко 1000 метара. Кроз њу протиче поток 
који извире испод планине Секирице. Непосредно 
уз варош са источне и западне стране дижу се не- 
колика брда. На северозападној страни је планина 
Тиква и до ње Ражишта. На јужној страни је Штип 
и Барице, а на југо-западној страни је брдо Оцина - 
Стијена. 

Нова Варош је једина варош у Санџаку где су 
православни Срби по броју становништва једнаки 
са муслиманима, а што свакојако треба приписати 
бившој близини српске границе а и чисто српској 
околини. 

Има 400—500 кућа са 2909 становника, од којих 
"чине половину православни Срби. Срби су већином 
трговци и то, осим неколицине, трговци на мало. Већи 
Срби трговци 9, и чифлук-сахибије. 

Турци из Нове Вароши су веһином чифлук-са- 
хиби|е, а за чифчије имају Србе сељаке из околних 
села. Они пак Турци који немају своје земље већи- 
ном су бакали или ситничарски трговци. 

Нова Варош дели сејна два потпуно одвојена 
дела: српски и турски. Све потребе Срби добијају 
од српских продаваца, а Турци од својих продаваца. 

Српски део, који се налази на западној страни, 
дели се на махале: Зебиновац, као главна, и Ново 


a 
» "=> 4 


298 | НОВА СРБИЈА 


и Старо Поље, Обала и Страна као мање махале. Тур- 
ски део дели се на две главне махале: Цигански 
Вигњеви, одмах до српског дела, и горњи део, Бра- 
ношевац. Турски део вароши је на бољем положају, 
и једино на томе крају Нова Варош може се ширити. 

Срби имају основну школу са 120—150 ђака и 
по спољашњости лепу цркву. Пре су Срби имали и 
певачко друштво „Зора“, које су Турци укинули, па 
је то име сада дато ново-основаном друштву „Грез- 
вености“. Исто тако скоро је основан и „Соко“. 

Турци су такође имали основну школу са 
. 150—200, ђака а имају и једну џамију, иначе немају 
никакве хумане и културне установе. 

Куће су у Новој Вароши већином шиндране, 
са високим крововима, осим неколико бољих и мо- 
дерних српских кућа. Главна улица је чаршија, која 
се дуж целе вароши протеже. У њој су главне радње, 
гостионице и кафане. Бољи хотел је „Нова Србија“ 
и кафана „Српски Краљ“. | 

Трговина је готово сва у српским рукама. Из- 
вози се већином стока и сточни производи, од којих 
су чувени кајмак и суво месо, односно пршута. Сао- 
браћај се води са околним варошима врло рђавим 
путевима. Сада је сва трговина упућена једино на 
Ужице, док је пре била са Скопљем и Солуном. 

Једини новопросечени колски пут води преко 
Кокина Брода—ЈЉубиша за Ужице, остали су пу- 
тови кириџијски и недовршени преко Бистрице за 
Пријепоље и Прибој. 

У околини Нове Вароши на поменутим брдима 
има остатака од Кара-Ђорђевих шанаца из 1809 
године. 

Четири сата далеко од Нове Вароши на се- 
веро-западној страни је Манастир Бања, задужбина 
краља Владислава Немањића. Уз манастир је и доста 
лековита бања, по којој је и манастир добио име. 


6. Пљевље (Пљевља). 


Пљевље се налази у северозападном делу ново- 


пазарског санџака и од босанске границе удаљено: 


eee ee 


маги МЕТ 9070. а 500 
ee о 2222 СТАРА РАШКА 299 


~ 


је 36 километара. Према томе оно је после Прибоја 
најближе Босни и Херцеговини од свих вароши у 
Санџаку. Лежи у малој котлини пљевљанског поља, 


а с десне стране реке Тотине. Варош и поље с 


леве стране Ћотине опкољавају брда и главице: 
Милетино Брдо, Јагњиле, Голубиња, Боровац, Гла- 
вица, Богишевац, Багибегово Брдо, Плијеш и мања 
планина Коријен. 

Кроз варош, протиче мала речица Брезница, 
која извире из бездана под Орушевицом и, делећи 
варош на два дела, у Шеварима код места Авдо: 
вине улева се у Ћотину. 

Варош је сасвим чиста и лепа, што је чини нај- 
бољом вароши у Санџаку, а по чистоти сигурно је 
од најбољих вароши ослобођених крајева. Ипак, поред 
многих ориенталских особина (дућани с ћепенцима, 
турске кафане, неколико ханова), она има изглед 
средње-европске вароши, у којој се поред горе на- 


__бројаних грађевина могу видети и модерне радње, 


боље кафане, ханови-хотели и много лепих при- 
ватних зграда. Варош је подељена на два дела: 
српски и турски. Српски има три махале — кварта — 
и то: Моћевац, Гувна и Варош. Муслимански пак 
део има седам махала: Ризванија, Хамидија, Хаџи 
Хасан, Мисир Ахмет, Хаџи-Зећирије, Хусеин-Пашина 


и Циганска Махала. 


Пљевље по најновијој статистици од 1913 год. има 
7940 становника, од којих “/: чине муслимани а оста- 
так Срби православни. Срби су у сваком погледу куд 
и камо одмакли од муслимана, које је верски фана- 
тизам толико утукао да су у културном погледу 
остали исти онакви какви су били још пре 100 го- 
дина, а можда и више. 

Од јавних установа Срби имају основну школу 
са 500—600 ученика, четвороразредну гимназију 
која је пре 13 година установљена, и нижу девоја- 
чку, односно раденичку школу. Затим, Срби имају 
певачко друштво „Братство“ које постоји још од 
пре 20 година, а које је услед несрећних прилика 
у Турској с времена на време обустављало рад. Уз 


300 НОВА СРБИЈА 


= а паници 


„Братство“ била је увек и српска читаоница, коју 
је иста судбина постизавала каои „Братство“. Затим 
Срби имају своју штедионицу, „Фонд Манастира Св. 
Тројице“, који је до пре неколико година радио, а 
данас је сасвим умртвљен. 

Муслимани у вароши имају око 10 основних 
школа са 1000—1500 ученика, петоразредну гимназију 
„идадију“ и нижу богословију „медресу“. Поред овога 
Турци у Пљевљима имају девет нами|а, од којих 
је велика џамија „Хусеин Пашина“ највећа и нај- 
боља. Позлаћени полумесеци на кубетима џамије по 
народном предању саливени су од крстова са ма- 
настира Милошеве. Џамија се налази у центру ва- 
роши, у главној чаршији, која својом импозантно- 
шћу улепшава изглед вароши. Срби у вароши немају 
цркве већ посећују манастир Св. Тројицу, четврт сата 
удаљен од вароши на њеној североисточној страни. 

Центар српског дела вароши је „Раскрсница“, 
где се шест улица укршта. Ту су и најбоље кафане: 
Живковића и Манастира Св. Тројице. Главни корзо је 
велика и широка улица у Варош махали. Од го- 
стионица за преноћиште и хотела знатне су: две 
Бајића гостионице (хотели) и гостионица „Велика 
Србија“ у Варош махали. Од бољих кафана у оста- 
лом делу вароши јесу: Народна Башта, која је лети 
особито лепа, и Кафана друштвене пиваре. 

Од фабрика у Пљевљима налазе се ове: Друш- 
твена Пивара, фабрика цигле и црепа, и мањи парни 
млин. Пре неколико година постојале су и две мо- 
дерне пећи за справљање креча. Оне данас не раде, 
пошто потребу истога задовољавају мање количине 
` креча које сељаци справљају. 

Најбољи део вароши јесте војнички логор, који 
се налази на северо-западпој страни Пљевља. Логор 
је пре 30 година подигла Аустрија за своју војску, 
а тако га је уредила са неколико паркова да по 
лепоти, хигиени и величини спадау најбоље логоре 
на Балкану. У средини највећег и најбољег парка 
направљено је вештачко језеро које у пречнику има 
око 70 метара. 


~“ “а УУ 16 а 


аг 


$ СТАРА РАШКА | 301 


У трговачком погледу Пљевље данас стоји врло 
слабо. Од како је укинут дубровачки друм и веза 
с Дубровником, од тада је и трговина сведена на 


минимум. Данас се већином трговина и саобраћај 


води са Босном, али у малој мери. Извозе се сиро- 
вине: вуна, коже и многи сточни производи, а увози 
се већином колониална и мануфактурна роба. 

Саобраћај се врши колима. Из Пљевља воде 
друмови за Пријепоље, Метаъаку—Устипрачу, и не- 
довршен друм Пљевље—Сјеверин—Рудо, којим се 
саобраћај врши коњима, кириџилуком. По дана- 
шњем своме положају, политичком поделом Сан- 
џака, економске прилике ове вароши с дана на дан 
ће опадати, због чега се бојати да и сама варош 
тотално не пропадне, 


7. Прибој. 


Прибој је мала варошица, са својих 800—1000 
становника. Удаљена је свега 3 км. од Увца на бо- 
санској граници. Лежи с десне стране Лима, а изнад 
њега са северне и источне стране дижу се омање 
косе и брда: Пана Глава, Годуша и Бјеличка Коса. 
С леве пак стране Лима, на југо- западној страни 
Прибоја, диже се планина Бић. 

Кроз Прибој пролази свега једна главна улица, 
дуж које су подигнуте куће. Ову улицу с леве стране 


просецају још три мање улице. У средини Прибоја 


и главне улице налази се мало повећи простор пра- 
воугластог облика који служи за прибојску пијацу. 
Око ње су и боље прибојске куће подигнуте. При- 
бој по својој спољашности има изглед чисте средње- 
европске вароши, а и сама варош са својом око- 
лином и Лимом који поред њега протиче врло 
је чиста. 

И Срби православни и Муслимани имају по 
једну основну школу. Муслимани имају две џамије, 
а Срби цркве немају, већ се место ње служе капе: 
лом. Јачи утицај свега српскога јасно се показује 
и уздиже над турским. 


302 НОВА СРБИЈА 


Срби имају друштво „Соко“ које је пре годину 
дана установљено и читаоницу која је пре два ме: 
сеца установљена, док међутим Турци немају ни је- 
дне културне установе. У „Соколу“ има и неколико 
мусломана. 

Од јавних грађевина Прибој има два лепа хо- 
тела: „Прибој“ и „Бању“. Хотел Прибој по својој 
уређености спада у најбоље хотеле ослобођених кра- 
јева. Исто тако је модерна и врло фина кафана код 
„Два Побратима“. Хотел и кафана налазе се у глав- 
ној улици на плацу пијаце. 

Прибој је до сада у Турској по администра- 
тивној подели био мудирлук, општина. Анексијом 
ових крајева од стране Србије Прибој је постао 
среско место. 

Пола сата удаљен од Увца, железничке ста- 
нице у граници Босне, у последње време постао 
је врло живо трговачко место. Напредовање Прибоја 
и живљи саобраћај настаће тек сада, јер ће сав извоз 
и увоз са Босном из ових крајева ићи преко bera. 

Саобраћај се врши колима, друмом који води 
од Увца на Прибој, а одатле у Пријепоље. 


=> 


9 А 
2 ще“ ? 
4254 ” 


Т aa? er 
К + | wre 
Ж АС тау > 


д 
ан”, жом. 
, ч. Б 


“ 


п9ороп пмоадед; пнорпуоп 20п9,22 [он ВИ 


"вугпояо WON онџод гнинеш | 


әнпуор эартэрапт руком 
‘ечо1эТ и BUONO AGawen евјод иидпивУ 


рппт 2ONIMNIVV 9 орәз?) 


'онићидојен опегу 


Сељанке из Скопске Црне Горе. 


Манастир Св. Пантејлемона. 


ie ра ’ 
> 553125) 


== 


-- - 


257 


% 


я 

» 
» 
. 
- 
» 
+ Е 
Е 


грее чи‏ م 
іл” а ИМЕ oly,‏ 


Иконостас угцркви Св. Спаса у Скопљу. 


Веома иншересаншна резбарија, у многоме подсећа на сличне 

радове дебарских резбара и живойисаца. Многе српске цркве, 

нарочишо из 17 и 18 века, које су правили Дебрани, имају 

на?олйару сличну резбарију, Ипак је опште мишљење да је * 
ова црква грађена у средњем веку 


Конаци у манастиру Св. Аранђела у Скопској Црној 


Гори. 


= 


Манастир Св. Аранђела у Скопској Црној Гори. 


Подигнуш у сшилу средњевековних срисках манастира, 
у седамнаесшом веку. С лева се виде конаци, чију слику 


доносимо на предњој страни. 


‘АвонеиАу A зпи!ой 1, a eandy] |'Авонеику A е[имен emuarlepj 


гейі оәг и Adewdeg ен LION 'очиомђ 


r РЕЗЕ 


Гробъе у Штипу на ивици штипске котлине. 


Бања Катланово између Скопља и Велеса. 


“Марр 


> > 


"гаонвиАу ou олти[од 


Прилеп. У позадини брдо на коме је 
Марков Град. 


Манастир Трескавац код Прилепа. 


Развалине Маркова града у Прилепу. 


Сликад представља горњи dee 
Маркова града. То јет управо; врх 
брда на комејје подигнуш град.. С 


преда се виде осшашци од градских 


са дубље у позадини једна 


зидина, 
кула која је исшо шако начеша и 
' знашно ошшећена. Лево 00| официра 
који је у слици, види се осщашак 
сшарог йуйа, којим се и сад пење у 


град. 


птойо fosoy fovah & vovdee хпнтогпап xnmnav [DH п 
хи/павто[он оо vuoal af om 'онтргоага “Anal wayas « оупо овторопәог ; onrvve} 
"Хоф af тоя әнәйтаг (2 дом уби хпмовогао хпаото пп] “?уоп он инирпваап 
п вначароп DODD пуохок-апид « ә/понәфә офотокуу п vfao-vnvwy-nhvy 09466 


Каготид А ецАя eludesofey 


Грачаница на Косову. 


:Каозоу ен Анечгиц А әҷќя знопй 


е 1 

хай ١ 5 

ч 

. ” и 

е - 4 

ұлы 
А” қ 

4 а % "ім 
ф. { ме 
5 уа 

У 

м 
лы сал олы... АЯ 


"невояс Weds и ога 


Дечанска Бистрица. 


Ен» лы 


”-« 


Съ. БИ. 


"ГитдеГид ле] ] емочен 


'ицој] А“епиид 


'инећојј иходия! 


яви enumodeg 


Српска женска ношња у Приштини. 


Овакву ношњу имају леши скоро све "варошанке 
„Косовске Сшаре Србије, 


а 


hon 


Милешевс. 


анастир 


М 


Арнаутска кула у Метохији. 


Манастир Сопоћани. 


‘HHEOIOd 


ен нех 


сенедод тоя ивоой12) иноцЧАер дилгоенеу 


Ne > моле ~ 


тъ 0 Е 


водий Кох енед dusoenepw 


= = ава == ------5 << Кито 
سا‎ el, ь. 
У 4 ~ 


гу > 


“4 Ы 4 ~ 
` | “т... ж. “.. 
кезе 


Развалине манастира Бањске 


код Митровице 


38" 


Е 


Кра С. 


gagefGhrt іп Justus Perthes’ Geographischer Anstalt, Gotha 


KAPTA 


HOBE СРБИЈЕ 


Израдио 
По упутствима. Ј.Дедијера. 


Ант. Лазић 
Размер |.1200 000 


ЕЕ 


е“ 
‘ 
` 


~ м ۰ “зе. 
ж $ % ~ Р яе“ > ` ч Па но a | 
+ „= ж « А Б ” г 
~ “ Е --. ЧЕ > П 


DR Dedijer, Jevto 
309 Nova Srbija 
D37 


PLEASE DO NOT REMOVE 
CARDS OR SLIPS FROM THIS POCKET 


UNIVERSITY OF TORONTO LIBRARY 


| 900 Sk 90 90 01 65 № 
2 Wall 504 JIHS AVE ЗЭМУЗ а | 


| SE SS a виси ввто и Иа ез лс садақ оказа зе изка а ЕКА 
( ЖЖ ю» ву ак: 2У ИГЛА І 3 кэ УУР РС 95 Д es ШЕ КЕЖЕТ Е Въ: аыр # ЖЕ т 


ОИ о > ГО АЛИ ИЕ Би. пи ~ та 


со SE ES SS LE FE ETH SE oe a SO a А2 жыр 


ұлы 3 #8. 7.» : 7 № 13858 1.7. га Э УЛ NY ма ЛЛА КІБЕЛШТЕ БЫ ЕУ У 


= зм» а ewe She ЖИКЕ 1177 ТІГТЕ ЖҒЕСТІГІГГІЕ ГІЕГЕТГТЕГІШЕСІ “ә е ж & кот өзе & на тт ж == - өз а 1