Pjesme Petra Hektorovića i Hanibala Lucića

Google

This is a digital copy of a book that was prcscrvod for gcncrations on library shclvcs bcforc it was carcfully scannod by Google as part of a projcct

to make the world's books discoverablc onlinc.

It has survived long enough for the copyright to cxpirc and thc book to cntcr thc public domain. A public domain book is one that was never subjcct

to copyright or whose legal copyright term has expircd. Whcthcr a book is in thc public domain may vary country to country. Public domain books

are our gateways to the past, representing a wealth of history, cultuie and knowledge that's often difficult to discovcr.

Marks, notations and other maiginalia present in the original volume will appear in this flle - a reminder of this book's long journcy from thc

publishcr to a library and rmally to you.

Usage guidelines

Google is proud to partner with libraries to digitize public domain materials and make them widely accessible. Public domain books belong to the
public and we are merely their custodians. Nevertheless, this work is expensive, so in order to keep providing this resource, we have taken steps to
prevent abuse by commercial parties, including placing lechnical restrictions on automated querying.
We also ask that you:

+ Make non-commercial use ofthefiles We designed Google Book Scarch for use by individuals, and we request that you use these files for
personal, non-commercial purposes.

+ Refrainfivm automated querying Do nol send automated queries of any sort to Google's system: If you are conducting research on machine
translation, optical character recognition or other areas where access to a laige amount of text is hclpful, please contact us. We encourage the
use of public domain materials for these purposes and may be able to help.

+ Maintain attributionTht Goog^s "watermark" you see on each flle is essential for informingpeopleabout thisproject and helping them lind
additional materials through Google Book Search. Please do not remove it.

+ Keep it legal Whatcver your use, remember that you are lesponsible for ensuring that what you are doing is legal. Do not assume that just
becausc we believc a book is in the public domain for users in the United States, that the work is also in the public domain for users in other
countries. Whether a book is still in copyright varies from country to country, and we can'l offer guidance on whether any speciflc use of
any speciflc book is allowed. Please do not assume that a book's appearance in Google Book Scarch means it can be used in any manner
anywhere in the world. Copyright infringement liabili^ can be quite severe.

About Google Book Search

Google's mission is to organize the world's information and to make it universally accessible and useful. Google Book Search helps rcaders
discovcr the world's books while helping authors and publishers reach new audiences. You can search through the full icxi of this book on the web

at |http: //books. google .com/l

1

'p^^

^

1

9

* » I • » . •

• ' * .1 -■ ' . ' . ' > '

I »it

/

STARI PISCI HRVATSKI,

KNJIGA VI.

PJESME

PETRA HEKTOROVICA

HANIBALA LUČIĆA.

NA SVIF.T IZDALA

JUGOSLAVENSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI.

r Z.\({REBL' 1874.

U KNJIŽARKICI FB. ŽUPANA (ALBRECHTA I FIEDLEBA) NA PRĆDAJU
TISAK DIONIČKE TISKARE.

I

^ • • •

• -•

• • • • • •

• ■

!•• ••••••••

• • • • ••••••

STARI

PISCI HRVATSKI.

NA BTIKT IZDAJB

JUGOSLAVENSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI.

KNJIGA ŠESTA.

U ZAGREBU 1874.

U KNHŽABNIOI FB. ŽUPANA (alBKBOHTA I FIBDLERA) NA PRODAJU.

• •

» - , - - -

• - • • - • •

• ••••• • • -•

• -•

• _ fc- • • • •

PJESME

PETRA HEKTOROVIĆA

HANIBALA LUČIĆA.

NA 8VIET IZDALA

JUGOSLAVENSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI.

U ZAGREBD 1874.

V KNJIŽABNia FB. ŽUPANA (aLBBBOHTA I FIEĐLEBA) RA PBODAJU.

• • • *

J

VISAK DIONIČKB TI8KABB U ZAOBERtf.

PETAR HKKTOROVIĆ.

1.

ŽIVOT,

NAPISAO AKADEBCnt SiMB LjUBIĆ.

Petar rodio se 1487. godine^ u Starom Gradu* na otoku Hvaru
u Dalmaciji od starinske i plemenite kuće. Otac mu bješe Marin
sin Hektora' a mati Katarina^ od hvarske kuće Balbi isto onako
plemenite, i u ono doba vrlo na glasu. Ivan Erst. Justiniani, koji
god. 1553. kao sindlk iliti iztražitelj pregleda mjestimice ondašnje
stanje i upravu ciele Dalmacije, vrativ se u Mletke u svom služ-
benom izvješću pripovieda^ da je kuća Hektorovićeva imala onda
čistoga đohodka na godinu 500 dukata zlatnih; a ovo je za ono

^ U poslanici na Jerolima BrtuČevića od 4. rcgna 1552. Čisto spoTieđa, da
ma je već 66 godina:

. • . zwoi ae moj hita
nakon šestđeset zim jur seatoga lita
U dragoj pako na Mavra Vetranića, pisanoj 1. srpiga 1556., isto tako veli:

Jer^ ko teče, ovoj sedamdeset vodi.
A a oporaci, koju on sam napisa 1559., alli 18 di Fehraro in Liesena Vecchia,
najme u Starom Gradu, kaže na isti način, to jest, da je samo di mente et in-
telletto et del corpo guanto la mia eth lo consente, la qual hora si trova nel
corso di settanta duoi, t. j. da mu teče 72. godina. Ovo nam jasno kaže, da
se je Petar rodio g. 1487., kd Sto sam kazao u slovniku vrlih . Dalmatinaca
(str. 127), a ne g. 1486, kako veli Kukuljević (Pjesnici hrvatski I. 88.).

* V. moje 4|clce: „Faria, Cittli Vecchia e non Lešina; Pietro Hektorović
Cittavecchiano e non Lcsignano. Zagabria 1873*'.

' Slavni Hanibal Lučić, i on Starogradjanin a Petrov suvremenik, u svojoj
poslanici na Jerka Martinčića Spljećanina, pjeva (Skladanja. 1. mlet. izd god.
1556., str. 54):

Jer i ja zapovid tvoju sam opravil,

komu bi Hcktor diđ, Petra sam pozdravit.

* Petar spominje svoju mater u oporuci, a na nje grobu dao je urezati
krasni pjesnički vienac.

* Justiani piže ovako: „In Citth Vecchia abitano molti Oentiluomini • . .
eL famiglie nobili, eh* entrano in consiglio, sono al numero di trentaotto, cM

A

r)2GN92

n

doba bilo u Dalmaciji navlastito, vele znatno, pače vele riedko
bogatstvo. Hektorovićeva imanja ležala su većinom u Starom
Građu, ali jih je bilo podosta i u Novom Gradu ili Hv^iru i na
Visu, ko što svjedoči sama oporuka Petrova.

Još djetetom pokaza Petar, da ga je narav oštroumljem da-
režljivo nadarila; te otac mu Marin stade marljivo nastojati oko
njegova odgojen ja. U kući primi prve nauke u latinštini i itali-
janštini, običnoj u nas ondašnjoj književnoj hrani. Otac naumio
bješe odrasla uputiti u Italiju, ko što su tada sa sinovi činile
naše imućnije kuće u primorju, da mu tako pruži priliku na viših
zavodih razviti svoje duševne sile ; ali nastale bune u onoj zemlji
i rat medju Mletčani i Turci, a s toga golema neajegurnost po
moru, zapriečiše tu želju i namjeru, te ga odpi*avi u bliži Spljet,
tada sa svakojake , znanosti vele slavan. U Spljetu bila se već
davno uz plodonosan upliv talijanštine i latinštine po slavnom
Maruliću probudila i sama narodna sviest; te sada su slovili kao
vrli narodni pisci a navlastito pjesnici, drugovi ili učenici Maru-
lićevi: Jerolim Papalić, Jerolim Martinčić, Franjo Natalić, Nikola
Matulić itd., kojim su nježnim romonom odjekivali preko morskih
talasa iz pobližnjih otoka, navlastito iz Petrove otačbine, Hanibal
Lučić, Franjo Božićević, Jerko Brtučević i drugi. U Spljetu se
naš Petar posveti učenju uljudnih knjiga i mudroznanja takim
uspjehom, da su ga najodličniji muževi mnogo cienili i štovali,
te ponosom prijateljsku mu ruku pružali: a i sam Marulić, koga
je on kašnje u svom „Ribanju^^ krasno i dično opjevao.

Vrativ se kući, nakon malo umre Petru otac®, te se morao
kao jedinac latiti kućnih poslova, i odreći sa namjere, koju je od

LiUijj Paladini, Viđali, Ltporini, Bonini, Balci, Bertuzzi, Nicolini, Colmnbim
Duhnich, Luzevich, Angeli^ Brasich, Barbi, Lupi, Gazari, Jaxich, Strahorei^
Hettorei, BeHslati^ Chisich, Scanderhech, Fasanei, Petris^ Bv^icopich^ Piretich,
Zatnbet'linij Spineiti^ Jaxa^ Angelini, NoevicJi, Gottifredi^ Simonetti, Stipidiemchf
Canavellij Candia^ Fumati et Peregrini, đe quali molti aono pomri, e( una sola
casada dei Vi tali pitd atkre đ* entrađa ducati tnille et pih, et quaftro casade o
cinqu€y due Paladini, Ltitij (Lucićeva) et Heitorei ponno avere ducati cingue-
cento d' entrada alV anno, gli altri da ducento in gih; di popolari aoiio forse guin-
deci casade, ehe haniio di entrada ducento dticati alV anno** ; te kaže i odakle
je poticalo to bagatstvo: „^ ben vevo, clie et i nobili et i popolari sono asaai
dnnaroai per i traffichi che fanno."

^ Mati mu J6 g. 1539. jošte živjela, jer ja spominje u poslanici od 16. atud,
1541. na N. Naljeskovića, praveć o iyoj za onu godinu ovako: čeljad, stara
mati, ku mi brigu zada (V. str. 71.)-

ra

davna gojio, proći u Italiju, da nastavi i dokonča svoje nauke.
No ipak nije za to manje nastojao i o knjizi; pače primjerom
svojih spljetskih prijatelja zaporke umah slagati pjesme i druga
djela u latinskom, talijanskom i hrvatskom jeziku, i tako vješto,
da su ga do mala počeli i na daleko najbolji naši umovi ljubiti i
štovati. Koliko je Petar učestvovao u buni, koja se svibnja 1510,
dakle za 24. njegove godine, začela u Starom Gradu, te ončas
cieli otok zaokupila, a to s nesnosive nasilnosti naših plemića
napram gradjanstvu i puku (V. moj Pregled hrvatske poviesti
str. 168. i d.), ne bih znao; no ako prosudim njegovo nastupno
ponašanje sa svojimi sugradjani a s prostim narodom navlastito,
o čem me najbolje upućuje njegova oporuka, moram odprto ka-
zati, da je Petrova obitelj kroz onaj strahoviti metež barem iz-
lično pripoznavala prava pučka i plemićke nasilje, te da je ostala
tada sasvim poštedjena.

Uz knjigu i gospodarstvo njegovaše Petar poljodjelstvo i gra-
diteljstvo, a ovo navlastito, pošto se primi još za rana po svojih
osnovah i pod svojim ravnanjem graditi veliku polaču za stan s
prostranim ribnjakom i s liepim perivojem, što mu i dan danas
krasi rodno mjesto'.

God. 1536. podigav se Franjo I. francezki kralj u sporazum-
Ijenju s Turci proti Karlu V. njemačkomu cesaru i španjolskomu
kralju, Sulejman pozva Mletčane (sieč. 1537.), da oni pristupe u
taj francezko-turski savez. Republika, prem turskoj osveti izložena,
odlučno odbi pogansku i barbarsku ruku, čega radi Sulejman
umah naloži svomu pomorskomu načelniku Barbarosi, da s mora
na nju udari. Barbarosa kol. 1537. navali sa svom silom na Krf,
ali ga morao do mala sramotno ostaviti. God. 1538. Mletčani,
prionuv uz savez s papom i Karlom (8. velj.), svu silu obrate
na more; s toga Turci, poplaviv naše krajeve, izdajstvom sa-
mih mletačkih plemića i talijanske posade prisvoje si Nadin i
Vranu. Niti po moru Mletčanom sreća ne posluži, i tu s izdajstva

' Građjevine Petrove i još druga njegova imanja tečajem vremena prodjoše
n vlastitost bračke kace Nisetićeve, a zadnji njihov posjednik bješe Petar Ni-
setić, naravoslovac i starinar dosta na glasu i van Dalmacije, komu sam s pri-
jateljstva posvetio prvo moje izdai\je Hektorovića. Petar umre 20. ožnj. 1566
91 godina star. Neimajući od sebe zakonita roda, zlosretnim nagonom odbi
svoje rodjake, koji su mu na čast i diku služili, a naimenova svojim bašti-
nikom njeko žensko čeljade: te zlo po imanje a gore po njegove zbirke i
knjižnicu, koja je bezdvojbeno jedna od najvažnijih u zemlji.

IV

carskoga zapovjednika Donje, koji jih vrlo prezirao. Jedino kon-
cem ove godine podje saveznikom za rukom oteti Turkom Novi
u Kotorskoj boci, samim pako Mletčanom i Risan. No sliedeće
godine uzprkos primirju, koje se bješe medjutim medju Mletčani
i Turci u Carigradu utanačilo, Barbarosa ipak sa 150 galija pro-
vali u jadransko more, i udari na Španjolce u Novom, dočim mu
na kopnu grčki beglerbeg s golemom silom pomagao. Novi se
tada morao predati, pa i Risan, a Kotor se junački opre. Tom
prigodom ili Barbarosine galije po moru, ili beglerbegove čete
po kopnu udarise na otok Hvar, da ga popliene^ Najviše tada
propati Stari Grad, Petrov zavičaj, te se morao Petar, da si živu
glavu odnese, baciti u ribarsku ladju i odploviti kroz grdnu oluju
na sprotivnu talijansku obalu, a odatle se vrati u Mletke, od-
kud malo prge sklopljena mira (2. list. 1540.) kući se povrati.
tom turskom nasrtanju na otok Hvar nenalazim ništa niti u
naših niti mletačkih spisateljih, niti u mojih rukopisih ; ali je bez-
dvojbeno, da se je dogodilo, pošto ga sam Petar živimi bojami
opisuje u poslanici na Nikolu Nalješkovića od 16. stud. 1541.
kao odgovor na Nalješkovićevu od 10 svib. 1540. U toj posla-
nici tuži se Nikoli o nesreći, koju pretrpi još u mladosti, možda

" Đa je Petar uprav bježao izpred Turaka, to on sam spovieda u poslanici
na N. Lješkovića od 16. stud. 1541., čim pjeva (str. 72.):

Kolike nezgode bihu na očiju!

'8 jednu stranu vođe, a drugu vitri biju :
8 drugu pak tureka vlas prem dalek da stase,

ne pristav jedan čas strahotu nas moraše.

Ivan Krst. Justiniani u svom izvjedću o službenom putovanju po Dalmaciji
g. 1563. veli o Hvaru: „Quesf isola fer ora non ^ danneggiata da alcuno, ma
dl tempo delle guerre era oltraggiata et infestata dat Turchif per esser pochis-
sima distanza dal Capo d* isola Jino a Macarsca et Narenta, luoghi đel Turco,
dove il canal non k largo oltre due miglia. U poslanici N. Nalješkovića na
Hektorovića, koja je nješto kašnje napisana bila (Stari pisci hrvatski V., 340),
Nikola žali Petrove nevolje, koje je kroz život pretrpjeti morao, te i onu j^gu-
sar od gore**. I ovo bi nas va^'da skloniti moglo na misao, da je nasrt na
Hvar sada s beglerbegove vojske potekao. Da je uprav s mora pogibelj zagro-
žila, nebi se bio Petar pustio na more slabom ladjicom, nogo bi se bio ka
kopnu svratio. Jakov Boldii knez šibenički u svom izvješću od 7. svib. 1543.
nagovara mletačko vieće, da ukroti Uskoke, jer da se Turci groze sami od-
ploviti do Senja i Rieke, gdje oni stanuju: „«'/ che Dio n^m voglia a far ^uesto
come del 1539 tolse lo intelleto a Barharossa di non venir delongo a SgbinicoJ*
Barbarosa gradio se knezu Kotorskomu, da štuje primirje; ali znao je, da je
već bilo u Zadru 25 galija spremnih na odbijanje pomorskih nasrta.

za hvarskih pobuna, i ob onoj, koja ga dopala pet lit nazad,
vjerojatno smrt otčeva, te dodaje (str. 71.):
Niesam još prohavil ni one nevolje,

ea ke bih ostavit sve dobro najboljeg
najme, ova me zadnja prisili ostaviti sam zavičaj, da si biegom
barem život spasim; te da je pozatim punu godinu van svoga
doma proživjeti morao (str. 73.):

Ter osmi naesti dan, toj bi meda slaje,

stavismo nogu van na latinske kraje.
Stasmo tuj za time na puno godište,

koje t' me sasvime na zada potište;
domom dohodeći pače ga svršismo,

oni dan brojeći, koji se dilismo.
Petar, došav kući, umah se stavi, da poboljša svoju polaču i
pokretnine njezine, od Turaka oštećene. Uza to namisli sada uz
polaču podignuti veliku sgradu na način tvrdjavice, gc^e bi u
slučaju neprijateljskoga napadanja sjegurno utočište naći mogli
ne samo njegovi baštinici, nego i gradsko stanovničtvo, a za mira
povoljni zaklon putnici i siročad. Toga radi on sam narisa do-
tičnu osnovu, te se i poprimi posla, čim primi u dar od Stje-
pana Tiepola, obćega zapovjednika pomorskoga, potrebito ze-
mljište, nazvano „tvrdalj*' (13. list. 1552.); ali ga ne dovede do
kraja, jer u oporuci svojoj, gdje tu zgradu potanko opisuje, na-
laže svojim oporučnim izvršiteljem, da ju s dohodci od njegova
imanja dovrše onako: „ come si trovard nel dissegno per me fatto
tra le mie earte portatiW. Petar je više godina na „tvrdalju*' radio ;
a da se malko prodje, odputi se već u 71. godini svoga života,
najme po uskrsu g. 1557., s liepom družbom svojih rodjaka i
prijatelja, u Dubrovnik, da se lično upozna s ondješnimi književ-
nici i prijatelji, s kojimi si je od davna dopisivao i bratski živio.
Dubrovnik već tada bio si je liep glas stekao ne samo ogromnom
trgovinom i brodarenjem, nego i gojenjem narodne knjige, koja,
skoro zasadjena Šiškom Menčetićem i Gjorom Držićem, liepo se
i bujno razplodila bješe, te razcvala trudom navlastito Mavra
Vetranića, Nikole Dimitrića, Stjepana Gučetića, Andrije Čubra-
novića, Marija Kabožića i Nikole Nalješkovića. U Dubrovniku bje
Petar Ijubezno i častno primljen i podvoren, i to ne samo u gradu,
nego i u njegovu kotaru gdje se god prikazao (V. Petrovu po-
slanicu na Mik. Pelegrinovića od 20. list. 1557. str. 53 — 55.) U
Dubrovniku odlede Petar kod pjesnika Nikole Nalješkovića, koji

VI

ga sjajno dočeka i srčano pogosti, smatrajući taj posjet za ve-
liku sreću, ko što sam Nikola odprto spovieda u poslanici, koju
malo kašnje, naime 16. pros. 1557., napisa istomu Hektoroviću,
i gdje mu veli (Stari pisci hrvatski V., 329.), da „vele vre-
mena vidit vas želil sam rad slavna imena". U Du-
brovniku obćio je Petar osobito s pjesnici Nikolom Dmitrićem i
Mavrom Vetranićem (str. 75.).

Istom se Petar vrati u svoj zavičaj uz stare nevolje i nemoći,
„Koje bi gorskoga umoriT još lava, a neg nejakoga
mene i nezdrava," (str. 71.), dopade ga iznenada silna bol u
nogu i u ruku, najme guta, koja ga dovede do smrtnoga
medjaša, tako da mu izza šestmjesečne muke jedva u staru
kipu nevoljnu dušu ostavi. Ta viest jako razžali Nalješko-
vića, te stade mrko proklinjati tu bol, koja slavnomu pjesniku
nemilo priuze i noge i ruke,

koje su tolike pjesni nam pisale,
kiem niesu prilike do danas postale.

Molim te togaj rad, ne moj, svi Hrvati

da na te plaču sad, hotjej ga parjati.^' Stari pisci
hrvatski V, 334.). Nikola tom prigodom posla Petru u dar krasni
štap od trstike indijanske, gori slonovom kosti a doli rogom za-
kovan. Đr. Ant. Rožanić Eorčulanin opieva taj štap latinskom
pjesmom (ondje str. 348.). Valjda ta boljest skloni Petra na pi-
sanje oporuke 18. veljače 1559- (vjerojatno „more veneto", dakle
1560.), koju niže prilazem ovim redkom, jer stavlja pred oči živu
sliku njegovih izvanrednih gradjanskih i duševnih kreposti.

Petar je poslije ove oporuke preživio još jednu, od svih pred-
njih najgolemiju nesreću, svoje otačbine. Ožujka 1570. Sultan
Selim bez uzroka, samo iz želje, da Mletčanom otme Cipar, na
taj otok udari. U isto se doba ratni oganj dohvati i Dalmacije.
Mletčani i suda svu silu upru na moru, pustiv nam, da sami bra-
nimo svoj zavičaj. No opet Španjolci, njihovi saveznici, svojim su
izdajničkim ponašanjem bili uzrok, da Cipar prodje u turske ruke,
i da neprijateljske galije pod Karajaloni jadransko more poplave.
Dočim se ovaj bavio predobićem iztočne obale, Uluzali i Kara-
kosa s jednim odjelom njegovih brodova uzlete napried, te ne-
mogav Korčule svladati, provale do Hvara i popale ga (17. kol.
1571.). Marin Hektorović, Petrov unuk, u svojih bilježkah ostavi
pisano, da Turčin iz Hvara: „a«d6 a Liesena Vecchia, dove fece
gran guantita di schiavi, e brusa U monastero di S Pietro mar-

vn

Ure e piu đi doi parti đi case^^. A isto tako ona kleta guša po-
čini u Vrboski i u Jelsi, koje nadje bez stanovnika, jer se sve
živo spasilo bješe na brieg Samo tvor, i tu se jako utvrdilo. Ne-
prijatelj zaleti se tamo, da jih svlada, no ljuta ga ujede zmija.
Do 500 divljaka crnu zemljicu obljubi, a ostali će na vrat na
nos u brodove. Tvrdjavica Petrova spasi njega i sve što k njemu
bješe pribjeglo. Ali mu tuga, koja ga tom zgodom pritisnu, bez
dvojbe pokrati život Petar preminu još početkom ožujka sliedeće
godine 1572., t.j. u dobi od 86 godina®, i bi pokopan u crkvi
sv. Petra pri velikom oltaru, k6 što on sam bješe u svojoj opo-
ruci odredio *^

Hektorović nije ostavio izza sebe poroda osim kćeri Lukrecije,
jur tada udovice Petra Gazarovića. Ovu kćer svoju učini Petar uži-
vateljicom svoga imetka, a po njezinoj smrti da nastupe, kao pravi
baštinici, prorazmjerno sinovi njegovih bratučeda Antuna i Dinka;
a kad bi njihovo koljeno izumrlo, da jih nasliede Kolumbini, a
za ovimi Brtučevići od loze Hortensijeve, s kojimi je u rodstvu
bio. I Lukrecija imala je od Petra Gazarovića jedincatu kćer Lu-
ciju, koja je udata bila za Antuna Lučića, jedinoga sina slav.
našega pjesnika Hanibala, i neostavi potomka. Petar u oporuci
spomenu se i Lucije, čim odredi, da bude sasvim izplaćena, za
sve najme, što joj on sam opredielio bješe za miraz, a uz to joj
ostavi jošte f^tutti mid libri legati et desligaUy cosi štampati come
scritti a mano in lingua nostra dalmatina^^. To bi nam možda,
posvjedočiti moglo, da se je i ona rado narodnom knjigom za
bavljala**", a znamo pako, da i nje muž Antun Lučić bješe vrlo

' Na Petrovoj oporuci stoji zabilježeno, da ju je notar Antun Gazarović
otvorio 14. ožuj. 1572. na zahtjev braće Antuna i Dinka Hektorovića, koji su
kao najbližnji Petrovi rodjaci, ns^jme bratučeđi, držali, da će i nasljednici biti
Petrova imanja.

*° Nema više ondje ni znaka rak vi Hektorovićevoj ; samo komad nadgrobne
ploče još danas nalazi se u pridvorju manastira sv. Petra na tlu, i na njem
se čita rieč HECTOR.

" Lucija, već udova Antuna Lučića, u svojoj oporuci od !). srpnja 1684.
^eti se Petrove blagodarnosti, te ostavi zemlju Dt*bac manastiru sv. Petra
u Starom Hvaru s uvjetom, da se reče sv. misa : „al giomo đelV annivermrio
đi guotidam Mis. Pietro HeUoreo, avo di detta testcUrice", a Vrisovko brdo ba-
štinikom Petra Ilektorovića, kojim ovaj svojom oporukom podielio bješe Tvrdalj,
i to ako se do njezine smrti ne bi sasvim dovršUa ta Petrova zgrada. Lucija
imenova baštinicom svoga imetka sestru si Mandalinu Mar^u, udatu za Petra
Ferro, kojoj pripisa jošte : „tutte le cose mcbUi et U scritti et U 8cri$ture^

vin

ačen čovjek, k6 što nam svjedoči Vanetti-ev Sonet (str. 177.).
i veliki ljubimac narodnoga jezika, pošto je na svoj trošak dao
tiskasi g. 1556. u Mletcih otčeva skladanja. U oporuci Petro-
voj ima još sjaset zapisa za razne svrhe ponajviše dobrotvorne
i crkvene; n. pr. odredi svote za vjenčanje siromašnih djevojaka,
za odhranjanje sirotčadi, za crkve, manastire itd., siromašnim te>
žakom oprosti dugove izobiljno; a napokon ustanovi, da ovršitelji
tih njegovih odluka budu: vrli naš pjesnik Hortensij Brtučević,
pomenuti Antun Lučić i Antun Gazarović.
Ova oporuka, u mnogom obziru veoma zanimiva, glasi ovako:

H»€ eit eepU Teatamenti qioiiJlftm Speet. D. Petri Hectorei. Die 16 jniii 1572.

Apresso b il testamente del quondam sp. messer Piero Hettoreo,
il qual fii presentato in officio della cancellaria per sp. messer
Antonio de Gazaris, nodaro publico, ad eifetto che ognuno si
possa servir di esso. Presente il sp. mes. Alvise di Nadali et ser
Stefano Penturich.

In Christi nomine, Amen. Anno ab intemerat§ virginis partu
M.D.L.XVI. die XV. mensis junii. Phari in Civitate Veteri in
platea communis. Ibique sp. d. Petrus Hectoreus, dei omnipotentis
gratia sanus mente, corpore, sensu et intelectu, pr§sentavit hoc
testamentum per duos testes subscriptum ac duobus sigillis si-
gillatum mihi Antonio Gazareo notario, et tamquam public§ per-
son§, dicens, id esse suum ultimum testamentum ejus propria
manu conscriptum, et ejus ultimam voluntatem, per me post ejus
obitum aperiendum, et inter mea acta ponendum, pr^sentibus te-
stibus infrascriptis, vocatis, notis et rogatis ; videlicet d. Francisco
Bonino, d. Jacobo Bonino« d. Antonio Basich; ser Christophoro
Pechiarich, ser Nicolao Caramanovich, ser Petro Sucevich et m.
Petro Buter.

In Christi nomine, Amen. Anno nativitatis ejusdem M.D.LXXII.
die Xnil. mensis martii. Actum Phari in Civitate Veteri in platea
communis pr§sentibus testibus infrascriptis etc. Ego Antonius Ga-
zareus, notarius suprascriptus, requis]tus a sp. d. Antonio et d.
Domenico Hectoreo, fratribus, pretendentibus esse beneficiatis ex
testamente qm. sp. D. Petri Hectorei supradicti, ut supra, mihi
presentato, eum publice aperui, atque ad literam, ut stat, perlegi,
pr§sentibus revdo presbitero d. Coriolano Cassio et revdo pres-
bitero d. Hieronimo Grassovich, testibus vocatis specialiterque
rogatis.

dakle i kigige i spise Petrove; a u zapisu od 22. stuđ. 1591. pridoda, da bude
i^ezin perivoj kod Hvara sa još njekoliko drugih dobara Isusovcem ili sveće-
nikom, kada bi se prvi odrekli, a kuća u Hvaru i joštc njeke zemlje plemić-
kim koludricam hvarskim.

IX

YHS 1560 — alli 30 di maggio. In Liesena Vechia. Testa-
mente de mi Piero Hettoreo scritto đi mia propria mano in carte
no. 14, dico quatordeci, con postille et emendazioni vinti trfe, salvo
11 vero, contate in presentia delli testira onii, qual si sottoscrive-
ranno, da esser per me sigillatto in doi luoghi con mio sigillo,
eh' 6 P. H. Jo pre Piero fiol de mes. Stefano Beroievich fui pre-
sente al contar delle carte, postille et emendationi di questo te-
stamente, qual disse mes. Piero Hettoreo esser scritto di sua pro-
pria mano. Jo Mareo Arnereo fui presente al contar delle carte,
postille et emendationi di questo testamento, qiial disse mes. Piero
Hettoreo esser scritto di sua propria mano.

YHS 1559 — alli 18 di febraro. In Liesena Vechia. In nome
del padre, figliolo et špirite sancto, et della gloriosa Vergine
Maria, Amen. Je Piero Hettoreo di mes. Marin, per gratia del
omnipotente Dio sano di mente et intelletto et del corpo, quanto
la mia etil lo censente, la qual era si trova nel cerso di anni
settanta duoi, essendo certo di dover merire, et non sapendo
r hora della morte, preavisato dalla sacrosancta lection Evangelica,
che dobiame star vigilanti et apparechiati, spettando lo advente
del nostro Signore, face mio testamento in queste medo: prima-
mente riccemando Y anima mia al nostro Signor Jesu Christo
benedetto et alla sua Madre gleriosissima Vergine Maria et a
tutti li Sancti et Sancte di Dio. Poi del corpo mio ordino al se-
guente modo : se mi accader Jt raorire in queste luogo, che sia se-
polto nella chiesa di s. Pietro martire nella mia sepultura appresse
r altar grando. Se veramente in Liesena nova, che sia sepelite
nella chiesa di S. Stefano, deve 6 nestra sepultura appresse Y al-
tar del sacratissimo corpo de Christo; et se in qualche altre
luogo, in patria o fuer di quella, che sia posto in deposito* et
poi portato et sepelite nella chiesa di S. Pietro martire, ceme di
sepra ho ordenato. Et voglie, che davanti il dette altar jjiano
spesi tre secchi d' oglie air anno per li tre primi anni depo la
mia merte, per far arder ivi una lampada per anima mia et di
tutti altri secondo la mia intentione. Et voglio similmente, che
davanti il sepulcre del nostro Signor in detta chiesa siano spesi
tre secchi d' oglie al anno per li primi tre anni, ceme di sepra,
per far arder una lampada de' fuori. Nel mio obsequie voglio, che
siano dopieri cinque ad honor delle cinquc piage de Christo, et
sia ditta la messa granda et altre messe picole ed elemosine cen-
suete et candelle ad arbitrio delli miei successeri et comissarii.
Et voglie la prima volta, che venir^ il tempo delle cerche del
Bosario over visitation di altari per li merti, quante pid preste
si potr^, che siano fatte tre volte le cerche overo visitation in
ditta chiesa da persene centrite per V anima mia; et altre tre
volte per 1' anima del mio padre ; et similmente le terze tre volte
per r anima della mia madre; et poi le quarte tre volte per
r anime de tutti mei defuncti et tutti U altri secondo la mia in-

X

tentione; et cadauna de quelle persone, che farano le dittecerche
over visitationi, habbia per cadauna volta soldi dieci. Et voglio et
ordino, che qui nella chiesa della Madona siano spesi tre secbi
d' oglio air anno li prirai tre anni dopo la mia morte in far arder
la lampada davan ti el Sacraniento per V anima mia; et voglio,
che presto dopo la mia morte siano ditte messe quarantane co la
elemosina consueta una volta per Y aniraa mia, et un altra volta per
r anima del mio padre, et la terza volta per V anima della mia
madre, et la quarta volta per le anime de' tutti miei et de tutti
li altri secondo la mia intentione. Voglio anco piti presto che si
potr^ dopo la mia morte, che siano ditte messe sessanta per
r anima mia ; et che sia mandate un uomo a Roma ad far le cerche
et visitation solita per le chiese solite per V anima mia. Et voglio,
che ogni anno delli primi tre anni nel dl del mio anniversario
siano spesi ducatti quatro in far dir messe, in far elemosine
co' đenari, con pan et vin, over altro alli poveri de Ohristo ad ar-
bitrio di miei comissarii et successori; et finiti che saranno li
ditti tre anni lasso al convento del prefata monasterio di S. Pietro
per mio aniversario la mia vigna, eh' 6 nella villa di s. Pietro,
lavorata per Nicol6 Jurich, con questo, che li revdi. piiidri di esso
monasterio siano obligati dir over far dir ogni anno in perpetuo
messe vinti una per 1' anima mia, cominciando quel anno, che rice-
veranno la prima intrada, dichiarando, che sempre la prima cosa sia
dato un mocenigo a quel sacerdote, che dirk la messa granda, qual
8ar& fuor di quelli di esso convento ; et quello li avanzar^ oltra la
elemosina consueta delle prefate messe vintiuna, voglio, che si spenda
nella fabrica del campanello di esso s. Pietro; et se quello sar^
compito, sia speso nella fabrica del monasterio di essa chiesa,
overo in altro quello far^ di bisogno. Et lasso al monasterio
de' sancta Maria'de Gratia alla Terra ducatti dieci, che li rev. Padri
di esso monasterio đicano tante messe picole per 1' anima mia
et per altri secondo la mia intentione. Similmente lasso al mo-
nasterio di s. Nicolb di Liesena ducatti quattro, che li rev. padri
di quello dicano tante messe picole come di sopra. Et lasso du-
catti diece al monasterio di S. Marco di Liesena senza alcuna
obligatione ; et al monasterio qui de S. Pietro martire preditto du-
catti dieci senza obligatione alcuna. Lasso alle Pizochare di s.
Vincenzo ducatti tre per V anima mia et secondo la mia inten-
tione. Et voglio et ordjno, che ciascaduno delli possessori qual
sard, a suo tempo delli miei luoghi et fabriche qui in Tvardagl,
sia obligato mantener sempre la imagine della gloriosa Vergine
Maria, qual 6 appresso la cantonada del mio horto da parte de
mezodi coli ornamenti convenienti come sono al presente over si-
mili, et con la suffitada davanti per riparo della pioggia, et
con quelle scolture, che di sopra scritte in pietra, le quali, se
per qualche accidente venissero a manc^r, voglio che cadauno
delli detti sia obligato farle scolpir da novo et metter al suo
luogo ad laude della sempre laudata et benedetta Vergine Mana

XI

et della sua inmaculata conceptione. Voglio aDcora, che li denari
delle mie intrade de Lissa siano seinpre depositati in officio della
cancellaria di Liesena, da esser dispensati secondo li miei ordini
soprascritti et infrascritti fina quel tempo, cbe compiranno le mie
location et perveniranno in poter delli miei heredi ; et voglio, che
sempre siano date ad affitto fina tanto, che saranno exequiti et
adimpiti tutti miei legati et ordini soprascritti et infrascritti.
Qual heredi voglio, che a quel tempo siano obligati dar up du-
catto al revdo. capitolo di Liesena, che quello faci dir tante
messC; dagando primamente lire tre per la messa grande per le
anime de' miei antecessori, la cui hereditk io ho goduto tanto
tempo et posseduto in quella picol parte, che me ha toccato. Et
voglio, che il primo anno dopo la mia morte sia mandato uno
religioso a sancta Maria de' Angeli appresso Assis per mani delli
revdi. padri del monasterio de sancta Maria de Gratia di Liesena per
far la cercha et visitation solita alli doi di agosto per Y anima mia
con la elemosina solita. Lasso la mia vigna in Mog^e, lavorata al
presente per Maria Milassich de Varbagno, al ^prefato convento di
S. Pietro Martire de Citti Vecchia per V aniversario della mia
madre, con questo, che ogni anno in perpetuo li revdi. padri di esso
convento siano obligati celebrar over far celebrar messe vinti una
per r anima di essa mia madre ; dichiarando, che sempre la prima
cosa sia dato un mozenigo a quel sacerdote, che dir^ la messa granda,
qual serk fuor di quelli di esso convento, et quello li avan ark
oltra la elemosina consuenta delle prefate messe vintiuua, voglio
che si spenda nella fabrica del sopraditto campanello, et poi in
quelle altre cose, come di sopra ho ordinato. Et se per alcun
tempo venirš. a manco la vigna antescritta lassata per mio ani-
versario, et non fruttark, voglio, che oltra le messe, da esser
ditte per la mia madre delle intrade de la ditta vigna in Moče,
siano celebrate ancora le messe per mio aniversario, ordinate
come sopra. Et parimente, se le intrade di essa vigna in Moče
venissero a mancare, et non fruttassero per alcun tempo, voglio,
che oltra le messe, da esser ditte per mio aniversario, siano dette
ancora quelle dell' aniversario della mia madre delle intrade de
la vigna antescritta appresso la villa di s. Pietro. Poi per aquietar
li animi alli miei heredi et successori faco fede con atestiition della
mia conscientia haver io adempito et integralmente satisfatto, quanto
a me toccava, tutti legati eontenuti nel testamente di mes. Marin mio
padre. Et lasso a Radich Milossevich per amor ducatti dieci da esserli
dati in duoi primi anni. Lasso alle due sorelle fiole del defuncto
Helia Tartaglich, Madalena et Jura, ducatto uno per cadauna per
r anima mia et di altri come di sopra. Et remetto et perdono
a cadauno mio debitor o con pegni o senza ducatto uno, non vo-
lendo per5, che sia difalcato uno ducatto a coloro, che mi seranno
debitori di maggior summa. Lusso a nies. Jacomo Brodarich du-
cati dieci. Lasso a d. Margarita, vedoa de Antx)nio Bistricich da
Spalatp, dueati dieci, et oltra di ci6 un tinazzo di mosto ogni

anno, finchć la vivc ; li qual ducati đieci Ii siano dati in d6i primi
auni dopo la mia inorte. £t lasso a tutti soi fioli un ducato per
cadauno. Et lasso a cadauno et cađauna di miei cusini zermani
et cusine zermane, si da parte del padre come della madre, le-
gittimi et legittime, quelli ct quelle, chc si trovaranno in vita dopo
la mia morte, uno anello de ducati tre. Et lasso a cadauno fi-
gliuolo legitimo ct a ciascaduna figliola legitima de tutti miei
zermani et zermane, quelli et quelle, che serano superstiti et su-
perstite in tempo della mia morte, uno anello de ducatti doi, fuor
delli figliuoli de mes. Hettor et mes. UIlisse, deli quali me ri-
servo poi ordinar circa il fine; ma la figliuola de' mes. Hettor
voglio che habbia quanto le altre in quel građo. Et lasso alle
fiole di mes. Nicol6 di Barbi, ma. Lucrezia, ma. Cornelia et ma.
Justina tre anelli de ducatti trenta, ciascaduno de ducatti dieci,
et li perdono insieme con mes. Zuanne, lor fratello, altri ducatti
trenta, qual mi dovevano dar per resto della dote materna. De-
chiarando, che li ducatti nominati nel presente testamente se in-
tendano a lire sei soldi quattro per dueatto. Poi lasso a d. Vida,
vedoa de Stefano Bulosich, ducato uno per Y aninia mia. Lasso
a d. Lucia consorto de' mo. Hieronimo Dutovich, qual me ha ser-
vito bene et fidelmente, finchd 6 stata in časa mia, ducati dieci
da esserli dati doi ducatti ali' anno per 1' anima mia. Et lasso
a d. Clara, consorte de ser Vincenzo Glighovich, uno tinazzo de
mosto al anno, fiuchč la vive, per V anima mia et per il suo
fidel servire fatto in časa mia et per li soi boni portamenti nel
governo delle cose mie. Lasso a d. Vincenza, consorte de mo.
Alessandro tagliapiera, un tinazzo de mosto ali' anno finchč la
vive per fedel servire in časa mia et per V anima mia et per
r anima d' altri come di sopra; alla qual lasso ancora una stantia
da basso de quelle spero si faranno sul mio luogo qui in Tvar-
dagl in vita sua, volendo stanziarvi dentro et non altrimente. Et
lasso la stanzia di sopra a d. Clara di ser Vincezo soprascritto,
quando serk compita^ volendo stanziarvi dentro et non altrimente
in vita sua. Le qual stancie si intendano quelle prime, che se-
ranno appresso le stanzie di poveretti et de' viandanti. Et per
aquietar li animi delli miei heredi faco fede con atestatione come
di sopra, haver integralmente satisfatto et adempito, quanto a
me toccava, tutti legati, dico solamente de quelli, che sono las-
sati alle pie cause per testamente de ma. Catarina mia madre in
atti del sp. mes. Zuane Cassio, quantunque fina hora non sia sta
aperto, per haverli tolto avanti tutti in nota da lei. Poi lasso a
Hieronimo Hudheglich, qual mo ha servito volontieri ne li occor-
renti bisogni, ducati doi. Lasso hora per prima a Lucia Pizo-
cbara, fiola de mo. Stefano Chglucetta, dueatto uno per 1' anima
mia. Lasso a Stana Pizochara, fiola de Marin Milichievicb, du-
cato uno per V anima mia Et lasso a Lucia Tociehia Pizochara,
fiola de mo. Zuanne, ducato uno per V anima mia et di altri se-
condo la mia intentione. Et lasso a đ. Margarita, consorte di mio

xm

compare mo. Ivanne Pellicer, qual me ha servito in casa^ ducatti
duoi. Poi lasso ma. Lucrezia mia fiola, veđoa đe mis. Piero di
Gazari, posseditrice et usufructuaria solamente in vita sua di tutti
miei beni mobili et stabili, et non voglio, che per alcun modo, via,
nč ingegno gli possi esser fatto V inventario di cosa alcuna. Alla
qual ricomando Y anima mia et de tutti miei et de tutti altri
secondo la mia intentione, et de tutti ordini miei, cosl datili a
bocca come contenuti nel preseDte testamento. Al qual se mai
alcuno contravenendo si opponerii o in fatto del inventario o per
via de dispensation o per via iudiciaria o in altro conto, voglio,
che sempre cadauno di quelli perda, et s' intenda haver perso
ogni beneficio di queno. Voglio ancora et ordino, che dopo la
morte de ditta mia fiola tutte le mie fabriche^ casamenti et luo-
ghi in Cittii Vecchia in Tvardagl con tutte lor adherentie et
pertinentie, et parimente la mia časa, existente sopra le mure de
la citt^ di Liesena tra la časa de quelli de Paladini et quelli de
Gazari, dechiarando, che tutte le pile di pietra picole et grande
numero sette, qual si attrovano in ditta časa; se intendano esser
de ragion de la časa preditta, et che mai non possino esser tolte
al patron, quale ser^ per tempo di essa časa. Et similmente il
mio horto, qual 6 sotto le mure de la terra et in parte sotto la
časa preditta; et similmente un' altro mio horto over terren, qual
6 situado passando quel pozzo da levante in piazza de Liesena,
nel confin de la via commun da mezzodi con certa fabrica de
muro sula cantonada sia con tutte le cose preditte del maggior
figliuolo mascolo di mes. Hettor Hettoreo, di mes. Antonio mio
zerman ; et dopo la sua morte siano tutte le cose preditte sempre
di uno solo figliuolo masculo maggior et legittimo delli soi de-
scendenti. Et se per caso venissero a mancar tutti, voglio et
ordino, che tutte le cose preditte devegnino al maggior descen-
dente mascolo et legittimo de mis. Ulisse Hettoreo, di mes. Do-
menego mio zerman, con Y ordine preditto, che«morendo lui, se
intendano sempre di uno solo, cioč il maggior di časa delli de-
scendenti masculi et legitimi de mis. Hettor Colombini mio cusin
con r ordine preditto fina V ultimo, et poi delli descendenti de mis.
Piero Colombin di mes. Nicol6, et poi delli descendenti de mis.
Hortensio Bertuzio, cioč che sempre il maggior se intenda esser
patron con V ordine soprascritto, escludenđo fuori tutti quelli,
che fusseno sacerdoti o altre ecclesiasticha persone. Dechiarando,
che quelli soli se intendano legittimi, qual seranno in legittimo
matrimonio procreati. Et mancando tutti li antescritti, voglio fi-
nalmente; che la ditta časa, eh' 6 sopra le mure della terra, con
il horto prefato et luogo contigou a quello sotto la ditta časa, et
parimente queir altro horto over terreno da levante del pozzo
sovrano, come di sopra, devegnino al revdo. capitolo di Liesena,
con questa conditione, che alcuna delle ditte cose non possi esser
alienata per alcun tempo, per nessun modo, via, astutia uh in-
gegno, et che il prefato rev. capitollo sia obligato perpetualmente

XIV

đir over far dir trenta messe air anao, cio6 dieci per V anima
mia, 1' altre dieci per Y anima del mio padre et della mia madre^
et dieci per le anime di miei antipassati et altri secondo la mia
intentione; et in tal caso voglio et ordinO; che li sopraditti miei
edificii et luoghi in Tvardagl devegnino al convento de s. Pietro
martire in Citt^ Vecchia con condition, che non possino per alcun
modo, via over dispensatione mai esser alienati, con questo che
li reverendi padri del prefato convento siano obligati dir over
far dir perpetuamente trenta messe ali' anno per le anime come
di sopra ho ditto. Et voglio, ordino et dechiaro, che tutti li miei
beni stabili cos) esistenti sulla isola di Liesena come sulla isola
di Lissa, siano perpetualmente, et se intendano esser sotto fidei-
comisso, et che siano sempre liberi nč sottoposti alle doti nš ad
alcuna sorte di debiti, ma che vadino sempre de heredi in he-
redi masculini et legittimi, et che non possino esser alienati
per alcun modo, via, astutia uk ingegno, n^ impegnati nd por-
mutati. Et se per caso mancasseno tutti li mascoli, voglio et or-
dino, che tutte le mie intrade siano partite in tre parti, una delle
qual voglio che sia partita ad arbitrio delli miei comissarii per le
chiese et monasterii per me di sopra nominati o in fabnche^ o
in altri lor bisogni; cadauno di qual dica over faci dir tante
messe, quante li parerži per Y anima mia et del mio padre et
mia madre et di miei antecessori et altri per me in questo te-
stamento dechiariti; Y altra parte voglio che sia data alli poveri
de Christo. La terza veramente lasso alle povere donzelle da ma-
ritar, da esserli date in ajuto delle lor doti o in cadauno anno
veramente in capo di piti anni, redutte che seranno in maggior
summa ad arbitrio di comissarii, cadauno di qual comissarii vo-
glio che habbia sempre doi per cento per le lor distributioni. Et
vogliO; che il revelin sia fornito cosl come k cominciato sotto una
sola clausura, et che in quello siano fatte stanzie vinti, cioč dieci
a pe piano et dieci in soler, tutte coverte di coppi a una aqua,
che correrk per li canali nela cisterna, et che le parti de fuora
siano piti alte, con questo, che tutte le stanzie da basso habiano
le sue fenestre inferrate et quelle di sopra senza ferri, et che
tutte stanzie siano a un modo conformi, quelle de sopra con le
altre sov;-ane, et quelle da basso con le altre a pe piano, et che
sia fatta la sarazinescha sopra la porta per deffesa di quella ; de-
chiarando, che la princa časa, che sera appresso la porta^ sia et
se intenda perpetualmente per li poveri de Christo, cosi quella
stanzia da basso come quella di sopra. La seconda časa contigua
alla sudetta sia et se intenda perpetualmente per viaudati, cosi
quela stanzia da basso come quella di sopra; ma che non possi
esser accettato mai alcuno ad stanziarvi dentro piti đe tre giorni
senza licentia del patron del ditto luogo. Et voglio, che sempre
habbia cura della porta del revelin il gastaldo, qual ser^ insti-
tuito per ditto patron, cioe quando vi si trovan\ dentro libero
^alle sue occupationi đe fuori. De tutte le altre stanzie vera-

XV

mente et di cađauna de quelle voglio, che si servano et accomo-
dino le persone piti bisognose ad arbitri o di comissarii per primi
cinque anni continui, qual cinque aiini passati voglio clie sianO et
se intendono per conto delli patroni di esso luogo, resei'vando le
due stanzie lassate a d. Clara et d. Vincenza soprascritta, le qual
non volendo stanriarvi dentro, voglio, eho siano a condition de
tutte le altre soprascritte. Et quanto seranno alti li inuri delle
ditte stanzie de fuori, voglio, che tnnto siano inalzati tutti atorno
a una inesura, qual serli dal cordon fina li grondali, dico fina
quella altana, dove sono le inerladure Et se li muri da levante
io haver6 alzato in vita piti delli altri^ qnelli in tal maniera sta-
rauno meglio. Et voglio, che delle mie intrade sia fornita tutta-
la chiesa di san Rocho in CMk Vecchia in tutte quelle parti, che
li inancarano nela faforica, et la coperta, et il campanello et le
sepolture, et li tre altari, con tutte queste conditioni et non al-
tramente niente, se li confrati di quella voranno faiia involtar di
pietra viva, ingrossando prima li muri con li pilastri, che siano
straseguri sotto il c<argo della coverta, qual voranno esser quattro,
sopra li qual si metteranno quattro archi over volti de lavor de
scarpello con li lor bassamenti over cornisi de sotto, qual volti
siano largi quanto pareržt alli commissarii et maestri, ma grossi
un pi6 poco manco coine quelli nella chiesa qui della Madona;
U primi doi volti siano messi a raso delli frontispicii, uno da le-
vante r altro da ponente, et li dof de mezzo, compartendo egual-
roente li campi tra loro ; delli tre altri uno ser^ il grando da le-
vante, et li doi seranno tra li doi pilastri de mezzo, uno da
mezzodi 1- altro da tramontana. Ft si potranno far due fenestrelle
da parte de mezzodi per dar luče alla chiesa, dove parerii meglio
alli comissarii, le qual bisogna che siano fatte, con questo, che
siano messi doi gradetti de piancastro per ornamento sotto tutti
gronđali, atorno qual correranno in questo modo, cio6 quel da
levante fina in zima del frontispicio et sotto il coppo, che andarš
sopra la coverta; il grondal veramente da ponente correrA fina
il campanello et non piti, per non impedir la corda nel sonare,
qual gronđali siano sporti in fuori circa mezzo pie et doi dea, et
che il campo del grondal sia sporto un poco piii delli gradetti.
Ma con questa dico condition sopra tutto, quando seranno finite
le sepulture, che quella, che ser^ in mezzo della chiesa, sia data
alli mjei heredi et successori con la scrittura di sopra da esser
fatta al solito, la qual mi 6 sta promessa dove mi piacerk in
ditta chiesa per li deputati sopra la fabrica di quella. Et se per
caso non seranno contenti di ci6 essi confrati, voglio, che stia
in lor farlo et non farlo. Voglio ancora et orđino, aggiongendo
alla fabrica di san Rocho, che sopra la cornice dela porta sia
fatto un mezzo tondo svazato, nella cui concavit^ sia messa
quella sua pietra schietta, qual 6 stata portata greza per avanti,
et che sopra quella siano scolpite et tincte di nero ad ogni modo
queste parole con lettere majuscule : SANCTE ROCHE ORA PRO

XVI

NOBIS, advertenđo, che siano scolpite in đue bine pur alto ap-
preso il tondo di essa pietra, acci6 la cornice non impeđisca la
lectura đi quella, et sopra la porta sia posta tanto alto^ quanto
star^ bene la spera svazata fatta con le collonelle et capitelli
atorno per Y occhio della chiesa, come si sogliono fare, di dentro
della qQal spera siano fatte cantonade drette, come si fanno nelle
finestre, et tra quelle sia fatto il salizo, che penda forte verso
ponente, che mandi fuora per li busi, che si faranno neli can-
toni; tutta la aqua, che venirii dentro per essa sphera, aci5 che
non offenda il soler de tavole, che serk dentro, sotto il qual so-
ler siano fatte le liste suazade di buona grossezza almeno di
mezzo pie etlino deo, cadauna longa piedi ... piti tosto piti che meno,
sopra il qual soler si fark la ascesa in crozzola con il patto come
quella nella mia camaretta appresso il lavello. Le qual cose per
mi ordinate dico et queste e le precendenti voglio che tutte siano
adimpite cosi, come le ho scritte, fuor dela sepultura, la qual
ho lassato in arbitrio delli confrati, altramente non vaglia nč
tenga in alcuna partc il mio legato fatto a benificio di essa chiesa
di S. Bocho. Voglio ancora, che T horto, qual ho fatto circondar
di muro quanto bisogna da parte de mezzodl del revelino, sia
compito in tutto, benchč li manca poco, cio 6 la cortina da tra-
montana, nela qual si faranno sette busi de ape. Qual horto
voglio, che sia et se intenda perpetualmente per comodit^ del
patron de tutti miei luoghi et fabriche in Tvardagl, quanto neli
busi de ape, et in tutto resto per comodit^ di questi poveretti
et di tutte altre persone, che stanziaranno nelle stanzie di reve-
lino, et che per lor comoditit siano fatte tante chiavi air horto.
quante parerš. a esso patron, in cui arbitrio et libertd, stia di
accomodarli o tutti a un tempo, overamente alle vicende tanti
al anno, quanti parer^ a lui. Et questo per Y anima mia et di
tutti altri secondo la mia intentione. Et non voglio, che alcuna
mia fabrica in Tvardagl possi esser remessa, desfatta n6 alterata
per alcun di miei successori, ma che siano possedute, gođute et
conservate et instaurate, dove farft, bisogno. Voglio ben, che li
miei successori possino fabricar et far alzar le stanzie sopra la
mia cameretta terrena et sopra la caneva quanto et come pa-
rerži a loro, removendo et ricostmendo tutto quel che vorranno
ad lor beneplacito dalle fondamente per tutto fina in zima, al-
zando il soler di essa cameretta over salizada; se la farano de
la porta, per la qual si yk in caneva, che corrisponda a quella
porta, per la qual si entra, fatta appresso la cisterna, o poco piti
abbasso, come st&rk bene; et similmente quel V altro soler di
sopra sia accordato con quella altra porta, che 6 appresso la sa-
lizada della cisterna; et alzando la porta, per la qual si passa
sopra la caneva, che risponda a quella appresso la salizada, come
di sopra. II che tutto possino fare, volendo fabricar, come li pa-
rerk meglio. Ma se mai alcuno contrafar& al ditto mio ordine,
voglio, che cadauno perda sempre ogni beneficio di essi miei

XVII

luoghi et fabriche, et che senza ogni strepilo di giudicio succeđa
a lui il ordinario successor. Voglio ancora et ordino, che la fa-
brica per me principiata in Tvardagl davanti la mia camaretta
sia in tutto compita, qual mi č st^ concessa per gratia dal cimo.
et eccmo. domino Stefano Thiepolo^ dignissimo capitanio general
da mar, a 13 di ottobre del 1552 — registrata in libro parmi
extraordinario del cimo. domino Vicenzo Orio, dignissimo conte
et proveditor di Liesena, per conservation si del patron qual
serk qui per tempo come di tutte altre persone, qual stanzie-
ranno nelle stanzie del revelino prenominato; la qual fabrica sia
fomita segondo li miei ordini, che haver6 dato alli maestri et
comissarii et come a essi comissarii parer& meglio, qual prego
onerando le lor conscienzie, che non voglino descostarsi troppo
da quello, che io haver6 ordinato et scritto qui di mia mano.
Gadauno di qual comissarii voglio che babbia ducati cinque per
cento sempre, finchč serii fomita la fabrica di san Rocho et tutte
altre per me ordinate in tutto luogho di Tvardagl. Et a cadauno
maestro, che lavorarlL sulle ditte fabriche, sempre siano dati
ducatti doi per beveraggio oltra le sue giornate in fine di ogni
cento giornate et non avanti. Et voglio, che sul primo soler, che
sar^ sopra la cusina, sia fatta una fenestra a scarpello di sorte
mezana da parte de levante circa in mezo della cortina, la qual
6 parechiata et allogata appresso il muro per mezzo del sche-
retto, sopra il qual si sogliono charicar li piancastri per bisogno
de tutte le mie fabriche, et due da ponente nel muro della cu-
sina senza lavoro di scarpello, fatte de pietre dure, una delle
qual e compita, et per Y altra sono parechiati nel portego doi
soleri di pietra dura, le qual fenestre risponderanno sopra il por-
tigo salizato, cioć sopra quelle due pietre grande, qual fenestre
serano per diffesa di dentro con li mantelletti di tavole davanti,
sopra qual vi andaržt una stricha per traverso, la qual serk fi-
čađa in quelli cugni di legno, che si vedeno nelli soieri sovrani,
alla qual stricha serk attaccato cadauno di doi mantelletti con
due bartuelle incrosate a foggia di quelle di luminare, et a ca-
dauno di mantelletti bisognark far da basso un ganzo di ferro,
per serarlo et aganzar con il soier da basso in quel canal, che
si vede incavato, et tutti doi si faranno a un modo. Et ne la
grossezza del muro pur sul primo soler si far^ un granaro, come
gik 6 cominciato^ con una fenestrella di sopra sulla mezaria a
foggia di balestrera^ la qual č parecchiata et allogata nel giar-
dino appresso la uva crispina, che ha li rametti spinosi, la qual
si metter^ sopra il ditlo granaro da parte di tramontana. Poi
sopra r altro soler si faranno due fenestre da levante di altezza
et larghezza come quella per mezzo il scheretto con li soieri,
incastri et batiporti larghi a mio modo soliti, cadauua delle qual
fenestre si metterš* lontan poco piti di doi piedi della canto-
nada, et nel muro da bora si far^ un armer spatioso et largo
circa... pie da tener dentro pietre grosse per dififeaa in ogni

B

^

f

xvm

bisogno. Et tra le đitte đoi fenestre sulla mezaria si fara una
I balestrera picola, come sono fatte quelle delle sarasinesche;

i la qual spero che si trovarži parechiaU nel giardino appresso il

[ fornello fatto per vin con tutte altre, che bisognaranno per due

sarasinesche ancora. Per mezo del qual soler si hrk sopra il
đitto portico salizato un volto di piancastro con un bušo propor-
zionato per dfffesa, che risponda per mezzo di quella pietra granda,
che trovasi in mezzo della salizada^ qual volto ser^ appoggiato
con il tondo delle mezarie sopra il muro della porta della cu-
sina, dove 6 il ponte levaizzo, et sopra il muro della cameretta
terrena, nel qual muro šotto il volto si fard. un bušo piti altro

che largo per s rator del fumo, se mai V accadesse, che fusse

fatto per il nemico in esso portico, sopra qual portico si far&
una fenestra da tramontana di altezza et larghezza come quella
per mezzo del scheretto con tutte mie circostantie solite, da esser
posta lontan circa doi piedi e mezzo dal canton de ponente; ap-
presso la qual sia fatto nel ditto muro da borra uno armer spa-
tioso per mettervi et tener dentro le pietregrosse per diffesa, et
sopra il ditto volto si metteranno due balestrere da ponente, ca-
dauna lontan dalla cantonada circa tre piedi. Le qual balestrere
sono parechiate et allogate sopra il muro appresso la vaneza
artichiochi, tutte due di una grandezza. Et perchč le scalle an-
daranno tutte una sopra V altra a raso del muro della cusina,
qual ser^ alzato fina V ultimo soler, che andar^ per tutto rqua-
dro, nel qual muro circa sula mezaria si far& una porta con
le mie circostanzie solite di altezza et larghezza, come-č quella
appresso il ponte, per la qual si passard. alla salizada del volto.
Poi sopra Y ultimo soler, che accompagnar^ tutto Y quađro^ si
faranno dodeci fenestre proporzionate con le mie circonstantie so-
lite, cio6 tre per ogni cortina, che habbiano nele lor palestrade
ferri grossi et sufficienti non impiombati ma incugnati con legni
per poter esser sempre cambiati, talmente che vi si possino metter
sušo legni grossi per tener stramazzi davanti le fenestre, quando
bisognark far diffesa con le pietre ; et la coverta sia fatta in pa-
vion con li coppi strafenti, come sono quelli sopra la canava, et
con li canali attomo, che conduranno la aqua nella cisterna, et
con li ornamenti et cagnolade per tutto, come si trovar^ nel dis-
segno per me fatto tra le mie carte portatili; et in cima del pa-
vion si metterk un pomolo di pietra con un penello de rame,
che corra a torno sopra un ferro non impiombato ma incugnato
con legni. Et perchč appresso la fenestra da ponente andar^ il
camin della mia camaretta terrena nel pilastro, che li serk ap-
presso, qual pilastro ser^ molto piii largo dela fenestra, al qual
bisognarži che corrispondano tutti altri pilastri a torno. Et ancora
quel camin della cusina convien redur alla larghezza de questo
per tal causa et per non diseordar li pilastri ; el quel camin della
cusina bisognark partir dalla nappa con quel baston tondato,
fatto di piancastro et allogato solto le scalle nel detto portico, li

XIX

qual đoi camini alzati che seraDno un puoco fuor đi coppi al
parer mio, stark ben alzarli con le caminelle etorte per farli tondi
et alti non meno del pavion et scoperti de sopra senza far altri
intrigi, nč quelle chebe piti tosto pompose et superflue che ne-
cessarie, dico in tanta altezza, il che ho provato et provo di con-
tinuo ne la mia časa alla terra. Et se vi nascerk qualche dif-
ficult^ in dette over in altre mie fabriche, sia fatto tutto come
restaranno de accordo li comissarii con li maestri, in qualche
picol cosa, senza lontanarsi troppo dalli miei ordini. £t voglio,
che sempre siano conservate tutte le stantie del revelino con le
mie intrade de Lissa, et mantenute nelF esser buono talmente,
che si possi stanziar commodamente in quelle, le qual tutte or-
dino che siano salizate a pe piano con pietre cotte. £t ogni
volta, che li comissarii voranno far fabricar, voglio, che sempre
debbiano cominciar qualche particella della fabrica de s. Rocho,
et poi proseguir le altre per me ordinate. Et voglio dopo la mia
mortO; ricolta che ser^ la prima intrata, et passato che ser& il
primo di del nadal, sia trovato un sacerdote di buona fama, qual
con pagamento solito debba celebrar ogni di le messe ordinarie
per tutto r anno qui in Citt^ Vecchia per V anima mia et di
tutti miei et di altri segondo la mia intentione; con questo or-
dine, che quella messa sia sempre terza dopo che serano dette
due avanti in ditto luogo, se non vi occoresse qualche fiata al-
cuno ragionevol impedimento ; et che ogni settemana sia detta
una nela chiesa dela Madonna, F altra in quella de san Vin-
cenzo, terza in quella de s. Nicol5, quarta in quella de san Pietro
martire, et le tre restante nella chiesa di san Rocho. D che sia
fatto sempre perpetualmente, finchč duraranno le mie intrade^
qual capellan possi esser cambiato per li comissarii ogni volta,
che piacer^ et parerd. a lor o. Ben voglio, che per tal officio pri-
mamente sia tolto mes. pre Đaniel Gramatoreo, volendo egli ac-
cettarlo, al qual perdono tutto quel che debbo haver dal suo pa-
dre et đalla sua madre per scritto over scritti fatti tra noi et
per ogni altro conto, quel che dovessi haver da lui, et oltre di
cid li lasso ducati dieci da esserli dati in doi anni, contando dal
di de nadal soprascritto. Et non volendo o non potendo celebrar
lui come di sopra, sia tolto mes. pre Camillo Fasaneo. Le mie
intrade de tutta la isola di Liesena con tutti li fitti voglio, che
siano partite in tre parti, una delle qual sia distribuita alli po-
veri de Christo, alli religiosi et altre persone bisognose ogni anno,
finchć si fabricaranno le fabriche antescritte, o veramente sia data
qualćhe parte in ajuto del maritar delle povere donzelle, interte-
nendo la recolta di piii anni per poter far meglio tal efetto ad
arbitrio delli comissarii, cadauno di qual habbia doi per cento
delle ditte distributioni L' altra parte sia per uso di ma. Lu-
crezia antescritta, et la terza sia data a ma. Julia per le page
della sua dote. Et in caso, che non rendessero tanto le intrade,
che si possiuo far equal tutte le tre parti come di sopra, il che

XX

accadenđo qualche volta, voglio, che la prima cosa sia satisfatta
ma. Julia per la sua paga annual, et che đel restante sia data la
mitdr a ditta ma. Lucrezia et V altra mit^ sia distribuita come đi
sopra ho ordinato. Li miei legati siano satisfatti, et le fabriche
siano fornite delli denari delle mie intrade de Lissa et de quelli,
che seranno appresso li debitori et in trafigo da pid persone,
che faranno mercantie, con quelli, che seranno nelli vini dopo la
mia morte in canava, et di ogni altra sorte di denari de mia ra-
gi one. £t passati che seranno duoi mesi dopo la mia morte, vo-
glio, che possino esser partiti li miei vestimenti in due parti, una
delle qual sia data alli figliuoli de mis. Hettor Hettoreo mio zer-
mano, et Y altra al figliuolo de mis. Ulisse mio zerman, insieme
con il suo nepote figliuolo de mis. Francesco. Et se per caso ma.
Lucrezia passasse di questa vita avanti che tutte le fabriche per
me ordinate fusseno compite, voglio, che ditta ma. Julia sua fi-
gliuola subintri in tutte le ragioni di essa sua madre, et che pos-
seda tutto quello, che la sua madre del mio haver& posseduto fln
tanto, che tutte le ditte fabriche seranno fornite et non piti ; alla
qual ricomando con V anima mia tutte le altre cose per me alla
sua madre riccomandate, nela qual ho gran speranza, per ri-
guardo che ella ha a Dio et a V anima sua et al suo buono et
honorato nome et al mio amore, et che la attenderi con ogni
sua solicitudine far, che li miei legati siano satisfatti, et che tutte
fabriche per me ordinate siano senza dilatione con ogni possibile
celeritd. fornite. £t in tal caso quando in tempo della sua tem-
poranea successione seranno finite, voglio che Y antescritta mia
časa alla terra et questa a Citt^ Vecchia siano date et consi-
gnate al loro vero patron segondo il mio ordine soprascritto con
tutti beni mobili; che si trovaranno in quelle, et con tutte altre
cose di sopra ordinate. Oltra la qual voglio, che al ditto vero
patron siano . . . consignate le cose infrascritte : doi miei anelli d' oro

uno con diamante^ Y altro , il mio diaspro con una testizola

sušo ligato in arzento, di sangue, et le mie tazze d' ar-

gento con tutti miei pironi et cortelli il mio schioppo fatto

aposta alla man zancha con bušo sotil sue pertinentie;

et parimente un mio cortello con manego bianco fornito d' ar-
gento, con il suo ferro fatto alla turchescha per aguarlo, fornito
d' argento. Al qual patron voglio che sia dato tanto argento,
quanto li bastarš. per fornir la vagina di lavor schietto a due
poste per tutto fina il cuspello, come starš. bene, senza farvi alcun
intaglio, et con la cadenella conveniente, se io in vita non Y ha-
verd fornito. Le qual cose tutte voglio che goda il ditto patron
in suo tempo, et poi che vadino alli soi successori di tempo in
tempo, come andaranno le ditte case et fabriche in Gitt& Vecchia
perpetualmente. £t non occorrendo ia ditta succession de ma.
Julia, voglio, che siano consegnate tutte le cose pređitte al vero
patron di case et fabriche con modi et conditioni soprascritte ; et
quando seranno fornite tutte cose soprascrittte per me ordinate.

XXI

Alla qual ma. Julia lasso tutti miei libri ligati et đesligati, cosi
štampati come scritti a mano in lingua nostra đalmatina; et pa-
rimente quelle reliquie, delle qual a bocca la ho informato. £t
voglio, che ma. Lucrezia et ma. Julia in caso soprascritto et il
patron, qual ser& a tempo đelli luoghi et fabriche in ditto Tvar*
đagl, siano obligati ogni quinto anno spender un ducato nel sca-
var della valle di Tvardagl, đove a loro parerli meglio per lor
commođitš. et di altri. Poi lasso alla spetabil communitš, di Lie-
sena il mio terren in Zvonici in campo de san Stephano circa di
ovre over cappe quatordeci, circondato di masiera, del qual pe-
ravanti era lavorator Piero Radoslafglich et poi Tomaso Vzinich.
Oltra di ci6 faco noto alla mia posterit^, qualmente la mittii
dela mia časa tramezata di muro, cio6 quella, che 6 da parte
de levante appresso la časa de quelli de Gazari sopra le mure
della terra, č sta lassata per testamente sotto fidei comisso, ma
poi č sta intromessa et appresa per conto della dote della con-
sorte di colui, che haveva fatto il fidei-comisso, segondo li ordini
et consuetudine della nostra citt^; et essendoli rimasa libera,
6 sta poi venduta a mis. Marin, mio padre, con tutte solenniti.
et modi debiti, et a lui rimasa libera, come sempre si potr^ tro-
var in cancellaria et tra le mie scritture alla terra. II che ho
fatto, acciochč tutti miei stiano sempre sicuri, se mai per alcuno
li ser& promossa qualche lite o travaglio. Poi lasso a ma. Mana
mia nepote, consorte de mis. Nicol5 Bassio, una centura di catena
d' oro de valor di ducati cinquanta da esserli data in doi anni,
contando dal dl de nadal antescritto. Et lasso a ma. Hieronima,
sua figliuola, una vestura di seda bella et honorata al possibile,
đi color che piacer^ a lei. Lasso a mo. Cosmo Stanicich, mura-
tor, qual me ha servito nelle mie fabriche molto volentieri, che
oltra li beveraggi da me havuti li siano dati ancora ducatti dieci
in doi anni, contando dal di de nadal antescritto, cosi ancora la
vestiura a ditta ma. Hieronima in doi anni; contando come di
sopra, dichiarando, ovunque dico in doi anni, che ogni anno se
intenđa la mittk di quel che ho detto. Et lasso a mo. Alessandro
taglia piera, qual me ha servito de la sua arte per molti anni
cordialmente, senza el qual le mie fabriche ho visto et conosciuto
quanto barebben valuto, dal qual ho havuto fuor della sua arte
diversi apiaceri, perci6 non vorrei esserli ingrato, tanto pid per-
chč mai da me ha havuto nč dimandato alcuno beveraggio, come
hanno havuto altri maestri, fuor di una volta sola; et voglio per
la prima, che 11 primi doi anni, contando dal di de nadal ante-
scrittO; li siano dati ducatti quaranta, con questo che sia obligato
lavorar sulla fabrica di san Rocho qui in Cittii Vecchia per suo solito
pagamento in tutto quello far^ bisogno, finch^ la serš, in tutto
fornita; et che li secondi doi anni, contando come di sopra, li
siano dati altri ducatti quaranta con questo, che sia obligato la-
vorar per suo solito pagamento sulla fabrica del revelin et di
tutte stanzie, che si faranno in esso in quello far& bisogno, finchč

xxn

saranno compite; et che li terzi doianni, contanđo come đi sopra,
li siano dati terzi ducati quaranta con questa condition, che sia
obligato lavorar per suo solito pagamento suUa fabrica del re-
dutto dessegnato per salvation delle persone, principiata daVanti
la mia cameretta soprascritta in tutto quello far& bisogno, finch^
la serš, fornita; li qual denari voglio che habbia ad ogni modo,
promettendo et non mancando da lui lavorar come di sopra. Poi
lasso a Matcho Stipetich de Varbagno ducati doi per amor^ da
esserli dati in doi anni, contanđo come di sopra ho ordinato. Et
lasso a Mana figliuola de ser Nicol6 Vladislavglich, qual me ha
servito in časa bene et fidelmente circa per un anno e mezzo,
ducatto uno. Poi lasso a Lucia Pizochara, figliola de mo. Stephano
Chgliucetta, qual 6 venuta novamente servirme, dico solamente
in vita sua, la mia cameretta fatta in volta sopra la caponara,
con tutti fornimenti fatti per quella, et parimente quella parte
dell' horto, eh' e da parte de ponente della peschera, dico tutta
tra oštro et tramontana, con questo ancora, che la possi accomo-
darsi nela peschera di lavare tutto quello li sard. di bisogno, et
che la sia accomodata dela aqua dolce della cisterna per uso suo,
et che ogni anno li siano dati ducatti sie in ajuto del suo viver,
contanđo come ho scritto per avanti. Et quando saranno finite le
stanzie nel revelin, se li piacerk pit stanziar in una di esse che

nella soprascritta cameretta, voglio, che stia in suo arbitrio

accomodarsi in essa non obstante il mio ordine di cinque anni . .

persone finch6 la viverš,, reservando le prime due case, che

hanno da parte de levante, lassando la ditta cameretta al

patron. Le qual cose tutte voglio, che li siano atese ogni anno,
finchč la vive; ma con questa condition et non altramente, se
essa pizochara govemar^ me et la časa mia con suo salario con-
sueto de lire disdotto alP anno fina V ultimo giorno della mia
vita. Alla qual in fine voglio, che sia data la fede de tutte robe,
che dirk esser sue. Et lasso a mo. Nicol6 Stanicich il pid vecchio,
qual, quando me ha ajutato nele mie fabriche, non ha mancato di
satisfarmi in tutto con ogni suo studio, solicitudine et diligentia,
ducatti doi da esserli dati in doi anni, contanđo come ad altri di
sopra. Lasso al nodaro, nele cui mani havr6 presentato questo
mio testamento, ducatti cinque per aprirlo et leggere et per la
copia, qual doveri far di quello, et per 1' amicizia, eh' 6 tra noi,
con questo, che in termine di mesi sie debbia far copia autentica
di quello in forma maggior di tutto foglio, et presentarla in officio
della nostra cancellaria, et farla ligar tra li libri di quella.

Poi lasso et ordino miei heredi universal figlioli mascoli degli
antescritti mis. Hettor mio zerman di mis. Antonio, et mis. Vin-
cenzo figliuolo di mis. Ulisse mio zerman di mis. Đomenego, in-
sieme con Mis. Zandomenego de mis. Francesco fratello di esso
mis. Vincenzo per mitUi, cioč la mit^ a quelli de mis. Hettor,
et r altra mit^ a quelli de mis. Ulisse. Li miei comissarii ve-
tamente ordino li spectabili gentilhuomini mis. Hortensio Ber-

ružio, mis. Antonio Lučio et mis. Antonio Gazareo, alli qual ric-
comanđo la expeđition đi tutte cose ordinate nel presente testa-
mente. Et. se ad alcuno de lor accadesse passar đi questa vita
avanti che fusseno fornite in tutto le fabriche per me ordinate,
voglio, che sempre in luogho del defunto sia restituito un' altro
per il magco. et cimo. rezimento di Liesena con salarii antescritti.
Et voglio, che questo sia mio testamente et mia ultima volontk,
qual non valendo per testamente, vaglia per codicillo et per qual-
sivoglia altra mia ultima volont^ per el qual revoco et voglio,
che s' intendano esser revocati tutti miei precedenti testamenti
et ordiuationi a morte, et specialmente le ordination, che ho fatto
in atti del spetabil mes. Zuanne CassiO; et il testamento per me pre-
sentato ali' officio della vicedominaria in Pirran. Benedetto sia
r omnipotente Dio et sempre per infiniti secoli ringraziato, che mi
ha dato gratia di condur questa mia ultima volontii al doside-
rato fine.

L. S. Ego Antonius Gazareus, publicus apostolica auctoritate no-
N. P. tarius, pr^sens testamentum ex actis meis fideliter ex-

traxi; signoque et nomine meis consuetis corroboravi, et

in fiđem manu propria subscripsi.

Petar, prem je vrlo učen bio latinskomu i talijanskomu jeziku^^
kako malo koji u ono doba, ko što potvrdjuju njegovi sastavci
(str. 175 — 182), ništa ne manje on se smatrao pravim Hrvatom,
te se tim imenom ponosio, a Talijance je držao za tudjince na
našem zemljištu. Koliko je Petar narodnu neodvislost cienio, jasno
se vidi iz njegove poslanice, od 20. list. 1556. na sugradjanina
Mikšu Pelegrinovića kančilira zadarskoga, u kojoj hvali slavni
Dubrovnik kao grad, „kojim se svi dičimo, i njegovu go-
spodu, koju, kako je Bog milostivi gospodstvom da-
rovao, tako ju je pametju i uminjem i umiljenstvom
i blagodarstvom i pravdom i krepostju naresio" (str.
53). Ali ne samo hrvatska nego i slovenska sviest bješe probu-
djena u Petru, kano što se vidi iz njegovih riečih o našem Je-
ziku koj se meu svimi ostalimi na svitu najvećibroji
i n ah odi". Mletčanih nema ni traga u njegovih spisih.

Ova probudjena sviest narodna potaknu Petra Hektorovića, da
on, ne otudjiv se obćenitoj svjetskoj prosvjeti, pristane uz goji-
telje narodne hrvatske knjige. Kako se iz vlastite njegove izjave
u pismu na Spljećanina Vicka Vanettia od 1562 godine (str. 177)

*^ Nikola NaljeŠković u poslanici na Petra od 10. svib. 1540, veli mu:
Ne aamo jezik naš, i š njinie latinski
izvrsno er ti znaš, nu oni još rimski.

XXIV

razabire, Petar je već za mladosti svoje stao s velikim uspjehom
skladati latinske i hrvatske pjesme. On je poimence uz ostalo
već prije 1525 godine pjesmotvor vidi ja „de remedio amoris"
na hrvatski preveo „na veliko svijuh udivljenje, ne izpustiv
ništa". *^ Ovaj prievod biaše Jerolimu Kavanjinu (1640 f 1714),
spljetskomu i trogirskomu vlastelinu, poznat^ ^; tb se ako je
dr. P. Šafafik (Geschichte der siidslav. Litteratur II, 120) dobro
obaviešćen bio, još prema koncu prošloga vieka čuvao; ali sada
mu se trag zameo. Drugi misle, da je taj plod Petrove mla-
dosti propao god. 1539, kada su Turci Stari grad popalili. Ali
sam Petar ne tuži se, da je, vrativši se kući, našao druge štete
osim što „rastrkom ležahu sve stvari jur, koje jedva se poznahu
da su bile moje" (str. 73).

Od sačuvanih pjesama hrvatskih Petra Hektorovića dobom su
prve poslanice, koje on upravi svojim prijateljem: Nikoli Na-
Iješkoviću dne 16. stud. 1541, Mavru Vetraniću dne 6. srpnja
1550. i Jerolimu Brtučeviću dne 14. rujna 1552 god. Ovamo ide
poslanica bez data mladici Graciosi Lovrinčevi. Dobom je kasniji,
ali obsegom veći i sadržinom znatniji pjesmotvor „Ribanje i
ribarsko prigovaranje^ razdieljen u tri česti, tri dana, koj
je Petar dne 14. siečnja 1556. hvarskomu vlastelinu Jerolimu Br-
tučeviću priposlao „za milošću i razgovor", a isto tako zadarskomu
kanceliru Mikši Pelegrinoviću. Ovaj je pjesmotvor za nas zname-
nit i toga radi, što je Petar upleo u nj dvie pučke pjesme t^ i
narodne jim napjeve uhvatio. Ove je napjeve raztumačio naš vje-
štak Franjo Kuhač i ujedno jih uskladio. Razlaganje njegovo
sliedi niže, a napjevi Hektorovićem sastavljeni, kano i udešeni
Kuhačem dodani su ovomu izdanju.

Šafai^ik spominje „un volume di poesie varie", koje se Petru
Hektoroviću pripisuju; a da je medju njimi više crkvenih pjesama,

'^ To svjedofi Hvaranin Vicko Priboević u govoru držanom god. 1525 (Ora-
tio de origine, successibusque Slavorum habita Phariae a. 1525. Venetiis 1532),
gdje veli : „Extant nostra hac tempestate in humanis magni nominis viri : Tho-
mas Nigro Spalatinus et Simoji Begna Jaderita ac Vincentius et Dominicas
Biichij, Catharenses, ordinis Praedicatorum, (|ui plurima catholicae iidei arcana
8U1S scriptis illustraverant, nec non et Federicus Grisogonus Jaderita et Hie-
ronymas Atticus, Anibalque Lucius, Petfnis Hectoreus^ qui inter etera eUganti
metra Nasoneni de remedio atnoria in illyricum idioma ctim rnagna omnium od-
miratione tramtulit oel minimum jota non ommittens, et Michael Peregrinus.
Hi quatuor Pharii ..."

'* Bogatstvo i ubožtvo. Pjev. VIII, kit. 20.

XXV

koJ6 se u Starom građu u dominikanskoj crkvi sv. Petra pjevaju;
za tiem đvie drame „mučeničtvo naime sv. Lovrinca" i „posve-
tilište abramovo", koje su dobrovoljci često, čak do najnovije
doba, ondje prikazivali. Tražeći od predstojnika onoga samostana
0. Gamulina one crkvene pjesme dobih od njega rukopis iz
prošloga vieka, u kojem su bile samo četiri pjesme, koje se ondje
na četiri petka korizmena pjevaju. Druge pjesme hrvatske posa-
kupili ja sam, kano što pjesmu materi božjoj, sv. Roku, sv. An-
tonu, dvie sv. Alvižu, sv. Dorotei, sv. Anjezi, pjesan, koja se
pjeva „u kudnji ožujski petak, kad dolazi poslije nedilje uskrsnuća'^
Ali njeke od ovih pjesama jesu svojim slogom i jezikom takove,
da u prvi pogled izdaju se za djelo kasnije dobe i pjesnika, koj
se s Petrom Hektorovičem prispodobiti ne može. Pjesma sv. Al-
vižu ne može biti Hektorovićeva već za to, što je sv. Alojsio tek
god. 1591. dne 21. lipiya umr6, dakle 19 godina poslije Petra.
S toga ove se pjesme izpuštaju u ovom izdanju. Šta se drama
tiče, da se je Hektorović zanimao i ovom strukom pjesničtva,
može se i odatle nagovjeStati, što prijatelj mu Nikola Nalješković
u poslanici od 10. svibnja 1540. izmedju ostalih iztiče, da jemužk
Talija Petru krunu savila (8tari pisci hrvatski V, 313). Od dviju
drama, koje Šafai4k pominje, ne znamo za „posvetilište abramovo",
đočim nam „Prikazanje života sv. Lovrinca" dodje do ruku. U
rukopisih ne kaže se, da je „prikazanje^^ plod našega Petra; ali
po što se o tom predavanje sačuvalo godišnjim predstavljanjem,
a u sadržini, slogu i jeziku ovoga „prikazivanja'* neima ništa pro-
tivna tomu predavanju: to ga i mi iznosimo na svjetlo u ovom
izdanju Hektorovićevih djela. Jedan priepis, potekši iz ruku po-
kojnoga Petra Jelčića Starogradjanina, poslan mi starogradskim
duhovnim pomoćnikom Stjepanom Mulanovićem, imade na prvoj
strani ovu bilježku od druge ruke: „L' opera di s. Lbrenzo, re-
plicata li 16 agosto 1837 in Cittii vecchia"; a to bješe posljediyi
put, kada se je ovo „prikazanje" predstavljalo u Starom gradu,
t6 sam mu i ja prisutan bio. Vjerojatno je, da je ovo „prikaza-
nje" sastavljeno upravo za veliku crkvenu i pučku svetkovinu,
koja se svake godine na dan sv. Roka (16. kolovoza) u Starom
gradu obslužuje, kada se velika svjetina onamo iz Hvara i bližih
otoka, pače iz kopna sgrne, te se svečanost obavlja u crkvi a
sajam na trgu. Pri tom ni je bez znamenovanja i ona okolnost,
da je crkva sv. Roka bila djelo ponajviše Petrove pobožnosti i
darežljivosti. Ovo se „prikazanje" ni je naprosto besjedilo nego

XXVI

se pjevalo; napjevi bijahu za svaku osobu različiti; td misli se,
da su i oni potekli od Petra Hektorovića. Što o tih napjevih sudi
naš strukovnjak Franjo Kuhač, sliedi niže.

Izdanju hrvatskih umotvorina našega Hektorovića dodajem one
ostanke u latinskom i talijanskom jeziku, da se um njegov i s
te strane točnije prosuditi uzmogne. Keć bi, da Petar Hektorović
ni je se poslije 1556 godine mnogo bavio pjesničtvom, tč da je
„Ribanje" ili posljednji plod njegov ili jedan od posljednjih. U
poslanici od 1. srpnja 1556 (str. 66) piše svojemu prijatelju Mavru
Vetraniću: „Pisni i skladanja odlučih pustiti, nebeskoga stanja
istući imiti''. Jednako u poslanici na Graciosu Lovrinčevu tuži se,
da je star, pa „za koga veće ni jur pisni skladati", t^ da mu
godine kažu „diliti se svita spravljaj se ne bore, jer da te pokosi
smrt stoji za vrati" (str. 58). U odgovoru na Vanettievu poslanicu
od 9. velj. 1561. priznaje Petar: „E gi^ gran tempo 6, che la mia
lira pende al muro".

Hektoro viceve pjesme stekle su slavu već kod suvremenika:
Nikola Nalješković slavi Petra uz Mavra Vetranića i Nikolu Dmi-
trića, p& misli, da mu ni je bilo u našem narodu premca u pjes-
ničtvu (Stari pisci loc. cit.). Drugi '*nješto mladji pjesnik veli, da
kano što se Spljet Marulićem, Dubrovnik Kanjinom, a Zadar Kar-
narutićem slavi, tako će „Hvar slavan bit Hektorovićem vik".**

Kako nam je sve milo i drago, što nas sjeća na zaslužne mu-
ževe našega naroda, neće biti neugodno, ako se ovdje priobće
nadpisi, koji još danas krase Hektorovićevu polaču u Starom
gradu. Tudjer se dakle sred pročelja čita: ^.Omnium conditori^''
— na bunarskoj krunici iz pred polače: ,,Dragovoda''' — u pre-
dvorju na vratih zahoda: ^,Si tenosti, cur superbis?^' — na vratih
perivoja: ^^Petrus Hectoreus, Marini filius, proprio sumptu et
industria ad suutn et atnicorum usum construociP^ — na bunarskoj
krunici u perivoju ^^Dulddulus salsis hic laiet imber aquis'''' — na
četiri zida ribnjaka, i to nad svodovi, gdje se ribe taru: ,,Nihil
oceuUum^^; povrh tjemenice sa dvie bedrokosti: „Bespice quod
salvant nec opes nec gloria mundi, non decor aut aetas^ mors quia
cuncta rapit'^] izpod kolesa sa dva šestila a za njimi dvie sun-
čane glave: ^^Conniventibus virtute et getiio. -F."; j,Memorare no-
vissima^^ — iznad ustiju provoda, kojim voda iz ribnjaka u more
protiče: yHeu fugiunt fluxu non redeunte dies^^ — na ploči u pe-

'^ Šim. Budinić: Pokorni psalmi Davidovi izd. Kurelac Str. IX.

xxvn

rivoju : jfMelior est obeđientia quam victimae. Sancte Petre et Paule,
orate pro nobis. Damine Jesu Christe, miserere nostri^^ — pod
slikom bi. djevice Marije: „0nw5 meum leve^^ — na Tvrdalju:
„A quo principiuiny Christus bene coepta secundet, scandet et hic
surgens in stia nota labor. Ees ex nomine. Porro unum est ne-
cessarium. Si vis ad vitam ingredi, serva mandata^^ — na satu:
„tempora labuntur more fluentis acquae'^ — na bunarskoj krunici,
s jedne strane: „qui bibit ex aqua Jiac^ sitiet iterum; s druge:
j^anno a salutifera D, N. J. Christi incarnatione 1520 die 23 fe-
bruarii — na ulazu u dvorište, gdje su sgrade za putnike i si-
romahe :

Misli, chi ctisc ovog = dvi stvari chorisne
Da te u vicgni znog = zgriscange netisne]
A to : da eh' umriti = ter pasti zle chiudi
I napokon priti iz: eh bogu da te sudi''.
Ovdje nad jednim vratima: j^Pro itinerantibus^ , nad drugima:
„Pro pauperibus"^ .

napjevih k narodntni pjesmam i k prikazanju sv.

Lovrinca.

NAPISAO Franjo Kuhač.

Narodne pjesme: »Kada mi se Radosave" (str. 19) te „I kliče
divojka^ (str. 22) čuo je Petar Hektorović, kako sam veli u svom
pismu od dana 20. listopada god. 1557. Mikši Pelegrinoviću (str.
54) od ribara pjevati, i po tom melodije sam napisao, daklem 5
godina prije sabora Trientskoga, koji u svojoj 22. sjednici, dr-
žanoj dne 17. rujna 1562. zapovjedi, da se od crkve ukloni glasba,
„gdje se nješta nepristojna mieša, bilo to orguljami ili pjevanjem**.

Pjesme naše niesu doduše crkvene već narodne, te ne ima u
njih onodobne neurednosti, u kojih je naime puno uresa (fioii);
i upravo to svjedoči, da polaze iz starije dobe, prije Hektorovića.
Poznato je, da je rimska crkva za ono vrieme uplivala na narodni
život dalmatinski, i da su i mnoge narodne pjesme — bar po
vanjskom obliku — priredjene bile po crkvenom pojanju.

Sadržina ovih pjesama, koje Hektorović nazivlje „Bugaršcicami"
— naime narodnimi pjesmami, koje se pjevaju na bugarsku ili

j

starinsku — polieže iz starije dobe, jer pjesnik sam veli u reče-
nom pismu, da je „sa svom moćju ispisal sve ono, ča je Paškoj
i Nikola bugaril i spival*', a ovi ^da su se od druzih naučili"
(str. 55). Jednakom je vjernošću Hektorović pobilježio napjev ovih
dviju narodnih pjesama t. j. „oni srbski način, kojim je Paškoj
i Nikola svaki po sebi bugarščicu bugario", (str. 49). Pokle je on
te pjesme, koje su mornari ,,pripivali'S znao ukajditi, imao biti
glasbeno dosta izobražen; t6 ga smiemo s te strane ubrojiti ne
samo medju naše najstarije pjesnike nego i medju najstarije hr-
vatske umjetnike.

Čini se, da je Hektorović poznavao ne samo staru nego i novu
teoriju svojega suvremenika P. A. Palestrine (1524 f 1594), jer
upravo u ono vrieme počeše zabacivati predjašnji oblik kajda
(nota) IIT] q D |==| 1=^ |=| i onakove O t T t f
upotrebljivati, kakove takodjer Hektorović u svojem djelu rabi
(vidi u prilogu pod a i 6).

Što se tinaca (Taktstriche) tiče, ne bijahu one u Hektorovićevo
vrieme u porabi. Onodobne kajde ne bijahu toli raznoliko sastav-
ljene, niti tako brzim sliedom pjevane, kako sada često biva.
Tiek melodije ne bijaše pod nipošto zamršen, a mah (tempo)
veoma spor; s toga mogahu i tinci izostati. Uz to ne bijaše ni
ritmična ćut tako razvijena, i malo se na to obazirahu, da li se
koji glas pomanje ili poviše održao, jer posvemašnji značaj pje-
sama onodobnih bijaše više recitativan. Istom pri izmaku XVI.
vieka — kad Hektorovića već nije bilo — počeše rabiti mjere
(takt) i tince, i to samo u temeljnih glasovih; u ostale dionice
(Part, Stimme) uvadjahu se tinci tek u prvoj polovini XVII. vieka.

^ u Hektorovićevu djelu svakako je
n
tenorni ključ, premda se u obliku razlikuje od današnjega C-ključa

(IH fe)' °" predstavljena ponizilica (b) na trećoj praznini, to posve

potvrdjuje.

Priemet (TranspositionsScala) F-dur sasvim je na svom mje-
stu. Ova je sitnina (visina) primjerena najljepšoj vrsti mužkoga
grla baritona.

Znak >w, koji se nalazi pri koncu svakoga crtovlja (Liniensystem),
zove se kalauz (custos), a znači, da na početku sliedećega cr-

Sprieda postavljen ključ

16

* ? r t t

semibrevis, aminim, semiminima, fusa, semifasa.

XXIX

tovlja uviek ista kajđa biti ima, na kojoj crti ili praznini kalauz
stoji. Stari su spisatelji ovaj znak zato rabili, kako će pjevači
laglje i brže uzčitati slieđ kajda.

Ustavom (fermatom) "^ nad njekojimi kajdami htjede Hektoro-
vić naznačiti, da glas onaj još jednom toliko dugo trajati ipa.

Pošto smo Hektorovićeve aminime r shvatili kano četvrtkajđe
a njegove semibrevise ^ kano polukajde, to kajde označene usta-
vom odgovaraju posve našoj današnjoj cieloj kajdi.

Jerik (apostrof) ' koji se uz gdjekoje kajde nalazi n. p.

fe

^^

i

Si - ve - ri - ne

naznačuje, da se prestati t. j. odahnuti ima^ a mi smo io malom
stankom (pausom) naznačili. Takovih slučajeva, gdje se u sredini
rieči prestaje, ima puno n naših narodnih, napose juiiačkih, po-
pievkah. I u liturgičnom pojanju pravoslavne crkve taj je način
u običaju ; u osmoglasniku je da pače na mnogih mjestih propisan.

U drugom redku „bugarščice" ima iza rieči „divnog a" tri se-
mibrevisa bez podpisanoga teksta. To se ne može nikako tako
shvatiti, kano da posljednja slovka „divnoga^' ima doći na sve
tri kajde. jer za tri semibrevisa (u nas polukajde) nebi kod ova-
kova spora maha (tempa) dotjekao jedan odah; već mn\jemo u
suprot, da Hektorović htjede tim naznačiti, da se rieč ^^div-
noga" ima ovdje opetovati

u izvoru: današnjimi kajdami pisano:

K" I' I = ^^

±

^

dlv-no-ga div - no - ga, div -no - ga

U trećem redku ima doduše sličan slučaj, t. j. sve po jednom
semibrevisu manjka tekst ; ali ovdje se ne može gore rečeno upo-
rabiti, jer opetovanje pokrajne slovke kvarilo bi razumljivost teksta;
već mislimo, da se ovdje ima poduže održati prvašnja polukajda
koja je iste visine. Takvo se produženje može ili spojkom (liga-
tura, Bindebogen) ili piknjom označiti.

XXX

u izvoru: đanašnjimi kajđami pisano:

i

ISi

±

Rado - sav Ra - do - sav

Pripomenuti valja još, da u nekih stihovih koje kitice ima više
stopa neg u drugih. Pri takovih slučajevih u narodnih pjesmah
pretvara se polukajda u dvie četvrtinske kajde. Da ova pjesma ima
manje kitica, ili da previše stopa dolazi uviek u istom stihu, to
bismo mi bili ovaj prietvor u našom izradku naznačili; ali pošto
nije jedno ni drugo, i pošto bi, označivajuć razne ove prietvore,
pojka (melodija) nejasna bila, zato ovo ostavismo dotičnim pjevačem.

Po prvoj se pojci pjevaju dvie pjesme: „Nikolina" i „Paško-
jeva*'. Nikolina pjesma doduše nije piva, već „Paškojeva"; po
tom bi se morala prva kitica Paškojeve pjesme staviti pod pojku;
nu buduć da je u izdanju mletačkom Nikolina pjesma podpisana
pod kajde, to smo i mi isto pridržali.

Obe su pjesme po svom značaju ženske. To svjedoči melodija
sama; gusala, koje su za recitativne junačke pjesme neobhodno
potrebne, ne spominje Hektorović nigdje, a ne odgovaraju ni na-
slovu „Ribanje i ribarsko prigovaranje'^^ kojim su nadpisane po
svoj prilici samo zato, što ih je Hektorović ubrao s ustiju pro-
stih ribara.

Obe su pjesme pravo blago za našu narodnu glasbu, i to sa
više razloga. Prvo: ne ima ni najmanje dvojbe o njihovoj drev-
nosti. Drugo: način pojke svjedoči, da su Jugoslovjeni prije tri
sto godina iste pomisli o glasbi imali kano i danas; a zato nam
je pače milije što Hektorović ni je sam uglasbio (in Musik gesetzt)
ove pjesme, nego od naroda prepisao.

Ako bi nam tko prigovorio, da ove pjesme sa đanašnjimi na-
šimi narodnimi popievkami imaju malo šta zajedničkoga, to bismo
odgovorili, da u tom obliku, kako su sačuvane, istinabog, ne
imaju mnogo zajedničkoga; ali izmieni li se spori, tromi mah hi-
trijim mahom n. p. sa Allegro mvace t. j. sa mahom sriemskoga
kola, to će nam se onda prikazati njihova jedinoličnost sa na-
šimi narodnimi popievkami n. p.

XXXI

Allegro vivaee.

Glasov.

Ta se jednoličnost još bolje uviditi može, izkitimo li pojku
onimi uresi, što tamburašem našim pri udaranju rabe; n. p.

Glasovir.

* * !_ *

^

t: «:i=^* * ^

P

r^ I Eife

^

:£

f

I

»•V-

*^— ? —

*^t3tar

t*

_IJ-

^

-»

TT

-/W-

I

xxxu

Ne bi li te popievke omiljele uhu obćinstva, priređismo ih za
glasovir i za mužki sbor (vidi u prilogu c i d).

Što se skladnje (harmonizacije) tiče, pripomenut nam je, da se
niesmo sklada starih korala rimske kat. crkve držali, jerbo su u
tih četverozvuci (septimovi akordi) kao barbarski sazvuci isto tako
zabranjeni bili, kao što se dan danas zazire od šestozvuka u istoj
i\]emačko-talijanskoj svjetskoj glasbi.

Budući su se pako u slovjenskom narodu još od pamtivieka
četvero- petero- i šesterozvuci rabili, to se valjalo tih predava-
njem sačuvanih slovjenskih sazvuka držati.

Mislimo, da to našoj narodnoj glasbi samo na čast služiti može.
Sto je ona imala već pred više stotina godina tih sazvukova, koji
su si u ostaloj evropejskoj glasbi tekar puno kašnje priznanje i
va^anost stekli.

Prelazim na napjeve k „prikazanju'^ koji nam se niesu kao
oni na narodne pjesme sačuvali u rukopisu, nego u predavanju
(napjeve vidi u prilogu pod e br. 1 — 4).

* Kad sam godine 1869. na put u Dalmaciju krenuo, upozorio
me je gbsp. akademik 8. Ljubić, da su stanovnici otoka Hvara
nekoč dramu Hektorovićevu „sveti Lovrinac^^ javno predstavljali,
i da su prigodom predstave i pjevali.

Došavši na Hvar, bijaše mi najpreča briga za one osobe popitati,
koje su kod predstave ovoga prikazivanja ili same sudjelovale ili
si barem dotične popievke zapamtile. Poslije dugoga popitkivanja
saznadoh, da su pjevači, koji su tada pjevali, većinom pomrli, bu-
duć da je već prije 37 godina drama posljednji put u Starom
gradu javno predstavljana bila. Medjutim sam ipak tri osobe pro-
našao, koje se tih pjesama točno sjećahu, ma i ne bile glavom kod
one predstave, ali su neposredno od onih ljudi naučile, koji su
god. 1837. kod te predstave sudjelovali, naime provincial 00.
Franjevaca Bona Gratian Maroević, zatim neki Bobojedić (Papa-
fava) i onaj na cielom otoku obće poznati vješti vijalar (guslar)
Jakov Dujmović.

Drama imadjaše, kako su me uvjeravali, samo četiri melodije,
po kojih su svi ostali teksti pjevani. Ali bi ja prije mislio, da se
je^ ako baš ne ciela drama, to ipak veći joj dio pjevao. Bilo ili
ne bilo tako, ja si dadoh te četiri pojke pojedince pjevati, to jest
tako, da niesu nikad svi tri pjevači zajedno bili, a to za to, da
saznadem u koliko su se pjevači jedan od drugoga glede izvorne
melodge udaljili. Opazih, da svaki pjeva malo drugč^e: jedan

xxxra

upotrebljava samo glavne glasove, a drugi uz to pako i ukrase,
jedan pjeva brzim a drugi polaganijim mahom, jedan pjeva sitnije,
điiigi krupnije — ali što se tiče pomaka glasova (Tonschritte) i
karaktera melodije, svi se tri točno slagahu.

Pošto sam te četiri pojke na Hvaru ukajdio a kašnje ib jednu
s drugom uzporedio i proučio, našao sam, da su one, koje mi je
preč. provincial pjevao, najčišće i najizvornije; ali samo maha (tempo)
njegova ne mogoh pridržati, buduć je o. Maroević mnogo brže pje-
vao, nego ona dva pučka pjevača. Ako se ja i nikako ne bi oba-
zirao na spori mah starinskih popievaka, to bi ipak morao viditi
iz pojke, koje je Hektorović sam ukajdio za „Ribanje"', da se je
držao više crkvenoga sloga; a i sadržaj teksta pokazuje da se
te pjesme nekako svečano odpjevati imaju.

Očevidno je, da koncepcija tih popievaka u mnogom je nalik na
one pjesme, koje je Hektorović sam ukajdio, te zaključujemo s
toga, da Hektorović nije samo pazio na narodni piev, nego da je
glasbu svojega naroda upravo i proučio bio.

Nadamo se, da će prijatelji slovjenske glasbe^ kojim je do
umjetnosti Slavena nešto stalo, ove uzvišeno-poetičke melodije
dostojno cieniti i uvažiti; na ljude profana srca i gojitelje Offen-
bachiada ni u ovom ni u drugom slučaju ne računamo.

Pripomenuti mi je još, što su mi neka hvarska gospoda kazala,
da je Hektorović za tu dramu cielu glasbu stvorio, naime da je
uvod, zapremice i pratnju k popievkam napisao, i da će kajdov-
nik (partitura) ovaj gdjegod sačuvan biti. Kamo sreća, da naidemo
na taj za narodnu našu glasbu vele znamenit rukopis!

U Zagrebu dne 26. svibnja 1874.

3.

IZDANJE,

tJBBĐIO PBOPSBOB SeB« ZjSPIČ.

Priredjujući djela Petra Hektorovića za tisak rabiše mi ova
izdanja i rukopisi:

1) Prvo izdanje pod naslovom: Ribanjre i ribarscho pri-
govaranje i razliche stvari ine sloxene po Petretu
Hectorovichiu Hvaraninu. In Venetia appresso CHoan Fran-
cesco Camotio. MDLXVIIL Listova 54. U osmini. Ovo jeizdaiye
veoma korektno i točno u pravopisu gledeć na c, ć, č^ s, if, 0, i,

C

XXXIV

i k; n Djem se nalazi sve osim „Odgovora N. Nalješkoviću (str.
69.) i „Prikazanja života sv. Lovrinca".

2) Drugo izdanje Mletačko od g. 1638., manje korektno od I.
izdanja, koje sadržaje „Ribanje^^ i od razlikosti br. 2., 3. i 5.
(str. 55., 63. i 65.).

3) Rukopis jugosl. akademije br. 646. (gl. „Stari pisci Hrvatski"
knj. V. str. X.), iz kojega je izvadjen odgovor N. Nalješkoviću.

4) Rukopis jugosl. akademije od g. 1656. br. 1050, u kojem
ima „Prikazanje života sv. Lovrinca". Iz njega se izgubilo stihova
1118 — 1612 t. j. okolo 28 str. Pravopis je u iyem manje točan
gledeć na navedena pod 1) pismena.

5) Rukopis iste akademije br. 1051., koji sadržaje osim inih
prikazanja i „Prikazanje života s. Lovrinca^'. Taj je rukopis pisan
po sudu vještaka u XVII. stoljetju. Slaže se mal ne sa svim s
prijašnjim rukopisom izuzamši naputke za prikazivaoee, u kojih
ima više razlika. Pravopis i ovoga rukopisa manjkav je u ozgor
napomenutom pogledu. Ni u jednom ni u drugom rukopisu ne
stoji zabilježeno, da je to „Prikazanje" sastavio P. Hektorović,
nu jezik, slog i versifikacija, te pobožni duh Hektorovićev čini
nam se da potvrdjuje podatak Šafafikov, da je to djelo poteklo
od P. Hektorovića. Njekoji manje gladki stihovi, koji se amo tamo
nalaze, i njeki odviše dugi (od 9 slovaka) imaju se po našem
mnienju odbiti na nepomnju prepisivačft, ili na samovoljna pre-
inačivanja tobožnjih izpravljač&. U tome mnienju utvrđjuje nas ta
okolnost, da ima u rukopisu br. 1050. 8 priliepljenih listića od
druge mladje ruke, nego li kojom je rukopis pisan, na kojih ima
svega skupa 40 stihova namjesto prvotnih 58. Ove priljepke od-
liepismo te uzesmo u tekst stihove pod njimi od prve ruke. A
njekoliko ovakovih priljepaka odliepilo se i izgubilo već prije, nego
je nam došao u ruke taj rukopis. Onda potvrdjige to mnienje
fragmenat rukopisa (iz konca XVII. vieka), svojina akad. S. Lju-
bica, koji rukopis počimlje : „0 Lovrinče, život shrani", a dočimlje
stihovi: „Sutra ćete, plemeniti, od Lovrinca smrt viditi." Ovaj
rukopis broji 1018 mjestimice i oštećenih stihova, kojih se veoma
malo slaže s tekstom u rukopisih br. 1050 i 1051.

Na pokon dokazuje isto i priepis prof . S. Ljubica, obavljen na-
stojanjem istoga prof. po rukopisu svećenika Mulanovića rodom
iz Staroga grada na Hvaru. Broj verasa u ovom rukopisu iznosi
1620., kojih se do 1000 od prilike slaže s našim ovim izdanjem
ili doslovno ili barem po smislu. Iz igega stavljamo ovamo nje-

XXXV

koliko verasa, koje kano korektiv njekojim manje gladkim versom
ovoga izdanja, a koje na dokaz, kako se je „Prikazivanje života
s. Lovrinca^^ samovoljno preinačivalo i preradjivalo.

77. nadbaru slavni kneže. 91. Ali u svakih naših dili\ 93.
Pri početku koje stvari. 110. Nemoj stati tu za mani. 118. Zapo-
vid me taka steže. 135. — 136. Da kršćane sve proklete, ti zatareš

s moću svete snage tvoje 157. — 158. Ja ću prija smrt

prijati, neg Isusa zatajati. 170. Koji Isusa slidiš viru. 173. Ti nas
paziš i ogledaš. 178. Ni kriposti u naših dili\ 186. Duše vaše će
kripiti. 190. I- u trudnim mukam radost. 197. — 198. Nastojniče
moj vlastiti, rimskoj kruni stanoviti. 206. Boge naše pogrđjuje.
228. A kršćansku viru zataj. 233. — 234. Ki no nebo, zemlju s ru-
kom vlada svojom svemogućom. 252. — 253. I na silu vi učinite,
da prid Martu tamljan stavi. 257. — 258. U tamnicu zatvorite brez
milošće te mahnite. 281. — 282. Klanjate se bogom lažnim, gluhim,
slipim, nimim, praznim. 303. — 304. Po njem sinci Isusovi, mi smo
prišli na svit ovi. 307. A pustite idole lažne. 384. Prijat ćemo
sto za jedno. 407. I ako ćeš krst prijati. 409. — 410. Biti hoće
sada zdrava od bolesti tvoja glava. 472. Prosti meni sve tamnosti.
474. Od očiju mene ozdravi. 493.-494. Jove, Marte i bogi ostali
odavna sii svi propali. 497. Blažen oni, koji može. 513. — 514. I
ostala braćo moja, ki su družba sada tvoja. 540. Crkvenoga dil
od blaga. 549. S i^egovima učenici. 562. I da živeš pak u miru.
577. — 578. 1 s njim hince one proklete, za da Marti dim posvete. 589.
Slipi, nimi, prazni gluhi. 607. — 608. Od svih bogov proklet budi, utvrd-
nuti starce hudi. 626. — 627. Razoril je papa Sisto, ne znam kako, ni s
kim dilom. 640. Ne staj sada u ovo misto. 645. Premahniti hudi
starce! 688. Vele vima slugu tvoga. 697. Kako tebi tako i svime.
728. Pape Sista i crkveno. 751. — 752. Al pri hoću nastojati, da
to blago on povrati. 755. Vi popovi sad je vrime. 763. — 764. Za
da od Sista vire hude ni simena već ne bude. 774. Po kem
dobra sva nam plove. 776. Ni zaludne naše smihe. 780. I k njoj
množi naši biže. 788. Hti da služi mnoštvo svako. 791. A cesara
s njimi gledaj. 813. Nastojniče, ufati ga. 817. Usiluj ga poton
toga. 830. U tamnicu ga postavi. 870. Od ovoga ničtar manje.
874. Truda, boli i jauke. 882. Ostavite druge misli. 905.— 906.
Čuh došastje ne znam koga sluge boga jedinoga. 917. — 918. Za
koga ću smrt prijati, pri nego ga zatajati. 953. — 954. Volja moja
vazda je bila štovat &sta božja sina. 966. Pripravno je na kršće-
m'e. 971. — 972. Otca, sina i svetoga duha boga jedinoga. 1007. Svi-

XXXVI

toval bi ja sad tebe. 1014. Da ćeš pušćen bit u miru. 1021. On
ti blago očitige. 1037. Svim od moje obitili. 1050. I kršćenje
sveto primi. 1059. — 1060. Koji nebo, zemlju i svaka stvori, i
dobra svakojaka. 1068. I od grihov se očistimo. 1082. Ubignimo
od vičiye tuge. 1087. Moju obitil ja veseo. 1092. Tvoje sluge i
kršćani. 1121. Po njegovoj bo milosti. 1126. Ni njoj zledi učiniti.
1138. Usliši me za tve ime. 1174. Ti tvoj Isus bog propeti. 1178.
Kako gubiš tvoju mladost? 1253. — 1254. Njemu slave, časti i dike,
i poštenje po sve vike. 1268. Koji ričju stvori svit ov. 1283. Ufa-
tite hinca ovoga. 1292. Naše boge još psovati. 1317. — 1318. Veća
kruna biće moja, a vikovnja muka tvoja. 1323. Da njim krune
ovake damo. 1326. U stanja su jur blažena. 1361. Jes' li vidil,
pse pakleni. 1367. On se s nami porugljuje. 1371. Plašti mnogo
ražežene. 1373. — 1374. Neka one sada njega natisnuta (!) stople
svega. 1377. Postinula ti je glava. 1397. U ime boga daj mi muke.
1401. — 1402. S lopatima (!) sada svuda iskršite njegova uda.
1421. Ki me k tebi šalje i reče. 1447. Tvoja sveta sada milost.
1616. I rane mu izličuje. 1521. — 1522. Jest, ki vlada svit s bo-
žanstvom, kega vimih služi množtvo. 1561. Tako smaman ne znaš
koga. 1572. I od vražje kužne ruke. 1576. Jer se vira naša zori.
*1579. Da se ostali po njem sviste. 1592. Stari život, zla činjenja.
1595. — 1596. Moj duh, koji stvori čudno, i za koga umri trudno.
1615. — 1616. U kih imah vire veće, ti mi sada obrnu pleće.
1669. — 1670. Obitilih (!) njega sada činih vezat ruke zada. 1681. —
1682. Videć sada ovih ludih, ki će odmamit mnogo Ijudih. 1704.
Dive, žene, udovice. 1729. — 1730. Isukrste, koga prave časte dive
u rajske slave. 1771. — 1772. U kem gradu, od kih ljudi izašal
si mladce ludi? 1780. Od ditinstva poznan s bogom. 1799. Mučite
ga noćasnu noć. 1806. Makrian šalje, dragi brate. 1815. Kemu
obrati duše mnoge. 1827. — 1828. Da bi ovi idoli zali, s strašnim
triskom doli pali. 1829. Mladca ovoga sveta vira. 1847. — 1848.
Plokleo te Marte i Jove, na teb' izlil sve otrove. 1855. Tebe s
silom prignut mniaše. 1870. Prija nego vas izgori. 1885 — 1888.
Ki za isto već ne mogu roučit ove krive bogu. Jeda od vas ki
zna koga vrlo ljuta manigolda? 1900. U svem dobru svejer spravna.
1905. Razdrit, višat iU peći. 1912. I bamištve suhe i snop.
1917. Hoću, i ako nejtit budeš. 1920. Neg se na križ da propeti.
1922. U čem godir tebe pomoć. 1925. — 1927. Ovako se radit učte,
ter drugačje ljude mučte. Za man jaspre te primite. 1932. Nek
86 od svoga boga odreče. 1936. Mećuć niki zakon novi. 1939. — 1940.

xxxvn

A Isusa propetoga da viruju kako boga. 1967. A tebi će jobće u vike.
1976, Ke će biti nami u vike? 1981.— 1982. Koliko me tva že-
rava žeže, ali muka đava? 1990. AI žerave sva užganja. 1992. Ti
tvoj Isus u tih trudih. 2017. A sve muke i ove trude. 2032. Gdi
'e življenje brez strahosti. 2035. Znaj u istO; don Justine. 2040.
Kako lotru i zločincu. 2044. K gratikulam i sažgati. 2047. Deh
pojdimo sada onamo. 2050. Ki su glasi to tužbeni! 2055.— 2056.
Na ovi svit, ki tamnosti jest pun, smrada i žalosti? 2060. Što je
treba, donesite. 2070. Prijatelja boga moga. 2071. — 2073. Po za-
povid Valeriana a po ruke Makriana. 2094. S gradikule t' imam
sneti! 2102. On kršćanom čast i dika. 2105. On neznana svaka
znaše. 2108. I na dobro svih nutkaše. 2177. Zali život odvržite.

HANIBAL LUGIG.

1.

ŽIVOT,

KAPIBAO ĐB. Fb. RaČKI.

Tri su u našem narodu odlične obitelji bile, koje su ovo ime
nosile i u našoj se poviesti proslavile: u Dubrovniku, na Hvaru
i u Trogiru. Spomen dubrovačkih Lučića sačuvala nam se u od-
lomku iz XII vieka, gdje se medju dubrovačkimi gradjani navodi
„Avuk MAT«o AvvHKh^J Hvarski Lučići, kano i srodnici njihovi Pi-
retići, Nikolići (Nicolini) i Slavogosti, polazeći svi od četvero braće
tih imena, imadu svoj korjen u prastarom hvarskom plemićkom
rodu Jivića, iz kojega se po povelji kralja Bele IV. od 1242 go-
dine hvarski i brački župan birao. Ovaj je dakle rod bio odličan
na Hvaru već prema polovici XIII vieka. One četiri grane toga
roda razširile su se tečajem vremena u više obitelji ; tako Piretići
u Jakšiće, Hektoroviće i Barbiće, isto Lučići u Balše, Stanoeviće
(Anzoli), Dobroslaviće (Bonini). Berislaviće i Paladiniće, isto Ni-
kolići u Đujmičiće, napokon Slavogosti u Županiće (poslije Viđali),
Gazaroviće i Gottifrede. Svim ovim obiteljim bješe koren u onom
Ivi i u njegovih sinovih: Piretu (Pire, Petar), Nikoli, Luki i Sla-
vogostu; t6 su potekle od njih obitelji na zajedinstvo sjećali i grbovi,
budući su one imale četiri grba prema tomu, kako su polazile
od jedne onih grana. Piretići imali su u grbu u štitu bika, Ni-
kolići lava, Lučići orla, Slavogosti dva zmaja. Iz ovih se obitelji
sastajalo starodavno plemstvo hvarsko, imajuće svu vlast u svojih
rukuh, tč je još polovicom XIV vieka smio se hvarski župan bi-
rati samo „de una de illis quatuor domibus illorum nobilium^S'

Prema tomu pripadao je naš Hanibal Lučić staromu hvarskomu
plemstvu, tš bijaše Petru Hektoroviću u rodu preko Luke Jivića, Pi-
retova brata, od koga su Hektorovići polazili. Hanibal bješe stariji su-

' MikloSić: Monum. serb. nr. XI. Piše se sada Ao^ilHlih sada ilo^VKliii.
* V. Giac. Bogiić: Studi storici solP isola đi Lešina. Žara 1878. I, 106 seq-

XL

vremenik Petru; ali o godini, koje se rodi, ne znarao ništa; nti
svakako imao se roditi za prvih trih desetina druge polovice XV
stoljeća.^ Kano potomak vlasteoske obitelji obaJtinio je Hanibal
dobra ne samo u starom i novom Hvaru nego i na bližnjem otoku
Visu.* On se je poput ostalih hvarskih plemića bavio ponajviše
obradjivanjem svoje baštine i utjecao u javne poslove svojega za-
vičaja, tfe samo zlo tumačena izreka njegova* dade povoda tvrdnji,
da je on mornarom bio.

Lučići navode se^ prvi izmedju onih 38 obitelji otoka Hvara,
iz kojih su se članovi veloga vieća uzimali, što no je sav otok
zastupalo. U velom vieću dugo su sami plemići sjedili; s toga bi
ono takodjer „consilium nobilium" prozvano. Vk ovolika vlast,
pribrana u rukuh plemstva, ni je bila od posljednjih uzroka ne-
prestanu trvenju izmedju pučana i plemića na Hvaru, o kojem sa-
čuvale su se viesti u spomenicih XV i XVI vieka. Vatra razdora,
koja je na njeko vrieme utišana bila, buknu u vrieme našega Ha-
nibala Lučića. Nasilje naime, koje šest plemića kušalo dne 23
svibnja 1510 izvesti na jednoj pučkoj djevojci u starom Hvaru
(Starom gradu), izazva ustanak proti plemstvu, koje je prisiljeno
bilo prihvatiti zaključak: „da u vieće primani budu plemići i pu-
čani, i da obćinskim teretom budu plemići ujedno s pukom pođ-
vrženi." NCi mletačka vlada, oslanjajući svoju vlast o plemstvu,
uze ga u svoju zaštitu. Izaslanik njezin Ivan Navagiero kazni
njeke od buntovnika; ostale pako izmiri s plemstvom. Još je stro-
žije postupao njegov nasljednik Sebastian Justiniani proti puku a
na korist plemstva, dok ne bude puk prisiljen dne 5 rujna 1512
pristati na mir te obvezati se, „da će mletačkomu vieću vjeran
biti, poglavarstvu pokoran, položiti oružje podignuto na plemstvo,
p^ nikada više na nj ga nedizati, naprotiv mržnjom i oružjem
proganjati početnike i poglavice gradjanskoga razdora". Nd taj
mir nije dugo trajao, jer plemstvo, videć se zaštićena mletačkom
silom, ne samo ni je s pukom dielilo vlasti nego ga sada još bez-

' Uzima se, da se Lučić rodi okd g. 1480; prem se ne ima nikakova dokaza.

* Vidi str. 268.

^ On^je str. 270 piše na ime prijatelju Jerolimu Martinčiću u Spljet: „Za-
tvoren tamo tja.(ii Spljetu) ne čuješ u kutu, mornarom kako ja koji
sam na putu^ t. j. ti nisi u takovoj prilici Čuti viesti o turskoj navali na
otok Rod, kano ja, koji stanujem na otoku, na koj dolaze brodovi iz onih
strana; dočim su se oni uklanjali Spljetu, izloženu turskim nasrtajem.

^ Vidi sprieđa na str. IV.

XLI

obzirnije gnjelo. Dne 1 kol. 1514 iznovice dignu se buna na Hvarut
do 28 plemića bi izsječeno. Novi izaslanik mletački Vinko Capello,
došavši dne 15 rujna u novi Hvaru (Lešina) sa 15 galija, dade
16. listopada 20 pučana objesiti, prem bi po ranienju Vinka Ma-
lipiera bio imao kazniti i plemiće, ph tako poremećeni mir oružjem
i strogosti povrati.''

Prigodom ovih buna na otoku Hvaru plemstvo je mnogo trpjele
na životu i imetku. Umah u početku ustanka bjehu mu kuće po-
pljaćkane, poharane i mnoge popaljene, vinogradi oštećeni itd. tako
da su mnogi utekli na Brač, Vis i druge otoke, ili u Mletke,
kano da pred Turci bježe. P^ i kašnje, na ime poslije 1514 go-
dine, vladala je na Hvaru velika nesigurnost. Neki Nikola iz
Hvara porobio je sa svojom razbojničkom četom preko 60 ple-
mićkih kuća; dok ne bi u listopadu 1520 god. obješen.® Niti naš
H. Lučić ni je poštedjen bio, tako da je imao dosta troška i posla,
dok si je podignuo „stan, razrušen ki je bil malo ne sa svima
od mnoštva, koje dil razbora ne ima", i dok si je ponovio i na-
sadio „zgibla vinišća".*

Odavle ni je čudo, što je hvarsko plemstvo razjareno bilo proti
puku, i ono pače, koje je svoj zavičaj ljubilo. Tako nalazimo Ma-
rina Hektorovida, Petrova otca, na čelu plemstva, da zastupa nje-
gova prava i odbije zahtjeve pučana. ^^ A taj razdor izmedju dvaju
razreda jednoga naroda imao je i tu posljedicu, da se plemstvo
uticalo u zaštitu mletačke vlade, koja ga branila; što je vlast
tudjina samo učvrstilo. Ovakovimi osjećaji, polazećimi iz stališkoga
položaja, bješe i naš H. Lučić nadahnut. Ovi se osjećaji njegovi
zrcale osobito u onih slavospjevih, posvećenih zastupnikom mle-
tačke vlade na Hvaru i u Dalmaciji. Lučić slavi mletačke kne-
zove i provediture Viktora Dieda i Matu Maripietra, jer je prvi
Hvaru „život i mir dao-', a drugi uveo toliku „pravdu i mudrost",
da tolikih ni je predje nikada bilo (str. 295). Za Markantonia
MuUe bješe mu Dalmacija toli sretna, da „se u radosti smijala i
pjevala" (str. 297); prem je uprava tada s nutrnjih razdora i s
vanjskih provala krvarila. Mislim pače, da se ne ću prevariti,
reknem li, da je plemićki osjećaj velikim dielom nadahnuo Lu-

' Glavni izvor za ta buna jest Marin Sanato : Arkiv za jagosl. poviest VI,
344 i Blied. Nacrtao S. Ljubić: Pregled hrvatske poviesti. Str. 167—171.
• Arkiv VUl, 87.
' V. poslanicu na str. 268.
" Arkiv VI, 362.

xLn

m

cicu onu pjesmu „u pohvalu grada Dubrovnika'S Ova plemićka
obćina bijaše mu uzorom i s toga, što u igoj „i sud daju pleme-
niti i čast, i na sag sidaju i svu imaju vlast; ostaloga puka, kako
se pristoji, svaka vrst i ruka u posluh sva stoji" (str. 262).

Ovi osjećaji stališki niesu ipak u našem H. Lučiću potamnjeli
sviesti narodne, koja se u ono doba izražavala glavno u ljubavi
prama hrvatskomu jeziku i hrvatskoj književnosti. Ova je ljubav
upravo u hvarskom plemstvu najviše plamtila. Spljc^t, tlvar i Du-
brovnik bjehu ona tri ognjišta, na kojih je od polovice XV vieka
stala gorjeti vatra narodne prosvjete, koja je polagano ogr^ala
sav narod naš na obali Adrije. U Spljetu Marko Marulić, Jerolim
Martinčić i Nikola Matulić, u Dubrovniku Šiško Menčetić, Gjore
Držić i Mavro Vetranić, na Hvaru Frane BožiCević, Hanibal Lučić,
Jerko i mladji mu brat Horteozij Uitučević, Mikša Pelegrinović i
Petar Hektorović vodili su kolo u tom natječaju na književnom
poprištu narodnom. Svi ovi bjehu si do nekle suvremenici, odu-
ševljeni istom težnjom za preporodjajem naroda, a veći dio vezan
duševnim prijateljstva vezom. Kano što je naš Hanibal Lučić Du-
brovniku, tako je nješto kasnije M. Vetranić „vlasteostvu hvar-
skomu" u slavu pjevao. ^^ On osobito hvali u hvarskoj vlasteli,
Sto „u vrieme u svako pjesance skladaju; a pjesni prislatke, koje
se tuj plode, nada sve oblake do zviezde prohode; Kastalja pri-
slatka er pri vas izvira, gdi se slados rajska u pjesni razbira;
ter gdje se taj čuje u Hvaru rajska slas, velmi se raduje slo-
vii^jski kotar vas; i ostale države našega jezika u Hvaru sve
prave da je vrieđnos velika".

Starci drugovi H. Lučića bjehu Jerolim Martinčić, Nikola Ma-
tulić i Frane Božičević, a mladji oba Brtučevića i Petar Hekto-
rović. Lučić je osobito Martinčića i Božićevića cienio, kano što
su oba mnogo držali do njegova pjesničtva. Lučiću je Božičević
bio „svim ostalim na prida pisnikom*' ; Božičević je pako sa svoje
strane sastavio Lučiću u pohvalu „pisan", kojom se ov veoma na-
slac^ivao: „ter opet i opet teku k njoj i hitim, da moj sluh i
pamet svršeno nasitim" (str. 282). Martinčić, koga je već Marulić
slavio, bijaše osobito vješt pjesnik latinski, ali je i hrvatske pjesme
skladao. On, „svakojacih kriposnih pun naukov", bijaše „davnjeni
prijatelj" Lučiću, koj je njegovu naglu smrt pjesmom (str. 292)
oplakao, nazirući u tom gubitku, da se Splićanom „najsvitlija

" Stari pisci HI, 205.

XLni

švića ugasi^S Martiniić i Lučić stajali su u neprekidnom prija-
teljskom i književnom obćenju. Lučić se veselio, kada bi od svo-
jega spljetskoga prijatelja knjigu primio: ,Jer mi se uzamni, kad
s njom uzbesidih, ti da si pri meni i da te prem vidih'* (str. 266).
A još se više nasladjivao pjesmami svojega prijatelja^ „s kih će
mu slavno bit ime^' (str. 276). S druge strane Martinčić je svoga
hvarskoga prijatelja nagovarao, da nad svojimi plodovi uma „ne
drži stražu, ni krati da se van pokažu^^ Kada je Lučić sastao
se s prijateljem u Spljetu, bodrio ga on ,^zdvižući pisni i skla-
danja, koliko izući pisnivac da sam ja^^ (str. 277). Vk je Lučić
sbilja slao u ruke svojemu drugu svoje pjesme ne samo ;,za za-
klad i za spomenu velike prijazni^S nego i ostavljajući mu, da
jih pregleda, i „ako bi u čemu lihale, priureši i prinačini^^ (str.
186). On je pače toliko cienio vještinu Martinčića, koj je bio
„mnogo scinjen ne samo meu splitskimi mišćani da i meu tujimi^S
da bi mu ostavio glede priposlane mu pjesni na volju: „ako od
valje ciniS ju ke godi, izvedi ju dalje i pusti da bodi; znam dobro
tvoju ćud i viran kako si, li ne daj, da ti sud prijazan zanosi^^
(str. 278). Treći u toj družbi stao je Jere Brtučević, kum Mar-
tinčićev i zemljak Lucićev. Bijaše dostojan, dia se „umom ponosi i
gizda'S tč „il poje il piše, jak sokol od gnjizda neg lita to više",
(str. 277). I Petar Hektorović, koj je tada u cvatućoj dobi stajao,
b^aše već onda dobro vidjen u ovoj družbi. Martinčić pozdravi
Petra preko Lučića; ovaj pako vrati mu odzdrav s uvjeravanjem
mladoga Hektorovića, da je „vaskolik" Martinčićev (str. 173).
Mnogo je Lučić cienio takodjer Nikolu Matulića, kojega su mu
pjesme bile tako mile, da su mu se pričinjale „gladje" od Omi-
rovih i Virgilijevih ; pjk da će s toga od pjesnika jim „slava bit
Splitu i glas neizmimi" (str. 284). Odavle mnio je Lučić, da „po
pravom sudu ni je dostojan, da bude upisan u pisan'' ovoga pri-
jatelja svoga.

Lučić b^aše vidjen drug ne samo ovim i drugim hrvatskim
književnikom svoje dobe nego i inim prijateljem naše kiyige.
Ovamo spadao je Franjo Paladinić, hvarski vlastelin, koj je Lu-
čića svojim „prijaznivim^ zalihim počitanjem mnoga tvrdo obvezao'S
i do kojega je suda pjesnik mnogo držao. Ovamo spadao je i
drugi hvarski vlastelin Petar Golubinić, bivši god. 1525 sudac
hvarski, kojega je smrt Lučić pjesmom oplakao, (str. 291). A u
tom se kolu osobito iztiče liepa Trogiranka, Milica kći Jerolima
Koriolanovića, od plemenite kuće Cipika. Ona se slavila ne samo

XLIV

rodom, koj si bio velikih zasluga za crkvu i državu stekao, nego
i ljubavi prama nauci i knjizi: „Ne more — tako pjeva Lučić —
na svitu hitkor da procini, koli darovitu Palas te učini, koja ti
darova jos ovo, da umiš čtiti i do slova čteći da razumiš, i da si
knjižnija od žen^ ke su došli i ke biše prija i ke će bit posli^^
U^ ostala liepa svojstva, osobito ona uzorne domaćice i vješte
vezilje, iztiče se njezin krasan glas i govor (str. 288 — 90).

Od javnih dogodjaja one dobe Lučića je naravno najviše za-
nimala krvava borba kršćanskoga svieta, osobito našega naroda
s Turci. U vrieme Lučića turska je sila pod nasljednici Muhameda
II (t 1481), zavojevatelja Carigrada, pod Bajesidom II, Selimom
I i Sulejmanom I silno rasla. Pogibelj, kojom bi Evropa odanle
izložena, dobro je naš Lučić u svojoj zabiti shvaćao: ,;Carigrad,
ki priti, da rimska ka biše, silu će naditi i vele pojt više ; njegov
je vas okol istočnoga svita, za drugu jure pol zapada pohita^'.
Pš. bojeći se pjesnik za kršćanski sviet uzkliknu: „Bože, ti po-
krati i\jemu silu i moć; ali ga obrati i k tebi čini doć; inako
krstjane, ja ne znam, svi bi li, od jedne stav strane, njemu odo-
lili; a kako će moći, jedan jih ne dajuć drugomu pomoći, neg li
ga izdajuć?^ (str. 263). Europa dakle mogla se spasiti, ili da se
moć Turčina oslabi ili da se on pokrsti. Kako se Lučić zanimao,
da dozna za svaku mienu u toj borbi, razabire se iz njegove prve
poslanice pisane prijatelju Jerku Martinčiću, u kojoj doglasuje
mu što je dočuo kroz brodove o obsjedanju otoka Roda, pod ko-
jega je sultan Sulejman I dne 28 srpnja 1522 doplovio velikom
silom (str. 270 — 3). Opis obsjedai^ja je zanimiv, osobito ako se
prispodobi s inimi izvori ^^ Ni je čudo, što je Lučić pazio sa
Hvara na kretanje Turaka; ih oni su ne samo velik dio Dalma-
cije jurve osvojili bili, nego su i more i bližnje otoke svojimi la-
djami uznemirivali. U jeseni god. 1520 došle su ove pod Vis^';
tč se i mletačka vlada dala po svojih organih, imenito providuru
hvarskom, točno izvješćivati.

Ove spoljašnje okolnosti, u kojih je Lučić svoj viek sprovodio,
razsvjet^'uju dosta jasno i njegove umne plodove. On je za rana
posvetio vili dio svojega vremena i truda. Prvenci bjehu mu Iju-
bezne pjesme i prievod Ovidove heroide: Pariz Jeleni. Posljednja
pjesma dodje Lučiću „na ruku*, kada se u vrieme kuge, koja je

'^ Hammer: Geschichte des osman. Reiches II, 27 — 33.
" Marino Sanuto. Arkiv \UI, 87.

XLV

god. 1519 zaredila bila^^, „u kući stojeći zatvoren^, pretraživao
pisma, „koja bihu u zapušćene strane nepomnjivo zavržena^.
Ovaj trud ide u ona „davnjena od pisni našega jezika skladanja",
koja je pjesnik bio „malo ne sva odvrgao" (str. 185). I one „pisni
Ijuvene** složio je Lučić u svojoj mladosti^^ a bješe nadahnute
mu Ijubavju pram gospoji, o kojoj veli: „I evo ne vim reć, oda
dva taj dobra: ali si lipa već, al umna i dobra ?^^ (str. 209). Nti
đočim je pjesnik on prievod već god. 1519 preko svojega prija-
telja Jeronima Martinčića u sviet odpravio, „pisni Ijuvene*^ kano
da je pridržao, dodavši jim na kraju zaglavak, u kojem jih od-
b^a na račun svoje mladjahne zanešenosti, kada ni je još znao,
„svitovna da je slas kako san, ki laže i biga u oni čas, u ki se
prikaže" (str. 222). Ove indi dvie radnje idu u početak XVI, ako
ne na kraj XV vieka. Poslanice svojim prijateljem, imenito Jero-
limu Martinčiću, Franji Božićeviću, Nikoli Matuliću i Mili Jero-
nima Koriolanovića skladane su u različito doba. Za prvu posla-
nicu na J. Martinčića znade se ib sadržine njezine, da je bila sa-
stavljena u vrieme obsjednuća otoka Roda, i to pr^e nego li je
na Hvar doprč glas, da se predao neprijatelju, što se pod konac
prosinca 1522 god. dogodilo. Pred tiem sastavljena bi pjesma
„od božićne noći'S priposlana takodjer onomu drugu svojemu
(str. 278 — 282). A i pjesma „u pohvalu grada Dubrovnika" (str.
261 — 5) ide u ono predjašnje doba Lucićeva pjesnikovanja.

Borba izmedju kršćanskoga i muhamedanskoga svieta, u kojoj
je našemu narodu znatna uloga dopala bila^ dade Lučiću građju
za glavno mu djelce, za dramu „Robinju". Ova je drama prva
narodno, starija bar ni je nam se ni jedna sačuvala. Pjesnik Je
tuj uhvatio prigodu, da proslavi neke hrvatske junake u onoj
borbi i da iztakne zasluge grada Dubrovnika, osobito njegovo go-
stoljubje naprama svakomu^ koj u nevolji potraži u njem utočište.
Ali, koliko se i je tada vodila borba izmedju našega naroda i
turstva, ne nalazimo u toj drami one oprjeke izmedju ova dva
življa, predstav^ajuća dva protivna načela, kako bi se u prvi čas
izčekivalo^^ Lučić je ovo djelo svoje pustio izaći „na dvor" po-
taknut Franom Paladinićem, pokle je ovaj obećao, da će mu biti
„zaplećje i straža" (str. 225).

" Ibid. p. 63.

*' Na Btr. 206, pj. 9: „Od kada se zamota ma mladost, gospoje."

'* Lr. A. Pavić: Historga dubrovačke drame str. 22.

XLVI

Misli, koje su u Lucićevih djelib izražene, pokazijju, da je on
bio muž svestrano izobražen. Tako iz pjesme ;;0d božićne noći"
proviruje poznavanje onodobne bogoslovije; u prvoj poslanici pri-
jatelju J. Martinčiću iztiču se nagovještai^a astronomička i astro-
logička (str. 269); a znanje grčke i rimske mitologije, koje se
tadanjim humanismom razobćilo, očituje se u svih pjesmah. Gd^je
si je Lučić ove raznolike nauke usvojio, ni je nam poznato; mi-
slimo ipak; da ondje gdje su jih ostali zemljjaci njegovi crpali; na
ime nješto u samom zavičaju a nješto u Italgi. Suvremenik i su-
gradjanin Lucićev Vicko Priboević mogao se je god. 1525 pohva-
liti riečmi: „nec Dalmatis^ quamvis bellorum semper fuerunt stu-
diosissimi, dulcia defuemnt litteraria oblectamenta, quum famosis-
simos litterarum cultores hoc solum edaf

Godina, koje se Lučić s ovoga svieta prestavio, n\je točno po-
znata; ali sudeći po sonetih u čast Matiji Maripetru, koj je god.
153% bio knezom i predurom hvarskim; onda Mark- Antunu MuUi
koj je god. 1535 upravljao Dalmacijom, preminuo je naš pjesnik
tek iza ove godine.

Lučić bijaše još za života ugledan u svojoj domovini. Pomenuti
y. Priboević stavlja ga u red Dalmatinaca, koji su početkom XVI
vieka bili „magni nominis viri^^ Njegove pjesme štovali su naj-
ugledniji sugradjani bjegovi, kojih smo neke jurve spomenuli. Su-
vremenik mu mladji „arhipop i kanonik; vlastelin hvarski Nikola
Gazarović'^ sastavio je ;;U pohvalu gospodina Anibala'^ ovu pje-
smicu:*'

Naredne pisni rad dostojnu pohvalu

vazda daj naš ov grad mudromu Anibalu;
i^ega da ne umiru kriposti i dike

do kolu izviru vode, teku rike;
nebesa do kolu jest mejaš i mire,

njega glas do tolu vik da se prostire.
On nigdar ne umirO; ki dobro živeći

grihu se opire, kriposti slideći.

Lucićeva drama izazva drugu pjesan „u pohvalu pisnika":^

'^ Ona je tiskana na 1. 45. b. I mlet izdai\ja god. 1556. Nadpis: „Pisni poč-
tovanoga gospodina dom Nikole Gazarovića, arhipopa i kanonika, vlastelina
hvarskoga, u pohvala gospođina Anibala**.

>' Tiskana onc^e 1. 45. a.

XLvn

Mlada robinjica čim gorko plakaše

viđih, da vam lica suze oplakaše;
a sada, od kolu ona se veseli,

vidim ja, od tolu svi da ste veseli.
Nut kako more svih hitro da savrući,

i na plač i na smih pisni vac ižući.
Za to čast i scinu i slavu i hvalu

«

s Hvara vlastelinu dajte Anibalu,
ki mudro satvori tuj pisan i složi,
svak tako govori, tko pravo razloži.

Od Lucićeva poroda poznat nam je sin njegov imenom Antun,
oien^en Lucijom^ unukom Petra Hektorovića. Štovatelj njegov dr.
Vanetti proslavi njegove krieposti, osobito milosrdje prama ubo-
gim, posebnim sonetom, koj je bio dne 9 veljače 1561 poslao
Petru Hektoroviću na razsudjenje (str. 176 slied.) Antun bijaše
prijatelij nauke i našega pjesničtva, tb je djela svojega otca Ha-
nibala iznio na svjetlo u Mletcib, tiem jih pako narodu sačuvao.

2.

IZDANJE,

UBEDIO PBOFBSOB Sbb. ŽbPIĆ.

Pripravljajući za štampu djela Hanibala Lučića služišemi:

1) prvo izdanje pod naslovom: Scladanya izvarsnich pi-
san razlicichpoctovanoga gospodina Hanibala Luci a^
vlastelina Hvarschoga, choye čini štampati u Bne-
cich sin gnegov Antoni nachon tissuchia i pet sat i
pedeset i šest godisch od poroyenya slavnoga spa-
siteglia našega Isucharsta na deset miseca zugna.
In Veneiia per Francesco Marcolini MDLVL Listova 67. U če-
tvrtini, koje je g. V. Gaj za priredjeiye ovoga izdanja blagovoljno
na porabu ustupio; ono je veoma korektno i dosta točno u pra-
vopisu gledeć na c, 6^ č^ $, š, e, i i k,

2) drugo izdanje Mletačko pod naslovom: Robigna gospo-
đina Ani bala Lucia Harvascfaoga (n. Hvarschoga) v 1 a s t e-
lina. In Veneiia MDCXXXVni, Appresso Marco Ginammi^ str.
103. U osmini, puno štamparskih pogi*ešaka. U tom izdai^u maqka

XLVIII

stihova od pisui Ijuvenih počamši od pj. 7. st 19. do pj. 10. st.
32. (str. 205—208.) Osim toga ne ima u njem posvete J. Mar-
tinčiću (str. 185.)

3) Izdanje zagrebačko od god. 1847. priredjeno prof. A. Mažu-
ranićem.

4) Za „pisan Ijuvenu" 12. (str. 209) i rukopis jugosl. akade-
mije br. 545. iz II. polovice XVII. stoljetja.

Pravopis ovoga rukopisa mnogo je manje točan gledeć na na-
vedena ozgor pismena negoli u I. izdanju Mletačkom.

Dodati jošte imam, da se nalazi u I. izdanju Mletačkom na
kraju knjige kazalo iliti index izražen ovimi riečnii: „Po načinu
da se iznahode iste pisni, koje su u ovik (=r ovih) knjigah'^
Onda sliedi početak od sVake pjesni (ili posvete), dodavši mu broj
lista; na kojem se nalazi.

> » ■>

^ tf <l> o
o «

Ja-'"

•J o J ^ j

PETAR HEETOROVIĆ.

•••• ••"•«•••

• ••

/•.::.:'.:• ■•:: : V- . .•

• ••••■•• •

RIBAN'JB I RIBARSKO PRIGOVARAN'JB:

• • - • ^ _

« V A »

(l«tp®dllnv fifibp^itlisiiii Sirtyii«vi4u»

Titen poitoTanomi, Tlisteiimi HTinkonn,
ora ribarska prigovaran]ja za milosću i za razgovor ^alje.

Prvi dan.

Viteže naredni Brtučeviću moj,

svim Ijubki i medni, ki znaju razum tvoj,
koji nas svih brani u potribe naše,

i brez ckvmi brani kako zlate ča^e;
koji nas svih kruni po mnoga zlamen'ja, 5

kojim smo pripuni svakoga počten'ja:
najdoh cteć lipu stvar, gdi mudri govore:

brez izmine ništar dugo stat ne more,
i mnoga tiigan'ja, koja su opora,

da budu skončan'ja Ijudem do umora; 10

i da je stvar pnidna, tko će ured ne sahnut,

uzmaknuvši trudna težan'ja, oddahnut;
ka škodu donose kipu i živin'ju,

i kriposti kose, svisU i umin'ju.
I za to još pišu : za trudom daj pokoj, 15

tk(f ne će na prisu skratiti život svoj.
Odlučih toga rad minutih ovih dan,

pušćavši sve nazad, kud godi pojti van;
ziđe ostavivši, meštre i težake,

A = Izdanje mletačko od g. 1568.
B =1 „ „ „ „ 1638.

U posveti poštovanomu A i JB; cf. v. 1161., 1292. i kašnje počto-
vanomu Mikii.

7. cteć ^ i jB; cf. v. 1220 i 1680.

« •

« «

4 •„• ' --'" V-*:^; *::.,: .*^*bi>ak hkktorović,

brašno pripravivši i potribe svake. 20

Videć se zapleten u stvari priinile,

i čudno imieten povoljno brez sile;
kih nisam nigdar sit, ni u san, ni bdeći,

mirniji moguć bit, manje se trudeći
na Tvrdalju momu, koji me posvoji, 25

ki, pravim svakomu, čudno me opoji;
kim buduć savezan, kad njega napravljaui,

i grad i grajski stan vele krat ostavljam,
i sve priatelje (toli je on jaki), ,

š njimi roditelje i razgovor svaki. 30

Bud da ki ga vide, toli jim drag bude,

kad u njem poside, tonm se ne čude;
I neg li budu pravit, ni u tom grihote,

svaka taj ostavit rad ove lipote;
u kom svaki tnid moj toliko me slaja, 35

da mi srcu pokoj to veći poraja.
A sve, ča se čini, na božju jest slavu,

na pomoć općini, meni na zabavu;
na utihu mojih, koji će za nmom bit,

jer je pravo svojih pomagat i ljubit. 40

Li ne hteć u meni skratit mudrih svita,

koji su hvaljeni po svit mnoga lita,
prem da se slab čuju, odlučih za tri dni

da kud god putuju, neka me doma ni.
Ter za spunit želju najdoh dva ribara, 45

(istinu ti velju,) najbolja od Hvara,
Paskoja jednoga, dobra muža i prava,

Nikolu drugoga, mlada i gizdava.
Jedan se Debelja, drugi Zet naziva,

kim je plav postelja, kad litnji lov biva, . 50

i uho blazina; a kad je žešći znoj,

pitje dobra vina srcu mir i pokoj.
Činih, da plav sprave, i arbor i jidro,

i vesla da stave, i timun i sidro,
i mriže tankoga tega, ke padaju 55

der do dna morskoga, i putom plivaju;

29. priatelje (= prijatelje) i vazda tako A B. 43. odluićih A i B.
55. pad'jau B.

RIBANJE. 5

i na to ubranu travu gorske paše,

ličminom vezanu, da se ribe straše,
kopitnjak i osti, i luča zametaj,

s kim će ribe bosti večer vozeć uz kraj. 60

Još Paškoj dovede sina za potribe,

koji š njim prisede, da buca na ribe.
Svi ulizši u plav veselo pri ploči,

maknuv se kako lav Nikola van skoči.
Plesnuv se reče: nut; već slova ne reče, 65

svivši dolami skut ter domom poteče,
kako tko ne spravi pinez punu zdilu,

al ne zna, gdi stavi dragu rič i milu.
Nitkor nas ne mnjaše, da je još u kući,

kad se jur vi-aćaše, veselo tekući, 70

noseć skrabijicu i š njom pobuk novi,

i stani rarižicu, kom ježine lovi;
za tim tanke soli, ka se kupi liti,

ku trate na stoli ljudi plemeniti.
Paškoj mu reče: poj kanjčenicu još daj. 75

Bih ja: dosti je toj, veće tud ne postoj.
Taj čas se diliše, tako se brodeći

junački upriše, put Kabla vozeći.
Dosad u Zavalu, prvi lov počaše,

gdi velu ni malu ribu ne ujaše; 80

jer rarižu zadiše u pi-vo metan'je,

kom se utrudiše potezat zaman'je.
Za tim popadoše kolač od kamika,

mrižu provrgoše, spustiv ga dolika,
kojim (nuti čuda) taj čas ju oddiše, 85

i sebe od truda brzo slobodiše.
Pojdoše naprida, opet ju spušćajuć,

kud je ribam črida, pobukom bucajuć.
Toj jutro ne htiše kopitnjak ni osti,

mrižom bo loviše tuj ribe za dosti, 00

obilno sa svima, ča ne bih ja mnio,

da nisam očima mojimi vidio.
Jošće nakon toga jednoč ju metaše

vrk Kabla samoga, gdi ino ne ujaše,

58. ličmninom B. 65. plesmlv B, 94. vrk A i B.

PETAB HEKTOBOVIĆ^

neg li uhitiše zubatca za sriću, 95

ki priličan biše k jednomu teliću;
koga ne izpletoše kako ribe ine,

neg li ga ojdoše, da tako počine.
Vide ini ga tada zgledat biše milo,

gdi je kako klada od pedlja mu rilo. 100

Vidit ga lipota, čudih se u istinu,

kako mriža umota toliku težinu.
Vitar se podvizat tada pore od zdola,

val vala dostizat; i reče Nikola:
ivikoia. Pasko ne će nam dat smorac već loviti, 105

a vrime je ručat, ča je meni mniti.
Nu jidro napravi argutlu izmi van,

i sve ino spravi, hodmo na drugu stran.
Pojdosmo jidreći od bada onoga,

po mom puzeći, put kraja dnigoga. 110

Paškoj. Neka skratimo put, reče Paškoj, bodi,

kad je vitar u skut, recimo sto godi,
što godi najdimo, ne mučimo danas,

čim obeselimo gospodara i nas.
Klik. Ja sam vasda spravan njega veseliti, 115

i njemu pripravan vas život služiti,
Nudire počni ti, ki si razimmiji

umin'jem, i liti od mene stariji.
Pask. Mož' li se domislit, povij mi, jeda znaš,

da pri htij razmislit, neg mi odgovor daš. 120

Nigdi so tužio vele biše jedan,

da je čudnu imio nesriću na svoj stan,
bogatac budući, pun svega iman'ja,

da u svojoj kući dopade skončan 'ja;
jer ga obstupili zlohotnin bihu, 125

oružjem strašili, ko s sobom imihu;
i da mu ujde van hiža kroz prozore,

on osta savezan, jer ujti ne more.
Što ti se sad vidi, može li biti toj

istina, besidi, ali je laž ovojV 130

i. Ako ti ja budu povidit, toj što je,

ča ćeš da dobudu, moj dniže PaskojeV

131, tvoj B. 132. druje jB,

RIBANJE. 7

P»9k. Pehar uiuškatila, znaj, da ćeš dobiti

sladka i sazrila, kim ti ću služiti.
S voljom dim ovoga, ki nas njim ucčtuje, 135

ki će bit, vim, s toga vesel, da te čuje.
Ja rekoh: ne jedan, da još mu dva daruj,

ako ti po vas dan izreče pritač tuj.
BiUc. tome dobitjn ja ću se minuti,

i tome pitju, da sliš', ako ć' čuti. 140

Znaš, ko je bogatac, pun blaga za dosti?

Oni ozubatac, komu ti ne prosti.
Ako ć' znat, je li toj, ča ti ja kazuju,

pošad mu lustre zbroj, ke srebro minuju.
Ribam da je more dom, toj mož' viditi, 145

na suhu ne more nijedna živiti.
Ribam zlohotnici, ki jih obstupaju,

jesu svi lovnici, koji jih hitaju.
S koga riba gine, oružje jest onoj

pritnji i travine, i pobuci tokoj. 150

« Od prozori bud znan, oka su u mriži,

ku kad iztegnu van, kroz nje more biži.
Kada ja poslušah tej stvari, u taj čas

začudivši se, stah ne malo suuićen vas.
I rekoh: bratjo ma, svaki vas ufan stoj, 155

da vam sam sa svima obezan, čuvši toj.
Od kle dojdoh na svit, i po njem putuju,

od sedamdeset lit daleč se ne čuju,
ka mi starost daše, i ne znam od kuda,

prid mnom ne gataše nigdar se taj čuda. 160

Gatku izrečenu ja bolje na svit saj,

ni Upije odrišenu, ne slišah, neg je taj.
Za tim dojidrismo s argutlom u ruku,

kako sami htismo, u najliplju luku,
gdi no je bašćina, ku sade i riju, 165

otca tere sina, vitezi obiju.
Dosad, ugledasmo nepozuane gosti,

na plav jim poslasmo svakih rib za dosti.
Ki viditi bihu razumna govora,

137. reko B. 140 ćuti A i B. 143. csl A i B. 158. čuju A i B,
160. Se il » B. 162. lipilje A i B. 161. hitiamo A i B,

8 PETAR HEKTOROVIĆ,

naredno idihu s pokrovom od zgora. 170

Oni zahvališe cić dara lovnoga,

ter se preni diliše put Grada Novoga.
I vaše težake lova nadilismo,

i š njimi junake, ke totu vidismo.
Rih ja: druži mili, na č' hitasmo ribe, 175

ča smo pozabili svi naše potribe?
Vrime je blago vat; ča se oblinismo?

hodnio se počtovat, kako no želismo.
Taj čas potekoše, ter oganj snitiše,

variše i pekoše, kako sami htiše. 180

Tuj se pokripismo na volju brez priše,

i pismo i jismo, koliko ki htiše ;
na onu trpezu kamenu, ka stoji,

gdi no se vitezu takovu pristoji.
kolke kon vode i sada postavi, 185

toj svim, ki dohode, i sebi pripravi.
Pod sincom pri kući svi se veseleći,

oni potičući, a ja sam sideći.
Paškoj nas ponudi, jer šćediti ne će,

reče: dobri ljudi, biste li što većeV 190

hoćete V od mene oni prisnac veli,

al turtu, ku žene peku na padeliV
al da vam jajnik tuj prineseni, recite,

nu se svaki počtuj, ter se veselite.
Vazmi svaki vaju, rili; brže ribari 195

mišati ne haju s ribom mrsne stvari.
Meni je ovoj dosti po nauku momu,

nitkor vas ne prosti tonui ni ovomu.
Sve je toj pečeno, ne da se povijati,

i na plav sneseno, ner da se potrati. 200

Videć, da ne ću ja, ni oni ne htise,

neg da za dnigovja hrane odlučiše.
Nikola misleć sta, hoće 1' reć al ne će,

kako no ncvista, ka želi od veće,
a reć se ujima neg tretom pitana, 205

da muža vazima, li s pomnjom iskana.
Nikoko mučavši, sam sebe izmori,

191. prinaš B, 193. van H. 196; ukaju B.

RIBANJE.

a pak se ustavši, istom progovori:
Nik. svaki vas me žabi, zašto mi ne dasteV

nu, recte, kamo bi, ča mi obećaste? 210

gdi mi je dobitje, ko s tinidom misleći

najdoh, ali pitje, ko dobih jidrećiV
Bih: Pasko, poteci, tri daj, kako rismo,

već riči ne reci, ne liote zgrišismo.
Iz manjega suda poeni mu točiti; 215

Veći hrani onuda, kud ćemo hoditi.
KlilK. Dosti mi će jedan, neka znate, biti ;

nisam toli žedan, da ću tri popiti.
A svakomu vaju, kad jili natočite,

po jedan pridaju, isto mi zgodite. 220

Učinmo zdravicu ovde mi na staru,

recmo počasnicu oba gospodaru;
za njim ćes ti meni, ja tebi, ćaćko moj,

dosad se ne kreni, do kle se spuni toj.
Tad Paškoj brzo je sam na plav potekal, 225

govoreći dobro je, budi, što si rekal.
Brzo ti poteče, a brže se vrati;

sve se zbudi, reče, 1 dug da se plati.
PasiK. „Naš gospodin poljem jizdi,

jizda da mu je,
Nik. na glavi mu svilan klobuk,

sinca da mu je, 280

u mci mu zlatne knjige,

dražba da mu je,
prid njim sluga pisan poje,

na čast da mu je.
Pwik. Majka nm je lipo ime dila,

svi tla sunca gledajući,
ljuba mu je zlatom venčac vila

uz konjica potičući.
Nik. Lipo ti je, brajo, pogledati,

lipa skoka junačkoga, 235

gdi no mi junak poskakuje

od kamenka do kamenka,

214. rici B, 228. reče B. 231. knige B. 232. čast B. 234. ko-
njića A i B'j rf, V. 640. 242. činite B. 244. reče B.

10 PBTAB HSKTOBOTIĆ;

bila ličca pokazuje

iza šćitka perenoga** (opet).
Tad ja okusivši, svaki se začudi,

a oni popivši, hvala vam, rih, budi, 240

ki tako pojući mene veselite,

razgovor dajući službu mi činite.
Za tim se Paskoje obazriv u čas ta.],

Pask. nut, reče, kako je bašćina lipa saj!
Nut oni lipi sad, nut trsja onoga; 245

da bi mi ovdi sad gospodara od toga,
platil bih što godi, aj Pasko nebore

veće, ner tko godi verovati more;
dim vam starijega, i kad bih toj stekal,

ne duu, ni udajega da bih se odrekal. 250

BTik. Ako t' se ne grusti, što je toj, i nam reć,

nudire izusti prid nami totu steć.

Pask. Da stojim po vas dan s vami der do noći,
ne će mi nijedan, mnim, u tom pomoći.
U njemu ja čuju oni razum pravi, 255

za to vas ne psuju, čuj mi ne zabavi.
Jednu ću tančinu samo da mi povi,

za srca lahčinu pojt ću u Grad Novi
najti ga na domu, jer veselo čuje,

priklonit k svakomu, ko ga potribuje, 260

za znat, je Y istina i biti li more,

ali je tašćina, ča slišab govore.
Rekoh ja: Paskoje, znam da s' priatelj moj,

rad ljubavi moje kazuj nam, ča je toj.
Za posluh ću riti i spunit, ča želiš, 265

i sve poviditi istinom kad veliš.
U družbi se najdoh na Solinskoj rici,

(s Idmi tamo sajdoh) s trima redovnici.
Bud da š njimi bihu jošće množi ini,

jedan red imihu u biloj skupšćini, 270

i ki jim služahu pripravni k volji njih,

i u svem slušahu kako no starijih.
Oni tuj staviše nike cke nad rikU;

na ke napraviše ti-pezu veliku.

258. pot JB, 262. ca B. 264. moj B. 265, cjt B.

BIBANJE. 11

Tuj se je družina na obid skupila 275

kon Urmanić mlina i kol njih kaštila.
Dosad se umiše na same rike kraj,

pak blagosloviše po redski običaj.
Tako i ti čini, Nikola, moj ti svit,

tere se ne hini, jer ti ću čudo rit. 280

Ki ne zlamenuju jizbinu staljenu,

mnokrat izblaguju nepravdu paklenu.
Čul sam da tri daje blagoslov koristi

tomu, ki to haje, dobro se uvisti.
Prvo se ne boji toga, što t' rih sada^ 285

da brez sumnje stoji, tko brašnu zlamen da^
i da ga otrovat ne mogu otrovi,

ni mu ku škodu dat u zdili takovi.
Za tun da tučniji bit mu će obrok taj,

i kipu vridniji, pameti toj i znaj. 290

I ov naš gospodar (zamirah ga vide),

učini taku stvar, pri ner jisti side.
Pak se pokripivši, ustav se na noge,

k bogu se obrativši, hvale mu da mnoge.
Tako i mi činimo, jer pića i svaka stvar, 295

očito vidimo, da je toj njegov dar.
Tuj jiše i piše malo govoreći,

zadovoljni biše, svi se veseleći.
Biše sve priprave, inlajši se dostižu,

Ništo teplo stave, a ništo pođvižu. 300

Niki vino nosi u veloj bokari,

tko će pit, da prosi, da se ne privari;
Vode bihu sudi, ka rikom ploviše,

razloženi svudi, kako se gdi htiše.
Niki pogleduje, stiiv, gdi ga svi vide, 305

ako što tribuje, da nm zapovide.
Ne će da se krene, zrčeći prid svima,

očima da trene, vrimena ne ima.
Niki pospišuje toga, ki sir strže.

276. Uramanić (ili Vramanić) B. — kol njih (ili kolnjih?) A i B.
279. čini B. 281. me B. — staljenu A i B. 285. boj B. 292.
ncini B. 296. očito B. 299. milajši B. 300. teplu B. 308. oči-
ma B.

12

PETAK ffEKTOROnĆ,

Ter ma poprićoje, da ga nod brže.
Nici đvorno služe riči ne imiho,

i dobro se druže, kako sami htihu.
I brzo tecihu što godi đoniti,

jer pomnjivi bihu starijim zgoditi.
Kad obid svršiše, prilipo na rid,

ustav, zahvališe bogu svi kolid.
Cuđo vidit bife sWra totu meu nami,

gdi rika teciše pod naju nogami.
Siđoše za time, da se razgovore,

oblast davši svime reći, tko što more.
Tad jedan stariji, koga svak zamira,
kako razumniji, prvi rič prostira.
Reče: bratjo, znajte, čudo vam ču reći,

nu me poslušajte, rič moju zore«.
Riku tuj vidite brzu i duboku,

ovde, gdi siđite, ne vele široku.
Od počatka vika nigdar ne pristaje,
od kuda tolika u gorah voda je?
Da bi je sva bila polja puna i gore,

jur bi se iztočila, svej tekuč u more,
nigdar ne stajući najmanji jedan čas,

ni se vraćajući; ča je toj, prosim vas?
i^rugi mlaji malo reče: ako ć' znati

kako u zrcalo sve ću ti kazati.
Mater našu ovu, po kojoj se hodi,

koju zemlju zovu, more svu obhodi.
Ka ima šupljinu po mnoge načine,
Pisačje, pržinu, skrače i sađrine;
kroz ke prohodeći more se zakriva,
tanko se cideći, tere slartko biva
Na gore uzhođi tinii šupljinami,

paka se slobodi iztičuć rikami.
Tako t' voda zgora u more dohodi,
a druga iz mora potajno uzhodi,
tere za cić toga rike ne pristaju

cić mora onoga, kim se poniagaju,
Ne budući red taj svita od počala,

310

315

320

325

330

335

340

345

311. nicni B. - rici B. 322. prosttira A i B. 327. početka B.

BIBANJB. 13

znaj, da bi rika saj i svaka ostala,
i vela i mala, niz brdo prohode,

jur prazna ostala i bila brez vode. 350

Salamun kazuje, da nije inako,

i toj potvrjuje, govoreć ovako:
sve rike iz mora, znajte, da ističu,

i opet od zgora u more dotiču.
Komu se do slova verovat sve more, 355

ča godi njegova pisma nam govore.
Otče, ča t' se čini, ali ča ti se mni,

je li toj k istini prilično, ali niV
Koli nam drago svim toj bi naučiti,

ja vam rit ne umim, vi ćete suditi. 36O

Kada ga slišasmo govoreć ovako,

brzo verovasmo, da je sve toj tako.
Jer slišasmo čuda totu donesena,

ne znamo od kuda, pritanko rečena.
Čuvši riči ovoga, ne postav, on reče: 365

od puta pravoga vele si daleče,
kako ćeš poznati po razumu tvomu,

jer ti ću kazati način svemu tomu.
Za to nu pomuči, tere svaki vaju

sada se nauči, ča mali pozn^u. 370

Prvo ću razorit, ča si govorio,

ne ča bi moglo bit, neg ča si hoUo.
Dim: sve tej šupljine, ke si htil zbrojiti,

ni mogu, ni čine more sladko biti.
Jer ča u sebi nima nijedne sladkosti, 375

toj ti ne vazima ni moru slanosti.
Razumni govore : tko ča nima u sebi,

da dati ne more ni meni ni tebi.
Nu da bi moglo bit, stavmo govoreći,

i more se osladit, tanko se cideći; 380

dragu ti hoću rit, neg rekoh, još bolju,

ku ćeš moć procinit sam na tvoju volju.
Je li toj istina, nu mi reci sada,

da svaka težina zgora doli pada

346. ćić B. 348. saj ne ima B. 351. nie A i B. 352, potvr-
d'juje B. — govereć A i B. 384. pala A i B.

14 PETAB HEKTOBOVIĆ,

sama, dim, po sebi, po naravu svomu, 385

ako ju tko ne bi siloval u tomu?
i da pojt ne more uzgora do vika,

kad ju ne pomore ka sila velika?
On reče: tako je, ni tomu protive,

ča s' rekal, dobro je i s desne i s live. 390

Stanjji mu reče: ne budi t' sramota,

već mi ne uteče, jer se sam zamota.
Ni li teško more, nudir ča mi ć' najti,

misli, kako more na goru uzajti?
po sebi kako li rikom se stvoriti, 395

kad svaka ima doli težina hoditi?
Ako s' rad viditi toj đake kako je,

nu me htij slisiti, sve znati dobro je.
Istinu ti ću reć, nijedna stvar ina

ne čini rike teć, neg sunca vrućina. 400

Jes' vidil vrućinu, koliku moć ima,

da svaku vlažinu pritežuć pojima.
Ako li ne znaš moć jošće toj vrućini,

tere ju znati hoć\ ovako učini.
Poj, vazmi gostaru (bud da se toj znaje,) 405

al novu al stai*u, istom čila da je;
tere joj svrući dno, pak grlić postaviv

u vidro vodeno, k nebu dno upraviv,
i prigledav bliže, vidit ćeš cić toga,

da vodu podviže iz suda onoga. 410

Znaš sude caklene, bantuze ke zovu;

nuti slušaj mene, ter kušaj stvar ovu.
Vazam jednu, stavi na golu put tvoju,

ino ne pripravi, al na drugu koju;
ne će ju nigdar čut, ni se tim smutiti, 415

tvoja ni ina put, ni ju oćutiti.
Da ako li lana užgavši staviš tuj

malo razčešljana (kad kušaš, tad veruj),
napuni se mesa, ako ne ostine:

znaš li, za cić česa? Samo cić viiićine, 420

ka ima toku moć, ča vlažno doseže,

ali ne ć' ali hoi\ sve k sebi poteže.

393. ča mi ć' (čamik?) A i B. 390. ca B. 396. imo B.

BIBAKJB. 15

Nu kušaj i ovo, kada je u lito,

ako prem ni novo, neg li svim očito.
Prolij malo vode gdi godi na ploču, 425

gdi psi ne dohode, ki ju žadni loču,
gdi sunce prižiže, kada je sušina;

znat ćeš, kako dviže mokrinu vrućina.
Jer malo postavši, ne ćeš je viditi;

sunce će, spušćavši zrake, nju skupiti; 430

ko po morskoj vodi, kupeći ne staje,

ča u njoj nahodi vasda krat najslaje.
Za toj se ne hini, jere svojom moćju

po vas vik toj čini i dnevom i noćju.
Jer kad je ovde noć, inude dan biva, 435

svude sunčena moć brez stanka prosiva.
Po tanko kad skupi dosta tej mokrine,

oblakom zastupi nas i strane ine.
Iz koga padaju dažji, snizi i gradi

nikada po gaju, nikad po livadi, 440

po gorah najliše, gdi no su ravnine,

i stine najviše i guste planine;
od kud pak ističu bistrimi vodami,

k moru se zamiču brzimi rikami.
Kako no tko kuha naprišno u sudu, 445

često oganj duha ne prašćtguć trudu.
Malo pridišući k ognjišću dotiče,

glavnje primičući, ter oganj podtiče,
i kuha onu stvar po način po ovi,

staviv joj pokriv zgar, da ju pri gotovi. 450

Kad pokriva tega podvigne do mala,

ugleda, da svega rosa je popala;
koja, dam ti znati, kapilarni se stvori,

ter bude kapati niz dola od zgori.
Od kud je rosa taj, nudire iziskuj; 455

od one doline, znaj, mokrine, ka je tuj ;
ka tanko uzhodi i ne će pristati,

dokle god nahodi pokriv na pinjati.
Salamun je đake istinu govoril,

428. mokrivu B. 429. nećesa (n. ne deS) JB. 351. okriva B. 456,
đolinje JS.

16 PKTAB HKKTOROVIĆ,

da načine take ni nam bil otvoril. 400

Ča ć' veće, da t' reku prid ovimi ociV

sad zna^^, od kud teku rike i potoci.
Toj nam povidivši, ne zajde inamo,

on odgovorivši, ovo reče samo:
da ne bude vrime domom putovati, 465

još vam bih rad svime vrh toga kazati,
ča sam čul govore razumnu glavu ja;

kad se sad ne more, hoćemo drugovja.
Ustav se spravismo, jer vrime minuje,

gdi ča gre, stavismo, neka se putuje. 470

Mi, ki toj slišasmo, ki godi tuj sidi,

na čemu ostasmo, nitkor nas ne vidi.
Za to ne ću bit lin, do Grada ću iti,
. ; da me on vlastelin bude naučiti
istinu od toga, zna V pilozopiu, 475

taj vitez, od koga toke hvale diu.
I tako t' počteno sidine nositi,

i još pohvaljeno na svitu živiti.
Je U tko tuda već razimia takoga,

ki bi nu umil reć što godi od togaV 480

Rih: u svoj državi, ni jošće onuje,

taki se ne pravi nigdire, ni čuje.
I filozofiu i kriposti ine

u njemu ja viu, ke druži ne mine.
Hieronim gospodin mnom svih minuje, 485

svak mu je kako sin, svak ga zna i čtuje.
Za to k njemu hodi, kad imaš tuj želju,

inud se ne brodi, čini, ča ti velju.
Ča ti on pogrdi, ukloni se toga,

a ča ti potvrdi, drži se onoga. 490

Nikola već ne da riči, da se reče,

skoči, i noseć meda u satju, doteče.
Pak reče: opet grem, i đoni ne mala
kus ponačeta prem s kruhom kaškavala,

paprenjakov, vina i voća pripravi; 495

tiy, tko hti, užina, tko ne hti, ostavi.

467. cul B. 473. ću t* iti B. 475. pilozopiu A. — filozopiu B, 476.
điu^i B.478. žiniti A. 481. nih B. 483. filozofiu A i B. 484. viu A i
B. 485. Hieronim (Hjeronim ?) A i B, 486. štuje B. 487, ke n'jemu B.

RIBANJE. 17

Za tim se ustasmo, i postav nikoko,

sunce ugledasmo ne vele nizoko.
i pojdosmo za toj luku prohodeći

toj ovo i onoj tiho govoreći, 500

nikada postajući nikad postupaje,

bašćinu gledajuć, oh koli lipa je !
onada najliše vrimeua onoga,

kada puna biše obilja svakoga.
I dobri postasmo, sve luisto prohodeć, 505

kasno večerasmo, jur sunce zahodeć.
Paka večeravši, totu noćevasmo,

siti se naspavši, rano se ustasmo.

Drugi dan.

Pojdoše vozeći^ kude sami htihu,

luku obbodeći, gdi ju našli bihu. 510

K Suletu gredihu, držeć se vrh vitra,

u tom višća bihu ona dva i hitra.
Bud da vitarac mal, lipotom ča znahu,

od zdol biše ustal, još većši čekahu«
Malo povozivši, pri ner se umori, 515

riči potočivši, Nikola govori:
recimo pO' jednu, za vrime minuti,

bugaršćinu srednu, i za trud ne čuti;
da Srbskim načinom, moj druže primili,

kako meu družinom vasda smo činili; 620

koko da se utiče, jer, biše od volje,

sam Paškoj pokliče ča može najbolje:
PMik. »Dva mi sta siromaha dugo vrime drugovala,

lipo ti sta drugovala i lipo se dragovala,
lipo plinke dilila, i lipo se razdiljala, 525

i razdiliv se, opet se sazivala.
Već mi nigda zai'obiše tri junačke dobre konje

dva siromaha,

tere sta dva konjica mnogo lipo razdilila.

497. nikolko B. 498. nizoko (niz oko?) A i B. 506. sunce B.
514. većši A^ a većsđi B, 518. srednu A i B*

Btui pitci hrratOi VI. 2

18 PETAB HBKTOBOVIĆ^

O tretjega ne mogoše junaci se pogoditi, 530

neg li su se razgnivala, i mnogo se sapsovala.
Ono to mi ne bihu, družino, dva siromalia,

da jedno mi biše vitez Marko Kraljeviću,
vitez Marko Kraljeviću i brajen mu Andriašu,

mladi vitezi y 535

Tuj si Marko potrže svitlu sablju pozlaćenu,
i udari Andriaša brajena u srdašce.

On mi ranjen prionu za njegovu desnu ruku,
tere knezu Marku po tihora besijaše:

jeda mi te mogu, mili brate, umoliti, 540

ne moj to mi vaditi sabljice iz srdašca,

mili brajene,

do kle ti nć naručam do dvi i do tri beside.
Kada dojdeš, kneže Marko, k našoj majci junaćkoj,

ne moj to joj, ja te molim, kriva dila učiniti, 545

i moj dil ćeš podati, kneže Marko, našoj majci,

zašto si ga nigdar veće od mene ne dočeka.
Ak li te bude mila majka uprašati,

viteže Marko :

Sto mi ti je, sinko, sabljica sva krvava? 550

ne moj to joj, mili brate, sve istinu kazovati,

ni naju majku nikako zlovoljiti;
da reci to ovako našoj majci junačkoj :

susrite me, mila majko, jedan tihi jeleučac,
koji mi se ne hti s drumka ukloniti, 555

junačka majko,

ni on meni, mila majko, ni ja njemu.
I ti^ stavši, potrgoh moju sablju junačku,

i udarih tihoga jelenka u srdašce,
i kada ja pogledah onoga tiha jelenka, 560

gdi se htiše na druinku s dušicom razdiliti,
vide mi ga milo biše, kako mojega brajena,

tihoga jelenka,

i da bi mi na povrate, nebih ti ga zagubio.

531 razgnivala (razDJIvala?) A i B. — cf. v. 679. 534. AndriaSu
{bez j) A i B. — isto tako i v. 537. * kašnje. 538- ganjan A
548. ini A i B. 544. junakoj A i B. — cf. v. 553. 651. ij B.
553. ovad bo A. 564. jegan B. 661 htise B. — dusdicom B. —
razdititi B»

RIBANJE. 19

I kada te jošće bude naju majka uprašati: 565

da gdi ti je, kneže Marko, tvoj brajen Andriašu?
ne reci mi našoj majci istine po nistore;

ostao je, reci, junak, mila majko, u tujoj zemlji,
iz koje se ne može od milin'ja oddiliti,

Andriašu; 570

onde mi je obljubio jednu gizdavu devojku.
I od kle je junak tuj jdevojku obljubio,

nikad veće nie pošal sa mnome vojevati,
sa mnome nie veće ni plinka razdilio.

Ona t' mu je dala mnoga bilja nepoznana, 575

i onoga vinca junaku od zabitja,

gizdava devojka.

Li u skori mu se hoćeš, mila majko, nadati.
A kad na te napadu gusari u crnoj gori,

ne moj to se prid njimi, mili brate, pripadnuti, 580
du iz glasa poklikni brajena Andriaša;

bud da me ćeš zaman, brate, pri potribi klikovati,
kada mi te začuju moje ime klikujući

kleti gusari,

taj čas će se od tebe junaci razbignuti, 585

kako su se vasda krat, brajene, razbigovali;

kada su te začuli moje ime klikovati ;
a neka da ti vidi tvoja Ijubima družina,

koji me si tvoga brata brez krivine zagubio !
Vesel budi; gospodaru, i vesela ti družina, 590

naš gospodaru!

ova pisan da bude tvoj milosti na počten'je**.
Uz toj odgovorih: Paskoje, hvala ti!

a pak Nikoli rih: bugari sada ti.
Nik. „Kada mi se Radosave vojevoda oddiljaše 595

od svojega grada divnoga Siverina,
često mi se Radosav na Siverin obziraše,

tere to mi ovako belu gradu besijaše:
ovo mi te ostavljam, beli grade Siverine,

moj divni grade, 600

566. tuj B. 576. ninca A. 578. nadiati A i B. 580. pripanuti B.
585. junaci B. 586. ktat B, 587. začuli B. 588. Ijubina B. 599. os-
savljam B.

20 PSTAB HEKTOBOVIĆ.

ne znam veće v^u li te, ne znam veće vidiš li me.
Sva je tada družina brze konje uztegnula,

tere stavši Radosava družina uprašase:
jeda nam si, vojevodo, zle bilige l(e vidio?

opeta se zavratimo ka gradu Siverinu. 605

A on mi se junakom tihim mukom ujimaše,

Radosave^ ^

udrio je ostrogami junačkoga dobra konja,
tere to mi od'jizdi prid junaci crnom gorom.

I kada je bio sridi one crne gore, 610

padnuo je Radosave s družinom vince piti ;

da prvo to biše stražice razredio.
Istom straža pripade k Radosavu vojevodi,

Siverincu :

da ti je u znan'je, naju mili gospodine, 615

ovo ti se brode turske kirižie karavane,

neka to jih pojdemo junaci razjagmiti?
Radosav mi stražici vojevoda odbesidi:

ne mojte jih po ništo, družino, razjagmiti,
da isto jim vazmite jedno brime dobra vina, 620

junaci bratjo,

lipo jim ga vazmite, i dobro jim ga platite.
Lipo ga su vazeli, i lipo ga su platili;

i kada su padnuli junaci vince piti,
druga straža pripade k Radosavu Siverincu : 625

zlo si vince popio, Radosave vojevodo,
na te se je spravio Vladko Udinski vojevoda,

Siverine !

Brzo mi su junaci brze konje pohitali,
tere mi su poseli junačke dobre konje. 630

Radosav mi ne može svoga konja uhvatiti,
za što mu se brz konj biše po livadi razigrao.

Za njim to mi potičući vojevoda klikovaše:
stani jure, konju, stani jure, brzi konju,

aj davori konju, 635

stani jure, brzi konju; da Ti, konju, zaginuo!

606. tigim B. 616. lurske B. 620. isto A i B. 626. Radosaje B.
628. Siverme A i B. — cf. v. 642. 629. šu A i B. — junazi
A i B. — pogitali £.

BIBANJE. 21

kako DO je meni tebe cica zaginuti.

Kada mi ga ne može Rađosave sustignuti,
poklopio se je svojim šćjtkom j)ereDim,

tere mi je otašao za družinom brez konjica, 640

svojom svitlom sabljicom, s vitim kopjem na ramenku,

Siverinče.

Za njim se je upustio Vlađko Uđinski vojvoda
na svojemu, vitez Vladko, junačkomu dobru konju;

i kada mi Rađosava Siverinca sustizaše, 645

smirio ga bieše meju pleća udariti,

položivši vito kopjc brzu konju meu uši.
Već mi se je Rađosave junački izvrnuo,

vojevoda,

tere to mu vito kojue na peren šćitak prija. 650

Na peren ga šćitak prija, a sabljicom ga obsice.

St^vši to mi vitez Vladko Radosavu uzbesidi:
oto sam te kušao, Rađosave Siverinče,

bi li mi se umio pri potribi izvrnuti ;
a sadi ti vera budi, Rađosave, Vladkova, 655

vitežko kopje,

da te hoću prid družinom vojevodom postaviti.
Odmetni to od sebe tvoje junačko oružje,

neka da se meju sobom junaci pozdravimo.
Radosav mi odpasa svoju sablju junačku, 660

k njemu mi je pristupio Vladko Udinski vojevoda,
tere mu je pričao bele ruke vezati,

Siverincu,

a sam ga je odveo na svoje devne dvorove.
K njemu su se kupile sve devojke i neviste, 665

i one mlajahne, družino, udovice,
tere to mi Radosavu Siverincu klikovahu:

aj davori davori Rađosave Siverine,
množim ti nam si crno ruho postavio,

vojevoda! 670

već to mi je hotila nika srića Vladkova,
da te je junaka na veri privario,

646. bieše (biješe?) A i B. 652. stafiči B. 654. zvmuti B. 655.
ura (vra) B. 656. copje A i B. 657. e (». te) B. 658. odmetvi {lU
odraetuj ?) ^. 664. devne (— divne?) A i JB. 669. mnozimi B, 673,
bi B.

22 FETAB HBKTOBOVIO,

i njegova t' bi Ijubovca crno ruho pronosila.
Tuj mi se je Kadosavu na Vladka razžalilo,

tere to mu junak iz glasa klikovaše: 675

neverna ti, Vladko, vera, i nevema ti Ijubovca,

viteže Vladko!

Kada ga je začuo vitez Vladko klikujući,
vele t' se je na njega vojevoda razgnjivao,

ter mi je dozvao one svoje veme sluge, 680

kojim to je pridao Iladosava Siverinca,

tere ga je poslao junaka zagubiti.
A sada mi i vasda dobra srića s tabom budi,

nas gospodaru,

i zdravo nam svude liodi i veselo domom dojdi." 685
Za tim ja ne postav, zahvalili i njemu,

ter mu rih: budi zdrav i vesel u svemu.
Tako bugarivsi, bolji put obrati

htiše, jer svršivši, sedoše ručati.
Ponudiši mene, da jim činju družbu 690

za pravi družbene, i za čast i službu.
I kako ručaše, ne hteć se liniti,

veselo ustaše, i jaše voziti.
Naprid se tiskoše, dobro napirući,

obadva klikoše, pišam začinjući 605

po tiho, ne brzeć, svaki vesel i vruć,

jedan niže držeć, drugi više pojuć:
„I kliče devojka, pokliče devojka,

još kliče devojka, mlada mi tere gizdava,

mlada tere gizdava, sa brig bela devojka Dunaja: 700
stani SO; Šišmane, sfani se, Šišmane,

stani se, Šišmane, tere mi razbiraj glasove,

tere razbiraj glasove, ča devojka inlajahta klikuje:
Dva sta kraljevića, dva mi sta kraljevića,

dva mi sta kraljevića od bojka ne dobegla, 705

ali sta ubijena, ali sta živa odvedena V
Nisu ti ubijena, da nisu ti ubijena.

nisu ti ubijena, da živa mi sta odvedena,

690 ponudiši (= ponuđivšiV) A i B, 691. pravi A i B. 692. ru-
ćase B. 695. pišam A i B. 705. ni B, — bojča B. 706. ubi-
jen'ja B.

SIBANJB. 23

Živa sta odvedena k caru Pajazitu na portu.
• Andriaš se moljaše, Andriaš mi se mo^jaše, 710

Andriaš se moljaše baši, alubaši, subaši

ne toliko za sebe koliko za brata Lazara:
pušćaj naju, bašo, pušćaj naju, bašo,

pušćaj najU; bašo, do naju mile majke,

a verom ti se mojom junačkom obetuju, 715

sabljice da ne pašu, sabljice već da ne pašu,

sabljice da ne pašu, konjica da ne jižju^

kalujer da se postavlju. Svetoj gori da služu**.
Kad pisan dospiše u vrime obroka^

prem na kraj dopriše Bračkoga otoka^ 720

gdi voda, ne vim za č' na hipe brza je,

gdi se s Suletom Brač malo ča ne staje.
Za tim malo stavši, kopit navadiše,

pak plav privezavši, obid pripraviše.
Sidosmo blagovat, nič ono nič ovo, 725

i onim se čtovat; ča biše gotovo.
Za svim tuj razbiše, jur kad siti bismo,

ježin, ke skupiše, prem kad sisti htismo.
Nikolu odpravih za rad veće stvari,

u mošnju mu stavih nikoko dinari; 730

njemu naredivši, da ide prik gore,

ništar ne šćedivši, kupit sve, ča more
za našu potribu, jer mi se čini to

ne sladko svej ribu blagovat u lito.
I za č' odlučismo vele naprid iti, 735

ča pri ne vidismo, za moći viditi.
On se zamaknu tja, pošad kupovati;

tuj Paškoj na me ja govore mrmnjati.
PMik. Za što nis' dal ni htil ponest kanjčenicu,

s ke bi kad god imil dobru brašnenicu? 740

nahital bih kanjac, jer ovdi love se,

procipov i janjac do kle on donese.
Da sam ja kriv, budi, tej riči pustimo,

rih, do kle on trudi, legši počinimo.
Ovdi prem u plavi, pod ovim pokrovom, 745

726. stovat B. 728. jezin B. 733. našku A. 738. PaSboj A.
740. braSnenizu A,

24 FRTAB HBKTOBOVIĆ,

sladak se san pravi pod sincom takovom,
kad nimamo ini zaslon tuj na dvoru,

ni stabla, ni sini na kraju pri moru.
Tako t' učinismo u sunce najvruće,

jer ondi ne imismo ni zida ni kuće. 750

I malo pospavši, brži od sokola,

vidismo^ ustavši, gdi grede Nikola,
i š njim pastir tokoj, da na plav sve stave,

noseć svaki dil svoj njegove priprave.
Za tim se spraviše, dav pastiru piti, 755

ki pivši, žcliše k stadu svomu iti.
On se poklonivši, kada hti da ide,

ter se uputivši, uz brdo otide.
Nikolu hvalisnio, brzo da je hodil,

i dobro V je, rismo, kupil sve, ta je htil. 760

Tad oni ne htiAe tuj veće siditi,

vesla napraviSe, ter jaše voziti.
Pojdosmo k Nečujmu za kušati sriću,

gdi je bil Don Dujmu stan Baništriliću,
koji Split ostavi, i tamo se zavi 765

cić božje ljubavi, da ga bolje slavi;
luku tuj obravši, za njemu služiti,

u svemu poznavši da će zgodna biti.
Luka je velika, vridna za življenje,

u koj su razlika mista za lovljen'je. 770

ki u njoj plavi vežu, liti dohodeći,

na šest mist potežu tratu, tuj loveći.
Dugo vrime Marul Marko je tuj š njim bil,

koga, mnim, da si cul, i knjige njega etil ;
ke su raznesene po sve svita kraje, 775

čudno narešene, svake slasti slaje ;
ki cica umin'ja, koje on imiše,

i čista živin'ja svude poznan biše;
ki svojom dobrotom, kud godi je hodil,

i svetim životom svim je bil drag i mil; 780

svu našu okruni stranu mnogom dikom,

i častju napuni, i hvalom velikom:

747. zaslou (zaslov) A i B. 750. ver B. 751. brzi A i B. 757,
pokloBnivši A. 767. njomus B. 774. etil A i B.

BIBANJB. 25

kim je urešen bil i jezik slovinski,

i kim se je đičil tokoje latinski.
Ja mnim, ona đila^ ka viđih od toga, 785

da ti nisu bila brez duha svetoga;
ki mu da nauk taj, i razum u nj stavi,

da ga zna svaki kraj, da ga vas svit slavi.
Marko Mami oni, komu se svi čude,

koga glas svud zvoni i cvate od svude. 790

Znali SU; njegova pisma ki su etili,

razuma takova jesu V gdi vidili.
Splite čestiti, ku si sriću imil,

da 8^ vasda gnizdo ti razumnim Ijudem bil;
u tebi knjižnici množi se rodiše, 795

veli razumnici, koji slavni biAe;
ljudi vridna broja, kojih glas mukal ni,

vasda družba tvoja bili su po sve dni;
ki kriposti biše svake napunjeni,

kako sami htiše, i vele hvaljeni. 800

Li Mami nad svima, za reći rič pravu,

najveću čast ima, i diku i slavu.
Zvizdami meu svimi kako sja danica,

tako t' meu mudrimi ime mu protica.
Oni jur svoziše sežanj dvi hiPjade, 805

kad (ne znam, ča biše) žeja me napade;
al bihu kopita uzrok, al ježine,

al vrućina lita, al ke stvari ine.
Rih: žeja me tira, nu mi dajte piti,

Nie toj zamira navlastito liti. 810

Kad oni, da dadu i da služe, htiše,

vidih velu svađu, ričmi se snitiše;
Jer ne bi buklie onde ni pehara;

jedan mre od jie, a dmgi se stara.
Pak su se svidili (stid jih biše reći), 815

da su toj zabili, pastim služeći.
Meni tuj služiše vinca razvodnjena

kupicom, ka biše za njih ponesena,

787. u n (n. ugn = u nj) B. 794. gnizdo (ili njizdoV) A i B.
798. 8v (n. sve) B. 801. rio A i B: 813. buklie (bez j) A i B.
814. jie {bez j pred e) A i B Slb: svidil B. 816. sluseći A i B.

26 PRTAB HBKTOKOVIĆ^

po krajih zlaćena, srebra izvrsnoga,

tegom napravljena, načina staroga. 820

PoCeh ja gasiti tiho tuj nezgodu;

ki se imah srditi i žaliti škodu.
Malo t' me griziše taj škoda takova,

neg ča mi drag biše, ki mi ga darova.
Od Damaska strane đoni ga znanac moj 825

meu stvari izbrane, kojim ne biše broj.
Kada u njem sta^e vince al vodica,

na dnu mu se sjaše s misecom danica.
Meštar na nj pisat hti ovu rič, ne inu:

„gđi godi budeš ti, veseli družinu" ; 830

Moriškimi slovi toj hti upisati

Pri ner ga gotovi, i zlatom pozlati.
Zabivši se, stase nikoko mučeći,

nijedan ne znaše ča činit ni reći.
Tuj ne govoreći, smisliše se tada, 835

jedan s prid vozeći, a drugi na zada.
Plavju obrnuše na tihomu moru,

tere se vmuše opet4i uz goru.
U tome nemiru odlučiše iti,

gdi no se pastiru podaše napiti. 840

Paškoj se boleći cić toga dostojno,

vas taj put noseći srce nepokojno.
Govoreći njemu: vid se omrsismo,

jere te u svemn toko prihvatismo.
I glavom pokima, rekši: mudri ne će, 845

da se nitkor nima hvaliti od veće.
Priče ga karati nemilo rad toga,

za tim mu davati nauka dobroga.
Veće pomnju prudi človiku imiti,

ner težeć ki trudi i vele dobiti. 850

Istina bo je toj, i pravo t' se reče:

(pametuj svak ovoj,) pomen kuću teče;
nepomnja raztiče stoke i velike,

kako kad iztiče vodica iz rike.
Toj ve si domodar ne u zloj haljini, 855

sam sebi gospodar i svojoj družini,

829. rio A i B. 844. toćbo (m. toko) A. 855. vesi (?) A i B.

1
1

BIBANJE. 27

lahko ćeš doteei, gdi se taki shode,

s nepomnjom ne hteei čuvat se od škode;
i znaj, da ćeš tvoj stan skoro razčiniti,

i ne u vele dan, hteć tako živiti. 860

A to (ča mogu znat) još veće činjaše,

za sinu nauk dat, koji ga slišaše.
Nikola, ki je kriv, i ne gleda gon,

koliko da ni živ, riči ne govori;
vas taj put mučavši, često krat uzdiše. 865

Za tim malo stavši, dojdoše, gdi htiše.
Kada tuj dojdosmo, nuti sriće naju,

bukliu najdosmo s peharom na kraju.
Pri ner se krenuše (Paškoj ga pozire),

njom se nategnuše na volju brez mire. 870

Kada se napiše, nasad sve tuj milo,

kako pozabiše sve, ča biše bilo.
Ter se uputiše, hteći naprid iti,

vrimena ne htiše veće tuj gubiti.
I tako vozeći na pospih niz dolu, 875

Paškoj, govoreći, upraša Nikolu:
PiMk. IIoć' mi odpivati, za mnom ne ostaje,

ča te uprašati budu pripivaje?
Ako budeš htio, sve ću ti prostiti,

ča me si činio vrativ se voziti. 880

Mik. ("'a budu umiti, nu počni govorit,

u tom ti zgoditi ne ću se umorit.
Pauk. Što je najstarij(\ nudir me nauči,

i dugovičnije, reć' ter me ne muči.
Nik. To je jedini bog brez simena koren, 885

Ki no je sam svemog, ne rojen ni stvoren.
Pa»k. Da najliplje što jcV Niko. Oto vas ovi svit,

po bogu jerbo je vas kolik stvoren bit.
Pa«k. Da najveće ča jeV odgovor daj brži
Nik. Sam znaš, misto da je, jer svaka uzdrži. . 890

PaMk. Nu najbrže što jeV reci mi, da viju.
Klik. Mišljen 'je jest moje, i tvoje i sviju;
ko svuda protiče, ko svude prohodi,

koje se promiče po suhu i po vodi.

880. boziti B.

28 PETAB HEKTOBOVIĆ^

PMk. Da najjače ča je ? Niko. Od tih, čim svit plodi, 895

potriba jača je, jer svaka nadhodi.
Pask. Da što je vridnijeV i toj mi kazuj sad,

ali razumnije? za čto sam znati rad.
Hik. Razumno je vrime, svaka iznahodi^

vele teško brime oblahča kad godi. 900

A k tomu vridno jest nad svaka od svita,

časa ne more šest, najbrže prolita.
Prohodi ne stajuć, ter se ne povraća;

blag jest, ki ga znajuć u dobro sve straća.
Pask. Nudire totu stan', ter mi rec\ ako hoć': 905

al je bil prvo dan, ali je bila noć?
Nik. Ki bihu razumni, oni tako riše,

i meni se toj mni, da pria noć biše.
Pask. Rec' mi: mučno što je, i lahko? ako viš;

jer bih rad, oboje toj meni da poviš. 910

Nik. Svakomu mučno je sama sebe znati,

a za tim lahko je druzih pokarati.
Mučno je i onoj potajno držati,

ča ti priatelj tvoj bude povidati.
I još stvar trudna je, hteć pokojan biti, 915

vrime, ko ostaje, dobro razdiliti;
i psovke podniti, ke budu rečene,

srce ne imiti, ni misli smetene.
Mučno se još ima, prem da ćeš ne htiti,

licem i očima zlobu ne odkriti. 920

PaBk. Je r ko dilo veće, al može li biti,

ner u greb ležeće tilo uskrisiti?
mk. Veće čini oni od čuda takoga,

ki sebe ukloni od griha smrtnoga.
Tilu život dati, manje će toj biti, 925

jer će li ne stati, i opet umriti.
Da tko dušu shrani, i grihom otima,

oni stvar obrani, ka konca ne ima.
Pa«k. Što s' ridko vidio na svitu ovomu,

ako s' procinio u življen'ju tomu? 930

Mik. Ridko ti ovo gre, vladavac, ki dere,

898. zašto B. 908. pria {bez ]) A i B, 912. popbarati A i B,
915. hteh A i B. 922. uskrisiti A i B.

BIBAKJE. 29

starosti da dopre, zal i pun nevere.
Pauk. Kako ćemo moći mi pravo živiti,

u dne i u noći pohvaljeni biti?
srik. Ako uzpomnimo sebe ukloniti, 935

u čemu vidimo druzih prigrišiti.
PMk. Kom kripostju bude mlad človik ponišan?
Nik. Ako on ne bude nigdare zališau.
Pmk. Da ča se nahodi u mužu i ženi,

ča pvudi i škodiš nudire rec' meni. 040

Nik. Jazik je, da znaš, toj dobro i zlo voće,

ki po običaj svoj govori, što hoće.
PMik. Da čim se jizbine i pitja slačaju?
ifik. Ne znam stvari ine, nere glad i žaju.
Pmk. Umiš li mi riti: ka su božja dila 945

meu nami činiti, koja mu su mila?
srik. Njegovo dilo je oholih sniziti,

umiljenih toje gori uzvišiti.
Pmk. Htij mi poviditi, ako t' je od volje:

na svitu činiti ča nam je najbolje? 950

Biik. Toj moreš sam znati, mene ne prositi:

dobro dilovati i dobro živiti.
Pask. Da ča se nahodi potajno i duboko,

k čemu ne dohodi umin'je visoko?
Nik. Ke dojti imajU; al prave al krive, 955

stvari se ne znaju, jere su sumljive.
PMk. ča je Ijudem sladko i milo od svuđe,

i Ijubko i gladko? Niko. Ufan'je, kim žude.
PMik. Rec' mi: kada vesel človik vele biva?
Ntk. Kada je s mirom sel, ter ča god dobiva. 960

PMk. Ka t' se najbolja plav, i brez sumnje vidi?
Mik. Ka dugo putovav, dosad doma, sidi.
Čudno ti mi biše Nikolu viditi^

gdi hip ne pridiše, ni stane misliti.
Paškoj ga uprašaše, i dobri« postajuć, 965

on odgovaraše, taj čas odpivajuć.
Sedši, užinaše, dobro se napivši,

malo počivaše, meu sobom šalivši.

936. druzik A i B. 937. ponišan (= poviAanV) A. — pon . . .
B. 939. e (w. se) B. 942. običaj B. 948. toje (= to je?) A i B.

30 PETAB HSKTOROTIĆ^

Vesla popadoše, vozeći još bolje,

na izmin klikoše opet s dobre volje. 970

PiMk. Jesu r ča vridniji mudri i umići,

al ča iievridniji, ki su neumići?
Nik. Ki su naučeni, vridni će se zvati,

kako zrak sunčeni jer se budu sjati ;
i koji nastoje tuj kripost imiti, 975

družili sve dni svoje na dobro učiti,
s timi svitlina mi vasda će živiti,

skladni će s zvizdami nebeskimi biti.
Toka je od jednoga k drugomu prilika,

kolika od živoga do mrtva človika. 930

I konji povodni, ki jizdit umiju.

veće su ugodni neg li ki se riju
Pask. Oni lažci veli da ča dobivaju,

ki gredu veseli, do kle jih poznaju?
lilk. Toj će dobivati, kad pravo govore, 985

da jim verovati ništo se ne more.
Pask. ča se brzo stara, ter izgubi zlamen,

kako no i žara udrena kamen V
Nlk. Brzo se staraju sva dobra činjen'ja,

ako ne imaju česta ponovljen'ja, 990

Pask. Reci mi: ufanje je Y čemu ali ni?
Biik. Jest, kako i span'je, kad se što lipo sni.
Pa»k. S priatelji sami kaki ćemo biti?
Nik. Kakovih njih s nami želimo imiti.
Pa»k. Za č' su draži svudi vasda od počala, 995

ki su lipi ljudi i kipa pristala?
za što je milije š njimi govoriti,

toj ti se ne krije, sidit i hoditi,
ner ki su mrdavi, neslani i tromi,

al ki su grbavi, i kljasti, i hromi? 1000

Nik* Ostav' tej beside, neka toj pitaju,

ki sunca ne vide i oči nimaju.
Paak. Misli dir u tebi: tko će se ženiti,

lipu r ima sebi ženu isprositi?

977. sviitlimani A. — svitlimani B, 980. živoga A. 991. NIk
(/I. Pask.) A i B. 992. Pask (w. Nik.) A i B. 99:^. Pask. m ima
B. 998. ti (= li?) A i B.

RIBANJE. 31

Nik. Ako grubu najđe, mučan je sa svima, 1005

jer u tugu zajde, ka lika ne ima.
Ako r lipu jame, na č' more iziti,

molim te neka me . . ino t' ne ću riti.
Pask. Da koga dopađe nekoristna žena,

al ku mu nasvade, da je nepočtena, |()iq

nevesel o tomu, kad bude toj znati,

koji lik zlu svomu on ima iskatiV
Nik« Ja ga ništar bolje ne vim naučiti,

ner take nevolje trpeć podnositi.
Inako čineći, porugan će biti, 1015

hodeć i ležeći sraman će živiti.
Pask. S takimi trudniji da no je život vas,

i vele mučniji, neg li je smrtni časV
mk. Komu je mučno toj, i ne će podnesti,

čuvaj se, i ne moj u to se zaplesti. 1020

Pmik. Ča se je najbolje Ijudem naučiti?
Nik. Zlobe i svojvolje pridnje odučiti.
PMik. Za što zlato blidi, tere nima mira?
Biik. Jere ga svak slidi, i hlepi, i tira.
Pask. Reci mi za tfme, oddahnuvši malo, 1025

obrokovat vrime kada je pristalo?
Nik. Vrime blagovati bogatu najbolje

jest (ča mogu znati), kad mu gre od volje;
a ubogu se da vrime, kad uzmore,

i kad se dogoda, al bolje al gore. 1030

Pwik. U čem je do vika zla najveće mnoštvo?
Nik. Kad stara človika pritisne uboštvo.
Pwik. Ko t' je draže vino od svih ča se čuje?
Nik. Veruj mi, ne ino, ner ko se daruje.
P»sk. Rec' mi: kakov je pas, i koje je ćudi? 1035

mu. Lačahan skukće vas, igra se i trudi;
da sit ćud promini, režljiv je k svakomu,

priličan se čini ogaru velomu.
PiMik. Koja zvir najgore ujida i rani,

kojoj se nitkore vasda ne obrani? 1040

Mik. Od divjih jest zviri nesramni laživac,

1016. Čuje (w će) B. 1017. da no (dano?) A i B. 1018. cas B.
1035. kahov B.

32 PRTAB HBKTOBOVIĆ,

i ki dobrih tiri, zlobni razpravljivac ;
a od pitomih on, ki vuhleć i mažuć

zvoni himbeni zvon, priatelj se kažuć.
Pask. Da ča je reći htil ričmi brez otvora, 1045

koje je govori! mudri PitogoraV
Nemoj dubsti oganj oštarjem od noža,

ča god se stavi na nj, skončaje, ne množa.
Općena stanjica nima se pustiti,

ni lasno desnica k svakomu kloniti. 1050

Kad vlase podstrižeš, nad ustrižci ne stoj,

i nohte obrižeš, ni na nje mokrit poj.
Protiv suncu stati nimaš, kad govoriš,

jer ćeš se kajati, kad usta otvoriš.
Da ča je htil reći, nehteć, da svi znigu, 1055

razumno učeći, da mudri uganjaju?
Uklon' se, i biži, i ne moj to dati,

svej u jednoj hiži lastovicam stati.
Čin\ da t' se pohvata mka lug smrsiti,

na kom ti pinjata bude se variti. 1060

Nigdar prik statire ne skači hudobno,

ni prik ine mire, jer nie podobno.
Ul'jem stol čistiti ne moj, ni stirati,

na kom ćeš siditi ali počivati.
Za tim primuknuše obadva prem tada, 1065

kad se spomenuše, da sunce zapada.
Brže se makoše, jače napirući,

dolame svukoše i potni i vrući.
Ti\j si podvikiguć i trisku čineći,

kraj morski minujuć, more se pineći, i070

prosti ruci ruke, ča bolje umihu,

na ustje od luke dojdoše, gdi htihu.
Totu plav staviše, svi tri ne pridišu;

večeru opraviše, pekući na prisu.
Sedši večerasmo, do kle svitlo biše, 1075

večerav zaspasmo, jer nam se toj htiše.

1046. Fitagora A i B. 1047. Nik. ne ma A i B. 1049. sta-
njica (ili: stagiiica?) A i B. 1055. Pask. ne inui A i B. 1057. Nik.
ne ima A i B. 1068. i pred vrući ne inia B. 1070. moski B. 1075.
bisse B.

ŠIBANJE. 33

Na hladu tuj speci, koli bi sladak san!
ptice žubereći, do kle poznaše dan.

Treti dan.

Tad se podvigosino, već se ne lineći,

u luku idosmo, tiho se vozeći. 1080

Za tim plav surgavši, da se ne razbija,

pojdosmo, ustavši, u crkvu najprija,
ter se poklonismo u crkvici onoj,

i molbe svršismo svak po običaj svoj.
Taj hvaljena mista paka obhodismo, 1085

ka lipa i čista pomljivo vidismo;
ki se zelenjaše, vrtal, i gustirnu,

ka nikad pojase onu družbu virnu,
od ke ti zgor pisah (koj budi vičnji raj!),

ča od nje čuh i znah i ja i svaki kraj; 1090

vidismo njih stanje, kakovo je bilo,

i sve pribivan'je obično i milo;
zemlju, ka se teži, i lipu poljanu,

kon kuće ka leži kako no na dlanu;
i priddvorje i dvor, k tomu stabla nika 1095

više hiže od zgor od vo^a razlika.
I malo postavši, svuda obajdosmo,

pak se popeljavši s plavju otajdosmo.
Idoše druži ti kako no leteći,

gdi htihu loviti, luku prohodeći. 1100

Mrižami loveći, okolo pojdoše,

za mani ne hteći da totu dojdoše.
I rib naloviše, ja ti dim, za niko,

koko sami htiše, čudo priveliko.
Lipo t' bi viditi, kada jih lovljahu, 1105

kraj plavi siditi, gdi mriže dvizahu.
On, ki jih dosiže gdi cić ribne kosti

s strahom jih podviže, bojeć se nabosti.

1077. hladu B. 1086. ništa /?. 1092. mihi B. 1094. kon A i B,
1095. priddvorj B. 1104. privileko A i B. 1106. hđi B, 1107. gih
A i B.

Staxl piaci hrratdu VL 3

34 PETAB HEKTOBOVIĆ,

Nikad se čujaše: nut, praveć, ovoga,

koga izteraše, zubatca veloga. 1110

Nikad jih brojaše: drugi, treti, peti,

nikad govoraše: deveti, deseti.
Š njimi se hitahu škrpine kolike,

i ke se micahu, komarče velike;
črnorepi tokoj ne mali za timi, 1115

kih biše velik broj ribami meu svimi.
Salpe se lovljahu, vrane, drozgi, pici,

meu kimi višahu pagari velici.
Šargi, trilje, koje tko god bi zbrojio,

i arbuni toje, vid bi se utrudio; 1120

al jim biše paša, kud lovit hodismo,

al bi srića naša, da toko lovismo.
Ke kad izplitahu mećući po plavi,

plaho t' se motahu, jedna drugu davi.
Taj jedva pridiše, taj dalje ne more, 1125

Ta jure izdiše, ta jošće kopore.
Nika repom plešće, nika se primeće,

taj se vrti češće, taj plaši od veće.
Lovivši pristasmo u niki veli bok,

u komu imasmo od veće dobar smok. 1130

Tuj stavši najedno ne samo ručismo,

da ručak zajedno s obidom sdružismo.
Pak s vesli u ruke spravi v se pojdoše,

i vozeć van luke brzo se najdoše.
Izajde galija, stasrao se čudeći, 1135

• kako vesli svija put od nas vozeći.
I k nam dovozivši, od kud smo, pitaše;

mi jim povidivši, ino ne iskaše.
Pozna me gospodar, vesel, da me je sril,

jere u Stari Hvar u mene biše bil. 1140

Taj čas progovori, i zva me, da viju,

uzašadši gori, njegovu galiju.
Ondi me pozdravi za ljubav ne novu,

kon sebe postavi za milost njegovu,

1113. Skrdine B. 1114. micahu J5. 1119. zbzojio. B. 1120. toje
(= to je?) A i B. 1138. povidvsi B. 1141. viju {s j) A i B.
1144. postani B.

BIBANJE. 35

poljubi, počtova vele milo zvana, 1145

kako je njegova ćud vasda poznana.
Gostu, ki š njim biše, povida od svega

sve, ča god umiše, zidan'ja mojega.
Pohvali perivoj, ziđe sve kolike,

i ribe, kim ni broj, i sve njih konike: 1150

i stupe kamene, ki su pod lozami,

i voćke sajene višćimi rukami;
i koji dvižu se ćeprisi najviše,

i bazde i buše, š njimi tamarise
Kapare, žafrane od njih ne odklada, 1155

smokve indiane s listjem ko obada;
za tim jelsamine po stupih povite,

žUje, ružmarine, oleandra cvite.
(Tko me ga dobavi, i čini saditi,

bog mu daj u slavi nebeskoj živiti; 1160

meni počtovani dom Mavar posla toj,

s čeprisi, ke hrani gizdavi perivoj.)
Jednu živu vodu, i drugu, i tretu,

š njimi dragovodu, dažjevicu petu; •

i vodu mu reče sladku, ka od zgora 1165

jednim ždribom teče u ribnjak do mora;
kroz on sud kameni ka tekuć minuje,

gdi družim i meni peru, što tribuje.
I pisma mu zbroji u kami dilana,

i koje gdi stoji na mista zidana. 1170

Sva mu hti pobrojit, jedno mučat ne će,

a jest jih može bit dvadeset i veće;
trpezu kamenu, grozde u njoj dilane,

meu sada stavljenu, ka su sa tri strane;
i početke nike od jedne tvrdine, , 1175

jur dosti velike, i stvari još ine,
ke mi se ne vidi ovđi sad pisati,

neka svaka sidi, gdi se će pak znati.
Nad ribnjakom od zgar golubinjak oni,

više njega rebčar hvalom više poni. 1180

Ne hti ostaviti najmanju shranicu,

1145. p stova B, 1151. ložami B, 1153. dvižuS (w. dvižu se) B.
1154. bazde A i B. 1161. poštovani B. 1165. reče B. 1171. niće B,

3*

36 PETAB HEKTOEOVIĆ,

ku ne hti praviti, peć ni di'varicu,
gdi se vino vari pod pokrovom čisto,

i za svimi stvari kokošinje misto.
Ćinih ja đoniti, iznam iz plavi van, 1185

od rib, ke loviti trudiše oni dan,
Ča najbolje biše i liplje izabrav;

oni učiniše, ča rekoh ne postav.
Toj mu prikazavši, ispitah prošćen'je,

k moru pogledavši, da nam je jidren'je. 1190

A on sud napuni, ke nosi iz Splita,

naranač, limuni, ter meni poskita.
Tuj se razdilismo, ne hteći praznovat,

veće ne sidismo, pojdosmo putovat.
I vrativ se na plav s galije čas oni, 1195

Paškoj se ne postav tuj k meni prikloni;
tere me uprosi, ne rekši rič drugu:

tko je on, ki nosi od zlata verugu,
i svilnu kavadu, kom se je odioV

mni mi se, u gradu da sam ga vidio. 1200

Kolici prsteni na rukah mu stahu

s dragimi kameni u njih ki se sjahu!
Zlatom pas pokriven i bičah gizdavi,

i svilom odiven, lipo t' ga sve slavi.
Kad mu povidaše gospodar po broju 1205

sve, ča godi znaše u tvom perivoju,
on i^jega slišiti vele t' vesel biše,

rek bi, da viditi sve ono želiše.
Rih ja: ča t' se čini od toga človikaV

Reče: meni se mni od broja velika. 1210

I meni, ja mu rih; jer ki prid njim stahu,

dobro zamirah svih, da mu čast činjahu.
I žal mi će biti, kad smislim (dobro znaj),

da jih uprositi ne mogoh: tko je taj?
Mi toj govori vši, lantinu svrnuše, 1215

timun načinivši, vesla zamaknuše.
Kad jidro napeše, htiše se napiti,

za tim se počeše meu sobom šaliti.

1186. (n. od) B. 1192. poskita (posćita?) A i B. 1203. bidah
A i B. 1213. jal (w. žal) B. 1217. htišeš (n. htiše se) B. 1218. po-
češe A i ^.

m^ANjB. 37

Tuj bi pripovisti vrimena staroga,

kojih se đosti čti do dneva ovoga; 1220

kad su živinice ričmi govorile,

i kada su ptice pojuć svih učile,
ki putiću gorom, neka biFja znaju,

uzbudiv se zorom, ku kripost imaju;
zelena dubrava kad tikom teciše, 1225

košuta kon lava brez straha kad biše;
zec tokoj kon hrta, gdi se ljudi čude,

prid kim vas posrta, kad ga tirat bude;
kad voćke gredihu, pustiv perivoje,

rike pristanihu brez brzine svoje; 1230

kad stin'je uzbisni, naglo postupajuć,

za sladkost od pisni, Orfea slišajuć.
Malo primuknuvši, svaki se čujaše,

skuta potegnuvši, da vitar padaše.
Ne rekši rič inu, stase se gledati, 1235

tere na izminu pričaše spivati :
Pask. Tko drži hotnicu, blago će izgubiti,

pak p'jući vodnicu, nevoljan će biti.
Klik. Tko se često čtuje, hteć grlu zgajati,

on život skraćuje, a blago raz trati. 1240

Pask. Tko raskošno kuha, ki jidu sladčine,

već jih od trbuha neg od mača gine.
Nik. 6di priatelja ni, i još gdi on bude,

vasdi ga spomeni, da se ne zabude.
Pask. čin', da si milostiv, i laže se čuvaj, 1245

k svakomu dobrostiv, starim čast vasda daj.
mk. Vridnije t' je, nastoj, da se zla ostaviš,

nego li obraz tvoj da lipo napraviš;
i da se proslaviš s kripostna nauka,

da ga se dobaviš, ne budi ti muka. 1250

Pask. Ča godi otac tvoj od tebe će prijat,

od sinov tvojih toj ti ćeš se nadijat.
Bfik. ča nisi postavil, toga ne pohiti,

ter čin\ da s' ostavil sa zlimi hoditi.
Pask. Od mrtva človika nigdar zlo ne reci, 1255

1221. ričmo B, 1222. pozuć B, 1227. zec A i A 1235. slaše A.
1239. Btuje B. 1252. čiheš B.

38 PETAB HEKTOBOTIĆ;

a vasda do vika za dobrimi teci.
Nik. Tko ima blaga dosti, taj se sit nahodi,

od sitošće psosti i karan'je bodi.
Pwik. Ljubimo dobroga, za što je dostojan ;

milujmo zaloga, jer je nepokojan. 1260

Nik. I pravdu ljubimo, staviv ju na sridu^

brez koje vidimo zviri da se jidu.
Pauk. Onoga pohajaj, ki tebe pohodi,

i dar onomu daj, ki s darom dohodi.
Nlk. čuj se ne prihini, ne čin' se veći svih, 1265

sile ne učini, jere je velik grih.
Pask. Vasdi jazik stisni, za stolom najliše,

da te ne uzbisni veće ner se htiše.
BTik. Saznaj vrime ko je; istinu nasliduj;

smrsi sržbe tvoje; s iskmjirai miruj. 1270

Pask. Ne reci zle riči nikomur, dobro čuj,

ni na koga kriči, nikoga ne opsuj.
Ne prijam ovi svit, i ti ćeš sliSiti,

čim ćeš žalostan bit, ter se zasramiti.
Jer tko druzih psuje, kako mu je zgodno, 1275

taj mnokrat začuje, ča mu ni ugodno.
Nlk. Oberi pri škodu neg sraman dobitak,

i inu nezgodu, neg porugan žitak".
Zabiv škodno bitje, pak ćeš miran sisti;

a grdo dobitje vasda će te gristi. 1280

Pask. Govoreć ne plasi, ni se čin svaka znat,

i rukom ne maši, jer će te luda zvat.
Nik. Dobro se nauči hižu tvu oditi,

a jazik oduči prid umom hoditi.
Zlata imaš ne malo i srebra, tim dvojim 1285

učin' pravo zvalo brzo ustom tvojim,
i ričem mirila, na ka ćeš miriti

u svaka tva dila ča ćeš govoriti.
I tomu nastoj vasda se čuvati,

ne pušćat jazik tvoj u čem pomanjkati, 1290

najliše gdi no viš, da zlohotnik čuje,

da, nego li ti mniš, ne zgodi t' se huje.

1257. ttho (n. tko) A. 1259. đostajan B. 1262. ćvoje (a. koje) B,
1279, miram B.

BIBAKJE. 39

Pask. ča V se da u shranu, povrati počteno,

da ne zadaš ranu potajnu skroveno.
Ntk. Nesrićna nikade ne moj pogrditi, 1295

da te ne dopade, čim ćes se boliti.
Pa0k. Neuzmožne stvari ne hlepi, ni čini,

čim 3e hine stari, mladi i svi ini.
BTik. Ki su mudri zvani, misleći se trude,

da jim se na stani koje zlo ne zbude. 1300

A kad jim došla je nesrićna koja stvar,

tada se poznaje, ki je jak i hrabar.
Pask. Priatelj čistoći i razumu budi,

sa sve tvoje moći okol njih se trudi.
Klik. Ča god ćeš činiti al duglje al šire, 1305

ne moj poviditi, da ti ne zamire;
jer kad se ne zbude, ča si govorio,

ljudi t' se začude, sam se s' pogrdio.
Pmik. S umiljenim volim dil škode imiti,

nego li s oholim dobitje diliti. 1310

Nik. Tko će poboljšati duševno živeći,

taj more ufati milosti doteći.
Pask. Nedostojan tko je, hvalit ga ne mari,

cić blaga tokoje, ni za cica dari.
Wlk. Tko hoć' dobro čini na svitu ovomu, 1315

ter se velik ne mni, umiljen svakomu,
on u svemu tomu ne daj hvalu sebi,

neg li jedinomu, stvoritelju, tebi.
p»»k. Tko želi dobavit brašna se za dosti,

počan od mladih lit do vele starosti, 1320

dobav' se razuma, jere bo ni ina

od mudroga uma vridnia bašćina.
Hik. Tko u druge stvari mnogu ljubav stavlja,

bolezan ga vari, kada jih ostavlja.
PMk. Gospodarom biti ni dobro nikomu, 1325

tko pria služiti ne bude drugomu.
BTik. Svim mišćanom tvojim nas toj Ijubak biti

i tujira i svojim, jer će t' bolje biti.
Protiv tomu stoji, kako ljuta zmija,

1293. pošteno B. 1302. kr je (w. ki je) B. 1305. ćes A i B, —
činit B. 1314. čić B, 1316. jnU (w. mni) B, 1317. lival B, 1322.
vridnia {bez }) A i B,

40 PETAB HSKTOBOVIĆ,

ka se svih ne boji, smradna oholija. 1330

Pask. Ako t' ne more bit, na č' srce kopore,

(ini, da budeš htit, (a ti biti more.
mic. Nikoga bog od zgar razumom čestiti,

nikomu drugi dar i milost poskiti.
Pask. Koja su snažnijja, ona ne izkušaj, 1335

i ka su tančija, ništar ne iziskuj;
da misliti nastoj, (ako si sebi mil,)

gospodin i bog tvoj ča t' je zapovidil.
Nik. Ni toliko grih mal, ki kad se zapusti,

da nie uzbujal, i da ne otusti. 1340

Kad ča nepristalo čine neumići,

ni samo ostalo, vasda se optici.
Pask. Smilni grih učinit za ništor ne imaš,

ni dušu prihinit, koju čistu imaš;
prem da će zgoditi svaka se čudesa, 1345

ter se razoriti zvižde i nebesa.
Nlk. Milosrdan buduć, tko će pravo živit,

ne će ga zlobe tuć, blagoslovljen će bit.
Pmsk. Milosrd'ja dilo ovo je pod šibu

pogledati milo iskrnjih potribu: 1350

pomoć udovicu, ter ju pohajati,

i njeje dičicu, i njim svita dati.
Bfik. Umiljen tko no je, i zlom ne odvraća,

on dobro dni svoje provodi i straća:
jer najobičniju kripost je dotekal, 1355

i najkoristniju ; mudri je toj rekal.
Pask. Blažen ti je oni čiovik, gospodine,

koga ti zasloni, neka ne izgine;
skazav mu tvoj zakon, i njega naučiv,

ki obslužujuć on, ne će ti biti kriv. 1360

mk. Kripost mnogu prave dare ne primati,

. tko će brez razprave počten'je imati.
Jer tko skupost sliedi, on svoj stan smućuje:

tko dar ne navidi, častan životuje.
I takove dari naravi se čuju, 1365

da se mudri i stari njimi zaslipljuju.
Pask. Bolje t' je pravednu o malu živiti,

1334. poskiti (posćiti?} .1 i B. 1344. koj B. 1345. zgodit B.
1362. posten'je B,

BIBAKJB. 41

a dušu narednu i pamet imiti;
neg veliko blago s grisi, ki te kolju,

i sve, ča ti drago, imiti na volju. 1370

mic. Ki je zlo obuoen, i priprost sa svima,

i ki ni nauren, i knjige ne ima,
bolji je neg oni, ki zakon pristupa,

a razumom zvoni svuđe, kuda stupa.
Pftiik. Lipo t' je viditi, i toga ja hvalim, 1375

ki riri poskiti s obličjem pristalim,
i ki s mirom bodi za svoje poctenje;

u njem se nahodi kriposti zlamen'je;
priloživ jošće smih i odiću k tomu,

kakov je koji njih, kazat će svakomu. 1380

Mik« Najboljega broje pri ner inih čuje,

ki u stvari svoje čini, ča tribuje.
Dobar se i on di, ki misalnc muči,

a činit ne sidi, ča ga tko nauči.
Da tko ne umi sam, i druzih ne haje, 1385

on ti sebi i nam nevridan ostaje.
Pask. Odi godi se goji stanom oholija,

njoj ti se pristoji vasdi pedipsija.
Nik. Ako te uzmažu griSnici gladeći,

ne viruj, ča t' kažu, tva dila slaveći. 1390

PsMk. Zloban človik biga, kad ga tko ne tira,

po ulicah šmiga, često se ozira.
Da ki godi se prav i dobar nahodi,

taj kripak, kako lav, brez sumnje svud hodi.
Nik. Tko god za saznan'je od griha se kaje, 1395

kripko mu ufan'je pri bogu ostaje.
PMk. Cić dragosti ne moj priatelja tvoga

vas kolik život tvoj uvridit nikoga.
Nik. Najveće on udi, koji se pričinja,

kažuć, da ti pnidi, a sam te razčinja. 1400

Kad se tko ne bljude, kad se ne nadije,

on se ne zabude; ča more, zadije.
Ki tebe hvaleći, usta i ne stisne,

1376. poakiti (posćiti?) A I B. 1377. posten'je B. 1383. misalne
(misal ne ?) A i B. 1388. ri (= ti) B. 1396. bugu A. — buhu B.
1397. dić B. 1399. pričinja A i B.

42 PETAB HSKTOBOVIĆ^

do kle te gladeći u jamu potisne.
Čuj ga se, koko mož\ kad bude smijati; 1405

jer smihom oštri nož, kim ti će smrt dati.
Pask. Dobrote zadosti u sebi tko nosi,

labko ti milosti u boga isprosi.
Nik. Tko brime vazima družim nauk dati,

ovu pomnju ima liše svih imati; 1410

da guli tamnosti i zlobšćine svake,

a sije kriposti hrabrene i jake.
Pask. Tko godi ne haje ljudskoga hvaljen'ja,

on miran ostaje slišeć pogrjen'ja,
Nik. Kad koga vidimo u zgrišan'ju stati', 1415

nu se spomenimo pomoć mu podati.
Ne čineć toj dilo, mi smo ne scinili,

koga smo primilo ljubiti imili.
Pwik. Velike kriposti blagom se odiva,

tko božjoj svitlosti pravi sluga biva. 1420

ivik. Lasno ć' sebi svita dat, pri ner se zgodi,

ako t' je očita izgibil ka godi;
i lahko će svaki moć se ukloniti

nepriatelja, ki bude mu prititi.
Pmik. Za nauk vasđi je jazik pravdenika, 1425

vridno sime sije rič dobra človika.
Biik. Gdi se ne nahodi, tko rič božju sije,

velikoj se škodi toj misto nadije.
Pauk. Tko god je sržbe pun, i zloban se vidi,

sva župa, vas katun njega ne navidi. 1430

Jer kako umiljeni za bit miran truja,

tako ti sržbeni nesklade podbuja.
Nik. Nastojmo imiti mi kriposti one,

tim dobro činiti, koji nas progone.
Pwik. Ni dosti čistoće i divstvo imiti 1435

vikovnje, tko hoće spasen'je dobiti;
jer jedna dobrota u raj ne dovodi,

ako se grihota koja š njom nahodi.
Nik. Nitkor protiv volji ne će spašen biti,

1405. ca (n ga) B. 1406 ver B. 1408. o (n u) B. 1410 liše A i
B. 1411. zlobšćine (zlobskine?) A i B. 1414. slišečo. B. 1430. ka-
tun A i B. 1438. kja B.

BIBANJE. 43

ni pokoj najbolji nebeski imiti 1440

p«0k. Tko rugljiva uči, on veće nego mni,

jer se zaman muči, sebi škodu čini.
Ne karaj rugljiva, jer ti će zlo htiti,

neg li spametljiva, ki će te ljubiti.
Biik. Veće je pristalo dobra dila tvorit, 1445

ner vele ni malo od sebe govorit,
Jer nas na^a dila Ijudem poviđaju,

draga al, nemila, po kih nas poznaju.
Pask. Nepriazni pusti, nigdir ne zagrubi

ni diloni ni usti, sa svakim se ljubi. 1450

Tim prosti najliše, (sebi čineć silu)

ki te uvriđiše u kom godi dilu.
Na toj potaknutje jest venia svakoga

često spomenut je danka umrloga.
Nijedan ini lik rasržbi ni veći, 1455

ner kad misli Človik, da će mrtav leći.
Mik« Pri volij podniti psovku i vašćinu,

neg ti učiniti komu god grdinu;
jcre podnoseći, mir će se dobiti;

osvetu čineći, ne ćeš miran biti. 1460

Tko ti psovku reče, lažuć po nauk svoj,

on sebi doteče grižnju i nepokoj;
i gdi te taj stane, ki prava uvridi,

zlobnu ćeš dat rane, kad godi te vidi;
i sram će ga biti samoga od sebe, 1465

kada se smisliti on bude od tebe.
Oni toj govore, na Kabal dojdosmo,

i vitar i more veselo projdosmo.
I totu došadši, iz glasa viknuše,

bokaiil popadši, ter se napinuše. 1470

Nigdi večernjoj, u najbolje doba,

velik jim biše znoj i tašća utroba.
Toga rad sedoše za tim užinati,

ča bolje mogoše, vincem pripivati.
Do kle užinaju, pojdoh posiditi 1475

pri moru na kraju, ter se stah čuditi,
da su ljudi množi viditi priprosti,

1447. vas B. 1453. vima B. 1458 ti (= li?) A i B.

44 FBTAB HBKTOBOVIĆ;

zlorušni; ubozi, a imaju dosti.
Jer 8 takimi ljudi budu pribivati

razum, pravi sudi, i i^jib odivati. 1480

Kripost š njimi za to otajno pribiva,

kako no i zlatO; ko zemlja pokriva.
Mnimo, da ne umijU; koliko ugarci;

kad riči prosiju^ tot veli mudarci.
I vide se izvan u tisknu živin'ju, 1485

iz nutra budu stan čudnomu umin'ju.
Ćul si Diojena, ki blaga ne imiše,

bačva nezadnjena kojemu stan biše.
Ter mu zavijaše Aležandar cesar,

jer u njem vijaše kriposti velik dar 1490

Za to kad ustaše, jah jim govoriti:

svaki vas kazaše ne vele umiti,
ter me ste varali; je 1' pravo toj, vite;

za č' neg ste kazali, vele već umite.
Toj su potvrdile vaše pisni one, 1495

ke mi vele mile u srcu još zvone;
ke mi će uzrok bit, da vas ću želiti,

i s vami češće it, kud god se voziti.
Pokloniv se na toj Paškoj zahvaljiva,

i jošće razum svoj besidom pokriva. 1500

Reče umiljeno: hvala tvoj vridnosti,

sve je toj rečeno po njeje milosti.
Svaki nas poznaje, mi da smo isto toj,

siromaški da je meu ljudi veći broj.
Toj rekši, za tad rih, da riči ostave, 1505

večeru naredih da rano oprave.
Kako bi rečeno, tako bi svršeno,

vareno i pečeno, lipo napravljeno.
Zaran večerasmo^ i na volju sideć;

večerav, postasmo meu nami besideć. 1510

Od lova morskoga dosti govorismo,

i puta onoga dobar dil zbrojismo.
Totu jim rekoh ja: oto ste vidili,

1484. tot (= to t'Vj A i B. 1487. Diojena A i B. 1489. Aležan-
dar {ili ovdje x -— ks'^ dakle Aleksandar?) A i B. 1498. sami (n.
9 vami) B. 1500. pokrina B, — češće A i B. 1508. pačeno A.

RIBANJE. i6

sve se je, bratjo ma, zbilo, Ca smo htili.
Dobro smo hodili po moru duboku, 1515

zdravo se vratili k našemu otoku.
Vi ste pripivali, bugarili dosti,

dostojni ste hvali, za vaše kriposti.
Gdi su sad vitezi, od kih pripivaste,

vojvode i knezi, kojih spominaste? 1520

Na svit jih sada ni, jedva se ime njih

zna, rek bi je u sni, kako no ljudi svih.
Kud oni pojdoše, i mi ćemo iti,

i gdi svi dojdoše, mi ćemo prispiti.
Kamo vojevan'je, kamo njih hrabrosti 1525

biše, i gizdan'je i svake radosti V
Vrime jih odnaša, kako se ne čige,

i dila će naša, smrt bo sve skraćuje.
Jer je sve tašćina, ovi svit ča prosi,

kako no maglina, ku vitar zanosi; 1530

ali kako para, iz zemlje ka hodi,

taj čas ka se stara, kada se porodi.
Za č' ovdi dugo stan ne može nam biti,

od kle do malo dan tribuje otiti.
Za to mi išćimo oni stan doteći, 1535

koji nahodimo od svih vikov veći;
ona pribivan'ja da bi nas dopala,

gdi su Ijubka stan'ja nada sva ostala;
koja su želile na svitu ovomu

duše bogu mile u dilu svakomu; 1540

koja bog pripravi, stvoritelj od svega,

u nebeskoj slavi tim, ki ljube njega.
A on ti ga ljubi, i oni ga čtuje,

ki mu ne zagrubi, ki zakon spunjuje.
Njegovi zakoni hvale su dostojni, 1545

u kih su nasloni mirni i pokojni.
Rekal je: ne tuži niktor; od zla se kaj,

zapovid obsluži, ter hod' k meni u raj.
Zapovid usilna nijedna božja ni,

a plaća obilna za to se svim čini. 1550

1524. e pred mi ima B. 1528. ho (w. bo) B. 1535. ifićimo A i B.
1542. nebeskoj B. 1545. gnjegovi A i B.

46 PBTAB HSKTOBOVIĆ^

Veli nam: jednoga boga verovati,

u njega samoga ufan'je imati.
Ime u tašćadi njegovo ne reći,

počteu'ja za radi vasda ga časteći.
Blagdan počtovati, na misu hodcći^ 1555

i tege pusćati, molitve čineći.
Jednomu i drugomu da svako rojen'je

roditelju svomu pridaje počten'je.
Nikogar nemilo da nitko ne ubije

na rič ni na dilo, ni mu smrt želije. 1560

Da ča ne ukrede tko vazam u ruku^

tko ne će da sedc u vikovnju muku.
Da na ni je ugodno putju ne zgrišati,

a krivo i škodno ne svidokovati.
I tuju nigdare ženu ne želiti^ 1565

gdi se duše vare, tko ne će otiti.
I tokoj nikadar ne žudit ni htiti,

od pravde koja stvar ne more nam biti.
Za to ne činimo nijedno zgrišen'je,

u komu vidimo zakona uvrijen'je. 1570

Ćlane svete vire držmo stanovito,

koji se ne mire, ni vide očito.
Oćućenja naša, s kih čudna množ gine,

ne dajmo, da paša budu ke tašćine.
Vidin'je, slišan'je, obonjan'je s timi, 1575

grla okušan'je, taknutje za i\jimi,
htijmo, da toj čine, na č' nam jih bog poda,

a ne stvari ine, s kih je duši škoda.
Milosrd'Ja dila činmo telesnoga,

ka su bogu mila, tere duhovnoga: 1580

pitajuć lačnoga, sužnje odkupi^uć,

pojeći žednoga, golih obukujuć,
na stan primajući goste i putnike,

ter pohajajući slabe nemoćnike,
mrtvih ne čineći van zemlje ležati, 1585

neg jih nastojeći milo pokopati;
priprostih učeći, bludnih upravljajuć,

1563. nanije (= nam je?) A i B, 1571. cl«ne A. — drzmo A.
— đagzmo B. 1578. skib ( ^ s kih) B.

BIBANJB. 47

svita ne krateći, neumićim dajuć,
žalosnih tišeći s naredne beside,

za onih moleći, ki nas ne navide, 1590

psovke i razprave svih od srca prašćajuć,

i tokoj usilnih mirno podnašajuć,
vasda Ijubeć boga, stvoritelja svega,

a kako samoga sebe, iskrnjega.
U tomu se broje zakoni njegovi, 1595

i u tom svi stoje i stari i novi.
Ki đi riči one: ako me ljubite,

činte da zakone moje obslužite.
Od tih, ki jih znaju, tko se š njih ne krene,

ja dobro poznaju, da taj ljubi mene. 1600

I ja ću se njemu milo očititi,

i njega u svemu za draga imiti.
Jošće di vrh toga: tko me bude ljubit,

on od otca moga ljubljen će vasda bit.
K njemu ćemo priti, š njim se drago vati, 1605

i njega ljubiti, i š njim pribivati.
Za to ga ljubimo nada sve ostalo,

i njemu služimo vemo i pristalo.
Molimo, neka dar ovi nam daruje,

da duša vasda zgar tilom gospoduje, 1610

a dušom razum naš da vas vik oblada,

svih ljudi, moj i vaš, ne pošad na zada;
a razumom vaju božja milost vela:

kojom se vladaju svi gradi i sela.
Sad sa mnom svaki vas bogu hvalu pridaj, 1615

na zdravju koji nas dovede na naš kraj.
On nam raj dohrani i pošlji nam zlamen,

ki nas vasda brani; oni riše: amen.
Ja prem toj svršivši, sunce se obori,

malo potrpivši, noć osta od zgori. 1620

I za tim do malo brzo se spraviše,

vazamsi svićalo, luč na nj postaviše.
Idosmo puzeći po tiho kraju pram,

1590.*onie (n. onih) B. 1591. prašćajuć A. — praSgjajuć B. —
srza (w. srca) A i B. 1808. vierno B. 1609. neha A. — neba B.
1617. đobran B, 1623. puzeć B.

48 PETAB HEKTOBOVIĆ^

jedan njih vozeći, drugi osti vazam.
Oh lipo ti biše meni pogledati, 1625

kad riba ploviše, gdi ju on zamlati.
Oni teg težati hitro bo umiše,

svude obgledati^ kako se gdi htiše.
Čudo sam vidio prohodeć oni kraj,

jednom je grišio, ne veće, večer taj. 1630

Jedna, ku prežaše, nial mu se ne umače,

jer nigdi ležaše, tajeć se meu skrače.
I dingu tijg vadri bolje nego mnjaše,

kojoj se pri sadri kus repa vijaše.
A niku nemilo, kako no sam htiše, 1635

upravi u lilo, ko van rape biše.
Udri dva jastoga dobra i ne mala,

po sridi svakoga rana je dopala,
koji no skačući po moru igrahu,

šćipali mašući, svogar zla ne znahu. 1640

Prid samu Zavalu dojdosmo loveći,

kako u zrcalu sve na dnu videći.
I znaj, da lov taki miliji mi biše,

nego ini svaki, ki prvo činiše.
Pravo ti govoru, oni bo jest bio, 1645

ako sam na moru drugi lip vidio.
Ribe nabodoše ne prem koko htiše,

ner koko mogoše, malo mraka biše.
Poča se podivat misec iza gore,

svu zemlju obsivat i toj sinje more. 1650

za to se ja počah totu razpravljati,

veće časa ne stah, pojdoh počivati.
Samo jim ovo rih: volju mi spunite,

imam potrib mnozih, čujte ne zaspite.
Bugarite i pojte, li da smo po hladu, 1655

veselo nastojte, u Staromu Gradu.
Paškoj rič izusti, priča govoriti:

i nam ti se grusti veće dui gubiti.
Vrime upušćasmo cić ove lovine,

vele se zastasmo od naju družine. 1660

Luč nam je cipati i krpiti mrižu,

1636. rape A i B. 1641. dojdosmu B.

BIBAKJE. 49

a pak putovati k Visu na Komižu.
Kako jim rekoh ja, tako učiniše,

i pri ner sunce sja, na Tvrđalj dopriše.
Ča večer lovismo po moru sviteći, 1665

za nestvu dilismo, gdi može doteći.
Bil bih ti poslal rib, viteže svim pravi,

ne to cica potrib, neg zarad ljubavi.
Već ča si daleče, meu nami je gora;

a znaš ča se reče: jij ribu iz mora, 1670

a meso iz kože, jer jedno i drugo,

(kako znaš,) ne može liti stat na dugo.
Li ne ć' brez lovine ni ti moje biti,

Jere gospodine mužu plemeniti,
jer ju ćeš imiti u knjižici ovoj, 1675

u koj ćeš viditi i vas lov i put moj ;
kojom ćeš živiti pun slavna imena,

skončan'ja ne imiti do duga vrimena;
do kle strana ova (der do togaj vika)

bude čtiti slova našega jezika. 1680

Toj ti će draže bit, ner moja lovina^

(ke bi bil brzo sit), al koja stvar ina.
Ja ću želit meni, rod'jače primili,

da bi mi taki dni često dohodili.

HORONinO BIRTUCIO EdUITI lAC.

Hectoreus, semper tua stans ad vota paratus,
hane tibi perpetua nectit de fronde coronam.

Petrus Hectoreus

M.CCCCC.LVL die Xmi. Januarii.

Opazka. Napjevi pjesniam v. 595 — 685 i v, 698 — 718., wa-
laze se na kraju ovoga izdanja. Ove je napjeve poslao pjesnik MikSi
Pelegrinaviću uz ove Heci (štampane u I. izd, ndet, od g. 1568.
poslije poslanice istomu: „Prigoda mi se i dr."): Petre Hektorović
istomu gospodinu Mikši Pelegrinoviću.

Evo ti šalju, kripostni i naredni gospodine Mikša, oni
Srbski način (ovdi zdolu ' upisan), kojim je Paškoj i Nikola
svaki po sebi bugaršćicu bugario; i tokoje način od one pisni:
gl kliče devojka^, koju su obadva za jedno pripivali.

^ zlola A.

Stetl piaci hnrftttki VI. 4

RAZLIKOSTl

54 PBTAB HEKTOBOVIĆ,

ti se raduju sa svim srcem^ i veselim, želiući vam dug život,
skladan, miran, čestit i dobar. I za zlamen'je od toga šalju ti s
ovom knjigom pripisano (izvan onoga riban'ja moga i ribarskoga
prigovaran'ja) ono, čim mene u rečenomu gradu Dubrovniku
i po tom u našemu na zavraćen'ju nadiliše, hoteći tebe od svih
stvari, kojimi mene darivaju, dilnika učiniti. Toj ti će biti na
misto onih darov, koji se budu priateljem na pir posilati. I po-
vidaše mi do nikoliko vrimena po tom, da si se pozlovoljil, jere
ti je prvi plod pomanjkao. Ne moj, molim * te, da na svem daj
hvalu bogu, koji sam i jedini zna. ča nam je za bolje, i ki nam
daje mnoge pute, po kih moremo kriposti od ustrpin'ja pokazati;
koji nam dili milosti i daje ono, ča je drago njemu, i vazima
opet (kako no stvar svoju), kada je njemu ugodno. Budi ti dosti
poznati, da imaš virenicu plodnu, ča si (tako se meni mni) vele
želio. Ne ću, da se počudiš, da ti se nisam pria radoval nego
sada ; jedno, za č' i pozdno radovan'je nie nigdar pohujeno, ^ .drugo,
za što i ne mogoh, jere sjutra dan, kako se vrnuh s puta onoga,
dojde mi jedna čudnovata nemoć, koju ti ne umim izreći, i koja
mi omrazi život moj; za tom druga, koja me dovede do smrt-
noga mejaša, tako da mi jedva u staru kipu nevoljnu dušu ostavi;
za njimi treta i četvrta (koje mi ne tribuje pobrajati), tako da
ovo šesti misec teče, da me muče i nevolje, i malo je dan, da
sam se počel dvizati s odra, i po malo postupati. U komu stan'ju
najprvi trud prijah tebi ovo pisati, ufajući, kada izaznaš istinu
od mene, da mi ćeš sve prijati za dobro. A za što imam sumnju
ne malu, da ti će u onomu ribarskomu ^ prigovaran'ju jedna stvar
biti neugodna, dokle joj uzrok ne poznaš, a to jere si (može
biti) i od druzih slišal bugaršćice * one, koje vSu moji ribari bu-
garili, i onu istu pisan, koju obadva za jedno pripivaše, i mni mi
se, da mi ćeš reći u sebi: za što nisi sam od tvoga uma koje
godi bugaršćine i pisan izmislio i složio, nego si pošal one stvari,
ke i druži umiju, povidati? za to ti dam znati, da sam ja veliku
pomnju stavil ispisati izvrsnomu vitezu onomu, i dati na znan'je
sve riban'je moje i vas put moj pravom istinom onako, kakov je
bio, ne priloživ jednu rič najmanju, jer se inako nie pristojalo ni
onomu, komu pisah, ni meni, koji sam pisal, budući mi draga bila
vasda istina u svemu; i toliko veće, za što tko godi bi čteći po-
znal, da su riči novo složene i izmišljene, mogal bi po tom ve-

^ molin A, * (z: pokujeno ?) A, * ribaskomu A, * bugaršćice A.

BAZUKOBTI. 55

rovati i držati, da je i sve ostalo ono s lazom složeno i izmiš-
ljeno. Za tim jošće vim, da zna tvoja milost, kako no Latini
drže (pravo i dostojno) historiu za rič istinu, jere joj stavljeno
jest ime od one rici, koja se zove hister, • 6a zlamenuje vidin'je
ali poznan'je, a to za č' nitkor ini ne piše tej stvari nego tko
jih je vidio i poznao. Tako ti i mi i sve strane našega jezika,
(koji se meu svimi ostalimi na svitu najveći broji i nahodi), drže ^
i scine bugaršćice za stvari istinne, brez sumnje svake, a ne za
lažne, kako su pripovisti nike i pisni mnoge. Za to ovo budi
odgovor moj i tebi i svim inim, koji sam sa svom moćju (kako
sam umil najbolje) ispisat sve ono, ča je Paškoj i Nikola bu-
garil i spival; koje stvari ali su se oni od druzib naučili, ali
druži od njih, toj meni ništore ni daje ni odnosi, i ako ćeš, da
ti povim ono, ča se meni mni, dim ti, da je veće prilično k istini,
da su se oni od druzih naučili nego đruzi od njih, a to jere su
oni ribari i ljudi od mora, koji brodeći se nigda s ovim a nigda
s onim, ništo su od ovoga a ništo od onoga slišali i s pomnjom
slišajući naučili. Ino mi ne ostaje, da reku za sada, nego da ti
se u svemu priporučujen), i da želim svaki tvoj napridak i poč-
ten'je i čast, kako sam želio vasda krat

U Starom Hvaru na dvadeset dan miseca oktobra sedmoga go-
dišća od spasen'ja vrhu tisuća pet sat i petdeset.

2.
B(NH»JI)BN«J 1 ŠTAKE H?ALB DOSNJKOJ ILABICl GRACIOSl LOTKIKČIH, PMK IKKTOBOTIĆ

HVARANn m mlv i upisa.

Sestro počtovana kriposti mnogimi,

ka si vasda zvana dobra meu dobrimi;

koju grad ovi Hvar ne poznaje listo,
Split i njegov kotar i Trogirske misto ;

• hister (= histor) A. '' đrse A,

Po izdanju ifdetdckom od g. 1568 (= A^ i od ff. J638. (= JB.).

' slovi V, 1. setro A i B.

56 PETAB HEKTOBOVIĆ.

da po svoj državi ovoj, ka ni mala, 5

tvoja čast u slavi svuda je procvala.
Ja videći dare složene naredno,

kakove nigdare ne vidih zaedno,
kimi te nadili vičnji bog od zgora,

kimi te okrili, kako jutro zora; 10

. misleć u sebi sam, čim tebe darova,

stavši mu hvalu dam cić čuda takova.
Dal ti je to ime hvaljeno za dosti,

po kom prosu sime razlike milosti,
da cvateš milostju s takovim imenom, 15

i svakom vridnostju imenu takmenom.
Dal ti je razum taj za druga tvojega,

ki ima prvi kraj od straha božjega.
I božje ljubavi za tim ti hti dati,

bogoljubstva pravi put u svem držati. 20

Tvoje dobre dudi brojit se ne haju,

koje vridni ljudi hvalom uznašaju:
tihost umiljenu, ka t' nigdar ne umire,

i u svem svršenu dobrotu brez mire;
poste i mo^en'je, k iskmjim dragosti, 25

pokorno življen'je od prve mladosti.*
kad skladan'ja vidih prilična k živin'ju,

je r tko njoj takmcn, rih, u svakom umin'juV
ka biše pisala tad priateljici,

s kom se biše stala, božjoj službenici. *30

U kojih nauke duhovne nahode,

ki tiho brez buke pravim putem hode.
Ufam, da će biti vasda mojoj svisti,

čim budu živiti, s pruda i s koristi;
ka u svako misto tko god bude čtiti, 35

tvoje srce čisto po njih če sciniti;
kako se s' čuvala od griha svakoga,

srčeno iskala stvoritelja tvoga,
brašno spravljajući, kud si putovala,

družbu nukajući, da bi te ne ostala. 40

Još nam će zavidit množi, želijući

V. 6. tvaju.JB. <?. 33. đake (». da će) B. — rasđa B. v, 34. kro-
risti A, i B, v. 35. čtjti A. v, 37. čuvada A. — čuoada B. v.
41. žerjući.

BAZIilKOSTI. 57

stope vaše slidit, spasen'ja išćući.
Dal ti je pristal kip, pozrin'je sa stidom,

izgovor vele lip s narednom besidom.
Kad rič progovorim, oda svake strane 45

človika zatvorit, vrh sebe da stane;
da stane misleći, tvomu govorenju

vele se čudeći, i tvomu življen'ju.
Bud da toj čudo ni čut od tvojih usti,

jer, ča se meni mni, bog ti toj dopusti. 50

On bo je tako htil, jazik tvoj da bude

umić, sladak i mil, narešen od svude;
da ga vasda slavi, gdi godi ga čtge,

u pravoj ljubavi spovida i čtuje.
Lipa t' je toj srića bit na svitu semu 55

vridna i uraića i svršna u svemu;
tuj milost imiti, bit mlada i zdrava,

a vasda živiti u svem bogu prava.
Tilu ne daš pokoj, na vrime moleći,

ne hajuć mraz ni znoj, tegom se moreći. 60

A od ruk tvojih teg ki god bi imio

knez, ban, ali herceg, njim bi se dičio;
ki bi ga vidili mladi ali stari,

svi bi ga hvalili, kralji ter cesari.
Za tim ti još poda sve tvoje potribe, 65

ne znaš, ča je škoda, ni ča su pogibe;
ne znaš, ča je tuga, ni šćeta ka je stvar,

jer n»štar u druga ne pitaš nikadar;
obilna i sita, svega za dovolje,

kako voća kita, gdi je rodno polje. 70

A posli imaš glas, od koga govore,

da vas svit ovi slas veću dat ne more.
Za mani t' ne diju ti, ki voća sade,

i ki zemlju riju i siju livade :
od dobra korena dobra je mladica, 75

od dobra simena dobra je pšenica.
Kažeš stanovito svude po svaki kraj.

V. 50 li (n, ti) B, o. 54. štuje B. v. 58. usada (u. vasdaj B, v,
67. nišćeta ili m šć<^ta? A i B. 70. gako A, v, 73. dlu. v. 74. riu
A i B.

58 FBTAB HEKTOBOVIĆ,

da se zna očito, od kud je vridnost taj;
od kud si izašla tolike kriposti,

ka s' pri Bogu našla brez broja milosti. 80

Ti si potvrdila, nitkor se već ne dvoj,

kako je živila majka i ćaćko tvoj.
Za to ja sa svima učinih odluku,

da dojde knjiga ma tebi sad u ruku,
ku pisah i složih, oto vidiš, kako, 85

ne prem sve, kako htih, da ne umih inako ;
ne da t' ona pravi^ ča no ti znaš bolje,

ni da ,te proslavi hvalom za dovolje.
Ovi bo je broj mal, jer nisam ni tretu,

ča bih reći imal, rekal, ni desetu. 90

Jer gdi su slabosti ali moći male,

skraćuju se dosti velike pohvale;
kako su u meni, sama mož' toj znati,

za koga veće ni jur pisni skladati.
Ovo te sad molim jednii stvar, ku ć' čuti, 95

ku veće ja volim, neg sanan usnuti;
ku veće želim ja sa svakim vrimenom,

ner trudan pokoja pod teškim brimenom;
ter moleći molju tvoj razum izbrani,

da mi spuni volju i milost dohrani; 100

kada se spomene za druzih moliti,

da priloži mene u ta broj čestiti;
jei*e ćutim mnogu s gorčinom nevolju,

i grihov nalogu, ki mi dušu kolju.
Kad bo se ozrim zad, tuge me obajdu, 105

srce mi projde jad, ne znam, gdi se najdu;
kamo ml biše dni, kako vrime projde

u nikoj maglini, a starost da dojde;
u grisih ležeći, kako se oblinih^

dobra ne čineći, da sebe prihinih. 110

A kad s prid pogleda nevoljna svist moja,

od straha uspreda, ne da mi pokoja;
misleći strašni sud, na kom će sva dila

vidit se oda svud, kakova su bila;
da će grišni ljudi, slišavši odluku, 115

V. 78. očito B. V. 79. izasala B. v. 87. li (n. ti) B.

BAZLIKOSTI. 59

kom jih bog osudi u vičnju pojt muku.
I kad zbrojim lita, vim, da mi govore:

diliti od svita spravljaj se, nebore.
Ča s' pripravil, nosi, malo t' je tpj stati,

jer, da te pokosi smrt, stoji za vrati. 120

Nu vij, u kom stan'ju najdem se, to znajuć,

al u )com ufan'ju, smrtni rok čekajuć;
tere mi pomoć daj, ča mož', srčenije,

da mi pakleni zmaj dušu ne ubije;
za cica ljubavi boga nebeskoga 125

mene ne ostavi, kad moliš za koga;
jeda naš gospodin, jedini bog oni,

otac, duh tere sin pakla me ukloni;
jeda me posvoji, tere s obranimi

plaću mi odbroji, i misto shrani mi 130

pored s ostalimi, kih no milo zove

težaci vernimi od njive njegove;
kako je po riči rekal od istine

u van'jelskoj priči, u kojoj ni hine;
nukajuć svakoga, da se ne lini speć, 135

slaba i jakoga, kih vidi zaman steć
da pojdu al rano al kasno težati,

i da će ufano svi plaću imati.
Pak večer kad priđe, zazvavši težake,

svih lipo obiđe, dav plaće jednake. 140

Jeda s' ne razmiri vrime, u ko pojdoh,

ter mi ne zamiri, ča pria ne dojdoh;
jeda srce vidi i volju prignutu,

ka želi, da slidi stope mu po putu;
da čini pokoru, ku more podnesti, 145

ter mi da u dvoru njegovom prisesti.
Sestro, ne zamiraj mojemu moljen'ju;

običaj jer je taj u ljudskom življen'ju,
kada ki nastoje za zla se ukloniti,

u gospode svoje milosti prositi, 150

tad slugam posal svoj uzpriporučuju,

pri gospodi onoj prijatih kih čuju.

i\ 123. srčenie, v. 124. ubie A i B, v. 127. da (n, jeda) B. v,
133. rici B. v. 141. ražmlri B. v. 147. setro A i B.

60 FBTAB HEKTOBOVIĆ.

I ja mojim tugam prosih pomoć tvoju,

ka si božjim slugam pridragim u broju.
Veruj mi, neharan da ti ne ću biti, 155

ako još koji dan budu živ na sviti.
Jer i oni dug mal, ki molitvom zaja,

ni ti na tašće pal, kako se prigaja.
Plaćam ga svaki dan, dim ti brez lagan'ja

ne hteći; da jedan projde brez saznan' ja. 160

Još ću t' spomenuti ovu stvar za bolje,

ku, znam, da ćeš čuti vele s dobre volje,
da ju ne zabudeš, stoj s pomnjom velikom,

da saznana budeš na daru tolikom.
Na take kriposti, ke ti Isus mili 165

po svojoj milosti obilno udili,
harna mu, dim, budi i zimi i liti,

mori se i trudi za njemu zgoditi.
I u svako vrime, svaki čas, svaki dan,

njega slavno ime slaviti ne pristan'; 170

hvale mu dajući obilne i nove,

zakone čtujući vasda krat njegove.
Sa svim se usiluj, koliko mož' veće,

u dobru napriđuj, inako se ne će.
Ki ne napriduju, ter ze nazad vrnu, 175

ti zaman putuju, i rado posmu ;
kako se toj (uje često krat i vidi,

jer svit napastuje, a pohlep ga slidi.
Nisu ti svršeni, do sride ki priđu;

oni su spašeni, do konca ki idu. 180

Riči, koje prostrih, na dobar broj kladi,

jere jih istom rih milošće zaradi.
Samo te svituju, ne da te ozdrave,

ni da t* potribuju, ni da t' ćud izprave.
Jer ki te takoga dara častju kruni, 185

vim, da te svakoga nauka napuni.
Li škodu t' ne nose, nit dobroti ude,

nit kriposti kose, da pria brž prude.
Kako kad konj teče, pusti v se niz polje,

p. 176. rad. — posurnu B. v. 187. * 188. nit ili ni t'? A i B.

KAZLIKOSTI. 61

kad mu koiiDjik reče, kliknuvši: nu bolje! 190

snažnije se gane, kad mu rič začuje,

da ne izostane družbe, s kom vojuje;
jizdeć, kad ga takne šibicom gdi godi,

prene se i makne, i bolje uzhođi.
I plav jaka bude, u njoj vozci nmozi, 195

ter kad se od kude na vesla uzvozi,
kad nje vitar dojde, more joj prikrivši,

vele brže pojde, jidro otvorivši.
Ino na svršen'ju ne ću ti reć sada,

ner da t' u počten'ja bog svoj mir vasda da. 200

Ovdi te obrani od svake nezgode,

i raj ti dohraui, gdi se sveti shode.

NANRKBinCA, KtJU SLOŽI PETRE HEKTOROVIĆ > fRANETU HEKTOROVIĆD, < ROD'JAKU SVOMU

DRAGOMU, ZA MHOŠĆU.

Naredna mladosti, Frane, i čestita,

ki razcvili dosti ćaćka vrimenita,
i majku dreselu učini i bratju,

da svim tugu velu naprišnom tom smrtju;
ki vapyu: Frane, glasom čudne sile, 5

za č' nam zada rane brez mača i strile?
Bližike i rod tvoj, komu dika biše,

tišće u nepokoj, jer tobom cvatiše;
i Stari Hvar ovi, u kom se porodi,

ožalosti i Novi, i sve kud god bodi. 10

Tiha pitomino, zgovore veseli,

beside istino, pokoju naš veli,
istino brez rote, poCten'je veliko,

i svake dobrote očita priliko;
tihosti velika, umiljenstva slavo, 15

r. 192. snažnie A i B, v. 200. posten'ju JB.

Po izdanju tnletačkom od g. 1568. (= A.) i i od g. 1638 (= B,).

^ Hectorouh B. * Hecctorouichiu B, v. 5. vapin A i B, v. 10.
ozaloail A i B. v. 13. poštenije B.

62 FSTAB HEKTOBOVIĆ,

ki ranom brez lika rani nas nepravo,
po kol nas odbiže, bolji stan obravši,

kad te smrt dostiže, žalost nam zadavši;
daj, imaj spomenu, zabiti ne hteći

svih onih, ki venu, svak dan te želeći. 20

kad god nas od zgora htij milo pozriti,

jer ćemo do umora za tobom cviliti
I sliš' svih, ća t' poju u pisneh na miru,

za dobrotu tvoju i kripost i viru.
I primi svaki dar, koji se postavi 25

na tvojem grebu zgar, rad naše ljubavi.
Uzdahe ti nose tvoji družbenici,

mlade mome kose, a pisni knjižnici;
a ćaćko suzice, a žalostna mati

od srca tužice, ke ju će skončati, 30

u veUkoj želji za ljubav svršenu,

znanci s prijatelji, svakčasnju spomenu;
mlade udovice skupom se ustaju,

žene i divicO; koje te poznaju,
ter ti prikazuju ružice rumene, 35

neka te počtuju, i vence zelene,
pelinom kićene, povite kosami,

zlatom narešene, žalite suzami.
Eto, ako V je dan, mladiću primili,

u raju oni stan, ki se dobrim dili; 40

moli se i nastoj, u nebeske strane

svih tvojih dražih broj s tobom da se stane.
A ovo ti piše nemiran sam sobom,

ki plačuć uzdiše počmjen za tobom,
pomrkal očima, pun svake žalosti, 45

ki pokoja nima cić tvoje mladosti.

V. 20. želeći B. v. 32. svakčasnju A i B. v, 36. poštuju B. v. 41.
moji B.

KAZLIKOSTI. 63

4.

ruminoiu i mi p«(!nTAiioin mmm fnmm bbtvOitićđ. mmm i?ak-

Vridni Hieronime, počten'je veliko,

pohvaljeno ime, naša vela diko,
budi da (kako vim) život se moj hita

nakon šesdeset zim jur šestoga lita;
ljubav me tva steže uzli nepokojni, 5

izbrani viteže, sve časti dostojni,
da mi teg bude mil rad tvoga imena,

ki sam bU ostavil, mnogo je vrimena;
da budu skladati sej pisni na volju,

kako budu znati, u miru najbolju; 10

tebe neka pojdu pohodit u gradu,

pošadši kad dojdu, da t' poklon pridadu
od mene ovoga, ki sam bil vasda tvoj,

za života moga i ki ću bit tokoj ;
i da ti istinim načinom kazuju 15

onim a ne inim od mene ki čuju ;
da ti sam obezan za razgovor miU,

minutih ovih dan kojim me nadili.
ki tako nakiti izvrsni razum tvoj,

da sa svim nasiti dušu i život moj; 20

ki mnokrat pričtivam i s družbom i sam ja,

pametju prizivam sva tvoja pisan'ja,
ka složi naredno, puna svake dike,

i Ijubko i medno, da jim ni prilike.
Meu stvari ostale ki godi ih čuju, 25

svi te glasom hvale do neba i čtuju,
veli razumnici, ne mišćane sami,

da iz van knjižnici, ki su meu nami;
a za tim družina, stavši se razumna,

hvali gospodina spametna i umna, 30

Iz prvoga izdanja mletačkoga od g. 1568. (= A.).
V. L V . . iđni A. v. 5. vitese A.

64 PETAB HEKTOBOVIĆ.

koji ti na noge, kad te ^e dobavi,

zlaćene ostroge, s tom častju postavi.
Ke strane sa svake dostojna te diju,

jere časti take tacim se dariju;
kakov je razum tvoj i tvoje tančine, 35

kojih je velik broj, i kriposti ine.
I ovde i svudi ke ti hvalu daju

meu svimi ljudi, koji te poznaju.
Od ke (ča sam vidil očima mojimi)

ni moj najmanji dil meu svimi tvojimi. 40

koga s prave vire u svako tve dilo

draguješ brez mire srčeno i milo.
Vela ti hvala bud' na svakoj ljubavi,

ča ne plati moj trud, bog ti sve napravi.
Sad ću se obratiti s željom srca moga, 45

goruće moliti stvorca svemogoga,
ki te je okrilil tej časti svitlostju,

i tako nadilil darom i milostju;
koji ti dopusti, da t' se glas prostira,

da ti med iz usti, kad hoćeš, izvira; 50

koji ti da riči razborite dosti,

da se tim Hvar diči u veloj radosti;
ki ti da taj razum i mudrost i smin'je;

da te zna svaki drum za tvoje umin'je;
ki te svoj državi za vikovnju diku, 55

za krunu postavi, i za čast veliku;
ki tebe i rod tvoj proslavi po tebi,

dohrani ti pokoj čestiti na nebi.
I on te nastani još u rajskoj slavi,

gdi su svi obrani, ki su bogu pravi. 60

U Starom Hvaru četvrti naste dan miseca setembra drugo go-
dišće, od kle Diva porodi, nakon tisuća pet sat i petdeset.

Petre Hektorović.

&AZLXKOBTI. 65

5.

ONO 1 mmm I?ALI i časti vile MSTOJNOID mi IATRU ULUJKRD, »UBMTJiAIVDni,

Pim IKTOMIĆ ' HVAKANIN PIŠI 0?0.

Službenice pravi boga nebeskoga,

ki na te postavi bilig reda svoga;
ki tako nosiš ti i tako provodiš,

da ti se ime čti, kuda ne prohodiš;
kriposti velika, kojom je procvala 5

grada Dubrovnika ureha ne mala,
ne vim ja, ka je stvar uzrok, ni ča mi je,

da sam kako mornar, koji plav razbije;
koji se razbivši, kad na kraj izskoči,

i sve izgubivši, grozne suze toči; 10

ter iz glasa viče, tuj škodu žaleći,

za tim se zanče, zakletve čineći,
ako se dobavi polja ili gore,

da veće ne stavi stupala na more;
i gdi ga svak čuje, odluku učini, 15

da već ne putuje po morskoj pučini ;
a do malo po tom ne zna, ča je rekal,

ni ča se je rotom kunući zatekal;
jere se povrati na pridnje živin'je,

i volju privrati na drugo želin'je; 20

ter bude jidriti, gdi no ga pokriše

valove srditi i o kraj udriše;
gdi pria malo dan jedva se obrani,

da zdrav izgazi van i život uhrani;
tako t' sam mnokrat ja za radi saznan'ja 25

tiral od mene tja pisni i skladan'ja,
i družim govoril, da ću toj pustiti,

i sam sam vasda mnil, da će tako biti.
U mnin'ju kojemu uzprohode lita,

da mi se u temu već misal ne splita. 30

Po izdanju mletačkom od g. 1568 (= A,) i od g. 1638. (= B,),

* Ecbtorovich n, Hectorovich = Hektorović A, — Ectorovicli =
Ektorović B. v. 5. kojon A i B. v. 23. pri B, v, 30. spiiita B.

Btui piMi hrvatdd VL 5

66 PBTAB HEKTOBOVIČ,

Taj posal u meni tako se razčini,

kako led studeni n^ sunca vrućini;
koko da nikadar ne kušah taj dila,

ni općih taku stvar, ni da mi bi mila.
Rad koga saznan'ja, uzroka rad koga, 35

posli ću f kazat ja srid pisma ovoga.
Kada bude za tim u nikomu čudu,

ne znam, kako, ni vim, pisni me dobudu.
Ke počnu skladati opet po nauk moj^

mneć od njih imati razgovor i pokoj. 40

Da kad se smislim stav, i lita kad zbrojim,

sebi kriv i neprav, ne znam ja gdi stojim;
kojim ni ni mal broj (ča se čteć nahodi),

jer, ko teče, ovoj sedamdeset vodi.
Videć, da mi malo vrimena ostaje, 45

ko bi se imalo provodit najslaje;
a to nastojeći nada svaka ina

milosti doteći boga gospodina;
njega sa svom moćju srčeno moleći,

i dnevom i noćju službu mu čineći; 50

pitajuć prošćen'je, i ne šćedeć truda

za grišno življen'je i za dila huda;
pisni i skladan'ja odlučiv pustiti,

nebeskoga stan'ja išćuć dil imiti;
gdi nisu žalosti, gdi ni zlo hotin'je, 55

ner svake radosti i mimo živin'je;
gdi je zdravje milo, život neskončani,

Ijubko svako dilo, gdi su brez noći dni;
gdi ni studen ni znoj, gdi nisu kajan'ja,

gdi brez truda pokoj, ljubav brez pričan'ja; 60

gdi svitlost brez tmine sve strane obsiva,

gdi su slasti ine, kim se broj zabiva;
jer koja stvar luja na svit more biti,

škodnija ni huja, neg sebe zabiti;
i duše spasen'je, ka nigdar ne umire, 65

koja je stvoren'je vikovnje brez mire ;

V. 32. Bonza A i B, v. 35. čoga B, v. 44. ch6 = kd A. v. 49.
moleć jB. V. 51. proscenije A i B, v. 58. Ijusiko B. v, 64. ni (?)
A i B — škođnia A i B, v. 66. črez (m. brez) B.

BAZIilKOSTI. 67

i ne htit bolji bit, buduć na saspin'ju,

ni zlu ćud prominit na boljem živin'ju:
jur kad mladost projde, ka ne zna, kud hodi,

i kad starost dojde, ka nas k smrti vodi; 70

svega kipa bitje kad se je skončalo,

neveselo žitje kada je ostalo ;
kad budu blišćati oči, zlo gledajuć,

a uši šušnjati, to gore slišajuć;
kad prisiše koža, kada liea blide, 75

kada slabost množa a snaga otide ;
kad vraskavo čelo nad oči napada^

plačno i dreselo, a sida je brada;
kad glava plišiva na muhe se tuži

kad starost ričljiva svakomu dotuži ; 80

kad se pleća zgrbe, usta zlom vonjaju,

zubi se ošćrbe, i sami padaju;
kada malo ćute usta slasti svake,

ćućen'ja se smute, ruke su nejake;
kad je put opala^ vlasi opuzuju, 65

prsi se od mala truda zadušuju;
kad otiču noge i stupala toje,

kad nemoći mnoge kupe se i goje;
kada kašlji muče, ne hteći pristati,

slaba se oduče kolina trujati; 90

kad se ne stepljaju uda, neg li stinu,

često naslanjaju, želeć da počinu;
kad malo primukne jazik govoreći,

kad se s trudom hukne, posidit hoteći;
kad se jačeć dviže, kada se jiduje, 95

ne daleč od hiže kada se putuje;
kada se od veće noge potipaju,

i kipom kud ne će, zanoseć mota^.
Tej zbrojene stvari manjšine takove,

tilu poklisari svrhe su njegove. 100

Svaka navišćuje, kad dojdu taki dni^

sprav' da se putuje, već na svit stan'ja ni.
I ki se uzviše umom u mladosti,

kad godi pogriše pamet u starosti;
ter tako luduju, i malo se svide, 105

V. 73. dajuć (n. gledajuć) B. v. 92. zeleć A i B.

68 FBTAB HEKTOROVIĆ^

da jih uzmiluju mnokrat, ki jih vide.
Ča se đake hoće človiku svakomu,

kad življen'ju voće prizriva ovomu?
Ino ne misliti, ner ono vrh svega,

čim će put dobiti života vičnjega. 110

Mladim se ne zna rok vika do kle projde,

li vasda ni njih skok do cilja ne dojde;
a starost poznaje po mnoga zlamen'ja,

blizu svrhe da je, tere razčinjen'ja.
Đvi stvari se đake čuvati imaju 115

već neg ine svake, jer se ne staraju;
ke nigdar do vika na manje ne hode,

a svega človika na grihe navode:
srce i jazik dim, jer do kle se žive,

oni se Ijudem svim najveće protive. 120

srce misli nove svaki čas pripravlja,

a jazik njegove posle ne ostavlja;
hiti govoriti^ ča misal pripravi,

da se sve očiti na dvor i objavi.
Za to se čuvati ima toj, ča truje, 125

i s pomnjom držati; kad se pomlajuje,
neka moć tih stvari sa svu njih tašćinu

dušu ne privari^ ni nam da vašćinu.
Svak ima smisliti vrime, u kom stoji,

dobro prociniti, ča mu se pristoji, 130

tere dilovati, čim ne će toj vrime

razpravu imati bljuduć se sa svime;
ča ne će životu ni stan'ju njegovu

navalit grihotu, ni bitju takovu.
Oto t' dah na znan'je sve, ča ne navidi 135

pisni i skladan'je, i ča starost slidi,
Nu ja za svaka taj li htih se slobodit,

da te jednokrat daj još budem pohodit
8 dostojnim poklonom, s častju, kom te čtuju,

i s harnostju onom, kom se dužan čuju, 140

i s srčenim ovim i Ijubkim pisan'jem.

V. 106. gih (n, jih) A i B. v. 108. živhljen'ju (L j. xifhlienyu n.
xifgllenyn) B, v. 114 svrh B. i\ 119. srze A i B, v. 124. obvavi (?)
J5. V. 132. bljuđuke (t. j, bgliuduche) B, v.' 140. čuju JB.

BAZLIKOSTI. 69

s kakovim takovim (ko vidiš) sklađan'jem,
kad kipom ne mogu, kad mi ni dano toj,

s česa bih ja mnogu slast ćutil i pokoj.
Na to me dovede prijatelj jedan moj, 145

prid kim me uzvede visoko razum tvoj,
kada mi povidi, dosad k mistu svomu,

ča s tobom besidi o meni o tvomu,
i dohodeć ini, s kojimi naredno

ljubav me tva mini srčeno i medno. 150

Na svem zahvaljuju, ter ti se pridaju,

da svi, ki to čuju, za tvoga me znaju.
Rad ljubavi tvoje šalju t' s knjigom ovom

nike stvari moje pod odićom novom,
zdol imenovane, ke sam ja brojio, 155

i složil na člane, kako sam umio;
da se vridnost tvoja, kad joj što domori,

čteći pisma moja, o tom razgovori.
Kad nam se viditi ne da srića naju,

bog nam se združiti dopusti u raju. 160

U Starom Hvaru prvi dan miseca luja šestoga godišća od
spasen'ja našega nakon tisuc^a pet sat i petdeset.

6.
fmm* PETRA EKTOKOVIĆA, VIASTEINA PAMNA NIKOLI NAUSŠKOTIĆU.

Knjige Severina tko vidi al čuje,

sluge božje sina, koga crkva čtuje,
ki složi taj čtin'ja množim za utihu,

Ijubavju umin'ja stegnuti ki bihu,
on dobro poznaje po tomu pisan'ju, 5

ča nam smutnju daje razborju i znan'ju.
Svak umić mučeći besjedu mu sori,

gdi no nas učeći, ovako govori:
ovdi meu nami da zviezde ne sjaju,

* Poslanica^ na koju je ovaj odgovor sastavljen, tiskana je medju
Nalješkovicevimi pjesmami u knj. V, str. 312 — 20,

V. 142. taohovim (n. tachovim = takovim) A.

70 PETAR HBKTOROVIĆ,

oblaci tminami kad ih zakrivaju; lO

i voda nišana od vitra jakoga,

i s kalom smišana kon kraja morskoga,
prem da se razliti bude po širini,

uzbrani viditi dno morskoj dubini.
Lica bo ne imiše čistoće sve lačna, 15

za sve pri jer biše bistra i prozračna.
I stiena gdi godi kad pade iz gore,

pripriči put vodi, da brzit ne more.
I *ti ako ć' biti u čemu sudac prav,

al ku stvar prozriti, istinu razabrav; 20

i ako, putujuć, pravo ćeš hoditi,

u svem pravdu čtujuć, van puta ne iti;
veseFja se izbavi, a strahu se ne daj,

ufan'je ostavi, borjezni ne kušaj.
Nie na svojoj miri svit, pamet smućuju 25

tej stvari Četiri, gdi no gospoduju.
Ča mniš^ mudrih slavo, Nikola brajene,

moja vridna hvalo kriposti svršene!
Da ke god ne budu morile život moj

tih stvari u trudu i tuzi bezrednoj; 30

da ne bi pjesan ma jur k tebi dopala,

poklon ti sa svima umiljen pridala;
jer bih pri, mnim, puknul od tuge i jada,

neg li bih zamuknul, kako sam do sada.
Vim, da zna milos tva, Norješkoviću moj, 35

pjesnivac d'jela sva, pokol si u njih broj.
On pjesni ne tvori, ki mučan pribiva,

koga žalos mori, ki stoji pun gniva;
pjesance ne sklada, neg li u pokoju

od tieh, ki na zada odmeću zled svoju; 40

jer gdi je nevolja, tuj razum odbigne,

naša stvar najbolja, a zlo ga dostigne.
Ja ne vim, tko bi znal nevoljno me stan'je,

bi r igdar mene zval pjesni na spievan'je.
I ka je meni bit, prigovor im biva: 45

Iz rukopisa jugosl, akademije 646. (= C),

V. 10. može se citati i sakrivaju C. v, 15. lačna (?) C. v. 38. gniva
ili gljiva? C, v. 41. ođbjegne C. v. 42. zloga (?) C. 46. prigovori mi C.

BAZUKOSTI. 71

jur je muž vrjemenit, a pjesni pripiva;
koji pedeset lit još davno minuje,

mladosti zgubiv cvit, sad petjem putuje,
komu li pokoru podobno činiti,

k nebeskom da dvoru spravlja se otiti, 50

najliše kad vimo, za malu taštinu

da lasno gubimo nebesku baštinu.
Za me niesu pjesni, sieda je sva brada,

na toj me ne stisni već nitkor od sada.
Za tim je ne mal stog nemoći na meni, 55

u bedri je ulog, a bok bez bol'je ni ;
nego bol pohagja, malo ih pustujuć,

ka slasta dohagja ja malo lastujuć.
Plodi se po meni, i ruke se hita,

toj ti nam duzi dni donose i lita. 60

Još ti htih pobrojit dvi moje žalosH,

jedna je od pet lit, druga od mladosti.
Da jer ih poviedat bez stida nie moć,

rieč poŽe prisiedat, za to ih voPjeh oć;
koje bi gorskoga umoriP još lava, 65

' a neg nejakoga mene i nezdrava.
Za toj se ne čudi tvoj razum pošteni,

jer boles i trudi skratiše moć meni;
ne samo meni, dim, i momu živjen'ju,

nu roojiera pjesnem svim i malu umjen'ju. 70

S tilom je savezan, kako znaš, s našiem duh,

toli moćno stezan, da mu je na posluh;
ter jedan kad čuje, da se drugi smuti,

on se ne raduje, jednako sve ćuti.
Niesam još probavil ni one nevolje, 75

za ke bih ostavil sve dobro najbolje,
prid čudom bježeć tja od onieh turskieh sil

ne istom, da znaš, ja, da svih naš veći dil;
ognjenoj u rati, nudier misli sada,

čeljad, stara mati, ku mi brigu zada; 80

svaki nas ćuteći na srcu gorčinu,

V. 47. minue C. v. 48. puute C. v. 49. li (= bi ?) C. v. 56. bolie

C. V, 58. slasta (?) C, v, 57. pustujuć ili pustujuć a 58. lastujuć ili

laStujuć C. V, 70. mojem C. v, 71. može se citati i zavezan C. r.
78. naš («* nas?) C. v. 81. ćuteći C,

72 PBTAB HSKTOBOVIĆ,

a korabljom brodeći tuj morsku pučinu;
na koj prilrpismo tuge i zla dosti,

iz glasa vapismo s plačem od žalosti,
po moru svi vitri kad se rastrkaše, 85

na naše zlo hitri ki s treskom ustaše:
poče dimat jugo, strabot nas striže ;

ne duhav on dugo, smorac se podviže.
S oštrinom grbini uzmutiše more;

pak bura zapini, dvignuv se sa gore. 90

Vode ne umihu komu posluh dati,

istom se počnihu put neba penati.
A kad čudna propast zinieše meu njimi,

mnjah, da će na dno past korablja i svi mi.
Sve se tmine stase vrh nas u jedan zbor, 95

a daž ih plesaše kako viedrom od zgor;
huke gromi stahu, mun'ja prosivaše,

mrnari padahu, nebo se oraše.
Ufan^je izgubi svaki od života,

tko cokoće zubi, tko glavu zamota; ' 100

kada plav nagniše pod more vitar krut,

ka za tim staniše, drćući kako prut;
vali ju busahu nemilo s obi stran,

vodu ne cripahu, teciše sama van.
Ja toj videći, rieh: o nemila smrti! 105

gdi će nas ovdi svieh ob jednom satrti
Tad scienih velik dar od boga svakomu^

koga smrt na odar obali u domu;
koga take zledi ne more ni koljU;

i svoje naredi potrjebe na volju; 110

za č' je taj dar veći, i ufat grob imit,

srid mora neg leći, i pića ribam bit.
Kolike nezgode bihu na oč^u!

8 jednu stranu vode,, s drugu vitri biju;
8 drugu pak turska vlas prem dalek da stase, 115

ne pristav jedan čas, strahom nas moraše;
uskoci daše trud i zločinci ini,

hvala ti na svem bud\ moj bože jedini,

V. 87. ili Btiže (r čini se precrtan) C, v. 89. oštrinon C. v. 90.
dvignu C. V. 100 tto (n. tko) C. v. 103. Hi buzabu C,

BAZLIKOBTI.

73

koji nas od njih ruk milo obarova,

i skrativ čudnih ruk, pokoj nam darova. 120

Tako t' se tukući prem stasmo dan, i noć,

svi boga zovnći s uzdahom na pomoć,
zavjete djevici i majci čineći,

koj teku grešnici vazda se moleći.
Ter osmi naesti dan, toj hi meda slaje, 125

stavismo nogu van nsr latinske kraje.
Stasmo tuj za time na puno godište,

koje V me sa svime na zada potište;
domom dohodeći pače ga svršismo,

oni dan brojeći, koji se dilismo. 130

Nu ovi giu, gdi najdoh dila ma !

kako da niesam živ neg mrtav sa svima.
Rastrkom ležahu sve stvari jur, koje

jedva se poznahu, da su bile moje;
ke ne znam ja, ikad stavim li na svoj red, 135

nu misli oto sad, kakva je moja zled.
Nikola razumni, vjeruj mi za isto,

da s toga moj um ni još došal na misto.
Od veće pak po tom srce mi prosiva,

misleći za plotom ča nam zla počiva. 140

Tko bi mogal pjeti u takom žuljen'ju

i sreću ne Ideti u tomem cviljen'ju?
Nu zabiv ova sva, malo još ođahnu,

na toj me ljubav tva velika potaknu.
Pisat se odpravih tvojoj zi kriposti, 145

ter za čas ostavih minute žalosti,
ne se nastaljajuć s tobome da poju,

neg ti hvalu dajuć, slaveć vidros tvoju.
Bud da sva ma snaga, ku mogu pripravit,

slaba jest i naga za tebe proslavit; 150

toj ti će skazat sad, kako ćeš vidit sam,

priproste pjesni sklad, ku je doć k tebi sram.
Odgovor hoteći dostojan tebi dat,

zaman se sileći, znam, da ću sve sustat.

V. 124. koj (=: k koj) C, v. 125. naesti (= naeste.) C. v. 127.
staasmo C. v. 129. svjršismo v, 138. mni (n. ni) C v. 139. fnoze se
cUaii i proziva C. v, 141. (= življen'ju?) C. v. 147. Da8tayajać
C V. 154. može se citati i zustat C

74 PETAR HBKTOBOVIĆ,

Zaman je muže zvat i boge poganske, 155

potrebno je iskat načine krstjanske.
Tko ne bi u sebi mUosti imio,

koju bog da tebi, zaman bi trudio ;
takoga uresa^ milosti tej sile,

široka nebesa ku maliem podile. 160

Istakmit tko bi ktil pisanija tvoga trud,

umrli ne bi bil, mni mi se na moj sud.
Izvrsno smišljan'je i Ijubko i medno,

i sve izrečen'je lipo i naredno,
da ga svak može čtit, još mu se hotiše, 165

u kamen stanovit zlatom da se piše;
neka ti po vas vik oni plod bude znan,

kim slavni Dubrovnik prodil te ovih dan.
Oh slasti velike! oh novoga druma!

oh časti! oh dike! oh vridna razuma! 170

Kud godi prohodi tva pisan gizdava,

vazdi ju nahodi pohvala i slava.
Tko godi ju čuje, svak joj se veseli,

svak jo' se raduje, slišat ju svak želi.
Po gradih ju nose bez broja bez mire, 175

od njih glas jerbo se to dalje prostire.
Kupe se na zbore, kad ju šte prid svimi;

blaženi, tko more misto nać meu njimi.
Tko godi tuj reče: ovo je stvar nova;

tko ovi um steče, tko ovoj osnova? 180

Lipo t' je vezena ovaj stvar, pravi svak;

od kud bi svedena, na što li priđe pak?
kad take sladosti meni tko povida,

srce od radosti meni se raskida.
Jere taj pošten glas, kojim si poznan bil, 185

ne mni, tvoj da je vas, imam ga velik dil.
Jer te imam za draga i mislim imiti

već neg mnoga blaga, i želim tvoj biti.
Od kli je knjiga tva mene pohodila,

mnim, da je majka ma i tebe rodila. 190

Prijazan ti inu ne umim poklonit,

c. 168. Dumbrovnik (nu m čini se precrtan) C, — prodil C, v,
174. jo (n. joj) C. V, 178. nač C.

BAZLIKOBTI. 75

neg ovu jedinu, ku ti ću sada rit:
zapovid na tvoju da sam odlučujem,

ne štedeć moć moju, do kli živ putujem.
Još ti ću rit sada, vim, da mi sazrit ne ć'^ 195

£a me tej hvale da vrh reda vele već,
vrh reda i mire, stvar od male valje,

rastežuć u šire što s' mogal i dalje.
Znaj:, da te pohvale, toj pravim svakomu,

nisko me obale pri meni samomu. 200

Ja bo se poznaju, i reku sam sebi:

mnogo t' se varaju razumni u tebi.
Još mnokrat reku sam, kad me trud obiđe:

vaj meni, kakav sam, množi t' me ne vide.
Od mene što sudi tvoj razum i svodi, 205

od dobre znam ćudi sve da ti ishodi;
od tvoje ljubavi, ka me čini mniti,

prijatelj moj pravi vazda da ćeš biti.
Hvala ti dobra ćud i kriposti kruna,

hvala ti na svem bud' obilna i puna. 210

Višnji bog od zgor daj s nebeske visine,

od svita svaki kraj da tobom prosine;
imenom da t' zvoni istok i zapad vas,

vazdi te ukloni oda zla svaki čas;
a kada život tvoj smrtni rok dostigne, 215

da ti duh u raj svoj nebeski podvigne.
Dmitrića Nikolu milo mi pozdravi,

u jednomu kolu kad me š njim postavi,
8 dum Mavrom zaedno, ocem poštovanim,

u srcu primedno momu koga hranim. 220

U Hvaru na 16. novembra 1541.

r. 195. može se UtaU i zazrit C. v. 196 me (= mi?) C. v. 214.
obazla ili obasla (n. oda zla) C, v, 215. kad C.

PRIKAZAN'Jg ŽIVOTA S« LOVRINCA MUČENIKA,'

* naslov izvadjen iz rukopisa ak. b.

Imena ođ onih, koji ulizuju u ovu rapresentatiun : ^

Angel.

Merkurij.*

Valerian.

Cesar.*

Bonifacij.*

Astories.*

Sisto papa.

Felicij.*

Lovrinac'

Kirika.«

Kresencij.

Justin.*

Hudoba.

Partero^j.

Kančilir.

FelicisimJ"

Jupita.**

Tentinelus.'«

Inpolit.^^

Lucil.^^

Konkordija.^^

Eocan.

(Pitagor).*«

Roman.

Luvela. )

Tersona I ^•^*^"

Anija.

Talanta.^«

Ciry.

Aneluton.««

Nikostrat.

}

divičice.*'

' „Imena — rapresentatiun" ne ima u ak, b,; nam. toga: Go-
vornici. ^ Tentinelus aJc. b. ^ Cesar Decij ak, b. ^ Bonifacij biskup.
— Popi idolski neima u ak. a. * Bonifacij ak, b. • Felicij ne ima
u ak. b. ' 8. Lovrinac ak, b. ® Kirika udovica ak. b. ^ Justin re-
dovnik ak. b, *^ Felicisimo ak. b. " Agapito. ak. b. *• Tintinelus
sluga ak. b. '^ Ipolito ak. b. ^^ Lucil slipi ak. b. ^^ Konkordija žena
Ipolita ak. b. ^* ne ima u ak. b. ^' Lučilo, Tersona, ditići Konkordije.
^® Talenta. ^* hćere Konkordije. — Beštija djaval ak. b. '^ Kresentij
ak. b.

ak. a. = rukopis jugosl, akademije br. 1050.
ak. b. := ^ ^ „ „ 1061.

n

n

v*»

POdRJI PKIKAIAN'JB ST. LOTRINCA'.

▲NGEL.

An^jel^ govori:

Od vičnjega boga strane

pozdravljam vas o krsijane^

ki ste prišli slišat dila^

od Lovrinca ka su bila;

i od Sista pape sveta^ 5

komu glava bi vazeta^

i njegovim učenikom

i ostalim mučenikom;

a to da vi stvar vidite^

kojom pamet utišite. 10

Zla mišljen'ja mino hode,

ka do vika na grih vode.

Dakle svih vas Ijubeznivo

molim, stojte sad pomnjivo.

Ovdi vam će pokazati, 15

da budete dobro znati,

koli 'e bogu rič pridraga,

već ner svega svita blaga,

ko mu služi s dobre volje,

ter za nj trpi sve nevolje, 20

i koliko još veliku

slavu ima tere diku

ostavivši dila huda

svega svita puna bluda«

Svij£a muka, trud i žalost 25

u vesePje 'e njemu i radost.

Kako Lovrincu još dijaku

^ Počinje — Lovrinca ne itna u ak. b, * angel. ak. b.

V. 2. pozdrav^an ak. a i b. — ho ak. a. 7. njegovin nčenikon
ak. a i b. 8. ostalim ak. a. — ostalin ak. b. — mučenikon ak. a i
b, 10. kojon ak. a i b. 11. mino ak. a i b. 13. ... i n. dakle ak.
a. 14. molim ak. b. 15. van <dc, a i b. 21. koliku ak. b. 26. u ve-
selju je ak. a. — i veselje ak. b.

8V. LOVKINAO.

81

STlh dopelja nam na muku,

koga muke skazat će istu (?)

vidit ćete na ovom mistu; 30

a to s pomnjom poslišite^

tot budite ter ne spite.

VALEBIAN.

Ovdi Valerian vitezom govori :

obrani ter vitezi;

sve hrabrenstvo tere knezi,

skupte sluge i oprovde 35

s trumbitami sada ovdO;

da budemo spravno iti

mi cesara pohoditi^

kako običaj mi imamo^

da veselje njemu damo. 40

Ne hotijmo već krsmati^

jur se ima on ustati.

MEBKUBU^.

Za tim^ ima ustati Merkurij\ ter govori Vaieriam:

Naš čestiti gospodine,

bud' stanovit do istine,

kako srce tvoje želi, *^

i nam milost tvoja veli,

obslužit smo mi pripravni,

i združiti tvoj kip slavni

tamo i svud kuda pojde,

nitkor tebe sad ne ojde, 50

jer si slava naša i dika,

i rimskoga stan'ja vika.

28. čas (w. nam) ak, b. 29. koja ak. a. 30. ovon ak. a. i h, 31.
pomnjon ak. b.

»

1 Teotinelua ak. b. « tin ak. a. 49. svudi ak. b. 50. nikor
ak. 6. 51. naša slava. ak. b.

6

St«xl piMi birataki VI.

82 PBTA.R HBKTOROVIĆ,

TALESIAN.

Za tim ima ' pojti Valerian cesaru sa svom druibom^ i njemu se

poklonivSi govori:

AjeF; koji gromom stresa,

tere vlada sva nebesa,

bog od bogov silni Jove, 55

po svem svitu koji slove,

spasi tebe, o casare,

i sve ljudi mlade i stare;

u radosti častnom viku

uzdržati krune diku 60

vrhu naše sve dobitje

daj ti, tere slavno žitje.

Ako želiš ti prez rati

u gospodstvu tvomu stati,

kripost tvoju skazat raci, 65

ter kršćansku viru tlači;

ku ako ćeš strt sa svima,

da imena već ne ima,

tribi ti je snažno hitit,

Sista papu njih uhitit 70

sa svom družbom, š njime ka je,

jere glave druge nije,

i sa svima da sakriju

Isukrsta i Mariju,

da se ugasi sa svim ovo 75

Isusove vire slovo.

CBSAB.

Cesar Valerianu govori:

nabdaru svega kneže,
koga ruka rimska steže,
uzmnožni Valeriaue,

^ n. „ima — govori" ima u ah b.: ima Valerian stati sa svom
dnižbon i pojti k cesaru i govori. 56 sven ak. h. 64. gospostvu ai.
h. 66. krstjansku ak. 6. 69. hiti ah b. 70. uhiti ah b, 71, družbon
ah b. — ka je š njime ah b, 73. svimi ah b, — sakriju (zakriju?)
ak, a i b, 76. Isusovo ah b. 78. koja ak. a.

SV. LOrBIKA^O. 83

štitu rimski na sve strane^ 80

slidit ćemo sa svim đilom

tvoj svit mudri našom silom^

da se sa svim stare toga

sime puka krstjanskoga,

ko po Petru najpri priđe 85

meu rimske nikad ziđe,

koga ka (?) puk zvaše pr^a

Isusova vikarija,

kako no se sada Sisto

na njegovo zove misto. 90

Da jer u sve naše dili (!)

običaj smo taj imili,

pri početka kega stvari

da se dadu bogom dari;

da nam pomoć oni dadu^ 95

nam i svakom u sem gradu;

za to hrlo čin' da skupe

naše pope ter biskupe^

da u templu slavom mnogom

svetilišće dadu bogom. 100

VALSRIAN.

Valerian ovđi^ posije^ sltuge po pope^ da imaju ured staviti po-

svetiliŠća^^ i govori:

Merkuriju, naglim stupom

našim reci poj biskupom^

cesarova da i^im svitlost

zapovida ovu milost^

sad da skupe pope i d'jake^ 105

i potribne stvari svake,

80. šćita ak, b, 81. sliđićemo ak. b. — svin dilon ak. a. i b.
82. našon silon ak. a, i b. S3. svin ak, a. i b. 87. kad ak. b. — zva se
(zvaše?) ak. a. i b. 94. bogon ak. a. i b. 95. nan ak. a. 96. nan i
Bvakon ak. a. — sen ak. a. 99. slavon nmogon ak. a. i b. 100. bo-
gon (dc. a. i b.

' Ovdi ne ima ak. b. ' pošje ak. b. ^ posvetilišće ak. b. 101. Ten-
tinelus {nam. Merkorijn) ak. b. — naglin stupon ak. a. i b. 102.
naSin-biakupon ak» a. i b. 105. pop ak, b.

84 PETAR HEKTOBOTIĆ;

da prikažu svetilišće,
našim bogom slavno bitje.

BCEBKUBUA 8LU6a\

Merhurija ^ pojđe k popom i k biskupom *, ter njim ' govori ove

riči * :

biskupe poštovani,

ne siđite tuj za mani, 110

dajte vašim popom reda,

da se u tempal skupe ureda.

Jere cesar hoće tako,

da se boje svakojako (V)

sad učinit svetilišće, " 115

i tomu se ne lin' nišće.

BONUTAOIJ POP.*

Dospivši Merkurija^ Bonifacij odgovara:
Dobro došal, o viteže,
zapovid me tvoja spreže,
od cesara jer mi reče,

za to sada švak poteče 120

k našim bogom da se pravi,
a ino se sve ostavi.
Za to kad mu drago, dojdi,
čekamo ga skupa ovdi.

ABTOaiES^ BISKUP®.

Ovdi^ se ima ustati cesar sa svom druibom^\ i pojdu k idolom^^

i ondi ^^ došavši klanjaju '^ i poklone se i takoj kleknuvši do kli **

molitvu učine, pak Astories ^ molitvu čineći govori :

svemogi Jupitere, 125

koga kripost svud se stere,
najprija se molju tebi,

108. našin bogon ak. a i h,

^ Tentinelus ak. b, ^ popon i biskupon (dc. a. i 6. ' njin ak,
a. i b. — k p7'ed biskupon ne ima ak. b, * ove riči ne ima ak. b,
111. vasin popon ak, a i b, 115. ter {natn. sad) ak. b. — učine (učini?)
aA\ b. * pop ne ima ak. b. ® Tentinelus ak. b. 121. našin bogon
ak. b. ' Bonifacij. ak. b. ^ biskup ne ima ak. b. ^ ovde ak. b. ^®
Bvon družbon ak. a. i b. " idolon ak. a. i b. ** ondi ne ima ak.
6. *» kleknu ak. b. '' kle.

8V. LOTRINAC. 85

jer najveći jes' na nebi,

tvoja kripost svaka more,

gromom stresa zemlju i gore, 130

svemogući oče, bljudi

sad cesarom rimske ljudi,

i narode sve ostale,

koji tvoje ime hvale;

a krstjane sve proklete 135

star'te tvoje sile svete.

POPI SVI.

Popi ostali svi^ odgovaraju ove riči^:

Amen, amen, tako budi,
kako s' rekal, sve se zbudi.

ASTOBIES^ BISKUP*.

Sada Astories^ molitvu govori^:

A ti Marte svitli boje,

po nas rimske ljudi ove, 140

tvoja moć se za njih trudi,

ne zapusti tvoje ljudi;

nepriatelje sad povali,

da se ime tvoje hvali.

POPI.

Svi popi odgovaraju:

Amen, amen, tako budi, 145

kako s' rekal, sve se zbudi.

SISTO PAPA.

Za tim ^ cesar ima ustati i pojti '' na svoje misto ; pak ^ govori

svojim popom ^ Sisto papa:

Bratjo i sinci moji draži,
u duhovnoj budte snazi;
jere ja mnju, čuli vi ste,

130. gromon aJc. a. i b. 132. cesaron ak. h.

^ Popi svi ak, b. ' ove riči ne itna ak, b, 137. bude ak. a, 138.

zbude ak. a, ^ Bonifacij ak, b, * ne ima ak, b. * čini ak, b. 140.

da (n. po) ak. b. * tin ak. a, i b. '' priti ak. a, ® i pak ak. b.
• svojin popon ak, a. i b.

86 PETAB HEKTOROnĆ^

muke ke vam zadat išće 150

Đedj cesar nemilostni^

i i^'egovim š njim milostni,

da Isusa zatajimo,

a idolom se poklonimo;

ki je božji sin istini, 155

po kom ov se svit učini;

za koga ću smrt prijati,

prija ner ga zatajati,

za njegovu svetu viru,

ku pogrdit sada tiru, 160

koju (?) pri vas sveti množi

krv proliše njega skrozi,

Isukrsta i učenike

slideć i sve mučenike.

Za to spravan svaki budi, 165

trpit muke svaki trudi

za onoga, koji na križ

izđahal je, kako sam viš.

FELIOU. ^

Pokleknuvši Felicij^j ja pitati Sista^ i govori:

svet' oče i pastiru,

ki Isusovu slidiš viru, 170

tvoja svetost dobro vlada

Isusova ovih stada;

ti nas paseš i obgliedaš,

i razdriti vukom ne daš;

ti nas učiš zakon sveti, 175

i duhovne pisni peti;

vid' prez tebe, oče mili,

ni kriposti naših dili;

tvoja milost nas oblada,

i na pravi put naklada. 180

Da kud ćemo sada pojti^

kad nas misliš ovdi ojti?

150. van ak. a, i b. 152. njegovin ak. b — svin (n. snjim) ak, b,
156. kon ak, b.

* Felicisimo (?) i Agapito ak, b. '' Felicisimo (?) ak, b.

SV. LOVBIKAG. 87

SISTO PAPA.

Sisto odgovara Felidju i Japeru\ da imaju klekniUi, do kli Sisto

dospije, i govori Sisto^:

Svemogući on stvoritelj

ter OD mili ođkupitelj

vazda s vami hoće biti, 185

i u trojstvu vas kripiti.

On milostiv jest i moguć,

i u daru svakom slovuć,

podati vam hoće jakost

i ostalim mukam radost; 190

ako svaki u vapu (?) bude

čist od griha misli hude,

mir vikovDJi vam će dati,

i u pokoju vazda stati.

OESAB.

Cesar^ Valerianu govori^ šaljuć ga* po Sista:

Po kle svršen jest oficij 195

i prikazan sakrificij,

Valeriane moj uzmnožni,

mojoj kruni tere zbožni,

čin' kripostju dat sve s častju

i tvojega knežstva oblastju(?), 200

uhvativši Sista svežeš,

i k pristorju mom' privedeš,

da iskusim tere viju,

je r istina, na nj ča diju,

da Isusa on viruje, 205

moga boga pogijuje.

Odpraviv se veće ne stoj,

ča ti rekoh, z družbom jur poj.

^ Felicisimu i Agapitu ak. b. ^ Sisto ne ima ak. b, 184. tin od misli (n.
ter on mili) ak. b. 187. milošću ak. b. 188. svakon ak. a. i b. 189. van
ak. a. i b, 190. ostalin mukan ak. a. i b. 191. svaki vaju ak. b. 193. van
ak. a. i b. ^ Đecij ak. b. * ga ne ima ak. b. 198. složni ak. b. 199. kri-
pošću . . . čašću (dc, b. 200. knestva ak. b. 203. iskusio ak. a. i b. — vigju
ili viju ak. a. 206. pogrd'juje ak. b. — pogrgjuje ili pogrjuje ak. a.
207. odpravi ak. b. 208. družbon ak. a. i b.

88 PETAB HEKTOBOVIĆ,

VALEBIAK.

Vdlerian ostaloj^ druSbi govori:

vitezi stan'te gori,

ča di cesar, đa se stvori ; 210

svak vas snažno sada hiti,

on nevimik da se uhiti,

papa Sisto ki se pravi,

neprijatelj rimskoj slavi.

VALTSRTAN.

Za tim^ Vdlerian pojđe e đruShom\ i došavši Je Sistu papi* Va-

lerian govori:

Hodi, starce, do cesara, 215

da te od zledi tve pokara,

i ovi s tobom zali hinci,

ki diš da su tvoji sinci.

Platiti će, neka viste,

ljudi, koje odmamiste, 220

da viruju s vami onoga

Isukrsta propetoga,

koga vam je zatajati,

ali sada smrt prijati.

CESAB.

To rekši^ Valerian uhiti Sista i Felicia i Jupita^, ter jih svemv
povedu k cesaru, i vidivši Sista cesar^ govori:

Primi, starce, moj svit sada 225

za tve zdravje i tvoga stada;
našim bogom slavu podaj,
a kršćansku viru odhaj.

^ ostalon ak, b. 211. svrsno (ili svršno? n. snažno) eik, b. — iti
(n. hiti) ak, b. 214. rimski ak. b. ^ za tim tie ima ak, b. — tin
ak. a. ^ družbon ak, a. i b. '•Sistu {n. k Sistu papi) ak, h, 217.
tobon ak. a, ib, — zali (n. sada) ak. b. 223. van ak. a, i b. * rehsi
ak, a. i b. — * Agapita oJc. b. — Japita ak. a. 227. naSin bogon
ak, a, i b. 228. krstjansku ak, 6.

6V. liOV&INAC. 89

SIBTO^ PAPA.

Fapa cesaru odgovara:

Nigđa ne ću to stvoriti,

ni me vire pritvoriti, 230

da svetit ću ja onomu

Isukrstu bogu momu,

koji zemlju, nebo, gore,

vlada; moću svom sve more.

CB8AB.

Cesar opet Sistu odgovara:

Promin', starce, tvoju volju, 235

ter primi svit, kim te molju,

da ne izgineš ti sa svimi

učenici sad tvojimi;

di li ne ćeš, na velici

pogibar si s učenici. 240

8I8TO PAPA*.

Sisto opet cesaru odgovara:

Otac i sin i duh sveti;

ki u trojstvu jest kip treti,

on nam hoće pomoć dati,

i na muki s nami stati,

ki u trojstvu svetom stoje, 245

prijimlje jih, ki ga mole.

GESAB.

Cesar Valerianu i ostdlifn^ govori:

Po kle vigju, da utvrdi

misal starac ov prigrdi,

i kad riči mojih ploda

ni neviri naSoj škoda (?), 250

^ Sisto ne ima aJc. b., 234. svon cJc, a. i h. 236. kin ah, a. i b.
^ papa ne ima ah, ft. 242. trotjestvn ak. b. — kip jest ak, b, —
treći cik. b, 243. onam (n. on nam) aJc, a. 244. mnke aJc, b. 245.
sveton ak, a. — svetin ah, b, 246. prijimyući (n. prijimlje jih) ak.
h, ^ ostalin ak, b. 247. viju cA. b.

90 PBTAB HBKTOBOVIĆ,

U tempal ga povedite,

Martu brzo ter činite,

da tuj prida nj tamnjan stavi,

ter njegovu moć proslavi.

6di li sa svim on se ođneti, 255

tere njemu ne posveti,

u tamnicu mramoritu

vrzte njega i družbu tu.

Jer to misto tvrdo prave

za držati ljudi od glave, 260

neka toga starca huda

opet imam ja prez truda.

VALEBIAN.

Ovđe^ Valerian povede Sista u tempal i đoveđši ga^ govori Va-

lerian Bistu u templu:

Ako ć', da ti stvori milost

cesarova sada svitlost,

i ako ćeš z družbom sada 265

ne okusit smrtna jada;

posvet' Martu mogućemu,

inih bogov mnoštvu svemu,

i služiti htij srčeno

našim bogom svim općeno. 270

PAPA.^ BISTO.

Odgovara Sisto Valerianu i govori:

smamnici puni bluda
ter mišljen'ja mnogo luda,
ki za pritnju, mnite^ da prem
med odpustim, a žuč vazmem;

253. tamjan ak. b. 255. svin ak. a. i b. — odniti ak, b. 262. iman
ak. a. i b,

^ ovde ne ima ak. b. ^ došavši (n. dovedsi ga) ak. b. 265. dniž-
bon ak. a. i b. 266. oćutit (n. okusit) ak. b. 267. gorućemu (n. mo-
gućemu) ak. b. 269. osiužiti ak. b. — htit ak. a. i b. 270. našin
bogon svin ak. a. i b. — opjeno ak. a. i b. ^ papa ne ima ak. b.
272. misjen'ja ili mišjenja ak. b. 273. mnjite ak. a. — mjite ak. b.
— pren ak, a. i b. 274. odpustin ak.a. i b. — vazmen ak. a. i b.

8V. LOVBIWA0.

91

prignut silom ni razlogom 275

ne ćete me k vašim bogom,

ni đa Isusa vržem zada,

štujem krive boge sada.

Da nesrićni vi prokleti,

obsinjeni, d'javlom speti, 280

kl se vašim bogom lažnim

poklanjate tere praznim;

ke od driva ali gnile

za pinezi meštri čine

slipe, nime, teie gluhe, 285

jere su u njih duše suhe;

koji jesu psi priljuti,

ki kad laju, svak jih ćuti,

kojim oni priliku ju,

ki jih scine tere štuju. 290

Teško jao svim onima (!),

ki ufan'ja u njih ima.

Bog istini, ki je gori,

sam jest oni, ki sve stvori,

nebo, zemlju i dobitje, 295

po njem prija na svit bitje.

Još njegovih ruka dilo

koji smira naše tilo,

u kom dušu vas (?) lagahnu

za dobrotu svoju dahnu. 300

Ne viruje tko u nj poni,

dušu s tilom gubi oni.

Za to, sinci Isusovi,

po njem smo prišli na svit ovi,

vratite se Isukrstu, 305

njega viri tere krstu ;

upustite žale duhe^

vaše idole slipe i gluhe;

275. razlogon ak. b, 276. bogon ak. b. 277. vržen tik, a. i b.
278. štujen ak b. 280. d'javlon ak. b. 281. vašin bogon ak. a. —
vašiD bogon lažnin ak. b. 283. gnile (ili gnjile?) aJc. a. i b. 284.
pineze ak. b. 286. jer ak. b. 289. kojin ak. a. i b. 291. i jo (nam.
jao) ak. b. — svin ak. a. i b. 296. na (==: naš?) ak. a. i b. 299. kem
ak, b. 302. ljubi ak. a. 304. njen ak, a, i h 305. vuratite ak b.

92 PETAB HBKTOBOVIĆ,

ako cesar stavi roku,

đa vam poda za to muku, 310

ne prominte vaše volje,

da vas peSe, vari i kolje,

jer u život vikuviči^i

prijat vas će otac vičqji.

VALSBIAH.

Ovdi^ Vailerian pitenam^ govori:

Kako jedan kami živac 315

tvrdo stoji ovi sidac,

ter ne samo da se lini

obrnuti k našoj viri,

da još išće obhiniti,

ter nas išće obratiti; 320

sa svom moću naše boge

išće doli vrć pod noge;

za to triba, da se vrže

u tamnicu tere strže

sa svom družbom, ka ga slidi, 325

kako nam se zapovidi,

ter da ondi stoji do tle,

£im po AJ cesar opet posije.

«

LOVBINAC.

Ovđi povedu Sista u tamnicu, i tako vodeći ga, ishodi sveti Lov-
rinac suproč Sistu ; videći ga^ tugujući sveti Lovrinac reče ove

riči Sistu^:

Aj me, oče moj pridragi,

u nauku svetom blagi, 330

kamo gredeš, za ime boga!

310. van ak. a. i b.

^ ovđi ne ima ak, h. ^ vitezon ak, a, i b. 318. obrnuti (a dru-
gom rukom obrnut se) ak, a. 320. i nas istih obratiti drugom rukom
ak, a, — joSće (n. išće) ak. b, 321. svon ak. a, i b. 325. družbon
ak, a. i b, 327. i đa u igoj (n. ter . . ouđi drugom rukom ak. a.
328. Čin ak. a. i b. ^ tako viđivši ga Lovrinac tugujući govori ove riči
Sistu (n. tako • • . reće ove riči Sistu) ak, b. 330. sveton ak. a. i b.

SV. LOVBINAC. 93

brez dragoga sinka tvoga?

prisveti naš biskupe,

sve kršćanske vire stupe,

kamo stati pojt odredi 335

brez dijaka, koga redi?

Ti nikadar, oče sveti,

brez slug bogu ne posveti;

oj me, za č' me sad ohodiš?

al me u kom zlu nahodiš? 340

Ako svetost tvoja dobra

za slugu me tvoga obra,

za č' mi braniš s tobom iti,

tere s tobom krv proliti?

Da podložno nasliduje 345

gospodina, koga štuje,

nije meštra čast ni dika

pogrditi učenika.

Pomi\ji, oče moj primili,

tim Lovrinca ne ubili. 350

Abram ljubav bogu skaza,

kad mu sina on prikaza;

Petar, crikve pastir prvi,

za prolitje posla krvi (?),

tuj čast prija sriće ove, 355

da se pravi martir zove.

U tom ljubav skaži toje

otačastvo meni tvoje.

Umrit s tobom men'. ne brani,

koga sobom Isus hrani, 360

neka u jedno misto i vrime

sin i otac muku prime.

334. krstjanske ak. h. 338. boga ak. h. 339. 9^ ak. b. 340. kon
ak. a, 343. tobon ak. a. i b. 344. tobon ak. a. i b. 349. pomnjn
ak. b. 354. ka (ili ča?) prolitju ak. a. 357. ton ak. a. i b. 358.
otačanstvo ak. b. 359. tobon ak. a. i b. — meni ak. a. 360. sobon
ak. a. i b.

94 PETAB HSKTOROVIĆ^

PAPA^ SISTO.

Ovdi^ Sisto odgovara Lovrincu:

Ja te, sinko, ne ostavljam,

za sve jer se na smrt spravljam;

da budući star, nejaki 965

kad je moje dobi svaki,

tebe kako hrabre glave,

kega krune vojske slave,

jer ćeš veće boje biti,

i čast veću hoć' imiti — 370

za to ne htg već plakati,

ni se volji zloj davati;

srce tvoje jur umiri,

tere kripko stoj u viri;

do tri dni ćeš sa mnom gori 375

8 krunom pojti u rajskih dvori\

za biskupom i dijakon,

kako pravi t' hoće zakon;

ostavljam ti sve me blago,

razdili ga, kako t' drago, , 380

ko je crikve bilo došla,

kim (?) Isukrst po me posla;

ubozim ga razdiF sredno,

da raj primeš sto (?) za jedno.

Đosti toga bud' cviljen'ja 385

cica moga razdiljen'ja.

Jer Ilija muž blaženi,

kad ga vaze kol ognjeni,

Elizeju tad kriposti

ne odnese tej (?) svetosti. 390

^ papa ne ima ak. b, ^ ovdi ne ima ah, h, 363. ostavljan ak. a.
i h, 364. spravljan ak, a. i b, 372. zli ak. a. 375. mnon ak. b.
376. kruĐon ak. a. i b. — pojit ak. a — rajski' ak. b. 377. bi-
Bkupon ak. a i b. 379. ostavljan ak. a. i b. 383. ubozln ak a.
389. Elisen ak. b.

BV. LOVBIKAG. 95

KTBTKA^

Ovđe rekšP Sisto mu da^ ključe od hlaga^ i tako* Sista povedu u
tamnicu, i š njim ona dva čTjaka, a Lovrinac pojde u kuću Ki-

rike^ udovice, i njemu Kirika^ govori:

Isusov slugo mili,

ti se na me sada smili,

ja sam Krika nevoljnica,

ter pričrna udovica.

Petnadeste lit sam stala 395

s mužem, komu bih se dala,

pak trideset i jedan po tom

udovica z družbom ovom.

Mene moćno tuge dave

cić bolesti moje glave, 400

ka mi daje trud osoja,

da ne mogu najt pokoja.

Za to boli me izbavi

za Isusa, koga slavi.

LOV&INAO.

Lovrinac Kiriki odgovara:

6di virovat nisi lina 405

Isukrsta božja sina,

i ako ćeš smrt prijati,

ter u viri našoj stati,

sada hoće biti zdrava

tej bolesti tvoja glava. 410

KIBIKA^.

Kirika'' poklonivSi prid Lovrinca^ govori:

Lovrinče, znaj za isto,
ja viruju vele čisto

^ Krika ak. a. ^ rehši cJc. a. — rekši ne ima ak. b, ' da mu ak.
b. * SL (n. i tako) ak. b. ^ Krike ak. a. * Krika ak. a. 393. ja Ki-
rika (n. ja sam Krika) ak. b. — san ak. a. 395. san ak. a. i b. 396.
mužen ak. a. i b. 397. ton ak. a. i b. 398. družbon ovon ak. a. i
b. 401. moie se čitati i ozoja (ožoja, ošoja) ak. a. i b. 402. nać
ak. h. 409. hoćeš ak. a. i b. 410. te (n. tej) ak. b. ^ Krika*ai. a.

96 PKTAB HBKTOBOVIĆ;

U Isusa božja sina,
u mojega gospodina.

LOVBINAO.

Ovdi^ Lavrinac vazme vod««', i krsti Kiriku^ govoreći^:

Poni, u ime oca boga, 415

sina i duha još svetoga
ja te krstim i ponavljam,
još bolezni te ozdravljam.

K I Hl K A

Budući Kirika^ krstjena tako, pogljeđavši^ zahvali bogu i Lovrincu

govoreći'':

Hvala t' budi, bože mili,

ki mi milost tvu podili, 420

ter me združi svetim duhom,

tet me umiri s Isukrstom,

dušu i tilo me ozdravi,

i u stado tve postavi.

Hvala tebi bud', Lovnnče, 425

ki me svetim krstom primče,

po kom mene bog ozdravi,

i u vičnji raj postavi.

liOVBINAC.

»

Oedravivši Kirika^ ttstane se gori, a Lovrinac vagme ubrus^ i poda

ga Kiriki^ i govori:

Podah (?) ubrus ov u ruke,

ako t' nije koje muke, 430

kim operu ovim noge

slugam božjim verne mnoge (?).

^ ovdi ne ima ak. b. * vode ak. b. * Kriku ak. a. * i govori (n.
govoreći) ak. b. 417. krstin i ponav^an aJc. a. i b, 418. ozdravljan
ak. a. i b. ^ Krika ak. a. • tako pogljedavSi ne ima ak. b. ' govori
ak. b. 421. svetin duhon ak. b. — svetin ak. a. 422. Isukrston ak.
o. • b. 423. duša ak. a. 426. svetin krston cJc. a. i b. — priče ak.
b. 42'L kon ak. a. i b. ^ Krika ak. a. 431. lan ak. a. i b. —
ovin ak. a. i b. 432. slugan bo^'in ak. b. — sluga boi^in ak: a.

ST. IiOTBINAO. 97

Tu zapoviđ nam ostavi

Isus, na smrt kad se spravi,

da se imamo mi ljubiti, 435

jedan drugom' noge umiti.

LOVBINAO.

Beče ove riH Lovrinac^, poče ubrusom^ istiroH^ i onim^ noge otirati,
i njim^ noge celivat, vazme hlago^ ter poda onim, kim noge biše

umil, i tako Lovrincufi govori:

Gić ljubavi Isusove

lemozine primte ove,

ke mi Sisto priporuči,

ki od crikve drži ključi. 440

A vi bogu slavu dajte,

ter u miru tuj ostajte^

jer od ovud imam pojti,

u kastio kanam dojti,

pohoditi tuj krstjane, 445

u naricah ki su strane (?)•

LOVBINAC.

DiU se od njih Lovrinac^ i pojđe, gdi Justin stoji s ostalimi^, i

došavši reče svim"* ove riči, (i) govori^:

Mir Isusov s vami budi,

draga bratjo, tot i svudi;

i jošče mir gospodina

s vami bratjo bud' jedina, 450

Umiljenstvo me vas moli,

da sedete svi tuj doli,

da vam noge ja um^em,

i srčeno iscelijem;

436. drugomu oJb. a.

* ovđi Lovrinac (n. reče . . . Lovrinac) oi. b. ' nbruson oJb. a. t
b, ' onin ak. a, ^ njim ne ima ak. b, ^ tako Lovrinac ne ima ak,
b, 442. nuži (?, n. miru) aJc. b. — ostante ak. b. 443. iman cJc, a,
i b 446. nasikah (?) ak. b. * a ostalim! ne ima ak. b. '' svin ak.
a. i b. ^ došavši svin govori (nam. došavši reče .... govori) ak. b.
453. van ak. a. ih, — umijen ak. a. i b. 454. izcelijen ak. a. i b.

Suri piici hrr»teki VI. 7

98 PETAK HiiKTOBOViĆ,

jere velju, bratjo moja, 455

svet08t vaša, znam, dostoja

ništar manje vičnji na križ

spuniti će muke i svis (?).

U ljubavi toj angelskoj

primi sada brastvo ovoj. 460

Isukrsta vi molite,

često ispovid učinite,

dajuć uzdahe od srdašca,

poslušajte vazda starca.

LOVBINAO.

Lovrinac obrativši se^ vidi Kr esencija^ slipa^ ter mu govori Lovrinac^:

A ti, brate Kresentiju, 465

sliši ovu sententiju;

ako hoćeš virovati

svetost trojstva, i štovati

u božju se kripost ufaj,

da vidin'je tebi podaj. 470

KBESENTIJ.

Ovdi Kresentij pokleknuvši^ govori Lovrincu:

Božji slugo pun svetosti,
ne htij gliedat me tamnosti,
na me sveti krst postavi,
ter od očiu mene ozdravi.

LOVBINAO.

Ovdi Lovrinac pokleknuvši^ čini molitvu bogu i govori :

Isuse vičnji bože, 475

koga kripost svaka može,
grihe naše sad ne gliedaj,
da tvoju nam milost podaj;

' Kresentia ak, a. * Lovrinac ne ima al\ b, 468. trojestva ah b,
409. ti (n. se) oi. b. 470. i (n. da) ak. b. 472. gledat alc. b. 474.
oćiuh ak. b. — men' aJc. 6. — me ak. a. ^ pokleknuši ak. a. ^11.
gledaj ah b.

SV. LOVRINAC. 99

ter kako no ti vid poda
^ slipim, oko da proglieda, 480

tako sada ti ovomu
otvor' oči sluzi tvomu,
da se ime tve proslavi,
a poganska vira rastavi.

KBESENTU.

Za iim^ Lovrinac hrii ttčinivši na očiju Kresentija^, otvori tudie^ oči
KresenHju\ i klekne Kresentij, bogu gahvaljuje^ i govori:

Hvala budi, slava i dika 485

Isukrstu va vik vika,

ki ne glieda moje zlobe,

blude grišne me hudobe,

da na me se hti smiliti,

ter me oči prosvitliti. 490

Dim za isto, da drugoga

izvan tebe nije boga.

Svi kolici bozi ostali

doli jesu s neba pali,

ki se bozi ljuski scine, 495

ter nevoljne duše hine.

Da blaženi on, ki može

tebe poznat, vičnji bože;

jer u rajske s tobom dike

radovat se hoće vike. 500

LOVBIKAO.

Opet Lovrinac govori svim onim^ okolo stećim^:

Draga bratjo skupa toga,
svaki od vas moli boga

480. slipin ak. a. i b. — okon ak. b. — progleda dk. b.

* tin ak. a. i 6. ' na očiju Eresentija ne ima ak. 6. ^ tudie ne
tma ak. b. * Eresentija ak a. 487. gleda ak b. 491. din ak. u. i
b, 493. i 495. bozi ak. b. 499. tobon ak. a. i b. 500. hoću ak. a. — '
8 tobon (n, hoće) ak b. * onim ne ima ak. b. — svin onin ak. a.
— svin ak, b. ^ stoćin ak. b. — steći ak. a.

100 PETAB HBKTOBOVIĆ,

za našega papu Sista,

sveta muža tere čista,

u tamnicu koga vrže 505

Decij cesar tere strže.

Z bogom sada svi ostajtei

moliti se ne pristajte.

LOVBINAG.

Obrativši se Lovrinac na Justina, Lovrinac njemu govori^:

Sin vičnjega sveta boga

dal vam pokoj, mir svemoga, 510

Justine redovnice,

poštovani ter misnice;

i ostalu družbu tvoju,

kako bratju svetu moju (!).

Za sve jer me grišno tilo 515

ni dostojno na toj dilo,

nitkor od vas ne zakrati,

da mu budem noge oprati

cić ljubavi Isusove

tere družbe svete ove. 520

JUSTIN.

Justin Lavrincu odgovara:

O Lovrinče, u toj stvari

meni ti se vele mari,

strpiti se meni vidi

u svem božje zapovidi,

i i^jegove sve nauke 525

prezza svake zledi i muke.

Za njegovu ljubav toje

ja ću umit noge tvoje

prija nego, brate mili

tva se milost od nas dili. 530

507. bogon ak. a. i h. 508. molite ak, Ik

* govori mu (». Lovrinac njemu govori) ak. h. 510. van ak. a. i
h. 518. buden ak. a. i b. 524. sven ak. a.

m 9 • « • #

• V • ^

• " •••

•
f •

BV. LOTBiNAa ; •. :,. : :* :.:

•!••• i-ioK

IiOVBniAO.

L(yoT%nac odgovara Justinu:

Stvoriti ću^ o Justine,

£a ti hoćeš do istine;

nu mi noge sad poskiti,

da jih budem ja umiti.

LOTBINAC.

Ovđi 8vim^ Lovrinac noge umije, pak Justin umije njegove, pak
Lovrinac izme blaga, ter jim počne điliti, i dileč govori Lovrinac^:

Tebi, oče don Justine, 535

i svoj družbi bratje ine

priklone se priporučam,

i mir božji odporu6am.

S time primte; bratjo draga,

crkovnoga dila blaga, 540

koje Sisto dat vam ojde,

u tamnicu kada pojde;

koga mi je sada hrlo

pohoditi triba vrlo,

jer se boju, za me trudi 545

da ga umori cesar hudi.

OBSAIt.

Ovđi se Lovrinac^ odili od onde^, rattđiUvši blaga, i pojde ; hodeci

fsa tim^, cesar posla VaUriana^ i govorili

Hrlo, sluge, vi pojdite,

ter mi Sista dovedite

i sa svima učenici,

koji su š njim u tamnici. 550

Jere hoću znat sa svima,

534. buden ak. a, i b.

* svin ak. a. i b. * njegove .... govori Lovrinac ne ima ak, a.
536. one (n. ine) ak. a. 537. pripornčan ak. a. i b. 538. oporučan
ak. a. — odporučan ak. b. 540. cakovnoga ak. a. 541. van ak. a.
i b. 545. zalim' od za me ispravljeno drugom rukom ak. a. ^ Lo-
vrinac se (n. ovdi se Lovrinac) ak. b. * od onde ne ima ak. b. * tin
ak. a. ^ ztL tim cesar posla Valeriana i govori (n. i pojde . . . govori)
oi. b.

j

^ * * •

. • •

--.'-*•

/'♦ip^": V; :.- *: i .,*. : \ «.. petab hektobović,

još li misal onu ima,

jeda li se je on svidio,

tere misal prominio,

da ne sliđe (!) već ni tire 555

Isusove hude vire,

ku držimo mi u svemu

budu, tašću ter himbenu.

OESAB.

Valerian pojđe slugami, i dovede Sista priđ cesara^] t' vidivši ce-

sat Sista^ govori mu ovako^:

Već te ne ću nagovarat,

ni se s tobom prigovarat, 560

da ti pustiš tvoju viru,

tere živeš sad u miru ;

triba ti je stvarmi skazat

tvoj blud, a ne ričmi mazat.

Za to slišaj sad rič moju: 565

gdi god držiš misal tvoju,

sad se brzo spravi k smrti,

ter se veće tuj ne krsti.

8IST0.

Ovđi govori Sisto cesaru*:

Smrti ove kratka tuga

vesela je, da ne duga; 570

a vas čeka vičnja muka

i vašega s vami puka.

VALEBIAN.

ft

Valerian govori cesaru^ kažući Sista:

Toliko se oni scine,
da će živit dugo vrime;

^ priđ cesara ne ima aJc. b, - i ne ima ak. a, ^ Sista cesar go-
vori (n. cesar . . . ovako) ak. b. 559. već te (n. veće) ak. b. 560.
tobon ak. a. i b. 563. kazat ak. a. * Sisto cesaru odgovara (w.
ovdi . . cesaru) ak. b. 570. a (w. da) ak b 571. kega a drugom
rukom ćeka ak, a. — ćega ak, 6,

8V. LOVBINAC. 103

povedte ga vi opeta 575

pred našega Marta sveta,
tere hince te proklete;
Marti kleknu svi posvete.

CESAB.

Cesar druihi eapovida i govori: -

Da se ništar ne poreCe,

Valerian ča knez reče, 580

povedte ga tamo jako,

tere činte svakojako,

da prikažu svoju (!) krstu,

ter posvete boga Martu;

gdi ne dadu njemu slavu, 585

usić njim ću svim trim glavu.

SISTO.

Ovde^ povede Valerian Sista i ona dva u tempal; kad jih dovede,
Sisto obrati se na ove, ki ga su doveli, ter jim govori^ steći:

priludi ter nebozi,

ovo li su vaši bozi?

slipi, nimi, tere glusi

kako jedni panji suši; 590

u ke ludi virujete,

tere moćno vi štujete.

Kako jedni psi vi mrete,

ter u vičnje muke grete;

po kle boga vi ne vite, 595

vičnji život svi gubite.

578. Marte ak. a. — kleknu (= kleknuv?) ak, a. i h. 683. svoj
krsta ak, b. 584. proslave boga Marta ak, b, 586. vi odsicte svim
glavu ak. b.

' ovdi ak, b, ' obrativši se govori (n. obrati se . . . govori) ak,
b. 693. vi psi ak. a.

104 PXTAB BSKTOBOTIĆ,

8I8T0«

Pokleknu Sisto, čini molitvu bogu, da tempal Martov^ ragori^

govoreći :

Kralj svemogi, ki je gori,

Isus, božji sin, te razori,

i u tebi sve idole,

d'javla hižo, padi dole; 600

njegova te 190Ć razčini,

ter nikogar već ne hini.

hudoba.

Kako Bisto dospije ove riči% tempal Martov ima pasU^ doli, imaju
hudobe on trat vrć oltar doli, i opet imaju poći u drugi tempal,

i tako* jedan od onih^ hudob govori :

Božjom moću starac ovi

iz naše nas kuće goni;

tuj stat oblast ni nam dana, 605

iskat hodmo indi stana.

ASTOBIBB^.

Rekši'' ove riči ona hudoba i tako^ sve ostale hudobe imaju pojti^ u
drugi tempal; i popovi videći, ča se učini, Astories skoči se govo-
reći, kunući^^ Sista i cesara :

Od svih bogov proklet budi,

zali starce tere budi,

po zakletvi, ku učini,

da se tempal ov razčini; 610

Proklet budi Decij toje,

ki ne usiče glave tvoje,

prija ner te dovedoše,

i ov tempal raspade se.

^ Martu ak. b, 602. nikadar ak, b, * dospi molitvu (n. dospije ove
riči) ak. b. ^ pade (n. ima pasti) ak. b. * tako ne ima ak. b. ^ od onih
ne ima ak. b. 603. božjon aJc. a. i b. * Bonifacij ak. b. '' rehSi ak.
a. i b. ® tako ne ima ak, b. • pojdu (n. imaju pojti) ak. b. ^® i ku-
nnći ak. b.

8V. liOVBIKAO. 106

SI8T0.

PoildonuvH Sisto, čini molitvu, bogu zahvaljujući na razoren'ju

templa, i^ govori Sisto^:

Zahvaljuju vele đosti, 615

slađki Isuse, na milosti,

ki ov tempal vrže doli

cica sluge, ki te moli;

i utvrdi tvoje Ime

prid narodom svim ovime, 620

ki ne biše dosal vidit

svemogućstva tvoga ni slidit

VALERIAN.

Vidivii Valerian, ča se učini, poteče k* cesaru, da mu navisti^ go-

voreči ove riči:

prisvitli gospodine,

znaj, da naša vira gine,

Marte tempal sad za isto 625

razori ga papa Sisto,

ne znam po kom ni kim dilom,

božjom, ali d'javla silom.

Tvoja mudrost provij ovomu,

da ni škode puku tvomu. 630

0B8AB.

Ovo rekši^^ plesnu se cesar u ruke^ i govori slugam^ :

vitezi vi hrabreni,
dovedte ga opet k meni
papu Sista nevimika,
i š njim ona dva učenika,

^ zahvajujući ak. b. ^ i ne ima ak. a. ^ Sisto neima ak. &. 615.
zabvajnju ak, b. 620. narodon svin ak. a. — svin ak. b. 623. sve-
mognstva ak, a. * k ne ima ak. b, 625. Marta ak, b. 627. znan
ak, b, — kon ni kon silon ak. b, — kon ni kin ak, a. 628. božjon
ak. a. — božjon . . . điton ak. b, 629. provid' mudrost tva ovomu
drugom rukom ak a. — za to provij mudro ovemu ak. b, 630.
gvemu a£. b, ^ rehši ak. a. i b. ^ slugan ak. a. i b. 632. đopeljajte
aJc. a. 634. njin ak. b.

106 PBTAB HBKTOROVIĆ,

ki naš tempal i s idoli 635

obališe kletvom doli,
ki s mnozimi vele trudi
uzidaše stari ljudi.

LOVBINAO.

Viđivši Lovrinac, gdi^ vode papu Sista, pojde suprotiva, i govori

njemu^:

pri sveti oče Sisto,

ne hodmo već u ovo misto, 640

da se tučem pun nemira

kako ovca prez pastira.

Sve sam blago ra^dilio,

kako mi si naredio.

CESAB.

Tada^ dovedu Sista prid cesara, a cesar Bistu* govori:

priludi hudi starce, 645

danaska ti sa svim marče (mrče),

po kli tolik grih nam stvori,

da zakletvom tempal sori;

prijati ćeš plaću za trud,

ne će t' biti taj teg u prud. 650

PARTSMIJ.

Partemij eapovidi, da se uhiti Lovrivac^ i stavi u tamnicu; Par-

temij slugam^ govori:

Držte toga vi človika,
naše vire protivnika,
ter mu ruke na zad svežte,
u tamnicu pak potežte,

636. kletvon ak. a. i h.

' đi ak. h. ' suprotiva njemu i govori mu (w. suprotiva . . . njemu)
ak. h. 639. prisvete ah. b. 641. tučen ak. a. i b. 643. san ak. a. i
b. * tada ne ima ak. b. * mu («. Sistu) ak. 6. 645. prlhuđi ludi
ak. b 646. svin ak. a. i b. — marte ak. b. 647. kle ak. b. 648.
zakletvon ak. a. i b. ^ slugan ak. a. i b. 653. vežte ak. b.

8V. LOVBINAC. 107

neka sjutra ja prez muke 655

cesaru ga dam u mke.

KANČIIiIB.

Ovđe cesar poda sententiju^, da fruštaju Sista i ona dva, pak^ da
njim^ se ima svim* trima glava^ ttsići, i kančilir ima prostiti sen-

tentiju^ od strane cesar a i govori:

Priuzmnožni Decij slave

cesar rimski sve države

s visokoga vićn rukom,

i ostalim rimskim pukom 660

zazva ime boga (?) jako,

od kih dobro izhodi svako,

Sista papu Devirnika,

kako hinca krstjanika,

ki smi naše boge kleti 665

i razorit tempal sveti;

odlučuje, da mu se ima

usić glava i tim dvima,

ki njegovu viru štuju,

a naš zakon grde i psuju. 670

Valeriane, stani gori,

cesarovu rič sad stvori.

VALERIAN.

Ovde'^ Valerian Bove kocane^ i govori:

Vi kocani sad ne stojte,

po učenike vaše pojte,

jer se ovi teg ne more 675

prez vas svršit nikakore,

da se oni hinci strate,

ter da svoje zledi plate/

655. sutra ak, i. 656. dan ak, a. i b.

^ cesar da sentencu (n. ovđe . . sententiju) ak. b. ^ paka ak. b.
* gim (r= jim) ak. b. * svin ak. a. * glave ak. b. * sentencu ak. b.
659. svemogoga (n. s visokoga) ak. b. — rukon ak. a. 660. ostalin
rimskin pukon ak. a. 663. papu kršćanskoga ak. a. 664. hinca ne-
virnoga ak. a. 666. razori ak. b. 667. odlučuju ak. b. 668. tin ak,
a '' ovđe ne ima ak. b. ^ može se čitati i kočane (i »a svih mje-
stih tako) ak, a. i b.

108 PETAR HEKTOBOTIĆ,

8I8TO.

Tada povedu Sista i ona dva na misto^ da njim'^ se ima glava

usići svim^; Sisto kleknuvši govori :

Isukrste, bože pravi,

ča bi drago tvojoj slavi, 680

prikazuju tebi milo

krv i sveto tvoje tilo;

sad samoga tebi sebe

prikazuju misto tebe.

Budi tebi, bože, za to 685

svetilišće toj prijate,

kako Abela pravđenoga

vele virna sluge tvoga;

priporučam dušu moju

i ovčice, ke ohoju, 690

rač' jih dobru dat pastiru,

da jih vuci ne razdiru.

KOOAH.

SvrSivU Sisto molitvu^ tako mu ruke sveiu^ pak mu ove riči kocan

govori* :

Prikloni dir glavu doli,

da ti podam smrtne boli,

kada voliš smrt prijati, 695

nego u našoj viri stati.

To vam i i\jim bude svime,

ki Isusovo št^ju ime.

* gim (= jim) ak. h. ' svim ne ima ak, 6. — svin aJc. a. 682.
kamu {=. kr'uv) ak. h, 687. pravednoga ak, b. 688. slugu ak. a. i
b. 689. priporučan ak. a. i b. ^ ruke mu svezu (n. tako . . . svezu)
ak. b. * mu kocsin govori ove riči (n. mu ove . . . govori) ak. b.
693. din (cr dim) ak. b. 694. podan ak. a. i b. 697. to njim i van
svime ak. a. — i tebi («. njim) drugom rukom ak. a. — to njim i
van bude svime ak. b. 698. Isusa štujete ime drugom rukom ak. a.

ST. LOTEINAO. 109

ANOSL.

ĐospivSi kocan^ govoren' jt\ ukaie^ se angel, Tcripeći Sista i onu dva

učenika f i govori:

pastiru božja stada,

stoj u viri kripko sada, 700

jer te Isus s krunom gori

na nebeskih čeka dvori\

i viteštvo tizih dviju,

ki za jedno krv preliju.

Za to smino smrt primite, 705

ter ufan'je dobro imi'te,

da za male muke uzdah

radovat ćete se vazda u bah.

FELIGISIM I JUPITA^.

Ovdi imaju Sistu glavu usići^ i kako mu glavu usiku, obrativši se
kocani^ imaju svezati Felidsima i Jupita^, i oni sveeani kleknuvši''

molitvu čine hogu^ i govore ujedno^:

Hvala t' budi, bože mili,

ki nam milost tuj podili, 710

ki nas raci utišiti,

tvom kripostju pokripiti;

da prez muke ti (?) velike

primi u tvoje rajske dike;

i ki jošcle vrhu toga 715

angela nam posla tvoga,

koji slatko sad pokripi

ljubav tvoju i ukripi;

primi, bože, sada gori

naše duše, koje stvori 720

svemogujstva tvoga rukom,

t kocani ah. a. ' govoren'je ne ima ak. b. ^ ukaza ak. b. 701.
kmnon a£. a. i b. 703. tilo (n. tizih) ak, b. 707. malo (čini se iz-
pravljeno od male) ak, a, — prike drugom rukom (n. uzdah) ak. a,
708. radujete po sve vike drugom rukom ak, a. — se ne ima ak, b,
* Agapit ak. b, ^ kocau ak, b, ^ Agapita ak. b. ^ poklekimvši cJc, b.
■ govoreć (n. i govore u jedno) ak. b^ 712. kripošću ak. b. — tvon
ak. a. 721. svemogućstva (dc, b. — rukon ak. a. i b.

lio PETAE HKKTOaOViĆ,

i odkupi svetom mukom,

da te slave u vik vikov

z družbom svetih mučenikov.

PA&TEMU.

Kako ona dva dospiju^ molitvu^ kocan njim usiče glavu^ i dili se
od onle^ Valerian^ i dojde k* cesaru, t* Partemij počne govoriti^

cesaru :

cesare gospodine, 725

hoću da znaš do istine,

da sve blago sakriveno

ono, ko je sve crkveno,

drži jedan tamni hinac,

ki se od njih di Lovrinac. 730

Ja sam njega uhitio,

i u tamnicu postavio«

Ako želiš njega imati,

ja ti ga ću pripeljati;

jer ga držim u tminosti 735

na zapovid tve milosti.

CESAB.

Ovdi cesar s veselim obrazom'' Partemiju ove riči govori^:

Mnogu radost moj kip steče,

cić te riči, ku mi reče,

Partemiju moj hrabreni,

tere verni u svem meni. 740

Ne stan' tote već ni sidi,

da brzo ga ti priveđi ;

ja ću vidit do istine

722. sveton mukon oA;. a. i b. 723. vikon ak a, 724. đmžbon
ak. a, i b.

' dospivši ak. a. * glave ak. b. * onđe ak. b. ^ k ne ima ak. b.
^ a (n. i) ak. b ^ počme govorit ak. b. 731. san ak. a. i b. 735. đržin
ak. a. ' veselin obrazou ak. a. ® cesar veselo Partemiju govori (n.
ovdi . . . govori) ak, b. 738. ke (n. ku) ak. b. 740. sven ak. a. i b.
741. toti ak. b.

SV. LOVKINAC. 111

pri ner danas ov dan mine,

je li zakon nas uvridil 745

i zloćudno ne navidii.

I ti imaš dobro znati,

ako ne ćeš toj tajati,

je li vazda pogr'jeval

naše boge ali psoval. 750

Da pri na to ja ću stati,

da crkovno blago vrati.

GBSAB.

Dospije eesar govoren' je \ paka posije^ popom^, da čine sakrifidj, i

cesar govori:

Venii slugo, brzo teci,

našim popom tere reci :

Vi popovi meu te mine (?), 755

da naš zakon ne pogine,

ne krsmajte veće nišće,

opravite svetili šće

Jupiteru našem' bogu,

dajte njemu hvalu mnogu, 760

da on želje naše izpuni,

i dobitjem nas ukruni

od krstjanske vire bude,

da nje ime već ne bude.

TENTINISLUS* SLUGA.

Ovđe^ jedan sluga j imenom^ Tentinelus, pojde k popom'' y ter njirn^

govori :

Svim od strane cesarove 765

zapovidam vam, popove,

752. crkveno ak. b.

^ cesar dospije govorit (n. dospije . . . govoren'je) ak. h. * pošje
ak. h. ^ po pope («. popom) dk. h. — popon ak. a. 754. našin po-
pon ak. a. i b. 759. našen ak. a. i b. 762. dobitjen ak. a. i b. 764.
je (;e. nje) ak. a. * Tintinelus ak. a. * ovđi ak. b. ^ imenou ak. a.
■^ popon ak. a. i b. * njin ak. a. 765. svin ak. a. i b. 766. zapo-
vidan van ak. a. i b.

112 PETAB HSKTOBOVIĆ,

da činite vi naredno

svetilišće bogu sredno,

ako nigdar izvrsnije

učiniste ni časnije; 770

jer cesaru sad na svemu

potribuje, puku svemu.

BONIFAGU POP^

Čim^ TenUneltis^ govori popom*, cesar se ima uputiti^ u tempal i
poklekne^ a popi počnu hvalu davati bogom^; a'' Bonifacij govori :

Svemogući bože Jove,

po kom dobro sve nam plove,

ti ne gliedaj naše grihe, 775

da su mnoštva i uzdahe (?);

tvoju viru svud rasširi

a krstjansku svu potiri,

ka se jure svud uzdviže,

i k i\jim naši množi biže. 780

POPI*.

Ovđi popi svi^ odgovaraju :

Amen, amen, tako budi^
kako s^ rekal, sve se zbudi.

ASTOBIES^^

Opet drugi pop, imenom Astorie3^\ moU se i govori:

Ti si, Jove, rimskoj kruni

bil pomoćnik vazda puni.

I kako no svi na nebi 785

podložni su bozi tebi,

770. vi (n. ni) ak. a. i b. 771. nada (n. sad na) ak. b,

^ pop Bobi&tij ak. a. ^ čin ak. a. i b. ^ Tintinelus ak. a. —
Tintineltts ne ima ak. b. * popon ak. a. i b. ^ se uputi (n. se . . .
iipatiti) ak. b. ^ bogon ak. b. — bogu ak. a. '' sl ne ima ak. a.
774. kon ak, a. 775. gledaj ak. b. 777. raširi ak. b. 778. kršćansku
ak. b. 780. jim ak. b. ^ svi popi ak. b. ^ svi popi ak. b. '® Đoni-
facy ak. b. ^^ Bonifacij (n. dmgi . . . Astories) ak. b.

BV. LOTBINAO. 113

i cesaru rimskom' tako

htil, da služi množtvo svako;

za to grad naš sa svim pukom

oslobodi tvojom rukom, 790

i cesara š i\jimi vladaj (?),

i od mora, mača i glada,

s Martom našim i Apolom,

ki sunčenim vlada kolom/

s Merkurijem i s Erkulom 785

i ostalih bogov silom.

SVI POPI.

Ovdi popovi odgovaraju opet svi u jedno ^ :

Amen, amen, tako budi,
kako s' rekal, sve se zbudi!

OBSAB.

DospivSi sdkrifieij^ cesar pojde na svoje^ misio^ i hdko sede. Vale-

rian s Partemijem^ pojdu po Lovrinca^ i dovedu ga prid cesara, a

cesar kada vidi Lovrinca, počme* mu govoriti^:

Nu, Lovrinče, rec' mi pravo,

ako ć' biti vazda zdravo: 800

gdi ono blago ti postavi,

ko ti papa Sisto ostavi?

•

OESAB.

Ovdi cesar pomuči malo, pak opet govori:

Ti mi nišće ne odgovaraš,

ni se za to vele staraš?

Nudir rec' nam, već ne muči, 805

787. cesara ak. a. i b. 789. svin pukon ak, a, i b. 790. tvojon
rukon ak. a. i b, 793. Marton našin i Apolon ak. a. i b, 794. sun-
čenin . . . kolon ak. a. i b. 795. Merkurien . . . Erkulon ak. b. 796.
ailon ak. b.

^ svi popi odgovaraju za jedno (n. popovi ... u jedno) ak. b.
'' svoje ne ima ak. 6. ' i Partemij (n. s Partemijem) ak. b. — Parte-
m^en ak. a. * poče ak. b. ^ govorit ak. b. 802. stavi ak. a.

Stari piftoi hrratdd VL 8

114 PBTAB H£KTOBOYIĆ;

jer od igega držiš ključi.

Di r ga ne ćeš nam kazati,

znaj, da se ćeš ti kajati.

Ti li trpiš muke u sebi,

ne dim veće ništa tebi. 810

Ako mi ga ne daš u ruke,

podnesti ćeš zato muke.

OKSAB.

Cesar^ govori Valerianu srdito:

Ujmi njega, Valenane,

ter povedi tamo u strane,

tere čini, da ti pravi, 815

gdi crkveno blago stavi ;

paka čini potom toga,

da zataji boga svoga,

ter da našim on posveti,

i poda njim tamnjan sveti. 820

Gdi li ništar ne htit bude,

pokari mu njega blude

britkom mukom tere trudom,

kad se ruga našim sudom;

ako r misto nam ne pravi, 825

na muke ga smrtne stavi.

VALEBIAN.

Valerian uhiti Lovrinca^ prida^ ga i povede^, da ga stave u tamnicu,

ter tnu (Inpolitu) Valerian govori:

Namisniče, pun kriposti,

cesarove velikosti,

Inpolite poštovani,

u tamnicu ti ga hrani 830

806. kjučl ak. b. 808. ćeš se (n. se ćeš) ak. b. 810. din ah, a.
i 6.

^ cesa ah. b. 817. poton ah, a, i b, 819. našin ah. a, i b, 820.
tamjan ak. b, 823. britkon ah a. — mukon . . truđon ah, a, i b.
824. našin suđon ah. a. i b, 825. uišto (ili imto) ah. a. ^ i riđa (».
prida) ah. b, ^ i povede ne ima ah, b, 829. Ipollte ak, b.

SV. LOVEINAO. 115

s ostalimi nevirnici

i njegovi naslidnici;

ter ga hitro ti povedi,

jeda t' reče brez sve zledi,

gdi crkveno blago hrani, 835

ko cesaru dat ne kani,

jeda oni prime k sebi

cesar blago to po tebi;

vazda ć^ biti u milosti

pri njegovoj toj svitlosti. . 840

inpolit'.

Inpolit^ Valerianu umiljeno odgovara:

Valeriane, kneže veli,

ča godir mi rič tva veli,

dobrovoljno ja ću stvorit,

i tvoju milost vemo dvorit;

bud cesaru da je drago, 845

ne šćedi se^ moja snago.

Ja ću za to ispitati

vele hitro, ne ću spati,

gdi toj blago on zaklapa,

ko mu pusti Sisto papa. 850

ANGEL.

Inpolit^ vassme Lovrinca^ ter ga čini^ stavit u tamnicu, a onoga tja
odvede ; Valerian se opet* vrati, cesaru poklonivši se, i sede uza nj^
a ga tim^ angel ustane, govoreći puku i dajući blagoslov, da za

jutra imaju opet dojti, i angel govori:^

Zahvaljam vam, o krstjane,
od vičnjega boga strane,

834. prez ak. b. 836. dat cesaru koje brani na kraju drugom ru-
kom aJc, a, 837. jeda imati bude sebi na kraju drugom rukom ak,
a. 839. bit ćeš (w. ć' biti) na kraju drugom rukom ak, a 840. ti
njegovoj pri svitlosti drugom rukom na kraju ak. a,

^ Ipolit ak. b. 843. svršit (n. stvorit) ak. b. 849. to ak. b. —
zakopa ak. b. '^ Ipolit ak. b. ^ i čini ga (n. ter ga čini) ak. b. ^
opet fie ima ak. b. ^ tin ak. a. ^ da za ... i ne ima ak. b. 851.
zahvalan van ak. a. i b.

116 PETAB HSKTOBOVIĆ.

ki ste danas tot slišali,

bogoljubno tere stali,

kako svit se pogrjuje, 855

svemogući bog ter štuje;

kako za nj se krv proliva,

ter vikovnji raj dobiva;

ko li hrabren sveti Sisto

z družbom dobi bveto misto ; 860

prija hoti smrt prijati,

ner Isusa zatajati.

Za to i vi podobrite,

tere grihe tvrdo sprite,

ako duša vaša želi 865

dostignuti raj veseli.

S blagoslovom božjim pojte,

tere s jutra opet dojte,

da vidite još rvanje

od današnje (!) ništar manje 870

od Lovrinca božje sluge

i iyegove družbe druge,

kolike je trpil muke

za Isusa mnoge skuke (?),

da vidite muke njega, 875

ne ljubite svita šega;

ljubav koja mnoge ljudi

u paklene muke osudi;

od kojih raj vas otvori (?)

otac i sin, duh je gori (!). 880

Svrha ođ prvog« đnevA.

860. drnžbon ah. a. i b. 862. neg (n. ner) ah b, 867. blago-
Blovon ak. a. i b. — božjin ak. a. 869. rvan*je ak, b, 872. duge
(n. druge) ak. a. 878. odsudi aZ;. b.

poCrux* PRiKAiAif'jE m mmk »nvA.

ANOEL.

Angel govori^:

Molhn svih vas, ki ste prišli,

ostavite bludne misli,

ter devoto skazan novu

poslušajte svu sad ovu

cić Lovrinca prisvetoga, 885

ki goruće ljubi boga,

i ostalih mnozih š i\jime,

ki slaviše božje ime,

ki za nj muke sve trpiše,

i na pokon krv proliše; 890

kojih trude skaza (?) i muku

svim podajuć vernim diku,

da ostaviv tašće blude,

trpit budu svake trude,

za imati raj nebeski, 895

i blagovat kruh angelski.

Za to s pomnjom slišeć stojte,

ter se boga po tom bojte,

i njegove svete štujte,

ne kunte se, ni jih psujte, 900

da vas po njih molbi spasi,

i bog grihe vaše ugasi.

LUOIL SLIPI.

Dospije angel, a* Inpolit^ dovede Lovrinca u tamnicu, a u tamnici
najđe Ludla, koji biše slip^ i govori Ludi Lovrincu:

Ko se čudo ovo stvori?
srce moje progovori

^ počinje ne ima ah. &. ' od ne ima ak. b. ' angel govori ne ima
ak, a. 881. molin ak, a. i h. 883. ovu (n. novu) ak. b. 884. za (n.
svu) ak. b. — novu («. ovu) ak. b. 888. slavite ak. b. 892. svin ak.
a. i b. — vemin ak. a. — virnin ak. b. 897. pomnjon ak. a. i b.
898. ton ak. a. i b. ^ dospije angel, a n6 ima ak. b, ^ Ipolit tjk. b.

118 FETAB HEKTOBOTIĆ;

cić đošastja ne znam koga, 905

ni imena sluge toga.

I mnim : ko si, ja te molju,

sam u sebi ja se bolju,

pravi mi se; ja te molju,

da te poznam, jer se bolju. 910

LOVBINAG.

Lavrinac Lucilu odgovara^:

Ali ne znaš, o Lučile?

Lovrinac sam do istine;

učan jesam boga štovat,

a idole tvrdo psovat;

za to sada ovdi dojdoh^ 915

Isukrsta jere najdoh;

još ću i ja smrt prijati,

neg se njega odmitati.

IjUQIL.

Ludi poJcleknuvši prid Lovrinca govori^ :

Ne tič' me se ti Lovrinac,

jer sam velik ja zločinac; 920

ja dostojan nisam toga,

da se takneš skuta moga,

jere krstjen ja još nisam,

ni ti (?) k meni prija prišal.

Da ako ćeš mene čuti; 925

prid tobom me čin' umriti.

Ovo oči izgubil sam,

čemu (?) na sud vojen jesam?

Ja od plača i suz mojih

ne poznaju ljudi svojih. 930

905. znan ak, b. 907. mnin ah, b. 908. san ah. a. 910. poznan ak b.

* govori ah. b. 912. san ak. a. i i. 913. ucar ak. b. — jesan
ak. a. i b. 915. ovđe ak. b. 917. i ja (= prija?) ak. a. i b. 918.
odmetati ak. b. ^ i govori ak. a. 920. san ak. b. 921. nišan ak. a.
i b. 923. nišan ak. a. i b. 926. pri (w. prid) ak. a. i b. — tobon
ak. a. i b. 927. san ak. a. i b. 928. jesan ak. a. i b.

8V. LOVBINAO. 119

Da ako si oni čiovik,
koga na svit čuti želih,
ukazi mi sinjal smiti(?),
po kom poznam, jesi li ti.

LOVBINAO.

Lovrinac govori Lucilu:

Za to i ti, Ludle, 935

viruj boga vele sile;

iz tamnice prošćen ćeš bit,

a krstom ćeš pritvoren bit.

LUCIL.

Ludi odgovara Lovrincu:

Pomiluj me boga radi,

Lovrinče, žakne mladi; 940

jer od boli i suz toje

izgubil sam oči moje.

LOVBINAO.

Lovrinac opet govori Lucilu:

Ako hoćeš virovati

sa svim srcem i štovati

Isukrstii božja sina, 945

neba i zemlje gospodina;

jer da (?) bi se htil krstiti,

i s pogani ne vrtiti,

oči bi ti duše i tila

moć njegova prosvitlila, 950

jer istini bog svemogi

u milosti svaki mnogi (?).

LUCIIi.

Ludi govori Lovrincu:

Me hotin'je vazda je bilo
Isukrsta slavit milo,

933. bilig sveti (n. sinjal smiti) ak, h. 934. kon poznan ah. a.
938. krston ak, a, i b, — prirojen ak, b, 940. žake ak. b, 942. san
ak. a, i b, 944. svin srcen ak, a, i b. 948. vratiti ak, a.

120 PETAB HEKTbBOViĆ,

gospodinu istinomu, 595

a ne bogu već inomu (!),
^ i da pamet obsinjena

po njem bude prosvitljena,

koji more mir sam dati,

i veselja napitati. 960

Za njegovu ljubav poni

moju volju jur ispuni,

krstom mene sad pritvori

tu mi milost sada stvori.

LOVBIKAO.

Lovrinac odgovara Lucilu:

Po kle tvoje odlučen'je 965

spravno jest jur na krsten'je,

tribuje ti odgovarat,

ča te budu ja uprašat

Vinrješ li ti u trojstvo,

u vikovnje sve božastvo 970

oca, sina, duha sveta,

jednem bitju svi stisnuta (?)?

LUCIL.

Lucil odgovara Lovrincu]

Ja prez sumnje sve viruju,
kako od tebe sada čuju.

LOVBINAO.

Lovrinac opet ga^ pitajuS^ govori:

Viruješ li, da bi svučen 975

za nas Isus tere mučen, ^

da je umri i pokopan,

958. njen aTc. a, 959. može ak. b. 962. jer oi. b. — gjur ili jur
ak, a. 963. krston ah. a. i b. 966. 'e jure (n. jest jur) ah, a. 969.
troje8t^^o ah, b. 970. božanstvo ah, b. 972. jeđnen ah, a. i b,

' opata (f?. opet ga) ah. b, * pita i (n, pitajuć) dh. b. 977. mnr
ak. b.

8V. LOVBINAO.

121

i uzkrsnul živ treći dan?

na nebesa da uzide,

i ob desnu oca sede? 980

Viruješ li još za time,

kada svita konac prime,

da će priti onda sudit

slavom žive, mrtve budit,

kad se duša opet sveže 985

s tilom, i svit oganj žeže?

LUOIL.

Lucil odgovara Lovrincu:

Sve viruju ja prez barže (brže),
ča mi svetost tvoja kaže.

LOVBINAO.

Lovrinac poJcleknuvSV molitvu čini logu i govori:

Isuse milostivi,

ti moljen'je moje primi, 990

ter ovomu tvomu sluzi,

ki slip stal je mnogo u tuzi,

za veliku tvoju milost

duši i tilu podaj svitlost,

i s tvojimi obranimi 995

u radosti njega primi.

LUCIL.

Dospivši sveti^ Lovrinac molitvu, vazme vodu^ ter počne^ krstiti* Lu-
čila govoreći : u ime oca^ i sina, i duha svetoga amen ; i kako LucU

bude krstjen^, čini molitvu i govori]

Blagoslovljen mimo ine,
Isukrste gospodine,

984. slavon ak. a. i 6. — i mrtve ak, b. 986. tilon ak, a. i b.

^ kleknuvši ak. b. 989. ho (n. o) ak. a, ^ sveti ne ima ak. b.
3 pocrne ak. b. * kraćati ak. b. * kako je krstjen (/?. kako . . krstjen) ak.
6. 997. blagoslovjen aJc. b.

122 PETAB HBKTOBOVIĆ,

ki da svltlost bijum (?) uši

po Lovrincu tvomu sluzi. 1000

Gdi bih prija slip, uhiljen,

po tebi sam sad prosvitljen,

i u duši i u puti

prosvitljen sam, bože sveti.

Vazda poni po sve vrime 1005

bud' hvaljeno tvoje ime.

DTPOLIT*.

Inpolit^ ustane se saw^ i pojđe Je tamnici, i došavši Je Lovrincu

govori*:

Svitovat bih rad sad tebe,

Lovrinče, kako sebe,

ne nijedne cić zle volje,

nego samo za tvoje bolje, 1010

da ono blago, koje imaš,

cesaru ga našem' podaš.

Gdi toj stvoriš, imaj viru,

da ć' ti pušćen bit u miru.

LOVBINAC.

Lovrinac odgovara i0 tamnice Inpolitu^:

Sliši dobro, Inpolite, 1015

razum imaj, nisi dite,

gdi je odluka sada toga,

virovati ako ć* boga,

i u njegova sina š njime,

i svetoga duha ime, 1020

blago ko ti očićuje,

i raj vičnji obićuje.

999. bijam aJc. b, usi ili uši ili uži (?) aJe. a, i h. 1002. san oA;.
a. i h. 1004. san aJc, a. i h.

* Ipolito aJc. h, ' Ipolit aJc, h, ^ sam ne ima ai. 6. M govori Lo-
vrincu («. i dodavši . . . govori) aJc, b. 1007. svitoval bil aJc, b. —
ja (n. rad) aJc. b, i drugom ruJcom vrJiu rad aJc, a. 1010. moje a
drugom ruJcom tvoje aJc. a. 1012, našen aJc, b, — pridaš drugom
ruJcom na Jcraju al\ a. 1013. stvorit aJc. a. i b. ^ Ipolitii ak b.
1015. Ipolite aJc. b, 1021, on tebi očituje drugom ruJcom vrJiu ko ti
očićuje aJc, a.

8V. LOVBIKAO. 123

INPOLIT*.

InpoUt^ i0pituje^ Lovrinca i govori:

Ako mojih ti se čuješ,

skaž' mi đilom, ča obiluješ,

stvoritelju prez zaželi (?), 1025

kako tvoje srce želi.

LOVBINAC.

Lovrincic mu odgovara:

Pust' idole tvoje tamne,

i sve boge tvoje smamne,

ter poklekni toti doli,

devoto se bogu moli, 1030

za sve tvoje sagrišen'je,

prosi, da ti da prošćen'je.

INPOIilT^.

Inpolit^ klekne prid Lovrinca i govori:

Vidih družbu svetu mnogu,

radujem se sad u bogu;

za to neka dam na znan'je 1035

ovo sveto prikazan'je

onoj mojoj obitili,

jeda bi oni sa mnom htili

ovi zakon sad od tebe,

krst prijati vrhu sebe, 1040

neka gori mi stečemo

vičnju slavu, kad umremo.

LOVBINAC.

Lovrinac InpoUtu* govori:

Inpolite, čin' ča t' drago,
. skaži bogu u svem blago;

' IpoUt ah h, ^ upitiye ak. 1. 1024. diion ak. a. i b. ^ Ipolit ak.
h. 1034. radujen ak. o. i b. 1035. dan ak. a. i b. 1038. mnon ak.
a. * Ipolitu ak, b. 1043. Ipolite ak. b. 1044, sven ak. a, i 6.

124 PETAB HEKTOBOTIĆ,

ako ti lin sad ne budeš 1045

vazeti ga kako čuješ,

za (?) to doma hrlo slazi,

ter čeljadi tvojoj skaži^

pak za jedno pridi š njimi,

ter krstjen'je ovo primi. 1050

INPOIilT'.

InpoliV ustane se, i pojđe doma, ter ieni i ostalim^ govori:

Poljubljena obitili,

ženo, hćerce, sini mili,

u duši ste poginuli,

za to (?) smo svi izginuli,

krive boge virujući, 1055

a Isukrsta ne štujući;

to Isusa božja sina,

svemogoga gospodina,

koji nebo, zemlju, gori

ljudi, zviri, ptice stvori; 1060

ki bi za nas na križ propet,

i na svit će priti opet,

da sa slavom priđe i sudi,

ponavljajuć, dileć ljudi.

Za to pojmo mi k Lovrincu, 1065

ki je pri nas u tamnicu,

da od njega krst primemo,

i od grihov očistimo.

KONKOBĐIJA.

Dospivši Inpolit^ govoren' je^ Sena^ imenom* Konkorđija, odgovara:

Hvale t' daju, Inpolite,

i Isukrstu vikovite, 1070

ki nam raci milost dati,

1047. snaži ili snazi ah, a, i h. a drugom rukom slazi ak. a.
1050 krsćen'je ak, b.

> Ipolit ak. b. ' ostalin ak. a, i b, 1051. poljubjeiia ak. b. 1052.
ćerce, sinci ak, b. 1063. slavou ak. a. i b. 1064. diluh (n. dilech =
djleć) ak. b. 1067. primimo oA. b. ^ Ipolit ak. b. * imenon ak. a.
i 6. 1069. Ipollte ak. b. 1070. u (w. i) ak. b. 1071. nan ak. b.

8V. LOV&INAO. 125

i krstjansku viru znati.

Ja sam vazda to želila,

da bih i^ega u viri bila,

jere u bludu životuju, 1075

čim poganske boge štuju,

kojih duše u paklu gore,

i telesa u prah ore(?).

Za to ne htij već krsmati,

pojmo sveti krst prijati 1080

od Lovrinca, božje sluge,

a (?) utečemo vičnje tuge.

UrPOLIT*.

Kaiko dospije"^ Konkorđija govoren' je, tako se imaju ustati^ i pojti^ k
Lovrincu, i došavši svi kleknu^ a Inpolit počne govoriti* :

Mir Isusa gospodina,

bratjo mila i družina,

i sa svimi, ki viruju 1085

Isukrsta tere štuju;

čuo (?) moju obitio

k tebi jesam ja priveo;

Lovrinče, stan' se gori,

tere krstom nas pritvori, 1090

da budemo i mi zvani

verni sluge kako krstjani.

VALEBIAN.

Dospivši Inpolit^ govoren' je^^ Lovrinac ustavši se svih'' krsti: Inpo-

lita^ i obitil njegovu ] kako bude Inpolit krstjen^, ienu povede doma,

a on se vrati k^^ cesaru^ a Valerian Inpolitu^^ govori:

Inpolite, hrlo pojdi,

ter Lovrinca doved' ovdi,

1072. zvati ak. a. 1073. san ak. a. i b. 1075. zlobi drugom ru-
kom vrhu bludu ak. a. 1076. čin ak. a. i b.

' Ipolit dk. b. * dospivši {nam. kako dospije) ak. b. ' svi se ustaju
i pojdn (n. govoren'je . . . pojti) ak, b. * a Ipolit počme govorit ak.
h. 1087. moja ak. a. i b. 1088. jesan ak. a. i b. 1090. krston ak.
a. i b. 1092. pravi virni i krstjani drugom rukom ak. a. ® Ipolit
ak. b. * govoren'je ne ima ak. b. ' ter svih ak. a. ® Ipolita ak. b.
• pak Ipolit povede ženu (w. kako . . . povede) ak. b. ^^ k ne ima
adi. b. ^* Ipolitu ak. b. 1093. IpoUte ak. b.

126 PETAB HEKTOBOVIĆ,

da vidimo jur sa svima, 1095

hoće r blago dat, ko ima.

INP0LIT».

Kako dospije Valerian, Inpolit gre na tamnicu^ i Lovrincu^ govori^ :

Od Đecija i Valeriana

zapovid je meni dana^

da te od tle sad izvedu,

tere hrlo k njem' privedu. 1100

Za to veće toli zaran

od njih sada bit pokaran (?),

dobrovoljno htij k D^jim pojti;

Isukrsta ne htij ojti.

LOVBINAG.

Sada* Lovrinac Lucilu govori:

Lučile, ne stoj lino, 1105

prid cesara hodmo sminO;
jer se opravlja jur na nebi
vičnja kruna meni i tebi.

CESAB.

Dospivši Lovrinac, Inpolit^ izvede oba iz tamnice j i povede jih
prid cesara^ t® cesar Lucilu govori, a Lovrinac stane na bandu:

Za č' tu viru, o Lučile, '

preza svake potra (?) sile? 1110

ko te žeže, ko te siče?

za to, hudi nevirniče,

prisižu se po moju krunu,

da ćeš prijat plaću punu

za nevimost,ku si bogom 1115

učinio ne s razlogom.

' Ipolit ah b. ' Lovrinen ne ima ak. a. ^ dojđe Ipolit k tamnici
ter Lovrincu govori (ti. kako . . . govori) ak. b. 1099. otle ak. a. * sada
ne ima ak. b. 1106. pojdi drugom rukom (n. hodmo) ak. a. 1107.
opravja ak. a. * Ipolit ak. 6. « a (n. i) ak. b. 1112. za što ak. b.
1115. bogon ak. a. i b. 1116. razlogon ak. a. i b.

8V. LOT&IKAC. 127

LUCIL*.

Ludi odgovara cesaru:

Ne haju se prem ništare

tvoje pritnje, o cesare,

jer se umrit meni ne grusta

za mojega Isukrsta^ 1120

po kojemu ja kriposti

ozdravil sam od sliposti.

Ako umoriš jur me tilo,

poće u zemljU; kako je bilo;

dušu ne mož' umoriti, 1125

ni nijednu zled stvoriti.

KANČI^ilB.

Cesar čuvši Lučila, čini da kančilir piše sentencu, i po kle ju

piša, štije ju kančilir govoreći:

Sliši sada veli i mali,

ter se svisti svaki zali:

i prisvitli cesar Đecij

odlučuje po sentenc^', 1130

da Lučila, odmetnika

vere svete, glavu usika

za ostalih posvišćen'je^

a na boga uzvišen'je;

stani gori; Valeriane^ 1135

čin' mu podat smrtne rane.

LT70IL.

Dospivši kančilir, kocan sveea Lučila^ ter ga povedu na misto, gdi
mu ima glavu usi€,'i došavši Lucil pokleknu i govori:

Isuse gospodine,

poslušaj me za tvoje ime,

da ti kažu sve nevolje,

ke su mene sad skončale (?). 1 140

< odavle počamši do 1621. ne imaak, a.; manjJca ho uak. a, okolo
28 strana. 1121. kojemu (= kojega?) ak. b. 1134. boga (= bogov?)
ak. b. 1139. nevoje ak. b.

128 PETAB HEKTOBOVIĆ,

Ja sam ^rišnik on Lučilo, .

ki bih oči izgubio

u tamnici mnogo steći,

za te, bože, ne pomnjeći;

za č' te nisam nikađar znal, 1145

ni se od tebe ja spominjat;

da idolom ja se klaAJah,

a za te se i ne hajah.

Ja trideset lit sam sam stal

u tamnici i pribival. 1150

Uzrok, božO; tega ne znam,

neg hudobni Decij cesar.

U tamnici tako steći,

tot Lovrinac gre po sreći;

moje srce kad oćuti, 1155

u radosti bih plovući,

upitah ga: ko li s'? ča li s'?

Lovrinac sam, reče, da viš.

Počeh njega tad moliti,

da bi mi htio otvoriti 1160

viru svetu, ka je od krsta

gospodina Isukrsta.

Njega biše tada milost

ukazati tvoju kripost;

oči moje on otvori, 1165

i krstom me on pritvori.

Po njem tebe, božO; poznah,

i sluga se ja tvoj nazvah.

Poveden sam na ub'jen'je,

gospodine, tve smiljen'je! 1170

KOOAN.

Kocan govori LtAcilu, kad molitvu dospi:

Prigni se dol', nevirniče,
da t' se glava sad usiče.
Ne ufaj, da će tebe oteti

1141, san ak. h. 1145. nišan ak. b. 1147. idolon ak. b. 1166.
krston ak. b. 1167. ujen ak, b. 1169. san ak. b.

SV. LOT&IKAO. 129.

Isus oni tvoj prisveti,

virovati koga mnjaše, 1175

ostavivši boge naše.

VALBBIAN.

Eekši^ ove ričij ima Lticilu glavu usiii, i Valerian vrati se k ce-
saru, i ugledavši Lovrinca, tad mu govori:

Osta doli jur tva radost,

jer izgubi tvoju mladost;

daj nam blago, ko za isto

ostavi ti papa Sisto. 1180

LOVBINAO.

Lovrinac odgovara Valerianu :

Ako mi ćeš rok podati,
tere tri dni počekati^
podati vam hoću blago,
ko je bogu vele drago.

VALEBIAN.

Valerian odgovara Lovrincu:

Podati ću tri dni roka, 1185

neka nimaš već uzroka,
ni saj (?) kim te izpričati,
da nam budeš blago dati.

VALBBIAN.

Lovrinac usta se, pojde uboge skupit^ kim razdilil biše blago, Ki-
riku i Justina^\ meu to Valerian cesaru govori:

cesare, svitla kruno!

ter veselje naše puno, 1190

ne budi mi za to prirok,

ja Lovrincu podah sad rok,

1174. prisveti (= propeti?) ak, b.

* rehsi ak. b. 1183. van ak. b, 1185. podati (= podat ti?) ak.
h. 1187. kun te? kiste? ak. b, « Justinu ak. b. 1190. vaše ak.b.
1192. ja(= jer?)a*. b.

Btar piid hrratdd VL 9

130 PBTAJl HSKTOBOTIĆ;

prezza svake da on laže

do tri dni nam blago ukaže.

Obećal je z dobre volje 1195

nasititi vaše volje.

Što ćemo ga, dim, poskati(?),

na toj riči hoće stati.

Gji li nami štuje (?) po tom,

platiti će on životom. 1200

GBSAB.

Cesar odgovara VaUrianu:

To je meni vele drago,
isto da imam ja to blago.

LOVBINAO. '

Lovrincte skupi uboge-, za jedno njim govori:

Isukrst vas, bratjo, uslisi,

i u život vičnji utiši,

neka znate, bratjo draga, 1205

cesar Đecij pita m' blaga,

ko ubozim vam razdilih,

kad od Sista ključe primih,

i vi sa mnom k njemu pojte,

ni se za to ništar bojte ; 1210

jer rok meni dali jesu,

da njim blago to prinosu;

poni sa mnom hote smino,

ne će vam se zgodit ino.

CE8AB.

Lovrinac rekši^ ove riči, pojde prid njimi, i doje prid cesar a \ kako

cesar ugleda Lovrinca, tad mu govori:

Nu, Lovrinče, greš li na to, 1215

da nam podaš srebro i zlato,

1197. din oi. b. 1198. hoće (= hoće V?) ak b. 1199. gji ili
ggji? (dc. b. — ton ak, b, 1200. životon ak. b. 1202. iman ak. b.
1213. hote (= hodte) ak. b. 1214. van ak. b.

^ rehši ak. b.

BV. LOVBINAO. 131

ko do tri dni prez sve mukC;

obeća nam dat u ruke?

Daj ga vanka, to dim u prav,

al na muke ti se odprav\ 1220

LOVaiNAO.

Lovrinac kaSuć uboge cesaru govori:

Blago pravo jest u ovih

službenikov Isusovih,

ko vazeti grad ne more,

ni lupeži nikakore.

Hote simo, božji ubozi, 1225

da sveti mi božji množi;

ovo blago, koje držim,

ter nebesa njimi (?) tržtm.

VALERIAN.

Valerian kako 6ujuM (!) uboge govori :

Blago lipo tere čisto

ukaza nam ti za isto; 1230

misto zlata tere srebra

učenike hineć sabra,

koje putem da bih stao,

ne bih slatko blagovao.

Do volije se nami ruga, 1235

za to dd ni daj stvar druga,

al se odvrzi vire vaše,

tere poštuj boge naše,

al se k mukam brzo spravi,

a ufan'je sve ostavi. 1240

Tja odrente vi tih hinac,

ke dovede sad Lovrinac.

1218. nan dk. b. 1219. din ak. b. 1225. hote (r= hođte) ak. b.
1227. đržin ak. b, 1228. tržin ak. b. 1233. puten ak. b. 1239. mu-
kan ak, b.

132 PETAB HEKTOBOVIĆ;

LOVBINAC.

Lovrinac svim^ odgovara:

nesrićni nevoljnici,

za č' ste d'javlu podložnici,

koji vas je zaslipio, 1245

i u neviri ukripio,

nesrićnici komu svete (?),

a pravoga boga psujete;

ja se klanjat ne ću inomU;

neg li bogu jedinomu, 1250

ki od ništa svaka stvori,

i kraljuje vrh njih gori.

Njemu slava, hvala i dika,

i pošten'je po sva vika.

OBSAB.

Cesar pita Lovrinca govoreći:

Koji bog taj to govori, 1155

da on stvori tako gori?

LOVBINAO.

Lovrinac cesaru odgovara:

Bog jest otac Isukrstov,

ričju stvori na svit ovoj

nebO; zemlju i človika,

njega prava ista slika, 1260

more, gore, jošće vode,

i ke po njih ribe hode^

nerazložni gadi i zviri

i pakleni dol' cembiri,

gdi no rajskih jesu stani, 1265

ki su s nebes izagnani,

jer nevimi bogu biše,

hteć siditi boga više:

ovo je bog on istini^

* svin dk, b. 1258. na (=: naš ?) ak. b. — ovoj (:=: ovaj ?) ak, b.
1264. ili cembiri? ak, b.

BV. LOVBINAO. 133

ki človikom nas učini, 1270

na prilikU; sve obličje

stvori dušu i priličje.

S mnogom pravdom i razlogom

raduju se vazda z bogom.

Da vaši su svi himbeni, 1275

bozi ki su, i tašćeni

od kamika al od drva,

ne pušćuju bitja prava.

Kako ćete da se mogu

njim klanjati kako bogu, 1280

zatajati stvoritelja,

svega svita odkupitelja?

CESAB.

Cesar slugam^ govori:

Uhitite, bratjo, onega
ter frustajte gola svega,

paka k stupu vežte kruto, 1285

tere izrante vele ljuto
bici, ki su svih stran puni
jitka gvozd'ja i karbuni,
da mu svaka kost se smrvi^
i opere put u krvi, 1290

po kle smino on se ufati
. naše boge ter psova ti,
i drži se veći svetac
prinevirni taj prokletac.

KOCAK.

Kocani ujamši Lovrinca^ svuku ga gola, pak priveiu k stupu i

kocan govori:

Boge naše ne moj psovat, 1295

koje triba mnogo štovat.

1270. ćlovikon ak. b. 1273. mnogon pravdon i razlogon ak. b. 1274.
bogon ak. b. 1278. prava (= parva := prva?) oft. 6. 1281. zata-
Ijati aJc. b.

^ slagan ak. 6. 1283. onoga ak. b. 1287. svih (— s svih?) ak b.
1288. ili krbuni? ak. b. 1291. ili ufa ti? ak. b.

134 PETAB HSKTOBOVIĆ^

LOVBIKAO.

Kako Tcocani dospiju govorit, počmu frustati Lovrinca, do kle cesar

eapovidi, a Lovrinac hoga moli govoreći:

Hvala t' budi, vičnji bože,

ki me kripi ter pomože,

da ja budem meu obrane

u nebeske priti strane; 1300

a ti kralju prikumani(?)

u zle muke skončat smamni,

u paklene, dim, propasti

s tvojim pukom hrlo ć' pasti

CESAB.

Cesar kocanom^ govori:

Ne moj te ga već frustati, 1305

ni mu trude odpušćati^

da prineste ovdi brže,

u muku žestoku da se vrže.

CESAB.

Kako cesar reče, kocani odrišu^ Lovrinca, pak cesar mu govori:

Ako sada našim bogom

ne posvetiš s častju mnogom, 1310

mukom svakom za to dilo

cičati će tvoje tilo.

LOVBIHAO.

Lovrinac cesaru odgovara:

nesrićni, smamni ljudi,

tere grišni od svih bludi,

blagovati ja željuju 1315

te jizbine, ke ja viju,

jer će biti kruna moja,

i vikovnja muka tvoja.

1299. 'bnđen ak. b. 1303. din ak. b. 1304. tvojin pukon ak. b.

^ kocanon ak, b. ^ ili ođrižu? ak. b, 1309. nasin bogon ak, b.
1310. mnogon ak, b. 1311. mnkon svakon ak, b, 1316. gizbine iU
gjizbine ak. b.

• flV. LOVBINAO. 135

CE8AB.

Cesar odgovara Lovrincu:

Po kli te su krune vaše

ter želin'je mnoge spase (?), 1320

di su ostali mnogi zali,

ki su u viri s tobom stali;

da njim hrane ove damo

i sve piće napitamo?

IiOVBINAO.

Lovrmac cesaru odgovara:

Za č' njim pitaš ti imena? 1325

u stanih su jur blažena (?) ;

za to ludo tve mišljen'je

jest, i taš<5e tve činjen'je.

Nis' dostojan, ti prokleti,

vidit obraz iyihov sveti. 1330

CE8AB.

Cesar kocanom govon:

Verugami njega hrlo

svežte kako psa za grlo,

ter ga odpravte od mene sada

u on tempal sada ureda;

pak mi njega prizentajte, 1335

u on tempal, neka znate.

Jer, dim, hoću ja kušati,

hoće li me poslušati

sa usvimi (!) naslidnici,

naše vire protivnici. 1340

OESAB.

• Cesar Lovrincu govori:

Sve krstjane vica (?) toga,
ki Isusa slave boga,

1322. tobon a*, h. 1323. njin o*. h. 1325. njin at. 6. 1337. din

136 PBTAB HEKTOBOVIĆ, , *

ođlučil sam posvetiti,

i grad od njih očistiti.

Da na tebi ću ja početi, 1345

momu bogu posvetiti;

ter ne ufaj u ovo blago,

koje ti je vele drago.

LOVBINAC.

Lovrinac odgovara cesaru;

Me ufan'je jest za isto

u nebesko blago čisto, 1350

a tve pritnje toko scirgu,

kako jednu maglu sviju (?).

ĐBGIJ GESAB.

Decij kocanom zapovida i govori:

Opeta ga gola svucte,

ter mu kosti sve iztucte

palicami gvozdenimi, 1355

da mu puca put pod njimi.

Ja, dim, hoću kušat malo,

je r mu srce oteškalo,

kako r stati na toj muci

kripko od svud on odluči. 1360

KOCAN.

Opet svuku Lovrinca i veiu ga, i bijući ga jedan kocan govori:

Nut cesara ti ne karaj,
da mudro mu odgovaraj.

LOVBINAC.

Mučan Lovrinac cesaru govori:

Sad mož^ vidit prezmameni,
ča sve muke mogu meni;

1343. san aJc. b. 1357. din ak. b.

8V. LOVBINAO. 137

ja sad boga, koga štuju, 1365

prez pristanka nasliduju.

GESAR.

Cesar Valerianu govori:

On se nami poruguje,

tere sramno mnogo psuje.

Vidite li, ko je škodan

u svem malo ter slobodan? 1370

Plasti moćno ražežene

prineste mi tuj gvozdene,

neka mu se okol njega

nastinuta steple svega,

da možjani sve mu izžegu, 1375

i bolest mu srcu stegnu,

KOOAN.

Kocan steplivši plaste, klade mu okol glave, ter Lovrincu govori:

Prostinula t' je malo glava,

ter ti nije sa svim zdrava,

hoćemo t' ju potepliti,

ter će t' opet zdrava biti; 1380

razumno ćeš govoriti,

boge naše ter dvoriti.

LOVBINAC.

Kladući okol glave platice (\), Lovrinac bogu govori :

Isuse, bože mili,

na slugu se tvoga smili,

daj mi jakost, bože pravu, 1385

i u mukah pamet zdravu.

Palicami ja sam izb'jen,

a sad ognjem ovim mučen;

od tebe se ne odvrgoh,

da, spovidam, vazda i brgoh. 1390

1370. sven ak. b. 1378. svin ak. 6. 1387. san ak, b, 1388. oviu
aJc, b, 1390. spovidan ak, b, — bargoh ili brgoh (?) ak, 6.

138 FBTAB HBKTOBOVIĆ,

CESAB.

Cesar Lovrincu govori:

Dobro znaju tvoje ćudi,

vilenice zali i hudi^

po kol nas ti sad nadbiješ,

ter mukami kruto sviješ;

toke ću ti muke dati, 1395

da ćeš dušu ti pušćati.

LOVBIKAO.

Lbvrinac odgovara:

U ime boga ti prim' muke,

ja ne maru tej tve ruke;

čini tilu ko zlo moreš,

dušu ubit li ne moreš. 1400

CESAB.

Cesar govori^ da oprave Tcolce olovne:

Olovnimi kolci sada
sve njegove (!) skršte uda,
da u njemu viku vika
nijednoga ni človika!

LOVBINAO.

Kocani vaemu poluge^ ter biju Lovrinca^ a on izbijen zahvaljuje

bogu i govori:

Kako umim, mogu i znaju^ 1405

tebi, Isuse, hvalu daju;

ti me vazda, mili bože,

u nevolji moj pomože;

a sad veće tvoja milost

ustrpjen'ju daj mi kripost, 1410

po put taki da ma mladost

neizrečenu ima radost.

1402. uda (= uđe?) ah. b, 1405. mnin ah. b. 1410. t7j n str-
pjen'jn? ak. b.

ST. LOVBINAO. 139

LOVBINAO.

Lovrinac opet bogu govori:

Za to ako je drago tebi,

primi dušu moju k sebi^

odpustivši meni grihe, 1415

tere zlobe me zalihe,

ter svetimi jur tvojimi

u raj vičoji radost primi.

ANOEL.

Za tim angel ieajđe hripeći Lovrinca^ i govori:

Pokripi se, o Lovrinče,

oca boga dragi sinče, 1420

ki ti slan'je (?) tako reče,

da ćeš trpit muke veće,

neka paka imat budeš

veću krunu, dar dobudeš.

Još ti Isus tako pravi, 1425

da te nigđar ne ostavi;

za ime boga boje bijes;

tere tvoju krv proliješ.

H3BBAB.

Cesar srdito svim govori okolo:

obrani, poštovani,

ter okolo svi obrani, 1430

slišali ste pokripjen'je
ter pitomo još toljen'je,
koja dali jesu ovomu
zaklinjan'ja sluzi svomu.

Vidite li, gdi tokoje 1435

viru našu pogrjuje?
- Ni moljen'jem ni mukami,
kako jedan živac kami,
ne moremo njega svrnut,
ni na viru našu obrnut. 1440

1421. ili sten'je? ak. b. 1422. vehče ak. b. 1433. ili koje? ak. b.

140 PETAB HBKTOBOTIĆ;

Za to opet svakojako
hoću da je frustan jako
gvozdenim! skorpiuni,
da mu budu veći trudi.

liOVBINAO.

Kocani imaju hiti i frustati Lovrinea, a on onako frustan boga

moli i govori:

Blagoslovjen, bože mili, 1445

budi u svakom tvojem dili;

tvoja svita (?) sada milost

daje meni taku kripost,

da za muke sve ne maru

po tvojemu, bože, daru. 1450

Paka ti ću sada radost,

duša moja skazat slatkost.

Za to sluga sad za ta dar

tvoj sam veće nego nigdar.

ANOEL.

Budući Lovrinac đospil, angel rane spuga^ i govori:

Isusov prijatelju, 1455

ter hrabreni rvitelju,

velika te plaća gori

na nebeskih čeka dvori'

za nevolju tere muke

ke t' poganske daju ruke. 1460

Dobrovoljno jer jih primaš,

za to boli od njih nimaš;

jer bog vićnji kad to vidi,

meni tada zapovidf,

da na muci s tobom stoju, 1465

tere spugam svu krv tvoju,

neka nimaš bol ni muku

1442. moie se čitati i frnštan (i na svih mjestih tako) ak. b. 1446.
svakon tvoje dili ak. b, 1454. san aJc, b,

^ moie se čitati i spuga at. 6. 1456. rvitelju (= rvatelju?) ak, 6.
}465. tobon ak. b. 1466. spugan ili špugan a^. b.

8V. LOTBINAC. 141

od tih bici, kim' te tuku.

Kako s' počal; tako svrši,

straha jakost tere smrsi; 1470

jer se onemu časti hrane,

ki do konca ne sostane.

BOMAK.

Angel pojđe ija^ ea tim^ Roman pokleknuvši prid Lavrinca govori:

Vigju mladića vele lipa,

sviđa, kano sunce, kipa,

koji milo sa sve strane 1475

pečom spuga tvoje rane,

pak načii\ja, da t' tve tilo

nigdar ne bi rane biIo(?).

Za to tebe molju drago,

daj mi krsta sveto blago, 1480

da po tebi budem sada

meu krstjanska obran stada.

LOVBDIAO.

Zahvaljuje bogu Lovrinac, i govori Romanu:

Hvaljen budi Isus blagi,

Romane brate dragi,

ki ti hoti milost dati, 1485

i meu sve svete zvati,

po kli misal tva se skruši,

ter krstjanin bit odluči,

slidit boga u sve stvari,

a za druge i ne mari. 1490

Ako vrime kada imih,

ter se izbavih ja muk ovih,

tu ću t' želju ja odneti,

i mom rukom dat krst sveti.

^ tin ak. b. 1473. mladića (= mUdca?) ak. b. 1476. pečon ak. b.
1481. buđen ak, b. 1494. rukon ak. b.

142 PBTAS BKKTOBOVIĆ;

CESAB.

Cesar Valerianu govori:

Ne vidiš li, Valeriane, 1495

đa zlo gredu naše strane?
dobiti smo mi karan'jem,
tere d'javla zaklinjan'jem.

OESAS.

Cesar poSlje^ Valeriana] tako đojde Boman^ i cesar mu govori:

Bomane moj obrani,

i tvoja se pamet smami; 1500

da naš zakon ti ohodiš,

tere za tim hincem hodiš!

Eesmamnosti, ke nezdravi!

Pravu pamet svud zatravi,

da ćeš ovega (?) zatajati, 1505

a Isusa virovati.

BOMAN.

Roman cesani odgovara:

Vidil jesam do istine,

cesare gospodine,

da je Isus bog istini,

svemogući ter jedini; 1510

koga štuju svi krstjani.

Ne govoru t' ovo mani;

angela sam ja njegova

viiUl, jest rič prava ova,

gdi Lovrinca pokripljuje, 1515

ter mu rane zaličuje.

Da mnogo se vi varate,

ki se bogom tim klai^ate,

ki su krivi^ tašci i budi;

cić njih ginu mnogi ljudi. 1520

1497. karan'jen ak. b. 1498. zakiinjan'jen ak. b,

' poije ak. b, 1502. hincen ak. b. 1507. jesan ak. b. 1513. san
ak. b. 1515. pokripjige ak. b. 1518 bogon tin ak. b.

aV. IiOTBlKAO. 143

Ej sve vlada, sve, božanstvo
jest, kim služe (!) vimih mnoštvo.

OESAB.

Cesar gapaviđa Romana stavit u tamnicu'^ Valerian ga povede]
kako se vrati, cesar mu za^tovida, da odriSi Lovrinca^ i govori:

Valeriane, ustan' gori,

tere učini, 6a t' govori:

nevirnike tamo stavi (?), 1525

ki protive mojoj slavi (?);

od stupa ga odvežite

sada, ter ga povedite

k Ipolitu, da ga bljude,

do kli meni drago bude. 1530

BOMAN.

Kako ga povedu k Ipolitu, on Čas Ipolit stavi Lovrinca u tam-
nicu \ kako ga vidi Boman, vazme rominzu\ ter dojdeprid Lovrinca;

pokleknuvši govori:

Slugo božji pun svetosti,

evo vode primih dosti,

krsti mene, ja te molju,

ter ispuni moju voliju,

da se speru moji grisi, 1535

i živeći me primisi(r).

LOVBINAO.

Lovrinac vazme vodu^ ter ga krsti :

U ime trojstva budi kršćen,
i od grihov svih očišćen.

BOBfAN.

Kako bi Boman krSćen, govori:

Blagoslivljam tebe i hvalju,

nebeski vičnji ^kralju, 1540

1522. kin (= kom'?) ak. b. 1524. govori (zi govorih?, govoru?)
ak. b. 1529. blude ak. b.

^ moie se čitati i romiucu ak. b. 1537. trojestva ak. b. — krstjen
ak. b. 1539. blagoslivjan ak. b.

144 PETAB HEKTOROTIĆ;

ki mi milost mnogu stvori,

i duši mi oči otvori,

da angela tvoga vidih,

i krst sveti na se primih,

prez kojega, vičnji bože, 1545

nitkor spašen bit ne može.

Hvala t' budi, bože mili,

ki me ize iz pogibili,

i ostalih ovih stada

po kršćen'ju prija sada. 1550

Jer si, bože, ti naš pastir,

stada svoga pokoj i mir.

GESAB.

Cesar Vdleriana šalje po Bomatia^ i govori:

Privedite simo toga

zatravnika nevirnoga,

kim obrnu sad vrag hitar, 1555

kako jednim listom vitar.

CBSAB.

Valerian pojde po Romana, i dovede ga prid cesara, i cesar mu

govori:

Prinevoljni nesrićniče,

svoje vire odmetnice,

za č' zataja naše boge

neumrle ter sremoge, 1560

ter, smamnjače, ne znaš koga

ti viruješ sada boga?

BOMAN.

Boman cesaru odgovara:

Ti si mamen tere nebog

od vrh glave do pet od nog,

ki idole štuješ gluhe, 1565

1548. m' (n. me) aJc, b. 1555. kin ak, b, 1556. jeđnin liston aJc.
b, 1561. smamjaće (n. smamnjače) cA. b, 1563. mamen (= maman?)
ak. b.

SV/ LOVBINAO. 145

i nečiste, zale dube;

ja se klanjam božju sinu

Isukrstu gospodinu,

ki na križu bti umriti,

tere svoj puk odkupiti 1570

od paklene vičnje muke,

iz d'javalske ize ruke.

GB8AB.

Cesar Rofnanu opet govori srdito:

Platiti će tvoje tilo,
pse nevimi, za U^ dilo!

OESAB.

Cesar Valerianu srdito govori:

Valeriane, stani gori, 1575

jer se vira naša ori,

poj š njim brže, da usiku

glavu tomu nevirniku,

da se ostali š njim usviste,

koji vire nisu čiste. 1580

Nevimika potom toga

privedte mi vi onoga,

ki je uzrok toke trude (!),

tere mnozih Ijudih (!) blude;

jer ga hoću opet mučit, 1585

i k mojoj ga viri slučit.

BOMAN.

Kako dospije cesar ^ kocani svezu Romana i povedu ga^ da mu
glavu usiku, i kako dojde na miato, pokleknuvši molitvu čini bogu^

i govori:

Od svih bogov bože jaki,

koga dobri žudi svaki,

i angela još vrh toga

ki pokaza meni tvoga, 1590

1567. klanjan ak. b. 1572. ize (= izet?) ak 6. 1577. iyin ak. 6.

Steri piMi hrratdd VI. 10

146 PET AH HBKTOBOVIĆ,

ne htij gledat me sgrišen'je,

starih život, njih življen'je,

da po mnoštvu tve milosti

u nebeske prim' svitlosti

moj duh, koji stvori žuđno, 1595

i za kojih umri trudno,

neka s tobom po sve vike

veselim se u rajske dike.

TALEBIAK.

Dospivši molitvu Roman ^ kocan usiče glavu Romanu; Valerian
se vrati k cesaru] meu to Valerian Ipolitu govori:

Ipolite, hrlo teci,

zapovida t' cesar Decij, 1600

da Lovrinca prida nj sada

dovest imam (V) ureda sada.

LOVBIKAG.

Kako Ipolitu to reče, Ipolit pojde po Lovrinca dom voljom^ k
tamnici^ i došavši Ipolit, otvori tamnicu, i sede prid vrata^ pla-

čućij govori Lovrinac:

Ipolite, brate mili,

veseli se, a ne cvili,

jere vičnju jure radost 1605

gre uživat moja mladost

u nebeske stane gori,

gdi su angelski sveti zbori;

na ku i ti jesi obran,

po kle s^ krstom svetim opran; 1610

da krstjanin ne hti skriti (V),

kad te zovnu, tad ćeš priti.

1596. kojih (= koji?) ak. b. 1597. tobon ak. b. 1598. veselin
ak. b. 1602. iman ak. b.

^ zlon voljon ak, b. * vurata ili u vrata ak, b, 1610. krston svetin
dk. b. 1611. da (= da b'?) ak. b.

BV. LOVBINAC. 147

CESAB.

Dospivši Lovrinac^ usta se\ pojde A* cesaru zajedno s Impolitom*^
i kako dojdu prid cesara'^^ pozna cesar^, da se je Impolif^ krstila

i govori^:

Hod' sad gliedaj, Valeriane,

gdi se vira na>a sinane,

u kom imah ufan'ja veća, 1615

taj mi sad obrati pleća,

ko sad vidih vele čudno,

gdi Impolit ide bludno,

odili se vire naše,

Lovrinca se drže paše. 1620

Za to njega htij vezati,

a po obitil htij poslati,

tere izvij onih (V) tako,

vazeli su viru kako

po Lovrincu odmetniku, ^ 1625

krune moje protivniku ;

kako vigju, ako bude,

ti uhiti sve te bude.

Za to ustan' ter ne sidi,

ter njih hiži jure idi. 1630

IMPOLIT*.

10

Impolit^ govori cesaru^ ^

Čini sada, ča ti drago,

ja ne pustih noje blago,

Isukrsta prislavnoga,

gospodina svemogoga;

svaku muku, ku ti hoćeš 1635

' Lovrinac govoren'je ak. a. ^ ustane i ak, a. ^ k ne ima ak, a,
* Ipoliton ak. b. * Decija {n, cesara) ak, a, ^ Decij («. cesar) ak, a.
' Ipolit ak, h, ® cesar mu reče («. i govori) ak. a.; „dospivši Lo-
vrinac . . . reče" pisano drugom rukom u ak. a, 1613. gledaj ak,h^
1614. stane {n. smane) ak. h. 1615. kon ak b. — veće ak, b, 1616.
taj mi obrati sada ak. b. 1618. Ipolit ak. b. 1620. drži ak. b. 1621.
hti' ak, b. 1622. hti' ak. a. 1623. može se citati i izvigj ak. a, 1627. viju
ak, b, 1630. k njihovoj hiži pridi ak, b, * Ipolit ak. b, *® cesaru go-
vbri ak. b. — „Impolit — cesaru^' drugom rukom ak. a.

148 PRTAB HEKTOBOVIĆ,

tilu momu da doneseš,
podnit ju je put ma spravna
za mojega boga slavna.

VALERIAN.

Kocani uhite Impolita^, ter ga svezu i povedu u tamnicu^, a Va-
lerian ustavši se pojde k ohitili Impolitovi^, kim Valerian reče^ :

Konkordija, stani gori,

ter mi brzo odgovori 1640

brez nijedne toti laže,

je r istina, ča se kaže,

da se obrnu za Lovrincom

sa svom tvojom jošće dicom;

ter da po njem krst prijaste, 1645

rimsku viru zatajaste,

sa svim vrgli naše boge,

Jovu i Martu, dol' pod noge.

Istinu mi sada pravi;

al se k mukam s dicom spravi. 1650

VAIiEBIAN.

Konkordija ne odgovori nišće^; opei^ Valerian govori slugani:

A vi, sluge, sad pojdite,

Konkordiju' uhitite

s obitirju sa svom sada,

ter njim ruke vežte zada;

za mnom sada svih peljajte; 1655

odpravte se, ne krsmajte.

1637. podnesti ju dk, b.

' Ipolita ak. 6. * i povedu u tamnicu ne ima ak, b. ^ Ipolitovoj ak.
b, * i govori (n. kim . . reče) ak. b, — „Kocani . . . reče" pisano
drugom rukom u ak. a, 1643. Lovriucon ak. a. i b. 1644. svon
tvojon . . dicon ak, a, i b. 1645. njen ak. a. 1647. i u svin ak. a.
1648. Jove ili Gjove ak. b. — Marte (w. i Martu) ak. b. 1650. mu-
kan s dicon ak. b ^ nišće ne ima ak. a. ® a (w. opet) ak. b. ' slu-
gan govori ak. b. — „Konkordija . . . slugam" drugom rukom ak.

a. 1653. obltili sa svon (n. s obitirju sa svom) ak. b. 1654. jin ak.

b. 1655. mnon ak, b.

SV. LOTBINAC. 149

TAI^BIAN.

Sluge uhite KonJcorđiju i ostalih š njom, a toj^ ćere^ i sinove, fer
jih na zad^ veiu, pale ca Valerianom povedu*-^ kako malo pojdu,

slugam Valerian govori^:

Stavte sad nju u tamnicu,

i ostalu sad nje dicu,

do kle pojdu do cesara,

da jih od zledi on pokara. 1660

VALEBIAN.

Sluge povedu jih^ u tamnicu] meu to'' Valerian pojđe k cesaru,

ter mu govori^ pak kocani gredu gori^ :

cesare, svitli suce,

ki nevirne s pravdom stuče,

Sista papu, š njim ostale

njega dike vele i male.

A sad da znaš, gospodine, 1665

ja uhitih do istine

Konkorđiju mladih lita,

a toj ženu Impolita,

obitili njeje sada ,

činih jim ruke vezat zada, 1670

i nju stavit u tamnicu

i ostalu njeje dicu.

Jer Lovrinac svih njih krsti,

oni hinac prinečisti.

Svi se za njim povedoše, 1675

boge naše odvrgoše.

Sad te molim, da vidimo,

ča mi od njih učinimo.

* ostalih š njom, a toj ne ima al\ b. ^^hćere ak. b. * na zad ne
ima ak. b. * i vode jih za Valcrianon (n. pak .. povedu) ak. 6. * Va-
lerian slugan govori (n. shigam .. govori) ak. b, — „sluge, .govori"
drugom nikom ak, a. 1659. kli ak. b, • njih ak, a. ' a(n. meu to)
ak. b. ® ter mu . . gori ne ima ak. b. 1662. pravdon dk. b, 1666. ja
ili gja ak. a, — iihitismo (n. ja uhitih) ak. b, 1668. Ipolita ak. b,
1669. 8 njome (w. njeje) aJc. a. 1670. činjlm vozat ruke ak. a. 1671.
stavte ak. a. 1672. njega (n. njeje) al\ a. 1675. njin ak, b. 1677.
molin ak. b.

150 PETAB HEKTOBOVIĆ,

GESAB.

Cesar srdito Valerianu^ govori^:

Valeriane, stani gori,

za č' me tuga s jadom mori, 1680

viđeć sada, oni hudi

ki ođmami mnoge ljudi.

Konkorđiju sa svom đicom

čin' zadavit nad tamnicom

neka puku skazan bude, 1685

da nitkore već ne blude;

pak za time Impolita,

kako luda i mahnita,

ki se odvrže vire naše,

svi razumni ku štovaše, 1690

glavu ondi čin' mu usići,

ter ju onde prid pse vrići.

KONKOBDIJA.

Valerian povede kocane, ter^ izvedu Konkorđiju, i svezavši ju^
Konkordija budući na misto dovedena^ pokleknu (i\ čini molitvu

govoreći* :

Isuse, sinu boga,

milosrd'ja tva su mnoga;

raj lupežu a svitli da, 1695

jer te boga on spovida,

ne gliedavši sagrišon'jc

ni njegovo zlo življeu'je.

Za to molim tvoju svitlost,

^Valerianu srdito ak, h. ^ „sesar . . . ji^ovori" drugom rukom ak. a.
1680. jađon ak. b, 1681. vidili ak. b. 1682. ki (— gđi?) ak. a. ih.
1683. dicou ak. b. 1684. čim (n. čin') ak. a. — kib ć' (n. čin') ak. h.
— na, a drugom rukom prid (w. nad) ak. a. 1686. nikore ak. b.
1687. Ipolita ak. b. 1691. onomu čin' {n. ondi čin' mu) ak. b. 1692.
prida nj {n. prid pse) ak. a. — vrći (n. vrići) ak. a. ^ i (n. ter) ah.
b. * svezu je, i povedu ua raisto, d'ji ona poklekne, i čini molitvu, i
govori («. svezavši . . . govoreći) ak. b. — „Valerian . . . govoreći"
drugom rukom ak. a. 1694. sva {n. su) ak. b. 1697. j^ledavši ak.
b. 1698. činjen'je (n. življen'je) ak. b. 1699. molin ak. b. — milost
(n. Bvitlost) ak. b.

t

SV. LOVBINAC. 151

podaj meni pravu milost, 1700

da ma duša kad put ojde,

u radosti vičnje pojde,

gđi su svete mučenice,

dive tere udovice.

Smrt radosno za te primam, 1 705

sve ufan'je u kom imam;

radost moja, slava i dika

biti hoće u vik vika.

DITIĆI LUVELA^ I TEBSONA.

Kako dospi Konkordija, kocan ju ima zadaviti^, za tim^ nje dva
đitića Luvela* i Tersona, koja dva imaju pokleknuti na kolina^

govoreći^ :

Uzdajemo hvalu tebi,

vičnji bože, ki s' na nebi, * 1710

ki nas raci k sebi zvati,

i od grihov nas oprati

po Lovrincu tvomu sluzi,

ki cić tebe stoji u tuzi;

jer si ti bog svemogući, 1715

pokripitelj svih izući;

velika su tva smiljen'ja #

prez naSega zaslužen'ja.

Blujahomo kako bravi,

ne znajuć te, bože pravi; 1720

a sada te do istine

znamo, vičnji gospodine,

da jesi ti svih stvoritelj,

i milostni naš spasitelj,

ki ne želiš smrt grišnika, 1725

1700. daj ti meni pravu svitlost ak, h, 1705. ja sada (n. radosno)
aft. fe. 1707. i pred dika ne ima ak b. 1708. va vik ak. h.

* Lučilo ak. 6. * zadavit ak. h. ^ tin ak. b. * Lučila ak. h. ^ kleknu
i govore (n. imaju . . . govoreći) ak. b. — „kako . . . govoreći" dru-
gom rukom ak. a. 1711. sebi (w. k sebi) ak. a. 1713. shiži ak. h,
1715. i 1716. ne ima ak. a. 1719. može se čitati i blugjahomo ak,
a. — bijahomo ak. b. 1720. znaduć ak. b. 1723. si svega (w. jesi ti)
ak. b. 1724. milosni ak. b.

152 FETAB HEKTOBOTIĆ^

neg da išće rani lika.
Za to budi vazda hvaljen
po sve vike vikom amen.

DIVICB ANUA^ I TALANTA'*.

Dospivši^ ova dva, i njih imaju zadaviti*-^ za ttm* izvedu one dvi
divice Aniju^ i Talantu'^, a^ one jiohlehnu, ter^ čine molitvu bogu,

govoreći^^:

Isukrsta kega prave (?)

vikuvičnja kralja slave, 1730

primi rabe tvoje k sebi,

koje priti žele k tebi,

gdi prisvetih divic tanci

u radosti vadne (?) danci,

svetim trojstvom pisni spijuć, 1735

grohotom se vazda smijuć;

ne htij gliedat, da onada

ne bihomo tvoga stada.

Jer nikadar časno vrime

nije svrhi kasno brime (?), 1740

do kle duša u nas diha,

pokorit se pruđi od griha.

Za to primi dušu našu,

ku za viru pušćam vašu.

1726. rana ak. a. 1728. vikon ak, a. i h,

^ Ariu ak. a, ^ Talenta ah. b, — Talaiitu ak. a. ^ dospiv ili do-
spiju ak. b. * zadživit ak. h. ''* tin ak. h, ® Ariju ak. a. ' Talentu
ak. b. ^ \ ak. b. ^ ter ne ima ak. h, *® i govore («. govoreći) ak. b.

— „dospivši . . . govoreći" drugom rukom ak. a. 1729. Isukrsta
ak a. i b. 1733. prisvitli (n. prisvetih) ak. b. 1734. i danci ak. h,
1735. trojestvom ak. b. 1736. jjroliuton ak. b. 1737. gledat ak. b.
1738. tvoja ak. a. 1740. časno {n. kasno) ak. b. 1744. pusgan ak. a.

— pušćamo ak. b.

ST. LOVBINAO.

IMPOLIT^

153

DospivSi one đvi, imaju jih locani eadaviti, Ure jih imaju tja
odniti^] ga tim^ imaju Impolitu^ glavu ušici, a Impolit poklehnu(v)h

molitvu bogu čini^ govoreći^:

Isuse, ki svim vladaš, 1745

i ki virne tve pomagaš,

koji krstom mir darivaš,

i po Đjemu k sebi primaš,

koji hlepe vratiti se

s bluda, tebi pridati se. 1750

Vidim ženu i dvi ćerci,

ke mi zgubi cesar Decij,

i još, ajmeh! dvoje ditić;

i meni će glavu usić;

to jer tebe spovidismo, 175B

a njih boge ne slidismo,

krstjani smo po Lovrincu,

ki je sada u tamnicu;

po kom tebe svi poznasmo,

i tebi se svi pridasmo. 1760

lH Za to, Isuse bože mili^

na naše se duše smili,

od strane te molimo svih,

nu pomiluj dušu i njih.

OESAB*.

/ tucTje'^ glavu usiku Impolitu^, i vrati se Vdlerian k^ cesaru, a ce-
sar eapovidi kocanom^ govoreči^^ :
Prinosite u tej mine(?) 1765

od muk ovde sve načine.

^ Ipolit ak, b. * kocani jih zadave ter jih odnesu tja (n. imaju . . .
ođniti) ak. b, ^ paka («.. za tim) ak, b. * Ipolitu aJ. 6. * on poklekne
ter govori (w. Impolit . . . govoreći) ak. b. — „đospivši . . . govoreći"
drugom tukom ak, a. 1747. krston ak. b. 1748. sebi (». k sebi)
ak. a. 1751. ženu i dvi ćerci drugom rukom ak. a. — hćerci ak.
6. 1752. drugom rukom ak. a. — čini zgubit ak. b. 1753. paka za
tim (n. i još, ajmeh) ak. a 1754. a («. i) ak. b. 1755. spovldasmo
ak. b. 1757. jer krstjani (n. krstjani smo) ak. b. 1759. kon ak. b.
1763. molin u svih ak. b. « Valerian ak. b. — u ak. a. precrtano
Valerian a ozdol pisano cesar. ' i tud'je ne ima ak. b. ® Ipolitu ak.
6. ® k «fi ima ak. a. ^® i govori jednomu kocanu (w. a cesar ... go-
voreći) ak. b. — „i tuđ'je... govoreći" drugom rukom ak. a. 1765.
pripravite, sluge istine drugom rukom na kraju ak. a. 1766. ovdi
ak. b. — oni (n. ovde) drugom rukom ak. a.

154 PETAB HBKTOBOVIĆ,

CSSAB.

PosiavSi cesar Lovrincu govori^:

Pristup' simo, ti prezharni,

prid pristolje se naše svrni,

postav' doli tvu neviru,

ter nam spovij sad u miru, 1770

koga puka, kih li ljudi,

gdi t' bašćina tva se sudi;

još nam reci prez zavodi,

u kom gradu ti se rodi.

LOVKINAC.

Lovrinac cesaru^ odgovara^:

Znam, u stranah ja od Španje 1775

najpri vidih zrake danje,

pak u slavno rimsko misto

uzhranjen sam bil za isto;

tot naučen s pomnjom mnogom,

od maljahna stisnut z bogom, ^ 1780

Isusa sam vazda slidil, ^

a vaš zakon ne navidil.

CESAB.

Cesar odgovara Lovrincu* :

Tvoga srca misli grde,

po kle vigju, da su tvrde,

obitam ti po sve boge 1785

i kriposti njih svemoge:

ili t' hotit ili t' ne htit,

^ „postavši ... govori" drugom rukom ah. a. 1767. prezharno ai\
J. 1768. naše slavno (n. se naše svmi) ak. b. 1770. nan ak. i.
1771. ki (w. kih) ak, b, * cesani ne ima ak. b, ^ „Lovrinac . . .
odgovara" drugom rukom ak. a. 1776. vidih zrake danje drugom
rukom ak, a. — zđravje da je ak. 6. 1778. san ak, b. 1779. po-
mnjon mnogon ak, a. i b, 1780. malahna ak, b, — bogon ak, a. i
b, 1781. san ak, a, i b, 1782. i (n. a) ak. b. ^ Lovrincu od°^ovara ofc.
6. — „cesar . . . Lovrincu" drugom rukom ak. 0.1784. viju ak.
b. 1785. obitan ak, a. i b, 1786. sve mnoge ak. a. 1787. ili . . . ili
(n. ili t' ... ili t') ak, b.

8V. LOVBINAC. 155

danaska ^eš njim posvetit.

Ča t' govoru, dobro sliši,

ter tvu misa) tja uliši; 1790

gđi li srce ti zatvoriš,

tere toga ti ne stvoriš,

svu noć hoćeš biti mučen,

i kako no slama tučen.

LOVBINAC.

Lovrinac odgovara cesaru^:

Većma nima, znaj, tminosti; 1795

ona znaju u svitlosti.

:3

GESAB.

Cesar kocanom eapovidi^ govoreći^

Po kle volju svoju slidi,

tere u njoj knpost sidi,

mučite ga noćas svu noć,

neka kuša od muk svu moć, 1800

pak mu stin'jem stucte usti,

ako viru tu ne pusti.

KOCAN.

Kocani uhite Lovrinca, ter ga svuku] privezavši bici frustaju^; za
tim jedan* kocan uzme kami, ter^ udre Lovrinca^ u zube, ovako

govoreći'^ :

ova usta boge psuju,
i cesara malo štuju.

1790. ter tuj misal tja istisni drugom rukom ak. a. 1791. tve (n.
ti) 'ak, b.

znaju; uk. o. Kucanou govori [?i. Koeanom . . . govoreći; uk. u, —
„cesar ... govoreći" ' drar/om rukom ak. a. 1779. noćasnu ak, a.
1801. stin'jeii ak, b, ^ i sviikii ga gola, i pri vežu i fnistaju ga ak, b.
* jedam ak. a, ^ vazme kamik, i ak. b. ^ ga ak, b. ^ i govori (n.
ovako govoreći) ak. b. — „kocani . . . govoreći" drugom rukom ak. a.

156 PETAB HEKTOBOTIĆ,

TBNTINBLU8*.

Kako dospije Jcocan ođriše ga , ter ga^ obuku^ kako biše Lovrinac
obučen] on čas ima pojti jedan slttga, imenom Tentinelus\ popom,

da oprave sakrificij^ govoreći^:

Priđoh sada ja prida te, 1805

cesar di se, dragi brate:

sakrificij stavi pored

jere gredem k tebi ured

sa Lovrincem nikim d'jakom,

ki se drži sad junakom, 1810

ter pod vraća našim pukom,

kako ljudi mrtvim vukom,

obraćajuć za propetim

Isukrstom nikim svetim.

Tad obrati duše mnoge, 1815

boge naše da pod noge.

Za to k tebi sada grede

ter Lovrinca sobom vede,

da se bogom tuj pokloni,

ali njega zlo umori. 1820

LOVBINAC.

Dospivši Tentinelus^ govoren' je* , cesar i Lovrinac s ostalom drušbom^
idu u tempal^ i kako dojdu, Lovrinac klekne^, ter bogu zahvaljuje^

govoreći'

':7 .

Gospodine, hvala t' budi,
ki me kripostju ovom trudi,

' Tintinelus ak, h, — Intinelus ak, a. ' i obuku, i on ćas ide
sluga, imenon Tintinelus, k popon^ da sprave sakrificij, i govori (n.
ter ga . . . govoreći) ak, b. — „kako — govoreći" drugom rt^om
ak. a, 1808. ja ured ak, b. 1809. Lovrincen nikin đ'jakon ak, b
1810. junakon ak, b, 1811. nasin pukon ak, b. 1812. mrtvi at. a.
— mrtvin vukon ak, b. 1813. propetin ak, a, i b, 1814. Isukrston
nikin svetin aJc, b. 1816. ter dlakon da ak, b, 1817. h tebi ak, a.
1818. sobon aJc, a, i b. — vode ak, b, 1819. bogon ak, a. i 6.
^ Intinelus ak. a. — Tintinelus ak. b. * govoren'je ne ima ak. b.
^ ostalon družbon ak. b. ^ kleknu ak. a. ^ toti Lovrinac klekne, t^r
bogu zahvaljuje i govori (n. i kako . . . govoreći) ak. b, — „do-
spivši . , . govoreći" drugom rukom ak. a. 1822. kriposti ovon ajc. b.

8V. liOVBIKAG. 157

molim^ bože^ tve kriposti,

neharnikom ovim prosti,

ki mi daju gorku muku, 1825

ter kamenujem usta tuku,

cm\ da ovi idoli zali

strašnim triskom doli uvali (?).

BESTUA^

On čas'^ kako Lovrinac dospi molitvu^ on čas ima se^ tempal idohv
rasčinjati*] viđeći cesar^ ima se začuditi^ ter^ pristrašen stati, a vrazi
imaju on čas oltar sotosopra^ vrći^ ijedan od'' djaval ima govoriti^:

Toga mladića sveta vira

iz kuće nas naše tira; 1830

jakosti privelika,

za to živeš u vik vika.

uzmožni spasitelju,

a prokleti truditelju,

oblasti duš pravednih 1835

umišćen'je sad i va vik.

OBSAB.

Ovde^ cesar Valerianu govori^ ^:

Jes' vidio srce ovoga,

gdi našega razbi boga?

Vratimo se u polaču,

jer od sržbe vas odskaču; 1840

a vi, ki ste tuj ostali,

meštri tere oficiali,

1823. molin ak. b, 1824. neharnikon ovin ak. b. 1825. gorku daju
muku ak. b. 1826. kamen 'jen ak, i. 1828. strašnin triskon dol' ak. b.

^ Bestia uvrag (-rr vrag) ak. b. '^ on čas ne ima ak. b. ^ % ak. a.

* i idoli razvrć ak. b. ^ se prinemoći \ ak. b. ^ ili lotosopra? ne
ima ak. b. ' od ne ima aJc. b. ® govori (». ima govoriti) oi. 6. —
„ou čas ... govoriti" drugom rukom ak. a. 1829. mladića (=
mladca?) ak. a. i b. 1832. za č' ti ak. b. 1833. uzmnožni ak. b.
1835. znaj pred pravednih ak. a. 1836. ili umišćen je ak. a. i b.

* ovde ne ima ak. b. ^" „ovde . . . govori" drugom rukom ak. a.
1837. ovega ak. b. 1839. uvratimo se ka palaču ak, b.

158 FBTAB HEKTOROVIĆ,

privedite toga hinca

prid pristolje me Lovrinca,

jer odlucih smrt mu dati, 1845

ku najžešću mogu znati.

BONIFAGU.

Kako se đili Lovrinac i cesar, Bonifacij govori ove riči^ :

Prokunite Jove i Marte,

i njih sile u prah starate.

Zaklinjam te, d'javle zali,

koji tempal moj razvali, 1850

svetilišće sIyžbom mnogom

gdi se čini našim bogom.

Proklet od njih cesar Decij,

proklet s tobom i Lovreucij,

ki te (?) silom prignut mnjaše, 1855

da posvetiš boge naše,

mogući ti prez osvete

smrt zadati i prez šćete ;

da i to ti ne će sprobit,

gdi tuj viru budeš ljubit. 1860

GKSAB.

Kako Lovrinca dovedu prid cesara, cesar govori^:

kocani, hiti i meštri,
muki krivi vele destri,
najdite dir vaše skule
jedne dobre- gradikule,

1843. tega ak. h,

' odill se cesar i Lovrinac, a Bonifacij poćme klet, i govori (n.
kako . . riči) ak. b. — „kako . . . riči" drugom rukom ak. a.
1847. može se citati i Gjove ah, a. i 6. 1849. zaklinjan ak, a. i 6.
— je, đ'javli («. te, djavle) ak. b. 1850. ou (;i. moj) ak. b. 1851.
sluzbon mnogon ak. b. — službou /.;. a. 1852. našin bogon aJc. b. —
našin ak. a. 1854. tobon i Lovercij ak. b. — prokleti s tobom po-
luverci ak. a. 1855. silon . . mnaše ak. b. 1856. posveti aJc. b. 1859.
li («. i) ak. b. — ne će t' probit ak. b. 1860. ili ivu (?) ak. a. —
tu ak. b. * buduć Lovrinac prid cesaron, cesar mu govori (n. kako . . .
govori; ak. b. — ,5kako . . . govori" drugom rukom ak. a. 1862.
drugom rukom ak. a. — muci , . presti ak. b. 1863. din (rz dim
n. dir) ak b. — ili škule ak. a. i b.

8V. LOVBINAG. 159

ter onoga na nje karea 1865

stavte gola kako jarca;

ter ćemo sad mi viditi,

hoće li ga sloboditi

Isus, koga verno dvori;

da (?) vas naglo on izgori. 1870

Spravte ugljen'je, spravte oganj,

da se stavi hrlo poda nj,

kada inih muk ne mari,

i moljen'ja i naših stvari.

VALEBIAK.

Kocani pojdu i^ donesu gradihule prid cesara^ i svukši Lavrinca^
stave ga na gradikule, i oni nastojeći okolo njega, kim (?) Valerian *

govori^:

Vi ste meštri vele hudi, 1875

tere jedni mrtvi ljudi,

činite se, da ste umići,

a ne znate, kad ste siti.

Ustupte se straha tega,

neka meni vezat njega. 1880

GBSAB.

Cesar vitezom* govori^:

vitezi ter dvorani,

zlovoljni su ti kocani,

veće mrtvi nego živi,

ter zaliho milostivi;

ki do vike (!) svi ne mogu 1885

umoriti krivce bogu.

1865. onega ss^da karvca ak, b. 1866. na nje (n. gola) ak. h.
1867. din (= dim n. sad) ak. h. 1869. vimo ak, 6. 1874. naše (n.
i u^ših) ak, b.

^ ter ak, b, ^ Valeriam ak, a, ^ stave Lovrinca na gradikule, i

8t;ivjajući okoi njega oganj, Valerian govori (n. svukši . . . govori)

ah. b, — „kocani . . . govori" drugom rukom ak. a, 1877. činite

se sve umiti ak. b. 1880. svezat ah a, * vitezon ak, b, ^ „cesar...
govori" drugom rukom ak. a.

160 PBTAB HBKTOBOVIĆ;

Jeda vam se gdi znat zgoda

hitro koga manigoda,

činte njega k meni priti,

plaćen hoće dobro biti; 1890

listo da se u sve trudi

jui' se više naših ljudi (?).

PABTEMU.

UstavSi se Partemij^ cesaru govori:

Svitla kruno, o cesare,

ne brini se tim ništare,

dovesti ću ja kocana, 1895

na krv ljudsku svega dana.

Listo mene poslušajte,

ter mu dobru plaću dajte.

KOGAN.

To rekši^ Partemij, pojđe ter kocana dovede, i kako dojde kocan

prid cesara, govori mu kocan^ cesaru^:

cesare, kruno slavna,

ter u dobra svaka spravna, 1900

pod nebeskim krilom človik

ni od mene veći krvnik,

ni ki tokim srcem sminim

smrt vi zadat Ijudem ovim.

Skvartat, višat ter jih peći 1905

nimam ja slast niednu veću.

Listo čini, da za trude

1887. van ak. a. i h. — gdi zna goda ah, a. 1888. hitra od
tega manigolda ak. h. 1889. čirnte a/., a. 1898. svu (n. mu) ak. b.

^ rehdi ak, a. i b. ' kocam ak, a. ^ i dovede kocana i dojdivši (!)
prid cesara, kocan govori (n. ter . . . cesaru) ak, b. — nPcjde . . .
cesaru" drugom rukom ak, a. 1900. dobru svakon ak, b, 1901. ue-
beskin krilon do vik ak, b. 1903. tokin srcen smlniu ak. b, 1904.
smrtiu (n. smrt vi) ak, a, — smrt ja zadat Ijuden umin ak, b. 1905.
ili skvrtat (?) ak, a, i b. — tere peći ak, b. — ter jih peću ak, a.
1906. niman ak. a. i b, — slast (n. ja slast) ak. a. — veći aik. b.

SV. LOVBINAC. 161

plaće meni ča god bude,

jer je ovo prem godišće,

da dobitka nimam nišće. 1910

Imam klišće, bradvu i konop,

i banistre suhe još snop;

zapovij mi, listo da vim,

kim načinom hoć' da rabim.

KOCAN.

Bekši to kocan, počinje vezaii Lovrinca govoreći^:

Neka dire meni vezat 1915

i okol tebe opet tezat,

jeda kako ne hlit budeš,

Isusa jur da zabudeš,

ki no ne hti sebe otet,

i da bude na križ propet; 1920

a ti ufaš, da će on moć

dat kad godi tebi pomoć.

Ludo ufaš u nj, nebore,

ter se pušćaš, da te more.

VALKTiTAN.

Vidivši Vdlerian, da kocan ne čini na njegov način, udri kocana

onoga govoreći^:

Ovako se rabit (?) učte, 1925

tere drugač ](judi mučte.
Za man pineze vi hinite (V),

1908. plaća . . . kad god bude ak. b. 1909. pren ak. b. 1910. ni-
man cJe. a. — dobio m'san nišće ak. b, 1911. iman oZ;. a. ib. 1912.
iU baniitre ak. a, i b. 1914. kin . . . rabin ak. b,

^ to rehii kocan počme vezat Lovrinca i govori (n. rekši ... go-
voreći) ak. b. — „rekši . .'. govoreći" drugom rukom ak. a. 1916.
kol ak. b. 1917. bude ak. b. 1918. jure a/c. a. i b. — zabude ak.
b. 1921. da ti on ak. a. 1922. da (n. dat) ak a. " njegovu volju,
udre kocana nogon, govoreći mu kletvu («. njegov . . . govoreći) ak.
b. — „vidivši . . . govoreći" drugom rukom ak. a. 1925. ušte ak.
a. 1926. drugozc ili drugožč ak. a. — mušte ak. a. — a drugoga
yudi ak. b. 1927. ne (n. vi) aJc. a.

Suri piMi hnratekl VL 11

162 PKTAR HSKTOBOVIĆ;

po kle nišće ne umite.

Dajte ugljen'je, dajte oganj,

ter nastojte brzo poda nj, 1930

da se kako riba peče,

al od svoga boga odreče.

VAL£BIAn\

Kako Valerian sveže na gradikuk Lavrinca^ počne mu govoriti^:

Zaklinjam te pun tamnosti,
ne ćutiš li čile kosti,

koji s' smutil vas grad ovi, 1935

učeć niki zakon novi,
da ostave ljudi boge
naše prave ter svemoge,
i Isusa propetoga

svi virujuć kako boga. 1940

Za to množim bi s uzroka,
da smrt primu prija roka:
još Kirika udovica,
8 Impolitom žena i dica —
svih si uzrok smrti tihe^ 1945

za to ff podnit svih ojih grihe.
Dobru meštru jesi u ruke,
ki će V dati nove muke,
kako tvoja zled dostoja,
ki se činiš ljudi boja. 1950

GESAB.

Kako Valerian dospi, stave oganj pod Lovrinca^ i cesar gledajući

Lovrinca^ govori^:

Sliš', Lovrinče, riči moje,
ter mladosti ne zgub' svoje,

1929. ug^evlje ak. a. 1932. ali cJc. b. — reče ak. a.

^ pod Valerian drugom rukom kocan Eleoba ak. a. ' EUeoba
počne Lovrincu govoriti (n. Lovrinca . . . govoriti) drugom rukom^
kao što i kako . .. gradikule ak. a. 1933. zaklinjan ak, a. i b.
1936. n kon (n. učeć) oi. b. 1941. mnozin ak. a. i b. 1944. Ipo-
liton ak. b. 1946. ć' ne ima ak. b. 1947. jest ak. a. i b. 1950. koji
činiš od \judi boja ak. a. ^ kako codan (= kocan) dospi, tako ogan
pod Lovriaca stavi, a cesar gledajući Lovrinca, govori mu (n. kako . . .
govori) drugom rukom ak. a.

SV. LOVBINAG. 163

našim bogom ti brez laži
svetilišće nu prikaži.

liOTBINAO.

Lavrinac cesaru odgovara:

Posvetiti ja ću milo 1955

Isukrstu dušu i tilo;

umrli su ugodnomu

Isukrstu sad u svemu;

jer prijato svetilišće

od svih svojih bog tad išće, 1960

dušu i srce umiljeno,

ter za grihe uhiljeno.

I još da znaš, o cesare,

božje moći tere dare:

tve me ugljen'je ne užiže, 1965

da u raj me gori dviže;

a tebi će jošće vike

uzrok muke bit velike.

Moj Isukrst, me ufan'je,

vidil moje jest rvan'je; 1970

da svu muku, ku mi poda,

vike meni ne bi sada;

pače mu sam slavu dao,

vazda u ognju spovidao.

utcsAa«
Cesar Lovrincu odgovara:

6di su muke tej velike, 1975

ke nam htiše dat tolike ?

LOVSINAO.

Lovrinac govori svim^ oholo stećim^:

smamnosti vaša mnoga,
ter sliposti prineboga,

1953. našin bogon ak> a. i b. — prez ak, a. 1954. pokaži ak. o.
1957. ugodnomu ak. a. 1973. san ak. a. i b. 1975. tolike (n. ve-
like) ak. b. 1976. nan ak. b.

^ Bvin ak. a. i b. ^ stećin ak. a. — steći ak. b.

164 PKTAll HKKTOBOVI6,

ali dobro ne vidite

svi, okolo ki siđite, 1980

toliko (?) me tva žerava

žeže, ni ku muku đava?

ku ne haju ništa ja prem^

kad k Isusu teku i grem,

oslobodit ki me hoće 1985

od ruk tvojih i tve zloće.

GBSAB.

Cesar govori Lovrincu:

Nu hoćemo sad viditi,

ka će kripost veća biti,

ali tvoja zaklinjan'ja,

al žerava sva užgana. 1990

Još ćeš vidit, ča ti prudi

ta tvoj Isus u tvojih trudi'.

LOVBINAO.

Lovrirmc cesaru odgovara:

Boga moga svoju kripost

novi u meni svoju milost (?);

tako da uda ma i ne mare 1995

ovi oganj jur ništare.

LOVBINAG.

Ovđi Lovrinac čini molitvu bogu^ i govori:

Isuse, drago iman'je,

milost kripka i ufan'je,

ki nas stvori tvojom rukom, . •

i odkupi tvojom mukom, 2000

vidil si me progonjen'je,

1983. pren ak. a. i b. 1984. k ne ima ak. b. — gren ak. a.
i b. 1986. i tvoje ak, b. 1995. i ne ima ak. b.

^ bogu ne ima ak. 6. 1999. tvojon nikon ak. a. i b. 2000. tvo-
jon mukon ak. a. i b.

SV. LOVBINAO. 165

muke moje i trpljen^je^

ke sam primal vrhu mene

cica vire tve blažene.

Sada, kralju od svitlosti^ 2005

drago tvojoj bud' milosti,

primi dušu moju gori,

gdi angelski jesu kori;

gdi su naši sveti oci,

patrijarke i proroci: 2010

gdi su sveti mučenici,

gdi su sveti učenici,

gdi su ostali tvoji obrani,

kih nebeski drže stani,

neka s tobom tva prilika 2015

veseli se po vik vika^

a sve muke i ove trude

za spasen'je puka bude(!).

ANOEL.

Kako dospi Lovrinac govoren' je, angel ukaie se^ kod Lovrinca^ i

govori:

Isusov hrabri slugo,

ne ć' na muci stati dugo, 2020

budi jaki tere kripak,

neka krunu primeš ti pak;

jere jesi ti dostojal,

za č' bo tom ti s' nastojal,

da ti poda za trud plaću 2025

za Štipanom svetim zlaću

na nebeska stan'ja gori,

gdi su svetih duhov zbori,

gdi je pokoj viCnji ter mir,

i gdi je radost vazda i pir; 2030

2002. trpjen'je ak. h. 2003. san ak. I, 2015. tobon ak. b. 2016.
va vik ak. b. 2017. i ne ima ak. &.

^ dospi Lovrinac, ukaže se angel (n. kako ... se) ak, b. 2023.
dostojan ak. b. 2024. za što o tem ak, b. — ton ak. a. 2030. i
pred gdi ne ima ak. b.

166 PETAB HBKTOBOVIĆ,

gdi je svitlost prez tminosti,
gdi je življen'je prez starosti,
gdi su sveti tanci i misli,
i sionske lipe pisni.

CIBIJ.

Dospivši arCjeV govor en'je'^^ ima Lovrinac iedahnuti, a sad ustati
se ima Cirij i pojti k Justinu^ i govori Justinu plačtić^:

Znaj za isto, do Justine, 2035

poštovani gospodine,

da krudeli cesar sada

strašne muke vele zada

prijatelju tvom' Lovrincu

kako lotru tere hincu. 2040

Priveza ga stupu tvrdo,

izrani ga vele grdo;

pak ga čini privezati

k gradikulam i užgati.

I tako je priminuo, 2045

i u bogu on usnuo.

Za to pojmo mi onamo,

da ono tilo pokopamo.

JUSTIN.

Od tad* Jfistin ide plaHuči^ i govori Nikostratu^:

Aj me tugo, ajme meni^

ki su glasi ti tužbeni! 2050

■

vaj, Lovrinče, brate mili,

za č' se od nas ti odili ?

ajme slugo božji i pravi,

komu sada nas ostavi

na sem svitu pun tamnosti, 2055

^ angel aJc. b. * govoren'je ne ima ak. b ^ izđahnu Lovrinac, i
usta 66 Cirij, i pojde k Justinu, i govori mu plačući (n. ima Lo-
vrinac . . . plačuć) ak. b. — poslije plačuć drugom rukom Niko-
strat ak. a. 2035. do (= don? ili ho = o?) ah a. — o (n. do)
ak. b. 2039. tvomu ak. b. 2042. izranjena vele ak. b. 2044. s gra-
dikulam! aJc. a. — s gradikulam' ak. b. — sažgati ak. a ^ od ne
ima ak. b, ^ i odgovori Nikostratu drugom rukom ak, a. — Niko-
stratu (= Ciriju?) ak a. i b. 2055. sen ak. a. i b.

SV. LOVKINAC. 167

U nevolji ter žalosti?

A ti za trud plaću primaš,

ter svetimi raj uživaš.

Opravite jure svite,

Ča je tribi, i nosite, 2060

da onamo jure gremO;

ter ga milo pogrebemo.

ANBLUT0N^

Ovde pojde* drugi vitc0, Anelutan\ i Kiriki govori:

Plemenita o Kiriko,

ter uzmnožna ti vladiko,

neka da znaš, na č' sam prišal; «2065

ke li glase sad prinesal:

pravlju glase da t' pričudne

vele uzmnožne i prihudne

od Lovrinca meštra tvoga,

prijatelja viku moga. 2070

Ča učini Decij cesar,

od kocanov i od meštar (?)

Valerian on š njim hudi?

Pogubiše mnoge ljudi:

jaše Sista meštra sveta, 2075

i š njim duša nam bi uzeta,

udilje ga pogubiše,

a Romana umoriše;

Inpolita posikoše,

a čeljad mu zadaviše. 2080

Ter ga poče milovati,

milujući radovati,

njemu di se vičnje blago (?)

hod'; Lovrinče, di t' je drago.

Tako je umri on za isto^ 2085

2057. nevolje ak. a. — * zapasti ak, h. — napasti ak. a.

* Kresentij ak, b. ' đojde ak, b. 2065. sslu aJc. a. i b. 2066. ke
r ti (ti čini se precrtano) ak. b, 2U76. njin dk. b. — duša . . . uzeta
drugom rukom ak, a. — jošće dva zopeta ak, b, 2079. Ipolita ak,
h. 2085. umr ak, b, nam. 2081. — 2085. ima drugom rukom na
priliepljenu listiću ak. a.:

A Lovrinac vrh žerave
steče krunu rajske slave.

168 PBTAB HSKTOBOVIĆ,

i U nebesko pri šal misto.

Za to svaka jur ostavi,

ter se sa mnom sad ođpravi.

KTRTKA,

Kirika eavapi^ čuvši ove riči^ i govori:

žalosti i đreselje,

kamo moje urešen'je, 2090

duše moje pokripljen'je,

a života ozdravljen'je?

Lovrinče, dijače sveti,

z gradikul te gređem sneti!

JUSTIN.

Kako dospi, tako^ imaju pojti^ gdi je Lovrinac, i ustavši se^ Justin^

i Kirika plačući\ Justin govori putem^: •

Lovrinče, božji slugo, 2095

ma žalosti tere tugo,

za č' se od nas tiJco đili?

za č' krstjane tako ubili?

ko te grdo tako umori?

ko li kripost tvu razori? 2100

Ti svetosti bi prilika,

i krstjani čast i dika;

ti ubozih biše otac,

ti žalosti svake konac;

ti neznana lipo znaše, 2105

a sumnjena svitovaše;

ti od gi'ihov nas svišćaše,

a na dobro sve nuckaše.

2088. opravi ak. h. 2090. jest veselje drugom rukom na kraju
nam, urešen'je ak a, 2091. pokripjen'je ak, b, 2092. ozdravjen'je
ak. b. 2093. d'jače ak, b. 2094. greden ^k. a. — gredu ak. 6.

^ tako ne ima ak. b. ^ Lovrinac bude, i stavsi (u. je . . * se) ak.
a ^ Gjustin ili Justin ak. b. * b, pred Justin ima ak. b. ^ imaju pla-
čne ove riči govoriti Gjustim {ili Justim) putem (n. plačući . . . putem)
ak. a. — putem ne ima ak. b. — „kako . . . putem" drugom rukom
ak. a. 2102. krstjanih ak, b. 2104. žalosnin svaki ak. b. 2106.
sumnjiva ak. b. 2108. nuskaše ili nuškaše ak, a. i b.

8V. LOTBINAO.

169

A sada smo nesrićnici,

jao! prez meštra učenici, 2110

ali ovce prez pastira,

ke razlika zvir rastira.

KTBIKA.

^ Kako đojdu k Lovrincu, tako ga dvignu s gradikul, ter ga stave

Kiriki na krihj a Kirika drieći ga na krilu govori^:

Jao tugo, jao Lovrinče,
u Isusu dragi sinče,
* tko prisveto tvoje tilo 2115

izažgal je tač nemilo?
ko li draga meštra uze?
ko uzbudi naše suze?
Ti me biše utišen'je,

za Isusom uzvišen'je; 2120

ti me krsti tvojom rukom,
i razluči žalim pukom;
ti me obrati na put pravi,
i od glave me ozdravi.

Eo će sada dat mi svita, 2125

i od bludna čuvat svita?
ko će mene naučiti,
tko r žalostnu utišiti,
kad izgubih ja neboga
draga sinka i meštra moga? 2130

NTKOSTEAT.

Ovde^ odnesu Lovrinca od Kirike^ i stave ga na postelju, i slave

ga, tako^ Nikostrat govori:

jSad plačimo, bratjo mila^
izgubismo mi pastira.

2112. ter svih ljuta zvir pozira ak, h, — ra8tira(=razdira?) ak. a,

^ ovdi Lovrinca zđvignu z gradikul, i stave Kiriki na krilo, a Ki-
rika govori (n. kako . . . govori) ak. h, 2116. ižažgal je to ak. a.
2119. biše me ah b. 2120. Isiison ak, a. i 6. 2121. tvojon rukon
ak. b. — rukon ak. a. 2122. zalin pukon ak. a. i b. 2128. ko ža-
losti ak. b. 2130. i ne ima ak. b. ^ ovde ne ima ak. b. ^ slave ga
tako ne ima ak. b.

170 PETAS HEKTOBOVIĆ,

Kada ga smo mi viđili,

veseli smo vazda bili.

Justine, i ti ženo, 2] 35

gorko plačte svi za jedno :

jao Lovrinče, tugo moja^

kamo sveta družba tvoja?

kojim cesar prikrudeli

zada muke kako i tebi. 2140

Množim glavu on usiče,

koji kako pas svej viče;

i vitezu svom' Romanu,

nad vojskami kapitanu;

njega čini pogubiti, 2145

mačem glavu njem' odniti,

i svetomu papi Sistu,

kemu ju usiče na istom mistu.

Ei Lucilu oči vrati,

a pak nebog glavom plati, 2150

jer virova boga tvoga,

Isukrsta svemogoga.

Ovo ti su slavne ruke,

ke krstiše mnoge puke;

po njih jesu u raj stali, 2155

ki su sveti krst prijali.

Ja ne mogu plakat dalje,

suze mi su dodijale.

JT78TIN I KIKOSTBAT.

Ovđi^ Ju^tin i Nikostrat ujedno govore:

Ajmeh si nam, o Lovrinče,

diko naša tere venče, 2160

toli brzo za č' pobiže

na nebeske od nas hižeV

a nas ojde u žalosti

2140. i ne ima aJc. b. 2141. mnozin ak, b, 2143. svomu ak, a.
2146. mačen ak, a, i 6. — njemu ak. 6. 2148. isten ofc. b, 2150.
glavon ak. b.

^ ovđi ne ima ak. b.

8V. liOVBINAO. 171

na svit, ki je pun tamnosti?

Ti od truda jur počivaš, 2165

vičnju radost ter uživaš;

nam se tribi jošće mučit,

ako ćemo raj dobavit.

Ništar manje već ne mogu,

hvala budi na svem bogu! 2170

Molimo te drago danas,

da Isusa moliš za nas.

AW'JKL^

Ovdi* an'jel\ izhođi zahvaljujući puku^ i govori:

Svi krstjane, ki ste toti

bogoljubni ter devoti,

pogrdite vaša tila, 2175

i svitovna huda dila;

zala srca odnemite,

ter se z bogom sjedinite;

jer življenje vaše kratko

na sem svitu, i ne slatko; 2180

da 8 Lovrincem svetim gori

nam nebeski raj se otvori,

vičnja radost di pribiva,

a muka se sva zabiva.

Svaki slavu bogu podaj, 2185

i grihu se veće ne daj,

da živemo s častju mnogom

u nebeskom raju s bogom.

2168. dobavit (= đoknčit?) (dc, a. i b. 2170. sven ak b.

' angel ak, b. ^ ovdi ne ima ah, b. 2173. krstjani dk. b. 2178.
bogon ak, a, i b, 2180. sen ak, b. — sven ak. a, 2181. Lovrinceu
ak. a. i b. — svetin ak. b. — sventin oA;. a, 2182. na nebeski ak.
a. i b. 2187. čašću mnogon ak. b. 2188. nebeskon . . . bogon ak. b,
^ svrha ak. b.

inojbziCnb sitnicb,

' Preštampano iz izdanja mletačkoga od g. 1568. = A.

1.

PKTKUS mCTOREUS nCLlELI .UULIO PRAIDICTO' CDI DII AimiUS A> BIPTISIDI 8DiB

FuiAi iPSDi PRO comm vocAvissn.

Compater excellens, salve, mihi dulcior illo
mel(l)e, quod in caeris laeta recondit apis.

Filia, maternos mores imitata tuosqae
vivat, foelicem mox aditura virum.

Livia Nestoreos tecum tua transeat annos 5

coDJux, quae tali conjuge digna fuit.

2.

ipn(i)iPBii}i IN TuiuLO scuLPTui PIRI hctoui unas.

Hectoreae, Catarina, domus probitatis imago,
hic jacet, o quantum tam brevis uraa tenet!

Gujas ab exemplo connectes uiidique lector,
quam memorem Famam, qui bene Yixit, habet.

3.

USPONSni PETRI HIGTOREI (A)IPIgTOLAE HERONIU BIRTDCU, P AB 10 SGIRI CDPB-

BAT, dUA SIT AB SUPBROS IHR.

Ad superos, si scire cupis, virtutis alumne,

corporis exuto pondere qua sit iter;
hortulus ostendet noster, breve namque, quod optas,

in gelido sculptum limine carmen habet.

* t j. MikSi Pelegrinoviću.

176 PKTAK HBKTOBOTIĆ,

4.

Pnn HIGTOREI PHAKKNSI8 CARHR Dl LT(A)IO.

Viđerat Augusto proles Semeleia mense

fervere spumosis dalcia musta cađis;
exardensque, sitim cupiens sedare per aestus,

depromsit rapida fervida vina manu.
Nec satis est potasse semel cratere liquorem. 5

pleno tam gratum, stat renovare vices.
Protinus ardentes flagrans rubor occupat artus,

erubuere genae, blaesaque lingua fuit
quam dulce meiim dixit, dixisse potantem

dulce merum, risit rustica turba deum. 10

Procabuit, sertumque cadit, tenuantur ocelli,

ructantis premit hine turgida membra sopor.
Turpiter obscaena detectus parte jacebat,

fabula ruricolae ludibriumque choro.
Transiliant nimii mortales munera Bacchi; 15

talia cum laedant pocula sumpta deos.

5.

1X1110 iKTIDI IT imiCUlAfi DOCT. FINCINTIO VANITTO.

Vincenti, clarum nomen cognomine vincens,

et patrios superans nobilitate Lares;
cernis, quanta tuae virtutis signa dedisti:
. te vult nostra Pharus, te cupit Aspalatum.

Petrus Hectoreus.

6.

a. AL lAC. IL PUTRA HimSKO DO lACClOR OSSIS.

Mag. S. PietrO; le molte buone qualitji e parti, le quali di
di in di pratticando con M. Ant. Lučio, ho scoperto in lui, sono
state di tanta efificacia, che ove prima poco et quasi niente hebbi
che fare con le Muse, mi hanno invitato anzi sforzato a dovere
scrivere questi allegati versuzzi, ne i quali il mio proposito 6 do-
verlo lodare. Ma dubito che con si rozzo e gofifo stile forsi potrei

INOJBZIČNE SITNICE. 177

operar il contrario, la qaal cosa molta noja e dolore mi reca-
rebbe: per6 ho volutu in ci6 imitare V alchimisti, i quali da poi
che hanno ušato ogni diligenza et industria in comporre qualche
loro mistora o metallo, lo portano al paragone, come a guello,
che ne habbia a fare vero giudicio đella sua finezza e perfet-
tione. Cosl medesimamente anco io ho voluto innanzi che questo
mio sonetto venga alle mani d' altrui, sia prima tocco dalla pietra
del suo fermo et raro^ giudicio, secondo il quale poi gli serk
concessa lunga e breve vita, come la sua finezza meritarži; per6
la priego che Io voglia leggere per amor mio, e farmi consape-
Y0le del suo sincero parere, e cosi di ćore molto mi raccomando,
Đi Lešina alli IX. di febraro del LXI.
Alli servigi di V. S.

Vincenzo Vanetti.

AL U«. I. AimSlO LUČIO.

Lučio, che con la luče de' tuoi rai
si chiaro rendi il tuo natio terreno,
eh' i miseri mortali il piu sereno
non vider gia, ne son per veder mai.

Perche sovente con tua luče i trai
fuora di stato di miseria pieno,
col latte di piet^ qual trai dal seno,
converti in riso lor miseria e guai.

Questa 6 la luce^ e questi sono i raggi;
benignitJt, giustitia, e cortesfa,
prudenza con pietate e con amore.

Hor quando tra di noi un' altro fia
di si santi pensieri e cosl saggi,
in cui virtti si tro vi senza errore?

b. Au' nmL. HULI akti et ubicina dottorb i. mmw vanitti no eono-

RAMM lAGfilORK.

L' altro giomo hebbi la lettera di V. Eccell. S. con un so-
netto inclusO; alla quale innanzi che risponđa, narrer6 a quella un
mio sogno, over visione. La notte innanzi che mi fu data essa
lettera, mi ritrovai in un piano bellissimO; pieno tra le rogiadose

* rato A.

StMi piMi hrrataki TI. 12

178 PKTAB H£KTO£OVIĆ,

herbette (che per tutto si vedeano) di molte et infinite variet^ di
fiori, anzi di terrene stelle, et di tanti colori dipintO; quanti nelia
pomposa coda del superbo pavone se ne vedono variare. Ivi se-
denđo sopra una pietra, in una assidua et lunga cogitatione delle
mie fabriche, le quali mi hanno totalmente tutto occupato, che
non mi lasciano un giorno lifiatare, et voltandomi alquanto alla
destra manO; vidi ver me veuire una giovane di bello et gratioso
aspetto, tutta di bianco vestita, la quale essendosi.a me prossi-
mata, mi chiamo per nome; et salutandomi prima con una grata
et cortese dverenza, disse: le mie honorande patrone mi hanno
mandata a pregarvi; che per vostra gentilezza e cortesia vi con-
tentate di venire meco, et salir su la cima del monte, che 6 qui
vicino, per ragionar con voi, perche hanno gran desiderio della
vostra presenza in una cosa nova, che ivi vedrete, il che serii
non senza conveniente guiderdone della vostra fatica. Dove ha-
vendo io ben mirato la incomparabil altezza del monte, gli feci
una validissima excusatione, dicendo, che lo farei volontieri, ma
gli miei lunghi anni, i quali (come vedete) mi hanno tutto este-
nuato, et la debil virtii non lo consentono. A che ella rispose : state
sicuro, ne di cio dubitate punto, che io saro la vostra guida, et
vi far6 agevolmente e con poco over niente di noja salire, por-
gendovi la mano, et ajutandovi ovuuque fara bisogno, et lascian-
dovi riposare, dove et quando vi sara in piaeere. Dalle quali pa-
role alquanto inanimato, la dimandai: che nioute e questo di si
faticosa ascesa et lunga via? Ella disse: negar non posso, eh'
ella non sia faticosa, lunga e difhcile, ma chiunque vi arriva alla
sommitš. di quelio, di tutte sue fatiche si trova sodisfatto e con-
tento. U monte veramente si chiama Helicone, sopra 11 quale si
ferm6 una volta Pegaso, quel cavallo alato, dove percotendo con
le unghie la pietra viva (cosa vera ma meravigliosa, et alle vostre
menti humane iucredibile) fece scaturir un fonte detto Hippocrene,
del cui liquore colui, che bove quella proportionata misura, che
dalle mie venerande signore gli vien esser data, diviene mušico
perfetto, acquistandosi il nome inestiuguibile et fama immortale.
Ailhor gli dissi: quali sono le vostre signore et come sono no-
mate? Rispose, esser nove sorelle chiamate Muse; la prima e
Calliope, seconda Clio, terza Erato, quarta Thalia, della quinta
non mi riccordo, a pieno, qual disse ossere suo nome, ben mi
passa per mente (se non erro), che il somigliava al mele et a i
pomi, della šesta disse un certo nome, che non mi riccordOi la

IKOJSZIČNE SITNIOE. 179

settima Euterpe, ottava Polimnia. Mi disse anco la nona, il cui
nome in tutto ho scordato. U che havendo inteso, mi posi con
lei in camino, et ascendendo di passo in passo, hora ragionando,
et di una cosa in un' altra entrando, hora riposando, hora volgen-
done verso il piano, che doppo le spalle ne era rimaso, ella con
sua facillima agilitii ed io con mia grandissima fatica giongemmo
alla sommiU del monte. Ove poiche arrivati fummo, trovammo
un luogo molto spatioso e bello^ circondato di varij alberi etin-
finiti. In mezo del quale vi era un boschetto con mirabile arti-
ficio dalla natura disposto, che copriva con dilettevol ombra il
fonte Caballino, il quale non era si discortesO; che non lasciava
entrarvi dentro i raggi del sole, ma da diversi lati si gratiosa*
mente gli riceveva, che da quelli il detto fonte prendeva molta
ricreatione. Et mirando tutte quelle cose intomo, vidi venire in
schiera da quel boschetto tutte le Muse con le lor servitrici et
molte altre doune^ che in loro compagnia allhora erano ragunate,
con un huomo tenuto dalle due prime per le mani, con grandis-
simo applauso et favore di tutte (persona veramente di aspetto
riverendo, di essemplar costumi, di un parlare basso et grave^
vestito pomposamente di seta damaschina ' di sopra, et di sotto di
nero veluto, in tutte le parti humano et gratioso. I quali tutti,
come da presso mi videro, subitamente ver me volgendosi, mi ven-
nero air incontro per salutarmi. Ivi doppo gli čari saluti et hono-
revoli accoglienze, fui da loro amorevolmente (con grandissime
ofTerte) ringratiato di quelle mie tante fatiche. Poi inviandosi,
quelte gentilissime signore verso una catedra (che si vedeva tutta
dorata), fecero sopra quella sedere quel loro tanto favorite amico.
Ove una di esse se ne ando in fretta, et gli port6 innanzi in una
coppa tutta d' oro (non lo so dire) o indorata, quel delicato et
unico liquore; dicendo : la vostra virtu sopra tutte le altre singula-
rissima, mi ha fatto portarvi questo dono, accioche lo beviate
per farvi divenire in tutto eccellentissimo ; et fatta la riverenza
gli lo porse. Allhora V altra, che gli era piu vicina (innanzi che
lo tolse) disse, che aspetasse un poco. La quale andata et tornata
velocemente, rec6 seco un sottilissimo velo di seta bianca et ono
paro di forfici, fatto di certo lavoriero artificioso et bello, il quale
havendogli posto sopra il petto rivolto su le spalle, da tutte fu
lodata, conciosia cosa che le credevano haverlo fatto per fargli
piu honore, et per preservargli il veluto della sotana da qualche
gozzola di quel liquore, qual gli potea cadera sul petto da gli mu-

180 PETAB HEKTOBOVIĆ;

stachi, che portava alquanto grandi. Ma ella, cbe haveva fatto
altro disegno, disse: eccellente signor, tutte le vostre qualitli
sono singulari et esquisite, questa sola vi disdice et detraze a
tutte le altre, peroche non si conviene ad una persona di quella
sorte portar la barba in quella guisa, ne imitar Y ignaro vulgo,
qual non seppe mai elleger ni fare cosa, che fusse buona; qual
buono comertio puo haver la luče con le tenebre? Qui mi po-
treste dire: io faccio quel che fanno i signori e buona parte di
huomini di gran conditione. Ove vi risponderei, questa scusa non
esser buona, perche cessa la authoritk, dove corre la ragione, ne
possono tutti gli huomini del mondo (siano grandi quanto si voglia)
far una cosa viciosa divenir virtuosa; Io ho molti di lor per escu-
sati, peroche non adoprando il crivello della ragione, senza pen-
sar altro, par bello a uno far quello, che vede far a gli altri. se
sapessero, quanto danno ha fatto la natura a i mortali per tal ra-
gione \ certo si darebbono gran meraviglia. Per6 conchiudenđo,
dico, che questo a voi non si conviene, massimamente essendo
gia gran tempo stato commendato^ da quel coUegio tanto dotto et
eccellente. Et hora sete^ per esser oltra modo honorato da questo
sacro collegio nostro ; per6 fermatevi un poco, et^quello, che la
vostra gravitžt ricerca. II che detto, prese le forfici, et gli tagli6
quella parte di mustachi^ che uno de i nobilissimi membri gli co-
priva, con tanta facilitš, et destrezza, con quanta non farebbe un
barbiere. Egli bassando gli occhi in terra, et non so che fra se
stesso tacitamente mormorando, poi havendogli convenevolmente
rifilati, vidi quelle sorel(l)e molto godere et dire tra loro : vedete
hora come apparve una faccia di vero huomo. Et quando la hebbe
fornita, gli fu data la potione, la qual quando hebbe bevuta, senza
alcuna dimora gli fu posta una corona di lauro sopra il capo, et
datagli la lira in mano con modesta persuasione, che per loro
sodisfattione dovessi un poco cantare. Ove egli senza tardare, co-
minci6 concordare le sue rime con le soavi corde della lira, et
si pose a cantare in tal maniera et con tal dolcezza di suono
et soavit^ di voće, che tutte le Muse si videro a pieno sodisfatte,
dal cui canto pareva, che gli alberi et gli uccelli, che vi erano
intomO; ne godessero, rispondendogli alle fiate gli uccelli meglio
che sapevanO; et gli alberi pianamente sibilando col fiato de' ven-
ticelli, che gli moveano. Poi finito il cantare, venne da me una

^ cagione A. * conventato A,

DTOJEZldNB 8ITNI0E. 181

đelle đette sorelle con una patera di lavor di magiolica, dicendo :
bevete anc(h)ora voi di questo sacro liquore per premio delle vostre
fatiche. Alla qual risposi : gli ordini della vecchiezza: signora mia,
sono si grandi, che; o vogliamo, o dod, bisogna ob(b)edirgli ; il capo
canuto e '1 rafredato sangue non vuole^ eh' io adopri ci&, che a
giovani si appartiene^ et gia gran tempo č, che la mia lira pende
al muro. Ove ella, quando udl quel ch'io dissi della lira, mi di-
mand6, se io fussi mai stato sul monte Parnaso, dove simil gratie
si sogliono donare. II che, disse, vorrei sapere, peroche ve ho
udito in vostra giovanezza piu fiate, et in lingua latina et in quella
della vostra patria con grandissimo favore de gli ascoltahti dolce-
mente cantare. Et io gli dissi: Parnaso non vidi mai; ma quel
poco, che mi havete udito cantare, 6 stato per la poca pratica,
che ho avuto con loro, che sono stati sopra questo et qaeir altro
monte, et fatti partecipi delle gratie di quelli. II che ho fatto per
una contagione, et non per acquisto principale. Poi gli dissi: che
crediate, io haver tolto a sdegno, perche il dono mi h stato por-
tato in questo vaso di minor valore, che 6 stato quell' altro (pe-
roche cosi fatto mi si converrebbe in riguardo di quella eccellente
persona); et tolenđo il vaso dello sue mani, gustai con le estreme
labra un poco di quel liquore, et il resto gli dieđi in dietro doppo
molte gratie con parole renduteli di quella sua tanta cortesia.
Ove havendo veduto il fine di quel spettacolo, voltandomi verso
il sole, et vedendo V hora esser tarda, et esser tempo eh' io tomi
a časa, mi accomiatai da loro, et me ne andai per una via piu
breve ad ascendere il monte, ragionando con la mia guida et con
non poca ammiratione, comendando Io udito nuovo poeta, tanto che
essendo quasi al piano discesi, mi venne fallito un piede, o sterpo
pietra o altro che se ne fusse cagione, et non potendo punto
aiutarmi, cadei subitamenta in terra, et ivi mi risvegliai, ove il
sogno et la visione disparve. Pure cosi risvegliato, me ne stetti
alquanto sopra di me, non tolendo in alcuno sinestro augurio il
mio cadere: ma pensando, che cosa voleva significare quella mia
visione et cosi ultimamente la interpretai, che qualche mio amico
haveva cominciato novamente poetare, et sopra di questo me ne
fermai. Guardate, signor mio eccellente, gli strani et mirabil casi
del mondo. Io la notte me ne sognai, et il di seguente mi fu re-
cata la vostra lettera con un sonetto, novo frutto della vostra
poesia, nella quale desidero, che vi acqu]state honorato nome et
fama immortale con lunga vita et gran felicitade. La qual lettera,

182 PSTAB HEKTOBOVIĆ.

I

poiche hebbi ricevuta el letta, vennemi arđentissimo đesiđerio di
riveđervi, per conoscer et certificarmi, se voi sete quello, che
nella gia đetta visione mi apparve. Venenđo hora alla vostra let-
tera et al sonetto, priniamente riogratio vostra signoria, la quale
contra ogni đovere (quella mi perđoni) mi reput6 đegno đi tanto
'honore, eh' io habbia giuđicar il suo sonetto, massimamente sa-
pendo et conoscendo, non esser io di tal professione. Nondimeno
per non usare ufficio di huomo ingrato, dir6 il vero, non come
giudice, ma come vero et sincero amico. Io Y ho letto et riletto il
piu delle volte et fatto leggere da persone dotte ed intelligenti,
sopra il quale tutti siamo concorsi in un medesimo parere, che
'1 vostro sonetto di ogni canto, in tatte le sue parti merita somma
lode, cosi nel suggetto come nelle sue rime, nella dotta et ele-
gante compositione, et molto chiara e bella elocutione. II che V.
Eccel. S. creda esser vero, alla cui gratia mi offero per sempre,
et con humil riverenza mi raccomando.

Io Pietro Hettoreo
alli piaceri et comandi di quella paratissimo.

Svrks.

a. Eugaišćica.

mdisiLl!).)

^

^ »

CI2

^ <^ <^ <^

i^=s

Kacia Tili se Bardo-sa-Te vo-je-vo-đa o-đi-lja-se.

VI

o o <^ ^

■0-e

^

^r-y

■^

ađ 8To-je-ga giađa divnoga

Si-ve- ri — na:

|>*i'i^R

često mi se Ra-do - sav- -na Siveiin ob-zi-ia - - - se

t

m

tE

212

6o^ ^ 6^ ■& V ^ Q* ^

3E

tcre to rai o-Ta-ke be-la gradnbe-si -đja-še:

F=k?

T T T t ^ T t y f ^ t't*T ' ^

Ovo mi te ostavljani , be-li ^rađu Si-ve- ri-ne

niij div-ni ^ra - de !

ptl ulT"^ : !

» ♦ » »

y"y

NeiiumiTfc'e vi-jn li tp,nc-znani ve - - - ce vidiš li me .

b. Pisan.

idi sir. 32.)

^"o°^ri'>* ^

^

I klice imjka p% -M ce de -voj - - - - ka

^^ Vf i- u

■ '

■AV^

ZS

— ^ o

ješ klice devojka rala-dainiteTe gi/* -' -flava

te

i^^^i-F

A A <^ ^

^^

^* i "vv

mla da te-re ^iz-đa-va sa brii "bela devojka

E

ii

T^r

i

Dunžija.

c. Vojvoda Radosav.

Adagio molto J zz 50,

Pjev.

Glasovir.

Ka-da mi se Ra - do • sa - ve Vo - je - vo • da

crese.

o-di - Ija - še

od svo-je-ga

H 1 —

gra-da

div-no-ga, div -no-

^S

*

^3=3=?

rr3

^

: ^ ^ ^ •* a — *

«=

cre^c.

:S=S

a ( g

F^

-fiH — # —

-f- — h

— — 9 — ^.

^

£

P^

rr

f

-i^ — ^s»— #■

-»-

p

«/•» />

mA

ef'esc.

=r^

v=^^

^^

?==?55

:t=t

g

f

ga

Si-ve - ri

na.

če-sto mi se Ka-do - sav na

^^^i^

SiS

: f •> i>

creM?.

!/•» P

Si - ve-rin ob-zi - ra

Se.

Te - re to mi

- va-ko

*

^=fm

^^^ ^ I bJ J

j

cresc.

bie - lu gra - du be - si - dja - še : 0- vo mi te o - stav-^'am

S/"* P f

cresc.

±rztJ:

X

TT-

s

s

±=±

I

bie-li gra-de Si-ve - ri - ne moj, div-ni gra - de ; neznam veće

dim.

^^^^

® —

vi-dju-li te, ne znam ve

će, vi - diš li

me.

I:

^=*" m/" -^-^ dim.

X

*=> ^

?==^:

:.c?=:5t

^

i^i^

■vv

-1^ ^C^

1

-t.

Tenori.

Bassi.

Adagio molto J rr 50.

mf Ka - da mi se Ra- do - sa - ve Vo - je - vo - d

T=\

^$^M

cresc.

I f

- di - Ija- še ' od svo -je - ga gra - da div-no-ga, divno-

fe

I — :ti — I — V"

-4—4-

I

Jrxr-J

riz

^^^^^^^^^^^m^^m

ga Si - ve - ri

^

#^

»A^

1 — r — "—"t — h-

na, če - sto mi se Ra - do - sav na

-I \ —

^

^:

B33

r-jT^'

S — 1 — J \-~ r-~j-. — h

Si - ve - rin ob - zi - ra

Te - re to mi o- va - ko

^m mrm^ ^

±

cresc: ' ' ^ ' /

bie - lu gra - dii

pp

be - si

i^^^j^^i

^

4ja - še: 0-to mi te

F

r

3fc

-«-

f^^

.it=:

^^m

^

^3^

-] — \-

1 — I — r

m

i

-^M-

P 'f^ P

- stavljam bie - li gra - de Si - ve

^^

:^^:^ Tr I I r r r f-^

n • ne moj,

4-

-/W-

ist

ft-

■\ — ^

*^-^T

zc

rr

t^^

^

i — ^

^

±

#-

J

^^

^

vi - cUu - li te,

div - ni gra - de ;

p eresc,

ne znam ve - će

^fe^

±

;i^^E

^

T

-9-

r r

p-r

r

-•vv-

ne • znam ve

f

^

će

vi - diš li
dim.

me.

^^

t

?

-*v*<-

d. „I kliče divojka".

AndatUe J zz €9.

Glasovir.

će di

^1^^

tr:

VOJ

p^-'"'f I

tfi p

ka, joS kli-£e đi-

1~»

^te

t

i .^ x i i

mf

l. r ■ • j WZ,^

•^ m/" crc9C.

Yoj • ka mla - da mi te - re giz - da - va — mlada te-re

^

giz-da - va sa brig bi - la di - voj - ka

'^^ — t

Du - na - ja

rt 8:

gcift r i U ^ jr"7 "^^^t^ ^^

1

mf cresc,

r^ I I I I

W

^ ^^iM - Pr^-i^^rrr^

Anđante J -n 69,

Tenori.

I kli-če di - voi-ka, do - kli - 6e, • di -

I kli-če di - voj-ka, po - kli ^ 6e,

^ ^1 1 ^-^ — ^-i — - ' ' -^ — i — — -=+=

JiJ.-^

^r

^

r^

X

TOJ

^^^m

^

tf=^»-*

1—4-

ka, još kli-če di - vojka mla - da mi te - re giz - da-va-

.h I h I !

m

t

--t

^užz^

:p=p:

:t:

^=it

■fT

t-t-

f=5=F=f

— mlada te-re giz-da-va sa brig bi-la di - voj-ka Du-na-ja.

mf te-re gizda-va cresc. f p

r-tr-t

tž=t=t

I I i I I

e. K drami „Sv. Lovrinac".

Sisto papa (str. 85).

Pjev.

Anđante moderato J ^ 76.

ftlas.

^^^^^m

p:

ii:

f Bra-tjo i

sin -Cl mo - JI

dra

^^j^ ^g^p^p

I h

^^i^lS^lg^^

»

i

*

ga

iii^ži^^

U du - hov - noj bud - te

^= H^ I 3= 1 — J^-l

^^ JEte fe žESHg ^

'«

^yy =f^ i

-»♦-

-«?-

V

-»Vfc<-

sna - zi.

-/W-

l^ev.

Bonifacij pop (str. 112).

AfiđatUe moderato J =: 76.

^^^

^^

3

ip=^

Glasovir.

m/ Sve-mo-gn - ći Bo-ie Jo

^^PPg^^

ve.

0^=^=^"=^^^^ ^

- ■- ■ ^

m

po kom do - bro

pio - ve.

R-i-^i4=^

^^^

Cesar (str. 113).

Ađoffio molto J ^ 50.

Pjev.

m

Glasovir.

*

g

■i4

p Nu Lo-vrin

6e

^^m

C i JJ njj

feii 'f7f 'Tff ^^ ^ J ull ^

i

ife

^

J^

-A*»-

bi - ti

vaz - da

zdra - vo !

1^^

I

u

IJT^

i

^=f^—0

-^^-

Lovrinac (str. 130).

Adagio molto J =» 50,

Glasovir.

*:

-O AV -»%*•——

m/ ' I - Bu - krst

vas

ir. ]r«^ m> *•_» ^'v *^

■^^— — — W"

rs^

^^^

ll^iFi^*^

±

-^^

UZ

!^^

bra - tjo u

sli

P

ši

mf

U ži - vot

-5 — f^

mf

i' % — #1 — 8 "

«»

:#i?^;

Ag-4— g

f.t-»:-t

i^

?

&i

±?:

*

i^

*

*=t

?^

■»-

VI

či^i u

ti

di.

i

:4

^^EJ

^=J:

^

i^.-^— V

Sh

-^

mM

s

^

^m

HANIBAL LUCIC.

PARIZ EIKNL
PISNI LJUVBNB:

AIBAl lUCU^ JBORIHD mHOtdO POSUTUDIU

Budući me, moj počtovani Jeronime, od razlika dilovan'ja
odvratio strah segaliti^je kužne nemoći, i radi njega u kući sto-
jeći zatvoren, sam sebe, kako bolje mogah, razlicih knjig ter pi-
šam privraćan'jem razgovo];ih^ i onih do pokom, koja bihu u za-
puSćene shrane nepomnjivo zavržena. Meu kojimi došadši mi na
ruku nikolika moja davnjena od pisni našega jezika skladan'ja,
i kako no jure ne moja razgledavši jih i pogrdivši, odvrgoh malo
ne sva. Nu meu ine namirih se na onu bludnu knjigu, koju izvrsni
pisnivac Ovidij' mnogo hitro od strane Pariževe izmisli, kako prem
onada Eleni poslanu, kada no ju od muža himbeno odroamivši
odvede; koju ja istu knjigu iz latinske odićc svukši, u našu. hr-
vačku nikoliko jur vrimena bih priobukal, i nikako mi se ne učini,
da je sa svim pogi*'jen'ja dostojna, more biti za toj, čto u i\joj
ničtore moga ne biše, nego sama taj priobuka; a čto no samo
sobom jest lipo, u čto hoć' da obučeš, grubo sa svim biti ne
more. Z drugu stranu kako no ista taj Elena bila jest (ako^ je
pismom virovati) izvrsno lipa i uljudna, da li bludna i nepočtena ;
takova mi se uzamni da je i taj knjiga, u mnogo lipo složenih
besidah grube nauke ka uzdrži. Toga se cica u sebi razbijah,
hoću li ju dati na dvor, ali S8 svima potušiti. Razmislih do po-
kom, da ne inako svakoj ženi, ka hoće da počten'je svoje ubrani,
nego kako i onomu, ki hoće grad sagraditi, potribno jest znati
sve pute i načine, kojimi bi mogli neprijatelji pod'rvati ga, za

Izdanje mletadko od g. 1556. = D.
Izdanje mletačko od g. 1638. = E.
Izdanje zagreb., pnredjeno od prof. A. Mažnranića od g. 1847. = M.

^ Lucig (= Lucij) D. ' razgovarih D. * Oviđig (= Oviđij, jer
g = j) JO. * atho (n. acho = ako) D.

186 PABIŽ BLEin.

neka umi sve tej pute i načine zapričiti. Videći ja đake, da u
toj knjižici^ svi himbeni ti načini s mnogom hitrostju izmišljeni na-
hode se, ođlučih svršeno' ne držati veće sakrvenu* ni nju ni ostale
od takova razloga moje, kakove takove, pisni od davna složene.^
Nu komu bih jih ufanij« oporučil, mimo tebe ne nabodim niko-
gare; ti bo me si na toj potaknuo, i znam, da jih ćeš kako no
srčeni i davnjeni prijatelj moj prijati Ijubeznivo, i kako no sva-
kojacih kriposnih pun naukov, ako bi u čemu lihale, priurešiti i
prinačiniti, i kako no mnogo scinjen ne samo meu tvojimi mišćani,
da i meu tujimi, od svake protivšćine* obraniti. Evo ti jih đake
poklanjam kako za zaklad i za spomenu moje velike s tobom^ pri-
jazni; a ti; ako ti se vidi, izvedi jih na dvor; za č' uzdam se,
da od nikogar pogr'jene ne će biti, ako od tebe pohvaljene budu,
komu se mnogo vele priporučujem. Budi zdrav.*^

^ knižici Đ. * svršeno 2>. • sakrvenu D. * složene D. * protivsćine
2). ^ 8 stobom D. ^ Ove posvete : Anibal Lucij . . . Budi zdrav ne ima E.

PARU ELENI.

Zdravje tebi ovoj šalju sin Priama,

ka zdravje i pokoj moreš mi dat sama.
Hoću li t' reći sad, ali je jur znano,

i veće neg bih rad, me srce užgano ?
^ Bolje bi za isto, da tajim, do kli se 5

najde dan i misto brez straha, umi se.
Da tko je, tko će plam ognjeni pokriti,

koji se svojom sam svitlostju očiti?
Nu ako rič moja, li hoć\ da besidi,

čto dilom jur tvoja lipota sve vidi: 10

gorim, kako no klas prid zrakom sunačca;

oto ti rič i glas iz moga srdačca.
Prosti mi, ma hvalo, da toj rih brez stida,

ter čti i ostalo, ča t' knjiga povida.
I čteći ne čini; da stoji navršit 15

tvoj obraz jedini, ki je svim izvršit.
Jer sam jur radostan samo za toj listo,

čto moja u tvoj stan knjiga najde misto.
Kako bo k tebi doć more me pisan^,

da ću prit i sam moć, dala mi s' ufan'je, 20

ko, molim, angelska tva lipost ispuni,

za da se nebeska uredba napuni.
Jer ovo znaj, neka neznan'jem ne zgrišiš,

ako me ovdeka milosti ulišiš:
meni te obita božica, ku slavi 25

Cipar i počita, jer na njem dvor stavi.

2. mores E. 9. hoč' E. 10. đjlom D. i E. 14. kniga E. 16. y
voj (n. tvoj) E. — snim E. 17. rodostan E. 18. kniga E. 19.
cthebi (n. chtebi = k tebi). 21. angelska (= an'jdska?) D. i E*
22. zi da (w. za da) E. 26. ili Cipar D. i E,

188 PABiž mjssi.

Ka reče, pobludit da me će u tvoj skut,

ako se potrudit budu ja na ov put.
Ona mi vitar tih poda, ona čini,

mimo da se brodih po morskoj pučini; 30

a nije čudo toj, da oblast provodi

nad morem, u morskoj pini ka se rodi.
0, kako utaži njom se morska sila,

oganj, ki me praži, da bi ugasila !
oganj, ki prid tobom ni se sad ukresal, 35

da ki sam sam s sobom z daleče donesal;
jer blagom, ovamo ne dojdoh, da tržim,

bog mi čuvaj tamo blago, ko uzdržim ;
ni grade za vidit, jer u tom, dobro znam,

Grčka će zavidit država vazda nam; 40

niti sam pozašal jidreći nevišće,

niti me vitar zal prik volje potišće.
Tebe samo išću, tebe samo žudim,

tebe se cić mišću po svitu i trudim.
Misal te ma prija pri, neg oko vidi ; 45

tvu lipost najprija glas mi dopovidi,
od tebe, pravo dim, lakomo ki zvoni ;

jer ja već nahodim, nego mi glas đoni.
Vele je, znaj, veća tva lipost i dika,

nego moć leteća glasa ni jezika. 50

Ni čudo, da zajde Tezeo van sebe,

kada se nag najđe kon nage kon tebe;
kad gola prid svimi po običaj vaše

zemlje sa golimi muzi se igraše,
tuj te zgrabiv stišće, i odni daleče, 55

scineći za nišće, da za njim tko teče.
Za to svaku, sudim, pravo mu jest dati

hvalu; neg se čudim, za čto te pak vrati
Jer trpiv sve muke, imaše pri zginut,

nego dat iz ruke takov plin iskinut 60

Pustil bih pri s mojom razstavit se glavom

31. nič («. nie) E. 32. morom E. 35. iprie (n. prid) E. 37. tra-
žim (ti. tržun) E. 40. vazda ne ima E. — država J?. 41. nevisechje
(n. nevi8ccbye = nevišće) D. i E. 44. zić E. 47. lakonio D. i E.
49. liposti E. 51. ne (n. ni) D. i E. — nij' M. 56. ničće D. —
mke E. — scmeći (n. scineći) JF. 61. pustiti E. — razstaviti E.

HANIBAIi LUČIĆ, 189

nego li z gospojom toliko gizdavom.
Rake li bi moje, buduć u životu,

pustiti, gospoje, mogle tvu lipo tu V
Ako bi tolika li jakost jur bila 65

i sila taj nika, ka bi te odnila;
prem tako za ludu ne bih se zaputil,

da ne bih u trudu ku god slast oćutil.
Al bih utrgnul cvit, ki želim vrh svega,

ali sve, čto imit more se brez njega. 70

Nu se daj u moj skut, ter ćeš tad poznati,

po ki se ima put vridna stvar tišćati.
Ne bi pri, gospoje, uzal se razmaknul

od ljubavi tvoje, nego bih izdahnul.
Tebe cić, ma kruno, pogrdih najveća, 75

z blagom ka mi Juno kraljevstva obeća.
Pogrdih kriposti i znan'je, kim htiše

božica od mudrosti stavit me najviše,
onada, kad s njimi i Venus dojde, hteć

da sudim meu njimi, ka je njih lipa već. 80

Nje mi se li htiše, uticah ja oči

li na nju, najliše kad mi rič potoci:
Parizu, reče, moj, zatajat istine

za mito čuj ne moj od nijedne čine;
jere znaj, vladan'ja zališnja taj nika 85

puna su nespan'ja i straha velika;
jošće znaš, da Troja gospodstva za dosti

i blaga brez broja ima od vridnosti;
a razum se podat pristoji luđakom,

ne tebi, ki bogat kripostju si svakom. 90

Na čto Palas od zgor došla je na tvoj sud,

kad veli, da razbor tribi t' je, jer si lud?
Da ja, ka te scinim razumna, kako si,

drugi ti dar činim, ki ti se prem prosi.
A toj će bit vila, koj druge ni na svit, 95

rumena i bila, kako no rvan cvit.

63. la (n. li) E. — 66. raj (w. taj) E. — zaputi E. 68. hod (n.
god) E.— 69. bib E. 78. bojica E. 80. mene (n. meu) E. SI. huoći
(n. oči) D. i E. — oči M. — 83. tede E. 89. ludjakom M. 91.
dosola (n. doscla = došla) E. 96. ruan D. i E. — irvan M.

190 PABIŽ ELEKI.

Ja t' ĆU milost dati, prilipe kći Lede,

još lipša neg mati; srid dvora da t' sode.
Ki čas tej beside Venus mi izreče,

sva sumnja otide od mene daleče. 100

Ni mi već silna moć vladau'ja, ni zlato

na pamet more doć, ni stanuje bogato.
Ter vrhu ostcalih ličce prigizdavo

i dar nje pohvalili, kako no jest pravo.
Samo za obgrlit tve grlo pridrago, • 105

ne htih se pohrlit na razum ni blago.
I sad sam stanovit^ i vazda tej volje

u naprid hoću bit, da sam obral bolje.
Isto ti, cić koje pravo je truditi,

ne čin' trude moje za mani sve biti. 110

Čto ufam, izvrši, neka se gizdavi

obećaj ne skrši majke od ljubavi.
Ne mnij, sebar niki ovda da se skitam,

u družbu tebe ki nedostojno pitam;
gospoje, moj je trag izvrsne pun slave, 115

plemenit tere blag brez svake zabave.
Jove je u moj rod s Elektrom, kako viš,

ostali vas narod ne marim da brojiš,
od njiju jest koji do mene izašal,

kojim se pristoji da bih se ponašah 120

Vlas vrh sve Azije otac moj prostire,

od koje blažije ni zemlje, ni šire.
Vidit ćeš, ke bi trud zbrojiti, moguće

grade, ter oda svud pozlaćene kuće.
Crkve ćeš još vidit iz nutra ter iz van 125

tač lipe, da ćeš rit: pravo su božji stan.
Troja pak gdi sidi na polju oholo

s turni tere s zidi, ke stvori Apolo.
Čto ti ću pobrajat puka mnoštva vela,

ka jedva mogu sjat gradovi ter sela V 130

Polače velike suzeti ne će moć

Trojanske vladike, proti va ke t' će doć.
Grci smo od veće ubozi, rit ćeš tad,

101. ne (n. iii) K. 103. lice /;. 104. povalih E. 123. ki E. 126.
tak M. 129. mnoštva D. i E, — probrajat E. 130. gradvi E.

HANIBAL LUČIĆ, 191

ovdi kuća veće neg u nas ima grad.
Tvoj grad ja ae kudim, jere svako misto 135

pribogato sudim, u kom si ti listo.
Tobom je bogato, nu smim reć brez griha,

ostalim, ni za to, da dobrom ne liha.
To misto ni za te; tebi se pristoje

države bogate, obilno ke stoje; 140

na viru, jer pravo jest, da se razkoši

tve ličce gizdavo u svakoj razkoši;
urehe da nove svaki čas prebire,

i svake darove prijima brez mire,
i svakom još inom, s zlatom ter z biserom, 145

diči se prominom, kako no pav perom;
po kli muzi hode gizdavo, gospoje,

kako vidiš ovde dvorane sve moje,
koliko, mniš, veće vridne su i čiste,

žene ke odiće nose i nevisteV 150

Ma kruno, toga eić ne htij se odvriei,

Trojanski kraljević da t' budem u srići.
I Ganimed biše Trojanin, ki gori

pribiva sad više u nebeskom dvori;
jer ga Jove, orlom stvorivši se, odni, 155

prid bozi za stolom da mu vince vodni;
. Trojanin od krvi naše biše Titon,

muž one, ka prvi čini dan i suton;
Trojanin jošće bi Aukiž, ki božicu

Veneru poljubi, i ima š njom dicu. 160

I ja, ki nisam prem meu njima potišćen,

od tebe, za kom mrem, nimam bit odtišćen,
najliše, kada ni ni )ipši ni brži

od mene muž oni, ki to te uzdrži.
Ja t' ne ću svekra dat, ki sunce odtira, 165

jer ne more gledat, gdi sine pozira.
Nit je did u mene, ki ruke proklete

oca svoje žene u krvi izmete;

137. smmi E. 141. razkoši E. 142. litce E. 145. bisorom D. i
E. 148. kak E. 149. vecliy (w. vecbye = veće) E. 151. ađvrići D.
i E, — odvrići M. 152. Trojausshi («. Trojauschi = Trojanski) E.
— srihi (». srichi =: srići) E. 154. bribiva D. 155. stvoriosi E.
167. dit E,

192 FASIŽ ELSNI.

i ki cić zla dila ime moru stvori,

jer u njem Mirtila utopi v umori. 170

Moj pradiđ ne siga ustmi za man voće

ni vođu, ka biga, prem kad ju pit hoće.
Nu čto mi prudi toj, kad človik te struke

prilipi obraz tvoj ima sad u ruke,
ter ga na svu oblast, gospoje, uživa, 175

toj kući Jove tast silom pe naziva?
Po svu noćcu dragu (ajme, toj me kolje)

tišći te on nagu na sve svoje volje;
a ja jedva tada mogu te viditi,

za trpezom kada budemo siditi. 180

Ajme, mnoga vidim u to vrime totu,

ka čine, da sidim u smrtnom ja potu,
i ka mi daju uzrok, u mukah da stojim;

zgodal se taj obrok protivnikom mojim!
Koliko godi kiat, on hlap, u me oči 185

vidim, na bili vrat da t' ruku potoci;
tolikrat se kaju, jer tako po vas vik

ne bih rad u raju da budu stanovnik.
Pucam ter zavidim, smrtca mi omili,

suknjom, kada vidim, svojom da te krili. 190

A kad ličce tvoje celiva, tad hitim,

da pri oči moje peharom zašćitim.
Kad li malo kruće obhitiv te stisne,

koliko s vrh kuće na vrat da me tisne;
jer mi se jid niki i čemer prem spusti, 195

ki čini, kus gorki da reste srid usU.
Tim srce uzdiha za žalost, ku prima,

a tebi od smiha ličce se nadima.
Koliko da tyeš mojim zlom (vidih toj),

hitro se nasmiješ, kad čm'eš uzdah moj. 200

Mnokrat sam toteka poželil u vinu

da budu p'jan, neka tuge mi pominu;
da nu mi prem vino sve tuge pojavi,

u oganj jaki no kad oganj tkb stavi.
Mnokrat za ne nazrit, čto mi daje tugu, 205

170. njemu E, 171. nstim E. — ma (n. man) E. 180. trpezon
E. 181. to (n. n to) E. 184. protjvnikom D. i E. 189. puzam E.
198. Ueze E. 200. ozdab E. 204. tuge pozavi (n. ogaig tko stavi) E.

PABIŽ BLKNI. 193

budu se obazrit na stranu ja drugu;
da za man jest i toj ; jer opet ti na te

potegneš pozor moj; ki vazda gleda te.
Jad me, videć mnoga, ka vidim , obteče;

da veći, kad tvoga ličca sam daleče. 210

Silim se, najbolje kako godir mogu,

skriti bis, ki kolje srce mi nebogu;
da ljubav očića po sebi se sama,

razbora ke cica ne ima ni srama.
Znaš jur, znaš poraz moj, ne pitam te riči, 215

ki, bog daj, da samoj tebi se oblici!
Kolikrat, suzice kada mi se svrnu,

od muža ja lice tvojega odvrnu,
za da on, kad sočne ugleda me oči,

pitati ne počne, Čto moj plač uzroci; 220

kolikrat ja stanu povidati dila

i ljubav užganu vitezov ter vila,
izmišljajuć mnoga, a sve toj za uzrok,

da tebi od moga užgan'ja podam srok,
i da već načinom govoru slobodnim, 225

učinju se vinom privaren nevodnim?
Znaj dobrO; ja on bih, moj venče biseran,

Ijubovnik; koga dih, i sluga priveran.
Znam jednoč, kada s prid suknja f se raspusti,

na tvoje ter moj vid na prsi propusti ; 230

prsi, dim, ke dika vidit je, jer bilji

sniga su i mlika, i pribilih žilji;
biloću pri kih tad lebut bi izgubil,

prilipu majku kad tvoju je poljubil :
začudih; gospoje, tvrdo se ja toli, 235

da pehar iz moje ruke pade doli.
Mnokrat, kad se zgoda, da ti kćerci tvojoj,

Ermioni, poda on slatki celov tvoj;
ma usta ponesoh na nje usta mala,

ter celov odnesoh, ki biše njoj dala ; 240

a mnokrat malo manj' očito odkrivah

210. ilcca (n. ličca) E. 213. sehi E, 214, ka (n. ke) M, 224. di
(n. da) E. - uzgan*ja D, i E. 238. ont (n. on) E. 239. pooe-
Bob E.

Stari pisci tirvatald TL 13

194 HANIBAL LUGIČ;

U pisneh moj oganj, Ijubeno ke spivah.
Čto li reć od srama i straha ne smijab,

toj hitro rukama i okom spovijah.
Do pokom, gospoje, tuj sminost ja stekoh, 245

da molbom dvi tvoje dvorkinje zatekoh,
Etri priklone se moleć i Elimeni,

da mi lik izprose u tebe Ijubeni.
Koje mi toj riše samo, da se boje^

ter molbe ne htiše doslišati moje. 250

Bog daj, da te stave, u tebi da bude

rvanje krvave plata^ tko dobude,
Ipomenu plata kako no nigda bi

brza Atalanta, kad ju tekuć dobi,
i ona, koje rad Akelov vas nebog 255

ogr'jen teče sad u more jednorog.
Znaj, ne bi život moj uzbigal prid bojem,

jer bi ti pak pokoj bila mi za znojem.
Da po kli sad krati meni se put svaki,

po kom bi prijati mogal se dar taki; 260

ino mi nebogu ničtore ne ostaje,

neg tebi čto mogu molit se najslaje.
slavo, diko nesmima, o tvoje

bratje priveliko počten'je, gospoje,
0, ka, Jovetu kći ne buduć, za vojna 265

imat ga u srići bila bi dostojna !
al ću, znaj, s tobom poć ja u moje strane,

ali ću kosti oć ovdeka skončane.
Jere ni otonjaj taknul me Ijuben stril,

da poraz se je taj duboko uvrtil. 270

Toj mi reče moja, spominam se čisto,

sestra, vazda koja prorokuje isto,
da me će nebeska ustriliti strila,

stvar, oto vidim, ka sad se je zgodila.
A za toj tva slavna lipost ne razluči 275

ljubav, ku od davna višnji sud odluči.
Tako bog, ki vrh svih lipotom te kruni,

242. muj E. 255. kojo E. 261. no (». ne) E. 265. chohi (n.'
chchi = kći) E. 267. s stobom 2). i E. 269. otonjaj ili otognaj?
D. i E. — otogaj M. — takul E.

PAHIŽ BLENI. 195

sva tvoja na pospih želin'ja napuni!
Sve da bih hotil, čio dojde mi u misal,

ispisat, u dan sto ne bih ti ispisal. 280

Da tuge neka ti sve moje iztužim,

mrklom mi ne krati noću da te združim.
Al te je od toga strah i sram, može bit,

čto ćeš muža tvoga postilju ockvrnit,
jer ne bi za ničto pravu prilomila 285

viru, u koj čisto s njim se s' udomila?
Gospoje, mudra si i razumna dosta,

da u tom suda si, viruj mi priprosta,
koja mniš, brez bluda da more živiti

lipost, ku razbluda samo je viditi. 290

Al obraz od toga manje lip umisi,

al srca tvrdoga, tribuje, da nisi.
Od vika pravedno ovo jest rečen'je:

ne stoje za jedno lipost i počten'je.
Draži su ti bludi Veneri; i Jove, 295

tvoj otac, jest ćudi, gospoje, takove.
I za toj on zlatim dažjem se i volom

satvori rogatim, labutom i orlom.
I tebi velika cić bluda takova

jest slava i dika, čto si kći njegova. 300

I; ako sime moć ku ima, Joveta

i Lede kći ne ć' moć čista bit ni sveta.
Da, molim, onada bud' sveta i čista,

dojdemo jur kada u Trojanska mista.
Samo grišna budi ovdeka sa mnome, 305

a po tom ne žudi nikogar mimo me.
Sagrišimo sada, čto nam već sramota

ne će bit nikada po sve dni života;
jer će sve naknadit prava vira ona,

meu nami ka će bit vazda do okona. 310

Sam ti muž kaže put, ne ričmi neg dili,

da me primeš u skut, moj žilju pribili.
Bolje li ne steče on vrime nikada,

278. žel'jn'ja D, i E. — 284. fjoehuamit (n. o^chuaniit = oekvr-
mt) E. 287. đesta E. 288. priposta E. — sudu M. 297. j za (».
i za) D. i E. 311. ričlm E.

196 HAiaBAJi LUCIČ,

iz doma daleče da pojde, neg sada?
muža priprosta i dobra od veće^ 315

volji svoga gosta protivit ki ne će!
Kad pojdO; rič ovuj do pokon izusti:

nepomnjom^ ženo, čuj gosta ne zapusti!
A ti rič ne scini njegovu^ ni gosta^

u nijednoj čini pri tebi ki osta. 320

Taj li, mniš, človik lud, brez svake mudrosti,

da čini pravi sud od tvoje liposti?
Varaš se, jer da bi toj blago poznavala

tujinu ga ne bi u stražu podaval.
Ako riči moje, i ljubav i virnost 325

prignut te, gospoje, ne mogu na milost;
prigoda te sili lipša; neg ku bismo

mi sami prosili, ako ludi nismo ;
luji; dim; od tvoga muža, ki no tebe

kon mene mladoga ostavi brez sebe. 330

Ne ludi, nego van bit ćemo pameti,

prigoda taj za man ako nam proleti.
Oto viš; svojima malo manj' rukama

u tvoju me prima postilju brez srama;
i ti ne protivi prijat me cić toga, 335

ter muža uživi priprošćinu tvoga.
Po svu noć u želji, koliko jest duga,

ležim na postelji udovskoj brez druga;
svu noć, meni mniti, s željicom veličkom

na odru još i ti ležiš udovičkom. 340

Za da se veselju ja i ti, ti moju

spuni; a ja želju ispunit ću tvoju.
Neg sunce poldnjeno svitlja će noć biti

ona, ka za jedno bude nas složiti.
Tada ću prisegnut rotom ti se svakom, 346

i sebe zategnut prave vire trakom;
i tada ja ću moć (imam toj uzdan'je)

činit te sa mnom doć u moje držan'je.

315. priposla E. 316. nechy (n. nechye z= ne će) E. 318. gost
E. 332. anm (n. nam) E, 335. coga (n. toga) E. — priAt D. 339.
meni j' mniti M. — r (». s) E. — velikom E, 341. 89 (n. se) E.
343. noh (n. noch = noć) E, 347. moh (n. moch = moć) D. i E.

FABIŽ BLENI. 197

Ni se dvoj ni straši, đa će ljudi reći,

da sa mnom pošla si povoljno bludeći; 350

jer neka stid i sram otajde od tebe,

vas taj grih ja ću sam vazeti vrh sebe.
Kako Tezej odni tvu mladost prilipu

tvoj bratji, a oni kćere Leucipu;
tako ću ugrabit i ja lipos tvoju, 355

četvrti tere bit š njimi ću u broju.
Viditi oto mož' najbolje ti sama,

kolika navi množ i ljudi jest s nama,
ki nas će, čas jedan ne omočiv sidra,

pribrodit u moj stan na vesla ter jidra. 360

Kad dojdeš kraljica u moj grad velika,

puk će mnit^ božica nova da si nika;
ter stupom postupit gdi budeš; na viru,

vazdi ćeš nastupit na tamjan i miru,
kom te će kaditi muži^ žene, dica^ 365

koliko da si ti prem prava božica.
Dare bratja moja, sestre moje, mati,

otac i sva Troja mnoge ti će dati.
Najmanji evo dil blaga, slave, časti,

jedva f sam povidil, ka će te dopasti; 370

vele veće tvoja lipost darovita

biti će, neg moja knjiga joj obita.
Ni se boj, kad biti jure budeš s nami,

da Grci srditi dojdu sa vojskami,
i da se sva ova zemlja, ka sad muči, 375

cić dila takova do pokon uzbuči.
Od mnozih, ke do sad množi su umčali,

pravi mi, ku su kad s oružjem iskali?
kada li, gdi li se za ku boj učini?

taki strah meni se tašćine pun čini. 380

Kćer, dosad od zgora Traci, Erekteu

umčaše prik mora, i Jazon Medeu;
Tezej; ki o te se ostravi najprija,

355. takoko E. 356. sscgnimi (= s š njimi) 27. i E, 358. navi
t' E. — koliko E. 360. vesta E. 366. božia J57. 371. vecchye (n.
vechje = veće) E. 372. kniga E. 380. taschjme (n. tascchine =
tašćine) B. * E. 383. Vezej (n. Tezej) E,

198 HANIBAL LUOIĆ,

kćer kralju odnese Minošu poslija:
za to ne bi čuti, da tko njih ni boja 385

ni vojske oćuti, ni razmirja koja.
Vazda u početak od takova dila

strah veći nego pak potriba jest bila;
človika tere sram do pokon bude bit^

ki poda tako sam strahu se priđobit. 390

Da budi, da će vas taj narod i puci

svikati se na nas s oružjem u ruci;
jeda mniš, Troja moć da nima ni snagu,

protivit kom će moć grčkomu rusagu?
ka konji, ka čini junakov brez broja, 395

ki su jaci, smini i višći do boja;
jeda r mniš, tvoj hrabar ako se bude prit,

veće smin i hrabar od mene da će bit?
Istino reć mogu, da dite jošće bih^

gušu kada mnogu potukoh i pobih; 400

iman'je za tim pak oteh i plinove,

i za toj mene svak Aleksandrom zove.
Ko ime junake zlamenuje one,

protivšćine svake koji no odgone.
Množi, kom slovihu, slavu priveliku, 405

dotekli ku bihu u dilu razliku
od igar junačkih, sa mnom izgubiše,

i Lionej u kih i Deifob biše.
I još bolje neka t' povidim, znaj, da ne

samo s strahom čekat na blizu jest mene, 410

da i na daleče; jer vazda ma ruka,

gdi joj misal reče, udire iz luka.
Ti tvomu ne ćeš moć takove nauke

ni snagu, da ni moć, mužu dat u ruke.
Da hoćU; da mu daš svu snagu, gospoje, 415

svu hrabrost, nauk vas i znan'je sve moje,
brata mu ne ć^ dati, ki će sam na jedno

386. rajmirja E. 388. strach (=: strak n. strah) E, 395. konji D.
397. hribar D. i E. 398. brabar E, — hribar 2). 399. istinno 2>.
i E, — josće D, i E. 402. Alexandrom (-=: Aležaodrom?) D. i E,
409. j još (n. i još) D, i E, — pgvidim E, 410. blizi E. 415.
gospoj E. 416. vaš (n. vas) D. i E. — vas M.

PABIŽ ELENI. 199

veće neg valjati sva vojska za jedno.
A to je Ektor, glas koga no uznaša

tako, da samo vas imenom pristraša. 420

Ne znaš moju, ne znaš; silu privelikU;

žena mužu, ne znaš, biti ćeš koliku.
Eto đake, ali ne će bit eić toga

boja ni pecali, ni razmirja koga;
ali ako biti prem bude rat koja, 425

Troja će dobiti, i ostat gospoja.
Uzbignut ja ne ću vazet rat vrh sebe,

i jošće stvar veću, gospoje^ za tebe.
I tebi, cica ke vas svit ako se bit

bude, vičnje dike kruna se hoće svit. 430

Za to hod' ufan'ja k meni s srcem punim,

da ti obećan'ja sva vimo izpunim.

428. josće D. i E,

ANIBALA lUCUA,' PAKSKMA TLASmiNA, PISNI« UPINI.

1.

Hlepi'srce moje gospoji otvorit
britke rane, koje hoće ga umorit.

Da no ja za bolje manjega zla cica
tuj zleđ, ka ga kolje ne dam da očića,

za da mi vila taj ne vazme pak oni 5

medeni poziraj, ki mi smrt odgoni;

ki mi oslajuje Ijuvena nalipa
gorkost, ka me truje, ka mi srce cipa.

Vide znah moj poraz taj vil da bi znala,
veseli svoj obraz ne bi mi kazala, 10

ni bi me činila uje riči dilnika^
i tako taj bila rana bi brez lika.

Za to ja na dlanu ne htijah nositi
priljutu tuj ranu, ni milost prositi;

neg trpit tužicu, čineći da mi su 15

radosti na licu, na srcu ke nisu.

Nu moje nemilo srce se izraza,
i trudno toj dilo ne će da podnaša,

veleći, da živi oganj ga skončaje;
jer iz van laživi moj ga smih izdaje. 20

I evo izpušta iz sebe on vrući
od ognja gorušta uzdah, ki me vrući

tako, da dobivat veće ga ne mogu,

^ Lucia D. i E. ^ pisani E, Pj. 1» 6. međemi D, i E. — medeni M.
8. tnioje E. — satce (». šarce = srce) E. 9. proz (n. poraz) E.
12. tabo (n. tako) E. 13. t (n. to) E. 17. iskaSa D. i E. — izraza

202 HANIBAL LUČIĆ;

ni smihom pokrivat bolizan mu mnogu.

Da ti vij; da mi je sila i nevolja, 25

i griha da nije, -gdi nije i volja,

ter mi rič i pogled, vilo, ne uzmiči,
prem ako bol i zled moja t' se oblici.

2.

Gledajuć, gospoje, tvoj obraz gizdavi,

u ki narav svoje sve dike postavi,
mogah se o tomu svr»no sveseliti,

a ino u momu srcu ne želiti:
nu ljubav opaka, ajme, ka ulazi 5

po tiho, da paka većma se razjazi,
kako no ka mire ne ima ni stida,

hti, da se prostire ma želja na prida.
Ku želju tajeći ja tebi, sunačce,

živim ognjom žeći priča mi srdaice 10

tako, da obraz moj smrtno ja bliditi,

i tebi mnokrat toj zgoda se viditi.
Ter do kle ne znaše angelska tva radost,

kom borju boljaše nesrićna ma mladost,
pitomo i milo svrtaše ka meni 15

To ličce pribilo, ta pogled medeni,
koliko da praviš: da bi mi kako moć,

lika, da ozdraviš, dala t' bih i pomoć.
A sad, kad uzroke poznaješ od tuge,

i boli žestoke nesrićnoga sluge, 20

ne ć\ da ga pogledaš, koliko krvnika,

a kamo da mu daš pomoći ni lika.
Čto je toj, neg napit zdravjem, a pak dati

čemer i jad popit, neka me potrati?
Čto je toj, nego li k nebu me gori dvić 25

visoko, za doli niže me paka vrić?
U čem ti jesam kriv rumenoj ružici,

da tako kažeš gnjiv vimomu služici?
ali jer odkriti rane ti boleće

27. ujmiČi E.

Pj. 2. 10. ognjom 2). — vogiyom E. 13. žnaSe E. — tvardost
(n. tya radost) E. 20. nesrićnog E. 21, ne č' JB. — charnnciha (n.
chamnicha ^ krvnika) E.

PISNI IiJUVENB. 203

volih, neg đopriti do smrti gleđeće? 30

Ajme, jur kad vijah razlučne tve volje,

za čto pri ne prijah smrt, da me zakolje?
Daj bih bil umri sit slatkoga pozora,

kad mi je li umrit sujeno od zgora.

3.

Ako si mislila tako mi ne dati

tvoja ličca bila, gospoje, gledati;
za V mi ni onada, vilo, jih pokaza,

kad no mi cvil zada Iju vena poraza?
Ako si takoje mislila, da do vik 5

beside ja tvoje ne budem dionik;
za čto me tuj posu biserom od zgora,

ki ti se tad prosu iz medna govora?
kad no me uprosi taj govor ugodni,

i reče: tuj ito si, goste nezahodni? 10

Onada ja rekoh : gospoje, išću stvar,

ku ako dotekoh po ki put ikadar,
, biti ću vesel već, veće ću biti blag,

veće ću dobro steć, neg caru tko je drag.
A us toj tvoja rič reče: ako možem 15

u tom, čto išćeš, nič', daj da ti pomožem.
Blago tomu, ako jest koji, ki dvori

vilu, ka jednako misli i govori.
A meni vaj, vilo, ki dvorim u tvoj dvor,

za jedno ka dilo ne skladaš i govor; 20

jer eto, kad višću učinih ja tebe,

da dobro, ko išću, sve imaš u sebe,
dobro mi toj ne daš : gr'je mi još tvoriš ;

ne ć' da me pogledaš, ne ć' da mi govoriš.
S toga mi jest umor, s toga mi jest sila^ 25

da dušu dam na dvor, gospoje nemila.

4.

Bud' moju da želju poznaje i misal
gospoja, koj velju, da sam se zapisal;

33. slatkogo D, i E. Pj, 3. 3. njih E. 4. cvil mi E. — luvena
E. 9. kadao (n. kad no) E. — tvoj (n. taj) E. 22. ismac (n. iniisc
= imaS) E. 23. gr'je D. i. E. — gorje M.

204 HANIBAIi LUOI6;

ovuj mi istinu virovat li ne će,

tom željom da ginu, i da me ni veće.
Da bi mi^ bože, caklom se stvoriti 5

prid njom, neka može srce mi prozriti;
vidiv ga, može bit, rekla bi gospoja:

ni kamo lik mu krit, a vid ga dostoja.

5.

Gospoje, nemilo vidim da me rani

tvoje ličce bilo, tvoj pozor izbrani;
da \o li gdi mogu, k njima se utiču,

za da se pomogu, za da se izliču.
Običan jest poraz, slatka je bol i zled, 5

ku čini tvoj obraz, ku čini tvoj pogled,
i ako ć' učinit dužna me očima,

ako li na saj svit draže se čto ima;
oči t' ću dat, i rič ako je ka draža,

pozorom mene lič', prem da me poraza. 10

6.

Vilo, ka imaš moć u pozom tvomu

prominit meni noć na danku bilomu,
i opet činiti; danak mi taj bili,

vilo, potamniti, da mi smrt omili,
nu mi rec\ od kuda tvoj pogled medeni 5

ima toj, da čuda taj tvori u meni?
Jer kada, gospoje, 'pogledaš na mene,

nasm\jav tej tvoje jagode rumene:
zimna me ogriješ, znojna me ohladiš,

naga me odiješ, gorka me osladiš, 10

i nasitiš lačna, i žadna napojiš,

i utišiš plačna, i trudna pokojiš.
Kada li sinj oblak sržbe tvoga lipi

vazme mi ličca zrak, neka me ne kripi;

Pj. 4. 8. ni D. — ni' JB. — nij' M.

Pj. 5. 3. đavo D. % E. — da Vo M. 7. nebbo (n. ako ć') E. —
tužna E. 8. darže E, 9. rič (n. i rič) E. 10. poraza D.iE. — poraza Jf .

Pj, 6. 4. mi ne ima E. 6. zuđa (w. čuda) E. 8. nasmijan'je (w. na-
Bmijav tej) E. 14. licza (n. Iic9a = licča) E. — neka ne ima E.

PISNI liJUVBNE. 205

onađa sve slane biju me i krupe, 15

i tuge obstrane; i jadi opstupe ;
onada u ruci pravdi se ja vidim,

ka hoće, na muci da grihe povidim ;
onada svi maci siku me i kose,

i vojska pak tlači, i zviri raznose. 20

Odpusti oblak taj, otmi me tužici,

pokaži svitli raj virnomu služici.
Jedan samo pogled moći će naknadit

vas moj trud i svu zled^ i jade osladit.

7.

Tolika obiđe radost mi srdačce

za čas, kl te vide me oči, sunačce,
da svake žalosti, u kih godir bude,

radi te radosti me srčce zabude.
Nu da bi kim rokom bilo da dostojim 5

gledati te okom na volju ja mojim,
rekal bih: gospoje, ničtore ne scinju,

vesePje da moje na raju prominju.
Da nu gnjiv, i još mal, na ličcu tvojemu

toli je, vilo, zal srdačcu' mojemu, 10

da, da bi čas malo trpio veće dug,

ne bi me ostalo razmi prah tere lug.
Niti bi, da sam živ, činiti tko mogal,

toli bi sve taj gnjiv pomoći primogal.
Ti đake, vilo, si moj čemer i moj med, 15

ki mi dobro nosi, i ki mi nosi zled.
Taj mi med ne čini čemerom gorčati,

moj zlati jedini prstenče gvorčati (?),
ali tuj gorčinu miri, da podnosim,

kako prem ne zginu, ter ino ne prosim, 20

paka neka priđu od svita mladosti,

i stave na sridu sve njiju radosti;

23. jeđam E.

Pj, 7. 3. do (n. da) D. — ^ E i. M. 4. srce M. — arcze (».
srcce zn sroče) E. 11. vecchye («. vechye = veće) E. 13. va (n.
da) E. — ziniti (w. činiti t- činiti) E, 16. zemčr (n. čemer = Če-
mer) E. 18. gvorčati D. i E. — novcati M. Pjesan 7. od v. 19, do
fjes. 10. V. 32. ne ima u E.

206 HANIBAL LUdĆ^

pri toj radosti njih moj će plač dreseli
ostati kako smih; kim se raj veseli.

8.

Mnogo krat s sobom sam misleći vrh tebe

bude me stid i sram samoga od sebe,
čto tvoju lipotu, tvoj ures, gospoje,

tvoj um, tvu dobrotu ma pisan ne poje;
nu je moj pameti trudno, da se stavi 5

dike tvoje peti, ke su vrh naravi.
Jer da bi u prvi početak začela

od tancih obrvi, od kosic, od čela,
znam; ne bi po vas vik mogla da povidi

oda sto jednu dik, tuj samo ke vidi; 10

a kako izreći mogla bi do vika

oni dar najveći, čuda onaj nika
od crnih očiju, kimi kad poziraš,

slastju nikom njiju dušu mi podiraš?
al od ličca bila, kojemu (svak vidi) 15

ruža je proctila rumena na sridi ?
al od ust, ka no med iz sebe preliju,

i perle u pored nizane pokr^u?
Za to mi zazriti, ako te ne hvalih,

ne htij, venče viti, i sam boj to zalih. 20

Tomu je uzrok to], čto nimam kriposti

slaviti razum tvoj s angelskom liposti;
jer slavno ličce tve i dike ostale

nadhode na svit sve i slave i hvale.
Nu od sad koliku imati budu moć, 25

hvalu ću razliku peti ti dan i noć.

9.

Od kad se zamota ma mladost, gospoje,

u svilna tonata od ljubavi tvoje,
prem ako zgubih vlas, prem ako vas sam tvoj,

prem ako jedan vlas na meni nije moj ;
nut čuda velika, u uzi gdi stoju, 5

li ne ću do vika, da je se sloboju.

Pp 8. 3. m-eS D. — ures M. Pj. 9. 5. gli (n. gdi) D. — gdi M.

PISNI LJUVKNB. 207

Od kada tvoj pozor svitlji od sunačca

proleti kroz prozor od moga srdačca,
prem da britku ranu u srcu ja ćutim,

Ijubenim trovanu čemerom priljutim; 10

nu t' čuda velika, gdi me jad raztiče,

li ne ću do vika ranu da mi liče.
Od kad se uniti Ijuben plam u meni,

ki konca imiti, mnju, ne će po sve dni,
i vrilo od kada mojih suz poča vrit, 15

ko, ne znam ja, kada hoće li izavrit;
plamen taj goreći vrućinom zalihom

suze moje teći ne pušća pospihom,
ter, da me utope sa svima, ne mogu,

da svak čas li krope lica mi nebogu. 20

Iste tej suzice, jer tako padaju

na prsi niz lice, oganj mi smanjkaju,
neka me u hrli, vilo, ne izžeže,

i tako umrli dan mi se proteže.
Jedna bo nesrića brani me od druge, 25

i tuga zašćića, gospoje, od tuge.
Nut čuda velika, meni se ne grusti,

makar me do vika plač i plam ne pusti;
slaje ja preliju suzice za žalost,

neg druži smih smiju grohotom za radost; 30

i od moje oganj ljubavi draži je,

kada se gori na nj, neg drugi kad grije.
I trpit ni muka strilu, da ni ranu,

gospoje, iz luka tvojega poslanu.
I ovu niku ćud uza tvoja ima: 35

manji mi daje trud, čto veće zažima.
Nu ako u uzi izranjen sluga sad

i gori i suzi veselo tebe rad ;
nije li dostojno u kril ga prijati,

da mu se povoljno trpin'je toj plati, 40

za neka, u skutu tvojemu kad bude,

plač, plam, ranu ljutu i uzu zabude?

18. pusća Z). 21. podaju 2). — padaju M.

208 HANIBAL LUOIĆ,

10.

Tko Čista izmota iz zlata preden zlat,

ter ovoj omota gospoji bili vrat,
i glavu pokrili? tko li joj da čelo

već nego dan bili vedro i veselo?

i crne obrvi uzvite načinom 5

miseca u prvi dan, ki je za minom ?
i crno iz bila oko meda slaje,

kim dušu iz tila vadi poziraje?
Nje kosa nadhita vridnostju i činom

sva blaga od svita, i sunce svitlinom; 10

nje čela za diku i za dragost mnogu

oči se človiku nasitit ne mogu;
obrvmi očića razum i dobru ćud,

kako svitlost svića kroz bistar caklen sud;
pozorom u lugu zvir bi pitomila, 15

zlu volju i tugu svaku prilomila.
Da tko li ružicu sabra i žilj bili,

ter prosu po ličcu gizdavoj toj vili?
tko perle od valje u pored izniza

i zgor od kuralje usta joj proriza? 20

tko grlo iz bila mramora i ruke

i prsi izdila z dvi drage jabuke?
tko li joj u smihu, tko li u hojen'ju,

tko milost u tihu poda govoren'ju?
Ričju bi onada majku utolila, 25

kad ju glas zapada smrti sinka mila;
ličcem veselila tamni bi pakal taj;

smihom otvorila nebo i sviUi raj.
Od bisera venčac na grlo da stavi,

aliti prstenčac na ruku gizdavi, 30

ne bi joj pridali urehe ni gizde,

da od nje prijali, jak od sunca zvižde.
Čudna je stvar nika viditi, kad hodi,

kolik dvor od dika za sobom uzvodi;
čudo je još veće gledati, gdi Ljubav 35

krili uztrepeće na njeje prsi stav,

Pj. 10. 1. ismota D. — izmota M. 19. isniza D. — izniza M.
35. joa D. i E, — gdi ne ima E.

PIBHI UUTEKK. 209

koliko da Jišće, da svitu pokaže,

da joj je ložišće ondeka najdraže.
Onde luk proteže, onde oganj niti,

kojim no svit žeže, i nebu još priti. 40

Za moći tvojih ruk, za lipost tvojih kril,

Ljubavi; i za luk i za tvoj zlatan stril,
dopusti, da samo nje dik se nagledam,

moj želji, inamo da pojde, ja ne dam ;
jer lipost toliku da ljubi, da grli, 45

ni dano človiku, koji je umrli.
Da 'vo se ne sviđa, neg me li zanosi

taj že^'a na prida^ i veći dar prosi.

11.

Kad najpri ja tvoje vidih zlate kose

i oči, gospoje, ke srca zanose,
i dike još ine tvojega obraza,

gdi narav načine sve lipe ukaza;
ne mogoh ne reći i sudit u sebi, 5

da je dar najveći lipota u tebi.
Nu kada procinih tvoj razum pak i ćud;

tuj misal prominih, gospoje, i taj sud.
I evo ne vim reć, oda dva taj dobra:

ali si lipa već, al umna i dobra? 10

12.

Jur nijedna na svit vila
lipotom se već ne slavi,
jer je hvale sve skupila
vila, ka mi srce travi.

Ni će biti, ni je bila, 5

njoj takmena ka se pravi.
Lipotom se već ne slavi

38. ložisće 2). i E. 39. ogagu (n. ogagn =: oganj) J?. 41. rok ne
ima E. 42. za tvoj (n. i za tvoj) E. 46. damo E. 47. đavo D. i E.
— da *vo M> 48. vecehi (n. vechi = veći) E,

Pj, 11. 5. i pred sudit ne ima E, 7. procinich (n. procinih) E. —
razum E.

Pj. 12. Pjesan 12. ima i u mkopisu jugoslav. akademije br. 545. :=
ak. c. 5. ća (n. će) E.

StMi pisci hrraUki VL 14

^10 HANIBAIi I«UPIČ,

jur nyeđna na svit vila.

Vrhu njeje vedra čela

vridna ti se kruna vidi 10

od kosice, ku je splela,

kojom zlatu ne zavidi;

svakomu je radost vela,

kad ju dobro razuvidi.

Vridna ti se kruna vidi 15

vrhu igeje vedra čela.
Obrve su tanke i crne

nad crnima nad očima;

crne oči kada svrne,

človik .tugu prem da ima, 20

tuga mu se sva odvme

za vesel'je, koje prima.

Nad crnima nad očima

obrve su tanke i crne.
Kako polje premaliti 25

ličca joj se ružom diče,

ruža nigdar pri na sviti

toli lipa ne izniče.

Mladost će se pomamiti,

koja no se za njom stiče. 30

ličca joj se ružom diče

kako polje premaliti.
Pri rumenih njeje usti'

ostao bi kuralj zada;

zubiči su drobni, gusti, 35

kako biser, ki se sklada;

slatku ričcu kad izusti,

bi rek mana s neba pada.

Ostao bi kuralj zada

pri rumenih njeje usti'. 40

8. medna (n. niedna) E. 9. vedera E, 14. razavidi Jlf. 16. genye
(n. gneye = njeje) E, — zela (n. ćela = ćela) D. i E. 17. tanka
E. 21. ođrvme 2). — odvrne E. i ak. c, 23. crmlna E, 24. obrave (n.
obarve = obrve) E. 26. lišća ak. c. 28. izeniče E. SI. licya (n. Iic9a =:
ličca) 2). i E. 32. kaho E. — premalitia E. 34. koral dk. c. 35.
znbčići dk. c. 37. rišcn ak. c. 38. moie se čitati i bi reć D. E. i
ak. c. 40. gnie (n. gneve z^ iyeje) E.

£1881 Ljuvrara. 211

Blažen, tko joj bude grlit

grlo i vrat bil i gladak;

srića ga će prem zagrlit, *

živiti će život sladak;

žarko sunce ne će hrlit, 45

da mu pojde na zapađak.

Grlo i vrat bil i gladak,

blažen, tko joj bude grlit.
Lipo ti joj uztrepeću

prsi bilji sniga i mlika, 50

tere oči na nje meću,

ki žalosti išću lika,

jer ne mogu slatkost veću

umisliti do vik vika.

Prsi bilji sniga i mlika 55

lipo ti joj uztrepeću.

Prsti joj su tanci, bili;

obli, duzi, pravni, prosti,

gdi bi zelen venčac vili

ali krunu od vridnosti, ^0

koga ne bi prihinili,

od lefanće da su kosti?

Prsti joj su ravni, prosti,

obli, duzi, tanci, bili.
Od svih gospoj, ke su godi, 65

gospodšćina njoj se prosi;

meu njimi jer kad hodi,

toli lipo kip uznosi,

bi rek tančac da izvodi,

tim se ona ne ponosi. 70

Gospodšćina njoj se prosi

od svih g03poj, ke su godi.
Grihota bi, da se stara

ova lipost uzorita,

41. ko (n. tko) aJc. c. 42. gladah E. 43. sriće E. 44. živit ak. c — žo-
vot E. 48. gralit (w. garlit = grlit) E. 55. hilji E. 57. joji E. 58.
pravni D. E, i ah. c. — ravni Jlf. 61. prihimili D. i E. — prihmili
ah. e. i M. 64. dnei E. — tanzi (n. taoci) 2). i E. 65. gofroj E, i ak.
c. 68. hip (n. kip) ak. c. 69. moSe se HtcM i bi reć D. E. i ak. c. 72.
hod (n. od) E. 74. uzorita ak. c.

212 HANIBAIi LUOIČ,

m

bože, ki si svim od zgara, 75

čin', da bude stanovita,

ne daj, vrime da ja shara

do skončan'ja šega svita.

Ova lipost uzorita,

grihota bi, da se stara. 80

13.

Misal se zabude, misleći u sebi,

kako se ne utrude me misli o tebi,
i kako ne ostavim nesrićan život ov,

za da se Izbavim žestokih uzdahov;
i jezik moj i glas od kuda ima moć 5

klikovat svaki čas tve ime dan i noć;
i ličce pribilo i kose pripivat,

zlatu, moja vilo, ke budu odsivat;
i očiju tvojih prislatki on pozor,

oč^u, od kojih vazda je moj govor; 10

i kako još svuda noge te slidivši

ne stanu od truda, stupljaje zgubivši;
i od kud pisan'ja i knjige nahodim,

i ova skladan'ja, cić tebe ka svodim;
u kih ako grišam, jer ličce gizdavo 15

tvoje ne uzvišam, koliko jest pravo;
ni moja krivina^ gospoje, toj zna bog,

neg tvoja visina, ku doseć nisam mog.

14.

Ka god je vridna stvar (čula si, gospoje),

ima se imat var, da za man ne poje;
a ti, kruno svih vil, od boga imaš dar

vridniji, neg je bil na svitu ikadar.
A to je tvoj ures, ki dikom procvita, 5

i vridnji vele jes, neg blago od svita.

76. dude E. 78. skončana £. — skončanja ah. c. 80. griohota E.

Pj. 13. 1. zabud E. 4. uzdabov E. 6. klictovat (n. klichovat =
klikovat) E. 7. lice E. 10. koji' E. 14. tabe (n. tebe) D. 16. tuje (».
tvoje) D, i E. — tvoje M. 18. duseć E.

Pj. 14. 5. prozvita E.

PISNI LJTTVBKE. 213

Ter nišće ne sciniš; đa za man đni traješ,

nu misli, čio činiš, da se pak ne kaješ.
Al ne znaš, tve kosi, ke sjaju zlatom sad,

8 kih srce zanosi svakomu Ijuben jad, 10

u skori da V će prit opadši na manje,

jak zelen ali cvit, ki no srp požanje?
U toj li si viri, da vedro tve čelo

na jednoj svej miri stati će veselo?
ni da će brez krvi starost se prikresti, 15

ka ti će obrvi nad oči nadvesti?
Svej li će t', mniš, biti usti rumenjahni,

ali se biliti zubići biljahni?
Kad vidiš, tve grlo i dike ostale

sve brzo i hrlo da su se skončale, 20

i bude problidit ličce ti rumeno;

ne će te razjidit vesel'je zgubljeno?
Zgubivši mlade dni istom ćeš reći: ah,

vaj meni nesrićni, za č' ovo pri ne znah ?
A za toj, ma kruno^ pokle si izcvala, 25

izvrsna na puno nada sva ostala,
ne pusti, na žalost da budeš na tu đoć,

uživaj tvu mladost, do kolu imaš moć;
jer leti dan za dnem, a za dnem godišće,

kako no magla prem, ku vitar potišće. 30

Ter niktor mlade dni povmut ne more,

jak kad se skoreni zelen bor srid gore.

15.
OD KOLA.

Nehamu služim gospoju^ za mani danke traću;
za vimu službu jer moju ne će mi dati plaću.

7- ničće D. i E. 11. pit (n. prit) E. 12. zelćn D. — zvit E. 16.
gha (n. eha = ka) E. 18. biljani E. 20. sne (n. su) E. — skouzale E.
21. rnmono 2). 22. zglubgleno (= zglnbljeno ili zljub^jeno) D. i E.
— 8gnb\jeno M. 24. nerrićni D. — ha^ (ii. zag =r za Č') JE. — znach
(= znak n. znah) E, 25. ma ne ima E, — Izvala (n. izcvala) E. 29.
gođiflće L.iE .EU, jer (n. ter) E. 32. srig {— grij n. srid) E.

Pj. 15, 1. trachu (n. trachyu = traću) E.

214 HAIOBAL LUČIĆ,

Ni će uzu oblagčati^ kojom me željna sveza;

koja me hoće skončati, toliko me zateza.
Svaki čas u me strilicu hita, i ne počiva, 5

a šaranu li tulicu nigđar ne izpražnjiva.
A za man se je začtitat, jer ova zlata strila

more i gvozđ'je prolitat, i sva oružja čila.
Meni ti prsi propade kroz sva želiza oružna,

kada me rana dopađe u srid srđačca tužna. 10

Svak ti se za man zahodi daleko i sakriva,

jer ova svudi nahođi strilica i prispiva.
Ja ti se hotjah prik svita nebožac da odbignu,

ajme, strilo jadovita, brzo ti me dostignu!
Svak ti se za man još moli, pridaje i umilja, 15

jer se tad većma oholi i s većim jadom strica.
Ja se molih duga lita ponižen i umiljen,

ajme, strilo jadovita, većma ostah ucviljen.
Još je za mani vapiti, skucati, uzdihati;

britke je rane trpiti, i muče izdihati. 20

Nu se dir, vilo, spomeni, rob ti se dah i sužanj,

a ni krivine u meni, a nisam glavom dužan.
Nu se zagledaj, gospoje, u moju viru pravu,

kako no i ja u tvoje ličce i rusu glavu ;
Vidit ćeš, vira da moja nadhodi sve virnosti, 25

kako no, vilo, i tvoja lipota sve liposti.
Kako se tebi pristoji, kako se prosi za te,

da tvoja glava ne stoji brez vridne krune zlate;
tako se i meni pristoji, koji bih umri za te,

da moja vira ne stoji brez koje godi plate. 30

A dosti sam, ma radosti^ pritrpil jada i muke,

vrime je, smrtnoj žalosti izmi me jur iz ruke.

3. ny (= n'j n. ni) D, — oblagzati E, 4. skonzati E. 5. poziva E. 6.
tnlizn E. 8. žila E. 1\, zohodi Z>. — zopođi E. — zahodi M. 12. striliza
E. 13. yd (= jd n. ja?) D, i E. — ja M, — uđljah D. i E. —
hotjah M. 16. tuđ D, i E. — tad M. — vehgma (rr vechma =:
većma) 2). — ucbgma E. — većma M, 18. uzviljen E. 19. skli-
zati E. 20. muze uzdihati E. 21. đabi (n. dah i) E. 24. liece (n.
licce = lićce) D. — lice E, 27. tibi E, 29. kogl (n. kogi =:
koji) ^.31. marđosti (n. ma radosti) E, 32. mene (n. otmi me, iami
me, otet me?) D. i E. — uzmi me M,

PISNI LJTJVBNB. 2l5

16.

Hty prijat ovi dar za zlamen l^jubavi,

prem da je mala stvar, moj žilju gizdavi!
Veći t' se dar prosi; da ljubav i vira,

me srce ku t' nosi, ona sve namira.
To je sok, ma vilo, rumenoga cvita, 5

kojim no pribilo tve ličce procvita.
Njim kada rumeni umiješ tvoj obraz,

vilo, se spomeni, da nosu tvoj poraz,
koji ću po vas vik trpiti skrovito,

od tebe samo lik ufajuć i mito. 10

17.

Od kada obećah tebi se za slugu^

dvorbu se zavećah ne dvorit ja drugu ;
mila mi s' i draga ti sama, gospoje,

kako vid i snaga i srce još moje.
I evo viditi nijedna ni meni 5

uljudna razmi ti, moj cvite rumeni.
A bog daj; da ini nitkore od ljudi

razmi ja jedini; lipu te ne sudi.
Daleče sa svima taj slava otiđi,

cić ke se strah ima, cić ke se zavidi. 10

Meni se blag vidi i slavan za dosti,

u krilu tko sidi potajne liposti.
Slavan ću živiti pustoga srid luga,

a da si samo ti, vilo, mi za druga.
Ti sama za isto, u koje služim dvor, 15

meni si na misto svih ljudi razgovor,
sunce svitle zrake sridu mrkle noći,

pokoj tuge svake, lik svake nemoći;
I da me dopade najlipša gospoja,

prem s neba da pade, ne ću da je moja. 20

Toj ti se ja kunu po tvoju lipotu,

Pj. 16. 6. probilo R 10. usajuć D. — ufajuć ^.

P. 17. 5. nidna E. 6. uglugna (n. ugludna = uljudna) D. —
ulugnu E. — rasmi D. i E. 8. ragmi E. 10. zić... strah E. 12. po-
tajno E. 13. živit E. — strid D. i E. 16. svith 2). — svih E. i M.
17. zraće D. i E. 19. najlipša E.

1

216 HAIOBAL LUCI6;

ka mi je ze krunu, i dika životu.
Znam, vilO; da ovim^ čto ti se zaklinju,

sam sebe ja lovim, i sebi zlo činju;
jer znajuć tako ti, da t' sam rob i sluga, 35

i da mnom vladati ne more jur druga;
jača i sminija biti ćeš nad slugom,

i većom neg prija moriti me tugom.
Muči me i mori, li ja ću, neka viš,

život moj da tvori, čto god mu zapoviš. 30

Tvoj ću vazda biti, moj žilju gizdavi,

i vezan siditi kon tvoje ljubavi.
Ni ću ja iz dvora, viruj mi, tvojega,

vilo, do umora uteći mojega.
A ti, bog, ki sidi na sudu od zgara, 35

spomen' se, da vidi krivine i kara.

18.

U vrime, ko čisto poznati nije moć,

je li dnevu misto još dala mrkla noć^
nego čto svitliti bude jur danica,

i rosom cakliti zelena travica,
budući trudne san oči mi zatvorila 5

jere plač i nesan biše jih izmoril;
ja mi se činiti u sni, jak u javi,

u neznanoj biti nikoj zi državi,
i stat na poljani ^široka prostora,

koju svu obstrani okoliš od gora. 10

Tuj meu razlike mnoge stvari ine,

ke bibu velike vridnosti i dne,
ugledah na gori nesmimi visinom,

od zlata gdi gori jabuka svitlinom.
Svitlija biše, ner sunce, kad ističe, 15

visoka, mnijah^ der do neba da tiče.
Nju tako z daleče gledaje^ gdi sviti,

22. je ne ima E. — žimotu Z). i E. 23. se ne ima E, 27. cea
E. 28. tuzom D. 34. mojga E. 35. zgora D. t E.

Pj. 18. 3. sto (». čto) E, 4. cakiliti D. 6. bise E. 7. my (= mj
n. mi) D.iE. - jah E. 9. stAt D. 10. obstraui E, 13. ugledak
E, 15. Bvitila E. 16. visocga (n. visoeha =r visoka) E.

PISNI LJUVBNB. 217

srce mi uteče, da bi m' ju imiti.
Jer mu^'ah izbavit tuge se i muke,

mogući dobavit take se jabuke. 20

Još veće srce pak ja mi se razgarat^

jer oni svital zrak poča mi otvarat,
koliko da pravi: želja si ti moja,

vazmi me, i stavi za nidra za svoja.
Za to ja jah teći najbrže, čto mogah, 25

toj gori hiteći najti se pri nogah,
da na nju pak gori ukredom uzajdu,

kad se dan obori, a zvižde izajdu.
Nu kad me nje blizu srite noć i tmina,

uza nju da lizu^ ne bi mi načina; 30

osičena bo jer sva biše u okol,

i ja ne imah per, da letim jak sokol.
Nego se vrteći dugo tuj za mani,

goro, le htih reći, z bogome ost-ani.
Paka rih: ali oć ovuj ću ja sriću, 35

ku veće ne ću moć nigdar da susriću?
Manje zlo, da svaku pogibil i škodu

primem, neg ovaku ostavim prigodu;
s ke meni i mojim blago si bit hoće,

ako kad posvojim privridno toj voće; 40

bude li ka ina ruka ga utrgat,

smrtna će gorčina život moj iztrgat;
jer ću sebe sama znobiti po sve dni,

i želit od srama, na svitu da me ni.
Smislivši toj, radi takova ja stida 45

pun straha i nadi tiskah se na prida,
da bolje obajdu kamenu onu ljut,

jeda si iznajdu ki klanac ali put.
I eto, vrh stine gole brez prodola

žila se masline prostrla niz dola, 50

a po njoj kitica svudi tud pronikla,

18. utiče E. 19. mnijak \B. 22. srak D. i E. 26. hitheći 2). i E.
28. gvizđe E. 30. lyzu (= Ijzu n. ližu) D. i E. 32. bcr E. — etim
E. 35. ouy (w. ouuy =: ovuj) D. i K — ehu (». chyu = ću) D.
i E. 36. ehu («. cbyu = ću) E, 37. skođu D. t E. 39. sebe (n.
sche = B ke) E. 43. znobiti D. — zuobiti E. — zlobiti M. — ter
(n. jer) E. srema E. 49. letbo (n. i eto) E. — stime D. i E.

1

218 HANIBAL JAJOIČ,

ino sve litica stina se obsikla.
Učini mi se tad sve toj ravno veće,

nego li more, kad vitar ga ne kreće.
I k žili toj tako prionuh onda zi, « 55

» jak medvid, kada tko medom ga omazi.

I snagu tuj stekoh u rake i a kipf,

da bi rek uztekoh gorika jedan hip.
I na sva jur jidra spravil se bih na to,

da vržem za nidra toj voće bogato; 60

kada glas iz gore čuh, da mi navisti:

kamo se, govore, tučeš brez koristi?
Oni dar čestiti družim je odsujen,

a listo jesi ti, nebore, zatrujen.
I eto vidih, vaj, gdi jedan priljuti 65

i jidoviti zmaj krili ga kreljuti',^
i valja po tlehu, i ustami obziva

tuj zlatu urehu, ka suncu odsiva.
Tuj počah hlepiti, smrt po me da priđe,

ne moguć trpiti bol, ka mel raziđe. 70

I da bi meu toj san me ne ostavil,

bio bi život moj z dušom se rasSstavil.
Evo još i sada cić gorkih uzdaha

srce se raspada moje i od strahai,
i boga sve moli, pri da ga umori, 75

nego se izkoli, čto mu san govori.

19.

Za sve jer od vele vridnosti se broje

množi, koji žele srce mi dat svoje;

srce se li moje prignuti ne raci,

neg njih, i tokoje prošen'ja igih tlači.
Da jere od svita sve dike, sva blaga, 5

vridnostju nađhita tva lipost pridraga,

52. jao (n. ino) 2). 55; pronuh E. 56. međvit E. — neđom D. i
H. 58. male se čitati i bi reć D. i E. — nžtekoh E. 59. spavil
E. — bih D. 62. govori D. 66. smaj E. 67. vAlja D. 68. tu E.
70. bel D. I E. 76. mi («. mu) E.

Pj. 19. Draga dragomu, stoji kano naslov pred ovom pjesmom u
M. 4. gnig (=^ njij n. iQih) tfaidi E. 6. nakite E.

PI8NI LJirVSNB. 219

evo me primaga ljubav, ka pod sobom

vas ov svit pođlaga; da venu za tobom.
K tomu je velik broj izvrsnih kriposti

pridružil se k tvojoj angelskoj liposti, 10

toga mi cić prosti, kraljem tko se zove,

tvoje dar milosti volim neg njegove.
Pače volim tvoja raba kupovita

biti, neg gospoja svim kraljem od svita.

Onda mi dan svita, po raju onda grend, 15

kad tebe od mita, sokole, gdi nazrem.
Kad li te s prozora ne viju dan koji,

srce do umora bolno mi uzstoji;

pamet se jer boji, sunce ali zora

da mi te posvoji spustiv se od zgora, 20

ali koja druga rumena i bila,

izašad iz luga zelenoga, vila.

Ako je ka bila, ali će biti ta,

da bi ju raznila po gori zvir ljuta
tako, da nje tuga sve druge načine 25

nadajde od tuga, i svake gorčine,

neka bi sve ine daj tada pozabil,

sokole, lovine, ter mi se dovabil.
Sve ine ostavi, moj cvite izbrani,

a polag ljubavi moje se nastani, 30

ka ti se ne brani, pače ću reć veće:

ka se tebi hrani, ka ti se nameće.
Budi lipa veće od sunca, koje sja,

li te ljubit ne će nijedna kako ja^

ka ne ću pokoja nigdare doteći, 35

do kle, da sam tvoja, ne budeš mi reći.

20.

Nesrića ako je mene moja zala
od liposti tvoje, vilo, zadržala,
li misal ni stala ni časa ni hipa,
k tebi je litala gospoje prilipa.

10. ili an'jelskoj D. i E. 32. brani (n. hrani) E.
Pj. 20. 1. moj E. 3. st&la D. 4. ka E.

220 HANIBAL LTTOIĆ,

Jer srića il k sebi prima me, il tira, 5

prava je pram tebi ma ljubav i vira;

ona ne umira u srcu mojemu,

neg se li razšira svaki čas po njemu. "
Ni ću, da primisti zima ju ni lito,

od gdi se namisti jednoč stanovito ; 10

ti s' plaća i mito, za koje ja hitim,

život na očito zginutje da hitim.
Ako r ja zabudu tu ljubav ikada,

i ove ne budu vire, ke sam sada;

vidit ćeš onada, da večer čini dan, 15

i da iz zapada sunačce grede van;
vidit ćeš, da rika uz goru ustiče,

i trava razlika po ledu da niče,

i pasuć da tiče po moru košuta^

i drvo da siče želiza prikruta. 20

Ma diko, ma slavo, kad godi vidiš toj,

tad reci, da pravo ne dvorim sluga tvoj.

Da molju, čuj ne moj, čim se toj ne steče,

sumnjiti, život moj da te se odreče.
Kako ću odreći tvoje se ljubavi, 25

pri koj sam ja veći, neg tko se kralj pravi,

koja me postavi hvalom i podviže,

gdi vrhu naravi nitkor ne dosiže?
Kako ću lipotu ja tvoju ostavit,

u ke sam tonotu zavezan i zavit? 30

jer nosiš venčac vit i krunu vrh glave

svih gospoj, ke na svit lipe se gdi prave.
Grkinja Elena svudi se pripiva,

da lipost svih žena ostalih dobiva;

da, da bi sad živa, ti bi učinila 35

taj usta laživa, ka ju su hvalila,
vilo, da bi si liposti tve znala,

uljudna koli si i koli pristala,

ne bi se bojala, sumnjila se ne bi,

12. hitim D. 16. j da (». i da) D. — sunace E. 19. tiče Đ. 23.
ili molim? — moliui (= molivi) D. i E. — molju te, nemoj Jf. —
staće E. 26. praPi (n. pravi) D. — pavi E. 33. carkmja (n. gar-
kinja) D. i E. — suuidi (n. suudi = svudi) D. i E. 34. svib E. 35.
đa tebi (n. da, da bi) E.

PISNI liJUTENB. 221

ljubav đa je mala moja protiv tebi, 40

ni da će bit žena, ni dekla, ni vila,

još da bi takmena sunačcu prem bila^

ka bi me zanila stran puta^ gospoje,

kim si upravila stupljaje ti moje.
Jer (ovo dobro znaj) ljubavi tve strila 45

ni mi se otonjaj srdačca dodila,

nego uvrtila moćno se u njemu,

ter mi je teć sila ka ličcu tvojemu.
Za to mi za mal hip, molim te, pokaži

tvoj, vilo, obraz lip, ki srce me smaži, 50

neka se utaži tim slatkim pogledom;

slaji je i draži nek cukar sa medom.
A čto se obita tvoj ures čestiti,

sobom darovita mene učiniti;

bude r mi toj biti, da sedu tebe kraj, 55

nitkor mi na sviti ne kaži drugi raj.
Jer ako pribilo tve grlo zagrli

tvoj sluga, ma vilo, biti će neumrli!

Zavidniče vrli, na tvoju malu bar

srića mi dat hrli vridniji svita dar. 60

21.

Od kad on izbrani zadi se u meni,

ki mi srce rani, zlatan stril Ijubeni;
od tada u sebi život moj i duša

svO; ke su na nebi, slatkosti okuša.
Samo ova nika stvar je, ka me muči, 5

jezik moj tolika vesel'ja čto muči.
I čto se po svitu nje slavom ne dičim,

za ne hteć skrovitu da ljubav obličim.
jer budi da vidim, da prave jest vire

taj vila, ku slidim veselo brez mire; 10

pamet se li boji, da toj izuvidiv

dobro mi posvoji ki godir zavidljiv.

44. stupljate E. 46. otognay (= otonjaj ili otognaj) D. i E. —
otogaj M. 49. molin D. i E. 50. inoj (n. tvoj) E. 53. ures D. i E.
— ures M. 56. svit D. i E. 60. brli E.

Pj. 21. 1.' zađisc (= zadiš n. zadi se) E. 5. mU\ D. 6. miiči D.
8. skrovito E. 12. pozvoji D. % E.

222 HAinSAIi IiT70l6|

Nu za sve toj želju ne mogoh utažit,

i čim se veselju, očitit ne smažit
Ter ime đo vika; kim ću se gizdati, 15

evo će ovdika me pisni izdati.
Koje se ne boje neg samo Edipa,

ki, tanko čto no je, na tanje još cipa.
Nu jošće na pisni da dojdeš ove kad,

Edipe, ni u sni čto ne bih vidit rad, 20

ter budeš truditi tvu pamet i misal,

hteć skrovna suditi, ka sam tuj izpisal;
misli, ne ostani misleći do vika,

ni ć' znat, tko me rani, ni tko mi da lika.

22.

Tko bude čtil moje bludne ove pisni,

Ijuben vrid*ako je trpio kad bisni,
znam, da će mojemu po sebi on umit

veseFju tašćemu i tuzi razumit.
Ako r u Ijuben dvor još nogu ni stavil, 5

za to sam prem na dvor tej pisni ođpravU,
neka bludna dila tašćinu pri vidi^

nego mu pak sila bude, da se stidi,
kako se ja stidim evo sad i kajem

jur kasno, kad vidim i dobro poznajem, 10

svitovna da je slas kako san, ki laže,

i biga oni čas, u ki se prikaže.

15. vica E. 19. joBĆe D. i E. 20. «to E. 22. hiteć E.

Pj. 22. 1. bube 2>. 2. bisnji E. 3. nmit 2). 7. heka D. i E. —
nekaJlf. 12. bigna (= bi^ja n. biga) E.

ROBINJA.

ANIBAL' LUČU"" FRANCISKU PAIADINIĆU IH)ZDKA\UE?rJB.

Robinju ovuj moju pokazavši ja tebi ovih^ pokladnih niinutih
dan kako radi razgovora^ velostvorni Paladiniću, očito si i ti po-
kazao, da ti je ugodna bila, kako i svaka moja, kažeš, da ti su.
K tomu^ me si potaknuo, da dopustim, na dvor da izagje, veleći,
da mi sramotu ne će učiniti ; do pokom^ se si zahvalio, da i dalje
popeljavši ju, biti joj hoćeš zaplećje i straža. Ja đake, jere su-
dib, da stVar u sebi (istom da bi načinom ne lihala) ne more
nego s koristi biti Ijudem (takove bo te pisni u pridnje vrime
iznaštene^ biše, i općahu se puku prikazivati samo na konac, da
razlike druzih'^ kriposti i pomanjkan'ja slišajući i gledajući, svaki
sam sebe i život svoj umiti bude bolje prociniti i srediti); za
tim, jer dobro poznajem, da me si osobojno^ tvojim prijaznivim,
zalihim i od mene nedostojnim počitan'jem mnogo tvrdo obezao,
tvojemu hotin'ju ne učiniti za dovoljno za nišće* ne mogu'^ I za
sve da se ja nadiju, da ona iz ovoga oplovita^^ mista u tuje strane
pribrodivši se, poznana hoće biti onako, kako no pozna Teofrasta
Atenienska^^ starica, ničtor ne manje toj spuštam na tebe, i eto ti
ju prikazuju (dar u istinu ozirom dostojanstva imena tvoga mnogo
mao,^^ i, može biti, nepristao), da ti, znam, učiniti hoćeš dosti ga
sredna i velika, ako toj (čto godi i kakovo godi jest, čto no** tvo-
jim zašćitajem puštam,'* da se na s vitlo izkloni) bude*^ prirazumnim
tvojim sudom istanovice pohvaljeno. Toj ako mi izagje, trud mi
se hoće" osladiti; ako li ne, ni za toj se kajati*® ne ću, da sam se
tebi usiloval ugoditi, komu se klanjam i priporučujem. Budi zdrav.

* Anibala E. « Lucig (= Lucij) 2). i E. « ovihe D. i E. * i k
tomu E. * do pokon E. ® iznastene E, ' druzich (rr druzik n, đru-
zih) E. ® osohojno E, ' ničće D. i E. ničće ^^ mogli (m. mogu) E.
*^ oplobita E. ** Ateuieska D. — Ateniska E, ^^ maio {n, mao) E,
** čtovo («. čto no) D. i E, '* puštam D. i E. *« huđe E. *^ hoćee
E. »8 kajti E.

stari piMi hnrataki VI. 15

OSOBE.

Đkkenčin.

Robinja^ kći banova.

Matuaš, Đerenčinov sluga.

GUSAB.

Maba.

Peba.

Aniga.

Knez dubrovački.

Vlastelin.

Činjenje biva u Dubrovniku '
^ osobe ... u Dubrovniku ne ima D, i E.^ nu ima M.

ANDAU lOCUA.' VIASRIHA« HTARSIOGA ROIDUA.
I S K L A D.

Sa jedinim bratom banova kći mala

u stanu bogatom za ocem ostala.
Jedva za udaju prispila prem biše,

kad se zgoda, da ju Turci zarobiše.
Ova jer kralju bi ugarskomu mila 6

ne manje, neg da bi prava mu kći bila,
brez broja pineza i blaga on dati

virom se obeza, tko mu ju povrati.
Nu blago toj niko, ni pinez, ni zlato

ne valja toliko, ni vridno bi na to; 10

samo čudna sila Ijuvena poraza

od takova dila sluzi put ukaza,
sluzi Đerenčinu, netjaku banovu,

ki mnogu* gorčinu pritrpi za ovu,
i moćno se muči, i moćno oznoji, 15

za da ju izruči, za da ju posvoji.
A ne kako mladi vi, ki ste pohitom

od ljubavi radi stati se sa mitom,
mnijući, da reći dosta je samo toj

uz prozor zrčeći : sunačce, ja sam tvoj. 20

Nije toj, ni tako; vridnu stvar doteći

nije moć inako neg li se poteći,
za to molim milo, stanite svi muče,

' Lucia D. i E. « vlastelina E. 2. čtanu E. 3. odaju D. i E. —
udaju M. 7. bineza E. 15. ozvoji E. 16. posnoji E. 17. pochitom
(= pokitom ili poćitom n, pohitom) E. 20. zarecchi (n. zarcechi =
zrčeći) E, 22. inak (n. inako) E.

228 HANIBAIi LUČIĆ;

do kli se toj dilo ka svrsi dovuče.
Bit vam će s nauka vidiv ga u trudu, 25

vidit pak, da muka ne bi mu za ludu.
I vi dekle mlade, vi uši napnite,

i čto vam dim sade, u srce zapnite.
Bolje vam doteći služicu jest virna,

nego ki*ug najveći zlata neizmirna. 30

Keče se ne mani: guša me dostiže,

vojno me obrani, brajen me odbiže.
Da \o gre Derenčiu s slugami od zgara,

sliste, po ki način s njimi se zgovara.

SKAZAN'JE PRVO.

ĐEBKKČm (l MATUAč)^ 8LU0A.
ĐEBEKČIN.

Mili druži, i već nego druži mili, 35

sve strane, mogu reć, sa mnom ste shodili,
išćući gospoju po svitu dan i noć,

vas svit bih za koju pridubal, da bi moć.
Evo srića nika i pomnja još vaša

sada privelika na nju nas nanaša 40

tako, da približa višnjemu po sudu

plaća i naliža vašemu jur trudu.
Vi znate, da mito od kraljeve krune

čeka me čestito i mire pripune;
a vam se rič ovo moja obezuje 45

(makar da njegovo stan'je mi daruje),
sve ono, čto mi da, veći dil ja ću vam

podati tako, da rečete: blago nam!
Istom da rukama srića nas obhiti,

ka bi rek da s nama združiti se hiti. 50

28. zapnite (?) Z>. t E. 29. do doteći E. — služico E, 33. slu-
gami (w. 8 slugami) E. 34. sPjate E, — svimi (n. b njimi) E.

^ i MatijaS ne ima D. i E. 37. gospojo E. 40. priveliko E, 49.
srića E. 50. moše se čitati i bi reć D. i E,

BOBINJA. 229

Jer oto ti zali kleti gusarine

vide li ostali s nami su od čine.
I pinezi samo (toli su mogući)

deri jih ovamo mogli su dovući,
u Dubrovnik, koji viru čtuje našu, 55

i mimo pokoji s Turci na mejašu.
Sam nam bog za isto ruku je dal na to,

koji nas u misto dovede bogato,
gdi nam bi na paruč kako no na domu

i pomoć i naruč u dilu svakomu. 60

Za to se ja scinju srican i blag dosti,

i ne znam čto činju od vele radosti;
ne za to, jer dare imat ću od kralja:

pineze, timare i blago, ko valja.
Sebi samo vilu išću ja i prosim, 65

koje zlatu strilu u srcu mom nosim;
a činim od male čine i vridnosti

stvari sve ostale pri njeje liposti.
Koju jer na blizu ovdika jur vidim,

na nebo ja ližu, ter se ne navidim. 70

S strane mi pak druge srca se prijima

tuga za cić tuge, gospoja ku ima.
Ter kako na muci viseći se mučim,

od zalih tih vuci do kli ju izručim.
A za toj hodite, toj dobro počelo 75

pospihom vodite, da dojde na čelo.
Dajte jim odbrojiv te jaspre, ke smaže,

neka jih posvojiv jure se utaže.
Stavite za tim red, na pazar da gredu,

i moje na ogled sunačce da vedu, 80

jak da ju prodali nisu ni činili,

ni jaspre prijali, ni me pri vidili.
A z drugu stran prima njim hoću ja izać,

i s vami meu njima totu se listo nać,
jeda ju čto godi moja rič izkusi 85

pri nego slobodi svoje slast okusi.
Jer ju će hiniti moj obraz, koji me

59. hi (n. bi) E. 60. svakomo i>. 61. s^gnu (n. stignu = scinju)
E. — blah (». i blag) E, 65. vlu (w. vilu) K 1\, srza />. * E. 82.
pri D. — pri' E. 83, prema M. 85. jo (n. ju) E. 86. slat E.

230 HANIBAL LUGIĆ,

Čini prominiti zla volja i vrime.
Toj ju ću najbolje od svega uprašat,

radi bo nevolje ne će se ponašat. 90

Tu ako vodu lin ne budu ja vodit,

da mi doje na mlin, more se prigodit.
Matijašu slugo, eto ti sad ne ću

spominati drugo, toj ti bud' na pleću.
Tobom čto se može, brate, ne ostani, 95

a ti od zgor, bože, k misli mi pristani.

(matijaš) sluga.'

Ava, naš čestiti mili gospodine,

u tom te služiti ja hoću brez hine.
Ako r je ka druga stvar, makar da glava

pogje, koju sluga od tebe poznava, 100

ki, neka znaš, voli veće ne živiti,

tvojoj zi nego li milosti skriviti.
Budi al ne budi nam plaća, ka veliš,

tebi se li zbudi sve ono, čto želiš.
Kad ono, čto si rad, bude ti izaći, 105

korist i blago tad nam će se obnaći.

SKAZAN'JE DRUGO.

BOBIKJA , GTJSAB , DEBENČIN.
BOBIKJA.

Vaj meni, ni li grih, gledajte cić boga,

da se tač izmorih mlajahna neboga,
upala u ruke gusarom prihudim

ovako sve muke podnoseć da trudim ? 110

Mogu li pokore na svitu ke ine

najti se, i gore tuge i gorčine,

88. cioi (w. čini = čini) E. 91. vadu E, 92. mlim E. 93. Matiaschu
(= Matijasku n. Matiascu = Matijašu) E, 95. mnie (n. može) E, 96.
k miati E. 106. koristi E. 108. ni Z>. — ni' E. 112. tuga D. —
tuge M, — tuga («. tuge i) E,

BOBINJA. 231

neg ove, ke tope brižnu me i dave,

pogruziv ođ stope tja deri do glave?
Meni gorke noći, meni su gorči dni, 115

od nikud pomoći bolizni mojoj ni.
Ajme, mila mati, na čto me odgoji?

čto me ne potrati, kada me zadoji?

GUSAB.

Bre, uzu trpiti jure se nauči,

a ne moj vapiti, jak da te tko muči. 120

Na tvoju malu har, tribuje, ovamo

da ideš na pazar, i da te prodamo.
Nismo se brodili po Savah i Đravah,

i toke obili klance po dubravah,
za da nam ne bude u tebi pak plaća, 125

koja nam sve trude do pokon oslača.

ĐEBBNČIN.

Čto tako tuj diklu mičete, junaci,
kako cvit izniklu, ali ste divjaci?

OUSAB.

Da je ova dikla kako cvit rumeni,

trgovce, iznikla, toj nišće ni meni; 130

ja išću da prodam nje lice rumeno

za jaspre, ke podam za vince crljeno.

ĐBBENČIN.

Po kle za prodaju dikla je taj vaša,

stanite, neka ju moja rič upraša,
u kojoj je strani svita se rodila, 135

gdi li se uzhrani robinja taj mila.

115. garci (r= grci) E. 125. placa D, i E. 126. do pekom E, —
oslata E. 127. čuj (n. tuj) E. — aschlu (= asklu n. diklu) E. —
mučite M. 128. znikli E. — đivjac E, 130. znikli E, — ničće D.
* E. 132. ili črljeno (?) Z>. * E. 133. pordaj (u. prodaju) E. 134.
ne ha (n. necha = neka) E,

232 HANIBAL LUČIĆ,

OUSAR.

Oči otvoriti, i tvu stvar gledati,

i s njom govoriti nitkor ti ne krati.
Dobro gledaj, za te je li, ter ju kupi,

do kli, ka gleda te, srića ne odstupi. 140

Čilu, nemužatu ja ti ju obitam,

da dobro za platu razumij čto pitam :
manje se ne dade, trgovce bogati,

oda tri hirjade sve zlatih dukati.

ĐEBENGIN.

Neka mi sa njome malo pobesidit, 145

od čine po tome s vami ću pak vidit.

GUSAB.

Besidi, koko hoć\ manje se ne će dat,
vazeti ali oć, u tebi toj će stat.

đebenčin'.

Molim te, povij mi: od kuda si, ko liV

jer jadi tvojimi srce me zaboli. 150

Viru ti obitam od trgovca prava,

za zlo te ne pitam, robinjo gizdava.
S tobom sam jednake beside i vire,

i čovik brez svake hinbe i prohire.

BOBINJA.

Trudno je boleću ranu razvijati, 155

da li t' se tim ne ću, trgovce, ujati
ja, da ti ne povim, tko sam i od kuda;

bude li mi, ne vim, s prudom al brez pruda.
Hrabrost oca moga i vira jest bila

kralja ugarskoga k sebi primilila; 160

i on mu od tada budući najdraži,

137. tu (w. tvu) M. 141. ili ne mužatu I), i E. — ja (n. ju) E. 144.
zlatyh (= zlatjh n, zlatih) D, i E, 146. ća (w. ću) E,

* gU8(ar) Z>. 153. jednoke E. 158. me (n. mi) E.

ROBINJA. 233

beloga Belgrada hti da je na straži.
Tuj poslom junačkim po taj put poslova,

da ga i hrvačkim banovstvom darova.
I veća porodi slava mu se totu 165

neg Janku vojvodi i Vuku despotu.
Po turskoj neviri do pokom poginu,

jere u potiri busiju zaminu.
Sriće moje oko tad hoti počati

u mene ne toko veselo zrčati. 170

Nu joj se domišljat meni ne bi moći,

ni ova pomišljat tuga da će doći.
Da, sada poznaju, njegove cić smrti

ova se vrh naju nesrića razprti;
cić smrti njegove prolivam suzice 175

nesrićna sad ove i bolim tužice.
Vaj, smrti srdita, ikako brez uzroka

svakoga čestita dozgoniš pri roka!
a tko no brez česti žive, ter te išće,

na tvoje dovesti ne ćeš ga stanišće. 180

Njega si uvela u tvoja tonota,

ne hajući, vela da je toj grihota;
a ne ć' se ozriti na mene za sobom,

ka želim umriti, ka teku za tobom.
Biše u vesePju i mene skončati, 185

a ne me dresePju i tugam podati,
a ne me na ovoj dohranit života^

da mi si ti pokoj, a život tegota.
Gorka si, svak veli, da nu me kako med

tva gorkost veseli, istom mi đojdi ured. 190

đeaenCin.

Ne hotij smrt želit toliko još mlađa,

da ufaj veselit, ako si ikada.
I počni od totu misalcu jur drugu

mislit životu veselu i dugu.

163. porlova E, 164. banostvom E, 168. bušio E. 169. striće E-
170. ili zrcati (?) Z>. i E. 171. me (n. ne) E. 185. mene (n. i mene)
E. — skonzati E, 186. podati Jtf. — dodati Z>. i E. 187. đobranit
E. 189. veli veli (». veli) E. — meni (». nu me) E. 190. grokost E,

234 HANIBAL LUČIĆ,

Jer čovik, neka viš, tej vrsti ne budu, 195

da sa mnom izgubiš beside za ludu.
Po kli se običnom tome ričju tvojom

pravom gospodičnom kažeš i gospojom,
znaj, da ja opojih i pamet i dušu,

jer slast riči tvojih, da mi, da okusu. 200

Za to, tako te Čast nigdare ne ostavi,

tvoje mi riči slast opeta pojavi;
i tako t' velikom tuga se zaplati'

radostju i dikom, hotij mi kazati,
po ki se put srića tvoja priobrazi, 205

kako li nesrića ovaj te pors^zi.
Jer tako takova guša me ne stala,

i ugodna ova družba ne ostala,
tako mi dobiti od trga, ki vodim,

tako mi hoditi zdravo, kuda hodim; 210

srce moje truti poča jad najgori,

od kad mi da čuti tugu, ka te mori.
Tere milovati meni te jest sila,

i sve virovati, čto si govorila.

BOBINJA.

Znaj, da bih ja mnila bogu sagrišiti, 215

moja ti sva dila ne hteć izdrišiti,
videći te, s voljom od srca da misliš,

kako se nevoljom mojom produmisliš.
A znati ne išću, tko si ni od koga,

ni prosim da višću činiš me od toga. 220

Da, pravo za reći, po tom čto besidiš,

trgovca nič' veći meni se ti vidiš.
Tko hoć' si, dobra čest svaka te sadruži

za ono, čto bolest moja ti dotuži.
Z dobitkom svi trži tvoji izajdite, 225

tve želje u brzi pune se najdite.
Ako te ka čeka, bog daj, da ne kasno

195. vastri («. vrsti) E. 197. običinom E, — rićjo E. 198. go-
cpođičnom E. 200. tvojik E, — ocuschu (= okusku n. ochuscn =
okusu) D. i E, 210. odim E. 212. kada E. 223. thco {n, tcho =
tko) E, 224. one E. 225. dobićom 1). i E, — dobitkom 3L 226.
žeje E.

BOBINJA. 235

ljuba te dočeka počteno i časno.
Srića ti se plećma ovako ne svrni,

neg svojim to većma krilom te ogrni. 230

Bog će odvratiti plaćom ti ne malom,

a ja ti platiti ne^mogu neg hvalom;
već ako u plaću i ove primeš sad

beside, ke traću prošen'ja tvoga rad;
jer ti ću pecali moje doskazati, 235

ali V mi dat ali pomoć mi ne dati.
Bud' da se nadiju u srcu mojemu,

da ti pri dodiju neg zgodim u temu;
rih ti, da otac moj busijom poginu,

i prva bi mi toj šiba, ka me šinu; 240

ku jošće za liho mlada ne oćutih,

koliko da tiho šine me po skutih.
Jere oca radi ineni kralj tuj šćetu

i bratu naknadi malu još ditetu.
Najprvo mi brata obilno obdari, 245

i čini bogata spenzom i timari,
i hti, da ga druže očevi dvorane,

lipo da mu služe, konje da mu hrane.
Jošće ga čtovati većma se obita,

da će banovati; kad đogje na lita. 250

A meni sto sela zapisa, i reče:

rasti mi vesela; kad vrime doteče,
na ti moju viru, njom ti se obiću,

ja da ti namiru česmenitu sriću.
Za tim udovicu majku mi požali 255

s suzami na licu, ter joj se zahvali,
kažući me rukom, veleći: utišaj,

ter ovom jabukom diči se i nišaj,
i vrhu nje stražu imaj' pomnja tvoja,

jer ju imam dražu, nek da bi kći moja. 260

Ja ću te činiti bit majku veselu,

i tuge zabiti, ke t' biše do selu.
Od tad je gojila majka me Jelena

230. organi (». ogarni ^ ogrni) E. 234. traliyu (n. trachyu zzi
traću) E. 239. pogjuu E. 240. ke J5. 241. zaliho E. 242. tibo E.
248. brane E. 251. se a («. sela) E. 253. nači ili naći (w. na ti)
E. 257. kažuć E, 258. diče E\

286 HANIBAL LUGIĆ^

kako no bosila kiticu zelena.
Zimi steć u gradu u zlaćene hiže, 265

a litom na hlađu^ gdi slavjić biljiže.
Pri tihom Dunaju, tamo gdi no Sava

rike se shajaju za jedno i Drava,
tuj biše gizdavi perivoj tere gaj,

vidiv ga ti, pravi, rekal bi, da je raj. 270

Najveće ugodno biše mi tuj stan'je,

prostrano, slobodno i mirno šetan'je;
tuj ti me na čride dvorkinje dvorahu,

i moje beside pomnjivo zorahu;
tuj moje sve dilo razbirati biše 275

rumeno i bilo cvitje, ko miriše,
i perle, koje su od broja, nizati,

i nakitiv resu zlatu podstrizati;
i sterat svilicu po bilomu platnu,

umišujuć žicu srebrnu i alatnu. 280

Nesrićo, ka svega dobra me izbavi,

na čto mi od njega spomenu ostavi?
Evo se već bolju, smišljajuć prvanju

slast; nego nevolju trpeći sadanju.
I ova toliko zled mi je gorčija, 285

raskoša koliko slaja mi bi prija.
Ne znah, ča je briga, ne znah, ča su trudi \

toliko me niga majčina razbludi.
A sad se svak čudi, da nisam saspila,

toliko utrudi družba me nemila. 290

U veselom zdravju veselo svud hojah,

na mehku uzglavju pokojno pokojah;
sada za uzglavje kamen je studeni,

mislite, ko zdravje može bit u meni?
Slatkom i obilnom hranjah se ja pićom, 295

i sa zlatom svilnom rešah se odićom;

•

265. 8t6ć D. — stfeć E. 266. gli ili Iji (n. gdi) E. — slavjić Z>.
i E. — slavić M. — ili bigliže (?) D. i E. 267. Donaju E. 268.
sbajaju E. 275. rabirati E. 278. neki jures (n. nakitiv resu) E. 279.
j (n. i) D. i E. — partnu (n. platnu) E. 282. ničto (n. na čto) E.
283. me (n. se) E, — bolu E. — smišljajuć Z>. i E. 287. ne znak . .
znak E, 291. vese om E. 293. uzg avje E. 296. tescha (n. rescah
s reiah) E.

BOBINJik.1 287

a sada primine dan mi se kad godi^

po zi^on živine^ o travi ter vodi.
Sad naga i bosa, sila m' je, da hoju

jutroiD; kad je rosa, i ob dan po znoju. 300

Jer vridne me svite, ma mladost ke nosi,

sve mi su raznite od zlih martolosi,
pustinjom ki bode, ter zimau i gladnu

vezanu me vođe u ruhu pritamnu.
Ter kad mi goda se broditi se rikom, 305

i doli poda se pozriti ponikom;
umiru od srama, od jada umiram,

ni mogu tuj sama, da na se poziram,
videći, gdi vlase zlate sam iztrgla,

i grdo niza se pustivši razvrgla, 310

videći u strahu lica problidila,

kako no u prahu jabuka prizrila.
Ja bih jih grdila rukom mojom sada,

i sebi zadila gorku smrt od jada;
da \o je uzicom stegnuta na zadu, 315

ter mi prid tužicom uteći ne dadu.
I živem po sili prik moga hotin'ja,

gdi mi smrt omili cić gorka živin'ja.
0, neka zabudem muku i trud toki,

čin' bože, da budem on kamen žestoki, 320

ki no srdito more se razbga,

a on stanovito steći se ne svija;
me se razbiju gorčina sa tugom,

i svak čas prispiju jedna mi za drugom.
Da Vo stanoviti moći mi bit ne bi, 325

jak tanci toj kiti, ka stane o sebi.
Evo mi zahodi na stranu besida,

jere ju zavodi bol, ka joj zasida.
Da neka opeta tamo se povrati,

od gdi ju taj kleta bolizan uvrati. 330

Zginuvši Vlaško ban (toj bi ime momu

ocu), ne vele dan izagje po tomu,
da svoje počaše krajine prostirat

299. boju E. 302. zlicli (zr zlik n. zlih) E. — ili mrtolosi (?)

D. i E. 303. ho e E. 306. do i E. 313. bib D. — bi E, 317. silii

E. 322. slćći D. 329. opet E. 333. krajiste D. i E. — kn^jne M.

238 HANIBAL LHOIĆ,

a stiskati naše Turd, i nas tirat,
i sela rubiti, davši jim svak pleće, 335

jer se ozubiti ne ima tko veće.
Der tada biše čut svuda po rusagu

Vlaskovo ime slut, umin'je i snagu.
Veljahu: sva hvalo, Vlaško, nam zginu ti,

i nam je do malo za tobom zginuti; 340

jer kada ti pade, nam se stanovito

u rukah pripade mač i kopje vito.
Veljaše svak tako, svak stase uhiljen;

da ne svim jednako strah biše razdiljen;
jer oni, ki bihu od kraja daleče, 345

pogibil, ne mnihu, da do njih doteče;
kako no tko nima pomnju, ni se svidi,

do kli prid očima svoje zlo ne vidi.
I ja ti se šćeti ovoj ne nadijah,

koja mi doleti, ajme, kad ne mnijah. 350

Običaj biše moj izhodit u šetnju,

za neka minu znoj i vrućinu Tjetnju,
kud no se prilipi perivoj prostire,

i vodicom kripi bistrom, ka izvire.
Tuj svakom gizdavom dvorkinje gizdave 355

iskahu zabavom, kako me zabave,
plešuć po travici, pisance spivajuć,

poreda s slavjici glasom izvijajuć.
Jedan dan tuj site razlicih igara,

sunce trakov kite nadvisiv od zgara, 360

voću pod grauami padosmo sve skupa

ne mneć, da za nami uesrića postupa,
ka me kako ljuti taj želet za mnom stav

mišljaše tisnuti dolika strmoglav.
Čemu je govorit inako, ni mniti, 365

ono, čto ima bit, neg da će li biti?
Pod sincom oriha, voda gdi se toči,

sanka mi moć tiha napade na oči,

334. fitiskat E. 335. robiti M. 337. ter M. — suda E. 343. svah
. . . svaak E. 346. pohibil E. 347. thco (n. tcho = tko) E. 349.
sćeti D. i E, 352. lietnju D., E, i Jf. 354. vodi^hom E. 357. ple-
schnch (». plescuch = plešuć) E, 358. slavjici I), i E. — slavici
M. 364. mislja&e D. i E. 365. ui (n. ni) E. 368. san ha (n. saneha
^ sanka E. — noć M.

•^

BOBINJA. 239

i ne bih duboka još sanka saspala,

da me je žestoka bojazan zapala. 370

Jer mi se učini, očito da viju,

vuci po planini kon mene da v^u;
ter kako košuta, od staze do staze

verih se stran puta, da me ne zapaze.
A oni skupiše hitro se po slidu, 375

ter me obstupiše i zadu i s priđu.
Ja zada ni prida ne moguć postupit,

sva žuta i blida iz glasa jah upit.
Čuvši me stekoše k meni se sve moje

dvorke i rekoše: čto je toj, gospoje? 380

čto si prominila ličcaV čto uzdiSeš?

ki si san vidila V jedva dušom dišeš !
Tuj sanka odustah sva puoa bojazni,

misleći tere štab, koje su toj ska;^.
Ja tako misleći kako no vazeta, 385

izteče vrveći taj guša prokleta,
ter nas obistrani, i ka, ću, da viče,

ili ju izrani, ali ju posiče.
Od sablje pogibe nesrićna Margita,

jer tuj do potribe biše glasovita. 390

Smišljati ne mogu, kako mi nje glava

tuj pade prid nogu brez trupa krvava.
Prem tada iz glasa, htiše se, da vapim,

za ujid od pasa ne trpit, ku trpim.
Da bi mi na povrat; glasom bih vapila, 395

i glavu tere vrat sama jira klonila;
a tad me dobi strah od smrti tej žale,

u posluh tere stah i ja i ostale.
Tuj nas izvezaše, za tim u planinu

bijuć odagnaše kako no živinu. 400

Prija bih našla broj noću na vedrini

svim zvizdam, neg mojoj poslidnjoj gorčini.
Puste sam sve strane protekla i luge^

vepri gdi se hrane, i zvu-i tej 'druge;

240 HANIBAL LUČIĆ,

obajdoh sve gore, brođih se prik sto rik| 405

nigdi mi nitkore nedogje pomoćnik.
A gdi su, mimo dvor koji mi hojahu,

i noću pod promt pisance pojahu?
pisance, u kojih veljahu, da sam ja

kruna i dika njih, i sunce ko jim sja. 410

Neka t' njim tašćinu svaku govoriti,

za bolje vašćinu moći nam stvoriti.
Ajme, ča mi prudi, nesrićo prihuda,

jer mi ne naudi i\jih hitrost zloćuda,
po kolu, prizala nesrićo, u oblast 415

gorim si podala mene i moju čast?
Ter drhću kako prut, i gledam sva mista,

gdi smrti najdu put, do kolu sam čista.
Bože, me prikora takova izbavi,

mimo toj najgora šmrca me zadavi. 420

DERENdm.

Za sve jere mnogo nesrića te tlači,

za sve jer ubogo ruho te oblači ;
li grlo i lice i vrat imaš bilji

od bile ružice i od bilili žilji;
i zrak, kim 3e hita pozor tvoga oka, 425

sunačce nadhita, kad sine 8 istoka;
a rič meda slaja, iz ust ka t' izvire,

dikami od raja čudno zaudire;
ter dim; da je krući driva i kamika,

i srcem još luci od lava gladnika, 430

koga ne siluje tvoja rič pridraga,

i da te miluje, i da te pomaga.
Ti đake ustrmi misal i odluku,

koja ti put strmi na smrt tvojih ruku.
Jer moje evo V mi sve misli govore: 435

otmi ju, ter otmi tugam, ke ju more.
I čto je stvar bolja (neka ti dam znati),

skoro će i volja k misli mi pristati.

405. obajdok E. — brođik E- 406. promoćnik E. 415. kolu (n.
po kolu) E. 419. prikoru E. 420. nurno E. 430. srčcem E, 434. pat
D. 437. sto E.

BOBIKJA. 241

Pak dila za voljom, ufam, da izagju

tako, da s nevoljom tuge ti otagju. 440

Da nu mi za zgojaj, ako ti jest vidit,

samo se dostojaj još ovo povidit:
oni, ki himbeno, diš, da te dvoriše,

i slatke vuhleno pisni govoriše,
u kojih pridragom krunom te zovihu, 445

plemeniti tragom bihu V al ne bihu?
Ako r jim biše rod i kuća davnjena,

bihu li jur izrod svojega plemena?
Ne moj mi tajati, ka jim bi zabava,

ka jim dostojati milosti ne dava? 450

Da pravo sve povij, tako te u hrli

u svojem krilu vij majka i zagrli;
tako bog u vično dobro me nastani,

mila gospodično, pitam te ne mani.

BOBINJA.

Tvoje obitan'je me srce jer čuje, 455

zgiblo se ufan'je u njem pronićuje,
jeda tko iz vica nebeskoga zgara

pozril je, gdi svića k nohtu mi prigara,
ter mi te primače, ter mi te čini doć,

pri nego čast; pače pri budu život oć. 460

Za to ću, čto pitaš, na dobro sve prijat,

i, ko mi obitaš, dobru se nadijat.
Nu ovo, čto t' velju, u srce saly*ani,

dragi prijatelju od boga poslani:
ako me izkupiš^ ter paka po tome 465

Budina dostupiš na zdravju sa mnome;
liše čto prijati blaga ćeš i pinez,

grade ćeš vladati, gradom 'ćeš biti knez
tako, da trgovat već ne ćeš ni trudit,

nego gospodovat (virig mi) ter sudit. 470

A nu dir procini, u koj sam dragosti^

442. providit E. 446. bihil (w. bihu V) E. 448. zrođ £.451. povije E.
455. objtan'je D. — o itan'je E, 458. svjća D, i E. 459. ispred primače
ne ima E. 461. sto E. 463. Bahmani E. 465. izcupisch (= izkupisk n.
izchupisc r- izkupiš) D. i E. 466. Budima M. — destupiš E. 467.
li sve sto E. — plaga E, 468. gradon E. 471. procni E. — koj (n.
u koj) E.

SUtfi pitei hrvftUki VI. 16

^

242 HANIBAIi LUOIĆ,

U koj sam ja čini kraljevi milosti,
po kolu obrana za kćer sam ja njemu,

i kći mu prozvana rusagu po svemu.
Pomisli jošć, traga tko ni gospodita, 475

bi 11 smil, za draga da mi se namita.
Znaj, da su najbliže kralja, ki me išću,

gospoja srid hiže da jim senamišću.
čuo si pojući Derenčina bana,

da vitez izući naših je bil strana. 480

Od njega jest mladi dvigal se Derenčin,

velike, znaj, nadi njegova sina sin.
S ovim kad otidu druži u potiru,

makne se na priđu, gdi ga ne naziru.
Kada li potira jure se ustavi, 485

ovi se još tira i sablju krvavi.
Ja ne znam, ku ovi činio nije stvar,

za neka ulovi ljubavi moje dar;
ja ne znam, još žena bi li si već koja

mogla bit kamena pram njemu, kako ja, 490

koja uz tu toku službu i takovu

jedva se dah oku viditi njegovu.
Da bože, hvala ti, ki tvojom milosti

da mi se čuvati njegove hitrosti.
Za njega za živa družba me sad ova 495

druži, jer laživa bi služba njegova.
Od inih kazati koj ti ću pecali?

po njemu poznati mogu se ostali.

BEBENČIN.

Gledajući velu nesriću, ka splesa

tvu slavu veselu, a ne znah cić česa, 500

čujah se ja, kako bog se ne razsrdi,

nišćeta gdi tako ruži te i grdi,
jer ne mnih, od griha u tebi da je množ

toliko zaliha, srditi da ga mož^
sad se čudim, gore da nisi dopala ^^^^^^

473. chihyer (w. chchyer nr kćer) 7?. 475. josć ili josk 2). i E.

— još M. — thco (w. tcho = tko) E. 483. driizi D. 491. zlužbii

E. 496. lažUva E, 497. koj D. i E, — sto M. 503. grihi Z>. 505.
čudum E.

BOBiirjA. 24S

muke i pokore, deklice pristala;
jer oto govor tvoj stavi mi prid oči,

da vas tvoj nepokoj tva zloba uzroci.
Jer se si lipotom tvojom oholila,

i tome grihotom boga uvridila. 510

Pravim je osudom, ne moj mi zamirit,

oholiju trudom hotil ti namirit
Toj nije stvar nova, takova cić dila

da se je takova plaća dogodila.
Radi oholije svaka čast i dika 515

sobom zalelije, i pade dolika.
Za taku * oholast, čula si toj brže,

angele u propast dolika bog vrže;
i hoti pak po tom Adama i ženu

iz raja s sramotom gole da izrenu; 520

i živinom kralja Nabuk'donozora

čini da se valja nimajuć razbora.
I tvoja tim gadi lipost se pridraga,

i toga, znaj; radi bogu si nedraga.
BoFju se tvom bolju, rad ju sam izličit; 525

za to t' pravo volju reći neg lisičit.
Za to poutišaj, tere z dobre volje

malo me poslišaj, biti će t' za bolje.
Ako ne pogrdiš riči, ke ti pralju,

hoću, da potvrdiš, s neba da me šalju. 530

Kako se ima prav na onih tužiti,

himbeno ki ljubav išću zaslužiti;
tako se još pravo na toga tuguje,

tko vimu nepravo službu procinjuje.
Bud' đake svi ini milost ne dostoje, 535

jer služe po hini, i himbi nastoje;
li ne mož' po tomu, čto sama govoriš

tomiti, onomu da "krivo ne tvoriš,
koji, diš, hoteći da ti se primili,

509. obilila E. 518. ili an'jele D. i E. 519. ho i (n. hoti) E.
520. sramotom (n. s sramotom) E. 521. Nabokđonozora E. 524.
ne traga {n. nedraga) E, 625. boglyu (= bolj*ju) E. 529. pralju D,
i E. — pravlju M. 531. ma (n. ima) E. 532. isću D. i E. 534.
vti nu (w. virnu) E. 536. je (n. jer) E. 537. nemoj Jtf. 538. ili to
mi ti (?) D. — to mi ti Jf .

244 HANIBAL LUOIĆ,

ne susta trudeći ričmi se i đili; 540

koji je u svemu svršno se htil pojat,

tva milost po čemu more se đostojat;
komu čast i hvalu ti sama ne mališ,

neg ga nad ostalu gospodu svu hvališ,
veleći, da blizu kralja se namišta, 545

da toga na rizu ne bi mu pak ništa.
Jer se ne namisti u srcu tvojemu,

ni mu bi s koristi svršnu bit u svemu.
Ja mnju, ne za drugo hvališ ga i dučiš,

nego li za rugo, po kli ga li mučiš: 550

po kli si i totu u tuzi vesela,

jer ga si životu gorku ne otela;
po kli diš, da je bil pod'jamnik i hinac,

jer nije slobodil tihe te zločinac.
Bi rek, da u kralja desnica u tega 555

ni jača i dalja nego li u njega;
bi rek, da razložno jest reći, da hini

čovik, neuzmožno ki dilo ne čini.
Nu kako hoć' budi, ovoj mi odriši:

za čto ga osudi pri neg ti sagriši? 560

Pri(]a bo pomoći njega si ne htila,

neg ti je pomoći potriba taj bila.
Veća je toj zloba od zloba svih druzih,

ka ljutim podoba zvirem se u luzih;
već ako na Ugrih pravda zapovida, 565

da na zad ide grih, pokora na prida.
Viruj mi, po ničem drugom ne izhaja,

da tako bog bičem svojim te pohaja,
nego jer ohola i nebama dekla

bila si, do kola srića ti jest tekla. 570

Toga cić blaženo stan'je, ko s' imila,

za to si pakleno stan'je prominila.
Jere znaj, tko ćudi takovoj poda se,

on božju probudi osvetu sam na se;

545. namlsta Đ. i E. 546. rizuD. i E. 549. manja (n. mnju) E.
— dičiš M. 551. tuzi (n. u tuzi) E. 552. si ne ima E, 553. binac E.
555. ili bi reć D. i E. — de8ny9a (zz desnjca) E, 556. nf 2).
557. ili bi reć D. i E, 563. svik D. i E. 565. provđa E. 567.
ničemi E. 569. ohala E.

BOBIKJA. 245

i u komu godi taj se grih ukući, 575

u igemu razplodi grihov se tisući.
Taj grih vas nauči činiti, da tuži,

da plače, da muči; tko vam virno služi;
da vam se svej moli^ a da mu ne valja

prositi lik boli, koja ga razbalja. 580

More bo izbrani vaš pozor raniti,

i za tim lik rani dati i braniti;
a vi li ranite pozorom, pak do vik

taj pozor branite, u kom je rani lik.
Od mojih ja dana velik sam jur dio, 585

deklice izbrana; time zlom bolio
radi plemenite gospoje mlajahte

tako uzorite, tako oholjahte,
koja se ponaša lipotom i slavi

više od mejaša čovičke naravi; 590

koja mi s prozora srdačce proleti

strilom, iz pozora koja joj izleti,
pak se sva oklopi mramorom i ledom,

ne hteći da topi mu tugu pogledom.
Od tada, znaj, ćutim u srči mom ranu 595

Ijuvenim priljutim čemerom trovanu;
od tad mi noć i dan uzdasi su česti,

ke srce meće van za cica bolesti.
Istinom tva muka trudna je trpiti,

gospojO; i žuka čaša je taj piti; 600

da nu ja takovu miste dara muku

vazel bih za ovu, kojoj sam u ruku.
Tvoja je očita muka i potriba,

a mene skrovita po srcu bol šiba.
Za to svak more toj boli da razumi, 605

da boli svak ovoj razumit ne umi.
Mladost moja tužna boli se i plače,

jere ju za suzna vazeti ne rače;
a tebi vazeta slobod je i blago;

sve je trud i šćeta, čto god je nedrago. 610

Da ja ne znam, mrze čto more bit drugo,

neg vima kad vrže služba se na rugo.

588. ohohlabte (». ohoglahte = oholjahte) E. 590. moy8cha (n.
meya8ca = mejaša) E. 595. arci 2>. i E, 605. rezumi E,

246 HAIOBAL LUČIĆ;

Tva slava, ka s tokom dikom se pođviže,

tvojime uzrokom pala je na niže;
da ja ne skrivi vši, nego li bivši prav, 615

pače zasluživšl, upadoh u nezdrav.
Ti boga moliti svej moreš i moliš,

da borju boliti ne da ti, kom boliš;
ovu bol i žalost u vike ja bolit,

nego li da sam prost, ne mogu ne volit 620

Ti želiš i prosiš osvetu nad time,

ki čini, da nosiš priteško toj brime;
1 prem ako šćetu tim ne naknajuješ,

li želeć osvetu srce naslajuješ:
ja u moj pameti moliti se bogu, 625

za da me osveti, nikakor ne mogu;
pače kom se molju, molba mu svej pravi,

da na broj nevolju moju joj ne stavi.
Prija bih, da zubi pasji me raznose,

neg ona da zgubi jedan vlas iz kose. 630

Toko sam sebi drag, toko sam vesel ja,

koliko č^jem trag od njeje vesel'ja.
I tebe sad mojim srcem ja ne žalit

ne mogu, i tvojim zlom se ne pečalit,
samo jer obična dekla si i lipa, 635

i u svem prilična njoj ličca i kipa;
ter mi se u tuzi zavija srdačce,

kako tuj da uzi me žarko sunačce.
Za tim pomišljaje, bolizan i tuga

ko li žestoka je, ku trpi tvoj sluga, 640

koji priko reda slavi te i viši,

a ti ga pogleda tvojega uliši;
njegovu bol i jad po sebi poznavam,

ter se i njega rad, gospoje, skončavam.
Jer kako ričima, pravo je, tko laže, 645

a prava za njima dila pak ne kaže,
da mu brez koristi sva služba izagje,

neka se svak svisti, tko u tom pozagje ;
tako i neprava stvar je i zlobiva,

koja ni od lava u srcu ne biva, 650

617. Bvoz (». svej) E. 629. rasnose D. i E. 631. tko (w. toko)
E. 641. kolji (n. koji) E.

BOBIKJA. 247

da virno služeći svi se đni iztrate,

a da trud to žešći miste je od plate,
jak meni, ki službu virno vazda dvorih,

a brojen u družbu sluga sam najgorih.
Budi grih ali bud' dostojstvo i vira 655

u meni, li me trud jednako svej tira.
Pače ča već dvorim i veće dostoju,

tim veće mramorim nehaniu gospoju.
Za to moja mnoga 6ini me umiti

bolizan drugoga boli razumiti; 660

onoga navlasto razumiti boli,

koji je ni za čto osujen da boli;
ki sa mnom u tancu budući jednome,

znam, poje pisancu jednaku s mojome.
Ter šćcdit ne možem živpta ni blaga, 665

za neka pomožem oba vas jednaga;
Za ljubav gospoje pomoći ću tebe,

njega ću tokoje pomoći rad sebe;
jeda bog i na me bude se smiliti,

ter vazda ne da me toj tuzi cviliti. 670

Sve će toj tvojome srićom bit najlipše,

istom da tobome, gospoje, ne lipše.
A tvoja kako će ne pristati volja

na stvar, ka se hoće, na stvar, ka je bolja ?
Da neka rič moju u malo jur skratim, 675

hoć' da te sloboju i doma dopratim?
Tuj mi se obećaj, taj samo hoću dar,

Derenčin da će taj tvoj biti domodar;
da mu ćeš dat ljubav i viru sposobom,

neka već tako prav ne vehne za tobom. 680

Gospoje, ako se toj mi ćeš obitat,

pineze, ke prose, ovim ću poskitat;
ako li diš: ne ću, na toj da pristanu,

stisnuvši ću pleću otajti na stranu.

652. tnidi E. 657. đostiiju E. 660. boli E. 661. holi E. — na-
vlasto D. i E. 664. mojame E. 667. Ijubau E. 678. tvo E, 679.
ili s posobom (?) D. i E. 680. robom. 682. poshitat M, 684. stis-
nuvši D. i E,

248 HANIBAL LUCIĆ^

BOBINJA.

Za toj, čto obitaš doma me đopratit, 685

dušu ako pitaš, dušu t' ću ne kratit.
A kako da ne ću na tu stvar pristati,

od ke milost veću ne umim pitati?
Meni bo jest mniti: koja bi ne rada

DerenCinu biti Ijubovca i lađa, 690

ta bi se odvrgla sve časti, sve slave,

i kralju navrgla i caru zifbave.
Znaj, se ponosila nisam ja od njega,

neg ga li nosila srid srca mojega.
Ako li do sada ni mu se skazalo 605

od mene nikada ljubavi ni malo,
radi oholije (viruj mi) toj ne bi,

kako se li mnije, trgbvče, sad tebi ;
neg da se s visoka ma slava ne pade,

a s moga uzroka kraljeve cić svađe. 700

Da njemU; za u skut ljubavi moje doć,

inuda biše put^ kojim se htiše proć;
jer da bi svitlomu kralju se objavil,

svitli kralj u tomu ne bi mu zabavil;
a ja s stanovitom voljom bih pristala, 705

toj bo sam zavitom u boga pitala.
I jošće tebe rad od moje od strane

toj dilo ja ni sad ne ću da ostane ;
bud' mi je jur po tom ovi svit omrzal,

ki mi je z životom svu snagu iztrzal. 710

DEBENČIN.

Ti đake dostojna Derenčina brojiš,

da t' bude za vojna, i da ga posvojiš?

i daje tvoja mi vira se u zaklad,

da vazda meu vami pravi će biti sklad?

BOBINJA.

Velim ti ja tako, stavi me, on gdi je, 715

gospodin ter ako uzrači da mi je;

699. visoke E. 702. inoda E. 703. objavli E.

r

ROBINJA. 249

ja ću po načiau pravoga zakona
virna Derenčinu biti do okona.

DEBENČIN.

Već mi je toj drago, gospoje čestita,

neg da mi sve blago daruješ od svita. 720

Za to ja evo grem ruke ti oprostit,

neka se toko prem počneš ne žalostit.
A tko je, tko bilo zna dilit od sinja,

da ovu nemilo uzu ne proklinja,
ka tako zateže ruku, koj se prosi, 725

zlat venčac da veže, zlat prsten da nosi?
Oganj ju užezi, i tko ju šamota,

pasja ga zaveži uza i sramota!
Ovaj li je za te toli ružna svita,

miste svite zlate, vilo plemenita? 730

I ova ne dosti svita t' se priklada,

da molim, oprosti, gospoje^ za sada,
do kle od bogata ovogaj se grada

za tebe ja zlata dobavim kavada,
i zlata skendera, i na zlatoj žici 735

nizana bisera z drazimi kamici.
Ovo je grad slavan Dubrovnik i bogat,

vazda bil pripravan s vami prijaznovat.
U njemu počtenu, gospoje, tvoj je did

ostavil spomenu, ka će bit i na prid; 740

ter moreš nadijat s togaj se ti čela,

i tebe da pryat s srca će vesela,
i činit, da sprave korablje, neka te

do vaše države, ka Senju, poprate.
Meu toj u ovu u hižu sa mnom poj • 745

kakovu takovu, tere se izpokoj;
i jure pokripi od truda davnjena

tvoj život prilipi, gospoje česmena.
Oto ti dvorkinja za sada do volje

723. bilo D. 726. ventac E. 727. užezi B. i E. 728. savezi M.
— uža E, — 729. svita D. i E. 730. izza ovoga stiha ima (dade
joj novu svitu.) u M, 731. svita B. i E, 735. zatoj E. 742. srca
(n. 8 srca) M. 743. eka E. 744. podrate E. 746. eha liovu (n. cha-
chovu «.- kakovu) E, 749. dvorkinja

250 HANIBAL LUČIĆ;

mlađih Dubrovkinja, do kle bog da bolje. 750

A vam, martolosi, krvi se ne napit,

ja ne znam, kako si mogu se uztrpit!
Već eto vam dah viru ja moju, i k tomu

ne ću, da zamiru mistu se ovomu;
đrugdi se jeda li budemo gdi vidit, 755

s kim ste trgovali, hoću vam povidit.

SKAZAN'JE TRETO,

MABA; FEBA, ANICA, VLASTBLIN, ĐEBENČIN^, KNEZ.

MARA.

Dobro pošla Pera, Pera, sestro naša,
nuti, od učera ko se jur ponaša.

FEBA.

Hvala, jer ovacih dopadoh dvorova,

gdi no mi jest svacih u boga darova. 760

MAHA.

Da čto li, kako li? kaži nam na pravu.

PEBA.

Nije mi stat koli, jer imam opravu.
Dosta okol ove posla me još čeka

virenice nove, ka 'vo je ovdeka.
A ke sam jur do sle okol ujp spravljala, 765

jedva bih ja posle sve vam izpravljala,
to peruć, to mijuć, to pletuć, to za tim

ruhom ju odijuć čistim ter bogatim.
Kada ju, Anica, vidiš, i ti Mara,

rit ćete, danica pala je od zgara, 77d

i sudit, taj čovik, toj vili ki je drag,

750. Dubrovkinja D. — hog E. 751. ili mrtolosi (?) 2>. i E.
753. čto va vam E. 754. misto E, * Derenzin E. 759. ovacik D.
i E. 762. stAt 2). 765. sparavljala E.

BOBINJA. 251

po sve dni, po vas vik da će bit vazda blag.
Da znate još, koli nje lipi nje mladi

hrabar se rakoli ljubavi nje radi,
svaka bi vas rekla: na svitu ni žena 775

bolju sriću stekla, ni veće blažena.
A da vam tko pravi, po koji on se put

očiti i stavi do pokom u nje skut^
vi biste, čovik ov, ne mogle ne reći,

da je razumnikov oda svih najveći. 780

MABA.

0, tako svih dara počtenih doteci!

milost gospodara tako ti ne uteći!
hotij nam brez laži taj način kazati,

kim joj se udraži, kim joj se da znati.

P£BA.

Bud' da me poslaše, pospihom da idu 785

zvati, na pir naše vladike da priđu,
li vam ću za ljubav, koju mi nosite,

još malo pokrsmav rit, čto me prosite.
Sinoćke sutonom jur bivši trpeza

napravna zakonom onacih viteza, 790

i bivši pokoja za tada jur sita

onaj zi gospoja lipa plemenita,
prid njom podviv ruke bihomo tuj stale

dvorkinje brez buke ja i sve ostale,
pripravne sve tvorit, čto god nam zaveli, 795

i nju razgovorit, da se obeseli.
I steći tako stvar malo, pak po tome

išeta gospodar, i stavši prid njome
klobučca pomače hteć se pokloniti,

ovako ter zače besidom zvoniti: 800

kruno zlate žice, vilo vrh svih vila,

jesi li tužice na stranu stavila?
jes' li pokojila vrimena koji dil?

774. hrdbar Đ. 780. od sasvih E. 785. poslace (n. poslasce =
poslaše) E. — dospihom E. 797. 8t6ći 2). — st^ći E, 799. klo*
bućac M.

252 HANIBAL LUČIĆ,

jes' li pogojila ličca i obraz bil?
Jer, cvite gizdavi^ kon tebe ni sada 805

ni vukov ni lavi primrlih od glada,
nego viran sluga, ki o tom sve radi,

bolizan i tuga da ti se osladi;
i da te ne s hinom neg virno posluži,

i da z Đerenčinom tvojim te sadruži, 810

komu obećala ti se si bit lađa,

i viru podala miste mi zaklada;
ku, budi da znaju, ne ćeš da pogrdiš,

li te molim, da ju opet mi potvrdiš.
Pak za tim, vilo, vij, aJco ćeš stvar koju, 815

tere mi zapovij, sve će bit na tvoju.
Mnoge jošće ine prida nju prosipa

beside, ke čine, srce da se cipa.
I rič bi ma htila, sve da vam povida,

kako su taj dila izašla na prida; 820

kako cić besida, ke joj govoraše,

rumeno od stida ličce joj goraše,
a simo ni tamo oči ne steriše,

ušima neg samo riči mu beriše;
kako pak nadili tihim ga pogledom, 825

i riči s njim dili mišane sa medom:
da ja, ka bih rada vam jih ne tajati,

evo nimam kada sad jih pobrajati.

Tako ti toj stan'je raci bog utvrdit,

na naše pitan'je ne moj se razsrdit. 830

Toj nam umoli se, pravi nam, ki mu da

odgovor? čto li se za time dogoda?
Tim ne ćeš ucknid od posla, kim hodiš,

a nam (meni mniti) pravo je da zgodiš.

PKBA.

Anica, ja vidim, nidna vas ne gleda, 835

čim s vami besidim, da se dan izkreda;

805. ni 2). — nij' M. 821. cič E, 832. liše (n. li se) D. i E.
833. uckini (n. nckniti) E. 834. meni j' mniti M. 835. nidna 2). i E.
— nieđna jlf.

BOBINJA. 253

da ja, ka se boju vašćine i psosti,

z bogom vas ohoju, jošće je dan đosti.

HABA.

'Čto spišiš toliko, Pera? ka t' je priša?

sunce jedva priko poldne se nadviša. 840

Moreš nam doreći, čto to si počela,

i još grad obteći od čela do čela,
i doma prispiti prem da bi z daleka,

i posai dospiti, ako te ki čeka.
Vira oca moga, ne ćeš nas ostavit 845

pri, neg nam od toga sve budeš dopravit

Sve na vašu volju^ druge moje mile,

budi za nevolju, li kad je do sile.
Rih vam, da pribila nje ličca, prid i\]im stav,

biše zarudila niče se zagledav 850

tako, da dobar hip ne more uzvišit

od srama pozor lip, ni riči odrišit.
Pak ga se li hiti svitl^im pozorom,

nego kad posviti sunačce za zorom.
I ko bistre oči pram njemu podviže, 855

riči mu potoci, jak perle da niže :
moj, reče, ti da bi zvati se htil sluga^

prosti mi, bila bi meni stvar od ruga;
jer tebe čestita sva slava dostoja,

a ja kupovita raba sam li tvoja. 860

Ako li ikadar slobodna se najti

ja budu, taki dar tobom će izajti.
Život mi s' dal i čast, i slobod ako daš,

li hoću, da t' je vlast, da mi zapovidaš.
Jer pravda i razlog svaki će dobri toj, 865

gospodin, pače bog pod bogom da si moj ;
koji no sam ganu dobrotom se tvojom

nastojat, da stanu s majkom se ja mojom

837. posti E. 838. choyu (n. ohoyu = ohoju) E. 841. đoreć E.
848. ka (w. kad) E. 852. pozoj (n. pozor) E. 855. u ko D. i E. —
i ko Jf. — plam E. 856. zake (n. jak) E. 862. bnda E. 867.
silm D.

254 HANIBAL LUČIĆ,

i s mužem, ki meni ljubav toku nosi,

koga na svit ženi bolji se ne prosi, 870

koga bih iskala, koga najvolila,

ako bih pristala k udaji kad bila;
jer se u žalosti u ovoj (dam ti znat)

zarekoh slatkosti od svita ne poznat,
nego u čistoći moj vik priminuti: 875

da k tvoj se ni moći volji ne prignuti.
Za oči, ni za vid, viruj mi, nehaju,

ako će zapovid tvoja, da jih vaju.
Za to od takova dila se već ne dvoj,

ja ću bit njegova, i on će biti moj, 880

istom da iz volje budu mu ne ispala,

za radi nevolje, ke 'vo sam dopala.
Jer taka i veća obeza ljubavi

vrže se za pleća, kad srića ostavi.
Toj rekši prigizdav poklon mu prikaza, 885

prijazan i ljubav dajuć iz obraza.
On se odpokloni i kipom i glavom,

pak opet zazvoni ričju joj gizdavom:
nu, reče, reci mi, da bi se s njim stala

gdi roči kojimi, deklice pristala, 890

bi li ga poznala? jer sudim, da čini

nišćeta tva zala, vas da se promini.
I čudo, znaj, ne bi, staralo da bi ga,

vilo, svej tebi mišljen'je i briga.
I moja bi o me majka se varala, 895

taj briga tako me jure je starala;
ki brže priličan bio sam ka njemu,

ajme, neobičan sada sam u svemu.
Uz toj pozirati poča ga iz nova,

tere promirati obličja njegova. 900

I eto niz ličce rumeno i bilo

jaše joj suzice dažjiti u krilo.
Vrata jim odpriči, i uzdu napusti,

a veće ni riči ne hti da izusti.
0, da bih dotekla pameti tolike, 905

871. najvojlila E. 872. odaji D. i E. — udaji M. 873. ovo (w.
ovoj) E, del 874. ue (w. ne) E. — sviti />. 87G. moć E, 892. ni-
šćeta D. i E. 898. neobićao E. 899. opća (n. poča) E.

BOBINJA. 255

po koj bih izrekla riči sve kolike,
kimi ju on tolit poča, i kojima

mogal bi umolit siver, da ne dima.
Toliko ju toli, i moli, i umi,

da mu se umoli, i boli razumi. 910

I jutrom vesela s odra se podviže,

sa cvita jak pčela^ gdi no med uzliže.

jLnica.

Pera, da ližije imaš li tuj dosta,
ka bilig odmije, na odru ki osta?

FEBA.

Rugaš se? do volje; po boga, smim reći, 915

da brava zakolje, ne bi ostal veći.

MABA.

Brže bo Turci ti brez zubi svi bihu,
cić toga tržiti sitan kruh ne htihu.

PBBA.

A Mara zloćuda, i ti ćeš rit tvoju ?

da ja sam priluda, na viru na moju, 920

ka s vami ovdike viće stah većati

brižna, a vladike kada ću sazvati?
Vidite li, ko se kupe k nam gospoda,

i dare jur nose, općina ke poda.

VLASTELIN.

Bio je do šega doba der od vika 925

običaj ovega grada Dubrovnika,

i sad je, kad godi poglaviti koji

čovik ga prohodi, al u njem postoji,
njegovu došastju vazda se radovat,

i hvalom i častju svakom ga darovat 930

Na ku stvar odlučen budući ja danas,

917. ili brezzubi (?) Đ. i E. 919. zlocbyuđa (w. zlochjuđa = zlo-
ćuda) E. 922. vladike («. a vladike) E. 925. šego E. 926. Dobrov-
nika E, 929. njegavu E. 930. i svakom (n. svakom) E.

256 HAIIOBAL LUOIĆ,

smućen sam i mučen u mojoj misli vas;
jer mi se, znam, hoće svršno vas hvaliti,

a ne znam, kako će moći se toj zbiti,
mojega jezika budući moć mala, 935

a vaša velika i kripost i hvala.
Da volju, a ne rič, hotijte vi mirit,

i, ako malo nič' reku, ne zamirit:
vas svit Derenčina; tvojega još dida,

i hrabra i smina u pisneh povida; 940

tih biše u svitu, smin i brz na dilo,

toj mu je po svitu slavan glas ponilo.
On mnokrat odvrati svojih od pogube,

i Turke polati, jak sokol golube.
U svojoj Turkom smrt nošaše desnici, 945

u zubih kako hrt zecu prid lovnici.
Do pokom kada se najde pri skončini

vitez, stotima se viteški zamini.
Za to ga do danas tekal je i teći

- vazda će počten glas visoko leteći. 950

Ne manje sada ti, govore, da si smin,

da pravo mlajahti zoveš se Derenčin;
da se sić i bosti tebi je brez mulce,

da dila hrabrosti idu ti od ruke.
Gospoja pak ova lipa i gizdava 955

* da je kći Vlaskova lasno se poznava;
ličce joj ne krije, jer bi rek da živa

(meni se tač mnije) oca piikaživa.
Nje oca ja vidih mlada, golobrada,

pri vašem kralju bih poklisar onada ; 960

biše brz i skočan, spametan i snažan,

i svakomu, počan od kralja, udražan.
Vidil sam, gdi slomi u jedno savezav

pet kopji; tako mi daj. Bože, da sam zdrav.
I ove pak opet gledale su oči; 965

on konji priko pet masiv se gdi skoči;

941. blse D. — svitu D. i E. — dila E. 942. svitu D. 944.
ssohol (n. sochol —. sokol) D. — seobo (m. sochol = sokol) E,
946. zudih E. 950. postem E. 952. mlojahti E, 956. hći D, i E.
957. ili bi reć D. i E, 960. pokljisar D, i E, 964. ko tji (». kopji)
E. — pako (». tako) E. 966. hoiyi E.

BOBINJA. . 257

UZ konja bržega u pored gdi tiče,

i vola gdi svega na poli prisiče;
gdi se s njim boreći, ni vitez ni junak

ne more ne leći, toliko biše jak. 970

A dida joj banom znamo, Majer Blaža,

on biše krstjanom zašćita i straža;
on Turke s načinom izagna iz Pulje,

bivši jur Latinom smoklo do košulje.
Bio je tuj s nami, vitar ga uzstavi, 975

kada se s vojskami prik mora priplavi.
I našega zbora živi su još nici,

koji mu zgovora bili su dilnici.
Uzrasta, ki vele, bio je visoka,

beside vesele, razuma duboka, 980

lipa svitla oka, opašaja mala,

razpleća široka, a hoda pristala.
Da čto ću zalazit tamo nerazložno,

od kle pak izgazit ne bi mi uzmožno?
Đila vaših didi, i otac, i vaju, 985

mojoj se besidi izreći ne daju.
Ne mogu ja mnoge hvale vaše peti,

koji sam uboge riči i pameti.
Govor ću uztegnut i stisnut u manje,

tere se potegnut na misto prvanje. 990

Naša sa začula gospoda, kako je

jadom tebe trula nesrića, gospoje,
kako si uzice turačke dopala,

i dugo suzice u njoj prolivala;
kako se po tragu zaleti pak ovi 995

sokol, da te dragu lovinu ulovi;
kako te iznašad hitro je izkupil,

i s tobom izašad ovdika dostupil,
i tako zaslužil i tokb dostojal,

da te je sadružil; i za svoju pojal. 1000

Diči se tim pirom grad ovi, da znate,

971. bonon (n. banom) E. — Mager (= Majer) D. i E. 972.
zasćitaj D. — zasćituj E, 976. voj kami («. vojskami) E, 982. ili
razplećja D. i E. 985. otšc Z>. 994. đuogo E. — njoz E. 997. iz-
naskad E. — izohupil (w. izchupil -- izkupii) E. 1000. sadruzii 2>.
i E. 1001. znače E.

stari pUd hrratsU VI 17

258 HANIBAL LUČIĆ,

koliko da mirom mirle mu pozlate
i toga za zlamen, koja gođir snaga

njegovih jest ramen, sva vam se podlaga.
Vam je zaveliti, a njemu poslovat, 1005

za to veseliti htijte i pirovat.
I dare sad ove, budi ne bogate,

primte od i^jegove volje obilate,
čim dogje do vaju s vlasteli svojimi

poglavica naju, koji je nad svimi. 1010

DBSENČIN.

Zalihom jer hvalom slaviš nas i čtigeš,

obezom ne malom mene obezuješ.
I ova danica moja i gospoja,

(neka znaš) dužnica naziva se tvoja.
I listo bog da da Budina dostupit, 1015

hoćemo daj tada duga se odkupit
Meu toj hvala ti pridrago, primilo,

do Idi vrime dati moć bude na dilo.
A tvojoj gospodi da zahvalim, vide

pamet ne nahodi dostojne beside. 1020

Samo jim reci: znam, gospodo, prik mire

milošća prima nam vaša se prostire.

Voljah, da bi vaša milost pohodila

mista ovaj naša drugoga cić dila,
nego cić opake nesriće, ka čini, 1025

da svitle dan zrake lice vam promini.
Nu budi kako hoć\ veseli mi smo sad,

da vam se zgoda doć, gospodo, u naš grad,
gdi 'vo smo svi radi, da vam se minuta

sva tuga osladi i žalost priljuta; 1030

a najliše tebi, gospoje neučna,

1014. đužuika E. 1015. di dh D. — Budima M. 1019. zahva im
(n. zahvalim) E. — vid6 E.

BOBINJA. 259

nositi na sebi brimena taj mučna.
Samo se tim bolju, srce se tim stidi,
da naša moć volju ne more da si idi.

nSBENČIK.

Već neg se podoba, već neg smo pitali, 1035

skupa i osoba vi nas ste čitali.
Za to bud' velika tebi, kneže, hvala,

i vam, Dubrovnika gospoda ostala.

Svrha.

1036. sktipa D. » J?. — nas te (n. nas ste) D. i E. 1038. go-
spodo Jf. — gospoga E.

RAZUKB PJESNI I POSLANICE.'

^ ovoga naslova ne ima D. i E,

AmAL LDCIJ ' HVARANIN D POHVAID QRADA DDBROVNIKA.

Li po kli jur pravu neizmirnu tvoju,

Dubrovniče, slavu stavih se da poju,
visokim rad bih ja glasom zazvoniti,

i tvoje hvale tja do neba poniti,
Dubrovniče, časti našega jezika, 5

ka cvateš i cvasti vazda ćeš do vika:
da 'vo je mlohav duh od grla mojega,

li ne moj za to sluh odklonit od njega;
grlo ako liha, i glas ne prostira,

volja je zaliha, ka ga nadomira. 10

Ti on temeljiti, Dubrovniče, si dub,

koji, jer obhiti u gori kamen zub,
i pusti pak žile tja doli, gdi živa

izviruć iz gnjile voda jih zaliva,
kripko, stanovito na siveru sidi, 15

i sušom čriz lito ni vene ni blidi,
neg raste oholo u višin', i meće

grane svud okolo to jače to veće
tako, da ostalo ako je prem čemu

tuj dubje, li malo vidi se pri njemu, 20

jer piću tuj doli u žilah ne ćuti,

ni mu tvrdo toli temelj se ukruti.
Pravda je temelj tvoj, razum je tva pića,

tve stan'je u pokoj počiva njih cica.
Slobodan i vičan njima si, dobro znaj, 25

i od svih različan, koji su tebe kraj.

^ Lucig (= Lucij) D. — Anibala Lucia E. 4. j (n. i) E. 5. Du-
bronice E. 6. keš Z). 7. mloban. D. i E. 14. hiz (». iz) E. 17. vi-
šin (n. u višin) E. 25. dobro 2).

262 HAIOBAL LUOIĆ,

Blago tvoje množi i slobod ki vide,

podložni, ubozi tebe ne navide.
Nemoćno jer oko trpiti nima moć

prosvitljen'je toko, ter želi, da bi noć. 30

I množi mogući vladavci svi rabe

oholijom vrući, da tebe porabe;
da ti se ogledaš pomnjivo od svude,

prigodu ter ne daš, po koj ti naude.
Vidi se, moj božO; u gradu ovemu, . 35

čto razum, čto može dobrota u svemu.
Zlu volju na nj kriju pod plašćem kako mač,

a da mu zadiju, ne mogu najti za č'.
Pravdom stan'je tvrdi, posobu i ljubav,

na nj da se razsrdi nitkore nima prav. 40

Sili se ozubi, čuva se zle volje,

a milošću ljubi, ke ničtor ni bolje.
S njom ti se ozira na onih, kib godi

razlike potira nesrića ka godi.
Dobrote svoje dil \jubi jih i mili, 45

i blaga dobar dil mnogo krat udili.
crkve tač naredno sagradil je bogu,

da zvati pravedno božji se stan mogu.
Tuj n^'e, tko srdit u besidah kletih

smio bi pogrdit ni boga ni svetih. 50

čtuj svetih i boga, i božju strmi rič,

ali se ovoga, človiče, grada lič';
gdi no i sud daju plemeniti i čast,

i na sag sidaju i svu imaju vlast.
Ostaloga puka kako se pristoji 55

svaka vrst i ruka u posluh sva stoji.
Niti se tko boji, ni sumigi od koga,

da samo posvoji vlasa mu tankoga.
Samo toga cica, samo, dim, po tomu

muka i dobića slatka je svakomu. 60

Toj su stanovite obzide brez brže.

29. nime E, 33. oglćđaS 2). 37. krii {n. kriu) E. — piasćem D-
i E. 40. razrdi D. i E. — razsrdi M. 42. ni 2). 43. onik, kib E.
46. ud'jU E. 60, muka D.

RACTiTKK PJB8KI. 263

Čim tvrđe, čim Sćite gradi se i drže.
Tim jarma nikadar na i^jemu još ne bi,

tim vazda gospodar bio je sam sebi.
Sam sebi jest stavil zakone, po kojih 65

lipo f je upravil sam sebe i svojih.
Njim se je htil dati, a veće nikomu

vodit i vladati u dilu svakomu.
Sudca je, ki sida na sud, i zakona

jednaka besida, pače ista ona. 70

A zakon jest dosta prav i pun razloga,

ne maqje za gosta nego li za svoga.
Tim ga svak počita, tim su Dubrovčani

po sve strane svita ljubljeni, čtovani;
i tamo, gdi vira ob desnu stran i^ega 75

naša se prostira priko svita svega,
do tamo, gdi vele poznije dojde dan.

drugi svit čto vele, ovoga svita van;
i tamo sa liva i^'ega, gdi no vira

malo manj' saspiva naša i umira, 80

do tamo, čto no sad zovu more veće,

ko mimo Carigrad svej vodu van meće;
Carigrad, ki priti, da rimska ka biše,

silu će naditi i vele pojt više.
Njegov je vas okol istočnoga svita, 85

za drugu jure pol zapada pohita.
Bože, ti pokrati igemu silu i moć,

ali ga obrati, i k tebi čini doć.
Inako krstjane, ja ne znam svi bi li,

od jedne stav strane, njemu odolili. 90

A kako će moći, jedan jih ne dajuć

drugomu pomoći, neg li ga izdajuć?
Toga cić svak pravi, a pravo, na viru,

da mudro boravi Dubrovnik u miru.
Njega ti svaka vrst ljudi, i ka ima, 95

i koja nima krst, ljubi i prijima.
Ne samo do ždrila, do kli no vira rih

62. 8cchyt6 (:= šćjte) D. i E. 64. koUko (n. bio) E. 65. kojik E.
66. svojik E, 68. vladaUti E. — đllu D. 74. snita E. 11. da temo
E. — vete E. 78. svit . . . svite D, 81. zonu E. 83. biše D. 84,
pojit E. 85. oki E.

264 HANIBAIi LUOIĆ,

malo manj' saspila naša je za naš grih,
da dalje još tamo, gdi no se ne hvali

razmi zakon samo poganski prizali ; 100

do tamo, gdi more Aležandar nasu,

i čudno primore Tiro grad i rasu;
Aležandar, ki bi od Srbiji kralj, i ki

za tim vas svit dobi, i zva se veliki.
Tuj krimiž iz vode vadi se crljeni, 105

kim no se gospode odića crljeni.
I tamo, gdi Nila rike zjaju usta,

koj išćući vrila čovička moć susta,
gdi malim vrimenom isti kralj sazida

grad, ki se imenom njegovim povida; 110

i tamo, gdi grada plemenita dosti

samo leže sada raztrkane kosti,
s kim no se Rim bori od svita o stan'je,

tere ga razori, i da mu skončan'je;
budi da zaplaka i on toga prija^ 115

i zatim još paka kasno se nasmija.
Moj pisni zbrojiti nikakor ni moći

sve kraje, čestiti Dubrovnik gdi opći.
Kroz gore, kroz luge po svitu svej miče

trgovce brez druge zabave ni priče; 120

po stranah, ke gleda sunce na daleče,

i koje prik reda, i s redom ke peče,
svi trge primaju, mirno ke donosi,

i ke oni daju, on mimo odnosi;
pače još tko bodi po svitu, nastoji 125

svak; da kako godi ime mu posvoji,
i da se povidi njegov, prem da nije,

za neka svak vidi dobro ga svudije.
Dostojan je svudi ovi grad da slove,

da ga bog i ljudi vazda blagoslove. 130

I moja blagoslov pisan^ kako može,

daje mu sada ov, potvrdi ti, bože!
Srican i u svemu tebi bil ugodan,

105. crljene E. 106. cargeni (n. cargleni = crljeni) E. 109. vri-
menem E, 110. njegonim E. 127. grovidi E. 128. sundie E, 132.
patvrdi 2). 133. cebi E.

RAZLIKE PJESNI. 2.6S-

i narod u njemu od ljudi bud' plodan
mudrih, razboritih, obilnih dobrotom, 135

hrabrih, uzoritih i zdravih životom!
Kuće mu ne tresi trus, da ni oganj žež',

ni blago odnesi gusarin ni lupež.
Goste da bi čtoval, i Ijubvom opojil,

a svoje nigoval i mirno pokojil. 140

Mirno i breztrudno po svitu putoval,

korisno i prudno sve ptfhle posloval.
Zdravo se oddili, zdravo se zavrni

od tle, gdi su bili ljudi, i gdi crni.
Bože, ti uzdrži, napriduj, veseli, 145

čto vlada, čto trži, čto misli, čto želi.
Jošće mu daj sriću, u pisnih, moj bože,

da slavu još veću k slavi mu prilože.
A ne kako ova, koj bi već pristalo

ne reći ni slova, nego li reć malo. 150

Lakomo za isto njega je hvalila,

lagala da ničto nije, ni vuhlila.
Jeda li budeš pak i meni otvorit

glas, koji bude jak peti i govorit;
evo se obiću virom brez nevolje, 155

da teg nepohiću drugi z bolje volje.

ANIBAIA LUCUA ', AVAMOCA VLASTELINA. PISNI RAILICIl PRUATKUEN.

a) mONHU MARTINdiiD.
1.

Knjižica' od tvoje pameti sabrana,

u ruke ka moje ovih dan bi dana,
čini me, svu žalost od srca da tiram,

primednu nje slatkost čteći kad razbiram.
Viruj mi, po ničtor slast od nje govora 5

ne krije, da je stvor tvojega razbora.

136. uzoritij E\ 140. pokohil E. 141. breztrađno E, 147. 8ricchyu
(n. Bricbju = sriću) D, i E, — pisnih 2). i E. 148. klaviamu (».
k slavi mu) E. 152. nisto E. — vublila E.

* Lucia D. i E. 4. primednju E. 5. ovora E.

266 HARZBAIi LUdĆ,

A toj ti jest u njoj prem meni najdraže,

čto tebe, Jere moj, virno mi prikaže;
jer mi se nzamni, kad s qjom uzbesidih,

ti da si pri meni, i da te prem vidih. 10

Tim poznah, pravedno knjiga da se reče

dražih bit za jedno čini sa daleče.
Svršeno jest za to sada pamet moja

stavila se na to, da sebi pokoja
ne da, do kle knjigu ovuj zi do tebe 15

ne posije, da brigu odvržeš od sebe,
ka pišeš da daje srcu ti skončan'je,

a uzrok sve da je moje nepisan'je ;
bi rek, da dć mnoge oholasti moje

vrgal sam pod noge prijazni sve tvoje. 20

Na ku stvar ja t' velju, da se moćno hiniš,

dragi prijatelju, u tomu, čto sciniš,
lipost ni iman'je da bi me ponilo

od tebe, ni znan'je još da bi ko bilo:
nu ako nikadar pisni ti ne šalju, 25

ne primi za nehar, i sam bo toj žalju;
jer, kom te za dosti Febo je uzvišil,

spivan'ja milosti mene je ulišil.
A sestre njegove od gore, ka ima

dva vrha, lugove zapriše sa svima 30

tako, da mi ne bi uzmožno dopasti

k vodi, ku konj izbi kopitom porasti.
Ter se ja ne nadam imena u viku

s ovoga, čto skladam, ni slavu steć niku.
Za tim, dila mnoga ostala na stran oć, 35

a samo vrh toga mislit mi nije moć.
A ti znaš (u knjige čtio si), tko će pet,

tribige, da brige nisu mu na pamet.
Da evo čini me velika tva ljubav,

uz teško da brime žilim se kako mrav; 40

jer za tvoju mnogu dobrotu u svemu

U. kniga D. i E. 16. pos^e D. i E. — sebe D. 17. daje (». da daje)
E, 19. iU bi reć D. i E. — oholosti E, 22. priatelgn (n. priateglu
= prijatelju) E. 25. sdagu (= šlagu n. scagla = šalju) E. 26. sto
D. 34. sto E. 37. p« D. 39. evvo E.

»AgTJKIB rjBSNZ. 267

protivit ne mogu prošen'ju tvojemu.
Htiše se (sumnja ni), da on trud, ki prija

pišući ti meni, ja primem najprija,
ne samo cić liti, da svakih cić dika, 45

za koje počtiti pravo je ilovika.
Tva bo ćud kriposna, dostojna sve časti,

svakoga, ko ju zna, sili, da te Časti;
a mene nada svih, u koga ^ubavi

dar, kada tamo bih, obilan postavi; 50

ki da ja zabudem kako no neharan,

pravo bi, da budem pedipsan i karan.
Da kako inom svom kripostju si veći,

tako umiljenstvom htil me si priteći.
Na tom ti zahvaljam, i ako t^ ni đosti 55

izvit, ki zgar pravljam, molim te oprosti.
K tomu ti još primam u obezu velu,

čto si rad, da imam svu sriću veselu.
Ne manje želim ja, da ti bog sva dobra

spuni ter želin'ja, tve srce ka obra. 60

Za tim mi bi čuti drago, da s' rastrgal

uzu, i stril ljuti iz srca izvrgal
d'jetića, ki narod od ljudi vas sjaha,

ter mirno u slobod počivaš bez straha.
Ako je to isto, čto pisan tva pravi, 65

tvom' srcu da misto ne daješ ljubavi,
scinim ja, od sada velika njeje moć

toga cić na zada dobar dil da će poć.
Past joj će nizoko krila, i raspan luk

ne će moć jur toko obladat ženski puk; 70

po kle joj ustinu zlatan stril najvrući,

kim gvozd'je i stinu mogaše da svrući.
Kriposti jer nike u tebi su vele,

cić kih kolike tvu ljubav požele;
nigliše kad mrakom tim grlom medenim 75

uzpoješ, sve trakom obuziš Ijuvenim,.
ter s jutra k prozorom na pospih uzteku,

43. ni D. — nij' M. — prya (= prja m. pria = prija) D. i E.
46. na (ti. ne) E. 60. tva E, 61. restrgal E. 63. đietića D, — die-
tić E. 66. te (n. ne) E. — ijugavi E, 67. hneye (». gneye =: njeje)
E. 74. kolike (w. o koUke) E. — ljubav E.

268 HANIBAL LUOIĆ^

neka te pozorom veselim zateku.
A nisu takove, da ne bi mnogo krat

cica njih sam Jove stvoril se u đaž zlat. 80

Za to dim, bez brže da ljubav oni čas,

ki se ti odvrže, zgubi moć i oblas.
Toj trudno virujem, nu isto ako je,

da svakom darujem hvalom te, pravo je.
Jer ti ne ć' bit oni (mogu reć slobodno), 85

od boja ki odni krunu nedostojno;
da on, ki imijuć protivšćine mnoge,

hrabreno se bijuć stavi jih pod noge:
na polju ki ostat ne more brez muke,

u ljubavi jer stat ide ti od ruke. 90

A toko veću trud slavu tvoj izvodi,

koko je put na blud širi, ki te vodi.
Bog ti tej odluke potvrdi tako, da

ljubavi u ruke ne dojdeš nikada.
I ja t' se ovdi steć slobodan nahodim, 96

Ijuvenim tere već za stigom ne hodim.
A ne mnij, da bi toj cić nike hrabrosti,

kom bih se njegovoj od'rval jakosti,
al ine cić stvari, suprotiv s kom bih stal;

da jere ne mari za mene, ki sam mal. 100

Zdravjem se još tebi hvalim ja za dosti,

ko imam u sebi po božjoj milosti.
Čto želiš pak za tim razumit, dni moje

i vrime u č' tratim, život moj ovo je :
vrgal sam sve na stran raskoše; ne stojim 105

u linost, nego stan podvignut nastojim,
razrušen ki je bil malo ne sa svima

od mnoštva, koje dil razbora ne ima,
ter po sva godišća o drugom ne radim,

neg zgibla vinišća ponavljam i sadim. 110

Sila m' je cić toga vrtit se, obticat,

a jedva jednoga more me doticat.
Sad me Vis, sad Stari, sad ima Novi Hvar,

cić takih ter stvari počivam nikadar.

87. protivsćine D, i E. 91. tko E. 92. kako E. 95. stćć D. 96.
ucch (n. uech = već) E, 99. suproctiv E, 103. želik E. 107. raz-
rušen E.

RAZTiTKK PJBSm. 269

Ino ti poručit ne imam čta na toj, 115

mučim za ne mučit, taj ti je život moj.
I ufam, ne će trud za ludu bit ovi,

višnji bog ako sud ne posije ki novi.

Vrime je sad niko, niki su dni sada,

da ne vim, je li tko, koga strah ne vlada. 120

Čul si, ča nahode po zvizdah, ki znaju,

ki potop od vode u skori pravljaju;
a znaš, po kriposti zvizda ter nebesa

ovde na svit dosti zgaja se čudesa.
Jošće znaš, taj niki njih način ima moć, 125

kom razum čovički do neba može doć.
Tim vide do sto lit, dan, čas i hip, u koj

sunce će potamnit i misec tolikoj;
roisec kad pokrati sunčenu svitlost nam,

a zemlja kad vrati isti mu taj zajam. 130

Njim je stvar očita, ki je uzrok zime,

premalitja, lita, jeseni za time.
Mnoge stvari ine čudne tim naukom

poznati nas čine i ticati rukom.
Ter nije brezredno, da nas strah obiđe, 135

kada nam ko zledno zlamen'je povide.
Jaoh, ako njih sudi ne griše u tomu,

iman'je čto prudi? trudimo se čemu?
K tomu je stvar druga, cić koje strah veći

i veća još tuga ima nas obteći; 140

jer po toj mudrosti hoću (!) još da znaju

od nikih kriposti zvizda, ke poznaju :
brez broja jest inih, od kojih nije moć

vidin'jem ^'udi svih najmanju vidit moć,
koje će protivit onim, da ne stvore 145

taj čuda, može bit, koja se govore.

Da drugo ovoj zlo, od koga hoću reć,
blizu je dolizlo, bliže se ne će već;

117. crud ili čruđ (n. trud) E. 120. strak E. 123. zviždi ter
nebesA D. 136. vam E. 137. joah E. 137. prođi E, 142. zviždi D.
146. anda (n. čuda) E.

270' HAimiATi Luać,

jer trudno može sam čitovat uteći,

susidu jure hram tko vidi goreći. 150

Zatvoren tamo tja ne čuješ u kutu,

mornarom kako ja koji sam na putu,
kako je prikrila Bodiotski otok

čudna moć i sila, ku poda vas istok.
Za to ću, da V povi ma pisan niki dil 155

od toga, čto novi glas nam je povidil.
Pet krat je tisuć sto ljudi car sakupil,

nevojne toj misto s kimi je podstupil.
Tolik broj brez mire virovat tko more?

da li su od vire ljudi, ki govore. 160

Od onih, di, liše, ke timar blagovat

i kih odlučiše vojnikom poslovat.
Ostali ne zvani kupom se svi palju,

razlika pogani mista kih no šalju;
ter prave, raja dil svaki će dobiti, 165

zemlje samo badil u obrov da hiti.
Poganstvu za isto svemu i istoku

prislavno toj misto selo jest u oku.
Jer trge, ke brodi k Carigradu vode,

često krat nahodi gusarin iz Rode, 170

ter niktor ne more od poganske ruke

ono tiskno more broditi brez muke,
komu ime ona divica satvori,

z zlatoga ka ovna pustiv se obori.
E tomu brez pristan'ja u kopno zahode, 175

robja ter iman'ja razlika izvode.
Tim ti se oholit budu Rodioti,

a Turci odolit ne mogu sramoti.
Za to se ne čudi, takova dć posla

da je množ od ljudi brez broja tm' došla. 180

Četr sta i veći broj galij ter navi

jest, u kih brodeći vojska se priplavi.
Čudna je stvar listo slišati načine

155. nihi E. 156. sto E. 161. ili diliše (?) D. — đi lisa £. 162.
ađlućiSe D. i E. — ođlaćifie M. 164. pogani D. ~ kik no E. 166.
obron E. — hiti D. i E. 167. poganstva D. i E. — poganstvu M.
168. sUo D. I E. 175. kopno (n. u kopno) E, 111. oholit (n. se
oholit) E. 180. dosU 2>. i E. — došla M. 182. kib E.

RAZLTKK FJB8NI. 271

i sprave za isto, koje se taj čine.
Najpri su s vojskami po đaleče stali, 185

gđi no jih puškami ne bi dohitali;
ođ onđe ter počan, zemlju, ku kopaju,

prida se meću van, a za trud ne haju
tako, da zemlje prah nije tuj ostao,

ki jim ni po rukah tisuć krat propao. 190

U koj stvari takov način su držali,

da goru na obrov zem^'e su dognali;
goru, dim, s ke od zgar mogu sa visine

viditi svaku stvar, u gradu ku čine.
Virovat sad onoj moreš da čii^jahu 195

Žiganti, kada boj z bozi bit htijahu,
ki goru srditi vrh gore kladihu,

po kojih uziti na nebo hotihu.
Tom ti se od grada gorom zastupaju,

ki svak čas od tada martari lupaju 200

tako, da ni nova kuća jest ni stara,

koj nisu pokrova raztukli od zgara.
Mnoge su još vele tuj pučke, ke zjaju

prostrano, ke, vele, da svitom stresaju,
ter stinu najveću sa desna i liva 205

iz sebe van meću, ka zid razoriva.
Manjih je tolika množ, da ni ostalo

kuće ni zvonika, ki mila ni malo (?).
Za time j^st paka trideset hil'jada

ostalih pušaka, kih svaku dopada 210

nje puškar, opravno vazda ki ju nosi,

i hita upravno, kamo se kad prosi;
tako da ne kloni glavu iza miri,

tko ne će, čas oni da zube ociri.
Jaqjičari sila, i spahij još diju, 215

kojih gvozd'ja čila do podplat odiju,
ki no se na prida veće krat makoSe

186. puBkami D. i E. 187. te dočan (n. ter poćan) E. 189. pra E.
192. obrav E. 195. sa (n. sad) E. — ća (n. da) M. 197. vrh gora
E, 198. hatihu E. 200. sva h (». svach = svak) E. — tuđa M. —
martari t7t mrtari D. i E, — mortari M. 203. puške D. i E. 208.
chudhye (n. chachye = kuće) E. 210. kib E. 215. janjičari 2>.

272 HANIBAL liUClĆ,

tako, da vrh zida stige utakoše.

»

Ne moj mnit, ki riju, opraviv listo toj,

(to ti zgor besiju, da stoje u pokoj. 220

Množi su, ki nasut obrov bi hotili,

neka bi ravan put ka gradu imili;
kojim je dilati nevolja toj dilo,

kopji bo ter bati gone jih nemilo;
množi su pak od njih, tja doli duboke 225

ki dubu na pospih jame ter potoke,
pod mire da dosad oganj tuj zaduše,

kako no Biograd jeda jih razruše.
Zatvoren jer oganj, tako se govori,

da goru staviš na nj gvozdenu, obori. 230

Z drugu stran grajani, ne misli, da leže,

i stojeć za mani da ničtor ne teže^
kanune, šćopite, spingarde svej meću,

Turske mantelite kojimi razmeću;
i kimi još tuku onih, ki naliplju 235

da zemljom, ku vuku, obrove nasiplju;
ter ono, čto s potom i krvju navrgu,

u grad oni po tom po rapah uvrgu.
Za tim čto razore puške i razziju,

opet malo gore slože i saziju 240

drivjem, zemljom, kalom, stin'jem, ko svak nosi,

i stvaiju ostalom, kako se gdi prosi.
Časa ne praznuju s večera ni s jutra,

neg se zadubljuju i oni iz nutra,
gdi no se pak staju sa Turci, ki no rih 245

da jame kopaju protiv njim na pospih :
tuj jih unebljušiv ognjem, ki priprave,

i prahom zadušiv pod zemljom ostave.
Veliku, di, pomoć sužnji, ke imaju,

rabeći dan i noć u tom jim podaju. 250

Ni dica za ludu ne siđe ni žene,

da u svakom trudu mužem su takmene.
Čudesa sva, koja silan car tuj tvori,

218. vr' E. 219. muit E, 224. choggi (n. chopgi = kopji) E.
227. od (w. pod) E, 230. gvodenu E. 238. rupah M. 241. stin'je
E, 257. svatšenu (n. svršenu) E, 258. ruku 2). — raki E, 260.
imaj (n. zmaj) E. 261. kunaz (n, konac) E,

BAZLIKB PJKSNI. 273

ne more rič moja da jih izgovori.
Pomisli, ki svudi dobivat jest učan, 255

trateć prah i ljudi za mani, je V mučan?
Za to, di, da ima svršenu odluku,

pri stan'je sa svima izgubit iz ruku,
nego li ne podrit taj grad i rasuti,

ki želi prem požrit, kako zmaj priljuti. 260

Ako se izmota taj konac, ki vuče,

srce iz života krstjanstvu izvuče-
ako r bog ne pusti, neg mu taj izkine

zalogaj iz usti pri, neg ga pozine;
veću slavu sto krat Bodi će dati toj 265

neg kolos, ki porat prikročil biše njoj.

Čto bih mogal znati, ino ti ja novo

ne umim kazati ni pisat neg ovo,
da me ćeš u skore na ta kraj doč'kati,

ako bog, ki more, zdravje mi ne skrati. 270

Meu toj ja prosu, sve, tamo ki stoje,

pozdravi (znaš, tko su) prijatelje moje;
jer i ja zapovid tvoju sam opravil:

komu bi Ektor did, Petra sam pozdravil,
u svemu, ki veli, vaskolik da je tvoj, 275

ter da si zdrav, želi, i vesel tolikoj.
Trudan je konj ovi, na kom sam dobahtal,

jer zgubiv podkovi nohte je očahtal.
Za ^0 ga odsedoh ovde, i rasedlav

u štalu uvedoh. Moj Jere, budi zdrav. 280

2\

Malo ti još vrime sa mnom biše stala

tvoja, Jeronime, pisanca pristala,
po koj mi da čuti, da si zdrav životom,

ajme, kad oćuti drugi se glas po tom,

266. kolos M. — bise E. 271, neu E. 272. pozaravi E. 274. Ec-
thor (n. Echtor = Ektor) E. 277. chong (w. ehogn rz konj) D. i
E. 278. nothe E. 280. štalu D. i E. — štalu M.

Pj. 2. ^ istomu Jeronimu. D. i E, 1. josch (= josk ili josć) D,
i E. — stftla D.

Stari piaoi hrvatski VI. ^^

274 HAKlBAli LUOIĆ^

tebe je da nitko porazil nemilo, 5

a znat ne mogah tko, ni za koje đilo;
neg veljah: pri ti je srcem tvrd, i gori

od ljute tej zmije, ki ti zled satvori,
ki ruku na tebi kušati odluči,

u kojem, mnju, ne bi našal gorke žuči. 10

da si kleta, rih, nesrićo zlobiva,

koje jad na dobrih vazda se proliva,
ka tako dodija žestokim tim bičem

tomu, ki ne vr^'a nikogar u ničem.
Ja ne bih u viku pravil ni izpisal, 15

taj mi glas koliku da žalost i misal,
i sada još daje i dat će po sve dni,

kako no prem da je taj poraz na meni.
Koji ću moć đake iznajti ja govor,

da ti dam od take nesriće razgovor? 20

kako r ću da molju, da srce pokojiš?

i da u zlu volju cić toga ne stojiš?
po kolu jer kažu, od čine da je stvar,

sebe da utažu, ne mogu nikadar.
Nu mudri, znaš, množi, mnoga ki no znaju, 25

živimi razlozi znati i nam daju,
da, kad je razum zdrav, u duši ki stoji,

prem da je kip nezdrav, malo se toj broji.
Jer tila kriposti ako se zbrajaju,

kriposnije dosti zviri su od naju; 30

l^udi bo u snazi volovom zavide,

hrti su već brzi, risi dalje vide:
razum samo čini človika na prida,

razumom živini svakoj zapovida.
Ti đake pun toga koji si razuma, 35

ki t' ne da, pravoga da zajdeš sa druma,
dni ga vrh svega za nfnogo vridan dar,

sve ino liš njega za malo vridnu stvar.
Ako r diš : već gledam, čto mi će prikor bit,

prosti mi, toj ne dam ja tebi zadobit; 40

jer svak zna, da oni, ki t' ranu tuj zada,

10. zuli D. i E. 16. đ4 D. — žalosl D. — žalos E. 18. taje
pred taj ima E. 23. k&žt D. 30. kripusnie E. 32. barzi D. i E.
37. vrk E 38. mala E.

BAZUKE PJESNI. 275

ki se hrabro poni đošad od izzada,
drhtal bi i predal jak jiinje prid vuci,

kad bi ti sagledal bridak mač u ruci.
Narav nas zanosi na sržbu i na gnjiv, 45

i osvetu- prosi pram tomu, ko je kriv ;
nu sebe sam moći, lipša je stvar vele,

neg druzih primoći (razumni toj vele).
Poj, skupi sva dila kriposna, koja kad

na svitu su bila, aliti ka su sad, 50

u pismih čto je čtit novih tere starih,

ničtor su, svak će rit, pri Cezara stvarih;
nu samo za toj svak daje mu počten'je,

najviše jere lak biše na prošćen'je,
i u tom veće bi hrabrosti velike, 55

neg u tom čto pobi brez broja bojnike;
a mpoge pak ine izvršite ljudi

grdi, čto protivne u tom biše ćudi.
E tomu ti još naprid ja kladu i velju:

božja je zapovid, dragi prijatelju, 60

dužniku da se dug pusti i zabude,

tko hoće, božjih slug u broju da bude.
Ti đake zabudi osvetu boga dil,

i oni još budi, koji si vazda bil,
dobrostiv u svemu, a zloban nikadar, 65

i srcu svojemu, čin', da si gospodar.
I oči ne nosi' na šćetu od kipa,

da tim se ponosi, čto je pamet lipa.

Tve pisni^ s kih će moć sada i u vrime,

na prida ko će doć, slavno bit tve ime,
svake Jeronime dostojni pohvale,

42. odazzađa E. 44. britak M, 47. moc bi (n. mochi = moći)
E. 48. neh JS?. 51. etit E, 52. načtor JE^. — svake E. 56. sto E. 57.
me (». ine) E, 58. grđi D. — blsfe D. i E. 59. ktonu ili čtonu (n.
k tomu) D. i K — k tomu M. 62. boce E. 63. đako E. 67. sćetu
D. i E.

^ Jeronima Martinčiću D, — Jeronimum Martinčiću E. 1 scbih (n. s
chih = 8 kih) E.

276 HANIBAL LUOIĆ,

bojah se, da nime sa svim su ostale
za cica tej žale od pravad potribe: 5

dni te bog ostale ukloni tej šibe!
Jer nije. pogibe človiku jur gore;

mošnju mu otribe, a život izmore.
Da sad mi govore tve pisni i kažu,

opeta na zbore da s' došal k Parnažu, 10

da t' krunu prikažu javora divice,

ke tuj čine stražu Pegaške vodice.
Ke znam da suzice za radost proliše

niz rumeno ličce, ki čas te vidiše.
Ovoj li je, riše, on, koga mi mnimo, * 15

da izginul biše, a sad ga vidimo?
Našu mii vratimo milost glasovitu,

i većma, činimo, da slove po svitu ;
i krunu savitu od javora drugu

dajmo mu, i svitu do tleha der dugu; 20

i pojmo po lugu zelenom igrajuć

s njim skupa u krugu pisance spivajuć,
koje on skladajuć moćno se utrudi

slast niku podajuć, kojoj se svak čudi.
Dobro došal budi, Jere, nigo naša, 25

koja nas uljudi, ka nam čast donaša,
jak pčela, gdi paša u polju jest mnoga,

koja med iznaša iz cvitja svakoga.
Tako od razloga ma pamet nahodi,

misleći vrh toga sve da se toj zgodi. 30

Za to ja, čto godi veseFja jest, ćutih,

i, k tebi da hodi, tuj pisan uputih.
Najprvo koja htih, da t' zdravje daruje,

i od svih stvarih (!) tih da ti se raduje,
i još pak otuje moćno ti zahvali, 35

čto pisni me čtuje tva pisan i hvali.
Kojih glas primali ni leti ni puzi,

kako plav, meu vali koja se pogruzi,
i za toj do Muzi ne more dojt goru.

5. vale (n, žale) E. 8. mosognu (n. moscgnu := mošnju) A\ 11. dac
(«. da t') E, 15. milimo (= mnilimo?) I), i E, 18. «llove 2>. i E,
19. drigu D. 23. skladajuć E. 30. vrb E. 35. pake E.

BAZLTKB PJESNI. 277

s kimi, rih, meu luzi da si bil na zboru. iO

Da jak sunce zoru ljubav te ma prima,

i u tom razboru pravi t' sud vazima.
Da po kli, diš, ima toku slast i valju

knjižica onaj ma, k Eleni ku šalju;
neka te pohvalju, odgovor iz rike 45

izpaljl, gdi palju pisni se razlike.
Toj s volje velike naš jezik, Jere moj,

koji će V u vike zavezan bit za toj)
i ja i tolikoj Brtučević prosi,

koji, znaš, kum je tvoj, i ime tve nosi. 50

Njega ti iznosi slavan glas do zvizda

umom, kim ponosi toko se i gizda.
On ti ga ne izda, il poje il piše,

jak sokol od gnjizda neg lita to više;
a onda najliše, kad uzdaje odvit 55

tim, ki se skupiše al na sud al na svit.
Za tim pak i ja rit tebi ću moć ovoj:

hrlo ti s priko svit vrati se, Sabin moj!

4*.

Malo ti jak u san s tobome potratih

vrimena niki dan, kad se tuj uvratih;
nu okusih slaju radost u toj vrime,

neg da tko po raju za on čas vodi me.
Toli me, Jere moj, ugodno zaudri 5

veseli oni tvoj zgovor i primudri.
Evo i sad vide ovdi na daleče

još slačam beside, koje mi tuj reče,
moje uzdvižući pisni i skladan'ja,

koliko izući pisnivac da sam ja; 10

moleći me za tim, da ne držim stražu

nad njimi, ni kratim, da se van pokažu;
za to bud' da mukom ujimat se hvalim

40. 1 zi (n. lozi) E. 42. n zima (n. vazima) E. 43. sast E. — vo-
lju D. i B. 46. pahvalju D. i E. 46. polju E. 47. to y M. 49. to-
likoj D. - ja tolikoj E. 50. tvoj, ime E. 51. znosi E. — zu zđa
(w. zvizda) E. 52. tako E. 57. rit D. — m6ć D. 58. ti priko E.

^ Jeronimu Martinčiću D, i E. 1. rau (? n, san) E. — potraratih
E. 2. uvratib E. 6. zgour E, 7, viđ^ D, 8. slatam E. 13. i miikom £,

278 HAmSAL LT70IĆ,

veće nego zukom peti nepristalim :
evo mnom ne osta ispuniti želju 15

tebi momu dosta dragu prijatelju;
pisancu ter ovu, ku složih od tada,

kakovu takovu, šalju ti ja sada;
u kojoj sa svu moć slaviti ne kratih

božićnu ovu noć, ka nam je pri vratih. 20

Ti, ako od valje činiš ju ke godi,

izvedi ju dalje, i pusti da hodi.
Znam dobro tvoju ćud, i viran kako si,

li ne daj, da ti sud prijazan zanosi.

OD BOlIGNI KOĆI.

U ovu noć rodi božja sina žena,

ke se muž ne dođi, nad svimi blažena.
Tolik je dar, bože, taj, ki nam hti dati,

da naša ne može pamet ga saznati,
a kamo da človik ričju ga izreći, 5

da bi bil govornik od svita najveći.
Ivan ti na prsi glavu uzslonivši

ničto se ne mrsi, svaka tuj vidivši:
ničtore ne manje toli tanko piše

od riči prvanje, ka u počel biše, 10

da pameti oko moje ne dosiže,

gdi se on visoko jak oral podviže.
Nu i ja, ki niže doli stojim sada,

ako mi na bliže vidit se daš kada,
moći ću da viju, gdi otac rič raja, 15

i gdi iz obiju sveti duh izhaja;
i kako tri buduć, li samo ti jesi

jedan bog svemoguć, ki vladaš nebesi,
i kako po dilu toga duha sveta

taj rič bi u tilu umrlom začeta. 20

Za to mi, bože, daj, da ovdi dobudem,

čim tebe daleč daj po smrti ne budem.
Čin\ da ne zabudu prisvetu ovu noć,

14. poti E.

2. toliki jE 8. vidivsi E. 12. pođniže E. 16. dub izbaja E. 17.
kaku E, — bođuć E. 20. ai (n. bi) K

RAZTiTTng FJB8KI. 279

do kolu živ budu, slaviti sa svu moć.
Ka da bi ne dala, bože, tebe tada, 25

ne bi muk izstala ma duša nikada.
Ovo je đake noć, svak joj se pokloni,

koja nam svim pomoć i pravi dan đoni;
koja nam svu tugu vaze i nevolju,

od ke zvižde drugu ne vidiše bolju; 30

koja za Adama bogu dug ispuni,

neka se raj nama opeta napuni;
koja oduži nas, a d'javla obuzi,

da skuči kako pas vezan u veruzi.
Ovo je ona noć, ka čini svitli dvor 35

angelski doli doć na zemlju s neba zgor;
i svitlom tom množju nebeskih dvorani

jasla, zibku božju, lipo obistrani.
U kih ležarše nag ditićom onada

sin božji, ki je blag, i ki svim oblada. 40

I njega, koga svit ne more da jame,

mal tada suze svit okoliš od slame;
i koji zrak vrući stvori, da obhodi

svej zemlju i vrući, i čini da plodi,
od zime, ku prija, tresiše se, do kol 45

dihom ga ne zgrija tovarac tere vol.
čuda velika, človikom porodi

bog se za človika, koji mu ne zgodi;
i hoti teplinu, zimu, glad i žaju,

i svaku vaSćinu trpiti za naju. 50

da bi mi moći počitat tebe sad,

noći, slavna noći, koliko jesam rad!
pri tvojoj svitlini cinU bih da blidi

sunce, ko dan čini, neka ti zavidi;
dnil bih, onakom da šivaš i sada 55

svitlostju i zrakom, kako no onada,
kad bogu daše dar tri kralji istočni,

27. snak E. 30. boljn B. 34. svezan M. — veruži D. — veriuži E.
36. ili an'jelski D. i E.— sem^ju D. — ma (n. na) E. 37. maoiin
E. 39. kik E. — đitihchom (n. đitichjom = ditićom) D. i E. — đi-
tićem M. 40. svjm D. 42. svit D. — slama E. 43. zrath (n. zrach
= zrak) E. — obbođi E. 46. tovaraz D. — trovaraz E. 50. svac-
chu (n. svachu = svaku) E. — vasćinu E. 53. ili finil (?) D, i E,
54. zavdi E. 56. zrikom J9.

280 HANIBAL LUCIĆ^

na tvoju malu har^ Iruđe brezočni,
Irude priljuti, Irude nečisti,

pse d'javlom naduti, pače d'javle isti; 60

koji krv toliku brezgrišnih didća

proli; kim u mliku samo biše pića,
mneć, tako da ti se utajat ne će moć

kralj, koji rodi se noćašnju ovu noć.
Za to goriš doli srid ognja - žestoka, 65

gdi se bog ne moli, gdi mukam ni roka;
gdi svake milošće teplina ostinu,

gdi ufan'je jošće sa svima poginu ;
sudca smiljivati gdi nišće ne prudi,

ni se pozivati na sud, kim te sudi. 70

Molim te, bože moj, za slavnu noć ovu,

podložiti ne moj sudu me takovu.
Čini, da siluje moja pamet sebe,

da u te viruje, da ufa u tebe;
u tebe da ljubav svršeno postavi, 75

ki si bog i narav od svake naravi.
Kako ću ne ljubit tebe, ki me shrani,

ki se jat i ubit za mene ne brani?
ufan'je kako li u te ću ne imati,

ki se ocu moli za puk, ki te strati? 80

kako r ću istini ne virovat tebi,

ki mi diš: ne čini drugu, ča ne ć' sebi?
ki najpri sam tvorit dila od pokore

poča, pak govorit družim, da jih tvore;
ki čudesi govor potvrdi istini 85

ka človik, ki je stvor, ne more da čini.
Viruju brez brže, i moja velika

ljubav se ne odtrže od tebe do vika;
i ufam, taj vira da me će i ljubav

uklonit od vira, u kom je ljuti lav, 90

a dvignuv uzgora, uzvest k tebi bogu,

koga pri umora viditi ne mogu.
kamo sam se dil? nije mi toj dosta?

60. pse D. i L. — pse M. 61. ditićja D. i E. 63. m6ć D. 64.
e (? n. se) E. — noćašnju E. 66. žestoka E. 68. luima (n. svima)
E. 69. ničće D. i E. 77. sbrani E, 81. ahyu (n. chyu = ću) E. 84.
dnieim ili dručim E. 85. istinni D. i E. 88. ođtrž E. 89. j (n. i) E.
90. uklonio E. — vira D.

UAOTiTKB PJBSNI. '2Bl

po kolu dobrih đil život moj izosta.
Ljubav, i brez dili ufan'je i vira 95

jest platno, na gnjili koje se opira;
na ku kad se stavlja vodica taj čista,

tada se prem kalja, tada je nečista.
Vaj meni nebogu ovako ležeće

doli u brlogu tej gnjile smrdeče ! 100

gdi strašno na mene pun jada i gnjiva

ljuti zmaj ognjene čeljusti razziva,
od kud se ja dvići po nijednoj moći

ne mogu ni srići brez tvoje pomoći.
Bože, kl isprti tej gnjile lupeža 105

tako, da na smrti u njoj ne obleža,
i koji vrže sok, kojim vid povrati

Longinu, ki ti bok sulicom preplati,
izmi me iz blata, gdi \o stojim leže,

koje me u vrata paklena uteže. 110

I opeta ako padu se, moj bože,

a ti znaš, inako da biti ne može,
leto mi daj skuta tvoga milostiva,

po kli sam srid puta toli popuzljiva,
gdi človik, ki je prav, ne more da na dne 115

sedam krat strmoglav doli se ne padne,
kamo ja, dobroti koji sam odnikal,

a svakoj grihoti jure se zavikal.
Evo mi moja svist govori prihuda,

da sam zal i nečist veće od Iruda; 120

jere se on poja, da čađo ulovi,

koga se uzboja, da će bit kralj novi;
a da je, ne znaše, sin boga jedini

taj, koga lovljaše, ter se tim prihini:
a ja, koji mene, znam, da si odkupil, 125

i smrti paklene tvom smrtju zastupil,
mnokrat tebe boga tirah i progonih,

jer videć uboga, pomoć mu ne klonih ;
videći nepravim još putom tko ide,

94. isosta D. i E. 95. il brez E. 97. stnalja E. 98. nacista E,
99. ložeće E. 101. cđi (n. Rdi) E, 102. cluti (n. gluti = ljuti) E.
108. ili Lon^jinu (?) D. i E. 118. znjas E. 117. odnikal 2). i E.
119. prihauđa E. 124. pribini E. 125. da odkupil E. 127. tirab E.

282 fiAHIBAL Lumć,

za da ga ustavim, ne stratih besiđe. 130

A pomoć koga mož\ ter mu pomoć kratiš,

ne išći drugi nož, kojim ga potratiš.
Bože, ki kad karaš grišnika, tim je blag,

tim mu svist otvaraš, tim kažeš, da t' je drag.
Ovdi me posvisti, molim, tvoja ruka, 135

gdi more s koristi bit mi trud i muka;
ovdi čin\ da oko pameti otvorim,

ovdika žestoko, čin*, da se pokorim.
Čin', da ma pokora krvju tvojih prsi

pri moga umora grihe mi razmrsi. 140

Pokorom povmi meni mojom mito,

bože milosrdni, tvom krvju dobito.
I ako grih napre srcu mi na vrata,

čini, da jih zapre tva milost bogata,
neka me omraza cić puti, ka griši, 145

tvojega obraza, bože, ne uliši!

b. FRillCISKn' BOlIĆITIĆn.

Nigdar jelin tako ne priniče k rici,

ki tiran daleko igde prid lovnici,
kako moja misal k pisni tvojoj, koju

u slavu s' upisal i pohvalu moju.
Nje slatke beside čto godi već mišam, 5

veća mi pripride želja, da jih slišam.
Ter opet i opet teku k njoj i hitim,

da moj sluh i pamet svršeno nasitim.
Znaj dobro, od davna ne stah se s knjižicom,

ka bi tač otavna Pamažkom vodicom. 10

Jošće od zaliha, čto ću rit (znaj), n^e,

ambrožg om diha, i nektar prolge ;
kako prem sa Gnida da grede u nove

iz dvora Kupida i majke njegove,

130. uztavim D. i E. 131. pom6ć . . . pomćć D. 133. si (n. je)
M. 137. pometi E, 142. . . vmi (n. povrni) E, 143. mi osađni (n.
milosarđni = milosrdni) E. 146. olii E.

1 Francaku D. — Pransku E. 6. jib E. 8. slub E. 9. stah knji-
žicom E, 10. Pamožkom E. 13. Gnijđa (= Gnida Hi Njiđa?) D. i E.

BAZLIKB PJISSNI. 283

gdi veli, da je raj i miris od cvitja, 15

perivoj tere gaj vičnjega prolitja.
U svemu da se da vira njoj, se prosi,

po kli, ke poviđa, dike s sobom nosi.
Razmi ovoj samo virovat ni mi moć,

mukal glas onamo moj da je mogal doć. 20

Brašno sam primalo, da mnoštvo nasiću,

i tamno zrcalo, da daleč posviću.
Nu prem sve da uprav toj tako razbiram,

ne mogu kako pav da pera ne širam,
ter ničto grem ohol, koliko ne sova 25

neg sivi on sokol da bih bil od lova.
Od tebe, moj Frane, pohvaljen samo bit

volim, neg od strane drugoga darovit;
jer si svim ostalim na prida pisnikom,

za to ti zahvalim zahvalom velikom, 30

i velim, na posluh tvoj da ću vazda bit,

u srcu ovom duh do kolu bude bit.

c. RIKUIP IAIDII(!D*

Oni čas, ki tvoja knjiga mi (znaj) pravi,

da želiš, da moja pisan te proslavi,
kako da bih oni, koga me povidi

nje govor, ki zvoni tanko, i besidi
visoko do zvizda, jak labut prid smrti 5

htih peti, da izda moj me glas priđrti.
Za to ne dostojim, da tebe uzvišu

skladan'jem ja mojim u pisneh, ke pišu;
takove koje su, da lasno bit može, *

da ti već odnesu hvale neg prilože. 10

Po pravom još sudu nisam ja u pisan

dostojan da budu u tvoju upisan;
grih bo JO; medene tve riči da gubiš,

visoko hteć mene dvići, koga ljubiš.

21. mnoštvo D. i E. 22. ili zrSalo (?) D. i E. 35. nisto £.31.
verim E.

< Nikoli M. « Majuliću E. 2. že iš E. 5. labut D. i E, 6. ma
(n. me) E. 12. đoslojan D. — doslojam E.

284 HAIOBAL LUCUĆ^

Tebi se prosi: poj, piši ter govori 15

Jovetov oni boj, u Flegri ki stvori;
jer, mnju, zukom slajim začinješ, i perom

pišeš mnogo glajim neg Virgil s Omerom.
I kako po svitu Mantui i Zmirni,

slava će bit Splitu i glas neizmimi. 20

d. HUCI JIRONDU KORIOLAHOnĆl.

1.

Evo se sve trudi ma pamet, gospoje,

i nauk svoj budi i znan'je sve svoje,
u pisan da složi kriposti i dike,

ke narav umnoži u tebi razlike,
s poklonom pak da ti tuj pisan prikaže, 5

i bude svak znati, da ne psi ni laže.
Za trud samo prosi, da V se ne razžali

na taj dar, ki t' nosi na konac ne zali,
koji je vridnji (znaj), neg stan'je bogato

i dragi kamen taj, i čisto toj zlato. 10

Zlato i drag kami mogu razamčati,

da ga već ni s nami, gusari ter tati,
i oganj i more, i nesrića druga,

i za toj ne more trpiti do duga;
da hvala, ku višće pisnivac izpiše, 15

po vičnje godišće žive, ne izdiše.
Slava se počtene Penelope čita,

i lipost Elene po sve strane svita,
i hrabrost Akila, i razum Ulisa,

jer slavna njih dila Omero izpisa. 20

Tako ja ne stojim misal'ju, neg litam

svak čas, i nastojim, da tebe počitam,
da se svim očiti onim, ki ne vide,

koli si svršna ti, neka t' pozavide;
i da ime tvoje ponesu k nebu der, 25

i novi, gospoje, da budem tvoj Omer.
18. ili Virjil (?) D. i E. — Oomerom D. i E. 19. svitu D.

Pj. 1. 2. biidi D. 6, snati D. i E. — psi D. 12. ni P. 23. vide
E. 26. gospoja E.

tLAZhtKZ PJESNI. 285

Nu sam misli oko zasinil ja moje

u kriposti toko zagleđav se tvoje;
sriđa je prolitja, široko jest polje,

zeleni i cvitja u njem je do volje. 30

A čudna nut čuda! ne vini se prijati,

ni počat; od kuda krunu ti svijati.
Nu od strane svake taj trzau gizdava

taj miris i take slatkosti podava,
da će bit iz točne svitlosti sva puna, 35

od kle se hoć' počne svijati taj kruna.
Prva te^ znam^ hvala čeka od plemena,

kemu od počala nima se spomena,
kemu slavno ime ne će se zabiti

ni onda, kad vrime počne jur ne biti. 40

Prija će, dim, konac dojti od vrimena,

vašega neg zvonac ne zvonit imena.
Od tuda bo množi izagjoše ljudi

vridni, uapol bozi, i nebeske ćudi.
Toj vas svit poznava, a on grad najliše, 45

ki svitu bi glava, i sad je najviše.
Gdi tvoj stric, primudri Lauš, malo prija,

nego ga smrt udri, crljen klobuk prija.
Zeleni po tomu klobuk smo vidili,

gdi glavu drugomu stricu ti pokrili; 50

i gdi prid njegov sag, kako gospodina,

Zadar grad i rusag pada na koliua.
A Koriolana tvoga se jest dida

slava neskončana mašila na prida
toliko, da veće nitkor od Trogira, 55

tekuć za njom, ne će moć da ju nazira.
Vridan bi za isto za pero i za mač,

ne vim ti ja čisto vridniji reći za č'.
Jer pisma od toga jednako nam kažu,

ka piša on mnoga, i ka nam ne lažu. 60

Po kojih Mučenig Petar se uznaša,

Bnetački ki no stig po moru pronaša,
i Bnetke uzviši, i slavom ogradi,

32. krumu E. 38. komu M. — pačala D. i E. — počala M, 39.
komu Jkf. — nečće D. i E. 45. uajliše E. 46. svitu P. 47. Louš D.
i E. — Lauš M. 50. dragomu E. 54. inašila E. 55. to ko JE.

286 HANIBAL LUOIĆ^

i na m'ih najviši pristol se posadi.
Da čto ću tvGJega od oca da. reku, 65

dobrota kojega slove na daleku?
Slavan samo za to bit more, jer tebe

pričisto nam zlato pođal je iz sebe;
koja, iz visoke jak gore vodica

. ka vre, pak široke poljane protica, 70

pri koj se zeleni travica taj mlada

i javor zeleni, s koga list ne spada;
ponavljaš rodu čas visoko leteću,

to vridnju svaki čas, to dražu, to veću.
Jer pomnju svršeću i način taj držiš, 75

kim kako na pleću počten stan uzdržiš.
I eto brajen mlad i sestre tej male

sirote nisu sad za majkom ostale,
po kli jim osta ti ne toj sestra listo,

da mila još mati na majčino misto ; 80

ka činiš, da ryu težaci, da sade,

da oru, da siju, da zlu travu vade;
potok da se kopa i voda navaja

cić suše i potopa, kako se gdi zgaja;
i da se pak kupi, ča po sve godišće 85

obilno se župi ne manjkajuć nišče;
čim čtovani pojdu mili tere draži,

jcada no dni dojdu čestiti i blaži,
i reku svi brašna siti i veseli:

ovi stan do kasna višnji bog veseli! 90

Ea činiš tokoje, u kući noć i dan

da za man ne stoje ni vuna da ni lan;
čim sestre u njih stan odpravljaš bogate,

diverke pak iz van darivaš i svate;
čim plaću odnose dvorkinje tej mile, 95

64. priotol E. 65. čt (w. čto) E. 66. đobroca E. 67. sano E. 73.
ponevljai E. — čis 2). 75. svržeću D. i E. — svršeću M. 80. voš
E. 85. kilpl 2). — godisće E. 86. cibilno se E, — je («. se) M.

— u (w. ne) E. — ničće D. i E. 87. čiul (t?. ćim) E, 89. roka svi
praina E. 90. visegni (w. riscgni = višnji) E, 91. ćininiš takoje E.

— kući (n. u kući) E. — noć E. 92. ai («. ni) E, — du («. da)
S. 93. hnih (w. gnih = njih) E. — odpravljasse E. 94. puk uz (n.
pa iaO £ — đarinai E.

BAZLntB PJ1Š8N1. 287

od tebe kad no se dodvoriv ođdile,
^ i pojdu za srićom, ku jim bog odsudi,

urešne odićom i dobrimi ćudi,
i pune kriposna svakoga nauka,

ki mogu dat krosna, i jagla, i ruka. loo

Taj nauk dobroti tvojoj i vridnosti

božica dat hoti Palas od mudrosti.
Ku stvar da bi mogla Arakne viditi,

tebi bi ne mogla ne pozaviditi.
I ja mnju, da inu pri toj bi zabila 105

žalost i vašćinu, koju je imila,
kad no se zarica, da joj ni takmena

tkan'jem taj božica mudra i počtena.
A ona paukom čini ju da bodi,

i pridnjim naukom tanko da uvodi. 110

Da ti si gospoja već neg sve ostale

umića, ter tvoja usta te ne bvale.
Nu slava li glasi sama i povida,

gospoje, svim da si gospojam na prida,
i pravi, da zlato i srebro s s vilicom, 115

kad se stavi na to tva ruka s iglicom,
mogu nam očito staviti prid oči,

čto god jim skrovito tva misal potoci:
al nebo, gdi od svud pob'jeno zvizdami

jak obal caklen sud vrti se nad nami, 120

tim sunce otide, i opet bude doć,

da nam je na čride sada dan, sada noć;
aliti pak niže, gdi vitar oblačce

zgoni i podviže kr^ući sunačce;
koji zgon i stiska mnogo krat uzroci, 125

da grmi, da triska, i da nas daž moći;
al zemlju gdi paše valovito more,

a mimo mejaše li pojti ne more ;

98. uresne M. i E. 100. jagla (n. i jagla) E. 102. boti E. —
mudrost E. 103. Aralme M. — Arehne (n. Araehne = Arakne) E.
104. puzaviđiti E. 106. žolost E. — Ya8cchynn (= vaićnu) D. i E.
109. bodi E. 110. naukem E. 112. amichxa (n. nmichya = umića)
E. — jer (n. ter) M. 115. srebo svilicom E. 116. ne (n. na) E.
117. magu E. 120. obla E. — caklem E. 122. sada dan ne ima
E. 123. niže D. 125. tiska E. — dož E.

288 HAIOBAL LUCIĆ^

aliti na sridi gđi ona pod nama

stanovita sidi tišćeć'sebe sama; 130

ali gdi dubravu zelen list odiva,

i gora gdi glavu gori uz viši va,
i gdi ju ogrne snig, pak z bukom tokom

niza nju posrne vodica potokom;
a pod njom visoko rika se nadima, 135

tekuć u široko more, ko ju prima ;
ali gdi se diče cvitjem i travicom

polja, kad iztiče sunce za zoricom ;
gdi po njih košute igraju skačući,

i gdi zviri ljute slide jih tekući: 140

sve toj a brez muke, i sve čto bi htila,

hitrost tvoje ruke jaglom bi stvorila,
tako da s lisieom pravi bi zec predal,

vezena iglicom hrta da bi gledal;
došla bi leteći na zlatan klas ptica, 145

da je zrilo mneći žito il pšenica;
još bi se mamila divojka gizdava

ružicom, i mnila, -da je ruža prava.
Ne more na svitu nitkor da procini,

koli darovitu Palas te učini, 150

koja ti darova, još ovo da umiš,

čtiti, i do slova čteći da razumiš;
i da si knjižnija od žen, ke su do sli,

i ke biše prija, i ke će bit po sli;
do pokom vrh svega zarokom zapriti, 155

da se nitkor tvoga počten'ja ne hiti,
za da si onako počtena i čista,

gospoje, prem kako božica taj ista.
I Điana k tomu podpisa bilig svoj,

i reče svakomu: tako ću da je toj. 160

Za to nitkor ne psi, ni vuhli, ni lovi

tvoju čast, jer ga psi razdriše njegovi ;
al će kol orlovi gladnih vezan stati,

129. od (w. pod) jE?. 134. nji E. — vodika £, 137. tronizom E.
138. itiče A 140. sačući D. i E. — tekući M. 141, joj (n. toj) £.
143. licicon E. 144. ihlicon E. — hrtata E. 145. lerecht (n. letecbi
= leteći) JE. 146. ča (n. da) E. — pšenica D. i E. 148. ruzicon
E, 156. hiti D. 161. levi E. 163. col (n. chol = kol) D. — iod M.

BAZLIKB PJESNI. 289

jatru, ka se novi, ki mu će kusati.
Malo da hiteći ne griših dar oni 165

najlipši, najveći, ki t' Venus pokloni;
Venus od ljubavi majka i božica,

koju no svak slavi, h koj se svak utica.
Jer joj sin brezočni striljajuć podklada

vas narod istočni s onim od zapada. . 170

Koji kad te vidi, i ču slast od raja,

u slatkoj besidi, ka ti se poraja,
vaze luk i nape, i odkriv tulicu,

izabra pak zape zlaćenu strilicu,
i reče: strilica ovaj će tvoriti 175

da budeS Milica mu majku dvoriti.
Toj rekši siril pusti, a ti se pomisti,

i strilu propusti, i reče: nečisti,
nečisti i zali ditiću, čto t' se mni?

otiđi k pecali, otiđi, da te ni! 180

On se pozasrami, a sam li pohita,

opeta strilami hteći da se hita.
Majka mu z daleče rvanju tuj vidi,

ter hrlo doteče, i sinu besidi.
Reče: ma sestrica, Palas, mi govori, 185

da ova vilica u nje dvoru dvori.
Za to zadivati ne htij nje čistoću,

ni se s njom rvati, jere i ja hoću,
slobodna i prosta za sada da projde,

i čestita dosta od mene da pojde; 190

sve moje milosti polag i\je da side,

moj smih i radosti vazdi da ju slide :
mana da se cripa, kad usta otvori,

biser da prosipa, kada rič govori;
kada li bude pet, tko godi tuj bude, 195

da stane kako svet, i da se zabude;
svak da se opoji nje grlom medenim

jak slavja, ki stoji za lugom zelenim.

164. ili čusati (?) D. i E. 165. bireći (n. hiteći) E. 168. h koj
D. i E. — slav E. 173. mk D. 174. izabra E. 182. hita D. 184.
sinu (n. sinu) E. 186. stilica (n. vilica) E. — pvoru (n. dvoru) E.
189. sada projde E. 191. ploag (n. polag) E. 193. crpa M. 195.
hnde pet E. — pođi E. 197. svah E.

Stari piMl hrrataU VI. 19

290 HANIBAL LUČIĆ, •

Gospoje, po vas ov vik ne bih izkazal,

od božic, i bogov tko t' je ča prikazal; 200

jer njih zbor bogati sve dike od raja

tebi da, ke dati družim se ne haja.
Blažen, tko te sliša, blažen tko te vidi,

srića ti ga niša, tko s tobom besidi:
a p'je i blaguje na nebeskom stolu, 205

tko godir te čuje, da poješ u kolu.
I ja ću po svaki put reći, da sam blag,

ako ti ovaki moj zgovor bude drag,
koji ne za ino sada ti ja šalju,

neg da te istino i pravo pohvalju. 210

Hvalih te, i od sad hvalit ću dan i noć,

ne koliko sam rad, da koka bude moć.
Višnji bog meu toj život nam produži,

a tebi već za toj, čto mu već zasluži.

2\

Ja mnih, da mi lica, grlo i prsi taj

hladit će vodica, dišući kako raj;
za to njom sam sebe polivam, jeda si

ku imam od tebe želju mi ugasi-,
da 'vo se tim veće ma želja razgori, 5

i čto mnih, da me će ličit, toj me mori.
*Jer cvitka rumena kad prijah sok ovi,

tvoja se spomena u meni ponovi,
kako no da pravi: ja sam dar gospoje,

s kom no se odpravi tve srce i poje; 10

koja je cvit, koji za čudo nam izda

narav, ka ga goji kripoštju od zvizda;
u kojoj pitoma i čista dobrota

stanuje jak doma, i gnjizdo šamota;
gdi no se sve plode kriposti i dike, 15

199. gospoja E. 204. srika E. 205. pie (= p'je ili pije) E. 206.
cgolu (w. cholu z= kolu) E. 208. joj (». ti) E. 210. istinno D. i E.
— istino M.

Pj. 2. ' Istoj Milici naslov u D. i E. 1. mnik E. 2. đischuchi (=
điskućin. discuchi = dišući) £. 3. prolivam E. 4. iman E. 7. sak (n.
Bok) E. 10. pćje D.

BAZIilKE PJESNI. 291

koje joj čast rode, kom će cvast u vike ;
koje ti od čiste ponukan ljubavi,

za da se naviste u pisan postavi;
koja jih visoko, čto može^ uznosi,

istinom ne toko, koliko se prosi. 20

Li ona, koj tvoje hotin'je jest dosti,

za bilig od svoje posla me harnosti,
i može bit lasno, pri tvoga umora

da budeš nje časno nadiljen zgovora.
A ja pun željice ne velim drugo njoj, 25

neg: bistra vodice, kad si će biti toj?

NADGROBNICE.

1.

NADiiROBinci nm mmmtk, btarsiooa nkimm

Da bi cić zalihe dobrote tko kada

mogal bit od tihe, kimi smrt ne vlada;
mogaše taj biti pravo do istine,

Golubiniću ti Petre gospodine,
dobrota u komu jest bila, kakova 5

u gradu ovomu ne će bit u nova;
ni tko bi za misto nepravdi i sili

protivil ne listo ričmi, da i dili.
Toj muzi svidoče, toj žene, toj dica,

ter oči svim soče za tobom i lica. 10

Da 'vo još nitkore ne priđe ni će prit

na ov svit, tko more, ni će moć ne umrit.
A, smrti prokleta, na malu bar tvoju

li će duh opeta vazeti put svoju,
i plaću dobrota Petrova i vira 15

najti će života, gdi se ne umira.
Imenom do tada živit će meu nami,

i kad Hvara grada ne bude ni kami.

16. joje JS. 21. chny (w. choy = koj) E. 22. post« H. 25. želice
J). i JB. — željice M. 26. li (». si) Bf.

4. Pe re (n. Petre) E. 10. tobon E. 13. pokleta E. 14. ptit D.

292 HAiriBAL LUOIĆ.

2.
NAMROBNIGA JIROiniA lAHflNfilĆA, 8PLICENA' TUSmiNA.

Prem ako naglime porazom smrt udri

tebe, Jeronime Martinčiću mudri ;
li blago jest tebi, li će tva živiti

i duša na nebi i slava na sviti.
Veliki razum tvoj tako je dostojal,

i kripost, o kojoj vazda si nastojal;
da 'vo plač dodija Splićanom s uzdasi,

jer jim najsvitlija svića se ugasi.

SVRHA«.

^ Spliskoga^ E. 2. Martinćiku E. 3. che (=r ke n. chye =i će) E,
6. krihost E. 8. najsvitila E. > il fine D.

SONKTl

^ Sonetti đi messer Anibal Lnclo Lesignano, sciitti a điverBi. Gon
privilegio. In Venetia. Per Francesco Marcolini IIĐLVL Iz priepisa u
knjižnici jngoslav. akademije br. 867.

1.

n UDM Wii CLAKISSm ISSSIR TUTOR SIfiM IT IISSER lATHIO lARIPIlTRO, SUOI

GOim B PROVEDITORI

LI8INA.

Roma del tuo valor, benigno Augusto!

compitamente alhor cognobbe il vero:

quando nel seggio đeir afflitto impero
vide r empio Nerone, anzi Procusto.

Questi brusci6 la^ et ella al trono ambusto

chiamb Vespasian, di vita intero ;

onde, ripreso il suo stato primiero,
le parve te veder vivo et robusto.

Tal et piti bello anchor mi rappresenta
il Điedo, eh' a me vita et pače deo,
mio ver Vespasiano il Maripetro.

Onde lieta mi vivo, et pid contenta

vivr6, s' a un tal Vittor a un tal Matheo
vita dal ciel felice et lunga impetro.

2.
Al CURISSIIO nSEKR lATREO lARIPITRO, SDO CONH H PROTB)nORI, USINA.

II patre et il figlio, cbe vendetta fenno

contra Hierusalem del Signor nostro,

poi cbe successer' al horribil mostro
un chiar essempio a Borna et al mondo denno;

296 HANIBAL LUOIĆ,

che bumil sembianti et giusta voglia et senno
convengono al scettro et al manto d' oštro.
Cosl ora fate voi ue V oprar vostro,

ond' io, Lešina, In gioia riđo et canto,

Maggior benignitate entro V mio albergo,
ne giastitia fd mai tanta o prudentia:
ond' io, Lešina, in gioia riđo et canto,

•

e mirando cogF occhi, volti a tergo,

dico: ingiustitia, orgoglio et imprudentia
rimanetevi a dietro, et noia et pianto.

3.
U UDN m 8I6II0R ttlUIlATHEO BIIBO. PMVSBINRE N CATTIBO.

sacro angel! ch'a Giove le saette
ministri, et guardi il sol con teso ciglio,
cosl Giunon si scordi le vendette

di ci5 cb' al bel Troian desti di piglio,

deb! dimmi con parole aperte et scbiette,
se fti segno di danno o di perlglio
di vittoriose imprese elette,

opur fd a caso et senza alcun consiglio^

quand V altr^ bieri al saggio Bembo et giusto
con vagbi giri et movimenti accorti
volasti interno intomo Y bonorata testa?

A Lucumone e a la gente d' Auguste

gi& dimostrai, cbe tal mio applauso importi
a quello in Roma et in Bologna a questa.

4.
Al 800 DKRISSnO CEN80U USSIK IhSff AmOMO DA IDLLA, BAlIAflA.

Quei, cbe di gloria e fama aquisto fenno,
tirannide fuggendo, boribil mostro,

80NMTTI. 297

et ben reggendo, al tempo antico et nostro
un bello et chiaro essempio ad altri denno,

che huniil sembianti et giusta voglia et senno
si convengono al scetro et al manto d' oštro.
Cosl hor fate voi nell' oprar vostro,

Mulla gentile! et in parole e in cenno.

Maggior benignltate entro al mio albergo,
nč giustitia fii mai tanta o prudentia:
per ch^ io, Dalmatia, in gioia riđo et canto,

e miranđo cogl' occhi, volti a tergo,

dico: ingiustitia, orgoglio et imprudentia
rimanetevi a dietro, et noia et pianto.

u.

AL CLARISSIMO SIGNOR \L SIGNOR lARC ANTONIO lULLA.

Morto non š, chi havendo in se racoolto
virtute alteramente in fama sona,
se ben quel eh'6 di se meno abbandona,

eh' 6 frale et pur convene che ne sia tolto.

Pero signor ! temprate il dolor molto :
il padre č vivo, e tal vita li dona
r alto suo honore, a cui il tempo perdona,

si che egro non fia mai, non che sepolto.

Vostro valore anchora e '1 sovrano,

eh' al Pindarico e quel d' Orpheo s' agguaglia,
fa in lui di morte al tutto il poter vano.

Cosl Paulo non men' par eh' alto saglia,
perchč Scipion chiam6ssi Emiliano,
che per la Macedonica bataglia?

298 HANIBAL LUČIĆ.

6.

AL CLARISSIMO SIGNOR IL SIGNOR NICOLAO BONDOMER, CAPlTAffiS DEL GOLFO BEGNISSDIO.

Signor! soveute il degno aspetto vostro
miratido e le virtuti ad una ad una,
tal fra 1' altrui vertti splende ciascuna,

qual fra gl' altri colori il color d' oštro.

E quel formato nel supremo diiostro

veggio, che in se mirabilmeute aduna

quanto fti mai nel regno di fortuna
di vago e bello al tempo antico.e nostro.

Onde anchora f vedr6 con grandi effetti
da voi tosto i nimici oppressi^ vinti,
eome il superbo vostro nome sona,

e stanchi in vostre lođi i piti perfetti
ingegni e i pid bagnati stili e tinti
nel fonte Caballino in Helicona.

Sadržaj.

Petar Hektorović: Strana

Eibanje i ribarsko prigovaranje 3

Pismo Mikši Pelegrinoviću 53

Graciosi LoTrinćevi 56

Nadgrebnica Fr. Hektorovićii 61

Hieronimu Brtučeviću 63

Mavru Vetraniću 65

Nikoli Nalješkoviću odgovor 69

Prikazanje života sv. Lovrinca mučenika 77

Inojezične sitnice 173

Hanibal Lučić :

Pariz Eleni s posvetom Jeronimu Martinčiću . . • . . . . 185

Pisni Ijuvene 201

Robinja s posvetom Fr. Paladinićn 223

Jeronimu Martinčiću 265

Fr. Božičeviću 282

Nik. Matuliću 283

Milici Jer. Eorivlanovića 284

Nađgrobuice Petra Golubinića i J. Martinčića 291

Soneti 293

THI8 BOOK 18 DUE OK THE ImAST DATE
STAMPEĐ BEIiOW

AN INITIAL FINE OF 26 OENTS

WILL BE A88BS8CD POR FAILURE TO RCTURN
THIS BOOK ON THE DATE DUE. THE PENAV.TY
WIIJL INCREASE TO BO COiTB ON THE FOURTH
DAY AND TO $1.00 ON THE 8EVENTH DAY
OVERDUE.

DEC 6 T93S

APR 2 1947

XSgi:'49AP

2^

^5l3t

VlECD tp JUN 9 71 ^inid

w w a nd of FALL Qf irt g f ^^

■ALL Ql

pubjed to lecAij

tficai i ai

aftsr

DEC2f

_ nov 778 7 e

x^ •

iOAN-^-tt^

RECEIVEO

CmCULATION bi

liD 21-100m-7,'33

8fK««.Ullu||r-uj:.M«WL£V

■lllllllllll

I