(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Children's Library | Biodiversity Heritage Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijega doba"



^^^о-о-о 



\Х\11 КЊИГА ЧУПИ-КЕ 



ПОМЕНИК 



ЗНДМЕНИТИХ ЉУДИ 7 СРПСКОГ НДРОДА 



НОВИЈК! 



илпиСА' 

М. "Ђ. Ми лг. 



У ВЕОГР^,:. 

1888 

тЛ1 2 Д221?А СЗ'.. 




Право прештампавања и прера^иваља ппсац је задрхао за себе. 




ГРОБНИМ КАМЕНОВИМА 

Ишао сам старе паметаре за знамените .1>уде из њихова 
доба.пасам од њих честодобијао одговоре непуне, нејасне, 
л, некад, то.шко супротне да, по самим тим одговорима, не 
мих могао саставити ни најблеђе слике покојника ког сам 
гражио ; 

Прелиставао сам записе сувременика, не бихлинашао 
И1Т0Г0Д заслужним нашим сународницима. па и ту нисам 
иио много боље среће : јер је таких записа врло мален број, 
л II <>д тога ма.1ешнога броја, у тешке дане наше, пропало 
је много: 

Обраћао сам се потомцима да ми јаве што се зна у поро- 
дицамаозаслужним прецима.па сам од њих. некад. примао 
одговоре : да унуци ^баш ништа не знају о деднма својим^, 
ма да су деди били војводе. а унуци су иуковници : 

Мо.1ио сам наследнике за ближе извештаје о онима о 
чијој тековнни можда и данас живе. па ми и они, с великих 
својих послова, нису има.1и кад дати тражених обавештења. 

Најпосле, упутио сам се ка гробовима, и почео сам 
куцкати и од маховине и наноса чистити њихове плоче, 
крстове. и друге покојничке белеге. Душа ваља, и тамо 
сам сретао протојереје који крстове заслужних покојниш! 
чупају, божем, да прошире простор око цркве: виђао сам 
потомке који плоче својих предака остављају дунђерима 



1У 

да их .^упају и новој звонари у темеље бацају; налазио 
сам школоване унуке који на туђем гробљу жале да рас- 
плачу, а својих дедова и стричева споменике малодушно 
крећу, остављајући гробове шуте, само за то што су записи 
на њима за неке данашње очи оштри; а видео сам доста 
гробних крстова и у портане ограде узиданих, за пра- 
гове поваљених, и за подножнике јахачима усађених: 
па ипак су ми студене гробне стене често казале више 
него многа наследничка уста! 

Камонови гробни ! Захваљујући вашим записима, наши 
ће потомци знати где местимице почивају кости Енеза Па- 
жлије, Илије Вирчанит, Милома Поцерца, ПротеСми- 
љаниКа, Поиа Ранка из Рудоваг^а, Игумана Хаџи-Ата- 
насија, и толиких других. 

Затоја овај Поменик и намењујем вама, ледене гробне 
стене ! Намењујем га оном похвалном обичају наших ста- 
рих, по којему је челично длето у студени камен укресало 
толике светле историске истине ! 

0, нека би се тај красни обичај одржао дуго ; и нека 
би дао Бог да то животворно длето, и од сада, има кога, 
и има рашта, укресавати у тако верне чуваре историских 
истина ! . . , 



ПРЕДГОВОР 



Једие но}|П гнио са.м гш необичан, какав нисам снио 

никад дот.1« 11с 1им I ис гиим никад ии нотле I 

Тај сам сан Јапнсао још онс нстс ноћн. И овде ћу га 

НСНричаТИ За То НГГО ОЦ. у НОК-у ру1ч'\ . ТГок.т јр с.чкп 1^' [10- 

гтала ова књиг.! 

Сним ја као да идем озго од Теразија к Стамбол-Капији. 
и, Боже сачувај, како ружан, како страшан, бејаше Београд 
у онај мах ! Од онога варошкога шанца, коме се сад с.шбо 
траг .чна, па горе к Теразијама, и овамо к Палилули, иема 
нигде нн кућерка; ве11 је свуда израс.кг травуљина с чове- 
чијега боја у висину. Кроз ту траву.Бину вијугају се два три 
узана коловоза, којима овде онде, прође по неки сел>ак, 
дроњав. чупав, често го.шглав, опасан ликом, а у .ншу блед 
и учмао, као да тек трећи дан једе хлеба, страшљиво го- 
нећи дрва на колима, која вуку два обично снћушна, буџу- 
.Баста вочића!.. 

Поред менс, нс .зна.м откуд. нн како, обрете се нс1;акав 
духовннк. То бејаше човск висока 1)аста, сува .П1ца, дуге 
проседе браде, пуних седих бркова, црних обрва, светлих 
очију а права носа: по оку и .ншу са свИхМ војник, а по 
м.иинјн — смерни духовник I 

— Хајдемо напред ! рече он мени неким старешинским 
гласом, и ја га послушах. 

При1)Осмо к Стамбо.1-Капнји, а ту имамо шта и видети : 
< >д -моста пред капијом побијена су два рсда растових ко- 
чева : један ред иде доле к Палилули, а други — горе к 
Теразија.ма. Па те кочеве набијени су живи л>уди. Неки од 



VI 

тих јадника већ су издахнули, а неки још крче и стењу у 
мукама ; оздо им пси, још живима, одгризају стопала од 
ногу. Двојипа беху свештепици. Мостом из Стамбол-Капије, 
одонуд из вароши , удари Газда Никола ЛурБевица. Један 
од оне двојице попова јекну: 

— Кап воде ! да си по Богу брат ! 

— Врате слатки ! одговори Луњевица, не устављајући 
се, и не погледајући у мученика : — две главе да имам, не 
бих ти је смео додати, колике ме очи гледе ! . . Па оде некуд 
горе к Теразијама .... 

Видевши ту страхоту, ја се препадох и, не смејући 
даље, стадох. 

— Хајде ! ХаЈде ! рече духовник : — има још да се види! 
Пођосмо к вароши. 

У Стамбол-Капију уводи дрвени мост, испод ког се је 
ујезерила велика баруштина, покривена жабокреком ; на ка- 
пији стражу чувају Турци сејмепи ; а у сводовима, у капији, 
на гвоздеиим кукама, штрче неколике људске главе ! . . . 

Изишавши из капије, уђосмо у неке криве, уске, и тесне 
улице; куће су, с обе стране, малене, јз^дие, црне, обрнуте 
ле1^)Има к улици ; овде онде види се и по који дућан с ће- 
пенком, а купаца нигде ни једнога: тишина је као да је 
по ноћи, а не пола дана ! Где је сад пијаца, ту је велико 
гробље ; по њему пасу неколике краве, двоје троје кљу- 
сади, и два магарца под самарима ! . . . 

Наиђосмо на Калемегдан: лево од нашега пута пасу 
пашине камиле, и вулају се чопори паса, а десно, онамо 
к Дунаву, играју се несташни Турићи који, чим опазише 
нас двојицу, осуше на нас каменице, да се једва заклонисмо 
ушавши у прву градску капију. 

И у сводовима градскихкапија, о гвозденим кукама, висе 
људске главе, неке давнашње, а неке тек осечене; а и по 
бедемима, овде онде, виде се главе, набијене на коље, као 
лубенице или бундеве ! 

Пред пашиним конаком, иа високу шиљку, зија глава 
војводе Станоја Главаша. Према њој, на неколико корака, 
смерно стоји руднички Кнез Милош Обреповић, с чалмом 



VII 



око главс : скрспш руке, поиикаи лицсм. пд < амо гледа 
прела сс. 

делије, пролазећи поред »вега, нешто де- 

с.ају, а ои тек слеже рамеиима и, понекад, погледа на Авалу 
,,,':, ,,.;о уздахиувпш. 

- Духовииче ! рекох ја : — мени је врло тешко : ноге 
клецају пода мном; ако можеш, изведи ме одавде, молим ти се ! 

— Пе бој се! прозбори он кроза з}бе . . . 

II, у треиут ока, ми се иађосмо у порти београдске 
иркве; а она, сирота, ниска, мрачна, ча1)ава, ува-Бена у рупу ; 
пез звона да се оглаги. бе:? кргтп да. се распогта : ирава 
магаза ! . . . 

Од цркве по1)Осмо кроз вајну српску варош. С обе 
« 1раие у.шце ма.1ене су чатрље, с вратанцима тако ниским 
да се и иајнижи човек мора сагињати кад у њих улази. II 

V куће све затворене, све су пусте : нигде живе душе ! 
^ један мах, за иама, зачу се иекакав тутањ; ми се скло- 
иисмо : ето удари из града чета делија, идући у поље на 
џилитање. Коњи товни, а Турци осиони, па већ не знају 
шта раде од беса : гаЈ^ају из пиштолЈа у куће, потежу се 
џилитима у ћепенке ; двоје слушчади, што и^^аху с воде, и 
ие има1јаху куд склонити се, разгазише коњма, а једнога 
старца, који се из своје уџере помоли на улицу, примла- 
тише џи.штима, и одоше, смејући се I . . 

— Лма по Богу духовниче, је ли ово одиста Београд, 
или јв неко друго место? 

- То је глава Грбији; то је крвави град Београд; 
<М1"|;ори мп ои. и самг) :>атресе глппом , . . 

1ок би човек ударио длан о длан, ми се на^^осмо на 
иеком другом месту : као да бејасмо негде у Шумадији, 
а.и1, где .мести.мице, не бих умео казати. Тамо иа1^осмо друге 
с.ипчс и ири.шке : 

Путови су сви узани, каљави, кривудави; села готово 
и нема, већ сама селишта и збегови. По збеговима јадне 
сел>ачке куће све су на колима, 1сао у чергара; ватре се 
лол:е иод отвореиим небом, 1' < > меси хлеб, и кув.ч "пп 



VIII 

чемерно јело : ту се љуљају колевке, ту чаме немоћни старци, 
ту умиру болесници. Људи су сви дроњави, црни, с главама 
чупавим, или подбријаним; жене су све ружне, а деца, пу- 
нава, гола, и боса, вију се око матера и пиште иштући 
хлеба. Једна мајка наставила на ватру котлић кукуруза, да 
захрани децу па, да би мање п.1акала, забавља их овом 
песмицом : 

Гори, гори ватрице, 
Кључај, кључај водице, 
Кувај брже кукурузе, 
Да се деца развеселе : 

Овом песмом она, за часак, утеши децу па се, доц- 
није, зачује још јача вриска. 

— Где смо ово сада, духовниче? упитах ја свога вођа. 

— Сад смо у Шумадији, у средини Србије ; и како 
је то што гледаш ту, тако ти је од Дунава до Сињега Мора; 
тако ти је свуда где живе Срби ! 

— По Богу, духовниче, за што је то тако? 
Старац слеже раменима, па онда рече: 

— Самовоља . . . бесуђе . . . безакоње . . . опусти земљу, 
отера народ у гурбете . . . 

— Има ли гдегод бољег живота нашему народу? 

— - Има Јкивота другојачијега, одговори старац развла- 
чећи речи: — али не знам колико је и он бољи?.... 



Опет, у тренут ока, нађосмо се у неком другом, мени 
незнаном крају, у месту са свим другојачијем : бесмо ли код 
какве цркве, или код манастира, или у некаквој школи — 
не умем казати. На скупу бејаше доста људи, који беху 
одевенији од Шумадинаца, и одело им беше другојачијега 
кроја; главе им не беху подбријане, али у многих беху 
обријани брци : сви беху гологлави ; сви сеђаху, само је- 
дан гласно читаше : 

((Дражајша јупостс Сераска, викаше он: — се предла- 
гају гебје Златнују Књимицу, содержашчују должности че- 
ловјека гражда}1ски и христајански. Слиши убо : 



IX 

и ИевЈсжегтво " ' "ји 

јпзума: аороци и •^- , , ""- 

.ј^екЈи воље : и сијн з.са треба отнлањв! 
' е/*ије.и* .... 

Гдс с.мо ово сада, духовниче? упитах ја во[;.» 
< ад смо у зем.ви где пемл Тур " •> •• '■> ■ '- > < ■ 
мрака. II других пеииких нево.1>а . . . 

— На1: де нашему народу? 

— Као ту^јину у кући ту^јој '. 

— За што онај човек омако Јаноси чи^аЈчћи? 
— • За то што мисш да онако треба. 
1*екавши то, старац се окрете од мене. 

Ја погледах. п I к : 

'^а свим други свет пуче пред очима мојима! Ох. како 
_ ,; '»ејаше .1епо пог.1едати на све стране! Ја и мој во1; као 
путујемо к Београду. Путови сви насути, прави, широки ; 
путника свуд много; путне гостионице велике, чисте, .1епе; 
се.1а честа, го.1ема ; куће по селима беле, лепе ; народ одевен, 
весео : нем.Ба обрађена ; шко.1е као дворови, а цркве се 
сијају и впде из далека. 

11ри1;осмо к Београду. На Врачару се вежба војска 
српска. Београд се пружио поби.Бе.м једне велике косе ; 
красни.м кућама испунивши све бокове коси, спустио се је 
чак на оба.1е две ве.1ике реке ; на Кра.Бевско.м двору вије 
се застава с бели.м Душанови.м ор.шм, а на цркви з.1аћени 
крст већ собом пара облаке. По умицама. по дућанима, 
гостионицама. ври народ: трчи ( . | мди <. продаје се, 
купује с< 

сни двор за поуку у игри и забави, а према њему је 
споменик сину Ми.шшевом I 

Иа пијаци, место турског гроб.1 а и Јраву.Бнне, дигао 
' гпр као п краљевски. 

' Иавла Со.хариНа, шгамоапа у Млецнма. 1818, сгр. 1. ■ 1-1 



— Овде је школа за младиће и за старце, рече ми духов- 
ник: — ко је жудан знања, улази у ову кућу, и подмирује 
се, као жедан водом на точку! 

При отворену прозору, послушасмо наставниково пре- 
давање: бејаше милина чути лепоту српског језика, и раз- 
говетност онога што наставник казиваше. 

На Калемегдану дигао се гаЈ, лепши него у Космају. 
КрозагБ се вијугају стазе свакојаке, а стазама тима, по 
хладу и мирису, нЈетају се људи уморни од мисаонога рада, 
и, шетајући се, међу собом говоре, како би требало да се 
стазе често поливају, те да не буде ни мало праха под 
ногама . . . 

Где су се пре играли Турићи, који су мене и духов- 
ника јурили каменицама, сад се српски ђаци уче војним 
покретима I 

— Хвала Богу, духовниче, рекох ја : — како се ово 
све за час, овако измени? 

— Није се то за час изменило, одговори он : — Од 
онога несрећнога доба, кад су овде биле оне страшне слике 
и прилике, гора је листавала равно седам десет и три пута ! 
И док се је ово овако начшшло, урадило, и удесило без- 
бројни су се твоји преци тешко промучили, а многи су за 
то и животом платили ! 

— Па који су то честити људи, духовниче, упитах ја, 
готово нехотице ? 

— Е, добро чиниш што за њих питаш ! Они су некад 
били знани и уважени. а данас их већ покрива тама за- 
борава ! . . . 

— Зар се гБИХОва имена, њихова дела, пе би могла 
отети од заборава, и приказати потомству ? 

— Би ! рече старац осмехнувши се : — кад би, на при- 
лику, ето ти, дапас, пошао од паметара до паметара, од за- 
писа до записа, од гробља до гробља, па би, на тај начнн. 
прибрао имена тих радника и од њих би саставио Помеиик. 
који би Срби могли узима'1и у руке сваки дан, а не тек 
од године до године, о задушницама ! . . . 



XI 

— .^-> ,.:.. -. драге Ви.^е. ири-мио шгаиис.^а; ;1.И1 11), 
бојим (•(', и иехотице, пасти у многе иог|)01пке ; јер ће ту 
Гжти маса разних имсна, де.ш, п при.шка 1 . . . 

— Ио мари ннппа, пресече ме старац: — 1!а.1>а тај 
рад почстп птЈ прс, дон јоп1 има жииих суврементга. од 
кг»ји\ (( ммкг мм..!< мЈто (пта сазнати ; па баш 

што и погреши, дицнпјесе можоисправитиштосс погрсш11.1о, 

— .\..П1 1»^ ту ппти п Лј»у1их те1'ооа п псмгрп.мп:;! ■* . . 

— КакБИХ .' 

— Биће луди којп ће тражити да (с. иа при.1И1: 
једно.м покојнику пише овако, а о другом онако ; о једном 
да <ч' каже .много, а о другом .мало, и.ш ни ма.ш I 

— Тога се не треба п.1а1пити I Писац је дужан паКп 
истину, п п,е се држати .1 1 ».шко ће о ком пок(Јјнику па- 
писатп, ствар је споредна, п :{авп(П <'д гра!,«'. п од распо- 
реда це.ижупнога списа .... 

— Велиш да се писац држи истине, а.ш истина може 
неко.м бити и не.мп.1а? 

— Истина пека буде читаоцима ком .мп.1а. ко.м не.ми.т, 
то ствар по меп>а : а.1и ппспу исторпје опа мора бпти прва 
дужнос! : 

— Да, дужност јесте ; али баш с те дужности, илп с 
.Бубави према тој дужности, писац може пекад и страдати ? 

— Ох, размажено чедо мирних дапа I рече старац ср- 
дт 1 зар Коча .\нЈ)е.1ковић, зар Пајсије Ристовић, зар 
Ђакоп .\.вакум. и другп без броја, што су за ист1шу на 
ко.Бу издиса.1и, пису осећалп нпкаквих болова? Који.м пра- 
вом тра/киш ти да, у свом животу, са.мо медовину срчеш ? 
Иека би те каква мала пезгода баш п снашла, јамачно она 
пећебити ни наипк наоне .муке које сутрпели твоји стари ! 

Би .ме као стид од своје малодушпости, па рекох : 

— И.маш право, ,\уховниче I Ево 11\ к- 110С.1ушати : ра- 
дићу колико год узмогу, држећи се увек истине, од које 
се мо1у уда.Битп само онде где је не могнем дозпати 
Л :Ја сведочанство да ћу твоју жељу испунити, моли 
кажи .мп : Ко си ти? 1хаичП ми (војо тк- да п.«м а прво 



XIV 

Ме1;у тим, има пЈтампано писмо Кнеза Милоша којим, 
поклањајући Манастиру Никољи своју воденицу на реци 
Каменици, у селу Пријевору, нредаје тај свој дар у руке 
Архимандриту Хаџи-Атанасију, игуману Никољском. И то 
је писмо писано -20 Априла 1820! 

Норед тога, у мене се налази писмо, које је Кнез Милош 
истоме Хаџи-Атанасију, о некаквој ракији, писао 22 маја 
1822 године! 

Према таким документима, Јасно је да ми је било ве- 
ома стало, да сазнам : кад је, и како свршио свој живот 
тај Хаџи-Атанасије, архимандрит Никољски? 

За то сам се , преко преосвећеног господина владике 
Никанора, обратио старешини Манастира Никоље, да ме из- 
вести о последњим данима и смрти Хаџи-Атанасијевој. 

Одговор из Никоље гласио је : У Никољи и околини 
нико не зна нишга о том Хаџи-Атанасију I 

Ја сам писао други иут да се распитају извес1ш ста- 
рији л>уди у околини, и да се, по окрајцима књига, и по 
одеждама, у манастиру, марљиво потражи : ниЈе ли где за-- 
писано име Хаџи-Атанасијево? 

На ово је дошао одговор: 

Одиста се на одеждама налази навезено то име до 
1826, а после се не зна ништа за њега. 

Писао сам трећи пут, да се разгледају гробне плоче 
око цркве : мора бити да је ту сахрањен, и на плочи му 
мора бити записа. 

На ово су ми одговорили : 

Одиста и1У1а плоча, али запис на њој не може да се 
прочита ! 

Писао сам четврти аут, и казао како ће се плоча 
опрати, и како ће се најлакше прочитати запис на њој. 

Преосвећени владика, том приликом, пошаље у помоћ 
игумаиа из суседног манастира, и својски препоручи да се 
плоча опере и прочита. 

И опрали су је, и готово сав запис прочитали. Запис 
се види у биограФији Хаџи-Атанасијевој. Овде је доста ка- 



XV 

човник премииуо 29 јуна 18*20, у Крагу- 
1<»стима код Кноза Милоша ! 
Еи> 1;о.1т;и се је мора.ш писати, мол.акатп, п доса1)И- 
ати докле се је обеио л.ти.т лм Хапп-Лтапасије ппје мј- 
ахнуо на коцу 1815 : 
Другп случај : 

Рудиички војвода Мплап Оорепови1». умрБо је у Буку- 
ошту иа крају 1810, а.п1 се пе зна дап смрти и.егове. 
!неи Милош је кости свога брата дигао из Вукурешта, где 
у биле сахраи>епе, п пренео их у село Хереште, гдо 
"мо поставио гробни спомепик брату својему. 

Иадајућисе да би заппс с Милановагроба разбио неку 

!1>еговој смртп. ј 1 'М гри пута писао српском по- 

;:1:у у Букуреппу: мо.пкј сам овде пеке дворске чи- 

:;!П1че; писаг* у Букурешт једпом Србппу , и у Добручу 

"'дпомс Румупу 

Све сам те молио да би ми запис с гроба војводе 
Милана прсписали и пос.шли. 

Г. пос.тпик ми ппје пикад пишта ни одговорио ; двор- 

ки чиновници ми кажу да су писали, па је било узалуд. 

Румун и;з Добруче. човек веома љуба^^ап , тражио је 

■ мшна да ми помогпе, па му је одговорено : да нема ко 

прочитати и преписати српски запис , а Србин из Буку- 

ешта одговара: да би радо ту љубав учиипо , али би 

чу од Букурешта до Херошта треба.10 бар 80 динара :?;1 пут. 

I он је човек сиромах! 

И тако са-м смрт вој1шде Ми.шпа Обреповића, поред 
вега писан>а и доса^^ивања, морао ставити под лаи. к"ји иг- 
.иам 1е .П1 поу:^дан I 

Али је било људи који су ми се својски одзивали па 
с«а пита1Ба о разпим покојницима. МеЈ^у тима, пријатно ми 
је, у првом рсду, захва.п10 помепути : Преосвећенога Вла- 
дику /Кичкога, Господипа Иикииора Ружичи^а; пречасног 
архимандрита : //. Руварца ; проФвсора г. Јована Ђорђе- 
':ч(]а; београдскога проту г. Иовицу Л чИа; смедерев- 

I ког ппоту :. Јогцфа МарковиИа ; к\ ■ . _, лчког проту г. 



ХЛ1 

Животц ОстјпИп : а;!а11>скога свештеника г. МиГгу И. По- 
иовиИа: г/јц Л^тц С. Пав.говипку, кћер Луњевичину. и по- 
жаревачког свеиЈтеника г. Јова.на, Протића. 

Одзивима на моје молбе и питања они су посведочили 
према мени право пријатељство, а према заслунчним пре- 
цима право стшвље поштоваље. 

Хвала им велика за обоје ! 



Иа послетку, смерно се приклањам сенкама свих за- 
слуЈК[шх покојника које нехотице не будем овде поменуо, 
или* које сам огодно описао. Они ми не морају на сан до- 
лазити ; Јер за мном већ иду јачи од мене који ће попу- 
нити моје нразнине, и исправити моје кривине ; те пак, коЈи 
озбиља узму да пишу и више и лепше о знаменитим људма 
у српскога народа, братски молим да, пишући своје, не 
куну ни моје писање, по што ово не писа ни светац ни 
анђео, него рука грешнога човека!... 

11. Новембра 1887 
у Београду 



Ј^. Ђ, /У^ИхЛИ^КЕВИ-К 



ПОМЕНИК 

ЗНАМЕН2ТИ2 Љ7Д2 7 СРПСКОГА ЕАРОДА НОВИЈгГА ДОБА 



Абдула Марко Тодоровик) родио се у селу Матојевцу. 
више Ниша, 1780 године. 

Марко је, 1.аи дете, учио књигу у Нишу. Убивши каменом 
неко Туре, уплаши ее од освете, и утече у село Шиљеговац под 
Јастрепцем, одакле, доцније, сиђе у Пара^ин ; а кад га Турци и ту 
опазе, побегне у Пожаревац где је, најпре, служио а после је тр- 
говао у ортачини с неким потурчењаком, Србином из Дубравице, кога 
су обично зва.ш Абдула. 

За првога српскога устанка, Марко се брзо од.1иковао у бо- 
јевима, и постао је барјактар у војсци. У једном сукобу на Пара- 
ћину, ранио се би<» у л»*иу руку. Док (п» 1.д т*' Ј>ано 1""М" '"■'<" је 
царинар на Раму. 

Године 1813, побегао је и Марко у Немачку ; али године 1815, 
чим је чуо за так »вски устанак, вратио се је у Србију, и почео бити 
се с Турцима. У јуришању на турска пожаревачка утврђења, Марко 
се веома одликовао ; ту је обратио на с" пажњу Кнеза Мп лоши : п ту је 
био по другн пут рањен. 

Кнез Милош, пошто се утврдио мир, постави Марка Тодоро- 
внћа за кнеза нахији пожаревачкој и, по имену некадашљег му ор- 
така , назове га Марко АОдула , премда су њега и дотле многи 
звали Абдулом. 

И тако име Абду.ш остане Марку Тодоровићу до смрти. И 
САда се потомци његови зову АбдулиКи. 

ПОМКННК ЗНАМКНИТВХ ЛУДИ 1 



Најире је Абдула био старешина готово целој иожаревачкој на- 
хији, и боравио је у Пожаревцу ; а доцније стављен је под власт 
Јоксе Милосављевића, кад је овај постао Велики Сердар Подунавски. 

У пролеће године 1821, на позивање грчких етериста из Влашке, 
и на подбадање Марашли-Алипашино из Београда, Марко Абдула и 
Стеван Добрњац, кнез пожаревачке Мораве, а брат Петра Добрњца, 
пођу да дигну буну на Кнеза Милоша, да се одвоје од његове вла- 
сти, да добију берате за се (као што им је обрицао Марагалија), па да 
буду незавиени гоеподари сваки у својој кнежпни !.... 

Кнез Милош дозна одмах за ту буну, па је угуши у самом њеном 
почетку. Видећи да им се намера изјаловила, х4.бдула и Добрњац по- 
бегну : ирви у моравске лугове, а други преко Параћина у Деско- 
вац Шашит-Паши под заштиту. 

После неколико дана лутања и гладовања по луговима, Абдула 
се сам преда Кнезу Милошу, који му опрости погрешку, али му не 
врати власти коју је имао до тога случаја. 

Поеле тога, Абдула је живео у Пожаревцу, код своје куће. 
Године 1823, баш у очи Св. Саве, Абдула је био на вечери у не- 
кога писара Васе, где се је дуже задржао. Доцкан у вече, по мраку, 
вратио се је кући. Баш пред вратима од његове авлије, груне из ирака 
пушка, и он остане иртав на месту. 

Покрет, који су били кренули Абдула п Стеван Добрњац, тра- 
јао је од 25 Марта само до 9 Априла. Он се у народу и у псторији 
зове: „Абдулина Вуна." 

Абраш Никола родио се у селу Буковчи, близу Неготина. 

Он је био кааетан и иобратим Вељков. Прича се да је био 
јунак као и Вељко; и то се може веровати, јер је одиста Ве.шо 
миловао братимити се само с јунацима, и с људима иначе одличнима. 

Кад је Вељко пао, Срби у Неготину, не могући се даље држати, 
и мислећи повлачити се, илели су неке лесе од прућа, бацали пх 
преко Неготинске Баре, па их посипали кровином и земљом, и том 
моштаницом, лагацко су прелазили на други брег, онамо у гај мана- 
стира Букопа, десно од места Братујевца. 

Тим лесама, лагано идући, .1>уди су, како тако, иролазили, доиме 
Милутнн, Вољков брат, не поведе Ве.Бков^' хатове с благом, да и њих 



»м слабачклм миштаницом иреведс. ]^|ц.и тешки а цимирни. исцрова- 

•ују лег II иодаве у 1»арн, тек мопгганицу са свим ис- 

'||ц .ћудл који су, цос.1е тнх коња, нанлазилн на моштаннцу 

1, л.Јса, уиадали су у воду, иа су се неки давнли, а неки су п;пп- 

;1ли на брог, ноо^Ки на с»*би силну воду. Од те воде била се је обллл 

'»лико раска.ћала, да су сс клизали, н на ново у воду аадали, д они 

:'»ји су се једном билн дочепгин брега. 

Том приликом је много новаца, н других ствари од вредности, 
•тншло барн на дно! 

Гтаиојка, жена Мплутинова, била ,,■ ;..,^.а пала у ноду ; и би 
давпла. да је пије неко ухватно за косе, н извукао на брег: 
1.Ш ме!)} је растала од мужа, н једва су <.-. ц.им*- 

месец дана, нашлн н састали! 

Ннкола Абраш. нспраћајући пз утврђен>а неготинских људе н 

стварн, поа1едњн је оставио град и гроб свога јуначког побратима. 

И он је мислно да Бару може прећн на коњу. За то је, на 

идној Ве.!>ковој бедевији, нагазно на воду; али му се коби.1а удави, 

швајуКи а које газеКи, пун воде, издере у гај мана- 

стира Букива. 

Уморан од толикога пос.1а, тужан .^а ти.шкин губитком, а дре- 
мован од толнко дана нестпиг.. Никола. у првој честн, легне и заспи. 
што 'но веле као зак.1ан. 

Турцн, међу тнм, осетившн нек > кретање у Срба, пођу около, 
ко Баре, да мотре шта то бнва. Неки Турчин из .1омпаланке родом, 
на добру коњу, с неколико друга. игаао је венцем изнад Баре, и мо- 
трио не ће ли где видети шта раде Срби. На један мах, нричао је 
тај Т^-рчнн доцније , зачује у чести да неко , спавајући, јако хрче. 
Приђе ближе и впди човека који је легао ничке н спава. Вндећ!: 
Турчин не хтене спавача гађати пншто.1.ем, него сиђе с коња да му, 
V, саб.Бом одсече г.1аву. Коња је држао .1евом руком за узду, а 
д м»м исуче саб.1.у, и замахне, а.ш, у тај мах, коњ му се тргне, н 
ом.-р 1а те спавача н не днрне, него само начини неки тутањ. 

У један пут спавач се тргне, и Турчнна шчепа за ноге рукама, 
н стане га си.шо стезати и гристи зубима. Коњ опет, уп-1апшвши се 
од тога комешања, стане се трзати на зад. 



У тој својој нево.Би, Турчин повиче друговима : 

— Помагајте ! Помагајте ! 

Двојица од другова му дотрче и, из прека, пиштољима убију 
спавача, па му после одсеку главу и однесу у логор. 

У логору, неки Турци, који су били ближе к српекој граници, 
видевши ту главу, повичу : 

— Машала ! То је створена глава Николе Абраша ! 
И после су се веселили тога ради. 

Турчин из Ломпаланке, коме се ово догодило, причао је, много 
доцније, овај случај Кнезу Марку Петровићу, из Неготина, а овај 
г. Живку Давидовићу, по чијем казивању ово је и нанисано. 

Али се и другојаче прича за другу полу Абрашева живота. 
И, по овом друг м причању, излази да је онај спавач био неки 
други Оранилац Неготина, а не главом Абраш. Ево овога дру- 
гога приччња : 

Абраш је, по што му се је удавила кобила у Неготинској Бари, 
и он пешке издрво у манастиреки гај, нашао некога свога рођака, 
с коњем, па му узео коња, и отишао преко Мнроча на се10 Добру, 
где се је превезао преко Дунава , и отишао у Велу Цркву, где 
је, с породицом својом, живео неко време. Немци га, на искање 
Турака, ухвате и предаду у Адакале. Реџеп-Паша баци га најпре на 
велике муке, па поеле дигне вешала, да га обеси; аш Абрашу по- 
могну пријатељИј те утече из тамнице, скочи у Дунав, и исплива 
на обалу аустриску. Узевши своју породицу, одсели се у Влашку, 
у варош Трговиште, а оданде пређе у место Дуго Поље. 

Турци, проптавши да је Абраш ту, стану наваљивати на Влахе, 
да им га даду. Осетивши то, Абраш се одметне у хајдуке, и светио 
се је свакому, кога је год држао за непријаЈељасвога, или народа 
српскога ! 

Посло неког времена, власт влашка ухвати га ; алл га не преда 
Турцима, него га сама осуди да робује у окнима, где се вадп со. 

Ни ту Никола није остао дуго. Увребавши прилику, убије на- 
стојиика, па све друге сужње позове, да беже куд ко хоћо. Сам 
пак оде у село Ваљамаре, неком свом иобратиму, који га склони 
докле потера није прошла. Послетога, Абраш пређе у Аустрију, 



али га н онахо ухвате, и аатворо у тамницу. у Каранеебешу. И:< 
та«ниц»* Лбраш утече, вратн се у Влашку сво« побратиму, док.1е 
заметне траг. па је продужно хајдуковати. 

Чувши да се у Србији мало примири.^о. Абрат поведе поро- 
диду у итаџСину, да бар њу ВЈ^ати на своје огн.ишт»', па он. посл»% 
куд могне; али га сад опет окупи потера. Он, ио тр»'1»и пут, по- 
бегне свом побратиму, који га .1епо примн, угости, и напоји . иа. 
раставивши 1а -1 оружја, на спавању наведе потеру, која свсже 
и Абраша, и све му другове, па их други дан, на кутњем прагу, 
п«»колу као пилиКе! 

Жена његова с децом, ии^ме тога, врати се у Грбију. на имањо 
у селу Буковчи. где му потомци живе и данас. 

Авакум Ђакон родио се у Босни. бли;5у манагтира Мошта- 
нни»', (>д прнлике, године 1794. 

Књигу је учио и зађаконио !• у манаст; ру Моштаници, код ду- 
ховника Ћенадија Шувака. 

После неког времена, турска сила и разне глобе додијају ду- 
ховнику "Бенадију , и он, са сином својим Гтојаном. кога је родио 
док је био мирски свештеник, и с овим Ђаконом Авакумом, оставч 
Могатаницу. н ио^е у свет, да тражи какво мирније место, За њима 
тројицом пође и старпца Авакумова мајка, која, сем тога сина, није 
имала никога од рода. 

Пешице су сви четворо преш.ш д«-.!} 1)оги} и Рујно, па су 
се, најпосле, станили у Трнавн, у манастиру Благовештењу , код 
игумана Лајсија РистовиЛа , који је тада био остао у манастару 
готово сам. те је њих једва дочекао, да му помогну и \ цркви, н 
у парохијп. и у домаКим радовима.... 

Не лези враже, на скоро по њихову доласку, букну она не- 
среКна Хаџи-Проданова бг/ни, те Турци доНоше, ухватише Пај- 
сија. Ђенадија. сина му Гтојана, и Ђакона Аракума. иа пх све оковане 
отераше у Београд, и бацише у тамнице. 

Пајсија, с великим бројем других Срба, набише Турци на колац 
најпре, па је онда био ред на Ђенадија, на његова сина Стојама, 
и на Ђакона Лвакума. 



Ђенадије , да био сачувао главу себи и сину свом, договори 
се с овим, на заједно изјаве да хоће да се потурче. Позову на то 
и Авакума, али он не хтеде. 

Турци Ђенадија и сина му одмах осЈободе, те се оба потурче, 
и отац се назове: Мула-Салпја, а син Реџеи '. 

Ђакон Авакум био је младић неописане лепоте. Турци су веома 
желелж потурчити га ; и склањали су га и речма и обећањима. да 
пређе у њихову веру ; али га никако нису моели склонити; 

Најпосле, кад је дошао час да се погуби, дали су му да по- 
несе колац, на који ће га жива набити, а он је, носећи га < еоград- 
ском улицом, из гласа певао овако : 

„Нема вере боље од Хришћанске! 
Срб је Христов, радује се смрти ; 
Страшни Божји суд и Турке чека, 
Па ви чин'те што је вама драго ! 
А скоро ће Турци долијати , 
Бог је сведок и његова правда 1* 

Црна његова мајка, баш у тај страшни час, приступи му, и 
стане га наговарати да се потурчи , те да сачува евој живот , а 
Бог ће му опростити, пошто то чини од големе певоље ! 

На таке речи, соко мшдић викне на ново певати, и песмом 
мајци одговарати : 

„Мајко моја ! на млеку ти хвала ! . 

Ад' не хвала иа еауци такој ! 

Брзо ћеш се обрадоват' сину, 

Док цред Божје изидемо лице ; 

Смрт избавља од свакијех беда ; 

Цвет иролетњи тек за зимом иде. 

Бдаго томе ко раније умре ; 

мање је и муке и греха, 

Па што коме Бог и вера дадне ; 

А још има браће на свнјету !" 

' II Ђеааднјв и син му, уз часни пост, године 1815, пребегпу у Земун, 
па Ђенадијв оде Мнтроподиту Стратимнровићу , и исповеди му што је у не- 
вол>и учинио. Стратимировић га помаже св. миром, и да му власт, осем јн- 
тургије, све другс сдужбе да може служити. Доцније се је Бенадије са сииом 
настанио у Нсмачкој Градишки где су, посде три године, оба умрли. 



1оШ!1В1пи на саМ' иогибије, Турцн 'И- г уиму склањати 

Лнакума да се потурм ^а тако м.шд не умире пр»' вј« 



ЧМ! 



— *>ида ј-' све једно, ^ пре, ^ после : гато пре умр"м, о мање 
мн је греха.... 

Видећи 0150 1ик\ 111р1;у ) 1Ј1*р11 сииЈиЈ, и оии.тии шммашење од 
смрти, Турци му се смп.1ују, те га не набију жива на колац, него му 
срце прободу ножем, па га, мртва, набију на колац, и усправе међу 
оста.1е мученике , поред иута који ј^* од Стамбо.шапије водио к 
Т-'ра:шјама .' 

Так" }<• јуначки свршио свој жнвот м.1ађани Ђакон Авлкум! 

С.1ава му до века ! 

Аврамовик Димнтрије родио се у Св. Ивану , у шајкашком 
бата.1ону, 15 Марта 1815, од оца Михаила и мајке СаЈ^г 

Еао мало дете, однесен је био у Пешту, куда му се охаи -ч..- од- 
селио, па је, после, вра^г-п т Нови Гат. п(^ је свршпо осповну школу 
н гимназнју. 

Још тада се јавн.1а у њега ве.шка .вубав и ве.1ика подобност за 
сшкарство. Не имајући новаца да оде у коју школу ^'а ту вештину, 
Аврамовић је, у некога сликара Мише, и некакога Талијана, с.шкао 
мале иконице на стак.п*, те је за те своје прве радове добијао по коју 
пару, коју би штедип тм т.-гии киК- књигу, те да бо.Бе гато у сли- 
кању научи. 

Не гледајуКи на своје оскудно стање , Аврамовпћ, у својој два- 
десетој години , оде у Беч , да се боље научи у својој уметности. У 
Бечу је остао само годЈГну дана, па се, због велике своје сиромаштине, 
мираде вратити кући. 

Радећи без одмора , Лврамивн11 нешто зарадн сам, нешто му да 
отац, а 100 Форината пок.10нио му је Митрополит Станковлћ , те, 
»■ том сумом, по други пут, оде у Беч, и настави своје учењ»'. 1 л 1 1 
се мучио као нико његов ; радим ј >; јутра до мрака, а 
Јн гладовао радећи. 



Али баш то прекомерно напрезање обрати на младога сликара 
пажњу учитеља , који га препоруче те буде позван у Београд да 
слика саборну цркву. 

Слике АврамовиКеве ми Београђани гледамо често, и никад не 
можемо да их се сити нагледамо! 

У сликању Светаца Срба, АврамовиК је гледао да добро по- 
годи народни карактер у лицу и у оделу. И то му је свуда ишло 
за руком. 

После је, по жељи Кнеза Карађорђевића, сликао и тополску 
цркву. 

Српска влада, видећи његове одличне способности, посла га. 
године 1846, да пропутује по Србији, да потражи по старим мана- 
стирима и црквама старинеке српске слике, и да сними што буде 
важно или по самом предмету, или по оделу у светаца. 

Аврамовић сврши тај посао врло успешно, и Министарству Про- 
свете поднесе, још те године, свој опис. 

Задовољна овом радњом младог уметника, српска влада по- 
шаље га, друге године, у Св. Гору, да у онамогањим манастирима 
потражи оно што би засецало у историју и у уметност. 

На овом путу, Аврамовић је походио Цариград и Солун, раз- 
гледао светогорске знаменитости, побележио п прецртао многе драго- 
цене споменике сриске. 

Вративши се у Београд, Аврамовић је написао, и о државном 
трошку штамнао: 

1. Оаисаније древности сриских у Светој (Атонској) Гори, с XIII 
литограФисаних табдица. У Београду 1847 (1849), у великој б-ци 
страна 8:^; 

Ј. Овета Гора са стране вере, художества и иовеснице, Оаисана 
Димитријем АврамовиКем, живописцем, у Београду, 1848, у 8-ии, 
страна 180. 

Оба ова дела врло су занимљива како за геограФа, и исторпка, 
тако и за уметника. 

Осем ова два дела, Аврамовић је штампао : 

3. Кореџија, превод с иемачког, 1845, ц 

4. Златна Зрна, две свеске, у Београду 1846. 



У рукоиису је оставио : 
1. Златш! Зрна, свеску 1П ; 
■2. Шаљичи Кален,\ар, ц 
3. Животе ериских живоаисаца. 

Око овога последњега списа ионајвише се трудио , ^^(»ирајуКн 
подап:«' са свих страна ; аш, иа жалост, нити га је довршн'« "Ц^ 
нжти га јс 1:и д)')!!!. поа^е његове смрти, наставио.... 

110С1едње време био је отигаао у Нови Сад, гд'- .!•• <1ик;| ' 
ир.ч.; Св. Јована. 

20 Фебруара 1855, на глас да јс русин цар Ииииш умрко, 
АврамовиК падне од кап.ве; пос1е Јри дана, удар се понови, а I 
жпри.1а дођ*' и по трећи пут, те му прекине жицу живота. 

Аврамивнћ је сахрањен у порти Св. Јовањске цркв*-. у Ип- 
В01 Саду '. 

ЖивеКн у Беиград). АврамовиК је, о сном тришку, и;!дј»;1;ј;; м 
Јоакима ВујиКи, зас^ужног српског књижевника ! 

Вио је велики уметник, и велики родо.Буб. 

Бог да га прости ! Славан му помен до века ! 

Анастасијевик Миша ридии С[Ј -!1 Ф.-бруара 1^0:], у Пи- 
речу, од оца Лнастаса и матере Руже. 

Миши је једва била година дана од рођења, а умре му мајка, 
и отац му се ожени другом женом, по имену Миљом. 

После црођу три године, па му умре п отац. 

Од тига доба, маломе Миши била је анђео чувар ова његова 
необнчно добра маКија Миља. 

У Поречу је Миша учио књигу од 1808 до краја 1809; :Ја то 
време свршио је буквару часловац, псалтир, и рачуницу. 

После то.шкога учења, изишао је ш школе ; али како Пореч 
остане бзз учитоља, то Поречани узму за учитеља доци својој малога 
Мишу АнастасијсвиКа. 

Као учитељ, имао је 10 ђака, од којих неки су били од њега 
и већи и старији. Плаћа.1о му 'г ца месец , ни К) нлј«;! ••д Какп. 

' Кукул^^виЛа-Сакцинско^а Скоанпн 1.1 — 1 ">. 



10 

Остививши школ}', Мишл се најми у дућану код ДшуловиКа, 
где је, поред других послова, кувао сапун и продавао га ; на месец 
му се ту плаћало по 6 гроша. 

Године 1815, већ је био почео обрађивати свој виноградац, 
секао је дрва,, и, на ораници, превозио у Пореч те продавао; а ву- 
као је и лаЏ уз Ђердап. То радећи, заслужио је преко лета, 1816 
године, равно 100 гроша! 

Јокса Мњаосављевић, дошавши у Пореч за старешину, постави 
Мишу за царинара поречког, еа 25 гроша плате на месец. 

Кад Јоксу одмени у старешинетву на Поречу Ага Вуле Глиго- 
ријевић, Миша пређе овом у приватну елужбу, и био му је подрумар. 

Године 1825, на меене покладе, Миша ее ожени девојком Хрг^- 
стином, из села Брзаеке, на левој страни Дунава, епроћу нашега 
села Добре. 

Младенце су венчали у поповој кући, у Поречу, Данило Сте- 
ваповиК, и мали Обрен, еин Господара Јована; први као кум, а 
други као стари еват. Обојица еу била тако малена, да су их попели 
на етоличице, те да могу евеће држати на виеинп према расту 
младенаца. 

Ручак и веееље било је у конаку Ага-Вулову. На ручку су 
биле, поред других сватова и гостију, Г-ђа Еруна Јовановица, Сава, 
прва жена Тенкина, и Вида, жена Вулова. Људи пак њихови били су 
сви код Кнеза Милоша, јер је баш тада била Ћакова Вуна. 

Мигаина млада, Христина, имала је брата Симу УрошевиКа, 
који је био секретар у Кнеза Милоша. 

Овај Сима да Миши десет златних меџидија, и позајми му, без 
интереса, две стотине талира. 

С тим новцима, и с нешто уштеде маћине, Миша почне трго- 
вати, најпре живом етоком, а после јеленским роговима. 

На овој последњој роби добио је равно 40 хиљада гроша ! 

Одмах је начинио лепу нову кућу, и у њу усадио јеленски рог, 
из захвалности. 

Сад је купио евоју лађу. На Дунаву живећи и радећи, без лађе 
је било врло тешко: за то је Миша и ту олакгаицу себи набавио. 



и 

11-1 »ремена. , , -нај Мишин шурак у Крагујевцу, 

оставнвшн иза себе неко нмањице. Кнез Милош, који је тога Снму јако 
11 '.1' -'. иар»*ди да се раснита за Симнне рођа!. ( им се преда 

н.егоиа нмовнн 

Ова је ИЈш.чм^. ■•д|.-.1а Мнш;. '"■ ' •■ 

пут, нредставно Кнезу Мнлошу. 

Предавши му иосмртнину свога секретара Урошевића, Кнез да 
Мишн и неку своју храну, коју је имао од десетка, да је спусти низ 
Дунав. ' прода, јер је доле, тада, било огодно хране. 

Мнша сиусти лађе у Видин, где је била г.1ад. Прв > пок.10ни , 
једну .1ађу хране сиротињи, за здрав.1,е Кнеза Ми 10Ша, па, за тим, 
неколике друге .тађс' прода по вр.10 добру цену. После сн!)« п у друге 
вароши до Галца, и сву храну прода не може боље бити. 

Из Галца враћајући се, морао је носити новце на саоницама: 
толико их је узео за храну. Бојећи 1упежа, на тако дугу 

иуту, Миша сврати у Букурешт да, за тс иовце, купи солп. Онда 
је бпо закупио окна неки Еарон Мајдан, па, налаз''^!! <>' у нов- 
чаној Т''«'к«»би, продавао је со појевтино. 

Миша дође и замоли се млађнма д.ч 1,1 иусте к Барону, те да 
купи соли. Тада је носио турске хаљине, и око г.тве шал. Кад слуга 
јави Барону да Мнша жели купити соли, и кад каже како се носи, 
овај срдито одговори да нема кад примати такога купца. 

— Тај ће пскати тек коју стотину хи.Бада ока ! 

Слуга, изишавши од господара, упита Мишу ко.1нко жели со.1и? 

— Узео бих један милиун ока, одговори Миша. 

( .1\га !• брже јави свом господару. И мнлиун ока овесе-ш Ба- 
рона, те Мишу одмах прими, и пусти се с њим у погодбу. 

Миша п' иотрудн те овај ми.1иун узме што се мог.10 јевтиније. 
Л кад већ нрекину цену, он ће онда на ново рећн : 

— Господине Бароне! Ја бих у:5^^о још јодаи ми.шм! ока; а-ш 
да дате јевтиније од првога. 

Барон се и зачуди, и обрадује; па, како му је новаца тре- 
ба.10, да други милиун ока јевтиније од првога с цванциком на сваку 
стотину ока. 



12 

Кад се и ово сврши, Миша оиет смерно ироговори: 

— Ја бих купио и треКи милиун ока, али с цванциком на сваку 
стотину јевтиније од другога? 

— Али, можете ли ви платити толику со? упита Барон. 

— Па не ћу је дићи, док паре не положим, одговори Мпша. 
Мајдан да и трећи милиун. 

На тај начин, Миша се је избавио од силних новаца, и од лу- 
пешкога страха, јер је, место новаца, кренуо у Србију силну со, која 
му је донела огромну добит. 

Кнез Милош га је за то похвалио, и отворио му још већи кредит. 

Од тога доба, никако се није остављао солске радње ; најпре 
је ортаковао с Кнезом Милошем, а после њега, с Германом и Сими- 
ћима; на послетку су се сви иставили, а Миша је оетао сш врло дуго. 

Кнез Милош је дао Миши, 17 јула 1833, чин дунавскога Каие- 
тана, а доцније и чин МајоЈШ. С првим чином, Миша је више био 
чувен у Србији, где су га обично звали: Каиетан Миша, а с дру- 
гим — у Влашкој, где су га махом звали Мајор Миша. 

Кад су С'3 Поречани, године 1832, по наредби Кнеза Милоша, 
иселили Дунаву на десну обалу, и засновали данашњу варош Мила- 
новац, онда је и Миша прешао онамо, и боравио је у Милановцу 
до 1842 године, па се је онда преселио у Београд. 

Године 1844, купио је у Влашкој прво велико имање; а године 
1863 имао их је шест великих и неколико малих. 

Големо своје имање и, тако рећи, своје небројено благо, Мпша 
је стекао само својим необичним трговачким умом, и беспримерном 
својом вредноћом. Могао је, кажу, неколико недеља провести а да 
не трене ноћу (само би дању по који часак одспавао), све бавећи 
се сзојим трговачким смишљањем и рачунима. Тако радећи, Миша 
је и могао стећи своје огромно имање. Ни један Србин до сада, 
колико се зна, није могао рећи да је, свога века, зарадио толик.*. 
колико је био зарадио Мајор Миша. 

Као закупац солара румунских, па и неких маџарских, Миша 
је био створио читаву Флотилу на Дунаву. На 74 његове лађе слу- 



13 

кнло јв до 500 лудм. Он је нмао 23 ста.1нв камарашије које су биле 
1;1 десној обали Саве и Дунава: у Брчком, Веограду, Смбдереву, 
Градишту, Џеце|>ацу, Кугјаку, Виднну, Ломпаланци, Рахову, Нико- 
иолу, Свиштову, Рушчуку. Тотрокану, и Мачину ; и на левој дунав- 
кој обали: у Верату, Зимници, Ђурђеву, Олтеници, и Га.1цу. У 
В11ашк(»ј и М "лдавији, унутра у зеж.1>и, би-1а му је једна камара- 
пшја при молдавским окнима, друга у Вакоји, главна канцеларија 
у Букурешту, а Врховна управа у Београду. 

Може се, без претернвана, реКи да је на његовим лађама, по 
камарашијама, на имањима, и у дому, било око 900 до 1000 душа, 
које су све од Мајира Мише зарађива.ш свој х.1еб и своје издржавање. 

Мигаа је имао једно мушко дете које је умрло у својој седмој 
години, н пет ћери, од којпх су га четири надживнле. 

Кад је био на вршку својега богаства, од 1850 — 1865, имао 
ј^>, но тачним рачунима, које у готовини, а које у добрима 1,500.000 
дуката или 18,000.000 динара. 

По мерн растења богаства, тнрил^* сс Је и Мишнн.» дмори- 
чинство. Не могу се побројнти прилике и лица на која је доспе- 
ва.1а даровна б.хагодет Мајор-Миитна. А нарочито је дареж.1.ив био 
према својим пријате.БИма, и прома просвети народној. 

Илија Гарашанин , човек танке имовине, шгспнтавајући два сина 
на страни, у:шјимао је од Мише, кад му је год треба.10. Кад је јед- 
ном свео р:1чун свога дуговања , видео је да тај дуг изноеи осам до 
десет хи.Бада дуката. Вид»'Ки то, напише Миши овако ппгмо : 

1»Мој је дуг огроман, и ја не знам како ћу ги ги 1иатити. 
Срећа је што имам кућу с великим плацем, на добром месту. Ши.1,еж 
ти прик.Бучени акт, којим ти ту кућу уступам. Ти је процени колвко 
вреди, па ако ти ја не узмогу платити оно друго што и првко куће 
преКе, платићо ти моја деца, ако буду .Буди..." 

Миша је тада бно у Београду ; добивши ово пнсмо. .Бутне се, 
н идмах напише друго ове садржине : 

„Овим признајем да, пошто сам свео моје рачуне с г. Илијом 
Гарашанжиом, нашао сам, да пи ја њему што дугујем, нити он ду- 
гује мени". 



1Д 

Ту нзјаву, заједно с И.шним актом уступања куће, удене у једну 
куверту, па се дигне сам к Илији. Заставпш у њега доста света, иза- 
зове га у другу собу, и рекне : 

— Пријатељу Илија ! Ја сам досад држао да си ти великп 
човек и умои и срцем, а сад видим да си кукавица, која не свата 
шта је пријател.ство. Ја се гушим у злату, а ти једва имаш ову 
кућу, коју си стекао за толико година свога министровања, па и њу 
сада дајега мени ! Зар сам ја Циганин, да то примим ? Ево ти овога 
пиема! И ако не пристанеш на њега, никад моја нога твога прага 
не ће прећи !" 

Илија отвори писмо, и, прочитавши што пише, погледа у Мишу, 
па му сузе потеку низ образе. Оад се пољубе, као браћа; и тако се 
ствар измири.... 

Другом једном иријатељу опростио је -10.000 хиљада дуката! 

Народном позоришту дао је 1000 дуката. 

Читаоницн геоградској, откад је постала, докле је год живео, 
давао је по 300 цванцика, сваке године. 

Не зна се броја сиротним девојкама, које је он удомио, ни 
малим трговчићима , којима је помогао, нити остарелим трговцима 
које је издржавао. 

У Румунији, где је највише имања и стекао , издржавао је, 
свом трошку, једну школу за мушкарце, и једну школу за девој- 
чице. У тим ижолама учила су се деца румунска, бугарска, и српска. 

Али" најлепшу је задужбину подпгао у Веограду. 

Године 1863 Миша је довршио и наместио своју дивну палату у 
нашој вароши, на великој пијаци, на коју је потрошио 100.000 дуката. 

И ТЈ палату Мшаа је иоклошо својој отаџбини за службе 
просветне ! 

Миша је већи део свога живота провео у Румунији; али је 

и у Србију често долазио, и бавио се је овде кад више кад мање. 

Године 1858 био је председник знамените скупштине Свето- 
андрејске. 

И ако није марио за политику, ипак се је дружио с .вудма 
политичкима, који су га увек уважавали, и његовии се друштвом 
дичили 

Миша је преминуо између 26 и 27 Јануара 1885, у Букурешту. 



15 

Чнм ј«' глас о његовој смр1. , 1. <; ,1 ;. г; 

М5.1ИК0Ј Школн. на Полоришту, и на Читаоници пстакнуте црн»* лл- 
и цркве. 1ОТ0В0 све у Србији, огласиле су смрт великога добро- 
иијм српске нросвете, и стале се молити Богу за његову душу. 

Године 1863, Кч1Д је Миша дао своју иалату на службу срнској 

иросвети, нисац је ових врста, у једном београдском листу, рекао : 

„Дов.1е год траје српскога народа, име Иааетап-Мимино бли- 

стаКе се као алем драги камен, не на оним странама историј«* где 

'-•' бој бије, где се крв лије, где барут магли, где ватра нрождире 

удска имања и блага: него онде где Оожанска кћп нросвет;!, циви.ш- 

ација, шири међу .вудма царство видела, царство сре1п " 

Тако мисли и данас ! 

Вечна слава оном који се је ^се^ао чим је свашто мо/1и ."^ 
Мишнн'' ('."лнс' <*1нкн нала:^' <•" г Му;^ју н\у Б. ИТкп.и!. у 
Г>еог11аду. 

Арамбашик Станко 1)одпо се у Воии.-им ('. 1\. \ окртту бе- 
оградском 

Станко је рано био изашао на лен глас међу својим се.1>ацима, 
као добар домаћпи, као кнез у свом селу. 

У Кочпну Крајпну, Станко је служио у добропо л.пнм.ч , п т\- 
се, у самом послу, познао с ратном вештином. 

Мустај-Паша. днгнувши против Пазванџије п Србн. \ ; г.-рне 
Турке , постави Станка АрамбашиИа за старешпну свој српској 
војсци. Турској вој'сцн пак дао је за старегапну неког Тахира Балоту. 
Две ове војске : турска и срлска, дођу у Јагодину, п ту ударе на 
Тосуна. во!)у Пазванџинпх Турака, који се био затворио у џамију. 
Турпц. иијници Балотини, же.1ели су да падицј.' Тис\11. а ('[м'.м гу 
истииски бп ш ради да надбију царскога одметника. И, носле доста 
муке, Тосун буде побе^Јен, и побегне у Впдин. То је бпло у Петров 
Пост једне године, а у Белу Неде.Бу, друге године. Па;шаип11Ј;1 со тигн"' 
на ново и, нреко танине, продре у Пожаревап. 

Мустај-Паша позове '11 Сганка, и друге Србе, на Годомин^ 
испод Гчедерева. Сганко поручи Карађор!)у да похита час пре на 

' Вук (Лпмица, 182'Ј, 6 — 8) каже ла је ооај Станко био родом вз 
седа КоЈара, у Левчу ; а Јокчћ иеш ла \с иг Велинл Ссла, у округу бео- 
градском. Толнко је Јас: Сл^едереву. 



16 

Годомин. А ш Кара!)Орђу баш тада беше умрво један еин , те он да 
своје оружје и коња свом куму Јовану из Тоноле, и дошље га Станку, 
место себе. Станко онет пошаље Карађорђу човека : да до1>е на сваки 
начин, а жалост да тури на страну ! 

На таку поруку, Карађорђе узме неколико момчади, и с њима 
сиђе у село Лиле, на Морави. Дотле су се војске већ биле суда- 
риле, и царевци су били растерали бунтовнике Турке Пазванџине. 

Пре боја, Мустај-Пашин син био је обрекао Србима по дукат 
за сваку турску бунтовничку главу. Станко Арамбашић , заузевши 
пожаревачке винограде, дочека Пазванџине Турке, и одсече равно 
70 г лава. Мустај-Пашићу није било мило кад је видео толике главе 
својих једновераца, али је ипак п штио за њих равно 70 дуката ! 

У селу Липама Карађорђе сретне 5 — 6 Турака, и упита их да 
ли нису Јаничари 'I Они одговоре нешто преко. Реч на реч, док дође 
до пушака, те два Турчина падну мртва. Карађорђе им одсече г.тве^ 
однесе Станку и Балоти, и каже им шта је било. 

Али кад дођу у Смедерево, дигну се рођаци и суседп изгинулих 
Турака Балоти на тужбу : 

— Аман, за Бога ! Црни Ђорђе поби нам Турке на правди ! 
Балота зовне Ђорђа, и упита: 

— За што, море, поби мирне Турке Смедеревце? 

— Ја сам их питао ко су ? Они се не хтеше казати. Ту се по- 
свађасмо : они први тргоше пушке ; а ш срећа би на мојој страни, и 
они падоше. Тако је било ! 

— Е, па убио, убио; рече Балота Турцима : — пије човек знао 
ко су, а нису хтели да се кажу, па убио.... 

Тако се свргаи суд. 

Балота оде у Београд, Ђорђе у Тополу, а Станко остаде у 
Смедереву, код своје куће. 

После неког времена, ј^дне ноћи делије увребају Станка у кући 
некога Грује, у Цигапској Мали, и припуцају на њега кроз прозор. 
Хитар на одбрану, Станко успе те смлати једнога делију, али и 
сам падне, и одмах издахне. С њим погине и један од његових момака. 
Њихова телеса узму делије и баце у један Језавин вир, где и оевану. 
Сутра дан су их обојицу Срби сахраншш у Годомину. До скора је, 



17 

ии.ке садашњег навоза, била једна крушк«. Станкова 

!>)11/мка. 

Станко ј«' оио срежсга раста, црноман.агт. иј.л.. л-и - 
I.' 1ИКИ јуннк. 

<'1! ' 1,1 ! ; ' ,11]!:,. Србије који су први иа ' 

Атанасијб) ЈЈ^/ковиуки Ирота, родио се у селу Буковику, 
!!' I Вуку.Бом, а стари његовн дос^мили су се из Херцеговине.' 

Атанасије је научио књигу V Гллгг.гшсу. !:г. 1 с !01'.' ку!1'. .-х 
свога стрнца Попа Јевпгмцја 

П". 1 ' 1м!:1. <'11!т Веоград. 1ЏНСКИ занат. 

Тич при.1нком, бораве^!« у Веограду, Аганасије је научно говорити 
турски и грчки. 

Међу тим, стриц његов, Поп Јевтимије, убије некога Турчина, 
па рођаци овога убијенога, на скоро убију и њега, из крвне освете. 

Лганасије, тада, дође београдском владици, и запопи се; па оди 
у Вуковик. Грчке и.1адике, у Веограду, волеле су Атанасија .;а то 
што је знао грчки, и баш :}а то је он, на скоро , и прота иостао. 
^^нају1|Н грчки 1[ турски, Прота Атанасије је, лакше него други по- 
11"ни, Д'..{11;1В;!«. шта Турци говоре и смерају о Србима. 

Пред што ће Дахије почети сећи кнезове по Србији, једнога дана 
дође Караћорђе т Буковик Проти Атанасију, н рекне му : 

— Чича Прото, знага ли ти да Турци«мисле м цр л I 

— Знам, како да не знам, одпи-.ири И1и.|;|. 

— Па, коекуде, шта ве.1иш ? 

— Ве.1им ти, купи дружину, и;) " биј сТурцима! Јер, ако 
ћутиш, погинућеш; а ако устанеш, може Бог дати да буде шт 

Карађорђе оде. 

На Св. Аран!,е.1а 1^1ј:Ј, нл о)...,..-1, ^ д -..■'■ — 1 нића, 

у ^'^ратцу, Прота Атанасије заклео је на устанак прве заверенике.* 

' Први, који је 11.Ч Херцеговино дошио, : .!}1)ер //ахс 

чстири сина, које је родио док је, као споговии сввштеиш: 
V ораку. То је бидо од придике прв 200 голина. Досада ј«' 
ранад бивао макар по једаи свештеник ^- Г-мг.п.т V 
' Инелсевиуп Србпја. ту,. 21С и 

ПОМ! 11111. - 



Тада је ирота В(;К био етар човек. Кад је, доцнијо, у дру- 
гој поли јануара 1804, букнуо устанак, Прота Атанасије је, ои»'Т 
у Орашцу, заклео прве устанике на оеветнички бој за оелобођењк 
отаџбине. 

Поеле јо снромио евога ееетрића Сараманду, давши му свога 
1;оња, оружје, и новаца, те се је тукао с Турцима. 

Прота Атанасије умрБО је у Буковику, и еахрањен је с лев»; 
стране уз олтар цркве буковичке. Кад су Турци 1813, запалили 
дрвени кров на цркви, и он се еав доле срушио, онда је бела плоча 
на протину гробу ева иепрекала, те од ње данае нема ни потрош^га. 

Године 1859, Кнез Милош дође у Аранђеловац, на Киеелу 

Воду. Ту преда њ изиду буковички свештеници на подворење. При- 

мивши их, старац упита начелника Живојина Јоксимовића, одакле 
су те попе? 

— Из Буковика, Гоеподару! 

— У Буковику је, рече на то Кнез: — био Прота Атанаеијч^, 
Бог да га проети ! Он је нама евојски помагао у почетку уетанка на 
Турке!.... 

У Проте Атанаеија био јо рођени брат Арсенпје, који је бпо 
отац Лазару АрсснијевиКу, потоњему — Баталаџи. 

Атанацковик Богобоје родио се у Баји, 1826. 
Крштоно име било му је Тимотијс, па ее сам назвао Богобојс, 
Бурне дане народнога локрета 1848 и 1849 Атанацковић јо 

провео путујући по Италији, Швајцарској, Немачкој, Француској. и 

Енглосиој. 

По сврЈпотку школа, постао је у месту свога рођоња адитгат и 
општински саветник. 

Од Атанацковића српска књижевност има ове списе : 

1. Дарак Срикињи; новела, у две свеске: ирва у Будиму, 1845, 
и дру1а у Суботици, 1846. 

2. Иуаољци : рол<ани, новеле, ирииоветке, драмс, и друге забавнс 
г.твари. Свеска прва, у Бечу, 1851, свеска друга, у Н. Саду, 1852. 

3. Књиге за доСуре цељи. У Новом Саду, 1852. 

Посло Милована ВидаковиКа, Богоје Атанацкоиић је први који 
Ј<' романтичној књижевности у нас дао нови покрот и живот. 
Атанацковић јо умрво 28 августа 1858, у Бнјп. 



1'» 
Г>ио ј'- Ч'М1'|: 11»'и'11мии .Бубаиан [О нарави. м и к 

• 1Т На Вр.1и ДОбрУ ГЛНСу. 

Лтанацковик Платон, в.тдика, роди<> ' »мбору . 1*0 

уна 17^7. 

По сврш»»т1;у ФИлосоФиј«' и ирава. отиши" .1 \ К^арловци, те свр- 
II: . 1>огословију. и ор;{0 постао свештеник. 

1Сао такав, био је 10 годнна наставнт.- у Учш ј.'','.; ]]]>.. и. ; , . 
ире у С5'нт-Л11др»\]п, а пос.1е у Сомбору. 

Пошто умрла попадија , с којом ј.' јм-ди" 'ина Васу 

г 1853), оде, на позив Митрополита СтратимировнКа. у Карловце, и 
иока,1у1)ери се 1829, а веК годнне 1839, био је владика будпмске 
!''Пархнје. 

Посл»' гмрги I 1 .. .шјс, 1>.1аднка П.иггин иН" ј*- иј» ,^ .^..".; 

Матице Српске, у Пешти, н много је помогао да се Савнно имање, к<>је 
' његова удовица хте.1а прнграбнтн, очува Савнном ааводу у Пешти, 
:оме га је Теке.1ија и завештао. 

Годннс 1848, месеца априла, на пред.10г Мптропо.1ита Раја- 

чиКа. П.1атон је постав.1>ен за наче.шнка оде.Бењу за правос.1авну цји 

1:ву у ондашњем мнџарском Министарству Просвете. Атанацконић се није 

гео нрИмити ове с лужбе, и једва је, на нава.Бнвање надвојводе Сте- 

нана, пзјавно да с^^ прима. а.1и је већ месеца јуна дао оставку (као што 

1111!' ГајачиКу) Једино само тога ^шди, гито сам се достоверно 

мсрио, ,Џ1 ми љубљени народ мој обратну љубав своју. у којој 

' лсној гамо ']п сре^ан бити могу. због званија тига хоКе да ус- 

Богата бачка јепархија би.ш је удова још од 1843. За њу ' 
Ја 1.1,1 1 .'коро све владике, па и Шатон. Пет година је прошло »'»ез 
•чаква реш^^ња на те молбе, и тек 13 јуна 1848, Кра.1. Фердинандо 
['••'тавн на то место будимскога владику П.1атона. 

Тада је пак Рајачић већ бно прекинуо с маџарском в.1адом, па је 
•амерао 11.1атону, што је примио управу бачке јепархије на пред.10Г 
маџарског мннистра, којега Рајачнћ вмћ ннје прнзнавао. 

Зап<зтост међу ова два првосвештеннка, кроз ма.10 времена,би још 
више затегнута. Месеца јуна 1848, већ је дога.1о до рата нзмећу Срба 



20 

и Маџара; месеца јула саста се у Пешти маџарска дијета (скупштина), 
и, на њено наваљивање, маџарско министарство оглаеи Рајачића као 
бунтовника, и управу над православном црквом ирцвремено повери 
Владици Платону. У српским рграјевима, који су били у домашају ма- 
џарске владе, наста тероризам. Преки судови слали су на вешала сва- 
кога, на кога се само посумњало да има ма какве везе с Патријархом 
Рајачићем и са српским устанком. 

Ево како сам Платон говори о том свом новом „унапређењу'' : 
„Што ми је најтеже, вели он : — и при чега самоме помислу сав се чи- 
таво згрозим, јесте последње са мном догодивше се. Шта је то? То и 
тако сваки зна, нити ћу га ја од туге и да спомепем овде именце. 
Бог ми је свидетељ, а и министериум ће признати, да сам б, словом 
велим, пет пута ерећап био разонодити, да нам се то св. цркви нашој 
на саблазан ни под који начин не чини. А кад је, на навалу дијете, 
заиста учињено, онда се ја нисам пи десио у Будиму, и прежалоснп тај 
глас разабрао сам из новина, у Сомбору. Да је коме стати па слушати 
бпло, шта и како сам ја, том приликом, честитајућима ми, скорбан и 
жалостан, одговарао ! А кад сам се, после, у Будим вратно, за што 
онда нисам се, где треба изјаснио, да се не ћу тога да примим ? За 
име Божије ! може ли ко заиста тако бездугаан бити, тако што озбиљ- 
ски ме и нитати у овим овде најмучнијим оттојателствама '^' ! Му- 
дроме и праведноме судији доста је то једно али једро, кад стане па 
гледа моју у том наметнутом ми тсловања кЈТугу коначну неде- 
јателност и пасивитет'' . (Изјасненије 1. в.) 

Ово је Платон писао месеца септембра 1848. У ието доба повери 
њему Еошут другу важну мисију, која није била баш без опасности. 
Кошут, душа тадашње маџарске владе, у својим Мемоарима, прпча 
како му је, у то време, дошао из Србије некакав млад човек, и поверио 
му, да се у Србији ради на промени владе, и да би та промена била 
од помоћи самим Маџарима. За тај посао требало би и новаца, али нс 
одмах, него тек пошто ее приступи к поелу, а дотле нека новци стоје,. 
као депозит, код човека коме Кошут веруЈе. Новци ови, говорио је 
млади човек из Србије, сматрлће се као привремени зајам, који ^и' повп 
српска влада платити ! 



Кошуг тај иредлог усвоји, и в.шдици Платону поверн шест 
ља,1а .ЦЈката, с тугал.иним налогом, да Тс* новце, у прилицп, уиотр ".'и 

Ил ПТ.ЧП.аГ V ('11ит"1т! ИтаГиН II и\"Па ! ЧуДНО ДВО СуПри гктгц " 

.V.... ... ,, II.:... .. .: 1-.1. .; Кошутове мисиј . .. . .^ ., 

она доГ)ро дошла, јор јо имао иовода да се виШ(? не враКи у !>удим. II 
г I :•• је 11.1атон гјавио у Бачкој од сеитембра ^Н^'^ 
1849. Вав.Бење његово било је велика помоћ за јадни срисии народ у 
Бачкој. Маџарске власти поста.1е су (»дмах блаж(\ и попугага.1е су В.1;1- 
дици 11.1атону, који се јо својски зау.знмао за свој народ. На Св. Ни- 
колу с.1ужио је у Нико.1ајевској цркви. у Н. Саду, а син њ^тов Вп<;1 
без душе до.1»'ТИ у о.1та}» и јави да маџарски комесар куии оруж 
<"ј •' 1К0 може несрећа догодити. В.1адика из олтара попј.бо 

1Ј;1су ким-сару, да обустави куп.Бењ»'. Кад се Владика враКао из цр- 

кве, комес{1р га .'" '••■""■:ам п]»»'д гган'»>1. н дн('ј>и<) га дп • ■ '■ • •■ 

купл.сп.о оружј;| \ 

гле се већ беху околности измени.1е. Између Аустрије и Маџа[»- 
ске дош.10 је би.10 до рата. Виндишгрец п Јелачнћ већ беху кренули 
и 11" :у војску на Маџаре. Кошут, с дијетом, Јфеђе у Дебрецин, а ца- 
1»('ицц заузму Буднм н Пешту. Срби, као савезници царске војске, крн- 
нуше се напред, и заузеше Бачку н Банат до Мориша. <>д Бачке, у 
>1аџ;|рским рукама, осташе само Суб(»тица и Нови Сад (због Варадина 
у !:им је би.1а маџарска војска). 

II 1;1Т"Н ].• оставио Новн Сад, за који не беше наде да ће га Срби 
:{аузети, и дочекао је срнску војску у Сомбору (јануара 184'.И. а 
<».1анде се је, с њом, повукао у Срем (апри.ш 184:0). 

Кошут, у својим Мемоарима, беди 11.1атона да је оних Ооип ду- 
1.1 дао срнској војсци, која се тук.1а с Маџарпма. Старн бунтовник 
^";кда и ногађа шта бн треба ло чинити с тим новцнма, а.ш 11.1атон ниј^- 
]1мао одважностц да тако уради I.... 

Патријарх Рајачић замерао је Платону, и Вршачк<»м В.1адици 
Поновићу, што нису. одмах у почетку, оставилн свој».' јснархије, него 
су оста.т П(»д Маџарима до краја. Он их није признавао за јепископн. 
В.1адика Поповић јс од туге и очајања умрБО у Фенеку, у лето 1^1-' 
Платон ј' б(Јј)анио у Пригу, а по свршетку рата, у јесен 1841». 



су јепископи, заједно с Патријархом, одазвани у Беч. Ту је Платон 
предао државној каси оних 6000 дуката, гато је од Кошута примпо. 

Патријарх је Шатона тужио аустријској влади, као бунтовника 
и кошутовца, али се је Платон ласно оправдао са оних 6000 златних 
сведока ! 

И тако је Атанацковић остао владика ; али га сада Патрпјарх 
никако не хте признати за владику бачкога, већ за будимскога. Дуга 
је трајала та распра на штету и срамоту православне цркве ! Увиђав- 
нији Срби знали су одмах да бечка влада не ће, Патријарху за љубав, 
ионигатити диплому на којој је потписан законити цар Фердинандо, али 
ј е Рајачић свој инат терао дотле докле нови цар, Фрања Јосиф, није 
распру прекинуо, и Платона одредио за владику у Нови Сад. 

Док се та распра у Бечу водила, написао је Платон своју „Ана- 
литгшу", којом је доказивао да је правда на његовој страни. „Ана- 
литику" ову гатампао је у Бечу, у бОО егземплара; али, про него што 
би је пустио у свет, поднео ју је Патријарху, с једним штампаним 
писмом, у ком га моли да је проучи, и да писца о својој оцени и свом 
регаењу извести, те му можда „пресече нуагду обнародовати то ње- 
гово дело". 

Патријарх, проучивгаи то дело, нађе да ваља „пресећи нужду''. 
Погодба је била да се сви егземплари пошљу Патријарху, па и руко- 
пис Платонов. То се све учини. Два егземплара само од те књиге нису 
била на месту; један бејаше Платон послао у Будим, свом пријатељу 
Павлу Којићу, председнику Српске Матице; а други је добио некн 
Каионик. Од ове двојице је Платон искао на траг поклоњене егзем- 
пларе ; и Којић му је свој вратио, а Каноник није. Тај егземплар сад 
је у српским рукама, и то је једппи егземилар о,| ..Аналитш;!'". Ва- 
ним.Бив податак за нагау библиограФију ! 

„Ана.1итика" је сва спаљена, а.1и од бачке јепархнје опет не 
би би.1о нигата, да пиЈе, најпосте, сам цар ту саблажњиву распру 
прекпнуо. 

Платон је дошао у Бачку тек при крају 1851. Спо је, до душе^ 
бачки в.1адика , али је неслога између њега и Патријарха трајала и 
да.1.е, II тек је легла у .пгго 1^57. томе ће се рећи која реч у жи- 
воту Пагри.)а1)ха Рајачића. 



23 

11.1;||"П Лтанадкопи!! ј«-, ..(ма |;|'1:а, ии'-.-!«', гаетав.Бао и 

преводно: ■ 11' је Г.рој његових књигн врло великн. Његове толике 
|.њнге сведочангтво су његове велике вредиоКе, и велвкога иау:тмања 
:!а цркву и ча народ, акао нос.шви књижевни — нису на вешку гласу. 

П.1атон јс дап па .имшппи.с Иравиг Ј/:п/1' мијг. >/ Цоцо.м'' ('а,1и. 
|(».000 Форината. 

^ ' нмбору је опавим ладужбину ^Илстттс . 
• његову трошку, учг и издржавају 9 ученш.м. а доцније биће их 
!1 вигае. 

Н«'Висадскиј Гимналпји иоклмнии ји <:ии,|у штамиариј}. 

На ЛлМаШКоМ Г!""''^ \ И,,|..,м (':11\-. ИаЧИШ!" !'• |.-;|И.'1\, к-.их Јн 
.1' г1" ЖИН|>ИИ1'ап. 

< ><чм шнио је многа друга добра, која сва сведоче да је 

•иој народ но.1ео, као што срећни син во.ш родите.*а свога. 

П.ттона Атанацковића сниси, изворни или преведени , ово су : 

1. Предложенија из Смвенскија Граматики, у Будиму, 1о14; 

2. Педагогија и Методика, ио Иимајеру, у Будиму. 1817 : 

3. Огледало човечности, прва свеска, у Бечу, 182:'>: 
[.Поученије светитељскоје новоиостављеному јсреју на свигцје да- 

' . у Будиму, 1831 ; 

.'). [одора СтратимировиКа биографија, у Будиму, 1835 ; 
0. ЛтанацковиКа 11латона јепископа Словце на дан иосвеКења, 12 
< мПра 183и, у Н. Саду, 1839; 

7. Ободреније на подвиг катихетическаго наставленији во учили- 
)птах, у Будиму, 1842; 

8. Дијеталне Неседс, у Београду, 1845; 

9. О Ј,аско.шиг{јех, у Буднму, 1845 ; 

10. Иовјест резиденције јепиекоиа будимскога, " о 1 ча у ' ' 'вога 
самога, у Будиму, 1846; 

11. Њјасненије, у Будиму, 1848. 

12. Лналитика аие.ма Његовим Б.шженством Госаодином Патри- 
јархом Јосифо.н Рајачипем под 22 новембра 1840 јеаискоау Платону 

^ '■•чпцковиНу посланога^ у Бечу, 1850; 

13. Иис.мо којнч }е епроведена ^Лналитика* Патријархч 1'ч1"- 
чиНу, у Бечу, 185<» 

\4. П.штона. "Јк^г^оСЈиг^нога јсчис/^опч и^ж чц^џ^.Н' п^т . 'ч,< •■•'■■- 
'Прогитај с Оуди.иско.и и аоЈДрав е банком својо.м јеаархијом, у 
11. Сад\, 1.^.5:.; 



15. Православнога восточнога вероисаоведанија катихизис за више 
разреде у јеаархији бачкој, у Бечу, 1854; 

1(3. Училитнаи домаКа Библија, Стари Завет;^,с изображемијама, 
у Ј;ечу, 185/ ; 

17. Училишна и домаКа Библија, Нови Завет; у Бечу, 1857; 

18. Архијерејскоје иоученије, во Бијени, 1857; 

19. Сочиненија Соломонова и Сирахова, у Бечу, 1857 ; 

20. Пророка и Цара Давида Псалтир, у Н. Саду, 1857 ; 

21. Књиге Товита, Јудите, Кстире, и Јова, у Н Саду, 1858; 

22. Толковање молитве Госаодње Оче наш! у Н. Саду 18(30 ; 

23. Атстоли и Јеван^елија с иреводом сраским, у Н. Саду 1860 ; 

24. Старозаветни аророци, уН. Саду, 1861 ; 

25. Прилог родољубивих мисли, Ју-^^то ]\ЂЈИ,21.Њ&,'^В.. {]о.]\,'^, 1864; а 
арви је 1856. 

26. Неодстуини во^аживота, превод с Немачког, у Н. Саду, 1665; 

27. Повторни зааев над азбуком, уН. Саду, 1866; 

28. Повторни заиев над азбуком II, у Н. Саду, 1866; 
29 Церковноје ајеније ; 

30. Пз Псалтира иервоначалноје уаражненије ; 

31. Мали Китихизис; 

32. Средњи Катихизис ; 

33. 1\р)атка свештена историја ; 

34. Прва језикословна читанка ; 

35. Друга књига о језикословију ; 

36. Немачки Буквар ; 

37. Практично језикословије немачко ; 

38. Немачко-Сраски и Сраско-Немачки Речник ; 

39. Методика рачуна на иамет ; 

40. Методика рачуна с цифрама ; 

41. Библичне ариаоветке. 

Шатон је умрво 9 аирила 1867, у Новоме Саду, по што је, 
као владика, сахранио свога јединога сина Васу, којп је преминуо у 
сиојој 43 години. 

Умирући, Платон је изговорио ове речи : 

„Госаоде, Еоже мој ! благослови народ СЈшски !'-' 

А народ онет вели : 

- Нека Бог ирими и арослави владику, који јс за живота 
мислио а народу своме" ! 



Бакал-Милосав Оио у д »иипис \ Ша 1и.\. ии ј -. цп пжј ц>л- 
.шци, ј>1»дмм из Х|'ри>'ГоВ11нг*. Кад Је сршм;« упмип: имну., \- ТГТ\м:1- 
Д1!јн, Мнлосав је држао бакалннцу у Шаицу. 

[Сад струја устанка захвати и Ш чбац, Милосав отпагае бака н-ку 
|;'^це.1>у, па нрппаше сабљу н, после тога, у врло много нр1иика, сјајно 
II к;!.!: I уме владатн, као да му је била свагдашња забава. Ови 

'• ' ичовидци дивг^ Мнлоеав.веву јунагатву К1)је је ноказнвао у свнм бк- 
ј''вима, у кијима је бивао у окрузима: гаабачком, ва.1>еиском. цодрин^-кпм. 
и ужнчкмм, а ообито у бојевима на Мишару и на .Хозницп. 

Онај ШЈНЈЦ на .Хмпннца, у равни, први је начинио Бака.1 Мило- 
Турцима који су из Босие Дрину прела- 
.;|1 1.! II \{л Србе наиадали. 

!1ад су Турци, године 1810, сишом војском би.1П оптмии Лоз- 
тш;. а Срби се бранилн нзнутра, онда ј • ВишњнК оппко 1[г- V'-" - Гг-- 
ка.1-Мп.10<*ава : 

,С друге стране, па доњу капоју, 

Нздијеће Бакал-Мплосаве, 

На јагрзу коњу великоме, 

На спјече Турке око града: 

Ту се Бакал не зна уморити, 

Већ разгонв Турке око града, 

Док иод собом коња не умори: 

Кад јагр^а у пеиу учпни, 

Тад се с коњем он у град поирати, 

С оног сјаше, на другог узјаше; 

Па једнако он разгони Турке.'* 

Несрећне ггцине 1813, пребегао је био у Срем, па се, 18 1б, вра- 
1110, чим је чуо за нови устанак (таковски) 

Кад се мало умирило, Кнез Милога ј • ".и' .\[и.има.>а } Царн- 
гри I. као свога тнтарина, јер је Милосав знао говорити турски. 

Године 1818 поверио му је да ради: да бн Турци ос1ободи.ш 
"Нв Србе које су 1813 на Леганици били зароби,1и. И доиста је њих 70 

Д"Ч-!:аЛч ДЛ Р.И Д.- '■|;иј\ ••[:\1У>\1П\. 



Милосав је био човек висока раста, црне маети, лепа стаса, бела 
лица, добре нарави, и пријатан у друштву. 

УмрБо је у Шапцу, 1823. Кажу да му јо тада било бЗ године. 

Банаћанин Реља, ;кивео је у Београду, за доба првога 
устанка. Био је врло паметан и досетљив човек. 

Кад еу долазили Руеи у Београд, и кад је све живо изашло да 
их дочека, Реља је стајао на врх Стамбол-капије, и гледао ту свеча- 
ноет, и то народно веееље. 

У тај мах удари, на таљигама, и етарац Доситије, желећи и он 
да впди руску војску. 

— Зар ти, дрти етарче, још лијнш '? рећи ће Реља : — Зар ти је 
мало било што си прорекао да ће Србин устати, и да ће се од Т.урчина 
избавити; него хоћеш собом да видиш и његово удружење с браћом. 
Руеима ? Доста је од тебе и рада и помена ! Сад умири, да те опевам,. 
а да те не оплакујем ; јер се бојим — ако још узаживиш, можеш зло 
дочекати ! 

Кад еу ее Доеитијеве ствари, по смрти му, за чае продале, Мла- 
ден се зачуди, и рече: 

— Кад брже '? Зар је тако мало имао ? 

— Дн ! овога старца једва и за толико беше, рекпе Реља : — а.!'" 
кад етанемо твоје продавати, таман две године имаћемо посла!^ 

Тако је одиста би1о онда ; а данас се бележи и чува све што је* 
остало од Доситија, богаство Младеново пак разлетело се као дим ! 

Банић Н. Милутин, смедеревски прота, родио се 29 сеп- 
тембра 1817, у селу Павловцу, у округу крагујевачком, од оца Љ- 
тле и матере Радојке. 

Учио се у еелу Саранову и у Паланци, а Богоеловију свршио је 
у Београду, године 1838. 

Више од тридесет година елужио је Банић цркву као свегатеник, 
и као окружни прота смедеревски. 

За то време, бивао је вигае пута посланик на народнпм скупшти- 
нама, од којих доста је поменути знамениту скупштпну Светоандреј- 
ску, где су говорп Проте Банића обраЈ^алп на се пажњу и ондагање. 
гатампе. 

* Србијанка II, стр. 19 1. 



Кад ј»' Кне.Ј Мнхјшло, по што су му устуцленн градови у Србији, 
!!111;1 • у Царпград, пмао је у својој нратњи н смедеревскога проту 
Мнлутпна Г>анића којнје, т«»м нрнликом, добно орден <»д султана. 

Прота Мнлутин умрБО је у Смедереву 6 јула 1876. 

Од свога имања, оставио је 1 2.000 динара онштини смедеревској 
на добротворне посшве. 

Прота Милутпн са свога примернога владања, и са своје уред- 
нистн у дужности, био је врло уважен човек за живота, а по смртн 
ОпКе благоси.Бан свуд, Д0К.1'* Г'»1 ц^цји' мрва п.нгпипга гибјм.чпигтва ! 

Бог да га прости ! 

Барјавтар Јова, син Петра Сарајлије, оставио је куКу и роди- 
те.1>е у Сарајеву, дошао у Србију, стао у војску, н, у шанцу на По- 
ннквама, ианад Ужица , постао барјактар, те му Је, "Д !•• ч.м ш. . г- 
тало после н нме Варјактар Јова. 

Бијући се, једном, е Турцима, Јова ухиати жива 1\р'1и11а мла- 
днћа, на га не хтене погубити, н»'Г" г' п.н-и' и:1 имкк.н <-впм иојводи 
Димитрију Кујунџији. 

— Не ћу роба ! одговорн му војвода : — док је менн такнх ју- 
нака, имаћу робова кад год зажешм! Него га задржи себи! 

Онда Јова нусти Турчина, онако с оружјем, да иде п<»ппднм 1;уд 
хоће ; још му да два цекина за трошак, рекавшн : 

— Ми смо, море, емшерије ; треба да праштамо један другоме ! 
Шта је да.Бе билп ид ..»ога племеннта јунака, нисам могао 

дознати. 

Барјактаровић Илија родио се у сзлу Извору , у нахији 
иараћпнској, од нрилпк*^ 1771 године. 

До године 1805, бпо је марЕенн трговац, и човек нознат и у- 
важен у својој околини. Кара1)0рђе се је с њим добро познавао још 
пре устанка. 

Године818и0, 31иленко је^стајаг) на селу Иванковцу, нрема Афис- 
Пашн, који је долазио од Ниша, с ве.шком и одабраном војском. Бојећи 
се да га Турци не потнсну, ге да Афис нродре к Пожаревцу, Миленка 
је писао Карађорђу, и звао га да му што пре похита у помоћ. Таорће 
се је журио, али док је он, са шумадинским војводама, дошао на Иван- 
ковац, Миленко јевећ био сузбиоТурке,ннрос.1авиосебенбојно место^ 



28 

Турци су св, после разбоја на Иванковцу, били повукли у Параћин. 
Тада Карађорђе узме Миленка, и још неке старешине, иа с њима 
оде у село Извор, трговцу Илији Барјактаровићу, и њега уиита : 

— Коекуде, брат' Илија! Шта мисли параћинска нахија; да ли 
ће с нама, или ће с Турцизт (јер је она прииадала лесковачком паша- 
луку, а не београдск ом). 

— Само чека да вп дођете, па ћемо с вама сви до једнога ! од- 
товори Илија. 

— То је лено, одговори Карађорђе : — и кад је тако, а ти скупи 
људе, некасу готови, инека понесу секире и мотике, јер оружја, знам, 
немате ! 

Други дан, после тога разговора, Илија је дошао с 200 .вудп к 
Параћину, те су ио брду копали шанчеве, докле није АФис-Паша, у 
ногу рањен. побегао к Нишу. 

Од тога доба Барјактаровић је био војвода нахији параћпнској, 
п, од 1809 до 1813, највише се је натзио у Делиграду. 

У КарсфрЏву Протоколу има више од 70 бројева, под којима 
су писма врховне власти овоме војводи. У тим ниемима он се обично 
назива: „Гостдар" и „Војвода" Илија Барјактаровић'' . 

Како је Барјактаровић, као командат Делиграда , био на цари- 
градском друму, и према Нишу, то су се, преко њега, и његовом по- 
жоћу, вршили многи П0С.10ВИ међупародне природе. 

По речма Јокићевим, под командом Илином стајали су : Кнез 
Вељко из Иараћина, и неки Буљубаша Шунда. 

За војничке врлине Илине не налазе се особити докази ; али .^а 
послове судске, управне, и за сношаје међународне биоје човек вео-ма 
подобан. 

Барјактаровић је у ,1,елиграду сачекао гром који је 1813 уда- 
рио у Србпју. Оданде се је, за неко време, био уклонио преко Дунава 
па се^ после 1815, вратио у Србију. 

Кнез Милош га је поставио за члана магистрату нахпје ћупрГЈСке, 
у Свилајинцу. 

Као такав, он је потписао онај акт који је народ српски дао 
Енезу Милошу 17 јануара 1827.* 

Вук. ГраЦ за српссу исторпју, стр. 168, 169, 170 п 193. 



БарјактаровнК јс ^ у ијми-Ке 1^'2^, и укпцаи _, д-ЈСне 
' гране цркв»* сви.тјпначке. На гробу му је била бела плоча од дуб- 
ничког камена без записа. Еад је нова црква грађена, Нлнн је гробни 
■'•мег, по неком дивљем обичају, разбпјен и узидан у темеље црквн.' 

БарјактаровиЈ! ј«' и::1> чптч: ом;м»м1, пуи . 1Г0<'Чпт, ^М'-})'' " "■ . 

"ЧНЈу ЦрНИХ. 

БарјактаровиК је имао два сина, Саву и Радована : Сава је умрво 
у Немачкој од богнња, а Радован је отрован у Па1)а1)пну. Отуда му је 
д«'гала голема жалост, па пред смрт и велика сиромаштпна. 

'^бог те ве.1ике жа.и>стп у породпци, носио је у последње време 

Л иптоме нарави његове, сви суга зва.ш Деда Нлија. 

Баталака (Лазар Арсенијевик) родпо се у се.1у Буковпку, 
Г.М.11Н" 1793. 

У 1 1 ' ' у Југовнћевој школи у Београду, н тада му оно Мплу- 
гиновнћ довикује : 

,0ј Лазаре Арсенпјевићу 1 
Степенпта слова и миш.вења ! ^ 

Године 1813, кад је Србија пропала , прешао је с другима у 
Н"мачку и Бата 1ака, и неко' време боравпо је у Новом Саду. Доц- 
није је отпшао у Русију, и онамо је, у вароши Кишеневу, учио децу 
'и.гатпјих српских бегунаца, и тако је живео. 

Долазећп у кућу војводе .Јакова Ненадивпћа , да му учи гЛту, 
Баталака се позна с девојком Станом, из села Јагњила, у крагује- 
начкомокругу, која је би.1а у тој кући, код своје тетке, Г-ђе Јоке Не- 
надовићке. Сув , кага.1>ав , Бата.1ака је свим старијим .вудма задавао 
''•риге : јер су сви мпслп.ш да болује од суве болести. Девојке пак нису 
•1;.^ тако мислиле о њему. 

Лаза се заиеда у Стану, и Стана заволи Лазу ; али тетка и тетак 
не даду Стану за „каш.Бава'' младића, већ хоће да је даду за некога 
Бугарина, трговца, који је дотле имао кад стећи доста новаца, а доста 
и година ! Стана пак не ће за трговца Бугарина. 

' Овако јав.Бају потомцц Илнни, а у СвиЈајинцу св чује да јс Клиц гроб 
раскопан 184 2, те је у њсга сахрањеи зст ње1ов, Кнез Ђор1,в Костнћ У 
* Србијанка III. 101. 



30 

Ст1Јар се та вукла дуго. 

Најпоеле, једнога дана, реКи ће Стана теткп својој да хоће за 
трговца I Тетка, радосна, јави то свима којима треба, и у вече је сва 
кућа била весела. Стана, обучена у најлепше своје хаљине, иослужи- 
вала је све који су то вече долазнли течиној кући. 

После вечере, сви у кући нолежу и поспе, само Стана, обучена 
у најлепше своје одело, није доспела била да легне. У неко доба ноћи, 
зачује се пред кућом мали тутањ од кола. Стана лагано отвори про- 
зор, а пред кућом стану кола, и ш њих изиђе, ко ? Лаза ! Она му 
дода столицу, јер је прозор био високо од зем.Бе. После сама прође 
•кроз прозор, спусти се на стошцу, коју је Лаза држао, да девојка не 
падне ; са столице на земљу, са земље у кола, а с ко.1има у манастир, 
где се она и Лаза венчају ! 

Други дан, и тетка и тетак виде шта је од њихове Стане ! Љу- 
тили су св и вика ш ; али венчање оста венчање ! 

Тако се романтично оженио „Степенити Лазар Арсенијевић!'" 

Лазар Арсенијевић вратио се је у Србију 6 августа , 1827, и, 
поеле тога, бивао је у разним службама у Пожаревцу , у Ешдову, у 
Крагддевцу, у Београду, и у Смедереву. 

Кад је боравио у Крагујевцу, године 1828, покојни Димитрије 
Давидовић прозвао га је Вата Лшш (Бата Лазар), и ти му је имр. 
после, било познатије од крштенога. 

После промене у Србији 1842, поетао је саветник , и неколико 
нута бивао је попечитељ правде и просвете. 

Последње године свога живота провео је, као пепзионар, у Бео- 
граду, џ пиеао је своје „Мемоаре", који се сада налгги' у ,1,р;| Ни- 
ко.1е Крстића, члана државнога Савета. 

Баталакусусматрали као противника Кнезу Ми.10шу,а особитога 
иоштоваоца Карађорђева. 

И Кнез Ми.10П1, не знам за што 1859ј затвори Баталаку, и по- 
држа га мало у затвору, па га, 1[осле, пусти да иде кући. 

Дошавши кући, пос^е тога затвора , Бата.1ака застане свога до- 
брога пријатеља Хаџи-Димитрија (у кога је свакад било неколико Х1]- 
љада Баталакиних дуката под интересом). Хаџија је био дошао да 
види шта је то било, и да се обрадује што мује пријатељ пуштен кућн. 



31 

Г>;1га1ака, увек ллово.бнн на Кне:т Ми.1ош;|. иочне Хаџцји 

гирко жа.1итн : ка!:о у Грбнји нема ннкаквг* сигурности нн за част, 
!111 .{а имање, нити ;т живот ! Говирећи то. он је, уједно, хтео. и ^н 
НЈ)1'К0рн свога прнјате.1.а, којп је био полнат кпо Обренови^^евац : 

— Мој Хаџо, мој бј^ате, виднш каки су твоји ОбреновиКи ? 

Л ваша правднна каква беше? у.^ита [»авнодушно Ха- 
џи.ја : Седи како седига; седи I.... 

11 Ваталака се вигае не потужн I... 

Ваталака је. у своје време, био на 1.1.и \ ).,1<» м<1Ј|>.;'';1.1.нији и нај- 
оштрији старешнна ; а у друштву, међу ананлм пријате.Бима, ннко ннј« 
умео вештије од Баталаке преобући се у те.1а.1а. и.ш у ма каква сој- 
тарију. те друштво ра:Јвеселитп и насмејати. 

Неку снаху Симе Миутиновића, која је имала снна, доста распу- 
ипина младића. Баталака. једном, прекори гато дете не стегне. да се 
Оп.Је влада I 

— Још је м.1ад и луд, одговорн мајка : — кад му стигне памет, 
в.1адаК»' се бо.к' 

\ 1н ће пропасти пре него што му стнгне памет, реч-' Т> - 

.,..'ј,-. н- 1р' 1 11 |д ннсн пролао тн, девере, и мој 
'В<»рђе (муж јој), што дигнете буренце на га.Бнву. иа <а ш.1.иве точите. 
ракију и пијете, не ће, .зар, ни он, ако у њега пма колико било памети. 
1?а сад нек нротера .пдост у м-1адост ! 

Бата.така се насмеје, и оставн је. 

Бата.1ака је био човек висок, сув, коштуњав; чела ве.шка, носа ган- 
.1>аста, но;зд[»ва исечених, бркова танких, ма.1их; увек мар.Биво обријан, 
а у пос ледње време, иос1е смрти своје кћери јединнце, носио је ома.1ену 
бе.1у браду. У опће Бата.1ака је. по својој спо.Башности, више .шчио на 
какога проФесора, и.ш иначе човека од књиге, него на српскога старе- 
ншну, који своје по.1итичке протнвнике уме да баца у најтеже окове ! 

Бата !ака је одиста говорио разговетно, и реченице је своје ск.1а- 
нао махом ио руским нисцнма Карам:тновога доба. И писао је доста 
ра:'.говетно. тек му сти.1 у јасности да.1еко н.^остаје од беседе. 

Ако се штампају његови руконисн о исторнји Србнје од 1804 до 
1812, видеће се и:{ њнх и Бата1ак:1и умии. точм с »ц ••. Ги\ ]•}!: 
пнса има н I 300 табака, пнсаннх његовом руком. 



Баталака има једну велику погрегаку у тој својој историји. Ои 
не суди људма и о њиховим делима као судија, него обично прославља 
кога воли, а унигатава кога не воли ! Њему је Карађорђе идол ; од њега^ 
као од благога Бога, излази само доброта, а од других како кад. Ко 
хвали Карађорђа, Баталаки је мио; а ко гато забави „Вожду", тога 
готово не може очима да гледа. За то је био љут на Вука Караџића, 
као на каква злотвора, и грдио га је где би сео или стао. Ко је хтео 
навући га на говор без краја, требало је само да рече гато добро о Ву- 
ковпм историским сппсима. Тада се старац претварао у прави вулкан. У 
Вукове послове о језику није никад дирао. 

Баталака је умрво у Београду, 15 јануара 1869, и укопан је 
код Маркове Цркве. 

Његова, врло добро погођена слика, има у Београдском Музеју. 

Батинић Стојко, из Азање, у смедеревекој нахији, био је до- 
бар јунак, и добар јахач ; а свакад је јахао добре коње. 

Године 1804, маја 9, у боју на Топчидерском Брду, Смедеревци,. 
испред велике турске силе, почну уступати, а Стојко излети, на белу 
коњу, и стане браћу соколити : 

— Та није мене кум кретио Стојко да узмичем, неко да сто- 
јим ! рекне он у шали. И неки ее људи почну устав 1.ати. 

А кад га, мало за тим, згоди олово, и он виде да 1.е умрети, махну 
руком и рече : 

— Не бојте се ! Овај погоди, али други, бели, не ће ! 
Другови га ириме на руке, изнесу и еахране. 

Бог да га прости ! 

Вачвански Адвксандар родио се, 1832, у Сремекој Митро- 
иици,' гдо му ј(з отац био у државној елужби, као еолски контролор. 

Основну школу свршио је у месту рођења ; гимназију је учно у 
Карловцима, а ФилосоФИЈу у Сегедину. 

Године 1851 био је у Пешти у државној служби. Из Пегате 
,]'»'. преме1итен био у Кечкемет, где се је познао с члановима маџарског 
11озо1)ишта, који су се онамо бавили. 

Пеки говоре да је ро^^еп у ЗемуиуУ 



.1пп клп 1>ак у С»^гед11ну, Бачвански је био саставио доброво.Бно 
друшти ваном Тодоровићем, представ.1.ао мање комаде. 

Та нак.1ињ«'Н.н 1 1^4 г.хумачкој в«читини сад, у Кечкемету, оживи у Бач- 
ванскога, и он, године 1852, остави државну службу, и ступи у Ха- 
бијево друштво. Ша тога, представ.1>ао је у више маџарских другатава, 
и изишао је на г.1ас као један између најбо.Бих маџарских г.1умада у 
карактерним улогама. 

11;!;;1 1 је био ступио, као карактериста, у стално будимско 
Молнарово другатво, кад га је, 1869, г. Ст. Тодоровић пред.тожио 
:ш редите.1л и учитела глумачке школе овде у Београду. 

Бачвански је, у београдској глумачкој школи, образовао готово 
све знатније снаге, које имамо данас на нозорници. Поред школе и ре- 
дитељских посЈ10ва, он је некад и представ.1.ао у трагедијама, дра- 
мама, па и у комедијама. Београђани ће се дуго и прпјатно сећати 
Бачванскога кад је представ.1>ао ШајлокОу у Млетачком Т^уговцу 
Енглеског Краља Јакопп : Лудвика XI: Циганиип, и, нарочито, Б 
Бранковипа ! 

Његову сјајну каријеру, на један пут, поремети голема несрећа : 
ид}11И, замиш.1.ен, низ лествице, паде, удари се јако поти.1.ком, те тако 
повреди очне жиле и, за годину дана, ослепи на једно, па, после, и 
на друго око ! 

Управа позоришта давала му је плату дуго време ; слала га у 
Пешту н у Беч да се .10чп. па св^' то ниј»' Бачванскоме врати.10 оч- 
њега вида ! 

И тако с.1еп, да би издржавао себе, жену, и кћер, Бачвански на- 
уми инак да представ.1>а. Ту своју жељу јави он у Београд, и Управа 
га прими ако и слепа. 

Пријате.1.и његови, г. Матија Бан, и Стев. Тодоровић, прнже га 
у своју кућу, као ста.1нога госта. 

Ох, како га је, тако слепа, одушев.1>ено прима.1а и по.;драБ.иала 
београдска публика! За сваку представу награђиван је он штедро; н 
еву своју уштеду с1ао јв жени и кћери. Тако је протек.10 више месеца. 
Једно јутро нашли су га мртва, хладна, у поствљн: ударила га је 
кац.1,а; ПЈ^еминуо је, као да је заспао, 27 марта, 1881 године. 

помЕннк зндаеннтах љуа^ 3 



34 

Бог му је у томе био милостив : није се мучио дугом болешћу 
пред смрт ! 

Испраћен је до вечне куће свом глумачком дружином, и много- 
бројном публиком београдском. 

Белов Јован (Томик) родио се у селу Црниљеву, у Горњој 
Тамнави. Одликовао се у много бојева као ирави јунак, а особито 1806 
на Мишару, где је, кажу, добио пар Кулинових пиштоља, који се и 
сада налазе у његових потомака 

— Једном, у Јеленчи, прича покојни Јокић : — опколили Турци 
Карађорђа и све нас (дружину његову), и хоће да исеку. Пред ноћ 
удари Јован Белов, с 50 момака; уби Ћуртоглаћа, турског заповед- 
ника, узе му мач, уђе у шанац, и нас све избави ! 

Ваља казати да се Белов није хтео никад примати никакве вла- 
сти у народу ; само у бојевима примао би команду над по неким оде- 
љењем војске, и тукао би се. Али се његова памет и његово јунаштво 
толико ценило да је, по казивању самога Попа Луке, био намењен 
за команданта на Лучино место, ако би Лука погинуо. 

У Лешници, у боју ван шанца, судари се, једном, Белов с Тур- 
чином који га хтеде посећи. Белов се вине на страну, а Турчин му 
удари коња сабљом по врату. Јован брже притегне дизгине, махне сво- 
јом сабљом, одсече Турчину главу, истера коња на шанац, па скочи 
са седла, пустивши дизгине. Тада коњу његову глава клоне, јер му је 
врат био у пола пресечен, и коњ се стропошта на земљу, где и крепа ! 

Јован Белов је погинуо у шанцу, на Голом Брду, више Леш- 
нице. Раздавао је војницима барут у шанцу. Турчин се, међу тим, био 
попео на високу трешњу, па га, с ње, погоди челиком, јер се држало 
да Белова олово не бије. 

Падајући од крвничке руке, Белов је рекао војницима : 

— Бра^ЈО ! Што могох, ја помогох ; не дајте се ! 

За тим је скупио сена и бе.Бушине, те метнуо себи под главу, и, 
насмејан, издахнуо ! 

Мплутитвић му је спевао красну песму {Србијанка, књ. Ш, 
стр. 78 — 87), коју треба Срби да прочитају. 

Вечна слава имену такога јунака ! 



35 

Бирчанин Илија родио се у селу Суводању, под Медведни- 
ком, око године 1764, а старина му је у еелу Бирчу преко Дрине. 

Још за младих година својих, умегаао се је у народске послове, 
и постао је кнел у Ваљеиској Иодгорини. 

Какав је Бирчаннн био на очи, какав ли према Турцима, а ка- 
кав према својој браКи Србима, можемо замис.чиги по речма ФочиКг^- 
вим, које изговори кад се оно спремаше да исече српске кнезове, и 
друге одабранијв људе у народу : 

»Док погубим, вели он: — Бирчанин-Илију, 

Оборкиеза испод Медведника. 

Ево вма трн годние даиа 

Откако се врло посилио : 

Куд год иде, све крхата јаше, 

А другога у поводу води; 

Ое буздован о ункашу носи, 

А бркове под калпаком држи ; 

Он Турчину це да у кнежину — 

Кад Турчина у кеежиип нађе, 

Топузом му ребра испребнја. 

Када нама порезу доиесе, 

Под оружјем на диван изи^е: 

Десеу руку па јатаган метее, 

А лијевом поре:^у додаје: 

,,Ме.\мед-Ага1 ето ти порезе, 

Сиротнња те је поздравила, 

Више теби давати пе море!"" 

Ја порсзу заиомпем бројити 

А ое на ме очима стријеља: 

„„Мехмед-Ага, зар ћеш је бројити? 

Та Ја сам је једном нзбројио."'* 

Ја је више бројптп не смијем, 

Већ порезу у крај себе бацим. 

Једва чекам да се скине беда, 

Јер не могу да гледам у њега. 

Он је паша, а ја сам субаша." 

Ето какав је био пред Турцима Бирчанин Илија ! Нлје чудо што 
је стављен међу прве које су Дахије биле наумиле погубити. 

Кад је Мехмед-Ага, дошавши у Ва.Ђево, поручио Бирчанину да 
дође, онда момак Милић КедиК рекне Илији : 



36 

— Баш, кнеже, да ниси ишао зверу у чељусти; или бар поведи 
више друштва ? 

— Милићу ! одговори Бирчанин : — Фотаћ мене зово на веру ; 
зове ме као власт, да са мном говори о народским пословима ; не могу 
да не идем ; а да поведем друштва, показао бих да му вери не веру- 
јем; не ћу; него ћу отићи сам, и још без коња и оружја. Ако буде 
права вера, вратићу се здрав и читав ; а ако не буде, ја ћу погинути ; 
али ће и Турцииа доћи главе погажена вера и сузе сиротињске !... 

Казавши то, дигне се у село Рабас, на неко старосваство ; ода- 
тле оде у село Седларе, те ту остави коња и теже оружје, а еам 
сиђе у Ваљево. Кад тамо — а он има шта и видети ! Прво смотри 
Кнеза Алексу, који је већ знао зашто их Турци зову, и који му ла- 
гано рекне : 

— Шта ћеш овде, Бирчанине, од Бога не нашао ? Где ти је 
Медведник? Ја се надам да ти и мене избавиш, а ти и своју главу 
донесе Турцима у руке ? ! 

Илија виде да нема ни помена о народским пословима ; виде до- 
бро што га чека, али беше доцкан. Понуди Турчину откуп на свој 
живот, али му се откуп не прими. 

И тако паде и његова глава на пољицу, поред Колубаре, 80 хвата 
испод моста, 23 Јануара 1804. 

Тело његово узме момак његов, потоњи старешина и јунак, Ми- 
лић Кедић, и сахрани код ћелиске цркве, на 1 хват североисточно од 
олтара и северних црквених врата. На гроб му је стављена плоча од 
белога мрамора, на којој се с муком могу прочитати ове речи : 

„Зде иочивајет раб божи Илија Енез.... Вирчанин от....ра 
Мехдед Фо...и " 

Плоча је сва изразбијана, и ја сам мислио да су је Турци наџа- 
цима излупали; али, на нашу срамоту, дознадох да томе нису криви 
Турци, него баш Илини потомци. Кад је, Бирчаниновои крвљу ку- 
пљена, слобода хтела да обнови ћелиску цркву, онда су мајстори баш 
у Илину плочу оврли козе (скеле), и тако су је разлупали ! 

И од потомака Бирчанинових не нађе се човек да освећени гроб 
мучеников заклони од тога братскога вандалства ! 

Ох, незнање, ко.шко си грубо! !.... 



37 

Бирчаннн је био висака раста, црне мастн, космат, дугачких су- 
внх образа, погледа веома оштра, а гласа крупна. Био је необичан 
јахач, и необичан гађач и;1 пугаке. 

Песма вели да је јахао кр^хата, тојест, хата зеленка, а у 
Суводању се прича да је најрадије јахао вранца без белеге, који ји 
био Ц1)Н као гак, и кога је Бирчанин кулио у Гроирнпш! :',;| 700 
гроша, кад је цванцика била 13 пара. 

ункагау је свакад носио топузину. 

Турци су, посекавгаи Илију, нудили његова брата кнегатвом, а 
он је одговорио : 

— Ја сам орач и копач; у кнезовању се не разумем. Да је и 
мој брат чувао плуг, не би му глава с рамена одлетела пре времена ! 

Онда Турци окнеже МилиКа КедиКа, из Суводања, који је био 
момак у Илије. 

Бобовац Јован (Симик) родио се у селу Бобови, у Ва.Бевској 
Иодгоринн, 177"). 

^к првога устанка, од 1804 — 1813, Јован Бобовац се не по- 
миње ни у какој власти. Међу тим сра је прилпка да је он, и за то 
време, био обратио пажњу на се. 

Године 1823, октомбра 6, № 1932, Кнез Милош, узвисивши на- 
родни суд, у Ерагујевцу, нада све друге судове у земљи, позива Јо- 
вана Бобовца, дотадашњега судију, за председника томе суду. 

Том приликом, Кнез, у свом акту, вели: „Уверен о довољном 
у судејским делима искуству Кнеза Јована Кобовца, оиредељу- 
јем и иостављам њега иредседатељем суда оаштенародњега'' . 

Те исте годинв јавља сеБо'овац још на једном врло важном 
послу. 

Нахија београдска била је тада разде.1.вна на пет кнежина. 
Старешине тих кнежина нису имале слоге у својим службеним посло- 
вима. За то су сн људи. сад из једне а сад из друге кнежине, тужили 
на неправичну и несразмерну поделу државних терета и пореза. Кнез 
Милога, да би томе злу нагаао лека, науми да постави једнога изме!)у 
оне петорице кнезова за старегаину осталој четворици, али избор 
остави кнезовима и кметовима целе београдске нахије. 



38 

Л да би се тај иосао свршио како треба, Кнез је послао, 29 но- 
вембра 1823, Јована Бобовца и Алексу Азнадара да буду „свиде- 
тељи тога њиховог избора". 

Године 1828 и 1829, Турци Богањаци, хотећи ићи на Дунав 
да се бране од Руса, намеравали су прећи преко Србије. За то су се 
били скупили на Орлову Пољу, на левој страни Дрине. Ене ј Милош, 
дознавши то, скупи војску да Бошњаке одбије од границе српске, ако 
би насрнули. Тој војеци за старешину био је одредио Јована Бобовца. 
Али су Бошњаци били паметни, па нису ни наваљивали. 

Кад се је већ било почело изјављивати незадовољство према су- 
више личној владавини Кнез-Милошевој, Јован Бобовац је, једном, 
рекао ово : 

— Госиодар тјоеба да да коститугтју, ш ^е све бити мирно 



и задовољно 



Јован Гавриловић, пред којим је Бобовац ово пзговорио, вели 
да се је зачудио : откуд Бобовцу, просту човеку, та туђа реч консти- 
туција, а изговорио је баш њу ! 

Како је да је, али у Ваљеву и у Подгорини, може се и данас, 
чути прича, да је баш та жеља за конституг^ијом прекратила Бо- 
бовцу живот! 

Казује се, тојеет, да је Бобовац, у Ерагујевцу, говорио и до- 
казивао да треба Србији уетав ! После тога, пошао је пут Ва.гева 
својој кући. У путу изиђу неки људи, нападну га, и испребијају на 
мртво име. Од тога, веле, и умрво је 14 јуна 1832, п укопан је код 
каменичке цркве, којој је био ктитор. На његовом гробном белегу 
пише да је преминуо „14 лииња", а не вели се „14 јуна-. 

У Подгорини ее верује да су оне људе, који су тукли Бобовца, 
наслали они који нису хтели устава ! 

Бобовац је био човек висок, а сув, веома разборит, веома добар 
и, како уверава Гавриловић, велики пријатељ Кнезу Милошу.... 

Богдановик Боста родио се у Руми, у Срему, 1811. 

Осно15ну школу свршио је у месту где се и родио ; гимназију у 
Карловцима ; ФИлосоФију у Сегедину, а права у Пешти. 

Године 1842 био је прешао у Србију, и стуиио у јаину службу. 
Том приликом постао је и члан Друштву Сраске Словссности; али 



39 

догађаји К(.јн с.'. у другој иоли те годиее, разрише у Србији, ирину- 
дише га оставити нову отаџбину, и отиКн у свој завичај. 

Годиее 1848 покренуо је био у Пешти политпчкн лист који се 
!'^ 1вао ^Весннк'^. 

Богдановн11 је епремаи грдНу да иише нову сриску иаирију. 
Колики је од тога посла био урадно не зна се, као што се не зна ни 
у кога је сада оно што је био спремио. 

Богдановић је умрво 27 апри.1а 1854:, у Новом Саду. 

Богикевик Антоније родио се у селу К^упцима, близу Лоз- 
нице, у почетку друге поле ирошлога века. 

Мора бити да се јога из младости одликовао међу евојим сеља- 
цима, кад га в«'ћ на крају 1804 ииднмо као јиднога измеКу главних 
.1>удн у Јадру. 

Он је тада, у друштву с Јевтом СатКем-Чотрићем из ТршиКа, 
са знањем и одобрењем Црнога Таорђа и Јакова, углавио с Мехмед- 
Каиетаном Видаји^ем онај уговор од 7 тачака, по ком су Подринци 
били мнрнн од Бошњака, а.1и нису ни пристајали уза Србе устанике. 

Доцније се тај уговор погазп, српска војска уђе у Јадар и Ра- 
ђевину, и Антоније Богићевић буде признан за војводу подринскога. 

Од тога доба Антоније је увек био на .1озници, или дуж Дрине. 
Веће борбе с Турцима имао јв на Круињу, на Рожњу више 

Сокола, на РаЏву Пољу, и на Лозници (неколико пута). 

Једном беху Турци напали на .1озницу, те јој је и Карађорђв 
морао доћи у помоћ. 

Сеча је била страшна; почела се у селу I рнчари, па се проду- 
жила на .1озници, и. најпоеле, свршила се на по.Бу Тичару. Турци 
су тада са свим разбнјени, и на Дрину натерани. Очевидци причају 
да су је ча1: замутили својим лешинама ! ! 

Године 1810 Богићевић је био опседнут у .1озници, али су 
Турци отерани после крвавога боја у ком су се ранили Лука, Чупић, 
Мутап, Цинцар Јанко, и многи други. 

Године 1811 и 1812 ннје било великих б »ј^-ва на Дрини. !•■ ј»? 
н Анта Богићевић био мало миран. 



40 

Године 1813, марта 9, пише Карађорђе Анти Богићевићу, да 
је на оном крају главни војвода Лука Лазаревић, који ће и Богиће- 
вићу давати заиовести. За то да га у свему слуша. 

У почетку аирила, те године, помнњу се жалбе неких кметова 
против Анте Богићевића. а ш је, пред крај тога месеца, он већ умрво, 
и Карађорђе, иза тога, поетави за старешину Антина сина Богосава, 
а Луци заповеди да одрзди једнога свога буљубашу Бо]и у помоћ. 

На тај начин су војводе Макса Кретић и Петар Молер узели 
власт и бригу војводску поред Богосава, који је још био млад и 
невешт. 

Анта Богићевић, по жељи својој, сахрањен је у шанцу лознич- 
ком, у ком се је толико пута тукао с ТуЈ)цима. 

Кад Турци, године 1813, заузму Лозницу и шанац лознички, 
они иекоиају мртво тело Антино, одееку му главу, и однееу у Звор- 
ник, а коети баце у бару код шанца, према реци Штири. Неки Срби, 
ноћу, изваде Антино тело из баре, и затрпају га у пређагању раку, 
која је 5 хвата далеко правце к југу од иеточнога довратка јужних 
врата^садашње лозничке цркве. На меету где су Антине кости, до 
1876 године, није било никаквог другог белега до један покрупнији 
камен из калдрме, која је начињена око цркве. 

Доцније, тек око године 1885 — 1886, унук Антин, г. Мијаило 
Богићевић, послао је једну мраморну плочу са записом : 

„Овде леже кости Аите Богићевића, војводе лозничког^', да се 
полошке стави на меето где су Антине кости. 

Анти Богићевићу рођена је кћи г-ђа Томанија, жена Јеврема 
Обреновића, баба по оцу њ. в. Ераљу Милану I. 

Анте Богићевића име и држање задахнуло је ону песму коју 
сада свако српеко дете зна и пева : 

Цар везира на диван позива : 
Мој везвре, што ми 1)6 не дођеш? 
Ах, мој царе, како ћу ти доћи ? 
Кад не могу кроз Лозницу проћи ? 
Од госпоства Богићевић' Анте : 
И његових снлнијех јунака : 
Од сарука н од јагагаиа 
Од сабаља и танких пушака'! 



41 

Војиновик Тодор родчо се у Горњем Добрнћу, у Јадру. За 
и»'мачкога рата, 1788, био ј' у Лозници мали бу.ћубаша над драго- 
!.о.т.цнма, и, (' Немцима, чунао је Дрнну од Турака. Кад се Немци 
врат»% он се не смедне одмах нредати Турцима, него се одметне у 
хајдуке, па се преда тек пошто се са свим уиири. ^>д тога дпиа жи- 
вео јс мирно код с«оје куКе, као и други сељаци. 

Године 1804 посгави га Ћурчија као буљубашу над десном 
страном Јадра, и поша.1.е га на .1ешницу, те претера Турке преко 
Дрине, и улогори се у Ганитовачи. Ту је мудро уређивао, и, кад 
Турци ударе, храбро се борио, али је мноштву турске војске, најпо- 
*1*'. морао устуиити. 

Пошто Ћурчија, те јесени, погине, он остане у Јадру најзнат- 
нији човек од војничкога реда, и док је год Мехмед-Капетан држао 
српску војску у Лозници, он је био први ; а кад се Јадар, после тога, 
одвоји од београдскога пашалука, и преда Турцима, он остане код 
своје куће, као и пре што је био. Кад Турци, у пролеће 1806, ударе 
на нахију шабачку, он не могне срцу одолети, него, с неколико мо- 
мака, отиде преко Цера, и стане се бити с Турцима. 

Његова кућа и жена бн.1а је у Јадру; за то му стану неки овамо 
у Поцерини говорити: да није дошао да се бије, него да су га Турци 
постли да шпијуни. Кад то Тодор чује, он се зарекне да ће, у пр- 
вом боју, или погинути, или Турчина жива ухватити, и показати им 
зашто је дошао! И тако, у првом боју, потегне из пушке те убије 
једног Турчина, а други Турчин, видећи да је он избацио пушку, 
учини јуриш да му одсече главу, а он распали пушком кијачки по 
г.1ави, онесвести га мало, и обори на земљу, па притисне да га веже : 
ну док он овога свеже, други потегне из пушке те га рани у кук. И 
тако његови момци доведу пред Јакола и њега рањена, и Турчина ве- 
зана. Посте се излечи у манастиру Радовашпици, а.ш остаие малко 
хром, и тане му не изваде из кука. 

Кад Јаков, 1807 године, дође те опет побуни Јадар и Рађевину, 
он постави у Јадру војводом Атонија Богићевића, и испостав.1)а не- 
К0.1ИК0 буљугбап1а, Бојиновић, поред свију својих заслуга и јунаштва 
остан*^ онако. и. гам од своје во.Бе скуии неко.шко момака. тр гтап<> 



изнад Лешнице опет чувати стражу од Турака. Јаков се истина доц- 
није кајао што је Бојиновића оетавио без ништа, али то оетане тако. 
Године 1808 подбуне Бојиновића његови момци и пријатељи да 
тражи да му се да десна страна Јадра, да буде над њом бар буљуг- 
баша (под Антоннјем). И тако он, с верним другом својим Гаври- 
лом Цакленом, из Бегове Лешнице, дође у Београд (у јееен 1808) 
да то тражи; но будући је Антоније, као војвода и богат човек, имао 
свуда више пријатеља него он, то Совет окриви и њега и Цаклету 
и пођу да их обојицу (као немирне људе који се противе постављеној 
уредби) затворе у кулу; а онн, дознавши то, побегну те се сакрију 
у некакву трговачку лађу, и по том утеку пешице у нахију гаабачку, 
а коњи, са свим пртљагом, остану им у Београду, те ту и пропадну. 

После тога, године 1809, Цаклен пре^^е преко Дрине на вој- 
ску, и тамо погине; а Бојиновић, не смејући од Антонија ићи у 
Јадар на своју баштину, остане у нахији шабачкој, у селу Добрићу, 
и стане опет, онако хром и стар (већ преко 50 година), на ново 
крчити, орати, и копати, те се хранити еа женом и децом. 

Тако је ту живео до године 1813. А кад, те године, Турци 
овладају Србијом, он се врати у Јндар, а Турци га ухвате и од- 
ввду у Зворник те обесе! 

Бојиновић је био човек крупан, сувих дугачках образа, е и*спа- 
.1им јагодицама, голема покучаста носа, повеликих и дебелих бр- 
кова, а страшног^ јуначког погледа. Био је не само храбар јунав 
него и мудар управник, — који је евакад држао тврд запт у својој 
војсци ; све је тежио на немачке уредбе, што је, уз рат, видео у 
Немаца '. 

Боројевик Никола, песник, родио се у Оточцу, уодине 1796. 

Основну ШК0.1У свршио је у месту свога рођења. 

Иза тога, школовао се на Ријеци, где је, поред талијанског 
језика, научио и Француски; па, у Љубљани, и, најпосле, у Бечу, 
Где је слушао пољску јекономију, и политехнику ; а уз то Физнку 
и ботанику. 

' ЈЗук, у Даници за 1829, стр. 10 до '20. 



43 

цир на Ријеци, где је, служеКи дуже време врло корнсну слу;?:^у. 
инсао красне песне. 

Боројевић ј'' у прози ма.10 писао, а у стиховим.ч, пд [..дии ■ 
1837 — 1869, спевао ј разне лнстове * пустио више од две 

ста песама, које су све .1еце, с.1атке, пуне даха побожнога, родо.Буб- 
нога, и братољубнога. 

По својој ве.1нкој смерностп, песннк није од својих песама чу- 
вао прениса, нитн их је икад сабирао у једну збирку, те овај по- 
следњн посао још очекује свога пос^еннка. 

^ својим песмама, Боројевић С1ави просвету, слави .вубав к 
л-имн имену н је:шку српском, славн вредноКу, уредност, и памет у 
жнвоту, а оштро шиба лакомислено презирање својега народа, ту- 
ђење од евојнх лепих обичаја, и лако расипање времена и блага! 

Он ће остати свакад сиван син нашега тровернога народа 
баш и за то што је народно јединство дизао изнад братске нам тро- 
верице. 

Годнне 1844, свегујућн да се сваки дигн»' !1зи;|д мидик.ч ск.ла 
села, у једној песми, овако виче : 

„Да Срб, Хрват, Бошњак, Далматинац, 
Кад је дојен сиеом једне мајке^ 
Вуде исте синак и лубимац, 
Л не додол свога села бајке.'* 

Гпдии'- 1456 моли се Св. Николи овако: 

»Правпло вери 

Образ кротосто, 
.Учоте.Бу благи 

Рајске мудросто, 
,Рушиетљу храбрц 

Лажнох идола, 
»Угодеиче божји, 

Свети Никола! 

1л'р'>је1и1^и11И\ пссама и јјушх састаоа нма : у с/>./, п'а/'0'Јнол< Јч- 
1Г)/од 1841 — 1847, и у Седли1ци%л 1856 — 1 8 58, у ,^раго.»)Ј/<5|/, а и у К11>и- 
;кев||ом додатку вЈужнс Пнеле* . 



„Умудри нам разум 

Духом крепости, 
,Да се сваки држи 

Своје дужности ! 
„Утеши пам срца 

Вером истиие 
„Која чува душу 

Да не погине! 
„Огради нам цркву 

Зидом љубави, 
^Да се брат од брата, 

Ђеп не растави. 
„Да будемо прама 

Свакој опсени 
„Овог света срсћни, 

Оног блажени !" 

Последње време свога живота провео је у Горњем Карловцу 
где је, 110 што је примио св. причешће од Проте Беговића, пре- 
мвнуо 23 Фебруара 1872, и укопап је у гробљу српске опћипе. На 
гробу му је смерни каменити споменик, који му је поставила жена 
његова Ружица. 

Сваке године, на Видов Дан, како ми пише дЈ^аги пријатељ, 
Прота Н. Б(5говић, честити карловачки свештеници излазе му на 
гроб, те чине спомен, по црквеном правилу. 

Хвала им за то! 

Боројевићеве песме и друге записке, примивши од покојни- 
кова сина, сада већ покојнога Мајора Нестора Боројевића, Прота 
Беговић је послао Браћи Јовановићима у Панчево, ради штамнања 
у љиховој „Народној Виблиотеци'' . 

Пре неког времсна, бејаше овде г. Каменко Јовановић и, на 
моје питање рече, да су они те песме дали неком гоеподину да их 
за штампу приреди, па тај још није готов. 

Породица Боројевића много је разграната ; има их и нраво- 
славних и римокатолика ; Никола је био иравославни. 

Вечна слава Николи Боројеви1»у, овако милу, овако родољу- 
биву, овако братољубиву иеснику ! 



Боцик, С1Л1.а1. 1;.. (.:.1!1;ц;1, у иахнЈИ смсдс^/сискиЈ, 7 ншуста 
1 '^ОО. кад су Србн ишли к Бањи, да ослободе Вељка, и осоколио 

МОШНи. 

Младен јв тада командовао српском војском и, као свакад тако и 

ад, неспретно и несре^но. Тако, иинајпре, није давао укопавати се, 

а после, кад су Турци навалили, наредио је дп с' шанац коил н;| 

I. „ копао гаанац као и други, а један Турчнн долети на 
коњу да га набоде на миздрак. Боцић, у часу, остави ашов, дохвати 
миздрак за врх, и њиме сва.1и Турчина с коња. Одмах га шчепа за 
гушу, па му узме два пиштоља сребрњака, и с главе срмали-капу. 
Пос1е тога пусти га да иде! 

Кад га другари упитају што г;1 иусги^ Одговирн им : 

— За овај мах доста јо ! Нека мн, други пут, што друго донесе! 

БошЕовик Јован родио се на Топ^ш, у опКини херцегнов- 
ској, 9 јуна 1761. 

Чим је одрастао , и поучио се, бацио се је на море , као и 
други његови земљаци. 

ПутујуКи морима по свету, станио се је у Смпрни, у Малој Азији, 
ступивгаи у службу код онамошњега Оогата трговца Србина .['Ж" 
Куртовића. 

ДицииЈ. . радио је на своју руку, оженио се богато, и изро- 
дио децу, па је, месеца јуна 1832, премннуо. 

Пре него што ће умрети, Бошковић је, у свом тестаменту, оста- 
вио цркви Св. Спаса на Топли, и Манастиру Савини, по хиљаду гроша; 
а сиромасима из те околине три хиладе гроша, а за тим настав.Ба: 
„Сва моја добра у Боци, остављам мојој отаџбини, да се ирн- 
ходом истш оснује и издржава школа сраскога и талијанскога 
језика и мореаловства^ . 

Ова добра нису би.1а довољна за оенивање жељеие школе, ал1 
су, мало доцније, придош-Ш други дародавци: Ћуро Ћурови^ и Је- 
вросима Лакетип, те је шко.т већ основана, и ради на ве.шко до- 
^•ро сршмгом народу у Приморју, и на с.1аву дародавцима! 



46 

БошЕОВик Новак, кога су звали ЛовачпЛ из ГорачиКа, 
војвода драгачевски, родом је из села ГорачиКа. Он је био под 
влашћу Проте Гучанина, а у последње доба под главном командом 
Антонија Пљакића. 

У Карађорђеву Протоколу помињу се неке распре између њега 
и другог војводе драгачевског Ћоке ПротиКа, сина Протинога. 

Новак се, у опће, хвали као добар јунак у боју. Јокић је за 
њега рекао да је умрво код куће. А Милиновић Тома, напротив, 
вели овако : 

„Турака се Новак не бојаше, 

Па за то га Турци исекоше- 

На Јасици, са две ста јупака, 

Пет хиљада дочека Турака; 

ПолоБИну, са друштвом, исече > 

Док се душа нз њега измаче !* 

БранЕОВић Коста родио се у Новом Саду, 20 маја 1814:. 

Основну школу и гимназију свршио је у месту својега рођења; 
ФилосоФију у Сегедину, а права је почео учити у Пешти. Али са 
сиромаштине на кући, не могне их свршити, него изучи само прву 
годину, па онда сиђе у Карловце, и сврши Богоеловију. 

Године 1837, јула 6, прешао је у Србију, где прво буде од- 
ређен за проФесора у шабачку полугимназију, па за тим, 22 јула, 
постане проФесор Реторике у великој гимназији, у Крагујевцу. 

Године 1838, у јесен, заведен је у Крагујевцу Лицеум, а 
Бранковић је, 1839, у њему добио катедру. И ако је мењао науке, 
које је предавао, у Лицеју је остао све до своје смрти. 

У Лицеју је Бранковић, поверењем својих другова, пет пута 
бивао ректор. 

Године 1838 и 1839, одређен од власти, походио је школе у 
многим местима у Србији. 

У покрету Срба оноетраних, године 1848, Бранковић као ро- 
диљуб, узео је веће учешће, и био је члан Главнога Одбора у Кар. 
ловцпма, откуда је слао чеето важне и простране извештаје Сри- 
ским Но&инама, у Београду. 



47 

.1.-111 1"дин»* ГЧ^-о Имсгао ј«' чллп ,12>1/штп1( ( јлкпг ( лоиссно- 
сти, па је, посич томе Друштву (1ио слмфотмр ;• к^нпос!.'. и ипт- 
председник. 

Исто тако био је члан Школске Комисије, и помагао је у из- 
{•а})Иван>у књпжпца ла школе. 

Књижевност српск;1 'I 1и Брапковића има ова дела: 

1. С.10И0 Св. Сави, 1847; 

2. Оеновно мудрословије, у Београду, 1848 ; 

3. Мислословлс или Логика (мала) у Београду, 1849; 

4. Мала физика за младеж, у Веораду, 1850. 
б. Логика за ^аке Лицеја, у Београду, 1851. 

Ово све већпном је рађено по пемачким писцима. 

Бранковић је нековреме уређивао лист „Шумадинку^, коју 
је покренуо Љ. П. НенадовиК. Писао је чланке за Гласнике, за Сјш. 
Аетоиис, и лл Уранију. Л био је дуго време и цензор књига и 
новина. 

Бранковнћ је провео свој век у школи са ђацима. Био је та- 
чан, савестан, добар наставник п пријател> својим ученицима. Нарави 
је био благе, у оихођењу пријатан, чедан, смеран. Боловао је од 
слабих груди, и боловао је дуго. Кад је умрво, кренуо се, тако 
и Београд да га испрати. И одиста његова је пратња била 
вр.1и редак појав у Београду. Само укоп пок. Даничића надмаша 
Бранковићеву пратњу. 

Кнез Мнхгшло послао је удииици иокојникоиој 200 дуката у 
знак свога поликога 11оп1тован.а п])вма ч<'ститом иасиитачу српске 
омладии'.'. 

Бранковић је преминуо 22 новембра 1865, у Београду, и са- 
рањен је код иалилу.1ске цркве. 

Брдар Петар (Радовановик) родии г. \ селу Тамнпку. у 
срезу мораиском, рудничкога округа, године 1818, од оца Радована 
и матере Стојане. По оцу Радовану, прозвао се Радовановић, али 
како му је отац умео градити брда за разбоје, те се за то звао />/>- 
дар, прозове се н Петар тако, и после сва околина нпје га ни звала 
другојаче него Нетар Брдар. 



48 

Кад је Петру било пет година од рођења, досели му се отац 
у село Коњску, у смедеревском округу, и настани се ту да живи. 
Тако је Петар прешао из рудничке Мораве у смедеревско По- 

дунавље. 

Ставпш на снагу, Петар је, и после смрти оца свога, вредно- 
ћом која је за углед, и штедњом и смотреношћу, стекао лепо имање. 
Године 1864 ииао је, поред другога великога имаћа, две механе 
од друге класе, које доносе леп приход. 

Петар је био човек тежак који ради земљу, ати, кад би се 
десила прилика, он би нешто и купио и препродао, те је и на тај на- 
чин лепо привређивао својој кући. 

Петар није учио књигу, и није знао ни читати ни писати; али 
је јако жалиогато је остао, како сам вељаше, „код очију слеп''. Зато 
је и говорио врло често : 

— Што не могох ја, да ми је да могу бар други, млађи"! 

Био је врло добар, бистар, и речит човек, са чега је јако ува- 
жаван у својој општини а и у свој околини. 

Године 1869, о Духовима, Петар је био на оној великој на- 
родној скупштини, у Ерагујевцу, која је дала Србији Устав који 
важи и данас. 

Са женом својом Петријом, која је у свему делила његова племе- 
нита осећања, имао је деветоро деце : седам синова и две ћери, и то 
је давно све покрила земља црна ! Кћи му Милица, која је била не- 
обично лепа, два пута се удавала, и оставила му је, по смрти, унука 
Милутит из првога дома, и унуку Милојку из другога. Миличина 
другога мужа, Тодора, Петар је узео у кућу и, по смрти кћери 
своје, оженио га другом, те му је то била сва помоћ и одмена 
У раду! 

Сељаци у селу Коњској одавно су желели начинити школу, и 
припремали су овда цигљу, онда ћерамиду и креч, али некако нису 
могли да отпочну градити школу. То и јесте тешко, при најбољој 
вољи, да једно село од неколико стотина глава, неко.шко стотина 
воља и жеља, прегне на један посао, и да га уради као гато би га 
један човек радио. 



49 

1ро.1изи.ш лесеци и годинс а соло Коњска иијс стекло 
своје ШЕОле. 

Иотар Брдар гледао и сиремао се, па, једногл 

дан.ч. и;Ји1)е прод свпј.' (-л;!!;- и изјави: да хоће да начини с^лу 
школу, ма га гтала н 3000 дуката ! ! 

Сељаци прим»' захвално ту изјаву, и устуие му све шт 
тл.' били спЈ^еми.ш од грађе. 

Ствар се јави в.1астп. Окружни начелник дође у село да види 
ј( .1и то зби.ва? Петар и иред њим понови: да хоће своме селу да 
начини ШК0.1У, макар га стгча 3000 дуката ! 

Пред крај године 1869, та је намера била извршена! 

Лепа школска зграда (9* и 2' дугачка, 5* и 4:' пшрока, а 2* 

2', 9" висока) већ је крп'-"'- "■ Т*-" ■•'•'■ ■■ •>-<;"л-. '- ^тагослопо чн- 

ститоме родо.^убу. 

За ту школу Петар је дао равно 800 дуката. 

Извештен о овом, Министар Просвете, покојни Д. Матић, за- 
хва,1и дародавцу нарочитим писмом (1 нов. 1869, Јб 5056). 

Л .1ИСТ „Шаго.ш" * јав.1>ајући за то честито дело, поред оста- 
лога, изразн се овако: 

„Да човек, коме прекипи туђа си.ш, за.10жи и имање и г.шву 

!а обрану себе и својега огњишта ; да други трпи глад и жеђ свега 

својега века, с^ужећи мисли којој жели дати живота ; да чедо на- 

уке обожава извор својега осветљења и узвишења, то је некако обично, 

и ако је свакад пуно хвале. А.ш кад прост човек, који је знојем 

■ I свога стекао прилично имање, овако далеко гледа, овако пле- 

. ..лто осећа, овако свет.10 провиђа све благодети које даје знање 

па му приносиовако знатан, овако сјајан дар: онда, пред том про_ 

' тотом, треба ничЕв да падне многа висоет, и онда смо мн међу срећ- 

ипма срећни што можемо овде име такога добротвора да предамо 

вечноме спомену захвалнога потомства'' ! 

Се.10 Коњска доцније је променило и«'-. Укн.јоч > 1, ЈЈ Јм-^ру- 
ара 1872, оно се је прп.-.па т.. Мигтиовац. 

* Бро} 82, стр. б05; и 33, >. 

ООМВНП ЗНАМКННТИХ 4 



50 

Кад је Петрова задужбина била готова, онда Петрија, жена 
његова, оде с њиме у Аустро-Угарску, и тамо купи звоно, донесе 
га, и подигне на шволску звонару! 

Данас то звоно сазива дечицу у школу да се уче на сваку 
вредноћу, на свако добро и поштење. То ће звоно подсећати увек 
Коњштане, садашње Михаиловчане , да хвалом помињу честитога 
Србина Петра Брдара, и његову домаћицу Петрију који 

Пе триаше на гомилу благо, 
ЂеК дигоше себи задужбину, 
Милу Богу а корисну људма. 
Бог им дао што од Бога желе! 

Доброчинство ПетроЕО није се уставило ни овде. Његово је 
село желело имати и цркву у својој средини, али се та лепа жеља 
није могла лако да изврши. 

Године 1872, Петар јави својој општини да јој жели помоћи 
и у грађењу цркве. И одиста начипи цркву од 8 јула 1872 до 20 
јула 1873. За цркву је потрошио 1500 дуката. Кад је црква била 
готова, купио јој је и звоно за 60 дуката. 

И тако је честити Петар РадоватвиК Брдар, које за школу 
а које за цркву, дао својих новаца равно 2360 дуката! 

Благо земљи у којој неуки овако помажу школу и науку; благо 
вери у којој прости овако прилажу олтару хришћанске љубави ! 

Ту су и школа и црква дужне добро пазити чим ће плаћати 
за овако одушевљење и оваке жртве.... 

Петар се женио два пута: првој жени његовој било је име 
Петрпја, а другој Василија. Ни с једном нијеЖ^ушке деце, 
него саме кћери; а обе жене помагале су му на путу доброчинства 
којим је ишао !... 

Петар Радовановић Брдар преминуо је 30 декембра 1880 го- 
дине, у селу Михаиловцу! 

Светао му иомен међу браћом до века!... 



51 



Велимировик Внкентије родио се } солу Витковц} , у Гружи 
17»)1 годиио '. 

Где се учио не зна < •, као што се не зна ни где се, и кад, 
.!акалу1)ерио. Само се зна да је, у иочетку овога века, био јеромо- 
нах у тврн Студеници.Његов сувременик, и његов ученик, потоњи 
гаабачки в.1адика, Ђерасим 'БорђевиК, хвали га као свештеника врло 
' Јга у свим иитањима која се тичу ввре и цркве, додајуКи: да је 
"■ 1<>р^*ју српског народа најрадије слушао од оца Ве^ентија. 

Кад су Студеничани, године 1806, бојећи се турске најезде, 
оставили Студеницу, и Св. Кралл пренели у манастир Враћевшницу, 
у рудничком ирисоју, онда је и духовник Већентије, с браћом, ире- 
шао, па је у Враћевшници, те годнне, и иреминуо.... 

Честитп туховник Велимировић написао је лепим минејским 
словима : 

„Сказаннје о иреселенији моштеј светаго в краљеос Стефана'^. 

Ту се прича да је Краљ СтеФан, по смрти својој, био уко- 
пан у Студеници, <>дак1е га је Св. Сава, по повратку с првога пута у 
Јерусалим, пренео у Жичу, као његову задужбину. Одатле су мошти 
Св. Крал»а, после смрти Св. Саве, биле враћене у Студеницу. 

Урош Велики, 1237, пренесе их у своју задужбину СотКане. 
Ту је Св. Краљ остао чак до после смрти СтеФана Високог. У то 
пак време, од силе турске, калуђери закоиају у зем.Ђу ћивот с мо- 
штима, те је тако остао у зем.Би до 1529. Тад га извади пећски 
патријарах Пајсије, и рашкн митрополит, те остапе на јави до 1587. 

Тада опет, од страха турскога, пренесу га калуђери из Со- 
поћана у Црну Реку, у цркву Светих Аранђсм Михаила и Га- 
врила^ где је остао 14 година. 

Одатле је враћен у Студеницу 1701, где је остао до 1789. 

Године 1789, јануара 6, калуђери узму Св. Кра.Ба и, преко 
Карановца, Јагодине, Смедерова и Гроцке, донесу га у Београд. 
Тада се дигне манастир Рајиновац, ради Св. Краља. 

• У Инсжевинн Србији стр. 2 88. стоји Кикојсвцу, ааи јв ово овдв 

4» 



о'хг 



Одатле је пренесен преко Дунава у манастир Војиловицу. Вра- 
тивши се одонуда, остао је неко време у Рајиновцу, па је, 1791, 
донесен опет у Студеницу. 

Све ово испричао је духовник Вићентије просто и разговетно, 
и написао својим лепим и читким рукописом. 

Рукопис је тај везан заједпо с јеванђељима која се читају на 
Велики Четвртак. Он се храни у књижници мапастира Студенице, 
и сведочи нам да су људи, жудни знања, и у најљућа времепа, оти- 
мали се да што науче. И учење им је давало моћи да могу, на 
кон себе, остављати овако красне споменике!... 

Лака му земља телу, а покој честитој души ! 

Весели^ Јосиф родио се 5 августа 1823, у Ђакову, у 
Славонији. 

Учио је гимназију, ФилосоФију, и богословију. 

После неколиких огледа књижевних и политичких, прешао је 
у Србију ; у Београду је примио православпу веру, и добио службу 
најпре у крагујевачком суду, после у телеграфу, а најпосле у кра- 
гујевачкој гимназији. 

Служећи, као проФесор крагујевачке гимназије, умрво је 20 
августа 1873 у Крагујевцу. 

Веселић је штампао: 

1. БоКаЈЈСтво (латиницом), у Осеку, 1848; 

2. Биљословље 1 — 3, у Н. Саду, 1852; 

3. Поњатије о телеграфу, у Београду, 1859; 

4. Слово којим је поздрављен Кнез Милош, 14 јула 1859 ; 

5. Охис 31анастира у Србији, у Београду, 18б7; 

6. Реч у своје времс, у Београду, 1870; 

7. Скуа Словенских Била па Метином Брду, 9 августа 1872 

у Београду 1872. 

Намера му је увек добра : неговао је слогу међу јужним Сло- 
венима, и у оиште је, у животу, световао путове мирпе и помир- 
љиве ; а списи му се не одликују ни садржином, ни књижевном об- 
радом; добра пак његова во.га заслужује сваку хвалу.... 

Видаковик Милован родио се у селу Неменикућама, под Ко- 
свајем, месеца маја, 1780 годино, од оца Стеват и матере Станке. 



53 

Сгарн Милованоин, како ]'• ш пупми у 1,отињству, аснвели 
.у у Лолницн, на Дринн, иа су св, у врзме нвке размнрнце, уклонит 
.'1 Туракп дубље у Србију, н тако су се настанили под Космајом. 

Два нак љегова стрица, мдвојивгаи се од осталих рођака, пређу 
цреко Саве, и онамо се настане, један у Земуну, а дру^и у Ирнгу. 
где су радили занате, и жпвели лепо. 

К.1Л Је Миловану било 6 7 дниа, почне се, прича он сам, 
у свлу говоркати да ће се Немци и Турци заратит; време, 

једног дана, дође у Неменикуће господар тога села, Турчин Лбраим- 
'• азове сељаке, и каже нм, од прилике, овако: 

— Рајо, море! Ми хоћемо с Немцима да се бијемо. Иеми»1 
већ иду на пас великом војском. а п наша се војска прибира к Бе- 
нграду. 1а 11х дочекамо: како {!'• с ■ ■ вај рат сврпшти, нико не зна; 
нити с "же ка.зати чија ће бнтн сре11а. За то ви, у овој. 

размирици, исмојте да се преварите и да пристајете уз Немце про- 
тив нас ; него седите с миром. док се рат не сврши. а кад се сврши, 
ко па тг.а.ш оном се поклоните. 

;а вас војници, који иду да о- бију, не бн узнемиривалн. 
<1:.1и!11Г1г гс у гору, у збвгове, докле траје рат". 

1\азавши то се.вацима, Ибрапм дигне што је пмао у Немени- 
кућаиа, п од" у Београд. Неменикућани, после тога, оставе '•.I'. 
и оду у збег у Подлужје. 

Ту, у густој гори, проведу целу зиму. Ми.10ван .мар.ћиви иии- 
сује какву су муку мучп т, сиромаси, у том збегу. Жнвећи по зему- 
ницама и кулачама, .^.уди су, ве.1н он: — били сви чађавн од днма, 
.1 од велике глади би.1и су суви н мршави ; јер им је, најпре, не- 
<га.10 соли, а после — х.1еба, што се није имало где купити. 

Пред пролеће, 1778, оставе Подлужје, па се премеете у Вр- 
тиште, у Космају, код манастнрине Каштаљана. Ту • ■'^ гпу: 
Немснику^ани, Рогачани, и КоЈшЛимани. 

Глад је и ту била велика. Већ су се људи почели поболевати од 
г.1ади. Богме су некн и умнрали. „Бејаше, прича Милован: — час- 
ни пост: мог.1 ати меса, али .1>уди не ће да се омрсе. Поп 

Јкван, тада, ооЈави свему зб^му да. у такој нево.БН, није грехота 



54 

мреити. За то, нека кољу стоку, и нека ее месом прирањују. Ако 
ли ко, не хотећи се омреити, умре од глади, попа рекне да такога 
не ће опевати ! 

Тек тада се је мали Милован малко опоравио месом, докле није 
стигао цремуж, и још неко зеље, које се је могло јести. 

Месеца јула, те године, дођу у овај збег фрајкори, тојест, 
С1^6ћ добровољци, који еу војевали за Ауетријанце против Турака, 
и кажу људма сељацима : да је немачки цар позвао сва села крај 
Саве и Дунава, да пређу онамо за воду, ако ее боје од Турака. 

И тако Милован, е целим збегом, оетави Неменикуће и свој 
мили Коемај и, на Забрежју, превезе се у Срем. 

Милован је оетавио евојеручну запиеку, пуну најживљега инте- 
реса, своме животу у селу, и о овом сељењу од Космаја до Саве. 

Прешавши у Срем, Милован се никад више није враћао у своје 
Неменикуће. По свој прилици, њему су, бар у прво време, помагалн 
његови стричеви, те је евргаио ниже и више школе : у Новом Саду, 
Темишвару, Сегедину, и Кежмарку, и постао је приватни васпитач 
деце а, године 1819, видимо га, као проФесора, у новосадекој гим- 
назији, где предаје латински језик. 

Видаковић је и нисао и преводио много. У колико се могло 
прибрати, ово су књиге које еу нам оетале од Милована Вида- 
ковића : 

1. Историја о прекрасном Јосифу^ Будим, 1805 ; 

2. Усамљени Јупота, Будим, 1810; 

3. Велимир и Босиљка, Будим, 1811; 

4. Љубав к младој Музи Сраској. С латипског, Пешта, 1812; 

5. Љубомир у Елисијуму, у три књиге, Будим, 1 814, 1817, и 18-9; 

6. Млади Товија, ириаоветка у стиховима, Будим, 1825; 

7. Касија Царица, роман, Будим, 1827; 

8. Силоан и Милена Срикиња у Енглеској, роман, Будим, 1829; 

9. Љубезиа Сцена, приповетка из српске историје, 1834; 

10. Дјевица из Маријенбурга, превод с немачког, 1836; 

11. Историја Сраског Народа, ио РајиАу, Веоград I— IV свеске, 
1833 1837; 

12. Путешествије у Јерусалим, Буднм, 1834; 



13. ВлшороЈ^ни Отрок, превод с вемачког, Вудчм. 1836; 

14. Грамитика сраска, Пешта 1838; 

15. Иеган историческа о Св, Ђор^у, у стихоиима, 11. ( ■ ; -:*,'> ; 

13. Сглим ' Мсрима, ирнча, Нови Сид, 1839; и 

14. ' М' '' ч '<> разних члант.и, Пешта, 1841. 

Не гледајући Видаковићу на језик, који је иун непотребне сло- 

м -руске мешавин^', не узимајуКи у оозир и друге многе књижевне 

■. његове су књиге пуне неког милог даха, који Србину и по- 

1 иу човеку годи, и зато су се чига.1е радо у свему ондашњем срп- 

ком свету. Може се рећл, бе:{ увећавања, да је Видаковић својим 

књигама, разбудио у Срба во.гу за читање ; управо — он је створио 

у Срба онај свет што чита. Видаковићеве књиге, увек чедне и у.Будне, 

»"'грсле су и многа стара српска имена, мугака и женска, кпјп су нама 

. ас тако обична. 

Видаковић је, свега свога века, био у оскудици, а пред крај 

;кивота још у највећој. Последње године свога живота провео је у 

Пепгги. Живео је од издавања књига, и давао је приватне лекције 

;,1 малу месечну награду. У маленој собици његовој морало је бити 

честа и за два ђака, који су код њега бесплатан стан имали. Боравећи 

у Пешти, старац се је дружио с ^ацима из већих школа, колико за то 

гато је увек миловао младиће од свог народа, толико и што је, кукавац, 

уз њих добијао по који бо.ш залогај да поједе. Али кад год је имао 

новаца, одмах је частио сиромагане ђаке, и делио је с њима и последњу 

скоју пару. Ма какав сиромашан ђак који је у Пешту дошао бе;{ трошка, 

код Видаковића стан, док није себи нашао места ! 

И усред те своје чемерне немагатине, писац Видаковић вла- 

1аше благом, којим је и богаташе могао даривати. 

Госпођа Перка, кћи Енеза Ми.1огаа, онога који Оејаш.' ...на1;<> 

необично богат н г.1аеом, и руком, и кесом, удата у зем.ву тућу, 

апала у другатво коме језика не зна, туговаше као пренесена сад- 

ница. Прочита.1а би гато да се забави, да се поучи, да се задово.БИ, 

1И гата да чита ? Шилер и Гете писа-1и су лепо, слатко, дивно, 

•'»жански : а ли за њу они беху Немци, као сваки немаци ! Није се, 

;:1кле, могла забавити ни књигом немачком, нити књигом маџарском ! 

У то време, до^ јој, некако, у руке нека књига Милована Ви- 

даковића. Српкиња је прочита, уираво прогЈта ; забави се, намади 



56 

се, пренесе се у крајеве своје, међу људе своје, у мисли своје, у 
душу народа својега! 

И гле ! Кнежева кћи, гоепођа богата, седи и пише смерну мол- 
беницу сиромаху књижевнику, да јој учини радост : да јој пошаље 
све своје књиге ! 

Онај који је извршио ову поруку,* нашао је^ 1840, Видако- 
вића у Пешти, на пијаци, где сам своје књиге продаје ! 

На таком месту, у таком свом стању, смерни Неменикућанин 
рекао је реч, која је оној која све друго има, била велика срећа, 
рекао је: 

— Послаћу, што год имам ! 

Јадни паћеници, књижевници, ви гладни и жедни, ви понекад 
усрећавате сите и напите ! А сами 1... 

Послушајмо гато сам о том пише Сави Текелији, 6 септембра 
1839 године : 

,Како иарод иаш дела моја уважајет, и всја књпги моја с ка- 
коввм усердојем чтот и ползујетсја, о сем ја мол.чу. Но оз сих, ве- 
ликодушни Србиое, уводети можете колики труд ја, за 34 лета, с пером 
мојим, на поље мдадија литератури нашеја, в тесњејших мојох опстоја- 
телствах, мпогаждв алчушче и жаждушче, подносил јесам! И что ме 
ино на сеј подвиг одушевљавало и пудило, нежел.и искреноје моје же- 
ланије народу в просвештенији јего на ползу ми бити. Бог ми и со- 
вест моја свидетељп в сем сут, да ја шчастије моје народиија подзи 
ради препебрегад јесам, жертвом јему сотворилсја, и на конец в ста- 
рости мојеј на жезал негли просјака низрпповену мп бнти вожду. Код 
кратп серде моје, расцвељено, слезп ми из очес точит, хотја опи и слаткп 
сут мње, ибо совест мја ублажајет да невино стражду, п убожество 
терпљу." 

„Зато, Ваше Високороднје, благодјетелни и весма ретки Србине 
имајте призреније сверху мене, всја падежда моја, носде Бога, на Вас; 
пе ишчу инија милости, точију коју ми по правдје изволите дати. При бла- 
годушном заведецији вашем прошу какову нибуд службу, да ја возмогу 
мње иасуштни ко издржанију ми живота заслулсити, во первих же нужно 
ми јест обитељ имети (квартпр), в неј же пребиваја, потшчусја и остатак 
мојеја жизни на всеопшту ползу обратити. В прочем вручајасја в ми- 
лост, јесам со страхопочитанијем Вашего Високородија мнлостиваго го- 
сподона изумирајушчп раб, Милован Видаковип с. р.* 

' Г. ( рета Л. Поиотћ. 



Је .Ш ДиЛЦо 111 1и Је »»ИИМ С} ........ ..ПОМОМ Т1>;Г.|ЈИм 1^ 

;иа да га немагатина није никад оставила ! 

Првд смрт на годину дана остане скоро беа икакве зара,1 
К и осибио. Варошки инџинир Димитрије Јовановић нримн 
г» у евоју куКу, да му децу поучава. Ту више није трпео оску- 
днцу. У Јовановикевој кући је и умрБО од врућице, у новембру 1841. 
.1овановић је узео на себе терет укопних трошкова: а.ш ђаци су 
18 хте.1и в»мелеппије сахранити, па су купили добровољне прилог.' 
<>д тамошњих Српа. Сахрањен је у српском пештанском гроб.1.у. Срп- 
ска Мптица, д<»цниј'% ставила му је чело главе мраморни крст. 

Видаковић ,ј ' био очију црних, чела висока, .1ица дугу васта 
браде н бркова није носио. 

У јелу и пиКу бно је умерен, у друштиу разговоран и, што 
оно ве.1е, пун натучен разних прича и уљудних пошалица. Био ј е 
кротак, скроман, човечан, и велики родољуб. 

Његова добро погођена слика има у Народном Музеју, у Веограду . 

Вишњик Филип родио се, 1767, у селу Трнави, у нахији 
зворничкој, у Босни. ) кући задружној и доста имућној. Оцу ње- 
гову било је крштнно имо Ђор^е, а знаш су га Стојан ВилиК: 
матери му пак било је име Марија, а прозвали су је Вишња, и 
с;1Мо су је под тнм именом и зна.1И. По оиом другом материном имену, 
Фи.1нп је и прозван Вишњић. 

Филипов ј»' отац рано умрво, а мати његова, оставши удовица, 
преуда св у село Ме^аше, близу Бељине. Ту је Филип провео своје д*- 
тињство и своју прву младост. Осме своје године ос.1епио је од богиња. 

111>снички дар јавио се је рано у Фи.шпа. Као слепац, брзо је 
научио гудити, и уз гусле певати. Песме је, с почетка, певао ^миг.. 
какве је где чуо, а памтио је све што би једном чуо. 

За рата немачкога 1787 — 1788, удари велика несрећа на кућу 
и на стричеве Филипове, у Трнави. Турци, дошавши њиховој кући, 
дарну у образ једној његовој стринн. Стричеви му то спазе, па једноЈ 
Турчина убију, а другог обесе о ш.Биву у.1аром с његовога коња' 

:^а т" Турци доцније, кад на ново обладају. три Фи.1ипова стрипа 
и .ј»дн<ч ну брата од стрица, уморе иа мукама у Зворнику. 



Еако је Филип живео за ово време, не зна се, али се може 
погодити колико је ова крвничка сила распаљивала у њега мржњу 
спроћу Турака. 

Кад му је била 31 година, оженио сеје девојкомЉстоле, из села 
Мртвице. И њу нису звали крштеним именом, него су је звали Бела. 
С њом је имао шееторо деце, од којих је, 1817, било живо само 
двоје: Ранко и Милица. 

До првих година овога XIX века, Фи.1ип је истина путовао 
по свему босанском пашалуку, па је чак и у Скадар одлазио, али 
је певао само старе песме и старе јунаке : певао је оно што је слушао 
од других певача ; сам се није усуђивао ништа да састави и да спева. 

Када пак, године 1804, у Шумадији букну српски устанак на 
Турке ; и када чак преко Дрине допреше гласи о новим бојевима, о 
новим јунацима, о новим захтевима а старим правима ерпске отаџ- 
бине : онда ее у душу Вишњићеву удахну неки животворни дах. Од 
онога што је било давно, окрете он умне очи своје на оно што бива 
тада, што се спрема да буде у земљама српским, и — струне његове 
стадоше пратити пееме какве никад ничије гусле дотле ниеупратиле!.. 

Вишњић је прешао у Србију 1809, када се војска српека, после 
несреће на Каменици, вратила амо иепреко Дрине. После тога је пу- 
товао по Србији. Бивао је, на прилику, у Шапцу, Београду, Ужицу, 
Лозници, Лешници, Убу, у Болечу, Гроцкој, Хаеан - Пашиној Па- 
ланци, на Руднику, Чачку^ Карановцу, и у Крагујевцу. 

У Лозници ее, године 1810, био затекао, кад је била опсађена, 
и кад су је онако јуначки бранили : Анта Богићевић, Милош По- 
церац, и Бакал - Милосав. 

Вишњић је гудио и певао пред многим ерпским војводама, па 
и пред самим Карађорђем, али је с њим мало говорио. Једном, у Ва- 
довинцима, пред више етарешина, рекао је Вишњић Луци Лазаревн}1у : 

— Господару ! Не старај се како ћеш надбити боеанске Турке, 
него дај мени да скупим стотину слепаца, па нам дај сваком по неука 
ждрепца, а у руке сабље, и напутите нае на турску војску ; ви пак 
окати, хајдете за нама, да видите шта ће од нас бпти. Нека од нас 
буде што Бог да, само да и ми неко јунаштво учинимо, па макар 
нропали сви до једног. Доста певамо чудеса и витештва, те дражимо 



:,\ 11.1 1ии11.ч1Ј\ ; НсТ'^ ' ■ ТиКаЖвМО ДЛ ,|''11 11;1М;1 •М;! I 1,^ мргШ 

. ' славпои смрКу ! 

Лука се на ово грохотом насмеје, а војска се овссгли и охрабри : 
— Кад слен ово жели и овако говори, шта је остало за нас окате? 
иомисли сваки у себи. 

Годиие 1813, Вишњнћ јо, са својом иородлцим, прсшао у Срем, 
ц настанио се у селу Грку. 

Године 1815, у Манастиру Шншатовцу, певао је Вуку неке песме. 
Г,|д;| ги Ј Вук наговарао да се врати у Србију, не би ли још коју 
иесму спевао ; али није хтео, јер му је, вели Вук, било врло добро 
V Срему : гдо би год се јавио, људи су га, због његових песама, 
1»м10 иримали, частили и даривали.' 

Он је умрво у селу Грку, 1834. Покретана је одавна мисао 
да се на гробу његову дигне споменик. Ибаш сада, 15 августа 1887, 
та је мисао свечано извргаена. 

Сиоменик је повисока, танка иирамида од гранита. 

На споменику је урезан овај заиис : 

! 

Г Р Б 

гуслАРА - пЕсиикл српског 

ФИЛ2ПА ВИШЊИ^КА 

клмкиом 1л ог.елклсио 
ОРДСХВ ЕАГОД 

1^87 

„Благо гробу, и у тамп што се сјајн, 
Где каиди.10 припа.»»ују иараштаји ! 
Кандило је жар, што српске груди красп ; 
Вишњић га је чувао да св не угаси. 
Мп тп гробу камеп дасмо. То можемо. 
Веиац прави твојој слави јоште дугујемо I* 

Л.1И је дужност сваком Србину сеКати се онога који је за ввчно 
сеКање сачувао име Српско ! 

' Иародне аесме IV', стр. XII . 1'. 

^ Стражилово аа 1887, бр. 37, стр. 588 — 590. 



60 

Возаровик Глиша, књиговезац и књигопродавац, рођен у Зе- 
мену, рано је ирешао у Београд', где је, радећи свој занат, уједно 
био и нокретач многом књижевном предузећу. 

У кући Возаровићевој, како кажу, никла је прва мисао о Бео- 
градској Читаоници. 

Возаровић је живо настајавао да би на Врачару нашао место, 
где је спаљен Свети Сава и, разабравши за једно такво место, дигао 
је дрвени крст који и данас стоји, ма да не ће бити погодио право 
место светитељева спалишта. 

Возаровић је, кад се рушила стара београдска црква, да се 
зида нова, садашња велика црква, водио синовље старање о костима 
Доситија Обрадовића. 

Возаровић је први скупио и штампао све књиге Доситијеве, Да- 
видовићеве, и иет свезака Голубице, у којима је многа драго- 
цена грађа. 

Поред тога, радо је помагао сиромашним а добрим ђацпма, ма 
да и сам није имао много. 

Возаровић је умрво од суве болести, 10 јануара 1848, и уко- 
пан јо код Палилулске Цркве, до својих нријатеља Вукашипа Ра- 
дишића, и Симе Милутиновића. 

Бог да га прости ! 

Војичик Петар је, по пееми, био војник и канетан у војсци 
војводе Молера, у шанцу на Баурићу. Он се само зове „Момче Со- 
кољанче," п песма казује како је погубио ТурчинаЈГ«/ш1/ Буљубашу, 
„који српсио робље меће на откупе!" 

Талепапесманаходисеу ^Кнео/севини Србији" стр. 532 — 53-1. 

Врета из Кодара, родом је из Македоније, али је давно бно 
дошао у Србију ; пастанио се, и оженио у Коларима ; и ту децу из- 
родио. Његова кћи била је за војводом Вулом Илићем Коларцем. 

Овај Врета, као буљубаша у смедеревској војг-ци, под Вујп- 
цом, у Мачви, у боју код села Клења, о Благовестима 1806, још 
дов су се ратници цушкарали, убио је триТурчина, једнога за другим ! 

' У Вуковој Даници за 182!), Бозаровића иадазимо међу уписницнма 
београдскпм. 



Кад ј»' Вулс 1Соларац постао командават граду См1.*д {••.!) з и и- - 
К0.1ИКИМ селима до Гал.е, он је Врету ставио за уиравитеља месту 
Смедереву. 

К\ . иајпосле, ннје се могло дознати. 

Врчевик Вук родио се у Рисну, у Боци Которској, 26 Фебру- 
а1)а 1811. 1 < »ца Стевана и матере Тоде. 

Отац Вуков Стеван бно је опћинскн нисар п учнте.Б у Рисну. 
Тако је Вук научио читатн, ниеатн, и рачунати у тој вајној школи 
очнној ; а ношто се је мало научио ннсати, нреннсивао је акте у оп- 
ћннском суду. !1 шко помагао оцу своме. 

Тад је осетио да би добро било, кад би знао и та.шјански је- 
Јик, и нава.икЈ је, те је и њега научио. 

Уз то је знао црквено певање, а и глас му је био врло мио. 

Расрдивши се једном на свога оца, Вук запали и оде у Будву; 
гдо је стао у трговину и, уз то, научио везнвати књнге. 

М.1адић веселе нарави, шаљив, певач, и разговоран, свагда у 
другатву мио, Вук је радо с.1ушао народне несме, приче, пословице, 
и свакојаке пошалнце. Све је то радо слушао, добро намтио, и ве- 
што припрнчавао у ирилпкама, те тако се тим знањем јако богатио^ 

Уз то је читао српске књиге, и учио се из њих. Нарочито за- 
хва.1Н0 помиње Доситијеве књиге, СтојковиЛеву физику, н књиге 
Вукове. 

Бавекн о \ Г>удви трговином, Врчевић навали те научи н не- 
мачки језик. 

Кад Раде Петровић постане владнка у Ц^^ној Горн, позове он Вр- 
чевића себи ;Ја писара, обричући му 300 талира нлате н храну н 
стан. И Вук би ту понуду прнмио радо, али му не допусте родитељн. 

Године 1838 први пут су, '^ Далматииском Магазину, штам- 
паш^ лвс Врчевићеве песме. 

' л .ј и Вук Караџнћ чуо био за Вука Врчевнћа, и почео 
му се обраћатн за речн, за песме, причб н друге народне умотворнне 
из онога краја. И Врчевић је своме с.1авном имењаку сшо често 
'и'и.1атг прилоге, а особито за КовчежиК. 



62 

Године 1852. пред јесен, отишао је на Цетиње Кнезу Данилу 
за секретара. Ту је имао 800 Фиорина у цванцикама, стан, трпезу, 
и сав приход од пасоша. 

На Цетињу му се је тако било омилело живети, да би остао 
на свагда, само да није био ожењен, или да му није требало децу 
школовати. 

Оставивши Цетиње, прешао је у државну службу аустриску, 
у Задру, откуда је, доцније, послан за вицеконсула у Требиње, у 
Херцеговини; а кад је Аустрија окупирала Босну и Херцеговину, 
те јој је престала потреба, држати консуле у тим земљама, Врчевић је 
стављен у пензију, и живео је, после тога, у Дубровнику, где је и 
преминуо II августа 1882 године. 

Од Врчевића нмамо драгоцене збирке народних умотворина, на- 
рочито и{ Херцеговине, у коју, пре њега, није допирао готово ни 
један скупљач из народа нашега. 

Своје збирке он је сам овако поређао : 

1. Мале женске херцеговачке ијесме, с додатком на крају ^^херце- 
говачке наиијалице'^ , у Бечу, 1866; 

2. Народне пЈшиовијетке, I књига, у Биограду, 1868, трошком Срп- 
ског Учеиог Друштва; 

3. Народне свакојаке игре I књига у Београду, 1868; 

4. Чигава књига одговора на 347 иитања Загребачке Акаде- 
мије ира.вним обичајима народним ; 

5. Народне пословице (3700); 
0. Народне загонетке (800) ; 

7. Три књиге народних јуначких ијесама ; 

3. Пјесме које само Турци Херцеговачки ијевају : 

9. Народно сујеверјс и тумачење снова ; 

10. Друга књига народних приповиједака ; 

11. Друга књига народних игара; 

12. Цркве и манастири у Х^цеговини ; 

13. Главни дога^аји за владс Кнеза Данила; и 

14. Живот Владике Рада Њтра НетровиКа II. 

Врчевић је био почасни члан Сриског Ученог Друштва од 16 
фебруара 1 868 годпне, иитоз цриогорског ордена Кнеза Данила, и 
ордена ауст|»11ски1м (1>јпи1>с Јп, //,/ч/. 



63 

Вујик Владимир родио се у варошици Ирп рену, 8 

новеибра 181"^ I "Ца Јована и мајке Катарине. 

Основну школу илучио је у месту својега рођења, а гимназију 
и Согос10Вију у Карловцима; пЈ^аг.а пак и Философију слушао јо у 
Печују и у Пешти. 

По свршетку наука, ВујиК је, године 1843, на иозив владике 
Мутибарића, отишао у Задар, и онамо је био проФесор православне 
6огос10виј' , Д" 1846 године. 

Те године навали на њега владика Мутибарић, да се закалу- 
ђерп, те Вујнћ, не хотећи примитн тога чина, остави проФесуру и 
Задар. "•' "'^■" V Гг.пЈпу. Р>ујнћев је ђак српоки п»'сник Јовп Гун- 
дечпК. 

У Београду, положивши проФесорски испит пред ондашњнм „ Од- 
бором Просвештенија'' , Вујић буде постављен за проФесора у ша- 
бачкој полугимназији. 

Године 1848, на позив шабачког владике Јанићија Нешко- 
вића, а с одобрењем министра пр"'"""' Б' 'ић остави проФесорство, 
и оде владици за секретара. 

Године 1853 постав.1>ен је за проФесора у великој гимназији 
у Београду за српски и словенски језик. 

Године 18бб изабран је за члана Сриском Ученом Друштву. 

Године 1864, пошто је преуређена Београдска Богословија, 
премештен је и;{ Гимназије у Богосшвију за проФесора 

Том прнлпком, ондашњи министар просвете, К. Цукић, изјавио 
је Вујићу писмено своју захва.1ност, што је неко време бесплатно 
проФесоровао у Вишој Жепској Школи. 

Године 1878, као ис1ужени проФесор, по својој молби, став.Бен 
је у стање мира, с нуном пензијом. 

Том приликом од.1икован је таковским крстом IV реда. 

После тога, живео је у Београду код своје куће. 
Преминуо је, иосл»^ дугога боловања, године 1882, декембра 

16, у Београду. 

'»' 7^1.1..«,,, т .1 ., •• 'гкевности остају ови списи: 



64 

1. Српска Граматика 1856, старим правописом; 

2. Граматика сриска за средње заводе, новим правописом, у пет 
издања; иоследње је Браће Јовановића, у Панчеву; 

3. Оасада Севастотља. Овај роман Вујић је превео у друштву 
с %. Мадетићем; 

4. Родољубац, Ењижевпи лист, који је Вујић био покренуо с Ма- 
летићем и Балаитским ; 

5. Теорија арозе за више разреде гилшазије, 1804; 

6. Оашта реторика, осветљена примерима, за ученике Богосло- 
вије, 1873; 

7. Беседа на Св. Саву, у Богословији, 1873. 

Наставник ом.1адине кроЈ више од тридесет година, у разним 
местима, и разним" школама, Вујић је одслужио отаџбини службу са 
свим како треба. 

Истина, предајући српски језик у Србији, у оно време кад су 
Вукове књиге Оиле забрањене, бранио је, као наставник, стање које 
се држало, не одобравајући у свему Вукове реФорме. 

Доцније, кад је законска забрана дигнута с Вукова правописа, 
Вујић се приклонло реФорми, ма да је ипак находио шта и њој 
да забави. 

Поред тога, био је човек радан, тачан, и предавач врло вешт. 
Имао је, особито у последње своје дане, доета мрачан поглед на 
морални дух у ком се васпитава омладина ; оеуђивао је тај дух, по 
некад и оштрије, али — да Бог да да се је у свему варао! 

Вујић је био човек висок, сув, коштуњав ; боловао је од рев- 
матизама, те је, у последње време, једва могао ићи пешице, и на 
ногама је носио обућу која је говела његовим стопалима а не очима 
гледалаца. 

Мир његову праху! 

Вујик Јоаким, „славеносрпскн сиисатељ", родио се у Баји, у 
Маџарској, 9 сеитембра 1772, од оца Глигорија и матера Јевре. 

Основну школу свршио је у месту свога рођења, а средње и 
више образовањо добио је у Новом Саду, у Калочи, Пожуну, Се- 
гедину, и у Пешти. 

По свршетку школа, путовао је по Хрватској, по Италији, и 
по мору, а и учитељствовао је неколико година. 



65 

Оженио се је у Свнт-Андрејн, а.ш се није могао стлпитп на 
јидном месту. 

Вујић је ннсао п гатампао књиге, а давао је и по:1оришне пред- 
ставе у Пешти, Араду, Темишвару, Панчеву, и Земуну. 

Овим цредставама будио је свест о ирош,1ости српској, и пего- 
вао осећање за све што је добро и честито. 

Г<'дии' 1839, хотећи, за свагда, оставитн место својега ро- 
ђења, Вујић у\ 14 маја, написао тестаменат којим је све своје имање 
(2400 Форината шајна) оставио каси цркве Св. Николе у Баји, 'на- 
рв,\и»*ши да се, од интереса на те новце, сваке године даје: 

!'• Цркви Св. Нико.1е, и цркви Благовештенској, по 6 Фори- 
ната на свеће, зеитин п просФоре ; 

-'* Двојици свештеника тих двеју цркава, по 2б Форината; 

3** Бо.1ницн бајској, по 8 Форината; 

4"* Двојици добрих ђака у гимназији, који су православне вере, 
а добро се уче н владају, по 25 Форината на годину, и 

б** Двојици православнпх учите.ва, по 12 Форпната. 

А за то све тражио је само : да речени свештеници, заједно с 
учите.1>нма и ђацима, сваке године по три службе Божје одслуже 
за њега и за родите.Бе његове, и то : 9 септембра, када се родио, 
на Атанасија и Ђ,ирила, 17 јануара, кад му је била с.1ава, и на 
дан кад оде са овога света на други. 

Црквена Бајска Онштипа примнла је овај завет, и унела га у 
свој записник 16 маја 1839. 

И данас, сваке годнне, врше се наредбе Вујићеве и, по свршетку 
испита, у општпни се прочитају имена двојице најбољнх ђака Срба, 
којима се даје помоћ од задужбине Вујнћеве. 

Вујпћ је, но же.1)Н Кнеза Милоша, путовао по Србији, и у свом 
„Путешествију" у које је штампао у Будиму 1828, сачувао нам је 
многе драгоцене белешке из Физнономије Србије од 1826 — 1828. 

Годнне 1835 видино га опет у Крагујевцу, где је давао позо- 
рншне представе, које ондашње новине бележе као пријатну појаву 
у м-1а!)аиој српској престонпци '. 



66 

Тај посао Вујић је продужио п године 1836. Кнез Милош је 
Вујића пазио, и звао га увек „сине!'' 

Од тога доба, Вујић је редовно живео у Србији^ осем гато је 
овда онда путовао дуже или краће време. Године 1847 боравио је 
у Београду. Био је већ остарео и ослабео, а и осиромашио веома. 
Наставао је у једној собици више основне школе, и велике цркве, 
у улици која од старог здања води калемегдану. Тада га је помагао 
новцем Димитрије Аврамовић, живописац. 

Колико се еећам, Вујић је носио на глави качкету, спљеекану 
као лепиња ; браду и брке бријао је ; од старости био је малко по- 
гурен; иа леђима је имао дугачко јапунџе, а у руци штап. 

Живећи тако оскудно, Вујић је често говорио својим пријате- 
љима, проФесорима : 

— Карисиме ! Да ми хоће дати да будем цензор новина : ту 
нема много посла^ јер већ и ја нисам за велики рад ; плаће има 250 
талира : мени би то било доста; па бих само прочитао и написао : „ По- 
звољајетсја,'' или: „Не иозвољајетсја !" 

И ту, тако смерну жељу, старац је однео у гроб! 

Вујић је умрБо у Београду 8 новембра 1847, у 2'/, часа после 
по дне. Пре тога је куњао три дана : старост н слабост прекинуше му 
жицу жпвота.' Он је издахнуо у стану књиговесца Ј5|/мл'ле^а, који 
је баш тада иовезивао његово поеледње дело (Пргту и ФиландЈЈп). 
Самртну свећу држао му је више главе шегрт Влајко , данашњи 
кључар у Народном Позоришту, у Београду. 

Тело Вујпћево испратили су сви наставници и сви ученици у 
Београду. У великој цркви, на опелу, говорно му је беседу ондашњп 
архимапдрит, а П(,тоњи владика шабачки, Гаврило ПоиовиК. 

Од евих ерпских писаца, Вујић је, после Доситија, највигае пу- 
товао, и своје путовање оппсивао. Али је он учинио и негато вигае 
од Доситија, то јеет, шЈтоваојеиоСрбијп, изме^^у 1826—1828, 
и своје иутовање оиисао. Ту књигу н данас може Србин читалац 
прелиставати са слашћу, јер је пупа драгоценпх бележака о стању 
Србије онога доба. 

Ово су књиге које је Вујић превео или сам написао : 

I 1Ч1ске Новихс, \Н'П, X 80. 



.'. Фсцтнло и Јорика. Пгра \ три чипа, с енглеског, Нудим, 18)5; 
. Љубавма завист чрез јед,ке чариис. Шаљнва игра, Будим, 1805; 
/. Рал'>смг и увссг ■ — ■'■ "■■■■■■•■■■- /,>/г/олд//ка. С тадијаиског, 
Б дим, 180о : 

иаграждемијс и маказамије. Сеоска игра, у два чин 
дим, 1а01) ; 

С. Јчтествословије за м.1аЈ^сж, по немачком. Будвм, 1600 ; 

аи миш, весела игри, Буднм, 1809: 
^. Ув( се.ште.ше басне Какасема, с талијанског, Будим, 1809; 
'Ј. Алсксис и На,\ина. С енглеског, Б\ 1им, 1810, 
10. Младџ Робинзом, Будим, 1810; 
7/ Кретталица, у тро чиеа, Будим. 1814; 
Јј^. Суворов и Кутузо^ у наретву мртвих, Пешта. 1314; 

13. Слава Пааолеомова, Будим, 1814 ; 

14. Благпродма и всликоцушна жсна Лунара у Персији . Бу- 
дим, 1815; 

Г). Училиштс добро^^етели, Будом, 1823; 
}>!. Землеоаисаније цслога света, Будим, 1825; 
ЈГ. Пугсшествијс ио Србији, Будим, 1828 ; 
/.V. Славеносраскога списатеља средство обогатити се, Будим, 1829 ; 
/ '. Јоаки.ча ВујиКа, славено-сраеког саисатеља Животооаисаније, 
у Ка1»лшгату, 1833; 

V. Отјатије Бсограда од Турака, Новп Сад, 1843; 

-'/ Путешсствије ао Унгарији, Палалији, и т д. Београд, 1845; 

.'Л Ирина и Филандр, с талијаоског, Београд, 1847. 

11.' м-1у тврдитп дл IV овде баш све књиге Вујићеве, јер је 

он врло многи и 1шс:10 и иреводио , али сам настајавао да ништа 

„ ., .. ,,.. » 

^јуЕашиновнћ Мнлоје, прота јагодински, родио се у селу 
Стала1|у, у округу крушоШ1ЧКОМ. 

Где је учио књигу, где .1и се, и кад, заиопио, кад лн је дошао 
у Јагодину, није се могло дознати. 

Прота Милоје јав.1>а се, као човек врло паметан и уважен, тек 
одондакадје КнезМилош имао потребу слати депутације у Цариград. 

Има једно писмо Киеза Милоша, којеје пнсано у Београду 3 
јуна 1817, а упућено на Михаила Германа, у Букурешту. У том 
писму, између осталога. Кнез каже : Прота Ми.1ојс до данас још 

5» 



68 

дошао није, нити је књше донео. Јавите ми какве су књиге биле, 
и колико књига има. За трошкове што иишете, кад ирота доЏ, 
известиКу се колико је Добрњац око књига иотрошио." 

Сва је прилика да је овде реч о неким црквеним књигама^ које 
су из Русије набављене ; али откуд ту Прота Милоје, нисам могао 
сазнати. 

Године 1820, октобра 22, прота Милоје Вукашиповић изабран 
је за члана оној депутацији коју је Кнез Милош послао у Цариград 
с пуномоћством да тражи од Порте извршење ових народних жеља : 

1. Границе Србији да ее рашире донде^ где су биле за време 
Букурешког уговора, 1812; 

2. Да се одреди сума годишњег данка^ који ће Србија^ тако 
увећана, плаћати Порти ; 

3. Кнеза Милоша Султан да призна за наследнога Кнеза Србије ; 

4. Срби да могу зидати цркве, школе, манастире, и радити еве 
што је добро за просвету ; и 

5. Турци ван градова нигде у Србији да не могу живети.' 
Вукашиновић је, као и другови му, остао у Цариграду дуго, 

и био је, заједно с осталима, у затвору, како је Порта кад наређивала. 

Вративши се из Цариграда, Прота Милоје продужио је вршити 
своју протску и поповску службу у Јагодини^ као и пре тога. 

Преминуо је у Јагодини 1831 године, и укопан је код олтара 
цркве јагодинске./Ц^ ^^ј^и^ члс^^ис н^к^ а/и^СГ 

Вукикевић Никодародио се у селу Светлићу ; тује одра- 
стао, стекао, и постао трговац, чувеп и уважен у народу. 

Кад се оно, године 1814, Хаџи-Продан одметну^ и поче при- 
купљати дружину да се на ново бије с Турцииа^ Никола Вукићевић, 
чувши за то, одмах приста радо и весело, и поче и сам скупљати 
ратнике и договарати се о новом устанку. Али, доцније, кад Хаџи- 
Проданова етвар пропаде, и кад Ћаја-Паша дође у Крагујевац, и 
поче примати на веру који се год преда, дође и Никола, и преда 
му се, заједно с братом својим. Лукави Турчин прими их оба лепо, 
.обласка као каке пријатеље, и остави да ходају с оружјем. После 

' ГраЈ^а I сгр. 5 9. 



69 



Веоград. 

У Београлу су оба посечена на крају годжне 1814. 

Вукомановик Алекса родносеу селу Срезојевцвма, у округу 
]»удничК(1М, 1> мајиа 1^2('». 

Учио се у Одеси, где је свргаио гомназију, а у Кијеву, у уии- 
'•'"•"гету Св. Владимира, изучио је историско-«м' ' '"ке нлук**. у 

I је ностао кандидат 18 јуна 1851. 

Вратившц се с наука у отаџбину, буде 11 Јануара 1852 по- 
сгав.1.ен за проФесора „Теорије словесности/ историје књижевности 
оиште, и исторнје српског народа, у Београдском .1ицеју. 

Године 1853. јануарм 4. изабра га Срагко Учено Друштво за 
свога редовног члана. 

У Гласнику XI, Вукомановић је штампао мем^го о А*«ез1/ Ла- 
зару. п ^Летопис царем сраским." 

Био је врло слаба здрав-Ба. 

За њим је била кћи Вука Караџића^ т-\)Л Мнна, којаса;-. ■■^ 
удовнца, живи у Бечу. 

Вукомановић је на скоро пред своју смрт добио од Русвог Цара 
мрден Св. Станислава Ш реда. 

УмрБо је у Београду 25 октобра, 1859. 

Вуконановик Илија родио се у Доњој Сабанти, године 1755. 

Година 1!515 затек.1а је Вукомановића као левачкога кнеза; али, 
чим је стигла порука од Кнеза Милоша, да устаје на Турке, одмах 
ј- «»11 собом потрчао по свему Левчу, те за тај посао прибрао ода- 
браније и поузданије људе око себе, па је онда, с њима, дигао народ, 
и повео га к Јагодини, и у селу Белици начинио шанац и утврдио се. 

Вукомановић је. овим утврђењем, прееекао пут између Јагодине 
и Крагујевца, јер у оба та места било је доста Турака, а особито 
у Јагодини. 

Турски старешнна у Јагодини, Ћерим-Паша, Бошњак, одвоји 
хи.Баду војника, и пош.!>е их > помоћ крагујевчанима. Ове Турке 
водио је Тахир-КуОур, који није хтео оставити сриски шанчић на 
Таборишту (Белици), већ улари, као од шале, да то Срба онако гре- 
дим помлати и растер;!. 



70 

Тахир је ишао напрвд, па, баш кад је ушао у срио^со ааоеде, 
окрене се к својима, и, да их осло јоди, викне : 

— Кашти §аур, кашти (Побегли Срби, побегли) ! 

У тај мах српске пушке припуцају ; под Кубуром падне коњ. 
Бој се заметне жесток; Турци буду разбијени, и њих 70 жнвих 
ухваћено. 

ВукомановиК нареди да се погинулим Турцима поодсецају главе, 
да се што пре однееу и набију на коље Крагујевцу на видику, па 
онда они Срби који су Крагујевац би ш опсели, позову крагујевчане 
Турке на договор, да, том приликом, виде каква им је помоћ дошла 
од Јагодине. И за то да не гину, већ да ее предаду. 

Турци се не хтедну предати, него се још неки Лхмет-Смрди- 
Буба овако осече на Србе : 

— Што сте се тако, у чаеу^ помамили, јадна и жалосна рајо ! 
Не знате ли да се Турчин док је жив, и док му је оружја, ни- 
коме не клања, а камо ли својој голотињи раји, коју му је Хак- 
тала за јунаштво поклонио % Ви мислите ласно свршпти што сте за- 
почели, а верујте ми да еве то ваше мућење и буњење Турчин још 
и не чује, него мирно спава на оба уха, а кад се прене, као арелан 
(лав), па вас само једном удари, мучно ћете се моћи и пребројити 
колико ће вас измаћи од туреке еабље. Ту скоро вае је Хаџи-Про- 
дан подигао свакога по једну пед од земље, а Милош ће и по четири. 
Та ове ће мртве главе турске с кочева ових пођипати и оживети, 
да вам крв испију, као што ете ви њихову, ето, јуче испили!*' 

Овако је Смрди-Буба говорио, а није овако мислио : миелио је да 
бежи, и ово је говорио да заклони нраву намеру. И одиста Турци ноћу 
нобегну, узевши за калаузе Србе, које су дотле држали у затвору. 
Турци су бежали к Јагодини. На Белици их сретну Срби Левчани, 
те их разбију , много побију, многе заробе, и међу овима и онога 
јуче беснога Лхмета Смрдн - Бубу. 

Срби своје заробљенике обезоружају, па их еве предаду Јаго- 
динским Турцима у размену за Србе, који су били пали Турцима 
у ропетво. 

Свим овим послом управљао је Илија Вукомановић. 

1^д се рат сврпшо, он је остао у Левчу грађански старешина. 



71 



Крагујевац, а »т V Јагоднни су седели Турцн. Вукомановић 
.»по ЖИ1: Гурцнма. 

Г,111! уссшч крагујевачки изла:'.:: 

ми д-пк Јагоднн»% на бн с»з ,код побрагима Или 

стајали н веселдлн. 

КНСЗ МИЛОШ ТО НИЈС МЛ.РМЈ.и'. "а ЈС ,и'-...;и, 1^1,1, 1реиН, Да 0« 

у«с лепо живети с Турцнма, али кад нево.^з није^ њнхове дружбв 
није трнео. За то узме власт од Илије, и метне Левчу за кнеза 
Илина брата Фнлииа (I новембра 1829). 

И.1ија је умрБО код своје куће, у Доњој Сабанти, 1825 године. 

Вукомановик Јован родио се у селу Срезојевцнма, у на- 
хији рудничкој. године 17112. 

Овај Јован Вукомановнћ бно је Кнегињн .Бубици, женп Кнеза 
Ми.1оша^ рођени брат но оцу н по мајци, а осталн Вукочановићп и1»аћа 
су јој само по оцу, а по матери нису. 

Јован је, војујући уза зета свога Кнеза Љ10ша, у првом ју- 
ришу на пожаревачка турска утврђења, погинуо 1815, па је одо- 
нуда иренесен и сахрањен код цркве у манастиру Драчи. 

Сестра његова, Кнегиња .Бубица, ставила је брату на гроО Оелег 
с овим занисом : 

„ Овде тчивају кости Јована Вукоманови^а, из села Сре- 
зојеват, нахијерудничке, који, бореКи се, са својим зетом, Кнезом 
сраским Госаодаром Мгкгошем ОбреновиКем, код Ложаревца, 
иротив Турака, 1815, погибе, у 23 години узраста. Сестра ње- 
гова, Кнегиња Српска Госпо^ Љубица, постави му ' : овај 
1825, месеца јула, 30 дана.^ 

Књегиња је .Бубица нрича.1а да, пос.1е смрти овога брата свога, 
кога је необично волела, није никад уденула у уши минђуша, нитв 
икад закитила, онако како се кити.1а пре његове смртн. 

У највећим свечаностима, она је мета.1а на се само оно штоје 
већ морала као Кнегиња, и на рукама је задржавала само један је- 
дини прстен. 

Толико је жали.1а тога јединога брата свога! 



72 

Вукомановик Петар родио се у селу Сабанти, у Левчу. 

Још за Турака, био је оборкнез\вилајетски, а неки су га звали 
и: Петар-бег! 

Кад је букнуо устанак уШумадији, 1804, Вукомановић је одмах 
пристао уз устанике^ и командовао је ГорњимУ1евчем. Није дуго управ- 
љао том јуначком кнежином, јер се наскоро помиње да је погинуо*. 

Вуликевик Вујица родио се у селу Азањи, у нахији смеде- 
деревској, године 1773. 

Вујица је постао војвода после смрти брата свога Ђуше Ву- 
лићевића. 

По што је Ђуша Вулићевић погинуо у Смедереву и, тим слу- 
чајем, смедеревска нахија остала бе:5 војводе, Карађорђе дође у 
село Азању, где су га сачекали кметови, и Оимбаше смедеревеке на- 
хије. Он им, тада, рекне: да избсру кога од породице покојног 
Ђуше за војводу. 

Рекавши то. Вожд оде у Коларе на конак. 

Други дан, у Коларе дође сва смедеревска нахија, и доведе 
^УЈицу, рођена брата Ђушина, који, ма да је већ у годинама, не 
бејаше ни мало виђен за војводу : беше нешто црн , мршав , не- 
гледан. 

— Коекуде, рече Карађорђе: — зар тога хоћете за војводу ? 

— Њега хоћемо, Господару ! одговорише Смедеревци. 

— Али, л>уди, не ће моћи он ништа учинити : ово је нахија, 
па је ово војска? 

— Бољега нема, Господару! 

— Е па изиђите, те се опет договорите, па ми после дођите! 
Они пзиђоше у једну ливаду ; мало се разговараше, па ето их 

опет Карађорђу. 

— Е, коекуде, шта учинисте? 

— Ми хоћемо њега, Господару! 

— Па лепо; кад га хоћете ви, хоћу га и ја! 
Ето тако је Вујица постао смедеревски војвода. 

' У Сабапти (.е прича ли Јв ударсн иа колац па КаЈвмегдану, иосле 
1813; а.и1 је то тешко перовати. 



::5 

Пос.1е тога, све до године 1813, Вујица јв свакад био један 
између најбољих српских војвода, и између најпаметнијнх и најпра- 
ведннјих улравника. 

Он јв Смедеревце водио на Тимо1с, на Дрину, на Делиград, 
и где је год била највећа невоља, иа је свуда хва.1.ен као храбар 
борац, и као даровит војвода. 

Несрећа која је 1813 грунула на Србију, Вујицу је затекла 
ва Делиграду, и чак се ирича да се је он онамо држао читавих 
пет недеља, и после заузећа Београда! 

Иза тога, прешао је и он преко Дунава, био је у Бесарабији 
код Карађорђа, па се одмах вратио у Србију. 

Године 1815, у новом устанку, Вујица је био једаи п.^мс^ју 
првих покретача, и ревно је помагао све намере Кнезу Мллошу. 

Марашли-Алн-Паша, дошавши с војском у Ћуприју, поручи Ср- 
бима, који су имали шанац на Белици*, да положе оружје, и да га 
предаду Турцима! 

Тада је, међу српским вођима на Белици, био и Вујица, који, 
чувши шта захтева везир, извади иза појаса своје пиштоље и, пру- 
жа.!\ Ки их Марашлину посланику, рекне : 

— Ето мојих пиштоља! Сутра ћу ја доћи честитом везиру, 
па нека ме убије тим истим мојим пиштољима, али народ оружја 
пе да ! 

На то је, пос1е, Марашлија рекао: 

— Море будите ви Султану покорни па, ако хоћете, носите 
и топове за појасом! 

У Манастиру Јошаници, 12 августа 1815, Вујица јс сасгавио 
дИштанције" које су послане у Цариград, и у којима се побрајају 
зла и насиља што су чинили Турци од 1813—1815. 

Овај Ј1* докуменат веома занимљив и поучан за освет.1.ење он- 
дашњега стања у Србији'. 

Доцније, 27 септвмбра 1815, Вујица је, заједно с Кнезом Мило- 
шем, потписао писмо за Цариград Архимандриту Мелентију Никшићу, 

I Грађл Ј.1 Историју Кро,^оине Србиј —109. 



74 

где моле Патријарха да Мелентија завладичи на удову шабачку је- 
иархију^ 

У пролеће, године 1816, Вујида је, с Јованом Обреновићем, бра- 
том Милошевим, слап у Цариград да траже од Порте Србији она 
права која су поменута у Букурешком уговору од 1812 године. 

Повративши се из Цариграда, Вујица је управљао смедерев- 
ском нахијом, в звао се кнез нахијски. 

Године 1817, ноћу, између 12 и 13 јула, у лугу села Радо- 
вања, Вујица је извршио једно грозно дело које Србин, ма којој 
странци прппадао, не може поменути а да не зажали на тешку суд- 
бину, и које је већ досад дало крвавих страна српској историји — 
Вујица је, на спавању, убио Карађорђа ! 

Доцније, на месту * тога убиства, начинио је цркву, и назвао 
је Покајшца. 

Тело Карађорђево препесено је, после неког времена, у То- 
полу, и сахрањено у цркви коју је сам за живота начинио. 

Митрову дне, 1820 године, Кнез Милош је послао у Ца- 
риград пету, највећу бројем, депутацију која је тражила да се Ср- 
бији прошире права, према уговору Букурешком од 1812 године. 
У тој депутацији био је Вујица Вулићевић, кнез пахије смеде- 
ревске. 

Тек што је та депутација, приспевши у Цариград, отпочела 

свој посао, букне грчки устанак 1821, те Порта не само остави на 

страну разговор о захтевима Србије, него још српеке депутате 

стави под притвор, божем, да их склони од разјарене муеломанеке 
светине ! 

У овом притвору српски посланици остали су неколико година. 
Архимапдрит Самуило је у том притвору и умрво, Димитрије Ђор- 
ђевић се је тешко разболео, а Вујица Вулићевић, као већ стар 
човек, научио јс читати и иисати! 

Док се је Вујица бавио у Цариграду, у тој депутацији, на- 
хијом смедеревском управљао је, место њега, син његов Петар Ву- 
лићовић. 

' Цркиа није баш пн самом месту где је ири пали, него малко дал.о, 
где је било зголпнје за богомољу. 



и!Нв. »»на чувена Ћакова 1>угШу која је стала миого жртава, али која 
у схедерсвској нахији бивпш, сав изхени.1а док.1е се је кнез 
1>ујица вратио кући. 

Последње годинс ^тлл .КЈИииа 1)\Ј11ц;1 јг 11[""вео у свом селу, 
у 111'сгу Грц>/, без икакве в.1асти, остав.Бен од свега свога рода, у 
великој оскудици. У селу његову се прича да му је Кнез А1и.10Ш 
искао натраг некако иисмо, које му је некад пре писао, а Вујица 
га није хтео дати, те да је омраза ме^у њнма с тога наста.1а. Ко- 
.1ико је у том истине, још се не може да одреди. Време ћ*', ллј!, 1[ 
то осветлити. 

Бујнци .]'■ \ Грцу умрБо 11 марта 1б2б (прича се у око- 
.1ини да 1;| је отровао његов иобратим, ГитариК из Са^евца), а 
укоиан је крај цркве у селу Кусатку. На олтарном зиду те цркве има 
овај запнс: 

„Зде иочиваЈет раб божЈк ИуЈица Вулапгиап кј Лшњг^ 
нахије смеде^евске, бивши војвода, и аотом кнез, и деиути- 
рац народа сриског ири Порти Отоманској', вјерно иослуживши 
својему отечеству, аоживе 55 лјета". 

ВулиКевнк Ђуша, војвода смедеревски, родио се у селу 
Азањи, у нахији смедеревској. 

И пре устанка од 1804, Ђуша је био на гласу и као човек па- 
метан и храбар, и као родо.вуб, којн је марио за народне ствари. 

Карађорђе, разбивши на Дрлупи Агањшју, и натеравши га да 
се врати у Београд, похитао је у нахију смедеревску, да и њу од- 
меће. У селу Селевцу застао је на окупу доста људп, који су веК 
би.1и устали, и за вођа свога изабра.1и 'Бушу БулиКевиКа пз Азање. 

Овде се Ђупт прци пут јавио као старешина међу Смедерев- 
цима. Од тога доба водио их је у бојеве, док није и сам погинуо, 
као што Ке се ниже казатн. 

Године 1804:, Срби опседну Смедерево, и почну га тући. Сме- 
деревски Турци и;Ј«1ђу на Борак, код Северагине Чешме, нред Ка- 
рађорђа, и онде с њим угопо}"е : да их остави на миру. а "Ч" ■•" 



76 

обреку да се ни у што не мешају. Да не би било сукоба између 
Срба и Турака, учини се овака деоба : Турци задрже град, и део 
предгра1)а до потока где су данас Рашићеви дућани. На том по- 
току био је мост. Од моста онамо ка граду било је турско, а од 
моста овамо — ерпско. На моету је стајала стража, која није пу- 
штала, без пос1а, никога онамо на туреку страну. 

Смедеревеки војвода, Ђуша Вулићевић, у вече 28 јула 1805, 
уседне на коња и, с Обрадицом Малим, Миладином из Лииа, и Ива- 
ном из Азање, пође на мост, да пређе онамо ка граду, на турску 
страну. Стража му викне да стане, а кад он не послуша, стражари 
опале пушке, те "Вушу, Обрадицу, и Миладина убију на место, а 
Ивана тешко ране. 

Овај догађај узбуни цело Смедерево : људи се, у страху, са же- 
нама и децом разбегну једни у Вучак, други у Шугави Луг, којн 
је био код данашњег Шалинца. Турци опет, изнајпре побегну у 
град, а доцније, видећи да су Срби оставили варош, изиђу из 
града, зађу по кућама те пиштољима испрова.)Бују бурад с пићем, где 
су год нашли вина или ракије, и оплене што су год могли дочепати. 

Вук пише да је Ђуша пао са своје лакомислености ; али други 
сувременици, који еу били ближе догађају, веле да је Афис-Паша 
пз Нигаа, крчећи ееби пут за Београд, подговарао Смедеревце Турке 
да Ђушу на превари убију, те да тако Србе оелабе. 

Малој Гоепођи 1805, стигне Карађорђе с војеком да кашти- 
гујв Турке Смедеревце за Ђушину емрт. Том приликом, он је узео 
Вујицу, брата Ђушина, за војводу на братњево меето. 

Срби еу се најпре уставили на брду које ее зове Редут, и 
оданде су почели пуцати из топа на град. Видећи да меци не до- 
турују до града, Карађорђе спусти топ ниже, на место где је сад 
смедеревска црква, и оданде стане пуцати на град. Време је било 
хладно, и падала је стЈ^дена киша. Кумбаром, која је пуцала на 
град, управљао је некакав Шваба бегунац. Како причају, Шваба је 
дрктао од зиме, а кумбара је пуцала овда онда. и ђулад еу летела 
куд које. Срби почну сумњати да Шваба није поткупљен да тако 
у ветар цуца. 



7/ 



Шваба, гладан, припече уз ватру ћевап, да што руча. На један 
мах до^јо Карађорђе, шчепа онај швабин ражањ с Кевапом, па га 
' '•' Шваби у коииац, рекавши : 

— Коекуде, по души те твојој, погоди ондв (показујућн ру- 
1:ом на град) као што треба, па ћеш добити и ћевапа и пара, ко- 
лико год хоћеш ! 

После тога, Шваба избаци неколико метака, и одмах се и:з 
»{•ада зада дим и пламен од заиа.1.ених кућа! 

— Е, коокулр. тако те хоћу ! рече Карађорђе, и пружи ВТваби 
ирегрш дукат.! 

При свем том, град се је предао тек прве поле новембра 1805. 
Лнта Протић, Смедеревац родом, пише да је предаја би.1а на Св. 
Аранђела (8 новембра) 1805, а други опет веле да се предаја из- 
вршила Н новембра те године.... 

Смедеревски диздар звао се Мухарем Туша, н био је родом 
Бо111и.ак. Он је предао Србима кључеве од града, и отишао низ Ду- 
нав к Видину. 

Пе знам само да ли је и он, као друг његов, диздар Фетислам- 
скн, у С1ИЧН0Ј прилици, ио.1.убио праг градских врата и, пружајући 
градске к.Бучеве, рекао: 

— А.1ал-олсум сана! 

Ето то је би.1а освета за смрт првога смедеревскога војводе 
Ђуше Вулићевића. 

Мртво тело Ђушппм (.рОи су метнули на коња и одие^ш га те 
сахранили код цркве у се.1у Крњеву. На његовој плочи нема ни- 
каква записа .... 

Вучић Тома (Перишик) родио се у селу Бајричу, у београд- 
ској нахнји, б.1и:Ју утока Ко.1убарина у Саву, кад су му родитељи, од 
з.1а турскога, бежа-ш у Срем. То је могло бити 1787 или 1788 го- 
дине. Постојбина му је пак село Врбава, у Горњој Гружи. Оцу 
Вучићеву би.10 је име иеришпу а стрицу (рођеном очнном брату) 
Цавле. 11ериша}е отац Томи Вучипу ПеришиКу, а Павле — Ме- 
лентију Павлови^уу архимандриту, којн се је, на Љубићу, онако 



78 

Еад је букнуо Карађорђев устанак, Вучић је, као младић, био 
у манаетиру у гаколи, па, чувши пушке, заклопи часловац, дочепа 
гаешану, и оде у војнике. Сам је причао војницима на Трегањи, 1839. 
да је, као војник, ноеио у торби своју проју од куће, и пшао у То- 
полу, те се „зекцирао! 

Године 1813, остао је код куће, јер је тада био млад и не- 
знатан, па се није имао чега плашити од Т)'рака. 

Чувши да је Хаџи-Продан дигао буну, Вучић, Туцаковић, Па- 
штрмац и још неки, одмах почну спремати и Гружу на устанак. 
Хаџи-Проданов тстанак, као што ее зна, Турци одмах угуше, п 
Хаџи-Продан утече из Србије. Вучић се тада, у Енићу, на реч Кнеза 
Милоша, покори, и преда. Милош га упути да иде кући, али да се 
често налази у Црнући, око куће Милошеве. 

Пред што ће букнути устанак од 1815, Вучића впдпмо с оном 
дружином која је туреке порезнике потукла у селу Коњуши ! 

Рањен у руку, није могао отићи у Таково, на састанак, о Цве- 
тима 1815; али, одмах по оздрављењу, стао је у службу Кнеза Ми- 
лоша, као његов момак. 

Као старешина у народу, Вучић се први пут јавља 16 маја 1832. 
То је било опда, када је Јован Добрача, по својој молби, разрешен од 
дужности кнеза гружанског. Тада је речено да ће „госиодаров мо- 
мак, Вук ПергшшЛ'' , бити кнез у Гружи. У тој служби, Вучић је 
оетао дуго, и завладао је Гружанима чврсто. Вучић је, доцније, 
премештан на разна зиања, и слан на разне стране, по служби др- 
жавној: тако је бивао председник суда у Шапцу, саветник у Кра- 
гујевцу, војвода на Дрини, Бинаемин у Београду, итд. ; али је с 
Гружом остао велик и страшан, докле је год живео. У оно време, 
кад је он кнезовао у Гружи, био је законитп обичај да кнежпна, 
неколике дане од недеље, кулучи своме кнезу, о свом хлебу и о свом 
пићу. Тако је било у свих кнезова кнежинских. Једини Вучић, у 
Гружи, како се прича, изменио је тај обичај у неколико: он је ево- 
јим кулучарима, кад му год раде, давао проје, кисела купуса, и 
ракије. Никад ништа преко тога, али пх пикад није остављао пи 
без тога. 



79 

11{..1.. ....... 4 .;„...;..,. ...ц... .^.....лил ПијГииа ИчГЛгда, јагли ^^..11..- 

вање иароднога духа, и снажна вол.а у својим намерама — што су 
његови П0Т0Н.И радови свакад цотвр1)Ивали — била су својства која 
су му Гружу присвоји1а тако да му је то.1И1;о дуго остала предана 
и свакад поуздана. Од годнне 1825, кад је Вучић, на Опленцу, раз- 
био бунтовну ђакову војску, и утврдио власт Кнезу Милопгу, па чак 
до годнне 1858, живот је Вучићев, као јака клечаиица, уткан у 
историју Србије, особито у историју њенога унутрашњега развића. 

:>а Милетине буне, 1835, Вучић је био највештија глава, и 
еајснажнпја рука, на странп Кнеза Милоша. Њему се највише има 
захвалнти што тада није догало до крви, него се сва та буна свр- 
Ш1!.1:< на миран, куКанскн пачин. 

Л.ш увек .шјгиан према Кнезу 31илошу, Вучи11 је, у исто време, 
тражио и јамства за права народт, сагласно с онима који су желели 
да св и кнежевој власти знају какве било границе. Оамо ничим не- 
оправдана безобзирност од стране неких вајних владалачких прија- 
те,1.а. нагпа.т јг' Вучића па крајње мере 184:2. 



Вредно је испричати како су се омразили Вучић и Кнез Милиш 
око некога иесрећнога ордена. 

Кад је Кнез Милош, 1835, у Царпграду, састав.1.ао списак сво- 
јих чиновника за царске ордене, није хтео ставити у тај списак име 
Вучићево: нешто је био, тада, срдит на њега. 

II тако су добили султгпк-ке прдеп*' и бормт*' толикп чнновницп, 
а Вучић нијн. 

Њему то иије било право ; а и многи други људи, који су же- 
ле.<11 моге изме1>у њега и Кнеза, жалили су што се је то догодило. 

На скоро умре Паштрмац, и њгтов орден остане пуст. Кнез 
пнше Садрпзаму, н иредложи му да се тај орден да Арси Андреје- 
вићу. Садра:{ач то одобри, и Кнез, својом двпломом, да Арси орден 
султански. 

Пос1е неког времена, умрс други кавалер — Јокса Милосав- 
љевић. Петроиијевић склони Кнеза Милоша да Јоксин орден да Ву- 
чићу. И Кнез, радостан што ће и Вучића једном задовољити, брже 



80 

боље заповеди Живановићу да Вучићу напише диплоиу и врло ла- 
екаво пиемо, у ком ће га малко прекорети неверним Томом Апо- 
столом, али све то од велике милогате, па диплому, и пчсмо е орде- 
ном, из Топчидера сам да однесе у Београд, и да преда Вучићу. 

Живановић све уради како му је заповеђено, па ево нека сам 
прича како је поеланство извршио : 

— Вучић је дошао к мени, пише он: — и ја сам употребио 
све своје красноречије приволети га, да прими орден. Бадава! Два 
сата смо се у соби и у башти разговарали, Бадава ! Еао што се 
стена игра са силом ветрова, тако је овај непреклоними карактер 
свију мојих речи био непримчив! 

„Сутра дан му одем кући, и дуго еам му говорио, додавши 
да не мора ордена придевати, док му берат не дође. Он стоји 
при своме: 

— Ја не могу од стида, рекао је Вучић : — с мртва чо- 
века узимати ордена, без цајрског берата. Кад би то био Енеза 
Милоша орден ; ја бих га иримио и иољубио : али кад је сул- 
танов, треба и да ми се даде са султанским бератом!... 

— Добићете берат, за 15 дана, рекао је Живановић, 

— Кад до^е берат, иримиКу и берат и орден, и иољубиЛу; 
ал' соЈтариЈа бити не могу ! 

У овој невољи, вели Живановић : — реекирам, оставим и орден 
и декрет на његов астал, и пођем, а он, пратећи ме до капије, рече: 

— Жао ми те је, што то чиниш, да страдаш. Ја Ку му 
сам однети и вратити, иа иосле Ле се срдити и на тебе ; него 
носи сам, боље је ! 

Живановић се врати и каже Кнезу своју недаћу. 
Енез плане, и збаци Вучића са службе, и одмах му заповеди 
да врати све дипломе које је имао на дотадашња разна звања, 
Вучић је вратио све ; а омраза је међу њима расла све већма. — 



Године 1839, Енез Милош је оставио престо свом старпјем сину, 
Кнезу Милану ОбреновиКу II; а кад је овај, на скоро, преми- 
нуо, Вучић је био један од тројице намеснпка, који су вршили кне- 
жевску власт, до доласка Кнеза Михаила у Србију. 



81 

11нез Михан.10 дође, а.1П Србнји мира не донесе. Борба је бнла 
пг.м<1 инукргагана. ^Старн Госнодар" жолео је вратити се; многи су 
га т{>ажи.1и, н крчили пут његову повратку, а највише сама његова 
жена, Кнегиња Љубица, ш)ја је пређе јако номагала да отиде из 
Сј.г.и.)' ! 15учнћ и његови у политици другови нису могли сложити 
1'.' ( министрнма Кнеза Михаила, на које су викали готово сви, па 
чак и они који су тражили повратак „старог Господара". При- 
нуђ»'нн изики из отаџбине, Вучић и Милзтин Гарашанин, тек на на- 
ва.Бивање Русије, врати.ш су се дома 30 марта 1842, па, и тада, 
правога измирења ннкако није би.10. 

Кад I у свн покушаји за измирење оста.1и јалови, онда Вучић, 
месеца августа 1842, запали те у Крагујевац, заузме касарну, вој- 
ску, и топове, и прнбере своје прнсталнце да, отвореном буном, из- 
јавн протест против политике кнежевнх попечитеља.... 

Кнежева војска, у два маха, сукоби се с бунтовницима које је 
водио Вучић, и оба пута победа остане на страни овога последњега ; 
кнежева војск«1 прсне ; Кнез се вратн у Топчидер ; па се одаиде пре- 
везе преко Саве у Земун. А Вучић, као „предводитељ", с војском 
и Гружанима, сиђе на Врачар. 

С Врачара пошље Митрополита Петра у Земун Кне;зу Мн- 
хаилу, и позове га да се вратн; а.ш је тада већ било доцкан за 
мирну расправу тога несрећнога спора. 

Тада Вучић, као „предводите.Б народа",* са својим друговима, 
постави нови ред стварн у Србији. Спн Карађорђев, А.'1ександар , буде 
изабран за Кнеза, и отпочне се она унутрашња парница која је тек 
на крају 1858 добила пресуду. 

Природно је би.10 да Вучић новоме Кнезу '^' ' '"^пн доглав- 
ник, а није бп,10 тако! 

Русија није одобрила овај избор, негосеје, њој за .^.убав, мо- 
рао наредити други — а.1и тек пошто се Вучић и Петронијевић 
удаље из Србије. И они су одиста отнш^ш, оставивпш пријатеље којн 
ће радити што су и они радили. 

'. С>;г. 11.,.1п 

иомЕниБ знА)11:ивтих .1>>'ди в 



82 

И на другом избору остане Еарађорђевић Кнез у Србији^ па 
одмах, тајним путовима и начинима, почне радити: да се ВучиК 
више и не враћа у Србију ! 

Сазнавши то, Вучић је горко зажалио на ту незахвалност, па 
За то је, и вративши се у отаџбину, оетао већином подаље од влаети. 
Некад уз Кнеза^ а некад против Кнеза, Вучић се је тако др- 
жао до године 1858. Тада пак био је у служби, али није био за- 
довољан Кнезом, а није приетајао ни уз општу жељу опозиције : да 
се врати Кнез Милош. 

Кнез Милош, дошавши у Београд 1859, одмах стави Вучића 
у затвор. У затвору се овај наскоро разболи, те га преместе у Ве- 
лику Војну Болницу, где је умрво 1 јула 1859, и укопан је код 
Марконе Цркве, на север од звонаре. Из болнице тело му је уне- 
сено у црквену порту на мала вратанца од Фишегџиске чаршије 
тако да га, у пролажењу^ у мало нису истресли из сандука!... Како 
је људска судбина промепљива ! Некада му сеје, живу, садиш борје 
улицама кроз које је пролазио, а гле какав га спровод прати до 
гроба?! Међу тим, много пре, Вучић је, у селу Закути, у Доњој 
Гружи, озидао лепу цркву, и спремио све што треба себи за укоп у 
тој цркви : али човек мисли једно, а бива са свим друго ! 

Вучић је био од крупнијих људи ; лица лена, а очију малих, са 
чега су га противници звали „чкиљави Вучић ;" руку пак био је оео- 
бито белих и лепих. Глае му је био танак ; понашање проето, али из- 
мерено, пуно некога достојанства. С малим осмехом на лицу, и с 
неком епољашњом благошћу, примао је готово свакад, чак и своје 
злотворе : у томе је надмашао све наше досадашње старешине. Го- 
ворио је мало, и све типеким народним говором. Уз реч је често до- 
давао „Молимо!" Такавјебиоу обичном разговору; а ако је тре- 
бало говорити народу, бранити што, или нападати, могао је беседити 
да занесо... 

Вучић је знао читати, и новине је редовно читао, ма да то 
и није свуд признавао. Писати одиета није знао. Осем српскога је- 
зика, говорио је турски и грчки. Без икакве сумње, он је био ве- 
ћега ума, мудријега држања, и чвршће воље од свих својих врш- 
њака. У љутинн је био бујан као вулкан, а умео је и савлађпвати се, 



83 

кад је то трмбали. Тек и у љутини, и у тишнни нмпоновао је увек, 
и задобнјао и освајао готово свакад. 

У куКн је жив«'о см(фно, али у.вудио, господски: кад су дЈ»уги 
чиого »образоваиијн'* од њега, са својим гостима, пи.1и вино из чу- 
г\1 " . \ 1ЈучнКа је било све онако како је у одабранј госнодској јев- 
рипској куКи. 

Вучићево име, кроз дуго и дуго време, биће предмет хвале и 
у једнакој мери ; а другојаче не може ни бити. 

Једно му се, нри свем том, не може одрицати, а то је : да је био 
увек, често нехотице, као по неком нагону, себи доследан тражећи : 
да имаћиик највеКе властн иикад не смеће с ума свој народ, као 
првобитно врело сваке па и своје снаге! 

Ј7 

Гавриловик Јеврем родиосе у селу Шушеоци, округа ва- 
.Бевског, око године 1810. 

Прво је био уписан у гарду Кнеза Милоша, па је, 30 новембра 
^'^Зо, \\п прочитању Султанског ХатишериФа, на Врачару, постао 

ОФИЦПр. 

Године 1835 Фсоруара 3, Јеврем је, као ОФицир, у крагује- 
вачкој цркви, држао :заставу, скројену по новом сретењском уставу, 
која је тога дана свечано освећена ; а 20 маја, те исте године, по- 
отао је командир кнежевој гарди. 

Године 1837, јануара 28, постао је старешина срезу мачван- 
<:ким, у округу шабачком. 

Тада је имао плате 550 та.1ира, на писара 200 талира, и на 
Г» момака, по 60 талира за свакога. 

Г(.д1!1{' 1^.{0, марта 16, постао је помоћник начелнику ваљев- 
<ког округа. 

Године 1840, декембра 17, премештен је ^Ја помоћника начел- 
.>..^.Ј руднлчког округа. 

Године 1843, Фебруара 11, постаојеначелник округу ваљевском. 

Г(»д11Н' 1844, новембра 4, после Катанске Буне, противу које 
('■ није особито одликовао, премештен је у Неготин, за окружног 
начелника. 

0* 



84 

Године 1851, марта 31, враћен је ш Неготина у Ваљево за 
окружног начелника. 

Године 1857, новембра 20, кад извесна завера противу живота 
Енеза Александра изби из Савета неколико чланова, Гавриловић, 
као већ пашанац Кнезу Александру, дође за члана земаљском Савету. 

Као саветник, служио је до краја 1859 године, када је став- 
љен у пензију. 

После тога, живео је у Београду у својој кући, не мешајући 
се ни у што. 

Године 1876, марта 18, Јеврем Гавриловић начинио је заве- 
штање по коме је готово све своје имање у Београду, у Ваљеву, и 
у Шушеоци оставио на ПЈЈОсвету , тојест , да то све буде један 
Фонд, којим ће управљатн ваљевст оаштина, употребљујући при- 
ход на послоие просветне. Ништа ближе није одредио шта да буде 
од те задужбине, али се је сетио рећи да се ништа не прода од 
његове некретноети. 

За прве стараоце овој евојој задужбини одредио је : Лазу Ла- 
заревиЛа, трговца из Ваљева ; Љубу МолеровиЛа, из Врачевића ; 
и Уроша КнежевиИа, из Београда. 

Ваља казати, даје Гавриловић, оставивши другој жени својој 
Милеви сву нокретност и виноград у Београду, наредио да она ужива 
и остало његово имање, док је год жива, или докле се не би преудала, 
■па, тек после тога, његово имање, као проеветни фонд, прелази ва- 
љевској општини у руке. 

Гавриловић је преминуо 22 јуна, 1879, у Београду, исарањен 
је код Маркове Цркве, у Палилули. 

Гавриловић се женио два пута : прва његова жена Јелка била је 
кћи Јеврема Ненадовића. Ни с једном жепом није имао порода. 

Имање у Београду, Ваљеву, и у Шушеоци, које је Гаврило- 
вић оставио на просвету, вреди, у најмању руку, 5000 дуката или 
60.000 динара. 

Гавриловић Јован родио се у Вуковару, у Славонији, 3 
новембра 1796. 

Учио се у меету свога рођења, у Печују, у Карловцима, у 
Стојном Београду, Сегедину, и нешто у Шонрону. 



85 

Отиц му Ј<Ј Оио им\'К;1н тргопац, па је и сина свога спремао 
з;| трговца. 

Ио свршетку школовања, или нешто раније, по потреби очеве 
радње, Гавриловић се је вратио кући, и почео помагати своме оцу 
у трговини. 

У то време, 1822 године, догоди се у месту рођења Гаври- 
ловићева велики пожар : око 300 кућа, у један мах, претворпо је 
пламен у пухор. Имање Гавриловићева оца, том приликом, знатно 
с<' оштети, и трговина, која се пре водила на велико, тада спаде са 
свим на трговину ситну. 

Не желећи остати у месту свога рођења, Гавриловић је, још 
1^529, до.шио у Србију, те разгледао прилике и разоирао: да ли 
Ои било угодна места за њега кад би дошао? А јула 21, године 
1831, одиста пређе и настани се у Србији, где одмах буде постав- 
љеи за секретара у Великом Суду. У том суду старији секретар био 
је тада Павле Јоватвић, потоњи Митроиолит Петар. 

Те исте године, септембра 22, Гавриловић је послан за се- 
кретара Српској Агенц^ди у Цариграду, откуда је, 7 декембра 1833, 
враћен у Србију за секретара Кнежевој Канцеларији. 

Године 1834 био је опет секретар Великога Суда; а 2 маја 
1>>35 пос.1ан је за секретара београдском Варошком Суду. 

Годинв 1836, Фобруара 18, носланјеу Букурешт, за секре- 
тара онамошњој Српској Агенцији. 

Године 1839, марта 22 постао је начелник одељењу промиш-" 
л.е'НОсти у Попечите.БСтву Финанције. 

Године 1840, кад је Кнез Михаило вратио централну земаљ- 
сиу уираву из Београда у Крагујевац, Гавриловић, не хотећи ићи 
у Крагујевац, дао је оставку, и био је без службе до 4 априла 
1841, када је постав.Бен за секретара Кнежеве Канцеларије ; 3 но- 
вембра, те исте године, постао је директор те канцеларије, а 26 
августа 1842 остао је опет без службе до 22 септембра 1843, кад 
је наново постанл.ен за начелника у Попечитељству Финанције, где 
је 2 марта 1859 постао помоћник министру, а 27 октобра 1860 
после смрти Кнеза Милоша, поставио га је Кнез Михаило за свог 
попечите.^Ба Фннанције. 



Године 1861, декембра 6, постао је члан Државном Савету, 
а после смрти Енеза Михаила, 20јуна 1868, изабран је :т трећег 
намесника Кнежевога Доетојанства. 

Године 1872, августа 10, кад је Кнез Милан, као пунолетан, 
примио кнежевску власт^ и Намееништво преетало , Гавриловић је 
етављен у пенз11Ју, и после тога живео је у Београду код своје куће. 

Оеем праве службе, у којој је свакад био врло тачан, радан, 
и савеетан, Гавриловић се заузимао за сваки нанредак у просвети. 

Неко време, од своје драге воље, био је управник Послено- 
Трговачке Школе, која се је, најпосле, претворила у садашњу Реалл;«/. 

Ието тако био је члан Школске Комисије, докле год је била 
та колегија. 

Он је био један од првих који су почели обраћати пажњу на 
пумизматику и у опште на етарине у Србији. 

При свем том, живот и обичаје народа у Србији врло је мало 
познавао. 

Године 1866 и 1867 Гавриловић је, као председник Ученога 
Друшлва, био зван да иде у Москву, на Етнографску изложбу ; 
али није хтео ићи. Један од чланова који су се спремали да иду у 
Москву, навали на старца да пође, уверавајући га, да ће бити лепо 
да Гуси виде тако у годинама ученог Србина. 

— Е, брате мој, одговори Гавриловић : — ја не могу ићи. 
Тамо је етнограФски екуп, где ће бити говора о животу и обичајима 
српског народа, а ја, до данас, још нисам ушао ни у једну се- 
љачку куКу у Србији ! . . 

— Не може бити ! рече му зачуђени сабеседник. 

— Цела је истина: све некако нисам имао прилике уз пут, 
а ниеам никад путовао нарочито по еелима. Тек ја мислим то на- 
докнадити, ако само жив будем. 

И одиста, дошавши у пензију, старао се то надокнадити : сваког 
лета путовао је по Србији, сад у овај, а сад у онај крај ; и на тнм 
путовима извештавао се је о местима, о људма, и о свему што му се 
чинило да вреди знати. Много је желоо отићи у Добрињу да види 
место Кнез-Милошево, и ту да дигне хумку од земље, али због врлет- 
ности пута није ту жељу иснунио. 



87 

Осем гриског језика, Гавриловић јс знао : немачки, Фравцуски, 
1! латински. а разумевао ј.- и галијански и руски. Читао је врло 
м„,,1,,. 1! .;м '!• пстии да га очп с.1абије служе, узимао би кога 
добриг 1)аиа да му чита. И памтио је доста добро. Радо је упу- 
1.11пао друге где што могу на^и у разним кн.игама које је ирочитао. 

И;{ н.егоиа нера 11зиш.1и су ови сииси: 

1. ]'. ',<'п, г,ографиско-сгатистинни Србије, у Београду, 1846. 
ОваЈ речннк био је дј го време једина књига ове врсте о Србији. 

2. Ма.т лгмљопис Ср<шјг и 7/// " ' •' освовне школе, у Бео- 

гЈ1аду. 1850 ; 

3. Кратки трговачки земљоаис за ученике трговачкс школе, у Бео- 

граду, 1853; 

4. Нешт" " !>" !" грпскс финантје за 13 тследњих година, у 

Београду, 1857. 

Осем тога, биКе неколико његових чланака у Гласницима Сри- 
ског Уиеног Друштвч. 

Једном је дао својих 50 дуката те, том наградом, изазвао рас- 
ираву Ј)огоми.1има, која је доцније штампана. 

Може се рећи да је Гавриловић много вцше кретао, изазивао, 
н помагао да се ради, него што је сам радио. 

Науку је јако ценио, и научнике високо поштовао и помагао. 
Свагдашњи поштовалац Вука Караџића, кроз читавих 50 година, 
Гавриловић је био једини који је с.1авног Јадранина дочекивао, и на 
својим колима во;то, докле год би се старац бавио у Београду. 

Даничићу је номагао у издавању научних списа новцом и другим 
• макшицама. 

Гавриловић је, пред крај свога живота, на име 9 нов. 1872 
годин*', учинио неки уговор с министром просвете. Тоје нека врста 
тестамента, по коме је: своју куКу у Београду, и око 250.000 
динаЈШ оставио као фонд за аензије уиитсљгким пт^типма и 
сирочадма. 

Тај Фонд у^еЏв је законом 20 априла 1885. Њим рукујв 
Управа Фондова, и из њега већ примају издржавање удовице и деца 
умрлих учитеља и учител.ака основних гакола. 

* Кућа та В1>. "•' дииар.!. 



88 

Пријатељ позоришту, Гавриловић је увек држао ложу у по- 
зоришту, коју би уступао неком и неком, а по некада би и сам до- 
шао, али тада не би гледао шта се ради на бини, него би еамо 
седео и мислио. 

Гавриловић је био члан Матш^е Или^^ске, члан Југословен- 
ске Лкадемије , у Загребу, и ноеио је Орден Св. Лне II реда, 
који му је поелао Руеки Цар Алекеандар II. 

Преминуо је у Београду 29 јула 1877, и укопан је у порти 
Цркве Св. Марка. 

На гробу његову још нема никаква споменика ! 

Гагик ЈанЕО родио се у еелу Болечу, крај друма Цари- 
градеког, 3 часа од Београда. И он је један од оних Срба који 
су, по жељи Муетај-Пашиној , војевали против Пазванџије. У тој 
војсци Гагић је био буљубаша. 

Кад су се Дахије епремале да секу кнезове, и друге одабра- 
није људе у Србији , Јанко је био један између првих којима се 
спремала осветничка еабља. Али, кад турска потера дође у Болеч, 
да дахијску вољу изврши, Гагић је осети и побегне у честу. 

Турци, не нашавши њега дома, ухвате му еинчића, дете од 
15 — 16 година, и поведу у Београд. Гагић је, лугом, крај друма, 
ишао и ослушкивао шта говоре Турци ? На једној ћупријици они се 
уетаве, и рекну ту да посеку дете, кад оца ниеу ухватили. 

— Ако је вера, Турци ! викне из луга Гагић : — да ћете пу- 
стити дете, ја ћу вам ее предати сам % 

— Тврда је вера, одговоре радосни Турци : — дете ћемо пу- 
стити, а теби како буде!... 

Гагић ишђе из луга и положи оружје. Турци му сина пусте, 
а њега посеку ту на меету. 

Слава оваком ерцу очинском и јуначком! 

Гагик Јеремија родио се 1 маја 1783, у Србији ; -«#-^»8*. 

.'{иајући да је садашпЈИ митрополнт дабро-босански, високоп^-еосвећенн 
\ оспо.\т\ •Ђорђе ИинолајевиГх, био добар пријате.1, иок. Јерсмији Гагићу, молио 
сам га. да ме што бол.е о ио1{ојнпку извести. II ои ми је нрло радо добавио 



89 

ГагиК ЈС, као што иитв Вук, био трклкт у .км) и\ , кад Је 
у Србији букнуо устанак на Дахије, годино 1804; и ..,....\1а се је 
идмах почео мешати веома корнсно у послове српс ; 

Так«'. 7 августа 1806, Јеремијв Гагић, с Лврам м Лии!.. м 
• ■•ветником нахије иожешке, слан је у Трст, к браКи (Јрбима за 
новчану иомоћ. Вратившн се отуда, ГагиК и ЛукиК донели су, и, 
народним старешинама на Врачару, преда.1и равно 12.750 Форината I 

11 новембра 1800, Народни Совет пише у Панчево ГагиКу, 
н ша.1.е му 500 гроша да сврши на.10Г. 

У почетку године 1807, Гагић остави са свим Земун, на г*- 
И1>ати у Србнју, и постане у Совету најнре писар а посте секретар. 

ЈСао советски секретар, Гагић је слан у руски главни стан, кад 
су оно српске старешине желеле да какав руски човек дође у Ср- 
бију. и на то тражење, Гуси су послали у Београд Константина 
Родофиникина, као својега дип-1оматсК1Г агента. 

Гагић је био писар и у Војводе Миленка Стојковића, у По- 
Р^?чу ; а помиње га и пуковник Паулучија, у својим писмима из Ср- 
бије, додајући да је човек који се може задобити да склања Ка- 
рађорђа за рус»;е намере. 

Године 1813, Фебруара 2, Адмирал Чичагов даје Гагићу све- 
дочанство да је он, оставивши секретарство у српском Совету, још 
од августа 1812, у руској служби.' 

11ос1е тога, одмах 9 Фебруара 1813, Гагић је поставл^сн ^а 
титуларног советника, а 5 декембра 1815, и за консула руског 
у Дубровнику. 

У месту своје нове службе, Гагић запроси у богата дубровач- 
кога трговца, родом из Сарајева, Хаџи-.1аке Лучића, кћер за жену. 
Али како је он тада још био човек нов, и мало познат, родите.БИ му 

ИЈ Лмо:рафа аарохије дубровачке извод о Гагипу, и о целој њсговој породнци. 
У тох документу стоји ово : Јеремија ГагиЛ, снн МихаиЈа Гагића, нз Србнје, 
ро1)ен, 1 маја 1783. који је правосаавне вере, и, као рускн конзул, пребива, 
7 Д>'бровнику, венчао се с деоојком ЕвстахиЈом (ро))еном 8 новембра 1810, г 
Сарајеву) 5 марта (ао иов.' 1826. — Н.) Петрограда пак, од г. Никољскога, 
доЛио сам 11.1веи1тај да у Гагићевој кондујити стоји : «Гагич1> кзк сербских уро- 
ж*иц<'в." Гагнћ је, дакЈМ, рођеи у Србијн , само се не зна местимп:: 

' Лрхнва Срп. Учеп. Лрмпгва. бр. 599. 



00 

не дадну одиве. Доцније пак, сами му понуде своју млађу кћер Евс- 
тахију (Стаку), с којом се Гагић венча, н с којом је родио четири 
кћери и једног сина.' 

Вредно је овде забележити што се прича у Дубровни1{у , а 
тиче се нашега земљака Гагића. 

Кад су Аустријанци, поеле Француза и Црногораца, заузели 
Боку и Дубровник, онда је ауетриском војеком командовао ђенерал 
МилутшовиК, родом Србин. 

Дошавши у Дубровник, Милутиновић је затекао Гагића, као 
руекога чиновника. У Дубровнику је онда била мала православна 
црква од дрвета. У тој малој дрвеној цркви, на елужби, певалн су 
често, с једне стране руски чиновник Гагић, а с друге — ћесаров 
ђенерал Милутиновић: оба православни Срби! 

Гагић је у Дубровнику оетао дуго. Године 1833 находимо га 
међу претплатницима на народне песме Вукове (Узео је 15 књига). 

Године 1856, јула 7, Гагић је, по својој молби, стављен у 
пензију, и отишао је у Млетке, где је и преминуо 1859 године. 

Гагић је био етаса омалена, дежмекаста, а ноеа повеликај; врло 
је лепо живео с дубровачком властелом, и уважавали су га и пра- 
воелавни и римокатолици. Радо је читао и куповао српеке књиге. 
Осем српског матерњег језика знао је и говорио : тажјански, Фран- 
цуски, немачки, и руски. 

Као руски конзул у Дубровнику, Гагић је имао врло знатну 
преписку е Црногорским Еладиком Петром II, пееником, а и е многим 
другим важним људима из Босне, Херцеговине, и Албаније. 

Чујемдајеева архива рускога консулства у Дубровнику сада 
пренесена на Цетиње. 

Руски писац Павле Ровински, који је провео неколико година 
у Црној Гори, пише за Гагића овако: 

„Гагићева је мана што је сваку ситницу, чим је 4}ф), не оба- 
вестивши се добро о њој, јављао својој влади која је, с тога, често 
кривила Црногорекога Владику и онде где није био ни мало крив." 

ГагиНоп 01111 Владимир. \)0\){пт 1830, >.мр1,о јо у ИстрогЈјалу 18Г.0. а 
к1101)11 : Миленл. Љубица. и Олгл ;кипо оу и оида. 



91 

1'.,...;..-.-., ;ии1Ј|.', 1Ц»(-'ДС1.1иЈа Га^иКи I;;!" чт1(,!М1111::1 пишгии;! 
[•••вна, и т.ччна, а.т каЈи н' гледа дашко.' 

11. ит- 1'аг:! конзула у Дубровник је дошао г. 

Ггремоухои који јс, 1^Г); шроктор Азијатског ДсиаЈ>тамента, 

у Петрограду. 

Гај Људевит родно се \ Краиини, \ X: ,. м 1^<>1» 

. чп!.' (цо нив. ка.1еидару). 

' >сновну школу изучио је у месту свога рођења ; гимназију у 
1»"рижевцу, а Философују у Грацу и у Г)."1\. У .1ипиској је постао 

ДОКТОр у ФИЛОСОФИЈИ. 

После свега тога, отишао је у Иешту, где Је глзшао ирава и 
ц..,.. марљиво походио Сечењијеву биб-шотеку. У Пешти сеје по- 
знао са Јованом Коларом, у кога је учио чешки језик. 

РазговарајуКи се често с овим иокретачем словенсге узајамно- 
правопису, новинама . и " другим за народ важним ства- 
рима, Гај намисли посветити свој :кивот образовању новога духа у 
својега народа. 

Народ хрватски, сам за се, врло је мален, а књижевнпци ње- 
гови, не имајући једнога књижевнога језика, писали су како је који 
знао. И тако је би.ш : колико писаца толико и правописа, и толико 
књижевних језикм ' 

За то се ГаЈ мам*- дивИЈаги как.Ј би српски јг.ЈИК уве.» и у 
хрватску књигу. Тиме је огледао да уједно дигне заставу слоге ме^у 
СрГ.нма и Хрватима. Као први користан почетак тога рада, Гај 
1' . ^'^ЗО, нздао у Будиму: Кратку основу хрватско - словенског 
араиоаисања ! 

Вратнвши се из Пеште } оагреб, ГаЈ је прнкун!! .-- .'."с 

пЈс вредније народне 1!ријател.е. и с њима је почео будити народну 
свест у Хрвата. 

Док је боравио у Пешти, видео је врло јасно да Маџари теже 
<'вв немаџарске народности угушити, и у народност маџарску прето- 
пити. За то је, 1833, с.10жио песму : .Још Хрватска није аро- 
иала ! која је, као муња прол»'тала !хр<>:{ Х]1ват»', и П"Ч»ма их бу- 
дити од вековног дремежа. 

' Јивор. у ИоиоМ' 



92 

После је почео издавати Хрватске Новине, с књижевним додат- 
ком „Хрватском Данш^ом." 

Године 1836, својим новинама Гај је наденуоиме: Народне 
Илирске Новгте, и Илирска Даница. 

Овим је учињен потнуни преврат у народном хрватском жи- 
воту. Језик српски, с бољим правописом, уведен је у хрватску 
књигу, и Хрвати, оставивгаи свој предеони кајкавски говор, ушли су 
у велику заједницу са Србима од тада за довека! Пут, који је 
Гај показао хрватској књижевности није ни раван ни утрвен : али 
што се више буде живело^ радило, и напредовало, то ће тај пут 
бивати све равнији, јединство језика српског или хрватскога све исти- 
нитије^ а слава Гајева све дуговечпија ! 

Али је оваким радом својим Гај стекао себи многе неприја- 
теље, особито међу Маџарима који су га корели да је човек славо- 
љубив и частољубив. 

Од тих прекора, Колар га овако брани: 

— У иословима који су за хвалу, тражити себи хвале, са 
свим је иохвално', а у слави и среКи свога народа тражити себи 
славу и част много је часније него немарно гледати на терадове !'' 

Гај је радио ревно и неуморно, борећи се са препрекама раз- 
ним и са разних страна. 

Године 1840, на Сабору, огледао је даровити /|еал; задобити 
Гаја за себе, али му то није пошло за руком. Гај оде од њега ре- 
кавши, поред осталога'ово : 

„Маџари су острво у великом мору словенском. Ја то море 
нисам створио, нити сам ја шгове таласе иокренуо. Гледајте 
да вас они како не иокрију и не иотоие"! 

Поеле је путовао по Немачкој, Пољској^ и Гусији. 

Године 1841 пропутовао је кроз Приморје^ Далмацију, и 
Црну Гору. 

Године 1842 довршио је свој спис о Великој Илирији, који 
је бечка цензура одобрила 1846, али од кога је само неколико од- 
ломака штампано у Даници : остало није ни угледало света. 



93 

Године 1846 био је у Србнји, и проиутовао је по многим окру- 
лима,, свуда братскп дкчекиван и одлииован. 

Године 184:7 био јс на МаџарскоиСабору, 1д.; ј- уг.ии-.л.ииао сно- 
разум и:1Мо!)у народннх нос.1аника и ненријате.Бског Сабора маџарскога. 

Г;|.1 ј . радоћи увек вао натриота, уживао новерење и като- 
лика п нравос.1авних. Ово му је нризнавао и Срнски Патријарх Јо- 
сиФ Рајачић, кад је, 1848, изабранога за Бана, пуковннка Јелачића, 
14» у г.1авном граду Хрватске! 

После годнне 1848, Гај је много неиријатностн нрсгрноо, и 
већ се, нос.1е, повукао у приватни живот, али радња његова није 
(•ста.1а без рода, и рода доброг!.. 

Гај је нреминуо у Загре у 20 априла 1872. 

Он је био средњега стаса, нун, окрушаст, нарави разборите, 
тље чврсте, беседе разложнте, а органа звучна, нрЈЈатна: он је од 
нрироде био беседник. 

Слава му довека гато је народно јединство дизао нада све ме- 
стимичне и с.1учајне раздвојице! 

Гарашанин Илија родио се 16 јануара 1812 године у 
селу Гарашима, у крагујевачкој нахији. 

Отац Илин , Милутин Савић , добар домаћин на кућн, и чу- 
вен марвени трговац, имао је још два сина, старија од Илије : Луку, 
п 31ијаила. 

Оних дана, иад се Илија родио, запали неко поштанска сена 
у Гарашима. Карађорђе, или што је баш мислио да је то учинио 
Милутин, нлн нз личне мржње, оеуди Милутина да вади „Мазију'. 

Жптин, чувшл за ту глуну нресуду, узме нушку, и ч/' у 
гору, тојест, одметне се у хајдуке. 

Сада „Вожд" нротера сву Милутинову нородицу и.1 Гараша у 
Београдски Град, а кућу и све стаје његове у селу снали. Тако је 
ма.1и Илија, још некрштен, боравио у београдској тврдињи која ће, 
цосле 5б година, захваљујући у великој мери и његовом раду, по- 
стати гЈЈпд сраски, неодвојнн део срнско државе! 

Не прође много, а Карађорђе се измнри с Милутином. т -^ 
ипп.ммим 1.1-.. гм ш.лтц у Гараше, да кући кућу из нова. 



94 

Илија је ту крштен, и растао је у кући очиној. 

Као шипарац, Илија је чувао стоку, као и сви његови врсници 
у селу. Али отац његов, који није пропустио да свакога свога сина 
позна с књигом, доведе из Срема некога Мијаила Берисављевића, 
те почне дете учити књизи. После овога Мијаила, дође Илији за 
учитеља неки Аврам Гашпаровић. Ове учитеље доводио је Милу- 
тин својој кући ; ту их држао, хранио, и по нешто им плаћао, а 
они су му учили децу, јер јавних школа није било ни^де близу. 

Иза тога, одведе Милутин Илију у Земун, у грчку школу; а 
после га премести у Ораховицу, где је научио немачки. 

Вративши се из Ораховице кући, Илија је почео помагати оцу 
и браћи у трговини. 

Мећу тим отац Илин, Милутин, ишао је у Јерусалим, на 
Христов Гроб, и прозвао се Хаџи-Милутин, или краће Хаџија. 
С тога ее и Илиј а, у прво време, потписивао „ Илија Хаџи-Ми- 
лутиновиЛ" . 

Кад се Илија вратио из Ораховице, и почео оцу и браћи по- 
магати у трговини, онда је Хаџија био још човек врло крепак, а 
два му сина, Лука п Мијаило, у најбољој снази. За то је кућа Хаџп- 
Милутинова у Гарашима била чувена и знана у свој Шумадији. 

Кнез Милош, који је тада седео у Крагујевцу, знао је добро 
Хаџи-Милутина и његову задругу; често је Хаџнју призивао, и увек 
га лепо примао. Чак га је звао „рођаче", за то што оба славе Све- 
тога Николу. 

Једном приликом заиште Кнез од Хаџије једнога сина, да га 
уведе у државну службу. Милутин, велики пријатељ Милошев, при- 
стане и понуди Луку да иде Кнезу у службу. 

И Луку видимо као царинара на дунавској скели, у Вишњпцп, 
1833 и 1{з34 * године. 

Доцније Лука оетави службу, ч оде на ново трговати. А на 
његово место у државну службу дође трећи му брат Илија. 

' Забивници за 1833— сгр. 18, и за 1834 сгр. XI. 



Киг:! Милош, иримивши И.1ију, иостаии I. нлтл .;а цаЈншара у 
снлу ВНШН.ПЦИ, на Дунаву, исиод Београда. Тп ;- 11. ш. 1! иц. ,| приа 
др/кавна служба. 

11ос.1»' тога, 111иа1;!1и*д»Ј Кнез Њшју за пуковника, п игмт,!!;:! га :{а 
шеФа своје регуларне војске, коју је тек био завео. У том чину, 11.1ија 
се увек находио уз Кнеза, а у политику се још ниј*; мешао. 

По одласку Кнеза Милоша из Срби.ј.-, п иосле смрти Кне:5а 
Ми.1ана^ И.шја је оставио службу, и опппао у Влапп.у. гд' ,ј'' би" 
закупио неке мошије. У том га је .мр^кла и гидииа 1^1-Ј. } ипјп^ 
је букнула Вучићева буна, која јо однела г.^аш' И.пшу оцу Хаци- 
Милутину, и најстарнјем брату Луци. 

Године 1842, октомбра 26, Илија Гарашанпн постављен је за 
номоћннка миннстру унутрашњих пос.10ва Вучићу. 

Године 184:4: И.ш.ју већ видимо у Београду, кам ипи^ицјк.л,;, 
унутрашњнх послоиа . <>1 Г"Га гппа. 1и краја 1867, Илија је био или 
у ве.шкој власти^ пли и г.аи в.^асти, али свакад у великом уважењу 
у Србији. 

У јесен, годпнс 1^44, иаписао је, својом руком, и.шн за уну- 
трашњу и стљашњу иолитику Србије. И то је назвао „Начер- 
танијв'^. 

II док ј|' год оио у илаоги. :1а Кио.м Л.1|'К1' шдр;!. гг;1ј»;(" гг 
је да влада по том свом „Начертаиију". 

Кнез Мнхаило, дошавши, но други пут, на српски престо, по- 
сле смрти оца свога , Кнеза Мнлоша, 14: септембра 1860, наиме- 
нова за свпг;! пги-игаимшЈа и попечнте.Ба спо.т.них послова Илпју 
Гарашании 

Гарашанин, добивпш такан у1;а:!, (јдо К'!! ':!у \ ди^р, п и.ЈЈави 

;;11!.а не може примити. К*!!'' ; п;!- 
];а.ш да се нрн.мп ио ип" П" г^. 

— Господару ! речо тада Гарашапин: — терате ме ил .јсм.бо, 
ако истанете при тој мис.1и ! 

Кнез сс .Бутне; узме свој \1:ал, и иидерг га. За гим, (>гл ду- 
гога премиш.Бања, поставн за представнпка Фи.шпа Христића, члана 
државног Савета. 



96 

Г. Ф. Христић водио Је послове не више него годину дана, 
и толико му је времена било досга да се увери шта се иште од 
онога који хоће да седи на државној крми. 

Кнез Михаило, да би утишао духове, позове опет Гарашанина. 
Онда му овај покаже своје „Начертаније" , изјавивши да би се при- 
мио, ако би се држала политика тога његовога „начертанија". 

Кнез, прочитавши тај план, усвоји га, и позове Гарашанина 
на представништво, поверивши му министарство спољних послова. 

Примивши се председништва, Гарашанин је саставио кабинет, 
и остао је на том месту до пред крај године 1867. 

У току тога времена, успело се је : да ее Тзфци из српских 
вароша иселе ; да се градови : Ужице, Соко, и Кастел распрскају, 
и, најпосле, да се и градови : Београд, Смедерево, Шабац, и Фе- 
тислам уступе Србији. 

Даље, Гарашанин је утврдио пријатељство с Румунијом ; угла- 
вио уговор савезништва с Грчком, и уговор с Црном Гором, по ком 
би се она, после срећнога рата, имала сиојити са Србијом, а Кнез 
Никола, одрекавши се суверености, примао би 20.000 дуката го- 
дишње плаће, и имао би место првога принца у српском двору . 

Најпосле, утврдио је био известан споразум е Хрватима, с Бу- 
гарима, и с Арнаутима. 

Али, на крају године 1867, поче се осећати да ее неко по- 
јаче заплеће у државне послове, у Београду. И, једнога вечера, 
кнежев Ађутанат, Љуба Ивановић, донеее једно писмо Гарашанину 
од Кнева Михаила. 

У писму Кнез захваљује Гарашанину за дотадашњу ревну и 
патриотску службу ! 

Гарашанин, свативши жељу, напише одмах оставку и пошље 
Кнезу, а сутра рано почне ее спремати да иде у Гроцку. 

Ну ево г. Настаса Јовановића, дворскога кнежевог управитеља, 
који му доноси кесу са -^ООО меџндија, под кнежавим печатом. 

— Ово вам је послао Кнез Михаило, рече Настае. 

Гарашанин пе ирпми дар, и Пастас ее врати Кнезу. 



97 

— Кажитв г. Гарашанину, рече Кнез: — да га ја молпм да 
то ирнми. Он ме досад није ничим увредио, а примићу за увреду 
ако ми одбнјс дар. 

Настас опет те Гарашанину. 

Старац сад новце прими, и оставн у касу. 

Та кеса, тако под печатом, стајала је чак до друге по.1 ги- 
дпне 1868, и тек ју је тада И.1нја одрешио, ма да се је, дотле, много 
пута веома мучно за новце. 

— Л тто ј»' нигт^ ^"'"м одрешнлн ? упита један иријатељ 
Илнју .' 

— Могао ме је Кнез чнм год упреднти и, у таком случају, 
ја бих му његове новце вратио под његовим печатом. Сада пак, 
умрво јо, кукавац, и увредити ме већ више не може. За то хоћу 
да их трошим ! 

Као пензионар, Гарашанин је живео у Гроцкој, и у Београд 
је долазио само кад је имао кака посла. 

Гарашанин је врло мало водио бриге о својој кући а имо^јини, 
за то је, пос.1в толико година службе, отишао у Гроцку као човек 
снромах. 

У животу Мајора Мише Анастасијевића испричано је, каки му 
се је племенито и великодушно, у новчаној невољи, налазио овај 
велики Србин. 

Тек кад би се наштампало Гарашаниново ^ Начертаније'^ , и 
толика друга његова писма, видело би со колико је срца и ума 
било у тога државника-самоука. Ал л као да ће име Илинп ту 
правду, а сриски народ то обавештењ!^, подуже очекивати ! 

Илија Гарашанин бејаше растом један од НЈувиших људи; кру- 
пан, црн, богињав, у последње време, готово безуб, а руку са свим 
кривих од костобоље; при свем том, у разговору и понашању прн- 
јатан толико да свакад занесе свога сабеседника. 

НиЈе пио никаква пића које опија, а каве и дувана није знао 
колико му је доста. 

На Илији је природа показала колико мн.1ујв удруживати су- 
пЈ)Отности у ј(«днога лица : он је био прнмер вредноће и страшило 
оштрине у послу; а, у исто доба, непресушно врело шале и ^\ма!.;1Ј 

иомЕник зилмкинтих Л>>'ДИ 



98 

Још се не зна на Балканеком Полуострву за жива човека, који 
је имао толико веза с лично/^тима и меетима на Словенеком југу, 
колико је тога било у Илије Гарашанина! 

Гарашанин је умрво у Београду 10 јуна 1874, иа је одне- 
сен и еарањен у Гроцкој. Године 1886, кад му умре етарији син 
Светозар, његове су кости пренесене из Гроцке, и еахрањене у Бео- 
граду, код Палилулеке Цркве. 

ГашпаровиМАврам родио ее 1798, у Петрову Селу, у Бач- 
кој, где му је отац био свештеник. 

Основну школу свршио је у месту евога рођења ; где је гпм- 
назију учпо, нисам могао дознати, а ФИЛосоФију је елушао у Пешти. 

Гашпаровић је прешао у Србију врло рано ; и чим је прешао, 
оставио је немачко одело, и обукао српеко. На тај начин, ничим ее 
није разликовао од домородаца. 

Најпре је бивао учитељ по селима. Последњи пут био је учите.Б 
у кући Хаџи-Милутина Савића, у селу Гарагаима, где је учио спна 
му, ИлиЈу, потоњега чувеног Илију Гарашанша. 

Из села Гараша одазвао га је у Крагујевац Кнез Милош, и 
узео га за наставника својим синовима, Милану и Михаилу, ното- 
њим српским кнезовима. 

Еомееари руски и турски, који су 1830 почели и 1831 до- 
вршили бележење границе Енежевини Србији, по уговору Букуреш- 
ком од 1812 године, били еу начинили и карту од Србије, доне.1и 
је у Крагујевац, и показали Кнезу Милошу. 

Кнез заиште да му се да један нримерак те карте. Г. Коце- 
бује, председник комисије, одговори да није овлашћен дати му што 
тражи, али му евој примерак уступи за неколико часова, да га може 
разгледати. Куниберт уверава да је он и ово учинио само зато, што 
је мислио да се у Крагујевцу, у оно време, не може наћи човек 
који би карту прекопирао. Али се такав човек, срећом, нашао; и 
то јо био главом Аврам Гашпаровић који, за не пуна три часа, 
карту тако прекопира, да се копија није разликовала од оригинала. 
Само није доепео да испише потпунце сва имена местпма. То је ура- 
дио после. 



99 

Године 1834, Гашпаровнћ је био члан суда у Пожаревцу, а 
1 мпја т • године постављен је за рачунонспптача у пожаревачЕОЖ 
кнежеву дииру. 

Га.пплровић је био један од најлепошх људн у свој Србији, 
а и носио се увек лепо. Он је умрво 1842 у Гургусовцу (Кне- 
Јкевцу), кога месеца и дана, није се могло до:шати, јер су књиге умр- 
лих све сагореле 1876, кад су Турцн запали.1и Енежевац. 

Герески Атанасијв родио се у Черевићу, у Срему, 1807. 

Јмш кио младим, дао се јв на трговину, па је, после неког 
времена, отпшао у Русију, и станио се у Одеси. 

Тргујући и штедећи, Герески је стекао лепо нма8>е. 

Око године 1880, остави Одесу н, као човек већ стар, дођв 
у свој завнчај, да остави кости у својој зем.1,и, иоред својих де- 
дова и нрадедова. 

Герески је, још за живота, дао двадесет хиљада рубаља да 
се оснује задужбина Атанасијевица (Атанасеум) из које ће се да- 
ватн помоћ добрим а сиромашним ђацима у Новосадској гимназији. 

По смрти пак, све своје имање разредио је на помоћ књижев- 
ницима, Великој женској школи, у Н. Саду, и Женској школи 
у Черевићу. 

Герески је преммнуо у Новом Саду 30 марта 1885, и сахра- 
ч>оа Ј-' веома свечано, као што и подоба народном доОротвору. 

Светао му помен међу потомцнма! 

Гдаваш Станоје родио се у селу Гли'овцу, у смедеревској 
Јасеници, близу Паланке, а жена његова, Марија, била је родом нз 
Варва1»ина, у Темнићу. 

Пре устанка од 1804, Станоје је био човек ожењен, и добар 
домаћин на кући, па се одметне у хајдуке, и устанак је дочекао 
као вођ хајдучкн. 

Ево непосреднога узрока с кога је отишао у хајдуке: 

Један момак и једна девојка, обојв из Станојеве рођв, који 
гу били блиски род међу собом, замилују се, и науме да се узму. 
Стан..јо, 1г- дајући да му се род срамоти, како је сам говорио, спречи 



100 

им венчати се. Они се, преко неких својих пријатеља, обрате спа- 
хпји Муји, Турчину, и овај, за ћуп масла, да им исправу да се могу 
венчати. Станоје ипак ту свадбу поквари. 

Турчин Муја, спахија, седећи пред својим чардаком једно вече, 
пушио је у мраку. Станоје, с другога брега, из далека, потегне из: 
пушке и разбије му лулу, аш њега не погоди, јер му је чибук био 
дугачак 

У Станоја је био брат, кога су звали Дели-Марко, јер је био 
човек јунак. Турцн овога Марка убију, а Станоје, после тога, убије 
онога спахију Мују, и одметне се у хајдуке. 

Најбољи другови у чети, Станоју су били неки Милован из 
Велике Плане, Лепи Стева из Првова, и Хајдук-Вељко. 

Станоје није никад нападао мучки : што је хтео да учини, ја- 
вљао је напред. Њему, његовој дружини, и пријатељима била је ло- 
зинка: „С нама је Бог"! 

У почетку свога хајдуковања, највише се је задржавао око 
свога кованлука и своје колибе, наспрам Глибовца, у брегу, до Во- 
дица, више Еиселе Воде. 

С Карађорђем је био добро познат и пре године 1803. 

У почетку године 1804, баш кад се заметао устанак, Главаша 
видимо с Еарађорђем, у топоским виноградима и, доцније, у Орашцу 
где је, на понуду да буде вођ устанку и старешина народу, изго- 
ворио ове значајне речи: 

— Добро, браћо ! Ја сам хајдук, и мене хајдуци слушају, и 
слушаће ме ; али сав народ нису хајдуци, па ће људи сутра рећи: 
„Еуда ћемо ми за хајдуком? У хајдука нити има куће, ни кућишта: 
сутра, кад Турци навале, он ће у шуму, а ми ћемо остати на меј- 
дану, да нас Турци харају и робе". Него ви поставите старешину 
какога човека између вас, који је и доеад био с народом, а ја ћу 
чинити што год могу, као и до сад'*. 

И одиста Станоје, за све оно време од 1804 — 1813 није ни- 
кад управљао народом, него се само био с Турцима. Само у једном 
заиису, у Манастиру Студеници, сећам се да сам прочитао ово : 



101 



^Помени Госаоде. . . до.м и ро^ гостдара Станоји Обор- 
војводе ! . . . 

Годипс 1806, као што прича Анта Протић : - Главаш. на- 
лазећи се на Делиграду, узме око 3000 луди, иа пређе Јастребац, 
груне наПрокупље, и свегага сиаш, само остану опкопи. Том при- 
ликпм ј" п себе опрљио ракетлама које су Србн градили од трске. 

Овим је нападом нагнао скадарског везира ИОрахим-Пашу да 
одступи од Делиграда. 

После несрећне године 1813, Главаш се је предао Турцима, 
ц велики везир, Куршид-Пагаа, био га је поставио крсерАаром : да 
гонп хајдуке, и да чува цариградски друм, кроз Србију, од раз- 
бојника. За то је Станоје и да.1.е носио оно одело и оружје, које 
носио под Кара1)0р1)ем. 

После Хацп-Проданове буне, Скопљак-Паша ражљутн се на 
Главаша, што није ухватио Хаџи-Продана, па иошаље своје зап- 
тије у Паланку са заповешћу : 

— Или Станоја жива да ми доведете, и.1и — његову главу да до- 
несете ! Ако не учините ни једно ни друго, платићете својим главама ! 

Турци дођу у Па.1анку, и кажу муселииу Скоиљакову заповест. 

Муселим дозове Главаша, и пред Скопљаковпм заптијама, за- 
иште некаке пиштоље које је Станоје од некога, у боју, био отео. 
— Ја ипгатоља не дам, одговори Станоје : — требају мени и мојим 
пиндурима ! 

Па се дигне и оде кући, а од куће у се-10 Баничину на 
неку свадбу. 

— Ето вам Главаша! рекне муселим Скопљаковпм Турци- 
ма : — ја му не смем ништа, нити м<>гу ; а вп гледајте што вам год 
драго, и ја ћу помоћи, ако велите да могу ! 

Турци, онда, узму муселимова буљубашу Колебана, и с њи« 
оду на Станоја. 

Међу тим Станоју дође побратим Ђорђиц из села Впшевца, те 
му каже да ће доћи Турци да га убију. Станоје, находећи се на 
свадби, кад му то Ђорђиц каже, не хт-мг" са свадбе у шуму, него 
оде на своју колибу. 



102 

Турци пак, идући на Главаша, нађу Радојка Топлицу, из села 
Ракинца, те их он наведе на Станојеву колибу. Њих је било око 
40 пушака. Колиба је била од брвана, а покривена еламом. 

Опколивши колибу, Турци нападну на Станоја, који се је, из ко- 
либе, бранио и седам Турака оборио. Турци, најпосле, наложе ватру, и 
стану бацати угарке да запале колибу Приморан ватром, Главаш 
изиђе из колибе, и нагне к шуми. Ту га једна ПЈ^шка згоди и рани. 
Онако рањен, Главаш се иеправи, и саспе ватру у Турчина који 
му је био најближи. Овај се стропошта и захрчи, издишући. 

— Гле ! рекне Станоје мирно : — ти од једне ране већ за- 
хрка, а на мени оволике, па ми није ништа! 

Али га енага изда ; и, како је био у чизмама, у једној се бари 
оклизне, и падне. 

Турци притрче, одсеку му главу, и, као највећу драгоценост, 
однесу у Београд. Скопљак заповеди те се Главашева глава набије 
на шиљак пред пашиним двором. 

У то време находио се је у Београду, као талац да се Срби 
не би побунили, бивши руднички војвода, Кнез Милош Обреновић. 
Један од пашиних каваза рећи ће му једно јутро : 

— Кнеже! виде ли Главашеву главу^ Сад је на твојуред? 

— Вала еам ја ^моју давно бацио у торбу, одговори Милош 
у онај мах: — а ово је туђа што је носим на раменима ! 

Нека жена из Станојеве рође оде у Београд и, некако, украде 
главу Станојеву, донесе је у Баничину, и сахрани код његова тела. 

Међу тим, у Баничини се прича да су Станојеви рођаци дали 
онолико талира колико је била тешка глава, па је тек тако добили. 

Било једно или друго од ова два причања, оба тврде велику 
цену Станојевој глави, и велику љубав његових рођака ирема њој. 

Слава и њему и њима ! 

Где је закопан Главаш, копају ее и други сељаци, и то се 
зове : Главашево Гробље. 

Станојева сестра Стана изнола му је на гроб плочу и крст који 
стоји и сад; али ии иа крсту, ии на илочи нема ппкаква запиеа. 



103 



Кад Је Главаш 11и111И}и, ичап ј.* на сеои цри.^но нд 1м1диФе 
ћурче. с 1ч.:гп:!1м 1.\1:;||;1П1,1 И«».1а1П'И11к). а на ногимн дрв»!не тур- 
ске чиаи . 

Главашем је Станоје ирозван са своје велике главе. Поред тога 
што је био особито г.1ават, бно је и необично грлат. Милутиновић за 
Отаноја, Ве.1.ка, Кнеза Максима, и Вула Коларца, вели: 

— Кад би лавови ароговорили, не би могли Другф^че, него 
као ова четири сраска јунака ! 

Глигоријевик Вудв, кога су обично .звали Ага-Ђулву ро- 

дио се у Сеници, 1797 године. 

Вуле је, још као дете, био дошао у Чачак, и у некога Тур- 
чина, сарача, најмио се да с.1ужи, и да учи сарачки :Јанат. 

Кнез Ми.10ш, нролазећи кроз Чачак, устави се те куин нешто 
од сарачке робе у Турвдна, Вуловога газде. Куц.Бену робу из ду- 
ћана донесе Вуле у стан Кне^у Милошу. Том приликом, Милош 
види Вула, зана и га, и иозове да пређе к њему у службу. 

Сарачу Турчпну, Вулову газдн, није било право, да га Вуле 
остави, иошто је у њега провео две— три године. 

Милош му да неколико талира орлаша, као накнаду за ше- 
грта, па Вула узме, и одведе. 

Овај случај дао је, доцније, повода причи, по којој је Кнез 
31илош, божем, из ропства искупио Вула Глигоријевића ? 

Од тога доба, Ву.1е је увек био уз Кнеза Милоша, ннји^и.; 
пи.., чибугџија, после као момак, кога је слао те му је ра:Јне ло- 
слове свршииао. 

Године 1816, Кнез је Милош Вула посшо, с Марком Жти- 
тарцем и Петром Лазаревићем , у Ш.1бац да убију владику Ме- 
лентија Никшића. 

Године 1820, декембра 11, Кнез Ми.1ошје ноставио Ву.1а ;и1 
старешину Поречкој Реци, а да седи у Поречу. 

Године 1833 и 1834, Вуле је био старешина у срезу мач- 
ванском, куд је отишао пос1е смрти Марка Штитарца. 

Под Вулом Глигоријевићем, Мачва је ушорена. 

Пос1е тога, Вуле је ишао с чина на чин, са звања на .жање, 
до1:, н;нипс1(\ није постао пмгпиии!: и Ч1ан .',емал.('Ког Саи»^та. 



104 

Годиве 1842^ ло одласку Обреновића из Србије, као велики 
њихов иријатељ , остао је био неко време без службе^ а доцније 
дана му је иензија, с којом је живео у Београду код своје куће. 

Вуле је био ожењен Видом, ћерком кнеза гружанског, Петра 
Тоиаловића, али порода с њом није имао. 

Умрво је 18 марта 1855, у Београду, и сахрањен је у порти 
Палилулске Цркве, на север од звонаре. 

Кнез Михаило, вративши ее у Србију, наредио је те је Вулу 
чело главе стављен леп белег од топчидерског камена. 

То ће, чини ми се, бити први гробни белег који је отееан од 
топчидерског камена. 

Глувац Мијаило родио се у селу Каменици, у шабачкој 
Тамнави. Највише се находис, као момак, уз Попа Луку Лазаре- 
ревића. Господства и власти нжје никад тражио ; сва му је слает 
била лично јунаштво, и према такој жудњи, исрцејеимао јуначко. 
Доиста ее диве сви, који су Глувца знали, његовој нестрашности 
усред највеће опасности. 

Глувац је врло често^ сам без друштва, делио мегдане. Чека- 
јући на мегдану да га противник нападне, Глувац би обично седео 
на коњу и пушио ; тек кад му противник приђе близу, лагано би 
истресао лулу, оетавио је мирно у чибучницу^ и тада би ее машио 
коњу за дизгине и за оружје. 

Некад би, кажу^ узео у уета дима од дувана и, наперпвши 
евоју пушк,у, пустио би дим из уста, да противник помисли „слага 
му пушка," па да полетн са еаб.Ђом, а Мпјаило би га, тек тада, 
саставио са црном земљом ! 

Глувац је ногинуо у једном весељу, 1810 године, у шабачком 
граду, од топа, по неиажњи градеког тобџије. Тада му Ј'е Опло 
52 године. 

Мијаило је био тпрдих упги.ју, за то је и ирозваи Глуаак,. 
Нарави је биовеселе: си^жид иу.ч шале, која (моиоди и силжи. Тако 
је он, наравно у ша./1и, увераиа!* да сво турскс ^^уипи' палс, а.ш пе 
састављају! Био је |'т;|с:| 1;пс()|;;,. плгКа и1иро!П1х, :\1а('ти црне ; чо- 
В(ЈК космат, имао је обрве 1.а(» 1;акве стреје над очима, а очи су 
му севале као жива ватра. 



10Г, 

ГоЈЕОВика Јакима из Мозгова у алсксиначЕОи округу^ две 
кћери , Марнју и Милану отели су , у задушни чотвртак , пред 
Мнтров Дан, 1832, ФренчевиКи : Селим-Бсгк Осман-Ј>ег, снахије 
1н Круш»иии1 , и однели их најиро у Крушевац , у свој хар(ЈМ , а 
после у Ниш, где су нх иотурчили, и дал.1 им турскм имсна, Ма- 
рнјн — Јурмуса, н Милани — Фатима. 

<>тмица тих двеју девојака била је новод да Срби устану на 
оружЈ!' у нахијама: алексиначкој, нараћинској, и крушевачкој. 

Кнез Милога се је одмах умеша^ у ту ствар, и по:шао у но- 
.моЈ1 руску дииломатију. На свршетку је изашло то: д« се обе де- 
воЈке врате својнм родитељима, ц да се Србији придруже они.ч шест 
округа, који су 1812 године, кад је подвезиван Букурешки Уго- 
11(|р. *^или једно с њом. 

Иосле тога, Кнез Мнлош је обе те девојке удао о свом трошку. 
Мкрија је, након неколико година, умрла, а Милана која се, у 
последње време, звала Милкана, жииела је у Београду до 9 марта 
1885 годнне, примајућн пензију из државне касе, атога данаЈе умрла. 

Кад је преминула бнло јој је 70 година. * 

Отмицу тих двеју девојака, и устанак Срба у оним окрузима, 
нсториски слика прича „Јурмуса и Фаткма," штампана у Бео- 
граду. 1^^79, а посв«'^'"! Т- 1;1ничпћу. 

Гроовик Николи,^ 11.', смн Мрагишића, још до усгипка, 180-А, 
Оии ЈЈ К(1с;ј у иа.^евс1:иј Колубари, оиако исто кпо Бирчанип у Под- 
горини, и Алекса НЛшдови!) у Тамнави. 

II Никола би био посечен, као што су посечени Бирчанин и 
Ненадовић^ да га од турске саб.ве није заклонила болест, с које 
ннје могао доћн у Ва.1>ево Фочићу на позив, него је послао сина 
Милована, а овога је Фочпћ саио оковао, у почетку, па гаје, по- 
сле, пустно да иде кући. 

Уз устанак Грбовић је пристао одмах, чиМ се је од болести 
придигао, и довео је своје Колубарце на Ваљево. 

- Идем ја, рекао је он Проти Ненадовнћу, у првој опсади 
,.,.,. ,1 : — он<> чардака, сен:' - "лама испод Ваљева, да замун- 



106 

ђам , нек' паеја вера зна да се не шалимо , него баш хоћемо да 
палимо ! 

А кад су се Турци^ пос.1е првих судара, затворили у зидане 
куће, и стали бранити се иза зидова, српеке пак старешине етале 
се договарати: шта да раде, Грбовић је Проти рекао: 

— Ови ее Турци, душо, затворише у тврдоћу, где им се не 
може ништа без топа, него их ваља чувати и етезати, док се од 
глади не предад); али нема брашна (тако је звао пушчани прах); 
него, ти, душо, иди, и тражи брашна, а ја ћу овј' пасју веру чу- 
вати, и ценићу је као што су они мога Алексу и Бирчанина ценили! 

У потоњим бојевима према Ужицу, према Соколу, и Шапцу, 
бивао је свуда и Грбовић с Еолубарцима. 

Кад се отимао Београд, у очи 30 новембра 1806, Грбовић је ју- 
ришао еа 1000 својих Колубараца. Ту ее је тешко разболео, те су 
га однели у Мратишић кући, где је, на екоро, и уирво. 

Грбовић Мидован^ други син Николе Грбовића, родио св 
у Мратишићу, где и остали Грбовићи. 

После смрти брата му, Протопопа Стевана, Милован је постао 
старешина Колубарцима. 

Милован Грбовић славно се је тукао с Турцима на Београду, 
на Ужицу, Смедереву, Пожаревцу, Шапцу^ јХозници, и Соколу. 

У последњој битци, на Соколу, разболе ее^ дође у Мратишић 
кући, и ту, на скоро, умре. 

Ово је онај Грбовић кога је Фочић био затворпо, па га, по- 
сле, пустио. 

Сима Милутиновић ставио је у етихове беседу коју је Мило- 
ван Грбовић, пред битку, говорио својим војницима. 

Ево те беседе : 

,Чујт(^ браћо Срби! 
Свак шкргуши ;Јуби! 
Турско је халакат', 
Сриско — 11обе{)иват' ; 
Оштро сваки зверај, 
Свак' у месо смерај ! 
Пушку хитро иуеи, 



107 

Рану тек одукни! 
Није ту јунака 
Ко1' нс дичн с' мајка 
Срцем и мишицом, 
Ол' јуначком сирци5|! 

»Чујте, браћо Србн ! 
Планина се разбн 
Где је вешти главар, 
Лав је ва:{да ратар. 
Слатка ј' сваком во-^ност, 
Гнусна турска холост. 
Умом бистра глава, 
Берно размерава, 
Руке вољу врше 
Слогом врага скрше. 
Слуша лн се глава, 
Ето вечна слава! 

,ЧЈЈте, браћо Србн! 
Дедов' наших гробн 
Сведоче нам јавно 
Царство наше давно 
Било и аропало 
Ал" семе осгало 
Срнскога јунаштва. 
Сродно нам је нити 
А наследно бити : 
Удри, дакле, брате, 
Насрнула на те* ! 

Грбовик Радован, најмлађи сии војводе Николе Грбовића, 
после смрти брата свога Милованн, иостао је 1808, војвода Колу- 
барцима. 

<'>вај последњи Грбовић борио се је славно на Шаицу, Лоз- 
ници, и Спколу. Нреживео је несрећну годину 1813, и дочекао те 
се бирио и у новом устанку 1815. 

Кад с« јв рат свршио, и кад је време било да се одмори и 
иорадује напретку своје отаџбине, Радован се је разболео и — умрБО. 
Тело му је сахрањено у мратншићком гробљу. 



108 

Грбовик Стеван, син Милована Грбовића, родио се у Мра- 

тишићу. 

Учио се је у Крчмару и у Рибници, па се запопио и поетао прота. 

Стеван је, после смрти оца свога, постао старешина у Колу- 
^ари, и водио је Колубарце у мање бојеве, па се, на скоро, раз- 
болео, и умрБо. 

Честита кућа Грбовића дала је толико бораца и војвода, и 
сви су иали не од непријате.Бских пушака и сабаља: већ од тр- 
чања, умора, и прозеба. 

Бог нека их прости! 

Село Мратишић иде старој цркви у Крчмару. 

Грбовић Милован сахрањен је код те цркве. На гробу њего- 
вом био је белег еа запиеом ; али проти ваљевеком, иокојном Живо- 
јину Марковићу, тај смерни споменик беше нешто на сметњу. 

— Не може, говорио је он општинарима : — литија да оби- 

лази око цркве од тога камена ! 

Па је, зато, заповедио те је сиоменик ишчупан, и бачен у те- 
меље звонари, кад се зидала ! 

С те звонаре звона данас гласе елободу за коју се Грбовић 
бо рио али, у исто време, гласе и мрак и незахвалност служитеља 
Божјега олтара! 

Ох ! ропство од мрака није ни мало мање зло од ронетва нај- 
горих Турака!.... 

Грујик Никанор, владика пакрачки, родио се у селу Липови, 
у Барањи, 1 декембра 1810, од оца Прокоиија, свештеника , и 
мајке Агриаине. 

Крштено мује име Милутин, а Пиканор се назвао, кад је 
ушао у калуђерски ред. 

Основну школу изучио је у месту свога рођења, па је онда 
ишао и у школу немачку. 

Гимназију је учио у Мохачу и у Печују. 

У овом месту свршио је, доцније, ФилосоФИЈу и права, па је, 
лосле, сишао у Карловце, те свргаио богоеловију, 1840. 



10» 

11- уиугу .Мнтроиолита СтанковиКа , ГруЈик идс у маиаетир 
Кувеждин, где га дворски игуман, Константин, покалуђери лидем 
на Петров Дан, 18-41. Тада је узео име Ликанор, за спомен пе- 
чујском 11.1адици Пиканору МелентијевиКу. 

Кувеждину је Грујић провео, као искушеник, и као монах 
дг.- 1<'дине. 

Године 1842, на Св. Никил}, зађаконио га је, у Карловцима, 
Митрополит Јоси« Рајачић, и поставио га за проФесора богословије. 

Године 1843, на Св. Јована, произведе га Рајачић за прото- 
ђакона. Те године водио га је уза се у Пожун и у Беч и, у овом 
последњем месту, у грчкој цркви, 18 маја, рукоположцвгаи Каћан- 
скога за свештеника, Грујнћа је пронзвео за архи^акона. 

Године 1848, маја 1, на скупштини, у Карловцима, два нај- 
силнија беседника беху Ка^ански и ГрујиК. Пос.1е беседе Каћан- 
скога, скупштина је извнкала Митрополита Рајачића за Патријарха 
Сраског, а пос1е беседе Грујићеве, извикан је иуко&ник Стеван 
Шуаликац за Сраског Војводу. 

Одатле у- Грујић отишао, као депутат, у Праг на с.10венски 
конгрес. У тој депутацији били су још: 'Ворђе Стојаковић, Јован 
Суботић, и Павле Стаматовић. 

Године те, 26 септембра, Рајачић је произвео Грујића, у Кар- 
ловачкој цркви, за архимандрита. И он је одмах, после тога, оти- 
шао у манастир Кувеждин. 

Од године 18бб до 1861, био је Никанор архимандрит ма- 
пастиру Крушедолу. 

У течају тога времена, године 18б9, бно је и мандатор горњо- 
к;1]»лп1;ачке јвпархије. 

Године 1861, Патријарах Рајачић, који је Грујића веома мн- 
л.овао, и бојао се да не остане после његове смрти само архиман- 
фит, завладичи га, и ако није било ни једне јепархије празне. 
Л тако се је нови в.1адика Грујић налазио уз Патријарха као ..је- 
пнскоп без града". 

После смрти владике Стевана Крагујевића, Грујић је, као већ 
иосвећени јепискои, пос1ац да управља пакрачком јепархијом. 



1 10 

Године 1872, септембра 21, поетавио га је цар за управника 
српске архијепиекопије и патријаршије карловачке, а кад је, 1874, 
Ивачковић изабран за патријарха, Грујић се је вратио у Пакрац. 

Владика Грујић умрво Је 8 априла 1887 у Пакрацу, после 

дуге и тешке болести. 

Грујић је рано почео писати. Његови списи већином иду у по- 
језију и у лепу књижевност. 

Најпре се јављају његови: 

1. Стихови и оде које је, још као ^^ак, писао знатним људима 
и патријотама онога доба (Печујском бискупу Игњатију Сепеши ; Стра- 
тимировићу, Мушицком, и др.); 

2. Еклога на Благовести, 1816. 

3. Панегирик Патријарху РајачиКу. 1850 ; 

4. Свети Сава (недовршен спис^ ; 

5. Примедбе на иревод Новога Завета, у Земуну, 1852 ; 

6. Народна Скуаштина 1 и 3 маја држана у Карловцима; 

7. Пре^ашња тлитика дворска, и садашња иолитика маџар- 
ска, у Београду, 1849. 

8. Приаоветке мојој Кери (иревод с Француског) ; 

Оваких је превода више штампано, или без имена, иди под име- 
ном Срб-Милутин, како се је још у младости потписивао ; 

9. Из живота угодника Божјих, Нови Сад, 1885; 

10. У Сраском Забавнику, који је излазио у Загребу; у Јавору, 
ц Стражилову, штампано је доста Грујићевих песама ^и других са- 
става и превода. 

Оставио је урукопису: Довршетак свога „Светога Саве", и 
своје Мемоаре, коју су пуни интерееа у сваком погледу. 

Грујић је био члан Матш(,е Сраске, Матице Словачке, и 
Сриског Ученог Друштва, у Београду. 

Слог је у Грујићевим спиеима леп, марљив, хармоничан, а ,је- 
зик је чистији од језика у евих писаца његовога чина и његовога доба. 

Грујовић Михаило (Михаидо Филиповић), млађи брат 
Боже Грујовића (Тодора Филиповића), родио се у Руми, око 1780 
године. 

Свршивши школе у Аустрији, Михаи.10 је отишао у Русију, 
за својим братом Божом. 



111 

1и»д "х ш.с.итицн -{'имч.. 1ид11и. 181)1, Ирота МатсЈа Иеца- 
\.»1ш11 и Јован ПротиК, идући у Потроград, ударили на Харков, 
шшли су онд ' и Божу и Михаила. 

«)нн су склоннли Божу те је оставио службу, и пошао с њима 
V Србију, а Михаи.10 је, још за неко време, остао у Харкову. Дод- 
• је и Михаило дошао у Србију, и био је најпре писар а после 
,, .ше смрти, секретар у Свету, у Београду. 

Године 1810, као секретар Совета, Михаило Грујовић је, с 
иојводом Миланом Обреновић»'М и Архимандрнтом Мелентнјем, слан 
ло у руски главни стан, по народном послу, а једном је, опет по 
иослу народном, с.1ан и у Петроград. 

Вук Караџић, по казивању Младенову, бележи ' да је Михаило 
Грујовић, путујући једном из Београда у Тополу, смислио с Младе- 
ном ону уредбу Србије, која је узакоњена на скупштини 1811, и 
које су Миленко и Добрњац истерани из отаџбине. 

Године 1812, о Божићу, Михаило Грујовнћ, с Југовнћем, и 
Ми.1,ком Радоњићем, избачен је из службе, без суда и пута, алн 
• Мпхаил", бар, како прича Сима, опоро протестовао пред Јаковом 
.{ротив тога поступка.* 

Године 1813 пребегао је у Аустрију и, у селу Ади код Ду- 

нава, станио се. Ту су му Немди одузели све хартије које је но- 

110 уза св, а међу њима и одговор који је даза аустриска влада 

ма, кад су је молили :а помоћ против Турака. Друге су му 
\1ртије, доцније, вратили, а тај су одговор задржа.1И*. 

Доцније, за КнезаМишшл, вратио се је Грујовић у Србију, 
и 1лужио је и под њиме, и под Кнезом Михаилом. 

Служећи под Кнез.>м Милошем. у Крагујевцу, дао је кћер своју 
1Сатарину <а Јакова Живановића, дироктора кнежеве канцеларије. 

ку ову Живановић није познавао, него је само чуо да чита 

мчгл, и одмах ју је запросио у оца. 

1.И' 3 Мтога. чувши за то, зовне Грујовића, и рекне му : 

' Вук, Лривит: Совет, стр. бО. 
^ СрбиЈ.чнкм //, 17- — 17 7. 



112 

— Море, ја чујем да Живановић проеи твоје дете? 

— Проси, Господару ! 

— Чициш 'волпко, он нема ни дућана, ни магаза; нема њива^ 
ни ливада; али може радити за четири човека: подај му је, море, 
слободно ; да знаш да ће хлеба евуд зарадити ! 

Има једно Грујовићево писмо, писано у Гургусовцу 8 октобра 
1838, по чему би се могло мислити да је и онде служио, а године 
1839 и 1840 био је члан окружног суда у ^ајечару. 

Једном, видећи Живка Давидовића, помоћника начелства, да је 
уловио два зеца, Грујовић, шалоћи се, рекне : 

— Еад саспеш у пугаку шаку драмлија, ласно ћеш погодити 
и врапца, а то ли зеца ; него деде га погоди куршумом I 

— А ко то може? упита Живко. 

— Могу ја, одговори Грујовић. 

Давидовић, гледећи га стара и слаба, рекне да би пред њим, 
где год хоће, раздрљио ирси, па нека гађа ! 

Старац га само погледа, па заповеди момку да му донесе пи- 
штоље Деспота Ковача, окружнога начелника. Кад му се донеше пи- 
штољи, изврти их, и еам напуни изнова. 

Иза тога, посла момка те прилепи на плот хартијицу, на ко- 
јој је окружио колико за један динар; узе ииштољ, иекрете га тако 
рећи поребарке, скрееа, и .годи баш у котурић ! 

Давидовић, кад то виде, е^киде капу, пољуби га у руку, и рече: 

— Е, опрости, Господине! 

— Нека ти је проето за еад ; али се, други пут, не залећи, 
кад говориш с људма које не позпајеш ! 

Године 1840, септембра 14, поетао је председник крагујевач- 
ком окружном суду, а преминуо је у Крагујевцу 2 јануара 1842 
године, и онамо је и укопан. 

Гузоња Ђор^е (Жидовановик) из еела Железника. 

У историји се чешће ерегају имена која еу ружна по свом 
речном значењу, али су дивна по делима оних којп су.их носили! 

Такав је случај и е овим Железничанином. 

Ђорђе ео родио у селу Железнику, 2*/, часа на југо-запад од 
Београда. Поникао тако близу „куће од ратова, Ђорђе је знао 



113 

л њихове обичаје бо.ке од многнх лругих Срба онога доба, а 

м,;,гт«о Снвн на обалн, 10гао је препливати је како му је кпд воља, 

»'рвму поднаваии као год и овамо у Шумадији. 

Јога нре буне на дахије, Ђорђе је био човек на гласу у сво- 

10Ј околини, и страшан Турцнма, у Београду. 

3.1 то Фочик и каже за њега: 

,Док погубим Ђ.>рђнја Г}з»њу 

Из лнјеиа села Жељезннка, 

Кој' је кадар Топчидер затворнт'. 

Не пнта се овде како је Ђорђу име, него колика је он сила, 
кад може Топчидер затворити, те Дахијама не пустнти ни помоћи 
ни изласка ! 

Априла 28, го,\ине 1804, на оном састанку у Земуну, где је 
Бенера.1 Женеј огледао нзмиритн Србе н Турке, међу 16 народних 
српских старешина, био је и ЂоЈУ^е Гузоња. 

Доцније, Ђорђе је бивао у бојевима с београдском нахнјом. 

Го.гине 1811, »ебруара 4, Гузоња је постав.Бен за надзира- 
те.1.а града београдскога, и дано му је ово „настав.1еннје^: 

,1-* Наре»)ујем вас у град београдскн, да будете вадзиратељем 
града; вама предајем к.Бучеве од града горњег и доњег; кључеве од 
џебаее, цајкауза, и прочих свијех магацина, ви да нмате позор на све 
пооиште. Све што у граду потребио буде, требоваће се (све) " р'^.'-: 
и вн за все воопшге одговараћете. 

„2-'» Ваиа за послугу в помоћ наређујемо четири момка, који да 
у иод ајлуком, на месец по 10 гроша. Ви, н момци В11.Ба да будете 
лрестано у граду: гу иоћивати, град н магац.ше гачно чувати. 

3-* Вама оиредељујемо вашега издржавања на месец по 50 грота, 
.1 леб на дае точно на вас, н четири момка по 8 ока. 

„Увереин мн, да ћете вн опреле-Беннм ужнтвом задово.Б11н иши, 
и знаћете вама ирепоручеии град чуватц, а тако н магацине"' (До- 
лазе потписн). 

„„,,.„ ^с : -а и .ии.^аОамови/к и МиАОвановиА, алн ро1)саа ње- 

гова унука, Марица, из Желвзника, увсрава да је орезние његово МиловЗ' 
новиЛ а ие Ми.1адиновиА. 

' /'о.1у<>иг^ V 168. 



114 

У тој служби остао је Ђорђе до 21 септембра 1813. 

За време свога борављења у београдском граду^ Ђорђе је ози- 
дао на ДорКолу, ван града, једну леиу чешму, која се је до скора 
звала „Гузоњина Чешма''! 

Куд се део године 18 13^ не зна се; али се зна да је доче- 
као други устанак, 1815, носле кога је трговао живом етоком. 

Прича се да га је смрт нашла у путу, у округу рудничком, 
али нисам могао дознати где местимице. 

Гусларовик Глиша родио се у нахији пожаревачкој, не знам 
у ком селу. 

Био је човек малешан, да га немаш шта видети ; али је ипак 
био барјактар војводи Петру Добрњцу, и јунак да му се је дивпо 
сам његов војвода. 

Једном, на Делиграду, у шанцу, рањени оба, и Добрњац и 
Глиша, лежали су под шатором, а битка је још трајала. Добрњац, 
као војвода, устајао је овда онда те наређивао што треба у војсцп, 
па се враћао и завијао своју рану. На један мах потегне кум- 
бара, па усред онога шатора, у ком су лежали војвода и његов 
барјактар ! 

— Ја помислих , причао је Добрњац : — сад је крај свему, 
па се чисто збунчх, не сећах се шта бих могао радити, него само 
гледам кад ће да се распрсне; али Глиша чека, чека да се рас- 
прсне, па кад виде да се тако дуго не распрекава, да нас помлатп, 
него ее само окреће, он се диже и повика: 

— Та пуцај^ над пашином главом пукла, да видим већ и твоју 
силу ! Иза тога се пружи^ узе крчаг е водом, тресну њим о кум- 
бару и — угаси је!... 

Другом једном приликом, у боју, где су, причао је опет Добр- 
њац,, куршуми падали као киша, Глиша је држао барјак, као обично; 
тада је већ био етекао, које где у ранијим бојевима, 10 рана, и све 
су му биле зарасле. 

Усред те кише од пушчаних зрна, Глиши се приђе на поље. 
Он, с барјаком у руци, изиде на шанац, окрете леђа онамо откуд 
лете куршуми, и рече: 



115 

— Да ВИДИ1, могу ли ногодити у готово место ; на здраву су 
м«' доста избушили !... 

— II ако ми је бнло ијм' .к) и лача него до смеја, вели До- 
брњац : — кад сам тај покор видео, хтео сам пући од смеја! 

Глигаа је 1811 отпшао, за својпм нојводом, из Србије, па је, 
после, живео у Кпшењеву. Пројахавши свога коња, једнога дана, вра- 
ћао се је кући; и не хотећи сјахати, намери кроз вратнице да 
ујаше у авлију. Горњи праг од вратница закачи га, и пребије по 
средини на коњу. Од тога је одмах умрво. Њега је испратила руска 
војска с војнпм почастима. 

То је би.10 1821 године у Кишењеву. 

Сима Милутиновнћ је написао Гусларовићу овако „надгробно*: 

^Гди је Јунак иреко Срба?! 

Готов на бој и до гроба, 
ЈездеКн би и у вечност. 

Да аозволи теке земност. 
Ал^ је исти и ај>ам' Турхт 

Диз*о мача у десници ; 
Г;/с.1арови^ Глигорија 

Зна и знаИе Даворија, 
Овде, бра^о, аогребсна, 

Трин'ест ранам' овенч';на: 
Знанци т' веле, док' би сваки, 

Вечна т* аа.чет на вијеки* ! 

Гучанин Милутин (Илић), прота драгачевски, родио се 
у селу Гучи, 1739 године. 

Протини преци, досељени из Херцеговине, звали су се Ра- 
дешићи. То је било, вели прича, пре косовскога боја. После Ко- 
сова иак, након много времена, живео је у Гучи неки кнез Ћуђа 
из рода тих Радешића. Као кнез сеоски, Ђуђа је збирао од својиХ 
сељака порезу, и предавао је Турцииа, те ови никад нису дола- 
:;11Л11 у село Гучу. 

Једном, пошто је Ђу^Ја био покупио и предао порез, ударе 
Турци па село Гучу. Ђуђа им се одупре, али у том боју погине, 
и Турци, иза тога, дођу његовој кући, па му све исеку, поробе. 



116 

попале, и оду. Само двоје мугаке деце, Ђерман и Ђерасим, не- 
како се скрију о'^ Турака, и остану живи, а ерећним случајем остане 
у животу и мајка њихова, која се није десила дома, кад су Турци 
кућу поробили. 

Син овога Ђерасима звао се је Илија, а овога Илије еин је 
Милутин Илић, прота драгачевски, који се је обично авао Лрота 
Гучанин, по селу Гучи, у ком је седео. 

Прота Милутин, човек у годинама, а од" тако старе и чувене 
породице, био је веома уважен још до устанка 1804. Петар Јо- 
кић вели: „Проту Гучанинаслушалаје његова нахија као Све- 
тог Краља !" 

Има једна пеема која казује како је Прота Милј^тин, трећи 
дан Тројица, 1806, на селу Лопашу, у Драгачеву, срео Сарајав- 
ског Орд-Агу, разбио га, и главу му одсекао.' 

У прво време, Прота Милутин је био под врховном командол 
војводе Милана Обреновића, а у Драгачеву је сам управљао. 

Године 1811, данаму је војводска диплома којом су под ње- 
гову влает стављена ова драгачевска села: 1. Гуча, 2 Рогача, 3 
Осок, 4 Марковица, 5 Еојић, 6 Тијање, 7 Турица, 8 Иритари 
(Рти?), 9 Дучеловићи, 10 Тучково, 11 Дрен, 12Чучаник, 14 Не- 
гришори, 14 Лиеица, 15 Пуово, 16 Пилатовић, 17 Капица, 18 По- 
жета, 10 Бакионица, 20 Пријановић, 21 Лопаш, 22 Ераварица Доња, 
23 Ераварица Горња, 24 Вирово, 2б Церово, 26 Трешњевпца, и 
27 Миросаљци. 

„Тим ћеш селима командирати, велп се у вастави од Ијануара 
1811, и рачуне од сваш та давати, а у договору с господаром Новаком, 
и с Милићем Радоиићем.'' „Да изберете од иахпје два пли три кмета 
за судије у магистра^у, у Карановцу , и које изберете, да пошљете у 
Совет да се иоуче, како ће поступат.1. 

„Четири мезулане (поште) да уредите; једну у Караповцу, другу 
у Трстенвку, трећу у Гучи, а четврту у Пожези. Свакој мезулани да 
купите по четири коња, и да погодите по трп момка. Трошак за то 
да разрежете на нахију. 

,Ви, војводе, да уредите у сваком селу кпеза сеоскога, којн ће^ 
са селом, оградити кошеве и амбаре за десетке, н вама рачун давати- 

'. Кнсжевини Србији, стр. 6 94 — 6 У?. 



117 

,Ви старешеве да се не мешате у свешгенички и духовннчки чпн, 
војим имаде Митронолит да суди. 

^Ни сшретнпе где се који иа суд нозове, одмах оному да идете, 
а мла^ЈС где који што учини, похара, или убије да га имате ухватити 
и суду иредатн. Ком магистрат не може пресудити слаће га у Совет. 

,Особито за сиатга да јаиљате Совегу н нама, како за здо тако 
и за добро. 

,Што се К0.М онредели оним да буде задовољан ! 

Иајпосле се наређује „да се од нахије пошаље 10 тобцнја и 5 
добошара, на науку у Београд. 

,Сваки од свЈЈе кнежине главе да нренишете, н нама да Јавите. 

„Од муниције, свака три месеи.а, Совету рачун да дајеге!« 

Како је Прота већ био човек стар и слаб, Карађорђе је одредио 
сииа Протина Ђоку, заједнога војводу драгачевског. И на Ђикино 
II ме више пута је нисано од вождове стране у Драгачево. Тако, на 
ирилику, један нут му се пише, да не дира у туђе њиве и .шваде, 
да од зема.Ба које су биле турске, узме себи само једну добру лн- 
ваду, а све друге турске баштнне да остави сиротињи ; други нут 
— да хвата хајдуке, н да стеже јатаке, а ако не ће, изгубиКе 
старешинство ; трећи нут — да од досе.5>ених Херцеговаца не тражи 
пореза, ни кулука: они ће то давати својему војводи Ћолу ; че- 
твртЈ пут — да иде с 300 момака у Београд, да чува град, итд. 

Несрећне године 1813, Прота Гучанин, стар и болан, ндти је 
Осжао из отаџбине, нити се је предавао Турцима, него се је ск.1а- 
њао по шумама и манастнрима^ докле га и смрт не уграби, 14 ја- 
нуара 1814, у Манастиру Св. Тројици, у Овчару, где је и укопан. 

,1,анас се још може прочитати, с десне стране цркве, на белоЈ 
плочи ово: 

„За^ аочивајет раб Божји Лрота Милутпн Илић от села 
Гуче. Јануара 14, лета 1814.^ 

Син пак нротин, војвода Ћока ИротиК, предао се је Тур- 
Д1Р1.1, па је, после, живео мирно код своје куће, у Гучи. 

Кад је, године 1815, букнуо таковски устанак, Турци ча- 
чаиски д<»маме Ђоку Протића у Чачак, па га задрже као таоца 
за ми|) у Драгачову. А кад Ћаја-Паша погнбе, и кад његова војска, 
остав.гајући Чачак, нобеже нреко Драгачвва ва Сеници, она поведе н 



118 

Ђоку Протића са собом. На том путу, ту су војску српске чет^ 
често нападале, и Марко Штитарац није је оетавио чак до Јавора. 

Примакнувши се к Сеници, и осећајући да их већ Срби више 
не гоне, Турци веселога таоца Таоку Протића посоку на једном 
огумку, код рекв Вапе, па га оставе, да га кљују орли и гаврани.* 

Тако је свршио свој живот драгачевски војвода, син Протв 
Гучанина, Ђока Протић !.... 



д 

Дабик Жнвко родио се у селу Јаутини, у нахијн ваљев- 
ској, године 1778. 

У почетку рата за ослобођење, био је прост војник, и борио 
се јв у редовима ваљеваца, земљака својих. 

Доцније је постао први момак у војводе Јакова Ненадовића. 
Као такав, некад је командовао већим одељењима ваљеваца. 

Године 1806, јануара 17, Дабић је, с Луком ЛазаревићвМу 
разбио Турке на реци Јадру, близу Лешнице. Из те биткв послали 
су они три главе турских босанских поглавара у логор код Шапца 
Кара1)0р1)у, који је наредии да се то главе натакну на коље, па 
то коље да се, ноћу, побије тако близу граду Шапцу, да сутра дан 
Турци из града виде и познаду чије су те три главе ! 

Дабић је јуначки пао у великом боју на Лозници у понедв- 
љак, на Св. Тројице, 25 маја 1808. 

Тело му је, с бојнога поља, препесено у Манастир Каону, који 
јв сад световна црква, и сахрањено више олтара. 

На гробу његову лвжи плоча е овим записом: 

„Село Јаутина. Зде тчивајет раб Божји, Живко Даби^у 
и иогибе у рат турски и сриски. Бјаше ирвимомак Госиодара 
Јакова. И иоживе 30 лета. Бјаше разуман весма. И иотруди 
се брат јего, и изнесе стену на иокровеније гроба брата својего, 
Месеца маја 25 дан.*'' 



V Милутиновића Историја, стр. 282. 
'■*. Кмежевини Србија, стр. 3 3'Ј. 



11 п 

Т" иипк^ ог^го на цлочи, н са стране, на деб.Бннп 

•^ тако би се могло мислити да јо Даиић п - 
гииуп у нонедвљак, на Св. Тројице, 25 маја, 1807. 

Али су Св. Тројице године 1807 биле2јуна, и не 24 маја; 
ири том, те године, није ни било, у то доба, бојева на Дрини. Него 
је сва нрилика да јо тај бој био 25 маја 1808, када су Тројице 
одиста бп.и' 25 маја, и када је на Дрини било таквих бојева, да 
је сам КарЈ11)0рђе морао иматн посла с Турцима око Лознице друге 
поле маја месеца. 

Највигае је за веровање да је Живков брат ову п.10чу брату 
н.ч гроб изнео доцније, када је већ би.ш прошло више времена од 
дана Живкове смрти. То се, у неколико, можо мислити и по оним 
р|чма у лапису: „Погибеу рат сраски и турски,'' којв показују 
да је време погибије већ било прилпчно одиакло у прошлост, кад 
ј>^ запис овај у плочу урезивап. 

Лако је, дакле, могло бити да је резач погрешно укресао го- 
дину 1807 место 1808 

Давидовик Димитрије родио се у Земуну, 12 октобра 1789, 
од оца Гавргиш и матере Марије. 

Основну школу свршио је у Земуну ; отац га је хтео дати у 
школу грчку, да научи грчки, али Димитрије, дечко вр ш упоран, 
нв хтеде ни по што ићи грчком даскалу , за кога је мислио да 
се од даске зове даскало. 

Доцније се је много кајао што је тако био н»зпос.1ушан, али — 
111 Г" јо прошло, није се враћало. 

Гимназију је учио у Кар ловцима. На крају шестога разреда, 
Давидовић се нешто замери своме проФвсору Хранис.тву те, с тога, 
буд»' иск,Бучен из школе. 

Из Кар.10ваца оде у Кезмарк, те сврши прву годнну филосо- 
Фије, а другу годину оде те сврши у Пешти, па онда иређе у школу 
ме/\ицинску, у Бојој је учио три годипе, увек одлично напрвдујућн 
у наукаха. 

Ово се догодило године 1811, ћ^м-.ггЈиџ'. 

десет друга од рођења. 



120 

Ш Пеште Давидовић оде у Беч, те продужи медицинеке ету- 
дије. Бавећи ее у Бечу, Давидонић се удружи с Димитријем Фру- 
шићем, те у аустриске владе иараде допует, и почну издавати Сјш- 
ске Новине. Овај посао Давидовић је, најпре, радио заједнички е 
Фрушићем, а после^ свршивши четврту годину медицине, остави школу, 
и еам се са евим ода на књижевност. 

Тако је Давидовић, од године 1813 до 1821, уређивао у Бечу 
Сриске Новине, које су онда, у свем српеком свету, биле једини 
српски гласник о народу српском ! Издајући новине, био је настао 
и добио допует, те је и ерпеку гатампарију набавио, а то се, у оно 
време, узимало као огромна народна тековина. 

Тој тековини је Фрушкогорски певац спевао оду, пуну патри- 
јотскога жара, која се и данае може у сласт прочитати. 

Поред Сраских Новина, ^?^шј],овћ\1 је, 0Ј1, 1815 — 1821 (осем 
1817) издао шаст књ&та, Забавника, е лепом, одабраном садржином 
која је, готово сва, изишла из његова пера. 

Године 1821 штампао је кратку Историју Сриског Народа^ 

Бавећи се у Бечу, оженио ее је, 18 маја 1817 , девојком 
Савком Диомандином, из Пеште. 

Ова жена, родивши му сина Светозара^ умре после порођаја, 
а он се, 26 јануара 1819, ожени другом, по имену, Јеленом, с 
којом је изродио другу децу, и с којом је живео до евоје емрти 

Годипе 1821^ новембра 14, прешао је у Србију, и Кнез Мп- 
лош га је поетавио за еекретара своје канцеларије. 

У тој служби остао је дуго, и радио је много, врло много. 

Кад је, године 1829, септембра 2, у Једрену, углављен мир 
између Русије и Турске, Давидовића је Кне^ Милош, с депутаци- 
јом, 5 новембра, послао у Цариград да, према том уговору, пред- 
стави захтеве Србије. Из Цариграда се је Давидовић вратио тек 
Митрову дне 1830, пошто је, дотле, Порта већ дала Хатише- 
риФ од 3 августа 1830, у ком су била одређена права однашње 
Кнежевине Србије. 

На Светог АндреЈу (30 новембра) 1830, Давидовић је, по за- 
повести кнежевој, на Врачару, где је сада порта Па.'шлулеке Црквс, 
па Хумци која се познаје и данас, тај ХатишериФ читао и објаш- 



п>апао ркуиштнн« иред Кне;шм Милошем к београдским ве.'Јир<»м. .1,.. 
Т"1, Давидовић је аавијао око главе тал; као и све друге 

српсве старешине, по ирочитању иак тога акта, одаиио је шал и ио- 
слао га куКи, а на главу јо метнуо другу капу. 

Године 1831 ишао је, по други пут, у Царигјмд ри ш иаји.,!- 
ннх послова, и бавио се је онамо неколико месеца. 

Године 1833, Фебруара 3, послан је, с депутацијом, по трећн 
лут } Цариград, с предлозима од побуњених нахнја. Одонуда се 
вратио месеца септембра, а новембра је већ издан накнадни Хати- 
шерИФ. Тада су с Давидовићем били Лаза Тодоровић и Стојан Си- 
мић. Тада је Давидовић добио од 11;||».1 Нт.о.КЈ орден Светога Бла- 
димира IV реда. 

Иоред свих својих службених иос.10ва, Давидовић је досневао 
да ради и у књижевности: описао је Жичу (Летопис П 1828), 
издао Забавнике за 1833, 1834: и 1835; а године 1834 и 1835 
урођивао је и Сриске Новине, ирве у Србији. 

Првих дана године 1835, букну у Србији . .илетина Буна. 
То Јс био један онор иротест нротив оклевања с којим се уводило 
правно стање у Србији. .Буди су тражи.ш: да .1ична и имовн« 
права буду заштићена редовним судовима, иа кад се то није на 
време дало, јавио се је овај опори протест и захтев. 

Кнез Милоп1, да би задово.БИО народ, обећа сазвати о Оретењу 
(2 Фебруара) скупштину, и тада, дати Србији устав. Тога ради повери 
Давидовићу да Устав напише. 

Давидовнћ, човек одушевљен за идеје слободе, и малко идеја.1и- 
ста ио уму, једва дочека ту прилику, и навезе у Уставу све сло- 
боде које је опдашње напредно миш.1)ење у .Јевропи сматрало Јсао 
најве}1у народну тековину. 

11'нез Милош, здраво ценећи приликс у којима је, говорио би 

Му Ч''!!!!!!'-. 

— Јкумашине, чинига 'волико, очи отварај, гледај што пигаеш, 
■ '■ ме немам ноие главооо.Бе! 

Не брииито се, Госаодару, одгов«1рао је Давндови11 ; ( р- 
бија има иезависно внутрење правленије: ви можете своју земљу 
уређниати како нађете ;Ја најбо.ге ! 



121 

— Е, мој кумагаине, да је то јахати коња, пасати сабљу, и 
бити се с Турцима, знао бих ја и сам шта бих радио, али то наше 
независно правленије м ра да се повија по сваком јаком ветру. За 
то ти гледај шта пишеш ! 

Устав се написа, и, с великом свечаношћу, проглаеи. 

Давидоиић^ по проглашењу тога устава, поста миниетар уну- 
трашњих поелова а, за време^ управљао је и министаретвом просвете. 

Не прође много по обнародовању тога устава, а Кнезу Ми- 
лошу стигогае горки прекори од Порте, од Русије, и од Аустрије 
као сусетке. 

Кнезу се замерало : што се повео за Давидовићем, те у Устав 
унео неке „виговеке идеје", које су, говорило се, опасне за еуседе! 
Даље се је тражило да ее Давидовић, као такав човек, удаљи од 
послова. 

Кнез Милош, љут по нарави, овде плане са свим праведно, 
јер је све то предвиђао и говорио Давидовићу, па га није по- 
слушао. Давидовића је кривио и што је такав Уетав напиеао, и 
што га је у врло много егземплара штампао, и што је еве друге 
реформе објављивао у новинама. 

За то, 16 марта 1835, одузме од Давидовића уређивање Сри- 
ских Новина, и преда га Димитрију Иеаиловићу. 

Давидовић, удаљен од послова, а човек слаба здравља, остави 
Крагујевац, и прееели се у Смедерево, блиа^е води и лекарима оно- 
страним. У Смедереву, помоћу браће Симића, купи, за 300 дуката, до- 
барце Ћириловац, и почне, у вароши, градити кућу на два боја; 
али је није ни довргаио, него је, онако недовршена, продата после 
његове смрти. 

Давидовић је удаљен од нослова 4 маја 1835. 

Те године, 9 јула, приспе у Србију Барон Рикман, посланик 
Дара Николе. И овај је жестоко кудио све што је урађено о Сре- 
тењској Скупштини. 

У исто време, Кнез Милош се је снремао да иде у Цариград^ 
Султану у походе. Па, полазећи из земље, остави на свом месту 
брата свога Јеврема, а уједно (13 јула 1835) постави Давидовића 



\гг 

..а саветниин, п зааоведн му да буде заједи' ■ г. Јевремом у двору 
крагујевачком, и да се находи Јеврему иа руци у свачему. 

Дов се је Кнез бавио у Дариграду, првбацнвали су му и Турцн, 
и Русн из посланства, што још држн уза се Давидовића, кога су онн 
сматрали за узрок свему незадовољству дворова нротив Кнеза и 
Србнје. 

За го јг' Кнез Дапидовићу, и после, давао плату, али га у цо- 
словс није зва". 

I« I I му се ДавидовиК пожалио на то стање, он му је, 12 сеп- 
тг'м6ра 1886, овако отписао: 

— Ви сами знате ко вас у нашој служби не трпи! 
Давидовић поиште пасош да иде у Влашку, а Кнез одговори: 

— Онај који те овде гони, ни у Влашкој те не ће оставити 
на миру ; него седн где си ! 

Давидовић, по нарави жустар, а сад још и болестан, пише Кнезу, 
и, међу другнм разлозима, вели овако: 

— Ласно је рећи: „„седи где си"", али је тешко то учинити* 
кад се нема о чем живети* ! 

С пролећа 1837 дође Давидовићу познв да иде ка Кнежеви- 
ћима Милану и Михаилу, и да састави план за њихово школовање. 
Ма колнко да со је томе радовао , ипак, на тај посао није могао 
отићи, са своје болести која га је била веома обрва.1а. 

Давидовић је умрво у Смедереву 25 марта 1838, и укопан је 
Ч' ло олтара Горње Црквв. По жељи његовој, гроб му покрива бе.ш 
студенички мрамор с овим :{аписом: „Димитрије Давидови^ сав 

Давидовић је, освм српског језика, знао немачкп, латински, н 
француски, а разумевао је и руски. 

Био је члан Ученога Д^Јуштва у Кракову још од 1820 годнне. 

Давидовић је био од ситних .1.уди, сув, богињав, очију слабнх, 
тропавица црвених, са чега је, пре времена, морао носитн наочаре. 

Његова добро погођена с.1ика налази св у БеоградсЕОМ Народ- 
ном Музеју. 



124 

Поеле еебе, Давидовић је оставио два сина : Светозара и Ми- 
лана, и кћер Савку. Ећи му је умрла 1841, а оба сина су преми- 
нула као нежењени људи. 

Године 1864, Енез Михаило, находећи се у Смедереву о берби, 
зовне свога дворског управитеља, г. Настаса Јовановића^ па му рекне: 

— Отидите Горњој Цркви, иаЈ^ите гроб иок. Димитрија Дави- 
довића, разгледајто место, па пишите у Беч, да се начини и ношље 
леп гробни споменик покојнику! 

Г. Јовановић узме са собом и Милана Давпдовића, сина Дими- 
тријева ; оду на гроб и разгледају место, па онда Настас Милану 
каже, какав је налог добио од Енеза. 

Чувши то, Милан одговори: 

— Ја сам веома захвалан Његовој Светлости, што жели пока- 
зати своје уважење према покојном оцу моме, али то не може бити: 

— А зашто? упита Настас. 

— оа то што је отац мој тестаментом наредио : 

а, да ее сахрани у Србији; 

б, да му се гроб покрије каменом из Србије, и 

в, да му на илочи буду само речи : Димит^тје ДавидовиИ 
сав Србин^'. 

А кад би се, сада, урадило то што жели Кнез, мене би са- 
веет гризла ! 

С тога намера Кнеза Михаила није ни извргаона... 

Године 1884 покрене се у Смедереву мисао: да ее Давидо- 
вићу, на гробу, дигне споменик ; и, у то име, скиоии се одбор који 
ће се бринути о извршењу тз мисли. Али иок(» иза!))' и кижн', да 
је Давидовић био у немилоети код Енеза Милоша то му, Олжсм, е 
тога, не треба дизати ('помеиик ! ! 

Опо је толико смешно, да м\ со ишиП.Ч) ис мм^кс п»'[»ивати, пего 
ће пре бити оно гато је емело и Енеза Михаила, те заслужном књп- 
жевнику, и сокретару оца свога, није могао дићи споменика, као што 
је желео. 

Дамњановић П. Раја, ј^одио се 20 августа 1811, у Сиио- 
шовићу, у округу шабачком, од оца Иетра \\ мајке ЛнЏлије. 



125 

Учип (1' најпре у Синошевићу, а носл!' у Манастнј»у Криваји. 

Прспшвши у Шабац, Раја је догаао у куКу г. Јеврема Обре- 
виКа, који је бно велнки ссрдар тога краја. 

Кад се г. Јевром проместно у Београд, он ј»з и Рају повео са 
.;, и, доцннје, учннио га својич (•♦^кретаром. У тој глужгЈи Раја 
остао до 1839. 

Те године одређен је био за секретара војводи Вучићу, који 
, онда, ишао с војском у Крагујевац на Дивље Поље (пред Кра- 
гујевцем). 

У јесен, те године, био је Раја у оној компсијп која је ишла 
110 Ор<^ији, и народу тумачила Устав. По повратку, постављен је 
а:. <'<'Кретара у Министарству Финанцпје. 

1'одине 1840, остави службу и — због трвења мвђу стран^ 

— изи!,е из отаџбине. Тргујући храном, пробавио је у Броду 

\о августа 1842. Августа месеца пак дочека у Земуну 

.•шка, па с њим, проко Панчева, праЏ у Смедерево, и оде у 

Фагујевац. Ту Вучић заузме војску и топове, отвори буну про- 

!В Кнеза Михаила, и разбије га и ту и на Жабарима, после чега 

'},е с војском на Врачар, где постави са свим други ред ствари 

Србијн. 

РаЈа је, за то врвме, био уз Вучића, као његов секретар. 
Пошто је Александар Кара1,орђевић изабран за Кнеза, Раја је 
'стао главни благајник Министарства Финанцијс, али те службе није 
л примао, већ је вршио дужност управите.1)а Вароши Београда чак 
I краја 1844. 

Тада пак постав.1,ен је за помоћника Министру Унутрашњих 
I [ослова. 

Године 1847, постао је Министар Фииаицнје. 
А године 1848 враћен је за помоћника Минпстру Правде и 
Просвете. 

Године 1855, постао је председник Врховном Суду, по том члан 
(вета, а одмах за тим Министар Унутрашњих Послова. 

Године 1856, враћеи је с министарства у Савет, а годнне 1857 
у заверу противу живота Кнеза Александ]';!. ' " чега је 



126 

затворен, осуђен на смрт па, нутем милоети, заточен у гургусо- 
вачку кулу, где је и умрво 14 марта 1858 године. 

Раја Дамњановић био је, у своје време, врло чувен међу чи- 
новницима већега реда, са свога демократскога оихођења са сваким, 
са своје љубазности с којом је рад био сваком учинити мале услуге, 
да њима може, кад затреба, купити веће. Водио је преписку и е 
практикантима, и е пандурима, и ваљда никад никаква писла које 
би му од кога дошло, није оставио без одговора! 

И све то чинио је рад власти за којом је гинуо до смрти, и 
рад' које је и умрво пре времена. 

По души, веома лукав, а по опхођењу веома гладак и љуба- 
зан господин, он је у животу, већином, цењен као човек добар, који 
страда са своје доброте!.... 

Даничик Ђура^ (у књижевности, а крштено му је име и 
презиме ЋорЏ Иоиовић) родио се у Новом Саду, 6* априла 1825, 
од оца Јована, свештеника, и матере Лне. 

У месту својега рођења, Ђура је евршио основну школу и гим- 
Базију; у Пожуну ФилосоФију, а у Пешти и у Бечу слушао је права. 

Дошавши у Веч, пред јесен 1845, Ђура ее је брзо познао с 
Вуком и с Миклошићем. Први му је, као што је, доцније, сам при- 
чао, открио благо српскога језика, а други му је дао видело, да 
може то благо познати. За то, у јесен 1846, остави права, и ода се 
са свим на ФилолоГију. Сад се још боље спријатељи с Вуком, и стане 
бранити његову реФорму са свим новом снагом. 

Не прође много, а Ђура напише одбрану Вуковој рсФорми. 
У тој одбрани доказао је са свим научно путноет и природноет но- 
вому правопису. На овом свом саставу био се је потпиеао Југови^, 
по браћи Југовићима из народних пееама, које је веома миловао. 

Бечка цензура не допуети му да тај саетав штампа. За то је 
морао тражити друго меето, где би свој састав штампао. Друго нај- 
згодније место било је Будим или Пешта, али се и ту не би могао 
састав штампати онакав какав је, докле му се не би променило име, 

* Дапичић је, својом руком, у својој автобаограФији, записао да се 
јв родпо 6 аирила 1825. . . . 



127 

иотпвс писц;|; . {'. 1111' , • инло забрањено у Аустрији, ннје се ни 
Маџарској сжеда иустити без неких измена. 
Т;1 1 11 Ђура свој састав назове : 
„1'ит за сраски језик и аравоиис. 

1 1 на њем се потиише Даничи^, по браћи Даничи^има, опет 
ама, које је, пос1в Југовића, најволео. 
Ето тако ји 'Бури дшпло презиме ДантиК, место старога му 
езимена ПоповиК. 

1.:1ничићев Рат за сраски језик и аравоаис Оио је најсилннји 

\|, иротнвницлма Вукове реФорме; он је своме писцу отворио врата 

^Цуумтва Ораске Словености, у Београду, и, најјачи после Све- 

тића, Вуков противник, Др Ј. Стејић, прочитавпш овај састав, уз- 

1Хнуо је 11 рекао: 

- К. нв«1ко још није писао ни један Србин! 
*и го,шне 1853 — 1856, Даничић је учио Кнегињу Јулију срп- 
" јвзику. 

Дошавгаи у Србију, Даничић је 16 маја 1856, постав.Ђен за 
/»лиотекара Народне Библиотеке, с уговором, као туђ државља- 
1Н. За тим је изабран за еекретара Друштву Српске Словености. 

Пошто је, редовним путем, прешао у српско грађанство, утврђен 
вању библиотекарском 10 Фебруара 1850. 

Те исте године, 26 новембра, постављен је за.проФесора С10- 
нске Фн.1010гије, опште историје књижевности, и естетике у Ве- 
1кој Школи. 

На тој катедри, као наставник, Даничић је остао мало не пу- 
!Х шест година. 

На крају године 1864, нашавши се увређен једном наредбом 

јишистра Цукића, Даничић јо оставио катедру, на којој је тако плодно 

т>адио и, 2 јапуара 1865, иостављен је за секретара у Мннистар- 

(у Унутрашњих дела ; али он те службе није ни једног дана вр- 

ло, него је седео дома, и радно свој научни посао. 

Међу тим, п«»зван за секретара Југословенској Академији, дао 
21 септембра 1865, оставку и на то секретарство у Министар- 
■'". п итиша.' у Загреб. 



128 

Године 1873, априла 3, вратио се је из Загреба у Београд, 
и заузео катедру Филологије у Великој Школи. 

Те исте године, 1 1 декембра, српека му је влада уважила време 
од 21 септембра 1865 до 3 априла 1873, које је превео у За- 
гребу, и урачунала му га у године проФесорске елужбе. 

Као проФееор Велике Школе, Даничић је послан у Париз те 
је Ераљицу Наталију учио српски. 

Даничић је до смрти оетао проФееор велике београдске школе, 
где је и плату примао, ма да је, по одобрењу српске владе, на 
молбу Југословенеке Академије, своје поеледње године провео у За- 
гребу, уређујући велики Академиски „Речник језика срискога или 
хрватасога" . 

Даничић је био човек ванредно крепка ума, научник необично 
темељнога знања, писац одвећ велике савесноети, књижевник неспорна 
укуса, и посленик без умора. Он је радио и пером и речју без пре- 
станка. Његови су радови и многи и сјајни. 

Ево их оним редом како еу се јављали : 

1. Писмо у Подунавц'1, од 14 декембра 1845, број бО, стр. 207 * 

2. Рат за српски језик и иравопмс, Будии, 1847; 
8. В. ЛазиКу, I, Беч, 1848; 

4. Стара пјесма за ноао вријеме, Карловци, 1848; 

5. В. ЛазиК II, и још којвшта, Беч, 1850 ; 
(3. Мала сраска граматика, Беч, 18 >0; 

7. Њшто сраскајем акцентима, Беч, 1851 ; 

8. Нови Бџквар Владике Платона, Беч, 1854; 

9. Разлике изме^у језика сриског и хрватског, Београд, 1857; 

10. Рукоаис Александру, Београд, 1857; 

11. Сриска Смигакса, Београд, 1857 ; 

12. Рукоаис Киаријанов, Београд, 1857; 

13. Један аролог на пергамену, Београд, 1858; 

14. Из сриске синтаксе, Беч, 1858; 

15. Три старе дииломе, Београд, 1859, 

16. Шта је иисао Десиот Стефан Високи, Београд, 1859 ; 

17. Грађа за црквенј историју сраску, Београд. 1859; 

■пУ овоме се ирви ацт аоназало којим ћс аравцем аоћи књижевна 
радњн моја», вели сам Даничић. 



120 

18. Тајиа ераска буквица, Београд, 185*Ј: 

19. Дим 1Н>Јција и аугментацији у српском језику. 1)ео1рад, 1860; 

20. Жинот Св. Саве. Иаписао Теодосије, Веоград, 1860: 
Л. Шхвала Кнезу Лазару, Београд, 1861; 

22. Ђупов аријевОА Повога Завјета, Београд, 1862; 

23. Почетак сраске књижевиости, у Ввдову Дану, Београд. 1862 ; 

24. Служба Свеиима С}-бима, у Видову Даеу, Београд, 1863; 

25. Облици језика сраског, Београд, 1863; 

26. Рјечкик из књижевних старина сраских I — III, Београд 
1863 - 1864; 

ј7. Књижевност богословска у Бугара XI-— XV века, Бео- 
град, 1863: 

28. Милош СветиЛ аојета, у Видову Дану, Београд, 18б4; 

29. Србим Србемди (бе.з имена), Београд, 1864; 

30. Живот Св. Симеуна и Св. Саве. Нааисао Доментијан, ЈБео- 
град 1865; 

31. СветиКеву Огледалу, Београд, 1865; 

32. Николско јеван^еле, Београд,'18б5 : 

33. Г П. НинковиКу, одговор на Нинковићев аривремени одговор 
у .Србобрану, 31 н 32, 1865 ; 

34. Тиаик Св. Саве за Ораховицу, Загреб, 1866 ; 

35. Свети Ђура^ Кратоваи, Загреб, 1866; 

36. Животи Краљева и Лрхијеаискоаа Сраеких, Загреб, 1866; 

37. 2^ Ђ. у историји словенских језика, Загреб, 1867; 

38. Зааиеи из неколико рукоаиеа, Загреб, 1868; 

39. Акиенти у Глагола, Загреб, 1869 (Чигао 1867); 

40. Књига Константина Философа о аравоаису, Загреб, 1869 ; 

41. Рукоиис ВлпАисшва Граматика, Загреб, 1869; 

42. Бугарски рукоиис, аиеан 1277, Загреб, 1869; 

43. Инди-.кс ариче прозване Стефанит и Ихнигат,3лгреб. 1870; 

44. М ке блаженога Грозд^^џ, Загреб, 1870; 
4.'). Пословицс, Загреб, 1871; 

46. Грп.матика Ђур^а КрижаниКа, Загреб, 1871 ; 

47. Хвилов рукоаис; Загреб, 187 1 ; 

48. Лк-центи у адјектива, Загреб, 1871; 

49. Прилог за историју акценгуације сраске, Загреб, 1872; 

50. Три старе ариче, Загреб, 1872 ; 

51. Пророштво Десиота Стефана ЛазаревиКа^ Загреб, 1872; 

52. Лаокалииеа из Хвалова рукоаиеа, Загрвб, 1872; 



130 

53. Тондла, Загреб, 1872; 

54. Два ааокрифна јеван^еља, Загреб, 1872 ; 

55. Посланица Св. Саве Лрхијеаискоаа сриског из Јерусалима 
у Студеиицу Игуману Спиридону, Загреб, 1872; 

56. Посланица Патријарха Јерусалимског Теофила Десаот 
сриском Стефану, Загреб, 1872; 

57. Пјесме Мавра ВјеграниКа — ЧавчиИа, Загреб, 1872 

58. Пјесме Николе ДимитријевиКа и Николе НаљешковиКа, из 
XVI вијека, Загреб, 1873; 

59. 1^от. Шпд. тазс. на о и на е, Загреб, 1874; 

60. ирилог за историју комиаритива \у сраеком језику, За 
греб, 1874; 

61. Диоба словенских језика, Биоград, 1874; 

62. Историја облика у језику сриском или хрватском, Биоград, 
1874; 

03. Основе језика сраског или хрватског, Биоград, 1876; 

64. Коријени језика сраског или хрватског, Загреб, 1877; 

65. Рјечник језика сраског или хрватског, аочео у Загребу, 1878. 

Преводи су му ово: 

а. Прииовијетке из Старог и Новог Завјета, Беч, 1850; 

б. Писма служби Божијој, Нови Сад, 1854; 

в; Историја Срискога Народа, од Мајкова, Београд, 1858; и 
г. Свато Писмо. Стари Завјет, Беч, 1868; 

Осем ових сциса, јамачно ће се наћи још и изворних састава 
и превода Даничићевих, који нису спажеЕи, ни овде уврш^^ени. 

Даничић је био члан Друштва Сриске Словености, у Београду ; 
члан књижевног одељења Матице Сриске, у Новом Саду ; члан 
Царске Лкадемије Наука, у Петрограду ; члан Југословенске Лка- 
демије знаности и уметности , у Загребу ; иочасни члан УЈекар- 
ског Друш,тва, у Београду ; и Др философије, по оцени Шт\)а- 
градског Университета. 

Од Краља Милана имао је таковски орден Ш^^еда; а од Руског 
Цара Александра II, скупоцени брилијански ирстен. 

Дружина младих Срба 1877, кад се је навршнло равно три- 
десет година његову кн.пжевну раду, приредила је лепу еветковину 
у славу његову. 



131 

Па н»'К<>.11пм година пре смрти, оаажа.10 се 1,;1ничи11у 

здравље С1а^н. Тл с.ибо'г и за њега нцјв балл тајна. М',^1>\ глм кишћи 
умерено, и дајуКи себи, иреко године, ио неко шко недеља одмора, Да- 
ничнћ је МИС1И0 да је то са свим довољно бриге о трошном те.1у свом. 

У јесен, године 1880, жеие^ЈИ малко више одморити се, и, том 
прцликом, видети нове српске округе, још из раније уговарао јв 
да п у СоФИЈу оде. 

II одиста је, последњих дана авг)'ста и првих дана септембра, 
с Дрм Матковићем, и писцем ових врста, био у Нишу, Пироту, 
СоФији, Бре:шику, Трну, Власотинцима, Лесковцу, Прокупл^ ^' т>- 
шум.шјн, Крушевцу, и Жичи. 

Ово путовање га је јако развесе-1ИЈ1о и оврепнло та.; 
другг Г'»л1!1!' дошао опет у Београд, и опет је путовао по Србијн, 
11.1И се није вратио онако задово.1.ан, јер јв слабост његова већ тада 
би.1а В1'{г 

Не гледаЈући на слабост, која га је сагоревала као п.1амен свећу, 
Даничнћ је радио до саме своје смрти, која га утули 4 новембра 
1882, у Загребу. 

По же.Би Његовога Величанства Краља Милана, Даннчићево 
је тело, државном тр )шку, иренесено из Загреба у Београд, и 
укопано код Маркове Црки''^ у Палилули. 

13 новембра, у 3'/^ часа по по дне, стиже низа Саву пара- 
''••■■' \ Тетис, и донесе тело Даничићево. Савску обалу беше при- 
»уо силни свет. 

Сандук покојников беше окићзн небројним венцима. По про- 
граму, који је нарочити одбор ранијв утврдно, дочекашв га чла- 
новн Ученог Друштва, профзсори Вв.1ике П1г;оле, ђаци, пријатељж 
" 'руги безброја Београђани. 

Са Саве је тело спроведени ; ^- лииу Цркву где је , наме- 
штено н окићено, преноћнло. Скоро делу ноћ врвео је свет да види 
скрнњу која за довека .зак-10пи онолику величину српскога народа. 

Ме1>у тим ни честити град Загреб није хтео пустнти Дани- 
чића без пратње у Београд. Три изасланика, г. ЈурковиК, од странв 
зема1.ске В1адо, и г. 1р 1[. Матковив. и г. Ар. ПавиК од Ака- 

9» 



132 

демије и града Загреба, дошли су амо да драгог и нама и њима 
покојника допрате до вечне куке његове. 

С овом тројицом удружио ее је из Брода и г. БрлиИ, ве.шки 
пријатељ и поштовалац Даничићев. 

14 новембра освану ведар и, за оно доба године, врло топал дан. 

У Великој Цркви^ над телом покојниковим, које је опојано у 
Загребу, учињен је свечани помен. 

На тој тужној свечаности бејаше Његово Величанство Краљ^ 
Милан; министри, држакни саветници , и готово све што милује 
књигу српску. 

Беседе су гово] или : 

Архимандрит, Ректор Богословије, г. Нестор, и проФесор Ве- 
лике Школе, г. Јован БошковиК. 

Од цркве се спровод кренуо дубровачком улицом, па је повио 
десно поред Велике Школе и стана Ученога Друштва. 
': - По програму, ту је била намештена катедра ; ту се спровод 
уставио, и писац ових врста изговорио је ово неколико речи : 

Тужни ЗбоЈ^е! Овде, пред овим храмом наука, у ком се толика 
година лила научна светлост с усана непрежаљеног покојеика, и у ком 
ће се од сада кроз векове захвално помињати име Даоичића, мп молимо 
жалосни спровод да се устави, да бар једну реч проговоримо о ономе 
коме смо толико дужни, и кога иикад више не ћемо овде срести. 

Али како да заночнемо тужно н рицање? 

Онај, који је речју својом дрешио језике паше ; онај, који је пером 
својим чистпо беседе наше, ето, нем, хладан, лежи пред нама! 

Који језик ту може говорити ? Која уста ту смеју беседити? 

Овде је пре место плачу, ридању, него говору, беседи. 

Пред нама је, тулши зборе, земљана сенка једнога необичаога 
родол^уба, једнога дубокога научника, одличнога књожевннка, жнво- 
творнога наставника, и, поврх свега тога, једпога ванредно ретког по- 
сленика на пољу дужности спроћу отаџбине, спроћу парода свога! 

Још од своје младости, Даничић је, животом и радом својим, по- 
казивао како силно, како необично љуби свој народ. 

Дражи младићских година, милнне живота породичкога, чаЈ^обнн 
ејај злата, варак високнх чипова — не нмаху у себи пикакве примаме 
за младића који се дан ноћ учптаваше у творевине пароднога духа; 
којп у облицима народпс беседе проучаваше богаство и творачку моћ 



133 

народнога ^нија, и који се труђаше да бдага та обелодани свет 
да креиост иарода сво^^а покаже у иронзводнма духа његовога! 

Гад тај бејлше веома тежак; успех, нарочито у оно добч . • - 
ома сум њии. 

Сви Л1И .1.\иимо сиоЈ инрод. јцириродео 6н бндо помис-пп.; л 
чедо ие л>уби родите.1>а свога. Али ми иарод љубимо свакн свој )31 1, - 
бавл>у; лубимо га оиаЕо како којиумемо; љубимо га онолико колнко 
који можемо. 

Нека је свакад искреиа, нека је свакад срдачпа, љубав та може 
ипак да буде једиостраиа, да буде недовољиа. 

Само умовнма иеобично светлим, даровнма ванредио широким, 
Дано је да, одвајају1ЈИ главно од спореднога, разликујући оиште од 
местимнчнога, и трајно од п1)еда:1Нога, у својега народа .1>убе баш оно 
што чиии вечиту душу народу, да .Ј,убе оно без чега народ и није народ! 

Даничц}! бејаше такав светли ум; ои бЈЈашЈглказ шј.) жи родо вуб 

ГледајуЈ^н таким светлим очима на душу иарода, а љубећи га 
тако жарко, Даничић је ирионуо радитн смерно али непретржно, да 
' I на;»ода српскога н хрватскога засијасвојим правпм, својим див- 
-х1:! сјајем. 

И, на С1аву св)ју, на срећу народау, урадио је у томе внше него 
ико до сада! 

Такач родо.Ђуб бејаше неарежаљени ДаничиК! 

Тај велики родолуб бејаше у нсто време и велики научник. 

Рођен с необичним умом, обогаћен потпуним школским образо- 
вањем, Дачичнћ се сав одаде науцнојезнку н, за мало премена, стаде 
напоредо с првацима у тој врсти људскога знања. 

Његово ватрено родоАуб.Бе увећало је његову ревност у тегоб- 
ном научиом раду, а наука му је бвла Једина судила у свима одлу- 
вама његовим. С т»га ни уједном његовом снису, ни уједном његовЈМ 
ставу, не 1.е читалац наћи да се иаучннк иовнја по р )Дољубу ; него 
нааротнв свуда родољуб само подупире научника у т^^уду, а наученв 
осветљава- родољуба у суду. 

Такав научник бејаме непрежаљени ДаничиН! 

Велики научниж бејаше не мањи књижевш4К. 

Кад би, проучавањем појава и чињеница, пронашао пзвесне на- 
учпе законе, в када бч зажелео сгавнти те законе у књиге, да светде 
онима који иду за њим, онда се научиик претварао у кдбмлсевнмка. 

И у томе иослу Даничићу нема равна. Читалац неможе довољно 
да се надиви оној логлчности, оној једриии и одређеносгн свавога став* 



134 

Даиичићевога. У њега нема нигде иишта недоказано; нема епшта пре- 
казано. У њега је свуд угод онодпко речи колнко његова мисао тражи I 

Чак (нољни облик Даничнћевих списа (хартија, слова, распоред 
речи) одвојит је од списа других књижевника. 

И некад су протицале десетине година докле невичне очи тек 
спазе те сићушне али значајне разлике. 

Такав шижевник бејаше неарежаљени ДаничиИ! 

Тај Фини, тај беснрекорпп књижевник бејаше на катедри жи- 
вогворни наставник 

У проФесорској службп, као и у сваком другом послу свои, Да- 
нвчић бејаше свегли углед. На часовеје долазио тако тачно да су се, 
елободно, по њему могли сахати догонити ! Одело његово бејаше свакад 
уљудно ; држање свакад угледно ; настава јасна ; лекција примерна, а 
реч — огањ жпви који не пади, пе сагорчва, него осветљује и загрева I 

Крепост његовога духа, сјај његовога ума привдачаху к њему и 
оне који не беху његовц редовнп учепици. 

Такав наставник бејаше неарежаљепи Даничић! 

И кад све те врлипе поређамо; кад свакој одамо достојно по- 
штовање; онда се тек устављамо пред ДаничиКем на стражи дужности. 

Сви смо ми срећни кад можемо рећи да смо испунилп по коју 
дужиост спроћу отаџбине, спроћу народа свога. Војник, од кога се не 
тражи пишта мање него крв, кад куцне велики час, иставља ирси своје 
ударцима непријатељским, да послужи своју отаџбину. Згођен — он 
пада на пречац. Њега кади песма; њега кити слава. Поштеђен — враћа 
се мирпо на одморак, где прима награде и одликовања. И други јавнп 

радннн, ко пре, ко после, добијају одмену у служби, добијају одмор 
после труда. 

Даиичпћ, војник знања против незнања, пе имаде смене ни од- 
мора свега века свога! Даничићева битка траја равиих 1!5 годпна! 

За толико време, Даеичић не знаде ни за срећу породичког жи- 
вота, ни •б& милину прнјатељске доколице, ни за одмену у раду, нити 
8а одмор у труду- Он је лагано венуо на стражи своје дужности ; он 
је, сваки дан по мало, умирао кроз пуних :35 година ! 
Кад му пријате.Ђ један, видећи то, рече: 

— ирестани ; одмори се ! Он одговори : 

— Жетве је много, жетелаца мало: мора се журити! 

— Тако ћеш сатрти себе пре времепа! 

— Ако! Само нека се изврши дужност! 

— Ако ослепим, нослушаћу те; а докле год видои, ово ми је 
д\жност, као војнику стража!.... 

Такав аослскик бејишс неарежаљепи Даничић! 



Ипак, поред све пемарности ирема глмои себи. у Даиичићеву 
срцу бејаше и једпа чпсти лнчна же.&а, коју ои и^^јааљиваше врли 
^»етко, II пред р1'ГК11м пријателнма св »јнм. Тајежела: Ди кости остави 

4 сеитембра 1880, Даиичнћ, с двојицом сиојих пријатеља^ п)то- 
ваше иа КуршумЈије преко Јаикове Клисуре у Крушевац. Уа пут 6а- 
цашеон често очц па величаиси^еии Копаоник, па ће у један иах више 
шанути него проговорити једном од пријатеља : 

- Ираво има 11аннип^ што жели да се саЈ^/ат* /ш и.иа-Јп^лу ! 
А мсни би свпки брешчи^ био Копаоиик , само кад 6и ми Ког дао 
,1'1 оставим I ()'''"', и.' 

"Буро, 01 ки! .\вЈ1Ла по хиљаду пуга Сввтломе Кралу. 

' '•» <е смерва .:.с'.:.^ ето испуни I 

које ће кости ночивати у недрима мајке Србије. а твоје име, 
твоЈ сиомен, п твоја дела, као историско наслесгво свега народа српскога 
и хрватскога, предају се уму и срцу потоњих нараштаја српскнх и хр- 
вагскнх, да се делима твојим осветљавају, да се духом твојнм задах- 
њују, да се имевом твојим диче и иоиосе! 

Даоичићу. пј^ијатељу непрежаље.ш ! Ти ум^^е да гскар од сада 
гивиш !... 

Лака ти била српска земља, коју сп толико прославио!" 

лике школе, спровод је ирогаао поред аозоришга, Т«*- 
разиЈама, иоред Краљевог Двора, па на гробље палилу.1Ско. 

Мад самом раком, г. Љуба Стојанови^, у име ђака свих гакола 
П..Ш.1.Ч, оп.шка иокојннка заветом : да Ке тколска омладина сраска 
вазда имати аред оиима СЈајни и животворни пргшер великога 
учитеља свога, ДаничиЛа ! 

Сахранисмо га; отпевасмо пос1едње „вечнаја аамјат !" 

<}Н1: у августу, али !.егова ие загреја 

срдаиа ;1::1, \. .шдиа зем.Ба покри ово ^иивотворно сунце срп- 

скога УА1.1 1.... 

Даничнћева слика нма у београдском Народном Музеј). 

Дежнр Јован (Митровик) р«>дно св у Херцвговинн, о 
дине 17б1', па се доселио у Србију, н настанно у селу Дражено- 
вићу, у нахији ужнчкмј. 

Ч;1М се је пресе.шо, одмах је отнгаао у српску војску. која се 
■ ип-.. тг.п. ,. Тгп.м.м.. П*>04---1813). 



136 

Пошто се у неколико бојева одликовао, Демир је постао бу- 
љубаша у шанцу на Пониквама. 

Боравећи у том шанцу, Демир, једном, чује да нека чета Ту- 
рака Сарајлија иде на Србију. Дознавши то, спреии ее да незване 
госте дочека. Узме своје поуздане другове : Подруга, Каљеви^а, и 
Малога Боју, с још неколико одабраних момака, па оде онамо ду- 
боко у Босну, чак на Новакову^Стену , и ту сачека и, из ненада, 
груне на Турке; разбије их са свим, и неколике зароби које је, но- 
слб; за велике откупе, лустио да иду слободно куд ко хоће. 

Овим јунаштвом, Демир је изашао на глас и међу Србима и 
међу Турцима. 

Године 1811, добио је капетанску диплому, и у том чину за- 
стала га је неерећна година 1813. 

Кад Турци, те године, овладају Србијом, Демир ее одметне 
у хајдуке. 

А кад ее јавио нови устанак 1815, Енез Милош је, међу пр- 
вима, позвао Демира на народни посао. И Демир је екочио одмах, 
скупио дружину, и на Татинцу, више Ужица, утврдио се, одакле 
је бранио Турцима Ужичанима излазити овамо доле у еела п Србе 
узнемиривати. 

И пошто ее умирило, Демир је био старешина народни. Прича 
се да се није никако могао слагати с рујанским срдаром, Јованом Ми- 
ћићем. Кнез Милош, ценећи оба, за велико њихоно јунаштво, мирио 
их је више пута ; алп ее они опет заваде. Најпоеле их затвори оба 
у један затвор, рекавши: 

— Док ее не помирите, не ћу вас иуетити! 

Неко време они су се и у затвору евађали, па онда један од 
њих рокне: 

— Море, овај од истине не ће пуститл ни једнога, док се не 
иомиримо! И помире се, те изађу из затвора. 

Има прича да је Дсмир тужен Кнезу Милогау за криво су- 
ђење и за отимање, ма да ее је, вештом доеетком, оправдао. Та 
је прича лепо измиш-^Јена, али у актима пише да је Кнез {вему за- 
поводио : да вЈшти све што је од кога био узео, ако жсли остати 
и даље у власти! 



1'.7 

Г пш 1^36, Фебруара 23, Демиј ио од Кнеза Милоша 

100 та.шра нензије, па је, после, тога, жиис" чоје ку}1 

Драженовићу. 

Ту је п преминуо годпне 1852 . 

Димитрвјевић Јован родом је чз села Јабуковца. У боју 
на Малајн1.ци имао јв свој шанац до реке Зомне. Ту је, једнож^ 
ухватио Турчина жива, погубио га, узео му шешану, којом је, по- 
сл»ч га^ Турке из велике даљине. Јован је знао турски не само 
гоБорити, ного и читатн и писати. Кад се ратовање сврпшло, Јо- 
ван се је запоппо, и умрво је у Јабуковцу, као свештеник, го- 
днне 1 •»56. 

Днитровик РанБО, свештеник из села Рудоваца, у нахији 
београдској. 

Кад је, после пропасти 1813, а особито поа/1е несрећне Хаџи- 
ирмданове буне, турска сила Србију била тако степа, да се већ дп- 
хати нијемогло, онда су се први .Буди из нахија: београдске, руд- 
ничке, п ва.1>евске, састали на пивници овога Попа Равка и:^ Рудоваца, 
која ј- Оллл у долини реке 11ештана, '/^ часа од сел стом 

лугу, под Милићевим Брдом. Ту су се скупили: А.1екса Ј1азаре- 
иић, Прота из Шоплћа; Милутин Савић Гарашанин; Теша из Га- 
раша ; Васа Сарамапда, пз Буковика ; Мијаило Марковић, из Тр- 
бушнице ; Ннџа Арсенијевић, из Прогорелаца ; Добрида из Даросаве; 
Ми.1ован Бошковић, опет из Даросаве; Радојица из Крушеваце ; Је- 
ремија Ве.1бабовић, из Чибутковице ; Радоеан Стаменић, из Петке: 
Јован СтојковЈћ, из Кука; и још многи други. 

Међу свпмд тима падала су у очи два свештена .шца : дома- 
ћин, 11ои Ранко, и боговађски игуман Авакум, коме је Раико па- 
дао брат од ујака. 

Родољуби ти најпре су се иомоли.1и Богу, па је онда Игуман 

А1'«11:у« осветио водицу, и • 1Клео на часни крст и свето је- 

' '.Бе, да ће: на ново устати на Турке^ само док се Ми.10Ш 

.......л;не из турских руку; и да ке њега у.Јети за вођа усганку. а 

ако не би хтео, да ће г,1 сами уоити *. 

I МилЈ1ини; .\ II :и1,и^т, 1 19. 



138 

После таке заклетве, завереници су се разишли свак на своју 
страну, спремати се, и бити непријатеље, где се год може. 

Кад је таковски устанак букнуо, Ибшир 'Иаја-Паша, идући из 
Београда ка Чачку, ударио је на Рудовце; ту га је дочекала чета 
устаника, и прочаркала се мало е његовим ртницима. Ћаја је, по- 
сле тога, трећи дан Васкреа, спнлио Попу Ранку кућу, и све етаје 
око куће. 

Није се могло ништа даље сазнати о животу Поп-Ранкову. Прича 
се само да је био у првим бојевима другога устанка, да је добио 
коња који је умео дићи се на стражње ноге, и на њих две ићи као 
што иде човек ! 

Поп Ранко је умрБо 1820, и укопан је са ееверне стране старе 
Барошевачке Цркве. На гробној плочи само му се ово може да 
прочита : 

„Здје иочивајет раб Божји јејреј Рато ДмитровиЛ" . 
То је све. 

Нека му Бог да у рају насеље, а од потомака нека му је вечно 
захвално сећање! 

Добрача ЈоБан (Димитријевић) родио се у еелу Добрачи, 
по ком је и еам прозван Добрачанин и, најпосле, Добрача. 

За Еарађорђева доба, Јован Добрача био је на гласу марвени 
трговац. У протоколу Карађорђеву, № 1478, заиисано је да је Јо- 
вану Добрачи дан пасош, да може продати у Турску, у један мах, 
110 волова! 

Поеле године 1813, остао је код своје куће, и види се да су 
га Турци учинили Кнезом у Гружи. 

Године 1815, у самом почетку, и Добрача је био на оном са- 
станку у Рудовцима где је уговорено : да се на ново устаје на 
Турке, чим се Милош избави из турСких шат. А кад је Ми- 
лош, измгжнувгаи из Београда, дошао у Црпућу кући, Добрача и 
Мелентије Архимандрит први еу д(шли и казали му шта је уго- 
ворено. 

Кад се осети покрет у Руднику, Турци позову у Крагујевац 
све кнезове на договор, а управо су хтели ухватити их као таоце. 



Добрач.! ца тај позив, већ скуин 500 Гружана, и похита пред 

Ћаја-Пашу. ИидеЈ^и да јо 'Иаја веК прешао у Чачак, Добрача ископа 
шанац до Мораве, и ту се утврди. 

Зн читава три месеиа, он је своје Гружане хранио из својих 
кот»^ва. а остпвгпи с неко.шко стотина Фишека, тако је мудро тро- 
ганс III, \м11нио велику штету непрнјатељу. Из ње- 

гове војске' иио је онај Васа ТомиК , из Кнића , који је згодио 
Ћаја-Пашу. 

И послс рага, Дџ"|'.1ч,1 јс остао старешина у Гружи, и- г,и..нпо 
годниа. Т»'К 16 маја 1822, по својој молби, разрешен је од те дуж- 
ност;:. његово место допшо је Вук ПеришиКу дотадашњи мо- 

мак Кнела Милоша. 

Доорачи је, тада, дано објавленије да га нико не сме задеватп^ 
В' 11 да му се морају свн дуговп покупити и предатп. 

Под старост је Добрача био веома осиромашио, и јога ос.^епео. 

Енез Мн.1ош, указом од 23 Фебруара 1835, Н 532, дао му 
је 100 та^1ира пензије на годину. 

Добрача је умрво 5 декембра 1839, и укопан је код мапа- 
стира Драче. На његовој плочи пише ово: 

;, Овде су кости много заслужног војводе сраског Јове До- 
бЈЈПчанина''. 

Добрача је послужио своју отатгбпну л мишпом. п памећу, п 
тековипом. 

Слава имвну његовом до века! 

Добрњац Петар (Тодоровнк) родио се у селу Добрњу, у на- 
хији пожаревачкој , године 1771. Од места у коме се је родио, 
прозвап је Добрњо' 

У м.1адости је, пгии п^ц-ли-, л.ддм^ипјк*,, .( посш је трговао жи- 
вим малом и другом ситницом. 

Године 1804, чим се чу.1 _ гапаи, Добрњац ј-' -^^ренуо 

Мораву :{а собом , и био је бу.Бубаша под комаадом Ми.1енковом, 
нмајући под собом мање старешинв : Момира, изЛучнце; Иаула, 
из Горње Млав»'; и Илију СтошиПа, из Хомо.га. 



140 

Године 1805, на Иванковцу, против 1Фис-Паше Нишког, био 
је Добрњац заједно с Миленком, и прославио се тако да га је Совет, 
на крају те године, звао бимбашом, и војводом. 

Године 1806, бранећи Делиград од скадарскога Ибрахим-Паше. 
стао је у ред првих старешина у Србији. Тада еу жене у Бео- 
граду иевале : 

„Господар Петар на цареву друму: 
Он ш чека седам паша војске, 
И осмога царева везира!" 

Године 1807, Добрњац се је одликовао у боју на Малајници. 

У то доба, Добрњцу је било главно место Делиград, где је 
<;узбијао еилу турску која је, низ Мораву, надирала у Србију. И 
све је било добро и славно, док је Петар командовао Делиградом 
и оним крајем. 

Али, у почетку 1809, дође у Делиград за команданта Милоје 
Петровић Трнавац, и Добрњац је тада морао слушати Милојеве за- 
повести. То Петра толико огорчи да је, после, радио без воље, што 
је год радио. 

Године 1810, Добрњац се је одликовао у оевајању Кладова, 
у ком месту, пошто је освојено од Турака, оетаоје као старешина. 

Диздар Фетисламски, излазећи из града, пољубио је праг на 
на вратима градским, и предао кључеве од града рекавши : 

— Халал олеун ! 

Године 1811, о малом Божићу, не хотећи прамити уредбу 
коју су емиелили Младен и Карађорђе, Добрњац је, заједно с Ми- 
ленком, протеран из Србије, и отишао је у Гуепју , где је добпо 
од Цара 300 дуката пепзије на годину, па је, уз то, трговао за- 
купљујући спахиека имања. И тако је живоо врло лепо. 

Кад је Србија пронала 1813, и кад су се, доцније, они који 
су Добрњца ирогнали из отацбине, еами видели у туђини, као прогна- 
ници, онда су се неки, кад и кад, виђа.ш е њиме. 

Кад су Срби, 1815, на ново уетали на Турке, онда ес Кнез 
Милош^ неколиким писмима, обраћао Добрњцу^ и молио га да се 
заузмо онамо у Гуеа за какву год номоћ н олакшицу Србији. Кад 



14! 

Ј. 11;11: д 11 Иотар п Милвнко умегаали у влашку буну, 

^'^•Л. "11да им је писао да Г)унв но преносе у Србију, п да п самн 
ог.амо и ■ дола:Је ! 

Добј.њац јс, у иослсдн." ирсме, боранно у Јншу. Једном, на 
Иетров Дан, међу другим гостима, дође и Јеврем Ненадовић, да 
му честнта имени дан. Том прнлпком, Добрњац прекори Јеврема за 
П('к;|1;|'\ пеправду у поделн оне помоћи коју је Русија дава.1асрп- 
ским бегунцима, и за ве-^ико хвалисање себе и својих заслуга. Јеирем 
се стане бранити; еле, реч на реч, дође до тога да се они сваде, 
п домаћин госта истер;» п:? снојп куКе, изружпвти га као ника- 
ква човека. 

Ово прича кћи Добрњчева , г-})а .Бубинка, која још живи у 
Београду. 

Према овоме, ваља ценити оно што је Јеврем Ненадовић причаа 
ипаст на Каменици 1809, }• Гласшку III, стр. 154. 
Добрњац је имао на руци отворену фонданелуу због ревма- 
тпзма. Како је трчао по мошијама , које је држао под закуп , та 
му је фонданела зазебла, од чега га удари иромт (запаљење ?), те 
он, пос1е шест дана боловања, умре у Јашу, 6 октобра 1831, и 
пуде сахрањеп 7 октобра, код цркве Св. Спиридопа. На самрти на- 
шао се при њему од Срба само Теодор Хербез, који му је свећу 
додржао. 

Добрњац је био човек круиан , пун, и иише илав пего смеђ. 
По наравп, био је ша.вив, и не само говор.1>ив пего управо речит : 
кад би што говорио, тако је лепо намештао, као да чита из књиге. 
Као старешнна, био је велики јунак, и, особито, умео је људе к 
себп привуКи и наговорити да га слушају; непогодан је бпо врло 
према опима који су хтели да му заповедају* ; а према својим под- 
ручннцима и друговима био је врло .Ђубазан. Издашан и чазбен био 
је за чудо. Његова је кућа Сћли отворена, и сто постављен за сва- 

'. Моичо бнти да се је ова особина његовога темперамопта косида о иа- 
рави Кара))ор1)евом , за кога се зна кодико је био прек , и коднко је мадо 
трпео поговара. II ; с тога је 90жд и изрекао оно драстнчно аорвђењв, 
може ;!:и1 - '"П супроменици. 



14? 

кога, ко 6а год откуд наишио. Па не само што је овако дочеки- 
вао и частио, него је и новаца давао и на поклон и у зајам, кад 
би ко, у потреби . заискао, а у њега би се десило. Кад би коме 
што дао у зајам, онај се није морао старати како ће му вратити, 
а и он од кога би што узео, нека се овај не брине у што ће оне 
новце оставити. 

Једини он, од свих војвода онога доба, био је глув и слеп 
према женској лепоти. 

Добрњац је имао два сина ; оба су умрла у Петрограду, у ка- 
детском корпусу, и кћер Љубинку, која је била за Поп-Лучиним 
сином, Кузманом, и која и данас (1887) живи овде у Београду. 

Добрњац Стеван, брат Петра Добрњца, родио се у селу 
Добрњу, од прилике 1778 године. 

У детињству је Стеван научио читати и писати од калуђера 
у манастиру Горњаку. 

За првога устанка, не јавља се нигде, као какав старешина ; 
а године 1813 био је пребегао уБанат, али се брзо вратио својој 
кући у Добрње. 

Године 1815, чим је букнуо устанак у Такову, Стеван је 
настао те подигао сву Мораву против Турака, и, с толиком војсвом, 
дошао је на Пожаревац. 

Кнезу Милошу то је била велика радост, и велика помоћ. За то 
Стевана одмах, по освојењу Пожаревца, постави кнезом над моравском 
кнежином. И све је било добро што је Стеван радио и наређивао да 
се ради. Али, у пролеће 1821 године, Стеван Добрњац и Марко 
Дбдула, други кнез из нахије пожаревачке, нешто по порукама ете- 
риста из Блашке, а нешто по наговору београдскога везира Ма- 
рашлијо , који је желео Србе позавађати, и тако напредовање Ср- 
бије спречити, пођу да дигну буну против Кнеза Милоша. Одиета, 
за њима двојицом, устане готово цела пожаревачка нахија. 

Али Кнез Милош, вештином и брзином, ту сву буну угуши за 
десетину дана. 

Видећи да од буне не би нншта, Стеван Добрњац, преко Па- 
рлћина, зтече лесковачком паши под заштиту. 



1 1;! 

1Снез Милош затр^^жи од паше да му Добрњца врати ; а паша 

.,1Глвор1! да је добегао под заштиту, и да образ нв допушта вра- 

1Снез Мллош дд реч да му не ће ништа, само да до^^ 

>| ла ароиидн рачунв о новцима пореским воје је од народа био 

110!:у1ГЛП. 

11 Дибрњац се тада сам врати, дођо Кнезу Милошу, и поклонн 
ЈЈнез му опрости кривицу, и рекне му да седн код куће, а 
ие меша у народне послове. 
Тако је и било. 

\ли Стеванов друг, Марко Абдула, у почетку 1823, погинв 
...... иред својом кућом, и убнлац му се не нађе. Стеван се, тада, 

уплаши да и њега не изеде помрчина, па утече у Банат, где јв 
живео неко време. После је отншао у Русију, где је остао неко- 
лмко годнна. 

'"геван Добрњацје умрБО у Јашу, у Молдавији, 1835, и онав 
• !љен. 

^ |1.ац је, осем српског језика, знао влашкн и руски, а ра- 
зумевао је и турски. 

Дољанац А&нн родио се у селу До.1.анима, које је сад ра- 
с -.Бено. То село је било између Велике Моштаннце, Сремчице, и 
Мелака, у београдском округу, па је расељено. Оно место гдејеоно 
бнло и сад се зове Далани, 

Аћим и ; Долана пређе у Остружницу ; онде се насели, и про- 
.зпве Дољанац. 

Лћим је, за првога устанка, војевао, и сувременици га по- 
мнњу као војника храбра, наметна, и срећна у бојевима. 

Дољанчевнк Марко^ протопоп из Остружнице, родио ее у 
нахнји крагујевачкој, па је, као свештеник, живео у Остружници. 

Протопоп Марко био је знаменит човек још за Турава. За 
живота Мустај-Паше Шиннк - Оглије , Марко је одлазио у бео- 

градски гр •• ' • хт''о. » 1!ллазио је пред пату •'"•> "рц- 

јавдивања. 

'^а то су дахдје, овладавши Србијом, биле :(ациса.1е и њега да 
иогубе. За њвга оно велн Фочић-Мехмед-Ага : 



141 

,Док погу^им Протопопа Марка 
Из лијепа села Остружнице; 
Оп је иаша, а ја сам субаша!" 

Али је та претња оетала празна. Протоиоп Марко је надживио 
дахије, и отаџбини својој продужио чинити све нове и нове услуге. 

Он је слан више пута у Немачку, те је набављао џебану, оружје, 
и друго што за рат треба. Те све набавке превозио је с оне стране 
на нашу , на Умци, на месту које се зове „Умчица." Одатле је, 
после, све разашиљано оближњим кнезовима и војводама. 

Прича се да су му, једном, кад је куповао барут, Немци, из 
личнога уважења према њему, дали и некакве игле за пробијање 
турских панцира. У Оетружници ее, даље, нрича да је Протопоп 
Марко, ради те џебане, чак ишао бечкоме ћесару, и преда њ излазио. 

Протоиоп Марко, учинивши отаџбини великих услуга и као раз- 
борит свештеник, и као одважан војник, и као вешт набављач војних 
ствари, умрБО је у Остружници за српскога доба. 

Он није био род Дољанчевићима Аћиму и Радовану, који се 
тако^е помињу као заелужни људи. 

Дољанчевић Радован^ еин Аћима Дољанца, из Оетружнице. 

Године 1808, када еу се сабрали младићи у ОЕЈВелшу Школу, 
у Београду, коју је био уредио Југовић : онда је међу њима био 
и овај Радовап из Остружнице, а био је и Алекса, син Карађорђев. 

И игре и разговори у ових младића личили еу на оно гато је 
онда бивало у Србији , међу њиховим оцевима. Поеле једног неу- 
путног поступка Еарађорђевог, Радован ће рећи евоме другу Алекси, 
еину Карађорђеву : 

— Ако и ти овако емушено будеш радио, кад дође време да 
управљаш народом, не био који еам, ако те овим пиштољем не убијем ! 
То добро упамти !... 

То је Милутиновић слушао евојим ушима, па му за то и до- 
викује у Србијаици: 

„Дољанчевић' Радоване дрскп, 
Што кубуром српску припцу претиш, 
Ако б' пегда безразложап био !'" 

'. Србијлнка 111, стр. 101. 



1 »о 

Пзипмвшн иу школе, Радован је, неко време, био писар у Со- 
виту, а пос1в се запопи, и одв у Остружницу. 

Године 1829, вндимо га ме1)у уписницима на Вукову Даницу^ 

•' "твннка остружничког. 

1 Радован је, н у чину, осећао неодољиву мржњу спроћу 
Турам. II гатирао их је где је кога стигао илисрео. 

Искачаи Ахмет Лозница, сремљански спахија, зарече ее у Бео- 
граду да ће, у Остружници, усред по дне, убити ма кога Србина. 
' 1Ш11 у Остружницу, сретно на самом мосту неког Спасоја Во- 
V .... 1.фа, па потегне ножнном итешкога ранн, нјош га гурне под 
мост у воду ! 

Спасоје, човек крупан и грлат, рикне вао лав, и позове у 
иомпК! Турчин стругне. Али га сретне Поп Радован, обори каменом 
<• коња, веже п доведе у село. Ту је несрећник з.10 прошао... 

Поп Радован је, осем тога, побио много Турака, баш и мир- 
них .1>уди. Р1а многе тужбе, Енел Милош заповеди те га владнка 
обрнја. Посло тога. Радовап је живео код своје куће, као п други 

С".1м1ЦИ. 

Једном је владика Мелентије долазио у Остружницу, и нудио 
га да му врати чин ; Радован није хтео, јер му је већ била умрла 
жена, па је био намеран женити се другом. 

Он је умрБо у Остружници од сухе болести, и укопан је 
у селу код цркве. 

Дринчић Милић ри,1.. ^.Ј у сс.ту Теочину , у рудничком 
округу. 

Ми.шћ је био један од оннх 70 рудничана, које је прве скупно, 
и извео на Рудник, Милан Обреновић 1804, кад су оно устаницм 
Срби, први пут, напа.1и на руднички град. 

После тога, Дринчић је постао бу.1>убаша под Миланом, и во- 
јевао је свуда с њим, и свуд се одликовао у бојевима, а особито 
1805 на Чачку, кад су Турци из тога места истеранн, а н на 
Ужицу, 1807. 

Године 1811 постао је воЈвода у кнеашни црногорској, која 
се данас зове таковски срез. 

помЕпик знАмевитмх Јкгхл 10 



146 

После пропасти 1813, Дринчић је остао у свом завичају, и 
предао се Али-Аги-Серчесми, кад и други рудничани. 

Године 1815, Милић Дринчић био је свуд с онима који су спре- 
мали нови уетанак на Турке. Тако га видимо на заклетви у Ру- 
довцима, где је устанак уговорен (само да се сачека докле Милош 
ШЋ\)е из Беграда). 

У Такову, на Цвети 1815, Дринчић прима од Милоша запо- 
вест, да скупи што може више људи из своје кнежине^ па да се 
примакне к Чачку. 

Док је Дринчић те људе скупљао, оружао, и уређииао, Ћаја- 
Паша полети из Београда к Руднику, продре кроз Кљештевицу, и 
превали се у село Мајдан. Савлађујући устаничке заседе и чете, 
вешти Турчин навали на еељаке да се предају Турцима, па да и они 
гоне устанике, као хајдуке и одметнике ! И мпоги се, видећи с Ћаја- 
Пашом 10 — 12 хиљада војника, почну предавати, а који се не пре- 
даду прсну куд који. 

Чујући за долазак оволике турске силе, Милош оетави Чачак, 
и пође пред Ћаја-Пашу ; дође у Брусницу, где му је била жена 
и деца. Са свих страна јаве му људи да су устаници прсли куд 
који, и да Турци, без бриге, иду к Чачку. У том очајничком етању, 
Милога помисли да жену и децу испрати или у Срем, или у Мо- 
рачу у Црној Гори, а еам онда да се бије четнички, па докле буде, 
и како буде! 

На то, жена његова, Љубица, рекне да из земље не ће никуд, 
него хоће да трпи све што снађе оста.-тл народ. А у тај мах стигне 
Дринчић, са 200 момака из црногорске кнежине, па, мало иза тога, 
дође и Јова Добрача с 500 Гружана ! . . 

Милош се на ново охрабри, и оде вребати Ћаја-пашину војску, 
нека би се чае пре епустила у Чачак, да рудничка села остану на миру. 
Тако ее и Милош опет спусти к Морави, и почне се утврђпвати на 
брду Љубићу, на ком су, доцније, били оноликп крвавииславпи бојеви. 

На Љубићу Милош чује да ваљевски Турци иду Чачку у помоћ, 
п то пахијом ужичком а не рудничком, која се је побунила, па одмах 
одреди Дринчића да те ваљевске чете сретне и сузбије. Дринчпћ 



147 

»•ач- 1;д г 1 урке у свлу Дружетићу, разбнје их, и врати на траг 
к Ваљеву. 

Кад .ј»^ Кнел Милош пошао с војском на Дрину, пред Курпшд- 
Иашу, псвоо је и Дринчића у својој војсци. 

Мили11 Дринчи1| погинуо је у славној битци на Туил.у. II 
јула, 1815. 

његовој смрти прича се двојако : 

Једни веле да је Милић, при нападању на турски шанац, ипшо 
н;1111>ед. Кад су се Срби примакли к шанцу, потегне Турчин и по- 
1 оди у прси .^ринчића. Осетивши да се не може држати на коњу, 
а не хотеКн плашити друштва, Милић сјаше, изведе коња на страну 
п, наслонивши со на њега, као да му притеже колан, војницнма рекне : 

— Хајдете ви, браћо ; ето мене, док нешто наместим на коњу ! 
Војиици прођу ; Милића савлада немоћ и — тек пошто су се вра- 
тили, нашли су га бшда, мртва у трави. Јунак је тајио своју смрт, 
да војницима не би одузео храбрости ! 

Другн велв са свнм другојачије. Ево и тога казивања : 

Ср'11 'у напа.1и на турски шанац са свнх страна. Војници су 
носили снопове, које су побаца.ш у ровове, па су онда, преко тих 
снопова, јуришали у шанац. Турци, видећи да Срби, великим бројем, 
ироднру у шанац, навале на капију од свога шанца да одступају. 

Иа ту капију, е поља, стане Дринчић, те је ту Турке, што 
беже из шанца, дочекнвао и убиЈао. Тако је многе оборио на земљу, 
али га с леђа, у потиљак, погодн зрно, може бити н српско не- 
хотице, те тако падне мртав на том месту!.... 

Било овако, било онако, Дринчнћ се јуначки борио за с1ободу 
отаџбине, и славно је пао за њу. Слава имену његову до века! 

Дринчнћ је био сув, њтв, висок, дугих образа, средњих бр- 
кова, широких плећа, а у оделу прилично немаран и адкав. 

Војводски барјак његов, кажу, на.1ази се и данас негде у ње- 
Г"Вих потомака или рођака. 

Дробњак Милисав, из села Рековца, у Левчу, роЦн од при- 
лии.' 1762. 

Милисав Дробњак одликовао се је, у многим бојевима, личнн! 
јунаштвом. Једном је, у Крушевцу, изишао на мегдан Црном Ара- 

10* 



148 

пину и, на очиглед обе војеке, одсекао му главу; али је, у том су- 
кобу, и сам допао тешких рана. 

У Еарађорђеву протоколу (маја 11, године 1813, № 1433) 
пише : 

.Писато г. Милоју Теодоровићу, да одвоји 20-г брава, и тим да 
садржава војиике по стражама, и који се у гомилп находе, и тобџије 
и добошаре, и све с приликом да троши , а да штеди и за нужно 
време. И писато му за Милисава Дробњака из Рековца, да му што- 
год опредеди за садржање, и у некој чести да га придржи*. 

Године 1815, кад су оно Турци из Јагодине пошли крагз^'ев- 
чанима Турцима у помоћ, Милосав је осоколио у боју на Таборишту. 
где је убио хата под Тахиром Кубуром који је те Турке водио 
ка Крагујевцу. 

Милисав је умрво у Рековцу, код своје куће, на Св. Тро- 
јице, 1822. 

Тада му је било око 60 година. 

Душманић Павле (Богдановић) родио се је око 1788, у 
селу ДгЈшманиКу, у Пеку; од тога села дошло му је , доцније, 
презиме Душмани^, а право му је порекло КоаљаниЛ. 

Душманић је ушао у народне послове године 1813, а у дру- 
гом устанку, 1815, био је међу првима који су се одметнули, и 
стали дизати народ на Турке. 

Године 1816, марта 11, Енез Милош постави Душманића за 
Кнеза кнежини голубачкој. 

И акт постављења и упут како ће се владати у својој новој 
дужности, интересни су, а могу се прочитати оба у Кнежевини Ср- 
бији, стр. 1051 и 1052. 

Године 1833, Душманић је помагао да се очисти од Турака 
Кључ и Крајина. После срећно свршенога тога посла, он је од 
Кнеза Милоша добио мајорски чин. 

Од године 1839 до 1842 био је члан окружном пожаревач- 
ком суду, а после је живео у пензији до смрта, која га снађе 12 
марта 1850. 

По жељи својој, укошш је усред своје ливаде, у селу Душ- 
манићу, на десној страни Пека, на месту веома живоппсном. 



149 

Ђ 

Ђак НилоЈв {>>к>^-' ^..з у солу Кусап:''. ^ . »..>1........ 

сенпци (Н(ч;адЈ11ПЊиј Лекудимској Жуаи). 

У ,\^»тнњству је учио књнгу; за то јв прозван Ђаком. То му 
гало кроза сав живот. 

,1иш каи младиК, заиопио се је и, у том чнну, само је крстио 
(теиана Банкоеипа, из Кусатка, и венчао неког Маторкипа, па 
онда оставц поповство, и ода се на трговину '. 

11оа1е године 1805, Ђак је био писар у војводе Вујице Ву- 
лпћевић;!. шне 1813. 

Кад Сроија. те године, падне на ново под Турке, Ђак пре- 
оегне у Немачку, откуда се је 1815 године вратио својој кући, и 
на ново почео трговати живом стоком. 

На тај начин, Милоје Ђ<1К био је човек врло познат и ува- 
:1;с11 у (»ом крају, а уз то, и пређе као свештеник, и после као 
војводин писар, и тада као трговац , имао је доволно прилика да 
позна наше се.^аке и њихове тегобе и же.Бе. 

Године 1824, док је Кнез Вујица био у Цариграду, с дру- 
гим народним посланицима , у смедеревској Јасеници , место њега 
управљао је син његов, Кнез Иетар ВулиКевиК, који је био неки 
пашеног Кнезу Милошу. 

Сувременици описују овога Кнеза Петра као човека добра, али 
немоћна да види све што по селима раде његови подручници, и да 
каштигуЈе и стегне оне који су власт употреб.Бавали на зл > народу. 

Тако се прича да су многи ондашњи пандури, кад дођу у село 
коме иа конак, па им се за јело изнесе проја, потезали се том про- 
јом низ воће, као што се потежу котр.1.ем весели .Буди у белу не- 
дељу ; ако ли им се изнесе и проја и погача, па им ни једна не 
буде по во.Би, онда су бацали најпре проју па, за њом, погачу, 
вичући : 

— Беж', пројо, узјазса* те погача! 

' Прича се да је, идући по нурнји, у некој миској кући, Јупио чита- 

м II главом о гор11>и праг у врата, па се, с тога, иа.1>утио па поповску 

о.1>:1:'.у II. дошавшн кгћп. казао оцу да више за живот гдаве ие ће поповатв. 

' Ову претн.\ 1|..|л' 1111 г% ЈнказиваЈи речЈу која ое од стида 

иг м..;!;!" папигати. 



150 

Бивало је пандура који су, дошавши домаћину на конак, тра- 
жили да им се за вечеру закоље пиле^ али да га газда надува, као 
што се надува јагње или јаре, и да га одере, па тек, тако оде- 
рано, да им ее испече за вечеру \ 

С оваких поступака, дигне се читава буна против Кнеза Петра 
Вулићевића и његових подручника. То је било у почетку Фебру- 
ара 1825. 

Бунтовници су тражили : да се укину кулуци, да се смање и 
правичније разрезују данци, а нарочито да преетану чиновничка и 
пандурска самовољства у народу. 

Говори ее да је ово последње највише било народ огорчило. 

Тих незадовољника екупи се око 5000 људи ! Они узму за вођу 
и старешину 31илоја Ђака, из Еусатка, па се крену ка Крагу- 
јевцу, где се је налазио Кнез Милош. 

Али ни Кнез Милош није залудничио тих дана. Чим је чуо 
за ту буну, одмах је поелао Тому Вучића, гружанскога кноза, пред 
бунтовнике, који их сретне у Тоноли и, на брду Опленцу, побије 
их, и, том приликом, Милоја Ђака рани у кук. 

После овога пораза, кад му се војска распрсне, Ђак побегне 
к Београду, па, савладан умором и болом од ране, застане у механи 
села Мокрога Луга да ее одмори, и да рану превије. Ту га људи 
познаду, ухвате, и одведу у Паланку где ее, у тај мах, налазио 
Енез Милош с војском. 

Добивши у евоје руке вођа те буне, Кнез нареди да сва вој- 
ска на пољу Рудинама, код Паланке, стане у два реда; Милоја 
Ђака, који због ране није могао ићи, посади на једнога белога коња? 
веже му ноге испод коња, изведе пред војску, којој овако рекне- 

— Ово је, браКо, онај с кога сам морао иотрзати вас од 
ваших кућа и послова, у ово зимње доба! 

Сад коња под Ђаком натерају да иде кроз она два реда вој- 
ника, а војницима се заповеди да пуцају у њега. Пушке су иуца.1е 

* Свв ове појединости причао јв Мнлутии Ћурђови]-! , кисј лоионишси, 
своме сииу Драгутииу Жабарцу, а овај их је мени готово у перо пздиктовао- 



151 

а осуђеника јв носио коњ до на другн крај параде, где притрчи 
момак Госиодара Јеврема, те '^1^1 својпм пиштољем уплеха. 

Главу Ђаку одсеку и пошљу у Београд везиру, који заповеди 
да св набије на шнљак на Фи^ир-Баиру, према Семинарији и да- 
нашњој Лародној Гостионици. А тело је метнуто на точак. 

Пред Цвети, оде 'Бакова жена, с дететом, Кнезу Милошу који, 
кпдећи је, рекне: 

— Ево Ђакових сирота ! 

Она се замоли да твло:Ђаково може скинути с точка, и саранити. 

Кнез јој то допусти, те тако га је укопала с леве стране ол- 
тара кусадачке цркве. 

Сав овај догађај зове се у народу, и пише се у историји — Ђа. 
кова Еуна. 

Ннтересно је, и, у многом погледу, поучно, прочитати у Сри- 
ским Новинама (од године 1834, бр. 18) опис свечаности, када 
је Кнез Милош, у селу Осипаоннци, 29 априла 1834, опростио на- 
роду округа смедеревског аогрешку, коју је био учинио својим 
пристанком у „Ћакову Буну" ! 

Праштајући, Кнез је, тада, изговорио ове речи: 

— Заборављање бурних и мутних дога1^аја, и незлош.ч- 
Кење велико су добро за свакога човека ; ја сам заборавио несреИуу 
којом јг један од вас хтео отачаство да уароиасти; заборавите 
и ви, да сте и отачаство и мене кадгод вре^али. Ја вас грлим 
и лубим као бра^у ро^ту ; будите саокојни, и не .мислите више 
оном што је било : било иа и арошло !".... 

Ђорђевик Димитрије^ кога су зва-1И и : Госиодар Дими- 
трије ЈагодинаЦу родио се у Македонији ' 1782. У Србију је до- 
шао, с Крџалијама, 1804. 

Раставши се с Крџалијама, Димитрије оде у момаштво руднич- 
ком војводи Милану ОбреновиКу. 

' Овако каже Вук, и лруги суоременнцн којн су ДимнтриЈа знали, н 
којн. н по и.егопу гопору, др;1,с да је бно родом из Максдонијо, а Сима 
МиЈутнновиК п.ч јгдном месг и1 се је родно у Воснн, иза Бије.1>ине 

^старнна пак да му је нз Хсрцсгивпнс), н да је у Мачвн, боЈ се баш у Г>а- 
довчипима имаи рпКак«' ' /Л-Г0"мја, стр- 4 47. 



152 

Еад је Милан послан у Букурешт, Димитрије остане код брата 
Миланова, Милоша^ од кога се, поеле, није раздвајао него је с њим 
делио и зло и добро. 

За владе Еарађор1)еве, Димитрије је Милошу био први момак 
и друг, а пошто је Еарађорђе Србију оставио, и Срби се предали 
Турцима, Димитрије је бивао Милошу и тумач, и писар, п азнадар, 
и вршио је многе друге народне поелове. 

Еад Милош, доцније, постане Енез и велики Господар, он Ди- 
митрија, за његове велике труде, и за верну службу, узме као 
брата, па ожени, и учини обор-кнезом нахије јагодинске. И заиста 
је његово поштено срце заслуживало све те милости и тако велике 
награде. 

Енез Милош је наредио те су Димитрије и његова жена по- 
мињани у црквама, на јектенијама, као што је помињан сам Енез 
Милош, и његова рођена браћа. 

Еад би пак откуд, е пута, долазио у Јагодину, Димитрија су 
дочекивали учитељи и ђаци, и певали су му, као год и Енезу 
Милошу! 

У писмима евојим, Енез га обично назива својии „братом". 

Године 1820, пошље Енез Милош, по народнои послу, депу- 
тацију у Цариград. У тој депутацији би.ш еу : Војвода Вујица, Ди- 
митрије Ђорђевић, Прота Милоје, Архимандрит Самуило, Илија Мар- 
ковић, Сава Љотић^ Рието Дукић, и Аврам Петронијевић. 

Еако баш тада букне грчки уетанак, Порта загвори срнске 
депутате , божем да их сачува од мусломанске еветине. Ту се је 
Димитрије разболео тако да, по повратку у Србију, није био за 
послове, него је живео у Јагодини код евоје куће. 

Неки веле да је од етраха турскога, у Цариграду, померио 
памећу, а други причају да га је Енезу Милошу опао некакав Мар- 
кић Чибугџија , као божеи да он и његова друга жена Јованка 
снремају отрове да отрују Енеза Милоша, добротвора свога ! Енез 
Милош се је, прича ее даље : — тако наљутио да је поручио Ди- 
митрију да га не чека у Јагодини, него не!га иде куд год зна. И 
од овога страха и од жалости што је опаднут на правди, Дими- 
трије је, веле, мало био скренуо. 



Међу тим г. Стевча Миханловић, који је застунио Димитрија 
у дужности, волн да ннје био номерио памећу, већ је, као стар чо- 
век, онемоћао за службу, а и у кући је био на муц!' "^ " - 
.■11к:1 :;.1;| споје друге женв Јиванкг. 

.1 '.^.ном ми се је жално, прнча г. (тевча: — да су неки 
чиновницн говорили њему у канапи ружно, и нитао ме шта д» 
Ј^ади ? Ја сам му свотовао да иде Кнезу Милошу, и њему да се ио- 
тужн. Кад Кнез Милош запонсдп чиповпицима да ћуте — не сме ни 
!-'1.1П зуба помолити. 

И он је, вели, отнтгЈО у Крагујевац. 

Кнез га је примио частио га неколико дана ; даровао 

му 100 та.1ира за трошак, н отпустио кући. 

Однста га, велл г. Сге:и1а: — иосле тога , није нико узне- 
мнрнвао. 

Годнпе К^зЗо, Фебруара '1о, № 532, Кнез Милош је Днми- 
трију, као заслужну човеку, одредио 400 талира пензије на годнну. 

Днмнтријев конак у Јагодини био је онде где је сада окружно 
наче.ктво. 

Димитрије је умрво у Јагодини 26 јануара 1837. 

На његовој гробној плочи има овај запнс: 

„ Овде леже кости мужа за отечество сраско много заслу- 
жившега, Иолковника Димитрија ЋорђевиКа, аредставившег се 
26 јануара 1837, у 55 љету старости своје, у Јагодини". 

Димнтрије је био човек личан; говорио је српски, грчкл, и 
турски. После себе оставио је само једну кћер, Милицу, која је бн.1а 
удата у Београд, за некога Вучка Бакалина. 

Ђор^евић Ђерасим, в.1адика шабачкн, родио се у Видину, 
177У, од родите.Ба Влаха. 

„Мајка моја Лнуца, прича сам Ђерасим : — никаквог другог 

језика није знала, јадннца, кромје свога матерњега влашког говора.** 
Ђераснма родите.1>и даду у школу, у Видину, где се је, у до- 

брога учитеља Цеке, учио до своје 12 годнне. 

У оно време Манастир Студеница имао је у многпм већим ва- 

рошима своје метохе, у којима је седео по јсдан монах, ти .мде 



154 

поучавао, и од њих, за свој манастир, примао милостињу. Такав је- 
дан метох Студеница је имала и у Видину ; а Видинци, људи по- 
божни, давали су сваке године, сваки еснаФ, по сто ока соли, Лаври 
Српској Студеници! 

Виђајући често студеничке духовнике, и слугаајући што се 
прича царској задужбини Студеници, и уопће о Србији, Ђерасим 
зажели да и сам оде у Студеницу, која му ее је представљала као 
рај на земљи. 

Догоди се да неки Видинци пођу у београдску нахију да ку- 
пују храну, па Ђерасим пристане с њима, и, тако, дође у Велико 
Село, у београдском округу, неком Поиу Остоји, у кога је био 
чуо да се налази неки духовник из Студенице. 

И одиста је ту био духовник Теодосије Студеиичанш, који 
дечка Ђерасима прими лепо, и повсде у манастир ; алк, у том путу, 
они зађу чак на Ваљево да поведу што више поклоника Св. Краљу. 

С овим поклоницима, Ђераеим је први пут дошао у место за 
којим је душа његова, и не знајући га, толико жудела! 

После неког времена, братетво пошље Ђерасима у Нови Па- 
зар, Владици Јанићију Тулежанину, те га , на Тодорову Суботу, 
1799, зађакони. 

Године 1800, тај исти владика, дошавши у Студеницу, про- 
изведе Ђераеима за јеромонаха. 

Кад ее је, године 1806, Студеници приближила опасност од 
турске најезде, онда је Ђераеим, с осталом браћом, и с моштима 
Св. Краља, добегао у ман. Враћевшицу, у рудничком присоју, где 
су сви оетали до пред пропаст Србије 1813. 

У Враћевшници, с почетка, живели су посебице: Враћевшничани 
калуђери за себе, а Студеничани за себе. Али после смрти пгумана 
враћевачког ЈосиФа, кад Мелентије Павловић би изабран за игу- 
мана, они се сјединише, те су, поеле тога, живели као једно бра- 
ство све до пропаети српске 1813. 

Године 1813 пак, видећи да ће Турци овладати Србијом, ар- 
химандрит Василије, с браћом Студеничанима, узме Светог Краља, 



155 

донесе га у Београд, а одавде га пренесе цреко Саве у манастир 
Фенек. 

У <1> и. ..^,, иид Си. Краља, остане десет валуђера, а '1*ерасима 
'•др.д.' у Гргетег. Ну он, чим чује да се сме у Србију враити, 
•стави Фрушку Гору, нређо у Србнју, и ве^! га, 6 јула 1814, видимо 
у Во.1><1Вчи, у Руднику, гдв пише своје стихове о Србији. 

Из Во.1>авче је, за неко време, био отишао у Еалонић Игуману 
НиКнФОру; а кад НнКиФора, у Хаџипроданову буну, Турци ухва- 
гпше и погубише, Ђерасим је онет дошао у Рудник, п находио се 
јо у.5 архимандрита Мелентија Павловића, а некад и у ку^ш Кнеза 
Ми.тоша, у Црнући. 

Том прнликом, познао га је Бнез Милош, и заволео. 

Године 1831, октомбра 11, по жељи кнежевој , Ђерасим јв 
посвећен за владику, и намењен, како он сам каже, најпре на је- 
п;п»\нју „пожаревачке стране*, а после га пош.1.у у Шабац. 

Гихо, побожно, провео је 'Берасим у Шапцу, као владика, око 
;ам година, па се је упокојио на светлу среду, 29 марта 1839, 
и сахрањен је у озидану гробниду у шабачкој цркви, до север- 
них врата црквених. 

Године 1838, Ђерасим јв штампао у Београду књижицу: 
„Знаменитији догај^аји новије сраске историје, на кратко^ 
у везатм и простом слогу," стр. 124. 

Кад Србин чита оно што се јо излило из пера овога духов- 
ника, мора га подузети нека особита милина, једно што му се ту 
ређају догађаји који су му толико блиски, а друго — што се свв 
то лије из срца које је већ казало да је зачето у утроби мајкв 
несрпкиње ! 

0, свети утицају Лавре Студенице, и свих других сооменика 
минулога српскога живота ! Није ли ваша моћ толико бајна, то^ико 
крепка да од детета несрбина начини овакога в.1адику родољуба?! 

Да лн вас, силе божанске, умемо цснитн и употребити ми, који 
смо тако жудни , и толико потребити да загрејемо срца своја, и 
срца омлађих својих, .1>убавл>у према свему народу својему, пр»'ма 
отаџбпни драгој, свој колика је ? 



1б6 

Ђерасиме, владико евети ! лака ти била земља срлска, коју си 
тако синовски љубио, и коју си љубављу прославио ! 

Светао ти, до века, помен међу архијерејима, а вечита слава 
међу свим Србима! 

Ђор^еви^ Милисав, војвода црноречки, родио се у селу 
Сухотној, у осоју Малога Јастренца. Погато му умре отац, мајка 
му се уда за другога човека. С мајком, и овим очувои, Милисав 
се је, доцније, прееелио у еело Ласово, у Црној Реци. 

У Ласову је Милисав одрастао, научио качарски '.анат и, за 
кратко време, стекао лепо имање. Најпре су га сељаци изабрали 
селу за кмета, а после га Турци поетаве за кнеза кнежини цр- 
норечкој. 

И Вељко, кад је 1807 очистио ЦрнуРеку од Турака, при- 
знао је Милисава за старешину у томе крају. 

Године 1811, кад се је оно Србија раздробила на многа ситна 
војводства , Милисав је добио диплому, као војвода црноречки и, 
као такав, дочекао је пропаст године 1813. 

После пропасти, прешао је у Аустрију, а одонуд је отишао у 
Русију, али се из Руеије вратио одмах 1816, и настанио ее је у 
Свилајинцу, где је радио свој качарски занат ; доцније је био по- 
дигао на Ресави стружницу за чамове даске, па је тако животарио. 

УмрБО је у Свилајинцу 26 марта 1832. 

Ђукић Петар био је војвода у крушевачкој Жупи од 1812 
до 1813 године. 

Ђуки11 је погинуо на Делиграду 1813, пред саму пропаст Ср- 
бије. На дому му је остала женаЉоммја и двоје деце: син Бошко 
и кћи Саасенија. 

Кад Хаџи-Продан, 1814, дигне ону злоерећну буну, онда глае 
том уетанку брзо допре и у крушевачку Жупу. Бошко Ћукић, 
младић жив^ и отресит, остави матер и сестру^ па оде у Левач 
да разбере шта је то и како је? 

У Левчу га Турци ухвате, окују, и отерају у Београд, где 
га је чекала неминовна смрт. 



1:.: 

Маш и 1' I мас, сазнавши шта је сасином њеним, зовне евоју 
кКер, и ) иита је : би лн нристала ићи у Турке, само да избави брата ? 

Г- гтра иристапе. 

Ииииија онда, ;?;1Јп\но с Керком. лође у Београд, и обе изиђу 
пред Ћаја-Пашу. 

Мајка понуди кћер да бн и:>бавила сина ! 

'Каја упита девојку: пристаје лн на то, драге воље? 

— Ако ми брата даш мајцн, пристајем, одговорн девојка. 
Ћаја пустн брата, и иреда га мајци, а девојку пошље у свој харем. 
Доцније се је ова девојка, јуначким прегнућем, избавила из 

гурскпц харема, и пребег.т преко Саве'. 

Ђур^евик ЈанЕО родио се у селу Коњској (које се сад зове 
Мгатио^угис), у нахијн смедеревској. 

Јанко је био саветник за смедеревску нахију од 1805 — 1813. 

Јанко је био вр.ш уважен човек и у народу и међу војводама. 

Њега су обично звали „СиЈЈОтињска мајка ^'^ у песми су му 
певали : ^Шишко Јанко, сиротињска мајко!" 

Тома Милиновић :Ја њега овако вели: 

Ј,Проста старац, соротнњскп отац; 
Он у свачем правду говораше, 
И никоме још не уступаше, 
На мла^^ему, нети старнјему, 
Учепому, иит' неученому — 
Каеда га је родвла Римљанка, 
А ве српска мајка Шумадника!* 

Милутиновић пак за њега кахе : 

аА Ђурђевић био б' знатан Јаико, 
Да учио с', како Блехер славнн!" 

Кад је оно Младен затворио рудничког војводу Милоша, и вад 
јо већ би.1а реч да се овај погуби, старац Јанко дође Барађорђу 
]} рекне : 

— Господару ! Пок.1они ми главу Милошеву ! Аво мм је данае 
поклониш, можеш је одсећл кад год хоћеш; ако ли је данае од- 

* Милутинови^л Историја, стр. 9 3 — 9 4. 
». Србијанг 



158 

сечега, сутра ти је узалуд кајати се; оиа никад не ће прирасти 
за рамена ! 

— Коекуде, одговори Еарађорђе : — и многи други моле ме за 
њега, па кад и ти, сиротињска мајко, тако велиш, нека тако и буде ! 
Пустите Милоша ! 

Енез Милош је, за ово, побратимио Јанка, и увек му је, за 
то, био захвалан. 

Кад је оно кнез Максим Рашковић, сав у ранама, суђен у Со- 
вету, и кад му је Младен викнуо да иде у тавницу, онда је Јанко 
овако рекао : 

„Не видите л', Бог вас пе видео, 
Да тај човек крпв ни у чем није? 
А, Младепе, прођиде се аала, 
Не вре1;ајде на јунаку рана, 
Када му их залечети не ћега ! 
Нити стојиш, и погу му мити ! 
Јупак судит' тек може јунаку'!" 

Године 1812 Јанко је пребегао преко Дунава, и доцнијеје, 
отишао у Русију, и настанио се у варош Хотину, где је и умрво 1828. 

Сина Јанкова, Пауна Јанковића, који се школовао у Русији, 
дозвао је Кнез Милош к себи, и дао му службу у својој канце- 
ларији још за живота Јанкова. 

Он га је, од милоште, прозвао БаКушкв, и БаКа. 

Ђурић Јанићије родио се у селу Страгарима, у оеоју руд- 
ничком, од прилике 1779, а књигу је научио у Манастиру Бла- 
говештењу, у Руднику. 

Како је букнуо, у Јаееници, устанак 1804, Јанићије се је 
придружио уетаницима и, још у Орашцу, где је Ђорђе Петровић 
изабран за вођа устанку, постао је Карађорђу секретар. У тој служби 
остао је до пропасти Србије, 1813. 

За то време, 'Бурић је увек идао утицаја на Карађорђа: 
кои је он рекао да живи, није требало да се боји Ђорђева пиштоља, 
а ком је рекао да мре — није му помогло ни небо ни земља ! Тако 
веле сувременици за утицај Јанићијев у Карађорђа. 

'. Србијанка, III, 17 и 18. 



Годино 1809, маја 2, ЂуриКај*' Карађорђв мао у Влашку, у 
руски главии стан, да св договори о заједничком ратовању на Турке. 

Године 1813, јула 13, кад је већ све било пошло куд не треба, 
Карађорђе ношаљс 'Бурића на Дрину, као главног старешину свој војсци 
на оном крају. На Дрини је 'Бурић оставио ружан глас, и о својој 
војничкој способности, и својој љубави према отаџбини. 

Иосле пораза српскв војскв на Засавици, Ђурић је похитао 
у Београд и, 21 септембра 1813, прегаао је, заједно с Кара!)Орђем, 
у Земун, одакле је послан у Петаву ; паје, 1814, опет заједно с 
„вождом,'' отишао у Русију, и настанио се у Хотину. 

Године 1830 вратио се јв у Србију, и, као човек добра имовна 
стања, начинио је био лепу велику кућу онде где је данас нови 
Краљевскн Двор. Доцније је ту кућу продао Држави, па себи ози- 
дао другу, према Милутиновићевој Апотеци, на Теразијама, коју 
је, нре неки дан^ купио Др Хирш.. 

Јанићпје 'Вурић постављен је за члана апелационом суду 17 
•ебруара 1839, а 9 јуна 1840 постао је председник томе суду. Те 
исте године, 22 августа, постао је члан земаљскога Савета. 

Последње године свога жпвота ировео је, као пензионовани 
саветник, нешто у Београду, а нешто у Страгарпма, где је такође 
имао .1епо некретно имање. 

Преминуо је од штуцања, 14 априла 1850, у Страгарима и 
сахрањен је у Манастир}^ Вољавчи, где је, године 1838, подигао 
звонару свом трошку. 

Јанићије Ђурнћ добро је урадио што је огледао да, макар што 
год, запише о догађајима који су се, за његова живота, ре^^али у 
Србијп. 

То што је писао, штаипано је у IV Гласншу, од стр. 7б — 150. 

'Бурић је имао од Руског Цара Александра I орден Св. Бла- 
дпмира II реда. 

Његова слика налази се у Народном Музеју, у Београду. 

Ћуровик Ђуро родио се на Жлијебима, у опћини Херцег- 
новској, у Боци, у пола прошлога века. 

Основну школу учио је на Топ ли, а послв се бацио на море, 
па се, као трговац, стаиио у Трсту, где јв стекао лепо имање. 



160 

Не имајући од срца порода, завештао је, 28 априла 1838 го- 
дине, „две своје куКе у Трсту, које дају чиста ирихода око 2520 
дина^Ја, да се оснује и издржава у Херцег-Новому гикола сри- 
скога, талијанскога, и немачкога језика.'^ 

Ова је задужбина^ поеле августа 1838, кад је завешталац пре- 
минуо, спојена са задужбином Јована БошковиЛа, те је тако школа 
основана, и већ ради на корист народу српскои у Приморју, и на 
славу добротворима ! 

Живановић Јаков родио се у селу Обрежи, у Срему, 18 
Фебруара 1808, а старина му је у селу Еључу, у ваљевској Ко- 
лубари. 

Основну школу свршио је у месту свога рођења ; гимназију у 
Еарловцима, а ФилоеоФију у Пешти, где је постао и доктор у фи- 

ЛОСОФИЈИ. 

По свршетку школа, био је проФесор у карловачкој гимназији. 

У почетку 1834, на позив Кнеза Милоша, прешао је у Ср- 
бију и, после неколико иесеца огледа, Кнез га је поставио за ди- 
ректора своје канцеларије. 

Сам је причао^ да је у Крагујевац стигао баш у очи Сретења 
и, сутра дан, отишао је у цркву, на службу. Кад дође време да 
се чита апостол, устумараше се^ вели^ по цркви и попови, и учи- 
тељи, и ђаци. 

Кнез Милош^ стојећи у свом столу, већ опажа ту забуну, и 
тек што не запита : 

— Море, шта је то? 

А ево шта је било : ђак ноки узео из цркве апоетол, да се 
спреми да га чита у црквп на Сретење, па нити га је научио, 
нити је књигу вратио цркви, нити је сам дошао на службу. 

Видећи ту забуну, Живановић, који је црквено правило знао 
врло добро, изађе пред Кнеза и упита : 

— Је ли слободно, Господару, да ја очитаи апостол, без 
књпге ? 



161 

— Слободно, сине, како не би било слободно ; само ако умеш, 
одговорн Енез. 

Жиимнпви!. и:{а^)е на амвон и пчита апо^^тол иа изуст, као и 
нз књиге. 

— Аферим, игумане ! викну Кнез, радостан што се иј забуне 
тако лако изашло. Од тога доба, Кнез је Живановића, готово сва- 
кад, звао игуманом. 

1{ао директор кнежеве канцеларије, ЖивановиЧ је имао доста 
М11ис1ја на многе послове земаљске. Кнез Милош га је слао у Ца- 
риград кад се је градио Устав за Србију 1838, и кад се је одре- 
ђивао Србији грб и застава. 

У питању Савету, Живановић је био одеудно противан тачци 
XVII Устава , по којој је српским саветницима судила Порта. И, 
не могавши сиречити да такав члан уђе у Устав , он је написао 
своју оставку још у Цариграду, па јв је дао, чии је стигао у 
Крагујевац. 

У унутрагањем трвењу у Србији, Живановић је увек стајао уз 
Кнеза Милоша. То своје владање сам је овако правдао : 

— Ми дошљаци, кад смо уз власт , на праву смо путу. Ми 
ваших домаћих рачуна не знамо. У колу шумадинском ми можемо 
играти, али је ненристојно да ми , дошљаци, у Шумадији, во- 
димо коло! 

За то је странка, која је била незадовољна Кнезом Милошем, 
јако мрзила на Живановића. 

Видећи да се Србији, нарочито после Устава од 1838, спре- 
мају бурни дани, које није могао ни отклонити, ни разведрити, и 
не желећи имати никаква учешЈ^а у тим догаЈ^ајима, Живановић је, 
као што је казано, још у Цариграду написао и, дошавши у Крагу- 
јевац, одмах други дан, 5 марта 1839, дао оставку, и отишао у 
Срем, где је живео као приватан човек, али увев као српски гра- 
})анин, са српским пасошем. 

Година 1848 извела је Живановића из његове тишине, п увела 
га јс у народне послове на оној страни. Тада је радио са свим свој- 
ски против Маџара, споразумевајући се с Вечом, као од два зла ма- 

ПОМКаИБ ЗНАМВННТИХ АГДН 11 



162 

њим, по његову мишљењу; јер је веровсчо да ће Беч, најпоеле, при- 
тиснути и Маџаре и Србе !... 

Године 1850, вратио се је опет у Србију, и постао је био, 
најпре, секретар Савета под Стејићем који је био Главни Секре- 
тар; доцније, поеле Стејићеве смрти, био је Г./1авни Секретар Са- 
вету, па онда помоћник попечитељу правде и просвете. 

У овој поеледњој служби, кад је Црнобарац био попечитељ, 
Живановнћу се даде прилика да искаже свој отпор новој струји у 
српском језику и правопису. У договору е мипистром Црнобарцем, 
који му је све одобравао, отворио је ону чувену раепру с Ученгсм 
Друштвом око језика и правописа, која ее је, најпосле, сврпшла 
победом нових идеја. 

Под спољашњим благим, кротким, чисто несмеличким манијерима, 
Живановић је ноеио непрегибну упорноет у свим својим убеђењима: 
религиозним, политичким, и научним. И баш то му је увећавало 
број непријатеља, којих је, и онако , имао више него што је за- 
служивао. 

Као човек крепке во.^Бе, у животу је дочекивао, са евим сто- 
јички, сваки удар који га је погађао, а имао их је и доста и врло 
тешких. Био је човек поштен, чиновник без прекора, Србин родо- 
љубив. Он је веровао у Бога, и веровао је иетинеки. На самрти, 
држећи у рукама Христову икону, и љубећи је, говораше овако: 

— Христе, Спасе мој ! Само два знана греха имам : веровао 
сам сновима, и бацао сам трте! Ц>их ми два опрости, молим 
ти се! Друго ниеам никад пишта згрешио !.. 

Осим велике елужбене радње, која ће се, и с књижевне стране, 
проценити тек кад једном угледа света преписка Кнеза Милоша, 
Живановић је књижевности српекој оставио ово : 

1. М. Т. Цицерона тускуланска исаитанија, с латииског, 1842, 
У Бечу; 

2. Оаравданије пјЈсвода Цицеронових исаитаиија, 1842, у 
Будиму; 

3. Сж.во надгробно Књагињи Љубици^ 14 маја 1843, у Н. Саду; 

4. Непролсг Авраму ПетронијевиИу, који је преминуо у Цари- 
граду 10 аирила 1852; 



16:1 

5. иад,гробмо слово Димитрију ИсаиловиКу, умрлом 29 маја 
185:3. у Пеограду; 

(1. Пекролог Ог>вин'/ Њ грови/^;/ КниКанину, 1855, у Беоцтд); 
7. Шта је аробитачно за Војводство Србију, а т. д. у Бечу; 

Ос »м тога, нааисао је, као одговор на књнгу Сиаријана Ро- 
и.Ј.га /.^'8 8Ше8 пе Тиг^тву снтно збијеннх 48 табака рукопнса. 
Ту је нролнвено врло много светлости на људе и на догађаје из 
доба прве владе Кнеза Милоша. Тај се рукопис налази у Народ- 
ној Бнблиотеци, у Београду. 

Пред саму смрт, преводио је Телемака, али се не зна где је 
сада тај превод. 

Консерватор у свачем, а у народности и правос^авној верн 
увек страхујући од туђинске превласти, Живановић не само није 
примао никакву реФорму у писању, него је још из свога правопнса 
избацио А', ^, и џ, па је њпхове гласове изражавао крпећи по два 
Ц.1И три с.10ва у једно. Таким правописом писао је све своје при- 
ватне ствари, а њим је прештампао и неке идаковићеве романе, 
ва.1.да у нади да ће још ко зами.швати тај тако скрп.Бени право- 
пис; а.1и следбеника није стекао! 

У Живановића бејаше синчић по имену Миливоје, красан де- 
тић, одличан ђак у VII разреду гимназије. Овај младић рече јед- 
ном свом добром оцу лепу истину: 

— Чујеш, одо? 

— Да чујем, Миле ! 

— Знаш ли шта ја мнслим ? 

— Да чујем, сине ! 

— Ја мислим, да ћеш ти преживетн тај свој правопис, и ја 
се томе врло радујем! 

Он га погледа, саже св те га пољубн у чело, и рече: 

— Ти сн, Миле, један нестагаан брб.1>ивац ! 
Младић је погодио. 

Живановнћ је имао чудну судбину у својој с.1ужби у Србији. 
За прве владе Кнеза Милоша, није га трпела опозиција, за то што 
је био увек уз Кнеза. 

11* 



164 

Кад се Кнез Милош врати у Србију да , по други пут , узме 
владу, пријатељи његови протерагае Живановића не само из службе, 
него и из отаџбине. А сви ти пријатељи можда ниеу Кнезу Милошу, 
и његову имену_, учинили ни онолико услуге колико му је Жнвано- 
вић учинио само одговарајући Сииријану Робе^^ту. 

Злу срећу имају и ови доброерећни владаоци : ко њих посипа 
смиљем, они га често засипљу камењем ! 

Живановић се је на скоро вратио из прогона, и добио је звање 
председника окружног суда, у Крушевцу. У тој слулсби га је и 
смрг снашла, 9 августа 1861, у Београду. 

Живановић је био човек врло вредан, и на перу лак : могао 
је свакад написати за тројицу; у оделу је био увек чист, у беседи 
јаеан, у опхо^^ењу врло уљудан. 

ЖивЕОвик Стеван родио ее у селу Прњавору^, иод ман- 
стира Св. Романа, на десној страни источне Мораве, око 3 часа хода 
на запад од Алексинца. Старо му је презиме ЕрстиЛ, а оцу му је 
било име Илија, који је имао рођенога брата Живка, врло богата 
човека. Овај Живко КрстиК, као што показује запие', оправио је 
манастир Св. Романа. 

Стеван се је прозвао по стрицу — ЖГивковиК. Прича ее да 
је отац Стеванов Илија био, једном, узео од брата евога Живка 
„харачку књигу'' (признаницу о плаћеном харачу — 3 гроша и 
12 пара) , и с њом се показао као Живко а не као Илија. Од 
тога доба, остало је, веле, сину му Стевану презиме ЖивковиК. 
Али томе може бити узрок и што друго, као што ће се видети 
мало после. 

Живко је био човек богат, а Илија сиромах. У Живка је било 
шест синова , а у Илије јединац — Стеван. И Илија прода свога 

' Село то , у оно време , припадало је киежипи Ражањској", која је 
била део параћинске иахије. Сад тога ссла иема : ире вишегодииа, због воде 
која је, с.пшајући се с брда, плавила седо, расолили су се одатле 11р11.иворци, 
и иасслили се иа другој сграпи брда Грабишта, до села Праскоче. То иова 
село припада општини ирасконкој а име му је Манастирско. 

""^ Гласник .Х.Х1, стр. 12. 



165 

јндинца сина неком Констонтииу Ћурнијн, из Београда, за 100 
гроша' ! 

Тако је ( I' 1.и1 догаао у Београд, где ј»; научио .Јанат. упм-. 
, говину и, доцније, постао врло богат човек. 

У потоњем свом богатству и благовању, Стеван је редовно слао 
свом оцу новаца, хране, и одела, али није никад трпео да му изи1)е 
на очн, воК га јо одгонио речима: 

— Ти си мепе продао за 100 гроша! Одлази! Одлази! 

Пошто дахије овладају Г)'^^!"^ ^ал! ^ Гт»ж,чп, <»д њихор.р силн, 
пре1)е у Земун. 

Кад су се Срби дигли па Турке 1804, Жпвковић је одмах 
иочео набавБати и слатн им џебану, и друго што треба за рат. 

Године 1805, маја 1, Стеван Живковић је изабран за члана 
• »ној депутацнјп, коју су Срби послали у Цариград ради угађања 
Портом. 

У Царнграду Турци ту депутацију притворе, а нигаком Афис- 
Пагаи пошљу заповест, да идо с војском у Србију, и да буну угуши. 

Живковић се , особитом својом вегатином , измоли од Турака 
дође у Србију, и каже Карађорђу све гато је н како је. 

Бештина, коју је показао у овој прплици, сведочи да ј- лшп- 
ковић био човек врло гибак, и врло вегат за дипломатске послове*. 

Кад Срби узму Београд, Живковић се врати из Земуна на 
своје имање. Тада је већ био тако богат човек, даје некад давао 
Совету по десет хиљада дуката на зајам, а и појединим .1>удима чинно 
је многа добра. 

V 1Ј!<> II, је онда биЈа реп 

< теоаи Је, каодеге, свику иои страшио и.)акао. У то до1)у у се.10 аеиакм с^иши 
лекари) који су путова.1и п^ ■••■;•'■'- ...;. 1,. л.ч. ...... ,...,,..., .окопо. Чукиш како 

< теваи пдаче, оКими рекку 

'•одест да иоћу миого ПЈачс , и 
\л.\\ 11<^ка1;аи .^лпис. кчји ј.с 1 а лапарчши од гмача. За заомс јв требадо дати 
' гроиг. а.1П иигме, ии у ког.п, пијо Ли.ш гроша ' Иссг.ча Степаипрл мијка иађо 
:• и ! ,1Ја кови 

11.1д;!1 / ; .. 

^ Кнсжснин I С^ оиЈ ■ ^\\ . 1 1 СО— 1 123. 



166 

Милутиновић овако о њему вели : 

„Јесте Стеван Живковићу важно, 
Трговином и придостављањем 
Војних нужвих ствари и оружја, 
Братољубно нрозиатнио себе, 
Те лиш' свашто дајућ' сиротнњи, 
Осем брашна, соли, и новаца, 
Плуге спремне, и ораће воле, 
К' том' и сваког' усевна семепа, 
Дела г' 'вака заборавит' бране."* 

Живковића је Совет, као човека врло паметна, слао Вељку 
да ее налази уз овога, те да, памећу својом, умерава прекомерно 
Вељково јунаштво. 

Находећи се тако уз Вељка у Бањи, Живковић се је, у једном 
боју, ранио у ногу, и од те раве дуго је боловао и ишао о штаци. 

Еад оно Миленко и Добрњац јавно казаше де не пристају на 
реФорму коју су смислили Младен и Карађорђе 1811, Живковић је 
био с њима^ и показиво је више енергије и одважноети од њих обо- 
јице. Зато су га оковали и затворили у београдском граду. Ае- 
жећи у тамници, Живковић је, по вае дуги дан, ударао у тамбуру 
и певао. 

После неког времена, дозове га Еарађорђе у Тополу, и све му 
опрости; али он узме пасош и оде у Еаравлашку. 

Живковић се је женио два пута, или боље рећи имао је две 
жене. Прва његова лсена била је из села Остружнице, тетка кнеза 
Максе Ранковића. С том женом је родио четворо мушке деце. По 
несрећи жена му се ова пропије и проневаљали тако да је он, нај- 
после, остави, и узме жену дахије Аганлије, која се је Ои.ка покр- 
стила, и добила име Љубица. 

Суд онога времена пресудћ да Живковић да својој првој жени, 
на свако дете што је родила с њии, по једну кесу, а то је, евега 
2000 гроша ! Живковић јој, од своје драг'^ коље, да пет кееа, што је 
родила с њим четворо деце, и две кесе што му је била жена — 
свега 7 кеса. 

' Србијанка III, М). 



107 

Ова се Је жена , после тога, тако ироинла и 11ронев11.Ба.1ила 
да је, због јаиног '"'^уга, по наредби Карађорђевој, бач""« ^ Тунав 
11 удавлена. 

Кад би ЖивЕОВић отишао на војску, та његова хена, оставпш 
с дететом на сиси, зарезила би то дете само у соби, те би, јад- 
ниче, свискавало од плача, а она би, по целу ноћ, с момцима ^ускала 

.Ој, где ћемо село селит'? 
МеЈ^у 040 девојачке? итд. 

Године 1813, по одласку Карађорђеву из Србије, Стеван Жив- 
ковпћ. са женом Љубицом и малим дететом, налазчосејеу Земуну. 
Ту дође из Босне Турчин, брат Љубичин, и позове је да иде у 
Турке, и она, оставивпш мужа, оде и однесе дете на сиси. При- 
јатељи Стевановн јаве ову ствар одмах Митрополиту Стратимиро- 
вићу, а овај се пожгии ђенералној команди, која, преко ђенерала 
Червенке у Земуну, нареди да се извиди: како се је смело пу- 
стити крштено дете да иде у Турке ? И одмах се поп^Бв курир те 
Љубицу, некадашњу Аганлиницу, са Стевановим дететом, врати ње- 
ном човеку. 

После тога, Живковић је са женом и дететом, отишао у Русију. 

Године 1835, Живковић се је био вратио у Србију, и К^е 
Милош му је, указом од 23 Фебруара, одредио 300 та.1ира пен- 
зије на годину. Алн је он мало времена остао овде. Имао је многе 
новце на дугу у сељака око Београда. Зато их једном позове све, 
упита се за здравде са свима , па онда стане једнога по једнога 
призиватп и питати : колико је који дужан ? Како му који призна 
дуг, и замоли га за почек, Стеван нађе његову облигацију, покаже 
му је, и подере на његове очи. Подеравши све облигације, рекне 
се.^вацима : 

- Е, '.д данас ми нисте дужни ништа ; останите с Богом ! 

Лосле се је опет вратио у Русију и, кажу, умрво је у Полтавп. 

Жена пак његова, .Бубица, вратила се је после његове смрти, 
у Београд, где је дуго живела доле на Сави, па ту и преминула. 

Живковић је био човек омалена раста, црномањаст а, п»»д ста- 
рост, сед као овца, у лпцу пак био је румен као ружпиа. 



168 

Жика Бапетан, оеновалац Делиграда, ире Еочине Ерајине 
1788, био је мрханџија у Београду, на калемегдану, и, осем ме- 
хане, држао је многу ситну стоку. У њега је, као чобанин, слу- 
жио неки Ђорђе Симић^ родом ш села Сремчице, у београдској 
нахији. 

Еад Аустријанци завојште на Турке^ и аустриски ОФицир Ми- 
хаљевић стане у Србији купити добровољце, онда се и Лшш и његов 
чобанин Ђорђе упишу у добровољце код тога Михаљевића. 

У рату су се тако одликовали да су оба поетали каиетани ; 
а кад се рат свршио, они су добили пензију, прешли у Срем, и 
живеш еу у селу Бољевцима. 

Еад се Срби, 1804, дигну на Турке, Жика остави равни Срем, 
н цареву пензију, па пређе овамо, и стане се бити с Турцима. 

За постање Делиграда, Петар Јокић овако лаконеки прича : 

„До^е неки Жика из Македониј^л^ (родом), доведе неколико 
беКара , и начини ниже села Вукашиновца манац , који се 
арозва Делиград. Он иокуии још беКара, и иостави им ста- 
решкне : Нинолу и Стрељу над бе^арима нишевачким ; Џиду над 
лесковачким, а Першу над свима осталима. 

„С овим беКарима он оснажи и утврда Делшрад, би се 
јуначки, и иогибе ту за веру сриску. Бог да га ирости" ! 

Јокић еамо толико. 

Из других извора дознајемо како је погинуо славни основалац 
Делиграда. 

Једном, Васкрсу, Турци еу миелили да еу Срби, бар већином, 
отиш.ш за празник кућама, а Делиград оставили с мало војске, па 
зато, големом еилом, ударе на шанац, а особито на неку „велику 
капију." 

' Јок11^1 велп да јо Жака родом пз Македоиије, а има их који су држа.ш 
да је родом пз Далмације ; међу тим његов живот до рата аустриског (мехаи- 
иија и мапдраиџија) говори за оно прво мииккење. Псто се тако раздикују 
суврс.меиици и о његову имену : јсдии га зову Жика, други — уКикиЛ, трсћи 
Џика, а Анта Протић, у својој оПовесиици" назива га чак кааогак Џииовац" I 
С.\а\;с јс, мс1;у тим, оа стскао за снако то имо дово.ЈјИО ! 



169 

( јм.и , . 1; лкм их је одиста било мало, одупру јуначки и, 
нај|!(мЛ' . сузбију Турке, који, у том еаиаду, изгубе доста мртвих 
II рашених војника. Међу мртвима остао је један буљубаша и један 
'"арј^п^тар. Овога последњега убио је г- ^■•- т:оји је имао необичан 
;!;1дима1; — Крстикаиш ! 

У 1<лм одбијању Турака, докјебојјош трајао, Капетан Жика, 
< моиодећи Орбе, изцђе на бедем, и иовнче : 

Не бојте се, браћо, утекоше Турци ! А.1И, баш у тај мах, 
Јгоди га злотвор у прси, те падне. 

Из Де.1играда пренесу Жику у манастнр Сб. Романа, где је 
}мрБО на сами Васкрс, 5 априла 1бОб, и код цркве је укопан. На 
Белику Суботу, онако у мукама, заиште да се напије м.1е1:а. На ти 
му кажу, да је пост, а он одговори: 

— Не треба ! Не треба ! . . . 

Жикин је век био кратаи; његоиа су уживања би.1а КЈ.шии 
• мерна, да ни гут.1.аја млека није хтео узети у уста у пост; али ће 
ое његово име славно помињати док.1е се год буде помињао Де.1пград, 
тл докле буде Срба на свету ! 

Децо сраска, сећајте се Жике, његова рада, и његове смрти!... 



Загла Ђор^е родио се у се.1у Блацу, у Македоннји. 

Ирвнх годнна, по српском устанку на дахпје, Заг.т је, са 
: , с гри брата: Димитријем, Павлом, и Тодором, дошао у Србију, 
и стаино се у Смедереву. 

Није прош.10 много пос1е тога, а ми Заглу видимо као првог 
''цљубашу, у Смедереву, под командоч Вздице ВулићевнКа. 

Лоцније, кад се је Смедерево, с неко.1ико села до реке Раље, 
иијило од нахпје, и поста^10 за себе управна целина, онда је тој 
целиии постао војвода Вуле Илић Коларац, а 'Борђе '.^агла остам 
ј • и пид Н.ИМ као први буљуСтша. 

'\л\лл ј бно човек јуна ликовао со је у многим боје- 

иима , а и рана је тешких био дош4о. Особито се хвали његово ју- 
иаштво и досет.1>ивост у боју на Гуводолу 1801». " "■ 



170 

јим војводом, Вулем Коларцем, јурнуо у турску војску, те је збу- 
нио, вичући турски : 

— Побегоше Турци! Побегоше Турци! 

И у том боју је рањен у трбух; али ни та рана није била самртна. 

После српске пропасти 1813, Загла је, са својом браћом, пре- 
шао у Митровицу (Сремску) , и отпочео трговати. Браћи његовој 
трговина је ишла за руком, а њему није, те се мане посла који 
му није доносио никакве кориети, него је седео, и живео од онога 
што је био у Србији стекао и у Митровицу пренео. 

Кад је Србија, под Кнезом Милошем, на ново устала на Турке, 
н кад се стање ствари окренуло са свим на добро , Загла остави 
Митровицу, и врати се у Београд. Ту је, као заслужан човек, до- 
био издржање из државне благајнице, и живео је у својој кући од 
свакога уважаван и поШтован. 

За Ђорђа Заглу има прича коју није штета прибележити. Жи- 
већи у Београду, Загла је имао пријатељицу булу, коју су .звали 
Баџа. С овом својом пријатељицом, Загла се разговарао цвећаним 
језиком на овај начин : кад би хтео што да каже пријатељици сво- 
јој Баџи, он би узабрао цвет, који казује његову миеао, и који хоће 
да јој пошље, завио би га у мараму, па би ту мараму везао своме 
псетанцету око врата. А пеето, научено, отишло би Баџи, и од ње 
би, на такав иети начин, одговор донело ! 

Ђорђе Загла умрво је 30 новеибра 1847, и сахрањен је код 
Маркове Цркве, у Палилули. 

Захаријевић Илија, директор београдеке гимназије, родио 
се у селу Плочици, близу Ковина, у Банату. 

Основну школу учио је у месту свога рођења ; гимназију је 
свршио у Карловцима; ФилосоФију у Сегедину, и Пешти, а једну го- 
дину богословије слушао је у Карловцима. 

Године 1839, прешао је у Србнју, и поетао је проФесор у гим- 
назији, а године 1842 поверено му је и директоретво у тој школи. 

Био је човек висок, сув, слаба здравља, љут, али проФесор, 
вредан и јасан у предавању. Носио се је увек чисто, фино. 

Године 1848, кад нреко букну српски устанак против Маџара, 
Захаријевић , ма да је био човек слаб од суве болести , остави 



171 

службу, пре1)е у Банат, обуче гуњ, обу опанке, п ирипаса склаје и 
оде да се биЈе за ствар своје браКе. Од природе је био човев ен- 
тузијаста, а у ово доба бејагае толико заузет за народну ствар да 
јв некад изгледао као качав иророк с висине задахнути. 

Некако пред Претров дан 1848, у нашој школи дрзлаше се 
годигањи испит ; осом друге 10споде, бејаше ту и Митрополит Пе- 
тар. Ка један мах, врата се отворише, у собу уђе и к Митроиолн- 
товој руци ириђе човек у оделу банаћанина сељака, у онанцима, 
у гун»у са снлајем н пиштољима; у руци држаше дрни, гаироки 
сел.ачки гаегаир, с тробојном траком повезан. 

То бејаше главом иаш некада слабуњави директор Илија За- 
харијеви11, огорео од сунца, окосматио од рада, и чисто се подм.1а- 
дио од неке мис.ш коју у глави носи. Пришавган к Митроиолиту? 
каза му нешто шаиатом, иол.уби га на нову у руку, иа се по- 
клони и оде. 

За нас, 1)аке, то бејаше некака ми.1а појава : човек, кога смо 
познавали као велика господина, и болешљива директора, да се овакО 
остави господства и лакоте, па да оде у војску на муке свакојаке — бе- 
јагае нам врло великн ! 

И чудили смо му се, и волели смо га. 

Онамо су га изабрали, после неког времена, ?>п члапа Глав- 
ног Одбора, у Карловцима. 

По свршетку рата, није се вракао овамо, него се настанио у 
Новом Саду, где је и преминуо, месеца маја 1853, у болннци српске 
опгатине. Исиратили су га проФесори и ђаци гимназиЈе новосадске. 

^кхаријевић је био редовни ч.1ан Другатва Српске Словесности. 
У књижеввости су од њега остали ови списи : 

1. Ода Митрополиту Петру о с.шви његова м.нбн-дана, 1842, 
у Београду; 

2. Сраска Граматика, у Београлу, 1847 ; 

3. Одгоаор I и II г. Ср. . ■ у Бечу, 1850. 

<^пд • ј' »"»ранио своју граматику. 

У књижевним листовима онога доба има још неких ситнијих 

сап\1иа и.^гоппл — -у од мање вредности 



172 

Здравко, из Ђуниса родом , војвода крушевачки , чувао је 
највише шанац на Тоиољаку, који је био на левој обали реке Мо- 
раве, спроћу Делиграда. 

У Еара^ор^еву Протоколу има 15 нумера које помињу запо- 
веети које су слане овоме војводи Здравку. Свуда се именује вој- 
вода, и препоручује му се да шанац Топољак добро оправи и, што 
више може, десетка свуче у шанац. 

Ништа се више није могло сазнати о том човеку. 

Здравковик Милија родио се у селу Домници, у орњој 
Ресави, па је одонуда сишао у село Брестове, близу Мадвеђе. 

Милија је изабран за саветника од нахије ћулриске кад оно 
Карађорђе, онако кратком пресудом, отера из Совета ресавскога 
саветника Ђурицу. ^ 

Године 1813, Милија и син му Милосав, предаду се Великом 
Везиру Куршид-Паши који, овога поеледњега, поклони Поиу Дини 
Лишлији, који је наскоро^ после тога, постао Београдски Митропо- 
лит под именом Дионисије. 

У овога, митрополита, Милосав је, после, био ппсар, и сабп- 
рао му је димницу и друге приходе. 

За време Хаџи-Проданове буне, Турци притегну и старога 
Кнеза Милију, доведу га у Београд, и у мало га не посеку, али га 
је измолио речени Митрополит Дионисије. 

Скопљак га, на митрополитову молбу, остави жива, али му за- 
поведи да се никуд не макне из Београда. 

И старац је био задовољан, јер, живећи код сина, митрополи- 
това писара, није ни имао невоље излазити куд у еела. 

Кад би, а једно вече, поред свега тога везирова опроштаја, 
Иаја-ПаЈпа пошље људе, те Кнеза Милију узму из митрополије, од- 
веду у град, и погубе, па главу његову набију на колац,* више 
градске Стамболске Капије, међу другим главама српскпм. 

' Прота Нснадовић, Мвмоари, отр. 1!)(;— М1Т ; само га Ирота погрешно 
зоно Ввлисив. 

МилугиновиИ, Исго^тја. сгр. 1 N(1. 



Так 1арац Мн^шја ЗдравковиК изгубио главу нв за оно 

тто је радпо, иего ;{а оно шт" Гурцн боја^ш да не уради! 

За Милију ЗдравковиКа, Милиноиић овако пева: 

, Лј Милија од Куирвјске кнеже! 
Једнооки ал' мудри ввтеже! 
Тн си много нретрнео јада, 
Кад се Србц прегоњаху тада 
Са Турцвма около Мораве, 
А највише около Ћунрије, 
У којој си, Кнеже, кпезовао, 
II поштено свагда се владао". 

8ека Буљубаша, где се родио, управо се данас не зна. Једни 
вел. место његовога рођења Нова ВароШу у нахији сенич- 

кој, а други кажу да је рођен у Саречи, у Боснн. Гледајући ко- 
шко му је било кад је погннуо, излази да се је родио године 1785. 

У Србију је дошао за Карађорђева устанка, и находио се, из- 
најпре, уза Стојана Чуиића. Доциије му је било наређено да чува 
•д Турака дрннску границу, и он се је сместио у Паратници, у 
чатару црнобарском; ту је прибрао дружину Голих Оинова; нмао 
их је кад 50, кад 100, а кад кад и 200. 

Зекини су се војници звали ^Голи Синови" за то што су били 
све сами бећари, .Будн без кућа и породица, па наравно, у почетку, 
и голи и боси; али су они, доцније, бивали одевени у чоху и у 
Ј.1ато, а окићени најлепшим оружјем. 

Зека је нарочнто био лак да дозна шта раде Турцн онамо 
преко Дрине , и да им намере претиче. А и у ве.1иким бојевнма 
свакад је узимао на се део јуначке заједннце, и у свачем ее од- 
.шковао мушким јунаштвом и мудрим распоредом. 

Њему Поп Лука Лазаревнћ овако пише: 

,Голи сине, Буљубаша Зево ! 
Дед' устани и голаће крени ! 
Да си брзо у Љешници бједој, 
Лозница нам V невољи цвили*'..- 



174 

Даље, у разређивању за напад на Турке код Лознице, вели му: 

^Голи сине, Зеко Буљубаша! 
Добро чувај брда и Гучево, 
Утећи ће у планину Турци"! 

Кад је, 1813, турека сила, иод везиром Деренделијом, нагр- 
нула из Босне на Србију, Срби су начинили шанац на селу Равњу^ 
на оној сувој цревлаци између Саве и Заеавице, и ту су мисли! 
уставити турску војску, докле јој друга ерпска војска не би озго 
ударила у леђа, те би тако Турке сузбили и вратили их у Боену. 

Ова се нада није навршила, него, напротив, турска војска, по- 
■сле 17 дана нечувенога српског одупирања, разбије Србе, п на- 
тера их да ее у великом нереду повуку из шанца. 

Бидећи ту погибију евоје браће, Зека, са евојим Голим Сино- 
вима, начини етражњи ланац, те стане заклањати Србе који су од-. 
ступали, а узбијати Турке који су нападали. Тиме је многима дао 
ремена да изнееу главе, а себи и дружини својој купио право на 
несамртно име. Виаећи да се већ, бар за онај мах, хоће да утули 
свећа српске слободе, Зека није ни мислио да себе чува. Док је 
било барута, заклањајући се за неке хватове дрва, устављали еу 
Турке пушкама, а кад барута неетане, он, и његови Голи Синови, 
исучу своје оштре ножеве, још по један пут погледају на облачно 
над Србијом небо, оеврну се на лепе мачванске равни, погледе 
преко Дрине ка поносној Боени па, поменувши Бога и свој народ, 
јурише с голим ножевима у Турке; и тако секући буду исечени 
сви до једнога ! 

Милутиновић овако пева: 

„Ал.' док иаде Зеко Каиетане, 

Са свом вјерном прекодринци браћом, 

И док иаде Шишо Петроније, 

Са извесним ускоцима храбрим, 

И Турцим' је закукала еена". 

Тако је свршио низ својих јуначких дела Голи Син Зека Бу- 
љубаша, у 28 години свога живота! 

Зека је био човек крупан, пун, глават, дугих образа, крупна 
глаеа, емеђе косе ; нарави јо био веселе , а у суђењу разборит. Мп- 



лутиновић в«ми да у оно време, у свој сраској војсци, само је Зека 
Буљубаша могао <Јити виши растом, и јачн снагом од ЈСарађорђа. 
1^ечна слава и њому и његовим јуначким друговима ! 

Зелик Герасии, архимандрит, родно се у селу Жегару^ на 
тром»'})Н. у Далмацији, 11 јуна 1752, од оца Лндреје и мајке 
Јоване. 

Крштено име било му је Ћирило, а Герасимом је назван 
1и1д ос ;Јака.1уђерио. 

Књигу је почео учити у месту свога рођења, у калуђерице Ане, 
коју ( у лвали Ваба Штула, јер је била хрома, и ишла на шту.м; а 
довршн • је учење у манастирима Крупи и Крки. 

Године 1774, јуна 3, пођаконио га је, на СтањевиКимпу цр- 
ногорски владика, Сава 11етровиК. 

После тога, живео је у манастиру Крупи, вршећи дужност кој 
му је игуман одређивао. 

Године 1778, марта 2, запопио га је, у Плашком, Владика 
Петар ПетровиК. 

После овога случаја, првн пут је Зелић спшао у Срем н у 
Бачку, па се опет вратио у свој манастир. 

Године 1782, оставио је манастир и кренуо се пут КрФа, да 
се учи живописати иконе. У Шецима, по савету некнх пријатеља, 
промени свој пут : место да иде у КрФ, окрене се, преко Аустрије 
и По.Бске, у Русију и, 30 јуна 1782, стигао је у град Миргород, 
у „Новој Србији'', где је нашао многе Србе, који су се онамо на- 
селили из Баната, Србије, Босне, и Херцеговине. 

У Кијеву је неко време учио цртати, и моловати иконе ; али 
му тај посао, у ком је добро напредовао, науди очима, те га осгави 
и упути се, преко Цариграда, у отаџбину. Уз пут сврати и задржи 
се у Св. Гори, где научи грчки, и не оде у отаџбпну, него се 
врати у Цариград, где га јерусалимски патријарх Авра.чије про- 
извед*' за архимандрита, 19 јуна 1785 године. 

Из Цариграда дође у Далмацију; помоћу добрих људж буде 
прнмљен за архимандрита манастира Крупе, па се онда, по други 
пут, крене преко Аустрије и По.Бске у Русију. 



176 

У Пољекој се је јављао пољеком краљу, Станиславу Поња- 
товеком. 

Прешавши иреко границе у Русију, отишао је најпре у Еи- 
јев, где је видео царицу Катарину П, и ЈосиФа П, цара аустриског. 

Из Кијева је дошао у Петроград , где је, од добрих људи, 
добио знатне прилоге за свој манастир, па онда удари на Москву, 
и отуда, с великим дарима, врати ее у Ерупу, те преда еве при- 
логе цркви, 1789. 

Али га ту оптуже млетачкој влади као човека држави не- 
верна, те у мало ннје отишао у доње тавнице инквизиторске. Али 
се је, срећом , сачувао од те беде, побегавши у Трет , па онда у 
Беч. Из државе аустриске вратио се је у манастир Крупу тек кад 
је нестало непријатеља који еу му радили о глави, и године 1796, 
постао је главни Вшарије за иослове иравославне цркве у Дал- 
мацији, где млетачка влада није трпела православнога владике ! 

Као такав, походио је све православне богомоље у Далмацији 
три манастира: Круиу, Крку, и ДраговиК, и 54 цркве. И свуд 
је уводио ред по канонима, и уклањао злоупотребе и грешке, где 
их је оиазио. 

Осим тога, етарао се је јако да ее за Србе у Далмацији уреди 
каква школа, да народ не остаје у тами. 

Године 1806, Фебруара 17, по Пожунском миру, Далмацију 
заузму Французи, и уведу онамо свој ред и своју управу. 

Зелић, у свом „Житију", лепо опиеује шта је настало у Дал- 
мацији , кад еу Французи оевојили Млетке , и оборили републику 
млетачку. Чим је пала управа у Млецима, настало је бесуђе у це- 
лој Далмацији: ко је био јачи, онај је био и старнји... Али кад 
власти и старешине заузеше своја меета, онда Јв и православна црква 
добила слободу кретати се у границама својих канона, без икакве 
сметњо. 

Године 1808, јула 2, Зелић је из Задра отишао у Шлан, и 
тамо, преко вицекраља Јев^енија , израдио те је Цар Наполеон, 
указом својим, наредио да иравославни Срби у Далмацији до- 
бију свога владику ! 



1.'1Г V' 



177 

Да захвале цару за ову добнт, Далматипци су посли.1и у Иариз 

тацнју. У овој депутацнјн био је и Зели1». 
У Пар11;Ју се је Зелић представио Наполеону , и неколико 
пута разговнрао с њнм. Опис свега тога у његовом Житију врло 
је заним.1.ив. 

Наполеон је, после тога, поставио Венедикта КраљевиКа за 
в.тадику Далманиј%1, а за заступннка му, у Г"'/>' Кото}>ској, са- 
жога Зелића. 

И Зелић је у Боци радио својски да уведе ред у црквене по- 
С1пве. II овде, описујући запуштеност л злоупотребе свештенства, 
Зелпћ даје драгоцену грађу за опис народнога живота у оно време 
у оним крајевима. 

Пред што ће Аустрпјанци опет заузети Далмацију, Зелић да оставку 
на заступнигатво владичанско у Боци, и дође у свој манастир Крупу. 

Одатле, кад се Аустрија и Француска зарате, оде 1814 у Беч, 
где се је нагледао царева, краљева, кнезова, и друге крупне го- 
споде, која се је била стек.1а у Беч, радп Јевропског Конгреса. 

Дотле је већ био остарео и оболестио се ; али је за то не мање 
описивао своје врло бурно житије, и довео гаједо године 1817. 

Зелић је, доцније, кренут из свога манастира Крупе, и зато- 
чен у Бечу, одак.1е је, посш, на своју молбу, премештен у Будим 
где је и преминуо године 1838. 

Боравећи у Будиму као заточеннк, Зелић је, 8 марта 1825 
године, завештао 6000 форината у здравим цванцикама, додавпш, 
дкцније, јои1 2100 форината : на васпитавање православних мла- 
ди^а из Далмаи,ијеза свештенине православној ирнви у Далмаи,ији. 

Ова је задужбина у Карловцима ; њом, као и другим народним 
•ондовима, управ-Ба патријарах српски. 

Та Зелићева задужбина данас износи вишс од 26.000 фори- 
ната, то јест преко 52.000 динара ! 

Герасим Зелић написао је своје „Житије", и штампао га у Бу- 
диму 1823 год. То је велика књига у 8-ни, са 643 стране. 

И „/Китије" и „ФундациЈу" Зе^гиКеву прегатампала су Браћа 
Јовановићи, књнжари у Панчеву, у својој „Народној Библиотеци." 

Дао нам Бог оваких калуђера, као што бејаше Герасим Зе.шћ ! 

ПОМЕПиК ЗНАМЕПИТИХ Ј>УД11 1_' 



178 

Жвановићева Батарина, уметница, родила се у Стојном 
Београду, 1819 године, од оца Лазара и матере Марије. 

Још за ране младоети, пробудила се је у ове ретке српкиње 
жеља за лепим вештинама. У месту свога рођења, почела је цртати^ 
па је продужила цртање и сликање у Пешти, а довршила га у 
Бечу, у сликарској академији. 

На изложби сликарских радова, 1837, ондагањи су листови 
хвалили њену слику у којој је она себе саму насликала. 

Ради већега напретка у живопису, Еатарина је боравила дуже 
време у Паризу. Године 1842 походила је Загреб, а године 1846 
долазила је у Србију, и у Београду се је бавила дуже време. 

Још године 1836, наеликала је^ у Бечу, Срискога Омира, 
то јест, старога слепца, како седи под липом, и уз гусле пева, а 
слушају га два Србина и једна српкиња. Та је слика, после, лито- 
графисана. 

Српском народном Музеју, у Београду, даровала је она, 1874 
и 1879, 15 слика, све у златним красним оквирима. Од тих слика 
историске су: Освојење Београда 1806; Заклетва Краља Матије 
Корвина Хуњадског ; Јевдокија, грчка царица ; Јелена сршиња, 
угарска краљица, и Милева срикиња , турска царица ; а пор- 
трети су : Сима Милутиновић Сарајлија ; Стеван П. ЕниКанин; 
Катица ИвановиКева, сликарка, у својој радионици; разне еу пак 
слике: Котарица грож^а (2 комада), Богаташица и Сиромашица 
на умору; Црнац иисмоноша, и Талијанац вопар. 

Све ове слике имају не само народну него и уметничку вред- 
ност. Оне су најлепше сведочанство да је народ српски створен за 
просвету, за културу, кад у њега и женска глава може доћи до 
оволике савршености у уметности. У једно је ово диван пример ро- 
дољубима, како српкиња, ма где рођена, данас сматра Београд, као 
иросветну средину свему народу нашем. 

Катарина Ивановићева основала је, у Народном Музеју, у Бе- 
ограду, своју Задужбину од 1000 форината или 2150 дтара, 
од којих новаца интерес ће се, од времена до времена^ трошити 
на то да се њене слике и њиховн оквири држе увек у .^епом стању. 



179 

Клтариаа Ивановићева је једина српкиња која је била члан 
(.1/иског Уиеног ДЈ)уштва, у Београду. 

Љој је Сим.ч АПпмпииви}!. године 1837, посветио сиоту кн.пгу 
„ТројесестарстФ у<# 

Премину.м је ова племенита СракиТБа^^тепрембра 1882. Слава 
сјајном имену њезином ! 

Игуманов Сима (Андрејевић) родио се у Призрену, 30 
Јанјира, 1804. 

Књигу је учно у манастиру Св. Марка, близу Прпзрена. где му 
је ро1)енп брат, Аксентије, био игуман. 

За то што је одрастао у манастиру, код игумана, Сима је 
прозван .Игуманов Сима" ; па му је то, као презиме, остало за 
свагда. 

Око године 1820, још врло млад, врати се Сима из манастира 
у Призрен, п почне по мало трговати. 

Годнне 1830, удружи се с призренским пашом те, заједнички, 
подигну Фабрике на реци Бистрици, вигае манастира Св. Аранђела. 

Године 1835, овога пашу уклоне из Призрена, и он однесе 
Сими 200.000 гроша! 

Сима се јв оженио у Призрену девојком Султаном, из куће 
Вукнћа, с којом је родио сина Манојла и кћер СоФију. 

Године 1840, да се освети за шамар, који му је ударио један 
Лрнаутин, Сима убије тога Арнаутина, и с тога св је морао укло- 
ндтн из Призрена, и доћи у Србију, где се је, по ондашњем реду 
ствари, сматрао као српски грађанин. 

Ради своје парнице с пашом за заклнутих 200.000 гроша, оде 
у Цариград, где је, терајући парницу, радио дуванску радњу. 

Пошто изгуби парницу, и пошто му, у Призрену, умре жена и 
кки, Сима узме сина Манојла . н преће у Одесу, а оданде оде у 
Кијево где је продужио радњу дуванску. 

Радња му је иш.1а добро, и он је, за неколико година, сте- 
као красне новце. 

Сима је био човек просте памети, а срца великог ; он је ра- 
дио и текао, али је тековину своју трошио не само на добро своје, 
него и на добро својега народа! 

12» 



180 

Живећи у Русији, мислио је о својој драгој отаџбини, и по- 
магао јој чим је кад могао. Тако је црквама и манаетирима у Ста- 
рој Србији слао књиге^ путире, одежде, и друге утвари, које су 
за лепоту православне богомоље врло потребне. Турцима од важ- 
ности, и владици Мелентију, слао је честе скупоцене поклоне, да би 
били благи према Симиној браћи Србима. 

Најпосле, Сима је у Призрену подигао дивну зграду за Бого- 
словију, нашао је учитеље, набавио школске намештаје и учила, и 
ту школу отворио, на велико добро нашега народа и православ- 
не вере. 

Из Русије^ Сима се пресели у Београд, и овде купи на Тера- 
зијама, на углу до куће пок. Јована Мићића, лепо имање, и то те- 
стаментом остави призренској богословији. 

За извршење својему тестаменту, умолио је београдскога ми- 
трополита и два трговца. 

Године 1882 оде у Прнзрен, те разгледа своју задужбину, 
и сва места где је провео детињсгво и младост. 

Године 1883, испостивши прву недељу часнога поста, и при- 
чеетивши се, Сима умре од капље , и буде сарањен у цркви Св. 
Марка, уза свога оца и мајку. Ту је цркву он и обновио, и на- 
бавио јој земаља и шума, колико јој треба да се може издржавати. 

Игуманов је био човек омален, лица румена као ружица а 
коее, под староет, беле као бели снег. 

Његов једини син Манојло умрБо је још 1871 годнне^ и Сима, 
после себе^ није оставио никога од порода свога, али је оетавио 
своју задужбину — Призренску Богословију — која ће трајати 
док траје Срба; и оставио је сјајно име добротвора ерпске про- 
свете^ а „добро име, по Сираху, траје до века!^ 

Симо! честити сине народа српскога, за живота ти је рука сва. 
кад била дуга да помогне, да учини добро! 0, нека би Бог дао 
да, по емрти, име твоје повлачи на сјајну твоју стазу друге родо- 
љубе којима је труде небо обилно благословило ! 

Илић Андреја, крушевачки војвода, помиње се, као војводау 
још године 1807. 



Доциије, годиие 1812, у Ич>ч1гј,1',гву Ј1ротоки.1>/ ;■ , н-ко- 
лико Сројева, иод којима се гоиори и исиаиим воденицама, 'ј':^ ио- 
јих су се прелн војвода Андреја и његов ио в.шсти другар Ђорђе 
СимиК. 

Тома Ми.шнови!! :Ја крушввачЕв старешине овако иише : 

„Крушевачки камо се Андреја! 
Мрки вуче, на гласу делвја! 
Од Крушевца војвода сн био, 
Ђе Киез Лазар некад је живео. 
Ђе си Анто Симеуновићу 
Од расиске Србије племићу! 
Крушевачки војвода аостаде, 
КаА старога Лндреје нестаде' ! 

А куд се део војвода Андреја, нисам могао разабрати, поред 
свега расиитивања. 

Миже бити да ће се доцниЈе, кад се ово наштампа и објави, 
неко од његових потомака јавити, и казати : куд се део, где .1и је 
починуо тај заслужни Србин!... 

Илик Мијаило, мајор, родио се у Јагодини, 14 новембра 
1540, од ода Ниноле и матере Јелице. 

Отац Мијаилов. погинуо је у Београду, 3 јуна 1862, на Ва- 
рош-Капији. 

Мијаило је основну школу учио у Јагодини, а пет разреда гим- 
назиских, и војну академију, свршно је у Веограду. 

По свршетку академије, постао је ђенералштабни потпопоруч- 
ник 17 новембра 1866; поручник — 1 јануара 1870; капетан II 
к.1аев — 1 марта 1874; I к.1асе — 10 марта 1875, а мајор — 1 
августа 1876. 

Најпрв је служио у пешацима, после у пионерима, а најпосле 
у П0.1.СК0Ј батерији. Уз то је, ученој чети предавао топограФију и 
♦ортиФикацају. 

Ц 1 маја 1868 до 1 априла 1874 био је у народној војсци. 
Ј .'г^.узима ужичком и рудничком. 

Године 1876, одређен је за ђенералштабне послове у западно- 
шоравској дивизији. Ту га је застао наш први рат против Турака. 



182 

Многе и тешке послове око мобилизације и концентрације поио- 
гао је извршиги брзином и зрелошћу којима се је свакад одлико- 
вао. Али је жудео за командом, за радом на бојнои пољу. Та му 
жеља би испуњена; даде му се команда: да иде уз Ибар к Ми- 
тровици. Тога тешкога посла примио се Мијаило радо и весело. 

У почетку јула^ буде позван опет у дивизиски штаб, на Ја- 
вору; али жудња за личном борбом, и жеља оеветити оца, није му 
дала мира у штабу. 

— Није ово место за мене, говорио ј е Илић : — ја желим 
команду; желим да се бијем!.... 

И команда му ее даде најпре у бригади шабачкој, а кад ова 
оде на Делиград, у бригади рудничкој. Ову бригаду Илић је во- 
дио у више бојева од којих је био највећи онај 26 јула на Ја- 
вору, кад еу нашу дивизију нападала два сердара-екрема: Дервиш- 
Паша и Мехмед-Али-Паша са много војске. 

Тада је Илић пок^зао и вештину у распоређивању и примерно 
лично јунаштво 

Јула 28 дочекао је Турке^ и тако их разбио да је том по- 
бедом изашао на велики глае. 

Кад су пак наши били потиснути с Јавора, Илић је коман- 
довао заштитницом. И, на кушићским утврђењима, борио се тако 
да је читавих 15 дана био непрекидно на мртвој стражи. 

Иепративши и рудничку бригаду на Делиград, видео се је у 
Чачку с мајком која му, у материнекој бризи, говораше : 

— Чувај се, сине! 

— Мајко ! Овај посао иде као два јајца на Васкрс : чим се 
куцну — једно мора прснути ! 

Вративши се из Чачка у Ивањицу, носта команданат ужичкој 
бригади II клаее. Њу је обучавао и с(1ремао на Сађавачком пољу, 
испод Ивањице. Беше невоља, и он, напрегнутом брзином, приепе 
ноћу, између 22 и 23 августа, на Чемерницу. Ту прими команду на 
десном крилу ибарске војске од капетана Вукосављевића. Борба је 
трајала и 23 августа. Турци Мисирци наваљивали еу еиловито. Тога 
дана, уз Илића, погибоше Еаиетан ВукосављевиК, и Стевт^а Јо- 
вановиК, а Миладин Стојановић би рањен. 



8:5 



ИшК је тада писао: ^Моја је чета готово са свим разби- 
јена. .А/// .' г је н Мучањ н Кати^и. Ја само јогунством држим 
шпи(п/. ни Чемерници. Кад буде аотреба, ја Ку ареко Пресјека 
на Мучањ". 

Из ових бележака можо се иознати как<> је бп ш НлиКу тога 
дава. Најболи му другови изгину.ш цоред њега; војска смањена; 
снага ма.1аксала. И он, ако норадне одступлта, мисш на Мучањ, 
висину од својих бООО стопа ! 

А.ш је он Турке ипак одбио! И на Мучањ се није морао пењати. 

Ношто су непријате.БН одбијени, Ишћ иође за њима, потиску- 
јући их целим Фронтом. И они одступише ноћу на Јавор у своја 
утврђења. 

Н.шк, да би што већу корист извукао из овога свога успеха, 
гоњаше Турке чак до под Јанков Врх (јужна ивица на венцу Ва- 
сњ-шну Врху), а.ш баш с тога врха крвничкн куршум проби му ју- 
начке прси. Он испусти душу на рукама својих ратних другова, 
народних војника , од којих погибе онај који му први притрча 
у помоћ ! 

Мијаило Ешћ пао је око 9 и '/, часова пре по дне, 24 ав- 
густа 1876. 

Крш, пред којим је пао, прозван је, доцније, ИлиНев Крш, 

Кад га је удари.10 самртно зрно, рекао је само : 

— Гле! И ја се раннЈ .'...: 

А пре тога је био добио једну мању рану. 

Тело му је пренесено у Београд, и сарањено код Маркове 
Цркве у гробницу коју је б.1аговолела поклонити Краљица Ната.1ија. 

Мијаило Илнћ био је висока раста, танка стаса, кошчат и сув ; 
црне масти, нрепланула лица, а нарави плахе, преке. 

Био је јак, издрж.Бив; могао је врло брзо и врло д\1\» и* - 
шачнти. Из Ужица на Забучје — 1000 стопа висине, излазио је за 20 
минута. Из Бајине Баште долазио је, с Оатаљоном, обданце у Ужице 
и враћао се (12 часова). 

Служећи у пешачкој бригади, ваљало је да огледа приб ор 
обућу војничку. Мијаило, с три друга оФицира, обуче се потпунце 



184 

као проет војник, и оде пешке у Ваљево и врати се, владајући се 
на путу као прост војник. Такојенасеби огледао оно што се тра- 
жило од проста војника. 

Мијаило је често бацао досетке у разговору да и насмеје и 
поучи. Тако једном, на Јавору^ храбрећи војнике, доказивао је да 
У боју треба слободно ићи напред. 

— Ама гине се, господине, одговори, у шали, један од војника. 

— То јесте мала незгода, али ћемо гледати да и њу откло- 
нимо, одговори Илић смешећи се. 

Мијаило Илић, осем српскога језика, разумевао је добро је- 
зике : немачки, Француски, и руски, и служио се књижевностима тих 
језика, „а за певољу, говорио је сам : — могао бих на сва та три 
језика којекако и стразумевати се. " 

У књижевности од Михаила Илића остали су нам ови списи : 

1. Чланци у Војину за године 1867, 1868, и 1869; 

2. Оаис Североисточне Хериеговине, с картом ; 

3. Оиис предела с ону страну Шар - Планипе , (Отаџбина, 
за 1875); 

4. Солун- Гисово, војничко-тоаограФСка црта (Отаџбина, 1875); 

5. Путови у Југозаиадној Србији; 

6. Клисура изме^у Каблара и Овчара, у Гласнику Срп. Ученог 
Друштва ; 

7. Путовање кроз Поречину Дрина и Вардара, од Ј. Хава. 
Ово је дедо превео с вемачког језика. 

Мијаило Илић живео је мало, али је живео радно, и умрБО 
је славно ! 

Слава му ! 

Мијаилова слика има у београдском Народном Музеју. 

Исаиловик Димитрије родио се у Славонији, у Даљу, добру 
српске патријаршије, 26 октобра 1783 године, лидем на Митров 
дан, са чега му је и наденуто иие Димитрнје. 

Отац Димитријев, Јован, био је живописац, и уз то управник 
патријаршиских добара у Даљу. 

,1 Основне школе изучио је Димитрије у Да.1.у и у Бечкереку, 
гимназпју у Карловцима, а ФилосоФију на универзитету у Пешти. 



185 

По свршотку школа, постао је, 1808, проФесор у карловачкој 
гимназији, где је служио до године 1813. 

Из Карловаца је узет за проФесора учитељске школе у Сст- 
Лндреји, откуда се, године 1816, заједео с том школом, премостио 
у Сомбор. У тој с.1ужби остао је до годишз 1830. Тада пак прешао 
је у Србију, и ушао у државну службу. 

Иајпре је постав.Бен за проФесора тако зване Велике Школеу 
.> кмју су уведени ^^ци који су били свршили основну школу. Исаи- 
ловић је овим ђацима предавао предмете који се обично предају 
у гимназији, и тако је он, самим радом својим, уређнвао прву гим- 
назију, и с њом је из Београда прешао у Крагујевац, где се она доц- 
није разрасла у -Лицеум Књажевства Србије." 

Године 1833 уређена је у Србији прва штамаарија о др- 
жавном трошку. Исаиловић се је тој новини толико обрадовао да 
јој ј»^ напнсао пуну одушевљења Оду. 

Сад је, уза своју дужност у школи, радио и у новој штам- 
парији, и као уредник службених новина, и као цензор књига, а 
некад чак и као коректор, јер и за то није било вешта човека. 

Године 1838, постао је деловођа ондашњег Попечитељства Про- 
свештенија, а године 1839, начелник истога попечитељства. 

Године 1840 постао је Главни Секретар Државном Савету; 
али кад се, наскоро за тим, уреди Врховно надзорништво над шко- 
ламау Исаиловић је, 1841, постао Врховни инсаектор стх школа 
у Србији. 

1гад се, године 1842, укине то инспекторско звање, Исаило- 
вићу су поверавани на израду разни књижевни пос10ви, нарочито 
1*ечници: Француски, латински, и немачки. 

Године 1848 постав.Бен је опет за начелника попечитељству 
просвештенија, у ком је звању остао до своје смрти, која га снађе 
29 маја 1853. 

У последње време, био је тако спао с ногу да није ни долазио 
у канцеларију, него је седео дома и бавио се некин књижевним 
пословима, све ми чини да ј»^ тада преводио Рајићеву историју, 
која му је остала у рукопису. 



186 

Књижевни радови Исаиловићеви ови су : 

1. Неш историјска иитања, у Будиму, 1814; 

2. Историја трговине, у Будиму, И16; 

3. Сави ДобриКу, на даи 10 маја, у Бечу; 

4. Сраске Новипе, у Београду, 1832 ; 

5. Саоменик свеоиште радостц, за нових 6 округа у Србији, у 
Београду, 1833; 

6. Српске Новине, 1834; 

7. Сраске Новине, 1835 ; 

8. Немачки Буквар, 1838; 

9. Француско-сраски речник, у Београду, 1846; 

10. Немачко-Сраски Речник, у Београду, 1847; 

11. Латинско-Сриски Речник, у Београду, 1850; 
1.:'. Латинска Граматика, у Београду, 1851. 

Исаиловић је био у евоје време редак човек по богатству знања 
која је имао. Знао је језике : немачки, латински, и Француски го- 
тово савршено. 

Он је и непоередним радом у школи, и уређивањем, и књи- 
жевним путем, и личним саветима и помагањем био човек драгоцен 
за све проеветне поелове у српском народу. Још године 1838, у 
службеним представкама Савету, ватрено је убеђивао : да треба за- 
вести Учитељску Школу у Србији. 

Био је члан Сртког Ученог Друштва и Нредседник школске 
комисије. 

Исаиловић је био раетом висок, ликом црномањаст, погледом 
благ, беседом јасан, тих, опхођењем чедан, услужан; памћење му 
је било необично, рукопие читак, марљив, а слог измерен, разго- 
ветан, одређен.... 

Слика његова има у Београдскои Народном Музеју. 

Ичко Петар родио се у Катраници, у Македонији. 

Гдс ее је учио не зна ее ; еамо се помиње да је био тумач код 
турскога посланика у Берлину^ а једном чак и отправнпк »ослова. 

Одонуда је дошао у Земун, где је био трговачки посредник. 

У Београд је прешао за живота Муетај-Паше Шиникоглије. 
Говори се да су Мустај-Паша и Петар Ичко били Франкмасони 



187 

и, као 1.'хо ј-ади, да Мустај - ГТаша није ни у ч..*му никали .. •> 
кварнтн Ичку во.Бв! 

Кад су Срби, 1804, устллн на Турке, Ичко јо прешао к њима, 
н чннно И1 је веливнх ус^уга као човев коЈн је, с једне страно, 
знао турски језнк и све турске обичаје, а с друге — био вичан 
свниа дииломатскнм начиннма н Формама. 

Србн су Ичка више пута слали да преговара с Турцима о 
угодбама, под којима би могли пристлти да се смире, и да своје 
одношаје с Портом уреде. Он је у Цариграду, с Портом, био угла- 
вио неку погодбу коју сувременици често помнњу као Ичков мир. 
Ту погодбу донео је у Србију турси! Мухасил (изасланик), н он 
је у Смедереву прочитана пред Карађорђем и целом народном скуп- 
штнном првих дана (биће баш 3) августа 1806. 

Лнта ПротиК, који је знао турски, ту погодбу преводи на 
српски језик овако : 

1. На двадесет хиљада глава порескнх да Србија даје. 360.000 

2. За 55.000 харача, са шлбачком иахијом . • • . 165000 

3. Ђечвр, тјест беогрвдска скела 80.000 

4. Чибук, од овце 2 паре 40.000 

5. Мукаде све у једио 55.000 

6. Мајдап пожаревачки 3.000 

7. Рвболов 3.000 

8. Ђумрук — 100.000 

Свега гроша 806.000 

„Ова оста сума, пише Анта, састоје се у овом : 

1. 'Бумрук, скеле, и мукаде, 13. Јагодипа, 

2. Тамис, 14. Иалеж, 

3. Бач иа каиијама (?), 15. Рудвик, 

4. Мумхаиа а Балкава (?), 16. Брајиик, у Ресаио. 

5. Бнјрат (?), 17. Мајдап Кучајеа, 

6. Каиаи (^7), 18. Читека е Довлнац, 

7. Кантар, 19. Гарде у Поречу, 

8. Тупа Емни (Дупав), 20. Гребеи, 

9. Морава, 21. Кушиљево, у пахије еохаре- 

10. Скеле иа Морави, н Земуеу, вачкој, 

11. Исарџик ма.1и}1ааа, 22. Голубац у Добри, 

12. .1евачка иахаја, Колари, 23. Сећица п Мира плавова. 



188 

24. Кочица планина, 32. Београд варош, мукада, 

25. Темиић мукада, 33. Смедерево, 

26. Доњи Боговац, 34. Баљево, 

27. Бачипа доња и Драгојић, 35. Крагујевац, 

28. Драјча илн Катун и Вар- 36. Ресава град. У оно време се- 
иарин, део је у Манасији Диздар, и 

29. Бајин До планина, ое& се звала Ресавски град. 

30. Пожаревац н Ћириковац, 37. Базрђапбашилук.' 

31. Кленовник н Брђани, 

Као што се види, овде има речи, којима смиела нисам могао 
разумети , а има и места за која не знам где су ; али је то тако 
записао Анта Протић, који је за то једини извор. Дако се, доцније, 
ко нађе да то објасни. 

Ову погодбу Срби нису примили, те се је ратовање продужило. 

Милутиновић пише да је једном Ичко Петар седео у Нишу 
као талац за Мухасила турскога, на кад је овај отишао у Немачку, 
Карађорђе ппше Жики, који је држао стражу према Алексинцу, 
да пресече пролазак ка Нишу докле Ичка не прихвати из тур- 
ских руку.* 

Кад је ово било не каже се јасно, али личи да је морало бити 
у ночетку године 1807, оних дана када је београдски паша страдао 
на Емеклуку. 

Ичко је, живећи у Београду, начинио себи кућу, преко пута од 
Велике Цркве, између Краљевога :]дања и куће Хећим-Томине. Та 
кућа стоји и сада ; у њој је некад била пошта, а доцније оеновна 
школа;'сад у њој живи породица г. К. X. Брзаковића. 

Ичко је, пред емрт, био на некој гозби у Топчидеру. После 
ручка, узјаше на хата и пође у Београд, али му ее смучи, и једва жив 
допре кући. Ту су чинили све што су знали да га епаеу од отрова, 
али нису могли. Милутиновић, пабрајајући лепа својства Р1чкова, 
криви за његову смрт неке „нросвећенпе," али ее не види ко је 
управо дошао Ичку главе*. 

'. Србијанка, II, стр. 133. 
*. Србијанка III, стр. 40 — 42. 



189 

Од кога му је доша смрт , не знаи ; али Јпам , да му 
Срби мо1»;и\- г^итп вазда захпаши за његово разумио и родољубиве 
радовг 

Кости Иетра Ичка почивају код манастира Раковице. 



Јаковљевик Самуило, архимандрит, родио се у Подгору у 
нахнји новопазарској ', 1760. 

Читати, писати, појати, и црквено правило, научно је у Ма- 
настиру Студеници. 

Године 1785, призренски Владика Јанићије, произвео је Са- 
муила за ђакона и за јеромонаха, у Манастиру Студеници; а го- 
дине 1817 београдскн митрополит, Агатангел, поставио га је за 
игумана и архимандрита. 

Године 1794 Самуило је убио гласовитога зликовца и силе- 
џију Ка,1рију Стуаљанини, а за времена Карађорђева борио св 
је за слободу отаџбине напоредо с првим војводама. 

Год11н».' 1813, био је прешао у Срем, и боравио је у Фенеку 
и у Јаску, али се је, 1815, вратио у Србпју, и дошао у Манастир 
Ба.1енић. 

Године 1820, о Митрову дне, Кнез Милош је послао у Ца- 
риград депутацију, коју су састављала ова лица: 

ЛхухиманЈ^рит Самуило ЈаковљевиК, Димитрије ЋорЏви^, 
Вујица ВулиКевип , Илија Марковић, Милоје ВукашиновиК, 
Аврам ПетронијевиК, Риста ДукиК, и Сава ЉотиК. 

По упуту кнежеву, ова је депутација тражпла: 

1. Да се границе Србији рашире према уговору Букурешком 
од 1812; 

2. Данак, који ће Србија плаћати Султану на годину, да се 
одреди, и да се плаћа одсеком; 

3. Кнез Милош да се прогласи за наследна владаоца Србији ; 

' Ово пише владика ужички ЛниЛијв. У Каленићу, Самуиао се рачуна 
као а^^химандрит Сгудснички , јер он иде уз мошти Св. Кра.ка, које су, тек 
за време, почнвале у КаЈепићу. 



190 

4, Срби да зшгу зидати цркве, школе, манаетире, и т. д. ; 

5, Турци да се иселе из свих места у Србији, оеем тврђава. 
Београдски везир , Марашли-Паша , чувши имена ових депу- 

тата, рекне: 

— Кад Енез Милош миели тако крупне разговоре да води с 
девлетом, требало би да у ту депутацију одреди барем једнога сво- 
јега рођака, а не саме еељаке. 

Ене.Ју Милошу ее одмах јави што је Марашлија рекао, а он, 
13 октобра 1820, поручи да се Везиру одговори ово : 

— У депутацији су моја два сродника, а не један ; први је 
Димитрије Ђорђевић, мој побратим, кога не делим од рођене браће; 
а други је архимандрит Самуило, јер ја и Самуило смо од два 
брата деца\ 

У почетку 1821, букне грчки устанак на Турке, а Порта оне 
српеке депутате затвори код султанскога Бостанџи-Баше. Казивало 
се је да је то учињено из емотреноети, да се српеки посланици склоне 
од разјарене муелоианске светипе; али је могло бити и за то, да 
они буду таоци мирном држању Енеза Милоша и Србије. 

У том затвору, Архимандрит Самуило умре 14 августа 1824 
године. 

Настајавањем ваеељенског патријарха, тело Самуилово сахра- 
њено је у Хаећоју, код Цркве Св. Петке^ босФОрске о5але. 

У хартијама Кнеза Ваее Поповића, нашла сс је записка која 
је, као „по свршетку писма", напиеана по заповести Кнеза Милоша, 
и у којој стоји ово: 

„Наредите да се у свим главнијим црквама иожешке иа- 
хије чини саомен на четрдесет литургија за Архимандрита Са- 
муила, као човека за отечество заслужна'' ! 

А на гробној плочи, у Цариграду, Кнез Милош је наредио 
те је изрезан овај запие: 

ш Пречесњејшему Самрилу моаастира КалениКа иравославному 
архимандриту, ссраскому аримсрному отечествољуаиу, от књазја и 

' Кнежево пнсмо од 2 3 октобра 1820, Бр. 1414. — Да лн Самуило 
није био спи Јакова брата Мнлаиова а сина Обренова? 



191 

ИпЈОД^ сраскто а Константинопол, в Асаутацију, ј)адм исЈгодатај- 
ствоваиија ирав сериских у Блистателнија Цорти Отоманскија ао- 
слпному, опасиих ради врсмсп с арочеју деиутацијеју в затворје ари 
**аталскому* Бостанџи-Баши оившему, и в оном августа 14, лета 
Ј824, ареставивш^му се. всјеми христијанскими и свјашченическими 
добродјетели украшену бившему, и здје ири церкви Хас^ојској, 
храма иреподобнија Параскеви погребеному. в уваженије злслуг јего 
својем родје и отечествјс, владјетсгни и наследни кназ сраски 
Шилош Обрвнови^ сеј камени на гробје јего воздвиже иамјатник" ». 

Лрхимандрит Саиуило био је седе, густе, подуге браде, седих 
бркова; светиа лица, црних обрва, права носа, а јуначкога погледа! 

Јаковљевик Стеван, војвода левачки, родио се у селу Бе- 
лушиКу, у Левчу. 

Још за Мустај-Паше, београдског везира, Стеван је био човек 
чувен и уважен у Левчу. 

Кад је Тахир Балота, посЈ^ан од Мустај-паше^ нз Београда, 
с војском турском и српском, ударао на Пазванџине Турке, у Ја- 
години, гдв се је неки Тосун био затворио у џамију: онда је Сте- 
ван Јаков.1.евић предводио Левчане. Догодило се је да су Турци Ба- 
лотини волели Пазванџији, него Мустај-пагаи ; за то су, у боју, и 
они пуцали у Србе^ своје савезнике. Стеван, олазивши то, рекЕе 
Ба.10ти : 

— Ја моЈим Левчанима не дам више бити се ; ми гннемо и од 
својих Турака, и од Пазаванџиннх ; него нвка се иставе наши Турци^ 
па да ја само с Левчанима ударим на Тосуна, и, ако га, до сутра, 
не доведем жива, и.1И не донесем његову г.1аву, на врату сам најтањи | 

Балота му допусти ; али Турци то поткажу Тосуну, те се он, 
ноћу, божем протуче кроз Турке и побегне у Ћуприју. 

Још од овога времена, царски су одметници мрзили на Јаков- 
девиКа. За то је Фочић и говорио: да ће .погубити Јаковљевић 
Стеву, из Лијевча гње.зда хајдучкога!" 

' Чатал-0:лу звао се Бостанџи-Баша. 

' овај запис добно сам, захвад>7јућн л>убазној ус : (О- 

внћа, секретара наше .1егацпје у Царнград^*. Он ми јавл>а и да јс ива илоча 
ће1> ривна са зем.1>ом, и да се већ тешко запис чита, јер га време круни. 



192 

Карађорђе опет волео је Стевана за његово велиЕо лично ју- 
наштво. И кад је отпочео рат против Турака, није могао Стевана 
оставити без власти војводске. 

Али , као да Јаковљевић није умео руковати влашћу онако 
срећно и правично^ као што је махао сабљом? ^ Протоколу Еара- 
^ор^еву помињу се некака два случаја, у којима се просто вели да 
је Јаковљевић „поарао некаку бабу, и некога Јована из Депојевића" ? ! 

У Стевана је био брат Јован, јунак, кажу, као и Стеван. У 
Девчу се прича^ а и сувремвници бележе, да су Стеван и Јован 
са својом мајком, могли, седнувши за вечеру, попити, до зоре, аков 
вина, па сутра се умити, и отићи на рад, без икакве главобоље. 

Тома Милиновић пак пише: 

»Јаковљевић добар јунак бјаше, 
Но и вино крвнички пијагае, 
Које му је много покваридо, 
Из господства њега истурило."' 

Јокић је поменуо да је Јаковљевић погинуо у Београду, не 
казавши када ; а Милутиновић прича да су оба брата Јаковљевића 
ухваћени 1814:, после Хаџи-Проданове буне, доведени у ланцима 
у Београд, где су оба погубљена! 

Ко да главу за свој народ, купио је право на поштовање 
потомства. 

Слава им обојици ! . . . . 

Јакшић Ђура родио се у селу Црњи, у Банату, 27 јула 
1832, од оца Дине (Дионисија) и матере Христине. 

Ђура се учио, најпре, у месту свога рођења, а после је ишао 
у оближњу немачку школу. 

Годипе 1842, ишао је у српску школу у Сегедину, а 1843 
у први разред гимназије ; али му школа није била мила : учење му 
је ишло са свим тешко. За то га отад да у трговину. После крат- 
ког времена, Ђури омрзне и трговина. Отац га врати у школу, 
коју Ђура ни сада не доврши, јер му је било „тешко учнти на 
памет". 

I. Умотворине Томе Л/идиновиЛа, стр. 20. 



193 

М^^!;) И134 и„а.>и »■ да ^\]»а Ц]/1а ]-адо, и да у ТОМ ПОи\ на- 
пј. 'дује. <>гац, видеКи то, станн му иКи на руку да би га бар за 
жив«»пист1а спремио. Тога ради га је, доцније, слао у Б(^ч и у Мин- 
X (I. И у 1Јечу и у Минхену, Таура је ооходио школу врло немарно; 
шго је учио, учио је цртајући сам, угледајући се на друге, а нешт«> 
а читајућн. 

Још д.-и Ј< м1.|.ио.1и ^, 1><^чу, Цочео јв певати, тојест, цич«.и 
писати песме. У почетку је тајио и од најблнжих својих друго»а 
да пева песме, а доцније се то обазна.10 сасвим. 

Ка 1 му г. дисади живети у Бечу, сиђе у Нови Сад, и стане 
слпкнти разне особе, те од тога жнвети. 

Године 1857 прешао је у Србију, и постао учите.1> у селу 
Подгорцу, у Црној Реци. Из тога великога али суморнога села, 
Ђура је, по же.1.и својој, премештен у оближње село Сумраковац. 

Из овога села зачули смо његове лепе песме : 11ут у Горњак, 
Но^ у Горњаку, Веч€у На НоКишту, Шта Ке у летм врту^ 
Искушеник. 

После кратког времена, остави учитељство и доЈ^е у Београд, 
где је радио у редакцији Сраских Новина, и приватно учио децу, 
те је од т<»га животарио. Ово је било 1858 — 1859, о Свстоан- 
дрејској Скупштини. Тади Ђура саева повратву Кнеза Милота 
песму, за коју од скупштине добије 10 дуката. 

Тако се је у Београду з.1опатио до године 1860, а тада по- 
стане учите-Ђ у Пожаревцу. Сад се је јако кајао што, у своје време, 
ннје био прионуо да се учи, и би се текар вратио у шко.1у, само 
да је имао новаца. А пошто новаца није могао ни зарадити, нити 
од кога добнти : обрати се оцу , који је већ и дот.1е много на 
н.'1а трошло. ц замолн га да му помогне, да продужи школу. 

— Ђуро! одговорио ну је отац: — луд си; пуст сн! нити 
ти ја могу помоћи, нити ми долази кући не сад, него никад! 

Пос.1е тога, Ђура се, 4 ју.1а 1861,ожени и онда, са женом, 
пође у Беч да се учи ! Дотле је, међу тим, и отац био омекшао, 
те му да помоћи с којом је остао у с.1икарској школи у Бечу до 
године 1862. 



194 

Из Беча се врати у Нови Сад, да ради као сликар. У то 
време, 110 преиоруци двојице његових прпјатеља^ Матш^а Сраска 
прими његов спев Сеоба Срба, и награди га са 100 дуката. 

Ђура те новце, с добрим друговвма, потроши за врло кратко 
време. Кад остане без новаца, дође опет у Србију, и постане учп- 
твљ у Пожаревцу, где је, поред рада у основној школи, предавао 
и цртање у онамошњој полугимназији. 

У Пожаревцу је Ђура имао врло много непријатности и гла- 
вобоље, највише са своје чудне нарави; с таке своје нарави, пре- 
мештанје у Крагујевац, у Рачу, у Сабанту, у Јагодпну, и, нај- 
после, године 1871, отпугатен из службе 

Тада се је чемерно злопатио, живећи само од своје врло мале 
сликарске зараде. 

Године 1872^ добио је службу коректора у државној штампа- 
рији. Плаћа је тој служби била 250 талира, па је, после, за л.у" 
бав Ђури, подигнута на 400 талира. 

У тој служби, Ђуру је и смрт нашла, 15 новембра 1878. 

Јакшић се у својим списима често горко јадикује на људе. Он 
ЈО оно онако очајнички узвикнуо, и то не једном : „ У свету, брале, 
нема љубави!" А овамо, мало је људи који су, у животу, примали 
толике доказе љубави и пријатељства колико их је примао Јакгаић. 
Њега су пријатељи помага.ш, уиући^валп, учили, заклањали, као ка- 
кву мајчину мазу; и, после његове смрти, скупили су и штампалп 
све списе и бо.'Бе и леигае него да их је сам штампао. Тиме су 
њему обезбрижили глас, а жени и деци његовој леп доходак. Еао 
да га је отац добро познавао кад је пустио перо да запише ону 
оштру оцену њему. 

Ђури Јакгаићу је било добро и од Бога и од људи, а што је, 
кукавац, много патио, би./10 је, махом, с његове чудне памети.... 

Сви списи Јакпшћеви скупљенн су и штампани у десет свезака, 
у Београду, од 1882—1883: 

У 1-оЈ и II ч су Иесме ; 

У Ш-^^Ј до УШ су Прииоветке, а 

У IX- ој и Х-"Ј су Драме. 



1У."> 

Јакшик Јаков роди" -елу Угрнновцим,!, у ГЈиму. 22 

(•!М"пра 1774 године. 

Њсгово је ираво презиме Иоттп, а какм се је прозвао Јак- 
и11'/1, казаће се мало доцније. 

Одавшн се на трговнну, оде у Пешту где је 1804 постао 
самосталан трговац 

Прешавшн у Ср<'»1|ју месеца д^м^имир;! 1806, Ја1;ив је иостао 
ађ)танат канетаиу Мијаилу Т>у1*1:и1'.и1,\-, т:гп'1т јс пшгк-н иптилкн учио 
^егзерциру." 

Пошто је Београд већ освојен од Турака, 'Вурковић, п његов 
а1)утанат Поповић, настани.1п су се у Београду. 

За то време, Јаков Попорић, о свом трогаку, оиравп неке старе 
:и1динв, које су Београђани звали „Двори ЈактиКевн" и послеје 
у њима седео. 

За то су га другови, најпре од шале, почели звати Јакши- 

л доцније му то презиме постане чувеније од правога прези- 
мсиа ЛоаовиК*. 

Јакгаић се је борио на Малајннцн, на Делиграду, на Варва- 
]>ину, и на Тичару, где је и ране доиао. 

Године 1813 Јаков Јакшић је, с другима, пребегао у Срем, 
па је, после, отигаао у Нови Сад, и онамо је жпвео. 

Године 1815, месеца маја, Јакгаић се вратио у Србију, и одмах 
Је отигаао на Вал.ево, па од Ва.вева на Рожањ, а с Рожња је сишао у 
Поцерину п у Мачву командујући увек српском коњицом. Тада су 
га неки лвали ^ЈакшиК Панцирлија," јер је носио на себи ианцн[». 

У очн дана, у којн ће бити славна битка на Дуб.гу, у једном 
делимичном нападу на дубљански шанац, сриски се коњаници тако 
ииплаше да побегну и не видевшн неиријате.1)а ! Јакшић, идући сам 

' .1<-.11,1м гг јс 1:11 .( МнЈОш иа.4.ут110 па оне којн су своја стара права 
':ена происнидн , па је, издао нарсдбу ада се сваки пише ка1; м 

>' V гој иаредби, тачци 2, за ЈакшпКа псди ово : 

■ ов /<кшиЛ. није ЈаншиА у Немачкој био, но Поаовић као По- 
пов, или Јовлновић кио Јованов син, ит 1Ко треб 1Л0 6и д1 ^е аове : кли 
ЛоаовиА и.ш Јовановић ; г*ди к 1К0 се звао у месту свогл рођен>а Угрииовци. 
Дмдатак к првој иумери Срасних Ноеин1 за 1836 . 



196 



да се увери одашта су се ти људн преплашили, певао је из свега 
грла свога ову песму: 

, Ој Марушка^ мила другика ! 
Голубушка ти моја!*^ 

Певајући ову руску песлу, онако у мраку, ЈакшиК је желео- 
Турке уплашитн, а Србе боље охрабрити'. 

Од године 1816 до 1824 Јакшић је био секретар српском 
Митрополиту Агатангелу. 

А од 1824 до 1836, био хазнадар Кнезу Милошу. 

У овој елужби Јакшић се је увек одликовао не само беспре-^ 
корном чистотом својих руку, него и беспримерном љубављу и мар- 
љивошћу за народно благо, коме је био збирач и чувар. 

Кад је дошао за хазнадара, у каси је затекао 250.000 динара 
а кад је ту дужноет оставио, поеле 13година, у каси је остало го- 
товине 5.150.000 динара. 

Из времена те Јакшићеве службе, има врло много прича које 
су значајне колико за њега лично, толико и за Кнеза Милоша, а и 
за све ондашње личности и за расположења умова... 

Од 1836 до 1842 био је Управник Драхавне Штампарије,. 

а те године је стављеп у стање мира, па је после живео у Бео- 

граду, код своје куће, на Сави. 

Јакшић је преминуо 17 јануара 1848, и укопанјевише ол- 
тара Маркове Цркве, у Палилули. 

Јаникије, владика рашко-призренскп, родио се у селу Ту- 
лежима, у данашњем колубарекои срезу, године 1731. 

Где се овај Тулежанин учпо, и како је дошао до владичан- 
ства, не зна се. Само се зна даје47година био владшарашко- 
аризренски, у Новом Пазару. Он је посветио у чин 1)аконски, и 
у чин свештенички, Ћерасима Ћор^евиКа, потоњег шабачког вла- 
дику, коме ваља видети што се пише под његовим именом. 

Владпка Јанићије преминуо је 1816 године, у својој 85-ој 
од рођења. 

Јанковић Алекса родио се у предграђу Фабрици, у Темиш- 
вару, у Маџарској, године 1806. 

' Мал[1Тиновићг1 Псторија, ^З.'] п да.Ј.с. 



< »гац њвгов Мита, бии је, по занату, аонцнја, веома сиротног 
' н, у иоследњо време, црквењак у темншварској градској цркви. 

Основну школу , и гимназију , Јанковић је снршио у месту 
С15ига рођења, на је онда, с препоруком г-ђе Савке Николићке, кћери 
Кнеза Милоша, нрешао 1834 у Србију, дошао у Крагујевац, и 
постао писар у окружном суду. Из суда је, доцније, у^м \ К;1и- 
Ц">ларију Кнеза Милоша. 

После неколнке године, заштедивши мешто аара, сиђе, с Кнезич 
Милогаем, у Тончидер, па ту да оставку, и оде у Еаерјеш (Пр^'- 
Јпову) те сврши ирава. 

Године 1838 иоложио јеуПешти адвокатски испит на, 1839 
наниио пређе у Србију, као адвокат. Ну на скоро онет уђе у дј>- 
жавну службу, иоставши најцре секретар варошке управе у Бео- 
граду, а нос^е секретар Кнежеве Канцеларије. 

Гм дин' 1 840 Јанковић је био у Цариграду с Кнезом Михаилом, 

Ио повратку Кнежеву и:] Цариграда, кад се оно народ узбуни 
иротнв Вучића и Петронпјевића , те се они чак мораше склонити 
у турски оеоградски град, а Кнез Михаило се, с централном управом 
врати у Крагујевац, Јанковић не хте враћати се у Крагујевац, 
него оста у Београду без службе, као приватан човек. 

Године 1842, кад је Вучић, иреко Панчева, и Смедерева, 
отишао у Крагујевац, да заузме топове и војску, с њим је био и 
Алекса .Јанковић. На тај начин, Јанковић је својим очима гледао 
оно што се је тада догађало од Метина Врда преко Жаиара до 
Врачара изнад Београда. 

Пошто је Кнез Михаило оставио земљу, и у Србији се уре- 
дило ново стање, Јанковић је постао директор Кнежевој Канцеларији. 

Тоцније је био, неко време, Понечител. Правде и Просвете, па 
т вратио на директорско место, у Кнежевој Канцеларији. 

Иред кримски рат, Алекса Јанковић је био послан у Беч да, 
пи \11утима српске владе, гледа код руског посланика обезбвднти 
Србијн какве корпстп у оном лому који је Цар Никола спремао на 
Балканском Полуострву, а који се је, после, сврашо у Севастопо.Бу. 
Т- ■ .1:'П'- ••,11}1 т)1а:кп<"»: Д" гг /■■^■■■■- ттјпдружи !>осна, .\'о - 



198 

цеговина, и Стара Србија, као земље које и јесу једно с њоме^ 
и да се она ирогласи за Ераљевину." 

У почетку 1857, врло кратко времо, био је Предстивник и 
Попечитељ спољагањих поелова, а за тим је отишао у Савет, коме 
је био редовни члан. 

Као попечитељ спољашњих послова^ Јанковић је мушки бра- 
нио п права Срби.је, и права свакога Србина на по се. Ево томе 
једног малог сведочанства : 

Д-р Иларион Анђелковић, купивиш редовним путем од Тур- 
чина место на варошком шанцу, почне зидати кућу. Турски паша 
из града, који се старао и шанац око вароши прогласити као еа- 
ставни део градских утврђења, пошаље низаме, те доктору раете- 
рају мајсторе. 

Анђелковић потражи загатите у српске влаеги. Та ствар, евојим 
путем, дође пред Јанковића , као попечитеља спољашњих поелова. 
И он је не расправља, као што ее до њега радило, не шаље паши 
терџомана да пита : шта је то било, и да га моли да одуетане од 
таке радње ; него еедне и, својом руком, српски^ напише пашп писмо, 
па заповеди свом ћатипу, да то писмо преведе тачно на турски језик^ 
и да га однеее паши. У пиему, кратко рећи, каже пагаиово: ;,3а- 
поведио еам да докторови мајетори наетаве свој рад, а наредио сам, 
да у касарни буде спремна војека, која би, чим ко узнемири мај- 
сторе, дошла, п силу одбила силом!" 

Паша се је одмах тргао, п Др. Анђелковић је начинио своју 
кућу, коју је посветио „Погледу*^'\ 

На кррју године 1858, кад се Обреновићи вратише у Србију, 
Јанковић, у први мах, оста без службе. Али, кад Енез Михаи.10, по 
смрти евога оца, 14 септембра 1860, прими владу, Јанковић доби 
пензију по :закону и, од тога доба, живео је које у Београду а 
које у Панчеву. 

Године 1862, после бомбардања Београда, беше једн) време^ 
кад је Кнез Михаило одсудно миелио да завојппи на Туреку. 
Припремајући ее за тај рат, Кнез се је највигае бринуо за врхов- 
нога војводу српској војеци. У то време, налазно ее је у Панчеву 

Даиас то кућс иема ; срушепа је. кад је Београл регулисаи. 



1 •)9 

;|\ гриски нуковник Вига, добар Србин, честнт чов-. . ,, и.. . 

.Миханло познавао још док је бно у Бечу. Кнез се устави на имену 
гога »мличнога Србина, и зажели цонудити му, у случају 11.иј 
Турском, врховну команду над свом срнском војском. Али је била 
мука: како да се Бига о том упита ? 

Како је, у оно време, од свих министар;1 једини Иико.и Хри- 

1пћ био ратоборан тако као и Кнез, то је овај с Николом највише 

дио своје тајне разговоре о рату. Он дакле Христића уиита: 

— Има ли каква год начина. Биги каже моја намера, 
V сазна шта он о њој мисли ' 

Има, одговори Никола одмах: — само не знам хоће .1и 
ј.аи.и сиет.шст прнмити човека, који би ту могао бити удесан ио- 
средник .' 

— А који је тај човек ? 

— То је Алекса Јанковић; он с Бигом живи као с братом; 
<г.;1ки су дан заједно. Он га може упитати за све што желите знати, 
;1 1;1 ником ништа не падне у очи. 

— Јанковић јесте из логора мојих оротивника, рекне Кнез: — али 
ос ин иоштен човек, и истински патриот: њему се то може пове- 
рити. Поручите му да дође ! 

Јанковић дође. Прими од Кнеза Михаила пос1ансгво, и оде 
Биги 11 киж". Пос^е неколико дана, врати се, и донесе о;ткав 
одговор : 

— У аустриској војсци, рекао је Бига : — ја ћу скоро бити 
ђ».*нсрал; имам, дакле, леп положај, а држава се је и за моју децу 
постарала. Све то ја бих оставио, кад бих веровао да могу учинити 
Србији добро. А.1И се ја бојим неуспеха код све своје добре во.Бе. 
Ја сам научио командовати регуларном војском, а у Србији је вој- 
ска народна : ја њу не ћу знати, она мени не ће веровати, и тако 
може бити зло, и к.1етва ће иаети на моје име ! За то се не могу 
иримити. 11 М0.1ИО бих Кнеза да никаква странца и не узима за 
Брховнога војводу, већ нека узме домороца, који зна свој народ, 
и когд народ зна ! Тај ће увек урадити више . А ја ћу, нижих 
иФицира, ако за треба, пуштати свакад'*. 



200 

Последње дане свога живота Јанковић је провео у Београду, 
на име у Старом Здању, где је и умрво 10 јуна 1869, и сахра- 
њен је код палилулске цркве. 

Докле су њега, у великој београдекој цркви, оневали, грунула 
је на Београд така олЈ'ја с кишом, какву донде ни најстарији људи 
нису занамтили. 

Јанковкћ је био средњега раета ; пуних, великих, крупних бр- 
кова ; избуљених очију, а гласа поцепана. Идући, био је свакад 
малко погнут напред, као да Је мало погурен. 

Оеем ерпекога језика, говорио је и писао : немачки и латин- 
еки; а разумевао је Француски,, маџарски, и влагаки. Француски је 
знао и како ее зове свака чивија у кола, али је књиге читао онако 
како еу напиеане, на прилику, ноус (поиб) воус (уоиб), и т. д. 

Алекса Јанковић био је човек врло поштен, врло паметан, и 
способан за послове. 

То је једини министар, коме је било дати оставку, као попити 
чашу воде ! 

Јанковић Жанојло родио ее у Новом Саду, 1758. 

Свршивши, у евојој постојбини, школе оеновне и више, оде, 
1786, у Германију где је, у Хали^ слушао медицину. У Липиеци 
ее је познао с Доситијем, и држи се да му је овај улио у срце 
жељу да, у Новом Саду, уреди штампарију за српске књиге. 

школском одмору, Јанковић је путовао по Италији и по Фран- 
цуској, пошто је, најпре, научио језике талијански и Француски. 

У то је ВЈ)еме знаменити Србин, ђенерал руски Симеун Зо- 
риК, у месту у Шклову, код Могилева^ у Бе.шј Русији, о евом 
трошку, дрлгао пшолу у којој ее је учило неколиио стотина рус_ 
ких племића. Зорић, чувши за Јанковића и за његове напретке у 
наукама, звао га је, неколико пута, да дође у Русију, где би до. 
био красно место. 

Јанковић нпје могао одвојити се за свагда од својега зави- 
чаја, него се, по свршетку наука, врати у Нови Сад, и ту настане 
да добије допуст да може уредити штампарију п књпжарску радњу. 
У том послу наиђе на препреке које није могао отклонити, и тако 



•:01 
пај^епгае доС»а <'Д живота, покоси црна смрт, године 1792, 

Кн.ижевнисти сриској од Јанковића оста.1И су ови сниси: 

1. Трговци, шаљова игра одГолдонија; превод с талијапског: 

2. Физичсское сочинепије о исцшенији и разАел»нији воАе у ваз- 
лух. Липнска, 1787; 

3. Жпвотооиисаније ^страла Лаидона, у Бечу, Ј788; 

4 Ллагодарни син, нревод с немачког, у Лописци, 17б9 : 

о Зао отац и неваљао син, у Бечу, 1789 : 

У рукоаису оставио је, иза себе, изворни спис: 

1. Морална философија. н 

2. Начело мудЈЈОсти. 

У овом пос.1едњем спису црта различне појаве из Физике н 

.10111 Кс. 

Својим радовима у прпродним наукама, Јанковић је био заслу- 
жно да га је Природњачко Друштво, у Хали, изабрало (б марта 
1788) године за свога редовнога члана! 

Јанковћ Паун родио се у селу Коњској, којг о- доцније про- 
лва.1о МихаиловаЦу у нахнји смедеревској, 1808. 

< )тац Паунов, Јанко Ђурђевић, био је саветник за смедерев- 
с1:у нахију, за времена Карађорђева. 

Паун Јанковић се је шко.10вао у Русији, и, вратнвши се, на по- 
јив Кнеза Милоша, у Србију, рано је ступно у службу, као писар 
у кнежевој канцеларији, у којој је напредовао са звања на звање, 
док ниЈе дошао до Директора те канцеларије. 

За својега секретаровања у кнежевој канцеларији, Јанковић 
У', 110 диктовању Кнеза Мнлогаа, написао многа и многа озбн.гна, а 
нека и ша.Бива писма , којима је Кнез, ионекад, миловао проша- 
литн се с овим или с оним од својих сувремоника. 

Како се је ш^со.швао у Русчји, и знао руски језик, а раста 
је 0110 малеиа и стаса дежмекаста. Кнез Милош га је прозвао „ј^а- 
Кцшки,- 11 „1Ма,^ па му је, пос.1е, то име оста.10 много позна- 
гије од крштенога и иоЈОДичнога. 

Као дирсктор кнежеве канц<.'ЛарИЈ»', ЈанкоииК је, '10 .три.ш 
1840, био одређен да заступа кнежева ПЈ.едставника и попечите.Ба 
СПОЛ.НПХ послова кад је Аврам Иетронијевић то звање био оставио. 



202 

То заступање трајало је врло мало, и Јанковић је 20 јуна 
1840, поетао члан земаљекога Савета. 

Године 1842, октобра 26, Јанковић је поетао иопечитељ 
нравде и нросвете и, на том месту, израдио је, и 23 септембра 

1844 издао: „Устројеније јавиог училишног наставленија,^ што 
је први школски закон који је обухватио наставу оеновну, средњу, 
и високу ' . 

У иослу око овога закона, био је Јанковићу десна рука на- 
челник одељења, знаменити књижевник, Јован С. Иоиови^. 

Пауну Јанковићу, као попечитељу просвете^ и као председнику 
Друштва С^тске Словесности, упутио је Вук Ст. Караџић оно 
своје писмо ерпском Језику и правопиеу, које је ниеао 18 маја 

1845 у Београду. 

Баћа јо окушао евоју снагу и у дидактичком пееништву : цре- 
певао је неколике Давидове псалме. 

Пред крај свога живота, на име 1857, умешао се је у неку 
заверу против живота Кнеза Алекеандра. За то је био оеуђен на 
смрт; али, по кнежевој милости, отишао је у гургусовачку кулу. 

Изишав из куле, нрогнан је био у Рушчук, откуда ее вратио 
у отаџбину, тек пошто је у Србију дошао Кнез Милош, 1859. 

Поеледње време свога живота Баћа је провео у Смедереву, 
где је имао своју кућу. Тама је и нреминуо 13 јула, 1865. 

Јевта, обор кнез из Обрежа, у Темнићу, или како се у 
старије време говорило^ у Доњем Левчу. 

Јевта је био у влаети још за Турака; али, кад су Срби, 1804, 
устали, он је оставио Турке и почео одмах кретати уетанике и ју- 
начки борити се за слободу отаџбине. Зна се да је био у боју на 
Јагодини у пролеће 1804. 

Јокић за њега каже кратко : „Погибе па Београду", па се 
узимало да је морао пасти 30 новембра 1806, кад је варош бео- 
градека отета од Турака. 

Али ее ево јавља друго нешто. 

Покојни ЛКим Вујић, ПЈтујући по Србији, био је 24 јуна 
1826, у селу Орашју, и ту је, у цркви Орамју, која је пре била 

' Зборник II сгр. 315 — 345. 



мгп! 1 'ј преирати, впшв вратл, прочитао оваЈ тпи«'. ии- 

' 1овима : 

' сЈ минастир (ХкЈЈ! Ииа Јгта тичпг^ » </.;./ ^{^'ј/ч 1ч,,цпн 
■ >1 сиомс^' ч/чччм К1 1 1/к1иЈ,(\ II мртнимп .ш дуту 1)^12, 

ово онај Кнез Јевта из Обр«'и:а. ида је јасно, да је 
био жив 1812, II тада век на Београду није 6иј10 боја. Еш, да- 
к.1е, Кнез Јевта из Обрежа није пао на Београду 1806, или је 
овај Кн'*' Т"чт:1 што је патосао Манастир Орашје са свил други 
чов^чг. 

1 гробови, својим записима, мог.ш би расвеглитн ову таму, 
али з^шиса тих још нпсам могао добнти, ма да слм се, неко.шко пута, 
(.и''раКао иознаницима у Темннћу. 

Јелечаннн Радосав, из села Матаруга, близу манастира Жиче, 
Јм.дии се ид ири.шке 1762. 

Јелечанин је најпре био прост војннк, а од године 1811, ио- 
миље се као војвода у Горњем Ибру, под врховном командом Ан- 
1иција Пљакнћа. 

Иа Јелечанина се, једном, жалио Димитрпје Кујунџпјл, вој- 
В'.'да па:и1рски (управо студенички), да му није дао ископати 4 то- 
вара зем.1>е, :Ја некаку цркву. Карађорђе, сазнавши то, заповедн 
Радос{4ву, да ископа 6* товара зем-Бе, и да лх нот.Бо војводп Ди- 
митрпју за цркву. 

Доци.уе, у пролеће 1812. кад се већ видело да ће се наста- 
в. Гурцима, Јелечанину, који је обично држао друм ол 

1» арииЈПЦа иа Па.^ару, у Нротоколу Кара^арЏву, заповеда се, да 
сву иејач ук,1ови да.ве од иуга, у тврде збегове, вако је Турци 
не би поробили. 

Последња заповест иос1ана му је да ухвати Дукића и Молера, 

л се јавили у његовој кнежинн, па да пх преда Вожду живе, 
и.;,1 1.1аве њнхов«' 

Г1ос.1е несрећп'- ^^дии'- ^о^.ј. .ј- .итк! ■ ..ј- ^.^ ■ А.ј'ц.1ма, 
и ' 1''0 10 К01 својо куће на мпру. 



204 

Уз ону несрећну Хаџиироданову буну^ Радосав се је десио 
код ЛатиФ-Аге, чачанског муселима, и није се мешао ни у што. 

Али године 1815, чим је уговорен нови устанак, Јелечанину 
дође књига од Енеза Милоша, да ее сирема устати на Турке ! 

Међу тим ЛатиФ-Ага је, још о Св. Сави 1815, с ноловином 
<;воје војске, био оставио Чачак, и прешао у Еарановац, те се онде 
утврдио. Доцније, чувши да је и Милош устао , ЛатиФ све своје 
прибере и затвори у тврди шанац Карановац, а Адем-паши пазар- 
<5ком поручи да му пошље помоћн ! 

Јелечанин, који је, по поруци Киезл Мишшл, с устаницима, 

<)И0 ухватио Столове, и пресекао пут између Шзара и Карановца, 

нађе се сад између две ватре. Рад је био најпре разбити оне Турке 

који су долазили од Пазара, па онда ударити на Карановац ; али 

Адемовци, њих 1500 убојних Турака, под управом Махмуд-Аге 

Љаје, п Јусуф-Лге Баљеје, стигну на Столове, и већ о5рну низа 

страну, бага кроз Јелечанинове заееде. Ту се одмах за^штне етра- 
шан бој. 

ЛатиФ-Ага, стари војник, чим чује пуцањ, похита у предсрет 
Турцима који му иду у помоћ. 

Јелечанин је сада, са Србима устаницима, бијући се на две етране, 
одетупао к старом граду Магличу, у који се је, најносле, и еклонпо. 

Турци се, поеле тога боја, сви скрхају у Карановац, али Ла- 
тиФ, који је одавно био болестан, које од своје болести, а које од 
умора у овом боју, на скоро умре, а Срби Турке у Карановцу 
опколе са свих етрана. Тако је Јелечанин држао Карановац у оп- 
сади, докле није стигао Кнез Милош од Пожаревца, те Турке при- 
жио ва веру, и испратио их у Пазар. 

Поеле тога, Јелечанин је, као што вели Сима Милутиновнћ, 
^одро чувао границу од Нова Пазара. 

Године 1835, Фебруара 23, Кнез Милош је, међу другим за- 
<;лужним људма, и Јелечанину одрздио 100 талнра пензије.' 

Јелечанин је умрБО у селу Матаругама, 20 новзмбра 1841, и 
опевао га је поп Павле Милутиновић т Крушевице; сахрањен је 

' Указ од 2 3 Фебруара 1835. Бр. 5 32. 



20.% 

\ Ј1111'111, Г1 и д ла.п" цј.гимШе. 11.1 1[п„Ј\ му Н.-Ма НЦ ЛЛиЧе, ИИТИ 
икакнн белога, тако да се данас уираво и не зна где је мссги- 
мице утопан? 

Г)ИО је човек плав, сродњега раста, а лица врло блага. 

Иики Коста БунарџиК из Дедеваца, за којим је била 1\љл- 

1:1111.1 оиновииа, иричао је оно: 

— Године 1813, иснратисми, ие.ш «>н: — војводу Пљаку, 1:ад 
ј'' полазио из Србијо. Пређосмо Мораву на Милочајској скели, и онде 
о.' нж.1>убисмо и растасмо. П.Бака уседе на коња п нође, иа се окретс 
и рече нам : 

— „-Чувајте се Радосава Јелечанина, н Попа Николе из Мр- 
саКа; то су турске улизице!" 

Рекавши то, ободе коња, и оде. 

— Е, брате, настав.1.а Коста : — то нам војвода рече, а не но- 
годи ! Вера и Бог, у оно несрећно време, ова су два човека за- 
клањала народ, као мајка своју децу!". 

Још се нешто за Јелечанина ирича : 

ЛатиФ-Ага се разболео, па лежи у Еарановцу ; и чује се да 
хи110 да умре, а око Карановца Срби узаврели ; тек што није нла- 
нуо устанак 1815. Јелечанин, да би се собом уверио о ЛатиФовој 
болести, п да би, опет, и бонику дао знак пријатељства, узме не- 
колико кметова, и дође бону муселижу, да га види и да му по- 
пиИ! ;кора оздрав.БОња : 

— 1{{1К0 си, царски саб.вару! унита он, и дубоко се, с дру- 
жином, приклони пред боним агом : — Крепи се; дижи се; сиро- 
тиња се уилашила што те нема, на мо.ш Бога да оздравиш што нре1 

— Знам, Радосаве, знам, рекне Турчин : — турска вас је 
сабља научила да зборите тако, а што ми желиш, и ти и ови твоји, 
не дао ми Бог ! Него се'те, попите каву, па идите . . . Мени . . . 
што да Бог! . . . 

Јовановик Јев^еније, в.1адика, родио се у селу Голубин- 
тгма, у Срему, 1802. 

Крштено име било му је Јгвти.у"'" ■> ./".!,' пПјС сс на.;вао 
-ад се је пока-^уђерио. 



206 

Основну школу свргаио је у месту евога рођења ; немачку школу 
учио је у Старом Сланкамену, а гимназију и богословију у Кар- 
ловцима. 

По свршетку Ш1г0ла, постао је проФесор латинске школе у 
Бечкереку. 

Иза тога је, у Шарош-Патоку, свршио ФилосоФију и права. 

Године 1828 јшложио је, у Пешти, адвокатски испит, и до- 
био диплому. 

Закалуђерио се је, 1829 у манастиру Раковцу, и постао про- 
Фесор у Ккрловачкој богословији. 

Седам година је служио као проФесор богословије, и кроз то 
време иостао је (1834) архимандрит. 

Као раковачки архимандрит, Јовановић је, 1837, после смрти 
Мушицкога, послан за управника удове јепархије горњокарловачке. 

Године 1839, септембра 10, иосвећен је за владику горњм- 
карловачког у Карловцима, а уведен је у владичанску дужност, у 
црквц горњокарловачкој, 11 Фебруара 1840. 

Јованонић је преминуо 2 септ^мбра 1854, и сахрањеп је у 
гробљу српске општине, у Горњем Карловцу, 8 септембра 1854. 

Књижевности српској од Јовановића је остало : 

1. Ортографија србска, по мњенију Евгенија ЈовановиКа, ар- 
химандрита Раковачког, у Буднму, 1836; 

2. Слово, говорено, на опелу, митрополиту Стратимирови^у, у 
Будиму, 183/ ; 

3. Оаровержсније одговора г. Захаријадеса, у књижици, ,^Хра- 
пилиште или Лмајлија,'^ у Иовом Саду, 1839; 

4. С1ЈДЈСХ церковнг<х, Сочиненије Евгенија ЈовановиКа, архи- 
мандрита, 1844, у Карлштату; 

5. иреводу Новога Завјета г. Вука Стев. КараџиКа, 1850; 

6. Граматика цсрковно-славјанскаго јсзика, Сочинепије Евгс- 
нији ЈовановиЛа, во Бијење, 1851 ; 

Има његових више чланака о српском језику; ти су већнном 
штампани у Сриском Народно.\( Јисту, и у београдским Сристш 
Новинама. 



.1 кановиК је, као владнка. содио у Шашком до 1848, а те го- 
дине с«' ,ј»' пресе.1И0 са свим у Кар.швац. Држећи богословску гаколу 
аа сиЈп-му свештеннка, сам је предавао ђацима. Био је и у школи 
и у цркии веома оштар старешина. У цркву је долазио редовно. 
Свештеници, пристунајући к њвму, морали су сви метанисати, не 
1Л''дају11Н на старост. Чврсто је пазио на иоповску униФорму; није 
пуштао ништа преко прописа. 

Исто је тако ревњив био у чувању вере. С тога се је онако 
много борио с државннм властима, и тужио се тако често ратном 
миингтарству у Бечу. 

' ' Мупшцком, свом претходнику, Јовановић је говорио као <• 
.,жии>'М 11;сду," 1;ао „другом Св. Сави". 

Јиваповић, као владика, има огромнв заслуге за православну 
цркву. 

Пмао је н иана; а од њих — наЈвећа му је била — што је 
иродавао иарохијс ! 

Године 1841 писао ,ј|! мптрополиту Стевану Станковићу, по- 
угог, ово: 

..Лко мислимо цркву нашу бранити, дужни смо битн готови 
жртвовати с, или приклонити главу, и положити оружје. Архије- 
пископ је народ наш (ако и не сав) овамо превео, и получи ли смо 
привилогнје. Кад се те привилегије не пазе, шта, дакле, веже на- 
род паш повратити се откуда су и дошли Ј Сваки дан искугаавамо 
утеснмнија, сад Ј кИс^ит (1в1е^а1.цт, сад запрегатење звоњења, а 
Би !1та још не ће скоро доћи. — Сабор народни треба 

да !■ ; и ' нашем здје битију или не битију, под овом Формом п 
именим и^им. Ла то треба да га иштемо сви, као што саи н пи- 
сао катг.; аксцеленцији". 

1'одавање парохија правдао се је Патријарху Рајачн^^у 
1^ •").■> "вако : 

..Ја дам парохију оном кога нађем да је достојаи, а он мени 
;1а.1> , како му образ подносит, и како може. За то ја имам пароха 
коЈи су ми дали 40, бО, и 00 ФОрииата, без мога искања ; а пма 

их ^--"1^ су ми данали и по 4<п> форинатм 



• V 1 \ (I 1'1 III ||(11 1.*| |11 П( - 



208 

сторије, па још нису ! Јепискои мора дати 100 д\ката архијепи- 
скопу, мора дати преко хиљаде Форината за своје дипломе, а то 
чини више од четвртине годишњих му прихода, и то није грехота? 
Л парохије износе 400 — 800 Форината и више, дакле ако се даде 
јепископу 100 или 200 Форината онда је неправо?" — 

Најчудноватије је да је он, 1850, пиеао Патријарху Раја- 
чићу службено, и позивао га, да уетане против штамаања До- 
ситијевих књига ! 

Рајачић, 110 том писму, није хтео радити ништа. 

При свем том, Јовановић је био један између најбољих и нај- 
патриотичнијих српских владика на оној страни. Без престанка је 
подетицао митропилите (Станковића и Рајачића) на рад, предетав- 
љао и предлагао да се српске ствари онамо уреде ; али није на- 
лазио одзива ! 

Јовановик Мијалко родио се у селу Ратају, у крушевач- 
кој жупи. 

Занат кујунџиски научио је у Нишу, па је, доцније, као мај- 
стор, радио у Крушевцу, а после у Јагодини. 

Карађорђе, чмајући потребу да му се сврше неки кујунџиски 
послови, био је најмио неке иајсторе из Старе Србије, па Мијалка 
Јовановића, из Јагодине, постави за настојника над тим радницима. 

У Тополи, на том послу, остао је Мијалко читаву годину дана. 

После тога, Карађорђе га је поставио буљубашом у Јагодини. 

За ратовања, Мијалко се је махом налазио на Делиграду, и 
на Топољаку. 

Године 1813 остао је у Топољаку дуго, и по што је Карађорђе 
био отишао из Србије. 

Оставивши гаанац топољачки, Мијалко се провере до Саве, код 
Великог Дубоког, те се онде превезе у Срем. 

Кад тамо, а Немци траже оружје; Мијалково оружје пак све 
је било извезено срмом и сребром. Мијалко се, у час, досети, па 
скине све карике и све друге украсе и задржи себи, а оружје им да. 

Породицу своју нашао је чак у Белој Цркви. 



Године 1815, чим се је дигао Кнез Милош, Мијалко је пре- 
шао, и Кнез Мнлош га је поставно :{а кнеза у Јагодини. Као та- 
кога, више пута га је слао у Ннш, и у друга места, к турскнм па- 
шама, јер је Мнјалко добро знао турски јези1:. 

Пос.1е га је посмо у пцу народну канцеларију у Београду. 
'^'Ф» .!' уређена, здоговорно с Марашлијом, 1815. 

Ту ј..' Мијалко остао дуго. 

Кн ; Мплош му је писао врло често да сврши сад овај, а сад 
онај посао. У иисмима својим, Кнез га иазива : Мијаило КујунџиИ^ 

Годнне 1835, Мија.1К0 јо био „исправник'* у Јагодипи. 

Године 1838, кад" је већ био стар и слаб, Кнез Милош му 
одреди 160 талира иензије на годину, а сина његовога, Стевчу Ми- 
хаиловика, постави за каиетана у Јагодини. п / г в^ 

Мијалко Јовановић умрво је у ЈагодЖ^^ТП^рањенје у ја- 
годинском гробљу, у својој гробници. 

Јовановик Петар, мнтрополпт српски, родио се у Илоку, у 
Срему, 1б Фебруара 1800. Отац му се звао Лазар а мајка Јули- 
јана. На крштењу наденуто му је п^'" 7Т"'т<\ и Летром су га про- 
лвали кад се покалуђерио. 

Павле је свршио основну школу у месту својега рођења; гпм- 
назију у К«грловцима, ФплосоФију у Сегедину, па за тим богосло- 
вију у Кар.10вцима 1820. 

Одмах по свршетку тих школа, постао је проФесор у карло- 
вачкој гнмназији, где је служио раиних 10 година. 

Био је човек врло гледан на очн, зато су га обично звпли: 
Л^пи Иаја. 

Годнне 1831, прешао је у Србију, и постао секретар, најпре у 
народном суду, а после у канцеларији Кнеза Милоша. 

У то време, умре српски митропо.шт Мелентије Лавлови/!. и 
Кнез Милош замоли митрополита карловачког, СтеФана Стратими- 
ровнћа, да му препоручи кога наученог духовника Србина за ми- 
тро11"Лита. Стратимировпћ одговори : 

— Бо.1>ега не трпжите од Павла, секретара Вашега! 

помкпик :;илими!. 14 



210 

По такој препоруци, Кнез Ми.шш избере Павла за митропо- 
лита, и пошље га, најпре, у Чачак где га, последње четврти, го- 
дине 1833, замонаши, зађакони, запопи, и заархимандрити ужички 
владика ЋиКифор МаксимовиК. 

Тада му је дано име Петар. 

После тога, опреми га Кнез у Цариград, где га, на Св. Ни- 
колу, 6 декембра 1833, Латријарах Гршорије поевети за архи- 
јепископа и митрополита српскога. 

Нови митрополит Петар вратио се одмах у Србију, и прву 
службу, као архијереј, служио је на Божић, 1833, у Пожаревцу, 
где се је онда налазио Кнез Милош. 

Од тога доба, до почетка 1859, управљао је Петар црквом 
у Србији мудро и чврсто. Завео је богословију за спрему младића 
за свештенике 1836 \ уредио конзисторије, израдио протама др- 
жавну помоћ, отворио пут младићима у руске богословске заводе, 
за потребу цркве, и уопште увео је ред у еве службе и одношаје 
свештеничке. 

И ако је био родом из оне стране , тојеет, из Срема^ ипак 
је био врло на опрезу према својим земљацима и њиховим нави- 
кама, кад би који овамо к њему прешао. Он је, можда, једини од 
својих земљака који се је са свим повијао по духу и обичајима земље 
у коју је дошао. 

Као светован човек, пушио је, а пошто се закалуђе жо, није 
дима узео у уста ! 

Пада у очи, да и духовницн, на оној етранн, хоће по некад 
језик свој да пусте даље него што стреја камилавке благосиља: 
хоће да говоре онако како негад говоре људи световни, људи 
млади — па и ови тек кад су сами!.. 

Митрополиту Петру ни трунка таква прекора не може се 
учинити. Напротив, он је свој говор и држање оштро удешавао 
према захтевима евога чина^ и према мишљењу друштва у које 
је ушао. . . 

' Богослоиија је отворена, први пут, 1 септембра, 1836 годиие. 



211 

У своЈпЈ ии|1к:.ими'и()Ј г1|1\ци, Пвтар јв бим Јак ; а и у дру- 
гим државшп? пос т.шимл увек добар саветник. Памш.т.у је имао за 
чудо јаку. 

11м1 н.1'говим руковањем, израђене су и штампане ове книге 
црквенога садржаја: 

1. Свештена Историја кратка, и простравија, 2. Катихизис кратки, 
л ^пространији. 3. Историја Цркве, 4. Догматичко богословље ; 

За тнм : 

1. Часловац, 2. Псалтир, 3. Службеник, 4. Требник, 5. Мол- 
Сано ијеније, б. Општи минеј, 

Ове су књиге, његовим настајавањем, прештампане у Београду. 

Од године 1834, ретко је кад служио, а да није и проиоведао. 

Неке од његових беседа штампане су у листовима онога вре- 
мена, а где су остале, није се могло дознати. 

Године 1859, по промени која се онда изврши у Србији, Ми- 
трополит Петар је дигнут с црквене управ' , а на његово место 
дошао је Михаило, његов питомац. 

Петар је, после тога, неко време био владика Горњо-Карло- 
вачки, и умрБО је у Сремским Карловцима 22 септембра 1864, и 
укопан је у манастиру Крушедолу, у Срему. 

Јовановик Стеван родио се у селу Текеришу, у Јадру, око 
године 1759. 

Књигу је учио у манастиру Троноши, и онде се врло млад 
закалуђерио, и млад је постао архимандрит, још за рата турскога 
и немачкога. 

Немачком рату 1787 — 1788 Стеван се јако обрадовао, и био је 
један од оних који су највише народ подстицали да устане на оружје, 
те да и сам помогне истерати Турке из Србије. 

И ратовање је, помоћу српске крви, било срећно; подрински 
округ сав, осем Сокола, и цела Србија до Крушевца н Ниша, бише 
очишћенн од Турака. Али Аустрија, због непријатељског држања 
Пруске, би прнморана закључити мир, и сву Србију вратити Турцима. 

Тада је Архимандрит Стеван текар показао колико је волео 
да с»,* Србија ослободи од Турака , и колико је труда кадар био 

14* 



212 

иоднети у то име. Он је скупљао људе, набављао потписе , писао 
молбенице, састављао депутације, игаао сам лично то војековођама, 
то владикама, то цару у Беч, то српском сабору, у Темигавар, да 
би, ма где, нашао помоћи народној ствари *. 

Бад све то мољакање и заузимање није ништа помогло, кад 
се, што оно вели Вук,* досади и њому узалуд молити, и Немцима 
његове молбе и укоре слушати: онда он побегне пз Срема натраг 
у Србију , преда се Турцима , и дође опет у Троношу , као у 
своју кућу. 

Кад је у Србији, године 1799, настала велика глад, Архи- 
мандрит Стеван оде у Зворник Еапетап - Паши , и замоли га да 
позајми народу некакву проју која је, као што се приповеда, још 
од Маџара била оетала у градским кулама. Паша ее стане усте- 
зати , изговарајући се да он то не може учинити. Онда му Сте- 
ван рекне : 

— Честити пашо ! није право да народ мре од гладн, код те 
проје, а та је проја и онако покварена, стојећи од толико годпна; 
него дај да је разделимо народу, нека се израни сад у овој невољи, 
па кад да Бог, те роди година, народ ће вратпти, и напунити куле 
новом пројом ; ако ли ти не даш те нроје^ ја ћу искати од Немаца, 
па ће они позајмити народу жита из њихових магацина". 

На те речи, паша допусти да се проја разда народу, и он 
пође од паше да гладној сиротињи носи тај радосни глас. Ну кад 
изађе на поље, паша с осташм Турцима који су онде били, стане 
тумачити оне његове речи, што је казао да ће искати од Немаца 
жита, и да пе му они датк, и закључе : да се он и сад с Нем- 
цима договара, и да ће, најпосле, опет довести Немце у ону земљу, 
и отети је од Турака. За то погаље свога човека да Стевана зовне 
на траг, као да ее још нешто договоре, а своме лекару, неком Грку 
Јанку, заповеди да му начини отров у кави. Докле га пашин чо- 
век етигне и врати, лекар му приправи отров, и даду му га те 
попије, и оданде отиде у хришћанску варош, на свој стан , па ту 

' Гласник XX, 22—101. 
* Ланиг^а 182 8, 2 — 0. 



213 

умро лруго длн. Те-1и му, ио том, Срби донесу у Троношу, и онде 
гл саране поред цркве, с десне стране. 

Лрхнмаидрнт Стеван био је врло прикладан човек : раста танка 
и висока, лица бела и весела, косе смеђе, образа дугуљастих; и 
није му било ауно четрест година кад је умрБо. Био је човек поштен 
и иаметан, а знао је лепо читати и писати. Имао је вр.ш леп глас 
II радо је појао у цркви. Свакад је, о великим празпицима, поу- 
члвао иарод у цркви, и то врло лепо, према народу : да не краду 
Јидан од другога, и да не отимају ; да не лажу један на другога; да 
не иду Турцпма на тужбу за сваку беспос<1ицу, да их Турци за- 
тварају и глобљавају , него међу собом нека се братски слажу и 
намирују; богатн сиромахе да надгледају (као што је и он сам чи- 
нио). Он је, нстина, као калуђер, од богатих узимао милостињу, али 
ј-' сиромасима врло радо давао, на прилику, жита ; о Божићу — пе- 
ч-нти'; уз Белу Недељу — снра; о Васкрсу — опет кака мрса : 
1оЛиме ко1пу.1.у или какву ха.Бипку, а сиромаху (који нема чим да 
плагн арача и нореза) новаца. 

Рде се год у српском пароду зна за оваке духовнике и све- 
штенике, ту се никад није чула ни тужба на свештеничку оскудицу, 
вити јадиковање да је богомо.Ба о празницима празна. 

Нека ја ово на размиш.Бавање свим пријатељима иере у срп- 
• ком иароду ! 

Јовановик Стојан родио се у Београду, 1819. 

• »сновну школу учио је у Београду, гимназију у КрагуЈоицу, 

Иапчеву је учио НЈМачки језик. 

Носле тога школовања, ушао је у државну службу, и постао, 
најпре, срески писар у Крушевцу, откуда је, доцније, прешао у 
београдско начелство, за секретара. 

Године 1839, послала га је сриска влада, заједно с другим 
м.1адиКима, у стране зем.ке на науке. Тада се је учио у Бечу. п. 
н»'Ко време, у Паризу. 

Го,иЈНе 1842, вратитни се \ ♦ Р'ч1ј.>, ^а. ши јс у њој са свнм 
нопн гим гтплпп : Ккг«:! Мтгми и Кне;{ Михаило били су отишлн 



214 



из отаџбине, у којој је тада већ кнезовао син Карађорђев Алек- 
еандар. 

Стојан Јовановић, младић жив, енергичан, окретан, а врло ве- 
лики пријатељ династији Обреновића, у два три маха, огледао је 
да дигне какву узбуну, те да поремети ред који му није био по 
вољи. Али не само да није могао урадити што је желео, него је, 
у сваком таком случају, допадао тамнице и окова и он и они који 
су приетајали уз њега. 

Из последње тамнице нобегао је, прешао Саву, и склонио се 
у Аустро-Угарску, где се, поеле, налазио највише уз Енеза Милоша. 

Године 1844, у јесен, на име, 22 септембра, Стојан Јовано- 
вић пређе Саву на Еленку, и уђе у Шабац, са 32 друга, који су 
сви били на коњма, у хуеареком оделу, и под оружјем. 

Заузевши из убаха варош, Стојап је наредио те су одмах уби- 
јени: предеедник окружног суда, Марко ЛазаревиК, и помоћник 
начелетва, Ншола НиниЛ. 

Поставивши у Шапцу своје људе за управнике, Стојан се, са 
евојом дружином, коју је народ одмах прозвао: Еатане, упути кроз 
Мачву ка Лешници. 

Преноћивши у Лешници, дође, други дан, у Лозницу, где буде 
дочекан као избавитељ. Из Лознице је мислио преко Ваљева у сре- 
дину Србије. 

Али, док је он тако заовитним путем, и тако споро напредое 
вао, влада сриска брже боље прибере у Еаљеву војску, која пођ- 
пред Стојана. С овом ваљевеком војском Стојан се сретне, и по- 
бије, 25 септембра 1844, на месту Летровачи, у ваљевском селу 
Буковици, 2 часа на запад од Ваљева. 

Војна га срећа пзневери ; он изгуби битку, изгуби главу, а дру- 
жина му изгине, или се раепрсне. 

Који су остали живи, похватани су, и предани преком суду у 
Шапцу, те су осуђени неки да изгубе живот, а неки да трие там- 
ницу дуже или краће време. 



Тај догађај заиисан је у историји као Катанска 1>уна, и .вуди 
■3 оних округа К"је ј« ;(:1хиати". цј.ци.мх п н>ему као о ст[""""'»! 
Суду Божјем! 

Од Стојана Јошгнивића у књижевности сриској има : 

„Француска Граматша за оне који, без иомоКи учитеља^ 
соКе да уче француска ј^зик" , у Бечу, 1844. 

И писац ових врста има да захвали овој граматици .),' -^ 
о.1акшицу у учењу Францускога језика! 

Јокнћ Петар родио се у Тополи, од ирилике, године 1779. 

Устанак српски од годннв 1804 затекао је Јокића као човека 
свршена, већ ожењена. Још пре устанка, био је Карађорђу б.шзак, 
а од устанка није се, готово, ни одвајао од њега. 

Најпре је био његов момак, а пос.1в буљубаша његове гарде, 
његове најодабраније војске. 

Једпом је Јокић изјавио незадово.Бство, што остаје све једнако 
буљубаша, док.1е други, мање вредни и мање заслужни, постају 
војводе. На то му је Еарађорђе рекао: 

— Коекуде, шта ти је криво? Они се зову „Госаодари Вој- 
6046"^, а ти си „Госаодар Еуљубаша"; ко.1ика је плата њима, то- 
лика нека је и теби, само остан узи ме"! 

Ц Јокић се је задовољио. . 

Петар Бу.Бубаша је био у многим бојевима. Причаше, на не- 
колике неде.!>в пред што ће умрети, да је био у 6б прилика, гдв 
су пушкв пуцале, н где је и сам могао погинути. У гроо је однео 
неколико рана. 

Еоред одличиа дара .];1 иис.шве војничке, Јокић се је "дли- 
ковао и велнком раз5орнтош11у у суђењу, и човечношћу у им- 
стуиању. 

Године 1813, већ пред пропаст, Јокић је био на Дрини; и 
од Шапца био је пошао к Београду. У путу чује да је Карађорће 
прешао иреко Саве, и да су Београд већ заузе.ш Турци. Петар, 
онда, пређе у Срем и, у Фенеку, нађе Карађорђа: 

— Шта рађаше, тако вам Бога, кад му одосте , уиит.1 
младиК •!• кићл ! 



216 

— Шта ће да ради? крпи као Фата питу, одговори Јо- 
кић : — плаче и вајка се што је урадио, али што је било-било! 

Јокић преведе своју породицу преко Саве , па се, најпосле, 
уклони и сам испред Турака, али се није хтео ни на дан хода 
удаљити од Србије; него се настанио у Земуну, и трговао је, по- 
еле, живом стоком. 

После уетанка од 1815, вратио се је у Србију^ и Кнзз Ми- 
лош га је поставио за еудију окружном еуду ваљевском. 

Кад је, због староети и скабости, стављен у пензију, отишао 
је у Тополу, и онде је живео до смрти. 

По одлуци Сриског Ученог Друштва, писац ових врста еа- 
слушавао је Јокића у зиму 1851 и 1852, о раду Срба од 1804: 
до 1813. 

Бићв 30 — 35 табака бележака, што је Јокпћ, тако рећи у 
перо диктовао^ али је он, поред тога, причао и небројене поједино- 
сти, епизоде, и карактериетике из онога чуднога доба. 

Свршивши своје причање, Јокић је преминуо 24 априла 1852, 
у 4У, часа после по дне, и укопан је више олтара тополеке цркве. 

Јокићева, врло добро погођена, елика налази се у Народном 
Музеју, у Београду. 

Југовић Иван родио ее, од прилике, 1773 године, у Сом- 
бору, у Бачкој, где је отац његов, Гаврило, био свештеник. Ње- 
гово је право име и презиме Јован Сави^, па се је, дошавши у 
Србију, назвао Мван ЈуговиК^. 

Свршивши маџарска права, Југовић је желео покалуђерити се ; 
зато је отипто у Карловце, где је поетао проФесор у П-ој латинској 
школи 1801 године. 

Године 1804 падне у немилост код митрополита Стратимиро- 
вића, те остави и проФесорство и Карловце, па оде у Вршац за се- 
кретара владици Шакабенди. 

Из Вршца је, пред крај године 1805, прешао у СрОију, и у 
Смедереву је, у Совету, постао пиеар. 

1Јуку Караџићу ово предеван.о и.мепн 'чм пеио.1.с иије С\\ло по »о.м!. 
За то је, у свом прпом, Речнику, под \)С"\]\ црвЏстн, ЈугоииКа ма.1К0 ошннуо. 



217 

Кнд је, године 1807, умрво Божа ГрујовиН, Југоии11 исган- 
у Со!И'ту г»1:ј>етар. Те године је био послан у Петроград, ради 
наридццх 1Ј"и 1ова ; алн није отишао да.1)е од Букурешта, него се 
је вратно у отачаство, оает у Совет, гдв је био он секретар нрви, а 
Јеремнја Гагић други. 

1угови11 је, као гато прича Милутиновић, говорио српским ста- 
]"-шииама : 

— Бацнг*.' ме у кулу Неимјшу, окујт^; мс шти мо;к«^те гцАјк. 
па ме оила пптаЈте. п ралпте 1:ако вам кажем, и ако у чем уда- 
рите 11. ;ча.\ м \чј';:1 иајстрашнијом смрКу'. 

.1ицем на Божић, те годнне, буде истеран из службе, као човек 
који није био угодан Русима. 

Оставшп без С1ужбе, Југовић се договори с Младеним Ми.10- 
вановићем, који га је и иначе бранио и заклањао, те отвори } Бео- 
граду ону Велнку Школу. 

Југовићје, по преиоруци Младеновој, добио плате ИбО гроша 
на годину, што је онда чинило 166 дуката и 6 гроша. У одре- 
^ени дан за отварање школе, дође Младеп са свим саветннцима, с 
митрополитом и с Досигијем и, ношто митроиолит, у највећој соби 
где ће бити школа, освети водицу, Доситије, седећи, прочита бе- 
Се,'; »стојном аочитанију к наукама.^ 

Други дан одмах почела су се предавања. 

Први ђацн, у овој школи, били су : Карађорђеи син Алекси ; 
Шаденов сестрић Јовица ; Миленкови синови : Мшган и //в«н, и 
пасторак му Ииколче; Мгшуса^ Ресава^^; Стеван Новакови^, из 
Смедерева ; Мнлоје Божип, из Чумића ; Максим РанковиК и Ра- 
Јован Дољанан, из Остружнице ; и Вук КараџиН, из Тршића. 

У почетку, Југовић је предавао само Исторнју и Рачун. Исто- 
рију је из свога рукописа казивао ђацима, те су је они писа.1и, па 
после им је тумачпо што су написали. Уз историју чсгто је дазивао 
н ионешто из геограФије, што је било потребно ; за -ио на- 

бавио неколике мапе, које су висиле о зиду. Гачун пак предавао 
је на изуст; и у томе је био за чудо вешт, особито у разломцима — 
што оно веле могао је своје знање и \ п.и ш- паих уиин! 

' Србијанка III. 4 1. 



> 18 

У почетку године 1809, Карађорђе пошље Југовића с Павлом 
Поповићем, саветником, и својим секретаром Јанићијем Ђурићем, у 
Букурешт , у руски главни стан. ^За то у школу , на Југовићево 
место, дође Миљко Радоњић. 

Тада се је та школа преместила у друту кућу, јер је у њој било 
и више ђака, и више учитеља. 

Тада су се у њој предавале ове науке : 

1. Историја свега света; 

2. Географија целога света, са статистиком ; 

3. Лрава римска ; 

4. Физика ; 

5. Стилистика (како се пишу писма); 

6. Рачун; 

7. Немачки језик, и 

8. Нравоучителна иреаодаванија. 

Те су науке биле раздељене на три године. 
Еад се Југовић врати т Букурешта, Карађорђе га постави 
за тредседника београдском с^ду. 

Године 1810, у почетку, Карађорђе је слао Југовића у Беч, 
откуда се брзо вратио, а кад умре Доеитије, 28 марта 1811, он 
га постави за Поаечитеља Просвете. 

Године 1812, августа 22, Карађорђе га је опет слао ка г. 
Италискому, руском посланику, у Цариграду. 

На крају године 1812, опет баш на Божић, дође од Карађорђа 
писмо Совету: да се Југовић, Радоњић, и Мијаило Грујовић, брат 
Божин, као људи „који се држе аустријанаца," изгоне из службе. 

Милутиновић велн да је Југовић, том при.шком, рекао: 

,Кад Господар земље и народа 
Тако велп, слушат' смо га дужни, 
Не питајуК' кам кривиде мнаме, 
Кад се види тек омразе да су; 
Беспослеее ко би пас трпео, 

И доселе? 

Већ хајдемо, брате Миљко, дома, 
Сузам' питај с' као и ја својим! 
Ј За услуге и горе се плаћа.« 






<Ј, 



и' 



Пос^е тога, сва тројнца су живе.ш у К^мираду. 

А.1И се иочне поговаратн да ће њих иослати некуд унутја у 
зем.!.у. За то со Југовић понлаши, и ноћу иребегне преко Саи' . 

КараНорђе је, 28 Фебруара 1813, писао у Земун Југовићу, 
иита ашто је кришом, ноКу, бежао из Београда ? А може бити 

да Је то иитање би.К) тек Форме ради, иошто је он и сам знао, од 
чега бежи ЈуговиК. 

Из Земуна је Југовић отишао најнре у Стару Паланку, к своме 
брату, Поиу Мојсију ; оданде у Темишвар, а из Темишвара у Беч. 
Из Беча се је вратио у Бечкерек, где је наскоро и умрБО те 
1813 године. 

Југовић је био човек врло леи: у струку висок, а није био 
ни врло танак, нн дебео; масти је био смеђе, а лепих пове.шких 
бркова. Осем српскога језика, знао је немачки, маџарски, латински, 
та.1и ански, ифранцуски. 

Вук уверава да је био један од најученијих и најпаметнијих 
Срба онога времена. Колико је био учен и паметан, толикоје, вели, 
био поносит и бесан : слабо је ко могао с њим .1епо говорити, осем 
оних људи којих се је бојао, или од којих је што тражио; а с 
ученицима својим био јо за чудо .Бубазан и благ. 

Југовић је умрБо од сухе болести. Ујелује био умерен, а.1и 
је у пићу прелазио меру *. 

Југовић је написао, и после себе у рукопису оставио : .. При- 
мјечанија најважнијих догађаја у СЈ^баји." 

Овај рукоиисје штампао је у својој ^Нсторији најважнијих 
догађаја у Србији од 1459 до 1813," Павле ЈовановиК, у Но- 
роме Саду, 1847. 

Кара^ор^е Петровик, родио се, 1752 1одиие, у се.1у Ии- 
шевцима, иод иетицом и.иишне Го.^уоице, на десној страии реке Раче. 
1>цу му је било име Иетар, а звали су га највише Петроније; мајцн 
му иак било је ЋжеМарица! Обоје су били умр.та сиротиња. 

'. О Југовпћу, у Правит. Со^јету Вукову. 



220 



Из Вишеваца Петар се, доцније, прееели у Жабаре. Ту је село 
неколико година, плаћало за њега данак. Најпосле се то селу до- 
сади, те му кмет жабарски, Ј^адивоје СтанковиК, запали ону ве- 
селу на сохама кућицу ; и он се одсели у Баничину, да чува кош- 
нице неком Фазлибаши, Турчину, из Паланке. 

Ђорђе, док је био дете, кажу да је најволео градити од зове 
пуцаљке и пушке, и гађати из њих. Да само двоје деце има у 
свему селу, вељаше покојни Јокић, по казивању Ђорђеве мајке, ску- 
пило би се и њих двоје око 'Јаорђа да се играју с њимо. 

Кад је Петар стао у службу код Фазлибагае, да му чува кош- 
нице, 'Јаорђе је већ био шииарац. Фазлибаша узме и њега за сеиза ево- 
јим коњма. 

Фазлибаша је био велики „кеееџија", или лупеж. Он је многе 
Турке путнике поубијао. У тај његои рад ушао је, кроз кратко 
време, и нехотице и Ђорђе. Али се то пропта и Турци почну 
зуцкати да то чини „оио Влаше код Фазлибаше" , јер на овога 
Турци нису хтели, пи смели јавно то казивати. 

Да се склони од те сумње, 'Јаорђе изађе од свога газде Тур- 
чина, и пређе у село Загорицу, заједно с оцем и мајком. Живећи 
ту, замилује девојку Јелену, из села Маслошева, ожепп ее њоме, 
и с њом је после живео до смрти. 

'Борђе је имао неколико коза и неколико брава свиња. Једном 
их је чувао под висом, на крагујевачком друму. Свиње су му па- 
сле покрај пута, а он је, седећи у лугу, шарао једну преслицу. 
Друмом удари Турчин на коњу, и за њим је ишао хрт и три кера. 
Керови налају на свиње, а евиње се згрокћу на њих. Турчћн по- 
тегне из пишто.Ђа и убије једно свињче, па на ново натутка ке- 
рове на свиње. Свиње су се измицале од керова, а све ближе се 
примицале к 'Јаорђу. За њима су натрчавали керови. Ђорђе остави 
прес.1ицу, коју је шарао, потегне из пушке, и убије једног кера. 
Кер : кави, кави, кави, те пред газду падне и — крепа ! Турчин 
се сад наљути, па се врати и етане немилице тући свиње. Т^орђе, 
впдевши то, остави и преслицу и свиње, стрчи доле на ћуприју, 
и заседне, с ове стране реке, за јед&н клон. Турчин наиђе. Таман 



КоЊ ступн 1ф т/у !: I ;м;1 г ћупјШЈ-Ј иа ^'Јил.у, а 1.. :али, ц 

ага сс стрииоиГки "и 1л, брже боље, свуче под Ј^уир.;,,. , ..а отрчн 
малко нижс у воденицу Пантелнји ВодрПичЈфевићу, и каже му тто је 
учнино. Пант^лиЈа му дн мерицу жи1 \мах шшами свш 

џпу крв преришкају, а друго све да сакријв куд зна. Ђорђе тако 
и учнни : Турчина исече на комаде. па спустн озго у један гаупа.!. 
грм, а оружје, оде.10, и коња одведе Фазлибашн у Паланку. Ђорђе 
је ?>тиу да јс овај Турчнн иравн лупеж, па се, за то, није нн бо- 
ја цздатн, него му каже све што је учинио. 'Вор^^е и 

останг' \ Иаланци иратп у Заго- 

рицу кући. 

"^кЧју тнм с<* учеста говор о том убнству, и 'Борђе се побојн 
да 1.1 Турцп не ухвате. За то се снремн да бежл у Немачку са 
свом својом нороднцом, н једннм побратимом. Крену се, дакле, и 
до1)у до између села Лисовоћа н Губереваца, у београдском округу. 
• >вд.' г. гтарац Петар, отац 'Борђев , нешто покаје , н не хтедн^ 
!не да се врати натраг. 

Сии со иа1>у у чуду. 

\ко се он врати, и каже, лптера Ке 5а н.има ииаЈ час, .Будн 
.. ..... инути, а Ж1'не и деца отиКн ће у ропство ! Свн навале мо- 

.1ИТИ ста}»ца, да пође с њима бар до Саве, док онн пређу на ону 
другу гтрану, па, пос1е, нек иде куд му је во.ва. 

Петар не хтене нн то, него нагне да иде у свој завичај. 

— У«јит.- 11. рекне, најпос.1е, Марица, матн КарађорЈ^ева: — сва 
грехота на лоЈу душу ! Волим за њега једног одговаратн Богу, него 
да ове оволике поробе Турцп. '1к>рђе погледа у свога побратнма 
Плију Н., којн потегне нз ииштоља, и оца 'Борђева убије на место. 
Пос.1е су га затрпали 1у у некој ЦрвеноЈ Јарузи*. 

' Бнвши. Јс-дном, у аову с Иегром ЈокнкЈем, 1Јор^)е ршчнс- : 

— Истро, ии.шш Ји ону првепу јаругу? 

говори Јоки!.. 

— Оидс Јс иакопан мој отац I 

[Зише НИ [>гч11 мијс ои 1)гка.» Ппрг. нп ! . ; 

Тако при 



0О:> 



Прегаавши у Срем, уиуте се у мапастир Крушедо. Ту се Ћорђе 
најми да чува шуму, а мати и жена му да музу манастнрску стоку. 

Није ни две године саставио ту, па се врбује у војнике, и 
оде у Сомбор. Тамо сс покаје што је урадио, па се, преко 
Бачке, врати у Срем, те види своју породицу, и каже јој да хоће 
да иде у Србију. И тако дође у село Попинце. Ту га затече дан, 
а он се закопа у сламу сељака Месаровића, да га људи не би опа- 
зили. Пред вече, дође домаћица да начупа сламе и, видећи њега, 
повиче : 

— Ко си ти 1 Шта тражиш ту ? 

— По Богу сестра да си, ћути ! рекне јој Ђорђе: — ја че- 
кам мрак, па ћу отићи, него ме немој проказати ! 

Жена узе сламе, и оде у кућу. Мало доцније изађе пред кућу 
к мужу, који надељаваше осовину за кола. Проговори му нешто, па 
опет оде у кућу. Човек одмах остави свој рад, па се диже хо- 
дати тамо амо по авлији, докле дође до сламе. Видећи у слами 
Ђорђа, рекне му набусито : 

— Шта радига ту? 

— По Богу брат да си, немој ме проказаги; ја бегам, и само 
чекам мрак, а ником зла учинити не ћу. 

Газда му рекне да иде за њим у кућу. 
Ђорђе се стане молити да га не креће, али, онај, најпосле 
викне : 

— У кућу! Или ће бити зло! 

Видећи се тако на невољи, Ђорђе узме торбу и пушку, па за 
газдол те у собу. 

Газда затвори врата на соби^ а сам изађе на поље, те каже 
жени да зг.коље кокош и да зготови вечеру. 

После се врати к 'Ворђу, и разговарао је с њим до вечере. 
Пошто су вечерали, и пошто ее добро смркло, Ђорђе рекне: 

— Пуштај ме, по Богу брате, да идем! 

— Чекај, није време! одговори газда. 

Ваљало је покорити се и чекати. Тек после дугога разговора, 
рече газда: 



223 

— Хајде, Бромс Јо1 

'1к)р!)е узме своју торбу и пушку те иред кућу, а ту чекају 
кола с три коња. Дома^ЈНН узме најаре Ђорђеву торбу и иушку, 
и закона обе у свно, после рекве њему те легне, па га затрпа се- 
ном, II озго преко њега веже ужетом. Сад опали коње и похнта 
што може брже. 

Кал би на стражи, стражар викну: 

— Стој! 

Газда му рече две три безобразне речи, на ошину даље. Овако 
прејури преко ИЈимуноваца, Дема, и дођу у Прогаре, на Сави. 
Цело село ирође па се устави код једне крајње куће. Викну два 
трн пута ; дожаћин чу, па изиђе, и упита : 
Ко је ? 

— Не лај ! одговори му Месаровић, који већ рече Тк)рђу да 
мази с кола. Домаћин, видећи '1аорђа, упита на ново : 

— Ко ти је ово ? 

Не лај ! одговори опет Месаровић. Сад сва тројица уђу у 
V . ; , л почну на ново јести и пити. У том и сване. 

— Пуштајте ме, рекне 'Јдорђе : — ако Бога знате ! 

— Б,ути, није време ! одговоре му они. 

Тек у неко доба дана, викне Месаровић Ђорђу : 

— Хајд»' ! 

Ђорђе узме пушку и торбу те у авлију, а авлија се спушта 
баш до у Саву. На води је стајао чун, и у чуну момак. 

— Срећан ти пут ! рекну ове газде "Ворђу. 

— Остајте с Богом ? одговори он, и уђе у чун. У чуну види 
му ти добри људи спремили : комад сланине 2 — 3 оке, ве- 

јшки х^1ебац, чутуру вина, и чутуру ракије. Момак га превезе на 
Забрежје, па се врати. 

Сад је 'Јаорђе већ био на својој ^^емљи, и одмах нађе шесто- 
рицу друга, међу којима и свога старога познаника Васила из 
Бајевцау и отпочне четовати. 

У овом четовању, окупи га једном потера, да му није нигде 
дала станка. Таорђе се вине к селу, где се потера најмање нада.1а. 



224 

Ту дође к неком извору, напије се воде, па седне у брегу више 
извора да се одмори. Ето ти бабе са еудовима на воду. 

— А каква је, стрпна, то гунгула по селу^ упита је Ђорђе? 

— Та онај Црни и небели 'Јаорђе, одговори бака : — одметнуо 
се, па га, ето, траже да ухвате. 

Тешка су осећаља тада испуњавала Ђорђеву душу. У својој 
толикој земљи, оп нема нигде станка, ни мира, па му се учини да 
му још и ова баба стаје на муку. 

— А познајеш, ли ти, стрина тога г^рнога и небелога Ђорђа? 

— Не познајем, синко ; писам га никад видела, аратос га било! 

— Е, по души те, сад ме познај добро ! рекне оп, па оспе 
камењем гађати баби судове тако да јој, бој се, ни глава није остала 
здрава 

Сам је, доцније, причао да је од ове бабе, први пут, чуо да 
га зову Црни Ђо;рЏ: — ама сам јој, додавао је, и платио за то! 
Међу тим се Аустрија зарати с Турском. На Забрежју пређе 
пуковник Михаљевић, и стане купити Србе у војнике драговољце, 
а све четничке харамбаше позове на предају, оставивши им 3 ме- 
сеца рока. Еарађорђе и његова дружина не хтедну се предати. По- 
сле три месеца, окупи га потера, те му^ у селу Радљеву, убије 
једнога друга, и њега рани у десну руку. Излечивши рањену руку, 
ма да је до смрти у ту руку оетао малко богаљаст, Ђорђе почне 
опет четввати. Али га потера окупи опет, и, у селу Борку, ухвати 
њега и 6 његових другова, и све их одведе Михаљевићу. Суд је 
био кратак : све на вешала ! Али^ док је ереће, није штете : Ра- 
дич Петровић^ из Остружнице, који је раније био ступио у добро- 
вољце, и већ постао капетан код Михаљевића^ заволи Карађорђа, 
а овај га још поочими, те наетане у пуковника, и овај му поклони 
Ђорђа. А три његова друга обееи одмах, другу тројицу пак по- 
шаље у заточење у Бају, где еу два умрла, а један се је изба- 
вио, и вратио у Србију. 

Таорђе постане буљубаша над четницима, код капетана Радича, 
и ишао је, с ауетриеком војеком, на Пожегу, на Чачак, и на Ка- 
рановац. Кад је био у Студениди, заповеди му се да спроведе 
могати Св. Краља до Београда, а одавде у манастир Ковиљ. 



225 

По утвр})ењу мира изме^^у Аустријв и Турске, Кара1,ор1><' јо 
остао у Србији, склањајуКи се да се не би често сретао с Турцима. 

Сад је већ био, у Тополи, начинио кућу и ту је живео. 

Године 1796, марта 25, на Благовести, Карађорђе оде у ма- 
настир Благовештење, у Рудвнку, архимандриту Глигорију 
иеди се да је оца убоо, молећи се: да га духовник, с наридим, 
у цркви , опрости I Тада је био донео за подушје оцу 200 ока 
хлеба, 200 ока ракије, и 200окавина; манастиру јо писао вола, 
л архимандриту дао пет дуката '. 

И архимандрит, с народом, рекне, утрипута: „Нека му је 
аросто од нас и од Бога'*! 

Кад је Мустајпаша, „сиротињска мајка" , савлађивао баше 
и јаничаре и одупирао се Пазванџији, царском одметнику у Ви- 
дину, онда је и Ђорђе био један од оних буљубаша који су имали 
бурунтију да могу водити по 70 момака Срба, те бранити Мустај- 
пашу или царску страну од одметника Пазванџије. 

Кад Дахије удаве Мустајнашу, и власт над Србијом приграбе 
у своје руке, '1^орђе се онет одметне и стане четовати јер, под 
в.1адом Дахија, није му било другојачо жнвота. 

Четујући, 'Ворђе је с«иш.1.ао и договарао се с поузданијим 
.Будма: како би се једном сузбила та турска сила и безакоње. 

1у1Д од једног малог случаја у Тополи, у другој поли јану- 
ара 1804, сељаци одреку турском ханџијн Ибраиму послушност, и 
овај побегне у Крагујевац, Ђорђе се нађе ту, и, 20 јануара, у 
Орашцу, буде извикан од свих устаника за вођа народном устанку. 

Од тога дана, до 21 Септембра 1813, живот Карађорђев и 
жпвот Србије једно су исто. 

Ставши г-1аваром народу, и изразом народне мис.1и, Карађорђе 
Јо муњевитом брзнном кренуо из сна српско п.1еме, и џиновском ми- 
пшцом ;за.1.у.1>ам сву голему турску царевину. Гвозденом дисципли- 
ном, давао је, скоро десет година, отпор свој сили јаничарској па и 
су.1танској : отео је Београд, и другв градове, очистио сву Србију 

' Гласник IV, стр. '.':^.. 

:1< {НДМВВИТИХ лгдв 15 



226 

од Турака, уредио војску, поставио судове, отворио школе, и, речју 
васкрсао права српскога народа на нови живот!.. 

Године 1813, септембра 21, Карађорђе је оставио Србију, 
прешао у Земун и, после тога, тумарао од немила до недрага, ка- 
јући се што је учинио, и плачући за својом отаџбином^ али доцкан. 

Године 1817, у лето, не зна се ни зашто ни крошто, Ка- 
рађор!)е остави Бесарабију, где је боравио, дође прерушен у Ср- 
бпју, и јави се смедеревском Кнезу Вујпци Вулићевићу, који га 
силони у Радовањском лугу, на трлу ДрагиКа Војкића, у смеде- 
ревској Јасеници. То је баш близу Баничине, онога места где је 
Ђорђе, некад, своје детињство проводио. 

Србији је , тада, требао мир , а грчка етерија тражила је 
устанак на Турке. У тај мах је бануо Карађорђе.. Овај долазак 
значио је нови рат „до истраге сриске или турске". 

Наступио је био тренутак тешкога кушања за сваког родо- 
љуба : отаџбини је требало дати мира ; грчке етеристе желеле 
су рата, да турску силу поцепају, те да Грчкој буде лакше, а Ка- 
рађорђу је припадала захвалност! 

Али је неумитна еудбина сваком ко земљу своју остави, ко 
народ напусти, у часу највеће невоље ! . . . 

Мерило се је мало љуљало, па најпосле претеже на једну 
страну, и глава Карађорђева би одсечена ноћу између 12 и 13 
јула 1817 године. 

Глава је његова однесена у Веоград Кнезу Милошу и везиру 
Марашли-Али-Паши, ту је одерана, па послана у Цариград, а тело 
је, најпре, опевао поп Вучко Поповић из Аџбеговца, па је укопано 
онде где је погинуо. 

После неког премена, кости су Карађорђеве извађене оданде, 
пренесене у Тополу, и сахрањене у цркви тополској. 

На Карађорђеву гробу има црвена плоча, с овим записом : 

„Овде леже кости Георгија Петровича, иодавшаго срискому 

народу начаток ко избавленију у 1804 лету ; бившаго, ио том, 

верховним вождем и госиодаром до 1813 лета тогоже народа. 

А у овом, наведен интригама неиријатеља сриских, уклонисја 



227 

у Аустрију, и отуда, аосле једногодиитега арестау ареселисја 
в Госију. г^је с возможноју аочестију од аравителства арим- 
лен; но нешвгсно из какова узрока избеже отуда, и в Србију 
возвратисја , и овде од турскога аравителства усечгнијем главе 
Јнивити лиишсја месеца јулија 1817 год" . 

Карађорђе је бно стаса врло висока, тела врло снажна, лица 
округла, масти нреплавуте, носа подугачка, очију малих, а.19 живих, 
чела висока. Глас му је био танак, као глас у жене; говорио је 
обично врло ма.10 ; али се је, некад, у повољном друштву , могао 
развесе.шти ; и тада би играо у колу, и нагонио и друге да се ве- 
с»ме. да играју, и да певају. Кад би ћутао и мис1ио, обично би 
грицкао нокте на претима својим. 

„Он никад није ни секао својих ноката, вељаше Јокић : — јер 
их све изгризе зубима, особито кад нешто много мисш, и када је 
брижан. Уз другу или трећу реч, говориоје „Коекуде.'* Непознатом 
човеку. ма и старијем од себе , кад би га хтео позвати, имао је 
обичај рећи „Момче'' ! 

Сва му јо псовка била : 

— По души га ! . . . 

Али је за то, у дељењу правде, био оштар до страхоте. 

'Борђе је, у тренутку кад се његов рођени отац приклањао 
внше к садашњости него к будућности, рекао свом побратиму да 
га убије, као злотвора, а причало се је много о његовом страхо- 
витом 11игато.1>у. Нека то све остане ; а.1и једно вал>а овде казатн. 

У Тополи , баш према доњој северној градској кули , 1{ара- 
ђор1)е је имао магазу са сољу и дрЈтом робом, коју обично купују 
луди сељаци. 

Једном, полазећи на војску, Карађорђе зовне брата свога Ма- 
ривка и рекно му: 

— Коекуде, ево ти магазе, пуне као око ! Седи н продаји 
што се може. Кад се вратим, показаћеш ми рачун, и даћеш ми паре !... 

Кара};орђе оде да се бије. 
Маринко оста да продаје. 

Овде ваља казати да је Маринко, ма да је већ имао жену и 
децу, био човек врко раснуштена владања. Ђорђе је, дотога доба, 

1б 



228 

више пута морао расправљати тужбе које еу на њега дизали се- 
љаци с неваљала владања његова. 

Поеле неког времена, врати се Таорђе кући. Магазу на^е го- 
тово празну, а у Маринка ни гроша: Он робу продао, па новце 
потрогаио ! 

Ђорђе, видећи то, сав позелени. 

За неерећу оба брата, баш у онај мах кад је Хорђе у ма- 
гази тражио рачун од Маринка, дође жена нека, оданде из еела, 
и потужи се на Маринка, да јој је нападао кћери на образ. 

— Зар ти, Хорђе, рече жена та : — тераш некрштене Турке, 
а у Тополи еи оставио брата Маринка, који је гори од најгорег 
Турчина ? 

Ђорђе на то не рече ништа ; него се маши руком те узе с гомиле 
један конопац који, савијен, лежаше на ћепенку за продају ; начини од 
конопца замку, и намаче је на врат пеерећном евоме брату^ који дрк- 
ћући стајаше ту, чекајући гата ће га снаћи. 'Борђе га приведе ка- 
пији од куле , која ее је екоро била довршила. Уз кулу су још 
стајале мајетореке скеле, а кули по врх врата штрчала је из зида 
једна греда. Ђорђе погледа у момка Алексу Дукића. Дукић разуме 
црну заповест, па се одиах попе уза скеле до оне греде што штрчи 
из зида, над вратима. Ђорђе му баци оба краја од конопца, да 
обавије око греде, да затегне, и да завеже. 

Несрећни Маринко дркће, тако да се на њему тресе кошуља 
од страха.... 

Дукић, надајући ее милости, хотимице не ухвати конопца, него 
оба краја падоше на земљу. Ђорђе се саже, узе их, и на ново баци. 
Дукић их ни други пут не ухвати, миелећи: 

— Дако ее поврати ! . . . 

— Коекуде, по души те твојој , или хватај, или ћу те^еад 
скинути одатле ! Говорећи то, Ђорђе ее и нехотице маши за пишто.^) ! 

Трећи пут не беше ни за Дукића двоумице. Он ухвати са- 
мртни конопац, затеже га... и завеза око греде !.... Несрећни Ма- 
ринко издиже се од земље за једну пед, и оста да се праћа и 
да издише... 



•:29 

Ђорђе оде, и затвори се у собу. Два дана нити је што оку- 
сио, нити је с ким речи ироговорио !.... 

Ки1»ађор};е је био радин да му равна ниј^ иило: кад није на 
војсци, он би код куће крчио, орао, конао, косио, као и други се- 
.Баци. Наде.вавајуКи обруче на буре, искривио је руску златну ко- 
.];1Јну, 1:оју је носио на прсима. У је.1у и ниКу био је смеран за 
причу: погача и папула, уз пост; а погача и суво месо уз мрс, и 
\ .; 10 чутурида шумадинске ракије, за њега је била најбоља гозба. 

Одело је носио као и други сељаци. На глави шубару (под 
којом је често био Фес) ; на ногама опанке, или некад чизме ; даље: 
сељачку кошуљу, јелек, чакшире, појас и листове, иза којих се је 
помаљао страховити пиштољ, за који се не памти да је икад про- 
машио. Поврх свега, велики реснати гуњ. 

Карађорђе је, као што је већ казано, био врло висока раста. 
Милутиновић уверава да се, онда, у свој Србији пије могао наћи 
човек који би био од Карађорђа растом виши, и снагом јачи, мањ 
ако то није био Зеко, Буљубаша голих синова. 

Карађорђе је био пешак на гласу; у боју је најволео да је 
ЈЈешке. Кад је јахао, најрадије је јахао свога до/?ага, кога је во- 
лео од свих коња својих. 

Мане личне највидније биле су му: преко сваке мере бујна 
нарав, слабост према женској лепоти ; поводљивост за оговарачима, 
п прилично тврдовање. 

Од погрешака — самртна му је: што је оставио Србију 1813 !.. 

Еара^ор^евик Алвксандар родно се у Тоиоли, 29 сеп- 
тембра 1806 године, од оца Ћор(ја и мајке •/елене. 

Детињство је провео где се и родио ; а године 1813 отишао 
ј»,', с родите.Ђима, из Србије најпре у Ауетрију, а после у РусиЈу 
у град Хотин, где му се отац настанио. 

У Србију се је вратио те:: године 1839, а 21 сеитембра 1840 
постав.1)ен је за члана суда београдсчог округа; доцаије, 1б анрила 
1841, добио је чин норучника, и постао је ађутанат Кнезу Михаилу. 
Тада се је звао и потписивао Ллександар ЛетровиК Черни. 

Године 1842, после ВучиКеве буне, и одласка из Србије Кне.за 
Михаила, Карађорђевић је, на Врачлру, изабран за Кнеза сраског. 



230 

Од тога доба, втдао је у Србији до 11 декембра 1858, а 
тада је, оставивши преето, отишао паши у град, а из града у Земун. 

После тога, живео је у Аустро-Угарској, већином на својим 
добрима, која је онамо, по одласку из Србије, купио. 

Године 1868, после катаетроФе у топчидереком кошутњаку 
(29 маја), био је оптужен за смрт Кнеза Михаила, и српски су- 
дови осудили су га, а маџареки, напротив, казали еу да није крив. 

Ако су арви судови били у опаеноети да ее поведу по струји 
партијске страсти, која је, после насилне смрти Кнеза Михаила, била 
у нас веома раздражена ; други су опет могли подлећи политичким 
рачунима своје отаџбине, те, с тога, још не може да се утврдо 
каже: који су били на правом путу. 

Доцније, кад се обелодани много што шта, знаће се : је ли^ 
и колико^ крив еин Карађорђев за насилну емрт еина Милошева? 

Карађорђевић је умрво 22 априла 1885, у Темишвару, па 
му је тело пренееено у Беч^ и онде сахрањено. 

Својим тестаментом , Карађорђевић је оставио 38.000 фори- 
ната, као ^Фоид Ллександра Еара^ор^^евиЛа за изображаваш 
сраскога иодмлатка.^ 

Тим Фондом рукује Матица Сриска, у Новом Саду. 

Интерес, који се добија од 18.000 Форината, уживаће три 
^ака, који еу родом из Старе Србије, Херцеговине, Црне Горе и 
Боене, али пауке морају слушати у Београду. 

А интерее од осталих 20 хиљада Форината уживаће један свр- 
шени медик , иравник, техничар , Србин родом , који ће, ради 
стручног даљег образовања, и у туђе земље ићи. 

К свом првом Фонду_, Карађорђевић једодаојош неке легате 
који изпосе 50 — 60 хиљада Форината. Цркви у Тополи оставиоје 
4000 Форината; Матици Српекој 1000 Форината; народном позо- 
ришту у Новом Саду, 1500 Фор., Српској православној цркви 200 
Ф., а све своје оружје наменио је Цетињском Музеју. 

Док је био у Србији, КнеЈ Алекеандар је плаћао живонисцу 
Урошу Кнежевићу, те је овај или с ирироде, или с других пор- 
трета, или, најпосле, по прилици, наеликао многе Карађорђеве су- 
временике. 



231 

Га-1ерија тих С1ика, доцније допуњена, налази се сада у На- 
родном Музеју, у Беогрлду. 

Карађорђевић је ио нарави био човек миран, а по карактеру 
слаб. За то се је, за 16 година свога владања, повијао по ветру 
који је кад био јачи докле, најпослс, није био приморан уклонити 
се испред олује која се дигла на њ 1858, а коју он нити је умео 
претеКи ни савладати. 

У Карађорђевића су се, сваке године, виђале две ствари које 
му, и као Србину и као владаоцу, врло лепо сгоје, и које не би 
било право прећутати. 

Тако, прво, онје, сваке године, ма какво време било, о својој 
Сч1ави. (јветом Климентију, 25 новембра, ишао у Тополу, и онде, 
у своме родном месту, славио своје крсно име. Тада је, на своју 
славу, сазнвао званице готово из све Србије, и то не само чинов- 
нике, свештенике, и кметове, него и одабране домаћнне сељаке. 

Друго, он је, сваког лета, најмање по шест недеља, проводио 
у Брестовачкој Вањи, пределу врлетном, ретко насељеном и ср- 
бинства жудном. Из престонице, к тој Бањи, он је обично путовао 
на Горњак, кроз Хомоље, на Жагубицу^ па прско Црна Брха низ 
ГТрпиор ка Брестовцу. 

Сва су ова места веома врлетна, ретко насељена, мало похо- 
ђена , жудна трговачке и просветитељске речи. Карађорђевпћ , са 
својом великом пратњои , п са својих 100 — 200 катана, прола- 
зећи кроз места та, чинио је да гора одјекује, да се горштаци чуде, 
да се радују, и да се користе; јер су, баш за то, и другп пут- 
ници онуда чешће пролазили ; трговцп су више куповали, и мисао 
се српска све више крепила, и све милиЈа бива,Ј1а! 

У самој Бањи био је начннио не само купатило, него п леп 
двор за себе, а уз њога су и други градили што је ко ми10В1о, 
те се место улепшавало, и мештапи се користили. 

Ово му је служпло на част и као Србину, и као Кнезу Српском. 

Што нам више среће и блага даје отаџбина, то све више оче- 
кује она од нас пажње и старања за своје слабије или затуреније 
крајеве и потреб«.- ! 



232 

Карановић Милутин родио се, 28 декембра 1841, у селу 
Забојници, у округу крагујевачком. 

Основну школу, и три разреда гимназије, свршио је у Кра- 
гујевцу. 

У војску је стунио 30 новембра 1857. За храбро и одлично 
држање, за бомбардања Београда, добио је нареднички чин. 

Потпоручник је постао 1 јануара 1872, поручник пред први 
рат, на крају 1875 ; а капетански чин добио је , на крају лета 
1876, „за храбро и одлично држање у свим бојевима, особито на 
Шуматовцу". 

За ирвога рата, Карановић је командовао поеавотамнавским ба- 
таљоном шабачке бригаде, која је најпре била на Јавору, а посде, 
месеца јула, дошла на Делиград, и борила се скоро у свима бит- 
кама, које су биле у долини моравској , нарочито : на Пруговцу, 
Шуматовцу, Вобовишту , Тешици , Прћиловици , Креветима , Као- 
нику, итд. 

У другом рату, Карановић је командовао грочанеким батаљоном 
београдске бригаде, и погинуо је у боју на Нишору, близу Пирота, 
13 декембра 1877, па је сахрањен код темачког манастира Св. 
Ђорђа, ловише самога олтара. 

Карановић је ноеио ове одлике : Таковски крст Уреда, Оре- 
б])ну медаљу за храброст, и Сиоменицу за јрат 1876 и 1877 
године. 

На дрвену крсту Карановићеву чита се ово : 

„Каиетану Милутину КарановиКу , и осталим јунацима 
који живот иоложише за веру, кнеза, слободу и независност до- 
мовине, у бојевима на Нишору и Будин-делу 12, 13, 14, и 
15 декембра 1877, иодигоше овај сиомен командант Љ. Ива- 
новиК и сви официри II шумадинске дивизије, београдске бри- 
гаде II класе, I арт. и1коњ. иука од I гаумадиске дитзије !" 

Слава палима за отаџбину ! 

Еарапанџићи били су баш-кнс.ши у неготинској Крајини 
за Турака. Они су имали султанске берате који су заштићавали из- 
весне повластице њима и Крајини. Прича се да је Крајина била 



233 

завлоњена од силе и са«ово.1>'? турске, г.т . д.1 се иијв смела на^ги 
на крајннској :1Г'мл.и (и у Кључу) ни стоиа 1 иотковице тур- 
скога коња ' I 

Видинскн паша Пазваноглија, одметнувши св од султана, п^- 
газио је и царсЕе берате и крајинске новластице; начинио је у 
Неготину гради}>, и сместио у њега св де војнпке Турке, којн су 
владали у Крајнни као и у другом његовом нодручју. 

За те Пазванџине в.1аде, крајински је Баш-Кнез био као тур- 
ски слуга. 

Кад пак Срби пређу нреко Мнрача, и овладају Крајином, они 
протерају Па;шанџине Турке, и створо нов ред ствари у Крајини. 

Као најближи к нама Карананџићи, помињу се Станко* ц 
Њшја бра1»а. 

После се јав-Ткају Перча и Миша СтанковиКи КарааанџиЛи. 

Ови су, године 1807, пребегли у Пореч, где је, на скоро, 
Перча умрво, а његову лену Мушду удовицу Милену узео је за 
се војвода Миленко Стојковић. 

Годнне 1808, декембра 10, кад је Неготин освојен од Ту- 
рака, постао је војвода крајински Миша Караианџић који је, за 
тим, 1811 године, у лето, нреминуо. 

Тада је Вељко НетровиК, из Бање, премештен у Неготин, 
за војводу крајинскога. 

Прича се да се последњи Карапанџић, рођени у Србији, звао 
Ншолче, и да од овога има и сад у Белој Цркви или у Румуннји 
неки потомак, војнога чина, али ну имена нисам могао сазнати. 

Караџић Вук Стефановик родио се у селу Тршићу, у Ја- 
дру, 26 октобра 1787, од оца Стевана и матере Јегде. 

Родите.1.и су се Вуку јако обрадовали ; јер су, пре њега, има.1И 
петоро деце, па их је све покри^т црна ;{емл>а ! За то су и же- 
лели да се овом мушкарцу надене име коме не уде ни уроци, ни 

* О крајинским 11011.1ист||цаиа може се наКи пишс у Инежевини Србији. 
стр. 958 — 960. 

' I 10 је сада старо неготннско гроб.1>е, ту је бнЈа дрвена црквица 
сч е<> Иеготинци М0.1И.1И Когу. Годинс 1803 олидао ]о од иамена садашиу 
стару Ноготииску цркну Блш-Кнез Сганно ИарааанџиА. 



234 

чини, нити икоја невидовна сила, као да су слутили да ће ово њи- 
хово детенце имати, у свом животу, да се бори с многим и врло 
јаким халама ! И мушкарцу је , на крштењу, надепуто име Вук; 
и он је остао жив, здрав, и напредан, на велику радост родите- 
љима, и на велику срећу српекому народу! 

Детињство своје провео је мали Вук у кући очиној, у селу 
Тршићу.. Ту^ на крилу мајке своје, слушајући из њених уста красну 
песму, која прељину вретену помаже да се брже окреће ; или бајну 
причу која би, у дуге зимње вечери , казивала за времена давна, 
за догађаје већ минуле, јамачно се је, први пут, младић задахнуо 
миљем народнога језика и народних мелодија. У то доба морала је 
маломе Вуку омилети и јека од гусала, када је који старац, с пола 
затвореним а пола сузним очима , преко струна јаворових гусала* 
исказивао боље и наде народнога срца. 

Вук је почео учити књигу у својега рођака^ Јевте Савића — Чо' 
трића, који је, и без тога, стекао лепих заслуга за своју отаџбину. 

Године 1795, одведе отац Вука у Лозницу, у школу, где је 
поновио бекавицу (буквар), и узео часловац. Мали ђак бејаше врло 
срећан што је већ часлбвац; али, за неерећу, удари у Лозницу 
куга, и растера све ђаке из лозничке ш!голе. 

Од куге Вук побегне из Лознице у Тршић кући. После два 
три месеца, отац га одведе у манастир Троношу на науку. 

Ни у Троноши Стеванов син није оетао дуго, или што се онде 
више радило него учило, или што отац његов није могао давати 
ни оно мало плаће што је требало дати за то учење ? 

Вративши се кући, Вук је ишао за стоком^ као и други ње- 
гови врсницн у Трп[ићу ; али ипак није заборављао своје књиге. 
Не имајући мастила за пиеање, утукао би барута, размутио би га 
у води, и тиме би записивао што је желео зебележити. 

Овако је смеран почетак потоњим великим преображајним ра- 
довима Вуковим ! 

Сељаци еу гледали Вука као неко пеобично дете, и чудпли 
су му се. А тршићки спахија, Сулејман АлибеговиИ, кад би год 
долазио у село, призивао би 'Бака Вука, да му што прочита, или 
да што запише, и свакад би му давао места за својом трапезом. 



235 

Годвне 1804 у Србнји св јавише великн дога!>аји: задими св 
Сарут од Мораве до Дрине; две свагдлгањв неиријателсав силе, 
које су дуго ћутале једна поред друге, закрвише се јавно: букну 
рат између Срба и Турака. За другим кнежинама сраским, уста ж 
Јадар, постојбина Вукова. Вођ јадранских устаника бејаше чувени 
четобаша Ђ<чј/)г Ћирчи^и, који узе младоги Вука и:: Ттипи!);! себи 
за нисара ! 

А.1И на скоро Турци пре^у испреко Дрине великом силим, и 
;1аузму Јадар и Трши^. Мало доцније и ЋорЏ Ћурчија погине, 
те Вук, онда, помис.1И да иде даље да се учи. 

Године 1806, кад му Је било 19 година, Вук се пријнви шко.1- 
ској в.1асти у Карловцима, и замолк јој се да га прими у гимна- 
зију. Збор проФесорски нв прими у гимназију младића коЈи има већ 
19 година, а нема сведочанства да је, пре тога, уредно свршио 
што треба. 

Вук ипак остане у Карловцима неко времо учећн се, као дра- 
IV.. ..1.ац, колико је сам могао. 

Не могући се редовно учити, Вук остави Кар.10вце, и врати 
се кући, у јесен 1807. Тада је Јадар, по други пут, био отет од 
Турака. И тада Вук постане писар у војводе Јакова Ненадовића. 

На скоро, после тога, видимо га у Београду, као малога писара 
у Совету; а године 1808, кад Југовић отвори, у Београду, велику 
тколу, Вук на ново навали учити се. 

Прокомерно напрозање у учењу, а и назеби, пре тога, у вој- 
сци, свале га у болест, те је, лека ради, ишао у МехадиЈу, у Нови 
Сад лекарима, и у Будим; али се нигде није могао потпунце извидати. 

Годнне 1810, пред сами крај врати се у Београд, с хромом 
ногом, коју је ввћ морао носитн на штули. 

Тада је постао учнте.1 у основној школи у Београду. Колико је 
остао као учите.Б, не зна се, а^ш га, године 1811, видимо као пи- 
сара у саветника Јевте Савића— ЧотриК;), његова рођака, који ј-' 
био закунац ске.ш к.1адовске. 

Године 1812 слао га је Совет, по државном послу, у Него- 
тин, гд'' се је познао н побратио са ствним јунаком Хајдук-Ве.1>- 



236 

ком. Из Неготина је, по разним пословима граничним, елан у Ви- 
дин^ видинскому Мула-пати. 

Године 18 13, пре него што је наетупио рат, Вук је одређен 
за старешину срезу брзопаланачком, а кад је рат започет , он је 
дошао у Београд, одакле је, у два маха, слан у Пореч, по служ- 
беној потреби. Кад се је, други пут, враћао из Пореча, није мо- 
гао доћи у Београд, јер су Турци већ били низ Мораву сишли на 
Дунаво. И тако Вук остави Србију па, преко Панчева, оде у Беч. 

Млад, незнан, у толику туђему свету, а сиромах, Вук се је 
ипак надао да ће га жеља за науком намерити на каква год до- 
бра човека. И та га нада није преварила. У Бечу се брзо позна 
с чувении научником Копитаром, који га упути да у књижевност 
срнску унесе живи српски језик, место оне мешавине словено-србо- 
руске којом се онда писало. 

То је био посао са свим нов, и воома тежак; али вредном, 
бистром, даровитом Вуку пође за руком, ако и споро и мучно. Он, 
године 1814, штампа две књиге: 

1"0 Малу иростонародну славено-србску иеснарицу ; 

2"0 Писменицу сриског језика. 

Године 1815 Вук сиђе из Беча у Срем и, у манастиру Ши- 
шатовцу, код чувеног архимандрита, потоњега владике Л. Мушиц- 
кога, провео је од пролећа до јесени, сабирајући речи, и препи- 
сујући песме од Тешана ПодруговиКа, Филииа Вишњића, и дру- 
гих певача. Мушицки је Вука соколио на тај рад, и дао му је 
око 4000 речи српских, које је био скупио шидски парох Аврам 
ПаниК. 

На крају године 1815, Вук штампа и другу збирку песама, 
коју је назвао: 

„Мала тростонародна славеносрбска ијесмарица, II част, 
у Вијени, 1815''. 

И године 1816 Вук је боравио код Мушицкога, у Шиша- 
товцу, од месеца марта до септембра. 

Иза тих првих радова, Вук прионе састављати Сриски Реч- 
ник. том раду он сам прича овако: 



287 

^Копвтир јв евако вече, и ио киши и ио снегу, долазио к 
мени. Ј;1 сам му казивао шта која реч значи, докле је не бн до- 
бро сватио. За тим је он те речи преводио на лагински и немачки. 
Сваки дан се наш носао иомицао ио мало напрвд, тв тако, за три 
годнне, бн готов за гатампу Сраски Рјечник, са 26,270 речн ! 

Ово време не ћу никад заборавити : тада је моје непоуздано 
знање српскога језика иостало иоуздано; тада ми се је, мало но 
мало, родила мисао о облицима речи, о њиховој граматичкој про- 
мени^ и разлици изговарања ио нестииа, н о синтактичком ск.1а- 
пању речи. Захва.вујући Коиитарову уиућивању, ја сам се све боље 
познавао са својим позивом, и постајао сам у њему све поузданији.'' 

На штампање овога првога Сраског Речника Вуку је дао 5000 
Форината бечки трговац, г. Тирка. За ту помоћ има се највише за- 
• 'нти Тиркиној жеди, која је била Сракиња из ку^е ДемелиКа. 

Учени свет прими Вуков Речник с најиећим задовољством, и 
разгласи га као најбољо сведочанство о животу и снази српскога 
народа. 

Године 1818, Вук се је н оженио у Бечу, девојком Лном Кра- 
усовом, с којом је, после, изродио децу, и свој век провео. 

— Да није би.10 моје штуле, то јест хроме ноге, која ме је 
везива.1а за кућу, говорио је Вук доцније: — да није било моје 
добре жене Ане, и да није било Бопнтара : ја никада не бих био 
ово што сам ! 

Овако је он сам све приписивао трима с.1учајностима у животу. 

Године 1819, Вук је путовао у Русију, и онамо је свудабно 
лепо приман и одликован. Тада је постао члан Друттву арија- 
теља руске књнжевности, у Москви, и члан „Ученом Друштву,'' 
у Кракову. 

Године 1820, долазио је у Крагујевац Кнезу Милошу, и тада 
је видео старца Ми.1ију из Колашина, те од њега преписао песму 
БановиК Страхиња. 

Вративши се у Беч, Вук спреми за штампу мородме ајесме 
^^,и<.ке, али му дворска бечка цензура забрани штампатн мх у Бечу. 
За то их он штампа у Липисци, 1823 — 1824 године. 



238 

У то време Вук се је познао са славним немачким песником 
Гетом, који је, први, превео на немачки језик једну српску на- 
родну песму; а познао се је и с Фатером, који је написао ра- 
справу том : како треба разумевати српске народне песие ! 

Још године 1819 био је почео преводити Нови Завет, али 
је у том био зле среће : енглеско библиеко другатво, кому је по- 
нудио тај свој превод, не прими га, него прими превод Ататсија 
СтојковиКа који је, по језику, права наказа. 

Међу тим је Вук у Бечу издавао забавник Даницу за го- 
дине: 1826, 1827, и 1828. 

Ове последње године, дозове га Кнез Милош у Србију, па га 
иостави за иредседника суду београдском, и одреди га за члана 
оној комисији која је сиремала законе за Србију. 

Године 1831 Вук је оставио и комисију, и службу, и Бео- 
град, па се вратио у Беч. 

Зашто је ово учинио најбоље се види из пвсма које је писао 
Кнезу Милошу 18 априла 1832*. 

Вративши се у Беч, Вук се, по други пут, крене у Русију, 
и то у Петроград, 1833. Тада се је видео и познао с младим цр- 
ногореким владаком, Петром II, песником. 

Године 1834 Вук је пропутовао кроз Далмацију, Дубровник, 
и Боку Которску ; и боравио је, неко време, у Црној Гори. После 
тога напиеао је чланак о Црној Гори, који је изишао на немачком 
језику, а име му је : ЈЈрна Гора и Црногорци. 

Као што се је видело из причања довде, Вукје^ по одласку 
свом из Србије 1813, већином живео у Бечу. Иетина се је дога- 
ђало да је њему, овда онда, и забрањивано прелазити у Србију: 
али, при свем том, он је у Бечу живео највише за то, што жена 
његова — рођена бечкиња — није могла нигде на другом месту да 
се обикне. Вук је, 1829, огледао да се стани у Земуну, али се она 
није никако могла навикнути на Земун ; после тога, прешао је био 
у Темишвар, па и онамо је било то што и у Земуну. 

Најпосле, 1859, кад су се Обреновићи вратили у Србију, дошао 
је и Вук у Београд, и тада је баш мислио овде оетати, али му 

'. Сраски Улак за 18^3, бр. 6, 7, 8, и 9. 



239 

ее жвна нмвако не могаше навпкнути на Београд, него оде у Беч, 
пж 8а њон оде и Бук\ 

Да би се лакше видело и боље упамтило што је сраском на- 
роду остало од Вукова пера, став.Бам овде, у колико сам могао 
сазиати, по годинама, све што је Бук ниаисао, или скупио, па или 
сам штампао, или је то учинио ко други, пос.1е смрти његове. 

Таки ј.' изиша : 

Мала ароетоиародна славенчсрпска асенарица , у 

Ввјени ; 

Писменица ербеког језика, ао говор^Ј простога народи 

нааисанч, у Вијени ; 

Криткка на Љубомира у ЈелисиЈуму , у Новинама 

Сриским; 

Ма.ш аростомародна е.мвено - ербека аеемарииа II 

чат, у Вијени ; 

Сраеки Рјечник, у Бечу ; 

иритика на Ш-ћи ,1,ео ^Љубомира ;* 

I ародне Сраске Приаовијетке, у Бечу; 

Одговор ШтиакаловиКу или РанитоеиКу, у Бечу ; 

Писмо Д. Фруши^у, у Бечу; 

Иеколико ријечи .мојим овогодишњим рецензентима, а 

особито Благоју Штиака.10ви^у, и етарцу Куцкалу, 

у Бечу; 

1 1 , Додатак к Санкт Петербуреким сравнителним рјечни- 
ниц'.4ма свију језика и нарјечија, еоеобити.м огледима 
бугарскога језика; 

12 1^23 Народне Сраске ајееме II и III, у Диписцп; 

13 1824 Народне Сраске ијее.ме I; 

14 , Оглели Светога Писма на ераско.ч језику; 

15 1826 Даница, за 1826 ; 

16 1827 Житије Ћорђа АреенијевиКа Емануи.ха, у Пештн; 

17 , Даница, за 1827 ; 

18 , Прзи ераски Буквар, у Бечу ; 

19 ' 1828 Даница, за 1828; 

20 . Милош ОбреновиК Књаз СерОији, и.ш Гра^а за иетО' 
рију нашега времена, у Будиму ; 

21 1829 Даница, за 1^24; 

'. Г.1.ЈСнин .\Л\7Г' 



1 


1814 


2 


1814 


3 


1815 


4 


1815 


5 


1816 


6 


1819 


7 


1821 


8 


• 


9 


• 


10 





240 



22 1 833 Луке МилотновиКа оаиг настављења к сриској слиЧ' 

норечности и слогомјерју или иросодији ; 

23 1833 Народне Сриске ПЈвсме, IV, у Бечу; 

24 1834 Даница, за1834; 

25 1836 Народне сриске иословице, на Цетињу; 

26 1839 Одговор на ситнице језикословне Ј, Хаџи^а — Ми- 

лоша СветиИа, у Бечу ; 

27 1841 Сраске Народне ајесме I, др^уго издање , у Бечу; 

За ову књнгу добио је Вук од рускога цара Николе 
златну медалу која вреди преко 60 дуката; српска 
влада повисила му је певзију са 50 талира, а грчки 
краљ Отон захвалио му је врло ласкавии писмомЧ 

28 1843 Вуков одговор на Утук Милоша СветиКа, у Бечу ; 

29 1845 Народне сриске ајесме, III, у Бечу; 

30 „ Вука Ст. КараџиКа и Саве Текелије иисма Платону 

ЛтанацковиКу, у Вечу; 

31 1840 Сраске народне аесме, III, у Бечу; 

32 1847 Нови завјет, у Бечу; 

33 „ Гоеиодину са два крста; 

34 1849 СјОпске ниродне иословице, II издање, у Бечу; 

35 „ КовчежиК за историју,језик и обичаје Срба сва три 

закона, у Бечу ; 

36 1852 Сриски рјечник, II издање, у Бечу; 

37 1853 Сриске народне арииовијетке, у Бечу ; 

38 1857 Примјери сриско-словенскога језика, у Бечу; 

39 18б0 Правителствујушчи Совјет србски за времена Кара' 

ђор^ијева, у Бечу; 

40 186 1 Одбрана од ружења и ку^ења, у Биограду; 

41 1862 Сраске народне ајесме IV, у Бечу; 

42 1863 Приарава за историју свега свијета. Превео Димит- 

рије ВладисављевиИ, у Бечу; 

43 1864 Нови Завјет, треКе издање (а 1857 је друго) у Бечу; 

44 1865 Сраске народне ијесме V, у Бечу; 

45 186 3 Сриске народне ајесме из Херцеговине (женске) ; 

46 1867 ЛСивот и обичаји народа сраског, у Бечу; 

47 „ Пови завјет, IV издапе, у Бечу; 

48 1872 ПеШзсН-^^егИзсћез УУбНегЂисН, У?%еп; 

49 1875 Сраске народне ајесме II, треКе издање, у Бечу. 

Сраске Новине 1842, сгр. 90. 



N 1 иимл 1М111П ии'Ј11»1 јм д| ' ш! Л.1 , ГД»* ВИ111»^ а ГДе МЗЊв , ВуК 

. Јлодањпвао нешто ново, нешто необичии ■■ш књижввнике оеога 
диба; обелодпњивао је: зрелост и подобност народнога језика за 
■'.ш КЊИЖР1ШИ , уводно Је нови иравопис; и, истав.1>ајући јужвн 
Г"Вор сриски, као најудесниЈи за Језик књижевни, аоказнвао Је сву 
ширину наш»'га племева. 

Пјотив тога преображаЈвога рада дигли су се сви у коЈих су 
илвике биле Јаче од критичке памети. Ворбу Је водио Јован Ха- 
џић (Мвлош Светић), Српско Учено Друштво, и многи други. 

Вук Је своЈу реФорму, и своЈе погледе, бранио оружЈем на- 
уке. Ворба Је трајала дуго, врло дуго, и бивала Је, често, тако 
оштра да ни једна стрнна не би гатетовала да је више власти над 
собом имада. Најпос1е, видело истине и науке растерало је мрак 
навике и страсти. Главна мпсао Вукова победи^и Је с1авно. 

Године 1868, март^ 12, у СрбиЈи Је дћгнута и последња сметња 
која је била став.1.ена Вукову правопису. Ну Вук тога ниЈе до- 
чекао; он је иремднуо у Вечу, 26 Јануара, 1864 године, по старом 
тмлеп\ару. 

!1и смрти Је оставио доста еастава и написака важних за исто- 
рију и :ја познавање жввота српскога народа. 

Вук се Је, у свом животу, пишући и штампаЈући књиге, го- 
тово увек борио с оскудицом. НаЈвећу помоћ, свега века свога, имао 
Је од Обреновића. Тако, још 1824 године, дао му Је Енез Ми-10Ш 
2000 •орината за рукопис, коЈи Је штампан у Бечу на српском, а 
у Петрограду на руском језику. То Је Живот Кнеза Милоша. 

'•'а. Г>ук је од Обреновића добиЈао и редовну помоћ 
п ваирсдис иотиоре. 

Од српске владе иримао је најпре 150, па 200, а нај"'"*''^^ 
4<>0 талнра иензиЈе на годину. 

11' 1"' ге пензиЈе, добпЈао Је од Енеза Михаила, сва 
Д|!не, по 600 та.1ира. Ту помоћ Је Енез давао Вуку и онда !;ад 
Је сам, боравећи у Вечу, кунаторио без новаца. 

ВуковсинЈе, као „благодеЈанац" српске в.1аде, свршио школе ; 
после чега ступно Је у војску, и дошао до чина капетанскога, па 
ј'-. драге вол»е, оставио службу. и отншао у РусиЈу. 

.;.••!....' 16 



242 

Жена Вукова пак, по смрти његовој, примала је од српских 
владалаца, Михаила и Милана, по 300 талира на годину \ 

Вук је био раета средњега; лица некако троугла с испуп- 
ченим јагодицама, а упалим, малим, црним светлим очима, које су 
највише гледале преда се; у лицу је био црножуте масти; густе, 
проседе обрве, и нрло велики бркови давали су лицу његовом са свим 
особит^ и оштар израз. 

Вук је увек носио црн, врло дугачак капут на струк, а на 
ногама црне чизме до колена. Лева нога, од болести, која је по- 
мињана раније, била му се је, у прегибалу, покупила, иморао.ју 
је носити на штули. За то је увек ходио лагано ; на глави је имао 
црвени Фес, с плавом, распреденом кићанком, и тај Фес није скидао 
ни у соби, готово никад. 

Вук је умео врло слатко причати, ма да је знао врло вешто 
н прећутати што није за причање. Говорећи, често је понављао не- 
мачку узречицу „Мајн Гот" ! 

Поеле себе, Вук је оставио жену Ану, сина Димитрија, и кћер 
Мину, која је била удата за проФесора Алексу Вукомановића, иа 
је обудовела. Данае му је жива еамо кћи Мина, а жена Ана, и син 
Димитрије умрли су. 

У Народном Музеју, у Београду, има неколико Вукових слика, 
и! разних његових година: све су погођене вр^о добро. 

Српска кра.^.евска влада прекупила је од г-ђе Мине, кћери 
Вукове, право на прештампавање свих Вукових дела, за годишњу 
ренту од 6000 динара, која јој ее даје, и која ће јој се давати 
док је год жива , и од сваке прештампане Вукове књиге по бО 
егземплара. 

У почетку 1887 године, штампана је ирва књша Вукових 
дела, у Београду. У тој су књизи најстарије јуначкв иесме. 

У ноловини годино 1887, Српска влада радила је да коети Вукове 
113 Беча пр«несе у Београд, и да прослави стогодишњицу од Ву- 
1.'Овога рођења. Миелило се да та прослава буде октобра 1887, па 
иосле је одгођена за мај 1888. 

' Гласиик XXXIII, сгр. 270. 



Еатнк Јанко роди Рогачи, под Космајем, у Шу- 

мадиЈи. Још док је био дсто, огЈлу Турци његову рођену сестру, 
и |'Д!иму у Про^)ад. У те своје сестре, Јанко је , доцније, бо- 
рниио ц. кал !:Ј»а!)" а некад дуже време, и тако је научио тупскн 
говорити. 

Момак необнчно иеп, вешт на коњу, хитар у борби свикојаким 
оружјем, Јанко је био радо г.1едан у куки Турчвна, свога иа силу 
зета. Боравећи ту , Јанко учини .Бубавно познанство с Туркињом, 
ро1)аком зета свога. То познанство дође дот.1е да, у једној страшној 
цри.1ици, Турчин, зет му, с голом сабљом јурне да посече Јанка ; 
али Јанкова сестра рашири руке, н стане пред свога мужа, рекавши: 

— Расеци мене, па брата мога ' 

То Јанку да времена да, кроз неко.шка вратанца, умакне на 
..,..».., оа иосле, у Авалу, и у Космај... 

Еад пак букне сриски устанак 1б04г, Јанко одмах приступи 
Карађорђу, и кнежина туриска, у коју је спадало село Рогача, из- 
берв га за кнеза, који ће њом управ.1>ати ; ну Јанко се више звао 
војвода него кнез. 

Априла 28, године 1804, на оном састанку код ђенерала Же- 
неја у '.^емуну, где је Аустрија огледала : да измири Србе с Тур- 
цима, Јанка Катића видимо и као тумача, и као једнога од ирвих 
г.1авара устаничких. 

На том састанку Клтић, .1>ут на Дахије што нападају снро- 
машне се.1>аке без оружја, викнуо је турски : 

- - Чујте ме и дахиски и царски Турци ! Кажите курви 
Кучук- Алији, у јутру рано нек' изи^е на Дедино Брдо, или 
у Врачар^ где воли, па : осат му — хат ми ; кубура му — ку- 
бура мк; гардија му — гардија ми; сабла му — сабла ми: 
чим год воли — да аоделимо мегдан ја и он, а сиротињу нек 
остави на миру'^ ! 

Године 1805, јануара 5, Катић је поделио мегдан са Гушан- 
ч.*вим сестрићем, кападахијом Демом, на месту Мајданима^ код 
КелиЈ- Водоу иза села Жаркова. 

Катић се махом находно уз Карађор^Ја. И увек се одликовао 
Ј-,.и11-.. I,., ;^11..1мтв(>з1, толико исто и разбор?'Т'""'-' и тежњом за 

16* 



244 

паметном и правичном управом у земљи. Он је волео Еарађорђа^. 
али је ипак био међу оним војводама које су желеле да се уреди 
нека власт која би свачију па и „вождову" наглост могла умеравати. 

Године 1806, још у часни пост, Катић је, заједно с Вујицом, 
био послан у Мачву^ у помоћ онамошњим војводама. 

Благовестима, Турци пређу одонуд преко Дрине, и поробе 
село Совљак: силну марву потерају српеку. 

Катић, кад то види, брже нареди да Срби збаце е коња би- 
саге, да сакрију своје косе, да завију чалме, и да коњма потегну 
попруге, па ее, тако прерушени као да су Турци из Шапца, при- 
ближе к Турцима Богањацима, и онда, на глае Катића: — Јуриш, 
браћо ! ударе јуначки, те Турке разбију, и натерају на Дрину, а 
марву им и еве робље отму и врате. 

Мртвих Турака, том приликом, остало је на месту 67 ! 

Доцније, у другој поли месеца јула, Срби сретну и узбију ка. 
Шапцу босанског Хасан-Пашу. Главни бој био је на Дугим Њи- 
вама, код воде Иетковца, у селу ЕрниКу. Српски војници, го- 
нећи Турке који су , после разбоја , узмицали к Шапцу , стигну 
неког старог Турчина који је био оетао од евога друштва, и по- 
вичу му да се преда. 

— Кому да се предам? упита Турчин. 

— Предај св војводи Јанку Катићу, његова смо ми војска, 
рекну му Срби. 

У тај мах и Јанко, на коњу, дотрчи к њима, хотећи закло- 
нити живот оеамљену Турчину, ако би војници поумилп да га по- 
секу, па и он викне : 

— Не гини, Турчине ! тврда је вера ; слободно се предај ! 

— Ком да се предам? уппта он на ново. 

— Мени, Катићу Јанку, одговори му он, и не гледећп у 
њега, већ мотрећи шта где бива даље међу Србима и Турцима. 

Турчину засијаше очи, кад чу име: Јанко Катић. 

— Предајем се ! проговори крвник, и, у тај исти тренутак, 
опали малу пушчицу ' , и погоди Катића посред срца жива. Вој- 

Ка:ку, није била дужа од аршина. 



ници, а особито момак Чеврљуга, ирнтрчашв, арихватише Јанка којн 
нздахну одмах. 

Ти се догиди.10 нвда-1еко од самога бојнога поља , које мало 
и п- ппмеаусмо, н ио свој нришци, на Св. Ишју, 20 јула 1806. 

Јанка су донелн ж сахранилн код сибннчке цркве. На гробној 
му плочн, која је узидана у црквено платно с поља, с јужне стране 
цркве, пише : 

.1806. Здје аочивајет раб Божи Јанко КатиК, од Рогаче, 
војвода сраски^. 

Батић је био човек врло леи, средњегл раста, умереии стасл, 

врло речит, врло паметан, и необично јуначан. Одевао се увек бо- 

гато н укусно; јахао је дивнога хата ђогата ком је, од вв.иБе 

днк»', метана кана на гриву, као што Туркиње често раде. За то 

њега и велн: 

„Катнћ Јанко из села Рогаче 
На ђогату грове окоивеие.'* 

Сукремееици Катића н Н'* зову другојачз н '^ ■ ^'^ чр! н .ју- 
начни Јавко. 

11о његовој смрти, војводску в.1аст предузео је њзгов брат Марко. 

Еатик Марко, брат КатиКа Јаака, постао је воЈвода, после 
ЈанЕОве смрти, 1806. 

-Марко је погинуо на свад'»и код куће Маричића, у Рогачн, 
м»^сеца јануара, године 1810. 

Марко, као војвода, седео је у ирвом челу совре , иза њега 
аајала је његова жена, и, по обичају, дворила га. 

Сватови су око куће игралн, веселнли се, и нуцалн из пуш лк^. 

На један мах, тресне о.1ово војводу посред прснју, те се он 
устурн, н хена га дочека, мртва, на рукв, 

Ннко није вндео ко је војводу убио. Једнога су човева окрн- 
вили, и одмах га на месту исекли на комаде. 

1,оцније се је та ствар трагала, н чак се је мисл 
1Л0 мас1а и Милоја Петрокића Трнавца. 

Гек војводе Марка Катића неста с овога света. 



246 

На његовој гробној плочи још се може да прочита само оио : 

„1810 
Здје иочтајетг раб Божи војевода Марко Еатичг, мца 
јану (даље се плоча изљускала, те се не може да прочита). 

Катић ЕиБОла родио ее у Рогачи, у нахији београдској. 
Његова мајка рођена је сестра Еатићима Јанку, Марку, и Стевану. 

Године 1813, априла 24, умрво је војвода Катић Стеван, и 
Карађорђе је, на његово меето , поетавио за војводу Николу Ка- 
тића, сестрића његова. 

Никола Је дошао на имање својих ујака, и узео и презнме 
њихово, Јер, од три брата, правих Катића, већ није било ни једне 
мушке главе. 

Никола није дуго војводовао: свега од априла до 21 еептем- 
бра 1813! 

За то време, у „Кара^ор^еву Прототлу" налазимо само једну 
заповеет вождову на војводу Николу Катића (№ 1448), у којој му 
налаже : да одсече главе војводама Петру Молеру и Павлу Цу- 
ки^у, иа да их иошаље у Тоиолу ! 

То је био распис на све војводе, кад су се оно, ова дво- 
јица, била одметнула од власти за неко кратко време. 

Штаје било с Катићем Николом 1813, не умем казати, а по- 
миње се да је био на оном знаменитом саетанку, у Рудовцима, где 
је уговорено да се на ново устаје на Турке, и године 18 15, по- 
сле таковеке одлуке, повео је Космајце одмах у бој. 

По што се ратовање евршило, и с Турцима углавио мир, Кнез 
Милош је поетавио Катића за кнеза кнежине коемајеке. А како је 
у Рогачи био суд за београдску нахију још од онога доба, откад 
је ЈанЕСо Катић постао етарешина народни, то је и сада састављен 
суд у том селу за београдску нахију, и у том је суду био Никола 
Катић и као судија, и као „кнез", и као „капетан** ; тако разно 
називан, он је увек вршио једну иету елужбу. 

Не ће бити од штете исписати једну прееуду тога рогачкога 
суда, у ком је Катић био судија и, у овом елучају, у неку руку^ 
и оптужена страна. 



247 

Кво тога целога аучаја , онако како га је прнчао сам онај 

је пред судом одговарао, и судску цресуду тр|ц*о. 

У опо време, кад је суд београдскога округа био у Рогачи, 
мак Кне:)а Николе Катића, Живко Давидовић, на 
д(.оЈ.\ кнњу, с пиштољем за појасом, »гзјаша из св.1а Рогаче, н 
упути се друмом к Београду. 

Не хотећи ићи коловозом, куда је била још по нева бара од 
. Давидови11 се прнмн ру1""". " <'Коро наиђе на овце кој*^ '-^ г:.. ■.- 

ио пасле по пољанн. 

На један мах, рукну великн овчарскн пас, и кидиса на ко- 
нани а свалн са седла. Давидовић се маши за пнштољ, да 

се одорани. Пушка пуче, а пас, погођен баш у чело, простре се на 
траву. Давидовић одјездн својим путем, и не окрећући се да види 
шта би с његовим нападачем. 

Купившн у Београду за што је био пос.1ан, Живко се врати 
у Рогачу, а.1и кад приспе Катићевој кући, у којој је онда стано- 
вао београдски окружни суд, зачуди се, вндећн јучашњега пса у 
у авлијн , пред судницом, и његовога газду, сеља чека да 

НЈиђе пред судије на тужбу. 

Како Давидовнћ одјаша ид иип„1, .Ј-.внуше га у суд, а иустише 
и се.1>ака, газду убијена пса. 

— Шта се ти, брате, упита судија .1аза Ивановић Брка: — жа- 
.шш на Кнез-Нпколина момка, Живка .' 

— Господо судије! рече се.1>ак, иска1ЊБујући се: — жа.1им 
се тто ми је убио чувара моје стоке, мога имања, моје куће. 

— Како је то било, Живко? упита председник и м^^мка. 
јКнвко каза у кратко све како је било. 

— Господо суднје, вели сељак, пренемажући се : — ви ћете 
р»,^ћи псето је то, па није ништа ; али верујте Богу, а не мени, ја 

лакше опростио да ми је убио вола из јарма, него овога пга- 

— Како ће пасбити скуп.1)И од во.1а? рече судија Катић: - ТТ|и - 
крсти се ти, брате ! 

— Не знаш ти, кнеже, колико јо мени ва.Бао овај пас Лло- 
твор није смео прнћи моме стану, кад ми је тај пас бно код оваца. 



248 

Кад би која овца где застала^ он дође па је, лепо, собом погони 
да не остаје од стада... 

— То је лепо, али је друго пае, а друго је во — хранитељ! 

— Ко ? вер' и Бог, рећи ће еељак , да би доказао велику 
своју штету : — да ми је брата рођепога убио, лакше бих му опро- 
стио, него овога пса ! 

— На поље ! Циганине један ! Цикну Лаза Брка : — зар т«, 
никакав човече, поредиш брата са , скотом ? 

Сељак изађе на поље гунђајући, да ће се тужити Кнезу Милошу. 
Суд нареди те се измери убијени пас. И изађе у њему 25 ока. 

— Кнеже Никола, рече судија Брка: — говеђе је »есо на 
кланицама 1 2 пара ока. Плати овом човеку по 1 2 пара за сваку оку 
убијена пса! 

Катић извади и изброја паре. Сад Брка узва сељака и даде 
му паре. 

Сељак прими паре, али рече да ће ићи на жалбу чак Кнезу 
Милошу. 

— Иди ти куд ти драго. Правијега суда не ћеш наћи, него још 
можеш извући батина! 

И тако Живко Давидовић прођз вр1о јевтино на суду: за њега 
е штету илатио његов газда Н. Катић. 

Катић Никола био је човек стаеит, леп на очи, паметан, ре- 
чат, лак на коњу, јунак у боју, а праведан у суду. 

Умрво је 22 декембра 1833, пошто је провзо у службн 21 
годину, и укопан је код слбничве цркве, где н ујак му војвода Јанко. 

Бог да их прости обојицу. 

Катик Сика Прекодринац родио се у еелу Дворовима, у 
Босни, близу Дрине^ око године 1783. 

Прешавши у Србију, кад је већ српеки устанак доирво до Дрине, 
Катић се је с породицом својом сместио у еелу Глогозцу, а с нуш- 
ком је стао у ред момака Чупићевих. 

Чупић га је, на скоро, посгавно бу.Ђубашои од дринскога ушћа 
горе до утока потока Жиче у Дрину. 



На том просгор), Катић је , у .Ц!-- године дана, дочекао ц 
})азбао више од десет онањих турских чета, које су надира.1е иди- 
нуд исиреко Дрине да робе мачванска села. 

За толику храброст у бојевима, и ра.^боритост у С1ужби, п«- 
стао је, 1808 године, бимбаша. 

Доцније се је одликовао у бојевима: на ('плптч. \\\ /'о.1'1м 
1>)цу, на Жичи^ и у се.1у Руњанима. 

Ледном се дигне одонуд из Босне чета од 200 Турака, да 
II}"!) .1})11иу. и да нороби село Бадовинце. 

Катић дозна за ту намеру, и претече је : тек што се Турци 
извезу на десну дринску обалу, Катић, са својом дружином, груне 
" !!.пх, и потуче их тако да гласник одатле није главе изнео. 

Доцније је друга турска чета хтела ударити на св10 Прња- 
вор, и поробити нарочито кућу Срдана Илије. Катић је и ову чету 
иретекао, иотукао је, и задобио себи и дружини врло лепа оружја 
и одела. 

Године 1812 и 1813 К^^рађорђе га зове војводом, н наре- 
ђује му да прибере све дош.Баке под своју команду, и да им за- 
каже да раде око шанчзва сво као и старинци што раде, а кад 
буде време војевању, онда ће они сви с њим заједно војевати. 

Последњи нут био се Катић с Ту}Јцима на Равњу, а после по- 
}|а:Ја и.1 том иесту, прешбо је у Срем. 

Како је пак чуо за други устанак 1815, Сима Катић се вра- 
гио у Мачву, и ту је, е Протом Сми.Банићем, Марком ПГтитарцем, и 
Грданом [^шјом, радио да се Мачвани дигну на Турке. 

После славне победе на Дубљу^, и посло утврђена мира с Мараш- 
лијом, Кнез Мн.10Ш поетави Марка Штитарца за старсзшину у Мачвв 
н у Поцерини; Симу 1гатића пак метне за помоћник:1 Штитарду. 

У тој служби, у којој се одликовао разумннм и п^Јавичннм су- 
ђњем и управом, Катић је дочсзкао и смрт, која му дође од бо- 
1ггти године 1832, у селу Глоговцу. 

Сима Катић је бн . гпедњега раста, црне маети, дугих густих 
ц}>них бркоп, . -век леп на очи. Мачвани су га јако 



250 

Катић Стеван, из Рогаче, најмлађи од браће Катића, постао 
је војвода 1810, поеле смрти свога брата Марка. 

Стеван је водио Космајце у бојеве, који су бивали од 1810 до 
пролећа 1813, али ее не зна да ее је чим оеобито одликовао. 

Разболевши се од болеети, Стеван је умрво, код евоје куће, 
у Рогачи. 

На његовој гробној плочи чита ее овај запие: 

„1813 

Здје иочивајет раб Божји Стеван КатиК, војвода, иред- 
стави се месеца аирила, 24 дан". 

Каткћ Стеван је поеледња мушка глава из куће Катића, у 
Рогачи. 

По емрти његовој, дошао је на њихово имање, и наеледио њи- 
хово презиме, ееетрић њихов, Никола Катић, кога ваља видети, на 
свом месту. 

Каћански Сергије, родио ее у Сентомашу, у Бачкој , 1 Фе- 
бруара 1813, од оца Гаврила и матере Макрене. 

Крштено име било му је Симеун, а Сергијем ее назвао кад 
ее је покалуђерио. 

Основну школу учио је у меету свога рођења, а гимназију у 
Новом Саду, Врбасу, Темишвару, Мохачу, и Кечкемету ; Филоеофију 
и права свршио је у Пешти и у Пожуну, па, најпоеле, богословију 
у Карловцима. 

Родине 1839, априла 9, покалуђерио га је, у манаетиру Кру- 
шедолу, архимандрит Д. Крстић, и наденуо му име Сергије ; а 23 
априла, у новосадекој цркви, рукополо?кио га је за ђакона митро- 
полит Стеваи СтанковиК. Декембра 2б, лицем на Божић, поетао 
је протођакон, 

Тада је радио као нроФееор у карловачкој богословпји. 

Године 1844, маја 19, произведен је, у Бечу, у Грчкој 
цркви, за свегатеника, а 10 новембра, те године, постао је члан 
конзисторији. Тада је био већ најстарији међу проФесорима, и, као- 
таком, повери се управа „Карловачког благодејања" . 

Године 1845, добио је управу манастира Беочина. 



251 

Године 1846, иостао је члан сремске градоме1>в, а био је већ 
и патрон карловачке гимназвје. Свуда је био човек зналиц, вредан 
на пос1у, савестан у дужности, широк у сватању. 

Л 1:: ;. твк долазнла ц{>илика која ће доказати ко је Ка- 
Кански ." 

(»(•1,111} 1 чај О)рно 1идиие 1848. Срби на оној страни, при- 
тисиути ка... иарид, слегоше се у Карловце, к својему митр^шолиту 
да се посаветују, да се обавесте : шта да раде за себе и за своју 
иа1>одн} будућност. Уза седога митрополита Рајачића, стајаху два 
млада бесвдника, Сергије КаКански и Натнор Грујип. Њих дво- 
јица, ба неколико часова бесеђења, посташе не јунаци дана, већ ју- 
наци свега народа срискога ! 

— Ко донде није слушао К<1ћанскога, вели један очевидац: — он 
се тога дана могао сит наплакати ! 

— Нису из његових уста текле речи , велн други сувреме- 
ник : — већ се изливало српско срце и српска душа, у красним и 
милим реченнцама! 

Велика је штета што та беседа инје еачуваиа. {^аћански се 
нарочито старао протумачитн и објаснити скуиштинн смисао народ- 
нш иривилегија које су све купљене крвљу предака српских. 

Каћански је, својим беседама, показао правац за потоњу радњу 
српскога народа. 

После његове беседе, скупштина је извикала митрополита Јо- 
сифа Рајачића за Сраскога Цатријарзса! 

А пос1е беседе Никанора Грз^јића, узвикнула је сва : 

— Живео ауковник Стеван Шуаљикац војвода сриски! 
Године 1848, септембра 16, Каћанскога је произвео в.идика 

Јевђеније Јовановић за архимандрита беочинског. 

Године 18.50, Каћански је, с патријархом Рајачићем, ишао у 

Беч на архијерејски савет. 

Године 1852, упраиљао јс јдовом јепархијом будимском, до- 
&1е није постављен нови владика. 

Те исте године, премештен је нз манастира Беочина у мана- 
стнр Бездин, у темишварској јепархији. 



252 

Године 1854, декембра 21, одређен је за управника удовој је- 
пархији карлштатској, куда је и отишао у јесен 1855 године. 

Еако је столица јепископска премегатена из Карловца у Плашки, 
Каћански је оправио нови двор за владику, уредио је многе ствари 
које су се биле замрсиле после смрти пок. владике. 

Године 1858, изабран за владику, остави Плашки и дође у 
Карловце, те се 7 декембра завладичи. Старац Рајачић, који га је 
веома волео, сад је био са свим срећан, кад је дочека , да му сво- 
јом руком преда јепископску благодат. 

После посвећења, Еаћански пође у Беч, да се представи цару 
и, уз пут, удари на своје родно место, да се види с братом ; али 
у том путу, прозебе, разболи се, и 1 јануара 1859, издахне у Те- 
мишвару ! . . . 

По жељи његовој, сахрањен је у манастиру Бездину 

Књижевност за сада има од Каћанског само: 

Торжество добродетељи \ 

То су дванаест црквених беседа Каћанскога које су штампане 
тек после његове смрти. 

Смрт његова била је као какав пораз за оностране Србе. 

Патријарх Рајачић, бринући се о здрављу Каћанскога, које ни- 
кад није било особито крепко, писао му је из Пожуна, још 2 ја- 
нуара 1848: да „на љегов живот држи више него што он сам 

то мисли да држи да је он кадар увидети све доса- 

дашње злоуиотребе, да воље и мужества има ратовати иротив 
пих, не би ли се један иут црква Божија од њих очистила". 

Овако су мислпли и други сви који су Каћанскога познавали! 

Светао му помен међ' народом коме је животом толико обри- 
цао, а који је смрћу толико ожалостио ! 

Кедик Милић родио се у селу Суводању, у ваљевској Под- 
горини. Најпре је био момак, па буљубаша у подгорекога кнеза 
Илије Бирчанина. 

Кад је Мехиед-Ага Фочић, 23 јануара 1804, посекао, у Ва- 
љеву, Кнеза Илију Бирчанина , Кедић је, као Илин момак , у?»^о 

' Нови Сад, 1863, 8-Н11, стр. 157. 



253 

мртви тело Бирчаниново, однсо га у ИелиЈе, и сахраини код црввв 
га счо'!'}!" пране. 

1.1 пак Фочић, посекавши Бирчанина, кнештно над Подго- 

1 111!' м ииудио брату Илниу, и овај ионуду одбио, онда је ои 
оки.;!:'.'" овога МилиКа Кедића који је, по том, првих дана свога 
кнезовања, ирешао на страну устаника, и иочео се борити за осло- 
'"* 'Ч.е своје отаџбине. 

1Г.'1||1. «'.' је одликовао у свим бојевима, и као војник и као 

ВиЈ1!<|Д, 

Године 1809, у пролеће, срнска војска пређе Дрину, и почне 
иродирати дубље у Босну. Тада је Кедић, у једном јуришу, на Лри- 
СиКевцу, више Сребрнице, тешко рањен. Одонуда је пренесен преко 
Дрине овамо у шанац на Вау^ићу, где је и иреминуо 25 апр. 1809. 

Глас смрти Кедићевој доирБО је чак до Митронолнта Стра- 
тимировића, који је смрт ту унео у свој записник '. 

На тако велики глас, Кедић је био изашао највише својим лич- 
ним ве.1иким јунаштвом. 

Он је био достојан ученик свога бојног учитеља Илије Бир- 
чапина. Слава му довека ! 

11ос1е МиЈићеве смрти, Карађорђе је иоставио сина његовога 

'Трија за војводу над Подгорином. И ово је онај Кеди^, који 
се помиње у КарађорЏву Протоколу, године 1812 и 1813 

Кенгелац Павле родио се у Кикинди, 1772 године; учио 
с»* ј.' у месту свога рођења, у Пожуну, и Јени, где је постао док- 
тор у философији. Иза тога, учно се је п у Невском Манастиру, у 
П^т]»ограду, где је постао доктор у богословији. 

Иутовао је и у Лондон. 

По жељи темишварског владике Петровића, покалућерио се је. 

Умрво је у Темишвару, 1835, а сахрањен је, по својој жељи, 
у манастиру Св. Таурђа. 

Кенгелац је писао: 

^Јсстествословије", ве.тк, , -ч 295 страна, у Ву- 

днму, 1811. 

' /.1асник II, сгр 



254 

Оеем тога, штамнао је 1821, „Всемирнаго збитијасловија, 
част аервују''. 

Језик му је руско-словенски, јер он вели да не ће да пише 
„ио иравилам баби Смиљани'', али је дикција течна, и интерпунк- 
ција правилна. Знански му рад био је на висини где је стајала при- 
родна наука у његово доба. 

Бнежевик Иван, кнез од Семберије, родио се у селу Дво- 
ровима, а^ доцније, боравио је у селу Понову, у бељинској нахији, 

Иван је рано изашао на глас у својој околини, за то је и по- 
стао Енез Семберије, ' кад му је тек било 20 година ! Народ га 
је веома поштовао, за евашта га питао^ и, без његова одобрења, 
није чинио ништа. Сами турски бези : Видајић Рашид-Бег, Тузла- 
гић^ и други, ценили су у свачем његову памет и његово знање. 
Песма још вели да се је еам Е)^лин Еанетан побратимио с Иваном, 
уважавајући његову велику мудроет и необичну доброту. 

Године 1806., пређе Кулин-Еапетан, е војеком, преко Дрине, 
и пороби Јадар и Подриње. Попаливши села, Еулин иреведе у Босну 
силно робље: једни веле 111 роба, а Милутиновић тврди да је, 
било 303 роба. 

Болећа душа доброга Кнеза Ивана запишти од туге, видећи 
да ће се то робље распродати и развеети куд које, по евем цар- 
етву турском. За то оде Еулину, који је свој тој војсци био старе- 
шина, п понуди му откупе за робље. 

Еулин заиште осам хиљада рушпија. И Иван^ ма да није имао 
толико новаца, пристане, узме робље, изведе из турске војске, склони 
у своју кућу, па позове кметове из Семберије, простре пред њих 
кабаницу, и рекне: да прилаже колико ко милује за откуп робља! 

Милутиновић пева да је Иван сав откуп саставио, Еулину га 
га измирио, и робље наранио и напојио, па пустио , да иде^^ куд 
које хоће. 

„Оде робље куд је коме драго, 
Благо Ивп и Ивпној души! 
II то Иви Н11К0 не припо;^на, 

' Семберија зове се део зиориичке иахије, у Босии, иа левој страни 
реке Дрине. 



111; 111;а11} когид^- :!ахва.1и, 
А камо лн ла Иваиу платп! 
Иваи не ће ни од кога плаће. 
Ивану ће Христос Госиод платит' 
Када Ива »'»уде иа нстини- !.. 

Ме1)у тим, други веле да је Иван, својих новцима, једва ио- 
ловину откупа саставио; а за другу иолу пошао просити по тргов- 
дима, ну ту га срећа изда, те откупа не могне саставити. Кад то 
види, Иван пребегне у Србију, и живео је у велнкој сиромаштини. 

Карађорђе га је поставио за војводу оннм прекодринцима који 
су доСеглн у Србију, и који, као и Иван, нису имали нигде ништа. 
За то време, био је увек под в.1аш11у Лукв Лазаревића. 

Кад је Србија страдала 1813, онда је Иван Кнежевић изгу- 
(ш и земљу у којој је имао право сиротовати, па се је морао по- 
туцати ван Србије. 

После године 1815, Кнеза Ивана виднмо као члана у шабач- 
ком окружном суду. Ту стужбу дао му је Кнез Милош из ири- 
знања према његовом великом доброчинству. 

1« као стар човек, и за ту службу онемоћао, Иван је 

боравио у двору в.1адике Максима, у Шапцу, где се је и упокојио, 
и укопан је у гаабачком гробљу. 

Кад је умрво, могао је пмати око 70 годнна. 

1.1 ика Кнеза Ивана од Ссмберије, налази се у београдском 
Народном Музеју. 

Младим Србима, рад којих и збирамо ове, и ако овако оскудне 
податке, светујемо да, свакојако, прочитају целу народну песму о 
тим: како „Кнез Нван откуаљује робље од Турака*'. Из те песме 
видеће да је народ српски, и у оно тешко време, поред јунака на 
бојном по.1)у, имао н добротвора какви су слава сваком времену и 
сваком народу ! 

Л тако исто радоваћв се ако прочитају Мшутинови^а песму 
„Семберац или врлост и надежда Кошњака,*' у Тројебратству. 
стр. 39-72. 

Бнез Ииласав из МедвеЈ^е, у Ресави, био је човек ува- 
жг*н у својој околини. И њега су Дахије мислиле погубити, као 



256 

што еу погубили кнезса Петра из села Гложана; али је он, у онај 
мах, некако измакао испод турске сабље. Доцније, године 1809^ 
кнез Милисав је оставио евоју главу на Чегру, заједно с другим. 
рвсавцима, браћом својом. 
Слава му ! 

Кнез Петар из Гложана, био је старином из нахије ужичке. 
Дед његов Јован, не могући подносити силу туреку^ отисне ее од 
нахије ужичке доле к Морави; а отац Петров 1аурко насели се 
у селу Гложанима, у Ресави, близу Мораве. 

Петар је имао три брата : Вучка, Андреју, н Милована. Није 
ирошло много, а Петар је и до памети, и по одважноети, а и по 
имању, био човек чрен и уважен у свој Ресави. и као такав, иза- 
бран је за кнеза кнежини ресавекој. 

У оним размирицама између верних цару Турака, и царевих 
одметника, Кнез Петар је увек био на страни царевој. И за то 
је, по заповести Мустај-Пашиној, и војевао против муеломана, не- 
покорних цару своме. 

Док је у Београду живео и заповедао Мустај-Паша Шинико- 
глија, Петру је било добро. Али кад царски одметници, Дахије, 
овога доброга нашу удавигае, и сву влает над Србијом у своје руке 
приграбише, па — да би ту власт дуже одржале — почеше сећи јед- 
ног по једног оне Србе који су, у царево име, војевали иротив Ту- 
рака одметника : онда је и ресавеком Кнезу Петру било пресуђено : 
да изгуби главу ! 

У почетку године 1804, он оде у Ћуприју, и однесе данак 
ресавеки, а Турци га ухвате, посеку код моета на реци Раваници, 
па главу однесу у Београд, а тело баце у Раваницу, која га снесе 
у Мораву, а ова п^ избаци на. спруд код се.1а Крушара, испод 
Ћуприје. 

Крушарци сељаци, познавши, по оделу и по прстену на руци, 
да је то на епруду тело Кнез -Петрово, брже јаве његовој кућп, 
то браћа и рођаци дођу, узму тело и однесу на место ЗЉјаиловац, 
Петрово имање , гдо је он најрадије боравио. Ту су га опевали, 
а |[оеле су га сахранили у глпл^аиском гробљу. 



257 

11 ишас се 11о:^еаје камени крст на гробу Кнез - ПетроЈ._ 
н;| ».' м\ иема никаква заииа1. На дну је било нешто издубљено 
длегим, иа л.да ;,1 мии!'. л и није записано нншта. 

Платиити главом за свој отиор насилничкој владавини, Кнез 
Иег.ц« ј»' имао ииак срећу оставити након себе ученика, достојна 
н својега учитеља, и посла који га је чекао. Његов момак Стеван 
Синђелић, баш као оно Милић Кедић, после Бирчанина, ирими кне- 
зовску власт у Ресави, и поведе Ресавце у борбу за слободу отаџ- 
бине, поведе их у — славу ! 

Ко након Г1'''и' остпнл.а пвшга иа^мсднпка, оноМЈеи в»,^чни по- 
пипак лакши ! 

Книћаннн Стеван (Петровић) родио се у селу Книћу, у 
Г{'ужц, (^5 ФеСруара 1807 године. По имену својега села , про- 
зван је, доцније, Книћанин. Отац му се звао Петар КомадишвиК, 
и трговао је живом стоком. 

Стеван је, најпре, био момак у Кнеза Милоша, и Еао такав, 
у богатом народном оделу, иратио је Кнеза Милогаа, кадје овај, 
1835, ишао у Цариград у иоходе Султану Махмуду. 

Гџдине 1836, новембра 11, постао је начелник срезу ј». 
ничком, у смедеревском округу ; а одатле је, 9 марта 1839, отн- 
шао у Смедерево за окружеог начелника. 

Годии'' ^^^^п, (таоје на страну оних старешиеа, које су биле 
опозиција министарству Кнеза Михаила. За то је оставио службу, 
п. заједно с њима, изишао из отаџбине. 

Годиее 1842, после успеха Вучићеве буне, постаоје државни 
саветник, и као такав, године 1846, бпо је у свити Кнеза Александра, 
кад ј. овај ишао у Казанлук Султану Абдул-Меџиду у походе. 

Гпдип. 1848, био се је нешто побркао с Вучићем те је, о 
1Гтровској скупгатини, у Крагујевцу, морао дати оставк} 

Међу тим на оној страни, у Аустроугарској, Срби с^\ ми.т \ 
велике устали да бране своју народност од насилног помаџарииања 
Киићанину се учини да може помоћи браћи својој, па, у првој поли 
месеца августа 1848, пређе на ону страиу. Одмах ,ј' уп1аи 
ко,1 ' иркве; а 23 новембра 1848, на селу Томашевцч 



258 

се је био укоиао, одбио је и са свим поразио непријатеља који је 
тежио да освоји Панчево, па тако сву банатску војну границу да 
притисне. 

Што се даље продужавало ратовање , то је све више расло 
име Книћаниново. Он се је прославио у битккма на Томашевцу, 
Тшелу, Вилову, а нарочито на Ланчеву (20 декембра 1848), и 
на Мошорину. 

Захвални Срби, на опој страни, прозвали еу, после те победе, 
Мошорин — КниКевац. 

За тако јунаштво, добио је признања : од владике црногорскога 
Петра П. Његуша^ од Патријарха Рајачића, од Цара Аустриског 
Фрање ЈосиФа, и од руског Цара Николе. 

Кад се маџарски вођ Гергеј предао руском ђенералу Пас- 
кевићу, и рат већ престао, Книћанин је путовао по Јевропи : био 
је у Загребу, код Бана Јелачића, а био је и у Бечу, код Цара 
Фрање ЈосиФа. За нобеду панчевачку Цар му је дао орден Марије 
Терезије Ш реда^ и ађутанат гроФ Грине, и Бан Јелачић, пред 
лицем царевим, својим рукама приденули су тај орден на прси Кни- 
ћанину, који је био у народном оделу, са сабљом о бедрима. 

Из Беча је отишао у Берлин да види сина Антонија, који се 
је онда онамо бавио на паукама. 

Кад се вратио у отаџбину, после толиког гласа и толике славе, 
дан му је чин војводски који се, у оно време, узимао као највеће 
доетојанство у земљи, и који је онда имао једини Вучић. На скоро 
иосле тога, Книћанин је, с једним делом редовне војске^ прешао 
у Крагујевац, и онамо Је остао скоро до смрти. 

Боравећи у Крагујевцу, био је са свим здрав. На један мах, 
удари га капља, и оп похита у Београд ради лека. Из Београда 
је ишао у Мехадију, у топлице, али се слабо помогао, па се отуда 
вратио у Београд. 

У суботу, у очи Тројица 1855, издахнуо је у својој кући на 
Теразијама, према двору. 

У Београду се лричало о његовом укопу, као о каквом чуду, 
толико је било света на његовој пратњи. Тек доцннје укони Кнеза 



Милота и Кнеза Михаила надмашили су бројност и величину Кнн- 
ћанинове пратње. 

Укоиан је код пи-Ш.г. :: ..рв«, пзмр^л' гробг.ва Стојана Сн- 
мића и Тенке СтевановнКа. 

.Ја сведочанство колико муке има исторнк који тражи гачнот 
сваком казивању, упућује се поштовави читалац да види оно шт'^ 
јм ииси! м Книћаннну у Кнежевини Србији, на страни 286. 

Еовач Јован (Петровик) родио се у селу СвоЈнову, у округу 
јагодинском. 

Кад му огац \мре, и кад му се мати иреуда у се.ш Ре1;овац, 

Јован^ с неким својим тетком, оде у Аустрију, баш кад су Аустри- 

јанци купили добровољце за рат с Турцима. Јованов тетак упише 

•бровољце, па се упише и Јован, и ако му није би^10 више 

<јд 16 — 17 година. 

И војевао је : и у војевању се, у два маха, ранио, алн се је 
од обе ране извидао. 

Кад се сврши рат, који и није дуго трајао, Јован ео стани 
у Земуну, научи ковачко-сикирашки занат, и постане мајстор. 

У школу није ишао никад, али је, самоучки, научио читати н 
лисати. Осем српскога језика, знао је говорити турски и немачки. 

("^д године 180-1 — 1813 Јован Ковач је често прела.зио у Ср- 
бију и, занатом својим, чинио српској војсци велике услуге : окнвао је 
оне трешњвве топове којима су се Срби, у прво време, служи.1и, а 
и друго нм је оружје оправлао. 

Кара-11авле Симеуновић, бивши војвода, прича да је Јован Ко- 
вач бно у једном боју где су, од многога (^уцања, трешњеваци по- 
че.1И иопуштати и прскати. 

КараЈ^орђе зовне Јована Ковача, и упита : 

— Коекуде, можеш ли ти, брат' Јоване, стегнути ове тои ове 
да не нрскају? * 

— Могу, Господару! 

— Е, нди одмах! 

Јмван ст'ТН" '"■'" ■ \,'.1ч.. 4.11 м 1(111.«.' тобцнјама : 

— Палит' 



260 

Топ је пукао, а Јовану није било ништа. 

Карађорђе, дознавши за то, забрани му седати на тон. 

— Нека и пропадне топ, рекао је он: — ти нама требаш за 
друге послове ! 

Еад се битка сврши, и Турци буду побеђени, Карађорђе на- 
пије здраницу Јовану Еовачу, и баци чашу у вис. Чаша падне и 
не разбије се. 

— Е, коекуде, све твоја ерећа, брат' Јоване, рекао је Еа- 
рађорђе. 

Јован Еовач је, како се прича, слио од гвожђа један топ са 
целим својим именом и презименом (Јован Петровић), и поклонио- 
га је Србији. 

И за владе Кнез-Милошеве, Јован је био често дозиван у Ср- 
бију, и остајао је по неколике месеце, радећи разне послове за 
војску. 

Једном се је Енез Милош био наљутио на хазнадара свога Ни- 
колу Николајевића, па га затвори, и заповеди Еовачу, да га окује^ 
Али, како је Николајевић био Јовану лични пријатељ, то овај, не 
хотећи извршити кнежеву заповест, утече из Ерагујевца. 

Године 1829, августа 12, № 1491, Енез Милош пише Јовану 
Еовачу, да дође у Пожарсвац, и да донесе „ваин (грб) Десиота 
Стефана ЛазаревиКа, који је нашао. 

Једном је, по наредби Енеза Милоша, спроводио по Србији 
неке Берлинце. У пЈту је имао на рукама еељачке вунене рука- 
вице. Странци заишту да им прода те рукавице за музеј у Берлину. 

— Не продајем, него ВсШ их дајем, рекне Јован: — нека се 
рукотвор наших сељанака види и у Берлину ! 

Странци за тај дар, и за остале услуге и обавештења, што^ 
су од њега имали на том путу, израде, те је иостао члаи Музеја 
у Верлину, 

Еао мајстор сикирашко-ковачки, Јован ннје смео радити друге 
Финије послове. Али некакав велики господин из Беча дође у Зе- 
мун, и ту му се поломе кола. Дозову Јована и упптају : може ли 
кола оправити ? 

— Могао бих, ал' не смем, одговори он. 



261 

— А за шти ] 

Јован каже за што не сме. 

— Оправи ти, рекве господин : — а за друго је моја старост. 
II Јован 1и> лл ицрави. 

А госаоднв, вративши се у Беч, пош.1.е му д,ираво", да може 
и најФИније ковачке послове радити. 

Године 1830, у белу неде.Бу, први иуг су мшошлл звона 
у Београду. Та прва звона оковао је и наместио Јован Ковач. 

Док је он то радио, рекао му је неко : 

— Море, не дижи звона, пуцаће Паша ! 

— Моје је да днжем, а Паша нек' пуца, ако му ее пуца, 
одговорио је Јован. 

После те свечаностн, рекао му је Кнез Милош : 

— Врати се у Сриију , па да ти дам коју хоКеш кућу у 
Београду ! 

Године 1831, стигне први пароброд у Земун, па му се онде 
нешто покварп у машнни. Нн један од ковача не смеде се примити 
да машину оправи. Јован се примп , п оправи је на задово.1>ство. 
Плаће за рад није хтео примити. Друштво му понудн право да се 
бесплатно може возити, он и породица му, док су живи. Јован п 
то одбије ; само седне и одвезе се до Новог Сада, да се увери је 
ли машина добро оп11ав,!.ена ? 

Јован Ковач је имао лепо познанство с 'Венералом Червентон, 

с председником суда Лазаревићем , п с митрополитом СтратЈмн- 
ровићем. 

Премпнуо је 11 јула, 1837, у Зеиуну. 

Димитрије Давидовић, чувшн за смрт његову, писао јс једном 
свон рођаку у Београд, између осталога ево ово : „Бог да арости 
мијстор-Јована Ковача! Да ја Српсне Новине и сада иишем^ 
саоменуо бих о њему. шлугама роду^ ако би бшо 

и у две речи. Овако иап само могу духу његовом реКи: „ „Лака 
XI » г.., Јц земљица! Кости његове, кости су рода сраскога,'^ " ! 

< 1ика Јована Ковача налази се у Народном Музеју, у Београду. 

Еојадиновик Радован бии ј,- ш има Заовина, код Мокре 
Горе, у ужичком округу. 



262 

На Запољу, Радован је учинио Србима велико добро заклања- 
јући, као човек вичан месту, одступање српске војске испред Турака. 

На Равњу. 1813, видећи да све пропада, Радован је сео у 
сред шанца, кад су већ Турци ушли у њ, и повикао: 

— Има ли данас јунака да посече Радована Буљубашу? 

Турчин се један упути к њему ; али га Радован обори својим 
џеверданом, на ком је било 4А резотине, колшо је њиме неири- 
јатеља убио !.. 

Ту је Радован, после тога, иеечен сав на комаде. 

Радован је био човек крупан, црномањаст^ ћутљив. Није ма- 
рио ни за власт, ни за богаство, него је само желео да се бије, 
и да, по својој снази, свети Еосово !.. 

Коларац Вуле (Илић) родио .се у селу Коларима, у нахији 
смедеревској. 

На Коларе је, у старије време , ударао друм београдско-ца- 
риградски. То је место било као нека паланчица, у којој су и 
Турци живели. 

Као младић, Вуле је служио у кавани, у мали Дивичу, уне- 
кога Турчина. Не могући платити неки мали дуг, Вуле буде за- 
творон баш у оно време (1804) кад су се Срби дигли на Турке. 
Срби Коларци, познавајући Вула као младића вредна и необично 
дрска, помогну му ослободити се затвора ; а он, чим се види у сло- 
боди, одмах потражи Србе устанике ; нађе их у се.ту Умчарима, и 
умеша се међу њих. 

После тога, Вуле се је^ у сваком боју, у ком се дешавао, од- 
ликовао тако да је, у мало времена, у српској војсци био чувен и 
знан јунак Вуле Еола^^ац. Његови сувременици уверавај да је 
био човек необично брз да смисли, и необично дрзак и вешт да из- 
врши што је смислио. 

Године 1806, пошто је отето београдско предграђе, Вуле Ко- 
ларац, с Милојем ЦетровиЈЈем, пређе на острво снроћу доњега града, 
и оданде стане тући град из два топа. 

Године 1809, у боју на Суводолу, код Сенице, силна турска 
коњица, у један мах, опколи Карађорђа са свих страна. Мало је још 



требало па да га жива ухвати. Вуле Коларац, који је знао тур- 
'ки као и Турчин, н којн је имао глас тако крупан да звоне стакла 
у прохорима, кад он обично говори, у часу се досети лукавству ко- 
јим Вожда нзбави, н победу окрене на српску страну. Он, на име^ 
на свом брзом хату, полети међу Турке, вичући турски из свега 
<вога силовитога грла: 

— Побегоше Турцн ! Побегоше Турци!... 

У турској војсци тај глас начиеи забуну, да су је Срби, после, 
са свим разбилн, и вођу њезина, пећскога пашу, ранили, и натералн 
га да. у по ноћи, иобегне. 

Лли је, у том боју, и Коларац рањен у десну руку. 

После тога славнога боја, сва српска војска добро је знала и 
в«ли'ла Вула Коларца. 

Е|1д је смедеревски град, с неколико села до реке Раље, од- 
војен од округа смедеревскога, и постао управна целина за себе; 
онда је Вуле Коларац постао војвода и команданат граду Смедереву. 
И.1 гом месту остао је до пропасти Србије. 

Несгећне године 1813, Коларац је, с еојводом ВуЈицом, нај- 
ире био у Делиграду; а оданде је, с Младеном Миловановићем, до- 
гаао блнже к Смедереву, и начинио је шанац впше града Кулича, 
на .1евој страни моравиној, те је одбијао Турке, који су наваљивали 
одонуд испреко Мораве. 

Једнога дана, бага кад је Вуле ручао, потегне кумбара н удари 
у његор шатор, сломи ту стожер, те шатор приклопн совру и, у 
мало, не примлатн и самога Вула.... 

У тај шанац, к Вулу је долазио, с владиком Леонтијем, Кара- 
1)<>р1>«' . у ичи (Јнога дана када ће оставити Србију, и побећи у 
Нежачку. 

Кад Турцн пређу н Мораиу, и стаиу наиадатн на Смедер»;ви, 
Вуле, видећи да се већ не може одбраннтн, дочепа чето-кајик, на 
1;им је био један топ, и, веслајућн к левој дунавсвој обали, ненре- 
станце је пуцао на Турке, који су на њега такође сипали ватру, 
алЕ га нису погоди.1и. Дошавган у карангин, у Панчеву, Вуле да 
чстп-кајш: Лустријанцима, а сам се дигне за Карађорђем у Шта- 



264 

јереку, откуда је, доцније, с другим Србима бегунцима, отишао у 
Русију, у град Хотин. 

Године 1831, Вуле је желео вратити се у Србију, и Кнез Ми- 
лош, уважавајуКи га веома, рад је био пустити га у отаџбину; али, 
како уверава пок. Јован Гавриловић, доглавници кнежеви беху томе 
противни, те тако Коларац не виде евоје отаџбине.... 

Буле је тада оетао у Влашкој, где је узимао енахиека села 
под аренду, и тако је животарио како тако. 

Коларац је умрво у Букурешту, у велики поет, године 1834. 

Буле је био растом један од највиших људи, а према виеини 
била му је и снага и крупноћа. 

Јм н>^(Г*ли4^л Коларац Илија (Милосављевик) родио се у селу Кола- 
^ј; рима, у смедеревском округу, око 1800 године, о^^от Милосава, 



ПЗ 



и матере Јованке. 

Отац Илин био је занатом абаџија; с тога су га, обично, 
звали: Лба-Милосав, а мајку су му звали Јока. 

Године 1806, у јуришању на Беодрад, Милосав је рањен у 
чело, тако да му се је, до емрти, познавала рупа, где га је пуш" 
чано зрно било ударило. 

У иочетку 1807, по што еу Срби отели од Турака Београд, 
у Коларе су се, прича Коларац : — враћали сељаци који еу билп 
у војсци, и доноеили еу ћуркове и друге турске а.1.етке и стварп, 
које су опленили од побеђених Турака, по што су Београд оеви- 
јили. То је Илија добро упамтио, али не зна колико му је тада 
било година. 

Школу основну учио је Илија у месту свога рођења. То му 
је и било еве редовно школовање. 

Године 1813, е оеталии се.Бацима; побегли су и Илини родп- 
тељи, испред турске војске, и дошли су на Дунав , код Орешца, 
више Смедерева. Ту се народ превозио на ону страну. Коларац 
прича да је отац његов ту хтео оставити једно ждребе, не могућп 
га еместити у скелу. Илији је било то.1ико жао ждребета, и то- 
лико је нава.Бивао на оца да га не оетави , да је овај, најпоеле, 



265 



|><.;;(|| .»> 1 1 • .IV. ТО ТНКи ј»" иј^сплписгиј и иии иа Л''и\ ( 1|Ј.и1\ 

,1,\ лаиа. 

Онда је, ка- ;иЈа, многи свет из Србије оно иребегао 

у ону страду, и, не же.1е11Н удаљаватн се од Дунава, сав је био иао 
110 селнна дуж те реке. Илинн родитељи оду и настаае се, за неЕО 
••'»••', у селу Црепаји. 

Илија, на да је био врло нлад, није хтео седети без 
него је узео коња и таљижице, на је на Дунаву, од рнбара, ку- 
повао рибу, и разносио је но бвгунццма Србијанцина и продавао. 

Кад се све унири, Турц1 позову бегунце ал Србије, да се 
врате сваки на своје огњиште. В јате се и Илини родитељи; а.ш 
И.шја не остане дуго у Коларина. 

Из Колара дође у Београд, да тражи рада и зараде. 

— Кад сан ушао у Београд, причао ни је сан Коларац : — имао 
сан сано 30 пара ! Од те своје иновине, одвоЈио сан две паре, и 
купно лепнњу да ручан. Једући ту .1епињу, све сан нисшо: шта 
ћу чинити, док потрошпн и оннх 28 пара ? I 

Али, вредан и окретан н.1адић, нашао је одмах и рада и за- 
раде. Године 1817, марта 9, он је већ био трговачки момак, и 
гледао је, 1:ако су Турци, на Калемегдану, погуби.ш Кнеза Симу 
и:^ Борка, и Капетана Драгића Горуновића, из Ропочева. * ! 

Најире је служио у трговини неког Дрвењака Болтаџијс\ по- 
' ле је био у неког Ћор-Марка Радовановића, трговца, а, најпос.1е 
Ј'^ нрешао у с.1ужбу Маркову брату, Милутину Радовано&и^у. 

У овога пос1едњега газде, Илнја је остао дуго н, 1827, оже- 
нио се ћерком његовон, Син^елијом (рођ. 1809), с којон је про- 
вео век, и стекао готово све своје инање. 

Поставши свој газда, отворио је дућап, тако звану болту, у 
'ВОЈоЈ кући, која је н сада својина Коларчеве задужбине, у дубро- 
вачкпЈ улици више Зерека*. 

' 7Гм^,*:''в/(иа Србијл, ■ . 

р1аи.ак мокојиога КоЈарца. из села Суподола, ири' 

— Нека1;' а:ооа буиа, ми се.*>аи11 

■ 441. СуВОДОЛа . II 1)1 11».М1|\ 11"ДМ1.1Г.1.1.11.\ <.ЧЈ.1. КОСиЛ! СМО, НОД Ку.1Ј1,. .111- 

1.116 )• Голо.чину, капетану Сими РлдојковиАу. пз Седевца. Једиога лана бо- 



2Г)6 

Кад се тако лепо наместио, и упутио у раду , Илија је и 
браћу своју : Тасу, Миту, и Ранка, дигао иа Колара и довео 
у Београд. 

У оно време, кад је Илија, као млад трговац, зарађивао лепе 
паре^, почну неки млађи београђани ноеити неке капе, са златним 
ширитима. Кнез Милош, мрзећи на расипање и луксуз, и држећи 
да му ваља Србе од тога палила еклањати, макар каквим мерама : 
заповеди те ее неколико београђана, е тим златали-капама, обале и 
пстуку батинама! 

Илија се, од те мер«, толико уплаши, да је одмах оставиа 
Београд, и прееелио ее у Панчево. 

Нек11 причају да је, и осем тих златали-каиа, био још један 
узрок тој сеоби; на име, вели се: да је Коларац био купио кућу 
на великој пијаци . онде где сад стоји пожарна чета , па му ту 
кућу, не знам зашто, одузео Кнез Милош. Он ее, с тога, одсели у 
П&нчево ! 

Настанивши ее у Панчеву, Коларац је почео трговати хра- 
ном и свињама, али више храном него евињама. Товарио је ла1;е 
житарице, и слао их у Сисак, у Ђур, и у Беч. Та радња га је 
познала е великим трговцима, и име Илије Србијанца — онамо су 
га тако звали — за мало времена, постало је знано у многим М8- 
стима ауетриске царевине. 

смо сишли у Смедерево рад коспдбе. С нама бејаше и Милоснв Аба, отац 
Илин. Поред нас, путем, ударише неки трговци, Један од њих, угледавши Ми" 
досава, рече : 

— Зар и ти, тата, да косиш под кулук? 

— Морам, синко, одговори Милосав : — вдаст ме реди, па морам. 
Трговац нађе нашег кмета Стеју из Колара, извади новаиа и, дајући 

их њему, рече : 

— Кмете, ево ти новаца, па плати ком другом за мога оца, а он нека 
иде кући ! 

Милосав пође, а трговац га устави, те и њему спусти нешто у руиу. 
Па се онда расташе. 

Кад трговци одоше својим путем, паш кмот Стеја узе нам казивати. да 
је тај трговац Илија Нолараг^ ро1;ени снн Милосава Абе. 



- Ја ннгам знао, причаше пикоЈни Киларац : - шга Је то 
глад и жођ; шта .ш жм-иавање и умор. кад Г"' ^'" !• ". > '.. ^--.к-ш 
повећи посао. 

Иа тај начин, кроз кратво време, Коларац стадс у ред нај- 
богатијих житарских трговаца у Доњем Банату. 

Још у то доба, Коларац је почео погледати на српску књигу, 
и на српске књиженнике. Роман ^Гроф од Монте Христа^" у 
српском преводу, изашао је на свет Коларчевом помоћу. У последње 
време свога живота, Коларац је говорио да се у његову „тевтеру" на- 
лази велика циФра која показује колико је он, овда онда, дао на 
потоору књижевницима. На жалост, тај се „тевтер« није нашао 
после његове смрти. 

Године 1855, јуна 7, умре Илнна жена ОинЈ^елија, у Пешти, и он 
је, мртву, донесе у Београд, и сахрани код маркове цркве у Палилули. 

Годин*' 1856, Коларац остави Панчево, и врати се у Београд, 
да овде стално живи. Овдеје, неко време, трговао сољу, набављао 
ј»' држави шалитру, и бавио се разрађивањем неких рудника. 

Од тога доба, озидао је две велике куће : једну на Варош- 
капији, а другу још већу, на Стамбол-капији (код Позоришта). 

Станивши се у Београду, а не имајући од срца порода, Ко- 
ларац је све озбиљније мислио : своје велико имање одредити на 
потаору сриској књизи. У Београду се познао и спријате.Био с по- 
којним Костом ЦукаКрм, који га је увек утврђивао у тпм патрн- 
јотскпм намерама. 

Године 1861, јуна 15, лицем на Видов Дан, Коларац управи 
писно на ову господу : Панту Јованови^а, Емилијана Јосимо- 
еи^а^ Милоја Лешјанина, Димитрија МатиКа, Љубомијш Л. 
Ненадовића , ЈосшЈјп Панчипа , и Косту ЦукиКа. У том писму 
изјавио је да ће, унапредак, сваке године, давати ио 100дуката 
на потпору књигама које та господа препоруче за награду. 

Тако је постао „Књижевни фонад Илије МилосављевиКа 
Иоларца." 

Те исте године, Орби у УгарокоЈ с.^ави.т су скЈгодншњи/^у 
„V, ^иЏња Саве Текелијг. На ту гв^-тковпну позван. отишао је и 
Ко.1арац у Нови Сад. 



268 

На пзласку из лађе, у Новом Саду, њега дочекају свечано и 
срдачно, да је од радоети плакао као дете. 

Тада је дао 1000 Форината на оснивање иравне Атдемије 
у Њ Саду. 

Желоћи иомоћи ширењу проевете у свом народу, Коларац се 
дуго мучио на што , на и.ме , да остави своје имање ? А кад је 
видео да браћа Хрвати стекоше свој универеитет, сиисш да евојим 
имањем осиује у Србији университет . 

Многи су га одвраћали од те намере, говорећи да за универ- 
ситет има да се стара сама држава, а за такав завод и новаца 
ваља много више него што он има... 

На све то Чика Коларац само би рекао : 

— Не знате ви како се иаре брзо множе, кад се њима ру- 
кује како треба. 

И, одиста, после дугог размишљања и договарања, сведе своју 
последњу вољу на једно, и 25 Фвбруара 1877, еаетави свој теста- 
менат, којим све своје имање остави двема фондовима : 

а, Фонду за университет, и 

б, Фонду за иомагаш књижевности. 

Овом другом Фонду одредио је 10.000 дуката, па интерес од 
те сумс да се дели на три дела : два да се троше на књижевноет 
а трећи да се придаје капиталу, докш фонд нараете до 20.000 ду- 
ката; поеле пак сав интерее да се троши на књижевност. 

Фондовима овим уиравља одбор од шест лица која је имено- 
вао сам Коларац, овластивши њих да се, даље, саии обнављају и, 
по потреби, умножавају. 

Пред крај године 1877, оне које је теетаменат и напиеао, 
Коларац допаде велике невоље, која би слабијега човека могла по- 
кренутп да уништи еве своје родољуЈиве намере ; али Коларац бе- 
јаше толико родољуб, да издржа све тегобе, а не С1фете с пута 
правога, великога родољуба. 

Окривљен за велеиздаЈу , Коларац је затворен, и одведен у 
Аранђеловац, пред преки војни суд. Онамо је осуђен на тамницу. 
Владалачка милост дала му је опет слободу, те се, 1878, вратио 
у Београд, својој кући. 



1{;1Л оу га повели из куће у затвор, помао је суду свој те- 
стамениг на чуван.0, а вратовгаи се куКи, носле све Седе, рекаоје: 

— Ираи сам к чист каи сунне : за то сам н мислио да Ке 
мг иустити : али^ у један мах. ин ми тешко, и хтедох поце- 
ипти пстаменат ; хвала Богу те нпсам ! 

Коларац јо увск, с неком мнлином, помињао место свога ро- 
1)ења н својега детнњства — Коларе. Године 1852, као становник 
панчевачки, посдаоје коларс;;ој цркви звоно од 3 ценге. За поиен 
својим родиге.1>има, а у тестаменту свом, оставио је <»пштини на школу 
20и дуката. Од тих новаца сад се помажу сиромашни ученицн ко- 
ларскг ш:-!''. И као осуђеннк, идући из Аранђеловца у Пожаревац, 
уставио се је у Коларима, ноћио онде, п напедао се је сит места, 
у ком га је први пут огрејало сунце. 

Ослободивши се затвора, Коларац је, истина, дошао куКп својмј, 
алп пређашњега здрав.1.а није донео. Болест га је савлађивала сваки 
дан све више и више. Најпосле, 6 октобра, 1878, између 3—4 
ч;1С;| послеподне, преминуо је, у својој великој кућп, код Позо- 
рпшта, а 7 октобра сахрањен је у својој гробницп, код палилулске 
цркве, поред жене своје Син^е. 

Коларац је бпо човек од крупнијих .Буди, умерене пуноће; 
сед као овца , али косом обилат и до смрти ; чист у оделу и др- 
жању ; чуваран у трогаењу, смотрен у свему и свачему. 

Поред језика српског, знао је нешто мало и немачки. 

Кад су свршене парннце које су дизане протпв Колачервог 
тестамента, и кад су издани свн поједпни лсгати, што је покојннк 
којеком оставио, одборје, на Сп. Лранђела 1886, као на дан смве 
Коларчевс, учннио покојнику свечани помен, опасио стање задуж- 
бин' !;ојом у[1рав.1.а, и објавио да књижевни фонд почиње вршити 
оно на што га је покојник наменио. 

Целокупно нмање Каларчеве задужбине, т јсст, и ЏЈОнда књи- 
жевног, и фонда универзнтетског, износи суму од 904.935*1 7 динара. 

< лава родољубу Илији Коларцу! .... 

Еонда Бнмбаша родио - у Полом.ву, у Турској, а вере 
Ј'- био православне. 



270 

Годпне 1804, био је у Гушанца Алије, као буљубаша. Гу- 
шанац, царев одметник, старешина крџалиски, имао ]е у својој дру- 
жини и Хришћана и Турака. С њима је ходао по Бугарској и по 
Румелији, те харао и Хришћане и Турке, без разлике. 

Кад су Дахије виделе да не могу српску буну саме савладати, 
онда Кучук-Алија изиђе из Београда, продре до Јагодине, и оданде 
поручи те му дође Гушанац-Алија , с 800 својих крџалија. Њих 
Кучук-Алија склони да дођу у Београд^ и да помогну Дахијама 
савладати српски устапак. 

С том Гушанчевом иојеком дошао је и Конда у Београд, и 
остао ту више од две године. 

Конда је, са својим момцима, стајао на стражари што је била 
на брегу између Варош-каиије и Сава-кашје, са зада данашњој 
митрополији. 

Као хришћанин, Конда је, на скоро^ осетио у срцу свом жељу 
да српска сабља победи. За то је емислио да остави Турке, па да 
пређе к Србима. Кад Срби, 1806, опколе Београд, Конда, неким 
путем, јави српским старешинама, да хоће да пређе на њихову страну, 
и они му се јако обрадују. 

Пре него што је ј чинио што је био наумио, Конда је т опса- 
ђена Београда, многе Хришћане, који су се били .затекли унутра, 
призивао у своју караулу, и оданде их, низ ендек , испуштао да 
беже у српеку војску, која је била најближа међу Савом и Мокрим 
Лугом (потоком). 

После тога, намисли да и сам, еа евојим момцима, који су сви 
били Хришћани , пребегне. За то, једног дана, рекне им да не- 
чз'јно и невиђено измичу, а он оде у другу, суседну караулу, где 
је разговором Турке забављао, докле су момци његовп измакли. Кад 
се врати у своју караулу, и види да еу сви отишли, и однели све 
гато је било, пређе и сам преко ендека па, звиждећи, искупп у 
мраку момке, те тако сви здраво п весело пређу к Србима. 

Кад Турци виде да је Конде нестало, помисле да ће Србп, 
ту ноћ, напасти на варош, па одмах сав шанац осветле магаалама, 
и оепу пуцати из пугаака п тоиова. 

Ово се је догодило месеца авгуета, или' септембра 1806. 



•:71 

■I иревалн ; зима се ириближи: Срби смисле да јурнше на 
варош Београд 29 новембра 1806, у очн Св. Андреје. 

Конда. са својом дружнном, ншао је иравце на Сава-Каиију : 
НоК је била мрачеа, Конда месту вешт, те тако је могао ириКн 
к самој стражи, а да га Турци не осете. И кад га је који осетио, 
Кмнда га је ударао ножем, да се не диже узбуна, те тако је својом 
руком оборио два Турчина ; друге оборе његови другови, а остали 
иобегну. Дотле се већ обазна .за напад, и борба плане јавна. Српска 
војска, иродревшн у варош, окрене уз брдо ка цркви и к Варош- 
капнји, на коју је ударио Кнез Снма, са својом војском. И тако 
1)ариш-капија падне у руке Србима. Ту нок наши су освојн ли в^Ки 
део варопш, а другн део им је тек доцниЈе пао шава. 

Конда је, још у првом јуришу на капију, добио пет тешких 
1»ана. Њега су, пос1е, сместили у Аганлин конак, где се је дуго лечно. 

После овога успеха српскога оружја, многа господа из Не, 
мачке прелазила су у Београд, и сва су долазила да виде Конду- 
I КараКорђе н' друге српске старешнне ништа нису толико желеле 
да се Конда извнда. 

Кад се извидао од рана, Конда је војевао и да.Ђе. Годпне 
1807 ишао ј».' на Ужице . а посл»' ј^^ сишао и на Дрину чак до 
.1"?ппце. 

Годиее 1812, Конда се зове Бимбаша, и гаа-1>е се с бећарима 
(добровол>цима), у нахију ужичку, да спреми шта треба за рат. 

Те целе године, Кон^а се је, с Раком Левајцем, на.1азио у 
нахији ужичкој , соколској и подринској ; и особито му је запове- 
лано да затре лупеже, којн су мирне .1.уде узнемиравали. 

Пред пропаст 1818, Копда је био у Лозницн с Молером, гдс 
н их Турци били опсели. 

Кад је из шапца .10зничког ноћу изишао, опазе га Турци п 
11(л1> I. у иотеру за њим. Стнгну га блнзу манастира Троноше, 1 
' •' отворц крвав бој, у ком Конда погине, и буде Сс1храњен за ма- 
г!астирским о.ггаром на шанчнћу на бЈ.^ту, 40 хватм од члнлтЈ!«- 
■ кога крста '. 

'.' ИЈимпи. му.. с I- ::::;1 ;■ та Кон.1а НИЈ|.' 1;. 

!1ггг11 у .1|и1, .'. ОЗДраВИО. II 



979 



Еонда је био човек омален, округааст ; говорећи ерпски, малко- 
је ЈЈаносио на бугарски, а знао је и туреки и арнаутски. Кад је 
погинуо није имао више од 30 година. 

Лака му била српска земља ; својом ју је откупио крвљу ! 

Коста-Бег, рођени брат Димитрија Кујунџије, родио се у 
селу Штит1С0ву, близу Новога Пазара. 

Коста-Бег, и Димитрије Кујунџија, имали су брата Јевтана^ 
кога су Турци, за симпатију к српском устанку од 1804: године, 
погубили, натакли му главу на птиљак, на градском бедему у Па- 
зару, окренувши је лицем к Штиткову. 

Године 1807, Коета-Вег и Димитрије, искраду се из Пазара, 
побегну међу Србе, скупе чету, и стану тући се с Турцима. 

Коста је најмлађи брат од ове тројице, и бегом је прозван 
доцније еа својега господскога држања и живљења. 

Војујући, с братом Димитријем, Коста-Бег је, поеле 1809 го- 
дине, био као војвода пазарски, и кад је брат му Димитрије, 1812, 
изгубио војводство, заузео је његово место. 

Коста-Вег је дочекао несрећну годину 1813, али се није хтео 
предавати Турцима^ него се је крио по гудурама. А кад му се и 
то досади, пагне к Сави још пре Хаџи - Проданове буне; дође у 
Оетруж.ницу на скелу, са свом својом породицом, и затражи да се 
превезе у Срем. 

Турци, к |ји су на ту скелу добро мотрили, притегну скеле- 
џију Николу Станковића^ те им је морао казати: ко је овај чо- 
век, шта је, и куда хоће. 

Сад га Турци вежу, оплене, и с породицом, одведу у Вео- 
град, везиру Сулејману Скопљаку. 

Сулејман, чим га дочепа, одмах нареди те му се глава одсече 
на калемегданском раскршћу, а породицу му сву узме у ропство. 

отишао видатн људе који се обране. После године 1820, веле да Је дишао 
у Ужице , где је и умро. Кажу да му ]е име било Осгоја и Конда му јо 
прозиме. 

Је ли ово онај јунак сапакаписки Конда, илн неки лруги, његов презп- 
мењак, за сад пе уме.м казатп 



1«»цнијо, Кнез Милога је, откуи.1>ујућн од Турака срнско 
роол.'-, дао Сулејману Скоп.1.аку , од својих нонаца, осам кеса за 
ТГп.тм-Вегову жену, те тако је ослободио да иде кућн. 

1нлош је тај откуи учино за душу оцу својему Теодору*. 

Еостик Никода, иои из МрсаКа, иознат је само као Поа 
Нико.!'1 МрсаКпу без презимена. 

Ишсмла се родио у селу Мрсаћу, у нахији чачанској, од при- 
.1нке 176^). 

Књигу јс учии у Карановцу, данашњем Краљсву, у неко1и учи- 
те.Ба Тодора Раие, који је иосадио, код кра-Бевске цркве, две лине 
које с»^ ц данас држе н напр*дуЈу 

Лапопио га је, у манастиру Моравцима, владика Ђерасим (који 
је, доцније, 1818, новембра 16, осветио врдилску цркву и анти- 
мис у њој). 

Поп Ннкола је најпре служио при цркви јежевичкој, па је, 
после, претао к манастиру Жичи. 

Гима ;^;1 Попа Николу ве.1и: 

«... из Ибра Цоп НиЕОла дивнн, 
И витез је и мударац био, 
Чак И.вакића свуд водио војсЕу, 
II војеБ'о, што је воље мог'о 
А на име и у славу истог... 
Те заслужп држати се братом 
Малог дара Карановачкога, 
Кад онога ови летјекрил^ма: 
Нег' опаЕог вије била свика 
За услуге награждават' добром' 
К'о што раде срећни и честити, 
Већ му за то брата убнт' шћаше, 
Не пазећн што му пет их служе, 
II бране га, и залажу хљебом...? 
А ев' зашто! Кад 'но једеог Иљако 
Одметнувша с' од клевегне пизме, 
Храброг Срба. њему с' иеклањавп1а, 
Ко' иевеста пред милијем свекром, 

' МилутинивиГ^., ИстојЈиЈ... ., I -. 

ПОИКВИК ЗНАМЕННТИХ а>удн 18 



274 

Ухватив га, наказиват' стао 

На тржишту, посред Караоовца, 

Кроз хиљаду и две стотин' људи 

Дванест иута вамо и онамо 

Да протрчи мртве шнбе саме; 

У паради он токорсе зглед'о, 

Поп-Николе брата некојега 

Да не бије, но промаша кривдз; 

Ил' га паче тијем потворио, 

А тек паства да покаже више, 

И да силу и над њима јави.... 

Брже јунак и од бедре сабљу, 

А Турчина њом не посјекавшп, 

Те свом Србу смаже лакат с руке, 

Иа други пут по плећ'ма га млатне 

И свега б' га јоп! искомадао 

Да не наже момак кроз параду, 

И утече међу Кујунџије, 

Све ваљане и отресне момке, 

Којино га брж' међу се зграбе, 

Закдоне га и одбране Пљаки, 

Доскакавшу чак и к њпма за њим, 

И викавшу без врага му г' дати 

Да г' смандрља, док њих није с реда, 

Ал' кад виде да сви за оружје, 

А он назад, псујућ' и претећи, 

С чега, најзад, стрпа Кујунџију, 

Опанувши и оклеветав га, 

У тамницу и железа љута 

А да врти сваки дан топове*"! 

Поп Нико.1а је дочекао и други устанак на Турке, нод Кне- 
зом Милошем, и тада је учинио лепих услуга својој отаџбини. 

Поп Никола је начинио врдилску цркву, доевећену Богојављењу, 
као П1Т0 показује запис над вратима : 

„Месјаца сеатсмвра дт 20, 1818, аиса Иоа Стеван. 
,(7 Вожнјеју аомоштију аоче се изнова, а на старо(м) мест(у) 
божествени храм сеј, с трудом кир Поаа Николе Костића, из села 

' Ово иека се има иа уму кад се чита крај с.гужбе Димитрија Ку- 
јунџијс ! . . . . 



275 

М^^сиПц, ' /.« (Г1 свотим трудом аоче и счрши, и ништа у впл'1)гт 
не А^Р^**У аомо^и нити му ко пом^оже и једну ааЈ>у, 

свчјим грудом, за свој вечни сиомем, и за оароштење гргхова 
пТ'>ром кришествију и дома јсго оаштс за опроштење их" . 

Пон Нико.1а је умрБО у селу Мрсаћу 13 аирила 1810. 

Он је сахрањен код врдилске цркве, с јужне стране, до са- 
мог олтара. На гробу му је плоча с овим записом : 

^Се лежит тјело кир свештенојереја Николпјс КостиНа от села 
МрсиКа, гоздатељи храма сего ; храм сеј сочинп за свој в'чни га-:- 
м*'Н евом трулу на 1818 годи^ месеца аарила 18". 

У околини се прича да се је Поп Никола отровао. „Позвао 
био, ве.1и се, Господар Јован у Чачак. а он, не смејући му 
ићи, отрује сам сеОе! 

Ово је чудна појава ! Ко је год од знаменитијих људи онога 
доба, у Србији, умрБО на пречац, готово за сваког се додаје да 
је снлом умореп ! 

Нпје за веровање, али јесте за размишљање: откуда потичу 
толике таке приче! 

Коча Капетан, родио се у селу Пањевцу, ниже Јагодине. 
Крштено име било му је Коста, а презиме Анђе,1кови^ ' ; али га 
ннко није звао тако, већ: Еоча, и Коча Кааетан. 

Кад је Аустрија, године 1788, објавила Турској рат, и по- 
че.1а, у Србији, купити добровољце за ту војну, Коча је био мар- 
вени трговац, већ познат у народу. 

Држећи да је то рат хришћанства против турства, и да ће 
тај рат донети Србији слободу, Коча остави трговину, па дигне 
момке и?- целе нахије јагодинске, и почне се бити с Турцима. Из 
манастира Каленића, Коча узме ка-1уђера Исајију за писара и за 
другара у бојевима, за то се, после, и певало у Левчу : 

„Војску купи Коча Капетане, 



Барјактара, црна Еа.1уђера: 



' Јоца Наумови11, окру:ки11 начсЈНик, у Јагодини, писмом својнм, 20 марта 
1 >* > 1 . јав.1>а : да је ово презнм«^ чуо од стараиа нз Паи.еи11а који. су Кочу 
добро аоанавали. 

18» 



276 

По барјаку положио браду, 
Па он учи Србе у параду". 

Као што је миелио Коча, тако је мислио готово сав народ паш: 
како је радио он, тако је радила сва његова врста. Отуда се овај 
рат, у Србији, и не зове другој гле него Еочина Ерајина. 

Друга половина тога ратовања, и свргаетак му, беху несрећни 
за аустриску војеку. Турци су Аустријанце потискивали на евим 
бојним пољима. 

Коча, узбијајуКи, или бар уздржавајући Турке, који еу про- 
дираг- уз Дунаво, борио се је, последњих дана, више Пореча, на 
левој страни Дунава. Дотле се је ауетриека војска већ била тргла 
чак к Темишвару. Остао је био само Еоча, и његови храбри до- 
бровољци. 

Турци, којима је Кочино јунаштво већ било добро познато, по- 
зивали су га, више пута, да се мане борбе, пошто је оетао с тако 
малом дружином. Коча, уздајући се у своју стару срећу, и у меене 
прилике дунавекога теснаца, не поелуша тих позива. Турци нагрну 
великим бројем и опколе га са евих етрана. После етрашнога боја 
и сече, ухвате жива њега и шездееет друга е њиме (Оетали еу имали 
лепу срећу изгинути раније). Њих све одведу у Текију према Ор- 
шави, и ту их живе понабијају на коље !... 

Мир мученичком праху! Слава јуначком имену твоме, неса- 
мртни Кочо ! Твоје, и другова твојих, јечање на еамртном кољу за- 
дахну српски ваздух дахом који поче тражити освете ! Нека се на 
виеини плавога неба развеселе ваше јуначке душе : из праха вашега 
поникоше дивови : Ђорће, Чарапић, Вељко, Катић, Милош, Синђе- 
лић, и безбројни други!.. 

Радивши за отаџбину, заелужни сте људи! 
А претрпевши тако мученичку самрт, ви сте својему потом- 
ству светитељи! 

Слава вам до века ! 

Крагић Ђор]ђе, родио се у селу Скорицама, у нахији ра- 
жањекој. 



Ратној вештини Ђор^ ;кивој школи Делиграду, 

од 1806—1809. 

НзИШаВШИ На Г.ик: ЛИчИИп Јиииат-п, ^Јч^ч}': ЈО ИОСТЛО В0ј|. Д I 

малој, пли врло често узнеиирпваној кнежини ражањсхој. 

Под 'Ворђевом влашћу, био је Кнез Мили11 из 'Еићевца. И они 
су оба обично чувалн Делиград. Г' ЈЈајажало Турства'' 

Године 1809, кад је српска војска пошла к Нишу, Ђорђе се 
је, са Стеваном Синђе.1ићвм, утврдио био на Чегру, према Винику, 

Несрећнога дана 19, месеца маја, кад оно ТЈ'рци, грдном си- 
лои, нападоше са свпх страна на чегрскп шанац, 'Ворђе је, са Сте- 
влном. п другим соколовнма, оставио главу у рушевинама од тога 
шанца. 

Пос1е 'Борђа, дошао је за старешину Ражињцима његов син 
Летар КрагиК, па је и овај погинуо на Делиграду. 

Слава им вечна обојици! 

Брасојевић Ви1ентије, владпка ужпчин, родио с- . 
дине 1824, у селу Горњој Дрнући, у рудничком округу. 

Учио се је у манастиру Враћевшници, па је, после, у Београду, 
<>ио две гмдиц^' у богословпји. 

Зака.1уђеривгаи се, постао је 1844 ђакон, а 184:6 јеромонах. 

Године 1859, постао је игуман, а 11 новембра 1870 архиман- 
дрит манастиру Враћевшници. 

Вићентије се одликовао великом вредноћом у пос.^оилЈ^а, и иа- 
метном управом у манастиру ; поред тога, приањао је те се само- 
учки учио К0.1ИК0 је више могао. 

Ми.1у манастирску библиотечицу обогатио је и уредио ; дозвао 
је пок. 'Буру Јакпшћа, те му је насликао за манастир галерију свнх 
в.1адалаца српскпх; и оно старина што манастир има, и што је 
осЋио од :1наменитога љубићског архимандрита Меленгија Павловића, 
чувао је и држао у врло добром реду. 

Г"дине 1873, изабран је и посвећен за владику ужичкој (сад 
жичкој) јепархијн, после владике ЈаниКија, 

К;1" и.тдика, Вићентије јв служно осам година и по; а.1и је 
в.'1, имо пао у тешку болест сушицу, од које је и преминуо 



2Г< 



1б марта 1882 у Београду, па је одавде однесен у манастир Вра- 

ћевшницу^ и онамо сахрањен. 

Вићентије је оставио двокатну кућу у Београду, у космајској 

улици , број 52; у селу Лозници, више Чачка, веко непокретно 

имање, и готовине — око 700 дуката. 

Данас његове готовине у Управи Фондова има 15.213 динара- 
За сву ту тековину, он је, 17 Фебруара 1882, наредио ово: 

1. Све имање његово остаје као његова задужбта, из које 
ће се издржавати у школама добри а сиромашни ђаци прво из његове 
рође, па — ако њих нема — из његова села Горње Црнуће, а, нај- 
после, из целе Србије, ма откуда; 

2. Том задужбином управља министарство просвете са припи- 
тивањем и просветнога Савета; 

3. Кућа у Београду, која може вредити 4 — 5000 дуката да 
се никад не продаје! 

4. Ђаци, који се издржавају из ове задужбине, дужни су, еваке 
године, на дан добротворове смрти, учинити му помен у цркви. 

Тестаменат тај био је пред судом, и оетао је у важности. И 
тако Вићентијева задужбина данас већ издржава једнога ђака у ве- 
ликој школи, у Београду, који прима по 30 динара на мееец. 

Крижанић Ђура]^ родио се 1617, у Липничкој, у Хрват- 
ској, од старе породице КрижаниКи Небљушких. 

Човек великога дара природнога, и простране научености онога 
времена, ноеио је у глави две велике миели : да измири цркве ис- 
точну и западну ; и да етвори један језик за све народе словенеке! 

Тога ради је много путовао, много учио, и много писао. По- 
следње време свога живота, боравио је у Русији, најпре као во- 
љан човек, а поеле као прогнаник у Сибиру. 

Своју граматику о том језику за све Словене, Крижанић зове: 
5 Граматично исказаш об руском језику, иоиа Јурка Мри- 
жаниКа , ирозвашм Србљанина. . . . Иисао в Сибири лита 
7174=1666. 

По роду, сам еебе зове Србином, по вери је био католик, и 
још каноник загребачке цркве ; али је одушевљен био за добро свих 
Словена, а особито Срба и Хрвата. 



279 



Ш.1и Је желео измирнтл цркве исг.чцу 1! ;]а11адиу, то му Јс 
гвакад з; хвалу: и иравос1авна с црква, јутром и вечером, моли 
,0 сајединенију Светих Вожјих цркава'^ ! 

Али што је мислио да <•• ммж , граматиком, створити језик 
за све Словене једану то јо узимао на се посао који — најмање 
р»^кавшн — премаша снагу свакога појединца. 

Још се не зна које је године, и у ком месту, умрво овај наш 
сународник. 

његову животу писали су много* и Руси и Хрвати'. 

Крстик Максим родио се у Босни, иа со преселио у Ср- 
'.цју, V настанио на Убу. Кад су Срби устали на Турке, Максим 
јс бии међу првим борцима, па је, доцније, изишао на глас, и по- 
стао је војвода соколски. 

Име његово помиње се у многим бојевима у Ра^евини н око 
Сокола. 

У пролеће, године 1813, заповеда му се од стране „Вождове," 
да Турке не дира, али од њих добро да се чува. 

Доцније му се каже да народ уклања с пута, куда ће се кре- 
тати војске. 

Најпосле је, те године, био с Молером у Лозници , па је и 
"»данде некако изнео главу. 

У другом устанку, 1815, виђамо га, с Кнезом Јовицом, докј^о 
Турци нису протерани из Ва.Бева, а после се ретко помиње. 

Године 1844, налазимо га као ч.шна окружнога суда у Лоз- 
ници, где га је затекла катанска буна. Крстић је, тада, био при- 
стао уза СтоЈана Јовановића, катанскога вођа, а пошто су катанс 
разбијене, он је допао затвора, у Ва.1>еву. 

Из тога затвора избавио се заузимањем пок. Ацике Ненадо- 
вића, и живео је, пос.1е тога, на Убу веома сиромашки. На Убу је, 
кажу, и преминуо. 

Имала је једна песма у којој се пева како је Лојвода Макса 
секао Турке дуж Дрине, и како је многе српске породнце искупио 
и:Ј турскога ропства, рашта је морао све своје имање датг 

• КукулевиЛ, Лру:ив аа аовесницу југословенсну X у Загреб. , :>->.«. 
И Безсонов. Сониненија I. II и III, Москва, 1870, — 4лничиЛ, Рлд XVI, 159. 



280 

Ништа више нисам могао, за сад, дознати о овом честитом, а.ш 
зле среће Србину.... 

Ерстић Михаило или Мика, родио се о Арханђелову дне, 
1818, у Крагујевцу. 

Основну школу свршио је у Крагујевцу, па је, поеле тога, учио 
неку трговачку школу^ у Београду, из које је изишао 1837. 

По свршетку школовања, водио је, неко време, трговину, а 
после, нарочито од 1842, није се хтео нуштати у велико трговање, 
него је радио своје земље; којих је имао доста око Крагујевца. 

Крстић се није женио а, пред своју смрт, ни ро1)ака блиских 

није имао. 

Преминуо је у Крагујевцу 26 јуна 1885. 

Пре него што ће умрети, наредио је шта да се чини с ње- 
говим имањем, пошто умре. 

Ево главне одредбе у тој његовој последњој вољи, с које п 
заслужује да га уврстимо у Поменик знаменитих Срба. 

Све своје имање Крстић је оставио свом куму, г. Кости Ми- 
триКевкКу, пуковнику у руској војсци, али под овим условима : 

Пуковник Митрићевић дужан је, од прихода Кретићева имања, 
сабрати бООО дуката, и те новце дати под интерес. Половпна 
интереса који се буде добијао од те еуме, придаваће се главници, 
а друга половина трошиће се на сиромашне ђаке крагујевачке гим- 
назије. А кад та главница нарасте до 20 хиљада дуката, онда ће 
се сав интерес трошити на ђаке иоменуте гимназије, који се добро 
уче и добро владају, а сиромаси су. 

Даље, г. Митрићевић има да изда неколике легате који не- 
мају опћега значаја, па, што преко свега тога претече, биће ње" 
гово наслеђе. 

Кад би се данас све непокретно Крстићево имање раепродало, 
не би се зар могла за њега добити она сума колику је покојник 
завештао. То сведочи да је Крстић всфовао да ће Митрићевић, управ- 
љајућп неколико година тим имањем^ моћи његову поеледњу вољу 
како треба извршити. 



КрстиКева слика век се на.1ази у сали нове крагујевачке гим- 

на:шје, као слика 11{.о('в»»тн"Г" """■'■'"""''■'... 

Кујунџија Димитрије родии \ селу Штиткопу, Олизу 
П-и, 11а;јара. 

Паучивши кујунџиски занат, Димцтрије је боравио и радио 
у Новом Пазару. Од тога заната, остало му је ирезпме Кујунџија, 
■гл сав иотоњи живот. 

Димитрије је нмао старијега брата Јевтана, ш млађега Еосту. 

У почетку српскога устанка, Турци Пазарцн, погубе Јевтана, 
Ората Димитријева ; одсеку му главу, набију је на шнљак, па је 
изнесу граду па бедем, и окрену ка селу Штнткову, као да по- 
1сажу шта чека и све друге који би симпатисали српском устанку ! 

Године 1807, Дпмитрије Кујунџнја, и брат му Коста, искраду 
€е из Пазара , пређу ме1)у Србе , скупе чету , и почну се бити с 
Турцнма. 

Године 1бОУ, при нападању на Пазар, Димигрпје и Коста по- 
казали су се прави јунаци; али Турци, уговарајуки да се предаду 
€рбима, затраже од Карађорђа да, куд на другу страну, пошаље 
Димитрија и К;сту, пошто они, ве.мху Турцп Пазарцп, жуднн да 
освете брата, не бп могли одржати уговор који би се сада углавио. 

Карађорђе, пос1е тога, поша.1>е Димитрнја и Косту, с Павлом 
ДукиКем, на Рогозну да пресеку пут Турцима, који би од Косова 
«<>гли навалити на Србнју. 

'> наиадању на Нови Пазар, певала се је у околиниова песма 

,11ротужиде буле у Пазару, 

Тугујући, каде говориле : 
„,Авај нама, до Бога ми.10га I 

Од зул\ма силна Коста-Бега, 

П његова брата Дмитрија, 

Злих војвода од Нова Пазара : 

Тугујућп Црног Ђорђа моле, 

Да устави и Косгу п Дишу 

Да не пале Новога Пазара. 

Карађорђе њима одговара: 
».Уставпћу све војводе редом, 



282 

Ал' не могу нп Косту ни Дншу : 
Турцц су им брата иогубили, 
Јевтан-брату главу откинули ; 
На бедем је, на шиљак натакли, 
Ка Штиткову лице окрепули, 
Те да гледа свога завичаја, 
Недалеко од Новог Пазара: 
Не могу их, за то, уставити !" . . . 

Димитрије је, после тога, био војвода пазарски, што ће рећи, 
данас, студенички. 

Године 1812, у КараЏрЏву Протоколу, број 957, пише: 

., да он (Димитрије) у хаису стоји, докле се за араво 

на^е; гшеније његово, колто на иисму шиљемо, да се расиоложи 
и ирода, и да се иоилаКа тужитељем његовим, које је он од 
сабора иочинио од 1809 года, а ирије штоје било, оно на страну. 
А иосле ни он, ни његови синови, да не буду више народне ста- 
решине, за ирестуилени,а шгова; а брат његов Коста да Суде 
војвода, да се не батали, ^ер на Косту никакве давс нема. " 

У ОБом затвору налазећи се, Кујунџија је „сваки дан вртио 
топове," као најгори сужањ, како прича Милутиновић, који му сву 
кривицу своди у то „што се, ве.1и, зету Пљаку замерио," који 
га је „оиао и оклеветао''^ ! 

Године 1813, Димитрије је био пребегао у Немачку, али како 
је Кнез Милош утврдио е Турцима мир, он се је вратио, и на- 
станио у Смедереву, где је на ново почео радити свој кујунџиски 
занат. Године 1841, извезао је срмом и позлатио престони крст за 
смедеревску цркву. На крсту је потнисан он као мајстор, и црк- 
вени тутори Нлија НешиК, Јања ЂорђевиК, и Ица Мирковип, 
Тим се крстом и данас служе у новој смедеревекој цркви. 

Димитрије је у Смедереву, у црквеном крају, имао своју кућу. 

Бло је висока раета, црномањаст ; носио се је увек лепо, свакад 
је ишао у чошној везеној долами, и с џомаданом златом везеним. 

Врло је често, на номамну коњу, иројахивао кроз емедеревске 
улице. То га задовољство није остављало до пред еаму смрт. 

' Србијнка III, 1 10 н 1 1 1. 



283 

УмрБо је у Смедереву 29 новембра 1843, и 30 новембра, на 
Сп. Лидрију, оиевао га је ирота Теофан Станковип. 

Сарлњен је, како н.1'Г0ви иотомци прпчају, код старе цркве 
смедеревске. 

Еурлага Вучик са Стапара, више Ужица, био је буљубаша 
на Шаргану, куда је ишла граница Србије ирв 1833. Курлага је, 
по заиовести Кнеза Ми.шша, наилаћивао царину од трговаца који су 
туда иролазилн. 

Године 1830, ударп преко Шаргана Лхмет Кусов, Турчин 
113 Ужица, с девојком и сватовима , иду11И из Босне. Курлага за- 
иште царину. Турчин не дадне, а девојка бризне илакаги, чувши 
да Власи још могу од Турака наплаКивати царину!. 

После много речи, Кусов плати што се од њега тражило, али 
се зароче, да ће се Курлаги осветити за то. 

Године 1832, ФвОруара 14, Курлага сиђе послом у Ужице кне- 
зовима. Они му рекну да ни пошто не иде у Доњу Чаршију, јер 
му Турци много прете. Курлага навлаш оде баш на дућан самом 
Кусову. Догодило се је да је Турчин, баш у тај мах, на горњем 
боју своје куће, тукао своју жену. Курлага, чу.јући вриску, викне: 

— Не удрн жене, Кусове ! 

Турчин измоли главу кроз прозор, позна Курлагу, па остави 
жену, узме две мале пушке, и си^е на земљу. Дошавши до Курлагс, 
Оез једне речи, скреше обе у Курлагу, а пугаке му — не саставе ! 

— Стани Туро ! викне Курлага : — овако се бије ! И сребрњаком 
иогоди Кусова иосред чела. Тим метком рани јошједнога Турчина, 
који се је близу десио. Други Турци притрче и Курлагу убију ту 
на месту. 

То начини читаву буну у вароши. Кнез Милош, дознавшн за 
то, исели све Србе из Ужица у Пожегу; пресели и окружни суд, 
;| Ср^»има из околиих се.и забранн ићи у Ужице иа пазар. 

Ужичанима, пресе.1>енима у Пожегу, није било угодно ново место. 
Жаллли су се да им деца умиру. А Турци Ужичани опет оста.1И 
су били као у опсади. За то су се и они мо.1И.1И Кнезу Ми.10шу 
Срби врате у Ужице. 



284 

И Кнез је то допустио тек године 1835. 

Тај се случај у Ужицу зове : Курлагина Крајит. 

Курсула Јован родио се у селу Доњој Горијевници, у руд- 
ничком округу, године 1768. 

Кад је букнуо српски устанак на Турке, 1804, Курсула је 
•био ме^у првима који су ударали на Чачак и на Карановац. Он 
је припадао војсци Мутаповој ; али нити је имао какве команде, 
нити се покоравао одредбама војничкога запта. Увек је јахао добре 
коње, увек је носио поуздано оружје, и свуд је делио јуначке мег- 
дане, те тиме војгку слободио и српско име прослављао. 

Курсула није носио сабљу о бедрима, као што се носи, него 
затурену на раме, како му је лакше потегнути је. На мегдан је 
обично полазио пушећи чибук, који би лагано истресао и остављао 
у чибучницу тек пред самим својим противником. 

Године 1809, особито се прославио на Црном Врху, кад је 
оно Гушанац био надрво /)а продре у Гружу и у Јасеницу. 

Милутиновић, певајући ту српску иобеду, вели: 

„Сам Гушанац мучно десп трага, 
11 да брЈке стигне на селамет, 
Окупе га чете Србадије, 
Хитре пусте, на ногама лаке, 
Испрате га п јездаци некп, 
Особито Јоване Курсула." 

Годпне 1810, на Варварину, јунаштву и поузданости ока и 
руке Курсулине задивили су се не само Срби и Турци, који су га и 
дотле познавали, него и браћа Руси, који су се ту, напоредо са 
Србима, борили с Турцима. 

Скоро целе године 1813, Курсула се находио у Делиграду. 
Онога дана, када ће допасти самртних рана, био је изишао из ве- 
ликог шанца , на својој као трава зеленој бедевији , коју је звао 
д^стрина," и отишао у шанац војводи Новачићу, и делији Парезану, 
на разгоБор. На вратима од шанца одјаше бедевију , и да је се- 
јизу да је вада. Док се он разговарао, Турци ударе на Новачићев 
шанац. Курсулин се сеиз пренадпе и некуд, боз трага, утече с бе- 
девијом. Турци шанац о.пголе са свију страна. Курсула, знајући да 



28 ^ 



је .ст|>им\ иставио шанцу на иратима, похита да се еастави еа 
своји« крилима, <ии, тек што из шанца изиђе, виде да му бедевијв 
нема, а Турци иут већ пресекли. Он потрчи к великом шанцу би- 
јући с би цут крче11и. 

До великога шанца, добио је којекаквих 17 рана. Један га 
Турчин удари копљем које се за,10ми у рани, и он је овај одломак 
одн<^"' чак кући. 

Иутем од Делиграда до села својега, невештином у неговању^ 
ране св позледе, те је још мање било наде да ће оздравнти. 

Кад је ве1| хтео умретн, упитају га : да ли за чим жа.1и ? 

Курсула поћути, прибере своје мисли, па рекне: 

— Ва.1а сам се добрих коња најахао; оружја се красна на- 
восио ; непријате.1ских се глава насекао ; ничега већ нлсам же.1>ан ; 
али ми је жао моје старе мајке, и — жалим што ми се не деси 
»стрина", да се пасјака сит насечем! 

И... с тим речма, издахне.... То је било 16 августа, 1813. Он је 
укоиан код цветачке цркве. На гробу му је плоча с овим заиисом : 

гОвде почива Јован КуЈЈсула вајвода, коијехрабар војник 
пио... Лолсиве 45 година. Донешен рањен из Делиграда, иред- 
стави сг 16 августа 1813.* 

Курсула је био косе смеђе, у лицу бео, образа пуних а при- 
ћосав ; гаирок у плећима, н тврд на ушима. 

Курсула је из реда оних јунака који су дика роду своме. 
Ватрено заузет :а ослобођење своје отаџбине, он се не само нијо 
цлашио никакве непријате.!)Ске сжле, него није ни главе окретао 
на сласт госпоства и в.-1асти међу својима. Њему се хтело да отаџ- 
бину види чисту од насилника, па нека се у њој слави в.1ашћу и 
госпоством који год хоће од његове браће. 

Слава имену његову до века! 

ЈТ 

Лазаревик Алекса^ прота шопићски, родио се у се.1у Шо- 
иићу, у београдској Колубари. 

Не зна се где се је учио овај честити свештеник, а не по- 
миње се ни да се је где одликовао на бојном по.1>у, а.1и је^ ван 



286 

сваке сумње био човек врло разуман и у оно време, један од пи- 
сменијих светтеника. 

Јер, Проту Алексу ми видимо у Ззмуну, пред ђенералом Же- 
нејем, 28 априла 1804, гдеје овај, по наредби свога цара, огле- 
дао да измири Србе с Турцима: а виђамо га и на другим народ- 
ним скупштинама од 1804 — 1805. 

У другој поли априла 1805, била је, повише Остружнице, у 
селу Пећанима, скуиштина Срба устаника. Осем других важних 
послова, које је посвршивала, та је скупштина (17 априла) иза- 
брала : Проту Алексу ЛазаревиКа , Стевана ЖивковиЛа, и Јо- 
вана ПротиКа, и поелала их у Цариград, да поднесу порти за- 
хтеве срискога народа. 

Ова три посланвка, путујући у турску престоницу, ударе на 
Букурешт, где Јован Протић остане, а к оној двојици придружи се 
Петар Новаковић Чардаклија ; и ова тројица, приспевши у Цари- 
град, представе порти захтеве народа српскога. 

Докле су они чекали од порте одговор на своје представке, 
Срби у Србији освоје Карановац (данашње Краљево) и Ужице. 

Порта се нарочито наљути што су Срби Ужице освојили, па 
одмах пошаље заповест нишк м Афис-Паши, да дигне војску на 
Србију, и да устанак српски са свим угуши ! 

Кад српски посланици ово чују, онда Стеван Живковић, којп 
је добро знао грчки и турски , некако умоли Турке да га пусте, 
божем да Србе уздржи од боја сАфие-Пашом, који не иде само- 
вољно на Србију, него га Султан шиље ; а као јамце :за ее, Жив- 
ковић остави Проту Алексу и Чардаклију, али тајно, с неким Грком, 
уговори да њих двојицу, чим чује да је Живковић стигао на по- 
буњену српску земљу, на каквој лађи, кришом, иепрати иш у Одесу 
или у Трст. 

Од Живковићева одлаека, увећа ее страхота за Проту и за 
Чардаклију : сваки чае су могли изгубити главе, јер су Турци били 
веома љути на Србе. 

Али њих онај пријатељ вешто склони у једну руску лађу, која 
их срећно пренесе у Одесу. Одатле се крену кроз Русију, преко 
Кијева и Москве п, 13 октобра 1805, стигну у Петроград. 



?«7 

Јјад '-е је Прота Алекс«, из Петрограда, вратао у своју отаџ- 
биеу, застао је Србију већ у отвореном рату са Суитаном. 

Прота Алекса је на једној црквеној књизи записао: Кад је 
пошао пз Пећана за Цариград, кроз која је места пролазио, и шта 
ј'' гд- видео и претрпео, докле се нијо вратио у Србију. 

( амо том драгоценом записком'. Прота је стекао право на нашу 
иахвалност, баш да ништа друго није урадио. 

Међу тим, иомиње се да је Прота Алекса био и на оном са- 
станку у Рудовцима, у почртку 1815, где је уговорено да со на- 
ново устаје на Турке. 

Много сам разбирао не бих ли што више дознао о овом за- 
с1ужном Србину и свештенику, па све у?алуд. Вејах чуо да је 
умрБО у свом селу, и да је укопан код цркве, где му гроб по- 
крпва плоча са записом ! 

Радостан, похитах у Шопић, али ми онамо казаше да су по- 
понн , унуци протини, допустили мајсторима, који су зидали нову 
цркву, у Шопићу, те су, с другим гробним белезима, нзлупали и 
плочу Проте Алексе, и метнули је у темеље новој цркви !.... 

Да Бог да нова црква у Шопићу певала дуго и много, не 
би ли бар она научила Шопићане, да поштују гробове својих пре- 
дака, и још овако заслужних ; не би ли их образумила : да нв кољу 
мајке за наките кћернма !... 

Лука Ласаревн&, родио се у селу Свилеуси, у нахији ша- 
бачкој, године 1774. Отац му се звао Тодор а мајка Јевросима. 
Као дете, сшн је у Срем, те јеонамо учио књигу три годнне и по. 
Пошто се вратио из Срема, и пошто се је оженио, запопио га је 
1796, ва.!>евски вла^шка Данило, и дао му у нурију села : Љу- 
тице и Коцелеву. 

Пос.1е седам година, умре му попадија, и он остане с двоје 
мушке деце: Михаилом и Бузманом. 

Лука је имао брата од стрица, по им».'ну Јг^анки, ии^л јс оио 
кнез у шабачкој Тамнави. Из тако добре куће, а од природе жив 
I отресан младић, поп Лука је , и као свештеник, свакад носио 

' ; ^ \^^ • п 5 86. 



288 

оружје, и забављао се њиме онолико исто колико и требником и пе- 
трахиљем. На коњу пак био се толико свикао да је, што оно кажу, 
могао и спавати на седлу. 

Кнез Ранко, као народни старегаина, у Тамнави, бирао је од 
два зла мање : с тога се је, у оној борби Јаничара с царевим верним 
Турцима, држао царске стране. Јаничарима је то било криво, и за 
то еу се светили сваком таком Србину. Тако Бего Новљанин, који 
је седео у Шапцу, убије кнеза Ранка усред по дне, у Шапцу, не- 
како у почетку године 1800. Па Турцима и то не буде доста, 
него на кућу кнез-Ранкову ударе 1001 грош Кеша, штојебожем 
такса за прегледање тела убијенога!.... 

Сад је Лука само чекао прилику, па да се Турцима освети 
за све то. 

Прилика се скоро покаже. Устанак у Шумадији, у почетку 
1804, пружи се и преко Колубаре, и Јаков Ненадовић, е ваљев- 
цима, почне се примицати к Шапцу баш у самом почетку отворене 
борбе. Поп Лука одмах стане међу борце , и , кроз врло кратка 
време, дружина опази ко је он и шта вреди. Самим током дога- 
ђаја, Лука изиђе у први ред, и постане вођ шабачким Тамнавцима 
и Посавцима, где го;л би се сударили с Турцима. 

Кад је требало редовно поставити главнога вођа тим шабачким 
устаницима, а Прота Ненадовић рад ,је био постати војвода ша- 
бачки, пошто је стриц му Јаков већ заповедао северозападном страном 
ваљевске нахије, онда Карађорђе, на скупу, унита Посаво-Тамнавце : 

— Коекуде, кога хоћете да вам буде војвода % 

— Попа Луку хоћемо, одговоре они сви у један глас. 

— А како би било, коекуде, да вам буде војвода Прота Ма- 
теја из Бранковине ! 

— Господару ! рекне један између Тамнаваца : — нема стада 
где нема угича. Не ћемо да узајимамо војводу из ваљевске нахије, 
него хоћемо Поиа Луку. 

— А праштате ли му да се жени? 

— Нека му је просто и од нас и од Бога, повичу сви у глас 
(три пута). 



— К, К".-,,\ . ■ ' И сД М''Н'' ; И И"К;1 |:аМ 

;1 II 1укасе онде, на једном пању, одмах обрије. Услугу 
миу учиии . својом руком, Петар Молер. 

Иосла ивога догађаја, Поп Лука је, заједно с Јаковом и другима, 
отншао на Ужнц*?. 

Доцније се Лука, но други иут, оженио нз Јадра девојком 
Д(тој.1ом, и ва.Бевски владика, АнтнМј венчао га је као кум. 

<>д године 1805, настаје низ бојева, који је уједно низ Лу- 
чвних победа у којима се је од.1ИКовао колико јунаштвом толико 
и војводским тактом и управом. 

Славна иобеда на Мишару, 1 авгуета 1806, у мало га није 
г.шве стала, али је Поп Лука много помогао да свршетак питке 
буде за Србе онако славан, као што је изашао. Склопившн план 
битке, Вожд је одредио Луку да се, »с коњаницима, склони у једну 
шуму, па, кад пукне топ абердар, онда да груне у бок и у леђа 
Турцима. Казасмо да је Лука био јахач за причу; у бојевима је 
увек бикао на коњу, и говорио је : 

— Крилат сам, кад сам на добру коњу ! 

И Турци су то све зна.1и врло добро. 

Турска охолост могла је зар и трпети рајетина пешака , ма 
н с нушком у рукама: али да се тај пониженн мрав баци на ра- 
мена коњу лабуду, какве је Лука најрадије јахао; да муњевитом 
брзином просеца бојна поља, ч да тако у присенак баца синове про- 
^икове: днн није могао поднети. За то је Кулин-Капетан сматрао 
зи дужност према својој вери и части да одруби главу беснохе ђаур- 
екоме нопу, који се тако похасио да чак Турке зазива на мегдан ! 

И С1учај их нанесе једнога на другога. На Мишару се, 1 августа 
1806, сукобе, усред најжешКег боја, Кулин-Капетан и Поа Лука. 
Чнм се виде, тим се и познаду, и полети јунак на јунака. Кубур- 
лије, вазда верне, овде изневерише обојицу. Лука исука сабљу, а.1И 
му је Ку.1ин дочека и преби на двоје, а уједно му стеса и кожу 
' темена, тако да га по лицу обли крв. Видећи да је рањен, и 
,1а ће погинути, Лука једнога Турчина, који му се био прикучно 
у часу, .1упи ногом у трбух, па гаракне свога беснога коња, ди- 

ПОМЕНВК ЗНЛМЕНИТИХ лгдн 19 



290 

лети до противника, и њега арбијож тресне у нос те га облије крв. 
Али док је то урадио, добио је две ране на десној руци. При свем 
том још је имао доста снаге те скочи с коња^ и, док су се Турци 
бавили око 'његова коња и богата такума на њему, склони се у 
шумар. У чести стане завијати своје грдне ране. Међу тим су момци 
његови сложили ватру из иушака и Кулина саставили са :Јемљом.... 

Најпосле,- бој се сврши срећно; Турци, разбијени, повуку се 
у Шабац^ а Срби нашавши крвав вес Поп-ЛучиНј помисле да је 
погинуо, и ожалосте се сви до једнога. Пред саму ноћ, изађе Лука 
из честе , сав крвав . а Еарађорђе и војводе потрче љубити се с 
њиме, и питати за јуначко здравље. 

Одмах је отишао у Провачку Аду, те се онде лечио док није 
оздравио. 

Године 1807, јануара 25, кад је примио од Турака Шабац, Кара- 
ђорђ;Ј је оставио у њему Попа Луку, као команданта, с 1000 војника. 

Као врховни старешина у Шапцу, Лука је настајавао да се 
\т.едо добар ред и у вароши и у округу. Некад је судио и у 
Мс1!'11ст})ату, и нвке је просуде својом руком записивао у иротокол. 

Мало је било и најнезнатнијих бојева од Шапца до Лознице 
у којима није био и Пон Лука главом. А био је, као што је већ 
речено, и на Ужицу, где је Бегу Новљанину вратио жао за сра- 
моту. И преко Дрине севала је сабља Луко Лазаревића. На Гла- 
вици, повише Бељине, и између Зворника и Сребрнице, разбијао ,је 
Турке крчећи пут к Сарајеву, да каиеничка погибија (19 маја 1809) 
не устави њега и све друге. У оном боју код БаБине, пао је раз- 
г 1ашени мегданџија Мехо Оругџић. 

Бишњић му у најславније бојеве ставља : онај на Лозници, кад 
је то место избавио од Турака, и онај на Новом Селу, о Ерстову 
дно^ када је на мегдану иогубио Пејзу Мехмед-Лгу. Песму о овом 
боју ваља свако српчо да :Јна на памет. У њој ее, на толико места, 
потврђује дајеЛукб, поред јунагатва, био и врло добар стратег. 

Саму пушку, којом је Лука „заклао" Пејзу, певац овако 
онисује : 

„Скиде Лука пушку крџалику, 
Која'ио јо обљевена златом 



291 

<)д ја.!мана д- .;»,..»... ........*,.... 

Иа којој ,је тридест белензука. 
Све од чиста жеженога алата. 
Пара;иама од Т1»иде*с'т дуката. 
Иа којој је до дванаест слова: 
Свако слово \ к] 1 икаљено 
На јуиачко Т1'Ло иам;њРИо. 
Она Г»11је сваку амај.ипу! 
Иуче шара пустл 
Те иогоди \1е лу Ме.\м^'Д-А1.\. 
Иогоди га под гр.ш бијело 
^Јакла Пејзу као јагње младо.- 

Године 1813, после несреће на Равњу, нЛука је оставно Србију. 
Аустрнјанци су га најпре спрова^и у Јуденбург, у Штајерској ; 
II' (Лг {» оданде отишао у Русију, где је остао до 1832, а тада 
се вратио у Србију, где је, наравно, застао са свим нов ред стварн. 
Кнез Мнлош, 23 Фебруара 1835, одреди му 250 талира аензпје, 
а после га иостави за члана шабачком магистрату. 

Године 1842, постао је члан Државнога Савета; али доцније^ 
збпг старости и слабости од рана којих је пмао 14, став.Бен је у 
п»'НзиЈу, иа је живео у Шапцу, у својој кући. 

Године 1852, априла 29, седећи, издахнуо је Поп Луиа, и 
очи своје заклопно за навек. Сутра дан, с највећим почастнма, укопан 
је код цркве шабачке. Над гробом његовим узидана је илоча с овим 
стиховима од појете Јована Нлића : 

,К1»Јс'111;ом мишдом. срцем иигешкијем, 
У иајгоре доба ио Србииа, 
Кад ироцви.Бе мало и велико, 
II Србија земља ионосита 
Кјшаг.пјем су.зам' ироплака.ш. 
Г' I ( 11 \! мослуживши ијерно — 
Овде .^ежи ЛазчрсниН. Јуко. 
1Пгиг Поцерја, цвјет сриских јуиака. 
Д посинак врла Кара1)0[)ђа! 
Проста земљо. која но га скриваш. 



•292 

Поп Лука је био од омањих људи , црномањаст , коштуњав^ 
хитар, ћутљив, а нарави опоре и жестоке, тек повратљиве ; жив,. 
енергичан^ уредан, оштар и праведан према млађима, а послушан 
према старијима. 

Од свих војвода, Лука је највише ценио Петра Добрњца и 
Миленка Стојковића. 

Турке Бошњаке мрзио је, али је говорио да су бољп јунацн 
од правих Турака. 

На славу себи, и на част чину који је ноеио пре војводствау 
Лука се није никад опрљао никаквом тиранијом, нити икаквок осудном 
жудњом за тековином. 

Уважавао је науку и људе научене, п како школа није било- 
ближе, евоју је децу слао чак у Карловце у школу. 

С оружјем се је био толико свикао да је, под евоју дубоку 
старост, кад би путовао из Шапца у Београд, или одовуд онамо,. 
увек крај себе, у колима, држао своју „крџалику," евоју сабљу, 
и евоја два пиштоља, макар да му тада ни ноге ни руке нису биле 
за мегдане!.... 

Лазик Василије родио се у селу Суееку, у Срему, 1 ја- 
нуара 1798, од оца Ћор^а, евегатеника, и матере Басилије. 

Основну школу евршио Је у месту рођења свога, а гимназију 
и богоеловију у Карловцима. 

Лазић је миелио запопити се у евојему селу ; али, кад митро- 
полит претпоетави њему елабијега богослова, ману се поповине и 
оде у Пешту, те сврши права. 

Године 1823, септембра 26, положио је, као правник, адво- 
катски иепит „с хвалом^^, и добио диплому, да може радити пра- 
возаетупничке нослове. 

После тога, Лазић је и радио поелове правобранилачке, и пре- 
давао, као проФесор, у учитељској школи у Сомбору, а био је и 
заступник Фругако-горских манастира. 

За то време, седео је у Сомбору. Митрополит Петар дотле га 
је, у два маха, позивао да дође овамо у Србију. 

У Сомбору, Лазићу опгатинари учвне неку кривду, с које он од- 
мах прода своје етвари на добош, и дође у Србију. 



293 

У Бсиграду јо, иеколико месеца, био секретар у државн м Са- 
;1 110С1е оде за секрстара београдске конзнсторије, гдо је остао 
до смртн. 

Јз ту дужност, Лазић је дуго цензурисао књнге и новине. И, 
на хвалу његову, може се реКн да се у том послу није одликовао 
.„•.У..ГГОМ ревношћу и оштрнном ! Ево томе једнога сведочанства. 

.1едном је хтео ићн у село Сусек, ио свом иослу, па је мо- 
лио архимандрита Саву Јовшића ди г;1, за неко време, одмени у 
цннзорству. 

— Не могу важ то учинити, рекне Јовшић : - 
читти толике новине? 

— Нс треба то све читати, одговори Лазић. 

— Е, иа како ћу цензурисати? 

— Врло ласно: узмите у руке новине, па ирелећите очима 
преко врста, и само мотрите нема ли где која од ових речи: „Кнез," 
„аравите.гство'' Ј ^митрополит" , „црква^, и ако тих речи нема, 
иуштајте слободно ; а нађете ли где коју од тих речи, уставите се, 
и видите шта св о њој вели. 

В. Лазић је био човек на сватању бистар, на језпку оштар, 
а на перу лак. Уз то је био навикао веровати да је српска народ- 
ност у ондашњој литератури, а православна вера — у црквеном сло- 
венском језику^ онаком какав је у црквенпм руским књигама. 

С тога је, иначе досга тежак човек, устајао да се бори про- 
тив Еукове реФОрме у језику, и писао је о преводу Новога 
Завета чланке у неколиким листовима онога времена против но- 
вога правца. 

В. Лазићу је Ђ. ДаничиК први пут одговорио на То.1 ;■■ 
Суботу, 1848, а други пут — на ЋурЏв дан, 1848. 

Осем тога, у ондашњим београдским Сриским Новинама, штам- 
пао је В. Лазић неколико дописа о српским стварма у војводини 
1848. Све те дописе оштнмпао је у једно, под именом: ДесаоТ' 
^г" граско, Слобода СЈШСка. В. Л, 

^ знсебном животу, Лазић је бао човек врло смеран ; није се 
велике службе, ма да је вешто умео намигнути на онога 
коЈи се великашима удвара: 



294 

— Погле ! Погле ! рекао је он једном свом иЈЈИјатељу, пока- 
зују^и, кроз прозор, чинавннка Н : — већ се погурио од ревности: 
свима ће министрима честитати нову годину. Е право је да авансује! 

Пун је био бодљикаве шале и, не смејући се никад, могао 
је, својим досеткама, насмејати свакад цело друштво. Његове до- 
сетке причаће се дуго у београдској конзисторији. 

Долазио је од куће, с Врачара, у конзисторију, на таљигама, 
преко Теразија. Враћајући се кући, ако дува устока, Лазић се 
окрене леђима кочијашу, па се тако натрашке вози кроз Београд. 

Радо је многога пичастио, и сиромаху пружио, а нерадо је 
седао за туђсто: најволео је „своју кућицу, своју слободичицу". 

Лазић је умрво у Београду 17 августа 1876^ и сахрањен је 
код Маркове Цркве. 

Лазић Григорије^ родио се у Черевићу, 26 новембра, 1796^ 
године. 

Учио се је у Череви^у, и у Карловцима. 

Помоћу богатога Рогуљића из Ирига, отишао је, по свршетку 
гимназије, у Јегру, где је служио као певац у православној цркви,. 

И уЧИО ФИЛОСОФИЈу. 

Вративши се у Карловце, поетао је учитељ у основној школи. 
После више година учитељовања^ постави га митрополит Стратими- 

ровић (20 априла 1821), за проФесора математике и Физике, у кар- 
ловачкој гимназији. 

Родине 1825, декембра 12, постављен је за надзорника основ- 
них школа, у Еарловцима. 

Преминуо је у Карловцима 1б декембра 1842. 
У књижевноети Лазић је оставио: 

1. Руководство к физици, у Буднму, 1822 ; 

2. Јппех ^едрЛаЂишт зиа зропге с<гса СаНоошит, у Будаму, 1833; 

3. Проста наравна истоЈЈија, или оиисаније најважнијих на- 
равних телеса, у Д^диму, 1836 ; 

4. Дијалог Цицеронов о иријатељству, у Будиму, 1836. 

У рукопису је оставио више надгробних беседа, и Речник сјш- 
ско-немачко-латински, који је штампало Друштво Сриске Сло- 
весности, у Београду, 1849; и Ма^жа Тулија Цгтерона ктпу 
дужностима, коју је такође друштво штампало, у Београду, 1845. 



Гјшгорије Лазић био јо научник на висини нау ке у своје време, 
II лравн српски књижевник. Бог да га прости ! 

Лааик Јован родио с^ ^ ''•"* Гцп^пи.овцима, у и;... . , .д- 
ничој, 1763 године. 

:Ја ирнога устанка (од 1804-1813) није био нн у каквој 
власти, а бори > се је свуда где су се борили Рудничанн, зем.Баци 

НпТоИ!!. 

1^.1 др_Ј1Ч11а устанка, 1815, Лазић се је од.1нковао особитм у 
•'и.јевнма на .Бубићу, и у оном на Дубљу. 

К;; I се рат свршно, и мир утврдио, Лазић је био кнез у и.!- 
хнји рудниччој. У тој дужностн остао је до пред крај године 1823. 
.\ тада га Кнез Ми.1ога, због е^1абостн здравља, разреши од кнезов- 
ске дужног"- мободивпш његову глаиу од (тореза, а његову 1:ућу 
од ку.1ука. 

Доцннје, на предлог народнога суда, Кнез Милош, 6 јануара 
1">Ј"). Лј 24, постави Лазнћа за „Коџ^башу" на 12 села око Руд- 
ника, у којима је, по том кнежевом овлашћењу, Лазић био свака власт. 

.Тазнћ је умрБо 1831, у својој 68, н сахрањен је у сврачко- 

Лакетића Јевросина, однва глаовнте куће Владнс 1авнћа, 
ро1)».м1а у С1му Сринни, одмах внше Херцег-Новога, а преминула 27 
маја 1847, но нмај\1.11 птпп.! гкоп!. (и-тлмш.ч је у своме тестам«'нту 
оваку наредбу: 

^Моја куКа, // којој живим, и баштина око куКе, ж^-лам 
Л I буде у ао.1зу школе^ која се очеуује да се оснује од заве- 
штања иокојних БошковиЛа и Ђурови^а, на сраском дијалекту 
с.говима кирилскијем, ради аолзе наше младежи"!... 

То је све данас извргаено и, захваљујући честнтим родол.. . 
шкил.ч у Србији већ цвета доносећн плод :т Србе Приморце, а С1аву 
31 '•инј- .(•новаоцс^! 

С.шва нм до века ! . . 

Ламбровић Леонтије, митрополит београдскн, родио се у 
^(»иноао.Ђч. а у Београд је дошао, ра цг службе, још за Мустај- 
пагае Шиникоглнје. 



296 

Крштено име било му је Лазар, а Леонтије се назвао кад 
се је. закалуђерио. 

Кад је дошао у Београд, Лазар је био пуки сиромашак и, уз 
то, притисла га је била нека тешка болештина. 

Тако бона сиромашка, Лазара узме за слугу ондашњи београд- 
ски митрополит Методије. 

После неког времена, по што се Лазар, у митрополитовој кујни, 
добро иоранио, здравље се његово са свии поправи. Мптропо.шт, међу 
тим, опази да се Лазар одликује многим способностима. За ти га 
је заволео, као рођенога сина свога, и учио га, и упућивао у сва- 
чем. По жељи Лазаревој, митрополит га и закалуђери, наденувши 
му име Леонтије. 

И пос ''е тога, старац је учио младога духовника , и спремао 
га за велику духовну службу, до које је једном могао доћи. Чак 
је нашао некаква Францула, довео га у свој двор, и плаћао му те 
је Леонтија учио Француски. 

На тај начин, кроз кратко време, Леонтије је владао кујном, 
кесом па , ваља рећи право , и свом душом старога доброга ми- 
трополита. 

Дотле су Дахије већ биле удавиле Мустај-Пашу, и завладале 
Београдом и свом Србијом; али, дотле се је већ и у Србији по- 
чело осећати неко врење, противно Дахијама и њиховом владању. 

Утако мутно доба^ млади , лукави духовник Леонтије окле- 
вета тајно старца митрополита Методија, те Дахије и њега удаве, 
чиме столица Митрополије Београдске остане празна. 

Леонтије сада, с препоруком дахиском, оде у Цариград, и за- 
владичи се. Вративши се у Србију, седне на столицу свога добро- 
твора, чијом се је крвљу већ био обојио. 

Кад су Срби, у почетку 1804, устали на Дахије, Леонтије 
је боравио у Београду и, више пута, излазио је међу Србе, и на- 
говарао их да се оставе буне, и да се с Турцнма измире ; али, у 
другој поли године 1805, видећи да су Срби Турке у градове сте- 
рали, Леонтије избегне из Београда, и дође у Смедерево међу 
Србе, рекавши да жели у свом стаду трпети и зло и добро 1 



Лвонтије ј'-' гледао свакојако да с^- }Л1;'Ша у народн«.' Писшпс, 
II да постане иредгедник у -Пј^авителств. Совету*" , еу Срби га 
никаЕО нису хтели примити, једно што је био Грк, а друго што их 
је. ка ' гурски човек, од аочетка устанка, световао и наговарао да 
се предаду Турцима, и да се умнре, а особито их је одвраћао од 
Руса, да се с њима не мешају, јер ће их преварити н оставити, 
као што су оставили Морију, те ће их Турци онако исто исећи и 
поробити. 

За све оно време, од 1804 — 1813, Леонтије је више теглио 
к стању које је било до 1804, него к оном које се је стварало од 
т" године па овамо даље. 

Њега криве, њега осуђују, њега проклнњу сви из реда сувре- 
меници: гдс се год помене његово име, свуда се на њега сипа осуда 
п к,1етва ! 

Даиаг ј. још тешко пресудити : да ли је Леонтије ову к.1етву 
хаслужио каквим позитивним радом против Срба и Србије, или, можда, 
само својим расположењима према оном што су радили Срби. 

Да је било оно прво, тешко је веровати да му Срби не 
би брзо пресуди.1п. Већ може бити да он, Грк родом, митрополит 
положајем, мешајући се с пашама, с конзулима, с дипломатима онога 
д«>ба, којп, имајући врло често пресуднога гласа у посшвима др- 
-кавннм, обично мисле да судбину народа држе међу својим прстима, 
као преља жицу, па је могу уоредати ко.1Ико им се хоће, и како 
им се хоће — није ни мало веровао у трајност онога што су тво- 
рнли Срби од 1804 — 1813. Ласно може бити да Леонтије није ве- 
ровао да сељаци у опанцима, с трешњевим ступама, могу, ма у чем, 
изменити облик сплној османској царевини, не помиш.Бајући какву 
моћ имају идеје које крећу народе. Таких неверника бива у сва 
и|»''М''на, и у свих народа ; и такима, ма да не учине никаквих по- 
:шгииних зала, народп за саму ту велику њихову мудрост, за саму 
гу неверицу у народну моћ, често п шћају осудама и проклеством!.. 

Време, и објава свих докумената из онога доба, казаће нам 
и 11{1а1;.> лице овога клетога владике! 



^98 

Годино 1813, пребегао је у Аустрију, 1814 отигаао је у Ру- 
сију, и станио се је у Кигаењеву. На скоро се разболео, и боловао 
је дуго и тегако. 

Тек године 1822, пошто се је, пред вигае духовника, испове- 
дио да је дошао главе своме добротвору митрополиту Методију, 
Леонтије је отигаао Богу на истину. 

Бог на небу нека му буде милостив ; а овде му је народ 
своју етрашну пресуду већ изрекао !.... 

Дешјанин Мидоје родио се у селу Лешју, под брдом Ба- 
бом, 16 новембра 1830, од оца Стојана п матере Маре. 

Милоје је свргаио основну школу у Ћуприји, куд му је отад^ 
као нахдски стар^гаина, био прешао из Легаја. 

Из Ћуприје је дошао у Београд, где је свргаио гимназију и 
Лицеј, па је, године 1849, отигаао у Хајделберг, да настави своје 
школовање. 

У Немачкој је провео три године, слушајућп државне науке 
у Хајдслбергу и у Берлину. После тога, оде у Париз, где је оетао 
две године и по. Из Париза је прелазио у Енглееку, па се одо- 
нуда вратио у отаџбину. 

Милоје је почео служити у министарству унутрагањих послова^ 
па је, поеле, отигаао у Цариград за секретара српској онамошњој 
агенцији. 

Године 1858, вратио се у Београд за секретара министарсту 
спољних послова. Одмах за тим постао је начелник унутрашњег оде- 
љења кнежеве канцеларије, где је био уз Кнеза Милогаа до кне. 
жеве смрти (14 септембра 1860). 

У почетку новембра 1860, Милоје је, по својој жељи, иостај;- 
.'Бен за начелника сиољашњег оде.1.ења кнежеве канцеларије, н у том 
звању остао је до емрти. 

Милоје је био човек стаеит, леп, смеђе косе и бркова, који 
беху танки п увек марљиво држани. 

Сва Фигура његова била је нека мила појава, која је носила 
дугау ведру, чиету, отворену, пуну доброте и интелигенције. 

За то га је свак волео п уважавао. 



имао лужега века, ногао је бити од ве-чике ко- 
ристи Орбији, нарочито у пословима с туђим државама. Он је за 
оио кратко време, у два маха, слан у Дрну Гору, а пос.1е бом- 
бардања Београда, извршио је, по по)»уци српске владе, једну ми- 
гп]у V Паризу и још у неким ирестоннцнма јевропским. 

имоје је много иисао у области административне нолитиБе, а 
од тога штампано ну је сам'>: 

1. Гтенгија на Тшлчело Државно Право Србије, која је 
из«шла у Сраском Дневн(ку, 1858, и 

2. Државна служба и државне слуге, у Бечу, 1859. 

На тој се књижнцн није потписао, а њу је ондашња штампа 
јако хвалила. 

П ^анашњи Закон о чиновницима грађанскога реда првобитно 
'у дело Милоја Лешјанпна, на је, доцније, мењан и допуњаван. 

]1 :!еко време пред смрт, гађајући нишан, повредио је зеницу 
свиме десном оку. Од тога је, после велнких болова, тешких опе- 
1»ација, и свакојакнх мука, остао слеп у десно око. 

Јамачно су те страшне муке наудиле иначе здраву Ми.10јеву 
телу те је пао у тешку болест од које се није ни дигао. 

Мплоје Легајанин умрво је у Београду 13 априла 1867 го- 
дине, и сарањен је код Маркове цркве, с јужне стране оне хумке 
н:» којој је, 1830 го,1ине, прочитан су.тнски хатишери*. 

На грому му је красан споменик с овим запнсом : 

ЖЕЛОЈЕ ЛЕШЈАЕИН 
РОЂЕВ 18:30 1- 1867 

А икврх тога, у уиијеној траци, изрезана је Француска посло- 
вииа коју је покојник врло често говорио, и која гласи : 

УаИ дие <гог(, ас^ггеппе ^ие роиггаИ (Ради што си дужак 
радити, иа што буде нека буде). 

Лешјанин Рајко родио се у селу ЛегаЈу, иод Бабом, 17 
јаиуара, 1826 го.1ине. 

Г* • братанац Стојану ЈовановиКу Лешјанину. Детињство 

.1' {. } V 7 ' с ОД.ШКОМ стрица му Стојана из Ле- 



300 

шја, ишао је и Рајко, те се учио у оним варошима у којима му је 
стриц боравио у служби као народни старешина. И тако, најпре се 
је учио у Параћину, па у Ћуприји, Крушевцу, Крагујевцу, и 
Београду. 

Из Београда поелао га је стриц на страну да учи права^ те 
тако их је довршио у Хајделбергу и у Паризу. 

Вративши се с наука, Рајко је постао проФесор у београдском 
лицеју, у ком га је дружина неколико пута бирала за ректора. 

После је био секретар у Државном Савету, па од 1861 до 
1868, Министар Правде. После 29 маја 1868, кад је пао Кнез 
Михаило, Рајко је био један од оне тројице намееника који су 
прихватили кнежевску власт, и вршили је до 20 јуна 1868. 

Од тога доба, Рајко је живео, као „министар на расположењу, ^ 
до 187 2, а тада се је тешко разболео. 

Да би нашао лека у тешкој евојој болеети, отишао је у Беч, 
где је преминуо 19 октобра 1872. 

Књижевноети српској од Рајка Лешјанина остале су : 

Инштитуције Јустинијановог Римског Права, у Београду, 
1857, л. 2. стр. VI, 553 на 8-ни. 

Рајко Лешјанин био је човек врло вредан, и у правима се 
разумевао врло добро. Он је тежио, колико је само могао, да упра- 
вом и законима оснажи правну евест међу грађанима српским. 

Историја српскога правоеуства, кад се једном напише, јамачно 
ће дати једно од одличних места Кнез-Михаилову седмогодишњем 
мипиетру правде, Рајку Ј. Лешјанину. 

Рајко је био човек омален, сићушан, лепа лица, пријатна оп- 
хођења, и веома доетупан сваком ко је имао потребу да говори с 
њиме. Није био човек речит, није имао јака гласа, још је дрктао 
и замуцкивао, како дође у најмању ватру ; али је, као особити прав- 
ник, имао срећу да у разговору одмах налази речи и разлоге који 
му баш требају за ствар коју брани !... 

Л.ешјанин Стојан (Јовановик) родио ее 1796, у селу Ку- 
шиљеву, пепод Овилајинца, у путу, кад су му се родитељи враћали 
у Лешје на своју старину из Аустрије, где му је отац дуже време 
^лужио у фраџору. 



к првога устанка, кад Стојану није било више од 15—16 
1 дииа, често је, на Делиграду, замењивао свога оца, и тукао се 
с Турцимп. 

1и1д му је било тек 20 година, и;Јбере га село Лешје себн 
.'Л1 кмета. Својом правичнишКу у суђењу, својом добротом према си- 
ротињи и нејачи, и својим мушким држањем према турским власни- 
цпма, Стојан је изашао на глас у свој својој околини, те га и ви- 
лпјетска скуаштина, у Пара^ину, избере за вилајетскога кнеза. 

Т(» је било некако пред онај устанак који ће букнути у па- 
{•акинској нахији, на крају 1832. 

Турци. опазивши знаке народнога кретања, дозову Стојана у 
Параћин, те су га онде држали 15 дана, као таоца за мир у на- 
хији. Али се он, имајући договора с браћом из Темнића и Левча^ 
изгобеља из турских руку, па одмах разашље своја два брата и 
друге људе на све стране параћинске нахије : да се народ диже, 
и тако је постао један од главних радника у придружењу нахије 
параћинске, алексиначке, и крушевачке к Србији. 

По исељењу Турака, Кнез Милош постави Стојана за судију 
у Параћину, а пос.1е у Ражњу; а кад се суд из Ражња премести 
у Алексиначку Бању, Стојан дође у Крагујевац, у народни судг 
где Је провео две године ; па је, после, у отишао Крушевац за пред- 
седника суду окружном. 

Године 1842, стао је у ред „уставобранитеља", и, по успеху 
Вучићеву, у Крагујевцу, Стојан је, најпре, дошао, за судију у суд 
апелациони, а после за члана у Државни Савет; где је остао до 
1860, кад је стављен у пензију. 

Скоро три године ировео је заступајући, овда онда, разне ми- 
нистре у дужностима њиховима, а на крају 1858 привремена влада 
била га је поставила за министра унутрашњих дела. 

Овај човек одликовао се је великом благошћу срца, чистотом 
карактера, и евагдашњом жудњом за науком. Сам ее јв; већ под 
старост, научио читати и писати ; а децу своју, синовце и роЦке, 
школовао је тако марљиво да је често сам кунаторио само њих да 
не остави без наук". На тај нн""". "•т-^н }^ мтм^и т\. Милоје 



302 

Лешјанин, свршио науке у Паризу^ а два синовца довршила еу 
своје образовање у великим школама у средњој Јевропи, 

Стојан се је увек звао и иотписивао „Стојап Јованови^" , али 
откад се је настанио у Београду, почели су га , по селу Лешју, 
звати Лешјанин и Лештанин, тако 1,а му је право презиме мало 
ко и знао. 

Лешјанин је преминуо од колере, 17 августа 1866 године, 
у Београду. 

Линденмајер Емерик Д-р, родио се у Ораовици, у Банату, 
1806 ; а одрастао је у Чакову, месту рођења Доситијева. 

Школе је свршио у Пешти, и у Бечу, где је иостао доктор 
у медецини. 

Године 1835, прешао је у Србију са жељом „да, т своме 
знању и лекарском искуству, Србији честито и искрено иослужи.^ 

Прво је почео служити у војсци, која се је онда тек заио- 
дила у Србији, и звала се „кнежева гарда.'' 

Године 1839, јула 18, постао је штабни доктор „гарнизо- 
нога војинства." Као стручни реФеренат за чување здравља вој- 
ничког, Др Линденмајер је, својим разумевањем службе, прибавио 
управи во.јнога санитета толику важност да је она била нарочпто 
одељење главнога штаба, и да се ни једна наредба, која се је ти- 
цала војничкога здравља, није могла издати докле на њу не при- 
стане, и док је не премапотпише штаОни доктор ! 

Служећи у војсди на таком меету, Др Линденмајер је: 

Уредио војничку болницу, у Београду : умножавао је војно 
санитетско особље, ирема растењу војске; уредио је гарнизонске 
болнице у Крагујевцу и у 'Јгуприји^ израдио је најпространије уре- 
ђење војних болница у опће, унапређивао је тадашњу државну апо- 
теку у Крагујевцу, усталачки је наетајавао да сузбије заразу велик.1Х 
и малих богпња, које су бесниле у првој војсцп. 

Године 1845, пошто је др Стејић отишао за главног секре- 
тара у државни Савет, Д-р Линденмајер, 23 јуна, би постављен за 
начелника еанитетеког одељсња у министарстиу унутрашњих посло)'а : 
а како је , у оно време, министар упутраи1њпх иоелова држао п 
војску, то је Д-р Линденмајер имао да управља п цииилним п вој- 
ним санитетом. 



303 
У НОВОМ СВОМ ..п.|Њј| , Д-ј» .1н«дг|1МаЈ1-|) \'г Ј^- реВНО 6«']>п < ири- 

тив бо.и^сти „Френге" које је било у многим окрузима у Србији: 
ирекратио је продавање отрова и лековитих ствари без коитроле, 
ноправио је материјашо стање окру^кних лекара, који су онда могли 
добити само 300 талира као највећу плату; израдио јо, 1846, први 
кредит иа уређење Кнселе воде, у Буковику, створио јо службу за 
прву изучену бабицу у Србији, нзрадио^ је, у друштву с Јов. С. 
ПопопнКем, пројект за уређење сиротињског Фонда у Београду, на 
ко.;; шсле, угледа.1е и друге варогаи. Од многих поука, упута, 

претписЈ!, и наредаба, што је Д-р Линденмајер израдио, помињу се 
овде само оне о употреби ха.1.ина које остају иза људи, умрлих од 
ларазних болести; оне протин тугм. против голубачке муганце, бе- 
снила, и говеђе куге. 

Карантипнма и састанцима на граници државној поклањао је 
особиту пажњу. У тим заводима било је онда око 100 чиновник,». 
који су сви тако вршили своје службене послове, да су се странски 
стручњаци, изашиљани од својих в.шда у Србнју, о њима и.зража- 
ИП.1П особитом хвалом. 

,1-р Линденмајер је израдио да се ни једна већа телесна казна 
) Срмлји не извршује, докле осуђенике не прегледа лекар, и не 
каже : може ли ту ка.^ну издржати. Он је израдио да се подигне 
пграда за војну болницу, са 120 постеља, а тако исто и за прву 
окружну болницу у Гми \.'овцу . гдн су нарочито лечени „Френ- 
гави** болесници. 

Ои !1)ко толико, уредио минералне воде у Србији, по- 

ставио надзорнике и хамамције. Колико се за т.; воде старао по- 
казује н књига његова ^Оаис минералних вода у С^бнји," која 
Је штампана српски и немачки, 1856. 

Гмдипе 1848 и 1849 борио се је успешно против колере. 

:твео сгални лекарски одбор, као највише стручно тело 
за консултовање, п увео је међу лекарима задругу за набав.1»ање 
и размену стручнич књига, и израдио је државну иомоћ првом Ср- 
бину из Србије ••■'■' •' ■■'•"• ■" М1'дицииу, и који га је, •■"• ^". у 
службп одменпп . 

ИароОно Здрлвле за ^.'^»З. 



304 

1 счприла 1859, Кнез Милош постави за начелника санитета 
Дра Стер-у Милосављевића, а Др У1инденмајер је, после тога, дошао 
у пензију. 

Линденмајер је био човек врло благе нарави, и благороднога 
понашања. Њега су сви чиновници у министарству поштовали и во- 
лели као да им је био род. 

Полазећи из министарства у приватан живот, он се је лепо 
праштао са свима. Један од млађих, слободнијих чиновника рекне му : 

— Па ви бисте, Господине, још могли служити? 

— Господине, овако је нашла за добро Његова Свјетлост ; па 
овако мора и бити. 

И сузе му груну из очију. 

Од тога доба, живео је у Београду, у пензији, и одлазио је 
тек у неколике куће својих пријатеља и познаника. 

За то време, тихо и марљиво, написао је на немачком језику 
и у Темишвару, 1876^ штампао дело: 

„Србија, њенјЈазвитак и наиредаку санитету, сбелешкама 
целокуиним санитетским одношајима на Истоку." 

Др Линденмајер је преминуо уБеограду, 12октобра, 1883, 
и сарањен је с војничким почастима. 

Било се заборавило да је он некад служио у војсци, те су 
Београђани били изненађени , видећи покојника на мртвачким ко- 
лима, па пред њим иде католички свештеник, а за њим војна му- 
зика и батаљон војника. 

г{а ову почаст, и за лепу надгробну беседу, велика хвала г. 
Дру Владапу ЋорЏвиКу, ондашњем начелнику санитета. 

Др Линденмајер се није женио. — Своју одабрану библио- 
теку оставио је санитетском одељењу министарства унутрашњих 
иослова. 

Мислимо да само вршимо дужност правде и ирема Србији и 
према покојнику, када синовљом захвалношћу помињемо име овога 
вреднога, овога честитога, овога смернога радника на њиви наше 
отаџбине. 

Светао му помен до века! 



Лома Арсеније родно се у селу Драгољу, у Качер\ 
нлчипја. (>н Је био м»зђу онима иоји су ирве, с Миланом Обр- : 
Ј. м 1..ШЛИ Карађорђу иа Рудник, 1804. 

•дмах после тога, постао је буљубаша у Качеру. Л< V 
бнвао у многим бојевима, и допадао је грдних рана; н*!: 
ви даи. а II. >к.' ј.- пси-цм до смрти. јв судбина чуиала да 

!1и1 11И'.* на превари, када је оно даи пфду веру да неиријатељу, 
• и му се је на веру предао, не ће бити ништа. 

1 "Дине 1811, Лома је постао војвода у Качеру. 

Г.ЈДин 1813, на.1азио се је, с Качерцима, на Делиграду, н ту 
с<' •'.Ји-, II отаџбину бранио до пропасти Србије. 

С Делиграда је дошао кући, смирио се, и — најпосле — пре- 
дао Турцима. 

Кад је оно, у Рудовцима, уговарано да с.*, на ново, устаје иа 
Турке, и .1ома је био на том договору. 

Годин.- 18 1о, ..дмах по договору у Такову, Лома је, по Ми- 
лошевој наредби, са својим Качерцима, опсео град Рудник, у ком 
је борави.10 неколико Турака с породицама. Њнх Лома позове на 
предају, обрекавши им миран пролазак, ма куд да пођу. У граду 
Руднику заповедао је тада неки Лго Токатли^, који пристане да 
се преда^ изађе пред Лону с хлебом и сољу, и ту, са свим п<. 
народном обичају, даду један другоме веру да преваре не буде. 
После тога, Токатлић, &1 својим сестрићем, и још 30 турских по- 
родица, крене се из града. Лома их причела, и пође пред њима 
до пута ка Ужицу. Кад су били на месту где је данас рудничка 
школа, ту бејаше засео, иза једне лнпе, неки Мартинови!! из Бо- 
суте, с једним другаром, па викну : 

Т-.катлићу, оставн ми пиштоље; или главе одавде не 11»*ш 
изнетн I 

На врага, То1:;г| ш!, је, негд** нре, био отео неке пишт<».1,- .ч 
овога Мартиновића. 

— Хајд' отаЛ(*н, каурине!.Ево ти Дома, па се жусурај с 
њим : ја путујем на веру, а пиштоља не дам ! 

На то Мартиновић опали пушку, и Токатлић, ногођен, стровали 
се с коња. Мартиновић пол'*ти 1а му иза појаса узме ништоље : пи 

ПОМ|^ЦНК аНАМКННТИХ Л.УЛН 



306 

Турчин, још врућ, скреше и Мартиновићм грдно рани. Онај други 
Србин дотуче Токатлића. 

То се све свршило у један часак. 

Случај тај помете и Србе и Турке; и једни и други доче- 
пају се оружја. У невољи један Турчин, видећи Каратошића т 
Копљара, викне : 

— Каратогаа! јуначки еине, не дај ! 

Лома јо трчао од једиих к другима, докле их није стишао, 
и, како тако, измирио. 

Пошто су Токатлића укоиали на месту погибије, његов сеетрић 
усодне на његова хата, врло добра мркова, и пођу даље. 

Ишли еу старим путем на Брекињу, куда се пре ишло на Брус- 
ницу. Кад су били на садашњој ДелалиКа ирлини, Лома је био 
измакао напред иред Токатлићевим сеетрићем, јер је и под Ломом 
коњ био особито добар. Почела је падати киша ; Лома натуче на 
главу кукуљачу од евога гуња. 

Киван због смрти својега ујака, Турчин је био смиелио да се 
искали на Ломи. За то извуче јатаган да Лому удари но врагу, 
али му се, с ножем, извуку и корице. Осетивши за собом неко 
шушкање, Лома се окрене, а Турчин се брже довије и рекне: 

— Ломо ! Ти, видим, ниси био рад овоме што ее сада догоди ; 
него на ти, за спомен, овај мој нож! 

— Ја га примам, рекне Лома : — подај га моме барјактару ! 
Барјактар Ломин, Илија Дембуба, из Босуте, прими јатаган, 

и путовање се продужи. Киша оепе још јаче; Лома набије још 
боље кукуљачу на главу. Турчип увреба тренутак, тргне ииштољ, 
скреше Ломи у иотиљак, па ободе коња и одлети пут Ужица. Лома 
падне с коња, и убије се, о земљу јога вигае; јер је у њему било 
на кантар 110 ока! 

Кад Срби то 1ШДС, потегну оружје, и ноубијају готово све 
оега.1е Турке. Токатлићов сестрић већ умакне и, тога дана, стигне 
у Ужице. 

Лома јс, после неколико дана, умЈ^о у кући капетана Марка 
Г.1кића, иа брд} 1)латима, и укопан је ту у Ракићевој ливади, 
близу куће у којој је издахнуо. Лому јс олово ударило у главу, 



иа отига.10. На његову гробу ложн вашка плоча без ика- 

К|{;| .:.11111Са. 

.1о11иној сирти МилутиновиК прича мало другојаче (130 до 
1;ј1), али сам ја ипак узео ово ка:швање. 

Лома је био јупак у боју, мудар на догопору, за то је св\д 
био уважавап. ЈокнК волн за њега: „Јр^неје ране имао". Стаса 
Ј- био висока. снаге крунне, пуне; сме^» дугих а ретких бркова ; 
11111 1. 1,1 м шсила плетеница кос«.-, а па себи је свакад 

Дукић Аврам родио се у селу Рајцу, под Јелицои, 2 часа 
на југ од Чачка, око године 1760, а живео је у се.1у Забла^у, 
у моравској равнп, испод Чачка. 

Кад је, на скупштипн у Борку, 1805, уређен први совет у 
Србији, Аврам ЛукиК је први изабран за саветника од нахије по- 
/П>.ч11кг (чачанске). 

1нне 1806, августа 7. Лукић је, из Смедерева, заједно с 
Ј римиЈом Гагићем, послан у Трст, к браћи Србима за новчану по- 
моК ; ^Ј октобра те исте године, вратио се је с тога пута и, у ло- 
гиру. иа Топчидеру, предао 1{арађор!)у доброво.1>них братских при- 
Л' 14 ј пшо 12.750 Форината '. 

1 дине 1807, Лукић је склонио друге еаветнике, те су :^ пи- 
см»'11о жа.1или Карађорђу на Младепа и на Милоја. И тад се он 
;5ивс саветник ^и за рудничку нахнју". 

Ма.10 доцније, те исте године, ЛукиК је изабран и, с Цетром 
Чардаклијом и Јеремијом Гагићем, послан у Влашку, у главни 
руски стан, да се разговоре о помоћи коју су Срби тада тражили 
Руснје. 

Тек по овоЈ радњи .[уки^Ј.ч п његивих другоиа, дошао јс у 
Србију први руски дипломатски агенат. 

Овај агенат звао се је Коастантин Константиновић Родофини- 
: 1. рек.1ом Грк, који се често помиње у српским пословима 



308 

РодоФиникин је ушао у Београд црви пут 29 јуна 1807, и 
Младен Миловановић дочекао га је грувањем из топова. 

Године 1813, Л.укиК није хтео бегати из отаџбине, него се 
склони за прво време, а после, кад Куршид-Паша распусти гласе 
да цар прашта Србима, онда и Лувић дође, преда се, и везир га 
остави као кнеза у нахији пожегакој, и још га пошље да ]1редаје 
и друге Србе који су се још држали ван турске власти. 

На тај начин, поред других, Лукић је највише урадио да се 
и Хаџи-Продан Глигоријевић, старовлашки војвода, преда ЛатиФ- 
Аги, чачанском муселчму, и да породицу своју пресели у манастир 
Трнаву, близу Чачка. 

Године 1815 п(.сле победе на Љубићу, Кнез Милош шаље 
Аврама Лукића да трчи са својом пожешком нахијом на Карано- 
вац Радосаву Јелечанину у помоћ, те да гледају не би ли се ка- 
рановачки Турци предали, а добре страже да поставе^ да не би 
каква турска војска од Пазара продрла. 

Аврама Лукића, Николу Симоновића из Бабине Луке, и Мија- 
ила Оташевића, * повео је Кнез Милош са собом, године 18 1б^ прека 
Дрине у логор Куршид-Паши, на разговор о умирењу Србије. 

Кад се Кнез вратио, њих тројица су остала у турском логору 
као таоци за Милошев повратак везиру. Још се прича да је Ми- 
лош, морајући даривати многе пашине људе, узајмио од Аврама 
сто дуката у ^^лату. 

Од њих тројице векако се избавио и вратио кући сам ) Ни- 
кола Симоновић, а Лукић и Оташевић оетавили су своје главе у 
турском логору. Турци су казивали да су оба умрла од куге, али 
Срби причају са свим другојаче: 

„Кад су дознали да им се Милош не мисли вратити, Турци 
су искоиали у земљи две праве рупе дубоке до човечијих рамена. 
У те рупе спустили су дупке Аврама и Мијаила, и око њих су на- 
трпали земљу коју су маљевима добро набили. Из тога стиска само су 
вириле главе овим мученицима. Два дана живели су кукавци у тим 
ночувеним мукама, па су онда издахнули". 

' Нраљевина Србија, сгр 661. 



30'.* 

Ово се нарочито прича у Драгачеву. 

Луквћева жена Восиљка, оставшн удовица, начнни.ш јс ј 6ч- 
'•.1аћу цривицу. Кажу та 1"-^ са сппјнх стаја скидала даске тв по- 
кривала ту задужби!! душу своме честитом мужу, а 

иародном мученику, Авраму Луки^у ! 

Слава м\ ■ а ! 

Луњевнца Никода родио се у селу Луњевици, у нахији руд- 
иичкпј, 1767 године. 

Његово је презиме Мили^евиК. .ч Луњевицом се је прозвао по 
имнну села у ком је рођен. 

Устанак српски од 1804, затокао је Николу Луњевицу као 
човека већ са свим зрела, и као марвенога трговца веома богата. 

За своје богаство Никола је причао да му је највише до- 
шлп пи.-пго: 

АустриЈанцн, нмајући рат с Наполеоном, подвежу, у Варадину, 
са ^емунским тргивцем, неким Пегровићем, уговор о набављању меса 
за војску. Петровић опет, уговори с Николом Луњевицом, да му 
овај по Србији купује стоку, и да је предаје на савским скелама. 
Стоке је требало врло много, а цена је уговорена висока, те тако 
ј'' Никола, на тој набавци, зарадио равних 60 хи.1>ада дуката !.. 

За доба Карађорђева, Луњевица је некад и војевао, са руд- 
ничанима, својим ;Јем.1>ацима ; алн је много више помагао народној 
стнари дајући, кад је требало, новаца у зајам, и набављајућн, преко 
својнх људи, барут, олово, и друге ратне стварн. 

.1уњевица запази Милоша Теодоровнћа још док је овај служио 
у брата свога Милана ; и, дознавши да је Милош заволео девојку 
.Бубицу, навали и склони Милана да Милоша ожени .Бубицом. 

— Шта ће бескутњнку жена, Бог с тобом, побратнме, рекао 
је Мнлан првн пут : — Ми.1ош још нема ни капе своје на главн, а 
то ш куће и баштине ? 

— Не мари ништа, одговори Луњевица : — млад је и вредан; 
стећи ће ; само му ти учини ово по во.би ! 

Милан пристанс. 



310 

А .1уњевица оде у Тоиолу Карађорђу, те га окуми да Ми- 
лоша венча с Љубицом; Мутаиа остароевати, па сам, ма да је био^ 
човек ожењен^ и имао двоје деце, приетане да деверује Љубици, 
и да ее поклања е младом, како обичај заповеда! 

Кад је Милан Обреновић, године 18 10, пошао у Букурешт 
по народном поелу, оетавио је код Луњевице кесу са 800 рушпи, 
рекавши : 

— Аманет ти, побратиме, ове паре ! Ако ја умрем у туђој 
земљи, ове ћеш паре дати моме Риети!" 

Кад је, доцније, Риета умрво, Кнез Милош је поискао те 
паре, и Луњевица му их је предао , како се прича , у кееи еа 
три печата. 

Године 1813, кад еу Турци заузели Србију, Луњевица не 
еамо није никуд бегао из земље, него је још склонио многе важ- 
није људе да ее предаду, и да не гину лудо, без икакве потребе. 

Године 1815, кад је Кнез Милош пристао да устане на Турке, 
Луњевица му је, међу првима, дошао у Црнућу, и донео пуне 
биеаге талира, те поклонио за народне прве потребе. 

'За ту, и за многе друге услуге, Кнез Милош је, доцније, био 
Луњевици толико захвалан, да му никад, ни у чем, није хтео 
воље покварити. 

Кнегиња Љубица, кад је убила Петрију, и побегла од куће, 
утекла је к евом ручном деверу Николи Луњевици, јер је само у 
њега била поздраво заклоњена од Кнеза Милоша, док се овај не 
одљути. 

Године 1839, Луњевица је имао чин мајорскн, и био је прсд- 
седседник окружног рудничког еуда. 

После кратког боловања, Никола је умрБо, у еелу Луњевици, 
11 маја 1842, а 12 маја укопан је, е леве стране цркве, у ма- 
наетиру Вујну, који је он и обновио. 

Љевајац Рака родио се у еелу Доњој Горијевници, у руд- 
пичком округу, 1777, а етарина му је у селу Љеваји, по ком јв 
и прозван Љевајац. 



:. ; V . 1ТЈ1НИЧКИМ тртиир«.'. 

ином састанку у Земуну, 28 апрнла 1УП 1 
; ли I измире Србе с Турцима. 

иосле тога, Љевајад се је находио под командом Милана Обре- 
Н"ии1|а, кпјп јс :5апов(мао иахијама рудпичком, пожешком (чачанском) 
I! \и;пчким. 

Годннс 180и, кад гу Срби опсели Сеницу, до1)\ нм посланици 

11|»ногорскога в.1адике Петра I, и од племена Васојевића. Прии 

једнице у раду за ослобођење српскога народа, а други 

ј.ажили да и њихов крај прпхвати СрбиЈа. 

Карађорђе, тада, одабере Раку Љевајца и Анту Симсмоиии.и, 
оглас!^ и\ 2:1 појводв ВасојевиКима, и (гошмл..' их ш :1;1\;;мг Васо- 
јевиће, ;: здруже с Црногорцима. 

Ова експедиција, погрешком Хаџипродановом, остане са свнм 
јалег,,!. Т .Бевајац н Анта оду на Цетиње, а одонуда су се, по- 

хаЈдучки провук.1и кро:з Турску, и дошли у Србију. 

После тога, .Бева.јац је био војвода у нахији з^жнчкој. Годинс 
1^12 и 1^13 паре1)ивано му је неколико пута да иохвата, или п(|- 
оиЈс, \и I.;;' у нахијама ужичкој и сокоској , и да С1 еми што 
више воЈскп за одбрану зем^Ђе (1813). 

Најпосле, с неких злоупотреба , изгубио је власт и остао 

1один»-' 1010, .1Ј''1Јајац Ј1' одмах ударио на Турке у Чачку, 
и, иосл*' Мутапове смрти, постао је руднички војвода. 

.Бевајац се је, лнчннм јунаштвом, могао мерити с Јованом КуЈ)- 
сулом. Верује с» он посекао сина Скопљак-Пашнна, после пм- 

Снд*' на .Бубићу, кад су Турци узмицали преко Јелиц<'. 

.Бевајац јо умрБО 17 октобра 1833, и укопан ' Д1ој- 

' . цркви с десне стране. 

Био је средњега раста, .„ ,.1;1а, а црне к. '••' и '^■'•' 
ворећи, свакад се је смешпо. 

Љубиша Стефан Митров 1. Г.\ ши 

м^'сеиа Фебруара, 1^'_М. 



312 

Отац Љубишин Митар, провео је готово сав свој век на мору; 
а Љубиша, код добре мајке, био се је размазио тако да, до евоје 
четрнаесте године, јога готово ни азбуке није знао ! 

Тек кад му отац умре, Стеван се сети да му много треба, иа 
навали учити се самоучки и, за неколико година, толико се спреми 
да је, године 1843, већ био оићински секретар у Будви, а године 
1848 видимо га као кандидата за бечки сабор (Е/е1сћб1;а§'). 

После је бивао на далматинском сабору, у Задру; у депута- 
цији далматинској, у Загребу ; и у царевинском већу, у Бечу, чап 
до године 1878. 

Радећи и борећи се по тим бурним скупштинама, ЉЈбЋша, је до- 
спсвао бавити се и књигом српском. 

Године 1862, штамиао је, у Народном Листу, неколике пре- 
ведене сатире; иоеле је иревео из Хорација „Хвале сељачкога 
живота'* , иа је, у „Дубровачком Забавнику", штамаао Смрт Уго- 
линову, из Данта. 

Тек иза тих превода, почео је радити сам из своје главе, и, 
после неколике године, дао је читаоцима ове приче: 

1 Лажни цар ШКеиан Мали; 

2. ]лан,ош МацедоновиК; 

3. Пои Лндрови^; 

4. Продаја Патријаре БркиКа^; 

5. Кра^а и ирекра^а звона; 

6. Проклети Кам, 

7. Скочи-дјевојка ; 

8. Горде, или како Црногорка љуби. 

Најпоеле 

9. Причања Вука ДојчевиКа. 

Те су ириче догале сриским читаоцима као нека необична но- 
вина, са евим изненада. Лепи етворови живе уобразиље, приче ове 
донеше незнано дотле богаство срискога језика , и гипкост ерп- 
ске беееде ! 

' Срисна Зори за 1878, стр. 11(Ј, 130, и 2М. 



313 

11 .Мииша, \ 110ЛИГИЦИ и дотле крупан син кргане Вике, овим 
гвојим књижевним деиима, заузме једно од приих ^.чт;| «..1,\ .ч.и- 
ским књижевницима ! 

.ЦС^игаа ум|)е у Бечу 11 новембра, 1878, и укопан би \ 
иреминуКа. 

^оцннје су кости његове изва1)ене, иренесене у Боку, и мх! :«- 

Магазиновик Стеван родио се у шабачком граду, од при- 
лике године 1804. Отац му се звао Митар, а мати — Марија. 
Л<чп као дете, у једноЈ бежанији од Турака, пренесен је у Срем, 
^ Ргму, где је одрастао, и шко.1у учио. 

^оцније се је вратио у Шабац, где му се мати, оставшн удо- 
иица, преуда за МагазиновиКа, кога презиме, доцније, прими н 
< геван, пасторак његов. 

На крају годнне 1823, Стеван Магазиновић Је ушао у шабачки 
1»\-,кни суд, као бесллатни практиканат. 

Године 1824, у иочетку, пос.1ан је за писара у суд ва.Бевски, 
1 \е је остао до 1829. После тога, прешао је, као писар, Кнезу 
Милошу у канцеларију. 

Године 1838, августа 18, послан је у Јадар и у Гађевину 
да попише сав спахиски десетак, и тај попис да поднесе Кнезу 
Милошу. Септембра 9, те 1833 године, дана му је власт да тај 
десетак пресеца са спахпјама , и исплаћујс им , како се с ким 
погоди. 

Тај посао сврпшо је на задово.БСтво Кнезу до 1 1 новем- 

1 833. 

18 новембра, 1833, постав.1.г'Н је за капетана поцерскога у 
нахији шабачкој. 

23 маја, 1835 ностао је члан шабачкога ис:1равништва, а 10 
јуна 1837, дар вао му је Кнез Милош, за верну и ревну службу, 
мајорски чнн. 

25 Фсбруара 1^)39, иостав.Бен је за ..^ ,..„.: .:- :Ј|бачком 

оЈфужНОМ Суду. 



314 

14 септембра 1840, премештен је у Бруеницу за предеедника 
суду рудничком, а одонуда 27 јуна 1841 дошао је за предеедник;! 
суду округа београдеког. 

16 новембра 1842, постао је члан суду апелациеком, а 30 
декембра, те исте године, дошао је томе еуду за председника. 

10 априла 1843, дан му је потпуковнички чин. 

Те исте године, новембра 3, поетављен је за члана Депута- 
цији која је управљала фондои за удовице и сирочад чиновничку. Ту 
је службу, из почасти, вршио дуго, јер она није ником никаке 
плате доносила. 

31 декембра 1846, поетао је члан врховному суду; а 10 
декембра 1848 члан депутацији школекога Фонда. И ту је службу 
вршио из љубави к проевети. 

27 септембра 1852, постао је председник врховному еуду. 

1 1 декембра 1854, постао је члан Државном Савету : 

21 декембра 1854, кад је Стеван Енићанин дао оетавку на 
министарство унутрагањих дела, Стеван Магазиновић постао је ми- 
нистар унутрашњих послова. 

Доцније, 31 марта 1858, видимо га^ по други пут, међу ми- 
нистрима, и то као Кненгева представника и попечитеља спољних 
послова. 

Кнез Милош, по повратку свом у Србију, задржао га је у 
том звању до 7 априла 1859, а тога дана, уважавши му оставку, 
отпуетио га је, 

Од тога доба, Магазиновић је живео у пензији, код своје куће, 
у Београду. 

У последње време, здравље му се је било пореметило толико 
да га пи лекарека вештина, ни примерна нега и дворба добре еу- 
пруге никако не могаше повратити у пово.бно стање. 

Магазиновић ее је три пута женио; и ни с једном женои није 
имао порода. 

Пред емрт је напиеао своју последњу во.^у, ио којој је све 
својв имање оставио на иросветне цељи , то јест .• да се од ири- 
ссода с тога имања штамшју корисне књше, које Ке се сиро- 
маганим ученициша давати бесалатпо ! 



Иоиокрстно Магазннопићево имање чин 

1. Кућа у Кнез-Мијаиловој улици, ^ми ^ ,1,1."|м , 

•Ј. Линал«, блиау Саве; 

И. Виноград, с две куКе, иа гоичидерском брду ; 

1 )абран, 400 дана орања, у Шаицу ; 

.'•. 1!, ливпде до Саве 20 коса; 

'руга липада од 20 коса; 

1 мт.;1 МО ланаца 
-^. !' мовачау и 

11;{у Шапца, Јуришићег.а. 
< »ва добра под 1 2 и 3 находе се у Београду, и београдскоЕ 
х;1таЈ|\. ,1 п, 1 '• сва су у околини шабачкој '. 

Иошто иротеку условп које је Мага:^инонић, у својој послед- 
њиЈ Болн, поставно, управу над овнм добрима у.^еКе мпнистар про- 
светр, и рукоиаКе њима онако како је :{авешталац нарздио. 

Магазинови11 је преминуо у Београду 4 Фебруара 1874. 

Ое је био ониска раста, круине снаге, пун, црномањаст, а у 
лнду Погињав. Нарави је био тихе, смерне, оихођења отвореног; 
а.1И, рођен у оно доба кад је „крвца из земље провирала" тражећи 
освете за погажено право, и проведавгаи сав свој век у чнну су- 
днском, био је и сам врло осетљив за евоје ираво ; а чим иитање 
ннје било ираву, он је био иопуст.Бив, иријатељ мира, и гото^ 
•ц; '•. 

Нека је мир праху његовому ! Он је, умирући, сећао се оних 
ксји су узданица и кући и држави; сећао се нараштаја на којима 
осгаје свет. Благо души његовој која се бринула да млади српски 
појаси долазе на посао с више светлости , с више мушке во.5>е, с 
више морала н честитости! 

Најмањи напредак у сваком том иравцу, његову је имену спо- 
неник коЈи никад никаква сила не ће порушити. 

Нек рај души, а праху његову нека је .1ака 

кпју јс синовски љубио! 

СринЈа. 



3^6 

Магарашевић Ђор^е родио св 10 седтембра 1793, у селу 
Адашевцима, у Срему. 

Осиовну школу учио је у меету својега рођења ; гимназију у 
Еарловцииа, ФилосоФију у Пешти, а богословију опет у Еарловцима. 

Године 1813, постао је проФесор у карловачвој гимназији, а 
године 1817 прешао је, као проФесор, у гимназију новоеадску. 

Преминуо је 6 јануара 1830, у Новом Саду, и укопан је 
код саборне цркве '. 

Магарашевићеви спиеи ово су : 

1. Историја најновијих јевроиејских прикљученија, 1823. 
Ењига која је, у своје време, била за особиту ирепоруку. 

2. Сриски Летоиис, којему је Магарашевић био основадац и 
први уредник од постања, тојест од 1825 до 1830 године ; 

После смрти Магарашевића, уређивање Летописа преузео је Јо- 
ван ХаџиЛ, у књижевности звани Милош Светип; 

3. Кратка всемирн